Krivino procesno pravo

Skripta
Luka Perii

Opti deo
Pojam, predmet i zadatak krivinog procesnog prava
Krivino procesno pravo je grana krivilnog zakonodavstva koja ureuje krivini postupak, u kome dolazi do rasvetljenja i reenja krivine stvari. Postoje tri shvatanja pojma krivinog procesnog prava. Prvo shvatanje se zasniva na davanju primata kirivnoprocesnoj radnji, koja se shvata kao realan (fiziki) fenomen, zbog ega se ovaj pojam krivinog procesnog prava naziva realistikim pojmom krivinog procesnog prava. Kod realistikog pojma kao osnovno i bitno obeleje krivinog procesnog prava uzima se krivinoprocesna radnja, koja se sa krivinoprocesnim subjektima pojavljuje kao osnovni krivinoprocesni pojam. Drugo shvatanje zasniva se na davanju primata krivinoprocenom odnosu, koji se shvata kao pravni fenomen, usled ega se ovaj pojam krivinog procesnog prava naziva juristikim pojmom. Polazei od ovog, krivino procesno pravo definie se kao sistem pravnih propisa kojima se odreuju krivinoprocesni subjekti i reguliu njihovi krivinoprocesni odnosi radi rasvetljenja i reenja krivine stvari, te tako i ostvarenja krivinopravne zatite drutva drave. Trea grupa shvatanja zasniva se na jednakom vrednovanju i krivinoprocesne radnje i krivinoprocesnog odnosa, usled ega se ovako odreen pojam krivinog procesnog prava naziva i realistiko juristikim ili meovitim pojmom krivinog procesnog prava, ime se eli otklanjanje negativnih posledica oba, prethodno pomenuta, pojma krivinog procesnog prava. Autori koji zastupaju ovo shvatanje pojam krivinog procesnog prava odreuju tako to daju dve odvojene ili jedinstvene definicije ovog prava. Odreivanje krivilnog procesnog prava jednom definicijom prisutno je, pre svega, kod ruskih krivinoprocesnih teoretiara gde se istie da je krivino procesno pravo sistem zakonom utvrenih radnji organa ilseenja, tuilatva i suda, kao i pravnih odnosa ovih organa sa graanima i organizacijama i pravnih odnosa izmeu samih organa pri rasvetljavanju i reavanju krivine stvari. Imajui na umu izloena shvatanja, u odreivanju pojma krivinog procesnog prava trebalo bi poi od osnovnih obeleja, koja ine sutinu i bitnu sadrinu ove grane prava. S obzirom na ovo, pojam krivinog procesnog prava moe se odrediti na sledei nain: Krivino procesno pravo je sistem pravnih propisa kojima se odreuju krivinoprocesni subjekti i reguliu njihovi krivinoprocesni odnosi koji nastaju preduzimanjem krivinoprocesnih radnji i to sve sa ciljem rasvetljenja i reenja krivine stvari kao predmeta i zadatka krivinog procesnog prava. Kao osnovna obeleja krivinog procesnog prava javljaju se: krivinoprocesni subjekt; krivinoprocesni odnos; krivinoprocesna radnja; predmet krivinog procesnog prava i zadatak krivinog procesnog prava. Predmet krivinog procesnog prava je krivina stvar (causa criminalis) koju u krivinom postupku kroz ostvarivanje krivinog procesnog zadatka treba rasvetliti i reiti. Krivina stvar je realan dogaaj, koji svojim sadrajem ukazuje na odreeno krivino delo i na odreeno lice kao izvrioca tog krivinog dela. U teoriji krivinog procesnog prava razlikuje se krivina stvar u nepravom i pravom smislu. Krivinom stvari u nepravom smislu smatra se situacija u kojoj se raspolae dokazima koji govore u prilog osnova sumnje, tj. dokazima koji omoguavaju sumnju u to da je izvreno krivino delo. U takvom sluaju re je o pretkrivinom postupku. Krivinom stvari u pravom smislu smatra se situacija u kojoj postoji osnovana sumnja, znai postoje injenice i okolnosti koje opravdavaju sumnju da je odreeno lice uinilo odreeno krivilno delo, i kao takva prisutna je u svim fazama krivinog postupka. Pokretanje i trajanje krivinog 2

postupka vezano je za postojanje osnovane sumnje da je odreeno lice uinilo krivino delo, ime zakonodavac doprinosi pravnoj sigurnosti graana i otklanja mogunost neosnovagno preduzimanja krivinog gonjenja. Zadatak krivinog procesnog prava je rasvetljenje i reenje krivine stvari i primena materijalnog krivinog prava na tako rasvetljenju i reenu krivinu stvar. Drugim reima, zadatak krivinog procesnog prava je utvrivanje, putem pravosnane sudske odluke, osnovanosti krivinog zahteva izloenog u optunom aktu tuioca i ostalih uzgrednih zahteva. Ovaj zadatak se ostvaruje u krivinom postupku i iscrpljuje se postizanjem pravosnane sudske odluke, do koje dolazi nakon preduzimanja delatnosti krivinoprocesnih subjekata u krivinom postupku. Pored opteg zadatka krivinog postupka, postoje i posebni zadaci pojedinih stadijuma i faza krivinog postupka, koji se uklapaju u opti zadatak krivinog procesnog prava. Tako, zadatak istrage, kao posebne faze prethodnog krivinog postupka, je prikupljanje dokaza i podataka koji e omoguiti reenje pitanja da li e u datoj krivinoj stvari doi do podizanja optunice ili do obustavljanja postupka, zatim prikupljanje dokaza za koje postoji opasnost da se nee moi ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvoenje bilo oteano, kao i prikupljanje drugih dokaza koji bi mogli biti od koristi za postupak, a ije se izvoenje pokazuje celishodnim s obzirom na okolnosti sluaja.

Izvori krivinog procesnog prava

Krivino procesno pravo je zakonsko pravo. Njegovi izvori su zakonski propisi doneseni od nadlenih zakonodavnih organa. Pored zakona, kao izvori krivinog procesnog prava javljaju se i meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava. Pojava meunarodnih ugovora kao izvora krivinog procesnog prava posledica je potrebe da se pojedina pitanja, naroito iz oblasti pruanja meunarodne krivinopravne pomoi, reguliu meunarodnim ugovorima. Oni su sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i kao takvi imaju neposrednu primenu, s tim da potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom. Prema tome, izvori krivinog procesnog prava su zakoni, meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava. Postoje razliiti kriterijumi za klasifikaciju ovih izvora. Npr., prisutna je podela na meunarodne i unutranje izvore. Pod meunarodnim izvorima krivinog procesnog prava podrazumevaju se meunarodni ugovori (bilateralni i multilateralni), a pod unutranjim izvorima podrazumevaju se mnogobrojni zakoni Republike Srbije. Zatim, tu je i podela izvora krivinog procesnog prava na izvore u uem i izvore u irem smislu. U uem smislu to su pravni propisi koji reguliu krivini postupak u kome se donosi odluka o krivinom delu, uiniocu i krivinoj sankciji, a izvori krivinog procesnog prava u irem smislu odnose se na ozbezbeenje uslova za voenje krivinog postupka. U teoriji, prisutna je i podela na glavne (osnovne) i sporedne (dopunske) izvore. Glavni izvori su oni zakonski propisi koji se u celosti odnose na krivini postupak i kojima se reguliu osnovna glavna pitanja krivinog procesnog prava. Dopunski izvori su oni zakonski propisi koji (i pored toga to reguliu materiju drugih pravnih podruja) sadre pojedine odredbe koje se tiu i krivinog procesnog prava. Obiaji nisu izvori krivinog procesno prava. Isti je sluaj i sa sudskom praksom. Naime, i pored ogromnog uticaja prakse viih sudova na primenu prava od niih sudova, ni sudska praksa nije izvor krivinog procesnog prava. Sudovi samo primenjuju zakon u konkretnom sluaju i za konkretan sluaj. Osim toga, ni doktrina (i pored toga to utie na stvaranje pravnih normi) nije izvor prava. Ona predstavlja samo izlaganje teoretskih postavi i naunu obradu pozitivnog prava.

Vaenje krivinog procesnog prava

Vaenje krivinog procesnog prava u vremenu Primena jednog zakona poinje sa njegovim stupanjem na snagu a prestaje sa njegovim ukidanjem. Prema izriitoj odredbi URS kod nas zakoni stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako se iz naroito opravdanih razloga, utvrenih pri njihovom donoenju, ne predvidi da stupaju na snagu ranije. Nakon njegovog stupanja na snagu, zakon se primenjuje sve dok ne dodje do njegovog ukidanja. Ukidanje zakona moe biti izriito ili preutno. Izriito ukidanje zakona postoji onda kada se prelaznim i zavrnim odredbama novog zakona izriito naglasi da stupanjem na snagu tog zakona prestaje da vai dosadanji zakon. Preutno ukidanje postoji onda kada se novim zakonom u potpunosti regulie materija koja je bila predmet regulisanja ranijeg zakona. Za krivinoprocesne zakone vai pravilo po kome se novi zakon primenjuje i za reavanje krivinih stvari ije je reavanje zapoelo po starom zakonu. Meutim, primena novog zakona nema uticaja na krivinoprocesne radnje koje su preduzete po starom zakonu i rezultati dobijeni njihovim preduzimanjem imaju istu procesnu vrednost kao i rezultati krivinoprocesnih radnji preduzetih po novom zakonu. Izuzetak od ovog pravila predvien je samo za one postupke u kojima je reavanje krivine stvari pri kraju. Vaenje krivinog procesnog prava u vremenu Na teritoriji jedne drave ne mogu se primenjivati strani zakonski propisi, niti domae zakonske propise mogu primenjivati strani organi. U pogledu prostornog vaenja krivinoprocesnih zakona primenjuje se tritorijalni princip, to znai da se na teritoriji jedne drave primenjuje krivinoprocesno zakonodavstvo te drave. Nadlenom istranom organu krivinog postupka moe biti dozvoljeno prisustvo izvoenju pojedinih istranih radnji od naih organa, pri emu oni mogu da stavljaju odreene predloge u pravcu uspenog preduzimanja te radnje. Dravnu teritoriju ine deo povrine zemlje i odgovarajui pojas mora (obalno more), sa pripadajuim delom podzemlja i vazdunog prostora inzad suvozemne i vodene povrine. Meutim, od ovako shvaenog pojma teritorije postoje i odreeni sluajevi proirenja pojma teritorije kao i sluajevi njegon ogranienja (tzv. eksteritorijalnosti). Sluajevi proirenja pojma teritorije odnose se na domae brodove, bez obzira na to gde se oni nalazili u vreme izvrenja krivinog dela, na domai civilni vazduhoplov, dok je u letu i domai vojni vazduhoplov, bez obzira gde se on nalazi u vreme izvrenja krivinog dela. Naime u sva tri sluaja primenjuje se nae krivino zakonodavstvo. Sa druge strane, postoje mesta i objetki na koja se ne mogu primenjivati nai krivinoprocesni zakoni. Takva su privilegovana mesta (slubene i druge prostorije) na osnovu meunarodnog prava, kao i strani ratni brodovi koji se nalaze u naim teritorijalnim vodama, sa dozvolom naih nadlenih organa.

Vaenje krivinog procesnog prava u odnosu na lica Nae krivino procenso, odnoso krivino zakonodavstvo uopste primenjuje se na sva lica (domaa i strana) koja na teritoriji Republike Srbije uine krivino delo. Uz ovo, nae krivino zakonodavstvo primenjuje se i prema licima koja izvre krivino delo van teritorije Srbije, pod uslovom da su ispunjene pretpostavke koje je zakon propisao za dopunske principe po pitanju primene naeg krivinog zakonodavstva. Krivinoprocesni imunitet je ustanova krivinog procesnog prava putem koje se vri ogranienje vaenja krivinoprocesnih zakona u odnosu na odreene kategorije lica. Krivinoprocesni imunitet 4

se kree od zabrane pokretanja i voenja krivinog postupka prema odreenom licu, do zabrane vrenja pojedinih krivinoprocesnih radnji i zabrane preduzimanja mera lienja slobode prema licu koje uiva imunitet. Prema obimu zatite lica koja ga uivaju, krivinoprocesni imunitet moe biti potpun ili delimian. Potpun krivinoprocesni imunitet odreeno lice uiva onda kada se prema njemu, sve dok uiva imunitet, ne moe pokrenuti krivini postupak niti preduzeti bilo koja krivinoprocesna radnja zbog izvrenog krivinog dela. Prema licu koje uiva delimian krivinoprocesni imunitet moe doi do preduzimanja odreene krivinoprocesne radnje, ako postoji sumnja da je ono izvrilo krivino delo, i pored toga to to lice uiva imunitet. Prema svome dejstvu, krivinoprocesni imunitet moe biti apsolutan i relativan. Apsolutni krivinoprocesni imunitet se ne moe oduzeti zatienom licu, to znai da se prema njemu ne moe voditi krivini postupak ni posle prestanka funkcije zbog koje je uivao takav imunitet. Relativan krivinoprocesni imunitet je takav imunitet koji moe biti oduzet odreenom licu i na taj nain prema njemu se pokrenuti i krivini postupak zbog izvrenog krivinog dela. Pokretanje i voenje krivinog postupka protiv lica koje uiva krivinoprocesni imunitet moe biti uslovljeno prethodnim ili naknadnim oduzimanjem imuniteta. U sluaju gde je predvieno prethodno oduzimanje imuniteta zatienom licu, nadleni organ prema takvom licu moe preduzeti radnje krivinog postupka tek poto je takvom licu oduzet imunitet. Kod naknadnog oduzimanja imuniteta, nadleni organ moe zapoeti krivini postupak protiv takvog lica, ali je obavezan da odmah po naruavanju imunitetskih prava zatrai od nadlenog organa donoenje odluke o oduzimanju imuniteta takvom licu. Krivinoprocesni imunitet se regulie izvorima domaeg i meunarodnog prava. to se tie domaih izvora tu su na prvom mestu Ustav, a potom i odgovarajui zakoni. Ustavom Republike Srbije pitanje imuniteta reeno je za: narodne poslanike, predsednika Republike, predsednika i lanove Vlade, sudije, javnog tuioca i njegovog zamenika. Narodni poslanici republike skuptine uivaju opti imunitet i on kao taav spreava da se protiv njih, za vreme trajanja mandata, pokrene i vodi krivini postupak za bilo koje krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora, pod uslovom da se narodni poslanik pozove na imunitet. No, sa druge strane nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne iskljuuje mogunost Narodnoj skuptini da uspostavi imunitet. Pored ovog, procesni imunitet titi narodne poslanike i od pritvaranja. Bez odobrenja Narodne skuptine narodni poslanik ne moe biti pritvoren osim ako je zateen u vrenju krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duem od pet godina. Meutim, ovako propisan imunitet narodnih poslanika je relativan, budui da Narodna skuptina moe poslaniku oduzeti imunitet i dati odobrenje za krivino gonjenje. Predsednik Republike uiva imunitet kao i narodni poslanik i o istom odluuje Narodna skuptina. Predsednik i lanovi Vlade uivaju imunitet kao narodni poslanici, a o tome odluuje Vlada. Sudije ustavnog suda uivaju imunitet kao narodni poslanici. Razlika je jedino to o njihovom imunitetu odluuje sam sud. Sudije, javni tuioci i zamenici javnih tuilaca uivaju imunitet samo u pogledu lienja slobode to znai da ne mogu biti pritvoreni bez odobrenja nadlenog organa. U sluaju sudije, to je Visoki savet pravosua, a kod javnog tuioca i njihovog zamenika to je nadleni odbor Narodne skuptine. Pored ovog, njihov imunitet vezan je samo za krivina dela uinjena u vrenju pravosudne funkcije. Pored domaih dravljanja i jedan krug stranih dravljana uiva krivinoprocesni imunitet. Re je o meunarodnom pravnom imunitetu, koji se sastoji u tome da se prema licima koja ga uivaju ne moe u stranoj zemlji u kojoj borave, odnosno u kojoj su akreditovani, pokrenuti postupak, niti mogu biti izvedeni pred sud. Tumaenje krivinog procesnog prava Tumaenje krivinog procesnog prava je misaona aktivnost putem koje se utvruju pravi smisao i znaenje odreenog propisa, koji ini izvor krivinog procesnog prava, a s ciljem njene adekvatne i pravilne primene. Kod tumaenja krivinog procesnog prava, primenjuju se opta 5

pravila tumaenja prava, s tim to postoje i odreene specifinosti. One se javljaju posebno kod pitanja ekstenzivnog tumaenja i mogunosti primene analogije. Prema tome prilikom tumaenja krivinog procesnog prava koriste se razliiti metodi tumaenja: jeziko, logiko, sistematsko, istorijsko, ciljno i uporedno tumaenje. Prema subjetku tumaenja, razlikuju se autentino, sudsko i doktrinarno tumaenje krivinog procesnog prava. Autentino tumaenje daje onaj subjekt koji je doneo pravnu normu, dakle, to je Narodna skuptina Republike Srbije. Ovo tumaenje je obavezno za sve organe koji primenjuju zakon, ija se norma na ovaj nain tumai. Zbog toga se ovo tumaenje naziva jo i zakonskim, odnosno i obaveznim ili pravnim tumaenjem. Sudsko tumaenje je tumaenje koje vre sudovi prilikom primene krivinoprocesnih propisa na konkretan krivini sluaj. Ono ima obaveznu snagu samo za krivinu stvar na koju se odnosi. Ali, potrebno je istai injenicu da sudska praksa, i to posebno viih sudova, ima veliki uticaj na primenu pojedinih procesnih normi. Ona, bez sumnje, po samoj svojoj prirodi utie na shvatanje i primenu zakona. Doktrinarno (nauno) tumaenje krivinog procesnog prava je tumaenje koje daje krivinopravna nauka. Ono je rezultat slobodne delatnosti naunika i nema obaveznu snagu, ali je njegov znaaj veliki. Ono, posredno, utie kako na praktinu primenu, tako i na stvaranje krivinoprocesnog zakona. Poseban vid tumaenja krivinog procesnog prava predstavljaju naelni pravni stavovi i naelna pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda. Utvruju se sa ciljem obezbeenja jedinstvene primene zakona i drugih propisa u Republici na Optoj sendici Vrhovnog kasacionog suda i na sednici njegovih odeljenja. Sudovi pravnog leka, kao neposredno vii sudovi, imaju uticaj na jedinstvenu primenu krivinoprocesnih zakona prilikom odluivanja po pravnom leku. Naime, u postupku po pravnim lekovima vii sud (sud pravnog leka) moe vraajui npr. predmet na ponovno suenje provestepnom sudu, pored drugih primedaba, predoiti niem sudu i svoje pravno shvatanje u pogledu adekvatne primene zakona. Meutim, pravno shvatanje vieg suda izraeno u ovako datim primedbama nije obavezno za nii sud. Nii sud je obavezan samo da izvede sve procesne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao vii su u svojoj odluci.

Pojam i vrste krivinog postupka Krivini postupak je zakonom regulisano preduzimanje krivinoprocesnih radnji od strane krivinoprocesnih subjekata, i to sve s ciljem donoenja odluke suda o krivinom delu, odgovnorosti uinioca, krivinoj sankciji i drugim procesnim odnosima koji su u vezi sa krivinim delom a zahtevaju uee i odluke suda. Ovako shvaen pojam krivinog postupka zapoinje podnoenjem odgovarajueg optunog akta i zavrava se, po pravilu, odlukom suda koja se donosi posle zavrenog glavnog pretresa, odnosno nakon upotrebe odgovarajueg pravnog leka. U zavisnosti od vrste i teine krivinog dela i odreenih svojstava njegovih izvrilaca ZKP predvia tri vrste krivinih postupaka: opti (redovni), posebni (osobeni) i pomoni postupci. Opti ili redovni krivini postupak je takav krivini postupak koji se, po pravilu, sprovodi za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora preko tri godine. Posebni ili osobeni krivini postupci su krivini postupci u kojima se, kao i u optem ili redovnom krivinom postupku, reava krivina stvar i donosi odluka o delu, uiniocu i sankciji. Osnovna razlika izmeu ove dve vrste krivinih postupaka je u vrsti i teini krivinih dela za koja se sprovode i u svojstvima njihovih izvrilaca. U posebne ili osobene krivine postupke spadaju: skraeni krivini postupak; postupci za izricanje krivinih sankcija bez glavnog pretresa; postupak prema maloletnicima; postupak za krivino delo organizovanog kriminala; postupak za ratne 6

zloine; postupak za primenu mera bezbednosti, za oduzimanje imovinske koristi, za opozivanje uslovne osude i za putanje na uslovni otpust. Pomoni postupci su takvi postupci koji po svojoj prirodi doprinose reavanju odreenih procesnih pitanja od ijeg pravilnog reavanja zavisi uspeno sprovoenje i okonavanje krivinog postupka u datoj krivinoj stvari. Shodno ovome, osnovna razlika izmeu pomonih postupaka sa jedne strane i optih i posebnih postupaka sa druge strane, je to to se u okviru opteg i posebnog postupka reava krivina stvar i donosi odluka o delu, uiniocu i sankciji, dok je u okviru pomonih postupaka regulisana primena samo odreenih krivinopravnih i krivinoprocesnih instituta, kao i uee nae ili strane drave u meunarodnoj borbi protiv kriminaliteta. U pomone postupke spadaju: postupak za donoenje odluke o brisanju osude, prestanku mera bezbednosti i pravnih posledica osude; postupak za naknadu tete, rehabilitaciju i ostvarivanje drugih prava lica neopravdano osuenih i neosnovano lienih slobode; postupak za izdavanje okrivljenih i osuenih lica; postupak za pruanje meunarodne pravne pomoi i izvrenje meunarodnih ugovora u krivinim stvarima i postupak za izdavanje poternice i objave.

Tok redovnog krivinog postupka

Poetak redovnog krivinog postupa obeleen je njegovim pokretanjem, a zavretak donoenjem konane pravosnane i izvrne sudske odluke o krivinoj stvari i njenim upuivanjem na izvrenje. Prvostepeni krivini postupak je postupak koji se odvija pred prvostepenim sudom i ima dva stadijuma: prethodni (pripremni) krivini postupak i glavni krivini postupak. Svaki od ova dva stadijuma ima po vie faza. Prethodni (pripremni) krivini postupak je prvi stadijum prvostepenog krivinog postupka i traje od pokretanja krivinog postupka pa do stupanja optunice na pravnu snagu. U ovom stadijumu dolazi do rasvetljenja krivine stvari do stepena verovatnoe, to se postie izvoenjem manjeg ili veeg broja dokaza, radi utvrivanja pravno relevantnih i drugih injenica, koje ine sadrinu krivine stvari. Osnovni zadak ovog stadijuma krivinog postupka je rasvetljenje i reenje krivine stvari do stepena koji e omoguiti nastavak postupka, ili njegovu obustavu, ako se utvrdi da konkretni dogaaj nema obeleje krivinog dela, odnosno ako postoje procesne smetnje za dalje voenje krivinog postupka. Prethodni (pripremni) krivini postupak ima dve faze. To su: istraga i optuenje. Istraga je redovna faza prethodnog krivinog postupka, do koje dolazi kad postoji osnovana sumnja da je odreeno lice uinilo krivino delo. O sprovoenju istrage odluuje sud (istrani sudija ili vanraspravno vee). Njen osnovni cilj je prikupljanje dokaza i podataka neophodnih za donoenje odluke o podizanju optunice ili o obustavi krivinog postupka. Izuzetno, kada ve raspoloivi dokazi o izvrenom krivinom delu i uiniocu pruaju dovoljno osnova za podizanje optunice, zbog ega ovlaeni tuilac smatra da nije potrebno sprovoenje istrage, on predlae podizanje neposredne optunice ili direktno podie istu. U ovakvim situacijama izostaje istraga, kao prva faza prethodnog postupka. Optuenje je druga faza prethodnog krivinog postupka i sastoji se od podizanja optunice i njene kontrole. Ova faza prethodnog krivinog postupka zapoinje podizanjem optunice, a zavrava se stupanjem optunice na pravnu snagu ili obustavom krivinog postupka. Glavni krivini postupak je drugi stadijum prvostepenog krivinog postupka, koji zapoinje stupanjem optunice na pravnu snagu i traje sve do donoenja prvostepene sudske odluke. Ovaj stadijum krivinog postupka posveen je utvrivanju istine u krivinoj stvari i njenom presuenju. S obzirom na injenicu da se sudska odluka (po pravilu presuda, a izuzetno i reenje) moe zasnivati samo na dokazima koji su izneseni na glavnom pretresu moe se zakljuiti da je ovaj stadijum krivinog postupka i najvaniji deo postupka. Glavni krivini postupak se u celosti odvija pred sudom, pri emu je pripremanje glavnog pretresa u nadlenosti predsednika vea, a glavni pretres i donoenje presude u nadlenosti 7

sudskog vea, a predsednik vea neposredno rukovodi postupkom i preduzima odgovarajue procesne radnje. Glavni krivini postupak ima tri faze: pripremanje glavnog pretresa, glavni pretres i donoenje presude. Pripremanje glavnog pretresa je prva faza glavnog krivinog postupka, koja poinje stupanjem optunice na pravnu snagu, a u nadlenosti je predsednika vea. On zakazuje glavni pretres i pribavlja (po svom nahoenju ili po predlogu stranaka) dokaze za glavni pretres. Pored toga, predsednik vea, u ovoj fazi glavnog krivinog postupka, donosi i reenje o obustavljanju krivinog postupa u sluaju odustanka tuioca od optunice i nenastavljanja gonjenja od oteenog. Posmatrano sa aspekta svoje arhitektonike glavni pretres ima pet etapa. To su: otvaranje glavnog pretresa, koje je u nadlenosti predsednika vea koji, pored otvaranja zasedanja, objavljuje i predmet pretresa, sastav sudskog vea i utvruje postojanje potrebnih pretpostavki za odravanje glavnog pretresa; poetak glavnog pretresa, koji je posveen iznoenju optube; sasluanje optuenog; dokazni postupak i re stranaka. Donoenje presude je poslednja faza glavnog krivinog postupka i sastoji se od sledeih etapa: izricanje presude (presudu izrie sudsko vee u tajnom zasedanju, posle usmenog veanja i glasanja, a odluka je doneta kada je za nju glasala veina lanova vea; objavljivanje presude, koje se vri u za to propisanom roku, i to, po pravilu javno; pismene izrade presude i dostavljanje presude zakonom odreenim licima. Postupak po pravnim lekovima je fakultativne prirode, jer dolazi samo u sluaju kada je ovlaeni subjekat uloio pravni lek. Postupci kod redovnih pravnih lekova pokazuju daleko veu meusobnu slinost nego postupci po vanrednim pravnim lekovima. Za razliku od redovnih pravnih lekova, postupci po vanrednim pravnim lekovima su izrazito osobeni i po svojoj prirodi i po svom toku.

Odnos krivinog procesnog prava i drugih grana prava i naunih disciplina (ustavnog prava, krivinog prava i kriminologije)
Odnos krivinog procesnog prava i ustavnog prava Ustavno pravo, kao osnovna grana prava, predstavlja sistem pravnih normi koji utvruju politiki oblik drutva drave, sistem vlasti i odnose u njemu, kao i poloaj oveka u njemu. Kao takav ustav je najvii i osnovni zakon i sva pozitivna prava imaju izvorite u ustavu i samim tim moraju biti u skladu sa ustavom. Analogno ovome i izvorite krivinog procesnog prava kao posebne grane prava nalazi se takoe u ustavu. I krivino procesno pravo je izgraeno na naelima koja su sadrana u ustavu i kao takvo mora da bude u skladu sa ustavom. Posmatrano sa druge strane, ustavno pravo delimino dobija svoju konkretizaciju i svoju realizaciju kroz krivino procesno pravo. Dodirne take izmeu ustavnog prava sa jedne strane i krivinog procesnog prava sa druge strane, ispoljavaju se na polju sloboda i prava oveka i graanina, osnovnih naela ureenja pravosua, kao i na polju nekih pitanja koja se neposredno odnose na krivino pravo, ali su znaajna za odnos izmeu ustavnog prava i krivinog procesnog prava. Ustav Republike Srbije sadri odreene odredbe koje se neposredno odnose na sve tri oblasti, a na taj nain i na materiju krivinog procesnog prava. Pored prava na odbranu, Ustav je svakome zajamio i pravo da, u skladu sa zakonom, u postupku pred sudom ili drugim dravnim organom podrobno, na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega. Pored odredaba isto krivinoprocesnog prava Ustav sadri i posebne odredbe koje se odnose neposredno na krivino pravo ali su i znaajne za odnos izmeu ustavnog i krivinog procesnog 8

prava. Ove odredbe se odnose na predvienost krivinog dela i kazne u zatvoru, na pretpostavku nevinosti okrivljenog, i pravo na rehabilitaciju i naknadu tete. Kao trea oblast koja karakterie odnos ustavnog prava i krivinog procesnog prava jesu ustavne odredbe koje se odnose na organe pravosua.1 Odnos krivinog procesnog prava i krivinog prava Krivino pravo je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se, s ciljem zatite drutvenog i ekonomskog ureenj odreene drave, utvruju uslovi za primenu kazni i drugih krivinih sankcija prema uiniocima krivinih dela. Izmeu krivinog procesnog prava i krivinog prava postoji tesna funkcionalna povezanost, u kojoj krivino procesno pravo omoguuje ispunjenje osnovnog cilja krivinog prava, prava na kanjavanje. Krivino pravo odreuje predmet krivinom procesnom pravu, jer krivina stvar moe biti samo onaj dogaaj koji u sebi sadri krivino delo predvieno u krivinom zakonu i uinioca tog dela, dok krivino procesno pravu ureuje krivini postupak, u kome jedino moe doi do rasvetljenja i reenja krivine stvari a time i do realizacije prava na kanjavanje. Oigledno je da su ove dve grane prava u takvoj neposrednoj zavisnosti, da jedna bez druge ne moe ostvarivati svoj zadatak. Pored tesne povezanosti ove dve grane prava, postoji i njihova relativna samostalnost, koja je sadrana u injenici da svaka od ove dve grane prava ima predmet, sadrinu i zadatak. Prema tome, pogrena su shvatanja po kojima se odnos izmeu ove dve grane prava odreuje kao odnos materije i forme na osnovu toga izvlai zakljuak o krivinom pravu kao materijalnom, a o krivinom procesnom pravu kao formalnom pravu, a zajedniki im je naziv krivino pravo u irem smislu. Odnos krivinog procesnog prava i kriminologije Kriminologija se moe definisati kao samostalna nauka koja, koristei saznanja i istraivake postupke naue o oveku i drutvu, empirijski prouava kriminalni fenomen, tj. zloin, njegovog izvrioca i rtvu, kriminalitet i nain na koji drutvo reaguje na kriminalno ponaanje. Kriminalna fenomenologija prikuplja i sistematizuje: pojavne oblike krivinih dela (delikventsku tehniku i taktiku), ivotne forme prestupnika i saznanja o posebnim pojavama kod svake pojedine vrste krivinog dela (kriminalna morfologija, kriminografija). Meusobna veza krivinog procesnog prava i kriminalne fenomenologije ogleda se prevashodno na polju injeninog i pravnog oformljenja krivine stvari. Naime, pri reavanju ovog pitanja organu krivinog postupka pruaju odreenu pomo i saznanja iz ove grane kriminologije. Kriminalna etiologija je grana kriminologije koja za predmet prouavanja ima izuavanje i utvrivanje korena, neposrednih uzroka i uslova kriminalnog ponaanja. Kao takva, kriminalna etiologija ulazi u problem determinizma kriminaliteta, u objektivne i subjektivne faktore koji ga prouzrukuju i uslovljavaju, u analizu linosti delikventna i njene interakcije sa drutvenom sredinom. U okviru kriminalne etiologije tretiraju se osnovni kriminoloki problemi koji se u literaturi najee oznaavaju izrazom kriminogeni faktroi. U okviru kriminologije javlja se posebna oblast, viktimologija, koja za predmet prouavanja ima kriminoloke probleme koji su povezani sa rtvom krivinog dela. Viktimologija posebno izuava odnos rtve i kriminalca, ulogu rtve u genezi kriminalnog ponaanja, linost rtve i njene bioloke, psiholoke i sociokulturne karakteristike, kao i doprinos kriminalca u obeteenju rtve za priinjenu uvredu i sl. Ovaj prilaz povezan je najpre sa etiolokim istraivanjima u kriminologiji, koja su pokazala da je rtva esto u stanju da doprinese uzrocima ili na drugi nain izvrenju odreenog krivinog dela, to znai da se meu faktorima koji izazivaju kriminalno ponaanje moe nai i ponaanje rtve krivingo dela.
1

Proitati vie u knjizi, strane 22-24.

Odnos krivinog procesnog prava i viktimologije dolazi do izraaja pri utvrivanju injenica koje se odnose na linost uinioca krivinog dela u krivinom postupku. Naime, u savremenom krivinom procesnom pravu sve je vie, sasvim opravdano, prisutan zahtev za to svestranijim izuavanjem linosti uinioca krivinog dela jer je to jedan od veoma vanih preduslova za izricanje adekvatne krivine sankcije, a i jedan od osnovnih preduslova za uspenu resocijalizaciju, u postupku izvrenja ovako izreene krivine sankcije. Kriminala terapeutika je grana kriminologije koja za predmet prouavanja ima preventivne i represivne mere u borbi protiv kriminaliteta i izgrauje nauni sistem njihovog efikasnog sprovoenja u ivot. S obzirom na ovakav predmet prouavanja, poznavanje kriminalne terapeutike omoguava dravnim organima koji uestvuju u krivinom postupku da na najbolji nain ree konkretnu stvar. Ovo zbog toga to se samo sa adekvatnom krivinopravnom merom moe postii eljeni cilj postupanja dravnih organa u vezi sa konkretnom krivinom stvari.

Odnos krivinog procesnog prava i drugih grana prava i naunih disciplina (penologije, kriminalistike, sudske psihologije i sudske medicine)
Odnos krivinog procesnog prava i penologije Krivino pravo je u tesnoj vezi sa penologijom. Penologija je nauka o izvrenju krivinih sankcija koje je izrekao sud u krivinom postupku. Odnosno, penologija je nauka o postupanju sa delikventima koja svojim prouavanjem nastoji da, u skladu sa normama i principima koje nalae, kao i u skladu sa dostignuima drugih drutvenih i prirodnih nauka, iznae najbolja sredstva i naine tog postupanja, radi to uspenije resocijalizacije i socijalne rehabilitacije delikventa i spreavanja delikventskog ponaanja uopte. Kao takva, i pored toga to je samostalna nauna disciplina ona je u tesnoj vezi, u uzajamnoj zavinosti , i sa krivinim pravom i sa krivinim procesnim pravom. Bez ova dva prava postojanje penologije je bespredmetno, jer predmet izvrenja mogu biti samo one krivine sankcije koje su predviene krivinim zakonom i koje su izreene u krivinom postupku. Sa druge strane, zavisnost kivinog procesnog prava i krivinog prava od penologije ogleda se u tome to se penologija stara o sprovoenju izreene sankcije u ivot a time i o postizanju resocijalizacije osuenog pa je ona u isto vreme i poslednja etapa u ostvarivanju krivinopravne zatite. Odnos krivinog procesnog prava i kriminalistike Kriminalistika se kod nas uobiajeno odreuje kao nauka koja prouava, pronalazi i usavrava naune i na praktinom iskustvu zasnovane metode i sredstva, koja su najpogodnija da se otkrije i razjasni krivino delo, otkrije i privede krivinoj sankciji uinilac, obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrivanja (objektivne) istine, kao i da se sprei izvrenje buduih planiranih i neplaniranih krivinih dela. Drugim reima, to je nauka o tehnici, taktici i metodici operativnih, istranih i drugih sudskih radnji, kao i o spreavanju kriminaliteta. Kriminalistika se tradicionalno deli na taktiku, tehniku i metodiku. Izmeu kriminalistike i krivinog procesnog prava postoje brojne vieslojne dodirne take. Naime, krivino procesno pravo svojim propisima predvia obim i formu delatnostni krivinoprocesnih subjekata, a kriminalistika prua pomo krivinoprocesnim subjektima u konkretnoj realizaciji prava i dunosti. Recimo, krivinoprocesno pravo propisuje radnje dokazivanja i zakonske uslove njihovog sprovoenja, a nainom i metodama sprovoenja tih radnji, 10

sa ciljem ostvarenja njihovog maksimalnog efekta bavi se kriminalistika. Krivinoprocesno pravo odreuje pravne i etike okvire primene kriminalistikih taktikih naina i tehnikih metoda. Najtenja veza izmeu kriminalistike i krivinog procesnog prava postoji u sferi rada sa dokazima (dokaznog prava). Krivinoprocesno pravo izuava i propisuje samo formalnu stranu rada sa dokazima (subjekti koji ih mogu prikupljati, pod kojim uslovima i u kom postupku), a kriminalistika izuava realnu informaciono-gnoseoloku (spoznaju) stranu nastanka, korienja i vrednovanja dokaznih informacija. Kriminalistika se posebno bavi metodama sudskih vetaenja, nainima pribavljanja materijala za vetaenje, odreivanjem pitanja koja ulaze u predmet konkretnih vetaenja, meusobnim odnosima sudije i vetaka u toku odreivanja, provere, prezentacije i procene vetaenja. Kriminalistika izuava dokaznu vrednost pojednih metoda vetaenja.

Odnos krivinog procesnog prava i sudske psihologije Postoje razliita shvatanja sudske psihologije. Prema nekim autorima sudska psihologija je nauna disciplina koja se bavi psihikim zbivanjima i njima odgovarajuim ponaanjem uesnika svih sudskih postupaka, i to kako krivinog, tako i graanskih i drugih. Shodno ovom shvatanju psihologija krivinog postupka je samo deo sudske psihologije i ne saivanja posebnu naunu disciplinu, ve moe biti samo predmet jedne studije. Nasuprot ovome, prema drugoj grupi autora pod pojmom sudske psihologije podrazumeva se u stvari samo psihologija krivinog postupka, pa je prema ovom shvatanju psihologija krivinog postupka posebna nauna disciplina. Za osnov ispravnosti ovakvog prilaza u odreivanju pojma sudske psihologije uzima se injenica da su psihika zbivanja u krivinom postupku dovoljn o obimna i celovita da bi mogla da predstavljaju predmet posebne psiholoke discipline, te se tako pod sudkom psihologijom u stvari podrazumeva psihologija krivinog postupka. Shodno ovakvom pristupu istie se da se (sudska psihologija) bavi prouavanjem psihologije uesnika u krivinom postupku (okrivljenog, svedoka, vetaka) pa se u literaturi pominje i kao psihologija krivinog postupka, to moda predstavlja adekvatniji naziv. Imajui na umu neospornu injenicu da je psiholoka problematika krivinoprocesnih uesnika i samog krivinog postupka veoma sloena i raznovrsna ima opravdanja za izdvajanje i razvijanje psihologije krivinog postupka kao samostalne naune discipline, isto kao to je postojalo opredeljenje za osamostaljenjem posebne nauke krivinog procesnog prava. Reju, krivini postupak nosi sa sobom i vlastitu psihologiju i njegovom prouavanju posveena je upravo psihologija krivinog postupka. Znanja iz ove naune discipline posebnu primenu imaju u procesu dokazivanja. Zbog ovog, posebno se govori o psihologiji sasluanja okrivljenog, svedoka, vetaka, maloletnog lica i dr. Zato je neophodno da sudija poseduje odreena znanja iz oblasti sudske psihologije. Posedovanje ovih znanja omoguava sudiji da uspeno zakljuuje o istinitosti i vrednosti iskaza okrivljenog, svedoka, vetaka, odnosno omoguava sudiji da ocenjuje ne samo ono to ova lica manifestuju ivom reju, ve i njihova psihika doivljavanja u toku iskazivanja, te na osnovu toga izvodi i zakljuak o istinitosti njihovog iskaza. Od primene znanja iz oblasti sudske psihologije od strane sudije u krivinom postupku treba razlikovati sluajeve u kojima je neophodno angaovati psihologa u svojstvu vetaka radi objanjenja odreenih psiholokih pitanja. U ovakvom sluaju re je o primeni znanja opte psihologije od strane strunjaka psihologa u ulozi vetaka u krivinom postupku. Odnos krivinoprocesnog prava i sudske medicine

11

Sudska medicina ima za predmet izuavanja uzroke nasilne, sumnjive, neznane smrti, kao i podruje telesnih povreda. Ona tumai patoloko-anatomske i patoloko-fizioloke promene povreenog organizma, klinike manifestacije pojedinih povreda, izuava uzroke nastanka smrti i povreda, promene koje nastaju na leu posle smrti. Do primene sudske medicine u sudskom postupku dolazi kod vetaenja povreda ili smrti koje nastaju kao posledica izvrenja krivinih dela. Imajui na umu znaaj rezultata do kojih se dolazi na osnovu primene sudske medicine u krivinom postupku, ZKP izriito ukazuje na neke sluajeve u kojima je neophodna pomo ove naune discipline. To su sluajevi pregleda i obdukcije lea; trovanja i telesnih povreda. Sudsku medicinu u krivinom postupku primenjuju sudski vetaci, dajui odgovor na struno pitanje ije reenje zahteva specijalizovano znanje posebnih strunjaka. U okviru sudske medicine postoje odreene grane ija saznanja naroito dolaze do primene u krivinom postupku. To su: traumatologija, nozologija i teratologija. Traumatologija je takva grana sudske medicine koja za predmet prouavanja ima povrede i nasilnu smrt usled tih povreda. U okviru ove grane moe se posebno govoriti o toksikologiji iji su predmet prouavanja otrova i njihova dejstva na organizam oveka. Predmet prouavanja nozologije su uzroci prirodnih oboljenja i prirodne smrti. Na kraju, predmet prouavanja teratologije je nakaznost i smrt usled nje.

