Skripta iz

Mobilnih telekomunikacija

Kovaevi Ivan Via kola za informacione i komunikacione tehnologije, Beograd

-1-

Ovu skriptu je pripremio student Kovaevi Ivan koji je sluao predmet Mobilne telekomunikacije na smeru Telekomunikacije u Vioj koli za informacione i komunikacione tehnologije kolske 2006/07 godine koristei materijal GSM, GPRS, EDGE i UMTS Essentials, Business Interactive, Wiley. Na ovom velikom odraenom poslu smo mu svi veoma zahvalni jer ne postoji literatura iz ove oblasti na srpskom jeziku. Bicemo takoe zahvalni i svim dobronamernim sugestijama od strane italaca, kao i svim ispravkama koje nam budete upitili.

-2-

UVOD U GSM 900/DCS 1800 Do 1979. godine, nekoliko mobilnih mrea je postojalo irom sveta. Funkcionisale su na razliitim frekventnim opsezima i zasnivale se na razliitim standardima. Mobilni korisnik u Britaniji nije mogao koristi svoj mobilni telefon u vedskoj, jer su britanske i vedske mobilne radio mee bile zasnovane na razliitim standardima sa razliitim signalnim protokolima, to je uzrok njihove nekompatibilnosti. Imajui u vidu proces ujedinjenja u Evropi, postalo je jasno da i mobilna telefonija mora da premosti nacionalne granice. Bio je potreban novi evropski standard! U cilju realizacije pomenutog odrana je evropska konferencija za pitanje administracije, pote i telekomunikacija (Conference Europpene des administrations des et ddes Telecommunications) i osnovana je radna grupa, iji je zadatak bio da razradi specifikaciju za zapadno evropski standard mobilne telefonije. Ova grupa je nosila naziv Groupe Special Mobile, GSM, po emu je i novi standard dobio ime - globalni sistem za mobilnu komunikaciju (Global System for Mobile Communication). 1988. godine je stvoren Evropski institut telekomunikacionih standarda (ETSI). Njegov zadatak je bio da razradi GSM standard za digitalnu radio mreu. U standardu GSM 900, frekvencijski opseg izmeu 890 i 915 MHz je odredjen za uplink, a opseg izmeu 935 i 960 MHz downlink. U GSM-u 1800, opseg frekvencije 1710 1785 MHz uplik, a 1805 1880 MHz za downlink. 1995. godine GSM 1900 sa frekvencijskim opsegom od 1850 do 1910 MHz u uplinku i 1930 1990 MHz u downlinku, je uspostavljen u Americi. Krajem 1996. godine bilo je ve 120 GSM mrea u upotrebi, a 2000. godine bilo je ve 150 miliona GSM korisnika u celom svetu.

GSM specifikacija treba da uzme u obzir sledee: - sistem mora da funkcionie irom Evrope - mora da obezbedi visok kvalitet glasovne komunikacije - da koristi dostupne frekvencije to je mogue efikasnije - da obezbedi ISDN usluge - da bude komplementaran sa drugim nainima prenosa podataka - da uvaava zahteve visoke bezbednosti koje se tiu korisnika i prenoenja informacija. Mnogi od ovih uslova su pretvoreni u prednosti dananjih korisnika: - dostupne frekvencije se efikasno koriste -3-

- prosean kvalitet glasovne komunikacije je bolji nego u analognim mobilnim mreama - enkripcija govora garantuje bezbednosne standarde. - iri domet usluga je obezbeen u poreenju sa analognim mreama, kao glas, fax, podaci ili internet usluge - internacionalni roming izmedju GSM-a razliitih zemlja je mogu - internacionalno nadmetanje smanjuje cene GSM danas GSM je prva digitalna mobilna telefonija koja omoguava internacionalni roming i ISDN usluge. GSM je otvoreni standard za usluge, infrastrukturno i komunikaciono nezavisni od pojedinanih zemalja, mrenih operatora i proizvoaa, i prilagodljiv potrebama pojedinanog korisnika. Sve ovo je ubrzalo razvoj GSM-a, znatan deo svetskog telekomunikacionog trita otpada na GSM proizvode i usluge elijska struktura u GSM-u obezbeuje skoro celokupnu radio pokrivenost. Sistem dozvoljava maksimalnu udaljenost od 35 kilometara izmeu mobilne stanice i bazne stanice. Stoga geografska oblast u kojoj se koristi GSM mora biti razdeljena u manje oblasti, poznate kao elije. Ove radio elije su najmanje servisne oblasti mobilne radio mree. Veliina elije se mora podesiti prema gustini pretplatnikog saobraaja i pretplatnikovom okruenju. Skup svih elija ini elijsku mobilnu radio mreu. Ako se pretplatnik pomera iz jedne elije u drugu, tokom poziva, rukovanje vezom se prebacuje preko stare BTS ka novoj BTS, bez ikakvog prekida. Ova procedura se naziva handover.

GSM razlikuje razliite kanale na bazi njihove frekvencije. Svakoj eliji je dodeljena jedna ili vise frekvencija, koje ona koristi pri usluivanju aktivnih pretplatnika. Jedan par uplink/downlink frekvencija moe biti korien sa strane 8 mobilnih stanica, gotovo simultano. Ovo se postie uz pomo TDMA Time Division Multiple Access. Sa obzirom da postoji ograniena koliina dostupnih saobraajnih kanala, veliki broj pretplatnika prouzrokuje da se frekvencije upotrebe nekoliko puta. Ovo nije nereiv problem, s obzirom da nekoliko elija moe da koristi istu frekvenciju, ako je obezbeeno da je rastojanje izmeu elija dovoljno. Ali to ponekad mreno planiranje ini veoma sloenim zadatkom. Prema tome GSM nudi kapacitet za vise pretplatnika nego to bi iko mogao oekivati s obzirom na veoma ograniene izvore frekvencija. Prema tome GSM nudi kapacitet za vie korisnika nego to bi se pretpostavilo, uzimajui u obzir ograniene zalihe frekvencijskih resursa. Da bi se garantovala fleksibilnost, otvoreni interfejsi su specificirani u GSM-u izmeu pojedinih -4-

mrenih elemenata. Na ovaj nain, mreni operatori mogu biti snabdeveni kod razliitih proizvoaa opreme. Ipak, funkcionisanje interfejsa je definisano da garantuje glatko prenoenje podataka. U GSM-u postoje dva istinski otvorena interfejsa. Prvi je vazduni interfejs, lociran izmeu mobilne i bazne stanice. Drugi je A-interfejs izmeu BSS (Base Station Subsystem) i NSS (Network Subsystem). Struktura GSM mree je decentralizovana i sastoji se od tri posebna podsistema koji su meusobno povezani preko niza interfejsa. Odvojeno od NSS za rutiranje, i lokalizacije pretplatnika, BSS-a za radio pokrivenost i upravljanje radio resursima, tu je i podsistem za rukovanje i odravanje (OMS), koji garantuje upravljanje mreom i njenim administriranjem.

Razvoj GSM-a do tree generacije GSM je pre svega kreiran za govornu komunikaciju. Iako standard nudi i uslugu prenosa podataka, njegove mogunosti su ogranicene na 9.6 kb/s. Da bi izali u susret sve veim zahtevima rastue sloenosti aplikacija koje koriste podatke, na pr. u multimedijalnoj ili Internet oblasti, potreban je vei kapacitet protoka podataka i zbog toga kapacitet sistema se konstantno uveava. Jedno od proirenja GSM-a je High Speed Circuit Switched Data (HSCSD). Ova inovacija daje ogroman porast protoka. HSCSD optimizira postojei nivo prenosa po dva osnova: 1. Novi metod kanalskog kodovanja, dostupan u GSM fazi 2+ u jednostrukom Circuit Switched podatku, poveava koliinu od 9.6 kb/s na 14.4 kb/s. 2. Kao drugo, spajanjem do etiri vremenska slota moe poveati protok podataka na 57.6 kb/s. Ovo omoguava, na primer: - bri e-mail transfer - bri fail transfer - ubzano i jeftinije pretraivanje Internet stranica i download podataka sa Interneta. S obzirom da veina usluga zahteva vee protoke podataka u downlink-u nego u uplink-u, HSCSD zaista oslikava asimetrinu implantaciju, npr. tri time slot-a u downlink-u i jedan u uplink-u. Ovo takoe olakava dizajn mobilne stanice i izbegava probleme u vezi sa kapacitetom baterija. Nasuprot HSCSD koji radi na bazi komatacije kola, GPRS koristi komutacijom paketa. Radio resursi se koriste samo kada se podaci zaista prenose. Naplata vie nije bazirana na trajanju poziva, ve samo na koliini prenetih podataka. Dodatno, vrsta usluge se moe naplatiti, na primer web browsing ili WAP pristup. Spajanjem do osam -5-

kanala, moe se postii protok podataka do 171,2 kb/s, sa po osam pretplatnika po kanalu. Ako vie pretplatnika vri prenos podataka u okviru elije, to se dostupan protok za svakog korisnika smanjuje. GPRS ima potrebu za odreenim modifikacijama postojee GSM infrastructure. Zajedno sa HSCSD, GPRS je naredni korak prema mobilnoj multimediji. EDGE (uveanje koliine podataka kroz globalnu evoluciju ) je tehnologija koncentrisana na vazduni interfejs izmeu mobilne i bazne stanice. Zasnovana na novom procesu modulacije, 8 Phase Shift Keying, EDGE postie tri puta vee protoke podataka od HSCSD i GPRS-a na vazdunom interfejsu. Sa EDGE, pretplatnik moe da koristi svih osam time slotova na vazdunom interfejsu. Za razliku od GSM, kod EDGE, jedinica digitalnih podataka na vazdunom interfejsu, simbol, nije samo jedan bit, nego tri bita. Ova tehnologija omoguava protok podataka od skoro 474 kb/s po korisniku. Sa druge strane, EDGE je osetljiv na greke i zahteva paljivo planiranje kao i dovoljan broj baznih stanica.

Univerzalni mobilni telekomunikacioni sitem (UMTS), prestavlja treu generaciju moblnih komunikacija. Maksimalni migui protok je 2Mbit/s, ako je mobilna stanica statina i nijedna druga mobilna stanica ne prenosi podatke. Realna situacija e dozvoliti maksimum od 144 ili 384 kb/s. Uvoenje UMTS nee uiniti GSM nepotrebnim. Jednostavne govorne usluge e biti sprovone preko GSM-a u budunosti, dok e multimedijalni servisi sa velikim protokom podataka i aplikacije mobilne kancelarije biti sprovoene preko UMTS. UMTS uglavnom deluje na vazduni interfejs, gde prenos irokog opsega frekvencija postie visoke protoke. Ovo zahteva bitne izmene u arhitekturi mree. Stoga, bar u poetku, bliska saradnja sa postojeom GSM mrenom strukturom bie neophodna da bi se garantovalo da je usluga obezbeena na irokom podruju.

2. Klasifikacija servisa u GSM-u U GSM-u mobilni pretplatnici mogu koristiti tri servisne kategorije. To su osnovne usluge (Bearer Services) i usluge prenosa (Teleservices). Ovim osnovnim uslugama su pridodate dopunske usluge. Kao treu servisnu kategoriju, imamo dodatne usluge.

-6-

Bearer Service su telekomunikacione usluge koje garantuju prenoenje podataka izmeu pristupnih taaka u telekomunikacionoj mrei. Ekskluzivno se koriste za transport i odreivanje usluga koje mrea moe da ponudi, npr. prenoenje podataka korporativnih mrea i mobilnog lap top raunara, ili download podataka sa mree. U Bearer servisima je jasno definisana mrena funkcija, a to ukljuuje podrku za razlite brzine i naine prenosa podataka. Rukovanje Bearer uslugama predpostavlja da su mrene funkcije obezbeene do take pristupa mrei, u svim mreama koje uestvuju u uspostavljanju veze.

Teleservices su telekomunikacione usluge, kao i funkcije koje omoguavaju komunikaciju meu korisnicima, i zasnivaju se na protokolima koji su usaglaeni izmeu mrenih operatora. Teleservisi utiu na poslednju kariku u procesu komunikacije, krajnjeg korisnika. Oni obuhvataju telefonske usluge, hitne pozive, kratke poruke (SMS), e-mail i fax.

-7-

Supplementary Services, modifikuju osnovne telekomunikacione usluge ili se dodaju na njih. One su u ponudi samo u kombinaciji sa osnovnim uslugama ili teleservisom. Dopunske usluge se mogu primeniti na irok pojas telekomunikacionih servisa. Veina ovih usluga su nasleene iz fiksne mree, sa odreenim izmenama koje uzimaju u obzir podeavanje radi funkcionisanja u mobilnoj radio mrei. Dopunske usluge ukljuuju, npr. identifikaciju poziva i preusmeravanje poziva. Value-add Services zavise od provajdera usluge ili operatera mreze na koji su prikaeni. Nisu unapred definisane u specifikacijama, i ukljuuju, npr. uslugu rezervacije ili uslugu raznih informacija.

GSM specificira ogromnu raznolikost Bearer Services za prenoenje podataka, protok izmeu 300 9600 b/s moe se izabrati u zavisnosti od terminalne opreme i situacije na vazdunom interfejsu. Sa HSCSD mogue je poveanje protoka podataka na 57.6 kb/s. Sve osnovne usluge se izvravaju preko komutacije kola izmeu mobilne stanice i NSS (Network SubSystem) zahtevajui stalnu vezu izmeu ova dva elementa. Konvertor, PAD (Packet Assembler-Disassembler) se koristi da prilagodi ove signale prenosu komutacijom paketa (Packed Switched) u javnim mreama za prenos podataka, npr. Internet. Sa GPRS, ukupni prenos komutacijom paketa je obezbeen izmeu svih terminalnih ureaja za prenos podataka, sa maksimalnim protokom od 171,2 kbit/s.

Teleservices obezbeuju govorne i negovorne usluge. U govorne usluge spadaju normalna govorna telefonija i hitni pozivi. U negovorne usluge spada servis kratkih poruka, na primer, slanje, prijem i emitovanje (broadcast) kratkih poruka. Kratke poruke mogu biti primljene u bilo koje vreme, ak i tokom poziva i prenose se preko signalnog kanala. Kratke poruke su privremeno uvaju u SMSC (Short Message Service Centar ), ako su emitovane broadcast-om, uvaju se u BSC (Base Station Controller).

-8-

Fax servis obezbeuje automatsku uslugu faxa izmeu mobilnog faxa i fax maine u okviru PSTN-a, ili izmeu dva mobilna fax terminala, svaki sa svojom sopstvenom MSISDN pri maksimalnoj brzini od 9.6 kb/s.

Sa teleservisima, jasno su definisane transportne funkcije za uspostavljanje veze, kao i osobine i karakteristike terminalne opreme. Na primer, odreeni protokoli za signalizaciju izmeu terminala. Supplementary Services Dopunski servisi mogu biti kontrolisani od strane pretplatnika i/ili mree. Postoje dve grupe usluga: - Postoje usluge koje obezbedjuje provajder, ini je dostupnu korisnicima. - Zatim postoje usluge koje iniciraju korisnici. eljena usluga se, na primer aktivira od strane korisnika pritiskom na odgovarajue dugme, kakav je sluaj sa identifikacijom poziva.

Supplementary Services je izdeljen u nekoliko podvrsta. Usluga identifikacije poziva ukljuuje i CLIP (Calling line identification Presentation) identifikaciju linije poziva, to je prikazivanje broja pozivajueg korisnika na mobilnoj stanici pozvanog korisnika. Mrea prenosi broj pozivajueg korisnika pri uspostavljanju poziva, ukoliko su obe strane ISDN ili GSM korisnici. Koristei CLIR (Calling Line Identification Restriction), pozivajua strana moe da sakrije svoj broj tako da on ne moe biti identifikovan od strane pozvanog korisnika. Odgovarajua instrukcija je poslata sa mree pozivajueg na mreu pozvanog korisnika. Neke mree odreenim grupama, poput policije, dozvoljavaju identifikaciju broja ak i kada je CLIR usluga aktivirana. U skladu sa CLIP i CLIR, postoje i COLP (Connected Line Identification Presentation) za identifikaciju pozvane strane uz pomo pozivajue, i COLR (Connected Line Indentification Restriction), ako pozvana strana ne eli da bude identifikovana od pozivajue strane. COLP i COLR se primenjuju kada je pozvana strana preusmerila poziv na neki drugi broj. -9-

Call offering service usluga ponude poziva je usluga koja dozvoljava korisniku da prosledi dolazni poziv na druge ciljane brojeve. CFU, Call Forwarding Unconditional obezbeuje da se svi dolazni pozivi preusmere na broj odreen sa strane korisnika, nezavisno od uslova poziva. Prosleivanje poziva kada je MS zauzeta, CFB - Call Forwarding on mobile Subscriber Busy, preusmerava pozive samo ako je pozvani korisnik ve uspostavio vezu sa nekim drugim korisnikom pa je linija zauzeta. Poziv se takoe moe preusmeriti ako je pozvana strana nedostupna, jer trenutno nije u mrei, iskljuen aparat ili poziv nije prihvaen. Podrani sa SOR Optimal Routing Service, GSM 2+ osobina, pozivi se rutiraju direktno pretplatniku na trenutnu lokaciju. Ova usluga je zasnovana na informaciji dobijenoj od matine mree pozvanog pretplatnika. Kao opciju, mrea je moe dozvoliti ili zabraniti za pojedinane pozive. Call completition service usluga kompletiranja poziva dozvoljava pretplatniku da odgodi dolazni poziv koji nije trenutno u mogunosti da prihvati, ili da zadri pozive dok istovremeno poziva. Poziv na ekanju, CW Call Waiting obavetava pretplatnika o dolaznom pozivu, kada nema slobodnih saobraajnih kanala, i pretplatnik je ukljuen u aktivan ili zadran poziv. Pretplatnik sada ima od pola minuta do dva minuta da odlui da li e prihvatiiti, odbiti ili ignorisati zadrani poziv. Usluga zadravanja poziva HOLD dozvoljava pretplatniku da prekine komunikaciju aktivnog poziva zbog drugog poziva, bez gubljenja veze prvog poziva. Ovo je zbog toga to saobraajni kanal ostaje dodeljen pretplatniku ak i poto je prekinut aktivni poziv, tako da moe dovriti komunikaciju. Multi Party Supplementary Services Viekorisniki servisi, dozvoljavaju pretplatniku da komunicira sa vie pretplatnika jednovremeno. Viekorisniki servis se moe inicirati ako pretplatnik kontrolie najmanje jedan aktivan poziv i jedan zadrani poziv. Nakon to je servis iniciran, servis moe dodavati uesnike u konferencijsku vezu i istovremeno iskljuivati uesnike iz nje. U isto vreme, moe se voditi odvojena konverzacija sa nekim pretplatnikom, koju drugi uesnici ne mogu uti. Za vreme svega ovoga, uesnici viekorisnikog poziva mogu komunicirati meusobno. Closed User Groups (CUG) Zatvorene korisnike grupe, daju odreenoj grupi pretplatnika mogunost da komuniciraju meusobno u PLMN ili ISDN mreama. lanovi zatvorene korisnike grupe ne mogu komunicirati sa pretplatnicima izvan grupe. Po elji, jedan ili vie pretplatnika u ovoj grupi moe biti autorizovan za uspostavljanje poziva izvan grupe, ili da prima pozive za celu grupu. Pozivi hitnim slubama nisu predmet zabrana ove usluge. Advice of Charge (AOC) Usluga obavetenja o raunu je dopunska usluga koja dozvoljava mobilnom pretplatniku koji koristi ovu vrstu usluge, da primi detaljan raun. Sa obrnutim naplaivanjem, u drugu ruku, pozvanom korisniku mogu biti naplaeni odreeni pozivi. Zbog toga, svaki pojedinani poziv se analizira i procenjuje. Obrnuta naplata se aktivira na zahtev pozivajueg korisnika, i mora biti odobrena sa strane pozvanog korisnika. Call Restriction Services U osnovi postoje dve kategorije usluga zabrane poziva. Jedna se odnosi na odlazne pozive, a druga na dolazne pozive. Usluga nudi nekoliko mogunosti, kao to su: Zabrana svih odlaznih i dolaznih poziva Zabrana svih odlaznih internacionalnih poziva Zabrana svih dolaznih poziva izuzev onih koji dolaze iz zemlje u kojoj je matina mrea. Pozivi mogu biti zabranjeni manuelno, ako ih zabrani pretplatnik, ili preko mrene konfiguracije. Value Added Services vrednosno dodate usluge su obezbeene sa strane odgovarajueg ponuaa usluge ili mrenog operatora, i mogu se prenositi ili preko normalnog telefonskog poziva ili preko SMS. Ove usluge nude dobavljau mogunost, nezavisno od cene da privuku pretplatnike. - 10 -

Dodatne usluge su: Informacije o kulturnim dogaajima ili informacije o saobraaju preko Cell Broadcast-a Rezervacija hotela, letova ili iznajmljivanje kola Pomo u sluaju kvara na putu Usluge raznih informacija Medicinski saveti Rezervacija karata Sportske vesti Usluge isporuke, slanje cvea odreenoj osobi i mnoge druge usluge. 3 Arhitektura mree Mreni elementi i njihove osnovne funkcije Za pretplatnika, poziv preko mobilnog telefona je jednostavan proces. U stvarnosti, ipak, ovakav poziv je mogu zahvaljujui sloenoj mrenoj arhitekturi koja se sastoji od razliitih mrenih elemenata. GSM/DCS sistem se sastoji od tri podsistema. To su jezgro mree (podsistem mree), podsistem baznih stanica i podsistem za rad i odravanje.

Base Station Subsystem (BSS) Podsistem baznih stanica obezbeuje vezu izmeu mobilnih stanica i mrenog podsistema (Network Subsystem NSS). NSS prosleuje korisnike signale do drugih mobilnih stanica preko BSS ili pretplatnika u javnoj telefonskoj mrei (Public Switched Telephone Network PSTN), i pribavlja potrebne podatke o pretplatnicima. Operation and Maintenance Subsystem (OMS) Podsistem za rad i odravanje prati rad BSS i NSS, i daljinski otklanja kvarove u mrenim elementima. Dodatne komponenete, kao to su interfejsi ka mreama za prenos podataka, Servisni centar kratkih poruka (Short Message Service Center SMSC) ili Sistem glasovnih poruka (Voice Mail System) kompletiraju arhitekturu GSM sistema. Podsistem baznih stanica osigurava celovitu mrenu pokrivenost i obuhvata veliki broj struktuirano organizovanih radio elija. BSS sadri sledee elemente: Base Transiver Station - BTS Base Station Controller BSC TRAU (Transcoder and Rate Adaptation Unit)

- 11 -

Centralni element jedne elije ove vrste je jedinica za predaju i prijem, poznata kao Bazna primo-predajna stanica (BTS). Ona uspostavlja vezu do mobilne stanice preko vazdunog interfejsa i kontrolie primo-predajnik (tansceiver-TRX).

TRX je glavna funkcionalana jedinica u BTS koja odrava pozive do maksimalnih osam mobilnih stanica preko jednog frekvencijskog para. BTS je takoe odgovoran za nadgledanje kvaliteta signala i kodiranje i modulaciju korisnih signala. Preko Abis interfejsa, prosleuje pozive, signale i kontrolne informacije upuene ka OMS i NSS do Kontolera bazne stanice, BSC. Nekoliko BTS je kontrolisano sa strane jednog BSC. Interfejs izmeu BSC i BTS je Abis interfejs. Svaki BSC u mrei kontrolie jedan podsistem baznih stanica (BSS).

- 12 -

BSC dodeljuje slobodne radio kanale u TRX jedinici za vezu do mobilne stanice. On kontrolie neophodnu izlaznu snagu mobilne stanice i TRX. BSC nadgleda postojeu radio vezu ka i od mobilne stanice, i kontrolie handover izmeu susednih radio elija koje su pod njegovom kontrolom. U toku postojee radio veze, BSC nadgleda njen kvalitet i kontrolie raskid radio veze kada se poziv zavri. BSC komunicira sa TC preko A interfejsa. Transkoder je trei element u BSS i potreban je radi konverzije 64 kbit/s originalnog govora u 16 kbit/s signala parametara koji opisuju govor, da bi osigurali spektralno efikasnu modulaciju na vazdunom interfejsu. BTS, BSC i TC zajedno, formiraju Podsistem baznih stanica (BSS). Base Transiver Station Oblast koju pokriva BTS podeljena je u elije. Svaki BTS sadri ureaje za prijem i predaju radio signala, ukljuujui antene i opremu za obradu signala za vazduni interfejs. BTS obezbeuje elijama radio interfejs, tzv. Um interfejs, to znai da snabdeva radio kanale i emituje parametre koji opisuju eliju, kao to su kapacitet elije ili njeno ime. Bazne stanice mogu biti povezane na sledee naine: Otvoreni Multi-drop, predstavlja topologiju lanca. Na ovaj nain moemo povezati maksimalno 15 BTS-ova i da u svakom od njih bude maksimalno jedan TRE. Zatvoreni Multi-drop, predstavalja topologiju prstena. Jedan PCM link povezuje do 7 BTS-ova. Prsten zatvara poslednji BTS u nizu. U topologiji prstena obezbeuje se sigurnost prenosa jer signal iz svakog BTS-a se emituje u oba smera. Satelitska veza, predstavlja jedinstven tip veze izmeu BTS-a i BSC-a. Podeljena elija izmeu dva BTS-a. Sistem moe rukovati TRX-ovima koji se nalaze u dva BTS-a. Ovo omoguava da se povea kapacitet elije dodavanjem TRX-ova u bilo koji od ova dva BTS-a. Ovakava konfiguracija moe podrati do 3x8 TRX-ova u dva kabineta. BTS sa HDSS (High Speed Data Service Support). U odreenim sluajevima BTS mora imati vie od jedog linka ka BSC-u.

BTS obavlja sledee funkcije: Funkcija prijema i predaje Antenski diversiti Frekvencijski hoping - 13 -

Merenja na radio kanalima Testiranje radio frekvencija Statistika radio merenja (RMS), merenja se vre na TCH Komunicira sa BSC-om preko Abis interfejsa RMS merenja koja obavljaju mobilni telefoni i BTS na TCH obezbeuju statistike podatke. BTS obrauje ove podatke i prosleuje rezultate na OMC-R preko PM aplikacije. Prema tome RMS moe obezbediti opirne podatke o QoS statistici na celoj mrei, koja se aurira svaki dan. Blok ema bazne stanice

Clock predstavlja takt bazne stanice. Transmission se odnosi na link ka BSC-u. OMU prati rad bazne stanice, i vodi rauna o alarmima koje BTS generie. TRE su primopredajnici. Nakon TRE idu antene na koje su primo-predajnici prikljueni. Uproeno, jedan sektor bazne stanice prikazan je na slici koja sledi.

Pravi izgled bazne stanice bez antenskog dela prikazan je na sledeoj slici. Deo na kojem pie Transmission predvien je za postavljanje unutranjih jedinica za link ka BSC-u - 14 -

(IDU InDoor Unit), dok ODU se kai na anteneski stub. AC/DC predstavlja deo gde se nalaze transformatori. TRX je logiki naziv za TRE i oni se smetaju u policu. Svakli TRE je primopredajnik koji ima dodeljenu frekvenciju, jednu od predefinisanih za tehnologije na 900 MHz ili 1800 MHz. TRE moe da podri maksimalno osam saobraajnih kanala (osam uspostavljenih veza sa mobilnim pretplatnicima), tano koliko ima vremenskih slotova na jednom fizikom kanalu. ANC je modul koji povezuje TRE i antenski sklop. SUMA je modul koji kontrolie BTS. Fan Stage je deo u kojem se nalaze moduli sa ventilatorima koji hlade TRE. Na kraju treba rei da BTS ima akumulatorske baterije koje napajaju BTS kada nestane elektrine energije.

Base Station Controller BSC Kontrolor baznih stanica (BSC) je odgovoran za inteligentne funkcije u podsistemu baznih stanica (BSS-Base Station Subsystem). BSC vri funkciju kontrole odreenog broja BTS-ova (zavisi od kapaciteta BSC-a) i distribuira veze saobraajnih kanala (TCH) od NSS do elija BTS-a i transparentno komutira veze. Dakle, Base Station Controller je odgovoran za kontrolu BTS-ova i administriranje radio resursima i frekvencijama. BSC ima odgovarajue 2 Mbit/s interfejse ka TRAU jedinici i drugim BTS-ovima. Saobraajni i kontrolni kanali od i ka BTS se komutiraju uz pomo ureaja za komutaciju koji se nalazi u okviru BSC-a. Postojee administrativne funkcije BSCa su implementirane u centralnoj kontrolnoj jedinici. Prema tome, kontrola funkcionalnih celina BSC-a izvodi se preko njegove sopstvene kontrolne jedinice.

- 15 -

TRAU (Transcoder and Rate Adaptation Unit) Transkoder izvrava sledee funkcije: Kompresiju i dekompresiju govora, iz 16 kbit/s u 64 kbit/s i obrnuto. Vri prilagoenje protoka. Sprovodi kontrolu rada i odravanja funkcije prenosa. Transkoder se obino nalazi odmah do MSC-a, jer time mreni operator smanjuje trokove povezivanja. Submultiplexer (SM) vri adaptaciju protoka izmeu BSC i Transkodera.

Dve glavne funkcije Transkodera (TC) mogu se svesti na: Vrenje konverzije izmeu 16 kbit/s signala koji razmenjuje sa BSC-om, sa 64 kbit/s signalom koji razmenjuje sa MSC-om. Smanjenje broja potrebnih zemaljskih kanala izmeu Transkodera i BSC-a.

Drugim reima transkoder pretvara govornu informaciju koja se nalazi u 64 kbit/s kanalu u transkodovanu govornu informaciju koja se nalazi u 16 kbit/s kanalu. Transkodovani govor je digitalni nain za predstavljanje govora koji zahteva manji kapacitet prenosa nego PCM, bez gubitka kvaliteta prenosa.

- 16 -

U okviru TRAU (Trancoder Rate Adaptation Unit), submultiplekser kombinuje etiri 16 kbit/s signala da bi obrazovao jedan 64 kbit/s signal. Atermux (Asub) interfejs moe prenositi etiri puta vei broj saobraajnih kanala nego to prenosi A interfejs. Dakle, jedan govorni signal od 13 kbit/s u GSM-u pakuje se u 16 kbit/s nibl (dva bita jednog PCM kanala), i takav dolazi do BSC-a. Iz BSC-a se signal alje u TRAU koji ga dekodira, pa zatim ponovo kodira po drugom algoritmu u 64 kbit/s signal takav da zauzima ceo kanal jedonog PCM-a. TRAU praktino prilagoava govorni signal sa mobilne stanice protokolima koji vladaju u PSTN-u. Jer nakon izlazka iz TRAU signal ide u MSC, koji moe biti GMSC ili veza sa bilo kojim drugim MSC-om, gde signal mora biti upakovan po standardima prenosa koji tamo vladaju.

TRAU vri konverziju 64 kbit/s govornog signala u 13 ili 6,5 kbit/s FR ili HR, taj proces se naziva transkodovanje. TRAU snabdeva signal od 13 ili 6,5 kbit/s sa zaglavljem, to daje ukupno 16 kbit/s, koji se zatim prosleuje u submultiplekser. Na izlazu ovog multipleksera, novi 64 kbit/s signal (sa 4 transkodovane govorne konekcije) je dostupan za prenos preko PCM 30 sistema. U obrnutom smeru, dolazni 13 ili 6,5 kbit/s signal se konvertuje u 64 kbit/s signal.

- 17 -

Mobile Station Samo nakon auriranja lokacije (Location Update), moe se doi do mobilnog pretplatnika, i samo tada moe koristiti svoje telekomunikacione servise. Jedini izuzetak su hitni pozivi, koji se mogu uspostaviti bez auriranja lokacije. Mobilna oprema (Mobile Equipment - ME), sa ubaenom SIM karticom koja personalizuje ME, zove se, Mobilna stanica (Mobile Station - MS).

SIM kartica je ip (mikroprocesor sa memorijom) je tzv, pretplatniki identifikacioni modul, i koristi se sa strane pretplatnika da se identifikuje u GSM/DCS mrei. Subscriber Identity Module SIM, sadri stalne i privremene podatke koji su potrebni za rukovanje pozivom. Privremeni podaci su: Privremeni pretplatnikov identitet Trenutna lokacija podaci za ifrovanje Stalni podaci: Permanentni pretplatnikov identitet Klju i algoritam za autentifikaciju i ifrovanje

- 18 -

Mobilna stanica pristupa radio mrei preko radio interfejsa. Kada se obave signalizacione aktivnosti, mobilna mrea zna gde se pretplatnik trenutno nalazi. Pretplatnikova trenutna lokacija je uskladitena na SIM kartici (trenutni LA).

Network Subsystem (NSS) Core network Podsistem baznih stanica prosleuje signal podsistemu mree (NSS) gde su govor i podaci preneseni komutacijom kola kontrolisani i prosleivani ka drugim mreama, po potrebi. NSS pribavlja relevantne podatke koji se tiu bezbednosti i mobilnosti. Transkoderom obraen, govorni signal preko A interfejsa dolazi do Mobile services Switching Center (MSC). MSC slui kao digitalni komutacioni centar za prosleivanje poruka, i uspostavljanje konekcije saobraajnim kanalima, povezujui meusobno mobilne pretplatnike, ili povezujui mobilne pretplatnike sa pretplatnicima u drugim mreema, kao to je PSTN, ISDN mrea, ili mree za prenos podataka. MSC je odgovoran za sledee funkcije: Prosleuje dolazne i odlazne pozive do BSC-a. Uspostavlja veze sa drugim MSC u istoj mobilnoj radio mrei i pravi veze sa drugim mobilnim radio mreama i mreama fiksne telefonije. Nadgleda i kontrolie pozive Odgovoran je za prikupljanje podataka i prosleivanje signalnih informacija na povezane registre i baze podataka.

Baza podataka u MSC-u sadri informacije o rutiranju veza saobraajnih kanala (TCH) i rukovanju osnovnim i dodatnim uslugama. MSC obavlja administriranje elijama i Location areas (LA). - 19 -

Da bi se nadgledali, rutirali i kontrolisali mobilni telefonski pozivi u GSM mreama, nekoliko registara su povezani na MSC. Jedan od ovih registara je Visitor Location Register (VLR), koji se uobiajeno moe nai u MSC-u, ali je funkcionalna jedinica za sebe. Projektovan kao dinamiki pretplatniki fajl sa dodeljenim geografskim podrujima zaduenja, Location Areas (LA). VLR pribavlja podatke o svim GSM korisnicima u svojoj oblasti, i uvek je dobro informisan o njihovoj poziciji. On pomae MSC-u u pribavljanju podataka relevantnih za naplatu sa informacijama o pretplatniku. Rauni se pripremaju od ovih podataka u centru za obraun rauna korisnika.

- 20 -

Postoji registar za pribavljanje GSM pretplatnikih podataka koji se zove Home Location Register HLR, u koji svaki mreni operator registruje svoje korisnike podatke potrebne za izvravanje telefonskog saobraaja. HLR snabdeva sa ovim podacima sve VLR u kojima se GSM pretplatnici koji su ukljueni, mogu pronai u svakom trenutku. Obratno, VLR u pitanju, informie HLR o lokacijskoj oblasti (LA) u kojoj se nalazi pretplatnik, i zbog toga je sposoban da d informaciju o rutiranju za dolazni poziv. HLR podaci sadre informaciju o pristupnim pravima prema romingu, pristupnim pravima prema glasovnim, faks i servisima za prenos podataka, i dodatnim pretplatnikim servisima. Dakle, HLR je baza podataka u kojoj se mobilni pretplatnici, kreiraju, oslobaaju, zabranjuju ili briu sa strane operatera. On sadri sve stalne podatke o pretplatnicima, kao i uslugama na koje su pretplaeni i koje mogu koristiti.

- 21 -

Authentication Center AUC, Centar za Autentifikaciju sadri pretplatnike podatke potrebne da bi se zatitila veza od neautorizovanog pristupa, i uglavnom je sastavni deo HLRa. AUC ispituje informacije uskladitene na SIM kartici (Subscriber Identity Module), radi poreenja sa sopstvenim registrom. Ako se utvrdi da su podaci identini, autentifikacija pretplatnika je uspena, i dozvoljen mu je pristup mrei. Ako je SIM kartica ukradena, autorizacija pristupa mrei je onemoguena veoma lako preko AUC. Dodatno, AUC pribavlja potrebne podatke za ifrovanje vazdunog interfejsa. Ako mobilni pretplatnik eli da pristupi mrei, VLR potvruje da li je SIM kartica odobrena ili nije, a to se obavlja procesom autentifikacije. VLR koristi parametre za autentifikaciju koji se zovu tripleti. Oni se generiu kontinualno i zasebno za svakog pretplatnika, preko centra za autentifikaciju (Athentication Center AC). Na zahtev, AC daje VLR-u ovaj triplet.

- 22 -

Equipment Identity Register EIR, Identifikacioni registar opreme moe se uspostaviti kao opcija preko mrenog operatora. EIR omoguava otkrivanje ukradene terminalne opreme (Terminal Equipment TE), koja se koristi u GSM mreama, poreenjem IMEI (International Mobile Equipment Identity) sa podacima uskladitenim u EIR. Ova provera se obavlja nezavisno od SIM kartice, i samo se primenjuje na mobilnu stanicu koja se ispituje. MSC takoe potvruje da li je koriena ME odobrena ili, ako se sumnja na greku, posmatraju se njene radio karakteristike. Zbog toga, MSC prvo trai IMEI od MS, a zatim je alje u EIR. U EIR, IMEI svih ME koje se koriste su razvrstane u tri liste: Bela lista sadri odobrene ME bez ogranienja. Siva lista sadri opremu koja se posmatra. Crna lista sadri opremu kojoj pristup mrei nije dozvoljen. EIR proverava da li se IMEI koji pripada ME koja eli da pristupi mrei nalazi na jednoj od ove tri liste.

Sve komponente koje kontroliu i prosleuju poziv su odgovorne za bezbednost i upravljanje mobilnou, a to su, MSC, HLR, VLR, AUC i EIR iz mrenog podsistema (NSS).

Operation and Maintenance Subsystem (OMS) GSM mrea je nadgledana i kontrolisana iz jedne centralne take. To je Operation and Maintenance Center (OMC). OMC ima sledea zaduenja: Sistem za upravljanje grekama analizira alarme od BSS elemenata. Kada se greka dogodi, ona se eliminie kada je to potrebno preko softverske komande ili na lokaciji preko tehnikog osoblja. Funkcija upravljanja konfiguracijom instalira softver kada se ugrauju novi BSS mreni elementi, vodi rauna o hardverskim inventarnim listama i menja parametre funkcionisanja, na primer radio frekvencije na kojima radi BTS. - 23 -

Centar za upravljanje mreom, Network Management Center (NMC), predpostavlja specijalne funkcije u vezi sa OMS koje nisu definisane u GSM standardu, ali su zasnovane na definicijama International Standardisation Organisation (ISO), i na preporukama International Telecommunication Union (ITU).

Jedan NMC obavlja funkcije upravljanja performansama: Eliminacija alarma i greaka se statistiki obrauje i vrednuje. Zaguenja kapaciteta se detektuju. Nadgleda se kvalitet usluge, na primer procenat izgubljenih poziva u odnosu na proj ostvarenih poziva. Zavisno od mrenog operatora, NMC funkcije se izvode na centralizovan i decentralizovan nain u geografskim oblastima. Svi NMC i OMC odreene geografske oblasti formiraju trei sistem, Operation and Maintenance Subsystem, ili OMS. Tri podsistema BSS, NSS i OMS su od vitalnog znaaja za funkcionisanje GSM mree. Interfejsi u okviru i izmeu podsistema su uglavnom odreeni sa ETSI.

- 24 -

Dodatne GSM komponenete Radi sprovoenja pretplatnike podrke i obezbeivanja odreenih usluga, GSM ukljuuje brojne dodatne komponente. Centar za administriranje i naplatu (Administration and Billing Center ABC), prebacuje pretplatnike podatke u predvieni registar u NSS i u AUC i HLR. Administracioni centar je povezan sa centrom za personalizaciju SIM kartica (Personalization Center for SIM Cards PCS) preko An interfejsa. Ovo ini moguim da se onesposobi SIM kartica, ako je potrebno i zatiti od zloupotrebe. Detaljni zapis o pozivu (Call Detail Record) se koriste u centru za naplatu radi pripreme rauna. Voice Mail System (VMS) je memorijski sistem za snimanje glasa, podataka i faks poruka rasprostranjen irom mree, to je kao telefonska sekretarica velikih razmera. Ako je pretplatnik iskljuio svoj mobilni telefon ili nije dostupan iz drugih razloga, poruke se ne alju na njegovu mobilnu stanicu, ve se pohranjuju u VMS i tamo se skladite. Pretplatnik ih moe ili traiti od VMS ili se obavetava preko SMS poruke. VMS moe imati interfejse do nekoliko MSC i do SMSC (Short Message Service Center). Preko SMSC, mreni operatori, provajderi usluga, privatni pretplatnici mogu slati kratke poruke direktno na mobilnu stanicu bilo kog pretplatnika. U SMSC, kratke poruke se skladite privremeno, a zatim prosleuju primaocu. PTP (Point To Point) kratke poruke su alfanumerike poruke sa maksimalnom osnovnom duinom od 160 karaktera, koji su ubaeni direktno preko tastature mobilnog telefona. Kompresija i tehnike povezivanja uveavaju broj prenesenih karaktera. elijsko emitovanje SMS (Cell Broadcast SMS) je usluga koja nudi komunikaciju taka vie taaka kratke poruke. Ona je jednosmerna komunikacija od mree ka svim mobilnim telefonima u odreenom geografskom podruju. Ova poruka sa osnovnom duinom od 93 alfanumerika karaktera se ubacuje u OMC, unosi se centralno u BSC, i emituje se do mobilnih stanica preko svih povezanih BTS u odreenim vremenskim intervalima. Da bi se podaci mogli pohranjivati u GSM mreu iz mrea sa komutacijom paketa kao to je Internet i kompanijski Intraneti, potrebna je funkcija uzajamnog rada, Interworking Function (IWF). To je spoljanji server sa podacima povezan, na razliite mree za prenos podataka. IWF prevodi nestruktuirane dolazne podake koji se prenose komutacijom paketa u signale koji se prenose komutacijom kola kako ih GSM moe razumeti. Firewall u odlaznom toku IWF titi GSM mreu od neautorizovanog pristupa hakera. U GSM fazi 2, podrane su usluge prenosa podataka samo putem komutacije kola. IWF (Interworking Function), sastavni deo MSC, povezuje GSM saobraaj podataka putem komutacije kola sa postojeim paketski orjentisanim mreama, kao to su, Internet, korporativne mree, javne mree za prenos podataka i WAP usluge. On vri konverziju protokola i prilagoava protok za BSS. GSM Network Topology U GSM, Public Land Mobile Network (PLMN) je elijska mrea sa hijerarhijskom strukturom. Najmanja jedinica je radio elija, koju BTS snabdeva frekvencijom, ili drugim reima, radio kanalima. BTS obezbeuje mrenu pokrivenost. Nekoliko radio elija se sastavlja da bi se formirala administrativna podruja koja se kontroliu pomou BSC-a. Razliite oblasti koje kontrolie jedan BSC formiraju LA koju kontrolie VLR. Takoe je mogue da LA pokriva samo jednu BSC, ili samo jednu eliju, ako je to potrebno. Sa administrativne take gledita, nekoliko elija formiraju jednu LA. Svaka LA ima svoj identitet na internacionalnoj osnovi.

