UPOTREBA MMDS I LMDS SISTEMA ZA PRENOS

TELEVIZIJSKE SLIKE I PODATAKA

Borivoje M. Milosavljevi, Aleksandar Stojanovi, Aleksandar Maksimovi
RJ KDS - JP PTT Saobraaja "Srbija"

UVOD

MMDS (ultichannel ultipoint Distribution System)
predstavlja tehnologiju koja se ve vie od jedne decenije
primenjuje u fiksnim beinim irokopojasnim mreama u
SAD, Kanadi i na Dalekom Istoku, dok je njena Evrpska
varijanta poznata pod imenom ''Wireless Cable''. U pitanju su
dva razliita naziva za isti nain irokopojasne beine mree
koja radi na uestanostima od 2 do 5 GHz.

LMDS (Local Multipoint Distribution Service) predstavlja
radio sistem za prenos "taka - vie taaka" sa povratnim
kanalom od korisnika ka baznoj stanici. Spektar koji je
predvien za rad ovog sistema je izmeu 27.5 i 29.5 GHz u
Americi.

MMDS

U poetku se MMDS koristio za distribuciju 30-tak analognih
TV signala u podrujima sa slabije razvijenom kablovskom
mreom, odnosno u prigradskim i slabo naseljenim
(ruralnim) podrujima koja se ne mogu ekonomino povezati
kablovskom infrastrukturom sa ostatkom (''kimom'') mree.
Drugim reima, MMDS je predstavljao konkurenciju
klasinoj kablovskoj televiziji.

Meutim, osnovni nedostatak kod MMDS-a je ogranien
propusni opseg (~ 200 MHz), to je nedovoljno za
distribuciju veeg broja analognih TV kanala. U zemljama
gde se MMDS primenjuje, uglavnom radni opseg od 2 do 5
GHz pripada ''licenciranom'' spektru, pa su nadleni organi
za ovaj servis odvojili propusni opseg koji je nedovoljan za
prenos veeg broja analognih TV kanala. U sluaju
mogunosti korienja veeg propusnog opsega (~500 MHz),
MMDS moe sa jedne strane predstavljati otru konkurenciju
kablovskim operatorima.

Meutim, s druge strane, ovu tehnologiju kablovski operator
moe primeniti u svojim pristupnim mreama, kao alternativu
koaksijalnoj ili optikoj mrei. Osnovni resurs u MMDS
sistemu je uestanost. Postoje realizacije sistema u kojima se
koristi licencirani spektar i za takve sisteme je potrebno
pribaviti dozvolu za rad i plaati zakup dodeljenih
frekvencija. Sa druge strane postoje i MMDS sistemi koji
koriste nelicencirani deo spektra takozvani ISM spektar oko
2,4 GHz. Kod ovakvih sistema postoji opasnost od
interferencije sa drugim ureajima i sistemima koji rade u
ovom opsegu, kao to su naprimer mikrotalasne rerne ili
ureaji koji podravaju Bluetooth.

MMDS ima prednosti nad kablovskim sistemom u ruralnim
sredinama. Ekonomini viekanalni servisi se mogu
uspostaviti brzo bez postavljanja skupih kablova i bez
dozvola individualnih kuevlasnika. Da bi servis bio na
raspolaganju korisniku, potrebno je pored odgovarajue
bazne stanice, koja je povezana na ostatak KDS-a, instalirati
antenu na strani krajnjeg korisnika, koja ima optiku
vidljivost ka predajniku kod bazne stanice.

Meutim, zahtev za postojanjem optike vidljivosti izmeu
predajne i prijemne antene nije uvek jednostavno ostvariti,
pogotovo ukoliko je u pitanju brdovit teren. U tom sluaju
pravilnim planiranjem i postavljanjem predajne antene, kao i
upotrebom vie predajnih antena, mogue je ''zone senki''
pokrivanja svesti na minimum.

Karakteristino za ovaj sistem je da omoguava kvalitetnu i
pouzdanu distribuciju vie TV signala sa malim trokovima
investicije i u veoma kratkom vremenskom periodu, ali je
broj TV kanala znatno manji nego kod kablovskih sistema
zbog ogranienog propusnog opsega, kao to je ve
napomenuto. Obzirom na ogranienost RF opsega potrebno
je digitalizovati i kompresovati analogne TV signale da bi se
ponudio vei broj TV kanala (MPEG-2 kompresijom bez
redukcije kvaliteta slike moe se u opseg od 8 MHz smestiti
4-5 digitalnih TV kanala). Na ovaj nain je mogue ponuditi i
druge profitabilne servise poput pristupa Internet-u,
telefonije, Pay TV itd. Na slici 1 je prikazana blok ema
bazne stanice.



