Sie sind auf Seite 1von 316

Klajv Barker, UTKANI SVET

Knjiga prva U KRALJEVSTVU KUKAVICE Prvi deo ONAJ TAMO DIVLJI PLAVI "Nije mi znan miliji prizor ovekovom oku od njegove domovine..." Homer, Odiseja 1. ONAJ KOJI SE VRAA KUI 1. Nita nikada ne poinje. Ne postoji nikakav prvi trenutak; nikakva pojedinana re iz koje, ili mesto iz koga, proistie ova ili bilo koja druga pria. Uvek nailazimo na niti koje moemo slediti do neke ranije prie, kao i do pria koje njoj prethode; meutim, inie nam se da veze postaju sve oskudnije dok glas pripovedaa zamire, jer

svako e doba eleti da pria bude ispriana kao da je njegova vlastita tvorevina. Tako paganin biva posveen, tragino postaje smeno; veliki ljubavnici se raznee, a demoni se pretvaraju u igrake na navijanje. Nita nije postojano. Laica plovi tamo-amo, injenica i mata, um i stvar utkani u ustrojstva kojima samo ovo moe biti zajedniko; da je negde izmeu njih skriven filigran koji e vremenom prerasti u neki svet. To znai da je sasvim svejedno gde emo izabrati da se iskrcamo. Moda negde izmeu napola zaboravljene prolosti i budunosti koju tek nasluujemo. Na primer, ovde. U ovoj bati, o kojoj se niko ne brine ve tri meseca od smrti njene zatitnice, tako da ona sada neobuzdano buja pod zaslepljujue svetlim kasnim avgustovskim nebom; u bati iji plodovi vise neobrani, a leje izgledaju kao da u njima raste samo trava i prete da se pobune, jo tokom ovog leta to ga odlikuje smenjivanje obilnih padavina i iznenadnih sparnih dana. U ovoj kui, koja se ni po emu ne razlikuje od stotine drugih samo u ovoj ulici i ija je stranja strana tako blizu eleznikih ina da za vreme prolaska sporog voza iz Liverpula za Kru na dasci prozora u dnevnoj sobi zadrhu psii od kineskog porculana. Kod ovog mladia, koji upravo izlazi kroz stranja vrata i upuuje se niz obraslu stazu ka tronoj daari iz koje upravo poinju da dopiru sveopte gukanje i lepet krila u znak dobrodolice. Ime mu je Kalhum Muni, ali svi ga znaju kao Kala. Ima dvadeset est godina i ve je pet godina zaposlen u jednom osiguravajuem preduzeu u centru grada. U poslu uopte ne uiva, ali mogunost da utekne iz grada u kome je iveo celog ivota nikada nije bila manja nego sada posle majine smrti, a to se i te kako zorno ogleda u izmuenom izrazu na njegovom lepukastom licu. Prilazi vratima golubarnika, otvara ih i u tom trenutku... u nedostatku neeg boljeg... polee ova pria. 2. Kal je nekoliko puta kazao ocu da donji deo vrata golubarnika propada. Za kratko vreme e daske potpuno istruliti, i omoguiti pacovima koji su iveli i gojili se du pruge da dopru do golubova. Ali Brendan Muni od Elenine smrti nije vie pokazivao gotovo nikakvo zanimanje za svoje ptice takmiarke. Uprkos tome, ili moda ba zbog toga to su te ptice bile njegova velika strast tokom njena ivota. Koliko je puta Kal uo majku kako se ali da Brendan provodi vie vremena sa svojim dragocenim golubovima nego u kui? Vie ne bi morala da se ali zbog toga; sada je Kalov otac skoro cele dane provodio sedei pored stranjeg prozora, zurei napolje u batu i posmatrajui kako divljina, lagano ali sigurno, osvaja rukotvorinu njegove ene, kao da e u tom prizoru rasula pronai klju kako da na slian nain izbrie svoj bol. Ali nije bilo nikakvih znakova da je bilo ta nauio za vreme svog straarenja. Svakoga dana, kada bi se Kal vratio u kuu u Ulici Koija - kuu koju je mislio da je zauvek napustio jo pre pet godina, ali u koju je morao da se vrati kada je otac ostao sam - inilo mu se da je Brendan sve sitniji i sitniji. Ne pogrbljen, ve nekako skvreniji, kao da je odluio da bude to je mogue manja meta svetu koji je odjednom postao neprijateljski raspoloen. Promrmljavi pozdrav pticama kojih je u golubarniku bilo otprilike etrdeset, Kal zakorai unutra i suoi se sa prizorom krajnje uznemirenosti. Svi osim nekolicine golubova leteli su tamoamo po svojim kavezima, kao da ih je obuzelo neko ludilo. Nisu li pacovi prodrli unutra, pitao se Kal? Poeo je da se osvre da vidi nije li poinjena bilo kakva teta, ali nigde nije bilo nikakvog vidljivog znaka koji bi ukazao na to ta je podstaklo ovo mahnitanje. Nikada ih nije video tako uzbuene. itavih pola minuta zbunjeno je stajao, posmatrajui ih, dok mu se u glavi vrtelo od lepeta njihovih krila, pre no to je odluio da ue u najvei kavez i izdvoji nagraene ptice iz guve kako ne bi nastradale. Odbravio je vrata i odkrinuo ih tek nekoliko centimetara kada je jedan od prologodinjih

ampiona, obino miran mujak poznat, kao i sve ostale ptice, po svom broju - 33 - poleteo ka procepu. Zaprepaen bzinom kojom mu se ptica pribliavala, Kal je pustio vrata, i za tih nekoliko sekundi kada su mu prsti skliznuli sa reze i ponovo je dohvatili, 33 je umakao. "Proklet bio!" povika Kal, a ta se psovka isto toliko odnosila na njega samog koliko i na pticu, jer je ostavio irom otvorena i vrata golubarnika, te je - oigledno ne vodei rauna o tome ta mu se moe desiti dok bude ostvarivao svoj naum - 33 sada odmicao put neba. Za onih nekoliko trenutaka koji su Kalu bili potrebni da ponovo zabravi kavez, ptica je proletela kroz vrata i umakla. Kal krenu posrui u poteru za njom, ali kada je izaao 33 je ve bio visoko iznad bate. U visini krova napravio je tri kruga sve jedan vei od drugoga, kao da se orijentie. A onda se izgleda odluio i poleteo u pravcu sever-severozapad. Kalovu panju privue kucanje, i kada je spustio pogled ugleda oca na prozoru kako mu iznutra neto govori. Kal primeti da je izraz na Brendonovom izmuenom licu ivlji no to je mesecima bio; bekstvo ptice izgleda da je privremeno uspelo da ga izvue iz malodunosti. Nekoliko trenutaka kasnije naao se na stranjim vratima, i upitao ta se dogodilo. Kal nije imao vremena da mu objanjava. "Odleteo je..." doviknu mu. Zatim, ne skidajui pogled s neba, krenu stazom koja je vodila pored kue. Kada je stigao do proelja, ptica je jo bila na vidiku. Kal preskoi ogradu i pree trkom preko Ulice Koija, odluivi da krene u poteru. Meutim, znao je da je to sasvim beznadeno. Sa vetrom u repu najbolje ptice u stanju su da postignu maksimalnu brzinu od 70 milja na as, i mada se 33 nije takmiio najvei deo godine i dalje je bio u stanju da lako ostavi za sobom oveka koji tri. Ali Kal je znao da ne moe izii ocu na oi ako bar ne pokua da sledi begunca, ma kako to bilo bezizgledno. Na kraju ulice izgubio je iz vida svoj plen jer su ga zaklonili vrhovi krovova, te je krenuo obilaznim putem preko nadvonjaka to je prelazio preko Vulton Rouda, preskaui odjednom po tri-etiri stepenika. Sa vrha se pruao dobar pogled na grad. Na sever prema Vulton Hilu, i na istok i jugoistok, preko Alertona prema Hants Krosu. Pojavie se pred njim nizovi krovova venice, svetlucajui na estokoj poslepodnevnoj ezi, a gusto zbijene ulice napravljene po ustrojstvu kostiju haringe naglo su u daljini ustupale mesto industrijskoj pustoi Speka. Kal je mogao da vidi i goluba, mada je predstavljao jo samo taku koja se gubila velikom brzinom. To i nije bilo vano, jer sa ove uzvisine bilo je sasvim jasno kuda se 33 uputio. Na manje od dve milje od mosta vazduh je bio pun ptica koje su kruile unaokolo, bez sumnje privuene u tu oblast nekom veom koliinom hrane. To se deava bar jednom svake godine, kada se mravi ili insekti iznenada uzmuvaju, a ptiiji ivalj grada ujedini prodrljivost. Galebovi se diu sa blatnjavih obala Merzia i lete zajedno sa drozdom, avkom i vorkom, svi zadovoljni to e se pridruiti gozbi dok im leto jo greje lea. To je, nema sumnje, bio poziv koji je 33 uo. Poto joj je dosadila ujednaena dijeta to se sastojala od kukuruznog i javorovog zrnevlja, poto se umorila od reda koji je vladao u pretrpanom golubarniku i jednolinih dana - ptica je poelela da izie; poelela je da se vine uvis i odleti. Poelela je da dan provede na visokoj nozi; da jede ono oko ega mora malo da se pomui ako eli da ga uhvati, ali je zato mnogo ukusnije; u drutvu divljih stvorenja. Sve je to Kalu prolo kroz glavu, na neki neodreeni nain, dok je posmatrao jato koje je kruilo. Znao je da je sasvim nemogue pronai jednu odreenu pticu meu ovim razuzdanim mnotvom. Preostaje mu jedino nada da e se 33 zadovoljiti ovom leteom gozbom i da e, kada se zasiti, postupiti onako kako je obuen i vratiti se kui. Meutim, sam prizor ovolikog mnotva ptica predstavljao je neto neobino privlano, tako da je Kal, preavi most, krenuo prema epicentru pernatog ciklona. 2. PROGONITELJI Aena na prozoru hotela Hanover razmakla je sivu zavesu i pogledala na ulicu.

"Da li je mogue...?" promrmljala je obraajui se senkama smetenim u uglu sobe. Njeno pitanje ostalo je bez odgovora koji i nije bio bitan. Koliko god izgledalo nemogue trag je neosporno vodio ovamo, u ovaj izmuen grad, to lei pun modrica i zanemaren pored reke po kojoj su nekada plovili brodovi za prevoz robova i pamuka, reke koja sada jedva uspeva da se dovue do mora. U Liverpul. "Kakvo mesto", primeti ona. Neki maloletni ista ulica gonio je sam sebe po ulici, podiui pretpotopno smee u vazduh. "emu se to toliko udi?" upita mukarac koji je poluleao a polusedeo na krevetu, na jastucima koji su podupirali njegovo masivno telo, sa rukama prekrtenim iza glave. Imao je iroko lice ije su crte bile isuvie izraene, kao u kakvog glumca koji je izgradio karijeru kao miljenik masa i postao pravi majstor za jeftine efekte. Njegova usta, koja su umela da se osmehnu na hiljadu naina, pronala su jedan to je odgovarao njegovoj dokonosti, te on ree: "Dobro su nas navozali. Ali gotovo da smo stigli. Zar ne osea? Ja oseam." ena se osvrnu i pogleda mukarca. Skinuo je sako, njen poklon koji je predstavljao najvei dokaz ljubavi prema njemu, i bacio ga preko naslona stolice. Koulja mu je bila natopljena znojem ispod pazuha, a lice votano uto na poslepodnevnoj svetlosti. Uprkos svemu to je oseala prema njemu - a to je bilo dovoljno da se prepadne od svoenja rauna - bio je samo ljudsko bie, i danas, posle dugog putovanja po vruini, na njemu su se jasno primeivale njegove pedeset dve godine. Sve vreme koliko su bili zajedno, progonei Fugu, pozajmljivala mu je svu snagu koju je mogla, a on je njoj, pak, pozajmljivao svoj um i umenost u preivljavanju u ovom carstvu. Porodice su ovaj kukavan ljudski svet, u kome je morala da obitava zarad osvete, oduvek zvale Kraljevstvom Kukavice. Ali potera e svakog asa biti okonana. advel - ovek na krevetu - izvui e korist iz onoga to e uskoro pronai, a ona e biti osveena kada njegov plen bude ocrnjen i prodat u ropstvo. Zatim e sva sretna ostaviti Kraljevstvo da i dalje hodi svojim neistim putevima. Ponovo je usredsredila panju na ulicu. advel je bio u pravu. Predvodili su ples. Ali muzika e uskoro jenjati. Sa mesta gde je advel leao jasno je video, naspram prozora, Imakolatinu <Imakolata (Immacolata) - Immaculate na engleskom znai ist, neokaljan, bez i najmanje greke, besprekoran> siluetu. Po ko zna koji put poeo je da razmilja o tome kako da proda ovu enu. Bila je to isto akademska veba, razume se, ali takva koja je zahtevala potpuno upoljavanje njegovih sposobnosti. Po profesiji je bio prodavac; time se bavio jo od najranije mladosti. Za njega je to bilo vie od zanimanja, bilo je to polje na kome je iskazivao svoju genijalnost. Hvalisao se da nema te stvari ili bia za koje ne bi mogao da pronae kupca. U svoje vreme trgovao je nepreraenim eerom, prodavao runo oruje, lutke, pse, ivotna osiguranja, staru odeu i drae za rasvetu. Trgovao je lurdskom vodicom i haiom, kineskim paravanima i patentiranim lekovima protiv zatvora. Meu svim tim stvarima, razume se, bilo je mnotvo smicalica i lanih predmeta, ali niega, ba niega to pre ili kasnije ne bi uspeo da utrapi masama, bilo zavoenjem, bilo zastraivanjem. Ali na njoj - Imakolati, toj ne ba eni s kojom je delio svaki budni trenutak tokom mnogo proteklih godina - na njoj se nije usuivao da isproba taj svoj ve poslovini talenat za trgovanje. Kao prvo, bila je neobina, a kupci to ba ne vole. Ne svia im se dvosmislena roba; ele samo ono to je jednostavno i pouzdano. Ona nije bila pouzdana; oh, ona to uopte nije bila; umela je tako uasno da se razbesni, a jo je opasnija bila kada bi nekog ili neto kovala u zvezde; nije bila ni jednostavna. Pod zraeom lepotom njenog lica, iza pogleda koji je skrivao vekove, a ipak je umeo da bude tako neposredan da je ledio krv, ispod tamno maslinaste koe, koe Jevrejke, nalazila su se oseanja koja su mogla da naduvaju i sam vazduh samo ako bi se nala na slobodi. Bila je suvie osobena da bi je mogao prodati, zakljui on - ne prvi put - i naredi sebi da zaboravi tu mogunost. Nije smeo da se nada kako e ikada njome ovladati; zato onda da se time mui? Imakolata se okrete od prozora. "Jesi li se odmorio?" upita.

"Ti si bila ta koja je elela da se skloni sa sunca", podseti je on. "Spreman sam da krenem kada god bude htela. Mada nemam pojma odakle bi trebalo da krenemo..." "To je bar lako", prekide ga Imakolata. "Sea se ta je moja sestra prorekla? Dogaaji su blizu kritine take." Dok je govorila, senke u uglu sobe ponovo se uzmuvae i Imakolatine dve mrtve sestre pokazae svoje eterine obrise. edvel se nikada nije prijatno oseao u njihovom prisustvu, a one su ga, pak, oduvek prezirale. Ali ona starija, Hag, Beldam <hag (Hag) - Hag na engleskom znai runa, stara ena, vetica. Beldam (Beldam) - beldam(e) na engleskom znai stara ena, stara vetica>, posedovala je sposobnosti proroice, u to nije bilo sumnje. Ono to je videla u postporo ajnim otpacima svoje sestre, Magdalene, obino bi se pokazalo tanim. "Fuga ne moe jo dugo ostati skrivena", primeti Imakolata. "im se pokrene stvara vibracije. To ne moe da izbegne. Jer mnogo je ivota stisnuto u tom jednom sklonitu." "A da li ti osea bilo ta od tih... vibracija?" upita edvel, prebacivi noge preko ivice kreveta i ustavi. Imakolata odmahnu glavom. "Ne. Jo ne. Ali uskoro emo biti spremni." edvel dohvati sako i navue ga. Tkanina zasvetluca, bacivi preko sobe zavodljive zrake. Pri njihovom kratkotrajnom sjaju ugledao je na trenutak Magdalenu i Hag. Starica prekri oi pred tim rasipnim sjajem to je dopirao iz sakoa, uplaivi se njegove moi. Magdalena se nije uzbu ivala; njeni kapci su odavno bili priiveni preko onih duplji slepih od roenja. "Kada kretanja otponu moda e nam biti potrebno sat dva da odredimo odakle dopiru", ree Imakolata. "Jedan sat?" odvrati pitanjem edvel. ...potera koja ih je na kraju dovela ovamo danas mu se inila dugom kao jedan ivotni vek... "Jedan sat mogu da saekam". 3. KO JE POKRENUO TLO? Ptice nisu prestale da krue iznad grada dok se Kal pribliavao. Umesto svake koja bi odletela, tri ili etiri druge bi se pridruile mnotvu. Taj fenomen nije proao nezapaen. Ljudi su stajali na ploniku i na ulaznim vratima, akama zaklanjajui oi pred sjajem neba i zurili navie. Odasvud su se ula miljenja koja su objanjavala ta je razlog ovom okupljanju. Kal se nije zaustavljao da ponudi svoje, ve je nastavljao da se probija kroz lavirint ulica; povremeno bi ipak morao da se vrati i pronae novi put, ali postepeno se sve vie pribliavao sreditu. A sada, kada je stigao, pokazalo se da je njegova prvobitna teorija bila pogrena. Ptice se nisu gostile. Nije bilo nikakvog obruavanja na estonone mrvice niti svae oko njih, kao ni bilo kakvog traga prisustvu insekata u niim slojevima vazduha koji su mogli da ih privuku u tolikom broju. Ptice su jednostavno kruile. Neke manje vrste, vrapci i zebe, umorne od letenja, poreale su se du krovova i ograda, ostavivi svoju veu sabrau - crne vrane, svrake, galebove - u visinama. Ni golubovi nisu ovde predstavljali retkost; bilo ih je svih vrsta, okupljali su se i kruili u jatima od po pedesetak, pa i vie, dok su se njihove senke mrekale po krovovima. Bilo je tu i nekih pitomih ptica, koje su, nema sumnje, pobegle kao i 33. Kanarinaca i australijskih papiga: ptica koje je od njihovog prosa i zvonia odvukla ista ona nepoznata sila to je okupila i ostale. Jer, za te je ptice boravak na ovom mestu bio ravan samoubistvu. Iako su njihovi drugari za sada bili suvie uzbueni ovim obredom da bi primetili kune ljubimce u svojoj blizini, sigurno nee biti toliko ravnoduni kada ih arolija kruenja vie ne bude povezivala. Bie okrutni i brzi. Obruie se na kanarince i papige te im iskopati oi, ubijajui ih samo zato to su dozvolili da budu pripitomljeni. Ali za sada sabor je bio miroljubiv. Peo se u vazduh, vie, sve vie, osvajajui nebo. Potera za ovim prizorom odvela je Kala u deo grada po kome je retko lutao. Ovde su jednostavne etvrtaste optinske zgrade ustupile mesto zaputenoj i jezovitoj niijoj zemlji, na kojoj su se jo nalazile ulice sa nekada lepim kuama na tri sprata koje su na neobjanjiv nain izbegle buldoere, i sada su stajale okruene poravnatim delovima to su ekali na bolja vremena koja

nikada nisu dola; ostrva u moru praine. Jedna od tih ulica - Ulica Tuge stajalo je na znaku - izgleda da je predstavljala mesto iznad koga su se jata okupila. U njoj se steklo vie iscrpljenih skupina ptica nego u bilo kojoj oblinjoj ulici; cvrkutale su i istile perje pod strehama, na vrhovima dimnjaka i na televizijskim antenama. Kal je s podjednakom panjom osmatrao i nebo i krovove, napredujui istovremeno du Ulice Tuge. A onda je - mada su anse bile hiljadu prema jedan - ugledao svoju pticu. Usamljenog goluba koji je razdvajao oblak vrabaca. Godinama je osmatrao nebo ekajui da se golubovi vrate sa trka, usled ega mu se vid neverovatno izotrio; mogao je da prepozna odreenu pticu na osnovu desetak njenih osobenih znakova za vreme leta. Pronaao je 33; u to nije bilo sumnje. Ali jo dok ju je pratio pogledom, ptica je nestala iza krovova Ulice Tuge. Ponovo se dao u poteru, pronaavi jednu usku uliicu koja je presecala prostor izmeu kua sa balkonima na pola puta du niza zgrada. Nije bila naroito odravana. Gomile odbaenih stvari iz kua protezale su se celom njenom duinom; retke kante za ubre leale su prevrnute, a njihov sadraj razvuen unaokolo. Ali na dvadeset jardi od mesta na kome je on stajao neko je neto radio. Dvojica radnika manevrisala su naslonjaem pokuavajui da ga iznesu iz stranjeg dvorita jedne od kua, dok je trei zurio u ptice. Njih nekoliko stotina okupilo se du zidova koji su opasivali dvorita, po ispustima prozora i ogradama. Kal je iao tamo-amo du ulice pomno zagledajui okupljene ptice traei meu njima golubove. Naao ih je desetak u tom mnotvu, ali nijedan nije bio onaj za kojim je tragao. "ta misli o ovome?" Stigao je na nekih deset jardi od radnika koji su selili nametaj, i jedan od njih, onaj lenjivac, obratio mu se pitanjem. "Ne znam ta da mislim", odvrati on iskreno. "Moda se spremaju na seobu", dobaci mlai od one dvojice koji su nosili naslonja, ispustivi svoj deo tereta i zagledavi se u nebo. "Ne budi glup, ejne", ree drugi, Zapadnoindijac. Njegovo ime - Gideon - bilo je ispisano na leima jednodelnog odela koje je nosio. "Zato bi se selile usred jebenog leta?" "Suvie je vrue", glasio je odgovor lenine. "U tome je stvar. Suvie je jebeno vrue. Prokuvali su im mozgovi tamo gore." Gideon sada spusti svoju polovinu naslonjaa i osloni se o zid stranjeg dvorita, pripalivi pola cigarete koju je izvukao iz gornjeg depa. "Ne bi bilo loe, zar ne?" promrmlja on. "Biti ptica. U prolee lepo doe ovamo, a onda u jesen zbrie na jug Francuske da ti se dupe ne smrzne." "One ne ive dugo", javi se Kal. "Stvarno?" upita Gideon, povukavi dim iz cigarete. Zatim slegnu ramenima. "Kratko ali slatko", primeti on. "Odgovara mi." ejn upnu onih nekoliko plavih dlaka koje je trebalo da predstavljaju brkove. "Ti se razumeva u ptice, zar ne?" upita on Kala. "Samo u golubove." "Sprema ih za trku, a?" "Ponekad..." "Moj zet dri male hrtove," dodade trei ovek, onaj lenjivac. Pogledao je u Kala kao da je ova sluajnost bila gotovo udnovata i kao da e im ona sada omoguiti da u askanju provedu mnoge asove. Ali sve to je Kal mogao da smisli kao odgovor bilo je: "Psi." "Tako je", primeti drugi ovek, oduevljen to su se bar oko neega sloili. "Ima ih pet. Ali jedan je uginuo." "teta", ree Kal. "Pa i nije. Bio je, jebi ga, slep na jedno oko, a na drugo nije video." ovek prasnu u smeh na ovu primedbu, to istog asa prekinu razgovor. Kal ponovo obrati panju na ptice, i osmehnu se kada ugleda - na gornjoj izboini prozora kue - svoju pticu.

"Vidim ga", ree on. Gideon krenu za njegovim pogledom. "A ta to?" "Mog goluba. Pobegao je." Kal pokaza prstom. "Tamo. Na sredini ispusta. Vidite ga?" Sada se sva trojica zagledae. "Vredi li ta?" upita lenjivac. "Ti samo na to misli, Brazo", primeti ejn. "Samo pitam", odvrati Brazo. "Osvojio je neke nagrade", ree Kal, sa izvesnim ponosom. Pogled mu je bio prikovan za 33, mada golub nije pokazivao nikakve znake da eli da odleti; istio je perje na krilima i s vremena na vreme okretao maleno i sjajno oko put neba. "Ostani tu..." obrati se jedva ujno Kal ptici, "...ne mii se." A zatim upita Gideona: "Mogu li da uem? Da pokuam da ga uhvatim?" "Samo izvoli. Stara cura ija je ovo kua, otpremljena je u bolnicu. Odvozimo nametaj da bi se podmirili rauni." Kal krenu kroz dvorite i, zaobiavi starudiju koju je trio tamo nagomilao, ue u kuu. Unutra je vladao nered. Ako je stanarka ikada posedovala ita vredno to je odavno uklonjeno. Ono nekoliko slika to je jo visilo na zidovima bilo je bezvredno; nametaj star, ali ne dovoljno da bi ponovo bio u modi; prostirke, jastuci i zavese toliko propali da su jedino za spaljivanje bili dobri. Zidovi i tavanica doslovce natopljeni dimom koji se dugi niz godina taloio na njima, a poticao je od svea, postavljenih na sve police i ispuste sa kojih su visili stalaktiti poutelog voska. On krenu kroz lavirint elija, tamnih odaja, i na kraju stie do hodnika. Prizor je i ovde bio u istoj meri obeshrabrujui. Smei linoleum bio je naboran i iscepan, i svuda se oseao prodorni miris plesni, praine i trulei koji se svuda uvlaio. Kal pomisli kako je dobro to su je sklonili sa ovog odvratnog mesta, ma gde da se sada nalazila; bolje joj je i u bolnici, gde su bar aravi suvi. On krenu uz stepenice. Obuze ga neko udno oseanje dok se peo u mrak gornjeg sprata i sa svakim preenim stepenikom sve manje razaznavao stvari oko sebe, oslukujui ptice koje su se komeale po krovu od kriljca iznad njegove glave, i priguene krike galebova i vrana. Iako je to, nema sumje, samo zamiljao, inilo mu se da uje kako njihovi glasovi krue, kao da je upravo ovo mesto predstavljalo sredite njihove panje. Priseti se fotogafije iz National Geographicala. Studije zvezda snimljene pomou kamere to snima na mahove, na kojoj su takasta svetla opisivala krugove dok su se kretala, ili je bar izgledalo da se kreu, preko neba, a zvezda Severnjaa, Ekser nebesa, postojano stajala u njihovom sreditu. Zvuk kruenja i slika koju je on dozvao, poee da mu pomuuju svest. Odjednom je osetio slabost, pa ak i strah. Ovo nije trenutak za pokazivanje slabosti, ukori on sam sebe. Morao je da uhati pticu pre no to ona ponovo odleti. Ubrza korak. Na vrhu stepenita zaobiao je nekoliko komada nametaja iz spavae sobe i otvorio jedna od nekolikih vrata na koja je naiao. Soba koju je odabrao nalazila se do one na ijem se ispustu smestio 33. Sunce je prosijavalo kroz prozor bez zavesa; od ustajale toplote elo mu se iznova orosi znojem. Nametaj je bio iznesen i iz ove sobe, tako da je jo jedino kalendar za 1961. godinu svedoio da je u njoj nekada neko boravio. A na njemu fotografija lava ispod drveta, sa kudravom, monolitnom glavom poloenom na ogromne ape, zamiljena pogleda. Kal ponovo izie na odmorite, odlui se za druga vrata i sada stupi u pravu sobu. Tamo, iza potamnelog stakla, nalazio se golub. Sada je sve bilo pitanje taktike. Morao je da pazi da ne prepadne pticu. Paljivo je priao prozoru. Na suncem okupanom ispustu 33 je okrenuo glavu i trepnuo, ali se nije pokrenuo. Kal prestade da die, pa spusti ake na okvir prozora kako bi ga podigao, ali mu to ne uspe. Hitrim pregledom ustanovio je zato. Okvir je jo pre mnogo godina bio zakovan desetinom eksera koji su duboko prodrli u drvo. Bio je to primitivan nain odbrane od lopova, ali nema sumnje zadovoljavajui za staricu koja je ivela sama. Iz dvorita do njega dopre Gideonov glas. Provirivi napolje uspeo je da vidi trio kako iz kue izvlai veliki urolan tepih, dok je Gideon bez prestanka izdavao nareenja.

"...na moju levu stranu, Bazo. Levu! Zar ne zna koja ti je leva strana?" "Poao sam ulevo." "Ne na tvoju levu, idiote. Moju levu." Pticu na ispustu nije uznemirilo ovo komeanje. inilo se da joj je sasvim dobro tu gde se nalazi. Kal krenu nazad niz stepente, zakljuivi, dok se sputao, da mu jo jedino preostaje da se popne na zid koji opasuje dvorite i izvidi moe li odatle ulagivanjem da namami pticu. Psovao je sam sebe to nije poneo dep pun zrnevlja. Ovako e morati da se zadovolji gukanjem i slatkim reima. Kada je ponovo iziao u pregrejano dvorite, naao je radnike kako se odmaraju poto su uspeli da izvuku tepih iz kue. "Nisi imao sree?" upita ejn Kala, kada ga je video kako izlazi. "Nisam uspeo da otvorim prozor. Morau da pokuam odavde." Primetio je da mu je Bazo uputio jedan prezriv pogled. "Nikada nee uspeti odavde da uhvati tog klipana", ree on, eui se po buretu za pivo koje mu se sijalo izmeu majice i pojasa. "Pokuau sa zida", odvrati Kal. "uvaj se...", dobaci mu Gideon. "Hvala." "...mogao bi da slomi vrat..." Koristei rupe u malteru koji se gulio kao stepenike, Kal se pope na osam stopa visok zid to je delio ovo dvorite od susednog. Sunce mu je prilo vrat i teme, i on ponovo, samo u blaem obliku, oseti istovetnu vrtoglavicu koja mu se javila dok se peo stepenitem. Uzjahao je zid kao da je u pitanju kakav konj, i ostao tako da sedi na njemu dok se nije privikao na visinu. Zid je bio irok koliko jedna cigla, tako da je bilo dovoljno prostora za hodanje, ali Kal nikada nije bio ljubitelj visina. "ini se da je ovo nekada bio lep runi rad", uo se Gideonov glas iz dvorita ispod njega. Kal baci pogled nadole i vide da Zapadnoindijac klei pored tepiha koji je odrolao taman toliko da se sada videla njegova tanano istkana ivica. Bazo se uputio do mesta na kome je Gideon uao i stao pomno da ispituje odrolani deo. Poeo je da elavi, primeti Kal, pa je kosu dobrano ulepio uljem kako bi sakrio dotino mesto. "teta to nije u boljem stanju", primeti ejn. "Stani malo", javi se Bazo. "'ajde da ga bolje pogledamo." Kal ponovo usredsredi panju na svoj problem - da se uspravi na zidu. ilim e bar krae vreme zabaviti njegovu publiku; molio se da to bude dovoljno dugo dok se ne uspravi. Ovde gore nije bilo ni daka vetra koji bi ublaio estinu sunca; oseao je kako mu znoj curi niz torzo i kako mu se natopljeni donji ve lepi za zadnjicu. Zatim oprezno poe da se uspravlja; prvo je jednu nogu podigao u kleei poloaj - a obema akama nastavio grevito da stee ciglu. Odozdo se ulo odobravajue mrmljanje kada je jo jedan deo ilima ugledao svetlost dana. "Vidi samo taj rad", ree Gideon. "Misli li isto to i ja?" upita Bazo, priguenim glasom. "Ne znam, mora mi rei ta ti misli", zau se Gideonov odgovor. "ta kae da ga odnesemo Dilkristu. Mogli bismo da nabijemo dobru cenu za ovo." "Gazda e saznati da je nestao", pobuni se ejn. "Tie, bre", opomenu ga Bazo, podseajui svog drugara na Kalovo prisustvo. Ali Kal je bio isuvie zaokupljen svojim budalastim balansiranjem na zidu da bi obratio panju na njihovo dogovaranje oko beznaajne krae. Konano je uspeo sa oba stopala da stane na zid i poeo da se priprema na uspravljanje. Razgovor u dvoritu se nastavio. "Uhvati suprotni kraj, ejne, 'ajd da ga vidimo celog..." "Misli da je persijski?" "Pojma nemam." Kal se krajnje sporo uspravljao, sa rukama ispruenim pod uglom od devedeset stepeni u

odnosu na telo. Osetivi da stoji dosta stabilno, usudio se da baci jedan brzi pogled prema ispustu prozora. Ptica je jo bila tamo. Odozdo je uo kako nastavljaju da odmotavaju ilim i mrmljanje mukaraca propraeno reima divljenja. Ne obazirui se na njihovo prisustvo koliko god je to bio u stanju, on napravi svoj prvi posrui korak po zidu. "Hej ti..." poe da mrmlja obraajui se beguncu. "... sea me se?" 33 nije obraao panju na njega. Kal napravi i drugi drhtavi korak, pa trei, dok mu je samopouzdanje sve vie raslo. Poeo je da shvata u emu je trik kod balansiranja. "Hajde, sii", gugutao je, poput kakvog providnog Romea. Ptica je izgleda konano prepoznala glas svog vlasnika, te je iskrenula glavu u Kalovom pravcu. "Hajde, mome...", ree Kal, probavi da isprui ruku prema prozoru dok je rizikovao jo jedan korak. U tom trenutku ili se okliznuo ili se cigla izglavila pod njegovom petom. uo je sebe kako panino vriti to je uplailo ptice du ispusta. Uzletele su i nestale, a lepet njihovih krila podseao je na ironini pljesak; on se za to vreme klatio na zidu. Pogled izbezumljen od straha prvo je spustio na stopala, a zatim ga usmerio ka dvoritu ispod sebe. Ne, ne ka dvoritu; ono je nestalo. ilim je bio taj koji je ugledao. Bio je potpuno razmotan i prekrivao je dvorite od zida do zida. Ono to se potom dogodilo potrajalo je svega nekoliko sekundi, samo, ili je njegov um radio poput munje, ili su se ti trenuci razvukli, jer mu se uinilo da je imao sasvim dovoljno vremena... Vremena da sagleda zauujuu zamrenost ustrojstva izloenog pod sobom; zastraujuu obilatost gizdavo uraenih pojedinosti. Vreme je izbledelo boje i unitilo sjaj tkanja, ublaivi skarletnu u ruiastu, a kobaltno plavu pretvorilo u beloplavu; ilim je mestimino bio i izlizan, ali sa mesta na kome je Kal balansirao utisak je ipak bio poraavajui. Svaki pedalj ilima bio je ispunjen motivima. ak je i njegov rub bio pun raznovrsnih ara koje su se meusobno razlikovale u sitnicama. Ipak se nije sticao utisak prenatrpanosti; Kal je jasno razaznavao svaku pojedinost dok je uivao u prizoru. Na jednom je mestu bilo okupljeno desetak motiva kao da su meusobno povezani; na drugom, stajali su razdvojeni poput zavaene brae. Neki su uvali svoje poloaje du ivice; drugi su se rasuli po sredini polja, kao da eznu da se pridrue tamonjoj vrevi. U samom polju, raznobojne trake opisivale su arabeske preko zaguene pozadine od smeih i zelenih tonova; bili su to isto apstraktni oblici - vedre zabeleke iz dnevnika nekog divljaka - koji su se rvali sa stilizovanom florom i faunom. Ali i ta sloenost bila je bleda u poreenju sa sredinjim delom ilima; jednim ogromnim medaljonom, ija je raznovrsnost boja podseala na letnji vrt u koji je bilo veto utkano stotinu tananih geometrijskih ara, tako da je oko moglo videti svako ustrojstvo kao cvet ili teoremu, red ili haos, a odjek onoga to izabere mogao se nai negde u tom velikom uzorku. Sve je to obuhvatio jednim udesnim pogledom. U sekundi njegovog vremena - dvorite, i ljudi u njemu, kue, zid sa koga je padao - sve je to treperei nestajalo. Iznenada je ostao da visi u vazduhu, dok je tepih svakog trenutka postajao sve prostraniji pod njim, a njegovi oblici mu ispunjavali glavu. Video je kako se uzorak pomera. vorovi su odjednom postali nemirni, poeli su da podrhtavaju u elji da se razveu, a boje kao da su se pretapale jedna u drugu, dok su iz njihovog zdruivanja iskakali novi oblici. Iako je to izgledalo sasvim nemogue, ilim je ipak oivljavao. Predeo - ili bi se pre moglo rei zbrka predela nabacanih na jedno mesto u neverovatnom neredu - pomaljao se iz osnove i potke. Zar to to vidi ispod sebe nije planina koja se probija kroz oblak boje?; nije li ono reka?; ne uje li on to njen huk dok se u penuavoj bujici obruava niz senoviti planinski klanac? Ispod njega je odista postojao neki svet. A on je odjednom postao ptica, ptica bez krila koja je tokom jednog nemerljivog trenutka

lebdela na blagom, miomirisnom vetriu, i bila jedini svedok uspavanog uda ispod sebe. Svakim otkucajem srca pomaljalo se neto novo to mu je privlailo pogled. Jezero, sa mnotvom ostrva posutih po mirnoj vodi nalik na kitove koji izranjaju. Proarani prekriva polja, iju su travu i ito milovale iste vazdune struje koje su njega odravale u visini. Somotska prostranstva uma puzala su uz glatke padine brda, na ijem vrhu se smestila kula osmatranica, dok su se preko njenih belih zidova smenjivali sunev sjaj i senka oblaka. Bilo je i drugih znakova naseljenosti, mada ne i samih ljudi. Skupina nastambi pribila se uz okuku reke; nekoliko kua stralo je du ivice stene, izazivajui silu tee. ak i jedan grad, podignut po uzoru na komar nekog arhitekte; polovina njegovih ulica bila je beznadeno izuvijana, a polovina su bili orsokaci. Primetio je da svuda pada u oi ova nemarnost i ravnodunost kada je re o organizaciji. Umereni arki pojasevi, plodne i puste oblasti, bili su nabacani zajedno da prkose svim zakonima kako geolokim tako i klimatskim, kao da je to delo nekog Boga koji je voleo suprotnosti. Kako bi bilo lepo tuda proetati, pomisli on, proi kroz takvu jednu raznolikost sabijenu na tako malom prostoru, ne znajui da li e iza narednog ugla naleteti na led ili vatru. Takva raznovrsnost nadmaivala je mo poimanja kakvog kartografa. Biti tamo, u tom svetu, znailo bi uestvovati u neprekidnoj pustolovini. A u sreditu te provincije to pupi, nalazio se moda najstraniji prizor od svih. Masa oblaka bolje kriljca, ija se unutranjost neprestano, spiralno okretlala. Taj prizor ga podseti na ptice to su kruile iznad kue u Ulici Tuge - one kao da su predstavljale eho ovog veeg kruenja. Setivi se njih i mesta koje je ostavio za sobom, on zau njihove glasove - i u tom trenutku, vetar koji je duvao iz sveta ispod njega, i odravao ga u visini, uminu. Prvo je osetio uas u stomaku, a zatim u utrobi: pae. Graja ptica postade glasnija, kao da su iskazivale svoje oduevljenje zbog njegovog propadanja. Bio je uzurpator njihovog elementa; na trenutak je video udo i zato e se sada smrskati o njega. Zaustio je da vikne, ali ga u tome sprei brzina kojom je padao. U uima mu je bualo od vetra koji kao da mu je istovremeno upao kosu. Pokuao je da rairi ruke kako bi usporio propadanje, ali od tog pokuaja samo poe da se okree u vazduhu tako da sada vie nije razlikovao zemlju od neba. Kroz um mu nejasno proe da je u tome bilo izvesne milosti. Bar nee znati kada mu kucne smrtni as. I tako se prevrtao i prevrtao dok... ...tog sveta nije nestalo. Propao je kroz tamu koju nisu razbijale zvezde, sve vreme sluajui glasove ptica, i snano tresnuo o tle. Oseao je bol i taj bol nije prestajao, to mu se uini udnim. Uvek je pretpostavljao da je zaborav bezbolno stanje. I gluvo. Ali uo je glasove. "Kai neto..." zatrai jedan od njih, "... pa makar samo da se oprostimo." Zatim se zau smeh. On tek neznatno otvori oi. Sunce je zaslepljujue sijalo, dok ga ne zakloni Gideonova ogromna glava. "Jesi li neto slomio?" raspitivao se ovek. Kal malo jae otvori oi. "Reci neto, ovee." Zatim za nekoliko centimetara podie glavu i osvrnu se oko sebe. Leao je u dvoritu, na ilimu. "ta se dogodilo?" "Pao si sa zida", obavesti ga ejn. "Mora da si izgubio korak", nagaao je Gideon. "Pa", poe Kal, nekako se uspravivi u sedei poloaj. Bilo mu je muka. "Ne boj se, nije ti nita", ree Gideon. "Zadobio si nekoliko brazgotina i to je sve." Kal spusti pogled na svoje telo i uveri se u istinitost ovekove primedbe. Ogulio je kou sa desne ruke od zgloba do lakta i osetio je da je nabio onaj deo tela na koji je pao, ali nije oseao

nikakav otar bol. Jedinu tetu pretrpelo je njegovo dostojanstvo, a to je retko kad bilo pogubno. On se die na noge, teturavo dodue, ne odvajajui pogled od tla. Tkanje se pravilo ludo. Nizovi voria nisu podrhtavali nagovetavajui priu, nije bilo nikakvog znaka da bi skriveni vrhovi i ponori mogli obnarodovati svoje postojanje. Niti su mu ostali bilo ime stavili do znanja da su videli neto udnovato. Za sve namere i potrebe ilim pod njegovim nogama bio je jednostavno samo to: ilim. On odepesa prema dvorinoj kapiji, zahvalivi se Gideonu mrmljanjem. Kada je izaao na uliicu, Bazo ree: "Tvoja je ptiica odletela." Kal slegnu ramenima i ode svojim putem. ta je to upravo doiveo? Halucinaciju koju je izazvala sunanica, ili je ona predstavljala posledicu oskudnog doruka? Ako je to bilo u pitanju, ta je halucinacija bila zapanjujue stvarna. On podie pogled prema pticama koje su i dalje kruile iznad njegove glave. I one su nema sumnje osetile da ovde neeg ima; zato su se okupile. Ili to, ili su i one i on bili obmanuti na isti nain. Sve u svemu, jedino je mogao biti siguran u svoje modrice. U njih i u injenicu da je, iako se nalazio na jedva dve milje od oeve kue, u gradu u kome je proveo ceo ivot, oseao enju za domom kao kakvo izgubljeno dete. 4. KONTAKT Dok je Imakolata prelazila preko usijanog plonika izmeu stepenita Hotela i senovite unutranjosti edvelovog mercedesa, iznenada je vrisnula. aka joj istog asa polete prema glavi, a naoari za sunce bez kojih se u Kraljevstvu nije pojavljivala na javnim mestima spadoe joj sa lica. edvel istog asa izie iz kola da joj otvori vrata, ali njegova putnica samo odmahnu glavom. "Suvie svetla", promrmlja ona i posrui se vrati kroz vrata na okretanje u predvorje Hotela. Bilo je pusto. edvel odmah krenu za njom; kada je uao ugledao je Imakolatu daleko od vrata, na mestu do koga su je klecave noge odnele. uvale su je njene sestre-utvare - njihovo prisustvo uzburkalo je ustajali vazduh - ali on ipak nije uspeo da odoli iskuenju i ne iskoristi priliku jer je imao izgovor: mogao je opravdano rei da je zabrinut; ispruio je ruku i dotakao enu. Za nju je ta vrsta kontakta predstavljala anatemu, a njegova radost je bila tim vea to mu je ona zabranila da je dodiruje. Stoga je bio primoran da koristi svaku priliku kada je takve kontakte mogao da predstavi kao sluajne. Duhovi mu sledie kou izraavajui svoje neslaganje, ali i sama Imakolata bila je sasvim sposobna da zatiti svoju nepovredivost. Ona se okrenu prema njemu, sevajui oima zbog te drskosti. edvel smesta povue aku sa njene ruke, dok su mu prsti brideli. Brojae minute dok mu se ne ukae prilika da ih u osami prinese usnama. "Izvini", ree on. "Bio sam zabrinut." Umea se jedan glas. Recepcioner se pojavio iz svoje sobe sa primerkom Sportskog ivota u ruci. "Mogu li vam pomoi?" upita on. "Ne, ne...", odvrati edvel. Meutim, recepcioner nije gledao u njega, ve u Imakolatu. "Blagi toplotni udar, zar ne? upita on. "Moda", odvrati edvel. Imakolata se povukla do podnoja stepenita, izvan domaaja ispitivakog pogleda recepcionera. "Hvala vam na brizi..." Recepcioner se osmehnu i vrati u svoj naslonja. edvel se uputi ka Imakolati. Uspela je da pronae senku. Ili je senka pronala nju. "ta se dogodilo?" upita on. "Je l' to bilo samo zbog sunca?" Nije gledala u njega, ali se udostojila da mu odgovori. "Osetila sam Fugu..." ree ona, tako tiho da je morao da zadri vazduh kako bi je uo. "... a onda jo neto." ekao je da mu saopti i druge vesti, ali ona to ne uini. A onda, upravo kada se spremao da

prekine tiinu, ona nastavi: "Za vratom..." Progutala je knedlu kao da eli da se otarasi neke upamene gorine. "... Bi..." Bi? Da li je on to dobro uo? Imakolata je ili osetila da nije naisto da li ju je dobro uo, ili ni sama nije bila naisto, tek dodade: "Bio je tamo, edvele." Posedovala je izuzetnu samokontrolu, ali ni ona nije mogla ovog puta da potpuno ukroti glas koji joj je podrhtavao. "Nemogue, prevarila si se." Ona jedva primetno odmahnu glavom. "Mrtav je, nema ga vie", ree on. Lice kao da joj je bilo isklesano od kamena. Pokretale su joj se samo usne, a on je udeo za njima, uprkos mislima koje su oblikovale. "Takva jedna mo ne umire", ree ona. "Ona ne moe nikada umreti. Ona spava. eka." "ta eka? Zato?" "Moda da se Fuga probudi", odvrati ona. Oi joj izgubie sjaj; postae srebrnaste. estice menstruma, koje su se pokretale poput estica praine na sunevom zraku, spadoe sa njenih trepavica i isparie na nekoliko centimetara od njegovog lica. Nikada je ranije nije ovakvu video, bila je tako blizu da iskae ono to osea. Prizor njene ranjivosti neopisivo ga je uzbudio. Penis mu se u toj meri ukrutio da ga je boleo. Me utim, ona oigledno nije ni pet para davala na to; ili je odluila da ne obraa panju. Magdalena, slepa sestra, nije bila tako ravnoduna. Ona je, edvel je to znao, volela ono to mukarac moe da prospe, jer joj je pored pruanja uitka moglo da poslui i za uasne ciljeve. ak ju je i sada video kako se zgruava u pukotinama na zidu, predstavljajui glad od glave do pete. "Videla sam divljinu", ree Imakolata, odvukavi edvelovu panju sa Magdalene koja mu se pribliavala. "Jarko sunce. Uasno sunce. Najispraznije mesto na svetu." "Tamo se Bi sada nalazi?" Ona klimnu. "Spava. Mislim... da je zaboravio ko je." "Znai da e u tom stanju i ostati, zar ne?" odvrati joj edvel pitanjem. "Ko bi ga, do avola, mogao probuditi?" Ove rei ak i njemu zazvuae neuverljivo. "Sluaj...", nastavi on, "... pronai emo Fugu i prodati je pre no to Bi bude uspeo i da se okrene. Nismo dovde doli da bismo se sada zaustavili." Imakolata nita ne ree. Pogled joj je i dalje bio prikovan za to nemesto koje je ugledala ili okusila - ili oboje - pre nekoliko minuta. edvel je tek nejasno shvatio kakve su sile tu bile na delu. Konano, on je bio samo Kukavica - ljudsko bie - to je ograniavalo njegov vidokrug, na emu je, kao na primer sada, ponekad bio zahvalan. Ali jednu je stvar shvatao. Fugu su pratile legende. Tokom godina njihovog traganja, uo je toliko raznovrsnih izvetaja o njoj, neke u obliku uspavanki, a neke kao poslednje ispovesti, i odavno je ve digao ruke od pokuaja da razdvoji injenice od mate. Jedino je bilo vano to da su mnogi i moni udeli za tim mestom, spominjali ga u svojim molitvama, ne znajui - bar veina nije znala - da ono stvarno postoji; ili je bar postojalo. Kakvu li e samo zaradu ostvariti kada se doepa tog sna; nikada do sada nije bilo sline prodaje, niti e je ikada ponovo biti. Sada nisu mogli da odustanu. A najmanje zbog straha od neega to je izgubljeno u vremenu i snu. "On zna, edvele", ree Imakolata. "ak i u snu, on zna." Da je i znao rei kojima je mogao da je ubedi kako ne treba da se plai, ona bi ih prezrela. Umesto toga, poeo je da izigrava pragmatiara. "to pre pronaemo ilim i reimo ga se, to emo svi biti sreniji", primeti on. Ovaj odgovor kao da ju je vratio iz divljine. "Moda e to biti uskoro", odvrati ona, i prvi put od kako su se povukli sa ulice zatrepta u

njegovom pravcu. "Moda emo tada krenuti u potragu." Svi znaci menstruma iznenada su nestali. Trenutak sumnje je proao i ponovo joj se vratila ona stara sigurnost. Znao je da e progoniti Fugu do samog kraja, kao to su od poetka planirali. Nikakve glasine - ak ni one o Biu - nee je odvratiti od njene pakosti. "Mogli bismo izgubiti trag ako ne pourimo." "Sumnjam", ree ona. "Saekaemo. Da proe vruina." Znai, to mu je kazna za onaj nesmotreni dodir. To se ona rugala vruini koju je on oseao, a nije mislila na vruinu u gradu. Bie primoran da eka dokle god to ona bude htela, kao to je i ranije ekao, i da utke podnosi svoj usud. Ne samo zato to je jedino ona bila u stanju da sledi Fugu na osnovu ritma njenog istkanog ivota, ve i stoga to je jo jedan sat ekanja u njenom drutvu, dok ga obavija miris njenog daha, predstavljao agoniju kojoj se dobrovoljno preputao. Za njega je to bio obred zloina i kazne koji e mu ga odrati krutog tokom celog dana. Za nju je mo koju je pozajmljivala iz njegove elje ostajala uveseljavajua znatielja. Pei se na kraju uvek ohlade ako se u njih ne ubacuje ugalj. ak i zvezde zgasnu posle kog milenijuma. Ali pouda Kukavica, kao i tolike druge stvari vezane za tu vrstu, prkosila je svim pravilima. to je manje pothranjuje to ona postaje jaa. 5. PRE MRAKA 1. Sve u svemu, Suzana je srela svoju baku po majci manje od deset puta. Dok je jo bila dete, i pre no to je razumela ta joj se govori, uili su je da toj starici ne treba verovati, mada se nije mogla setiti da je iko ikada naveo i razlog zato. Ipak, prie su i na nju uticale. Mada je jo u ranoj mladosti - sada je imala dvadeset etiri godine - nauila da kritiki procenjuje predrasude svojih roditelja, i poela da sumnja da je njihova zabrinutost za njenu baku bila potpuno iracionalna - ipak nije uspela u potpunosti da se oslobodi mitologije koja je okruivala Mimi Laenski. Ve je i samo to ime predstavljalo kamen spoticanja. Deijem uvetu ono je vie liilo na kakvu kletvu iz bajke nego na ime. A nema sumnje da je postojalo mnogo toga u vezi s tom enom to je pothranjivalo dotinu matariju. Suzana se seala da je Mimi bila sitna, da joj je koa uvek bila ukasta, a crna kosa (ako bi ovek obratio panju, video bi da je verovatno bila ofarbana) vrsto stegnuta na potiljku, otkrivala lice za koje je Suzana sumnjala da je sposobno za osmeh. Moda je Mimi imala razloga da bude tuna. Njen prvi mu, koji je bio neka vrsta izvoaa u cirkusu, nestao je pre Velikog rata; meu lanovima porodice kruila je pria da je pobegao, umro je od raka plua u etrdeset i nekoj; toliko je puio da ga je to i ubilo. Od tada je starica ivela sve ekscentrinije - potpuno sama, otuivi se kako od dece tako i od unuka, u kui u Liverpulu; kui koju je - na Mimin zagonetni zahtev - Suzana trebalo da poseti poto je to ve i inae suvie dugo odlagala. Kada je krenula prema severu poela su da joj naviru seanja na Mimi i na tu kuu. Setila se da je bila mnogo vea od kue njenih roditelja u Bristolu; i mranija. Ta kua nije bila kreena jo od pre Potopa, bila je nekako ustajala; kua u alosti. to se vie priseala to ju je obuzimalo mranije raspoloenje. U privatnoj knjizi pria nastaloj u njenoj glavi ovo putovanje nazad u Miminu kuu predstavljalo je povratak u kal detinjstva; podsetnik ne na sretne, bezbrine godine, ve na uznemirujue, treperavo stanje iz koga se oslobodila kada je odrasla. A Liverpul je bio metropola tog stanja; grad stalnog sumraka, u kome je vazduh mirisao na hladni dim i jo hladniju reku. Dok je razmiljala o njemu ponovo je bila dete koje se plailo snova. Razume se da se oslobodila tih strahova jo pre mnogo godina. Evo je sad tu, za volanom svojih kola, potpuno vlada sobom dok vozi najbrom trakom i sunce joj bije u lice. ta joj sad mogu te stare teskobe? Pa ipak, dok je vozila, uhvatila je sebe kako iz svog sadanjeg ivota izvlai uspomene koje e joj poput talismana pomoi da ovaj grad zadri na odstojanju. Razmiljala je o ateljeu u Londonu iz koga je krenula, o grnariji koju je trebalo pocakliti i ispei, a onda se - posle kraeg vremena, vratila u sadanjost. Na um joj pade Finegan i koketna

veera na kojoj je bila s njim pre dva dana. Razmiljala je o svojim prijateljima, bilo ih je desetak, snanim ljudima koje je razumela i kojima bi mogla da poveri kako svoj ivot tako i razum. S tom koliinom jasnoe na svojoj strani, nema sumnje da je mogla da se vrati stazama detinjstva i ostane ista. Sada je putovala irim, svetlijim autoputem. Ali seanja su ipak i dalje snano navirala. Neka, kao na primer njeno zamiljanje Miminog lika i kue, predstavljala su slike koje su joj se i ranije javljale. Meutim, pojavilo se jedno naroito koje je bilo skriveno u nekom kutku njene svesti u kome je boravilo od dana kada ga je tamo zatvorila. Ta epizoda se nije, kao mnoge druge, pojavila u deliima. Sevnula je sasvim iznenada pred njom, sa svim zapanjujuim pojedinostima... Bilo joj je est godina. Ona i majka boravile su u Miminoj kui, bio je novembar - zar nije uvek bio novembar? - turoban i hladan. Dole su u jednu od svojih retkih poseta baki, ispunjavajui dunost koje je otac uvek bio poteen. I sada je videla Mimi kako sedi u naslonjau blizu vatre to jedva da je zagrevala i gar na reetci. Njeno lice - zlovoljno i tuno, gotovo tragino - bilo je bledo od pudera, obrve pedantno iupane, a oi su joj sijale ak i pri slaboj svetlosti koja se probijala kroz ipkane zavese. Progovorila je; njeni meki, jasno izgovoreni slogovi upijali su buku auto-puta. "Suzana..." Zauvi taj glas iz prolosti, ona stade da oslukuje. "...imam neto za tebe." Detetu je srce silo u pete. "Zahvali se, Suzi", opomenu je majka. Dete uini kako mu je reeno. "Gore je", ree Mimi, "u mojoj spavaoj sobi. Moe sama otii da ga uzme, zar ne? Umotan je. Nalazi se na dnu visoke komode." "Poi Suzi." Osetila je majinu aku na miici kako je gura prema vratima. "Pouri." Pogledala je majku, a onda ponovo Mimi. Ni od jedne nije mogla da oekuje milost; naterae je da se popne tim stepenicama i nikakvo protivljenje ne bi ih moglo smekati. Izila je iz sobe i otila do podnoja stepenita. Uzdizalo se pred njom poput kakve planine; a tama na vrhu predstavljala je uas o kome je pokuala da ne razmilja. Ni u jednoj drugoj kui ne bi oseala toliki strah. Ali ovo je bila Mimina kua; Mimina tama. Krenula je uz stepenice, vrsto se drei za ogradu stepenita, ubeena da je neto uasno eka ve na narednom stepeniku. Ipak je stigla do vrha i nita je nije prodralo, pa je nastavila preko odmorita do bakine spavae sobe. Draperije su bile tek neznatno razmaknute: ono malo svetlosti to je prodiralo izmeu njih imalo je boju starog kamena. Na polici iznad kamina otkucavao je sat, i to mnogo sporije nego njen puls. Na zidu iznad sata nalazio se ovalni portret, fotografija oveka u odelu zakopanom do grla koji je pogledom obuhvatao ceo visoki krevet. A levo od police iznad kamina, s druge strane tepiha koji je priguivao njene korake, nalazila se visoka komoda, ak vie nego duplo vea od nje. Uurbano joj je prila, odluivi - sada kad se ve nala u sobi - da obavi ono zbog ega je dola i izgubi se pre no to joj kucne poslednji as. Ispruivi aku, okrenula je ledenu drku. Vrata su se malko odkrinula. Iznutra ju je zapahnuo miris loptica protiv moljaca, kone obue i lavande. Ne obraajui panju na haljine koje su visile u senci, ona zavue aku meu kutije i ukrasni papir na dnu visoke komode, u nadi da e napipati poklon. U urbi je gurnula vrata i ona su se irom otvorila - a onda je neto divljeg pogleda izronilo iz tame i nagnulo se prema njoj. Ona zavrita. To stade da joj se ruga, vritei joj u lice. Zatim je potrala prema vratima, spotakla se pri tom o tepih, pa poletela niz stepenice. U hodniku ju je ekala majka... "ta se dogodilo, Suzi?"

Reima to nije umela da opie. Umesto toga bacila se majci u naruje - mada ju je majka i tada prigrlila tek posle trenutka oklevanja - i jecajui stala da moli da je vrati kui. Nije se smirila ni kada je Mimi otila gore i vratila se s priom o ogledalu na vratima visoke komode. Uskoro potom otili su iz te kue i, koliko je Suzana mogla sada da se seti, nikada vie od tada nije ula u Miminu spavau sobu. to se poklona tie, njega vie niko nikada nije pomenuo. To je bio tek kostur tog seanja, ali bilo je tu jo mnogo ega - mirisa, zvukova, nijansi svetlosti - to je optakalo mesom taj kostur. Taj nemio doivljaj, koji je upravo iskopala iz seanja, bio je snaniji od raznih sveijih i prividno znaajnijih dogaaja. U ovom trenutku nije mogla da zazove - a sumnjala je da to vie nikada nee ni moi - lice deaka kome je podarila svoju nevinost, ali mirisa koji je dopirao iz Mimine visoke komode mogla je da se seti kao da joj je jo u pluima. Seanje je bilo tako udno. A jo udnije je bilo pismo, zbog koga je krenula na ovaj put. Bilo je to prvo pismo koje je primila od bake posle vie od deset godina. Sama ta injenica bila je dovoljna da napusti atelje i doe ovamo. Na jo veu urbu nagnala ju je sama poruka, ispisana vretenastim neitkim rukopisom na listu hartije za avionska pisma. Pola je iz Londona im je dobila poziv, kao da je pola veka poznavala i volela tu enu koja ga je uputila. Poinjao je sa Suzana. Ne sa Draga ili Najdraa. Ve jednostavno sa: Suzana. Oprosti na rukopisu. Trenutno sam bolesna. Po nekoliko asova oseam slabost, a onda mi je nekoliko asova malo bolje. Ko zna kako u se oseati sutra? Zato ti sada piem, Suzana, jer se plaim onoga to bi se moglo dogoditi. Hoe li mi doi u posetu, u ovu kuu? Mislim da imamo jedna drugoj mnogo toga da saoptimo. Stvari o kojima nisam elela da govorim, ali sada sam primorana da to uinim. Znam da nita od ovoga nee shvatiti, ali jasnija ne mogu biti, bar ne u pismu. Za to imam valjane razloge. Molim te, doi. Stvari stoje drugaije no to sam ja pretpostavila. Moemo porazgovarati, onako kao to je trebalo da razgovaramo jo pre mnogo godina. Voli te Mimi. Pismo je podsealo na jezero usred leta. Na povrini mirno, ali ispod nje; kakva tama. Stvari stoje drugaije no to sam ja pretpostavila, napisala je Mimi. ta je time htela da kae? Da se ivot suvie brzo zavrio i da u svojoj suncem obasjanoj mladosti nije naila na nagovetaj koji bi je upozorio na to kako e smrtnost biti gorka? Pismo je stiglo do nje tek posle nedelju dana usled hirovitosti potanske slube. Kada ga je primila, pozvala je Mimi, ali do nje je dopro samo signal da je telefon iskljuen. Ostavivi nezavrene upove koje je upravo pravila, spakovala je torbu i krenula put severa. 2. Otila je pravo do Ulice Tuge, ali na broju osamnaest nikog nije bilo. Ni u broju esnaest niko vie nije stanovao; tek u narednoj kui jedna rumena ena po imenu Violeta Pamfrej pruila joj je najpotrebnija obavetenja. Mimi se nekoliko dana ranije razbolela, i sada se nalazila u Seftonskoj optoj bolnici; bila je na samrti. Oni kod kojih je imala kredite, za gas, struju, kuu, kao i desetak snabdevaa hranom i piem, odmah su preduzeli korake da se na neki nain naplate. "Bili su poput leinara", rekla je gospoa Panfrej, "a ona jo nije ni umrla. Sramota. Otili su tamo i pokupili sve to su mogli da ponesu. Podseam vas da je bila teka ena. Nadam se da mi ne zamerate to otvoreno govorim, draga? Ali bila je. Gotovo sve vreme boravila je skrivena u kui. Bila je to prava tvrava. Zato su i ekali, shvatate? da je iznesu iz nje. Jer nikada ne bi uspeli da prodru unutra dok je ona tamo stanovala." Da li su odneli visoku komodu? dokono se zapita Suzana. Zahvalivi gospoi Pamfrej na pomoi vratila se da baci jo jedan pogled na broj osamnaest - iji je krov bio pokriven debelim slojem ptijeg izmeta kao da se naao usred line meave - a zatim je otila do bolnice.

3. Bolniarka je nezainteresovano, ali uspeno iskazala svoje aljenje zbog loeg stanja pacijenta. "Bojim se da je gospoa Laenski teko bolesna. Jeste li joj vi blizak rod?" "Ja sam joj unuka. Da li ju je jo ko posetio?" "Koliko ja znam nije. To i nema nekog smisla. Imala je teak udar, gospoice..." "Peri. Suzana Peri." "Bojim se da je vaa baka vei deo vremena u nesvesti." "Shvatam." "Stoga, molim vas, ne oekujte mnogo od posete." Bolniarka je povede niz kratki hodnik do sobe u kojoj je vladala takva tiina da bi Suzana sigurno ula i peteljku da padne, samo da je bilo cvea. Nisu joj bile nepoznate sobe u kojima se umiralo; majka i otac su joj umrli pre tri godine, u razmaku od est meseci. Prepoznala je miris, i uutkivanje, im je kroila unutra. "Danas se nije budila", primeti bolniarka dok se sklanjala da propusti posetiteljku do Miminog kreveta. Suzanina prva pomisao bila je da je posredi neka neverovatna greka. To nije mogla biti Mimi. Ova jadnica je bila suvie krhka; suvie bela. Upravo se spremala da stavi primedbu kada je shvatila da je ona pogreila. Iako je kosa ene u krevetu bila tako retka da joj se kroz nju prosijavala koa na glavi, a koa lica mlohavo ogrnuta preko lobanje poput mokrog muslina, ipak je to bila Mimi. Nemona; pasivna usled loeg rada ivaca i miia; ali ipak je to bila Mimi. Suzani navre suze na oi dok je gledala baku umotanu poput deteta; san u koji je utonula nije predstavljao pripremu za novi dan ve pripremu za beskrajnu no. Ta je ena bila tako uljiva, tako odluna. Sada je zauvek izgubila tu snagu. "Da vas malo ostavim s njom nasamo?" upita bolniarka, i ne saekavi odgovor, izie iz sobe. Suzana prinese aku oima kako bi zadrala suze. Kada je ponovo progledala, stariini kapci izbrazdani plavim venama zatreptae. Na trenutak je izgledalo da su se Mimine oi usredsredile na neku taku iza Suzane. Zatim joj se pogled izotrio; kada je pronaao Suzanu bio je isto onako iznuujui kakvog ga se i seala. Mimi otvori usta. Usne su joj bile ispucale od groznice. Pree jezikom preko njih, ali ne uspe da ih ovlai. Potpuno obeshrabrena, Suzana prie krevetu. "Zdravo", izusti ona neno. "To sam ja. Suzana." Stariine oi zarobie Suzanin pogled. Znam ko si, govorile su. "eli li vode?" Jedva primetna bora pojavi se na Miminoj obrvi. "Vode?" ponovi Suzana jo jednom, i ponovo se u znak odgovora pojavi jedva primetna bora. Razumele su se. Suzana nasu malo vode iz plastinog kraga koji se nalazio na stoiu pored kreveta u plastinu au i prinese au Miminim usnama. Dok je to radila starica tek neznatno podie aku sa naboranog arava i dodirnu njome Suzaninu ruku. Dodir je bio lak poput pera, ali je prodrmao Suzanu tako snano da umalo nije ispustila au. Mimino disanje iznenada postade neravnomerno, kapci poee da joj podrhtavaju, a usta da se krive u pokuaju da oblikuje neku re. Oi joj razoarano sevnue, a iz grla joj dopre samo krkljanje. "U redu je", ree Suzana. Pogled oiju na licu poput pergamenta odbi tu otrcanu frazu. Ne, rekoe oi, nije u redu, daleko je od toga da bude u redu. Smrt kuca na vrata, a ja ne mogu ni da iskaem ono to oseam. "O emu je re?" proaputa Suzana nagnuvi se blie jastuku. Stariini prsti i dalje su treperili na njenoj ruci. Oseala je marce od tog dodira, u stomaku joj se kuvalo. "Kako mogu da ti pomognem?" upita ona. Bilo je to neodreeno pitanje, ali tapkala je u mraku. Mimi na trenutak zatrepta oima i zatvori ih, a bora se produbi. Oigledno je odustala od

pokuaja da oblikuje rei. Moda se sasvim predala. A onda, tako iznenada da je Suzana vrisnula, prsti koju su joj poivali na ruci obavie se oko njenog zglavka. Stisak se pojaavao dok nije osetila bol. Mogla se osloboditi, ali nije imala vremena. Glavu joj ispuni tanani splet mirisa; praine, ukrasnog papira i lavande. Razume se, visoka komoda; bio je to miris visoke komode. A to je prepoznavanje neto potvrdilo: Mimi je na neki nain uspela da prodre u Suzanin mozak i u njega smesti taj miris. Na trenutak je obuze panika - ono ivotinjsko u njoj odupiralo se ovom porazu samostalnosti njenog uma. A zatim panika ustuknu pred vizijom. Kakvom, u to nije bila sigurna. U pitanju je bilo nekakvo ustrojstvo, crte koji se stalno iznova rastakao i preoblikovao. Moda je taj crte bio u boji, ali ona je bila tako slaba da nije mogla biti sigurna; isto tako nerazgovetni bili su i oblici koji su sainjavali taj kaleidoskop. Kao to je dozvala miris, dozvala je i ovo. Iako se njen razum protivio, Suzana nije u to sumnjala. Ta je slika na neki nain bila starici od ivotne vanosti. Zbog toga je koristila poslednje ostatke volje kako bi sa Suzanom podelila prizor iz svog uma. Ali nije joj se pruila prilika da istrai tu viziju. Iza njenih lea zau se glas bolniarke: "Oh, moj boe." Taj glas prekinu Miminu aroliju, a ustrojstva se rasprie u oluju od latica, i nestadoe. Suzana je ostala da zuri u Mimino lice, a pogledi im se jo na trenutak prikovae jedan za drugi, pre no to je starica izgubila svaku kontrolu nad svojim izmuenim telom. Pustila je Suzanin zglavak, a pogled je poeo groteskno da joj luta tamo amo; tamna pljuvaka potee joj sa ugla usana. "Bie bolje da saekate napolju", ree bolniarka, priavi da pritisne pozivno dugme koje se nalazilo pored kreveta. Suzana natrake krenu prema vratima, uznemirena krkljajuim zvucima koje je njena baka isputala. Pojavi se i druga bolniarka. "Pozovi doktora aija", ree prva. A zatim se ponovo obrati Suzani. "Molim vas, budite ljubazni i saekajte napolju!" Suzana je poslua: tamo unutra ionako nita nije mogla da uini izuzev da smeta strunjacima. U hodniku je bilo ivo; morala je da se udalji dvadeset jardi od Mimine sobe pre no to je pronala mesto gde je mogla da se pribere. Misli su joj podseale na slepe trkae; divlje su hitale tamo amo, ali nikuda nisu stizale. Po ko zna koji put, seanje ju je vratilo u Miminu sobu u Ulici Tuge, kada se visoka komoda nadnosila nad njom poput kakvog duha koji se pribliavao. ta je to baka elela da joj kae pomou mirisa lavande? i kako je uspela da uspostavi misaonu vezu s njom? Da li je to bilo neto to je oduvek umela? Ako je to bio sluaj, koje je jo moi posedovala? "Jeste li vi Suzana Peri?" To je konano bilo pitanje na koje je umela da odgovori. "Da." "Ja sam doktor ai." Lice pred njom bilo je okruglo poput keksa i isto tako bljutavo. "Vaa baka, gospoa Laenski..." "Da?" "...dolo je do ozbiljnog pogoranja njenog stanja. Jeste li joj vi jedina roaka?" "Jedina u ovoj zemlji. Moji majka i otac su mrtvi. Ima i sina. U Kanadi." "Moete li da stupite s njim u vezu?" "Nemam kod sebe njegov broj telefona... ali mogu da nabavim." "Mislim da bi ga trebalo obavestiti", primeti ai. "Da, svakako", sloi se Suzana. "ta da mu ...? Mislim, moete li mi rei koliko e jo poiveti?" Doktor uzdahnu."Ko to zna", ree. "Kada su je doveli mislio sam da nee preiveti no. Ali preivela je. Kao i narednu. Nastavila je i dalje. Njena ilavost je odista zadivljujua." On zastade, i pogleda Suzanu pravo u oi. "Ubeen sam da je vas ekala."

"Mene?" "Da. Vae ime je jedina suvisla re koju je izgovarala od kada je ovde. Mislim da ne bi dozvolila da umre dok vi ne doete." "Razumem", odvrati Suzana. "Mora da ste joj veoma vani", dodade on. "Dobro je da ste je videli. Znate, toliko starih ovde umire za koje kao da nikoga nije briga. Gde ete odsesti?" "Nisam stigla da razmislim o tome. Predpostavljam u nekom hotelu." "Trebalo bi da nam ostavite broj kako bismo mogli da stupimo s vama u vezu, ako se ukae potreba." "Razume se." Rekavi to, on klimnu i ostavi je njenim uurbanim mislima. One su i te kako obratile panju na ovaj razgovor. Mimi Lainski je nije volela, kao to je to doktor tvrdio; kako je i mogla? Ona nije nita znala o tome kako je rasla njena unuka; one su jedna za drugu bile poput zatvorenih knjiga. Pa ipak je neto u onome to je ai rekao zazvualo istinito. Moda je ona odista ekala, bijui stranu bitku, da ker njene keri stigne do njenog uzglavlja. Ali zato? Da bi drala Suzanu za ruku i potroila poslednje trake energije darujui joj deli neke tapiserije? Bio je to lep poklon, ali on je ili posedovao suvie veliko ili nikakvo znaenje. Za Suzanu su oba ta znaenja predstavljala nepoznanicu. Vratila se u sobu broj pet. Bolniarka je deurala, a starica je i dalje, nepomina poput kamena, poivala na jastuku. Sklopljenih oiju, ruku ispruenih pored tela. Suzana se zagleda u to ponovo omlohavelo lice. Zatim uze Miminu aku u svoju i zadra je nekoliko trenutaka, stisnu je, i ode. Odluila je da se vrati u Ulicu Tuge, i proveri hoe li boravak u toj kui probuditi jo koje seanje. Utroila je toliko vremena u nastojanju da zaboravi detinjstvo, smetajui ga tamo odakle nije moglo da utie na lanu, teko steenu zrelost. A sada, kada su kutije bile zapeaene, na ta je naila? Na tajnu koja je prkosila njenoj odrasloj linosti i, ulagujui joj se, bacila je nazad u prolost, u potragu za reenjem. Setila se lica iz ogledala u visokoj komodi koje ju je nateralo da se jecajui stuti nazad niz stepenice. Da li ono jo tamo eka? I da li je to lice jo njeno? 6. LUDI MUNI 1. Kal je bio uplaen kao nikada do tada u ivotu. Sedeo je u svojoj sobi iza zakljuanih vrata i tresao se. Drhtavica je poela nekoliko minuta posle dotinih dogaaja u Ulici Tuge, pre gotovo dvadeset etiri sata, i od tada nije pokazivala nikakve znake skorog prestanka. U izvesnim trenutcima ake su mu toliko podrhtavale da je jedva uspevao da dri au sa viskijem s kojom se druio cele te besane noi, a u drugim, pak, nezadrivo su mu cvokotali zubi. Drhtanje se, meutim, uglavnom zadravalo unutra, i nije izbijalo napolje. Kao da su mu golubovi nekako dospeli u stomak te lepeu krilima po njegovim unutranjim organima. A sve zbog toga to je video neto predivno, i duboko u sebi oseao da mu ivot nikada nee biti isti. Kako bi i mogao? Popeo se do neba i bacio pogled na tajno mesto koje je ekao da pronae jo od detinjstva. Oduvek je bio usamljeno dete, koliko po sopstvenom izboru toliko i zbog okolnosti, najsreniji kada je mogao da pusti mati na volju. Nije mu mnogo trebalo da krene na neko takvo putovanje. Priseajui se sada tog vremena, inilo mu se da je polovinu kolovanja proveo zurei kroz prozor, ponesen nekim stihom ije mu znaenje nije bilo ba sasvim jasno, ili pesmom iz udaljene uionice, u jedan jasniji i udaljeniji svet od ovoga koji je poznavao. Svet ije su mirise do njegovih nozdrva donosili tajanstveno topli vetrovi u prohladnom decembru; ija su mu stvorenja

ponekad nou iskazivala potovanje u podnoju kreveta i sa ijim je narodima u snu kovao zavere. Ali bez obzira na to to mu je mesto bilo toliko blisko, to mu je tamo bilo udobno, njegova priroda i poloaj ostali su neuhvatljivi, i mada je proitao sve knjige koje je mogao da pronae to su obeavale neku retku oblast, uvek je na kraju bio razoaran. Ta detinja kraljevstva uvek su bila suvie savrena; u njima su tekli samo med i mleko. Znao je da istinita zemlja iz bajki nije takva. U njoj je bilo isto onoliko senke koliko i sunca i njena udesa mogla su se razotkriti samo kada je domiljatost bila na izdisaju, a pamet pucala. To je bio razlog zbog koga je sada drhtao, jer upravo se tako oseao. Poput oveka ija glava samo to se nije raspolutila. 2. Probudio se rano, siao i spremio sebi sendvi sa prenim jajetom i unkom, a zatim je zaseo nad ostatcima svoje prodrljivosti i ostao tako dok nije uo oca kako se gore muva. Brzo je pozvao preduzee i obavestio Vilkoksa da je bolestan i da danas nee doi na posao. Isto je kazao i Brendanu - koji se upravo prao, iza zakljuanih vrata, tako da nije mogao videti pepeljasto, umorno lice svoga sina. Poto je to obavio, vratio se u svoju sobu i seo na krevet da iznova razmotri doga aje iz Ulice Tuge, nadajui se da bi danas moda mogao razjasniti prirodu jueranjih tajni. To mu nije mnogo pomoglo. S koje god strane da je prilazio dogaajima oni su se opirali racionalnom objanjenju i on je ostajao sa istim otrim seanjem na doivljeno iskustvo i gotovo bolnom udnjom koja ga je pratila. Sve to je oduvek eleo nalazilo se u toj zemlji; znao je to. Sve ono u ta su ga uili da ne veruje - sva uda, sve vetine, sve one plave senke i duhovi slatka daha. Sve ono to je znao golub, sve to je vetar znao, sve to je oveanstvo dralo u aci a sada zaboravilo, sve je to ekalo na tom mestu. On ga je video vlastitim oima. I od toga verovatno siao s uma. Kako je drugaije mogao da objasni jedno tako ivo i sloeno privienje? Ne, on je siao s uma. A zato da ne? Ludilo mu je bilo u krvi. Otac njegovog oca, Ludi Muni, skonao je potpuno lud. Bio je pesnik, prema Brendanovom tvrenju, mada se u Ulici Koija nisu smele pominjati prie iz njegova ivota i vremena. Prestani s glupostima, uvek je govorila Elena, kad god bi ga Brendan pomenuo, mada Kal nikada nije uspeo da dokui da li se taj tabu odnosio na pesnitvo, delirijum ili Irce. ta god da je bilo u pitanju, bila je to naredba koju je njegov otac esto krio im bi mu ena okrenula lea, jer Brendan je voleo Ludog Munija i njegove stihove. Kal je ak neke i nauio na oevom kolenu. A evo on sada nastavlja tu porodinu tradiciju: ima privienja i lije suze u svoj viski. Pitanje je glasilo: rei ili ne rei. Govoriti o onome to je video i otrpeti podsmeh i poglede ispod oka, ili uvati to za sebe. Jedan njegov deo strano je udeo da progovori, da sve saspe nekome u lice (pa makar to bio i Brendan), da bi video ta drugi misle o tome. Ali drugi njegov deo je upozoravao: uti, budi oprezan. Zemlja iz bajke ne pokazuje se onima koji brbljaju o njoj, ve samo onima koji umeju da ute i ekaju. Stoga je i on tako postupio. Sedeo je, drhtao i ekao. 3. Zemlja iz bajke nije iskrsla pred njim, ali zato se tu stvorila Deraldina koja nije bila raspoloena da tetoi ludaka. Kal zau njen glas dole u hodniku; uo je Brendana kako joj saoptava da je Kal bolestan i da ne eli da ga iko uznemirava, a zatim je uo nju kako kae Brendanu da namerava da vidi Kala bez obzira na to da li je bolestan ili ne; u narednom trenutku ve je bila na vratima. "Kale?" Uhvatila je za kvaku, utvrdila da su vrata zakljuana i stala da kuca. "Kale? To sam ja. Probudi se." On poe neto nerazumljivo da mrmlja, a na ruku mu je ilo to to je bio dobro natopljen viskijem.

"Ko je?" upita on. "Zato su vrata zakljuana? Ja sam. Deraldina." "Ne oseam se ba dobro." "Pusti me unutra, Kale." Znao je da se sa njom ne vredi raspravljati kada je bila ovako raspoloena. On otetura do vrata i okrenu klju. "Uasno izgleda", ree ona, a glas joj postade blai im ga je ugledala."ta ti je?" "Sve je u redu", pobuni se on. "Stvarno. Doiveo sam slom i to je sve." "Zato me nisi pozvao? Sino je trebalo da doe na probu venanja. Zar si zaboravio?" Naredne subote Deraldinina starija sestra Tereza trebalo je da se uda za ljubav svog ivota, jednog dobrog katolika ija se plodnost teko mogla dovesti u pitanje: njegova ljubljena bila je u etvrtom mesecu trudnoe. Meutim, niko nije smatrao da njen naduveni stomak treba da pomuti predstojee slavlje: venanje je trebalo da bude velianstveno. Kal, koji je bio Deraldinin pratilac ve dve godine, trebalo je da bude poasni gost, jer svi su se nadali da e on sledei izmeniti sveanu zakletvu sa jednom od etiri keri Normana Kilavela. Nema sumnje da je na njegov izostanak sa probe gledano kao na kakvu manju jeres. "Podsetila sam te, Kale", ree Deraldina. "Zna koliko mi je to vano." "Neto mi se dogodilo", odvrati on. "Pao sam sa zida." Pogledala ga je s nevericom. "ta si traio na zidu?" upita ga ona, kao da je to sasvim neprilino za njegove godine. On joj ukratko ispria o bekstvu 33 i poteri do Ulice Tuge. Bila je to, razume se, skraena verzija dogaaja. ilim i ono to je u njemu video uopte nije pomenuo. "Jesi li pronaao pticu?" upita ona poto je zavrio sa prepriavanjem potere. "Na neki nain jesam", odvrati on. U stvari, kada je stigao u Ulicu Koija, Brandan ga je obavestio da se 33 vratio u golubarnik kasno popodne i da se nalazio pored svoje pegave enice. To je ispriao Deraldni. "Znai, propustio si probu traei goluba koji se i onako sam vratio kui?" upita ona. On klimnu. "Poznato ti je koliko tata voli svoje ptice", primeti on. Pominjanje Brendana jo vie smeka Deraldinu; ona i Kalov otac bili su veliki prijatelji od prvog trenutka kada ih je Kal upoznao. "Ona je pravi biser", rekao mu je otac, "dri se nje, jer ako ne bude ve e se nai neko drugi." Elen nije u to bila ba ubeena. Uvek je bila hladna prema Deraldini, a Brendan ju je onda samo jo vie hvalio. Osmehnula se neno i popustljivo. Iako Kal u prvi mah nije hteo da je pusti unutra i dopusti joj da mu pokvari sanjarenje, odjednom joj je bio zahvalan na drutvu. ak mu je i drhtavica malo popustila. "Zaguljivo je ovde", ree ona. "Potreban ti je sve vazduh. Zato ne otvori prozor?" On je poslua. Kada se okrenuo ona je ve sedela prekrenih nogu na krevetu, leima oslonjena o kola slika na zidu koje je zalepio jo u mladosti, a koje njegovi roditelji nisu uklonili. Deraldina ga je zvala Zid Plaa; uvek bi je iznova uznemirila ta parada filmskih zvezda i oblaka u obliku peurki, politiara i svinja. "Haljina je divna", primeti ona. On je trenutak mozgao o toj primedbi, ali um mu je jo bio usporen. "Terezina haljina", ona pouri da doda. "Oh." "Doi i sedi, Kale." On se protegnu pored prozora. Vazduh je bio miomirisan i ist. Podsetio ga je na... "ta nije u redu?" upita ona. Rei su mu bile na vrh jezika. "eleo je da kae Video sam zemlju iz bajki. To je uglavnom bilo to. Ostalo - okolnosti, opis - te pojedinosti predstavljale su sitnice. Tih pet rei bilo je u osnovi lako izgovoriti, zar ne? Video sam zemlju iz bajki. I ako je postojao iko u njegovom ivotu pred kim je trebalo da ih izgovori, onda je to bila ova ena.

"Kai mi, Kale", poe ona. "Jesi li bolestan?" On odmahnu glavom. "Video sam...", zausti on. Ona se krajnje zbunjeno zagledala u njega. "ta?" upita ona. "ta si to video?" "Video sam...", poe on ponovo, i ponovo zamuca. Njegov jezik odbijao je da poslua uputstva koja mu je on izdavao; rei mu jednostavno nisu navirale. On skrenu pogled s njenog lica na Zid Plaa. "Slike...", izusti on konano, "...predstavljaju trn u oku." Obuze ga udna euforija jer umalo nije sve rekao, i zato to je uspeo da se povue. Onaj njegov deo koji je eleo da sauva u tajnosti ono to je video izvojevao je u tom trenutku pobedu, a moda i rat. Nee joj rei. Niti sada, niti ikada. Osetio je veliko olakanje kada je doneo tu odluku. Ja sam Ludi Muni, mislio je u sebi. To i nije bilo tako loe. "Ve bolje izgleda", primeti ona. "Mora da je od sveeg vazduha." 4. emu ga je mogao poduiti ludi pesnik, sada kada su bili drugovi u dui? ta bi Ludi Muni uinio da se naao na Kalovom mestu? Odgovor je glasio, upustio bi se u svaku igru, a onda, kada bi mu svet okrenuo lea, dao bi se u potragu, i tragao bi za mestom koje je video sve dok ga ne bi pronaao, ne obraajui panju na to da li pri tom priziva delirijum. Pronaao bi svoj san, vrsto se uhvatio za njega i nikada ga ne bi pustio. Jo su malo porazgovarali, a onda Deraldina ree da mora da ide. Tog je poslepodneva morala da obavi jo neke pripreme za venanje. "I da vie nisi jurcao za golubovima", ree ona Kalu. "elim da te vidim tamo u subotu." Zatim ga zagrli. "Suvie si mrav", dodade ona. "Morau da te ugojim." Oekuje da je poljubi, proaputa mu ludi pesnik u uvo; uini dami uslugu. Ne elimo da pomisli kako si izgubio zanimanje za parenje, samo zato to si stigao na pola puta do neba, i vratio se. Poljubi je i kai neto ljupko. Poljubac nije bio problem, mada se Kal plaio da e ona primetiti kako mu neko apue ta treba da radi. Veoma strasno mu je odgovorila na njegov lani poljubac, privivi se vrsto svojim toplim telom uz njegovo. Odlino, javi se pesnik, a sada smisli neto zavodljivo da joj kae, i sretnu je poalji kui. Tu Kala napusti samouverenost. Nije umeo da laska, nikako to nije umeo. "Vidimo se u subotu", bilo je jedino to je uspeo da izusti. Izgleda da je njoj i to bilo dovoljno. Ponovo ga je poljubila i otila. Posmatrao ju je kroz prozor, brojei njene korake dok nije zamakla za ugao. A onda, kada mu je draga nestala s vidika, on krenu u potragu za udnjom svoga srca. Drugi deo ROENJA, SMRTI I VENANJA "Gvozdeni jezik ponoi otkucao je dvanaest; ljubavnici u krevet; vilinski je as". Vilijem ekspir, San letnje noi 1. ODELO OD SVETLOSTI 1. Izaavi napolje Kal se suoio sa vlanim i ustajalim danom. Nee jo dugo potrajati, a leto e ustuknuti pred jeseni. ak je i povetarac delovao umorno, to je bilo zarazno. Dok je stigao

nadomak Ulice Tuge, stopala su mu se nadula u cipelama, a mozak u lobanji. A kao dodatak svemu tome nije nikako uspevao da pronae tu prokletu ulicu. Prethodnog dana je stigao do kue pratei pogledom ptice, a ne put kojim je iao, tako da je tek okvirno znao gde se ulica nalazi. Poto mu je bilo sasvim jasno da bi tako mogao da luta i nekoliko asova, a da ne pronae dotinu ulicu, on pokua da se raspita kod opora estogodinjaka, koji su se igrali rata na uglu jedne ulice. S puno samopouzdanja poslali su ga u pogrenom pravcu. Bez obzira na to da li su to uinili iz neznanja ili zlobe, pokazalo se da su ga netano uputili, te je nastavio da luta unaokolo pravei sve beznadenije krugove, oseajui da ga obuzima sve vee razoarenje. Ako se i nadao da e ga neko esto ulo, nekakav instinkt, odvesti pravo do oblasti iz njegovih snova - to je oito izostalo. I tako je sasvim sluajno, istom sreom, konano dospeo na ugao Ulice Tuge i do kue koja je nekada pripadala Mimi Laenskoj. 2. Suzana je vei deo prepodneva provela pokuavajui da obavi ono to je obeala doktoru aiu: da pronae ujaka arlija u Torontu. Bio je to obeshrabrujui posao. Prvo zato to je mali hotel koji je pronala prethodne veeri mogao da se pohvali samo jednim javnim telefonom, a i ostali gosti su eleli njime da se poslue. A onda, morala je da pozove nekoliko porodinih prijatelja dok nije pronala jednog koji je znao arlijev broj telefona, i na to je utroila najvei deo prepodneva. Kada je, negde oko jedan sat, konano stupila s njim u vezu, Mimin jedini sin primio je vest bez trunke iznenaenja. Nije ni pomenuo da e napustiti posao i pouriti da se nae uz majino uzglavlje; jedino ju je utivo zamolio da ga ponovo pozove kada bude 'neto novo'. to je verovatno znailo, da ne oekuje njen ponovni poziv dok ne bude trebalo da poalje venac. Toliko o odanosti sinova. Poto je obavila taj razgovor, pozvala je bolnicu. Stanje pacijentkinje nije se promenilo. Dri se, glasila je slubena bolniarska fraza. to u Suzaninom umu zazva neobinu sliku - Mimi planinarka, priljubljena uz lice litice. Iskoristila je priliku da se raspita o linim stvarima svoje bake, te joj je reeno da je dopremljena u bolnicu bez iega, samo u spavaici. Najverovatnije su leinari koje je pomenula gospoa Pamfrej do sada ve iz kue odneli sve to je bilo iole vredno ukljuujui i visoku komodu - ali je ipak odluila da svrati, i moda spasi bilo ta to bi malo ulepalo Mimine poslednje asove. Pronala je jedan mali italijanski restoran blizu hotela, ruala, a zatim se odvezla u Ulicu Tuge. 3. Radnici su pritvorili vrata stranjeg dvorita, ali ih nisu i zakljuali. Kal ih otvori i ue u dvorite. Ako je oekivao neko otkrovenje, mora da je bio razoaran. Tamo nije bilo nieg neobinog. Samo sasuen korov idikljao izmeu ploa i gomila stvari koje su ona trojica odbacili kao bezvredne. ak su i senke koje su mogle da kriju izvesnu silu, bile blede i nimalo tajanstvene. Stojei nasred dvorita - tamo gde su se razotkrile sve one tajne koje su mu pomutile razum prvi put je posumnjao, stvarno posumnjao, da se ita od toga dogodilo prethodnog dana. Moda e pronai neto u kui, pomisli on; neki nasukani ostatak za koji bi se mogao uhvatiti i koji bi mu pomogao da ispliva iz ove reke sumnji. Preao je preko tla po kome je ilim bio rasprostrt i stigao do stranjih vrata kue. Radnici su ih ostavili otkljuana; ili su neki divljaci provalili unutra. Kako god, bila su napola otvorena. On ue. Bar su senke unutra bile tamnije; moglo se odigrati neto bajkovito. Saekao je da mu se oi priviknu na tamu. Zar je stvarno prolo samo dvadeset etiri asa od kada je bio ovde, razmiljao je, dok je izotravajui vid razgledao mranu unutranjost; jo jue je uao u ovu kuu mislei samo na to kako da uhvati izgubljenu pticu! A danas je toliko toga trebalo da pronae. Lutao je unaokolo dok nije stigao do hodnika, posvuda tragajui za nekim odjekom onoga to je doiveo prethodnog dana. Sa svakim preenim korakom nade su mu postajale sve slabije.

Senke su bile tu, ali naputene. Mesto je bilo lieno uda. Ona su nestala zajedno sa ilimom. Zaustavio se na pola stepenita? Kakva korist od daljnjeg traganja? Oigledno je propustio svoju ansu. Ako je eleo ponovo da pronae viziju koju je na trenutak ugledao, a potom izgubio, morae da je potrai na nekom drugom mestu. Nastavio je da se penje iz iste tvrdoglavosti - tu je osobinu nasledio od Elene. Vazduh na vrhu stepenita bio je tako teak da je jedva disao. To i injenica da se danas oseao kao uljez - kao neko ko nije dobrodoao u ovoj grobnici - uticali su na njegovu elju da nae potvrdu za svoje ubeenje kako ovo mesto ne poseduje nikakvu magiju koju bi mu moglo prikazati, a zatim da se izgubi. Dok je prilazio vratima prednje spavae sobe neto se iza njega pomeri. On se okrenu. Radnici su dovukli na gomilu nekoliko komada nametaja na vrhu stepenita, a zatim verovatno utvrdili da nisu vredni daljnjeg prolivanja znoja i tu ih ostavili. Jednu komodu sa ladicama, nekoliko stolica i stolova. Zvuk je dopro od nekud iza tog nametaja. Zatim se zauo ponovo. Dok je oslukivao, zamiljao je pacove. Zvuk je nagovetavao nekoliko ivotinja koje tapkaju unaokolo. ivi i pusti druge da ive, pomisli on: nije od njih imao vie prava da bude ovde. Moda ak i manje. U ovoj su kui verovatno ivela ve mnoga pacovska pokolenja. On se smesta vrati na posao zbog koga je doao, gurnu vrata i ue u prednju sobu. Prozori su bili prljavi, a ustajale ipkane zavese spreavale i ono malo svetlosti koja je kroz njih dopirala u sobu. Na golim daskama ugledao je prevrnutu stolicu i tri neobine cipele ostavljene na polici iznad kamina u udnom rasporedu. Inae je bila prazna. Ostao je da stoji nekoliko minuta, a onda, zauvi smeh na ulici, ode do prozora i povue zavesu u stranu kako bi se uverio da je dobro uo. Ali pre no to je otkrio izvor smeha okanio se traganja. I pre no to su mu ula to potvrdila, stomak mu je nagovestio da je neko uao u sobu. Pustio je zavesu iz ruke i osvrnuo se. U polumraku sobe pridruio mu se neki pleati mukarac u poznim srednjim godinama, suvie dobro odeven za ovo mesto. Tkanina njegovog sivog sakoa prelivala se gotovo u svim duginim bojama. Ali jo je vie privlaio pogled njegov osmeh. Uvebani osmeh, osmeh glumca ili svetenika. Kakav god da je bio, njegov izraz lica odavao je oveka u potrazi za obraenicima. "Mogu li vam pomoi?" upita on. Glas mu je bio zvonak i topao, ali njegovo iznenadno pojavljivanje sledilo je Kala. "Vi meni da pomognete?" odvrati on pitanjem i zatetura se. "Da niste moda zainteresovani za kupovinu?" nastavi ovek. "Kupovinu? Ne...samo sam...onako...razgledao." "Dobra je to kua", primeti stranac, a osmeh mu nije silazio s lica. "Razumete li se u kue?" I ovo pitanje postavljeno je kao i prethodna, bez imalo ironije ili zlobe. Poto Kal nije odgovorio, ovek ree: "Ja sam prodavac. Ime mi je edvel." On izvue debelu aku iz rukavice od telee koe. "A vama?" "Kal Muni. To jest, Kalhun." U vazduhu se nala ispruena gola aka. Kal napravi dva koraka prema oveku - za itava etiri ina nadvisivao je Kala i njegovih pet stopa i jedanaest ina - i rukova se s njim. ovekov hladni dlan opomenu Kala da se znoji kao svinja. Kada su se rukovali, prijatelj edvel raskopa sako i rairi ga, kako bi izvukao nalivpero iz unutranjeg depa. Taj usputan pokret na trenutak otkri podstavu prodavevog kaputa, i nekom igrom svetlosti Kalu se uini da ona sija, kao da je tkanina od vlakana koja se ponaaju poput ogledala. edvel primeti Kalov izraz lica. GLas mu je bio lak poput pera kada je upitao: "Vidi li bilo ta to ti se dopada?" Kal nije verovao tom oveku. Da li je postao sumnjiav zbog osmeha ili rukavica od telee koe? ta god da je bilo u pitanju, eleo je da provede u drutvu s tim ovekom to je mogue manje vremena. Ali bilo je neeg u tom sakou. Neeg to je uhvatilo svetlost, i nateralo Kalovo srce malo bre da udara.

"Molim te...", nagovarao ga je edvel. "Pogledaj." Ponovo prinese aku sakou i otvori ga. "Reci mi...", preo je, "... ima li u njemu ieg to ti se dopada." Sada je do kraja otvorio sako i otkrio podstavu. Da, Kal je bio u pravu. Sijala je. "Ja sam, kao to ve rekoh, trgovac", objanjavao je edvel. "Moje zlatno pravilo je da uvek sa sobom nosim po nekoliko uzoraka svoje robe." Robe. Kal je oblikovao tu re u glavi, oiju i dalje prikovanih za unutranjost sakoa. Kakva je to samo re bila: roba. A tamo, u podstavi sakoa, gotovo da je mogao videti kako se ta re ovaplouje. Nije li ono bio nakit, to je tamo sijao? Vetaki dragulji iji je sjaj zaslepljivao onako kako to samo lano drago kamenje moe. On zakilji, pokuavajui da izvue neki smisao iz onoga to je video, dok je Prodavac nastavljao da ga ubeuje: "Samo mi reci ta bi eleo i to e biti tvoje. Otvoreniji ne mogu biti, zar ne? Naoit mladi poput tebe trebalo bi da ume da izabere. Svet je tvoja ostriga. Vidim to. Otvorena pred tobom. Uzmi ta god eli. Slobodno, besplatno, bez nadoknade. Samo mi reci ta vidi tu unutra, i u sledeem trenutku nai e ti se u rukama..." Neto u Kalu je govorilo Odvrati pogled; nita nije besplatno. Sve ima svoju cenu. Ali toliko je bio zaslepljen tajnama u naborima sakoa da sada nije mogao da odvrati pogled makar mu i ivot od toga zavisio. "...reci mi...", ree Prodavac, "... ta vidi..." Ah, to je bilo pravo pitanje... "...i tvoje je." Ugledao je izgubljena blaga, stvari koje su mu nekada prirasle za srce, jer je mislio da nee, ako ih bude posedovao, nikada poeleti nita drugo. Uglavnom su to bile bezvredne sitnice, ali pojedine su u njemu probudile stare udnje. Rentgenske naoari iz oglasa na poleini nekog stripa (moi e da vidi kroz zidove! Ostavi utisak na prijatelje!) ali koje nikada nije bio u mogunosti da kupi. A evo ih sada tu, plastina soiva im se svetlucaju, a on se sea onih oktobarskih noi koje je probdeo mozgajui kako rade. A ta je to pored njih? Jo jedan feti iz detinjstva. Fotografije ene odevene jedino u cipele sa visokim potpeticama i ljatei triko, koja posmatrau nudi svoje prevelike grudi. Deak koji je stanovao dve kue od Kalove imao je tu fotografiju koju je, kako je tvrdio, ukrao iz strievog novanika, a Kal ju je toliko eleo da je mislio da e umreti od enje. Sada je visila, ta uspomena sa magareim uvetom, u svetlucavoj plimi edvelovog sakoa, i ekala da je on zatrai. Ali tek to se pojavila i ona je izbledela, a smenile su je nove nagrade koje su ga dovodile u iskuenje. "ta vidi, prijatelju?" Kljueve kola za kojima je udeo. Goluba pobednika nebrojenih trka, na kome je toliko zavideo vlasniku da bi ga bez grie savesti ugrabio... "...samo mi reci ta vidi. Zatrai i tvoje je..." Bilo je toliko toga. Mnotvo sitnica za koje je mislio... jedan sat, jedan dan... da su stoer oko koga se vrti njegov svet; sve su one sada visile tu u udovinoj podstavi Prodavevog kaputa. Ali bile su prolazne. Pojavljivale su se da bi odmah potom ponovo isparile. Postojalo je tamo jo neto to je spreavalo te beskorisne stvari da mu na due vreme zaokupe panju. ta je to bilo, jo nije mogao da dokui. Nejasno je bio svestan toga da mu se edvel ponovo obraa, i da se ton Prodavevog glasa izmenio. Kao da je bio zbunjen, pomalo ozlojeen. "Samo reci, prijatelju... zato mi ne kae ta eli?" "Ne mogu to... ba dobro... da vidim." "Potrudi se. Usredsredi se." Kal pokua. Slike su se reale, ali sve su to manje vie bile nevane stvari. Ono glavno ga je izbegavalo. "Ne pokuava", ukori ga Prodavac. "Ako ovek neto stvarno eli onda mora samo na to da se usredsredi. Treba da bude siguran u to ta hoe."

Kal je shvatao mudrost tih rei, pa je udvostruio napore. Za njega je postao izazov da zaviri iza lanog sjaja i sagleda pravo bogatstvo koje se tamo nalazilo. Ovo usredsreivanje pratilo je neobino oseanje; nemir u grudima i grlu, kao da se neki njegov deo priprema da ga napusti, izie kroz pogled. Nestane u sakou. Na potiljku, tamo gde mu se lobanja zavravala i poinjala kima, zau se upozoravajue mrmljanje. Ali on se ve suvie predao da bi se usprotivio. ta god da je podstava sadrala, ona ga je izazivala, ne otkrivajui se do kraja. Zurio je i zurio, opirui se njenim ukrasima dok mu nije znoj potekao sa slepoonica. edvelov laskavi monolog postade samouvereniji. eerna oblanda se raspukla i otpala. Orah ispod nje bio je gorak i taman. "Nastavi...", ree on. "Ne budi tako prokleto slab. Ovde sigurno ima neeg to eli, je li tako? Strano eli. Nastavi. Kai mi. Ispljuni to ve jednom. Kakva korist od odugovlaenja. Ako bude oklevao, propustie ansu." Prizor se konano iskristalisao. "Reci mi ta je to, i tvoje je." Osetio je vetar na licu, i iznenada je ponovo poleteo, a zemlja iz bajki leala je pred njim. Njene udoline i njeni vrhovi, reke, kule - sve je to bilo izloeno u podstavi Prodavevog sakoa. Ostao je bez daha nad tim prizorom. edvel je munjevito reagovao. "ta je to?" Kal je bez rei nastavio da zuri. "ta to vidi?" Kala obuzee zbrkana oseanja. Bio je ushien to vidi tu zemlju, ali i zaplaen zbog onog to e mu traiti da prui (onim to je ve moda davao, a da o tome nita nije znao) u zamenu za ovo to vidi. edvel mu je eleo zlo, uprkos svim njegovim osmesima i obeanjima. "Kai mi...", zahtevao je Prodavac. Kal pokua da zadri odgovor koji mu je navirao na usne. Nije eleo da oda svoju tajnu. "... ta vidi?" Tom glasu je bilo tako teko odoleti. eleo je i dalje da uti, ali sve je bio blii tome da i protiv svoje volje odgovori. "Ja..." (Nemoj rei, upozori ga pesnik), "Vidim..." (Bori se. Oko tebe je zlo.) "Ja... vidim..." "Vidi Fugu." Glas koji je zavrio njegovu reenicu pripadao je nekoj eni. "Jesi li sigurna?" upita edvel. "Nikada nisam bila sigurnija. Pogledaj mu oi." Kal se oseao glupo i ranjivo, u toj meri hipnotisan prizorima koji su se i dalje reali u podstavi da nije bio u stanju da skrene pogled ka onima koji su razgovarali o njemu. "On zna", ree ena. U njenom glasu nije bilo nimalo topline. Pa ak moda ni ljudskosti. "Znai da si bila u pravu", primeti edvel. "Nalazio se ovde." "Razume se da jeste." "Dobro", ree edvel, i bez okolienja zatvori sako. Na Kala je to delovalo pogubno. Poto mu je svet - Fuga - kako ga je ona nazvala - tako iznenada oduzet oseao se slabim poput deteta. Jedino je jo uspevao da se odri na nogama. Njegove oi upitno skliznue u eninom pravcu. Bila je prelepa: to je prvo pomislio. Bila je odevena u tako tamne crvene i purpurne tonove da su izgledali gotovo crni, a tkanina joj je vrsto bila obmotana oko torzoa, tako da je istovremeno odavala utisak device, ija je zrelost zamotana i zapeaena i u inu zapeaivanja erotizovana. Isti paradoks odraavao se i u crtama njenog lica. Koa joj se sijala kao da je premazana uljem, i uprkos tome to se inilo da je brijala kosu i izbegavala bilo kakvu minku koja bi istakla crte njena lica, s ciljem da prkosi svojoj lepoti, tom se licu nije mogla porei senzualnost. Usta su joj bila upadljivo izvajana; a oi - u jednom trenutku boje ilibara, u drugom zlatne - suvie reite za oseanja koja je trebalo da prikrivaju. Kakva oseanja, to je Kal mogao tek da nagaa. Nestrpljenje nema sumnje, kao da joj je bilo zlo to je morala ovde da se nalazi, pa se u njoj kovitlao bes ijem ispoljavanju

Kal nije uopte eleo da prisustvuje. Zadovoljstvo - najverovatnije vezano za njega - i pomna usredsreenost na njega, kao da mu pogledom prodire sve do kimene modine i sprema se da je pomou jedne jedine misli zaledi. Meutim, u njenom glasu nije bilo tih protivrenosti. Bio je delimino hladan i nita vie. "Koliko je prolo?" upita ga. "Koliko je prolo od kada si video Fugu?" Nije mogao da izdri njen pogled due od trenutka. Pogled mu odluta do police iznad kamina i trouglasto razmetenih cipela. "Ne znam o emu govorite", ree on. "Video si je. Sada si je ponovo ugledao u sakou. Nema svrhe poricati." "Bie bolje da odgovori", savetovao mu je edvel. Kal skrenu pogled sa police iznad kamina na vrata. Ostavili su ih otvorena. "Idite oboje do avola", javi se ponovo ena. Da li se to edvel nasmejao? Kal nije bio siguran. "elimo taj ilim", javi se ponovo ena. "On nam pripada, razume", dodade edvel. "Polaemo pravo na njega." "Stoga, ako bi bio tako ljubazan...", enine usne se izvie dok je izgovarala ovu utivost, "... da mi kae kuda je ilim odnesen, pa da zavrimo." "Nita lake", ree Prodavac. "Kai nam i mi odosmo." Kal pomisli da mu nee vredeti ako bude glumio da nita ne zna; oni su znali da on zna, i nee uspeti da ih ubedi u suprotno. Naao se u klopci. Iako je bio u opasnosti, ipak je bio ushien. Njegovi muitelji su potvrdili da postoji svet koji je na trenutak ugledao: Fuga. Potreba da ih se to pre oslobodi meala se sa eljom da ih malo vue za nos, u nadi da e mu rei neto vie o viziji kojoj je prisustvovao. "Moda sam je i video", odvrati on. "Nikakvo moda", odvrati ena. "Maglovito mi je...", ree on. "Seam se neega, ali nisam ba siguran ega." "Zar ti ne zna ta je Fuga?" upita edvel. "A zato bi znao?" javi se ena. "Sluajno je nabasao na nju." "Ali video ju je", primeti edvel. "Mnoge Kukavice u stanju su da vide, ali to ne znai da razumeju. I on je izgubljen kao i ostali." Kal nije prihvatao ono to je rekla, ali u sutini je bila u pravu. Bio je izgubljen. "Ono to si video te se ne tie", ree mu ona. "Samo nam reci gde si ostavio ilim, a onda zaboravi da si ga ikada video." "ilim nije kod mene", odvrati on. Izgledalo je kao da je celo enino lice potamnelo, zenice su joj poput meseca jedva zamraivale neku apokaliptinu svetlost. Kal ponovo zau neke uurbane zvuke na odmoritu, za koje je ranije mislio da potiu od pacova. Sada vie nije bio siguran u to. "Neu jo dugo biti utiva s tobom", izjavi ona. "Ti si lopov." "Nisam...", pobuni se Kal. "Jesi. Doao si ovamo da pokrade kuu jedne starice i video si neto to nije trebalo da vidi." "Ne bi trebalo dalje da traimo vreme", ree edvel. Kal je zaalio to je odluio da ovo dvoje vue za nos. Trebalo je da pobegne dok je jo imao nekakvu ansu. Buka s druge strane vrata postala je jaa. "uje li to?" upita ena. "To su neka od kopiladi moje sestre. Njeni zbogomii." "Opaki su", nadoveza se edvel. U to je mogao da poveruje. "Jo jednom te pitam", ree ona. "Gde je ilim?" I on joj jo jednom odgovori. "Nije kod mene." Sada njegove rei zazvuae pre kao molba nego odbrana.