- 25 -

Ako mobilni pretplatnik promeni svoj poloaj u drugu Location Area (LA), Location Update poinje automatski, tako da je lokacija pretplatnika poznata mrei preko VLR-a koji je povezan sa MSC-om. Ako je BTS u centru tano jedne elije, moemo govoriti o omnidirekcionoj radio eliji. BTS emituje velikom snagom svoje frekvencije sa omnidirekcionim karakteristikama. Omnidirekcione radio elije se koriste posebno u slabo nastanjenim ruralnim oblastima. U gusto naseljenim podrujima, mrea mora podrati vee kapacitete. Jedan nain da se ovo obavi je sektorizacija elija. Sa sektorskom radio elijom, BTS moe snabdeti do tri radio elije u tri puta 120 stepeni, sa nekoliko frekvencija u svakoj. Na auto-putevima, BTS se uglavnom konfiguriu u dva sektora.

Na primer, BTS emituje frekvencije u dva puta 180 stepeni. elija je u liniji puta koji se pokriva. U gusto naseljenim gradovima, obino moemo nai kombinaciju omnidirekcionih elija i sektorskih elija. To je zbog toga to esto postoje zone koje nisu pokrivene izmeu sektorskih elija. Nadkrivajua rukovodea omnidirekciona kiobran elija preuzima radio podrku za razbacane individualne mobilne stanice koje se nalaze u zonama koje se povremeno pojavljuju, a bez prijema su. Kiobran elije se takoe koriste za mobilne stanice koje se brzo kreu kao, na primer, na auto-putevima i u brzim vozovima. Mobilne stanice koje se brzo kreu u ovom sluaju su pokrivene preko veih kiobran zona, da bi se to vie izbegavali handoveri u brzom preuzimanju.

- 26 -

Da bi se snabdele zone sa velikim brojem korisnika mobilne telefonije, koriste se mikroelije. Zbog toga, na primer, BTS sa slabim izlazom se koriste na stanicama podzemne eleznice. One preuzimaju radio snabdevanje na stanicama ili sa specijalnim antenama u podzemnim tunelima.

4 BSS Interfejsi U okviru BSS-a, korisniki i signalizacioni podaci se transportuju preko niza interfejsa. A interfejs povezuje Mobile Switching Center (MSC) sa Transcoder (TC). Atermux interfejs povezuje transkoder sa kontrolerom bazne stanice (BSC). Abis interfejs povezuje BSC sa BTS. Konano, podaci se emituju do mobilne stanice preko Um interfejsa. Smatrajmo PCM30 konfiguraciju kao primer za strukturu rama koji slui za prenos podataka izmeu MSC-a i mobilne stanice, da bi razumeli tok podataka na A, Ater, Abis i Um interfejsima. Vidimo da su etiri A linka mapirana na jedan Atermux link. etiri A kanala od 64 kbit/s svaki su mapirani u jedan Ater kanal koji sadri etiri podkanala od 16 kbit/s, svaki. Ukupno, 128 kanala od etiri A linka su smanjeni na 32 kanala jednog Ater linka, koji su numerisani redom od 0 do 31. CCS No.7 signalizacija, koja se u naem sluaju mora pronai u tajm slotu No. 16, emituje se iz A u Ater transparentno i nepromenjljivo. Struktura rama koja se sastoji od 32 kanala moe se takoe nai na Abis interfejsu. Kanal 0 se koristi za sinhronizaciju, preostali 31 kanal emituje poruku upozorenja ka centru za rad i odravanje BTS-a, poznatu kao O&M alarmi, kao i signalizaciju za govorne podatke. Konano, informacija o Abis interfejsu je emitovana do vazdunog interfejsa Um preko TRX, radio transivera od BTS. Dva Abis kanala od 4 podkanala, svakom odgovara tano 8 vremenskih slotova iz TDMA rama, koji nosi podatke do mobilne stanice. TDMA ram deli tok fizikih kanala ili vremenskih slotova na pojedinanoj noseoj frekvenciji u odreene vremenske

- 27 -

intervale. Njegovi vremenski slotovi su numerisani redom od 0 do 7, i mogu se dodeliti jednom TRX.

A Interfejs A interfejs emituje korisnike i signalizacione podatke izmeu MSC-a i transkodera. To je drugi potpuno standardizovan interfejs u GSM nakon vazdunog interfejsa. Kao otvoreni interfejs nije vezan za odreenu proceduru. A interfejs je ISDN-S2M interfejs koji je podeen za GSM sa protokom od 64 kbit/s po vremenskom slotu. U PCM30 konfiguraciji, A interfejs sadri 30 saobraajnih kanala. Vremenski slot broj 0 preuzima zadatak sinhronizacije, i vremenski slot broj 16 sadri signalizacione informacije u formatu signalizacije CCS No.7. Dakle vazduni interfejs ima protok od 2048 kbit/s. PCM 24 konfiguracija, koja je se koristi u USA koristi 24 saobraajna kanala. U obe konfiguracije, svaki ram ima jasno definisane kanale za signalizaciju i sinhronizaciju.

- 28 -

Atermux interfejs etiri saobraajna kanala A intrefejsa se spajaju u etiri Atermux kanala i to svaki po 16 kbit/s, koji se redom emituju ka BSC u 64 kbit/s fizikom Atermux vremenskom slotu. Konvertovani, dolazni signal iz BSC-a se transkodira iz 16 u 64 kbit/s, to je tipian protok koji se koristi u mreama fiksne telefonije. Signalizacioni kanali se ne transkodiraju. Na Atermux interfejsu, 120 govornih kanala od po 16 kbit/s formiraju 2Mbit/s multipleks vezu. etiri puta vie Atermux linkova od A linkova je potrebno za prenos iste koliine glasovnih podataka.

Govorni kodek u punom opsegu Posvetimo panju procedurama koje uzimaju originalni govor, i generiu parametre koji opisuju govor u transkoderu (TC). U toku GSM faze, koja je trajala do 1995 godine, kodek govora u mobilnim stanicama i u transkoderu je specificiran kao kodek u punom opsegu. Osnovne karakteristike govora, glasnost, osnovna frekvencija, tonalitet se uzimaju u segmentima koji traju 20ms iz 64 kbit/s signala tako da dolazi do generisanja parametara 16 kbit/s signala. Algoritmi predvianja, mogli bi smo rei proraunavanja govora, ine podatke manje osetljivim na smetnje na koje signal nailazi na svom putu od i ka mobilnoj stanici na vazdunom interfejsu.

Diskontinualni prenos Svi govorni signali u GSM-u se emituju na isti nain, u neprekidnom toku podataka. Kanal je zauzet ak u periodima kada nema govora. To ima dve osnovne mane: Dok mobilna stanica mora slati za vreme trajanja celog poziva, prenosna snaga se koristi i u intervalima u kojima nema govora, kada pretplatnik samo slua ta drugi govori. Ovo troi snagu baterije u mobilnoj stanici. Drugi pretplatnici koji koriste istu frekvenciju u udaljenim elijama mogu biti ometani vie nego to je to potrebno. Zbog toga je logino da se iskljui predaja kad god pretplatnik aktivno ne emituje informaciju. Uzimajui u obzir pauze u dijalogu, i pauze izmeu reenica, moemo videti da je prosena zauzetost radio linka manja od 40%. - 29 -

Diskontinualni prenos je reenje ovog problema Discontinous Transmission (DTX). U DTX, funkcija poznata kao detektor govorne aktivnosti iskljuuje predajnik mobilne stanice kad god mobilna stanica nema ta da emituje. Za vreme pauza u govoru, prekidanje prijema u prijemniku, koji je u uplink-u odgovoran za transkodovanje u transkoderu (TC), mora simulirati funkcionalni kanal za korisnika. U GSM to se zove, prijatni um. To je um u pozadini analiziran pre nego to se mobilna stanica (MS) ugasi, ponovo se generie sa strane transkodera (TC). Prijatan um se takoe obnavlja za vreme govornih pauza, tako to mobilna stanica emituje relevantne informacije do transkodera (TC). Abis interfejs Abis interfejs povezuje BTS i BSC. U PCM30 konfiguraciji, podaci sa ovog interfejsa se prenose preko kabla ili mikrotalasnim putem sa protokom podataka od 2 Mbit/s. Konekcija putem kabla je otpornija na smetnje, ali mreni operator mora da je iznajmi od operatora mree fiksne telefonije. Mikrotalasnim linkovima se moe upravljati nezavisno, i mreni operator ih moe lako konfigurisati, ali su oni mnogo osetljiviji na smetnje. Preko Abis interfejsa se prenose etiri vrste informacija. To su: korisnike informacije, sinhronizacioni podaci, signalne informacije, i podaci za rad i odravanje BTS-a, poznati kao O&M alarmi. U osnovnoj konfiguraciji, kanali Abis interfejsa su direktno povezani na vremenske slotove radio prenosa na vazdunom interfejsu. Fiziki protok je 64 kbit/s. U PCM30, vremenski slot nula Abis interfejsa koristi se za sinhronizaciju. Preostali 31 vremenski slot PCM30 konfiguracije penosi podatke ka/od transivera BTS-a, kao i signalne informacija i O&M alarme. U uplink-u, etiri saobraajna kanala svaki po 16 kbit/s, se submultipleksiraju i prenose iz BTS do BSC u fizikom Abis vremenskom slotu. Isto se dogaa i u downlink-u, samo u suprotnom pravcu, od BSC do transivera u BTS-u. BSC BTS veza se takoe moe konfigurisati kao dinamika veza sa promenljivom signalizacijom i saobraajnim vremenskim slotovima, u skladu sa postojeom saobraajnom situacijom.

Dva PCM30 kanala se mogu dodeliti jednom TRX-u. Ovi kanali se sastoje od po etiri vremenska pod-slota. Svaki PCM30 pod-slot odgovara vremenskom slotu u TRX. Dakle, mapiranjem osam PCM30 vremenskih podslotova u jedan TDMA ram koji sadri vremenske slotove od 0 do 7, celokupan TDMA ram od TRX-a e teoretski biti slobodan za prenos korisnih informacija. Ali, u tom sluaju nee biti dovoljno mesta potrebnog za signalizacioni saobraaj od i ka mobilinim stanicama. U skladu sa unapred odreenim, upravljanim i specijalnim konfiguracionim emama, signalizaciona informacija se prenosi u odreenom - 30 -

Abis vremenskom slotu protoka 64 kbit/s, ili u 16 kbit/s vremenskom pod slotu, do najmanje jednog TRX po eliji, gde koristi vremenski slot nula za emitovanje preko vazdunog interfejsa. Posebni vremenski slotovi prenose saobraaj O&M alarma izmeu OMC i BTS preko BSC-a. Informacija se ne prenosi preko vazdunog interfejsa. Kao to se moe videti na Ater interfejsu, svaki 16 kbit/s saobraajni kanal sadri 13 kbit/s korisnog saobraaja i 3 kbit/s unutranje signalizacije izmeu BTS i transkodera. Samo 13 kbit/s korisnog saobraaja se moe prenositi preko vazdunog interfejsa. Zavisno od proizvoaa, i od konfiguracije, svaka Abis veza u PCM30 konfiguraciji moe transportovati korisniku informaciju, signalnu informaciju, i O&M informaciju, od i ka najvie 15 transivera (TRX). U PCM24 konfiguraciji (USA standard) taj broj se smanjuje na 10 transivera. Primer strukture vremenskih slotova mapiranih u E1 (PCM) na Abis linku, ako su tri BTS-a vezana topologijom lanca. 1/4/0 znai BTS 1; TRE 4; Radio Time Slot 0 RSL TRE 1/4 znai the RSL for the TRE 4 of BTS 1

Zemaljski interfejsi Ako sumiramo, iz prethodnog teksta o interfejsima, za A, Atermux i Abis, moemo rei sledee. Svaki od ova tri interfejsa prenosi informaciju za sinhronizaciju pojedinanih mrenih elemenata po sistemu taka-taka, pri protoku od 64 kbit/s i koristei vremenski slot nula. Transkoder samo prosleuje CCS No7 signalizaciju izmeu MSC i BSC. To se obavlja pri protoku od 64 kbit/s, preko A i preko Ater interfejsa, na primer u vremenskom slotu 16. Signalizacija povezana sa TRX, izmeu BSC i BTS se prenosi preko Abis interfejsa i to protokom od 16, 32 ili 64 kbit/s, u zavisnosti od proizvoaa. O&M alarmi se prenose iz transkodera do BSC-a preko Atermux interfejsa pri 16 kbit/s, ili kao unutranji signali, kroz - 31 -

obini saobraajni kanal. O&M alarmi iz BTS-a prenose se do BSC, koji slui za O&M za ceo podsistem baznih stanica (BSS), preko Abis interfejsa pri protoku od 16 ili 64 kbit/s. Ako BSC nije u mogunosti da ispravi greke koje su prouzrokovale alarme, ili ako otkrije greku u sopstvenom hardveru ili softveru, obavetava OMC direktno, ili prosleuje alarme iz BTS ili TC do OMC. Prenos govora i korisnikih podataka vri se brzinom od 64 kbit/s preko A interfejsa i 16 kbit/s preko Atermux interfejsa nakon to se govor transkoduje ili prilagodi protok podataka, i takoe sa 16 kbit/s po podkanalu preko Abis interfejsa. SMS poruke se prenose preko signalizacionih kanala. Fiziki broj vremenskih slotova koji su slobodni za prenos signalnih informacija preko vazdunog interfejsa zavise od konfiguracije, proizvoaa opreme i operatora. Vazduni interfejs Um U mobilnim radio mreama, podaci se prenose preko PCM linija sa 2 Mbit/s. Prenos vazdunim putem se koristi izmeu mobilnih stanica i BTS, i informacije prenesene preko vazdunog interfejsa moraju se prilagoditi PCM linijama tako da mogu proi kroz ostatak mree. Vazduni interfejs, ili Um je najslabiji deo radio linka. U GSM mnogo toga je uraeno da se osigura visok kvalitet, bezbednost i pouzdanost.

Na vazdunom interfejsu, frekvencije su ureene u parovima. Svaka uplink frekvencija ima permanentno dodeljenu downlink frekvenciju. Uplink signal ide od mobilne stanice do bazne stanice, i downlink signal ide u suprotnom smeru, od bazne stanice do mobilne stanice. Ureenost u parove omoguava simultanu komunikaciju. Razlika izmeu frekvencijskog para je fiksna i zove se, frekvencijski dupleks. Radio interfejs GSM 900 i DCS 1800 zasnovan je na potpuno istim principima. Oba opsega frekvencija, uplink i downlink, podeljeni su nosioce radio frekvencijskih kanala (Radio Frequency Channels RFC) irine 200 kHz. Procedura pristupa nosiocima u njihovom frekventnom opsegu zove se Frequency Division Miltiple Access (FDMA).

U GSM 900 frekvencijski dupleks je 45 MHz. Prema tome, frekvenciji uplink-a u opsegu od 890 MHz do 915 MHz je pridodata opsegu frekvencija od 935 MHz do 960 MHz u downlink-u. U GSM 1800, frekvencijski dupleks je 95 MHz. Frekventni opseg u uplink-u lei izmeu 1710 MHz i 1785 MHz , frekventni opseg u downlink-u je izmeu 1805 MHz i 1880 MHz. U GSM 1900, frekvencijski dupleks je 80 MHz. U uplink-u frekvencije lee izmeu 1850 MHz i 1910 MHz, a downlink frekvencije izmeu 1930 MHz i 1990 MHz. U proirenom EGSM (Extended GSM 900) uplink je od 880 MHz do 915 MHz, a downlink od 925 MHz do 960 MHz.

- 32 -

Osnovni principi prenosa BTS elementi koji alju i primaju radio signale u downlink i uplink kanalima, su poznati kao predajnici i prijemnici, ili transiveri (primopredajnici), skraeno, TRX. U GSM mreama prenos preko vazdunog interfejsa je digitalan. Digitalni prenos u GSM-u je zasnovan na kombinaciji FDMA i TDMA metoda, koje ve poznajemo. U Frequency Division Multiple Access, ili FDMA razliiti frekvencijski kanali su dodeljeni svakoj BTS. Mobilni telefoni u susednim elijama, ili u okviru jedne elije, mogu se simultano koristiti, ako zauzimaju

- 33 -

razliite frekvencije. FDMA metod koristi razliite nosee frekvencije, 124 u GSM 900, 374 u GSM 1800, i 299 u GSM 1900.

Razlike izmeu GSM i DCS radio kanala se odnose na: frekvencije koje koriste, irinu opsega i podopsega, irinu dupleksa (rastojanje izmeu povezanih kanala u uplinku i downlinku), broj nosilaca radio frekvencija (RFC).

Time Division Multiple Access, ili TDMA, je metod gde nekoliko pretplatnika dele jednu frekvenciju, svakom pretplatniku je dodeljena sopstvena vremenska jedinica, koja je poznata kao vremenski interval (time slot). U analognim mobilnim sistemima, frekvencija je zauzeta sa strane jednog pretplatnika za vreme trajanja poziva . U TDMA sistemima, svaka mobilna stanica alje i prima informacije samo u vremenskim slotovima (intervalima) koji su joj dodeljeni. Ovi vremenski slotovi se koriste ili za prenos glasovnih podataka, ili siganalizacione i sinhronizacione informacije.

- 34 -

Slino kao PCM 30 sistem (1 PCM ram sadri 32 vremenska kanala), 1 RFC sadri 8 kanala. Nekoliko mobilnih pretplatnika mogu pristupiti jednoj RFC istovremeno. Pristupna procedura se zove TDMA.

Zavisno od obima saobraaja, svaka radio elija koristi jednu ili vie nosilaca radio frekvencija (RFC). Kako je kapacitet mree ogranien, RFC se mora koristiti vie puta. Da bi se izbegla interferencija izmeu kanala, mora se voditi rauna da se tokom radio planiranja susednim elijama dodeli razliita frekvencija nosioca (RFC). Zbog toga je potrebno bezbedno odstojanje izmeu BTS-ova koji koriste istu RFC. Ovo bezbedno odstojanje se zove, rastojanje ponovne upotrebe (Reuse distance). Prilikom radio planiranja mogu se prvo napravati abloni korienih frekvencija, koji se zatim ponavljaju. Primer na slici opisuje ablon sa sektorskim elijama, tj. sa 12 sektorskih elija upakovanih u ablon.

- 35 -

Da bi poslali digitalnu informaciju preko vazdunog interfejsa, analogni radio signal mora biti interpretiran signal niza bita. Proces prenosa digitalne informacije do vazdunog interfejsa zove se modulacija. Modulacija iskoriava fizike karakteristike analognog signala, i menja ih na odreen nain, u zavisnosti da li je digitalna vrednost za slanje nula ili jedinica. Modulacija signala moe biti amplitudska, frekvencijska ili fazna. GSM koristi specifinu faznu modulaciju, poznatu kao Gausian Minimum Shift Keying, ili GMSK. Time Division Multiple Access, ili TDMA, deli radio frekvenciju u uzastopne periode vremena, poznate kao TDMA ramovi. TDMA ram u redu se sastoji od osam kratkih vremenskih jedinica, koje su poznate kao vremenski intervali (slotovi). Ovi vremenski slotovi predstavljaju fiziku osnovu za prenos podataka. Zbog toga se zovu fiziki kanali. Fiziki kanal je definisan odreenim parom nosilaca (RFC) i pomou vremenskog slota u TDMA ramu. Radio signal izmeu mobilne stanice i BTS-a se sastoji od neprekidnog toka vremenskih slotova, organizovanih u TDMA ramove. Svakoj vezi je uvek dodeljen jedan vremenski slot.

- 36 -

Dakle fiziki kanali obezbeuju resurse koji se koriste za prenos odreenih tipova informacija. Tipovi informacija i funkcije definiu logike kanale. Logiki kanali se razlikuju u zavisnosti od funkcije koje ispunjavaju u prenosu podataka. Da bi organizovali radio prenos, razliiti tipovi ramova sadre numerisane vremenske slotove koji su specificirani u GSM-u. Numerisani vemenski slotovi se kontinualno broje sa strane mobilne stanice. Jednostavni TDMA ram sadri osam fizikih kanala, ili vremenskih slotova. Vremenski slot je traje 0.577ms. Dakle jednostavni TDMA ram traje 4.615ms. Duina trajanja vremenskog slota je takoe poznata kao vremensko trajanje bursta. Burst je sadraj fizikog kanala. Dakle, na vazdunom interfejsu, brst se koristi za prenos informacija u okviru jednog vremenskog slota. Razliiti tipovi brsta se koriste za prenos razliitih tipova informacija. Najvie se koristi normalni brst, i njegova struktura je opisana na sledeoj slici. Ostali tipovi brsta se koriste za korigovanje frekvencije, sinhronizaciju i za pristup (kratki brstovi short burst)

Veliina normalnog brsta je za nijansu manja od vremenskog slota (577s): zatitni period je uzet u obzir radi mogue varijacije vremena prenosa signala izmeu MS i BTS, kada se MS kree u prostoru. Normalni brst se sastoji od: Jedne trening sekvence, u sredini brsta, koja ima 26 bita. Dva bloka podataka, 57 bita svaki, sa obe strane trening sekvence. To su kodovani i ifrovani podaci koji mogu biti, govor, ili korisniki podaci, ili signalizacione informacije. Dva bita sa obe strane trening sekvence (1+1) koriste se za prenos signalizacione informacije (samo u GMSK) umesto saobraaja, za vreme poziva i zovu se Stealing flags. Dodatni biti koji postoje a ima ih po tri sa svake strane brsta (3+3) su, Tail bits. Zbog moguih refleksija od prepreka, signal koji se prenosi izmeu MS i BTS je signal koji koristi vie puteva da bi stigao na cilj. Unutar prijemnika (BTS ili MS), koristi se ekvalizator koji izlazi na kraj sa problemom razliitih puteva, to ima za cilj tano dekodiran krajnji signal. Trening sekvenca je sekvenca bita koja se zna unapred, koja se koristi sa strane ekvalizatora da bi se poboljao proces demodulacije i dekodiranja drugih bita u brstu. - 37 -

Prijemnik se veba na unapred odreenoj sekvenci (trening sekvenci) da bi nakon toga ispravio greke na ostatku brsta.

Trening sekvenca ima osam razliitih ema koje su izabrane tako da se to lake prepoznaju, i lako se mogu razlikovati jedna od druge jer je mala slinost izmeu njih. Stealing flag postoji samo u GMSK kao jedan bit, gde nula oznaava saobraaj ili signalizaciju van saobraaja, a jedinica oznaava da brst nosi signalizaciju u toku poziva. Kod 8-PSK svaki simbol je predstavljen sa tri bita. to znai da umesto 156.25 bita koliko traje trening sekvenca u GMSK (6 Tail bits, 26 Treaning sequence bits, 114 bita korisnih informacija, 2 Stealing flag bits i 8.25 bita zatite), u 8-PSK svaki simbol predstavlja 3 bita, pa je 156,25 simbola daje 468,75 bita. .

Informacije se prenose u vidu burstova u svakom TDMA ramu. Ako se vremenski slot koristi za prenos kontrolnih informacija, sadri razliite tipove kontrolnih kanala, i shodno tome, razliite tipove brstova. Ovi brstovi su rasporeeni redom u TDMA ramu kao na slici koja sledi.

- 38 -

Saobraajni kanali, vremenski slotovi, od nula do sedam u osnovnoj TRX konfiguraciji, sadre informaciju organizovanu u 26 TDMA perioda vremena poznatom kao multiram. To je 26 x 4.62 ms = 120 ms vremenski interval.

Signalizacione informacije se nalaze u vremenskom slotu nula. One su organizovane u 51 TDMA interval od 4.62ms svaki, to daje sve zajedno 235ms. 26 ovih dugih 51multiramova, ili 51 kratkih 26 multiramova ine superram, koji traje 6,12 sekundi.

Najvea jedinica za prenos zove se hiperram, i sadri 2048 superramova i traje 3 sata, 28 minuta, 53 sekunde i 760ms. TDMA ramovi, multiramovi, superramovi i hiperramovi se mogu smatrati nainom organizacije korisnikih i signalizacionih podataka u okviru TRX-a, koji moraju podravati ifrovanje na vazdunom interfejsu.

- 39 -

Fiziki kanali Informacija koja se fiziki prenosi preko vazdunog interfejsa Um, preko fizikog kanala, mora se konvertovati u 16 kbit/s signal u oviru 2 Mbit/s rama, koji spaja BTS i BSC kao Abis interfejs. Veoma je vano da sve mobilne stanice u okviru elije alju svoju digitalnu informaciju u pravom trenutku, da bi se izbegle kolizije vremenskih slotova vazdunog interfejsa, koja bi unitila prenesenu informaciju. Zbog toga, svaka mobilna stanica alje digitalne podatke o glasu u odreenim vremenskim intervalima, koristei razliite vremenske slotove do razliitih mobilnih stanica u istoj eliji. Medijum za ovaj proces prenosa je vremenski slot, tj. fiziki kanal. Sadraj takvih kanala je burst. Burst se sastoji od razliitih blokova podataka koji sadre korisnu informaciju (payload), kao i informacije o bezbednosti prenosa, da bi garantovali visoku pouzdanost podataka i kvalitet prenosa. Logiki kanali U GSM-u postoje dva tipa logikih kanala. To su dodeljeni kanali i zajedniki kanali. Zajedniki (common) kanali snabdevaju mobilne stanice sa podacima prema principu broadcast-a, svakom ista jednaka koliina informacija, i nisu usmereni ka odreenoj taki. Koriste se za emitovanje podataka na ire podruje svim mobilnim stanicama koje opsluuje jedan BTS. To su opte signalizacione informacije, na primer za logovanje u mreu ili broadcast SMS-a u okviru elije.

- 40 -

Dodeljeni (dedicated) kanali su usmereni ka odreenom primaocu. Razliiti tipovi signalizacionih kanala, poznatih kao dodeljeni kontrolni kanali koji olakavaju komunikaciju izmeu mobilne stanice i mobilne radio mree. U ovu grupu kanala spadaju saobraajni kanali koji prenose korisniki govor i podatke. Da bi smo razumeli koji su zadaci logikih kanala, pogledajmo ta se deava prilikom prikljuivanja mobilne stanice na mreu. Pretplatnik ukljuuje mobilnu stanicu i ukucava svoj PIN kod, mobilna stanica trai mreu. BTS alje Frequency Correction Channel (FCCH) u kratkim jednakim intervalima, da bi pomogao mobilnoj stanici da pronae frekvenciju za prijem u downlink-u i podesi njen frekvencijski oscilator za uplink prenos. Da bi to uradila MS prihvata najjai primljeni signal. Synchronization Channel (SCH) zatim pomae mobilnoj stanici da izvri sinhronizaciju sa vremenskim slotom nula, poslatim od BTS-a. To znai da se mobilna stanica mora prilagoditi ritmu koji daje BTS. SCH sadri broj TDMA rama kao i identifikacioni kod bazne stanice, koji sadri osnovne informacije o mrenom operatoru koji se mogu uporediti sa informacijom koja se uva na SIM kartici. Nakon ovoga, mobilni telefon je spreman da donese odluku, da li je izabrao pravu mreu. Ako nije, ponavlja proceduru sa drugim najjaim FCCH, primljenim. Dok mobilna stanica koristi FCCH da bi podesila frekvenciju, i SCH za sinhronizaciju i identifikaciju mree, Broadcast control channel (BCCH), koji takoe emituje BTS, snabdeva mobilnu stanicu sa dodatnim informacijama o izabranoj eliji, na primer, za ifrovanje.

Za neke dodatne usluge, na primer usluge koje zavise od lokacije, dodatna informacija se mora preneti iz BTS do mobilne stanice. Cell Broadcast Channel (CBCH) se koristi da bi se - 41 -

emitovali geografski parametri, na primer, Gauss-Krueger kordinata BTS-a, ka mobilnoj stanici. FCCH, SCH, BCCH i CBCH su brodkast kanali, i postoje samo u downlink-u. Oni su prvi logiki kanali koji pripadaju zajednikim kanalima.

Mobilna stanica je podesila svoju frekvenciju i sinhronizovala svoje TDMA, i izabrala najbolju dostupnu eliju. Ali, pre nego to moe biti dostupna drugim korisnicima, i pre nego to moe pokrenuti poziv, potrebno je izvriti proceduru autentifikacije i Location Update. Samo nakon toga mobilna stanica je prikljuena na mreu i dobija radio pokrivenost. Sada moe biti dostupna drugim mobilnim stanicama, ili pokrenuti poziv. Zbog ovoga su potrebni Common Control Channel (CCCH). Common Control Channels su kanali koji postoje samo u downlink-u, ili samo uplink-u, po emi taka-vie taaka. Kada je pretplatnik pozvan, Paging Channel (PCH) je emitovan (broadcast) u downlink-u preko svih baznih stanica u okviru Location Area (LA), tako da mobilna stanica na koju se poziv odnosi moe reagovati. Da bi pokrenula poziv, mobilna stanica emituje Random Access Channel (RACH), koji prenosi mrei podatke za identifikaciju i zahtev, na primer za registraciju. Ovakav kanal postoji samo u uplink-u. Kao odgovor, mrea alje Access Grant Channel (AGCH) u pravcu downlink-a, da bi dodelila resurse mobilnoj stanici, dodeljivanjem Stand-Alone Dedicated Control Channel (SDCCH). PCH, RACH i AGCH iz grupe Common Control Channel pripadaju takoe zajednikim kanalima.

- 42 -

Stand-alone Dedicated Control Channel (SDCCH) mora se dodeliti mobilnoj stanici da bi razmenila zahtevanu signalizaciju sa mreom, na primer, za potrebe autentifikacije, ifrovanja ili uspostavljanja poziva. Takoe, SDCCH dodeljuje saobraajni kanal, i prenosi kratke poruke. SACCH je uvek povezan sa SDCCH ili saobraajnim kanalom (TCH). On alje izvetaje o merenjima ka mrei, i koristi se za kontrolu snage i da rukuje tanim vremenskim sledom kanala, to se naziva Timing Advance (TA). Ako se pretplatnik pomeri u oblast koju usluuje drugi BTS, potrebna je izvriti handover, to se prenosi preko FACCH. Ovaj kanal se takoe koristi za zapoinjanje svakog razgovora. Za vreme poziva, FACCH podaci se prenose preko dodeljenog saobraajnog kanala.

Dodeljeni kontrolni kanali su dvosmerni (bidirekcioni) taka-taka kanali i pripadaju grupi dodeljenih kanala (Dedicated channels).

- 43 -

Korisniki govor i podaci se prenose preko saobraajnih kanala o kojima smo ve govorili. Saobraajni kanali su dvosmerni i takoe pripadaju grupi dodeljenih kanala. Postoje dva razliita tipa kanala koji podravaju razliite maksimalne protoke. Traffic Channel Full rate (TCH/F), maksimalni protok saobraajnog kanala je 22.8 kbit/s. Koristi se za kodovani govor uz pomo Full Rate ili Enhenced Full Rate kodeka, kao i za enkapsuliranje korisnikih podataka u neto protok od 9.6 kbit/s za standardne usluge izmeu krajnjih taaka (bearer), 14.4 kbit/s po vremenskom slotu u sluaju HSCSD, ili do 21.4 kbit/s sa GPRS. Traffic Channel Half rate (TCH/H) podrava 11.4 kbit/s i koristi se samo za govorni kodek sa pola protoka (Half rate). GSM circuit-switched (odnosi se na realan protok samo govornog signala) Full Rate (FR) / Enhanced Full Rate (EFR) speech: 13 Kbps / 12.2 Kbps Half rate (HR) speech: 5.6 Kbps Adaptive Multi-Rate (AMR): promenljiva brzina kodovanja govora od 4.75 do 12.2

Dakle, ako bi sumirali klasifikaciju logikih kanal, to bi izgledalo ovako: U zajednike kanale spadaju, FCCH, SCH, BCCH, PCH, RACH, AGCH i konano CBCH. Svi imaju signalizacione informacije i emituju ih po emi taka- vie taaka. Dodeljeni kanali sadre taka-taka signalizaciju, to su SDCCH, SACCH i FACCH, ili saobraajni kanali, kao to su TCH/F i TCH/H.

- 44 -

Mapiranje logikih kanala na fizike, na Radio interfejsu

etiri familije logikih kanala koje su prethodno opisane se mogu mapirati na fizike kanale na sledei nain (jedno od moguih mapiranja): 1 = CBCH - Zajedniki brodkast kanali u TS0. Uvek se ovako mapiraju i deo su Beacon frekvencije. 2 = CACH - Zajedniki pristupni kanali u TS0. Uvek se ovako mapiraju i deo su Beacon frekvencije. 3 = Dodeljeni signalizacioni kanali, mapirani su u TS1, u ovom primeru. Druga mogua mapiranja su kombinovanje sa 1 i 2 na TS0. 4 = Dodeljeni saobraajni kanali, mapirani su u sve druge TS. Od TS2 do TS7. Razliiti kanali iz iste familije se multipleksiraju u isti vremenski interval (TS), ali u uzastopnim ramovima. Na primer, beacon, sinhronizacija, sistemske informacije, uvek koriste TS0, ali u ramu1, ramu2, ramu3, itd. U eliji koja ima vie od jedne frekvencije, dodeljeni signalizacioni kanali (3 u dijagramu) mogu se postaviti na drugu frekvenciju. Upotreba logikih kanala za vreme prenosa izmeu mree i MS

1 Ako je u pitanju MTC, mrea mora uputiti pejding signal. 2 MS pristupa PLMN mrei. 3 Mrea dodeljuje (ili odobrava), dodeljeni kanal ka MS-u za signalizaciju. 4 Razmena signalizacije (SDCCH i SACCH). Ako je potrebno, mrea dodeljuje saobraajni kanal MS-u 5 Razmena saobraaja (govora i podataka) na TCH, sa pridruenom signalizacijom u SACCH (za zadatke u pozadini) i FACCH ako je potrebno.

- 45 -

TDMA logikih kanala na fizike kanale

Struktura signalizacionog multirama u downlink-u u TS0

FCCH Frequency Correction Channel, pojavljuje se svakih 10 ramova (46 ms). Slui da zakljua lokalni oscilator mobilne stanice na odreenu frekvenciju. FCCH slui za grubu procenu pozicije prijema MS. SCH Synchronization Channel, kao FCCH pojavljuje se svakih 46 ms, ali 8TS nakon FCCH. SCH slui za tanu sinhronizaciju i dekodira broj rama (od 0 do 2715647). BCCH Broadcast Control Channel, se nalazi u prvom TS svaka 4 uzastopna rama nakon FCCH i SCH, u svakom multiramu od 51 rama. Daje 456 korisnih bita svakih 235 ms. BCCH daje opte informacije u vezi BTS-a. To su: Identitet operatora, pristup dozvoljen ili nije, organizacija logikih kanala u eliji (kao pejding...), frekvencije koje se koriste, frekvencijsko skakanje, vremena van rada itd. Struktura multirama u TS0 sa nekombinovanim BCCH

RACH Random Access Channel, postoji samo u uplink-u. Koristi se sa strane MS za traenje pritupa mrei (Channel Request poruka sa identitetom MS-a, malog formata). AGCH Access Granted Channel, koristi se sa strane mree da bi potvrdila pristupni zahtev i dodelila Dedicated kanal MS-u (immediate assignment poruka sa preslikanim identitetom MS). PCH Paging Channel, se koristi sa strane mree da signalizira poziv ka MS-u. Sastoji se od identiteta kratkog formata, jednistvenog u eliji. Poslednja dva kanala (AGCH i PCH) dele CCCH, prema promenljivim pravilima u zavisnosti od elije i operatora. - 46 -

Struktura multirama u TS1

SDCCH Stand Alone Dedicated Control Channel, zauzima 8TS u svakih 2x51 TDMA ramova, to daje 456 bita u 235 ms, i protok od 1.94 kbit/s. SDCCH slui za signalizaciju izvan poziva, koja se koristi za, auriranje lokacije, autentifikaciju, prelaz u kriptovani mod rada, dodelu saobraajnih kanala, itd. SACCH Slow Associated Control Channel, zauzima 4 TS-a u svakih 2x51 TDMA ramova, to daje 456 bita u 470 ms, i protok od 950 kbit/s. SACCH se koristi za procedure koje nisu hitne (pozadinske). Pojavljuje se priblino svakih 0.5 s. Slui za, izvetaje o merenjima, nadgledanje snage zraenja, davanje informacije o timing advanced i za slanje kratkih poruka (SMS) za vreme poziva. Mapiranje saobraajnih kanala i struktura multirama za TCH i pridruenu signalizaciju

TCH/F i TCH/H Traffic Channel Full & Half Rate. o TCH/F se pojavljuje u 24 od 26 TS saobraajnog multirama, svakih 120 ms, to daje ukupan protok od 22.8 kbit/s. Koristi se za prenos saobraaja, kodiranog govornog signala sa protokom od 13 kbit/s ili podataka sa protokom od 9.6 kbit/s. o TCH/H se pojavljuje pojavljuje u 12 od 26 TS saobraajnog multirama, svakih 120 ms, to daje ukupan protok od 11.4 kbit/s. Koristi se za prenos saobraaja, kodiranog govornog signala sa protokom od 5.6 kbit/s ili podataka sa protokom od 4.8 kbit/s. SACCH Slow Associated Control Channel, se pojavljuje u 4 TS svakih 480 ms, to daje ukupan protok od 1 kbit/s. Pojavljuje se po jedan put u svakom multiramu od 26 TS-a, kada je u pitanju mapiranje TCH/F i dva puta u multiramu od 26 TS kada je u pitanju mapiranje TCH/H. Koristi se za procedure koje nisu hitne (pozadinske). Pojavljuje se priblino svakih 0.5 s, kao SACCH pridruen sa SDCCH. takoe se koristi za signalizaciju nakon postavke TCH (kraj procesuiranja poziva i signalizaciju velike brzine.

- 47 -

Mapiranje kanala po frekvencijama, tj po TRX-ovima

U sluaju prikazanom na slici imamo 30 TCH, korienjem 4 frekvencije. 2 TS su odvojena za signalizaciju. Mapiranje kanala po frekvencijama u sluaju kombinovanog BCCH

Frekvencijsko skakanje Frequency Hopping Frekvencijsko skakanje znai da svaki logiki radio kanal, izuzev BCCH, menja svoju frekvenciju od jednog TDMA rama do sledeeg u zavisnosti od unapred odreenog algoritma. Vremenski slot ostaje isti, samo se frekvencija menja.

- 48 -

Obrada signala za emitovanje u GSM-u

A/D konverzija Odmeravanje, kvantovanje i kodovanje 8000x13 b = 104 kb/s 8x104 kb/s = 832 kb/s u 200kHz Segmentacija i kodovanje govora Smanjenje protoka se postie slanjem informacije o govoru umesto samog govora. U procesu kodovanja govora analiziraju se odmerci govora i izlazni parametri (ton, duina tona, nivo...). Koder govora koduje segment od 20 ms jednom bitskom sekvencom koja sadri 260 bita. Na kraju ove obrade protok je 13 kb/s (full rate). Koder koji se koristi je RPE-LTP (Regular Pulse Excitation-Long Term Prediction, Linear Predictive Coder).

- 49 -

Kanalsko kodovanje Da bi smo bili u mogunosti da ispravimo greke na bitima na vazdunom interfejsu, GSM izvodi kanalsko kodovanje. Ova procedura je organizovana u dva uzastopna procesa: blokovsko kodovanje i konvoluciono kodovanje. U blokovskom kodovanju, parametri koji opisuju govorne podatke se prvo dele u tri klase, koje definiu da li su podaci vani, potrebni ili nevani za razumljivost govora. Sa konvolucionim kodovanjem, informacija vezana za razumljivost govora se dvostruko uveava aritmetikom operacijom. To znai da je napravljena kopija podataka, tako da se podaci mogu rekonstruisati ako je potrebno. Ova procedura dozvoljava da se u potpunosti kompenzuju greke na bitima ako one predstavljaju do 12.5% (BER=12.5%) relevantnih osiguranih podataka. Kanalsko kodovanje uveava potreban protok na vazdunom interfejsu sa 13 na 22.8 kbit/s.

Interliving Prvi nivo interlivinga. Ako se oteti jedan brst to je oteenje od 2/8=25%

- 50 -

Drugi nivo interlivinga. Ako se oteti jedan brst to je oteenje od 1/8=12,5%

ifrovanje Da ne bi nijedan ureaj osim odgovarajueg prijemnika mogao da interpretira brst. Algoritam koji se koristi u GSM je standardizovan A5 algoritam. Ovaj algoritam ne dodaje bite (ostaje 456 bita u 20ms).

- 51 -

Formiranje brsta Dodaju se ekstra informacije (trening sekvenca, dodatni biti...). Brst sad ima148 bita. Zatim se doda zatitni period od 8,25 bitskih intervala (za ramp up i rump down). Brst sad ima 156,25 bita (tj. za ceo segment 625 bita). Sa svake strane brsta se dodaju tzv. dummy biti koji slue za regulaciju modulatora to daje ukupno 676 bita za segment govora od 20 ms.