Slika 1. Blok ema bazne stanice za radio pristupne mree


XII Telekomunikacioni forum TELFOR 2004, Beograd, Sava Centar, 23.-25.11.2004.g.
Predugnu
untenu
Prigemnu
untenu

O

DigituIizucigu
MPES-Z
1/4
QAM
moduI
O
E
O
E
O
E
O
E

O
Opticki
kubI
SpIiter
AnuIogni
TV signuIi
I
o
m
b
o
j
n
e
r
T

DigituIni
servisi
R
Opticki kubI
Povrutun smer
uznu stunicu
Direktun smer

Poto se preko radio mrea prenose elektromagnetni talasi,
neophodno je izvriti prvo konverziju signala koji dolazi od
distribucionog vora (direktan smer) iz optikog u elektrini
domen pomou optikog prijemnika. Potom se preko splitera,
odnosno filtara odvajaju analogni TV signali od eventualnih
digitalnih koji se prenose preko KDS-a, poput digitalnih
skremblovanih TV kanala, signala podataka, Pay TV servisa,
telefonije itd.

Pomou MPEG kodera i A/D konvertora vri se digitalizacija
i kompresija analognih TV signala da bi se potom modulisali
16/64 QAM tehnikom modulacije. Na kraju postupka
modulacije tako digitalizovani TV signali se sabiraju sa ve
postojeim digitalnim signalima (ukoliko naravno postoje) i
preko transmitera, koji ukupni signal translira na eljenu
frekvenciju, distribuiraju do predajne antene. Veoma je vano
istai da se postupak digitalizacije i kompresije TV signala
mora obaviti u realnom vremenu, odnosno najee je za
svaki analogni TV kanal potreban po jedan MPEG-2 koder i
QAM modulator, to znaajno poveava cenu realizacije
beine mree, obzirom da jedan ovakav ureaj kota
nekoliko hiljada evra.

Iako i u ovom sluaju digitalizacije TV kanala osnovni
problem predstavlja jo uvek visoka cena korisnikih STB
ureaja, obzirom na znatno nia inicijalna ulaganja
kablovskog operatora, kao i cene prikljuenja novih korisnika
(zbog niih trokova), mogue je cenu korisnikog STB (Set
Top Box) ureaja ukalkulisati u cenu prikljuenja korisnika,
ime bi se praktino postigla priblina cena kao kod
prikljuenja korisnika u koaksijalnim pristupnim mreama.

Na baznoj stanici mrenog operatora, koja se uobiajeno
nalazi na nekoj visokoj koti ili zgradi zbog potrebne optike
vidljivosti sa primopredajnim antenama na strani krajnjih
korisnika, smetene su predajne i prijemne antene. MMDS
zbog radne uestanosti u opsegu od 2 do 5 GHz zahteva
velike antene (to je vea antena ui je snop emitovanja, pa je
vea i usmerenost antene). Meutim, iz praktinih i
ekonomskih razloga koriste se manje antene koje imaju
znatno slabije karakteristike u odnosu na usmerenost i irinu
snopa zraenja. Zbog toga se javlja efekat viestruke
propagacije, pa je potrebno primeniti tehniku modulacije
vieg reda otpornu na ovaj efekat (16/64 QAM, COFDM).

Predajne antene su uglavnom omnidirekcione (podjednako
zrae u svim pravcima po azimutu), ukoliko je antenski
sistem (odnosno bazna stanica) smeten u centru zone
pokrivanja. Meutim, u tom sluaju antena treba da ima
veoma uzan dijagram zraenja po elevaciji, da se ne bi
nepotrebno troila snaga emitovanja usmerena ka zemlji i
nebu. Omnidirekcione antene se po pravilu montiraju na
najviu taku antenskog stuba da bi se izbeglo ometanje od
usmerenih antena.

Ukoliko se pozicija predajne antene nalazi na ivici eljene
zone pokrivanja, potrebno je drugaije projektovati dijagram
zraenja antene. U tom sluaju ne koriste se omnidirekcione,
ve strogo usmerene antene. Potrebno je istai da predajna
antena predstavlja najvaniji deo sistema prenosa. Ukoliko
doe do otkaza nekog modula ili predajnika, samo jedan ili
nekoliko kanala nisu u funkciji. Ali, ukoliko doe do kvara
predajne antene, ceo sistem ne funkcionie. Stoga se
projektovanju, konstrukciji i selekciji predajne antene mora
posvetiti velika panja, da bi se omoguila visoka pouzdanost
i trajnost sistema za prenos.

