4 MilanUzelac Prakticna Fenomenologija

Milan Uzelac
PRAKTINA FENOMENOLOGIJA
Vrac 2011
Milan Uzelac
Praktina fenomenologija
Uvod Od samih svojih poetaka filozofija nastoji da zadovolji najvie teorijske potrebe ljudskoga duha, te se ve od doba njenog nastanka smatralo da je, uprkos tome to ovladavanje njom iziskuje veliki napor, sama korist od filozofije daleko vea1. Na osnovu ega se tako neto moglo tvrditi, ak i ako je njena najvia istorijska namera, do naih dana neostvarena, bila u neunitivoj pretenziji oveanstva na isto i apsolutno znanje, na isto i apsolutno vrednovanje i htenje2? Oigledno, tu od samog poetka ne bee re samo o njenoj teorijskoj, ve daleko vie praktinoj dimenziji. Ovde e upravo to biti glavna tema, na koju emo se sve vreme iz najrazliitijih aspekata obraati, tema koja se pokazuje kao tema nad temama, a to je filozofski ivot. U odgovoru Zenona iz Eleje (490-430. pre n. ere) na pitanje emu ui filozofija, krije se najvei deo odgovora i na nae pitanje; po predanju, veliki filozof i dravnik, pred svoje pogubljenje, odgovorio je na gornje pitanje elejskom tiraninu da filozofija ui umiranju. Teko da je taj odgovor tiranin do kraja razumeo. Umiranje, samo po sebi, podrazumeva i ivljenje do smrti, te bi potpuni odgovor bio daleko sloeniji: filozofija ui ne samo umiranju ve i ivljenju, voenju takvog ivota na ijem kraju ovek moe
1 2
Jamblih, Protreptik 6 (Pistelli 37. 22-41. 5). Husserl, E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S. 8.
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
mirno i otvorenih oiju da gleda u smrt, u nita koje se otvara sa one strane ivota. Isto shvatanje ivota nalazimo stolee kasnije kod Sokrata koji je, po predanju, sluao u mladosti izlaganje Zenona o elejskim aporijama, a u prisustvu ostarelog Parmenida. On je, koliko moemo verovati Platonu, u poslednjim asovima svog ivota kazivao svojim uenicima i sabesednicima kako filozofija ne ui oveka niem drugom do umiranju, pa bi se moglo rei da je filozofija zapravo tanatologija. Uenje smrti ni ovde ne znai zahtev za odricanjem od ivota; i ovde je re o potrebi voenja pravog ivota koji bi morao biti duboko smislen u susretu sa smru. Filozofija se tako pokazuje, ne kao neta isto teorijska delatnost, kao neto to bi bilo sporedno i beznaajno po ovekov praktini ivot, ve naprotiv: filozofija od samih svojih poetaka, pa i tokom itave svoje potonje istorije ostaje neto veoma vano i krajnje odluujue za ljudski opstanak. Kako se ni posle toliko mnogo vremena, ljudi filozofijom ni danas u veini sluajeva ne bave na pravi nain, kao ni najstarija vremena, u doba Platona, na to se on ali u svom dijalogu Drava, ne treba da iznenauje to se periodino, ve od vremena klasine antike javilo pitanje potrebe nagovora na filozofiju te se tvrdilo da se filozofijom ljudi nuno bave, ak i onda kad je osporavaju. No, treba li nekog nagovarati na filozofiju, ako je ona nuna potreba duha? Ako treba, zato? Pozitivan odgovor bi se mogao oekivati od onih koji se filozofijom sve vreme bave i koji navodno znaju ta je filozofija, ali i ne treba prevideti ni veliku
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
sumnjiavost kod onih drugih, kod onih koji se ne ustruavaju da iz velikog neznanja filozofiju samouvereno osporavaju. Da bismo nekog na neto mogli nagovarati, pretpostavlja se da znamo ta je ono na ta nekog nagovaramo, i kada je o filozofiji re, ima li ikog ko bi mogao rei da zna ta je filozofija, da poseduje znanje o njoj isto kao to hirurg poseduje znanje o tome kako treba dovriti operaciju. Oigledno je da s filozofijom stvari stoje donekle drugaije i da ona ima neki poseban status u sferi duha; nije li ve Kant s velikim razlogom upozoravao kako se ne ui filozofija ve samo filozofiranje, tj. vebanje talenta uma u primeni njegovih optih principa3, i nije li ve time ukazano i na nepriliku u kojoj se filozofija nalazi, potvrivanjem njene nenaunosti, jer kako Huserl istie da samo "dokle dosee nauka, prava nauka, dotle se moe poduavati i uiti, i svuda u istom smislu"4. A ako je tako, filozofija se onda ne moe uiti; ona nije tek neki skup znanja ve pre niz naznaka i postupaka, smerova na putu pravilnog ivota u vrlini. Pa ipak, koja je to vrsta znanja koju bi jedan filozof mogao posedovati? Govori se o tome kako je svaki mislilac prepun sumnji, kao i da pred njim stoji sve vreme, otvoreno mnotvo pitanja to ih on postavlja sebi ali i svojim sagovornicima. Slavni atinski mislilac Sokrat (469-399. pre n. ere) je tvrdei kako nita ne zna, uvek imao mnogo vie pitanja no
3 4
Kant, I.: Kritika istoga uma, BIGZ, Beograd 1990, str. 497. Op. cit., S. 8.
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
odgovora, koji ako bi se u razgovoru do njih i dolo, mahom imahu neki usputni karakter i behu privremeni, no pritom uvek najvii podsticaj za nova pitanja. Sokrat je bio daleko od toga da smisaono do kraja objasni probleme, metode njihovog reavanja ili postavi nekakve teorije. On se pre svega zadovoljavao odreivanjem pojmova koje su njegovi sagovornici koristili a da ih pritom niso do kraja i promislili. U isto vreme, znanja koja navodno poseduje filozof po svojoj prirodi drugaija su od onih koja poseduje neki savremeni tehniar ili naunik; i u nae vreme ima filozofa koji su iznad svega isticali egzaktnost znanja, njegovu proverljivost, jasnost i razgovetnost, ali se pritom i sami nisu ustruavali da za sebe kau kako zauvek ostaju poetnici5 u filozofiji, podseajui kako filozofija ne raspolae nikakvim sistemom, te da je u filozofiji sve sporno, da je svaki stav stvar individualnog ubeenja, kolskog shvatanja, "stanovita"6. Biti "poetnik u filozofiji" moe znaiti i "biti na poetku filozofije", a to e rei: postavljati prva pitanja s kojima poinje svako promiljanje, svaki smisleni razgovor; prva pitanja jesu ona poetna pitanja, ona pitanja koja nam prva dolaze u misaono obzorje, ali, to nisu neka "poetnika" pitanja, jer, na pitanja
Razume se, u tom sluaju re poetnik ne oznaava nekog ko nema nikakvih znanja o problemima filozofije, ve pre nekog ko se u filozofiji uvek nalazi na njenom poetku, nastojei da odgovori na pitanje o onom to je prvo, to je poelo, to se nalazi u samom temelju ljudskog miljenja. 6 Husserl, op. cit., S. 9.
5
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
poetnika lako je odgovoriti, no ne i na pitanja koja se tiu onog to je prvo (arch) i to se nalazi u osnovi svega, budui da ono to je prvo uvek ostaje prvo i bitno prvo u logikom smislu. Ta prva pitanja esto se pokazuju i kao poslednja pitanja, i u istorijskom kao i vremenskom smislu, ona ne zastarevaju, poput nekih tehnikih reenja ili naunih pronalazaka koji su u asu nastanka revolucionarni i epohalni da bi ve u oima naredne generacija, u sledeoj epohi, sva ta "revolucionarnost" i "epohalnost" izbledela do te mere da se esto ne vidi vie ni znaaj novine tih pronalazaka, niti ono ime su plenili ljude u prvo vreme. Ako se to ima u vidu, mogue je govoriti o trajnoj aktuelnosti filozofije, o nezastarivosti ne samo njenih pitanja i njenih postupaka, ve i odgovora koje nam donosi u izvornom obliku njena istorija. Jer, istorija filozofije, koja je dola do nas, nije samo istorija pitanja i odgovora koji su se taloili i sakupljali tokom njene dva i po milenijuma duge istorije, ve je ona pre svega istorija napora miljenja da misli ono to se obino smatra poznatim, samorazumljivim i nadasve neproblematinim. Najvei predstavnik nemake klasine filozofije G.V.F. Hegel (1770-1831) isticao je kako se filozofija bavi onim to se obino smatra poznatim; no tu naglasak treba staviti na re obino. Ako se neto obino smatra poznatim to ne znai da nam je ono
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
odista i poznato, budui da, s druge strane, "poznato nije jo i saznato"7. Tako se nalazimo u situaciji da postavljamo pitanje o poetku, o poelu, ili, kako je (po svedoenju Aristotela) Anaksimandar na poetku klasinog perioda antike istorije govorio, o arche, a da prethodno nismo, ne samo odgovorili na pitanje zato treba, i vredi li uopte time se baviti, ve se tom pitanju nismo ni najmanje pribliili. Udaljili smo se od njega jo u asu kad smo ga postavili. Zato je to tako? Zato se udaljavamo od onog emu se treba pribliiti, zato blizinu zamenjujemo daljinom na najelementarniji nain, u bukvalnom znaenju te rei? Da je drugaije, videli bismo da daljina moe biti i najvea blizina. Da li je to i ovde sluaj? Ima li izgleda da se naemo na putu koji nam rasvetljava stvari i otvara nam ih u njihovoj prozirnosti, da se "istinito shvati i izrazi ne kao supstancija ve isto tako i kao subjekt"? esto se deava da se na poetku nekog izlaganja ponu mnoiti pitanja i da mnoga do kraja ne budu razreena; u najveem broju sluajeva, to moe biti paradoksalno, otvorenim ostaju ona pitanja koja bi najpre morala biti razreena, ona pitanja koja se tiu ovekove neposredne egzistencije. Uzrok tome moe biti u nedostatku teorijskog dara, u neopravdanom uzdizanju i velianju dubokoumnosti spram pojmovne razgovetnosti i jasnoe.
7Hegel,
G.V.F.: Fenomenologija duha, BIGZ, Beograd 1974, str.
17.
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
U isto vreme, ako se postavi mnogo pitanja i pritom ne da nijedan jasan i nedvosmislen odgovor, to moe biti ili izraz skeptikog negativizma ili nedostatak volje i odlunosti da se do onog to jeste sam poetak dospe "slobodnim predavanjem samim problemima i zahtevima koji iz njih proistiu"8. Stie se utisak da se i ne trudimo da to uinimo. Taj utisak moda je prividan, a moda je i laan. Moda svojom lakoom nae miljenje zavodi i usmerava na pogrean put ... A tu se ve javljaju problemi. Koji od puteva u pokuaju tumaenja sveta i novonastalih problema u njemu izabrati, ako su nam svi jednako nepoznati i neizvesni. Kojem putu dati prednost ako ve prethodno ne znamo kuda nas ijedan od njih zapravo vodi? Tako se nalazimo, i dalje, na poetku. Hteli bi nekog nagovoriti da poe sa nama u veliku, moda i najveu misaonu avanturu, da nas sledi na napornom putu miljenja, a da mu odmah na poetku nismo rekli ni kuda idemo, ni zato, ni koji su razlozi i smisao izabranog puta. Da je ovo poslednje pitanje opravdano, o tome nam svedoi i niz tekstova nastao sredinom druge polovine proteklog stolea, a sabranih oko pitanja emu filozofija? Jo nekoliko decenija ranije, slavni nemaki filozof Martin Hajdeger (1889-1976) postavio je pitanje emu pesnici? Dodue, on se tu pozvao na jedno pitanje koje je pre dva stolea postavio veliki romantiarski pesnik Fridrih Helderlin (17708Husserl,
E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S. 70.
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
1843): wozu Dichter in drftiger Zeit, dakle, emu pesnici u oskudno vreme. Oigledno, nemaki pesnik (vrnjak i prijatelj Hegela tokom studijskih dana u Tibingenu), smatrao je da oskudno vreme nije vreme pogodno za pesnike i mislioce, ali ni za njihove savremenike. Da li su to isto mislili i svi oni koji su nastojali da odgovore na pitanje emu filozofija? Da li su i oni smatrali da je nae vreme nepovoljno i da nije pogodno za filozofiju? Kao to vreme nije bilo naklonjeno filozofiji u vreme Platona, jo manje bee, osam stolea kasnije, na samom kraju helenistike epohe, u vreme poslednjeg velikog Rimljanina Severina Boetija (470524) koji je od filozofije traio ivotnu utehu, oekujui zatoen u tamnici pogubljenje. Neko bi rekao da se stanje stvari nije u meuvremenu promenilo, da se ni danas ljudi ne bave filozofijom na najbolji, njoj najprimereniji nain, jer i danas mnogi vladari su varvari (poput Teodorika, koji je doao glave Boetiju), ali, teko e ko ipak rei kako od filozofije treba traiti tek neku utehu. Uteha dolazi na kraju, i nekom je potrebna u asu kad se rastaje sa ivotom, oekujui neko pravednije reenje u zagrobnom ivotu, pa je stoga razumljivo to mi od filozofije oekujemo neto vie. A ako o njoj neto znamo, neto to smatramo bitnim i odluujuim, onda bi nam to moglo dati za pravo da kaemo kako nagovaranje na filozofiju ima smisla i kako je ono danas jednako opravdano kao i u doba najveih antikih mislilaca, Platona i Aristotela.
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
Ako ovek hoe na pravilni nain da vodi svoj ivot, onda on mora da se obrati filozofiji, isticao je Aristotel, budui da samo filozofija sadri u sebi pravilno prosuivanje; hteo to ovek ili ne, on se mora njoj obratiti, pa stoga, ak i oni, koji su protiv filozofije, svoje protivljenje manifestuju samo prosuivanjem, a to znai - filozofiranjem9, pie Aristotel u svom spisu Protreptik10, smatrajui da, hteo to neko ili ne, on se obraa filozofiji i filozofira kad hoe da dosegne ono to je najvie, a to je po optem uverenju svih grkih filozofa, dobro. Svi ljudi po svojoj prirodi tee dobru, govorio je Aristotel. Nas od vremena kada je iveo ovaj veliki mislilac deli preko dva milenijuma; mnogo je vremena prolo, i mnogo se toga izmenilo u shvatanjima ljudi kao i u svetu koji nas okruuje. Krajnje je interesantno razmotriti, ta se to sve bitno izmenilo u miljenju i shvatanju ljudi, u kojoj meri je sve postalo drugaije, posebno ako i dalje ljudi smatraju da treba teiti onom to je dobro. Na tehnikom, praktinom planu, mnogo ta je drugaije, sigurno je da kvalitetnije ivimo no stari Grci, koji su iznad svega prednost davali maslinama, ribi, siru i vinu, pa ta etiri elementa, kao da su nekakva etiri iskonska elementa ljudskog ivota, mada ne i samoga sveta.
Sholie za I analitiku, Codex Parisinus 2064, 263a; Aristotel, Protreptik, 2. 10 Ovaj spis nastao je kao rekonstrukcija navodno izgubljenog Aristotelovog spisa, a na osnovu odlomaka razliitih antikih autora - u najveoj meri Jambliha, ali i Cicerona, Avgustina, Stobeusa, Prokla, Olimpiodora, Laktancija...
9
www,uzelac.eu
10
Milan Uzelac
Dakle, sledimo li misao Aristotela, sve se svodi na sledee: mi se bavimo filozofijom i kad je opovrgavamo i kad je branimo, jer mislei o onom prvom, mi filozofiramo. Filozofirajui, a radi teorije same, mislilac nastoji da prozrano sagleda same stvari u njihovoj istinskoj prirodi, ili, jo preciznije govorei, on stoji u osnovi gledanja koje prozrauje ono to jeste; na taj nain odvija se filozofiranje. Mudrost je boiji dar, govorio je Platon, a filozofija kao tenja toj mudrosti koju bogovi poseduju, delo je oveka. Ono to je oveku dato, pa tako i zadato, jeste da tei toj boanskoj, istinskoj mudrosti; istraivati ono ta u ivotu treba initi a ta ne treba to je stvar filozofa, kae Aristotel. Zato se mi ovde obraamo Aristotelu? Ni u kom sluaju ne zato to bi u njegovom delu nalazili samo razloge potrebi za bavljenjem filozofijom; jo manje stoga da bi neukima objanjavali ono to i tako ne mogu razumeti; najmanje zato, da bi pravdali pravo na izuavanje filozofije koju danas osporavaju oni koji je ne znaju, jer ne smeta im to je ne znaju. A o tome je upravo re. Moja jedina namera u ovom uvodu koji je pristupni, nagovetavajui, ali ne zbunjujui i obeshrabrujui, jeste da ukaem samo na jedno: ima li smisla bavljenje filozofijom, za koju Aristotel ree da je jedno od najveih ljudskih dobara. Mi ivimo u vreme kad ne uspevamo oteti se utisku da filozofija nema vie svoj izvorni smisao, da iz nje ne prosijava nagon za istinskim znanjem, budui da najvie dobro - razboritost () niko vie ne
www,uzelac.eu
11
Milan Uzelac
vidi kao neto to bi mu bilo sredinji momenat ivota, kao neto emu bi najvie i sve vreme trebalo da tei. Tome danas u velikoj meri doprinose i oni koji se navodno bave filozofijom, ali ne na pravi nain. U poslednjih dva stolea, koja su jo uvek znatnim delom u znaku kraja najveeg filozofskog sistema novog doba, kakav je Hegelov, nastalo je mnotvo raznoraznih filozofskih orijentacija, od kojih su mnoge bile sve drugo ali samo ne filozofske, orijentacije koje se nimalo nisu ustruavale da sebe nametnu i proklamuju za istinski izraz onog to bi filozofija trebalo da bude po svom bitnom opredelenju. Budui da je u poslednjih nekoliko decenija XX stolea, s pojavom postmodernistikih strategija, nastupilo vreme apsolutnog relativizma, vreme kad se ljudima uinilo da u svakom asu mogue je sve, a da za sve to jeste, nema nikakve odgovornosti, izgubili su se svi kriterijumi i sva merila koja su nekad oznaavala meru onog to odista jeste. I sad, hteli to ili ne, doli smo do same biti ne samo naeg ivota, nego i problema koji je u prvi mah bio na periferiji da bi neprimetno dospeo u sredite naih interesovanja. Poeli smo s krajnje naelnim pitanjima, da bi potom stigli do jednog filozofa kakav je Aristotel i koji je iveo skoro dva i po milinijuma pre nas. Dakle, kad je re o filozofiji, treba se obratiti onima koji znaju filozofiju. Istorija je u tom smislu bila blagodarna. Pred nama su spisi niza mislilaca kojima se moemo obratiti, bilo da je re o Platonu ili Aristotelu, Plotinu ili Proklu, Kuzanskom ili Brunu,
www,uzelac.eu
12
Milan Uzelac
Dekartu ili Hobsu, Kantu ili Hegelu, Huserlu ili Hajdegeru. Svaki od pomenutih mislilaca ostavio nam je na njemu svojstven nain deo rezultata do kojih je doao u nameri da odgovori na vena pitanja koja iskrsavaju pred ljudski rod, no na koja se, iz ljudske ogranienosti, mogu dati samo delimini, parcijalni odgovori. Jasno je da su u takvoj situaciji prve na udaru fundamentalne nauke i discipline, sve one oblasti istraivanja koje ne donose neposrednu praktinu korist. Ista sudbina osporavanja nije mimoila ni filozofiju. Potvrdni razlozi njenog postojanja danas su vie no problematini i to se posve jasno osea jo od XIX stolea. Smatram da se stvar filozofije u svojoj biti ne moe unititi. Ona moe biti samo potisnuta, zamenjena neim lanim, a u trenucima kad i sam ivot postaje laan, ona je negacija sopstvenog smisla. Ovde e biti rei o onom emu nas moe poduiti fenomenologija u naem praktinom ivotu. Prethodno, treba osvetliti same mogunosti koje otvaraju fenomenoloka istraivanja.
www,uzelac.eu
13
Milan Uzelac
1. Filozofija - stroga nauka ili filozofija ivljenja Deli nas skoro itavo stolee od vremena kada je u tada upravo pokrenutom asopisu Logos11 objavljen programski spis Edmunda Huserla (1859-1938) Filozofija kao stroga nauka. Teko je razumeti veliki odjek na koji je ovaj rad u svoje vreme naiao, i isto tako, bez poznavanja filozofske situacije vremena kad je publikovan, teko je razumeti veliki uticaj ovog dela, koji se, bez uvida u druga Huserlova dela ne bi mogao do kraja razumeti. Ovaj spis bio je niz godina smatran temeljnim za razumevanje Huserlove filozofije, no to on svakako nije zbog svog sadraja, zbog kritike tada vladajueg psihologizma, scijentizma ili filozofije pogleda na svet, ve prvenstveno zbog osnovne, vodee ideje koja je sve vreme zaokupljala Huserla, a koja je izloena ve u samom naslovu ovog spisa. Ako je openhauer imao obiaj da kae kako je on ovek jedne ideje i to one, izloene u naslogu njegovog ranog i kasnije veoma popularnog spisa, moglo bi se i za Huserla rei da se u
11Logos,
Bd. I 1910/1911; S. 289-341. Ovaj Huserlov spis preveli su na srpski jezik Dafina i Milan Damnjanovi i objavili 1967. godine u izdanju Kulture u Beogradu. Milanu Damnjanoviu pripada posebna zasluga to je nakom Zagorke Mii i Momila Seleskovia nizom radova o fenomenologiji otvorio prostor fenomenolokom nainu miljenja u naoj zemlji. U razvoju fenomenologije u Jugoslaviji, pre i nakon II svetskog rata videti moj prilog u Encyclopedia of Phenomenology, Ed. L. Embree, Kluwer Akademic Publishers, Dordrecht/Boston/London, 1997, pp. 744-749. http://www.springer.com/philosophy/book/978-07923-2956-5
www,uzelac.eu
14
Milan Uzelac
ovom naslovu odraava sredinja misao ijem opravdaju i utemeljenju tee svi njegovi misaoni napori iji izraz sreemo kako u najranijim, tako i u njegovim poslednjim spisima. Huserl je po svom osnovnom obrazovanju bio matematiar i nije sluajno to se kartezijanska nit vodilja provlai kroz svo njegovo delo; bilo je pokuaja da se pokae kako je on u kasnim radovima napustio kartezijanstvo, ali o naputanju kartezijanstva ne moe biti rei, budui da utemeljenje filozofije kao stroge nauke ostao sve vreme njegov najprei zadatak. esto navoena Huserlova napomena iz 1935. kako je filozofija kao stroga nauka odsanjani san, odnosi se prvenstveno na filozofsku situaciju tridesetih godina XX stolea u Nemakoj. Taj stav izreen je u asu kad je postalo vidno da svaki od Huserlovih uenika kree svojim putem, da postoji fenomenoloka filozofija, da postoji fenomenoloki pokret, ali ne i fenomenoloka kola. Izostao je oekivani preokret u filozofiji koji je slonim radom generacija istraivaa trebalo da obezbedi tlo buduem "sistemu" filozofije; Huserl je duboko verovao da se filozofija kao univerzalna nauka moe ostvariti, da se tako visok cilj (mada se nalazio i u beskonanosti) ipak moe dosegnuti, ali, ne radom jednog filozofa ili neke manje grupe istraivaa, ve u beskonanom progresu generacija i njihovog sistematskog istraivanja. Meutim, poslednjih godina ivota Huserl se osetio naputenim; iveo je u ubeenju da ostaje sam na putu kojim je sve vreme iao, da njegovo delo ostaje jo jedan u nizu nedovrenih projekata.
www,uzelac.eu
15
Milan Uzelac
To ne znai da je on u tim asovima odustao od svoje ideje, naprotiv. U osnovi svih njegovih spisa (a sudbina im je bila da svaki od njih, na svoj nain, ostane nedovren) poiva zahtev za izgradnjom filozofije kao univerzalne, poslednje utemeljene (i utemeljujue) nauke; budui da je sebe smatrao "poetnikom" u filozofiji, tj. onim ko se uvek nalazi na njenom poetku, na mestu gde se dalekoseno postavlja njeno osnovno pitanje, Huserl je sve vreme pisao svoje osnovno, uvodno delo u filozofiju. Samo zato se i moglo desiti da na uvod u fenomenologiju pretenduju kako Ideje za istu fenomenologiju i transcendentalnu filozofiju I (1913), tako i poznija dela Kartezijanske meditacije (1931) i Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija (1935-6). Kao to je poznato, Huserl je objavio samo prvi deo spisa Ideje; Eugen Fink je u nekoliko navrata preraivao Kartezianske meditacije (i sam dopisao VI meditaciju, a na Huserlov nagovor da to bude njihovo zajedniko delo i kljuni spis fenomenologije od ega se definitivno odustalo 1932); spis Kriza evropskih nauka svojim veim delom je ostao u rukopisu i s ostalim, pripremnim materijalima, objavljen tek 1954. Meutim, sva pomenuta dela mogu jednako pretendovati na to da zahtev za filozofijom kao strogom naukom bude upravo njihov zatitni znak. Desetak godina nakon to je na sebe skrenuo panju publikovanjem dela Logische Untersuchungen (1900-1901), a da u meuvremenu nije objavio nita od rezultata do kojih je svojim stalnim i intenzivnim radom dospeo, Huserl je osetio potrebu da brani ne
www,uzelac.eu
16
Milan Uzelac
