I ovo je prava sre}a gramatika sti`e tre}a. U dru{tvu smo opet finom, sa Anom i Tintilinom.

Predstavi se napi{i ne{to o sebi

(ime)

Opi{i:
(prezime) svoje o~i (umetni~ko ime) svoju kosu svoje lice ode}u koju ima{ na sebi (adresa)

Navedi:
igre koje voli{

muziku koju voli{

svoj omiqeni sport

svoja omiqena jela

svoj hobi Ovde nacrtaj svoj portret ili zalepi fotografiju.

1. NIGDE NIJE K KOD KU]E

Ve`bamo:
vrste re~i obave{tajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne re~enice potvrdne i odri~ne re~enice vi{ezna~nost i gra|ewe re~i imenice zajedni~ke i vlastite upravni i neupravni govor

Tvoj zadatak }e biti:

da napi{e{ sastav o svojoj zami{qenoj pustolovini da zamisli{ da si slavni pisac da napi{e{ sastav o sebi da re{i{ zagonetnu ukr{tenicu

VRSTE RE^I U pesmi Tihomira Prodanovi}a pravom linijom podvuci imenice, a talasastom glagole.
Pitawe Pita Bata ma~ka: Zna{ li {ta je ta~ka? A ma~ak mu `ut, namrgo|en, qut, repom dao znak da on nije |ak.

Napi{i {aqivu ~estitku jednom zecu za ro|endan.

OBAVE[TAJNE, UPITNE, ZAPOVEDNE I UZVI^NE RE^ENICE

Posmatraj slike i napi{i re~enice. Vodi ra~una o znacima .

!?

obave{tajna: upitna: uzvi~na:

zapovedna: upitna: obave{tajna:

potvrdna: odri~na:

Prepi{i latinicom re~enice i na kraj svake od wih stavi odgovaraju}i znak .

[ta to radi{ Gledam kroz prozor Otvori ga Kakav divan dan

!?

POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE

Oboj gospodina Krompirovi}a i gospo|u Jabuku Rumenovi}. Zatim ih opi{i. U opisivawu koristi potvrdne i odri~ne re~enice.

Gospodin Krompirovi} je krupan. On nije mr{av.

Gospo|a Rumenovi} je mr{ava. Ona nije krupna.

VI[EZNA^NOST RE^I

Napi{i {ta imenica jezik ozna~ava u slede}im re~enicama. Ujeo sam se za jezik. On zna mnogo jezika. @uqa me jezik na cipeli.

Imenica jezik u prvoj re~enici ozna~ava

Sastavi re~enice koriste}i re~i koje imaju vi{e zna~ewa. glava ruka noga srce

On je glava porodice. Kwiga ima pet glava.

GRA\EWE RE^I

Od navedenih imenica napravi druge imenice i glagole kao u datom primeru.

imenice list zid brod ku}a put

glagoli

listi}

listati broditi

IMENICE ZAJEDNI^KE I VLASTITE

Tvoje ~udno putovawe ili pustolovina

Zamisli da ima{ brod koji se zove Zimba i da sa prijateqima koji se zovu koje se zove zemqu koja se zove putuje{ preko mora u neku daleku ~udnu .

Ovde nastavi pri~u o tom putovawu.

Prepi{i imenice iz svoje pri~e.

zajedni~ke imenice vlastite imenice

brod prijateqi more

Zimba

Zamisli da si slavni pisac.

Opi{i kako `ivi{ kao slavni pisac.

Ovde nacrtaj sebe kao slavnog pisca.

Napi{i na ovim kwigama svoje ime i naslove svojih dela.

UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR

Napi{i kako ti kao slavni pisac odgovara{ na Tintilinova pitawa u intervjuu za TV. Pazi na znake navoda (izme|u wih stoje navedene re~i). Tintilin: [ta misli{ o sebi kao piscu? Ti: Kako je to biti slavan pisac?, pita Tintilin. Tintilin: Koje kwige preporu~uje{ deci? Ti: Tintilin: Ti: , pita Tintilin. , odgovara{ ti. , odgovara{ ti.

Sada ovaj dijalog prebaci u neupravni govor.

Tintilin me je pitao {ta mislim o sebi kao piscu. Ja sam mu odgovorio da

Ovo sam ja Napi{i o sebi kra}i sastav (navedi svoje ime, prezime, nadimak; adresu; imena svojih uku}ana; svoju omiqenu kwigu; ime ku}nog qubimca ako ga ima{; mesta na kojima tvoja porodica provodi godi{wi odmor na moru, jezeru, planini i sl.). Pazi na veliko slovo.

Zagonetna ukr{tenica 1.
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Malo, lukavo, svakog s puta svra}alo. Peva tanko, glasovito, kopqem bode ponosito. Po {umi urla, po brdu mumla, tra`i vo}wake i p~eliwake. Ne{to vrda oko brda, vrlo pazi kad ulazi. Pliva patka po vodici, nosi ~ekrk na glavici. Na{a baba po no}i bdi, po danu spi. Sav svet vide, a sebe ne vide. Prosu se vatra po celom poqu, nit koga ope~e, nit {ta zapali. Prosu se biser niz tvoje poqe, gde ti pade, tu nestade. Sto kova~a na jednom pawu kuju, jedan drugog ne ~uju.

10.

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
(sova; komarac; p~ela; sunce; la|a; medved; o~i; ostruga; suze)

10

2. DRUG ]E DRUGU DA UBLA@I TUGU

Ve`bamo:
rod imenica broj imenica prosta re~enica; subjekat i predikat zna~ewe izraza

Tvoj zadatak }e biti:

da napi{e{ pri~u da napi{e{ pozivnicu za ro|endan da napi{e{ tekst za strip

Pro~itaj pesmu.
Nije to sme{no Jedan de~ko uzeo kredu I poku{ao da nacrta sredu. Smejali se svi odreda: Kako se mo`e nacrtati sreda? I ako ni{ta ne bude od crtawa srede, Wegovi poku{aji vrede. Alek Marjano

[ta misli{, zbog ~ega je te{ko nacrtati sredu?