Naelo oficijelnosti i legaliteta krivinog gonjenja

Naelo oficijelnosti krivinog gonjenja Naelo oficilejnosti krivinog gonjenja sastoji se u tome da se krivini postupak pokree i vodi od strane nadlenog dravnog organa po slubenoj dunosti ex officio. Ovo naelo ustanovljava pravo i dunost nadlenog javnog tuioca da preduzme krivino gonjenje bez obzira na stav oteenog o tome. Naelo oficijelnosti se javlja kao nuna posledica same prirode krivinog dela. Izvrenjem krivinog dela naruava se pravni poredak za ije je uvanje zaduena drava, te otuda i njeno pravo i dunost da naruioca pravnog poretka kazni. Izvrenjem krivinog dela za dravu se raa kazneni zahtev koji ona ostvaruje putem krivinog postupka. Shodno ovom naelu drava ima pravo, im je krivino delo izvreno, da preko svojih nadlenih organa goni uinioca, da protiv njega otpone krivini progon, bez obzira na to da li je krivinim delom povreen i iji pravni interes. Krivino gonjenje, shodno ovom naelu, vri se iskljuivo u drutvenom interesu. Krivino postupanje se ne sme dovesti u zavisnost od volje povreenog ili oteenog lica, to e rei da u krivinom postupku ne vlada, kao u graanskom postupku, dispozitivno naelo. Za dravnog organa, u ijoj je nadlenosti gonjenje uinilaca krivinih dela, dovoljno je da je re o krivinom delu za koje se goni po slubenoj dunosti i na osnovu toga odmah nastaje za njega pravo pokretanja i voenja krivinog postupka, bez ekanja na inicijativu od strane oteenog ili drugog lica. Naelo oficijelnosti krivinog gonjenja u naem krivinom procesnom pravu predvieno je kao pravilo. Krivina dela za koja vai naelo oficijelnosti krivinog gonjenja su krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti, a krivina dela za koja ne vai ovo naelo su krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi i krivina dela za koja se krivino gonjenje preduzima po predlogu oteenog lica. Krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi, kao i krivina dela za koje se krivino gonjenje preduzima po predlogu predstavljaju izuzetak od naela oficijelnosti krivinog gonjenja. 12

Naelo legaliteta krivinog gonjenja

Prema naelu legaliteta krivinog gonjenja javni tuilac je obavezan da preduzme i produi krivino gonjenje ako su ispunjeni zakonski uslovi za to, odnosno ako postoje dokazi, koji govore u prilog potrebnog stepena sumnje da je uinjeno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. Prema naelu legaliteta krivinog gonjenja pokretanje i voenje krivinog postupka ne zavisi od volje javnog tuioca, jer pokretanje krivinog postupka za javnog tuioca nije samo mogunost, ve obaveza. Kod odluivanja o pokretanju i voenju krivinog postupka javni tuilac treba samo da oceni postoji li verovatnoa da su u konkretnom sluaju ispunjeni svi zakonski uslovi za krivinu odgovornost konkretne osobe, pa ako smatra da su ti uslovi ispunjeni on je po zakonu duan da je krivino goni. Naelo legaliteta krivinog gonjenja u naem krivinom procesnom pravu se odnosi na ceo tok krivinog postupka. Javni tuilac nije obavez samo da pokrene krivini postupak za delo za koje se goni po slubenoj dunosti kad za to postoje zakonski uslovi, ve je obavezan i da vri krivino gonjenje u sklopu postupka sve dok za to postoje zakonski uslovi. Naelu legaliteta krivinog gonjenja suprotno je naelo oportuniteta krivinog gonjenja. Prema naelu oportuniteta, ovlaeni tuilac u svakom pojedinom sluaju ceni da li je celishodno pokrenut krivini postupak za ije su pokretanje ispunjene sve zakonske pretpostavke. Prema naelu oportuniteta krivinog gonjenja ovlaeni tuilac, a to znai i javni tuilac, ne mora da pokrene krivini postupak i pored toga to su za njegovo pokretanje ispunjene sve zakonske pretpostave, ukoliko smatra da to nije u konkretnom sluaju celishodno (oportuno). U praktinoj realizaciji naela oportuniteta krivinog gonjenja javni tuilac nema pravo na proizvoljni izbor izmeu gonjenja i negonjenja, ve samo pravo na ocenu da li je, s obzirom na javni interes, krivino gonjenje celishodno ili ne. 2

Naelo optube (akuzatornosti) i materijalne istine

Naelo optube (akuzatornosti) Ovo naelo izraeno je u poznatoj postavci nemo iudex sine actore, to znai da nema suda bez tuioca, odnosno da nema postupka bez optube. Dakle, ukoliko nema optube sud ne moe ni da pokrene niti da vodi krivini postupak po slubenoj dunosti. Sa druge strane, sama injenica postojanja optube obavezuje sud da o njoj donese odluku, a u sluaju njenog povlaenja, da obustavi krivini postupak ili izrekne presudu kojom se optuba odbija, to zavisi od faze krivinog postupka u kojoj dolazi do povlaenja optube. Krivini postupak se pokree po zahtevu ovlaenog tuioca. U sluaju da nema zahteva ovlaenog tuioca, tj. odgovarajueg optunog akta, ne moe doi do pokretanja krivinog postupka. U svojstvu ovlaenog tuioca moe da se pojavi, u zavisnosti od prirode i teine krivinog dela, javni tuilac, oteeni kao tuilac (supsidijarni tuilac) i privatni tuilac. Javni tuilac je ovlaeni tuilac za sva krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti, a oteeni kao supsidijarni tuilac javlja se u svojstvu ovlaenog tuioca kod krivinih dela za koja se goni po slubenoj dunosti u sluaju kada javni tuilac smatra da nema zakonskih uslova za krivino gonjenje. Na kraju, privatni tuilac je ovlaeni tuilac za krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi.

Proitati vie u knjizi, strane 51-53.

13

Naelo materijalne istine Drutveni interes, zbog koga se i vodi krivini postupak, zahteva da se utvrdi potpuna i neosporna istina o injenicama koje ine osnovu krivine odgovornosti okrivljenog, jer kanjen sme biti samo onaj okrviljeni ija je krivina odgovornost potpuno i neosporno utvrena. Odnosno, sudska odluka mora da poiva na istini. Istina do koje se dolazi u krivinom postupku predstavlja veran odraz krivinog dogaaja u svesti sudje, ali ona nije apsolutna istina. Istina do koje se dolazi u krivinom postupku, iako predstavlja najvei stepen izvesnosti do koga se sredstvima krivinog postupka moe doi, samo je relativna istina, koja ne iskljuuje mogunost dokazivanja suprotnog. U krivinom postupku u izvesnom broju sluajeva dolazi do kasnijeg utvrivanja istine, koja je suprotna istini utvrenoj u prethodnom krivinom postupku. Uz sve ovo, ova istina je, u izvesnom smislu, istovremeno i subjektivna, jer isti materijal moe da ostavi razliite utiske na one koji ga cene i dovede do razliitih ocena raznih sudova. U kojoj e meri odraz krivinog dogaaja u svesti suda biti veran krivinom dogaaju koji se desio zavisi od kvaliteta i kvantiteta dokaza. Uz to, formiranje odraza krivinog dogaaja u svesti sudije vri se u krivinom postupku postepeno i zavisno od prikupljenih i izvedenih dokaza, putem kojih subjektivna istina treba to je mogue vie da se priblii subjektivnoj. Tek takva istina je materijalna istina, budui da pod njom podrazumevamo najvei stepen izvesnosti do koje sudima moe doi u krivinom postupku. 3

Naelo neposrednosti, usmenosti i javnosti

Naelo neposrednosti Naelo neposrednosti se sastoji u tome to sud u krivinom postupku saznaje neposredno sve dokaze, injenice i okolnosti vane za ostvarivanje krivinoprocesnog zadatka. Izmeu krivinog suda i izvora saznanja nema posrednika. Sud u krivinom postupku neposrednim sasluanjem svedoka, vetaka, sasluanjem okrivljenog i neposrednim uvidom u isprave koje se itaju i razmatraju, neposredno saznaje sve dokaze. Neposrednost postupka omoguava sudu da kod krivinoprocesnih subjekata sagleda i njihova psihika stanja i reagovanja i da iz toga izvue zakljukeo istinitosti ili neistinitosti njihovog iskaza, to se posrednim postupkom ne moe postii. Naelo neposrednosti prisutno je u toku celog krivinog postupka, a njegova primena dolazi najvie do izraaja na glavnom pretresu, jer sud zasniva presudu samo na injenicama i dokazima koji su izneseni na glavnom pretresu. Naelo usmenosti

Proitati vie u knjizi, strane 55 i 56.

14

Ovim naelom reava se reava se pitanje naina preduzimanja krivinoprocesnih radnji, odnosno, krivinoprocesne radnje se preduzimaju usmeno, putem ive rei, glasa ili pokreta. Krivinoprocesne stranke i drugi uesnici krivinog postupka svoja kazivanja u krivinom postupku iznose putem ive rei, glasa ili pokreta, to vai i za sam sud. Naelo usmenosti doprinosi lakem i brem sprovoenju naela kontradiktornosti i raspravnosti, slui oivotvorenju naela neposrednosti i javnosti i doprinosi potpunijem utvrivanju istine u konkretnoj krivinoj stvari. Po svojoj prirodi ovo naelo posebno prua mogunost sudu da na osnovu sagledavanja psihikih doivljavanja prilikom iskazivanja izvede i zakljuak o verodostojnosti iskaza. Naelo usmenosti se primenjuje u toku celog krivinog postupka, a svoju najpotpuniju primenu dostie na glavnom pretresu. Ceo glavni pretres ureen je uglavnom kao usmeni postupak Naelo javnosti Naelo javnosti je ustavnog karaktera. Naime, ovo naelo izriito je predvieno u Ustavu Republike Srbije u lanu 142. stav 3. gde je propisano da je raspravljanje pred sudom javno i moe se ograniiti samo u skladu s Ustavom. Naelo javnosti u krivinom procesnom pravu moe se posmatrati u uem i irem smislu. Posmatrano u uem smislu naelo javnosti oznaava pravo krivinoprocesnih stranaka i pravo svakog treeg neposredno zainteresovanog punoletnog lica da prisustvuje radu suda i prati njegov rad. Naelo javnosti, posmatrano u irem smislu, obuhvata jo, i: mogunost saznavanja dana i asa glavnog pretresa; mogunost objavljivanja izvetaja o preduzetim procesnim radnjama i donetim odlukama i mogunost objavljivanja spisa postupka. Javnost u uem smislu moe biti opta, ograniena i stranaka. Ve isnezesena javnost glavnog pretresa obuhvata i javno objavljivanje sudske odluke donesene na osnovu odranog glavnog pretresa. Izreka presude, odnosno reenja mora biti uvek objavljena javno, bez obzira na to da li je ili ne bila iskljuena javnost sa glavnog pretresa. Javnost moe biti iskljuena samo kod objavljivanja razloga presude (reenja), i to samo u sluaju ako je javnost bila iskljuena na glavnom pretresu.

Naelo raspravnosti (kontradiktornosti), zatite line slobode i procesne ekonomije

Naelo raspravnosti (kontradiktornosti) Naelo raspravnosti (kontradiktornosti) sastoji se u pravu krivinoprocesnih stranaka da u krivinom postupku iznose sopstvene stavove o pitanjima koja su vezana za krivinu stvar i da se izjasne o stavovima suprotne stranke, to doprinosti utvrivanju istine u krivinom postupku, odnosno svestranom, potpunom i zakonitom ostvarivanju krivinoprocesnog zadatka. Svoju osnovu ovo naelo nalazi u poznatoj postavci audiatur et altera pars koja obavezuje da se u postupku, pri raspravljanju krivine stvari, uje i druga strana. Naelo neposrednosti sprovodi se u krivinim postupcima na dva naina. Prvo, neposrednim susretom stranaka pred sudom, jer na taj nain krivinoprocesne stranke imaju najveu mogunost 15

da usmeno, ivom reju ili pokretom (neposredno), iznose svoje stavove, predlau dokaze i da istovremeno odgovore na tvrdnje i navode suprotne stranke. Drugi nain praktinog sprovoenja ovog naela je neposrednim putem. Ovim nainom krivinoprocesne stranke praktino realizuju naelo raspravnosti (kontradiktornosti) podnoenjem zahteva, predloga i pravnih sredstava koja se po pravilu podnose pismeno. Posmatrano po pojedinim fazama krivinog postupka, naelo raspravnosti (kontradiktornosti) svoju najpotpuniju realizaciju ostvaruje na glavnom pretresu. Naelo raspravnosti (kontradiktornosti) u odreenoj meri prisutno je u postupku po pravnim lekovima, gde se realizuje kroz pravo krivinoprocesnih stranaka da podnose pravne lekove i daju odgovor na podnete pravne lekove, kao i kroz njihovu mogunost da, u odreenim sluajevima, usmeno i kontradiktorno raspravljaju o krivinoj stvari i pred sudom pravnog leka. Naelo zatite line slobode Za razliku od drugih naela ovog karaktera ovo naelo, bar u izriitom obliku. nije poznavalo nae ranije pozitivno krivinoprocesno zakonodavstvo. Njegovo normiranje u sadanjem pozitivnom zakonodavstvu rezultat je nastojanja da se preduprede zloupotrebe i nepravda ili prekomerno ogranienje slobode osumnjienog i okrivljenog. Kao takvo, ovo naelo ne nalazi osnovu samo u ustavu ve i u optem stavu prema linoj slobodi apostrofiranoj kako u meunarodnim aktima tako i u najviim pravnim aktima drave. Iz ovih akata naelo zatite line slobode preneseno je u ZKP u kome je predvieno da lice lieno slobode mora biti odmah obaveteno, na svom jeziku ili na jeziku koji razume, o razlozima lienja slobode i istovremeno upoznato da nije duno nita da izjavi, da ima pravo da uzme branioca koga sam izabere i zahtevati da se o lienju slobode obaveste njegovi najblii. Pored ovog, predvieno je i to da lice koje je lieno slobode bez odluke suda, mora biti odmah sprovedeno nadlenom istranom sudiji. Naelo procesne ekonomije Naelo procesne ekonomije je u uskoj vezi sa efikasnou krivinog postupka budui da se ona sastoji od dve meusobno tesno i nerazdvojno povezane komponente. To su brzina postupanja i zakonito reenje krivine stvari. Iz ovih razloga efikasnost krivinog postupka ne sme se svesti samo na njegovo vremensko trajanje. Nasuprot, razlozi kriminalne politike opravdavaju brzinu postupanja samo do one mere dok to ne utie na zakonitost voenja krivinog postupka i donoenje pravilne i zakonite sudske odluke. Naelo procesne ekonomije znai da se krivinoprocesni zadatak, tj. rasvetljenje i reenje krivine stvari realizuje sa to manje utroka vremena i sredstava. Mogu se izdvojiti dve grupe faktora od kojih zavisi praktina realizacija naela procesne ekonomije. Prvo, to su normativni faktori sadrani u kvalitetu zakonske norme, a drugo su subjektivni faktori i odnose se na procesne subjekte koji treba da realizuju te zakonske norme. Na kraju, posebno treba istai to da brzina, odnosno efikasnost krivinog postupka ne sme da ide na tetu zatite sloboda i prava uesnika postupka, odnosno na tetu utvrivanja istine, kao osnovnog cilja voenja krivinog postupka uopte.

Pojam, osnovna obeleja i klasifikacija krivinoprocesnih subjekata

Pojam i osnovna obeleja krivinoprocesnog subjekta Krivinoprocesni subjetki su nosioci zakonom odreenog fonda prava i dunosti, ijom realizacijom se ostvaruje krivino procesni zadatak. 16

U teoriji krivinog procesnog prava javljaju se tri razliita shvatanja po pitanju svojstva krivinoprocesnog subjekta. To su tzv. usko shvatanje, prema kome svojstvo krivinoprocesnog subjekta imaju samo ona lica koja su neophodna da bi se mogao zasnovati, tei i okonati krivini postupak, tj. samo ona lica ije je prisustvo u postupku obavezno. To su ovlaeni tuilac, okrivljeni i sud. Zatim, tu je i tzv. srednje shvatanje, prema kome svojstvo krivinoprocesnog subjekta imaju, pored nosilaca osnovnih krivinoprocesnih funkcija, i nosioci sporednih krivinoprocesnih funkcija. Reju, prema ovom shvatanju svojstvo krivinoprocsnog subjekta ima svaki vrilac procesne radnje. Na kraju, prisutno je i tree, tzv. najire shvatanje, prema kome svojstvo krivinoprocesnog subjekta ima svako lice koje, na bilo koji nain, uestvuje u krivinom postupku, pa i publika koja prisustvuje glavnom pretresu. Krivinoprocesni subjekt je procesno sposobno fiziko lice ili pravno lice koje, na osnovu zakonom propisanih mu prava i dunosti, vri u krivinom postupku odreenu funkciju s ciljem ostvarivanja krivinoprocesnog zadatka. Kao osnovna obeleja opteg pojma krivinoprocesnog subjekta javljaju se: - Svojstvo krivinoprocesnog subjekta moe stei, kako fiziko, tako i pravno lice, s tim to se u svojstvu nekih krivinoprocesnih subjekata moe da pojavi samo fiziko lice (npr. u svojstvu okrivljenog i svedoka), a u svojstvu nekih krivinoprocesnih subjekata samo pravno lice (npr. u svojstvu suda); - Samo procesno sposobno lice moe da stekne svojstvo krivinoprocesnog subjekta. Procesnu sposobnost ini njegova stvarna i operativna legitimacija. Stvarna legitimacija se zasniva na odnosu javnog lica prema krivinoj stvari i od tog odnosa savisi i svojstvo u kome se to lice moe da pojavi u krivinom postupku. Tako, jedno lice se moe pojaviti kao stvarno legitimisano sa utuenje konkretnog krivinog dela samo ako je ovim delom oteeno. Sa druge strane, lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvrilo konkretno krivino delo ima stvarnu legitimaciju za sticanje svojstva okrivljengo u krivinom postupku. Operativna legitimacija predstavlja sposobnost jednog lica da svoja prava i dunosti u krivinom postupku realizuje sopstvenom delatnou i zasnovana je na njegovom uzrastu i duevnom zdravlju. Ukoliko jedno lice ne poseduje operativnu legitimaciju, onda ono svoja prava i dunosti u krivinom postupku moe realizovati preko zakonskog zastupnika; - Posedovanje zakonom predvienog fonda prava i dunosti. Svaki krivinoprocesni subjekt poseduje odreeni fond prava i dunosti koji je razliit i zavisan od svojstva u kome se u krivinom postupku javlja konkretni krivinoprocesni subjetk; - Krivinoprocesni subjekt je izvrilac pripadajuih mu prava i dunosti, i to sve s ciljem ostvarivanja krivinoprocesnog zadatka. Izvrilatvo moe biti neposredno ili posredno. Kod neposrednog izvrilatva konkretnu krivinoprocesnu radnju preduzima sam nosilac prava i dunosti, a kod posrednog izvrilatva krivinoprocesnu radnju preduzima ovlaeno lice; - Posredni izvrilac koji je takoe krivinoprocesni subjekt. Pored iznesenog, razlika izmeu neposrednog i posrednog nosioca prava i dunosti ogleda se i u injenici da kod neposrednog nosioca nije, po pravilu, mogua zamena (izuzetak su dopunske sudije, zamenik javnog tuioca i mogua zamena vetaka), a kod posrednog nosioca ta mogunost postoji (dozvoljena je mogunost zamene i izabranog i postavljenog branioca i punomonika).

Klasifikacija krivinoprocesnih subjekata 17

Klasifikacija krivinoprocesnih subjekata mogua je po vie kriterijuma. Meutim, kao najprihvatljivija javlja se ona klasifikacija koja za svoju osnovu ima vrstu delatnosti, odnosno vrstu funkcije koju obavlja krivinoprocesni subjekt u krivinom postupku. U skladu sa ovim kriterijumom, koji se zasniva na ve izvrenoj podeli krivinoprocesnih funkcija na glavne i pomone (sporedne), mogue je izvriti podelu svih krivinoprocesnih subjekata pre svega na glavne i pomone (sporedne) krivinoprocesne subjekte. Glavni krivinoprocesni subjekti su nosioci glavnih krivinoprocesnih funkcija i svojstven im je neposredni interes za ostvarivanje krivinoprocesnog zadatka. U glavne krivinoprocesne subjekte spadaju: ovlaeni tuilac s funkcijom optube, okrivljeni s funkcijom odbrane i krivini sud s funkcijom suenja. U okviru ove grupe krivinoprocesnih subjekata mogua je i njihova unutranja klasifikacija na krivini sud i krivinoprocesne stranke (ovlaeni tuilac i okrivljeni). Pomoni krivinoprocesni subjekti su nosioci pomonih (sporednih) krivinoprocesnih funkcija i svojstven im je, po pravilu, posredni interes za reenje krivine stvari.

Naela krivinoprocesnih subjekata

Osim osnovnih naela krivinog procesnog prava, koja se u odreenoj meri odnosne i na krivinoprocesne subjekte, postoje i odreena naela koja su specifina za krivinoprocesne subjekte. Po svom karakteru, naela krivinoprocesnih subjekata spadaju u grupu posebnih krivinoprocesnih naela. Naelo odeljenosti krivinoprocesnih funkcija Naelo odeljenosti krivinoprocesnih funkcija (naelo monofunkcionalnosti) znai da je svaki krivinoprocesni subjekt nosilac samo jedne, zakonom odreene, funkcije u krivinom postupku. Ovo naelo zabranjuje sticaj razliitih krivinoprocesnih funkcija u rukama jednog krivinoprocesnog subjekta. Prema tome, dve ili vie, ni osnovnih ni sporednih, krivinoprocesnih funkcija ne moe, po pravilu, vriti jedan krivinoprocesni subjekt. Naelo neponovljivosti krivinoprocesnog subjekta u istoj krivinoj stvari (naelo ne bis in idem) Naelo neponovljivosti krivinoprocesnog subjekta u istoj krivinoj stvari znai da jednom pravnosnano presuena krivina stvar ne moe biti predmet novog krivinog postupka, iji je osnovn u postavci ne bis in idem odnosno ne dvaput, ne ponovo u istome. Ovo naelo zabranjuje i pkretanje i voenje krivinog postupka protiv okrivljenog za krivino delo koje je ve rasvetljeno i reeno u pravnosnano okonanom krivinom postupku. Eventualni pokuaj pokretanja krivinog postupka u ve pravosnano okonanom krivinom postupku spreava se isticanjem prigovora presuene stvari res iudicata. Ovo naelo je relativne prirode, jer ne vai u postupku po vanrednim pravnim lekovima, kojima se mogu pobijati pravnosnane sudske odluke i voditi postupak po njima. Meutim, sa druge strane, ovo naelo ne doputa ni da o istoj krivinoj stvari istovremeno teku dva krivina postupka. Polazei od injenice da ovo naelo vai samo u sluaju kada se utvrdi identitet izmeu ve ranije pravnosnano reene krivine stvari i novoutuene krivine stvari postavlja se pitanje njihovog meusobnog identiteta. U vezi sa ovim pitanjem jedinstven je stav o neophodnosti postojanja identiteta, kako u pogledu krivinog dela tako u pogledu uinioca (objektivni i subjektivni identitet).

18

Pojam suda i krivinog suda i ureenje i organizacija sudova

Pojam suda i krivinog suda Sudovi su samostalni organi dravne vlasti koji tite slobode i prava graana, zakonom utvrena prava i interese pravnih subjekata i obezbeuju ustavnost i zakonitost. Vrei sudsku vlast sudovi tite slobode i prava graana, zakonom utvrena prava i interese pravnih subjekata i obezbeuju ustavnost i zakonitost. Sudska vlast je nezavisna od zakonodavne i izvrne vlasti, a sudija sudi i presuuje samo na osnovu ustava, zakona, drugih optih akata i po svojoj savesti. Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opte nadlenosti i posebnim sudovima (privredni sudovi, privredni apelacioni sud, prekrajni sudovi, vii prekrajni sudovi i upravni sud.), a kao sudovi opte nadlenosti javljaju se osnovni sudovi, vii sudovi, apelacioni sudovi i vrhovni kasacioni sud Srbije. U vezi sa pojmom suda treba napomenuti i to da kod sudova razlikujemo njihovu pravosudnu i upravnu funkciju. U prvom sluaju sudovi sude i presuuju krivinu, graansku i upravnu stvar, dok se u drugom sluaju staraju o svome ureenju i radu. Kad je re o ovoj drugoj funkciji suda, onda se obino ima na umu tzv. sudska uprava koja slui vrenju sudske vlasti. Krivini sud nije poseban sud, ve je to teoretski naziv za sud opte nadlenosti u sluaju kada on rasvetljava i reava krivinu stvar. Ureenje i organizacija sudova

Na podruju ove Republike postoje etiri vrste sudova opte nadlenosti. To su: a) Osnovni sudovi, koji se osnivaju za teritoriju jedne ili vie opstina i stvarno su nadleni da, za odreena krivina dela, sude u prvom stepenu; b) Okruni sudovi koji se osnivaju za teritoriju vie opitna i stvarno su nadleni da sude u prvom stepenu za odreena krivina dela; c) Apelacioni sudovi, su novoformirani sudovi na podruju Republike Srbije. Osnovana su etiri apelaciona suda, i to u Beogradu, Kragujevcu, Niu i Novom Sadu, i oni su neposredno vii sudovi za vie i osnovne sudove; d) Vrhovni Kasacioni Sud kao najvii sud u Republici. Kao takav stvarno je nadlean da odluuje shodno zakono o redovnim i vanrednim pravnim stvarima. Uslovi za izbor nekog lica za sudiju mogu se klasifikovati na opte i posebne uslove. Opti uslovi su jedinstveni za sudije svih sudova i to su: a) domai dravljanin; b) zavren pravni fakultet; c) poloen pravosudni ispit; i d) da je lice dostojno dunosti sudije. Posebni uslovi se tiu radnog iskustva kandidata i zavisni su od vrste suda: dve godine za sudiju osnovnog suda; est godina za sudiju vieg suda; osam godina za sudiju apelacionog suda i dvanaest godina za sudiju vrhovnog suda. Jedna od bitnih karakteristika sudijske funkcije je njena stalnost.

19

Donoenje odluke o izboru sudije je u nadlenosti Narodne skuptine Republike Srbije, i to na predlog visokog saveta pravosua koji u predlaganju sudije uzima u obzir samo strunost i dostojnost kandidata. Do prestanka sudijske dunosti moe da doe u tri sluaja: na zahtev sudije, kad sudija navri radni vek ili kad bude razreen.

Stvarna, mesna i funkcionalna nadlenost krivinog suda

Pod nadlenou krivinog suda podrazumeva se pravo i dunost krivinog suda da u krivinom postupku rasvetli i rei odreenu stvar. Za odreivanje nadlenosti krivinog suda postoje razliiti kriterijumi. To su, pre svega, vrsta i teina krivinog dela, svojstva uinioca, teritorija na kojoj krivini sud vri sudsku funkciju i vrsta krivinoprocesne radnje. S obzirom na ove kriterijume razlikujemo tri vrste nadlenosti krivinog suda. To su: stvarna, mesna i funkcionalna nadlenost. Stvarna nadlenost krivinog suda odreuje se prema prirodi i teini krivinog dela i svojstvu uinioca, mesna nadlenost prema jurisdikcionom podruju odreenog suda, a funkcionalna nadlenost prema vrsti radnje i poslova koje preduzima krivini sud u toku krivinog postupka. Stvarna nadlenost krivinog suda Stvarna nadlenost krivinog suda predstavlja pravo i dunost krivinog suda da u zakonito pokrenutom i sprovedenom krivinom postupku sudi i presudi odreenu krivinu stvar. Kao kriterijujem dodeljivanja odreene krivine stvari u stvarnu nadlenost konkretnog krivinog suda zakonodavac je uzeo prirodu i teinu krivinog dela i odreena svojstva uinioca. Stvarna nadlenost krivinog suda regulisana je Zakonom o ureenju sudova. Prvostepena stvarna nadlenost krivinog suda podeljena je izmeu osnovnih sudova, kao sudova nieg ranga i viih sudova, koji su sudovi vieg ranga i to prema teini krivinog dela (kazna zatvora do deset, odnosno preko deset godina) kao osnovnom kriterijumu. Osnovni sud: Osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna predviena novana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina ako za pojedina od njih nije nadlean drugi sud i odluuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivina dela iz svoje nadlenosti. Osnovni sud u prvom stepenu sudi u graanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadlean drugi sud i vodi izvrne i vanparnine postupke za koje nije nadlean neki drugi sud. Osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi tete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. Osnovni sud prua graanima pravnu pomo, meunarodnu pravnu pomo i vri druge poslove odreene zakonom. Zakonom se moe predvideti da u odreenim vrstama pravnih stvari postupaju samo neki osnovni sudovi sa podruja istog vieg suda. Vii sud: Vii sud u prvom stepenu: 20

1. sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna predviena kazna zatvora preko deset godina; 2. sudi za krivina dela protiv Vojske Srbije; odavanje dravne tajne; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja; izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta; udruivanje radi protivustavne delatnosti; organizovanje i podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina; povreda ugleda Republike Srbije; povreda ugleda strane drave ili meunarodne organizacije; pranje novca; odavanje slubene tajne; krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zamenika; ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja; ubistvo na mah; silovanje; 3. sudi u krivinom postupku prema maloletnicima; 4. odluuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivina dela iz svoje nadlenosti; 5. odluuje o zahtevima za rehabilitaciju; 6. odluuje o zabrani rasturanja tampe i irenja informacija sredstvima javnog informisanja. 7. sudi u graanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omoguuje izjavljivanje revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrivanju oinstva i materinstva; o autorskim i srodnim pravima, zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, igova i oznaka geografskog porekla ako nije nadlean drugi sud; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju i naknadi tete u vezi sa objavljivanjem informacije; 8. sudi u sporovima povodom trajka; povodom kolektivnih ugovora ako spor nije reen pred arbitraom; povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadlean drugi sud; povodom matine evidencije; povodom izbora i razreenja organa pravnih lica ako nije nadlean drugi sud; Vii sud u drugom stepenu odluuje o albama na odluke osnovnih sudova: 1. o odreivanju mera obezbeenja prisustva okrivljenog; u skraenom krivinom postupku; 2. na reenja u graanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u izvrnim i vanparninim postupcima. Vii sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuenih lica, izvrava Vii sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuenih lica, izvrava krivinu presudu inostranog suda, odluuje o priznanju i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka ako nije nadlean drugi sud, odluuje o sukobu nadlenosti osnovnih sudova sa svog podruja i vri druge poslove odreene zakonom. Apelacioni sud: Apelacioni sud odluuje o albama: 1. na odluke viih sudova; 2. na odluke osnovnih sudova u krivinom postupku, ako za odluivanje o albi nije nadlean vii sud; 3. na presude osnovnih sudova u graanskopravnim sporovima, ako za odluivanje o albi nije nadlean vii sud. Apelacioni sud odluuje o sukobu nadlenosti niih sudova sa svog podruja ako za odluivanje nije nadlean vii sud, o prenoenju nadlenosti osnovnih i viih sudova kad su spreeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vri druge poslove odreene zakonom. Vrhovni kasacioni sud: Vrhovni kasacioni sud odluuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima odreenim zakonom. Vrhovni kasacioni sud odluuje o sukobu nadlenosti izmeu sudova, ako za odluivanje nije nadlean drugi sud, kao i o prenoenju nadlenosti sudova radi lakeg voenja postupka ili drugih vanih razloga. 21

Vrhovni kasacioni sud utvruje naelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda, daje miljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vri druge nadlenosti odreene zakonom. Ako zakonom nije drukije odreeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odluuje u veu od troje sudija. Odluke Vrhovnog kasacionog suda bitne za praksu sudova i svi naelni pravni stavovi objavljuju se u posebnoj zbirci. Mesna nadlenost krivinog suda Mesna nadlenost krivinog suda predstavlja pravo i dunost stvarno nadlenog krivinog suda da rasvetli i rei krivinu stvar sa svoje teritorije. Mesne nadlenosti krivinog suda u celosti su regulisane ZKP. S obzirom na razliite odnose krivinog dela i okrivljenog prema teritoriji jednog suda, postoje razliiti kriterijumi za odreivanje mesne nadlenosti krivinog suda, a mogu se klasifikovati na redovne i vanredne mesne nadlenosti. Redovne mesne nadlenosti imaju prioritet u primeni, uzimaju se kao pravilo, dok se vanredne mesne nadlenosti primenju po izuzetku, samo onda kada se ne moe primeniti ni jedan od kriterijuma za redovne mesne nadlenosti. Kod redovne mesne nadlenosti krivinog suda razlikujemo tri kriterijuma za odreivanje mesne nadlenosti krivinog suda: mesna nadlenost prema mestu izvrenja krivinog dela; mesna nadlenost prema mestu prebivalita ili boravita okrivljenog i mesna nadlenost prema mestu hvatanja ili samoprijavljivanja okrivljenog. Po pravilu, mesna nadlenost krivinog suda odreuje se prema mestu izvrenja krivinog dela. Tek posle nje u obzir dolazi odreivanje mesne nadlenosti prema prebivalitu ili boravitu okrivljenog, a tek potom odreivanje mesne nadlenosti prema mestu hvatanja ili samoprijavljivanja okrivljenog. Polazei od injenice da postoje i takvi krivini sluajevi kod kojih je nemogue odrediti mesnu nadlenost krivinog suda primenom redovnih kriterijuma, ZKP je predvideo i odreena posebna pravila na osnovu kojih se odreuju vanredne mesne nadlenosti krivinog suda: nadlenost prvenstva; nadlenost po koneksitetu; delegirana nadlenost i forum ordinatum odreena nadlenost. U primeni ovih kriterijuma za odreivanje mesne nadlenosti krivinog suda Zakonik nije, kao kod redovne mesne nadlenosti, propisao nikakav redosled primene. Vanredna mesna nadlenost po principu koneksiteta postoji u sluajevima kada je jedno lice izvrilo vie krivinih dela (subjektivni koneksitet); kada je vie lica uestvovalo u izvrenju jednog krivinog dela (objektivni koneksitet), odnosno u sluaju kada je vie lica uestvovalo u izvrenju vie krivinih dela (meoviti koneksitet). U svim sluajevima koneksiteta, po pravilu, vodi se jedinstven postupak, s tim to koneksitet utie na pitanje mesne nadlenosti tek nakon prethodno reenja pitanja stvarne nadlenosti krivinog suda. 16.3Funkcionalna nadlenost krivinog suda Funkcionalna nadlenost krivinog suda regulie pitanje podele poslova u okviru stvarno i mesno nadlenog krivinog suda u toku jednog krivinog postupka, odnosno ova nadlenost regulie pitanje ko i u kom sastavu, u stvarno i mesno nadlenom krivinom sudu, preduzima odgovarajue radnje u toku postupka po jednoj krivinoj stvari. Tako, u skladu sa ovom nadlenou odreeno je da istrani sudija rukovodi istragom i izvodi radnje dokazivanja. Predsednik sudeeg vea priprema glavni pretres i rukovodi glavnim pretresom. Funkcionalna nadlenost krivinog suda, po svojoj vrednosti, istovetna je stvarnoj nadlenosti, usled ega se na nju primenjuju sve odredbe ZKP koje se odnose na stvarnu nadlenost krivinog suda.

22

Sukob nadlenosti i spajanje i razdvajanje krivinog postupka

Sukob nadlenosti Sukob nadlenosti moe biti negativan ili pozitivan. Kod negativnog sukoba nadlenosti dva ili vie sudova odbijaju nadlenost za reavanje konkretne krivine stvari, dok kod pozitivnog sukoba nadlenosti oni prisvajaju nadlenost za postupanje u konkretnoj krivinoj stvari. Sukob nadlenosti mogu je kako izmeu sudova iste vrste (mesna nadlenost), tako i izmeu niih i viih sudova kada ovi postupaju kao prvostepeni sudovi (stvarna nadlenost). Po pravilu, sukob nadlenosti izaziva sud kome je krivini predmet ustupljen na postupak, a on smatra da je nadlean sud koji mu je ustupio predmet ili neki drugi sud, usled ega on pokree postupak za reavanje sukoba nadlenosti. Nenadlean sud, sud koji je u sporu oko sukoba nadlenosti, duan je da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. Krivini sud ne moe izazvati sukob nadlenosti jedino u sluaju kada mu je predmet ustupljen po odluci nadlenog drugostepenog suda, a ovaj je doneo tu odluku povodom albe protiv odluke prvostepenog suda koji se oglasio nenadlenim. U ovakvom sluaju sud kome je predmet ustupljen vezan je odlukom drugostepenog suda u poglednu nadlenosti. Sukob nadlenosti izmeu sudova razreava zajednikim reenjem neposredno vii sud. Pre nego to se donese reenje povodom sukoba nadlenosti sud e zatraiti miljenje javnog tuioca koji je nadlean da postupa pred tim sudom, kad se krivini postupak vodi po njegovom zahtevu. Prilikom odluivanja o sukobu nadlenosti sud moe po slubenoj dunosti izvriti i delegaciju mesno nadlenog suda za datu krivinu stvar.

Spajanje i razdvajanje krivinog postupka

ZKP je predvideo kao pravilo da se u sluaju kada je jedno lice izvrilo vie krivinih dela (subjektivni koneksitet), kao i u sluaju kada je vie lica izvrilo jedno krivino delo (objektivni koneksitet) sprovodi jedinstveni krivini postupak i donosi jedna presuda. Kod subjektivnog koneksiteta , tj., ako je isto lice okrivljeno za vie krivinih dela pa je za neka od tih nadlean nii a za neka vii sud, za sva krivina dela bie nadlean vii sud. Meutim, ako su za sva dela u sticaju nadleni sudovi iste vrste, postupak e se voditi pred onim sudom koji je prvi zapoeo postupak po zahtevu ovlaenog tuioca. Ako postupak jo nije zapoet bie za sva dela nadlean sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje krivinog postupka. Kod objektivnog koneksiteta, tj., ako je u izvrenju jednog krivinog dela uestvovalo vie lica u svojstvu saizvrilaca ili sauesnika (podstrekaa ili pomagaa) ne postavlja se problem odreivanja stvarne nadlenosti krivinog suda jer je u pitanju samo jedno delo, pa je stvarno nadlean isti sud. Kada je u pitanju mesna nadlenost, za sve saizvrioce nadlean je, po pravilu, sud koji je kao nadlean za jednog od njih prvi zapoeo postupak. Za sauesnike, prikrivae, lica koja su pomagala uiniocu posle izvrenja krivinog dela, kao i za lica koja nisu prijavila pripremanje krivinog dela, izvrenje krivinog dela ili uinioca, nadlean je, po pravilu, sud koji je nadlean za izvrioca krivinog dela. U navedenim sluajevima subjektivnog i objektivnog koneksiteta dolazi po pravilu do spajanja postupka i posledica tog spajanja je voenje jedinstvenog postupka i donoenje jedinstvene presude. 23

Kod meovitog koneksiteta, tj., ako je u izvrenju vie krivinih dela uestvovalo vie lica, do spajanja krivinog postupka moe doi po odluci suda. Naime, u takvoj situaciji sud moe odluiti da se sprovede jedinstven postupak i donese jedna presuda, ali samo pod uslovomda izmeu izvrenih krivinih dela postoji meusobna veza i ako postoje isti dokazi, tj., samo ako se jedinstveni postupak pokazuje kao celishodan. Stvarna nadlenost krivinog suda za sprovoenje jedinstvenog postupka se odreuje prema najteem delu, a mesna nadlenost (ako su dela iste stvarne nadlenosti, a sa podruja raznih sudova) prema prvenstvu otpoinjanja postupka. Od iznesenog opteg pravila po kome se u sluaju subjektivnog i objektivnog koneksiteta sprovodi jedinstveni krivini postupak i donosi jedna presuda postoji izuzetak. Po istom sud koji je nadlean za odluivanje o spajanju postupka moe iz vanih razloga ili razloga celishodnosti, sve do zavretka glavnog pretresa, odluiti i o razdvajanju krivinog postupka, tj., odluiti da se postupak za pojedina krivina deila ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovri ili preda drugom nadlenom sudu. Odluku (reenje) o razdvajanju postupka nadleni sud donosi po sasluanju javnog tuioca kada se krivini postupak vodi po njegovom zahtevu. Inicijativa za razdvajanje postupka moe poticati kako od samog suda tako i od krivinoprocesnih stranaka.

Izuzee sudija
Izuzee sudie i sudije porotnika je ustanova krivinog procesnog prava putem koje se iz krivinog postupka odstranjuje sudija i sudija porotnik kada postoje razlozi koji ih ine nepodobnim za vrenje sudske funkcije ili pobuuju sumnju u njihovu nepristrasnost. ZKP razlikuje obavezno i fakultativno izuzee. Razlika izmeu ove dve vrste izuzea nije samo u razlozima za izuzee ve i u voenju postupka radi izuzea. Obavezno izuzee (iskljuenje) sudije Sudija ili sudija porotnik ne moe vriti sudijsku dunost u sledeim sluajevima: Ako je oteen krivinim delom. Izuzee po ovome osnovu nastupa bez obzira na injenicu da li je oteeni sudija ili sudija porotnik postavio imovinskopravni zahtev ili se odrekao odtetnog zahteva; Ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tuilac, oteeni, njihov zakonski zastupnik ili punomonik, brani drug ili srodnik po krvi u prvoj liniji do bilo kog stepena, u pobonoj do etvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena Ostali stepeni srodstva mogu biti razlog za fakutltativnog izuzee; Ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuiocem i oteenim u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika; Ako je u istom krivinom predmetu vrio radnje dokazivanja, ili je uestvovao u postupku kao tuilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomonik oteenog odnosno tuioca, ili je sasluan kao svedok ili kao vetak. Ovaj razlog za izuzee posledica je naela odvojenosti krivinoprocesnih funkcija prema kome svaka funkcija mora imati posebnog nosioca; Ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju odluke nieg suda ili ako je u istom sudu uestvovao u donoenju odluke koja se pobija albom. Pod niim sudom, u smislu ovog razloga razume se sud nii od onog koji sada odluuje, bez obzira na to da li je prvostepeni ili drugostepeni.

Fakultativno izuzee sudije

24

Za razliku od pojedinano navedenih i konkretizovanih razloga za obavezno izuzee (iskljuenje), razlozi za fakultativno izuzee nisu u ZKP na taj nain precizirani, ve se uopteno navodi da e do izuzea sudije ili sudije porotnika doi ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrastnost. Razlozi za ovu vrstu izuzea su raznovrsni, a kao najei javljaju se: jako naglaeno prijateljstvo i drugarstvo, prisni ili neprijateljski odnosi, srodstvo u daljem stepenu od srodstva koje predstavlja osnov za obavezno izuzee (iskljuenje), razliiti odnosi zavisnosti nadreenost ili podreenost izmeu sudije ili sudije porotnika i drugih krivinoprocesnih stranaka. Postupak za izuzee U zavisnosti od razloga za izuzee inicijativa za pokretanje postupka za izuzee moe doi od samog sudije, odnosno sudije porotnika, ali i od krivinoprocesne stranke. Sudija ili sudija porotnik im sazna da postoji koji od razloga za njegovo obavezno izuzee (iskljuenje) ili fakutltativno izuzee duan je da prekine svaki rad u datoj krivinoj stvari i da o tome obavesti predsednika suda, koji e nakon utvrivanja postojanja razloga odrediti zamenu. U sluaju fakultativnog izuzea sudija moe, do donoenja odluke predsednika suda o izuzeu, da preduzima radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Kada je re o izuzeu predsednika suda zamenie ga sudija tog suda najstariji po imenovanju, a ako to nije mogue, predsednik neposredno vieg suda e odrediti zamenu. Zahtev za izuzee krivinoprocesne stranke mogu podneti do poetka glavnog pretresa, a ako je u pitanju razlog za obavezno izuzee (iskljuenje) za koji je stranka saznala docnije, zahtev se moe podneti odmah po saznanju za taj razlog. Zahtev za fakultativno izuzee predsednika suda, stranke i branilac mogu podneti najkasnije u roku od pet dana od dana prijema poziva za glavni pretres. Ukoliko je re o sudiji vieg suda, zahtev za njegovo izuzee se moe staviti u albu ili u odgovoru na albu. Ako je u pitanju obavezno izuzee sudija ili sudija porotnik im sazna da je takav zahtev stavljen duan je da obustavi svaki rad na predmetu, a ukoliko je posredi fakultativno izuzee moe do donoenja reenja o zahtevu za izuzee da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. O zahtevu za izuzee sudije ili sudije porotnika odluuje predsednik suda. Ako se zahteva izuzee predsednika suda ili predsednika suda i sudije ili sudije porotnika, odluku o izuzeu donosi predsednik neposredno vieg suda. Jedino u sluaju ako se trai izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluku o izuzeu donosi opta sednica tog suda. Uloeni zahtev za izuzee moe se reenjem usvojiti, odbaciti ili odbiti. Protiv reenja kojim se usvaja zahtev za izuzee alba nije dozvoljena. Reenje kojim se zahtev za izuzee odbacuje donosi se iz procesnih razloga, dakle, ako je podnesen posle proteka roka (kada je re o fakultativnom izuzeu), ako nije poimenino naveden subjekt ije se izuzee trai, odnosno ako nije izloen razlog zbog koga se izuzee trai. Protiv reenja kojim se zahtev odbacuje alba nije dozvoljena. Zahtev za izuzee bie odbijen ako je neosnovan. Protiv reenja kojim se zahvet za izuzee odbija u stadijumu pre podignute optunice dozvoljena je samostalna alba i o njoj reava sud. Meutim, ako je reenje kojim se zahtev za izuzee odbija doneto posle podignute optunice alba se na ovo reenje moe izjaviti samo u okviru albe na presudu.

