Xegan Marija

AVGUST (27 - 14)

1. Avgustova vlast
U modernoj istoriografiji dosta se rasprav a o Avgustovoj vlasti, kao i o postanku principata. Jox je Strabon Avgusta nazivao basileusom, grqka req koja oznaqava kra a. Me utim, sam Avgust je navodio da, mada je on po svom autoritetu stajao ispred svih, vlasti nije imao nixta vixe od drugih koji su mu bili kolege po magistraturi. Avgust je osnove svoje vlasti, koja je ipak bila izvanredna, tra io u okvirima postoje eg sistema. Za bo e razumeva e ovog perioda korisne podatke, izme u ostalih, pru aju: natpis Dela bo anskog Avgusta, zatim Svetonije, koji je sastavio Avgustov ivotopis, i napokon Dion Kasije. Posle 31. godine p. n. e. promene koje je sproveo mladi Cezar bile su postepene. egov polo aj u periodu od 30. pa do 27. texko je pravno odrediti. Poznato je da je posle pobede kod rta Akcijuma dve godine proveo na Istoku. 29. vratio se u Rim i proslavio trijumf. Te godine, kao i 31. i 30., biran je za konzula, a dobija i cenzorska ovlax e a. Dobija i pravo da imenuje nove patricijske rodove jer im je broj bio sma en usled gra anskih ratova i proskripcija. Godine 28. zajedno sa Agripom vrxi zva e konzula i prvi put nakon 42 godine sprovodi cenz i sastav a nov spisak senatora. Sada u redove Senata mogu da u u samo oni koji ostvaruju prihod od 1 200 000 sestercija, a ne od 800 000 kao xto je bilo do tada. Na taj naqin je broj senatora, kojih je u vreme gra anskih ratova bilo i preko 1000, postepeno sveden na 600. U novome spisku ime mladog Cezara je stav eno na qelo, otuda i egova titula princeps senatus. Dok je u vreme Republike princeps senatus poqasno zva e bez naroqitih ovlax e a, mladi Cezar kao princeps vrxi uticaj i na unutrax u i na spo nu politiku. Prvi korak u stvara u pravnih osnova svoje vlasti mladi Cezar je preduzeo na sednici Senata 13. januara 27. Naime, odrekao se vanrednih ovlax e a i vlast predao Senatu i rimskom narodu. Naravno, ovo je bila samo predstava. Da je Senat kojim sluqajem prihvatio Oktavijanovu ponudu, verovatno bi se suoqio sa novim gra anskim ratom. Stoga, Senat odbija Oktavijana i moli ga preuzme upravu i odbranu zem e. Mladi Cezar prihvata da zaxtiti granice pograniqnih provincija, komandu nad vojskama u provincijama, kao i nadzor nad upravnicima provincija. Dobija desetogodix e namesnixtvo u xpanskim provincijama Luzitaniji i Tarakonensis, Galiji Narbonskoj i Lugdunensis, Akvitaniji i Belgiki, Kilikiji, Fenikiji, Koile Siriji, Kipru i Egiptu. Kasnije Galiju Narbonsku i Kipar predaje Senatu i narodu, a preuzima Dalmaciju. Senatu i narodu na upravu ostaju provincije Bitinija i Pont, Azija, Numidija, Libija, Kirenaika, Krit, Ahaja sa Epirom, Makedonija, Betika, Sardinija i Sicilija. Na sednici Senata 16. januara 27. godine p. n. e. na predlog Munacija Planka mladom Cezaru dode ena je titula Avgust. Prvo je predlo eno da se Oktavijan nazove Romulom, kao osnivaq Rima. Me utim, kako je to moglo navoditi na pomisao da Oktavijan te i kra evstvu, od predloga se odustalo. Oktavijan me a ime u Imperator Caesar Augustus, divi lius. Na istoj sednici Avgustu su dode ene i druge poqasti: lovorov venac iznad vrata egove ku e, u Senatu zlatni xtit sa natpisom koji proklamuje principe Avgustove vlasti: hrabrost (virtus), plemenitost (clementia), pravednost (iustitia) i pobo nost (pietas). Zasluga i osnova za dava e poqasti bilo je to xto je obnovio Republiku (Prenestinski fasti, 1

