Tajna Teslinih kalemova

Po mom miljenju, velianstvena graevina u Kolorado Springsu, ureaj koji je Nikola Tesla konstruisao da bi eksperimentisao sa beinim prenosom energije nije samo obian transformator kako se taj ureaj najee opisuje, nego maina izuzetno velike sloenosti (uprkos svoje prividno vrlo jednostavne konstrukcije), i - zapravo - neka vrstu overunity maine. Ovaj ureaj, kao i mnogi drugi, sline konstrukcije, esto su poreeni sa Markonijevim, i slinim radio-primopredajnicima, iji je rad zasnovan na klasinim (Hercijanskim) EM talasima koji su podrobno opisani Maksvelovim jednainama. Ipak, moramo imati na umu injenicu da je beini prenos energije kakav je Nikola Tesla elio ostvariti, bio zasnovan na talasima sasvim druge vrste na ta je on neprekidno ukazivao. O tome postoje brojni i veoma pouzdani pismeni dokazi. Jedan od njih moe se nai u njegovom U.S. patentu broj 5 780, od 19.02.1900. godine, Aparatura za prenos elektrine energije /5/, gde Nikola Tesla kae: ... Treba imati u vidu da je pojava koja je ovde u pitanju pri prenosu elektrine energije fenomen PRAVOG PROVOENJA i ne treba je zamenjivati sa pojavom elektrinog ZRAENJA koja je do sada bila predmet posmatranja, a koja bi po svojoj prirodi i nainu prostiranja inila praktiki nemoguim prenos iole znatnije koliine energije na rastojanja od praktinog znaaja. ... Kao to vidimo Tesla i ovde, sasvim jasno i nedvosmisleno, ukazuje na injenicu da njegov sistem beinog prenosa energije NIJE zasnovan na (klasinim) EM talasima, pa zaista nije jasna doslednost u brojnim pokuajima da se rad njegovih ureaja ovog tipa objasni principima ije je temelje postavio Maksvel a koji vae za prostiranje (Hercijanskih) EM talasa, ijih je ogranienja (slabljenje sa kvadratom udaljenosti) Nikola Tesla, oito, bio sasvim svestan. Sve analize Teslinih dostignua, principa rada njegovih ureaja, njihova funkcionalnost i efikasnost, vrena je sa aspekta nauno vaeih teorija, u kojima pojam Teslinih Ne-Hercijanskih talasa jednostavno ne postoji, (po naoj ideji izloenoj u /1/, ta mogunost se ipak nazire npr. u formi talasa nepostojanog oblika /Maxwellovi talasi koji imaju negativan talasni broj/), pa su i zakljuci primereni takvoj analizi. Najblae reeno - oni su nedovoljno tani. U /1/ je dat primer zakljuka da energija slabi sa kvadratom udaljenosti (klasian EM talas), zbog ega bi prenos bio ogranien na male snage i/ili udaljenosti, to je za Tesline talase sasvim netano, jer oni na svom putu od predajnika do prijemnika mogu biti ak i viestruko pojaani zahvaljujui efektu viestrukog prihranjivanja stacionarnog talasa, dakle istog onog efekta koji Tesla koristi i kod svog ekstra coila, zbog ega na stotinak namotaja dobija napone od oko dvanaest miliona volti ! Sa aspekta Modela KGE (kako je pokazano u /1/), Ne-Hercijanski talasi Nikole Tesle su zaista sasvim realno mogue postojei Stabilni objekat Jedinstva, ba kao to su to i svi ostali, nauci do sada poznati, objekti korpuskularne ili talasne prirode. ta vie, oekujue osobine Teslinih talasa kakve nam nudi Model KGE u punoj su saglasnosti sa osobinama nepoznatih talasa, neobinih osobina uoenih u nekonvencionalnim eksperimentima sa ureajima iz oblasti alternativne fizike, popularno nazvanih overunity maine (detaljnije u KPV br.4). Prema podacima koji se mogu nai u Teslinom dnevniku iz Kolorado Springsa (/3/), konana verzija transformatora, za razliku od veine drugih njegovih pronalazaka, dostignuta je tek nakon niza brojnih eksperimenata, i uinjenih izmena. Poznato je naime, da je Tesla svoje ureaje, koje je zamiljao, video u celosti, do najsitnijih detalja. Mogao je u mislima pratiti i analizirati njihov rad, dovodei ih do savrenstva, da bi ih tek nakon toga izraivao (neke i mnogo godina kasnije) bez ikakve potrebe za bilo kakvim korekcijama. Meutim, njegova maina (Teslin transformator) iz Kolorado Springsa, predstavljala je izuzetak. Brojne izmene i niz podeavanja, koja