toliko fenomenologiju (ije je bitne tema ve uvrstio), ve pre svega ideju i smisao same filozofije; zato spis Filozofija kao stroga nauka treba pre svega videti kao reakciju na stanje u filozofiji poetkom XX stolea, kao filozofsku odbranu filozofije od njene pogrene upotrebe; kao to je poznato, nakon visokih dometa nemake klasine filozofije, druga polovina XIX stolea bee preplavljena nizom naivno-pozitivistikih i psihologistikih spisa koji su pretendovali na visoko ime filozofije; tu treba ubrojati i radove koji su iznosili poglede na svet vodeih filozofa tako da se poelo postavljati i pitanje ta bi to uopte filozofija trebalo da bude. U svemu tome prednjaile su prirodne nauke voene svojom nekritikom pretenzijom da zahvate celinu znanja, a ne uviajui ne samo svoju nepotpunost i nedostatke u ve razvijenom naunom sadraju, nego isto tako ni relativnost sveg znanja do kog dospevaju, a to vodi krizi savremenih nauka, i to ne krizi rezultata, ve prevashodno krizi temelja na kojima nauke poivaju. Bit svake prirodne nauke (njen apriorni nain postojanja) bio bi u svesti o tome da ona moe u beskonanost biti hipoteza i da se mora beskonano ostvarivati; ako je krajnji cilj nauke u beskonanosti, to znai da su sva znanja do kojih ona dolazi samo relativna znanja, te da ona, po prirodi stvari, mora voditi u relativizam, odnosno, skepticizam. Nije nimalo sluajno to e Huserl istai zahtev za izgradnjom filozofije kao egzaktne nauke, kakva, u tom asu, u najveoj meri, bee fizika.
www,uzelac.eu
17
Milan Uzelac
Istovremeno, bilo je jasno da se tu, kad je o filozofiji re, ne radi ni o kakvoj nauci po uzoru na nauke usmerene istraivanju veza stvari i mnotva njima odgovarajuih pojava, ve o nauci koja ne bi za svoj predmet imala konkretne datosti, ve njihove biti, ne pojedinane stvari, ve naunost nauke kao takvu; Huserl e stoga insistirati na tome da se tu zapravo radi o transcendentalnom istraivanju koje za svoj predmet ima temelje svih principa na kojima svaka nauka poiva, a koji se ne mogu utvrditi pomou samih nauka. Naspram antike filozofije koja je pretendovala na to da bude nauka, i to univerzalno znanje o univerzumu svih bia, no koja nije uspela da dostigne ideju racionalnosti pa time i istinitu ideju univerzalne nauke (kakvu nalazimo na poetku novoga veka, a koja je mogua tek po uzoru na novu matematiku i nove prirodne nauke), Huserl novu, univerzalnu nauku vidi kao sveznanje iji se cilj nalazi u beskonanosti pri emu se pred novovekovnom filozofijom kao univerzalnom naukom otvaraju dva puta: put objektivistike filozofije na tlu unapred datog sveta, i put filozofije na tlu apsolutne, transcendentalne subjektivnosti; prvi put vodi u naturalizam i scijentizam, drugi u istinsku filozofiju. To je razlog to se od svih nauka psihologija, po prirodi stvari, nala u najnezavidnijoj situaciji: ona je morala da izabere drugi pomenuti put (jer za svoj predmet moe imati samo apsolutnu subjektivnost), ali to nije uinila, jer za svoje metode prihvatila metode pozitivnih nauka.
www,uzelac.eu
18
Milan Uzelac
Nije nimalo sluajno to je poslednji Huserlov asistent Eugen Fink, godinu dana nakon smrti svog uitelja, izmeu vie desetina hiljada stranica iz Huserlove zaostavtine izdvojio i objavio ba spis O izvoru geometrije (1936) (koji se kasnije nalazi u sklopu dodataka Huserlovog poznog a nedovrenog dela Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija12). Danas, nakon publikovanja niza Huserlovih dela, nakon mnotva knjiga o fenomenolokoj filozofiji, ovaj se Finkov izbor ne moe nikako pokazati sluajnim. Nastojei da prikae skriveni izvor geometrije, etvrt veka nakon spisa Filozofija kao stroga nauka, utemeljiva fenomenologije iznova promilja svoju osnovnu temu: kako je zapravo filozofija mogua kao nauka, kako se moe ouvati njena strogost koja nee dozvoliti da se matematiki svet idealnosti proglasi za jedino stvarni svet a da se pritom previdi pravi osnov nauka i umetnosti - svet ivota. Postavljajui pitanje skrivenog temelja nauka i naunosti Huserl nastoji da razjasni temelje iz kojih je ponikla geometrija; po njegovom miljenju, dovesti geometriju do evidencije, znai: otkriti njenu istorijsku tradiciju; to je neophodno ako se hoe tematizovati nepristupana zatvorenost temeljnih pojmova geometrije; na taj nain se prodire u svet prvih geometara; ovaj se, u svojoj krajnjoj konsekvenci,
12Husserl,
E.: Die Frage, nach dem Ursprung der Geometrie als intentionalhistorisches Probelm, in: Revue Internationale de Philosophie, Brssel, 1 Jahrgang, 2, S. 203-225. Kasnije, Hua, VI, 1962, S. 365-386.
www,uzelac.eu
19
Milan Uzelac
pokazuje kao svet stvari; zato bi centralno pitanje ovog spisa bilo sledee: "Kako je mogua jedna nauka kao to je geometrija? Kako ona, kao sistematska, stupnjevita, od idealnosti sastavljena graevina koja beskrajno raste, moe da odri svoju izvornu smisaonost u mogunosti ivog reaktiviranja kada njeno saznajno miljenje treba da proizvede neto novo, a pri tom ne moe prethodne saznajne stepene da reaktivira sve do onih najniih"13. Geometrija bez stvarno izgraene moi reaktiviranja izvornih aktivnosti, zatvorenih u temeljnim pojmovima jeste tradicija koja je ostala bez smisla. Tu treba traiti razlog pada nauke u krizu: mogue je da se ona vekovima razvija, da njen nauni sadraj stalno raste i iznova se grana, a da ona pritom bude neistinita, jer ne moe vie da reaktivira svoj izvorni smisao; Huserl e to formulisati na sledei nain: "Stavovi i metoda pomou koje se logiki mogu konstruisati uvek novi stavovi, uvek nove idealnosti, mogu se upravo neprekinuto nasleivati kroz vekove, dok se istovremeno ne nasleuje mo reaktiviranja prapoetka, dakle izvora smisla svega to dolazi kasnije"14. Nauka moe da se razvija, da napreduje i ima za sobom sve bolje i bolje rezultate a da pritom i dalje ne poseduje izvorni smisao svih tih rezultata iju je evidetnost potrebno uvek iznova "potvrivati". Ako na poetku geometrije nije mogao biti prisutan totalni smisao geometrije, izvesno je da kao
13Hua, 14Hua,
VI, 1962, S. 373-4. VI, 1962, S. 376.
www,uzelac.eu
20
Milan Uzelac
predstupanj mora prethoditi neki "primitivniji" smisao koji se u poetku mogao javiti sa evidencijom uspene realizacije, to e rei da se u onom predgeometrijskom temelji smisao geometrije, da se u tom predgeometrijskom nalazi temelj metode idealizovanja; ali kako je nakon stotina godina razvoja geometrije mogue jednoj individui da reaktiviranjem premisa dospe do izvorne evidencije? To da sve nove tekovine izraavaju jednu stvarnu geometrijsku istinu a priori, izvesno je, po reima Huserla, samo pod pretpostavkom da su temelji deduktivne graevine zaista proizvedeni sa izvornom evidencijom, da je bilo mogue odrati jedan kontinuitet od linosti do linosti, od epohe do epohe. Neophodno je da neprestano postoji mogunost tradiranja metode kojom se od prednaunih datosti kulturnog sveta proizvode izvorne idealnosti. Propust koji je nainio Galilej na poetku novog doba bio bi, po miljenju Huserla, u tome, to ovaj nije postavio pitanje porekla i naina nastajanja geometrijskih idealnih tvorevina: Galilej, s kojim poinje to novo doba, uzima nasleenu geometriju i nasleen nain iskazivanja, a da ne uvia kako to vie nije izvorna geometrija; primenjivost geometrije njemu je bila toliko samorazumljiva, da on nije mogao ni naslutiti prividnost te samorazumljivosti; to je za posledicu imalo da je idealizovana priroda potisnula prednaunu ulnu prirodu. Galilej nije naao za shodno da postavi pitanje evidentnosti geometrije, da dovede u pitanje ono "kako" njenoga izvora, a u vremenu koje dolazi upravo pitanje "izvora" saznanja postae jedan od glavnihfilozofskih problema. Otkriem zagonetke
www,uzelac.eu
21
Milan Uzelac
samorazumljivosti, u kojoj svet za nas stalno postoji, dolazi u pitanje apodiktinost nauke, a to opet vodi krizi njenog smisla. Galilejeva geometrija je stoga, nasleena geometrija; budui da je bila udanjena od praizvora stvarno neposrednog opaaja, geometrija je u njegovo doba, kao i antika geometrija (pretvorena u techn), ve bila smisaono ispranjena; geometriji idealnosti, koja prikazuje idealizovanu prirodu, prethodi praktino umee merenja zemlje - predgeometrijski nain odnoenja koji je zapravo temelj smisla, temelj kasnijeg idealizovanja. Tako bi osnovna greka Galileja bila u tome to nije dalje iao unazad, to nije pitao za temelj, odnosno razlog geometrijskog idealizovanja, to nije postavio pitanje zateenog sveta ivota kao horizonta svih smisaonih indukcija, pitanje sveta svih poznatih i nepoznatih realnosti. Samo tako je bilo mogue, smatra Huserl, da Galilej istovremeno bude onaj koji otkriva matematiku prirodu sveta, ali i onaj ko prikriva poreklo tla iz kojeg ova izrasta. Do krize evropskih nauka dolazi u novom veku, u izdiferenciranoj suprotnosti izmeu fizikalnog objektivizma (koji se manifestuje u pogrenom tumaenju istinskog smisla novovekovne fizike) i transcendentalnog subjektivizma; za objektivizam je karakteristino da se kree na tlu sveta koji je samorazumljivo unapred dat pomou iskustva, a da se pritom ne postavlja pitanje "objektivne istine" tog sveta; naspram ovog shvatanja transcendentalizam istie da je smisao bivstvovanja unapred datog sveta ivota, subjektivna tvorevina, rezultat iskustvenog,
www,uzelac.eu
22
Milan Uzelac
prednaunog ivota. Tako se pokazuje da je svet nauke, "objektivno istiniti" svet, tvorevina vieg stupnja koja poiva na prednaunom iskustvu. Do spoznaje "objektivne istine" moemo dospeti samo radikalnim povratkom na subjektivnost koja proizvodi svet. Tako subjektivnost postaje osnovna tema filozofije. Ono prvo, to je po sebi, to nije bivstvovanje sveta u svojoj neupitnoj samorazumljivosti, ve to prvo po sebi jeste subjektivnost koja bivstvovanje sveta prvo naivno daje unapred, a zatim ga racionalizuje, tj. objektivizuje. Kriza se, po reima Huserla, moe izbei samo prevladavanjem "romantiarskog raspoloenja" koje hoe da zahvati filozofiju, s jedne strane, ili opiranjem da se filozofija podvrgne pozitivistikoj redukciji ideje nauke na puku injeninu nauku, s druge, i to tako to se nastoji na izgradnji naunosti na tlu sveta ivota. Ovaj pak svet ivota Huserl vidi kao svet naeg zajednikog ivota, kao svest o sapostojanju drugih u formi jedne svezajednice, jer tek u svesti o objedinjavanju ivota ove svezajednice mi znamo da smo upueni na taj svet. ta sve lei u horizontu pomenutog racionalizma? Nesporno je da novi ideal univerzalnosti i racionalnosti saznanja omoguuje napredak matematike i fizike, pa Huserl s pravom pie da "neprestano rastuom i sve savrenijom spoznajom moi o celini ovek postie i sve savreniju vladavinu nad svojim praktinim okolnim svetom, vladavinu koja se proiruje u beskonanom progresu". Iz ovog bi se, kad je o primeni tehnike i njenim rezultatima re, mogli izvesti sasvim pozitivni zakljuci. Pitanje koje,
www,uzelac.eu
23
Milan Uzelac
po miljenju Huserla, neprestano mora pratiti ovakvo razmiljanje, moralo bi biti: kako razumeti beskonanost sveukupnosti istine koja se moe realizovati samo u beskonanom progresu (kao ista matematika ili kao induktivna prirodna nauka)? Sa redukcijom nauke na nauku o injenicama, priroda se matematizuje, te dolazi do gubitka samopostavljenosti individuuma koja je bitno konstitutivna za techn. Priroda, kao konkretni univerzum kauzalnosti, po miljenju Huserla, postaje svojevrsna primenjena matematika, a sama geometrija nije vie izvorna geometrija - praktina vetina merenja zemlje (u emu se za geometriju nalazio temelj smisla) - ve geometrija idealnosti; u novom veku pronalaskom analitike geometrije, odnosno aritmetizacijom geometrije, dolazi do ispranjenja njenog smisla; izvorno miljenje se iskljuuje, pa idealne tvorevine postaju jedini proizvod geometrije i za Galileja kao i njegove sledbenike ostaje neupitna samorazumljivost kako geometrija, u vlastitom, neposredno-evidentnom apriornom sagledanju, stvara neku samostalnu apsolutnu istinu; istovremeno, mora se neprestano imati u vidu da temeljnu evidenciju geometrije, njen izvor, Galilej nije video kao problem; zato je njegova ideja zapravo hipoteza; ma koliko se nauka ostvaruje i napreduje, hipoteza ostaje hipoteza, a ostvarivanje je zapravo tok beskrajnog ostvarivanja. I dok se nauka pokazuje kao neka maina, kao neto vrlo korisno i pouzdano, ime moe svako u to upuen pravilno rukovati i postizati dobre rezultate, tehnika se ogleda u praktinoj primeni operativnih
www,uzelac.eu
24
Milan Uzelac
formula koje koristi nauka i ona dolazi u situaciju da se pitanje tehnike postavi s pitanjem smisla nauke u kojoj se ova koreni, a koji postaje problematian onoga asa kad se bit nauke sagleda kao vena hipoteza to se ostvaruje u beskonanosti; drugim reima, iako je svet matematizovan on je, istovremeno, uvoenjem pojma beskonanosti, i trajno relativizovan. Zato je neophodno na sve ovo ukazivati? Pre svega zato to je upravo kriza nauka i naunosti, kao posledica relativizovanja svih znanja, dovela filozofiju u situaciju da se pravda pred naukama koje, kreui se od injenice ka injenici i ostajui iskljuivo u ravni injenica, nastoje da filozofiji (iz svoje pozitivnosti) nametnu svoje kriterijume naunosti. Ako bismo filozofiju i mogli nazvati naukom u smislu nauke o celini znanja i sveta (kako je to inio jo i Hegel), ona nije nauka u smislu naunosti kakav vlada krajem XIX stolea, jer tu vrstu naunosti ne postavlja sebi za cilj; svojom pretenzijom na isto i apsolutno znanje, filozofija potvruje svoju vekovnu tenju da bude stroga, a to e rei ista, neempirijska nauka koja zadovoljava najvie teorijske potrebe; ona hoe da bude filozofski sistem koji otpoinje odozdo, sa nesumnjivo sigurnog fundamenta. Huserl je sebi stavio u zadatak promiljanje tog fundamenta koji je video kao transcendentalnu subjektivnost, kao tlo na kom bi se filozofija mogla iznova oblikovati na jedan radikalno novi nain, kao stroga nauka, jer to je u svakom sluaju najvii interes ljudske kulture. Ovo se pak moe ostvariti tek uz pomo kritike vladajueg psiholokog naturalizma i
www,uzelac.eu
25
Milan Uzelac
istoricizma filozofije pogleda na svet; ovim filozofskim strujama, jo uvek dominirajuim poetkom XX stolea, zajedniko je da vode u relativizam i skepticizam. Naturalizam (nastao iz otkria prirode) i istoricizam (nastao iz otkria istorije) sve vide ili kao prirodu ili kao duh; ako zasluga naturalizma lei u energiji s kojom eli da realizuje princip stroge naunosti u svim oblastima prirode i duha,a to za posledicu ima zahtev da se svi problemi filozofije reavaju prirodnonaunim metodama, ne sme se prevideti da naturalizam, koji karakterie naturalizovanje svesti i ideja, u nastojanju da naunim (za svakog razumno obavezujuim) nainom dospe do onog to je istina, lepota i dobro, i to uz pomo prirodnih nauka, uz sve uspehe i pozitivne rezultate do kojih dolazi, u svojoj biti promauje svoju osnovnu nameru: previa se da je svaka prirodna nauka naivna po svojim polaznim takama: za nju priroda koju hoe da prouava jednostavno postoji. Psihologija je, po miljenju Huserla, nauka u kojoj se najbolje ocrtavaju sve skrivene tenje ovakvog naturalizovanja svesti; to posebno vai za eksperimentalnu psihologiju kojoj, kao metodi (uprkos tome to utvruje dragocene injenice i pravila, ali, ne istrauje ono psihiko) nedostaje mogunost daljeg razumevanja injenica i pravila. Kako je psihologija, kao i svaka objektivna nauka, bila vezana za ono to je prednauno dato, ona se sve vreme ograniavala na transcendentalno ja u modusu naivne zatvorenosti, drugim reima: ostajala je sve vreme u naivnom stavu i to je razlog
www,uzelac.eu
26
Milan Uzelac
zatajivanja psihologije tokom itave novovekovne istorije. Ne mogavi da dopre do iste svesti, psihologija je sve vreme ostajala u iskustvenom, naivnom stavu; ona nije mogla pomou radikalnog samosveenja da se oslobodi predrasuda i da dospe do iste subjektivnosti kao jedinog predmeta svog istraivanja i time otkrije transcendentalno subjektivnu dimenziju; to je razlog to moderna psihologija, istie Huserl, "postaje de facto nenauna upravo time to se smatra ve metodski savrenom i strogo naunom, uvek kad hoe da ispituje smisao psihikog koje ulazi u psihofizike zakonitosti, tj. kad hoe da se probije do zbiljskog psiholokog razumevanja"15. Ovo ne znai da je Huserl protiv primene eksperimentalne metode u psihologiji; nesporno je da ona omoguuje razumevanje intersubjektivnih povezanosti injenica; ali, deficijentnost eksperimentalne psihologije on vidi u tome to ova eksperimentalno ne uspeva da analizira samu svest. Ako moderna psihologija ne eli da bude kao to bee u poetku, "nauka o dui", ve "nauka o psihofizikim fenomenima", ona bi u tom sluaju morala te fenomene da opie i odredi s predmetu primerenom pojmovnom strogou; meutim, polazei od iskustva, psiholozi preuzimaju odreene pojmove, koriste ih, ugrauju u rezultate do kojih dolaze, a da ih
15Husserl,
E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W. Szilasi, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S.25 (Logos, Bd. I 1910/1911, S. 304).
www,uzelac.eu
27
Milan Uzelac
nisu ni jednog asa ni dotakli. Samo se tako i moglo desiti da psihologija svojim isto psiholokim pojavama daje sadraj koji nije jednostavno izveden iz onoga to je u iskustvu stvarno dato, ve je na to iskustvo sada primenjen. Da bi se takvo naturalizovanje prevazilo, neophodno je da se uvidi kako je psihologija mogua zapravo samo kao transcendentalna fenomenologija, jer "prava metoda sledi prirodu stvari koje treba istraiti, a ne ravna se prema naim predubeenjima i uzorima"16. Istovremeno, to znai da psihologija, ako bi htela da bude univerzalna nauka o dui mora da izvri fenomenoloko epoch, tj. mora iz svih dua da redukuje svest sveta, mora da redukuje svaku svest u njenoj svakodnevnosti, u svim njenim svakodnevnim stanjima i modalitetima. Od psihologije se zahtevala ista objektivnost kao i od fizike, ime je zapravo psihologija bila nemogua u svom najpotpunijem smislu i, ako su prirodne nauke ispitivale samo ono na to sama stvar pretenduje da upravo to jeste, psihologija nije uvidela kako su odnosi u sferi psihikog drugaiji no u oblasti fizikog, te da ono imanentno psihiko nije u sebi priroda ve neto njoj posve suprotno. Zato fenomeni, budui da nisu priroda, imaju sutinu koja se moe dokuiti ideacijom, tj. neposrednim sagledanjem, to znai da se fiksiraju istim pojmovima.
16Husserl,
E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W. Szilasi, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S.32 (Logos, Bd. I 1910/1911, S. 309/10).
www,uzelac.eu
28
Milan Uzelac
Istoricizam za razliku od naturalizma, ne naturalizuje ivot ve ga apsolutizuje pa se tako, po recima Huserla, dospeva u relativizam, kakvom vodi i naturalistiki psihologizam, a dosledno sprovedeni istoricizam prelazi u ekstremni i skeptiki subjektivizam. To znai da ideje kao to su istina, teorija, nauka, gube svoje apsolutno vaenje, te se logiki principi protivrenosti preobraaju u svoju suprotnost, a svi, do ovog asa, izreeni stavovi gube svoje vaenje. Odbacujui istoricizam kao i naturalizam, Huserl ne negira i vrednost same istorije za filozofa: otkrie opteg duha znaajno je koliko i otkrie prirode i udubljivanje u opti duhovni ivot moe pruiti filozofu izvorniji i dublji materijal za istraivanje no to bi to moglo udubljivanje u prirodu. Samo, ne treba smetnuti s uma osnovnu razliku nauke i filozofije pogleda na svet: dok je ideja nauke nadvremena, ideja pogleda na svet se menja s vremenom; meutim, pie Huserl, za ljubav vremena ne sme se napustiti venost, a filozofi nijednog asa ne smeju izgubiti odgovornost pred oveanstvom. Pogledi na svet se, budui relativni, mogu boriti, a samo nauka moe odluiti, i njena odluka u tom sluaju, istie on, nosi peat venosti17. Dok je nauka, ma kako egzaktna bila i pritom pruala samo ogranieno razvijen sistem znanja
17Husserl,
E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W. Szilasi, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S.67 (Logos, Bd. I 1910/1911, S. 337).
www,uzelac.eu
29
Milan Uzelac
(okruen beskonanim horizontom nauke koja jo nije postala stvarna, a u svojoj biti bezlina), pa njenom saradniku nije potrebna mudrost ve pre teorijski dar, budui da je ona kolektivno radno dostignue generacija istraivaa, pogled na svet je rezultat rada pojedine linosti; tu se cilj postavlja u konanom, pa bi filozofija pogleda na svet, usled relativizma koji njom vlada, morala odustati od pretenzije da bude nauka i time, po reima Huserla, prestane da zbunjuje duhove i spreava napredak naune filozofije. Ne treba izgubiti iz vida da je ova neopravdana pretenzija na opte vaenje, s kakvom je nastupala svaka od filozofija pogleda na svet (Weltanschauungsphilosophie), imala uzrok u zavisnosti tumaenja sveta kako od drutva u kome je nastajao takav pogled tako i od stanja u kome se nalaze nauke odreenog vremena a to je dovodilo do mne samih pogleda na svet, ime je njihovo opte, vanvremeno vaenje bilo ozbiljno dovoeno i pitanje. Sa opadanjem smisla za pravu temeljnost naukama poinje vladati nerazumljivost i dubokoumnost: dubokoumnost je smatra Huserl, znak haosa koji prava nauka hoe da pretvori u kosmos, u jednostavan, sasvim jasan, razloen red; s druge strane, prava nauka, dokle god dopire njeno stvarno uenje, ne zna za dubokoumnost; zato, tek pretvaranje slutnje
www,uzelac.eu
30
Milan Uzelac
dubokoumnosti u jednoznane racionalne odluke jeste proces u kome se konstituie stroga nauka18. Ovo podrazumeva neophodnost da nauka prvo stekne svoje jasne poetke, svoje apsolutno jasne probleme, metode i sopstveno polje rada. Kad je o filozofiji re, ona podsticaj mora dobiti od samih problema, a kako je ona nauka o prvim poelima, izvorima i korenima svega, ona, budui da je radikalna, mora to biti u svakom pogledu; zato se, po reima Huserla, mora odustati od svih predrasuda, svih empirijskih injenica, svih ideja datih u neposrednoj intuiciji. To podrazumeva oslobaanje i od svih onih predrasuda koje potiu jo iz doba renesanse; samo na taj nain moe se uz pomo fenomenoloke metode stupiti u beskonano polje filozofije kao nauke, koja e moi da obezbedi obilje najstroih i za svu dalju filozofiju odlunih saznanja te e na taj nain biti prevladana i sama kriza modernih nauka u kojoj se ove sve vreme nalaze.
18Husserl,
E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W. Szilasi, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S.69 (Logos, Bd. I 1910/1911, S. 339/40).
www,uzelac.eu
31
Milan Uzelac
2. Fenomenologija kao misaoni stav i methodos