Pojam, ureenje i organizacija Javnog tuilatva

URS predvia da je Javno tuilatvo samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih kanjivih dela i preduzima mere za zatitu ustavnosti i zakonitosti, te da se osnivanje, organizacija i nadlenost javnog tuilatva ureuju zakonom. 25

Javno tuilatvo Republike Srbije ine Republiko javno tuilatvo, apelaciona javna tuilatva, via javna tuilatva, osnovna javna tuilatva i javna tuilatva posebne nadlenosti. Funkciju javnog tuilatva u skladu sa naelom monokratskog ureenja vri javni tuilac. Javna tuilatva posebne nadlenosti su Tuilatvo za organizovani kriminal i Tuilatvo za ratne zloine. Republiko javno tuilatvo, Tuilatvo za organizovani kriminal i Tuilatvo za ratne zloine, osnivaju se za teritoriju Republike Srbije. Tuilatvo za organizovani kriminal i Tuilatvo za ratne zloine imaju sedite u Beogradu. Apelaciono javno tuilatvo osniva se za podruje apelacionog suda. Vie javno tuilatvo osniva se za podruje vieg suda, a osnovna javna tuilatva se osnivaju za podruje osnovnog suda. Osnivanje, sedite i podruja apelacionih, viih i osnovnih javnih tuilatava ureuju se posebnim zakonom. Javno tuilatvo moe imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za gonjenje odreenih krivinih dela, u skladu sa posebnim zakonom. Tuilatvo za organizovani kriminal moe imati odeljenja van svog sedita, u skladu sa posebnim zakonom. Radom javnog tuilatva rukovodi javni tuilac koji je nosilac uprave u javnom tuilatvu i odgovoran je za pravilan, taan i blagovremen rad javnog tuilatva. On odreuje organizaciju i rad javnog tuilatva, odluuje o radnim odnosima zamenika javnog tuioca i osoblja, otklanja nepravilnosti i odugovlaenje u radu, stara se o odravanju samostalnosti i ugleda javnog tuilatva i vri druge poslove na koje je ovlaen zakonom ili drugim propisom. Nadlenost javnog tuilatva vri javni tuilac neposredno ili preko zamenika. Zamenik javnog tuioca moe, i bez posebnog ovlaenja, da preduzme svaku radnju na koju je javni tuilac ovlaen. Zamenik javnog tuioca obavezan je da izvri sve radnje koje mu javni tuilac poveri. Nii javni tuilac podreen je viem a nie javno tuilatvo viem. Odnosno, svaki javni tuilac je podreen republikom javnom tuiocu, a svako javno tuilatvo Republikom javnom tuilatvu. Javnog tuioca kao i zamenika javnog tuioca bira Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Visokog saveta pravosua. Posmatrano sa aspekta uslova za izbor tuioca, odnosno njegovog zamenika, moe se konstatovati to da su oni identini uslovima za izbor sudije za podruje za koje se osniva konkretno tuilatvo, i to kako po pitanju optih uslova tako i po pitanju konkretnih uslova koji se tiu radnog iskustva u pravnoj struci. Javni tuilac se bira iz reda javnih tuilaca ili zamenika javnih tuilaca, odnosno meu licima koja ispunjavaju propisane uslove za izbor, na period od est godina i moe biti ponovo biran. Javni tuilac kome funkcija prestane na lini zahtev ili ako ne bude ponovo izabran, obavezno se bira na funkciju zamenika javnog tuioca koju je obavljao pre izbora. Ukoliko je biran za javnog tuioca vieg stepena iz nieg javnog tuilatva, tada se nakon prestanka funkcije javnog tuioca obavezno bira na funkciju zamenika javnog tuioca u javnom tuilatvu vieg stepena, kojim je rukovodio. Ako je javni tuilac izabran meu licima koja nisu bili zamenici javnog tuioca, nakon prestanka funkcije, takvo lice se obavezno bira na funkciju zamenika javnog tuioca u javnom tuilatvu u kojem je bio javni tuilac. Odluku o izboru donosi Dravno vee tuilaca. Pre isteka vremena na koji je biran ili pre navrenja radnog veka funkcija javnom tuiocu moe prestati samo pod uslovima i iz razloga predvienim ovim zakonom. Mandat zamenika javnog tuioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine, a svaki naredni izbor je trajan. Pre isteka vremena na koji je biran ili pre navrenja radnog veka funkcija zameniku javnog tuioca moe prestati samo pod uslovima i iz razloga predvienim ovim zakonom. URS predvia osnivanje Dravnog vea tuilaca, samostalnog organa koji obezbeuje i garantuje samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca u skladu sa Ustavom, a Ustavom je odreen i sastav ovog organa, nain izbora njegovih lanova, kao i trajanje njihovog mandata. Dravno vee tuilaca ima 11 lanova, od ega su tri lana po poloaju (republiki javni tuilac, ministar nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine) i osam izabranih lanova koje bira Narodna skuptina u skladu sa zakonom. Izborne lanove ine: est 26

javnih tuilaca ili zamenika javnih tuilaca sa stalnom funkcijom, od kojih jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje petanest godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta, i oni se biraju na pet godina.

Naela ureenja javnog tuilatva

Naelo inokosnog (monokratskog) ureenja Sutina naela inokosnog (monokratskog) ureenja javnog tuilatva ispoljava se u tome to javno tuilatvo, kao samostalni dravni organ, predstavlja i njegovu funkciju vri samo jedno lice javni tuilac. Ne postoji vrenje poslova i odluivanja u zbornom sastavu. Nadlenost javnog tuilatva vre Republiki javni tuilac, apelacioni javni tuilac, vii i osnovni javni tuilac. Ovako utvrenu nadlenost javnog tuilatva javni tuilac vri neposredno ili preko zamenika. Naelo hijerarhijske potinjenosti nieg javnog tuioca viem javnom tuiocu Ovo naelo proizlazi iz samog naina ureenja i organizacije Javnog tuilatva. Prema izriitoj odredbi zakona nii javni tuilac podreen je viem a nie javno tuilatvo viem. Odnosno svaki javni tuilac podreen je Republikom javnom tuiocu i svako javno tuiatvo Republikom javnom tuilatvu. Ovakav meusoban odnos ovog dravnog organa svoju praktinu realizaciju nalazi i u tzv. obaveznim uputsvima vieg javnog tuioca. Naime, vii javni tuilac moe niem izdati obavezno uputstvo za postupanje. Uputstvo se izdaje u pismenoj formi, a nii javni tuilac, koji smatra da je obavezno uputstvo suprotno zakonu, moe izjaviti prigovor Republikom javnom tuiocu, preko javnog tuioca koji je izdao obavezno uputstvo. Protiv obavezno uputstva Republikog javnog tuioca prigovor nije doputen. Slino ovom, javni tuilac moe takoe svom zameniku izdati obavezna upustva za postupanje, i to u pismenoj formi. Zamenik javnog tuioca koji smatra da je uputstvo suprotno zakonu duan je da pre njegove primene zatrai miljenje neposredno vieg javnog tuioca, i to preko javnog tuioca koji je izdao uputstvo. Naelo devolucije Naelo devolucije javlja se kao posledica naela hijerarhijskog ureenja javnog tuilatva. Sutina ovog naela ogleda se u pravu vieg javnog tuioca da preduzme funkciju krivinog gonjenja, odnosno pojedine radnje iz nadlenosti nieg javnog tuioca. Zakon o javnom tuilatvu predvia da vii javni tuilac moe preduzeti sve radnje na koje je ovlaen nii. Naelo supstitucije Vii javni tuilac moe nieg ovlastiti da postupa u stvarima iz nadlenosti drugog nieg javnog tuioca. Naelo supstitucije predstavlja pravo vieg javnog tuioca da ovlasti nieg javnog tuioca da preduzme funkciju krivinog gonjenja, odnosno pojedine randje iz nadlenosti drugog nieg, nadlenog javnog tuioca.

27

Nadlenost, izuzee i imunitet javnog tuioca

Nadlenost javnog tuioca Pitanje stvarne i mesne nadlenosti javnog tuioca reeno je ZKP i ZJTRS, i to skoro na istovetan nain kao i pitanje stvarne i mesne nadlenosti sudova. Javni tuilac postupa pred odgovarajuim sudom saglasno zakonu. Mesna nadlenost javnog tuioca odreuje se prema odredbama koje vae za nadlenost suda onog podruja za koje je tuilac postavljen. Pitanje nadlenosti za reavanje sukoba nadlenosti izmeu pojedinih tuilaca zavisi od toga o kojem je tuiocu re. Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilaca reava zajedniki neposredno vii javni tuilac. Nenadleni javni tuilac duan je da, dok se ne rei sukob nadlenosti, preduzima one procesne radnje kod kojih postoji opasnost od odlaganja. O svim procesnim radnjama preduzetim u postupku sukoba nadlenosti, zbog opasnosti od odlaganja, nenadleni javni tuilac obavezan je da obavesti nadlenog javnog tuioca. Izuzee javnog tuioca Sa ciljem obezbeenja to potpunije objektivnosti i nepristrasnosti u radu ovog dravnog organa zakonom je predvien inistut izuzea javnog tuioca. Inistitut izuzea javnog tuioca karakteriu dve osobenosti. Prov, odredbe o izuzeu sudija i sudija porotnika shodno se primenjuju i na javne tuioce i lica koja su na osnovu zakona ovlaena da javnog tuioca zastupaju u postupku. O izuzueu javnog tuioca odluuje, po pravilu neposredno vii javni tuilac, a o izuzeu zamenika javnog tuioca odluuje javni tuilac. O izuzeu republikog javnog tuioca primenjuje se odgovarajua odredba zakona. Imunitet javnog tuioca U svome radu javni tuilac, kao i njegov zamenik, uivaju imunitet. Javni tuilac i zamenik javnog tuioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilake funkcije, osim ako je re o krivinom delu krenja zakona od strane javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca. U postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u vrenju tuilake funkcije, odnosno slube, javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca, ne moe biti lien slobode bez odobrenja nadlenog odbora Narodne skuptine. Znai, procesnopravni imunitet tuioca i njegovog zamenika odnosi se samo na lienje slobode. U svemu ostalom, krivino gonjenje i krivini postupak prema njima, pa i za krivino delo uinjeno u vrenju tuilake dunosti, mogu biti preduzeti bez obzira na njihovu funkciju. Javni tuilac i zamenik nikome nisu odgovorni za miljenje dato u vrenju dunosti.

Poloaj i uloga javnog tuioca u krivinom postupku

Javni tuilac u krivinom postupku je krivinoprocesna stranka s funkcijom optube i kao takav ima pravo i dunost da preduzima krivino gonjenje za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti. Javni tuilac je ovlaeni tuilac za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti. Sa ciljem realizacije ove funkcije zakon je propisao odreena prava i dunosti, odnosno dao javnom 28

tuiocu odreena ovlaenja za preduzimanje krivinoprocesnih mera i radnji. Javni tuilac je nadlean, tj. ima pravo i dunost da preduzima sledee aktivnosti: 1. da rukovodi pretkrivinim postupkom, 2. da zahteva sprovoenje istrage i usmerava tok prethodnog krivinog postupka u skladu sa Zakonikom, 3. da podie i zastupa optunicu, odnosno optuni predlog pred nadlenim sudom, 4. da izjavljuje albe protiv nepravosnanih sudskih odluka i da podie vanredne pravne lekove protiv pravosnanih sudskih odluka, 5. da vri druge radnje odreene Zakonikom. U praktinom ostvarivanju poverene funkcije krivinog gonjenja uinilaca krivinih dela za koja se goni po slubenoj dunosti, javni tuilac postupa, po pravilu, po naelu legaliteta krivinog gonjenja, odnosno obavezan je da preduzme i produi krivino gonjenje ako su ispunjeni uslovi za to, tj. ako postoje dokazi koji govore u prilog potrebnog stepena sumnje da je uinjeno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. Sa ciljem to poptunijeg i efikasnijeg ostvarivanja poverene mu funkcije, a posebno s ciljem otkrivanja krivinih dela i njihovih uinilaca javni tuilac sarauje, pre svega, sa organima unutranjih poslova. Pored organa unutranjih poslova javni tuilac u ostvarivanju svoje funkcije sarauje i sa druigm pravnim licima i graanima. Javni tuilac ovlaen je da od suda, drugih dravnih organa i pravnih lica zahteva da mu dostave spise i obavetenja koja su mu potrebna za preduzimanje radnji iz njegove nadlenosti, a oni su obavezni da postupe po njegovom zahtevu. S druge strane obaveza je javnog tuioca da od dravih organa, pravnih lica i graana prima podneske i izjave u stvarima iz svoje nadlenosti radi preduzimanja radnji na koje je ovlaen. Javni tuilac je dravni organ koji je ustanovljen da titi ne samo dravni, ve i opti (javni) interes. Njega u krivinim sudskim postupcima mora da karakterie objektivnost i nepristrasnost. Osnovni zadatak javnog tuioca kao ovlaenog tuioca u krivinom postupku jeste objektivno, svestrano i zakonito rasvetljenje i reenje odreene krivine stvari, bez obzira na to da li ona ide na tetu ili u korist druge stranke u postupku. Cilj celokupne procesne delatnosti javnog tuioca u krivinom postupku ne sme da bude zalaganje za sudsku odluku, koja e po svaku cenu ii na tetu druge strane u postupku, ve zalaganje za donoenje zakonite odluke, a to moe biti i odluka u korist protivne stranke, ukoliko ona nesumnjivo proizlazi iz zakona. Reju obaveza je javnog tuioca da u krivinom postupku doprinosi utvrivanju materijane istine, usled ega e nekada doi u situaciju da predloi izvoenje i onih dokaza koji idu u korist okrivljenog, da izjavi albu u korist okrivljenog, tj. da vri materijalnu odbranu okrivljenog od eventualne pogrene i nezakonite sudske odluke.

Pojam i svojstva oteenog u krivinom postupku

Oteeni je lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo povreeno ili ugroeno krivinim delom. Sticanje svojstva oteenog lica zavisi od prethodnog ispunjenja dvaju kumulativno propisanih uslova. Prvi je da je krivino delo izvreno, a drugi da je izvrenjem tog krivinog dela doki do povrede ili ugroavanja nekog linog ili imovinskog prava, i to bez obzira da li iz toga potie pravo na imovinskopravni zahtev, i bez obzira na to da li se on ostaruje u krivinom postupku ili ne. U svojstvu oteenog lica moe da se pojavi lice kojem je povreeno ili ugroeno kakvo imovinsko pravo, lice kojem je povreeno samo lino pravo iz kojeg ne proizlazi nikakav imovinskopravni zahtev, lice kojem je neko pravo samo ugroeno, lice kojem je okrivljeni nadonkadio tetu i sl. U svojstvu oteenog moe da se pojavi kako fiziko, tako i pravno lice Oteeni se u krivinom postupku moe pojaviti: 1. kao privatni tuilac (kod krivinih dela za koja se goni po privatnoj tubi); 2. kao supsidijarni tuilac (kod krivinih dela za koja se goni po slubenoj dunosti, a kod kojih je javni tuilac naao da nema osnova za preduzimanje krivinog gonjenja ili kod kojih je u toku postupka odustao od krivinog gonjenja); 3. s predlogom za krivino 29

gonjenje; 4. s predlogom za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva, koji je nastao izvrenjem krivinog dela; 5. kao svedok. Da bi jedno lice steklo svojstvo oteenog u krivinom postupku, neophodno je da se u tom postupku ono pojavi u zakonom predvienom roku, i to neposredno ili posredno preko zakonskog zastupnika ili punomonika.

Oteeni kao privatni tuilac

Pojam, subjekti i rokovi za podnoenje privatne tube Oteeni se u svojstvu privatno tuioca javlja kod krivinih dela koja se gone po privatnoj tubi. Kod krivinih dela za koja se goni po privatnoj tubi, privatna tuba je glavna i jedina tuba. Po svojoj pravnoj prirodi privatna tuba je procesna pretpostavka za pokretanje i voenje krivinog postupka za krivina dela za koje je zakonom odreeno da se gonjenje njegovih uinilaca preduzima privatnom tubom. Opravdanje predvianja privatne tube, odnosno odreivanje jednog broja krivinih dela za koje se gonjenje preduzima samo po privatnoj tubi ogleda se u manjem znaaju tih krivinih dela, uslovljenosti postojanja dela subjektivnim oseanjima oteenog i injenici da bi gonjenje za ta krivina dela po slubenoj dunosti nanosilo veu tetu oteenom nego samo krivino delo. Pravo na podnoenje privatne tube pripada ovlaenom licu (oteenom) kako fizikom, tako i pravnom licu. Kada su istim krivinim delom povreena ili ugroena lina ili imovinska prava vie lica, ona su istovremeno ovlaena na podnoenje privatne tube. U ovakvom sluaju gonjenje e se preduzeti, odnosno produiti, po privatnoj tubi svakog oteenog, to znai da je, po pitanju gonjenja uinioca krivinog dela, pravo svakog od oteenih nezavisno od prava ostalih oteenih. Privatna tuba je deljiva i u linom i u stvarnom pogledu. Ovlaeno lice je moe podii protiv nekih uesnika ili za neka krivina dela, a protiv drugih uesnika ili za druga krivina dela u sticaju ne. Oteeni da bi stekao svojstvo privatno tuioca, mora da podnese privatnu tubu u roku od tri meseca od dana kada je saznao za krivino delo i uinioca. Rok za protitubu nije vremenski preciziran. Rok za privatnu tubu tee od saznanja za krivino delo i uinioca, a rok zastarelosti krivinog gonjenja od dana izvrenja krivinog dela. Zbog ovog, moe se dogoditi da pravo na privatnu tubu zastari pre nego to zastari pravo na krivino gonjenje i obratno da nastupi zastarelost krivinog gonjenja pre nego to zastari pravo na podnoenje privatne tube. Zastarelost krivinog gonjenja je isto objektivna ustanova, nezavisna od saznanja za krivino delo i uinioca, a rok za privatnu tubu je isto subjektivan. Pravni poloaj privatnog tuioca

30

Oteeni kao privatni tuilac je u postupku krivinoprocesna stranka sa odgovarajuim pravima i dunostima koje su izriito odreene ZKP-om. Ova prava i dunosti (specifina prava i dunosti privatnog tuioca), faktiki, odreuju pravni poloaj privatnog tuioca i krivinom postupku. 1.1.1 Prava privatnog tuioca Predlaganje dokaza i uestvovanje u njihovom izvoenju Razmatranje spisa i razgledanje predmeta koji slue kao dokaz Prisustvovanje radnjama dokazivanja i obavetavanje o njihovom izvoenju Obavetavanje o glavnom pretresu i sednici vea Povraaj u preanje stanje itanje privatne tube na glavnom pretresu Pouka o pravnom leku

1.1.2 Dunosti privatnog tuioca Obavetavanje suda o promeni adrese i boravita Naknada trokova krivinog postupka Korektno ponaanje u postupku

Gubitak svojstva privatnog tuioca Svojstvo privatnog tuioca ovlaeno lice moe izgubiti davanjem izjave o odustanku od daljeg gonjenja (izriiti odustanak) i putem zakonske prezumpacije o odustanku od tube (preutni odustanak). Privatni tuilac koji je odustao od privatne tube gubi pravo da ponovo podnese privatnu tubu po istoj stvari. Opozivanje odustanka nije mogue. Obaveza naknade trokova krivinog postupka pada na privatnog tuioca, s tim to se okrivljeni i privatni tuilac mogu poravnati u pogledu njihovih meusobnih trokova. Sluajevi preutnog odustanka privatnog tuioca od tube predvieni su ZKP-om. Smatrae se da je privatni tuilac odustao od tube ako ne doe na glavni pretres iako je uredno pozvan, ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita.

Oteeni kao supsidijarni tuilac

Svojstvo supsidijarnog tuioca u krivinom postupku oteeni moe da stekne kod krivinih dela koja se gone po slubenoj dunosti a kod kojih je javni tuilac naao da nema osnova za preduzimanje krivinog gonjenja ili je u toku postupka odustao od krivinog gonjenja. Oteeni kao susidijarni tuilac moe goniti samo za injenino isto delo za koje je javni tuilac odbacio krivinu prijavu ili odustao od gonjenja. Pored iznesenog materijalnog uslvoa, da bi oteeni mogoa da stekne svojstvo supsidijarnog tuioca moraju biti ispunjeni i formalni uslovi koji su vezani za rok i odreeni nain preduzimanja, odnosno nastavljanja krivinog gonjenja. Svojstvo supsidijarnog tuioca, odnosno pravo da pokrene ili produi ve pokrenuti krivini postupak, oteeni stie u sledeim sluajevima: - Kada javni tuilac odbaci krivinu prijavu zato to smatra da nema uslova za krivino gonjenje. Razlog odbaaja krivine prijave pravno je irelevantan za mogunost sticanja svojstva supsidijarnog tuioca od oteenog; - Kada istrani sudija reenjem obustavi istragu zbog odustanka javnog tuioca od gonjenja u toku istrage ili po zavrnoj istrazi. O obustavljanju istrage oteenog obavetava istrani sudija. U sluaju prekida istrage oteeni ne moe stei stvojstvo supsidijarnog tuioca, jer u takvom sluaju nema odustanka javnog tuioca od krivinog gonjenja; 31

Kada vee reenjem obustavi istragu protiv volje javnog tuioca. U ovom sluaju reenje o obustavi istrage dostavlja se ne samo javnom tuiocu i okrivljenom, ve i oteenom. Protiv ovog reenja javni tuilac i oteeni imaju pravo albe. Meutim, ako je protiv reenja o obustavi istrage albu izjavio samo oteeni a alba se uvai, smatrae se da je oteeni izjavom albe preuzeo gonjenje; - Kada javni tuilac odustane od optunice pre nego to je glavni pretres poeo. U ovome sluaju predsednik vea o tome obavetava sva lica koja su bila pozvana na glavni pretres, a oteenog posebno upozorava o pravu da moe nastaviti gonjenje; - Kad javni tuilac odustane od optunice na glavnom pretresu. U ovome sluaju oteeni je duan da se odmah, a najkasnije u roku od osam dana, izjasni da li hoe da produi gonjenje. U sluaju da oteeni nije prisutan na glavnom pretresu, a uredno je pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita smatrae se da nee da produi gonjenje. O ovakvoj pretpostavi oteeni se upozorava u pozivu; - Kad javni tuilac na pretresu pred drugostepenim sudom u celini odustane od optunice. Pored iznesenog, oteeni se u jo jednom sluaju, istina samo u skraenom krivinom postupku, moe pojaviti u svojstvu supsidijarnog tuioca. To je sluaj kada je oteeni podneo krivinu prijavu, a javni tuilac u roku od mesec dana po prijemu prijave ne podnese optuni predlog niti obavesti oteenog da je odbacio prijavu. U takvom sluaju oteeni stie pravo da kao tuilac preduzme gonjenje podnoenjem optunog predloga sudu. U krivinom postupku prema maloletnicima ne postoji ustanova supsidijarne tube. Jedini ovlaeni tuilac u ovom sluaju je javni tuilac za maloletnike. Oteeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od dana prijema obavetenja o odustanku javnog tuioca od krivinog gonjenja. Ovaj rok je prekluzivan, i sud je duan da pazi na njega po slubenoj dunosti u toku celog postupka. Ako oteeni kao tuilac umre u toku trajanja roka za preduzimanje gonjenja ili u toku postupka, njegovi sukcesori mogu, u roku od tri meseca od dana njegove smrti, preduzeti gonjenje, odnosno dati izjavu da postupak nastavljaju. Oteeni moe preduzeti ili nastaviti krivino gonjenje podnoenjem odgovarajueg optunog akta: - Zahteva za sprovoenje istrage, odnosno predloga za dopunu istrage, ako je do odustanka javnog tuioca od gonjenja dolo pre i u toku istrage; - Optunice, ako je do odustanka javnog tuioca dolo posle podignute optunice pa sve do zavretka glavnog pretresa kao i na pretresu pred drugostepenim sudom. Preuzimajui gonjenje, oteeni moe da ostane pri optunom aktu javnog tuioca; - Optunog predloga u skraenom krivinom postupku. Takoe, oteeni moe preduzeti ili nastaviti krivino gonjenje i izjavom albe na reenje o obustavi istrage, usmenom izjavom o produenju krivinog gonjenja i podnoenjem molbe za povraaj u preanje stanje. Pravni poloaj oteenog kao supsidijarnog tuioca 1.1.3 Prava oteenog kao supsidijarnog tuioca

Prava kao javni tuilac

Polazei od injenice da se oteeni u svojstvu supsidijarnog tuioca javlja kod istih onih krivinih dela za ije je krivino gonjenje primano nadlean javni tuilac (krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti) ZKP je optom odredbom propisao da oteeni kao tuilac ima ista prava koja ima i javni tuilac. Izuzetak su samo ona prava koja pripadaju javnom tuiocu kao dravnom organu: 32

Pravo preduzimanja, odnosno nastavljanja krivinog gonjenja; Razmatranje spisa i razgledanje predmeta koji slue kao dokaz; Obavetavanje o glavnom pretresu i sednici drugostepenog suda; Usmeno izlaganje sadraja optunice na glavnom pretresu; Neudaljavanje iz sudnice u toku glavnog pretresa; Pravo na povraaj u preanje stanje; Pravo na pouku o pravnom leku; Pravo na vrenje svojih prava preko punomonika.

1.1.4 Dunosti oteenog kao supsidijarnog tuioca Dunosti oteenog kao supsidijarnog tuioca identine su zakonom posebno regulisanim dunostima privatnog tuioca. Gubitak prava i prestanak oteenom svojstva supsidijarnog tuioca Oteeni gubi pravo da se pojavi u svojstvu supsidijarnog tuioca: - Ako u zakonskom roku ne preduzme gonjene; - Ako nije prisutan na glavnom pretresu a uredno je pozvan; - Ako mu se nije mogao uruiti poziv zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita; - Ako, i pored toga to je uredno pozvan, ne doe na glavni pretres koji je zakazan na osnovu njegove molbe za povraaj u preanje stanje zbog toga to je na prvom glavnom pretresu na koji je takoe bio uredno pozvan, javni tuilac odustao od optunice pa je doneta presuda kojom se optuba odbija. Pravo ponovnog sticanja svojstva supsidijarnog tuioca stie se upotrebom instituta povraaja u preanje stanje. Za razliku od gubitka prava oteenog da se pojavi u svojstvu supsidijarnog tuioca gde oteeni nije ni stekao ovo svojstvo, kod prestanka oteenom svojstva supsidijarnog tuioca, prestaje ve steeno svojstvo supsidijarnog tuioca iz sledeih razloga: - Izjava oteenog kao tuioca da odustaje od krivinog gonjenja; - Zakonska prezumpacija o odustanku oteenog kao supsidijarnog tuioca od krivinog gonjenja; - Ako po zavrenoj istrazi voenoj po njegovom zahtevu ne podnese optunicu, odnosno ne stavi predlog za dopunu istrage u roku od osam dana od prijema poziva; - Ako u roku odreenom zakonom ne pokrene ili ne produi gonjenje; - Ako ne doe na glavni pretres iako je uredno pozvan ili ako nije uredno pozvan a poziv mu se nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita; - Ako u roku od tri dana od dana saoptenja predsednika vea koje reava o prigovoru protiv optunice da treba da otkloni pogreke i nedostatke u optunici ili u samom postupku ili da je potrebno bolje razjanjenje stanja da bi se ispitala osnovanost optunice, ne podnese ispravljenu optunicu ili ne stavi predlog za dopunu, odnosno sprovoenje istrage.

Oteeni sa imovinskopravnim zahtevom

Predvianje mogunosti ostvarivanja imovinskopravnog zahteva ovlaenog lica u krivinom postupku ustanovljeno je, pre svegam iz razloga celishodnosti. Povezanost krivinog dela i imovinskopravnog zahteva ukazuje na to da je najbolje i krivinopravnu i graanskopravnu stranu krivine stvari reiti u jedinstvenom postupku, pod uslovom da to ne smeta brzom i efikasnom reenju same krivine stvari. Posmatrano sa aspekta procesa takav postupak je ekonominiji. 33

Dokazi o krivinom delu i krivinoj odgovornosti okrivljenog najee su i dokazi o osnovanosti imovinskopravnog zahteva. Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivinom postupku moe podneti lice koje je ovlaeno da takav zahtev ostvaruje u parnici. Imovinskopravni zahtev u krivinom postupku moe se postaviti jedino prema okrivljenom. U krivinom postupku nije mogue ostvariti imovinskopravni zahtev prema drugim licima, pa ni u onom sluaju kada su ona duna da izvre obavezu umesto okrivljenog ili solidarno sa njim. Imovinskopravni zahtev moe da se odnosi na naknadu tete, povraaj stvari ili ponitaj odreenog pravnog posla, pod uslovom da je njihovo ostvarivanje mogue pred parninim sudom. Predmet imovinskopravnog zahteva ne mogu biti one stvari o kojima se ne moe odluivati u parninom postupku, kao ni stvari koje nemaju karakter imovinskopravnog odnosa. Jednim predlogom u istom krivinom postupku, imovinskopravni zahtev se moe odnositi i na naknadu tete i na povraaj stvari, odnosno i na ponitaj odreenog pravnog posla. Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva podnosi se organu kojem se podnosi krivina prijava ili sudu pred kojim se vodi postupak. Ako ima vie lica ovlaenih na podnoenje predloga onda svaki od njih mora samostalno i odreeno da podnese predlog u svoje ime. Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva ne mora biti samostalni akt. Oteeni kao tuilac i privatni tuilac imovinskopravni zahtev, po pravilu, postavljaju u svojoj tubi. Predlog se moe postaviti kako u prethodnom, tako i u glavnom postupku, u krivinoj prijavi, prilikom sasluanja u svojstvu svedoka i sl. Imovinskopravni zahtev mora biti jasno odreen, kako u pogledu vrste tako i u pogledu visine tete, odnosno naina restitucije. Ukoliko je re o naknadi tete, neophodno je navesti nain nastanka tete i tano odrediti njenu visinu. Kod povraaja stvari mora se navesti nain oduzimanja stvari, opisati stvar to detaljnije i navesti gde se stvar nalazi ukoliko je to poznato. Ako je posredi ponitenje pravnog posla treba ukazati o kakvom pravnom poslu je re, pod kojim uslovima je sklopljen i kakve su posledice. Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva ovlaeno lice moe podneti najkasnije do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom. Odluujui o postavljenom imovinskopravnom zahtevu, sud moe doneti sledee odluke: - Dosuditi imovinskopravni zahtev u celini, ili delimino, a za viak uputiti oteenog na parnicu, ako donese presudu kojom se okrivljeni oglavaa krivim, ili reenje o sudskoj opomeni, a podaci krivinog postupka pruaju pouzdan osnov za potpuno ili delimino dosuenje imovinskopravnog zahteva. - Uputiti oteenog da imovinskopravni zahtev u celini ostvari u parnici: a) Ako donese presudu kojom se okrivljeni oslobaa od optube ili kojom se optuba odbija ili kada reenjem obustavi krivini postupak; b) Ako donese presudu kojom se okrivljeni oglaava krivim, a odluivanje o imovinskopravnom zahtevu bi znatno odugovlailo krivini postupak ili ako podaci krivinog postupka ne pruaju pouzdan osnov za dosuivanje imovinskopravnog zahteva u celini, raunajui tu i sluaj kada je imovinskopravni zahtev neosnovan; c) U postupku prema maloletnicima kad sud izrekne vaspitnu meru. Maloletnika sud moe osuditi na ispunjenje imovinskopravnog zahteva samo ako mu je izrekao kaznu. - Uputiti oteenog da imovinskopravni zahtev moe prijaviti u krivinom postupku koji e otpoeti ili produiti nadleni sud kada se oglasi nenadlenim za krivini postupak.

Pojam, osnovna obeleja i poloaj okrivljenog u krivinom postupku

Pojam i osnovna obeleja okrivljenog Okrivljeni je lice prema kome se vodi krivini postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrilo krivino delo koje mu se stavlja na teret, ali se ne smatra krivim i poseduje pravo odbrane i 34

druga zakonom odreena prava i dunosti. Okrivljeni je glavni krivinoprocesni subjekt i kao takav nosilac je funkcije odbrane. Kao i ovlaeni tuilac i okrivljeni je krivinoprocesna stranka, i to ravnopravna stranka sa ovlaenim tuiocem, to je, prevashodno, postignuto zakonom propisanom pretpostavkom nevinosti. Drugo osnovno obeleje okrivljenog je pravo na odbranu, koje karakterie njegov poloaj u krivinom postupku. Za lice protiv koja je pokrenut i vodi se krivini postupak ZKP je dao i odreene nazive: okrivljeni, optueni i osueni. Okrivljeni je lice protiv koja je doneto reenje o sprovoenju istrage ili protiv koga je podneta optunica, optuni predlog ili privatna tuba. Optueni je lice protiv koga je optunica stala na pravnu snagu, a osueni je lice za koje je pravosnanom presudom ili pravosnanim reenjem o kanjavanju utvreno da je krivino odgovorno za odreeno krivino delo. Osuenim se smatra i optueni kome je izreena sudska opomena, jer reenje o sudskoj opomeni ima tretman presude kojom se optueni oglaava krivim. Sva ova lica obeleavaju se u ZKP i zajednikim nazivom okrivljeni, usled ega se o znaenju izraza okrivljenih moe govoriti u irem i uem smislu. Poloaj okrivljenog u krivinom postupku 1.1.5 Prava okrivljeno u krivinom postupku Osnovno pravo okrivljenog u krivinom postupku je pravo na odbranu koja moe biti lina i struna. Lina odbrana je odbrana koju vri sam okrivljeni, a struna odbrana je odbrana koju vri branilac. Odbranu okrivljenog, u izvesnom smislu, vri i sud i drugi dravni organi koji uestvuju u krivinom postupku, jer u skladu sa naelom utvrivanja materijalne istine, obavezni su da sa jednakom panom ispituju i utvrde kako injenice koje terete okrivljenog tako i one koje mu idu u korist. U vezi sa pravom na odbranu, okrivljenom se mora omoguiti da se izjasni o svim injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u korist. Dalje, okrivljenom se mora saoptiti da nije duan da iznese svoju odbranu niti da odgovara na postavljena pitanja, a zabranjeno je prema okrivljenom upotrebljavati silu, pretnju, obmanu, obeanje, iznude, iznuivanje ili druga slina sredstva da bi se dolo do njegove izjave ili priznanja ili nekog injenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz. Pravo okrviljenog na odbranu je ustavno pravno. URS u lanu 33. stav 1. predvida da je svakome ko je okrivljen zajameno pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opti i da dobije primereno vreme i odgovarajue uslove za pripremu odbrane. Takoe, predvieno je da niko ko je okrivljen a dostian je sudu ne moe biti kanjen ako mu nije bilo omogueno da bude sasluan i da se brani. Iz prava na odbranu okrivljenog proizilazi i nekoliko drugih prava: - Pravo da bude sasluan, ime mu se prua mogunost da se, ako to eli, izjasni o svim injenicama i dokazima koji ga terete; - Pravo da ve na prvom sasluanju bude upoznat sa krivinim delom koje mu se stavlja na teret i sa osnovama optube i dokazima koji ga terete; - Pravo na obezbeenje dovoljnog vremena za pripremanje odbrane; - Pravo da blagovremeno bude pouen o pravu na branioca. 1.1.6 Dunosti okrivljenog Okrivljeni u krivinom postupku ima dunost prisustvovanja krivinom postupku i dunost obavetavanja suda o promeni adrese i boravita.

35

Mere za obezbeenje priustva okrivljenog i nesmetano voenje krivinog postupka (poziv, dovoenje i zabrana naputanja boravita)
Polazei od injenice da se krivini postupak vodi protiv individualno odreenog lica ustanovljena je dunost okrivljenog da priustvuje krivinom postupku. Izuzeci od ovog pravila izriito su propisani ZKP. Zakonik je predvideo i odreene mere za obezbeenje prisustva okrivljenog i nesmetano voenje krivinog postupka. Ove mere nisu sankcije prema okrivljenom, ve mere koje slue iskljuivo ciljevima postupka i kao takve odreuju se u skladu sa propisima konkretnog postupka. ZKP predvia sledee mere: poziv, dovoenje, zabrana naputanja boravita, jemstvo i pritvor. Prilikom odluivanja koju e od moguih mera primeniti nadleni organ mora da vodi rauna o tome da se ne primenjuje tea mera ako se ista svrha moe postii blaom merom. Odreena mera se mora ukinut po slubenoj dunosti kad prestanu razlozi koji su je izazvali, odnosno zameniti drugom blaom merom kad za to nastupe uslovi. Poziv Poziv je najblaa i redovna mera za obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom postupku. Obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom postupku na ovaj nain vri se u sluaju kada okrivljeni treba da bude sasluan ili kada treba da prisustvuje izvrenju drugih krivinoprocesnih radnji. Poziv okrivljenom upuuje sud. Pozivanje okrivljenog vri se dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva, posredstvom dravnog organa ili pote. Pismeni poziv za okrivljenog sadri: naziv suda koji poziva, ime i prezime okrivljenog, zakonski naziv krivinog dela koje mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima da doe, dan i as kada treba da doe, naznaenje da se poziva u svojstvu okrivljenog i upozorenje da e u sluaju nedolaska biti prinudno doveden, slubeni peat i ime i prezime sudije koji poziva. Kada se okrivljeni prvi put poziva, pouie se u pozivu da uzme branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom sasluanju. Dovoenje Dovoenje je druga mera za obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom postupku, i moe se primeniti ako je doneto reenje o pritvoru, ako uredno pozvani okrivljeni ne doe a svoj izostanak ne opravda, i ako se nije moglo izvriti uredno dostavljanje poziva a iz okolnosti oigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva. Nadleni organ odluku o primeni ove mere donosi u formi pismene naredbe. Naredba o dovoenju sadri: ime i prezime okrivljenog, zakonski naziv krivinog dela uz navoenje odredaba krivinog zakona, razloga zbog koga se nareuje dovoenje, slubeni peat i potpis sudije koji nareuje dovoenje. Naredbu za dovoenje izdaje sud a njeno izvrenje povereno je organima unutranjih poslova. U postupku izvrenja naredbe o dovoenju policijski slubenij predaje naredbu okrivljenom i poziva ga da poe sa njim. Ako okrivljeni to odbije dovee se prinudno.

Zabrana naputanja boravita

36

Zabrana naputtanja boravita je trea mera za obezbeenje prisustva okrivljenog i za nesmetano voenje krivinog postupka. Mogunost primene ove mere postoji u sluaju ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobei, sakriti se, otii u nepoznato mesto ili u inostranstvo. U takvim sluajevima sud moe, obrazloenim reenjem, zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti mesto boravita. Uz meru zabrane naputanja boravita okrivljenom moe biti zabranjeno poseivanje odreenih mesta ili sastajanje sa odreenim licima, moe mu biti naloeno da se povremeno javlja odreenom dravnom organu, odnosno privremeno mu moe biti oduzeta putna isprava ili vozaka dozvola. Meutim, ovim merama okrivljenom se ne moe ograniiti da ivi u svom stanu, da se nesmetano via sa lanovima porodice, bliskim srodnicima i svojim braniocem, kao ni da obavlja svoju profesionalnu dunost. Reenjem o odreivanju navedenih mera okrivljeni se upozorava na to da se protiv njega moe odrediti pritvor u sluaju da prekri izreene zabrane. Zabranu naputanja boravita u toku istrage odreuje i ukida istrani sudija, a posle podignute optunice predsednik vea. Ako meru nije predloio javni tuilac, a postupak se vodi za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, pre donoenja reenja kojim se mera nalae ili ukida sud trai miljenje javnog tuioca. Mera moe trajati dok za to postoji potreba, a najdue do pravosnanosti presude, s tim to su istrani sudija ili predsednik vea duni da svaka dva meseca ispituju da li je primenjena mera jo potrebna.

Mere za obezbeenje priustva okrivljenog i nesmetano voenje krivinog postupka (jemstvo)

Jemstvo je mera za obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom postupku i za nesmetano voenje krivinog postupka koja se primenjuje u sluaju da prema okrivljenom treba odrediti ili je ve odreen pritvor zbog bojazni da e pobei kao i u sluaju ako uredno pozvani optueni oigledno izbegava da doe na glavni pretres. Ako se okrivljeni ima staviti u pritvor ili je ve stavljen u pritvor samo zbog bojazni da e pobei moe se ostaviti na slobodi, odnosno moe se pustiti na slobodu uz jemstvo. Okrivljeni prema kome je odreen pritvor po nekom drugom osnovu ne moe se pustiti na slobodu uz jemstvo. Jemstvo se sastoji u moralnoj obavezi i materijalnoj garanciji okrivljengo ili drugog lica. Moralna obaveza se sastoji u davanju izjave od okrivljenog ili drugog lica da okrivljeni nee pobei do kraja krivinog postupka, uz obeanje okrivljenog da se nee kriti i da bez odobrenja nee napustiti svoje boravite. Jemstvo moe biti lino i stvarno i sastoji se u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se lako mogu unoviti ili uvati; u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretna dobra lica koje daje jemstvo ili u linoj obavezi jednog ili vie graana da e u sluaju bekstva okrivljenog platiti utvreni iznos jemstva. Materijalnu garanciju daje takoe okrivljeni ili drugo lice ili i okrivljeni i drugo lice zajedno, a visina materijalne granacije uvek glasi na novani iznos. Visina novanog iznosa jemstva nije odreena ni u pogledu najvieg ni u pogledu najnieg iznosa, ali se visina novanog iznosa jemstva odreuje s obzirom na teinu krivinog dela, line i porodine prilike okrivljenog i imovno stanje lica koje daje jemstvo. Sudbina datog jemstva zavisi kako od ponaanja okrivljenog, tako i od okonanja krivinog postupka. U zavisnosti od ova dva kriterijuma jemstvo traje dok se ne ukine ili zadri. Do ukidanja jemstva u toku krivinog postupka moe doi ako se okrivljeni ne odazove na uredan poziv suda a izostanak ne opravda ili ako se protiv okrivljenog, poto je ostavljen na slobodi, pojavi neki drugi zakonski osnov za pritvor. Po okonanju krivinog postupka do ukidanja jemstva dolazi kada reenje o obustavi postupka postane pravosnano i kada presuda postane pravosnana. Meutim, u sluaju da je 37

pravosnanom osuujuom presudom izreena kazna zatvora, jemsto se ukida tek kada osueni pone da izdrava kaznu. U svim sluajevima ukidanja jemstva poloeni novani iznos, dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari se vraaju, a hipoteka se ukida. Ako okrivljeni pobegne za vreme trajanja jemstva dolazi do zadravanja jemstva, a vrednost data kao jemstvo pripada pravosudnom budetu. Odluka o jemstvu donosi se u formi reenja koje u toku istrage donosi istrani sudija, posle podignute optunice ili vee na glavnom pretresu. Reenje kojim se odreuje jemstvo kao i reenje kojim se ukida jemstvo donosi se po pribavljenom miljenju javnog tuioca, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu.