"Onda te moramo naterati da nam kae", ree ena. "Samo oprezno, Imakolata", upozori je edvel. Ako ga je ena uopte ula, niim nije pokazala da joj je stalo do njegovog upozorenja. Lagano je protrljala srednji i domali prst desne ake o dlan leve, posle ega su sestrina deca nimalo tiho dojurila. 2. KOA ZUBA 1. Suzana je stigla u Ulicu Tuge neto pre tri sata, i prvo je svratila do gospoe Pamfrej da je obavesti o bakinom stanju. Gospoa Pamfrej je toliko navaljivala na nju da svrati da nije mogla da je odbije. Popile su aj i malo popriale to je sve zajedno potrajalo desetak minuta: razgovor se uglavnom kretao oko Mimi. Violeta Pamfrej je priala o starici bez zlobe, ali utisak koji je Suzana stekla nije bio nimalo laskav. "Jo pre mnogo godina iskljuili su joj plin i struju", rekla je Violeta. "Nije plaala raune. ivela je u prljavtini, znate, a poto smo stanovale tako blizu nisam mogla a da sve to ne vidim. Mada je bila snana, ako vas zanima kakvo joj je bilo zdravstveno stanje." Ona malo spusti glas. "Znam da to ne bi trebalo da kaem ali... vaa baka ba nije bila pri zdravoj pameti." Suzana promrmlja neto to je znala da e proi nezapaeno. "Imala je samo svee. Ni televizor, ni friider. Sam bog zna ta je jela." "Znate li ima li ko klju od kue?" "Oh, ne, ona to nikada ne bi uinila. Imala je vie brava na toj kui no to ste vi imali toplih obroka. Znate, nikome nije verovala. Ba nikome." "Htela sam samo malo da pogledam." "Pa, dolazili su neki ljudi od kada nje nema; verovatno ete vrata nai irom otvorena. ak sam razmiljala o tome da i sama malo zavirim unutra, ali ta mi se ideja nije naroito dopala. Pojedine kue... nisu sasvim prirodne. Shvatate ta hou da kaem?" Znala je to. Kada se konano nala na pragu broja osamnaest Suzana priznade sama sebi da su joj bile dobrodole razne dunosti zbog kojih je, bar na izvesno vreme, odloila ovu posetu. Ona epizoda u bolnici potvrdila je dobar deo porodinih sumnji vezanih za Mimi. Bila je drugaija. Dodirom je bila u stanju da pokloni svoje snove. Nije li trebalo pretpostaviti da e te moi, kakve god one bile, koje je starica posedovala ili koje su nju posedovale, opsedati i kuu u kojoj je provela tolike godine? Suzana oseti kako je sa svih strana salee prolost: samo to sada stvari nisu vie bile jednostavne. Nije ona ovde oklevala na pragu samo zato to se plaila suoavanja sa duhovima detinjstva. Ve stoga to je neodreeno oseala da je ovde - na pozornici za koju je mislila da ju je zauvek napustila - oekuju drame, i da joj je Mimi na neki nain namenila glavnu ulogu u njima. Spustila je aku na kvaku. Suprotno onome to je Violeta rekla, vrata su bila zakljuana. Ona proviri kroz prozor na prednjoj strani kue, i ugleda sobu punu otpadaka i praine. Ta pusto je neobino uteno delovala na nju. Moda e se jo pokazati da je njen strah bio neopravdan. Ona obi e kuu. Sa stranje strane je imala vie sree. Dvorina vrata su bila otvorena, a isto tako i stranja vrata kue. Ula je. Ni ovde nije vladao nita bolji red nego u prednjoj sobi: gotovo svi tragovi koji bi ukazivali na prisustvo Mimi Laenski - izuzev svea i bezvrednog ubreta - bili su uklonjeni. Morila su je protivrena oseanja. S jedne strane, bila je ubeena da nita vredno nije zaostalo i da e morati da se vrati k Mimi praznih ruku; a s druge, pak, strane nije mogla da porekne olakanje to je to tako: to je pozornica prazna. Iako je u mati ponovo videla nestale slike na zidovima, i nametaj na svom mestu, to je bilo samo u njenom umu. Ovde nije bilo niega to bi naruilo smireni poredak njenog ivota. Ona pree iz primae sobe u hodnik, zavirivi u malu dnevnu sobu pre no to je zala za ugao i stigla do stepenita. Nije bilo ni mnogo visoko, ni preterano mrano. Ali pre no to je poela da se penje zaula je neko kretanje na spratu.

"Ko je to tamo?" povika ona... 2. ...te rei bile su dovoljne da narue Imakolatinu usredsreenost. Stvorenja koja je pozvala, zbogomii, prekinue svoje napredovanje prema Kalu, ekajui novo nareenje. On iskoristi priliku i baci se preko sobe, udarivi pri tom zver koja mu je bila najblia. Toj stvari nedostajalo je telo, etiri ruke izrastale su mu iz kvrgavog vrata ispod koga su visile gomile vrea, vlane poput jetre i plua kakve zaklane ivotinje. Primii udarac jedna od vrea se rasprsla, i iz nje je poeo da izlazi nepodnoljiv smrad. Sa ostalom braom i sestrama za petama, Kal pojuri ka vratima; najbre je bilo ranjeno stvorenje, kreui se postrance, poput krabe, na akama, pribliavalo mu se pljujui. Mlaz pljuvake pogodi zid blizu Kalove glave i tapete se podklobuie. Odvratnost koju je osetio natera ga da podbrusi pete. U trenutku se naao kod vrata. edvel krenu da ga presretne, ali jedna od zveri mu se nae izmeu nogu poput psa lutalice i pre no to je on uspeo da uspostavi ravnoteu Kal je izleteo iz sobe na odmorite. ena koja je viknula nalazila se na dnu stepenita, licem okrenuta prema vrhu. Liila mu je na sunani dan u odnosu na no koja ga umalo nije progutala u sobi iza njega. irom otvorenih sivoplavih oiju, sa loknama tamnokestenjaste kose to joj je uokviravala bledo lice, i ustima na kojima se pomaljalo pitanje koje je uutkalo njegovo naglo pojavljivanje. "Bei odavde!" povika on dok je jurio niz stepenice. Ona je i dalje stajala i zevala u njega. "Vrata!" ree on. "Za boga miloga otvori vrata." Nije se osvrnuo da vidi da li ga udovita i dalje progone, ali je zato uo edvela kako sa vrha stepenica vie: "Stani lopove!" ena skrenu pogled na Prodavca, a onda ga opet vrati na Kala i na kraju se zagleda u prednja vrata. "Otvori ih!" povika Kal, i ona se tada pokrenu da ga poslua. Ili je ve na prvi pogled odluila da ne veruje advelu, ili je bila naklonjena lopovima. ta god da je bilo po sredi, irom je otvorila vrata. Unutra prodre suneva svetlost, a praina zaigra na njenim zracima. Kal zau urlik protesta iza sebe, ali devojka nita ne uini da ga zaustavi. "Bei odavde", ree joj on, a zatim jurnu, preko praga i izlete na ulicu. Napravio je pet est koraka, a zatim se okrenuo da vidi da li ga ena sivih oiju sledi; ona je, meutim, i dalje stajala u hodniku. "Hoe li se ve jednom pokrenuti?" doviknu joj on. Ona otvori usta da mu odgovori, ali edvel je ve stigao do podnoja stepenica i odgurnuo je u stranu. Nije smeo vie da okleva; delilo ga je svega nekoliko koraka od Prodavca. On potra. ovek sa nauljenom kosom na potiljku nije, u stvari, ni pokuao da nastavi poteru kada se plen naao na otvorenom. Mladi je bio vitak poput hrta, i dvostruko bri; onaj drugi je liio na medveda u gospodskom odelu. Suzani se ve na prvi pogled nije dopao. Sada se okrenuo i rekao: "Zato ste to uradili, eno?" Nije ga udostojala odgovora. Prvo, stoga to je i dalje pokuavala da pronae neki smisao u onome to je upravo videla; i drugo, panja joj vie nije bila usredsreena na medveda, ve na njegovog ortaka - ili uvara - enu koja je upravo krenula za njim niz stepenice. Lice joj je bilo bezizraajno kao u mrtvog deteta, ali Suzana nikada ranije nije videla lice koje ju je u toj meri oaralo. "Sklanjaj mi se s puta", ree ena kada stie u podnoje stepenita. Suzanina stopala ve su krenula u stranu kada se konano pribrala, te umesto da se skloni, zakoraila tano pred enu, zakrivi joj put do vrata. Dok je to inila oseti kako joj se u organizmu poveava koliina adrenalina, kao da se nala pred hladnjaom u punoj brzini. Ali ena se zaustavila i njen pogled prikovao se za Suzanin, zbog ega je ova morala da podigne glavu i omogui eni da joj ispita lice. Kada je srela enin pogled Suzana je shvatila da je priliv adrenalina stigao u pravi as: upravo je izbegla smrt. Mogla se zakleti da je taj pogled ve

ubijao; i da e ponovo ubiti. Ali ne sada; sada je ta ena sa zanimanjem prouavala Suzanu. "Je li to bio tvoj prijatelj?" konano upita. Suzana je ula rei, ali ne bi se mogla zakleti da su se enine usne pokrenule da ih oblikuju. Medved kod vrata iza njenih lea ree: "Prokleti lopov." Zatim snano kucnu Suzanu po ramenu. "Zar niste uli ta sam vam rekao?" upita on. Suzana je elela da se okrene ka oveku i kae mu da je ne dira, ali ena jo nije zavrila s prouavanjem i drala ju je prikovanu svojim pogledom. "ula je", odvrati ena. Usne su joj se sada pomerile, i Suzana oseti da vie nije u njenoj vlasti. Ali ve i usled same blizine te druge ene njeno telo je stalo da podrhtava. Oseala je kao da joj se siuno trnje zabada u prepone i grudi. "Ko si ti?" upita ena. "Mani se toga", dobaci medved. "elim da saznam ko je ona. I ta e ovde." Njen pogled koji je na trenutak odlutao do medveda sada se ponovo usresredio na Suzanu, a znatielja je tu zgasla. "Ovde nema niega za vas...", nastavi mukarac. ena ne obrati panju na njega. "Hajdemo... pusti je..." Glas mu je sada zvuao kao da se ulaguje histerinoj osobi ne bi li je spreio da napadne, tako da mu je Suzana bila zahvalna to se umeao. "...suvie je javno...", ree on. "... naroito ovde..." Nakon jednog dugog trenutka, tokom koga se nije usudila ni da die, ena jedva primetno klimnu, priznavi mu da je upravu. A onda je iznenada potpuno prestala da se zanima za Suzanu i ponovo se okrenula ka stepenicama. Na vrhu stepenita, gde je Suzana nekada zamiljala da je oekuju razni uasi, tama nije potpuno mirovala. Tamo gore kretali su se neki iskrzani oblici, u toj meri bestelesni da nije bila sigurna da li ih je videla ili je samo oseala njihovo prisustvo. Slivali su se niz stepenice poput otrovnog dima, gubivi i ono malo vrstine to su je moda imali, dok su se primicali otvorenim vratima, a kada su stigli do ene koja ih je ekala u podnoju, njihova je para postala nevidljiva. Ona se okrenu od stepenita i proe pored Suzane na putu ka vratima, ponevi sa sobom oblak hladnoe i zaraenog vazduha, kao da su utvare koje su dole do nje sada bile obmotane oko njenog vrata i drale se za nabore njene haljine. Tako su nevidljive odnete u suncem obasjan svet ljudi, gde e boraviti do prve prilike kada e se ponovo zgruati. Mukarac je ve bio na ploniku, ali pre no to mu se njegova saputnica pridruila, ponovo se okrenula ka Suzani. Nije izustila ni re, nije se posluila ni usnama niti je bilo kako drugaije progovorila. Sve to je imala rekla je pogledom: u onome to su joj njene oi obeale nije bilo nimalo radosti. Suzana skrenu pogled. Zau eninu potpeticu na pragu. Kada je ponovo podigla pogled ono dvoje vie nije bilo tu. Duboko udahnuvi ona ode do vrata. Iako je ve bilo kasno poslepodne, sunce je jo bilo sjajno i jako je sijalo. Nije je iznenadilo kada je videla da su ena i medved preli na drugu stranu ulice koja je bila u senci. 3. Dvadeset etiri godine predstavljale su treinu jednog podueg ivotnog veka; dovoljno vremena da se stvore odreena miljenja o tome na koji nain svet funkcionie. Do pre samo nekoliko asova, Suzana bi tvrdila da je upravo to i uinila. Nema sumnje da je u njenom razumevanju stvari bilo poveih praznina; tajni, kako u njenoj glavi tako i u spoljanjem svetu, koje su ostale neosvetljene. Ali to ju je samo jo vie uvrstilo u uverenju da ne treba da podlegne bilo kakvom oseanju ili samozavaravanju koji bi tim tajnama omoguili da njome ovladaju - toga se revnosno drala kako u privatnom tako i u poslovnom

ivotu. U svojim ljubavnim vezama uvek je strast stiavala praktinou, izbegavajui emocionalnu ekstravaganciju jer je suvie esto viala kako ova prerasta u okrutnost i gorinu. to se tie prijateljstva, i njima je nametala istu ravnoteu: nije dozvoljavala da joj se ogade niti da se prekinu. Nita drugaije nije postupala ni kada je bio u pitanju njen zanat. Ve sam njen poziv - pravljenje inija i kraga - bio je pragmatian; kaprici umetonosti stiani potrebom da se stvori funkcionalan predmet. ak i kada bi videla najgizdaviji krag na svetu, ona bi prvo upitala: proputa li vodu? A to je u izvesnom smislu bio kvalitet za kojim je tragala u svim vidovima svoga ivota. Ali ovde je bila suoena sa problemom koji je poricao te jednostavne razlike; problemom koji ju je izbacio iz ravnotee; bila je zbunjena i bilo joj je muka. Prvo seanje. Onda Mimi, vie mrtva nego iva, pa ipak sposobna da prenosi snove kroz vazduh. A onda onaj susret, sa enom u ijem se pogledu nazirala smrt, posle ijeg je odlaska ipak u sebi oseala vie ivota nego ikada pre. Ovaj poslednji paradoks bio je kriv to je napustila kuu ne istraivi je do kraja, zalupivi vrata za svim onim snovima koji su je moda u njoj ekali. Instiktivno je krenula prema reci. Posedevi tamo malo na suncu moda e uspeti da unese neto smisla u sve to. Na Merziju nije bilo brodova, ali vazduh je bio tako bistar da je mogla videti senke oblaka kako se kreu preko brda Kluida. U glavi joj, meutim, nije bilo tako bistro. Muila su je protivrena oseanja, sva zbunjujue bliska, kao da su u njoj boravila ve godinama, ekajui povoljnu priliku iza paravana pragmatizma koji je podigla da ih ne bi videla. Poput odjeka koji eka na povrini planine da odgovori na povik zbog koga je roen. Ona je taj povik danas ula. Ili bi se pre moglo rei da se srela s njim, licem u lice, na istom onom mestu u uskom hodniku gde je kao estogodinja devojica stajala i drhtala plaei se mraka. Ta dva suoenja bila su nerazmrsivo povezana, mada nije znala na koji nain. Samo je oseala da je iznenada oivela za onaj prostor u sebi nad kojim, urba i navike njenog ivota odrasle osobe, nisu imali nikakvu vlast. Nejasno je nasluivala strast koja se uvukla u taj prostor, kao to bi prstima mogla da opipa maglu. Ali vremenom e te strasti bolje upoznati, kao i ono to one stvaraju: ni u ta ve danima nije bila tako sigurna. Upoznae ih - i neka joj je Bog na pomoi - zavolee ih kao da su njene vlastite. 3. PRODAVANJE NEBESA "Gospodin Muni? Gospodin Brendan Muni?" "Tako je." "Da vi moda nemate sina po imenu Kalhun?" "ta se to vas tie?" hteo je da zna Brendan. A onda pre no to je ovaj drugi uspeo da mu odgovori, upita: "Nije mu se valjda neto dogodilo?" Stranac odmahnu glavom, dohvati Brendanovu aku i snano je protrese. "Vi ste veoma srean ovek, gospodine Muni, ako smem da kaem." Brendan je znao da je to la. "ta elite?" upita on. "Prodajete li neto?" On povue aku iz stiska drugog oveka. "ta god da je to, ne elim da kupim." "Da l' prodajem?" ponovi edvel. "ta vam pada na pamet. Ja poklanjam, gospodine Muni. Imate mudrog sina. Prijavio vas je - i dok pukne prstima, kompjuter je upravo vas izabrao za dobitnika..." "Ve sam vam rekao da neu", prekide ga Brendan, te pokua da zatvori vrata, ali ovek je ve bio podmetnuo nogu. "Molim vas...", uzdahnu Brendan, "... ostavite me na miru? Nisu mi potrebne vae nagrade. Nita ne elim." "E, onda ste stvarno neki izuzetan ovek", primeti Prodavac, gurajui vrata. "Moda ak

jedinstven. Zar stvarno na celom svetu nema nieg to biste eleli? Stvarno neverovatno." Iz stranjeg dela kue ula se muzika, snimak najveih Puinijevih hitova, sa ploe koju je Elen dobila pre nekoliko godina. Retko ju je sluala, ali posle njene smrti Brendan - ija noga u ivotu nije kroila u operu, ime se on ak i ponosio - postao je gorljivi poklonik Ljubavnog dueta iz Madam Baterflaj. Od kada je tu plou prvi put pustio, putao ju je potom jo sigurno stotinu puta i uvek bi mu suze navrle u oi. Sada je jedino eleo da se vrati muzici pre no to se zavri. Ali prodavac nije odustajao. "Brendane", poe on, "mogu vas zvati Brendan...?" "Ne moete me nikako zvati." Prodavac raskopa sako. "Stvarno, Brendane, vi i ja imamo o mnogo emu da porazgovaramo. Na primer, o vaoj nagradi." Podstava sakoa zablista privukavi Brendanovu panju. Nikada u ivotu nije video slinu tkaninu. "Jeste li sigurni da ba nita ne elite?" upita Prodavac. "Sasvim sigurni?" Ljubavni duet dostigao je novi zamah, glasovi Madam Baterflaj i Pinkertona pourivali su jedan drugog u priznavanju stalno novog jada. Brendan ih je uo, ali panja mu je sve vie bila usredsreena na sako. Ah da, postojalo je u njemu neto to je eleo. edvel je posmatrao ovekove oi i primetio je kako se u njima pali plamen elje. Sako ga jo nikada nije izneverio. "Ugledali ste neto, gospodine Muni." "Jesam", priznade blago Brendan. Ono to je ugledao ispunilo ga je radou i razgalilo mu tuno srce. Jednom mu je Elen rekla (jo dok su bili mladi, i kada je smrtnost predstavljala samo jo jedan od naina da se izrazi meusobna odanost): "... ako umrem prva, Brendane, pronai u nain da ti doapnem kakva su Nebesa. Kunem se da hou." Tada ju je uutkao poljupcima, i rekao da e, ako ona umre i on umreti, jer e mu srce prepui od tuge. Ali on nije umro, je l' tako? Proiveo je tri duga, isprazna meseca, i vie no jednom za to vreme setio se njenog lakomislenog obeanja. A sada, ba kada je mislio da e ga oaj potpuno obrvati, na njegovom se pragu naao ovaj glasnik s neba. Pojavio se u obliju prodavca, to je moda predstavljalo udan izbor, ali Serafim je bez sumnje imao razloga za tako neto. "elite li ono to vidite, Brendane?" upita posetilac. "Ko ste vi?" udahnu Brendan, pun zavisti. "Zovem se edvel." "I ovo ste kupili za mene?" "Razume se. Ali ako prihvatite, Brendane, mora vam biti jasno da u vam neto malo naplatiti za uslugu." Brendan nije skidao pogleda sa nagrade u sakou. "ta god elite", odvrati on. "Moemo vas zamoliti za pomo, na primer, i vi ete biti obavezni da nam iziete u susret." "Zar je anelima potrebna pomo?" "S vremena na vreme." "Onda u redu", ree Brendan. "Bie mi ast." "Dobro." Prodavac se nasmei. "Izvolite...", on jo malo rastvori sako, "... posluite se." Brendan je znao mnogo pre no to ga je uzeo kakvo e biti i kako e mirisati Elenino pismo. Nije se razoarao. Bilo je toplo, kao to je i oekivao i oko njega se irio miris cvea. Napisala ga je u vrtu, u to ne moe biti sumnje; u rajskom vrtu. "E, pa tako, gospodine Muni. Dogovorili smo se, zar ne?" Ljubavni duet se zavrio; kua iza Brendapnovih lea utonula je u tiinu. Drao je pismo prislonjeno uz grudi, i dalje strepei da je to sve san i da e se probuditi praznih aka. "ta god elite", ree on, oajniki se plaei da mu ne otmu ovo spasenje. "Ljupkost i svetlost", dopre do njega odgovor uz osmeh. "To je sve to mudar ovek moe da poeli, zar ne? Ljukost i svetlost."

Brendan ga je tek napola sluao. Prelazio je prstima gore dole po pismu. S prednje strane Elena je svojim opreznim rukopisom ispisala njegovo ime. "Gospodine Muni, da li biste mi rekli", poe Serafim, "neto o Kalu." "Kalu?" "Moete li mi rei gde da ga naem?" "On je na venanju." "Venanju. Ah, tako. Znate li moda adresu." "Razume se." "Imamo jednu sitnicu i za Kala. Kakav srekovi." 4. VENANJE 1. Deraldina je provela mnogo dugih asova upoznavajui Kala sa svojim porodinim stablom, kako bi na Terezinom venanju znao ko je ko. To je bio mukotrpan posao. Porodica Kilavej bila je neobino plodna, a Kal je slabo pamtio imena, tako da nije bilo nimalo iznenaujue to mu je veina od sto i trideset gostiju koji su ispunili dvoranu za primanje ove miomirisne subotnje veeri bila nepoznata. Uopte se nije uzbuivao zbog toga. Oseao se sigurnim meu tolikim ljudima, iako ih nije poznavao; a pie, koje su besplatno toili jo od etiri popodne, samo je jo vie ublailo njegovu zabrinutost. Nije se ak protivio ni da ga Deraldina predstavi itavoj sviti strina i strieva koji su mu se divili, i koji su ga, svaki ponaosob pitali kada e od nje napraviti potenu enu. Prihvatio je pravila igre; smekao se, armirao ih; davao sve od sebe da ostavi utisak kao da je pri zdravoj pameti. Mada malo ludila niko ne bi primetio u toj uvrnutoj atmosferi. Izgleda da je Norman Kilavej eleo da ovim slavljem nadoknadi svaki centimetar za koji se kerkin struk proirio. Sama ceremonija bila je velianstvena i prigodno dostojanstvena; prijem je, meutim, predstavljao trijumf loeg ukusa. Dvorana je od tavanice do poda bila okiena vrpcama i papirnim lampionima; trake raznobojne svetlosti svijale su se du zidova i napolju po kronjama drvea iza dvorane. Bar je bio u dovoljnoj meri snabdeven pivom, estokim piima i likerima da se raspoloivim koliinama alkohola mogla napiti kakva skromnija vojska; hrane je bilo u izobilju, i na stolove ju je iznosilo desetak kelnerica koje su gnjavili oni koji su se zadovoljavali time da sede i deru. U dvorani je uskoro postalo vrue kao u paklu iako su sva vrata i prozori bili otvoreni, a toplotu su delimino zraili i oni gosti koji su zaboravili na sve inhibicije, te zaigrali po taktovima neke meavine kantri, vestern i rok en rol muzike, a nekoliko postarijih gostiju je ak poelo da izvodi neke smene egzibicije sledei taktove rok en rola, dok su im ostali gosti sa svih strana pomahnitalo pljeskali. Na kraju gomile, drei se vrata koja su vodila napolje iz dvorane, mladoenjin mlai brat u drutvu dvojice mladih kicoa koji su obojica nekada bili Terezini pratioci i jo jednog mladia ije su prisustvo podnosili samo zato to je imao cigarete, stajali su u gomili praznih konzervi od piva i osmatrali ta im je na raspolaganju. Izbor je bio siromaan; ono nekoliko devojaka koje su stasale za krevet ve su bile zauzete ili toliko neprivlane da bi svaki pokuaj zavoenja predstavljao dokaz oajanja. Samo se Elroj, Terezin pretposlednji mladi, noas mogao pohvaliti kakvim - takvim uspehom. Jo od ceremonije venanja pratio je pogledom jednu od mladinih deverua, ije je ime tek trebalo da sazna, ali koja se dvaput sluajno nala kod bara u isto vreme kada i on: to je ve neto znailo. Sada se oslonio o vrata i posmatrao predmet svoje poude koji se nalazio na drugom kraju zadimljene prostorije. Svetla u dvorani bila su priguena, a veselo ipanje smenilo je lagano, ljigavo grljenje. Ovo je pravi trenutak da joj prie, zakljui on. Pozvae je na podijum za igru, a onda, posle jedne do dve pesme, izvee je napolje na sve vazduh. Nekoliko parova ve se povuklo u senku bunova, da se pozabave onim to se na venanjima slavi. Oni su u cveu izricali lepe zakletve i sve to u ime tucanja, i neka bude proklet ako on ostane po strani.

Malo pre je video Kala kako razgovara sa tom devojkom; pomislio je da bi bilo najjednostavnije da ih Kal upozna. I on krenu da se probija izmeu plesaa ka mestu na kome je stajao Kal. "Kako si, drugar?" Kal se zagleda zamuenim pogledom u Elroja. Lice pred njim bilo je rumeno od alkohola. "Dobro." "Nije mi se ba dopala ceremonija", ree Elroj. "Mislim da sam alergian na crkve. Uini mi uslugu, hoe li?" "Kakvu?" "Izjeda me udnja." "Za kojom?" "Jednom od deverua. Bila je tamo kod bara. Dugaka plava kosa." "Misli na Loretu?" upita Kal. "Ona je Deraldinina roaka." udno, ali to je bio pijaniji to se priseao sve vie lekcija o porodici Kilavej. "Dobra maka. Celo vee mi upuuje zavodljive poglede." "Stvarno?" "Pa sam mislio.... bi l' nas upoznao?" Kal se zagleda u Elrojeve zaarene oi. "ini mi se da si zakasnio", primeti on. "Zato?" "Izila je..." Pre no to je Elroj stigao da iskae svoje nezadovoljstvo, Kal oseti neiju aku na ramenu. Okrenu se. Bio je to Norman, mladin otac. "Samo dve rei, Kale, mome?" ree on, bacivi pogled na Elroja. "Potraiu te kasnije", ree Elroj, povukavi se na vreme da Norman i njega ne zaokupi. "Uiva li?" "Da, gospodine Kilavej." "Mani to gospodine Kilavej, Kale. Zovi me Norm." On izdano nasu viski iz boce kojom se naoruao u Kalovu poveu au, a potom povue dim iz cigarete. "Hajde, kai mi", poe on. "Koliko jo, pre no to u morati da dam i drugu svoju devojicu? Nemoj misliti da te pourujem, sinko. Ni sluajno. Ali dovoljno mi je jedna mlada u drugom stanju." Kal stade da mea viski na dnu ae, nadajui da e mu pomo stii od pesnika. Ali to se ne dogodi. "Imam posao za tebe na graevini", nastavi Norm, ne obrativi panju na Kalovo utanje. "elim da moja mala ivi na visokoj nozi. Dobar si ti momak, Kale. Njena te majka mnogo voli, a ja se uvek pouzdajem u njen sud. Stoga razmisli o tome..." On premesti bocu u desnu aku u kojoj je drao i cigaru, a levom posegnu u dep od sakoa. Kal se sledi, jer ga je ovaj sasvim obian pokret podsetio na jedan drugi sako. Na trenutak se ponovo nalazio u Ulici Tuge, i zurio u oaravajuu peinu edvelovog sakoa. Ali Kilavej je za njega imao jednostavniji poklon. "Izvoli cigaru", ree on i udalji se da i dalje izigrava domaina. 2. Elroj pokupi jo jednu konzervu piva iz bara, a zatim se uputi u batu u potragu za Loretom. Vazduh je bio znatno hladniji nego unutra, i im ga je zapahnuo osetio je muninu kao da je dobio morsku bolest. On odbaci konzervu sa pivom i krenu ka dnu bate, gde je mogao da povraa a da ga niko ne vidi. Obojena svetlost zamirala je na nekoliko jardi od dvorane, jer je kabl samo dotle dopirao. Dalje je nailazila dobrodola tama u koju on uroni. Navikao je da povraa; ako bi prola koja nedelja da mu se stomak ne pobuni na ovaj ili onaj nain, on bi tu nedelju smatrao uludo utroenom. Uspeno se oslobodio sadraja stomaka preko buna rododendrona, a zatim su mu se misli ponovo

vratile ljupkoj Loreti. Malo dalje od mesta na kome je stajao pomerilo se lie koje je stvaralo senku ili, pak, neto to je ono krilo. On se zagleda u to mesto, pokuavajui da dokui ta to vidi, ali nije bilo dovoljno svetla da bi mu to i uspelo. A onda zau uzdah: enski uzdah. Zakljuio je da se u zaklonu od lia nalazi neki par, radei ono za to je tama kao stvorena. Moda je to bila Loreta, sa podignutom suknjom i sputenim gaicama. Morao je da proveri, mada je znao da bi mu to slomilo srce. Veoma tiho, napravio je nekoliko koraka. Pri drugom koraku, neto mu lako dodirnu lice. On prigui krik, podie aku i otkri niti neke tvari u vazduhu oko svoje glave. Zbog neega pomisli na sluz - hladne, vlane niti sluzi - ali ove su se pomerale du njegovog tela kao da su pripadale neem veem. Jedan otkucaj srca kasnije to se pokazalo kao tano, jer ga je ta stvar, koja se sad pripila uz njegove noge i telo, povukla na tlo. Hteo je da krikne, ali ta grozna stvar mu je ve zapuila usta. A onda, kao da sve ovo nije bilo ve protivno zdravom razumu, on oseti neto hladno u donjem predelu stomaka. Pantalone su mu zjapile otvorene. Poeo je da se otima kao lud, ali bezuspeno. Neka teina pritisla mu je stomak i bedra i on oseti kako mu se mukost nala u kanalu koji je mogao pripadati telu, ali telu koje je bilo mrtvaki hladno. Od panike mu potekoe suze koje zamaglie njegov vid, ali uspeo je da primeti da ta stvar to ga je opkoraila ima ljudsko oblije. Lice nije mogao da vidi, ali grudi su bile jedre, upravo onakve kakve je voleo i mada je ovo bilo daleko od onoga to je zamiljao da e doiveti sa Loretom njegova se pouda raspalila, a njegova malenkost stala da odgovara na ledeno posluivanje tela u kome se nalazila. On neznatno podie glavu, elei da bolje osmotri ta raskona prsa, ali dok je to inio na trenutak je ugledao jo jednu priliku iza one prve. Ona je predstavljala antitezu zreloj, sjajnoj eni koja ga je jahala; umrljana, jadnica sa razjapljenim rupama u telu na mestima gde je trebalo da joj se nalaze usmine, usta i pupak, i to tako velikima da su se kroz njih nazirale zvezde. On ponovo poe da se opire, ali to mlataranje nimalo nije usporilo ritam njegove ljubavnice. Uprkos panici osetio je poznato podrhtavanje u testitima. U glavi mu se sudarilo desetak slika, pretvorivi se u jednu udovinu lepotu: ena iskrzanog oblija, ija je sestra izmeu dojki imala ogrlicu raznobojne svetlosti, zadie suknje, a usta izmeu njenih nogu bila su Loretina usta koja su puckala jezikom. Nije mogao da odoli ovoj pornografiji: njegov penis izbaci svoj teret. On zaurla uprkos tome to su mu usta bila zapeaena. Zadovoljstvo kratko potraja, a bol koji doe potom bio je uasan. "ta te, do avola, mui?" upita neko iz mraka. Bio mu je potreban trenutak da shvati da je neko uo njegov poziv u pomo. On otvori oi. Iznad njega su se ukazivali obrisi drvea, ali to je bilo sve. Poeo je ponovo da vie, i uopte ga se nije ticalo to lei u blatu sa sputenim pantalonama. Bilo mu je potrebno da se uveri kako se jo nalazi u zemlji ivih... 3. Prvi nagovetaj nevolje Kal je zapazio kroz dno svoje ae, kada ju je nagnuo da iskapi poslednje ostatke Normanovog starog viskija. Dva tampara iz Kilavejeve fabrike, koji su veeras bili zadueni za izbacivanje, prijateljski su kod vrata razgovarali sa ovekom u dobro skrojenom odelu. Smejui se, ovek je bacao poglede po dvorani. Bio je to edvel. Sako mu je bio zakopan. Izgleda da nije morao da se slui nadnaravnim zavoenjem; Prodavac je kupovao propusnicu pukim armom. Jo dok ga je Kal posmatrao potapao je jednog od dvojice mukaraca po ramenu kao da su drugari jo iz detinjstva i uao. Kal nije znao da li e biti bolje da ostane na jednom mestu u nadi da e ga gomila sakriti, ili da pokua da pobegne i na taj nain rizikuje da privue neprijateljevu panju. Narednog trenutka vie nije mogao da bira. Jedna aka prekrila je njegovu i pored njega se stvorila jedna od tetaka s kojom ga je Deraldina upoznala. "Pa reci mi", poe ona kao grom iz vedra neba, "jesi li bio u Americi?"

"Nisam", odvrati on, i skrenu pogled s njenog napuderisanog lica prema Prodavcu. Ulazio je u dvoranu krajnje samouvereno, delei osmehe i levo i desno. Sa svih strana su mu upuivali poglede pune divljenja. Neko mu je pruio ruku; drugi ga upitao ta pije. S lakoom je upravljao gomilom; uvek je u pripravnosti imao osmeh i ljubaznu re za svaije uvo, a u meuvremenu je arao pogledom tamo amo traei svoj plen. Kako se razdaljina izmeu njih smanjivala Kalu je bilo sve jasnije da nee jo dugo moi da ostane neprimeen. Izvukavi aku iz tetkinog stiska on se uputi u deo dvorane gde je vladala najvea guva. Panju mu privue neka zbrka u dnu dvorane, gde vide da nekog - kao da je to bio Elroj - unose unutra iz bate; odea mu je bila u nezamislivom neredu, a usne su mu otromboljeno visile. Izgleda da se niko nije mnogo uzbuivao zbog njegovog stanja - nijedno okupljanje ne moe da proe bez profesionalnih pijanica. Usledili su smeh, nekoliko neodobravajuih pogleda, a onda su se svi uurbano vratili slavlju. Kal baci pogled preko ramena. Gde se deo edvel? Da li je jo bio blizu vrata, prsei se poput kakvog politikog kandidata? Ne; udaljio se odatle. Kal stade nervozno pogledom da pretrauje prostoriju. Buka i ples nastavie se s nesmanjenom estinom, ali sada se inilo da sva ta oznojena lica malo previe ude za sreom; plesai su se vrteli samo zato to su na taj nain bar na kratko zaboravljali sve brige. U ovoj gunguli oitavalo se oajanje, a edvel je znao kako da ga iskoristi pomou svoje ustajale ljubaznosti i dranja koje je govorilo da se druio sa velikim i dobrim ljudima, to je predstavljalo puko pretvaranje. Kal je oseao potrebu da se popne na sto i kae svim uesnicima ove pijanke da prestanu poskakivati; da se osvrnu oko sebe i najzad shvate kako glupo izgleda to njihovo slavlje i kakvu su opasnu ajkulu pozvali da im se pridrui. Ali ta bi oni uinili kada bi promukao od vikanja? Poeli bi da se smeju skrivajui usta akom i apui podseali jedne druge da njegovim venama tee i krv jednog ludaka? Ovde ne bi pronaao nijednog saveznika. Ovo je bila edvelova teritorija. Najsigurnije e biti da dri pognutu glavu i pokua da se probije do vrata. A onda da nestane to dalje i to bre. Odmah je pristupio ostvarivanju tog plana. Zahvaljujui Bogu na priguenoj svetlosti, on poe da se provlai izmeu plesaa, budno motrei da ne naleti na oveka sa sakoom u svim duginim bojama. Iza sebe zau povik. Okrenu se i kroz mnotvo na trenutak ugleda Elroja koji se teturao unaokolo poput epileptiara i drao se kao lud. Neko se raspitivao ima li meu prisutnima lekara. Kal se ponovo okrete ka vratima, a ajkula se iznenada stvori pored njega. "Kalhune", izusti edvel umiljato i tiho. "Tvoj otac mi je kazao da u te ovde nai." Kal mu nita ne odgovori, jednostavno se pretvarajui da ga nije uo. Prodavac se, nesumnjivo, nee usuditi da napravi nikakav nasilniki ispad u ovolikoj guvi, a to se tie sakoa, od njega mu ne preti nikakva opasnost sve dok se ne zagleda u podstavu. "Kuda si to krenuo?" upita edvel kada se Kal pokrenuo. "elim da porazgovaram s tobom..." Kal nastavi da koraa. "Moemo jedan drugome pomoi..." Neko pozva Kala i upita ga zna li ta se to deava sa Elrojem. On odmahnu glavom i nastavi da se probija kroz gomilu prema vratima. Plan mu je bio jednostavan. Zatraie od izbacivaa da pronau Deraldininog oca i izbace edvela. "...reci mi gde je ilim", govorio je Prodavac, "a ja u se postarati da te njene sestre nikada ne dodirnu." Ponaao se sasvim smireno. "Nemam nita protiv tebe", ree on, "samo su mi potrebna neka obavetenja." "Ve sam vam rekao", kaza Kal, svestan jo dok je govorio da je svaka molba uzaludna. "Ne znam kuda je ilim odnet." Nalazili su se na nekih desetak jardi od predvorja, a sa svakim narednim korakom edvelova ljubaznost se sve vie topila. "Isuie te ko krpu", upozori ga on. "One njene sestre. Ako te se doepaju neu moi da ih zaustavim. Mrtve su, a mrtvi ne podnose disciplinu."

"Mrtve?" "Oh, da. Sama ih je ubila, dok su njih tri jo bile u utrobi. Zadavila ih je njihovim pupanim vrpcama." Bez obzira da li je to bilo istinito ili ne, prizor je terao na povraanje. A jo je odvratnija bila pomisao na dodir sestara. Kal je pokuao da obe te stvari odagna iz uma dok je hitao prema vratima sa edvelom koji ga je pratio u stopu. Vie se uopte nije pretvarao da eli da pregovara; sada je samo pretio. "Ti si mrtav ovek, Muni, ako ne prizna. Neu ni prstom mrdnuti da ti pomognem..." Kal je ve bio dosta blizu one dvojice tako da ih je mogao dozvati. Povika. Prestadoe da piju i okrenue se u njegovom pravcu. "ta se desilo?" "Ovaj ovek..." poe Kal okrenuvi se prema edvelu. Ali Prodavac je nestao. U trenutku se udaljio od Kala, stopio sa gomilom, nestavi na isto tako vet nain kao to je i uao. "Neto te mui?" hteo je da zna vii od one dvojice. Kal se okrete prema oveku, smiljajui odgovor. Zakljuio je da bi svako objanjenje bilo uzaludno. "Ne...", odvrati on, "... dobro mi je. Samo mi je potrebno malo vazduha." "Previe pia, a?" upita drugi i skloni se u stranu da propusti Kala na ulicu. Posle zaguljive dvorane uini mu se da je napolju dosta svee, ali to je Kalu odgovaralo. Duboko je udisao vazduh, pokuavajui da razbistri um. A onda zau jedan poznati glas. "Poao si kui?" Bila je to Deraldina. Stajala je malo dalje od vrata sa sakoom prebaenim preko ramena. "Dobro sam", ree joj on. "Gde ti je otac?" "Ne znam. ta e ti on?" "Tamo unutra je neko kome tu nije mesto", ree Kal, prilazei joj. Gledajui je pijanim pogledom uini mu se bistavijom no to je ikada bila; oi su joj sijale poput tamnih dragulja. "Hajdemo jedan komad puta zajedno", predloi ona. "Moram govoriti s tvojim ocem", ostade on uporan, ali ona se samo okrenula od njega i veselo nasmejala. Pre no to je uspeo da se pobuni ve je zavila za ugao. On krenu za njom. Izvestan broj lampi du ulice bio je u kvaru, a silueta koju je sledio nejasno je lelujala. I dalje se smejala, tako da je, u stvari, nastavio da sledi njen smeh. "Kuda si krenula?" eleo je da zna. Ona se samo ponovo nasmeja. Oblaci iznad njihovih glava urno su plovili nebom, a izmeu njih svetlucale su zvezde iji je plamen bio suvie slab da bi mogao dobro da osvetli svet dole. Na trenutak privukoe Kalovo oko; kada je ponovo potraio pogledom Deraldinu ona se upravo okretala prema njemu, isputajui zvuk koji je bio negde izmeu uzdaha i rei. Senke koje su je obavijale bile su vrlo guste, ali razmotale su se njemu na oigled, a od onog to su otkrile preokrenu mu se stomak. Deraldinino lice se na neki nain rastoilo, njene crte lica slivale su se poput otopljenog voska. A kada je oblanda spala, on ugleda enu koja se krila ispod nje. Ugleda je i prepoznade: lice bez obrva, usta koja se ne smee. Ko drugi nego Imakolata? Bio bi potrao, ali u tom trenutku oseti na slepoonici hladnu cev pitolja, i zau Prodavev glas: "Ako pisne, ode ti glava." utao je. edvel pokaza prema crnom mercedesu koji je bio parkiran na narednoj raskrsnici. "Krei", ree mu. Kal nije imao izbora; jo dok je koraao nije mogao da poveruje da se sve ovo deava u ulici ije je pukotine u asfaltu brojao jo od vremena kada je nauio da broji do deset. Ugurali su ga pozadi u kola, tako da ga je od otmiara delilo debelo staklo. Vrata su bila zakljuana. Bio je nemoan. Jedino mu je preostalo da posmatra Prodavca kako se smeka na

vozaevom mestu, i enu kako seda pored njega. Bilo je malo verovatno da e neko primetiti da je nestao s prijema, a jo je manja ansa postojala da e neko krenuti u potragu za njim. Jednostavno e pretpostaviti da se umorio od slavlja i otiao kui. Pao je u ruke neprijatelju i nita nije mogao da preduzme. ta bi Ludi Muni sada uinio?, pitao se. Samo to je postavio sebi to pitanje, dobio je odgovor. Izvadio je slavljeniku cigaru koju mu je Norman dao, uvalio se u kono sedite i pripalio je. Odlino, javi se pesnik; uivaj dok moe. 5. U ZAGRLJAJU MAME PAS <pas - na engleskom (pus) znai gnoj> U izmaglici od straha i dima cigare ubrzo vie nije znao kuda idu. Jedini nagovetaj o tome gde se otprilike nalazi, kada su konano stali, bio je otar miris reke u vazduhu. To jest, miris velikih povrina crnog blata koje bi otkrila voda za vreme oseke; bila su to prostranstva ubreta kojih se uasavao kao dete. Tek kada je navrio desetu godinu smogao je snage da sam proeta Oterspulskim etalitem, bez nekog odraslog koji bi koraao izmeu njega i ograde. Prodavac mu naredi da izie iz kola. On posluno ustade - teko je biti neposluan kada ti je pitolj uperen u glavu. edvel istog asa istrgnu cigaru i Kalovih usta, zgnjei je petom, a zatim ga povede kroz neku kapiju na imanje opasano zidom. Tek sada, kada je bacio pogled na itave kanjone otpadaka iz domainstava ispred sebe, Kal je shvatio gde su ga doveli; na optinski otpad. Ranijih godina, preko gradskog kra nicale su ogromne travnate povrine, ali sada vie nije bilo para da se ubre pretvara u travnjake. ubre je ostajalo ubre. Njegov smrad - sladunjav i kiselkast smrad povra koje truli - uspeo je ak da nadjaa i smrad reke. "Stani", naredi edvel na mestu koje se ni po emu nije izdizalo. Kal se okrenu u pravcu iz koga je dolazio glas. Nije ba najbolje mogao da vidi, ali uinilo mu se da je edvel vratio pitolj u dep. Iskoristivi priliku on poe da tri, ne birajui pravac, samo elei da umakne. Napravio je neka etiri koraka kada mu neto sputa noge i on pade koliko je dug, izgubivi vazduh. Pre no to je uluio priliku da ustane, sa svih strana ga skolie oblija, nepovezana masa udova i reanja to je moglo znaiti samo jedno: bila su to deca sestre-utvare. Bilo mu je drago to je mrak; bar nije mogao da vidi koliko su deformisana. Ali osetio je njihove udove na sebi; uo kako im zubi kljocaju blizu njegova vrata. Meutim, nisu nameravali da ga proderu. Na neki znak koji nije ni video ni uo, njihova estina splasnu i svede se na puko dranje. vrsto su ga stezali, vezavi mu telo u vor tako da su ga svi zglobovi boleli, a na nekoliko jardi ispred njega poelo je da se pojavljuje neto uasno. Bila je to jedna od Imakolatinih sestara, u to uopte nije bilo sumnje: naga ena koja je svetlucala i puila se kao da joj je modina bila u plamenu, samo to ona nije mogla imati modinu, jer bilo je sasvim izvesno da nema kostiju. Telo joj je bilo stub sivog gasa, ureeno trakama od neke krvave materije, i sada se iz tih delova oblikovane anatomije to su strujali unaokolo poee da pojavljuju: grudi iz kojih je kapalo, stomak naduven kao da joj je odavno proao termin za poroaj, umazano lice sa priivenim kapcima. To je, nema sumnje, bio razlog njenog oklevajueg prilaenja, i naina na koji su joj udovi u obliku dima to su se pruali iz tela opipavali tle ispred nje: taj je duh bio slep. Pri svetlosti koja se irila od ove bezbone majke, Kal je mogao jasnije da vidi decu. Bila su olienje svih vrsta anatomske perverzije: tela izvrnuta naopake kako bi se videla creva i stomak; organi ija je funkcija izgleda jedino bila da cure i sopu, oblagali su stomak jednog od tih stvorenja poput bradavica, i strali sa glave drugog poput kreste petla. Ali uprkos njihovoj pokvarenosti, sve glave su s oboavanjem zurile u Mamu Pas, nijedno od njih nije zatreptalo kako ne bi propustilo ni trenutak njenog prisustva. Ona je bila njihova majka; oni njena ljubljena deca. Iznenada je poela da vriti. Kal ponovo skrenu pogled ka njoj. unula je, noge su joj bile razmaknute, glava zabaena unazad dok je davala oduka svojoj agoniji. Iza nje je sada stajala jo jedna utvara, isto tako naga. Manje vie naga, jer teko da je uopte

imala telo. Bila je obsceno isuena, vimena su joj visila kao prazne novarke, lice se upilo samo u sebe i predstavljalo smesu sastavljenu od krhotina zuba i kose. vrsto je uhvatila sestru koja je uala, i ije je vritanje sada udaralo na mozak. Kada joj se stomak toliko naduo da samo to nije pukao, izmeu majinih nogu poe da curi neka tvar to se puila. Deca to pozdravie klicanjem. Bili su u zanosu. Kao i Kal, na svoj uasnut nain. Mama Pas se poraala. Onaj jedan vrisak pretvori se u niz kraih, ritmikih povika kada je dete krenulo na put u svet ivih. Raanje je vie liilo na izbacivanje izmeta, jer je stvorenje ispalo izmeu nogu svoje roditeljke poput ogromnog cvileeg govna. Jo nije ni udarilo o tlo, a usukana polusupruga ve se dala na posao, ustala, dok se plamen u njenom telu lagano gasio; dete je prepustila sestrinoj brizi. Tada je na scenu ponovo stupio edvel. S visine je pogledao Kala. "Jesi li video?" upita on jedva ujnim glasom, "kakvi su to uasi? Upozorio sam te. Reci mi gde je ilim i ja u pokuati sve da uinim kako te dete ne bi dodirnulo." "Ne znam. Kunem se da ne znam." Polusupruga se povukla. To isto sada uini i edvel pretvarajui se da mu je ao. Dete koje se nalazilo u prljavtini na svega nekoliko jardi od Kala ve se uspravilo. Bilo je veliko otprilike kao kakav impanza i kao i njegova braa i sestre izgledalo kao da je pretrpelo neku stranu nesreu. Kroz kou su mu bili istisnuti delovi unutranjih organa, ostavljajui torzo da na pojedinim mestima upadne sam u sebe, a na drugim, opet, da se razmee nemoguim dodacima creva. Dvostruki nizovi patuljastih udova visili su mu iz stomaka, a izmeu nogu su mu trale pozamane monice, koje su se puile poput kandila, ali bez ikakvog prateeg organa koji bi izbacivao ono to se u njima kuvalo. Dete je od samog poetka znalo ta mu je posao: da terorie. Iako mu je lice jo bilo prljavo od poroaja, njegove nateene oi pronaoe Kala, i ono poe da se gega prema njemu. "Oh zaboga..." Kal stade da se osvre traei pogledom Prodavca, ali njega nije bilo. "Ve sam vam rekao", povika on u tamu. "Ne znam gde je taj va jebeni ilim." edvel ne odgovori. Kal ponovo povika. Kopile mame Pas samo to se nije obruilo na njega. "edvele, ujete me, molim vas!" A onda zbogomi progovori. "Kale...", pozva ga. On na trenutak prestade sa se bori protiv veza koje su ga sputavale i s nevericom se zagleda u njega. Zbogomi ponovo progovori. Izusti ona ista dva sloga. "Kale..." Jo dok mu je izgovarao ime prstima je stao da vue gnoj to mu je obavijao glavu. Licu koje je izgorelo nedostajao je deo lobanje, ali neodoljivo je podsealo na lice svoga oca: Elroja. Trenutak kada je ugledao te poznate crte usred tolike izoblienosti predstavljao je vrhunac uasa. A kada je Elrojevo dete posegnulo da ga dodirne, on ponovo poe da vriti, mada uopte nije bio svestan onoga to je govorio; znao je samo da preklinje edvela da sprei stvorenje da ga dodirne. Jedini odgovor bio mu je sopstveni glas to se odbijao napred nazad dok nije zamro. Detetove ruke trgnue se unazad i njegovi dugaki prsti zarie se u Kalovo lice. On pokua da se odupre, ali ono mu se jo vie priblii, zagrlivi ga svojim lepljivim telom. to se vie borio to se vie uplitao. Sada su ga ostali zbogomii oslobodili svojih veza, prepustivi ga novom detetu. Bilo je staro svega nekoliko minuta, ali posedovalo je jedinstvenu snagu, tako da je zakrljalim akama na stomaku grabuljalo po Kalovoj koi, a stisak mu je bio tako snaan da se ovaj borio za vazduh. Sa udaljenosti od nekoliko ina od Kalovog lica ono ponovo progovori, ali ovog puta glas koji je dopro iz tih unakaenih usta nije pripadao njegovom ocu, ve Imakolati. "Priznaj", zahtevala je ona. "Priznaj ta zna."

"Samo sam video neko mesto...", poe on, pokuavajui da izbegne pljuvaku koja samo to nije kanula sa brade zveri. Nije uspeo. Pala mu je na obraz i poela da cvri kao usijana mast. "Zna li kakvo je to mesto?" upita vraara. "Ne...", odvrati on. "Ne, ne znam..." Odgovor je glasio da; razume se da ga je sanjao. Ko nije snevao o raju? Istog asa njegove misli zaboravie na sadanji uas i predadoe se nedavnoj radosti. Lebdenju iznad Fuge. Pogled na tu zemlju iz bajke iznenada rodi u njemu elju da se odupre. Slava koju je video u svom umu morala je biti sauvana od rugobe koja ga je grlila, od njegovih tvoraca i gospodara, a u takvoj jednoj borbi mogao je i ivot da izgubi. Mada nije nita znao o tome gde se ilim trenutno nalazi, bio je spreman ak i da nestane samo da ne dozvoli da kae bilo ta iz ega bi edvel mogao da izvue korist. Dok god bude imao daha, inie sve to je u njegovoj moi da ih osujeti u naumu. Elrojevo dete kao da je osetilo tu njegovu novosteenu odlunost, pa je jo snanije obmotalo ruke oko njega. "Priznau", zaurla on u njegovo lice. "Rei u vam sve to elite da znate." I on smesta poe da govori. Meutim, ono o emu je on poeo da govori njih nije zanimalo. Poeo je da recituje vozni red sa stanice u Ulici Lajm koji je znao napamet. Prvi put je poeo da ga ui kada je imao jedanaest godina, poto je na televiziji video nekog oveka koji je imao odlino pamenje te je demonstrirao svoju vetinu priseajui se pojedinosti sa nasumino odabranih fudbalskih utakmica - imena ekipa, rezultate, imena strelaca - sve do 1930. godine. Bio je to potpuno beskoristan trud, ali obimnost njegovog znanja ostavila je moan utisak na Kala, te je nekoliko narednih nedelja potroio pamtei sva mogua obavetenja koja je mogao da pronae, dok mu nije palo na pamet da njegov magnum opus, u stvari, stalno prolazi tamo-amo u dnu bate: vozovi. Toga dana poeo je sa lokalnim linijama, a ambicije bi mu svaki put postale vee kada bi se uspeno i bez greke setio dnevnog rasporeda. Za sve ove godine nije zaboravio ono to je tada nauio, aurirajui podatke o linijama ili zatvaranju pojedinih stanica. A njegov um, koji je imao potekoa da pripie licima imena, i danas je bio u stanju da na zahtev, u jednom dahu, izvergla ova potpuno nevana obavetenja. Eto, to im je on sada pruio. Red vonje za Manester, Kru, Staford, Volverhempton, Birmingem, Konventri, eltnam Spa, Riding, Bristol, Eksiter, Solsberi, London, Kolester; sve dolaske i odlaske, kao i fusnote u kojima je stajalo koji vozovi idu samo subotom i koji nikada ne voze na dravne praznike. Ja sam Ludi Muni, pomisli on, dok je odugovlaio, navodei vozove zvonkim, jasnim glasom, kao da se obraa kakvom imbecilu. Trik je potpuno pomeo udovite. Zurilo je u Kala koji je govorio, nesposobno da razume kako se ovaj zatvorenik oslobodio straha. Imakolata je psovala Kala kroz usta sestria, nanovo mu pretila, ali on jedva da ih je uo. Redovi vonje posedovali su vlastiti ritam, koji ga je uskoro poneo. Stisak udovita se pojaao; jo malo pa e Kalu poeti da pucaju kosti. Ali on je nastavljao da govori, hvatajui vazduh svaki put pred poetak novog dana, a onda preputajui jeziku da obavi daljnji posao. Pa to je poezija, deae, primeti Ludi Muni. Nikada nisam uo nita slino. ista poezija. Moda je i bila. Dani strofe, a sati stihovi, preoblikovani u pesnike stvari jer su izgovarani smrti u lice. Znao je da e ga ubiti zbog njegovog prkosa, kada konano shvate da sa njima nije izmenio nijednu smislenu re. Ali bie da zemlja iz bajki ima kapiju za duhove. Upravo je poeo da navodi kotske vozove - za Edinburg, Glazgov, Pert, Invernes, Abardin i Dandi - kada krajikom oka ugleda edvela. Prodavac je odmahivao glavom, a onda je razmenio nekoliko rei sa Imakolatom - neto kao da e morati da pita staricu. Onda se okrenuo i utonuo u tamu. Digli su ruke od svog zatvorenika. Coup de grace e uslediti za nekoliko sekundi. Osetio je da je stisak popustio. On na trenutak zastade, ekajui zavrni udarac. Ali nije ga doekao. Umesto njega, stvorenje je povuklo ruke kojima ga je stezalo i krenulo za edvelom, ostavivi Kala da lei na tlu. Iako su ga oslobodili, jedva da je mogao da se pokrene; udovi, svi u modricama, bili su mu ukoeni, jer su onako dugo bili stegnuti i zgreni.

A onda je shvatio da njegovim mukama nije bio kraj. Osetio je kako mu se ledi znoj na licu, poto je poela da mu prilazi majka Elrojevog uasnog deteta. Nije mogao da joj umakne. Opkoraila ga je, posegnula za njegovom glavom i privukla mu lice na svoje grudi. Njegovi miii pobunie se zbog ovog savijanja, ali ve trenutak kasnije, kada mu je prinela bradavicu usnama, zaboravio je na bol. Davno zanemareni instikt natera ga da je prihvati. Iz dojke mu niz grlo potee neka gorka tenost. Hteo je da je ispljune, ali njegovo telo nije imalo za to snage. Umesto toga osetio je kako gubi svest pod uticajem ove najnovije izopaenosti. San pomrai uas. U mraku je leao u miomirisnom krevetu, dok mu je neki enski glas pevao uspavanku bez rei iji je uljuljkujui ritam bio praen krajnje lakim dodirima po celom telu. Prsti su poigravali po njegovom trbuhu i preponama. Bili su hladni, ali znali su vie trikova od prstiju kakve kurve. Ukrutio mu se u sekundi; dahtao je posle jo jedne. Nikada ranije nije doiveo slino milovanje niti bio doveden do take s koje nema povratka kroz toliko agonije. Njegovo se dahtanje pretvori u krike, ali uspavanka ih prigui, rugajui se njegovoj mukosti svojim deijim zapevanjem. Bio je bespomono dete, uprkos erekciji; ili moda ba zbog nje. Dodir je sve vie zahtevao, a njegovi krici postajali su sve uporniji. Na trenutak ga sopstveno drhtanje trgnu iz sna i oi mu ostadoe dovoljno dugo otvorene da vide kako se jo nalazi u samrtnikom sestrinom zagrljaju. Zatim ga ponovo obuze tinjavi dreme, i on se isprazni u prazninu tako duboku da je progutala ne samo njegovo seme, ve i uspavanku i pevaa; a na kraju i sam san. Kada se probudio bio je sam i plakao je. Boleo ga je svaki deli tela, ali ipak se odmotao iz klupka koje je od sebe napravio, a zatim i ustao. Na satu je stajalo da je devet minuta posle dva. Poslednji noni voz iz Lajm strita odavno je otiao; a prvi koji je iao u nedelju ujutro nee krenuti jo mnogo asova. 6. BOLESNE DUE 1. Mimi se povremeno budila; ostalo vreme je spavala. Ali sada su ta dva stanja veoma podseala jedno na drugo: san su joj remetile brige i nelagodnost - a kada je bila budna morile su je iskidane misli koje su se gubile u besmislenim deliima, poput snova. U jednom je trenutku bila sasvim ubeena da je u uglu sobe plakalo neko dete, dok nona sestra nije ula i obrisala pacijentu oi. U drugom bi, pak, ugledala, kao da posmatra kroz prljavi prozor, neko mesto koje je znala, ali koje je izgubila, a stare kosti su je bolele od elje da se nae tamo. Usledila je jo jedna vizija; uzalud se ponadala da je i ova samo san. Bila je stvarna. "Mimi?" oslovi je tamnokosa ena. Udar koji je Mimi pretrpela otetio joj je vid, ali oi su je jo toliko sluile da je mogla da prepozna priliku koja je stajala u dnu kreveta. Posle toliko godina koje je provela sama sa svojom tajnom, neko iz Fuge ju je konano pronaao. Ali ovo veeras nee biti nikakav dirljiv susret, niti sa ovom posetiteljkom, niti sa njenim sestrama. Vraara Imakolata dola je ovamo da ispuni obeanje koje je dala jo pre no to je Fuga skrivena: a ono je glasilo da e Vidovnjake unititi, ako ve ne moe njima da vlada. Oduvek je tvrdila da je Lilitin potomak: poslednji istokrvni izdanak prvobitne magije. Stoga se njeno pravo da vlada njima samo po sebi podrazumevalo. Ismejali su je zbog te pretpostavke. Nisu trpeli da njima neko vlada, niti su mnogo polagali na genealogiju. Imakolata je bila poniena; a to je bila injenica koju ena poput nje - to je posedovala moi istije od veine moi koje su drugi posedovali, to joj se moralo priznati - nee lako zaboraviti. Sada je pronala poslednjeg uvara ilima, i bila je reena da prolije krv ako bude potrebno, samo da ga dobije. itav jedan vek ranije, Vee je opskrbilo Mimi nekolikim tajnama Stare nauke kako bi mogla da se odbrani u situacijama poput ove. Bile su to tek manje vane stvari; sredstva za zbunjivanje neprijatelja. Nita pogubno. Za neto vie nije bilo vremena. Meutim, ona im je i na tome tada bila zahvalna: pruale su joj bar malo utehe kada se suoila sa ivotom u Kraljevstvu bez svog voljenog Roma. Ali godine su prolazile i niko nije doao, bilo da joj kae da je sa ekanjem zavreno i da

tkanje moe otkriti svoje tajne, bilo da pokua na silu da joj otme Fugu. Uzbuenje ranih godina koje joj je prualo saznanje da se nalazi izmeu magije i njenog unitenja, svelo se na zamorno straarenje. Ulenjila se i postala zaboravna; kao i svi ostali. Tek pred kraj, kada je ostala sama, i poela da shvata da sve vie slabi, uspela je da odagna tupost koju joj je nametnuo ivot meu Kukavicama, pa je pokuala da svoje opsednute mentalne moi usredsredi na problem tajne koju je toliko dugo titila. Ali u to vreme je njen um ve poeo da luta - bili su to prvi nagovetaji udara koji e je onesposobiti. Da bi sastavila ono kratko pismo koje je poslala Suzani bio joj je potreban dan i po, pismo u kome se izloila riziku i rekla vie no to je elela, jer je vreme bilo na izmaku i jer je oseala da se opasnost pribliava. Bila je u pravu; opasnost je sada bila tu. Imakolata je verovatno osetila signal koji je Mimi uputila na samom kraju: poziv svim Vidovnjacima vezanim za Kraljevstvo da joj priteknu u pomo. To i onaj nagovetaj verovatno su predstavljali najvee greke koje je poinila. Jedna vraara Imakolatine snage sigurno ne bi previdela takve pozive za uzbunu. I evo je sada tu, dola je da poseti Mimi poput kakvog oteranog deteta, eljnog da ispravi stvari bar na samrtnikoj postelji, i na taj se nain doepa nasledstva. Bila je to analogija iji su se tragovi oitavali na ovom stvorenju. "Bolniarki sam rekla da sam ti ker", ree ona, "i da moram provesti s tobom izvesno vreme. Nasamo." Mimi je oseala takvu odvratnost da je elela da je pljune, ali za to nije imala ni snage ni pljuvake. "...Znam da e umreti, pa sam dola da se pozdravim, posle svih ovih godina. Kako ujem, izgubila si mo govora; neu oekivati da mi se ispovedi. Postoje i drugi naini. Mi znamo kako se um moe razgolititi i bez rei, zar ne?" Ona prie malo blie krevetu. Mimi je znala da su vraarine rei istinite; postojali su naini da telo - ak i jedno ovakvo jadno i tako blizu smrti poput njenog - bude naterano da oda svoje tajne, ako ispitiva poznaje metode. A Imakolata ih je poznavala. Ona, krvnik vlastitih sestara; ona, vena devica, kojoj je celibat omoguio pristup moima nedostupnim ljubavnicima: ona je znala kako. Mimi e ipak morati da upotrebi neki trik ili e sve biti izgubljeno. Krajikom oka Mimi je primetila Hag, ispijenu sestru, pogrbljenu pored zida, sa irom razjapljenim bezubim desnima. Magdalena, Imakolatina druga sestra, smestila se na stolicu za posetioce i rairila noge. ekale su da zabava pone. Mimi otvori usta kao da eli da kae. "Ima neto da mi saopti?" upita Imakolata. Dok je vraara govorila Mimi upotrebi ono malo preostale snage da prema gore okrene dlan leve ake. Tamo, izmeu ispreplitanih linija ivota i ljubavi, nalazio se simbol iscrtan hrenom, koji je toliko esto obnavljan da joj je koa sada bila nepovratno obojena; simbol kome ju je nauio jedan Babu nekoliko asova pre velikog tkanja. Odavno je zaboravila ta on oznaava ili moe da uini - ako joj je ikada i bilo reeno - ali on je predstavljao jedan od nekoliko naina odbrane koje su joj podarili i koje je ona bila u stanju da upotrebi. Zanosi Loa bili su fiziki, a njeno telo je sada bilo suvie ukoeno da bi ih mogla izvesti; oni koje su upranjavali Aje bili su muziki, a poto nije imala sluha, njih je prve zaboravila. Je-mei, Vidovnjaci iji se genije ispoljavao u tkanju, nisu joj podarili nikakav zanos. Bili su suvie zaposleni, tokom onih poslednjih, iscrpljujuih dana, svojim magnum opusom: ilimom koji je uskoro trebalo da sakrije Fugu na itav jedan vek. Ali veina stvari kojima ju je onaj Babu nauio sada je bila izvan njenih moi - zanos rei bio je beskoristan bez usana koje bi ga oblikovale. Jedino joj je jo ostao ovaj nejasan znak - koji je predstavljao tek neto vie od prljave mrlje na njenoj ukoenoj aci - da vraaru zadri na odstojanju. Ali nita se ne dogodi. Nije se oslobodila nikakva snaga; ak ni najmanji daak. Pokuala je da se seti da li joj je Babu dao i neko naroito uputstvo kako se pokree ovaj zanos, ali njen um je

uspeo da se priseti samo njegovog lica; osmeha koji joj je uputio; i drvea iza njegove glave to je proputalo sunevu svetlost kroz grane. Kakvi su to samo bili dani; ona tako mlada; i sve je bilo jedna pustolovina. Sada to vie nije bila pustolovina. Samo umiranje u pohabanoj postelji. Iznenada se zau grmljavina. I sa njenog dlana - moda osloboen pomou seanja - provali zanos. Sa ake joj odskoi lopta energije. Imakolata ustuknu kada se zujava mrea svetlosti spusti oko kreveta, zadravajui zlo na odstojanju. Vraara je brzo reagovala. Menstrum, ta bujica sjajne tame koja je predstavljala krv njenog prefinjenog tela, suknu joj iz nozdrva. Bila je to mo ije je ispoljavanje Mimi videla moda tek desetak puta, i to uvek samo kod ena: bio je to eterski rastvor u kome je, bar se tako prialo, ona koja ga je posedovala mogla da rastopi celokupno iskustvo, a zatim ga ponovo stvori po ugledu na svoje elje. Dok je Stara nauka zastupala demokrtiju u magiji, svima pristupanu - bez obzira na pol, starost ili moralna shvatanja - menstrum je izgleda birao one koji su mu se dopadali. Poprilian broj izabranih oterao je u samoubistvo svojim zahtevima i vizijama; ali nema sumnje da je to bila mo - moda ak i telesno stanje - koja nije poznavala granice. Bilo je potrebno svega nekoliko kapljica, koje su u vazduhu postale bodljikave, da se raznese mrea to ju je stvorio zanos Babua, i da Mimi ostane potpuno nezatiena. Imakolata je zurila u staricu, plaei se onoga to bi moglo uslediti. Nema sumnje da je Vee upoznalo uvara sa nekim zanosima za kraj igre koje e ona, u krajnjoj nudi, osloboditi. To je bio razlog to je savetovala edvelu da prvo ispitaju ostale tragove; kako bi izbegla ovaj potencijalno letalni sukob. Ali svi ti drugi tragovi pokazali su se kao orsokaci. Blago je nestalo iz kue u Ulici Tuge. Jedini svedok Muni, siao je s uma. Bila je primorana da doe ovamo i suoi se sa uvarem, ne plaei se same Mimi, ve niza odbrana kojima ju je Savet nema sumnje opskrbio. "Nastavi..." ree ona. "... izvedi svoj najopasniji trik." Ali starica je nepomino leala, pogleda punog predvianja. "Nemamo jo mnogo vremena", ree Imakolata. "Ako zna jo koji zanos, pokai ga." Ona je i dalje nepomino leala, tako da bi ovek pomislio kako je njena mo neograniena. Imakolata nije vie mogla da podnese to isekivanje. Zakoraila je ka krevetu u nadi da e naterati staru kuku da ispolji svoje moi; kakve god da su bile. Ona i dalje nije reagovala. Zar je mogue da je pogreno protumaila znake? Moda ta ena nije iz oholosti leala tako mirno, ve iz oajanja? Zar je smela da se ponada da je uvar na neki, nekim udom, bio bespomoan? Ona dodirnu Mimin otvoreni dlan, otravi istroenu kaligrafiju. Mo koju je on nekada sadrao bila je istroena; a starica u krevetu nije ni pokuavala da je u tome sprei. Ako je Imakolata znala ta je to zadovoljstvo, onda ga je u tom asu osetila. Iako je izgledalo neverovatno, uvar je bio razoruan. Nije posedovala nikakav konani, razarajui zanos. Ako je ikada znala za neto slino, u starosti je zaboravila. "Dolo je vreme da te oslobodimo tereta", ree ona i ispusti malu koliinu bola u vazduh iznad Mimine drhtave glave. 2. Nona sestra je pogledala na zidni sat. Prolo je ve pola sata od kada je pustila u sobu uplakanu kerku gospoe Laenski. Ako je pravo, trebalo je posetiteljki da kae da navrati sutra ujutro, ali ena je putovala nou, a bilo je i vrlo verovatno da pacijentkinja nee doekati zoru. Pravila je trebalo usaglaavati sa saoseanjem; ali pola sata je bilo sasvim dovoljno. Kada je krenula niz hodnik, zaula je krik iz stariine sobe, i zvuk prevrtanja nametaja. U tili as nala se kod vrata. Kvaka je bila vlana i njoj ne poe odmah za rukom da ih otvori. Stala je da lupa, dok je buka unutra postajala sve glasnija. "ta se deava?" upita ona. A unutra, vraara je posmatrala vreu isuenih kostiju i ispijenog mesa na krevetu. Gde je samo ova ena smogla snagu volje da joj se suprotstavi?; da se odupre iglama za ispitivanje koje joj

je mestrum zabo kroz nepce, u same misli? Vee je dobro izabralo, uzevi nju za jednog od tri uvara Utkanog sveta. ak i sada, dok joj je menstrum probijao peate mozga, spremala se na konanu i neprobojnu odbranu. Spremala se da umre. Imakolata je gledala kako primorava sebe da umre pre no to joj igle izmame tajne. S druge strane vrata bolniarka je postavljala sve jasnija i obimnija pitanja. "Otvorite vrata! Molim vas, otvorite vrata!" Vreme je isticalo. Ne obraajui panju na bolniarkine zahteve, Imakolata sklopi oi i stade da kopa po prolosti u potrazi za spletom oblika za koje se nadala da e uspeti dovoljno dugo da pomute stariin razum kako bi igle mogle da obave posao. Lako je prizvala jednu stranu jedinstva: sliku smrti istrgnutu iz njenog jedinog pravog pribeitva u Kraljevstvu, Svetilita Smrtnosti. Druga je bila problematinija, jer svega je jednom ili dvaput videla oveka koga je Mimi ostavila u Fugi. Ali menstrum je imao naina da podstakne seanja, i kakav joj je bolji dokaz bio potreban da je obmana uspela, od izraza koji se razlio eninim licem, kada se pojavila njena davno izgubljena ljubav u podnoju kreveta, podiui ruke koje trule? Nastavivi svoj posao, Imakolata pojaa snagu kojom je pretraivala mozak uvara, ali pre no to je uspela u njemu da pronae ilim, Mimi krajnjim gargantuovskim naporom - epa arav akom koja joj je jo bila upotrebljiva i hitnu ga na fantoma, ime je reito iskazala ta misli o vraarinom blefiranju. Zatim je postrance ispala iz kreveta, mrtva pre no to je udarila o pod. Imakolata vrisnu od besa; upravo u tom trenutku, sestra provali unutra. Ono to je ta ena ugledala u sobi broj est, ona to nikada nikome nee rei dok god bude iva. Delimino stoga to se plaila podsmeha kolega; a delimino i zato to bi, ako je oi nisu prevarile i ako je u ivom svetu bilo takvih uasa kakve je ona na trenutak videla u sobi Mimi Lainski, spominjanje moglo da ih privue, a ona, ena svog vremena, nije znala ni molitve niti je imala hrabrosti da tu tamu zadri na odstojanju. A pored toga, nestali su istog asa kada ih je ugledala - naga ena i mrtvi mukarac u podnoju kreveta - nestali kao da nikada nisu ni postojali. Prisutne su bile samo ker, koja je neprestano ponavljala: "Ne... ne...", i mrtva majka na podu. "Idem po doktora", ree bolniarka. "Molim vas ostanite ovde." Ali kada se vratila u sobu, utuena ena se ve opratala, a onda je otila. 3. "ta se dogodilo?" upita edvel kada krenue iz bolnice. "Mrtva je", ree Imakolata i ne prozbori vie nijednu re dok ne odmakoe otprilike dve milje od bolnike kapije. edvel je znao da ne treba navaljivati. Rei e ono to ima da kae kada to sama bude htela. Tako je i bilo: "Nije imala ime da se brani, edvele, osim nekog prljavog trika koji sam nauila jo u kolevci." "Kako je to mogue?" "Moda je jednostavno ostarila", glasio je Imakolatin odgovor. "Um joj je istrulio." "A ostali uvari?" "Ko zna? Moda su mrtvi. Odlutali u Kraljevstvo. Na kraju je ostala sasvim sama." Vraara se osmehnu; bio je to izraz na koji njeno lice nije bilo naviknuto. "A ja sam bila toliko oprezna, sraunata, plaila sam se da moda ne poseduje zanose koji e me rainiti, a ona nije imala nita. Nita. Bila je samo jedna starica na samrti." "Ako je ona poslednja, onda nema nikog ko bi nas zaustavio, je li tako? Nikog ko bi nas spreio da se domognemo Fuge." "Izgleda da je tako", odvrati Imakolata, a onda ponovo utonu u utanje, zadovoljivi se time da posmatra usnulo Kraljevstvo kako promie pored prozora automobila. I dalje je bila zadivljena njime, tim bednim mestom. Ne njegovim fizikim pojedinostima, ve njegovom nepredvidivou. Oni su ovde ostarili, ti uvari Tkanja. Oni koji su toliko voleli Fugu da su rtvovali svoje

ivote da bi je sauvali od zla - konano su se umorili od straarenja i pali u zaborav. Ali mrnja se nije zaboravljala; mrnje su se seali jo dugo poto su zaboravili ljubav. Ona je bila ivi svedok toga. Njen cilj - da pronae Fugu i slomi joj sjajno srce - nimalo nije potamneo iako je u potrazi protratila jedan ceo ivotni vek. Ali ta e se potraga uskoro okonati. Kada pronau Fugu iznee je na aukciju, njeni posedi postae igralite za Kukavice, njeni narodi - etiri velike porodice - bie prodani u roblje ili e biti ostavljeni da lutaju ovim beznadenim mestom. Ona pogleda kroz prozor. Nemirna svetlost kupala je cigle i beton, plaei i ono malo arolije to je no mogla gradu pozajmiti. Magija Vidovnjaka ne bi mogla dugo da preivi na ovakvom jednom mestu. A ta bi oni bili bez svojih zanosa? Izgubljen narod, sa vizijama u glavi, i sa nimalo moi pomou koje bi ih ostvarili. Oni i ovaj zaboravljeni grad bez sjaja imae o mnogo emu da razgovaraju. 7. VISOKA KOMODA 1. Osam asova pre no to je Mimi umrla u bolnici, Suzana se vratila u kuu u Ulici Tuge. Sputalo se vee, pa je izledalo kao da se zgrada, koju su od proelja do stranjeg dela probadale zrake ilibarne svetlosti, gotovo oslobodila svoje sumornosti. Ali ta divota nije dugo potrajala, i kada se sunce premestilo na drugu poluloptu bila je prinuena da upali svee, kojih je bilo u velikom broju po ispustima i policama; oigledno da je starica palila jednu na drugu. Njihova svetlost bila je jaa no to je oekivala, i puna nekog ara. Ila je iz sobe u sobu, i svuda ju je pratio miris voska koji se topi; u tom je trenutku mislila da shvata zbog ega je Mimi ovde, u ovoj auri, mogla biti srena. Nigde nije bilo ni traga crteu koji joj je baka prikazala. Nije ga pronala ni u arama drvenih podnih dasaka, niti u ustrojstvu na tapetama. ta god da je to bilo, nestalo je. Nije se radovala to e morati tu tunu vest da saopti starici. Meutim, na vrhu stepenita, gotovo sakrivenu iza gomile nametaja, pronala je visoku komodu. Nije utroila mnogo vremena da ukloni komade nametaja nagomilane ispred nje, ali pravo otkrie tek ju je ekalo kada je na kraju spustila sveu na pod i otvorila vrata. Leinari koji su poistili kuu zaboravili su da isprazne visoku komodu. Unutra je jo visila Mimina odea, kaput, krzna, balske haljine, a sve to, najverovatnije, nije bilo noeno jo od vremena kada je Suzana prvi put otvorila ovo pronaeno blago. To je podseti na poklon koji je tom prilikom traila. Spustila se na kolena, govorei sebi kako je glupo i pomiljati da je njen poklon jo tu, a ipak je bila ubeena da jeste. Nije se razoarala. Tamo, meu cipelama i finim tkaninama, pronala je paket umotan u jednobojnu smeu hartiju na koju je bilo ispisano njeno ime. Poklon nije bio uruen na vreme, ali nije se ni izgubio. ake poee da joj se tresu. Jedno pola minuta muila se oko vora na izbledeloj traci, dok nije uspela da ga razvee. Razmotala je hartiju. A unutra: knjiga. Nije bila nova, ako je suditi prema savijenim uglovima, ali je zato bila uvezana u finu kou. Ona je otvori. Iznenadila se kada je videla da je knjiga na nemakom. Geschichten der Geheimen Orte glasio je naslov, koji oklevajui prevede kao Prie o tajnim mestima. Ali ak i da nije znala povrno jezik, na osnovu ilustracija lako bi zakljuila o kakvoj je knjizi re: bila je to knjiga bajki. Sela je na vrh stepenita, sa sveom pored sebe, i stala pomnije da pregledava sadraj. Prie su joj, razume se, bile poznate: srela se sa njima do sada, u ovom ili onom obliku, stotinu puta. Gledala ih je pretoene u holivudske crtane filmove, njihovi siei korieni su za neke erotske prie, bile su predmet uenih teza i feministikih kritika. Ali njihovu dra nisu uspeli da ugroze ni komercijalizacija ni akademsko razglabanje. Dok je tamo sedela, dete u njoj poelelo je da ponovo uje te prie, iako ih je znala do u tanina i mada je mislila na kraj jo pre no to je bio izgovoren prvi red. To joj, razume se, nije smetalo. Njihova neminovnost bila je, u stvari, deo njihove moi. Pojedinih pria ovek nikada nije mogao dovoljno da se naslua.

Do mnogih saznanja dola je kroz iskustvo: a veina stvari koje je saznala bile su rave. Ali ove prie poduavale su o drugaijim stvarima. Da san podsea na smrt, na primer, nije nikakvo otkrie; ali da poljupci mogu smrt pretvoriti u puki san... to je ve predstavljalo saznanje drugaijeg reda. Puko ispunjenje elja, ukori ona samu sebe. Stvarni ivot nije nudio nikakva udesa. Kada bi prodrljivoj zveri, rasporili stomak, ona nije svoje rtve izbacivala neozleene. Seljaci nisu preko noi postajali prinevi, niti je zlo ikada bilo savladano sjedinjavanjem dobrostivih ljudi. To su sve bile iluzije koje je pragmatik, kakav se zduno trudila da bude, drao na odstojanju. Pa ipak, prie su je dirnule. To nije mogla da porekne. Dirnule su je onako kako umeju samo prave stvari. Nisu joj oi zasuzile zbog preterane oseajnosti. Prie nisu bile nimalo sentimentalne. Bile su neugodne, ak okrutne. Ne, suze na oi joj je nateralo podseanje na unutranji ivot koji joj je bio toliko blizak u detinjstvu; ivot koji je istovremeno predstavljao i bekstvo od boli i razoarenja, i osvetu nad bolima i razoarenjima detinjstva; ivot koji nije bio ni sladunjav ni nepoznat; ivot na mestima iz njenog uma - progonjenim, uzvienim - koji je odluila da zaboravi kada je zakoraila u svet odraslih. I vie od toga, u ovom ponovnom sjedinjavanju sa priama u kojima je razabirala mitologiju, pronala je slike koje su moda mogle da joj pomognu da se snae i novonastaloj zbrci. Neobinost prie u kojoj se obrela, vrativi se u Liverpul, napravila je novu pometnju meu njenim pretpostavkama. Ali ovde, na stranicama ove knjige, pronala je stanje postojanja u kome nita nije bilo odreeno, tu je vladala magija koja je sa sobom donosila preobraaje i udesa. Nekada je tuda hodila, i daleko od toga da se oseala izgubljenom, ak je mogla proi kao jedan od stanovnika te zemlje. Kada bi samo mogla ponovo da bude onako drsko ravnoduna prema razumu, i da dopusti da je ta ravnodunost vodi kroz lavirint koji je eka ispred, moda bi uspela da shvati te sile oko sebe za koje je znala da ekaju da budu osloboene. Meutim, bolno bi bilo odrei se pragmatizma: toliko puta ju je spasao da ne potone. Uvek kada bi se suoila sa propadanjem i tugom izdravala bi zahvaljujui tome to je ostajala hladna; racionalna. ak i kada su joj umrli roditelji, razdvojeni nekim preutnim izdajstvom koje ih je spreavalo, ak i u poslednjim asovima, da se meusobno tee, uspela je da ispliva; jednostavno je predano poela da se bavi praktinim stvarima dok ono najgore nije prolo. Sada ju je knjiga pozivala, svojim utvarama i arolijama; sve je bilo dvosmisleno; sve je proticalo i njen pragmatizam joj tu ne bi mnogo koristio. Nije vano. Bez obzira na sve to je tokom godina nauila o gubicima, kompromisima i porazima, sada je ponovo bila pozvana u umu u kojoj su devojke krotile zmajeve; a jedna od tih devojaka jo je imala njen lik. Pregledavi na brzinu tri-etiri prie, vratila se na prvu stranu traeu posvetu. Bila je kratka. "Suzani", glasila je. "S ljubavlju od M.L." Delila je stranu sa jednim udnim epigramom. Das, was man sich vorstellt, braucht man nie zu verlieren. Muila se s njim, podozrevajui da njenom zaralom nemakom izmiu nijanse. Najpriblinije to je mogla da sastavi bilo je: Ono to je zamiljeno ne mora nikada biti izgubljeno. Imajui na umu ovu mudrost, vratila se priama, zadravajui se na ilustracijama, koje su posedovale jednostavnost rezbarija, ali su pri iole pomnijem zagledanju otkrivale itav niz tananih pojedinosti. Ribe s ljudskim licima zurile su ispod mirne povrine ribnjaka; dva stranca razgovarala su apatom koji se otelotvorivao u vazduhu iznad njihovih glava; u srcu neke divlje ume, prilike koje se uopte nisu skrivale meu drveem pokazivale su svoja bleda, iekujua lica. Prolazili su asovi; kada je pregledala knjigu od korica do korica, tek na trenutak je sklopila oi da se odmori, ali savladao ju je san. Kada se probudila videla je da joj je sat stao neto posle dva. Fitilj pored nje treperio je u bari od voska pretei da se utopi u njemu. Ustala je, i poela da hramlje po odmoritu kako bi razdrmala utrnule noge, a potom se vratila u stranju spavau sobu u potrazi za novom sveom. Pronala je jednu na dasci prozora. Dok ju je uzimala zapazila je nekakvo kretanje u dvoritu. Srce poe bre da joj lupa; ali ostala je potpuno mirna, kako ne bi na sebe privukla panju, i nastavila da motri. Prilika se nalazila u senci, tako da je, tek kada je ova za sobom ostavila ugao

dvorita pa ju je obasjala svetlost zvezda, u njoj uspela da prepozna mladia koga je ovde videla prethodnog dana. Krenula je niz stepenice, usput pripalivi novu sveu. elela je da razgovara sa tim ovekom; elela je da zna zato je onako pobegao i ko ga je to progonio. Kada je izala u dvorite, on se podigao iz svog skrovita i pojurio prema stranjoj kapiji. "Stani!" pozva ga ona. "Ja sam, Suzana." To mu ime verovatno nita nije znailo, ali ipak je stao. "Ko?" upita on. "Videla sam te jue. Beao si..." Kal shvati da je to devojka iz hodnika. Ona koja se ispreila izmeu njega i Prodavca. "ta se dogodilo?" upita ona. Izgledao je uasno. Odea mu je bila iscepana, lice umrljano, i mada nije mogla biti sigurna, uinilo joj se da na njemu ima i tragova krvi. "Ne znam", odvrati on hrapavim glasom. "Nita vie ne znam." "Doi unutra?" On se ne pomeri. "Koliko si dugo ovde?" upita on. "Satima." "Kua je prazna?" "Nema nikog osim mene." Zadovoljivi se time, uao je za njom kroz stranji ulaz. Ona pripali jo nekoliko svea. Pri njihovoj svetlosti pokaza se da je njena pretpostavka bila tana. Bio je krvav; i smrdeo je kao da je iziao iz jame pune ubreta. "Ima li vode?" upita on. "Ne znam; moemo pogledati" Imali su sree; vodovod nije zatvorio dotok vode. Slavina u kuhinji poe da krklja, a u cevima da tutnji, ali na kraju ipak potee mlaz ledene vode. Kal skide sako, zatim pokvasi lice i ruke. "Idem da potraim neki pekir" ree Suzana. "Uzgred, kako se zove?" "Kal." Ona ga ostavi da se opere. Kada je otila, on skide koulju ledenom vodom istrlja prsa, vrat i lea. Vratila se pre no to je zavrio, nosei jastunicu. "Ovo je najpriblinije pekiru to sam mogla da naem", izjavi ona. Zatim je smestila dve stolice u prednji deo prostorije i upalila nekoliko svea. Sedoe i zapoee razgovor. "Zato si se vratio?" elela je da zna. "Posle onog jue?" "Video sam neto ovde", poe on oprezno. "A ti? Zato si ti ovde?" "Ovo je kua moje bake. Ona je u bolnici. Umire. Vratila sam se da obiem kuu." "Ono dvoje to sam jue video", poe Kal, "jesu li oni prijatelji tvoje bake?" "Sumnjam. ta su hteli od tebe?" Kalu je bilo jasno da je na klizavom terenu. Kako da joj ispria koliko radosti i straha mu je donelo nekoliko poslednjih dana? "Teko je" poe on. "Hou da kaem, nisam ba siguran da bilo ta to mi se u poslednje vreme dogaa ima mnogo smisla." "Znai, ima nas dvoje", odvrati ona. Zurio je u ake, nalik na hiromanta u potrazi za budunou. Prouavala ga je; torzo mu je bio prekriven ogrebotinama kao da se rvao sa vukovima. Kada je podigao svoje bledoplave oi, oiviene crnim trepavicama, uhvatio ju je kako ga posmatra. Neznatno je pocrveneo. "Rekao si da si ovde neto video", podseti ga ona. "Moe li mi rei ta?" Bilo je to jednostavno pitanje, i on ne vide razloga da joj ne odgovori. Ako mu ne bude verovala, to je njen problem, ne njegov. Ali poverovala mu je. im je opisao ilim, oi joj se

razrogaie i postadoe divlje. "Tako je", ree ona. "ilim. Tako je." "Zna za njega?" upita on. Ona mu ispria ta se dogodilo u bolnici; opisa mu crte koji je Mimi pokuala da joj prikae. Tada je zaboravio sve sumnje zbog kojih je oklevao da ispria celu priu. Opisao joj je celu pustolovinu od onog dana kada je ptica pobegla. Ispriao joj je kako je video Fugu; opisao je edvela i njegov kaput; Imakolatu; zbogomie; njihovu majku i primalju; dogaaje sa venanje i one posle njega. Dopunjavala je njegovu priu vlastitim opaanjima, o Miminom ivotu ovde u kui, o zabravljenim vratima, zakovanim prozorima, i ivotu u tvravi kao da oekuje opsadu. "Mora da je znala da e pre ili kasnije neko doi po taj ilim." "Ne po ilim", ispravi je Kal. "Po Fugu." Ona primeti da mu je pogled postao zanesen pri pomenu te rei, i poe da mu zavidi to je na trenutak video mesto; njegova brda, jezera, divlje ume. Htela je da ga upita da li je meu tim drveem bilo devojaka koje su svojom pesmom krotile zmajeve? To je bilo neto to e sama morati da otkrije. "Znai taj ilim je kuni prag, zar ne?" upita ona. "Ne znam", odvrati on. "Volela bih da moemo pitati Mimi. Moda ona..." Pre no to je zavrila reenicu, Kal skoi na noge. "Oh, boe." Tek sada se setio edvelovih rei na vrhu ubreta, da e poi da porazgovaraju sa staricom. Mislio je na Mimi, na koga bi drugog? Dok je navlaio koulju ispriao je Suzani ono to je uo. "Moramo poi do nje", ree on. "Isusa mu! Zato se toga nisam ranije setio?" Njegov nemir bio je zarazan. Suzana pogasi svee i pre njega stie do prednjih vrata. "Mimi se nita ne moe dogoditi u bolnici", ree ona. "Niko nije bezbedan", odvrati on, a ona je znala da je bio u pravu. Kada se ve nala na stepeniku ispred kue, odjednom se okrenula i ponovo nestala u kui, da bi se vratila nekoliko sekundi kasnije sa iskrzanom knjigom u rukama. "Dnevnik?" upita on. "Karta", odvrati ona. 8. PRAENJE NITI 1. Mimi je bila mrtva. Njene ubice su dole i otile nou, ostavivi za sobom savren dimni paravan kojim su prikrili svoj zloin. "Nema nieg tajanstvenog u vezi sa smru vae bake", bio je uporan doktor ai. "Brzo je slabila." "Sino je neko bio ovde." "Tako je. Njena ker." "Imala je samo jednu ker; moju majku. A ona je mrtva ve dve i po godine." "Ko god da je bila ta ena, ona nije gospoi Laenski uinila nita naao. Vaa je baka umrla prirodnom smru." Suzana je shvatila da nije imalo svrhe prepirati se. Svaki njen dalji pokuaj da objasni svoje sumnje zavrio bi zbrkom. Pored toga, Mimina smrt stvorila je novu spiralu zagonetki. A glavna me u njima glasila je: ta je to starica znala ili ta je bila, da su je morali otpremiti na drugi svet?; i sa koliko pretpostavki e Suzana sada morati da se suoi kako bi bar neto otkrila o svojoj ulozi u ovoj zagonetki? Jedno pitanje povlailo je drugo, a oba e sada, kada je Mimi uutkana, morati da ostanu bez odgovora. Jedini preostali izvor objanjenja bilo je stvorenje koje je toliko nisko palo da je

ubilo staricu na samrtnikoj postelji: Imakolata. A za susret s njom Suzana je oseala da jo ni iz daleka nije spremna. Napustili su bolnicu i krenuli peice. Bila je jako potresena. "Da pojedemo neto?" predloi Kal. Bilo je tek sedam sati izjutra, ali pronali su kafe u kome su sluili doruak i naruili ogromne porcije. Jaja sa unkom, tost i kafa malo ih povratie, mada im je tek predstojalo da plate ceh za neprospavanu no. "Morau da telefoniram ujaku u Kanadu", ree Suzana. "Da mu kaem ta se dogodilo." "Sve?" upita Kal. "Svakako da ne", odvrati ona. "To ostaje meu nama." Bilo mu je drago zbog toga. Ne samo zato to mu se nije dopadala pomisao da za priu saznaju i drugi, ve je eleo da to ostane samo njihova tajna. Ova Suzana razlikovala se od svih ena koje je ikada sreo. Nije se skrivala iza nikakve maske, nije igrala igre. Posle jedne noi koju su proveli u ispovedanju - i ovog tunog jutra - iznenada su postali sadruzi u tajni koju e, mada se zbog nje pribliio smrti vie nego ikada ranije, sreno podneti ako bi to znailo da e s njom biti u drutvu. "Nee mnogo suza biti proliveno za Mimi", primeti Suzana. "Niko je nikada nije voleo." "ak ni ti?" "Nikada je nisam upoznala", ree ona i ispria Kalu ukratko Mimin ivot i vreme u kome je ivela. "Bila je uvek po strani", zakljui Suzana. "A sada znamo i zato." "to nas ponovo vraa na ilim. Moramo pronai ljude koji su poistili kuu." "Prvo mora da se ispava." "Ne. Uao sam u drugu snagu. Ali ipak elim da krenem kui. Samo da nahranim golubove." "Zar ne mogu bez tebe da preive nekoliko asova?" Kal se namrti. "Da nije njih bilo", ree on, "ne bih bio ovde." "Izvini. Da li mogu da poem s tobom?" "Voleo bih da poe. Moda ti uspe da nasmeje oca." 2. Pokazalo se da se Brendan toga dana ve dosta smejao; Kal nije video oca toliko srenog jo od vremena pre Elenine bolesti. Promena je bila tajanstvena. Oboje ih je srdano pozdravio i pozvao da uu ne prestajui da ih zadirkuje. "eli li neko kafe?" ponudi on i ode u kuhinju. "Da ne zaboravim, Kale, Deraldina je bila ovde." "ta je htela?" "Donela je neke knjige koje si joj dao; rekla je da ih vie ne eli." On na trenutak prekinu da sipa kafu i zagleda se u Kala. "Rekla je da si se udno ponaao." "Mora da nam je to u krvi", odvrati Kal, a njegov se otac isceri. "Idem da se pobrinem za ptice." "Ve sam ih danas nahranio. I oistio im kaveze." "Ti se stvarno bolje osea." "A zato i ne bih?" ree Brendan. "Imam nekog ko se brine o meni." Kal klimnu ne shvativi ta je time hteo da kae. Zatim se okrenu ka Suzani. "eli li da vidi prave ampione?" upita on, pa s njom izie iz kue. Dan je ve bio dosta topao. "Neto se udno deava s tatom", ree Kal, dok je prvi iao po neravnoj stazi prema golubarniku. "Pre dva dana bio je na pragu samoubistva." "Moda je naprosto prebrodio krizu", ree ona. "Moda", odvrati Kal dok je otvarao vrata golubarnika. Istovremeno protutnja voz od ega se zatrese tle. "Devet dvadeset pet za Penzans", obavesti je Kal uvodei je unutra. "Zar pticama ne smeta to su tako blizu ina?" upita ona.

"Navikle su jo dok su bile u ljusci", odvrati on i ode da pozdravi ptice. Posmatrala ga je kako razgovara sa njima, lupkajui prstima po ianoj mrei. Bio je udan, u to nije bilo sumnje, ali verovatno nimalo udniji od nje. Bila je iznenaena nemarnou s kojom su se hvatali ukotac s imponderabilijama to su iznenada ule u njihove ivote. Oseala je da stoje na pragu; u kraljevstvu, s druge strane, moda e malo neobinosti biti ak neophodno. Kal se iznenada okrenu od kaveza. "Dilkrist", ree on uz divlji osmeh. Upravo sam se setio. Razgovarali su o nekom momku po imenu Dilkrist." "Ko je razgovarao?" "Dok sam bio na zidu. Radnici. Da! Pogledao sam u ptice i sve mi se vratilo. Nalazio sam se na zidu, a oni su razgovarali o tome da ilim prodaju nekom po imenu Dilkrist. To je znai na ovek." Kal se za nekoliko trenutaka vratio u kuu. "Nemam kolaia..." poe Brendan dok je njegov sin prolazio uputivi se ka telefonu u hodniku. "ta se dogodilo?" "Nita naroito", odvrati Suzana. Brendan joj nasu kafu, dok je Kal prevrtao imenik. "Vi niste odavde, zar ne?" upita Brendan. "ivim u Londonu." "Nikada nisam voleo London", izjavi on. "Mesto bez due." "Imam atelje u Mavel brdu. Dopao bi vam se." Kada je Brendan zbunjeno pogleda, ona dodade: "Pravim grnariju." "Naao sam ga", ree Kal drei imenik u ruci. "K. V. Dilkrist, proita on, "Prodavac polovnih stvari." "O emu vi to?" upita Brendan. "Pozvau ih", ree Kal. "Nedelja je", podseti ga Suzana. "Mnoga slina mesta su otvorena nedeljom pre podne", odvrati on i vrati se u hodnik. "Kupujete neto?" upita Brendan. "Na neki nain da", odgovori mu Suzana. Kal okrenu broj. Neko s druge strane istog asa podignu slualicu. Javi se enski glas. "Dilkrist, izvolite?" "Halo", poe Kal. eleo bih da razgovaram sa gospodinom Dilkristom, molim vas." "Dolo je do kratke stanke, a onda ena ree: "Gospodin Dilkrist je mrtav." Gospode, edvel je ba bio brz, pomisli Kal. Ali ena na drugom kraju jo nije bila zavrila: "Mrtav je ve osam godina", nastavi ona. Glas joj bio bezizraajniji od sata koji govori. "Zbog ega ste ga traili?" "Zbog tepiha", odgovori Kal. "elite da kupite tepih?" "Ne. Ne ba da kupim. Mislim da je kod vas grekom dospeo jedan tepih..." "Grekom?" "Tako je. I ja ga moram dobiti nazad. Hitno." "Bojim se da ete morati o tome da porazgovarate sa gospodinom Vajldom." "Da li biste mogli, molim vas, da me spojite s gospodinom Vajldom?" "On je na ostrvu Vajt." "Kada se vraa?" "U utorak ujutro. Moraete tada ponovo da pozovete." "Svakako mora postojati..." On zauta, shvativi da je veza prekinuta. "Prokletstvo", ree. Podie pogled i vide Suzanu na kuhinjskim vratima. "Tamo nema nikog s kim bismo mogli da porazgovaramo." Uzdahnu. "I ta sada da radimo?"

"Biemo noni lopovi", odvrati ona neno. 3. Kada su Kal i ona ena otili, Brendan je izvesno vreme proveo sedei pored prozora i posmatrajui batu. Morae uskoro da pone da je ureuje: Elena ga je u pismu ukorila to je postao tako nemaran. Razmiljanje o pismu neizbeno ga je vratilo na njegovog donosioca, nebeskog gospodina edvela. Ne razmislivi zbog ega to ini, on ustade i ode do telefona, prouavajui podsetnicu koju mu je taj aneo dao, a zatim okrenu broj. Seanje na susret sa edvelom gotovo da je izbledelo u poreenju sa poklonom koji mu je prodavac doneo, ali sklopili su pogodbu, toga se seao, a ona je imala neke veze sa Kalom. "Je li to gospodin edvel?" "Ko je to?" "Brendan Muni." "Oh, Brendane. Ba mi je drago to vam ujem glas. Imate neto da mi kaete? O Kalu?" "Otiao je u neko skladite, za nametaj i tako to..." "Zaista. Onda emo ga pronai i uiniti srenim. Je li bio sam?" "Nije. Sa njim je bila i neka ena. Divna ena." "Njeno ime?" "Suzana Peri." "A ime skladita?" Brendan poe neto neodreeno da podozreva. "A zato vam je ono Kal potreban?" "Rekao sam vam. Zbog nagrade." "Oh, da. Nagrada." "U pitanju je neto zbog ega e ostati bez daha. Skladite, Brendane. Konano, pogodili smo se. Treba biti fer." Bendan spusti aku u dep. Pismo je jo bilo toplo. Nije bilo nieg loeg u sklapanju pogodbe s anelima, je li tako? ta bi moglo biti bezbednije od toga? On otkri ime skladita. "Otili su samo po neki ilim..." nastavi Brendan. Veza se prekinu. "Jesi li jo tu?" upita on. Ali boanski glasnik je verovatno ve odleprao. 9. NAENO PRIPADA NALAZAU 1. Dilkristovo skladite za prodaju starog nametaja bilo je ranije bioskop, i to u godinama kada su bioskopi jo bili raskone ludosti. Ludost je i ostao, sa svojim lanim rokoko proeljem, i neprimerenom kupolom posaenom na krov; ali od raskoi nije vie bilo ni traga. Nalazilo se u neposrednoj blizini Kejskog puta i predstavljalo jedini posed u bloku koji je jo bio u upotrebi. Ostali su ili zatarabljeni ili spaljeni. Stojei na uglu Ulice Jamajka, i zurei u pravcu skladita, Kal se pitao da li bi pokojni gospodin Dilkrist bio ponosan to mu ime ukraava jedno ovako propalo zdanje. Posao ovde nije mogao da cveta, osim u sluaju rabota koje se najbolje obavljaju podalje od pogleda javnosti. Radno vreme skladita bilo je ispisano na izlizanoj tabli, na kojoj je nekada stajao bioskopski program. Nedeljom je bilo otvoreno izmeu pola jedanaest i dva. Sada je bilo tri i petnaest. Dvostruka vrata bila su zatvorena i zabravljena, a ispred njih je bila postavljena dvokrilna eljezna kapija, groteskni dodatak proelju, zakljuana katancem. "Kakve su ti provalnike sposobnosti?" upita Kal Suzanu. "Nerazvijene", odvrati ona. "Ali brzo uim."

Preoe Ulicu Jamajka da pogledaju zgradu izbliza. Nisu morali da izigravaju nevine prolaznike; niko nije proao ulicom jo od kada su stigli ovamo, a saobraaj je bio veoma slab. "Mora postojati nain da se prodre unutra", primeti Suzana. "Ti kreni du proelja. Ja u ovuda." "Dobro. Sreemo se pozadi." Razdvojie se. Kala je put odveo u senku, dok je Suzanu njen ostavio na jarkom suncu. udno, uhvatila je sebe kako udi za oblacima. Od toplote joj je krv propevala, kao da je bila podeena na neku vanzemaljsku radio-stanicu, a njene melodije su joj odzvanjale u glavi. Dok ih je sluala Kal se pojavi iza ugla i prepade je. "Pronaao sam put", ree on i povede je okolo do nekadanjeg bioskopskog izlaza za sluaj nude. I na tim vratima nalazio se katanac, ali i lanac i katanac bili su jako nagrieni rom. On je ve bio pronaao pola cigle, kojom je sada poeo da udara po katancu. Krhotine cigle vrcale su na sve strane, ali posle desetak udaraca lanac je popustio. Kal prisloni rame uz vrata, i gurnu. Iznutra se zau lomljava, jer je sruio ogledalo i jo nekoliko stvari oslonjenih o ta vrata; ali uspeo je da stvori prolaz dovoljno irok da se njih dvoje uvuku unutra. 2. Unutranjost je liila na neku vrstu istilita, u kome su hiljade lampi, zavesa, tepiha - ekale Sudnji dan, nagomilane u pranjavoj bedi. Mesto je zaudaralo na stvari koje su ga ispunjavale; drvene predmete koje su napali crvi, trule, propale od silne upotrebe; nekada lepi komadi nametaja sada su bili tako oronuli da ih ni njihovi tvorci ne bi vie uneli u kuu. A ispod tog mirisa oronulosti, probijao se neki jetkiji i ljudskiji miris. Moda vonj znoja to se upio u daske bolesnike postelje, ili u abaur kakve lampe koja je svetlela cele noi nekom paeniku to nije doekao jutro. To nije bilo mesto na kome se trebalo due zadravati. Jo jednom su se razdvojili da bi to pre obavili posao. "im ugleda neto nalik na to", ree Kal, "vikni." A onda nestade meu gomilama nametaja. Cvilenje u Suzaninoj glavi nije prestalo ni kada se sklonila sa sunca; jo se samo pogoralo. Moda joj se u glavi vrtelo zbog toga to je pred njima bio jedan tako krupan zadatak, koji je podseao na nemogui zahtev iz kakve bajke, a moe se izvriti uz pomo malo magije u divljini propadanja. Ista ta misao, mada drugaije formulisana, prolazila je i Kalu kroz glavu. to je vie traio, sve je vie sumnjao u svoje seanje. Moda uopte nisu pomenuli Dilkrista nego neko drugo ime, ili su moda radnici zakljuili da za ilim nee dobiti dovoljno, te da nije vredan truda. Kada je zavio za jedan ugao, zauo je neko grebanje iza gomile nametaja. "Suzana?" pozva je on. Zvuk njegova glasa razlee se unaokolo, ali odgovora nije bilo. Buka iza njega ionako je ve prestala, mada mu se koliina adrenalina znatno uveala, tako da se brim korakom uputio do naredne planine stvari i pokretne imovine. Jo dok se nalazio na nekih pet jardi od nje oi mu blesnue jer je ugledao odrolani ilim koji uopte nije bio skriven, ve je leao ispod dvanaest trpezarijskih stolica i komode sa ladicama. Nijedna od ovih stvari nije imala prikaenu cenu to je znailo da su nedavno nabavljene i da jo nisu sortirane. Spusti se na kolena i povue ivicu ilima, pokuavi da vidi aru. Ivica je bila oteena, tkanje slabo. Kada ju je povukao osetio je kako se niti kidaju. Ali uspeo je dovoljno da vidi i uveri se u ono to je ve znao: to je bio ilim iz Ulice Tuge, ilim koji je Mimi Laenski za ivota uvala i zbog koga je umrla; ilim Fuge. Uspravio se i stao da skida stolice, gluv za zvuk koraka koji su mu se pribliavali s lea. 3. Prva stvar koju je Suzana ugledala bila je senka na tlu. Ona podie pogled. Izmeu dva ormana pojavi se neko lice, ali nestade pre no to je uspela da ga pozove po imenu. Mimi! Bila je to Mimi.