je tokom izrade uinio, govore u prilog naoj ideji da je to IZUZETNO SLOENA maina uprkos svoje prividne jednostavnosti i zapravo vrlo komplikovan ureaj znatno veeg stepena sloenosti od niza brojnih ureaja koje je Tesla inae konstruisao bez ikakvog napora. Pitanje, koje se ovde namee samo od sebe: Da li je Nikola Tesla uopte dostigao svoj konani cilj? , zauvek e ostati bez pouzdanog odgovora, obzirom da su njegovi eksperimenti sa beinim prenosom energije prekinuti ba u njihovoj zavrnoj fazi (grandiozni toranj na Long Ajlendu nikada nije zavren), dok je o njegovim drugim, slinim eksperimentima (npr. eksperimenti sa radijantnom energijom) ostalo veoma malo podataka. U svakom sluaju, nae je miljenje da rad Teslinog transformatora teko moe biti objanjen klasinim, konvencionalnim metodama. Zaista je vie nego tragino, kako to kae Keneth Corum (/4/), da mnogi, izuzetno struni, iskusni i obrazovani ljudi koriste konstrukciju sa koncentrisanim parametrima, pa ak i induktore, nazivajui ih Teslinim kalemovima, naravno podrazumevajui njihovu interakciju sa (za nauku jedino postojeim - Hercijanskim) klasinim EM talasima. ta vie, Teslin extra coil etvrt-talasni rezonator koji ZADRAVA energiju (predstavlja antenu koja ne emituje), pri emu se (naravno samo ako je zavojnica pravilno podeena) preko odnosa napona stojeeg talasa omoguuje ogroman PORAST napona

i dan danas za mnoge ostaje (samo) (ne)obian kalem. Pri tome im eliminisanje ogromnih gubitaka u rezonatoru (usled zraenja, odnosno preranog emitovanja strujnica (varnica) /koje zapravo predstavljaju greku u procesu beinog prenosa energije/, zbog loe konstrukcije), koje se moe postii jednostavnim usklaivanjem koeficijenata sprege sa trajanjem varnice (o emu Tesla jasno govori u svojim patentima) nije ni na kraj pameti. Ovo su verovatno osnovni razlozi zbog kojih do sada niko i nigde nije dostigao (u smislu efikasnosti rada a ne duine varnice) ni pribline rezultate kakve je svojevremeno postizao NikolaTesla.

Slika1: Shematski prikaz Teslinog Magnifying Amplifier-a U prilog ovakvom miljenju govori i podatak da je rad Teslinog transformatora esto bio praen nizom neobinih efekata od kojih su najinteresantnije loptaste munje koje su Teslu zapravo ometale u radu jer su mu razarale i unitavale opremu, zbog ega je bio prisiljen da ih dobro proui i pokua da ih kontrolie. Iako postoje razna nauna tumaenja ovog fenomena, njihova struktura i mehanizam nastanka jo uvek nisu jasno definisani pa je njihova proizvodnja, ak i u savremenim uslovima ipak, manje ili vie, sluajna. Kao to emo videti u delu koji sledi, Teslin transformator, sa aspekta modela KGE, ima SVE kljune osobine sasvim identine overunity mainama koje su analizirane u /1/ (ili izvodno u KPV 4). Shodno tome, sasvim je opravdano oekivati i sline efekte koje takvi ureaji ispoljavaju u svom radu, pa pojava loptastih munja znatno osnauje nau osnovnu ideju po kojoj se Teslin transformator nikako nemoe opisati klasinim pojmom transformatora jer Tesla NAMERNO SLABI induktivnu vezu sa dodatnim kalemom, to je sasvim SUPROTNO pojmu efikasnosti prenosa energije indukcijom u klasinom smislu a to je osnovna odlika transformatora. Isto tako, moramo priznati da su pojmovi zraenja i stojeih talasa, koji karakteriu rad ovog ureaja, zaista mnogo primereniji pojmu Magnifying Amplifier, koji je koristio Tesla, nego pojmu transformator koji se u praksi, naalost, mnogo ee koristi. Imajui sve to u vidu, kao i osobine Teslinih talasa (objekat k=+9 modela KGE) pokuajmo analizom elektro-mehanike strukture Teslinog transformatora ukazati na njihovu meusobnu usklaenost, odnosno uzajamnu rezonantnost. Na taj nain, ne samo da je osnaena naa pretpostavka iznetu u /1/ (da su BA Teslini talasi prenosioci slobodne energije), nego se ukazuje i na mogunost i zaista veliku verovatnou da bi i sam Teslin Magnifying Amplifier mogao biti neka vrsta energetskog konvertora slobodne energije !