Nakon vie od jednog stolea, jer toliko je vremena prolo od vremena publikovanja Husserlovih Logikih istraivanja koja su prvih decenija XX stolea nainila prevrat u evropskoj filozofiji, jo uvek ima onih koji postavljaju pitanje o ivotnosti fenomenoloke filozofije.Takvo pitanje je krajnje legitimno. Krajnje je opravdano da se s jednakim pravom postavi isto pitanje o svakoj filozofskoj orijentaciji ili filozofskom pokretu nastalom u XX stoleu. Kada je o fenomenolozima re, u predavanju odranom povodom tridesetogodinjice smrti Edmunda Huserla, oktobra 1968. u Frajburgu, a potom objavljenom u zborniku naredne 1969. godine, pod naslovom Phnonomenologie lebendig oder tot? poslednji asistent Edmunda Huserla Eugen Fink rekao da Huserlova predavanja behu teka a seminari monolozi, da Huserl nije oduevljavao ve oduhovljavao19, kao, i da je jedna filozofija iva ukoliko izaziva i otvara pitanja, a za nas, rekao je tada Fink, "otvorena pitanja Huserlove fenomenologije jesu ukazivanja na problem sveta20. Nesporno je da upravo proteklo stolee (ukoliko je ono uopte proteklo), kao ni jedno drugo obiluje najraznovrsnijim filozofskim pravcima i
19Bewutseinsanalztik
und Weltproblem, in: Fink, E.: Nhe und Distanz, Alber, Mnchen, Freiburg 1976, S. 281. 20Op. Cit., 297.
www,uzelac.eu
32
Milan Uzelac
orijentacijama; nijedno stolee, ak ni neka od ranijih epoha, ne bee u toj meri izloeno izazovima, kao to je to sluaj s upravo proteklim XX stoleem. U vreme koje prethodi formiranju fenomenolokog pokreta postoji nekoliko filozofskih struja koje su odluujue uticale na formiranje filozofskih pogleda Edmunda Huserla a tako i fenomenoloke filozofije iji je on rodonaelnik21. Re je, s jedne strane, o nauci o duhu i tada sve manje vladajuoj filozofiji Hegela; njoj se suprotstavljajui nastaju Kontova sociologija i Diltajeva filozofija ivota. S druge strane, to je vreme uspona nauke o prirodi ija je filozofska posledica bilo vraanje Kantu i pojava neokantovstva iji najvei predstavnici behu Koen i Natorp. Neokantovci su saglasno s Kantom filozofiju tumaili kao transcendentalnu filozofiju, ali je Koen pod tim pojmom imao u vidu teoriju naunog metoda. Osim Hermana Locea, koji je bio pod uticajem lajbnicovske metafizike i Fihtea, neophodno je pomenuti i Vilhelma Vunta, pobornika naune psihologije, ali isto tako i Vilhelma Diltaja koji je takoe tumaio psihologiju kao nauku, ali, ne kao nauku koja samo objanjava mentalne pojave (kako se to pokualo initi laboratorijskim eksperimentima), ve i kao nauku koja tei tome da razume duevni ivot i njegov smisao koristei se iskljuivo deskriptivnom metodom.
21O
ovome videti i u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Fenomenologija, Studio veris, Novi Sad 2009.
www,uzelac.eu
33
Milan Uzelac
Konano, ako svemu tome dodamo filozofska i psiholoka istraivanja Franca Brentana pod ijim e neposrednim uticajem Edmund Huserl pokuati da psiholoki interpretira najvanije aritmetike pojmove i u tome pretrpeti svoj prvi neuspeh (to ga je dovelo postavljanju pitanja o samoj ideji filozofije), onda bi to bila priblina slika filozofske situacije vremena u kojem Huserl zapoinje svoj filozofski put, a iju stopedesetogodinjicu roenja danas obeleavamo22. Na samom kraju XIX stolea, Huserl je doao do uverenja da filozofija mora da se oslobodi uticaja tada vladajueg psihologizma i tome je posvetio prvi deo svojih Logikih istraivanja. Shvativi da to nije dovoljno, shvativi da je neophodna isto tako kritika istoricizma kao i filozofije pogleda na svet, on je u spisu objavljenom u asopisu Logos, a pod naslovom Filozofija kao stroga nauka; otvorio sasvim novo polje filozofskih istraivanja poznato kao fenomenoloka filozofija i ne bez razloga, Valter Bimel je taj spis nazvao stubom u zgradi fenomenologije. Ako na samom poetku proteklog stolea, u vreme kad se formira fenomenoloka filozofija, postoji mnotvo filozofskih tendencija i struja, od kojih svaka pretenduje na prvenstvo, ista situacija obeleava itavo XX stolee a u velikoj meri i nae vreme, na koje se takoe mogu primeniti Huserlove skeptike rei iz uvodnog dela njegovih Kartezijanskih meditacija: "Jo
22Predavanje
odrano na Filozofskom fakultetu u Beogradu 5. maja 2009. povodom obeleavanja stopedesetogodinjice roenja Edmunda Huserla (1859-1938).
www,uzelac.eu
34
Milan Uzelac
imamo filozofske kongrese filozofi se dodue, sastaju ali na alost ne i filozofije. Njima nedostaje jedinstvo duhovnog prostora u kojem bi mogle delovati jedna za drugu. "23 U poetku, Huserl je daleko vie bio okupiran pitanjem metode no izgradnjom jedne filozofije u ijem bi se sreditu nalazio problem sveta, te je stoga i naglaavao kako "fenomenologija pre svega oznaava metod i misaoni stav; specifini filozofski misaoni stav i specifini filozofski metod"24. Taj posve novi metod, poznat kao fenomenoloki metod, od asa kad je inaugurisan, prvih decenija proteklog stolea, pokazao sa krajnje plodotvornim kako u oblasti filozofskih istraivanja (etika, estetika, gnoseologija), tako i u oblasti humanistikih nauka, posebno u knjievnosti. Istovremeno, kada je o fenomenolokom pokretu re, mora se konstatovati kako je on imao udnu i krajnje interesantnu sudbinu: novina koju je u sebi sadravala fenomenoloka filozofija ali i perspektive koje ona otvarala, a pre svega i sam njen utemeljitelj Edmund Huserl, uspeli su da oko sebe okupe najznaajnije i najtalentovanije filozofske linosti XX stolea, te se s pravom moe rei da nema nijednog filozofa u proteklom stoleu koji se na neposredan ili posredan nain nije naao pod uticajem fenomenologije i njenog nainom miljenja, odnosno pogleda na svet koji je ona otvarala.
23Husserl, 24Huserl,
E.: Kartezijanske meditacije I, Zagreb 1991, str. 48. E.: Ideja fenomenologije, BIGZ, Beograd 1975, str. 37.
www,uzelac.eu
35
Milan Uzelac
To se najjae manifestovalo sredinom XX stolea kada je organizovan niz meunarodnih skupova posveenih fenomenolokoj filozofiji (Mendoza 1949, Brisl 1951, Krefeld 1956,Rojamon 1957, Frajburg 1959, Be 1962) i kada su rasvetljene najrazliitije teme koje su inile razmene kamenove fenomenologije i njoj koegzistentnih filozofskih tendencija. Tada su do izraaja dola sva protivreja koja je u sebi nosila fenomenologija: pitanje prvenstva intencionalne analize ili spekulativnog miljenja, pitanje intersubjektivnosti i sa njim pitanje drugog (koje do naeg vremena ostaje tema dana), pitanje istorinosti i pitanje sveta ivota, pitanje nauke i krize evropskih nauka kao krize evropskog duha. Pitanja je toliko mnogo, da se ovek stalno nalazi u opasnosti, da neko od njih propusti. Danas, iz ove nae perspektive, niko ne moe osporiti Edmundu Huserlu i filozofima okupljenim oko njega, da su upravo oni, iz temelja preosmislili itavo filozofsko naslee i da iskljuivo zahvaljujui njima filozofsko miljenje i danas ima mogunost plodotvornog razvoja. Za razliku od mnogih filozofa koji su iz filozofije otili u nauku, politiku, politiku ekonomiju ili kao kod nas u jevtino politikanstvo, Edmund Huserl je iz nauke, iz matematike dospeo u filozofiju i tako, vlastitim primerom pokazao kako je mogu i suprotan put, put u filozofiju iz matematike. Na poetku, njega su vodila isto teorijska pitanja, i to sve do asa kad se po prvi put kao mislilac
www,uzelac.eu
36
Milan Uzelac
naao u situaciji da sebi (pa i drugima), poloi raun o tome ime se to on zapravo bavi, ima li to uopte nekog smisla. Jasno, to su u veini sluajeva isto filozofska pitanja (podstaknuta egzistencijalnim sumnjama), i malo ko ih postavlja sebi sem filozofa, ali kada je i o njima re, malo je onih koji bi do kraja domiljali konsekvence takvih pitanja kada se nau u situaciji egzistencijalne ugroenosti. U jednom razgovoru s ruskim filozofom Lavom estovim, Huserl je navodno rekao: "Izlaui sa katedre ideje preuzete od naih savremenika, u jednom trenutku sam dobio oseaj da nemam ta da kaem i da praznih ruku i prazne due izlazim pred sluaoce"25. Smatram da nam ova iskrena izjava velikog mislioca otkriva i govori mnogo, i to ne samo o njemu samom, nego u jednakoj meri i o samoj prirodi filozofije iji je razvoj on podstakao. Odista, nakon kratkog vremena, Huserl se naao u situaciji da njegov projekt filozofije kao stroge nauke, zamiljen kao polazite za dalji misaoni rad brojnih buduih generacija nije naiao i meu najbliim saradnicima na odziv kakav je on oekivao. Pokazalo se da je svako od fenomenologa, neposrednih Huserlovih uenika, krenuo svojim putem, pokazalo se da ima onoliko fenomenologija koliko ima fenomenologa. Ovo vai kako za prvu
25L.
Schestow, Edmund Husserl. Dem Andenken des grossen Philosophen...prema: Huserl, E.: Kriza evropskih nauka, Gornji Milanovac 1991. str. 396-7.
www,uzelac.eu
37
Milan Uzelac
generaciju fenomenologa, onih iz Minhena (Vilhelm ap, Teodor Konrad, Hedvig Konrad-Marcijus, Aleksandar Pfender, Hans Lips, Fric Kaufman, Aleksandar Koare, Roman Ingarden) i Getingena (Helmut Plesner), tako i za filozofe iz Huserlovog frajburkog perioda. to je vie vreme odmicalo, fenomenolozi su imali sve vie pozitivnih rezultata i sve vie uticaja u filozofskom svetu, ali, sama zgrada fenomenologije, bila je sve krhkija i niko nije mogao izbei utisak kako se to po ko zna koji put put gradi velika kula, jedino ovog puta nju nee unititi raznorodnost i raznovrsnost jezika ve spekulativna nemo samih graditelja. Pomenuti navod, gde Huserl govori o samom sebi, deluje zauujue, ako se zna da su njegovi seminari mahom bili monolozi, da su njegovi spisi samo izlivi toka njegovih misli koje su neprestano traile onu uporinu taku koja ga je najiskonskije povezivala s Dekartom, Aristotelom i celokupnom filozofskom tradicijom. Istovremeno, izreeni stav navodi nas na jedan poseban put, jedan poseban methodos, koji se ne zavrava samo u znanju o biti, i nainu primene fenomenoloke redukcije, ve ide nesporno dalje, u sr same filozofije. Za razliku od veine novovekovnih filozofa, Edmund Huserl u filozofiji ne vidi samo teorijsku graevinu, ve pre svega metod formiranja jednog novog naina ivota i vienja sveta, pokuaj da se iz osnove preobrazuje sam ovekov ivot, put na kom se
www,uzelac.eu
38
Milan Uzelac
jedino moe postati filozof, posebno kad znamo da se ne moe uiti filozofija ve samo filozofiranje. Za Huserla filozofija nije tek neka teorijska disciplina, kao to bi za neke estetiare estetika bila samo saznajna nauka; za Huserla filozofija je mnogo vie: ona je nain ivota i nain razumevanja i vienja sveta; ona nije tek neka teorija ili nain saznanja ona je proivljena mudrost, nain ivota saglasan umu. Na kraju svog filozofskog, ali i ivotnog puta, u uvodnom delu, planiranog a nedovrenog dela Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija, Huserl pie: "Nemama nikakvu drugu pretenziju nego tu da smem pre svega u odnosu na samog sebe, pa onda i na druge, da govorim prema najboljem znanju i savesti, kao neko ko je sudbinu jedne filozofske egzistencije proiveo u potpunoj njenoj ozbiljnosti"26. To "proivljavanje filozofije" ne bee nita drugo do put ka jednoj u najviem smislu konano utemeljenoj nauci, jednoj filozofskoj nauci, put univerzalnog samosaznanja, o emu itamo u zavrnoj rei Kartezijanskih meditacija27. O kakvom se putu tu zapravo radi? U kojoj meri je to onaj put na koji se poziva Huserl u Uvodnim predavanjima iz 1907, a kasnije poznatim kao Ideja fenomenologije? Odista: na poetku svog istinskog puta
26Huserl,
E. Kriza evropskih nauka, Gornji Milanovac 1991, str. 24. 27Husserl, E.: Kartezijanske meditacije I, Zagreb 1991, str. 163. "Nuni put ka jednoj u najviem smislu utemeljenoj nauci, ili to je isto, jednoj filozofskoj nauci, jeste put univerzalnog samosaznanja".
www,uzelac.eu
39
Milan Uzelac
u filozofiju Huserl tematizuje pitanje metode i svoju filozofiju odreuje kao metodu. Na kraju svog filozofskog puta on ponovo postavlja pitanje metode, a u Krizi evropskih nauka moda to ini u najradikalnijem smislu, nastojei da izdvoji nekoliko moguih puteva koji vode u fenomenologiju. Uvoenje u fenomenologiju Huserl je video kao svoj ivotni zadatak i u tome je video i smisao svoje filozofske i nastavnike karijere. Time se on pribliava, u to vreme, izgubljenom idealu filozofije, a to je filozofski ivot. U filozofiji Huserl trai nain ivota kao nain bivstvovanja u svetu ivota. U nastojanju da filozofsku re poistoveti s ivotom koji bi imao filozofski lik, Huserl je smatrao neophodnim da sopstveni ivot usaglasi i izjednai sa sopstvenom filozofijom, pri emu bi fenomenologija morala biti neto vie od obine filozofije: kritiko promiljanje tradicije kojim se zadobija samorazumevanje, budui da samo na taj nain oni koji su istinski filozofi, koji ive od istine, mogu biti u vlastitoj istini. Mogu iveti na filozofski nain, na nain dostojan filozofije. Upravo stoga Huserl i govori o filozofiji kao pozvanosti filozofa koji je u svom filozofiranju funkcioner oveanstva28. Time nas on vraa velikim filozofima prolosti i tako biva jasno da je Huserl, koliko naslednik tradicije koju zapoinje Dekart, toliko i naslednik tradicije koju zainju Sokrat i Platon a nastavljaju stoici svojim uenjem o tome kako bit
28Huserl,
Kriza...op. cit., 23.
www,uzelac.eu
40
Milan Uzelac
filozofije nije u apstraktnoj teoriji ve u vebanju tome kako treba iveti. Filozofija, kako je bila shvaena na poetku svoje istorije, nije bila neka teorijska graevina, ve metod formiranja novog naina ivota i vienja sveta, a s namerom da se preobrazuje sam ovek. Zato su filozofima smatrani i oni koji za sobom nisu ostavili nikakva dela ali su svojim postupcima i govorom uili filozofskom ivotu. Na to, po reima francuskog mislioca Pjera Adoa, savremeni istoriari filozofije nedovoljno obraaju panju i u filozofiji nasleenoj od srednjeg veka i novog doba vide samo teorijsku i apstraktnu delatnost a to je rezultat toga da je u jednom trenutku hrianstvo progutalo philosophia i samo preuzelo od filozofiju tradicionalnu praksu duhovnih vebi. Kada je teologija postala samostalna, a filozofija svedena na to da ovoj "dostavlja" konceptualni, isto teorijski materijal, filozofija je ostala odseena od duhovnih vebi koje su u helensko i helenistiko doba bile njen najdublji smisao i najprei, osnovni zadatak. Tako neto, primeuje na istom mestu Ado, nastavilo se i kasnije: filozofija je nastavila da uva svoj teorijski karakter dobijen u srednjem veku koji je dalje evoluirao u sve veoj sistematizaciji, da bi se stvari donekle poele menjati s pojavom Niea, Bergsona i filozofije egzistencije kada filozofija ponovo poinje da biva nain ivota i vienja sveta. Ovo omoguuje da se Huserlova nastava filozofije shvati u novom svetlu, bliskom onom koje je osvetljavalo misao i delovanje antikih filozofa od
www,uzelac.eu
41
Milan Uzelac
Platona do Prokla. Kao to kod starih imamo sluaj da njihovi spisi odslikavanju pouke koje su prenoene uenicima, i kao to sokratovski dijalozi nisu stenografske beleke realnih dijaloga ve, kako Ado sjajno istie "literarna dela u kojima se odraava idealni dijalog" (37), tako i Huserlova predavanja, sauvana u njegovim rukopisima, onima koji predavanja nisu uli, daleko manje govore no neposrednim sluaocima, iako im cilj ostaje isti: ukazati na to kako iz filozofije teba da bude oblikovan pravi ljudski ivot. Taj istinski ivot koji biva oblikovan najviim smislom ne moe se odvijati u svetu "ije istorijsko dogaanje nije nita drugo do neprekidni splet iluzornih poleta i gorkih razoaranja"29, ve je to na ivot kao tvorevina koju smo mi obavezni da stvorimo. Ako ovde i nije re o nekoj "estetici postojanja" (Fuko), svakako je re o izvesnoj duhovnoj vebi (na ta upuuje i naslov Huserlovog spisa nastalog na tragu Dekartovih meditacija o prvoj filozofiji). Zato, ne treba da iznenauje to da su ak tri objavljena Huserlova spisa (Ideje I, Kartezijanske meditacije i Kriza evropskih nauka) nastala s jednom te istom namerom, s namerom da budu "uvod u fenomenologiju", da ukau na put kojim se u filozofiju mora ui. Ako meu njima razlika nije u tome to bi bili pisani na razliitom nivou, s obzirom na intelektualni nivo uenika, to je stoga to su nastali u razliitim vremenskim uslovima i za razliite potrebe:
29Op.
Cit., str. 15.
www,uzelac.eu
42
Milan Uzelac
u prvom sluaju, re je o delu pisanom za sopstvene uenike, u drugom sluaju, re je o delu pisanom za raznorodnu intelektualnu francusku publiku kolovanu u drugoj filozofskoj tradiciji (ali u jedan mah i o delu najambicioznije zamiljenom), dok je u treem sluaju, re o delu nalik zavetanju namenjenom nekoj buduoj italakoj publici (moda nama), misliocima koji takoe trae svoj put u filozofiju, a koji su ve poueni time da filozofija, i kad naizgled nastaje u dokolici, jeste nain ivota ali i nain umiranja, kako je to na samom njenom poetku pokazao Sokrat.
www,uzelac.eu
43
Milan Uzelac
3. Zagonetnost sudbine filozofskog opstanka na tlu transcendentalne fenomenologije
Was ich unter dem Titel Philosophie erstrebe, als Ziel und Feld meiner Arbeit , das wei ich natrlich. Und doch wei ich es nicht. Welchem Selbstdenker hat jemals dieses sein "Wissen" gengt, fr welchen hat in seinem philosophirenden Leben "Philosophie" aufgehrt ein Rtsel zu sein. E. Husserl
(Beilage, XXVIII)
Zavravajui prvi deo Krize evropskih nauka Edmund Huserl je napisao: "Pokuavam usmeriti, a ne pouavati, samo pokazati, opisati ta vidim. Ne postavljam nikakav drugi zahtev nego da u prvom redu prema sebi samome i primereno tome i pred drugima, prema najboljem znanju i savesti, smem govoriti kao neko ko je sudbinu filozofskog opstanka proiveo u njegovoj itavoj ozbiljnosti."30 Tema ovog mog priloga naznaena je upravo u navedenom odlomku: re je o sudbini filozofskog opstanka. Posve je razumljivo da ovde nije re o ma kakvoj sudbini, ili o ma kakvom opstanku. Radi se o filozofskom opstanku, o sudbini opstanka koji je filozofski a nad koji nadnete su senke sumnje u
Citirano prema: Husserl, E.: Kriza evropskih znanosti i transcendentalna fenomenologija (prevod i pogovor Ante Paanin), Globus, Zagreb 1990, str. 25.
30
www,uzelac.eu
44
Milan Uzelac
mogunost da se isti dosegne i ispuni, da se ostvari ono svima zajedniko nastojanje koje ini filozofiju kao svest o jedinstvenom telosu utemeljenom u filozofskom nasleu, svest o imaginarnom cilju, koji, to vie vreme prolazi, postaje sve nedoseniji, sve dalje od nae blizine. 1. Kako se pod filozofijom esto misli "uobiajen kolski pojam koji obuhvata samo neku grupu disciplina", ponekad izmie iz vidokruga da je njen predmet i bit oveka, njegov "filozofski oblik opstanka", jer treba se imati u vidu "Jedna filozofija" (15), koja je privilegija "malog kruga pozvanih i izabranih" (18)31, pa nije ni sluaj to je Huserl kao prvi i najprei zadatak istinske filozofije video u "praosnivanju novovekovnog evropskog ljudstva... koje hoe da se radikalno obnovi pomou svoje nove filozofije" (19), razliite od one koja je vladala u doba antike i srednjega veka. Ako danas jo uvek moemo govoriti o postojanju filozofije, ako je ona i danas jo ivotna, makar se i nalazila na marginama sveta u kojem
Tokom itave svoje istorije filozofija je bila privilegija duhovne aristokratije, ili, jo bolje rei: aristokratije duha. U prilogu XXVIII uz 73 Krize evropskih nauka, Husserl je zapisao da "ovek koji je jednom uivao u plodovima filozofije, upoznao njene sisteme, i bio bezrezervno njima oduevljen kao najviim dobrima kulture, ne moe vie napustiti filozofiju i filozofiranje" (Hua, III/508).
31
www,uzelac.eu
45
Milan Uzelac
ivimo, ali, po svojoj prirodi i dalje u njegovom duhovnom sreditu, ima razloga da se zapitamo: ima li danas ive delujue filozofije kojom se radikalno moe oblikovati savremeno ljudstvo, i isto tako: da li je savremenom ljudstvu filozofija vie uopte potrebna kao putokaz i kao orijentir na putu ka dobru, jer, kako Aristotel kae u Protreptiku ovek se mora obratiti filozofiji ako hoe da se na pravilan nain bavi javnim poslovima i da korisno provede svoj ivot32, jer svi ljudi vie od svega tee tome da budu razboriti ( )33. Ne moemo se oteti utisku da se u meuvremeno neto izmenilo, pa nije sluajno to je ve Huserl mogao samo konstatovati kako je danas uveliko nastupilo vreme "stalnog neuspeha metafizike", vreme "teorijskih i praktinih uspeha pozitivnih nauka", vreme u kojem je izgubljena vera u "univerzalnu filozofiju" i "domet nove metode" (17), tj. vreme unutranjeg raspada "ideala jedne univerzalne filozofije i njoj pripadajue metode"; isto tako, on je s dubokim pravom ukazao i na to da ivimo u vreme kada su "iz carstva nauke prognana specifina ljudska pitanja", u vreme kad je dolo do bitne promene i kad je nauka "izgubila svoje duhovno vostvo" (14); time je, pre neto manje od jednog stolea, opisao situaciju u kojoj se mi upravo danas nalazimo. Bie da ono to je on nazreo, nastavlja i dalje da traje, danas u moda manje prikrivenoj formi jer se za poslednjih nekoliko
32 33
Jamblih. Protreptik 6 (Pistelli 37. 222) Jamblih. Protreptik 7 (Pistelli 43. 2545. 3).
www,uzelac.eu
46
Milan Uzelac
decenija sruilo i u prah pretvorilo sve ono to je s velikim naporima utemeljivano i graeno tokom itavog novog doba. U svoje vreme Huserl je jo uvek najpreim filozofskim zadatkom novoga veka video "potragu za konanom idejom filozofije", potragu za "njenom istinskom temom u kojoj se ogleda "prava zagonetka svet", potragu "za istinskom metodom kao "putem odluke" (20); cilj Huserlu je otkrivanje, prepoznavanje zagonetke; otkrivanje i prepoznavanje, on vidi kao svoj zadatak, dok reavanje zagonetke sveta preputa narednim generacijama, onima koji tek dolaze. On nije mogao znati da je i njima predodreena sudbina koja je najveeg odgonetaa zagonetke o oveku mogla snai. Njegovi sledbenici, od kojih je svako krenuo drugim putem, dadoe mnotvo razliitih, polivalentnih odgovora, ali sfinga ovog puta nije pala u ponor jer je sve odgovore prihvatila a najgore od njih kaznila zbog nedostatka odgovornosti i proglasila ih postmodernistima. No, kada je o Huserlu re, on je jo uvek bio u prilici da podvlai bolna oseanja koja u njemu izaziva mnogo kuena epoha prosvetiteljstva koja, sa svojim oduevljenjem za filozofiju i pojedine nauke, kao i tenjom za obrazovanjem, ostaje i danas dostojna potovanja. Tenja za obrazovanjem u meuvremenu je uveliko izgubljena; ini se da ljudi po prirodi vie ne tee znanju radi znanja, niti mu tee stoga to bi ono obezbeivalo i donosilo mo; mo se nalazi u sasvim drugim sferama, daleko od znanja. Savremeno
www,uzelac.eu
47
Milan Uzelac
obrazovanje izgubilo je svoj osnovni motiv i podsticaj, a time i svoj izvorni osnov, a za to mogu posluiti upozoravajue rei Fridriha Niea: "ako se uklone stari Grci sa filozofijom i umetnou nema vie naina da se ovek uspne do obrazovanja"34. Svedoci smo uruanja sistema obrazovanja, naputanja zahteva za studijem fundamentalnih disciplina, svedoci smo "obezglavljivanja filozofije" od strane pozitivnih nauka; nastupila je kriza "celokupne smisaonosti kulturnog ivota savremenog ljudstva u njegovoj celokupnoj "egzistenciji"". Upravo o tome se danas i radi: sam ivot uzdrman je iz svog temelja. A to se moglo dogoditi upravo stoga to se sam temelj izmakao i prestao biti mesto odakle proistie smisao kako ivota tako i metafizike kao korena drveta o kojem je na poetku novog veka u jednom pismu pisao Descartes, da bi to pitanje potom radikalizovao Martin Hajdeger pitajui za mesto u kome se nalazi taj koren oznaen kao metafizika. Kakav je to svet u kojem danas ivimo? Jo u vreme Huserla odreen je "neprestanim spajanjem iluzornih zanosa i gorkih razoaranja"; taj svet, kao i ljudski opstanak u njemu, odlikuje gubitak smisla, jer nauke danas smatraju da "istinito moe biti samo ono to se objektivno moe utvrditi" i gde se ideali i norme koji oveku daju oslonac "obrazuju kao prolazni