Mere za obezbeenje priustva okrivljenog i nesmetano voenje krivinog postupka (pritvor)

Pritvor je najtea mera za obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom postupku. Sastoji se u preventivnom ograniavanju slobode kretanja okrivljenog i nametanju propisanih uslova ivljenja za odreeno vreme. Pritvor se moe odrediti samo pod uslovima predvienim u ZKP i samo ako se ista svrha ne moe ostvariti drugom merom. Obaveza je svih organa koji uestvuju u krivinom postupku i organa koji im pruaju pomo da postupaju sa naroitom hitnou ako se okrivljeni nalazi u pritvoru. U toku celog postupka doi e do ukidanja pritvora im prestanu razlozi na osnovu kojih je bio odreen. U sluajevima kada osnov po kome je odreen pritvor prestane da postoji, ali se istovremeno javi drugi osnov za odreivanje pritvora, ukinue se, po slubenoj dunosti, pritvor po dotadanjem a odrediti po novom osnovu. Pritvor se odreuje pismenim reenjem nadlenost suda. Reenje o odreivanju pritvora sadri: ime i prezime lica koje se pritvara, krivino delo za koje se ono okrivljuje, zakonski osnov za pritvor, vreme lienja slobode, pouku o pravu na albu, obrazloenje osnova i razloga za odreivanje pritvora, slubeni peat i potpis sudije koji odreuje pritvor. Reenje o pritvoru predaje se licu na koje se odnosi u asu lienja slobode, a najdocnije u roku od 24 sata od asa lienja slobode, a u spisima se mora naznaiti as lienja slobode i as predaje reenja. Osnovi za odreivanje pritvora Materijalni uslov za odreivanje pritvora je postojanje osnovane sumnje da je lice izvrilo krivino delo. Formalni uslovi za odreivanje pritvora podeljeni su u nekoliko kategorija i precizno su nabrojani u ZKP. Pritvor se moe odrediti: 1) Protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvrilo krivino delo za koje je propisana kazna zatvora od etrdeset godina, ako je to opravdano zbog posebno tekih okolnosti dela; 2) Protiv optuenog kome je presudom prvostepenog suda izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, ako se optueni ve ne nalazi u pritvoru, a to je opravdano zbog naina izvrenja ili drugih posebno tekih okolnosti krivinog dela; 3) Protiv lica koje se krije ili ako se ne moe utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; 4) Protiv lica za koje postoje okolnosti koje ukazuju na to da e unititi, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivinog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju na to da e ometati postupak uticanjem na svedoke, sauesnike ili prikrivae. Sud mora svoju ocenu o postojanju navedenih razloga za pritvor zasnivati na odreenim okolnostima, a ne na pretpostavkama; 38

5) Protiv lica za koje osobite okolnosti ukazuju na to da e ponoviti krivino delo ili da e dovriti pokuano delo, ili da e uiniti krivino delo kojim preti; 6) Protiv uredno pozvanog optuenog koji oigledno izbegava da doe na glavni pretres.

Nadlenost za odreivanje pritvora Odreivanje pritvora je u iskljuivoj nadlenosti suda, a funkcionalna nadlenost za odluivanje o pritvoru zavisi od stadijuma i faze krivinog postupka u kojoj se odreuje pritvor. U istrazi pritvor odreuje pre svega istrani sudija. U sluaju ako se istrani sudija ne sloi sa predlogom javnog tuioca o odreivanju pritvora, odluku o tome donosi vanraspravno vee suda. Vanraspravno vee suda je funkcionalno nadleno i za donoenje odluke o produenju pritvora. Posle predaje optunice o odreivanju ili produenju pritvora reava samo vee. Pritvor se odreuje reenjem koje se predaje licu na koje se odnosi odmah a najkasnije u roku od 24 asa od lienja slobode. Protiv reenja o pritvoru pritvoreno lice moe izjaviti albu veu u roku od 24 asa od asa predaje reenja. alba, reenje o pritvoru i ostali spisi odmah se dostavljaju veu, a alba ne zadrava izvrenje reenja. Vee o albi odluuje u roku od 48 asova. Trajanje pritvora Pitanje trajanja pritvora nema samo ustavni karakter ve i karakter norme koja je kao takva prisutna i u najznaajnijim meunarodnim aktima koji tretiraju slobodu i prava oveka uopte. Vreme trajanja pritvora je ogranieno samo u istrazi. Tako, na osnovu reenja istranog sudije okrivljeni se moe zadrati u pritvoru najvie mesec dana od dana lienja slobode. Posle toga okrivljeni se moe zadrati u pritvoru samo na osnovu reenja o produenju pritvora, i to najvie dva meseca, o emu odluuje vanraspravno vee suda. U sluaju da se postupak vodi za krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora preko pet godina ili tea zakna, Vrhovni kasacioni sud moe, na obrazloeni predlog istranog sudije ili javnog tuioca, iz vanih razloga produiti pritvor najvie za jo tri meseca. Dakle, maksimalno trajanje pritvora u istrazi je tri, odnosno est meseci, to zavisi od teine krivinog dela za koje se sprovodi istraga. Posle predaje optunice sudu, do zavretka glavnog pretresa, pritvor se moe, na predlog tuioca odrediti ili ukinuti samo reenjem vea. Vee je duno da i bez predloga stranaka ispita da li jo postoje razlozi za pritvor i da donese reenje o produenju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih mesec dana do stupanja optunice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optunice na pravnu snagu. Ukidanje pritvora Do ukidanja pritvora dolazi kada prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odreen ili kada istekne vreme trajanja odreenog pritvora. Nadleni organ za donoenje odluke o ukidanju pritvora zavisi od faze krivinog postupka u kojoj se donosi ta odluka, a do donoenja odluke o ukidanju pritvora dolazi po slubenoj dunosti ili na predlog ovlaenog tuioca, to je u zavisnosti od razloga za ukidanje pritvora. U skladu sa ova dva kriterjijuma nadlenost i postupanje nadlenog organa u postupku donoenja odluke o ukidanju pritvora reena je na sledei nain: - U istrazi odluku o ukidanju pritvora donosi istrani sudija, i to uz saglasnost s ovlaenim tuiocem. Kada se pritvor ukida zbog isteka roka trajanja pritvora istrani sudija donosi reenje o ukidanju pritvora po slubenoj dunosti samostalno, bez predloga i bez saglasnosti. Kada izmeu istranog sudije i ovlaenog tuioca ne postoji saglasnost za 39

ukidanje pritvora, istrani sudija e zatraiti da o tome odlui vee koje je duno da odluku donese u roku od 48 asova. Posle predaje optunice sudu pa do zavretka glavnog pretresa odluku o ukidanju pritvora donosi vanraspravno vee suda (do poetka glavnog pretresa) odnosno raspravno vee suda (poetka glavnog pretresa). Pre donoenja odluke o ukidanju pritvora pribavlja se miljenje javnog tuioca u sluajevima kada se krivini postupak vodi po njegovom zahtevu. Protiv reenja suda kojim se odbija predlog za ukidanje pritvora alba nije dozvoljena.

Branilac (obavezna odbrane)

struna

odbrana,

poloaj

prestanak

funkcije

Branilac je pravno obrazovano lice (po pravilu advokat) koje zastupa interese okrivljenog u krivinom postupku. Pravo okrivljenog da ima branioca u toku celog krivinog postupka zagarantovano je kako Ustavom i drugim domaim zakonodavstvima, tako i nizom meunarodnih akata. Sadrinu odbrane ine procesne radnje koje se preduzimaju sa ciljem da se utvrde injenice i okolnosti u korist okrivljenog i da se primene propisi koji su najpovoljniji za okrivljenog i na taj nain da se dobije za njega najpovoljnija sudska odluka. Odbrana je osnovno ljudsko pravo koje podlogu nalazi i u injenici da ovek ne treba da gubi ljudsko svojstvo i u sluaju vrenja krivinih dela. Odbrana prua zatitu okrivljenom od eventualnih sudskih greaka ili nezakonitog rada i na taj nain istovremeno se javlja i kao jedna od garancija pravilnosti rada pravosua. Zbog svega ovoga, sutina odbrane, njen obim i funkcionisanje nisu samo stvar okrivljenog i njegovog branioca ve je to istovremeno i stvar pravosua i drutva kao celine. Naime, u savremenom meovitom tipu krivinog postupka, kome pripada i na krivini postupak, i pored toga to je funkcija odbrane odvojena od funkcije suenja, ni organi koji vode krivini postupak nisu osloboeni obaveze utvrivaja injenica koje idu u prilog okrivljenog. U tom smislu postoji obaveza suda i drugih dravnih organa koji uestvuju u krivinom postupku da istinito i potpuno, sa jednakom panjom ispituju i utvrde, kako injenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist. Struna odbrana u krivinom postupku po svojoj prirodi moe biti fakultativna i obavezna. Ovakva podela je nuna i pored toga to se razlika izmeu ove dve odbrane ogleda samo u tome to fakultativnog branioca uzima sam okrivljeni ili to za njega ine lica koja mu mogu obezbediti branioca, a obaveznog branioca okrivljenog odreuje sud u sluajevima u kojima je struna odbrana obavezna. Obavezna struna odbrana Uee branioca u krivinom postupku obavezno je samo u krivinim stvarima u kojima je injenina i pravna situacija sloenija, u kojima je podignuta optuba za teko krivino delo usled ega moe doi do izricanja i najteih krivinih sankcija, kao i u sluajevima u kojima okrivljeni zbog svojih odreenih fizikih ili intelektualnih karakteristika nije u stanju da se sam brani. Uee branioca u ovakvim krivinim sluajevima zakonodavac ne preputa vollji okrivljenog ve osigurava prinudnim pravnim normama, odnosno propisuje obaveznim. Postoji vie sluajeva kada odbrana okrivljenog ima karakter imperativnog prava i pored svoje razliitosti. Sve sluajeve obavezne odbrane okrivljenog moemo svesti na tri grupe okolnosti. To su: karakter spora (njegova vanost, sloenost, visina zakonom propisane kazne i dr.); lina svojstva okrivljenog (maloletnost, fiziki i psihiki nedostaci i dr.) i procesne tekoe. U zavisnsoti od razloga nastupanja obavezne odbrane, okrivljeni u krivinom postupku mora da ima branioca od sledeeg procesno trenutka: 40

Prilikom prvog sasluanja ako je nem, gluv ili nesposoban da se sam brani, kao i kad se postupak vodi zbog krivinog dela za koje se moe izrei kazna zatvora preko deset godina ili tea kazna. U vezi sa procesnim trenutkom nastupanja obavezne odbrane valja istai obavezu istranog sudije da licu lienom slobode, koje mu je dovedeno, odmah saopti da moe uzeti branioca koji e prisustvovati njegovom sasluanju, a ako je potrebno i pomogne mu da nae branioca. Ako lice lieno slobode ne obezbedi branioca u roku od 24 asa kad je poueno o tome pravu ili izjavi da nee da uzme branioca, postavlja mu se branilac po slubenoj dunosti u sluaju obavezne odbrane. U protivnom sasluae se bez odlaganja; - Donoenjem reenja o suenju u odsustvu okrivljenog, okrivljeni kome se sudi u odsustvu mora imati branioca; - U postupku prema maloletnicima maloletnik mora imati branioca ve od prvog sasluanja; - U postupku za primenu mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi okrivljeni mora imati branioca posle stavljanja predloga za izricanje mere bezbednosti. Obavezna odbrana, bez obzira na razlog nastupanja obaveznosti, traje do pravnosnanosti presude. Do ovog trenutka traje i obaveza nadlenih sudskih organa da vode rauna o postojanju strunog branioca, odnosno o njegovom postavljanju po slubenoj dunosti. Izuzetno, i u postupku po vanrednim pravnim lekovima obaveznost odbrane nastavlja se prema onim okrivljenim prema kojima je izreena kazna zatvora od etrdeset godina. Pravni osnov pojave izabranog branioca u krivinom postupku u sluajevima kada se branilac odreuje od strane suda je reenje o postavljanju branioca koje donosi nadleni sudski organ. To je predsednik suda pred kojim se vdi krivini postupak. U sluaju da okrivljeni u toku postupka, iz bilo kojih razloga ostane bez branioca, a sam ne uzme drugog branioca, predsednik suda pred kojim se vodi postupak postavice takoe branioca po slubenoj dunosti zbog obaveze odravanja kontinuiteta strune odbrane. U postupku prema maloletnicima branioca okrivljenom maloletniku postavlja sudija za maloletnike u sluaju da sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca. Okrivljeni ima pravo da branioca koji mu je postavljen po slubenoj dunosti zameni braniocem kojeg je sam izabrao. Poloaj branioca u krivinom postupku Poloaj branioca u krivinom postupku odreen je skupom njegovih prava i dunosti koji su u najveem stepenu identini za sve vrste odbrane, a propisani prvenstveno ZKP, ali i Zakonom o advokaturi i Kodeksom advokatske etike. 1.1.7 Prava branioca u krivinom postupku Poloaj branioca u krivinom postupku karakteriu dve grupe prava. Prva grupa su prava koja ima i sam okrivljeni u krivinom postupku u tom smislu branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni. Meutim, okrivljeni moe unapred da sprei preduzimanje krivinoprocesne radnje od strane branioca, a moe i naknadno odustati od ve preduzete radnje svog branioca. Druga grupa prava branioca koja karakteriu njegov poloaj u krivinom postupku su prava koja su propisana iskljuivo za branioca. Posmatrano po pojedinim fazama krivinog postupka osnovna prava branioca u krivinom postupku su: - Da prisustvuje istranim i drugim radnjama; - Da bude obaveten o radnjama kojima moe prisustvovati; - Da razgleda krivine spise i razmatra dokaze; - Prava branioca kada je okrivljeni u pritvoru; 41

Pravo branioca da predlae dokaze; Prava branioca na glavnom pretresu: a) Pravo na aktivno uee kod sasluanja optuenog i izvoenja dokaza uopte; b) Pravo na zavrnu re; - Prava branioca kod redovnih pravnih lekova: a) U postupku kod redovnih pravnih lekova prava branioca su, u najveem broju sluajeva, izvedena iz prava optuenog kao stranke; b) Jedan od subjekata prava na izjavljivanje albe na presudu prvostepenog suda je i branilac optuenog. Overeni prepis presude dostavlja se, osim optuenom i braniocu. U sluaju odravanja pretresa pred drugostepnim sudom na isti se obavezno poziva i branilac, i to sa pravom aktivnog uea. Pored obrazlaganja albe, odnosno odgovora na albu, moe na pretresu da iznosi nove injenice i dokaze: a) U sluajevima u kojima je mogua alba na presudu drugostepenog suda branilac ima pravo podnoenja albe, a u sluaju uea na sednici vea suda treeg stepena njegova prava su identina pravima u sluaju kada uestvuje na sednici vea drugostepenog suda; b) Kada je protiv reenja dozvoljena alba, poloaj branioca je identian poloaju branioca kod albe na presudu prvostepenog suda. Naime, u postupku po albi na reenje dolazi do shodne primene odredaba o postupku po albi na presudu prvostepenog suda. - Prava branioca kod vanrednih pravnih lekova. 1.1.8 Dunosti branioca u krivinom postupku Dunost predaje punomoja; Dunost prisustvovanja glavnom pretresu; Dunost korektnog ponaanja u postupku.

Prestanak funkcije branioca

ZKP poznaje dva naina prestanka branilake funkcije, u zavisnosti od toga da li je re o izabranom ili postavljenom braniocu. To su: opoziv punomoja i razreenje postavljenog branioca. Pravo je okrivljengo da u svako doba moe da opozove punomoe, i to bez obaveze davanja obrazloenja zato to ini. Prava i dunost branioca prestaju kada okrivljeni opozove punomoje. O opozivu punomoja treba da se obavesti sud. Do razreenja postavljenog branioca moe doi u sledeim sluajevima: - Kada okrivljeni umesto branioca postavljenog od suda sam uzme drugog branioca; - Ako postavljeni branilac, iz opravdanih razloga, sam zatrai da bude razreen; - Ako postavljeni branilac neuredno vri svoju dunost. Umesto razreenog branioca predsednik suda postavlja drugog branioca, a o razreenju branioca obavetava se Advokatska komora.

Rokovi i termini u krivinom postupku

42

Pojam, cilj i vrste rokova i termina u krivi;nom postupku Rok je odreeni razmak vremena u kome se krivinoprocesna radnja mora, moe ili ne sme preduzeti. Od ovako odreenog pojma roka u krivinom postupku treba razlikovati pojam termin (roite). Termin u krivinom postupku je tano odreeno vreme (trenutak odreen danom, asom i mestom) za preduzimanje krivinoprocesne radnje ili za uestvovanje u krivinoprocesnoj radnji sa drugim licima. Za razliku od roka koji se po pravilu odnosi na prava ili obaveze preduzimanja krivinoprocesne radnje od strane vie lica u odreenom periodu, ali ne i u istom trenutku, za termin (roite) je karakteristino istovremeno preduzimanje odreene procesne delatnosti od vie procesnih subjekata, i to na jednom mestu. Npr., dan, as i mesto odravanja glavnog pretresa. Cilj utvrivanja rokova i termina u krivinom postupku je praktino ostvarivanje naela procesne ekonomije. Klasifikacija rokova u krivinom procesnom pravu vri se prema razliitim kriterijumima. Posmatrano sa aspekta koji ih odreuje u krivinom procesnom pravu razlikuju se zakonski i sudski rokovi. Zakonski rokovi su oni rokovi ije je trajanje neposredno odreeno zakonom i ne mogu ih menjati ni sud ni stranke svojim sporazumom, osim kad je to zakonom izriito propisano. Meutim, ako je u pitanju rok koji je ZKP odredio radi zatite prava odbrane i drugih procesnih prava okrivljenog, taj rok se moe skratiti ako to izriito zahteva okrivljeni pismeno ili usmeno na zapisnik pred sudom. Zakonski rokovi se dele na one koji su odreenog trajanja (npr. 15 dana) i na rokove ije trajanje nije vremenski ogranieno, nego je vezano za nastupanje nekog procesnog trenutka. Sudski rokovi su oni rokovi ije je trajanje odredio sud. Ovi rokovi mou se odreivati u zakonom odreenim granicama ili pak diskreciono na osnovu opteg ovlaenja u zakonu. Sudski rokovi mogu biti pravi i nepravi. Kod pravih sudskih rokova odreivanje roka u potpunosti je preputeno krivinom sudu. Kod sudskog roka u nepravom smislu rei zakon dovoljava sudu da, inae zakonom predvieni rok, pod odreenim uslovima produi ili da ga skrati. Prema kriterijumu dejstva roka na preduzimanje procesne radnje rokovi se dele na dilatorne i peremptorne. Dilatorni rokovi su takvi rokovi kod kojih je ostvarivanje odreene procesne aktivnosti mogue tek po proteku tog roka. Peremptorni rokovoi su takvi rokovi u okviru kojih se moe, odnosno mora preduzeti odreena procesna delatnost od ovlaenih subjekata, jer se protekom roka moe izgubiti pravo na njeno preduzimanje. Najzad, prema kriterijumu posledice koja nastupa proputanjem roka rokovi mogu biti prekluzivni i instruktivni. Prekluzivni rokovi su oni rokovi ije proputanje dovodi do gubitka prava na preduzimanje krivinoprocesne radnje, a time i do gubitka prava koje bi se ostvarilo preduzimanjem te radnje. Instruktivni rokovi su oni rokovi kojima je doputeno preduzimanje neke procesne radnje, s tim to proputanjem roka ne dolazi do gubitka tog prava, ali moe dovosti do disciplinske odgovornosti jer su oni propisani radi jaanja procesne discipline. Raunanje, poetak i zavretak rokova Rokovi se raunaju na sate, dane, mesece i godine. Polazei od injenice da od potovanja rokova u krivinom postupku zavisi ostvarivanje niza prava krivinoprocesnih subjekata, kao i od injenice da je u krivinom postupku ispunjenje odreenih dunosti krivinoprocesnih subjekata takoe vezano za rok, ZKP je posebno regulisao pitanje naina raunanja rokova, a u okviru toga je posvetio posebnu panju raunanju poetka i zavretka rokova. Rok poinje da tee od prvog narednog asa, odnosno dana kada je dostavljanje ili saoptavanje izvreno. as ili dan kada je dostavljanje ili saoptavanje izvreno, odnosno u koji pada dogaaj od kata treba raunati trajanje roka ne uraunava se u rok. Jedan dan se rauna 24 asa, a mesec se rauna po kalendarskom vremenu. 43

Rokovi koji su odreeni po mesecima, odnosno godinama zavravaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je rok poeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca. Meutim, ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u subotu ili u nedelju ini neki drugi dan kada dravni organ nije radio, rok istie protekom prvog narednog radnog dana. Povraaj u preanje stanje Povraaj u preanje stanje je institut krivinog procesnog prava kojim se otkljanjaju tetne posledice do kojih dolazi proputanjem roka od strane odreenog krivinoprocesnog subjekta, zbog razloga koji se ne mogu pripisati u krivicu tog subjekta. Povraaj u preanje stanje ne postoji kao opti institut, ve samo kao institut predvien za izriito odreene sluajeve u zakonu. Pravom povraaja u preanje stanje mogu da se u odreenim procesnim situacijama koristi okrivljeni, privatni tuilac, oteeni kao supsidijarni tuilac i oteeni koji nije uredno pozvan na glavni pretres, na kome je doneta odbijajua presuda zbog odustanka javnog tuioca od krivinog gonjenja. Okrivljeni ima pravo da trai povraaj u preanje stanje samo ako iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu albe na presudu ili na reenje o primeni mere bezbednosti ili vaspitne mere, ili o oduzimanju imovinske koristi. Protiv drugih odluka suda ne moe se traiti povraaj u preanje stanje zbog proputanja roka za izjavu albe. Materijalni uslov za povraaj u preanje stanje je da je okrivljeni iz opravdanih razloga propustio rok za izjavu albe na pomenute sudske odluke. Formalni uslov za traenje povraaja u preanje stanje su da okrivljeni u roku od osam dana od prestanka uzroka zbog koga je propustio rok podnese molbu za povraaj u preanje stanje i da istovremeno sa navedenom molbom preda i albu protiv jedne od navedenih odluka. O molbi za povraaj u preanje stanje odluuje predsednik vea koje je donelo presudu ili reenje koje se pobija albom. Pre donoenja odluke o molbi predsednik vea moe izvesti ili narediti da se izvedu potrebni dokazi. Predsednik vea moe molbu usvojiti i reenjem dozvoliti povraaj u preanje stanje. Protiv reenja kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje alba nije dozvoljena, dok je u suprotnom sluaju dozvoljena. Molba za povraaj u preanje stanje ne zadrava izvrenje presude, odnosno reenja o primeni mere bezbednosti ili vaspitne mere ili o oduzimanju imovinske koristi. Sud koji je nadlean za reavanje molbe moe odluiti da se sa izvrenjem presude ili reenja zastane do donoenja odluke po molbi. Kada e sud odluiti da se zastane sa izvrenjem, zbog podnete molbe za povraaj u preanje stanje, faktiko je pitanje koje se reava u svakom konkretnom sluaju uz uzimanje u obzir svih okolnosti konkretnog sluaja, a pre svega injenice kakav je izgled za uspeh molbe. Institut povraaja u preanje stanje moe se primeniti u sledeim sluajevima: - Ako privatni tuilac, iz opravdanih razloga, nije mogao doi na glavni pretres ili nije moga blagovremeno da obavesti sud o promeni adrese ili boravita; - Ako oteeni, koji nije uredno pozvan, ili je uredno pozva, ali iz opravdanih razloga nije mogao doi na glavni pretres, na kome je doneta presuda kojom se optuba odbija, zbog odustanka javnog tuioca od optunice; - Ako oteeni kao tuilac, koji je uredno pozvan, ne doe na glavni pretres.

Trokovi krivinog postupka

Pojam i vrste trokova

44

Trokovi krivinog postupka su izdaci uinjeni povodom krivinog postupka od njegovog pokretanja do njegovog zavretka i izdaci za preduzete radnje dokazivanja pre istrage. Trokovi krivinog postupka obuhvataju: 1. Trokove za svedoke, vetake, tumae i struno lice, kao i trokove uviaja; 2. Trokove prevoza okrivljenog; 3. Izdatke za dovoenje okrivljenog; 4. Putne trokove slubenih lica; 5. Trokove leenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao i trokove poroaja osim trokova koji se naplauju iz fonda za zdravstveno osiguranje; 6. Trokove tehnikog pregleda vozila, analize krvi i prevoza lea do mesta obdukcije; 7. Nagradu i nune izdatke branioca, nune izdatke privatnog tuioca i oteenog kao tuioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagrade i nune izdatke njihovih punomonika; 8. Nune izdatke oteenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nune izdatke njihovog punomonika; 9. Paualni iznos za trokove koji nisu obuhvaeni. Ovaj iznost trokova krivinog postupka obuvahta sudske trokove u postupku, i utvruje se u okviru iznosa odreenog republikim propisom, s obzirom na trajanje i sloenost postupka i imovno stanje lica obaveznog da plati ovaj iznos. Naknada trokova u toku trajanja krivinog postupka Kada je re o krivinim delima za koja se goni po slubenoj dunosti, onda se trokovi, kao i nuni izdaci postavljenog branioca i postavljenog punomonika oteenog kao i tuioca isplauju unapred iz sredstava organa koji vodi krivini postupak, a docnije se naplauju od lica koja su duna da ih nadoknade po odredbama ZKP. Kod krivinih dela za koja se goni po privatnoj tubi ove trokove, po pravilu, unapred isplauje privatni tuilac. Meutim, sud je duan da prilikom donoenja odluke o obezbeenju, odnosno plaanju svakog od ovih trokova vodi rauna o tome od koga potie predlog za preuzimanje krivinoprocesnih radnji i u ijem se neposrednom interesu one preduzimaju. U zavisnosti od ova dva kriterijuma mogue je da ovi trokovi terete ne samo drugu stranu u krivinom postupku ve i vlastita sredstva suda. Ovo e se desiti onda ako je sud po slubenoj dunosti odluio da se preduzmu izvesne krivinoprocesne radnje u interesu utvrivanja istine.

Definitivna naknada trokova krivinog postupka Pitanje definitivne naknade trokova krivinog postupka reava se prilikom presuenja krivine stvari i zavisno je od sudske odluke. U zavisnosti od ovog kriterijuma mogua su sledea reenja: - Kada je sud doneo osuujuu presudu, bez obzira na to da li je osuen na kaznu, da li je osuen uslovno ili bezuslovno, obaveza naknade trokova krivinog postupka pada na okrivljenog. Izuzetak je okrivljeni maloletnik, buduu da se on moe osuditi na plaanje trokova krivinog postupka samo ako je prema njemu izreena kazna. Lice koje je okrivljeno za vie krivinih dela nee se osuditi na naknadu trokova u pogledu dela za koja je osloboeno optube, ukoliko se ti trokovi mogu izdvojiti iz ukupnih trokova. Slino ovom, u presudi kojom je vie okrivljenih oglaeno krivim sud e odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od njih, a ako to nije mogue osudie sve okrivljene da solidarno snose trokove, s tim to e se plaanje paualnog iznosa odrediti za svakog okrivljenog posebno. Odlukom o trokovima krivinog postupka, sud moe osloboditi okrivljenog od dunosti da nadoknadi u celini ili delimino trokove krivinog postupka, ako utvrdi da bi 45

plaanjem ovih trokova bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili lica koja je on duan da izrdava; - U sluaju kada se obustavi krivini postupak ili kada se donosi presuda kojom se okrivljeni oslobaa optube, ili kojom se optuba odbija, sud e odluiti da trokovi krivinog postupka, kao i nuni izdaci okrivljenog i nuni izdaci i naknada njegovog branioca padaju na teret budetskih sredstava. Od ovakvog reenja o trokovima krivinog postupka izuzeti su sledei sluajevi: - Ako je lice svesno podnelo lanu prijavu. U ovakvom sluaju trokove krivinog postupka snosie lice koje je svesno podnelo lanu prijavu; - Ako su u pitanju krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi, privatni tuilac je duan da nadoknadi pomenute trokove krivinog postupka. Ako ima vie privatnih tuilaca svi e oni snositi trokove krivinog postupka solidarno. Mogue je poravnanje privatnog tuioca i okrivljenog u poglednju plaanja trokova u sluaju da je krivini postupak obustavljen usled odustanka privatnog tuioca od optube. Pored optih pravila o naknadi trokova krivinog postupka, ZKP je na poseban nain reio tri pitanja u vezi sa naknadom trokova krivinog postupka. To su: - Trokovi prevoenja na jezik nacionalnih manjina koji nastaju primenom odredaba ZKP o pravu pripadnika nacionalnih manjina na upotrebu svog jezika nadoknauju se iz budetskih sredstava; - Okrivljeni, oteeni, supsidijarni tuilac, privatni tuilac, branilac, zakonski zastupnik, punomonik, svedok, vetak, tuma i struno lice snose trokove svog dovoenja, odlaganja radnje dokazivanja ili glavnog pretresa i druge trokove postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom, kao i odgovarajui deo paualnog iznosa. - Nagradu i nune izdatke branioca i punomonika privatnog tuioca ili oteenog duno je da plati zastupano lice, bez obzira na to ko je po odluci suda duan da snosi trokove krivinog postupka, osim ako nagrada i nuni izdaci branioca padaju na teret budetskih sredstava. Ako je okrivljenom bio postavljen branilac, a plaanjem nagrade i nunih izdataka bilo bi dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili izdravanje lica koje je on duan da izdrava, nagrada i nuni izdaci branioca isplatie se iz budetskih sredtsava. Na isti nain e se postupiti i u sluaju ako je oteenom kao supsidijarnom tuiocu bio postavljen punomonik.

Odluka o trokovima Odluka o trokovima krivinog postupka moe biti sadrana u odluci kojom se reava sama krivina stvar a u odreenim sluajevima donosi se posebno reenje o trokovima krivinog postupka. Posebno reenje o trokovima krivinog postupka donee se u sledeim sluajevima: - Ako nedostaju podaci o visini trokova presudom ili reenjem o krivinoj stvari reava se samo pitanje ko je duan da snosi trokove krivinog postupka, a pitanje visine tih trokova reava se posebnim, naknadno donesenim reenjem koje donosi istrani sudija, sudija pojedinac ili predsednik vea kada se traeni podaci pribave; - Kada se pojedini subjeti (osim okrivljenog i privatnog tuioca) obavezuju na plaanje trokova koje su izazvali svojom krivicom; - Kada se okolnosti zbog kojih okrivljenog treba osloboditi dunosti da nadoknadi trokove krivinog postupka utvrde posle donoenja odluke o trokovima krivinog postupka. Kada je o trokovima krivinog postupka odlueno posebnim reenjem, o albi protiv tog reenja odluuje vanraspravno vee. U svim navedenim sluajevima odluku o trokovima krivinog postupka donosi prvostepeni sud pred kojim je pokrenut i voen krivini postupak. Ako je ovaj sud doneo presudu kojom se optuba odbija zbog njegove nenadlenosti, onda e odluku o trokovima doneti nadleni sud. Dalje, o dunosti plaanja trokova krivinog postupka koji nastanu kod vieg suda odluuje konano taj 46

sud, shodno odredbama koje vae u pogledu trokova pred prvostepenim sudom. Trokovi albenog postupka odmeravaju se prema prirodi odluke koja je doneta u tom postupku (oslobaajua, osuujua presuda i sl.), a ne prema tome da li je alba imala uspeha ili ne. Shodno ovome, okrivljeni ija je alba imala uspeha po pitanju izmene vrste ili mere kazne, ali nije uspela da izmeni karakter odluke (presuda je i dalje ostala osuujua) snosi trokove albenog postupka.

Podnesci i zapisci u krivinom postupku

Ponesci u krivinom postupku Podnesci su takva pismena saoptenja kojima se stranke i druga ovlaena lica obraaju organima koji vode ili su nadleni da vode krivini postupak. Zapisnici su takva pismena koja sainjava krivini sud ili drugi organ nadlean za voenje krivinog postupka. Podnescima u smislu ZKP smatraju se: privatne tube, optunice i optuni predlozi oteenog kao tuioca, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saoptenja uesnika u postupku upuena organima pred kojima se vodi postupak. Podnesci se podnose nadlenom organu pismeno, neposredno ili posredno (potom), ili se daju usmeno na zapisnik. Podnesci moraju biti razumljivi ili sadravati sve ono to je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Ako je podnesak nerazumljiv, ili ako ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud e podnosioca podneska pozvati da podnesak ispravi, odnosno dopuni i odredie mu rok za takvo postupanje, uz istovremeno upozorenje podnosioca na posledice proputanja. Zapisnici u krivinom postupku Zapisnik u krivinom postupku je pismeno ozvanienje procesne radnje od strane organa nadlenog za voenje krivinog postupka. ZKP je izriito propisao obavezu nadlenog dravnog organa da o svakoj radnji preduzetoj u toku krivinog postupka sastavi zapisnik istovremeno kad se radnja vri, a ako to nije mogue, onda neposredno posle toga. 1.1.9 Sadrina zapisnika Zapisnik ima dva dela: uvod i glavni deo zapisnika. Uvodni deo zapisnika sadri: naziv dravnog organa pred kojim se vri radnja, metso gde se vri radnja, dan i as kad je radnja zapoeta i zavrena, imena i prezimena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznaenje krivinog predmeta po kome se preduzima radnja. Glavi deo zapisnika je njegov najvanijideo i treba da sadri bitne podatke o toku i sadrini preduzete radnje, odnosno, da bude autentian prikaz rezultata preduzete procesne radnje. Rukovodei se tom idejom, u zapisnik se u obliku pripovedanja ubeleava samo bitna sadrina datih izjava i iskaza. 1.1.10 Sastavljanje zapisnika Zapisnik se, po pravilu, sastavlja istovremeno sa vrenjem krivinoprocesne radnje. Jedino ako to nije mogue, onda se zapisnik sastavlja neposredno posle toga. Zapisnik, po pravilu, pie zapisniar, ali kada se vri pretresanje stana i lica, ili kada se radnja preduzima van slubenih prostorija organa, a zapisniar se ne moe obezbediti, zapisnik moe pisati lice koje preduzima radnju. 47

Sadrinu zapisnika odreuje slubeno lice koje rukovodi procesnom radnjom, tako to kazuje glasno zapisniaru sta e uneti u zapisnik. Zapisniar ne moe, pratei tok procesne radnje, sam da rezimira ta e ui u zapisnik. Ovakav nain sastavljanja zapisnika istovremeno obezbeuje i kontrolu voenja zapisnika od strane uesnika, to se ne bi moglo ostvariti, ako bi zapisniar pratei procesnu radnju beleio po svom nahoenju. 1.1.11 Potpisivanje zapisnika Zapisnik potpisuje sasluano lice, a ako se zapisnik sastoji od vie listova, onda ispitano lice potpisuje svaki list. Na kraju zapisnika potpisae se tuma, ako ga je bilo, svedoci, ije je prisustvo obavezno pri preduzimanju istranih radnji, a pri pretresanju i lice koje se pretresa ili iji se stan pretresa. Nepismeno lice, umesto potpisa, stavlja otisak kaiprsta desne ruke, a zapisniar ispod otiska upisuje njegovo ime i prezime. Ako ispitano lice odbija da potpie zapisnik ili da stavi otisak prsta, to e se zabeleiti u zapisniku i navee se razlog odbijanja. Zapisnik obavezno potpisuje lice koje je preduzelo radnju i zapisniar. Zapisnik koji ne bi potpisalo lice koje preduzima procesnu radnju i zapisniar (ako je uestvovao u radnji) nema vrednost, ako se ovaj nedostatak ne otkloni. Procesna radnja je bez vrednosti ako je zapisnik o njenom preduzimanju potpisalo lice inae ovlaeno na preduzimanje, ili zapisniari koji nisu uestvovali u radnji. 1.1.12 Kontrola i ispravka zapisnika Jedno od sredstava za postizanje autentinosti sadraja zapisnika jeste i njegova kontrola. Kontrola zapisnika se vri tako to sasluano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u postupku, kao i stranke, branilac i oteeni ako su prisutni, imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita. Na to njihovo pravo duno je da ih upozorava lice koje preduzima radnu, a u zapisnik se unosi da li je upozorenje uinjeno i da li je zapisnik proitan. Zapisnik e se uvek proitati ako nije bilo zapisniara, to e se naznaiti u zapisniku. Ako je bilo prigovora u pogledu sadrine zapisnika u zapisniku e se navesti i ti prigovori. U vezi sa kontrolom ispravke zapisnika posebno treba istai obavezu urednog voenja zapisnika, kao i to da se u zapisniku ne sme nita brisati, dodavati ili menjati. Precrtana mesta moraju ostati itka, a sva preinaenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju ih overiti lica koja potpisuju zapisnik. Ispravka zapisnika vri se pre potpisivanja zapisnika i ulazi u zapisnik. 1.1.13 Magnetofonsko, filmsko i drugo snimanje istranih radnji Pored pisanog zapisnika, ZKP je za beleenje istranih radnji predvideo i mogunost magnetofonskog, filmskog i drugog snimanja. Istrani sudija moe odrediti da se izvoenje radnje dokazivanja snimi pomou ureaja za zvuno ili optiko snimanje. A pre snimanja, istrani sudija mora da obavesti lice koje se sasluava da e se vriti takvo snimanje. Istrani sudija moe dozvoliti licima, koji imaju opravdani interes za to, da vre magnetofonsko snimanje izvoenja radnje dokazivanja. Snimak radnje mora da sadri podatke koje prema ZKP mora da sadri deo pismenog zapisnika, a zatim i podatke potrebne za identifikaciju lica ija se izjava snima, kao i podatak u kom svojstvu to lice daje izjavu. U sluaju kada se snimaju izjave vie lica, mora se obezbediti to da se iz snimka moe jasno razaznati ko je dao izjavu. Magnetofonski snimak radnje dokazivanja ne iskljuuje obavezu voenja pismenog zapisnika o istranoj radnji, a u zapisnik o istranoj radnji unosi se i to da je izvreno magnetofonsko snimanje, ko je snimanje izvrio, da li je lice koje se sasluava prethodno obaveteno o snimanju, da li je snimak reprodukovan i gde se magnetofonska traka uva ako nije priloena spisima predmeta.

48

Kontrola magnetofonskog snimka vri se tako to se na zahtev sasluanog lica snimak odmah reprodukuje, a ispravke ili objanjenja tog lica se takoe snimaju. Magnetofonska traka uva se u sudu do vremena do koga se uva i sam krivini spis. 1.1.14 Izdvajanje zapisnika Zapisnik o preduzimanju odreene procesne radnje je sastavni deo krivinog spisa i kao takav se u krivinom postupku koristi prilikom donoenja odluke o krivinoj stvari. Meutim, u pojedinim sluajevima, na iskazima okrivljenog i drugih lica ne moe se zasnivati sudska odluka. Sa ciljem onemoguavanja korienja takvih zapisnika u krivinom postupku oni se izdvajaju iz spisa odmah, a najkasnije po zavretku istrage, odnosno davanja saglasnosti istranog sudije za podizanje optunice i bez sprovoenja istrage. Odluku o izdvajanju ovakvih zapisnika donosi istranih sudija, reenjem protiv kojeg je dozvoljena posebna alba. Po pravosnanosti ovog reenja izdvojeni zapisnici se zatvaraju u poseban omot i uvaju kod istranog sudije i ne mogu se pregledati niti koristiti u postupku.

Uviaj
Uviaj je dokazno sredstvo koje se sastoji u neposrednom i u zakonskoj formi preduzetom ulnom opaanju suda ili drugog nadlenog organa, injenica koje su vane za ostvarivanje krivinoprocesnog zadatka. Uviaj se preduzima kad je za utvrivanje ili razjanjavanje kakve vane injenice u postupku potrebno neposredno opaanje. Ovo je jedini (materijalni) uslov za vrenje uviaja. Druge, ni materijalne ni formalne uslove, ZKP ne predvia. Preduzimanje uviaja moe se vriti za svako krivino delo koje ostavlja promene u spoljnom svetu, koje se zadravaju i posle uinjenog krivinog dela. Meutim, nezavisno od toga u odnosu na koje krivino delo se vri, svaki uviaj mora da karakterie blagovremenost, objektivnost u radu, aktivnost organa koji preduzima uviaj, metodinost i doslednost. Obaveza je organa koji vri uviaj ne samo da svestrano, potpuno i realno sagleda sve injenice radi kojih se vri uviaj, ve i da tano i precizno fiksira injenice koje su putem preduzetog uviaja neposredno opaene. Aktivnost orgaka koji preduzima uviaj znai da taj organ, a to je po pravilu sud, odreuje i izvodi uviaj po slubenoj dunosti u svim onim sluajevima kada je to neophodno za ostvarivanje krivinoprocesnog zadatka. Aktivnost organa koji preduzima uviaj znai i njegovu stvaralaku aktivnost u procesu vrenja uviaja. Na kraju, metodinost i doslednost u vrenju uviaja znai da se uviaj izvodi planski, po utvrenom redosledu preduzimanja odgovarajuih radnji. Predmet uviaja mogu biti: prostor mesto (i to ne samo metso izvrenja krivinog dela lice mesta, ve i svako drugo metso gde se mogu opaziti injenice koje se utvruju u krivinom postupku), predmeti stvari i lica, i to kako okrivljeni i oteeni, tako i druga lica. Vlasnik ili dralac prostora, objekta ili predmeta na kojem se vri uviaj ne moe uskratiti pravo ovlaenom organu da vri uviaj. Telesni pregled osumnjienog ili okrivljenog preduzee se i bez njegovog pristanka ako je potrebno da se utvrde injenice vane za krivini postupak, a telesni pregled drugih lica moe se bez njihovog pristnka preduzeti samo onda ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi odreeni trag ili posledica krivinog dela. Telesni pregled okrivljenog ili drugih lica moe se smatrati uviajem samo onda ako ga vri sam organ krivinog postupka, a ne vetak. U teoriji krivinog procesnog prava prisutne su razne klasifikacije uviaja, to je u zavisnosti, pre svega, od kriterijuma klasifikacije, meu kojima posebnu panju zasluuju dve: prema kriterijumu predmeta uviaja i prema kriterijumu vremena vrenja uviaja. Prema kriterijumu predmeta uviaja razlikujemo: uviaj mesta izvrenja krivinog dela (uviaj lica mesta); uviaj svakog drugog mesta gde se mogu opaziti injenice koje se utvruju u krivinom postupku; uviaj stvari (predmeta); pregled okrivljenog, oteenog ili drugih lica, itd. 49

Prema kriterijumu vremena vrenja uviaja razlikuju se istrani i raspravni uviaj. Istrani uviaj je takva vrsta uviaja koja se preduzima u pretkrivinom postupku i u istrazi, a raspravni uviaj preduzima se na glavnom pretresu i drugim raspravnim zasedanjima suda, posle kojih dolazi do presuenja krivine stvari. Dokazna snaga raspravnog uviaja vea je od dokazne snage istranog uviaja, jer se raspravni uviaj izvodi na samom pretresu i predstavlja neposredno opaanje suda, dok se sa injenicama do kojih se dolo u istranom uviaju krivini sud na samom pretresu upoznaje posredno, preko zapisnika o uviaju, te je samim tim njegova dokazna snaga manja. U svojstvu subjekta koji je ovlaen da odred i izvri uviaj javlja se, po pravilu, krivini sud u inokosnom ili zbornom sastavu, a izuzetno u ovome svojstvu moe se pojaviti i organ unutranjih poslova. U svojstvu pasivnog subjekta kod uviaja mogu da se pojave okrivljeni, oteeni i druga lica, pod uslovom da postoji verovatnoa da oni nose na sebi tragove krivinog dela koji predtsavljaju vane injenice za rasvetljenje i reenje krivine stvari. U pretkrivinom postupku uviaj po pravilu vri istrani sudija po propisima koji vae za vrenje uviaja u toku istrage. Ako uviaj moe sprovesti i organ unutranjih poslova, pod uslovom da istrani sudija nije u mogunosti da odmah izae na lice mesta i da je re o krivinom delu za koje je propisana kazna zatvora do deset godina. Ako istrani sudija stigne na lice mesta u toku vrenja uviaja, on moe preduzeti obavljanje uviaja. U toku istrage uviaj, po pravilu, vri istrani sudija, ali vrenje uviaja moe poveriti istranom sudiji na ijem podruju treba preduzeti uviaj. U glavnom krivinom postupku pred prvostepenim sudom uviaj se moe obaviti na glavnom pretresu i izvan glavnog pretresa. Kada se uviaj vri izvan glavnog pretresa onda ga obavlja predsednik vea ili sudija lan vea, dok uviaj koji se vri na glavnom pretresu obavlja samo vee suda. U postupku pred drugostepenim sudom primenjuju se analogne odredbe ZKP koje vae za uviaj na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom. Primarna nadlenost za odreivanje i vrenje uviaja u naem krivinom procesnom pravu poverena je, dakle, sudu, a sekundarna, samo izuzetno, organima unutranjih poslova. Uviaju mogu prisustvovati tuilac, oteeni, okrviljeni i branilac, a obaveza je organa koji vri uviaj da te subjekte obavesti o vremenu i mestu obavljanja uviaja, osim ako postoji opasnost od odlaganja. Organ koji vri uviaj obavezan je da o izvrenom uviaju saini zapisnik. Ukoliko se uviaj izvodi na glavnom pretresu njegovo izvoenje se unosi u zapisnik o glavnom pretresu. Ako je posredi istrani uviaj, ili uviaj koji se izvodi izvan glavnog pretresa, onda se o takvom uviaju sainjava poseban zapisnik i potpisuje ga organ koji je vrio uviaj i zapisniar. U zapisnik o uviaju se, pored podataka o toku i sadrini preduzete radnje, posebno unose i podaci koji su vani s obzirom na prirodu takve radnje, ili za utvrivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis, mere i veliina predmeta i tragova, stavljanje oznake na predmetima itd.), a ako su napravljene skice, crtei, planovi, fotografije, filmski snimci i sl. to e se navesti u zapisniku i prikljuiti zapisniku. Zapisnik o uviaju van glavnog pretresa, u kasnijem postupku pojavljuje se kao isprava, slui kao dokaz i proitae se na glavnom pretresu radi utvrivanja njegove sadrine, o emu se unosi posebna konstatacija u zapisnik o glavnom pretresu.