Burst 156.25 b / 0.577 ms = 271 kb/s. irina kanala 200 kHz Modulacija GMSK i Emitovanje 5 NSS Interfejsi SS 7 signalizacija i NSS interfejsi Da bi omoguili pretplatnicima da koriste usluge govora, faksa i prenosa podataka, kada se nalaze u oblasti mrene pokrivenosti, informacije i podaci se moraju razmenjivati kako u okviru mree tako i izmeu razliitih mrea. Ovaj proces se zove signalizacija. Da bi uspostavili poziv, signalizacija se odvija izmeu krajnjih taaka pretplatnikih interfejsa, to je izmeu korisnika i mree, kao i izmeu razliitih mrenih elemenata. Da bi smo osigurali da pojedini elementi kroz koje informacija putuje, mogu razumeti meusobno, moraju se sporazumeti, na zajednikom oficijalnom jeziku. Ovaj jezik je odreen protokolima. Protokol koji se koristi u mrenom podsistemu NSS se zove Signalizacioni sistem broj 7, ili SS7. SS7 je zasnovan na Open System Interconnection modelu, takoe poznatom kao OSI referentni model. OSI referentni model Ilustrovaemo u optim crtama OSI referentni model primerom iz poslovnog ivota. Proizvoa kola B naruuje 1000 guma od dobavljaa A. Ovaj posao se zakljuuje i potpisuje sa strane dvojce menadera na najviem nivou. Za dva menadera, samo je ishod ovog poslovnog dogovora vaan. Procesi koji se odigravaju na niem hijerarhijskom nivou, da bi se dobile gume od dobavljaa za proizvoaa kola, njih ne interesuju. Menaderi se oslanjaju na njihove odeljke za prodaju i nabavku, koji e se suoiti sa praktinim detaljima. Odeljak nabavke proizvoaa automobila, komunicira sa prodajnim odeljkom dobavljaa. im se zavre finansijske transakcije, roba se moe isporuiti iz A u B. Nabavni i prodajni odeljak nisu zainteresovani za praktine detalje isporuke. Pri dobavlju, radnici u skladitu moraju upakovati gume i utovariti ih na kamione, da bi ih spremili za transport. im gume stignu do proizvoaa kola, njegovi radnici u skladitu e ih otpakovati i uskladititi. Na kraju moemo rei: Postoji uvek nekoliko nivoa u kompanijama koji sarauju u poslovnim transakcijama. Vii nivoi daju niim nivoima instrukcije, bez obraanja panje na detalje u procesu. Komunikacija izmeu dve kompanije odigrava se samo izmeu jednakih nivoa. OSI model slino funkcionie kao to je opisano u prethodnom tekstu. OSI je referntni model koji se sastoji od sedam nivoa koji su naslonjeni jedan na drugi. Svaki nivo ima svoje zadatke. Nii nivoi uvek obezbeuju funkciju podrke za nivo iznad. Za nivo, podaci koji se prenose u nivou ispod nisu vani. Komunikacija se odigrava izmeu elemenata - 52 -

istog nivoa. Ova vrsta komunikacije izmeu elemenata koji pripadaju istom nivou u razliitim sistemima je poznata kao peer-to-peer komunikacija. Nivoi obavljaju sledee zadatke: Najnii nivo, Nivo 1, je Fiziki (Physical) nivo. On je odgovoran za prenos, kodovanje, i modulaciju. Nivo 2 je nivo Veze (Data Link). On je odgovoran za upravljanje signalizacionom vezom i za sigurnost podataka. Nivo 3 je Meni (Network) nivo. On sadri informacije potrebne za komutaciju i rutiranje i rukuje uspostavljanjem poziva, nadgledanjem poziva i raskidanjem veze. Nivo 4 je Transportni (Transport) nivo. Ovde se kontrolie protok podataka izmeu krajnjih taaka veze. Nivo 5 je nivo Sesije (Session). On rukuje vezama potrebnim za izvravanje aplikacija kao i vezama za naplatu. Nivo 6 je nivo Prezentacije (Presentation). On preuzima transfer formata u kojima se aplikacije izvravaju, kao i njihovu enkripciju i prevod. Na vrhu nalazi se Nivo 7, Aplikacioni (Application) nivo. On je zaduen za aplikacione protokole i korisnike interfejse.

SS7 sistem Osnovna SS7 verzija se sastoji iz dva dela: Message Transfer Part (MTP), koji je zaduen za poruke. Telephone User Part (TUP) sa korisnike strane, koji prima, alje, i radi na ovim porukama. Message Transfer Part (MTP) MTP predstavlja osnovu celog SS7 sistema. On prenosi poruke izmeu menih elemenata. MTP je sastavljen od tri sloja. MTP sloj 1 definie fizike i elektrine karakteristike veze. MTP sloj 2 podrava prenos bez greke, signalizacionih poruka izmeu susednih mrenih elemenata. MTP sloj 3 je odgovoran za prenoenje poruke od bilo kog elementa u signalizacionoj mrei do bilo kog elementa u istoj mrei. - 53 -

Telephone User Part (TUP) Dok je MTP zaduen za prenos poruka, TUP predstavlja protokol koji se koristi za slanje, prijem, i rad na ovim porukama sa korisnike take gledita. TUP rukovodi uspostavljanjem poziva, nadgledanjem poziva i raskidanjem veze, i postoji za javnu mreu fiksne telefonije, poznatu kao, Public Switched Telephone Networks, ili PSTN. Sa uvoenjem ISDN mree koja je mnogo veeg kapaciteta, neko dodatno podeavanje poruka postalo je potrebno. Ove mogunosti su sadrane u ISUP koji je zamenio TUP.

Signalling Connection and Control Part (SCCP) Da bi garantovali virtuelne veze i signalizacionu vezu bez uspostavljanja virtuelnog kola, tu je signalizacija koja nije vezana za poziv, potreban je drugi nivo protokola iznad MTP, paralelan sa TUP. To je Signalling Connection and Control Part, SCCP. TUP i SCCP preuzimaju razliite zadatke, ali oba koriste usluge koje prua MTP. Za razliku od MTP, SCCP koristi sekvence brojeva da bi osigurao da poruka stie u prijemnik odreenim redosledom, tako da se virtuelna veza moe garantovati. SCCP takoe omoguava rutiranje signalizacionih poruka preko viestrukih mrea u nedostatku poziva. Ovaj sastav slojeva koji sadri MTP i TUP/ISUP, kao i SSCP, predstavlja SS7 protokol, koji se koristi za signalizaciju u okviru PSTN i ISDN mrea.

- 54 -

Primena SS7 u GSM mreama U GSM mreama signalizacija nije tako jednostavna kao u mrei fiksne telefonije. To je zbog arhitekture mree, digitalna mobilna radio mrea ima mnogo vee zahteve vezane za signalizaciju. GSM ima potrebu za mnogo veom koliinom signalizacionih informacija koje nisu vezane za poziv. Najpre uzmimo u obzir da je GSM pretplatnik mobilan, nasupreot korisniku u fiksnoj mrei, koji telefonira sa fiksnog ureaja. Zbog toga, mobilnoj stanici mora stalno biti obezbeen signal za lociranje, da bi se omoguio Location Update. Location Update je primer komunikacije van poziva, izmeu telefona i mree. Da bi garantovali da su se signalizacioni zahtevi u GSM mreama ispunili, potrebne su dodatne grupe standarda za poruke. Sledei slojevi protokola su potrebni: Base Station Subsystem Application Part (BSSAP) Transaction Capabilities Application Part (TCAP) Mobile Application Part (MAP) Base Station Subsystem Application Part (BSSAP) Base Station Subsystem Application Part (BSSAP) je sloj protokola odgovoran za komunikaciju izmeu MSC i BSC u GSM. BSSAP je odgovoran za svo upravljanje i kontrolu radio resursa u BSS-u. Nalazi se na vrhu Signalling Connection and Control Part, SCCP.

- 55 -

Transaction Capabilities Application Part (TCAP) TCAP je sloj protokola koji se nalazi direktno iznad SCCP. TCAP, moe, na primer, da organizuje komplikovani dijalog izmeu MSC i HLR, ukljuujui i sekvencu uzastopnih zahteva i odgovora. TCAP funkcije su kao sekretaricina kancelarija, gde su mnogi razliiti zahtevi doneti tanim redosledom i distribuirani. TCAP rukovodi pristupom bazama podataka kao to su HLR ili VLR. TCAP mora postojati, tako da se vii protokol, Mobile Application Part (MAP, moe koristiti.

Mobile Application Part (MAP) MAP je protokol specifian za GSM, za aplikacije izmeu elemenata u NSS koje ne uestvuju u pozivu. MAP se nalazi tano iznad TCAP, koji se moe koristiti sa strane MAP-a kao sekretaricina kancelarija, i koja koordinira i garantuje laku i glatku MAP komunikaciju. Komunikacija bazirana na MAP-u poinje kada se razmene podaci izmeu NSS elemenata kada nema poziva. Ovo je sluaj sa uspostavljanjem obinog poziva. Da bi prosledili poziv pretplatniku, Gateway MSC mora zahtevati potrebno rutiranje podataka iz HLR-a. Dakle, ne postoji razmena podataka izmeu GMSC i HLR, bez da je trenutni poziv rutiran HLR-u. U takvim sluajevima, mrea se oslanja na MAP, koji se koristi sa signalizacionu komunikaciju izmeu NSS elemenata. U komunikaciji izmeu dva MSC-a, MAP se koristi samo u signalizacijii koja nije vezana za poziv. Da bi prosledili poziv od jednog MSC-a ka drugom MSC-u kotristi se TUP ili ISUP.

- 56 -

Protokoli GSM elemenata Ne mora svaki GSM element biti u stanju da razume svaki jezik. Iz toga sledi da trebaju da se sprovedu samo oni slojevi protokola koji su potrebni mrenom elementu da ispuni svoj zadatak. BSC-u, na primer, nikad nee biti potreban TUP protokol, jer nadgledanje poziva, koje ovaj sloj podrava, nije njegov zadatak. Struktura protokola u MSC-u Kao i u svim drugim elementima, MTP je osnovni protokol u MSC/VLR. Bez njega nebi bilo signalizacije zasnovane na SS7. Dalje, MSC-u je potreban TUP/ISUP za nadgledanje poziva. Poto MSC komunicira sa BSC i HLR, on takoe trai BSSAP i MAP, koji su oba zasnovani na SCCP. Upotreba MAP rai postojanje TCAP. Dakle, MSC, kao kljuni element mrenog podsistema NSS, mora obuhvatiti ceo opseg SS7 protokola.

Struktura protokola u HLR i BSC HLR nije zaduen za kontrolu poziva, pa zbog toga mu nije potreban TUP/ISUP. Nadalje, poto ne mora da direktno komunicira sa BSC, BSSAP nije implementiran u HLR-u. Dakle, samo etiri protokola, MTP, SCCP, TCAP i MAP moraju biti prisutni u HLR-u. Uobiajeno, BSC bi radio na BSSAP. Ali, poto je u modernim mreama BSSAP zasnovan na SCCP protokolu, za ije funkcionisanje je potrebno postojanje MTP-a, SCCP-a i BSSAP-a. Komunikacija izmeu mrenih elemenata Komunikacija izmeu mrenih elemenata uvek se odvija uz korienje relevantnih protokola, svaki protokol se oslanja na sloj protokola ispod. Na primer, signalizacija od MSCa ka PSTN-u potrebna za uspostavljanje poziva izvodi se preko TUP, koji je zasnovan na MTP u oba svoja elementa. Ili, ako MSC eli da zna trenutnu lokaciju pretplatnika, on komunicira sa odgovornim HLR-om koristei MAP. U ovoj komunikaciji, TCAP, SCCP i MTP su potrebni. BSSAP protokol, u drugu ruku, je potreban MSC-u samo kada on eli da komunicira sa BSC-om.

- 57 -

Ostali GSM signalizacioni protokoli Kao to elementi u mrenom podsistemu koriste SS7, sledei tipovi protokola su potrebni u podsistemu baznih stanica. BSC i BTS komuniciraju koristei Link Access Protocol za ISDN D kanal, ili LAP-D. Ovaj protokol se takoe koristi izmeu krajnjih korisnika i mree u ISDN mreama. Malo izmenjena verzija istog protokola takoe postoji izmeu BTS i mobilne stanice. Zahvaljujui modifikacijama nametnutih karakteristika vazdunog interfejsa, protokol se zove LAP-Dm. Struktura poruke u okviru LAP-D lii na SS7, ali je ograniena na podrku sistemima koji imaju samo taka-taka konekcije.

Pregled NSS interfejsa Izmeu NSS elemenata, podaci se razmenjuju preko bakarnog kabla, optikog kabla ili putem mikrotalasnog prenosa. Svi NSS interfejsi nude protok podataka od najmanje 64 kbit/s. 2 Mbit/s veze su po pravilu zastupljene. Protokoli su zasnovani na SS7 standardu. Dve vrste informacija se prenose preko razliitih interfejsa. Signalizaciona informacija kao to je adresna i podaci o mobilnosti, podaci o korisniku, kao i govor, faks i poruke sa podacima. Izmeu NSS elemenata moemo nai sledee interfejse. Primetimo da Mobile Services switching Center (MSC) i Visitor Location Register (VLR) ine prostorno jedinstven element. Izmeu VLR i MSC moemo nai B interfejs. Ovaj interfejs se koristi za prenos signalizacionih podataka. C interfejs se nalazi izmeu MSC i Home Location Register (HLR). On se takoe koristi samo za signalizacione podatke. D interfejs obezbeuje vezu izmeu VLR i HLR. Kao interfejsi B i C, on prenosi signalizacione podatke. E interfejs se nalazi izmeu dva MSC-a. Pored signalizaciionih podataka, korisniki podaci i govor se takoe moe prenositi ovim interfejsom. F interfejs se nalazi izmeu MSC i Equipment Identity Register (EIR). Ako EIR postoji, interfejs se koristi samo za signalizacione podatke koji se tiu IMEI kontrole. MSC-ovi koji obezbeuju vezu do druge mobilne radio mree, kao to je Public Land Mobile Network (PLMN), ili Public Switched Telephone Network (PSTN), i koji su povezani na HLR, takoe su poznati kao Gateway MSC, ili GMSC. Interfejs izmeu poseene mree i GMSC prenosi korisnike i signalizacione podatke. - 58 -

Danas, svaki MSC moe funkcionisati kao GMSC. Iz take gledita mrenog operatera, ov manje kota, jer to vie MSC-ova moe funkcionisati kao prolazi (gateways) do drugih mrea, to se due poziv moe rutirati u okviru sopstvene mree pre nego to se preda mrei kojom upravlja drugi mreni operator.

6 Osnovne procedure Brojevi, Identiteti i Kodovi U GSM-u postoji niz brojeva i identifikacionih kodova koji su potrebni da bi se pribavile osnovne procedure u digitalnoj mobilnoj mrei. Sledei aspekti se moraju uvaiti: Identitet pretplatnika Usluga koju trai pretplatnik Nacionalna ili internacionalna lokacija pretplatnika Lociranje pretplatnika u saradnji sa raznim baznim stanicama ili drugim mrenim elementima. Mobilna stanica koju koristi pretplatnik Mobile Subscriber ISDN Number (MSISDN) Internacionalni telefonski broj mobilnog GSM pretplatnika je njegov Mobile Subscriber ISDN Number, ili MSISDN. Broj se skladiti samo u HLR-u matine mree, i nikad se ne prenosi preko vazdunog interfejsa. Kako se poziva ovaj broj iz Public Switched Telephone Network, ili PSTN? Prvo ukucamo prefiks, da bi napravili razliku izmeu nacionalnog i internacionalnog poziva. Za nacionalne pozive, prefiks je obino nula. Za internacionalne pozive, on je dve nule (samo kod nas je 99), i dve ili tri cifre, u zavisnosti od zemlje. U GSM mreama, dovoljno je jednostavno ukucati znak + umesto dve nule. Drugi deo MSISDN-a, Mobile Country Code (MCC), predstavlja kod za odreenu zemlju. MCC se sastoji od 1 do 3 broja i ne mora biti ukucan kada se uspostavljaju nacionalni pozivi. Trei deo broja je Network Destination Code (NDC). On identifikuje odgovarajueg nacionalnog mrenog operatora. Mobile Subscriber Identification Number (MSIN) ini etvrti deo MSISDN-a. Prva dva (u nekim zemljama koriste se prva tri) digita ovog broja odreuju logiki HLR gde je GSM pretplatnik uskladiten i koji se koristi da bi se on locirao. Preostale - 59 -

cifre identifikuju pojedinanog pretplatnika, sa razliitim uslugama kao to su govor, faks i prenos podataka koje trae razliite MSIN-ove.

Dakle, MSISDN moe imati 15 brojeva, na slici koja sledi data je je njegova uproena struktura. CC ili MCC moe imati od 1 do 3 broja, NDC moe imati od 2 do 4 broja, a ostatak pripada MSIN-u ili samo SN-u. Prva dva broja u SN predstavljaju identitet HLR-a u kojem se nalaze podaci o mobinom pretplatniku, a ostatak je pretplatniki broj.

Mobilni pretplatnik ima razliit SN za svaku od osnovnih usluga.

- 60 -

International Mobile Subscriber Identity (IMSI) GSM/DCS jedinstveni identitet za odreenu zemlju i PLMN imaju drugaiju kombinaciju brojeva, koja se koristi u sluaju razmene signalizacije unutar sistema radi identifikacije pretplatnika. Ta kombinacija brojeva se zove International Mobile Subscriber Identity (IMSI). IMSI ima standardnu duinu od 15 cifara, i sastoji se od sledeih elemenata: Mobile Country Code (MCC) koji ima tri cifre Mobile Network Code (MNC) koji ima dve cifre Mobile Subscriber Identification Number (MSIN) koji ima deset cifara.

IMSI je potreban za registraciju u PLMN-u, jer je definisan kao sopstveni broj koda sa odreenom brojem cifara. MSISDN, poreenja radi, ima razliit broj cifara, zavisno od drave, i zbog toga se ne moe uzeti u obzir za jednostavnu proceduru registracije. Nadalje, pretplatnik ima razliit MSISDN za svaku uslugu, ali samo jedan IMSI koji ga moe jedinstveno identifikovati na internacionalnom planu.

Mobile Subscriber Identification Number (MSIN) ima fiksnu duinu od deset brojeva. Slino kao i SN u MSISDN-u, prva dva broja MSIN-a takoe identifikuju HLR u kojem su uskladiteni podaci o mobilnom pretplatniku. Preostalih 8 brojeva predstavljaju broj koji je jedinstven za svakog pretplatnika. IMSI se trajno uva na SIM kartici. Mobilni pretplatnik ga ipak ne zna. U HLR-u, IMSI se koristi kao adresa za skladitenje podataka o pretplatniku.

- 61 -

HLR unos MSISDN i IMSI su uskladiteni kao trajni unosi u bazu podataka u Home Location Register (HLR) u pretplatnikovoj matinoj mrei. HLR takoe sadri informacije o uslugama za koje je pretplatnik registrovan. To su statiki unosi. Kao dodatak, polje baze podataka je rezervisano za trenutne VLR adrese. Ovaj unos je dinamiki, i aurira se zavisno od Location Area (LA) gde se pretplatnik nalazi. Na ovaj nain, HLR uvek zna trenutnu lokaciju pretplatnika, i zbog toga omoguava rutiranje poziva ka relevantnoj MSC. Mobile Station Roaming Number (MSRN) MSRN je privremen broj napravljen radi rutiranja poziva u sluaju dolaznog poziva ka mobilnoj stanici, Mobile Terminated Call. Sa prenosom signala na radio interfejsu, mora biti mogue da se trai i identifikuje petplatnik. MSRN se generie sa strane uslunog MSC/VLR, to je gde se mobilna stanica trenutno nalazi. Da bi smo mogli identifikovati pozvanog korisnika, MSRN je povezan sa Internatonal Mobile Subscriber Identity (IMSI). U sluaju dolaznog poziva, MSRN se prenosi preko HLR do Gateway MSC (GMSC) da bi ga informisali gde e se poziv konano rutirati. MSRN ima istu strukturu kao MSISDN. Dok MSISDN samo uspostavlja vezu do HLR, MSRN se koristi da bi rutirao poziv do njegove prave destinacije.

- 62 -

Handover Number (HON) Ako se mobilni pretplatnik u toku poziva kree iz jedne oblasti koju opsluuje MSC u drugu oblast koju opsluuje drugi VLR/MSC, potreban je handover izmeu MSC, to je prenos poziva iz postojeeg uslunog MSC, do novog MSC-a. Naputeni MSC ostaje odgovoran za sve aktivnosti kontrole poziva, tako da bi znao gde da rutira poziv. Da bi ovo podrali, novi MSC generie Handover Number (HON), i alje ga naputenom MSC. Koristei ovaj broj, stari MSC moe uspostaviti vezu sa odredinim MSC. Kao roming broj, napravljen je od Internacionalnog koda zemlje (Country Code CC), Mrenog broja (National Destination Code NDC) i Broja pretplatnika (Subscriber Number SN), koji je takoe razliit od onoga u MSISDN.

Temporary Mobile Subscriber Identity (TMSI) i Location Area Identity (LAI) Kako su prenosi delimino neifrovani, IMSI nije pogodan zbog poverljivosti podataka o pretplatniku. Drugim reima privatnost pretplatnika nije zagarantovana pod ovim okolnostima.

Zbog ovoga se na radio interfejsu IMSI menja sa drugim identifikacionim brojem, koji se privremeno smeta i nalazi u VLR i na SIM kartici. Drugi identitet se zove TMSI i ima promenljivu strukturu. On identifikuje korisnika samo u trenutnom VLR.

- 63 -

Privremeni mobilni pretplatniki identitet i identitet lokacijske oblasti su potrebni za auriranje lokacije mobilne stanice. TMSI se generie u VLR-u odgovarajue uslune mree nakon prvog auriranja lokacije, a zatim se povezuje sa IMSI. Od tada IMSI se vie ne emituje iz razloga sigurnosti podataka. Umesto toga, TMSI se prenosi preko vazdunog interfejsa. To je privremeni identitet mobilnog radio korisnika. Dodeljuje se kada je mobilna stanica prisutna u okviru predmetne Location Area. Location Area Identity (LAI) je jedinstven broj na svetu. Mrea ga alje preko kontrolnih kanala vazdunog interfejsa ka mobilnoj stanici, tako da mobilna stanica prepoznaje svoju trenutnu poziciju, i moe je sauvati na SIM kartici. LAI sadri: MCC Mobile Country Code. MCC identifikuje zemlju koristei kombinaciju tri broja. MNC Mobile Network Code. MNC se koristi da bi se razlikovale razliite PLMN u okviru zemlje koristei dva broja. LAC Location Area Code. LAC odreuje LA u okviru PLMN koristei dva bajta (16 bita).

- 64 -

International Mobile Equipment Identity (IMEI) Internacionalni identitet mobilne opreme, IMEI, je uvan na hardveru mobilne stanice, i upotrebljava se da se ispita valjanost terminala koji se koristi. U Equipment Identity Register (EIR), isti broj se uva da bi se proverila podudarnost brojeva. Provera opreme je opciona u GSM, i ovu uslugu ne nudi svaki mreni operator.

IMEI sadri: TAC Type Approval Code. TAC se sastoji od 6 brojeva, i svrstava opremu u odreenu kategoriju prema GSM specifikacijama. FAC Final Assembly Code. FAC odreuje gde je oprema napravljena, na kom kontinetu. FAC se sastoji od 2 broja. SNR Serial Number. SNR je serijski broj mobilne stanice. Sastoji se od 6 brojeva i dodeljuje ga proizvoa. SP Spare Bit. SP se sastoji od jednog broja.

Cell Global Identity (CGI) Globalni identitet elije je kodni broj koji se koristi da bi se identiikovala svaka elija u okviru LA u GSM mrei. CGI se sastoji od relevantnog Mobile Country Code (MCC) drave, Mobile Network Code (MNC) mree, Location Area Code (LAC) lokacijske oblasti i Cell Identity (CI), koja pokazuje relevantnu eliju u okviru LA (Location Area). Koristei ovaj kod, saobraajni podaci koji su povezani sa elijom, na primer, mogu se statistiki proceniti u Centru za upravljanje mreom (Network Management Center NMC).

- 65 -

Kao to je ve poznato, svaka elija ima svoj identitet koji emituje BTS preko Broadcast kanala. Cell Global Identity CGI se sastoji od LAI i CI (Cell Identity). Kao LAC, CI se sastoji od bitske sekvence koja ima 2 bajta, tj. 16 bita. Dakle CGI se sastoji od: MCC Mobile Country Code. MCC identifikuje zemlju koristei kombinaciju tri broja. MNC Mobile Network Code. MNC se koristi da bi se razlikovale razliite PLMN u okviru zemlje koristei dva broja. LAC Location Area Code. LAC odreuje LA u okviru PLMN-a koristei dva bajta (16 bita). CI Cell Identity. CI se sastoji od 2 bajta (16 bita), i oznaava identitet elije.

Base Station Identity Code (BSIC) Ako je mobini pretplatnik na odreenoj lokaciji, njegov mobilni telefon obino prima frekvencije od razliitih mrenih operatora. Da bi se mobilni telefon sinhronisao sa frekvencijom sopstvenog mrenog operatora, svaka bazna stanica mora biti u mogunosti da se identifikuje. Ovaj identitet je Base Station Identity Code (BSIC). On se emituje sa strane svake bazne stanice, i uporeuje sa odgovarajuim unosom u SIM kartici pretplatnika. Samo nakon verifikacije da je emitovani BSIC identian sa unosom u SIM kartici, mobilna stanica se moe registrovati u mrei. BSIC mora da napravi razliku izmeu sluene elije i drugih elija koje koriste istu frekvenciju kao sluena elija. Sastoji se dva polja sa po tri bita od Network Colour Code (NCC) i Base station Colour Code (BCC).

- 66 -

BCC slui da bi se razlikovale bazne stanice u okviru jednog PLMN-a, dok NCC slui za pravljenje razlike izmeu dva PLMN-a. 8 moguih BCC vrednosti, odgovaraju, 8 razliitih trening sekvenci koje se prenose preko baznih stanica, kao signal za sinhronizaciju, na svakom radio kanalu. Procedure Registracija mobilne stanice u mrei Da bi korisnik bio u mogunosti da koristi mobilnu stanicu, mora se registrovati u mrei. Nakon to pretplatnik ukljui svoj mobilni telefon, prvo ukuca svoj PIN. PIN se uva na SIM kartici. Ovim korakom se ne pristupa mrei. Mobilna stanica poinje komunikaciju sa mreom samo nakon uspene potrage za PIN-om. Network search e se pojaviti na displeju mobilne stanice. Da bi izabrala radio eliju mobilna stanica meri sve Broadcast Control Channels koji su poslati na svim frekvencijama sa strane svih mrenih operatora. Tada je odgovarajua mrea izabrana, tj. PLMN koji je autorizovan za pretplatnika. U zemlji porekla mrenog operatera, to je na poetku samo pretplatnikova matina mrea, a zatim i mrea sa kojom pretplatnikova mrea ima ugovor. Sada mobilni telefon moe izabrati odgovarajuu eliju od nekoliko moguih elija. Nakon uspeno aurirane lokacije, moblna stanica je u Idle Mode. Pogledajmo poblie proceduru auriranja lokacije. Procedura koja se primenjuje kad se ukljui MS. 1. MS alje IMSI attach message (promenjeno stanje u idle) 2. VLR proveri da li ve ima podatke o pretplatniku. Ako nema, kontaktira HLR i uzima podatke. 3. VLR upisuje da je stanje MS, idle. 4. Odgovor alje MS-u.

- 67 -

Auriranje lokacije i Autentifikacija Nezavisno od toga gde se nalazi mobilni pretplatnik, pozivajuem korisniku uvek mora biti omogueno da stupi sa njim u kontakt. To znai da mobilna mrea mora uvek znati pretplatnikovu trenutnu lokaciju, tako da mu moe proslediti pozive. Pod pretplatnikovom trenutnom lokacijom smatramo, odgovarajuu LA, to je oblast koju kontrolie jedan VLR. VLR kontrolie najmanje jednu Location Area (LA). Da bi smo tano definisali pretplatnikov trenutni poloaj, VLR oblast se sastoji obino od nekoliko logikih LA. Proces koji odrava mreu auriranu u vezi sa trenutnom lokacijom zove se Location Update. Location Update se izvodi: Kada se mobilni pretplatnik ukljui svoju mobilnu stanicu Kada mobilni pretplatnik promeni svoju LA U regularnim intervalima, nakon to se mobilni pretplatnik nije pomerao sa svojom mobilnom stanicom neki period vremena. Informacije koje se razmenjuju izmeu mrenih elemenata za vreme Location Update kreu se sledeim tokom. Mobilna stanica alje preko BSS i odgovarajueg uslunog MSC zahtev za Location Update do kontrolnog VLR. VLR zatim zahteva pretplatniki ID sauvanu na SIM kartici mobilne stanice, koji se odmah alje ka VLR. Sada VLR moe traiti podatke za autentifikaciju, koji se zove autentifikacioni triplet, iz pretplatnikovog HLR/AUC. Nakon prijema odgovora iz HLR, VLR alje autentifikacione podatke ka mobilnoj stanici. Nakon uspene autentifikacije, Location Update, u formi VLR adrese, moe se slati HLR-u u kojom je pretplatnik kao njegova trenutna lokacija. Roming u mrei MS-ovi se neprekidno kreu u mrei (menjaju elije). Informacija o lokaciji MS-a je smetena u VLR-u (LA). Ako MS menja elije u okviru jedne LA, lokacija se ne aurira. MS zna da nova elija pripada istoj LA jer slua BCCH u novoj eliji. BCCH emituje LAI elije. MS poredi poslednju primljenu i novu LAI, i ako su iste ne zapoinje auriranje lokacije, iako je promenjena elija. Slede sluajevi promene LA i procedure auriranja lokacije (Location updating). Location Updating, ista MSC 1. MS oslukuje BCCH da bi oitao LAI. Poredi novi LAI sa postojeim i ako je razliit neophodno je location update. 2. MS uspostavlja vezu sa mreom preko SDCCH. Authentication. 3. Ako je Authentication uspena MS alje zahtev za location update. 4. Sistem alje odgovor, MS i RBS oslobaaju signalizaconi kanal.

- 68 -

Ako MS inicira auriranje lokacije (Location Update) u LA, LAC se skladiti u VLR, a LAI na SIM kartici. LAI je najtanija informacija o trenutnoj lokaciji mobilnog pretplatnika, koja se nalazi u VLR-u.

Ako se LAI uvan na SIM kartici razlikuje od LAI primljenog preko Broadcast kanala preko elije koja je najpogodnija u odreenom trenutku. MS inicira auriranje lokacije. Ova procedura se izvodi samo ako ne postoji aktivni poziv u tom trenutku.

- 69 -

Location Updating, nova MSC 1.Ako je Authentication uspena, po prijemu zahteva za location update od MS-a,VLR proverava da li ima podatke o MS-u. 2.Ako nema podatke trai ih od HLR-a. 3.HLR poalje podatke novom VLR-u, a starom kae da ih izbrie. HLR aurira podatke o MS-u (upisuje novu MSC/VLR). 4.Novi VLR zapamti podatke ukljuujui i to da je MS idle i odgovor poalje MS-u.

Pretpostavimo da mobilni pretplatnik iz HLR Beograd koristi SIM karticu u MSC oblasti Novog Sada po prvi put. MS ne nalazi LAI na SIM kartici i zbog toga zahteva auriranje lokacije koristei IMSI.

Ako je MS promeno LA dok je bio iskljuen, IMSI procedura pristupa moe voditi do auriranja lokacije MS-a. Tokom IMSI pristupa, VLR moe zakljuiti da je trenutna LAI drugaija od one skladitene u informaciji o pretplatniku. Ako je tako, VLR aurira LAI MS-a. Location Updating tipa periodine registracije MS mora da alje mrei poruku za registrovanje u unapred utvrenim intervalima. Ako MS propusti jedno takvo registrovanje, mrea ga oznaava kao nedostupnog. To se moe desiti ako je MS izvan oblasti pokrivanja mree i time se ne vri nepotreban pejding. Ako mrea koristi periodino registrovanje MS e podatak o tome koliko esto se ono mora vriti dobiti od BCCH. IMSI Detach Kad VLR primi poruku da je MS iskljuen, on oznaava da je odgovarajui IMSI detach. HLR nije o tome informisan. - 70 -

Implicit Detach Ako se koristi periodino registrovanje moe se izvriti implicitno iskljuenje. Naime, MS moe da poalje poruku o iskljuenju, a da je sistem ne registruje (npr. Lo link...). Ako se ne koristi, onda VLR nee znati da je IMSI detach. MS Purging Ovo se koristi da se HLR obavesti da e VLR da ukloni podatke o pretplatniku iz VLRa. HLR onda postavlja purged flag MS-u i tretira ga kao nedostupnog.

Autentifikacija Stvaranje mobilnog pretplatnika u GSM/DCS-PLMN poinje proizvodnjom SIM kartice. Sledei podaci su uskladiteni na SIM kartici: IMSI International Mobile Subscriber Identity Ki Pretplatnikov individualni klju za autentifikaciju Algoritmi A3 i A8 Ovi podaci su ifrovani i uskladiteni u AC, gde se koriste za izraunavanje parametara za autentifikaciju.

Proces autentifikacije izgleda ovako. Novi usluni VLR trai autentifikaciju od korisnika SIM kartice. VLR ubacuje IMSI u svoju bazu podataka i trai triplet od AC preko HLR da bi izveo autentifikaciju. AC obezbeuje traeni triplete i alje ih u VLR preko HLR. U VLR tripleti se koriste za autentifikaciju.

- 71 -

Detaljnije proces autentifikacije izgleda ovako: Nakon to VLR trai od korisnika SIM kartice autentifikaciju, zahtev za autentifikaciju se prosleuje u Centar za Autentifikaciju (Authentification Center AUC) matine mree. AUC e pribaviti VLR-u autentifikacioni triplet. Triplet se sastoji od sluajnog broja (Random Number RAND), potpisanog odgovora (Signed Response SRES) i kljua (Key Kc). SRES je rezultat izraunavanja algoritma A3 povezanog sa individualnim kljuem sauvanim u AUC i sluajnog broja RAND. Kc je generisan na isti nain uz pomo algoritma A8 koristei RAND.

Nekoliko ovih tripleta proizvedenih na ovaj nain se emituju do VLR-a koji je traio ove podatke. VLR prvo skladiti u memoriju oba parametra iz tripleta, Kc i SRES za kasniju upotrebu, i emituje samo sluajni broj (RAND) ka mobilnoj stanici. Koristei ovaj broj, i informacioju sauvanu na SIM kartici kao to su algoritam A3, algoritam A8 i klju Ki, mobilna stanica moe izkalkulisati iste parametre kao i AUC, to su SRES i Kc. Za autentifikaciju, mobilna stanica alje SRES koji je izkalkulisala nazad ka VLR-u. Klju Kc se koristi kasnije za kanalsko kodovanje. Sada VLR moe porediti oba SRES broja, jedan iz mobilne stanice i onaj koji je proizveo AUC. Ako se oba parametra poklapaju, autentifikacija je bila uspena. Konano, TMSI se emituje u kodiranom obliku.

- 72 -

Mobile Terminated Call (MTC) i Kodovanje Biranjem odreene kombinacije brojeva moe se pozivati mobilni pretplatnik. Ova kombinacija brojeva se zove Mobile Station International ISDN Number MSISDN. Kaemo da je u pitanju MTC kada je mobilni pretplatnik prima poziv.

Posmatrajmo sluaj MTC kada se mobilni pretplatnik poziva iz PSTN (Javne komutirane telefonske mree): 1. PSTN pretplatnik poziva broj mobilnog telefona. Broj koji je ukucao u brojanik je MSISDN. 2. Centrala u PSTN-u analizira broj i stupa u kontakt sa GMSC (Gateway Mobile Switching Center), koja je ustvari veza izmeu PSTN i mobilne mree. 3. GMSC ne zna trenutnu lokaciju pozvanog korisnika, i zbog toga odpoinje odgovarajuu pretragu kod HLR-a pozvanog korisnika. GMSC prepoznaje o kom je HLR-u re, koristei HLR-ID i primljenog MSISDN i zatim trai MSRN iz HLR-a. Ova procedura se naziva, ispitivanje (Interrogation).

- 73 -

4. HLR proverava unose u svojoj bazi podataka da bi pronaao trenutnu lokaciju ili usluni MSC/VLR pozvanog pretplatnika. 5. Sada HLR pita usluni MSC/VLR za informacije o rutiranju potrebne radi uspostavljanja veze. 6. Usluni VLR sada generie privremeni pretplatniki roming broj (Mobile Subscriber Roaming Number MSRN) i alje ga preko HLR do GMSC. MSRN predstavlja informaciju za rutiranje ka mobilnom pretplatniku.

7. GMSC sada ima informaciju za rutiranje koja joj je potrebna, i prenosi poziv prema MSC-u u ijoj oblasti se nalazi traeni pretplatnik. 8. VLR oslobaa LAI pozvanom korisniku.

9. Da bi smo locirali pozvanog korisnika, MSC pokree proces pejdinga u okviru LA (Location Area). Poto MSC jedini zna lokacijsku oblast (LA) poslednjeg auriranja lokacije, mora se prvo odrediti elija u kojoj se MS trenutno nalazi. Zbog toga, MSC uzrokuje da svi BSC koji se

- 74 -

nalaze u toj LA izdaju poruku pretrage (paging) u svim elijama koje se nalaze u LA u kojoj je MS zadnji put aurirana (uraen location update). Ova procedura se zove Paging.

MS u svojoj eliji prua paging response koji se prenosi preko BSC-a u MSC.

Dakle, MSC pokree pejding u celoj LA koristei Temporary Mobile Subscriber Identity (TMSI). Ovo se omoguuje preko VLR-a i takoe je poznat pozvanoj mobilnoj stanici. Dodeljuje se pretplatniku nakon prvog auriranja lokacije ove mobilne stanice, i koristi se umesto IMSI zbog sigurnosti poziva i prenosa podataka.

- 75 -

U okviru odreene LA, TMSI pozvane mobilne stanice je emitovan vazdunim interfejsom preko Paging Channel (PCH). Ipak, kada se TMSI jasno dodeli u okviru VLR oblasti, i zbog toga takoe u okviru LA, samo pozvana mobilna stanica moe identifikovati Paging Channel, i reagovati u skladu sa tim. Pozvana mobilna stanica reaguje na pejding kanal sa zahtevom mrei za slobodnim kanalom. Ovaj zahtev se alje preko Random Access Channel (RACH) u uplink-u do BSS. BSS dodeljuje, preko Access Grant Channel (AGCH), jedan Stand-alone Dedicated Control Channel (SDCCH) mobilnoj stanici. Komunikacija sa BSS preko SDCCH, koja postoji u oba, u uplink-u i u downlink-u, traje dokle god se mobilnoj stanici ne dodeli saobraajni kanal (Traffic Channel).

Parametri za autentifikaciju i kodovanje, kao i novi TMSI se prenose preko SDCCH do mobilne stanice. Nakon obnovljene autentifikacije i dodeljivanja novog TMSI sa strane VLR, postavka poziva ka MS je zavrena. Za ovu namenu, glasovna veza se uspostavlja izmeu mobilne stanice i BSS, dodeljivanjem saobraajnog kanala na vazdunom interfejsu.

Pogledajmo koji su to koraci pri postavci poziva: 1. Prvo, mobilna stanica je obavetena da dolazni poziv trai postavku poziva. Ova poruka za postavku je poslata mobilnoj stanici preko SDCCH. 2. Mobilna stanica potvruje spremnost za postavljanje poziva preko istog kanala. 3. Sada MSC izabira zemaljski kanal A interfejsa, poznat kao trunk, za prenos do BSS. alje poruku, poruku zahteva za dodelu, ka BSS-u, traei od njega da - 76 -

dodeli slobodne resurse na vazdunom interfejsu. Ova poruka sadri informacije o trunk-u koji se koristi. Tako da kasnije protok podataka funkcionie idealno. 4. Nakon prijema Assignment Request Message, BSS dodeljuje pogodne saobraajne kanale, i emituje ovu dodelu preko SDCCH mobilnoj stanici. Ona se sada mora pripremiti za konfiguraciju svojih vazdunih kanala. 5. Mobilni telefon sada preuzima dodeljeni saobraajni kanal (Traffic Channel TCH) emituje potvrdu da je dodeljen kanal ka BSS-u preko FACCH. Sada, je pretplatnik informisan po prvi put preko Man Machine Interface (MMI) o dolaznom pozivu, drugim reima, telefon zvoni. BSS prenosi konanu poruku potvrde MSC-u o uspenoj dodeli vazdunih i zemaljskih resursa. Ako je dodela kanala neuspena, BSS alje prikladnu poruku o greci ka MSC-u, o razlogu nastanka kvara. Mogu razlog kvara moe biti ranija zauzetost (rezervisanost) vazdunih ili zemaljskih resursa, pa su zbog toga nedostupni.

Govorni i signalizacioni podaci se ne prenose u svom originalnom stanju preko vazdunog interfejsa, ve su kodirani. Samo nakon uspene autentifikacije, BTS i mobilna stanica mogu zapoeti proces kodiranja. Klju koji je dugaak 114 bita se koristi za kodiranje i dekodiranje na oba kraja prenosa vazduhom proizvodi se u BTS-u i u mobilnoj stanici koristei za kodiranje A5 algoritam. Za ovu namenu, A5 koristi 64-bitni klju Kc koji je generisan za vreme procesa autentifikacije, i 22-bitni TDMA broj rama da bi kodirao i dekodirao govor i signalizacione podatke. Mobile Originated Call (MOC) i IMEI provera Kaemo da je MOC, kada mobilni pretplatnik zove pretplatnika u PSTN (Public Switched Telephone Network) ili u PLMN (Public Land Mobile Network). Pozivajui korisnik ukucava broj na brojaniku. To znai da otpoinje potragu za TCH konekcijom u mrei gde se trenutno nalazi kao posetilac.

- 77 -

Tada mrea vri analizu pretplatnikovih podataka da bi uradila tri stvari: Da autorizuje ili odbaci korienje mree Da aktivira zahtevanu uslugu Da rutira poziv. VLR utie n autentifikaciju, dodeljuje novi TMSI i proverava da li je pretplatnik autorizovan da koristi usluge koje je traio (provera pretplatnika subscription check).

Ako se poziv odnosi na istu mobilnu mreu, MSC se obraa pripadajuem HLR-u preko biranog MSISDN da bi uputili poziv do destinacij, ako je poziv ka PSTN-u ili ka drugom PLMN-u, rutiran je preko Gateway MSC (GMSC) i poslat ciljanom pretplatniku. Ako je poziv upuen ka PSTN-u, sledea komunikaciona procedura stupa na snagu izmeu mrenih elemenata. BSS i mobilna stanica se dogovaraju o dodeli kanala. Kada se ovo uradi, potrebne sigurnosne provere u vezi pretplatnika se sprovode izmeu mobilne stanice i nadlenog MSC/VLR. Provera mobilnog aparata je opciona, zavisno od mrenog operatora. IMEI, koji se emituje u kodiranoj formi kroz vazduh preko mobilne stanice, alje se u Equipment Identity Register (EIR), koji proverava autorizaciju aparata koji se koristi. Samo nakon obavljene bezbednosne provere, mobilna stanica poinje postavku poziva preko MSC. MSC proverava u povezanoj VLR, da li je pretplatnik autorizovan za traenu uslugu. Ako VLR poalje pozitivan odgovor, poziv se moe uspostaviti, i saobraajni kanal se moe dodeliti vezi. Usluni MSC alje poziv preko relevantne GMSC do centrale u PSTN. Ako je potvrena uspena postavka poziva, pozivajui korisnik se informie pomou svog MSC-a, i uje pozivajui ton u slualici svog aparata. Razgovor moe da pone.