[ta bi ti voleo da nacrta{?

Za{to?

11

Do`ivqaj u pe}ini

Pogledaj slike. Napi{i pri~u o tome {ta se dogodilo.

12

ROD IMENICA Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda. U tabelu rasporedi imenice: pas, izlet, mrak, pe}ina, oko, devoj~ica, Ana, no}, poqe, strah, nada, Tintilin, stra{ilo, ~udo, ma~ka, glas, jutro, drvo.

mu{ki

taj

`enski

ta

sredwi

to

Napi{i kratku pri~u koja ima naslov: Petao, koko{ka i pile

BROJ IMENICA
Imenice mogu biti u jednini ili u mno`ini.

Napi{i kratak dijalog izme|u jednog de~aka i grupe starijih osoba. On: Oni:

jednina

mno`ina

jednina

mno`ina

pas pe}ina cvr~ak

psi

o~i mi{evi pili}i

On: Oni: On:

13

Tvoj ro|endan

Zamisli da slavi{ ro|endan. Napi{i pozivnicu.

Pozivnica Drag Pozivam te

Datum

Potpis
Sastavi program i jelovnik za svoj ro|endan.

Program proslave

Jelovnik

14

PROSTA RE^ENICA
Prosta re~enica ima samo subjekat i predikat.

Koristi proste re~enice i napi{i: Ko {ta radi u tvojoj {koli?

subjekat (ko?) predikat ({ta radi?)

Ko {ta radi u odeqewu za vreme odmora?

subjekat (ko?) predikat ({ta radi?)

U~iteq

ispituje.

SUBJEKAT I PREDIKAT
Subjekat kazuje ko vr{i radwu, o kome ili o ~emu se u re~enici govori.

Predikat kazuje {ta radi subjekat.

Pro~itaj pesmu. Plavim slovima su obele`eni subjekti i predikati. Subjekat podvuci jednom, a predikat dva puta.
Idu, idu mravi po zelenoj travi. Prvi idu |aci, |aci veseqaci. Drugi idu tate, a ~ike ih prate. Tre}i su redari, da se red ne kvari. Na kraju je deda ide izvan reda. Gvido Tartaqa

15

Pesma o nosu i o zanosu Objasni {ta zna~e podvu~eni izrazi.

Kad videh Anu, padoh na nos i navrat-nanos u neki zanos. Nisam video daqe od nosa, samo te o~i, samo ta kosa. Ali je Ana imala nos, pa ti ubrzo podi`e nos. Govorili su: Zabada{ nos! i da me Ana vu~e za nos. Ve} mi je du{a bila u nosu kada zbog Ane dobih po nosu. Kad mi i majka natrqa nos, ja se rastu`ih, obesih nos. I tako Ana i plava kosa odo{e meni ispred nosa.

16

S. M.

Pisawe stripa Posmatraj wihove pokrete i lica. Napi{i {ta oni govore.

17

Pro~itaj pesmu, a zatim je ilustruj. Gajite patke

Dok zvezde sjaje Patka nosi jaje Dok vetar duva Patka jaje ~uva Kad izle`e pa~e Voli ga jo{ ja~e Gajite patke Zaista su slatke Qubivoje R{umovi}

Prona|i u pesmi razli~ite imenice i prepi{i ih, prvo one koje su u jednini, a zatim one koje su u mno`ini. U jednini su: U mno`ini su: Posmatraj slike i opi{i {ta je na wima. 1. Imam ~etiri noge i rep. Znam da tr~im, da ska~em i da se pewem na drvo. Volim da jedem mleko i sir. Ja sam 2. .

3.

4.

5.

18

3. LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA

Ve`bamo:
re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe zna~ewe glagola (radwa, stawe, zbivawe) glagolska lica jednina i mno`ina glagola glagolska vremena pro{lo, sada{we i budu}e vreme

Tvoj zadatak }e biti:

da re{i{ ukr{tenicu da napi{e{ ro|endansku zdravicu da re{i{ zagonetku i da sam smisli{ jednu da sastavi{ obave{tewe da napi{e{ vest

Re{i ovu glagolsku ukr{tenicu tako {to }e{ napisati {ta ko radi i kako se ogla{ava.

1. 2. 3.
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

9.
9.

4. 6. 8.

5. 7.

19

RE^I KOJE IMAJU RAZLI^ITE OBLIKE, A ISTO ILI SLI^NO ZNA^EWE

Pove`i re~i istog ili sli~nog zna~ewa.

|ak ku}a prut drum mrak {iba put tama dom u~enik spavati vikati tr~ati i}i pisati juriti {krabati urlati dremati hodati

Ka`i sli~no na razli~ite na~ine:

Beba pla~e. On la`e. Ona se pla{i.

Beba kme~i. Beba Beba

On On On

Ona se

RE^I KOJE IMAJU ISTI OBLIK, A RAZLI^ITO ZNA^EWE

Jednako se pi{e, a zna~ewa ima vi{e.

luk

maca

grad

kosa

Seti se neke ovakve re~i i navedi wena zna~ewa.

20

U ovoj pesmi prona|i glagole koji ozna~avaju kako pada ki{a. Ispi{i ih i objasni. Ako ne razume{ zna~ewe nekog od wih, potra`i ga u re~niku srpskog jezika. glagol zna~ewe

Prona|i i napi{i glagole koji pokazuju:

kako sija sunce

sija, pr`i
kako duva vetar

prokapuje promi~e

po~iwe da kapqe pirka

kako govori ~ovek

21

GLAGOLI

Glagoli su re~i koje kazuju: Radwu pisati, u~iti, raditi, pevati Stawe spavati, sedeti, disati, stariti, veseliti se Zbivawe sevati, grmeti, svitati

Ana sedi, Ana u~i, a napoqu vetar hu~i.