Velej Paterkul i Svetonije). Pravnu osnovu Avgustove vlasti qinile su vrhovna vojna vlast i doivotna tribunska ovlax e a. Oktavijan je zva e konzula prvi put vrxio 43., a zatim i 33. godine p. n. e. U periodu od 31. do 23. neprekidno je biran za konzula. Godine 23., posle bolesti, odriqe se konzulskih ovlax e a. Tada mu je dode en prokonzularni imperijum (imperium maius), koji je va io i u senatskim provincijama. Pojedini izvori svedoqe da je Avgust u senatskim provincijama imao ve a ovlax e a no namesnici. Dekret iz Kirenaike, objav en 1927., svedoqi o Avgustovom direktnom mexa u u rad administracije pravde u senatskim provincijama. Interesantno je da je svoje zahteve iskazivao u vidu e a. Dion Kasije pixe da je 19. godine p. n. e. Avgust dobio do ivotno konzulsko zva e. Ovim egova vlast se nije gasila kod ulaska u grad i prelaska pomerijuma. M. Mirkovi smatra da Kasijevo datova e i tvr e e nije taqno: ...Prema Dionu Kasiju, Avgustu su obnov ena insignia konzula xto on pogrexno datuje u 19. godinu i smatra da je dode iva e konzularne vlasti do ivotno, xto nije taqno. Va nije od toga je produ e e Avgustovih ovlax e a u pograniqnim provincijama na slede ih pet godina i savladarstvo sa Agripom. Ovome je, po Dionu, Avgust poverio skoro iste provincije koje je sam imao... (M. Mirkovi , Avgust)1 Tribunska ovlax e a (tribunicia potestas) su pravna osnova Avgustove civilne vlasti. Avgust nikada nije bio narodni tribun budu i da je pripadao patricijskom rodu. U egovom sluqaju ovlax e a su odvojena od magistrature. Prvi put tribunsko ovlax e e, sacrosanctis, dobija 36. posle pobede nad Sekstom Pompejem. 30. godine primio je ius auxilii, a 23. data su mu i ostala ovlax e a narodnih tribuna. Mogao je da saziva narodnu skupxtinu (ius cum plebe agendi) i Senat (ius cum patribus agendi) i da predla e zakone.1 Nije na odmet pomenuti i druga Oktavijanova, kasnije Avgustova, ovlax e a i titule: trijumvir 43-39. i 39-35. poqev od 40. mladi Cezar sam sebe naziva imperatorom.2 cenzor tri puta (29/8., 18. i 11. p. n. e.) 22. godine, poxto se izlio Tibar i poxto je gradu pretila glad, narod je tra io od Avgusta da bude diktator i da se pobrine za snabdeva e grada. Avgust je odbio diktatorsko zva e, ali je prihvatio da se pobrine za snabdeva e grada, cura annonae, kao Pompej 57. pontifex maximus posle smrti Lepida, od 12. p. n. e. pater patrie (2. p. n. e.) Izvor: Dela bo anskog Avgusta, prevod S. Ferjanqi , Beograd 2000. Literatura: http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay, The Augustan Settlement N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. M. Mirkovi , Rimska dr ava u doba principata i dominata (27. pre Hr. 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003.
M. Mirkovi , Rimska dr ava u doba principata i dominata (27. pre Hr. 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003, 22. 1 Dela bo anskog Avgusta, prevod S. Ferjanqi , Beograd 2000, 14.
1

23 September 63 BCE: Caius Octavius; 8 May 44: Caius Julius Caesar (Historians often call him Octavianus, a title he never used.); November 40: Imperator Caesar Divi lius; 2 September 31 BCE: sole ruler; 16 January 27: Imperator Caesar Divi lius Augustus; 19 August 14 CE: natural death. 2

2. Senat i druge institucije u vreme Avgusta

Senat Da bi povratio nekadax i ugled Senata, koji je bio ozbi no naruxen tokom gra anskih ratova, 28. godine mladi Cezar sprovodi cenz i sastav a nov spisak senatora. Sada u redove Senata mogu da u u samo oni (bivxi magistrati?) koji ostvaruju prihod preko 1 000 000 sestercija. Na taj naqin je broj senatora, kojih je u vreme gra anskih ratova bilo i preko 1000, postepeno sveden na 600. Senat od narodne skupxtine preuzima sudska i zakonodavna ovlax e a. Imenuje prokonzule i propretore koji e uprav ati senatskim provincijama. Raspola e blagajnom erarij u koju se slivaju prihodi senatskih provincija3 . Mada je Avgust navodno te io obnovi republikanskih institucija, interesantno je da nijedan senator nije smeo napustiti Italiju bez Avgustovog odobre a. Ne treba zanemariti ni qi enicu da je Avgust taj koji je odluqivao ko je dostojan, a ko ne da u e u Senat. (Da li je Senat bio posluxno oru e u rukama princepsa?) Narodna skupxtina Izborne i zakonodavne komicije sazivao je sam Avgust, a rasprav ale su samo o stvarima koje im je poverio princeps. Konzul Konzuli su, kao i ranije, birani iz redova senatorskog stale ana na godinu dana. Maxkin tvrdi da je samo onaj par konzula koji je na du nost stupao 01. januara godini davao ime, a potom su tokom godine birani i drugi parovi. Cenzor Zadr ao stara ovlax e a. Interesantno je da je Oktavijan qak tri puta iskoristio cenzorska ovlax e a. Pretor Od godine 23. broj pretora je sveden na deset dva zadu ena za dr avnu kasu (erarij). Od 6. godine n. e. iz redova bivxih pretora trojica su birana na tri godine kao upravite i vojne blagajne. Prefekt grada Ovo zva e je poznato i u Republici, ali od vremena Avgusta postaje stalno. Prefekt grada biran je iz redova senatora, qesto me u konzularima. Starao se o redu u gradu, a imao je i sudska ovlax e a. Pred kraj Avgustove vlade pod egovom komandom se nalaze i tri gradske kohorte od po 1 000 udi. Legatus pro praetore Sistem legata je stvorio Cezar, Avgust ga je razvio. Legatus pro praetore biran je iz redova senatora, a u ivao je propretorska ovlax e a. Biran je za namesnika carskih provincija. Legat je potqi en Avgustu tako da u sluqaju kakve egove pobede u provinciji, Avgust je taj koji je pozdrav an kao imperator i kome je pripisivan trijumf. Legat se morao zadovo iti samo ovacijama. Prefekt pretorija Od 2 godine p. n. e. uvodi se zva e prefekta pretorija. Biran je iz redova vitezova, a komandovao je pretorijancima. Prefekt Egipta Biran je iz redova vitezova, a provincijom Egipat uprav a kao carevom svojinom. Prokurator Biran je iz redova vitezova i oslobo enika. Bio je zadu en za prikup a e poreza. Ponekad su mu dode ivane na upravu ma e provincije. Literatura: N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982.
3

O ovome pixe Maxkin, dok kod Mirkovi ke u ode ku o finansijama ne postoji takvo tvr e e.