Nietzsche, F.: O budunosti naih obrazovnih ustanova, u zborniku: Ideja univerziteta (priredio Branko Despot), Globus, Zagreb 1991, str. 323.
34
www,uzelac.eu
48
Milan Uzelac
valovi", gde "um uvek iznova postaje besmisao, a dobroinstvo muka" (14). Kakav je to svet u kome je nakon vie vekova, nakon skoro milenijuma mukotrpnog izgraivanja sistema vrednosti, za samo poslednjih pola veka, ak i pitanje o smislu i besmislu itavog ljudskog opstanka, izgubilo svoj smisao? U isto vreme imam utisak da nije toliko zapanjujue rastakanje svega to je evropska kultura vekovima konstituisala, ve daleko vie to to to rastakanje nije nailo i ne nailazi ni ovoga asa ni na kakav otpor i protivljenje. Toliko pitanja i samo pitanja... A odgovor kao i da nema na vidiku; ako se i nau, malo je ko od nas njima zadovoljan, malo ko od nas moe s dubokim uverenjem ukazati na to kako se danas u vreme vladavine posve novih formi ne-slobode ovek iznova moe oblikovati u slobodi imajui i dalje svoj uzor u antikom ljudstvu. Ako filozofija "kao teorija ... ini slobodnim svakog filozofski obrazovanog oveka", ako teorijska autonomija omoguuje praktinu autonomiju", koja je to filozofija koja nas moe osloboditi i vratiti nam izgubljeni smisao? 2. Proteklo XX stolee nedvosmisleno je potvrdilo da postoji Jedna filozofija, a o kojoj je govorio Edmund Huserl, da je ta filozofija upravo fenomenologija, koja je i dalje iva jer budi i dalje pitanja a "otvoreno pitanje Huserlove fenomenologije jeste u ukazivanju
www,uzelac.eu
49
Milan Uzelac
na pitanje sveta"35. Kod Huserlovog poslednjeg asistenta Eugena Finka to pitanje sveta zadobilo je kosmoloku dimenziju; sm Huserl svet je video kao poslednje tlo, kao svet ivota iz kod izrastaju i umetnosti i nauke. Moemo li mi danas da na tragu Huserla iznova postavimo pitanje sveta ivota, ali nakon iskustva koje su nam donela viedecenijska fenomenoloka istraivanja, mada i sam svet (koji se iz svog temelja izmenio do te mere da malo zajednikog ima s onim svetom o kojem je samo pre sedamdesetak godina govorio Huserl, jer jedna hebdomada i nije neko veliko vreme s obzirom na namere s kojima su nastupili Huserl i njegova fenomenologija). Ako bi zadatak savremene filozofije i posebno Huserlove fenomenologije, kako to primeuje Ante Paanin, bio u tome da "vrati smisao umu, bivstvovanju i istini i razumeti ih u svim njihovim oblicima i aspektima"36, ako je to najprea "stvar" filozofije, onda je to mogue samo na tlu sveta ivota kao zaboravljanog ulnog temelja prirodnih nauka37,
Fink, E: Bewutseinsanalytik und Weltproblem, in: Fink, E.: Nhe und Distanz. Phnomenologische Vortrge und Aufstze (hrsg. von Franz-Anton Schwarz), Alber, Freiburg/Mnchen 1976, str. 297. 36 Paanin, A.: Istina i svijet ivota u fenomenologiji kasnoga Husserla, u knjizi: Paanin, A.: Metafizika i praktina filozofija, kolska knjiga, Zagreb 1988, str. 121. 37Husserl, E.: Kriza evropskih znanosti i transcendentalna fenomenologija, (prevod i pogovor Ante Paanin), Globus, Zagreb 1990, str.52-53 (Hua, III/48-9). Interesantno je da u dva navrata Ante Paanin govori o zaboravljenom osjetilnom fundamentu
35
www,uzelac.eu
50
Milan Uzelac
pri emu je sfera ulnosti zapravo sm ivot, poslednji temelj svake objektivizacije i realizacije, tlo ovekovog istorijskog opstanka i njegove prakse38. Kako danas vratiti smisao umu? Kada ga je to um izgubio, i da li ga je ikad uopte i imao? Da li je to mogue ovekovim praktinim delovanjem u svetu ivota koje podrazumeva povratak prednaunom ivljenju sveta kao onog to je istinski prvo, te je temelj sveta i bivstvovanja? Ono na ta Huserl neprestano upozorava i u emu ga slede njegovi ortodoksni sledbenici, a meu njima i Ante Paanin, jeste da ono to je odista prvo, to nije "prednauno ivljenje sveta", nego sam iskustveni opaaj (erfahrende Anschauung) tog ivljenja sveta39, jer bi se u protivnom palo u naivnost svakidanjeg prirodnog stava, ili u objektivizam novovekovnih nauka. No Huserl ovde govori o iskustvenom (erfahrende) opaaju. To to oznaavamo kao iskustveno, upravo je ovde moda najvrednije samog tematizovanja, jer, iako ovek postaje filozof u asu
prirodne znanosti (uporediti: Paanin, A.: Povijesnost svijeta ivota i praktina filozofija, u knjizi: Paanin, A.: Moderna filozofija i politika, RO Informator, Fakultet polotikih nauka, Zagreb 1986, str. 154; zatim, Paanin, A.: Istina i svijet ivota u fenomenologiji kasnoga Husserla, u knjizi: Paanin, A.: Metafizika i praktina filozofija, kolska knjiga, Zagreb 1988, str. XXX) da bi nakon toga, prevodei Huserlov pozni spis isto mesto preveo kao: zaboravljeni temelj smisla u: Husserl, E.: Kriza evropskih znanosti i transcendentalna fenomenologija, (prevod i pogovor Ante Paanin), Globus, Zagreb 1990, str. 52. 38Paanin, op. cit., str. 123. 39Op. cit., 136.
www,uzelac.eu
51
Milan Uzelac
kad postaje nezainteresovani posmatra, on je to u iskustvenom svetu: njegova praksa uslovljena je prethodnom teorijom koja svoj princip ima u ulnom svetu, u praktinom ivotu. Filozofski teorijski stav ima svoj temelj u iskustvenom, predracionalnom praktinom stavu koji je filozofija duna da uzdigne na nivo ljudskog opstanka i tako stvori kulturni ivot. U tom smislu mogue je govoriti o "arhontskoj" funkciji filozofije u formiranju evropskog ljudstva40. S druge strane, u prilogu uz poslednji paragraf Krize evropskih nauka Huserl pie da je "filozofija u opasnosti", budui da je "njena budunost ugroena"41 i on tu govori o "zadatku filozofije" koji je zapravo nuni zadatak, zadatak oveanstva to je intencionalno impliciran u vlastitom ivotnom zadatku filozofa. Filozofija se odravala u ivotu hiljadama godina, a odravala ju je vera u mogunost njenog uspenog ostvarenja. Pritom, filozofija je bila shvaena kao "zadatak oveka koji se bori za svoju egzistenciju" znajui pritom da se nalazi u horizontu beskonanosti42. Ali, konstatovano je da se filozofija nalazi u opasnosti. To znai da se filozofi ne mogu ograniavati na reavanje radnih problema koji pred njih
40Husserl,
E.: Die Krisis des europischen Menschentums und die Philosophie, in: Husserl, E.: Die Krisis der europischen Wissenschaften und die transyendentale Phnomenologie (hrsg. von Walter Biemel), 2. Auflage, M. Nijhoff, Den Haag 1962, S. 336. 41 Beilage XXVIII, Op. cit., S. 509. 42Op. cit., S. 509.
www,uzelac.eu
52
Milan Uzelac
iskrsavaju, ve da se moraju obratiti tradiciji, da se moraju "udubiti u istorijska razmatranja da bi mogli razumeti sebe kao filozofe i ono to kao filozofija treba da nastane u njima"43. Savremeni svet jeste u znaku "narastajue bujice religijskog neverovanja" i "filozofije koja se odrie naunosti" - i oni preplavljuju evropsko ljudstvo44. Filozofija je jednom smerala tome pisao je Huserl da bude nauka o totalitetu bivstvujueg, mislila je da nauno moe saznati metafiziki princip i svet na osnovu ovog principa45; ona je tome jednom smerala, da bi uskoro kao nauka, kao ozbiljna, stroga, ak apodiktika stroga nauka bila odsanjani san46. Pokazalo se da nauni putevi ne mogu voditi u transcendentno, apsolutno, metafiziko; vreme kad se verovalo da je tako neto mogue, nepovratno je prolo. 3. Gde se to danas obrela filozofija? emu to filozofi danas u vreme ugroenosti filozofije mogu teiti, ta je to to im preostaje? Ovako pitajui, ne moemo se oteti utisku da nismo otili dalje od Huserla, da nismo otili ni korak dalje, iako nas od njega deli tri etvrti stolea. Filozofija je u situaciji nikad goroj po nju, nikad ne bee vie ugroena no to je to danas. Tek retki meu nama i usude se jo da
Op. cit., S. 510. Op. cit., S. 508. 45 Op. cit., S. 508. 46 Op. cit., S. 508.
43 44
www,uzelac.eu
53
Milan Uzelac
kau kako su i dalje spremni da slede veliku tradiciju to vodi od Platona i Aristotela. Jo rei su oni spremni da se udube u "oivljeni sadraj tradicionalnih sistema", a samo njihovim preispitivanjem, upozorava Huserl, moe postati jasan smisao zadatka filozofije47. Nedvosmisleno je, i to se zna jo od najstarijih vremena, da filozofija zahteva duhovnu pripremu i veliki uloeni napor. Onaj ko se sprema za osvajanje nekog od najviih planinskih vrhova, priprema se za taj poduhvat godinama; i kada poe u pohod, isti traje mesecima i ne prelazi se u lakoj etnji jer je svaki metar izazov i uspeh istovremeno. Ono to danas gui svako bavljenje filozofijom jeste iluzija da se sve moe osvojiti lako, bez napora. Zaboravlja se da put do lakog nije lak. Lako se nesto moe zadobiti u virtuelnoj realnosti, no ta lakoa je opasna u realnom svetu. Posledica toga je da filozofiju danas gui diletantizam. Zato, najvea opasnost za filozofiju je iluzija da se u njen svet brzo moe ui, da se njenim pojmovima brzo moe ovladati. Dananji svet je u velikoj meri svet informacija, no informacija nije isto to i znanje. Informacije se nalaze na povrini, one su u prostoru interneta, ali znanja su u dubini; informacija je dostupna svima, a znanja samo malom broju posveenih i tajnu miljenja, a tu "globalna pauina" nije ni od kakve pomoi. Filozofija ne poiva na informacijama, ve na znanju do kog se s naporom dolazi i za tako neto neophodno je vreme. Do znanja se ne dolazi neposredno, ve u dugom procesu koji
47
Op. cit., S. 510.
www,uzelac.eu
54
Milan Uzelac
menja onog koji tom znanju tei. Zato je samo deo istine u tome da svako bira filozofiju zavisno od toga kakav je ko ovek, budui da treba imati u vidu i drugu stranu: ne bira samo ovek filozofiju, ve i filozofija bira oveka. I u tome je glavni problem. Dugo bavljenje fenomenologijom ne moe ostaviti oveka nepromenjenim. Nad "idejom" filozofije izvrena je u nae vreme "redukcija", ali redukcija u negativnom smislu: ljudima su dati rezultati, nalaze se u knjigama velikih mislilaca, ali, nije im dat i put do tih rezultata; ljudi su uskraeni za iskustvo prelaenja puta. A u prava vremena filozofije to prelaenje puta shvatalo se kao samo filozofiranje. To prelaenje puta moglo se iskusiti samo u blizini i neposrednoj saradnji s velikim misliocima, kao to se i slikarstvo moglo nekad istinski uiti samo u radionicama velikih majstora. Slikarstvo kao takvo degradirano je bilo krajem XVIII stolea kad je nastava slikarstva prela u uionice. Isto bi se moglo rei i za filozofiju. Zato ima znalaca filozofije ali malo filozofa. Tako se brzina koja odlikuje nae vreme pokazala najveim neprijateljem filozofije48; vreme je poelo da se ubrzava jo od vremena renesanse, i opte
Razume se, nije re samo o brzoj promeni vremena, ve i njegovog sadraja. Ubrzano se menjaju naune, socijalne, politike paradigme. A kada je re o filozofiji, u njoj nema tih brzih promena kakvima je obeleeno XX stolee, posebno kad je re o smeni umetnikih pravaca i stilova. U filozofiji se paradigme ne smenjuju brzo, ona, kao ni kultura ne poznaje revolucije, jer joj bit nije u preokretu i rusenju puta ve u samom putu.
48
www,uzelac.eu
55
Milan Uzelac
je poznato da muzika dela renesanse danas se izvode dva puta bre no u vreme kada su nastala. Zato je i u muzici pitanje tempa izbilo u prvi plan. U sve veoj meri brzina se danas odreuje protokom informacija; koliina informacija je ono to daje iluziju o obavetenosti, ali ne i potvrdu o znanju. Zato naukom danas vlada sekundarnost, u modi su dajdesti, skraene prie, trai se da studentima sve bude izloeno u jednom semestru, u nekoliko asova; i postoji uverenje da im je dovoljno posedovanje nekoliko nepovezanih injenica. Slino je bilo i dva stolea nakom Platona i Aristotela, kad niko vie nije imao uvide u njihovo miljenje i njihove tekstove a obavetenja su postojala samo u turim prikazima. Zato nas ne trebaju iznenaivati dananji prevodi filozofije u formu stripa, to je odraz duha vremena; stvar je samo u tome to je obrnuto nemogue: nemogue je iz stripa ui u filozofiju. U tom smislu moda je sudbina dananje filozofije, delimino, nalik sudbini umetnosti o kojoj je govorio Hegel. Moda je u tom smislu filozofija dola do kraja, jer je nastupio kraj pojmovnog miljenja, kraj miljenja pojmovima, a nastupilo je vreme miljenja u slikama. Na izvestan nain, u slikama govore i Hajdeger i Fink, kad govore o egzistencijalima ili temeljnim fenomenima, i time se oni moda pribliavaju nainu slikovnog miljenja presokratovaca, no oni jo uvek oslanjaju se na pojmovnu aparaturu.
www,uzelac.eu
56
Milan Uzelac
Ja ipak ne pripadam onima koji bi bili skloni olakoj predaji, i povukli se pred naletom profanacije filozofije makar tako neto bilo i vladajue stanovite; duboko verujem u sposobnost duha da sebi nae pribeite i u najteim trenucima za svoj opstanak, duboko verujem u one malobrojne aristokrate duha, a takvih nikad nije bilo mnogo, no uvek dovoljno da bi stvar filozofije mogla opstati. Ono to trajno mora stajati pred filozofima jeste njihov zadatak, zadatak formulisan kao zadatak filozofije. Taj zadatak postoji u svim vremenima, u onim lakim i onim tekim, u onima malo i onima mnogo izazovnim, u vremenima lagodnog ivota i vremenima velikih iskuenja i opasnosti; nae stanje, moglo bi se, reima Huserla, oceniti kao vreme ugroenosti. To stanje ugroenosti jeste odraz naeg unutranjeg nemira i nema razloga da se ne zapitamo ta nam je initi? Kad se ljudi nalaze u stanju ugroenosti, tada, pisao je Huserl, "u ime budunosti preuzetog ivotnog zadatka, u vremenima opasnosti, potrebno je te zadatke najpre staviti po strani i initi ono to ponovo moe da omogui budui normalni ivot.49" Ponekad se pitam da li sam ovaj stav Huserla dobro razumeo. ini mi se da iz toga sledi da u jednom asu mora doi do obrata, do promene celokupne situacije kada e se izvorni ivotni zadaci preobraziti, i stvoriti novi prostor za mogue miljenje; ako se to ne desi, ako ti najvii zadaci postanu posve bespredmetni,
49
Op. cit., S. 510.
www,uzelac.eu
57
Milan Uzelac
to bi samo znailo da je evropsko ljudstvo izabralo put varvarstva. Ako je danas ishod neizvesan, u svakom sluaju, refleksija je neophodnija no ikad kako bismo se mogli orijentisati u stanju ugroenosti koje nam donosi duh vremena. No da li je nastupio zapravo taj najdublji momenat, momenat kad smo prinueni da odmeravamo svoje delovanje i svoj ivot u odnosu na zadatak koji nam zadaje filozofija? Smemo li u ovom asu teiti lepom, koje zasigurno i ve poodavno nije tema dana? Moemo li i dalje gajiti veru u uspeno ostvarenje filozofije, kad znamo da je zadatak to i dalje stoji pred oveanstvom, intencionalno implicitan u naem vlastitom ivotnom zadatku, odnosno: moemo li izdati sebe i napustiti ostvarenje svog ivotnog zadatka ak i u asu neposredne ugroenosti, kad nam teorija i refleksija vie ne mogu pomoi? Ili smo moda pred zagonetku naznaenu prirodom naeg opstanka dovedeni verovanjem da je filozofija najvii zadatak oveka koji se bori za sopstvenu egzistenciju, a da se samo na tlu egzistencije raa refleksija to nas vodi u transcendentno i beskonano, pa stoga i dalje ostajemo zaslepljeni u nama tinjajuem, unutranjem svetlu, nemoni da razumemo, zato je ostala neostvariva pretenzija filozofije da se vera u mogunost ostvarenja filozofije, s jedne strane, i vera u um, s druge strane, dovedu u potpunu harmoniju, a Huserl se sve vreme upravo tome nadao i upravo to imao u vidu.
www,uzelac.eu
58
Milan Uzelac
4. Filozofija sveta ivota vs transcendentalna egologija
Uvodna napomena Pre dvadeset i pet godina, nekoliko nedelja pre no to u braniti doktorski rad o filozofiji igre kod Eugena Finka, Ante Paanin, jedan od lanova doktorske komisije, ree mi: "A o tome to ste napisali da su Huserlove Kartezijanske meditacije najvii domet njegove fenomenologije, o tome emo posebno raspraviti". Na odbrani rada do toga nije dolo, ali je pitanje ostalo. Tog asa izmeu mene i Paanina postojala je po tom pitanju znatna razlika: on je naglasak stavljao na pozni Huserlov spis Kriza evropskih nauka, a ja sam, pod uticajem filozofije Eugena Finka, kojom sam se tada intenzivno bavio, smatrao da kod Huserla postoji puni kontinuitet u miljenju, da je on, "matematiar", kartezijanac od poetka do kraja, i da kod njega nema ni nekog radikalnog teorijskog preloma, ni radikalnog raskida s kartezijanstvom, ni sredinom dvadesetih godina kada je drao predavanja o prvoj filozofiji (1923/1924), ni pred kraj ivota, u vreme rada na Krizi evropskih nauka50, te se nisam mogao sloiti ni s naizgled pomirljivom stavom . Vala
Jer, zato bi est godina nakon predavanja Erste Philosophie (gde navodno dolazi do raskida s kartezijanstvom), Huserl pisao Pariska predavanja poznata kasnije kao Kartezijanske meditacije oslanjajui se na Rene Dekarta? Samo zato to ga u Parizu inae ne bi razumeli?
50
www,uzelac.eu
59
Milan Uzelac
kako kod Huserla deluju uporedo dve tendencije: jedna u pravcu transcendentalnog egoa, druga u pravcu sveta ivota51. Smatrao sam da "novi put transcendentalne redukcije", koji Huserl pominje u Krizi, jeste samo nastavak starog puta koji je ve bio razvijen u Ideen I, i da problematika sveta ivota tu nije po prvi put tematizovana, budui da se pominje ve i u predavanjima Erste Philosophie, nastalim desetak godina ranije, poto bi svako drugo reenje povlailo za sobom znatne logike nejasnoe. Konano, moda je Krizu evropskih nauka ostareli Huserl video kao i svoje glavno delo (odista, esto se deava da autori precenjuju svoje poslednje delo, odnosno ono na kojem upravo rade), ali, ne treba smetnuti s uma da je neto slino tome Husserl mislio i nekoliko godina ranije, kad se spremao da uz pomo svog asistenta Eugena Finka preradi Kartezijanske meditacije i proglasi ih svojim glavnim delom52, pravim
O tome sam potom posebno pisao u tekstu Svet: osnovno pitanje filozofije, u knjizi: Uzelac, M.: Stvarnost umetnikog dela,Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1991, str. 102113 (posebno:102-104). 52 Fink je u to vreme, tokom 1931-1932. godine, preradio i proirio prvih pet Kartezijanskih meditacija i napisao VI. Kartezijansku meditaciju, koja e mu kasnije, nakon II svetskog rata biti priznata kao habilitaciona disertacija. Same Meditacije u prvoj verziji imale su udnu sudbinu: na nemakom su objavljene po prvi put tek 1950. godine kao prvi tom Huserlovih sabranih dela, dok je do tog vremena postojao objavljen samo francuski prevod koji je nainio tada Emanuel Levinas, prevod kojim Huserl nije bio u potpunosti zadovoljan.
51
www,uzelac.eu
60
Milan Uzelac
uvodom u fenomenologiju, a to samo po sebi ne bi bilo nita novo, jer je Husserl takvu ideju imao i kada je re o spisu Ideen kome je sudbina bila, kao i svim ostalim spisima, da ostane nedovren. Ono to je tu svakako nesporno to je injenica da je Husserl uvek bio i ostao "na poetku", da je bio, kako je on imao obiaj da kae, "poetnik u filozofiji", no ne poetnik u smislu studija, ve "poetnik" koji se pita za poetak u filozofiji53. Po tom svom odreenju fenomenologija pripada tradiciji koja zapoinje s Anaksagorom i Platonom, i kao filozofija uma traje preko Dekarta do naih dana. Za Huserla pitanje poela, pitanje samog naela filozofije, nikad nije bilo neto to bi moglo biti dovedeno u pitanje, ili prevedeno u drugi plan, na neki "sporedni kolosek" miljenja; za njega sve vreme bee nesporno da filozofija poiva na naelu uma i on je bio svestan toga da time na najvii nain zavrava filozofiju subjektivnosti (koja u novo doba zapoinje upravo s Rene Dekartom), i to time to metodsku sumnju radikalizuje na Dekartu nepoznat nain. Nastojei da fenomenologiju kao filozofiju oslobodi svakog relativizma, Huserl je jedini izlaz video u njenom utemeljenju kao stroge nauke, pri emu ovo stroga trebalo bi da ima znaenje apriorna. Ta stroga nauka bee u tom asu nauka jednog novog
Sa zato pitamo za osnov, za razlog to prisiljava filozofa koji zapoinje (anfangender Philosoph) da napusti prirodni stav i zapone redukciju (videti: Fink, E.: VI. Cartesianische Meditation. Die Idee einer transzendentalen Methodenlehre, Bd. I, Dordrecht/Boston/London 1988, S. 29).
53
www,uzelac.eu
61
Milan Uzelac
stila, nauka shvaena na jedan radikalniji, posve nov nain, kao nauka samoosveenja. Ako je ona kasnije i vodila novim putem, polazei od samog ivljenja unutar sveta ivota, ona nije promenila i cilj ka kom je bila usmerena a koji je bio utemeljen u transcendentalnom egou, ija je konstitucija osnovna tema Kartezijanskih meditacija. Stoga, nesporno je da Husserlu transcendentalni ego obezbeuje poslednju osnovu transcendentalne fenomenologije. To bee programski naznaeno u njegovom spisu Filozofija kao stroga nauka, publikovanom u asopisu Logos 1911. godine (koji je Valter Biemel oznaio kao stub fenomenologije), i tog svog vrstog ubeenja Huserl se nikad nije odrekao, niti ga je i jednog asa doveo u pitanje. Uostalom, taka kasnijeg razlaza izmeu njega i njegovog uenika Eugena Finka bie upravo u tome to moda i sam Huserl nije bio dovoljno radikalan, to nikada svoju sopstvenu poziciju nije doveo u pitanje, to nikada nije postavio pitanje jedne "fenomenologije same fenomenologije"54, a o
Fink je ve ranih tridesetih godina uoio kako fenomenoloka redukcija omoguuje da se prevlada naivnost sveta ali nas vodi u jednu novu, transcendentalnu naivnost, pa se tu postavlja pitanje ispravnosti same reduktivne metode: ako se redukcijom jedne naivnosti dospeva u drugu, nije li tada potrebna jo jedna redukcija i tako u beskonanost. Na taj nain problematizuje se sam temelj i dovodi u pitanje itava do tada izvedena zgrada fenomenologije, pa je po Finkovom miljenju potrebno promisliti celokupnu sistematiku fenomenolokog postavljanja pitanja i tako podvri analizi dignitet i stil transcendentalnog saznanja i same transcendentalne "nauke", a to je onda predmet jednog transcendentalnog uenja metode koje ne eli nita drugo za svoj
54
www,uzelac.eu
62
Milan Uzelac
emu njegov poslednji asistent i saradnik pie u VI Kartezijanskoj meditaciji. Razume se, ja sam ovakav pristup fenomenologiji prihvatio kao neto samo po sebi izvesno i nedvoznano, jer sam Huserlu i fenomenologiji priao kroz prouavanje upravo Kartezijanskih meditacija. Sa profesorom Paaninom to nije bio sluaj. On je nakon zavrenog studija filozofije u Zagrebu, usavravanje nastavio kod tada ve slavnog nemakog filozofa Joahima Ritera i to u vreme kad je ovaj sa svom radikalnou tematizovao pitanje praktine filozofije. I konano, a to je bilo i odluujue, Ante Paanin je od Ritera otiao u Keln, gde je, uestvovao u seminaru kod Lotara Elaja o Filozofiji kao strogoj nauci, i pritom bio pod odluujuim uticajem Ludviga Landgrebea koji je ezdesetih godina razvijao problematiku istorinosti i sveta ivota kod poznoga Huserla, a to je ostavilo dubok trag na sve koji su se tog asa tu zatekli, kako na Paanina, tako i na Paula Jansena. Upravo tokom studija fenomenologije kod Landgrebea ezdesetih godina XX stolea uvreilo se uverenje kod njegovih slualaca da je fenomenologija,