Pro~itaj pesmu. Pada ki{a

Pada ki{a sitnica da poraste p{enica da se deda raduje kada snopqe vezuje. Da se baka nasmeje kada bra{no proseje i mesi kola~i}e za unuke |a~i}e. Mom~ilo Te{i}

Prona|i glagole. Rasporedi ih u tabelu prema zna~ewu.

radwa stawe

Napi{i kratku pri~u u kojoj }e biti tri glagola koji ozna~avaju radwu, tri koji ozna~avaju stawe i tri koji ozna~avaju zbivawe.

22

Pomozi Tintilinu da dovr{i zdravicu Ani za ro|endan. Mo`e{ da koristi{ date glagole.

biti

Draga Ana, sre}an ti ro|endan, nek ti bude sre}an svaki dan! Da te vole i deca i ptice, da u {koli dobija{ petice.

voleti dobiti dru`iti se postati nau~iti ~uvati pomo}i ponositi se

Re{i glagolsku zagonetku.

Smisli glagolsku zagonetku za Sunce.

Pirka, duva i }arlija, nekad lomi i savija.

(ratev)

23

[ta oni rade u parku? Pogledaj, napi{i i glagole podvuci. Sliku oboj. Smisli dve poruke o ~uvawu prirode.

24

Sastavi obave{tewe o radu u~enika na ure|ewu parka.

Koristi glagole: sastati se, po}i, poneti. Dobro je da upi{e{ dan, ~as i mesto okupqawa, kao i vreme trajawa akcije.

Obave{tewe

Sastavi obave{tewe o cirkuskoj predstavi u tvome mestu.

Obave{tewe
Navedi kako }e ko nastupiti. Na primer: tigrovi ska~u kroz vatreni obru~ i sl. Ne zaboravi da upi{e{: dan, ~as, mesto odr`avawa predstave i cenu karata.

25

GLAGOLSKA LICA

Glagoli imaju posebne oblike za razli~ita lica, za jedninu i mno`inu.

jednina

mno`ina

1. lice 2. lice

ja ti on ona ono

pevam peva{

1. lice 2. lice

mi vi oni one ona

pevamo pevate

3. lice

peva

3. lice

pevaju

Nastavi re~enice kao {to je zapo~eto. Ja pi{em, ti pi{e{, a ona Mi ska~emo, vi ska~ete, a oni Ja govorim, ti Oni se igraju, a one se ne , a one . Ja . Mi , ti ~ita{, a oni , vi . Mi razgovaramo, a one . Oni se zabavqaju, a one se ne . . , a oni tr~e. .

Nastavi re~enice kao {to je zapo~eto. Ja Ana Vetar Mi bananu, a ti kwigu, a Tintilin , ki{a `murke, a vi , sunce {ugice. sok. Ona pismo. To{a , a oblaci `vaku, a on , a kuca nebom. semenke. .

26

Dopuni re~enice.
1. Ja u~im. 2. Ti 3. On (ona, ono) . . 1. Mi 2. Vi 3. Oni (one, ona) . . .

Dopuni stihove. Ja tebi ti meni

Ja ti dam ~okoladu. Ti mi Ja ti Ti mi Ja Ti A on (ona, ono)? On (ona, ono) limunadu.

Mi vam damo jabuke. Vi nam Mi vam Vi nam Mi Vi A oni (one, ona)? Oni (one, ona) kru{ke.

27

JEDNINA I MNO@INA GLAGOLA Popuni ove tabele:

imenica pesma igra sanke skije car

glagol u jednini

glagol u mno`ini

pevam igramo

poslovice u jednini ^ini dobro, ne kaj se; ~ini zlo, nadaj se.

poslovice u mno`ini

Dobre re~i dobra mesta na|u.

Nevoqa je najve}i u~iteq.

Qudi sami sebe najmawe poznaju.

28

GLAGOLSKA VREMENA PRO[LO, SADA[WE I BUDU]E VREME Petao i lisica

Na grani jednog drveta stajao je petao. Lisica se prikrade, pa ga upita: [ta radi{, petli}u? Pevam! odgovori petao. A {ta si radio ju~e? upita lija. Pevao sam! re~e petli}. A zna{ li {ta }e{ raditi sutra? upita lija, obliznu se i za{kiqi o~ima. Sutra }u pevati! Ako ne veruje{, pitaj mog prijateqa psa! re~e petao. Psa?! O neka, `urim se! re~e upla{ena lija i pobe`e u {umu.

Oboj sliku.

Popuni tabelu. pro{lost sada{wost budu}nost

pevam razmi{qao sam ~uva}u se {kiqim

[ta je to: [ta je to: [ta je to:

Nije bilo, ne}e biti, a sada je?

(budu}nost) (sada{wost) (pro{lost)

29

Pisawe vesti

Zamisli da je u tvojoj ulici opqa~kana prodavnica igra~aka. Tvoj zadatak je da za {kolske novine napi{e{ vest. Vodi ra~una o tome da navede{ slede}e: naslov vesti; opis doga|aja, vreme i mesto; u~esnike u doga|aju, osumwi~ene osobe; na~in na koji je to u~iweno; {ta je ukradeno; autora vesti.

30

4. KO SE VOLI TAJ SE PI[E

Ve`bamo:
pridevi opisni i prisvojni rod i broj prideva

Tvoj zadatak }e biti:

da smisli{ {alu da napi{e{ pesmu da sastavi{ male oglase da dovr{i{ bajku da re{i{ ukr{tenicu i rebus da smisli{ zagonetku

U kvadrati}e upi{i brojeve izraza koji odgovaraju zna~ewu.