3. Finansije. Vojska. Provincije

Finansijska politika Glavni izvor prihoda Rimske dr ave bili su: napla iva e poreza u provincijama, zatim novac od zakupa dr avne zem e i napokon porez i carine koji su pla ali rimski gra ani. Glavni troxkovi Rimske dr ave bili su vezani za ispla iva e vojnika, obezbe iva e islu enih ratnika i snabdeva e grada itom. Svaka provincija je imala svoju blagajnu (fisk) u koju se slivao novac od poreza na zem u, kao i od poreza na imovinu i liqnost. Prikup a e poreza je spadalo u dr avni zakup, koji su unapred pla ala druxtva publikana (vitezovi). Taj novac bi potom publikani napla ivali u provincijama, qesto zloupotreb avaju i svoj polo aj. Od vremena Avgusta prikup ane poreza dato je prokuratorima. Prokuratori su birani iz redova vitezova i oslobo enika. Pored prikup a a poreza, ponekad su im dode ivane na upravu ma e provincije. U doba republike dr avne finansije i finansijska politika su u nadle nosti Senata. Dr avna blagajna se nalazila u hramu Saturna, a ome je uprav ao kvestor. Od 23. godine birana su dva pretora koja su se brinula o erariju. Godine 6. n. e. Avgust je obrazovao posebnu blagajnu koja je imala podmirivati potrebe vojske, aerarium militare. Poxto je u u uplatio 170 miliona sestercija, odredio je da se u budu nosti u u ulivaju sredstva od poreza na nasle e i poreza na promet, koji su pla ali rimski gra ani. Od vremena Avgusta zlatan i srebrni novac kuje princeps, dok Senat kuje bronzani novac. Rimska vojska Rimska vojska sastojala se od legija i pomo nih trupa auxilia. Legije su regrutovane prvo u Italiji, a docnije i po provincijama. Slu ba je bila dobrovo na i trajala je u vreme Marija 16, a od Avgusta 20 godina. Sve legije nalazile su se pod vrhovnim zapovednixtvom Avgusta. Jedna legija je potqi ena svom legatu sa zva em propretora. Legat je biran iz redova senatora. Vixe komandno osob e qinili su vojni tribuni, koji su birani i iz redova senatora i iz redova vitezova, a ni e komandno osob e qinili su centurioni, uglavnom islu eni vojnici. Posle pobede kod Akcijuma Oktavijan je na raspolaga u imao 30 legija. Otpustio je 300 000 vojnika i dodelio im zem u. Pod oru jem je ostalo 18 legija. Godine 14. p. n. e. broj legija e se pove ati na 28, a posle Varovog poraza osta e 25 legija. Pomo ni odredi (auxilia) su pratili rimske legije. Regrutova e je vrxeno me u peregrinima, koji nisu bili rimski gra ani. Bili su organizovani u pexadijske odrede kohorte i ko aniqke ale od po 500 ili 1 000 udi. Komandovali su im u poqetku doma i prefekti, a potom rimski koji su pripadali vitezovima. Posle vojne slu be koja je trajala 25 godina, sticali su status rimskih gra ana. Godine 27. p. n. e. Avgust je obrazovao devet pretorijanskih kohorti. Tri su bile stacionirane u okolini Rima, dok su ostale bile razmextene po Italiji. Zadatak pretorijanaca bio je da xtite Avgustovu liqnost, kao i da se pobrinu za red i mir. Slu ba u pretorijanskim kohortama je bila privilegovana. Vojni rok je trajao 16 godina, vojnici su bili dobro pla eni, a prilikom otpuxta a su dobijali 5 000 denara. Nisu uqestvovali u ratu, osim u prat i cara. Regrutovani su prvo u sred oj Italiji, a potom i u Maloj Aziji i Makedoniji. Kohorte su pexadijske, ali je svakoj dodat po jedan eskadron ko ice. Do 2. g. p. n. e. Avgust je komandant pretorijanaca. Od 2 godine p. n. e. uvodi se zva e prefekta pretorija. Biran je iz redova vitezova, a komandovao je pretorijancima. Postaje naroqito znaqajan u vremenu posle Avgustove smrti. 4

Avgust je obrazovao i posebne kohorte koje su slu ile kao ija. Provincije

andarmer-

Godine 27. p. n. e. gotovo sve one provincije u kojima su bile stacionirane legije dode ene su na upravu Avgustu, dok su stare i umirene provincije ostale u nadlextvu Senata. Otuda se u istoriografiji jav a podela na senatske i carske provincije. Tabela 1. Avgust Luzitanija i Tarakonensis Galija Narbonska i Lugdunensis Akvitanija i Belgika Kilikija Fenikija Koile Sirija Kipar Egipat Senat Bitinija i Pont Azija Numidija. Libija Kirenaika Krit Ahaja sa Epirom Makedonija Sardinija Sicilija Betika