Sve dosadanje analize rada Teslinog transformatora, uinjene od strane raznih autora, zasnovane su na klasino-naunim osnovama i obuhvataju izraunavanja niza parametara kao to su npr. induktivnost zavojnice, (samo)kapacitivnost, koeficijenti sprege i sl. U tehniko matematikom smislu one su zaista veoma korektne. Naalost, neki zakljuci, koji su nuna posledica takvog stanovnitva, nisu u saglasnosti sa idejama i eksperimentalnim rezultatima koje je dostigao Nikola Tesla. Izvesna ogranienost koju namee klasino tumaena teorija relativnosti (npr. postulat o brzini svetlosti) onemoguuje multidimenzionalno shvatanje geometrije Teslinog ureaja, i njoj odgovarajue, dimenziono vie, strukture interakcija, to je po naem miljenju, presudno za nedovoljno jasno vidjenje i tumaenje stvarnih energetskih transformacija uopte a posebno u stanju naglaenih prostornovremenskih deformacija (izuzetno jaka polja, kratkotrajni impulsi, ...), zbog ega nam je i rad Teslinog transformatora nejasan, beini prenos energije neefikasan (nemogu) a mnoge Tesline ideje jednostavno - besmislene. Model KGE nam ukazuje na sasvim suprotne mogunosti.

Slika2: Hercijansko/Ne-Hercijanski tokovi energije Po naim shvatanjima, pouen iskustvom iz bezbroj izvedenih i detaljno analiziranih eksperimenata, Tesla se trudio da njegovi ureaji za (beini) prenos energije pored normalnih, elektrino-rezonantnih (LC) odnosa zadovolje jo i neku vrstu mehanike rezonanse zbog ega je mnogo panje poklanjao geometriji celokupnog sklopa, o emu svedoe detaljne analize uticaja raznih izmena u prenicima zavojnica, debljini ice, razmaku izmeu pojedinih namotaja, visini zavojnice, njihovim meusobnim poloajima, oblicima ... Da je vodio rauna samo o elektrinoj rezonansi, svi ovi detalji bili bi manje vani jer su vrlo brzo i veoma lako mogli biti kompenzovani. U prilog ovakvom miljenju govori i injenica da polazna veliina u konstrukciji dodatne zavojnice nije bio (npr.) broj namotaja, kako bi bilo logino, nego DUINA ice koja bi, po Tesli, trebala biti (priblino) jednaka etvrtini talasne duine elektrinog poremeaja u kolu (npr. /5/, str. 392). Zatim princip: koliko bakra u primaru toliko bakra i u sekundaru (manje namotaja deblje ice na primaru treba da ima priblino istu masu kao i vie namotaja tanje ice na sekundaru). Isto tako, da bi maina mogla stupiti u rezonansu sa Zemljom, kako bi njen rad bio to efikasniji (citat iz /3/, str 482), Tesla daje sledea uputstva:

1) Prenik Zemlje treba da bude neparan umnoak etvrtine talasne duine; 2) Treba primeniti takve oscilacije kod kojih je zraenje energije u vidu Hercovih elektromagnetnih talasa vrlo malo (!!!); 3) Najvaniji zahtev je da oscilacije traju due od 0.084 sekunde, to je vreme potrebno talasu da ode i da se vrati od take na suprotnoj strani Zemlje ... Rezonantnost sa frekvencijom sekundara u elektrinom smislu, Tesla je postizao paljivim izborom tj. dimenzionisanjem kapaciteta tzv. Top-load-a, kondenzatora na vrhu zavojnice u obliku lopte ili torusa. Oblo telo glatke povrine je bilo nuno da bi se izbegle prerane strujnice (gubici energije) a njegova veliina odreivala je kapacitet sa kojim je dodatna zavojnica postajala etvrtalasni rezonator, beskonanog otpora (visoke impedanse) na strani optreenja, tako da se talas reflektovao bez promene faze, dok je na strani sekundara otpornost bila minimalna (niske impedanse male unutranje otpornosti generatora), zbog ega se talas odbija menjajui fazu za 180 stepeni i na taj se nain dovodi u fazu sa novopristiglim talasom iz generatora. Naime, putovanje talasa du voda duine /4 do kraja i nazad traje polovinu periode, pa je sada dvostruko reflektovani talas u fazi sa izvorom koji i dalje ubacuje energiju u vod (/4/, str. 49). Njihovim superponiranjem energija talasa raste, a proces energetskog prihranjivanja stacionarnog talasa se ponavlja do dostizanja probojnog napona ili izjednaenja termogenih gubitaka sa energijom talasa. ... Saglasnost opisanog mehanizma sa Modelom KGE je naprosto