1. Nositi glavu u torbi. 2. Obesiti nos. 3. Imati pune ruke posla. 4. Spadati s nogu. 5. Upadati u oko. snu`diti se, pokuwiti se biti u opasnosti mnogo se umoriti biti veoma uo~qiv, prime}ivati se biti veoma zauzet

[ale Tintilinova {ala

Perica: Kakva ti je to kwiga? Jovica: Na{ao sam je u parku, pa je nosim vlasniku. Perica: Otkud zna{ ~ija je? Jovica: Pi{e na woj Jovan Jovanovi} Zmaj.

Ovde napi{i jednu svoju {alu.

31

PRIDEVI OPISNI I PRISVOJNI

Pridevi se pridevaju uz imenice da ih ukrase, da objasne kakve su, da ka`u ~uje su.

Popuni tabelu. imenice kliker ma{nica olovka Pro~itaj pesmu Jabuka, a onda je prepi{i bez prideva. [ta zapa`a{? Napi{i sli~nu pesmu o tre{wi. Jabuka Jabuka krupna, so~na, rumena. Jabuka sitna, `uta, zelena... Jabuka kvrgava, kisela, glatka, mirisna, slasna, zrela i slatka! Al ima jedna zlatna jabuka: to je dedina mala unuka. Jabuka Tre{wa pridevi kakav je? (opisni) ~iji je? (prisvojni)

sjajan,

Tintilinov,

Jabuka Jabuka

32

S. M.

Napi{i oglase. Opi{i {to boqe ume{ ono {to ogla{ava{. To mo`e{ da u~ini{ i na {aqiv na~in.

Izgubqeno

Na|eno

[ifra: Prodajem

[ifra: Kupujem

[ifra: Mewam

[ifra: Razno

[ifra:

[ifra: 33

ROD I BROJ PRIDEVA

Mo`e li se re}i? zelena list umiqati ma~ke {areno pas lep `ena jaka de~ak nemirno deca

Napi{i pravilno:

Napravi venac prideva oko imenica:

vi

so

dob

ar

vit

ka

Seti se prideva koji se porede sa imenicama sunce, no}, pas.

sjaj

an

glu

34

Posmatraj, pa opisuj.

Ovde opi{i {ta si zapazio. Posmatraj ma~ku: kako izgleda, spava, jede, vreba pticu ili mi{a, prede u naru~ju, kako se umiva, prote`e, pewe uz drvo, igra, brani od psa, quti, raduje i tako daqe. Nacrtaj je ovde:

Ovde opi{i {ta si zapazio. Posmatraj jednu biqku, na primer ru`u. Kakvo joj je stablo, list, grane, cvet? Kako miri{e? [ta oseti{ kad je dodirne{? Nacrtaj ru`u:

35

Pomozi Ani da zavr{i zapo~etu bajku. Trudi se da koristi{ prideve.

(naslov)

U jednoj dalekoj zemqi, u velikom dvorcu, `ivela je mala

Pogodi po opisu {ta je to: re{ewe:

Kao {uma, kao trava, mo`e biti crna, plava, talasasta, kovrxava, ili prava?

Sastavi opisnu pitalicu za ruku. re{ewe:

36

Posle utakmice Luka je bio golman na utakmici sa III2. Bilo mu je krivo {to je primio pet golova. Pogledaj {ta mu se dogodilo posle utakmice. Napi{i:
[ta je Mile rekao Luki.

Kako se Luka tada ose}ao?

[ta je Dragan rekao Luki?

Kako se Luka tada ose}ao?

Napi{i {ta ti misli{ o tome {to se dogodilo. Kakvi su Lukini drugovi?

37

Re{i ukr{tenicu. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Re~ u re~enici koja kazuje koja se radwa vr{i. Vrsta kazivawa, kao: Bele koke ispod strehe vire. Kratke pri~e u kojima `ivotiwe govore. O wemu se u pri~i govori. Glasovi koji mogu da stoje sami i da ~ine slog. Stoji na kraju uzvi~ne re~enice. 2. Razgovor dva lika u pri~i. 3. Glasovi koji ne mogu sami da stoje. Pri~e koje govore o ~udesnim doga|ajima. Vrsta kazivawa, kao: Lepa re~ gvozdena vrata otvara. 5.

10. 1.

4.

6. 7. 8. 9.
Tintilinova zagonetka [ta je to: U na{ega }a}e bele su ga}e, kad ih jednom svu~e vi{e ne obu~e? Re{i rebuse. Tvoja zagonetka

38

jaje

5. TAJNE SVETA

Ve`bamo:
pisawe re~ce NE uz glagole, imenice i prideve pisawe re~ce LI re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem umawenice i uve}anice pisawe skra}enica

Tvoj zadatak }e biti:

da osmisli{ modnu reviju da re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama

Detektivska pri~a Iz parka je nestala quqa{ka. Ti si detektiv. Smisli i napi{i pri~u o tome kako otkriva{ tajnu nestale quqa{ke. Mo`da }e ti koristiti glagoli: zapa`am, tra`im, ose}am, sumwam i sl.

39

PISAWE RE^CE NE UZ GLAGOLE, IMENICE I PRIDEVE

Re~ca NE se pi{e odvojeno od glagola. Ne ~itam, ne pi{em, ne igram se, ne spavam. Izuzetka ~etiri znam: nemam, ne}u, nemoj, nisam.

Re~ca NE se pi{e sastavqeno sa imenicama i pridevima. ~ovek ne~ovek pliva~ nepliva~ prijateq neprijateq red nered pravda nepravda istina neistina umoran neumoran jasan nejasan miran nemiran zreo nezreo veseo neveseo iskren neiskren

PISAWE RE^CE LI
Upitna re~ca LI pi{e se uvek odvojeno. Da li u~i{? Zna{ li koliko je sati? Jesi li gladna?

Ove re~enice su odgovori na pitawa koja treba da postavi{.