Ona se uputi ka ormanima. Nigde nikoga. Je li to poela da gubi razum? Prvo zvonjava u glavi, a sada halucinacije? Ali zato su bili ovde ako ne veruju u uda? Sumnju je utopila u iznenadnom naletu nade da mrtvi nekako mogu da raskinu peat na nevidljivom svetu i dou meu ive. Ona neno pozva bakino ime. Bila je nagraena odgovorom. Ne reima, ve mirisom lavande. S njene leve strane, u dno prolaza od nagomilanih sanduka za aj, dokotrljala se grudva praine i tu zaustavila. Ona krenu ka njoj, ili bi se pre moglo rei prema izvoru povetarca koji ju je doneo, a miris je sa svakim napravljenim korakom postajao sve jai. 4. "Mislim da je to moje", zau Kal neki glas iza lea. Okrenu se. Na nekoliko stopa od njega stajao je edvel. Sako mu je bio raskopan. "Kako bi bilo da se skloni, Muni, i dopusti da uzmem ono to je moje." Kal zaali to nije bio toliko priseban da ovamo doe naoruan. Tada nimalo ne bi oklevao da edvela ubode u njegovo sjajno oko, a sebe nazove junakom zbog onog to je uinio. Ali imao je samo gole ake. Morae njima da se zadovolji. On koraknu prema edvelu, ali im se pomerio ovaj se skloni u stranu. Iza njega je neko stajao. Bez sumnje, jedna od sestara; ili njihova kopilad. Kal nije saekao da proveri, ve se okrenuo i dohvatio jednu od stolica baenih preko ilima. Ovim je izazvao pravu malu lavinu; stolice se rasue izmeu njega i neprijatelja. On hitnu onu koju je drao prema senovitom obliju koje je zauzelo edvelovo mesto. Zatim dohvati drugu i baci je za onom prvom, ali meta se ve izgubila u lavirintu nametaja. A isto tako i Prodavac. Kal se okrenu, nape miie i podmetnu lea da podigne komodu sa ladicama. Uspeo je; komoda se prevrnula na stranju stranu, oborivi usput jo nekoliko drugih komada nametaja. Bilo mu je drago to je napravila toliku buku; moda e ona privui Suzaninu panju. Zatim je posegnuo za ilimom, ali dok je to inio neto ga sepa otpozadi. Stade da ga odvlai sve dalje od njegove nagrade; u ruci mu je ostao mali komad ilim. A onda ga to neto zavitla preko poda. Zaustavio se udarivi u gomilu slika i fotografija u izrezbarenim ramovima, od kojih se nekoliko prevrnu i razbi. Jedan trenutak ostao je da lei meu krhotinama stakla kako bi povratio dah, ali ga odmah potom ponovo izgubi od onog to je u narednom trenutku ugledao. Iz mraka mu se pribliavao zbogomi. "Ustaj!" naredi mu on. Uopte nije uo nareenje, jer mu je panja bila prikovana za lice ispred njega. To nije bio Elrojev potomak, mada je i ovo udovite liilo na svoga oca. Ne; ovo je bilo njegovo dete. Uas koji je na trenutak ugledao, budei se iz omamljenosti u koju je zapao dok je leao u prljavtini na vrhu ubrita, bio je suvie stvaran. Sestre su iscedile iz njega seme, a posledica toga bila je ova zver sa njegovim licem. Slinost nije bila istanana. Njegovo nago telo bilo je bez ijedne dlake, a na nekoliko mesta ak uasno izoblieno - prsti jedne ake bili su mu dva puta dui nego to je normalno, a oni na drugoj liili su na batrljke od pola ina; iz ramena mu je izviralo neto nalik na loe oblikovana krila - koja su, moda, parodirala stvorenja kojima su zavideli njegovi snovi. Ova zver je vie liila na svog oca od ostalih, meutim, kada se suoio sa samim sobom, zastao je. To oklevanje podstaklo je zver da krene u napad. Ona skoi na njega, epavi ga za grlo dugakim prstima u kojima nije bilo ni trunka topline i prisloni svoja usta uz njegova kao da eli sisanjem da ukrade dah s Kalovih usana. Nema sumnje da je nameravala da poini oceubistvo; stisak je bio dovoljan dokaz za to. Osetio je kako mu noge poputaju; dete mu dozvoli da se spusti na kolena, krenuvi zajedno s njim. Zglobovi prstiju oeae mu se o krhotine stakla i on pipajui pokua da podigne jedan komad, ali ruka nije sluala nareenja koja su joj stizala iz uma. Oruje mu ispade iz ake. Negde tamo gde je bilo svetlo i gde se disalo, a odakle je on bio isteran, zau edvela kako se smeje. A onda tog zvuka nestade i on nastavi da zuri u vlastito lice koje mu je uzvraalo pogled

kao da se nalazi pred kakvim loim ogledalom. Oi koje su mu se oduvek sviale jer su bile tako blede; usta kojih se kao dete stideo jer je mislio da su suvie enskasta, a sada su, kada je to situacija zahtevala, s lakoom davala njegovom licu strog izgled, i koja su, tako su mu bar kazali, bila u stanju da se privlano osmehnu. Ui, velike i klempave, ui komedijaa na licu koje je obeavalo neto uglaenije. Verovatno veina ljudi naputa svet razmiljajui o takvim banalnostima. S Kalom je upravo to bio sluaj. Razmiljajui o svojim uima, on oseti da ga obuzima slabost i klonu. 10. MENSTRUM 1. Trenutak pre no to je stupila u nekadanji foaje bioskopa, Suzana je shvatila da je to greka. ak je i onda mogla da odustane, ali zaula je Mimin glas kako izgovara njeno ime i pre no to je bilo ta moglo da je zaustavi, noge je odnesoe kroz vrata. U foajeu je bilo mranije nego u glavnom skladitu, ali ipak je mogla da vidi nejasnu bakinu priliku koja je stajala pored zatarabljene blagajne. "Mimi?" pozva je ona, dok joj je u umu kljualo od nejasnih protivurenih utisaka. "Ovde sam", odazva se starica, i rairi ruke prema Suzani. Ponueni zagrljaj takoe je bio posledica pogrene procene, ali ovaj put od strane neprijatelja. Fiziko iskazivanje naklonosti nije bilo Mimina jaa strana tokom ivota, a Suzana nije imala razloga da pretpostavi kako je njena baka promenila navike posle smrti. "Vi niste Mimi", ree ona. "Znam da si iznenaena to me vidi", odgovori samozvani duh. Glas je bio mek poput perca koje pada. "Ali nema se ega bojati." "Ko ste vi?" "Zna ti ko sam ja", dopre do nje odgovor. Suzana nije saekala nove zavodljive rei, ve se okrenula u elji da se vrati odakle je dola. Od izlaza ju je delilo otprilike tri jarda, ali njoj su sada izgledali kao tri milje. Pokuala je da zakorai po tom dugakom putu, ali komeanje u njenoj glavi iznenada postade zagluujue. Ona prilika iza nje nije imala nameru da joj dopusti da pobegne. Traila je sukob i samo bi uzalud troila snagu na suprotstavljanje. Stoga se okrenula i pogledala. Maska se topila, iako je pogled oiju koje su se iza nje pojavljivale bio leden, a ne vatren. Prepoznala je to lice, i mada nije smatrala da je spremna da se suprotstavi njegovom besu, taj ju je prizor nekako udno uzneo. Isparili su i poslednji tragovi Miminog lika, i sada je pred njom stajala Imakolata. "Moja sestra..." ree ona, a vazduh oko nje zaigra na te rei, "... moja sestra Hag me je naterala da odigram tu ulogu. Uinilo joj se da je tvoj lik podsea na Mimi. Bila je u pravu, zar ne? Ti si njeno dete." "Unuka", promrmlja Suzana, "Dete", dopre siguran odgovor. Suzana je zurila u enu ispred sebe, zadivljena remekdelom tuge napola skrivenim u tim crtama. Imakolata ustuknu pred njenim pomnim pogledom. "Kako se usuuje da me saaljeva?" upita ona, kao da ita Suzanine misli i dok je to govorila neto iskoi iz njenog lica. To se dogodilo suvie brzo tako da Suzana nije videla ta je po sredi; imala je samo toliko vremena da se skokom u stranu skloni s njegovog krvudavog puta. Zid iza nje zatrese se od udarca. U narednom trenutku sa tog lica prema njoj pokulja jo svetlosti. Suzana se nije uplaila. Sada kada je svetlost krenula put nje instinkt savlada sve razumsko savlaivanje i ona isprui aku kao da e da je uhvati. Kao da je ruku uronila u bujicu ledene vode. Bujicu u kojoj je plivalo nebrojeno riba, brzo, brzo, protiv struje; plivale su da izbace ikru. Ona zatvori pesnicu epavi ovu bogatu bujicu i

povue. Taj in imao je tri posledice: prva, Imakolata je vrisnula; druga, iznenada je prestala buka u Suzaninoj glavi: trea, sve ono to je osetila njena aka - hladnou, muenje i mnotvo koje je sadrala - sve se to iznenada nalo unutar nje. Njeno telo postalo je bujica. Nije to vie bilo telo od mesa i kostiju, ve telo sa nekakvom drugaijom anatomijom, koje se sastojalo vie od misli nego tvari, i koje je bilo drevnije od oboje. Ono se na neki nain prepoznalo u Imakolatinom napadu, i oslobodilo se svoga sna. Nikada u ivotu nije se oseala tako potpunom. Suoena s ovim oseanjem sva ostala stremljenja - ka srei, zadovoljstvu, moi - sva su ostala izbledela. Ona ponovo pogleda Imakolatu, i svojim novim oima ne vide pred sobom vie neprijatelja ve enu opsednutu istom bujicom koja je proticala njenim vlastitim venama. Izopaenu enu punu jeda, s kojom je, uprkos svemu, imala vie zajednikih crta no razliitih. "To je bilo glupo", ree vraara. "Stvarno?" upita Suzana. Ona tako nije mislila. "Bilo bi bolje da si ostala neotkrivena. Bolje da nikada nisi okusila menstrum." "Menstrum?" "Sada e znati vie no to e eleti da zna, oseati snanije no to si ikada poelela da osea." U Imakolatinom glasu osealo se neto slino saaljenju. "Tako poinje teak jad", ree ona. "I nikada se nee okonati. Veruj mi. Trebalo je da ivi i umre kao Kukavica." "Je li Mimi tako umrla?" upita Suzana. Ledene oi sevnue. "Znala je kakav rizik preuzima. U njenim ilama tekla je krv Vidovnjaka, a ona uvek tee slobodno. I ti ima njihove krvi, nasledila si je od one svoje babekuje." "Vidovnjaci?" Koliko novih rei. "Je li to narod iz Fuge?" "To je mrtav narod", glasio je odgovor. "Nemoj misliti da e od njih dobiti odgovore. Uskoro e biti pretvoreni u prainu. Postae kal i mediokriteti. Pobrinuemo se za to. Sama si. Kao to je i ona bila." To 'mi' podseti je na Prodavca i moni sako koji je imao na sebi."Je li edvel Vidovnjak?" upita ona. "On?" Ta pomisao se oigledno kosila sa zdravom pameu. "Ne. Svu mo koju poseduje ja sam mu poklonila." "Zato?" upita Suzana. Nije ba najbolje razumela Imakolatu, ali i ono to je razabrala bilo je dovoljno da shvati kako ona i edvel nisu savren par. "Nauio me..." poe vraara, podigavi aku do lica, "... nauio me, da se pokazujem." akom zatim pree preko lica, a kada se ono ponovo ukaza na njemu je titrao gotovo topao osmeh. "I tebi e to sada biti potrebno." "A ti si mu zbog toga postala ljubavnica?" Zvuk koji je ena ispustila mogao se poistovetiti sa smehom; samo mogao. "Ljubav preputam sestri Magdaleni. Ona to voli. Pitaj Munija..." Kala. Zaboravila je na Kala. "...ako mu je preostalo daha da ti odgovori." Suzana se osvrnu prema vratima. "Hajde..." ree joj Imakolata, "... poi da ga potrai. Neu te zaustaviti." Ona svetlost u njoj, menstrum, znala je da vraara govori istinu. Ta bujica je sada bila deo i jedne i druge. Povezivala ih je na nain koji Suzana jo nije mogla da nasluti. "Bitka je ve izgubljena, sestro", promrmlja Imakolata kada Suzana stie do praga. "Dok si zadovoljavala svoju znatielju, Fuga je pala nama u ake." Suzana se vrati u skladite, i prvi put oseti strah. Ne za sebe, ve za Kala. Ona viknu njegovo ime u mrak. "Prekasno..." ree ena iza nje. "Kale?" Odgovora nije bilo. Ona se dade u potragu za njim, povremeno ga dozivajui, a njen strah se

poveavao svaki put kada ne bi dobila odgovor. To mesto bilo je pravi lavirint; dvaput se nala u delu koji je ve pretraila. Panju joj je privuklo svetlucanje razbijenog stakla; a zatim malo dalje od njega, licem okrenut prema podu, Kal. Jo pre no to je stigla dovoljno blizu njega i mogla da ga dotakne, osetila je da je potpuno nepokretan. Bio je suvie slab, govorio je menstrum u njoj. Zna i sama kakve su te Kukavice. Ona odbaci ovu misao. Nije bila njena. "Nemoj biti mrtav." Ta je bila njena. Iskliznula je iz nje dok se sputala na kolena pored njega, ta molba upuena njegovom utanju. "Molim te Boe da bude iv." Plaila se da ga dodirne, iz straha da ne otkrije ono najgore, iako je sve vreme bila svesna da mu je ona jedina nada. Glava mu je bila okrenuta prema njoj, oi zatvorene, usta otvorena i iz njih je curela pljuvaka proarana krvlju. Ruka joj nagonski krenu ka njegovoj kosi, kao da je milovanjem mogla da ga probudi, ali pragmatizam je jo nije potpuno napustio, te umesto i da zavre u kosi njeni prsti potraie puls na vratu. Bio je slab. Tako poinje teak jad, rekla je Imakolata, pre samo nekoliko minuta. Da li je ona znala, jo dok joj je to proricala, da je Kal ve napola mrtav? Svakako da je znala. Znala je i radovala se bolu koji e to izazvati, jer je elela da zagora Suzani uivanje u novootkrivenom menstrumu; elela je da budu sestre u tuzi. Ovo saznanje ju je na trenutak pomelo, ali onda se ponovo usredsredila na Kala i otkrila da mu vie ne opipava puls na vratu ve ga stvarno miluje po kosi. Zato je to inila? On nije bio uspavano dete. Bio je povreen; bila mu je potrebna konkretnija pomo. Ali jo dok je sebi prebacivala zbog ovoga, osetila je kako menstrum poinje da se die iz donjeg dela njenog stomaka, umiva joj unutranje organe, plua i srce te kree - bez ikakvog svesnog naloga - niz njenu ruku ka Kalu. Ranije je bio ravnoduan prema njegovim ranama; zna i sama kakve su te Kukavice, rekao joj je. Ali njen bes, ili moda njena tuga, uspeli su da ga obuzdaju. Sada je oseala kako energija menstruma prenosi njenu potrebu da ga probudi, izlei, kroz dlan njene ake u njegovu zapeaenu glavu. Istovremeno je to oseanje doivljavala kao neto krajnje neobino i kao neto s im je sasvim lako izlazila na kraj. Kada joj se u poslednjem asu uinilo da ne eli da poe dalje; ona ga gurnu i on je poslua, te se preli u njega. Shvatila je da je njena dunost bila da njime upravlja, to ju je jako razveselilo, ali ve u narednom trenutku osetila je bol usled gubitka poto je telo ispod nje upilo tu bujicu. udeo je da ozdravi. Zglobovi poee da joj se tresu dok je menstrum isticao iz nje, a u glavi ponovo stade da joj odzvanja ona tuinska pesma to je podseala na pevanje dvanaest sirena. Pokuala je da skloni aku s njegove glave, ali njeni miii nisu hteli da posluaju. Izgledalo je kao da je menstrum preuzeo upravu nad njenim telom. Bila je previe brzopleta kada je pretpostavila da e s lakoom njime upravljati. Namerno se ispraznio kako bi je nauio da ga ne sme pourivati. Trenutak pre no to se onesvestila, odluio je da je za ovaj put dosta, i sklonio joj aku. Protok je iznenada bio zaustavljen. Ona prinese ake koje su se tresle do lica i na jagodicama prstiju oseti Kalov miris. Postepeno zamre i zavijanje u njenoj glavi. Nesvestica ju je polako naputala. "Je li ti dobro?" upita je Kal. Ona spusti ake i zagleda se u njega. Podigao se sa tla i sada je oprezno ispitivao krvava usta. "Mislim da jeste", ree ona. "A tebi?" "Preiveu", odvrati on. "Ne znam ta se dogodilo..." On ne zavri reenicu poto je seanje poelo da mu se vraa, a izraz lica mu odjednom postade zabrinut. "ilim..." On se istog asa podie i poe da gleda unaokolo. "...imao sam ga u ruci", ree on. "Oh Boe, imao sam ga u ruci!" "Odneli su ga!" ree ona.

Pomislila je da e zaplakati, jer mu se lice zgrilo, ali iz tog gra izbi bes. "Prokleti edvel!" povika on, oborivi gomilu stonih lampi sa komode sa ladicama. "Ubiu ga! Kunem se..." Ona ustade i dalje oseajui vrtoglavicu, zbog ega joj je pogled bio uprt u pod i zahvaljujui tome ugleda neto meu krhotinama polomljenog stakla pod njihovim nogama; ponovo se sagnu i, kada je rasistila delie stakla, pred njom se ukaza komad ilima. Podigla ga je. "Nisu ga celog odneli", ree ona, pruivi Kalu ono to je nala. S njegovog lica nestade besa. On ga s puno potovanja uze i stade da razgleda. U taj komad bilo je utkano ak pet est motiva, mada nije shvatao njihovo znaenje. Suzana ga je posmatrala. Drao je taj komad ilima s toliko panje, kao da bi ga mogao zgnjeiti. Zatim je mrknuo, poteno, i nadlanicom obrisao nos. "Prokleti edvel", ponovi on, ali ovaj put nenije; tupo. "ta emo sad?" zapita se ona glasno. On podie pogled prema njoj. U oima su mu blistale suze. "Izgubiemo se odavde", odgovori on. "Videemo ta nebo ima da nam kae." "A?" On joj se bledo osmehnu. "Izvini", ree on. "Mora da to iz mene progovara Ludi Muni." Trei deo IZGNANICI "Lutajui izmeu dva sveta, jedan mrtav, drugi u nemogunosti da se rodi." Metju Arnold, Veliki kartuzijanski manastir 1. REKA Doiveli su potpuni poraz. Prodavac je istrgnuo Tkanje Kalu iz ruku. I mada nisu imali razloga za slavlje, bar su preiveli sukob. Da li je i sama ta injenica uticala na to da im se raspoloenje popravi kada su iz skladita zakoraili u vrelinu ulice? Vazduh se oseao na Merzi; na mulj i so. Suzana je bila ta koja je predloila da krenu u tom pravcu. Koraali su utke niz Jamajka ulicu do Kejskog puta, a zatim su ili du visokog, crnog zida koji je oiviavao dokove sve dok nisu pronali kapiju kroz koju su stigli do gatova. Cela oblast bila je naputena. Mnogo je godina prolo od kada je poslednji veliki teretni brod ovde pristao da istovari svoj teret. Lutali su kroz taj avetinjski grad praznih skladita dok nisu stigli do same reke; Kal je sve vreme kradomice pogledavao lice ene pored sebe. Oseao je da se u njoj zbila neka promena; optereivalo ju je potisnuto oseanje do koga on nije mogao da dopre. Pesnik je imao neto da kae o tome. "Ostao si bez rei, mome?" progovori on u Kalovoj glavi. "udna je, zar ne?" To je bez sumnje bila istina. Jo kada ju je prvi put ugledao, u podnoju stepenita, izgledala je kao da je neto ili neko progoni. To im je bilo zajedniko. Takoe su imali isti cilj, ka kome ih je moda gonio nepominjani strah da nikada vie nee videti tajnu o kojoj su tako dugo snevali. Ili se moda zavaravao itajui sa njenog lica retke iz njegove vlastite prie? Nije li moda pronalazio slinost izmeu sebe i nje u elji da stekne saveznika? Zurila je u reku, a vodene zmije suneve svetlosti poigravale su joj po licu. Poznavao ju je tek dan i no, ali probudila je u njemu iste one protivurenosti - nelagodnost i duboko zadovoljstvo: oseanje da mu je istovremeno i veoma bliska i nepoznata - koje je u njemu izazvao prvi pogled na Fugu. eleo je to da joj kae kao i jo mnogo toga, samo nije mogao da pronae prave rei. Suzana je bila ta koja je prva progovorila. "Videla sam Imakolatu", ree ona, "dok si se ti borio sa edvelom..."

"I?" "...Pa ne znam ba kako da ti objasnim ta se dogodilo..." Poela je da pria isprekidano i dalje zurei u reku kao da ju je hipnotisalo njeno kretanje. Razumeo je poneto od onoga to mu je govorila. Da je Mimi pripadala Vidovnjacima, narodu koji je naseljavao Fugu; i da je venama njene unuke, Suzane, tekla njihova krv. Ali kada je poela da govori o menstrumu, moi koju je na neki nain nasledila ili koja joj je bila nametnuta, ili, pak, oboje, potpuno je izgubio nit njenog izlaganja. Delimino stoga to je ono postalo maglovitije, snenije; a delimino stoga to je, posmatrajui nju kako se mui da pronae rei kojima bi izrazila ono to osea, pronaao one kojima je mogao da opie vlastita oseanja. "Volim te", ree on. Prestala je da opisuje nain na koji menstrum nadolazi; jednostavno se prepustila ritmu vode to je udarala o gat. Nije bio siguran da li ga je ula. Nije se pokrenula; nita nije rekla. Konano je samo izgovorila njegovo ime. Odjednom se osetio glupo. Ona nije elela od njega da uje izjave ljubavi, misli su joj bile negde drugde. Moda u Fugi, gde je - posle poslepodnevnih otkria - imala vie prava da se nalazi no on. "Izvini", promrmlja on, pokuavi da prikrije svoju netaktinost daljim petljanjem. "Ne znam zato sam to kazao. Zaboravi." Njegovo poricanje trgnu je iz transa. Pogled joj se odvoji od reke i pronae njegovo lice, njegov pogled pun bola, koji kao da je osetila im je odvojila oi od njenog sjaja. "Ne govori tako", ree ona. "Nikada to nemoj rei." Ona koraknu ka njemu i zagrli ga, vrsto ga stegnuvi. I on nju vrsto privi u zagrljaj. Oseao je njeno toplo lice uz svoj vrat; kvasila ga je suzama, ne poljupcima. Nisu govorili, ve su samo tako stajali nekoliko minuta, dok je pored njih i dalje proticala reka. On na kraju upita: "Da se vratimo u kuu?" Ona se odmaknu korak od njega, kao da prouava njegovo lice. "Je li ovo kraj ili tek poetak?" upita ona. On zavrte glavom. Bacila je jo jedan kratak pogled ispod oka prema reci. Ali pre no to je njen teni ivot uspeo ponovo da je osvoji, on je uhvati za ruku i povede nazad prema betonu i cigli. 2. BUENJE U TAMI Vratili su se - kroz sumrak u ijim se upljinama ve nazirala jesen - u Ulicu Koija. Pretraili su kuhinju ne bi li nali neto da umire zavijanje u stomacima - najeli se - a zatim se povukli u Kalovu sobu sa bocom viskija koju su kupili na putu nazad. Ubrzo su odustali od rasprave o tome to im sada valja initi. Malo zbog umora, a malo zbog nelagodnosti izazvane onim to se dogodilo na reci, razgovor je zapinjao. Neprekidno su kruili oko istih stvari, ali nije im padalo na pamet kako bi mogli da nastave. Jedina uspomena na njihove dosadanje pustolovine bio je komadi ilima, ali on im nije nudio nikakav trag. Razgovor je polako zamirao, napola zavrene reenice smenjivale su sve due i due pauze. Negde oko jedanaest, Brendan se vratio kui i poeo odozdo da doziva Kala; potom je otiao u krevet. Njegov dolazak uznemirio je Suzanu. "Bie bolje da poem", ree ona. "Kasno je." Pomislivi na to kako e mu soba biti prazna bez nje, Kal se snudi. "Zato ne ostane? upita on. "Krevet je uzak", odvrati ona. "Ali udoban." Ona mu poloi aku na lice i stade prstima da prelazi preko modrica oko njegovih usana. "Nije nam sueno da budemo ljubavnici", ree ona tiho. "Suvie smo slini."

Nimalo nije okoliala i to ga je zabolelo, ali istovremeno, poto je potisnuo svoje seksualne elje, osetio je da ga proima drugaija, i konano dublja nada. Nada da im je i jednom i drugom mesto u ovom preduzetnitvu: njoj, detetu Fuge, i njemu nevinom uljezu. Umesto kratkotrajnog zadovoljstva voenja ljubavi s njom eka ga vea pustolovina, i bio je svestan - uprkos razdiranju koje je oseao u udu - da je napravio bolji izbor. "Onda emo spavati", ree on. "Ako eli da ostane." Ona se osmehnu. "elim da ostanem", ree. Skinue prljavu odeu i zavukoe se pod pokrivae. Zaspali su pre no to se lampa ohladila. Nije to bilo puko spavanje. Daleko od toga. Pohodili su ih snovi. To jest, jedan odreen san koji se uselio i u njenu i u njegovu glavu. Sanjali su buku. Planetu pela, a sve su zujale spremne da rtvuju svoja medna srca; sve silniji ton to predstavlja muziku leta. Sanjali su miris. Zbrku miomirisa; miris ulica posle kie, izlapele kolonjske vode, i vetra to duva iz nekog toplog predela. Ali ee od svega, sanjali su prizor. Poinjao je ustrojstvom; vezivanjem u vorie i utkivanjem bezbrojnih niti, obojenih u stotine boja, koje su nosile energetski naboj to je u toj meri zaslepljivao spavae da su morali da zaklone oi svoga uma. A onda, kada je to ustrojstvo poinjalo da postaje suvie sloeno da bi zadralo sadanji poredak, vorovi poee da klize i izmiu. Boje na svakom preseku iskrvarie u vazduh, tako da je vizija postala zamagljena kaom pigmenata kroz koje su olabavljene niti opisivale svoju slobodu u obliku povlaka, zapeta i taaka, nalik na poteze etkice kakvog majstora kaligrafije. U poetku su znaci izgledali krajnje proizvoljni - ali kako je koji trag privlaio na sebe boju, i preko njega jedan za drugim poeli da se slau novi potezi, postajalo je sve jasnije da se iz tog haosa pomaljaju oblici. Gde su se, pre samo jednog trenutka u snu, nalazile jedino osnova i potka, sada se iz struje pojavljivalo pet razliitih ljudskih prilika; nevidljivi umetnik dodavao je drskom lakoom pojedinosti tim portretima. A onda se glasanje pela pojaalo, i pesma u glavama spavaa nadenu imena tim strancima. Prva iz kvinteta dobila je ime jedna mala ena u dugakoj, tamnoj haljini, sitnog bledog lica i zatvorenih oiju obrubljenih svetlim crvenkastoutim trepavicama. Ovo je, rekoe, Lilija Pelicija. Kao da se probudila pri pomenu svog imena, Lilija otvori oi. Kada je to uinila, napred istupi jedan debeo mukarac s bradom, od svojih pedeset godina, sa sakoom prebaenim preko ramena i sa eirom na glavi, Frederik Kamel, rekoe pele, i oi iza naoara veliine novia istog asa se otvorie. aka mu odmah krenu ka obodu eira, skinu ga i otkri glavu sa besprekorno urednom kosom toliko nauljenom da mu je stajala priljubljena uz lobanju. "I...", izusti on, i nasmei se. Evo ih jo dvoje. ena, nestrpljiva da se oslobodi ovog sveta boja, takoe odevena kao da se sprema za buenje. (ta se dogodilo, pitali su se spavai, s onim sjajem koji su niti u poetku isputale? Gde su one boje koje su bile skrivene negde ispod ovog samrtnikog pokrova: u papagajski arenim dejim haljinicama?) Strogo lice ove, tree po redu posetiteljke, nije nagovetavalo da je sklona takvim uicima. Apolina Diboa, najavie je pele i ena otvori oi, istog asa se namrgodivi i otkrivi zube boje stare slonovae. Dva poslednja lana ove druine stigoe zajedno. Jedan je bio crnac ije je lepo lice, ak i u snu, bilo melanholino. Drugi, naga beba koju je on drao u naruju, balavila je po koulji svoga zatitnika. Deriho Sent Luis, pele rekoe i crnac otvori oi. Odmah je spustio pogled na dete koje je drao, a koje je poelo da se dere jo pre no to je prozvano njegovo ime. Nimrod, pozvae pele, a beba, iako zasigurno jo nije imala ni godinu dana, ve je raspoznavala dva sloga svoga imena. Podigla je kapke i otkrila izrazito zlataste oi. Njegovim buenjem proces se okonao. Plima boja, pela i niti se povukla i za sobom

ostavila petoro stranaca nasukanih u Kalovoj sobi. Prvo je progovorila Apolina Diboa. "Ovo je neka greka", ree ona, uputivi se ka prozoru i razmaknuvi zavese. "Gde se mi to, do avola, nalazimo?" "I gde su ostali?" upita Frederik Kamel. Na zidu je ugledao ogledalo i stao kritiki da se ogleda u njemu. Podsmehnuvi se, iz depa je izvadio makazice i stao njima da tricka pojedine predugake dlake koje su mu trale iz brade. "U tome i jeste stvar", javi se Deriho. Zatim se obrati Apolini: "ta vidi tamo napolju?" "Nita. Sve je pusto", odvrati ena. "Pono je. A..." "ta?" "Pogledaj sam", dobaci mu ona, uvlaei pljuvaku kroz slomljeni zub, "neto nedostaje." Zatim se okrenu od prozora. "Stvari nisu iste kakve su bile." Apolinino mesto kod dovratka prozora zauzela je Lilija. "U pravu je", ree devojka. "Stvari su se izmenile." "I zato smo samo mi ovde?" upita Frederik po drugi put. "To je za sada najvanije." "Neto se dogodilo", odvrati blago Lilija. "Neto uasno." "Sigurno to osea u bubrezima", primeti Apolina. "kao i obino." "Ostanimo uljudni, gospoice Diboa", ree Frederik s paenikim izrazom kakvog uitelja. "Ne oslovljavaj me s gospoice", ree Apolina. "Ja sam udata ena." Utonuli u san, Kal i Suzana sluali su ovaj razgovor, zabavljajui se besmislicama koje je njihov mozak zazvao. Pa ipak, bez obzira na to kako udni bili ovi ljudi - njihova starinska odea, imena, njihov besmislen razgovor - oni su ipak bili neugodno stvarni; a svaka pojedinost dovedena do savrenstva. I kao da su eleli jo vie da zbune spavae, upravo u tom trenutku mukarac koga su pele nazvale Deriho osvrnuo se na krevet i rekao: "Moda bi oni mogli neto da nam kau." Lilija okrenu svoj bledi pogled prema usnulom paru. "Trebalo bi da ih probudimo", ree ona i isprui ruku da ih protrese. "Ovo nije san", shvati Suzana, kada vide sliku Lilijine ake kako se pribliava njenom ramenu. Osetila je kako se budi; a kada je devojini prsti dotakoe, ona otvori oi. Zavese su bile razmaknute kakvim ih je i zamiljala. Uline svetiljke obasjavale su malu sobu. A u njoj, ono petoro je stajalo i posmatralo krevet; njen san postao je stvarnost. Ona se uspravi u krevetu. arav joj skliznu, a Deriho i beba Nimrod zagledae se u njene grudi. Ona povue arav da se pokrije i pri tom otkri Kala. On se pokrenu jer mu je bilo hladno. Zagleda se u nju kroz jedva razmaknute kapke. "ta je bilo?" upita sanjivim glasom. "Probudi se", ree mu ona. "Imamo posetioce." "Sanjao sam...", promrmlja on. A zatim "Posetioce?" Zatim podie pogled prema njoj, i sledei njen pogled okrenu glavu prema sredini sobe. "Oh, blagi boe..." Dete se smejalo u Derihoovom naruju, zatupastim prstom pokazujui na Kalov nabrekli ud. On epa jastuk i prekri svoju uspaljenost. "Je li ovo neki od edvelovih trikova?" proaputa on. "Mislim da nije", odvrati Suzana. "Ko je edvel?" htela je da zna Apolina. "Neki Kukavica, sigurno", primeti Frederik, koji je makaze drao na gotovs u sluaju da ijedno od ovo dvoje postane ratoborno. Pri pomenu rei Kukavica, Suzana poe da shvata. Prva je taj izraz upotrebila Imakolata, govorei o oveanstvu. "...Fuga..." odgovori ona. Posle toga sve se oi uperie u nju, a Deriho je upita: "ta ti zna o Fugi?" "Ne ba mnogo", odgovori ona.

"Zna li gde su ostali?" upita Frederik. "Koji ostali?" "I zemlja?" dodale Lilija. "Gde je sve ostalo?" Kal je odvojio pogled od petorke i sada je gledao u sto pored kreveta, na kome je ostavio onaj deli tkanja. Nije ga bilo. "Doli su iz komadia ilima", ree on, ni sam ne verujui u ono to govori. "To sam znai sanjao." "I ja sam to sanjala", primeti Suzana. "Komadi ilima?" zapanjeno ponovi Frederik. "Hoete da kaete da smo razdvojeni?" "Da", odgovori Kal. "Gde je preostali deo?" upita Apolina. "Odvedite nas tamo." "Ne znamo gde je", ree Kal. "edvel ga se doepao." "Proklete Kukavide!" prasnu ena. "Nijednom ne moe verovati. Sve go prevarant i lopov!" "Nije sam", dodade Suzana. "Ortak mu je jedna od vaeg roda." "Sumnjam", ree Frederik. "Istina je. Imakolata." I Frederik i Deriho uasnue se i uzviknue. Apolina, koja nijednog trenutka nije zaboravljala da se ponaa kao dama, jednostavno pljunu na pod. "Zar jo nisu obesili tu kuju?" upita ona. "Koliko znam, ve dvaput", odgovori joj Deriho. "Ona to shvata kao laskanje", primeti Lilija. Kal se strese. Bilo mu je hladno i bio je umoran; eleo je da sanja suncem obasjana brda i sjajne reke, a ne ove alobnike, njihova zagonetna lica puna pakosti i sumnje. Ne obazirui se na njihove poglede, od odbaci jastuk, ode do mesta na podu gde mu je leala odea i stade da navlai koulju i farmerke. "Gde su uvari?" upita Frederik, obrativi se svima u sobi. "Da li to iko ovde zna?" "Moja baka..." poe Suzana. "... Mimi..." "Da?" podstaknu je Frederik, priavi blie, "gde je ona?" "Mrtva je." "Bilo je jo uvara", primeti Lilija, koju je takoe obuzelo Frederikovo nestrpljenje. "Gde su oni? "Ne znam." "Bila si u pravu", ree Deriho, s gotovo traginim izrazom lica. "Dogodilo se neto uasno." Lilija se vrati do prozora i irom ga otvori. "Moe li ga namirisati?" upita Frederik. "Je li negde u blizini?" Lilija odmahnu glavom. "Vazduh zaudara." ree ona. "Ovo nije staro Kraljevstvo. Hladno je. Hladno i prljavo. Kal, koji se u meuvremenu obukao, progura se izmeu Frederika i Apoline i podie bocu viskija. "Hoe malo?" upita on Suzanu. Ona odmahnu glavom. On sebi velikoduno nasu i ispi. "Moramo pronai tog vaeg edvela", ree Deriho Suzani, "i vratiti ilim." "emu urba?" javi se Apolina s perverznom nonalancijom. Zatim se odgega do Kala. "Ima li neto protiv da ti se pridruim?" upita ga. On joj nevoljno prui bocu. "Kako to misli: emu urba?" upita Frederik. "Probudili smo se usred nedoije, sami..." "Nismo sami", prekide ga Apolina, dobrano povukavi iz boce. "Imamo ovde prijatelje." Ona iskrivi jednu stranu usta u osmeh okrenuvi se prema Kalu. "Kako se zove cakani?" "Kalhun." "A ona?" "Suzana." "Ja sam Apolina. Ovo je Fredi."

Kamel se utivo nakloni. "Ono tamo je Lilija Pelicija, a derite je njen brat, Nimrod..." "A ja sam Deriho." "Tako", nastavi Apolina. "Sada smo svi prijatelji, je li tako? Ostali nam i nisu potrebni. Neka istrunu." "To je tvoj narod", podseti je Deriho. "I potrebna im je naa pomo." "Jesu li nas zbog toga ostavili na Ivici?" jetko mu uzvrati ona, ponovo prinevi ustima bocu sa viskijem. "Ne. Ostavili su nas tamo da bismo se lake izgubili, i nemoj ni pokuavati da mi pria bajke o tome. Mi smo smee. Razbojnici i prostitutke i sam bog zna ta jo." Ona se zagleda u Kala. "Oh, da", ree, "nali ste se meu lopovima. Nas su se stideli. Svakog ponaosob." A zatim se obrati ostalima: "I bolje je to smo se razdvojili. Imamo priliku da se ludo provedemo." Dok je govorila, Kalu se uini da munje duginih boja pale vatru u naborima njenih udovikih velova. "Tamo napolju nalazi se jedan ceo svet", ree ona. "Treba da uivamo u njemu." "Izgubljeni ostaju izgubljeni", napomenu Deriho. Apolina mu odgovori frknuvi kao bik. "On je u pravu", sloi se Fredi. "Bez tkanja mi smo izbeglice. Zna i sama koliko nas Kukavice mrze. Oduvek su nas mrzeli. I uvek e nas mrzeti." "Vi ste proklete budale", ree Apolina i vrati se do prozora, ponevi viski sa sobom. "Pomalo smo van toka", obrati se Fredi Kalu. "Da li bi nam rekao koja je godina? 1910? 1911?" Kal se nasmeja. "Osamdeset godina gore ili dole", odvrati on. Ovaj drugi vidljivo poblede, okrenuvi se ka zidu. Lilija ispusti gotovo bolni krik, kao da ju je neko ubo. Drhtei sede na ivicu kreveta. "Osamdeset godina..." promrmlja Deriho. "Zato su toliko dugo ekali?" zau se Fredijev glas u tihoj sobi. "ta se to dogodilo da su morali tako dugo da ekaju?" "Molim vas da prestanete da govorite u zagonetkama..." obrati im se Suzana, "... i objasnite nam." "Ne moemo", odgovori Fredi. "Vi niste Vidovnjaci." "Oh, ne blebei", sreza Apolina. "ta je loe u tom zahtevu?" "Ispriaj im, Lilija", ree Deriho. "Ne slaem se", ostade uporan Fredi. "Ispriaj im onoliko koliko treba da znaju", ree Apolina. "Ako krene sve da pria ostaemo ovde do Sudnjeg dana." Lilija uzdahnu. "Zato ja?" upita ona, i dalje drhtei. "Zato ja moram to da ispriam?" "Zato to si najbolji laov", odvrati Deriho stisnuvi usta u jedva primetan osmeh. "Ti to moe ispriati tako da zvui istinito." Ona mu uputi jedan zao pogled. "Pa, dobro", pristade ona i poe da pria. 3. ONO TO JE ISPRIALA "Nismo mi oduvek izgubljeni", poe ona. "Nekada smo iveli u vrtu." Izgovorila je tek dve reenice, a Apolina ju je ve prekinula. "To je samo obina pria", obavesti ona Kala i Suzanu. "Pusti je da je ispria, prokleta bila!" opomenu je Deriho. "Ne verujte ni re, posavetova ih Apolina. "Ova ena ne bi prepoznala istinu ni da je ova siluje." U znak odgovora, Lilija samo pree jezikom preko usana i nastavi tamo gde je stala. "Postojao je vrt", ree ona. "U njemu su zaete Porodice." "Kakve Porodice?" upita Kal.

"etiri Korena Vidovnjaka. Lo, Je-me, Aja i Babu. Svi mi smo potomci tih Porodica. Nema sumnje da su neki od nas prevalili tei put od drugih..." ree ona, i izazovno pogleda Apolinu." "... pratei svoje poreklo unazad do jedne od tih etiri. Ja i Nimrod potiemo od Je-mea. Naa Loza je istkala ilim." "Evo gde nas je to dovelo", proguna Kamel. "Pravo nam budi kada verujemo tkaima. Spretni prsti i tromi umovi. A sada Aje - to je moja Loza - vete zanatlije, ali uz to i mudre." "A ta je s vama?" upita Kal Apolinu, posegnuvi za svojom bocom. U njoj je ostalo u najboljem sluaju dva gutljaja pia. "Po majci sam Aja", odvrati ena. "Od njih sam nasledila zvonki glas. Po ocu, to niko zasigurno ne zna. Umeo je pleui da stvara zanose, taj moj otac..." "Kada je bio trezan", dobaci Fredi. "Otkud ti to zna?" Apolina iskrivi lice u grimasu. "Nikada nisi sreo mog oca." "Tvojoj majci je bilo dovoljno i jedanput", istog asa odvrati Fredi. Beba se na to glasno nasmeja, mada je smisao izgovorenog trebalo da bude nedokuiv njenom uzrastu. "Bilo kako bilo", nastavi Apolina. "Umeo je da plee; to je znailo da je u sebi imao bar malo Lo krvi." "Ali i krvi Babua, sudei prema nainu na koji se ti izraava, dodade Lilija. Tada se umea Deriho. "Ja sam Babu", ree on. "Veruj mi, dah je suvie dragocen da bismo ga traili." Dah. Ples. Muzika. ilimi. Kal je pokuao da upamti sve te vetine i Porodice koje su ih posedovale, ali to je bilo slino uenju klana Kilavejevih. "Sutina je u tome", nastavi Lilija, "da su sve Porodice negovale sposobnosti koje oveanstvo ne poseduje. Moi koje vi nazivate udima. A za nas su one uobiajene kao i injenica da hleb raste. To su samo naini da se ponire i priziva. "Zanosi?" ponovi Kal. "Tako ste ih nazvali?" "Tano", potvrdi Lilija. "Posedovali smo ih od poetka. Uopte o njima nismo razmiljali. Bar dok nismo doli u Kraljevstvo. Tada smo shvatili da vaa vrsta voli da stvara zakone. Voli tano da odredi ta je ta i da li je neto dobro ili ne. A svet vam, poto je divan i ne eli da vas razoara ili uznemiri, gleda kroz prste. Ponaa se kao da su vaa uenja u izvesnom smislu neprikosnovena." "O toj metafizici moglo bi se raspravljati", promrmlja Fredi. "Zakoni Kraljevstva su zakoni Kukavica", ree Lilija. "To je jedno od Kaprinih Naela." "Znai da Kapra nije bio u pravu", zau se Fredijev odgovor. "Retko kad je greio", nastavi Lilija. "to se ovoga tie bio je u pravu. Svet se ponaa onako kako su Kukavice izabrale da ga opiu. Iz ljubaznosti. To je dokazano. Dok neko ne doe s boljom idejom..." "Samo as", prekide je Suzana. "Da li vi to hoete da kaete da nas zemlja na neki nain slua?" "To je mislio Kapra." "A ko je Kapra?" "Jedan veliki ovek..." "Ili ena", dodade Apolina. "Koji je moda iveo, a moda i nije", nastavi Fredi. "Ali ak i da nije ivela..." ree Apolina, "... imala je mnogo toga da kae." "to ne predstavlja nikakav odgovor", primeti Suzana. "To je Kapra za vas", ree Kamel. "Nastavi, Lilija", ree Kal. "Ispriaj nam ostatak prie." Ona ponovo poe da pria: "I tako se s jedne strane nalazite vi, oveanstvo, sa svim tim vaim zakonima, perimetrima i vaom beskrajnom zaviu; a sa druge smo mi, Porodice Vidovnjaka. Od vas se razlikujemo kao dan od noi." "Nismo ba toliko razliiti", primeti Deriho. "Ne zaboravi da smo nekada iveli meu njima." "I odnosili su se prema nama kao da smo smee", odvrati povreeno Lilija.

"Istina je", sloi se Deriho. "Sposobnosti koje smo posedovali", natavi ona, "vi Kukavice nazivali ste magijom. Neki od vas eleli su da ovladaju njima. Neki su ih se plaili. Ali tek nekolicina nas je volela zbog njih. Ne smete zaboraviti da su gradovi tada bili mali. Teko je bilo sakriti se u njima. I tako smo se povlaili. U ume u brda, gde smo mislili da emo biti bezbedni." "Mnogi od nas nikada se nisu ni odvaili da zau meu Kukavice", ree Fredi. "To naroito vai za Aje. Nita nemaju za prodaju, razumete; nema smisla podnositi Kukavice ako nemate nita za prodaju. Lepe je iveti napolju u zelenilu." "To je puki izgovor", ree mu Driho. "I ti voli gradove kao bilo ko od nas." "Tano je", priznade Fredi. "Volim cigle i malter. Ali zavidim pastiru..." "Na njegovoj usamljenosti ili na ovcama?" "Njegovim pastoralnim uicima, kretenu!" odvrati Fredi. Zatim se obrati Suzani: "Gospoice, moram da vam skrenem panju da ne spadam meu ove ljude. Zaista ne spadam. On je..." (tu on upre prst u Derihoa) "... osueni lopov. Ona..." (pa u Apolinu) "... upravlja javnom kuom. A ova ovde..." (Lilija) "... njoj i njenom malom bratu toliko su ruke ukaljane gresima..." "Detetu?" upita Lilija, zagledavi se u bebu. "Kako moe da optui nevino..." "Molim te, potedi nas, ne poinji ponovo da glumi", ree Fredi. "Tvoj brat moda izgleda kao beba u naruju ali mi ga poznajemo. Oboje ste vini preruavanju. Ako nije tako, zato ste onda bili na Ivici?" "I ja bih mogla tebi da postavim isto to pitanje", uzvrati mu Lilija. "Bio sam rtva zavere", pobuni se on. "Moje su ruke iste." "Nikada nisam verovala oveku sa istim rukama", promrmlja Apolina. "Kurvo!" ree Fredi. "Brijau!" ree ova druga i to prekinu prepirku. Kal i Suzana se s nevericom zgledae. Bilo je oigledno da se ovi ljudi uopte nisu voleli. "Pa, ovaj..." poe Suzana. "Priali ste nam o skrivanju po brdima." "Nismo se skrivali", ispravi je Deriho. "Jednostavno smo bili nevidljivi." "A to nije isto?" primeti Kal. "Razume se da nije. Postoje mesta koja su za nas sveta, a koja veina Kukavica ne primeuje ni kada se nae na metar udaljenosti..." "A imali smo i zanose", dodade Lilija, "da njima prikrijemo tragove ako se oveanstvo suvie priblii." "to je ono povremeno i inilo", ree Deriho. "Pojedinci bi postali znatieljni. Poeli bi da njukaju po umi, ne bi li naili na kakav trag o nama." "Znai znali su ko ste?" upita Suzana. "Nisu", odgovori Apolina. S jedne od stolica zbacila je gomilu odee i opkoraila je. "Nita nisu znali, samo su uli razne glasine i naklapanja. Nadevali su nam razna imena. Senke i vile. Razna sranja. Svega ih se nekoliko stvarno pribliilo istini. A i oni samo zato to smo im mi to dozvolili." "Pored toga, nas i nije bilo tako mnogo", ree Lilija. "Nikada nismo bili naroito plodni. Nikada nismo bili skloni parenju." "Govori u svoje ime", odbrusi Apolina i namignu Kalu. "Stvar je u tome, da na nas uglavnom niko nije obraao panju, a... kao to ree Apolina... kada smo stupali s nekim u vezu, inili samo to iz vlastitih razloga. Na primer, neko od vae Vrste bio je vet u neemu to bi nama dobro dolo. Na primer, kakav odgajiva konja, trgovac vinom... ali i dalje stoji da ste tokom vekova postali letalna rasa." "Tano", sloi se Deriho. "I ono malo veza to smo odravali s vama izbledelo je i prekinulo se. Ostavili smo vas da se guite u krvi i zavisti..." "Zato se stalno vraa na zavist?" upita Kal. "Zato to je vaa Vrsta poznata po tome", odvrati Fredi. "Stalno teite da prigrabite neto to nije vae, i to samo zato da biste to posedovali."

"A vi ste savrena vrsta?" primeti sarkastino Kal. Zamorile su ga beskrajne opaske o Kukavicama. "Da smo savreni", ree Deriho, "bili bismo nevidljivi, je li tako?" Taj odgovor veoma uznemiri Kala. "Ne. I mi smo od krvi i mesa kao i vi," nastavi on, "to znai da nismo savreni. Ali mi to ne oglaavamo na sva zvona. Vi narode... vi naprosto ne moete normalno da ivite ako je s vama sve u redu." "Zato ste onda poverili mojoj baki ilim na uvanje?" upita Suzana. "Ona je bila Kukavica, je li tako?" "Ne upotrebljavaj tu re", umea se Kal. "Ona je bila ljudsko bie." "Bila je meovite krvi", ispravi ga Apolina. "Po majci Vidovnjak, a po ocu Kukavica. Razgovarala sam s njom u dva-tri navrata. Znate, imale smo neto zajedniko. Meovite brakove. Njen prvi mu bio je Vidovnjak, a svi moji muevi bili su Kukavice. Ali ona je bila samo jedan od uvara. Jedina ena; i jedina koja je imala u sebi ljudske krvi, ako se dobro seam. Morali smo da imamo bar jednog uvara koji poznaje Kraljevstvo, a koji e, naizgled, biti potpuno beznaajan. Nadali smo se da na taj nain na nas vie nee obraati panju i da e nas na kraju zaboraviti." "I sve to... samo da biste se sakrili od oveanstva?" upita Suzana. "Oh, ne", odvrati Fredi. "Mogli smo da nastavimo da ivimo negde na rubu Kraljevstva... ali stvari su se promenile." "Ne mogu da se setim godine kada je poelo..." ree Apolina. "1896" dodade Lilija. "Bilo je to 1896. godine. Tada su poele da se dogaaju prve kobne stvari." "ta to?" upita Kal. "To jo niko zasigurno ne zna. Ali iz plavetnila se neto pojavilo, neko stvorenje koje je imalo samo jedan cilj. Da nas uniti." "Kakvo stvorenje?" Lilija slegnu ramenima. "Niko mu nikada nije video lice i ostao u ivotu." "Je li to bilo ljudsko bie? zapita Kal. "Ne. Nije bilo slepo onako kako su Kukavice slepe. Moglo je da nas nanjui. Ali ni nai najivlji zanosi nisu mogli due da ga zavaraju. Za sobom je ostavljalo pusto, a oni koje bi pogledalo kao da nikada nisu ni postojali." "Nali smo se u klopci", ree Deriho. "S jedne strane nalazilo se oveanstvo, koje je iz dana u dan udelo za sve veim prostorima... tako da gotovo vie nismo imali gde da se sakrijemo; a s druge strane, taj Bi, kako ga nazvasmo, ije je jedini cilj bio da nas istrebi. Bili smo svesni da je pitanje vremena kada emo izumreti." "to bi bila teta", ree suvo Fredi. "Nije sve bilo tako mrano", izjavi Alopina. "Moda e vam se uiniti udnim ovo to u rei, ali ja sam se ba lepo provodila tih poslednjih godina. Oajanje vam je, znate, najbolji afrodizijak", isceri se ona. "A i pronali smo jedno dva mesta na kojima smo izvesno vreme bili bezbedni, i gde nas Bi nikada nije nanjuio." "Ne seam se da sam bila srena", ree Lilija. "Seam se samo komara." "A ta je sa brdom?" upita Apolina, "kako se ono zvae? Brdo na kome smo boravili poslednjeg leta. Seam se toga kao da je bilo jue..." "Rejmontovo brdo." "Tako je. Rejmontovo brdo. Tamo sam bila srena." "Ali koliko bi to potrajalo?" upita Deriho. "Pre ili kasnije, Bi bi nas pronaao." "Moda", odvrati Apolina. "Nismo imali izbora", ree Lilija. "Bilo nam je neophodno mesto na kome emo se sakriti. Takvo, na kome nas Bi nikada nee traiti. Gde bismo mogli izvesno vreme da prespavamo, dok nas ne zaborave." "ilim", izusti Kal.

"Da", potvrdi Lilija. "To je bilo utoite koje je vee izabralo." "Posle beskonano dugake rasprave", dodade Fredi. "Tokom koje ih je jo na stotine umrlo. Te poslednje godine, dok je razboj radio, svake nedelje dolazilo je do novih pokolja. Uasne prie. Uasne." "Bili smo ranjivi, razume se", ree Lilija. "Jer su izbeglice pristizale sa svih strana... neki od njih donosili su delie svojih predela... stvari koje su preivele nalete... i svi su se skupljali u ovoj zemlji u nadi da e u ilimu pronai mesto za ono to su posedovali." "Kao na primer?" "Kue, komade zemlje. Obino je meu njima bio kakav vet Babu, koji je mogao da uprede polje ili kuu, ili bilo ta drugo, u gajtan. Tako su, razumete, mogli sve to da ponesu..." "Ne, ne razumem", ree Kal. "Objasnite mi." "To je tvoja Porodica", obrati se Lilija Derihou. "Ti objasni." "Mi, Babui, umemo da pravimo hijeroglife", poe Deriho, "i da ih nosimo u naim glavama. Veliki tehniar, poput mog uitelja, Kikita... on je bio u stanju da napravi gajtan u kome je mogao da ponese itav mali grad, kunem se da je bio u stanju, a onda da ga ponovo savreno izgovori do poslednjeg crepa." Dok je ovo opisivao, njegovo izdueno lice sinu. Ali radost je bila kratkog veka, jer je potisnu seanje. "Moj se uitelj nalazio u Nizinama kada ga je Bi pronaao", ree on. "Nestao je." On puknu prstima. "Ovako." "Zato ste se svi sjatili u Englesku?" elela je da sazna Suzana. "Bila je to najbezbednija zemlja na celom svetu. A Kukavice su, razume se, imale pune ruke posla izgraujui Carstvo. Mogli smo da se izgubimo u gomili, dok Fuga ne bude utkana u ilim." "ta je to Fuga?" upita Kal. "To je sve to smo uspeli da spasimo od unititelja. Delii Kraljevstva koje Kukavice nikada i nisu pravo videle, te im tako nisu ni nedostajali kada su nestali. Po koja uma, jedno do dva jezera, okuka neke reke, kakva delta. Pojedine kue u kojima smo stanovali; neki gradski trgovi, pa ak i nekoliko ulica. Sve smo to povezali u neku vrstu grada." "Nazvali su ga Jedinstveni", ree Apolina. "Prokleto glupo ime." "U poetku su nastojali da potuju neki red", ree Fredi. "Ali to je ubrzo propalo, jer su izbeglice neprestano pristizale i sve je vie stvari trebalo utkati u ilim. Svakim danom sve vie. Na kraju su ljudi noima ekali ispred Kaprine kue, sa kakvom malom niom koja su eleli da sauvaju od Bia." "Zato im je i bilo potrebno toliko vremena", ree Lilija. "Ali niko nije bio odbijen", naglasi Deriho. "To je bilo dogovoreno jo na poetku. Svako ko je eleo mesto u Tkanju i dobio ga je." "ak i mi", ree Apolina, "koji nismo bili ba cvee. I mi smo dobili svoja mesta." "Ali zato ilim?" upita Suzana. "ta je lake prenebrei od stvari na kojoj stoji?" upita je Lilija. "Pored toga, u toj smo vetini bili umeni." "Sve ima svoje ustrojstvo", umea se Fredi. "Ako pronae nain, malo moe sadrati veliko." "Razume se, nisu svi eleli da pou u tkanje", dodade Lilija. "Neki su odluili da ostanu meu Kukavicama i rizikuju. Ali veina je pola." "I kako je to izgledalo?" "Bilo je nalik na san. Poput spavanja bez snova. Nismo starili. Nismo oseali glad. Jednostavno smo ekali da uvari zakljue da emo biti bezbedni ako nas ponovo probude." "ta je to sa pticama?" upita Kal. "Oh, nema kraja utkanoj flori i fauni..." "Nisam mislio na samu Fugu. Ve na svoje golubove." "Kakve veze imaju tvoji golubovi s ovim?" upita Apolina. Kal im ukratko ispria kako je otkrio ilim. "To je uticaj Vrtloga", ree Deriho. "Vrtloga?"

"Kada si na trenutak ugledao Fugu", poe da mu objanjava Apolina, "sea li se oblaka u sreditu? To je Vrtlog. To je mesto gde je smeten Razboj." "Kako se u ilimu moe nai Razboj na kome je on istkan?" upita Suzana. "Taj Razboj nije sprava", odvrati Deriho. "To je stanje stvaranja. On uvlai elemente Fuge u zanos koji podsea na obian ilim. Ali tamo ima mnogo onoga to porie ljudske preptostavke i to se vie pribliite Vrtlogu, stvari postaju tim udnije. Ima tamo mesta gde se duhovi budunosti i prolosti igraju..." "Ne bi trebalo o tome da govorimo", ree Lilija. "To donosi nesreu." "Kakva se to jo nesrea moe svaliti na nas?" primeti Fredi. "Toliko nas je malo..." "Probudiemo Porodice, im vratimo ilim", ree Deriho. "Vrtlog mora da se uznemirio, jer kako bi inae ovaj ovek zavirio unutra? Tkanje ne moe veno da se odri..." "U pravu je", sloi se Apolina. "Pretpostavljam da je naa dunost da neto preduzmemo." "Ali nije bezbedno", ree Suzana. "Bezbedno za ta?" "Ovde, mislim u svetu. U Engleskoj." "Bi mora da je odustao...", primeti Fredi, "... posle toliko godina." "Zato nas onda Mimi nije probudila?" Fredi iskrivi lice u grimasu. "Moda je zaboravila na nas." "Zaboravila?" ree Kal. "Nemogue." "Lako je to rei", odvrati Apolina. "Ali mora biti snaan da se odupre Kraljevstvu. Ako se suvie duboko zaglibi, sledee to e ti se dogoditi bie da zaboravi vlastito ime." "Ne verujem da je zaboravila", ree Kal. "Najvanija stvar koju sada moramo obaviti jeste", poe Driho, ne obraajui panju na Kalove proteste, "da vratimo ilim. Zatim emo napustiti ovaj grad, i pronai neko mesto na koje Imakolata nikada nee zaviriti." "A ta e biti s nama?" upita Kal. "S vama?" "Zar je mi neemo videti?" "ta?" "Fugu, prokleti bili!" viknu Kal, razbesnevi se zbog potpunog nedostatka ljubaznosti ili zahvalnosti kod ovih ljudi. "To se vas vie ne tie", ree Fredi. "I te kako nas se tie", ree on. "Video sam je. Umalo me nisu ubili zbog nje." "Onda e biti bolje da ostanete po strani", dodade Deriho. "Ako se toliko brinete za svoj dah." "Nisam tako mislio." "Kale", obrati mu se Suzana, spustivi mu aku na rame. Njen pokuaj da ga smiri samo ga je jo vie razbesneo. "Ne dri im stranu", ree joj on. "Nije u pitanju na ijoj sam strani..." poe ona, ali on nije hteo da se smiri. "Lako je tebi", ree on. "Ti s tim ima nekakve veze..." "To nije fer..." "...a ima i menstrum..." "ta?" zabezeknu se Apolina, istog asa uutkavi Kala. "Ti?" "Izgleda", odvrati Suzana. "I nije ti otkinuo meso sa kostiju?" "Zato bi to uinio?" "Neu rei pred njim", ree Lilija, gledajui Kala. To je za njega bilo suvie. "U redu", ree on. "Ako ne elite da priate preda mnom, u redu. Moete svi slobodno da se nosite." On krenu prema vratima, ne obraajui panju na Suzanine pokuaje da ga vrati. Iza njega,

Nimrod se kikotao. "A ti bi mogao da zavee", ree on detetu i izie iz sobe, prepustivi je uzurpatorima. 4. NONI UASI 1. edvel se probudio iz snova o Carstvu; iz poznate fantazije u kojoj je bio vlasnik ogromne radnje, toliko prostrane da se s jednog njenog kraja nije mogao videti suprotni zid. A on je prodavao; trgovao je tako dobro da je njegov knjigovoa plakao od radosti. Na sve strane gomilala se razliita roba - vaze iz dinastije Ming, majmuni igrake, govee polutke - a kupci su lupali na vrata, sa oajnikom eljom da se pridrue gomili koja je ve glasno zahtevala da joj dozvole da kupuje. udno, ali to nije bio san o zaradi. Novac je za njega postao sporedna stvar od kada je nabasao na Imakolatu, jer je ona bila u stanju da iz vazduha zazove sve to im je bilo potrebno. Ne, to je bio san o moi, a on, vlasnik namirnica zbog kojih su ljudi prosipali krv i elji da ih kupe, on je stajao podalje od guve i osmehivao se svojim harizmatskim osmehom. Ali iznenada se probudio, galama muterija je jenjavala, i on zau kako neko die u zamraenoj sobi. Uspravio se u krevetu dok su mu se na elu hladile kapljice znoja koje su ga orosile u oduevljenju za vreme sna. "Imakolata?" Bila je tu, stajala je naspram suprotnog zida, dlanovima tragajui za nekom rupom u njemu. Oi su joj bile irom otvorene, ali njima nita nije videla. Bar nita od onoga to bi i edvel mogao da vidi. Viao ju je i ranije ovakvu - poslednji put pre dva-tri dana, u foajeu ovog istog hotela. On ustade iz kreveta i navue kuni ogrta. Osetivi njegovo prisustvo, promrmljala je njegovo ime. "Ovde sam", odgovori on. "Ponovo", ree ona. "Ponovo sam ga osetila." "Bia?" upita on bezbojnim glasom. "Jasno. Moramo prodati ilim i zavriti s tim." "Hoemo. Hoemo", odvrati on, lagano joj se pribliavajui. "Pripreme su u toku, to zna i sama." Govorio je jednolinim glasom kako bi je smirio. Skoro uvek je bila opasna, ali ovakva njena raspoloenja plaila su ga vie od veine ostalih. "Obavio sam telefonske razgovore", ree on. "Kupci e doi. ekali su na ovo. Doi e i sve e biti gotovo." "Videla sam mesto na kome ivi", nastavi ona. "Zidove; ogromne zidove. A spolja i unutra pesak. Kao da je na kraju sveta." Sada ga je konano ugledala, a vizija koja ju je zaokupljala kao da je slabila. "Kada, edvele?" upita ona. "ta kada?" "Aukcija." "Prekosutra. Kao to smo dogovorili." Ona klimnu. "udno", iznenada ree glasom spremnim na razgovor. Brzina kojom je menjala raspoloenja uvek ga je zaticala nespremnog. "udno, to su mi se komari vratili posle toliko vremena." "To je zbog toga to si videla ilim", ree edvel. "On te podsetio." "Ima tu jo neega", dodade ona. Zatim se uputi ka vratima koja su vodila u drugi deo edvelovog apartmana i otvori ih. Nametaj je bio gurnut u stranu i porean du zidova velike prostorije, kako bi njihov trofej, Utkani svet, mogao biti rasprostrt. Zastala je na pragu i zagledala se u ilim. Nijednom nije stala bosom nogom na njega - nekakvo sujeverje ju je spreavalo da pree

preko njega - ve je koraala du ivice, pomno istraujui svaki in. Zastala je na pola puta do suprotnog kraja. "Vidi" ree ona i upre prst u tkanje. edvel ode do mesta na kome je stajala. "ta se desilo?" "Nedostaje pare." On krenu za njenim pogledom. Bila je u pravu. Jedan deli ilima bio je otkinut; najverovatnije za vreme guanja u skladitu. "Nije bitno", umiri je on. "Veruj mi da to nee smetati naim kupcima." "Ne zanima me vrednost", ree ona. "ta onda?" "Pogledaj malo bolje, edvele. Svaki od ovih motiva predstavlja po jednog Vidovnjaka." On postrance sede na pod i stade da prouava oznake du ruba. Teko je u njima bilo prepoznati ljudska bia; pre su podseali na zapete sa oima. "To su ljudi?" upita on. "Oh, da. Olo; najvei kriminalci. Zato se nalaze na ivici. Tamo su lako ranjivi. Ali su i korisni." "Kako?" "Oni su prvi branioci", odvrati Imakolata, oiju prikovanih za mesto na ilimu koje je nedostajalo. "Prvi kojima e zapretiti opasnost, prvi..." "Koji e se probuditi", dopuni edvel. "...koji e se probuditi." "Misli da su sada negde napolju?" upita on. Pogled mu odluta do prozora. Navukli su zavese kako bi spreili bilo koga da ugleda njihovo blago, ali mogao je da zamisli usnuli grad s druge strane. Pomisao na to da se tamo napolju moda oslobodila neka magija ispuni ga neoekivanim nabojem. "Da", ree vraara. "Mislim da su budni. I Bi ih je namirisao u snu. edvele, on zna." "ta da uinimo?" "Da ih pronaemo, pre no to privuku jo veu panju. Bi je moda prastar. Moda je spor i zaboravan. Ali njegova mo..." Glas joj zamre, kao da su rei bile bezvredne u poreenju s takvim uasom. Duboko je udahnula pre no to je nastavila. "Gotovo svakodnevno sam", ree ona, "posmatrala menstrum da vidim hoe li doi. A doi e, edvele. Moda ne noas. Ali doi e. Od toga dana vie nee biti magije. "To e biti i tvoj kraj?" "ak i moj." "Znai, moramo ih pronai", zakljui edvel. "Ne mi", ree Imakolata. "Ne moramo prljati ruke njima." Ona se uputi nazad ka edvelovoj spavaoj sobi. "Nisu mogli daleko otii", ree dok je odlazila. "Ovde su stranci." Na vratima je zastala i okrenula se prema njemu. "Ni po koju cenu ne naputaj ovu sobu dok te ne pozovemo", ree mu. "Pozvau nekog ko e ubijati umesto nas." "Koga?" upita edvel. "Nekoga koga jo nisi sreo", odvrati vraara. "Umro je stotinu godina pre tvog roenja. Ali imate dosta zajednikog." "A gde je on sada?" "U Kosturnici Svetilita Smrtnosti, gde je i izgubio ivot. eleo je, zna, da dokae kako mi je ravan, da me zavede. Stoga je pokuao da postane nekromant. Mogao je i da uspe; nije bilo toga na ta se on ne bi odvaio. Ali polo je po zlu. Dozvao je Hirurge iz nekog podzemnog sveta, ali njima to nije bilo zabavno. Stali su da ga gone s jednog na drugi kraj Londona. Na kraju je provalio u Svetilite. Preklinjao me je da ih opozovem." Glas joj se pretvori u apat. "Ali kako sam mogla?" ree ona. "On ih je dozvao. Sve to sam mogla da uinim bilo je da pustim Hirurge da obave svoj posao. I na kraju, kada je bio sav u krvi, rekao mi je : Uzmi moju

duu." Ona zastade. Zatim nastavi: "To sam i uinila." Pogledala je u edvela. "Ostani ovde", ree mu i zatvori vrata. edvelu nije dva puta trebalo rei da se kloni sestara dok kuju planove. Kada nikada vie ne bi ugledao Magdalenu i Hag, smatrao bi se srenim ovekom. Ali ti duhovi nisu se odvajali od svoje ive sestre; svaka je na neki, njemu neshvatljiv nain, bila deo one druge. Njihovo perverzno jedinstvo predstavljalo je samo jednu od tajni koje su ih pratile; bilo ih je jo mnogo. Svetilite Smrtnosti, na primer. To je bilo zborno mesto pripadnika njenog Kulta u vreme kada je bila na vrhuncu moi i tenji. Ali pala je u nemilost. Njena elja da vlada Fugom, koja je u to vreme predstavljala ubogi zbir ratrkanih naseobina, bila je osujeena. Njeni neprijatelji skupili su dokaze protiv nje, napravivi popis zloina koji je zadirao jo u vreme dok se nalazila u majinoj utrobi, tako da su ona i njeni sledbenici pokuali da im vrate milo za drago. Potekla je krv, mada edvel nikada nije uspeo da dokui razmere tog krvoprolia. Meutim, posledice su mu bile sasvim jasne. Osramoenoj i ponienoj Imakolati zabranjeno je da ponovo stupi na magino tle Fuge. Nikako nije mogla da se pomiri s tim da ivi u izgnanstvu. Poto nije bila u stanju da obuzda svoju prirodu i da, ne skreui panju na sebe nastavi da boravi meu Kukavicama, njen ivot se sastojao od beskrajnih krvoprolia, potera i novih krvoprolia. Iako su je znalci i dalje pamtili, potovali je i nazivali desecima razliitih imena - Crna Madona, Dama Tuge, Mater Malifecorum ipak je postala rtva vlastite neobine ednosti. Dozvala je ludilo; ono joj je bilo jedino probeite pred banalnou Kraljevstva u koje je bila proterana. Takva je bila kada ju je edvel pronaao. Luda ena, koja je govorila drugaije od bilo kog drugog i koja je u svojim bulanjenjima pominjala stvari koje su, kada bi samo uspeo da ih se doepa, mogle od njega napraviti monog oveka. A ta uda su sada bila tu. Sadrana u pravougaoniku ilima. On ode do same sredine i zagleda se u spiralu stilizovanih oblaka i munja koja se zvala Vrtlog. Koliko je noi prebdeo, pitajui se kako li izgleda nai se u tom energetskom fluksu? Moda kao da si u drutvu s bogom?; ili, moda, s avolom. Iz ovih misli trgnu ga urlik iz susedne sobe, a lampa iznad njegove glave iznenada utrnu kao da joj je svetlost isisana kroz prorez ispod vrata, to je samo potvrivalo da je s druge strane neopisiva tama. On se povue do suprotnog kraja prostorije i sede. Koliko jo ima do zore? pitao se. 2. Jutro jo nije bilo na pomolu, kada se - mnogo asova kasnije, bar mu se tako inilo - vrata otvorie. Iza njih nalazio se mrak. A iz tog mraka zau se Imakolatin glas: "Doi da vidi." On ustade ukoenih udova i othrama do vrata. Na pragu ga zapahnu talas toplote. Kao da je zakoraio u peinu u kojoj su se pekli kolai od ljudskog izmeta i krvi. Imakolatu je tek nejasno nazirao, kako stoji - moda i lebdi - nedaleko od njega. Vazduh ga je guio: strano je eleo da se povue. Ali ona ga je pozivala. "Pogledaj", uputi ga ona, zagledavi se i sama u tamu. "Doao je na ubica. Ovo je Rejk." edvel u poetku nita nije video. A onda, jedan iskrzani trag nemirne energije pope se uza zid i pri dodiru sa tavanicom posla dole mlaz rastoene svetlosti. Uz njenu pomo, ugledao je stvar koju je ona nazvala Rejk. Zar je ovo nekada bio ovek? Teko je u to bilo poverovati. Hirurzi koje je Imakolata pomenula potpuno su mu preuredili anatomski sklop. Visio je u vazduhu poput pocepanog, obeenog kaputa, dok mu je telo bilo rastegnuto do nadljudske visine. A onda, kao da se povetarac

podigao sa tla, telo se pokrenulo, poelo da se naduvava i da se podie. Njegovi gornji udovi - ti komadi neega, to su nekada i mogli biti ljudsko meso i kosti, drale su krajnje labavo povezane niti mlitave hrskavice - podigoe se, kao da se sprema za pribijanje na krst. Ovaj pokret razvi materiju koja mu je obavijala glavu. Ona otpade, a edvel ne uspe da potisne krik, kada shvati kakvoj vrsti operacije su Hirurzi podvrgli Rejka. Isekli su ga na renjeve. Iz tela su mu izvadili sve kosti i za sobom ostavili stvar kojoj je pre bilo mesto na morskom dnu nego meu ivima, osakaeni eho oveanstva, napunjen zanosima koje su sestre stvorile da bi ga dovele iz Limba. Ta se stvar klatila i naduvavala, a njegova glava bez lobanje iz trenutka u trenutak menjala je oblik dok ju je edvel posmatrao. Odjednom bi se pretvorila sva u izbuljene oi, zatim bi od nje ostalo samo drelo koje je urlajui izraavalo svoje nezadovoljstvo to su ga probudili u ovom stanju. "Umukni..." naredi Imakolata. Rejk zadrhta, a ruke mu se produie, kao da je eleo da ubije enu koja mu je ovo uinila. Ali ipak je uutao. "Domvile", ree Imakolata. "Jednom si mi izjavio ljubav." Stvar zabaci glavu unazad kao da ali zbog te elje koja ga je do ovoga dovela. "Boji li se, moj Rejku?" On je pogleda, oima nalik na krvave priteve koji samo to se nisu raspali. "Udahnuli smo ti malo ivota", ree ona. "I dovoljno moi da ove ulice okrene naopake. elim da je iskoristi." Prisustvo te stvari izazivalo je u edvelu nervozu. "Ume li on da vlada sobom?" proaputa on. "ta ako podivlja?" "Neka", odvrati ona. "Mrzim ovaj grad. Neka ga spali. Dok ubija Vidovnjake, ba me briga ta radi. On zna da mu nema odmora dok ne obavi to to traim od njega. A Smrt je najbolje to mu je iko ikada obeao." Pritevi su i dalje bili uprti u Imakolatu, a pogled u njima potvrivao je njene rei. "Dobro", ree edvel, okrenu se i krenu nazad prema susednoj sobi. Vie magije ne bi mogao da podnese. Sestre su uivale u njoj. Volele su da se uputaju u takve obrede. to se njega tie, on je bio zadovoljan to je ljudsko bie. Pa, gotovo zadovoljan. 5. IZ USTA NEVINACA 1. Zora je oprezno puzala preko Liverpula, kao da se plaila na ta e naii. Kal je posmatrao kako svetlost razotkriva grad. inilo mu se da je siva od ulice do redova dimnjaka. Ceo ivot proiveo je ovde; ovo je bio njegov svet. Na televiziji i u arolikim asopisima povremeno bi video i drugaije prizore, ali nekako u njih nikada nije ba preterano verovao. Bili su toliko razliiti od svega onoga to je on poznavao, to jest od onoga to se nadao da e saznati dok ne napuni sedamdeset godina, kao to su zvezde koje su treperile iznad njegove glave bile daleko od Zemlje. Ali Fuga je bila drugaija. Za ono kratko, slatko vreme izgledalo mu je da je to mesto kome bi mogao odista da pripadne. Bio je suvie veliki optimista. Ta ga je zemlja moda i elela, ali nisu ga eleli njeni itelji. to se njih ticalo on je bio prezira vredno ljudsko bie. Tumarao je ulicama otprilike jedan sat, posmatrajui kako se i ovog ponedeljka raa jo jedno liverpulsko jutro. Zar su zaista bili tako loi, te Kukavice ijem je plemenu pripadao. Smeili su se pozdravljajui svoje make koje su se vraale posle nonog udvaranja; milovali su svoju decu koja su odlazila u kolu; sa njihovih radio aparata odjekivale su ljubavne pesme za vreme doruka. Dok ih je posmatrao razljutio se i reio da ih brani. Prokletstvo, vratie se i rei Vidovnjacima da su pravi licemeri.

Dok se pribliavao kui primetio je da su prednja vrata irom otvorena, i da jedna mlada ena koju je znao iz vienja, ali ne i po imenu, stoji na kraju staze i zuri unutra. Tek kada je priao na nekoliko koraka do prednje kapije ugledao je Nimroda. Stajao je na otirau, sa naoarima za sunce koje je iskopao iza Kalovog kreveta i bio je odeven u togu napravljenu od Kalove koulje. "Je li to vae dete?" upita ena Kala kada je otvorio kapiju. "Moglo bi se rei." "Poeo je da lupa na prozor dok sam prolazila. Zar nema nikoga da se brine o njemu?" "Sada ima", odvrati Kal. On spusti pogled prema detetu, setvi se onoga to je Fredi rekao za Nimroda - da on samo izgleda kao beba. Podigavi naoari za sunce na elo, Nimrod se zagledao u svog posetioca pogledom koji je u potpunosti potvrivao Kamelov opis. Kalu, meutim, nita drugo nije preostalo nego da preuzme na sebe ulogu oca. Podigao je Nimroda. "ta to radi?" apatom upita dete. "Kopijad!" odvrati Nimrod. Muio se da oponaa deji govor. "Ubijam." "Ko?" Ali dok se Nimrod spremao da odgovori, ena, koja je dola niz stazu za Kalom i sada stajala na pola jarda od vrata, progovori: "Tako je sladak", zaguguta ona. Pre no to je Kal uspeo da se izvini i zatvori vrata, dete podie ruice i isprui ih prema njoj, namerno zamrmorivi. "Oh..." ree ena, "... slatkiu jedan..." i pre no to je mogao to da sprei ona zamoli Kala da joj na trenutak da Nimroda. Kal uhvati sjaj u Nimrodovim oima kada ga ena pritisnu na raskopana prsa. "Gde mu je majka?" upita ona. "Samo to se nije vratila", odvrati Kal, pokuavi da izvue Nimroda iz bujnog zagrljaja. Ali ovaj to nije eleo. Sav je sijao dok ga je ena ljuljukala, a svojim zdepastim prstiima tipkao joj je grudi. im ga je Kal dodirnuo poeo je da se dere. ena ga je uutkivala, sve jae ga je privijala uza se, na ta Nimrod poe da se poigrava njenim bradavicama kroz tanku bluzu. "Molim vas izvinite nas?" ree Kal, odvojivi Nimrodove pesnice i udaljivi ga sa njegovih jastuka pre no to je poeo da sisa. "Ne bi trebalo da ga ostavljate samog", ree ena, odsutno dodirnuvi grudi tamo gde ju je Nimrod milovao. Kal joj zahvali na brizi. "Pa-pa, lepotane", ree ona detetu. Nimrod joj posla poljubac. Trenutna zbunjenost prekri joj lice i ona krenu natrake prema kapiji, dok joj je osmeh koji je uputila detetu bledeo sa lica. 2. "Ba si se blesavo poneo." Nimrod se nimalo nije kajao zbog toga. Stajao je u hodniku gde ga je Kal spustio i izazovno zurio u njega. "Gde su ostali?" eleo je da zna Kal. "Napolju", odgovori Nimrod. "Idemo i mi." Sada je ve sasvim normalno govorio. I udovima je poeo da se slui. On se odgega do ulaznih vrata i posegnu za kvakom. "Smuilo mi se ovde", ree on. "uo sam suvie loih vesti." Meutim, bio je nekoliko ina prekratak da bi mogao da dohvati kvaku, pa je posle nekoliko neuspelih pokuaja da je epa poeo pesnicama da lupa po drvetu. "elim da vidim", ree on. "U redu", pristade Kal. "Samo ne vii." "Izvedi me napolje." Uzviknuo je odista bespomono. Kal zakljui da nema nieg loeg u tome da dete malo proeta po susedstvu. Osetio je neko perverzno zadovoljstvo kada je pomislio da e izneti ovo

udnovato stvorenje kako bi ga svi videli; a jo je bio zadovoljniji to e to dete, koje je ostavio u hodniku jer ga je ismevalo, zavisiti od njega. Meutim, sav postojei bes prema Nimrodu veoma brzo je ispario, kada je njegova mo govora postala uglaenija. Ubrzo su se upustili u tean i zanimljiv razgovor, uopte ne vodei rauna o pogledima koje su privlaili. "Ostavili su me!" bunio se on. "Rekli mi da se sam brinem o sebi." Zatim podie svoju malu aku. "Kako, pitam te? Kako?" "Kao prvo, odakle ti u ovom obliju?" zapita Kal. "U jednom trenutku mi je to izgledalo kao dobra ideja", odvrati Nimrod. "Jurio me jedan razbesneli mu; pa sam se sakrio u najneprirodnije oblije koje sam mogao da smislim. Hteo sam da se izgubim na samo nekoliko sati, a onda da se ponovo oslobodim. Kakva glupost. Za jedan ovakav zanos potrebno je dosta moi. Ali razume se, kada je konano tkanje otpoelo, do nje vie nisam mogao doi. Morao sam da poem u ilim ovakav kakav sam sada." "Pa, kako e onda ponovo postati normalan?" "Ne mogu. Sve dok se ne vratim na tle Fuge. Bespomoan sam." On podie naoari za sunce kako bi odmerio lepoticu u prolazu. "Jesi li joj video kukove?" upita on. "Ne balavi." "Za bebe se pretpostavlja da balave." "Ali ne onako kako ti to radi." Nimrod zakrguta desnima. "Ba je buan, ovaj va svet", ree on. "I prljav." "Prljaviji nego 1896?" "Mnogo prljaviji. Ali i ovakvog ga volim. Mora mi priati o njemu." "Oh, Isuse", izusti Kal. "Odakle da ponem?" "Odakle hoe", odgovori Nimrod. "Uverie se da brzo uim." To je bilo tano. Za vreme njihovog poluasovnog obilaska okoline Ulice Koija postavljao je Kalu najraznovrsnija pitanja, na neka od njih bi ga podstaklo ono to su videli na ulici, a ostala su bila apstraktnije prirode. Prvo su razgovarali o Liverpulu, zatim o gradovima uopte, a potom o Njujorku i Holivudu. Razgovor o Americi odveo ih je na odnose Istok-Zapad, to Kala navede da nabroji sve ratove i ubistva kojih je mogao da se seti, a koji su se dogodili od 1900. godine. Ovla su dotakli i irsko pitanje, stanje u engleskoj politici, zatim su razgovarali o Meksiku, koji su obojica eleli da posete, a potom o Mikiju Mausu, osnovnom principu aerodinamike, posle koga su se preko nuklearnog rata i pojma Imakolate, vratili na Nimrodov najomiljeniji predmet razgovora: ene, ili bolje reeno, naroito na dve, koje su mu zapale za oko. Da bi mu se oduio za ovaj kratki uvod u najnovija zbivanja u dvadesetom veku, Nimrod je Kala ukratko uputio u to ta je Fuga; prvo mu je priao o Kaprinoj kui u kojoj se sastajalo Vee Porodica radi dogovora oko vanih stvari; zatim o platu, oblaku koji je skrivao Vrtlog i o Uskoj Jasnoi, prolazu koji je vodio u njegove nabore; a potom o Nebeskom svodu i Rekvijem stepenitu; ve i sama imena ispunjavala su Kala enjom. Obojica su mnogo nauila, a povrh svega postalo im je i jasno da bi vremenom mogli postati prijatelji. "Dosta prie", ree Kal kada obioe pun krug i ponovo se naoe pred kapijom Munijeve kue. Ne zaboravi da si beba." "Kako bih to mogao zaboraviti?" upita Nimrod bolna pogleda. Kal ue i pozva oca. U kui je, meutim, vladala potpuna tiina od tavana do podruma. "Nema ga", ree Nimrod. "Za ime boije, spusti me." Kal ostavi bebu na podu u hodniku. A onda istog asa krenu ka kuhinji. "Potrebno mi je pie", ree on. "I pri tom ne mislim na mleko." Kal se nasmeja. "Pogledau ega ima", ree on i ode ka stranjoj sobi. Kada je ugledao oca kako sedi u naslonjau leima okrenut prema bati, Kal je u prvi mah pomislio da je Brendan umro. Preokrenulo mu se u stomaku; zamalo da nije kriknuo. Ali Brendanovi kapci zatreptae i on podie pogled prema sinu.

"Tata?" pozva ga Kal. "ta se desilo?" Niz Brendanove obraze slivale su se suze. Nije ni pokuavao da ih obrie, niti da ugui jecaje koji su ga razdirali. "Oh, tata..." Kal prie ocu te kleknu pored stolice. "Sve je u redu..." ree on poloivi aku na oevu miicu. "Razmiljao si o mami?" Brendan odmahnu glavom. Suze mu jo jae potekoe. Nikako nije uspevao da doe do rei. Kal ga vie nita nije pitao, ve je samo nastavio da ga dri za ruku. Mislio je da je Brendana napustila meloanholija; da je bol iileo. Ali oigledno se prevario. Brendan konano progovori: "Ja... ja, imao sam pismo." "Pismo?" "Od tvoje majke", Brendanov zamagljeni pogled zaustavi se na sinu. "Jesam li poludeo, Kale?" upita on. "Nisi, tata. Razume se da nisi." "Kunem ti se...", on zavue ruku izmeu doruja fotelje i svog boka te izvue natopljenu maramicu. Njome obrisa nos. "Eno ga, tamo", ree on, klimnuvi u pravcu stola. "Uveri se." Kal ode do stola. "Rukopis je bio njen", nastavi Brendan. Na stolu se odista nalazio list hartije. Videlo se da je mnogo puta bio presavijan i razmotavan. I da je pre sasvim kratkog vremena neko nad njim plakao. "Pismo je bilo divno", ree on, "pisalo je da je srena, i kako treba da prestanem da tugujem. Rekla je..." On zastade jer ga savladae novi jecaji. Kal podie taj list hartije. Bio je tanji od bilo kog lista hartije koji je ikada video i bio je prazan sa obe strane. "Napisala je da me eka, ali da ne moram da urim, jer je ekanje tamo gore prava radost i... i da treba jo izvesno vreme da uivam u ivotu dok ne budem pozvan." Kal odjednom shvati da taj list hartije nije bio samo neobino tanak; inilo se kao da iz asa u as nestaje. On ga vrati na sto, dok su ga podilazili marci. "Bio sam tako srean, Kale", govorio je Brendan. "To je bilo sve to sam eleo, da znam da je srena i da u jednog dana ponovo biti s njom." "Na tom listu nita ne pie, tata", neno ree Kal. "Prazan je." "Pisalo je, Kale. Kunem ti se. Rukopis je bio njen. U to nema sumje. A onda je - mili boe jednostavno izbledeo." Kal se okrenu od stola i vide da se otac praktino presamitio u naslonjau, jecajui da taj bol vie nije mogao da podnosi. On svojom akom poklopi oevu koja je stezala izlizano doruje naslonjaa. "Dr' se, tata", promrmlja on. "To je pravi komar, sine", ree Brendan. "Kao da sam je dva puta izgubio." "Nisi je izgubio, tata." "Zato je ono to mi je napisala samo tako nestalo?" "Ne znam, tata." On ponovo baci pogled na pismo. List hartije je ve gotovo potpuno nestao. "Odakle ti to pismo?" Starac se namrti. "Sea li se?" "Ne... ne ba najbolje. Sve mi je nekako maglovito. Seam se... neko je bio na vratima. Da. Tako je. Neko je pozvonio. Rekao mi je da ima neto za mene... nalazilo mu se u sakou." Kai mi ta vidi i tvoje je. edvelove rei odzvanjale su u Kalovoj glavi. Uzmi ta god eli. Dabe, besplatno, gratis. To je, razume se, bila la. Jedna od mnogih. Nita nije besplatno. "ta je eleo, tata? U zamenu? Moe li se setiti?"

Brendan odmahnu glavom, a zatim se namrti napreui se da se seti: "Bilo je neto... u vezi s tobom. Rekao je... mislim da je rekao... da te poznaje." On podie pogled prema Kalu. "Da, tako je. Sada se seam. Rekao je da te poznaje." "To je bila varka, tata. Podla varka." Brendan zakilji oima kao da se trudi da shvati. A onda iznenada kao da je pronaao spasonosno reenje. "elim da umrem, Kale." "Ne, tata." "Da, elim. Odista elim. Ne elim vie da se muim." "Samo si tuan", Ree mu neno Kal. "Proi e." "Ne elim da proe", odvrati Brendan. "Sada ne. elim da zaspim i zaboravim da sam ikada iveo." Kal isprui ruku i zagrli oca. U poetku se otac opirao zagrljaju; on nikada nije pokazivao oseanja. Ali jecaji tada poee ponovo da ga gue i Kal oseti kako se oeve tanke ruke obavijaju oko njega i oni se vrsto zagrlie. "Oprosti mi, Kale", ree Brendan kroz suze. "Moe li?" "uti, tata. Ne budi glup." "Izneverio sam te. Nikada ti nisam rekao... sve ta sam oseao. Kao ni njoj. Nikada joj nisam kazao... koliko... nikada nisam umeo da joj kaem koliko je volim." "Ona je to znala, tata", ree Kal koga takoe poee da zaslepljuju suze. "Veruj mi da je znala." Jo su izvesno vreme ostali tako zagrljeni. To je bila slaba uteha, ali Kal je znao da e njegove suze uskoro osuiti toplina besa, koju je poeo da osea kako raste u njemu. edvel je bio ovde; edvel i njegov prevarni sako. U njegovim je naborima Brendan zamislio da vidi pismo sa Nebesa, i ta iluzija je potrajala tek koliko je bilo Prodavcu potrebno. Sada je Brendan bio potroni materijal; ilim je pronaen. Magija se vie nije drala. Rei su izbledele, kao i sam list hartije na kraju, vrativi se u onu niiju zemlju izmeu elje i ispunjenja. "Tata, idem da skuvam aj", ree Kal. To bi isto i majka uinila u slinoj situaciji. Stavila ajnik napunjen sveom vodom i pustila je da prokljua; zatim bi izbrojala nekoliko kaiica aja. eleo je da uspostavi uobiajeni red u kui i na taj nain se suprotstavi haosu, u nadi da e postii privremeno odlaganje rastanka i suza koje e uslediti. 6. DOGAAJI NA SNANOM VETRU 1. Kada se ponovo naao u hodniku, Kal se setio Nimroda. Stranja vrata bila su irom otvorena i dete se odgegalo u divljinu bate, delujui poput kakvog patuljka meu bunjem. Kal ode do vrata i pozva ga, ali Nimrod je bio zauzet pikenjem u bujnu leju turskih karanfila. Kal ga ostavi na miru. Ionako mu je u njegovom sadanjem stanju najvee zadovoljstvo bilo da se dobro ispiki - neem drugom Nimrod nije mogao ni da se nada. Kada je stavio ajnik na pe, pored kue protutnja bornmotski voz (preko Rankorna, Oksforda, Ridinga i Saotemptona). Trenutak kasnije Nimrod se stvori na vratima. "Blagi boe", ree on. "Kako uopte uspeva da zaspi ovde?" "Navikne se", odvrati Kal. "I govori tie. ue te moj otac." "ta bi s mojim piem?" "Morae da saeka." "Poeu da se derem", upozori ga Nimrod. "Samo izvoli." Poto mu blef nije uspeo, Nimrod slegnu ramenima i ode dalje da istrauje batu. "Mogao bih i zavoleti ovaj svet", objavi on i ponovo izie na sunce. Kal izvadi prljavu olju

iz sudopere i izriba je za oca. Zatim ode do friidera da potrai mleko. Dok se time bavio zauo je Nimrodov iznenaeni uzvik. On se okrenu i ode do prozora. Nimrod je zurio u nebo, zaprepaenog izraza na licu. Sigurno je posmatrao avion. Kal ode svojim poslom. Dok je uzimao mleko, a gotovo da i nije bilo nieg drugog u friideru, zau se kucanje na vratima. On ponovo podie pogled i istog asa postade svestan nekoliko stvari. Prvo, da se odjednom, niotkuda podigao povetarac. Drugo, da se Nimrod, traei mesto gde bi se sakrio, povukao u okrilje najgueg kupinovog buna. I tree, na njegovom licu nije se ogledalo uenje, ve strah... A onda se kucanje pretvori u lupanje. Neko je pesnicama udarao po vratima. Dok je prolazio hodnikom uo je oca kako mu govori: "Kale? U bati je neko dete." A iz bate se zauo vrisak. "Kale? Dete..." Krajikom oka video je Brendana kako prolazi kroz kuhinju i ide prema bati. "Stani, tata..." doviknu dok je otvarao prednja vrata. Na pragu je stajao Fredi. A Lilija... koja je stajala malo iza njega... istog asa upita: "Gde mi je brat?" "Napolju u ..." Bati, hteo je da kae, ali ono to se dogaalo na ulici nateralo ga je da zanemi. Vetar je podizao sve to nije bilo zakucano... ubre, poklopce sa kanti za otpatke, komade batenskog nametaja... i terao u pomamni vazduni ples. upao je cvee iz leja i podizao tle iz gredica, pomraivi sunce velom zemlje. Ono nekoliko peaka, to se nalo u tom uraganu, vrsto je obgrlilo bandere i ograde; neki su se pruili po ulici i rukama prekrili glave. Lilija i Fredi uoe u kuu; sledio ih je vetar koji je udeo da osvoji nove teritorije; protutnjao je kroz kuu i ponovo se naao napolju, u bati iza nje; u jednom je trenutku bio toliko snaan da umalo Kala nije podigao uvis. "Zatvori vrata!" povika Fredi. Kal s treskom zatvori vrata i zamandali ih. Ona poee da se tresu od naleta vetra spolja. "Isuse", ree Kal. "ta se to dogaa?" "Nato nam je za petama", odgovori Fredi. "ta?" "Ne znam." Lilija je ve bila na pola puta do kuhinje. Kroz otvorena vrata na stranjoj strani kue video je da je napolju mrano kao da je no, a vazduh stano prljav; Kal ugleda oca kako prelazi preko praga, pokuavajui glasom da nadjaa samrtniko zavijanje vetra. A iza njega, ugledao je Nimroda, i to samo zato to je na sebi imao onu togu, kako se dri za grm dok vetar pokuava da ga odigne sa tla. Kal potra za Lilijom i pretee je na kuhinjskim vratima. Usledila je neka lupnjava na krovu i sa njega polete gomila crepova. Brendan je ve bio u bati i vetar samo to ga nije progutao. "Stani tata!" povika Kal. Dok je prolazio kroz kuhinju pogled mu pade na ajnik i olju pored njega. Krajnja apsurdnost svega ovoga pogodi kao malj. Sanjam, pomisli on; pao sam sa zida i sve od tada sanjam. Svet nije ovakav. Svet su ajnik i olja, a ne zanosi i tornada. U trenutku dok je oklevao, san se pretvorio u komar. Kroz nalet prljavtine ugledao je Rejka. Trenutak je visio o vetru, a oblije mu je obasjao zrak sunca. "Gotov je", ree Fredi. Te rei nagnae Kala da se pokrene. Izleteo je kroz stranja vrata i naao se u bati pre no to je Rejk mogao da se stuti na jadne prilike ispred sebe.

Zver privue Kalov zaprepaten pogled. Primetio je da mu koa morbidno visi, usled ega se talasala i nadimala, a onda je ponovo zauo ono zavijanje za koje je malopre pomislio da potie od vetra. Nita nije bilo prirodnije od njega; zvuk je dopirao sa desetak mesta iz ove sablasti, dok je ona tutnjava ili stvarala kovitlace poupavi gotovo sve zasede iz bate i bacivi ih u vazduh. Kia biljaka i kamenja srui se na one u bati. Kal pokri glavu rukama i naslepo potra prema mestu na kome je poslednji put video oca. Brendan je leao na tlu, u zaklonu. Nimrod nije bio s njim. Pravac kojim se protezala staza Kal je poznavao kao svoj dlan. Pljujui blato dok je napredovao, on stade da se udaljava od kue. Rejk ponovo zaurla, a Kal, na sreu skriven, zau Lilijin vrisak. Nije se osvrnuo, jer je upravo u tom trenutku ispred sebe ugledao Nimroda koji je stigao do ograde u stranjem delu bate i pokuavao da izvali natrule daske. Uprkos svojoj veliini, delimino je uspeo u tome. Kal uvue glavu u ramena kada poe novi pljusak zemlje, zatim potra pored golubarnika prema ogradi. Zavijanje je prestalo, ali vetar nije nimalo jenjao. Sudei prema tutnjavi koja je dopirala s druge strane kue, upravo je ereio Ulicu Koija. Kada je dospeo do ograde, Kal se osvrnu. Sunce se probilo kroz vrelo prljavtine i on na trenutak ugleda plavo nebo... a onda se pred njim isprei jedna prilika i Kal se baci prema ogradi, poe da se penje uz nju u elji da je preskoi, dok mu se ono stvorenje i dalje pribliavalo. Na vrhu mu se opasa zakai za ekser. On posegnu da se oslobodi, ubeen da mu je Rejk za petama, ali mora da ga je Ludi Muni pogurao otpozadi, jer im je oslobodio opasa pao je na drugu stranu, iv i nepovreen. On ustade i vide zato. Zver bez kostiju lebdela je iznad golubarnika, a glava joj se klatila napred nazad dok je oslukivala glasanje ptica u njemu. Blagoslovivi u sebi ptice, Kal se sae i otrgnu jo jednu dasku iz ograde, to je bilo dovoljno da kroz otvor izvue Nimroda. Dok je bio dete svako suoavanje sa opasnostima niije zemlje izmeu ograde i pruge debelo je ispatao. Sada mu se te opasnosti uinie zanemarivim u odnosu na ono to je zaostalo kod golubarnika. Podigavi Nimroda u naruje, Kal stade da se uspinje uz ljunani nasip prema pruzi. "Tri", ree Nimrod. "Za petama nam je. Tri!" Kal pogleda prema severu, a zatim i prema jugu. Usled vetra vidljivost je bila smanjena na deset do petnaest jardi u oba smera. Sa srcem u petama on zakorai preko prve ine i stade na klisko tle izmeu pragova. Postojale su samo etiri pruge, po dve u svakom smeru. Upravo se pribliavao drugoj kada zau Nimroda kako kae: "Sranje." Kal se osvrnu, petama struui po ljunku, vide da je njihov progonitelj zaboravio na ptice i da upravo prelaze preko ograde. Iza zveri ugledao je Liliju Peliciju. Stajala je u razorenoj Munijevoj bati otvorenih usta kao da se spremala da vikne. Ali iz njenih usta nije dopro nikakav zvuk. Ili ga bar Kal nije uo. Me utim, zver nije bila ba toliko neosetljiva. Zastala je, okrenula se nazad prema bati i eni u njoj. Kal nije video ta se dogodilo u narednom trenutku - omeo ga je vetar i Nimrod koji je, predvidevi sestrinu pogibiju, poeo da mu se otima. Uspeo je jedino da vidi kako je nadimajue oblije njihovog progonitelja iznenada zalepralo, a zatim je konano uo Lilijin glas. Ispustila je jedan bolan krik, kome se Nimrod pridruio kao eho. Posle se ponovo podigao vetar koji je batu zavio u mrtvaki pokrov i, dok se to dogaalo, Kal na trenutak ugleda Liliju obavijenu belim plamenom. Vrisak naglo zamre. Upravo u tom trenu on oseti marce u stopalima to mu nagovesti dolazak voza. Iz kog je pravca dolazio i kojom prugom? Ubistvo Lilije jo je jae uskovitlalo vetar. Sada nije mogao da vidi ni deset jardi u daljinu, ni u jednom pravcu. Znajui da se ne mogu vratiti putem kojim su doli, on se okrenu u suprotnom pravcu od bate dok je zver stvarala novi mete od koga mu se dizala kosa na glavi. Razmisli, naredi on sam sebi. Za nekoliko trenutaka ponovo e krenuti za njima. On obgrli Nimroda i pogleda na sat. Pokazivao je dvanaest trideset osam. Kuda se uputio voz u dvanaest trideset osam? Ka stanici u Ulici Lajm ili iz nje? Razmisli.

Nimrod je poeo da plae. Nije to bilo deje kmeanje, ve tuno jecanje zbog gubitka koje je dolazilo iz srca. Kal baci pogled preko njegovog ramena dok je ljunak sve jae podrhtavao. Ponovo je, na trenutak, kroz poderotinu u velu praine ugledao batu. Lilijino telo je nestalo, ali Kal ugleda svog oca kako stoji usred pustoi, i Lilijinog ubicu kako se uzdie iznad njega. Brendanovo lice bilo je mlohavo. Ili nije shvatao kakva opasnost mu preti ili mu nije bilo stalo. Nije pokerenuo nijedan mii. "Urlik!" obrati se Kal Nimrodu, podigavi dete visoko tako da se Nimrodovo mrkavo lice nalo u istoj ravni sa njegovim. "Urlik koji je ispustila..." Nimrod je i dalje jecao. "Ume li da ispusti takav krik?" Zver samo to se nije sunovratila na Brendana. "Vii!" Kal se razdera na Nimroda, tresui ga dok mu desni ne zacvokotae. "Poni da vie ili u te ja srediti!" Nimrod je na kraju izgleda shvatio. "Hajde!" ree Kal i Nimrod otvori usta. Zver je ula zvuk. Okrenula je glavu nalik na balon i ponovo krenula ka njima. Sve se to odigralo u toku nekoliko sekundi, ali odjek se za to vreme produbio. Koliko je daleko voz bio u tom trenutku? Milju? etvrt milje? Nimrod je prestao da vie i borio se da se oslobodi Kalovog stiska. "Pobogu, ovee!" vritao je, oiju uprtih u uas koji im se pribliavao kroz dim. "Pobie nas!" Kal pokua da ne obraa panju na Nimrodovu viku, trudei se da prodre u onaj hladni predeo seanja u kome su leali pohranjeni podaci iz reda vonje. Koja je to linija bila, i iz kog pravca? Njegov um je prelazio preko brojki poput stanine oglasne table, traei voz koji je pre est-sedam minuta napustio liverpulsku Ulicu Lajm, ili za estsedam minuta treba tamo da stigne. Zver se pela uz ljunani nasip. Vetar joj je podario suknje od praine, pleui je prodirao u njeno raskomadano oblije i izlazio iz njega, sve vreme tuno zavijajui. Jeka voza koji se pribliavao bila je ve toliko jaka da se Kalu prevrtalo u stomaku. Brojevi su se i dalje smenjivali. Kuda? Odakle? Brzi ili spori voz? Razmiljaj, proklet da si. Zver samo to se nije obruila na njih. Razmisli. On se povue jedan korak. Iza njega, najudaljenija pruga poe da cvili. A sa tim zvukom doe i odgovor. Bio je to stafordski voz, preko Rankorna. Ritam njegovog kretanja prodre mu kroz stopala dok je tutnjao prema odreditu. "Dvanaest etrdeset est iz Staforda", ree on i zakorai na prugu koja je odzvanjala. "ta to radi?" upita Nimrod. "Dvanaest etrdeset est", mrmljao je i dalje; bila je to molitva sainjena od brojeva. Ubica je prelazio preko prve pruge koja je vodila ka severu. Od njega su se mogli nadati samo smrti. Nikakva kletva, niti osuda nisu dolazile u obzir; samo smrt. "Doi po nas!" Kal mu doviknu. "Jesi li poludeo?" upita ga Nimrod. U znak odgovora Kal jo vie podie mamac. Nimrod zakuka. Glava progonitelja postade jo vea od elje da ih proguta. "Hajde!" Ve je bio preao preko obe pruge koje su ile ka severu; sada je zakoraio na prvu koja je vodila ka jugu. Kal posrui jo jednom koraknu unazad, udarivi petom o poslednju inu, a od glasa zveri i tutnjave tla zubi mu zacvokotae.

Poslednje to je uo dok je stvorenje dolazilo da ga epa bio je Nimrod koji je nabrajao sve nebeske svece tragajui za Izbaviteljem. A onda, iznenada, kao da se javlja na njegov poziv, veo prljavog vazduha se rascepi i voz stie do njih. Kal oseti da je stopalom stao na inu, zatim je podigao nogu za jo jedan in kako bi zakoraio unazad, i bacio se to dalje od ina. Ono to se potom zbilo odigralo se za nekoliko sekundi. U jednom trenutku stvorenje se nalo iznad ina, sa svojim ogromnim elucem i jo veom gladi za smru. Trenutak kasnije, voz ga je udario. Nije se zauo nikakav krik. Ni asak slavlja zato to je udovite pobeeno. Samo se unaokolo rairio strani smrad, kao da su svi mrtvaci iz okoline seli i dunuli u vazduh, a onda je voz protutnjao pored njih, odnosei neraspoznatljiva lica koja su virila kroz prozore. Isto onako iznenada kao to se pojavio, nestao je kroz zavesu na svom putu prema jugu. Zavijanje ina smanjilo se do piskutavog apata. A onda je ak i to iezlo. Kal protrese Nimroda kako bi prestao da priziva boanstva. "Gotovo je..." ree on. Nimrodu je bilo potrebno izvesno vreme da to prihvati. Zurio je kroz dim, oekujui da Rejk ponovo krene na njih. "Nema ga vie", ree Kal. "Ubio sam ga." "Voz ga je ubio", ispravi ga Nimrod. "Spusti me." Kal uini tako, a Nimrod, ne pogledavi ni levo ni desno, krenu nazad preko ina prema bati u kojoj je njegova sestra nestala. Kal ga je sledio. Vetar koji je doao zajedno sa stvorenjem bez kostiju, ili koji ga je iznedrio, potpuno je prestao. Kako nije bilo ni najmanjeg povetarca koji bi odrao u vazduhu prljavtinu to ju je ovaj podigao, potop poe da se sliva. Kamenii, delovi batenskog nametaja i ograda, ak i ostaci nekoliko domaih ljubimaca koji su bili otrgnuti i poneseni. Bila je to kia krvi i zemlje kakvu dobri ljudi iz Ulice Koija nisu oekivali da vide pre sudnjeg dana. 7. POSLEDICE 1. Tek kada je praina poela da se slee, bilo je mogue utvrditi razmere pustoenja. Bata je, razume se, bila sva razrovana, kao uostalom i sve druge bate s te strane ulice; na krovu je nedostajalo na desetine crepova, a ni dimnjak ba nije izgledao stabilan. Vetar je podjednako otetio i prednju stranu kue. Du cele ulice za njim je ostala pusto: oborene uline svetiljke, uniteni zidovi, porazbijani prozori na automobilima - polupalo ih je ubre koje je letelo. Sreom, izgleda da niko nije ozbiljnije povreen; zavrilo se na ogrebotinama, modricama i oku. Lilija - od koje nije ostao nikakav trag - jedina je poginula. "To je bilo Imakolatino stvorenje", ree Nimrod. "Ubiu je zbog ovoga. Kunem se da hou." Pretnja je zazvuala dvostruko neuverljivo poto je dolazila iz njegovog patuljastog tela. "Kakva korist?" primeti maloduno Kal. Posmatrao je kroz prednji prozor stanare iz Ulice Koija kako oamueni tumaraju unaokolo, neki bulje u priinjenu tetu; a neki mirkaju put neba kao da oekuju da se na njemu ispie neko objanjenje. "Danas popodne smo izvojevali znaajnu pobedu, gospodine Muni", ree Frederik. "Zar vama to nije jasno? A zasluga je vaa." "I to mi je pobeda", gorko primeti Kal. "Moj tata sedi u susednoj sobi i ne progovara; Lilija je mrtva; pola ulice razneseno..." "Boriemo se", ree Fredi, "sve dok Fuga ne bude bezbedna." "Boriti, stvarno?" upita Nimrod. "A gde si ti bio dok je to sranje letelo unaokolo?" Kamel je u prvom trenutku hteo da se pobuni, a onda mu se uini da e biti bolje ako utanjem prizna svoj kukaviluk. Dvoja ambulantna kola i nekoliko policijskih stigoe na suprotni kraj Ulice Koija. Kada je zauo sirene, Nimrod se pridrui Kalu kod prozora.