- 78 -

HLR se ne ukljuuje pri postavci MOC, radi bilo kakve provere podataka vezanih za pozivajueg korinika.

Mobilni pretplatnik generie SMS 1. MS uspostavlja vezu sa mreom kao u sluaju normalnog uspostavljanja poziva. 2. Ako je authentication uspena, MS alje SMS koristei SDCCH centru za SMS (SMS-C) preko VLR. SMS-C prosledi SMS na odredite (MS, PC...)

- 79 -

Mobilni pretplatnik prima SMS 1. Korisnik alje poruku SMS-C-u. 2. SMS-C alje poruku SMS-GMSC. 3. SMS-GMSC proziva HLR za informacije o rutiranju. 4. HLR daje informacije o rutiranju SMS-GMSC-u. 5. SMS-GMSC rerutira poruku do MSC/VLR. 6. MS detektuje paging i uspostavlja vezu po ve objanjenoj proceduri. 7. Ako je authentication uspena, MSC/VLR prosleuje poruku do MS koristei SDCCH. 8. Ako je delivery uspean, MSC/VLR alje izvetaj SMS-C-u. Ako nije, takoe obavetava.

Handover Ve znamo da je GSM mrea dizajnirana od elija. Ako se pretplatnik kree iz jedne elije u susednu eliju, trenutna veza se mora odravati bez prekida. Da bi to osigurali, postoji Handover, to je kad susedna elija preuzima zadatak pokrivanja, a veza sa prvobitnom elijom se prekida, ali tako da se poziv ne prekida. Ova procedura se naziva Handover.

- 80 -

Handover se pojavljuje u sledeim sluajevima: 1. Handover prouzrokovan analizom prenetih merenih rezultata pojavljuje se kada jaina signala ili njegov kvalitet suvie nizak, ili kada je udaljenost mobilne stanice od BTS-a previe velika. Poziv se tada prebacuje na susednu eliju. 2. Handover prouzrokovan velikom koliinom saobraaja u okviru elije, pojavljuje se kada kapacitet te elije iscrpljen i poziv je pebaen u susednu eliju koja je manje zauzeta. 3. Kada je potrebno, Handover se moe forsirati preko OMC, za vreme rada na odravanju u eliji. Razlika je napravljena izmeu razliitih tipova Handover-a, i oni se razmatraju u tekstu koji sledi. Postoji vie desetina uzroka Handover-a. Osim snage i kvaliteta signala razlog za hendover moe da bude i prekoraen TA (Timeing Advanced) koji je propisan od strane operatera. Vrste Handover-a su sledee: Intra Cell Intra BSC Handover Najmanji od svih vrsta Handover-a je Handover u okviru elije. Intra Cell Intra BSC Handover. U ovom sluaju, pretplatnik se preusmerava u razliit saobraajni kanal u okviru iste elije. U optem sluaju ovaj kanal je generisan razliitom frekvencijom ili vremenskim slotom. Odluku o Handover-u donosi BSC koji kontrolie eliju. Dakle, ovo je handover izmeu fizikih kanala u istoj eliji. Kao izuzetak, Intra-Cell Handover se ne koristi ako se pretplatnik kree iz elije u eliju, ve kada je nivo interferencije na odreenom kanalu visok, pa se zbog toga mora izvesti prelazak na drugi fiziki kanal.

Inter Cell Intra BSC Handover Inter Cell Intra BSC Handover se dogaa kada se mobilni korisnik pomera iz jedne elije u susednu eliju, obe kontrolisane sa strane istog BSC. Saobraajna veza do stare elije se raskida im se uspeno zavri uspostavljanje veze do nove elije. Proces je kontrolisan sa strane BSC. To je handover izmeu elija. Ovaj handover se odigrava na sledei nain: 1. BSC nalae novoj BTS da aktivira TCH. 2. BSC alje poruku MS-u preko stare BTS pomou FACCH (frekvencija, time slot, izlazna snaga). 3. MS se podeava na novu frekvenciju, alje burst u odgovarajuem time slot-u. Dok MS ne dobije informaciju o TA, handover burst-ovi su veoma kratki. 4. Kada nova BTS detektuje handover burst, alje informaciju o TA pomou FACCH. 5. MS alje kompletnu handover poruku BSC-u preko nove RBS. 6. BSC kae staroj BTS da oslobodi stari TCH.

- 81 -

Inter Cell Inter BSC Handover Ova vrsta Handover-a se dogaa kada se mobilni korisnik pomera iz jedne elije u susednu eliju koju kontrolie drugi BSC, sa oba BSC-a nadgledanim od strane istog MSC-a. Ova vrsta Handovera se izvodi preko izvrnog MSC-a, ali odluku o Handover-u donosi stari BSC. Veza sa starim BSC podrujem se prekida samo kada se nova veza uspeno uspostavi. Moe se rei da je to handover izmeu dva BSC-a. Ovaj handover se odigrava na sledei nain: 1. Stari BSC alje poruku sa zahtevom za handover MSC-u koja sadri identitet odabrane elije. 2. MSC zna koji BSC kontrolie tu eliju i alje zahtev za handover BSC-u. 3. Novi BSC nalae BTS da aktivira TCH. 4. Novi BSC alje poruku MS-u preko MSC i stare BTS. 5. MS se podeava na novu frekvenciju, alje burst u odgovarajuem time slot-u. Dok MS ne dobije informaciju o TA, handover burst-ovi su veoma kratki. 6. Kada nova BTS detektuje handover burst, alje informaciju o TA pomou FACCH. 7. MS alje kompletnu handove rporuku MSC-u preko novog BSC-a. 8. MSC kae staroj BSC da naloi oslobaanje starog TCH. 9. Stari BSC kae staroj BTS da oslobodi stari TCH.

- 82 -

Inter MSC Handover Ako se korisnik mobilnog telefona pomeri u novu eliju, kojom upravlja drugi MSC, dogaa se Inter MSC Handover. To je malo komplikovanije nego prethodni sluajevi, i zasnovano je na rezultatima merenja signala dobijenih iz mobilne stanice. Otpoinje tako to stari BSS moe otkriti potrebu za Handover-om u susednu eliju. Stari BSS obavetava MSC da i dalje posluuje traeni Handover. Ovaj MSC se takoe naziva prethodni MSC. Prethodni MSC trai Handover Number (HON), od novog MSC-a. Nakon prijema ovog zahteva, novi MSC pita novi BSS da obezbedi nove resurse na vazdunom interfejsu. Kada su zemaljski i vazduni resursi ponovo dodeljeni, novi MSC moe omoguiti traeni HON starom MSC-u. Sa ovim brojem, stari MSC moe uspostaviti vezu ka novoj MSC.

Stari MSC sada alje Handover komandu mobilnoj stanici preko starog BSS-a. Kada je Handover uspean, mobilna stanica alje odgovarajuu poruku o uspeno izvrenom - 83 -

Handover-u novom BSS-u, koji prosleuje poruku novom MSC-u. Novi MSC obavetava stari MSC preko postojee veze, da se stara veza sa mobilnom stanicom moe prekinuti. Stari MSC oslobaa dodeljene kanale obavetavanjem starog BSS-a.

Ovaj handover se odigrava na sledei nain: 1. Stari BSC alje poruku sa zahtevom za handover MSC-u A koja sadri identitet odabrane elije. 2. MSC-A identifikuje da ta elija pripada drugom MSC-u B i trai pomo. 3. MSC-B dodeljuje handover broj za rerutiranje poziva. Novom BSC-u se alje zahtev za handover. 4. Novi BSC nalae BTS-u da aktivira TCH. 5. MSC-B prima informaciju i alje je MSC-A zajedno sa handover brojem. 6. Link je uspostavljen do MSC-B, mogue preko PSTN. 7. MSC-A alje komandu za handover MS-u, preko starog BSC-a. 8. MS se podeava na novu frekvenciju, alje burst u odgovarajuem time slot-u. Dok MS ne dobije informaciju o TA, handover burst-ovi su veoma kratki. 9. Kada nova BTS detektuje handover burst, alje informaciju o TA pomou FACCH. 10. MS alje kompletnu handover poruku starom MSC-u preko novog BSC i nove MSC. 11. Novi put u grupnom sviu u MSC-A je uspostavljen i poziv je komutiran. 12. Stari TCH je deaktiviran od strane starog BSC. U osnovi handover se izvrava u etiri faze: Faza 1. BSC odluuje da se handover mora izvriti. Faza 2. Nova veza se uspostavlja paralelno postojeoj. Faza 3. MSC se prebacuje novu konekciju. Faza 4. Prvobitna veza se oslobaa

1. 2. 3. 4.

Faza 1 Za vreme postojee veze, MS kontinualno meri nivo i kvalitet prenosa i svojoj i susednim elijama.

- 84 -

Rezultati merenja se prenose u BSC, koji zahteva handover ako druga elija ima bolji kvalitet prenosa.

Mobilni pretplatnik uspostavlja poziv u eliji A, a zatim se pomera u eliju B. BSC otkriva da je potreban handover kontrolisan sa strane MSC, i o tome obavetava MSC1.

Faza 2 MSC 1 zahteva HON (Handover number) od MSC 2, i informie MSC 2 o eliji B. Handover Number (HON) je vaan samo u sluaju inter-MSC handovera. Koristi se sa strane MSC 1 za uspostavljanje veze saobraajnim kanalom (TCH) sa MSC 2. Struktura HON-a je ista kao i MSRN-a (CC, NDC, individualni broj pretplatnika), i obezbeuje ga novi VLR, vezan za novi MSC.

- 85 -

MSC 2 trai od VLR-a dab obezbedi HON i od BSC da obezbedi radio kanale. Podaci o radio kanalu i HON se alju nazad ka MSC 1.

Faza 3 Sa HON, MSC 1 moe uspostaviti vezu saobraajnim kanalom sa MSC 2. Veza se sprovodi sve do BTS-a. MSC 1 zatim informie MS o radio kanalima na koje mora da se prebaci.

Faza 4 Veza sa starim BTS-om se oslobaa.

- 86 -

Meunarodni saobraajni sluajevi IMSI attach 1. MS skenira sve GSM frekvencije i trai BCCH nosilac, podesi se na najjai i ita sistemske informacije (identifikacija operatora). 2. MS poredi tu identifikaciju sa listom PLMN sa kojima domai operator nema ugovor o romingu. Skeniranje i podeavanje ponavlja dok ne nae dozvoljen PLMN. 3. Ako ne nae, moe da koristi postojeu mreu za Emergency Call Only. Ako nae dozvoljenu mreu poalje IMSI attach. 4. Procedura IMSI attach je ista kao ve opisana, s tom razlikom to je pretplatnikov HLR lociran u drugoj zemlji. Call to an MS Procedure su iste kao da je MS kod kue, s tom razlikom to su GMSC i HLR u domaoj mrei, a MSC/VLR u mrei druge zemlje. Funkcionalnost dropback-a Pretplatnici iz razliitih zemalja su u servisnoj oblasti iste MSC/VLR.

- 87 -

Problemi u prenosu Slabljenje Pathloss. Retko dovodi do gubitka poziva jer se ovaj problem u prenosu reava preuzimanjem poziva od strane druge bazne stanice. Senka shadowing. Prepreka izmeu BTS i MS, dolazi do fluktuacije snage.

Viestruki feding - Vie od jednog puta do MS ili BTS. Rejlijev feding (kad je prijemnik blizu prepreke)

Disperzija vremena (time dispersion) - (kad je prijemnik udaljen od objekta od kojeg se odbija signal)

- 88 -

Time alignment vremensko poravnanje Jedan poziv, jedan dodeljen vremenski interval. Problem se javlja kad informacija ne stie do bazne stanice u okviru dodeljenog vremenskog intervala, ve se interferira sa podacima iz sledeeg vremenskog intervala. Ovaj problem se javlja kada se mobilna stanica udaljava od bazne stanice. Reava se tehnikom timing advance.

Tehnike reavanja problema u prenosu Kanalsko kodovanje Kodovi za detekciju i korekciju greke. Interliving - Greke se esto javljaju na nekoliko susednih bita i tu ne pomae kanalsko kodovanje ve interliving.

Diversiti antena o Prostorni diversiti o Polarizacijski diversiti

- 89 -

Adaptivna ekvalizacija Reava problem disperzije vremena. Trening sekvenca je unapred poznata i adaptivni ekvalizator je koristi da naui kako da popravi primljenu sekvencu.

Frekvencijsko skakanje (frequency hopping) Reava problem Rejlijevog fedinga. Mogunost menjanja frekvencija tokom poziva. Frekvencijsko skakanje je sinhronizovano izmeu mobilne i bazne stanice. U GSM postoji 64 sekvenci frekvencijskog skakanja.

Napredovanje vremena (timing advance) Reava problem vremenskog poravnanja (time alignment). Radi tako to daje instrukcije mobilnoj stanici da pone emitovanje brsta ranije nego to bi trebalo. U GSM je maksimum 63 bitska intervala, to ograniava veliinu elije na maksimum 35km.

- 90 -

Trenutni izgled GSM/DCS mree i vaei interfejsi

Osnove Interneta Ciljevi i istorija Interneta Internet je nastao iz ARPANET-a, vojno istraivake mree. Razvijen je 1969. godine, a imao je sledee ciljeve: Potrebno je lako povezivanje izmeu razliitih mrenih elemenata. Veze moraju biti sigurne od kraja do kraja. Mrea mora biti otporna na probleme na linijama. Prenos je morao biti nezavisan od prenosnog medijuma. Ovo su zahtevi koje moraju ispuniti moderne komunikacione mree. Od poetka devedesetih, kada je postao mogu prenos fajlova i elektronskih poruka, kao i multimedijalnih dokumenata na ureen nain uz pomo hipertekstualnog formata, Internet se prostirao irom sveta, kao World Wide Web. Temelji Interneta Internet je zasnovan na standardima koji omoguavaju povezivanje individualnih raunara preko standardizovanih protokola. Najvaniji su Transmission Control Protocol (TCP) i Internet Protocol (IP). Ovi raunari zovu se klijenti, i povezani su na Host raunare, a Hostovi su meusobno povezani. Nekoliko aplikacija koje rade na serverima koriste mreu da obezbede klijentima odreene usluge. Na primer, omoguavaju klijentima da trae Internet stranice (Domain Name Server). TCP/IP opisuje nain pakovanja u pakete, adresiranje i prenos korisnih podataka. U isto vreme, mrea ostaje transparentna za korisne podatke, to znai da raunar A izgleda kao da je direktno povezan sa raunarom B ili sa serverom. To zani da ni hardver, ni aplikativni softver, niti operativni sistem na razliitim raunarima ne mogu uticati komunikacioni tok. Pouzdanost protokola garantuje da je na prvi zahtev ispunjen, najrazliitije mrene komponenete sarauju bez problema. Slino

- 91 -

prethodnom, GPRS mreni elementi kao to su SGSN i GGSN takoe koriste Internet protokole. Razmotrimo razlike izmeu prenosa paketa podataka i prenosa komutacijom kola, kakve poznajemo iz telefonije. U govornoj komunikaciji, veza se uspostavlja preko Call Setup, koja se odrava do pojavljivanja Release poruke. Postoji stalni protok podataka izmeu predajnika i prijemnika, nezavisno od toga da li se korisni podaci prenose ili ne. Izmeu komunikacionih partnera veza se moe uspostaviti prenosom paketa podataka koji se odvija komutacijom paketa. U tom sluaju resurs se koristi samo kada je potrebno preneti podatke. Podaci od razliitih poiljalaca se meaju zajedno na fizikom prenosnom linku. Iz toga sledi da slobodni frekventni opseg se koristi mnogo efikasnije. Da bi razdvojili ove podatke i prosledili ih ispravno, svaki paket podataka nosi adresni deo. Ruteri analiziraju zaglavlja paketa podataka i zavisno od destinacione adrese, odluuju kuda da proslede podatke. Ovaj proces, koji se zove Dobitak statistikim multipleksiranjem (Statistical Multiplex Gain), takoe koristi GPRS na vazdunom interfejsu. Postoji virtuelna veza do svakog pretplatnika, koja postaje zauzeta samo tokom prenosa podataka. Protokoli i slojevi protokola Pre prenosa podaci se spajaju u pakete. Ovaj proces segmentacije je opisan uz pomo razliitih slojeva protokola, ili jednostavno slojevi (nivoi) OSI modela. Svaki nivo prima podatke na standardizovan nain od nivoa ispod. On pridodaje kontrolnu informaciju koja je potrebna za obavljanje svojih funkcija i prosleuje pakete podataka na vii nivo. Fiziki sloj opisuje sve hardverske karakteristike, kao to su protoci podataka, naponi, portovi, itd. Iznad njega je sloj Veze, on je nezavistan od hardvera i odgovoran je za struktuiranje tokova podataka u logike blokove i njihovo snabdevanje kontrolnim vrednostima za detekciju greaka u prenosu. Pored toga, on organizuje pristup fizikom medijumu. Mreni sloj povezuje i raskida veze dva elementa veze. Takoe je odgovoran za rutiranje, koje obavlja spajanjem i tumaenjem izvornih i destinacionih adresa. Sloj Transporta je odgovoran za pouzdanost prenosa podataka. Na njemu su sekvence podataka zatienje sa kraja na kraj veze. Povrh niih protokola, koji imaju veoma detaljne specifikacije, nalaze se vii slojevi. Na neki nain, oni ukljuuju jezik koji oba partnera u komunikaciji moraju govoriti da bi bili u mogunosti da razumeju jedni druge. Zbog toga su oni mnogo sloeniji. Nivo Sesije OSI modela nalazi se direktno na niim nivoima protokola. Ovaj sloj vri sinhronizaciju aplikacija i vodi rauna o logikim vezama i raskidanjem veza. Na nivou Prezentacije OSI modela, podaci se prevode u standardizovane formate. Uniformni opisni jezik koji se zove Abstract Syntax Notification, omoguuje razliite aplikacije da razumeju podatke. Aplikacioni nivo OSI modela slui kao interfejs ka korisniku. Tu se prava komunikacija sa korisnikom odvija. Korisnikovi podaci se prosleuju kroz nivoe protokola od vrha ka dnu. Fiziki nivo ih transportuje do komunikacionog partnera. Partner mora takoe da ima standardizovane nivoe protokola koji ih prave dostupnim aplikaciji. Razmotrimo najee koriene protokole, ponimo sa Hypertext Transfer Protocol. On je osnova za najpopularniju uslugu, surfovanje Internetom. Podaci koji se prenose su formatirani u Hypertext Markup Language ili HTML standardu. Ovaj jednostavni tekstualni jezik opisuje nain na koji se dokumenti interpretiraju sa strane browser-a i kako se prikazuju na monitoru. Kao format fajla za procesuiranje rei, HTML razume naslove, boldirani ili italik tekst, podvuen teklst, itd. Najvanija razlika je: HTML kao standard nezavistan od proizvoaa, moe se itati i prikazivati preko svih browsera. HTML podrava takozvane hiperlinkove, koji dramatino pojednostavljuju navigaciju izmeu i u okviru dokumenata. File Transfer Protocol (FTP) se koristi za prenos izmeu razliitih raunarskih operativnih sistema. Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) dozvoljava prenos elektronske pote.

- 92 -

Kroz Multipurpose Inernet Mail Extension (MIME) slanje razliitih oblika podataka, kao to su audio ili video fajlovi, postaje mogue preko elektronske pote. TELNET je protokol za logovanje na udaljeni raunar. On omoguava konfiguraciju mrenih komponenti sa udaljenog mesta. Ako bi smo mapirali navedene protokole na OSI model, postaje jasno da SMTP, TELNET i FTP pokrivaju funkcije od petog do sedmog nivoa. Oni su zasnovani na TCP protokolu etvrtog nivoa OSI modela i IP protokolu kooji se nalazi na treem nivou. Slojevi (nivoi) jedan i dva zavise od fizikog medijuma, telefonskih linija, LAN veze, serijskog interfejsa rauara, ili nae radio veze do mobilne stanice su mogue. TCP je konekciono orjentisann protokol, pre nego prenos poinje, TCP uspostavlja logiku vezu do komunikacionog partnera u mrei. Prenos je kontinualno praen. TCP ne alje vie podatke, dokle god potvrda o prijemu prethodno poslatih podataka ne stigne do poiljaoca. Kao alternativa TCP-u postoji User Datagram Protocol (UDP) koji radi bez uspostavljanja veze. Ovo se moe uporediti sa anonimnim slanjem pisama. Bez adresiranja odreenog primaoca moe se staviti ime kompanije, i staviti pismo u potansko sandue. Transportni mehanizam na koji moemo uticati, alje poruku primaocu, a nismo informisani da li je i kada pismo stiglo. Prednost UDP protokola je u tome to koristi samo minimum mrenih resursa. Za uzvrat, nudi zatitu od greaka u prenosu i pogreno poslatih podataka. Tipine aplikacije su zasnovane na protokolima orjentisanim na porukama, kao to su Simple Management Protocol, protokol za kontrolisanje mrenih komponenata. Adresiranje Kao i telefonski broj, Internet adresa mora biti jedinstvena, da bi se izbegle greke u vezi. Napravimo razliku izmeu fizikih adresa koje su fiksirane za stalno za mrenu komponentu, i logikih adresa, koje posredstvom tabele mogu biti dodeljene fleksibilno razliitim komponentama. Poslednja je IP adresa. U postojeoj IP verziji sastoji se od 4 bajta, koji su uobiajeno predstavljeni u decimalnom zapisu sa takama izmeu brojeva. IP adresa je podeljena na mrenu adresu i adresu hosta. Mrenu adresu moemo posmatrati kao pozivni broj, dok adresu hosta kao broj pojedinanog pretplatnika. etiri klase, od A do D, predstavljaju razne mogunosti pri adresiranju. Preko prva dva bita se moe utvrditi koja je klasa mree u pitanju. U najiroj upotrebi je klasa C, koja nudi adrese za vie od dva miliona mrea sa po 254 hosta u svakoj. Zbog lake itljivosti IP adrese se ponovo pretvaraju u ime hosta. Najei oblik adrese koji se koristi je: user@company.com Dobijanje IP adresa ide preko centralne organizacije koja se zove Internet Assigned Numbers Authority, da bi bili sigurni da je svaka IP adresa zaista jedinstvena. Ova organizaija vri autorizaciju provajdera internet usluga, skraeno, ISP (Internet Service Provider), da bi pribavili svojim kupcima upranjenu IP adresu. U skladu sa veliinom provajdera, organizacije su podeljene u kategorije od A do C. Uglavnom, mreama se dodeljuje klasa C sa 256 moguih hostova, ukoliko je klase B, moe imati od 256 do 65539 hostova. Adrese klase A se veoma retko dodeljuju. Kao rezultat istorijskog razvoja, takozvani top level domains su klasifikovani po zemljama, kao i po vrsti organizacije za koju je domen namenjen. COM Komercijalna organizacija EDU Obrazovna ustanova GOV Vladina organizacija MIL Vojna institucija NET mreno relevantna institucija Identifikacija zemlje sastoji se od dva slova (na primer .DE je za Nemaku ili .US je za Ameriku). Mnoge kompanije rezerviu geografski i organizacioni domen. Te kompanije mogu biti osnovane po COMPANYNAME.COM i COMPANYNAME.DE. U okviru kompanije, simbolika adresa je nastala iz imena zaposlenih ili imena slube (na primer: firstname.lastname@company.com). Ovo hijerarhijsko oblikovanje, i distribucija adresa ima veliku prednost, jer je svaka organizacija slobodna da odlui kako da upravlja adresnim domenima.

- 93 -

Frame Relay Frejm rilej je jedan od protokola koji koriste GPRS elementi. Moe se smatrati tehnologijom velike brzine za komunikacione mree i usluge. Na primer, da bi povezali LAN (Local Area Network), SNA (System Network Architecture) i Internet. Sa Frejm rilejom informacije se mogu prenositi preko prostrane Wide Area Network. Ova funkcija se takoe koristi u GPRS mrei. Zbog efikasnog prenosa podataka, blokovi podataka se dele u manje pakete podataka, tj.ramove, koje nakon pribavljanja nove mrene adrese, moemo transportovati u GPRS mreu. Predpostavimo da kapacitet interfejsa izmeu SGSN i GGSN ne dozvoljava prenos velikih paketa podataka, u ovom sluaju delovi paketa nalaze svoj put do GGSN preko drugih transportnih ruta. Dodatno, informacioni paketi se mogu deliti u manje pakete preko BSS, ako je kapacitet Gb interfejsa nedovoljan. Frame Relay multipleksira mnogo logikih kanala u jedan fiziki kanal. To takoe smanjuje kanjenje u prenosu. Iz ovoga sledi da se Frame Relay oslanja na tri preduslova: Poterban je vei protok podataka Fizika mrea mora biti visoke pouzdanosti Inteligentni krajnji sistem potreban da spoji podeljene podatke u pakete na ispravan nain Mora se razmotriti i to da Frame Relay ne doprinosi bezbednosti prenosa podataka. Ne obezbeuje dodatne kapacitete za korekciju greke, niti vri dodatnu kontrolu toka podataka. Sruktura Frame Relay je sledea: Prvo, blokovi podataka koji trebaju da se prenesu, obezbeena im je adresa i kontrolno polje. Drugo, dve Cyclic Redundancy Check Octets (CRC) su dodati za detekciju greaka u prenosu. Frame Relay blokovi podataka su kompletirani sa zastavicama koje omoguuju svakom mrenom elementu da prepozna poetak i kraj pojedinanog rama u toku prenosa.

- 94 -

GPRS GENERAL PACKET RADIO SERVICE 1. Upotreba GPRS sistema

U dananjem svetu mobilnih telekomunikacija, pretplatnici zahtevaju kompletno povezivanje u svakom trenutku i na bilo kom mestu. Ali pored poznatog i cenjenog prenosa glasa, takoe postoji i mogunost slanja i primanja podataka, kao to su kratke poruke, zvane SMS. Ti servisi podataka su: prenos faksom, raunarom, prenos internet podataka ili ak i slika visokog kvaliteta, koji su malo poznati i veoma retko korieni. Glavni razlog je veoma spor prenos u razmeni GSM mree. Samo brzine prenosa do 9.6 kb/s su ostvarljive u trenutku. Za pojedinanu nekompresovanu sliku sa rezolucijom od 800x600 piksela (to je priblino veliina ekrana lap-topa) potrebno je 150 sekundi za kompletan prenos. Ovaj vremenski interval i visoka cena su prosto neprihvatljivi za korisnike mobilnih telefona. Novi sistem je baziran na postojeoj GSM mrei i otvara itav niz novih mogunosti za korisnike. Ovaj sistem se naziva Generalna Paketska Radio Usluga ili GPRS. Ovom tehnologijom se ostvaruju velike brzine prenosa i korisniku se omoguava da alje velike koliine podataka preko mobilnog telefona nove generacije po prihvatljivoj ceni. U optimalnim uslovima slici e sada trebati samo 12 sekundi da stigne do odredita.

Prenos komutacijom paketa Usled drugaije prenosne metode, novih ema za kodiranje i mogunosti korisenja mnogostrukih kanala, brzine prenosa e porasti drastino u odnosu na GSM. Brzine podataka u GPRS-u e premaiti standardnu brzinu od 9.6 kb/s i rasti do brzina veih od 171.2 kb/s. Za razliku od GSM tehnologije u GPRS tehnologiji podaci se prenose u paketima, slino prenosu podataka na Internetu. Podaci se dele u male pakete pre poetka slanja. Ovi mali paketi mogu stii do svog odredita preko razliitih puteva u GPRS mrei. To je mogue, zato to svaki paket sadri adresu primaoca i informaciju o ispravnom prijemu paketa. Pri prijemu paketi se organizuju u orginalan set podataka. Vazduni interfejs Kad posmatramo upotrebu GSM vazdunog interfejsa postaje oigledno da se postojei kapacitet znaajno menja tokom normalnog poslovnog dana u skladu sa poveanjem i - 95 -

smanjivanjem korisnikog saobraaja. GPRS koristi ovu injenicu tako to koristi otvorene kapacitete za prenos paketa tokom vremena slabije zauzetosti mree. Dostupni kanali su povezani to omoguava vee brzine prenosa.

Takoe, operater mree moe obezbediti vie mrenih resursa, ili podesiti govorne kanale i kanale podataka u skladu sa postojeim potrebama koristei specijalnu konfiguraciju. S obzirom da e korisnik biti na liniji sve vreme mora doi do velike promene u nainu tarifiranja. U starom sistemu korisniku je tarifirano trajanje telefonskog poziva, a usluga prenosa podataka se posebno naplaivala. U GPRS sistemu se naplauje samo koliina podataka koja se prenese. U svakom sluaju operater ima mogunost da korisniku naplati vreme provedeno u sistemu (online) (Slika 3).

2. Pregled usluga GPRS servisi su podeljeni u tri glavne grupe: 1. PTP (Point to Point) servisi tj. taka ka taki servisi, 2. PTM (Point-to-Multipoint) servisi tj. taka ka vie taaka servisi, 3. Dopunski i vrednosno-dodati servisi.

- 96 -

PTP servis opisuje razmenu podataka: na primer jedna osoba alje drugoj osobi e-mail. Sa PTM servisom jedan poiljalac moe poslati podatke istovremeno veem broju primaoca. Na primer ovo moe biti korisno bilo kojoj organizaciji koji eli da istovremeno poalje odreenu informaciju svojim korisnicima, partnerima. Ba kao u GSM mrei bie dostupan odreen broj dodatnih i vrednosno-dodatnih servisa. PTP servisi PTP servise moemo podeliti u dve podgrupe: 1. PTP mrene servisi bez uspostavljanja veze - PTPCLNS 2. PTP mrene servise sa uspostavljanjem veze- PTPCONS PTP mreni servisi bez uspostavljanja veze opisuju transport malih individualnih paketa koji su nezavisni od paketa koji su im prethodili i od onih koji slede. Ovaj servis podrava Internet protokol. Sa druge strane, PTP mreni servisi sa uspostavljanjem veze alju sekvence povezanih paketa izmeu poiljaoca i primaoca. U ovom sluaju postoji logika veza izmeu dva korisnika. Ovi PTP-CONS se koriste za prenos X.25 protokola (Slika 3).

Oba tipa veza razmenjuju potvrde izmeu raunara prilikom prijema podataka. Ova procedura takoe poveava sigurnost podataka pri prenosu. Naime, izgubljeni paketi mogu biti ponovno poslati na zahtev jednog od raunara. U sluaju da se koriste PTM servisi ovo se ne moe garantovati. PTM (Point-to-Multipoint) servisi PTM (Point-to-Multipoint) servisi su kao i PTP servisi podeljeni u podgrupe : 1. PTM Multicast (PTM-M) , 2. Point-to-Multipoint Group Call ( PTM-G), 3. Internet protokol Multicast

PTM Multicast (PTM-M) Tokom PTM-M poiljalac alje izlaznu informaciju veem broju primaoca u odreenim oblastima. Pored toga, poiljalac informacije moe odrediti posebnu grupu primaoca u toj oblasti. Primaoc ne mora biti GPRS povezan, zato to se pejding ne zahteva. U ovom sluaju se ne razmenjuju potvrde o prijemu. Poiljalac ne zna ko je primio njegovu ili njenu poruku.

- 97 -

Zbog toga smatramo da je povezivanje anonimno, jer pouzdan prijem podataka nije garantovan.

U svakom sluaju ponovljeno slanje informacija poveava verovatnou da je svaki primalac dobio podatke. Tipina primena PTM-M veza je prenos informacija o saobraaju za odreena podruja, na primer du magistrale. Ako je potrebno obratiti se uoj grupi korisnika, postoji mogunost slanja izlazne informacije samo lanovima grupe. Kompletan prenos nije ifrovan u mrei. Point-to-Multipoint Group Call ( PTM-G) Tokom PTM-G grupnog poziva svi primaoci su odabrani i locirani u izvesnom podruju. Oni moraju biti GPRS povezani da bi primili bilo koji podatak. Pored toga mrea zna sve GPRS povezane mobilne telefonske korisnike. ifrovanje moe biti takoe aktivirano za veu sigurnost protiv prevare. Primaoci sada mogu da vrate podatke poiljaocu. To znai da sada imamo dvosmernu umesto jednosmerne veze. Druga mogunost je N-way veza. U ovom sluaju sve mobilne stanice mogu aktivirati i podravati veze sa svakim korisnikom, slino konceptu konferencijskog poziva.

- 98 -

Internet Protokol Multicast, ili IP-M, je servis baziran na Internet Protokolu. Podaci se razmenjuju izmeu IP-M uesnika preko Internet Protokola, pa grupa primaoca moe biti locirana preko mree mobilnih telefona, ili bilo gde na Internetu.

Dopunski i vrednosno dodatni servisi Pored PTP i PTM servisa koji opisuju razmenu podataka izmeu pojedinih korisnika GPRS nudi i numerisan dodatni i vrednosno-dodati servis. Pomenuemo samo neke od njih. Sledei servisi postoje u GSM mrei, ali su takoe dostupni u GPRS mrei: 1. bezuslovno prosleivanje poziva, 2. prosleivanje poziva kada uesnik nije dostupan, 3. zatvorena korisnika grupa 4. informacije o raunu Vrednosno-dodati servisi su : 1. pristup mreama za prenos podataka kao to su Internet i Intranet, 2. itanje faksa ili e-mail poruka, 3. primanje udarnih vesti i kompletnih novinskih sadraja, 4. dobijanje poslednjih saobraajnih informacija za planirani put ili 5. poruke komercijalnog sadraja. Veliki broj servisa moe biti dodat listi vrednosno-dodatih servisa, koje nudi GPRS.

- 99 -

Kvalitet servisa (QoS Quality of Service) GPRS-u izraz kvalitet usluge opisuje razliite kvalitete koje servis mora imati. Odreeni kvaliteti servisnih parametara su specificirani: 1. prioritet klase, 2. maksimalne i srednje garantovane prenosne brzine, 3. pouzdanost prenosa podataka, i 4. maksimalno vreme kanjenja. Ovi parametri su usaglaeni sa ugovorom koji je potpisan sa korisnikom a koji je napravljen u skladu sa njegovim potrebama. Prioritetne klase su podeljene na vee, srednje i niske prioritete, a brzina prenosa je prilagoena kapacitetima mree i zahtevima korisnika. Naravno, vei prioritet rezultira i veom cenom servisa. U GPRS sistemima pouzdanost prenosa podataka i maksimalno vreme odlaganja je podeljeno u tri specificirane grupe. Parametri pouzdanosti specificiraju koliko esto dolazi do: 1. gubitka paketa podataka, 2. prenosa duplikata, 3. pogrenog reda prenosa paketa 4. neprepoznatljive greke prenosa. Prema ova etiri parametra se definiu tri grupe pri emu svaka definie maksimalan broj moguih greaka. U klasi sa najviom pouzdanosti dozvoljena je greka od samo 10-9 u svakoj od etiri kategorije to znai da se samo jedan od milijardu paketa moe, na primer, izgubiti ili stii pogreno rasporeen. U srednjoj klasi, mnogo vei odnosi greke, izmeu 10-4 do 10-6 su prihvatljivi. Ovde podaci moraju imati mogunost da sami sebe koriguju uz pomo drugih aplikacija. U najnioj klasi veoma visoka veliina greke je dozvoljena. 10-2 ili 1% paketa podataka mogu se izgubiti na svom putu. Ova klasa moe biti dovoljna za podatke koji su opremljeni sa veoma dobrim mehanizmom za ispravljanje greaka, ili e podatak ipak stii na vreme do primaoca zbog ponovljenih zahteva za prenos.

- 100 -

Tri klase, maksimalno prihvaenih kanjenja su prikazane u tabeli (Slika 8).

Vremena koja su data u tabeli su povezana sa kanjenjem koja su rezultat procedure za dodelu kanala, prenosa preko vazdunog interfejsa, kao i kroz celu GPRS mreu. Iskljuuju se kanjenja izazvana od eksterne mree, kao Inter- ili Internet, ili ona izazvana od servisnog provajdera. Kanjenje od 95% u ovom sluaju oznaava koliko dugo prenos podataka moe kasniti pre nego to 95% od svih podataka bude prenoeno. Klasa 1 ima najkrae kanjenje. Proseno vreme prenosa, dok svi paketi ne pristignu, ne sme biti vee od 0.5 ili 2 sekunde, zavisno od veliine prenoenih podatka. Posle sedam sekundi u krajnjem sluaju, 95% paketa mora stii na odredite. U klasi 2, ta vremena su razumno dua. U klasi 3, kategorije kanjenje moe trajati nekoliko minuta. Ova kategorija moe biti koriena za prenos informacija o vremenu, zato to ovakva vrsta podataka nije kritina po pitanju vremena. GPRS usluga e zavisiti od klasa kanjenja, i prioritet zahtava korisnika bie po njima odreivan.

3. Mobilne stanice
Postoje tri klase mobilnih telefona: klasa A, klasa B i klasa C mobilnih stanica. Klasa C mobilnih stanica Krajnji ureaji Klase C su ureaji sposobni da koriste GSM isto kao i GPRS servis. Kako bilo, oni mogu koristiti samo jedan servis u trenutku. Servis koji se ne koristi je deaktiviran. Selekcija servisa se radi runo ili je ve podeena izabranom poetnom konfiguracijom mobilne opreme. Klasa B mobilnih stanica Krajnji ureaji Klase B podravaju i nadgledanje i aktiviranje funkcionalnosti simultane upotrebe, ali istovremeno slanje i primanje oba servisa nije mogue. Preko

- 101 -

paralelnog mehanizma za nadgledanje, vest o dolaznom GPRS podatku za prenos moe biti poslat do primaoca ak i tokom primanja GSM servisa. Klasa A mobilnih stanica Finalno, visoka krajnja klasa mobilnih stanica je klasa A. Ovi krajnji ureaji podravaju korienje oba servisa istovremeno.

4. STRUTKURA MREE Infrastruktura GSM mree Na koji nain je korisnik u mogunosti da koristi GPRS servis ? Jesu li modifikacije neophodne u postojeoj GSM mrei ? Odgovori na ova pitanja se nalaze u GSM mrenoj strukturi i njenim komponentama : Public Land Mobile Network (PLMN) sadri Switching Subsystem (SSS), Base Station Subsystem (BSS) i Operation and Maintenance Subsystem (OMS).

Na putu MSC-GMSC je interfejs za druge mree, kao to su, ISDN, PSTN, drugi PLMN-ovi. MSCs su odgovorni za: 1. upravljanje mobilnou, 2. upravljanje uspostavljenim vezama, 3. kontrolu poziva, 4. aktiviranje i deaktiviranje dopunskih servisa, 5. prosleivanje kratkih poruka (SMS) i 6. sakupljanje relevantnih informacija u svrhu naplate. Integrisani Visitor Location register (VLR) dostavlja traenu informaciju o postojeoj lokaciji GSM uesnika kod uslunog MSC-a. Sada se korisnik moe pronai. Pre nego to je mobilni komutacioni centar u mogunosti da dobavi zahtevane servise za primaoca na njegovu ili njenu postojeu lokaciju, MSC zahteva servisni profil i podatke za rutiranje od registra podataka.