Ove godine nisam dobila kwigu za ro|endan. Jesam, ju~e sam gledao taj film. Ne znam, nisam gledao vremensku prognozu.

Napi{i pravilno ove re~enice.

Dalisuti~okoladudali? Nedaovdeneradi. Jesulijelime~i}i?

40

Pro~itaj dijalog. Na linijama ispod teksta pravilno prepi{i pogre{no napisane re~i.
Ana: Tintiline, dali zna{ gde mi je kwiga? Tintilin: Neznam, negde sam je video, ali nese}am se gde. Ana: A dali mo`e{ da mi pozajmi{ tvoju kwigu? Tintilin: Nemogu, treba meni. Ana: A zna{ li ti, Marko, gde je moja kwiga? Marko: @ao mi je, neznam. Ja ne mam svoju kwigu. Mislim da je neko ne pa`qiv.

Dovr{i re~enice.
Ovaj automobil je ispravan, a onaj je neispravan. Na{a ekipa je slo`na, a wihova je Mamina jela su slana, a bakina su Ma{a je skromna, a Tamara je . . .

Napi{i pravilno ove re~enice.

Nejedemiseovojelozato{tojeneukusno.

Nisamre{ioovajzadatakzato{tojenejasan.

41

RE^I SA UMAWENIM I UVE]ANIM ZNA^EWEM UMAWENICE I UVE]ANICE

Zaokru`i re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno.

stolica detli} polica fesi} pti~ica ~eki} gumica nosi} kutijica cari}

Ravnom linijom podvuci re~i sa umawenim zna~ewem, a talasastom one sa uve}anim.

glavurda nosina obla~i} ka{i~etina ribetina kravica sne`i} ku~ence sobetina sto~i}

Popuni prazna mesta.

imenica umaweno zna~ewe uve}ano zna~ewe no`urda ru~ica nos ku}ica kwi`urina

[ta je malo, a {ta veliko

Mali zec je Mali medved je Mala ku}a je Mala kapa je , veliki je , veliki je , velika je , velika je . . . .

42

[umska modna revija

Obuci ove manekene u zanimqivu ode}u.

Opi{i model ode}e: kakav je, od ~ega je, za koju je sezonu itd.

43

SKRA]ENICE

Napi{i skra}enice za slede}e re~i:

broj mno`ina profesor doktor metar santimetar litar kilogram

Napi{i {ta ozna~avaju slede}e skra}enice:

UN g|a tj. npr. in`. str. PTT RTS

Re{i ukr{tenicu sa skra}enicama.

Prepi{i re~enicu koriste}i skra}enice umesto imenica koje se obi~no skra}uju.

Profesor doktor Petar Markovi}, visok metar i osamdeset {est santimetara, oti{ao je u posetu kod gospo|e Jelene @ivkovi}, ~iji mu` in`ewer radi u Radio-televiziji Srbije.

1. 3. 4. 5. 6. 2. 7.
god. m itd. r. razr. g|a 7. dr 1. 2. 3. 4. 5. 6.

44

6. [TA JE SME[NO

Ve`bamo:
}irilica i latinica azbuka i abeceda pisawe dve ta~ke i zareza re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe

Tvoj zadatak }e biti:

da re{i{ rebus da napravi{ azbu~ni i abecedni re~nik da napi{e{ recept za pala~inke da napi{e{ basnu da napi{e{ dijalog da re{i{ ukr{tenicu i rebuse

Ovi parovi imaju ista imena (vidi rebuse), ali se razli~ito pi{u.

45

]IRILICA I LATINICA AZBUKA I ABECEDA Pomozi Ani da napravi azbu~ni i abecedni re~nik. Ako ne mo`e{ da se seti{ neke re~i, potra`i je u re~niku srpskog jezika.
azbu~ni re~nik zajedni~kih imenica azbu~ni re~nik opisnih prideva abecedni re~nik glagola

A B V G

bosiqak vi{wa

A B V

aqkav

A B C ^

anketirati brati cepati ~upati

wiskav

46

Pomozi Ani da zavr{i azbuku i abecedu. Anin i tvoj re~nik

azbuka:

A B
abeceda:

G C

\ E
DVE TA^KE I ZAREZ
Kada re|a{ i nabraja{, zarezima ti odvaja{. Ispred toga stavi zna~ke od dve ta~ke.

Tintilin je pogre{no napisao {ta je sve potrebno za pala~inke.

Napi{i pravilno {ta je sve potrebno za pala~inke.

Pala~inke recept za : namirnice potrebne mleko bra{no tigaw jaja so uqe kutla~a xem i : pribor, potrebne posude i {erpa ka{ika viqu{ka {e}er

Ovde napi{i kako se prave pala~inke.

47

Napi{i basnu prema slikama.

Moj naslov: Tvoj naslov: (izmisli)

Zec i korwa~a

Izmisli sme{na imena za zeca: Napi{i kako se zec ose}ao posle trke. O ~emu je razmi{qao? Kakvu je izjavu dao?

Izmisli sme{na imena za korwa~u: Kako se posle trke ose}ala korwa~a? O ~emu je razmi{qala? Kakvu je izjavu dala?

48

RE^I KOJE ODRE\UJU VREME, MESTO I NA^IN VR[EWA RADWE

Ne{to se dogodilo, ne{to se zbilo; kada, kako i gde je to bilo?

Pu`eva pri~a Po{tovana publiko, po~uj! Pa {ta, pa {ta? Pu` Pera pu`e! Pa gde, pa gde? Po puti}u, po pruti}u. Pa kako, pa kako? Pa`qivo, polako. Pa kada, pa kada? Pre podne, posle podne, predve~e, pa i sada. Pa, pobogu, pri~ajte, po`urite! Pa, po{tovani, nije pristojno po`urivati pu`a. S. M.