"Uniforme." promrmlja on. "One uvek donose nevolju." Dok je to govorio vrata vodeih kola se otvorie i iz njih izie jedan neupadljivo odeven mukarac, dlanom poravnavajui proreenu kosu. Kalu se uini poznato lice - oi oiviene tako velikim podonjacima kao da godinama nije spavao - ali, kao i uvek, nije mogao da se seti njegova imena. "Bilo bi dobro da se izgubimo", ree Nimrod. "elee da razgovaraju s nama..." Desetak uniformisanih policajaca ve se razmilelo izmeu kua radi sprovoenja istrage. ta li e njegove komije iz Ulice Koija prijaviti?, pitao se Kal. Da li su makar i na trenutak ugledali ono stvorenje koje je ubilo Liliju, a ako jesu, hoe li to priznati?" "Ne mogu da poem," ree Kal. "Ne mogu da ostavim tatu." "Zar misli da nee namirisati da neto krije, samo ako ponu da te ispituju?" upita Nimrod. "Ne budi imbecil. Pusti oca da im kae ta god eli. Nee mu poverovati." Kalu je bilo jasno da sve to ima smisla, ali i dalje je odbijao da ostavi Brendana samog. "ta se dogodilo sa Suzanom i ostalima?" upita Nimrod, dok je Kal razmiljao. "Vratili su se u skladite da utvrde mogu li odatle ui u trag edvelu", odvrati Fredi. "to je malo verovatno, zar ne?" primeti Kal. "Lilija je uspela", ree Fredi. "Hoe da kae kako zna gde se ilim nalazi?" "Otprilike. Ona i ja smo se vratili u kuu Laenski, zna, da odatle pokuamo da se orijentiemo. Rekla je da su odjeci veoma snani." "Odjeci?" "Sa mesta gde se ilim sada nalazi ka mestu gde se nekada nalazio." Fredi zavue aku u dep i iz njega izvue tri sjajne broirane knjiice, jedna od njih bila je karta Liverpula i okoline. Druge dve su bila o tajanstvenim ubistvima. "Pozajmio sam ih od poslastiara", ree on, "kako bih uao u trag ilimu." "Ali nisi uspeo", primeti Kal. "Kao to rekoh, malo je nedostajalo. Prekinuli smo potragu kada je osetila prisustvo one stvari koja ju je ubila." "Oduvek je bila osetljiva", dodade Nimrod. "Slaem se", odvrati Fredi. "im je vetar do nje doneo miris zveri zaboravila je na ilim. Traila je da doemo ovamo i upozorimo vas. Tu smo pogreili. Trebalo je da ostanemo na tragu." "Onda bi nas zver sve pohvatala, jednog po jednog", ree Nimrod. "ivo se nadam da nije prvo krenulo za ostalima", ree Kal. "Nije. ivi su", ree Fredi. "Osetili bismo da nisu." "U pravu je", ree Nimrod. "Lako im moemo ui u trag. Ali moramo smesta poi. Kada uniforme jednom stignu ovamo nai emo se u klopci." "U redu, uo sam te i prvi put", odgovori Kal. "Dozvolite samo da se pozdravim sa tatom." On ode u drugu sobu. Brendan se nije ni pomerio od kada ga je Kal smestio u naslonja. "Tata... uje li me?" Brendan podie pogled sa svoje tuge. "Takav vetar nisam video jo od rata", ree on. "Tamo u Malaji. Video sam kako je odnosio cele kue. Nisam mislio da u neto slino ovde doiveti." Govorio je nepovezano, pogleda uprtog u prazan zid. "Na ulici je policija", ree Kal. "Bar je golubarnik ostao itav, a", uzdahnu Brendan. "Kakav vetar..." glas mu zamre. Zatim nastavi: "Hoe li doi ovamo? Policija?" "Mislim da hoe, tata. Da li e moi da porazgovara s njima? Ja moram da poem." "Razume se da mora", promrmlja Brendan. "Samo ti idi." "Mogu li da uzmem kola?" "Uzmi ih. Mogu im rei..." Ponovo je zautao, pre no to je uspeo da sabere misli. "Takav vetar nisam video... oh, jo od rata."

2. Njih troje izioe na stranja vrata, preskoie ogradu i krenue du nasipa ka nadvonjaku za peake na kraju Ulice Koija. Sa njega su mogli da vide mnotvo koje se ve okupilo iz oblinjih ulica i eljno posmatralo prizor. Jedan Kalov deo udeo je da sie i saopti im ta je video. Da kae: svet ne sainjavaju samo olja za aj i ajnik. Ja to znam, jer sam video. Zadra to za sebe, svestan da bi ga svi redom podozrivo gledali. Moda e doi vreme i za ponos, moda e tada moi svom plemenu da ispria kakve su uase i uda delili sa svetom. Ali sada nije bio trenutak. 8. NEOPHODNA ZLA Ime oveka u tamnom odelu, koga je Kal video kako izlazi iz policijskih kola, bilo je inspektor Hobart. Osamnaest od svojih etrdeset est godina proveo je u policiji, ali tek nedavno zahvaljujui pobunama koje su buknule u gradu poslednjeg prolea i prethodnog leta - njegova je zvezda poela da se uspinje. O poreklu dotinih pobuna jo je voena javna istraga, i o njima se privatno raspravljalo, ali Hobart nije imao vremena ni za jedno ni za drugo. Bio je opsednut zakonom i time kako ga sprovesti, tako da je tokom te godine graanskih previranja zbog ove svoje opsednutosti postao ovek trenutka. Nisu za njega bila uglaena socioloka razmiljanja, a ni posao gradskog planera. Njegov sveti zadatak bio je da ouva mir, a metode - koje su njegovi zagovornici opisivali kao beskompromisne - naile su na simpatiju kod gradskih otaca. Za svega nedelju-dve preskoio je nekoliko stepenika u slubi, a iza zatvorenih vrata ponuen mu je carte blanche da se razrauna sa anarhijom koja je grad ve stajala milione. Bio je potpuno svestan ta znai ovaj politiki manevar. Nema sumnje da su se vii ealoni, prema kojima je gajio neizraeni prezir, uplaili osvete ako sami budu suvie zamahivali biem. Takoe nije bilo sumnje da bi njega prvog rtvovali pomahnitalosti javnog gneva ako metode koje je on uveo ne bi urodile plodom. Ali one su urodile plodom. Elita koju je okupio - ljudi preuzeti iz odeljenja zato to su gajili simpatije prema Hobartovim metodama - brzo je ponjela uspeh. Dok su uobiajene trupe ostajale iza plave linije na ulicama, Hobartove specijalne snage, poznate - onim koji su uopte znali za njih kao Vatrena brigada - delovale su iza scene teroriui svakoga u koga bi posumnjale da huka agitatore, bilo reju bilo delom. Posle svega nekoliko nedelja pobune su prestale, a Dejms Hobart je odjednom postao sila s kojom je trebalo raunati. Sledilo je nekoliko meseci primirja i brigada se opustila. Hobartu nije promaklo da je biti ovek trenutka bilo potpuno nevano kada bi taj trenutak proao; a tokom prolea i ovogodinjeg ranog leta, to se pokazalo kao tano. Takvo stanje potrajalo je sve do sada. Tek danas se ponadao kako e jo imati protiv ega da se bori. Dolo je do haosa, i ovde, pred njim, nalazio se nagradni dokaz. "Kakva je situacija?" Njegova desna ruka, Riardson, zatrese glavom. "Krui pria o nekakvom vazdunom vrtlogu", odvrati on. "Vazduni vrtlog?" Hobart se osmehnu na ovu besmislicu. Kada se osmehivao usne bi mu nestajale, a oi se pretvarale u proreze. "Nema izdajnika?" "Nijedne prijave. Oigledno je u pitanju bio samo ovaj vetar..." Hobart je zurio u prizore razaranja pred sobom. "Ovo je Engleska", ree on. "Kod nas nema vazdunih vrtloga." "Neto mora da je priinilo ovoliku..." "Neko, Brajane. Anarhisti. Ti su ljudi poput pacova. Taman pronae otrov da ih potamani, a oni ponu da se goje od njega." On zastade. "Zna, mislim da e sve krenuti iz poetka." Dok je to govorio, prie im jo jedan od njegovih ljudi - junak koji je u prologodinjim

sukobima bio meu onima koji su prolivali krv, ovek po imenu Freir. "Gospodine. Dobili smo zvetaj da su osumnjieni primeeni kako prelaze most." "Poite za njima", ree Hobart. "Moramo nekoga uhapsiti. I Brajane porazgovaraj sa ovim ljudima." On uopte nije sumnjao da su ovdanji dogaaji bili delo ljudi. Moda nisu u pitanju bili isti pojedinci kojima su prole godine glave bile razbijene, ali u biti je bila re o istoj ivotinji. Tokom svog slubovanja suprotstavljao se toj zveri preruenoj u mnoge oblike i inilo mu se da je ona svaki naredni put kada bi zavirio u njenu utrobu postajala sve neuhvatljivija i mrskija. Ali taj je neprijatelj stalno bio prisutan, bilo da se krio iza vatre, bujice ili vazdunog vrtloga. Iz te injenice crpao je snagu. Bojno polje je moda bilo novo, ali rat je bio onaj stari. Bila je to borba izmeu zakona iji je on bio predstavnik i ukorenjenog nereda u ljudskim srcima. Nee on dopustiti nikakvom vazdunom vrtlogu da od njega sakrije tu injenicu. Ponekad je taj rat, razume se, od njega zahtevao da bude okrutan, ali koji cilj vredan borbe nije od svojih ampiona povremeno iziskivao da budu okrutni? Nikada nije izbegavao tu odgovornost, pa nee ni sada. Neka ta zver samo ponovo doe u kakvoj god pomodnoj odori eli. On e biti spreman. 9. O MOI PRINCEZE Vraara nije pogledala u edvelovom pravcu kada je ovaj uao; u stvari, izgledalo je kao da se na njoj nijedan mii nije pokrenuo jo od prethodne noi. Hotelska soba bila je ustajala od njenog daha i znoja. edvel duboko uzdahnu. "Jadni moj razuzdanko", promrmlja ona. "Uniten je." "Kako je to moglo da se dogodi?" upita edvel. Slika te prilike jo mu se vrzmala po umu, u svoj svojoj groznoj velianstvenosti. Kako je jedna tako mona stvar mogla biti ubijena?; a naroito kada je ve bila mrtva. "To su uinile Kukavice", ree ona. "Muni, ili devojka?" "Muni." "A ilimari?" "Preiveli su svi izuzev jedne", ree Imakolata. "Jesam li u pravu sestro?" Hag je uala u uglu, a telo joj je podsealo na sluz razmazanu po zidu. Odgovorila je Imakolati tako tiho da je edvelu njen odgovor promakao. "Da", odvrati vraara. "Moja je sestra videla kako je jedna od njih bila unitena. Ostali su umakli." "A Bi?" "ujem samo tiinu." "To je dobro", primeti edvel. "Veeras u premestiti ilim." "Kuda?" "U kuu na drugoj obali reke koja pripada oveku s kojim sam nekada poslovao: zove se erman. Tamo emo odrati aukciju. Ovo mesto je suvie javno za nae klijente." "Znai dolaze?" edvel se isceri. "Svakako da dolaze. Ti su ljudi godinama ekali. I to samo da dou u priliku da se nadmeu. A ja u im tu priliku sada pruiti." Voleo je da razmilja o tome kako tih sedmoro monih, koji su hteli da se nadmeu i koje je pozvao na ovu prodaju nad prodajama, spremno skau kada bi im naredio. Meu njima bili su neki od najbogatijih ljudi sveta; zajedno su imali dovoljno veliki imetak da pokupuju itave narode. Nijedno od njih sedmoro nije imalo ime koje bi neto znailo u puku oni su bili pravi monici, anonimno veliki. Ali edvel je sproveo iscrpnu istragu. Znao je da tih sedmoro imaju jo neto zajedniko pored neprocenjivog bogatstva. Znao je da svi ude za udovinim stvarima. Zbog toga su upravo sada i naputali svoje dvorce i vile i, suvih usta i znojavih dlanova, hitali u ovaj mrani grad. On je posedovao neto to je svako od njih eleo isto onoliko koliko i sam ivot; i moda

vie od bogatstva. Bili su moni. Ali zar danas on nije bio moniji?" 10. LJUDSKA LJUBAZNOST "Toliko elje", ree Apolina Suzani dok su koraale ulicama Liverpula. U Dilkristovom skladitu nisu nita pronale, samo su privukle na sebe sumnjiave poglede, tako da su urno izile kako ne bi poeli da im postavljaju pitanja. Kada su se nale napolju, Apolina je zahtevala da malo obiu grad i pouzdavi se u svoj nos stizala je do najprometnijih ulica koje je mogla da pronae, iji su plonici bili zakreni kupcima, decom i kloarima. "elje?" upita Suzana. To nije bila stvar koja bi joj se istog asa nametnula u ovoj prljavoj ulici. "Posvuda", dodade Apolina. "Zar ne vidi?" Ona pokaza preko ulice na oglasnu tablu sa reklamom za posteljno rublje koja je prikazivala dvoje klonulih ljubavnika posle koitusa; pored nje nalazila se reklama za kola na kojoj se razmetalo jedno savreno telo, istiui kako vrline meke putenosti tako i vrstog elika. "A tamo", ree Apolina, okrenuvi Suzanu prema izlogu sa dezodoransima, u kome je zmija dovodila u napast privlano nage Adama i Evu obeavajui im da e uz pomo dotinih dezodoransa oseati sigurnost u masi. "Celo ovo mesto je jedna javna kua", ree Apolina, jasno stavljajui do znanja da se s tim slae. Tek je tada Suzana shvatila da su izgubile Derihoa. On se vukao nekoliko koraka iza ena, svojim uznemirenim oima osmatrajui tu paradu ljudskih bia. Sada ga nije bilo. Krenue istim putem nazad kroz gomilu peaka i naoe ga ispred video radnje za iznajmljivanje kaseta, kako u zanosu stoji pred nizovima monitora. "Jesu li oni zatvorenici?" upita on i dalje zurei u glave koje su govorile. "Nisu", odvrati Suzana. "To je predstava. Nalik na pozorite." Zatim ga povue za njegov preveliki sako. "Hajdemo", ree. On se okrenu i pogleda je. Oi su mu bile zamagljene od suza. Kada je shvatila da se skoro rasplakao jer je video desetak televizijskih ekrana, ona se uplai za njegovo neno srce. "Sve je u redu", ree ona, odvlaei ga od izloga. "Oni su veoma sreni." Uhvatila ga je pod ruku. Licem mu se na trenutak razli blaenstvo i oni zajedno krenue kroz guvu. Osetivi kako mu telo podrhtava pored njenog nije joj bilo teko da s njim podeli ok kroz koji je prolazio. Ona je zdravo za gotovo prihvatila razvratni vek u kome je roena, jer drugi nije poznavala, ali sada - gledajui ga njegovim oima, oslukujui ga njegovim uima - dola je do novog saznanja; videla je kako se oajniki trudio da zadovolji, a koliko je ipak u njemu bilo malo zadovoljstva; kako je bio okrutan, ak i kada se pozivao na uglaenost; i kako je, uprkos svojoj gorljivosti da oara, bio krajnje prozaian. Meutim, za Apolinu je to iskustvo predstavljalo sve veu radost. Koraala je kroz gomilu, vukui za sobom dugaku crnu suknju poput kakve udovice na dai. "Mislim da bi trebalo da se sklonimo iz glavne ulice", ree Suzana kada je sustigoe. "Deriho ne voli guvu." "Bie mu bolje da se navikne na nju", ree Apolina, prostrelivi Derihoa pogledom. "Ovo e u najskorije vreme postati na svet." Rekavi to, ona se okrenu i ponovo se odvoji od Suzane. "Samo as." Suzana krenu za njom, pre no to se izgubila u gomili. "Stani!" ree ona, uhvativi Apolinu za ruku. "Ne moemo zauvek lutati unaokolo. Moramo se sastati sa ostalima." "Pusti me da malo uivam", zamoli Apolina. "Suvie vremena sam provela spavajui. Potrebno mi je malo zabave." "Moda kasnije" ree Suzana. "Kada pronaemo ilim."

"Nek' se nosi", spremno odvrati Apolina. Dok su se raspravljale, usporile su nesmetani protok peaka a oni su im upuivali ljutite poglede i psovali ih. Jedan pubertetlija pljunu Apolinu, a ona mu spremno i neverovatno tano uzvrati. Deak se povue sa zaprepaenim izrazom na popljuvan om licu. "Dopadaju mi se ovi ljudi", primeti ona. "Ne pretvaraju se da su utivi." "Ponovo smo izgubile Derihoa", ree Suzana. "Proklet bio, ponaa se poput kakvog deteta." "Vidim ga." Apolina pokaza niz ulicu, ka mestu na kome je Deriho stajao, trudei se da glavu odri iznad gomile kao da se plaio da bi se mogao udaviti u moru oveanstva. Suzana krenu nazad prema njemu, ali kako je ila protiv struje, sporo je napredovala. Sreom, Deriho je stajao na mestu. Svoj zaplaeni pogled usredsredio je na prazan vazduh iznad glava iz gomile. Sudarali su se s njim i gurkali ga, ali on je i dalje samo zurio. "Umalo te nismo izgubile", ree Suzana kada konano stie do njega. Odgovor mu se sastojao iz samo jedne rei: "Pogledaj." Iako je bila nekoliko ina nia od njega, potrudila se da prati njegov pogled. "Nita ne vidim." "ta mu je sad?" htela je da zna Apolina koja im se upravo pridruila. "Svi su tako tuni", ree Deriho. Suzana se zagleda u lica koja su prolazila pored njih. Nervozna, da; ponekada mlitava i ogorena; ali svega joj se nekoliko uini tunim. "Vidi li?" upita Driho, ne pruivi joj priliku da mu se suprotstavi. "Svetla." "Ne, ona ih ne vidi", odluno ree Apolina. "Ona je, ipak, Kukavica, ne zaboravi, ak i ako poseduje menstrum. Hajdemo." Deriho spusti pogled na Suzanu i ona vide da samo to se nije rasplakao. "Mora videti", ree on. "elim da vidi." "Ne ini to", upozori ga Apolina. "To ti nije ba pamentno." "U boji su", nastavi Deriho. "Ne zaboravi na Principe", pobuni se Apolina. "Kakve boje?" upita Suzana. "Nalik na dim, obavijaju im glave." Deriho je uhvati za ruku. "Sluaj me", nastavi Apolina. "U Treem Kaprinom principu stoji..." Suzana ih nije sluala. Zurila je u gomilu, a onda odjednom epa Derihoa za aku. Sada vie nije delila samo njegova oseanja, ve sve veu paniku, zarobljenu u ovom stadu topla daha. U njoj poe da raste sve izraenije oseanje klaustrofobinosti; sklopila je oi i rekla sebi da se smiri. Okruena tamom ponovo je zaula Apolinin glas, kako pominje neke principe. Tada je otvorila oi. Umalo nije kriknula zbog onoga to je ugledala. Nebo kao da je promenilo boju, a slivnike su zavhvatili plamen i dim. Meutim, to kao da niko nije primeivao. Ona se okrenu ka Derihou traei neko objanjenje i ovog puta stvarno kriknu. Bio je obavijen vatrenim oreolom iz koga se uzdizao stub svetlosti i utocrvenog dima. "Oh, boe", izusti ona. "ta se to dogaa?" Apolina ju je epala za ramena i poela da je vue. "Hajdemo odavde!" povika ona. "Rairie se. Vie od troje, mnotvo." "A?" "Princip." Ali njeno upozorenje prolo je neshvaeno. Suzana - iji je ok prerastao u oduevljenje pogledom je prelazila preko gomile. Posvuda je videla ono to je Deriho opisao. Talase boja, njeno paperje koje su isputala ljudska tela. Gotovo sve je bilo zahvaeno njome; bilo je iste sive, a ostale boje podseale su na upletene aavo pastelne trake; ali jednom ili dvaput u gomili ugledala je

i iste pigmente: jarko narandastu oko glave deteta koje je otac nosio za vratom; paunski areni koji je isputala devojka to se smejala sa svojim dekom. Apolina je ponovo povue, i Suzana sada pokorno krenu za njom, ali pre no to su prele jednu jardu iz gomile iza njih prolomi se vrisak... pa jo jedan, i jo jedan - i iznenada i sleva i zdesna ljudi su prinosili ake licima i skrivali oi. Pored Suzane je jedan ovek pao na kolena naizust izgovarajui molitvu - drugi je poeo da povraa, ostali su se hvatali jedni za druge traei oslonac, samo da bi ustanovili kako je uas koji su oseali sveopta pojava. "Prokleta da si", ree Apolina. "Vidi ta si uinila." Suzana je videla kako se boje oreola menjaju, dok su se oni koji su ih nosili grili od panike. Dreavo zelena i purpurna probijale su se kroz preovlaujue sivilo. Meavina krila i molitve stvarala je buku koja joj je vreala ui. "Zato?" upita Suzana. "Kaprin princip!" doviknu joj Apolina. "Vie od troje, mnotvo." Sada je Suzana shvatila. Ono to su dvoje mogli da zadre za sebe postajalo bi svima poznato ako bi im se pridruio i neko trei. im je prihvatila Apolininu i Derihoovu viziju - viziju koju su poznavali od detinjstva - vatra je buknula, i za nekoliko sekundi mistina zaraza pretvorila je ulice u ludnicu. Gotovo istog asa strah je posejao nasilje i gomila je stala da traga za rtvenim jarcima koje je trebalo okriviti zbog tih vizija. Kupci su zaboravili ta su doli da kupe i poeli da se hvataju za gue; sekretarice su lomile nokte na obrazima knjigovoa; odrasli mukarci plakali su pokuavajui da urazume ene i decu. Ono to je moglo biti rasa mistika iznenada se pretvorilo u opor divljih pasa, boje u kojima su plivali izopaivale su se u sivu i mrku boju izmeta kakvog bolesnika. Ali to nije bilo sve. Tek to je tunjava zapoela, a jedna dobro odevena ena, kojoj se minka razmazala u guanju, upre optuujui prstom u Derihoa. "On!" zavrita ona. "To je bio on!" Zatim se baci na okrivljenog, spremna da mu iskopa oi. Deriho se zatetura unazad na kolovoz, a ena krenu na njega. "Zaustavite ga!" povika ona. "Zaustavite ga!" Kao odgovor na njenu dreku, nekoliko pojedinaca iz gomile zaboravie na ratove koje su do tada vodili i usredsredie se na njegovu metu. Neko sa Suzanine leve strane ree: "Ubijte ga." Trenutak kasnije polete prvi prijektil. Pogodi Drihoa u rame. Za njim je usledio i drugi. Saobraaj se zaustavio, poto su vozai, usporivi iz radoznalosti, potpali pod uticaj vizije. Deriho se naao u zamci izmeu automobila i rulje koja je krenula na njega. Suzana iznenada postade svesna da je re o ivotu i smrti. Zbunjena i zaplaena rulja je bila spremna, eljna ak, da rastrgne Derihoa i svakoga ko mu pritekne u pomo. Jo jedan kamen pogodi Derihoa, i na obrazu mu se pojavi krv. Suzana je napredovala prema njemu, dovikivajui mu da se pokrene, ali on je samo posmatrao rulju koja mu se pribliavala kao da je hipnotisan ovim izlivom ljudskog besa. Ona nastavi da se probija napred, penjui se preko haubi i provlaei se izmeu branika kako bi stigla do mesta na kome je on stajao. Ali predvodnici rulje - ona zamazana ena i jo dvojica-trojica drugih - ve gotovo behu stigli do njega. "Ostavite ga na miru!" povika ona. Niko uopte ni ne obrati panju na nju. Bilo je neeg gotovo obrednog u tome kako su rtva i delati izvodili sve ovo, kao da su sve to nosili zapreteno u dubinama svojih elija jo iz davnina, a nisu imali snage da ponovo ispiu priu. aroliju su razbile policijske sirene. Ovo je bio prvi put da je Suzana s radou doekala to prodorno zavijanje koje ledi krv u ilama. Efekat je bio trenutan i sveopti. Gomila poe da jadikuje kao da podraava sirene, oni koji su se jo tukli zaboravie na vratove neprijatelja, a ostali su s nevericom zurili u rasute stvari i okrvavljene pesnice. Jedno ili dvoje se istog asa onesvestie. Nekolicina poe ponovo da plae, sada vie usled zbunjenosti nego straha. Mnogi odluie da je bolje biti razborit nego zavriti u zatvoru i podbrusie pete. Poto su se ponovo vratili u svoju kukaviku zaslepljenost razbeae se u svim pravcima, odmahujui glavama kao da ele da se oslobode i poslednjih ostataka svojih vizija.

Probivi se za nekoliko minuta gomili iza lea, Apolina se pojavi pored Derihoa. Pokuala je zastraivanjem da ga povrati iz transa, tresla ga je i vikala. Zatim ga je odvukla odatle. Spasla ga je u poslednjem trenutku jer iako se glavnina drutva koje je htelo da ga linuje ratrkala, desetak njih nisu bili spremni da prekinu lov. Bili su eljni krvi i naumili su da je puste pre no to se zakon umea. Suzana se osvrnu unaokolo traei put kojim bi mogli da umaknu. Izvesnu malu nadu nudila je jedna bona uliica. Ona dozva Apolinu. Dolazak patrolnih kola pokazao se kao korisno odvlaenje panje: rulja je nastavila da se osipa. Ali najzagrieniji lineri dadoe se u poteru. Kada su Apolina i Deriho stigli do ugla ulice prva iz gomile, ona ena sa zamrljanim licem, dohvati Apolininu haljinu. Apolina pusti Derihoa, okrenu se ka svojoj progoniteljici i tresnu je po vilici tako snano da je obori. Nekoliko policajaca primetilo je poteru pa se i oni dadoe u trk, ali pre no to su uspeli da stignu gomilu i spree nasilje, Deriho se saplete. U tom trenutku rulja se nae na njemu. Suzana se okrenu da mu pomogne. Dok je to inila, prema njoj pojurie jedna kola, oeavi ivicu plonika. U narednom trenutku naoe se pored nje, vrata se irom otvorie, i Kal zavika: "Upadaj! Upadaj!" "Stani!" doviknu mu ona, onda se osvrnu i vide Derihoa pritenjenog uza zid od cigala, a svuda oko njega progonitelje. Apolina, koja je za due vreme onesposobila jo jednog pripadnika gomile, probijala se ka otvorenim vratima kola. Ali Suzana nije mogla da ostavi Derihoa. Ona pohita nazad prema klupku tela koja su ga sada potpuno zaklonila, ne osvrui se na Kalov glas koji joj je dovikivao da bei dok jo moe. Kada je stigla do Derihoa on je ve bio izgubio nadu da bi se mogao odbraniti. Jednostavno je klizio niza zid, zaklanjajui okrvavljenu glavu od kie pljuvake i udaraca. Ona im viknu da prestanu, ali je neije nepoznate ruke odvukoe od njega. Ponovo je zaula Kalov povik, ali ak i da je htela, sada nije mogla da stigne do njega. "Vozi!" doviknu mu ona, molei se da je uje i ode. Zatim se baci na najrevnosnijeg Derihoovog muitelja. Ali bilo je previe ruku koje su je vukle nazad, a neke su je ak potajno pipkale koristei trenutnu pometnju. Ona se otimala i vikala, ali bezuspeno. U oajanju je posegnula za Derihoom i pripila se uz njega spasavajui goli ivot, pokrivi glavu drugom rukom poto su udarci poeli jo jae da pljute. Sasvim iznenada, bubotci, psovke i udarci prestadoe, poto su dva policajca uspela da probiju prsten linera. Dvoje troje iz gomile ve je iskoristilo priliku da zbrie pre no to budu pritvoreni, ali veina niim nije pokazivala da se osea krivim. Upravo suprotno; otrali su pljuvaku sa usana i vritavim glasovima stali da opravdavaju svoju okrutnost. "Oni su prvi poeli, policaje", ree jedan od mnogih, neki elavko koji je mogao biti blagajnik u banci pre no to mu je krv natopila zglobove na akama i koulju. "Je li to tano?" upita policajac, zagledavi se u crnu propalicu i njegovu mrzovoljnu ljubavnicu. "Ustajte vas dvoje", ree on. "Moraete da odgovorite na neka pianja." 11. TRI VINJETE 1. "Nije trebalo da ih ostavimo", ree Kal kada su obili oko bloka i vratili se ponovo Ulicom Lord koja je sada bila preplavljena policajcima, a od Derihoa i Suzane nije bilo ni traga. "Uhapeni su", ree on. "Prokletstvo, nije trebao da..." "Budi praktian", prekide ga Nimrod. "Nismo imali izbora." "Umalo nas nisu ubili", dodade Apolina. I dalje je dahtala poput konja. "U ovom trenutku prvenstveno moramo misliti na tkanje", ree Nimrod. "Nadam se da se svi slaete s tim." "Lilija je videla ilim", objasni Fredi Apolini. "Iz kue Laenski." "Je li ona sada tamo?" raspitivala se Apolina. Nekoliko sekundi niko joj ne odgovori. A onda se zau Nimrodov glas.

"Mrtva je", ree on ravnoduno. "Mrtva?" ponovi Apolina. "Kako? Nije valjda neki Kukavica?" "Ne", odgovori joj Fredi. "Ubilo ju je neto to je Imakolata poslala. Na Muni je to unitio, inae bismo svi bili pobijeni." "Znai ona zna da smo budni", primeti Apolina. Kal uhvati njen lik u ogledalu. Oi su joj u tom trenutku liile na crne kamenie utisnute u naraslo testo lica. "Nita se nije promenilo, zar ne?" upita ona. "S jedne strane oveanstvo, a sa druge loi zanosi." "Bi je bio gori od bilo kog zanosa", ree Fredi. "Ne treba buditi ostale, jo nije bezbedno", bila je uporna Apolina. "Kukavice su opasnije no ikad." "Ako ih ne probudimo, ta e biti sa nama?" upita Nimrod. "Postaemo uvari",ree Apolina. "Bdeemo nad ilimom dok ne doe bolje vreme." "Ako ikada doe", dodade Fredi. Ova opaska zapeati razgovor na due vreme. 2. Hobart se zagleda u jo sveu krv na kaldrmi Ulice Lord, ubeen da je kr koji su anarhisti ostavili u Ulici Koija bio samo poetak. Ovde su bar stvari bile jasnije: dolo je do spontanog izliva ludila meu prosenim ljudima, a njihovo divljatvo izazvalo je ono dvoje pobunjenika koji su se sada nalazili u pritvoru i ekali da ih on saslua. Prole godine su se uglavnom sluili ciglama i bombama kune proizvodnje. Ove godine tetoristi izgleda imaju vei pristup boljoj opremi. ini se da je ovde, u ovoj neuglednoj ulici dolo do masovne halucinacije, bar je tako uo. U svedoenjima umno potpuno zdravih graana stoji da je nebo menjalo boju. Ako su subverzivne snage odista poele da se slue novim orujem - na primer gasovima koji izazivaju poremeaje u umu - onda e morati da se poslui mnogo agresivnijim metodama: morae da upotebi tee naoruanje i obezbedi dozvolu da ga slobodno koristi. Iz iskustva je znao da e naii na otpor kod onih viih po rangu; ali to vie krvi bude proliveno to e njegov sluaj postati ubedljiviji. "Ti", ree on, pozvavi jednog fotografa da mu se pridrui. Skrenu oveku panju na mrlje na ploniku. "To pokaite svojim itaocima", ree on. ovek stade revnosno da slika mrlje, a onda foto-aparat okrenu prema Hobartu. Ali nije stigao da ga slika, jer se Frier istog asa stvorio pred njim i oteo mu foto-aparat iz ruke. "Nema slikanja", ree on. "Neto krijete?" uzvrati fotograf pitanjem. "Vrati mu to", naredi Hobart. "Kao i svi mi i on mora da obavi svoj posao." Novinar uze foto-aparat i udalji se. "Propalica", promrmlja Hobart im mu ovek okrenu lea. A zatim upita: "Ima li vesti iz Ulice Koija?" "Dobili smo neke dozlaboga udne iskaze." "Je l'?" "Ne mogu da kaem da je iko priznao da je ita video, ali oigledno su se u vreme dok je ulicom harao vazduni vrtlog dogaale lude stvari. Psi su podivljali; pogasili su se svi radio-aparati. Nema sumnje da se tamo dogaalo neto udno." "Kao i ovde", dodade Hobart. "Mislim da je dolo vreme da porazgovaramo sa naim osumnjienima." 3. Kada su policajci otvorili vrata marice u dvoritu Hobartovog taba, i naredili Suzani i Derihou da iziu, oreoli su ve bili izbledeli. Sve to joj je ostalo od vizije koju je delila sa Derihoom i Apolinom bile su neka neodreena munina i glavobolja.

Odveli su ih u tmurnu zgradu od betona i razdvojili; oduzeli su im sve to su imali kod sebe. Suzana nije imala nita za im bi alila osim Mimine knjige koju je, od kada ju je pronala, nosila u ruci ili u depu. Mada se bunila to joj je uzimaju, nita nije postigla. Policajci zadueni za hapenje kratko su se posavetovali gde da je smeste, a zatim su je sproveli niz neko stepenite do jedne prazne elije za ispitivanje, negde u unutranjosti zgrade. Tu je jedan policajac uneo u formular podatke o njoj. Odgovorila je na pitanja to je bolje umala, ali misli su joj sve vreme lutale: razmiljala je o Kalu, Derihou, ilimu. Ako su stvari jutros izgledale loe, sada su se inile jo mnogo gorima. Govorila je sebi da treba prei preko svakog mosta tek kada se stigne do njega, a ne bespotrebno pourivati stvari na koje nije imala uticaja. Prvo za ta se morala pobrinuti bilo je da izbavi sebe i Derohoa iz zatvora. Kada su ih rastavljali u njegovim je oima proitala strah i oaj. Predstavljae lak plen ako neko odlui da bude grub s njim. Misli joj prekinu otvaranje vrata. Neki bledunjav ovek u crnosivom odelu zagleda se u nju. Izgledao je kao da dugo nije oka sklopio. "Hvala ti, Stilmane", ree on. Policajac koji je ispitivao Suzanu isprazni stolicu nasuprot nje. "Saekaj, molim te, napolju!" ovek se povue. Vrata se za njim zalupie. "Ja sam Hobart", objavi pridolica. "Inspektor Hobart. Moramo porazgovarati." Vie nije mogla da vidi ni puku senku kakvog oreola, ali znala je, jo pre no to je seo ispred nje, koje je boje dua ovog oveka. To saznanje je nimalo nije uteilo. etvrti deo KOJA JE CENA ZEMLJE IZ BAJKI? Caveat Emptor, (Neka kupac bude oprezan) Latinska izreka 1. PRODAVATI ZNAI POSEDOVATI 1. To je najvanija lekcija koju je edvel nauio kao prodavac. Ako ono to se nalazi u vaem posedu arko eli neko drugi, onda to znai da posedujete i tu osobu. ak i prineve i princeze moe neko posedovati. Evo ih sada ovde, ili su bar to njihovi moderni ekvivalenti, okupili su se na njegov poziv: stari i novi novac, aristokratija i skorojevii, gledaju oprezno jedni druge, nestrpljivi kao deca da bace pogled na blago oko koga e se ovde nadmetati. Pol van Nikerk, poznat po naboljoj zbirci erotike na svetu, van zidina Vatikana; Margarita Pirs, koja je posle smrti roditelja, sa nenih devetnaest godina nasledila tako veliko lino bogatstvo da se nalazila meu nekolicinom najbogatijih ljudi u Evropi; Boklerk Noris, kralj hamburgera, ija je kompanija posedovala itave male drave; naftni milijarder Aleksander A., koji je umirao u vaingtonskoj bolnici, ali je poslao svoju dugogodinju saputnicu, enu to se predstavljala samo kao gospoa A., Miel Rahimzadeh, poreklo njegovog bogatstva nije bilo mogue utvrditi, jer su svi prethodni vlasnici nedavno preminuli; Leon Devero, koji je na brzinu napustio Johanesburg sa depovima podstavljenim zlatnim prahom; i na kraju, jedna bezimena prilika ijim su se licem poigravali nebrojeni hirurzi, ali nijedan od njih nije uspeo da mu iz oiju odstrani pogled oveka veoma burnog ivotopisa. To je bila ta sedmorka. 2. Sredinom popodneva poeli su da pristiu u ermanovu kuu koja se nalazila na privatnom imanju na ivici Turstaston Komona. Do pola sedam svi su se ve okupili. edvel je izigravao savrenog domaina - sluio je pie i sipao otrcane primedbe - tek s vremena na vreme

nagovetavajui ta ih eka. Utroio je silne godine i mnogo puta je morao da zamuri kako bi dopro do monika, a da bi otkrio medu njima one koji sanjaju o magiji morao je da se poslui nebrojenim trikovima. Kada bi se naao pritenjen uza zid, koristio je sako, zavodei ljude koji su enili pred monicima, da bi mu odali sve to znaju. Mnogi od njih nisu imali ta da mu ispriaju; njihovi gospodari nisu niim pokazivali da ale za kakvim izgubljenim svetom. Ali na svakog ateistu dolazio je bar po jedan koji je verovao; jedan sklon da ali za izgubljenim snovima detinjstva ili za pononim ispovestima o tome kako su njihove potrage za nebesima zavravale samo u suzama i zlatu. Spisak onih koji veruju edvel je onda suzio samo na pojedince ije je bogatstvo bilo praktino nemerljivo. Posluivi se zatim jo jedanput sakoom, proao je pored potinjenih i sastao se licem u lice sa svojim izabranim krugom kupaca. To je bilo mnogo lake no to je zamiljao. Izgleda da su ve dugo kruile glasine o postojanju Fuge kako na najviim tako i na najniim mestima; bile su to krajnosti koje su neki iz ovog drutva podjednako dobro poznavali; a on je od Imakolate saznao dosta pojedinosti o Utkanom svetu da ih ubedi kako e uskoro biti u stanju to mesto da ponudi na prodaju. Jedan sa njegovog skraenog popisa odbio je da ima bilo kakve veze sa Aukcijom, promrmljavi da se takve sile ne mogu kupovati i prodavati i da e edvel zaaliti zbog svoje gramzivosti; drugi je umro prole godine. Ostali su bili ovde, sa pravim malim bogatstvima koja su bili spremni da potroe. "Dame i gospodo", objavi on, "mislim da je dolo vreme da pogledamo pomenuti predmet." On ih poput ovaca povede kroz lavirint ermanovog zdanja do sobe na prvom spratu u kojoj je bio rasprostrt ilim. Zavese su bile navuene; tkanje, koje je prekrivalo gotovo ceo pod, obasjavala je svojom blagom svetlou jedna jedina svetiljka. edvelovo srce zakuca neto bre dok ih je posmatrao kako pregledavaju ilim. Ovo je bio odluujui trenutak, trenutak kada kupac prvi put ugleda robu; tada se, u stvari, obavljala svaka prodaja. U razgovoru koji potom sledi mogla se menjati cena, ali nikakve re, bez obzira na to koliko lukave bile, nisu mogle da se mere sa tim prvim trenutkom. Od njega je sve zavisilo. A on je bio svestan da je taj ilim, bez obzira na neobinost njegove are, izgledao kao sasvim obian ilim. Bila je potrebna kupeva mata, podstaknuta udnjom, da bi se uoila geografija koja je u njemu pritajeno ekala. Kada je osmotrio lica ovo smedmoro, znao je da je uspeo. Mada je nekoliko njih pokualo da prikrije oduevljenje to ih je obuzelo, bili su hipnotisani, svi do jednog. "To je to", ree Devero, iju je strogost omekalo strahopotovanje. "... nisam mislio..." "Da je stvaran?" pouri da ga prekine Rahimzadeh. "Oh, dovoljno je on stvaran", ree Noris. Ve se spustio na kolena da opipa robu. "Samo paljivo", ree edvel. "Nepostojan je." "Kako to mislite?" "Fuga eli da se pokae", odvrati edvel. "Spremna je i eka." "Da", prihvati gospoa A., "Oseam da jeste." Oigledno joj se taj oseaj nije mnogo dopadao. "Aleksander je rekao da e izgledati poput svakog obinog ilima, i ini mi se da upravo tako i izgleda. Ali... ne znam... ima neeg udnog u vezi s njim." "Kree se", ree ovek s tuim licem. Noris ustade. "Gde?" upita on. "U sreditu." Sve oi poee da ispituju zamreni izgled Vrtloga, i zaista, izgleda da je stvarno dolo do tananog kovitlaca u tkanju. ak ni edvel to ranije nije primetio. Zbog toga je sada jo vie eleo da to pre obavi posao. Dolo je vreme za prodaju. "Ima li ko kakvo pitanje?" upita on. "Kako da budemo sigurni", upita Margaret Pirs, "da je ovo taj ilim?" "Nikako", odvrati edvel. Predvideo je ovaj izazov i imao je spreman odgovor. "Ili oseate da Fuga eka u tkanju, ili zaboravite. Vrata su vam otvorena. Izvolite. Samo napred." Nita nije rekla nekoliko sekundi. A onda: "Ostajem", ree.

"Svakako", primeti edvel. "Pa, da ponemo?" 2. NE LAI ME Prostorija u koju su smestili Suzanu bila je hladna i potpuno bez arma, ali mogla je da uzima asove kod oveka koji je sedeo naspram Suzane. Obraivao ju je s ljubaznom ironijom koja ni u jednom trenutku nije u potpunosti prikrivala eki koji se nalazio iza nje. Nijednom za vreme jednoasovnog ispitivanja nije podigao glas, niti je pokazao imalo nestrpljenja dok je ponavljao stalno ista pitanja. "Kako se zove vaa organizacija?" "Ne pripadam nikakvoj organizaciji", odvrati mu ona po stoti put. "Snala vas je ozbiljna nevolja", ree on. "Jeste li svesni toga?" "Zahtevam advokata." "Advokata neete dobiti." "Imam pravo na to", pobuni se ona. "Proigrali ste svoja prava u Ulici Lord", ree on. "A sada mi navedite imena svojih saveznika." "Nemam nikakve saveznike, prokleti da ste." Govorila je sebi da se smiri, ali u njenom telu je bilo sve vie adrenalina. I on je toga bio svestan. Ni trenutka nije skidao svoje zmijske oi s nje. Nije prestajao da je posmatra i da postavlja ista stara pitanja, navijajui je poput opruge dok nije bila spremna da zavriti. "A crnac...", ree on. "I on pripada istoj organizaciji. "Ne. Ne, on nita ne zna." "Znai priznajete da postoji organizacija." "Ja to nisam rekla." "Upravo ste to priznali." "Stavljate mi rei u usta." A onda je ponovo postao oporo uljudan: "Molim vas... govorite u svoje ime." "Nemam ta da kaem." "Imamo svedoke koji e posvedoiti da ste vi i crnac..." "Prestanite tako da ga nazivate." "Da ste se vi i crnac nalazili u srcu pobune. Ko vas snabdeva hemijskim orujem?" "Ne budite smeni", ree ona. "Da, tako je. Vi ste smeni." Oseala je kako crveni i kako joj se oi pune suzama. Prokletstvo, nee mu pruiti zadovoljstvo da je vidi kako plae. Mora da je osetio njenu reenost, pa je napustio taj pravac ispitivanja i pokuao s drugim. "Recite mi neto o ifri", ree on. To ju je do kraja sludilo. "Kakvoj ifri?" On iz depa na sakou izvadi Miminu knjigu i poloi je na sto izmeu njih, spustivi svoju krupnu, bledunjavu aku preko nje, stavljajui joj time do znanja u ijem se ona vlasnitvu trenutno nalazi. "A ta je ovo?" upita on. "Knjiga..." "Nisam ja ba takva budala kakvom me vi smatrate." "Ne smatram vas budalom", ree ona, "Opasni ste i plaim vas se." Ali odgovori: "To je, zaista, knjiga bajki." On otvori i stade da je prelistava. "Znate nemaki?" "Neto malo. Ta je knjiga poklon. Dobila sam je od bake." Zastao je tu i tamo, da na brzinu pregleda ilustracije. Kod jedne se zadrao - ilustracije zmaja, ije su krljuti sijale u pononoj umi - pre no to je nastavio dalje. "Nadam se da vam je jasno da e, to mi vie laete, po vas biti gore."

Ovu pretnju nije udostojila odgovora. "Rastrgnuu ovu vau knjiicu na delie..." ree on. "Molim vas, nemojte..." Znala je da je njenu zabrinutost protumaio kao potvrdu krivice, ali nije mogla drugaije. "Stranu po stranu", nastavi on. "Re po re, ako budem morao." "Niega nema u njoj", ostade ona uporna. "To je obina knjiga i pripada meni." "To je dokaz", ispravi je on. "Ona neto znai." "...bajke..." "elim da saznam ta." Oborila je glavu, kako mu ne bi dozvolila da uiva u njenom bolu. On ustade. "Nemojte otii, molim vas", ree on, kao da je mogla da bira. "Idem da porazgovaram sa vaim prijateljem crncem. Drutvo mu prave najbolja dvojica u gradu..." zatim zastade kako bi joj pruio dovoljno vremena da shvati poruku, "...ubeen sam da je do sada ve spreman da mi odgovori na pitanja. Odmah se vraam." Ona prekri akom usta kako ne bi poela da ga preklinje da joj poveruje. Od toga ne bi imala nikakve koristi. Pokucao je na vrata. Neko ih otklujua; on izie u hodnik. Za njim ponovo zakljuae vrata. Ona sede za sto na nekoliko minuta i pokua da pronae smisao u oseanju koje kao da joj je stezalo dunik i suavalo vidokrug, ostavljajui je bez daha, i slepu za sve ostalo osim za oseanje na njegove oi. Nikada u ivotu nije osetila nita slino. Prolo je izvesno vreme pre no to je shvatila da je to mrnja. 3. TAKO BLIZU, TAKO DALEKO 1. Odjeci koje je Kamel pominjao jo su glasno i jasno odzvanjali Ulicom Tuge kada su, predvee, Kal i njegovi putnici tamo stigli. Apolini je preputeno da, uz pomo istrgnutih stranica poreanih nalik na karte za igranje po podu u gornjoj sobi, odredi gde se ilim trenutno nalazi. Kalovom neupuenom oku inilo se da ona to radi gotovo isto onako kao to je njegova majka birala konje na godinjem derbiju, kada bi sebi dozvolila da se kladi, zatvorenih oiju i pomou pribadae. Preostalo mu je samo da se nada da je Apolinin nain bio pouzdaniji; Elena Muni nikada u ivotu nije se kladila na pobednika. Negde na polovini izbila je svaa, kada je Apolina - koja kao da je zapala u neku vrstu transa - ispljunula na pod gomilu koica. Fredi neto prazno primeti, a Apolina istog asa otvori oi. "Hoete li biti mirni, do avola?" upita ona. "Ovo je krvavo teak posao." "Nije mudro upotrebljavati Didije", primeti on. "Nisu pouzdani." "eli da preuzme?" izazivala ga je ona. "Zna i sama da nisam vet u tome." "Onda dri jezik za zubima", sreza ona. "I ostavi me na miru, hoe li? Odlazi! Ona ustade i stade da ga gura prema vratima. "Hajde izlazite odavde. Svi." Oni se povukoe na odmorite, gde Fredi nastavi da se ali. "Ta je ena lenja", ree on. "Liliji nije bilo potrebno voe." "Jedna je Lilija", ree Nimrod, spustivi se na najgornji stepenik, i dalje umotan u svoju dronjavu koulju. "Pusti je da to obavi na svoj nain, molim te? Nije ona glupa." Fredi pokua da privue Kala na svoju stranu. "Ja ne pripadam tim ljudima", bunio se on. "Sve je to jedna uasna greka. Ja nisam lopov." "ime se onda bavi?" "Ja sam brija. A ti?" "Radim u osiguravajuem drutvu." Izgledalo mu je udno da razmilja o tome; o svom stolu, o formularima nagomilanim na posluavniku; o vrljotinama koje je ostavio na upijau. To je bio jedan sasvim drugi svet.

Vrata spavae sobe se otvorie. Na njima je stajala Apolina sa jednom od stranica mape u ruci. "I?" prvi izusti Fredi. Ona Kalu predade list. "Pronala sam ga", ree. 2. Trag odjeka odveo ih je preko Merzija, kroz Birkenhed, pa preko brda Irbi, u blizinu Turstaston Komona. Kal uopte nije poznavao tu oblast i veoma se iznenadio to se naao u seoskoj sredini na samo nekoliko koraka od centra grada. Kruili su unaokolo; Apolina je sedela na mestu suvozaa, zatvorenih oiju, dok na kraju nije objavila. "Ovde je. Zaustavi." Kal zakoi. Velika zgrada pred koju su stigli bila je u mraku, iako je na prilazu bilo parkirano nekoliko besnih automobila. Izioe iz kola, preskoie zid i prioe zgradi. "Tu smo", izjavi Apolina. "Gotovo da mogu namrisati tkanje." Kal i Fredi dva puta obioe oko cele zgrade, traei ulaz koji nije bio zakljuan, i pri drugom obilasku pronaoe prozor koji je bio suvie mali da se kroz njega provue odrasla osoba, ali sasvim dovoljan za Nimroda. "Polako, samo polako", savetovao je Kal, dok je Nimroda podizao do otvora. "ekaemo ispred prednjih vrata." "Kako emo postupiti?" raspitivao se Kamel. "Ulazimo. Uzimamo ilim. Iskradamo se", odvrati Kal. Zau se prigueni udar kada je Nimrod skoio ili stropotao se sa prozorske daske na drugu stranu. Saekali su trenutak. Nikakav se vie zvuk nije uo, pa su se vratili do prednje strane kue i ostali da ekaju u mraku. Proao je jedan minut; pa jo jedan, i jo jedan. Vrata se konano otvorie, a na njima je stajao Nimrod koji je sav sijao od sree. "Izgubio sam se", proaputa on. Uvukoe se unutra. I prizemlje i gornji spratovi bili su u mraku, ali u toj tami nije bilo nieg smirujueg. Vazduh je bio uzburkan, kao da praina nije mogla nikako da se slegne. "Mislim da ovde nema nikoga", ree Fredi, krenuvi ka podnoju stepenita. "Nije tano", proaputa Kal. Uopte nije sumnjao odakle potie ona jeza u vazduhu. Fredi ne obrati panju na njegove rei. Ve se bio popeo uz dva do tri stepenika. Kalu proe kroz glavu da njegovo ludo neobaziranje na opasnost, koje je nema sumnje trebalo da ga iskupi za kukaviko ponaanje u Ulici Koija, nikome nee biti od koristi. Ali Apolina je ve krenula za Fredijem uz stepenice, ostavivi Kala i Nimroda da ispitaju prizemlje. Put kojim su krenuli pokazao se ubistvenim; poto je bio mnogo manji, Nimrod ga je savla ivao s mnogo manje napora nego Kal. "Poli je u pravu", proaputa Nimrod dok su ili iz sobe u sobu. "Tkanje je ovde. Oseam ga." Oseao ga je i Kal; ve pri samoj pomisli da je Fuga blizu, on oseti kako mu se hrabrost vraa. Ovaj put nee se sam suprotstaviti edvelu. Imao je saveznike, koji su posedovali razne moi, a i element iznenaenja bio je na njihovoj strani. Uz malo sree mogli bi ukrasti Prodavcu plen ispred nosa. Ali u tom asu prolomi se krik sa gornjeg odmorita. To je nema sumnje bio Fredi; glas mu je bio priguen. U narednom trenutku do njih dopre zvuk tela koje se kotrlja niz stepenice od ega im se prevrnue stomaci. Bili su unutra samo dva miuta, a igra je ve poela. Nimrod je odmah krenuo nazad putem kojim su doli, oigledno sasvim ravnoduan prema posledicama. Kal ga je sledio, ali je u mraku naleteo na sto, iji je oak pronaao njegove slabine. Dok se ispravljao, drei se za testise, zau Imakolatin glas. inilo se da njen apat dopire iz svih pravaca odjednom, kao da se nalazila u samim zidovima. "Vidovnjaci..." ree ona. Narednog trenutka osetio je ledeni vazduh na licu. Prepoznao je opori smrad koji je on

doneo, seao ga se jo od one noi provedene u kanjonima ubreta pored reke. Bio je to smrad trulei - trulei sestara - a sa njim dopre i turobna svetlost koja mu omogui da se snae u sobi u kojoj se nalazio. Od Nimroda nije bilo ni traga; odmakao je napred i ve je sigurno bio u hodniku, odakle je svetlost dopirala. U tom trenutku Kal zau njegov krik. Svetlost zatreperi. Krik uminu. Vetar je postao ledeniji kada su sestre pole u potragu za novim rtvama. Morao se sakriti; i to brzo. Ne skidajui oi sa prolaza ispred sebe, niz koji se svetlost slivala, on krenu unatrake prema jedinim vratima kroz koja je mogao izii. Prostorija u koju je kroio bila je kuhinja i u njoj nije bilo nijednog mesta gde bi se mogao sakriti. Beika ga je bolela dok se kretao ka stranjim vratima. Bila su zakljuana. Klju nije bio u bravi. Dok je u njemu rasla panika, osvrnuo se prema kuhinjskim vratima. Magdalena je lebdela kroz sobu koju je upravo ostavio za sobom, a slepa glava joj se klatila napred nazad dok je pretraivala vazduh ne bi li otkrila trag toplote to ga za sobom ostavlja ljudsko telo. inilo mu se da ve osea njene prste na svom vratu; njene usne na svojim usnama. On oajniki stade pogledom ponovo da pretrauje kuhinju, i pogled mu se ozari kada ugleda friider. Dok se Magdalena pribliavala kuhinji, on ode do friidera i otvori vrata. Prema njemu poe da kulja ledeni vazduh. irom je otvorio vrata i izloio se hladnoi. Magdalena se sada nalazila na kuhinjskom pragu, ostavljajui za sobom otrovni trag mleka koje joj je kapalo iz grudi. Tu je ostala da lebdi kao da nije bila sigurna da li je osetila ivot ili ne. Kal je stajao potpuno nepokretan, molei se da hladni vazduh prikrije njegovu toplotu. Miii su ve poeli da mu se gre, a potreba da mokri postala je gotovo nepodnoljiva. Ona je i dalje tamo nepomino stajala; jedino je prinela aku svom neprestano nadutom stomaku kako bi pomilovala ono to se u njemu nalazilo. A onda, iz druge sobe, zau promukli Hagin glas. "Sestro..." proaputa ova. Pribliavala se. Bio je izgubljen ako ona ue. Magdalena zakorai dublje u kuhinju, i sa uasnom namerom okrenu glavu u njegovom pravcu. Zatim je dolebdela jo malo blie. Kal zadra dah. To stvorenje sada se nalazilo na svega dve jarde od njega, dok mu se glava i dalje klatila napred-nazad na vratu od sluzi etera. Kapi gorkog mleka poletee prema njemu i poprskae ga po licu. Neto je osetila, u to nije bilo sumnje, ali zbunjivao ju je hladan vazduh. On stegnu vilicu kako bi spreio cvokotanje, molei se da joj neto odvue panju. Kroz otvorena vrata pade Hagina senka. "Sestro? ponovi ona. "Jesmo li same?" Magdalenina glava krenu napred, a vrat joj postade groteskno dugaak i tanak, dok joj se slepo lice nije nalo na stopu od Kalovog. Jedva se uzdravao da ne potri. A onda, kao da se odluila. Okrenula se prema vratima. "Same smo", odvrati ona i povue se nazad ka sestri. Bio je ubeen da je sve vreme dok se povlaila razmiljala o tome da li je dobro postupila, i umiljao je da e ponovo krenuti u potragu za njim. Ali ona nestade kroz kuhinjska vrata i njih dve odoe da nagde drugde nastave zapoeti posao. Saekao je itav minut dok i poslednje fosforoscentno svetlucanje koje su isputale nije izbledelo. A onda, borei se za vazduh, udalji se od friidera. Odozdo zau povike. Stresao se i od same pomisli na to kakva je urka tamo bila u toku. Stresao se jo jednom kada je shvatio da je ostao sam. 4. KRENJE ZAKONA 1. Suzana uopte nije sumnjala da je to ula Drihoov glas koji se prolomio u znak neartikulisane pobune. Taj ju je krik trgnuo iz mranog raspoloenja koje ju je obuzelo posle Hobartovog odlaska. U tili as nala se kod vrata i poela da lupa po njima. "ta se to dogaa?" upita ona. Straar s druge strane joj ne odgovori; do nje dopre samo jo jedan srceparajui Derihov krik. ta li mu to rade?

Ceo ivot proivela je u Engleskoj i nikada nije imala posla s zakonom - smatrala ga je prilino zdravom ivotinjom. Ali sada se nala u njegovoj utrobi i uvidela je da je truo; veoma truo. Ponovo je poela da lupa po vratima, ali opet bez uspeha. Suze nemoi poee da joj peku sinuse i oi. Oslonila se leima o vrata i pokuala da prigui jecaje akom, ali u tome nije uspela. Svesna da ju je straar u hodniku mogao uti kako tuguje, ona krenu ka suprotnom kraju elije, ali neto je zaustavi na pola puta. Zamagljeni pogled pade joj na nadlanicu kojom je otrala suze i vide da one vie uopte ne lie na suze. Bile su gotovo srebrne; i jo dok ih je posmatrala poele su da se rasprskavaju u siune kugle svetlosti. To je moda poticalo iz jedne od pria u Miminoj knjizi: iz prie o eni koja je lila ive suze. Samo ovo nije bila bajka. Ali ta vizija je bila nekako stvarnija i od betonskih zidova koji su joj onemoguavali izlazak; stvarnija ak i od bola koji joj je naterao suze u oi. Isplakivala je menstrum. Nije osetila njegovo komeanje u sebi jo od dogaaja u Skladitu kada je kleala pored Kala, a stvari su se od tada odvijale takvom brzinom da gotovo uopte nije razmiljala o njemu. Ali sada je ponovo osetila tu bujicu, te ju preplavi talas oduevljenja. Negde dalje niz hodnik, Deriho ponovo kriknu, a u odgovor na to, menstrum, sjajan do zaslepljenosti, ispuni do kraja njeno krhko telo. Nesposobna da se obuzda, ona zavrita, a potok sjaja pretvori se u bujicu koja joj je izvirala iz oiju i nozdrva, i slivala se izmeu nogu. Pogled joj pade na stolicu na kojoj je sedeo Hobart i ova istog asa polete ka udaljenom zidu, udarivi u betonski zid kao da panino eli da pobegne to dalje od nje. Za stolicom krenu i sto i razbi se u paramparad. Ispred vrata zau vritanje, zaprepatene glasove. Nije marila. Njena svest as se nalazila u bujici, a as izvan nje, dok joj je pogled hitao do ivice do koje se protezao menstrum, odakle se osvrtala sama na sebe, razrogaenih oiju, osmehom stvarajui reku. Gledala je i sa tavanice, do koje se njeno teno bie popelo u obliku pene. Iza nje su otkljuavali vrata. Pomislila je kako e ui sa batinama. Ti me se ljudi plae. A i imaju razloga za to. Ja sam njihov neprijatelj, a oni su moj. Okrenula se. Policajac na vratima izgledao je tako jadan i krak, u izmama i sa dugmetima koji su otkrivali slabia koji udi za snagom. On se zabezeknu nad prizorom pred sobom nametajem pretvorenim u iverje, svetlou koja igra po zidovima. A onda se menstrum usmeri ka njemu. Sledila ga je dok se budio, dok je odbacivao oveka u stranu. Delii njene svesti vukli su se za njom, zgrabili su mu batinu iz ake i razbili je u paramparad; ostali delii pohitali su ispred njenog fizikog tela, prevrui okove, zavirivajui ispod vrata, uzvikivajui Derihoovo ime... 2. Hobart nije bio zadovoljan rezultatima ispitivanja osumnjienog mukarca. ovek je bio ili imbecil ili prokleto dobar glumac - as je na njegova pitanja odgovarao novim pitanjima, a as je govorio u zagonetkama. Izgubio je nadu da e uspeti da urazumi zatvorenika, pa ga je ostavio u drutvu Laverika i Bojsa, dvojice svojih najboljih ljudi. Oni e ga uskoro naterati da ispljune istinu zajedno sa zubima. Gore, za svojim stolom, upravo je poeo podrobnije da razgleda knjigu ifara kada zau lomljavu odozdo. Potom je Peterson, policajac koga je ostavio da uva enu, poeo da vriti. Poao je da ispita stvar i upravo se sputao niz stepenice kada je osetio neodoljivu potrebu da isprazni beiku; dok je silazio bol se pretvorio u agoniju. Nije hteo da dozvoli da mu to uspori silazak, ali kada je stigao do kraja stepenita, bio je gotovo dvostruko iri. Peterson je sedeo u uglu prolaza, sa licem zagnjurenim u ake. Vrata elije bila su otvorena. "Ustani, ovee!" naredi mu Hobart, ali policajac samo nastavi da jeca poput deteta. Hobart ga ostavi i ode dalje. 3. Bojs je primetio da se izraz zatvorenikovog lica menja trenutak pre no to su se vrata elije s treskom otvorila i umalo nije doiveo srani udar kada je na njemu u tom asu ugledao iroki

osmeh, a samo as ranije ono se kupalo u znoju usled pretrpljeonog maltretiranja. Upravo se spremao da ga s tim osmehom poalje na drugi svet kada je uo Laverika, koji je u suprotnom uglu prostorije uivao u pu-pauzi, kako kae: "Isuse boe", i narednog trenutka... ta se dogodilo u tom narednom trenutku? Prvo su se vrata zatresla kao da sa druge strane eka zemljotres; zatim je Laverik ispustio cigaretu i ustao, a Bojs je, iznenada se osetivi bolestan kao pas, posegnuo za osumnjienim u elji da ga upotebhi kao taoca protiv onoga, ta god to bilo, to je lupalo na vrata. Zakasnio je. Vrata su se irom otvorila, a kroz njih se unutra izlio sjaj; Bojs je osetio kako mu telo postaje sve slabije tako da se umalo nije sruio. Trenutak kasnije neto ga je poduhvatilo i stalo da ga vrti na petama. Nije mogao da se oslobodi tog zagrljaja. Jedino je mogao da vriti dok se hladna sila ulivala u njega kroz svaku rupu na njegovom telu. A onda, isto onako iznenada kao to ga je to neto epalo, tako ga je i pustilo. On tresnu o pod elije upravo u trenutku kada neka ena, za koju je istovremeno mislio i da je naga i obuena, proe kroz vrata. I Laverik ju je video, i neto je vikao, to je zujanje u Bojsovim uima - kao da mu je glava zaronjena u reku - priguilo. Jedino je jo u snovima znao da iskusi ovoliki strah kao sada kada je ugledao tu enu. Njegov um se napinjao da se priseti obreda zatite protiv slinih uasa, obreda koji je znao jo pre no to je postao svestan svog imena. Znao je da mora biti brz. Um samo to mu nije bio ispran. Suzanin pogled se samo na trenutak zadrao na muiteljima - Deriho je bio taj zbog koga je brinula. Lice mu je bilo ranjavo i podbulo od mnogobrojnih udaraca, ali smeilo se svome spasiocu. "Pouri", ree ona, pruivi mu ruku. On ustade, ali joj ne prie. I on se plai, pomisli ona. Ili ako se ne plai, onda bar osea potovanje. "Moramo poi..." On klimnu. Vratila se u hodnik, uverena da e on da je sledi. Za svega nekoliko minuta, poto je menstrum potekao njome, poela je da uspostavlja izvesnu kontrolu nad njim, poput mlade koja ui da poputa i stee dizgine. Sada, po naputanju elije, ona putem uma pozva protok energije da je sledi i on to uini. Bila je zadovoljna to je slua, jer kada se uputila du hodnika, na njegovom suprotnom kraju pojavio se Hobart. Njenog samopouzdanja istog asa nestade, ali i sam pogled na nju - ili na ono to je on video umesto nje - bio je dovoljan da ga zaustavi. Kao da nije verovao svojim oima, jer je divlje vrteo glavom. Povrativi samopouzdanje, ona krenu ka njemu. Iznad njene glave svetla su se besomuno vrtela. Betonski zidovi su pucali pri samom dodiru njenih prstiju pa se inilo da bi uz malo napora mogla i da ih srui. Pomisao na to natera je da se nasmeje. Hobart nije mogao da podnese zvuk njenog smeha. Povukao se i potravi uz stepenite nestao. Niko im se vie nije suprotstavio dok su beali. Popeli su se stepenicama i proli kroz naprasno ispranjenu kancelariju. I od samog njenog prisustva gomile hartije dizale su se uvis, a zatim se zavojito sputale oko nje nalik na bezbroj konfeta. (Venala sam se sa samom sobom, objavi njen um). Zatim je prola kroz mnoga vrata i izila u vee, a Deriho ju je pratio na pristojnoj udaljenosti. Nije joj zahvalio. Samo je kazao: "Ti moe da pronae ilim." "Ne znam kako." "Pusti da ti menstrum pokae", ree joj on. Odgovor joj se uini nesuvislim, dok on ne isprui aku, sa dlanom okrenutim nagore: "Nikada nisam video da je menstrum u nekome toliko jak", izjavi on. "Ti si u stanju da pronae Fugu. Ona i ja..." Nije morao da zavri reenicu; razumela je. On i ilim bili su sazdani od iste tvari; tkanje je bilo istkano, i obrnuto. Ona ga uhvati za ruku. U zgradi iza njih poee da zvone alarmni ureaji, ali znala je da nee krenuti za njom: bar ne za sada. Derihoovo lice grilo se od bola. Njen mu dodir nije prijao. Ali u njenoj glavi linije sile stale su da se uvijaju i meusobno pribliavaju. Pojavie se slike neke kue i sobe. I da, ilima, kako lei u svom sjaju pred gladnim oima. Linije se uvrnue; i druge slike borile su se za malo njene panje. Je li to videla mnogo prolivene krvi na podu?; i Kala kako se okliznuo na njoj?

Ona pusti Derihoovu aku. On je stisnu u pesnicu. "I?" upita on. Pre no to je stigla da odgovori, jedna patrolna kola kripei uletee u dvorite. Vozaev ortak, upozoren zvonjavom alarma, ve je izlazio iz njih, naredivi beguncima da stanu. On krenu ka njima, ali menstrum baci prema njemu jedan sablasni zrak koji ga pokopi i izbaci na ulicu. Voza izlete iz kola i potra prema sigurnosti cigala i maltera, ostavivi vozilo na milost i nemilost. "Knjiga", ree Suzana dok se smetala na vozaevo sedite. "Moja knjiga je jo kod Hobarta." "Nemamo vremena da se vratimo", ree Deriho. Lako je to bilo rei. Oseala je bol i pri samoj pomisli da mora ostaviti Mimin poklon u Hobartovim rukama. Ali ako se vrati, moe izgubiti dragoceno vreme i ostati bez ilima. Nije imala izbora; morae knjigu ostaviti kod njega. udno, ali znala je da je kod njega na sigurnom. 4. Hobart se povukao u toalet i ispraznio beiku pre no to je napunio pantalone, a zatim je iziao da se suoi sa haosom koji je ovaj tab, u kome je inae vladao red, pretvorio u bojno polje. Obavestili su ga da su osumnjieni pobegli patrolnim kolima. To je bilo uteno. Vozilo e lako pratiti. Problem nije bio u tome da ih ponovo nau, ve da ih savladaju. ena je bila u stanju da izaziva halucinacije; kakve je jo moi mogla da upotrebi ako se nae u kripcu? Sa ovim, i jo desetak slinih pitanja koja su mu se motala po glavi, on sie da potrai Leverika i Bojsa. Nekolicina se motala oko vrata elije, oigledno ne elei da ue. Pobila ih je, pomisli on, gotovo zadovoljan to je cena odjednom tako porasla. Ali kada je stigao do vrata nije osetio miris krvi, ve smrad izmeta. Levrik i Bojs skinuli su uniforme, i od glave do pete namazali se proizvodom vlastitih creva. Sada su puzili unaokolo poput ivotinja, cerei se od uveta do uveta, oigledno zadovoljni sami sobom. "Blagi boe", izusti Hobart. Zauvi glas gospodara Laverik podie pogled i pokua da oblikuje neko objanjenje. Ali tom zadatku vie nije bio dorastao. Zato je otpuzao u ugao i sakrio glavu. "Najbolje da ih operete crevom", obrati se Hobart jednom od policajaca. "Ne moemo dozvoliti da ih ene vide ovakve." "ta se dogodilo, gospodine?" upita ga ovek. "Jo ne znam." Iz elije u kojoj su drali enu, pojavi se Peterson, lica umrljanog od suza. Peterson pokua da objasni ta se dogodilo. "Ona je opsednuta, gospodine", ree on. "Otvorio sam vrata i video kako se nametaj sam razbija o zidove." "Zadri svoju histeriju za sebe", ree Hobart. "Kunem se, gospodine", pobuni se Peterson. "Kunem se. A onda i ta svetlost..." "Grei, Petersone! Nita ti nisi video!" Hobart se okrenu prema ostalim posmatraima. "Ako iko od vas izlane makar i jednu jedinu re o ovome, pojee neto gore no to je govno. Jeste li razumeli?" Svi nemo klimnue. "A ta emo s njima?" upita neko, bacivi pogled prema eliji. "Ve sam vam rekao. Izribajte ih i odvedite kui." "Ali oni su poput dece", primeti neko. "Nisu moja deca", odvrati Hobart i poe da se penje stepenicama do kancelarije u kojoj je mogao na miru da sedi i razgleda slike iz one knjige. 5. PRAG

1. "Kakva je to pometnja?" eleo je da zna van Nikerk. edvel mu uputi jedan od svojih osmeha. Iako je bio nervozan zbog ovog upada na aukciju, ipak je gledao kako da ga iskoristi da jo vie zagreje svoje potencijalne kupce. "Pokuaj da se ukrade ilim..." odvrati on. "Ko je to pokuao?" upita gospoa A. edvel pokaza na ivicu ilima. "Kao to ste ve verovatno primetili, tamo nedostaje pare tkanja", priznade on. "Malo, ali u tamonjim vorovima krila se nekolicina stanovnika Fuge." Posmatrao je lica kupaca dok je ovo govorio. Potpuno ih je hipnotisao svojom priom, jer su oajniki traili neku potvrdu za svoje snove. "I onda su doli ovamo?" upita Noris. "Da, jesu." "Da ih vidim", zatrai kralj hamburgera, "ako su ovde, dajte da ih vidimo." edvel napravi pauzu pre no to odgovori. "Moda jednog", ree on. Bio je spreman na ovaj zahtev, i ve se dogovorio sa Imakolatom kojeg zatvorenika e pokazati. On otvori vrata i Nimrod, koga je Hag pustila iz zagrljaja, polete na ilim. ta god da su kupci oekivali da vide, to sigurno nije bilo jedno nago dete. "ta je ovo?" frknu Rahimzadeh. "Smatrate li nas za budale?" Nimrod podie pogled sa ilima pod svojim nogama ka zbunjenim licima oko sebe. Nema sumnje da bi im rado kazao da nisu u pravu, ali Imakolata se pozabavila njegovim jezikom tako da sada nije iz njega mogao da izvue ni glasa. "Ovo je jedan od Vidovnjaka", objasni edvel. "Pa, to je dete", primeti Margarita Pirs, glasom koji je odavao izvesnu nenost. "Jadno dete." Nimrod se zagleda u tu enu: nije loa, ima velike grudi, pomisli on. "Nije on dete", ree Imakolata. Uvukla se u sobu neprimeena; sada se sve oi okrenue prema njoj. Svi se zagledae u nju osim Margarite koja je i dalje posmatrala Nimroda. "Pojedini Vidovnjaci su u stanju da menjaju oblije." "Ovako?" upita van Nikerk. "Svakako." "ta to pokuavate da nam utrapite, edvele?" Javi se Noris. "Ne verujem ja ni u..." "Zavei", prekinu ga edvel. Noris je od oka zanemeo; mnogo je mesa prolo kroz mainu od kada je neko poslednji put s njim tako razgovarao. "Imakolata moe da raisti ovaj zanos, ree on, pustivi re da visi u vazduhu poput ljubavne izjave. Nimrod vide kako vraara ukrta palac i srednji prst kroz koje, uz otro uvlaenje vazduha, nonalantno provue zanos za menjanje oblika. Drhtaj koji ga je protresao nije bio neprijatan; ionako se ve zamorio od ove detinje koe bez ijedne dlake. Osetio je kako mu se kolena tresu, zatim pade licem na ilim. Oko sebe je uo zadivljeni apat koji je postajao sve glasniji i izraavao vee zaprepaenje to se iluzija vie raspadala. Imakolata nije bila ba nena u obnavljanju njegove anatomije. Trzao se sve vreme dok se odvijao preobraaj u njegovom telu. Ali doao je i onaj slastan trenutak u tom uurbanom otkrivanju, kada je osetio kako mu se ponovo sputaju testisi. A zatim mu se izduila i mukost da bi zapoela druga etapa rasta; osetio je peckanje po koi kada po stomaku i leima poee da mu izbijaju dlake. Konano kroz masku nevinosti prodre njegovo pravo lice i tako on ponovo postade sa testisima i svim ostalim - ono to jeste. edvel baci pogled na stvorenje koje je lealo na ilimu; koa mu je bila plavkasta, a oi zlatne; a potom pogleda kupce. Ova predstava je sigurno udvostruila cenu koju e ponuditi za ilim. U ovom telu koje je dahtalo krila se magija; magija koja je bila stvarnija i udno oaravajua ak i vie no to je on sam pretpostavljao. "Bili ste krajnje jasni", ree Noris ravnoduno. "Preimo na cifre."

edvel se sloi. "Moda bi bilo bolje da ukoni naeg gosta?" obrati se on Imakolati, ali pre no to je uspela i da se pokrene, Nimrod je ustao i naao se na kolenima pred Margaritom Pirs, obasuvi joj lanke poljupcima. Ovo uzbueno ali nemo preklinjanje nije prolo nezapaeno. ena isprui ruku da dodirne Nimrodovu gustu kosu. "Ostavite ga sa mnom", ree ona Imakolati. "Zato da ne?" pristade edvel. "Neka gleda..." Vraara promrmlja neto u znak neslaganja. "Nema nieg loeg u tome", primeti edvel. "Mogu s njim izii na kraj." Imakolata se povue. "A sada..." poe Prodavac. "Da krenemo ponovo sa ponudama?" 2. Negde na pola puta izmeu kuhinje i podnoja Kal se priseti da nije naoruan. urno se vratio u kuhinju i stao da pretura po ladicama dok nije naao jedan novi no. Iako je sumnjao da su eterina tela sestara osetljiva na obinu otricu, teina noa u aci pruila mu je izvesnu utehu. Kada je krenuo uz stepenice okliznuo se na krv; bila je ista srea to je mahinalno ispruivi ruku dohvatio ogradu i izbegao pad. Opsovao je u sebi zbog vlastite nespretnosti, a preostale stepenice preao je mnogo sporije. Iako na gornjem spratu nije bilo ni traga od svetlosti koju su sestre zraile, znao je da su u blizini. Iako uplaen, nastavio je dalje, jer ga je na to teralo uverenje da e, bez obzira na uase koji ga ekaju, pronai naina da ubije edvela. Ako bude morao ak i vlastitim akama da mu raspori grlo, on e to uiniti. Prdavac je slomio srce njegovom ocu, a to je bio zloin koji je zahtevao smrtnu presudu. Na vrhu stepenita zauo je neki zvuk; ili bolje rei nekoliko zvukova: poviene ljudske glasove koji su se prepirali. On obrati panju na ono to su govorili. Nije u pitanju bila nikakva prepirka. Nadmetali su se; edvelov glas se izdvajao, on je vodio nadmetanje. Pod okriljem buke Kal skliznu preko odmorita i stie do prvih od nekoliko vrata koja se pojavie pred njim. On ih oprezno otvori i ue. Ta mala soba bila je prazna, ali su vrata koja su vodila u susednu prostoriju bila odkrinuta i kroz njih je dopirala svetlost. Ostavivi vrata prema odmoritu otvorena, u sluaju da se mora brzo povui, on se odunja do drugih vrata i proviri kroz njih. Na podu su leali Fredi i Apolina; nigde ni traga od Nimroda. Osmotrio je senke kako bi se uverio da ne skrivaju zbogomie. Zatim je otvorio vrata. Nove ponude su letele jedna za drugom i zbrka koju su stvarale priguivala je zvuke to ih je izazvao kreui se ka mestu na kome su leali zatvorenici. Bili su veoma mirni, usta su im bila zapuena krpama od neke prozrane tvari, oi sklopljene. Oigledno je ona krv na stepenitu poticala od Fredija; njegovo su telo sestre dosta izmrcvarile, a lice mu je bilo izrovaeno od njihovih prstiju. Ali najdublju ranu imao je izmeu rebara, i ona je poticala od njegovih vlastitih makazica. Jo su virile iz njega. Kal skide povez koji je Frediju bio obmotan oko usta, a ovaj stade da mu puzi po akama poput gomire crva; iz usta ranjenog oveka dopre slabaan dah. Ali on i dalje nije dolazio svesti. Zatim to isto uini i sa Apolinom. U njoj je bilo vie ivota - poela je da jei kao da se budi. U susednoj sobi nadmetanje je postajalo sve ee; buka koju su stvarali otkrivala je da je umean vei broj potencijalnih kupaca. Kako se uopte mogao nadati da e moi sve to da prekine kada su svi bili na edvelovoj strani, a on je bio sam? Fredi se pored njega pokrenu. Kapci mu zatreperie i otvorie se, ali skrivali su sasvim malo ivota. "Kale..." pokuao je da izgovori. Re je vie oblikovao usnama nego to ju je izgovorio. Kal se nagnu blie njemu i obgrli njegovo ledeno, drhtavo telo. "Ovde sam, Fredi", ree on. Fredi ponovo pokua neto da kae. "...gotovo..." izusti on.

Kal pojaa stisak, kao da e time spreiti ivot da iz njega istekne. Ali to ne bi moglo da uini ni stotinu ruku; njegov je ivot suvie udeo za nekim drugim mestima. Pa ipak, Kal ne izdra da ne kae: "Ne idi." ovek jedva primetno zatrese glavom. "...gotovo..." ponovi on, "... gotovo..." I ovo to je rekao bilo je izgleda prenaporno za njega. Drhtanje prestade. "Fredi..." Kal prinese prste ovekovim usnama, ali ne oseti dah. Dok je zurio u to bezizraajno lice, Apolina ga epa za aku. I ona je bila hladna. Pogledom je pokazivala na neto u pravcu tavanice i on podie oi ka njoj. Imakolata je lebdela priljubljena uz tavanicu i zurila odozgo u njega. Sve vreme je bila tamo, uivajui u njegovoj tuzi i bespomonosti. Uzvik uasa pobegao mu je sa usana pre no to je uspeo da ga potisne, a ona se u tom trenutku obruila, svojom tamom posegnuvi za njim. Meutim, ovaj put mu je njegova nespretnost bila od pomoi, jer je posrnuo unazad pre no to su njene kande uspele da ga epaju. Vrata iza njega poee da se otvaraju pod njegovom teinom i on grunu kroz njih, dobivi na brzini usled uasa koji je osetio pri pomisli na njen dodir. "ta je ovo?" Te rei izgovorio je edvel. Kal je uleteo u sobu u kojoj se odravala aukcija. Prodavac se nalazio na jednom kraju sobe, dok su ostali, njih estoro, odeveni kao da su poli na veeru u Ric, stajali unaokolo. Imakolata se sigurno nee usuduti da ga ubije pred ovakvim skupom. Bar je za kratko bio poteen. On zatim spusti pogled ka podu i umalo ne vrisnu od radosti. Leao je na ilimu; njegovi osnova i potka golicali su mu dlanove. Je li to bio razlog to se odjednom osetio tako apsurdno bezbednim? kao da je sve ono to se pre toga dogodilo predstavljalo samo probu, a nagrada se sastojala u ovom slatkom sjedinjenju? "Izbacite ga odavde", ree jedan od kupaca. edvel koraknu prema njemu. "Miite se, gospodine Muni", ree Prodavac. "Imamo posla." Imam i ja, pomisli Kal i, dok se edvel pribliavao, izvue no iz depa i skoi na njega. Iza sebe zau Imakolatin krik. Na raspolaganju je imao svega nekoliko sekundi. Potegnu no na edvela koji se lako izmakao iako je bio krupan. Meu kupcima nastade pometnja i Kal pomisli da je ona posledica uasa, ali ne - bacivi pogled prema njima vide da su prodaju uzeli u svoje ruke, i da ponude izvikuju jedni drugima u lice. Prizor je bio komian, ali Kal nije imao vremena da im zapljeska, jer edvel poe da raskopava sako. Postava zasvetluca. "eli li neto?" upita. Dok je govorio krenuo je ka Kalu zaslepivi ga blistavim kaputom to mu je omoguilo da mu izbije no iz ruke. Poto ga je razoruao, pribegao je grubljoj taktici; pogodio je Kala kolenom u prepone usled ega ovaj klonu na pod. Ostao je da lei nekoliko sekundi, nesposoban da se pomeri, dok bol nije malo uminuo. Kroz izmaglicu svetlosti i munine uspeo je da raspozna Imakolatu koja ga je i dalje ekala na vratima. A iza nje, sestre. Toliko o ovom napadu. Bio je bez oruja i sam... Ali ne; nije bio sam. Nikada vie nee biti sam. Leao je na svetu, nije li tako? Na uspavanom svetu. U tkanju ispod njega skrivala su se, kada bi samo mogao da ih oslobodi, nebrojena uda. Ali kako? Verovatno su postojali zanosi koji su bili u stanju da uzburkaju Fugu i probude je iz njenog dremea, ali on nije znao nijedan. Jedino to je mogao da uini bilo je da poloi ake na ilim i proape: "Probudite se..." Da li je on to sebe zavaravao ili su vorovi ve poeli da podrhtavaju? Kao da su se tamonja bia bunila protiv stanja u kome su se nalazila, slina spavaima koji oajniki ele da se

probude znajui da je dan svanuo, ali nemona da se pokrenu. U tom je trenutku krajikom oka ugledao jednog kupca. Nema sumnje da je to bio jedan od Vidovnjaka, ali ga nije poznavao. Ili bar, nije ga znao u ovom obliju. "Nimrode?" promrmlja on. Stvorenje ga primeti i poe da puzi sa svog bezbednog mesta ka ivici ilima. Niko ga nije primetio. edvel se ve vratio meu kupce, pokuavajui da sprei da se aukcija pretvori u krvoprolie. Potpuno je zaboravio na Kala. "Jesi li to ti?" upita Kal. Nimrod klimnu, pokazujui na svoje grlo. "Ne moe da govori? Sranje!" Kal baci pogled prema vratima Imakolata je i dalje ekala. Bila je strpljiva poput leinara. "ilim..." poe Kal. "Moramo ga probuditi." Nimrod ga bledo pogleda. Zar ne razume ta ti govorim?" Pre no to je Nimrod mogao na bilo koji nain da mu odgovori, edvel je uspeo da umiri kupce i ve je objavljivao: "Krenuemo iz poetka." A zatim se obrati Imakolati: "Ukloni ubicu." Kalu je, u najboljem sluaju, preostalo nekoliko sekundi pre no to ga vraara lii ivota. Oajniki se osvrtao po sobi ne bi li pronaao neki nain da pobegne. U njoj je bilo nekoliko prozora i preko svih su bile navuene zavese. Ako bi uspeo da stigne do jednog od njih moda bi mogao da iskoi. ak i kada bi pri tom poginuo, takva smrt bi bila bolja od one koja ga eka u Imakolatinom zagrljaju. Ali pre no to je stigla do njega, on zastade. Pogled kojim ga je netremice posmatrala skrenu u stranu. Okrenula se ka edvelu i izgovorila samo jednu re: "... menstrum..." U tom trenutku susednom sobom, u kojoj su ostali Apolina i Fredi razli se svetlost koja potom proe kroz vrata i obasja ilim. Od njenog dodira boje kao da postae ivlje. A onda se promoli urlik besa - Hagin glas - koji dopre iz sobe i bi propraen novim rasipanjem svetlosti. Ti novi prizori i zvuci bili su dovoljni da se kupci ponovo uskomeaju. Jedan pojuri ka vratima - ili da vidi ta se deava ili da pobegne - i pade na lea, akama prekrivi oi i viui da je oslepeo. Niko mu ne pritee u pomo. Ostali se povukoe u suprotni kraj sobe, dok je pometnja na ovom kraju bivala sve ea. Na vratima se pojavi jedna prlika oko koje su se uvijale svetlucave niti. Kal ju je uprkos preobraaju smesta prepoznao. Bila je to Suzana. Teni vatromet protezao se nalik na vene preko njenih ruku i izbijao iz vrhova prstiju; plesao joj je po stomaku i grudima, isticao izmeu nogu i palio vazduh. Videvi je takvu, Kalu je bilo potrebno nekoliko sekundi da povrati glas i izrazi joj dobrodolicu, a za to vreme sestre su ve prole kroz vrata i dale se u poteru sa njom. Obe strane pretrpele su ozbiljne povrede u toj bici. Menstrum koji ju je obavijao nije bio u stanju da prikrije krvave rane na Suzaninom vratu i telu; i sestre-utvare zadobijale su mnogo rana iako verovatno nisu poznavale bol. Da li su se iscrpile ili ne, tek povukle su se kada je Imakolata podigla aku, prepustivi Suzanu svojoj ivoj sestri. "Zakasnila si", ree ona. "ekali smo te." "Ubij je", naredi edvel. Kal je pomno posmatrao izraz Suzaninog lica. Koliko god da se trudila nije mogla da prikrije iscrpljenost. Tada je, moda osetivi da je posmatra, pogledala u njegovom pravcu, i njihove su se oi srele; zatim je pogledom skliznula do njegovih aka koje su jo dlanovima bile poloene na tkanje. Da li mu je itala misli?, pitao se. Da li je shvatila da jedina nada koju su jo imali lei uspavana

pod njenim stopalima? Oi im se ponovo sretoe i Kal u njima proita da je shvatila. Tkanje pod njegovim prstima zatreperi kao da kroz njega prolazi slaba struja. On ne povue aku, ve dozvoli da ga energija iskoristi za im je i inae udela. Sada je on bio samo sudeonik u procesu: bio je deo kruga sile koja je isticala kroz Suzanina stopala, proticala kroz ilim, ulivala se u njegove dlanove i kroz njegove oi uprte u njene ponovo vraala k njoj. "Zaustavi ih..." povika edvel, nasluujui ta se dogaa, ali im je Imakolata krenula ponovo prema Kalu jedan od kupaca ree: "No..." Kal nije raskinuo vezu koju je uspostavio sa Suzanom putem pogleda, ali primetio je no koji je sada lebdeo u vazduhu izmeu njih, kao da ga je podigla toplina njihovih misli. Suzana nije znala vie nego Kal zato ili kako se ovo sve deavalo, ali je shvatila, mada tek nejasno, svrhu kola koje je proticalo kroz nju, menstrum, ilim, njega, pogled i ponovo se vraalo u nju. ta god da se ovde deavalo preostalo je jo svega nekoliko sekundi za to udo, pre no to Imakolata stigne do Kala i raskine krug. No tada poe da se okree, svakim okretanjem dobijajui na brzini. Kal oseti gotovo bolnu ispunjenost u testisima; i - to ga jo vie onespokoji - oseanje da vie ne boravi u svom telu, da je istisnut, istisnut kroz oi, da bi se sreo sa Suzaninim pogledom na nou izmeu njih koji se kretao takvom brzinom da je podseao na srebrnu loptu. A onda, sasvim iznenada, no pade kroz vazduh poput ustreljene ptice. Kal je sledio njegov pad i video kako se uz tresak zariva u sredite ilima. Istog asa, udarni talas proe kroz svaki in osnove i potke, kao da je vrh noa prekinuo nit od koje je zavisilo jedinstvo celine. A kada je ta nit bila prekinuta, tkanje se oslobodilo. 3. To je bio kraj sveta, i poetak svetova. Prvo se jedan stub u obliku dervikog oblaka izdigao iz sredita Vrtloga i odleteo uvis prema tavanici. Kada je udario o nju, otvorie se iroke pukotine koje izazvae odron maltera po glavama svih koji su se tu zatekli. Kal istog asa shvati da ono to su on i Suzana oslobodili vie nije bilo u njihovoj vlasti. A onda poee da se dogaaju udesa i on zaboravi na sve sline brige. Oblak poee da paraju munje koje su u lukovima pogaale zidove i pod. Dok su iskakali, vorovi sa oba kraja ilima poee da se razvezuju, a pramenovi da rastu poput ita usred leta, rasipajui boju dok su se dizali uvis. Sve je to bilo veoma nalik na ono to su Kal i Suzana sanjali pre neko vee, samo stostruko uveano; prodorni plamenovi peli su se i umnoavali po celoj sobi. Pritisak rastenja pod Kalom bio je dovoljno jak da ga zbaci s ilima dok su plamenovi iskakali iz veza, razbacujui unaokolo semenje u hiljadu oblika. Jedno je bilo spremnije da izraste od drugog i za svega nekoliko sekundi stizalo je do tavanice. Drugo je, pak, odabralo da krene ka prozorima, vukui za sobom raznobojne vrpce dok je razbijalo prozore i jurialo napolje u susret noi. Dokle god je oko sezalo prostirali su se novi i neobini prizori. U poetku je eksplozija oblika bila suvie haotina da bi se iz nje mogao izvui bilo kakav smisao, ali uskoro se vazduh kupao u boji, posle ega su plamenovi poeli da oblikuju pojedinosti, pravei razliku izmeu biljke i kamena, kamena i drveta, te drveta i ljudskog mesa. Jedan uurbani pramen rasprsnuo se kada je stigao do krova izazvavi pljusak estica, od kojih je svaka, u dodiru sa humusom tkanja koje se raspadalo, ispaljivala siune izdanke. Drugi je ispisivao krivudave staze plavo-sive magle preko sobe; trei i etvrti su se prepirali, a iz njihovog braka raale su se vatrene muve, ocrtavajui pri kretanju pticu i zver koje su njihove saputnice odevale u svetlost. Za svega nekoliko sekundi Fuga je ispunila sobu, i nastavila je da tako brzo raste da joj je ermanova kua uskoro postala premala. Dok su tragali za novim teritorijama, pramenovi su na svom putu upali daske, grede su bile odbaene u stranu. Cigle i malter nisu predstavljali nita bolju odbdranu pred premenovima. Ono to nisu mogli da izmame, oni su tiranisali; ono to nisu mogli da tiraniu, jednostavno su prevrtali.

Kal nije imao nameru da dozvoli da ga zatrpaju. Poto su ove poroajne muke bile tako snane, verovatno nee dugo vremena protei pre no to se kua srui. On se kiljei zagleda kroz taj vetromet prema mestu na kome je stajala Suzana, ali nje tamo vie nije bilo. I kupci su takoe beali, uspanieno se meu sobom borei poput ulinih pasa. Poto je teturavo ustao, Kal krenu ka vratima, ali ni dvaput nije koraknuo kada je ugledao edvela koji je iao prema njemu. "Kopile!" vritao je Prodavac. "Zato se stalno mea, ti kopile jedno!" Zatim je zavukao ruku u dep sakoa, izvukao pitolj i nanianio u Kala. "Mene jo niko nije preao!" povika on; a zatim opali. Ali jo dok je povlaio okida neko skoi na njega. On pade u stranu. Metak promai cilj. Kalov spasilac bio je Nimrod. Sada je trao prema Kalu, a na licu mu se jasno videlo da mu se jako uri. I to s razlogom. Cela je kua poela da se trese; i odozgo je dopirala tutnjava koja kao da je nagovetavala predaju. Fuga je stigla do temelja, i u svom aru spremala se da prevrne zgradu. Nimrod epa Kala za ruku i povue ga ne prema vratima, ve prema prozoru. Ili bolje reeno, prema zidu u kome se nekada nalazio prozor, poto ih je talas rasta sve iupao. S druge strane ruevine Fuga je tu i tamo kazivala svoju dugo priguivanu priu, ispunjavajui tamu novom magijom. Nimrod se osvrnu. "Zar emo skoiti?" upita Kal. Nimrod razvue usta u osmeh i jo vre stee Kalovu ruku. Dovoljno je bilo da se Kal samo jednom osvrne pa da vidi kako je edvel pronaao revolever i da im upravo cilja u lea. "Pazi!" povika on. Nimrodovo lice se ozari i on aku pritisnu uz Kalov zatiljak kako bi ga naterao da uvue glavu. Trenutak kasnije Kal shvati zato je to uinio: iz tkanja je iskoio talas boje, a Nimrod je obojicu povukao ispred njega. Sila ih je izbacila kroz prozor i za vreme jednog paninog trenutka koraali su kroz redak vazduh. A onda svetlost kao da je ovrsla i rairila se pred njima, a oni nastavie da klize niz nju poput serfera na talasu svetlosti. Vonja se suvie brzo zavrila. Tek nekoliko sekundi kasnije grubo su bili zbaeni na neko polje malo dalje od kue, a talas je nestao u noi, raajui u prolazu silu flore i faune. Oamuen, ali i ushien, Kal ustade i obradova se Nimrodovom poviku: "Ha!" "Moe da govori?" "Izgleda", odvrati Nimrod, razvukavi usta od uveta do uveta. "Ovde sam van njenog domaaja..." "Imakolatinog." "Razume se. Ona je rainila moj zanos kako bi Kukavice dovela u iskuenje. Ba sam predstavljao pravo iskuenje. Jesi li video onu enu u plavoj haljini?" "Ovla." "Zaljubila se u mene na prvi pogled", ree Nimrod. "Moda bi trebalo da je potraim. Kako stvari sada stoje bie joj potrebno malo nenosti..." i ne rekavi vie ni re okrenu lea kui koja samo to se nije sruila. Tek sada, dok je nestajao u toj zbrci svetlosti i praine, Kal je primetio da Nimrod u svom pravom obliju ima rep. Nema sumnje da je on mogao sam da vodi rauna o sebi, ali bilo je i drugih za koje je Kal jo bio zabrinut. Na primer, Suzana i Apolina koju je poslednji put video na podu pored Fredija u sobi ispred one u kojoj se odravala aukcija. Iako je oko njega sve odzvanjalo i ruilo se, on ipak krenu nazad ka kui ne bi li ih pronaao. inilo mu se da pliva protiv struje u tehnikoloru. Zakasneli pramenovi proletali su i rasprskavali se iznad njega, a neki su se ak lomili o njegovo telo. Bili su neizmerno blai prema ivoj materiji nego prema cigli. Nijedan ga nije povredio, ve mu je svaki njihov dodir ulivao novu snagu. Telo ga je peckalo kao da je upravo iziao ispod ledenog tua. U glavi mu je odzvanjala pesma. Od neprijatelja nije bilo ni traga. Nadao se da je edvel ostao zatrpan u kui, ali dobro je

znao da pokvareni imaju sree, tako da mu je teko bilo da u to poveruje. Ipak je pri trenutnom svetlu ugledao nekolicinu kupaca koji su lutali unaokolo. Nisu pomagali jedni drugima, ve su napredovali pojedinano, jedni zurei u tle u strahu da se ono pod njima ne otvori, a drugi posrui, akama prikrivajui suze. Kada je stigao na tridesetak jardi od kue unutra poe neto novo da se dogaa; veliki oblak Vrtloga je, izbacujui munje, stresao zidove koji su ga opkoljavali i stao da se rascvetava u svim pravcima. Imao je tek toliko vremena da primeti priliku jednog od kupaca koga je taj oblak pokupio, a zatim se okrenuo i pobegao. Talas praine ipak ga je zahvatio i gurnuo napred; konii sjaja leteli su levo i desno od njega poput traka u uraganu. Usledio je drugi talas, ovaj se sastojao od krhotina cigli i nametaja. Ostao je bez daha i tla pod nogama. A onda je poeo da se prevre preko glave, nesposoban da odredi gde je nebo a gde zemlja. Nije pokuao da se odupre, ak i da je mogao on to ne bi uinio, ve je dozvolio da ga brzi voz ponese kud god odlui da krene. Knjiga druga FUGA Peti deo GOZBA "Pobegni u neku zaboravljenu no i budi dok god traje tama moja kao mesec sjajna druica; Tamo gde vie ni apat se ne uje - raj poinje. Tamo, van svakog seanja, podigni na dom. Volter de la Mer, Dogovor 1. KAL, MEU UDESIMA Istinska radost se lako ne zaboravlja; isto je i sa istinskim bolom. I tako se zbilo da je, kada se uskovitlana praina to je dohvatila Kala konano slegla, a on otvorio oi i ugledao Fugu rasprostrtu pred njim, osetio kao da se ono nekoliko krhkih trenutaka epifanije koje je iskusio za svojih dvadeset est godina - iskusio ali uvek i izgubio - ponovo pojavilo i sjedinilo. Ve je i ranije uspevao da dohvati delie ovog blaenstva, uo je njegov apat u snu o utrobi i snu o ljubavi, video njegove posledice u iznenadnom dobru i iznenadnom smehu, upoznao ga u uspavankama. Ali nikada, bar ne do sada, nije pred sobom imao celinu, celokupnu stvar. Bilo bi to, on lenjo pomisli, dobro vreme za umiranje. A jo bolje za ivot, kada mu se toliko toga prua. Nalazio se na nekom brdu. Ne naroito visokom, ali dovoljno velikom da prui dobar pregled okoline. On ustade i poe da osmatra ovu novo pronaenu zemlju. Raspredanje ilima bilo je oigledno zavreno; zanosi Razboja bili su suvie sloeni da bi se spremno ponovo oblikovali. Ali zato je osnova bila postavljena: brda, polja, uma i jo mnogo toga. Proli put gledao je ovo mesto iz ptije perspektive i predeo mu se uinio dosta raznolikim. Ali iz ljudske perspektive njegovo oblije naginjalo je razuzdanosti. inilo mu se kao da je izvrnut neki ogroman koveg, spakovan u velikoj urbi, a njegov sadraj prosut u beznadenom neredu. Pokazalo se da nema nikakvog reda u geografiji, ve se mesto sastojalo od nasumice sakupljenih taaka koje su Vidovnjaci voleli te poeleli da ih spasu od razaradnja. umarci puni leptirova i spokojne vodom natopljene livade; brlozi i ozidana svetilita; tvrave, reke i megaliti.

Samo nekolicina od ovih mesta bila je zavrena: veina je predstavljala tek iverje i krhotine, delove Kraljevstva preputene Fugi iza lea oveanstva. Uglovi porodinih soba koje su pohodili duhovi i koji nikome nee nedostajati niti e za njima iko aliti, u kojima su deca moda viala duhove, a moda i svece; tu je begunac mogao da nae utehu ni sam ne znajui zato, a samoubica razlog da jo jednom udahne vazduh. Usred toga nereda, reali su se najudniji prizori. Most postavljen usred polja makova, a nigde provalije koju je premoivao; obelisk usred ribnjaka, zagledan u svoj odraz. Posebno jedan prizor privue Kalov pogled. Bilo je to brdo koje se gotovo uspravno uzdizalo do poumljenog vrha. Svetlost je prelazila preko njegovih obronaka i poigravala se izmeu grana. Kako ovde nije mogao uopte da se orijentie, odluio je da krene dole prema njemu. Negde iz tame ula se muzika. Dopirala je do njega na mahove, po nareenju povetarca. Bubnjevi i violine; meavina trausa i Sijuksa. A povremeno su se uli i glasovi ljudi. apat u kronjama; prilike u senci ispod nadstrenice to se nalazila u sreditu polja ita koje je dopiralo oveku do struka. Ali ta stvorenja su iezavala; dolazila su i odlazila suvie brzo tako da je stekao tek ovlani utisak. Vreme e pokazati da li je tako bilo zbog toga to su znali da je Kukavica, ili usled stidljivosti. Razume se, ovde nije oseao da mu preti bilo kakva opasnost, uprkos injenici da je on, u neku ruku, bio na tuem tlu. Upravo suprotno, oseao je da je u potpunom miru sa svetom i samim sobom. I to u toj meri da mu je malopreanja briga za ostale - Suzanu, Apolinu, Derihoa i Nimroda - izgledala kao neto jako daleko. Kada su mu se misli dotakle njih uinio je to samo zato da ih zamisli kako, izgubljeni meu udesima lutaju ba kao i on. Nita im se loe nije moglo dogoditi; ne ovde. Ovde nije imalo pristupa nita loe, nikakvo zlo, niti zavist. Poto ga je obuzeo ovaj ivi zanos, ta je jo mogao da poeli ili na emu je bilo kome mogao da pozavidi? Kada se naao na stotinak jardi od brda, stao je i zadivljeno se zagledao u njega. Ona svetla koja je ugledao iz daljine, to su, u stvari, bili ljudi-svici; iako bez krila, opisivali su bezuspene arabeske oko brda. Izmeu sebe nisu komunicirali, bar ih on nije uo, ali ipak su bili veoma smeli, jer su kruei uvek iznova dolazili veoma blizu jedni drugima. "Ti mora da si Muni." Govornikov glas bio je blag, ali je razbio aroliju svetala koja su ga zarobila. Kal pogleda desno. U senci jednog luka stajale su dve prilike ije su glave i dalje bile uronjene u tamu. Jedino je uspeo da nazre dva plavo-siva ovala njihovih lica koji su poput svetiljki visili ispod luka. "Da. Ja sam Muni", ree on. Pokaite se, pomisli on. "Otkud znate moje ime?" "Vesti ovde brzo putuju", glasio je odgovor. Glas mu se uini neznatno blai i pevljiviji nego prvi put, ali nije bio siguran da to nije onaj isti govornik. "Re je o vetru", kaza njegov obavetajac. "On ogovara." Nijedno od ovo dvoje ne izie na nono-svetlo. Slabo osvetljenje s brda pree jednom preko lica, dajui mu udan izgled; mada, da ga je Kal video i pri dnevnoj svetlosti, taj izgled bi ga jo dugo progonio. Bio je mlad, pa ipak potpuno elav, lice mu je bilo napuderisano kako se ne bi primeivale nijanse u boji koe, usta i oi bili su mu suvie vlani, suvie ranjivi s obzirom na crte lica. "Ja sam Boaz", ree on. "Dobro doao, Muni." On uhvati Kala za ruku i protrese je, a dok je to inio njegov sadrug raskinu svoj savez sa senkom. "Vidite li Amadu?" upita ona. Kalu je bilo potrebno nekoliko sekundi da se uveri kako je drugi sagovornik odista ena, to je opet dovelo u pitanje pol Boaza, jer njih dvoje su bili toliko slini da bi ovek lako mogao pomisliti kako su jednojajani blizanci. "Ja sam Ganza", ree drugi sagovornik. Bila je odevena u istovetne obine crne pantalone i komotnu tuniku kao i njen brat, ili ljubavnik, ili ta god da je bio; i ona je bila elava. To je, kao i njihova napuderisana lica, izgleda zbunjivalo sva kliea polova. Lica su im izgledala istovremeno i ranjiva i neumoljiva; nena i okrutna. Boaz pogleda prema brdu, gde su svici i dalje poskakivali.