neverovatna. Tesli nisu bile poznate postavke ovog modela ali je neku optu elektrino-mehaniku rezonantnost svoje maine dostigao nizom korekcija u kojima se veoma lako moe uoiti konvergencija kljunih veliina ka vrednostima koje preferira na model. Npr. (prema podacima iz dnevnika /3/) Tesla smanjuje broj zavoja sekundara od poetnih 40 na 38 a zatim ,..., 20, 18, ka konanih 17, ime zapravo dobija PRAVU vrednost duine ice ... Slino se deavalo i sa primarom a posebno sa dodatnom zavojnicom o emu postoje veoma detaljni opisi u dnevniku njegovih istraivanja /3/. Konano moemo izneti miljenje o tajni Teslinih kalemova i tumaenje strukturno energetskih transformacija koje se odigravaju u Teslinom transformatoru i opisati kako, po mom miljenju, zapravo radi Teslin Magnifying Amplifier. ematski prikaz njegove multidimenzionalne rezonantnosti dat je na slici 1 dok je na sl. 2 data uproenija verzija radi lakeg uoavanja korelativnosti kljunih parametara. Ono to klasino-nauna analiza moe videti (opisati, izraunati) prikazano je crvenom bojom a NeHercijanska (moja) verzija plavom. Lako se moe uoiti da klasina, (samo LC) Hercijanska rezonantnost ne omoguuje punu zatvorenost transfera energije to kao posledicu ima njene gubitke jer je ciklus nezavren, tj. polovian! Rezultat su uglavnom samo velike varnice koje ne slue ba niemu i neto malo energije emitovane u formi klasiih EM talasa ... to sve zajedno predstavlja praktino ist gubitak energije. Nehercijanska analiza ukazuje na sasvim suprotan efekat ! Moramo naglasiti da je ovde analizirana konana verzija transformatora iz Kolorado Springsa ali je Tesla efekat stojeih talasa ( zapravo, spatial wavelength compression factor ...) uglavnom koristio ve od 1893. god. U stvari, prema /7/, 1894.g. se smatra godinom nastanka prave Tesline zavojnice (velocity inhibited, distributed-element, slow wave transmision line resonator) gde efekat poveanja napona ZNATNO premauje maksimalnu veliinu Vout=Vin*(Cpr / Csec)2 koju (u idealnom sluaju) dozvoljava teorija kola sa koncentrisanim parametrima (efekat koji je Tesla koristio ranije). Kljuna razlika je sledea: u rezonatoru sa raspodeljenim parametrima, kada gubici tee nuli, porast (pojaanje) napona je ogranien SAMO probojnom vrednou izmeu top-load-a i okoline. Ovde je cilj (za detalje vidi / 7/) postii to manje strukturne gubitke i ZADRATI TO VEI VSWR, dakle suprotno od onoga to se nastoji kod Hercijanskih talasa a to je radio npr. Markoni. injenica da je Tesla bio potpuno neshvaen u svoje vreme, zaista netreba da nas udi, ali mera nerazumevanja veliine Teslinog dela i dan danas, neprimerena je savremenim naunim spoznajama. Ipak, prava veliina Teslinih velianstvenih otkria moe se iskazati tek sa aspekta Modela KGE to e biti iliustrovano u delu koji sledi. Prema klasino -naunim tumaenjima (npr. /3,4,5,7/), primar i sekundar Teslinog transformatora ine u stvari moan elektrini oscilator male unutranje otpornosti, koji napaja dodatnu zavojnicu etvrttalasni rezonator sa raspodeljenim parametrima. Zahvaljujui efektu stojeih talasa, napon koji se dobija na izlazu proprcionalan je jaini struje na ulazu, zbog ega je sekundar projektovan kao strujni (a ne naponski !) generator ! Naponi koji se postiu na ovakav nain, u praksi dostiu i nekoliko desetina miliona volti i nemaju ba NIKAKVE VEZE sa prenosnim odnosom transformatora E2=/= (N2/N1)E1, ili indukcijom E2=/= M di/dt) kako je to kod klasinih transformatora. to se tie emitovanja energije, u cilju njenog (beinog) prenosa, nama nije poznat ni jedan jedini nauni model koji nije zasnovan na klasinim Hercijanskim EM talasima, to sasvim OBESNAUJE Teslinu osnovnu ideju i potpuno dezavuie brojne njegove napomene o tome da je sistem za beini prenos energije koji on koristi zasnovan na talasima sasvim druge vrste! Prema reima samog Tesle, njegov transformator iz Kolorado Springsa emituje BA TE druge talase. Kako smo pokazali u prethodnim odeljcima (i u /1/), ti se talasi podudaraju sa objektom k=+9 Modela KGE.