Zunzarina pri~a (izmisli)

re~i koje odre|uju subjekat Zunzara Ma~ka Kow Pile To~ak predikat zuji vreme zimi na~in zanimqivo mesto iza zavese.

49

Smisli nove zagonetke i re{i ukr{tenicu.

Ide patka s Patkingrada, nosi usta puna zlata.

1.

2. 6.

Iz planine micala, pa u more ticala.

3.

4.
Riknu krava na Moravi ~u se tele na Brzavi.

Navrh ku}e suk}e, buk}e, plete ga}e, putova}e.

5. 8.

11. 1. 2. 3.

7.

4. 5. 6. 7. 8.

Na jedna vrata u|oh, na druga iza|oh.

9.

Bele p~ele na tlo sele ogaw pade, wih nestade.

11.

10.

9. 10.

Re{i rebuse.

50

7. SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE

Ve`bamo:
pisawe suglasnika j pisawe velikog slova pisawe brojeva slovima pisawe datuma

Tvoj zadatak }e biti:

da sastavi{ zagonetku da napi{e{ dva dijaloga da nacrta{ zastavu i bex svoje zami{qene grupe ili ekipe, kao i da napi{e{ himnu da smisli{ reklame da nacrta{ lik iz svoje omiqene kwige

Re~i koje su u jednini prebaci u mno`inu. Ide{ li sa mnom? Idem. Boji{ li se? Ne bojim se. Ni{ta se ne boj. Ti se ne pla{i{? A za{to bih se pla{io? Moja zagonetka Tvoja zagonetka

Idete li s nama?

^as se di`e, ~as se spu{ta.

(ak{aquq)

51

Dijalozi

On ne vidi, a ona ne ~uje dobro. Napi{i o ~emu oni razgovaraju. Ona:

On:

Zamisli da si sreo decu iz drugih zemaqa. O ~emu biste razgovarali? Ti:

52

PISAWE SUGLASNIKA J Prepi{i dijalog i ispravi sve pogre{no napisane re~i.

Tintilin: Zdravo, Ana. Ana: Tintiline, zdravo, za{to danas nisi bijo u {koli? Tintilin: Bolelo me je grlo, pa me je tata vodijo kod doktora. Ka`e da sam pijo hladnu vodu. Da li ste u~ili ne{to novo? Ana: U~ili smo novu lekciju iz srpskog, o tome kada treba, a kada ne treba pisati suglasnik j. Tintilin: Ja sam mislijo da sam to ve} nau~ijo. Ana: Tintiline, mislim da i ti i ja to tek treba da nau~imo!

Neke re~i su napisane pravilno, a neke pogre{no. Podvuci one koje su napisane pogre{no, a zatim ih prepi{i pravilno. kai{ Kajiro radijonica radio fioka avijon studijo kamijon pio Azia Violeta vodio pion

Re{i rebuse.

53

Napi{i pravilno slede}i tekst. Pazi na veliko slovo i na znake

se vratila Ana {kole iz novo ima {ta pita Tintilin je u~iteqica udala lana se novo dobila prezime je se zove sada svetlana luki} mari} u jelenom klupi sedim sa doselila iz kod nas ona sarajeva se stanuje cerskoj ulici u subotu u ro|endan slavi pokloni}u dositeja basne obradovi}a joj novog |aka imamo jednog je kopaonika on sa sela bla`eva iz rekla jelena sme{no mu govori da je nazvao ju debela on je plakala toga je zbog ona ne jede slatki{a mawe {to oh, ih mnogo voli

.?!

Re{i rebuse.

54

PISAWE BROJEVA SLOVIMA

Napi{i slovima slede}e brojeve:

14 21 50 137 200 600 19 37 60 158 400 1000

PISAWE DATUMA

Datumi se mogu pisati na vi{e na~ina:

1. 4. 2005.

1. IV 2005.
Prepi{i re~enicu pi{u}i datume brojevima.

1. april 2005.

Ja sam ro|en trinaestog septembra hiqadu devetsto devedeset {este godine, a moja sestra dvadeset {estog juna dvehiqadite. Moja mama je ro|ena osamnaestog maja hiqadu devetsto sedamdesete, a tata osmog februara hiqadu devetsto {ezdeset osme.

55

Zamisli da ima{ svoju muzi~ku grupu, sportsku ekipu, dru`inu planinara, istra`iva~a i sl.
Moja (dru`ina, grupa, tim) Ime grupe: Napi{i himnu koju pevate.

Nacrtaj va{u zastavu.

Nacrtaj va{u zna~ku (bex). Grupni crte` ili slika

Ovde opi{i nekoliko doga|aja koji su za vas bili va`ni.

Datum:

Datum:

56

Pomozi petlu, lisici i psu da nacrtaju i napi{u reklame.

Petao izdaje novu kwigu pesama.

Pas je otvorio prodavnicu hrane.

Lisica proizvodi nevidqiva odela.

Izmisli reklamu za neki svoj proizvod.

57

Nacrtaj lik iz svoje omiqene pri~e. Napi{i kako izgleda i {ta voli, a {ta ne voli da radi. Pazi na veliko slovo i na navodnike. Lik se zove On(a) je iz kwige

Prona|i u re~niku srpskog jezika izraze u kojima se pojavquju imenice:

jezik glava oko prst le|a

imati duga~ak jezik,

58

?
?

?
UPUTSTVO poeni
05 69 1013 1417 1820

ocena
nedovoqan dovoqan dobar vrlo dobar odli~an

??

??
? ?

PRVA PROVERA ZNAWA

Dobijeno poena:

Napi{i pravilno slede}i tekst. Kad zavr{i{, imenice podvuci crvenom bojom, a glagole plavom.
anaslaviro|endanpozvalajejelenumarkalukuduwuitintilinadali}ejojsvi do}ipitaseonapripremilajekola~esokovesendvi~eitortuauhkakvatorta

4
Napi{i o Aninom ro|endanu tri re~enice.
obave{tajnu: upitnu:

3
zapovednu:

Slede}e re~enice prepi{i uz upotrebu re~eni~nih znaka . , Zatim re~enice prebaci iz potvrdnog oblika u odri~ni.