- 102 -

Ovaj registar, koji permanentno uva korisnike informacije i koji je takoe u mogunosti da obezbedi informacije o rutiranju, naziva se Home Location Register (HLR). Za garantovanje bezbednosti GSM sistema, SSS ukljuuje Authentication Center (AUC), koji verifikuje SIM-kartice i, ako je neophodno, uklanja ih iz mree. Pored toga, ovi elementi mree pripremaju ifrovanje korisnike informacije za prenos preko vazdunog interfejsa. Mreni provajder ima opciju proveravanja mobilne opreme u Equipment Identity Register (EIR) i kontrolie ureaj koji ne bi trebalo ili ne bi mogao biti upotrebljen u mrei. Short Message Service Center (SMSC) mesto gde se kratke poruke privremeno zaustavljaju u GSM mrei. On skladiti primljene kratke poruke. Ako je GSM uesnik prikljuen, te poruke e biti poslate njemu ili njoj odmah. Ako nije, SMSC e ih uvati dok uesnik ne bude dostupan. Kako bilo, SMSC nije u stvari deo jezgra mree u SSS. Transkoder se koristi za opisivanje govornih informacija i na taj nain smanjuje prenosne brzine govorne informacije na prihvatljivu veliinu. Takoe, transkoder stvara informacione ramove koji e tada biti prenoeni. Base Station Controller (BSC) kontrolie i upravlja Baznim stanicama koje su vezane na njega (Base Transceiver Station BTS) i odgovoran je za koordinaciju izmeu njih. BSC se takoe ukljuuje u prosleivanje telefonskih poziva i prenosa podataka ako se korisnik premestio sa jedne bazne stanice na drugu. Ovu proceduru zovemo Handover. BTS je interfejs ka mobilnim stanicama. On uspostavlja vazduni interfejs sa njegovim fizikim karakteristikama. BTS vri organizuaciju informacije za prenos, tako da omoguava siguran i organizovan prenos kroz vazduh. Kao jedan od njenih glavnih zadataka, bazna stanica prevodi logike kanale u fizike kanale. ta vie, BTS priprema podatke tako da je mogu visok nivo greke prilikom prenosa kroz vazduh nee imati znaajnijeg efekta na kvalitet usluge. Za nadgledanje mrenih komponenti i ako je neophodno, kontrolu i podeavanje njihovih performansi, GSM mrei je neophodan Operation and Maintenance Center (OMC). OMC je odgovoran za: upravljanje grekama, konfiguracioni menadment, menadment performansi administrativni menadment udaljeni pristup razliitim mrenim komponentama. Uz to moe optimizirati funkcionalnost mrenih elemenata i logike mrene strukture. Novi elementi mree i interfejsi u GPRS sistemu Modifikacije moraju biti napravljene u postojeoj GSM mrei da bi napravili GPRS sistem. Struktura mree mora podravati prenos komutacijom kola i komutacijom paketa. Sledei elementi moraju da budu integrisani: Prvi novi element je takozvani Gateway GPRS Support Node, ili GGSN. On je direktno povezan sa Packet Data Network preko Gi interfejsa. Drugi element koji mora biti dodat je Serving GPRS Support Node, koji je povezan za mnoge vane elemente GSM arhitekture kao to su, na primer, Mobile Services Switching Center i HLR. Trei element koji je potrebno dodati u BSS je Packet Control Unit (PCU). Svi interfejsi od drugih GPRS elemenata su oznaeni sa prefiksom G. Dva od tri mrena elementa u GPRS su GPRS Support Nodes. Sa jedne strane imamo glavnu telefonsku centralu i vor za konekciju - Gateway GPRS Support Node (GGSN), a sa druge strane imamo usluni GPRS Support Node (SGSN) koji je odgovoran za prosleivanje jedinica protokola podataka. - 103 -

Gateway GPRS Support Node GGSN Gateway GPRS Support Node je interfejs ka drugim mreama za prenos podataka. Packet Data Network (PDN) je povezana sa GGSN preko Gi interfejsa. GGSN-ovi od razliitih GPRS mrea povezuju se meusobno preko Gp interfejsa. GGSN-u trebaju pretplatniki podaci, da bi podrao rutiranje korisnih podataka. Za nabavku ovih podataka, GGSN-u je potrebna bar jedna veza sa HRL-om. HLR obezbeuje vane podatke, kao to je adresa relevantnog SGSN-a, ako je mobilna stanica GPRS povezana i spremna za prijem. Postoje dva mogua naina povezivanja sa HLR. Ako je GGSN direktno povezan sa HLR, onda moe nabaviti podatke iz HLR-a preko Gc interfejsa. Ovaj interfejs je samo opcionalan. Druga mogunost pristupa je preko SGSN. Svi SGSN-ovi su povezani sa HLRom i sposobni su da zahtevaju neophodne informacije. Interfejs koji je ukljuen u ovo je Gr interfejs. Ispitivanje HLR-a (Home Location register) se vrlo esto radi preko SGSN-a, u cilju niih trokova opremanja mree sa Gc interfejsima, koliko je to mogue. Veza izmeu GSNova, izmeu GGSN i SGSN, je realizovana preko Gn interfejsa. Funkcionisanje GGSN ukljuuje podrku protokola za rutiranje sloja transporta, tunelovanje jedinica podataka protokla i screening-a. Funkcija tunelovanje se koristi za sigurno prebacivanje izmeu GSN-ova da osiguraju da znamo da samo oni mogu interpretirati ovu informaciju. ta vie, GGSN skuplja informacije za svrhe naplate. GGSN takoe podrava mapiranje adresa i korekciju ruting tabela potrebnih za prosleivanje podataka. Usluni SGSN Usluni GPRS Support Node je veoma vaan za mobilne stanice zato to on vodi rauna o osnovnim funkcijama kao to su upravljanje mobilnou i sigurnost. Servisni profil zvani PDPC - paket podatak protokol kontekst je uspostavljen u SGSN-u. Ovaj servisni profil je neophodan da omogui razmenu podataka izmeu mobilne stanice i GGSN-a. Izmeu ostalih informacija, on ukljuuje adrese u BSS-u, gde je GPRS korisnik naen i znan, kao i ifrovanje. Poreenja radi, ifrovanje u GSM mrei je u dunosti poiljaoca i primaoca u baznoj stanici. Zbog ranog ifrovanja u GPRS mrei, sigurnost prenosa raste i nee biti neophodno da se zamene sve postojee bazne stanice. Na ovaj nain se redukuju trokovi integracije GPRS servisa. SGSN je direktno povezan sa MSC/VLR, sa servisnim centrom kratkih poruka (SMSC) i sa EIR, ako se koristi u mrei. Dalje, SGSN je odgovoran za nadgledanje koliine podataka koji su poslati u oba smera. Ove informacije postaju vane kada doe vreme za naplatu GPRS servisa korisniku. U zavisnosti od provajdera usluge, dodatan troak za uspostavljanje veze i vreme na vezi takoe moe biti naplaeno. Posle svih administrativnih zadataka koje je SGSN izvrio, paketi se penose u podsistem baznih stanica. Ovde se oni sreu sa poslednjim vanim dodatkom GSM mree PCU (Paketska kontrolna jedinica). Packet Control Unit - PCU Paketska kontrolna jedinica (PCU) je poslednji fundametalni dodatak GSM arhitekturi. PCU moe biti implementarna u Baznu Transceiver Stanicu, Kontrolor Baznih Stanica ili jedan od dva GPRS Support Nodes. Servisni provajder, ili unapred odreeno i podeavanje PCU od proizvoaa, odreuje njegovu krajnju poziciju. PCU izvodi razliite pristupne kontrolne funkcije kanalima, kao to su zahtev za kanalom i dodela kanala. Uz to, PCU je sposoban za preuzimanje upravljakih zadataka na radio kanalima. Ove funkcije uglavnom kontroliu performanse i saobraaj podataka i takoe upravljaju Broadcast control informacijom. Pored ovih zadataka, PCU je odgovorna za - 104 -

pravilan transport paketa. Sve u svemu, PCU ima istu funkciju za pakete informacija kao BSC za podatke koji se prenose komutacijom kola. Saradnja GSM / GPRS elemenata Postavlja se pitanje kako je GPRS mrea, koja je upravo primila paket od PDN, sposobna da ga poalje na pravu adresu. Adresno mesto na paketu, u ovom sluaju IP adresa definie samo primaoca. Sada je vano za mreu da kreira svoju adresnu emu koja e omoguiti efikasniji i dinaminiji prenos. Rezultat je da su adrese koriene u GPRS mrei kompletno drugaije od onih koji se koriste u drugim mreama.

Mrei je takoe potrebna odgovarajua informacija za rutiranje radi odreivanja koji je sledei korisni mreni element za prenos podataka. GGSN zahteva informacije za rutiranje zajedno sa ostalim korisnikim informacijama iz HLR-a. HLR je takoe potreban u GPRS mrei, i on je povezan sa GGSN preko Gc interfejsa i sa SGSN preko istog interfejsa, a ako nema pravu informaciju za prenos podataka, preko Gr interfejsa. GPRS e isto kao GSM preneti i privremeno skladititi kratke poruke, a dalje je opet potreban SMS Centar. Na ovaj nain e biti mogue za GPRS mobilne stanice da poalju i prime SMS informaciju preko GPRS radio kanala. Drugi GPRS mreni element je MSC/VLR. On ima sline zadatke u GPRS mrei kao u GSM mrei. Takoe, treba napomenuti da je sposoban da obavesti Serving GPRS Support Node o moguoj lokaciji specifinog korisnika. Neophodno je uspostaviti proceduru pejdinga. Postoji novi nain na koji se odreuju lokacije u GPRS-u. Ako GPRS mobilna stanica pone da se kree okolo u okviru mree, potrebno je izvriti VLR update na postojeoj lokaciji. Sutinski je bitna interakcija izmeu PCU i MSC, ako GSM i GPRS servisi treba da rade paralelno. Radio resursi zahtevaju pomo preko A ili Gs interfejsa da bi kontrolisali vremensku sinhronizaciju i zajedniku upotrebu. Equipment Identity Register (EIR) je poslednji GSM element koji emo pogledati. Sada je jasno da su elementi MSC,VLR i EIR permanentne komponente mree. GPRS e takoe imati mogunost zabrane mobilnih ureaja u mrei uz pomo EIR.

- 105 -

Backbone mrea Kima mree - Jedina stvar koja nedostaje u povezivanju Public Land Mobile Networks jeste mogunost uspostavljanja nacionalnog kao i internacionalnog rominga. Zbog toga posmatrajmo Gp interfejs i rezultujue povezivanje sa drugim PLMN-om. Uzeemo u obzir sluaj gde je potrebno preneti paket sa jednog SGSN-a na drugi. Paketi se alju preko Intra PLMN Backbone do sledeeg SGSN koji takoe pripada istom PLMN-u. Prednost ovog prenosa je to to nisu potrebne visoke sigurnosne mere, zato to oba SGSN-a su locirana u okviru istog PLMN-a. Dakle, servisni provajderi mogu direktno uticati na sigurnosne mere koje su neophodne.

U drugom sluaju, posmatraemo transport paketa adresiranih izvan svoje Public Land Mobile Network. Paket se prvo prenosi preko Intra PLMN Backbone do Border Gateway (BG). BG se ponaa kao Firewall, i vri svoju funkciju. Border Gateway proverava da li paket moe biti poslat i primljen, i ako moe, on odluuje kako da rukuje sa njim. Prevod Protokola se izvodi ako mree rade u razliitim tehnologijama. Coporate Intranets takoe radi sa Border Gateway da bi dozvolio pristup iz drugih mrea. Ovaj nain prenosa moe prouzrokovati kanjenja u nekim sluajevima i to utie na kvalitet servisa. Takoe, nije neophodno da Inter PLMN Backbone bude vlasnitvo mobilnog telekomunikacionog operatora. Ako paketi stignu u mobilnu stanicu u PLMN B, oni e biti poslati preko Intra PLMN Backbone do Border Gateway. Odatle e biti prebaeni na Intra PLMN Backbone sa PLMN B preko Inter PLMN Blackbone. Pristiui u PLMN B paketi se prenose u SGSN. Zbog nacionalnog kao i na internacionalnog roming sporazuma, bie mogue realizovati i iskoristiti prednost mrenog-preklapanja u prenosa podataka. U ranim godinama GPRS-a, PLMN mree nisu uvek bile povezane meusobno. Zbog ovoga je neophodno ukljuiti i spoljanju mreu, kao to je Packet Data Network za izvoenje tih interakcija. Takoe, moemo iskoristiti Internet ili X.25 mree. Posle odgovarajueg prenosnog protokola, paketi naputaju PLMN A i prelaze u PLMN B preko Packet Data Network, koja takoe izvodi kontrolne i sigurnosne dunosti.

- 106 -

5. Funkcije GPRS sistema

Pristup mrei Termin, mreni pristup, opisuje mogunost GPRS korisnika da se prikljui u mobilnu mreu i da koristi njene servise. Sa druge strane, mrea sama po sebi moe da inicira pokretanje ovog servisa. Sada emo opisati razliite funkcije: Funkcija registracije se koristi za dodelu adresa korisnikovom broju. Ovaj broj se moe izabrati statiki ili dinamiki, zavisno od namene. Funkcija autentifikacije slui da utvrdi da li je korisniku zaista dozvoljeno da zahteva odreeni GPRS servis. Jo jedna bitna funkcija je i kontrola pristupa. Ovaj termin je vezan za dodelu sredstava, na primer, maksimalan broj vremenskih slotova koji mogu da se dodele jednom korisniku. Funkcija za nadgledanje poruke je odgovorna za filtriranje i odbacivanje neautorizovanih paketa iz celokupne mree ili samo iz nekih njenih delova. Postoji oigledna slinost sa Firewall-om koji je izveden iz raunarske tehnologije. Usled razliitosti struktura paketa podataka u razliitim elementima mree, mora da se obavi prevoenje protokola tako da paketi podataka mogu da budu razumljivi za razliite elemente. Na kraju nam ostaje i poslednja funkcija, sakupljanje podataka o naplati. Uz njenu pomo, dobavlja usluga (provajder) moe da nadgleda koliinu poslatih i primljenih podataka. Prenos paketa Neophodno je naglasiti sedam osobina paketskog prenosa. To su: Funkcija odgovorna za slanje paketa kroz mreu od jednog vora do drugog je funkcija prenosa (Relay Function). Ovde informacija o rutiranju igra glavnu ulogu jer sadri odredite veze i moe da dostavi ovaj vaan podatak mrei. U svakom sluaju, nismo jo uvek spremni da poaljemo paket. Potreban nam je prevod adrese, jer ne razumeju svi elementi mree istu kodnu emu. Novi paketi takoe zahtevaju takozvane adresne oznake (tag) i kontrolnu informaciju za prenos. Dodavanje i brisanje ovih informacija se zove, enkapsulacija. Jo jedna osobenost GPRS-a je funkcija tunelovanja. Ona opisuje prenos paketa podataka od take njihovog grupisanja do take njihovog degrupisanja. Sada kada smo razmotrili prenos i adrese ostaju nam jo dva svojstvena termina. Funkcija kompresije je neophodna za prenos jer uklanja nepotrebne informacije i titi je sa specijalnim zatitnim kodom. Poslednja, ali ne i najmanje vana je funkcija ifrovanja koja kodira podatak i zbog toga uspostavlja zatienu vezu izmeu dva korisnika. Upravljanje mobilnou Funkcija upravljanja mobilnou nadgleda prisutne mobilne stanice i skladiti odgovarajue informacije. Ovde moramo razmotriti razliite mobilne stanice i SGSN stanja. Kao prvo, mobilna stanica se odmara u tzv. stanju praznog hoda (idle state). Nije prikljuena na GPRS mreu. Da bi ula u spremno stanje (ready state), mobilna stanica mora da otpone - 107 -

GPRS ukljuenje na mreu. U ovom stanju, mobilna stanica je poznata mrei i moe da prima i alje podatke. elijski prostor i nain rutiranja se takoe auriraju. Ako se izvesno vreme ne prenose podaci, zavisno od konfiguracije tajmera, mobilna stanica ulazi u stanje pripravnosti (standby state). Mrea moe takoe da forsira stanje pripravnosti (standby state) mobilne stanice. Za vreme ovog stanja, jedino se aurira prostor za rutiranje. Ali ukoliko mobilna stanica pone sa slanjem i primanjem informacija automatski ulazi u spremno stanje (ready state). Ako mobilna stanica zakljua samu sebe i iskljui se, tu proceduru zovemo GPRS odvajanje (detach). Mobilna stanica se vratila u Idle stanje jer nije prikljuena na GPRS mreu. Jo jedna mogua varijanta je da se posle nekog vremena, kada istekne vreme na brojau, mobilna stanica direktno vraa u stanje praznog hoda (idle state) iz stanja pripravnosti (ready state). Osim toga, komanda za brisanje vraa stanicu iz pripravnosti ili stanja spremnosti u stanje praznog hoda.

Upravljanje vezom Prouiemo upravljanje vezom izmeu mobilne stanice i GPRS-mree. Upravljanje moe biti podeljeno u tri funkcije: Uspostavljanje Nadgledanje i Funkcija za odvajanje Uspostavljanje veze se odvija kada mobilna stanica izvede GPRS povezivanje. Najprikladniji termin za ovu proceduru je: Funkcija Uspostavljanja Logike Veze (Logical Link Establishment Function). Tokom razmene podataka, veza se nadgleda i kontroliu se bilo kakve promene statusa. Ovo zovemo Funkcija Odravanja Logike Veze (Logical Link Maintenance Function). Na kraju, tokom GPRS-odvajanja, zauzeta sredstva vazdunog interfejsa i unutar mree postaju ponovo dostupna. Funkcija Oslobaanja Logike Veze (Logical Link Release Function) je ispravan naziv za ovu proceduru.

- 108 -

Upravljnje vazdunim interfejsom Sada emo se okrenuti funkcijama za upravljanje vazdunim interfejsom, poslednjim funkcijama koje emo razmotriti u ovom poglavlju.

Ove funkcije upravljanja su podeljene u etiri grupe: Opta funkcija upravljanja vazdunim interfejsom dodeljuje razliite fizike kanale, takozvane vremenske intervale (slot) za razliite elije i takoe dodeljuje odreen broj sredstava mobilnoj stanici. Osim toga, regulisano je i zajedniko postojanje GSM i GPRS kanala. Druga funkcija, odabiranje elije, je neophodna za mobilnu stanicu koja eli da pronae najbolju slobodnu eliju za opsluivanje. Ta elija se, na primer, moe nai merenjem izvrenja signalizacionih performansi postojee i svih susednih elija. Kontrolna funkcija vazdunog interfejsa je trea upravljaka funkcija. Omoguava zatieni prenos podataka. Ovo ukljuuje procedure kao to je ispravljanje greke i - 109 -

prepoznavanje redosleda paketa podataka u mobilnoj stanici, uzimajui u raun kapacitet mree i saobraaj podataka. etvrta i poslednja funkcija odluuje da li e veza izmeu BSS i SGSN u GPRS mrei biti dinamika ili statika. Ovo zovemo funkcijom upravljanja putem (Path Management Function).

6. Signalizacija
Lociranje mobilne stanice Sada kada razumemo strukturu GPRS mree, staviemo akcenat na signalizaciju. Postavimo prvo pitanje: ta je zapravo signalizacija? Signalizacija je razmena informacija izmeu odgovarajuih elemenata mree kako bi se izvele procedure i procesi aplikativne podrke. Najjednostavniji primer signalizacije je uspostavljanje poziva ka mobilnoj stanici sa odgovarajuim adresiranjem. Kako moemo da zamislimo prikljuivanje u GPRS mreu, auriranje mesta (LA) ili zahtevanog servisa kao procedure signaliziranja? Kada elimo da izvedemo bilo koju signalizaciju, uvek nam je potrebno da znamo identitet traenog mrenog elementa. Pogledajmo zato koje mrene identitete razlikujemo u GPRS : - LAI (Location Area Identification) - Identifikaciju lokalne oblasti - RAI (Ruting Area Identification) Identifikaciju rutirane oblasti - CGI (Cell Global Identification) Globalna identifikacija elije

LAI (Location Area Identification) - Identifikaciju lokalne oblasti Mobilna stanica postavljena negde na LA , permanentno prima pejding poruke od strane svih aktivnih Baznih stanica. Stoga je potreba za auriranjem lokacije minimizirana, iako je u isto vreme koliina signalizacionih podataka. RAI (Ruting Area Identification) - Identifikaciju rutirane oblasti GPRS uesnik moe biti pejdiran u Rutiranoj oblasti (RA) ako je neophodno da se prenese podatak. Rutirana oblast je u veini sluajeva deo Lociranog prostora (LA) i prema tome smanjuje signalizacioni saobraaj tokom procesa pejdinga. - 110 -

Identifikacija rutirane oblasti (Routing Area Identification-RAI) moe da sadri jedan ili vie elijskih sektora. Nakon to mobilna stanica primi i dekodira RAI, ona sama odluuje da li treba da nastupi RAI auriranje. CGI (Cell Global Identification) Globalna identifikacija elije CGI pomae sa razdvajanjem rutiranja od signalizacionih i informacionih podataka. Svaka elija ima jedinstveni CGI. U spremnom stanju (Ready state) mrea zna trenutni CGI mobilne stanice. Ovim smo obradili adrese podsistema baznih stanica (Slika 16).

GPRS adrese IP adrese U jezgru GPRS mree svaki GPRS Support Node (GSN) ima sopstvenu IP adresu. Ova adresa je izvedena iz Internet protokola verzije 4, moda e u budunosti biti iz IP v6. Oni se razlikuju samo po duini. IPv 4 adrese su 32 bita duine a IPv 6 je 4 puta 32 bita. Svaki put kada GPRS Support Nodes ele da komuniciraju meusobno , tj.da razmenjuju podatke, pozivaju se na osnovu skupa IP adresa. Zbog ovoga je IP adresa sutinska za komunikaciju ak i u backbone mrei. Jo jedan bitan zadatak IP adrese, zavisno od servisa, je da kontaktira odreeni GGSN (GPRS vor podrke). Ali, primera radi, da li SGSN komunicira sa registrom da bi primio informacije o korisniku? Ili kako GGSN, koji podrava SS7 protokol, prima HLR informaciju preko protokola? Kao odgovor na ove probleme, GSN broj je formiran tako da jasno opisuje odreeni SGSN ili GGSN.

- 111 -

Svaki SGSN mora da ima jedinstveni SGSN broj da bi komunicirao sa HLR i EIR. Ako GGSN eli da razmeni informacije sa HLR putem SS7 protokola a preko Gc interfejsa, mora da ima jedinstven GGSN broj. Poslednja adresa o kojoj emo priati je Ime pristupne take (Acces Point Name- APN).

Access Point Name APN, je referentna taka, tj. adresa koja moe biti IP adresa isto kao i logiko ime. S obzirom na to moemo govoriti o simbolikom karakteru imena pristupne take.

GGSN moe imati veliki broj APN-a, tako da svaki od njih opisuje po jednu moguu logiku vezu do druge mree. APN jasno adresira odreeni interfejs unutar GGSN do druge mree. Ovo znai da APN koji obezbeuje pristup internetu ne moe nikada biti isti kao APN korien za vezivanje na intranet. Slanjem APN-a mobilna stanica moe da obavesti GGSN na koju eksternu mreu eli da se povee. Kako se veza uspostavi, tako, IP adresa koriena za konekciju postaje nevana mobilnoj stanici, jer se IP adrese dodeljuju dinamiki Adresa protokola paketa podataka je adresa u GPRS mrei na koju se alju sve Protocol Data Units - Jedinice podataka protokola (PDU). GPRS korisnik moe imati jednu PDP adresu ili vie ako je pretplaen da koristi nekoliko servisa. Ako GPRS uesnik eli na primer da alje PDU virtuelnoj privatnoj mrei i ako je s obzirom na to aktivirao ovaj servis a u isto vreme odrava vezu sa mreom sa velikom brzinom protoka podataka, uspostavie se dve razliite PDP adrese. - 112 -

Ako korisnik takoe eli da se povee na Internet potrebna mu je jo jedna PDP adresa da bi pristupio odgovarajuem GGSN. Nakon zahtevanja novog servisa, SGSN aktivira novu PDP adresu u mobilnoj stanici i u GSN-u i potvruje njegove aktivnosti GGSNu. Sada su PDU svih aktiviranih servisa preneeni do elije za opsluivanje uz pomo Internacionalnog identiteta mobilnih pretplatnika (IMSI International Mobile Subscriber Identity) ili kasnije sa privremenim paketskim identitetom mobilnih pretplatnika (PTMSI Packet Temporary Subscriber Identity).

Nivoi protokola U GPRS-u podaci moraju proi kroz razliite stekove protokola pre nego to stignu na zahtevanu lokaciju. Ovi protokoli obezbeuju zatien i pouzdan prenos i ugraeni su u mrene elemente GPRS-a. Sada vidite kojim redom idu protokolske promene za vreme prenosa.

- 113 -

Protokoli mobilne stanice Pogledajmo sada razliite protokole mobilne stanice: Aplikacioni protokol koristi potinjene protokole za zatieni prenos aplikativnih podataka. Internet protokol i X.25 sloj je neophodan za nadgledano rutiranje korisnikovih informacija i njegove kontrole u GPRS backbone mrei. Onda podmreni zavisni konvergirajui protokol (SNDCP SubNetwork Dependent Convrgence Protocol) podeava podatke prema mrenim osobinama. Osim toga, odgovoran je za segmentaciju podataka u male delove i kompresiju redundantnih (udvojenih) informacija. Kontrolni protokol logike veze (LLC Logical Link Control Protocol) uspostavlja sigurnu i ifrovanu vezu prema SGSN koja moe da radi nezavisno od podreenih stekova protokola (protocol stack). Osim toga, mogue je da se kontrolni protokol logike veze podesi za razne napredne mree kao to je UMTS. Kontrolni protokol radio veze (RLC Radio Link Control Protocol) daje mogunost vazdunom interfejsu da prenosi podatke preko pouzdane veze. Dodatno se moe otkriti greka u prenosu proverom protokola nakon prijema u prijemniku. Greke se zatim ispravljaju u procedurama za njihovu ispravku. Protokol kontrole pristupa medijumu (MAC Medium Access Control Protocol) upravlja signalizacijom dodeljivanja i potvrde na vazdunim interfejsom. On je odgovoran da uoi da li logika veza izmeu mobilne stanice i SGSN radi bez fizikih greaka. I na kraju, GSM sloj radio frekventnih protokola je zaduen za jasan opis fizikog sloja i vazdunog interfejsa.

Protokoli u BSS Prvi novi protokol u BSS-u je GPRS protokol podsistema bazne stanice (BSSGP Base Station Subsystem GPRS Protocol). Posle prenosa preko frame relay, to je najbolji protokol u BSS-u koji daje SGSN-u informacije o rutiranju, kao i informacije o kvalitetu usluga. Prema tome, SGSN je sposoban da izabere alternativnu rutu za podatake. Dodatno, on moe da povea kvalitet servisa tokom iznenadnog poveanja kvaliteta prenosa GPRS uesnika. Meutim, on ne podrava nijedan mehanizam ispravljanja greaka.

- 114 -

Drugi novi protokol u BSS, Mreni Servis Protokol (NS Network Service protocol), BSSGP jedinice paketa podataka se prenose do odgovarajue take servisnog pristupa (Service Access point) mrenog sloja. Na kraju, trei i poslednji protokol u BSS, koji zovemo L1bis protokol, opisuje fiziku vezu do SGSN.

Protokoli u SGSN U SGSN, prvo emo se okrenuti prema GPRS protokolu za tunelovanje (GTP GPRS Tunneling Protocol) koji podeava zahteve GPRS backbone mree onima iz IP mree. Pakuje sve GPRS poruke, signalizaciju i korisnikove podatke za tunelovan prenos izmeu GPRS Support Nodes. Ovaj prenos se ne moe ponoviti od strane drugih. Osim toga, kontrola toka izmeu GPRS Support Nodes je jednostavnija za praenje. Korisniki datagram protokol (UDP User Datagram Protocol) se koristi za prenos tunelovane PDU kada aplikacija nije aktivna na strani prijemnika. Protokol kontrole prenosa (TCP Transmission Control Protocol) je neophodan za pouzdan prenos.

- 115 -

IP Protokol u GGSN Ve poznajemo GGSN protokole i njihove zadatke. Ali, eleli bi smo da pomerimo panju na najvii protokol u GGSN, IP protokol, koji smo ve uili sa mobilnom stanicom. IP protokol daje adrese spoljnim mreama, i mora da interpretira IP adrese iz ostalih mrea. Sada se podaci mogu prenositi u/iz spoljanih mrea. GPRS Procedure Kombinovani IMSI/GPRS attach Pogledajmo procedure koje se koriste u GPRS-u. Koje vrste informacija se razmenjuju izmeu mrenih elemenata za vreme takozvanog Kombinovanog IMSI/GPRS Attach? Prebaciemo se na mobilnu stanicu. Prvo MS e poslati zahtev novom SGSN-a. Poto je MS nepoznata novom SGSN-a, on e traiti identifikaciju od stare SGSN-a. Zatim stari SGSN e isporuiti tzv, Authentification triplet, koji sadri RANDOM broj, Signed Response i Chipher Key. Sada novi SGSN navodi MS da poalje Signed Response. Autentifikacija se izvodi poreenjem dva Signed Response, jedan izraunat pomou starog SGSN i drugi izraunat sa strane MS. Dodatna provera opreme je opciona. SGSN zatim obavetava HLR da novi korisnik eka na pristup. HLR brie unos u starom SGSN-u i obezbeuje novom SGSN-u sve potrebne preplatnike podatke. Kao u drugom koraku, dogaa se jo jedno spajanje u GSM-MSC, kao i kod GPRS spajanje. Posle uspenog auriranja lokacije, MS je u GSM IDLE stanju, i dok READY tajmer iz GPRS-a ne istekne, u READY stanju. U ovoj kombinovanoj IMSI/GPRS attach proceduri, jedan odreeni mreni element se nikad ne koristi. To je Gateway GPRS support node. Ovaj element je primenjen u sledeem primeru.

- 116 -

GPRS Procedure PDP Context Activation U ovom primeru posmatramo proceduru koja se mora dogoditi pre zahteva za prenosom paketa. Ova procedura se zove Context Activation. U ovom sluaju Context Activation-a, MS trai od SGSN da li moe da obezbedi fizike resurse. Posle bezbednosne provere, i ako postoje fiziki resursi na raspolaganju, SGSN prosleuje zahtev ka GGSN. GGSN je uvek zaduen za ovu uslugu i snabdeva SGSN traenim servisnim profilom. Ako SGSN moe da podri profil (QoS ili brzinu prenosa), SGSN signalizira svoj pristanak ka MS. MS je na taj nain obavetena koje resurse vazdunog interfejsa moe koristiti za prenos. Ova informacija dolazi iz PCU u mrei.

GPRS Procedure GPRS Paging Procedures Sada emo posmatrati pejding proces iz ugla signalizacionih komandi. Ako se poruka alje GPRS mobilnoj stanici, SGSN navodi BSS-u koji posluuje MS da alje pejding signale preko BTS-a. Za ovo, SGSN trai pejding zahtev od BSC-a. Zatim se BSC prilagoava zahtevu za jezikom koji razume mobilna stanica, i alje ovaj zahtev MS-u. MS odmah odgovara na primljeni paging signal slanjem paketa sa podacima. Ovo moe biti proizviljan paket. Vana stvar ovde je da paket sadri identitet mobilne MS-a. Nakon prijema odgovora, BSC ga konvertuje tako da protokol bude razumljiv za SGSN. Dakle BSS snabdeva SGSN sa potvrdom u LLC ramu. Sada, SGSN zna da je MS spremna za prijem, i kad je u prilici pokree PDP Context.

- 117 -

GPRS Procedure GPRS Detach U GPRS postoje tri razliite detach procedure. Koje vrste detach procedure postoje i u koje vreme se koriste, zavisi od toga ko pokree detachment. To moe biti MS, mrea, pretplatnik, ili se dogaa ako se pretplatnik premesti u novu mreu. Ako MS inicira detachment, on alje detachment zahtev odgovornoj SGSN. SGSN informie GGSN dodeljen usluzi o potrebnom brisanju Context-a. im se unos izbrie i bude potvren sa strane GGSN, SGSN obavetava MSC o procesu brisanja. SGSN zatim potvruje detachment mobilnoj stanici, i servisi su sada neaktivni. U drugom sluaju, detachment se inicira sa strane mree. Ako mrea pokree detachment od jednog ili nekoliko servisa, MS je informisana pomou detach zahteva iz SGSN. Kasnije, kao u Mobile Originated Detach, servis je detached pri GGSN-u. Poto u ovom sluaju SGSN je jednoznano odgovorna za GPRS servise, nee postojati detachment tog GSM servisa. MS potvruje ostvareni detachment i postaje GPRS neaktivna. U treem sluaju, mrea treba da obavi GPRS detach mobilne stanice. mada se servis i dalje moe obezbediti. U tom sluaju, MS nije dostupna originalnoj mrei, jer je u drugoj mrei. Dakle servis mora biti aktiviran u novoj mrei i deaktiviran u staroj. Nakon to nova mrea aktivara pretplatnike servise, HLR govori staroj SGSN da se servisi moraju dezaktivirati. Da bi napravili jasno rutiranje pretplatnike informacije moguim, samo jedna GPRS mrea moe biti aktivna u odreeno vreme. Nakon primanja ove komande, stari SGSN, kao u sluaju Network Originated Detach, vri detach MS u GGSN-u. Za razliku od Network Originated Detach, pokreta ovog detacha, HLR, je informisan o uspenom detachment-u na kraju procedure.

- 118 -

Packet Transfer Glavni dobitak od GPRS je bolja i bra sposobnost prenosa paketa. razlikujemo dve situacije: Prenos podataka iz MS ka mrei, Mobile Originated Packet Transfer, i prenos podataka iz mree ka MS, Mobile Terminated Packet Transfer. Mobile Originated Packet Transfer U sluaju Mobile Originated Packet Transfer, mrea prima Packet Channel Request, koji informie mreu da MS eli da alje podatke u mreu. Posredstvom logikog kanala, ili Packet Random Access Channel (PRACH), ili Random Access Channel (RACH), ova informacija se nakon toga prenosi. Mrea odgovara sa Packet Immediate Assignment, koristei Packet Access Grant Channel (PAGCH), ili Access Grant Channel (AGCH). Simultano odgovoru mree, Packet Data Channel (PDCH) je dostupan MS-u za prenos podataka do BTS. Postoji mogunost da se dodeli nekoliko korisnika jednom paketskom kanalu za prenos podataka. Mrea mora obavestiti MS kada je slobodan paketski kanal za prenos podataka namenjen MS-u. Ovaj zadatak je preuzet preko Uplink State Flag. Ovaj neifrovani indikator je razumljiv za sve MS koje ekaju i sluaju ovaj kanal, i prema tome je iskorien ili odbaen. Uplink State Flag je dugaak tri bita, tako da teoretski osam MS moe koristiti isti Uplink PDCH. Ova kompletna prva faza se zove Access Procedure. U drugoj fazi, MS alje svoj Temporary Logical Link Identifier (TLLI) mrei. TLLI moe biti poreen sa Temporary Mobile Subscriber Identity (TMSI) iz GSM-a. Mrea, potvruje prijem TLLI i tada zna tehnike mogunosti MS-a. Kao dodatak, MS je informisana o potrebnim podeavanjima nivoa snage emitovanja, prenosnim opcijama, kao o trenutnoj Timing Advance vrednosti, izraunatom rastojanju do BTS-a. Sada je MS omoguena da prenosi pakete podataka u mreu u ispravnom (pravom) trenutku. Podaci se penose preko dodeljenog Packet Data Trafic Channel (PDTCH). Periodino mrea potvruje primljene pakete podataka preko Packet Associated Control Channel (PACCH). Na kraju finalni blok podataka se prenosi, sledi Release procedure koja se prenosi. Mrea potvruje prijem finalnog bloka podataka i MS prekida prenos preko Packet Acknowledgement message.

- 119 -

Mobile Terminated Packet Transfer Sada pogledajmo Mobile Terminated Packet Transfer, to je prenos podataka iz mree do MS. SGSN koji je u standby stanju, inicira prenos do MS putem emitovanja Packet Paging Request preko logikog Packet Paging Channel (PPCH) ili preko Paging Channel. MS odgovara na ovaj pokuaj pejdinga odpoinjanjem Paging and Access Procedure, koja je slina sa Mobile Originated Packet Transfer. Ovo znai da trai dodeljeni kanal slanjem Packet Channel Request. Packet Random Access Channel, ili Random Access Channel, se koristi za ovu namenu kao u prethodnom primeru. Mrea sada odreuje ovaj dodeljeni kanal MS-u u prenesenom Packet Access Grant Channel, ili Access Grant Channel. Poruka se zove Packet Immediate Assignment. Prvi korak za uspostavljanje prenosa podataka u downlinku zove se Paging and Access Procedure. U osnovi svako pare informacije koje se trai za slanje paketa podataka ka MS je sada razmenjeno izmeu mree i MS. Predpostavljamo da nekoliko MS dele isti Packet Data Channel (PDCH) i prekidi u prenosu se mogu pojaviti. Zbog toga svaka MS pre svega zahteva informaciju koja odreuje koji paketi podataka su odreeni za pojedinanu MS i koliko dugo MS mora da eka na sledei paket sa podacima. Adekvatan dogovor se mora postignuti. MS trai trenutni lini Temporary Frame Indicator (TFI) emitovanjem sluajnih blokova podataka preko PDTCH. Ova informacija omoguuje MS da prepozna sopstvene blokove i ignorie pogrene blokove podataka. Mrea odgovara sa Packet Resourse Assignment posredstvom Packet Access Grant Channel ili Access Grant Channel. Sada MS zna Temporary Frame Indikator. Ova faza u prenosu podataka u downlinku zove se Resourse Assignement Procedure. Nema vie prepreka u prenosu blokova podataka, mrea prenosi podatke preko Packet Data Traffic Channel. Ako, zbog breg prenosa podataka, nekoliko Packet Data Traffic Channel su slobodni pojedinanom pretplatniku u isto vreme, blokovi podataka koji imaju isti Temporary Frame Indicator mogu se takoe preneti na razliitim Packet Data Traffic Channel. MS mora biti sposobna da posmatra nekoliko vremenskih slotova simultano. Dok se paketi podataka prenose, prenos je potvren preko Temporary Packet Acknowledge message. Ova faza se zove Downlink Packet Transfer. Poslednji blok podataka je obeleen, i nakon prijema, je potvren preko Final Acknowledgement. Ova poslednja faza, koja traje dok se MS ne vrati u standby state, je Release Procedure. - 120 -

7.Vazduni interfejs
Do sada smo govorili o GPRS mrei, novim komponentama mree, dostupnim servisima i funkcijama, kao i procedurama za signalizaciju. Ostalo je jo jedno pitanje na koje treba odgovoriti: Kako moemo obezbediti velike brzine prenosa podataka u GPRS mrei kroz vazduh? Pitanje prenosa kroz vazduh treba razmotriti sa vie aspekata: Fizike kanale, frekvencijske opsege u kojima GPRS funkcionie i kako izgleda Burst Nove eme kodiranja su potrebne za vee brzine prenosa Logiki kanali i redosled kojim treba prenositi informacije preko vazdunog interfejsa

Fiziki kanali Frekvencijski opseg u GPRS-u odgovara onome u GSM-u, jer je GPRS integrisan u postojeu GSM mreu. Zbog toga se koriste i opsezi od 900MHz i 1800MHz. u opsegu od 900MHz , uplink se definie u opsegu od 890 do 915MHz , a downlink u opsegu od 935 do 960MHz - 121 -

 u opsegu 1800MHz , uplink se definie u opsegu od 1710 do 1785MHz i downlink u opsegu od 1805 do 1880MHz Po pitanju ovih frekvencija nita se nije promenilo. U okviru opsega frekvencija, neraunajui najnie i najvie frekvencije, kanali su i dalje rasporeeni na rastojanju od 200kHz. Svaki kanal je podeljen u 8 vremenskih slotova. Svaki od ovih vremenskih slotova ukljuuje signalizacione informacije ili glasovne podatke, u zavisnosti od konfiguracije mree. Podaci se prenose u brstovima koji variraju u svojoj strukturi u zavisnosti od svrhe. U svakom sluaju, duina svakog vremenskog slota je uvek ista i iznosi 0.577ms u kojih moe teoriski da se smesti 156.25 bita. Od ovih 156.25 bita, samo 114 su korisni podaci jer je ostatak potreban za korekciju greke i druge posebne zadatke. Kako je mogue postii veu brzinu od 114 bita po brstu? Kodne eme U GSM-u , informacija je zatiena u toku prenosa kroz vazduh korienjem dve eme za kodovanje: blok i konvoluciono kodovanje. Ovom procedurom, 456 bita su kreirani od 260 bita u 20ms. Samim tim mogue je detektovati nestale podatke u toku prenosa kroz vazduh. Sve ukupno 12.5% podataka mogu da budu izgubljeni u toku prenosa, a da to ne utie na kvalitet servisa. U GPRS-u , postoje etiri razliite kodne eme koje omoguavaju manju ili veu zatitu. U zavisnosti od generalnih uslova, jedna od ove etiri eme se dinamiki selektuje. Za kodnu emu 1, 40 bita dugaka BCS-Blok sekvenca za proveru (Block Check Sequence) se dodaje na 181 bit podatka i zaglavlje. BCS sainjava kontrolnu sumu i pomae identifikaciju moguih greaka. Dalje, trobitni USF-Uplink State Flag t.j. fleg koji pokazuje stanja uplinka se stavlja ispred podatka. Koristi se kao indikator mobilne stanice kojoj je dodeljena sa GPRS resursu. Ukupan broj bita sada je 224 i na sam kraj se dodaju jo etiri nule. One vraaju koder u poetno stanje kako bi mogao da nastavi da procesuira podatke. Sada 228 bita prolazi kroz konvolucioni koder. U zavisnosti od susednih bita enkoder rauna dva bita na osnovu jednog bita. Kao rezultat dobija se brzina prenosa podataka od 9.05 kbps.

U kodnoj emi 2, 181 bit podataka se zamenjuje sa 268 bita, to kao rezultat daje poveanje korisne brzine prenosa. Umesto tri USF bita sada postoji est USF bita. Na ovaj nain se dobija poveana zatita kao i verovatnoa da e podatak stii do prave mobilne - 122 -

stanice. Blok Check Sequence je skraena na 16 bita pa je zatita podataka malo smanjena. Nakon slanja podataka kroz konvolucioni koder na izlazu se dobija 588 bita.

Vazduni interfejs dozvoljava samo vremenski ram od 456 bita i zbog toga se 132 redudantna bita moraju ukloniti. Brzina prenosa sada je 13.4 kbit/s. Ova procedura ne utie na USF bite. U treoj kodnoj emi umesto 268 bita koristi se 312 bita. Kasnije, 220 bita treba ukloniti. Ova ema za kodiranje moe da se koristi ako se tokom prenosa oekuje nizak nivo greaka. Brzina prenosa u ovom sluaju iznosi 15.6 kbit/s.

etvrta i poslednja ema za kodiranje i nije prava ema jer se ne vri konvoluciono kodiranje podataka, a samim tim nije mogue vriti bilo kakvu korekciju greka. Jedino se poveava zatita podataka jer se USF sekvenca duplira (adresa krajnje mobilne stanice) na 12 bita. Brzina prenosa u tom sluaju je 21.4 kbit/s.

- 123 -

Ispod je dat kratak pregled navedene etiri eme za kodiranje podataka: ema za kodiranje 1 daje najmanju brzinu od 9.05kbit/s. Zatita od greaka koje nastaju u toku prenosa je najvea. Redudantni biti ne moraju da se odbacuju tako da mogu da uestvuju u procesu otklanjanja greke. Maksimalna brzina je 72.4kbit/s i to u sluaju da se simultano koristi svih osam vremenskih slotova. ema za kodiranje 2 ima neto slabije karakteristike po pitanju otklanjanja greke jer se neki redudantni biti moraju odbacivati. Brzina prenosa ide do 13.4 kbit/s, ako se koristi svih 8 vremenskih slotova, moe se postii 107.2 kbit/s. ema za kodiranje 3 je neto bra od eme 2, ali proces za korekciju greke je slabiji. Rezultujua brzina prenosa je 15.6 kbit/s, i 124.8 kbit/s kada se koristi svih osam vremenskih slotova. U kodnoj emi 4, zapravo i ne dolazi do kodovanja. Primenom eme za kodiranje 4 dobija se najvea brzina prenosa, ali ne postoji nikakva tolerancija po pitanju greaka u toku prenosa. Rezultujua brzina prenosa je 21.4 kbit/s, a kada se koristi svih 8 vremenskih slotova moe dostii 171.2 kbit/s. Mapiranje logikih kanala u fizike kanale Prvo razmotrimo dve grupe logikih kanala. Kanali za saobraaj ukljuuju prenos glasa i podataka koji e biti preneseni na zahtev. Kontrolni kanali se koriste za prenos optih podataka o mrei ili za nadgledanje samog prenosa. Saobraajni kanali se u zavisnosti od sadraja i brzine prenosa dele na dve razliite grupe kanala: kanale za glas i kanale za podatke.

- 124 -

 Kanali za glas se koriste za: Enhanced Full Rate Speech (EFS), Full Rate Speech (FS), Half Rate Speech (HS) i Full Rate Speech for Voice Group Calls i Voice Broadcast Services (ovaj kanal postoji samo u down-linku jer su Voice Group pozivi mogui u tom pravcu). Kanali za podatke se dele u dve grupe: na kanale sa tehnologijom komutacije kola iz GSM-a i kanale sa tehnologijom komutacije paketa iz GPRS-a. Standardni kanali koji postoje u GSM-u se razlikuju prema brzini prenosa: THC se kree u rasponu od 2.4 kbit/s do 14.4 kbit/s. Tehnologija komutacije paketa koristi etiri razliita kanala jer radi sa etiri upravo pomenute eme za kodiranje: PDTCH se kree u rasponu od 9.05kbit/s do 21.4kbit/s. Ako se simultano koristi EDGE dobija se jo devet kanala u rasponu od MCS-1 do MCS-9 u skladu sa kodiranjem. Brzina prenosa se kree od 8.8 do 59.2 kbit/s. Kontrolni kanali se dele u tri razliite grupe:

Zajedniki broadkast kanali Common Broadcast Channels Zajedniki kontrolni kanali Common Control Channels Dodeljeni kontrolni kanali Dedicated Control Channels - 125 -

Prva grupa kontrolnih kanala je sastavljena od Common Broadcast Channels. To su downlink kanali, tj. smer im je od mree do mobilnih stanica. U poreenju sa govornim i kanalima za podatke koji moraju imati uplink kanale, oni predstavljaju mobilnu stanicu u smeru mree. Broadcast kanali se dele u etiri grupe: FCCH - Frequency Correction Channel - kanal za korekciju frekvencije podrazumeva referentnu frekvenciju na koju se mobilna stanica mora podesiti. SCH - Sinchronization Chanel - kanal za sinhronizaciju sadri informacije o GSM podeavanju po vremenu. BCCH - Broadcast Control Channel - kontrolni broadcast kanal se koristi za slanje generalnih informacija o mrei. PBCCH - Paket Broadcast Control Channel - kontrolni broadcast paket kanal se koristi za prenos specijalnih GPRS parametara.