Snaga MMDS predajnika je 10 do 100 W, to je znatno manje
nego kod VHF i UHF signala, kod kojih predajnici imaju
snagu i do 10 KW. Domet linka umnogome zavisi od EIRP
(Efektivna Izotropna Izraena Snaga) antene, odnosno
poveanjem EIRP mogue je poveati domet, a samim tim i
broj potencijalnih korisnika. Sa ovom snagom mogue je
ostvariti prenos pri idealnim uslovima i do 50 kilometara, ali
treba imati u vidu da je kod ovog sistema neophodna optika
vidljivost izmeu antena na strani bazne stanice i krajnjeg
korisnika, pa elektromagnetno polje na mestu prijema esto
varira u zavisnosti od konfiguracije terena i prepreka.

U sluaju digitalnog prenosa u direktom smeru koristi se
tehnika modulacije 16-QAM ili 64-QAM, dok se za povratni
smer koristi QPSK. Upotreba QAM modulacije zahteva u
MMDS okruenju veliki odnos S/N. Takoe, mogue je
koristiti horizontalnu i vertikalnu polarizaciju radi to
efikasnijeg iskorienja spektra. to se tie prijemnih antena
na strani bazne stanice, obino postoji vie njih koje
pokrivaju odreeni sektor da bi se omoguio prijem slabijih
signala od strane korisnika.

Na strani krajnjeg korisnika potrebno je instalirati
primopredajnu antenu malog prenika (15 do 30 cm,
parabolina antena, najee mreasta zbog udara vetra),
konvertor za meufrekvencije, kablovski modem za pristup
Internet-u i STB ureaj, ukoliko se vri prijem digitalnih
signala. Naravno, prijemna antena i STB ureaj na strani
korisnika treba da prijemni signal prilagode za emitovanje na
TV ili radio ureaj. Ovde je jo vano napomenuti da
korisnika antena po potrebi moe biti i primopredajna,
odnosno da sadri i predajnik, zbog primene interaktivnih
servisa, telefonije i pristupa Internet-u.

Kod analognog prenosa umesto rutera, koji se koristi radi
distribucije signala u stanbenim zgradama sa vie korisnika,
moe se upotrebiti distribucioni pojaava i spliter. Na slici 2
prikazana je oprema na strani krajnjeg korisnika potrebna da
bi se realizovao dvosmerni radio prenos u pristupnoj mrei
kablovsko distributivnog sistema.



Slika 2. Oprema na strani krajnjeg korisnika za
uspostavljanje radio linka u pristupnoj mrei KDS-a
PC rucunur PC rucunur
kubIovski
modem
Set-Top o
korisnik korisnik
Ruter
Trunsiver
Primopredugn
u untenu

T
R
Set-Top o
kubIovski
modem


LMDS

Pored MMDS-a, odnosno ''beinog kabla'', u svetu se
poslednjih nekoliko godina poela primenjivati jo jedna
slina tehnologija fiksnog beinog irokopojasnog pristupa
LMDS. Osnovna razlika u odnosu na MMDS je radna
uestanost koja je iznad 20 GHz, pa se zbog toga koristi
elijska arhitektura pristupne mree, slina GSM mrei
mobilne telefonije.

LMDS tehnologija se moe koristi u pristupnoj mrei KDS-a
ukoliko postoji optika vidljivost izmeu primopredajnih
antena na strani bazne stanice i krajnjeg korisnika. Koristi
uestanosti oko 25-30 GHz i optimalna je za gusto naseljena
gradska podruja gde je veoma skupo postavljati novu
kablovsku infrastrukturu.

Zbog rada na znatno viim uestanostima u odnosu na
MMDS, LMDS ima i znatno vei propusni opseg (oko 1
GHz), to ispunjava uslove za primenu u pristupnoj mrei
KDS-a bez potrebe za digitalizacijom svih TV signala. Kao
to je ve pomenuto, propusni opseg kod MMDSa je
uglavnom manji od 500 MHz.

Meutim, upotreba radnog opsega na tim frekvencijama ima i
svoje znaajne nedostatke. Kao prvo, ima znatno vee
slabljenje izazvano atmosferskom apsorbcijom na suvom
vazduhu. Na uestanostima iznad 20 GHz, kia takoe
izaziva veliko slabljenje, odnosno izaziva depolarizaciju
signala, ime se smanjuje nivo signala i otpornost na
interferenciju izmeu susednih kanala. Zbog toga je mogue
uspeno primeniti elijski sistem, jer je zbog velikog
slabljenja mala interferencija.