Rekonstrukcija krivinog dogaaja

Sa ciljem proveravanja izvedenih dokaza ili utvrivanja injenica koje su znaajne za razjanjenje krivine stvari ZKP ovlauje organ koji vodi postupak da odredi rekonstrukciju krivinog dogaaja. Re je o radnji o ijoj pravnoj prirodi postoji spor u teoriji krivinog procesnog prava, a koja se, posmatrano sa aspekta svoje sadrine,sastoji u ponavljanju krivinog dogaaja (radnje ili situacije) u vetaki postavljenim uslovima koji treba da odgovaraju istinskim uslovima iz prolosti u kojima se prema izvedenim dokazima dogaaj odigrao. Rekonstrukcija dogaaja vri se, po pravilu, na mestu na kome se dogaaj zbio i obavlja se tako da se, po mogunosti, izvede ceo 50

dogaaj kako to sledi iz iskaza okrivljenog, svedoka, vetaka i drugih dokaza, kao i na osnovu injenica koje su organi utvrdili vlastitim opaanjem. Pri simuliranju dogaaja, po mogunosti, aktivno sudeluju okrivljeni, oteeni i drugi akteri dogaaja, a ako to nije mogue, zamenjuju ih druga lica. Upotrebljavaju se ista ili, ako je to nemogue, slina materijalna sredstva (oruje, orue i sl.) kao ona koja su bila upotrebljena kod stvarnog dogaaja. Prilikom rekonstrukcije mogu se, po potrebi, ponovo izvesti pojedini dokazi. Organ koji vri rekonstrukciju moe zatraiti pomo strunog lica kriminalistiko-tehnike, saobraajne ili druge struke, odnosno moe na rekonstrukciju pozvati i vetaka ako bi njegovo prisustvo bilo korisno za davanje nalaza i miljenja. Poloaj strunog lica i vetaka kod rekonstrukcije dogaaja je isti kao i kod uviaja. Rekonstrukcija dogaaja ne sme se vriti na nain kojim se vrea javni red ili moral ili se dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi. Rekonstrukcija krivinog dogaaja moe, ako se ispravno sprovodi, da prui veoma korisne podatke za rasvetljenje i reenje krivine stvari. No, i pored toga prisutni su odreeni prigovori protiv nje. Oni se uglavnom odnose na pitanje da li je u drutvenim naukama, a posebno u krivinom procesnom pravu dozvoljen eksperiment i da li ga je ovde mogue besprekorno izgraditi i izvetsi. Naime, smatra se da je skoro nemogue, u vetaki stvorenim uslovima, da se unutar oveka ponove sva ona zbivanja i doivljavanja koja su se ve jednom odigrala u njemu i da se ispolje na istin nain kao to su se ve ispoljila u prolosti. Prema rezultatima dobijenim rekonstrukcijom dogaaja treba se odnositi kritiki a dokaznu vrednost rezultata dobijenih rekonstrukcijom dogaaja treba posmatrati u vezi sa drugim dokazima.

Sasluanje osumnjienog
Pod sasluanjem osumnjienog podrazumeva se sasluanje svakog lica protiv kojeg se jo ne vodi krivini potsupak, ali za koje postoje osnovi sumnje da je izvrilo krivino delo. U ZKP predvieni su odreeni sluajevi u kojima se moe, ali i sluajevi kada se mora podrvi ispitivinaju osumnjieno lice o nekim njegovi linim podacima i o krivinom delu zbog kojeg je sumnjivo. Sasluanje osumnjienog mogu da izvre organi unutranjih poslova i istrani sudija, a u odreenim sluajevima i javni tuilac. Organ unutranjih poslova moe, sa ciljem prikupljanja obavetenja da saslua osumnjienog, i tada osumnjieni ima pravo da uzme advokata. Uz ovo, organ unutranjih poslova ima, takoe, pravo da saslua osumnjienog i po odredbama o sasluanju okrivljenog, ako on na to pristane, u tom sluajue se takvo sasluanje vri uz prisustvo advokata. O takvom sasluanju organ unutranjih poslova e obavestiti nadlenog javnog tuioca koji moe prisustvovati sasluanju. Zapisnik o ovakvom sasluanju se ne izdvaja iz spisa i moe da se koristi kao dokaz u krivinom postupku. Organ unutranjih poslova moe lice lieno slobode, odnosno osumnjienog zadrati radi sasluanja do 48 asova od asa lienja slobode. Pre pokretanja krivinog postupka osumnjienog mogu da sasluaju i istrani sudija i javni tuilac. Istrani sudija to realizuje u nekoliko sluajeva. Prvo, kada mu lice lieno slobode bude dovedeno, u kom sluaju pre nego to odlui ta e uiniti sa tim licem (da li e ga pustiti ili e mu odrediti pritvor) on mora da ga saslua. Drugo, pre donoenja reenja o sprovoenju istrage istrani sudija mora da saslua osumnjienog, osim ako postoji opasnost od odlaganja. Tree, pre davanja saglasnosti za podizanje optunice bez sprovoenja istrage (tzv. neposredne optunice) istrani sudija mora da saslua osumnjienog protiv koga treba da se podigne optunica. Bez prethodnog sasluanja osumnjienog protiv koga treba da se podigne optunica. Bez prethodnog sasluanja osumnjienog istrani sudija ne moe dati saglasnot bez obzira na ispunjenost drugih uslova. U pogledu pozivanja, odbrane i sasluanja osumnjienog primenjuju se odredbe o pozivanju, odbrani i sasluanju okrivljenog. Pored organa unutranjih poslova i istranog usdije i javni tuilac ima mogunost da saslua okrivljenog. Ovom mogunou on moe da se koristi u situaciji kada odluuje o odlaganju krivinog gonjenja.

51

Sasluanje okrivljenog
Sasluanje okrivljenog je dokazno sredstvo koje se sastoji u izjavi okrivljenog o krivinom delu koje mu se stavlja na teret i ima za cilj da se stavi do znanja okrivljenom za koje se krivino delo okrivljuje, ali i da se okrivljenom kroz sasluanje pruni mogunost da se brani. Sasluanje okrivljenog je veoma vano dokazno sredstvo, jer su u njegovom iskazu sadrane injenice koje idu u korist ili na tetu okrivljenog, ali pod uslovom da okrivljeni bude aktivan prilikom svog sasluanja, a posebno ako prilikom sasluanja svoje navode potkrepljuje injenicama koje idu u njegovu korist ili na tetu. Sasluanje okrivljenog odreuje sud, po svom nahoenju ili na predlog neke od stranaka, kad smatra da je to potrebno radi rasvetljenja i reenja krivine stvari. Sasluanje okrivljenog, kao posebna radnja dokazivanja, obuhvata sasluanje okrivljenog u istrazi, sasluanje optuenog na glavnom pretresu i na raspravi pred drugostepenim sudom. Procesne formalnosti za sasluanje okrivljenog uopte ogledaju se u sledeem: 1. U toku krivinog postupka sasluanje okrivljenog se vri vie puta u prethodnom postupku, na glavnom pretresu, na pretresu pred drugostepenim sudom, na ponovljenom pretresu nakon ukidanja prvostepene presude i vraanja na ponovno razmatranje; 2. Sasluanje okrivljenog moe se obaviti samo u prisustvu javnog tuioca, dok oteeni kao tuilac, privatni tuilac i branilac mogu da prisustvuju sasluanju okrivljenog; 3. Na poetku sasluanja pribavljaju se, odnosno proveravaju podaci neophodni za utvrivanje identiteta okrivljenog (ime i prezime, matini broj, nadimak ako ga ima, ime i prezime roditelja, gde je roen, gde stanuje i sl.), zatim podaci na osnovu kojih se upoznaje njegova linost (ranija osuivanost, struna sprema, da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivino delo, i sl.), a potom i podaci iz optube; 4. Okrivljenmo e se, ve prilikom prvog sasluanja saoptiti da ima pravo na branioca i da branilac ima pravo da prisustvuje njegovom sasluanju. Zatim e se upozoriti na to da sve to izjavi moe da bude upotrebljeno protiv njega kao dokaz, saoptie mu se zato se okrivljuje i osnovi sumnje koji stoje protiv njega, da nije duan da iznosi svoju odbranu niti odgovara na postavljena pitanja; 5. Okrivljenom, koji to zahteva, omoguie se da, neposredno pre prvog sasluanja, proita krivinu prijavu i zahtev za sprovoenje istrage; 6. Sasluanje okrivljenog treba vriti tako da se u punoj meri potuje njegova linost. Prema okrivljenom se ne sme upotrebiti sila, pretnja ili drugo slino sredstvo da bi se dolo do njegove izjave, priznanja ili nekog injenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz. Cilj ovih zabrana je ne samo dosledna primena naela humanosti u krivinom postupku, ve i ouvanje autentinosti volje okrivljenog prilikom davanja iskaza. to se tie toka i naina sasluanja okrivljenog, trebalo bi istai sledee: - Okrivljeni se sasluava usmeno, i ima pravo da se koristi svojim zabelekama. Sasluanje okrivljenog se ne moe vriti tako da okrivljeni sam napie svoj iskaz i preda ga sudu. Okrivljeni ima pravo da se koristi zabelekama u pogledu datuma, cifara, imena i slinih podataka, ali u sluaju korienja zabeleaka okrivljenom se ne ome dozvoliti da ita zabeleku kao iskaz ili kao deo iskaza. Na ovaj nain u potpunosti je obezbeeno naelo neposrednosti; - Sasluanje okrivljenog sastoji se od dve faze. Prva faza je slobodno izlaganje okrivljenog i u njoj se okrivljenom mora omoguiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve injenice koje mu slue za odbranu. Druga faza sasluanja okrivljenog sastoji se u postavljanju pitanja, ukoliko je potrebno da se dopune praznine ili otklone protivrenosti i nejasnosti u njegovom izlaganju. Okrivljenom treba postavljati pitanja jasno, razgovetno i odreeno, tako da ih moe potpuno razumeti. Prilikom sasluanja okrivljenog izriito je zabranjeno postavljati kapriciozna i sugestivna pitanja; - Ako je okrivljeni gluv postavie mu se pitanja pismeno, a ako je nem pozvae se da pismeno odgovara. Ako se sasluanje ne moe obaviti na ovaj nain izvrie se putem tumaa koji je 52

sposoban da se sa okrivljenim sporazume. Ako okrivljeni ne zna jezik na kome se vodi krivini postupak njegovo sasluanje mora da se obavi preko tumaa koji mora biti zaklet da e verno preneti pitanja koja se postavljaju okrivljenom kao i izjave koje bude davao okrivljeni; - Okrivljeni se sasluava, po pravilu, u prisustvu branioca. U odsustvu branioca moe biti sasluan ako se izriito odrekao tog prava, a odbrana nije obavezna, ako branilac nije prisutan, iako je uredno obaveten o sasluanju, a ne postoji mogunost da okrivljeni uzme drugog branioca, ili ako za prvo sasluanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 sata od asa kada je pouen o ovom pravu, osim u sluajevima obavezne odbrane. ZKP je predvideo i sredstva za kontrolu i proveravanje istinitosti iskaza okrivljenog: - Ako se docniji iskaz okrivljenog razlikuje od ranijih, a naroito ako okrivljeni opozove svoje priznanje, pozvae se da iznese razloge zato je dao razliite iskaze, odnosno zato je opozvao priznanje; - U sluaju kada dva subjekta daju razliite iskaze o istim injenicama pod daljnjim uslovom da su te injenice vane za reenje konkretne krivine stvari moe se odrediti suoenje. Istovremeno se mogu suoiti samo dva lica, to e rei da okrivljeni moe biti suoen sa svedokom ili drugim okrivljenim. Suoenje se sprovodi tako to se suoeni postavljaju jedan prema drugom i od njih se zahteva da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga to su iskazali. Tok suoenja i izjave pri kojima su suoeni konano ostali unosi se u zapisnik; - Predmeti koji stoje u vezi sa krivinim delom ili koji slue kao dokaz pokazae se okrivljenom radi prepoznavanja, poto ih prethodno opie. Prethodno opisivanje predmeta potrebno je da bi se ustanovilo da li je okrivljeni zaista prepoznao stvar. Ako se ti predmeti ne mogu doneti, okrivljeni se moe odvesti na mesto gde se oni nalaze. Za sluaj da su povreeni neki od navedenih propisa kojima se ureuju procesne formalnosti sasluanja okrivljenog, ZKP predvia posebnu procesnu sankciju koja se sastoji u tome da se na iskazu okrivljenog pribavljenom uz takvu povredu propisa ne moe zasnivati sudska odluka. Za sastavljanje zapisnika o sasluanju okrivljenog vae opti propisi o zapisnicima u krivinom postupku. Iskazokrivljenog unosi se u zapisnik u obliku pripovedanja (tako da okrivljeni govori u prvom licu), a postavljena pitanja i odgovori na njih unose se u zapisnik samo kad se odnose na krivinu stvar.

Priznanje okrivljenog
Iskaz okrivljenog moe se manifestovati kao priznanje ili poricanje izvrenja krivinog dela koje mu se stavlja na teret. Priznanje okrivljenog je iskaz kojim on priznaje da je izvrio krivino delo koje mu se stavlja na teret, dok kod poricanja osporava izvrenje krivinog dela koje mu se stavlja na teret. Poricanje, a posebno priznanje mora biti izrino. Preutno priznanje ZKP ne poznaje. Izriito je zabranjeno (predstavlja krivino delo) od okrivljenog iznuivati priznanje. U teoriji krivinog procesnog prava prisutne su razliite klasifikacije priznanja: - Vansudsko i sudsko priznanje u zavisnosti od toga da li je dobijeno u krivinom postupku ili van krivinog postupka (u pretkrivinom postupku). I jedno i drugo priznanje imaju dokaznu vrednost koja se ceni po slobodnom uverenju, ali je dokazivanje vansudskog priznanja sloenije, jer se mora utvrivati pod kojim okolnostima i sa kojom sadrinom je dato, to kod sudskog priznanja otpada i dokazivanje se svodi samo na proveravanje istinitosti priznanja i eventualnog proveravanja da li je slobodno dato; - U zavisnosti od faze krivinog postupka u kojoj je dato razlikuju se dve vrste sudskog priznanja: priznanje u istrazi i priznanje na glavnom pretresu. Ovo razlikovanje posebno je znaajno u pogledu procesnih posledica priznanja u odnosu na obaveze suda na preduzimanje drugih dokaznih radnji; 53

Potpuno i nepotpuno (delimino priznanje), to je u zavisnosti od toga da li okrivljeni priznaje sve injenice koje mu se stavljaju na teret ili pak samo neke od njih; - Istinito i lano priznanje; - Dobrovoljno i neizbeno priznanje. Dobrovoljno priznanje je takvo priznanje koje je dato kao rezultat slobodne volje okrivljenog, dok je neizbeno priznanje takvo priznanje koje okrivljeni daje zbog toga to je prienjen ve otkrivenim injenicama i okolnostima koje jasno govore o tome da je on izvrilac krivinog dela koje mu se stavlja na teret. Priznanje orkviljenog je znaajan dokaz u krivinom postupku. Prema ZKP procesne posledice priznanja okrivljenog razliite su i zavise, pored ostalog, od faze postupka u kojoj je ono dato. Kada okrivljeni prizna izvrenje krivinog dela, organ koji vodi postupak duan je da i dalje prikuplja dokaze o krivinom delu, samo ako je priznanje oigledno lano, nepotpuno, protivreno ili nejasno i ako nije potkrepljeno drugim dokazima. U sluaju da je do priznanja dolo na glavnom pretresu, onda ono oslobaa sud od izvoenja drugih dokaza osim u sluaju kada su u pitanju dokazi od kojih zavisi vrsta i mera krivine sankcije. Najvei procesni znaaj priznanju okrivljenog zakonodavac daje u sluaju kada je ono dato u postupku kanjavanja i izricanja uslovne osude od strane istranog sudije. Naime, u sluaju potpunog priznanja okrivljenog, odnosno osumnjienog, datog u prisustvu branioca istranom sudiji, odnosno organu unutranjih poslova (kada ovaj organ osumnjienog sasluava po odredbama o sasluanju okrivljenog, u kom sluaju se taj iskaz moe upotrebiti kao dokaz) potkrepljenog i drugim dokazima prikupljenim u istrazi, javni tuilac moe odmah nakon zavretka istrage, a najkasnije u roku od osam dana, u podignutoj optunici predloiti da se umesto glavnog pretresa zakae posebno javno roite pred istranim sudijom, na kome se, nakon sasluanja stranaka i uz izriit pristanak okrivljenog, moe doneti presuda.

Iskaz svedoka
Svedok je fiziko lice koje nije okrivljeno, a poznato mu je neto o injenicama koje se utvruju u krivinom postupku i koje organ koji vodi krivini postupak pozove da o tim injenicama da svoj iskaz. Da bi jedno lice dobilo svojstvo svedoka u krivinom postupku potrebno je da to lice moe da da obavetenja o krivinom delu, uiniocu krivinog dela i drugim vanim okolnostima i da to lice bude pozvano od strane organa krivinog postupka radi davanja iskaza. U krivinom postupku u svojstvu svedoka moe se pojaviti svako lice bez obzira na njegovu starost, psihike i fizike karakteristike, pod uslovom da je sposobno da opaa injenice o krivinoj stvari i da ih kasnije reprodukuje. U krivinom postupku samo okrivljeni ne moe biti svedok. Kao svedoci mogu se pozvati i ona lica u pogledu kojih bi se mogla pojaviti sumnja o njihovoj podobnosti za svedoenje zbog povezanosti sa krivinim delom, odnosno pristrasnosti, kao to su oteeni, oteeni kao tuilac i privatni tuilac. Takoe sudija, sudija porotnik, javni tuilac ili lice koje ga zastupa u krivinom postupku i zapisniar ne mogu vriti svoju funkciju ako su sasluani kao svedoci. Funkcija vetaka i svedoka se iskljuuje po pravilu, ali ne i obavezno. U zavisnosti od toga na koji nain je lice saznalo za injenice o krivinoj stvari razlikuju se dve kategorije svedoka: lica koji iz vlastitog neposrednog opaanja znaju neto o injenicama koje se utvruju u krivinom postupku (tzv. pravi svedoci) i lica koja su o tim injenicama saznala na neposredan nain (tzv. svedoci po uvenju). ZKP je predvideo obavezu organa koji ispituju svedoka da uvek pita otkud mu je poznato ono o emu svedoi, tj. na koji nain je saznao injenice o kojima iskazuje. Kao svedoci ne mogu se sasluati: - Lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja slubene ili vojne tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti. - Branilac okrivljenog o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio; - Maloletno lice koje, s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost nije sposobno da shvati znaaj prava da ne mora svedoiti, osim ako to sam okrivljeni zahteva. Kod ove kategorije maloletnika kao svedoka sud prvo, po slubenoj dunosti, ceni da li je maloletnik, s obzirom 54

na uzrast i duevnu razvijenost sposoban da shvati znaaj prava da ne mora svedoiti. U sluaju da nae da svedok ne raspolae takvom sposobnou ne moe ga sasluati kao svedoka, osim ako to sam okrivljeni zahteva. Ako je kao svedok sasluano lice koje se ne moe sasluati, na takvom iskazu svedoka ne moe se zasnivati sudska odluka. Predmet svedoenja su injenice o krivinom delu, uiniocu i drugim vanim okolnostima krivinog sluanja. injenice koje su predmet svedoenja rezultat su ulnog opaanja svedoka i pripadaju prolosti. Sadanje injenice sud utvruje neposredno uviajem ili vetaenjem, a ne putem svedoka. Poloaj svedoka u krivinom postupku 1.1.15 Dunosti svedoka Dunosti svedoka u krivinom postupku su: - Dunost odazivanja pozivu; - Dunost svedoenja - Dunost davanja istinitog iskaza. 1.1.16 Prava svedoka Pored dunosti , svedok u krivinom postupku ima i odreena prava. Tako, svedok ima pravo na naknadu trokova koji su nastali njegovim svedoenjem (trokovi prevoza, trokovi boravka u drugom mestu i naknada za izgubljenu zaradu). Svedoku ne pripada nikakva nagrada za samo svedoenje. Zatim, svedok ima pravo na izuzee. Na kraju, tu su i prava svedoka koja su identina optim pravima drugih krivinoprocesni subjekata, kao to su prava na zakonito i humano postupanje. Nain sasluanja svedoka Sasluanje svedoka u istrazi sprovodi, po pravilu, istrani sudija pred kojim se vodi postupak, ali to moe uraditi i istrani sudija na ijem podruju treba preduzeti tu radnju. U fazi pripremanja glavnog pretresa, sasluanje svedoka obavlja predsednik vea ili sudija lan vea, ili pak istrani sudija onog suda na ijem se podruju svedok nalazi. Na glavnom pretresu sasluanje svedoka vri predsednik vea, a i ostali lanovi vea, tuilac, optueni, branilac, oteeni, zakonski zastupnik, punomonik i vetak mogu postavljati pitanja svedoku. Sasluanje svedoka je, po pravilu, usmeno. Prilikom sasluanja svedok svoj iskaz ne moe itati, ali mu se moe dozvoliti da se pri davanju iskaza slui svojim belekama. Ako je svedok gluv postavie mu se pitanja pismeno a on e odgovarati usmeno, a ako je nem, pozvae se da pismeno odgovara. Svedoci se salsuavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka. Sasluanju svedoka u prethodnom krivinom postupku ne mogu prisustvovati drugi svedoci, a na glavnom pretresu nesasluani svedoci, ime se otklanjaju uticaj iskaza sasluanog svedoka na druge svedoke. Krivinoprocesne stranke mogu, ne samo da prisustvuju sasluanju svedoka, ve i da, preko suda ili po njegovom odobrenju, same postavljaju pitanja svedoku i da trae da on blie i odreenije iznese pojedina obavetenja. Posle obaveznih upozorenja o pravima i dunostima, od svedoka e se uzeti podaci o njegovom identitetu kao i podaci o njegovom odnosu sa okrivljenim i oteenim. Zatim se prelazi na sasluanje svedoka o samoj krivinoj stvari koje se sastoji iz njegovog slobodnog izlaganja i sasluanja postavljanjem pitanja. Svrha postavljanja pitanja je to da se iskaz svedoka upotpuni, da se dobiju jasna i odreena obavetenja, da se otklone neslaganja i protivrenosti, kao i da se 55

proveri ono to svedok saoptava. Prilikom sasluanja svedok e se uvek pitati otkud mu je poznato ono o emu svedoi. U sluaju kada se kao svedok sasluava oteeni, pitae se da li eli u krivinom postupku da ostvaruje imovinskopravni zahtev. Sa ciljem to vee zatite maloletnika pred sudom ZKP je propisao i neka posebna pravila za sasluanje maloletnog svedoka: - Pozivanje kao svedoka maloletnog lica koje nije navrilo 16 godina vri se preko njegovih roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako takav nain pozivanja nije mogu zbog potrebe da se hitno postupa ili iz drugih okolnotsi; - Prilikom sasluanja maloletnog lica, a naroito ako je ono oteeno krivinim delo, obaveza je suda da postupa obazrivo, kako sasluanje ne bi tetno uticalo na psihiko stanje maloletnika, a ako je to potrebno sasluanje maloletnog lica obavie se uz pomo pedagoga ili drugog tsrunog lica; - U sluaju ako se kao svedok sasluava lice mlae od 14 godina, vee moe odluiti da za vreme njegovog sasluanja iskljui javnost; - Ako maloletno lice prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oteeni, udaljie se iz sudnice im njegovo prisustvo nije vie potrebno. O sasluanju svedoka sastavlja se zapisnik. Za sastavljanje i ovog zapisnika vae opte zakonske odredbe po kojima se sastavlja zapisnik o svkaoj preduzetoj radnji u toku krivinog postupka. Ako se saluanje svedoka vri na glavnom pretresu, ono se unosi u zapisnik o glavnom pretresu.

Vetaenje
Pojam, predmet i vrste vetaenja Vetaenje je posebno dokazno sredstvo koje se sastoji u utvrivanju injenica vanih za krivini postupak i davanju miljenja o zapaenim injenicama (odnosno ili jedno ili drugo) na osnovu strunog znanja ili vetine lica koja su nezainteresovana u postupku, i u sluajevima kada opte znanje sudije i njegova struna pravna sprema za takvo neto nisu dovoljni. Vetaenje, po pravilu, obuhvata dve operacije: otkrivanje injenica vanih za krivini postupak putem posebnih strunih znanja ili naroite tehnile vetine (nalaz vetaka) i davanje strunog mienja o otkriveim injenicama (miljenje vetaka). Vetak je procesno nezainteresovano lice (strunjak s vanpravnog podruja) kojem je organ krivinog postupka naredio da na osnovu svoje strune spreme ili vetine steene vrenjem poziva utvrdi i oceni (ili samo jedno ili drugo), injenice vane za krivii postupak i o tome da svoj nalaz i miljenje (ili samo jedno ili drugo). Predmet vetaenja mogu biti samo vana injenica, za ije je utvrivanje ili ocenu nuna primena posebnog strunog znanja ili umea. Predmet vetaenja u krivinom postupku mogu biti: mesto, stvari i iva bia. Predmet vetaenja ne mogu biti pravna pitanja. Sudija ne moe odreivati vetaka za pravna pitanja niti od vetaka drugih strunosti zahtevati odgovor na pravna pitanja. Vetaenje se moe poveriti pojedincu (strunjaku), strunoj ustanovi ili dravnom organu. U krivinom procesnom pravu prisutne su razne vrste vetaenja. Kriterijumi klasifikacije vetaenja su brojni i raznovrsni, a meu njima posebnu panju zasluuju sledei: - Prema predmetu vetaenja, odnosno vrsti injenica koje se utvruju ili ocenjuju primenom posebnog strunog znanja ili umea razlikuju se: pregled i obdukcija lea; vetaenje telesnih povreda; vetaenje duevnog zdravlja okrivljenog; telesni pregled okrivljenog i drugih lica i vetaenje poslovnih knjiga; - Prema kriterijumu vrste strunog znanja i umea koje se primenjuje prilikom vetaenja razlikuje se: sudsko-medicinsko; sudsko-psihijatrijsko; knjigovodstveno; kriminalistikotehniko i tehniko vetaenje; 56

Prema kriterijumu broja strunih lica koja vre vetaenje razlikujemo individualno i kolektivno vetaenje. Vetaenje je individualno ako je povereno jednom vetaku, a kolektivno (timsko) u sluaju kada je vetaenje poverneo dvojci ili vie vetaka. Dalje , u zavisnosti od vrste strunog znanja odreenih vetaka, kolektivno (timsko) vetaenje moe biti pravo (kada u vetaenju uestvuju struna lica-vetaci, koja poseduju struno znanje iste vrste) i kompleksno (kada u vetaenju uestvuju vetaci sa razliitim strunim znanjima); Prema kriterijumu razlikuju se: prvo, dopunsko i ponovno vetaenje; Prema kriterijumu vaze krivinog postupka u kojoj se vri vetaenje razlikuju se istrano i raspravno vetaenje.

Poloaj vetaka u krivinom postupku 1.1.17 Dunosti vetaka Dunosti vetaka su: - Dunost odazivanja pozivu; - Dunost davanja nalaza i miljenja; Dunost briljivog razmatranja predmeta vetaenja; Dunost tanog navoenja svega zapaenog i iznoenja miljenja nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke i vetine.

1.1.18 Prava vetaka Prava vetaka su: Pravo upoznavanja sa predmetom, odnosno materijalom koji je predmet vetaenja; Pravo razmatranja spisa; Pravo pregledanja dokaza i aktivnog uea u istrazi i na glavnom pretresu; Pravo na nadoknadu.

1.1.19 Odreovanje vetaka Vetaenje odreuje i vetaka imenu organ koji vodi krivini postupak, tj. istrani sudija, sudija ili vee suda, zavisno od faze krivinog postupka. Do odreivanja vetaenja od strane organa unutranjih poslova u pretkrivinom postupku moe doi samo ako istrani sudija nije u mogunosti da odmah izae na lice mesta. Tada organi unutranjih poslova mogu odrediti svako potrebno vetaenje, osim obdukcije i ekshumacije lea ako je re o krivinom delu za koje je propisana kazna zatvora do deset godina zatvora. Odreivanje vetaenja i imenovanje vetaka vri se pismenom naredbom u kojoj se navodi u pogledu kojih injenica se vri vetaenje i kome se ono poverava. Jedino u sluaju kada se vetaenje poverava strunoj ustanovi ili dravnom organu, imenovanje vetaka vri stareina ustanove, odnosno organa. 57

1.1.20 Izuzee vetaka Do izuzea vetaka iz osnova zbog kojih dolazi i do izuzea sudije I sudije porotnika. Za vetaka se ne moe odrediti ni lice koje ne moe biti sasluano kao svedok ili je osloboeno od dunosti svedoenja, kao ni lice prema kome je krivino delo uinjeno, a ako je takvo lice ipak odreeno za vetaka, na njegovom nalazu i miljenju ne moe se zasnivati sudska odluka. Za vetaka se ne moe odrediti ni lice koje je zaposleno kod oteenog ili okrivljenog, ili je zajedno sa njima ili nekim od njih, zaposleno kod drugog poslodavca. Za vetaka se, po pravilu, nee odrediti ni lice koje je sasluano kao svedok. ZKP je predvideo i posebne osnove koji se odnose samo na izuzee kod pojedinih vrsta vetaenja. Npr., kod pregleda i obdukcije lea za vetaka se ne moe odrediti lekar koji je leio umrlog. Nalaz i miljenje vetaka Nalaz vetaka sadri konstataciju injenica znaajnih za postupak, koje je vetak opazio i sipitivanjem utvrdio, dok miljenje predstavlja njegov struni stav o konstatovanim injenicama, odnosno vetakovo reenje postavljenog zadatka i odgovor na postavljena pitanja. Saoptavanje rezultata vetaenja moe se uiniti na dva naina. Rezultat vetaenja fiksira se u zapisniku o sasluanju vetaka, u koji se odmah unose nalaz i miljenje vetaka. Vetaku se moe odobriti da naknadno podnese nalaz pismeno, odnosno miljenje u roku koji mu odredi organ pred kojim se void postupak. Ako je vetaenje povereno strunoj ustanovi, odnosno dravnom organu, nalaz i miljenje vetaka daju se u pismenoj formi. Meutim, bez obzira na koji od navedenih naina je vetak dao svoj nalaz i miljenje, organ pred kojim se vodi krivini postupak moe, po potrebi, traiti od vetaka ili strune ustanove, odnosno dravnog organa objanjenje u pogledu datog nalaza i miljenja.

Isprave
Pojam i podela isprava Posmatrano uopte u krivinopravnoj teoriji razlikuju se pojam isprave u irem i uem smislu. U irem smislu isprave su sve stvari materijalne prirode, predmeti izraeni od oveka i pismena sainjena od oveka koji u uslovima krivinog postupka doprinose rasvetljenju vanih injenica i okolnosti u krivinoj stvari i njenom reenju. Isprava je svaki predmet koji je podoban ili odreen da slui kao dokaz kakve injenice koja ima znaaj za pravne odnose, kao i raunarski podatak. Za postojanje isprave shvaene u najirem smislu potrebna su dva uslova: da je u pitanju predmet koji je po svojoj sadrini takav da je podoban za dokazivanje neke injenice i da je injenica koja se tim predmetom dokazuje pravno relevantna, da je znaajna za neki pravni odnos. Pod pojmom isprave u uem smislu podrazumeva se pismena isprava izdata od pojedinca ili nekog pravnog lica,koja sadri neku izjavu od znaaja za pravne odnose. Ovako shvaena isprava moe: a) u sebi sadravati injenice koje ulaze u bie ili corpus delicti jednog krivinog dela (npr. uvredljivo pismo) i u ovom sluaju isprava se javlja kao predmet na kome je ili pomou koga je izvreno jedno krivino delo, dakle kao predmet uviaja; ili b) u sebi sadravati vetakovo miljenje; c) u sebi sadravati priznanje okrivljenog; ili d) u sebi sadravati izjavu svedoka; ili e) moe u sebi, najzad, sadravati injenice iz kojih se da izvesti zakljuak ili da jedno krivino delo postoji, ili da je izvesno lice uinilac jednog krivinog dela. U ovom sluaju se isprava po svom sadraju javlja kao indicija ili osnov podozrenja. Pribavljanje isprava, odnosno njihovo otkrivanje, prikupljanje i obezbeivanje vri se na isti nain kao i kod drugih dokaznih sredstava. 58

Isprave se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima. Prema kriterijumu forme i svojstva autora isprave se dele na javne i private. Javne isprave su one isprave koje je u propisanom obliku izdao organ ili ustanova u granicama svoje nadlenosti kao i isprava koju je u takvom obliku izdala ustanova ili organizacija u poslovima koje vri na osnovu javnih ovlaenja. Privatne isprave su sastavljene od privatnih lica, bez uea javnog organa koji bi ih overio. Prema kriterijumu sredstava upotrebljenih za izraavanje volje (pismo, figura, zvuk) isprave se dele na grafike, figurativne i fonografske. Prisutno je i razlikovanje isprava prema kriterijumu da li su one unapred, prilikom njihovog pravljenja, odreene da poslue kao dokaz (npr. pismeno napravljen ugovor) ili su takve koje slue kao dokaz, ali nisu unapred odreene za to. Procesna upotreba i dokazna vrednost isprave Isprave, kao i ostali dokazi, upotrebljavaju se u krivinom postupku kao dokaz na taj nain to se pomou njih izvodi dokazivanje i ocenjuje ta one dokazuju u konkretnom sluaju. Dokazivanje ispravom izvodi se njenim itanjem i prilaganjem sudskom spisu. itanjem isprave organ postupka saznaje za injenice koje se utvruju u postupku. Ako je, iz nekog razloga, ispravu nemogue priloiti sudskom spisu, bitan sadraj isprave unosi se u zapisnik. Pre nego to organ postupka pristupi oceni isprave kao dokaza, treba prethodno utvrditi da li se ona uopte moe upotrebiti kao dokaz, pa je neophodno prethodno ustanoviti ko je autor isprave, odakle autoru poznate injenice koje iznosi u ispravi, koji su subjekti, pored autora, uestvovali u stvaranju isprave i kada i gde je isprava nastala. Dokazna vrednost isprave ceni se, na osnovu optih pravila o oceni dokaza, tj. po slobodnom uverenju i na osnovu prvo pojedinane ocene, a potom u vezi sa ostalim dokazima.

Pretresanje stana i lica

Pretresanje stana i lica je radnja dokazivanja koja se preduzima ako je verovatno da e se pretresanjem okrivljeni uhvatiti ili da e se pronai tragovi krivinog dela ili predmeti u vezi sa krivinim postupkom. Pretresanje stana i drugih prostorija obuhvata kako pregled stana i drugih zgrada i slinih objekata (npr. aviona), tako i pregled svih ili pojedinih stvari koje se u njima nalaze, dok pretresanje lica obuhvata kako spoljanji, tako i unutranji pregled tela upotrebom medicinskih i drugih sredstva, pod uslovom da nisu tetna za zdravlje ili da se ne protive razlozima morala. Odluku o pretresanju donosi, po pravilu, sud (u zavisnosti od faze postupka istrani sudija ili predsednik vea), pismenom, obrazloenom naredbom. Samo izuzetno, ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu i bez naredbe suda ui u tui stsan ili druge prostorije i po potrebi sprovesti pretresanje. Naredba o pretresanju, pored ostalog, mora izriito i tano sadrati cij pretresanja, tj.mora tano da se oznai okrivljeni koji se trai, odnosno predmeti ili stvari koje se trae. Pretresanje moe preduzeti i sam sud a moe pretresanje poveriti i organu unutranjih poslova, to se u praksi po pravilu i ini zbog njihove operativnosti i posebne strunosti. Pretresanju stana mogu prisustvovati tuilac i branilac, odnosno advokat, o emu e se lice na koje se odnosi naredba o pretresanju pouiti. Naredba o pretresanju, po pravilu, predaje se pre poetka pretresanja licu kog koga e se ili na kome e se pretresanje izvriti, a lice na koje se naredba odnosi poziva se da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se trae. Po pravilu, pretresanje se vri danju, s tim to se moe vriti i nou ako je danju zapoeto pa nije dovreno ili ako postoje razlozi za pretresanje bez naredbe. Obaveza je organa koji vri pretresanje da pozove draoca stana i drugih prostorija da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan poziva se njegov zastupnik ili neko od odraslih ukuana ili suseda. Pretresanju stana ili lica prisustvuju obavezno da punoletna graana kao svedoci. Prisustvo svedoka je ne samo zakonska,ve i ustavna obaveza. Svedoci se pre poetka 59

pretresanja upozoravaju na to da paze kako se pretresanje vri, kao i da imaju pravo da, pre potpisivanja zapisnika o pretresanju, stave svoje prigovore ako smatraju da sadrina zapisnika nije tana. Kada se pretresanje vri u prostorijama dravnih organa, preduzea ili drugih pravnih lica, poziva se njihov stareina da prisustvuje pretresanju ali se od njega ne trai odobrenje za pretresanje. Pretresanje i pregled u vojnoj zgradi obavlja se po odobrenju nadlenog vojnog stareine. O svakom izvrenom pretresanju stana ili lica sastavlja se poseban zapisnik koji moe pisati i lice koje vri pretresanje, a potpisuje ga lice kod koga je, ili na kome je izvreno pretresanje i lice ije je prisustvo obavezno. Sadrinu zapisnika o pretresanu ine uslovi u kojima je pretresanje izvreno, njegov tok i rezultati. U vezi sa ovim poslednjim valja istai to da se prilikom vrenja pretresanja privremeno oduzimaju samo oni predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja u pojedinom sluaju, a u zapisniku se tano naznaavaju predmeti i isprave koji se oduzimaju, a isto se unosi i u potvrdu koja se odmah izdaje licu od koga su predmeti, odnosno isprave oduzete. Usluaju da se prilikom pretresanja stana ili lica nau predmeti koji nemaju veze sa krivinim delom zbog koga je pretresanje nareeno takvi predmeti e se opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, a o oduzimanju e se odmah izdati potvrda. O ovome se odmah obavetava javni tuilac radi pokretanja krivinog postupka. Ako javni tuilac nae da nema osnova za pokretanje krivinog postupka oduzeti predmeti e se odmah vratiti, osim ako postoji neki drugi zakonski osnov po kome bi se ti predmeti imali oduzeti. ZKP predvia i mogunost vrenja pretresanja stana i lica i bez naredbe i bez prisustva svedoka. Samo ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu i bez naredbe da uu u tui stan i druge prostorije id a po potrebi izvre pretresanje u sledeim sluajevima: 1) ako dralac stana to trai; 2) ako neko zove u pomo; 3) radi izvrenja odluke suda o pritvaranju ili dovoenju okrivljenog; 4) radi lienja slobode odbeglog uinioca koji je zateen priv izvrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti; ili 5) radi otklanjanja ozbiljne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi ili imovinu vee vrednosti. Pri ulasku u stan ne sastavlja se zapisnik ve se draocu stana izdaje potvrda i u njoj se naznaava razlog ulaenja u stan, odnosno u druge prostorije. Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka izvriti pretresanje lica samo prilikom izvrenja reenja o privoenju prilikom lienja slobode, ako postoji sumnja da to lice poseduje oruje ili orue za napad ili sumnje da e odbaciti, sakriti ili unititi predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivinom postupku.

Privremeno oduzimanje predmeta i postupanje sa sumnjivim stvarima

Privremeno oduzimanje predmeta Privremeno oduzimanje predmeta je krivinoprocesna radnja kojom se od fizikih ili pravnih lica oduzimaju predmeti koji se po odredbama Krivinog zakonika mogu oduzeti u okviru mere bezbednosti oduzimanja predmeta ili predmeti koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku. Oduzimanje predmeta vri po pravilu sdu (istrani sudija), a ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu to uiniti u pretkrivinom postupku ili kad izvravaju nalog suda. Lice koje dri predmet duno je da ga preda, a u sluaju da odbije dag a preda moe se kazniti novanom kaznom. O oduzimanju predmeta sainjava se zapisnik ili se konstatacija o tome unosi u zapisnik o drugoj procesnoj radnji prilikom koje je dolo do oduzimanja predmeta. U zapisnik o oduzimanju predmeta ili konstataciji o tome koja se daje u zapisniku o drugoj procesnoj radnji daje se opis predmeta i obezbeuje se po potrebi i drugi nain utvrivanja od koga se predmeti oduzimaju izdaje se potvrda, a oduzeti predmeti predaju se na uvanje sudu ili se na drugi nain obezbeuje njihovo uvanje. Dravni organi mogu uskratiti pokazivanje ili izdavanje svojih spisa i drugih isprava, ako smatraju da bi objavljivanje njihove sadrine bilo tetno za opte interese, pri emu moraju navesti razloge koji opravdavaju neizdavanje, i to tako da oni budu dovoljno jasni da ubede sud, i dovoljno 60

uopteni da se ne otkrije ono to se odbijanjem izdavanja eli sauvati kao tajna. Ako je uskraeno pokazivanje ili davanje spisa i drugih isprava, konanu odluku o tome donosi vanraspravno vee suda. Preduzee ili drugo pravno lice moe zahtevati da se ne objave podaci koji se odnose na njihovo poslovanje. Kada se vri privremeno oduzimanje spisa koji mogu posluiti kao dokaz, izvrie se njihov popis, a ako to nije mogue, spisi e se staviti u poseban omot i zapeatiti, a vlasnik spisa moe na omot staviti svoj peat. Prilikom otvaranja ovih spisa pozvae se lice od koga su spisi oduzeti da prisustvuje otvaranju omota. Ako se ono ne odazove pozivu ili je odsutno, omot e se otvoriti, spisi pregledati i popisati u njegovom odsustvu. Pri pregledanju spisa mora se voditi rauna o tome da njihov sadraj ne saznaju neovlaena lica. Istrani sudija, sam ili na predlog javnog tuioca, moe narediti da potanska, telegrafska i druga preduzea, drutva i lica registrovana za prenos informacija zadre i njemu, uz potvrdu prijema, predaju pisma, telegrame i druge poiljke koje su upuene okrivljenom ili koje on odailje, pod uslovom da postoje okolnosti zbog kojih se sa osnovom moe oekivati da e ove poiljke posluiti kao dokaz u postupku. Pomenute poiljke otvara istrani sudija u prisustvu dva svedoka, a pri otvaranju pazi da se ne povrede peati, dok e se omoti i adrese sauvati. O otvaranju poiljki sainjava se zapisnik. Ako interesi postupka dozvoljavaju, sadraj poiljki moe biti saopten u celini ili delimino okrivljenom, odnosno licu kome je poiljka upuena, a moe mu se poiljka i predate. Kada je okrivljeni odsuta, poiljka e se vratiti poiljaocu ako se to ne protivi interesima postupka. Pitanje konane sudbine privremeno oduzetih predmeta zavisi, kako od vrste privremeno oduzetog predmeta,tako i od vrste odluke kojom se okonava krivini postupak. Kada je izreena presuda kojom se okrivljeni oglava krivim, njome se moe, a u odreenim sluajevima i mora, izrei mera bezbednosti oduzimanja predmeta, bez obzira na to da li su oni svojina okrivljenog ili treeg lica. Ovi predmeti mogu se odlukom suda predate po odredbama izvrnog postupka, kriminalistikom muzeju ili drugoj ustanovi ili se mogu i unititi. Kada se izreknu oslobaajue presude ili donese reenje o obustavi postupka pre presude, posebnim reenjem, predmeti se oduzimaju samo ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi morala, u suprotnom, oni se vraaju vlasniku, odnosno draocu.