Sa aspekta naeg modela, Teslin transformator iz Kolorado Springsa zaista predstavlja izuzetno snaan oscilator, galvanski spregnut sa etvrtalasnim rezonatorom, kako to tumai i savremena nauka, ime je omogueno postizanje ogromnih napona, mnogo veih nego to je to mogue postii na bilo koji drugi poznati nain. Ipak, model ukazuje na to da Teslin transformator predstavlja znatno sloeniju mainu. On je MULTIDIMENZIONALNO REZONANTAN, kako sa samim sobom (pojedini elementi maine meusobno), tako i sa celokupnim svojim okruenjem, ukljuujui i Zemlju (tj. makro strukturu) i vakum (mikro strukturu), ili u terminologiji Modela, i izvana i iznutra, ime su omogueni znatno kompleksniji procesi oscilovanja energije i energetske transformacije kakve kod klasinih (Hercijanskih) ureaja jednostavno nisu mogue jer za tako neto nisu ispunjeni potrebni uslovi viedimenzionalne rezonantnosti. Prema P.D. Uspenskom (G.I.Gurijev), U POTRAZI ZA UDESNIM, fragmenti nepoznatog uenja, jedan od osnovnih zakona svemira je zakon broja 7 ili zakon oktava. Da bi se shvatilo znaenje ovog zakona, neophodno je svemir posmatrati kao neto to se sastoji od vibracija i to je sasvim analogno tumaenjima npr. Walter Russell-a: sve je svetlost! ... U ovom kontekstu vibracije su prema uobiajenom gleditu prihvaenom na zapadu, kontinualne. To znai da se obino smatra da se vibracije odvijaju neprekidno jaajui odnosno slabei sve dok deluje sila poetnog impulsa koja je izvazvala tu vibraciju i koja savladava otpor u sredini u kojoj se vibracije odvijaju ...