predmet no jednu fenomenologiju fenomenologije. To je i osnovni motiv Finkove VI. Kartezijanske meditacije (1932). Na tragu tog uvida Fink e 1938. godine i rei kako Husserl "uprkos sveg filozofskog radikalizma refleksije nikada svoju volju za miljenjem nije dovodio u pitanje" (Fink, E.: Edmund Husserl (1859-1938), u knjizi: Fink, E.: Nhe und Distanz, Phnomenologische Vortrge und Aufstze, hrsg. Franz-Anton Schwarz, K. Alber, Freiburg/Mnchen 1976, S. 95).
www,uzelac.eu
63
Milan Uzelac
nasuprot drugim filozofijama, izraz povratka na zaboravljeni svet ivota, dakle na jedno prvobitno, prednauno iskustvo koje sama nauka navodno ne tematizuje. Ovde moe biti na mestu pitanje zato se toj problematici Huserl okrenuo tek pred kraj ivota. Ima onih koji e rei kako ga je na to navelo distanciranje i ograivanje od, u to vreme sve popularnije, Hajdegerove filozofije; postoji vie podataka o Huserlovom nezadovoljstvu Hajdegerom (premda je jo samo nekoliko godina ranije izjavljivao: "fenomenologija, to smo ja i Hajdeger"). Ja pak mislim, da e razlog pre biti u tome to problematika sveta ivota i ne izbija u prvi plan dok se svet filozofije vidi iz matematike, a Huserl je ipak, i pre svega, od samog poetka (i do kraja ivota) bio matematiar. Zato je za njega naelo filozofije moglo biti samo naelo egzaktnog uma, i upravo zato je Huserlu kartezijanska tradicija bila i duhovno najbliskija, bila mu je misaono najprihvatljivija tradicija, tradicija u kojoj se on duhovno najslobodnije kretao. U prilog mom shvatanju svakako bi se mogao navesti i stav H.-G. Gadamera iz tog vremena (1963), a koji jasno kae: "Ja ni u Huserlovom izlaganju problematike sveta ivota, niti u intersubjektivnosti, ne vidim razlog zbog kog bi Huserl razmiljao o reviziji svog transcendentalno-kartezijanskog polazita"55. Meutim, Ante Paanin i Paul Jansen sledili su svog mentora Ludviga Landgrebea i njegovu interpretaciju
Gadamer, H.-G.: Fenomenoloki pokret, u knjizi: Gadamer, H.G.: Fenomenoloki pokret, , Beograd 2005, str. 54.
55
www,uzelac.eu
64
Milan Uzelac
poznog Huserlovog dela u kontekstu predavanja o prvoj filozofiji (1923/1924), interpretaciju izloenu u spisu Husserls Abschied vom Cartesianismus56. 1. Okretanje svetu ivota i istorinosti U vreme kada je Ante Paanin studije nastavio kod Langrebea, ovaj se posebno bavio poznim Huserlovim spisom Krisis, tumaei pitanje o krizi evropskih nauka kao pitanje o krizi modernog tehnikog sveta, pri emu tu ne bee re samo o teorijskoj, temeljnoj krizi nauka, ve o krizi modernog ivota uopte57; odatle samo je jedan korak vodio do tematizovanja sveta ivota (Lebenswelt) koji je navodno bio dat uvek pre svake nauke, te je stoga tlo svake praktine delatnosti i uslov svih svrha koje postavlja prirodni ivot. Drugim reima, Landgrebe svet ivota vidi kao svet tradicionalno shvaene doxae svestan toga da nunost povratka tradicionalnom svetu mnenja Husserl opravdava pozivanjem na odnos fenomenologije i tradicionalne metafizike u kojoj se i tematizuje razlika izmeu doxa i episteme. Landgrebe je veoma dobro znao da problem Lebenswelta nije nova tema Huserlove pozne filozofije, a to ve posredno potvruje da tu nije re o neem novom kod poznog Husserla, ve da je svet ivota samo pojmovni korelat prirodnog stava o kojem se govori jo
Philosophische Rundschau, 9 (1961), SS. 133-177. Landgrebe, L.: Phnomenologie und Geschichte, Gerd Mohr, Gtersloh 1968, S. 150.
56 57
www,uzelac.eu
65
Milan Uzelac
u Idejama I iz 1913. godine. Tako se fenomenologija pokazuje kao temeljna nauka o svetu ivota koja ima zadatak da istrai uinke konstituisanja sveta od strane transcendentalnog subjekta u njegovoj "dubokoj dimenziji"58. U isto vreme Landgrebe konstatuje kako se problematika Lebenswelta kod Huserla po prvi put javlja u njegovim predavanjima pod naslovom Erste Philosophie (1923) gde se, navodno, po prvi put i struktura svesti sveta razvija kao sveobuhvatni horizont svesti. Tematizujui horizont sveta Huserl u svom poznom delu dospeva do fenomenolokog pojma istorije pri emu mu se "horizont sveta ivota pokazuje kao horizont sveta istorije" budui da svest horizonta, shvaena iz aspekta sveta ivota, ve u sebi pretpostavlja horizont istorije sveta.59 To vodi dvojakom razumevanju sveta ivota: jednom kao istorijskog sveta u njegovoj istorinosti, a drugi put kao sveta neposrednog iskustva u kojem su ljudi ulno opaajni subjekti koje odlikuje opaajnost s prostornovremenskom strukturom. Sve to vodi tome da se svet ivota razume kao konkretni istorijski svet s njegovom tradicijom i predstavama prirode u njihovim menama. To pak ne znai nita drugo do, da svet ivota ostaje svet neposrednog ulnog iskustva iji korelat je prostorno-telesna priroda. Ovo naglaavanje problematike sveta ivota i znaaja fenomena istorinosti, o emu itamo u
58 59
Landgrebe, op. cit., S. 156. Op. cit., S. 158.
www,uzelac.eu
66
Milan Uzelac
Landgrebeovom spisu publikovanom 1968. godine, bilo je u uskom krugu njegovih saradnika i uenika izvesno ve deceniju ranije, u vreme kad je Ante Paanin pisao svoj doktorsi rad u Kelnu60. U to vreme Landgrebe nekim osnovnim idejama iz Huserlovog poznog spisa Kriza evropskih nauka, nalazi poreklo u ve pominjanim Huserlovim predavanjima o prvoj filozofiji iz 1923/1924, (a koja su potom po prvi put publikovana kao VII i VIII tom Husserlianae 1959. godine), i to bee tema njegovog obimnog rada Husserls Abschied vom Cartesianismus61. Kad pomenuti tekst Landgrebea itamo danas, nakon skoro etiri decenije, teko je razumeti ime je u vreme svog pojavljivanja taj spis izazvao toliku rezonantnost. Jasna je bila namera Landgrebea: stavljanjem naglaska na Huserlova predavanja o prvoj filozofiji, on je zastupao tezu da se Husserlova misao kree od Ideen I, upravo preko pomenutih predavanja, do Krize evropskih nauka, te da se tu, tematizovanjem sveta ivota, radi zapravo o "otklonu u odnosu na kartezijanstvo", da analiza socijalnog i istorijskog sveta na tom putu vodi formiranju jedne fenomenoloke antropologije. Desetak godina kasnije Hans-Georg Gadamer je pisao da tako neto nije neopravdano, budui da je i
Nezahvalno je spajati dogaaje iz odreenog vremena s datumima objavljivanja spisa. Posebno, kada je o fenomenolozima re, koji su u nizu sluajeva rezultate svojih istraivanja, ili nove uvide objavljivali vie godina nakon to su do njih doli. 61 Landgrebe, L.: Husserls Abschied vom Cartesianismus, in: Phil. Rundschau, 1961, S. 133-177.
60
www,uzelac.eu
67
Milan Uzelac
sam Huserl dodue govorio o potrebi izgradnje jedne "ontologije sveta ivota", no da je to ipak zadatak sekundarnog karaktera u odnosu na glavni Huserlov put transcendentalne redukcije koji mora imati prednost62. Na istom mestu Gadamer s pravom ukazuje i na to da "tema Huserlove fenomenologije nije samo povratak na ono iza naunog iskustva, dakle na jednostavne fenomenoloke datosti (kao to je "opaanje" [emu Landgrebe posveuje znatan deo svog rada]) i legitimisanje njihovog zahteva za vaenje, ve je za njega osnovno i to da sam "svet ivota" proglasi vaeom svoju sopstvenu legitimnost".63 Nesporno je da se razlikuju osnovni motivi Huserla i Dekarta, da Huserlovo kartezijanstvo nije ono Dekartovo; no ono to njega pribliava Dekartu i njegovoj metodskoj sumnji jeste "radikalnost i univerzalnost suspenzije svakog vaenja sveta" pa u tom smislu i sveta ivota. Zato sam ja svojevremeno smatrao da Huserlov put treba pratiti od Ideen I ka Kartezijanskim meditacijama, a da je Kriza sve to, isto, ali izloeno drugim sredstvima. injenica je da uticaj Landgrebea ezdesetih godina nije bio zanemarujui, budui da se smatralo da on, kao i Eugen Fink, na legitiman nain zastupa Huserlovu osnovnu poziciju. Isto tako, ako Landgrebeova dela stilom ne plene kao to se to sluaj s delima Finka, on je oko sebe u to doba u Kelnu znatan broj uenika iji
Gadamer, H.-G.: Nauka sveta ivota (1972), u knjizi: Gadamer, H-G.: Fenomenoloki pokret, , Beograd 2005, str. 79. 63 Op. cit., str. 79.
62
www,uzelac.eu
68
Milan Uzelac
uticaj do naih dana nije zanemarljiv (a jedan od njih, videsmo, bee i Ante Paanin). Landgrebeova pozicija dolazi do izraza posebno u Paaninovom doktorskom radu koji za temu ima mogunost izgradnje filozofije kao stroge nauke, i koji tu problematiku obrauje sa stanovita Huserlove pozne filozofije, na ta je, to je samo po sebi razumljivo, presudno uticao upravo Ludvig Landgrebe. Ve sm naslov petog odeljka Paaninove disertacije Od transcendentalne subjektivnosti k povijesnosti to vie no jasno potvruje64; on se tu direktno poziva na Landgrebeovo ukazivanje na znaaj Huserlovih predavanja o prvoj filozofiji i na Huserlovo udaljavanje od kartezijanizma, te, nakon to je istakao kako Huserl nije uspeo da "ispuni i dovri" nastojanje celokupne novovekovne filozofije subjektivnosti od Dekarta naovamo, da pone "bez pretpostavki", on pie:
"Znaenje tih predavanja sastoji se u tome "to se u njima, tako rei pred oima itaoca odvija brodolom transcendentalne subjektivnosti kao bespovijesnog apriorizma i dovrenosti novovjekovnog racionalizma". Promatran u svijetlu tih predavanja postaje takoer lake razumljiv i razlog "zbog kojega se Husserl kasnije u djelu "Kriza" osjea prinuen da udari jednim novim putem"65, putem povijesnosti naime zbog toga jer se i transcendentalno-fenomenoloki put, kojim je Husserl iiao nakon "Ideja", sa svim svojim pokuajima da
Paanin, A.: Znanstvenost i povijesnost u filozofiji Edmunda Husserla, Naprijed, Zagreb 1968, str. 224. 65 Landgrebe, L.: Husserls Abschied vom Cartesianismus, in: Philosophische Rundschau, 1961, S. 135/6.
64
www,uzelac.eu
69
Milan Uzelac
filozofiju utemelji pomou po sebi evidentnih i apodiktikih stavova i teorija, pokazao nedovoljnim."66
Na taj nain Paanin nedvosmisleno prihvata stav o Huserlovom naputanju kartezijanstva kroz njegovo prevladavanje, mada, naglaava da "Huserl nikada nije napustio ideju o filozofiji kao znanosti pa ni u "Krizi evropskih znanosti"...", kada sa naune "izvesnosti sveta" prelazi na njegovu povesnu izvesnost u smislu "sveta ivota". Po miljenju Paanina, Huserl nikada nije zastupao filozofiju koja bi bila osloboena naunosti uopte, nego samo odreene, objektivistike naunosti67; on stoga naglaava da kasni Huserl smatra kako "filozofija i znanost, da bi bile istinite zahtevaju ne samo "stavove po sebi", nego takoer i "svijet ivota" ili "povijest"68 i naglaava da Huserl, odgovarajui na pitanje kako je filozofiji i nauci potrebna povest, nastoji da etablita "novu znanstvenost". A upravo u tome i lei problem: sa zahtevom za novu naunost ranija ideja naunosti stavlja se van snage i tu ne pomae pozivanje na to kako Huserl "svaki svoj novi korak smatrao apsolutno novim poetkom"69. Ovde se definitivno zastupa teza o radikalnom prekidu u tzv. kontinuiranom miljenju Huserla i zastupa miljenje da je pozni Huserlov spis izraz njegovog radikalnog naputanja celokupnog
Paanin, A.: Znanstvenost i povijesnost u filozofiji Edmunda Husserla, Naprijed, Zagreb 1968, str. 224/225. 67 Op. cit., str. 242. 68 Op. cit., str. 243. 69 Op. cit., str. 243.
66
www,uzelac.eu
70
Milan Uzelac
prethodnog puta. Ono to pritom ostaje nejasno, kao to sam ve naglasio, jeste: zato je Huserl uopte u tom sluaju pisao Kartezijanske meditacije i zato se do 1932. godine zanosio time da to delo u Finkovoj obradi bude i njegovo glavno delo? Pravde radi, Huserlova reenica s poetka XXVIII priloga za spis Kriza evropskih nauka i transcendentzalna fenomenologija, a o tome kako je "filozofija kao nauka, kao stroga, apodiktiki stroga nauka odsanjani san"70, ne treba biti tumaena u smislu Huserlovog naputanja prethodne pozicije, ve kao konstatovanje o tome da se njegov san realno nije ostvario, budui da su njegovi uenici poetkom tridesetih godina XX stolea, ve uveliko krenuli svako svojim putem, u emu je nedvosmisleno prednjaio Martin Hajdeger sa svojom popularnom tezom o kraju metafizike. Paanin eli pokazati da Huserl ve sa svojim predavanjima o prvoj filozofiji (ne sluajno koristei drugi stari naziv za metafiziku) eli da se oprosti od metafizike, da ta predavanja jesu "kraj metafizike u tom smislu to daljnje hodanje stazama njenog miljenja i njene pojmovnosti, iz kojih ono trai da izvue krajnje mogunosti, nije nakon njega vie mogue"71. I ovde, razume se ostaje otvoreno pitanje: o kakvoj je metafizici tu zapravo re, kakvu to
Husserl, E.: Di Krisis der europischen Wisselnschaften und die transzendentale Philosophie, Eine Einleitung in die phnomenologische Philosophie, 2. Auflage, M. Nijhoff, Den Haag 1962, S. 508. 71 Op. cit., str. 225.
70
www,uzelac.eu
71
Milan Uzelac
metafiziku Huserl ima u vidu, jer sva njegova filozofija ne izlazi van metafizike tradicije, a upravo zahvaljujui tome ona zapravo i ostaje filozofija, i vie od toga: vodea filozofija i naeg vremena koje se tokom druge polovine XX stolea odricalo od metafizike kad god bi mu se za to pruila prilika72. Kad je o Paaninu re, duni smo konstatovati da on ve ezdesetih godina nastoji da problem istorinosti razmatra ne iz horizonta intencionalnosti sveta (to je karakterisalo ranija istraivanja Huserla) ve iz svetovnosti sveta. U to vreme u prvi plan dospeva pitanje svetovnosti sveta u fenomenolokoj filozofiji (kako je to video Eugen Fink), a koje e mnogi (pod uticajem Ludviga Landgrebea) preformulisati u pitanje svetovnosti sveta ivota i svet ivota izvesti u prvi plan73 videvi ga kao fundament nauke koji
Dve decenije kasnije, predgovor za knjigu J. Ritera Metafizika i politika Ante Paanin zapoinje sledeim reima: "U isto vrijeme kada su metafizika i politika proglaavane zastarjelima i mrtvima, tj. neprikladnima i nesposobnima za teoretsku filozofsku misao, Joachim Ritter pie studije o najveim misliocima i metafizike i politike o Aristotelu i Hegelu. Te e studije umnogome pripremiti i suoblikovati i rehabilitaciju praktine filozofije u protekla tri desetljea i sadanju "obnovu" metafizike u evropskoj filozofiji" Paanin, A.: Duhovne znanosti i praktina filozofija u djelu Joachima Rittera, u: Ritter, J.: Metafizika i politika. Studije o Aristotelu i Hegelu, preveli Ante Paanin i Pavo Barii, Fakultet politikih nauka, Zagreb 1987, str. 1). 73 O ovome sam Paanin pie dvadesetak godina kasnije: "kasni Husserl ini izraz "svijet ivota" sredinjim pojmom svoje fenomenologije u jasnoj namjeri da se svijetu ivota dade drukiji smisao i sadraj nego to ih pruaju moderno tehnizirano drutvo
72
www,uzelac.eu
72
Milan Uzelac
obuhvata kako naunu refleksiju, tako i opaajnost (ulnost). Ako je pak za Huserla istorinost samo novi izraz za naunost74, onda se istorija javlja kao "vreme ivota" u transcendentalnom smislu, dok je istorinost refleksija o njenom vremenovanju, tj. "reaktiviranje poetka". Videemo da je odavde samo jedan korak preostao do filozofskog tematizovanje pojma politikog. U spisu Istina i svet ivota u fenomenologiji kasnoga Husserla75 koji u vreme njegovog objavljivanja spada u najvie domete ne samo Paaninove filozofije ve i sve filozofije tadanje Jugoslavije, itamo kako je Huserl ""celokupnu praksu ljudskog opstanka" dakle i politiku praksu kao praksu u uem, svojevrsnom smislu rei stavio u centar filozofskih razmatranja"76; tu Paanin dalekoseno odreuje svje dalje filozofsko kretanje. Naglaavajui kako bi posebno "trebalo istraiti da li fenomenoloka metoda naelno
i znanstveno instrumentalizovani um" (Paanin, A.: Transcendentalna fenomenologija i fenomenoloka psihologija kao filozofija transcendentalne subjektivnosti i "svijeta ivota", u knjizi: Paanin, A.: Etika i politika, prilog praktinoj filozofiji. Filozofska istraivanja, Zagreb 2001, str. 425. 74 Op. cit., str. 276-7. 75 Paanin, A.: Istina i svijet ivota u fenomenologiji kasnoga Husserla, u knjizi: Paanin, A.: Metafizika i praktina filozofija, kolska knjiga, Zagreb 1988. Tekst je prvobitno objavljen u proirenom obliku 1974. (Delo, XX, 11, Beograd, str. 1283-1309), a njegov osnovni deo ini predavanje odrano na IV internacionalnom kolokvijumu za fenomenologiju 1969. u Schwbisch-Hallu i na nemakom jeziku objavljeno u knjizi Wahrheit und Verifikation, "Phenomenologica" 61, M. Nijhoff, Den Haag 1974. 76 Op. cit., str. 139.
www,uzelac.eu
73
Milan Uzelac
omoguuje ili ne onaj "trei oblik univerzalnog stava", i da li ona ini oitom "sintezu obostranih interesa koja se vri u prelazu iz teorijskog u praktini stav", a da je ta sinteza posredovanje, dijalektika koju fenomenoloka metoda "ne uspeva ni ustanoviti a kamo li je razviti", Paanin vie no jasno istie deficijentnost fenomenologije i fenomenoloke metode to e biti razlog da se okrene Hegelovoj dijalektici a potom i Marksu. Svoj proireni rad, a koji je pred nama, Paanin je zavrio pozivanjem na saoptenje Eugena Finka Bewusstseinsanalytik und Weltproblem proitanog na kolokvijumu pod naslovom Phnomenologie lebendig oder tot? a povodom pedesetogodinjice Husserlove smrti, da je "neka filozofija "iva" ako izaziva, a "mrtva" ako vie ne budi pitanja i za sve nudi jedno reenje"77. Ovde je Paanin propustio da navede i narednu reenicu Finka: "Fr uns sind die offenen Fragen in Husserls Phnomenologie Hinweisungen auf das Weltproblem" (Za nas su otvorena pitanja Huserlove fenomenologije ukazivanja na problem sveta).78 Razume se, to nije sluajno, ali je konsekventno razumljivo: Paanin nije studirao kod Finka, ijim je miljenjem u to vreme dominirala problematika sveta i koji je bio u znatnoj meri rezervisan spram problematike "prednaunog sveta
Op. cit., str. 141. Fink, E.: Bewusstseinsanalytik und Weltproblem, in: Fink, E.: Nhe und Distanz, hrsg. Von Franz-Anton Scwarz, Alber, Freiburg/Mnchen 1976, S. 297.
77 78
www,uzelac.eu
74
Milan Uzelac
ivota"79, ve kod Landgrebea (koji ga je uputio ka tematizovanju problematike sveta ivota i istorinosti)80. Sasvim je stoga logino to se Ante Paanin u to vreme, ranih sedamdesetih godina,
Fink je smatrao da je pojam "prednaunog sveta ivota" optereen znatnom nejasnoom, jer nauke svojim tvorevinama prekrivaju prednauni svet ivota oveka. To znai da je naa prednaunost odreena naukom u koju mi ne stupamo spolja jer smo uvek na odreen nain u nju ve postavljeni (Fink, E.: Sein, Wahrheit, Welt, M. Nijhoff, Den Haag, 1958, S. 4). Finkova rezervisanost prema itavoj problematici sveta ivota nije samo posledica Hajdegerovog uticaja, da se, naime, redukcijom oveka na intencionalnu svest ovaj ne vidi kao konani, konkretni opstanak (Dasein), ve je bitno metodske prirode. Ako je sam svet ivota konstituisan [Paanin bi rekao prethodno struktuiran], te se do njega dopire kroz nauke, ta uopte moemo o njemu znati kao temelju prirodnog stava. Nadalje, nejasan je obim onog to treba da bude pretpostavljeno u pretpostavljenom naunom stavu. (O tome opirnije videti u: Uzelac, M.: Svet ivota kao temelj moderne umetnosti, u knjizi: Uzelac, M.: Stvarnost umetnikog dela, Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1991, str. 127140; isti tekst potom se nalazi i u knjizi: Uzelac, M. Fenomenologija umetnosti (2008, http://www.uzelac.eu/2KnjigeStudija/10FenomenologijaUmetnosti.pdf str. 354369). 80 Pogreno bi bilo rei, i ak krajnje nepravedno, da Paanin nema u vidu problematiku sveta kakva se nalazi kod Husserla. Dovoljno je obratiti panju na njegov rad Povijesni svijet ivota i praktina filozofija gde on na tragu Landgrebea veoma temeljno referie o problematici sveta, no sva njegova panja usmerena je ne pitanju sveta kao sveta, ve svetu kao svetu ivota (Paanin, A.: Moderna filozofija i politika, Fakultet politikih nauka, Zagreb 1986, str. 156-160). Sam rad je prvobitno objavljen, s posvetom Ludwigu Landgrebeu, u zborniku: Bitak i povijesnost, Fakultet politikih nauka, Zagreb 1982, str. 57-74.
79
www,uzelac.eu
75
Milan Uzelac
okree filozofskom tematizovanju politike i politikom ivotu, obraa se Aristotelu koji je najdublje promislio tu problematiku, a za to nalazi podrku kod svog prvog nemakog uitelja od koga je otiao Landgrebeu kod Joahima Ritera. 2. Filozofija politike filozofije O svom studiranju kod Ritera i njegovom znaaju za obnovu Aristotelove praktine filozofije u kontekstu Hegelove filozofije istorije, tj. o njegovom znaaju za rehabilitaciju praktine filozofije u XX stoleu, Ante Paanin pie u predgovoru prevoda knjige Joachima Rittera Metafizika i politika81, potom posebno objavljenom i u knjizi Metafizika i praktina filozofija82. Teko da e kome promaknuti podudarnost ova dva naslova, ali i razlika meu njima u kojoj se ogleda jo jednom nastojanje za samosvojnou u filozofiji, nastojanje da se izgradi sopstvena pozicija i naspram svog prvog nemakog uitelja, a kome se ovde obraam kasnije, jer smatram da je politika dimenzija s kojom je prvo bio Paanin upoznat, kod njega tek u drugom koraku dola u prvi plan83.
Ritter, J.: Metafizika i politika. Studije o Aristotelu i Hegelu, preveli Ante Paanin i Pavo Barii, Fakultet politikih nauka, Zagreb 1987. 82 Paanin, A.: Metafizika i praktina filozofija, kolska knjiga, Zagreb 1988, str. 142-180. 83 Da je ovaj moj put u ovom kratkom izlaganju ispravan, potvrdu nalazim i u uvianju O. Marquarda o tome kako "Ritterovi uenici u svojim sadrajnim tezama nisu konvergirali u studiju i u
81
www,uzelac.eu
76
Milan Uzelac
Ovom stavu ide u prilog i sam uvid u naslove Paaninovih triju knjiga u kontekstu Riterove (Metafizika i politika) a koji su: Filozofija i politika (1973), Moderna filozofija i politika (1986) i Metafizika i praktina filozofija (1988). Ono to je podudarno s Riterom to je pre svega odnos prema Aristotelu i njegov epohalni znaaj za utemeljenje politike filozofije, razlikovanje ueg i ireg znaenja pojma politika, uspostavljanje identiteta izmeu etike i politike. Ono to pritom bitno odlikuje filozofsku misao Ante Paanina i to je njena najvea vrlina svakako je injenica da on sve vreme politiku misli iz filozofije84, nalazei vrsto uporite u filozofijama Aristotela i Hegela, koje su uprkos svim razlikama u kljunim stavovima krajnje bliske. To ustrajavanje na filozofskom miljenju politike omoguuje Paaninu da ni u jednom asu na teorijskom planu ne isklizne u