"Ovo je Stena prvog usuda", objasni on Kalu. "Amadui se uvek ovde okupljaju. To je mesto na kome su pale prve Bieve rtve." Kal se osvrnu prema Steni, ali samo na trenutak. Boaz i Ganza su na njega ostavili snaniji utisak; to ih je vie promatrao to su se za njih vezane dvosmislenosti umnoavale. "Kuda e veeras?" upita Ganza. Kal slegnu ramenima. "Nemam pojma", odvrati on. "Ne poznajem ovo mesto." "Oh, da, poznaje ga", ree ona. "Veoma ga dobro poznaje." Dok je govorila bezposleno je zaplitala prste, ili se bar Kalu inilo da to radi, dok se dve-tri sekunde nije usredsredio na njeno vebanje. Tada mu je postalo jasno da ona prstima jedne ake prolazi kroz dlan druge, desnom kroz levu, poriui njihovu vrstou. inila je to usputno, bila je to iluzija - ako je bila iluzija - i izvodila ju je tako brzo da se Kal nije mogao zakleti da je ba to bilo po sredi. "Na koga ti oni lie?" raspitivala se ona. On ponovo podie pogled ka njenom licu. Nije li trik koji je izvodila prstima predstavljao neku vrstu testa za ispitivanje njegovih opaanja? Meutim, nije govorila o svojim akama. "Amadui", ree ona. "Na koga ti lie?" On ponovo pogleda prema Steni. "...na ljudska bia", odvrati on. Ona mu se tek jedva primetno osmehnu. "Zato pita?" eleo je da zna. Ali nije stigla da mu odgovori poto je Boaz progovorio. "Sazvao je Vee", ree on. "U Kaprinu kuu. Mislim da e odluiti da se ponovo utkamo u ilim." "To ne moe biti tano", ree Kal. "Nameravaju da vrate Fugu?" "Tako sam uo", ree Boaz. Izgleda da je to bila sasvim svea vest za njega; nije li je upravo pokupio od vetra to odgovara? "Vremena su suvie opasna, tako kau", ree on Kalu. "Je li to tano?" "Ne poznajem nijedno drugo vreme", ree Kal. "Stoga nemam s ime da ga uporedim." "Imamo li bar ovu no?" upita Ganza. "Samo njen manji deo", ree Boaz. "Onda emo poi da posetimo Loa; vai?" "To je mesto dobro kao i svako drugo", odvrati Boaz. "Hoe li s nama?" upita on Kukavicu. Kal baci pogled na Amadue. Privlaila ga je pomisao da ostane jo malo i posmatra njihovu predstavu, ali onda moda nee nai drugog vodia koji bi mu pokazao okolinu; a uz to jo, ako ovde treba da provede kratko vreme, bolje da ga to korisnije iskoristi. "Da. Poi u." ena je prestala da preplie prste. "Dopae ti se Lo", ree ona, okrenuvi glavu i zakoraivi u no. On krenu za njima, ve sav napet od pitanja, ali svestan da e, ako odista ima na raspolaganju svega nekoliko asova da okusi zemlju bajki, biti bolje da to vreme ne gubi na postavljanje pitanja. 2. NA JEZERU I KASNIJE 1. Doao je trenutak, tamo u kui u kojoj se odigravala aukcija, kada je Suzana pomislila da joj se blii kraj. Uravo je pomagala Apolini da sie niz stepenice kada zidovi poee da pucaju, tako da joj se uinilo kako se kua uruava oko njihovih uiju. ak i sada, dok je stajala i posmatrala jezero, nije bila sigurna da moe objasniti kako su uspele ive da se izvuku. Verovatno se menstrum zauzeo za nju, mada ona to svesno nije od njega zatraila. Jo je mnogo morala da naui o moi koju je nasledila. A najvanije je bilo da otkrije koliko je on pripadao njoj, a koliko ona njemu. Kada prona e Apolinu koju je izgubila u pometnji, otkrie ono to sve ene znaju. U meuvremenu, ostala su joj ostrvca poumljena empresima da o njima razbija glavu i

amor talasa po kamenju da je smiruje. "Trebalo bi da poemo." To ju je iz sanjarenja, to je nenije mogao, trgnuo Deriho dotakavi joj vrat akom. Ostavila ga je u kui na obali, u razgovoru sa prijateljima koje nije video itav jedan ljudski vek. Imali su da razmene mnoga seanja, u kojima za nju nije bilo mesta i koja, oseala je to, ostali nisu imali elje da podele. Bio je to razgovor razbojnika, zakljui ona bez imalo milosti i prepusti ih njima. Konano, Deriho je bio lopov. "Zato smo doli ovde?" upita ga ona. "Ovde sam roen. Svaki ovdanji kamen znam po imenu." Njegova je aka i dalje poivala na njenom ramenu. "Ili sam ga bar znao. Mislim da e ti se mesto dopasti..." Ona odvoji pogled od jezera i zagleda se u njega. Obrva mu se nakostreila. "Ali ne moemo ostati", ree on. "Zato ne moemo?" "Poelee da te vide u Kaprinoj kui." "Mene?" "Ti si rastkala tkanje." "Nisam imala izbora", odvrati ona. "Ubili bi Kala." Bora se produbi. "Zaboravi Kala", ree on, vrstim glasom. "Muni je Kukavica. Ti nisi." "Jesam", ostade ona uporna. "Ili se bar tako oseam, a to je vano..." Njegova aka skliznu sa njenog ramena. Odjednom se smknuo. "Ide li ili ne?" upita on. "Razume se da idem." On uzdahu. "Nije trebalo ovako da ispadne", ree on, glasom u kome je ponovo bilo neto od ranije nenosti. Nije bila sigurna o emu je govorio: o rainjavanju tkanja, svom ponovnom susretu sa jezerom; ili o njihovom malopreanjem razgovoru. Moda o svemu po malo. "Moda smo pogreili to smo rasinili Tkanje", ree ona, kao da se brani, "ali nisam to sama uinila. I menstrum je za to kriv." "Ta mo pripada tebi", ree on, bez pakosti. "Upravljaj njome." Ona ga ledeno odmeri. "Koliko daleko je Kaprina kua?" "U Fugi nita nije daleko", odvrati on. "Bi je unitio veinu naih teritorija. Preostao je samo jedan manji deo." "Ima li ih jo u Kraljevstvu?" "Moda nekoliko. Ali uglavnom sve do ega nam je odista stalo nalazi se ovde. Zato moramo sve to ponovo da sakrijemo, pre jutra." Jutra. Gotovo da je zaboravila da e sunce uskoro izii, a sa njim i ljudi. Kada se setila svojih sunarodnika Kukavica - i njihovih sklonosti ka zoolokim vrtovima, nakaznim predstavama i karnevalima - i zamislila kako nadiru ovamo, raspoloenje joj splasnu. "U pravu si", ree ona. "Moramo pouriti", a onda zajedno krenue u suprotnom pravcu od jezera i poee da se penju prema Kaprinoj kui. 2. Dok su ili Suzana je dobila odgovore na nekoliko pitanja koja su je muila jo od rasinjavanja tkanja. Najvanije meu njima bilo je: ta se dogodilo sa onim delom Kraljevstva koji je Fuga zauzela? Razume se, taj deo nije bio gusto naseljen - iza kue u kojoj je bila odrana aukcija protezao se na velikoj povrini Terstenson Komona, a sa obe strane polja; ali ta oblast nije ipak bila sasvim nenastanjena. U njoj se nalazio izvestan broj kua, a u pravcu Irbi Hita naseljenost je bila jo gua. ta se dogodilo sa tim stambemim zgradama? I sa ljudima koji su u njima iveli? Odgovor je bio sasvim jednostavan: Fuga se rairila oko njih, prhvativi njihovo postojanje i iskoristivi ga na najbolji mogui nain. Tako je, na primer, niz ulinih svetiljki, sada ugaenih, bio

ukraen rascvetalim puzavicama pa su liile na antike stubove; jedna kola bila su gotovo zatrpana obronkom brda, a druga dvoja bila su nasaena na stranje delove, a dodirivala se prednjim. Sa kuama je paljivije postupala; uglavnom nisu bile oteene, mada im je cvetni tepih Fuge dosezao do samih pragova, kao da je ekao poziv da ue. Dok su ili ulicom, ona i Deriho sreli su nekoliko Kukavica. Svi su izgledali vie zbunjeni nego uplaeni. Jedan mukarac, koji je na sebi imao samo pantalone i tregere, glasno se alio da je izgubio psa - "Glupavi meanac", ree on. "Jeste l' ga videli?" kao da ne primeuje da se svet oko njega izmenio. Tek kada se udaljio, nastavivi da doziva begunca, Suzani sinu da on uopte nije video ono to je ona videla, ve da je ista ona selektivna slepoa koja prekriva oreole pred ljudskim oima i ovde bila na delu. Nije li moda vlasnik psa lutao poznatim ulicama, nesposoban da vidi dalje od svog nosa? Ili je moda tek krajikom oka primeivao Fugu, tu slavu koje se seao iz svog ludovanja i oplakivao je? Deriho nije znao odgovore na ta pitanja. Nije znao, rekao je, a i nije ga bilo briga. A vizije su nastavile da se razmotavaju. Sa svakim narednim korakom sve ju je vie zapanjivala raznovrsnost mesta i predmeta koje su vidovnjaci sauvali od velikog poara. Fuga nije bila, kao to je to ona u prvi mah pretpostavila, samo zbrka gajeva i gustia koje poseuju duhovi. Bilo je mnogo vie svetlosti; ona je nadahnjivala sve i sva: intimne i trenutne, prirodne i vetake delove. Svaki ugao i nia posedovali su vlasti neobini nain zanosa. Uslovi pod kojima su oni ouvani pokazivali su da je veina tih delova bila istrgnuta iz celine poput listova iz knjige. Ivice su jo bile krvave od tog nasilnikog kidanja, a njihovo sluajno udruivanje samo je jo vie isticalo nejedinstvenost. Ali bilo je i stvari koje su to nadoknaivale. Sama razuzdanost komada - nain na koji se domae graniilo sa javnim; optepoznato sa bajkovitim - stvarajui nove zagonetke; nagovetaji novih pria koje su ove do sada nepovezane stranice mogle da ispriaju. Ponekad su za vreme svoga putovanja nailazili na sudare tako raznorodnih elemenata da nisu ni pokuavali da ih ujedine. Pse koji su pasli oko grobnice, sa ijih puknutih poklopaca je ikljao uvis mlaz vatre koji je tekao poput vode; prozor postavljen u tlu ije su se zavese vijorile u pravcu neba na povetarcu koji je donosio um mora. Ove zagonetke, koje su premaivale njenu mo razumevanja, ostavile su na nju dubok utisak. Ovde nije bilo nieg to ve nije videla - pse, grobnice, prozore, vatru - ali u svom nadiranju nisu joj se predstavljali kao ponovo izmiljeni, njihova se magija ponovo otelotvorila pred njenim oima. Poto joj je rekao da ne ume da odgovori na njena pitanja Suzana je samo jo jednom zatraila od Derihoa da joj neto objasni, a to se ticalo Vrtloga ranije prekrivenog oblakom to se sada nalazilo u visinama, ali je i dalje bio vidljiv i ije su najsvetlije munje sevale menjajui reljef. "To je mesto gde se nalazi Hram Razboja", ree on. "to mu se vie pribliava to postaje opasniji." Ona se priseti nekih stvari reenih o ovome one prve noi kada su razgovarali o ilimu. Ali elela je da sazna vie. "Zato postaje opasniji?" upita ona. "Zanosima potrebnim da se napravi Tkanje nema premca. Neophodna je velika rtva, velika istota da bi se moglo njima upravljati i utkati ih. To je vie no to e veina nas ikada biti sposobna da uini. Mo se sada sama titi, munjama i olujama. I radi to mudro. Ako neko prodre u vrtlog, zanos Tkanja nee izdrati. Sve to smo ovde sakupili e se raspasti: bie uniteno." "Uniteno?" "Tako kau. Ne znam da li je to tano ili ne. Ne znam nita o teoriji." "Ali u stanju si da padne u zanos." Ova opaska kao da ga je zbunila. "Ali to ne znai da umem i da ti objasnim kako se to doga a", ree on. "Ja to jednostavno izvodim." "Kako?" upita ona. Oseala se poput deteta koje trai od maioniara da mu ovaj otkrije tajnu svojih trikova, ali bila je znatieljna da sazna kakve on to moi poseduje. Lice mu poprimi udan izraz; na njemu poee da se smenjuju suprotnosti. Bilo je tu stidljivosti; neeg zagonetnog; neeg zanesenjakog.

"Moda u ti pokazati", ree on. "Jednog od ovih dana. Ne umem ni da igram ni da pevam, ali poneto i ja znam." On uuta i stade. Nije morao niim da je upozori na zvuk zvona u vazduhu oko nih, i sama ih je ula. To nisu bila zvona sa zvonika - ova su bila leprava i melodina - ali svejedno su pozivala. "Kaprina kua", ree on, krenuvi napred. Zvona, koja su znala da su ih uli, pratila su ih celim putem. 3. PRIVIDI 1. Dnevni izvetaj Hobartove jedinice o bekstvu anarhista nije proao nezapaen; ali uzbuna je dignuta tek neto pre jedanaest, a to je bilo vreme kada su patrole obino imale najvie posla jer su uvek u toku bile brojne tunjave, krae i tada je najvie bilo pijanih vozaa. Uz to, u Ulici Sil je dolo do smrtonosnog ranjavanja noem, a i jedan travestit je gotovo izazvao pobunu u pabu na Putu dokova. Tako se dogodilo da su begunci ve daleko odmakli kada je iole ozbiljnija panja poklonjena pozivu na uzbunu; proli su kroz mersejski tunel na putu ka ermanovoj kui. Ali na suprotnoj strani reke, neposredno izvan Birkenheda, ugledao ih je pozornik po imenu Dovni. Ostavivi svog kolegu u kineskom restoranu da narui op Sui i peenu pekinku patku Dovni se dao u poteru. U upozorenju poslatom preko radija reeno je da su ove hulje neobino opasne i da niko ni ne pokuava sam da ih pohvata. Pozornik Dovni je stoga ostao na pristojnoj udaljenosti, u emu mu je od velike pomoi bilo i to to je dobro poznavao oblast. Meutim, kada su se zloinci konano pribliili svom cilju, pokazalo se da ovo nije bila obina potera. Pre svega, kada je odredu javio svoj poloaj, reeno mu je da se tamo dogaaju udesne stvari - da li je on to uo u pozadini nekoga kako jeca? - i da o tome treba lino da se dogovori sa inspektorom Hobartom, Trebalo je da eka i osmatra. I dok je tako ekao i osmatrao po drugi put se uverio da u vazduhu ima neeg neuobiajenog. Poelo je treperenjem svetla koje je dopiralo kroz prozore na drugom spratu kue; ona je zatim eksplodirala, ponevi sa sobom i zid i prozor. Iziao je iz kola i krenuo ka kui. Njegov um, naviknut na sastavljanje izvetaja, ve je tragao za pridevima kojima e opisati ono to je video, ali ipak je nastavio dalje goloruk. Sjaj koji se rasuo iz kue nije podseao ni na ta to je ikada ranije video ili ak sanjao. Nije bio sujeveran. Odmah je poeo da traga za racionalnim objanjenjem onoga to je video, ili gotovo video, svuda oko sebe; i tragajui, pronaao ga je. Upravo je posmatrao aktivnost NLO-a; nema sumnje da je to bilo u pitanju. itao je izvetaje o slinim stvarima koje su se dogaale obinim ljudima kakav je i sam bio. Nije se on ovde naao u prisustvu boga niti je posredi bilo neko ludilo, ve poseta iz kakve oblinje galaksije. Zadovoljan to je uspeo da na neki nain ovlada situacijom, pohitao je nazad ka kolima kako bi tabu podneo izvetaj. Meutim, bio je osujeen. Na svim frekvencijama ula se samo bela buka. Nije vano: obavestio ih je o svom poloaju kada je stigao. Uskoro e mu poslati pomo. Njegov se zadatak u meuvremenu sastojao u tome da poput jastreba prati ovo sputanje. Ali uskoro mu je zadatak bio otean, jer su osvajai poeli da ga bombarduju neobinim iluzijama, nema sumnje stvorenim da bi svoje delanje sakrili od ljudskih oiju. Talasi sile koji su prodirali iz kue prevrnuli su kola na bok (ili je on to bar tako video; nije ni pomiljao da to shvati kao jevanelje); zatim su neodreene prilike poele da se muvaju oko njega. Iz asfalta pod njegovim nogama poelo je da nie cvee; iznad glave su mu neke ivotinje izvodile akrobacije. Primetio je jo nekolicinu pripadnika ljudskog roda koji su ovim projekcijama takoe bili uhvaeni u zamku. Neki su zurili u nebo, a neki su kleali molei se da ouvaju zdrav razum. I on je polako poeo da mu se vraa. Poto je znao da su ove slike puki fantomi, smogao je snage da im se odupre. Neprestano je sebi ponavljao da ono to vidi nije stvarno i u izvesnoj meri vizije su se povukle pred njegovom ubeenou, postale slabije, a potom i gotovo potpuno izbledele. On se uvue u prevrnuta kola i ponovo pokua da uspostavi vezu putem radija, mada nije

imao pojma da li je iko uopte sluao. udno, ali nimalo nije bio zabrinut zbog toga. Pobedio je privide, i zbog tog ubeenja straarenje mu je postalo samo jo slae. ak i kada bi sada doli po njega - ta udovita koja su se noas ovde spustila - on ih se ne bi uplaio. Pre bi sam sebi iskopao oi nego to bi dozvolio da ga ponovo zaaraju. 2. "Ima li togod?" "Nita, gospodine", odgovori Riardson. "Samo buka." "Zaboravi onda", ree Hobart. "Samo vozi. Namirisaemo ih, makar na to utroili celu jednu no." Dok su se vozili, Hobartove misli vratie se na prizor koji je ostavio za sobom. Njegovi ljudi svedeni na idiote koji guu, elije pune govana i molitvi. Morao je da izravna raune sa tim silama tame. Nekada ne bi tako spremno prihvatio ulogu osvetnika. Nikada nije voleo da prizna da je u bilo ta bio lino umean. Ali iskustvo je od njega napravilo potenog oveka. Sada - bar kada je bio u drutvu svojih ljudi - nije se pretvarao da ga stvari ne zanimaju, ve je javno priznavao da od uzbuenja u stomaku osea vatru. Konano, potera i kanjavanje predstavljali su samo jedan od naina da se pljune onaj koji je tebe ve pljunuo. Zakon je bio samo druga re za osvetu. 4. ZAKLETVE NA VERNOST 1. Prolo je osamdeset godina, pola desetlea manje ili vie, od kada sestre nisu kroile na tle Fuge. Osamdeset godina izgnanstva u Kraljevstvu Kukavica, tokom kojih su bile na smenu tovane i klevetane, gotovo izgubivi prisebnost duha meu Adamovcima; izdrale su sva ta bezbrojna ponienja da bi se jednog dana doepale Utkanog sveta i stegle ga u svoj osvetniki zagrljaj. Sada su visile u vazduhu iznad te zemlje iz zanosa - iji je dodir bio tako protivurean da je hodanje po njoj bilo puno iskuenja - i posmatrale su Fugu s jednog na drugi kraj. "Mirie mi nekako suvie stvarno", ree Magdalena, podigavi glavu u pravcu vetra. "Treba nam malo vremena", odgovori joj Imakolata. "ta je sa edvelom?" raspitivala se Hag. "Gde je on?" "Napolju, verovatno juri za svojim klijentima", odvrati vraara. "Trebalo bi da ga potraimo. Ne dopada mi se da ovuda luta bez pratnje. Nepredvidiv je." "ta da preduzmemo?" "Dopustiemo da se dogodi ono to je neizbeno", ree Imakolata, lagano se okreui kako bi upila svaku svetu stopu tog mesta. "Pustiemo Kukavice da je rastrgnu." "A prodaja?" "Nee biti nikakve prodaje. Kasno je za to." "edvelu e biti jasno da si ga iskoristila." "Nita vie no to je on mene. Ili to bi eleo da me iskoristi." Drhtaj proe Magdaleninim nepostojanim biem. "Zar ne eli bar jednom da mu se poda?" tiho je upitala. "Samo jedanput?" "Ne. Nikada." "Prepusti ga onda meni. Mogu da ga iskoristim. Zamisli samo kakva bi bila njegova deca." Imakolata isprui ruku i epa sestrin krhki vrat. "Nikada ga nee ni dodirnuti", ree ona. "Ni malim prstom." Utvarino lice se izdui do apsurdnosti, parodirajui alost. "Znam", ree ona. "On pripada tebi. Duom i telom." Hag se nasmeja. "Taj ovek nema duu", ree ona. Imakolata pusti Magdalenu, a vlakna materije od koje je bila sazdana njena sestra poee da padaju u kanal od vazduha izmeu njih.

"Oh, ima on duu", ree ona, dopustivi sili tee da je vee za zemlju ispod njih. "Ali ja je ne elim." Njena stopala dotakoe tle. "Kada se sve ovo okona - kada se Vidovnjaci nau u rukama Kukavica - pustiu ga da poe svojim putem. Nenaoruan." "A mi?" upita Hag. "ta e biti s nama? Hoemo li i mi biti slobodne?" "Tako smo se dogovorile." "Moi emo da odemo u zaborav?" "Ako je to ono to elite." "Vie od svega", odvrati Hag. "Vie od svega." "Postoje i gore stvari od postojanja", primeti Imakolata. "Oh?" izusti Hag. "Zna li makar jednu?" Imakolata malo razmisli. "Ne", priznade ona, alosno uzdahnuvi. "Moda si, sestro, ipak u pravu." 2. edvel je umakao iz kue koja se ruila nekoliko trenutaka poto su Kal i Nimrod nestali kroz prozor, i jedva je izbegao da ga ne zahvati oblak to je progutao Deveroa. Zavrio je licem okrenut ka tlu, a usta su mu bila puna praine i gorkog ukusa poraza. Posle toliko godina nadanja, aukcija je propala, a on pretrpeo ponienje, to je ve samo po sebi bilo dovoljno da mu natera suze na oi. Ali ipak nije. Prvo, po prirodi je bio optimista: u dananjem promaaju nazirao je sutranji uspeh pri prodaji. A onda, prizor Fuge koja se otelotvorivala oko njega predstavljao je pravu stvar sposobnu da ga otrgne iz stanja samosaaljevanja. I najzad, pronaao je nekoga kome je bilo gore nego njemu. "ta se to, bogamu, dogaa?" Bio je to Noris, kralj hamburgera. Nije se znalo da li mu je lice vie umrljano krvlju ili ulepljeno malterom, a negde u ovom kovitlacu izgubio je lea sakoa i vei deo pantalona; kao i jednu od svojih skupih italijanskih cipela. Drugu je jo imao. "Ubiu boga u tebi", zavrita on na edvela. "Ti jebeni usranko. Pogledaj me! Jebeni usranko!" On poe da udara edvela cipelom, ali Prodavacu je bilo dosta modrica. On snano mlatnu oveka po leima. Nekoliko sekundi guali su se poput pijanica, ne obazirui se na neobine prizore koju su oivljavali svuda oko njih. Iz okraja su izili samo jo krvaviji i tee su dolazili do daha nego na poetku, ali nita nisu njime reili. "Trebalo je da preduzme mere opreznosti!" ispljunu Noris. "Prekasno je za optube", odvrati edvel. "Fuga se probudila, dopadalo se to nama ili ne." "I sam bi je probudio", ree Noris. "Da je dospela u moj posed. Ali bio bih spreman na tako neto i iekivao bih da se to dogodi. Spremio bih snage koje bi ule i preuzele kontrolu. Ali ovo? Ovo je haos! Ne znam ak ni ni na kojoj strani je izlaz." "Na svakoj. Nije ba tako velika. Ako eli da izie kreni u bilo kom pravcu." Ovo jednostavno reenje kao da je malo smirilo Norisa. On skrenu pogled prema predelu koji je pupeo. "Ne znam, moda..." poe on, "... moda je bolje to je ovako ispalo. Bar sam video ono to bih moda kupio." "I ta misli o tome?" "Nije onakva kakvom sam je zamiljao. Oekivao sam neto... krotkije. Sada vie nisam siguran da elim ovo mesto." Dok mu je glas zamirao, neka ivotinja koja se sasvim sigurno nije mogla nai ni u kakvoj menaeriji iskoi iz protoka niti i zarea na svet u znak dobrodolice pre no to je odskakutala odatle. "Vidi?" ree Noris. "ta to bi?" edvel slegnu ramenima. "Ne znam", ree on. "Ima ovde bia koja su verovatno izumrla jo pre naeg roenja." "To?" upitno e Noris, zurei za onom hibridnom zveri. "Nikada nisam video nita slino,

ak ni u knjigama. Kaem ti da ne elim ni deli ovog jebenog mesta. elim da me izvede napolje." "Morae sam da pronae put", odvrati edvel. "Ja ovde imam jo neka posla." "Oh, ne, nema", ree Noris, uperivi cipelu na edvela. "Potreban mi je telohrenitelj. Ti si taj." Pogled na kralja hamburgera koji je spao na ovu nervoznu olupinu zabavljao je edvela. I vie od toga, on mu je omoguio da se oseti... mada je to moda bilo pervezno... bezbednim. "Sluaj", ree on, malo mekim glasom. "Obojica smo se ovde nali u istim govnima..." "E, tu si u pravu, jesmo." "Imam neto to bi nam moglo pomoi", ree on, i raskopa sako, "... neto to e zasladiti ovu gorku pilulu." Noris ga sumnjiavo pogleda. "Ma nemoj?" "Zaviri", ree edvel, pokazujui oveku podstavu sakoa. Noris otra krv koja mu se slivala u levo oko i zagleda se u nabore. "ta vidi?" Trenutak je oklevao, pa se edvel zapita da li je sako jo u ispravnom stanju. Onda se preko Norisovog lica lagano razli osmeh, a oi dobie isti onaj izraz s kojim se ve nebrojeno puta sretao. "Vidi li neto to ti se dopada?" upita ga edvel. "I te kako." "Uzmi, ta eka. Tvoje je. Slobodno, besplatno je, gratis." Noris se gotovo stidljivo osmehnu. "Gde li si je samo naao?" upita dok je pruao drhtavu aku prema sakou. "Posle tolikih godina..." Iz nabora sakoa neno izvue ono to ga je dovelo u iskuenje. Bila je to neka igraka na navijanje: vojnik sa doboem, koga se njegov vlasnik s ljubavlju seao do najsitnijih pojedinosti, tako da je iluzija koju je sada drao u aci bila reprodukovana sa neverovatnom preciznou. "Moj doboar", izusti Noris, plaui od radosti kao da je doao u posed osmog svetskog uda. "Oh, moj doboar." On ga okrenu. "Ali nema kljua", primeti on. "Je li kod tebe?" "Mogao bih ti ga uskoro pronai", odvrati edvel. "Jedna ruka mu je slomljena", nastavi Noris, milujui vojnika po glavi. "Ali moe da svira." "Jesi li ti srean?" "Oh, da. Da, hvala ti." "Onda ga smesti u dep kako bi izvesno vreme mogao da me nosi", ree edvel. "Da te nosim?" "Umoran sam. Potreban mi je konj." Noris se niim ne pobuni protiv ovoga, iako je edvel bio krupniji i potei ovek koga nee biti lako nositi. Poklon ga je potpuno oamutio i, sve vreme dok mu bude robovao, pre e dozvoliti da mu kima pukne nego da se suprotstavi onome ko mu je taj poklon dao. Smejui se u sebi, edvel ga zajaha. Planovi su mu se moda noas izjalovili, ali sve dok ljudi budu imali snove za kojima ale, on e biti u prilici da izvesno vreme poseduje njihove due. "Kuda eli da te odnesem?" upita ga konj. "Nekud visoko", uputi ga on. "Odnesi me negde visoko." 5. VONJAK LEMJUELA LOA 1. Ni Boaz ni Ganza nisu bili priljivi vodii. Kretali su se kroz Fugu u gotovo potpunoj tiini, osim to su s vremena na vreme prekidali tu tiinu kako bi upozorili Kala na prividno bezbedan komad tla, ili mu savetovali da se ne odvaja od njih dok su se kretali niz kolonadu kojom je odzvanjalo dahtanje psa. U izvesnom smislu mu je njihovo utanje odgovaralo. Veeras jo nije eleo da poe u obilazak terena u pratnji vodia. Kada je prvi put ugledao Fugu sa zida u Miminom dvoritu, ve tada mu je postalo jasno da se ne moe napraviti karta toga mesta, niti popisati sve to se u njoj nalazi i pohraniti u seanje kao to je to bio sluaj s njegovim voljenim redovima vonje. Utkani svet morae da prihvati na drugaiji nain: ne kao golu injenicu, ve kao oseanje. Raskol

izmeu njegovog uma i sveta koji je pokuavao da shvati, bio je sve vei. Na njegovom mestu naao se odnos odjeka i protiv-odjeka. Bile su to misli unutar njegove glave i glave ovog sveta; a to saznanje, koje nikad nee biti u stanju da izrazi reima, pretvorilo je ovo putovanje u obilazak vlastite istorije. Od Ludog Munija je nauio da svako drugaije shvata poeziju. Poezija je bila takva. Poeo je da uvia da se to isto moglo rei i za pravu geografiju. 2. Peli su se uz neku dugaku padinu. Mislio je da mu se plima cvraka talasa ispred nogu; zemlja je izgledala iva. Sa vrha planine bacie pogled preko polja. Na suprotnom kraju polja nalazio se vonjak. "Jo malo pa smo stigli", ree Ganza i oni se uputie ka njemu. Taj vonjak bio je najvea jedinica koju je do tada video u Fugi; parcela sa otprilike trideset ili etrdeset stabala, posaenih u nizovima i paljivo podrezanih tako da su im se grane gotovo dodirivale. Ispod ove nadstrenjice nalazili su se prolazi od uredno pokoene trave, proarani somotskom svetlou. "Ovo je vonjak Lemjuela Loa", ree Boaz, dok su stajali na ivici. Njegov ionako mek glas sada je bio meki no ikada. "ak i meu legendarnima on je legenda." Ganza ih povede ispod drvea. Vazduh je bio miran, topao i sladunjav. Grane su bile teke od voa koje Kal nije poznavao. "To su Dudske kruke", obavesti ga Boaz. "Njih nikada nismo delili sa Kukavicama." "Zato?" "Postoje razlozi za to", odgovori Boaz. On se osvrnu traei pogledom Ganzu, ali ona je nestala niz jedan od prolaza. "Poslui se", ree on Kalu i krene u potragu za svojom druicom. "Lem nee imati nita protiv." Iako je Kal mislio da moe pogledom prodreti sve do kraja hodnika od drvea, oi su ga prevarile. Boaz se udaljio samo tri koraka od njega i on ga vie nije video. Kal posegnu za jednom od nisko povijenih grana i dohvati voku. Kada je to uinio u kronji se zbi velika pometnja i neto potra niz granu prema njemu. "Ne tu!" Glas je bio dubok. A pripadao je majmunu. "Slae su one sa vrha", ree ivotinja, podigavi svoje smee oi put neba. Zatim je otrao putem kojim je doao, zasuvi Kala liem. Pokuao je da ga prati pogledom, ali ivotinja se kretala suvie brzo. Vratila se za nekoliko sekundi, ne sa jednom, ve sa dve voke. Zasevi meu granama, bacio ih je Kalu. "Oguli ih", ree. "Obe." Uprkos imenu nisu podseale na kruke. Bile su veliine ljive i imale koru poput koe. Bila je vrsta, ali ak ni ona nije mogla da prikrije mekou unutranjeg mesa. "ta eka?" eleo je da zna majmun. "Ukusni su, ti Dudiji. Oguli je pa e se uveriti." Da je ovog majmuna koji govori sreo nedelju dana ranije, Kal bi moda pao mrtav od iznenaenja, ali sada je on za njega predstavljao samo deo lokalnog kolorita. "Zovete ih Dudiji?" upita on. "Dudijske kruke; Dudi voe. Sve ti je to unutra isto." Majmun se upilji u Kalove ake elei da ga natera da oguli voku. On poe da je njui. Nikada ranije nije sreo voe koje se tako teko gulilo; po svoj prilici ga je majmun upravo zbog toga i nagovarao da ih oljuti. Lepljivi sok je isticao kroz napuklu koru i slivao mu se niz ake; miris je bio jo privlaniji. Pre no to je i oljutio prvu, majmun je ote i smaza. "Odlina je..." ree on izmeu dva zalogaja. Odjek njegovog uivanja dopre odnekud ispod drveta. Neko se slagao s njim, pa Kal skrete pogled s onog to je radio i ugleda nekog oveka koji je uao pored debla, uvijajui cigaretu. Zatim ponovo pogleda majmuna, pa oveka, da bi majmuna to govori sagledao u novom svetlu. "Odlian trik", ree on. ovek podie pogled prema Kalu. Crte lica bile su mu gotovo mongoloidne; razvukao je usta

u irok, naizgled tupav osmeh. "ta je?" javi se glas sa grane. Iako ga je pojava tog lica ispod drveta zbunila, Kal odlui da sledi svoju pretpostavku i zato odgovor ne uputi lutki, ve lutkaru. "Zato se tako razbacuje glasom?" ovek se i dalje cerio, niim ne pokazujui da je razumeo. Majmun se, meutim, glasno nasmeja. "Pojedi voe", ree on. Kal je gulio voku sasvim nesvesno. Dudi je bila oguljena. Ali nekakvo zaostalo sujeverje vezano za ukradeno voe spreavalo ga je da je prinese usnama. "Kuaj je", ree majmun. "Nisu otrovne..." Miris je bio suvie privlaan da bi mu odoleo. On zagrize. "...bar ne za nas", dodade majmun, ponovo se nasmejavi. Voka je imala ak bolji ukus nego to je to njen miris obeavao. Meso je bilo sono, sok jak poput likera. On ga obliza sa prstiju i dlana ake. "Dopada ti se?" "Fantastina je." "Hrana i pie u jednom." Majmun pogleda oveka ispod drveta. "eli li jednu, Smite?" upita on. ovek pripali cigaretu i povue dim. "uje li me?" Poto ne dobi odgovor, majmun nestade meu viim granama kronje. Kal, koji je i dalje jeo kruku, stie do kotica u sreditu. Zatim savaka i njih. Bile su pomalo gorke, ali to samo dopuni slatkou ostalog dela. Odjednom primeti da odnekud dopire muzika. U jednom je trenutku bila vesela u drugom pomamna. "eli li jo jednu?" upita majmun ponovo se pojavivi, ali ovaj put ne sa dve voke ve sa nekoliko. Kal proguta ostatak prve voke. "Vai ista pogodba", ree majmun. Odjednom osetivi pohlepu, Kal uze tri i poe da ih ljuti. "Ovde ima jo nekog", obrati se on lutkaru. "Svakako", majmun mu odgovori. "Ovo je oduvek bilo mesto za okupljanje." "Zato govori kroz ivotinju?" upita Kal, dok su majmunovi prsti uzimali oguljenu voku iz njegove ake. "Zovem se Novelo", ree majmun. "I ko kae da on uopte ume da govori?" Kal se nasmeja i sebi i ovoj predstavi. "injenica je", nastavi majmun, "da nijedan od nas vie nije sasvin siguran ko ta ini. Ali i ljubav je takva, zar ne?" On zabaci glavu i akom stisnu voku, tako da mu njen sok potee niz grlo. Muzika je postala jo opojnija. Kala je zanimalo koji je to instrumenti izvode. Prepoznao je violine, pitalje i bubnjeve. Ali uli su se i drugi zvuci koje nije mogao da pripie nijednom poznatom instrumentu. "Svaki izgovor je dobar da se priredi slavlje", ree Novelo. "Mora da je posredi najvei doruak u istoriji." "Mislim da si u pravu. Hoe da vidi?" "Da." Majmun potra du grane i sjuri se do mesta na kome je sedeo Smit. Kal je, vaui semenje svog drugog Dudija, podigao ruku uvis i otkinuo punu aku voa sa grane prekrivene liem; petest je strpao u dep da mu se nae ako ogladni, a jednu je smesta poeo da ljuti. Panju mu privue majmunsko eretanje i on se zagleda u Novela i Smita. ivotinja je sedela na ovekovim grudima i neto su jedan drugome govorili sluei se meavinom brbljarija i

mumljanja. Kal pogleda prvo oveka pa ivotinju, a onda se ponovo vrati na oveka. Nije mogao da utvrdi ko je kome ta govorio. Rasprava se iznenada prekinu. Smit ustade, a majmun mu se smesti na rame. Krenue izmeu drvea ni ne pozvavi Kala da ih sledi. Kal ipak krenu za njima, usput ljutei i jedui voe. Pojedini ovdanji posetioci radili su isto ono to i on malopre, stajali ispod drvea i jeli dudske kruke. Jedno ili dvoje se ak popelo na drvee i sada je visilo meu granama, kupajui se u opojnom vazduhu. Ostali, koje voe ili nije zanimalo ili su ga se zasitili, leali su isprueni u travi i meusobno tiho razgovarali. Svuda je vladao mir. Nebo je vonjak, pomisli Kal dok je iao; a bog je izobilje. "To iz tebe progovara voe", ree Novelo. Kal ak nije ni bio svestan da je neto naglas rekao. On se osvrnu prema majmunu, osetivi se pomalo izgubljenim. "Trebalo bi da bude paljiviji, ree ivotinja, "previe Duda moe ti nakoditi." "Imam odlian stomak", odvrati Kal. "Ko je uopte pomenuo stomak?" upita majmun. "Ne zovu se one tek tako dudske voke." Kal prestade da obraa panju na njega. ivotinjin prijazan ton mu je iao na ivce. On ubrza korak prestigavi oveka i ivotinju. "Neka bude po tvome", ree majmun. Neko izlete izmeu drvea neto malo ispred Kala, vukui za sobom smeh. Kal istog asa ugleda smeh; video je podizanje i sputanje nota u obliku blesaka svetlosti koji su se rastakali poput glava maslaka na jakom vetru. arolija za arolijom. Ubravi i oljutivi jo jednu Loovu voku u hodu, on pohita ka muzici. Ispred sebe jasno ugleda prizor. Po tlu izmeu drvea bila je prostrta plavo-oker ponjava sa fitiljima zaronjenim u ulje svuda du ivice; na kraju su se nalazili muziari iju je svirku uo. Bilo ih je petoro: tri ene i dva mukarca, odeveni u sveana odela i haljine od tamnih tkanina ije su blistave are bile na neki nain prikrivene, tako da je svetlost plamenova i pri najmanjem pokretu nabora otkrivala sjaj koji je Kala podsetio na dugine boje tropskih leptira. Meutim, jo je vie zapanjivala injenica da ovaj kvintet nije imao nijedan jedini instrument. Oni su pevanjem podraavali zvuke svih tih violina, flauta i bubnjeva; nudili su i dodtne zvuke koje nijedan instrument nee smeti ni da pomisli da e ikad uspeti da proizvede. To je bila muzika koja nije oponaala nijedan prirodni zvuk - nije to bila pesma ptica niti glasanje kitova, ni um drvea ili ubor potoka - ve kroz pesmu izraena iskustva skrivena izmeu rei; otkucaji srca, u koje intelekt nije mogao da prodre. Dok ju je sluao, Kala su preplavljivali talasi zadovoljstva. Predstava je privukla otprilike tridesetak Vidovnjaka kojima se sada i Kal pridruio. Nekolicina je zapazila njegovo prisustvo, pa su poeli pomalo znatieljno da ga merkaju. Posmatrajui gomilu, pokuao je da razvrsta ove ljude na osnovu pripadnosti jednoj od etiri Porodice, ali to je bilo gotovo nemogue. Koralni orkestar verovatno je bio sastavljen od Aja; nije li Apolina rekla da je od Aja nasledila lep glas? Ali ko je bio ko meu ostalima? Ko je od prisutnih pripadao Derihoovoj porodici, na primer: Babuima?; ko Je-meovima, a ko porodici Lo? Primetio je crnce i kavkaske tipove, zatim jedno ili dvoje sa orijentalnim osobinama; neki od njih su se diili ne ba ljudskim crtama lica - jedan je imao Nomrodove zlataste oi (verovatno je imao i rep); drugi neki par odlikovao se istovetnim oznakama koje su se protezale svom duinom lica poevi od skalpa; ostale su - da li po diktatu mode ili teologije - krasile sloene istetovirane are i frizure. Isto tako zapanjujuu raznovrsnost primetio je i u odevanju, modi kasnog devetnaestog veka koja je bila prilagoena onome ko je nosio tu odeu. A u tkanju sukanja, odela i prsluka, primetio je isto ono s mukom prikrivano bletavilo: niti neumerenog sjaja koje su ekale iza nijansi boje. Kalov pogled pun divljenja prelazio je s jednog lica na drugo, i on oseti elju da mu svi ovi ljudi budu prijatelji, da ih upozna, da eta s njima i podeli s njima svoje breme tajni. Nekako neodre eno bio je svestan da to iz njega progovara voe. Ako je to bio sluaj, onda je ovo voe bilo veoma mudro. Iako je utolio glad, on iz depa izvadi jo jednu kruku i upravo se spremao da je oguli kada muzika utihnu. Usledili su pljesak i zvidanje. Kvintet se nekoliko puta poklonio. Dok su to inili,

ustade jedan bradati mukarac, sa licem izrovaenim kao kora oraha, koji je sedeo na tronocu blizu ivice ponjave. Pogleda izravno u Kaa i ree: "Prijatelji... prijatelji... meu nama je stranac..." Pljesak poe da jenjava. Lica se okrenue u Kalovom pravcu; osetio je kako ga obliva rumenilo. "Doite, gospodine Muni! Gospodine Kalhun Muni!" Ganza je govorila istinu: vetar je odista ogovarao. ovek ga je pozivao. Kal promrmlja neto u znak protesta. "Hajde. Zabavljajte nas malo!" glasio je odgovor. Posle toga Kalovo srce stade ludo da kuca. "Ne mogu", ree on. "Svakako da moe", osmehnu se ovek. "Svakako da moe!" Ponovo se zaori pljesak. Oko njega su se nalazila sve nasmeena ozarena lica. Neko ga dodirnu po ramenu. On se osvrnu. Bio je to Novelo. "To je gospodin Lo", ree majmun. "Ne sme ga odbiti." "Ali ja nita ne umem..." "Svako neto ume", odvrati majmun. "Pa, makar samo da prdi." "Hajde, hajde", govorio je Lemjuel Lo. "Ne stidi se." I protiv svoje volje, Kal krenu kroz guvu prema pravougoniku od fitilja. "Stvarno..." obrati se on Lou, "mislim da..." "Niko ti nije branio da jede moje voe", primeti Lo bez imalo ljutnje. "Najmanje to moe da uini za nas jeste da nas malo zabavi." Kal se osvrnu oko sebe traei od nekog podrku, ali ugleda samo lica puna iekivanja. "Ne umem da pevam i imam dve leve noge", naglasi on, i dalje se nadajui da e samoomalovaavanjem uspeti da se izvue. "Tvoj je deda bio pesnik, zar ne?" upita Lemjuel. "Jeste", ree Kal. "Zar ne ume da citira vlastitog dedu?" upita Lemjuel. Kal je trenutak razmiljao o ovome. Bilo je sasvim jasno da ga nee pustiti iz ovog kruga ako na neki nain ne plati za svoju pohlepu, a Lemjuelov predlog i nije bio tako lo. Pre mnogo godina Brendan je nauio Kala nekoliko strofa iz pesama Ludog Munija. U to vreme one Kalu gotovo nita nisu znaile - imao je tada otprilike est godina - ali stihovi tih pesama su ga zainteresovali. "Ponjava je tvoja", ree Lemjuel i koraknu u stranu da propusti Kala do prostora ograenog za izvoae. Pre no to mu se pruila prilika da se priseti ijednog stiha - prolo je dvadeset godina od kada ih je nauio; koliko e ih se setiti? - ve se naao na ponjavi, zurei preko treperavih svetala na tlu u publiku. "Gospodin Lo je rekao istinu..." poe on oklevajui, "... moj deda..." "Glasnije", doviknu neko. "...moj deda bio je pesnik. Pokuau da se prisetim nekoliko njegovih stihova. Ne znam da li u uspeti, ali dau sve od sebe." Zau se pojedinano pljeskanje, zbog ega Kalu bi neprijatnije no ikad. "Kako se zove, ta pesma?" ree Lemjuel. Kal nape mozak. Naslov mu je znaio jo manje od stihova kada ih je prvi put uio, ali ipak je, poput papagaja, nauio i jedno i drugo. "Zove se est optih mesta", ree on; jezik mu je bio bri od mozga koji jo nije stigao ni da skine prainu s njih. "Izrecituj je, prijatelju", ree uvar vonjaka. Publika je prestala da die; jo su se jedino pokretali plamici oko ponjave. Kal poe. "Jedan vid ljubavi..." U jednom uasnom trenutku nieg nije mogao da se seti. Da ga je neko tada upitao kako se zove ne bi bio u stanju da mu odgovori. Posle samo etiri rei on je odjednom ostao bez teksta.

U tom trenutku panike shvatio je da vie od svega na svetu eli da udovolji ovom dobrodunom skupu; da im pokae koliko mu je drago to se naao neu njima. Ali taj njegov prokleti jezik... Negde iz potiljka zau pesnika kako kae: "Nastavi, mome. Kai im ono to zna. Ne pokuavaj da se priseti. Samo poni da govori." On krenu iz poetka, sada bez greke, snanim glasom, kao da je te stihove znao savreno dobro. Do avola, i jeste. Potekli su iz njega sasvim lako, i on u sebe kako ih izgovara glasom za koji nije znao da ga poseduje. Bio je to glas barda koji recituje. "Jedan vid ljubavi je nevinost, Jedan vid ljubavi je krivnja, Jedan vid mleko, to se u neku ruku Ukiseli im se prospe. Jedan vid ljubavi je oseanje, Jedan vid ljubavi je pohota, Jedan vid slutnja Da emo se vratiti u prah." Osam stihova i sve je bilo gotovo; gotovo a on je i dalje stajao dok su mu se ti stihovi vrzmali po glavi, istovremeno zadovoljan to nijednom nije zamucao i alei to nije potrajalo jo malo due. On pogleda publiku. Vie se nisu osmehivali, ve su zurili u njega sa nekim udnim zbunjenim izrazom u oima. Na trenutak mu pade na pamet da ih je moda uvredio. A onda se prolomi pljesak; svi su mu pljeskali podigavi ruke iznad glave. Zauli su se povici i zviduci. "Divna pesma!" ree Lo, od srca mu tapui dok je to govorio. "I lepo izrecitovana!" Rekavi to, on se ponovo izdvoji iz publike i gorljivo zagrli Kala. "uje li?" upita Kal pesnika u svojoj glavi. "Dopada im se." A u znak odgovora priseti se jo jednog stiha, koji kao da je Ludi Muni upravo u ovom trenutku spevao. Ovog puta ga nije izgovorio naglas: ali jasno ga je uo. "Oprosti mojoj umetnosti. Na kolenima, priznajem: elja mi je da se dopadnem svima." Godilo mu je to dopadanje. On uzvrati Lemjuelu zagrljaj. "Poslui se, gospodine Muni", ree uvar vonjaka, "pojedi koliko god moe." "Hvala", odvrati Kal. "Da li si upoznao pesnika?" upita on. "Ne", ree Kal. "Umro je pre no to sam se rodio." "Ko moe rei da je mrtav onaj ovek ije nas rei jo uutkuju i ija oseanja ostavljaju traga u nama?" odvrati gospodin Lo. "To je tano", priznade Kal. "Svakako da je tano. Zar bih sebi dozvolio la u noi poput ove?" Poto je to rekao, Lemjuel pozva nekog drugog iz skupine: jo jedan izvoa naao se na ponjavi. Kal oseti ujed zavisti dok je prelazio preko svetlosti na tlu. udeo je da ponvo iskusi taj trenutak od koga se gubi dah: eleo je da njegove rei ponovo obuzmu publiku, da je ganu i da na njoj ostave traga. On obea sebi da e nauiti jo stihova Ludog Munija ako ikada ponovo ugleda oev dom, kako bi idui put kada se nae ovde imao pri ruci nove stihove kojima e ih odueviti. Dok se vraao kroz gomilu pet-est puta su mu protresli aku i poljubili ga u obraz. Kada se ponovo okrenuo prema ponjavi, iznenadio se videvi da su sledei izvoai Boaz i Ganza. Dvostruko je bio iznenaen: oboje su bili nagi. U njihovoj nagosti nije bilo nieg napadno seksualnog: ona je na izvestan nain bila u istoj meri formalna kao i odea koju su odbacili. Takoe nije primetio da je bilo kome iz publike bilo neugodno: posmatrali su ovaj par istim onim ozbiljnim

pogledima punim iekivanja kojima su poastvovali i njega. Boaz i Gonza su se uputili na suprotne krajeve ponjave, na trenutak tamo zastali, zatim se okrenuli i krenuli jedno prema drugom. Napredovali su sporo, dok se nisu nali tako blizu da su im se nosevi i usne dodirivali. Kalu proe kroz glavu da je na redu moda neka erotska predstava, premda je ono to se zatim dogodilo posramilo sve njegove definicije erotike; jer oni su nastavili jedan prema drugome, lica su im lagano nestajala, poprsja se ledila, kao i udovi, dok nisu postali jedno telo sa glavom u obliku gotovo bezobline lopte. Iluzija je bila potpuna. Ali to nije bilo sve; jer partneri su nastavili dalje da se kreu, njihova lica da se pomaljaju na stranjim stranama lobanja, kao da su im kosti bile meke poput krempite. Ni tada se nisu zaustavili, ve su se i dalje razdvajali dok nisu poeli da lie na sijamske blizance spojene leima, ija se zajednika lobanja ispupila razmeui se dvostrukim licem. Kao da im ni to nije bilo dovoljno, ve su svom triku pridodali jo jednu zakoljicu; dok su menjali mesta na neki nain uspeli su da zamene i polove, te da se konano - ponovo sasvim razdvoje - i nau jedno na mestu drugog. Ljubav je nalik na to, rekao je majmun. Ovim su njegove rei bile potvrene u krvi i mesu. Dok su se izvoai klanjali, i prolamao se novi pljesak, Kal se odvoji od skupine i krenu nazad meu drvee. Glavom mu se motalo nekoliko neodreenih misli. Prva, da ne moe ovde ostati celu no, ve da bi uskoro trebalo da krene u potragu za Suzanom. Druga, da bi bilo mudro potraiti vodia. Moda, majmuna? Ali rodne grane ponovo mu privukoe pogled. On isrpui ruku, ubra jo jednu aku voa i poe da ga ljuti. Loov vodvilj ad hos jo je bio u toku. uo je smeh, zatim novi pljesak, i muziku koja je ponovo poela. Osetio je da mu udovi iz asa u as postaju sve tei; prstima vie nije mogao da ljuti voe, kapci mu oteae. Shvativi da e biti bolje da sedne dok nije pao, on se smesti ispod jednog drveta. Polako ga je obuzimao dreme kome nije imao snage da se odupre. Nije bilo nieg loeg u tome da se malo odmori. Ovde je bio bezbedan, pod ovim pljuskom zvezdane svetlosti i pljeska. Oi mu zatreptae i sklopie se. inilo mu se da vidi kako mu se pribliavaju snovi - kako njihova svetlost postaje sve sjajnija, glasovi jai. On se nasmei u znak pozdrava. Sanjao je svoj stari ivot. Stajao je u zamraenoj sobi koja se nalazila izmeu njegovih uiju i putao da mu se javljaju proli dani na zidu poput slika na platnu; bili su to trenuci izvueni iz neke zalihe koju nije ni znao da poseduje. Ali ovi prizori koji su se sada odvijali pred njim - ti pasai iz nedovrene knjige njegova ivota - vie nisu izgledali potpuno stvarni. Ta je knjiga bila izmiljena; ili je, u najboljen sluaju, samo u trenucima bila stvarna, kao onda kada je jedan njegov deo iskoio iz te ustajale prie i na as ugledao Fugu koja je ekala. Zvuk pljeskanja izvue ga na povrinu sna, i njegove se oi uz treptaje otvorie. Zvezde su se jo nazirale kroz grane Dudi drvea; u blizini se i dalje uo smeh i videle su se vatre; sve je bilo u redu s njegovom tek pronaenom zemljom. Do sada nisam ni bio roen, pomisli on, dok su po zidu ponovo poele da se reaju slike. Nisam se ak ni rodio. Zadovoljan ovom misli, on u umu oljuti jo jednu od Loovih slatkih voki i prinese je usnama. Negde mu je neko pljeskao. Kada je to uo, poklonio se. Ali ovaj put nije se probudio. 6. KAPRINA KUA 1. Kaprina kua je Suzanu, na izvestan nain, iznenadila isto koliko i sve ostalo to je videla u Fugi. Bila je to niska zgrada, dosta zaputena, sa ijih zidova je na mnogim mestima otpao malter otkrivi velike crvene cigle rune izrade. Videlo se da su mnoge kie prale crepove na tremu; a i vrata su se jedva drala na arkama. Svuda oko nje raslo je mirtino drvee, na ijim je granama visilo mnotvo zvonia koje su uli kako odgovaraju na i najmanji daak vetra. Meutim, njihov

zvuk priguivali su povieni glasovi iznutra. Kao da je posredi bila pobuna, a ne civilizovan razgovor. Na pragu se nalazio straar koji je uao i podizao zigurat od kamenja ispred sebe. Kada su se pribliili, on ustade. Imao je dobrih sedam stopa. "Kakav vas posao dovodi ovamo?" upita Derihoa. "Moramo razgovarati sa veem..." Suzana je jasno i glasno iznutra mogla da uje glas neke ene. "Neu da legnem i zaspim!" govorila je ova. Opasku je propratio amor odobravanja njenih sledbenika. "Veoma je vano da porazgovaramo sa veem", ree Deriho. "Nemogue", izgovori straar. "Ovo je Suzana Peri", poe Deriho. "Ona..." "Znamo ko je ona", prekinu ga straar. "Ako znate ko sam, onda sigurno znate i da sam ja ta koja je probudila Tkanje", ree Suzana. "Vee bi trebalo da me saslua." "Da", sloi se straar. "To mi je jasno." On se osvrnu prema vratima. Buka je postajala jo glasnija. "Tamo unutra je prava ludnica", upozori ih on. "Biete sreni ako vas iko bude uopte uo." "Umem i ja da se derem", ree Suzana. Straar klimnu. "U to ne sumnjam", primeti on. "Samo napred." Sklonio se u stranu, pokazavi niz kratak hodnik prema napola zatvorenim vratima. Suzana duboko udahnu, osvrnu se da vidi da li je Deriho i dalje sledi, a onda krenu niz prolaz i gurnu vrata. Prostorija je bila velika, i prepuna ljudi: neki su sedeli, neki stajali, a poneki su se ak popeli na stolice da bi bolje videli glavne uesnike rasprave. Njih petoro bili su najglasniji. Jedna je bila ena neukrotive kose i jo neukrotivijeg pogleda - za koju joj je Deriho rekao da se zove Jolanda Dor. Grupica njenih istomiljenika zbila se oko nje i hukala je na ostale. Stajala je naspram dvojice mukaraca, jednog sa dugakim nosem ije je lice bilo crveno kao paprika od vikanja, i njegovog starijeg prijatelja koji je obuzdavao onog prvog drei ga za ruku. Oni su oigledno predstavljali opoziciju. Izmeu njih nalazila se jedna crnkinja koja se obraala obema stranama i jedan besprekorno odeven orijentalac koji je, izgleda, predsedavao. Ako je to bilo tano, onda ovaj put oigledno nije uspevao da ispuni svoju dunost. Radilo se o trenucima kada e pesnice zameniti miljenja. Svega nekolicina njih primetila je samozvance, dok su vodei uesnici, uopte ne sluajui jedni druge, nastavljali da besne. "Kako se zove onaj ovek u sredini?" upita Suzana Derihoa. "To je Tang", odgovori Deriho. "Hvala." Ne rekavi ni re Suzana krenu ka uesnicima u raspravi. "Gospodine Tang", obrati mu se ona. ovek pogleda u njenom pravcu, a zlovoljan izraz na njegovom licu smeni panika. "Ko ste vi?" hteo je da zna. "Suzana Peri." Njeno ime bilo je dovoljno da istog asa prekine svaku raspravu. Sada su se prema Suzani okrenula i ona lica koja do tada nisu gledala u njenom pravcu. "Kukavica!" izusti starac. "U Kaprinoj kui!" "Zavei", obrecnu se Tang. "Ti si ta", ree crnkinja. "Ti!" "Da?" "Zna li ta si uinila?" Ova opaska izazva novu provalu povika, ali sada u njoj nisu uestvovali samo oni iz sredita prostorije. Svi su vikali.

Tang, koga niko nije sluao dok je od prisutnih traio da uspostave red i mir, primaknu stolicu, pope se na nju i povika: "Tiina!" Manevar je uspeo; buka je zamrla. Tang je bio dirljivo zadovoljan sobom. "Ha", izusti on, napuivi samozadovoljno usne. "Mislim da je ovako ipak malo bolje. A sada..." okrenu se zatim ka starcu. "Imao si neku primedbu, Mesimerise?" "I te kakvu", glasio je odgovor. On upre svoj ukoeni prst prema Suzani: "Ona je uljez. Zahtevam da bude uklonjena iz ove odaje." Tang se spremao da odgovori, ali Jolanda ga je preduhitrila. "Ovo nije trenutak za teranje maka na konac", primeti ona. "Dopadalo se to nama ili ne, budni smo." Zatim pogleda u Suzanu. "A za to je ona odgovorna." "Ne elim da ostanem u istoj sobi sa jednom Kukavicom", izjavi Mesimeris, svakom svojom rei iskazujui prezir prema Suzani. "Posle svega to su nam uinili." Zatim pogleda u svog zajapurenog sadruga. "Ide li, Dolfi?" "Jo pita", odvrati ovaj. "Stanite", ree Suzana. "Ne elim da krim nikakva pravila..." "To si ve uinila", primeti Jolanda, "ali zidovi jo stoje." "Pitanje je koliko dugo?" prikljui se crnkinja. "Kaprina kua je sveto mesto", promrmlja Mesimeris. To oigledno nije bila la: njega je odista vrealo Suzanino prisustvo. "To mi je jasno", ree Suzana. "I ja to potujem. Ali oseam se odgovornom..." "to i jesi", prekinu je Dolfi, ponovo padajui u vatru. "Ali to nam je sada mala uteha, zar ne? Budni smo, prokleta bila. I izgubljeni." "Znam", ree Suzana. "Sve to ste rekli je tano." Ovo ga je nateralo da se malo ohladi: oekivao je da e se ona upustiti u raspravu sa njim. "Priznaje?" upita on. "Svakako da priznajem. Svi mi imamo svoje trenutke slabosti." "Bar moemo da se branimo, sada kada smo budni", usprotivi se Jolanda. "Umesto da samo leimo." "Imali smo uvare", ree Dolfi. "ta se s njim dogodilo?" "Mrtvi su", odvrati Suzana. "Svi?" "Otkud to ona moe znati?" primeti Mesimeris. "Ne sluajte je." "Moja baka je bila Mimi Laenski", ree Suzana. Prvi put od kada se upustila u prepirku, Mesimeris joj se zagledao pravo u oi. Tuga mu nije bila strana, pomisli ona; esto je bio u prilici da je iskusi. "Pa?" ree on. "Ubijena je", nastavi Suzana, uzvrativi mu pogled, "ubila ju je jedna od vaih." "Nemogue!" ree Mesimeris, sasvim ubeen u svoju tvrdnju. "Ko?" upita Jolanda. "Imakolata." "Ta nije naa!" pobuni se Mesimeris. "Nije jedna od nas." "Sasvim sigurno nije ni Kukavica!" uzvrati Suzana koju je poelo da izdaje strpljenje. Ona koraknu ka Mesimerisu, a ovaj samo vre stegnu Dolfija za ruku, kao da je imao na umu prijatelja da iskoristi kao tit u sluaju da doe do guanja. "Svi smo u opasnosti", ree ona, "i ako vam to nije jasno, onda e sva vaa sveta mesta - a ne samo Kaprina kua, sva do jednog - biti zbrisana. U redu, imate razloga da mi ne verujete. Ali bar me sasluajte." U sobi nastade mukla tina. "Ispriaj nam ta zna", ree Tang.

"Ne ba mnogo", priznade Suzana. "Ali znam da imate neprijatelje i ovde u Fugi, a i napolju i to sam bog zna koliko." "Boriemo se", ree Jolanda. "Izgubiete", odgovori Suzana. Lepo lice ove druge pretvori se u kamen. "Zar si i ti maloduna?" upita ona. "To je istina. Nemate ime da se suprotstavite Kraljevstvu." "Imamo zanose", ree Jolanda. "Zar elite svoju magiju da pretvorite u oruje?" odvrati Suzana pitanjem. "Poput Imakolate? Ako to uinite slobodno ponite da se nazivate Kukavicama." Ova primedba naie na odobravanje kod jednog dela skupa, ali ju je zato Jolanda mrko pogledala. "Znai moramo ponovo da se utkamo", zakljui Mesimeris, sa izvesnim zadovoljstvom. "A upravo to je ono to govorim od poetka." "Slaem se", ree Suzana. Posle toga u sobi se ponovo zakuvalo; Jolanda uspe da nadjaa svu tu buku: "Neemo vie da spavamo!" ree ona. "Ja neu da spavam!" "Onda ete svi biti zbrisani", viknu joj Suzana u znak odgovora. Buka se tada neto malo stia. "Ovo je okrutan vek", nastavi Suzana. "Takav je bio i prethodni", primeti neko. "Kao i onaj pre njega!" "Ne moemo se veno kriti", ree Jolanda, obrativi se svima u sobi. Naila je na znatnu podrku uprkos Suzaninom uplitanju. I odista je bilo teko ne oseati simpatiju prema njoj. Posle toliko vremena provedenog u snu, ideja da se vrate u krevet bez snova koji ih eka u Tkanju sigurno nije bila primamljiva. "Ne kaem da ete jo dugo morati da ostanete u ilimu", pnovo se javi Suzana. "Samo dok ne pronaemo bezbedno mesto..." "Sve sam to ve ula", prekide je Jolanda. "ekaemo, kazali smo, pognuemo glave dok ne proe oluja." "Ima oluja i oluja", oglasi se neki ovek iz pozadine. Njegov glas sa lakoom ndjaa larmu, mada je bio tek neto glasniji od apata. Ali i ovo to je rekao bilo je dovoljno da rasprava zamre. Suzana pogleda u pravcu zvuka, iako jo nije mogla da vidi govornika. A onda ponovo zau njegov glas: "Ako vas Kraljevstvo uniti...", ree glas, "... onda je moja Mimi uzalud patila..." lanovi vea su se sklanjali u stranu pred govornikom koji je napredovao ka sreditu sobe. Onda ga je ugledala. Suzani je trebalo nekoliko sekundi da shvati da je to lice videla i ranije, a zatim jo trenutak da se priseti i gde: na portretu u Miminoj spavaoj sobi. Ali izbledela fotografija tek je naglaavala ovekov lik; to jest, njegovu fiziku lepotu. Nije joj bilo teko da pogodi, kada je videla kako mu oi svetlucaju i kako mu kratko podiana kosa prati liniju lobanje, zato je Mimi celog svog usamljenikog ivota spavala pod njegovim pogledom. Ovo je bio ovek koga je volela. Ovo je bio... "Romo", ree on, obrativi se Suzani. "Prvi mu tvoje bake." Kako je samo saznao, spavajui u Tkanju, da se Mimi udala za oveka? Da li mu je to moda doapnuo vetar? "ta e ti ovde?" upita Tang. "Ovo nije javni put." "elim da govorim u korist svoje ene. Poznavao sam je bolje od bilo kog od vas." "To je bilo pre mnogo godina, Romo. U jednom drugom ivotu." Romo klimnu. "Da..." ree on. "Njega vie nema, znam. Kao ni nje. To je jo jedan dodatni razlog da govorim u njenu korist." Niko vie ne pokua da ga uutka. "Umrla je u Kraljevstvu", ree on, da bi nas potedela nevolja. Umrla je ne pokuavi da nas probudi. Zato? Imala je gomilu razloga da poeli rastakanje tkanja. Da se oslobodi svojih dunosti;

i da mi se vrati." "To ba nuno ne..." primeti Mesimeris. Romo se osmehnu. "Zato to se ponovo udala?" upita on. "Drugo nisam ni oekivao. Ili zato to misliti da je zaboravila? Ne. Nikada." Govorio je sa takvim autoritetom, pa ipak s puno nenosti, tako da su ga svi u sobi sluali. "Nije nas zaboravila. Jednostavno je znala ono to i njena unuka zna. Da za nas jo nije bezbedno." Jolanda zausti da ga prekine, ali Romo podie aku. "Samo trenutak, molim te", ree on. "Uskoro u otii. eka me posao." Jolanda zatvori usta. "Poznavao sam Mimi bolje od svih vas. to se mene tie, rastali smo se tek jue. Znam da je titila tkanje dok je u njoj bilo daha i razuma. Ne tratite uludo njene agonije gurajui nas u ruke neprijatelju samo zato to ste namirisali slobodu." "Lako je tebi da to kae", odvrati Jolanda. "I ja elim ponovo da ivim isto koliko i ti", ree joj Romo. "Ostao sam ovde zbog svoje dece, mislei... kao to smo i svi mi mislili... da emo se probuditi za godinu ili dve. A vidite kako je sada. Otvaramo oi i primeujemo da se svet promenio. Moja Mimi je umrla kao starica, a dete njenog deteta je tu umesto nje i govori nam kako se nita nije promenilo: i sada nam preti unitenje. Verujem da nam to govori uz Mimin blagoslov. Trebalo bi da je posluamo." "ta savetuje?" upita Tang. "ta on ima da savetuje?" ree Jolanda. "On je krotitelj lavova, zato bismo posluali njegov savet?" "Predlaem da se ponovo utkamo u ilim", ree Romo, ne obrativi panju na njen ispad. "Da se utkamo pre no to Kukavice nahrupe meu nas. A onda da pronaemo neko bezbedno mesto, na kome emo moi ponovo da rastoimo tkanje kada mi to budemo eleli, i tamo gde nas Kukavice nee ekati na samoj granici. Jolanda je u pravu", ree on, pogledavi je. "Ne moemo veno da se skrivamo. Ali suoiti se sa sutranjim jutrom u ovom haotinom stanju ne predstavlja hrabrost, to je samoubistvo." Govor su ukratko prokomentarisali, ali bilo je jasno da je ostavio dubok utisak na veliki broj sudeonika skupa. "Ako to i uinimo?" upita jedan iz Jolandinog klana. "Ko e uvati ilim?" "Ona", ree Romo, pogledavi Suzanu. "Ona poznaje Kraljevstvo boje od bilo kog drugog. A i apue se da poseduje menstrum." "Je li to tano?" upita Tang. Suzana klimnu. ovek se udalji pola koraka od nje. U sobi se odjednom zaue mnogobrojni komentari i pitanja, a mnogi od njih bili su upueni Romu. Meutim, on nije eleo da odgovori ni na jedno o njih. "Sve to sam imao o tome da kaem, kazao sam", objavi on. "Ne mogu due da ostavim svoju decu da me ekaju." Rekavi to, on se okrenu i uputi nazad putem kojim je doao. Suzana krenu za njim, jer su je ponovo razdirala suprotna oseanja. "Romo!" pozva ga ona. On stade i okrenu se. "Pomozi mi", ree ona. "Ostani sa mnom." "Nemam vremena", ree on. "Imam zakazani sastanak na koji moram stii, zarad uspomene na tvoju baku." "Ali ima toliko toga to ne razumem." "Zar ti Mimi nije ostavila uputstva?" upita on. "Zakasnila sam. Kada sam stigla, nije mogla..." ona zastade. Grlo joj se steglo; osetila je kako sve vie ali to je izgubila Mimi. "... nije mogla da govori. Ostavila mi je samo jednu knjigu." "Pomno je pregledaj", posavetova je Romo. "Ona je najbolje znala ta radi." "Oduzeta mi je", ree Suzana. "Onda je mora vratiti. A odgovore koje u njoj ne nae morae sama da umetne."

Ova poslednja opaska sasvim je pomela Suzanu, ali pre no to je mogla da razmisli o njoj, Romo ponovo progovori. "Gledaj izmeu", ree on. "To je najbolji savet koji mogu da ti ponudim." "Izmeu ega?" Romo se namrti. "Jednostavno izmeu", kao da je smisao tih rei bio oigledan. "Znam da si dorasla tome. Ti si Mimino dete." On se nagnu ka njoj i poljubi je. "Ima njen pogled", ree on, dok mu je aka podrhtavala na njenom obrazu. Ona odjednom oseti da je njegov dodir vie nego prijateljski; uini joj se da je i sama prema njemu osetila neto to nije mogla porei: neto to nije priliilo odnosu izmeu nje i mua njene bake. Oboje se povukoe korak od tog dodira, zapanjeni svojim oseanjima. On krenu prema vratima, poelevi joj laku no okrenut leima prema njoj. Krenula je korakdva za njim, ali nije pokuala vie da ga zadri. Rekao je da mora neto da obavi. Kada je otvorio vrata iz tame se zaula rika, a njoj srce poskoi kada se oko njega okupie zveri. Meutim, nisu ga napale. Govorio je o deci; to su bila ta njegova deca. Lavovi, njih pet-est, a moda i vie; pozdravili su ga reanjem, a svoje zlataste oi nisu skidali sa njega dok su se nadmetali za mesto uz njegov bok. Vrata se zalupie zaklonivi ih. "ele da odemo." Deriho je stajao u prolazu iza nje. Ona je jo trenutak nastavila da zuri u zatvorena vrata, dok je glasanje lavova zamiralo, a onda se okrenula ka njemu. "Jesmo li izbaeni?" upita ona. "Ne. Samo ele da porazgovaraju o ovom problemu", ree on. "Bez nas." Ona klimnu. "Predlaem da malo proetamo." Kada su otvorili vrata, Roma i ivotinja vie nije bilo; otili su nekim poslom vezanim za Mimi. 2. I tako su poli u etnju. On zaokupljen svojim mislima; ona svojim. Toliko je oseanja trebalo iskusiti i razumeti. Njene misli se vratie na Mimi i rtvu koju je podnela, znajui da Romo, njen prelepi krotitelj lavova, spava tamo gde je ona uljez. Pitala se da li je dodirivala vorove u kojima je on bio skriven?; da li je kleala na tkanju i aputala mu da ga voli? I sama pomisao na to bila joj je nepodnoljiva. Nije ni udo to je bila tako stroga, tako ravnoduna. Bila je jedini uvar na kapiji raja; nije smela nijednom reju da oda ono to zna; plaila se ludila, plaila se smrti. "Ne boj se", konano progovori Deriho. "Ne bojim se', slaga ona, a onda se seti da e boje koje izbijaju iz nje porei svaku njenu re, i dodade: "Pa... moda malo. Ne mogu da budem uvar, Deriho. Nisam tome dorasla." Napustie pojas mirti i zaoe u polje. Nekoliko ogromnih mermernih zveri nalazilo se u travi do kolena; njihova vrsta je ili bila mitska ili je odavno izumrla, ali bez obzira na to bile su savreno isklesane; kljove, krzno i sitne oi. Ona se osloni o bok jedne i zagleda se u tlo. Nisu mogli da uju ni raspravu koju su ostavili za sobom ni zvonie u granama; samo zujanje nonih insekata koji su leteli svojim poslom u senci ovih zveri. Posmatrao ju je - osetila je to - ali nije mogla da podigne glavu i sretne njegov pogled. "Mislim da moda..." poe on, pa zastade. Insekti nastavie da zuje, oponaajui njegovu borbu da pronae odgovarajue rei. Pokuao je ponovo. "Hteo sam samo da kaem da znam kako si svemu dorasla." Upravo se spremala da se nasmei zbog ove ljubaznosti, ali: "Ne. Nisam to hteo da kaem." On ponovo duboko udahnu i uspe da izgovori: "elim da poem s tobom." "Sa mnom?"

"Kada krene nazad u Kraljevstvo. Sa ilimom ili bez njega, elim da budem s tobom." Sada je podigla pogled, i ugledala njegovo tamno lice koje je podsealo na lice osuenika koji eka presudu; pomno pratei svaki treptaj njena oka. Ona se osmehnu, razmiljajui kako da mu odgovori. Konano ree: "Svakako. Svakako. Volela bih da poe." "Stvarno?" zagrcnu se on. "Stvarno bi volela?" Zabrinutosti nestade s njegovog lica, smenio ju je ozareni osmeh. "Hvala ti", ree on. "Toliko bih voleo da postanemo prijatelji." "Onda emo to i biti", odgovori ona. Kamen na koji se oslonila bio je hladan; a ispred nje je stajao on i zraio toplotu. Ona se nalazila tamo gde joj je Romo savetovao da bude: izmeu. 7. EDVEL U OBLACIMA "Spusti me", ree Prodavac svom konju bolnih lea. Popeli su se na jedno strmo brdo, najvie koje je edvel uspeo da pronae. Pogled sa vrha bio je predivan. Norisa, meutim, vidik nije mnogo zanimao. Sedeo je, borei se da doe do daha i pritiskajui na grudi svog jednorukog doboara, prepustivi edvelu da stoji na vrhu i da se divi pogledu koji se, obasjan meseinom, protezao pod njim. Na putu ovamo videli su svu silu velianstvenih prizora; itelji ove provincije, iako su nema sumnje pripadali vrstama izvan Fuge, na neki su nain, pomou magije, bili preobraeni u nove oblike. Kako inae objasniti none leptirove pet puta vee od njegove ake koji su sa vrhova drvea zavijali poput maaka to se pare? Ili svetlucave zmije sline plamenovima koje je video kako miruju u otvoru stene? Ili grm ije bodlje krvare stvarajui vlastite cvetove? Takvih novina bilo je posvuda. Roba koju je ponudio svojim klijentima kada ih je mamio na aukciju bila je dosta raznovrsna; ali ona jedva da je zazivala jedan deli stvarnosti. Fuga je bila udnija no to je on to bilo kojom rei nagovestio; udnija i alosnija. To je ono to je oseao, posmatrajui je sa vrha brda: alost. Ovladala je njime lagano dok je iao ovamo. Poelo je sa probavnim smetnjama i preraslo u neku vrstu uasa. U poetku je pokuao da porekne poreklo svega toga ak i pred samim sobom, ali alost je bila tako snana da joj vie nije mogao osporavati postojanje. To se u njegovom stomaku zaela pohlepa; oseanje koje nijedan pravi Prodavac nije smeo sebi da dopusti. Pokuao je da iskoristi taj bol posmatrajui okolinu i ono to je ona pruala u strogo trgovakim terminima: koliko bi mogao da zatrai za ovaj vonjak?; ili za ostrva na onom jezeru?; ili za none leptirove? Ali taj trik mu sada nije upalio. Posmatrao je Fugu ne razmiljajui vie o bilo kakvoj prodaji. Nije imalo smisla opirati se. Morao je priznati gorku injenicu: strahovito je pogreio kada je pokuao da proda ovo mesto. Ovo bogatstvo koje je unitavalo um nije imalo cenu; nijedan kupac, bez obzira koliko bogat, nije imao dovoljno novca da ga kupi. Evo ga ovde kako posmatra najveu zbirku uda koju je ikada video, pri emu nije bilo nikoga ko bi imao ambiciju da svime time ovlada. Nova ambicija zauzela je njeno mesto. Sam e postati princ. I vie od princa. Pred njim se prostirala zemlja. Zato on ne bi bio kralj? 8. OKRVAVLJENA DEVICA Ne bi se ba moglo rei da je Imakolata znala ta je to srea, ali postojala su izvesna mesta na kojima su ona i njene sestre oseale neto nalik na to. Bojna polja u sumrak, kada je svaki dah koji bi uvukla u sebe, nekom bio poslednji; mrtvanice i grobnice. Svuda gde je bilo smrti one su se prijatno oseale; igrale su se meu leevima i ile na izlete tamo gde ih je bilo. Zato su, kada im je dosadilo da tragaju za edvelom, dole do Rekvijem stepenita. To je

bilo jedino mesto u Fugi posveeno smrti. Imakolata je kao dete dolazila ovamo iz dana u dan da uiva u tuoj tuzi. Sestre su se dale u potragu za nekim nevoljkim ocem, a ona je ovde ostala sama, sa tako mranim mislima da je nono nebo prema njima bilo zaslepljujue sjajno. Izula je cipele i spustila se niz stepenice do crnog blata na ivici reke. Ovde su tela konano preputana vodama. Ovde su jecaji uvek bili najglasniji (a vera u ono posle podrhtavala je pred golom injenicom). Prolo je mnogo, mnogo godina od kada su ti obredi bili u modi. Praksa da se mrtvi predaju ovoj ili bilo kojoj drugoj reci je prekinuta; Kukavice su pronalazile suvie leeva. Na Imakolatinu veliku alost, standardni metod odstranjivanja postala je kremacija. Stepenite je na dramatian nain simbolizovalo istinu, jer se sputalo u blato. Stojei sada tamo, dok je reka brzo promicala ispred nje, razmiljala je o tome kako bi bilo lako baciti se u bujicu i poi putem mrtvih. Ali za sobom bi ostavila suvie nedovrenog posla. Ostavila bi nedirnutu Fugu i ive neprijatelje. (To nije bilo nimalo mudro.) Ne, morala je da nastavi da ivi. Da vidi Porodice poniene; njihove nade, kao i njihove posede, satrte u prah; njihova uda svedena na igrarije. Samo unitenje predstavljalo bi suvie laku kaznu za njih. Ono nanese trenutni bol, i onda je sve gotovo. Ali vredelo je nastaviti ivot i doekati da vidi Vidovnjake porobljene. Huanje vode ju je smirivalo. Osetila je nostalgiju, priseajui se tela koja je ova bujica epala i odvukla sa sobom. Ali zar to sada nije ula i neku drugaiju buku, pored ove koju je stvarala reka? Ona podie pogled sa tamne vode. Na vrhu stepenita nalazila se jedna trona zgrada, tek neto vie od krova na stubovima, u kojoj su daljnji roaci i prijatelji tugovali dok se najblia rodbina poslednji put rastajala od svojih voljenih na obali reke. Upravo je tamo ugledala neko kretanje; begunci u senci. Da li su to bile njene sestre? Nije oseala njihovo prisustvo. Na svoje neizgovoreno pitanje dobila je odgovor kada je prela preko blata i stigla do najnieg stepenika. "Znao sam da e biti ovde." Imakolata zastade, sa jednom nogom na stepeniku. "Upravo ovde... i nigde drugde." Imakolata se uznemiri. Ne zbog oveka koji se pojavio ispod stuba, ve zbog drutva u kome je bio. Kretali su se iza njega kroz senku, dok su im se treperavi bokovi presijavali. Lavovi! Doao je sa lavovima. "Ah, da", ree Romo, primetivi kako se vraara trgnula, "nisam sam, kao to je ona bila. Ovog puta si ti ranjiva." To je bilo tano. Lavovi nisu bili reflektivna stvorenja. Njene iluzije ih nee zavesti. Niti e njen napad lako dopreti do krotitelja koji je bio otporan na te stvari kao i njegove zveri. "Sestre..." stade ona da ih doziva dahom. "Doite k meni." Lavovi izioe na meseinu; bilo ih je ukupno est; tri mujaka i tri enke. Oi su im bile prikovane za njihovog vlasnika, ekali su da im izda uputstva. Ona koraknu unazad. Pod petama oseti klisko blato. Gotovo da je izgubila ravnoteu. Gde su samo Magdalena i Hag? Otposla zatim jo jednu misao u grozniavu poteru za njima, ali usled straha ta je misao bila suvie troma. Lavovi su sada ve bili na vrhu stepenita. Nije se usuivala da skine pogled sa njih, mada joj se prizor gadio. Bili su tako velianstveni, iako se uopte nisu trudili da budu takvi. Poto se pomislivi to uplaila, znala je da e morati da bei pred njima. Naterae menstrum da je ponese iznad reke pre no to je dohvate. Ali trebalo mu je dosta vremena da potee kroz nju, jer je bila jako pometena. Pokuala je da odloi njihovo pribliavanje. "Nije trebalo da im poveruje..." ree ona. "Lavovima?" upita Romo, napola se osmehnuvi. "Vidovnjacima. Prevarili su Mimi kao to su prevarili i mene. Ostavili su je u Kraljevstvu, a sami su umakli. Oni su kukavice i prevaranti."

"A ti? ta si ti?" Imakolata oseti kako menstrum poinje da proima njeno skriveno bie. Poto je stvorila mogunost za beg, mogla je dozvoliti sebi da kae istinu. "Ja nisam nita", ree ona glasom koji je sada bio tako nean da ga je gotovo zagluila huka reke. "iveu dok me moja mrnja prema njima bude drala u ivotu. Kao da su lavovi shvatili ovu njenu poslednju opasku, jer su iznenada krenuli preskaui stepenike ka mestu na kome je stajala. Menstrum se mrekao oko nje; poela je da se die. Ali tog se trenutka malo nie niz reku pojavila Magdalena i kriknula. Povik odvrati Imakolati panju; stopala su joj bila tek nekoliko ina iznad blata. To je bilo sve to je bilo potrebno prvom od lavova. On se sa stepenita baci prema njoj i, pre no to je uspela da izbegne napad, kandama je zgrabi i povue na zemlju. Pala je leima u blato. Romo se probijao kroz ostatak opora, dozivajui ivotinju da se povue pre no to Imakolata ovlada svojim moima. Ali zakasnio je. Menstrum se ve uvijao oko zveri, razdirui joj njuku i bokove; ivotinja vie nije mogla da ga se oslobodi i da je htela. Poto mu menstrum nije omoguavao da se brani, lav je nastavio da zadaje udarac za udarcem, svakim otvarajui groznu ranu. Imakolata je vritala i uvijala se u blatu poprskanom krvlju, ali lav nije hteo da je pusti. Kada joj je kandama rasporio lice, ispustio je jedan krkljajui urlik i njegov napad je potom oslabio. Trenutak je jo ostao da stoji iznad Imakolate dok je izmeu njih izbijala para; zatim se oteturao u stranu. Trbuh mu je bio rasporen od grla do testisa. To nije poinio menstrum, ve Imakolatin no koji joj je zatim ispao iz ake. Zver, za kojom su se vukli njeni unutranji organi, nastavi da posre, a zatim se prevali u blato. Ostale ivotinje stadoe alosno da ree, ali ostae na svojim mestima potujui Romovo nareenje. Tada pristigoe Imakolati u pomo sestre, ali im ona uputi nekoliko prezrivih rei i uspe da se pridigne na kolena. Od rana koje je zadobila, svako ljudsko bie i veina Vidovnjaka, ostali bi mrtvi da lee u blatu. Njeno lice i gornji deo grudi bili su strano povreeni; meso joj je visilo u trakama od kojih je oveku pripadala muka. Pa ipak, uspela je da se uspravi i uperi pogled pun agonije, koji se sada svodio na jednu jedinu ranu, u Roma. "Unitiu sve to si ikada voleo..." ree ona, drhtavim glasom, akom se uhvatila za lice dok joj je krv ikljala izmeu prstiju. "Fugu. Vidovnjake. Sve! Zbrisau ih. Obeavam ti. Plakae." Da je bilo u Romovoj moi on bi bez razmiljanja, smesta poslao vraaru na drugi svet. Ali ni lavovi ni njihov ukrotitelj nisu bili toliko moni da bi mogli poslati Imakolatu na nove panjake; iako oslabljena isto koliko i neprijatelj, ona i njene sestre bi bez sumnje ubile ostale ivotinje pre no to bi ove i stigle do njih. Morae da se zadovolji onim to je postigao svojim iznenadnim napadom i da se nada kako Mimi zna, tamo gde sada poiva, da su njene muke osveene. On krenu ka palom lavu, govorei mu nene rei. Imakolata nije ni pokuala da mu uini ita zlo, ve se izmeu sestara uputila prema stepenitu. Lavovi su ostali na svojim mestima, ekajui nareenje koje e ih osloboditi. Ali Romo je bio zaokupljen tugovanjem. Prislonio je obraz uz obraz umirue ivotinje, i dalje joj neto mrmljajui. A onda rei utehe zamree i njegovo lice zadobi gotovo tragian izraz. Lavovi uoie njegovo utanje, svesni ta ono znai. Okrenue glave ka njemu, a Imakolata, ta svetica od blata i rana, u tom se trenutku podie u vazduh, dok su se sestre-utvare vukle za njom poput pokvarenih serafima. Podigao je pogled u trenutku kada su uranjale u tamu, a krv kapala za njima po tlu. Pre no to ih je sakrio mrak on primeti da se Imakolatina glava klati i da joj sestre pritiu u pomo. Ovog puta vraara nije prezrela njihovu pomo, ve je dozvolila da je ponesu. 9. NIKADA I PONOVO Graditelj zigurata koji je straario ispred Kaprine kue dozivao ih je sa ivice polja, jer ga je uljudnost spreavala da prie blie.

"Trae da se vratite u kuu", doviknu on. Dok su se pribliavali drveu mirte postade im jasno da su se dogaaji pokrenuli s mrtve take. lanovi Vea ve su urnim koracima naputali Kaprinu kuu. Zvonila su sva zvonca okaena o grane, mada nije bilo ni daka povetarca koji bi ih pokretao, a iznad kue je svetlelo, kao da se nad njom nalazi nepregledan oblak svitaca. "Amadu", ree Deriho. "ta to rade?" upita Suzana. "Signaliziraju", odvrati Deriho. "ta signaliziraju?" Upravo kada je hteo da joj odgovori, izmeu drvea se pojavila Jolanda Dor i stala ispred Suzane. "Ba su budale to ti veruju", poe ona otvoreno. "Ali kaem ti, ja ne spavam. uje me?" Imamo prava da ivimo! Vi proklete Kukavice, zemlja nije samo vaa!" A onda je otila, uzput psujui Suzanu. "To znai da su prihvatili Romov savet", ree Suzana. "To i Amadu kae!" potvrdi Deriho, i dalje osmatrajui nebo. "Nisam sigurna da sam spremna na ovo." Na vratima je stajao Tang i pozivao je da ue. "Pouri! Imamo tako malo vremena." Oklevala je. Menstrum je u ovom trenutku nimalo nije hrabrio; stomak kao da joj je bio hladna pe; samo pepeo i praznina. "Ja sam s tobom", podseti je Deriho, osetivi njen strah. Njegovo prisustvo bilo joj je bar neka uteha. Uoe zajedno. Kada je zakoraila u odaju pozdravio ju je gotovo poboni muk. Sve oi bile su uprte u nju. Na svim licima oitavalo se oajanje. Poslednji put kada je bila ovde, pre svega nekoliko minuta, bila je uljez. Sada je bila neko od koga su zavisile njihove krhke nade da preive. Pokuala je da prikrije strah, ali ake su joj se tresle kada je stala pred njih. "Odluili smo", ree Tang. "Da", ree ona. "Jolanda mi je rekla." "Ta nam se odluka ba ne dopada preterano", primeti jedan od mnogih u kome Suzana prepoznade otpadnika iz Jolandine klike. "Ali nemamo drugog izbora." "Na granici je ve primeen mete", ree Tang. "Kukavice znaju da smo ovde." "A uskoro e i jutro", dodade Mesimeris. Doista. Zora nije mogla biti daleko, najvie devedeset minuta. Sat kasnije ve e svaki znatieljni Kukavica iz okoline lutati kroz Fugu - moda je nee ba videti, ali znae da tu ima neto u ta treba da se zagleda, neto ega treba da se plai. A koliko e vremena proi pre no to se ponovi prizor iz Ulice Lord? "Preduzeti su koraci da se otpone sa ponovnim tkanjem", ree Dolfi. "Je li to teko?" "Nije", odgovori Mesimeris. "Vrtlog poseduje veliku mo." "Koliko dugo e to trajati?" "Imamo moda jo sat", ree Tang, "da te nauimo poneto o Tkanju." Jedan sat: ta je mogla da naui za jedan sat? "Kaite mi samo ono to treba da znam da bih vas ouvala", ree ona. "Samo to i nita vie. Ono to ne znam ne mogu ni da izlanem." "Shvatam", ree Tang. "Znai, nemamo vremena za formalnosti. Hajde da krenemo." 10. POZIVI Kal se iznenada probudio. Vazduh je postao neznatno prohladan, mada to nije bilo ono to ga je probudilo. Ve Lemjuel Lo koji ga je dozivao po imenu.

"Kalhun... Kalhun..." On sede. Lemjuel je stajao pored njega, smeei mu se kroz gustu bradu. "Ovde je neko ko se raspituje o tebi", ree on. "Oh?" "Nemamo mnogo vremena, pesnie", ree on dok se Kal s mukom uspravljao. "Poelo je ponovno tkanje ilima. Za nekoliko minuta sve ovo e ponovo usnuti. A i ja zajedno s tim." "To ne moe biti istina", ree Kal. "Ali jeste, prijatelju. Ne plaim se. Ti e bdeti nad nama, zar ne?" On snano stisnu Kalovu aku. "Neto sam sanjao..." ree Kal. "ta to?" "Sanjao sam da je ovaj ovde svet stvaran, a onaj drugi da nije." Lemjuelovog osmeha nestade. "Voleo bih da je ono to si sanjao tano", ree on. "Ali Kraljevstvo je suvie stvarno. U pitanju je samo to to stvari koje rastu suvie sigurne same u sebe prerastaju u neku vrstu lai." Kal klimnu. Lejmuel pojaa stisak svoje ake, kao da su upravo sklopili pakt. "Nemoj da te izgubimo, Kalhun. Nemoj zaboraviti Loa, vai, i vonjak? Uvek nas se seaj! Tako emo se ponovo videti. Lemjuel ga zagrli. "Seaj se", apnu on Kalu u uvo. Kal mu uzvrati medvei zagrljaj to je najbolje umeo, jer Lo je bio dosta krupan. A onda se uvar vonjaka odvoji od njega. "Bie bolje da pouri", ree, ree on. "Tvoja posetiteljka kae da ima vana posla", i on ode ka mestu gde su upravo zamotavali ponjavu i pevali poslednje melanholine pesme. Kal ga je posmatrao kako se probija izmeu drvea, prelazei prstima po kori svakog pored koga bi proao. Bez sumnje im je eleo ugodne snove. "Gospodine Muni?" Kal se osvrnu unaokolo. Dva stabla dalje od njega stajala je jedna sitna ena izrazito orijentalnog izgleda. U ruci je drala lampu, koju je podigla dok mu se primicala, pomno ga i bez zazora posmatrajui. "Pa", zausti ona, melodinim glasom, "rekao mi je da si zgodan, i stvarno jesi. Na neki udan nain." Ona malo nakrivi glavu, kao da pokuava bolje da proui Kalovu fizionomiju. "Koliko ti je godina?" "Dvadeset est. Zato?" "Dvadeset est", ponovi ona. "Ba je slab matematiar." Ni ja nisam bolji, htede da kae Kal, ali prvo je trebalo da joj postavi neka hitna pitanja. Prvo od njih glasilo je: "Ko si ti?" "Ja sam Kloe", odgovori ena. "Dola sam po tebe. Moramo da pourimo. Postaje nestrpljiv?" "Ko to postaje nestrpljiv?" "ak i da imamo vremena za razgovor zabranjeno mi je da ti kaem, odgovori Kloe. "Ali mogu ti rei da te nestrpljivo iekuje. Krajnje nestrpljivo." Ona se okrenu i uputi niz prolaz izmeu drvea. I dalje je neto govorila samo to Kal vie nije razaznavao rei. On krenu urno za njom i stie je kada je zavravala reenicu. "...nemamo vremena da peice..." "ta si rekla?" upita on sustigavi je. "Moramo brzo putovati", ree ona. Upravo su stigli do perimetra vonjaka, a tamo se, od svih stvari, nalazila ba rika. Oslonjen o ruke i puei tanku crnu cigaretu stajao je jedan ilav sredovean mukarac, odeven u svetlo plave pantalone i pohabanu jaknu. Na glavi je imao kapu igraa kriketa. "Ovo je Floris",

obavesti Kloe Kala. "Izvoli, ui." Kal je poslua, smestivi se na gomilu jastuka. Ovu pustolovinu ne bio odbio makar mu ivot zavisio od nje. Kloe ue i sede pored njega. "Pouri", obrati se ona vozau i oni pojurie poput vetra. 11. KOD GAZEBA 1. Obeao je sam sebi da se nee osvrtati na vonjak i drao se toga sve do pred sam kraj kada je, pre no to je no potpuno progutala prizor, pokleknuo i okrenuo se. Uspeo je jo samo da vidi prsten svetlosti u kome je stajao i recitovao stihove Ludog Munija; a onda je rika zavila za ugao i svega je nestalo. Floris je posluao Kloino nareenje: stvarno su urili. Vozilo se ljuljalo i kotrljalo, prelazilo istom brzinom preko kamenja i panjaka, sve vreme pretei da izbaci svoje putnike. Kal se drao za bok vozila i posmatrao Fugu koja je promicala pored njega. Proklinjao je sebe to je spavao i propustio priliku da ovu no provede u istraivanju. Kada je prvi put na trenutak ugledao Utkani svet uinio mu se veoma poznatim, ali putujui ovim putevima oseao se poput turiste koji zaljubljeno posmatra predele jedne potpuno nove zemlje. "udno je ovo mesto", primeti on dok su prolazili ispod jedne stene u obliku ogromnog, namrekanog talasa. "ta si oekivao?" upita Kloe. "Vlastito dvorite?" "Ne ba to. Ali mislio sam da ga na neki nain poznajem. Bar iz snova." "Raj mora uvek da bude udniji nego to oekuje, zar ne? ili gubi mo da te opini. A ti si sada opinjen." "Da", priznade on. "I uplaen." "Svakako da si uplaen", ree Kloe. "To ti osveava krv." Nije ba shvatio ovu njenu opasku, ali panju mu je ve bilo privuklo neto drugo. Posle svakog zaokreta i neravnine ekao ih je novi prizor. A sada se ispred njih nalazio najupeatljiviji od svih prizora: kotrljajui zid oblaka Vrtloga. "Zar smo se ka tome uputili?" upita on. "U samu njegovu blizinu", odvrati Kloe. Iznenada utonue u umarak breza ija se srebrnasta kora svetlucala pri bleskanju munja iz oblaka, a zatim nastavie uz blagi uspon koji je Floris savladao zapanjujuom brzinom. Na drugoj strani umarka zemljite se odjednom menjalo. Tle je bilo tamno, gotovo crno, a vegetacija primerenija staklenoj bati nego otvorenom prostoru. I vie od toga, kada su stigli na vrh uzvisine i krenuli du prevoja, Kal poe da doivljava udne halucinacije. Sve vreme je sa obe strane puta vi ao prizore kojih tamo u stvari nije bilo; poput slika na loe podeenom televizoru, koje iskliznu iz fokusa pa se zatim ponovo vrate. Video je kuu sagraenu u obliku opservatorije oko koje su pasli konji; zatim nekoliko ena odevenih u haljine od sjajne svile, kako se zajedno smeju. Jo je mnogo toga video, ali svaki od prizora promakao bi za nekoliko sekundi. "Da li te ovo uznemirilo?" upita Kloe. "ta se deava?" "Ovo je paradoksalno tle. Iskreno govorei, ti ovde uopte ne bi smeo da se nalazi. Ovde je uvek opasno." "Kako opasno?" Ako mu je i odgovorila, njene rei je priguilo tutnjanje iz utrobe Vrtloga, koje je usledilo posle bledoljubiastog sevanja. Sada su se nalazili etvrt milje od oblaka; Kalu su se nakostreile dlake na rukama i potiljku; testisi su ga boleli. Ali Kloe nije zanimao Plat. Zurila je u Amadu, koji se kretao nebom iza njih. "U toku je ponovno tkanje", ree ona. "Zato je Vrtlog tako nemiran. Imamo manje vremena no to sam mislila." Kada Floris to u jo vie ubrza i poe petama da ubacuje zemlju u riku.

"Tako je najbolje", ree Kloe. "Nee stii da se rasplae." "Ovde izlazimo", ree Kloe i povede Kala uz nekoliko dobro utabanih stepenika do mosta. Premoivao je usko, ali duboko drelo ije su strane bile obrasle mahovinom i ukraene papratima. Ispod njega proticala je voda napajajui ribnjak u kome su skakale ribe. "Hajde, hajde..." pourivala je Kloe Kala preko mosta. Ispred njih nalazila se kua na kojoj su i vrata i prozori bili irom otvoreni. Crepovi na krovu bili su obilato prekriveni ptijim izmetom, a nekoliko krupnih crnih svinja dremalo je uza zid. Jedna je ustala kada su Kal i Kloe stigli do praga, onjuila je Kalu noge, a onda se vratila svojim svinjskim snovima. Unutra nije bilo svetla; jedino osvetljenje poticalo je od sevanja koje ovako blizu Vrtloga, gotovo da i nije prestajalo. Kal tako uspe da osmotri prostoriju u koju ga je Kloe ugurala. Bila je oskudno nametena, ali je zato na svakoj slobodnoj povrini bilo hartija i knjiga. Na podu je leala zbirka izlizanih ponjava; a na jednoj od njih ogromna - i verovatno drevna - kornjaa. Na suprotnom kraju sobe nalazio se veliki prozor koji je gledao na Plat. A ispred njega sedeo je neki ovek na velikoj, jednostavnoj stolici. "Evo ga" ree Kloe. Kal nije bio siguran ko je kome bio predstavljen. Kada je ovek ustao neto je zakripalo - da li stolica ili onaj ko je na njoj sedeo. Bio je star, ali ne kao kornjaa; Kal je pretpostavljao da je Brendanovih godina. Lice, koje se oigledno dosta smejalo, znalo je i za bol. Oiljak, nalik na trag dima, protezao se od ruba kose do hrpta nosa, gde je skretao i krivudavo se sputao niz desni obraz. Nije mu nagrivao lice, ve bi se pre moglo rei da je njegovim crtama davao snagu koju one inae nisu imale. Munja je zablistala i ugasla, utisnuvi vatrom ovekovu siluetu u Kalov um, a njegov je domain i dalje utao. Samo je posmatrao Kala. Na licu mu se oitavalo zadovoljstvo, mada Kal nije mogao da zakljui ta je tome bio uzrok. A nije bio spreman ni da pita, bar dok ovaj drugi ne prekine tiinu koja je vladala meu njima. (Meutim, kao da nije bilo sueno da se to dogodi.) ovek ga je i dalje samo posmatrao. Teko je biti u bilo ta siguran pri svetlosti munja, ali Kalu se ipak uini da mu je ovaj odnekud poznat. Podozrevajui da e ovde stajati satima ako on ne otpone razgovor, Kal izgovori pitanje koje mu je um ve postavio. "Da li sam vas ve negde video?" Stareve oi zasuzie, kao da je eleo da pootri vid kako bi prodro njime u Kalovo srce. (Ali mu nita ne odgovori.) "Nije mu dozvoljeno da razgovara s tobom", ree ona. "ljudi koji ive tako blizu vrtloga..." Njene rei zamree. "Molim?" ree Kal. "Nemamo vremena za objanjavanje", ree ona. "Imaj poverenja u mene." ovek nije ni za tren odvojio pogled od Kala, ak ni da bi trepnuo. Ovo prouavanje bilo je krajnje dobroudno; moda ga je ak obavljao i s ljubavlju. Kala iznenada obuze snana elja da ostane; da zaboravi Kraljevstvo, da zaspi u tkanju, ovde; uz svinje, munje i ostalo. Ali Kloina aka se ve spustila na njegovu miicu. "Moramo poi" ree ona. "Zar ve?" pobuni se on. "Rizikovali smo i to smo te doveli ovamo", ree ona. Starac je sada iao prema njima, vrstim korakom i dalje posmatrajui Kala. Ali Kloe se umea. "Nemoj", ree ona. On se namrti, vrsto stisnu usne. Ipak ne krenu dalje. "Moramo otii", ree mu ona. "I sam zna da moramo." On klimnu. Da li su se to u njegovim oima nazirale suze?; Kalu se uini da jesu. "Odmah u se vratiti", ree mu ona. "Odveu ga samo do granice. Je l' u redu?" On ponovo klimnu. Kal podignu aku u znak pozdrava. "Pa", poe on zbunjeniji no ikad. "Bila mi je... bila mi je... ast."

Slabaan osmeh izbora starevo lice. "On to zna", ree Kloe. "Veruj mi." Ona povede Kala ka vratima. Munje osvetlie sobu; od grmljavine zadrhta vazduh. Kal se na pragu osvrnu i poslednji put pogleda domaina i na svoje zaprepatenje - u stvari na njegovo zadovoljstvo - ovekov osmeh postade vragolast. "uvajte se", ree Kal. Osmehujui se, iako su mu se suze slivale niz obraze, ovek mu mahnu da poe i krenu nazad prema prozoru. 2. Rika je ekala sa druge strane mosta. Kloe smesti Kala, a zatim pobaca napolje jastuke s resama kako bi smanjila teret. "Pohitaj", naredi ona Florisu. Jo to nije ni izgovorila do kraja, a oni su ve krenuli. Kalu se dizala kosa na glavi od brzine kojom su putovali. Sve i sva obuzela je neverovatna urba, dok se Fuga pripremala da ponovo postane puko ustrojstvo. Iznad njih, nono nebo pretvorilo se u lavirint od ptica; polja su bila puna ivotinja. Svuda su u toku bile velike pripreme kao da je re o kakvom znaajnom skoku. "Sanjate li?" upitao je Kal Kloe dok su putovali. To mu je pitanje iznenada palo na pamet, i istog asa mu je postalo veoma vano da dobije odgovor. "Da li sanjamo?" ponovi Kloe. "Dok ste utkani?" "Moda..." odvrati ona. Kao da je razmiljala o tome. "... ali ja se nikada ne seam svojih snova. San mi je suvie dubok..." Oklevala je, i okrenula glavu od Kala pre nego to je rekla, "... nalik na smrt." "Uskoro ete se ponovo probuditi", shvativi zato ju je odjednom obuzela melanholija. "Potrajae svega nekoliko dana." Pokuao je da zvui pouzdano, ali sumnjao je da je uspeo. Suvie je malo znao o onome to je ova no donela. Da li je edvel jo bio iv; a sestre? Ako jesu, gde su sada? "Pomoi u vam", ree on. "To jedino znam. Sada i ja pripadam ovom mestu." "Oh, da", ree ona krajnje ozbiljno. "Pripada. Ali Kale..." ona ga pogleda, uze njegovu aku u svoju i on oseti neku vezu izmeu njih, intimnost ak, koja je izgledala potpuno besmisleno s obzirom na kratko vreme koje su se poznavali. "Kale, istorija budunosti puna je trikova." "Ne razumem te." "Stvari se mogu tako lako izbrisati", nastavi ona. "I to zauvek. Veruj mi. Zauvek. Mogu da nestanu celi ivoti, kao da ih nikada niko nije ni iveo." "Da li mi je neto promaklo?" upita on. "Samo se uvaj pretpostavke da je sve zagarantovano." "Uvek se uvam toga", odvrati on. "Dobro. To je dobro." Kao da ju je ovo malo razveselilo. "Divan si ti ovek, Kalhune. Ali zaboravie." "ta u zaboraviti?" "Sve ovo. Fugu." On se nasmeja. "Nikada", ree. "Oh, ali hoe. Moda e i morati. Morati jer e ti u protivnom srce prepui." On se ponovo seti Lemjuela i rei koje mu je uputio na rastanku. Nemoj zaboraviti, rekao je. Zar je stvarno bilo tako teko zadrati sve ovo u seanju? Ako je i imalo ta jo da se kae o ovome ostalo je neizreeno, jer je Floris u tom trenutku iznenada zaustavio riku. "ta se desilo?" raspitivala se Kloe. Voza rike nemo pokaza ispred sebe. Na nekih stotinu jardi od mesta na kome se rika zaustavila predeo i sve to se u njemu nalazilo ve je nestalo u tkanju, vrsti predmeti pretvorili su se u oblake boje iz kojih e biti izvuene niti za ilim.

"Zar ve", ree Kloe. "Izlazi, Kalhune. Ne moemo te povesti dalje." Linija tkanja pribliavala se poput umskog poara, prodirui sve na svom putu. Prizor je bio zastraujui. Mada je savreno dobro znao ta se ovde deava - a i da u svemu ovome nema nita zlo - od onoga to je video gotovo da mu se ledila krv u ilama. Pred njegovim oima rastakao se jedan svet. "Od sada si preputen sam sebi", ree Kloe. "Okrei, Florise! I poleti!" Rika se okrenula. "ta e biti sa mnom?" upita Kal. "Ti si Kukavica", doviknu mu Kloe dok je Floris terao riku to dalje odatle. "Moe naprosto izii na drugu stranu!" Doviknula mu je jo neto to nije uspeo da uje. Nadao se da to nije bila molitva. 12. VRSTA KOJA NESTAJE 1. Uprkos Kloinim reima, ono to se pred njim dogaalo nije izgledalo nimalo uteno. Prodirua linija pribliavala se zavidnom brzinom i pred njom nita nije ostajalo nepromenjeno. Neki unutranji glas govorio mu je da pobegne pred njom, ali on je znao da bi to bilo uzalud. Ista ova plima preobraaja kree se prema sreditu sa svih strana: uskoro ne bi imao kuda da pobegne. Umesto da stoji na mestu i saeka da doe do njega, odluio je da krene prema njoj i hrabro je doeka. Kada je napravio prve oklevajue korake kroz vazduh osetio je svrab po celom telu. Tlo pod njegovim nogama stade da se uvija i trese. Jo nekoliko jardi i oblast kroz koju se kretao poe da se podie. Kamenii su se slivali u bujicu; lie se odvajalo sa grmlja i drvea. "Ovo e boleti", pomisli on. Granica se sada nalazila na nekih deset jardi od njega, tako da je zapanjujue jasno mogao da vidi kako se sve to odvija: Zanosi Razboja razdvojili su materiju Fuge u niti koje su potom podizali u vazduh i vezivali u vorove - a ti vorovi su opet ispunjavali vazduh poput bezbrojnih insekata, dok ih onaj krajnji zanos ne bi pozvao u ilim. Uspeo je da se divi ovom prizoru svega nekoliko sekundi pre no to se sreo sa svim tim, a niti poele da skau u vazduh svuda oko njega nalik na mlazeve duginih boja. Nije bilo vremena za opratanje: Fuga je jednostavno nestala s vidika, ostavivi ga uronjenog u rad Razboja. Niti koje su se dizale u vazduh stvarale su u njemu oseanje padanja, kao da su vorovi bili namenjeni nebu, a on jedna prokleta dua. Ali iznad njega se nije nalazilo nebo: ve ustrojstvo. Kaleidoskop koji je poraavao i oko i um, i iji su se motivi oblikovali i preoblikovali teei da se grupiu po slinosti. ak i sada bio je ubeen da e pretrpeti slian preobraaj; njegovo meso i kosti postali su simbol, i on e biti utkan u velelepnu sliku. 2. Tamo nije bio sam. Nekoliko desetina Vidovnjaka odluilo je da ostane u Kraljevstvu. Neki su stajali sami za sebe posmatrajui kako im tkanje prodire domove, dok su drugi ve nestajali u tami pre no to Adamatikali krenu u potragu za njima. Prepoznao je meu njima lice Apoline Diboa, osvetljeno plamenom tkanja. On joj prie. Videla ga je kako dolazi, ali ga nije pozdravila. "Jesi li videla Suzanu?" upita je on. Ona odmahnu glavom. "Kremirala sam Frederika i sreivala svoje poslove", odvrati ona. To je bilo sve. Pored nje se tada pojavi jedna elegantna prilika, narumenjenih obraza. Na prvi pogled se videlo da je svodnik. "Treba da poemo, Majko", ree on. "Pre no to se zveri stute na nas." "Znam", odvrati mu Apolina. A zatim se obrati Kalu: "Idemo da se obogatimo. Uei vas,

Kukavice, ta znai elja." Njen se saputnik iroko osmehnu. Imao je vie od polovine zlatnih zuba. "Pred njima je vrako doba", ree ona i potapa Kala po obrazu. "Doi do mene ovih dana", ree ona. "Lepo emo te ugostiti." Zatim uhvati svodnika pod ruku. "Bon chance", ree ona i njih dvoje se urno udaljie. Linija tkanja je ve bila dosta daleko od mesta na kome je Kal stajao, a broj Vidovnjaka koji se pojavio ve se popeo do trocifrenog broja. On se umea meu njih i dalje traei Suzanu. Uglavnom nisu obraali panju na njega; ti su ljudi sada imali prea posla, jer su se obreli u kasnom dvadesetom veku, a od zala su mogli da se tite samo magijom. Nije im zavideo. Meu izbeglicama uoio je i troje kupaca, kako stoje oamueni i pranjavi, bezizraajnih lica. Pitao se ta e da urade sa noanjim iskustvom. Hoe li sve odmah ispriati prijateljima, izazivajui kod njih nevericu i prezir?; ili e priu sauvati za sebe? Podozrevao je da e uiniti ovo drugo. Bliila se zora. Slabije zvezde ve su bile nestale, a i one najsvetlije nisu vie bile sigurne u same sebe. "Gotovo je..." zau neiji apat. On se osvrnu prema tkanju; sjaj njegovog stvaranja gotovo da je uminuo. Ali onda iznenada, zau se povik u noi, i tren kasnije Kal ugleda tri svetla - lanove Amadua - kako se uzdiu iz eravice tkanja ogromnom brzinom. Dok su se uzdizala kretala su se jadna prema drugima, da bi se na kraju, visoko iznad ulica i polja, sudarila. Plamen proistekao iz njihovog susreta osvetlio je predeo dokle god je oko dopiralo, tako da je Kal ugledao Vidovnjake kako bee na sve strane, skrivajui oi od tog sjaja. Svetlost je potom zamrla i pred zoru je zavladala tama koja je izgledala u toj meri neprobojna u odnosu na malopreanji sjaj da je Kal sigurno due od jednog minuta bio potpuno slep. A onda se postepeno oko njega ponovo stvorio onaj stari svet i on je shvatio da taj vatromet i njegove posledice uopte nisu bili sluajni. Vidovnjaci su nestali. Tamo gde su se jo pre devedeset sekundi nalazile krljave prilike, sada nije bilo niega. Pobegli su pod okriljem svetlosti. 13. PROSIDBA 1. Hobart je takoe video plamen Amadua, iako se tada nalazio dve i po milje od dotinog mesta. Ova no donosila je nesreu za nesreom. Riardson, jo razdraljiv posle dogaaja u tabu, dvaput je udario otpozadi u parkirana vozila, a na svom putu, tokom koga su obili ceo Viral, nebrojeno puta su se nali u orsokacima. Ali na kraju su ipak stigli: ugledali su znak koji im je govorio da je njihov plen blizu. "ta to bi?" upita Riardson. "Kao da je neto eksplodiralo." "Ko zna?" odvrati Hobart. "Ti su ljudi na sve spremni. Naroito ena." "Da pozovemo pojaanje, gospodine? Ne znamo koliko ih je." "ak i kada bismo mogli..." odvrati Hobart, iskljuivi belu buku koja je jo pre nekoliko asova progutala Daunija, "... ne elim da se ovo prouje dok ne saznamo o emu je re. Ugasi svetla." Voza ga poslua i oni zaronie u predjutarnju tamu. Hobartu se uini da je video neke prilike kak se kreu kroz maglu iza sivog lia pored puta. Meutim, nije imao vremena da proveri; morae da se osloni na instikt koji mu je govorio da se ena nalazi negde napred. Iznenada je na kolovozu ispred njih neko iskrsao. Opsovavi, Riardson okrete volan, ali prilika kao da je skoila uvis i preskoila kola. Vozilo se pope na trotoar po kome nastavi da se kree jo nekoliko jardi pre no to je Riardson uspeo da povrati kontrolu nad njim. "Sranje. Jeste li videli?"