Slika3: Eneagram P.D. Uspenskog Drevno znanje zasniva shvatanje vibracija na principu diskontinuiteta vibracije, to je sasvim identino naim pojmovima kvantiranosti gustina energije (prostor-vremena). Princip diskontinuiteta vibracija oznaava definitivnu i neophodnu osobinu svih vibracija u prirodi, bilo da jaaju ili slabe, da se razvijaju, ne uniformno, ve sa periodinim ubrzanjima i usporavanjima. Ovi zakoni su ilustrovani slikom 3, eneagramom veitog kretanja (P.D. Uspenski) za kojim su ljudi tragali od najdrevnijih vremena i traili izvan sebe ono to je bilo u njima, pokuavajui da perpetuum mobile konstruiu onako kako se konstruie (3D) mehanika maina, dok pravi perpetuum mobile predstavlja deo sloenog, viedimenzionalnog, veitog kretanja i ne moe se stvoriti odvojeno od takve strukture. Posmatranje bilo koje forme vibracije preko oktava koje se razvijaju po odreenim, opte vaeim zakonitostima Prirode, dovodi da zakljuka da e, ako u trenutku kada je to neophodno, tj., u trenutku kada data oktava prolazi kroz neki od svojih intervala, u nju prodre dodatni ok koji joj odgovara po snazi i karakteru, ova oktava nastaviti da se neometano razvija u prvobitnom smeru, nita ne gubei i ne menjajui svoju prirodu. Zaista je veoma interesantno uoiti (slika 4) da je jedino Teslina konstrukcija transformatora iz CoSpgs-a dopunjena tzv. Extra-coil-om potpuno analogna strukturi energetskih transformacija sadranih u fragmentima nepoznatog uenja ! Pravi kuriozitet predstavlja injenica da se pojmovi (neophodnih) okova mogu pridruiti kljunim elementima te Tesline Over-Unity maine pri emu prvi ok odgovara klasinoj LC rezonansi osnovnog (primarnog, hercijanskog) oscilatora ime je ispunjen (samo) prvi uslov za dalji razvoj vibracije (transfera energije) dok je drugi ok omoguen tek rezonantnou para extra coil - top load (!!!) to omoguuje zatvaranje kruga i ostvarenje PUNE, MULTIDIMENZIONALNE oscilacije, tj. transfer energije bez gubitaka !!! Naime, poznato je da kod klasinih (LC) oscilatornih kola, energija osciluje izmeu zavojnice i kondenzatora (ili preciznije - izmeu induktivnih i kapacitivnih elemenata oscilatornog kola), menjajui svoju formu od elektrike energije kondenzatora do elektromagnetne energije zavojnice i obrnuto.

Teslin transformator takoe predstavlja oscilator ali dimenziono vieg oblika, gde se oscilacije, tokovi i transfer odgovarajuih energetskih formi, odvijaju i klasinim putem izvana (u ovde) i njihov rezultat su Hercijanski talasi, ali sinhrono-simultano (ovde se ne podrazumeva klasian pojam istovremenosti) i sasvim drugim, nekonvencionalnim putem, (po Modelu VOS sastavnim delom nae realnosti) iznutra (u tamo), putem objekta k=+9, ili po Tesli talasima sasvim nove vrste, KOJI SU, oito, PRAVI CILJ uvoenja extra coil-a, I PRAVO SREDSTVO TESLINOG BEINOG PRENOSA ENERGIJE, zbog ega Tesla nastoji da to vie oslabi Hercijanske Talase, koji mu samo smetaju. Iz analize veliina pojedinih elemenata Teslinog transformatora, moe se videti da je neverovatno lucidnom konstrukcijom i usklaivanjem BA SVIH parametara, visinu i prenik zavojnica, broj namotaja, razmaka izmeu njih, debljinu ice, i to je najvanije, njenu duinu, Nikoli Tesli uspelo da prilagodi veliinu pojedinih elemenata jedne drugima, kako sa jedne, tako i sa druge strane, do neshvatljive preciznosti. - Zahvaljujui jakoj magnetnoj sprezi, primaru je omoguio da interaguje sa sekundarom sa ove strane, putem Hercijanskih talasa, iako im se osnovne rezonantne frekvencije razlikuju. - Galvanskom vezom izmeu sekundara i dodatne zavojnice omoguuje jaku meusobnu interakciju sa ove strane, ali u formi elektrine struje, dok se transfer energije putem Hercijanskih talasa slabi svoenjem magnetske sprege na minimum. Vrlo paljivom konstrukcijom i izborom elemenata zavojnica, unato znatnih prividnih razlika (npr. broj zavoja sekundara je 17, a dodatne zavojnice 100) omoguuje njihovu meusobnu rezonantnost i interaktivnost sa one strane, pri emu su im veliine koju vide odgovarajui energetski oblici iz tamo (Ne-Hercijanski talasi), gotovo identini. Ovo je prava sutina Teslinog otkria i kljuna razlika konkretnog modela Teslinog transformatora u odnosu na veinu savremenih replika koje vode rauna samo o Hercijanskim (LC) osobinama pojedinih elemenata transformatora. - Svi savremeni istraivai se slau u tome da krunu Teslinog napornog rada i viegodinjih istraivanja u oblasti beinog prenosa energije predstavlja njegova dodatna zavojnica. Sa aspekta naeg modela ona je, najblae reeno, pravo udo! Neobinom konstrukcijom ove zavojnice,Tesla je pored njene rezonantnosti na sekundar sa ove i one strane, uinio rezonantnom i sa primarnom zavojnicom, naravno sa one strane, omoguujui tako (istovremeno) energetsko oscilovanje energije izmeu primara i dodatne zavojnice u Ne-Hercijanskoj formi, ime je u stvari dobio Ne-Hercijanski oscilator, odnosno predajnik NeHercijanskih talasa prvi u istoriji nae civilizacije !!!