godinama naukovanja nego tek decenije kasnije: kada su sa svoje strane raspolagali iskustvima, koja su im sada Ritterove vlastite filozofske odgovore uinili plauzibilnima; u Ritterovoj koli postoji to zapaam danas konvergencija kole kao dugorono kasno delovanje" (Paanin, A.: Duhovne znanosti i praktina filozofija u djelu Joachima Rittera, u: Ritter, J.: Metafizika i politika. Studije o Aristotelu i Hegelu, preveli Ante Paanin i Pavo Barii, Fakultet politikih nauka, Zagreb 1987, str. 4). 84 Miljenje politike mogue je samo iz filozofije a ne iz posebnih nauka ili politologije. O tome Paanin pie da se "temeljn o znanje o politici i praktinoj filozofiji ne moe prepustiti politologiji kao posebnoj politikoj znanosti" (Paanin, A.: Fenomenologija politikog sveta, Politika kultura, Zagreb 2007, str. 25-6).
www,uzelac.eu
77
Milan Uzelac
prizemni govor o politici i u jevtino politikanstvo85, niti da poeli da postane politiar, budui da svoju najviu obavezu vidi u tome da bude filozof politike86, a to se nedvosmisleno potvruje u njegovoj knjizi Etika i politika (2001). Obrativi se politikoj filozofiji, Paanin raspravlja niz aktuelnih tema: mogunost politikog delovanja u savremenom svetu a na tragu Platonovog i Aristotelovog politikog uenja, pitanje pravednosti u savremenom graanskom drutvu, domet ontoloke etike i znaaj ekoloke etike... Ve po naslovima vidna je irina tema kojima se Paanin obraa u svom dijalogu s predstavnicima savremene filozofije koje obilno citira. U isto vreme mora se istai da se on sve vreme poziva na neke od rezultata fenomenoloke filozofije, posebno kada je re o poslednjim Huserlovim spisima, esto samo naelno, pretpostavljajui svoje ranije iskaze na tu temu. Paaninovu trajnu bliskost Aristotelu i Aristotelovom uenju politike treba razumeti u kontekstu ne-metafizinosti Stagiraninove teorije politike; ta ne-metafizinost politike potpuno je kompatibilna s antimetafizikom interpretacijom Prve
85
A to bee odlika tzv. beogradskih praxis-filozofa koji ni s filozofijom nisu stajali ba najbolje, te mi ne bez razloga prof dr Danilo Pejovi prilikom prvog susreta, na moj odgovor da sam studirao filozofiju u Beogradu, ree [pred Dankom Grliem kod koga sam u Beogradu i diplomirao], da sam filozofiju studirao na pogrenom mestu. 86 Paanin, A.: Etika i politika. Prilog praktinoj filozofiji, Hrvatsko filozofsko drutvo, Zagreb 2001, str. 11.
www,uzelac.eu
78
Milan Uzelac
filozofije kakvu sprovodi Landgrebe; uverenje da je Huserl nakon predavanja o prvoj filozofiji doao do zakljuka da se dospelo s one strane metafizike (to nije bilo strano ni Huserlovom ueniku Hajdegeru), da se na tlu sveta ivota, bez metafizike, moe graditi jedna nova filozofija, logino se moglo osloniti na Aristotelovu praktinu filozofiju koja je ne-metafizika. Moda se samo izgubilo iz vida da je sva filozofija, ukoliko je filozofija i dalje metafizika87. Tako se dogodilo, da je naputajui stanovite statine fenomenologije i prihvatajui za nedvosmisleno validne stavove genetike fenomenologije, Paanin dospeo na tlo praktine filozofije koja je svoj temelj mogla nai u Lebensweltu. Ali, istovremeno, imajui prethodno bogato fenomenoloko iskustvo, on se "parmenidovski" naao na raskrsnici dva puta: jedan od njih vodio je u dalja specijalistika istraivanja ve odavno rehabilitovane politike filozofije, a drugi nazad u sredite fenomenologije gde bi se mogla na osnovu ovog poslednje iskustva otvoriti i trea mogunost utemeljenje i dalja izgradnja jedne praktine fenomenologije.
Stoga bi Husserlovo udaljavanje od kartezijanskog puta moglo biti tumaeno kao naputanje metafizike, ali, tek uslovno: kao naputanje jedne vrste metafizike; Husserlovo istrajavanje na Lebensweltu kao temelju nije nita drugo do jedno metafiziko istrajavanje. Zato smatram da je fenomenologija nastavak tradicionalne metafizike, samo drugim sredstvima (opirnije u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Fenomenologija, Veris, Novi Sad, 009;
87
http://www.uzelac.eu/2KnjigeStudija/11Fenomenologija.pdf
www,uzelac.eu
79
Milan Uzelac
Imam utisak da se Paanin i dalje nalazi na raskru: hteo bi da istovremeno ide i jednim i drugim putem; ali, to mu ne dozvoljava logika filozofije koju je celog svog veka zastupao. 3. Post scriptum Dugo sam bio u uverenju da transcendentalna fenomenologija u transcendentalnom egou obezbeuje svemu, pa i novootkrivenom "svetu ivota" poslednje tlo. Zato me je uvek kod Huserla u prvom redu interesovala problematika konstitucije koja je od egoa kao poslednjeg tla vodila svetu na nain kako ga je tematizovao Eugen Fink. Smatrao sam da je Fink ve 1932. preradom Huserlovih Kartezijanskih meditacija (koja je do kraja osamdesetih godina fenomenolozima bila nedostupna) dospeo s druge strane fenomenologije ostajui pritom i dalje fenomenolog par excellance. Dovodei u prvi plan miljenja problematiku sveta i izgraujui jednu originalnu i svojevrsnu filozofsku antropologiju uenjem o temeljnim fenomenima, te konano originalnom interpretacijom najznaajnijih mislilaca i prvenstveno presokratovaca, Fink se udaljio i od Landgrebea s kojim je kao uenik Huserla imao u poetku mnogo zajednikog, i njemu je problematika poslednjeg Huserlovog nedovrenog spisa ostala u drugom planu. Fenomenolozi, kako je to u vie navrata naglaavano, ve pred kraj ivota rodonaelnika fenomenologije krenuli su svak svojim putem; Huserl je samo mogao da ostane time duboko razoaran, o emu nalazimo i svedoenje u jednom
www,uzelac.eu
80
Milan Uzelac
pismu upuenom A. Pfenderu88. Sama fenomenologija zrakasto se irila u svim pravcima a sam Fink je u toj situaciji ostao usamljen i mnogi, poznavajui ga i lino, no pritom u veini sluaja ne itajui ono to je on pisao i ne sluajui paljivo izlaganja koja je na retkim ali reprezentativnim fenomenolokim skupovima drao, videe ga samo kao bledu linost u senci velikana kakvi behu Huserl i Hajdeger89. Moda uveliko i greim, ali ivim u uverenju da je razvijanje linije tumaenja Huserlove fenomenologije na tragu njegovih poslednjih spisa i problematike sveta ivota dolo do svoga kraja, i to ne zbog svoje antikvarnosti, ve zbog iscrpljenosti mogunosti koje je takva filozofija otvarala. U asu kad pomalo posustaju i nastojanja dalje "rehabilitacije" praktine filozofije a njeni akteri o kojima pie Ante Paanin poinju da tre za svojim repom, neophodno je nainiti korak nazad da bi se moglo ii dalje napred.
Re je je o pismu Huserlovom upuenom A. Pfenderu 6. januara 1931. u kojem pie o razoaranosti svojim uenicima, posebno o Hajdegeru "u kojeg je velike nade polagao", "iji je uspeh u Marburgu video kao svoj", koji mu je tokom letnjih ferija, dolazei iz Marburga u Freiburg, obeavao saradnju, a koji je dobivi mesto u Freiburgu koristio ovo da javno ili prikriveno diskredituje Husserlov rad (opirnije: Pfnder-Studien, hrs. H. Spiegelberg/E. Av Lallemant, Phnomenologica 84, M. Nijhoff, Den Haag 1982, S. 345-349). 89 Iz senke, razume se, mora se kad-tad izai; u sluaju Finka to se dogodilo tek nakon njegove smrti, u sluaju Ante Paanina to se zbilo mnogo ranije, jer senke u ta dva sluaja ipak behu nejednake. U isto vreme ni velikanima vreme ne ide uvek na ruku; u ovom sluaju, prednost je na strani Eugena Finka.
88
www,uzelac.eu
81
Milan Uzelac
Fenomenologija moe biti aktuelna i plodotvorna za dalji misaoni rad samo u sluaju ako se polazi od nje kao celine a ne od jedne epizode koja (pokazae se moda jasnije u buduem vremenu) ne mora biti i izraz celine90. Drugim reima: spor oko toga da li se Huserlova definitivna pozicija ogleda u razvijanju transcendentalne egologije ili filozofije sveta ivota, ini mi se sve vie sporednim u odnosu na pitanje u kojoj meri fenomenologija ostaje filozofija i dananjeg dana. Zato, naslov koji sam ovde predloio vie ima retoriki no materijalni, injenini i presudni karakter. Ono to je po mom miljenju ipak najvanije, jeste nespornost aktuelnosti fenomenoloke filozofije. Hans-Georg Gadamer na to ukazuje u jednom svom radu iz 1974. godine i istie: "Kad se mi danas jo uvek tako revnosno bavimo Huserlovom fenomenologijom, onda je po sredi zapravo svojevrsna igra izmeu
Poznato je da je Husserl u vie navrata imao nameru da jedno od svojih dela proglasi glavnim, pravim uvodom u fenomenologiju; nije uspeo nijedan put jer nije uspeo da dovri i izloi u koherentnom obliku ni Ideje, ni Kartezijanske meditacije, ni Krizu. Po tome je on slian Marxu, koga Paanin esto citira. Re je o delima koja u sebi sadre razvoj ali ne i mogunost zavretka; i kao to Marx ne bi mogao zavriti Kapital da je poiveo jo sto godina, tako to nije mogao ni Husserl jer im se opirala "sama stvar" koju su hteli da zahvate u njenom totalitetu, a to je mogue samo u jednom metafizikom sistemu kakav oni nisu mogli izvesti jer je po svojoj prirodi neizvediv.
90
www,uzelac.eu
82
Milan Uzelac
istorijske distance i nove aktuelnosti te filozofije"91. I odista: s jedne strane, istorijska distanca sve je vea, uveava se broj generacija fenomenologa, uz nesmanjeni interes za Huserlovo delo, a s druge strane, ta aktuelnost je u znatnoj meri podstaknuta ve due vreme neaktuelnou najraznovrsnijih tendencija u filozofiji naih dana. Ono ime e fenomenologija i dalje filozofe trajno pleniti, a to je minimum oko ega se svi, siguran sam, i danas moemo sloiti, nezavisno od toga da li u Huserlovoj fenomenologiji poslednji temelj videli u sveta ivota, ili u transcendentalnom egou, a to je, nov poziv povratku samim stvarima i stvari filozofije; to se samog Huserla i njegovog dela tie, podsetio bih na rei koje je jula 1938. godine zapisao poslednji njegov asistent: "Seine Arbeit ist getan, sein Werk ist, auch wenn nich fr unsere Zeit, so doch fr jene kommenmssende Zeit,wo die Leidenschaft des Denkens den Adel des Menschen bestimmt"92.
Gadamer, H.-G.: O aktuelnosti Huserlove fenomenologije, u knjizi: Gadamer, H-G.: Fenomenoloki pokret, , Beograd 2005, str. 98. 92Fink, E.: Edmund Husserl (1859-1938), u knjizi: Fink, E.: Nhe und Distanz, Phnomenologische Vortrge und Aufstze, hrsg. Franz-Anton Schwarz, K. Alber, Freiburg/Mnchen 1976, S. 96-97.
91
www,uzelac.eu
83
Milan Uzelac
5. Estetika u senci razmee logike i etike Iako se kao filozofska disciplina formira tek u novom veku, estetika je od samih svojih poetaka praena neprilikama koje sve vie do izraaja dolaze u nae vreme, posebno u sluaju kada se postavi pitanje njenog smisaonog temelja, ili, kad se hoe promisliti njeno pravo da sudi o delima koja se danas jo uvek iz raznoraznih razloga i esto s nejasnim motivima proglaavaju za umetnika. Razvoju estetike u proteklom stoleu u velikoj meri doprineli su i filozofi fenomenoloke orijentacije, premda rodonaelnik fenomenologije, Edmund Huserl nije za sobom ostavio posebne spise, a pogotovo ne programske, koji bi za svoj glavni predmet imali estetikui umetniku problematiku. U svojoj dugoj nastavnikoj karijeri Huserl estetici nije posvetio nijedno posebno predavanje, to nije sluaj kada je o etici re, budui da je od ranih devedesetih godina XIX stolea pa sve do kraja dvadesetih godina XX stolea, redovno drao predavanja iz etike. U isto vreme, kada govorimo o Huserlu, odmah, u prvi mah, imamo u vidu njegovo uenje o metodi, o epoh i fenomenolokoj redukciji, ili o rezliitim fazama kao to su deskriptivna fenomenologija, kojom dominira kritika psihologizma (Logika istraivanja, 1900/01), transcendentalna fenomenologija (Ideen I, 1913), ili transcendentalna egologija (Kartezijanske meditacije, 1930/31), emu se posebno pridaje problematika sveta ivota i krize nauka (Kriza
www,uzelac.eu
84
Milan Uzelac
evropskih nauka,1936), ime se Huserl posebno bavio u poslednjim godinama svog ivota. Kada je re o etikoj problematici, spisi iz te oblasti se ree pominju, a to u prvi mah moe delovati krajnje zauujue. Ako nikada nije predavao o estetici i ako o estetikoj problematici nalazimo tek nekoliko usputnih napomena rasutih po raznim njegovim spisima93, Huserl je, kao to sam na samom poetku ovog izlaganja ve istakao, drao skoro redovna predavanja iz etike i to poev od 1889/1890. pa do tridesetih godina, a o emu nam svedoe rukopisi objavljeni u XXVIII i XXXVII tomu Husserliane94. Krajnje je interesantno pitanje zato su se predavanja o etici nala u senci ostalih predavanja i
93Iako
kod Huserla nailazimo na nekoliko usputnih primedbi koje se tiu estetike problematike, one su do te mere bitne i izraz do te mere dubokih uvida da su na bitan nain omoguile razvoj fenomenoloke estetike (Valdemar Konrad, Verner Cigenfus, Roman Ingareden, Nikolaj Hartman). O samom Huserlovom doprinosu fenomenolokim istraivanjima, videti: Uzelac, M.: Art and Phenomenology in Edmund Husserl, Axiomathes, Nos. 1-2, Trento 1998, pp. 7-26 (isto to: Uzelac, M.: Arte e Phenomenologia in Huserl, in: Annali (5), Instituto Antonio Banfi, Reggio Emilia/ Firenze 1998, pp. 17-45), kao i: Uzelac, M.: Poreklo spora o strukturi estetskog predmeta. U zborniku: Ka filozofiji umetnosti. U spomen Milanu Damnjanoviu; Univerzitet umetnosti u Beogradu i Estetiko drutvo Srbije, Beograd 1996, str. 242-261. 94 Husserl, E.: Vorlesungen ber Ethik und Wertlehre, 1908-1914, hrsg. U. Melle, Husserliana XXVIII, Kluwer Academic Publisher, Dordrecht/Boston/London 1998; Husserl, E.: Einleitung in die Ethik, Vorlesungen Sommersemester 1920/1924, hrsg. H. Peucker, Husserliana Bd. XXXVII, Kluwer Academic Publisher, Dordrecht/Boston/London 2004.
www,uzelac.eu
85
Milan Uzelac
kao i Huserlovih jo za ivota publikovanih spisa, kojima je stekao trajnu slavu. Rei da u rukopisima predavanja to su nam sauvani a u poslednja vreme i dostupni, nema neeg posebno znaajnog, znailo bi da se ide linijom manjeg otpora i zadrava ranije ve formirana slika o Huserlu i njegovom delu kakvu su o njemu stvorili njegovi neposredni uenici i sledbenici; sm Huserl tim svojim predavanjima pridavao je posebnu panju i to je ve dovoljan nagovetaj da ne bi bilo nepromiljeno ako bismo i mi tim predavanjima posvetili vie panje, i to ak i u sluaju ako se bavimo samo estetikom, budui da se ve i pri njihovom povrnom itanju, lako uoava kako se pri razmeivanju sfere logike i etike, naspram logike, pored etike, pominje i estetika, da se logikim sudovima suprotstavljaju svojom zajednikom prirodom etiki i estetiki vrednosni sudovi. Tako se, ve samo po sebi, namee pitanje kakav je odnos logike, s jedne strane, i etike i estetike, s druge; ne treba gubiti iz vida i to ponavljam jo jednom: ako i pominje estetiku, Huserl nju pominju samo "usput" uz etiku, i to kad se dotie sfere ulnosti. Mi bismo mogli rei da je to ponajpre s obzirom na "prirodu stvari", budui da etika i estetika, iako imaju razliitu istoriju i razliit kulturni uticaj, imaju istu sudbinu i isti status u sistemu filozofskih disciplina, te sam sklon tvrdnji da sve iskazano o etikoj problematici u Huserlovom ogromnom filozofskom opusu vice versa odnosi se i na estetiku. Jo u vreme kada je Huserl svoju predavaku karijeru zapoinjao u Haleu, sauvano je u privatnim
www,uzelac.eu
86
Milan Uzelac
pismima nekoliko njegovih beleaka i izjava o istraivakim namerama. Prva predavanja o filozofskim aspektima etike95, a ticala su se, kao i potonja predavanja, mogunosti filozofskog fundiranja etike kao filozofske discipline, po onom to nam je zasad poznato, u prvi mah ne ine se ni epohalnim ni osobito originalnim, a to vai i za predavanja iz kasnijeg perioda (1908-1914), te nisu ni svetski poznata ni diskutovana kao to je to sluaj s Huserlovim drugim, poznatim i slavnim spisima. Ali, u isto vreme, sauvani tekstovi zasluuju panju kako zbog specifinog Huserlovog pristupa i naina izlaganja, u veini sluajeva poznatih nam ideja, tako i stoga to oni nisu mogli ostati po strani od glavnih Huserlovih dela i to se stoga i ovde sreu neke od njegovih osnovnih tema, posebno kada razvija paralelizam etike i logike ili izlae fenomenologiju volje (1914).
Predavanja s poetka devedesetih godina XIX veka nisu nam sauvana; na prvim predavanjima 1889/90. prisustvovalo je dva sluaoca, dok je predavanjima u Frajburgu (koja su sauvana, zajedno s dodacima) prisustvovalo preko 300 studenata. Jasno je da poseenost predavanjima nije bila uslovljena samo temom, ve i interesom za fenomenologiju, za sam kontekst u kojem je etika problematika bila izlagana, budui da se za ta predavanja, kako sam pie u jednom pismu erci Elizabet [Briefwechsel, Bd. IX, S. 350. citirano prema: Husserl, E.: Einleitung in die Ethik, Vorlesungen Sommersemester 1920/1924, hrsg. H. Peucker, Husserliana Bd. XXXVII, Kluwer Academic Publisher, Dordrecht/Boston/London 2004, S. XVIII], Huserl pripremao veoma temeljno.
95
www,uzelac.eu
87
Milan Uzelac
U predavanjima o etici koja je Huserl drao u Haleu, a potom i Getingenu, dominira ideja o paralelnosti logike i etike i kao najvie pravilo delovanja tu se istie formalni kategoriki imperativ, kao i pitanje kako da se realizuju etike vrednosti. O emu je tu zapravo re? U najkraim crtama moglo bi se rei sledee: prvih petnaestak godina Huserlova predavanja o etici su pod velikim uticajem etikih shvatanja njegovog uitelja Franca Brentana ija je predavanja o praktinoj filozofiji sluao 1884/85-1886., i koja su sabrana u Brentanovoj knjizi Grundlegung und Aufbau der Ethik. Prva Huserlova predavanja su stoga u znaku Aristotelovog odreenja etike kao praktine filozofije o najviim svrhama i o pitanju saznanja istinskih krajnjih svrha. Otuda Huserl, kao i Brentano, postavlja pitanje temeljnih etikih istina i principa s naglaskom na tome da li su etiki principi saznanja ili oseaji. Tako se dolazi do tematizovanja racionalistike i empiristike etike u engleskoj filozofiji morala, te suprotnosti koja postoji izmeu Hjuma i Kanta. Razume se, kritino pitanje za Huserla glasi: da li se na osetima moe utemeljiti etika a da se ne zapadne u relativizam i skepticizam. Huserl tu sledi Brentana koji je, na svojim predavanjima, otro kritikovao Kanta, istiui kako je Kantov kategoriki imperativ fikcija, jer nije ni neposredno evidentan, niti takav da se iz njega mogu izvoditi etike zapovesti. Zato je po njegovom miljenju, naspram Kanta, Hjum duboko u pravu kada osetima pridaje veliki znaaj pri utemeljenju etike,
www,uzelac.eu
88
Milan Uzelac
budui da poslednji etiki uvidi ne mogu biti ista razumska saznanja. S druge strane, nakon desetak godina posle svojih prvih predavanja, Huserl se i dalje u velikoj meri oslanja na Hjuma, no, kao i Brentano, upozorava da oseti ne mogu biti principi, jer principi su sudovi, odnosno saznanja pa i dalje ostaje otvoreno pitanje: kako se na osetima moe utemeljiti etika. Da bi ovaj pojam razreio, Huserl nastoji da razdvoji dva pitanja: jedno je pitanje o izvoru moralnih pojmova, a drugo, saznajnoteorijski karakter moralnih sudova. On odgovor trai u tome to moralni pojmovi i sudovi nastaju u refleksiji o osetima a to bi na tragu Brentana znailo da pojam dobra mora da se apstrahuje iz unutranje intuicije (Anschauung) ili opaaja (Wahrnehmung)96. To zapravo znai sledee: ako se do sudova opaanja dolazi uoptavanjem, ako su moralni sudovi induktivna uoptavanja osetnih injenica, tada se gubi njihova stroga optost i nunost. Moralni sudovi za Huserla nisu tek indukcije do kojih se na kraju dolazi, ve su apriorni sudovi koji na pojmovni nain utemeljuju akte prijatnosti (Gemtsakte). O moralnim zakonima Huserl govori po analogiji s obzirom na sutinu logikih i matematikih zakona, kako je ove ve ranije odredio u tada ve svima poznatim Logikim istraivanjima koja su ubrzo nakon
Melle, U.: Einleitung des Herausgebers, u: Husserl, E.: Vorlesungen ber Ethik und Wertlehre, 1908-1914, hrsg. U. Melle, Husserliana XXVIII, Kluwer Academic Publisher, Dordrecht/Boston/London 1998, S. XVIII.
96
www,uzelac.eu
89
Milan Uzelac
publikovanja postala predmet ivih filozofskih diskusija. Na taj nain Huserl nastoji da uspostavi analogiju logike i etike, smatrajui da postoji duboka srodnost logikih i aksiolokih zakona, i to e ovde biti osnovna tema izlaganja. * Prvih godina u Frajburgu, nakon to je nasledio katedru za filozofiju Hajnriha Rikerta 1916, Edmund Huserl predaje etiku polazei od novih uvida u strukturu personalne subjektivnosti i ta izlaganja nalaze se pod uticajem lektire Fihtea. Kao glavna tema tu se javlja obuhvatni ideal etikog ivota, zahtev za realizovanjem individualnog poziva kao trajnog zadatka linosti i obnova celokupnog linog ivota. Huserl tu postavlja pitanje ideala najboljeg mogueg ivota i naina realizovanja ivota na uman nain. Tako je idealom ostvarivanja umnog ivota i Fihteovom milju o apsolutnom trebanju, odreena Huserlova etika do sredine dvadesetih godina, dok u rukopisima iz tridesetih godina moemo videti dalji razvoj Huserlove etike uslovljen pitanjima teleologije i metafizike. Za Huserla je oigledno da je etika, poput logike i estetike, filozofska disciplina, no tu je, ipak, ve na prvi pogled etika blia estetici no logici, budui da ih vee ista priroda vrednosnih sudova, te osnovni problem koji se otvara lei ne u odnosu etike i estetike, budui da su one "na istoj strani" ve u odnosu etike i logike (i priroda tog odnosa uveliko je nalik onoj kakvu je ve uoio sredinom XVIII stolea Volfov uenik Baumgarten, tematizujui kljuni odnos sfere
www,uzelac.eu
90
Milan Uzelac
estetskog i sfere logikog. Sama filozofija je nauka i kao takva zastupa najvie saznajne interese teei ideji savrenog, apsolutnog znanja, a te najvie, iste interese saznanja, Huserl odreuje kao teorijske interese. Tako se etika kao i estetika, budui da su filozofske discipline, pokazuju kao teorijske nauke. Ono to je za njih specifino, jesu sudovi koje u njima sreemo, a to su vrednosni sudovi. Tu sreemo estetske i etike vrednosti i sudovi o njima mogu biti istiniti ili lani pa se zapravo postavlja pitanje istinitosti ili neistinitosti praktinih stavova, i to prvenstveno kada je re o etici: u kojoj meri etiki sudovi nalikuju logikim sudovima. Pored fizikih i psihofizikih nauka koje ine prirodne nauke, postoje i nauke o vrednostima i dok su u prirodnim naukama takoe prisutne tenje, elje ili htenja, tu je ipak re o prirodnim injenicama, a ne s obzirom na njihovo pravo vaenja, nezavisno od toga da li su racionalne ili ne, vredne ili ne. To znai da u filozofiji kao nauci postoji tendencija ka apsolutnom, savrenom saznanju kao posve odreenom, trajnom cilju. Filozofija je usmerena na ideal sistematskog, teorijskog, sveobuhvatnog znanja. Ta ideja koju pred sobom imaju teorijske nauke jeste izraz naune tenje i ona se u aktuelnom svetu s vie ili manje uspeha moe realizovati. Stoga je aktuelna nauka, nauka u onoj meri u strogom smislu, u kojoj odgovara istoj ideji nauke uopte. Huserl istie da apsolutnom uenju o bivstvovanju ne pripada samo saznanje opstanka, saznanje faktike psihofizike stvarnosti, ve i pogled
www,uzelac.eu
91
Milan Uzelac