Postupanje sa sumnivim stvarima Prilikom pretresanja stana ili lica, kao i prilikom izvrenja naredbe o privremenom oduzimanju predmeta moe se dogoditi da se kod okrivljenog nae stvar za koju se ne zna ija je, ko je vlasnik. U takvom sluaju re je o tzv. sumnjivim stvarima i organ koji vodi postupak opisae tu stvar i opis, u formi oglasa, objaviti na table skuptine optine, na ijem podruju okrivljeni ivi in a ijem je podruju krivino delo uinjeno. U oglasu e se pozvati vlasnik da se javi u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa, uz upozorenje da e se u protivnom stvar prodati, a dobijeni novac uneti u pravosudni budet. Ako je re o stvarima vee vrednosti, objavljivanje se moe izvriti i putem dnevnih listova. Ako su u pitanju stvari koje su podlone kvarenju ili je njihovo uvanje vezano sa znatnim trokovima, one e se odmah prodati, po odredbama koje vae za izvrni postupak, a novac predate na uvanje u sudski deposit. Na ovaj nain postupie se i kad stvar pripada odbeglom ili nepoznatom uiniocu krivinog dela. Ako se u ostavljenom roku niko ne javi za stvari ili za novac dobijen od prodaje stvari, donosi se posebno reenje da stvar postaje dravna svojina, odnosno da se novac unese u pravosudni budet, a vlasnik stvari ima pravo da, u parnici, trai povraaj stvari ili novca dobijenog od prodaje stvari. Rok zastarelosti za ostvarivanje ovog prava tee od dana objavljivanja oglasa.

61

Pojam, vrste, struktura i donoenje sudskih odluka

Pojam, vrste i struktura sudskih odluka Sudska odluka je vrsta procesne radnje kojom sud ili drugi ovlaeni dravni organ, koji u datom momentu rukovodi preduzimanjem odreene krivinoprocesne radnje izraava svoj stav po pitanju na koje se odluka odnosi. Sudske odluke mogu se odnositi na upravljanje krivinim postupkom ili na rasvetljavanje i reenje krivine stvari. Svaki zapoeti krivini postupak mora biti zavren donoenjem sudske odluke, a ona moe da se tie bilo obustave krivinog postupka, odbacivanja optunog akta ili pak donoenja oslobaajue, odnosno osuujue presude. Ali u toku trajanja krivino postupka donosi se vie odluka i ovim odlukama se ne okonava, ve samo upravlja krivini postupak. Prethodno izneseni pojam sudske odluke je rodni pojam i odnosi se na sve oblike odluivanja organa krivinog postupka. Odluke suda i drugih dravnih organa koji uestvuju u krivinom postupku, mogu imati oblik (formu) presude, reenja i naredbe, pri emu ih ZKP nije pojmovno odredio, niti je optom odredbom odredio kada e se koja od ovih odluka doneti. Presuda je takva odluka suda kojom se konkretna krivina stvar zakljuuje i smatra raspravljenom za odreenu instancu. Presudom se, po pravilu, za odreenu instancu reavaju kako krivinopravna tako i krivinoprocesna pitanja. Presuda je najvaniji sudski akt i nju moe doneti samo sud, i njome se okonava krivini postupak. Samo izuzetno, okonanje krivinog postupka, moe nai svoj izraz u formi reenja kao posebne vrste sudske odluke (npr. kada se prema okrivljenom izrekne sudska opomena). Reenje je takva odluka suda ili drugog ovlaenog organa koji uestvuje u krivinom postupku kojom se, po pravilu, reavaju samo pojedina, pre svega krivinoprocesna pitanja u toku krivinog postupka. Od ovog opteg pravila postoje i izuzeci, i u njima se reenjem definitivno reava odreena krivina stvar kao celina. Naredba je takva sudska odluka kojom se reavaju samo pitanja koja se odnose na upravljanje krivinim postupkom. Po svojoj sadrini naredba predstavlja tehniku pripremu, odnosno obezbeenje sprovoenja neke procesne radnje. Promenom prilika i okolnosti naredba moe biti opozvana i zamenjena, a ne mora uvek da sadri i pismeno obrazloenje. Izriito je propisano da presudu donosi samo sud, a reenja i naredbe donose, pored suda, i drugi organi koji uestvuju u krivinom postupku. Veinu odluka u krivinom postupku sud donosi u zbornom sastavu. Odluivanje o zbornom sastavu je osnovni organizacioni oblik sudskog rada u krivinim stvarima. U zbornom sastavu krivini sud odluuje uvek kada se reava o osnovnom predmetu krivinog postupka, osim ako je re o krivinim delima za koje je stvarno nadlean sudija pojedinac. U svim sluajevima kada se odluka donosi u zbornom sastavu primenjuje se, pored naela slobodnog sudijskog uverenja i naelo veine sudskog odluivanja. Svaka pismeno izraena sudska odluka ima tri dela: uvod, izreku (dispoziciju) i obrazloenje. Naredba nema uvek obrazloenje (naredba za dovoenje). Donoenje sudskih odluka Prilikom donoenja sudskih odluka mogu se razlikovati etiri momenta: izricanje, saoptavanje, pismena izrada i dostavljanje sudskih odluka. Svaka od ovih etapa ima svoje osobenosti, a njihova meusobna povezanost ogleda se u tome to proizlazi jedna iz druge, te time ine jednu celinu, koja se oznaava kao donoenje sudskih odluka. 1.1.21 Izricanje sudskih odluka Opta pravila izricanja sudskih odluka vea, tiu se veanja i glasanja. 62

Veanjem i glasanjem rukovodi predsednik vea, pri emu je duan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre. Rukovoenje znai stavljanje pitanja na pretresanje i upravljanje diskusijom, dok rukovoenje glasanjem znai odreivanje pitanja o kojima treba da se glasa, prikupljanje glasova od lanova vea redom koji je propisan i utvrivanje rezultata glasanja. Predsednik vea glasa poslednji. Prilikom odluivanja u vezi sa krivinom stvari, pitanja se dele na prethodna pitanja i pitanja o glavnoj stvari. Posle reenja svih prethodnih pitanja sud prelazi na reavanje pitanja o glavnoj krivinoj stvari. Pitanja o glavnoj krivinoj stvari mogu biti krivinopravne i krivinoprocesne prirode. Prvo se glasa o tome da li je optueni uinio krivino delo i da li je krivino odgovoran, a tek posle toga i u zavisnosti od rezultata tog glasanja, glasa se o tome kakvu kaznu ili drugu krivinu sankciju treba izrei, potom o trokovima krivinog postupka, imovinskopravnim zahtevima i ostalim pitanjima o kojima treba doneti odluku. Kada je isto lice optueno za vie krivinih dela, glasae se o krivinoj odgovornosti i kazni za svako od tih dela, a tek onda o jedinstvenoj kazni za sva dela. Veanje i glasanje mogu da realizuju samo sudije koje su uestvovale u svim fazama glavnog pretresa, a za odluku su potrebni glasovi veine svih lanova vea (apsolutna veina). Prilikom glasanja lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea. Veanje i glasanje se vri na tajnom zasedanju i uvek je usmeno, a u prostoriji u kojoj se vri veanje i glasanje mogu biti prisutni samo lanovi vea i zapisniar. O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik u kome je sadran tok glasanja i odluke koje su donesene i potpisuju ga svi lanovi vea i zapisniar. On se zatvara u poseban omot i moe ga razgledati samo vii sud kad reava o pravnom leku. 1.1.22 Saoptavanje sudskih odluka Saoptavanje sudskih odluka je stavljanje sadrine sudske odluke na znanje licu koje treba da bude upoznato sa njenim sadrajem, a krug lica koji treba da bude upoznat sa sadrajem sudske odluke je razliit i zavisi, pre svega od vrste i sadrine sudske odluke. Nain saoptavanja sudskih odluka zavisi od toga da li su ova lica prisutna ili ne. Kada su zaintersovana lica prisutna, odluka se saoptava usmenim objavljivanjem, a kada su ova lica odsutna, saoptavanje odluka istim se vri dostavljanjem overenog prepisa odluke. U sluaju kada se odluka usmeno saoptava organ koji vri saoptavanje naznauje to u zapisniku ili na spisu, a lice kome je saoptenje uinjeno potvruje to svojim potpisom. 45.2.3. Pismena izrada sudskih odluka Izreena sudska odluka mora biti pismeno izraena, jer jedino pismeno izraena sudska odluka je autentian dokaz o svom postojanju i svojoj sadrini i jedino pismeno izraena sudska odluka omoguava dalji tok krivinog postupka. Nema postpupka po redovnim i vanrednim pravnim lekovima bez pismene izrade sudske odluke. 1.1.23 Dostavljanje sudskih odluka Dostavljanje sudskih odluka sastoji se u predaji pismeno izraene odluke odreenim krivinoprocesnim subjektima. Optim odredbama ZKP reene su dve grupe pitanja koje se tiu problematike dostavljanja sudskih odluka. Prva grupa pitanja tie se vrste odluka koje se dostavljaju, a druga grupa pitanja odnosi se na nain dostavljanja sudskih odluka.

63

POSEBNI DEO
Pretkrivini postupak (pojam, osnovne karakteristike i krivina prijava)
Pojam i osnovne karakteristike pretkrivinog postupka Pretkrivini postupak predstavlja zakonom predvienu i nauno prihvatljivu delatnost odreenih subjekata, koja se preduzima s ciljem rasvetljenja krivinog dogaaja do stepena osnovane sumnje i tako omoguava donoenje adekvatne odluke o pokretanju i voenju krivinog postupka. Osnovne karakteristike pretkrivinog postupka su: - pretkrivini postupak je najtenje povezan sa prijavljivanjem krivinog dela i njegovog uinioca. On moe da prethodi prijavljivanju krivinog dogaaja (podnoenju krivine prijave) i u tom sluaju omoguava njeno pripremanje, ali pretkrivini postupak moe da usledi i nakon prijavljivanja krivinog dela, u kom sluaju ima za zadatak da potkrepi osnove sumnje da je u pitanju odreeno krivino delo i njegov uinilac i na taj nain omogui pokretanje krivinog postupka, - zadatak pretkrivinog postupka je da rasvetli krivini dogaaj do stepena osnovane sumnje i na taj nain omogui pokretanje krivinog postupka, - radnje subjekata u pretkrivinom postupku, po pravilu, manifestuju se kroz tzv. potranje tj. neformalne radnje. Samo izuzetno u pretkrivinom postupku moe doi i do preduzimanja pojedinih istranih radnji, - u pretkrivinom postupku mogu da se pojave razliiti subjeti, iji poloaj je razliit u zavisnosti od prava i dunosti kojima raspolau na osnovu zakona, a rukovodeu ulogu ima javni tuilac. Krivina prijava Krivina prijava je krivinoprocesni akt kojim fiziko ili pravno lice obavetava nadlenog javnog tuioca o tome da je izvreno krivino delo. Krivina prijava je najei i skoro redovan nain saznanja o izvrenom krivinom delu i uiniocu tog krivinog dela. U svojstvu podnosioca krivine prijave moe da se pojavi kako fizilko,tako i pravno lice. Kao mogue podnosioce krivine prijave ZKP navodi graane, dravne organe i javna preduzea. Neki od ovih subjekata su obavezni a neki nemaju obavezu da prijave krivino delo, to dalje znai da, posmatrano sa aspekta obaveznosti prijavljivanja krivinog dela, krivina prijava moe biti obavezna i fakultativna, tj. dobrovoljna. Obaveza prijavljivanja krivinih dela propisana je, pre svega, za dravne organe i druga ZKP-om odreena pravna lica. Oni su duni da prijave krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti, o kojima su obaveteni ili za koja su saznali na koji drugi nain. Obaveza prijavljivanja krivinog dela u ovome sluaju pada na fiziko lice koje predstavlja dravni organ ili pravno lice. 64

Graani su duni da prijave pripremanje izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei pet godina zatvora ili tea kazna, i to u vreme kada je jo bilo mogue spreiti njegovo izvrenje, a delo bude pokuano ili izvreno, osim ako izmeu lica koje je izvrilo krivino delo i lica koje zna za to postoji odreeni odnos (brani odnos, krvno srodstvo i sl.). U sluaju izvrenja drugih krivinih dela graanin treba, ali ne mora, da prijavi krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, dakle postoji moralna a ne i zakonska obaveza podnoenja krivine prijave (fakultativna krivina prijava). Krivina prijava moe da bude drutvena i lina. U prvom sluaju krivinu prijavu podnose dravni organi i druga zakonom odreena pravna lica, a u drugom sluaju graani. Podnosei prijavu, dravni organi i druga ZKP-om odreena pravna lica, navee i dokaze koji su im poznati i preduzee mere da bi se sauvali tragovi krivinog dela, predmeti na kojima je ili pomou kojih je uinjeno krivino delo i drugi dokazi, to nije sluaj sa linom prijavom. Prema nainu podnoenja krivina prijava moe biti pismena ili usmena. Pismeno podnesena prijava moe biti potpisana ili anonimna. Dalje, sadrina krivine prijave moe da bude kako lana tako i istinita, odnosno potpuna, delimino potpuna ili nepotpuna. U krivinog prijavi koju sastavlja organ unutranjih poslova navode se dokazi za koje se saznalo prilikom prikupljanja obavetenja. U prijavu se ne unosi sadrina izjava koje su pojedini graani dali prilikom prikupljava obavetenja, osim iskaza osumnjienog. Uz krivini prijavu dostavljaju se,kao prilozi: predmeti, skice, fotografije, pribavljeni izvetaji, spisi o preduzetim merama i radnjama, slubene zabeleke, izjave i drugi materijali koji mogu biti korisni za uspeno voenje postupka. U sluaju da organi unutranjih poslova posle podnoenja krivine prijave saznanju za nove injenice, dokaze ili tragove krivinog dela duni su da prikupe potrebna obavetenja i da izvetaj o tome, kao dopunu prijave, dostave javnom tuiocu. Krivina prijava se podnosi nadlenom javnom tuiocu, tj. javnom tuiocu. Meutim, predviena je i mogunost podnoenja krivine prijave i nenadlenom javnom tuiocu, sudu ili organu unutranjih poslova. U takvom sluaju ovi organi e primiti krivinu prijavu i odmah je dostaviti nadlenom javnom tuiocu. Krivina prijava, bez obzira na to ko je podnosi,ne predstavlja dokaz izvrenja ne samo krivinog dela koje je u njoj sadrano, ve ni jedne injenice koja je u njoj sadrana. Kriivna prijava samo ukazuje na krivino delo, obavetava javnog tuioca, kao organa nadlenog za krivinog gonjenje, o navodnom izvrenju krivinog dela i eventualno o izvriocu. Krivina prijava predstavlja samo povod i osnov za pokretanje krivinog postupka ali nema znaaj dokaza pa ne moe biti ni itana kao dokaz na glavnom pretresu, odnosno sud se u presudi ne moe pozvati na krivinu prijavu.

Pretkrivini postupak (subjekti i radnje)

U pretkrivinom postupku susreemo vie subjekata sa razliitim svojstvima, razliitim fondom prava i dunosti, ali i sa razliitim doprinosom otkrivanju i razjanjavanju krivinog dela i uinioca: - Subjekti koji pripremaju i podnose krivinu prijavu; - Subjekti koji pruaju potrebne podatke o krivinom delu i uiniocu krivinog dela; - Subjekti koji preduzimaju potranje i radnje dokazivanja u pretkrivinom postupku; - Subjekti koji rukovode pretkrivinim postupkom i odluuju o pokretanju krivinog postupka. U pretkrivinom postupku preduzimaju se kako potrane, tako izuzetno i radnje dokazivanja, s tim to je teite na potranim radnjama. Potrane radnje koje se preduzimaju u pretkrivinom postupku nemaju krivinoprocesna obeleja, ne izvode se, po pravilu, po odredbama krivinog postupka, ve uz potovanje pravila Kriminalistike. Javni tuilac u pretkrivinom postupku

65

Javni tuilac kao ovlaeni tuilac za preduzimanje krivinog gonjenja kod krivinih dela za koja se goni po slubenoj dunosti je rukovodilac pretkrivinog postupka. Organi koji uestvuju u pretkrivinom postupku duni su da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadlenog javnog tuioca, to je izuzetno vano kako za efikasnost pretkrivinog, tako i krivinog postupka kao ceine. Organi unutranjih poslova i drugi dravni organi nadleni za otkrivanje krivinih dela duni su da postupe po svakom zahtevu nadlenog javnog tuioca. Javni tuilac je ovlaeni dravni organ koji je nadlean za prijem krivine prijave, kada je re o krivinim delima za koja se goni po slubenoj dunosti. Po prijemu krivine prijave, obaveza je javnog tuioca da je razmotri i da donese odluku o primljenoj krivinoj prijavi. Javni tuilac, sve do donoenja reenja o sprovoenju istrage, odbacie krivinu prijavu: - ako prijavljeno delo nije krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, - ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanje, - ako postoje druge okolnosti koje iskljuuju gonjenje. Javni tuilac donosi reenje o odbacivanju prijave, o emu, kao i o razlozima za odbacivanje, obavetava oteenog u roku od osam dana, a mora mu ukazati na njegovo preuzimanje gonjenja u odreenom roku. O odbacivanju prijave obavetava se i organ unutranjih poslova, ako je on podneo prijavu. Javni tuilac, sve do nastupanja zastarelosti, moe naknadno pokrenuti postupak ukoliko novopribavljeni dokazi ili obavetenja, zajedno sa ranijim materijalom, daju osnova za zakljuak da postoji osnovana sumnja da je odreeno lice izvrilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. Druga mogua odluka javnog tuioca nakon prijema krivine prijave je da inicira pokretanje krivinog postupka, podnoenjem odgovarajueg optunog akta (zahteva za sprovoenje istrage, predloga za podizanje neposredne optunice, neposredne optunice, optunog predloga). U ovakvim situacijama javni tuilac ne donosi posebnu formalnu odluku u pogledu same krivine prijave, jer podnoenje optunog akta automatski znai i prihvatanje krivine prijave. Kada podaci koje sadri krivina prijava i njeni prilozi nisu takvi da javni tuilac moe da donese jednu od prethodnih odluka, javni tuilac e pribei pretkrivinom postupku. Pravo je javnog tuioca da uvek trai od organa unutranjih poslova da ga obaveste o merama koje su preduzeli. Prilikom prikupljanja obavetenja, odnosno davanja podataka, obaveza je javnog tuioca i drugih dravnih organa, odnosno i drugih pravnih lica da postupaju obazrivo, vodei rauna o tome da se ne nakodi asti i ugledu lica na koja se ovi podaci odnose. Kada je uinilac krivinog dela nepoznat, javni tuilac moe predloiti da istrani sudija preduzme pojedine radnje dokazivanja, ako je, s obzirom na okolnosti sluaja, neophodno ili celishodno da se one preduzmu pre pokretanja istrage. U sluaju da se istrani sudija ne sloi sa tim predlogom, zatraie da o tome odlui vanraspravno vee. Zapisnici o tako preduzetim istranim radnjama dostavljaju se javnom tuiocu. Nakon prikupljanja dopunskih obavetenja na navedeni nain, javni tuilac e, u zavisnosti od stanja stvari, ili odbaciti krivinu prijavu ili pak pokrenuti krivini postupak. Poloaj javnog tuioca u pretkrivinom postupku, prema ZKP karakteriu i dva njegova nova ovlaenja. Prvo je vezano za mogunost odlaganja krivinog gonjenja, a drugo za mogunost odbacivanja krivine prijave na osnovu naela oportuniteta krivinog gonjenja. Javni tuilac moe, uz saglasnost suda, odloiti krivino gonjenje za krivina dela za koja je predviena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ako osumnjieni prihvati jednu ili vie sledeih mera: da otkloni tetnu posledicu nastalu izvrenjem krivinog dela ili da nadoknadi priinjenu tetu, da plati odreeni novani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove, da obavi odreeni drutveno korisni ili humanitarni rad, da ispuni dospele obaveze izdravanja, da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga i da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji. Osumnjieni je duan da prihvaenu obavezu izvri u roku koji odredi javni tuilac, a koji ne moe da bude dui od est meseci. U sluaju da osumnjieni izvri obavezu i uz pristanak oteenog, javni tuilac e odbaciti krivinu prijavu. Shodno naelu oportuniteta krivinog gonjenja javni tuilac moe odbaciti krivinu prijavu pod uslovom: 66

da je posredi krivino delo za koje je predviena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, - da je osumnjieni usled stvarnog kajanja spreio nastupanje tete ili je tetu u potpunosti ve nadoknadio, - da javni tuilac, prema okolnostima sluaja, oceni da izricanje krivine sankcije ne bi bilo pravino. U sluaju odbacivanja krivine prijave po ovom osnovu oteeni se ne moe pojaviti u ulozi supsidijarnog tuioca. Organi unutranjih poslova u pretkrivinom postupku Organi unutranjih poslova, ako postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, imaju obavezu da preduzmu potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje krivinog postupka. Meu najznaajnija ovlaenja organa unutranjih poslova u pretkrivinom postupku spadaju:

1.1.1 Mogunost preduzimanja potranih radnji Prilikom otkrivanja krivinog dela i njegovog uinoca organ unutranjih poslova se javlja i kao aktivan subjekt potranih radnji. U tome svojstvu organi unutranjih poslova mogu da trae potrebna obavetenja od graana; da preduzmu potrebne mere u vezi sa utvrivanjem istovetnosti lica i predmeta; da za neophodno potrebno vreme ogranie kretanje na odreenom prostoru; da trae potrebna obavetenja od graana; da izvre potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da raspiu potragu za licem i stvarima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica izvre pregled odreenih objekata i prostorija dravnih organa i drugih pravnih lica i ostvare uvid u odreenu njihovu dokumentaciju, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje. Pomenute potrane radnje organi unutranjih poslova preduzimaju, pre svega, po slubenoj dunosti, tj. po sopstvenoj inicijativi, ali i do preduzimanja ovih radnji moe da doe i na zahtev javnog tuioca. Pored navedenih, organi unutranjih poslova mogu preduzimati i druge potrane radnje koje su potrebne za otkrivanje krivinog dela i njegovog uinioca. Jedini uslov za preduzimanje bilo koje potrane radnje od organa unutranjih poslova u pretkrivinom postupku je postojanje osnova sumnje da je uinjeno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. O injenicama i okolnostima koje su utvrene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivini postupak, kao i o predmetima koji su pronaeni ili oduzeti, sastavlja se izvetaj ili slubena zabeleka. Prikupljanje obavetenja od graana

Radi prikupljanja obavetenja organi unutranjih poslova mogu pozivati graane ija je obaveza da se odazovu na poziv, pri emu granai nisu obavezni da daju obavetenja. Pruanje obavetenja od graana je samo njihova moralna obaveza. Forma prikupljanja obavetenja od graana nije zakonom propisana. Prikupljanje obavetenja vri se u neposrednom optenju izmeu nadlenog ovlaenog slubenog lica organa unutranjih poslova i graanina, u kome se slubeno lice raspituje o krivinom dogaaju, a graanin saoptava injenice i okolnosti koje su mu poznate u vezi sa datom stvari. O dobijenim obavetenjima moe se sainiti slubena zabeleka ili uzeti izjava od odnosnog lica. Organi unutranjih poslova ne mogu sasluavati graane u svojstvu okrivljenog, svedoka ili vetaka. 67

Prikupljanje obavetenja od istog lica moe trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obavetenje, a najdue etiri sata. Kad organ unutranjih poslova prikuplja obavetenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je uinilac krivinog dela ili prema tom licu preduzima radnje u pretkrivinom postupku predviene Zakonikom, moe ga pozvati u svojstvu osumnjienog, s tim to e se u pozivu upozoriti na to da ima pravo da uzme advokata. Ako organ unutranjih poslova u toku prikupljanja obavetenja oceni da opozvani graanin moe biti smatran osumnjienim duan je da ga odmah obavesti o delu za koje se tereti i osnovama sumnje, o pravu da uzme branioca koji e prisustvovati njegovom daljem sasluanju, da nije duan da bez branioca odgovara na postavljena pitanja, kao i da ga u sluaju zadravanja upozna sa pravima koja mu Zakonik garantuje i da mu omogui korienje zakonom propisanih prava. U sluaju da osumnjieni u prisustvu advokata pristane da da iskaz organ unutranjih poslova e ga sasluati po odredbama ZKP o sasluanju okrivljenog. O sasluanju osumnjienog organ unutranjih poslova e obavestiti nadlenog javnog tuioca koji moe prisustvovati njegovom sasluanju. Zapisnik o ovakvom sasluanju se ne izdvaja iz spisa i moe se koristiti kao dokaz u krivinom postupku. ZKP je predvideo i mogunost prikupljanja obavetenja od pritvorenog lica, ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivinih dela i uinilaca. Odobrenje organu unutranjih poslova za ovakvo postupanje daje istrani sudija, odnosno predsednik vea, a obavetenja se prikupljaju u ustanovi u kojoj okrivljeni izdrava pritvor, i u vreme koje odredi istrani sudija, odnosno predsednik vea, i to u njegovom prisustvu ili u prisustvu sudije koga odredi. Prikupljanju obavetenja ima pravo da prisustvuje i branilac okrivljenog, ako to pritvorenik zahteva. Ako posle podnoenja krivine prijave saznaju za nove injenice, dokaze ili tragove krivinog dela, obaveza je organa unutranjih poslova da prikupe potrebna obavetenja i da izvetaj o tome, kao dopunu krivine prijave, dostave javnom tuiocu.

Lienje slobode

U sluaju postojanja bilo kog razloga za odreivanje pritvora protiv odreenog lica, organi unutranjih poslova mogu takvo lice liiti slobode. Lice koje su liili slobode organi unutranjih poslova duni su da, bez odlaganja, sprovdeu istranom sudiji osim u sluaju primene mere zadravanja. Prilikom dovoenja, ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova obavetava istranog sudiju o razlozima i vremenu lienja slobode. Ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova obavezno je da posebno obrazloi situaciju u kojoj zbog neotklonjivih smetnji nije bilo mogue da se ni u roku od osam sati lice lieno slobode sprovede istranom sudiji, o emu e on sainiti beleku, odnosno zapisnik u koji e uneti i izjavu lica lienog slobode o vremenu i mestu lienja slobode. Zadravanje lica

ZPK poznae dve vrste zadravanja. Prvo se odnosi na zadravanje tzv. prezumptivnih svedoka, a drugo na zadravanje osumnjienog lica. Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova imaju pravo da lica zateena na mestu izvrenja krivinog dela upute istranom sudiji ili da ih zadre do njegovog dolaska, pod uslovom da ta lica mogu da daju podatke vane za krivini postupak i da postoji verovatnoa da se njihovo sasluanje docnije ne bi moglo izvriti ili bi bilo skopano sa znatnim odugovlaenjem ili drugim tekoama. Cilj upuivanja odnosno zadravanja lica na mestu izvrenja dela je da istrani sudija obavi sasluanje, ime se obezbeuje dokaz koji e se moi koristiti u krivinom postupku, ako do njega doe. Zadravanje navedenih lica na mestu izvrenja krivinog dela ne moe da traje due od est sati. Druga vrsta zadravanja odnosi se na osumnjienog. Organ unutranjih poslova moe izuzetno zadrati lice lieno slobode, kao i osumnjienog radi prikupljanja obavetenja ili sasluanja najdue 48 sati od asa lienja slobode, odnosno odazivanja na poziv. O zadravanju organ unutranjih 68

poslova odmah, a najkasnije u roku od dva sata, donosi i zadranom licu uruuje reenje, u kojem moraju biti navedeni delo za koje se osumnjieni tereti, osnovi sumnje, dan i as lienja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme poetka zadravanja. Protiv ovog reenja osumnjieni i branilac imaju pravo able istranom sudiji koji je duan da o istoj odlui u roku od etiri sata od prijema albe. Organ unutranjih poslova obavezan je da o zadravanju odmah obavesti istranog sudiju koji moe zahtevati da mu se zadrano lice odmah sprovede. U sluaju primene ove mere osumnjieni mora imati branioca im organ unutranjih poslova donese reenje o zadravanju, pa ako ga sam ne uzme, onda mu se branilac odreuje po slubenoj dunosti, kao i okrivljenom, a sasluanje osumnjienog se odlae do dolaska branioca, a najdue za osam sati. Ako ni tada prisustvno branioca ne bude obezbeeno, organ unutranjih poslova e osumnjienog pustiti na slobodu ili bez odlaganja sprovesti nadlenom istranom sudiji. Fotografisanje osumnjienog i uzimanje otisaka prstiju osumnjienog i treih lica

Organi unutranjih poslova mogu, kada je to neophodno radi utvrivanja istovetnosti ili u drugim sluajevima od interesa za uspeno voene postupka, uz prethodno odobrenje istranog sudije, fotografisati osumnjienog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjienog i preduzeti radnje potrebne za utvrivanje njegovog identiteta. 1.1.2 Radnje dokazivanja organa unutranjih poslova u pretkrivinom postupku Osnovna karakteristika svih ovih radnji jeste da se one preduzimaju po pravilima po kojima se preduzimaju i u krivinom postupku, usled ega imaju procesni znaaj i na njima se moe zasnivati sudska odluka. Organi unutranjih poslova, pod uslovima predvienim ZKP-om mogu da preduzmu sledee radnje dokazivanja: privremeno oduzimanje predmeta, pretresanje stana i lica, uviaj za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do deset godina i odreivanje vetaenja za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do deset godina. Nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija

Istrani sudija, na pismeni i obrazloeni predlog javnog tuioca, moe narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razogovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima i optika snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvrila krivina dela: protiv ustavnog ureenja ili bezbednosti; protiv ovenosti i meunarodnog prava; ili sa elementima organizovanog kriminala (falsifikovanje i pranje novca, neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina orujem, municijom ili eksplozivnim materijama, trgovina ljudima), davanja i primanja mita, iznude i otmice. Mera se odreuje naredbom istranog sudije u kojoj se navode podaci o licu protiv kojeg se mera primenjuje, osnovi sumnje, nain sprovoenja, obim i trajanje mere. Mera moe trajati najdue tri meseca, a zbog vanih razloga moe se produiti za jo tri meseca. Izvoenje mere se prekida im prestanu razlozi za njenu primenu. Nakon izvrenja mere organ unutranjih poslova dostavlja izvetaj i snimke istranom sudiji, a istrani sudija moe odrediti da se snimak u celini ili delimino prepie i pozvae javnog tuioca da se upozna sa materijalima dobijenim upotrebom ove mere. Istrani sudija u pretkrivinom postupku Posmatran sa aspekta svoje pravne prirode i svog zadatka pretkrivini postupak pripada, pre svega, organima unutranjih poslova i javnom tuiocu. Do pojave istranog sudije u pretkrivinom 69

postupku moe da doe na osnovu predloga inicijative javnog tuioca, i na osnovu sopstvene inicijative samog istranog sudije. Javni tuilac obratie se istranom sudiji sa predlogom da preduzme pojedine radnje dokazivanja ako je uinilac krivinog dela nepoznat i ako oceni da bi, s obziorm na okolnosti sluaja, bilo celishodno da se i pre pokretanja istrage preduzmu takve radnje. Ovo je samo mogunost a ne i obaveza javnog tuioca. Predlog javnog tuioca istranom sudiji mora da bude konkretan, sa naznaenjem radnji, ije se preduzimanje predlae, i razlog zbog kojih smatra nunim i celishodnim njihovo preduzimanje. Zapisnici o preduzetim radnjama dokazivanja dostavljaju se javnom tuiocu. Mogunost samoinicijativnog preduzimanja radnji dokazivanja od strane istranog sudije, pre donoenja reenja o sprovoenju istrage, vezana je za postojanje opasnosti od odlaganja pojedine radnje. Opasnost od odlaganja mora se odvojeno ceniti za svaku radnju. Istrani sduija moe preduzeti bilo koju radnju dokazivanja, a o svemu to je preduzeto, istrani sudija mora obavestiti nadlenog javnog tuioca. Kad postoji sumnja da je izvreno krivino delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora od najmanje etiri godine, istrani sudija moe, na pismeni i obrazloeni predlog javnog tuioca, narediti bankarskoj, finansiskoj ili drugoj organizaciji da dostave podatke o stanju poslovnih ili linih rauna osumnjienog. U sluaju da se utvrdi da navedeni podaci nisu potrebni za voenje postupka ili pak ako javni tuilac izjavi da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, svi dostavljeni podaci se unitavaju pod nadzorom istranog sudije, o emu se sainjava zapisnik.

Istraga (pokretanje i subjekti)

Istraga je prva faza prethodnog krivinog postupka do koje dolazi kada se na zahtev ovlaenog tuioca donese reenje o sprovoenju istrage protiv odreenog lica zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrilo krivino delo. Kao prva faza prethodnog krivinog postupka istraga se, po pravilu, sprovodi u optem krivinom postupku, tj. za krivina dela za koja je predviena kazna zatvora preko tri godine ili tea kazna. Izuzetak su sluajevi podizanja neposredne u kojima izostaje istraga i pored toga to je re o optem krivnom postupku. U skraenom krivinom postupku istraga je iskljuena, a po potrebi, mogu se preduzeti samo odreene radnje dokazivanja. U krivinom postupku prema maloletnicima, takoe, nema istrage, ve se sprovodi pripremni postupak. Materijalni uslov za pokretanje istrage protiv odreenog lica je postojanje osnovane sumnje da je ono uinilo krivino delo. Pod pojmom osnovana sumnja podrazumevaju se takve situacije u kojima injenice i okolnosti konkretnog krivinog dogaaja upuuju na zakljuak, ukazuju na to da je odreeno lice izvrilac krivinog dela koje mu se stavlja na teret. Za razliku od osnovane sumnje kod koje, kao to vidimo, mora da postoji konkretna veza izmeu krivinog dela i izvrioca, kod osnova sumnje dovoljno je postojanje injenica i okolnosti koje samo nagovetavaju postojanje krivinog dela i uinioca, tj. dovoljno je postojanje samo indicija. Zbog ovog, osnovana sumnja kao osnovni uslov za sprovoenje istrage ne moe se zasnivati na pretpostavkama, ve na stvarnim, konkretnim podacima, koji su sadrani kako u krivinoj prijavi, tako i u obavetenjima prikupljenim od subjekata u pretkrivinom postupku, kao i u zapisnicima o preduzetim istranim radnjama, u sluajevima kada su one preduzete pre donoenja reenja o sprovoenju istrage. Osnovni zadatak istrage je da se prikupe dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odluiti o podizanju optunice ili obustavi postupka, odnosno i dokazi za koje postoji opasnost da se nee moi ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvoenje bilo oteano, kao i dokazi koji mogu biti korisni za postupak, a ije se izvoenje, s obzirom na okolnosti sluaja, pokazuje celishodnim. U istrazi se ne izvode svi dokazi i ne utvruju sve injenice. Istraga ne sme da bude takva da se glavni pretres svede na prosto ponavljanje i proveravanje materijala istrage. Istraga ne sme da bude ni sumarna ni preopirna. Ona mora da bude dovoljna, mora da odgovara svom zadatku.

70

Pokretanje istrage Bez zahteva ovlaenog tuioca sud ne moe odluliti da se sprovede istraga. Istraga se moe pokrenuti na zahtev javnog tuioca, oteenog kao supsidijarnog tuioca ili privatnog tuioca. Zahtev za sprovoenje istrage je krivino procesni akt ija je sadrina odreena ZKP-om. Obavezni elementi svakog zahteva za sprovoenje istrage su: oznaenje lica protiv koga se zahteva sprovoenje istrage (pretpostavljenog uinioca krivinog dela), opis dela iz koga proizlaze zakonska obeleja krivinog dela i zakonski naziv krivinog dela, okolnosti iz kojih proizlazi osnovanost sumnje i postojei dokazi. U sluaju da podneseni zahtev ne sadri neki od ovih elemenata bie vraen podnosicu da ga dopuni. Kada je podnosical zahteva javni tuilac, on je obavezan da sa zahtevom za sprovoenje istrage dostavi krivinu prijavu i sve spise i zapisnike o radnjama koje su preduzete, kao i predmete koji mogu posluiti kao dokaz ili da naznai gde se oni nalaze. Zahtev za sprovoenje istrage podnosi se istranom sudiji nadlenog suda. Nakon prijema zahteva za sprovoenje istrage istrani sudija razmotrie spise zahteva i njegove priloge. Zatim e sasluati lice protiv koga se zahteva sprovoenje istrage, osim ako postoji opasnost od odlaganja. Licu protiv koga se zahteva sprovoenje istrage istrani sudija duan je da saopti zato se okrivljuje i koji osnov sumnje stoje protiv njega i da ga poui da nije duno da iznese svoju odbranu niti da odgovara na postavljena pitanja. Posle razjanjavanja relevantnih injenica i okolnosti istrani sudija e, ako se sloi sa zahtevom tuioca,doneti reenje o sprovoenju istrage koje sadri sve elemente koje mora da sadri i zahtev za sprovoenje istrage. Reenje se dostavlja javnom tuiocu i okrivljenom. Protiv reenja istranog sudije o sprovoenju istrage optueni se moe aliti. alba ne zadrava izvrenje reenja, a obaveza je istranog sudije da albu odmah dostavi veu. ZPK nije predvideo rokove za odluivanje o zahtevu za sprovoenje istrage, osim u sluaju da mu je privedeno lice lieno slobode kao i kada je posredi predmet gde je lice protiv koga se zahteva sprovoenje istrage u pritvoru, jer tada postoji obaveza postupanja sa naroitom hitnou. Ako se istrani sudija ne sloi sa zahtevom javnog tuioca za sprovoenje istrage, zatraie da o tome odlui vanraspravno vee. Reavajui o neslaganju, vee moe doneti reenje kojim se zahtev odbija, ako nae da zahtev tuioca nije osnovan ili doneti reenje o sprovoenju istrage ako nae da je zahtev tuioca osnovan. Protiv reenja vea okrivljeni, javni tuilac i oteeni imaju pravo albe, koja ne zadrava izvrenje reenja. Do sprovoenja istrage, dakle, dolazi samo na osnovu reenja o sprovoenju istrage koje moe doneti kako nadleni istrani sudija, tako i vee suda.

Subjekti u istrazi Posmatrano sa aspekta istrage kao celine, u sprovoenju istrage javljau se sledei subjekti: - Istrani sudija, - Istrani sudija drugog suda, - Organ unutranjih poslova, - Struno lice u istrazi, - Uee stranak i oteenog u istrazi.4

Proitati vie u knjizi strane 201,202 i 203.

71

Istraga (proirenje, prekid i okonanje)

Proirenje istrage Kada se u toku istrage pokae da je treba proiriti bilo na drugo krivino delo ili pak protiv drugog lica, istrani sudija o tome obavetava javnog tuioca i preduzima, samo one radnje dokazivanja koje ne trpe odlaganje, uz obavezu da o svemu to je preduzeto obavesti javnog tuioca. Nakon prijema obavetenja od istranog sudije, javni tuilac podnosi zahtev za proirenje istrage, a zatim se sprovodi celokupan postupak povodom donoenja odluke po zahtevu. Prekid istrage Prekid ne dovodi do okonanja, ve samo do privremenog zastoja u sledeem preduzimanju radnji dokazivanja, i na taj nain do privremenog zastoja celog krivinog postupka. Prekid istrage moe biti obavezan ili fakultativan. Do obaveznog prekida istrage dolazi ako je kod okrivljenog nastupilo privremeno duevno oboljenje ili privremena duevna poremeenost ili kakva druga teka bolest zbog koje se ne moe uestvovati u postupku, ili se pojave okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje (ako nema predloga ili odobrenja za gonjenje ili zahteva ovlaenog tuioca). U ovom sluaju istrani sudija obavezno donosi reenje o prekidu istrage. Do fakultativnog prekida istrage moe doi ako se ne zna boravite okrivljenog, ako je okrivljeni u bekstvu ili, pak, ako okrivljeni nije dostian dravnim organima. Zbog postojanja nekog od ovih razloga istraga se moe prekinuti ako takav predlog stavi javni tuilac, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu. Javni tuilac, i pored postojanja ovih razloga, moe predloiti suenje u odsustvu ili pokrenuti postupak za ekstradiciju. Donoenjem reenja o prekidu istrage predaje rad u sprovoenju istrage. Pre nego to se istraga prekine, prikupie se svi dokazi o krivinom delu i kriivnoj odgovornosti okrivljenog do kojih se moe doi. Predlog javnog tuioca da se prekine istraga, kao ni donoenje reenja o prekidu istrage, nemaju karakter odustanka od krivinog gonjenja. Kada prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid, istrani sudija e nastaviti istragu. Okonanje istrage Istraga se moe okonati na dva naina, to zavisi od rezultata do kojih se dolo u njenom sprovoenju. Do obustave istrage dolazi kada rezultati istrage govore u prilog toga da nema mesta optubi, a do zavretka istrage kada rezultati sprovedenih radnji dokazivanja govore u prilog toga da ima mesta optubi.