Druga grupa kontrolnih kanala, zajedniki kontrolni kanali se dele u etiri grupe: PCH- Paging Channel - se koristi pejding signal ka mobilnim stanicama. Uz pomo RACH - Random Access Channel - kanala mobilna stanica pokuava da pristupi mrei. Kao odgovor na zahtev ovog kanala, mrea odgovara sa: AGCH Access Grant Channel je u smeru downlink-a i koristi se za dodeljivanje raspoloivih resursa mobilnoj stanici. NCH Notification Channel sadri informacije koje su potrebne za obavetavanje mobilne stanice o Point-to-Multipoint Multicast konekcijama. Ovaj kanal postoji samo u downlink smeru. U toku prenosa paketa ovi kanali izvode potpuno identine zadatke. Dodajmo slovo P na njihov opis da bi ih prepoznali kao paketske kanale.

- 126 -

Trea grupa kontrolnih kanala se sastoji od dodeljenih kontrolnih kanala koji su podeljeni u est sub-kanala: SDCCH Stand Alone Dedicated Control Channel sadri signalizacione informacije koje su neophodne za autentifikaciju, uspostavljanje poziva i slanje SMS poruka. SACCH Slow Associated Control Channel prenosi parametre koji se odnose na performanse. FACCH Fast Associated Control Channel pokuava da uspostavi prenos sa najmanjim moguim kanjenjem. PACCH Packet Associated Control Channel slui kao signalizacioni kanal za vreme prenosa paketa podataka. CBCCH Cell Broadcast Control Channel vodi rauna o prenosu SMS Cell Broadcast tj. SMS eliskih broadcast poruka SMS-CB. PTCCH - Packet Timing Advance Control Channel pronalazi i alje vremena signalizacije.

- 127 -

- 128 -

EDGE - Enhanced Data rates for Global Evolution

EDGE koncept Kada je GSM zapoeo svoj ogroman uspeh u ranim devedesetim godinama prolog veka, prenos podataka preko mobilnog je postao sve znaajniji. U ranijim danima primenjivala se samo govorna komunikacija preko mobilnih telefona, ali ubrzo su korisnici poeli da zahtevaju mogunost za razmenu faksova i elektronske pote, to je bilo ogranieno niskim protokom podataka od 9.6 kbit/s. Od 1999. godine spajanje do 4 vremenska slota je bilo mogue, i takav vid prenosa se naziva, prenos podataka komutacijom kola veliko brzinom (High Speed Ciurcit Switched Data HSCSD), obezbeujui modemsku brzinu do 57.6 kibt/s. General Packet Radio Service, dostupan od 2000. godine, uveo je prenos podataka komutacijom paketa u naslee GSM sistemima omoguavajui Internet za pojedinanog korisnika preko GSM-a. Enhanced Data Rates for Global Evolution (EDGE) je korak napred ka 3G sistemima omoguavajui protok od 384 kbit/s kada je prenos realizovan komutacijom kola i 474 kbit/s kada je prenos realizovan komutacijom paketa. EDGE daje osnov za pravu personalnu mobilnu multimediju.

Enhenced Data Rates for Global Evolution je dostupan kao poboljanje GSM-a ili alternativa za UMTS. Najvea prednost je postojea GSM/GPRS infrastruktura koja se moe koristiti uz jednostavnu nadogradnju koja uva velike investicije napravljene kroz godine. Osnovni koncept EDGE je zasnovan na drugaijoj modulaciji koja se zove 8-PSK, koja moe aktivno koristiti ak 8 vremenskih slotova za jedan TDMA ram, da bi jednom korisniku omoguila vee korisnike protoke od postojeih na GSM vazdunom interfejsu. EDGE faza 2 e ak podravati nove napredne govorne usluge. EDGE moe biti primenjen na mnoge 2G mree koristei druge frekvencijske opsege, poznatim kao javne GSM mree i GSM-R (Zatvoreni GSM za kontrolu eleznice na 876-880/921-925 MHz). U poetku, EDGE je napravljen da bude ispomo IS-136 (D-AMPS ili TDMA). Poslednjom odlukom veine Amerikih 2G mobilnih mrenih operatora da se pridrue GSM zajednici, ova opcija je postala zastarela.

- 129 -

Rad na EDGE specifikacijama se pomerio sa ETSI (European Telecommunication Standard Institute) u 3GPP (3rd Generation Partnership Project) da bi smo postavili liniju izmeu evolucije GSM-a i razvoja UMTS-a. EDGE je specificiran na takav nain da e poveati truput po vremenskom slotu za oba High Speed Circuit Switched Data (HSCSD) i General Packet Radio Service (GPRS). Poboljanje HSCSD-a se zove ECSD (Enhanced Circuit Switched Data) i poboljanje GPRS-a se zove EGPRS (Enhaced GPRS). EDGE poveava brzinu podataka i kapacitet po vremenskom slotu. Prva faza standardizacije EDGE je zavreena do kraja 1999 i obuhvata ECSD i EGPRS usluge, koje imaju sledee karakteristike, ECSD na 28.8 kbit/s NT/T po vremenskom slotu, ECSD na 43.2 kbit/s NT po vremenskom slotu, ECSD na 57.6 kbit/s NT i 64 kbit/s T sa dva vremenska slota, EGPRS izmeu 8.8 i 59.2 kbit/s koristei modulaciju i kodne eme MCS1...9, adaptaciju linka za ECSD i adaptaciju linka kombinovanom sa inkrementalnom redundansom za EGPRS.

Iako je 3GPP razvio evolutivni put komutacije kola i komutacije paketa za GSM, paketski orijentisan prenos e najverovatnije dominirati, i to iz dva razloga. Prvi je da se protok podataka naplauje po protoku kao u GPRS to je prihvatljivije za potroae, i podaci se mogu efikasnije zatiti zbog inkrementalne redundanse i adaptacije linka. U ECSD, dostupna je samo adaptacija linka. Malo je verovatno da e ECSD igrati neku ulogu u poetnoj fazi EDGE-a, obratiemo panju na EGPRS. EDGE je koristan za mrenog operatora i za korisnika. Mreni operatori mogu odbaciti postojee usluge prenosa podataka i istraiti nove mogunosti za stvaranje prihoda. Kao dopuna UMTS-u, napredne usluge prenosa podataka su dostupne u oblastima gde nema WCDMA pokrivenosti. Konano, EDGE moe biti alternativa mrenim operatorima koji nisu za WCDMA kao 3G soluciju. U svim - 130 -

sluajevima, mreni operatori i krajnji korisnici se pribliavaju multimediji na mnogo efikasniji nain.

Ne postoje odreene usluge koje su dodeljene EDGE-u. Svaka usluga prenosa podataka koja postoji ili koja se planira za UMTS moe se izvriti preko EDGE efikasnije nego to to omoguava GPRS, sa priblino istim preformansama kao UMTS, kao to se moe videti na slici.

Sposobnost EDGE usluge je impresivna. Prenosna brzina vea od one u standardnim ianim sistemima prenosa je postala stvarnost. Na grafiku se vidi da je GSM napravljen pre 20 godina samo za prenos govora sa nekim osnovnim mogunostima za uslove prenosa podataka. Evolucije koje su se nedavno desile, kao to su HSCSD i GPRS, jo uvek nisu dovoljne za sofisticirane primene podataka koje se sada trae sa strane poslovnih i obinih potroaa.

- 131 -

Najvei U.S. IS-136 mreni opereatori, kao to su Cvingular i Voicestream su meu prvima prihvatili EDGE koristei svoje GSM 800/GSM 1900 sisteme sa GPRS i EDGE da bi obezbedili usluge sline onima koje nudi 3G. U Americi moe doi do velikog problema, pojedinani operatori mogu imati GSM i TDMA mree u razliitim gradovima i regionima. Ozbiljan problem nacionalnog rominga se mora reiti, jer GSM pretplatnici ne mogu se prebaciti nazad na analogni AMPS, kako to radi IS-136 TDMA. GSM ANSI IS-136 Interoperability Team (GAIT) je osnovan sa ciljem da se prevazie GSM/TDMA roming problem, i promovie razvoj GSM telefone dvostrukog opsega i dvostrukog moda rada. EDGE vazduni interfejs Najvanija prednost EDGE-a je u tome to vie nije potrebno praviti izmene u postojeoj GSM strukturi vazdunog interfejsa. EDGE koristi istu FDMA emu sa kanalom od 200 kHz. Da bi obezbedio vei protok koristi 8-PSK modulaciju koja omoguava trostruko vei protok po vremenskom slotu. 8-PSK modulacija uvek mapira 3 bita korisnikog signala u jedan modulacioni simbol, tj. bit u okviru modulisanog burst-a. Prema tome, duina burst-a i trenutna brzina simbola od 270.833 kbit/s ostaje ista. 8-PSK modulator je takoe sposoban da rukuje standardnom GMSK modulacijom koja se koristi u GSM-u, to ini EDGE kompatibilnim sa 2G sistemima. Kombinacijom osam vemenskih slotova sa 8-PSK modulisanim signalom, gde svaki od njih vodi ogromnom porastu raspoloivog protoka na 474 kbit/s.

- 132 -

Da bi smo osigurali visok kvalitet govora i visoku spektralnu efikasnost, GSM standard koristi fazno-kontinualni tip modulacije koji se zove, Gaussian Minimum Shift Keying. To je fazna modulacija koja predstavlja serijski tok bita dok pomina faza pomera RF nosioc.

Glavni koraci obrade u modulatoru i demodulatoru su: Diferencijalno kodovanje korisnikog signala preko povezanih ekskluzivno ili kola, gejtovi su povezani da bi se izbegla potreba za referentnim signalom za demodulaciju. Filtriranje u osnovnom opsegu sa Gausovim NF filtrom propusnikom opsega, da bi se razdvojio spektar od modulacionog signala. To je I/Q fazna modulacija koja se dobija sa Minimum Shift Keying.

- 133 -

Prikazano u kompleksnoj matematikoj ravni, GMSK modulisani signal ima etiri razliita stanja faze, n x 90 (n = 1...4). Rezultujui vektor modulisanog signala klizi iz jedne pozicije u drugu, izbegavajui grube skokove kako bi se izbeglo proirenje spektara modulisanog signala. Duina vektora, koja predstavlja amplitudu signala nosioca, ostaje konstantna, to je velika prednost jer je na sledeem elementu, pojaavau snage signala, potrebna manja preciznost.

Ovaj primer pokazuje ponaanje RF faze u toku vremena za tok bita dodeljen korisniku, kada se koristi GMSK modulator. Primetimo vezu izmeu ulaznog signala i faze RF nosioca.

- 134 -

Velika mana ovog tipa modulacije je neefikasno korienje faznog modulatora. GMSK modulacija je razvijena za potrebe prenosa govora pre 20 godina, i veoma je dobra u toj primeni. Meutim, da bi smo dosegli vee brzine prenosa, potrebno je imati efikasniji modulator. 8-PSK ispunjava ove potrebne uslove vezane za primenljivost hardvera i kompatibilnost sa postojeim GMSK modulatorima. 8 PSK signal moe da prenese tri bita po modulisanom simbolu preko radio puta. Ovi simboli su predstavljeni sa osam razliitih pozicja u ravni kompleksne matematike, svaki simbol predstavlja moguu kombinaciju tri bita.

Razmotrimo ta se deava sa fazom modulisanog nosioca kada se procesuira korisniki tok bita. Inicijalni simbol predstavlja kombinaciju bita 011 koja se menja u 000. Sa 8 PSK, vrh amplitude, plavi vektor u kompleksnoj ravni, nee se pomerati du kruga da bi pronaao svoju trenutnu poziciju. Umesto toga, on prati crvenu liniju smanjujui se i rastui ponovo kada dosee 000 destinaciju. Kao rezultat menjanja faze iz jedne vrednosti u drugu dobija se dodatna amplitudska modulacija, to je sporedni efekat koji se dobija zahvaljujui ovom tipu modulacije. Ne postoji korisna informacija u okviru ove varijacije amplitude, ona samo troi energiju (na primer, kapacitet baterije EDGE mobilnog aparata), smanjujuu standby i vreme razgovora aparata i proizvodi nepotrebnu toplotu koja zahteva bolje mehanizme za hlaenje za elektronske elemente ukljuene u proces. to je jo gore, ovo nelinearno ponaanje RF nosioca stvara potrebu za boljim performansama pojaavaa koji se koristi.

- 135 -

Poreenje izlaznog signala dva razliita modulatora istie problem. GMSK modulisani signal se dobija sa priblino konstantnom amplitudom, dok 8 PSK modulisani signal ima varijacije u amplitudi do: -8dB. Paljivo odabrani tok bita sa minimumom neeljene amplitudske modulacije se koristi kao trening sekvenca u sredinjem delu 8 PSK brsta (burst).

Meutim, postoji i drugi problem koji se mora reiti sa 8 PSK. ta se deava ako se 011 promeni u 101? Vrh vektora amplitude ponovo prati crvenu liniju, prema tome prolazi kroz nultu taku. Ovo moe voditi do nestajanja signala nosioca, to e izazvati probleme za vreme komunikacije izmeu EDGE mobilnog aparata i BTS-a. Da bi se ovo izbeglo, primenjuje se dodatni pomeraj pozicija bita od 3/8 = 67.5 po TDMA vremenskom periodu rama od 4.615 ms. Simbol 101 koji se mora modulisati u narednom brstu, postavlja se na poziciju odakle se ne moe dogoditi prelazak preko nulte take.

- 136 -

3GPP performanse trae EDGE primo-predajnike i mobilne ureaje da rukuju sa GMSK i 8 PSK modulisanim signalom simultano. Snimak animacije prikazuje uplink signal u TRX u jednom TDMA ramu. Uplink CCH informacija, na primer, RACH mora se proslediti u TS0 gde TS1 prenosi 8 PSK informaciju u uplink-u, na primer, korisniki paketi podataka dok TS2 slui za prenos (GSMK modulisanog) govora.

Pogledajmo poblie u strukturu brsta. GMSK modulisani normalni brst nam je poznat. Komutacija kola ili komutacija paketa korisnikih podataka su ukljueni u 2 x 57 bita korisnog signala. Krajnji biti, biti zastavice i trening sekvenca ine ovu strukturu kompletnom. 8 PSK modulisani normalni brst mora imati istu strukturu, ispunjavajui potrebe za nepromenjenom strukturom vazdunog interfejsa. Sada svaki bit u okviru brsta predstavlja 3 bita korisnikih podataka koji idu u novi modulator. Ovo takoe vai za po jedan flag bit spojen sa trening sekvencom. Sa 8 PSK sada imamo signalizacione simbole, na primer 2x3 bita, za funkcionalnost tail bita (FACCH) i dodatne signalizacione zadatke, na primer, unutranja kontrola snage brsta. Sa EDGE, ovi biti se takoe broje kao korisni podaci.

- 137 -

Zavriemo nae poreenje 8 PSK i GMSK modulisanih karakteristika vazdunog interfejsa sa tabelom koja sve ovo sumira. EDGE mapira 3 bita u jedan simbol modulisanog nosioca, gde GSM predstavlja relaciju od 1 na 1. U oba sluaja, prenos simbola mora biti isti, na primer, 270.833 ksimbola u sekundi ili 270.833 kbit/s. EDGE korisni signal se sastoji od 116 simbola po brstu, GSM obezbeuje 114. Protok bita na vazdunom interfejsu se poveava na maksimalnih 69.2 kbit/s zahvaljujuu dodatnom interlivingu etiri informaciona bloka od 346 bita u 20 ms. GSM maksimalni protok je 22.8 kbit/s.

EGPRS tehnologija Da bi osigurali prenosivost sofisticiranih beinih aplikacija sa podacima, na primer, video striminga, potreban je visoko kvalitetni link preko vazdunog interfejsa. U standardnom GPRS-u ovo je mogue samo do odreenog stepena, jer u njemu postoje samo etiri kodne eme koje se aktiviraju za mobilni aparat ili mogunosti servisa. Nasuprot tome EGPRS adaptacija linka bira izmeu GMSK ili 8 PSK modulacije kao i izmeu raznih kodnih ema da bi obezbedila optimalnu zatitu i truput za vazduni interfejs. Dvostruko vie vremenskih slotova se moe dodeliti ako se protok bita po vremenskom slotu smanji za 50%, radi bolje zatite signala. Prema tome, adaptacija linka pokuava da maksimizuje truput ili da smanji kanjenje. Ovo pomae da se osigura konstantan protok podataka za servise u realnom vremenu koji se moraju garantovati kao poboljanje sa strane proizvoaa. Adaptacija linka je zasnovana na novim, preciznijim algoritmima za merenje nivoa smetnji na vazdunom interfejsu, i iz toga izvedeni BEP Bit Error Probability (Verovatnoa pojave pogrenih bita). Dodatno, drugi mehanizam se zove Inkrementalna redundansa i dodaje se da bi garantovao visoko pozdani komunikacioni link za podatke.

- 138 -

Pogledajmo sada funkciju adaptacije linka. Devet razliitih modulacionih i kodnih ema (MCS1...9) je na raspolaganju za svaki vremenski slot u okviru EGPRS. MCS se bira nakon paljivog merenja nivoa pogrenih bita BER (Bit Error Rate) na vazdunom interfejsu. U osnovnom sluaju, veoma robustan ali niskog protoka bita, GMSK modulisana 8.8 kbit/s usluga je dostupna sa MCS1. U uslovima priblino nultih smetnji, maksimalni protok od 59.2 kbit/s po vremenskom slotu je dostupan sa 8 PSK modulacijom, bez dodatnog kanalskog kodovanja radi zatite. Poto EGPRS dozvoljava spajanje svih 8 vremenskih slotova po TDMA ramu, po korisniku, maksimalni protok podataka od 8 x 59.2 = 473.6 kbit/s se postie samo kada su uslovi na vazdunom interfejsu najbolji. Razliite MCS su organizovane u razliite grupe. Organizaciona ema duplira protok bita izmeu lanova MCS iste grupe. Ovo dozvoljava sistemu da bira robustniji tip modulacije za sluaj smetnji na vazdunom interfejsu odravajui protok istim kada se koriste dodatni vremenski slotovi. Pratiemo mobilni telefon na svom putu kroz razliite zone smetnji, dok koristi servis mobilnog prenosa podataka koji trai konstantan protok bita, na primer, video striming.

U spoljanjoj zoni levo od take A, vii nivo smetnji dozvoljava samo MCS 5 sa 22.4 kbit/s. Prema tome, dva vremenska slota su potrebna da bi osigurali protok bita vei od 40 - 139 -

kbit/s, koji je potreban za lagodno posmatranje video klipa. Izmeu taaka A i B, smetnje na vazdunom interfejsu su nie, dozvoljavaju sistemu da ekonomie vremenske slotove korienjem MCS 7 sa 44.8 kbit/s. Pojedinani vremenski slot je sada dovoljan da obezbedi uslugu, drugi moe biti dodeljen drugom mobilnom. Desno od take B, u spoljanjoj zoni, MCS 5 sa dva vremenska slota se opet koristi.

Pogledajmo MCS 8, koji pripada MCS grupi A, ali ne ispunjava pravilo dupliranja korisnikog protoka bita. Kako je EDGE takoe projektovan da se koristi u sistemima koji koriste ANSI PCM24 ili T1 linkove da bi spojili mrene elemente, potrebna je MCS koja optimalno podravaju protok korisnikih podataka od 56 kbit/s po vremenskom slotu. MCS9 ne odgovara pa se MCS8 koristi u kombinaciji sa MCS6 i MCS3 za adaptaciju linka kao to je prethodno opisano.

Inkrementalna redundansa, takoe poznata kao, Tip 2 Automatski Zahtev za ponavljanjem (Type II Hybrid Automatic Repeat Request), ponovni prenos blokova podataka je razliit od prvobitnog prenosa. Za vreme greke u prijemu, dodatna redundansa se ukljuuje koja se kombinuje sa ranijim prenosima i moe se koristiti da ispravi greke. Pre nego to objasnimo IR u vie detalja pogledajmo prvo organizaciju podataka pre prenosa preko vazdunog interfejsa. Paketski podaci se rasporeuju u blokove koji sadre jezgro korisnikih podataka ili kontrolnih informacija, na primer Uplink State Flag, Medium Access Control, - 140 -

Block Check Sequence i Tail Information. RLC blok podataka sa odreenom koliinom korisnikih podataka, zavisno od MCS-a, koduje se posredstvom konvolucionog kodera. Da bi se preneli kodovani podaci u brstovima na vazdunom interfejsu, dozvoljen je samo ogranien broj bita. Ako ima mnogo bita nakon kodovanja, neki od rezultata se moraju brisati ili umanjiti tako da se preostali podaci uklapaju u brst. Izgubljeni biti smanjuju redundansu.

Sada, pretvaramo umanjenu redundansu dobijenu punktiranjem u prednost za sistem, jer se gube samo redundantni biti. Zatita ispravnih blokova podataka se dobija inkrementalno, nakon prenosa dodatnih redundantnih bita preko razliitih ema za punktiranje (odbacivanje bita) i njihovim spajanjem sa postojeom (re)transmisijom. IR mehanizam u EGPRS se kombinuje sa devet MCS koje se opisane su prethodnom tekstu. Osnovna karakteristika svake MCS je njihov konstanatan protok, i zbog toga odreen fiksan nivo zatite. Za svaku od MCS, mogue je postii isti protok sa istim nivoom zatite ali sa drugaijom zatitnom emom. Dodatni dobitak je ogroman. Primer prikazuje odnos truputa i C/I odnosa koristei MCS7. Ako se koristi inkrementalna redundansa, vazduni interfejs moe biti predmet uticaja smetnji za dodatnih 6dB sa protokom podataka od 20 kbit/s. Protoci ispod 20 kbit/s najvie imaju koristi od IR. Za korisnika, protok podataka je stabilniji i bri zahvaljujui prosenom dobitku od 2 do 4 dB.

Najvea korist od paketskog prenosa podataka u GSM-u je mogunost da se koristi slobodan kapacitet u okviru vremenskih slotova. Ali sigurno je da e se maksimumi podataka - 141 -

koji se prenose GSM-om i GPRS-om sudariti, na primer, na aerodromu gde poslovni ljudi uspostavljaju pozive i u isto vreme vre download poslednje PowerPoint prezentacije potrebne za sastanak na koji su doli, preko GPRS-a. Dolazi do porastra zaguenja ako nema dodatnih TRX-ova instaliranih u BTS-u koji bi omoguili dovoljan kapacitet za odravanje istog nivoa prenosa govornog signala.

Drugi aspekt je vaan za GPRS i mnogo vie za EGPRS. Informacija koja se prenosi komutacijom kola, na primer, govor ili fax, koristi konstantne resurse vazdunog interfejsa i A-bis interfejsa. Sa GPRS, razliiti brojevi vremenskih slotova mogu se dodeliti na vazdunom interfejsu u skladu sa slobodnim kapacitetom. To zahteva felksibilnu dodelu odgovarajuih A-bis vremenskih slotova. I na kraju, u EGPRS-u protok po vremenskom slotu se menja sa adaptacijom linka i razliitim MCS kodnim emama, to zahteva fleksibilnije korienje kapaciteta A-bis interfejsa.

Drugim reima, rigidna dodela A-bis se ne poklapa sa osnovnom idejom GPRS-a i EGPRS-a koja efikasno koristi prenosne kapacitete. Fleksibilna dodela resursa je pogodna za nove saobraajne situacije. Kako konfiguracija A-bis interfejsa zavisi od opreme postoje razliiti naini da se rei ovaj problem. Jedna mogunost je deljenje kapaciteta A-bis PCM - 142 -

linka u dva dela. Kao prvo, stalni deo za govor i signalizaciju. Kao drugo, dinamiki prostor za podatke koji koriste vie od jednog BTS-a. Ova dinamika dodela A-bis je implementirana softverski u BTS prenosnoj jedinici i moe se organizovati po fizikom A-bis linku ili po delu vremenskog slota u okviru jednog A-bis linka.

Ovaj primer dodele resursa prikazuje principe. Svaka veza za prenos podataka koristi vremenske slotove u statinom delu, u tzv. glavnom A-bis slotu. On prenosi informaciju kako da se koriste dodatni vremenski slotovi iz dinamikog A-bis vremenskog slota u skladu sa funkcijom adaptacije linka i obezbeenim protokom.

Ovaj primer dodeljivanja pokazuje dodelu Master (glavnog) A- bis kanala i Dinamikog resursa niza vremenskih slotova za prenos podataka od 4 x 59.2 = 236.8 kbit/s.

- 143 -

Primer protrauna kapaciteta prikazuje dobitak od dinamike dodele A-bis resursa. Jedan 2 Mbit/s link rukuje sa 900MB nepreraenih podataka u jednom satu. Maksimalna koliina podataka poslata sa strane korisnika je priblino 1.25 MB po danu, to je vrednost kojom barata 10 Base-T fiksna mrea. Ako se podaci raspodele izmeu etiri radna sata, svaki korisnik e poslati priblino 300kB po radnom satu. Teoretski, jedan dinamiki 2 Mbit/s A-bis moe posluiti priblino 3000 korisnika u toku dana (900 MB/300 kB). Realni testovi su dokazali da do 70% dodatnih trokova za prenosne linkove se moe utedeti u poreenju sa scenariom statikog dodelivanja A-bis linka u GSM mreama.

Dinamika dodela vremenskih slotova na vazdunom interfejsu, posveena uslugama paketskog prenosa se takoe mora konfigurisati, kao to je ve uraeno u GPRS-u. Razliite eme za dodeljivanje su mogue, i naravno, zavise od izvora od kojeg su pribavljene. Prvi primer pokazuje statiko dodeljivanje niza vremenskih slotova za saobraaj realizovano komutacijom paketa i komutacijom kola. Kako je saobraaj komutacijom kola, na primer, uglavnom govor, uvek preovlauje nad paketima podataka, vei niz vremenskih slotova koji koristi komutaciju kola se razdvaja od manjeg kapaciteta komutacije paketa. Druga mogunost je mnogo fleksibilnija dodela resursa. Ponovo, vei niz vremenskih slotova - 144 -

dodeljen komutaciji kola je razdvojen od manjeg niza vremenskih slotova sa komutacijom paketa. U okviru drugog, minimalna konfiguracija za EGPRS servise je definisana prema procenjenom saobraaju paketa podataka. Dodatni vremenski slotovi mogu se koristiti za pakete podataka ako se ne uvea koliina govornih usluga.

Evolucija u GERAN EDGE koristi postojeu GSM-GPRS infrastrukturu, tako da ne postoje novi mreni elementi koji se dodaju. EDGE koristi postojee komponente, ali su potrebne odreene modifikacije na hardveru. Veina EDGE mogunosti se mogu softverski instalirati.

Unapreenje BSS uz pomo EDGE obezbeuje istinske 3G pristupne mogunosti. Ovo je izraeno terminom GERAN (GSM-EDGE Radio Access Network), koji je slian SA UTRAN (UMTS Terrestrial Radio Access Network), jer UTRAN i GERAN ima uporedive performanse. Definisani interfejsi su dostupni izmeu GSM/EDGE i UMTS da omogue saradnju izmeu ova dva tipa pristupne mree, kao na primer, handover. U prvoj fazi to e biti u na nivou jezgra mree, a nakon toga izmeu GERAN i UTRAN. - 145 -

Najznaajnije prepravke su potrebne na BTS-u. Novi TRX-ovi koji imaju mogunost rada u EDGE tehnologiji moraju zameniti postojee. Moraju se proveriti prenosni kapaciteti da bi se utvrdilo da li postojei resursi mogu da podre poveeni protok podataka po korisniku. U BSC-u se moda moraju poveati procesni kapaciteti, jer se moraju procesuirati vei protoci podataka po korisniku. U NSS i GPRS elementima jezgra mree potrebno je instalirati novi softver. I na kraju, OSS (Operation Support System) mora se korigovati da bi upravljao novim mogunostima, i da bi prikupljao alarme sa novih TRX-ova. Sve prepravke na mrenim elementima podleu procedurama koje je propisao dobavlja, i mogu se razlikovati od dobavljaa do dobavljaa. Mi emo se poblie baviti onim promenama koje ne zavise od dobavljaa.

BTS trpi najznaajnije promene zbog EDGE jer postojei TRX-ovi ne podravaju 8-PSK modulaciju na vazdunom interfejsu. Postojei TRX-ovi se moraju zameniti sa novim sposobnim za EDGE u skladu sa oekivanim prenosom podataka u pojedinanoj eliji. Sve druge mogunosti se mogu instalirati lokalno ili preko OMC-a. Kao to su: - 146 -

Devet modulacionih kodnih ema Funkcija adaptacije linka zasnovana na merenju i predvianju intrferencije na vazdunom interfejsu Algoritmi Procedura inkrementalne redundanse Funkcija dinamikog dodeljivanja linka (A-bis) Signalizacija specifina za EDGE koja slui za komunikaciju izmeu BTS-a i BSC-a.

EDGE donosi sa sobom jedan veliki problem. Neki od MCS-ova koji omoguavaju velike protoke podataka obezbeuju nizak nivo zatite od interferencije na vazdunom interfejsu. Zavisno od nivoa usluge koje mrea eli da omogui, efektivna rezultujua pokrivenost signalom moe biti manja nego pokrivenost preko GMSK modulisanog signala. Ova manja pokrivenost sa 8-PSK modulacijom je zbog od 7 do 10 dB veem C/I odnosu potrebnom za isti BER (Block Error Rate), na primer 10-6.

Samo MCS-4 i 5 obezbeuju istu pokrivenost signalom kao to je sluaj sa GMSK modulisanim signalom. Nasuprot tome, MCS-1 do MCS-3 obezbeuju poveanu pokrivenost signalom. Za MCS-7 do MCS-9 pokrivenost elije, signalom koji emituje TRX u BTS-u je

- 147 -

manja nego kod emitovanja signala modulisanog sa GMSK, tako da su za ove tri kodne eme potrebna dodatna merenja, na primer, inkrementalne redundanse.

Ako je primenjena inkrementalna redundansa na nie MCS, na primer od MCS-1 do MCS-5, rezultujua pokrivenost e biti bolja od postojee GSM-GPRS pokrivenosti signalom. Postoje razliita reenja koja se odnose na proirenje pokrivenosti signalom kada se koriste kodne eme od MCS-6 do MCS-9. Cilj tih reenja je da se barem dostigne nivo pokrivenosti koji se dobija pri emitovanju sa GMSK modulacijom. Razliita reenja koja zavise od implementacije opreme specifine za proizvoaa, mogu uveati performanse. Na primer, kapacitet nekih postojeih TRX-ova moe se koristiti dinamiki kao razliiti dopunski prenosni metod u downlink-u. Oni se vie ne koriste na isti nain kao u GPRS jer je protok podataka po vremenskom slotu na vazdunom interfejsu mnogo vei. Pomoni TRX moe se podesiti na istu frekvenciju kao i glavni TRX, emitujui isti saobraaj, brstom na istoj frekvenciji ali sa kanjenjem od 1 do 1.5 bitsk period i u kombinaciji sa antenama sa ukrtenom polarizacijom. Ovo se moe uraditi na nivou vremenskog slota u skladu sa rezultatima merenja interferencije na vazdunom interfejsu.

Rezultat je dvojak. Prvo, imamo identinu pokrivenost signalom pri korienju viih MCS, na primer, od MCS 6 do MCS 9, sa standardnim GPRS. Drugo, imamo dalje poveanje pokrivenosti signalom za kodne eme nieg nivoa kodiranja.

- 148 -

Za BTS starije generacije, mogunost EDGE se moe dodati implementacijom opreme u vidu dodatnog BTS-a na istoj lokaciji. Dual mod se postie tako to se govor obrauje i prenosi postojeim resursima, a usluga prenosa podataka se obezbeuje pomou EDGE TRXova u okviru novog BTS-a. Na primer trosektorska konfiguracija je omoguena pomou 2-2-2 GSM-TRX-ova, i dodatnim kabinetom sa 2-2-2 EDGE-TRX, tako obezbeujui po 4 TRX-a po sektoru. Zajednika sinhronizacija, distribucija radio frekvencija i upravljanje i odravanje se osigurava uz pomo posebnih setova kablova.

Unapreenje postojeih GSM sistema sa EDGE tehnologijom nema uticaja na postojee vrste prenosnih sistema. Veze izmeu BTS-a i BSC-a kao i veze izmeu BSC-a i TCU/MSC ili izmeu BSC-a i SGSN-a su uglavnom implementirane kao PDH ili SDH mikrotalasni sistemi. Kako su protoci podataka uveani do BISDN, kapacitet kanala na vazdunom interfesu i odgovarajui zemaljski interfejsi, A-bis, A-termux i Gb moraju se proveriti sa stanovita protoka podataka i proiriti ako je potrebno. Iznajmljene linije od operatera fiksnih mrea mogu voditi do velikih trokova kako proirenje kapaciteta nije uvek lako postii.

- 149 -

Sa stanovita BSC-a unapreenje u EDGE je beznaajno. Instalirani PCU se moraju proveriti da li su u mogunosti da izdre uveeni saobraaj po korisniku. Ako je potrebno, dodatni PCU se moraju fiziki instalirati. Da bi se podralo prilagoavanje linka i proraunavanje dodatne inkrementalne redundanase koristei paljivija merenja na vazdunom interfejsu i predvianje interferencije. Vei kapacitet za procesuiranje imaju za potrebu dodatni hardver. Sve druge mogunosti EDGE, na primer, dinamika dodela A-bisa, signalizacija ili procedure rada i odravanja se mogu implementirati lokalnim ili udaljenim uitavanjem programa. EGPRS nema uticaja na NSS elemente, jer oni nisu ukljueni u manipulisanje sa paketski orjentisanim saobraajem. Ako su dostupne nove usluge sa EGPRS koje nisu postojale u GPRS, mora se izvesti obnavljanje pretplatnike baze podataka u HLRu. GPRS elementi jezgra mree moraju rukovati veim saobraajem po korisniku. Ovo ima za potrebu proveru njihovih procesnih mogunosti, ukljuujui i prenosne kapacitete interfejsa tipa G, izmeu njih.

Postojei OSS mora biti unapreen da bi podravao EDGE. Novi logiki objekti, na primer, EDGE TRX-ovi, EDAP i granica izmeu komutacije kola i paketske komutacije, moraju se definisati i alarmi koji se moraju nadgledati. Optimizovano korienje EDGE resursa mora se nadgledati u okviru postojeih procedura za upravljanje performansama. I konano, radio mrea, prenos i kapacitet IP mree moraju biti definisani i provereni, kao to je prethodno pomenuto. Ako OSS podrava pravljenje okruenja orjentisanog korisnicima, na primer, integraciju bilo koje platforme Inteligentne mree, moraju se definisati i tome

- 150 -

prilagoditi EDGE usluge. U normalnim uslovima ovo zahteva unapreenje softvera postojeih platformi za rad i odravanje.

EDGE aparati, bie dostupni kao multi-band za 800, 900, 1800 i 1900 MHz opsege. Naravno, oni moraju biti kompatibilni sa GSM sistemima, ukljuujui i CSD i HSCSD kao i sa GPRS. EDGE aparati treba da obezbeuju razlliite servise. Kao to su: Glas, e-mail, slike, video, usluge pozicioniranja i usluge pretraivanja mree, WAP, MMS i Java. Prosean protok podataka po korisniku trebalo bi da bude izmeu 40 i 120 kbit/s. Ovi aparati moraji imati veliki displej u boji.

Kako je EDGE definisan da koegzistira sa WCDMA, ima dobre anse da postane standardna mogunost za sve budue 2G/3G aparate. to je vie opsega i naina rada koji se mogu podrati, vea je ansa da e EDGE telefoni postati opte korieni u svetu. Klasificiranje EDGE aparata objedinjuje GPRS sposobnosti sa mogunostima 8-PSK modulacije. Iz prethodnog znamo da GPRS definie tri klase aparata, to su: Klasa A, Klasa B i Klasa C. Kojoj klasi aparat pripada zavisi od toga da li podrava automatski ili manuelni izbor saobraaja koji se prenosi putem komutacije kola ili komutacije paketa. Aparati klase 1 za EDGE podravaju asimetrini EDGE, jer mogu biti klase A, B ili C, ali tako da imaju samo mogunost prijema u downlink-u 8-PSK modulisanog signala. Klasa 2 pokazuje simetrini EDGE sa 8-PSK modulacijom u oba smera, u uplink-u i u downlink-u.

- 151 -

EGPRS procedure U EGPRS, signalizacione procedure i odgovarajue poruke iz i ka SGSN su iste kao i u GPRS. Mogu biti prenesene preko A-bis linka kao u GPRS u skladu sa reenjima specifinim za dobavljaa opreme, koristei razliite formate za prenos. Kao na primer: Obini LAPD TRX signalizacioni kanali PCU ramovi PDTCH/PACCH kao 16 kbit/s PCU ramovi Derivati TRAU ramova koji se koriste za prenos RLC/MAC ramova (podatke i signalizaciju) Utisnuti PCU-BTS signalizacioni biti u zaglavlju PCU rama. Pored toga, paketski signalizacioni kanali, kao to su Packet Paging Channels ili Packet Access Grant Channel mogu se takoe koristiti na vazdunom interfejsu, kao to su i bili korieni u GPRS mreama. Posredstvom ovih kanala, vei obim signalizacije se moe podrati na vazdunom interfejsu. Razlika sa standardnim GPRS-om je u tome to se mora dinamiki dodeliti vie saobraajnih kanala u saglasnosti sa EDGE funkcijom adaptacije linka.

- 152 -

Standardna GPRS RR procedura, Poruka Aktivacije Kanala se koristi u EGPRS da bi obavestila BTS koliko koristi pod-vremenskih slotova. Pogledajmo izbliza koje se radnje izvravaju vezano za ovu poruku.

Prvo, BSC trai odreeni broj dodatnih A-bis PCM(E-1) sub-timeslots iz dinamikog A-bis klastera resursa i povezuje ih sa odgovarajuim PCU vremenskim slotom na Gb interfejsu. BSC informie PCU o unapreenju paketskog resursa i alje GPRS aktivacionu poruku ka BTS-u, ukljuujui i TCH i informaciju o A-bis PCM vremenskom slotu. PCU rasporeuje korienje PDTCH deljenog sa strane vie mobilnih stanica. Treba naglasiti da 16 kbit/s nibl (sub-time slot) koji pripada dinamikom A-bis resursnom klasteru se moe dodeliti razliitoj mobilnoj stanici, ili TCH-u, ili TRX-u, ili BTS-u u narednom PCU ramu. BTS prima na znanje aktivaciju sa GPRS CHANNEL ACTIVATION ACKNOWLEDGE porukom. Na kraju, A-bis BTS-PCU sinhronizaciona procedura poinje nakon GPRS CHANNEL ACTIVATION procedure.

Jedan EDGE zahtev moe generisati nekoliko procedura aktivacija GPRS kanala. BTS moe odbaciti aktivaciju GPRS kanala koristei GPRS CHANNEL ACTIVATION NACK poruku. Procedura dodele paketskih kanala radi na isti nain, koristei CHANNEL RELEASE MESSAGES i njihovu potvrdu.

- 153 -

EDGE faza 2 EDGE faza 2, specificirana sa R4/R5 u 3GPP e doneti poboljanja za usluge prenosa glasa i podataka, i omoguie da GERAN bolje sarauje sa UMTS jezgrom mree. Sledee stavke su vane u razvoju ka IP zasnovanim 3G uslugama: Glas preko EDGE koristei novi irokopojasni vienivoiski govorni kodek, koji takoe podrava prenos muzikih sadraja. Uvod usluga paketskog prenosa u realnom vremenu, kao to su, VoIP i Video preko IP. Handover za konekcije preko paketske komutacije radi omuguenja usluga u realnom vremenu. Viepozivni scenario koji podrava jednovremeno prenos i glasa i podatka. Evolucija GERAN je ila sledeim tokom. Sa 3GPP izdanjem 99, EDGE dozvoljava kao poboljanje postijeeg GSM, BSS povezivanje sa postojeim NSS i GPRS jezgrom mree. Paralelno sa tim, UMTS mea koegzistira kao UTRAN i UMTS jezgro mree. Meusoban rad izmeu GSM/EDGE i UMTS mrea, na primer, za unutarsistemski handover je mogu na nivou NSS-CN.

- 154 -

Unapreeni GERAN (R4/R5 GERAN) moe se povezati sa 3G jezgrom mree preko istih interfejsa kao i UTRAN. Na ovaj nain se izbegava konflikt izmeu razliitih jezgara mree i mrenih podsistema za postojee 2.5G GSM mree i UMTS mree. Meusistemski handover je direktno rukovoen u okviru i sa strane dve pristupne radio mree, baza podataka jezgra mree se o tome informie ako je potrebno. Razvoj GERAN-a se moe obaviti u dve faze: Faza 1 U poetku planirana je implementacija korienjem postojeih BSC-ova u mrei. BSC-ovi e zatim podravati lu-ps i Gb interfejs za rad sa 2G i 3G-SGSN-ovima i lu-cs za servise bazirane na prenosu komutacijom kola, na primer, govor ka Gateway MSC-u koji vodi ka PSTN-u.

Faza 2 Druga faza GERAN evolucije ka ALL-IP Radio Access Network arhitekturi e omoguiti RAN/BSS za paketski saobraaj. Neke kontrolne mogunosti bie prenete na bazne stanice. Dodatno, PCU e se pomeriti iz BSC-a ka BTS-u, da bi obezbedio IP bazirani Gb interfejs do 2G-SGSN. Gateway obezbeuje standardni interfejs prema paketskom jezgru i jezgru za komutaciju kola. Kroz upravljanje zajednikim resursima, radio resursi su optimalno iskorieni.