na prirodu iz aspekta vrednosti, a koji je odreen aksioloko-praktinim uenjem o principima (Hua, XXVIII/180). Time se zapravo opravdava postojanje kako teorijskih tako i praktinih nauka ali pritom i dalje ostaje otvoreno glavno pitanje koje iz toga slediti a koje se tie odnosa teorijskih i praktinih (vrednosnih) sudova. Nauka usmerena faktikom bivstvovanju, a shvaena kao apsolutna nauka koja nastoji da zadovolji najvie interese saznanja, po Huserlu, ne moe biti nita drugo do metafizika koja, opet nije nita drugo do kruna svih aktuelnih prirodnih i duhovnih nauka, njihovo ispunjenje i dovrenje, ista filozofska disciplina s njenim principipima, idejama i idealima. Tako Huserl na samom poetku promiljanja situacije u kojo su se nale etika i logika, eli da s obzirom na razliku izmeu opstanka bia (Dasein) i ideje, ukae na razliku koja se raa izmeu filozofije kao nauke o apsolutnom, koja u tom sluaju mora biti ista, aprirorna filozofija i koja obuhvata kompleks uenja o principima istih, racionalnih disciplina (ista logika, ista matematika, iste prirodne nauke, isto uenje o prostoru i vremenu, isto uenje o biti duha, isto uenje o vrednostima i o istoj praksi); tome pripadaju i noetske discipline poput isto teleolokog uenja o bivstvovanju i isto uenje o bogu, kao poslednje, dakle, apriorne discipline koje se bave idejom ali ne i onim to je realno. S druge strane, metafizika je apsolutna nauka faktike realnosti, koja ima svoj temelj u isto
www,uzelac.eu
92
Milan Uzelac
filozofskim disciplinama i iji su principi utemeljenja dati kao norme i ideali. I razume se: problema nema, sve dok se problemu prilazi jednostrano s obzirom na ideju apsolutnog znanja; problemi nastaju kada se u sve ukljui i sfera vrednosti, kad se ukljui sam ivot, a to e se kod Huserla u poznoj fazi njegove filozofije tematizovati kao nova sfera istraivanja - svet ivota (Lebenswelt). Pravo filozofsko saznanje je stoga apsolutno saznanje; naspram njega je prirodno, sirovo saznanje u stavu naivnosti koju karakterie samorazumljivost, svest o samorazumljivoj datosti sveta, fizike prirode, ovekovog ja, drutveno-duhovne sfere. Te samorazumljive datosti suprotne su teorijskim interesima usmerenim drutvenim normama shvaenim kao kulturnim dobrima. Na saznajnokritikom planu problem nije toliko naglaen kad se govori o odnosu svesti i predmeta, ve, tek u sluaju kad se hoe raskriti odnos svesti realne i idealne predmetnosti. To ne znai nita drugo do da problem ne predstavlja to da bivstvujue jeste i to ta je ono pritom kao predmet mogueg saznanja, ve to da je svo bivstvujue odreeno idejama i principima kao normama. Ovde se sve vreme pravi razlika izmeu stvari i vrednosti: na svako pojedinano bie moe se primeniti odreen broj bivstvenih kategorija kojima pripada odreen broj principa. Istovremeno, svako pojedinano bie poseduje odreen nain datosti i kao kategorijalno bie ima svoj kategorijalni nain datosti koji je u svim
www,uzelac.eu
93
Milan Uzelac
posebnim kategorijalnim sluajevima principijelno isti. Stvari su prostorno-vremensko-supstancijalna bia i na njih su primenjivi zakoni ontologije stvari (DingOntologie). U tom sluaju, jasno je da ideji stvari pripada i ideja datosti stvari. Istovremeno, sa datou stvari, tematizuje se svest o datosti stvari, odnosno svest o iskustvu stvari, a time dolazimo do pitanja biti korelacije bivstvovanja i svesti, odnosno,do pitanja na koji nain dolazi do postvarenja svesti psihologizovanjem bivstvovanja. Huserl sve vreme jasno razlikuje sferu teorijskog i sferu praktinog uma: dok je domen prve nauka, predmet druge je individualna, drutvena praksa (Hua, XXVIII, 206); naspram sveobuhvatne opte logike kao apriorne discipline teorijskog uma, kako ju je etablirao Aristotel, imamo etiku i estetiku kao nauke praktinog i estetskog uma. Sve ovo vodi uspostavljanju analogije izmeu formalnih zakona uma i zakona svojstvenih vrednostima, odnosu uma i oseaja. Teorijski um je rasuujui um, um koji donosi odluku o istinitosti ili lanosti; on se potvruje u istinitim sudovima i za njega ostaje bitnom fundamentalna razlika izmeu ispravnih i lanih sudova. Praktian um je usmeren na dobro, ispravno htenje i delovanje, on se prostire na oblast volje i odlikuje ga razlika izmeu etikih i neetikih htenja. Naspram ove dve oblasti, oblasti teorijskog i oblasti praktinog uma, nalazimo aksioloki um koji se odnosi na vrednosti uopte i svojstvena mu je razlika pravih i lanih vrednosti (Hua, XXVIII, 280).
www,uzelac.eu
94
Milan Uzelac
Na taj nain dospevamo do mesta gde sve postaje krajnje nejasno i gde teren za kretanje postaje apsolutno nesiguran. Da bismo mogli govoriti o vrednostima, koje postaju filozofski problem posebno krajem XIX stolea, a Huserl jo u to vreme ivi u senci sporova oko pitanja vrednosti, ne moe se ne postaviti pitanje objektivnosti vrednosti. Vrednosti bi u tom sluaju morale biti fundirani, utemeljeni predmeti, te bismo o vrednostima mogli govoriti u onoj meri u kojoj su one predmeti (Gegenstand) koji zapravo sadre vrednost. Same vrednosti date su nam kroz predikate vrednosti pri emu stav "predmeti imaju vrednosne predikate" moe biti dvoznaan: s jedne strane, re je o vrednosnim predikatima u pravom njihovom smislu, kad kaemo da je neto lepo ili dobro, a s druge strane, imamo u vidu vrednosne predikate kao dobro utemeljene predikate. S jedne strane vrednosti su objekti, s druge stanje stvari, i to ima za posledicu da aksioloki predikati pretpostavljaju logike predikate (Hua, XXVIII, 255-6). Stoga, dok teorijska nauka sama po sebi ne poiva na vrednostima, vrednosni predikati se nalaze u posve drugoj dimenziji koja pretpostavlja jo jednu niu oblast pod njom a u kojoj se konstituie celokupna objektivnost koja je jedna nova dimenzija karakteristina po tome to u njoj poivaju poslednji predikati (268). Budui da teorija ne poiva na vrednostima, savrena geometrijska figura nije ni lepa ni runa, poto takvi predikati nisu teorijski, samim tim to pripadaju posve drugoj dimenziji.
www,uzelac.eu
95
Milan Uzelac
No, kada moemo govoriti o etikim, ili o estetskim vrednostima? Nesporno je da o estetskim vrednostima govorimo kad govorimo o umetnikim delima, kad govorimo o moralnim, pravnim normama. Dakle, postoje pravni iskazi i oni su nam dati u knjigama zakona; postoje umetnika dela i njih nalazimo u umetnikim galerijama ili muzejima. Sve bi to bilo lepo i dobro, da problem ne nastaje kad ponemo da govorimo o opaanju, odnosno percepciji dela, kad ponemo da koristimo vrednosne pojmove ili kategorije u sluaju nekih pravnih normi ili umetnikih dela. Stvari su nam date u ulnom opaanju. Pitanje se sad postavlja: da li je opaaj koji ima vrednost i sam ulni opaaj, opaaj u istom smislu? Moe li se opaati pravni sud i vrednost pravnog suda, kao to opaamo neku stvar? itav problem se svodi na odnos aksiolokog i ontolokog statusa nekog vrednosnog suda. To je za Huserla sad glavno pitanje. Mi opaamo sliku. Ali, kako stoji stvar s estetskom vrednou slike, pita Huserl. Moemo li mi opaati umetniko delo kao takvo? Ako delo poseduje vrednost, kako u delo dospeva vrednost, kako vrednost biva data, odnosno dospeva do datosti, ili, drugaije reeno: ta je to datost vrednosti? Kako je moemo razumeti? ta pri opaanju stvari pripada vrednostima i ime se odlikuje ono bitno u "datosti kao takvoj"? Sva ova pitanja vode po miljenju Huserla onom kljunom: ako razumemo funkciju svakog teoretisanja kao najviu funkciju saznanja, kako stoji stvar sa
www,uzelac.eu
96
Milan Uzelac
vrednujuim funkcijama budui da "samo vrednovanje nije vrednost" (XXVIII, 278-80). Naspram pojavljujueg i pojave je pojavljivanje smo kao doivljaj ovih prethodna dva. Ovo poslednje moglo bi po Huserlu biti predmet jedne nove transcendentalne discipline fanseologije97. Fanseologija bi u tom smislu trebalo da bude izvorno uenje sveg saznanja uope (Quellenlehre aller Erkenntnis berhaupt) i ona je skroz naskroz transcendentalna. Njen predmet je sama fenomenoloka predmetnost i nain njenog konstituisanja98. Da bi dospeo do sveta vrednosti, Huserl razlikuje tri sfere kojima odgovaraju tri nauke: usiologija, ima za predmet biovstvovanje i ona se stoga
97Huserl
ovde koristi jedan krajnje retko upotrebljavan pojam: phanseis () je pojam koji se nalazi naspram . Porph. ap. Eus.PE3.4, Suid. S1.v. . Potom u Historiarum domini Antonini: http://books.google.de/books?id=0tvqEeLUeGsC&pg=PT226&lpg= PT226&dq=phanseis&source=bl&ots=_bseo88JnB&sig=VN4VJm SsEHaHQZ5I_7Xqfse7k24&hl=ru&ei=esMoTf3CGcSX8QORwLT PAg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CBcQ6 AEwATgK#v=onepage&q=phanseis&f=false. Ovo nije sluajno, isti pojam sreemo i u Husserl, E.: Einfhrung in die Phnomenologie der Erkenntnis: Vorlesung 1909 (2005), S. 75. 98 ta je nameravao Huserl da postigne uvoenje jednog novog pojma? Uvidom u kasnije njegove radove znamo da on ovaj pojam nije dalje ire koristio, no, pitanje ipak ostaje, ta je on tog asa time hteo. injenica je da je on mnogim pojmovima menjao znaenja ili ih je uzimao u prvobitnom, neposrednom znaenju koje je potom bilo drugaijom upotrebom potisnuto. Za to primer imamo i ovde kada je re o fiziologiji.
www,uzelac.eu
97
Milan Uzelac
moe odrediti kao opte realno uenje o bivstvovanju; potom sledi fiziologija, koja se bavi prirodom (physis) i ona je ontologija prirodnih realiteta; na treem mestu je fanseologija i ona je ontologija fanseolokih predmetnosti. Jasno je da u takvoj arhitektonici sveta (bie, stvar, pojavljivanje u smisli konsitucionog akta), samo fanseologija moe polagati pravo na to da bude transcendentalna disciplina i samo ona moe postavljati pitanje vrednosti (Hua, XXVIII, 310). Da bi na najpristupaniji nain pribliio problematiku vrednosti, Huserl uzima za primer postojanje umetnikih vrednosti: svaka skulptura ili statua ima svoju materijalnu vrednost kao i bilo koja druga materijalna stvar; s druge strane, ona ima i svoju estetsku vrednost, koja je nezavisna od materijalne vrednosti. Kad je ovo poslednje sluaj, mi govorimo o slici ili skulpturi ne kao realnom predmetu, ve kao delu koje ima estetsku vrednost, koje se pojavljuje kao neto nestvarno. Tako, na realnom imamo neto to je nerealno, na stvarnom neto to je nestvarno. Specifinost umetnikog dela upravo je u tome: s jedne strane ono u sebi sadri dva aspekta realni i nerealni, a s druge strane, ono prisustvuje i egzistira u dva sveta od kojih je jedan realan a drugi imaginaran. Samo ueem u ovom drugom svetu delo moe posedovati vrednost, a kad je o umetnokom delu re, estetsku vrednost. Jasno je da lepo nije stvar koja se moe okaiti na zid, niti je lepo stvar koja ima trinu vrednost, niti je lepo stvar koja na slici moe biti predstavljena. Re
www,uzelac.eu
98
Milan Uzelac
nije o slici, ve o slici samoj o pojavi slike koja je nosilac vrednosti. Tu se otvara, po miljenju Huserla, fanseoloka problematika. je doivljaj u kojem neto biva obuhvaeno, u kojem se neto pojavljuje, ono je pojavljivanje samo i fanseolokim se moe nazvati svaki realni momenat pojavljivanja do kojeg se dolazi analizom. Pojave mi moemo biti svesni samo u pojavljivanju i zato je pojavljivanje svest o tome ta je pojava, te je na taj nain prisutan jednako i opaeni objekat kao i onaj koji je rezultat fantazije. U naoj svesti pojavljuje se ono to je pojava. Sve ovo vodi nunom razgraniavanju sfere realnih objekata i sfere vrednosti. Vrednujui akti nisu usmereni objektima, ne odnose se na objekte, ve na vrednosti. Same vrednosti nisu objekti nisu ni neto bivstvujue. One nisu ni bie ni ne-bie, ve neto na njima, odnosee, odnosno, pa se time to kao svoju bit imaju odnoenje, nalaze u jednoj drugoj dimenziji (XXVIII, 340). Na taj nain dolazi se do zakljuka da sfera etike i sa njom estetike, nije pod uticajem relacije istinitosti, i njihovi objekti nisu ni istiniti ni lani; predmeti etike i estetike nalaze se svojim bitnim delom u sferi vrednosti. Sada dolazimo i do pitanja koja hoemo razreiti kad je re o delima moderne umetnosti; u tom posebnom sluaju ne radi se o njihovoj ontolokoj ve aksiolokoj dimenziji. Jedino smisleno pitanje je pitanje postojanja umetnikih, odnosno estetskih vrednosti koje se vezuju za neko umetniko delo koje je predmet izuavanja estetike.
www,uzelac.eu
99
Milan Uzelac
I isto tako, pitamo: naspram realne sfere, sfere ispunjene realnim objektima, postoji li jo uvek i sfera vrednosti u kojoj umetnika dela jednim svojim delom bi morala participirati? Realnost umetnikih dela nije sporna, ona su predmeti, objekti poput svih drugih; ono to u vezi s njima moramo pitati jeste: imaju li ona i onu drugu vrednost osim materijalne i trine? Imaju li umetniku, odnosno estetsku vrednost? Tako neto, oigledno mogue je samo u sluaju da postoji i ta posebna, druga sfera, oblast vrednosti iz koje oni svoju vrednost mogu crpsti i odakle im vrednost dolazi. Ako to nije sluaj, onda je jasno da u svetu u kome ne postoji svet vrednosti, ne postoje ni umetnika dela ve samo predmeti i objekti koji se "lano" predstavljaju.
www,uzelac.eu
100
Milan Uzelac
Dodatak Eugen Finks Phnomenologie der Welt als Grundriss einer universalen postklassischen sthetik99
Die Deutung dessen, was die Basis des philosophischen Verstndnisses der Welt von Eigen Fink bildet - ja sogar wenn man von einer angeblich grundlegenden Idee ausgeht - ist heute genauso kompliziert wie vor zwanzig Jahren, als das erste Kolloquium zu Ehren von Eugen Fink im Dezember 1985 in Freiburg veranstaltet wurde. Auch damals herrschte ein nicht minder trbes Wetter wie heute: die Wolken hingen tief ber den umliegenden Waldlichtungen, es herrschte Nieselregen, der Erdboden war aufgeweicht und von verwelktem Laub bedeckt, das vom verstrichenen Sommer zeugte, aber auch Vorbote von Frsten und dem nahenden Winter war. Vielleicht herrschte ein solches Wetter, wenn auch nur in seltenen Augenblicken, auch in Epikurs Garten, doch wenn wir diesen erwhnen, verbinden wir mit ihm gnzlich andere Assoziationen, welche jenen hneln, die bei Menschen an den Tag treten, die zum ersten Mal Eugen Fink zugehrt haben, als er am
99Tekst
je proitan 11. decembra 2005. godine na Kolokvijumu posveenom stotoj godinjici roenja Eugena Finka, u Freiburgu/Br.
www,uzelac.eu
101
Milan Uzelac
13. Juli 1968 seinen Vortrag "Der Garten Epikurs" hielt. Und sie haben ihm zu einer beraus interessanten Zeit zugehrt: in Paris ging es in jenem strmischen Sommer 1968 ebenso interessant zu wie in diesem Herbst. Gerade zu jener Stunde, als die Kultur der Barbarei begegnete, hielt es Eugen Fink fr angebracht, die Frage nach dem Unterschied zwischen Naturding und Kulturding100 zu stellen, nach dem Unterschied zwischen ursprnglicher und der vom Menschen verwandelten Natur, die lediglich ein Moment innerhalb der Natur selbst verbleibt, die wiederum die Produktivkraft freisetzt, welche sowohl Arbeit, als auch Krieg sein kann, aber auch die schpferische Kunst die in die menschlichen Wohnbereiche die himmlische Macht des Schnen einlsst101. In einer Zeit, die der Kunst nicht wohl gesonnen war, versprte Eugen Fink das Bedrfnis, ber die Natur als unverlassbaren Schauplatz der Menschentaten zu sprechen, auf dem Grten existieren, unscheinbare Eilande, Sttten von geheimer Kraft, die dem Menschen zustrmt aus dem Reich des Schnen102. Ist so etwas verwunderlich? Keineswegs. An dieser Stelle stoen wir auf die einzig mgliche Antwort, die des groen Philosophen in einem Augenblick wrdig ist, als das gesamte Bauwerk der
Fink, E.: Epiloge zur Dichtung, V. Klostermann, Frankfurt/M. 1971, S. 22 101 Op. cit., S. 23. 102 Op. cit., S. 36.
100
www,uzelac.eu
102
Milan Uzelac
europischen Kultur in seinen Grundlagen erschttert wird. Ich sa gerade ber diesem vorzglichen Text von Eugen Fink ber den Sinn der Philosophie in Novi Sad, als im Frhling 1999 die Bomben auf diese Stadt fielen. Ich dachte darber nach, was uns die Philosophie in einer Zeit lehren kann, in der die Krise (von der Europa heimgesucht wurde) kein scheinbares Scheitern des Rationalismus103 ist, so wie dies 1935 Edmund Husserl glaubte, sondern dass sie vielmehr ein "unzweifelhaftes Zeichen des Verfalls in Geistfeindschaft und Barbarei"104 darstellt. Die Philosophie begann mit den ersten griechischen Philosophen als das Denken ber die Natur und den Ursprung des Kosmos, sie begann als Kosmologie und als Kosmologie endet sie gerade in unserer Zeit. Fr das Letztere gebhrt der grte Verdienst Eugen Fink. Auf den Spuren von Husserl
Husserl, E.: Die Krisis des Europischen Menschentums und die Philosophie, in: Hua, VI/347. 104 Op. cit., S. 347. brigens kann nur so das Schweigen Europas im Hinblick auf die mehrere Jahrzehnte whrende Vernichtung und Zerstrung des acht Jahrhunderte alten Kulturerbes im serbischen Kosovo verstanden werden, die heute mit groer Untersttzung aller europischen Vlker ihre endgltige Gestalt verliehen bekommt. Was die serbischen Klster anbetrifft, so htten Sie - falls Sie dies jemals interessiert htte - jederzeit Frau Susanne Fink fragen knnen, die sie nach den Worten unseres groen Philosophen und Freundes von Eugen Fink, Professor Veljko Kora, sowie seines Bruders, des Kunsthistorikers Professor Vojislav Kora, vorzglich gekannt hat, weil sie die Gelegenheit hatte, bei ihren Reisen durch Serbien in der Gesellschaft von Eva Grli und zu einer fr uns alle weitaus glcklicheren Zeit diese auch zu sehen.
103
www,uzelac.eu
103
Milan Uzelac
und Heidegger hat er den Weltbegriff bis zum Schluss thematisiert und seinen Ursprung im Streit der kosmischen Mchte belegt, indem er diesen Streit als ein Spiel der Welt beschrieben hat, die mit sich selbst spielt. Das Ende der Philosophie wird heute als das Denken des Endes der Existenz geistiger Werte realisierei, auf denen sich die westliche Kultur grndete. Jenes Europa, das wir bis 1999 gedacht haben, gehrt in diesem Sinne unwiderruflich der Vergangenheit an. Die Bombardierung des souvernen Staates Jugoslawien mitten in Europa war das letzte postmoderne, knstlerische Happening des 20. Jahrhunderts. Heute leben wir in einer gnzlich neuen Welt, in einer Welt, die sich immer noch auf den Ruinen der alten entwickelt, in einer Welt, die weder etwas von der alten Welt wissen, noch irgendeine Sttze im Vergangenen suchen mchte. Wir mssen uns auch damit abfinden, dass Vieles von dem, was auch heute unter der Bezeichnung Philosophie entsteht, in groem Mae anachronistisch und bereits vor seiner eigentlichen Entstehung lngst berlebt ist. Was aus der gesamten Geschichte der Philosophie unsere Zeit berleben und sich zur Grundlage des Knftigen entwickeln wird, ist gnzlich ungewiss. Unter den seltenen Ideen, die sich in der vor uns liegenden Zeit als kleine Eilande der Errettung, als Oasen des Glcks erweisen knnten, sehe ich heute die Idee des Denkens der Welt, die als ein fein gesponnener Leitfaden, welcher dem Faden jener
www,uzelac.eu
104
Milan Uzelac
Ariadne hnlich ist, die den mythischen Helden Theseus aus einem gefhrlichen Labyrinth in ein noch greres und gefhrlicheres Labyrinth fhrt und von der mit groer poetischer Gabe Eugen Fink gesprochen hat, auf dessen Spuren sich als einziger in Serbien Mihajlo Djuri bewegte. Genauso wie Platon keine Theorie der Kunst, sondern vielmehr eine Theorie der Nicht-Kunst geschaffen hat, indem er sich jenseits der Kunst bewegte und sich dabei dennoch die ganze Zeit knstlerischer Mittel bediente, hat auch Eugen Fink, den Weltbegriff sowohl in seinen verffentlichten Bchern, als auch in den nicht verffentlichten Vortrgen thematisierend, bei seinen Ausfhrungen ber den Weltbegriff ununterbrochen dem Dichtertum mit dichterischen Mitteln einen groen Epilog geschrieben. Genauso wie das Verlassen des Labyrinths von Minos mit dem Betreten einer Welt, die Schauplatz des Streits der kosmischen Mchte wie etwa Arbeit, Streit, Liebe, Spiel und Tod ist, also mit dem Betreten einer Welt, deren Geschichte eine Geschichte des unberschaubaren Umherirrens und Leidens gleichbedeutend war, so ist auch das Verlassen dieser Welt in jenes Unbekannte, in das "was der Mensch weder erhoffen, noch erahnen kann" - so wie dies Heraklit sagt (B 27) - nur dann mglich, wenn "Sterblichkeit des Lebens Quelle der Lust" in einem Garten ist, der unsere letzte Zufluchtssttte ist. Es ist auch kein Wunder, dass jeder von uns, wenn er sich das nur aufrichtig gewnscht hat, in der
www,uzelac.eu
105
Milan Uzelac
Philosophie von Eugen Fink eine vorzgliche Zufluchtssttte und eine groe Sttze finden konnte: "Der Weise braucht nichts zu frchten, weder den Tod, noch die Gtter, noch das Schicksal, noch die menschlichen Gesetze", schreibt Fink in der bereits erwhnten Schrift ber Epikur. Dies ist eine groe Lehre, die ich seit Jahren verfolgt habe, so dass ich nun auch selbst, indem ich mich auf die eigene Erfahrung sttze, andere belehren kann. Mein Lehrsatz lautet wie folgt: egal, ob um Sie herum Bomben fallen oder Autos in Flammen aufgehen, seien Sie Philosophen! Kaufen Sie ein Stck Kse, Oliven, Fisch und Wein! Bereiten Sie sich selbst ein Festmahl im eigenen Garten zu! Die Gtter werden mit Ihnen sein! Wenn Sie auf meinen Rat hren, wird Ihr Garten in diesem Fall nicht nur "der Garten zur Fluchtburg, zur Sttte einer zeitweiligen Individualexistenz in der Wste des modernen Massendaseins"105 sein, so wie dies Eugen Fink schreibt; Ihr Garten wird viel mehr als nur das sein er wird die ganze Welt sein, er wird zur hypostasierten Idee der Welt werden, welche die modernen Philosophen, die sich auf den Spuren von Husserl und Heidegger bewegen, so sehr zu thematisieren wnschen. Wenn Sie der alte, aber schne chinesische Fluch ereilt: "Gott mge dich in einer interessanten Zeit leben lassen!", und wenn Sie all seine Schnheiten
Fink, E.: Epiloge zur Dichtung, V. Klostermann, Frankfurt/M. 1971, S. 36.
105
www,uzelac.eu
106
Milan Uzelac
unter den Anflgen schwerer Jagdbomber durchleben, dann wird Ihnen auch der Ursprung der grundlegenden Phnomene von Eugen Fink und der Sinn des Existenzials von Martin Heidegger verstndlicher erscheinen. Insbesondere wird Ihnen jedoch klar werden, warum den letztgenannten Leibnitz' Standpunkt Nihil est sine ratione106 qulte. Die Philosophie existiert ausschlielich als durchlebte Philosophie. Die Philosophie ist die Art des Lebens und die Art des Sterbens. Dies lehren uns die Beispiele von Sokrates, Brunn, Spinoza und Edith Stein. Die Philosophie bestimmt nicht, was fr ein Mensch man ist, nein sie whlt den Menschen aus, um ihn zu bekehren. Genauso wie den Menschen die stoische und epikureische Philosophie bekehrt, so bekehrt ihn in gleichem Mae auch die phnomenologische Philosophie. Ein langjhriges Befassen mit der phnomenologischen Philosophie verndert den Menschen, es lehrt ihn, beim Schwanken zwischen der natrlichen und der transzendentalen Einstellung sowie bei der Thematisierung des Weltbegriffs die ganze Zeit in dieser Welt zu leben, sich der Tatsache bewusst, dass die harmonica mundi existiert, jedoch nur in den Zwischenwelten (metaksmia), von denen Epikur seinen Schlern unter den hundert Jahre alten Olivenbumen erzhlt hatte.
Siehe: Heidegger, M.: Satz vom Grund, Neske, Pfullingen 1957.