1.1.3 Zavretak istrage Istragu zavrava istrani sudija kad nae da je stanje stvari u istrazi dovojno razjanjeno, ali o tome ne donosi nikakvu formalnu odluku. Kada je istraga sprovoena na zahtev javnog tuioca, istrani sudija po izvrenoj istrazi dostavlja spise javnom tuiocu, koji je duan da u roku od petnaest dana: - Odustane od gonjenja, to dovodi do obustave istrage od strane istranog sudije. Odustanak od krivinog gonjenja mora biti izrian i dat u pismenoj formi; - Stavi predlog za dopunu istrage, to e uiniti kada smatra da mu dotadanji rezultati istrage ne daju dovoljno materijala za donoenje konane odluke. U sluaju prihvatnaja 72

predloga javnog tuioca, posle dopune istrage spisi se ponovo dostavljaju javnom tuiocu i novi rok od petnaest dana za javnog tuioca tee od prijema spisa. U sluaju da istrani sudija ne prihvati predlog javnog tuioca za dopunu istrage, zatraie da o tome odlui vee i tada se petnaestodnevni rok za postupanje javnog tuioca rauna od dana kada mu je saoptena odluka vea o odbijanju njegovog predloga za dopunu istrage; - Podigne optunicu. Kada je istraga sprovoena na zahtev oteenog kao tuioca i privatnog tuioca, po zavrenoj istrazi istrani sudija im dostavlja samo obavetenje, a ne i spise istrage, obavetava ih da u roku od petnaest dana treba da podnesu optunicu, odnosno privatnu tubu, a ako to ne uine smatrae se da su odustali od gonjenja i postupak e biti reenjem obustavljen. Upozorenje se daje u sluaju kad je vee odbilo predlog oteenog kao tuioca ili privatnog tuioca za dopunu istrage. ZKP nije propisao maksimalan rok trajanja istrage, ve je propisana samo obaveza istranog sudije da, u sluaju da istragu ne zavri u roku od est meseci, obavesti predsednika suda o razlozima zbog kojih istraga nije okonana. Predsednik suda moe, po potrebi, preduzeti mere da se istraga okona. 1.1.4 Obustava istrage Do obustave istrage moe doi na osnovu reenja istranog sudije ili vanraspravnog vea. Donoenjem reenja o obustavi istrage, po pravilu, krivini postupak se konano zavrava. Istrani sudija obustavlja reenjem istragu samo kada javni tuilac u toku istrage ili po zavrenoj istrazi izjavi da odustaje od gonjenja. Izjava javnog tuioca o odustanku od gonjenja mora biti jasna i izriita i data pismeno (posebnim podneskom) ili izjavom na zapisnik, pri sprovoenju neke radnje dokazivanja. Pristanak ili saglasnost okrivljenog nisu potrebni. Ako istrani sudija u toku sprovoenja istrage nae da postoji neki od razloga za obustavu istrage duan je da o tome obavesti javnog tuioca, a ako javni tuilac u roku od osam dana ne obavesti istranog sudiju da odustaje od gonjenja, istrani sudija e zatraiti da vee odlui o obustavljanju istrage. Reenjem vanraspravnog vea istraga se obustavlja kada vee, odluujui o bilo kom pitanju u toku istrage, utvrdi: - da delo koje se stavlja na teret okrivljenog nije krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, - da postoje okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost okrivljenog, a nema uslova za primenu mere bezbednosti, - da je nastupila zastarelost krivinog gonjenja ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem ili da postoje druge okolnosti koje iskljuuju gonjenje (npr. smrt okrivljenog, presuena stvar, imunitet), - da nema dokaza da je okrivljeni uinio krivino delo. Reenje o obustavi istrage dostavlja se javnom tuiocu, oteenom i okrivljenom, a protiv ovog reenja imaju pravo albe javni tuilac i oteeni. Okrivljeni koji se nalazi u pritvoru puta se odmah na slobodu. Ako je protiv reenja o obustavi istrage izjavio albu samo oteeni, a alba se uvai, smatrae se da je oteeni izjavom albe preuzeo gonjenje.

Podizanje optunice i postupak sa optunicom

Posle zavretka istrage postupak pred sudom moe biti nastavljen samo na osnovu odgovarajueg optunog akta (optunice) javnog tuioca, odnosno oteenog kao tuioca. Podizanje optunice je, po pravilu, druga faza prethodnog krivinog postupka, iji je zadatak da se ispita osnovanost i odrivost optunice i na taj nain omogui bilo nastavljanje ili obustavljanje 73

krivinog postupka. Do podizanja optunice kao posebne faze krivinog postupka moe da doe bilo posle sprovoenja istrage ili pak i bez sprovoenja istrage (podizanje, tzv. neposredne optunice). Samo izuzetno, kada se raspolaze dokazima koji su potrebni za podizanje optunice, do ove faze krivinog postupka moe da doe i bez prethodnog sprovoenja istrage. Tada dolazi do podizanja tzv. neposredne optunice. Podizanje optunice, kao posebna faza krivinog postupka u irem smislu rei sastoji se iz podizanja optunice, ime se omoguava dalji tok krivinog postupka i kontrole optunice, kojim se ispituje osnovanost optube i na taj nain prua garancija pravnoj sigurnosti graana. Ova faza krivinog postupka zavrava se stupanjem optunice na pravnu snagu ili obustavom krivinog postupka. Podizanje optunice Javni tuilac je, shodno principu legaliteta krivinog gonjenja, obavezan da podigne optunicu, u roku od petnaest dana od dana dobijanja spisa od istranog sudije, ako je prikupljeno dovoljno dokaza koji govore u prilog toga da je okrivljeno osnovano sumnjiv za delo koje mu se stavlja na teret. Ovaj rok moe biti produen za jo petnaest dana. U sluaju kada je istraga sprovedena na zahtev oteenog kao tuioca, rok u kome on moe da podgine optunicu je takoe petnaest dana. Optunica je strogo formalni akt. ZKP izriito propisuje sadrinu i formu optunice. Optunica ima obavezne i fakultativne elemente. Obavezni elementi su: - Elementi koji se odnose na individualizaciju okrivljenog: ime i prezime okrivljenog sa linim podacima i podacima o tome da li se i od kada nalazi u pritvoru, ili se nalazi na slobodi, ako je pre podizanja optunice puten na slobodu, onda i koliko je proveo u pritvoru; - Konkretizacija krivinog dela kao injeninog stanja: opis dela iz koga proizlaze zakonska obeleja krivinog dela, vreme i mesto izvrenja krivinog dela, predmet na kome je i sredstvo kojim je izvreno krivino delo, kao i ostale okolnosti potrebne da se krivino delo to tanije odredi; - Zakonski naziv krivinog dela sa navoenjem odredaba Krivinog zakonika koji se po predlogu tuioca imaju primeniti; - Oznaenje suda pred kojim e se odrati glavni pretres; - Predlog o dokazima koje treba izvesti na glavnom pretresu, uz naznaenje imena svedoka i vetaka, spisa koje treba proitati i predmeta koji slue za dokaz. Predsednik vea pred kojim se ima odrati glavni pretres ne mora da prihvati izvoenje svih dokaza koje tuilac predloi u optunici; - Obrazloenje optunice, koja sadri injeninu i pravnu analizu optube, injenice, dokaze i indicije koje potvruju tezu optube i sadrajnu ocenu odbrane. Obrazloenje treba da bude takvo da prui potpuno i jasno stav tuioca i svim pitanjima koja su znaajna za krivinu stvar. Fakultativni elementi optunice odnose se na mogue predloge tuioca da se odredi pritvor protiv okrivljenog koji je na slobodi, ili da se ukine pritvor protiv okrivljenog koji je u pritvoru. Banraspravno vee, najkasnije u roku od 48 sati od prijema optunice, duno je da donese odluku o tome predlogu. Jednom optunicom moe biti obuhvaeno vie krivinih dela ili vie okrivljenih samo pod uslovom da se moe sprovesti jedinstven postupak i doneti jedna presuda. Tuilac moe na glavnom pretresu proiriti ili izmeniti optunicu, a moe i da zameni optunicu koju je ve podneo novom optunicom. Optunica se predaje stvarno i mesno nadlenom sudu u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i branilaca i jedan primerak za sud. Kad stigne u sud optunica se upuuje predsedniku vea pred kojim e se odrati glavni pretres, ine on preuzima sledei postupak u vezi sa prispelom optunicom.

74

Postupak sa optunicom Predsednik vea pred kojim e se odrati glavni pretres vri formalnu kontrolu optunice koja se sastoji u ispitivanju da li optunica sadri obavezne elemente, dok se u materijalnu sadrinu i osnovanost optunice ne uputa. Ukoliko u toku ispitivanja optunice predsednik vea utvrdi da otpunica nije propisno sastavljena, vratie je tuiocu da ispravi nedostatke u roku od tri dana. Ovaj rok moe se produiti na zahtev svakog tuioca, ako postoje opravdani razlozi. Rok za ispravljanje optunice dat javnom tuiocu je samo instruktivni rok i njegovo proputanje nema nikavih tetnih posledica za javnu tubu. Ako oteeni kao tuilac ili privatni tuilac propuste pomenuti rok za ispravljanje optunice smatrae se da su odustali od gonjenja pa e se postupak obustaviti. Za njih je ovaj rok prekluzivan. Postupak po optunici nastavlja se dostavljanjem optunice okrivljenom. Okrivljenom koji je na slobodi optunica se dostavlja bez odlaganja, a ako se okrivljeni nalazi u pritvoru optunica mu se dostavlja u roku od 24 sata po prijemu. Ako je pritvor protiv okrivljenog odreen reenjem vea posle podignute optunice na predlog tuioca, optunica se predaje okrivljenom prilikom njegovog zatvaranja zajedno sa reenjem kojim se odreuje pritvor. Prilikom uruenja optunice okrivljeni mora biti pouen o pravu na podnoenje prigovora protiv optunice. Kada je jednom optunicom okrivljeno vie lica, svakom okrivljenom mora se uruiti potpuni tekst optunice, a ne samo izvod u onom delu koji se na njega odnosi.

Kontrola optunice i stupanje optunice na pravnu snagu

Do kontrole optunice u ovoj fazi krivinog postupka moe da doe ako je od ovlaenog subjekta uloen prigovor protiv optunice ili na zahtev predsednika vea pred kojim treba da se odri glavni pretres. Kontrola optunice vri se kako u pogledu injenine osnove, tako i u pogledu pravnih karakteristika. Konaan rezultat izvrene kontrole optunice je stupanje optunice na pravnu snagu ili obustava krivinog postupka. Kontrola optunice putem prigovora protiv optunice Prigovor protiv optunice je pravno sredstvo kojim okrivljeni i njegov branilac napadaju optunicu iz stvarnih ili pravnih razloga jer smatraju da nema uslova za dalje krivino gonjenje. Pored okrivljenog prigovor protiv optunice ome podneti i branilac i to bez naroitog ovlaenja okrivljenog, ali ne i protiv njegove volje. Prigovor protiv optunice je lino pravo okrivljenog pa se okrivljeni moe odrei prava na podnoenje prigovora protiv optunice, a moe i odustati od ve izjavljenog prigovora, bilo svog ili svog branioca. Odricanje od prava na prigovor, kao i odustanak od prigovora moraju biti izriiti, jasni, odreeni, nedvosmisleni i pismeno fiksirani pred nadlenim organima. Prigovor protiv optunice moe se podneti nadlenom sudu u roku od osam dana od dostavljanja optunice. Prigovorom se mogu predlagati novi dokazi ili ukazivati na dokaze ije je izvoenje odbijeno u istrazi. Prigovor protiv optunice dostavlja se predsedniku vea suda pred kojim e se odrati glavni pretres, a on vri njegovo ispitivanje u pogledu blagovremenosti i da li je podnet od strane ovlaenog lica. Ako je prigovor neblagovremen ili izjavljen od neovlaenog lica, predsednik vea reenjem odbacuje prigovor. Protiv ovog reenja dozvoljena je alba o kojoj odluuje vee suda. Ako je prigovor blagovremen i doputen, on se sa spisima predmeta, dostavlja nadlenom veu 75

suda na sledei postupak i donoenje odluke. Vee nadlenog suda o prigovoru reava u sednici na koju moe pozvati strane da usmeno izloe svoje stavove. Reavajui o prigovoru protiv optunice vee moe: - Odbaciti prigovor kao neblagovremen ili kao nedozvoljen, ako je predsednik vea, pred kojim e se odrati glavni pretres propustio da odbaci prigovor kao neblagovremen ili kao nedozvoljen; - Vratiti optunicu tuiocu sa ciljem da se istraga sprovede odnosno da se istraga dopuni ili da se zapaeni nedostaci u sastavu optunice otklone, ako nae da postoje greke ili nedostaci u optunici, u samom postupku ili ako je potrebno bolje razjanjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optunice. Obaveza je tuioca, u roku od tri dana od dana kada mu je saoptena odluka vea, da podnese ispravljenu optunicu ili stavi zahtev za dopunu, odnosno sprovoenje istrage. Ako oteeni kao tuilac ili privatni tuilac propuste rok, smatrae se da su odustali od gonjenja i postupak e se obustaviti; - Oglasiti nenadlenim sud kome je podnesena optunica i po pravosnanosti reenja uputiti predmet nadlenom sudu. Sud kome je predmet ustupljen odlukom vea moe izazvati sukob nadlenosti. - Doneti reenje o izdvajanju iz spisa zapisnika o iskazima na kojima se ne moe zasnivati sudska odluka. Izdvojeni zapisnici i obavetenja ne mogu se razgledati niti se pak mogu koristiti u postupku; - Doneti reenje kojim konstatuje da nema mesta optubi da se krivini postupak obustavlja, ako delo koje je predmet optube nije krivino delo, postoje okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost, a ne dolazi u obzir primena mera bezbednosti, nema zahteva ovlaenog tuioca ili odobrenja nadlenog organa, ako je to po zakonu potrebno, ili postoje okolnosti koje iskljuuju gonjenje ili nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optube. Reenje o obustavi krivinog postupka vanraspravno vee e doneti i u sluaju ako je povodom prigovora protiv neposredne optunice javnog tuioca ili po zahtevu predsednika sudeeg vea za ispitivanje takve optunice sprovedena naknadno istraga radi boljeg razjanjenja stanja stvari, pa nakon sprovoenja te istrage vee nae da postoje razlozi koji ukazuju na to da nema mesta optubi. Kada vanraspravno vee, reavajui o prigovoru protiv optunice, utvrdi da nema mesta optubi, odbie prigovor kao neosnovan, to dovodi do stupanja optunice na pravnu snagu. Slino je i u sluaju kada vee reava o zahtevu predsednika sudeeg vea za ispitivanje optunice. Naime, ako vee nakon razmatranja zahteva predsednika sudeeg vea utvrdi da ima mesta optubi, sloie se sa optunicom, ime ona automatski stupa na pravnu snagu. Protiv reenja kojima se sud oglasio nenadlenim alba je dozvoljena obema strankama. Protiv reenja predsednika sudeeg vea kojim je prigovor protiv optunice odbaen kao neblagovremen ili nedozvoljen dozvoljena je alba okrivljenom. O ovoj albi odluuje nadleno vee suda. Protiv reenja kojim se postupak obustavlja i odbacuje optunica albu moe izjaviti samo tuilac. alba je dozvoljena i protiv reenja o izdvajaju zapisnika ili obavetenja iz spisa. Protiv ostalih odluka vea donesenih povodom prigovora protiv optunice alba nije dozvoljena. Kontrola optunice na zahtev predsednika sudeeg vea Pored kontrole optunice na osnovu prigovora protiv optunice, ZKP je predvideo i mogunost kontrole optunice na zahtev predsednika vea pred kojim treba da se odri glavni pretres. Kada prigovor protiv optunice nije podnesen ili je odbaen, predsednik sudeeg vea moe staviti zahtev za ispitivanje optunice vanraspravnom veu do odreivanja glavnog pretresa, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema optunice u sudu. Postupak vanraspravno vea po zathevu predsednika sudeeg vea za ispitivanje optunice kao i odluke koje vee donosi su isti kao i postupak po prigovoru na optunicu. Izuzetak je jedino odredba o odbijanju prigovora kao neosnovanog, kada vee obavetava predsednika sudeeg vea 76

da nije nalo njegove razloge osnovanim, to znai da se slae sa optunicom, ime ona automatski stupa na pravnu snagu. Stupanje optunice na pravnu snagu Kada je uloen prigovor protiv optunice, optunica sutpa na pravnu snagu kad je prigovor odbijen kao neosnovan, a kada prigovor protiv optunice nije podnesen kao i u sluajevima kada je prigovor protiv optunice odbaen, momenat stupanja optunice na pravnu snagu zavisi od toga da li je predsednik sudeeg vea podneo zahtev za ispitivanje otunice. Ako je predsednik sudeeg vea podneo zahtev za ispitivanje optunice, optunica stupa na pravnu snagu kad se vanraspravno vee suda sloilo sa optunicom. U sluajevima kada predsednik sudeeg vea nije podneo zahtev za ispitivanje optunice, optunica stupa na pravnu snagu danom kad je predsednik vea odredio glavni pretres, odnosno protekom roka od trideset dana od dana prijema optunice u sudu u kome predsednik moe staviti takav zahtev. Stupanjem optunice na pravnu snagu zavrava se prethodni krivini postupak i poinje glavni krivini postupak. Optunica koja je stupila na pravnu snagu ne moe se menjati pre glavnog pretresa.

Neposredno optuenje
Materijalni uslov za podizanje neposredne optunice je postojanje dokaza i drugih podataka koji se odnose na krivino delo i uinioca u meri koja prua dovoljno osnova za podizanje optunice. Neophodno je postojanje dokaza koji ukazuju, i bez sprovoenja istrage, na osnovanu sumnju da je okrivljeni izvrio krivino delo za koje se optuuje. Mogu se razlikovati dva naina podizanja neposredne optunice. Kod krivinih dela kod kojih je predviena kazna zatvora u trajanju preko pet godina do zapoinjanja krivinog postupka putem neposredne optunice moe da doe samo u sluaju ako su, pored materijalnog uslova, ispunjeni i sledei posebni uslovi: da je javni tuilac podneo predlog istranom sudiji da se, s obzirom na raspoloive dokaze, ne sprovede istraga, da je prethodno sasluano lice protiv koga treba da se podigne optunica i da istrani sudija nae da sprovoenje istrage nije potrebno i da, shodno tome, da saglasnost za podizanje neposredne optunice. Svoju saglasnost sa predlogom tuioca istrani sudija ne izraava nijednom vrstom formalne odluke (naredba, reenje), ve samo obavetava javnog tuioca i lice protiv koga treba da se podigne optunica. Obavetenje je samo administrativnog karaktera i ne moe se pobijati nikakvim pravnim lekom ili sredstvom, ali okrivljeni ima pravo prigovora protiv tako podignute optunice, pored ostalog, i zbog toga to uslovi za neposredno optuenje nisu ispunjeni. Ako istrani sudija smatra da nisu ispunjeni uslovi za podizanje optunice bez sprovoenja istrage sa predlogom javnog tuioca e se postupiti kao da je stavljen zahtev za sprovoenje istrage. Neposredna optunica moe da se podigne u roku od osam dana od prijeba obavetenja o saglasnosti, a proputanjem roka tuilac gubi mogunost podnoenja neposredne optunice. Istrani sudija u takvom sluaju uzima predlog tuioca kao zahtev za sprovoenje istrage i donosi reenje o sprovoenju istrage. Kod krivinih dela za koja je predviena kazna zatvora do pet godina javni tuilac moe, i bez saglasnosti istranog sudije, podii neposrednu optunicu kada sam oceni da su se stekli uslovi za takav postupak. U takvom sluaju javni tuilac podie neposrednu optunicu i bez sprovoenja istrage, ako prikupljeni podaci koji se odnose na krivino delo i uinioca pruaju dovoljno osnova za optuenje. Uslovi da se okrivljeni prethodno saslua i da se istrani sudija sa tim sloi ovde se ne postavljaju. 77

Neposrednu optunicu moe podneti i oteeni kao tuilac pod istim uslovima kao i javni tuilac. Predvien je poseban nain kontrole optunice koju podie oteeni kao tuilac, bez sprovoenja istrage, kod krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Ovako podignuta optunica predaje se predsedniku sudeeg vea, koji pre nego to dostavi optunicu na prigovor okrivljenom ispituje optunicu i ako nae da nema mesta gonjenju zbog toga to delo koje je predmet optube nije krivino delo ili postoje okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost, a ne dolazi u obzir primena mera bezbednosti ili nema zahteva ovlaenog tuioca ili nadlenog organa kad je to potrebno, ili postoje okolnotsi koje iskljuuju gonjenje trai odluku vea. Ako vee odlui da optubi nema mesta, postupak se ne obustavlja, ve optuba odbacuje, a protiv takvog reenja vea oteeni kao tuilac ima pravo albe. Ovakav nain kontrole odnosi se samo na neposrednu optunicu oteenog kao tuioca odnosno privatnu tubu za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora od tri do pet godina. Sasvim drukiji nain kontrole predvien za neposrednu optunicu oteenog kao tuioca kod krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora u trajanju preko pet godina. Kontrolu tada vri istrani sudija prilikom saglaavanja sa predlogom opteenog kao tuioca da se istraga ne sprovede. Ako bi oteeni kao tuilac podneo optunicu bez te saglasnosti, kao i bez ispunjavanja drugih propisanih uslova, smatralo bi se da je stavio zahtev za sprovoenje istrage.

Pripremanje glavnog pretresa

Pripremanje glavnog pretresa je prva faza glavnog krivinog postupka, iji je zadatak odreivanje vremena i mesta glavnog pretresa i obezbeenje prisustva odreenih lica i dokaznih materijala za glavni pretres, i na taj nain osiguranje brzog i uspenog sprovoenja glavnog pretresa. U ovoj fazi krivinog postupka moe da doe i do preduzimanja nia drugih procesnih radnji, kao to su izdvajanje zapisnika i obavetenja. odreivanje dopunskih sudija i sudija porotnika, donoenje odreene odluke u sluaju odustanka tuioca od gonjenja i sl. Preduzimanje navedenih procesnih radnji je u funkcionalnoj nadlenosti predsednika vea, a izuzetno i u nadlenosti predsednika suda. Zakazivanje glavnog pretresa Zakazivanje glavnog pretresa je u nadlenosti vea pred kojim e se odrati glavni pretres. Njegova obaveza je da odredi dan, as i mesto glavnog pretresa. Kada predsednik sudeeg vea nije uloio zahtev za preispitivanje optunice, obavezan je da zakae glavni pretres najkasnije u roku od dva meseca od dana prijema optunice u sudu, a ako je predsednik sudeeg vea stavio zahtev za preispitivanje optunice obavezan je da zakae glavni pretres im se, s obzirom na odluku vea, glavni pretres moe odrediti. Ako predsednik vea ne zakae glavni pretres u pomenutom roku, obavezan je da obavesti predsednika suda o razlozima zbog kojih glavni pretres nije odreen, a ovaj e, po potrebi, preduzeti mere da se glavni pretres odredi. Ovako propisani rok za odreivanje glavnog pretresa je instruktivni, njegovo proputanje nema procesnih posledica i predvien je kao znaajna mera za spreavanje odugovlaenja postupka. Predsednik vea zakazuje glavni pretres naredbom,kojom se odreuje dan, as i mesto glavnog pretresa. Glavni pretres odrava se u seditu suda i u sudskoj zgradi. Ve zakazani glavni pretres moe se, iz vanih razloga, odloiti, o emu odluku donosi, u formi naredbe, predsednik vea po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka. O odlaganju se obavetavaju sva lica koja su ve bila pozvana na glavni pretres.

78

Izdvajanje zapisnika ili obavetenja Do izdvajanja zapisnika ili obavetenja na kojima se ne moe zasnivati sudska odluka, u ovoj fazi krivinog postupka, doi e ako predsednik sudskog vea, u toku priprema za glavni pretres, utvrdi da se u spisima nalaze takvi zapisnici ili obavetenja. Pre odreivanja glavnog pretresa, on e doneti reenje o njihovom izdvajanju iz spisa. Protiv ovog reenja dozovljena je alba, a tek po njegovoj pravosnanosti predsednik vea izdvaja zapisnike ili obavetenja u poseban omot i predaje ih istranom sudiji, radi odvojenog uvanja od ostalih spisa. Pozivanje odreenih lica na glavni pretres Pored mesta i vremena odravanja glavnog pretresa, predsednik vea, u naredbi o zakazivanju glavnog pretresa, odreuje i lica koja se pozivaju na glavni pretres. To su: optueni i njegov branilac, tuilac i oteeni i njihovi zakonski zastupnici i punomonici, kao i tuma. Pored ovih lica, koja se obavezno pozivaju, na glavni pretres pozvae se i svedoci i vetaci koje su predloili tuilac u optunici i okrivljeni u prigovoru protiv optunice, osim onih za koje predsednik vea smatra da njihovo sasluanje na glavnom pretresnu nije potrebno. Pravo je stranaka da na glavnom pretresu ponove predloge koje predsednik vea nije usvojio. Radi omoguavanja pripremanja odbrane okrivljenog, ZKP je propisao da se poziv optuenom mora dostaviti tako da izmeu dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana. Za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora od deset godina ili tea kazna, vreme za pripremanje odbrane iznosi najmanje petnaest dana. Ovako odreeni rok moe se skratiti samo na zahtev optuenog ili pak na zahtev tuioca, a po pristanku optuenog. Oteenog koji se ne poziva kao svedok, sud e u pozivu obavestiti da e se glavni pretres odrati i bez njega, a da e se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu proitati. Oteeni e se upozoriti na to da e se, ako ne doe, smatrati da nije voljan da produi gonjenje, ako javni tuilac odustane od optunice. Oteeni kao tuilac i privatni tuilac upozorie se da e se, ako na glavni pretres ne dou, niti poalju punomonika, smatrati da su odustali od optube. Odreivanje dopunskih sudija i sudija porotnika Postoji obaveza predsednika i lanova vea da budu stalno prisutni na glavnom pretresu, to je posledica striktne primene naela neposrednosti. S obzirom na injenicu da je mogue da neko od lanova vea, iz stvarnih ili pravnih razloga, bude spreen da prisustvuje glavnom pretresu, predviena je i ustanova dopunskih sudija i sudija porotnika. Na ovaj nain izbegava se ponovno zapoinjanje glavnog pretresa u situacijama, kada bi to, zbog izmenjenog sudskog vea, bilo neophodno zbog principa neposrednosti. Do odreivanja dopunskih sudija, odnosno sudija porotnika dolazi u situacijama u kojima je u izgledu da e glavni pretres due trajati. Tada predsednik vea moe zatraiti od predsednika suda da odredi jednog ili dvojicu sudija, odnosno sudija porotnika da prisustvuju glavnom pretresu, kako bi zamenili lanove vea u sluaju njihove spreenosti. Obaveza dopunskog sudije, odnosno sudije porotnika, je da stalno prisustvuje glavnom pretresu. Dopunski sudija, odnosno sudija porotnik, ima samo ulogu posmatraa. On samo prati tok glavnog pretresa, ali ne vri pravo lana vea niti uestvuje u reavanju pojedinih pitanja u toku glavnog pretresa.

79

Pribavljanje dokaza U fazi pripremanja glavnog pretresa mogue su i aktivnosti krivinoprocesnih subjekata u vezi sa pribavljanjem dokaza za glavni pretres. Pravo je stranaka i oteenog da, i posle zakazivanja glavnog pretresa, zahtevaju da se na glavni pretres pozovu novi svedoci ili vetaci ili da se pribave drugi novi dokazi. Zahtev mora biti obrazloen i specifian, u njemu se moraju izriito oznaiti koje bi se injenice imale dokazati i kojim od predloenih dokaza. Ako predsednik vea odbije predlog za pribavljanje novih dokaza, isti predlog moe se ponoviti u toku glavnog pretresa. Pored stranaka i oteenog, i sam predsednik vea, shodno principu aktivnosti krivinog suda, moe i bez predloga stranaka narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres. U ovoj fazi krivinog postupka moe doi i do izvoenja nekih dokaza. Ako se sazna da neki svedok ili veta, koji je pozvan na glavni pretres, a jo nije sasluan, nee moi da doe na glavni pretres zbog dugotrajne boletsi ili zbog drugih smetnji, moe se sasluati u mestu gde se nalazi. Do sasluanja moe doi bilo na predlog stranaka, ili po slubenoj dunosti. Ove svedoke, odnosno vetake sasluae, a po potrebi i zakleti, predsednik vea ili sudija lan vea, a njihovo sasluanje moe se obaviti i preko istranog sudije suda na ijem se podruju svedok, odnosno vetak nalazi. O vremenu i mestu sasluanja svedoka, odnosno vetaka, obavetavaju se stranke i oteeni kako bi mogli da prisustvuju njihovom sasluanju, pod uslovom da je, s obzirom na hitnost postupka, to mogue. Pod uslovom da potsoji opasnost od odlaganja, u ovoj fazi krivinog postupka, moe da doe i do izvoenja i drugih dokaza, ako se oni kasnije ne bi mogli izvesti ili bi njihovo izvoenje bilo skopano sa velikim tekoama.

Glavni pretres
Glavni pretres je faza glavnog krivinog postupka u kojoj dolazi do potpunog i svestranog raspravljanja o krivinoj stvari, to obuhvata raspravu, kako o optunom aktu ovlaenog tuioca, tako i o svim dokazima na kojima e se zasnivati sudska odluka, ali i o svim pravnim pitanjima koja se pojave prilikom suenja u konkretnom sluaju. Sudska odluka moe biti zasnovana samo na injenicama koje su utvrene dokazima izvedenim na glavnom pretresu. Zadatak glavnog pretresa je da dovede do svestranog i potpunog rasvetljenja krivine stvari i na taj nain omogui donoenje adekvatne sudske odluke u konkretnom krivinom sluaju. Do ostvarivanja ovog zadatka na glavnom pretresu dolazi kroz praktinu realizaciju niza krivinoprocesnih principa, koji najvie dolaze do izraaja u ovoj fazi krivinog postupka. Rukovoenje glavnim pretresom Rukovoenje glavnim pretresmo u nadlenosti je predsednika vea. U svojstvu rukovodioca glavnog pretresa, predsednik vea sasluava optuenog, svedoke i vetake i daje re lanovima vea, strankama, oteenom, zakonskim zastupnicima, punomonicima, braniocu i vetacima. Meu najsloenije i najvanije zadatke predsednika vea, kao rukovodioca glavnog pretresa, spada njegova dunost da se stara za svestrano pretresanje predmeta, pronalaenje istine i otklanjanje svega to odugovlai postupak a ne slui razjanjenju stvari. U praktinoj realizaciji ove dunosti predsednik vea zabranjuje pitanje ili odgovor na ve postavljeno pitanje pojedinih krivinoprocesnih subjekata ako se ono ne odnosi na predmet. Predsednik vea stara se o odravanju reda u sudnici i dostojanstvu suda i ima pravo da preduzima odreene mere prema licima koja ometaju red u sudnici.

80

Predsednik vea ima pravo donoenja sledeih odluka: o sastavljanju posebnog zapisnika o sasluanju svedoka, odnsono vetaka, ako postoje osnovi sumnje da je svedok ili vetak na glavnom pretresu dao laan iskaz; o prekidu glavnog pretresa; o redosledu izvoenja dokaza. O predlogu o kome ne postoji saglasnost stranaka, kao i o saglasnim predlozima stranaka, koje predsednik ne usvoji odluuje vee. Vee, takoe, odluuje i o prigovoru protiv mera predsednika vea, koje se odnose na rukovoenje glavnim pretresom. Odluke vea, u formi reenja, uvek se objavljuju i sa kratkim obrazloenjem unose u zapisnik o glavnom pretresu. Pretpostavke za odravanje glavnog pretresa Osnovna pretpostavka za odravanje glavnog pretresa je prisutnost pozvanih lica, pre svega, glavnih krivino procesnih subjekata. Ispunjenost ove pretpostavke predsednik vea utvruje nakon otvaranja zasedanja. Ako se utvrdi da na glavni pretres nisu dola sva pozvana lica, predsednik vea proverava da li su im pozivi predati i da li su svoj izostanak opravdali. Nedolazak pozvanih lica na glavni pretres dovodi do raliitih posledica, i to kako u odnosu na mogunost odravanja glavnog pretresa, tako i u odnosu na lice koje se nije odazvalo pozivu suda, to zavisi, pre svega, od procesnog svojstva pozvanog lica u datoj krivinoj stvari. U vezi sa ovim kriterijumom razlikujemo sledee situacije: - Odsustvo tuioca sa glavnog pretresa; - Odsustvo optuenog koji je uredno pozvan sa glavnog pretresa: - Suenje u odsustvu optuenog Optuenom se moe suditi u odsustvu samo u sluaju ispunjenja sledeih, kumulativno propisanih uslova: a) Da je optueni u bekstvu ili da je nedostian dravnim organima. Smatra se da je optueni u bekstvu kada mu se ne zna ni adresa, ni boravite ni prebivalite, niti bilo koje mesto gde bi se mogao pronai i pored toga to je pokuano da se preko roaka, poznanika, raspisivanjem poternice ili na neki drugi nain pribavi njegova adresa. Smatra se da je optueni nedostian dravnim organima ako organ postupka do njega ne moe doi zbog pravnih ili stvarnih prepreka. Za suenje u odsustvu neophodno je da se prethodno iskoriste sva zakonska sredstva za pribavljanje i obezbeenje prisustva optuenog na glavnom pretresu; b) Da postoje naroito vani razlozi sa suenje u odsustvu. Teina i drutvena opasnost krivinog dela, kao i teke posledice koje izazivaju veliko interesovanje javnosti mogu biti jedan od razloga za suenje u odsustvu. Osim toga, kao razlog sa suenje u odsustvu moe biti i interes oteenog; c) Predlog ovlaenog tuioca za suenje u odsustvu; d) Donoenje reenja vea za suenje u odsustvu. Protiv reenja vea dozvoljena je alba, koja ne zadrava izvrenje reenja, a o kojoj odluuje vii sud. - Odsustvo branioca sa glavnog pretresa; - Odsustvo svedoka i vetaka sa glavnog pretresa Ako su svedok i vetak uredno pozvani na glavni pretres, a izostanak nisu opravdali vee moe: a) Narediti da se svedok ili vetak odmah prinudno dovede; b) Novano kazniti svedoka ili vetaka; c) Narediti da se svedok ili vetak na novi glavni pretres prinudno dovede; d) Odluiti da glavni pretres pone i bez prisustva pozvanog svedoka ili vetaka i u toku glavnog pretresa odluiti da li, usled odsustva svedoka ili vetaka, glavni pretres treba prekinuti ili odloiti. Otvaranje glavnog pretresa 81

Otvaranje glavnog pretresa je prva faza glavnog pretresa i u njoj se preduzima niz procesnih radnji sa ciljem da se utvrdi da li su ispunjene propisane pretpostavke za odravanje glavnog pretresa i da li su obezbeeni uslovi za dalji tok glavnog pretresa. Predsednik vea otvara zasedanje i objavljuje predmet glavnog pretresa i sastav vea, a zatim utvruje da li su dola sva pozvana lica, pa ako nisu proverava da li su im pozivi predani i da li su svoj izostanak opravdali, tj. utvruje da li su ispunjene zakonske pretpostavke za odravanje glavnog pretresa. Predsednik vea, zatim, poziva optuenog i od njega uzima line podatke. Nakon utvrivanja istovetnosti optuenog, upuuje svedoke i vetake na mesto koje je za njih odreeno, gde e saekati dok budu pozvani radi sasluanja. Sa ciljem spreavanja dogovaranja izmeu svedoka, vetaka i stranaka, predsednik vea moe preduzeti potrebne mere, kao to su mere izolovanja neispitanog svedoka od stranaka, sasluanih svedoka i publike dodeljivanjem izdvojenih prostorija za ekanje, ali se to ne sme pretvoriti u ogranienje line slobode. Kada je oteeni prisutan otvaranju glavnog pretresa, a jo nije prijavio imovinskopravni zahtev, predsednik vea e ga obavestiti da moe staviti predlog za ostvarivanje tog zahteva i pouie ga o pravima koja ima u krivinom postupku. Na kraju, predsednik vea e posebno upozoriti optuenog da paljivo prati tok glavnog pretresa i uputie ga da moe iznositi injenice i predlagati dokaze u svoju odbranu, da moe postavljati pitanja saoptuenim, svedocima i vetacima i da moe stavljati primedbe i davati objanjenja u pogledu njihovih iskaza.

Poetak glavnog pretresa Glavni pretres poinje itanjem optunice, odnosno privatne tube, koje, po pravilu, ita tuilac, ali predsednik vea, ako je re o optunici oteenog kao tuioca ili o privatnoj tubi, moe sam usmeno izloiti njihov sadraj. Sledea procesna radnja u ovoj fazi glavnog pretresa u vezi je sa imovinsko-pravnim zahtevom oteenog i zavisna je od toga da li je oteeni prisutan ili ne poetku glavnog pretresa. Tako, ako je oteeni prisutan moe obrazloiti svoj imovinskopravni zahtev, a ako nije prisutan, njegov predlog e proitati predsednik vea. Na kraju ove faze glavnog pretresa predsednik vea proverava pita optuenog da li je razumeo optubu. U sluaju da se predsednik vea uveri da optueni nije razumeo optubu, ponovo e mu izloiti njenu sadrinu na nain da je optueni moe najlake razumeti. Sasluanje optuenog Do sasluanja optuenog dolazi posle itanja, odnosno usmenog izlaganja sadraja optunog akta i poto je predsednik vea utvrdio da je optueni razumeo optubu. Sasluanjem optuenog na glavnom pretresu rukovodi predsednik vea. Za sasluanje optuenog na glavnom pretresu vae iste odredbe ZKP koje se odnose na sasluanje okrivljenog u istrazi, ukljuujui tu i njegovo osloboenje od dunosti da se izjasni o optubi i da iznosi svoju odbranu. Sasluanje optuenog na glavnom pretresu predstavlja njegovo slobodno izlaganje o svakoj tai optube i iznoenje odbrane. U sluajevima kada optueni nee da odgovara ili nee da odgovara na pojedina pitanja proitae se njegov raniji iskaz ili deo tog iskaza. Kada optueni prilikom sasluanja na glavnom pretresu odstupi od svog ranijeg iskaza obaveza je predsednika vea da mu ukae na odstupanje i da ga upita zato sada iskazuje drugaije, a po potrebi proitae se i njegov raniji iskaz ili deo iskaza. Nakon okonanja ovoh dela sasluanja optuenog, predsednik vea je obaveza da upita optuenog da li ima jo ta da navede u svoju odbranu. 82

Sasluanju optuenog ne mogu prisustvovati saoptueni koji jo nisu sasluani. lanovi vea imaju pravo da optuenom neposredno postavljaju pitanja, a tuilac, branilac, oteeni, zakonski zastupnik, punomonik, saoptueni i vetaci mogu neposredno postavljati pitanja optuenom samo po odobrenju predsednika vea. Pri tome e predsednik zabraniti pitanje ili odgovor na ve postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno, kao i ako se ne odnosi na predmet. Optueni na glavnom pretresu moe slobod da opti sa svojim braniocem, i ima pravo da se dogovara sa braniocem. Meutim, o tome kako e odgovarati na postavljeno pitanje ne moe se savetovati niti sa svojim braniocem, niti sa bilo kim drugim. Kada se zavri sasluanje prvooptuenog pristupa se sasluanju ostalih optuenih, ako ih ima, i to po redu utuenja. U postupku sasluanja optuenih obaveza je predsednika vea da, posle svakog sasluanja, upozna sasluanog sa iskazima ranije sasluanih saoptuenih i da ga upita da li ima ta da primeti. Potom e predsednik vea, takoe, upitati ranije sasluanog optuenog da li ima ta da primeti na iskaz docnije sasluanog optueno. Svaki od optuenih ima pravo da postavlja pitanja ostalim sasluanim saoptuenim. U sluaju da se iskazi pojedinih saoptuenih o istoj okolnosti razlikuju, predsednik vea moe suoiti saoptuene. U sluaju da saoptueni odbije da daje iskaz u prisustvu prvooptuenog, ili i ako okolnosti ukazuju na to da u njegovom prisustvu nee govoriti istinu, vee moe odluiti da se optueni privremeno udalji iz sudnice. Po povratku proitae mu se iskaz saoptuenog, a u pogledu tog iskaza ima ista prava kao i da je prisustvovao sasluanju. Isto tako, po potrebi moe se izvriti i njihovo suenje. Do privremenog udaljenja optuenog iz sudnice moe da doe i u sluaju kad svedok odbije da da iskaz u njegovom prisustvu ili i ako okolnosti ukazuju na to da u njegovom prisustvu nee govoriti istinu. Dokazni postupak Dokazni postupak je centrali deo glavnog pretresa, na kome mora biti razjanjena i utvrena svaka injenica koja treba da bude osnov sudske odluke. U ovoj fazi glavnog pretresa rasvetljavaju se sve injenice, za koje sud smatra da su od vanosti za pravilno presuenje krivine stvari. Inicijativa za izvoenje dokaza moe da potekne od stranaka, branicao, oteenog, punomonika, zastupnika i predstavnika pravnih lica koja uestvuju u postupku. Odluku o tome koji e se dokazi izvesti uvek donosi samo sud i protiv te odluke nema mesta albi. Priznanje optuenog na glavnom pretresu oslobaa sud dunosti izvoenja drugih dokaza, osim ako je priznanje oigledno lano, nepotpuno, protivreno ili nejasko i ako nije potkrepljeno drugim dokazima i ako su u pitanju dokazi od kojih zavisi vrsta i mera krivine sankcije. Redosled izvoenja dokaza na glavnom pretresu utvruje predsednik vea. Sasluanje oteenog, koji je prisutan, a treba da se saslua kao svedok, obavie se odmah posle sasluanja optuenog. Svedok koji nije sasluan, ne prisustvuje izvoenju dokaza, a vetak koji jo nije dao svoj nalaz i miljenje ne prisustvuje glavnom pretresu dok drugi vetak daje svoj iskaz o istom predmetu. Ako se kao svedok sasluava lice mlare od etrnaest godina, vee moe odluiti da se za vreme njegovog sasluanja iskljui javnost, a ako maloletno lice prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oteeni, udaljie se iz sudnice im njegovo prisustvo nije vie potrebno. U sluaju da je svedok ili vetak pri ranijem sasluanju naveo injenice kojih se vie ne sea ili ako pak odstupi od svog iskaza, predoie mu se raniji iskaz, odnosno ukazae mu se na odstupanje i upitae se zato sada iskazuje drugaije, a po potrebi proitae se i njegov raniji iskaz ili deo tog iskaza. Po odlici vea proitae se zapisnici o iskazima svedoka, saoptuenih ili ve osuenih uesnika u krivinom delu, kao i zapisnici ili druga pismena o nalazu miljenja vetaka: - Ako su sasluana lica umrla, duevno obolela ili se ne mogu pronai, ili je njihov dolazak pred sud nemogu ili znatno otean zbog starosti, boletsi ili drugih vanih uzroka; i - Ako svedoci ili vetaci bez zakonskih razloga nee da daju iskaz na glavnom pretresu. 83

Dokazni postupak zavrava se u momentu kada su izvedeni svi dokazi koje je sud prihvatio, odnosno sam odredio. Ako se ne stavi predlog za dopunu dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a vee nae da je stanje stvari izvieno, predsednik vea objavie da je dokazni postupak zavren. Zavrne rei Po zavrenom dokaznom postupku stranke iznose svoje miljenje o materijalu iznetom na glavnom pretresu i daju svoje konane zahteve, obrazlaui ih rezultatima dokaznog postupka. Predsednik vea daje re strankama, i to tako to prvo govori tuilac, zatim oteeni, branilac, pa optueni. Tuilac u svojoj zavrnoj rei iznosi svoju ocenu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, izlae svoje zakljuke o injenicama vanim za odluku i stavlja i obrazloe svoj predlog o krivinoj odgovornosti optuenog, o odredbama krivinog zakona koje bi trebalo primeniti, kao i o olakavajuim i oteavajuim okolnostima, koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne. Tuilac ne moe stavljati odreeni predlog o visini kazne, ali moe predloiti da se izrekne sudska opomne ili uslovna osuda. Tuilac moe izjaviti i da odustaje od optube u celini, ili samo u pogledu nekog krivinog dela, moe izmeniti ili proirit optunicu, a moe staviti i predlog u pogledu izvoenja nekih novih dokaza. U svojoj zavrnoj rei oteeni moe obrazloiti imovinskopravni zahtev, i ukazati na dokaze o krivino odgovornosti optuenog. Isto pravo pripada i njegovom punomoniku. Branilac i optueni u svojoj zavrnoj rei izlau odbranu a mogu se osvrnuti i na navode tuioca i oteenog. Posle izlaganja branioca, optueni ima pravo da sam govori, da se izjasni da li usvaja odbranu branioca i da je dopuni. Kada optueni nema branioca, on sam u potpunosti, iznosi svoju odbranu. I u sluaju kada optueni ima branioca poslenja re uvek pripada optuenom. Ovlaeni tuilac i oteeni imaju pravo da odgovore na odbranu, i posle toga branilac, odnosno optueni, mogu da se osvrnu na te odgovore, ali optuenom uvek pripada poslednja re. Posle svih zavrenih govora, obaveza je predsednika vea da upita eli li jo neko neto da izjavi. U sluaju da vee po zavrenim izlaganjima stranaka ne nae da treba izvesti jo neke dokaze, predsednik vea objavljuje da je glavni pretres zavren, nakon ega se vee povlai na veanje i glasanje, radi donoenja presude. Posle objave predsednika vea da je glavni pretres zavren ne mogu se vie stavljati predlozi niti preduzimati radnje za koje je odreeno da se mogu preduzeti do zavretka glavnog pretresa. No, i posle povlaenja vea na veanje i glasanje, vee moe nai da odreene injenice treba bolje razjasniti, da treba izvesti joe neke dokaze u kom e se sluaju ponovo otvoriti glavni pretres. Na ponovo otvoremnom glavnom pretresu uesnici postupka imaju sva prava koja imaju u toku glavnog pretresa, pre objavljivanja da je on zavren. Odlaganje i prekidanje glavnog pretresa

Glavni pretres se, po pravilu, odvija bez prekida. Od ovog pravila postoje izuzeci u kojima dolazi do prekidanja, odnosno odlaganja glavnog pretresa. Do odlaganja glavnog pretresa doi e u sluaju ako na glavni pretres koji je zakazan na osnovu optunice javnog tuioca ne doe javni tuilac ili lice koje ga zamenjuje, kao i u sluaju nedolaska na glavni pretres branioca pod uslovom da je re o obaveznoj odbrani i da ne postoji mogunost da optueni odmah uzme durgog branioca, odnosno da ga sud postavi bez tete za odbranu. Do odlaganja glavnog pretresa doi e i u sluaju ako treba pribaviti nove dokaze, ako se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuenog posle uinjenog krivinog dela nastupilo privremeno duevno oboljenje ili privremena duevna poremeenost, kao i u sluaju kada postoje druge smetnje da se glavni pretres uspeno sprovede. Glavni pretres moe se prekinuti radi odmora, 84

zbog proteka radnog vremena, kao i zbog toga da se u kratkom vremenu pribave odreeni dokazi, odnosno i radi pripremanja optube ili odbrane. Reenje o odlaganju glavnog pretresa donosi vee, a reenje o prekidanju glavnog pretresa predsednik vea. U reenju o prekidanju glavnog pretresa uvek se mora navesti kada e se on nastaviti i to se uesnicima postupka usmeno saoptava. Odlaganje glavnog pretreba moe biti i na neodreeno vreme i uz odreivanje termina odravanja glavnog pretresa. Polazei od injenice da se i jedno i drugo reenje javljaju kao odluke koje se odnose na upravljanje postupkom, alba protiv njih je iskljuena. Ako je odlaganje glavnog pretresa trajalo due od tri meseca, kao i u sluaju ako se glavni pretres dri pred drugim predsednikom vea, ili drukijim sastavom vea, bez obzira koliko je odlaganje trajalo, glavni pretres mora iznova poeti i svi dokazi se moraju ponovo izvesti. Izmena javnog tuioca, branioca, zakonskog zastupnika, punomonika ili zapisniara nemaju uticaja na nastavak glavnog pretresa. U sluaju kada je sastava vea ostao nepromenjen i nije proteklo vie od tri meseca od dana odlaganja, glavni pretres se nastavlja s tim to predsednik vea ukratko iznosi tok ranijeg glavnog pretresa. Polazei od injenice da je prekid glavnog pretresa krai zastoj i da ne moe, po pravilu, da traje due od osam dana, prekinuti glavni pretres nastavlja se, po pravilu, uvek pred istim vee, i to bez ikakvog ponavljanja. Meutim, ako se prekinuti glavni pretres ne moe nastaviti pred istim vee ili ako je prekid glavnog pretresa trajao due od osam dana, smatra se kao odlaganje i nastav se vri po odredbama ZKP koje se odnose na nastavak odloenog glavnog pretresa. Zapisnik o glavnom pretresu Zapisnik o glavnom pretresu mora sadrati, u bitnom, ceo tok glavnog pretresa. U njemu se mora zabeleiti sve ono to je znaajno za reenje krivine stvari. Zapisnik pie zapisniar na osnovu glasnog kazivanja predsednika vea. Zapisnik o glavnom pretresu sastoji se iz uvoda i glavne sadrine. U uvodu zapisnika mora se naznaiti sud pred kojim se odrava glavni pretres, mesto i vreme zasedanja, ime i prezime predsednika vea, lanova vea i zapisniara, optuenog i branioca, oteenog i njegovog zakonskog zastupnika ili punomonika, tuioca, krivino delo koje je predmet pretresa, kao i to da li je glavni pretres javan ili je javnost iskljuena. Glavna sadrina zapisnika o glavnom pretresu mora da sadri, podatke o tome koja je optunica na glavnom pretresu proitana, odnosno usmeno izloena i da li je tuilac izmenio ili proirio optubu, kakve su predloge stranke podnele i kakve su odluke donesene po tim predlozima, koji su dokazi izvedeni, da li su proitani neki zapisnici i druga pismena, da li su reprodukovani zvuni ili drugi snimci i kakve su primedbe uinile stranke u pogledu proitanih zapisnika, pismena ili reprodukovanih snimaka. Ako je na glavnom pretresu iskljuena javnost u zapisniku se mora naznaiti i to da je predsednik vea upozorio prisutne na posledice neovlaenog otkrivanja onoga to su na tom glavnom pretresu saznali kao tajnu. Iskazi optueno, svedoka i vetaka unose se u zapisnik tako da se prikae njihova bitna sadrina. Posle izricanja presude, u zapisnik o glavnom pretresu unosi se i potpuna izreka presude, uz naznaenje da li je presuda objavljena javno.Ako je prilikom izricanja presude odreen pritvor prema optuenom, u zapisnik o glavnom pretresu mora se uneti i reenje o pritvoru. Zapisnik mora biti zavren sa zakljuenjem zasedanja i potpisuju ga predsednik vea i zapisniar. Primedbe i predlozi stranka u pogledu zapisnika, razlozi zbog kojih pojedini predlozi i primedbe nisu usvojeni, kao i ispravke i dopune izvrene u zapisniku, moraju se zabeleiti u nastavku zavrenog zapisnika. Nastavak zapisnika potpisuju predsednik vea i zapisniar.