Avgust kasnije Galiju Narbonsku i Kipar predaje Senatu i narodu, a preuzima Dalmaciju. Senatskim provincijama uprav ali su prokonzuli i propretori koje je imenovao Senat. Svojim provincijama pak Avgust je uprav ao preko legata sa propretorskim ovlax e ima. Quveni nemaqki istoriograf Momzen ovakvu podelu odgovornosti izme u Avgusta i Senata smatra zakonitom i naziva je dijarhijom. Godine 23. Avgustu je dode en prokonzularni imperijum (imperium maius), koji je va io i u senatskim provincijama. Pojedini izvori svedoqe da je Avgust u senatskim provincijama imao ve a ovlax e a no namesnici. U provincijama Avgust je naroqito poxtovan. Ukazivane su mu verske poqasti, zajedno sa bogi om Romom. Istoriografe posebno interesuje status provincije Egipat. Ova provincija je bila dode ena Avgustu kao liqna svojina. Egiptom je uprav ao prefekt iz redova vitezova. Nijedan senator nogom nije mogao stupiti na tlo Egipta bez odobre a Avgusta. Avgust se jav a kao naslednik Lagida, ubimac bogi e Izide i boga Ptah. Avgust po svojoj vo i konfiskuje crkvena zem ixta, zatim nare uje da se oqiste zapuxteni kanali. U vreme Avgusta 1/3 ita u Rimu bila je doprem ena iz Egipta. Literatura: http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay, The Augustan Settlement N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. M. Mirkovi , Rimska dr ava u doba principata i dominata (27. pre Hr. 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003.

4. Avgustova spo na politika

Prikaz Avgustovih ratova i spo ne politike pru aju Gaj Velej Paterkul i Dion Kasije. Korisne podatke daju jox Svetonije, Tacit i Strabon. Prvi deo Avgustove vlade karakterixe aktivna spo na politika s ci em teritorijalnog proxire a, dok drugi pasivna sa ci em da se oquvaju postoje e granice Rimske dr ave. Istok Najznaqajnija rimska provincija na Istoku bio je Egipat. Rimski namesnici Egipta organizovali su pohode na jug i na severoistok. Poxto je 30. godine p. n. e. anektirao ovaj prostor, mladi Cezar je upravu poverio svom vojskovo i i prijate u Gaj Korneliju. Me utim, Gaj je ubrzo stao samoincijativno delati, te je opozvan i u Rimu osu en za izdaju. Nov namesnik Egipta Elije Kornelije 25. godine p. n. e. organizovao je pohod na prostor Sre ne Arabije. egovo odsustvo iskoristili su Etiop ani kra evsta Maroe i prodrli na prostor ju nog Egipta. Slede i namesnik Gaj Petronije organizovao je kaznenu ekspediciju protiv Maroe. Uspeo je zauzeti prestonicu na severu kra evsta Napatu. Ubrzo je izme u Avgusta i Maroe na en kompromis Rim se odriqe pretenzija da granicu provincije pomeri da e prema jugu pod uslovom da kra evstvo Maroe pla a tribut. Najznaqajniji rimski protivnik na Istoku bila je Partija. Par ani predstav aju jedan od iranskih naroda, a nase avali su prostor nekadax eg Ahemenidskog carstva. Jox 54. godine p. n. e. Marko Kras organizovao je jedan pohod protiv Partije. Me utim, ve slede e godine u bici kod Kare u Mesopotamiji pretrpeo je strahovit poraz i izgubio ivot. Svojevremeno i Cezar se nosio mix u da povede vojsku protiv Parta, ali u ovome ga je omela smrt. Kamen spotica a izme u Partije sa jedne i Rima sa druge strane bila je Jermenija. Jermenija se nalazila ju no od Kavkaza, a severno od Mesopotamije. Godine 66. p. n. e. jermenski kra Tigran I Veliki predao se na milost i nemilost Pompeju. Rim ani su Tigrana ostavili na vlasti, ali je Jermenija postala klijentska kra evina. Po smrti Tigrana I presto je nasledio egov sina Artavazd. Artavazd je vodio promen ivu politiku, qas osla aju i se na Rim ane, qas na Par ane. U toku Antonijevog pohoda protiv Partije (36), prvo je podrxku pru io Rim anima, da bi ih potom napustio u presudnom trenutku. Antonije je pretrpeo poraz od Par ana i 34. godine organizovao kaznenu ekspediciju protiv Jermenije. Zarobio je Artavazda i egovog sina Tigrana II i potom ih odveo u Rim. U Rimu je jermenski kra pogub en. Drugi Artavazdov sin Artaks II sklonio se kod Par ana. Partski kra Fraat IV postavio ga je za jermenskog kra a 33. p. n. e. Godine 29. p. n. e. Fraat IV xa e poslanstvo Avgustu. Tom prilikom Avgust se obavezao da ne e pru iti nikakvu podrxku Fraatovom bratu i rivalu Tiridatu. Me utim, u me uvremenu, poxto je oteo Fraatovog sina, Tiridat dolazi u Rim. Godine 23. Fraat moli Avgusta da mu isporuqi brata i vrati sina. Avgust pristaje pod uslovom da partski kra Rimu vrati zarob enike i zastave zatoqene posle poraza 53., 40. (?) i 36. godine p. n. e. Fraat prihvata uslove ali odugovlaqi sa ihovim ispu ava em. Godine 20. p. n. e. Avgust na Istok xa e svog posinka Tiberija sa legijama iz Ilirika i Makedonije, a ubrzo i sam dolazi u Siriju, gde je bilo stacionirano oko qetiri, pet legija. Naxavxi se okru en neprijate em, Fraat predaje Avgustu zarob enike i zastave. U Rimu je to zvaniqno protumaqeno kao pobeda u ratu. Avgustu su dode eni titula imperatora sa oznakom XI i trijumf. Qak je iskovan novac sa predstavom partskog kra a na kolenima i natpisom Caesar Augustus signis receptis. Iste godine, 20. p. n. e., u unutrax im sukobima ubijen je jermenski kra 6