- 155 -

GSM mree faze 2 trenutno podravaju tri moda govornog kodeka. To su, Full rate kodek sa protokom od 13 kbit/s i to je prvi koji se koristio u GSM-u, sa standardnom veliinom na vazdunom interfejsu i odgovarajuim mrenim kapacitetom. Enhanced Full rate se prvo koristio u U.S. GSM 1900 mreama sa mnogo boljim kvalitetom prenosa govora i poboljanim mrenim kapacitetom. Half rate nikada nije ni zaiveo u GSM mreama. Half rate kodek nije toliko robustan kao Full rate kodek, zbog toga ima manju oblast pokrivenosti, ali vei kapacitet nego Full rate kodek. Adaptive Multi Rate (AMR) kombinuje prednosti sva tri prethodno navedena kodeka. Protoci bita izmeu 12.2 i 4.75 kbit/s su dostupni da poboljaju mreni kapacitet ako vazduni interfejs nema smetnji, ili da osiguraju EFR-like kvalitet govora sa superiornom robusnou linka.

Dalja poboljanja sa oba, GMSK i 8-PSK modulisanim glasom se prouavaju u okviru 3GPP. Ogromno uveanje kapaciteta se postie sa AMR kodecima uskog opsega kada se koristi 8-PSK modulacija. Govor kvaliteta Hi-Fi je planiran sa AMR irokog opsega, za oba, GMSK i 8-PSK modulaciju kao dodatak na poveanje kapaciteta sistema. Tabela na ekranu pokazuje emu planiranih tipova kodeka i odgovarajue bitske protoke.

- 156 -

UMTS - UNIVERSAL MOBILE TELECOMMUNICATIONS SYSTEM UVOD U UMTS Skraenica UMTS znai Universal Mobile Telecommunications System, i predstavlja treu generaciju mobilnih komunikacija. Telekomunikacije, kompjuterska industrija i multimedijalni servisi su grane koje su poele da se spajaju. Takav trend je doveo sisteme druge generacije mobilne telefonije do granice prenosnih kapaciteta. Trea generacija e u svojoj ponudi imati aplikacije kao to su, video telefonija i video konferencija, koje zahtevaju veliki protok podataka. Korisnici e takoe moi da koriste Internet sa velikim protokom podataka. Porast koliina podataka mobilnih pretplatnika, zajedno sa simultanim porastom broja korisnika guraju GSM sa scene, koji je u osnovi bio namenjen za digitalni prenos govora. UMTS je pravljen za irok dijapazon usluga koje zahtevaju prenos podataka, i u nekim sluajevima vrni protok moe biti do 2Mbit/s. Osnovni zahtevi od UMTS-a su da obezbedi snaan vazduni interfejs za prenos govora i podataka u okviru jednog sistema. UMTS e biti baziran na postojeoj GSM/GPRS strukturi. UMTS se sastoji od dve glavne komponente. Nezavisnog podsistema za radio pokrivenost i jezgra mree, koje omoguava rutiranje i komutaciju.

Faze razvoja Krenimo sa GSM mreom. Base Station Subsystem (BSS) obezbeuje kompletnu radio pokrivenost. Network Switching Subsystem (NSS) koristi se da komutira veze u mobilnoj radio mrei, i da ih prosledi do fiksnih mrea za prenos podataka. Uvoenjem GPRS, GSM mree su poboljane, i mogu vriti prenos podataka velikog protoka. Kapacitet prenosa je povean prilagoenjem postojeeg GSM vazdunog interfejsa posebnim potrebama paketski komutiranog prenosa podataka, i postavljanjem posebne GPRS mree. U sledeem koraku, UMTS standard e biti primenjen postavljanjem podsistema za UMTS radio pokrivanje koji se zove UTRAN. Sa svojim rezervisanim opsezima za prenos, i svojim novim prenosnim metodama na vazdunom interfejsu, on e prevazii ogranienja koja su karakteristika GSM-a. Podmrea za prenos i komutaciju, Core Network (CN) - Jezgro mree, je zanovano na dve nezavisne podmree koje ve poznajemo. UTRAN je povezan sa GSM i GPRS mreom preko svojih sistemskih interfejsa, ili InterWorking Units (IWU), kako ih zovemo. Pogledajmo vazdune interfejse. Vazduni interfejs specificiran u UMTS standardu zove se UTRA (Universal Terrestrial Radio Access) i koristi CDMA tehnologiju. U UMTS, odreeni frekventni opsezi izmeu 1.9 i 2.2 GHz su planirani za radio prenos. Traeni kapacitet sistema se moe postii kroz efikasno korienje ogranienih spektralnih

- 157 -

resursa. Ovo je postignuto uz pomo CDMA pristupnog metoda. Njegove izvanredne osobine su spektralna efikasnost, i prilagodljivost nivoa prenosa. CDMA metod e biti implementiran u dva razliita prenosna modaliteta: CDMA irokog opsega, Wideband CDMA, ili W-CDMA, koristi se na FDD nain. On regulie jednovremeni prilagodljiv pristup nekoliko pretplatnika jednom FDD frekvencijskom paru. Ovo znai da se jedan frekvencijski opseg koristi za slanje i drugi za prijem. Razmak izmeu ovih frekevencijskih opsega je fiksan. U TDD, koji koristi jednu frekvenciju za oba smera u razliito vreme, TD-CDMA pristupni metod dozvoljava efikasan pretplatniki pristup do raspoloivih vremenskih kanala.

UMTS servisi Protok podataka koji je potrebno preneti preko vazdunog interfejsa se menja u zavisnosti od primene. Govor, e-mail i SMS, kao i informacije iz baze podataka su aplikacije nieg nivoa. Ovi jednostavni servisi imaju protok podataka od priblino 10 kbit/s. Kao standard druge generacije, GSM je projektovan, uglavnom za prenos govora. Ovaj standard nije prilagoen za irok spektar usluga. Zbog toga je bilo veoma vano da se nova tehnologija ponudi pretplatnicima koja omoguuje vee protoke podataka, to dalje moe ponuditi usluge visokog nivoa, kao to su: Telebanking, Elektronske novine, Teleshoping, Videotelefoniju i Video konferenciju. U osnovi, UMTS usluge se mogu podeliti u dve grupe: GSM standardne usluge. Druge servise koristei nove mogunosti UMTS mree. UMTS mreni interfejs moe poboljati kvalitet ovih usluga. Vei protoci podataka e poboljati nove e-mail i Internet usluge. IN usluge, kao to su usluge koje prua Inteligentna mrea, koriste se i u GSM i u UMTS mrei. Postojei CAMEL protokol (Customized Applications for Mobile Network Enhanced Logic) pomae da se podigne efikasnost usluge. Zavisno od tipa korisnike opreme (UE), ove mree nude usluge kao to su: normalni govorni pozivi, Brzi download podataka, krstarenje Internetom, ili slanje slika ili video materijala.

- 158 -

QoS klasifikacija Odreene saobraajne klase se razlikuju po kanjenju, u zavisnosti od toga ta pojedine usluge dozvoljavaju: Konverzacijska klasa je veoma osetljiva na kanjenje. To obuhvata usluge kao to su govor i video telefonija, ili video igre. Striming klasa je za nijansu manje osetljiva na kanjenje. Ono to je vano je da se to je mogue sinhronije prenose razliite informacione jedinice kao to su video i audio. Jedan od primera bi bio striming na zahtev. U Interaktivnoj klasi, koja obuhvata interaktivne video igrice i krstarenje Internetom, integritet podataka je mnogo vaniji od kanjenja. Pozadinska klasa nema specificirano kanjenje. Integritet podataka je takoe veoma vaan. Primer bi bio pozadinski download elektronske pote.

Struktura usluge - 159 -

Prodavac usluge obezbeuje mobilne servise za pretplatnika kao deo njegovog kunog okruenja. Upravljanje uslugom naplauje od pretplatnika ove usluge, u saradnji sa mrenim operatorima, dobavljaima usluge i provajderima vrednosno dodatih usluga. Operator pristupne mree prua pretplatniku mreni pristup. Dobavlja i mreni operatrator interno usklauju raune sa menadmentom usluge, tako da pretplatnik prima raune koje je lako razumeti. UMTS stvara arhitekturu otvorenu za servise. Ovo znai da fizika mrea obezbeuje otvorene intrfejse koji se zatim koriste sa strane provajdera, koji nude svoje usluge nezavisno od mree. Ideja iza ove strukture je da se odvoji mrea od usluga, to je dalje mogue. Servis vie nije povezan sa odreenom fizikom mreom. Virtuelni operatori mreom, koji nemaju svoju fiziku mreu, mogu snabdeti servisima svoje potroae. Ovo znai da usluge mogu fiziki prevazii granice mree.

Virtual home enviroment Osobina koja se posebno slae sa potrebom za individualizacijom je Virtuelno kuno okruenje (Virtual Home Enviroment VHE). VHE dozvoljava pretplatniku pristup odreenoj grupi servisa nezavisno od njegove trenutne lokacije. Ove usluge su nezavisne od mree, i moe im se pristupiti u bilo koje vreme. Ova usluga je takoe poznata kao servsni roming. Pretplatnik e moi da nae svoje uobiajeno radno okruenje. Klju koji vodi do VHE lei u servisima zasnovanim na personalizovanom interfejsu. Prema tome, pretplatnik se kree virtuelno u svojoj matinoj mrei, ali je fiziki u romingu u drugoj mrei. Kuno okruenje kontrolie mobilne servise i stavlja ih pretplatniku na raspolaganje. Pretplatnik moe koristiti vie od personalizovanih servisa. Ovo lino servisno okruenje kombinuje informaciju o usluzi i informaciju specifinu za pretplatnika, iz pretplatnikovog profila. Pretplatnik moe imati onoliko profola koliko eli, na primer, poslovni profil, profil za vikend, i jedan za godinji odmor. Kuno okruenje moe takoe obuhvatiti provajdere vrednosno dodatih usluga (Value Added Service Providers HE-VASP). Oni mogu pruiti jo raznovrsnije usluge. Cilj je da se omogui pretplatnicima da koriste svoje servise bilo gde, bez potrebe da se prave ustupci zarad svakodnevne upotrebljivosti. To bi mogli biti servisi kao: Call Completition, na primer, pozivajua strana se obavetava kada nedostupna strana postaje dostupna ponovo.

- 160 -

Multimedia Conference, na primer, pertplatnika grupa moe pristupiti video ili audio konferenciji, sa mnogim izvodljivim servisnim osobinama. Neki od uesnika mogu komunicirati meusobno u privatnosti, ili presedavajui konferencijom moe dobiti kontrolne funkcije. Servis emitovanja informacija koje zavise od lokacije (Location Dependent Information Broadcast Service) koji na primer, moe davati informacije o lokalnoj vremenskoj prognozi. Lini putni asistent (Personal Travelling Assistant), koji omoguuje informacije o putovanju iz minuta u minut, o zemlji koja je u pitanju. Primeri UMTS usluga Svi poznati servisi koji su ve podrani u GSMmogu se takoe obezbediti preko UMTS. Dodatna vrednost dolazi od veeg opsega frekvencija u UMTS. Mogue usluge su: Online prevod Usluge koje zavise od lokacije Video telefonija i video konferencija Univerzalne funkcije SIM-a i kreditne kartice Video na zahtev Online biblioteke i literatura Online kupovina Online rezervacija karata Pojedinana vanost se mora spojiti sa servisima velikog protoka bita, striminga i lociranja pretplatnika. Prvi primer: video konferencija. Interaktivne video veze e se uglavnom izvravati u okviru UMTS radio mree. Specijalni gateway e omoguiti veze sa postojeim ISDN video-telefonima i sistemima za video konferenciju. Drugi primer: TV preko mobilnog aparata zasnovan na novim poslovnim modelima. Pay-TV predajnici nude meanje medija sa njihovim mobilnim UMTS uslugama. To e biti mogue spojiti sadraj mobilnog UMTS sa klasinim mrenim ili tampanim sadrajima. Trei primer ini servis mobilne navigacije. Relativno tano lociranje mobilnog telefona je ve mogue. Sa ovog kraja, mrea analizira i procenjuje snagu signala koji dolazi do Node B, i koristi ga da bi izraunala trenutnu poziciju opreme. U push-mode, pretplatnik moe slati informaciju koja zavisi od lokacije. U pull-mode, mogue je, na primer, da se locira hitni poziv. Ovaj mod takoe ukljuuje usluge zasnovane na lokaciji, koje, na primer, trae sledeu benzinsku pumpu, najblie hotele i restorane. Informacija koja e se downloadovati moe biti individualizovana za svakog pretplatnika. Trenutna UMTS specifikacija je zasnovana na statikoj proceni i prua utvrivanje lokacije korisnike opreme sa grekom do 50 metara.

- 161 -

Aspekti upravljanja uslugom Iz nekoliko razloga, bolja usluga pretplatnika i smanjenje trokova, su glavna ia efikasnog upravljanja uslugom. To obuhvata: Obezbeivanje sofisticiranog komunikacionog servisa Proirenje klijentele na iri domet, ne samo na pretplatnike koji se bave trgovinom Odvajanje kunog okruenja i mrene ponude usluge Uvoenje jednostavne strukture naplaivanja za ceo dijapazon usluga. Za upravljanje efikasnom uslugom, UMTS e ponuditi otvoren, od dobavljaa nezavisan standard. Usluga bi trebala biti sposobna da: Podrava VHE sistem Upravlja pretplatnikim profilima Podrava prenosive pozivne brojeve izmeu razliitih mrenih operatora Postavlja i kontrolie uslugu i njene kapacitete, i omoguava petplatu Omoguava jednostavan sistem naplate Garantuje poseban kvalitet usluge.

- 162 -

Download aplikacija i servisa U kompjuterskoj oblasti, veina pretplatnika se navikla da redovno aurira aplikacije da bi prilagodila snagu svojih multimedijalnih terminala sa postojeim standardima. Korisnici su postali naviknuti na download plug-in softvera, zbog novih funkcija i sadraja. Ovaj standard, koji je stvoren na Internetu, sada se prenosi na mobilne komunikacije. Ovaj koncept download-a je usko povezan na novo razvijeni SIM standard (USIM). Oba, i terminal i USIM se kombinuju da bi obezbedili da plug-in softver moe biti download-ovan, sauvan i pokrenut. U idealnom sluaju, novi softver je sauvan na USIM. To je razlog zbog ega korisnik nalazi njegovo uobiajeno radno okruenje ak kada koristi nove terminale.

Roming U okviru UMTS, u osnovi je mogue postii roming samo izmeu tree generacije mrenih operatera, ili treba ukljuiti i drugu generaciju operatora? Druga mogunost e verovatno biti uspostavljena. Obe mogunosti, ipak, treba da ponude nacionalni, kao i internacionalni roming. IMT-2000 omoguava internacionalni roming kao standard, tako da integracija UMTS sistema uzima mesto na globalnoj osnovi. Nacionalni roming Efikasna konkurencija na duge staze se najbolje moe obezbediti ako se razvije u oba, u polju tehnike infrastrukture i u polju mobilnih usluga. Ovo je jedini nain na koji korisnici mogu izvui korist od niskih cena i poboljane usluge. Pretplatnici moraju biti u mogunosti da biraju izmeu razliitih mrenih operatora. Samo ako se veliki broj snabdevaa takmii za pretplatnike moe se garantovati neprekidan napredak. Kontinualni napredak i razvoj je neophodan za dugoroni opstanak kompanija. Vezivanje pretplatnika za odreenog provajdera sa ograniavajuim ugovorima e voditi u orsokak. Nacionalni roming garantuje da korisnici mogu slati i primati signal iz bilo kog mesta, nezavisno od njihovih dobavljaa mrene pokrivenosti. Pravac do telekomunikacionog trita moe prema tome biti olakan za nove mrene operatore, ak ako oni nemaju mobilnu infrastrukturu na raspolaganju. Rezultat ovoga moe biti optimalna osnovna ponuda za pretplatnike.

- 163 -

UMTS-GSM-Roaming Sledea mogunost je da se napravi moguim roming izmeu UMTS i GSM zasnovanih mrea. Ovo e se postii u dva pogleda.: 1. Roming izmeu mobilnih aplikacija baziranim na UMTS i GSM mreama. 2. Roming SIM karticom. Prva prednost to novim operatorima UMTS mreama e biti ponuen laki pristup telekomunikacionom tritu. Pretplatnici se mogu osloniti na punu mrenu pokrivenost od poetka, mada svaka usluga nee biti dostupna svugde. Dodatno, pretplatnici e profitirati zbog lakoe rukovanja: oni e biti u mogunosti da koriste istu SIM karticu u obe mree. Pretplatniku trebaju ili dva razliita mobilna aparata, ili dual mode User Equpment (UMTSGSM), korisnika oprema sa dvostrukim modalitetom rada. Handover, ili predaja konekcije iz jedne mree u drugu, treba da bude mogua u oba smera: 1. Iz UMTS mree u GSM mreu 2. Iz GSM mree u UMTS mreu Kada se izvede handover iz UMTS u GSM, usluga se preuzima sa strane GSM mree dokle god je to mogue. Sutinski, dovoljno resursa mora biti obezbeeno, da bi se garantovao minimum kvaliteta usluge ak i pod GSM sistemom. Ne mogu se sve usluge predati GSM/GPRS sistemu. Ovo se pogotovo odnosi na multimedijalne servise.

- 164 -

Pametne antene Pametne antene reaguju inteligentno na radio signal koji primaju od pojedinanog pretplatnika, neprekidno prilagoavajui njihov dijagram zraenja poziciji pretplatnika. Ovo e optimizovati emitovane i primljene signale zarad glatkog prijema. Prednosti su: Poboljanje u mrenoj pokrivenosti i kapacitetu mree kroz smanjenje smetnji izmeu susednih korisnikih oprema. Preciznije odreivanje lokacije korisnika. Ovo doputa uvoenje prefinjenih servisa baziranim na lokaciji Location Based Services (LBS). Pametne antene su klju dugoronog porasta kapaciteta UMTS-a.

Korisnika oprema Nova generacija UMTS telefona e kombinovati prednosti beinih komunikacija sa zahtevom za multimedijalnim aplikacijama. Kontinualni rast brzine prenosa e dovesti do velikog napretka u prenosu podataka. Ekrani u boji, velike rezolucije olakae prikaz grafike - 165 -

na Internetu ili e se preko njih gledati video materijal u realnom vremenu. UMTS e ujediniti sve vrhunske telekomunokacione tehnologije. UMTS korisnika oprema mora biti kompatibilna sa vie od jednog standarda. Ovo omoguava mrenim operatorima da ponude pretplatnicima maksimalni kapacitet i radio pokrivenost. Korisnika oprema e kombinovati standarde druge i tree generacije. Ovo znai da e mreni operatori morati da obezbede korisniku opremu koja podrava sisteme kao to su GSM i DECT, ali takoe i druge globalne standarde druge generacije. Ove nove UE e imati mnogo bolju radio pokrivenost od poetka. Mobilni telefoni e biti multiband i multi-mode, tako da mogu raditi sa novim i starim standardima. Funkcionalnost korisnike opreme nee biti ograniena UMTS standardima. Ali, sledee funkcije bie zahtevane: Interfejs za SIM karticu. Provajder usluge i registrovanje/deregistrovanje na/sa mree. Auriranje lokacije. Uspostavljanje usluga baziranim na komutaciji kola, kao i na komutaciji paketa. Jedinstvena identifikacija mobilne opreme. Osnovna identifikacija ME sposobnosti. Hitni pozivi bez SIM kartice u aparatu. Sprovoenje algoritama potrebnih za autentifikaciju i enkripciju. GSM mobilna stanica se sastoji iz dva dela: Mobile Equipment ME Subscriber Identification Module SIM

Druga mogunost bi bila, Mobilna Stanica (MS) sa Mobilnom opremom (ME) i SIM, povezanim za Lap top ili organajzer preko An interfejsa. Ovde ME se koristi samo za pristup radio mrei, gde se raunar koristi kao terminal. Interfejs se moe napraviti opremanjem kompjutera sa PCMCIA karticom. UMTS takoe dozvoljava kombinaciju raunara, radio PCMCIA kartice i spoljnog IC itaa kartice. Ovde raunar slui kao interfejs u okviru mree. Radio PCMCIA kartica obezbeuje pristup radio mrei. IC kartica preuzima funkcionalnost SIM kartice, ali sa veim kapacitetom memorije i performansi procesora. Povezana je sa raunarom preko IC itaa kartica. Kao to je ranije reeno, UMTS otvara mnogo mogunosti za trite. Moe biti na pretplatniku, provajderu usluge ili mrenom operateru da odlui koja je kombinacija prikladna za koji zahtev. Da bi ovo bilo mogue, sledee mogunosti e biti ukljuene: - 166 -

Mehanizam za download informacija vezanih za uslugu, nove protokole, ak i nove API (Application Programming Interfaces) da bi proirili funkcije i sposobnosti korisnike opreme. Mehanizam VHE (Virtual Home Enviroment) koristei isti korisniki interfejs za vreme rominga. Uporedo korienje vie od jedne SIM kartice. Primer toga bi bio mobilni faks ureaj, gde nekoliko korisnika moe simultano ubaciti svoje IC kartice, i da su zbog toga spremni da primaju faksove.

Multi-mode korisnika opreme trai najmanje jednu radio jedinicu za UMTS i radio jedinicu za GSM/GPRS, ili bilo koji radio sistem. Ove radio jedinice se kontrolou preko zajednike InterWorkingUnit (IWU). IWU kontrolie Man Machine Interface (MMI). MMI se sastoji od tastature i ekrana osetljivog na dodir, displeja i meni funkcija za interakciju izmeu korisnika i opreme. Tipovi korisnike opreme Specificarana su etiri tipa korisnike opreme. Ima smisla napraviti razliite tipove korisnike opreme jer one moraju odgovarati razliitim potrebama korisnika, mrenih operatora i provajdera usluge. Tipovi UE mogu biti sledei: Tip 1 se sastoji od nekoliko singl-mode korisnikih oprema, na primer jednu za UMTS i jednu za GSM/GPRS u jednom kuitu. Jedina funkcija koja se deli je MMI (Interfejs oveka i maine). Prema tome, ova vrsta opreme moe biti aktivna samo u UMTS ili GSM/GPRS. To znai da simultani pristup mrei nije mogu. Tip 2, korisnike opreme podsea na tip 1. Za vreme aktivne veze moe meriti u drugom modu, i slati rezultate mrei. Kao tip 1, ovaj tip ne dozvoljava simultanu vezu preko UMTS i preko GSM/GPRS. Tip 3, korisnike opreme moe imati nekoliko veza sa razliitim sistemima u isto vreme. Ali samo jedna veza moe biti aktivna u odreenom trenutku. Tokom aktivne veze sa - 167 -

UMTS, na primer, UE moe primiti pejding signal iz GSM/GPRS mree. UE moe biti registrovana u dve razliite mree u isto vreme, i moe reagovati na signalne poruke dolaznog poziva. Simultani saobraaj nije podran, ali sledei prenos podataka je mogu. Tip 4, korisnike opreme, moe se logovati u razliite mree istovremeno i reagovati na signalizacione poruke. Ove UE podravaju simultani saobraaj preko obe mree.

Osnovne mogunosti Osnovne mogunosti opisuju funkcije koje su vane za ukljuivanje UE i za njeno registrovanje u mrei. U iskljuenom Switched Off stanju nema aktivnih 3GPP funkcija. Funkcija Power on status check aktivira 3GPP funkcije i proverava da li UE podrava potrebe sistema. Sledee stanje je Status OK to Register. UE je sada sposobna da trai postojee mree. Ako nema dostupne mree, UE e ostati u statusu Status OK to Register. im UE pronae mreu, prebacie se u stanje Network selected. Odreena mrea se sada moe izabrati automatski ili manuelno. Funkcija Select radio access mode/technology bira dostupan nain rada, na primer, UTRA FDD/TDD ili GSM/GPRS. Ovo moe biti izvreno automatski ili manuelno. Sada je korisnika oprema u stanju radio access mode/technology selected, pristupni mod je izabran. Funkcija Camping on a cell bira eliju. Sada UE moe primati sistemske informacije iz mree. Nakon procene sistemskih informacija, UE se prebacuje u stanje Ready to transmit. Sada moe kontaktirati mreu. Sa funkcijom koja sledi, na primer, Contact network, UE alje mrei prvu poruku. U sledeem stanju Await network responce, UE eka potvrdu kontakta preko mree. Nakon potvrde uspene registracije, funkcija Perform registration brine o upravljanju mobilnou i o GPRS procedurama upravljanja mobilnou. Ovo slui za autentifikaciju, registraciju lokacije korisnike opreme i za proveru sposobnosti korisnike opreme. Ako je registracija neuspena, UE se vraa u Status OK to register, Network Selected ili Radio access mode / technology selected, zavisno od razloga kvara. U stanju Ready for service, korisnika oprema je spremna da alje i prima podatke nakon uspene registracije. Da bi ostala u ovom stanju, mora periodino informisati mreu o svojoj trenutnoj lokaciji. Sa funkcijom Perform de-registration korisnika oprema se iskluuje iz mree i vraa u stanje Switched off. - 168 -

4 Arhitektura mree UMTS Network Architecture UMTS mrena arhitektura se sastoji od Core Network (CN) i Universal Terrestrial radio Access Network (UTRAN). Interfejs izmeu Jezgra mree i UTRAN zove se lu. Jezgro mree (CN) je odgovorno za uspostavljanje veza u UMTS mrei. UTRAN obezbeuje Vazduni interfejs Uu korisnikoj opremi (UE).

UMTS Jezgro mree Jezgro mree se sastoji iz tri domena: Domen komutacije kola Domen registracije i usluga Domen komutacije paketa

- 169 -

Domen komutacije kola je modifikovana verzija Network Switching Subsystem (NSS), koji poznajemo iz GSM-a. On je sa komutacijom kola i sastoji se od Mobile Service Switching Center (MSC), koji je prilagoen za UMTS, i Visitor Location Register (VLR). Registracioni domen se sastoji od Home Location Register (HLR), Equipment Identity Register (EIR) i Authentication Center (AuC). Oni se takoe koriste u GSM. Usluni domen se sastoji iz Intelligent Network (IN) i drugih platformi razvoja usluga. Domen sa komutacijom paketa je mrea sa komutacijom paketa bazirana na postojeoj GPRS arhitekturi.

Funkcije Jezgra mree Jezgro mree obezbeuje sledee funkcije: Connection Management (CM), koji obezbeuje bearer usluge i procedure za veze uspostavljene komutacijom kola. - 170 -

Session Management (SM), koji je odgovoran za postavljanje, nadgledanje i oslobaanje paketski komutirane veze. Mobility Management (MM), koji se koristi da odredi lokaciju korisnike opreme (UE) radi uspostavljanja konekije.

Connection Management Upravljanje Vezom - Connection Management (CM) pokriva razliite funkcije: zavisno od servisa koji se koristi, Bearer management nudi svaki oblik prenosa podataka. Ove usluge mogu biti Real Time services (RT), sa konstantnim kanjenjem i redovnim bitskim protokom, ili Non-Real Time services (NRT), sa promenljivim kanjenjem. RT usluge trae fiksni protok, za koji se koristi veza uspostavljena komutacijom kola. Veza izmeu UE i jezgra mree (CN) se zove Radio Access Bearer (RAB). Jezgro mree inicira postavku, modifikaciju, nadgledanje i oslobaanje RAB. UTRAN izvodi ove funkcije. Kontrola poziva - Call Control (CC) definie procedure koje se koriste za postavku, nadgledanje i oslobaanje poziva ka MS i iniciranih sa strane MS u domenu sa komutacijom kola, u MSC-u. Dopunske usluge nisu neophodne za uspostavljanje veze. One direktno povezane sa pozivom i upotrebu mree ugodnijim. Prosleivanje poziva i govorna pota su tipine dopunske usluge. Short message service (SMS) je zadatak jezgra mrea (CN) i radi na isti nain kao u GSM-u.

- 171 -

Session Management Upravljanje sesijom definie postavku, nadgledanje i oslobaanje paketski komutiranih veza. U ove svrhe, informacija definisana u PDP Context-u se koristi, kao to je kvalitet usluge. PDP Context moe biti u dva razliita stanja: PDP Context Inactive (neaktivan) PDP Context Active (aktivan) Ako je PDP Context neaktivan, nijedna PDP adresa nije aktivirana, drugim reima UE se ne moe kontaktirati. nakon uspenog PDP Context Activation Request, UE se prebacuje u PDP Context aktivno stanje. Korisnikoj opremi (UE) dodeljena je PDP adresa. Sada se UE moe kontaktirati, informacija o rutiranju i lokaciji su aurirane im UE promeni svoju Location Area (LA) U PDP Context aktivnom stanju postojei PDP Context se moe modifikovati. Dalji PDP Context-i se mogu aktivirati kao dodatak postojeem PDP Context-u. UE se moe prebaciti u neaktivno stanje preko Packet Data Detach, ili nakon dezaktiviranja poslednjeg PDP Contexta-a.

Mobility Management Upravljanje mobilnim uslugama slui za lociranje UE tako da se veza moe uspostaviti. Jezgro mree sa komutacijom kola prepoznaje tri stanja UE: Detached: UE iskljuena. Idle: UE jo nije prikljuena, ali signalizaciona veza se moe aktivirati ako je potrebno. - 172 -

Connected: Aktivna veza postoji. LA odreene UE je uvana u domenu registracije (HLR ili VLR) i mora biti aurirana im UE promeni svoju lokaciju dok je u Idle modu. Ova procedura se zove Location Update. Ako UE promeni svoju lokaciju za vreme aktivne konekcije, vezu moe preuzeti druga elija. Ova procedura je inicirana promenom u kvalitetu radio linka, i zove se Handover. Handover je deo Radio Resource Management-a u UTRAN-u.

Jezgro mree sa komutacijom paketa prepoznaje tri stanja UE: Idle Ready Standby Prvo, korisnika oprema je u Idle stanju. Nije povezana sa jezgrom mree sa komutacijom paketa. Da bi se promenilo stanje u Ready, UE se mora logovati na mreu. U ovom sluaju, procedura se zove GPRS Attach. Sada je UE prepoznata sa strane mree i moe kako slati tako i primati podatke. Auriranje elija i oblasti rutiranja se takoe izvode u ovom stanju. Nakon odreenog perioda vremena bez prenosa podataka, broja prebacuje UE u Standby. Ovo prebacivanje moe biti izazvano sa strane mree. U standby, UE izvodi samo auriranje oblasti ruturanja. im se bilo koji podaci prenose iz/u UE, ona se automatski prebacuje iz Standby u Ready. Logovanje UE iz mree se zove GPRS Detach. Nakon toga UE se vraa u Idle stanje, drugim reima nije vie prikljuena na GPRS mreu. Direktno perbacivanje iz Standby u Idle, je druga mogunost. To se deava nakon isteka specijalnog brojaa. Kao dodatak, komanda delete dozvoljava prebacivanje iz Standby ili Ready stanja u Idle stanje.

- 173 -

Funkcionalana struktura Jezgra mree (Faza 1) U prvoj fazi UMTS-a, modifikovani mreni elementi iz GSM mrea bie korieni u domenu sa komutacijom kola, u Jezgru mree. U domenu sa komutacijom paketa Jezgra mree, GPRS mrea bie koriena. Ona se sastoji od mrenih elemenata Gateway GPRS Support Node i Serving GPRS Suport Node koji su prilagoeni za UMTS.

Universal Terrestrial Radio Access Network - UTRAN UTRAN je slian Base Station Subsystem (BSS) iz GSM mrea. Sastoji se od mrenih elemenata odgovornih za upravljanje radio resursima. UTRAN se sastoji od nekoliko Radio Network Subsystem (RNS), koji su povezani sa Jezgrom mree preko lu interfejsa. Svaka RNS upravlja radio resursima svih njenih konekcija.

- 174 -

Funkcionalna struktura UTRAN-a RNS se sastoji od Radio Network Controller (RNC), koji je slian BSC-u iz GSM-a, i jednog ili vie Node B, koji se mogu porediti sa BTS-om iz GSM-a. RNC je povezan sa Node B preko lub interfejsa. Postoji Serving RNS (SRNS) za konekciju izmeu Korisnike opreme i Jezgra mree. UE takoe moe biti povezana sa drugim RNS, ako ima potrebe za dodatnim radio resursima zbog mekanog handover-a. One se zatim zovu Drift Radio Network Subsystem (DRNS). Kombinovanje podacima , kao i signalizacija izmeu RNC obavlja se preko lur interfejsa. Kako lub, lur i lu interfejsi trae velike kapacitete, veoma moni Asynchronous Transfer Mode (ATM) se koristi kao protokol za prenos.

- 175 -

UTRAN Funkcije UTRAN obavlja sledee funkcije: Kontrola radio resursa (iz GSM) Kontrola pristupa (ulaza) Admission Control Kontrola zaguenja Congestion Control Dodela kodova Code Allocation Kontrola snage (iz GSM) Kontrola handover-a (iz GSM) Macrodiversity Kontrola Radio Resursa Kontrola radio resursa je upravljanje i oslobaanje radio resursa i tu funkciju obavlja RNC. Kada se postavlja Mobile Originated Call (MOC), veza se inicira sa strane UE. Nakon to RNC oslobaa potrebne resurse, ovo je zabeleeno u UE. U sluaju Mobile Terminated Call (MTC) veza se zapoinje Paging procedurom. Ova funkcija je deo Upravljanja Mobilnou (Mobility Management). Izmeu ostalog, kontrola radio resursa je potrebna da bi se resursi oslobodili za Macrodiversity, radi poboljanja kvaliteta bearer usluge (od UE do UE).

- 176 -

Kontrola pristupa Kontrola pristupa slui da bi se izbegla overload situacija u radio mrei. Zasnovana na merenjima smetnji i mrenog optereenja u okviru odreene elije, RNC odluuje da li da dozvoli dalje konektovanje. Svaka nova konekcija ka UE zauzima deo slobodnih resursa. Ako tu nema vie slobodnih resursa, RNC ne dozvoljava novoj korisnikoj opremi pristup mrei.

Kontrola zaguenja Ako pretplatniko aktivno stanje u eliji prouzrokuje overload situaciju, Kontrola zaguenja obezbeuje funkciju koji vraa sistem u stabilno i upravljivo stanje. Kontrola zaguenja moe, na primer: prinuditi handover na drugi Node B prinuditi handover ka GSM sistemu - 177 -

smanjiti protok pojedinanog aktivnog pretplatnika izvesti raskidanje aktivnih veza.

Dodela kodova RNC je odgovoran za dodelu kodova, za odreivanje kodova za individualne konekcije. RNC konstantno nadgleda kodove koriene u njegovim Node B. Kodovi moraju biti jedinstveni u pojedinanoj eliji i njoj susednim elijama.

Kontrola snage Postoji nekoliko razloga zbog kojih je kontrola snage vana u UMTS mrei. U UMTS, iste frekvencije se koriste u aktivnoj i njoj susednim elijama. Nepotrebno visoke prenosne snage poveavaju smetnje u eliji, i zbog toga smanjuju njen mreni kapacitet. Ako dve korisnike opreme na razliitim rastojanjima od Node B emituju istom snagom, blia UE e priguiti slabi signal od udaljene UE. Ovo se takoe naziva blizu-daleko problem. kontrola snage preuzima zadatak da prilagodi prenosnu snagu tako da se signali - 178 -

prenose sa ba onoliko snage koliko je dovoljno da ih primi Node B. Na ovom kraju UMTS koristi tri razliite vrste kontrole snage: Kontrola snage otvorene petlje Kontrola snage zatvorene petlje Kontrola snage spoljanje petlje Open Loop - Node B koristi odreene kanale za slanje broadcast informacije o prenosnoj snazi koju UE mora da koristi kada izvodi svoj prvi pristup mrei. Poto, u CDMA sistemima, svaki pretplatnik predstavlja izvor smetnji za druge konekcije, sluajan pristup mrei mora se izvesti sa najniom moguom snagom. Pristup mrei sa maksimalnom prenosnom snagom, kao u GSM-u, bi perkomerno smanjio performanse UMTS mree. Closed Loop - im se veza uspostavi, Node B preuzima kontrolu snage. Zasnovano na odnosu signal/smetnja (signal to interference SIR) i primljenoj snazi, Node B navodi UE da se prilagodi njegovoj prenosnoj snazi. To se deava svakih 0.667ms. Poreenja radi, snaga u GSM-u se prilagoava svakih 480ms.

Sa Outher Loop kontrolom snage, RNC prilagoava SIR vrednosti u Node B. Osnova za ovo je konstantni kvalitet prenosa sa odreenim ciljanim Bit Error Rate ili Frame Error Rate. Konstantna kontrola ciljane SIR u eliji je veoma vana, jer je ciljani SIR bitan za performanse mree u CDMA sistemima. Opadajui SIR bi se manifestovao, na primer, u smanjenju veliine elije ili u neravnomernom kapacitetu mree.

- 179 -

Ako RNC otkrije da se kvalitet konekcije pogorava, ciljani SIR u Node B se uveava za odreenu veliinu. UE e postepeno poveavati svoju prenosnu snagu sve dok ne postigne novu vrednost SIR. U obrnutom sluaju, ciljani SIR e biti smanjen za odreenu veliinu i UE e smanjiti svoju prenosu snagu.

Kontrola handover-a U UMTS, kao i drugde, postoji mogunost prebacivanja konekcije ako se kvalitet prenosa pogora. Ovaj proces se zove handover. Postoje dva tipa handover-a u UMTS-u: Soft Handover (Soft i Softer Handover) Meki Handover i Meki Handover Hard Handover (Inter-Frequency ili Inter System Handover) Tvrdi Handover, Inter- Frekvencijski ili Sistemski Handover.

- 180 -

U sluaju mekog handovera, UE je povezana sa dve ili vie elija koristei istu frekvenciju. Primljeni tokovi podataka se kombinuju u RNC. Veze mogu pripadati razliitim RNC-ovima. Obratno, RNC duplicira podatke i alje ih ka UE preko razliitih puteva. Prenos podataka preko razliitih ruta poveava kvalitet prenosa nakon to se podaci ukombinuju na prijemnom kraju. UE trai susednu eliju, koja komunicira sa njom preko aktivnog Node B. UE skladiti kodove koji prepoznaju razliite elije u spisku. Dok je spojena, UE prati nivoe signala susednih elija i javlja informaciju aktivnom Node B. Zasnovano na nivou signala i kvalitetu informacija, RNC instruira UE da promeni svoj Active Set. Active Set ukljuuje sve elije na koje je UE trenutno povezana. Meki handover je slian Mekom handover-u, jedino to se procedure odnose na razliite sektore jednog Node B. Tokovi podataka se mogu ukombinovati u Node B.

Tvrdi handover se izvodi izmeu dve elije koje koriste razliite bearer frekvencije. Moe se takoe izvesti u okviru Node B da bi se prebacili na drugu frekvenciju. U ovoj proceduri UE trai novu bearer frekvenciju bez naputanja aktivne konekcije. Da bi se ovo postiglo u FDD modu, Wideband CDMA koristi sabijeno stanje da bi izmerila druge frekvencije. Komprimovano stanje pravi procepe u konekciji, bez gubitka podataka. Kada se obavi handover, stari radio link se oslobaa dok se veza preuzima uz pomo nove elije sa novom frekvencijom. Nema prekida u prenosu tokom ove procedure. Poto UMTS i sistemi druge generacije su napravljeni tako da budu meufunkcionalni, hanover izmeu razliitih

- 181 -

sistema mora biti mogu. Ako UE napusti oblast pokrivenosti UMTS mree, ili ako kvalitet signala se pogora, UE se prebacuje na drugi radio sistem.

Macrodiversity Macrodiversity funkcija dozvoljava UE da se povee sa nekoliko elija jednovremeno. UE prima podatke preko razliitih konekcija, to poveava kvalitet komunikacije. Obratno, nekoliko Node B prima tokove podataka iz jedne UE. Tokovi podataka koji su primljeni se skupljaju ponovo u RNC-u. Macrodiversity funkcija dozvoljava UE da vri prenos sa manje snage, i za to ima nekoliko slobodnih puteva. Zbog toga ima manje smetnji u pojedinanoj eliji.

5 UTRA Vazduni interfejs Prema zahtevima servisa, vazduni interfejs je postavljen u UMTS specifikaciju koja sledi: Protok od 144kb/s je dostupan kao vrna vrednost u ruralnim sredinama. Maksimalna dozvoljena brzina u ovakvom okruenju je 500km/h. Protok od 384kb/s je

- 182 -

planiran kao vrna vrednost u urbanim i suburbanim sredinama, za elije prenika nekoliko kilometara. Maksimalna brzina dozvoljena u ovoj sredini je 120km/h. U zgradama, u preniku do 50m od Bazne stanice, ili Node B, maksimalni protok je 1.92Mbit/s. Maksimalna dozvoljena brzina u ovoj sredini je 10km/h. Vrednosti koje su spomenute treba da budu shvaene kao vrni protoci. Ali oni se retko postiu sa strane svih korisnika jednovremeno, poto je kapacitet vazdunog interfejsa jako zavisi od zbira svih protoka koji se koriste. Sa nekoliko korisnika koji su pokrenuli aplikacije visokog protoka (kao to je video telefonija) kapacitet posmatrane elije e ubrzo biti iscrpljen. Za realtime aplikacije dozvoljeni BER je izmeu 10-3 i 10-7. Maksimalno kanjenje u prenosu moe biti u rasponu od 20 do 300ms. Za non-realtime aplikacije dozvoljeni BER moe biti u opsegu od 10-5 do 10-8. Ovo znai da je manji BER dozvoljen. Kanjenje je promenljivo, i polazi od 150ms, zavisno od uslova na kanalu i vrste aplikacije. BER oznaava odnos izmeu primljnih bita sa grekom i tanih poslatih bita. On se izraunava na prijemnom kraju. Za ovu namenu, poiljalac obezbeuje algoritme za ispravku greke i algoritme za detekciju greke. Prema tome, kada podaci dostignu do odredita, zakljuak se moe izvui uzimajui u obzir greke koje su se javile u toku prenosa, i greke koje se mogu ispraviti. BER od 10-3 znai da jedan od hiljadu bita je pronaen da ima greku. Realtime aplikacije imaju potrebu za nepromenljivim kanjenjem, i paketi moraju dostii destinaciju u odreenoj sekvenci. Tipine Realtime aplikacije su prenos govora ili videa. Visoki BER e izazvati prekid koji remeti prijemnik. Uobiajeno, ove usluge se prenose u modalitetu sa komutacijom kola, jer taj mod moe garantovati miran tok podataka. Ako je aplikacija Non realtime nije vano da podaci dolaze u odreenom redosledu. Podaci mogu takoe biti preneseni sa prekidima u emitovanju. Promenjivo ili veliko kanjenje u prenosu ne umanjuje ni kvalitet aplikacije. Tipini primeri takvih aplikacija je surfovanje na Internetu i slanje e-mail-ova. Ove aplikacije najbolje rade u modu sa komutacijom paketa. Ovo omoguuje da se radio resursi koriste mnogo efikasnije, jer je nosilac zauzat samo kada je to potrebno. Tu je takoe rastua tendencija ka korienju mrea sa paketskom komutacijom za prenos Realtime podataka Jezgro mree u UMTS-izdanje 4 je zasnovano na IP, i radi samo preko komutacije paketa. Preduslovi za prenos podataka u realnom vremenu preko mree sa komutacijom paketa su, naravno, dovoljan frekventni opseg, i da se specificirano maksimalno kanjenje ne prekorauje. Podaci se mogu izgubiti ili promeniti posebno na vazdunom interfejsu. Gde kao u modu sa komutacijom kola, takve prenosne greke mogu izazvati poremeaje aplikacija (zvuk krckanja u prenosu govora). Komutacija paketa nudi mogunosti, u zavisnosti od korienog protokola, da ponovi prenos pogrenih paketa podataka. Ove retransmisije izazivaju kanjenje i smanjuju korisni protok podataka. Frekvencijski spektar Spektar frekvencija rezervisan za evropski UMTS u 1999 pokriva etiri frekventna opsega: Opseg 1900 1920 MHz i 2010 2025 MHz su rezervisane za Time Division Duplex (ili TDD) pristup sa neuparenim frekvencijama, gde uplink i downlink dele istu frekvenciju, ali su pomereni u vremenu jedan u odnosu na drugi. Kao dodatak, frekventni opseg 1920 1980 MHz je odreen za uplink, i opseg 2110 2170 MHz je odreen za downlink Frequency Division Duplex (ili FDD) mod sa uparenim frekvencijama. Podaci se alju na jednoj frekvenciji, a primaju na drugoj. Ovaj frekvencijski spektar je podeljen u opsege ili kanale irine 5 MHz. To zani da postoji 7 TDD kanala i 12 FDD parova zajedno. U nekim zemljama prva dva TDD kanala u gornjem spektru su rezervisani za rukovanje bez licence, tako da licence mogu biti pribavljene za pet preostalih kanala. - 183 -

Svaki od kanala koristi nekoliko pretplatnika jednovremeno. Ovo je omogueno uz pomo Code Division Multiple Access (CDMA) metoda. Takoe komitet za harmonizaciju pokuava da napravi od UMTS-a svetski standard, razliiti problemi se jo uvek moraju reiti. U Japanu, samo FDD frekvenciju su rezervisane za UMTS, ili IMT-2000. IMT-2000 je ITU-ova vodilja za treu generaciju mobilnih radio sistema, koji takoe ukljuuju evropski UMTS. U USA situacija je drugaija. Tamo postojea GSM 1900 mrea se preklapa sa frekvencijama od 1920 do 1980 MHz. Kako dogovor nije postignut globalni roming nee biti mogu u blioj budunosti. Ameriko trite ima posebnu osobinu: pristupna tehnologija u USA koristi irinu kanala od 1.25 MHz, i do 3 ova kanala se mogu osloboditi. Ali UMTS je razvijen da bude kompatibilan sa ovom jedinstvenom osobinom.