Video je, i ponovo osetio onaj isti bol u stomaku kao i u tabu. Ti ljudi su posedovali oruje koje je uticalo na ljudska ula - unosilo je zabunu u ovekovo oseanje stvarnosti - a on je stvarnost voleo vie od svojih muda. "Jeste li videli?" ponovi Riardson. "Taj je dripac jednostavno odleteo." "Nije", odluno izjavi Hobart. "Nismo videli nikoga da leti. Jesi li razumeo?" "Jesam, gospodine." "Ne veruj svojim oima. Veruj meni." "Da, gospodine." "A ako ti se opet nae neto na putu, gazi." 2. Svetlost koja je zaslepila Kala zaslepila je i edvela. Pao je sa svog oveka-konja i stao da puzi unaokolo po prljavtini dok se svet nije ponovo normalizovao. Kada se to dogodilo prvo dvoje koje je ugledao bili su: Noris - leao je na tlu i jecao poput deteta, i Suzana - upravo je izlazila iz ermanove kue u pratnji dvojice pripadnika Vrste. Nisu odlazli praznih ruku. Nosili su ilim! Osvrnuo se unaokolo u potrazi za vraarom, ali u blizini nije bilo nikoga osim konja, koji nikome vie nije mogao biti od pomoi. Samo mirno, ree on sebi, jo ima sako. Oistio je prljavtinu sa sebe, namestio kravatu i krenuo da presretne lopove. "Mnogo vam hvala", ree on kada im se priblii, "to ste mi ga sauvali." Suzana ga samo odmeri, pa se obrati nosaima ilima. "Ne obraajte panju na njega." Rekavi to, povede ih prema putu. edvel pohita za njima, zatim epa enu za ruku. vrsto je reio da ostane uljudan to je due bilo mogue; to je uvek zbunjivalo neprijatelja. "Je li to iskrsao neki problem?" upita on. "Ne, nije", odvrati Suzana. "Taj ilim pripada meni, gospoice Peri. Zahtevam da ostane ovde." Suzana stade da se osvre traei pogledom Derihoa. Razdvojili su se na samom kraju poto je dobila potrebna uputstva u Kaprinoj kui, a onda je Mesimeris odveo na stranu da joj ponudi neke savete. Bio je usred izlaganja kada je bujica stigla do praga Kaprine kue: nije ula njegove poslednje rei. "Molim vas...", ree edvel, smeei se. "Ubeen sam da se moemo dogovoriti. Ako elite, otkupiu ga od vas. Koliko traite?" On raskopa sako, uperivi sada svoju aroliju na ono dvoje koji su nosili ilim. Moda su imali jake miice, ali bili su lak plen. Odmah su se zagledali u podstavu sakoa. "Moda vidite neto to vam se dopada?" upita on. "To je trik", ree Suzana. "Ali pogledajte..." obrati joj se jedan od njih i, prokletstvo, instinktivno je uinila upravo to. Da je ova no nije toliko izmorila imala bi snage da istog asa skrene pogled, ali ovako nije bila dovoljno brza. Neto je zasijalo u sedefnoj podstavi i ona vie nije mogla da odvoji pogled od nje. "Vi odista neto vidite..." ree joj edvel. Neto lepo za lepu enu kao to ste vi." I videla je. Zanosi iz sakoa epali su je za ravno dve sekunde i vie nije mogla da se odupre tom zlu. Negde u glavi jedan glas pozvao ju je po imenu, ali ona ne obrati panju na njega. Pozvao ju je ponovo. Skreni pogled, govorio je, ali nazirala je u podstavi neto to je poprimalo svoj pravi oblik, i to ju je muilo. "Ne, proklet bio!" povika onaj isti glas i jedna nejasna prilika isprei se izmeu nje i edvela. Njen se san raspri i ona polete iz umirujueg zagrljaja sakoa ugledavi pred sobom Kala kako nemilice udara neprijatelja. edvel je bio mnogo krupniji, ali je pod Kalovim besnim udarcima morao smesta da pogne glavu. "Gubi se odavde!" povika Kal. Sada je i edvel ve uspeo da se oporavi od oka, i baci se na Kala, koji se okrenuo pre no

to ga je sustigla osveta. Svestan da e za nekoliko sekundi izgubiti bitku, on se pognu i uhvati se sa Prodavcem u klin. Nekoliko sekundi su se rvali: bilo je to dragoceno vreme koje je Suzana iskoristila da provede nosae ilima kroz kr i da se s njima izgubi odatle. Pobegli su u poslednji as. Dok je bila zanesena sakoom, dan samo to nije svanuo. Uskoro e postati lake mete za Imakolatu ili bilo kog drugog ko poeli da ih zaustavi. Hobarta, na primer. Ugledala ga je kada su stigli do ivice ermanovog imanja, kako izlazi iz kola parkiranih na ulici. ak i pri ovako slaboj svetlosti - i sa popriline udaljenosti - znala je da je to on. Namirisala ga je njena mrnja. Takoe je znala, kao da je na neki nain predviala da e menstrum provaliti branu u njoj, da se proganjanje nee ovde zavriti, ak i ako mu sada umakne. Stekla je hiljadugodinjeg neprijatelja. Nije ga dugo posmatrala. A i zato bi?; savreno je mogla da dozove u seanje svaku brazdu i poru na njegovom licu; a ako joj seanje ikada makar malo izbledi bie dovoljno samo da se osvrne. Proklet da je, on e biti tamo. 3. Iako je Kal drao edvela s upornou terijera, uskoro je prevagnula Prodaveva vea teina. edvel ga je bacio na neke cigle i obruio se na njega. Nije mu dao da predahne. Poeo je da ga udara bez prestanka. "Prokleto kopile!" povika on. Nastavio je da ga udara kako bi spreio Kala da ustane. "Slomiu ti svaku koicu u tom tvom usranom telu", obea mu edvel. "Ubiu te." On je to mogao i da uini, da neko ne ree: "Hej, ti..." edvel istog asa prekinu da ga udara, a Kal pogleda pored Prodavevih nogu u pravcu oveka sa naoarima za sunce koji se pribliavao. Bio je to policajac iz Ulice Koija. edvel se okrenu prema oveku. "Ko si sad pa ti?" upita on. "Inspektor Hobart", glasio je odgovor. Kal je mogao da zamisli prostoduni izraz koji se upravo razlivao edvelovim licem. Naslutio ga je zauvi ovoga kako kae: "Inspektor. Svakako. Svakako." "A ti?" uzvrati Hobart. "Ko si ti?" Kal nije uo ostatak razgovora. Bio je zaokupljen pokuajem da svoje izudarano telo puzei izvue kroz kr, nadajui se da je ista srea koja je njemu omoguila da ostane iv, pomogla i Suzani da umakne. "Gde je ona?" "Ko?" "ena koja je bila ovde", ree Hobart. Skinuo je naoari kako bi pri slaboj svetlosti bolje video ovog osumnjienog. Taj ovek ima opasan pogled, pomisli edvel. Ima oi besne lisice. I on eli Suzanu. Ba zanimljivo. "Zove se Suzana Peri", ree Hobart. "Ah", izusti edvel. "Poznaje je?" "Kako da ne. Ona je lopov." "Ona je i neto mnogo gore od toga." ta moe biti gore od lopovluka?, pomisli edvel. Ali naglas samo primeti: "Zaista?" "Trae je zbog optube da je terorista." "Ovde ste da biste je uhapsili?" "Tako je." "Odlino", ree edvel. ta je vie mogao da poeli, pomisli on, nego da sretne jednog

zadrtog, principijelnog despota zaljubljenog u zakon. Ko bi mogao da poeli boljeg saveznika u ovim tekim vremenima? "Posedujem izvesne dokaze", ree on, "koji bi vam mogli biti od koristi. Ali pokazau ih samo vama i nikom drugom." Hobart naredi Riardsonu da se udalji. "Nisam raspoloen za igru", upozori ga Hobart. "Verujte mi", ree edvel, "kunem vam se majinim grobom: ovo nije nikakva igra." On raskopa sako. Inspektorov zlovoljan pogled istog asa skrenu ka podstavi. Gladan je, pomisli edvel; veoma je gladan. Ali ega? To e biti zanimljivo saznati. ta to na prijatelj Hobart eli najvie na svetu? "Moda... ste videli neto to vam je zapalo za oko?" Hobart se osmehnu; klimnu. "Stvarno? Uzmite, molim vas. Vae je." Inspektor posegnu ka sakou. "Samo napred", hrabrio ga je edvel. Nikada do tada nije video takav izraz ni na jednom ljudskom licu: takvu estinu nevinog zla. U sakou se zapali vatra, a Hobartove oi se iznenada jo vie rairie. Onda je poeo da izvlai aku iz sakoa, a edvel umalo nije viknuo od iznenaenja kada je s tim ludakom podelio viziju. Na ovekovom dlanu gorela je vatra - uti i beli plamici. Skakali su stopu u visinu, udei neto da progutaju, a njihov sjaj odraavao se u Hobartovim oima. "Oh, da", ree Hobart. "Daj mi vatru..." "Tvoja je, prijatelju." "...i sve u ih spaliti." edvel se osmehnu. "Ti i ja, zajedno", predloi on. I tako je poeo brak sklopljen u paklu. esti deo POVRATAK MEU SLEPE "Kada bi ovek mogao u snu Kroz Raj da proe, i dobije cvet na dar kao zalog da je njegova dua stvarno tamo bila, pa ako bi naao taj cvet u ruci kada probudi se - Aj, a ta onda?" S. T. Kolrid, Anima Poetae 1. PROLO JE VREME 1. Ljudi iz Ulice Koija prisustvovali su, u poslednje vreme, izvesnim prizorima koji se ne sreu svaki dan, ali uspeli su sa zadivljujuom revnou da ponovo uspostave status quo. Bilo je neto pre osam asova ujutro kada je Kal siao s autobusa i krenuo put kue; nigde za vreme te kratke etnje du ulice nije zapazio nita neobino, svuda su u toku bili oni isti uobiajeni jutarnji obredi kojima je prisustvovao od kada se rastao sa detinjstvom. Kroz otvorene prozore i vrata ule su se jutarnje vesti sa radio aparata: lan parlamenta pronaen mrtav u naruju ljubavnice; bombe baene na Srednji istok. Ubistvo i skandal, skandal i ubistvo. Da li je aj jutros bio preslab, dragi?; da li su deca oprala ui? Uao je u kuu, pitajui se ta da kae Brendanu. Ako ne kae istinu mogao bi da se suoi sa

vie pitanja no to bi tom lai pruio odgovora; a ipak da kae celu istinu... da li je to uopte bilo mogue? Da li su postojale rei koje bi mogle da prizovu neto vie od pukog odjeka prizora koje je video, oseanja koje je iskusio? U kui je bilo tiho, i to ga zabrinu. Brendan je bio ranoranilac jo od dana kada je radio na dokovima; ak i u poslednje vreme, vreme puno patnje, ustajao bi rano da pozdravi svoj bol. Kal pozva oca. Odgovora nije bilo. On ode do kuhinje. Bata je liila na bojno polje. Pozvao ga je ponovo, a onda krenuo u potragu za njim na gornji sprat. Vrata oeve spavae sobe bila su zatvorena. Pritisnuo je kvaku, ali pokazalo se da su vrata zakljuana iznutra; koliko se seao to se nikada ranije nije dogodilo. On tiho pokuca. "Tata?" ree. "Jesi li unutra?" Saekao je nekoliko sekundi, pomno oslukujui, a onda je ponovio pitanje. Ovaj put iznutra dopre tiho jecanje. "Hvala bogu", odahnu on. "Tata? To sam ja, Kal." Jecanje se ublai. "Tata, pusti me unutra." Dolo je do kratke pauze, zatim je zauo oeve korake kako se pribliavaju vratima spavae sobe. Klju se okrenuo u bravi; vrata se odkrinue jedva nekih est ini. Lice koje se pojavilo vie je liilo na senu nego na oveka. Brendan se izgleda nije ni umio ni obrijao jo od prethodnog dana. "Oh, boe... tata." Brendan je zurio u svog sina s neskrivenom sumnjom u oima. "Jesi li to zaista ti?" Ova primedba podseti Kala da i on verovatno uasno izgleda: lice mu je bilo krvavo i u modricama. "Ja sam dobro, tata", ree on, osmehnuvi se. "A ta je s tobom?" "Jesu li sva vrata zakljuana?" raspitivao se Brendan. "Vrata? Jesu." "A prozori?" "Zatvoreni su." Brendan klimnu. "Siguran si?" "Rekoh ti da jesu. U emu je stvar, tata?" "Pacovi", ree Brendan, pogledom ispitujui odmorite iza Kala. "uo sam ih cele noi. Peli su se stepenicama, stvarno. uali su na vrhu stepenita. uo sam ih. Bili su veliki kao make. Sedeli su i ekali me da doem." "Ali sada vie nisu tu." "Proli su kroz ogradu. Sa nasipa. Bilo ih je na desetine." "Hajde da siemo", predloi Kal. "Spremiu ti doruak." "Ne. Neu da siem. Ne danas." "Onda u ti neto spremiti i doneti, moe?" "Kako hoe", odvrati Brendan. Dok se sputao stepenitem, Kal u kako otac ponovo zakljuava vrata i namie rezu. 2. Negde sredinom jutra zau se kucanje na vratima. Bila je to gospoa Valans ija se kua nalazila preko puta kue Munijevih. "Prolazila sam", ree ona, mada je to bilo teko poverovati poto je na nogama imala papue. "Pa, pomislih da pogledam kako je tvom ocu. ula sam da se udno ponaao pred policijom. ta ti je to s licem?" "Sve je u redu sa mnom." "Ispitivao me je jedan vrlo utiv policajac", ree ena. "Pitao me je..." ona spusti glas, "... da li je tvoj otac uravnoteena osoba." Kal joj uzvrati istom merom. "eleli su, razume se, i s tobom da porazgovaraju", ree ona. "E, pa, sad sam tu", ree Kal. "Ako sam im potreban."

"Moj Rajmon mi je kazao da te je video na pruzi. Ree da si beao." "Do vienja, gospoo Valans." "A moj Rajmnom ima odlian vid." "Rekoh, do vienja", ponovi Kal, i zalupi vrata pred njenim samozadovoljnim licem. 3. Ova poseta nije bila jedina toga dana; nekoliko njih je navratilo da vide je li sve u redu. Oigledno su po ulici kruile svakojake glasine o Munijevima i njihovoj kui. Moda je neki pametnjakovi ak shvatio da je ona bila u sreditu jueranje drame. Svaki put kada bi zauo kucanje, Kal je oekivao da e na pragu ugledati edvela. Ali Prodavac je oigledno imao prea posla nego da zavrava ono to je zapoeo meu ruevinama ermanove kue. Ili je moda samo ekao da mu zvezde budu naklonjenije. A onda, neto posle podneva, dok se Kal nalazio u golubarniku gde je hranio ptice, zazvonio je telefon. Dotrao je u kuu i zgrabio slualicu. Jo i pre no to je progovorila, Kal je znao da je to Suzana. "Gde si?" Bila je bez daha, uzrujana. "Moramo napustiti grad, Kale. Gone nas." "edvel?" "Ne samo edvel. Policija." "Imate li ilim?" "Da." "Reci mi gde se nalazite. Doi u i..." "Ne mogu. Ne preko telefona." "Pobogu, ne prislukuju ga, valjda." "Sme da se kladi?" "Moram te videti", ree on, glasom negde izmeu molbe i zahteva. "Da..." odvrati ona blaim glasom. "Da, svakako..." "Kako?" Zavladao je podui muk. Zatim ona ree. "Tamo gde si mi priznao." "ta?" "Setie se." On malo razmisli o tome. ta je on to njoj ikada priznao? Oh da: Volim te. Kako je samo mogao da zaboravi? "Setio si se?" upita ona. "Jesam. Kada?" "Za sat." "Biu tamo." "Nemamo mnogo vremena, Kale." Upravo se spremao da joj kae kako je svestan toga, ali veza je ve bila prekinuta. Posle ovog razgovora oseao se ilo i poletno; gotovo da je ustrao uz stepenice kada je poao da vidi kako je Brendanu. "Moram na as da iziem, tata." "Jesi li zakljuao sva vrata?" upita ga otac. "Jesam, sva vrata u kui su zakljuana i zabravljena. Nita ne moe da prodre unutra. Da li ti je jo neto potrebno?" Brendan je trenutak razmiljao o ovome. "Voleo bih da popijem malo viskija", konano ree. "Imamo li ga?" "U biblioteci", odvrati starac. "Iza Dikensa." "Doneu ti."

Upravo je uzimao bocu iz skrovita kada se ponovo oglasi ulazno zvono. Premiljao je da li da se oglui o zvonjavu, ali posetilac je bio uporan. "Odmah u doi", doviknu on ocu, a onda otvori vrata. ovek sa tamnim naoarima upita: "Kalhun Muni?" "Da." "Ja sam inspektor Hobart; ovo je policajac Riardson. Doli smo da vam postavimo neka pitanja." "Sada?" primeti Kal. "Spremao sam se da iziem." "Nekim neodlonim poslom?" raspitivao se Hobart. Kalu se uini da e biti razumnije ako odgovori negativno. "Pa, nije ba neodloan", ree on. "Onda vam nee smetati ako vas malo zadrimo", ree Hobart i njih dvojica se istog asa stvorie u kui. "Zatvori vrata", naloi Hobart kolegi. "Neto ste mi zbunjeni, Muni. Da ne krijete neto?" "Zato bih...? Ne." "Mi raspolaemo drugaijim obavetenjima." Brendan je odozgo traio svoj viski. "Ko je to?" "Moj otac", ree Kal. "Trai pie." Riardson uze Kalu bocu iz ruke i uputi se prema stepenitu. "Ne idite gore", ree Kal. "Uplaiete ga." "Ba ste neka nervozna porodica", primeti Riardson. "Ve due se ne osea dobro", dodade Kal. "Moji ljudi su vam kao jaganjci", ree Hobart. "Dok potujete zakon." Ponovo se zau Brendanov glas: "Kale? Ko je to?" "Neko ko hoe malo da popria sa mnom, tata", odvrati Kal. U grlu mu je, meutim, zastao drugaiji odgovor. Progutao ga je neizgovorenog. Pravi odgovor. Pacovi, tata. Konano su uspeli da uu. 4. Minuti su prolazili. Pitanja su se vrtela u krug, kao na vrtuljku. Kal je po njima zakljuivao da je Hobart dosta vremena proveo u razgovoru sa edvelom, tako da nije imalo smisla sve poricati. Morao je da govori istinu, ali da kae to je mogue manje. Da, poznavao je enu po imenu Suzana Peri. Ne, nita ne zna o njoj, niti je sa njom razgovarao o njenim politikim nazorima. Da, video ju je u poslednja dvadeset etiri asa. Ne, nije znao gde se ona sada nalazi. Dok je odgovarao na pitanja pokuavao je da ne razmilja o tome kako ga ona sada eka na reci; eka ga, ali poto njega nema, ona odlazi. to se vie trudio da ne misli o tome, ta misao ga je sve vie muila. "Nervozan si, Muni?" "Samo mi je malo vruina i to je sve." "uri na neki sastanak, zar ne?" "Ne." "Gde je ona, Muni?" "Ne znam." "Nema svrhe da je titi. Ona je najgore ubre, Muni. Veruj mi. Video sam ta sve moe. Stomak mi se prevre kad pomislim na to." On je bio ubeen u ono to je govorio. Kal uopte nije sumnjao da on veruje u sve ta je kazao. "ta si ti, Muni?"

"Kako to mislite?" "Jesi li mi prijatelj ili neprijatelj? Sredine nema, da zna. Nema nikakvog moda. Prijatelj ili neprijatelj. ta si od toga dvoga?" "Ni na koji nain nisam naruio zakon." "O tome ja odluujem", ree Hobart. "Ja poznajem zakon. Poznajem ga i volim. I neu dozvoliti da neko pljuje po njemu, Muni. Ni ti, niti bilo ko drugi." On uvue vazduh. A onda izjavi: "Ti si, Muni, laov. Ne znam koliko si umean u ovo, ili zato, ali znam da si laov." Pauza. A onda: "Pa, da ponemo iz poetka, slae se?" "Rekao sam vam sve to znam." "Poeemo iz poetka. Kako si se upoznao sa teroristkinjom Suzanom Peri?" 5. Posle dva sata i petnaest minuta provedenih na vrtuljku, Hobart se konano umorio od vonje; izjavio je da je za sada zavrio s Kalom. Protiv njega nee podii optunicu, bar ne za sada, ali je Kalu jasno stavio do znanja da je osumnjien. "Danas si stekao dva neprijatelja, Muni", izjavi Hobart. "Mene i zakon. Zaalie zbog toga." A onda su pacovi otili. Kal je ostao da sedi u stranjoj sobi narednih pet minuta, pokuavajui da sredi misli, a onda se popeo da vidi kako je Brendan. Starac je spavao. Ostavivi oca njegovim snovima, Kal krenu u potragu za svojima. 6. Otila je, razume se; odavno. Proetao je unaokolo, pretraivi prostor meu skladitima, u nadi da mu je ostavila kakvu poruku, ali nita nije pronaao. Iscrpljen onim to mu je taj dan doneo, uputio se kui. Kada je proao kroz ogradu i iziao na Put dokova primetio je da ga neko posmatra iz parkiranog automobila. Verovatno Hobartov ovek; jedan od ljubitelja zakona. Moda je Suzana ipak bila u blizini, ali nije smela da se pojavi kako je ne bi otkrili. Pomisao da je blizu, iako sama po sebi frustrirajua, bar je malo ublaila bol to je nije video. Kada se stanje smiri, pozvae ga i upriliiti novi sastanak. Uvee se podigao vetar i duvao je cele te noi i narednog dana, donevi sa sobom prvu jesenju hladnou. Ali ne i vesti. 2. OAJ I tako se to nastavilo i narednih nedelju i po: vesti nije bilo, pa nije. Vratio se na posao, upotrebivi oevu bolest kao izgovor za odsustvovanje i nastavio tamo gde je stao, meu formularima. U pauzi za ruak dolazio je kui da Brendanu podgreje hranu uspevao je da ga u to vreme izvue iz sobe, ali je ovaj ipak jedva ekao da se u nju vrati - i da nahrani ptice. Ali svim tim poslovima posveivao je tek manju panju. Koliko god da je prepreka podizao izmeu sebe i svog nestrpljenja, devet od deset misli bile su vezane za Suzanu i njen dragoceni teret. to su dani vie odmicali, a ona se nije javljala, sve je ee pomiljao na najgore: da se i nee javiti. Ili se plaila moguih posledica ako pokua da uspostavi vezu s njim, ili to je bilo jo gore, vie nije mogla da se javi. Pred kraj druge nedelje, odluio je da pokua da pronae ilim na njemu jedini dostupan nain. Oslobodio je golubove. Razdragano su se vinuli u vazduh i stali da krue oko kue. Taj ga je prizor podsetio na onaj prvi dan u Ulici Tuge i to ga malo oraspoloi. "Hajdete", bodrio ih je. "Nastavite." Stalno su leteli u krug kao da se orijentiu. Srce bi mu malo bre poelo da udara svaki put kada bi mu se uinilo da se neki od njih odvojio od jata i udaljio. S patikama na nogama, bio je

spreman da ih prati. Ali posle sasvim kratkog vremena umorili su se od slobode. Jedan po jedan stadoe da se vraaju; ak i trideset tri. Neki su se spustili u batu, a ostali na oluk kue. Nekolicina se ak vratila pravo u golubarnik. Kavezi su im bili pretrpani, a noni vozovi su im, nema sumnje, naruavali san, ali za veinu je to bilo jedino prebivalite koje su ikada upoznali. I mada su ih vetrovi bez sumnje mamili, vetrovi koji su mirisali na mesta bogatija od njihovog golubarnika pored pruge, nisu uopte eleli da se ogledaju na takvim strujama. Proklinjao ih je zbog njihove nepreduzimljivosti; zatim ih je nahranio i napojio; onda se konano vratio u kuu gde mu je Brendan ponovo priao o pacovima. 3. ZABORAV 1. Trea nedelja septembra donela je kiu. Nisu to bili avgustovski pljuskovi koji su se sputali sa dramatinog neba, ve dosadna kia koja je rominjala i sipila. Dani su postali tmurniji; a, kako se inilo, i Brendan. Iako se Kal svakog dana trudio da ubedi oca da sie, on to vie nije eleo da ini. Kal je takoe dva tri puta hrabro pokuao da s njim porazgovara o onome to se dogodilo pre mesec dana, ali to starca jednostavno nije zanimalo, a ako je Kal bio uporan postajao bi razdraljiv. Profesionalci su smatrali da Brendan pati od senilne demencije, koja je nezadrivo napredovala, tako da Kal uskoro nee biti u stanju da se brine o njemu. Za sve bi bilo najbolje, savetovali su, ako bi ga smestio u staraki dom, gde bi se o Brendanu danonono starali. Kal je odbio taj predlog. Bio je ubeen da Brendana jo samo ta soba koju poznaje - koju je tolike godine delio s Elenom - spreava da ne doivi potpuni slom. Uostalom, nije se sam brinuo o ocu. Dva dana poto je propao njegov pokuaj sa osloba anjem golubova, u kui se pojavila Deraldina. Usledilo je desetominutno oklevajue izvinjavanje i objanjavanje, a onda je razgovor skrenuo na Brendonovo stanje to je omoguilo Deraldininoj razboritosti da odnese prevagu. Zaboravimo nae nesuglasice, rekla je, elim da pomognem. Kal je prihvatio ponudu. Brendan se prema Deraldini odnosio kao dete prema odavno ostavljenoj sisi. Mazila ga je i ugaala mu, zauzevi Elenino mesto u kui, to je i Kalu omoguilo da se vrati u staru domau koloteinu. Naklonost koju je oseao prema Deraldini bila je bezbolna, to je predstavljalo najsigurniji znak da je ta naklonost veoma slaba. Kada je bila tu bio je srean. Ali retko mu je, ako i ikada, nedostajala. to se tie Fuge, trudio se to je najbolje mogao da mu seanja na nju ne izblede, ali to nije bilo nimalo lako. Kraljevstvo je posedovalo tako tanane i tako mnogobrojne naine da podstakne zaborav, da je jedva bio svestan njihovog delovanja. Jedino kada bi ga, usred kakvog turobnog dana, neto podsetilo - miris ili povik - da je jednom bio i na nekom drugom mestu, da je udisao drugaiji vazduh i sretao drugaija bia, jedino tada bi shvatio kako je njegovo seanje bilo varljivo. to se vie trudio da pohvata i zadri ono to je zaboravljao, stvari su mu vie izmicale. Slava Fuge sve se vie pretvarala u puke rei, stvarnost koju vie nije mogao da zazove. Kada je razmiljao o vonjaku, svaki put bi sve manje i manje liio na neko neobino mesto gde je spavao (spavao i sanjao da je ovaj ivot koji sada ivi bio san), a sve vie na obian komad tla na kome rastu jabuke. uda su lagano isticala iz njegovog seanja, a on izgleda nije mogao da ih zadri. Razmiljao je o tome kako je umiranje verovatno slino tome; gubljenje dragih stvari i nemo da se sprei njihovo nestajanje. Da ovo je bila neka vrsta umiranja. 2. to se Brendana tie, on se nekako drao. Posle nekoliko nedelja Deraldina je ve uspevala povremeno da ga nagovori da im se pridrui u prizemlju, ali malo ta ga je zanimalo osim aja i televizije, a na postavljena pitanja uglavnom je odgovarao gunanjem. Katkad bi Kal posmatrao

Brendonovo lice dok bi ovaj sedeo zavaljen ispred televizora - nepromenjenog izraza bilo da su ekranom defilovali intelektualci ili komiari - i pitao se ta se to dogodilo sa ovekom koga je znao. Da li se onaj stari Brendan jo negde krio, iza tog praznog pogleda?, ili je on sve vreme bio iluzija, sinovljev san o oevoj trajnosti koji je, poput Eleninog pisma, jednostavno ispario? Moda je tako bilo i najbolje, razmiljao je on, jer ovako je Brendan bio zatien od svog bola, ali potom bi istog asa odagnao tu misao. Zar ljudi ne govore upravo to kada prolaze pored mrtvakog kovega? Brendan jo nije bio mrtav. to je vreme vie prolazilo, postajalo je jasno da Deraldinino prisustvo ne utie povoljno samo na starca, ve i na Kala. Njen osmeh bio je najlepa stvar kojom su se ovi zlosreni meseci mogli podiiti. Dolazila je i odlazila, postajui iz dana u dan sve potrebnija, dok prve nedelje decembra nije natuknula kako bi za sve bilo zgodnije kada bi i spavala u kui. Takav razvoj dogaaja se mogao oekivati. "Ne elim da se udam za tebe", rekla mu je sasvim otvoreno. Tuna slika Terezinog braka starog tek pet meseci, a ve klimavog - potvrdila je njene najgore sumnje vezane za tu instituciju. "Nekada sam elela da se udam za tebe", rekla je. "Ali sada mi je dovoljno samo da budem s tobom, pa da budem srena." Pokazalo se da je bila prijatno drutvo; obema nogama vrsto na zemlji, nije pokazivala nimalo sentimentalnosti: bila mu je i drugarica i ljubavnica. Brinula se o tome da rauni budu plaeni na vreme, da uvek ima aja u kutiji za aj. Od nje je i potekao predlog da Kal proda golubove. "Tvog oca oni vie nimalo ne zanimaju", ponavljala je u raznim prilikama. "Nee ak ni primetiti kada ih vie ne bude." To je nesumnjivo bilo tano. Ali Kal je odbio da razmilja o prodaji. Kada doe prolee i prolepa se vreme, kod oca bi moglo ponovo da oivi zanimanje za ptice. "I sam si svestan da nisi u pravu", odvratila mu je kada joj je izloio svoje miljenje. "Zato toliko eli da ih zadri? Samo su ti na teret." Onda nekoliko dana ne bi potezala taj razgovor, ali samo do prve naredne pogodne prilike. Istorija se ponavljala. Kal je esto za vreme tih razgovora, koji su postepeno sve vie prerastali u svau, uo odjeke majinih i oevih prepirki: ili su istim putem. Kao i njegov otac, tako je i Kal - inae popustljiv u svakoj drugoj stvari - kada su golubovi bili u pitanju bio nepokolebljiv. Nije hteo da proda ptice. Glavni razlog njegove tvrdoglavosti, razume se, nije bila nada u Brendanovo ozdravljenje, ve injenica da su ptice predstavljale njegovu poslednju opipljivu vezu sa dogaajima od prolog leta. Tokom nedelja koje su usledile posle Suzaninog nestanka kupovao je dnevno desetak raznih novina i pomno pregledao svaku stranu ne bi li pronaao kakvu beleku o njoj, ilimu ili edvelu. Ali u njima nikada nije bilo nieg, pa je na kraju - ne mogavi vie da podnosi svakodnevno razoaranje - prestao da trai. ak ga vie nisu posetili ni Hobart i njegovi ljudi - to je samo po sebi predstavljalo lou vest. On, Kal, postao je nevaan. Pria, ako je i dalje pisana, nastavljala se bez njega. Toliko se uplaio da e zaboraviti Fugu da je rizikovao da zapie sve ega je mogao jo da se seti to se dogodilo one noi koju je u njoj proveo; a kada je prionuo na posao, pokazalo se da toga ima poraavajue malo. Zapisao je i imena - Lemjuel Lo, Apolina Diboa, Frederik, Kamel... sve ih je zabeleio u stranji deo dnevnika, u odeljak rezervisan za telefonske brojeve, samo to ti ljudi nisu imali telefone; ni adrese. Bila su to samo neobina imena koja je sve slabije i slabije mogao da povee sa licima. 3. Ponekad je nou sanjao, a onda bi se budio sa suzama na licu. Deraldina ga je teila to je najbolje umela, a on joj je govorio kako se ne sea onoga to je sanjao. To je na neki nain bilo i tano: u svesno stanje nije donosio nita to bi se moglo iskazati reima; samo bolnu tugu. Ona bi tada leala pored njega, milovala ga po kosi i govorila mu kako su

ovo teka vremena, ali da stvari mogu biti jo gore. Razume se, bila je u pravu. Snovi su postajali sve nejasniji i nejasniji, dok na kraju nisu potpuno prestali. 4. Poslednje nedelje januara, poto nije imao para da plati Boine raune prodao je sve golubove osim 33 i njegove enke. Ovaj par je zadrao, mada mu je sve tee i tee bilo da se seti razloga zbog koga je to uinio, a pri kraju narednog meseca ve ga je potpuno zaboravio. 4. NOMAD 1. Protekla zima je nema sumnje bila teka za Kala, ali Suzanu su tokom nje vrebale mnogo ozbiljnije nevolje od dosade i ravih snova. Te nevolje poele su narednog dana posle noi Fuge, kada su ona i braa Pevereli jedva izbegli da ih edvel ne zarobi. Od tada su njen i ivot Derihoa, s kojim se srela u ulici iza ermanovog imanja, stalno bili u opasnosti. Na to, kao i na mnoge druge stvari, upozorili su je u Kaprinoj kui. Ali od svega to je saznala, na nju je najdublji utisak ostavio Bi. Savetnici su pobledeli dok su joj priali o tome kako su Porodice gotovo bile istrebljene. Iako su neprijatelji koji su joj bili za petama - edvel i Hobart pripadali jednom sasvim drugaijem poretku stvari, ona je i dalje verovala da su i oni i Bi izdanci istog zatrovanog tla. Svi su oni, mada svaki na svoj nain, bili neprijatelji ivota. Ali u istoj meri neumoljivi. Bilo je strano zamorno stalno odravati jednu stopu razdaljine izmeu sebe i Prodavca i njegovog novog saveznika. Ona i Deriho stekli su nekoliko asova prednosti jo onog prvog dana, kada su braa uspeno zavarala trag i zbunila progonitelje, ali Hobart je ve oko podneva uspeo da ih namirie. Nije imala drugog izbora nego da ve to popodne napusti grad polovnim kolima kojima je zamenila ukradeni policijski auto. Bila je svesna da ne moe poi vlastitim kolima jer bi to bilo kao da isputa dimne signale. Jedna stvar ju je iznenadila: ni prvog dana posle ponovnog tkanja a ni kasnije, nigde nije bilo ni traga od Imakolate. Zar je mogue da su vraara i njene sestre izabrale da ostanu u ilimu; ili su moda ostale u njemu zarobljene i protiv svoje volje? Tome se ipak nije smela nadati. Meutim, menstrum - kojim je sve bolje vladala i sluila se - nijednom joj jo nije preneo drhtaj koji bi nagovestio Imakolatino prisustvo. Deriho se tih prvih nedelja drao na pristojnoj udaljenosti; moda mu je bilo neprijatno to se ona toliko bavila menstrumom. Niim joj nije mogao pomoi da bre savlada proces uenja: sila koju je posedovala za njega je predstavljala tajnu; plaila je njegovu mukost. Ali postepeno ga je uverila da mu ni ta sila niti ona (ako se na njih moglo gledati kao na razdvojene entitete) ne ele zlo, tako da se sad oseao malo prijatnije. ak je mogla s njim da porazgovara o tome kako je prvi put stekla pristup do menstruma, kao i o tome kako je on kasnije prodro u Kala. Bila je zahvalna to joj se pruila prilika da s nekim govori o tim dogaajima - suvie dugo su ve bili pohranjeni u njoj i muili je. Mogao je da joj odgovori tek na po koje pitanje, ali izgleda da je i samo prianje leilo teskobu koju je oseala. to je manje brinula, menstrum je vie pokazivao svoju vrednost. Podario joj je mo koja se pokazala neprocenjivom tokom ovih nedelja: stekla je vetinu da predvia utvarne oblike budunosti. Ugledala je Hobartovo lice na stepenitu ispred sobe u kojoj su se krili i znala je da e se on uskoro nai upravo na tom mestu. Ponekad bi videla i edvela, ali uglavnom je to bio Hobart, izbezumljenog pogleda i sa njenim imenom na usnama. To je, razume se, bio znak da krenu dalje, u bilo koje doba dana ili noi. Spakuju torbe i ilim, i nestanu. Posedovala je i druge sposobnosti, i sve su vodile poreklo od menstruma. Mogla je da vidi svetla koja joj je Deriho prvi put pokazao u Ulici Lord; ve posle iznenaujue kratkog vremena ona su za nju postala kao izraz lica ili boja glasa - koje je koristila da odgonetne temperament kakvog stranca. Stekla je jo jednu vizionarsku vetinu koja je bila negde izmeu nasluivanja i oreola. Nije videla samo pupoljak, ve i cvet u koji e se ovaj pretvoriti u prolee, a ako bi protegla tu svoju viziju i malo dalje, mogla je da vidi i voe koje e potom doi. Ovo ovladavanje

mogunostima imalo je nekoliko posledica. Prvo, prestala je da jede jaja. A drugo, uhvatila je sebe kako se bori protiv privlanog fatalizma koji ju je, da mu se nije suprotstavila, mogao ostaviti u moru neminovnosti, u kome bi se kretala onim putem koji bi odgovarao budunosti. Deriho joj je svojim bezgraninim entuzijazmom za postojanje i rad pomogao da se spasi iz te opake bujice. Iako je cvet morao neminovno i da procveta i da uvene, Ljudi i Vidovnjaci mogli su da biraju pre smrti: da li e nekim putem poi, ili e ga zanemariti. Jedan od tih izbora odnosio se na to da li da ostanu samo saputnici ili da postanu ljubavnici. Izabrali su da postanu ljubavnici, mada se to dogodilo tako prirodno da Suzana nije mogla da utvrdi sam trenutak donoenja odluke. Razume se da nikada nisu otvoreno razgovarali o tome; mada se to osealo u vazduhu jo od razgovora u polju nedaleko od Kaprine kue. Jednostavno, izgledalo je ispravno da jedno drugom prue to zadovoljstvo. On je bio prefinjeni partner u krevetu koji je umeo da se prilagodi tananim promenama raspoloenja; u jednom trenutku je umeo buno i razuzdano da se smeje, a u narednom da bude smrtno ozbiljan. Na njeno zadovoljstvo, bio je i savreni lopov. Iako su stalno bili u pokretu, jeli su (i putovali) kao kraljevi, i to samo zbog toga to je bio tako lakoprst. Nije bila sigurna kako mu je to polazilo za rukom - ili je koristio neki tanani zanos koji je odvraao posmatraevu panju, ili je jednostavno bio roeni lopov. Bez obzira na metod koji je koristio, bio je u stanju da ukrade sve to poeli, veliko ili malo, tako da gotovo nije bilo dana kada nisu isprobali neki skupi delikates, ili udovoljili njegovoj novootkrivenoj strasti prema ampanjcu. To im je olakalo put i u mnogo praktinijim stvarima, jer su mogli da promene kola kad god su to hteli, ostavljajui naputenim vozilima trag za sobom. Nisu ili u nekom odreenom pravcu; jednostavno bi se uputili tamo kud im je instikt govorio da pou. Deriho je smatrao da je najlake uhvatiti onoga ko se kree s nekom namerom. Nikada nisam nameravao da kradem, objasni on jednog dana Suzani dok su se vozili, sve dok nisam poeo; i tako niko nikada ne zna ta smeram, jer ni ja sam to ne znam. Dopadala joj se ova filozofija; dopadala se njenom smislu za humor. Ako se ikada vrati u London - svojoj glini i suari ispitae da li to vai i za estetiku kao to vai za kriminal. Moda je preputanje predstavljalo jedinu pravu kontrolu. Kakve li bi samo krage pravila kada ne bi o njima razmiljala? Taj trik, meutim, nije pomeo njihove progonitelje, ve ih je samo drao na odstojanju. A to se odstojanje vie no jednom neprijatno smanjilo. 2. Ve su dva dana bili u Njukaslu, u jednom malom hotelu u Ulici Rudijard. Kia je uporno padala ve nedelju dana, a oni su razmatrali mogunost da napuste zemlju, da odu nekud gde ima vie sunca. Meutim, takva jedna odluka bila je skopana sa ozbiljnim problemima. Deriho, prvo, nije imao paso, a kada bi pokuali da mu ga nabave oboje bi morali da odgovore na bezbroj pitanja; zatim, Hobart je verovatno upozorio na njih luke i aerodrome. I najzad, ak i kada bi mogli da otputuju, imali bi problema sa transportom ilima. Najverovatnije bi morali da ga predaju pri ukrcavanju kao prtljag, meutim, Suzana nije htela da ga isputa iz vida. Iznosili su argumente za i protiv dok su jeli picu i pili ampanjac, a kia ibala o prozor. Tada poe da joj se kuva u stomaku i ona u tome vide koban znak. Pogledala je prema vratima i u jednom munom trenutku pomislila da je menstrum zakasnio sa svojim upozorenjem, jer je videla kako se ona otvaraju, a zatim je na njima ugledala Hobarta koji je zurio pravo u nju. "ta je bilo?" upita Deriho. Njegove rei naterae je da shvati svoju greku. Duh koga je ugledala bio je stvarniji od svih prethodnih, to je verovatno znailo da e se dogaaj koji je on nagovetavao u najskorije vreme i zbiti. "Hobart", ree ona. "Mislim da nemamo mnogo vremena." On iskrivi lice u bolnu grimasu, ali nijednom reju nije doveo u sumnju njenu pozvanost da o ovome sudi. Ako je ona rekla da je Hobart blizu, onda je i bio. Postae prava gatara; vetica; itae iz vazduha i uvek pronalaziti loe vesti. Njihovi odlasci ve su zbog ilima odavno bili pomno razraeni. Gde god da su se zaustavili,

prvo su morali da ubede, bilo vlasnika, bilo upravnika, da ilim ide sa njima u sobu. Kada su odlazili, morali su sami da ga odnesu u vozilo kojim su se toga dana vozili. A sve je to, na alost, privlailo panju. Meutim, drugog izbora nisu imali. Niko nikada nije ni rekao da je lako nositi nebo. 3. Manje od trideset minuta kasnije, Hobart je otvorio vrata hotelskog apartmana. U sobi se jo oseao enin dah. Ali nje i njenog crnje vie nije bilo. Ponovo! Koliko je ve puta za poslednjih nekoliko meseci stajao meu njihovim otpacima, udisao isti vazduh koji je ona udisala, i gledao udubljenje na krevetu koje je oblikovalo njeno telo? Ali uvek je stizao prekasno. Uvek bi ga preduhitrili i umakli, a on bi se obreo u jo jednoj sobi koju su posetili duhovi. Za njega nee biti spokojne noi, ne, ni mirnog dana, dok je ne uhvati, dok ne bude u njegovoj vlasti. Hvatanje te ene postalo mu je opsesija; kao i kanjavanje. I suvie je dobro znao da e se, u ovom dekadentnom veku, kada svaka perverzija ima svog zagovornika, ve nai neko ko e je zduno braniti kada bude uhvaena. Zato je lino krenuo u poteru za njom, on i nekoliko njegovih ljudi, kako bi mogao da joj pokae pravo lice zakona pre no to liberali ponu da moljakaju. Platie za ono to je uinila njegovim junacima. Preklinjae za milost, ali on e biti jak i gluv za njene molbe. On je, razume se, imao i saveznika u svemu ovome: edvela. Nije bilo nijednog meu njegovim pretpostavljenima u policiji kome bi vie verovao nego tom oveku; imali su srodne due. Iz toga je crpeo snagu. I udno, crpeo ju je i iz knjige, knjige ifri koju joj je oduzeo. Pomno ju je proitao; hartiju i povez, sve je pregledao traei neko skriveno znaenje. Nita nije pronaao. Jo su mu ostale rei i slike. I njih su prouili strunjaci. Prie su oigledno bile obine bajke. I ilustracije, kao i tekst, izgledale su nevino. Ali njega to nije zavaralo. Knjiga mora da je sadrala neto vie od uobiajenog Nekada davno, u to nije ni na trenutak posumnjao. Kada se konano doepa ene, iupae on ve iz nje znaenje svega toga, a u tome ga nee zaustaviti nikakav strah. 4. Posle Njukasla, gde su ih gotovo uhvatili, postali su oprezniji. Umesto da svraaju u velike gradove, u kojima je sve vrvelo od policije, poeli su da tragaju za manjim optinama. I to je, razume se, imalo svoje mane. Dolazak dvoje stranaca sa ilimom, izazivao je radoznalost i pitanja. Ali promena taktike je upalila. Poto ni na jednom mestu nisu ostajali due od trideset est asova, i kako su se sasvim proizvoljno kretali iz jednog grada u drugi, iz sela u selo, trag se za njima sve vie hladio. Dani tokom kojih nisu uli za progonitelje pretvorili su se u nedelje, a nedelje u mesece, tako da su gotovo poverovali kako su njihovi progonitelji odustali. U to vreme Suzana je esto mislila na Kala. Toliko toga se dogodilo od onog dana pored Merzija kada joj je izjavio ljubav. esto se pitala koliko je od onoga to je oseao bilo neko nesvesno znanje o tome da ga je menstrum dotakao, prodro u njega, a koliko ljubav i ono to se pod njom obino podrazumeva. Ponekad je eznula za tim da podigne slualicu i porazgovara s njim; i odista, u nekoliko prilika pokuala je upravo to da uini. Da li ju je u tome spreila paranoja ili je podozrevala - a to joj je i instikt stavljao do znanja - da neko prislukuje i snima pozive? etvrti ili peti put, ak joj uopte nije odgovorio Kal, ve neka ena koja je htela da zna ko to zove, a kada Suzana nije progovorila, zapretila je da e da je prijavi. Vie nije zvala; jednostavno nije vredelo rizikovati. Deriho je imao svoje miljenje o tome. "Muni je Kukavica", rekao je, kada je Kalovo ime pomenuto u razgovoru. "Trebalo bi da ga zaboravi." "Ako si Kukavica onda ne vredi ni piljiva boba, je li tako?" upita ga ona. "A ta je sa mnom?"

"Tebi je sada mesto uz nas", odvrati on. "Ti si Vidovnjak." "Ima toliko stvari koje ne zna o meni", nastavi ona. "Godine i godine koje sam provela kao obina devojka..." "Nikada nisi bila obina." "Oh, jesam", ree ona. "Veruj mi da jesam. I jo sam. Ovde." Ona se kucnu po elu. "Ponekad se probudim i ne mogu da poverujem da se sve to dogodilo... da se dogaa... upravo meni. Tada razmiljam o tome kakva sam bila." "Nema svrhe osvrtati se", ree Deriho. "Nema svrhe razmiljati o onome to je moglo biti." "Ti to vie ne radi, zar ne? Primetila sam. ak vie ni ne pominje Fugu." Deriho se osmehnu. "A i zato bih?" upita on. "Srean sam. S tobom sam. Moda e sutra biti drugaije. Moda je jue bilo drugaije, zaboravio sam. Ali danas, sada, ja sam srean. Kraljevstvo je poelo da mi se dopada." Setila se kako se onda izgubio u guvi u Ulici Lord; koliko se samo promenio. "ta ako nikada vie ne vidi Fugu?" Trenutak je razmiljao o tome. "Ko zna? Bolje je ne razmiljati o tome." Bila je to neverovatna romansa. Ona je sve vreme uila od sile unutar nje same, i stvarala novu viziju. Njega je svakim danom sve vie privlaio svet koji ga je okruivao, a iju je bezbednost ona svakim danom sve jasnije sagledavala. Sa tim saznanjem, toliko razliitim od jednostavnih stvari koje su joj do tada bile najvanije, postala je jo ubeenija da je ilim koji su nosili predstavljao poslednju nadu, dok je on - iji dom se nalazio u tom tkanju - postajao sve ravnoduniji prema njegovoj sudbini, ivei u trenutku i za trenutak, retko kad osetivi bilo nadu bilo aljenje. Sve je ree govorio o tome kako treba da pronau bezbedno mesto za Fugu, a sve ee o neem munom to je video na ulici ili na televiziji. Sada je sve ee, i pored toga to je on bio s njom i govorio joj da se uvek moe na njega osloniti, oseala da je sama. 5. A negde iza nje Hobart je takoe bio sam; ak i meu svojim ljudima, ili kada je bio sa edvelom, oseao se usamljenim; sanjao je o njoj, o mirisu koji je ostavljala za sobom da mu se izruguje, o strahotama kojima e je podvrgnuti. U tim su mu snovima ake plamtele to se ve jednom ranije dogodilo, i zamiljao je kako e, dok se ona bude borila s njim, plamenovi lizati po zidovima prostorije i puzati po tavanici, dok se odaja ne pretvori u penicu. Budio bi se sa akama na licu, sav ne u vatri ve u znoju, srean to ga zakon uva od panike, i srean to je na strani anela. 5. NAA GOSPA OD KOSTIJU 1. To su bili tmurni dani za edvela. Iz Fuge je isplivao dobra duha... opsednut novim ciljem... a onda su mu svet kojim je toliko eleo da vlada odneli ispred nosa. I ne samo to, ve je i Imakolata, kojoj se mogao obratiti za pomo, oigledno izabrala da ostane u Tkanju. Konano, ona je bila Vidovnjak, iako su je izgnali. Moda i ne bi trebalo da mu bude udno to je, kada se nala na tlu koje je nekada svojatala, osetila potrebu da na njemu i ostane. Meutim, nije ostao potpuno sam. I dalje mu je na grbai bio Noris, kralj hamburgera, koji mu je svojevoljno sluio. A razume se, tu je bio i Hobart. Inspektor je verovatno bio lud, ali to je moglo samo edvelu da bude od koristi. I teio je jednoj odreenoj stvari za koju je edvel znao da e mu moda jednog dana biti od koristi. eznuo je da povede... kako je sam Hobart govorio... pravedan krstaki rat. Meutim, malo je koristi od krstakog rata koji nema protiv ega da se povede. Prolo je pet dugih meseci i svakim danom koji bi proao, a da nisu pronali ilim, njegovo oajanje postajalo je sve vee. Za razliku od drugih koji su te noi izili iz Fuge, on se onog to je tamo iskusio seao do

najsitnijih pojedinosti. Sako... opskrbljen zanosima iz tog carstva... odravao mu je seanje sveim. Suvie sveim. Teko da je koji sat proao a da ne bi poeleo da se ponovo tamo nae. Njegova glad nije se sastojala samo od elje da doe u posed Fuge. Tokom tih dugih nedelja ekanja zakljuio je da ga opseda jedna jo dublja tenja. Ako, i kada, to tle ponovo postane njegovo da njime gazi, uinie neto na ta se nijedan Vidovnjak nikada nije odvaio: ui e u Vrtlog. Ova ideja, kada se jednom zaela, vie ga nije naputala nijednog trenutka koji je proveo budan. Moda e morati da plati penale zbog neovlaenog boravka na tom tlu, ali zar to nee biti vredno rizika? Sakrivena iza te maske oblaka, Plata, nalazila se koncentracija magije jo nezabeleena u istoriji Vidovnjaka, te stoga, i u istoriji sveta. U Vrtlogu je zasedalo stvaranje. Kada bi uspeo tamo da ue i sam otkrije njegove tajne, zar to ne bi bila neka vrsta Boanskosti? 2. A danas je imao uzorak spram koga je mogao da odmeri tok ovih misli: ovu malu crkvu posveenu svetoj Filomeni i svetom Kaliktusu, sakrivenu u obilju betona grada Londona. Nije doao ovamo zarad dobrobiti svoje due; ovamo ga je pozvao svetenik koji je upravo drao podnevnu misu za aicu slubenika. Tog oveka koji mu je napisao da ima vane vesti, nikada ranije nije sreo; i to vesti od kojih je edvel mogao imati koristi. Prodavac je poao bez oklevanja. edvel je odgojen kao katolik; i, mada je ve dugo zanemarivao svoju veru, obrede koje je nauio kao dete nije zaboravio. Sluao je Sanktus, i usme su mu se pomicale u ritmu izgovorenih rei, mada je prolo dvadeset godina od kada ih je poslednji put uo. Onda je usledila Priesna Molitva... neto kratko i ljupko, kako raunovoe ne bi zaboravile svoje proraune... pa su onda preli na Posveivanje. ... Uzmite svi ovo i pojedite. Ovo je telo moje koga u se odrei zarad vas... Drevne rei; drevni obredi. Ali ipak su zvuali poslovno. Govori o snazi i moi uvek su privlaili publiku. Gospodari nikada nisu izili iz mode. Izgubljen u mislima nije ak ni bio svestan da se misa zavrila sve dok se svetenik nije pojavio pored njega. "Jeste li vi gospodin edvel?" On podie pogled sa svojih rukavica od svinjske koe. Crkva je bila prazna, bili su prisutni samo njih dvojica. "ekali smo vas", ree svetenik ne saekavi da se uveri kako razgovara sa pravim ovekom. "Dobro doli." edvel ustade. "O emu je re?" "Molim vas, poite sa mnom", glasio je odgovor. edvel nije video razloga da mu ne udovolji. Svetenik ga povede kroz glavni brod crkve do odaje obloene drvetom koja je mirisala na javnu kuu; u njoj se meao miris znoja i parfema. Na suprotnom kraju te odaje nalazila se zavesa koju on pomae u stranu i otkri jo jedna vrata. Pre no to je okrenuo klju, ree: "Morate stalno biti u mojoj blizini, gospodine edvel, i ne smete prii Svetilitu..." Svetilitu? Prvi put od kada je stigao ovamo, edvel je naslutio o emu je re. "Razumem", ree on. Svetenik otvori vrata. Pred njima se ukaza strmo kameno stepenite, osvetljeno samo slabom svetlou to je dopirala iz prostorije koju su upravo naputali. Posle tridesetog prestao je da broji stepenike; a ve posle desetog nastavili su da silaze u gotovo potpunoj tami, i on je akama morao da prelazi preko suvog i ledenog zida kako ne bi izgubio ravnoteu. Ali ubrzo je odozdo poela da dopire svetlost. Svetenik se na trenutak osvrnuo, pokazavi mu lice nalik na bledu loptu u mraku. "Ostanite uz mene", upozori ga on. "Opasno je." Kada su sili do kraja, svetenik ga uhvati za ruku, kao da se plaio da edvel nee posluati njegova uputstva. Izgleda da su stigli u sredite lavirinta; u svim pravcima pruale su se galerije,

nepredvidljivo zavijajui i skreui. U nekima od njih gorele su svee. Ostale su bile u mraku. Tek kada ga je vodi poveo niz jedan od ovih hodnika edvel je shvatio da nisu sami. Du zidova protezale su se nie, a u svakoj od njih nalazio se po koveg. On se strese. Svuda oko njih bili su mrtvi; to je on na jeziku oseao njihov prah. Postojala je samo jedna osoba koja bi svojevoljno boravila u ovakvom drutvu. Upravo u trenutku kada mu je to palo na pamet svetenik mu pusti ruku i stade brzo da se povlai niz prolaz, mrmljajui molitvu. Razlog: niz tunel im se pribliavala prilika obavijena velom, od pete do glave odevena u crno, poput oaloenog koji se izgubio meu kovezima. Nije morala da progovori ili podigne veo kako bi edvel znao da je to Imakolata. Zaustavila se malo dalje od njega, nita ne rekavi. Njen dah je pomerao nabore vela. Zatim je izgovorila: "edvele." Glas joj je bio nerazumljiv: kao da joj je bilo teko da govori. "Mislio sam da si ostala u Tkanju", ree on. "Gotovo da sam bila zadrana tamo", odvrati ona. "Zadrana?" edvel je uo svetenika kako se penje stepenitem i izlazi. "Tvoj prijatelj?" upita on. "tuju me", ree mu ona. "Zovu me boginjom; Majkom noi. Kastriraju se kako bi mi se to vie dodvorili." edvel iskrivi lice u grimasu. "Zato tebi nije dozvoljeno da prie Svetilitu. Smatrali bi to skrnavljenjem. Da im to njihova boginja nije naloila, ne bi te pustili ni dovde." "Zato se mea s njima?" "Pruili su mi sklonite kada mi je ono bilo potrebno. Mesto na kome sam mogla da vidam rane." "Vida ta?" Tada se veo lagano podie, a da ga Imakolata nije ni dotakla. Od onoga to je ugledao edvelu se prevrnu stomak. Njeno nekada izuzetno lepo lice bilo je izranavljeno do neprepoznatljivosti, predstavljalo je masu sirovog mesa i oiljaka koji su kisili. "...kako...?" uspe on jedva da izgovori. "uvarkin mu", odvrati ona, svojim strano ikrivljenim ustima da joj je odista bilo teko da oblikuje rei. "On ti je to uinio?" "Doao je sa lavovima", ree ona. "Bila sam nepaljiva." edvel nije eleo nita vie da uje. "Vrea te", primeti ona. "Oseajan si ovek." Poslednju re izgovorila je sa tananom ironijom. "Ti to moe prikriti, zar ne?" upita on mislei na njenu vetinu preruavanja. Ako je mogla da predstavlja druge, zato ne bi mogla da oponaa sebe samu iz vremena kada je bila savrena? "Da li bi me eleo da sam kurva?" odvrati mu ona pitanjem. "Da se prenemaem zbog tatine? Ne, edvele. Neu skrivati svoje rane. One su stvarniji deo mene nego to je to moja lepota ikada bila." Ona iskrivi lice u uasan osmeh. "Zar se ne slae?" Uprkos inatu, glas joj je zadrhtao. Oseao je da je postala popustljivija; oajna ak. Plaila se da je ponovo ne snae ludilo. "Nedostajala si mi", ree on, pokuavi da je netremice gleda u lice. "Dobro smo saraivali." "Sada ima nove saveznike", odvrati ona. "ula si?" "Moje su sestre povremeno bile s tobom." Pomisao na to nije ga ba mnogo uteila. "Veruje li Hobartu?" "Posluie svrsi." "Kojoj?" "Da pronae ilim." "to jo nije uinjeno."

"Ne. Za sada nije." Pokuao je da zuri u nju; pokuao je da joj uputi pogled pun ljubavi. "Nedostajala si mi", ree on. "Potrebna mi je tvoja pomo." Ona siknu, ali ne odgovori. "Zar me nisi zbog toga ovamo dovela?" upita on, "da bismo poeli iz poetka?" "Ne", odvrati ona. "Suvie sam umorna za tako neto." Poto je strano prieljkivao da ponovo proeta Fugom, ni njega nije nimalo privlailo da nastave poteru tamo gde su stali... da se ponovo seljakaju iz grada u grad pratei glasine o tkanju. "Pored toga...", ree ona, "... promenio si se." "Nisam", pobuni se on. "I dalje elim to tkanje." "Ali ne da bi ga prodao", ree ona. "Ve da bi njime vladao." "Odakle ti takva pomisao?" pobuni se on, prostoduno se osmehnuvi. Nije mogao dobro da ita ruevinu pred sobom, tako da nije znao da li je njeogovo pretvaranje uspelo ili ne. "Sklopili smo pakt, boginjo", ree on. "Smrviemo ih." "I ti to i dalje eli?" Oklevao je, svestan da sve stavlja na kocku ako slae. Suvie ga je dobro poznavala... verovatno je mogla da prodre pogledom kroz njegovu lobanju ako je to elela; mogao je izgubiti mnogo vie od njeng drutva ako samo nazre prevaru. Ali i ona se izmenila, je li tako? Pojavila se pred njim kao pokvarena roba. Njene lepote, te neovladive moi kojom je uvek vladala njime, vie nije bilo. Ovde je ona bila molitelj, mada se trudila da stanje stvari drugaije prikae. Rizikovao je i slagao. "I sada elim ono to sam uvek eleo", ree on. "Tvoji neprijatelji su i moji neprijatelji." "Onda emo ih skriti", ree ona. "Jednom zauvek." Negde u lavirintu njenog lica zapali se iskra, i ljudski prah na policama pored njega stade da poigrava. 6. DROBILICA 1. Ujutro, drugog februara, Kal je pronaao Brendana mrtvog u krevetu. Doktor je kazao da je umro sat pred zoru; jednostavno se predao i preminuo u snu. Njegovo mentalno zdravlje naglo je poelo da se pogorava negde nedelju dana pre Boia. Bilo je dana kada je Deraldinu zvao imenom svoje ene, a Kala drao za svog brata. Prognoza nije bila dobra, ali niko nije oekivao da e otii tako iznenada. Nije bilo prilike da bilo ta jedan drugom objasne, pa ak ni da se oproste. Jednog dana je bio tu, sledeeg su samo mogli da ga oplakuju. Koliko god da je Kal voleo Brendana, teko mu je padalo da ali za njim. Deraldina je bila ta koja je plakala; ona je pokazivala odgovarajua oseanja pred susedima koji su doli da izraze sauee. Kal je jedino mogao da igra ulogu ucveljenog deteta, ali ne i da se tako osea. Oseao se neprijatno. To se oseanje samo jo pojaalo kada se pribliio as kremacije. Sve se vie odvajao sam od sebe, s nevericom gledajui na odsustvo svojih oseanja. Kao da su odjednom postojala dva Kala. Jedan, oaloeni, taj je bio za javnost, koji se prema smrti odnosio onako kako je to doliilo, i drugi, blistavi kritiar prvoga, koji je svaki klie i prazan gest nazivao blefom. Ovaj drugi glas pripadao je Ludom Muniju: onome koji je biem iao na laljivce i hipokrite. "Ti uopte nisi stvaran", proaputao bi pesnik. "Pogledaj se! Prava si varalica!" Ovo podvajanje imalo je udne sporedne efekte; najznaajniji su bili snovi koji su ponovo poeli da ga mue. Sanjao je kako lebdi u vazduhu bistrom poput oka ljubavi; sanjao je drvee prepuno zlatnog voa; ivotinje koje su govorile kao ljudi, i ljude koji su reali. Sanjao je i golubove, po nekoliko puta tokom noi, vie no jednom budio se ubeen da su mu se 33 i njegova enka obratili, na svoj ptiji nain, mada nije mogao da razabere smisao onoga to su mu savetovali. A kada bi se probudio seao se tog sna... iako je znao da je zamisao potpuno luda... uhvatio bi sebe kako ispituje ptice dok im je davao njihovu dnevnu porciju hleba, traei od njih pola u ali,

da mu otkriju sve to znaju. One bi samo treptale i nastavljale da se goje. Pogreb je doao i proao. Elenini roaci doli su od preka iz Tajnsida, a Brendanovi iz Belfasta. Za Brendanovu brau bilo je viskija i ginisa, te sendvia bez korice, a kada su ae i tanjiri ostali prazni, svi su otili kuama. 2. "Trebalo bi da odemo nekud na odmor", predloila je Deraldina, nedelju dana posle pogreba. "Ne spava dobro u poslednje vreme." Sedeo je pored prozora u trpezariji i posmatrao batu. "Moramo izvriti neke popravke na kui", ree on. "Potiten sam ovde." "Uvek je moemo prodati, odvrati ona. To je bilo najjednostavnije reenje, koga se njegov omamljeni um nije setio. "Prokleto dobra ideja", ree on. "Pronadi neku pored ije bate ne prolazi pruga." Odmah su poeli da tragaju za drugom kuom, pre no to cene skoe zbog lepeg vremena. Deraldina je bila u svom elementu, vodila ga je od jedne do druge sipajui primedbe i ideje. Pronali su jednu skromnu kuu sa terasom u Vejvertriju koja im se oboma dopala i ponudili cenu koja je prihvaena. Ali pokazalo se da je mnogo tee bilo prodati kuu u Ulici Koija. Dvoje kupaca samo to nije potpisalo ugovor, a onda je odustalo. ak je i Deraldinino ushienje poelo da splanjava to su se sedmice otezale. Kuu u Vejvertriju izgubili su poetkom marta, tako da su bili primorani da ponovo krenu u potragu. Ali sa mnogo manje oduevljenja, pa tako nisu nali nita to im se dopadalo. Ptice su mu se u snovima i dalje obraale. Ali on nikako nije mogao da odgonetne njihovu mudrost. 7. PRIE O GRADU DUHOVA 1. Pet nedelja poto su Brendanovi ostaci razvejani po panjaku Seanja, Kal je otvorio vrata jednom oveku iskrivljenog, rumenog lica, sa retkom kosom koju je eljao od uveta do uveta kako bi prikrio elavo teme i sa opukom jake cigare meu prstima. "Gospodin Muni?" upita on, i odmah nastavi ne saekavi da mu Kal to potvrdi: "Vi me ne poznajete. Zovem se Gluk." Premestivi cigaru iz desne u levu aku on zgrabi Kalovu i dobro je prodrma. "Entoni Gluk", ree. ovekovo lice bilo mu je nekako poznato: ali Kal nikako nije mogao da se seti odakle. "Da li bih", nastavi Gluk, "mogao s vama da izmenim dve-tri rei?" "Glasam za laburiste", ree Kal. "Ne agitujem. Zanima me kua." "Oh", ree Kal, ivnuvi. "Uite onda", i povede Gluka u trpezariju. ovek se istog asa stvori kod prozora, i zagleda u batu. "Ah!" ree on. "To je znai to mesto." "Trenutno je u vrtu pravi haos", dodade Kal izvinjavajui se. "Nita niste dirali?" upita Gluk. "Dirao?" "Od dotinih dogaaja u Ulici Koija." "Da li vi uopte elite da kupite kuu?" upita Kal. "Da je kupim?" ponovi Gluk. "Oh, ne, ao mi je. Nisam ak ni znao da je na prodaju." "Ali rekli ste da vas zanima..." "Tano. Ali ne zbog kupnje. Ne, zanima me ovo mesto zato to je bilo sredite pometnje prolog avgusta. Jesam li u pravu?" Kal se tek kao kroz maglu seao dogaaja koji su se zbili toga dana. Svakako da se seao udovinog vazdunog vrtloga koji je priinio toliko tete u Ulici Koija. Sasvim jasno se seao i razgovora sa Hobartom: kao i injenice da ga je on spreio da se sretne sa Suzanom. Ali bilo je tu jo mnogo ega... Rejk, Lilijina smrt, kao i sve ono to je iskoilo iz materije Fuge... i iilelo mu iz

uma. Glukovo ushienje ga je, meutim, zainteresovalo. "To nije bilo nita prirodno", rekao je. "Ni iz daleka. Bio je to savreni primer onoga to mi iz brane zovemo abnormalni fenomen." "Brane?" "Znate li kako neki ljudi ovih dana zovu Liverpul?" "Ne." "Grad duhova." "Grad duhova?" "I to s razlogom, verujte mi." "Na ta ste mislili kada ste rekli brana?" "U sutini je veoma jednostavno. Ja dokumentujem neobjanjive dogaaje; dogaaje koji nadmauju sposobnost razumevanja naunikih krugova i koje ljudi zbog toga radije ne vide. To su abnormalni fenomeni." "Ovo je oduvek bio vetrovit grad", naglasi Kal. "Verujte mi", ree Gluk, "ovde prolog leta nije duvao samo jak vetar, bilo je tu jo kojeega. Jedna je kua na drugoj strani reke jednostavno preko noi sravnjena sa zemljom. A usred dana dolo je do pojave masovnih halucinacija. Stotine ljudi videlo je svetlost na nebu... briljantnu svetlost. Sve to i jo mnogo drugih dogaaja, odigralo se u blizini ovog grada tokom dva do tri dana. Zar to vama lii na sluajnost?" "Ne. Ako ste ubeeni da se to sve..." "Dogodilo? Oh, da, sve se to stvarno dogodilo, gospodine Muni. Ja ve vie od dvadeset godina prikupljam slian materijal, skupljam i skupljam, i uoio sam izvesna ustrojstva kod tih fenomena." "Znai, te se stvari ne deavaju samo ovde?" "Ma kakvi. Dobijam izvetaje iz cele Evrope. Posle izvesnog vremena, pred vama pone da se pomalja neka vrsta slike." Dok je Gluk govorio, Kal se prisetio gde je tog oveka ve video. Na televiziji, govorio je... ako se dobro seao... o tome kako je vlada preutala posetu ambasadora tuinaca. "Ono to se dogodilo u Ulici Koija", govorio je on, "i na vie mesta u gradu, deo je ustrojstva koje je sasvim jasno nama koji prouavamo sline stvari." "ta to znai?" "To znai da nas posmatraju, gospodine Muni. Pomno nas prate celog bogovetnog dana." "Ko to?" "Stvorenja sa nekog drugog sveta sa mnogo razvijenijom tehnologijom. Video sam samo delie njihovih artefakata, koje su za sobom ostavili nepaljivi putnici. Ali i na osnovu njih moe se lako zakljuiti da im ne moemo biti ni kuni ljubimci." "Stvarno?" "Poznat mi je taj pogled, gospodine Muni", primeti Gluk sasvim mirno. "Ismevate me. Ali ja sam te dokaze video vlastitim oima. Naroito mnogo bilo ih je protekle godine. Ili su postali nepaljiviji, ili im vie nije vano da li emo ih prozreti." "A ta to znai?" "Da njihovi planovi u vezi s nama ulaze u neku konanu fazu. Da su postavili sve svoje instalacije na naoj planeti i da emo pretrpeti poraz i pre no to krenemo." "Nameravaju da nas napadnu?" "Samo se vi rugajte..." "Ne rugam se. Odista se ne rugam. Ne kaem da je u to lako poverovati, ali..." Prvi put, posle mnogo meseci, setio se Ludog Munija. "... zanima me ono to imate da mi ispriate." "Pa", zausti Gluk, a izraz lica mu smeka. "To je osveavajua promena. Obino me shvataju kao razbibrigu. Ali dopustite da naglasim: strano sam savestan u svojim istraivanjima." "Verujem da jeste." "Nemam potrebu da podeavam istinu", izjavi on ponovo. "Dovoljno je ubedljiva ve sama

po sebi." On nastavi da govori o svojim nedavnim istraivanjima i o tome ta su mu ona otkrila. Izgleda da su se irom cele Engleske odigravali udesni i neobini dogaaji. Raspitivao se, zatim, da li je Kal uo za pljusak riba iz velikih dubina koji je pao na Halifaks?; ili za selo Vilteru koje se diilo vlastitom polarnom svetlou?; ili za trogodinjaka iz Blekpula koji je od roenja savreno razumeo hijeroglife? Tvrdio je da su to sve bile istinite prie; proverene. A to su samo najnovije. Ostrvo je izgleda do lanaka bilo uronjeno u uda za koja je veina njegovih stanovnika bila slepa. "Istina nam je pred nosom", ree Gluk. "Treba je samo videti. Posetioci su ovde. U Engleskoj." Bila je to privlana pretpostavka... apokalipsa riba i mudre dece, pomou koje se Engleska mogla prevrnuti naopake; ali isto tako i besmislena ako se u obzir uzmu injenice, iako je Gluk bio jako ubedljiv. Ali neto nije bilo u redu s njegovim tezama. Kal jo nije mogao da dokui ta... on sigurno nije bio u poziciji da se oko toga prepire... ali oseao je da je Gluk negde na putu pogreno skrenuo. Zbunjujui je bio proces koji je ova udovina litanija otpoela u njegovoj glavi; muio se da se dokopa neke injenice koju je nekada posedovao, a koje se vie nije seao. Izmicala mu je za dlaku. "Razume se, vlasti su stvar zatakale", govorio je Gluk, "ovde u gradu duhova." "Zatakale?" "Svakako. Nisu samo kue nestale. Iezli su i ljudi. Domamljeni su ovamo, bar tako kau moja obavetenja. Bogati ljudi; ljudi koji imaju uticajne prijatelje, doli su ovamo, ali nikada nisu odavde otili. Ili bar ne svojom voljom." "Neobino." "Oh, mogu vam ja ispriati prie koje e naveliko zaseniti nestanak jednog plutokrate." Gluk ponovo zapali cigaru, koja bi se ugasila svaki put kada bi uhvatio novi pravac. Raspaljivao je cigaru dok nije sav bio obavijen dimom. "Ali tako malo znamo", ree on. "Zato ne prestajem da istraujem, ne prestajem da postavljam pitanja. Ve mnogo ranije bih zakucao na vaa vrata, ali dogaale su se strano uzbudljive stvari." "Nemam ba neto naroito da vam ispriam", ree Kal. "Celo to razdoblje mi je nekako zamagljeno..." "Da", ree Gluk. "Verujem vam. Na to stalno nailazim. Svedoci jednostavno zaboravljaju. Verujem da je u pitanju neto to su nai prijatelji..." on uperi vlaan deo cigare put neba, "... u stanju da izazovu: mislim na tu zaboravnost. Da li je jo neko toga dana bio u kui?" "Moj otac. ini mi se." ak ni u to vie nije bio sasvim siguran. "Da li bih mogao s njim da porazgovaram?" "Umro je. Umro je prolog meseca." "Oh. Primite moje sauee. Da li se to iznenada dogodilo?" "Da." "Znai prodajete kuu. Preputate Liverpul sam sebi?" Kal slegnu ramenima. "Pa, ne mislim da stvari ba tako loe stoje", odvrati on. Gluk je zurio u njega kroz dim. "Samo, izgleda da ovih dana ne mogu da donesem nikakvu odluku", priznade Kal. "Kao da ivim u nekom snu." Nikada nisi izgovorio nita istinitije, zau neki glas u glavi. "Razumem", odvrati Gluk. "Stvarno vas razumem." On otkopa sako i rastvori ga. Kalu odjednom srce bre zakuca, ali ovek samo iz unutranjeg depa izvue podsetnicu. "Evo", ree on. "Molim vas. Uzmite je." A.V.Gluk, stajalo je na podsetnici, a ispod adrese u Birmingemu nalazila se reenica ispisana crvenim mastilom: Ono to je danas dokazano nekada je bilo tek zamiljeno. "iji je to citat?" "Vilijama Blejka", ree Gluk. "Brak izmeu neba i pakla. Hoete li zadrati podsetnicu? Ako vam se bilo ta dogodi; bilo ta... abnormalno... voleo bih da mi se javite."

"Upamtiu", odgovori Kal. On ponovo pogleda podsetnicu. "Umesto ega je ovo V?" upita on. "Umesto Virdil", poverljivo mu saopti Gluk. "Svako treba da ima neku malu tajnu, zar ne?" 2. Kal je sauvao podsetnicu, vie kao uspomenu na susret nego to je oekivao da e je upotrebiti. Na neki neuobiajen nain oseao se prijatno u drutvu tog oveka, ali to je verovatno bio jedan od onih neponovljivih susreta. Njihovo drugo vienje ve verovatno ne bi posedovalo ovaj ekscentrini arm. Kada se Deraldina vratila poeo je da joj pria o poseti, ali onda se predomislio i skrenuo razgovor u sasvim drugom pravcu. Znala je da bi ga ismejala to je tom oveku uopte poklonio i minut vremena, jer Gluk je bio udak, a njegove teorije neodrive; nije eleo da uje kako se ruga tom oveku, pa makar to ruganje bilo i dobronamerno. Moda je ovek negde pogreno skrenuo, ali bar je putovao nekim neobinim putevima. I mada Kal vie nije mogao da se seti zato, podozrevao je da im je to zajedniko. Sedmi deo DEMAGOG Sve to se uzdiglo na visok poloaj stiglo je tamo zavojitim stepenitem. Ser Frensis Bekon, Eseji 1. GLASNIK 1. Te je godne prolee kasnilo, dani u martu bili su sumorni, a noi ledene. Ponekad bi izgledalo da se zima nikada nee zavriti; da e svet zauvek ostati sivilo nad sivilom, sve dok entropija potpuno ne prisvoji njegov mali ivot. Ove nedelje bile su teke za Suzanu i Derihoa. Meutim, krivac nije bio Hobart: gotovo je poela da misli kako bi bilo dobro da ih neto podseti na rizik i otrgne od uivanja kome su se prepustili. Ali dok je ona patila od ravnodunosti i dosade, nain na koji je Deriho reagovao na te nedelje bio je u neku ruku alarmantniji. Zadovoljstvo to ga je oseao uivajui u nedoslednostima Kraljevstva, u emu su svojevremeno oboje rado uzimali uea, sada se pretvorilo u oblik opsesije. Potpuno je izgubio sposobnost da miruje, to ju je u poetku privuklo k njemu. Sada je bio pun neke patvorene energije, sve vreme je ispaljivao reklame i refrene koje je upijao - to mu nije bilo teko jer je bio Babu - poput sunera, imitirajui brbljive televizijske detektive i voditelje kvizova. esto su se prepirali, ponekad s puno gorine; sve ee je izlazio usred takvih rasprava, kao da je smatrao da nema smisla znojiti se zbog besa, i vraao se s kakvom ukradenom stvari - obino piem - koje bi ispio u samoi ako ne bi nagovorio Suzanu da mu se pridrui. Pokuala je da zadovolji njegov nemir tako to su stalno bili u pokretu, ali to je samo jo vie pogoralo bolest. Poela je da oajava, jer je videla kako se istorija ponavlja posle dva pokolenja, videla je sebe u Miminoj ulozi. A onda, nimalo prerano, vreme poe da se prolepava i ona ivnu duhom. ak je poela da gaji nadu u to da je potera prekinuta; progonitelji odustali i razili se kuama. Za otprilike mesec dana, moda, mogli bi da krenu u potragu za rajem u kome bi ponovo zapoeli raspredanje. A onda stvari poee da se popravljaju. 2.

Nalazili su se u jednom malom gradu izvan Koventrija, sa smenim imenom Faderles Barn; to je bio dovoljno dobar razlog kao i bilo koji drugi da tu ostanu. Dan je bio vedar, a sunce gotovo toplo, pa su odluili da rizikuju i ostave ilim u skladitu pansiona koji su pronali, i da zajedno proetaju. Deriho je upravo iziao od poslastiara s depovima punim bele okolade, njegove trenutne strasti, kada se neko oea o Suzanu izgovorivi: "Prva levo, pa opet levo", a zatim urno nastavi dalje ne osvrnuvi se. I Deriho je uo ta je neznanac rekao pa je istog asa krenuo za njim, sledei njegova uputstva. Ona ga pozva, ali ne uspe da ga odvrati od nauma. Na prvoj raskrsnici skrenuo je levo. Suzana pohita za njim, proklinjui njegovu nepromiljenost koja je ve poela da pivlai panju prolaznika. Poto je dva puta skrenula levo nala se u najuoj od svih ulica, u koju je sunce sasvim sigurno retko zalazilo. Tamo je Deriho grlio onog stranca, kao da mu je ovaj davno izgubljeni brat. Bio je to Nimrod. 3. "Teko vas je bilo pronai", ree on, kada su se vratili u zabaeni pansion, zaobilaznim putem, kako bi Deriho mogao da ukrade bocu ampanjca da nazdrave. "Malo je nedostajalo da vas uhvatim u Halu, a onda sam vam izgubio trag. Ali neko vas se setio u hotelu u kome ste odseli. Rekao mi je da si se napio, Deriho, je li to tano? i da su te odneli u krevet." "Nije iskljueno", odvrati Deriho. "Ali sada sam tu, i donosim vam vane vesti." "Kakve?" upita Suzana. "Vraamo se kui. Uskoro." "Otkud zna?" "Kapra tako kae." "Kapra?" upita Deriho. Pominjanje tog imena bilo je dovoljno da smesta zanemari au. "Kako je to mogue?" "Prorok tako kae. Sve je isplanirano. Kapra s njim razgovara..." "Stani. Stani!" ree Suzana. "Kakav Prorok?" "Kae da moramo rairiti glas", odvrati Nimrod s bezgraninim oduevljenjem. "Da moramo pronai one koji su napustili tkanje i saoptiti im da je sloboda na dohvat ruke. Obiao sam celo Kraljevstvo radei upravo to. Sluajno sam naleteo na vas. Kakva srea, a? Niko nije znao gde ste..." "Tako je i trebalo da ostane", ree Suzana. "Nameravala sam da stupim u vezu kada ja odluim da je sazrelo vreme za to, kada ja budem smatrala da je trag zastareo." "Ve je zastareo", odvrati Nimrod. "Hladan je poput kamena. Mor da si to primetila?" Suzana je utala. "Nai neprijatelji su odustali od potere", nastavi on. "Prorok to zna. On nam prenosi ono ta Kapra kae, a Kapra kae da je naem skrivanju doao kraj." "Ko je taj Prorok?" upita Suzana. Nimrodovo odevljenje splasnu. Namrti se i zagleda u nju. "Prorok je Prorok", ree on. Izgleda da nije bilo potrebno nikakvo dalje objanjenje. "Zar mu ne zna ak ni ime?" upita ona. "iveo je blizu Vrtloga", odvrati Nimrod. "Toliko znam. Do upredanja bio je pustinjak. Kapra ga je pozvao one noi prolog leta. Napustio je tkanje da bi poeo da iri svoje uenje. Tiranija Kukavica samo to se nije okonala..." "Poverovau u to kada doekam taj dan", ree Suzana. "Doekae ga", ree Nimrod s nepokolebljivom estinom pravog preobraenika. "Ovaj put zemlja e se dii zajedno s nama. Tako tvrde ljudi. Kukavice su prouzrokovale previe zla. Njihovo Doba je prolo." "Meni to zvui kao pusta elja." "Slobodno ti sumnjaj..." poe Nimrod. "I sumnjam."

"...ali ja sam video Proroka. uo sam njegove rei. A to su Kaprine rei." Oi su mu sijale jevaneoskim sjajem. "Bio sam u bedi kada me je Prorok pronaao. Potpuno slomljen. Molio sam se da dobijem sve bolesti Kukavica. A onda sam uo Prorokov glas i otiao k njemu. Pogledajte me sada." Suzana je ve i ranije imala prilike da se raspravlja sa fanaticima - njen se brat preporodio u dvadeset treoj i posvetio Hristu - tako da je iz iskustva znala da jednom zadrtom poborniku vere ne vredi protivsloviti. Jedan njen deo ak je eleo da se pridrui srenom mnotvu vernika koje je Nimrod opisao; da odbaci teret ilima i pusti Fugu da otpone nov ivot. Umorila se od straha da bilo koga pogleda u oi, od svagdanjeg prolaenja. Svako zadovoljstvo koje je mogla osetiti zbog toga to je otpadnik, to zna jednu divnu tajnu, odavno je iilelo. Sada je elela da ponovo zagnjuri prste u glinu, ili da sedi i flertuje sa prijateljima. Ali mada je ovaj napev bio privlaan, nije mogla utke da ga prihvati. Zaudarao je. "Otkud zna da nam svima ne eli zlo?" upita ona. "Zlo? Kakvo je zlo u slobodi? Mora, Suzana, vratiti Tkanje. Odveu te k njemu..." Dok je govorio epao ju je za aku, kao da se spremao da to smesta uini. Ona izvue prste iz njegovog stiska. "U emu je problem?" upita on. "Neu samo tako da predam ilim zato to si ti uo Re", odgovori ona besno. "Mora", ree on, a u glasu su mu se nazirali i neverica i bes. "Kada e taj Prorok ponovo da odri govor?" upita Deriho. "Prekosutra", odvrati Nimrod, i dalje ne skidajui pogled sa Suzane. "Potera je zavrena", obrati joj se on. "Mora vratiti ilim." "A ako ga ne vratim, on e doi po njega?" upita ona. "Je l' to pokuava da mi kae?" "Vi Kukavice..." uzdahnu Nimrod. "Uvek samo oteavate stvari. Doao je da nam podari Kaprinu mudrost. Zato to ne eli da shvati?" Na trenutak zastade. Kada je ponovo progovorio glas mu vie nije bio vritav. "Potujem tvoju sumnjiavost", ree. "Ali mora shvatiti da se situacija izmenila." "Mislim da bi trebalo sami da ujemo i vidimo tog Proroka", ree Deriho. Zatim pogleda Suzanu. "Slae se?" Ona klimnu. "Pristajete!" Nimrod se nasmei. "Dobro, kada ga ujete sve e vam biti jasno." eznula je da se to obeanje pokae tanim. "Prekosutra", ponovi Nimrod. "Prekosutra e se okonati progon." 2. UGLEDAVI SVETLOST 1. Kada je te noi Nimrod otiao, a Deriho zaspao od previe ampanjca, uradila je neto na ta se nikada ranije nije odvaila. Prizvala je menstrum, samo zato da bi joj pravio drutvo. U proteklim nedeljama prikazao joj je mnoge prizore i spasao je od Hobarta i njegove pakosti, ali ona je i dalje bila sumnjiava u pogledu njegove snage. Jo nije bila naisto da li ona njime upravlja, ili vice versa. Veeras je, meutim, zakljuila da na taj nain razmiljaju Kukavice, jer oni uvek vre podele: razdvajaju posmatraa od posmatranog; breskvu od ukusa koji ona ostavlja na jeziku. Sline podele bile su korisne samo kao orue. U izvesnom trenutku na njih je trebalo zaboraviti. Ma ta se dogodilo, ona je bila menstrum, a menstrum je bio ona. Ona i on, nerazdvojni. Kupajui se u njegovoj svetlosti, njene misli se ponovo vratie na Mimi koja je provela ivot u iekivanju, dok je njene godine prekrivao sve deblji sloj praine, a ona se nadala udu koje je kasnilo. Razmiljajui o tome, poela je tiho da plae. Ali ne i dovoljno tiho jer je probudila Derihoa. Zaula je njegove korake pred vratima, a zatim i kucanje na vratima kupatila. "Gospo?" pozva je on. Tako joj se uvek obraao kada je nameravao zbog neega da se izvini.

"Dobro sam", ree ona. Nije se setila da zakljua vrata, pa ih on sledeeg trenutka otvori. Na sebi je imala samo dugaku majicu u kojoj je uvek spavala. Videi je tako jadnu, njegovo lice se snudi. "Zato si toliko tuna?" upita on. "Nita nije kako treba", bile su jedine rei koje je u tom trenutku pronala da iskae svoju zbunjenost. Deriho primeti ostatke menstruma koji su se kretali po podu izmeu njih, njihov sjaj to je isezavao kada bi se udaljili iz njene neposredne blizine. Zadrao se na pristojnoj udaljenosti. "Otii u sa Nimrodom na mesto sastanka", ree on. "Ti ostani sa Tkanjem. Je l' u redu?" "ta ako ga zatrae?" "Onda emo morati da odluimo", odvrati on. "Ali prvo treba da vidimo tog Proroka. Moda je prevarant." On zastade, oborivi pogled prema delu poda koji ih je delio. "Mnogi od nas su upravo to", ree on posle jednog trenutka. "Ja, na primer." Zurila je u njega dok je neodluno stajao na vratima. U tom je trenutku shvatila da ga na odstojanju nije zadravao umirui blesak menstruma. Izgovorila je njegovo ime, veoma tiho. "Ne, ti nisi", ree ona. "Oh, jesam", odvrati on. Ponovo nastade muna tiina. Zatim on ree: "Izvini, gospo." "Nema se zbog ega izvinjavati." "Izneverio sam te", nastavi on. "eleo sam toliko mnogo da ti znaim, ali sve sam pokvario." Ona ustade i prie mu. Obuzeo ga je tako veliki jad da ni glavu nije mogao da podigne. Ona uze njegovu aku meu svoje i vrsto je stee. "Ne bih preivela ove mesece da nije bilo tebe", ree ona. "Bio si mi najdrai prijatelj." "Prijatelj", ponovi on jedva ujno. "Nikada nisam eleo da ti budem prijatelj." Osetila je kako mu se aka trese meu njenim i to joj vrati u seanje pustolovinu iz Ulice Lord, kada ga je drala za ruku u gomili, delila s njim njegove vizije, njegove uase. Od tada su delili i postelju, to je bilo prijatno, ali nita vie od toga. Bila je suvie opsednuta zverima koje su joj bile za petama da bi o bilo emu drugom razmiljala; bila je suvie blizu njega, a istovremeno suvie daleko da bi primetila koliko pati. Sada je shvatila i to ju je zaplailo. "Volim te, gospo", promrmlja on, gutajui rei jo pre no to ih je izgovorio. A onda povue svoju aku iz njenih i udalji se. Ona krenu za njim. U sobi je bilo mrano, a ono malo svetla senilo mu je napeto lice i udove koji su podrhtavali. "Nisam znala", izusti ona i isprui ruku da mu dodirne lice. Jo od one prve noi kada su se sreli nikada nije pomislila da on nije ljudsko bie; tu je injenicu jo vie zamaglila njegova glad za triarijama Kraljevstva. Sada se toga setila. Pred sobom je ugledala pripadnika jedne druge vrste; drugaiju istoriju. Od te pomisli srce joj bre zakuca. On je osetio... ili primetio ... da se uzbudila i njegovo preanje oklevanje odmah je isparilo. Napravio je pola koraka prema njoj, tako da je jezikom mogao da joj pree preko usana. Rastvorila je usta kako bi mogla da ga okusi, istovremeno ga zagrlivi. Tajna joj je uzvratila zagrljaj. Dok su ranije vodili ljubav bilo im je prijatno, ali u tome nije bilo nieg izuzetnog. Sada... poto joj je izjavio ljubav, kao da se oslobodio... preuzeo je vostvo na nov nain; svlaio ju je gotovo obredno, ljubei je bez prestanka, a izmeu poljubaca aputao joj je rei na jeziku za koji je morao znati da ga ona ne razume, ali ih je izgovarao krajnje ubedljivo tako da je, iako su joj bile nerazumljive, ipak shvatala njihovo znaenje. Priao joj je o svojoj ljubavi; bili su to erotini stihovi i obeanja; rei koje su govorile o njegovoj elji. Njegov falus, jedna re; njegovo seme, druga; njena vagina, u koju je usuo svoje pesme, desetina i vie rei. Ona zatvori oi i oseti kako je razara njegovo recitovanje. Odgovorila mu je na svoj nain, uzdasima i glupostima koji su pronali mesto u talasanju njegove magije. Kada je zatreptala i ponovo otvorila oi otkrila je da je ova razmena zapalila i sam vazduh oko njih, njihove rei... i

oseanja koja su saoptili... ispisujui renik svetlosti to je laskala njihovoj nagosti. Kao da se u sobi iznenada nalo mnogo svetiljki, napravljenih od dima i hartije. Podizale su se na toploti tela onih koji su ih stvarali, a njihova svetlost kao da je oivljavala svaki deo sobe. Videla je na jastuku gusto izuvijane dlake koje su predstavljale njihovo vlastito pismo; zatim uveliano jednostavno tkanje arava; svuda je videla tananu razmenu izmeu oblika; zidovi su optili s vazduhom koji su sadravali; zavese su ispoljavale strast prema prozoru; stolica prema kaputu prebaenom preko nje i cipelama ispod nje. Ali uglavnom je videla njega, a on je predstavljao udo. Uhvatila je trenutno kolebanje njegove duice kada mu je pogled preao sa tame njene kose na jastuk po kome je bila razasuta; ugledala je puls njegova srca u mrtenju njegovih usana i u njegovom grlu. Koa na prsima bila mu je gotovo tajanstveno glatka, ali ispod nje su se nazirali snani miii; ruke su mu bile ilave i ni na trenutak nisu pomiljale da je oslobode svog zagrljaja, ve su je stezale isto onako vrsto kao i njene njega. U toj posesivnosti nije bilo nikakvog maizma, ve samo hitnje na koju je ona odgovarala vie nego spremno. Napolju je tama carevala ovom hemisferom, ali oni su svetleli. Iako sada vie nije dolazio do daha potrebnog za rei, njihova je nenost nastavila da napaja svetlost to ih je uljuljkivala, i nije se gasila, ve je ivela kao odjek ljubavnika... venavajui boju sa bojom, svetlost sa svetlom, dok soba nije planula. Voleli su se i spavali, a onda ponovo voleli, a rei su uvale strau oko njih, ublaivi njihov sjaj do umirujueg treptaja poto ih je san pohodio po drugi put. Kada se narednog jutra probudila i razmakla zavese pustivi unutra jo jedan uznemiren dan, prethodne noi se seala kao vizije istog duha. 2. "Poeo sam da zaboravljam, gospo", rekao je toga dana. "Ti si uvek tano znala ta radi. Ali ja sam dopustio da mi to izmakne. Kraljevstvo je snano. U stanju je da ti ukrade um." "Ne bi ti zaboravio", ree ona. On joj dodirnu lice, preavi joj vrhom prsta do uveta. "Ti ne." Kasnije je rekao. "Voleo bi kada bi mogla da poe sa mnom da vidi Proroka." "I ja bih volela; ali to nije mudro." "Znam." "Ostau ovde, Deriho." "Zbog toga u se vratiti to bre budem mogao." 3. HARIZMA Nimrod ga je ekao na mestu sastanka koje su ugovorili dva dana ranije. Derihou se uinilo da se njegov ar u meuvremenu jo vie pojaao. "Bie to najvee okupljanje do sada..." ree on. "Iz dana u dan sve nas je vie. Jo samo malo, Deriho. Na narod je spreman i eka." "Poverovau kada budem video." I video je. Kada je palo vee Nimrod ga je poveo razraenim putem do jedne ogromne ruevine, daleko od bilo kakve naseobine ljudi. Nekada je to bila livnica; ali srea joj je okrenula lea kada su se vremena promenila. Sada e njeni zidovi moda biti svedoci rasplamsavanja jedne sasvim drugaije vatre. Jo dok su se pribliavali, primetili su da unutra gore svetla, ali inae nije bilo nikakvog zvuka ni znaka koji bi nagovestio veliko okupljanje kakvo je Nimrod obeao. Nekoliko usamljenih prilika vrebalo je u zasedi meu poruenim pomonim zgradama; inae se inilo da je mesto

potpuno pusto. Kada je, meutim, proao kroz vrata, Deriho se suoio sa prvim okom od mnogih koje e doneti ta no: ogromna zgrada bila je ispunjena do poslednjeg mesta stotinama Vidovnjaka. Video je pripadnike svih Korena, Babu i Je-me, Lo i Aja; video je starce i ene, bebe u naruju. Neki koje je poznavao prvi put su ostali u Tkanju, oigledno su prolog leta odluili da oprobaju sreu u Kraljevstvu; ostali su bili potomci onih koji su odbacili Tkanje jo prvi put; imali su neto u sebi to ih je izdvajalo od ostalih. Mnogi od njih stajali su po strani od svojih sunarodnika, i kao da su se plaili da e ih se ovi odrei. Potpuno se smeo posmatrajui fizionomije sa tananim peatom njegovih sunarodnika Vidovnjaka, briljivo odevene i naminkane a la mode; Vidovnjaci odeveni u farmerke i kone jakne, arene haljine i sa visokim potpeticama. Ako je suditi po njihovom izgledu mnogima od njih dobro je ilo u Kraljevstvu; ak su moda i napredovali. Pa ipak, sada su bili ovde. apat o osloba anju pronaao ih je u njihovim skrovitima meu Kukavicama, i oni su doli, donevi sa sobom svoju decu i svoje molitve. Vrsta koja je o Fugi znala samo ono to su do nje donele glasine i jeres, privuena nadom da e videti mesto koje njihova srca nikada nisu zaboravila. Uprkos poetnom cinizmu, sada je bio dirnut ovim utljivim mnotvom u iekivanju. "Rekoh ti", proaputa Nimrod dok je vodio Derihoa kroz guvu. "Pokuaemo da se probijemo skroz napred, vai?" Na kraju prostrane dvorane bio je podignut podijum ukraen cveem. Svetla koja je stvorio zanos Babua lebdela su u vazduhu, treperavo iz visine osvetljavajui pozornicu. "Uskoro e doi", ree Nimrod. Deriho u to nije sumnjao. Ve je primetio neko kretanje na suprotnom kraju dvorane; nekoliko prilika, odevenih u istovetnu tamnoplavu odeu, nareivalo je gomili da se povue nekoliko jardi od pozornice. Poklonici su posluali nareenje bez rei. "Ko su oni?" upita Deriho, pokazavi glavom prema prilikama u uniformama. "Prorokova elita", odvrati Nimrod. "Oni su uz njega i no i dan. tite ga od zala." Deriho vie nije stigao da postavi nijedno pitanje. U golom zidu od cigala na stranjoj strani platforme poela su da se otvaraju jedna vrata, a kroz dvoranu stade da se pronosi drhtaj uzbu enja. Pastva krenu prema platformi. Bujica oseanja bila je zarazna; koliko god da se trudio da ostane kritiki raspoloen, Deriho je osetio kako mu srce ludaki lupa od uzbuenja. Kroz otvorena vrata pojavio se jedan pripadnik elite, nosei obinu drvenu stolicu. Spustio ju je u prednjem delu platforme. Gomila je gurala Derihoa s lea; stiskali su ga sa svih strana. Sva lica osim njegovog bila su okrenuta prema pozornici. Na obrazima pojedinaca blistale su suze: bili su prenapeti usled ekanja. Drugi su mrmljali molitve. A onda, kroz vrata izioe jo dvojica iz elite koji se posle nekoliko koraka razdvojie i otkrie jednu priliku odevenu u bledoutu halju; kada je ugledae, prisutnima se otee mnogobrojni uzdasi. Deriho je oekivao zanosan povik dobrodolice, ali doiveo je samo da se mrmljanje koje je poelo neto ranije sada pojaa; bio je to nean, eznutljiv zvuk koji je pokretao duu. Lebdei plamenovi iznad platforme postae sjajniji. Mrmljanje dobi na dubini i u odjeku. Deriho je morao da ulae velike napore da im se i sam ne pridrui. Svetla su dostigla stepen belog usijanja, ali Prorok je i dalje stajao u pozadini izvan tog plamena slave. Drao se stranjeg dela, izazivajui gomilu, koja ga je preklinjala svojim mrmljanjem da se pokae. Odolevao je; pozivali su ga, a njihove neme molitve postajale su grozniave. Tek posle tri ili etiri minuta ovakvog zadravanja, odluio je da udovolji njihovoj molbi i stupi na svetlost. Bio je dosta krupan... iz porodice Babu, nagaao je Deriho... ali izvesna nesigurnost mu je usporavala korake. Crte lica dobroudne, ak pomalo feminizirane; kosa, bela griva, svilenkasta kao u bebe. Kada je stigao do stolice, on sede... oigledno uz izvestan napor... i osmotri okupljene. Malo pomalo mrmljanje postade veoma tiho. Meutim, on nije progovorio dok nije nastala potpuna tiina. A kada ih je oslovio to nije uinio glasom kakav je Deriho oekivao od Proroka: vritavim, opsednutim. Glas mu je bio tih, melodian; ton nean, ak oklevajui.

"Prijatelji moji..." poe on. "Okupili smo se ovde u Kaprino ime..." "Kapra..." uo se apat od zida do zida. "uo sam Kaprine rei. U njima stoji da je vreme veoma, veoma blizu." Deriho pomisli kako on govori gotovo protiv volje, kao da je nosilac ovog znanja, ali da se zbog toga ne osea nimalo prijatno. "Ako meu vama ima onih koji sumnjaju..." ree Prorok, "... neka se spreme da odbace svoje sumnje." Nimrod pogleda na brzinu Derihoa kao da eli da kae: misli na tebe. "Svakim danom ima nas sve vie..." govorio je Prorok. "Kaprina re stie svuda, pronalazi put do zaboravljenih i zaboravnih. Ona unosi nemir u usnule i budi ih. Umirue nagoni da zaigraju." Govorio je veoma tiho, putajui da reitost nadoknadi glasnost. Pastva ga je sluala poput dece. "Uskoro emo biti kod kue", ree on. "Vratiemo se meu nae voljene, hodiemo putevima kojima su hodili nai oevi i majke. Vie neemo morati da se krijemo. To nam Kapra poruuje. Uzdii emo se, prijatelji. Uzdii i zasijati." Dvoranom se razlegoe prigueni jecaji. uo ih je i uutkao blagim osmehom. "emu suze?" upita on. "Predviam skori kraj plau. Kraj ekanju." "Tako je", zaori se kroz gomilu. "Tako je. Tako je." Deriho oseti da ga obuzima plima odobravanja. Vie nije oseao elju da se odupre. On je pripadao ovim ljudima, zar ne? Njihova tragedija bile je i njegova tragedija; a njihova udnja njegova. "Tako je..." uhvatio je sebe kako govori, "tako je... tako je..." Nimrod koji je stajao pored njega upita: "Veruje li sada?" a onda se i sam pridrui skandiranju. Prorok podie ake u rukavicama kako bi ih utiao. Ovog puta je due potrajalo dok se nisu smirili, a kada je Prorok ponovo progovorio glas mu je bio snaniji, kao da se hranio podrkom koju mu je ukazivala pastva. "Prijatelji moji. Kapra voli mir isto onoliko koliko i mi, ali nemojmo se zavaravati. Imamo puno neprijatelja. Neprijatelje meu ljudima, a takoe ih ima i meu nama samima. Ima mnogo onih koji su nas prevarili. Kovali zavere sa Kukavicama kako bi nae zemlje zadrali u snu. Kapra je to video svojim vlastitim oima. Izdaja i lai, prijatelji moji; posvuda." On na trenutak povi glavu kao da mu je teret ovih rei bio preteak. "ta da uinimo?" upita on oajnim glasom. "Povedi nas!" povika neko. Na te rei Prorok podie glavu i pokaza im svoje zabrinuto lice. "Ja vam samo mogu pokazati put", pobuni se on. Ali malopreanji povik prihvatalo je sve vie prisutnih u dvorani i on je iz trenutka u trenutak bivao sve glasniji. "Povedi nas!" izvikivali su. "Povedi nas!" Prorok lagano ustade. Ponovo podie ruke da utia pastvu, ali sada nisu nameravali da se povinuju njegovoj elji. "Molim vas..." ree on, po prvi put primoran da podigne glas. "Molim vas! Sasluajte me!" "Slediemo te!" Vikao je Nimrod. "Slediemo te!" Da li se to Derihou priinilo, ili su svetla iznad pozornice poela jae da svetle, a Prorokova kosa postala oreol iznad njegovog doroudnog lica. Ako je trebalo suditi po njegovom izrazu lica, poziv na oruje koji je dolazio iz dvorane veoma ga je uznemirio; vox populi traio je neto vie od neodreenih oseanja. "Sasluajte me", molio ih je. "Ako elite da vas ja vodim..." "Da!" zagrme iz pet stotina grla. "Ako je to ono to elite, moram vas upozoriti da nee biti nimalo lako. Moraemo se odrei nenosti. Moraemo biti vrsti poput kamena. Krv e tei potocima." Njegovo upozorenje ni za trunku nije smirilo gomilu. ta vie, samo je jo uzdiglo njihovo oduevljenje do novih visina. "Moramo biti lukavi..." ree Prorok, "... kao to su bili lukavi i oni koji su kovali zavere

protiv nas." Gomila samo to nije ruila zidove, a Deriho zajedno s njima. "Fuga nas zove da se vratimo kui!" "Kui! Kui!" "A Njen glas ne smemo zanemariti. Moramo krenuti!" Vrata na stranjoj strani pozornice bila su odkrinuta, verovatno stoga da bi Prorokova svita mogla da uje govor. Derihoov pogled u jednom trenutku privue neko kretanje. Tamo na vratima stajao je neko ije je lice mislio da poznaje... "Zajedno emo ui u Fugu", govorio je Prorok, a glas mu je konano postao snaan i odluan. Deriho vie nije gledao u govornika ve pored njega pokuavajui da izdvoji posmatraa na vratima iz tame koja ga je skrivala. "U Kaprino ime emo oduzeti Fugu od naih neprijatelja." ovek koga je Deriho posmatrao napravi korak napred i na trenutak ga obasja pokretni zrak svetlosti. Deriho oseti gr u stomaku kada tom licu dodade i ime. Ono se smeilo ali on je znao da to nije posledica dobrog raspoloenja, jer njegov vlasnik nije znao ta je to. Isto kao to nije znao ta je ljubav; ili milosre... "Viite, sunarodnici moji! Viite!" Bio je to Hobart. "Neka nas uju i u svom snu. Neka nas uju i uplae se naeg suda!" U to nije bilo sumnje. Vreme koje je Deriho proveo u inspektorovom drutvu zauvek mu se urezalo u um. To je bio Hobart. Posle svakog sloga Prorokov glas bivao je sve snaniji. inilo se da mu je i lice na neki tanani nain postalo uznesenije. Ni traga dobrodunosti; sada se sve pretvorilo u opravdani bes. "Rairite re..." govorio je. "Prognani se vraaju!" Deriho je sada posmatrao celu ovu predstavu na nov nain, i dalje se naizgled oduevljavajui, dok su mu se u glavi u kojoj je bubnjalo, motala nebrojana pitanja. A glavno meu njima glasilo je: Ko je ovaj ovek koji je pokrenuo Vrstu obeavajui im Izbavljenje? Nevini pustinjak, kako ga je Nimrod opisao, koga Hobart iskoritava za vlastite ciljeve? To bi jo bilo i najbolje. A najgore, da su on i Hobart u dosluhu; zavera koju su skovali jedan pripadnik Vrste i jedan pripadnik oveanstva imajui na umu samo jedno: doi u posed Fuge, a moda je i unititi. Zagluivali su ga glasovi koji su ga okruivali sa svih strana, ali Deriho vie nije plutao na ovoj bujici, on se davio u njoj. Ti ljudi bili su stona hrana; Hobartove bene. Bilo mu je muka i od same pomisli na to. "Spremite se", govorio je Prorok okupljenima. "Spremite se. Uskoro e kucnuti as." Posle tog obeanja, svetla iznad pozornice se ugasie. Kada su se ponovo upalila, nekoliko trenutaka kasnije, Kaprinog glasa vie nije bilo; za sobom je ostavio praznu stolicu i pastvu spremnu da sledi kuda god on izabere da je povede. irom dvorane uli su se povici koji su traili da im se ponovo obrati, ali vrata u stranjem delu pozornice bila su zatvorena i nisu se ponovo otvorila. Postepeno shvatajui da nee ubediti svoga vou da se jo jednom pojavi, gomila poe da se razilazi. "Zar ti nisam rekao?" upita Nimrod. Smrdeo je na znoj kao i svi drugi. "Nisam li ti rekao," "Jesi, rekao si." Nimrod epa Derihoa za ruku. "Hajdemo", ree on dok su mu oi sijale. "Idemo do Proroka. Rei emo mu gde se nalazi ilim." "Sada?" "Zato da ne? Zato da neprijateljima damo vremena da se pripreme?" Deriho jedva da je i bio svestan ovog razgovora. Imao je spreman izgovor. "Suzanu moramo ubediti da je to mudro", ree on. "Ja to mogu najbolje da uinim. Meni veruje."