Artaks II. Stanovnici Jermenije su od Avgusta zatra ili da na presto dovede Tigrana II, brata pokojnog kra a, koji je iveo u Rimu. Tiberije ga je sveqano krunisao 20. p. n. e. Godine 8. p. n. e. preminuo je Tigran II, a na prestolu ga je nasledio Tigran III koga su podr avali Par ani. Da bi sredio prilike na Istoku, Avgust je 2. p. n. e. u Jermeniju poslao svog unuka Gaja. 1. godine p. n. e. Gaj je na jermenski presto doveo Ariobarzana, sina Artabaza kra a Medije Atropatene. Kru ile su glasine o novom ratu protiv Parta, ali od toga ne bexe nixta. Sam Gaj je posle duge bolesti uzrokovane jednom ranom, preminuo. Na prostoru Male Azije Rim ani su imali tri provincije: Bitinija i Pont, Azija i Kilikija. Kra evsta u unutrax osti bila su klijentska. Jedna od najznaqajnijih klijentskih kra evina bila je Galatska kra evina. Godine 25. (po smrti negde stoji Aminte, drugde Dejotara) ve i deo kra evine pretvoren je u provinciju Galatiju. Na prostoru moderne Sirije nalazila se provincija Sirija, osnovana 61. p. n. e. kao pret a Partiji. Namesnik Sirije biran je iz redova bivxih konzula. Na raspolaga u je imao qetiri legije. Ju no od Sirije nalazila se klijentska kra evina kojom je vladao jevrejski kra Irod. Kra evstvo se prostiralo sve do Sinaja. Po smrti Iroda 4. p. n. e. kra evstvo je pode eno me u egovim sinovima. 6. godine n. e. Rim ani su anektirali kra evstvo Irodovog sina Arhelaja, koje je uk uqivalo Jerusalim. Obrazovana je provincija Judeja. Kratak pregled provincija na Istoku Azija i Afrika Do Avgusta postojale slede e provincije: 129. p. n. e. Azija, 74. p. n. e. Bitinija, 67. p. n. e. Kilikija, 64. p. n. e. Bitinija i Pont i 61. p. n. e. Sirija. Kao nove provincije se pomi u: 29. p. n. e. Egipat Po porazu Kleopatre, egipatske kra ice, i Marka Antonija od Oktavijana u bici kod reke Nil 30. p. n. e. i po samoubistvu Antonija i Kleopatre, Egipat postaje rimska provincija 29. p. n. e. Posle podela provincija na carske i senatske 27. p. n. e., Egipat je postao carska provincija jer je bio od izvanrednog stratexkog znaqaja, a uz to bogata zem a i velika itnica. 27. p. n. e. Kipar 58. p. n. e. Kipar bejaxe prik uqen provinciji Kilikiji, ali 27. p. n. e. postaje samostalna provincija. 25. p. n. e. Galatija U III veku p. n. e. Gali potisnuti od Makedonaca nase avaju prostor izme u Frigije i Kapadokije i osnivaju istorijsku oblast Galatiju. Taj prostor u vreme Avgusta postaje rimska provincija. 20. p. n. e. Kirenaika Provincija koja je obuhvatala Kirenu i Krit. Rim ani ovaj prostor dobijaju u vreme ratova sa Mitridatom VI Eupatorom (89 - 64) i u vreme sklapa a I Trijumvirata (60). 6. n. e. Judeja 18. n. e. Kapadokija U vreme Avgusta ovaj prostor izdvojen od rimske provincije Kilikije. Zapad Xpanija, Alpske oblasti, Galija U I veku p. n. e. mnoga plemena Iberijskog poluostrva su prihvatila vlast Rim ana. Me utim, planinske oblasti na severozapadu poluostrva se nisu dale umiriti. Ubrzo po uspostav a u principata posvedoqen je ustanak plemena Kantabra i Astura. Sam Avgust je predvodio pohod protiv ustanika 7