106
www,uzelac.eu
107
Milan Uzelac
Nachdem schon seit langem die Notwendigkeit des bergangs von der Ontologie zur Kosmologie107 angekndigt wurde, kann fr Philosophen, die sich jenseits des Rubikon eingefunden und die Ontologie des Dings hinter sich gelassen haben, die Aufgabe der Philosophen nicht mehr in der Exegese philosophischer Texte liegen, die ja auch nichts anderes darstellen knnen, als eine Anregung zum eigenen Philosophieren, denn "ohne die Anstrengung eigenen Philosophierens gibt es keinen Weg in die Philosophie"108. "Welt ist das undingliche Ganze der Welt. Das Gesamt der Dinge bildet ein Un-Ding"109, schreibt Fink Anfang der fnfziger Jahre des vergangenen Jahrhunderts in seinen Vortrgen ber das Wesen der phnomenologischen Erfahrung, die er kurz vor seinem Tod fr den Druck vorbereitet hatte. Die Wahl gerade dieses Werkes, das spter unter dem Titel Sein und Mensch verffentlicht wurde, sowie die Hervorhebung gerade dieser Vortrge unter einer Vielzahl von anderen, spricht Bnde. Bereits an dieser Stelle wurde die kosmoontologische Position dieses Denkers deutlich ausgefhrt.
Fink, E.: Sein und Mensch. Vom Wesen der ontologischen Erfahrung, Alber, Freiburg/Br. 1977, S. 241. 108 Fink, E.: Philosophie als berwindung der "Naivitt", in: Fink, E.: Nhe und Distanz. Phnomenologische Vortrge und Aufstze, Alber, Freiburg/Br. 1976, S. 98. 109 Fink, E.: Sein und Mensch. Vom Wesen der ontologischen Erfahrung, Alber, Freiburg/Br. 1977, S. 243.
107
www,uzelac.eu
108
Milan Uzelac
Bereits nach einer oberflchlichen Einsichtnahme in dieses Werk gibt es keine Zweifel mehr darber, dass Eugen Fink in den frhen fnfziger Jahren einen anderen Weg eingeschlagen hatte, auf dem ihn nur wenige zu verstehen vermochten, geschweige denn ihm zu folgen gewillt waren. Auf die Frage nach dem Warum sollten diejenigen antworten, die ihn besser gekannt haben, oder aber diejenigen, die sich die ganze Zeit damit gerhmt haben, dass sie zumindest etwas von dem verstanden htten, worber er zu ihnen gesprochen hatte. Fast zu der gleichen Zeit, nmlich im Sommersemester 1949, hielt Eugen Fink einen Vortrag mit dem Titel Welt und Endlichkeit, der 1966 als Grundlage fr eine ganze Reihe von Vortrgen diente, welche erst im Jahre 1990110 verffentlicht wurden. Wenn diese Schrift zusammen mit der vorangehenden (Sein und Mensch) frher verffentlicht worden wre, htte sich hchstwahrscheinlich auch das Bild ber Fink und die Originalitt seiner Philosophie viel eher, weitaus besser und einfacher zusammensetzen lassen knnen. Die Nichtverffentlichung einer ganzen Reihe von Schriften seitens des Autors selbst hat in groem Mae dazu beigetragen, dass die philosophische Problematik der Welt auf den ersten Blick im Hintergrund geblieben ist. Auf der anderen Seite
Fink, E.: Welt und Endlichkeit, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1990.
110
www,uzelac.eu
109
Milan Uzelac
existierten jedoch keine Hindernisse, dieser Problematik durch ein minutiseres Lesen der verffentlichten Schriften gewahr zu werden. Die Frage warum Fink bestimmte Schriften verffentlicht und andere beiseite gelassen hatte, sowie die Frage an welche Prinzipien er sich bei seiner Auswahl gehalten hatte, erscheint mir auch weiterhin als etwas beraus Schwieriges und Rtselhaftes. Eines ist jedoch sicher: seine gesamte Philosophie kann als eine grandiose Phnomenologie des Weltbegriffs angesehen werden, als der Streit bezglich der Interpretation des Seins111 - was meiner Meinung nach nicht strittig ist. Immer deutlicher wird, dass die Welt - wie dies bereits Kant gezeigt hatte - einen Begriff, aber keine Vorstellung beinhalten kann, da ja die Welt nur eine Idee112 darstellt und da die Welt nichts anderes als Horizont (Husserl) oder Erde (Heidegger) ist. Fink hat Heideggers Absichten deutlich erkannt, die dieser in seiner Schrift Der Ursprung des Kunstwerkes (1935) dargelegt hatte; genauso deutlich erkannte er auch, warum der kosmologische Unterschied ursprnglicher ist als der ontologische. Zudem war er auch einer der ersten, der verstanden hatte, dass Heideggers mythische Ausfhrungen ber den Streit zwischen Himmel und Erde zur Thematisierung der Grundlagen des Kunstwerkes
Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tbingen 1984. Heidegger fhre ich aus dem Exemplar des Buches an, welches mir 1985 in Freiburg Franz-Anton Schwarz geschenkt hat. 112 Op. cit., S. 149.
111
www,uzelac.eu
110
Milan Uzelac
fhrt, wobei "das Kunstwerk lediglich ein Organon der philosophischen Erkenntnis"113 ist. Fink erkannte auch Heideggers Reise in das Dichtertum und das dichterische Denken, das mit der Zeit immer strker aus seinen Schriften zum Vorschein kam, wobei er im Gegensatz zu ihm der Meinung war, dass Poesie und eine dichterische Denkweise als etwas bereits Vollendetes in der Philosophie lediglich die Form der nachtrglichen Worte, die Form eines Nachwortes, bzw. Epilogs haben knnen. Es gibt solche, die in diesem Standpunkt von Fink die Hervorhebung der Philosophie im Vergleich zur Dichtkunst und zur gesamten dichterischen Denkweise gesehen haben, und zwar insbesondere wenn man der Auffassung von Hegel folgt, dass die Kunst ihrer hchsten Bestimmung nach der Vergangenheit angehrt, sowie wenn man dabei die warnenden Worte Heideggers auer Acht lsst, dass die Entscheidung darber noch nicht getroffen wurde, worauf ja dieser Philosoph im Nachwort der Schrift Der Ursprung des Kunstwerkes verweist. Andererseits ist es aber mglich zu behaupten, dass die Philosophie auch weiterhin an ihrer Problematik gegenber der Dichtkunst festhalten kann, wobei sie in ihr den Wegweiser fr sich selbst, aber auch jenen Ariadnefaden, den Grund dafr suchen kann, auch selbst ihre eigene Problematik aufzustellen, wobei eine mgliche Philosophie der Dichtkunst der systematische Auszug aus Finks
113
Op. cit., S. 174.
www,uzelac.eu
111
Milan Uzelac
Ontologie und Kosmologie114 darstellen knnte, so wie wir ihn in der Schrift Epiloge zur Dichtung finden. Auf jeden Fall erffnet sich eine beraus interessante Frage: worin liegen die wahren Grnde fr die Absenz der sthetischen Problematik in der Philosophie von Eugen Fink? Tatsache ist, dass auch bei Finks Lehrer Edmund Husserl (im Gegensatz zu Heidegger!) mit Ausnahme einiger sporadischer Anmerkungen nicht einmal Spuren eines ernsthafteren Interesses fr die Probleme der Kunst auszumachen sind115. Und trotzdem wre es gnzlich verkehrt, wenn man von Fink irgendein kaltes, "systematisches" Interesse fr die Kunst erwarten wrde, so wie wir es bei Nikolai Hartmann finden, oder aber ein "gesellschaftlich engagiertes", dem wir bei Theodor Adorno begegnen. Fink ist ein Philosoph von ganz anderem Schlag, mit gnzlich unterschiedlichen Ansichten sowohl im Hinblick auf die Philosophie, als auch auf die knstlerische Problematik. Sein Befassen mit der Philosophie und sein Interesse fr die Kunst knnen nicht eindeutig aus seinen Werken ausgefhrt werden. Sicherlich, er liebte Rembrandts Autoportrts, doch
Damnjanovi, M.: Ljudski svet i svemir, in: Fink, E.: Epilozi pesnitvu, BIGZ, Beograd 1979, S. 6. 115 Darber ausfhrlicher: Uzelac, M.: Art and Phenomenology in Edmund Husserl, Axiomathes, Nos. 1-2, Trento 1998, S. 7-26, sowie: Uzelac, M.: Arte e Phenomenologia in Huserl, in: Annali (5), Instituto Antonio Banfi, Reggio Emilia/ Firenze 1998, S. 1745.
114
www,uzelac.eu
112
Milan Uzelac
wer liebt sie nicht? Sicherlich, er fand in ihnen wesentliche Reflexionen seiner eigenen Philosophie, doch wer wrde sie nicht in den Werken von Fink entdecken? Ich bin der Meinung, dass die traditionelle sthetik ihrer Natur nach Eugen Fink unendlich fremd war; des Weiteren meine ich, dass er dank seiner tiefen Einsichtnahme in den wahren Sinn jener Begriffe, mit denen Plato und Aristoteles operierten, beraus deutlich die Defizienz sowohl der grundlegenden sthetischen Kategorien, als auch deren Ungengendheit, um zur Natur des Knstlerischen vorzudringen, zu sehen vermochte. An dieser Stelle fhle ich mich verpflichtet, auch etwas als Verteidigung fr die Wahl des Titels meines bescheidenen Beitrags zur heutigen Diskussion ber jene Bedeutung anzufhren, die Finks philosophisches Werk fr die moderne Philosophie hat. Dieser Titel mag vielen seltsam erscheinen. Wenn es jedermann auch klar ist, dass ich dabei den Begriff Phnomenologie auf eine traditionelle Weise verwende, die mit der von Hegel verwandt ist, so glaube ich dennoch, dass der Mehrheit der hier Anwesenden nicht klar ist, was ich unter postklassischer sthetik verstehe. Es gilt nun fr mich, Folgendes zu verdeutlichen: mit dem Begriff klassische sthetik mchte ich sowohl die gesamte Theorie der traditionellen Kunst, als auch die Theorie der Kunst der Moderne und der Postmoderne umfassen. Nachdem sich die Wogen um die so genante
www,uzelac.eu
113
Milan Uzelac
Postmoderne wieder geglttet haben, nachdem man eingesehen hat, dass es sich dabei nur um einen Versuch der Vollendung der Moderne mit anderen Mitteln gehandelt hat, nachdem die gesamte Fruchtlosigkeit und Heuchlerei der Postmoderne, verkrpert durch den Versuch, alle Werte zu nivellieren, aber auch jeglicher Verantwortung aus dem Wege zu gehen, bis zum Schluss durchleuchtet wurde, ist die Zeit gekommen, die Frage nach dem eigentlichen Sinn der heutigen Kunst zu stellen. So etwas ist sicherlich unvermeidlich. Und gerade deswegen ist die vordergrndigste Frage, der wir uns in der Zeit nach dem Ende der Moderne und Postmoderne gegenbergestellt sehen, die Frage nach der Kunst als Kunst, welche sich in einer gnzlich neuen Form manifestiert. Klar ist, dass die Antwort nicht gesucht werden kann, indem man sich auf Strategien sttzt, welche veraltete technologische Lsungen charakterisieren. Die Zeit der Musik gehrt der Vergangenheit an; wenn Musik existiert, dann als angewandte Musik, als Musiktherapie. Die Zeit der Malerei und der Graphik ist endgltig vorbei; was brig geblieben ist, sind das Design und die utilitre Graphik. Die Zeit der groen Poesie war in jenem Augenblick verstrichen, als die Industrie der Massenvernichtung damit begonnen hatte, als Nebenprodukt eine Stille jenseits jeglicher metaphysischer Erfahrung zu produzieren. Da ich selbst zahlreiche Gedichtbcher verffentlicht habe, kann ich auch darber etwas aus eigener Erfahrung sagen: eine solche Stille - von der
www,uzelac.eu
114
Milan Uzelac
zu sprechen die Poesie trumte, whrend sie von Celans Todesfuge geprgt ist - ist eine oder zwei Stunden vor der Bombardierung zu vernehmen, wenn das Zwitschern der Vgel nicht mehr zu hren ist, wenn sich alle Tiere zusammenkauern und verstummen. Dies ist die Stille aus dem Jenseits, in dem man nicht einmal sich selbst vernimmt; dies ist die Stimme Gottes, der mit sich selbst spricht, whrend nur die Stille jener unendlich leeren Rume zu vernehmen ist, vor denen sich Blaise Pascal so sehr gefrchtet hatte, und schlielich ist dies die Stille, in der das Wesen der Ferne116 unmittelbar als Wissen um das Sein angesehen wird. Denn diese Welt ist, wenn wir uns an die Worte von Fink aus dem HeraklitSeminar erinnern, "ein Land hinter dem Aheron, ein Niemandland"117. In diesem Niemandsland gibt es keine Schatten, genauso wenig wie es sie im Hades gibt. Whrend der letzten Bombardierung der Stadt Novi Sad, und zwar schon lange nach Mitternacht als meine Frau Tamara Aleksandrovna und ich von dem Besuch bei unseren Freunden nach Hause zurckkehrten, lieen die fallenden Bomben die Stadt erleuchten und es war ein Licht zu vernehmen, welches es wert ist, erlebt zu werden. Ein Licht ohne Schatten. Nun bin ich mir sicher, dass es dort auf der anderen Welt, dort hinter Aheron genauso aussieht. Dort knnen nur ein Licht
Fink, E.: Welt und Endlichkeit, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1990, S. 183. 117 Heidegger, M. / Fink, E.: Heraklit. Seminar Wintersemester 1966/1967, V. Klostermann, Frankfurt/M. 1970, S. 244.
116
www,uzelac.eu
115
Milan Uzelac
ohne Schatten und Finsternis existieren. Schatten falls es sie gibt - stellen einen Verrat am jenseitigen Sinn dar, sie sind Besttigung des Lebens und der Hoffnung. Inmitten dieses neuen, jenseitigen Lichts habe ich begriffen, dass es eine hhere, noch nicht untersuchte Verbindung zwischen dem logos und dem aisthesis geben muss; ich habe begriffen, dass es Erlebnisse gibt, die nicht einmal die Logik schmlern kann, Erlebnisse, die deutlicher sind als alle Deutlichkeit, Erlebnisse, welche die Basis einer hheren, einer wahrhaftigen Kunst bilden, welche in ihrer Mglichkeit verweilend nach der eigenen Verkrperung schreien. Dies bedeutet jedoch nicht, dass die Kunst - so wie wir sie kennen - nicht mehr existiert; es wre nicht angebracht zu sagen, dass es eine solche Kunst nicht mehr geben wird. Ganz im Gegenteil, sie wird es auch weiterhin geben, genauso wie es auch eine Theorie dieser gleichen Kunst geben wird, es wird Theoretiker geben und es wird auch bezahlte Befrworter einer solchen Kunst geben, und mag sie auch als postmodernistisch, postpostmodernistisch, transavantgardistisch oder wie auch bezeichnet werden Es gibt nur Kunst. Alles andere ist Krankheit. Aus dem Grunde mchte ich hier auch Folgendes sagen: heute entsteht eine neue Kunst und eine ihr angebrachte Theorie; sie kommen auf uns zu aus der Gegenwart, welche die Dichter als die Zukunft
www,uzelac.eu
116
Milan Uzelac
ansehen118. Nur das wir, da wir ja bis zum Hals im Alltag, in der theoretischen Problematik der Lebenswelt stecken, die neue Kunst und die neue sthetik nicht wahrnehmen. Die Fragen der neuen Kunst erffnet nach der Kunst der Moderne und der Postmoderne die postklassische sthetik119. Ihr Gegenstand ist die Welt in all ihren Manifestationsformen, eine Welt, die Eugen Fink in seinen Schriften zu thematisieren versucht, sie ist der wahre Gegenstand der Kunst, das tiefste Geheimnis120 des Kunstwerks, das was von der Welt noch brig geblieben ist. Wenn das Wissen um die Welt zerbrechlich geworden ist, dann ist dies vor allem dadurch geschehen, dass sich die Dinge in sich zurckgezogen haben und dass die sie behandelnden Wissenschaften an ihr Ende gestoen sind. Zu einer Zeit, in der wir wissen, dass die fundamentalen Wissenschaften sich definitiv der Superfden-Theorie gebeugt haben, weil ja, wenn man sich auf sie beruft, nicht nur die ganze Schnheit, Eleganz und der Sinn des Weltalls verstanden werden kann, sondern auch alle Theorien
Eliot, T.S.: etiri kvarteta (Vier Quartette). ber den Begriff postklassische stjetik siehe detaillierter: Uzelac, M.: Postklasina estetika (Postklassische sthetik), Via kola za obrazovanje vaspitaa u Vrcu, Vrac 2004. 120 Siehe diesbezglich die Schrift, welche in groem Mae Hartmanns Konzeption von der Struktur des Kunstwerks inspiriert hat: .. . . - . : .. : 10 . . 6: . 1. .: , 1996
118 119
www,uzelac.eu
117
Milan Uzelac
ber die Natur und die Ausmae des Kosmos niemals zu beweisen sind, knnen wir nicht darum umhin, als der Tatsache zuzustimmen, dass jegliches Reden ber den Kosmos ein dichterisches Reden in Bildern ist sowie dass jede Kosmologie in Wirklichkeit sthetik ist. Die Rede ist natrlich von einer besonderen sthetik, einer sthetik, die nach der klassische sthetik entsteht und die die Weltbilder von Isaac Newton und Albert Einstein eingrenzt; unsere indeterministische Welt der dissipativen Strukturen ist eine gnzlich neue, eine andere Welt, unsere Welt ist die Welt von Ilya Prigogine, Andrej Linde und Edward Witten. Fr diese Welt gibt es immer noch weder Worte, noch Begriffe. Als Martin Heidegger im Heraklit-Seminar, das er mit Eugen Fink leitete, gesagt hatte, dass "wir Begriffe jeden Tag neu denken mssen"121, glaubte er immer noch, dass Dinge existieren, aber auch Begriffe, die sich auf diese beziehen. Wir sind uns diesbezglich nicht mehr sicher. Heute begegnen wir einer Sache, die in dem Mae neu und unbekannt ist, dass wir dafr weder Begriffe, noch dichterische Bilder haben. Ich glaube, dass uns zumindest auf mittelbarem Wege die Erfahrung der philosophischen Meinung eines Eugen Fink weiterhelfen kann. Wenn die Deutung der Welt und des Menschen, welche sich auf dem Spiel grundlegender Phnomene
Heidegger, M. / Fink, E.: Heraklit. Seminar Wintersemester 1966/1967, V. Klostermann, Frankfurt/M. 1970, S. 126.
121
www,uzelac.eu
118
Milan Uzelac
sttzt, grtenteils von den Auffassungen der ersten griechischen Denker ausgeht, die ja den Kosmos in Bildern und nicht mit Hilfe von Begriffen gedacht haben, da ja die Physis erst bei Aristoteles122 als operativer Begriff thematisiert wird, befinden wir uns heute in der Situation, die Welt mit Hilfe von etwas zu denken, das weder in der Welt der Bilder, noch im Begriff zu finden ist. Und gerade deswegen erweisen sich sowohl die klassische sthetik, als auch die klassische Philosophie als nicht mehr ausreichend. Hier in Freiburg mchte ich Ihnen die Arbeit Ihres Mitbrgers Henning Voss in Erinnerung rufen, der bereits im Jahre 2000 die Behauptung aufgestellt hat, dass die Mglichkeit der "antizipierenden Synchronisierung" besteht. Voss hatte die Hypothese aufgestellt, nach der ein Dubliersystem Vernderungen des ursprnglichen Systems vorwegnehmen kann, was dadurch zu beweisen wre, das ein Lichtsignal einen Augenblick vor seinem
Wenn fr Platon der Kosmos lebendig, geistig, ja identisch mit Gott war, der wiederum weder Geist noch Vernunft gewesen ist, existierte fr Aristoteles keine Kosmizitt, da fr ihn die Physis das einzige Faktum der Existenz der Vernunft gewesen ist; oder mit anderen Worten ausgedrckt: im Unterschied zu Platons dinglichem Kosmos begegnen wir bei Aristoteles einer nichtdinglichen Physis; im Unterschied zu Platons Kosmos, der nicht all-zeitlich ist, weil er mit der Zeit entsteht, ist Aristoteles Physis nicht erschaffen, sie ist ewig, aber nicht ewig weil die Grundstze und das Eidos ewig sind, sondern weil sie sinnlich ewig ist. Indem er seine Bildhaftigkeit verliert, wird der Kosmos bei Aristoteles zur Physis und erhlt auf dieses Weise seine gttliche Selbstgengsamkeit als erster Anreger.
122
www,uzelac.eu
119
Milan Uzelac
Senden registriert wird123. Die Hypothese wurde ein Jahr spter experimentell in Wales bewiesen. Mit anderen Worten ausgedrckt: Zeit antizipiert Zeit. Und wohin nun mit Einstein und Heideggers Philosophie der Zeit? Das Denken der Welt, so wie wir es bei Eugen Fink finden, besitzt gerade diese Eigenschaft, als sthetische Theorie und Kunstwerk gleichzeitig existieren zu knnen. Ich glaube, dass darin auch die Antwort auf die im Rahmen dieses Vortrags gestellten Fragen enthalten ist: wenn es bei Eugen Fink keine "sthetischen" Texte gibt, dann nur deshalb, weil seine gesamte Philosophie eine grandiose sthetische Theorie ist, die, sich jenseits sowohl der klassischen Wissenschaft, als auch der Philosophie im traditionellen Sinne befindend, nichts anderes ist als ein Versuch, ein lebendiges Kunstwerk zu schaffen, und zwar wie es der Kosmos vor der Erschaffung der Welt gewesen ist. Und wenn der groe russische Physiker Andrej Linde den Kosmos als prickelnden Champagner dargestellt hat, in dem der uns zugngliche Kosmos nur eines der Blschen ist, und wenn dieses Prickeln des Weines mit jener Harmonie in Einklang steht, welche der grte Musiker aller Zeiten Johannes Keppler in seinem zeitlosen Werk Harmonica mundi (1518) beschreibt, dann sollte uns heute - whrend die
Darber ausfhrlicher in meinem Text: Umetnost na tlu sinergetikog haosa. Einfhrung in den konstruktiven Postmodernismus, in: Uzelac, M.: Postklasina estetika, Via kola za obrazovanje vaspitaa u Vrcu, Vrac 2004, S. 83-84.
123
www,uzelac.eu
120
Milan Uzelac
Wolken tief ber den umliegenden Waldlichtungen hngen, Nieselregen herrscht sowie der Erdboden aufgeweicht und von verwelktem Laub bedeckt ist, das vom verstrichenen Sommer zeugt, aber auch Vorbote von Frsten und dem nahenden Winter ist - die Weisheit nicht verlassen, denn "von berall ist der Gang in den Hades gleich" (Anaxagora, A 1, 11).
www,uzelac.eu
121
Milan Uzelac
Sadraj Uvod 1. Filozofija - stroga nauka ili filozofija ivljenja 2. Fenomenologija kao misaoni stav i methodos 3. Zagonetnost sudbine filozofskog opstanka na tlu transcendentalne fenomenologije 4. Filozofija sveta ivota vs transcendentalna egologija 5. Estetika u senci razmee logike i etike Dodatak: Eugen Finks Phnomenologie der Welt als Grundriss einer universalen postklassischen sthetik
www,uzelac.eu
122
Milan Uzelac
Izdava: Visoka strukovna kola za obrazovanje vaspitaa Vrac Biblioteka: Monografske studije 44 PRAKTINA FENOMENOLOGIJA Milan Uzelac Za izdavaa: Prof. dr Grozdanka Gojkov, direktor Recenzent: Prof. Dr Paul Janssen (Univ. Kln, SR Nemaka) tampa: Studio veris, Novi Sad Tira: 10 primerka Vrac 2011. ISBN 978-86-7372-126-2 Na naslovnoj strani: http://smi2.ru/data/fckuploads/blackhole.jpg CIP , 165.62 , , 1950Praktina fenomenologija / Milan Uzelac . Vrac : Visoka strukovna kola za obrazovanje vaspitaa, 2011 (Novi Sad : Studio eris). str. 127 ; 21 cm. (Biblioteka: ; 44) Tira 10 primeraka. ISBN 978-86-7372-126-2 a) COBISS.SR-ID 260411655
www,uzelac.eu
123

4 MilanUzelac Prakticna Fenomenologija

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

4 MilanUzelac Prakticna Fenomenologija

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Milan Uzelac

G.V.F.: Fenomenologija duha, BIGZ, Beograd 1974, str.

VI, 1962, S. 373-4. VI, 1962, S. 376.

2. Fenomenologija kao misaoni stav i methodos

Kriza...op. cit., 23.

Cit., str. 15.

3. Zagonetnost sudbine filozofskog opstanka na tlu transcendentalne fenomenologije

Op. cit., S. 510.

Op. cit., S. 510.

4. Filozofija sveta ivota vs transcendentalna egologija

Landgrebe, op. cit., S. 156. Op. cit., S. 158.

Siehe: Heidegger, M.: Satz vom Grund, Neske, Pfullingen 1957.

Op. cit., S. 174.

Das könnte Ihnen auch gefallen