"Onda u poi s tobom." "Ne. Obaviu to sam." Nimrod ga zabrinuto pogleda; moda ak i sumnjiavo. "Nedavno sam te uvao", podseti ga Deriho, "kada si bio beba." To je bio njegov kec iz rukava. "Sea se?" Nimrod nije mogao da sakrije osmeh. "Kakva vremena", ree on. "Morae opet da mi veruje kao to si mi onda verovao", ree Deriho. Nije voleo da obmanjuje, ali nije imao vremena za moralne sitnice. "Pusti me da odem do Suzane, pa emo nas dvoje doneti ilim ovamo. Onda moemo zajedno do proroka; svo troje." "Dobro", sloi se Nimrod. "Pretpostavljam da u tome ima nekog smisla." Zajedno krenue ka vratima. Deriho se pozdravi sa Nimrodom i jo jednom mu ponovi malopreanja obeanja, a onda se udalji. Kada je preao dovoljan deo puta i naao se okruen tamom, on u velikom luku zaobie zgradu i krenu nazad prema njoj. 4. TO SE TIE DOBRIH LJUDI Dok je straario na stranjoj strani livnice poela je da pada kia, ali posle dvadeset minuta, ekanje mu se isplatilo. Vrata su se otvorila i pojavila su se dvojica iz Prorokove elite. Poto su jedva ekali da se sklone sa kie i nau u kolima... nekoliko ih je stajalo parkirano iza zgrade... ostavili su za sobom odkrinuta vrata. Deriho je ostao skriven u iblju s koga se po njemu cedila voda sve dok se nisu odvezli, a onda je pohitao prema vratima i tiho uao. Naao se u jednom prljavom hodniku neomalterisanih zidova iz koga se ravalo nekoliko malih prolaza. Na kraju hodnika, gde je on stajao, gorela je lampa; sve ostalo bilo je u mraku. Kada se udaljio od ulaznih vrata... i zvuka kie... zauo je glasove. Krenuo je u njihovom pravcu, a prolaz kojim se kretao postajao je sa svakim korakom sve mraniji, jer se udaljavao od sijalice. Rei su as dopirale do njega, as zamirale. "...njihov miris..." govorio je neko. Zauo se smeh. Iskoristivi ga kao zaklon, Deriho bre krenu u pravcu tog zvuka. Svetlost jo jedne svetiljke, mada priguena, dopre do njegovih napregnutih oiju. "Prave budalu od tebe", ree neki drugi glas. Odgovorio je Hobart. "Veruj mi, blizu smo", ree on. "epau je." "Ma pusti enu..." zau se odgovor. Taj drugi glas je moda pripadao Proroku mada je promenio boju. "... ja elim ilim. Sve vojske sveta ne vrede ni piljiva boba ako nemamo ta da osvojimo." Sada vie nije vodio rauna o tome kako se izraava: sada se nimalo nije libio da povede vojsku; nestalo je sve one lane skromnosti. Deriho prie blie vratima kroz koja su dopirali glasovi. "Skidajte ovo ubre sa mene", naredi Prorok. "Uguiu se." Tek to je to rekao, razgovor s druge strane vrata potpuno zamre. Deriho zadra dah, plaei se da ne propusti nastavak, izgovoren moda apatom. Ali nita nije mogao da uje. A onda se ponovo javi Prorok. "Meu nama ne bi trebalo da bude tajni...", ree on, oigledno uzgred. "Svojim oima treba verovati, zar to nije njihov moto?" U tom trenutku neko irom otvori vrata. Deriho nije imao vremena da se povue, ve je posrnuo napred i naao se u sobi. Hobart ga je istog asa epao, i stao da mu zavre ruku iza lea, umalo ne slomivi kost, istovremeno vrsto pritiskajui Derihoovu glavu tako da je ovaj nije mogao pokrenuti. "Bila si u pravu", ree Prorok. Stajao je potpuno nag na sredini sobe, razmaknutih nogu, rairenih ruku, dok se sa njega cedio znoj. Jedna gola sijalica bacala je neumoljivu svetlost na njegovo bledunjavo telo koje se puilo. "U stanju sam da ih namiriem", ree glas koji Deriho odmah prepoznade, i vraara Imakolata stupi u njegovo vidno polje. Uprkos nezavidnom poloaju u kome se naao osetio je

izvesno zadovoljstvo ugledavi njeno unakaeno lice. Neko je naneo bol ovom stvorenju. To je bio dobar povod za radovanje. "Kako dugo si prislukivao?" Prorok upita Derihoa. "Jesi li uo ita zanimljivo? Kai nam." Deriho ponovo pogleda u tog oveka. Trojica iz elite bavila su se njegovim telom; trljali su ga pekirom. Nisu uklanjali samo znoj; ve su skidali i komade mesa... sa vrata, ramena, ruku i aka. To je znai bilo smrdljivo ubre na koje ga je Deriho uo kako se ali; svlaio je Prorokovu kou. Vazduh je smrdeo od zadaha otrovnih zanosa: pokvarene vraarine magije. "Odgovori oveku", ree Hobart, jo jae zavrnuvi Derihou ruku tako da samo to nije pukla. "Nita nisam uo", zadahta Deriho. ovek koji se puio istrgnu pekir iz ruku jednog od pomonika. "Isuse", ree on, trljajui lice. "Ovo je prava poast." Komadi mesa otpadali su ispod pekira i padali na pod, itei. On odbaci i uprljani pekir, zatim ponovo pogleda Derihoa. Ostaci iluzije jo su se mestimino drali njegovog lika, ali glumac se sada lako mogao prepoznati: edvel Prodavac, kao od majke roen. On strgnu i sedu periku sa glave, pa i nju baci na pod, a onda puknu prstima. Izmeu prstiju mu se istog asa nae ve upaljena cigareta. On uvue jedan dubok dim, otravi jabuicom dlana lopticu ektoplazme ispod oka. "Jesi li bio na skupu?" upita on. "Svakako da je bio", ree Imakolata, ali je edvel uutka jednim otrim pogledom. Sasvim nesvesno stade da povlai koicu na penisu. "Jesam li bio dobar?" upita on. "Ma, ta pitam, svakako da sam bio dobar." Zurio je u svoju sramotu preko sjajnog trbuha. "Ko si, do avola, ti?" upita on. Deriho je utao. "Neto sam te pitao", ree edvel. On gurnu cigaretu u usta i rairi ruke, kako bi njegovi garderoberi mogli da zavre posao. Nastavie da pekirima uklanjaju preostalu ektoplazmu sa njegovog lica i tela, a zatim ga napuderisae od glave do pete. "Ja ga poznajem", javi se Hobart. "Zaista?" "On je partner one ene. On je sa Suzanom." "Stvarno?" upita edvel. "Doao si da se nagodimo oko prodaje, a? Da vidi koliko emo ti za nju platiti?" "Nisam je video..." ree Deriho. "Oh, jesi, i te kako jesi", ree edvel. "I kazae nam gde je moemo nai." Deriho sklopi oi. Oh, bogovi, neka se ovo zavri, pomisli on; samo da ne patim. Nisam jak. Nisam jak. "Nee dugo izdrati", promrmlja edvel. "Reci mu", naredi Hobart. Deriho vrisnu kada kosti poee da mu krckaju. "Prestani s tim!" ree edvel. Stisak malo popusti. "Neu da gledam te tvoje brutalnosti", izjavi Prodavac. Zatim povisi glas. "Razume?" upita on. "A? Razume li?" "Da, gospodine." edvel neto proguna, a zatim se okrenu prema Imakolati; isto onako naglo kao to je pobesneo tako se i smirio. "Mislim da bi tvoje sestre uivale u njemu", ree on. "Pozovi ih, molim te?" Vraara to i uini; pozivi koje je oblikovala svojim iskrivljenim usnama podseali su na dah u ledenom jutru. edvel ponovo svrati panju na Derihoa, obrativi mu se dok se oblaio. "Iskusie i neto vie od bola", napomenu on kao uzgred, "ako mi ne kae gde mogu da na em ilim." On navue pantalone i zakopa lic, bacajui povremene poglede u Derihoovom pravcu. "ta eka?" obrati se on zatvoreniku. "Da se nagodimo?" Zatim poe da vezuje kravatu dok su se njegovi pomonici bavili pertlama. "Dugo e ekati, prijatelju. Ovih dana se ne trampim. Ne astim. Uskoro vie neu biti Prodavac."

On uze sako od pomonika i navue ga. Podstava zasvetluca. Suzana je upoznala Derihoa s njegovim moima; ali izgleda da edvel nije nameravao da mu izvue priznanje na taj nain. "Kai mi gde mogu da naem ilim", ree on, "ili e te sestre i njihova deca rastaviti na sastavne delove. Mislim da nije teko izabrati." Deriho nita ne ree. Iz hodnika dopre ledeni vetar. "Ah, dame", ree edvel; i Smrt ulete kroz vrata. 5. ASOVI PROLAZE 1. A njega jo nema. Bilo je tri i trideset ujutro. Jo od kasnih sata stajala je kraj prozora; gledala je pijance kako galame, i dve kurve bez nade na uspeh kako oajniki pokuavaju da pogode posao, dok nije naiao policijski auto i onda su ih ili uhapsili ili unajmili. Sada je ulica bila pusta, i sve to je mogla da posmatra bili su semafori na raskrsnicama... zeleno, crveno, uto, zeleno... nigde nijednog automobila. A njega jo nema. Iscrpila je svu silu objanjenja. Da skup jo traje, pa ne moe da se izvue kako ne bi pobudio sumnju; da je u publici naao prijatelje i s njima pria o starim vremenima. Te ovo, te ono. Ali nije mogla da poveruje ni u jedan od tih izgovora. Neto nije bilo u redu. I ona i menstrum su toga bili svesni. Nisu napravili nikakav plan za sluaj nude, to je bilo glupo. Kako su mogli ispasti takve budale?; neprestano se pitala. I tako je sada koraala po uskoj sobi ne znajui ta bi bilo najbolje da preduzme; nije elela da ode da se on ne bi vratio nekoliko minuta poto ona napusti hotel i ne nae je, a plaila se i da ostane, jer moglo se dogoditi da su ga uhvatili i da ga upravo sada mue kako bi im otkrio gde je mogu nai. Morala je verovati da e se sve dobro svriti. Teila se da e se on uskoro vratiti i nastavljala strpljivo da ga eka. Ali iskustvo ju je nauilo da drugaije gleda na stvari. ivot nije bio takav. U etiri i petnaest poela je da se pakuje. Od same injenice to je priznala sebi kako neto nije u redu, da su ona i Tkanje u opasnosti, skoio joj je adrenalin. U etiri i trideset ponela je ilim niz stepenice. Bio je dugaak i kabast, ali poslednjih meseci izgubila je sve suvine kilograme i otkrila miie za koje nije ni znala da ih ima. Menstrum je ponovo bio uz nju, telo od volje i svetlosti koje je bilo u stanju da za nekoliko minuta uini ono za ta bi mu u normalnim okolnostima bili potrebni sati. Pa ipak, dok je ubacivala torbe (spakovala je i njegove stvari) u prtljanik kola, na nebu je ve rudela zora. Sada se vie nee vratiti, govorila je sebi. Neto ga je zadralo, a ako ne pouri zadrae i nju. Odvezla se borei se sa suzama, ostavivi za sobom jo jedan neplaeni raun. 2. Moda bi Suzana osetila izvesno malo zadovoljstvo da je mogla da vidi izraz Hobartovog lica kada je, manje od dvadeset minuta poto je otila, stigao u hotel ije mu je ime dao zatvorenik. Mnogo je krvi i rei prosuo dok su se zveri bavile njime. Ali te su rei bile nepovezane; obino trabunjanje iz koga je Hobart pokuao da izvue neki smisao. Izmeu jecaja i blebetanja bilo je, razume se, rei o Fugi; i Suzani. Oh moja gospo, stalno je ponavljao, oh moja gospo; a onda bi ponovo poeo da jeca. Hobart ga je putao da plae, i krvari, zatim ponovo da plae, dok se ovek nije opasno pribliio smrti. A onda mu je postavio jednostavno pitanje: Gde je tvoja dama? I budala je odgovorila, jer vie uopte nije znao ko mu je postavio pitanje, pa ak ni da li je na njega odgovorio. I tako je Hobart sada stajao na mestu koje je ovek naveo. Ali gde je bila dama iz njegovih snova? Gde je bila Suzana? Ponovo je nestala: umakla, ostavivi za sobom jo toplu kvaku i prag koji i dalje tui za njenom senkom.

Ovaj put je bio veoma blizu. Umalo je nije epao. Koliko e jo vremena protei pre no to u mreu uhvati njenu tajnu, jednom i zauvek, pre no to njenu srebrnu svetlost bude drao meu prstima? Nekoliko asova. Najvie nekoliko dana. "Malo je nedostajalo da je se doepao", ree on sam sebi. Zatim privinu knjigu bajki vrsto na grudi, kako nijedna re iz nje ne bi umakla, i napusti sobu svoje dame da bi nastavio poteru. 6. ZDRAVO, STRANE 1. Nije joj se dopadalo to mora da napusti grad, jer je negde u njemu ostavljala i Derihoa, ali ta god da je oseala prema njemu - a to je ve samo po sebi bilo zapetljano - znala je da ne sme oklevati. Morala je poi, i to smesta. Sama? Koliko e dugo, koliko dugo moe da preivi sama? Kola, ilim i ena koja ponekad nije ak ni bila sigurna da je ljudsko bie... irom cele zemlje imala je prijatelja i roaka, ali meu njima nijednu osobu koju je toliko dobro poznavala da bi u nju mogla imati bezgranino poverenje. Pored toga, nema sumnje da bi joj postavljali pitanja, a ona se sigurno ne bi usudila ak ni da pokua objasniti bilo koji deo ove prie. Razmiljala je o tome da se vrati u London; u stan u Betersiju gde ju je ekao njen stari ivot Finegan i njegove svakodnevne ljubavne poruke, krazi, vlaga u kupatilu. Ali i tamo e joj postavljati pitanja. Bilo joj je potrebno drutvo osobe koja e je jednostavno prihvatiti, ne postavljajui nikakva pitanja. To je morao biti Kal. im ga se setila, raspoloenje joj se popravilo. Pred sobom je ponovo videla njegov neobuzdan osmeh, blag pogled i ula jo blae rei. Verovatno je bilo mnogo opasnije poitrait njega, nego vratiti se u London, ali bila je umorna od odmeravanja rizika. Postupie nagonski; a nagoni su govorili: 2. "Kale?" Na drugom kraju nastala je podua tiina, tako da je ak pomislila da se veza prekinula. "Kale, jesi li tu?" On tek tada progovori: "Suzana?" "Da. Ja sam." Osetila je da samo to nije zaplakao izgovarajui njeno ime. "Moram te videti, Kale." "Gde si?" "U samom sreditu grada. Blizu nekog spomenika kraljici Viktoriji." "Na kraju Ulice Kasl." "Ako ti tako kae. Moemo li se nai? Hitno je." "Da, svakako. Nisam daleko odatle. Izvui u se s posla. Vidimo se na stepenicama za deset minuta." Stigao je za sedam, odeven u tamnosivo poslovno odelo, sa podignutom kragnom jer je sipila kia, nalik na stotinu drugih mladia - raunovoa i mlaih poslovoa - koje je videla kako prolaze dok ga je ekala ispod Viktorijinog kraljevskog pogleda. Nije ju zagrlio, ak je nije ni dodirnuo. Jednostavno se zaustavio na dva jarda od mesta na kome je stajala, zagledao se u nju s nekom meavinom zadovoljstva i zbunjenosti i rekao: "Zdravo." "Zdravo." Kia je sve jae i jae padala. "Da popriamo u kolima?" upita ona. "Ne volim da ostavljam ilim bez nadzora." Kada je pomenula ilim, pogled mu postade samo jo zbunjeniji, ali nita ne ree. Po glavi mu se jo motala nejasna slika o tome kako pretura po prljavom skladitu traei

neki ilim, ali cela ta stvar mu je stalno izmicala. Kola su bila parkirana u Ulici Voter, na dohvat spomenika. Kia je dobovala po krovu dok su sedeli jedno pored drugog. Njen skupoceni teret, koji je tako nevoljno naputala, bio je smeten u prtljaniku, presavijen napola i ovla prekriven aravom. Koliko god da se trudio nije mogao da se seti zbog ega joj je ilim bio toliko vaan; ili zato je ova ena - s kojom je, koliko se seao, proveo svega nekoliko asova - bila njemu toliko vana. Zbog ega je im je uo njen glas preko telefona pohitao da se nae s njom? Zato je osetio greve u stomaku kada ju je ugledao? Bilo je apsurdno i frustrirajue toliko oseati, a znati tako malo. Uveravao je sebe kako e se stvari razjasniti kada ponu o njima da razgovaraju. Ali pogreio je. to su vie razgovarali, on je postajao zbunjeniji. "Potrebna mi je tvoja pomo", ree ona. "Ne mogu sada sve da ti objasnim - nemamo vremena - ali oigledno se pojavio neki Prorok koji obeava povratak u Fugu. Deriho je otiao na skup i nije se vratio..." "Stani malo", ree Kal podigavi ake da bi zaustavio ovu bujicu obavetenja. "Polako. Ne mogu da te sledim. Deriho?" "Sea se Derihoa?" upita ga ona. Ime je bilo neobino, nije se lako zaboravljalo. Ali on nije mogao da mu doda lice. "Zar bi trebalo da ga poznajem?" odvrati on pitanjem. "Pobogu, Kale..." "Da budem iskren... mnoge stvari su mi... zamagljene." "Ali mene se dobro sea." "Da, razume se. Razume se." "I Nimroda. Apoline. Noi provedene u Fugi." Jo pre no to je promrmljao "Ne." bilo joj je jasno da se on niega ne sea. Moda je u pitanju bio neki prirodni proces; sredstva kojima se um sluio kada bi se naao pred iskustvima koja su protuslovila uvreenim predrasudama vezanim za prirodu stvarnosti. Ljudi su jednostavno zaboravljali. "Sanjam udne snove", ree Kal, zbunjenog izraza lica. "Kakve snove?" On odmahnu glavom. Znao je da u svom reniku ne poseduje odgovarajue rei kojima bi ih mogao opisati. "Teko mi je da priam o tome", ree on. "Kao da sam dete, zna? Ali nisam. Koraam po nekom mestu na kome nikada nisam bio. Meutim, ne oseam da sam se izgubio. Oh, sranje..." On odustade, besan zbog zamuckivanja. "Ne umem to da ti opiem." "Bili smo tamo", ree mu ona mirno. "Ti i ja. Bili smo tamo. Ono o emu sanja, Kale, postoji." Dugo je zurio u nju. I dalje je bio zbunjen, ali zbunjenost je sada smekao jedva primetan osmeh. "Postoji?" upita on. "Oh, da. Stvarno." "Priaj mi", zamoli on neno. "Molim te, priaj mi o tome." "Ni sama ne znam odakle da ponem." "Pokuaj", ree on. "Molim te." U oima mu se nazirala takva udnja, takva potreba da sazna. "ilim...", ree ona. On baci pogled na njega. "Je li tvoj?" upita on. Morala je da se nasmeje. "Nije", odvrati ona. "Mesto o kome sanja... ovde je. U tom ilimu." Primetila je kako se u njemu neverica bori protiv poverenja u nju. "Ovde?" upita on. Ponekad je i njoj samoj bilo teko da to shvati, a bila je u prednosti u odnosu na Kala, pa ak

i u odnosu na jadnog Derihoa: imala je menstrum koji je predstavljao kriterijum za uda. Nije ga krivila to je bio sumnjiav. "Mora mi verovati", ree ona. "Koliko god to neverovatno zvualo." "Sve ja to znam", ree on odlunim glasom. "Negde duboko u sebi, ja to sve znam." "Svakako da zna. I svega e se setiti. Pomoi u ti da se seti. Ali sada meni treba tvoja pomo." "Samo reci. ta ti treba?" "Progone me." "Zato? Ko?" "Priau ti o njima kada bude prilike za to. Sutina je u tome da oni ele da unite zemlju o kojoj sanja, Kale. Svet skriven u tom tamo ilimu. Fugu." "eli li ponovo da se sakrije kod mene?" Ona odmahnu glavom. "Rizikovala sam da te pozovem na kuu kako bih dobila tvoj broj telefona na poslu. Moda me tamo ve ekaju." "Deraldina im nita nee rei." "Ne smem toliko da rizikujem." "Moemo otii kod Dika, u Kirkbaj. Tamo nas niko nee pronai." "Ima u njega poverenja?" "Svakako." Ona upali motor. "Ja u voziti", ree. "Ti govori kuda." 3. Skrenuli su u Ulicu Dejms, a kia je sada ve lila kao iz kabla. Nisu daleko stigli. Nekoliko jardi dalje saobraaj je bio zaustavljen. Kal spusti prozor i proturi napolje glavu kako bi video u emu je stvar. Teko je bilo doneti ma kakav zakljuak kroz zavesu od kie, ali uinilo mu se da je dolo do sudara koji je zaustavio saobraaj. Nekolicina nestrpljivih vozaa u redu pokuala je da se izvue i krene zaobilaznicom oko grada, ali time su samo stvorili jo veu guvu. Zaule su se prve sirene; jedan ili dvojica vozaa izili su iz kola, podigavi kapute iznad glave kako bi se zatitili od kie, i poli da vide ta se doga a. Kal se tiho nasmeja. "ta je smeno?" upita ga ona. "Pre samo jedan sat sedeo sam u Odeljenju za zahteve i nisam se video od hartije..." "A sada si u drutvu jednog begunca." "to mi se vie dopada", osmehnu se on. "Zato, do avola, ne kreu?" "Idem da pogledam", ree on, i pre no to je mogla da ga sprei ve je iziao iz kola i stao da se probija kroz lavirint vozila, navukavi sako preko glave u uzaludnom pokuaju da se zatiti od kie. Gledala ga je kako se udaljava, dobujui prstima po volanu. Nimalo joj se nije dopadala ova situacija. Bila je suvie upadljiva: a upadljivost za sobom povlai ranjivost. Kada je Kal stigao na suprotnu stranu ulice, panju joj privue rotirajue plavo svetlo u bonom ogledalu. Okrenula se i ugledala nekoliko policijskih motocikala kako se kejom pribliavaju mestu nesree. Srce joj poskoi. Pogledala je u pravcu Kala, nadajui se da je ve krenuo nazad, ali on je jo osmatrao nastalu saobaajnu guvu. Skloni se sa kie, proklet da si, govorila je u sebi; potreban si mi ovde. Ulicom se peke pribliavalo jo nekoliko policajaca koji su razgovarali sa ljudima iz kola. Bez sumnje su im davali savete kuda da skrenu; uobiajen postupak. Trebalo je samo da nastavi da se smeka. Kola ispred njihovih krenue. Policajci na motociklima usmeravali su saobraaj oko mesta nesree, prethodno zaustavivi dotok vozila iz suprotnog smera. Ona pogleda ka mestu gde je stajao Kal i vide da on zuri niz ulicu. Da izie iz kola; pozove ga da se vrati? Dok je odmeravala

mogunosti, pored nje se stvori jedan policajac i pokucao na prozor. Ona spusti staklo. "ekajte na znak", ree joj on. "A onda polako krenite." Zagledao se u nju dok mu se kia slivala niz lem i nos. Ona mu se osmehnu. "Dobro. Biu paljiva." Iako je obavio dunost, nije se ni za korak udaljio od prozora, ve je nastavio da zuri u nju. "Poznato mi je vae lice", ree on. "Stvarno?" neveto upita ona pokuavi da razgovor skrene na neobavezno flertovanje, ali joj to ne poe za rukom. "Kako se zovete?" Pre no to joj se pruila prilika da slae, jedan od policajaca koji se nalazio neto dalje, pozva njenog ispitivaa. On se ispravi, omoguivi joj da ponovo baci pogled u Kalovom pravcu. Stajao je na ivici trotoara, zurei preko ulice u kola. Ona ovla zatrese glavom, nadajui se da je shvatio znak koji mu je uputila kroz staklo zamagljeno od kie. Policajac je to primetio. "Neto nije u redu?" upita on. "Ne", odvrati ona. "Sve je u najboljem redu." Kolima se sada pribliavao jo jedan policajac dovikujui neto u elji da nadjaa kiu i zvuke motora. to due budem ovde ostala, bie gore po mene, pomisli ona; onda okrenu kola. Policajac koji je stajao pored prozora povika joj da stane, ali kocka je bila baena. Kola su poletela poput munje, ali ipak je uspela da ugrabi priliku i na tren pogleda u Kalovom pravcu. Na svoje zaprepaenje videla ga je kako pokuava da se probije izmeu kola. Pozvala ga je po imenu, ali on je nije uo. Pozvala ga je jo jednom. Prekasno, policajac ispred nje podigao je pogled i potrao prema kolima. Stigao je do njih pre no to se Kal naao na pola ulice. Nije imala drugog izbora, morala je da bei dok je jo mogla. Dala je gas, a policajac ispred nje bacio se u stranu u poslednji as. Nije imala vremena da se osvrne i vidi gde je Kal; punom brzinom proletela je pored mesta sudara, nadajui se da je iskoristio pometnju i podbrusio pete. Nije prela ni etiri stotine jardi kada je zaula sirene. 4. Kalu je bilo potrebno nekih pet sekundi da shvati ta se dogodilo i jo dve da prokune svoju tromost. U trenutnoj pometnji niko od policajaca nije znao da li treba da eka na uputstva ili da se da u poteru, a za to vreme Suzana je ve zamakla za ugao. Policajac koji se nalazio pored njenih kola istog asa krenuo je u Kalovom pavcu. Primicao se sve bre i bre. Kal se pretvarao da ga ne vidi i uurbano se uputio nazad ka spomeniku. uo je kako ga doziva, a zatim kree u poteru. Potrao je, prethodno se ni ne osvrnuvi. Progonitelj se teko kretao jer je bio natrontan zbog kie; Kalu je bilo mnogo lake da tri. Skrenuo je nalevo u Ulici Kasla, a zatim ponovo levo u Ulicu Bransvik, a potom desno u Druri Lejn. Poee da zavijaju sirene; policajci na motorima krenuli su u poteru za Suzanom. U Ulici Voter usudio se da se osvrne. Progonitelj nije bio na vidiku. Ipak nije usporio korak, dok nije ostavio policiju na oko pola milje iza sebe. Tada je zaustavio taksi i uputio se kui; po glavi su mu se motala mnogobrojna pitanja i Suzanin lik. Iskrsla je niotkud, a onda opet suvie brzo nestala; ve je bio tuan to nije pored njega. Kako bi mu ostala u to boljem seanju, pokuao je da se priseti imena koja je izgovorila; ali prokletstvo, ve je zaboravio. 7. IZGUBLJENI CILJEVI 1. Pokazalo se da je kina zavesa ila Suzani na ruku; a moda i njeno nepoznavanje grada. Skretala je kad god je mogla, izbegavajui samo orsokake, tako da je njeno besmisleno krivudanje

po svoj prilici zbunilo gonioce. Izbila je na Gornju ulicu parlamenta; tu je pritisla gas. Zvuk sirene slabio je iza nje. Ali znala je da to nee dugo potrajati. Oma se ponovo stezala. Dok je naputala grad, kroz provedrice u oblacima tekim od kie pomolili bi se na trenutak zraci sunca, ostavljajui zlatasti sjaj na krovu i asfaltu. Zatim bi oblaci zacelili svoje rane i blagoslova bi nestalo. Vozila je i vozila, sve do kasnog popodneva; ponovo je bila sama. 2. Kal je stajao na kuhinjskim vratima. Deraldina - koja je seckala luk - podie pogled i upita: "Jesi li ti to zaboravio kiobran?" A on pomisli: ona ne zna ko sam i ta sam, a i otkud bi mogla znati? Ni ja ne poznajem Boga na nebesima. Zaboravljam. Oh, boe, zato zaboravljam? "Neto nije u redu?" upita ga, odloivi luk i krenuvi ka njemu. "Pogledaj se samo. Skroz na skroz si mokar." "U nevolji sam", izjavi on ravnoduno. Ona zastade. "Kakvoj, Kale?" "Mislim da bi policija mogla doi ovamo da me potrai." "Zato?" "Ne pitaj. Suvie je zapetljano." Lice joj se smrknu. "Popodne te je zvala neka ena", ree ona, "traila je tvoj broj telefona na poslu. Je li te nala?" "Jeste." "Ima li ona neke veze s ovim?" "Ima." "Ispriaj mi, Kale." "Ne znam odakle da ponem." "Da li si imao ta s tom enom?" "Ne", odvrati on. A zatim pomisli: Bar se ne seam. "Ispriaj mi ta te mui." "Kasnije. Ne sada. Kasnije." I on prepusti kuhinju mirisu luka. "Kuda e?" povika ona za njim. "Mokar sam do gole koe." "Kale." "Moram da se presvuem." "U kakvu si se to nevolju uvalio?" On zastade na pola stepenita, skidajui kravatu. "Ne mogu da se setim", odvrati on, ali jedan glas u glavi - glas koji ve dugo nije uo - ree: Gadnu sinko, gadnu, znao je da mu je rekao gorku istinu. Sledila ga je do podnoja stepenita. Otiao je u spavau sobu i poeo da skida mokru odeu, dok mu je ona i dalje postavljala pitanja na koja niije znao da odgovori, a posle svakog pitanja na koje ne bi dobila odgovor bila je sve blie tome da brizne u pla - oseao je to po njenom glasu. Znao je da e se sutra stideti sam sebe zbog ovoga (ta je to sutra? jo jedan san), ali morao je smesta ponovo da izie, za sluaj da policija doe po njega. Nije imao ta da im kae, razume se, - jer se niega nije seao. Ali ti ljudi su znali kako oveka da nateraju da progovori. Stao je da pretura po ormanu, traei koulju, farmerke i kaput, uopte ne razmiljajui o tome ta uzima. Kada je navukao iznoeni kaput bacio je pogled kroz prozor. Uline svetiljke su se upravo palile, pri njihovom sjaju kia je podseala na srebrnu bujicu. No je bila hladna za tumaranje unaokolo, ali ta se tu moglo. Zatim je potraio novanik u depu poslovnog odela i

premestio ga u dep kaputa; to je bilo sve. Deraldina je i dalje stajala u podnoju stepenita, pogleda uprtog ka vrhu. Uspela je da prigui suze. "I ta ja da im kaem", upita ona, "ako dou po tebe?" "Kai da sam doao i otiao. Reci im istinu." "Moda neu biti ovde", ree ona. A zatim, zagrejavi se za tu ideju. "Da. Mislim da neu biti ovde." Nije imao ni vremena, niti je znao kako da je utei. "Molim te imaj poverenja u mene", uspeo je da prozbori. "Ne znam nita vie od tebe." "Moda bi trebalo da ode do lekara, Kale", ree ona kada je siao niz stepenice. "Moda..." - glas joj smeka - "... moda si bolestan." On zastade. "Brendan mi je ispriao neke stvari..." nastavi ona. "Ne uvlai tatu u ovo." "Ne uvlaim ga, sasluaj me", bila je uporna. "Voleo je da razgovara sa mnom, Kale. Otkrivao mi je neke stvari u poverenju. Stvari koje je mislio da je video." "Ne elim da ih ujem." "Kazao mi je da je video kako su neku enu ubili u stranjem delu bate. I neko udovite na pruzi." Ona se neno osmehnu prisetivi se tih ludorija. Kal se zagleda u nju, iznenada oseti muninu u stomaku. I ponovo pomisli: To mi je poznato. "Moda i ti halucinira." "Priao ti je prie da bi te zabavio", primeti Kal. "Voleo je da izmilja. To je bila ta irska crta u njemu." "Da li i ti to radi, Kale?" upita ona, gotovo ga preklinjui da je razuveri. "Kai mi da li se ali." "Kad bih samo mogao." "Oh, Kale..." On sie niz stepenice i neno je pomilova po obrazu "Ako se iko bude raspitivao..." "Rei u istinu, prekide ga ona. "Ja nita ne znam." "Hvala ti." Kada je stigao do prednjih vrata pozvala ga je jo jednom: "Kale." "Molim?" "Da li si zaljubljen u tu enu? volela bih da mi prizna ako jesi." On otvori vrata. Kia je dobovala po pragu. "Ne mogu da se setim", odvrati on, i pojuri prema kolima. 3. Posle pola sata provedenih na drumu, posledice neprospavane noi i svega to joj je doneo prethodni dan poee da se odraavaju na Suzani. Put pred sobom videla je kao u magli. Znala je da je samo pitanje vremena kada e zaspati za volanom. Sila je sa druma kod prve benzinske pumpe, parkirala se i krenula u potragu za kafom. Restoran za samoposluivanje i toaleti bili su prepuni, to joj je sasvim odgovaralo. Meu tolikim ljudima, mogla je da proe nezapaeno. Poto se plaila da Tkanje ostavi bez nadzora i trenutak due no to je morala, uzela je kafu iz automata kako ne bi morala da eka u krivudavom redu, zatim je kupila u radnji okoladu i kekse i vratila se u kola. Upalila je radio i prihvatila se svog mravog obroka. Dok je odmotavala okoladu misli joj se ponovo vratie na Derihoa, lopova-maioniara koji bi iz svakog depa izvadio po neku ukradenu stvar. Gde li se sada nalazio? Nazdravila mu je kafom i poelela sreu. U osam su poele vesti. ekala je da uje neto o sebi, ali nisu je ni pomenuli. Posle

vremenske prognoze sledila je muzika; ostavila je upaljen radio. Poto je popila kafu, pojela okoladu i kekse, skliznula je na sedite, a oi joj se sklopie uz dez - uspavanku. Ve nekoliko sekundi kasnije probudilo ju je kucanje na prozoru. U prvom trenutku uopte nije znala gde se nalazi, a onda se sasvim razbudila i uplaeno zagledala u uniformu s druge strane stakla niz koje se slivala kia. "Otvorite, molim vas, prozor", ree policajac. Izgleda da je bio sam. Da li da jednostavno upali motor i nestane? Pre no to je donela odluku neko je spolja naglo otvorio vrata. "Izlazi", ree ovek. Ona poe da se buni. Jo dok se izvlaila iz kola ula je bat cipela po ljunku svuda oko sebe. Naspram sjaja neonske svetiljke nazrela je obris nekog oveka. "Da", bilo je sve to je kazao, a onda iznenada ka njoj sa svih strana nahrupie ljudi. Htela je da posegne za menstrumom, ali obris onog oveka krenu ka njoj drei neto u ruci. Neko joj strgnu rukav i ona oseti kako joj se igla zabada u kou. Krhko telo poe da se pridie, ali nedovoljno brzo. Volja joj je slabila, vidno polje se suzilo na otvor bunara. A na kraju svega toga, nalazila su se Hobartova usta. Ona posrui krenu ka oveku, noktima grebui prljavtinu sa zidova, dok je zver na dnu grmela hosane. 8. NOVE OI ZA STARE Te noi je vodostaj Merzija bio visok, a bujica snana; njegova voda prljavo smea, pena siva. Kal se oslonio o ogradu etalita i zagledao preko uzburkale vode prema naputenim brodogradilitima na suprotnoj obali. Nekada je ovo bio prometan vodeni put, brodovi su stizali natovareni, a odlazili prazni. Sada nigde nikoga. Dokovi prljavi od mulja, gatovi i skladita prazni. Grad duhova; pravo mesto za utvare. I sam se oseao kao jedan od njih. Nematerijalni lutalica. Potpuno hladan, kakvi mora da su i mrtvaci. Gurnuo je ake u depove jakne da ih zagreje, a prsti mu napipae pet-est mekih plodova; izvadio ih je i stao da prouava pri svetlosti oblinje lampe. Liili su na suve ljive, samo to im je kora bila mnogo tvra, gotovo kao on. Nema sumnje da je to bilo neko voe, ali nije pripadalo nijednoj vrsti kojoj je znao ime. Gde i kako je doao do njih? Omirisao je jednu. Imala je miris kao da je malo uskisla, poput vina koje udara u glavu. Izgledala je ukusna; primamljiva ak. Njen miris podsetio ga je da od ruka nita nije jeo. Prineo je voku ustima i zubima s lakoom prodro kroz smeuranu koru. Miris ga nije prevario; unutranje meso odista je imalo ukus alkohola, a sok mu je ario grlo poput konjaka. Poeo je da vae, a onda ponovo prineo voku usnama ak i pre no to je progutao prvi zalogaj, poudno smazavi celu, zajedno sa semenkama i svim ostalim. Istog asa poeo je da jede i drugu. Odjednom je postao prodrljiv. Zastao je ispod svetiljke o koju je udarao vetar, tog izvora svetlosti to je poigravala oko njega, i jeo kao da nita nije okusio ve nedelju dana. Upravo je zagrizao pretposlednju voku kada je shvatio da ljuljanje svetiljke iznad njega ne moe biti uzrok kretanju svetlosti oko njega. On spusti pogled na voku u svojoj aci, ali mu ne poe za rukom da se do kraja usredsredi na nju. Blagi boe! Zar se otrovao? Nepojedena voka mu ispade, i upravo kada je hteo da gurne prste u usta i povrati ono to je ve pojeo oseti neto neobino. Podigao se, to jest, jedan njegov deo se podigao. Stopala su mu i dalje bila na betonu, mogao je da ga oseti pod onovima, ali on je i dalje nastavljao da lebdi, tako da je svetiljka sada sijala ispod njega, etalite se protezalo desno i levo od njega, a reka je hitala udarajui u obale, divlja i mrana. Racionalna budala u njemu govorila je: pijan si; napio si se od tog voa. Ali nije mu bilo ni muka, niti je gubio kontrolu; njegov vid ostao je nepomuen. Jo je mogao da gleda svojim oima, ali i sa povoljne take, daleko iznad njega. To, meutim, nije bilo sve to je mogao da vidi. Jedan njegov deo bio je i u ubretu koje je vetar nosio po etalitu; drugi, pak,

naao se na Merziju, i zurio prema obali. Umnoavanje taaka gledanja nije ga zbunilo: vidici su se meali i venavali u njegovoj glavi, u ustrojstvo uzdizanja i padanja, sagledavanja spoljanjih i unutranjih stvari, dalekih i bliskih. On nije bio samo jedan ve mnogi. On Kal; on sin svoga oca; on sin svoje majke; on dete zakopano u odraslom mukarcu, i mukarac koji je sanjao da postane ptica. Ptica! A onda mu se odjednom sve vratilo; sva uda koja je zaboravio, sva do najsitnijih detalja pohrlie nazad k njemu. Hiljadu trenutaka, letiminih pogleda i rei. Ptica, potera, kua, dvorite, ilim, beg (on kao ptica; da! da!); zatim neprijatelji i prijatelji; edvel, Imakolata; udovita; i Suzana, njegova predivna Suzana iznenada je zauzela pravo mesto u prii koju je njegov um priao sam sebi. Setio se svega. Raspredanja ilima, kue koja se raspada; zatim odlaska u Fugu, i slave koju mu je donela no provedena u njoj. Morao je da upotrebi sva nanovo pronaena ula kako bi zadrao ta seanja, ali ipak nije bio zatrpan njima. inilo se da sve to sanja u isto vreme; zadrao ih je u jednom neopisivo slatkom trenutku: bilo je to junako podseanje na sjedinjavanje svoga ja sa svojim tajnim ja. A posle tog otkria poeo je da roni suze, kao da je prvi put dotakao pokopani bol za ovekom to ga je nauio onu pesmu koju je recitovao u Loovom vonjaku: svojim ocem, koji je iveo i umro, a da nije saznao ono to je Kal sada znao. Tuga i so ga istog asa povratie, i on ponovo postade jednovid, vrativi se ucveljen pod nepostojanu svetlost svetiljke... A zatim se njegova dua, diui se sve vie i vie, ponovo vinu u visinu i postie tako veliku brzinu kao da bei. Odjednom se naao visoko, visoko nad Engleskom. Ispod njega je meseina obasjavala sjajne kontinente oblaka, ije su se nepregledne senke kretale preko padine brda i predgraa nalik na neme vratare sna. S njima je krenuo i on, noen istim vetrovima. Preko predela koje su premoivali dalekovodi u zujeem poretku; i preko gradskih ulica koje je ispraznio ovaj pozni sat tako da su sada njima lutali samo zloinci i divlji psi. Ovaj let, koji mu je omoguio da poput lenjog orla osmatra zemlju pod sobom, zvezde za le ima, ostrvo ispod sebe, taj let podsetio ga je na jedan drugi, na onaj iznad ilima, iznad Fuge. im mu se um okrenuo ka Utkanom svetu, uspeo je da ga namirie... uinilo mu se da moe da odredi gde se ovaj ispod njega nalazi. Vid mu nije bio dovoljno otar da bi mogao da odredi tano mesto, ali znao je da bi ga mogao pronai, samo kada bi uspeo da ouva neoteeno ovo novo oseanje i kada se bude vratio u telo ispod sebe. ilim se nalazio na severu-severoistoku od grada, u to je bio ubeen; bio je udaljen mnogo milja i nastavljao je da se udaljava. Da li je bio u Suzaninim rukama?; da li je ona beala na neko udaljeno mesto molei se da ga neprijatelji ne pronau? Ne, oseao je da su vesti mnogo gore. Utkani svet i ena koja se brinula o njemu upali su u stranu guvu, negde ispod njega. U tom trenutku ponovo se vratio u svoje telo. Oseao ga je oko sebe... njegovu toplinu i teinu... i stao je da kuje u zvezde njegovu vrstinu. Nije imao nita protiv razletelih misli, ali kakva korist od njih bez miia i kostiju koji bi ih sluali? Trenutak kasnije ponovo je stajao ispod svetiljke, reka se i dalje penila, a oblaci koje je trenutak ranije gledao odozgo kretali su se u nemoj floti pred vetrom koji je mirisao na more. So koju je okusio nije bila morska; bile su to suze to ih je prolio zbog smrti oca, zbog toga to je zaboravio, a moda i za majkom... jer, inilo mu se da se svi gubici slivaju u jedan gubitak, a sve ono to je zaboravio u jedan veliki zaborav. Ali iz visina se spustio s novom mudrou. Sada je znao da se ovek moe prisetiti zaboravljenih stvari; da ono to je izgubio moe ponovo pronai. A to je jedino bilo vano na svetu: traiti i nai. On pogleda u pravcu severa-severoistoka. Iako su se svi oni vidici ponovo slili u jedan, znao

je da ipak moe pronai ilim. Video ga je srcem. A poto ga je video, dao se u potragu za njim. 9. JEDNO TAJNO MESTO Suzana se veoma lagano budila iz sna izazvanog drogom. U poetku nije mogla vie od nekoliko sekundi da dri podignute kapke i svest joj se borila sa tamom. Ali njeno telo se postepeno istilo od onoga, ta god to bilo, to joj je Hobart ubrizgao u venu. Morala mu je dati dovoljno vremena da se samo pobrine za to. Nalazila se na stranjem seditu Hobartovih kola; to je uspela da razabere. Njen neprijatelj sedeo je napred, pored vozaa. U jednom se trenutku okrenuo, primetio da je poela da se budi, ali nita nije kazao. Samo ju je krae vreme posmatrao, a onda panju ponovo obratio na put. Bilo je neeg neprijatno lenjog u njegovom pogledu, kao da je bio siguran u ono to donosi budunost, pa nije morao da joj uri u susret. Onako dremljivoj bilo joj je teko da prorauna vreme, ali nema sumnje da su se vozili ve nekoliko asova. Kada je jednom otvorila oi videla je da se voze kroz neki uspavani grad - nije znala koji - a onda su je ostaci droge ponovo savladali; kada se naredni put probudila vozili su se nekim krivudavim seoskim putem, a s obe strane uzdizala su se neosvetljena brda. Tek tada je shvatila da Hobartova kola predvode konvoj; kroz stranji prozor primetila je farove automobila koji su ih sledili. Uspela je da prikupi dovoljno snage da se okrene. Iza njih je bila marica, a iza nje jo nekoliko kola. Dremljivost ju je ponovo svladala na neodreeno vreme. Sledei put ju je probudio hladan vazduh. Voza je otvorio prozor od ega joj se najeila koa na rukama. Uspravila se na seditu i duboko udahnula, dozvolivi da je hladnoa razbudi. Vozili su se kroz planinsku oblast. Pretpostavila je da putuje kroz severni deo kotske; gde su se inae usred prolea jo mogli nai vrhovi pokriveni snegom? Upravo su skrenuli sa puta i poli nekom neravnom stazom koja im je uveliko usporila kretanje. Staza se krivudavo kretala navie. Motor kombija iza njih je brektao; put je postao jo gori i strmiji pre no to ih je doveo do vrha brda. "Tamo", ree Hobart vozau. "Pronali smo. Tamo!" Suzana proviri kroz prozor. Ni mesec ni zvezde nisu osvetljavali okolinu, ali mogla je svuda unaokolo da razazna crne ogromne planine, a daleko u nizini, upaljena svetla. Konvoj je nastavio da se kree prevojem brda otprilike pola milje, a onda je poeo da se sputa u dolinu. Svetlost koju je primetila propadala je farovima vozila parkiranih u velikom krugu obrazujui arenu. Oigledno su oekivali dolazak Hobartovog konvoja; kada su se pribliili na otprilike pedeset jardi od kruga primetila je neke prilike kako im prilaze da ih pozdrave. Kola se zaustavie. "Gde smo?" nejasno izgovori ona. "Putovanje je zavreno", bilo je sve to je Hobart kazao. Zatim je naloio vozau: "Dovedi je." Noge su joj bile kao od gume; morala je da se pridri za kola pre no to je uspela da ih natera da se ponaaju kako treba. Zatim ju je voza, vrsto je drei, odveo do arene. Tek je tada uoila razmere ovog skupa. U prstenu se nalazilo na desetine kola, a jo mnogo vie u tami izvan njega. Vozai i putnici, iji broj se peo na nekoliko stotina, nisu bili ljudi ve Vidovnjaci. Meu njima bilo je prpadnika takve grae i boja da su zasigurno bili izgnani iz Kraljevstva. Prelazila je pogledom s jednog na drugo lice, ne bi li pronala neko poznato, tragajui, u stvari, za jednim odreenim licem. Ali Deriho nije bio meu njima. Hobart tada zakorai u krug svetlosti; u tom asu iz senke na suprotnom kraju arene istupi jedna prilika za koju je Suzana pretpostavila da je Prorok. Njegovo pojavljivanje Vidovnjaci pozdravie tihim amorom. Nekolicina stade da se probija napred kako bi bolje videla svoga Spasioca; ostali padoe na kolena.

Bio je prilika i po, priznade Suzana sama sebi. Duboko usaene oi nije skidao sa Hobarta, a usnama mu se razlio jedva primetni smeak odobravanja kada je inspektor pognuo glavu pred svojim gospodarem. Znai, stvari stoje tako. Hobart je bio u Prorokovoj slubi, to mu ba nije sluilo na ast. Izmenjali su nekoliko rei; u hladnom vazduhu jasno se ocrtavao dah govornika. A onda Prorok spusti aku u rukavici na Hobartovo rame i okrenu se prema okupljenima da im saopti kako im se Utkani svet vratio. Vazduhom stadoe da se prolamaju uzvici. Hobart se okrenu ka marici i dade znak. Iz nje izioe dva pripadnika inspektorovih kohorti nosei ilim. Stupie u krug svetlosti i, sledei Hobartova nareenja, poloie ilim pred Prorokove noge. Ugledavi svoj uspavani svet gomila se utia; Prorok uopte nije morao da podigne glas kada je progovorio. "Evo", poe on leerno. "Nisam li vam obeao?" rekavi to on spusti stopalo na ilim. Malo ga gurnu i ilim se razmota pred njim. Zavlada potpuna tiina; sve oi bile su uprte u aru; vie od dve stotine umova spajala je ista misao. Sezame, otvori se... ...povik nestrpljivih posetilaca, izreen pred zatvorenim vratima, kroz koja ele da prou. Otvori se; pokai se. Da li je raspredanje uslovila ta kolektivna volja, ili je Prorok prethodno otkoio mehanizam, Suzana nije mogla znati. Dovoljno je bilo ve i to da je poelo. I to ne u sreditu ilima, kao u ermanovoj kui ve na ivicama. Poslednje raspredanje bilo je vie sluajno nego smiljeno, divlja provala niti i pigmenata, pri kojoj je Fuga iznenada i haotino oivela. Oigledno, sve se sada odvijalo sistematski, vorovi su se razvezivali i razgraivali are po unapred utvrenom redu. Ples i nije bio nita manje sloen nego proli put, ali ceo prizor je bio nekako savreniji i graciozniji, jer su niti inile krajnje elegantne pokrete dok su ispunjavale vazduh, sejui za sobom ivot. Oblici su se oblaili u meso i perje, kamenje je teklo, a drvee poletalo prema mestima na kojima e uhvatiti korena. Suzana je sve ovo jednom ve videla, i bila je u izvesnom smislu pripremljena. Ali na Vidovnjake, a jo vie na Hobarta i njegove tekae, prizor je delovao krajnje zastraujue. Njen je straar potpuno zaboravio svoju dunost, posmatrajui stvari koje su se pred njim odvijale poput deteta koje prvi put gleda vatromet i ne zna ta mu valja initi: pobei ili ostati. Iskoristila je priliku koja joj se ukazala i umakla od njega i svetla koje ju je moglo izdati, ipak ostavi dovoljno dugo da vidi Proroka, kome je kosa leprala oko glave poput bele vatre, kako stoji usred raspredanja dok je Fuga svuda oko njega oivljavala. Teko joj je bilo da odvoji pogled, ali potrala je to su je noge nosile prema tami na padinama. Udaljila se dvadeset, trideset, etrdeset jardi od kruga. Niko nije krenuo za njom. Izrazito sjajno rascvetavanje iza njenih lea na trenutak je osvetlilo zemljite ispred nje kao da je tog trenutka promakla zvezda padalica. Bilo je neravno, neobraeno i samo povremeno se po njemu uzdizalo kamenje; ovu dolinu su najverovatnije izabrali zbog njene udaljenosti od ostalog dela oveanstva; u njoj je Fuga mogla nesmetano da se probudi iz sna. Koliko e dugo ovo udo ostati skriveno, jer leto je bilo na pragu, to je bilo pitanje, ali moda su imali u vidu neki zanos kojim e znatieljnicima skrenuti panju sa tog mesta. Tle ispred nje je ponovo bilo osvetljeno i ona na trenutak opazi jednu priliku na uzvisini. Pojavila se i nestala tako brzo da nije bila sigurna da li ju je uopte videla. Meutim, posle jo jednog preenog jarda, na obrazu je osetila ledeni dah koji nije mogla pripisati nikakvom vetru. Pogodila je njegovo poreklo onog asa kada ju je dodirnuo, ali nije imala vremena da se povue ili pripremi pre no to se tama razmakla i gospodarica daha joj prepreila put. 10. KOBI 1. Lice joj je bilo toliko unakaeno da je bilo gotovo neprepoznatljivo, ali je glas, ledeniji od jeze koju je telo isputalo, nesumnjivo pripadao Imakolati. Nije bila sama: uz nju su bile i njene

sestre, mranije od samog mraka. "Zato bei?" upita vraara. "Nema kuda da pobegne." Suzana stade. Pored njih tri nikako nije mogla da proe. "Okreni se", naredi Imakolata, a sjaj iz Tkanja ponovo neumoljivo osvetli njeno izranavljeno lice. "Vidi edvela" Za nekoliko trenutaka Fuga e stii i do njega." "edvel?" ponovi Suzana. "Njihovog voljenog proroka", glasio je odgovor. "Ispod te maske sveca koju sam mu pozajmila kuca Prodavevo srce." Znai, Prorok je bio edvel. Kakva savrena ironija, prodavac enciklopedija zavrava karijeru prodajui nadu. "Njegova je bila ideja", ree vraara, "da im podari Mesiju. Sada imaju pravedni krstaki rat, kako ga Hobart naziva. Nameravaju da zatrae svoju obeanu zemlju. I da je tokom procesa unite." "Nee se upecati na to." "Ve jesu, sestro. Svete ratove je lake otpoeti nego pustiti glasine, kako meu tvojom Vrstom, tako i meu mojom. Veruju u svaku svetu re koju izgovori, kao da im ivoti zavise od nje. U izvesnom smislu i zavise. Protiv njih je skovana zavera i oni su prevareni... i sada su spremni da rastrgnu Fugu kako bi epali odgovorne. Zar to nije savreno? Fuga e umreti od ruku onih koji su doli da je spasu. "A to je ono to edvel eli?" "On je ovek: eli da mu se dive." Ona baci pogled preko Suzaning ramena prema raspredanju i Prodavcu koji je i dalje stajao usred svega toga. "A upravo je to i dobio. Znai, srean je." "Vredan je saaljenja", ree Suzana. "Ti to isto tako dobro zna kao i ja. Pa ipak si mu podarila mo. Svoju mo. Nau mo." "Imala sam razloga da to uinim, sestro." "Dala si mu sako." "Ja sam ga napravila, to je tano. Mada je bilo trenutaka kada sam poalila to sam mu ga poklonila." Poto su joj bili pokidani miii na licu, Imakolata vie nije bila u stanju da se pretvara. Dok je govorila nije uspevala da skrije tugu koja ju je razdirala. "Trebalo je da mu ga oduzme", ree Suzana. "Poklon koji stvori zanos ne moe se pozajmiti", stade da objanjava Imakolata, "moe se samo pokloniti i to zauvek. Zar te baka nita nije nauila? Vreme je da naui neke stvari, sestro. Ja u te poduiti svemu to treba da zna." "A ta ti time dobija?" "Zaboraviu, bar na kratko, poklon koji je Romo meni dao." Ona dodirnu lice. "I smrad mukaraca." Ona zastade, a unakaeno lice joj se smrknu. "Unitie te zbog snage koju poseduje. Ljudi poput Hobarta." "Jednom sam poelela da ga ubijem", ree Suzana, prisetivi se mrnje koju je osetila. "On to zna. Zato i sanjari o tebi. Smrt sluavka." Na to prsnu u smeh. "Svi su oni ludi, sestro." "Nisu svi", odvrati Suzana. "ta da uinim kako bih te ubedila?" upita vraara. "Da te nateram da shvati na koji nain e te izdati. Kako su te ve izdali." Nije uinila nijedan korak, a ipak se udaljila od Suzane. Treperave niti svetlosti sada su promicale pored njih, dok se Fuga irila iz svog skrovita. Ali Suzana to nije primeivala. Oi su joj bile prikovane za prizor koji se ukazao kada se Imakolata sklonila u stranu. Tamo se nalazila Magdalena raskono odevena u nabore ipkaste ektoplazme: ukleta mlada. A ispod sukanja tog stvorenja poela je da se pomalja jedna jedina prilika koja okrenu lice prema Suzani. "Deriho..." Pogled mu je bio zamagljen; iako ga je uperio u Suzanu nije niim pokazao da ju je

prepoznao. "Shvata?" upita Imakolata. "Izdana." "ta ste mu to uinile?" htela je da sazna Suzana. Od Derihoa kakvog je poznavala nije ostalo ba nita. Liio je na neto ve mrtvo. Odea mu je bila u dronjcima, koa puna tekih rana koje su curile. "Ne prepoznaje te", ree vraara. "Sada ima novu enu." Magdalena isprui aku i spusti je na Derihoovu glavu, pomilovavi ga kao da je kuni ljubimac. "Dobrovoljno se prepustio zagrljaju moje sestre..." dodade Imakolata. "Ostavi ga", vrisnu Suzana na Magdalenu. Droga ju je dosta oslabila, tako da je njena samokontrola bila opasno naruena. "Ali u pitanju je ljubav", podbadala ju je i dalje Imakolata. "Uskoro e deca. Mnogo dece. Njegova udnja ne poznaje granice." Od pomisli na to kako se Deriho pari sa Magdalenom, Suzana se strese. Ponovo ga pozva po imenu. Sada on otvori usta i pokua jezikom da oblikuje neku re. Ali ne. Njegovo nepce uspelo je da stvori samo pljuvaku. "Eto vidi kako se brzo okrenuo novim zadovoljstvima?" primeti Imakolata. "im im okrene lea ponu da oru novu brazdu." U Suzani je sve jae kljuao bes, nadjaavajui odvratnost. Nije prispeo sam. Iako joj je jo bilo teko da sa na bilo ta usredsredi zbog ostataka droge u organizmu, u stomaku je ipak osetila komeanje menstruma. Imakolata je to znala. "Ne budi perverzna..." ree ona, a Suzani se uini da joj je te rei apnula na uvo iako ih je razdvajalo nekoliko jardi. "Mi smo meusobno mnogo vie sline nego razliite." Dok je govorila, Deriho podie aku sa tla i isprui je prema Suzani i ona tek tada shvati zato joj njegove oi nisu rekle da ju je prepoznao. Nije mogao da je vidi. Magdalena je oslepela svog mua, kako bi ga zadrala uza se. Ali on je znao da je ona tu: uo ju je, ispruio je aku ka njoj. "Sestro..." obrati se Imakolata Magdaleni, "... upokori svoga mua." Magdalena je smesta poslua. aka koju je malopre poloila na Derihoovu glavu se izdui, prsti se prelie preko njegovog lica, uoe mu u usta i nozdrve. Deriho je pokuao da joj se suprotstavi, ali Magdalena stade da ga vie, tako da se zateturao unatrake meu njene kune suknje. Bez ikakvog upozorenja, Suzana oseti kako se menstrum izliva iz nje i leti prem Derihoovom muitelju. To se zbilo u trenu. Na trenutak je ugledala Magdalenino lice, razvueno u vrisak, a zatim vide i kako je pogaa potok srebrne svetlosti. Utvarin vrisak se razbi u paramparad, a delii zvuka spiralno se udaljie... jecavo aljenje, ljutito zavijanje... kada ju je napad podigao u vazduh. Kao i obino, Suzanine misli malo su zaostajale za menstrumom. Pre no to je postala potpuno svesna onoga to je radila, svetlost je ve razdirala utvaru, irom otvarajui rupe u njoj. Magdalena je parirala tako da se bujica menstruma vratila Suzani u lice. Ona oseti kako joj niz vrat curi krv, ali to peckanje samo jo vie pojaa njen bes; kidala je svog neprijatelja kao da je utvara komad hartije. Imakolata nije bila pasivni gledalac, ve je i sama napala Suzanu. Tle oko Suzaninih stopala je zadrhtalo, a zatim se odiglo kao da namerava da je zatrpa, ali njeno krhko telo uspelo je da potisne zemljani zid unazad i da krene na Magdalenu sa udvostruenim besom. Iako se inilo da menstrum poseduje vlastiti ivot, to je bio samo privid. Znala je da poseduje tu mo; sada jae nego ikada. Napajao ju je bes koji je oseala, bes je takoe bio taj koji nije ostavljao mesta za milost ili izvinjenje, ona nije htela da se smiri dok ne svri sa Magdalenom. A onda se sve iznenada zavrilo. Magdalenini krici su zamrli. Dosta, naredi Suzana. Menstrum dozvoli da nekoliko pramenova pokvarene ektoplazme padne na poprskano tlo, zatim povue svetlost nazad ka svojoj gospodarici. Od napada do protivnapada, pa do coupde-grace proteklo je moda desetak sekundi.

Suzana pogleda prema Imakolati i vide da je njeno unakaeno lice posmatra s nevericom. Tresla se celim telom, od glave do pete, kao da e svakog asa da se srui. Suzana iskoristi priliku. Nije mogla znati da li bi preivela ako bi vraara nastavila da je napada, a ovo sigurno nije bio trenutak da to ispita. im se trea sestra bacila na Magdalenine ostatke i stala da zavija, Suzana podbrusi pete. Plima Fuge sada je bujala svuda oko njih tako da je blistavi vazduh prikrio njen beg. Tek kada je prevalila nekih deset jardi i vie dola je k sebi i setila se Derihoa. Nije ga videla blizu mrtve Magdalene. Nadajui se da je uspeo da se izvue sa bojnog polja, ona nastavi da tri, dok joj je ui paralo Hagino glasno naricanje. 2. Trala je bez prestanka, stalno zamiljajui da osea Devicin hladan dah na vratu. Ali samo joj se izgleda priinjavalo kako je neko goni, jer je nesmetano pretrala vie od milje uz padinu doline, a zatim se prebacila preko prevoja brda i nastavila da tri dok svetlost nadolazeeg Tkanja nije postala nejasna. Fuga e je uskoro stii, i ona ju je morala doekati spremna. Ali prvo je valjalo doi do daha. Mrak joj je izvesno vreme iao na ruku. Zastala je i trudila se da previe ne razmilja o onome to je upravo uinila. Ipak ju je ispunilo neko divlje ushienje. Ubila je Magdalenu; unitila je jednu od Tri: nije to bio maiji kaalj. Zar je mo koju je posedovala oduvek bila tako opasna?; zar je sazrevala bez njenog znanja, sticala mudrost, postajala smrtonosna? Zbog neeg se setila Mimine knjige koja je verovatno jo bila kod Hobarta. Vie no ikada ponadala se da bi joj mogla otkriti neto o tome ko je i kako to da iskoristi. Mora ponovo doi do nje, ak i po cenu da se jo jednom suprotstavi Hobartu. im je uoila ovu misao, ula je kako je neko doziva, to jest kako neko nejasno doziva njeno ime. Pogledala je u pravcu iz koga je dolazio glas, i tamo, na udaljenosti od nekoliko jardi, ugledala Derihoa. On je stvarno pobegao iz Magdaleninog zagrljaja, mada mu je sestra dobro izbrazdala lice svojim eterinim prstima. Njegovo izmueno telo jedva se dralo uspravno, tako da su ga, dok je po drugi put izgovarao Suzanino ime i pokuavao da isprui ruke prema njoj, noge izdale i on licem tresnu o tle. Istog asa nala se na kolenima pored njega, i stala da ga okree na lea. Bio je lak kao pero. Sestre su iz njega iscedile sve to su mogle osim iskre razuma koji ga je nagnao da posrui krene za njom. Mogle su da mu izmu krv; seme i miie. Ali ne i ljubav koju je oseao prema njoj. Ona ga povue u naruje. Glava mu se ljuljala na njenim prstima. Disao je ubrzano i povrno, a hladno telo mu se neprestano trzalo. Milovala ga je po glavi; sve slabija okolna svetlost poigravala je oko njenih prstiju. Nije mu bilo dovoljno samo da ga ljuljuka, odvojio se od nje nekoliko ina kako bi mogao da joj dodirne lice. Vene na vratu su zatreperile kada je pokuao da progovori. Ona ga uutka, kazavi mu da e kasnije biti vremena za priu. Ali on jedva primetno odmahnu glavom; drei ga u naruju i sama je osetila da mu je kraj blizu. Nije se pretvarala da to ne vidi i nije ga teila. Dolo je vreme da umre, i on je traio njeno naruje da u njemu ispuni tu dunost. "Oh moj slatki..." ree ona, dok joj je grudi razdirao bol. "... slatki ovee..." Ponovo je pokuao neto da kae, ali jezik ga je opet izneverio. Iz grla mu dopree samo neki meki zvuci bez ikakvog smisla. Ona se sagnu blie njemu. Vie se nije opirao njenom zagrljaju, ve ju je uhvatio za rame i privukao se jo blie u elji da joj neto kae. Uspela je da razabere ta joj govori, mada su mu rei bile tek neto glasnije od uzdaha. "Ne plaim se", ree on, otposlavi poslednje rei na poslednjem dahu koji se spustio na njen obraz poput poljupca. Ruka mu zatim izgubi i ono malo snage i skliznu s njenog ramena, oi mu se sklopie i on je napusti. Pohodila ju je jedna gorka misao: njegove poslednje rei bile su i preklinjanje i tvrdnja.

Jedino je Derihou ispriala kako je u skladitu menstrum povratio Kala iz nesvesti. Da li je tim svojim ne plaim se hteo da kae: pusti me da umrem?; ne bih ti bio zahvalan da me spase? ta god da je hteo rei, ona to nikada nee saznati. Neno ga je poloila na zemlju. Jednom joj je izjavio ljubav reima koje su se suprotstavile svom stanju i postale svetlost. Da li su postojale i takve, njemu poznate, to su proricale smrt, ili je ve bio na putu ka oblasti u koju je Mimi otila, prekinuvi svaku vezu sa svetom u kome je Suzana i dalje boravila? Izgleda da su stvari, ipak, tako stajale. Mada je posmatrala to telo dok je oi nisu zabolele, ono nije pustilo ni glaska od sebe. Prepustio ga je zemlji, a sa njim i nju. 11. KAL, PUTOVANJE NA SEVER 1. Kalovo putovanje na sever potrajalo je celu no, ali on nije bio umoran. Moda mu je pojedeno voe odravalo ula tako neprirodno izotrena; ili to, ili ga je novopronaeni cilj gonio napred. Zauzdao je svoje analitike sposobnosti, nagonski birajui kojim e putem da krene. Da li se on to sada ravnao prema istom onom ulu koje poseduju golubovi? ulu-sna, van dohvata intelekta ili razuma: prema nagonu za vraanjem kui? Tako se oseao. Kao da je postao ptica, koja se ne orijentie prema zvezdama (zaklonili su ih oblaci), niti prema magnetnim polovima, ve udovoljava jednostavnoj potrebi da stigne kui; da se vrati u vonjak, u kome je stajao okruen blagonaklonim licima i recitovao stihove Ludog Munija. Dok je vozio, pokuavao je da se priseti slinih odlomaka, novih odlomaka za naredno recitovanje. Poee da me se vraaju kratke rime iz detinjstva, udni stihovi koje je nauio vie zbog njihove melodinosti nego zbog znaenja. "Gola nebesa dolaze i odlaze, Izbacuju mora i rose ruu, Zaogru se kaputima vetra i kie, A onda ih jednostavno ponovo skidaju." Ni sada nije nita bolje shvatao znaenje pojedinih stihova nego u detinjstvu, ali navirali su mu na usne osveeni, sigurni u svoj ritam i rimu. Pojedini su imali gorku aoku: "Poast porodica Nije uroena boljka Ve stopala koja idu tragom stopala koje im je predhodilo." Ostalo su bili odlomci iz pesama to ih je ili zaboravio ili ih nikada nije u celosti nauio. Naroito mu se jedan stalno vraao. "Kako samo volim belo-crne konje! Najvie od svih, belo-crne konje!" Pretpostavljao je da su to zavrni stihovi neega, ali ega - to nije mogao da se seti. Bilo je jo mnogo odlomaka. Stalno je iznova recitovao te stihove, trudei se da ih to bolje izgovori, stalno pronalazei razloge da jedan stih vie istakne, a drugom izmeni ritam. Iz potiljka se nije ulo nikakvo aputanje; pesnik je utao. Ili su moda on i Ludi Muni konano progovorili jednim glasom? 2.

Otprilike u dva i trideset ujutro preao je granicu kotske i nastavio da vozi prema severu; predeo je postajao sve brdovitiji i nenaseljeniji. Ogladneo je, u miiima je oseao bol posle toliko sati neprekidne vonje, ali nita manje od Armagedona sada nije moglo da ga natera da uspori ili stane. Sa svakom miljom bio je sve blie Zemlji iz bajke u kojoj ga je ekao suvie dugo odlagani ivot koji je trebalo proiveti. 12. ODLUKA 1. Suzana je ostala da sedi pored Derihoovog tela veoma dugo, razmiljala je, mada je sve vreme pokuavala da ni na ta ne misli. U podnoju brda raspredanje je jo trajalo; plima Fuge joj se pribliavala. Ali ona nije bila u stanju da se suoi sa njenom lepotom, ne u ovom trenutku. Kada su joj se niti pribliile na pedeset jardi, ona se pred njima povukla, ostavivi Derihoovo telo. Zora je poela da rudi i osvetljava oblake iznad njene glave. Odluila je da se popne jo vie kako bi imala dobar pogled kada svane. to se vie pela postajalo je sve vetrovitije; duvao je neprijatan vetar sa severa. Ali drhtanje joj se isplatilo, jer se sa ispupenja na kome je sada stajala pruao divan vidik; to se vie razdanjivalo bilo je jasnije zato je edvel izabrao ovu dolinu i koliko je mudro postupio. Sa svih strana bila je okruena strmim brdima na ijim padinama nije bilo ni jedne jedine kue, ma kako skromna bila. Jedini znak prisustva ljudi bio je primitivni put koji je konvoj sledio da bi stigao ovamo i koji je najverovatnije vie bio korien tokom poslednja dvadeset etiri sata nego sve vreme dosadanjeg postojanja. Na tom je putu, kada je zora svetlou okupala brda, ugledala kola. Puzila su jedno vreme du prevoja brda, a onda se zaustavila. Voza, koji je sa mesta na kome se Suzana nalazila izgledao minijaturan, izaao je iz kola i stao da osmatra dolinu. Fuga kao da je bila nevidljiva za takve usputne svedoke, jer voza se gotovo istog asa vratio u kola, verovatno shvativi da je negde pogreno skenuo. Meutim, nije krenuo dalje, kao to je ona oekivala da e uiniti. Umesto toga, siao je sa puta i parkirao se malo dalje meu bunjem borovnice. Zatim je ponovo iziao i krenuo u njenom pravcu, sledei krivudavi puteljak du padine brda posute kamenim gromadama. A onda joj se uinilo da ga je prepoznala; u njoj se probudila nada da je oi nisu prevarile i da joj se to odista pribliavao Kal. Da li ju je video? Izgleda da nije, jer upravo je poeo da se sputa. Ona pretra krai deo puta kako bi smanjila razdaljinu meu njima, a onda se pope na jednu stenu i stade da mae rukama. Prolo je nekoliko minuta dok je nije primetio, a i onda je sasvim sluajno pogledao u njenom pravcu. Zastao je i akom zaklonio oi. Zatim je promenio pravac kretanja i stao krivudavo da se vraa uz padinu prema njoj, i da! bio je to Kal. Ni tada se jo nije usudila da poveruje kako je to odista on, sve dok joj do uiju nije doprlo njegovo teko disanje i kripanje peta po oroenoj travi. Poslednjih nekoliko jardi preao je vie spotiui se nego trei, a onda se iznenada naao pred njom i ona mu se bacila u naruje, privukavi ga k sebi. Ovaj put je ona bila ta koja je rekla: "Volim te", i odgovorila na njegov osmeh bujicom poljubaca. 2. Izmenjali su to su bre mogli najvanije novosti, ostavivi ostatak za kasnije. "edvel vie ne eli da proda Fugu", ree Suzana. "eli da je poseduje." "I da zauvek igra Proroka?" upita Kal. "Sumnjam. Kada sve bude pod njegovom kontrolom prestae da se pretvara." "Znai moraemo da ga spreimo da stekne kontrolu", ree Kal. "Moraemo da ga demaskiramo." "Ili jednostavno da ga ubijemo", dodade ona. On klimnu. "Ne gubimo vreme", dodade on. Ustadoe i zagledae se u svet koji je zauzeo celu dolinu pod njima. Raspredanje jo nije bilo zavreno; vlakna svetlosti puzala su koz travu, ostavljajui za sobom floru i faunu.

S druge strane dodirita Kraljevstva i Utkanog sveta sijala je obeana zemlja. Kao da je Fuga iz sna prenela vlastito godinje doba, a to godinje doba bilo je veno prolee. U svetlucavom drveu, na poljima i rekama, pojavila se neka svetlost koja nije dopirala sa neba, ve je bila sumorna, iako se prolamala iz svakog pupoljka i iz svake kapi. Danas je ak i najdrevniji kamen bio ponovo stvoren. Nalik na pesme koje je Kal pokuao da odrecituje za vreme vonje. Stare rei, nova magija. "eka na nas", ree on. Zajedno krenue niz brdo. Osmi deo POVRATAK "Spremalo si se da mi kae neto, dete - ali si odustalo pre nego to si i poelo." Vilijem Kongrejv, Stari neenja 1. STRATEGIJA Tri glavna bataljona sainjavala su edvelovu vojsku spasa. Prvi, i najvei, sainjavali su Prorokovi sledbenici, preobraenici iji ar je porastao do razmera fanatizma, i ija odanost njemu i njegovom obeanju da dolazi novo doba nije imala granica. Upozorio ih je da e doi do prolivanja krvi, i doi e, a veliki deo te krvi bie njihova. Ali bili su spremni na takvu rtvu; najneobuzdanuju skupinu meu njima sainjavali su uglavnom JeMeei; lanovi te Porodice imali su najusijanije glave i sada su ih svrbeli prsti da polome nekom kosti. Taj njihov entuzijazam edvel je ve koristio - premda potajno - kada bi pojedini pripadnici njegove pastve izrazili sumnju u ono to je propovedao, i bio je spreman ponovo da ga iskoristi ako primeti makar i najmanji znak smekavanja u njihovim redovima. Uinie, razume se, sve to je u njegovoj moi da Fugu pokori reitou, ali nije mnogo nade polagao u uspeh. Sledbenike je krajnje lako nasamario: ivot u Kraljevstvu ih je toliko navikao na poluistine da su bili spremni da poveruju u svaku izmiljotinu koja je valjano reklamirana. Ali Vidovnjake koji su ostali u Fugi nee moi tako lako da obmane. Tada e u igru biti uvedeni policijske batine i pitolji. Drugi deo njegove vojske sainjavali su Hobartovi saveznici, izabrani lanovi Voda koji je Hobart marljivo pripremao za revoluciju do koje nije dolo. edvel ih je upoznao sa zadovoljstvima iz svog sakoa i svi do jednog pronali su u njegovim naborima po neto za ta je vredelo prodati duu. Sada su oni sainjavali njegovu Elitu; bili su spremni i ivot da daju za njega ako bude potrebno. Trei i poslednji bataljon bio je manje vidljiv od ostala dva, ali zbog toga ne i manje moan. Vojnici tog bataljona bili su zbogomii, Magdalenini sinovi i keri: neobuzdana rulja kojoj se nije znalo broja i iji su lanovi obino izdaleka podseali na svoje roditelje, a raspon osobina koje su ih krasile kretao se od prefinjenog ludaka do besomunog goropadnika. edvel se postarao da ih sestre dobro sakriju, jer oni su u krajnjoj liniji predstavljali dokaz izopaenosti s kakvom Prorok nije trebalo da ima nikakve veze; ekali su, spremni da jurnu ako se u toku pohoda ukae potreba za uasima koje su oni donosili. Isplanirao je invaziju sa Napoleonovom precizniu. Prva faza, koja je otpoela jedan sat pre svanua, sastojala se u tome da stigne do Kaprine kue i da se tamo suprotstavi Veu Porodica pre no to im se ukae prilika da razmotre situaciju. Stigli su u trijumfalnom maru, Prorokovim kolima, za zatamnjenim staklima koja su od oiju znatieljnika skrivala putnike i kretala se na elu konvoja od desetak vozila. edvel je sa Imakolatom pored sebe sedeo u stranjem delu kola. Dok su se vozili izrazio joj je sauee zbog

Magdalenine smrti. "Veoma sam potresen..." ree on tiho, "... izgubili smo monog saveznika." Imakolata nita ne odvrati. edvel izvadi izguvano paklo cigareta iz depa na sakou i pripali jednu. Ta cigareta i lakom nain na koji je puio, kao da e mu je neko svakog asa oduzeti, potpuno su odudarali od maske iza koje se skrivao. "Mislim da smo oboje svesni koliko su se stvari njenom smru izmenile", ree on, bezbojnim glasom. "Kako izmenile?" upita ona. Uivao je u teskobi koja se jasno oitavala na njenom licu. "Ranjiva si", podseti je on. "Vie no ikada. To me brine." "Nita mi se nee dogoditi", ostade ona uporna. "Oh, ali moglo bi", ree on neno. "Ne znamo na kakav otpor emo naii. "Moda bi bilo mudro da se sasvim povue iz Fuge." "Ne! elim da ih vidim kako gore." "Razumljivo", odvrati edvel. "Ali bie im meta. A ako izgubimo, gubimo pristup i do Magdalenine dece." Imakolata popreko pogleda edvela. "Znai, o tome je re? eli zbogomie?" "Pa... smatram da postoji izvesna taktina..." "Tvoji su", prekide ga ona. "Uzmi ih, tvoji su. Poklanjam ti ih. Ne elim da me podsea na njih. Prezirala sam njene sklonosti." "Zahvaljujem", ree on. "Nek'ti je sa sreom. Samo mi dozvoli da posmatram vatru, to je sve to traim." "Oh, svakako. Razume se." "I elim da pronaete onu enu. Suzanu. elim da je pronaete i predate mi je.' "Tvoja je", pristade edvel kao da nita nije bilo jednostavnije od toga. "Samo jo neto. Deca. Postoji li neka odreena re koju treba da upotrebim kako bih uspeo da ih dozovem?" "Postoji." On povue dim. "Bilo bi dobro da je znam", primeti on. "Poto su sada moji." "Jednostavno izgovori imena koja im je nadenula. To e ih razulariti." "A kako se zovu?" upita on, posegavi u dep za nalivperom. Ona poe da ih navodi, a on da ih zapisuje na poleini kutije cigareta kako ih ne bi zaboravio. Zakljuivi posao, nastavili su da se voze u tiini. 2. DRUINA ZA SAHRANU Prva Suzanina i Kalova dunost bila je da pronau Derihoovo telo i na to su utroili punih pola sata. Predeo iz Fuge ve je odavno uspeo da naseli okolinu i mesto gde ga je ostavila, tako da je bila puka srea da su ga nali. Posluila ih je srea, a pripomogli su i deji glasovi; jer Deriho nije ostao bez drutva. Dve ene i jedno estoro njihove dece, od dve do otprilike sedam godina, stajalo je (i igralo se) oko lea. "Ko je on?" upravo se raspitivala jedna od ena kada su se pribliili. "Bio", ispravi je jedno dete. "Bio." Kal postavi neizbeno i delikatno pitanje. "ta se ovde radi sa leevima? Hou da kaem... kuda da ga odnesemo?" ena se isceri, pokazavi mu vilicu gotovo bez ijednog zuba. "Ostavite ga ovde", ree ona. "Njemu je svejedno, je li tako. Pokopajte ga." Ona s puno ljubavi pogleda svog najmanjeg deaka, nagog i prljavog, s kosom punom lia. "ta ti misli?" upita ga. On izvadi palac iz usta i povika. "Pokopajte ga!" a taj napev smesta prihvatie i ostala deca. "Pokopajte ga! Pokopajte ga! vikala su, a jedno od njih istog asa pade na kolena i poe da kopa poput meanca koji trai kost. "Mora da postoje neke formalnosti", primeti Kal.

"Ti si znai Kukavica?" raspitivala se jedna od majki. "Jesam." "A on?" upre prst u Derihoa. "Nije", odgovori Suzana. "Bio je Babu; i pravi prijatelj." Sada su se ve sva deca prihvatila kopanja, smejui se i gaajui se zemljom dok su radila. "ini mi se da je spremno doekao smrt", obrati se ena Suzani. "Sudei po njegovom izgledu." Ona promrmlja: "Jeste." "Onda treba da ga spustite u zemlju i svrite s tim", glasio je odgovor. "To su samo kosti." Kal se tre, ali Suzanu dirnue ove enine rei. "Znam", ree. "Stvarno znam." "Deca e vam pomoi da iskopate raku. Vole da kopaju." "Je li to u redu?" upita Kal. "Jeste", odvrati Suzana sa iznenadnom sigurnou. "Da, u redu je", pa se i ona i Kal spustie na kolena pored dece i poee da kopaju. To ba nije bilo lako. Zemlja je bila teka i vlana; oboje su se ubrzo ublatnjavili. Ali znoj koji se cedio s njih i injenica da su se uhvatili ukotac sa glibom ispod koga e ostaviti Derihovo telo, pretvorila je posao u neto zdravo i pruila im udno zadovoljstvo. Kopanje je dosta dugo potrajalo, a za to vreme ene su ih psmatrale, nadgledale decu i delile lulu ljutog duvana. Dok su radili Kal je razmiljao o tome koliko su ve puta Fuga i njeni itelji izneverili njegova iekivanja. Evo ga sada ovde na kolenima kako kopa grob sa gomilom dece: a snovi o boravku u Fugi nisu ga na to pripremili. Ali ovo je na neki svoj nain bilo stvarnije nego to se ikada smeo ponadati da e biti - prljavtina pod noktima i balavo dete pored njega koje, sreno i zadovoljno jede crva. Nije bio nikakav san, ve buenje. Kada je raka bila dovoljno duboka da se Deriho pristojno u njoj sakrije, prihvatie se da ga prenesu. Kal vie nije mogao da podnese prisustvo dece. im su priskoili da im pomognu pri podizanju lea, naredio im je da se sklone. "Dopustite im da vam pomognu", ukori ga ena. "Ba se dobro zabavljaju." Kal podie pogled prema deci koja su se za vreme kopanja pretvorila u ljude od blata. Jasno se videlo da ude da uestvuju u noenju lea, svi osim onog koji je jeo crva i koji je i dalje sedeo na ivici groba, klatei nogama. "To nije posao za decu", ree Kal. Poraavala ga je ravnodunost majki prema morbidnosti njihovih potomaka. "Ma nemojte?" primeti jedna od ena, punei lulu po ko zna koji ve put. "Zar vi znate neto vie o tome od njih?" On se smrknuto zagleda u nju. "Hajde", stade ona da ga izaziva. "Recite im ta vi to znate." "Nita", priznade on nevoljno. "ega se onda plaite?" neno ga upita. "Ako se niega ne treba plaiti, zato im onda ne biste dozvolili da se igraju?" "Moda je u pravu, Kale", ree Suzana, spustivi aku preko njegove. "Mislim da bi se to i njemu dopalo", dodade. "Nije voleo ozbiljnost." Kal nije bio ubeen u ispravnost ovakve odluke, ali nije bilo vreme za prepiranje. Slegao je ramenima, a deca svojim ruicama dohvatie Derihoovo telo u elji da ga podignu i poloe u grob. U stvari, uinili su to krajnje neno, bez imalo formalnosti ili uvebanosti. Jedna od devojica dlanom je oistila prljavtinu s lica mrtvaca, pokretom lakim kao pero, a njeni braa i sestre ispravili su mu udove kada se naao u krevetu od zemlje. Zatim su se bez rei povukli, otavivi Suzanu da spusti poljubac na Derihoove usne. Tek tada, na samom kraju, za trenutak je zajecala. Kal dohvati aku zemlje i baci je u grob. Deca to shvatie kao znak i stadoe da pokrivaju telo. Obavila su to u tiini. ak su i majke prile grobu i bacile po aku zemlje, kao poslednji pozdrav ovom momku koji je za njih bio samo predmet rasprave. Kal se setio Brendanove sahrane, kovega koji je nestao iza izbledele zavese dok je jedan

bledunjav mladi svetenik pevao otrcanu himnu. Nema sumnje da je ovo bio bolji svretak, a deji osmesi su na svoj nain bili prigodniji od molitvi i uobiajenih primedbi. Kada je sve bilo gotovo, Suzana je ponovo smogla snage da progovori, zahvalila se i kopaima groba i njihovim majkama. "Posle sveg tog kpanja", primeti najstarija devojica, "nadam se da e izrasti." "Hoe", odvrati njena majka, bez imalo obzirnosti. "Uvek izrastu." Posle ove neprimerene primedbe, Kal i Suzana odoe svojim putem, u pravcu Kaprine kue. Gde e se, da su to samo tada mogli znati, muve uskoro gostiti. 3. ISPREGNUTI KONJ 1. Noris, hamburgerski milijarder, odavno je zaboravio vreme kada su se prema njemu ophodili kao prema oveku. edvel ga je koristio u druge svrhe. U poetku, razume se, za vreme prvog bu enja Tkanja, sluio mu je kao konj. Zatim, kada su se ovek i konj vratili u Kraljevstvo, a edvel zaogrnuo plat Proroka, konj je postao klupica, kua hrane i luda, rtva koja je podnosila svaki Prodavev poniavajui ef. Noris je sve to trpeo bez roptanja. Dokle god je bio rob zanosa edvelovog sakoa, bio je mrtav kao linost. Ali noas se edvel umorio od tog stvorenja. Svuda oko sebe video je nove vazale, tako da mu je dosadilo da kinji negdanjeg plutokratu. Pre no to je otpoelo raspredanje predao je Norisa na milost i nemilost svojoj Eliti, da njima bude sluga. Ali ni to nije bilo nita spram sledee pakosti koju mu je priredio: povukao je iluziju pomou koje je zadobio Norisovu naklonost. Noris nije bio glup ovek. Kada se otreznio i video da je sav u modricama, od glave do pete, doiveo je ok, ali brzo ga je prebrodio i sklopio u celinu delie onoga to se u poslednje vreme dogaalo. Nije mogao znati koliko je vremena prolo od kada je naseo na edvelov trik (kod kue u Teksasu proglaen je mrtvim i njegova se ena ve preudala za njegovog brata), a i samo neodreeno seao se svih neugodnosti i pogrda kojima je bio izloen tokom ovog razdoblja svojevoljnog potinjavanja. Ali u neto je bio sasvim siguran. Prvo, da ga je edvel naterao da se spusti ovako nisko, i drugo, da e mu edvel to platiti. Prvo je morao da umakne svojim novim gospodarima, to je sasvim lako izveo za vreme raspredanja. Nisu ak ni primetili da se iskrao. Ono to je potom morao uiniti bilo je da pronae Prodavca, a to e najbolje uraditi, razmiljao je on, uz pomo policijskih snaga ove neobine zemlje, kakve god one bile. S tim na umu priao je prvoj skupini Vidovnjaka na koju je naiao i zatraio da ga odvedu do nekog na vlasti. Meutim, njegov zahtev na njih nije ostavio nikakav utisak, ve je samo pobudio sumnju. Nazvali su ga Kukavicom, na ta je on prigovorio, a zatim ga optuili da je uljez. Jedna ena ak je napomenula da je moda pijun i da ga to pre treba predati nekom nadlenom; Noris ju je tada podsetio da on upravo to od njih i trai od samog poetka. I tako su ga poveli. 2. Neto kasnije, edvelov otputeni konj doveden je u Kaprinu kuu, u kojoj je u tom trenutku vladao prilian mete. Prorok je u nju stigao pre pola sata, zavrivi tako svoj trijumfalni pohod, ali venici su odbili da ga puste na sveto tle pre no to razmotre da li se to kosi s njihovim moralom ili ne. Prorok je izjavio da je voljan da prihvati njihov metafiziki oprez (nije li on konano bio Kaprin portpalor?, predodreen da shvati delikatnost svega ovoga), i da e ostati skriven iza zatamnjenih stakala automobila dok lanovi vea ne razmotre stvar. Mnogi su doli da vide Proroka, a privukla su ih i kola. Zavladalo je neko nevino uzbuenje. Glasnici su prenosili poruke izmeu onih u Kui i predvodnika konvoja koji je ekao na pragu, dok konano nije bilo objavljeno da e Proroku biti dozvoljeno da ue u Kaprinu kuu, s tim da se pojavi bos i sam. Prorok se s tim oigledno sloio, jer su se vrata kola otvorila posle svega nekoliko minuta poto je ovo objavljeno, i iz njih je iziao ovaj veliki ovek, bosih nogu, i uputio se ka

pragu. Gomila je nagrnula napred da bi ga bolje videla - tog Spasioca koji ih je doveo na bezbedno mesto. Noris, koji se nalazio blie kraju gomile, tek je na trenutak ugledao ovu priliku. ovekovo lice nije video. Ali sasvim je dobro uoio sako i istog ga je asa prepoznao. Bio je to isti onaj kaput kojim je Prodavac njega prevario. Nikada nee zaboraviti to svetlucavo tkanje. Bio je to edvelov sako. Iz toga je sledilo da je onaj koji ga je nosio bio edvel. Pogled na taj sako podsetio ga je na ponienja kroz koja je proao dok je bio u edvelovim rukama. Setio se udaraca i psovki; setio se prezira. Ponesen iznenadnim besom, on se istrgnu iz ruku oveka pored sebe i stade da se probija kroz gomilu posmatraa prema vratima Kaprine kue. Kada se naao u prvim redovima, na trenutak je ugledao sako i oveka u njemu upravo kada je ulazio u kuu. Poao je za njim, ali mu je straar na vratima prepreio put. Bio je odgurnut naglavake, a gomila je stala da se smeje i pljeska njegovom udnom ponaanju; ba su bili idioti. "Poznajem ga!" povika on, kada edvel nestade s vidika. "Poznajem ga!" Ustao je i potrao po drugi put prema vratima, izmakavi se u poslednjem trenutku. Straar je zagrizao mamac i pojurio za njim kroz gomilu. ivot koji je proveo kao sluga, nauio je Norisa poneto o strategiji; izbegao je straara i bacio se prema nebranjenim vratima, preletevi preko praga pre no to je njegov gonilac uspeo da ga obori. "edvele!" povika on. U odaji Kaprine kue Prorok se ukoi usred jedne otrcane primedbe. Izgovarao je rei izmirenja, razumevanja, ali ak ni najzaslepljenijem meu prisutnima nije mogao da promakne trpeptaj besa u oima ovog oveka koji im je nudio mir, kada je zauo to ime. "edvele!" On se okrenu prema vratima. Iza lea je uo predstavnike vea kako apatom razmenjuju primedbe. Onda je dolo do neke pometnje u prolazu koji je vodio do ove odaje, vrata su se irom otvorila i na njima se ukazao Noris, uzvikujui njegovo ime. Konj ustuknu kada ugleda Proroka. edvel primeti da se pokolebao. Noris nije oekivao da vidi ovo njegovo lice. Moda bi jo mogao da se izvue. "edvel?" obrati se on Norisu. "Bojim se da ne znam nikog pod tim imenom." Zatim se okrenu predstavnicima vea. "Poznajete li ovog gospodina?" upita on. Posmatrali su ga jasno izraavajui sumnju, a to je naroito vailo za starca koji se nalazio u sreditu skupine, i koji nije skidao zlokoban pogled sa Proroka jo od trenutka kada je edvel stupio u ovu upu. A sada je to zrnce sumnje prelo i na druge, prokletstvo. "Sako..." promuca Noris. "Ko je ovaj ovek?" upita Prorok. "Hoe li ga neko, molim vas, izvesti odavde?" Pokuao je da sve izokrene na alu. "ini mi se da ba nije pri zdravoj pameti." Niko se nije pokrenuo; niko osim konja. Noris krenu ka Proroku viui. "Znam ta si mi uinio!" govorio je. "Nemoj misliti da ne znam. Za sve e mi platiti, edvele. Ili ko god, do avola, da si." Na ulaznim vratima dolo je do nove pometnje; edvel podie pogled i vide dvojicu Hobartovih najboljih ljudi kako obaraju straara i hitaju mu u pomo. On zausti da im kae kako je u stanju sam da izie na kraj sa situacijom, ali pre no to mu rei potekoe sa usana Noris se, lica iskrivljenog od besa, baci na svog neprijatelja. Prorokova Elita dobila je izriita nareenja kako da postupi u takvoj situaciji. Niko, ba niko, nije smeo da spusti ruku na njihovog voljenog vou. Ne oklevajui ni trenutka, ona dvojica izvukoe pitolje i na licu mesta ubie Norisa. Pao je licem na pod ispred edvelovih nogu, dok mu je krv iktala iz rane u svetlim mlazevima. "Blagi boe", procedi edvel kroz stisnute zube. Odjeci pucnjave due su zamirali nego to je Noris umirao. Kao da zidovi nisu mogli da poveruju u taj zvuk, odbijali su ga, napred nazad, napred nazad, dok se nisu ipak uverili da je prekraj poinjen. Gomila koja se okupila napolju, potpuno je utihnula; utala je i skupina iza njega. Oseao je na sebi njihove optuujue poglede.

"To je bilo glupo", mrmljajui ree ubicama. A onda se, rairivi ruke, okrenu predstavnicima vea. "Izvinjavam se zbog ovog nesrenog..." "Ovde niste dobro doli", ree jedan od njih. "Uneli ste smrt u Kaprinu kuu." "Posredi je nesporazum", odvrati on blago. "Nije." "Zahtevam da me sasluate." Ponovo isto: "Ne." edvel im se bledunjavo nasmei. "Smatrate da ste mudri", poe on. "Verujte mi, ako je to tano, onda ete sasluati ono to imam da vam kaem. Nisam ovamo doao sam. Sa mnom je puno ljudi... vaih ljudi. Vidovnjaka. Oni me vole. Zato to elim da vidim Fugu kako napreduje, to je ujedno i njihova elja. Evo... spreman sam da vam dozvolim da uestvujete u mojoj viziji, i u pobedi koja e uslediti, ako to elite. Ali verujte mi, oslobodiu Fugu uz vau podrku ili bez nje. Jesam li bio jasan?" "Gubi se odavde", ree starac koji ga je sve vreme posmatrao. "Budi oprezan, Mesimerisu", proaputa jedan od prisutnih. "Vi izgleda ne shvatate", ree edvel. "Donosim vam slobodu." "Ti nisi Vidovnjak", odvrati Mesimeris. "Ti si Kukavica." "Pa ta ako sam?" "Na prevaru si dospeo ovamo. Nisi u stanju da uje Kaprin glas." "Oh, ujem ja glasove", odgovori edvel. "ujem glasne i jasne glasove. Govore mi da Fuga nije u stanju da se brani. Da su njene voe provele suvie vremena skrivajui se. Da su slabi i zaplaeni." Posmatrao je lica pred sobom, i primetio, morao je priznati, vrlo malo od one slabosti i straha o kojima je govorio: ta lica su izraavala samo ravnodunost na koju nije smeo da gubi vreme. On se okrenu prema ljudima koji su ubili Norisa. "Izgleda da nemamo izbora", ree on. Odlino su razumeli znak. Povukoe se. edvel se ponovo okrenu prema lanovima vea. "elimo da ode odavde", ponovo poe Mesimeris. "Je li to vaa poslednja re?" "Jeste", odvrati neko drugi. edvel klimnu. Prolazile su sekunde tokom kojih se ni na jednoj strani ne pomeri ni mii. A onda se ulazna vrata ponovo otvorie, i ljudi sa pitoljima se vratie. Sa sobom s doveli jo etvoricu iz Elite, tako da su sada sainjavali estolanu etu za streljanje. "Poslednji put traim od vas", ree edvel, kada se eta postroji i levo i desno od njega, "ne opirite mi se." Pre bi se moglo rei da su ga lanovi vea gledali s nevericom nego sa strahom. Ceo ivot proveli su u ovom svetu uda, ali sada su se suoili sa bahatou koja je konano uspela da ih zgrane. ak ni kada su ljudi sa pitoljima podigli oruja oni se nisu pokrenuli, nisu se pobunili. Samo je Mesimeris uptao: "Ko je edvel?" "Prodavac koga sam nekada poznavao", odvrati ovek u lepom sakou. "Ali on je mrtav, nema ga vie." "Nije tano", ree Mesimeris. "Ti si edvel." "Zovite me kako vam drago", ree Prorok. "Ali pognite glave preda mnom. Pognite glave i sve e vam biti oproteno." Niko se nije pomerio. edvel se okrenu ka naoruanom oveku sa svoje leve strane i uze mu pitolj iz ruke. Zatim ga uperi Mesimerisu u srce. Njih dvojicu nije delilo vie od etiri jarda; ni slepac ne bi promaio sa te razdaljine. "Ponavljam: pognite glave." Konano je nekolicina shvatila da je situacija ozbiljna i pokorila se njegovom zahtevu. Me utim, veina je samo zurila, ne mirei se s njegovim zahtevom zbog ponosa, gluposti ili iste

neverice. edvel je znao da je to krizni trenutak za njega. Ili e povui okida i time sebi kupiti svet, ili e napustiti sobu za prodaju i nee se osvrtati. U tom se trenutku setio kako je stajao na vrhu brda i posmatrao Fugu pod svojim nogama. To seanje je odnelo prevagu. Ubio je oveka. Metak je pogodio Mesimerisa u grudi, ali iz rane nije potekla krv; niti je on pao. edvel je ponovo opalio, a onda i trei put za svaki sluaj. Svaki metak pogodio je cilj, ali ovek nikako nije hteo da padne. Prodavac je osetio kako drhtaj panike obuzima estoricu naoruanih ljudi koji su stajali oko njega. I njima je na usnama bilo isto pitanje kao i njemu: zato starac odbija da umre? On opali po etvrti put. Kada ju je metak pogodio, rtva zakorai prema svom, nazovimo ga, delatu, podigavi pri tom ruku, kao da namerava da istrgne edvelu iz ruke oruje koje se puilo. Taj je pokret bio dovoljan da jedan od estorice izgubi samokontrolu. Uz prodoran vrisak poeo je da puca u skupinu. Njegova histerija istog asa prela je i na ostale. Odjednom su svi pucali, praznei pitolje u elji da sklope optuujue oi ispred sebe. Posle nekoliko trenutaka odaja je bila ispunjena dimom i bukom. Kroz sve to, edvel je ugledao oveka koga je prvog pogodio kako zavrava pozdravom pokret koji je zapoeo. A onda Mesimeris pade, mrtav, licem prema podu. Njegov pad nije utiao pucnjavu; pitolji nastavie da bljuju vatru. Nekoliko lanova Vea palo je na kolena, pognutih glava, upravo onako kako je edvel zahtevao od njih, a ostali su potraili spas po uglovima odaje. Ali veina je jednostavno oborena tamo gde se zatekla. A onda, isto onako iznenada kao to je zapoela, pucnjava je prestala. edvel je odbacio pitolj - i mada nije bio ljubitelj klanica - primorao sebe da pree pogledom preko krvavog prizora. Dobro je znao da onaj ko tei da postane bog nikada ni od ega ne sme da odvrati pogled. Voljno neznanje predstavljalo je poslednje utoite oveanstva, a to je bilo stanje koje e on uskoro nadmaiti. Kada je prouio prizor, zakljuio je i da nije tako nepodnoljiv. Bio je u stanju da zadri pogled na gomili leeva i da ih vidi kao prazne vree to su oni u stvari i bili. Ali kada se okrenuo prema vratima, neto ga ipak natera da se acne. Nije po sredi bio prizor, ve seanje: seanje na Mesimerisov poslednji in. Njegovo kretanje napred, podignuta aka. Tek je sada shvatio ta je taj pokret znaio. ovek je traio da mu se plati. Koliko god se trudio da pronae, neko drugo objanjenje, edvelu to ipak ne poe za rukom. On, negdanji prodavac, konano je postao kupac; Mesimeris je pred smrt eleo da ga podseti na to. Morae da pokrene vojsku, pokori opoziciju i obezbedi prilaz Vrtlogu to je bre mogue. Kada jednom bude uklonio veo oblaka postae bog. A bogovi su bili izvan domaaja poverilaca, bilo ivih bilo mrtvih. 4. IGRAI NA KONOPCU 1. Kal i Suzana kretali su se brzo koliko im je znatielja dozvoljavala. Mada su imali malo vremena za ono to su naumili, bilo je toliko stvari koje su im usporavale kretanje. Uhvatili su sebe kako stalno prave opaske na raun neverovatnih primera plodnosti u svetu oko sebe, i na raun poput ileta otrog uma koji ga je uobliio, tako da su morali da odustanu i jednostavno samo posmatraju. Meu prizorima flore i faune koji su ih okruivali nisu uoili nijednu vrstu to nije postojala u Kraljevstvu Kukavica, ali ovde je sve - od kamenia do ptice, kao i sve emu se oko moglo diviti izmeu toga dvoga - pretrpelo uticaj neke magije koja se bavila preoblikovanjem. Stvorenja koja su im prelazila preko puta imala su neke daleke veze sa porodicama lisica, zeeva, maaka i zmija; ali veoma daleke. Jedna od promena koja je kod njih odmah padala u oi bio je potpuni nedostatak straljivosti. Nijedna od njih nije utekla pred pridolicama; samo bi pogledale u pravcu Kala i Suzane, primile k znanju njihovo postojanje, a zatim odlazile svojim putem.

Ovo je mogao biti Eden - ili opijumski san o njemu - da iluziju nije razbio zvuk nepodeenog radija. Delii muzike i razgovora meali su se sa prodornim zavijanjem i belom bukom, a sve to je jo bilo prekidano kricima zadovoljstva koji su dopirali iza male skupine srebrnih breza. Krike su, meutim, ubrzo zamenili povici i pretnje, koji su postajali sve jai dok su se Kal i Suzana probijali izmeu drvea. S druge strane nalazilo se polje visoke, uvele trave. U njemu, tri mladia. Jedan je balansirao na konopcu to je mlitavo bio razapet izmeu dve motke i posmatrao drugu dvojicu koji su se tukli. Povod za svau bio je oit: radio. Onaj nii, ija je kosa bila gotovo bela koliko je bila svetla, branio je svoje vlasnitvo od krupnijeg protivnika, ali sa slabom nadom na uspeh. Napada ote radio iz mladievih ruku i zavitla ga preko polja. Radio pogodi jedan od nekoliko kipova napola izgubljenih u travi na kojima su se uoavali tragovi vremena; melodija koja je iz njega dopirala iznenada prestade. Vlasnik se baci na unitioca, vikom izraavajui svoj bes. "Kopile jedno! Slomio si ga! Unitio si ga." "To je Kukavije govno, de Bono", odvrati drugi mladi, lako odbijajui udarce. "Ne bi smeo da se mea s govnima. Zar ti mama to nije rekla?" "Bio je moj!" doviknu mu de Bono, odustavi od napada i krenuvi u potragu za svojim izgubljenim vlasnitvom. "Ne elim da ga dodiruje svojim prljavim akama. "Srce mi se para kada te sluam!" "Zavei, praznoglavi!" odvrati mu de Bono. Nije mogao da pronae radio u visokoj travi, to je samo jo vie potpirivalo njegov bes. "Galin je u pravu", zapiskuta i ptica sa konopca. De Bono je iz gornjeg depa na koulji izvukao iane naoari i spustio se na kolena kako bi puzei potraio svoju nagradu. "To je mito", nastavi mladi na konopcu, koji je upravo poeo da izvodi itav niz sloenih koraka: poskoka, skokova na jednoj nozi i pravih skokova. "Zvezdanpotok bi ti dao deset po dupetu kada bi saznao." "Zvezdanpotok nee saznati", proguna de Bono. "Oh, hoe, i te kako", primeti Galin, bacivi pogled prema igrau na konopcu. "Ti e mu rei, zar ne, Toleru?" "Moda", dopre do njih odgovor propraen samozadovoljnim osmehom. De Bono je pronaao radio. Podigao ga je i protresao. Iz njega nije dopirala nikakva muzika. "Usranko jedan", ree on okrenuvi se prema Galinu. "Vidi ta si uinio." U tom je trenutku bio spreman na novi napad, da Toler, sa konopca, nije primetio da imaju publiku. "Ko ste, do avola, sad pa vi?" upita on. Sva trojica se zabuljie u Suzanu i Kala. "Ovo je polje Zvezdanpotoka", ree Galin, preteim glasom. "Ne biste smeli biti ovde. On ne voli da mu se ene motaju ovuda." "Man'te ga, on je prokleta budala", ree de Bono, provukavi prste kroz kosu i uputivi Suzani osmeh. "I to mu slobodno reci, ako se ikada vrati." "Hou", odvrati smrknuto Toler. "U to se moe kladiti." "Ko je taj Zvezdanpotok?" upita Kal. "Ko je Zvezdanpotok?" ponovi Galin. "Svi to znaju..." Glas mu zamre; shvatio je. "Vi ste Kukavice", ree on. "Tako je." "Kukavice?" pridrui se i Toler, toliko prestravljen da je gotovo izgubio ravnoteu. "Na Polju?" De Bono samo jo vie razvue usta u osmeh kada u ovo. "Kukavice", ponovi on. "Znai, moete da popravite ovu mainu..." Zatim prie Kalu i Suzani, pruivi im radio. "Mogu da pokuam", ree Kal. "Da se nisi usudio", ree Galin, ili Kalu, ili de Bonu, ili moda obojici.