Code Division Multiple Access (CDMA) Razliita reenja za davanje jednovremenog pristupa za nekoliko korisnika na postojeim frekvencijama su razmatrana. Standardizacioni komitet se odluio u korist CDMA metoda, Code Division Multiple Access: svakom pretplatniku je dodeljen individualni kod. Ako, na primer, Node B alje podatke za nekoliko korisnika na istoj frekvenciji, pretplatnici na prijemnom delu trebaju odgovarajue kodove da bi mogli da deifruju dolaznu informaciju. Ostatak podataka ostaje nerazumljiv. Ovaj metod ima nekoliko karakteristika: Prvo, otporan je na prislukivanje, jer je deifrovanje nemogue bez tanog koda. Drugo, niski protoci podataka obino trae uzak frekventni opseg za prenos, ovde se ire na 5 MHz. Posledica ovoga je to da radio signal postaje neosetljiv na smetnje, kako na uskopojasni ometajui signal, tako na frekvencijski selektivne smetnje. Na kraju, svi pretplatnici mogu emitovati na istoj frekvenciji, tako da frekvencijsko planiranje postaje irelevantno. U drugu ruku, taano planiranje kodova bie neophodno. Pogledajmo sledei primer: Zamislimo sobu sa jedanaest ljudi u njoj.

- 184 -

Ovi ljudi mogu govoriti est razliitih jezika: Nemaki, Portugalski, Francuski, Italijanski, panski i Engleski. Oni mogu razumeti samo jedan jezik jednovremeno, omogueno im je da znaju koji jezik e govoriti. Jedna osoba osigurava da ukupan nivo buke ne prelazi odreenu granicu, tako da uesnici u komunikaciji ne ometaju jedni druge. Brza komunikacija, trai odreenu glasnou. Ako ovo nije mogue, razgovor se mora usporiti. Osoba spomenuta malopre ponaa se kao koordinator koji govori samo Engleski, i on dodeljuje jezike. Za dvoje ljudi je dozvoljeno da komuniciraju na Nemakom. Dokle god su oni jedini koji govore, mogu govoriti prilino glasno i brzo. Ali utiae glasove da bi zadrali nivo buke to je nie moguim. Drugi ljudi u sobi ne obraaju panju na njihovu konverzaciju, poto im nije reeno kojim jezikom ovi govore. im jo dvoje zapone razgovor dodeljen im je drugi jezik sa strane koordinatora, Francuski na primer. Ako dve grupe ne uznemiravaju jedni druge govorei preglasno, komunikacija treba da je mogua. Ipak, nivo buke e porasti. Ako se ukljue jo dva para, govorei panski i Italijanski, pokuae da prilagode svoju glasnou ostalim parovima u komunikaciji. Ako koordinator ustanovi da jedan od ova dva para treba da govori glasnije da bi mogao govoriti bre, on e im narediti ili da uspore ili da zaustave konverzaciju. Ako, u drugu ruku, koordinator govori preglasno, on se obavetava o tome od strana u komunikaciji. Sada je nivo buke maksimalan. Ako preostali par pokua da otpone konverzaciju, koordinator nee dozvoliti to dok jedan par ne prekine razgovor. U UMTS mrei, koordinator odgovara RNC-u, par se sastoji od Node B i UE. Jezici se mogu porediti sa kodovima.

- 185 -

Direct Sequence CDMA Jedna od osnovnih osobina CDMA je da se koristi ceo slobodni frekventni opseg od 5 MHz koristi. Ako ga signal ne ispuni u potpunosti, on e se prilagoditi irini opsega. Ovu proceduru zovemo spreading-irenje. Njegov osnovni princip moemo ilustrovati sledeim primerom. Cev je privrena iznad zemlje i moe se vertikalno podeavati. Kanap je postavljen preko cevi tako da mu oba kraja dodiruju zemlju. Rezultat je veoma strma i uzana kriva. Sada se krajevi kanapa povlae u oba smera, i ire se do definisane razdaljine, ali jo uvek dodiruju zemlju. Da bi dozvolili irenje krive, cev mora biti pribliena zemlji. Ako uporedimo oblast ispod obe krive, usku i iroku, videemo da su iste povrine. irina krive odgovara irini opsega zauzetog signalom, visina je potrebna snaga, a oblast ispod krive je Energija signala. Mora se rei da ako je faktor irenja visok, iroki signal ostaje ispod opteg nivoa uma.

Korisniki signal uskog opsega M1(t) je otporan na greku i premodulisan u osnovnom opsegu, tada postaje signal S1(t). Specijalni kod C1(t), sa protokom mnogo puta veim od korisnikog signala, mnoi se binarno sa signalom uskog opsega. Rezultat je signal irokog opsega S1(t)xC1(t). Ista procedura je primenjena na jedan ili vie signala jednovremeno. Kao u prethodnom sluaju, ako se koristi signal M2(t), primenjuje se razliit kod za mnoenje, npr. C2(t), kao rezultat dobija se signal irokog opsega. Svi su signali sada dodati i modulisani u finalnu frekvenciju, da bi bili emitovani preko vazdunog interfejsa. Prijemnik prihvata ovaj radio signal i distribuira ga razliitim prijemnim jedinicama. Nakon to je radio signal demodulisan, svaka prijemna jedinica je primila sumu signala. Ipak, kodovi imaju jednu posebnu osobinu: ako se signal irokog opsega, proizvod S1(t)xC1(t) - 186 -

pomnoi sa C1(t) ponovo, tada je C1(t)xC1(t)=1. Tako da je rezultat originalni signal S1(t). Svi drugi proizvodi C1(t)xCi(t) sa (i) nisu jednaki jedinici ostaju signali irokog opsega ili ponitavaju jedni druge. Ako je suma novog signala S1(t)+S2(t)xC1(t)xC2(t) proputena kroz filter propusnik opsega, delovi signala irokog opsega se ponovo razdvajaju od onih koji su uskog opsega. Nakon toga signal se moe probaciti kroz deo za osnovni opseg koji slui za korekciju greke, gde postaje opet slobodan kao korisniki signal. Naravno, signal se sumira u drugim prijemnim jedinicama podvrgavajui se istoj proceduri, sa njihovim specifinim kodovima. Ovo omoguava sistemu da napravi razliku izmeu pojedinanih korisnika. Ovako mnoenje izgleda u stvarnosti: signal sa podacima binarno se mnoi sa kodom . To zani, da ako signali podataka sadre +1, kod izlazi iz toga nepromenjen, a ako sadri -1 kod izlazi invertovan. im proizvod prispe u prijemnik, signal se mnoi sa kodom ponovo. Rezultat je originalni korisniki signal. Kodni bitovi se zovu ip. U kontekstu UMTS vazdunog interfejsa koristimo termin simboli. U uplink-u simbol predstavlja samo jedan bit iz toka podataka. U downlink-u on predstavlja dva bita. Razlog za ovo je u tome to u downlink-u, tok korisnih podataka se transformie iz serijskog u paralelni, i zatim je prenesen na dva dela jednovremeno. Poto simbol u downlinku predstavlja dva bita u toku podataka, protok simbola je polovina od protoka toka podataka. Odnos izmeu protoka ipova u sistemu i simbolskog protoka zove se faktor irenja - spreading factor (SF). SF opisuje nivo do kojeg se podaci moraju iriti da bi zauzeli ceo frekventni opseg. Frekventni spektar direktne sekvence pokazuje jo jednu karakteristinu osobinu: veliina oblasti ispod, proizvod signala, koji odgovara energiji signala, ne sme se menjati. Zbog toga energija originalnog signala se mora iriti preko veeg opsega frekvencija. Prema tome, signal rairenog opsega se moe preneti sa niom spektralnom prenosnom snagom nego neraireni signal.

- 187 -

Energija signala i njegova informacija se rasporeuju preko veeg opsega. Zbog toga efekti uskopojasnih smetnji na signal su manje kritini. Nakon to se korisniki signal pomnoi sa kodom ponovo, distribucija energije rekonstruisanog signala je gotovo identina originalnom signalu. Tu su, ipak, neka ogranienja vrednosti faktora irenja. Vrednosti se mogu izraunati preko formule SF = 2k, gde je k u opsegu od 0 do 8. Faktor irenja pokazuje duinu koda. Duina koda je promenljiva i zavisi od protoka. Ako je na primer protok visok, kod je kratak. Ako je protok nizak, kod je dugaak.

Informaciona teorija Sledee informacije su izvedene iz Informacione teorije. 1. Na pre-set kanalu, taan prenos trai odreenu prenosnu snagu koja zavisi od frekventnog opsega prenesenog signala. To podrazumeva da vei protoci trae vie prenosne snage. 2. Ako se koriste signali irokog opsega, manja penosna snaga je potrebna. Ako je ovo primenjeno na parametre UMTS, sledee tvrdnje se mogu izneti u vezi prethodne dve take: 1. Signal uskog opsega se mnoi kodom i iri preko fiksnog opsega od 5 MHz. Koliina informacija sadrana, ipak, ostaje ista. Ovo podrazumeva da su male prenosne snage potrebne kada se koristi visoki faktor irenja. 2. Ako originalni signal ima veliki protok, koliina informacija koju sadri u odreenom vremenskom intervalu je vrlo velika, od poetka. Nakon irenja signala sa kodom ija duina odgovara duini nieg faktora irenja, ova informacija se uva. Prema tome potrebna je vea prenosna snaga.

- 188 -

W-CDMA i TD-CDMA Kao to je objanjeno u uvodnom poglavlju, dogovorene su dve vrste zemaljskog prenosa u UMTS: CDMA irokog opsega sa frekvencijski podeljenim dupleksom ili FDD modalitet, vremenski raspodeljeni CDMA sa vremenskom raspodeljenim dupleksom ili TDD modalitet. Takoe TDD mode nije specificiran u detalje, i datum njegovog uvoenja jo je neutvren, jasno je da e biti korien u budunosti. FDD je prvi modalitet slobodan koji je UMTS predstavio na tritu.

- 189 -

Frekvencijski podeljeni dupleks U FDD modalitetu, uplink je na nioj frekvenciji, i downlink je na vioj frekvenciji. Kanali se ureuju u parove koji sadre jedan uplink i jedan downlink kanal. Uplink i downlink kanali su razdvojeni konstantnim razmakom izmeu kanala, dupleksnim rastojanjem. Zbog toga govorimo o paru frekvencija. irina opsega od 5 MHz je dostupna svakom korisniku, u oba, u uplink-u i downlink-u. Ovo je u principu ista situacija kao u GSM-u, gde slanje i prijem se odvijaju na dve razliite frekvencije. Razlika je u tome to u FDD modalitetu dalja vremenska raspodela nije potrebna jer svaki pretplatnik ima dodeljen identifikacioni kod. Prema tome, svi pretplatnici koriste istu frekvenciju jednovremeno. Prednost FDD modaliteta je u tome to ima vei obim radio pokrivenosti, jer ovaj pristupni modalitet ne koristi vremensku raspodelu u vremenske kanale, kao to na primer GSM radi. Razliite korisnike opreme vre prenos u razliito vreme. Veliki ukupni protoci od priblino 1.92 Mbit/s su podrani samo u downlink-u. U uplink-u maksimalni ukupni protok je 960kbit/s.

Vremenski podeljeni dupleks TDD modalitet koristi razliit pristup. Podaci se alju i primaju na istoj frekvenciji, ali ne jednovremeno. Pretplatniku se dodeljuje najmanje jedan vremenski kanal za uplink i najmanje jedan za downlink. Sa UMTS-om, ovi vremenski kanali se mogu deliti izmeu najvie 15 pretplatnika. Da bi poveali protok, mogue je da nekoliko vremenskih kanala dodelimo jednom korisniku, ili nekoliko korisnika moe deliti nekoliko vremenskih kanala, tako da kapacitet elije se moe koristiti efikasnije. Dodela moe biti simetrina ili asimetrina: odreeni broj vremenskih kanala za uplink i odreen broj vremenskih kanala za downlink se mogu deliti. TDD je trebalo da bude za pokrivanje bliske zone, u blizini Node B. TDD modalitet podrava aplikacije sa komutaciojom kola i komutacijom paketa. Dinamiko odmotavanje vremenskih kanala bi trebalo da d korisniku vrne protoke od 2Mbit/s, zavisno od zauzetosti i kapaciteta elije.

- 190 -

Struktura rama Privremena struktura rama je specificirana u FDD i u TDD modalitetu. Pojedinane frekvencije su podeljene u ramove duine 10ms. Ram se sastoji od 15 vremenskih kanala trajanja po 667s svaki. Gde kao to TDD koristi ovu strukturu za razliite smerove prenosa, postoje i drugi razlozi za njegovo korienje u FDD modalitetu: Privremena struktura je neophodna i zbog sinhronizacije i zbog vremenskog organizovanja signalizacije.

- 191 -

Kodovi u CDMA Za sada razmatrali smo jedan kod koji se iri. U stvarnosti, to izgleda drugaije. U postojeim mobilnim radio mreama, elije, to jest bazne stanice koriste razliite frekvencije. Pretplatnici se razlikuju po vremenskim slotovima koji su im dodeljeni na odreenoj frekvenciji. Druga razlika se pravi izmeu kanala za govor, kanala za prenos paketa podataka - 192 -

i kanala za signalizaciju. Ovo je postignuto korienjem razliitih vremenskih slotova (i razliitim fizikim strukturama vremenskog slota). U FDD modu, na primer, rzlika izmeu podataka i signalizacije se postie dodeljivanjem razliitog kanalnog koda.

Kanalni kod Kanalni kod pokazuje iskorienost razliitih kanala, kao to su signalizacioni kanali ili kanali za prenos podataka. Ovaj kod ima promenljivu duinu, i koristi se za irenje signala u frekvencijskom domenu sa originalnog opsega na raspoloiv opseg. Nakon to se informacioni signal rairio, sabira se sa ostalim signalima. Ovi kodovi imaju osobinu da ponitavaju jedni druge, kada se pomnoe sami sa sobom. To znai da je proizvod mnoenja koda sa samim sobom logika jedinica. Ako pomnoimo dva razliita koda iz ove porodice kodova, rezultat e biti nula. Sledea osobenost ovog koda je da se sastoji od istog broja ipova. Ovi kodovi se zovu ortogonalni kodovi, to znai da ne pokazuju osobine meusobne korelacije, ili da su potpuno nezavisni jedni od drugih. Po jedan od ovih kodova se dodeljuje svakoj konekciji. Potrebni protoci podataka se mogu menjati za vreme konekcije, gde sistem moe reagovati promenom korienog faktora irenja, a samim tim i koda. Dokle god je jedan kod u upotrebi, on se ne moe dodeliti nekoj drugoj konekciji.

- 193 -

Duina koda odgovara potrebnom faktoru irenja, prema tome, moe se birati samo diskretnim korakom. U FDD modu, faktor irenja moe imati opseg izmeu 4 i 256 u uplink-u i izmeu 4 i 512 u downlink-u. U TDD modu, faktor irenja, u oba, u uplink-u i downlink-u moe varirati izmeu 1 i 16. Uzimajui u obzir njihove matematike osobine, i injenicu da su duina kodova i njihove osobine irenja odreene preko njihovog faktora irenja, ovi kodovi se takoe zovu Ortogonalni kodovi sa promenljivim faktorom irenja (Orthogonal Variable Spreading Factor Codes OVSF).

Ovi kodovi su organizovani u kodno stablo. Njihovo generisanje i dodela podleu odreenim pravilima. Ako gledamo u kodove sa leva na desno, princip generisanja je prilino jasan. Originalni kod Cch 1,0, slui kao poetna taka za grane koje slede. Gornja grana Cch 2,0 sastoji se od njenog dvostrukog osnovnog koda Cch 1,0. Donja grana Cch 2,1 sastoji se od - 194 -

koda Cch 1,0 i invertovanog ili negativnog koda Cch 1,0. Svaki od ova dva koda predstavlja osnovni kod za sledee grane. Tako je Cch 4,0, na primer, Cch 2,0 sa Cch 2,0. Cch 4,1 jednak je Cch 2,0 sa negativnim Cch 2,0, i tako dalje. Sledee pravilo vai za dodelu kodova: Ako je kod iz stabla dodeljen konekciji, sve grane sa kodovima koje slede, kao i svi prethodni kodovi na direktnom putu do baze su zakljuani, i ne mogu se vie koristiti. Ovo je neophodno zbog osiguravanja ortogonalnosti kodova. Koristei jedan od ovih kodova moe pokazati vezu ili slinost izabranim kodovima.

Kod za skremblovanje Da bi se identifikovao Node B u downlink-u i UE uplink-u, drugi kod se mora pomnoiti sa sumom signala. Ovaj kod ne prouzrokuje dalje irenje signala, on samo obezbeuje identifikaciju specifinu za predajnik. Prema tome, razliiti poiljaoci se mogu razlikovati, takoe svi korisnici i Node B-ovi koriste iste frekvenciju. Drugi razlog za koritenje kodovanja je zbog toga to je apsolutna ortogonalnost mogua ako je sinhronizacija prijemnika savrena. Kodovi koji se ovde koriste su svi pseudo sluajni kodovi. To znai da se kreiraju u odreenom broju generatora kroz pseudosluajnu distribucioju nula i jedinica.

- 195 -

Pseudo sluajan znai, da ne postoji prepoznatljiv ablon i nikakva slinost izmeu pojedinanih brojeva u kodu. Njihovo generisanje podlee odreenim matematikim pravilima, prema kojima je mogue stvoriti istu pseudo sluajnu sekvencu koristei iste ulazne parametre. Duina kodova je 218-1 u downlink-u i 224-1 u uplink-u. Njihova duina odgovara broju razliitih kodova. Meu ovim kodovima, UMTS uzima samo 10 ms dugake segmente. To odgovara kodnoj duini od 38400 ipova po radio ramu.

Nakon ukljuenja, korisnika oprema skenira frekvencije, u ovom sluaju to su elije, da bi pronala Node B sa najboljim signalom to je pre mogue. Sa priblino 218 razliitih kodova za skremblovanje u downlink-u za skeniranje, ovo nije lak zadatak. Zbog ovoga, 8192 koda u downlink-u je definisano za normalnu detekciju. Oni su grupisani u 512 kompleta gde svaki od njih ima po 16 kodova. Komplet se sastoji od primarnog koda i 15 sekundarnih kodova. Primarni kod za emitovanje optih informacija u eliji. Svi drugi podaci mogu koristiti obe vrste kodova, i primarne i sekundarne.

- 196 -

Da bi dalje pojednostavili potragu za kodovima, primarni kodovi su podeljeni u 64 kodne grupe sa 8 kodova u svakoj. Informacija o tome koja se kodna grupa koristi, emituje se preko posebnog sinhronizacionog kanala. im korisnika oprema sazna iz koje kodne grupe dolazi kod, potrebno je da skenira samo 8 kodova da bi pronala pravi. Ovo se radi preko korelacionog (uzajamnog) pilot kanala i osam primarnih kodova za skremblovanje u toj kodnoj grupi. Korisnika oprema nalazi dalje informacije o kodovima koji se koriste u eliji na kanalu optih informacija.

6. Protokoli i procedure na vazdunom interfejsu UTRA Izmeu korisnike opreme (UE) i UTRA nalazi se Uu interfejs. Vazduni interfejs se sastoji iz tri sloja. Prvi sloj definie fizike karakteristike i zasnovan je na Wideband CDMA metodu. Ovaj sloj nudi transportne kanale protokolu za kontrolu pristupa medijima (Medium Access Control Protocol). Sloj 2 Medium Access Control (MAC) i Radio Link Control (RLC), koji preuzimaju bezbednosne i kontrolne funkcije. MAC protokol obezbeuje logike kanale za RLC protokol. Radio Resource Control (RRC) kontrolie procese u protokolima na bazi merenja raenim na slojevima protokola. U UTRAN, RRC funkcije delimino obavlja

- 197 -

Node B i delimino se obavlja pomou RNC. RNC, na primer odluuje da li da izvede handover ili ne. Pogledajmo razliite kanale u FDD modu.

U FDD modu fiziki kanal je definisan pomou frekvencije i koda za irenje. Fiziki kanali u uplink-u se razlikuju po relativnoj fazi signala. Kanali mogu biti ili dodeljeni ili zajedniki. Dodeljeni kanali su jasno dodeljeni jednoj korisnikoj opremi (UE). Zajedniki kanali trebaju dodatni adresni sistem, tako da mogu biti korieni sa strane nekoliko korisnikih oprema u isto vreme. Sve ukupno postoje tri fizika kanala. U uplink-u, postoji jedan Dedicated Physical Control Channel (DPCCH) za kontrolu prenosa podataka. Podaci se prenose preko nekoliko Dedicated Physical Data Channel (DPDCH). Faktor irenja koji se koristi odreuje protoke u prenosu na Dedicated Physical Data Channel. U downlink-u, postoji samo Dedicated Physical Channel. Njegov zadatak je slian onom koji ima Dedicated Physical Control Channel i Dedicated Physical Data Channel u uplink-u. Informacija sa DPDCH i DPCCH se vremenski multipleksira na Dedicated Physical Channel. To znai da kontrolna informacija ili podaci se multipleksiraju u vremenu u fiksnom nizu. Fiziki kanali Sledei zajedniki fiziki kanali su odreeni u uplink-u: Korisnika oprema koristi Physical Random Access Channel (PRACH) da bi komunicirala sa mreom na koju eli da se prikljui. Physical Random Access Channel moe se koristiti i za prenos malih podataka u obliku brsta. Physical Common Packet Channel (PCPCH) koristi se za prenos podataka u smeru uplink-a.

- 198 -

Sledei zajedniki fiziki kanali su specifikovani u downlink-u: Physical Downlink Shared Channel (PDSCH) koristi se sa strane nekoliko UE simultano radi prijema podataka. Poto PDSCH deli nekoliko UE, podaci moraju imati adresni deo u zaglavlju da bi bili usmereni na ispravno odredite. PDSCH se moe koristiti samo nakon postavljanja dodeljenog fizikog kanala (DPCH). Mogue je odravati DPCH sa niskim protokom podataka, da na kratko zauzme PDSCH za saobraaj brstovima. Phisical Downlink Shared Channel je uvek vezan sa Dedicated Phisical Channel (DPCH).

Common Control Physical Channel (CCPCH) sastoji se od dva kanala: Primary Common Control Channel (P-CCPCH) i Secondary Common Control Physical Channel (S-CCPCH). P-CCPCH se koristi za prenos sistemskih informacija sa elije. S-CCPCH se koristi za pejding i za prenos malih koliina podataka preko brsta. Synchronization Channel (SCH) se koristi za potragu za elijom i za sinhronizaciju korisnike opreme. Sastoji se od dva kanala: Primary Synchronization Channel (P-SCH) i Secondary Synchronization Channel (S-SCH). Oni se koriste za sinhronizaciju vremenskog slota i sinhronizaciju rama.

Acquisition Indication Channel (AICH) se koristi za potvrdu da je korisnika oprema uspeno izvela Random Access (sluajan pristup).

- 199 -

Paging Indication Channel (PICH) se koristi da prenosi Page Indicators (PI) za podrku pejdingu. A PICH je uvek povezan sa Secondary Common Control Physical Channel, koji se koristi za pejding.

U downlink-u, Common Pilot Channel (CPICH) nosi referentnu fazu na drugi fiziki kanal. Zatim, koristi se da meri snagu signala u eliji, na primer, kada se donosi odluka da li da se izvede handover. CPICH izabira trenutnu eliju ili bira novu, zavisno od snage signala. CPICH koristi primarni kod za skremblovanje odreene elije i prema tome podrava potragu za elijom i macrodiversity. Kao to je napomenuto ranije, 512 primarnih kodova za skremblovanje je podeljeno u 64 kodne grupe sa po 8 kodova u svakoj. Transportni kanali Transportni kanali su smeteni izmeu logikih i fizikih kanala. Oni dozvoljavaju prebacivanje izmeu razliitih fizikih kanala u skladu sa vrstom usluge koju treba preneti. Sledei dodeljeni transportni kanali su specificirani u FDD modu: Dedicated Channel (DCH) je dvosmerni kanal dodeljen ekskluzivno jednoj korisnikoj opremi. Dodeljeni kanal koristi brzu kontrolu snage, Closed Loop Power Control. Brzina prenosa se moe mebnjati svakih 10 ms.

Sledei zajedniki kanali su specificirani u uplink-u: Random Access Channel (RACH) za sluajn pristup korisnike opreme mrei i mogu se koristiti za prenos ograniene koliine podataka i to ne u realnom vremenu. Kako nekoliko UE moe koristiti kanal simultano, postoji rizik da doe do kolizije. Koristi se kontrola snage po sistemu otvorene petlje (open loop). Common Packet Channel (CPCH) se koristi za prenos - 200 -

podataka. Kao i kod Random Access Channel, nekoliko korisnikih oprema se takmii meusobno za prenosne kapacitete, tako da su kolizije mogue. Nasuprot sa RACH, koristi se brza kontrola snage, koja se realizuje kroz dodeljeni downlink kanal. Korienje CPCH je opciono, prema tome nije potrebno da se postavi za svaku mrenu konfiguraciju.

Sledei saobraajni kanali su specificirani za downlink: Broadcast Channel (BCH) se koriste za emitovanje sistemskih i informacija specifinih za eliju. Emituju se konstantnom brzinom prenosa i mogu se primiti na teritoriji cele elije. Paging Channel (PCH) se takoe moe primiti na teritoriji cele elije. Koristi se za pejding signal i za poruke. Forward Access Channel (FACH) se koristi za prenos ogranienih koliina podataka. Koristi sporu kontrolu snage (slow power control). Protok se moe menjati svakih 10 ms. Downlink Shared Channel (DSCH) se koristi sa strane nekoliko UE. Downlink Shared Channel je uvek povezan sa Dedicated Channel (DCH).

Mapiranje transportnih kanala u Fizike kanale Transportni kanali mogu koristiti razliite Fizike kanale: Dodeljeni kanali se direktno mapiraju na Dedicated Physical Data Channel (DPDCH) i Dedicated Physical Control Channel (DPCCH). U downlink-u, mapiraju se na Dedicated Physical Channel (DPCH). Random Access Channel (RACH) koristi Physical Random - 201 -

Access Channel (PRACH) da bi kontaktirao UTRAN. Common Packet Channel prenosi ograniene koliine podataka preko Physical Common Packet Channel. Sistemske i informacije specifine za eliju sa Broadcast Channel (BCH) se alju preko Primary Common Control Physical Channel (P-CCPCH) u eliji. Oba, Forward Access Channel (FACH) i Paging Channel (PCH) koriste Secondary Common Control Physical Channel (S-CCPCH). Downlink Shared Channel (DSCH) koristi Physical Downlink Shared Channel (PDSCH) za prenos podataka.

Logiki kanali Sledei logiki saobraajni kanali su specificirani: Dodeljeni saobraajni kanal (Didicated Traffic Channel DTCH) postoji u oba, u uplink-u i downlink-u. To je taka-taka kanal i dodeljen je jednoj odreenoj korisnikoj opremi. Zajedniki saobraajni kanal (Common Traffic Channel CTCH) je kanal taka-vie taaka, u downlink-u. Ovo znai da se ovaj kanal koristi za emitovanje informacije grupi UE.

Sledei kanali su specificirani za kontrolne funkcije: Dedicated Control Channel (DCCH) je dvosmerni kanal koji prenosi dodeljene kontrolne informacije izmeu UE i UTRAN-a. DCCH je uspostavljen sa RRC konekcijom. - 202 -

Common Control Channel (CCCH) se koristi za razmenu kontrolnih informacija izmeu UE i mree pre nego to se uspostavi RRC konekcija. Sledei Logical Control Channel (LCCH) su specificirani u downlink-u: Broadcast Control Channel (BCCH) koristi se za emitovanje kontrolnih sistemskih informacija irom cele elije. Paging Control Channel (PCCH) se koristi za pejding.

Mapiranje Logikih kanala u Transportne kanale Mapiranje logikih kanala u transportne kanale je kompleksno, pa je zbog toga fleksibilnije nego mapiranje Transportnih kanala u Fizike kanale. Detekcija korisnike opreme se inicira preko Paging Control Channel (PCCH), koji je vezan za Paging Channel (PCH). Opta sistemska i informacija o eliji se prenosi preko Broadcast Control Channel (BCCH), koji moe koristiti transportne kanale, Broadcast Channel (BCH) i Forward Access Channel (FACH). Common Control Channel (CCCH), koji koriste korisnike opreme bez RRC konekcije sa mreom, povezan je sa transportnim kanalima, Forward Access Channel (FACH) i Random Access Channel (RACH). Dedicated Control Channel (DCCH), koji se dodeljuje jednoj UE, koristi transportne kanale, Forward Access Channel (FACH), Random Access Channel (RACH), Common Packet Channel (CPCH), Downlink Shared Channel (DSCH) i Dedicated Channel (DCH) u raznim kombinacijama. Common Trafic Channel (CTCH) koji slui za realizaciju servisa taka-vie taaka je povezan sa Forward Access Channel i slui za prenos informacija koje se emituju u odreenoj eliji. Dodeljeni saobraajni kanal (Dedicated Traffic Channel), koji se koristi za prenos podataka, moe koristiti transportne kanale, Forward Access Channel, Random Access Channel, Common Packet Channel, Downlink Shared Channel i dodeljene kanale u raznim kombinacijama. Ako, na primer, mali paket sa podacima treba preneti u downlink smeru, dodeljeni resurs, kao to je dodeljeni kanal, nije potreban. Paket se moe preneti preko Forward Access Channel.

- 203 -

Protokoli fizikog sloja

Fiziki sloj (nivo) OSI modela pribavlja informacije o servisu prenosa za MAC i vie slojeve. Servisi fizikog sloja opisuju kako i sa kojim karakteristikama se prenose podaci preko vazdunog interfejsa. Prema tome, servisi ovog sloja su transportni kanali. Svakih 10 ms jedan ili vie transportnih blokova se prenosi simultano preko transportnih kanala. Simultano transportovani blokovi se sjedinjuju u jedan Transport Block Set (TBS) radi veeg protoka bita.

- 204 -

Fiziki nivo ima nekoliko funkcija. On prua mogunost za modulaciju i irenje fizikih kanala. Dalje, odgovoran je za vremensku sinhronizaciju, i meki handover, macrodiversity i kontrolu snage zatvorenom petljom (closed-loop power control). Drugi zadatak fizikog sloja je mapiranje transportnih kanala u fizike kanale. Takoe je odgovoran za kodiranje transportnih kanala. Ovo ukljuuje kanalsko kodovanje, detekciju greeke i multipleksiranje i demultipleksiranje transportnih kanala. Kao dodatak, obezbeuje merenja i izvetaje za vie slojeve.

Medium Access Control MAC MAC sloj obezbeuje logike kanale za RLC sloj. Logiki kanali se mapiraju u transportne kanale na MAC sloju. Ovaj sloj obezbeuje merenja za RRC sloj, koji, izmeu ostalog, dozvoljava RNC-u da izvlai zakljuke o koliini saobraaja u okviru elija ili o kvalitetu usluge. Prema tome RRC sloj moe, na primer, odluiti da promeni tip transportnog kanala ako je potrebno.

MAC sloj ima nekoliko funkcija: Rukovanje zajednikim transportnim kanalima. Zajedniki transportni kanali se koriste sa strane nekoliko UE simultano. Zbog toga MAC mora da identifikuje korisnike opreme (UE). Ovo se radi uz pomo RNTI, koji je ubaen u MAC PDU.

- 205 -

Multipleksiranje logikih kanala na transportne kanale. Servisi preneseni u MAC sloj preko logikih kanala se multipleksiraju na jedan transportni kanal. Suprotno tome, transportni kanali se demultipleksiraju na logike kanale. Dinamika promena tipa transportnih kanala. Na osnovu instrukcije sa RLC sloja, MAC sloj vri promenu (prebacuje se) izmeu zajednikih i dodeljenih transportnih kanala. Sluajan pristup. MAC sloj informie RLC sloj o pristupnim slotovima slobodnim za sluajan pristup (random access). Jedan od tih pristupnih slotova koristi se za emitovanje MAC Protocol Data Unit (PDU) preko Random Access Channel ili Physical Random Access Channel (PRACH). Odabir odgovarajueg formata za transport. Za efikasno korienje transportnih kanala, MAC sloj nezavisno odabira odgovarajui transportni format iz skupa transportnih formata. Skup transportnih formata se odreuje sa strane RRC sloja.

Radio Link Control RLC RLC obezbeuje sledee servise za vie slojeve: Uspostavljanje i oslobaanje RLC veze. Postoji jedna RLC konekcija po jednoj radio vezi izmeu krajnjih taaka. Transparentni prenos podataka. Ova usluga ne dodaje bilo kakve informacije o protokolu PDU-ima vieg sloja. RLC sloj moe segmentirati PDU u manje jedinice, ili ako dolaze iz suprotnog smera, sklopiti ih ponovo. Nepotvreni prenos podataka. Ovaj servis se koristi za prenos PDU-ova do krajnje take bez garancije o isporuci. Ipak, RLC sloj moe doneti odluku da li e proslediti PDU na vii sloj. Ovo se odreuje na bazi ispravnosti niza podataka i celovitosti segmentiranog PDU koji se prima.

- 206 -

Potvreni prenos podataka. Ovaj servis garantuje isporuku PDU do krajnje take. Ako RLC sloj nije u mogunosti da isporui podatke korektno, poiljalac PDU se obavetava o tome, i zbog toga ponovo alje isti PDU. Ako se trai sa strane vieg sloja, RLC sloj moe takoe prenositi PDU-ove u nizu. Ako vii nivoi mogu rukovati sa PDU izvan niza, prenos u nizu moe biti izostavljen radi pojednostavljenja prenosa. Postavljanje kvaliteta usluge. Kvalitet usluge za potvreni prenos podataka moe se odrediti preko RRC sloja. Obavetavanje o nepovratnim grekama. Vii nivoi su obavetavani o grekama koje se ne mogu razreiti preko RLC-a kroz izuzetke od normalnih procedura za rukovanje.

Sledee funkcije omoguavaju ove servise: Segmentacija i ponovno sklapanje. Ova funkcija segmentira Packet Data Units (PDUs) sa viih nivoa u manje RLC Payload Units (PUs), ili sklapaju ih ako dolaze iz suprotnog smera. Veliina RLC PU moe biti podeena u Transport Format Set u upotrebi. Vezivanje. Ako za vreme segmentacije, zadnji PU nije kompletno popunjen, ostatak prostora se moe popuniti sa bitima podataka iz sledeeg Packet Data Unit. Punjenje. Kada je vezivanje nemogue primeniti, ostatak PU prostora za podatke popunjava se bitima za popunu (padding bits).

- 207 -

Prenos korisnikih podataka. Ova funkcija podrava prenos korisnikih podataka izmeu RLC slojeva. RLC podrava potvrivanje, nepotvrivanje prenosa paketa i transparentni prenos podataka. Podeavanje kvaliteta usluga (QoS) kontrolie prenos podataka. Ispravka greke. Ova funkcija omoguava ispravku greaka u prenosu preko retransmisije. Isporuka u nizu. Koristei potvrdu prenosa podataka, PDUs sa vieg sloja mogu se prenositi u datom nizu. Otkrivanje duplikata. Ova funkcija otkriva duplikate izmeu primljenih RLC PDUs i osigurava da vii slojevi prime PDU samo jednom. Kontrola protoka. Ova funkcija dozvoljava RLC prijemniku da kontrolie protok, tako to kontrolie kojom brzinom poiljalac moe slati informaciju.

- 208 -

Procedura Traenja elije Za vreme procedure traenja elije UE trai eliju, nakon sinhronizacije rama, sa pronalaskom elije, odreuje njen skrembling kod u downlink-u. Procedura traenja elije se uobiajeno odvija u tri koraka.

Za vreme prvog koraka potrage za elijom, korisnika oprema koristi Primary Synchronization Code (PSC) preneen preko Primary Sichronization Channel (PSCH), u cilju pronalaenja sinhronizacije sa slotom u eliji. Primarni sinhronizacioni kod je isti za sve elije i dugaak je 256 ipova. Signal koji se prima, pretrauje se radi otkrivanja sinhronizacionog koda, uz pomo filtera koji uporeuje primljeni signal sa unapred zadatom sekvencom ipova. im signal napusti filter, povezuje se za impulse koji odgovaraju strukturi vremenskog slota u eliji.

Za vreme drugog koraka potrage za elijom, UE koristi Secondary Sinchronization Code (SSC), koji se prenosi preko Secondary Synchronization Channel. Uz njegovu pomo, i nakon sinhronizacije rama, on odreuje kodnu grupu elije pronaenu u prvom koraku. Procena tri uzastopna bloka od po 256 ipova u svakom od njih, dozvoljava odreivanje pozicije u okviru rama koja pripada njegovoj sinhronizaciji, kao kojoj kodnoj grupi pripada. - 209 -

Ovo je mogue, jer jedna kodna sekvenca od 15 puta 265 ipova je odreena za svaku od 64 kodne grupe.

U treem i poslednjem koraku procedure potrage za elijom, UE odreuje taan primarni kod za skremblovanje koji se koristi u pronaenoj eliji. Za ovu svrhu, UE povezuje sve mogue kodne sekvence iz kodne grupe za primarni kod koji koristi Common Pilot Channel (CPICH). Ovo ne uzima mnogo vremena, jer postoji samo osam primarnih kodova definisanih u jednoj kodnoj grupi. Nakon to je primarni kod za skremblovanje pronaen, PCCPCH, koji prenosi sistemsku i informaciju specifinu za eliju, moe se proitati.

Random Access Sluajni pristup sa strane korisnike opreme je mogu u jednakim intervalima, za vreme pristupnih slotova (Access slots AS). Dva rama sadre petnaest ovih slotova. Razmak izmeu slotova je 5120 ipova. RACH kanal odreuje koji AS korisnika oprema moe da koristi. Postoji dvanaest razliitih RACH podkanala. UE koja koristi kanal 4, na primer, je primljena u pristupni slot 1, 4, 7, 10 i 13. UE se obavetava preko BCH o slobodnim kanalima u eliji. Na poetku procedura sluajnog pristupa UE se ponekad mora takmiiti sa drugim UE. Zbog ovoga UE prenosi preambulu koja se sastoji od 4096 ipova. Sve ukupno postoji 16 razliitih preambula, koje su - 210 -

napravljene od 256 struktura koje ire potpis. Prema tome, jedan pristupni slot obzbeuje pristup bez kolizije za 16 korisnikih oprema. U sluaju blokade, UE prenose druge preambule sa veom prenosnom snagom. Ako je UE bila uspena, ona alje poruku duine 10 do 20 ms.

Pre nego to se moe izvesti sluajni pristup, UE mora primiti sledeu informacije preko Broadcast Channel (BCH): Kod za skremblovanje preambule. Duina poruke od 10 do 20 ms. Potpise dostupne za pravljenje preambule. Dostupne RACH podkanale Prenosnu snaga za preambulu i deo za poruku. Parametre koji odreuju snagu za emitovanje u sluaju da poruka nije potvrena ili je odbijena.

Korisnika oprema bira metodom sluajnog odabira jedan RACH kanal, koji odreuje slobodan pristupni slot u trenutnom TDMA ramu. Nakon sluajnog odabira potpisa, preambula se generie i alje na dati pristupni slot sa odreenom emisionom snagom. Nakon to se preambula prenese UE eka potvrdu prenosa preko AICH. Ako UE ne primi potvrdu prenosa, novi potpis se bira i preambula se alje u drugi pristupni slot sa veom emisionom snagom. Ovi pokuaji se ponavljaju sa veom snagom za svako ponovno emitovanje. Nakon

- 211 -

odreenog broja neuspenih pokuaja pristupa, UE vie i ne pokuava prenos. Vii mreni slojevi se obavetavaju o neuspenom sluajnom pristupu.

Nakon potvde uspenog prenosa, poruka se prenosi sa kanjenjem od tri ili etiri vremenska slota, i vii slojevi mree se informiu o uspenom pristupu.

rt W. Heath Jr., University of Texas at Austin

- 212 -