(27 - 25), ali kada se razboleo komandu je prepustio svojim namesnicima. Rat je bio veoma te ak za Rim ane jer nisu poznavali teren, a suoqili su se i sa hrabrim neprijate em. Ipak, 25. godine ustanak je privremeno uguxen, da bi se potom ponovo rasplamsao. Pobunu je konaqno umirio tek Agripa 19. p. n. e. Od tog vremena qitavo Iberijsko poluostrvo nalazilo se pod vlax u Rim ana. Poxto je rimski vojskovo a uguxio ustanak Kantabra i Astura, autohtonih iberijskih naroda sa severa, ukidaju se ranije rimske provincije na Iberijskom poluostrvu4 i 17. p. n. e. uspostav aju se nove: Tarakonska Xpanija od Pirineja do Nove Kartagine sa centrom u gradu Tarakonu, Betika u slivu reke Betisa (Gvadalkivir) na samom jugu Xpanije i Luzitanija prostor danax e Portugalije. U periodu od 17. do 15. p. n. e. dolazi do rimskog osvaja a (Tiberije i Druz) u istoqnim i sred im Alpima. Od osvojenih podruqja osnivaju se dve provincije. Norik se nalazio izme u Dunava i reke Ina, pa do Beqa, pa na jug do izvorixta Drave (grubo Koruxka i Xtajerska). Zapadno od Norika nalazila se provincija Recija. i Vindelicij (grubo Bavarska i Xvajcarska). U vreme Avgusta provincijski sistem se formira i u Transaplinskoj Galiji. Godine 20. p. n. e. formiraju se provincije Belgika, nazvana po Belgima, a koja se prostire od Rajne do Sene; G. Lugdunensis, nazvana po gradu Lungdunumu, danax em Lionu, gradu u centralnom delu Francuske, a koja se prostire od Sekvane, danax e Sene, do Ligera ili Loare; Akvitanija, nazvana po Akvitancima, a koja se prostire ju no od Liona do Pirineja. Balkan, Germanija, pa opet Balkan, pa opet Germanija Godine 27. p. n. e. jug Balkanskog poluostrva se nalazio pod vlax u Rim ana. Trakijom je vladao lokalni dinast koji je bio saveznik Rim ana. Do 16. godine p. n. e. Istriju, pograniqnu oblast Dalmacije, zauzimaju Panonci, a u Makedoniju prodiru keltska plemena. Godine 15. p. n. e. Avgust xa e svog posinka Tiberija da se obraquna da Panoncima. Ovome je poxlo za rukom privremeno umiriti situaciju, ali nov ustanak izbija ve 13. godine p. n. e. Protiv ustanika je prvo poslat Agripa, ali kada je on preminuo 12. p. n. e., Tiberije se ponovo naxao u Dalmaciji. Do 9. godine p. n. e. pobune su bile uguxene, a na prostoru Dalmacije i Panonije osnovana je nova provincija Ilirik. Ovako stoji kod Mekkeja. U Vestermanovom atlasu postoji podatak da je provincija Ilirik osnovana 33. p. n. e., dok je provincija Panonija obrazovana 10. n. e. Maxkin pak pixe da je provincija Panonija osnovana 10. p. n. e. Dakle neka provincija je osnovana 10/9. p. n. e., samo ne znamo koja. Godine 6. n. e. istoqno od Panonije, a severno od Trakije osnovana je provincija Mezija. Granica izme u Galije i Germanije bila je reka Rajna. Cezar je svojevremeno dva puta prelazio Rajnu i pokorio niz germanskih plemena. Me utim, nije ostao dovo no dugo da ovaj prostor podvede pod trajnu rimsku vlast. Godine 16. p. n. e. Rim ani obnav aju ratne operacije protiv Germana. Kao komandant rajanskih legija 12. p. n. e. postav en je Avgustov posinak Druz. Druz je prexao Rajnu. U toku qetiri kampa e porazio je niz lokalnih plemena, a do 9. p. n. e. stigao je do doline reke Elbe. Iste godine Druz je preminuo od povrede koju je zadobio prilikom pada sa ko a. Operacije u Germaniji nastav a egov burazer Tiberije. Tiberije je imao dosta uspeha u borbi protiv neprijate a, ali se nexto na utio i 7. p. n. e. otixao na Rodos. U Germaniji se ponovo naxao oko 4. n. e. Maxkin tvrdi da je u ovom periodu izme u Rajne i Elbe osnovana provincija Germanija. Kra Sveba Marobrod oko 5. godine n. e. prodire na prostor gor eg toka Elbe. Ovim je ugrozio komunikacije rimskih poseda izme u Rajne i Dunava,
4

Hispania ulterior i Hispania citerior osnovane 197. p. n. e. 8

sa jedne strane, i Norika i Panonije, sa druge. Rim ani organizuju pohod protiv Marobroda. Tiberije je sa svojim oru anim formacijama imao udariti iz pravca juga, sa Dunava, dok drugi rimski zapovednik iz pravca zapada, sa Rajne. Onda kada je Tiberije gotovo porazio neprijate a, sti e vest o ustanku u Panoniji. Tiberije sa Marobrodom sklapa primirje i trqi u Panoniju svojima u pomo . (Nastavak sledi...) Na prostoru danax eg Banata i Srema izbija ustanak (6 - 9) protiv rimske prevlasti, i vremenom se xiri na celu provinciju Ilirik. Poxto su Rim ani uguxili ustanak, Ilirik se deli na dve provincije - Dalmaciju i Panoniju. Dalmacija je ixla u Istri od reke Raxe, pa Jadranskom obalom do exa, pa do Drima, preko Pokletija do sliva Ibra (dolina Ibra je granica Dalmacije, ali je reka Ibar u Meziji), obuhvataju i sliv Lima do izvorixta Kolubare, pa na zapad gde u isto ravni prelazi Drinu i obuhvata planinske vence. Panonija je ixla sve do Emone i Trsta. Dolina Save ostaje u Panoniji. O ustanku u Panoniji M. Mirkovi pixe: ...Poresko optere iva e naroda... bilo je jedan od razloga za pobunu. Ona je bila izazvana i regrutova em omladine u pomo ne odrede koji su pripremani za rat protiv germanskog vo e Marobauda5 ... Ustanak je bez sum e bio masovan antiqki pisci navode da je u emu uqestvovalo oko 800 000 udi i proxirio se na sve zem e od Save do Jadranskog mora. Kako se radilo o zem ama koje nisu daleko od Italije, u Rimu se strahovalo da bi ustanici... mogli sti i za malo dana i do Rima. Protiv ustanika su upu en[i :]... Avgustov posinak Tiberije s legijama... spremne za rat protiv Marobauda,... trupe iz obli e Mezije pod komandom Cecine Severa kao i ko ica traqkog klijentskog vladara... Pobu ena panonska i dalmatska plemena krenula su prema glavnim gradskim centrima [Sirmijum, Salona]..., a zapretila su i upadom u Italiju i rimsku provinciju Makedoniju. Borbe u Panoniji vo ene su nexto du e od dve godine... Dugo ratova e protiv regularne, dobro oprem ene rimske vojske, iscrp ivalo je snagu ustanika. Oslab eni i gla u Panonci su se predali... Najzad, ustanak je okonqan 9. godine. (M. Mirkovi , Avgust)5 Dok je Tiberije bio zabav en ustankom u Panoniji, legijama u Germaniji zapovedao je Kvintilije Var. Kvintilije Var je 4. p. n. e. bio namesnik provincije Sirije. Istakao se u guxe u ustanaka koji su izbili u Judeji po Irodovoj smrti. Imenovan je za namesnika Germanije 7. godine n. e. U vreme egova namesnixtva vo a Heruska Ariminij5 di e ustanak protiv Rim ana. Lukavstvom je naveo Vara da krene u pohod protiv jednog uda enog plemena koje se pobunilo. Var je na raspolaga u imao pet legija. Dve je ostavio na Rajni, a sa tri je krenuo u kaznenu ekspediciju. Me utim, u Teutoburxkoj xumi neprijate ga je iznenada presreo. U sukobu je Var ra en, a potom je izvrxio samoubistvo. Sve tri legije su unixtene i brojevi tih legija XVII, XVIII i XIX nikad vixe nisu upotreb eni. Po bici u Teutoburxkoj xumi, poxto su Rim ani pretrpeli poraz, Avgust odluquje da se rimska granica zadr i na Rajni, iako su Tiberije i Germanik kasnije (15 - 16) uguxili ustanak i prodrli na germanske teritorije istoqno od Elbe. Na teritoriji oko provincije Belgike formirane su dve provincije:
5 5