"To je samo obian radio, pobogu", pobuni se Kal. "To je Kukavije govno", ree Galin. "Mito", ponovo naglasi Toler. "Odakle ti?" Kal upita de Bona. "Ne tie te se", odvrati Galin. On zakorai prema uljezima. "Ponavljam: ovde niste dobrodoli." "Mislim da je bio jasan, Kale", ree Suzana. "Pusti ga." "Izvini", obrati se Kal de Bonu. "Morae sam da ga popravi." "Ne umem", odvrati mladi snudeno. "eka nas posao", ree Suzana, jednim okom motrei na Galina. "Moramo poi." Zatim povue Kala za ruku. "Hajdemo", ree ona. "Tako", izusti Galin. "Proklete Kukavice." "Oseam elju da mu razbijem nos", javi se Kal. "Nismo doli da prolivamo krv. Ve da spreimo krvoprolie." "Znam. Znam." Kal izvinjavajui se slegne ramenima u pravcu de Bona, okrete lea polju i oni krenue nazad izmeu breza. Kada su stigli na drugu stranu zaue korake iza sebe. Oboje se okrenue. De Bono ih je sledio briljivo nosei radio. "Poi u s vama", izjavi on, iako ga niko nije pozvao. "Moe popraviti mainu putem." "A ta je sa Zvezdanpotokom?" upita Kal. "Zvezdanpotok se nee vratiti", odvrati de Bono. "Mogu ekati dok im trava ne izraste do dupeta, ali on se nee vratiti. Imam ja prea posla." Zatim se osmehnu. "uo sam ta je maina rekla", obavesti ih on. "Bie lep dan." 2. Pokazalo se da je de Bono bio svestrano obdaren saputnik. Nije bilo teme o kojoj on nije bio spreman da razgovara, tako da je njegova spremnost na razgovor na neki nain navela Suzanu da zaboravi melanholiju koja ju je obuzela kada je Deriho umro. Kal ih je pustio da razgovaraju. Imao je pune ruke posla pokuavajui da u hodu popravi radio. Ipak je uspeo da ponovo upita de Bona odakle mu. "Dao mi ga je jutros", objasni de Bono, "jedan od Prorokovih ljudi. Imao je pune kutije istih." "Zaista", primeti Kal. "To je mito", dodade Suzana. "Zar mislite da ja to ne znam?" upita ih de Bono. "Znam da se nita ne dobija zabadava. Ali ne verujem da je svaka stvar koju mi neki Kukavica da mito. Tako govori Zvezdanpotok. I ranije smo iveli sa Kukavicama i preiveli..." On zastade da bi svoju panju usredsredio na Kala. "Jesi li uspeo?" "Jo ne. Nisam ba neki strunjak za ice." "Moda u nai nekoga u Bez-premcu", ree on, "ko bi mi ga mogao popraviti. Jo malo pa smo stigli tamo." "Mi smo krenuli do Kaprine kue", ree Suzana. "Poi u s vama. Samo via grad." Suzana poe da se prepire s njim. "ovek mora da jede", ree de Bono. "Stomak e mi jo pomisliti da mi u glavi nije sve u redu." "Nema skretanja", ree Suzana. "Neemo skretati", odvrati sav srean de Bono. "To nam je na putu." On je iskosa pogleda. "Ne budi tako sumnjiava", ree. "Gora si od Galina. Neu vas povesti stranputicom. Imajte poverenja u mene." "Nemamo vremena za razgledanje. eka nas jedan hitan posao."

"U vezi s Prorokom?" "Da." "To ti je pravo Kukavije sranje", dodade Kal. "Ko? Prorok?" upita de Bono. "Kukavica?" "Bojim se da je tako", ree Suzana. "Vidi, Galin nije ba u svemu greio", primeti Kal. "Radio stvarno predstavlja mali mito." "Ja sam bezbedan", odvrati de Bono. "Mene ne moe da dirne." "Oh, stvarno?" upita Suzana. "Ne ovde", odgovori de Bono, lupnuvi se po grudima. "Zapeaen sam." "Da li to znai da tako mora biti?" upita Suzana uzdahnuvi. "Ti ostaje pri svojim pretpostavkama, a mi pri svojim?" "Zato da ne?" odvrati pitanjem de Bono. "Vi nama niste potrebni." "eli radio", podseti ga ona. On frknu. "Ne ba toliko. Ako ga izgubim neu plakati. Bezvredan je. Kao uostalom i sve drugo to dolazi od Kukavica." "Da li su to rei Zvezdanpotoka?" upita Suzana. "Ba si pametna", odvrati on, pomalo zlovoljno. "Sanjao sam o ovom mestu..." ree Kal, umeavi se u raspravu. "Mislim da to ini mnogo Kukavica." "Moda vi sanjate o nama", nezahvalno odvrati de Bono. "Ali mi o vama ne sanjamo." "To nije tano", suprotstavi mu se Suzana. "Moja je baka volela jednog od vaih, i on joj je uzvraao ljubav. Ako nas moete voleti, onda moete i sanjati o nama. Onako kako mi sanjamo o vama, kada nam se ukae prilika." Misli na Derihoa, shvati Kal: govori uopteno, ali na njega misli. "Stvarno?" primeti de Bono. "Da, stvarno", odgovori Suzana planuvi. "Stalno ista pria." "Kakva pria?" upita Kal. "Mi je proivljavamo i oni je proivljavaju", odvrati ona, pogledavi u de Bona. Pria o tome kako se raamo, kako se plaimo da umremo, i kako nas ljubav spaava." To je izgovorila sa takvom sigurnou kao da joj je bilo potrebno dosta vremena da doe do ovog zakljuka, ali je zato sada niko vie nije mogao ubediti u suprotno. Za neko vreme uspela je da utia opoziciju. Vie od dva minuta sve troje je nastavilo da koraa utke, a onda de Bono ree. "Slaem se." Ona podie pogled prema njemu. "Stvarno?" upita ona, vidljivo iznenaena. On klimnu. "Ista pria?" ree. "Da, ini mi se da to ima smisla. Konano, ista je i za vas i za nas, bez obzira na zanose. Kao to si rekla. Roditi se, umreti: a izmeu ljubav." Neto je mrmljajui odmeravao, a zatim dodade: "Ti, razume se, svakako vie od mene zna o ovom poslednjem", nesposoban da potisne kikot. "Poto si ve dosta stara." Ona se nasmeja; a radio u tom trenutku, kao da eli da obelei ovaj trenutak, na zadovoljstvo vlasnika i Kalovo iznenaenje ponovo oive. "Dobar si ti ovek", povika de Bono. "Dobar ovek!" Uze ga iz Kalovih ruku i stade da ga podeava, tako da su uz pratnju muzike uli u neobini grad Bez-premca. 5. BEZ-PREMCA 1. Kada su zali u ulice, de Bono ih je upozorio da je grad bio sklepan u velikoj urbi, i da ne oekuju nikakav obrazac u planiranju. Ali i pored tog upozorenja nespremni su se suoili sa onim to ih je u gradu ekalo. U tom mestu kao da nije postojao ni nagovetaj nekog reda. Kue su bile

postavljene jedna uz drugu u nerazreivoj zbrci, izmeu njih protezali su se tuneli - izraz ulica upotrebio bi neko ko bi hteo da im polaska - tako uski, i tako natrpani da bi se ovek, kud god da pogleda, susretao sa licima i fasadama u rasponu od sasvim primitivnih do onih baroknih. Pa ipak, u njima nije bilo mrano. Svetlucali su i kamen i plonik pod njihovim nogama osvetljavajui tako prolaze, pretvarajui i najskromniji zid u sluajno remekdelo sjajnog maltera i jo sjajnije cigle. A i graani su se, vie nego ravnopravno, nosili sa svim tim postojeim sjajem kojim je grad mogao da se pohvali. Njihova odea posedovala je istu onu smesu utogljene otmenosti za koju su posetioci znali da je stopostotno vidovnjaka; ali ovde, u gradu koji je bio najpribliniji primeru urbane sredine u Fugi, taj je stil doveden do novih krajnosti. Svuda oko njih promicala je izuzetna odea. Obavezni prsluci zvonili su bezbrojnim zvoniima. Jedna ena imala je na sebi odelo, zakopano do grla, ali ija je boja toliko odgovarala boji njene koe da je izgledalo kao da je naga. Na ispustu prozora sedela je mlada devojka prekrtenih nogu, a oko lica su joj vijorile raznobojne trake iako nije bilo ni najmanjeg povetarca. Malo nie, u istom prolazu, jedan ovek sa eirom koji je izgledao kao da je satkan od njegove kose razgovarao je sa kerkom, dok je na oblinjem ulazu, neki drugi ovek u odelu od konopaca pevao svom psu. A stil je, razume se, bio negovani antistil, koji je podseao na razliku izmeu crnkinje i belkinje koje prolaze zviduui gole do pasa i u pantalonama vezanim vrpcama. Mada se videlo da svi uivaju u svom izgledu, on im ipak nije bio najvaniji u ivotu. Ovoga jutra ekao ih je neodloan posao; nisu imali vremena za gubljenje. Jedino to im je koliko toliko privlailo panju bile su neke sitnice, proizvodi kasnog dvadesetog veka, triarije kojima se nekolicima graana igrala. A to su, nema sumje, bili pokloni Prorokovih ljudi. Igrake koje e izbledeti kroz nekoliko dana kao i edvelova obeanja. Nisu imali vremena da pokuaju ubediti vlasnike da pobacaju te svetlucave gluposti; ionako e sami uskoro otrkriti kako su nepostojani svi pokloni iz dotinog izvora. "Odveu vas do Laova", ree de Bono, krei im put kroz gomilu. "Tamo emo jesti, pa krenuti dalje." Panju Kukavica privlaili su prizori i zvuci koji su dolazili iz svih pravaca. Odlomci razgovora dopirali su do njih kroz vrata i prozore kua; kao i pesme (neke sa radio aparata); i smeh. Jedna je beba plakala u majinom naruju; neto je zalajalo iznad njihovih glava, a kada je podigao pogled, Kal je ugledao pauna kako se epuri na jednom od gornjih balkona. "Kud li je, pobogu, nestao?" upita Suzana kada se de Bono izgubio u gomili po trei ili etvrti put. "Prokleto je brz." "Moramo mu verovati. Potreban nam je vodi", ree Kal i u tom trenutku ugleda de Bonovu plavu glavu. "Eno ga..." Zavie za ugao. Odmah potom prolomi se vrisak negde ispred njih u zakrenom prolazu, tako prodoran i pun bola kao da je poinjeno ubistvo. Ni taj zvuk nije uspeo da uutka gomilu, ali uspeo je ipak dovoljno da je utia tako da su Kal i Suzana uhvatili rei koje su usledile poto je jecaj zamro."Spalili su Kaprinu kuu!" "Nemogue", neko ree, i neverica stade da se iri poput plime pratei ovu tvrdnju. Ali glasnik nije dao da ga uutkaju. "Spalili su je!" bio je uporan. "I pobili su lanove Vea." Kal je uspeo da se kroz guvu probije do mesta sa koga je mogao da vidi oveka; odista je izgledao kao da je prisustvovao nekoj katastrofi. Lice mu je bilo aavo i blatnjavo i niz njega su se slivale suze dok je ponavljao svoju priu, to jest ono nekoliko bitnih momenata. Prisutni su sve manje izraavali nevericu: vie nije bilo nikakve sumnje da govori istinu. A onda je Suzana postavila najjednostavnije mogue pitanje: "Ko je to uinio?" ovek pogleda u njenom pravcu. "Prorok..." uzdahnu on. "Prorok je to uinio." Na to gomila eksplodira, kletve i proklinjanja ispunie vazduh. Suzana se okrenu ka Kalu. "Nismo bili dovoljno brzi", ree sa suzama u oima. "Kale, trebalo je da budemo tamo."

"Ne bismo stigli", ree jedan glas pored nje. De Bono je odnekud iskrsao. "Ne krivite sebe", ree. A zatim dodade: "Ili mene." "ta sad?" upita Kal. "Pronai emo to kopile i ubiti ga", odvrati Suzana. Zatim epa de Bona za rame. "Hoe li nam pokazati kako da iziemo odavde?" "Svakako." On skrenu i povede ih dalje od mnotva graana koji su opkolili rasplakanog oveka. Prolazei gradom uverili su se da su vesti ve stigle do svakog uveta i svakog prolaza. Ni od kuda vie nisu dopirali pesma i smeh. Nekolicina ljudi zurila je u pare neba izmeu krovova, kao da ekaju munje i gromove. Izrazi njihovih lica podsetili su Kala na izraze lica ljudi iz Ulice Koija onoga dana kada se podigao vazduni vrtlog: odraavali su mnotvo neizgovorenih pitanja. Ako je suditi prema deliima razgovora koje su hvatali u prolazu, ljudi se nisu slagali u pogledu onoga ta se dogodilo. Neki su govorili da su pobijeni svi koji su se zatekli u Kaprinoj kui, drugi da je bilo preivelih. Ali bez obzira na ta neslaganja, ono glavno niko nije poricao: Prorok je objavio rat svakom ko se usudi da ospori njegov primat; njegovi sledbenici ve su proeljavali Fugu traei nevernike. "Moramo umai na otvoreno", ree Suzana. "Pre no to stignu ovamo." "Ovo je mali savet", primeti de Bono. "Nee im biti potrebno mnogo vremena da ga oiste, ako su sposobni." "Bie", ree Kal. Stanovnici nisu ispoljavali ni najmanji znak panike; nisu pokuali da se spakuju i umaknu. Ovakvih progonstava i dogaaja bilo je i ranije, ili su bar to nagovetavala njihova izbrazdana lica. I najverovatnije e ih opet biti. Zar bi trebalo da se tome ude? Bilo im je potrebno desetak minuta da se izvuku iz grada i stignu na otvoreno. "ao mi je to moramo tako brzo da se rastanemo", ree Suzana de Bonu, kada se naoe na granici grada. "Zato bismo morali da se rastanemo?" "Zato to smo doli ovamo da zaustavimo Proroka", odgovori Suzana, "i upravo to emo uraditi." "A ja u vas odvesti do mesta gde ete ga nai." "Kakvog mesta", upita Kal. "Do nebeskog svoda", sa sigurnou odvrati de Bono. "Stare palate. Pominjali su je na ulici. Zar niste uli? To ima smisla. Ako eli da postane Kralj morae da osvoji Nebeski svod." 2. Nisu odmakli daleko od Bez-premca kada de Bono zastade i pokaza preko doline prema stubu dima. "Neto gori", ree on. "Nadajmo se da je edvel", dodade Kal. "Mislim da bi trebalo neto da saznamo o tom kopiletu", ree de Bono. "Ako ve nameravamo da ga smaknemo dok je budan." Ispriali su mu sve to su znali, to je, kada su sve sabrali, bilo veoma malo. "udno", ree Kal. "ini mi se kao da ga poznajem celog ivota. A ni godina nije prola od kada sam ga prvi put ugledao." "Senke mogu pasti u svim pravcima", izjavi de Bono. "To je moje uverenje. Zvezdanpotok je imao obiaj da kae da postoje mesta ak i u blizini Vrtloga na kojima se prolost i budunost prepliu." "Sve mi se ini da sam moda posetio jedno od njih", ree Kal, "kada sam proli put bio ovde." "Kako je izgledalo?" Kal odmahnu glavom. "Pitaj me sutra", odvrati on.

Put ih je naneo na movarni teren. Preko blata su preli skaui sa kamena na kamen, odustavi od svakog razgovora zbog abljeg kreketanja koje je dopiralo iz trske. Kada su bili negde na pola puta, do njihovih uiju dopre zvuk automobila. Zaboravivi na oprez uputili su se ka vrstom tlu preicom, do lanaka upadajui u raskvaeno tlo dok je na stotine aba - veliine nokta na palcu, i crvenih kao mak - skakalo pred njima. Kal se na drugoj strani uspentrao uz drvo kako bi imao bolji vidik. Sa vrha je ugledao konvoj automobila koji se kretao u pravcu grada. Putevi mu nisu bili potrebni. Probijao se tokovima i konjskim snagama. Pred njim su se dizala jata ptica; ivotinje... one dovoljno brze... beale su na sve strane. Suzana mu doviknu: "ta vidi?" "ini mi se da je to Hobartova rulja." "Hobartova?" U sekundi se stvorila pored njega na drvetu, pruivi se preko jedne grane kako bi se oslobodila kronje. "On je", uo ju je kako kae, gotovo kao za sebe. "Blagi boe, on je." Okrenula se ka Kalu i uputila mu jedan divlji pogled koji mu se nije mnogo dopao. "Dalje ete morati bez mene", ree ona. Sili su sa drveta i poeli da se svaaju. "Imam neka posla sa Hobartom. Ti poi dalje. Pronai u te kada zavrim." "Zar to ne moe da prieka?" upita Kal. "Ne", odvrati ona odluno. "Ne, ne moe. Kod njega je knjiga koju mi je Mimi dala, i elim da je uzmem." Primetila je zbunjeni izraz na njegovom licu i unapred je znala svaku primedbu koju e izrei zbog njihovog razdvajanja. Rei e da je njihov pravi cilj edvel; da nije vreme za odlaganje susreta s njim. Pored toga, knjiga je samo knjiga, zar ne?; sutra je novi dan. I sve je to razume se, bilo tano. Ali negde u dubini stomaka osetila je da u tome to se Hobart toliko vezao za knjigu ima neke izopaene logike. Moda se na tim stranicama nalazi znanje sakriveno meu onim Jednom davno koje bi se moglo dobro iskoristiti u predstojeem sukobu. Hobart je nema sumnje u to bio ubeen, a ono to neprijatelj misli o vama verovatno je tano, inae zato biste uopte bili neprijatelji? "Moram se vratiti", ree ona. "Nema druge." "Onda u i ja s tobom." "Kale, u stanju sam sama da iziem na kraj s njim", ree ona. "Vas dvojica morate nastaviti ka Nebeskom svodu. Kada se doepam knjige, lako u vas nai." Govorila je krajnje samouvereno; osetio je da nema smisla prepirati se s njom. "uvaj se", ree on zagrlivi je. "Nemoj dopustiti da ti se neto dogodi. "Ni tebi, Kale. Zbog mene." Rekavi to, ona se udalji. De Bono, koji nije uestvovao u ovom razgovoru ve se igrao svojim radiom, sada upita: "Zar neemo s njom?" "Ne", odgovori Kal. "eli da poe sama." De Bono ga upitno pogleda. "U pitanju je ljubav, je l' da?" upita on. "Otprilike." 3. Suzana se urno vratila do grada; ispunjavalo ju je izvesno ushienje koje nije potpuno shvatala. Da nije jednostavno elela da se ve jednom nae oi u oi s njim i obavi to? Ili je, pak, moda udela da ponovo vidi Hobarta; da on nije postao neka vrsta ogledala pomou koga je mogla bolje da upozna samu sebe? Kada se vratila na ulice - koje su sada bile manje-vie prazne, jer su se graani povukli u kue - ponadala se da on zna kako je ona blizu. Nadala se da mu je srce poelo bre da kuca zbog

njene blizine, i da su mu se dlanovi znojili. Ako se to, ipak, nije dogodilo, ona e mu ve pokazati. 6. TELO JE SLABO 1. Iako je edvel bacio oko na Nebeski svod - jedinu zgradu u Fugi vrednu nekoga ko tei da postane boanstvo - kada se jednom naao u njoj uverio se da je to jedno krajnje neureeno prebivalite. Svaki od monarha i matrijarha koji su ga nastanjivali tokom vekova unosio je svoje vizije u dvorane i predvorja, sa jednim jedinim ciljem da nadmai tajne prethodnog stanara. Rezultat je bio ovaj polulavirint, polu kua strave. On nije bio prvi Kukavica koji je pretraivao udovine hodnike Nebeskog svoda. U prolosti se nekoliko pripadnika oveanstva probilo u palatu i slobodno lutalo po njoj, zahvaljujui tome to njeni tvorci nisu eleli da narue postojei mir grubim reima. Izgubivi se u njenim dubinama ta nekolicina srenika videla je prizore koje e sa sobom odneti u grob. Na primer, odaju u kojoj su ploice na zidovima imale dvaput vie strana nego kocka, tako da su se bez prestanka okretale, a svaka faceta zauzimala odreeno mesto u fresci koja nikada nije dovoljno dugo mirovala da bi oko moglo potpuno da je shvati. U drugoj odaji neprestano je padala kia, topla, prolena, nona kia, a iz poda se irio miris plonika koji se hladi; jedna od njih je na prvi pogled izgledala sasvim obino, ali bila je sagraena tako da je njena geometrija varala ula, pa je ovek u jednom trenutku mogao pomisliti da mu se glava toliko nadula da e je ispuniti, a u narednom da se smanjio na veliinu bube. Posle jednog sata, ili dana, provedenog meu ovim udima, neki nevidljivi vodi poveo bi ih do vrata kroz koja bi izlazili kao da se pojavljuju iz sna. Kasnije bi pokuali da ispriaju ta su sve videli, ali izneverili bi ih seanje i vlastiti jezik i tako spreili svaki njihov pokuaj da unaokolo brbljaju o tome. Mnogi su u oajanju ponovo krenuli u potragu za tim delirijumom. Ali Nebeski svod bio je pokretna poslastica koja bi uvek odletela. edvel je stoga bio prvi Kukavica koji je hodio tim hodnicima od zanosa i nazivao ih svojim. Meutim, nije oseao nikakvo zadovoljstvo. To je moda bio najelegantniji nain na koji se Nebeski svod mogao osvetiti svom nemilom stanaru. 2. Kasno popodne, pre no to se suvie smrklo, Prorok se popeo na vrh Nebeskog svoda, u osmatranicu, u nameri da iz nje razgleda osvojene teritorije. Uprkos svim obavezama iz prolih nedelja - preruavanju, zborovima, stalnom politiziranju - nije oseao umor. Sve to je obeao svojim sledbenicima i samom sebi obistinilo se. Kao da mu je izigravanje Proroka obezbedilo mo proricanja. Pronaao je Tkanje, to je i rekao da e uiniti, i oduzeo ga uvarima; poveo je svoje krstae u samo srce Fuge, uutkavi gotovo natprirodnom brzinom sve koji su mu se usprotivili. Dalje nije imao kud osim da postane boanstvo, a sa mesta na kome se trenutno nalazio video je nain da to i ostvari. Vrtlog. Njegov Plat je previrao i tutnjao, skrivajui svoje tajne od svaijeg pogleda, pa i njegovog. Nije vano. Sutra, kada Hobartov bataljon zavri pokoravanje uroenika, ispratie Proroka do vrata Vrtloga, mesta koje je Vrsta nazivala Uska jasnoa, i on e zakoraiti unutra. Tada?; ah tada... Hladnoa na zatiljku trgnu ga iz matanja. Na vratima odaje za osmatranje stajala je Imakolata. Svetlost joj nije smetala. Pokazivala je svoje rane u svoj njihovoj zagonetnoj slavi; pokazivala je i svoje slabosti; i svoju mrnju. Teko mu je padalo ak i da je gleda. "ta eli?" upita on. "Dola sam da ti se pridruim", ree ona. "Ne dopada mi se ovo mesto. Zaudara na Staru nauku."

On slegnu ramenima i okrenu joj lea. "Znam o emu razmilja, edvele, ree ona. "Veruj mi, to ne bi bilo mudro.' Ve dugo nije uo da mu neko izgovara ime, i nije mu se dopalo kako je zvualo. Bio je to pomak unazad ka biografiji za koju je gotovo prestao da veruje da je bila njegova. "ta to ne bi bilo mudro?" upita on. "Da pokua da prodre u Vrtlog." On nita ne odgovori. "Upravo to namerava, zar ne?" I dalje je bila u stanju sasvim lako da ga prozre. "Moda", odvrati on. "To bi bila pogubna greka." "Oh, stvarno?" ree on, ne skidajui pogled sa Plata. "A zato, molim te?" "ak ni Porodice ne shvataju ta su to stvorile kada su pustile Razboj u pogon", ree ona. "On je nesaznatljiv." "Nita nije nesaznatljivo", proguna on. "Ne za mene. Vie ne." "Jo si samo ovek, edvele", podseti ga ona. "Ranjiv si." "Zavei", odbrusi on. "edvele..." "Zavei!" ponovi on i okomi se na nju. "Ne elim vie da te sluam dok si tako maloduna. Evo me ovde, je li tako? Osvojio sam Fugu." "Mi smo je osvojili." "U redu, mi. ta eli za tu uslugu?" "Zna ti dobro ta ja elim", ree ona. "ta sam oduvek elela. Spori genocid." On se osmehnu. Dugo se spremao da joj odgovori, a kada se konano odluio, polako je izrekao. "Ne, mislim da to nee moi." "Zato smo ih onda sve ove godine sledili?" upita ona. "Da bi ti stekao dobit, a ja bila osveena." "Stvari su se izmenile", ree on. "elim da okusim stvaranje. elim ono to se nalazi u Vrlogu." "Raznee te." "Sumnjam", ree on. "Nikada nisam bio snaniji." "U Svetilitu si rekao", odvrati ona, "da emo ih zajedno unititi." "Lagao sam", sasvim lako priznade edvel. "Rekao sam ti ono to si elela da uje, jer si mi bila potrebna. Sada mi se gadi. Kada postanem bog imau nove ene." "Sada ve hoe da bude bog?" Ova misao kao da joj se strano dopala. "Ti si prodavac, edvele. Ti si otrcani mali prodavac. Ja sam ta koju tuju." "Kako da ne", odvrati edvel. "Video sam taj tvoj Kult. Kosturnica i aica evnuha." "Neu dozvoliti da me prevari, edvele", ree ona i krenu ka njemu. "Od svih ljudi, ba ti." Ve mnogo meseci znao je da e doi i ovaj trenutak, trenutak kada e konano shvatiti da ju je iskoristio i prevario. U potaji i sistematino pripremao se za posledice, odvajajui je od svih saveznika i poveavajui vlastitu zalihu sredstava odbrane. Ali ona je i dalje posedovala menstrum, a njega joj nikada nee moi oduzeti. ak i sada je video kako joj navire kroz oi, i jedva je uspeo da suzbije elju da utekne pred njim. Ipak je uspeo da savlada taj poriv i krene ka njoj, da joj spusti aku na lice i pomiluje ozlede i kraste. "Ne bi me..." promrlja on, "... valjda ubila?" "Neu ti dozvoliti da me prevari", ponovi ona. "Ali biti mrtav znai biti mrtav", ree on umirujuim glasom. "Ja sam samo Kukavica. I sama zna koliko smo mi slabi. Za nas nema Vaskrsenja." Dodir mu postade ritminiji. Znao je da to mrzi. Ona, prava devica, ona, sva od leda i aljenja. Ranije je bila u stanju da mu sagori kou na prstima ako bi je ponizio na ovaj nain. Ali

Mama Pas je bila mrtva, Hag je postala beskorisna luda dovoljna sama sebi. Nekada mona vraara sada je bila slaba i umorna, i oboje su to znali. "Sve ove godine, srce..." poe on, "... sve ove godine taman toliko si poputala dizgine, taman toliko si me dovodila u iskuenje..." "Dogovorili smo se..." poe ona, "... zajedno..." "Ne", odvrati edvel, kao da ispravlja neko dete. "Iskoristila si me, kako bi dospela meu Kukavice, jer budimo iskreni, oni su te plaili." Htela je da mu se usprotivi, ali on joj poloi aku preko grla. "Ne prekidaj me", ree on. Posluala ga je. "Oduvek si me prezirala", nastavi on. "Poznato mi je to. Ali bio sam ti od koristi i inio sam ono to bi mi naredila, sve dok sam eleo da te dodirnem." "Je li to ono to sada eli?" upita ona. "Nekada..." ree on, gotovo alei zbog gubitka, "... nekada bih ubijao samo da mi dozvoli da osetim pod prstima bilo na tvom vratu. Kao sada." On je malo stee. "Ili da te milujem..." Zatim pree dlanom druge ake preko njenih grudi. "Ne ini to", ree ona. "Magdalena je mrtva", podseti je on. "Ko e sada da stvara novu decu? Nee valjda stara kuka; ona je sterilna. Nema ljubavnika. Ne. Mislim da e morati ti. Konano e morati da ponudi tu tvoju dragocenu stvaricu." U tom ga trenutku ona odgurnu od sebe i verovatno bi ga ubila, da je u tome nije omelo gnuanje koje je osetila dok se prema njoj onako grubo ponaao. Uskoro je povratila samokontrolu. U oima joj se videlo da je bila spremna da ubije. Vie nije mogao da odgaa osvetu, a da ne ugrozi vlastitu bezbednost. Smatrala ga je budalom, ali znao je on kako e je naterati da zaali to je bila tako arogantna. Kada je podigla glavu kako bi ga popljuvala menstrumom on stade da izvikuje imena koje je, pre samo nekoliko asova, zapisao na paklici cigareta. "Sosa! Vesel! Ferajld! Divajn! Los! Hana!" Zbogomii stadoe da pristiu na njegov poziv, struui uz stepenice. Vie nisu bili bedna, usamljena stvorenja kojima je nedostajala ljubav; takvi su bili dok se Magdalena brinula o njima. edvel je sa njima postupao neno i za kratko vreme ih je pridobio; hranio ih je, uinio ih monima. Svetlost na Imakolatinom licu zgasnu kada ih u iza sebe. Okrenula se u trenutku kada su nahrupili na vrata. "Poklonila si mi ih" ree on. Ona vrisnu kada ih ugleda, onako debele i mesnate. Zaudarali su na klanicu. "Dao sam im krvi umesto mleka", ree edvel. "To ih je nateralo da me zavole." On coknu jezikom i stvorenja postrance krenue ka njemu, vukui za sobom organe kojima su tek morali da pronau namenu. "Upozoravam te", ree on, "ako pokua da me povredi oni preko toga nee olako prei." Dok je govorio shvatio je da je Imakolata u poslednji as pozvala Hag iz hladnijih delova Nebeskog svoda. Ona je sada poput kakve jogunaste senke lebdela uz vraarino rame. "Pusti ga", uo je kako uzdie Imakolati u uvo. Nijednog trenutka nije pomislio da bi ona mogla posluati taj savet, ali upravo to je uinila; prvo je pljunula na pod ispred edvelovih nogu, a zatim se okrenula i pola. Jedva je mogao da poveruje da je ovu bitku tako lako izvojevao. Do sada nije smeo ni da se ponada da su je tuga i ono to je pretrpela od Roma ovoliko obeshrabrili. Konani obraun se zavrio pre no to je i poeo. Jedan od zbogomia pored njega razoarano vrisnu. On odvrati pogled od sestara i ree mu da uuti. Pokazalo se da je to bilo pogubno, jer u trenutku kada je skrenuo pogled utvarna sestra obruila se iz vazduha na njega, irom razjapljenih vilica punih zuba koji su odjednom strano izrasli, spremna da mu iupa varavo srce. A kod vrata, Imakolata se upravo okretala, dok je menstrum provaljivao iz nje. On pozva zveri da mu priteknu upomo, ali jo dok je to inio Hag je ve bila na njemu. Izbila mu je dah bacivi ga na zid, i kandama mu zaparavi grudi. Zbogomii nisu mogli da dozvole da onog ko im daje krvi vide poraenog. Stutili su se na Hag pre no to je noktima uspela edvelu da raspara sako, i odvukli je od njega; sve vreme je

vritala. Pomogla je ovim stvorenjima da dou na svet; pustila ih je u svet ludila i tame. Moda upravo zbog toga nisu prema njoj imali milosti. Komadali su je ne zastavi ni na trenutak. "Zaustavi ih", povika Imakolata. Prodavac je pregledao rupe koje je Hag napravila u njegovom sakou. Da je samo jo trenutak potrajalo epala bi mu srce. "Opozovi ih, edvele! Molim te!" "Ve je mrtva", ree on. "Pusti ih da se poigraju." Imakolata koraknu da pomogne sestri, ali im je to uinila najvei od zbogomia, sa siunim belim oima kao u kakve ribe iz velikih dubina i ustima nalik na ranu, isprei se izmeu nje i spasa. Ona otpljunu strelu menstruma u njegova pulsirajua prsa, ali on u hodu primi udarac i nastavi prema njoj. edvel je video ova udovita kako se meusobno ubijaju iz zabave. Znao je da su u stanju da podnesu i najteu ranu ne trepnuvi. Ovaj, na primer, po imenu Vesel, mogao je da izdri i stotinu ovakvih rana, pa da i dalje bude veseo. A nije bio ni glup. Dobro je savladao lekcije koje im je on odrao. Upravo je skoio na Vraaru, obavio joj ruke oko vrata, a noge oko bedara. Znao je da e tolika intimnost pomesti Imakolatu. I stvarno, kada je prineo svoje lice njenom, ljubei je to je umenije mogao svojim deformisanim usnama, ona poe da vriti, konano izgubivi kontrolu i sraunatost. Menstrum je oticao iz nje u svim pravcima, uzalud troei snagu na tavanicu i zidove. Ono nekoliko bodlji koje su pronale njenog napadaa samo su ga jo vie razljutile. Iako nije posedovao seksualni aparat, edvel ga je nauio osnovnim pokretima. Trljao se o nju poput uspaljenog psa, zavijajui joj u lice. Pogreio je to je otvorio usta, jer je deli menstruma pronaao put do njegovog grla i razneo ga. Vrat mu je eksplodirao, a glava, koja nije vie imala na emu da stoji, zanela se unazad visei na masnim nitima. ak i posle toga, nastavio je da se pripija uz nju, tarui svoje telo u drhtavim grevima o njeno. Stisak mu je ipak dovolno popustio da je mogla da ga strgne sa sebe, iziavi iz ovog okraja krvava od glave do pete. edvel pozva preostale zbogomie koji su se osvetniki igrali sa Hag. Oni se okupie pored njega. Od Hag je ostala samo gomilica ubreta koja je podseala na ostatke riblje iznutrice u slivniku. Videvi ostatke, Imakolata, lica otromboljenog kao u kakvog imecila, ispusti jedan jecavi krik. "Vodite je odavde", ree edvel. "Ne elim da vidim njeno ogavno lice. Odvedite je u brda. Bacite je na ubre." Dva zbogomia prioe vraari i dohvatie je. Nije ni trepnula, ni prstom makla da iskae neslaganje. Kao da ih vie nije ni videla. Moda je smaknue jedine preostale sestre, ili napad zveri, ili je moda i jedno i drugo, uslovilo da se u njoj neto raini. Odjednom je ostala bez moi da zaara ili zastrai. Prazna vrea koju su izvukli kroz vrata i sneli niz stepenice. Nije ak ni paodigl pogled u edvelovom pravcu. Oslukivao je klecavo silaenje zbogomia niz stepenice, i dalje iekujui da se ona vrati po njega, da krene u poslednji napad. Ali ne. Sve je bilo gotovo. On prie onom to je ostalo od Hag. Njeni ostaci zaudarali su na neto pokvareno. "Posluite se, ree preostalim zverima, koje se bacie na ostatke i pobie se oko njih. Osetivi gaenje nad njihovim apetitom on se okrenu prema Vrtlogu. Uskoro e se nad Fugu spustiti no, hitro sputena zavesa zaklonie dnevne aktivnosti. Sa sutranjim danom poinje novi in. Negde s druge strane oblaka koji je posmatrao nalazilo se znanje, koje e ga preobraziti. Posle toga, nee biti ni dana ni noi ako on to ne naredi. 7. OTVORENA KNJIGA 1.

Zakon je stigao u Bez-premca. Doao je da iskoreni nesuglasice: ali nikakve nesuglasice nije pronaao. Prispeo je s batinama, oklopima i mecima, spreman da se suoi sa naoruanim pobunjenicima: a njih niko ak nije ni pominjao. Doekao ga je lavirint senovitih ulica, uglavnom praznih, i nekoliko peaka koji su pognuli glave im su ugledali uniforme. Hobart je smesta naredio da se pretresu sve zgrade. To je, dodue, propraeno nekolikim mrkim pogledima, ali na njima se i zavrilo. Bio je razoaran; dobro bi mu dolo da je naiao na bilo kakav otpor koji bi mu omoguio da ispolji autoritet. Znao je da je cilj ove sveopte pokornosti da ga nagna da oseti lanu sigurnost, poto je oekivani sukob izostao. Sada je najvanije bilo straariti; straariti bez prekida. To je bio razlog to se smestio u kuu sa ijih je gornjih spratova imao dobar pregled grada i u kojoj je mogao da provede no. Sutra je dan velikog otisnua u Vrtlog i mogle su se oekivati nevolje. Pa opet, ko moe bilo ta zasigurno tvrditi kada je re o ovim ljudima. Bili su tako posluni; poput ivotinja, prevrtali su se preko glave ve pri najmanjem nagovetaju neke vee moi. Zgrada koju je rekvirirao malo ta je imala da mu ponudi, osim dobre preglednosti grada. Predstavljala je lavirint soba; zbrku izbledelih murala koje gotovo da nije ni pogledao; oskudan i kripav nametaj. Neudobnost mu nije smetala: voleo je spartanski ivot. Ali zato mu je smetala atmosfera; imao je oseaj da su izbaeni stanari jo tu, samo da ih on ne vidi. Da je verovao u duhove, kazao bi da ih je ova kua puna. Ali kako nije, svoje je strahove uvao u sebi, gde su se mnoili. Palo je vee i ulice su postale mrane. Sada je malo ta mogao da vidi sa prozora na vrhu, ali uo je smeh koji je dopirao odozdo. Dao je ljudima slobodno vee da malo uivaju, upozorivi ih da ne zaborave kako je ovaj grad neprijateljska teritorija. Smeh je postajao sve raskalaniji, a onda se udaljio niz ulicu. Neka se zadovolje, pomisli on. Sutra e ih krstaki pohod odvesti na tlo koje ovdanji itelji smatraju svetim: ako uopte nameravaju da im se odupru, uinie to tada. Iste stvari dogaale su se i u spoljanjem svetu: ovek koji ne bi pomerio ni mali prst kad bi mu spalili kuu, pobesneo bi ako bi neko samo dodirnuo neku triariju koju je on smatrao svetinjom. Sve je nagovetavalo da e sutranji dan biti zamoran i krvav. Riardson je odbio da uzme slobodnu no i ostao je u kui kako bi sainio izvetaj o dnevnim zbivanjima za vlastitu arhivu. Briljivo je zapisivao svaki korak sitnim, pedantnim rukopisom. Upravo je sada na tome radio, dok je Hobart oslukivao smeh koji je bledeo. Konano je odloio pero. "Gospodine?" "ta je?" "Ovi ljudi, gospodine. ini mi se..." Riardson zastade, ne znajui kako da oblikuje pitanje koje mu se motalo po glavi od kada su stigli ovamo. "... ini mi se da ne izgledaju ba sasvim kao ljudi." Hobart se zagleda u oveka. Kosa mu je bila besprekorno podiana, obrazi besprekorno obrijani, uniforma besprekorno ispeglana. "Moda si u pravu", odvrati on. Senka zbunjenosti pree preko Riardsonovog lica. "Ne razumem... gospodine." "Dok si ovde ne treba da veruje ni u ta to vidi." "Ba ni u ta, gospodine?" "Tako je", ree Hobart. On spusti prste na staklo. Bilo je hladno; toplota njegovog tela napravila je magliaste krugove oko vrhova njegovih prstiju. "Celo ovo mesto predstavlja gomilu iluzija. Trikova i zamki. Niemu ovde ne treba verovati." "Nita nije stvarno?" upita Riardson. Hobart se zagleda preko krovova ove male nedoije, razmiljajui o ovom pitanju. Stvarno je bila re koju je nekada upotrebljavao bez problema. Stvarno je ono to je pokretalo svet, to je bilo opipljivo i istinito. A njegova druga strana, nestvarno, to je bilo ono to je neki ludak izvikivao u

eliji u etiri sata izjutra; nestvarni su bili neosnovani snovi o moi. Ali njegov stav o ovim stvarima sutinski se izmenio od njegovog prvog susreta sa Suzanom. eleo je da je uhvati vie no bilo kog drugog, ali progonei je upadao je iz jedne udnovatosti u drugu, dok se nije toliko zamorio da je jedva razlikovao levu stranu od desne. Stvarno? ta je bilo stvarno? Moda je (ovo mu nikada ne bi palo na pamet pre Suzane) stvarno bilo samo ono to je on kazao da je stvarno. On je bio general, a vojniku je trebalo odgovoriti kako bi ouvao zdrav razum. Trebalo mu je dati jasan odgovor koji e mu obezbediti miran san. To je i uinio: "Ovde je samo zakon stvaran", ree on. "Toga se moramo drati. Svi mi. Razume li?" Riardson klimnu. "Da, gospodine." Nastupila je dua pauza, a neko je napolju poeo da podvriskuje poput pijanog irokija. Riardson zatvori dnevnik i uputi se ka drugom prozoru. "Pitam se..." poe on. "Da?" "Moda bi trebalo da iziem. Tek na kratko. Da se suoim s tim iluzijama. "Moda." "Sada kada znam da je sve to la..." ree on, "... sasvim sam bezbedan, je li tako?" "Krajnje bezbedan", odvrati Hobart. "E pa, onda, ako nemate nita protiv..." "Samo idi. Uveri se u ono ta sam ti kazao." Riardson se istog asa udaljio iz sobe i poeo da sputa niz stepenice. Nekoliko trenutaka kasnije Hobart ugleda njegovu senovitu pojavu kako odmie ulicom. Inspektor se protegnu. Bio je veoma umoran. U susednoj sobi nalazio se madrac, ali odluio je da se ne prepusti njegovoj udobnosti. Ako bi spustio glavu na jastuk njegovo bi prisustvo bilo veoma ujno. Umesto na madrac seo je na jednu od tvrdih stolica i izvadio iz depa knjigu bajki. Nije se odvajao od nje od trenutka kada ju je prisvojio; vie nije znao koliko je ve puta pregledao njene stranice. Krenuo je iz poetka. Ali redovi su mu postajali sve zamagljeniji pred oima, i mada je pokuavao da se pribere, kapci su mu se sve ee i ee sklapali. Mnogo pre no to je Riardson pronaao iluziju koju je mogao nazvati svojom, Zakon koji je doao u Bez-premca zaspao je. 2. Suzani uopte nije bilo teko da izbegne Hobartove ljude kada se vratila u grad. Iako su ih ulini prolazi bili puni, senke u njima postale su neprirodno guste, tako da je uspela da odri rastojanje sa neprijateljem. Meutim, trebalo je stii do Hobarta, a to ba nije bilo tako lako. Mada je htela da posao zavri to je pre bilo mogue, ipak nije imalo smisla izlagati se opasnosti da je uhapse. Ve dva puta je uspela da im pobegne; nije vie smela da izaziva sreu. Iako je postala strano nestrpljiva, odluila je da saeka da se smrai. U ovo doba godine dani su jo bili kratki; morae da se strpi samo nekoliko asova. Pronala je jednu praznu kuu - posluila se jednostavnom hranom koju su vlasnici ostavili i lutala odajama sa odlinom akustikom dok napolju nije poelo da se smrauje. Nikako nije mogla da prestane da misli na Derihoa, i okolnosti pod kojima je umro. Pokuala je da se priseti kako je izgledao, i donekle je uspela da sebi doara njegove oi i ruke, ali to je ujedno i bilo sve. Rastuila ju je nemogunost da se priseti njegovog lika. Suvie brzo se izgubio. Upravo je zakljuila da je dovoljno mrano i da bi sada ve mogla da izie, kada je zaula glasove. Spustila se u podnoje stepenita i izvirila napolje. Na pragu su se nalazile dve prilike. "Ne ovde..." ula je kako apue neka devojka. "Zato da ne?" jedva je razaznala rei njenog pratioca. Nema sumnje, bio je to jedan od Hobartovih ljudi. "Zato da ne? Mesto kao i svako drugo." "Ovde ve nekog ima", ree devojka zagledavi se u tajnu kue. Mukarac se nasmeja. "Odvratni jebai!" povika on. Zatim grubo povue enu za ruku.

"Hajde da naemo neko drugo mesto", ree. Zatim se udaljie ulicom. Suzana se pitala da li je Hobart blagoslovio ovakvo bratimljenje. Nije mogla da poveruje u to. Bilo je krajnje vreme da prestane da ga sledi u svojoj mati; i umesto toga, da ga pronae i obavi posao. Izvukla se iz kue, osmotrila ulicu, pa zakoraila u no. Vazduh je bio miomirisan; retke su bile kue u kojima je gorela svetlost, a i svetlost koja je dopirala kroz prozore poticala je od svea; nebo iznad njene glave bilo je sjajno, a zvezde nalik na kapljice rose posute po somotu. Izvesno vreme koraala je s licem podignutim spram neba, zanesena prizorom. Ali u toj zanesenosti nije mogla da oseti da li je Hobart blizu. A bio je tu negde. Ali gde? Mogla je izgubiti dragocene asove obilazei kuu po kuu u pokuaju da ga pronae. Kada nisi sigurna, pitaj policajca. To je bila jedna od majinih omiljenih izreka, krajnje primerena ovom trenutku. Nekoliko jardi od mesta na kome se nalazila, jedan pripadnik Hobartove horde pikio je uza zid pevajui nakaradnu verziju pesme Zemlja nade i slave, pratei njome mlaz kojim je polivao zid. Nadajui se da je dovoljno pijan da je ne prepozna, upita ga za Hobarta. "ta e ti on", ree ovek. "Ui ovamo. U toku je proslava." "Moda kasnije. Moram videti inspektora." "Pa, ako ba mora", sloi se ovek. "On je u onoj tamo visokoj zgradi belih zidova." On pokaza u pravcu iz koga je upravo dola, polivi pri tom cipele. "Negde s desne strane", ree. ovek ju je dobro uputio uprkos svom ne ba najdolinijem stanju. Kada je skrenula desno nala se u ulici utihlih zdanja, a na uglu naredne raskrsnice nalazila se jedna dosta velika zgrada, iji su zidovi izgledali izbledeli pri svetlosti zvezda. Na vratima nije bilo straara; verovatno su se predali zadovoljstvima koja je Bez-premca mogao da im ponudi. Gurnula je vrata i zakoraila unutra, a da je niko nije presreo. O zidove odaje u koju je stupila bili su oslonjeni titovi Hobartovih ljudi, ali njoj nije ni bila potrebna potvrda da se nalazi u pravoj kui. Stomak joj je ve govorio da Hobart boravi u jednoj od odaja na spratu. Krenula je uz stepenice, ne znajui ta e preduzeti kada se jednom nae licem u lice s njim. Svojim proganjanjem pretvorio joj je ivot u komar i elela je da ga na neki nain natera da zaali zbog toga. Ali nije mogla da ga ubije. To to je uklonila Magdalenu ve je samo po sebi za nju bilo i previe grozno; savest joj ne bi dozvolila da ubije jedno ljudsko bie. Najbolje e biti da se doepa knjige i ode. Na vrhu stepenita nalazio se hodnik, na ijem kraju je ugledala odkrinuta vrata. Uputila se ka njima i gurnula ih. Njen neprijatelj je bio unutra; sam, oputeno je sedeo na stolici, zatvorenih oiju. U krilu mu je poivala knjiga bajki. im ju je ugledala ivci su joj zatreperili. Uopte nije oklevala, ve se preko golog poda unutila ka mestu gde je dremao. Hobart je u snu lebdeo iznad nekog zamagljenog mesta. Oko glave su mu leteli noni leptirovi, i lepetali mu pranjavim krilima po oima, ali on nije bio u stanju da podigne ruke i otera ih. Negde u blizini osetio je opasnost, i upitao se iz kog li e pravca doi? Magla se pomerila na levu stranu, a potom na desnu. "Ko...?" promrmlja on. Kada ga u kako neto govori Suzana se ukoi. Nalazila se na jard od stolice, ne vie. Promrmljao je jo neto; neke rei koje nije mogla da shvati. Ali nije se probudio. Iza kapaka Hobart je na trenutak ugledao neku nestalnu priliku u magli. Poeo je da se bori protiv snenosti koja ga je obrvala; eleo je da se probudi i odbrani. Suzana napravi jo jedan korak ka spavau. On ponovo zastenja. Drhtavim prstima posegnula je za knjigom. Kada ih je obavila oko nje, on irom otvori oi. Pre no to je uspela da mu je istrgne, njegov se stisak pojaao. Ustao je. "Ne!" povika on. Usled oka koji je doivela kada se probudio umalo nije ispustila knjigu, ali sada vie nije htela da se odrekne svoje nagrade: ta je knjiga bila njena. Trenutak su se guali borei se da je otmu

jedno od drugog. A onda - bez ikakvog upozorenja - iz aka stade da im se podie veo tame, ili tanije iz knjige koju su drali izmeu sebe. Podigla je pogled prema Hobartovim oima. I njega je zapanjila isto koliko i nju mo koja se iznenada oslobodila izmeu njihovih isprepletenih prstiju. Tama se ispreila izmeu njih poput dima, rascvetala se naspram tavanice i istog asa poela ponovo da se sputa, obavijajui ih oboje u no unutar noi. ula je kako je Hobart kriknuo od straha. Sledeeg trenutka rei kao da su poele da naviru iz knjige, nalik na bele oblike naspram dima, i dok su se dizale postajale su ono to su oznaavale. Ili je to bilo posredi, ili su ona i Hobart padali i pretvarali se u simbole dok se knjiga otvarala da ih primi. Moda je posredi bilo jedno, a moda drugo; ili oboje, na kraju se sve stopilo u jedno. Bez obzira da li su se uzdizali ili padali, kao jezik ili ivot, bili su preneti u zemlju iz bajki. 8. BIT ZMAJA U stanju u koje su uli vladao je mrak; mrak pun apata. Suzana nije mogla da vidi nita ispred sebe, ak ni vrhove prstiju, ali zato je ula blago aputanje koje je do nje donosio topao povetarac s mirisom borovine. I jedno i drugo dodirnue joj lice, apat i povetarac; oboje je uzbudie. Znali su da je ovde, ti ljudi koji su naseljavali prie u Miminoj knjizi: jer ona i Hobart su sada postojali tu, u knjizi. Na neki nain, za vreme guanja, bili su preobraeni - ili su to bile bar njihove misli. Uli su u carstvo obinog ivota rei. Stojei u tami i oslukujui svuda oko sebe aputanja, uopte joj nije bilo teko da ih razume. Konano, nije li autor ove knjige za vreme pisanja pretoio misli u rei, znajui da e ih njegovi itaoci deifrovati za vreme itanja, ponovo od njih stvarajui misli? tavie: stvarae zamiljeni ivot. I tako se ona sada obrela tu. ivela tim ivotom. Izgubljena u Geschichen der Geheimen Orte, ili pronaena u njima. Upravo je shvatila da se nagovetaji neke svetlosti kreu s obe njene strane; ili se to moda ona kretala: da to ona moda ne tri, ili leti? Ovde je sve bilo mogue: ovo je bila zemlja bajki. Usredsredila se kako bi bolje razabrala ta su znaili ovi odblesci svetlosti i tame, i istog asa shvatila da je putovala velikom brzinom kroz aleje drvea, nepreglednog praiskonskog drvea, a svetlost izmeu njih postajala je sve sjajnija. Negde iznad i ispred, Hobart ju je ekao, nju ili tu stvar u koju se pretvorila letei po stranicama. Ovde ona nije bila Suzana; ili bar nije bila samo Suzana. Ovde nije mogla jednostavno da bude ono to jeste, isto kao to ni on nije mogao da bude Hobart. U ovoj apsolutnoj umi prerasli su u neto mitsko. Privukli su na sebe snove koje je ovo mesto slavilo: elje i obeanja koja su ispunjavala prie iz deje sobe i na taj nain oblikovala sve potonje elje i veru. Obeanja. Divljim umama lutala je sva sila likova, nije bilo teko izabrati: u svakoj prii se, pre ili kasnije, bar jedna scena odigravala ovde. Ovo je mesto gde su ostavljani siroii da bi umrli ili pronali svoj usud: device su tu dolazile u strahu od vukova, a ljubavnici u strahu od svojih srdaca. Ovde su ptice govorile, a abe udile da dospeju na presto, svaki je gaj imao svoj ribnjak i izvor, a svako drvo vrata koja su vodila u podzemni svet. ta je od svega toga postala ona? Deva, razume se. Jo od detinjstva bila je deva. Osetila je da Divlje ume postaju svetlije od ove misli, kao da je njome zapalila vazduh. "Ja sam deva... promrmlja ona, ... a on je zmaj. Oh, da. Tako je; razume se da je tako. Brzina kojom je letela poveala se; stranice su se bez prestanka okretale. Sada je pred sobom ugledala odsjaj metala izmeu drvea, i jednog Velikog Crva, ija je sjajna krljut bila obmotana oko korena drevnog drveta, dok mu je ogromna glava sa zatupastom gubicom poivala na pokrivau od krvavo crvenih makova ekajui na svoj trenutak. No, ma kako savren bio u svakoj ljuspi, ona je u njemu razabrala i Hobartove crte. Bio je

satkan poput are svetlosti i senke, ba kao i - a to je bilo najudnije - sama re ZMAJ. Sve troje naseljavali su isti prostor u njenoj glavi: ivi tekst to su ga tvorili ovek, re i udovite. Veliki Crv Hobart otvori svoje jedino upotrebljivo oko. Iz drugog je virila slomljena strela, kojom ga je, bez sumnje, pogodio neki od junaka nastavivi potom svojim kitnjastim i blistavim putem u uverenju da je usmrtio zver. Ali nju nije bilo tako lako unititi. Jo je bila iva; prstenovi su joj bili izbrazdani oiljcima, ali to nije moglo da umanji njihovu velianstvenost, ni da pomuti njen sjaj. A ono dobro oko? U njemu je bilo dovoljno zla za itavo pleme zmajeva. Ugledao ju je i malo podigao glavu. Rastaljen kamen iscureo mu je izmeu usana i sparuio makove. Njen let prema njemu nije urodio plodom. Osetila je kako je probada pogledom. Telo je poelo da joj podrhtava. Zateturala se prema mranom tlu poput zgnjeenog nonog leptirka. Tle ispod nje bilo je posuto reima; ili su to bile moda kosti? Ma ta da je to bilo, pala je pravo u sredinu, odbacivi na sve strane krhotine gluposti jer je sve vreme mlatarala rukama. Ustala je i osvrnula se oko sebe. Kolonade su svuda unaokolo bile prazne: nije bilo junaka na koga bi se mogla osloniti, niti majke koja bi je mogla uteiti. Ostala je sama sa Crvom. Podigao je glavu jo nekoliko stopa uvis, a zatim je jedva primetnim pokretom izazvao slabu lavinu krljuti. Bio je divna re, to se nije moglo porei, njegove svetlucave ljuspe su blistale, elegancija zla bila opojna. Gledajui ga osetila je istu onu smesu elje i straha koje se tako dobro seala jo iz detnjstva. Njegovo prisustvo ju je uzbudilo, nije bilo druge rei za to. Kao da odgovara na to njeno priznanje, Zmaj zagrme. Zvuk koji je ispustio bio je topao i dubok; nastao u utrobi, proao je krivudajui kroz celo njegovo telo i izbio izmeu bezbrojnih zuba tankih poput igala, kao da obeava da e okolo uskoro postati jo vrelije. Sva se svetlost izgubila izmeu drvea. Nije se uo ni poj ptica niti govor ivotinja; ako je ita uopte ivelo u Zmajevoj blizini nije se usuivalo ni da une meu rastinjem. Nestali su ak i kosti-rei i makovi, ostavivi ova dva elementa, Devu i udovite, da odigraju svoju legendu. "Zavrava se ovde", ree Hobart, na zmajevskom jeziku od lave. Svaki slog koji je izgovorio predstavljao je mali plamen, koji bi sprio estice praine oko njene glave. To je nije plailo: samo ju je razveseljavalo. Do sada je bila samo posmatra ovih obreda; konano je postala izvoa. "Zar nema nita da mi kae?" upita Zmaj, bljujui rei izmeu zbijenih zuba. "Nema blagoslova? Nema objanjenja?" "Nieg", odvrati ona prkosno. Kakva korist od razgovora, kada su jedno drugo tako dobro itali? Znali su ko su, zar ne? znali su ta znae jedno drugom. U konanom obraunu u svakoj velikoj prii dijalog je bio izlian. Kada nema ta vie da se kae, preostaje delanje: ubistvo, ili venanje. "Pa, dobro", ree Zmaj i krenu ka njoj zakrljalim prednjim nogama, vukui se celom duinom preko pustopoljine koja ih je delila. Namerava da me ubije, pomisli ona; moram brzo neto da preduzmem. ta ini Deva kada se nae u slinoj situaciji? Da li bei, ili pokuava pesmom da uspava zver? Zmaj se ve nadnosio nad njom. Ali nije napao. Umesto toga, zabacio je glavu unazad, otkrivi bledo, neno meso na vratu. "Molim te samo brzo", zagrme on. Nala se u udu. "Da budem brza?" upita ona. "Ubij me i zavri s tim", objasni joj on. Iako njen um nije u potpunosti shvatio ovo volte face, telo koje je naseljavala jeste. Osetila je kako se menja odgovarajui na ovaj poziv; osetila je da je sazrelo. Palo joj je na pamet da bi ona u ovom svetu trebalo da bude devica; ali to nije mogla biti. Bila je odrasla ena; ena koja se izmenila u nekoliko poslednjih meseci, odbacila godine ispraznih pretpostavki; pronala u sebi magiju; pretrpela gubitak. Uloga Deve - stvorene od mleka i slatkih uzdaha - nije joj odgovarala. Hobart je to znao bolje od nje. On nije stigao na ove stranice kao dete, ve kao ovek kakav je i inae bio i tu je pronaao ulogu koja je najbolje odgovarala njegovim najskrivenijim i

zabranjenim snovima. Ovo nije bilo mesto za pretvaranje. Ona nije bila devica, a on nije bio prodrljivi crv. On je, u svojim privatnim matanjima, bio pod opsadom, zaveden i konano - bolno - muen. Zbog toga je ovaj Zmaj pred njom otkrio svoje mleno grlo. Ubij me i svri s tim, rekao je, oborivi malo glavu da bi pogledao u nju. U njegovom preostalom oku prvi put je videla koliko je patio zbog toga to je njome opsednut; kako je postao njen suanj, njukao za njom poput izgubljenog psa, iz dana u dan je sve vie mrzei zbog moi koju je imala nad njim. U onoj drugoj stvarnosti - u sobi iz koje su iskoraili, a koja je opet bila skrivena u jednom veem Kraljevstvu - (svetovi unutar svetova) - on bi prema njoj bio okrutan. Ako bi mu se ukazala prilika ubio bi je iz pukog straha od istine koju je smeo da prizna samo u svetom lugu svojih snova. Ali ovde se mogla priati samo istinita pria. Zato je podigao svoje pulsirajue grlo i zatreptao tekim kapkom. On je bio devica, uplaen i sam, spreman da umre samo da ne bi rtvovao svoju pohabanu vrlinu. A ta je onda ona bila? Razume se, zver. Ona je bila zver. Jo to nije ni pomislila, a ve je osetila. Osetila je kako telo poinje da joj se uveava. Krv joj postaje hladnija od ajkuline. Plamenovi poinju da liu zidove stomaka. Hobart se njoj na oigled smanjivao. Koa zmaja spala je s njega u svilenkastim naborima, i pojavio se on, nag i beo: izranjavljeni mukarac. astan vitez na kraju zamornog puta, bez snage i sigurnosti. Koa koju je izgubio prela je na nju; osetila je kako se stvrdnjava oko nje, kako njen tit poinje da svetluca. Sadanja veliina njenog tela ju je veselila. Radovalo ju je to osea da je opasna i nemogua. Ovako je ona odista videla sebe u snovima; ovo je bila prava Suzana. Ona je bila Zmaj. Kada je tu lekciju savladala, upitala se ta sad? Da zavri priu onako kako je to eleo ovek pred njom? Da ga spali? Proguta? Gledajui s velike visine to bljutavo stvorenje, njuei njegovu balegu, njegov znoj - lako je mogla da poslua svoje srce da ga proguta i izvri svoju zmajevsku dunost. To joj uopte ne bi teko palo. Krenula je ka njemu, obavivi ga svojom senkom. Plakao je i osmehivao joj se sa zahvalnou. Razjapila je svoju ogromu eljust. Oprljila mu kosu dahom. Skuvae ga i progutati u jednom pohlepnom zalogaju... Ali nije bila dovoljno brza. Dok se spremala da ga proguta panju joj je privukao neki glas iz blizine. Zar je jo nekog bilo u gaju? Zvuci su, nema sumnje, pripadali ovim stranicama. Nimalo nisu podseali na ljudske, mada je bilo rei koje su pokuavale da se probiju kroz lave i roktanje. Prase; pas; ovek: predstavljali su smesu svega toga, i bili su uspanieni. Vitez Hobart otvori oi i u njima se pojavi neto novo, neto pored suza i umora. I on je uo te glasove; a poto ih je uo, setio se mesta koje se nalazilo s druge strane ovih Divljih uma. Zmajev trenutak trijufa ve je polako prolazio. Ona nezadovoljno zagrme, ali nita se vie nije moglo uiniti. Osetila je kako se oslobaa krljuti, izmetnuvi se iz neeg mitskog u neto privatno, dok se Hobartovo telo u oiljcima povijalo poput plamena na povetarcu, a zatim utrnulo. Ovaj trenutak preispitivanja sigurno e je skupo stajati. Poto nije uspela da dovri priu, da zadovolji rtvinu elju za smru, pruila joj je novi motiv za mrnju. Kakva je to promena mogla uticati na Hobarta pa je poeo da sanja kako je progutan?; i da stvara drugu utrobu u stomaku Crva iz koje e ponovo izii u svet? Prekasno, do avola; prekasno. Stranice vie nisu mogle da ih podnesu. Ne okonavi svoj sukob napustili su rei u mlazu interpunkcije. Za sobom nisu ostavili ivotinjsku buku: postajala je sve glasnija dok se tama Divljih uma podizala. Na umu joj je bila jedino knjiga. Ponovo ju je osetila pod prstima, i jo ee epala. Ali i Hobartu je to bilo na pameti. Kada se soba pojavila oko njih svom svojom temeljitou, ona oseti da su njegovi nokti zariveni u njene prste, i da joj guli kou u elji da vrati svoju nagradu. "Trebalo je da me ubije", ula ga je kako mrmlja.

Podigla je pogled prema njegovom licu. Izgledao je ak krhkiji od viteza iz prie, znoj mu se cedio niz upale obraze, oi oajniki zverale unaokolo. Onda je izgleda shvatio ko je i pogled mu je istog asa postao ledeno hladan. Neko je lupao po vratima sa spoljanje strane, odakle je i dopirala ona bolna kakofonija ivotinjskih glasova. "Saekajte!" povika Hobart posetiocima ko god da su oni bili. Jo dok je vikao povukao je jednu aku s knjige i iz unutranjeg depa na sakou izvukao pitolj, zarivi cev u Suzanin stomak. "Pusti knjigu ili u te ubiti." Nije imala izbora, morala je da popusti. Menstrum nije mogao da nabuja u toj meri da ga onesposobi pre no to povue okida. Meutim, u trenutku kada su njene ake skliznule sa knjige, vrata su se irom otvorila i sve misli vezane za knjigu zatomilo je ono to se nalo na pragu. Nekada su ova etvorica bila ponos Hobartovog voda: bili su najpametniji, najvri. Ali no provedena u pijanenju i zavoenju otkopala im je i neto vie od pantalona. Rasturila im je umove. Kao da je to bila divota s kojom se Suzana prvi put srela u Ulici Lord, ti oreoli to su pravili svece i od ljudi i od Vidovnjaa, na neki nain su bili uvueni unutar njih; koa na udovima i licima bila im je naduvana i izranavljena, a mehurovi tame komeali su se oko njihovih skeleta nalik na pacove ispod arava. Upaniivi se od ove bolesti iscepali su odeu u dronjke; prsa su im se sijala od znoja i krvi. A iz grla im je dopirala ona kakofonija koja je dozvala Zmaja i Viteza da izau iz knjige; bestijalnost je odzvanjala u desetinama uasnih pojedinosti. Lice jednoga se izgubilo u obliku rila; ake drugoga podseale su na ape. Pretpostavila je da su se Vidovnjaci na ovaj nain suprotstavili okupaciji svoje rodne zemlje. Hinili su pasivnost kako bi zaveli vojsku osvajaa i namamili je u svoje zanose, a rezultat je bila ova komarna menaerija. Iako je bila pripravna na sline zgode, ostala je skamenjena od straha. Jedan iz opora posrui ue u sobu; usne i elo samo to mu se nicu raspali od naduvenosti. Oigledno je pokuavao da se obrati Hobartu, ali sve to je njegov jezik vezan arolijom uspeo da izvede bilo je mjaukanje slino onom koje maka isputa kada joj se zavre vrat. Hobart uopte nije nameravao da deifruje to mjaukanje, ve je uperio pitolj u olupinu koja se gegala ka njemu. "Ne prilazi", upozori je on. ovek, kome je pljuvaka kapala iz otvorenih usta, pokua jo jednom neto nepovezano da zamoli. "Napolje", bilo je sve to mu je Hobart odgovorio. Zatim je koraknuo prema ovoj etvorici. Voa se povue, a to uinie i oni na vratima. Ne zato to je u njih bio uperen pitolj, pomisli Suzana, ve stoga to je Hobart bio njihov gospodar. Novi kosturi samo su potvrdili ono to su za vreme obuke odavno nauili: da su ivotinje koje ne misle, ve samo robuju Zakonu. "Napolje!" ponovi Hobart. I oni su se ve unatrake povlaili hodnikom, nemi iz straha pred Hobartom. Suzana je znala da e za nekoliko trenutaka opet svu panju obratiti na nju. Ponovo e se okrenuti prema njoj i ona mrava prednost u kojoj se nala usled ovog prekida bie protraena. Morala je da se osloni na svoj instinkt; moda joj se vie nee ukazati nova prilika. Iskoristivi trenutak, ona se zalete na Hobarta i istrgnu mu knjigu iz ruke. On zaurla i pogleda u njenom pravcu, pitoljem i dalje drei na nianu onu etvoricu. im je skrenuo pogled s njih, stvorenja ponovo poee da dree. "Nema drugog izlaza..." ree joj Hobart. "... osim kroz ova vrata. Moda bi volela tuda da proe...?" Stvorenja su oigledno osetila neto u vazduhu pa su udvostruila dreku. Ta je dreka podseti na vreme hranjenja u zoolokom vrtu. Ne bi uspela da uini ni dva koraka du hodnika i oni bi se ve stutili na nju. Hobart ju je uhvatio u klopku. Kada je to shvatila, osetila je kako se u njoj javlja menstrum i oduzima joj dah. Hobart je istog asa dokonao da ona prikuplja snagu. Brzo je otiao do vrata i zalupio ih

pred okotom to je zavijao ispred njih, a onda se ponovo okomio na nju. "Videli smo neke stvari, je li tako?" upita on. "Ali tu priu nee doiveti da ikom ispria." Zatim joj uperi pitolj u lice. Nemogue je bilo dokuiti ta se u narednom trenutku dogodilo. Moda je opalio, ali je metak pravim udom skrenuo i razbio prozor iza nje. ta god da se desilo osetila je noni vetar kako prodire u sobu, a ve sledeeg trena sva se kupala u menstrumu, od pete do glave; on ju je okrenuo na peti, tako da je potrala prema prozoru ni ne razmislivi o smislu ovakvog bega dok se nije nala na simsu i poletela napolje. Prozor se nalazio na treem spratu. Ali sada vie nije imalo smisla razmiljati o praktinim stvarima. Prepustila se skoku, padanju ili ... Letu! Usmerivi snagu prema zidu naspramne zgrade, menstrum ju je zgrabio i podigao uvis i dozvolivi joj da, niz njegova hladna lea, sklizne s prozora na krov. Nije to bio pravi let, ali osetila ga je kao neto stvarno. Ulica se zavrtela ispod nje kada se doekala na vrst vazduh preko koga je dospela do strehe jedne druge zgrade, a ve narednog trenutka menstrum ju je ponovo pokupio i preneo preko krova, dok su Hobartovi povici zamirali za njom. Nije mogla dugo da ostane u vazduhu, to je bilo jasno; ali dok je trajala, vonja je bila vesela. Niz drugi jedan krov skliznula je navrat-nanos, ugledavi na as svetlost svitanja izmeu brda, a zatim niz zabate i dimnjake krenula nanie, obruivi se na trg na kome su ptice ve uvebavale melodije za taj dan. Kada je sletela one su se razbeale, uplaivi se od stranputice kojom je evolucija krenula da bi stvorila jednu ovakvu pticu. Suzanino sputanje sigurno ih je uverilo da je jo mnogo trebalo raditi na ovom projektu. Odskoila je od kamenja za poploavanje, mada joj je menstrum dosta ublaio pad, i zaustavila se na nekoliko ina od jednog zida u mozaiku. Pridigla se na drhtave noge, osetivi pri tom blagu nesvesticu. Ceo let nije potrajao due od dvadeset sekundi, ali ve je ula kako glasovi u oblinjim ulicama pozivaju na uzbunu. vrsto stegnuvi Mimin poklon, napustila je trg i izila iz grada; prethodno je jednom uspela da zaluta, usled ega se neko vreme vrtela u krug i dvaput umalo nije pala u ruke progoniteljima. Na svakom koraku otkrivala je nove modrice, ali bar je bila iva, i mudrija za noanju pustolovinu. ivot i mudrost. ta je iko mogao vie da poeli? 9. VATRA Dan i no koje je Suzana provela u Bez-premca i u Divljim umama prikradajui se Hobartu, odneli su Kala i de Bona na isto tako zanimljiva mesta. I oni su iskusili bol i otkrovenje; i njih su se dvojica za to vreme pribliili smrti vie no to e to ikada ponovo poeleti. Poto su se rastali s njom, utke su nastavili prema Nebeskom svodu, dok de Bono iznenada nije upitao: "Voli li je?" udno, ali upravo to pitanje motalo se i Kalu po glavi, ali nije odgovorio de Bonu. Bilo mu je neprijatno. "Ti si jedna prokleta budala", ree de Bono. "Zato se vi Kukavice toliko plaite svojih oseanja? Ona zasluuje da je voli; ak i ja to vidim. Zato onda ne prizna?" Kal zaguna. De Bono je bio u pravu, ali ko je voleo da mu neko mlai dri lekciju. "Boji je se, je li u tome stvar?" upita de Bono. Prvo ga je povredio, a sada jo i uvredio. "Pobogu, ne", ree Kal. "Zato bih je se, do avola, plaio?" "Poseduje mo", odvrati de Bono, skinuvi naoari i osmotrivi predeo pred njim. "Veina ena je, razume se, poseduje. Zato ih Zvezdanpotok nije eleo u Polju. To ga je izbacivalo iz ravnotee." "A ta mi imamo?" upita Kal, utnuvi kamen.

"Mi imamo nae batine." "Opet Zvezdanpotok?" "De Bono", glasio je odgovor, i deak se nasmeja. "Da ti kaem neto", poe on. "Znam jedno mesto kuda bismo mogli poi..." "Neu da ujem ni za kakvo skretanje", odbi Kal. "Samo na sat ili dva?" navaljivao je de Bono. "Jesi li ikada uo za Venerinu planinu?" "Rekoh, nema skretanja, de Bono. Ako eli da poe tamo, samo izvoli." "Ba si dosadan", uzdahnu de Bono. "Mogao bih i da te prepustim toj tvojoj dosadi." "Ne uivam ni u tvojim glupim pitanjima", dodade Kal. "Ako eli da bere cvee, slobodno idi. Samo mi kai u kom je smeru Nebeski svod." De Bono uuta. Nastavie dalje. Kada su ponovo poeli da razgovaraju, de Bono stade da se razmee znanjem o Fugi, vie u elji da omalovai saputnika, nego da mu prui nova obavetenja. U dva navrata za vreme unih prepirki, kada su se na vidiku pojavile Hobartove patrole, Kal ga je povukao u zaklon. Kada su po drugi put morali da potrae sklonite, dva sata nisu mogli da se maknu iz njega dok se vod sve vie opijao na nekoliko jardi od njih. Poto su konano poli dalje, kretali su se mnogo sporije. Ukoeni udovi bili su im kao od olova; bili su gladni, edni i nervirali su jedan drugog. A najgore od svega, sputao se suton. "Koliko jo ima odavde?" raspitivao se Kal. Kada je prvi put ugledao Fugu sa Miminog zida, uinilo mu se da njen zbrkani pejza obeava nebrojene pustolovina. A sada, kada se naao usred te zbrke, dao bi onjak za jednu dobru kartu. "Jo je dosta daleko", odvrati de Bono. "Zna li ti gde se mi, do avola, nalazimo?" De Bono napui usne. "Svakako." "Kai mi onda." "A?" "Kai!" "Neka sam proklet ako ti kaem. Mora mi verovati, Kukavice." Tokom poslednja dva sata podigao se vetar i sada je donosio do njih krike koji prekinue njihov sve uniji rat reima. "Miris baklji", ree de Bono. To je bilo tano. Pored svog tereta bola, vetar je doneo i miris drveta koje gori. De Bono se ve dao u potragu za izvorom tog mirisa. Kalu nita ne bi pruilo vie zadovoljstva u tom trenutku nego da prepusti igraa na konopcu njegovim vlastitim planovima, ali iako je sumnjao u de Bona kao vodia - s njim mu je ipak bilo bolje nego bez njega. Kal krenu za njim kroz sve guu tamu, uz jedan blagi greben. S njegovog vrha su - preko nadstrtih polja - jasno ugledali vatru. Mahnito je gorelo neto nalik na umarak, a vetar je razvejavao plamenove. Na periferiji ovog dosta obimnog poara bio je parkiran vei broj automobila, a njihovi vlasnici pripadnici edvelove vojske spasa - divljali su unaokolo. "Kopilad", ree de Bono, kada nekolicina uhvati rtvu i okomi se na nju batinama i izmama. "Kukavija kopilad." "Nije samo moj narod..." poe Kal. Ali pre no to je uspeo da zavri odbranu svoga plemena, rei mu zamree na usnama, jer je prepoznao mesto koje je nestajalo pred njegovim oima. Nije to bila nikakva uma. Drvee nije bilo nasumce razbacano, ve posaeno u pravilnim alejama. Jednom, pod zastorom od ovog drvea, recitovao je stihove Ludog Munija. Sada je vonjak Lemjuela Loa goreo s jednog kraja na drugi. On krenu niz padinu prema njemu. "Kuda e?" upita de Bono. "Kalhune? ta to ini?" De Bono krenu za njim i uhvati ga za ruku. "Kalhune! Sasluaj me!" "Ostavi me na miru", ree Kal, pokuavi da se otrese de Bona. U estini tog pokuaja zemlja na padini se odroni pod njegovim nogama i on izgubi ravnoteu, povukavi de Bona sa sobom. Skliznue niz brdo dok su ih zasipali praina i kamenje i zaustavie se do pasa u jarku, ije je dno bilo ispunjeno vodom. Kal poe da se izvlai na drugu stranu, ali ga de Bono uhvati za

koulju. "Nita ne moe da uini, Muni", ree on. "Skloni se." "ao mi je zbog onog to sam rekao o Kukavicama, i mi odgajamo vandale." "Zaboravi", ree Kal, pogleda i dalje uperenog u vatru. Zatim se oslobodi de Bonove ake. "Poznajem ovo mesto", ree on. "Ne mogu samo tako da dozvolim da izgori." Izvukao se iz jarka i krenuo ka plamenu. Pobie kopilad koja su ovo uinila, ko god oni bili. Pobie ih i smatrae to pravdom. "Suvie je kasno!" povika de Bono za njim. "Ne moe pomoi." Bilo je istine u mladievim reima. Sutra e od vonjaka ostati samo pepeo. Pa pak, nije mogao naterati sebe da jednostavno okrene lea mestu na kome je prvi put iskusio zanose Fuge. Neodreeno svestan da de Bono tapka za njim, i potpuno ravnoduan prema tome, on nastavi dalje. Kada je pred sobom jasnije razabrao prizor shvatio je da su Prorokove trupe (taj im je naziv laskao; bio je to, u stvari, ljam) naile na otpor. Na nekoliko mesta oko vatre vodila se borba prsa u prsa. Ali branioci vonjaka bili su lak plen za palitelje za koje je ovaj vandalizam bio tek neto vie od sporta. Stigli su u Fugu s orujem koje je moglo da desetkuje Vidovnjake za nekoliko asova. Jo dok je Kal posmatrao prizor video je jednog kako pada pogoen hicem iz pitolja. Neko se pribliio da pomogne oveku, ali ga je snala ista sudbina. Vojnici su ili od tela do tela i proveravali da li je posao valjano obavljen. Prva rtva nije bila mrtva. Podigla je ruku prema ubici, a ovaj mu je uperio pitolj u glavu i opalio. Kal oseti da mu se povraa kada se miris sprenog mesa pomeao s dimom. Nije mogao da odagna odvratnost. Kolena mu zaklecae i on pade na tle, pokuavi da izbljuje prazan stomak. U tom je trenutku njegova beda bila upotpunjena: mokra ledena odea prianjala mu je uz kimu; ukus sadrine stomaka zadrao mu se u grlu; rajski vonjak goreo je u blizini. Uasi koje mu je Fuga prikazivala bili su isto onako duboki kao to su njene vizije bile uzviene. Dublje nije mogao da padne. "Hajdeno, Kale." De Bono mu spusti aku na rame. Zatim prui Kalu busen svee ubrane trave. "Obrii lice", re on neno. "Ovde vie nita ne moemo uiniti." Kal pritisnu travu na nos, udiui njenu prijatnu sveinu. Gaenje je polako nestajalo. Odlui se da jo jednom pogleda u pravcu vonjaka koji je goreo. Oi su mu suzile i pri prvom pogledu nije se usudio da poveruje u ono to su mu govorile. Obrisao ih je nadlanicom, sve vreme mrkui. Onda je ponovo pogledao, i tamo ugledao Lema koji se kretao kroz dim i beao pred vatrom. On izgovori ovekovo ime. "Ko?" upita de Bono. Kal je ve ustajao iako su mu noge bile strano slabe. "Tamo", ree pokazavi prema Lou. uvar vonjaka uao je pored jednog tela, s akama ispruenim prema licu lea. Da li je mrtvom oveku sklapao oi, blagosiljajui ga pri tom? Kal je mora da privue njegovu panju; morao je s njim da porazgovara, makar samo zato da bi mu kazao da je i on prisustvovao ovim uasima, i da oni nee proi neosveeno. Okrenuo se ka de Bonu. Plamen se odslikavao u naoarima igraa na konopcu koje su mu skrivale oi, ali po izrazu njegova lica bilo je jasno da ga ovo to je video nije ostavilo ravnodunim. "Ostani ovde", ree Kal. "Moram razgovarati sa Lemom." "Ti si lud, Muni", ree de Bono. "Verovatno." On krenu nazad prema vatri, izvikujui Lemovo ime. ljam se izgleda umorio od lova. Nekolicina se vratila do kola; neki su piali u vatru; a ostali su jednostavno buljili u nju, otupelim pogledima od pia i unitavanja. Lem je zavrio sa blagosiljanjem i poeo da se udaljava od ostataka svog vonjaka. Kal ga ponovo pozva, ali pucketanje vatre prigui njegov glas. On krenu bre i Lem ga tada primeti krajikom oka. Meutim, kao da nije prepoznao Kala. Uznemiren prisustvom prilike koja se pribliavala on se okrenu i poe da bei. Kal ga ponovo pozva po imenu i uspe da mu privue

panju. Zastao je i osvrnuo se, mirkajui kroz dim i a. "Leme! To sam ja!" povika Kal. "Muni!" Loovo aavo lice nije bilo u stanju da se osmehne, ali zato je rairio ruke u znak dobrodolice, a Kal je tih nekoliko poslednjih jardi koji su ih razdvajali preao plaei se da ih dimna zavesa svakog trenutka ponovo moe razdvojiti. Ali to se nije dogodilo. Zagrlili su se kao braa. "Oh, moj pesnie", ree Lo, oiju crvenih od suza i dima. "Zar ba ovde da te naem." "Rekao sam ti da neu zavoraviti", podseti ga Kal. "Zar ti to nisam kazao?" "Bogami, jesi." "Zato su to uinili? Zato su ga spalili?" "Nisu oni", odvrati Lem. "Ja sam to uradio." "Ti?" "Zar misli da bih dozvolio toj kopiladi da uiva u mom vou?" "Ali Leme... drvee. Sve to drvee." Lo je preturao po depovima i izvadio aku Dudi kruaka. Mnoge su bile ubijene i napukle i iz njih je curio sok prelivajui se preko Loovih prstiju. Njihov miris prodre kroz zgaeni vazduh, vrativi im u seanje izgubljena vremena. "U svakoj od njih ima semenja, pesnie", ree Lem. "A u svakom semenu krije se drvo. Pronai u neko drugo mesto da ga posadim." To su bile hrabre rei, ali poeo je da jeca jo dok ih je izgovarao. "Nee oni nas poraziti, Kalhune", ree. "Nije vano u ime kog boga su doli, mi pred njima neemo kleati." "I ne smete", ree Kal. "Inae e sve biti izgubljeno." Dok je to izgovarao primetio je da Loov pogled skree s njegovog lica u pravcu ljama blizu kola. "Treba da poemo", ree, gurnuvi voe nazad u dep. "Hoe li poi sa mnom?" "Ne mogu, Leme." "Dobro, nauio sam keri tvojim stihovima", ree on. "Ni ja ih nisam zaboravio kao to ni ti nisi zaboravio mene..." "Nisu moji", ree Kal. "To su stihovi moga dede." "Sada pripadaju nama svima" ree Lo. "Posejani su na plodno tlo..." Iznenada, pucanj. Kal se okrenu. Primetila su ih trojica koja su posmatrala vatru i smesta se uputila prema njima. Sva trojica bila su naoruana. Lo na trenutak epa Kala za aku i stisnu je u znak pozdrava. Veza se zatim prekinu, jer usledie novi hici. Lo je polako nestajao u pomrini, u elji da se to vie udalji od svetlosti vatre, ali tle je bilo neravno i on je pao posle svega nekoliko koraka. Kal krenu za njim, a strelci poee ponovo da ih zasipaju mecima. "Bei od mene..." povika Lo. "Za boga miloga, bei!" Puzao je po tlu skupljajui voe koje mu je poispadalo iz depova. Kada je Kal stigao do njega, jedan od strelaca je imao sree. Pogodio je Loa. Ovaj viknu i uhvati se za bok. Ljudi sa pitoljima samo to nisu stigli svoje rtve. Prestali su da pucaju kako ne bi pokvarili zabavu koja im je predstojala. Meutim, kada su se pribliili na otprilike pet jardi, predvodnika obori projektil zavitlan iz dima. Pogodio ga je u glavu, napravivi poprilinu ranu. Sruio se, zaslepljen krvlju. Kal je imao dovoljno vremena da vidi ta je to oborilo oveka: bio je to radio. Zatim je de Bono krenuo u cik-cak kroz gust vazduh prema naoruanim ljudima. uli su ga da dolazi: drao se kao kakav divljak. Neko je opalio u njegovom pravcu, ali i promaio. On prolete pored lovaca i otra u pravcu vatre. Voa poe da se uspravlja akom pritiskajui ranu na glavi, spreman da i sam krene u poteru. Iako je de Bono svojom taktikom uspeo da unese pometnju meu krvnike, ta je taktika ipak bila ravna samoubistvu. Naoruani ljudi su ga uhvatili u klopku naspram zida od zapaljenog drvea. Kal ga na trenutak ugleda kako hita kroz dim prema vatri, i ubice kako urlajui jure za njim. Ispaljena je

itava salva hitaca; izbegavao ih je poput pravog plesaa, to je najzad i bio. Ali pakao pred sobom nije mogao izbei. Kal vide kako se jednom osvrnuo da utvrdi gde se nalaze njegovi gonioci, a onda je - kao kakav idiot, to je uostalom i bio - uronio u vatru. Veina drvea je sada ve bila pretvorena u zapaljene stubove, ali je tlo zato bilo raj za hodae po eravici, sam vreo pepeo i ugalj. Vazduh je podrhtavao od toplote, iskrivljujui de Bonovu priliku dok se nije izgubio meu drveem. Nije bilo vremena za oplakivanje. Njegova im je hrabrost omoguila da predahnu, ali ni taj predah nee jo dugo potrajati. Kal se osvrnuo da pomogle Lemjuelu. Meutim, njega vie nije bilo, za sobom je ostavio samo krvavu mrlju i nekoliko ispalih plodova koji su oznaavali mesto na kome je pao. A ispred zida to ga je vatra stvorila, naoruani ljudi i dalje su ekali da pokose de Bona ako se ponovo pojavi. Kal je imao vremena da ustane i osmotri poar ne bi li gde ugledao igraa na konopcu. Nigde ga nije bilo. Zatim je okrenuo lea lomai i uputio se spram padine na kojoj su se on i de Bono potukli. Dok je iao u tom pravcu u njemu se rodi neka neodreena nada. Odlui da promeni pravac kretanja, pa potra okolo na drugu stranu vonjaka. Tu je vazduh bio jasniji; vetar je odnosio dim u suprotnom pravcu. Trao je du ivice vonjaka, nadajui se u nemogue: da je de Bono moda ostavio iza sebe toplotu. Na pola puta du boka poara njegove uasnute oi ugledae par zapaljenih cipela. utnuo ih je, a zatim krenuo u potragu sa njihovim vlasnikom. Samo to se okrenuo leima prema vatri ugledao je jednu priliku koja je stajala u polju visoke trave na dve stotine jardi od vonjaka. ak i sa te udaljenosti mogao je da prepozna njegovu svetlu kosu. A kada se primakao blie, i njegov samozadovoljan osmeh. Izgubio je obrve i trepavice, a i kosa mu je bila dosta oprljena. Ali bio je iv i nepovreen. "Kako si to izveo?" upita ga Kal kada stie dovoljno blizu da ga je ovaj mogao uti. De Bono slegnu ramenima. "Radije bih cele nedelje hodao po eravici nego po konopcu", odvrati. "Bio bih mrtav da nije bilo tebe", ree Kal. "Hvala ti." De Bonu je oigledno bilo neprijatno to mu Kal zahvaljuje. Samo je odmahnuo rukom, okrenuo lea vatri i krenuo kroz travu, prepustivi Kalu da sam odlui eli li da ga sledi ili ne. "Zna li ti kuda idemo?" povika Kal za njim. Uinilo mu se da su poli u sasvim suprotnom pravcu od onoga kojim su se kretali kada su naili na poar, ali nije mogao da se zakune u to. De Bono mu je neto odgovorio, ali odgovor je odneo vetar, a Kal je bio suvie umoran da bi ponovio pitanje. 10. NEZEMALJSKA UIVANJA 1. Odatle je putovanje postalo pravo muenje. Dogaaji u vonjaku iscedili su iz Kala i ono malo snage koju je jo imao. Noni miii su mu podrhtavali kao da e ga svakog trenutka uhvatiti gr; donji deo kime kao da mu je ostao bez hrskavica tako da su se prljenovi trli jedan o drugi. Pokuavao je da ne misli o tome ta e se dogoditi ako, i kada, konano stignu do Nebeskog svoda. ak i da su u najboljoj formi, on i de Bono teko da su se mogli meriti sa edvelom. A u ovom stanju, smazae ih u jednom zalogaju. Povremena uda koja su im otkrivale zvezde - prsten kamenja, povezan trakama aputave magle; neto to je nalikovalo porodici lutaka, ija su se istovetna, bleda lica blaeno smeila iza utihlog vodopada - uspevala su da mu izmame samo po koji povran pogled. Jedini prizor koji bi jo mogao da mu izmami osmeh bio je pogled na perjani duek. Ali posle izvesnog vremena, ak su i uda iezla, jer de Bono ga je poveo uz neku mranu padinu, dok je blagi povetarac povijao travu oko njihovih stopala. Mesec se probijao kroz nasip nastao od oblaka, dajui de Bonu avetinjski izgled dok se peo strmom padinom. Kal ga je sledio poput jagnjeta, suvie umoran da bi ga pitao kuda idu. Postepeno je postao svestan da svi uzdasi koje je uo ne potiu od vetra. U njima je bilo neke prikrivene muzike; melodije koja se as ula, a as nestajala. De Bono je bio taj koji je konano stao i upitao:

"uje li ih, Kale?" "Da. ujem ih." "Znaju da su im stigli posetioci." "Je li ovo Nebeski svod?" "Nije", odvrati blago de Bono. "Nebeski svod emo ostaviti za sutra. Suvie smo umorni za bilo ta. Noas ostajemo ovde." "Gde to ovde?" "Zar ne moe da pogodi? Zar nisi omirisao vazduh?" Bio je neznatno namirisan; kozja krv i noni procvali jasmin. "Zar ne osea zemlju?" Tle pod njegovim nogama bilo je toplo. "Ovo je, prijatelju moj, Venerina planina." 2. Nije trebalo da veruje de Bonu; uprkos junatvu, momak je bio potpuno nepouzdan. Eto, upravo su izgubili dragoceno vreme. Kal se osvrnu da vidi da li se nazire put kojim su doli, ali ga ne ugleda; mesec je na trenutak skliznuo iza oblaka, tako da je obronak planine bio u mraku. Kada je ponovo pogledao ispred sebe, de Bona vie nije bilo. Zauvi smeh nedaleko odatle, Kal pozva svog vodia po imenu. Smeh se ponovi. Zvuao je suvie vedro da bi bio de Bonov, ali nije mogao biti siguran u to. "Gde si?" upita on, ali ne dobi odgovor i tako poe u pravcu smeha. Dok je napredovao, u jednom je trenutku stupio u prolaz toplog vazduha. Uplaen, on se povue, ali tropska vruina krenu za njim, a medni miris mu se snano uvue u nozdrve. Oamutio ga je; bolne noge samo to se nisu podavile pod njim usled pukog zadovoljstva od koga se polako obeznanjivao. Malo dalje uz padinu ugleda jo jednu priliku; to je sigurno de Bono, koji se kretao u mraku. Ponovo ga je pozvao po imenu i sada je dobio odgovor. De Bono se vratio i rekao: "Ne uri, Kukavice." Glas mu je postao nekako dremljiv. "Nemamo vremena..." pobuni se Kal. "Ne mogu... ne mogu nita da...", de Bonov glas se pojavljivao i nestajao, poput slabog radio signala. "Noas ne mogu nita drugo da radim osim da... vodim ljubav." Poslednja re je izbledela, a za njom i de Bono, stopivi se s tamom. Ka se osvrnu oko sebe. Bio je ubeen da je de Bono govorio s nekog mesta blieg vrhu planine, to je znailo da e se, ako okrene lea u tom pravcu i krene, vratiti putem kojim su doli. Kada se okrenuo toplota je krenula s njim. Neodreeno je razmiljao kako e nai svog vodia; nai vodia i Nebeski svod. Morao je na sastanak s nekim. Ko to bee? Misli su mu postajale dremljive kao de Bonov glas. Ah, da: sa Suzanom. Kada je u umu oblikovao njeno ime ona toplota, u dosluhu s njegovim nogama, povue ga na tlo. Nije bio siguran kako je do toga dolo - nije posrnuo, nije bio gurnut - ali u deliu sekunde glava mu se nala na tlu, i oh, kakvo je to zadovoljstvo bilo. Kao da se vratio u krevet ljubavnice u ledeno jutro. Ispruio se, udovoljavajui svojim umornim udovima, govorei sebi kako e ovde ostati da lei samo dok ne stekne malo snage za predstojea iskuenja. Samo to nije zaspao kada je zauo kako ga neko doziva. Ne Kale, pa ak ni Kalhune, ve: "Muni..." To nije bio de Bonov glas, ve glas neke ene. "Suzana?" Pokuao je da sedne, ali bio je tako teak, tako optereen prljavtinom s puta, da nije mogao ni da se pomakne. eleo je da odbaci tu teinu kao to zmija svlai kouljicu, ali ostao je da lei jer nije bio u stanju ni prstom da makne, a glas je nastavio da ga doziva i doziva, povremeno bledei dok ga je on traio negde blie vrhu. Tako je eleo da krene za njim; bez ikakvog upozorenja osetio je da mu se elja ispunila;

odea je spala s njega i poeo je svoj put preko trave, stomaka priljubljenog uz stomak zemlje. Nije bio siguran u to kako se kretao, jer nije oseao da pokree udove, a ni dah mu se nije ubrzao usled napora. Odista, oseao se osloboen oseanja, kao da je telo i dah ostavio za sobom zajedno s odeom. Neto je ipak poneo sa sobom: svetlost. Bledu, hladnu svetlost koja je osvetljavala travu i sitno planinsko cvee u njoj; svetlost koja je putovala tako blizu njega da je moda poticala od njega samog. Na nekoliko jardi od puta kojim se kretao, ugledao je de Bona uspavanog na travi, usta otvorenih kao u ribe. Krenuo je ka spavau da mu postavi neka pitanja, ali pre no to je stigao do oveka neto drugo mu je privuklo panju. Na svega nekoliko jardi od mesta na kome je leao de Bono ugledao je trake svetlosti kako izviru iz tamnog tla. Preao je preko tela svog saputnika, gotovo probudivi de Bona svojom svetlou, a zatim nastavio prema novoj tajni. Lako ju je razreio. U tlu se nalazilo nekoliko rupa. On ode do ivice najblie i zaviri unutra. Cela je planina bila izdubljena. Ispod njega se nalazila jedna nepregledna peina u kojoj su se kretale razne svetlosti. To je verovatno bilo ono o emu je de Bono govorio. Sada se potvrdila i sumnja da je negde iza sebe du puta ostavio svoje telo, jer skliznuo je kroz rupu - koja nije bila dovoljno velika da kroz nju proe njegova glava, a da ne pominjemo ramena - i pao u gornji sloj peine. Tu je ostao da lebdi i posmatra obred to se odigravao ispod njega. Na prvi pogled izgledalo je da su izvoai kugle svetleeg gasa kojih je bilo moda etrdesetak, velikih i malih, i ija se paleta boja protezala od hladnopastelnih do ive ute i crvene. Ali kada se odvojio od kupole peine i krenuo nanie, ne zato to ga je privlaila sila tee, ve usled elje da sazna, on shvati da kugle uopte nisu bile prazne. Unutar njih pojavljivali su se oblici, poput duhova u savrenoj geometriji. Te su vizije bile prolazne, trajale su najvie jednu sekundu, pre no to bi ih zamaglili bledi oblaci, a njihovo mesto zauzeli novi oblici. Ali zadravali su se dovoljno dugo da je mogao da uhvati njihov smisao. U nekoliko kugli ugledao je oblike koji su podseali na ljudske fetuse, sa ogromnim glavama, udovima tankim poput niti obmotanim oko tela. Tek to bi ih uoio, oni su nestajali; a na njihovom mestu bi se pojavljivala mrlja svetloplave boje koja je dotinu kuglu pretvarala u ogromnu onu jabuicu. U drugoj su se gasovi bez prestanka delili, mada nijedan nije razbijao reim svog kretanja da bi njega pozdravio. To ga nije vrealo. Ples im je bio razraen, i kada bi samo jedan od njih skrenuo s puta to bi izazvalo poprilinu pometnju. Njihovo kretanje je, po svemu sudei, unapred bilo odreeno - neke kugle su se bez prestanka gotovo sudarale, da bi u poslednjem trenutku pravile iroke lukove; druge su se kretale u grupama iji su lanovi opisivali sloene putanje, jedni oko drugih, dok su skupine pravile veliki krug iji se stoer nalazio u sreditu peine. Meutim, ovde je bilo znatno vie stvari koje su ga opinjavale od smirene velianstvenosti plesa, jer je u dva navrata u jednoj od veih kugli na trenutak ugledao sliku koja je u sebi nosila neobian erotski naboj. Naga ena, iji su udovi poricali sve zakone anatomije; ena je lebdela na jastuku od oblaka u krajnje seksualnoj pozi. Ali ubrzo je nestala, ostavivi Kalu seanje na to kako ga pozivaju: njene usne, usmine, butine. U njenom pokazivanju nije bilo nieg nepristojnog; stid, kome nije bilo mesta u ovom tako armantnom krugu, bio bi zloin. Te prisutnosti su bile takoe zaljubljene u samo postojanje da bi ih optereivale takve besmislice. Volele su i smrt, u to nije bilo sumnje. U sreditu jedne kugle nalazio se le, istruleo i prekriven muvama, prikazujui se s istim oduevljenjem kao to se njegov sadrug razmetao slavom. Ali Kala nije zanimala smrt; ena, pak, jeste. Noas ne mogu nita - rekao je de Bono - da radim izuzev da vodim ljubav. I Kal sada uvide da je to bilo tano. Ali ljubav kakvu je znao tamo iznad zemlje ovde nije dolazila u obzir. eni u kugli nije bilo potrebno aputati slatke rei; ona je svoje drutvo slobodno nudila. Pitanje je glasilo: kako je on izrazio elju? Erekciju je ostavio za sobom na Venerinoj planini. Nije trebalo da brine: njoj su ve bile poznate Kalove misli. Kada je njegove oi pronaoe po trei put, ona kao da ga pogledom povue nanie usred plesa. Odjednom je poeo da izvodi

jedan kranje usporeni salto koji ga je doveo na mesto pored njegove ljubavnice. Kada je dospeo do te take, shvatio je ulogu koja mu je bila namenjena. Glas na planini nazvao ga je Muni, i to ime nije bilo izabrano zalud. Stigao je odozgo kao svetlost, meseeva svetlost i ovde je pronaao svoju orbitu u plesu planeta i satelita. Ovo je, razume se, bilo moda samo njegovo vienje stvari. Moda su se zakonitosti ovog sistema odnosile isto onoliko na astronomiju koliko i na ljubav i snenu oluju. Sasvim je bilo beskorisno nagaati kada su ovakva uda bila u pitanju. Noas je jednostavno trebalo postojati. Prisutnosti napravie jo jedan krug i on, izgubljen u istom oduevljenju zbog ovog predodreenog putovanja, neprestano se prevrui (ovde nije bilo ni peta ni glava; postojalo je samo zadovoljstvo kretanja), na trenutak izgubi iz vida enu koju je video. Ali poto ga je njegova orbita nosila u irokom luku, on ponovo ugleda planetu koju je pohodila. Pojavila se i nestala u oblaku dok ju je on posmatrao. Da li je on izvodio isti obred za nju, pretvarajui se iz ljudskog bia u neto apstraktno, pa zatim ponovo u ljudsko oblije u rascvetavanju mlenog oblaka? Tako malo toga je znao o sebi, ovaj Muni, na svojoj jedinstvenoj orbiti. Sve to je mogao da dokui o tome ta je predstavljao, trebalo je da otkrije iz kugli na ija je lica bacao svoju pozajmljenu svetlost. Moda su stvari tako stajale sa svim mesecima. Bilo je dosta. U tom je trenutku saznao kako meseci vode ljubav. Oaravajui noi na planetama; uzburkavajui njihove okeane; blagosiljajui lovca i eteoca. Bilo je stotinu naina kojima su bile dovoljne samo nepovezane anatomije svetlosti i svemira. Dok je razmiljao o ovome, ena se otvori kako bi se zagnjurila u njega, kako bi raskrilila svoje usmnine i pustila da joj njegova svetlost donese zadovoljstvo. Uavi, on oseti istu toplinu, istu onu posesivnost, istu tatinu koje su uvek pratile ivotinju kakva je bio, ali umesto napora ovo je predstavljalo olakanje, umesto gubitka koji bi uvek usledio, podravanje ivota; umesto hitnje oseanje da bi ovo moglo potrajati zauvek, ili pre da je stotinu ljudskih ivota predstavljalo trenutak prema ivotnom veku meseca, a njegova vonja na ovom empirijskom karuselu inila je vreme besmislenim. Ta misao izazva u njemu uasno oseanje gorine. Da li se sve to je ostavio tamo gore na planini isuilo i umrlo dok su se ove konstelacije postojano kretale svojim poslom? On pogleda u pravcu sredita sistema, stoera oko koga su sve kruile - ekscentrino ili po odreenom redu, udaljene ili bliske; a tamo, na mestu sa koga je izvlaio svoju svetlost, ugledao je sebe, kako spava na padini brda. Sanjam, pomisli, i iznenada ustade - poput mehuria u boci - manje kao mesec, a vie kao Muni. Kupola peine - koja ga neodreeno podseti na unutranjost lobanje - bila je mrana iznad njega, i na trenutak je pomislio da e se razbiti o nju, ali u poslednjem je trenutku vazduh oko njega postao svetliji i on se probudio, zurei u nebo proarano svetlou. Na Venerinoj planini bilo je jutro. 3. Jedan deo sna koji je usnio bio je istinit. Odista je kao zmija svukao dve kouljice. Jedna je bila njegova odea, leala je razbacana unaokolo po travi. Druga, prljavtina koja se zalepila za njega tokom pustolovina - nju je tokom noi sprala rosa ili kia. ta god da je bilo posredi, sada je bio potpuno suv; toplota tla na kome je leao (ni to nije bio san) osuila ga je i prijatno namirisala. Oseao se sitim i jakim. Seo je. Miomirisni de Bono ve je bio na nogama, ekao je jaja i zurio u nebo; kakva blagoslovena kombinacija. Trava mu je utisnula tragove na leima i butinama. "Jesu li te zadovoljile?" upita, upiljivi se u Kala. "Zadovoljile?" "Prisutnosti. Jesu li ti podarile slatke snove?" "Jesu." De Bono se raskalano isceri.

"eli li da mi ispria?" upita on. "Ne znam kako da..." "Oh, potedi me te skromnosti." "Nije re o tome, samo... sanjao sam da sam bio... mesec." "ta?" "Sanjao sam..." "Doveo sam te u neto to je kod nas najpriblinije javnoj kui, a ti sanja da si mesec? udan si ti ovek, Kalhune." On podie demper i obue ga, odmahujui glavom zbog Kalove bizarnosti. "O emu si ti sanjao?" raspitivao se Kal. "Ispriau ti jednog dana", ree de Bono. "Kada dovoljno poraste." 4. utke se obukoe, a zatim se uputie niz blagu padinu planine. 11. SVEDOK 1. Iako je Suzani dan dobro poeo, jer je na udovian nain uspela da umakne Hobartu, kasnije je stao ubrzano da se kvari. Nou se oseala nekako udno uaurena; sa zorom stigoe i bezimeni strahovi. Neke je mogla da imenuje. Prvi, injenica da je izgubila vodia. Imala je tek neodreenu predstavu o tome u kom se pravcu nalazio Nebeski svod, a put kojim je pola izabrala je tako to je sve vreme ila ka Vrtlogu koji je stalno bio vidljiv; du puta se, uvek kada joj se ukazala prilika, raspitivala da li ide u dobrom pravcu. Njen drugi izvor zabrinutosti: bilo je mnogo znakova da se stanje u Fugi iz asa u as pogoravalo. Ogromni pokrov dima visio je nad dolinom, i mada je tokom noi padala kia, jo je na mnogim mestima gorelo. U prolazu je naila na nekoliko bojita. Na jednom je mestu videla spaljena kola na drvetu; liila su na elinu pticu koju je neto ili odbacilo ili podiglo. Nije mogla znati kakve su se snage sukobile prole noi, ni kakvo je oruje upotrebljeno, ali sve je govorilo u prilog tome da je borba bila uasna. edvel je svojim proroanskim govorima zavadio ljude ove nekada mirne zemlje - okrenuo je brata protiv brata. Takvi su sukobi po tradiciji bili najkrvaviji. Nije se onda trebalo uditi to su tela bila ostavljena tamo gde su pala da ih rastrgnu lisice i ptice, to im je uskraeno ono najosnovnije, dostojanstven pokop. Ako su ovi prizori mogli da prue imalo zadovoljstva onda, trebalo ga je potraiti u dokazima da ni edvelove invazione snage nisu prole bez gubitaka. Unitenje Kaprine kue bilo je njegova najvea omaka. Tim jednim jedinim tiranskim gestom proigrao je mogunost da zauzme Fugu samo reima. Sada vie nije mogao da se nada da e ove teritorije osvojiti kriom i zavo enjem. Morao je upotrebiti vojnu silu ili odustati. Poto se i sama uverila kakvu tetu mogu priiniti Vidovnjaki zanosi, gajila je izvesnu slabu nadu da oni mogu odbiti svaku vojnu silu. Ali kolika e teta - moda nepopravljiva - biti naneta Fugi dok se njeni stanovnici ne izbore za slobodu? Ove ume i livade nisu bile stvorene za uase; njihova nevinost, kada su u pitanju bili slini uasi, predstavljala je deo njihove moi da oaravaju. Na jednom takvom mestu - koje je nekada bilo neokaljano, a sada suvie dobro upoznato sa smru - srela je prvo bie toga dana. Mesto je bilo jedan od onih tajanstvenih delia arhitekture kojima se Fuga mogla pohvaliti, a bilo ih je nekoliko; u ovom sluaju, bilo je dvanaest stubova poreanih oko plitkog ribnjaka. Na vrhu jednog stuba sedeo je ilav sredoveni mukarac u pohabanom kaputu - oko vrata mu je visio veliki durbin - a kada ona naie, on podie pogled sa belenice u kojoj je neto zapisivao. "Traite nekog?" upita. "Ne."

"I onako su svi mrtvi", primeti on ravnoduno. "Vidite?" Beton oko ribnjaka bio je poprskan krvlju. Oni koji su je prolili leali su licem okrenuti prema dnu; rane su im bile bele. "Tvojih ruku delo?" upita ga ona. "Mojih? Blagi boe, ne. Ja sam samo svedok. A sa ije si ti strane?" "Niije", ree ona. "Sama za sebe." On to zapisa. "Ne moram da ti poverujem", ree dok je pisao. "Ali dobar svedok sve to uje i vidi pribelei, pa ak i kada sumnja u to." "ta si ti to video?" upita sad ona njega. "Zbrku", odvrati on. "Posvuda ljude, a niko nije bio siguran ko je ko. Krvoprolie kakvo nikada nisam ni sanjao da u ovde videti." On se zagleda u nju. "Ti nisi Vidovnjak", ree. "Nisam." "Sluajno si zalutala ovamo, zar ne?" "Otprilike." "E pa, da sam na tvom mestu, odlutao bih nazad. Niko nije bezbedan. Mnogi su spakovali torbe i otili u Kaljevstvo da ne bi bili pogubljeni." "Ko je onda ostao da se bori?" "Divljaci. Znam da ne bih smeo da iznosim svoje miljenje, ali meni to tako izgleda. Unaokolo besne varvari." Jo dok je govorio ula je nedaleko neku viku. Poto su dorukovali, divljaci su se ponovo bacili na posao. "ta vidi odozgo?" upita ga ona. "Mnogo ruevina", ree. "Povremeno, raznorodne skupine." On prinese dogled oima i osmotri predeo, s vremena na vreme zastajui kada bi ugledao neto zanimljivo. "Tokom poslednjeg sata Bez-premca je napustio batalj