Slika4: Teslin Magnifying Amplifier kao Multidimenzionalni oscillator Iz uinjene analize sasvim se jasno vidi da Tesla namerno slabi Hercijanske talase koji su nepodesni (opadaju sa kvadratom udaljenosti) za prenos energije, gradei antenu koja ne emituje klasinu, Hercijansku formu EM talasa ali ih emituje sa one strane u njihovoj naopako okrenutoj formi - u obliku Teslinih talasa. Ovo je prava sutina Tesline ideje beinog prenosa energije (npr. /8/), koje i dan danas mnogi nisu svesni. Ona je, kako smo pokazali, zasnovana na objektu k=+9, Modela kvantovane gustine energije, koji po svojoj strukturi predstavlja subluminalne talase u ovde, ba kao i superluminalne estice u tamo, to su, po naem modelu, samo dva razliita vienja iste realnosti.

Naa pretpostavka izneta u /1/, da Teslin transformator predstavlja neku vrstu mehanikog lasera sada je jo vie osnaena jer je analogija potpuna. Podsetimo se. Kod procesa stimulisane emisije svetlosti (LASER) energija ksenonske lampe, dovodi elektrone unutar optikog rezonatora - kristal rubina npr, u ekscitirano stanje, na vii energetski nivo. Vraajui se na osnovni nivo oni emituju svetlost, koja se onda reflektuje izmeu ogledala, tamo-amo, pobuujui nove elektrone itd.,..., a energija talasa raste do granice kada svetlost probija izlazno (polupropusno) ogledalo... Kod Teslinog transformatora energija Hercijanskog oscilatora koji ini kombinacija primar-sekundar, ubacuje se u Ne-Hercijanski oscilator koji ine dodatna zavojnica i primar, gde se u etvrt-talasnom rezonatoru, uzastopnim refleksijama formira stojei talas ija energija postepeno raste do eljene vrednosti.

Slika5: Viedimenzionalni tokovi energije I na kraju nekoliko rei o prijemniku Teslinih talasa. Meni lino nisu poznati ba nikakvi podaci koje je sam Nikola Tesla (moda) ostavio vezano za neto to bi moglo predstavljati prijemnik njegovih NeHercijanskih talasa. Ipak, model KGE nam nudi oekujue osobine takve konstrukcije. Sa aspekta klasine nauke osnovni element prijemnika (hercijanskih) EM talasa predstavlja antena koja moe imati oblik tapa, dipola, helikoidalne zavojnice ili jo sloenije oblike to zavisi od talasne duine, namene antene i niza drugih parametara ali svi oni imaju za cilj ostvarenje najpovoljnijih rezonantnih uslova za detekciju promene jaine (frekvencije, faze) elektrinog i/ili magnetnog polja. Kada je re o Teslinim tehnologijama, prema naim istraivanjima, Teslini (Ne-Hercijanski) talasi obuhvataju mnogo sloeniju formu energetskih fluktuacija od elektromagnetnih. Oni podrazumevaju sinhrono-simultanu vibraciju svih nauci do sada poznatih interakcija, kako izvan tako i unutar proizvoljnog ali konanog (konkavnog, za usvojeni broj dimenzija,) dela neke jedinstvene, viedimenzionalne, mikro-makro strukture prostor-vremena (v. KPV.3, Nehercijanski talasi Nikole Tesle). Ovo ukazuje na to da se kao jedna od njihovih dimenziono-niih projekcija u nama dostupan 3D+1T deo realnosti, mogu oekivati kako talasi nepostojanog oblika (Maxwellovi talasi sa negativnim talasnim brojem,