prim. Marobrod M. Mirkovi , Rimska dr ava u doba principata i dominata (27. pre Hr. 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003, 38 39. 5 Svojevremeno slu io u rimskoj vojsci i dobio rimsko gra anstvo i status viteza

Do a Germanija, koja se nalazila na prostoru od ux a Rajne do Ardena, i Gor a Germanija, koja se prostirala uz sred i tok reke Rajne6 . Provincije osnovane u vreme Avgusta Tabela 2. godina 29. p. n. 27. p. n. 25. p. n. 20. p. n. 20. p. n. 17. p. n. 15. p. n. 10. p. n. 05. n. e. 06. n. e. 06. n. e. 09. n. e. 17. n. e. 18. n. e. e. e. e. e. e. e. e. e. provincija Egipat Kipar Galatija Kirenaika Belgika, Gallia Lugdunesis, Akvitanija Hispania Taraconensis, H. Baetica, H. Lusitania Norik, Recij Ilirik (?) Germanija (?) Mezija Judeja Panonija, Dalmacija Gor a Germanija, Do a Germanija Kapadokija

Izvor: Dela bo anskog Avgusta, prevod S. Ferjanqi , Beograd 2000. Literatura: http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay, The Augustan Settlement N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. M. Mirkovi , Rimska dr ava u doba principata i dominata (27. pre Hr. 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003. M. X., Rimske provincije

Zbog nepostoja a prirodne granice izme u dolina Rajne i Dunava izgra en je Germanski limes, sistem utvr e a, koji su Rim ani nazivali Dekumatskim po ima

10

5. Avgustova dinastiqka politika

Texko je odrediti pravni polo aj Avgusta. Republikanske institucije, magistrature su postojale, ali opet najvixu vlast je u ivao Avgust. On nije mogao imenovati naslednika za polo aj koji je sam zauzimao, a koji zakonski nije postojao. Me utim, mogao je imenovati naslednika svoje imovine i time rimskom narodu preporuqiti qoveka za taj polo aj koji je u stvarnosti postojao, ali koji nije imao naziv :) Postav a se pita e koga je Avgust mogao imenovati kao naslednika budu i da nije imao sinova. Da bi na najbo i mogu i naqin razmotrili pita e Avgustove dinastiqke politike, prvo emo se pozabaviti likovima koji su u u bili uvuqeni. Klaudija Klaudija, pastorka Marka Antonija, se pomi e kao Oktavijanova prva ena. Brak je trajao kratko i bio je bez dece. Skribonija Kao druga Oktavijanova ena pomi e se Skribonija. ome se o enio 40. p. n. e., da bi je ve 38. napustio. Skribonija je podarila Oktavijanu jedino dete k erku Juliju. Julija Julija k erka Oktavijana i Skribonije. Bila je rtva oqeve dinastiqke politike. Po nalogu Avgusta prvo je udata za Marcela, potom za Agripu i napokon za Tiberija. Zbog nemorala i raspusnosti bi e proterana iz Rima. Oktavija Oktavija je sestra Oktavijana i tako e e biti rtva bratov eve politike. Prvo je udata za Klaudija Marcela (konzul 50. p. n. e.). Ovome je podarila sina Marcela i k erku Marcelu. Potom je udata za Marka Antonija kome e podariti dve k erke. Bila je odana ena i qak je po smrti Antonija i Kleopatre na sebe preuzela stara e o ihovoj deci. Marcel Marcel je bio sin Oktavije i Klaudija Marcela, ne ak Oktavijana. Ro en je 42. godine p. n. e., a ve 25. Senat mu, mada nije imao zakonom predvi ene godine, dode uje niz funkcija. Godine 24. o enio se qetrnaestogodix om Julijom. Poxto je Marcel slede e godine preminuo, brak je ostao bez dece. Livija Druzila Livija je bila unuka Druza, quvenog tribuna iz 91. p. n. e. Prvo je bila udata za Klaudija Nerona i ovome je rodila dva sina Tiberija i Druza. Dok je jox bila trudna sa posled im detetom rastala se od Nerona i udala za Avgusta. Avgust je posinio Tiberija i Druza. Mada mu nije podarila decu, Livija je u ivala Avgustovu naroqitu naklonost. Agripa Agripa je bio prijate i saradnik Oktavijana. Kao druga Agripina ena pomie se Marcela, k erka Oktavije i Klaudija Marcela. Onda kada je Marcel preminuo (23), Agripa se o enio Julijom. Julija mu je podarila petoro dece; tri sina: Gaja, Lucija i Postuma i dve k erke. Avgust je posinio Gaja i Lucija. Tabela 3. Avgustov plan 1. 2. 3. 4. liqnost Marcel Agripa Gaj i Lucije Tiberije