Sama LMDS mrea se sastoji od veeg broja elija u kojoj
svaka isporuuje servise tipa ''taka - vie taaka''. Svaka
bazna stanica (koja je povezana sa ostatkom KDS-a) u eliji
pokriva relativno malo podruje (3-5 km), to znai da ova
mrea zahteva veliki broj antena, i to predstavlja problem
obzirom da antene zahtevaju specifine lokacije za
postavljanje (visoke zgrade, vrh brda itd.).

Obzirom da se kod LMDS-a ne koriste omnidirekcione, ve
strogo usmerene antene, mogue je odreeni frekvencijski
opseg koristiti vie puta na razliitim lokacijama. Takoe
potrebno je koristiti usmerene antene i postaviti ih to je
mogue vie, kao i poveati izolaciju izmeu susednih
sektora upotrebom razliite polarizacije.

Mikrotalasne primopredajne antene na strani bazne stanice su
sektorisane i mogu koristiti snopove irine 15, 22.5, 30, 45 i
90 stepeni. Idealna kruna zona pokrivanja je podeljena na 4,
8, 12, 16 ili 24 sektora. Upotrebom usmerenih antena
smanjuje se efekat viestruke propagacije. Kao i kod MMDS-
a, i kod ove tehnologije su omoguene dvosmerne
komunikacije.

Uzimajui u obzir navedene faktore, domet linka uglavnom
zavisi od kinosti posmatranog podruja, koje ima
dominantan uticaj, (tipino iznosi 3-5 km). Poreenja radi,
kod MMDS-a je mogue ostvariti domet linka i do 50 km.
Veliina zone pokrivanja je strogo odreena uslovima
propagacije u datom podruju. Detaljno se moraju razmotriti
kronje drvea (zbog zahteva za postojanjem optike
vidljivosti), koliina padavina, kao i visina predajne i
prijemne antene.

Domet linka najvie zavisi od:
pouzdanosti linka - npr. 99.9% (14 km), 99.99% (5
km), 99.999% (2.5 km),
vrste modulacije - npr. QPSK, 4-QAM (10 km), 16-
QAM (5km), 64-QAM (2.5 km),
koliina padavine kina podruja imaju manju
pouzdanost linka, pa je i domet manji.

Prilikom projektovanja elije za LMDS sistem treba uzeti u
obzir:
pokrivenost korisnika odnosno procenat
pretplatnika koji primaju dovoljan nivo signala
kojim se postie zadovoljavajui kvalitet servisa,
pruanje QoS zavisi od prepreka na linku,
preklapanju elija (do 15%) i redundantnosti
sistema,
margine linka maksimalan domet korisnika na
kome i dalje ima prihvatljivu pouzdanost servisa,
veliina elije mahom odreena pouzdanou
linka, znatno manje od vrsta antena, visine i
slabljenja. Veliina elije najvie utie na ukupna
ulaganja u infrastrukturu.

U pogledu opreme koja je neophodna za realizaciju fiksnog
irokopojasnog beinog pristupa u jednom kablovsko
distributivnom sistemu, a primenom LMDS tehnologije,
situacija je slina kao i kod MMDS-a (prikazano na slici 1. i
slici 2.). Razlika postoji samo u karakteristikama opreme,
odnosno antena i RF ureaja, obzirom da se koriste druge
frekvencije, dok princip funkcionisanja ostaje isti.

U distributivnom voru odnosno baznoj stanici se nalazi
oprema (interfejs) za optiki zavretak transportne ili
distributivne mree KDS-a, zatim ureaji za digitalizaciju i
kompresiju TV signala u realnom vremenu, QAM ili ee
QPSK modulatori, mikrotalasni predajnici i prijemnici
signala i na kraju antene koje zavise od zone pokrivanja,
konfiguracije terena, pojaanja, azimuta, elevacije, mogue
interferencije, itd.

Na strani korisnika je neophodna spoljanja mikrotalasna
antena i RF transiver, kao i unutranja digitalna oprema
(ruter, STB, kablovski modem, itd.), kao to je prikazano na
slici 2. Razlika u odnosu na opremu za MMDS je u veliini
primopredajne antene, koja je znatno manja u odnosu na
antenu za MMDS pristup, i radne uestanosti
primopredajnika.


V MMDS vs. LMDS

Ono to je jo karakteristino za ove dve tehnologije fiksnog
irokopojasnog beinog pristupa je to da su poetna ulaganja
u LMDS mnogo vea nego u MMDS, obzirom da je
korisnika oprema jeftinija na niim frekvencijama.
Meutim, poto se veina trokova mrenog operatora odnosi
na opremu krajnjeg korisnika, to znai da trokovi postoje
uglavnom kada se prikljuuju novi korisnici u mreu.
U Tabeli 1 dat je uporedni prikaz karakteristika MMDS i
LMDS sistema.