Sre}na sam rekla je Ana Lepo smo se zabavqali i dobila sam divne poklone

3 60

Zamisli da putuje{ brodom preko mora i da dolazi{ na neko pusto ostrvo. Napi{i kratak sastav o svom putovawu.

(naslov)

Napi{i zajedni~ke i vlastite imenice koje ozna~avaju ono {to ti je bilo va`no na putovawu. zajedni~ke imenice vlastite imenice

brod

3
6 Ti: Razgovaraj sa ~udnim bi}em koje si sreo na ostrvu.

3 61

DRUGA PROVERA ZNAWA

Dobijeno poena:

Ana priprema zabavu. Pomozi joj da napravi spisak potrebnih namirnica i svega {to joj je potrebno za proslavu.

Odredi rod imenicama koje si naveo.

mu{ki rod `enski rod sredwi rod

sok

3
2 Pomozi Ani da napi{e pozivnicu za ro|endan.

Pozivnica

3
3 Napi{i ko {ta radi na Aninom ro|endanu. Dovr{i tabelu.
subjekat (ko radi?) predikat ({ta radi?)

Marko

igra.

4 62

Objasni {ta zna~e izrazi o srcu koji su pomenuti u razgovoru na Aninom ro|endanu.
1. on ima veliko srce 2. on je tvrda srca 3. sad mi je srce na mestu 4. kad to ~ujem, srce mi se sledi 5. si{lo mi je srce u pete

Napi{i jednu {alu koju bi ispri~ao na Aninom ro|endanu. [alu zatim prepi{i, prebacuju}i sve imenice koje su u jednini u mno`inu, i obratno.

2
6
1. 2. razgovor dva lica 3. 4. 5. 6.

Napi{i pitawa za ukr{tenicu i re{i pitawe broj 2.

6. 1. b 2. 3. s 4. p r e 5. z u d a b i r a j k e e a z k t 4 63 a t a s n e

TRE]A PROVERA ZNAWA (1)

Dobijeno poena:

Tvoje odeqewe treba da ide na izlet. Ti si vo|a puta. Napi{i obave{tewe o izletu. Koristi glagole: sastati se, po}i, poneti i sl. Ne zaboravi da navede{ vreme polaska.

Obave{tewe

4
2 Izmisli i napi{i {aqive i lepe poruke o pona{awu u prirodi.

3
3 Napi{i pravilnik o ~uvawu {uma i voda.
~lan 1 ~lan 2 ~lan 3 ~lan 4 kaznene mere:

64

Napi{i glagole sa sli~nim zna~ewem.

Kako mo`e da se gleda:

`mirkati, zuriti,

Kako mo`e da se govori:

Kako mo`e da se jede:

5 duva vetar

Napi{i kako u prirodi: pada ki{a te~e poto~i}

6
Moja pitalica:

Napi{i jednu {aqivu pitalicu.

Kako mo`e{ da pojede{ jaje, a da mu ne razbije{ qusku?
Zamoli nekoga da je razbije umesto tebe.

Tvoja pitalica:

3 65

TRE]A PROVERA ZNAWA (2) 1

Napi{i {ta si radio u pro{losti (kad si bio mali). Vozio sam tricikl. [ta radi{ sada? Vozim bicikl.

Dobijeno poena:

[ta }e{ raditi u budu}nosti (kad poraste{)? Vozi}u auto.

3
2
jednina sada{we vreme ja ti on ona ono pro{lo vreme budu}e vreme mi vi oni one ona sada{we vreme

Napi{i razli~ite oblike glagola gledati.

mno`ina pro{lo vreme budu}e vreme

gledam

4
3 Napi{i druge glagole kao {to je zapo~eto.

za
pisati

po
gledati

3 66

4
vremenski izve{taj za ju~e

Napi{i vremenske izve{taje.

vreme danas prognoza za sutra

4
5
Kako pas laje:

Napi{i glagole sa sli~nim zna~ewem:

kev}e brbqa

, ,

, , , , , , , , , ,

, , , , , ,

, , , , , .

, . , .

Kako ~ovek govori:

Kako se ma~ka umiqava:

Napi{i jednom medvedi}u u {umi ~estitku za Dan prole}a.

2 67

^ETVRTA PROVERA ZNAWA

Dobijeno poena:

Napi{i oglase mogu biti i {aqivi. Izgubqeno Na|eno

3
2
list: dan: sok:

Napi{i prideve uz imenice.

devoj~ica: kwiga: zemqa: oko: more: selo:

3
kao sunce: sjajan, kao no}: kao zec: kao oblak:

Napi{i prideve koji odgovaraju pore|ewu.

4
zeleno: trava, li{}e, plavo: hrapavo: dobro:

Napi{i {ta sve mo`e biti:

68

5
hrapav: mek:

Napi{i prideve sa suprotnim zna~ewem.

ne`an: bistar: hitar: sit:

6
vatra: cvet:

Od imenica napravi prideve.

vatren

brdo: sumwa:

la`: ~ovek:

7
laje: govori:

Od glagola napravi prideve.

lajav

ska~e: leluja:

peva: cvrku}e:

Smisli zagonetku za `abu.

2
9 Nastavi daqe ovu naopaku pri~u.
Ujutru je sjajan prozor provirio kroz {iroko sunce. Pospani krevet ustade iz mekog Ace...

5 69

PETA PROVERA ZNAWA

Dobijeno poena:

Napi{i dijalog izme|u automobila i bicikla.

Automobil treba da postavqa pitawa (vodi ra~una o pisawu re~ce li), a bicikl treba da odgovara odri~no (vodi ra~una o pisawu re~ce ne).