1. Avgust se nosio mix u da za svog naslednika imenuje ne aka Marcela, poxto bi ga o enio svojom k erkom Julijom. Me utim, Marcel je rano umro i ostavio enu bez dece. Ovim je Avgustov plan propao. 11

2. Godine 23. kada je bio texko bolestan i kada je mislio da e umreti, Avgust je prsten sa peqatom poverio Agripi. Poxto je u to vreme Marcel jox uvek bio iv, Avgust je dao prednost Agripi kao svom nasledniku. Onda kada je Marcel preminuo (23), Agripa se o enio Julijom. Julija mu je podarila petoro dece; tri sina: Gaja, Lucija i Postuma i dve k erke. Avgust je posinio Gaja i Lucija i nadao se da e ga ova dvojica naslediti i da e se o ima do punoletstva starati Agripa. Me utim, Agripa nije nad iveo Avgusta i umire 12. p. n. e. Sada je Avgust kao naslednike imao samo maloletne unuke. 3. Avgust odluquje da Juliju uda za svog posinka Tiberija. Tiberije je iveo u sre nom braku sa Agripinom, Agripovom k erkom iz prvog braka, ali se po vo i Avgusta rastaje i eni sa Julijom. Ovaj brak je bio bez ubavi i dece. Godine 7/6. p. n. e. Tiberije je pao u nemilost te se povlaqi na ostrvo Rodos. Negde u ovo vreme i Julija je proterana iz Rima. Na sre u, Gaj i Lucije su ve odrasli i Avgust je u ima mogao videti svoje naslednike. Godine 5. p. n. e. Gaj je obukao mu evnu togu, a vitezovi su ga imenovali za princeps iuventutis. Isto je bilo i sa Lucijem 2. p. n. e. Gaj 1. godine n. e. sa dvadeset godina postaje qak konzul. Me utim, malera, Lucije umire 2. godine n. e., a potom i Gaj. 4. Avgust nema izbora nego da kao naslednike imenuje Postuma, najmla eg Agripinog i Julijinog sina koji nije bio najqistiji, i Tiberija. Literatura: http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay

12

6. Some Augustan legislation B.C. 30 LEX SAENIA: Allowed Augustus to create new patricians. 27 LEX DE IMPERIO: gave Augustus imperium for 10 years (Dio 53. 13.1) 23 A law giving Augustus tribunicia potestas (negative veto over all public actions inside Rome) 22 [A proposal (refused) to give Augustus a perpetual consulship.] [A proposal (refused) to make Augustus Caretaker of Public Morals] [A law (refused) to make Augustus Dictator.] 18 LEX JULIA DE ADULTERIIS (law on adultery and marriage regulations), LEX JULIA DE AMBITU (a law to regulate and penalize electoral corruption), LEX JULIA DE MAGISTRATIBUS (also on senatorial census) (Dio 54. 17.3) 12 LEX JULIA DE AUGUSTO PONTIFICE MAXIMO CREANDO (Lepidus died in 13. On 12 March Augustus elected chief priest for life.) LEX JULIA DE MAGISTRATIBUS ET EQUITIBUS (Dio 54. 30.2) 11 LEX JULIA DE USU AQUARUM: regulated use of aqueducts, and appointed a committee of Senators as curatores aquarum. LEX JULIA DE SENATU HABENDO: quorum, requirements for attendance (Gellius 4. 10.1. Pliny Epp. 5. 13.5 and 8. 14.19) 8 LEX PACUVIA DE MENSE AUGUSTO: renamed Sextilis in honor of the Princeps A.D. 2 LEX FUFIA CANINIA: regulated and restricted the holding and freeing of slaves 4 LEX AELIA SENTIA: additional regulations liniting the freeing of slaves 13 A law granting TIBERIUS a share with Augustus in the administration of the provinces (i.e. imperium), at the time of the periodic renewal of Augustus powers laws of uncertain date (1) LEX JULIA MAIESTATIS: the treason law: established a crime committed against the Roman People and its security. This now included high treason, sedition, criminal attack against a magistrate, desertion from the army, etc. The Princeps and his family were now specically included in the law by name, along with the People. (2) LEX JULIA ANNONAE: (18 B.C. ?) against merchants raising the market prices of foodstus or committing unfair practices in the sale or transportation of food. (3) LEX JULIA DE MARITANDIS ORDINIBUS (18 B.C. ?) provisions of which are sometimes uncertain, because of changes made by the LEX PAPIA POPPAEA (of A.D. 9). The Julian Law on Marriage certainly forbade marriage between senators (and their sons) and freedwomen; between freeborn persons and persons of ill-repute and adulterers. It promoted marriage and procreation of children by granting privileges to parents and imposing disabilities on the unmarried and childless. Married women with 3 children (freedwomen with 4) or more were excused from the requirement of legal guardianship. The Lex Papia Poppaea excluded from the right to inherit in a will all unmarried men over 25 and under 60, and unmarried women over 20 and under 50. (4) LEX JULIA THEATRALIS (after A.D. 5) admitted to the rst 14 rows of seats in the theaters only freeborn persons whose father had a patrimony of at 13

least 400,000 HS (i.e. members with enough property to be enrolled on the census as members of the Equestrian Order). Literatura: http://www.csun.edu/ hcl004/aug leg.html

14