Parametar MMDS LMDS
frekvencijski
opseg
2 do 5 GHz 25 do 30 GHz
uslovi
propagacije
zahteva optiku
vidljivost
zahteva optiku
vidljivost
antene
10 puta vee od
ekvivalentnih
LMDS, manja
usmerenost
znatno manje od
MMDS, velika
usmerenost
elijska
struktura
jedna
makroelija,
ogranien
propusni opseg
ista frekvencija
ne moe koristiti
vie puta
vie mikroelija
veliki propusni
opseg zbog
viestrukog
ponavljanja iste
frekvencije u
razliitim elijama
podrka
dvosmernim
komunikacijama
slaba zbog malog
propusnog
opsega,
karakteristika
antene i
prostiranja
moe za manje
elije, veliki
propusni opseg i
veoma usmerene
antene
link
veliki domet i
mala usmerenost
prouzrokuju
viestruku
propagaciju
mali domet i
velika usmerenost
ine viestruku
propagaciju
zanemarljivom
modulacija
(QAM,
COFDM)
(QPSK)

Tabela 1. Uporedne karakteristike MMDS i LMDS


V ZAKLJUAK

Generalno posmatrano, osnovne prednosti primene beinih
mrea kao pristupnih u odnosu na koaksijalne (sa stanovita
mrenog operatora), u okviru kablovsko distributivnog
sistema odnose se na manja inicijalna ulaganja (nekoliko
puta) kao i bri povraaj uloenih sredstava. Osnovna mrea
se moe postaviti za nekoliko dana, pa poinje sa isplativou
odmah po putanju u rad, zahteva manje osoblja potrebnih za
odravanje i upravljanje, dok su operacioni trokovi znatno
smanjeni zbog nepostojanja velike infrastrukture mree i
linkova.

Nedostatak primene beinih mrea se ogleda u ogranienom
dometu i manje pouzdanom linku nego to je to sluaj u
koaksijalnim pristupnim mreama. Takoe, skuplja je oprema
po korisniku zbog digitalnih prijemnika, dvosmerne
komunikacije i pojaavaa u povratnom smeru.

LITERATURA

[1] Digital Video Broadcasting (DVB);Microwave
Multipoint Distribution Systems (MMDS)below 10 GHz,
EN 300 794 V1.1.2 (1997-08).
[2] Fixed Radio Systems;Point-to-Multipoint
equipments and antennas;Generic harmonized standard
for Point-to-Multipoint digital fixed radio systems and
antennas covering the essential requirements under
Article 3.2 of the Directive 1999/5/EC, ETSI EN 301 753
V1.1.1 (2001-03).
[3] Digital Video Broadcasting (DVB);Interaction
channel for Local Multi-point Distribution Systems
(LMDS), EN 301 199 V1.2.1 (1999-06).
[4] Digital Video Broadcasting (DVB);LMDS Base
Station and User Terminal Implementation Guidelines
for ETSI EN 301 199, ETSI TR 101 205 V1.1.2 (2001-
07).
[5] Paul J. Fung, A Primer on MMDS Technology,
www.cmpnet.com
[6] Local Multipoint Distribution System, Web
ProForum Tutorials, The International Engineering
Consortium, www.iec.org
[7] Dr. J.R. Sanford, Joel Raymond, Enhancing the
MMDS Transport Layer, Applied Microwave &
Wireless, January 2001.
[8] Erik Boch, Bob Leroux, Qiming Ren, Design and
Test Considerations of Multi-Carrier LMDS Radios,
Applied Microwave & Wireless, August 2001.
[9] Frank Creede, Datacasting with LMDS and MMDS
Systems, Applied Microwave & Wireless, August 2001.


Abstract :
The main characteristics of MMDS and LMDS systems are
described. MMDS and LMDS are emerging technologies that
could be used in distribution networks of CDS. MMDS in
rural parts of network and LMDS in urban parts with high
density of potential subscribers. At the end the comparation
of MMDS and LMDS is given.

TITLE OF THE PAPAER IN ENGLISH

Use Of The MMDS And LMDS Systems In Distribution Of
Television Picture And Data.

NAMES OF THE AUTORS

Borivoje M. Milosavljevi B.Sc.E.E.
Aleksandar Stojanovi B.Sc.E.E.
Aleksandar Maksimovi B.Sc.E.E.