Auto: Bicikl: Auto: Bicikl: Auto: Bicikl: Auto: Bicikl:

5
Napi{i basnu latinicom.
Moj naslov: Tvoj naslov:

Lav i lisica

5 70

3
imenica

Popuni prazna mesta kao {to je nazna~eno.

umaweno zna~ewe uve}ano zna~ewe

deda ~okolada lutkica {e{iri} sandala

4 Proveri da li zna{ skra}enice. Re{i ukr{tenicu.
8.

1.
br.

2.
km

1. 2. 3. 4.
5.

7.
kg

3.
itd.

4.
u~.

8.
jedn.

5.
i sl. 5

6.
O[

6. 7.

Obuci Anu i Pe|u u neke zanimqive modele ode}e. Opi{i ih.

3 71

[ESTA PROVERA ZNAWA

Dobijeno poena:

1 posebnosti

Opi{i ku}u i zgradu: posebnosti i zajedni~ke osobine. zajedni~ke osobine posebnosti

5
Napravi spisak stvari koje su ti neophodne za {kolu. Koristi zareze u nabrajawu. Navedene imenice najpre pore|aj po azbu~nom, a zatim po abecednom redu.
spisak azbu~ni red abecedni red

5 72

Popuni tabelu zavr{i re~enice:

re~i koje odre|uju subjekat predikat vreme na~in mesto

Pas

Zamisli da si na odmoru, negde na planini ili na moru. Napi{i pismo nekom svom prijatequ o tome {ta radi{ i kako se ose}a{.

5 73

SEDMA PROVERA ZNAWA Odgovori na {aqiv na~in.

Dobijeno poena:

1
More je rupa Prepuna vode [apnu mi talas I mirno ode [ta je brod? [ta je ostrvo? [ta je {koqka? [ta je {kola? [ta je oblak? [ta je ki{a?

Ovako je pesnik Dragomir \or|evi} opisao more. Na {aqiv na~in poku{aj da odgovori{ na pitawa:

4
Dopuni re~enice.

2
Kad neko nije siguran, ka`e se da je Kad ne{to nije bitno, ka`e se da je Kad ne{to nije vidqivo, ka`e se da je Kad neko nije pa`qiv, ka`e se da je

. . .

3
.

3
Sutra idemo u pozori{te. Ana u~estvuje na priredbi. Za{to radi{ doma}i? Dobio sam poklon.

Prebaci re~enice iz potvrdnog u odri~ni oblik.

74

Prepi{i ne{to iz dnevnika sa nekog svog putovawa.

Datum:

Datum:

5
Ko lopova krie, ni on boqi nie.

Pravilno prepi{i poslovice.

Niko se nie nau~en rodijo.

Prepi{i poslovicu, a sve glagole prebaci iz jednine u mno`inu.

Ne ka`i sve {to zna{, ne ~ini sve {to mo`e{, ne veruj sve {to ~uje{, ne daj sve {to ima{, ne `eli sve {to nema{.

3 75

76

SADR@AJ
Predstavi se napi{i ne{to o sebi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 1. NIGDE NIJE K KOD KU]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Vrste re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Obave{tajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Potvrdne i odri~ne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 Vi{ezna~nost re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Gra|ewe re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Imenice zajedni~ke i vlastite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 Zamisli da si slavni pisac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Upravni i neupravni govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 Ovo sam ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 2. DRUG ]E DRUGU DA UBLA@I TUGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Do`ivqaj u pe}ini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Rod imenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 Broj imenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 Tvoj ro|endan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Prosta re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Subjekat i predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Pesma o nosu i o zanosu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 Pisawe stripa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 3. LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe . . . . . . . . . . . . . . .20 Re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 Glagolska lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 Jednina i mno`ina glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28 Glagolska vremena pro{lo, sada{we i budu}e vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29 Pisawe vesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

77

4. KO SE VOLI TAJ SE PI[E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 Pridevi opisni i prisvojni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32 Rod i broj prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34 Posle utakmice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37 5. TAJNE SVETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 Pisawe re~ce ne uz glagole, imenice i prideve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Pisawe re~ce li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem umawenice i uve}anice . . . . . . . . . . .42 [umska modna revija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 6. [TA JE SME[NO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45 ]irilica i latinica azbuka i abeceda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Dve ta~ke i zarez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 Re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 7. SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 Dijalozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 Pisawe suglasnika j . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Pisawe brojeva slovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Pisawe datuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 PROVERA ZNAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59 Prva provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 Druga provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 Tre}a provera znawa (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 Tre}a provera znawa (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66 ^etvrta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Peta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 [esta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 Sedma provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74

78

79

ZABAVNA GRAMATIKA
za tre}i razred osnovne {kole
prvo izdawe
autor ilustrovao recenzenti Dr Simeon Marinkovi} Miroqub Milutinovi} Brada Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Ana Milosavqevi}, u~iteqica, O[ Veqko Dugo{evi} u Beogradu Mr Sla|ana Ili}, profesor Mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Neboj{a Miti} Kreativni centar
Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

lektor likovni urednik priprema za {tampu izdava~

urednik za izdava~a {tampa tira` copyright

Mr Aleksandra Markovi} Mr Qiqana Marinkovi} Publikum

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:811.163.41(075.2) MARINKOVI], Simeon Zabavna gramatika 3 : [za tre}i razred osnovne {kole] / [autor Simeon Marinkovi} ; ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada]. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2005 (Beograd : Publikum). - 80 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm Podatak o autoru preuzet iz kolofona. Tira` 10.000. ISBN 86-7781-365-9 1. Gl. stv. nasl. COBISS.SR-ID 123184140

Kreativni centar, 2005

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u tre}em razredu osnovne {kole za {kolsku 2005/06. godinu re{ewem broj 6-00-00185/2005-06 od 25. aprila 2005. godine.