v. KPV.4) tako i odgovarajue mehaniko-gravitacione oscilacije! Obzirom na nae tumaenje Teslinih NeHercijanskih talasa, njihov prijemnik morao bi biti u stanju da omoguuje prihvat i transfer energije na mnogo sloeniji nain od elektrinog dipola u sluaju EM talasa ili membrane u sluaju zvunih (mehanikih) talasa npr., pri emu su tokovi energije u ovde i tamo sasvim analogni principima funkcionisanja vodeninog toka, to je ilustrovano slikom 5. Jasno je da se modifikacijom lopatica u sluajevima kada je toak samo sa jedne strane (vetrenjaa npr.) moe dobiti odredjena koliina kretanja ali je ona viestruko manja od one koja se dobija viedimenzionalnom konstrukcijom. Odavde je jasno i zato kod Tesle nema gubitaka energije dok kod Hercijanskih talasa ona opada sa kvadratom udaljenosti. I da zakljuimo. Oekujua forma prijemnika Teslinih talasa trebala bi biti identina strukturi kakvu ima njihov generator na strani predajnika dakle: dodatnoj zavojnici! Njeni tehniki, gabaritno-elektrini parametri proizilaze iz konkretnih radnih uslova i znatno odstupaju od vrednosti koje karakteriu predajni extra coil. Razlog za to su neuporedivo vea gustina energije na strani predajnika zbog ega dolazi do deformacije lokalne prostorno-vremenske strukture i ispoljavanja relativistikih efekata to ima za posledicu promenu niza parametara ukljuujui permitivnost i permeabilnost sredine. Tesla je ovo imao na umu (iako je bio veliki protivnik Teorije relativnosti) i njegovi prorauni radne frekvencije pri punoj snazi ureaja su bitno korigovani u odnosu na frekvenciju pri radu malim snagama o emu se mogu nai vrlo precizni podaci u njegovom dnevniku iz Kolorado Springsa /3/. Obzirom na ideje iznete u vie naih radova /6/, gde je ukazano na niz analogija izmeu atoma, Sunevog sistema, umanovog spektra, Teslinih talasa i drugih (stabilnih) objekata Jedinstva, moe se vrlo lako videti da Teslin transformator iz Kolorado Springsa predstavlja umanjenu varijantu Sunevog Sistema, koja je i sama jo umanjenija verzija (Veno Oscilujueg) Svemira, jer potuje iste zakonitosti, sklad i optu harmoniju vidljivu na itavoj, ogromnoj skali od mikro do makro objekata ... Imitirajui prirodu, koju je neizmerno voleo i potovao, Nikola Tesla je uspeo da aktuelizuje jednu od mnotva ideja namenjenih dobrobiti oveanstva. Hoe li ova mogunost biti i iskoritena u naoj blioj budunosti, vie ne zavisi od njega ... Sve nae postavke veoma se lako mogu proveriti u praksi. Mogunosti ima mnogo i raznih. Od npr. komptonovog efekta za oblast EM spektra koji je naim modelom dodeljen Teslinim talasima (po naem modelu, oekivana promena frekvencije reflektovanog talasa je nekoliko herca) do npr. merenja fazne razlike signala na dodatnoj zavojnici (oekivano vreme tuneliranja je reda mikrosekundi), kojoj model pripisuje ulogu sasvim analognu onoj kakvu ima npr. tunneling device u Superluminalnim eksperimentima G. Nimtz-a ... Literatura: 1. Teslini talasi i Teslion kao njihov kvant nosioc (G.Marjanovic 26./200), http://www.beotel.yu/~gmarjanovic/teslionsrp.pdf 2. Superluminal signal velocity, G. Nimtz, Ann. Phys. (Leipzig) 7 (1998) 7-8, 618-624. 3. Dnevnik istraivanja iz Kolorado Springsa 1899-1900, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.g. 4. Tesliana, broj 2 / 3, Klub NT, Sfairos, Beograd, 1994.g. 5. Nikola Tesla Patenti II, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.g. 6. Model Kvantovane Gustine Energije i Veno Oscilujueg Svemira, http://www.Beotel.yu/~gmarjanovic 7. Tesla Coils and the Failure of Lumped-Element Circuit Theory, K.L.Corum,J.F.Corum, http://www.ttr.com/corum 8. Improvement in the Art of Transmitting Electrical Energy Through the Natural Mediums, NikolaTesla, Canadian Patent 142,352. 9. Electric Scalar Waves Rewiev to Meyl`s Experiment, Andre Waser, http://www.aw-verlag.ch 10. Corum Ball lightning http://home.dmv.com/~tbastian/ball.htm 11. Electrical world and engineer, March 5, 1904, Nikokla Tesla 12. Nikola Tesla`s Wireless Systems, Andre waser http://www.aw-verlag.ch