85

Donoenje presude
Pojam i vrste presude Presuda je jedna od tri mogue vrste sudskih odluka u krivinom postupku kojom se konkretna krivina stvar raspravlja u odreenoj instanci u svim njenim elementima. U svojoj osnovi ona reava pitanja optube, tako to prihvata ili ne prihvata optubu, ili uopte ne ispituje optubu zbog postojanja odreenih pravnih smetnji. Pored ovog, presuda moe da sadri i neke odluke procesnog karaktera (npr.odluku o pritvoru i odluku o trokovima krivinog postupka). Presudu donosi samo sud, a moe je zasnivati samo na injenicama i dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu. Donoenje presude kao posebna i zavrna faza glavnog krivinog postupka obuhvata vie raznovrnih delatnosti krivinog suda, pri emu prvo dolazi do izricanja presude, potom do njenog objavljivanja, pismene izrade i dostavljanja, a izuzetno moe da doe i do ispravljanja presude. ZKP poznaje tri vrste presuda: presuda kojom se optuba odbija, presuda kojom se optueni oslobaa od optube i presuda kojom se optueni oglava krivim. U praksi, ove presude skraeno se nazivaju: odbijajua, oslobaajua i osuujua presuda. S obzirom na vrste odluka koju pojedine presude sadre u pogledu optube mogue je dalje sve presude podeliti na formalne i materijalne. U formalne presude spada presuda kojom se optuba odbija, jer ona ne odluuje o materijalnoj sadrini optube, ve samo respektuje odgovarajue formalne elemente. Za razliku od nje, druge dve vrste presuda su materijalne prirode jer odluuju o materijalnoj sadrini optube. Optuenom koji odgovara za vie krivinih dela u jedinstvenom postupku izrie se jedna presuda. 1.1.5 Presuda kojom se optuba odbija Presuda kojom se optuba odbija je takva vrsta presude kojom se sud ne uputa u raspravljanje o samoj krivinoj stvari, ve samo utvruje da postoje odreene pravne smetnje da se o toj stvari sudi i zbog njihovog postojanja odbija optubu. Presudu kojom se optuba odbija sud e izrei u sledeim sluajevima: - Ako je tuilac, od zapoinjanja pa do zavretka glavnog pretresa odustao od optube ili je oteeni odustao od predloga za gonjenje. Odustanak ovlaenog tuioca od optube da bi bio valjan razlog za izricanje ove vrste presude mora biti jasan, odreen, izriit i bezuslovan i kao takav unet u zapisnik o glavnom pretresu. Ako javni tuilac odustane od optunice na glavnom pretresu a prisutni oteeni izjavi da preuzima gonjenje, ne donosi se presuda kojom se optuba odbija, ve se glavni pretres nastavlja i donosi meritorna presuda; - Ako je optueni za isto delo ve pravnosnano osuen, osloboen od optube, ili je optuba protiv njega pravosnano odbijena ili postupak protiv njega reenjem pravosnano obustavljen; - Ako je optueni akotm amnestije ili pomilovanja osloboen od gonjenja ili se krivino gonjenje ne moe preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja trajno iskljuuje krivino gonjenje. 1.1.6 Presuda kojom se optueni oslobaa od optube 86

Presudu kojom se optueni oslobaa od optube sud e izrei u sledeim sluajevima: - Ako delo za koje se optuuje po zakonu nije krivino delo; - Ako ima okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost. Izricanje presude kojom se optueni oslobaa od optube po ovome osnovu pretpostavlja prethodno utvrivanje postojanja krivinog dela i utvrivanje injenice da je optueni uinilac tog dela. Presuda u ovakvom sluaju mora prvo da utvrdi ove dve injenice pa tek onda da oslobodi optuenog zbog nepostojanja krivine odgovornosti. Iskljuenje krivine odgovornosti moe biti propisano samo zakonom, a sud moe, na osnovu utvrenih injenica, samo zakljuivati o postojanju ili nepostojanju krivine odgovornosti, ne i utvrivati njeno iskluenje; - Ako nije dokazano da je optueni uinio krivino delo za koje se optuuje. Kada je dokazano, odnosno kada nije dokazano da je optueni uinio delo za koje se optuuje, faktiko je pitanje svakog konkretnog sluaja. 1.1.7 Presuda kojom se optueni oglaava krivim Presuda kojom se optueni oglaava krivim je takva vrsta presude kojom se optueni na osnovu zakonito sprovedenog postupka proglaava krivim za utueno krivino delo i izrie mu se odgovarajua krivina sankcija ili se oslobaa od kazne. Izrekom ove vrste presude moraju biti reena sledea pitanja: - Za koje se delo optueni oglaava krivim uz naznaenje injenica i okolnosti koje ine obeleja krivinog dela i od kojih zavisi primena odreene odredbe krivinog zakonika. Opis krivinog dela u ovom delu presude treba da sadri, saeto prikazano, elemente bia krivinog dela kako je ono dato u zakonu sa odgovarajuim injenicama i okolnostima koje ga ine lakim ili teim; - Zakonski naziv krivinog dela i koje su odredbe krivinog zakona primenje (pravna kvalifikacija dela). U sluaju kada odredba krivinog zakona pod koju se podvodi krivino delo ima vie stavova, u izreci presude mora se navesti i stav pod koji se delo podvodi. Bez ovakvog postupanja presuda je nerazumljiva, postoji bitna povreda odredaba krivinog postupka; - Na kakvu se kaznu osuuje optueni ili se po odredbama krivinog zakona oslobaa od kazne. U sluaju kada je optueni proglaen krivim za vie krivinih dela u sticaju, u izreku presude se moraju uneti prvo kazne utvrene za svako pojedino krivino delo, a zatim zajednika kazna koja je izreena za sva dela u sticaju; - Pitanja vezana za uslovnu osudu u sluaju kada je optuenom izreena ova krivina sankcija, odnosno za opozivanje uslovne osude ili uslovnog otpusta. U odluci o uslovnoj osudi sud ne osuuje, ve utvruje kaznu u odreenoj visini ili iznosu i odreuje da se kazna nee izvriti pod odreenim uslovima; - Da li se izriu mere bezbednosti i mera oduzimanja imovinske koristi; - Pitanje o uraunavanju pritvora ili ve izdrane kazne; - Pitanja vezana za trokove krivinog postupka, za imovinskopravni zahtev, kao i to da li e se pravnosnana presuda javno objaviti. U sluaju kada je optueni osuen na novanu kaznu u presudi se mora naznaiti rok u kome se novana kazna ima platiti i nain zamene novane kazne u sluaju da se novana kazna ni prinudnim putem ne moe naplatiti. Izricanje presude

87

Posle objave predsednika vea da je glavni pretres zavren, vee se povlai na veanje i glasanje radi donoenja presude. Presuda se izrie u nejavnoj sednici kojoj prisustvuju svi lanovi sudeeg vea i zapisniar, na nain predvien za donoenje sudskih odluka uopste. Vee moe u toku veanja doneti i odluku o ponovnom otvaranju glavnog pretresa kada u toku veanja nae da je, radi razjanjenja pojedinih pitanja ili radi dopune postupka, potrebno ponovo otvoriti glavni pretres. Presuda se izrie i objavljuje u ime naroda. Samo injenice i dokazi koji su izvedeni na glavnom pretresu mogu biti osnov za izricanje presude. U oceni dokaza sud nije vezan nikakvim formalnim pravilima niti zakonskim uputstvima, ve je slobodan u oceni svakog dokaza (princip slobodne ocene dokaza). Jedina dunost suda je da savesno oceni svaki dokaz pojedinano, a potom i u vezi sa ostalim dokazima i da tek na osnovu takve ocene izvede zakljuak da li je neka injenica dokazana ili ne.

Objavljivanje presude Do objavljivanja presude, kao posebne faze u okviru njenog donoenja, dolazi posle njenog izricanja i obuhvata itanje, od predsednika vea, njene izreke i kratko iznoenje razloga presude. Kada sud nije u mogunosti da istog dana po zavretku glavnog pretresa izrekne presudu, odloie njeno objavljivanje najvie za tri dana, uz obaveu suda da odredi vreme i mesto objavljivanja presude i da to saopti strankama. Ako presuda ne bude objavljena u roku od tri dana od zavretka glavnog pretresa, predsednik vea duan je da, odmah po isteku roka, o tome obavesti predsednika suda i saopti mu razloge. Objavljivanje presude vri se, po pravilu, u prisustvu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomonika, branioca i javnosti, ali do objavljivanja presude doi e i kada oni nisu pristuni. Ako objavljivanju presude ne prisustvuje optueni, vee odluuje o tome da li e mu se saoptavanje presude izvriti predsednik vea,ili e mu se samo dostaviti pismeni otpravak presude, to mora biti konstantovano u zapisniku o glavnom pretresu. Po objavljivanju presude, predsednik vea pouie stranke o pravu na albu kao i o pravu na odgovor na albu. Kada je optuenom izreena uslovna osuda, predsednik vea upozorie ga na znaaj uslovne osude i na uslove kojih se mora pridravati. Pismena izrada presude Svaka presuda koja je objavljenja mora se pismeno izraditi u roku od osam dana od dana objavljivanja. Samo u sloenim krivinim stvarima presuda se moe pismeno izraditi i u roku od petnaest dana. Ako presuda nije izraena u ovako odreenim rokovima, predsednik vea je obavezan da obavesti predsednika suda o razlozima zbog eta to nije uinjeno. Prekoraenje Zakonikom propisanih rokova za pismenu izradu presude ne moe biti osnov za pobijanje presude u pravnom leku. Svaka pismeno izraena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloenje. Uvod presude po svojoj sadrini je stalni deo presude i ne zavisi od vrste presude, a sadrina izreke i obrazloenje zavise od vrste presude. Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika, lanova vea i zapisniara, ime i prezime optuenog; krivino delo za koje je optuen (naznaenje zakonskog naziva krivinog dela i njegove pravnke kvalifikacije), da li je optueni bio prisutan na glavnom pretresu, dan glavnog pretresa, da li je glavni pretres bio javan, ime i prezime 88

tuioca, branioca, zakonskog zastupnika i punomonika koji su bili prisutni na glavnom pretresu kao i dan objavljivanja izreene presude. Izreka presude bez ozbira na vrstu presude, sadri line podatke o optuenom i odluku suda o samoj optubi. Dopunski elementi izreke zavise od vrste presude. Ukoliko je u pitanju presuda kojom se optueni oslobaa od optube i presuda kojom se optuba odbija, izreka presude mora obuhvatiti opis dela za koje je lice optueno, odluku o trokovima krivinog postupka i odluku o imovinsko-pravnom zahtevu, ako je bio postavljen. Sadraj obrazloenja presude zavisi, takoe, od vrste presude, ali u obrazloenju svake presude, sud je obavezan da iznese razloge za svaku taku presude i da potpuno i odreeno iznese koje injenice i iz kojih razloga uzima kao dokazane ili nedokazane, dajui pri tome naroito ocenu verodostojnosti protivrenih dokaza, zatim, iz kojih razloga nije uvaio pojedine predloge stranaka, iz kojih razloga je odluio da se ne saslua neposredno svedok ili vetak iji je iskaz, odnosno pismeni nalaz i miljenje, proitan bez saglasnosti stranaka, kojim razlozima se rukovodio pri reavanju pravnih pitanja, a naroito pri utvrivanju da li postoji krivino delo i krivina odgovornost optuenog, kao i pri primenjivanju odreenih odredaba krivinog zakona na optuenog i njegovo delo. Osim pomenutog, ako je optueni osuen na kaznu, obrazloenje mora da sadri i injenice i okolnosti koje je sud uzeo u obzir pri odmeravanju kazne. Primena odgovarajuih odredaba o ublaavanju kazne, oslobaanju od kazne, uslovnoj osudi, merama bezbednosti i oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivinim delom, mora biti posebno i sadrajno obrazloena. U obrazloenju presude kojom se optueni oslobaa od optube naroito se navodi iz kojih se zakonskih razloga ova presuda izrie. U obrazloenju presude kojom se optuba odbija sud se ograniava samo na razloge za odbijanje optube, to znai da se ne uputa u ocenu krivino pravnih pitanja, tj. u reavanje glavne stvari. Pismeno izraena presuda mora potpuno da odgovara presudi koja je objavljenja i potpisuju je predsednik vea i zapisniar. Dostavljanje presude Presuda se obavezno dostavlja tuiocu, optuenom i branicou. Optuenom koji nema branioca, presuda se dostavlja lino, odnosno na njegov zahtev licu koje on odredi. Ako optueni ima brnaioca, presuda se mora dostaviti i braniocu i optuenom, a rok za izjavu pravnog leka tee od dana dostavljanja presude okrivljenom, odnosno braniocu. Optuenom koji se nalazi u pritvoru presuda se mora dostaviti u roku od osam, odnosno petnaest dana. Presuda se, radi mogunosti ulaganja albe, dostavlja i: a) Oteenom koji nije tuilac, ali ima pravo na albu u pogledu odluke o trokovima krivinog postupka kojom nije zadovoljan; b) Oteenom, kada je javni tuilac ponovo preuzeo postupak iskljuivi oteenog kao tuioca; c) Oteenom koji nema pravo na albu presuda e se dostaviti radi omoguavanja postavljanja zahteva za povraaj u preanje stanje i u sluaju ako je javni tuilac odustao od optunice na glavnom pretresu na koji oteeni nije bio uredno pozvan. U ovakvom sluaju presuda se oteenom dostavlja sa uputstvom o pravnu na traenje povraaja u preanje stanje; d) Overeni prepis presude dostavlja se i licu iji je predmet oduzet tom presudom, odnosno i pravnom licu prema kome je izreeno oduzimanje imovinske koristi. Uporedo sa dostavljanjem presude ovim licima dostavlja se i uputstvo o pravu na albu. Radi obavetavanja, overeni prepis pravosnane presude dostavlja se: a) Svakom oteenom, ako on to zahteva; b) Drugim sudovima, ako je sud koji je vodio krivini postupak, primenom odredaba o odmeravanju jedinstvene kazne za krivina dela u sticaju, izrekao kaznu uzimajui u obzir i presude koje su doneli ti sudovi. 89

Pojam, zadatak i vrste pravnih lekova

Pravni lekovi su pravna sredstva pomou kojih ovlaena lica napadaju odluku suda o krivinoj stvari i trae njeno zakonito reenje. Mogunost korienja pravnih lekova u krivinom postupku posledica je neophodnosti da se svaka krivina stvar zakonito, pravilno i pravedno rasvetli i rei, to uvek ne moe da se postigne u prvostepenom postupku. Naime, mogue su greke pojedinih krivinoprocesnih subjekata koje dovode do pogrene odluke o krivinoj stvari. Uprkos najsavesnijem nastojanju krivinog suda da zakonito rei kompletnu krivinu stvar, moe doi do greaka i zbog proputanja i nezakonitih radnji od strane stranaka, drugih uesnika u krivinom postupku, ali i zbog neznanja, nesposobnosti ili nedozvoljenih radnji samih sudija. Usled potrebe da se nezakonite i nepravilne sudske odluke isprave, predvien je sistem pravnih lekova, sa zadatkamo da, u postupku kontrole, otklone pogrenu odluku, odnosno da dovedu do zakonitog reenja konkretne krivine stvari. Celokupan sistem pravnih lekova u domaem krivinom procesnom pravu izgraen je na razlikovanju redovnih i vanrednih pravnih lekova. U red redovnih pravnih lekova spadaju: alba na presudu prvostepenog suda; alba na presudu drugostepenog suda; i alba na reenje. Vanredni pravni lekovi su: zahtev za ponavljanje krivinog postupka; zahtev za vanredno ublaavanje kazne; zahtev za zatitu zakonitosti i zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnane presude. Opte karakteristike pravnih lekova su: - Redovnim pravnim lekovima napadaju se nepravosnane sudske odluke, a vanrednim pravosnane sudske odluke; - Redovni pravni lekovi, po pravilu, su suspenzivni, tj. odlau izvrenje pobijane odluke, a vanredni pravni lekovi, po pravilu, su nesuspenzivni, ne odlau izvrenje napadnute pravosnane sudske odluke; - Redovni pravni lekovi, po pravilu, su devolutivni, odnosno povodom redovnog pravnog leka, odluuje vii sud a ne sud koji je doneo napadnutu sudsku odluku. Izuzetak je jedino alba na presudu drugostepenog suda, po kojoj u nekim sluajevima odluuje isti sud (istina u drugaijem sastavu), i alba na reenje gde, takoe, postoje takve albe o kojima odluuje isti sud (npr. po albi na reenje o disciplinskoj kazni moe odluivati isto vee nadlenog suda). Od vanrednih pranvih lekova samo je zahtev za ponavljanje krivinog postupka nedevolutivni pravni lek, a tri preostala pravna leka su devolutivni; - Redovnim pravnim lekovima moe se napadati sudska odluka u pogledu svih nedostatak i na tim nedostacima traiti njeno ukidanje ili preinaenje. Sistem vanrednih pravnih lekova pokazuje razgranienje osnova razloga iz kojih se moe napadati pravosnana sudska odluka. Shodno ovome, zahtevom za ponavljanje krivinog postupka napada se injenino stanje, zahtevom za vanredno ublaavanje kazne napada se sama odluka o kazni, a zahtevom za zatitu zakonitosti napada se povreda zakoja i postupka koji je prethodio donoenju napadnute odluke. Isto tako, zahtevom za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude napada se, takoe, povreda zakona u tavkoj pravosnanoj presudi u sluajevima predvienim zakonom.

alba na presudu prvostepenog suda (pojam subjekti, rokovi i sadraj albe)

alba na presudu prvostepenog suda je redovan i potpun pravni lek kojim se moe napadati i injenina i pravna osnova presude. Presuda prvostepenog suda nikada se ne ispituje po slubenoj dunosti, ve samo povodom albe ovlaenih subjekata. Pravo izjavljivanja albe protiv presude prvostepenog suda imaju sledei subjetki: - Optueni kao stranka moe izjaviti albu u svim pravcima u odnosu na sve odluke koje sud moe doneti. Optueni po svom poloaju i ulozi u krivinom postupku ne moe traiti 90

preinaenje presude na svoju tetu, ali moe se aliti protiv oslobaajue presude radi postizanja osloboenja po povoljnijem osnovu; - Branilac je ovlaen da izjavi albu na presudu prvostepenog suda i bez naroitog ovlaenja optuenog, a ogranien je jedino time to ne moe izjaviti albu na tetu optuenog i ne moe izjaviti protiv volje optuenog, osim kad mu je izreena kazna zatvora od etrdeset godina. Pored albe koju je izjavio sam optueni moe postojati i alba branioca, jer jedna drugu ne iskljuuju. Kada optueni ima vie branilaca albu na presudu moe izjaviti svaki od tih branilaca; - Javni tuilac moe izjaviti albu protiv presude po bilo kom osnovu, i to kako na tetu, tako i u korist optuenog kada je re o krivinim delima za koja se goni po slubenoj dunosti. Kod krivinih dela za koja se goni po privatnoj tubi javni tuilac ne moe izjaviti albu ni na tetu ni u korist optuenog. Prilikom odluivanja da li e ili nee izjaviti albu, javni tuilac vezan je naelom legaliteta, to znai da je obavezan da izjavi albu kada za o tima zakonskog osnova; - U korist optuenog, albu mogu izjaviti i njegov brani drug, srodnik po krvi u prvoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici. Ova lica mogu izjaviti albu i bez naroitog ovlaenja optuenog, ali ne i protiv njegove volje, osim kada je izreena kazna zatvora od etrdeset godina; - Oteeni ima pravo izjavljivanja albe na odluku suda o trokovima krivinog postupka koje on treba da plati optuenom ili optueni njemu. Izuzetak od ovog pravila je jedino sluaj kada je oteeni imao svojstvo supsidijarnog tuioca, pa je od njega preuzeo gonjenje javni tuilac. U takvom sluaju oteeni moe izjaviti albu zbog svih osnova zbog kojih se presuda moe pobijati. Isto tako, i oteeni koji ima svojstvo tuioca (supsidijarnog ili privatnog) moe, kao stranka, izjaviti albu po bilo kom albenom osnovu; - Na kraju, u krug ovlaenih subjekata koji mogu izjaviti albu spada i lice iji je predmet oduzet, ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena krivinim delom. Rok za izjavljivanje albe na presudu prvostepenog suda, za sva krivina dela za koja se sprovodi redovan krivini postupak, je petnaest dana od dana dostavljanja prepisa presude. Neuredna dostava prepisa presude ne proizvodi pravno dejstvo. Pravna pouka data u pogledu roka za podnoenje albe relevantna je za stranku na koju se odnosi, pogotoo kada je posredi odluka koja se mora lino uruiti. Kada je pravna pouka data od suda pogrena, a stranka je u granicama roka iz pouke uloila albu, alba se smatra blagovremenom. Blagovremeno izjavljena alba ovlaenog lica ima suspenzivno dejstvo, spreava da se presuda izvri dok po albi ne bude odlueno i dok odluka doneta po albi ne bude dostavljena stranci. Suspenzivno dejstvo ima i rok za albu jer se, takoe, zastaje sa izvrenjem presude protiv koje jo moe biti izjavljena alba. Neblagovremena, kao i nedozvoljena, alba nemaju suspenzivno dejstvo. Sadraj albe alba treba da sadri sledee elemente: 1) oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba, 2) osnov za pobijanje presude, 3) obrazloenje albe, 4) predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimino ukine ili preinai, 5) potpis lica koje izjavljuje albu. Pored navedenih elemenata, u albi se mogu iznositi i nove injenice i novi dokazi, ali je u takvom sluaju alilac obavezan da navede i razlog zato to ranije nije izneo. Sud e se u prihvatanju novih dokaza i injenica rukovoditi samo interesima krivinog postupka, tj. neophodnou ostvarivanja njegovog zadatka sadranog u potpunom i pravilnom rasvetljeju krivine stvari. Pozivajui se na nove injenice alilac je duan da navede dokaze kojima bi se te injenice imale dokazivati, a pozivajui se na nove dokaze, duan je da navede injenice koje pomou tih dokaza eli da dokae. 91

Osnovi pobijanja presude i postupak po albi prvostepenog suda

Sve osnove zbog kojih se presuda moe pobijati ZKP je svrstao u etiri grupe, a zatim ih je detaljno razradio i odredio njihovu prirodu i dejstvo. Presuda se moe pobijati: - zbog greaka u postupku koje moraju biti bitne, tj. takve prirode da su mogle uticati da se donese nepravilna i nezakonita presuda, - zbog greaka u suenju, koje mogu biti greke u primeni materijalnog krivinog prava zbog pogrenog tumaenja ili razumevanja, ili pogrenog podvoenja injeninog stanja pod zakon, - zbog greaka u utvrivanju injeninog stanja, - zbog greaka u odlukama o krivinim sankcijama i odlukama o pojedinim krivino-procesnim pitanjima. ZKP sve nedostatke u presudi, zbog kojih se ona moe napadati albom, deli na apsolutne i relativne nedostatke, pri emu je sud obavezan da po slubenoj dunosti ispituje presudu u granicama apsolutnih nedostataka, dok e relativne nedostatke ispitivati samo ako su istakntui u albi. Bitne povrede odredaba krivinog postupka Nije svaka povreda odredaba krivinog postupka osnov za pobijanje ve su to samo bitne povrede, odnosno one povrede koje su mogle uticati na to da se donese nepravilna i nezakonita presuda. Apsolutno bitne povrede odredaba krivinog postupka su takvi nedostaci u presudi ije postojanje automatski dovodi do toga da takva presuda ne moe opstati, mora doi do njene izmene ili ukidanja ako je uloen pravni lek, i to bez potrebe dokazivanja uzrone veze izmeu uinjene povrede i njenog tetnog dejstva na presudu. Bitno je da se dokae njeno postojanje. Na osnovu samog zakona se neoborivo pretpostavlja da su te povrede postupka morale tetno delovati na zakonito i pravilno donoenje presude. Relativno bitne povrede odredaba krivinog postupka dovode do izmene ili ukidanja presude samo ako se dokae da je ta povreda bila ili mogla biti od tetnog uticaja na zakonitost ili pravilnost donete presude. Apsolutno bitne povrede odredaba krivinog postupka zakonodavac je, zbog znaaja njihove prirode i dejstva, taksativno nabrojao: - Ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude uestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudelovao na glavnom pretresu ili koji je pravosnanom odlukom izuzet od suenja; - Ako je na glavnom pretresu sudelovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti; - Ako je glavni pretres odran bez lica ije je prisustvo na glavnom pretresu po Zakoniku obavezno, ili ako je optuenom, braniocu, oteenom kao tuiocu ili privatnom tuiocu, protivno njihovom zahtevu uskraeno da na glavnom pretresu upotrebljavaju svoj jezik i da na svom jeziku prate tok glavnog pretresa; - Ako je protivno zakonu bila iskljuena javnost na glavnom pretresu; - Ako je sud povredio propise krivinog postupka po pitanju da li postoji optuba ovlaenog tuioca ili odobrenje nadlenog organa; - Ako je presudu doneo sud koji zbog stvarne nenadlenosti nije mogao suditi u toj stvari ili ako je nepravilno odbio optubu zbog stvarne nenadlenosti; - Ako sud svojom presudom nije potpuno reio predmet optube; - Ako je optuba prekoraena; - Ako je presudom povreena zabrana reformatio in peius; - Ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne moe zasnivati; 92

Ako je izreka presude nerazumljiva, protivrena sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o odlunim injenicama ili su ti razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivreni, ili ako o odlunim injenicama postoji znatna protivrenost izmeu onog to se navodi u razlozima presude o sadrini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika. Relativno bitne povrede odredaba krivinog postupka u Zakoniku su predviene optom formulacijom: bitna povreda odredaba krivinog postupka postoji i ako sud za vreme pripremanja glavnog pretresa ili u toku glavnog pretresa, ii prilikom donoenja presude nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona ili je na glavnom pretresu povredio pravo odbrane, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na zakonito i pravilno donoenje presude. Povreda krivinog zakona Povreda krivinog zakona, kao poseban osnov pobijanja presude, odnosi se kako na povrede Krivinog zakonika, tako i na povrede normi sadranih u posebnom krivinom zakonodavstvu. Povreda krivinog zakona postoji ako je sud povredio neki od ve navedenih zakona u pogledu sledeih pitanja: - Da li je delo za koje se optueni goni krivino delo; - Da li ima okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost; - Da li ima okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje, a naroito da li je nastupila zastarelost krivinog gonjenja ili je gonjenje iskljueno usled amnestije ili pomilovanja, ili je stvar ve pravosnano presuena; - Da li je u pogledu krivinog dela koje je predmet optube primenjen zakon koji se ne moe primeniti; - Da li je odlukom o kazni, uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni, odnosno odlukom o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta prekoraio ovlaenja koje sud ima po zakonu; - Da li su povreene odredbe o uraunavanju pritvora i izdravanju kazne. Po svojoj prirodi i teini sve povrede krivinog zakona su takve da ine apsolutne nedostatke, o njima sud pravnog leka vodi rauna po slubenoj dunosti ako su uinjene na tetu okrivljenog povodom bilo ije albe. Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje kao osnov Pogreno utvreno injenino stanje postoji kad je sud pogreno utvrdio neku odlunu injenicu, a nepotpuno utvreno injenino stanje postoji kako u sluaju kad sud nije utvrdio neku odlunu injenicu, tako i u sluaju kad na to ukazuju nove injenice ili novi dokazi. Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje, kao osnov pobijanja presude albom, moe se odnositi samo na odlune injenice, to se procenjuje i utvruje u svakom konkretnom sluaju. Pod odlunim injenicama podrazumevaju se samo one injenice koje su pravno relevatne, bitne za donoenje sudske odluke. Nove injenice i novi dokazi samo su sredstvo, pomou koga se utvruje pogrenost ili nepotpunost utvrenog injeninog stanja, kao posebnog osnova pobijanja presude albom. Greke u odlukama o krivinim sankcijama i odlukama o pojedinim krivinoprocesnim pitanjima

93

Odluka o kazni, uslovnoj osudi i sudskoj opomeni moe se pobijati albom i u sluaju kada sud nije prekoraio zakonsko ovlaenje (kretao se npr. u okviru opteg i posebnog minimuma i maksimuma odreene vrste kazne), ali pri tom nije pravilno odmerio kaznu, s obzirom na okolnosti koje utiu na to da kazna bude vea ili manja, kao i zbog toga to je sud primenio ili nije primenio odredbe o ublaavanju kazne, o osloboenju od kazne, o uslovnoj osudi ili o sudskoj opomeni, iako su za to postojali zakonski uslovi. Ovde jek krivina sankcija u skladu sa zakonskim odredbama, ali nije adekvatna konkretnom sluaju. Odluka o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi moe se pobijati i ako ne postoji prekoraenje zakonskog ovlaenja, ali je sud nepravilno doneo ovu odluku, ili to nije izrekao meru bezbednosti, odnosno oduzimanje imovinske koristi, iako su za to postojali zakonski uslovi. Iz istih ovih razloga moe se pobijati odluka o trokovima krivinog postupka. Odluka o imovinskopravnim zahtevima, kao i odluka o objavljivanju presude putem tampe, radija ili televizije moe se pobijati kada je sud o ovim pitanjima doneo odluku pritvno zakonskim odredbama. Uz izneseno, treba imati na umu i injenicu da alba zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja ili zbog povrede krivinog zakona izjavljena u korist optuenog sadri u sebi i albu zbog odluke o krivinog sankciji i oduzimanju imovinske koristi. Postupak po albi na presudu prvostepenog suda Postupak po albi na presudu prvostepenog suda delimino se odvija pred prvostepenim sudom, a delimino pred drugostepenim sudom. alba se uvek podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud, za protivnku stranku i branioca. Ako alba nije podneta u dovoljnom broju primeraka sud e potrebne primerke prepisati o troku podnosioca. Predsednik vea prvostepenog suda, odnosno sudija pojedinac, ispituje albu u pogledu njene dozvoljenosti i blagovremenosti i ako utvrdi da je alba neblagovremena i nedozvoljena donosi reenje o odbaaju albe. Kada utvrdi da je alba blagovremena i dozvoljena, primerak albe dostavlja se privatnoj stranci, koja moe u roku od osam dana od dana prijema podneti sudu odgovor na albu. Odgovor na albu koji je podnet posle ovog roka ne odbacuje se, ve se prikljuuje spisima ili se naknadno dostavlja drugostepenom sudu, koji e uzeti na razmatranje i ovakav odgovor na albu, pod uslovom da ve nije doneo odluku o albi. Nakon prijema odgovora na albu, odnosno isteka za odgovora na albu prvostepeni sud dostavlja albu i odgovor na albu, sa svim spisima, drugostepenom sudu na dalji postupak i odluivanje. U okviru postupka pred drugostepenim sudom razlikujemo pripremni i glavni postupak, u kome se na sednici vea ili na pretresu raspravlja o krivinoj stvari, a potom donosi odluka o samoj albi. Rukovoenje pripremnim postupkom pred drugostepenim sudom u nadlenosti je predsednika albenog vea. Predsednik albenog vea odreuje sudiju izvestioca ija se funkcija sastoji u pripremanju izvetaja o stanju stvari. Pripremni postupak pred drugostepenim sudom zavrava se nakon to je javni tuilac vratio spise krivinog predmeta sudu i nakon to je sudija izvestilac obavio sve potrebne pripremne radnje i na taj nain i sam se pripremio da podnese na sednici vea izvetaj o stanju stvari. Zavisno od toga da li se albom napada injenina ili pravna osnova presude, drugostepeni sud sprovodi glavni postupak bilo na sedneci vea, ili na pretresu. Sednicu vea drugostepenog suda zakazuje predsednik vea i o njoj obavetava javnog tuioca u sluaju kada se postupak vodi za krivino delo za koje se goni po njegovom zahtevu. Pored javnog tuioca o sednici vea obavetava se onaj optueni i njegov branilac, oteeni kao tuilac ili privatni tuilac, koji je u roku predvienom za albu ili za odgovor na albu zahtevao da bude obaveten o sednici vea ili je predloio odravanje pretresa pred drugostepenim sudom. Ako se o sednici vea obavetava optueni koji je u pritvoru ili u ustanovi za izdravanje kazne, predsednik vea naredie da se obezbedi njegovo prisustvo. 94

Sednicu vea drugostepenog suda otvara predsednik vea, a ona poinje izvetajem sudije izvestioca o stanju stvari. Sednica vea drugostepenog suda se zavrava kada sud oceni da je stvar u dovoljnoj meri razjanjena i da se moe prei na donoenje konane odluke. O sednici vea sastavlja se zapisnik, koji se prikljuuje spisima prvostepenog i drugostepenog suda. Pretres se pred drugostepenim sudom odrava izuzetno ako je potrebno da se, zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja, izvedu novi dokazi ili ponove ve ranije izvedeni dokazi i ako postoje opravdani razlozi da se predmet ne vradi prvostepenom sudu na novi glavni pretres. Odluku o tome da li e se odrati pretres sud donosi na sednici vea. Na pretres pred drugostepenim sudom pozivaju se optueni i njegov branilac, tuilac, oteeni, zakonski zastupnik i punomonici oteenog, oteenog kao tuioca i privatnog tuioca, kao i oni svedoci i vetaci za koje sud odlui da se sasluaju. U sluaju nedolaska na pretres pred drugostepenim sudom oteenog kao tuioca ili privatnog tuioca pretres e se odrati bez njih. Pretres pred drugostepenim sudom poinje izvetajem sudije izvestioca, koji izlae stanje stvari, bez davanja svog miljenja o osnovanosti albe. Posle toga, po predlogu stranaka ili po slubenoj dunosti, proitae se presuda ili deo presude koji se odnosi na albu, a po potrebi i zapisnik o glavnom pretresu. Zatim se poziva alilaca da obrazloi albu, a potom protivnik da mu odgovori. Tuilac moe i na pretresu pred drugostepenim sudom u celini ili delimino odustati od optunice, a moe i izmeniti optunicu ali samo u korist optuenog. U sluaju kada javni tuilac odustane od optunice u celini, oteeni ima pravo da preduzme krivino gonjenje u svojstvu supsidijarnog tuioca.

Odluke drugostepenog suda po albi

Drugostepeni sud moe, reavajui po albi na presudu prvostepenog suda, doneti jednu od sledeih odluka: - Odbaciti, reenjem, albu kao neblagovremenu kada utvrdi da je alba podneta posle zakonskog roka, ako je predsednik vea prvostepenog suda propustio da oceni blagovremensto albe ili je to pogreno uinio; - Odbaciti, reenjem, albu kao nedozvoljenu kada se utvrdi da je albu izjavilo lice koje nije ovlaeno za podnoenje albe ili lice koje se odreklo albe ili ako se utvrdi odustanak od albe, odnosno i ako se utvrdi da je posle odustanka ponovo izjavljena alba, kao i ako alba po ZKP nije dozvoljena; - Odbiti, presudom, albu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena, ako se utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, niti ima povreda zbog kojih sud ispituje presudu po slubenoj dunosti; - Ukinuti, presudom, prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje, ako se utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivinog postupka, osim sluajeva kada se prvostepena presuda moe preinaiti, zatim, ako se smatra da zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja treba narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom. Ako se optueni nalazi u pritvoru, drugostepeni sud e, donosei ovu odluku, istovremeno i ispitati da li postoje razlozi za pritvor i donee reenje o produenju ili ukidanju pritvora, protiv koga nije dozvoljena alba; - Ukinuti, reenjem, prvostepenu presudu i predmet uputiti veu istog suda na reavanje kada se utvrdi da je on stvarno nadlean za suenje u prvom stepenu. Ako je alba izjavljena samo u korist optuenog, a utvrdi se da je za suenje u prvom stepenu nadlean vii sud, samo iz ovog razloga ne moe se ukinuti prvostepena presuda; - Preinaiti prvostepenu presudu, uvaavajui albu ili po slubenoj dunosti, ako se utvrdi da su odlune injenice u prvostepenoj presudi pravilno utvrene i da se s obzirom na utvreno injenino stanje po pravilnoj primeni zakona ima doneti drukija presuda, a prema stanju stvari i u sluaju povreda koje su izuzete od obaveznog ukidanja. Re je o sledeim bitnim povredama odredaba krivinog postupka: ako je sud povredio propise u pogledu postojanja optube ovlaenog tuioca ili predloga oteenog, odnosno odobrenja nadlenog organa; 95

ako je optuba prekoraena i ako je presudom povreena zabrana reformatio in peius. U sluaju ovih povreda ZKP ostavlja slobodu sudu da prema okolnostima u datom sluaju odlui da li e prvostepenu presudu preinaiti ili ukinuti. Prvostepena presuda se, po pravilu, preinauje presudom drugostepenog suda, osim kada drugostepeni sud nae da postoje zakonski uslovi za izricanje sudske opomene. Tada e sud napadnutu presudu preinaiti reenjem i izrei sudsku opomenu. Obaveza je drugostepenog suda da istovremeno i jednom odlukom odlui o svim albama i o svim delovima presude koji se pobijaju albom.

alba na presudu drugostepenog suda i alba na reenje

alba na presudu drugostepenog suda alba na presudu drugostepenog suda, kao poseban i samostalan redovni pravni lek, dozvoljena je samo u sledeim sluajevima: - Ako je drugostepeni sud izrekao kaznu zatvora od etrdeset godina ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je izreena takva kazna; - Ako je drugostepeni sud, na osnovu odranog pretresa, utvrdio injenino stanje drukije nego prvostepni sud i na tako utvrenom injeninom stanju zasnovao svoju presudu; - Ako je drugostepeni sud preinaio presudu prvostepenog suda kojom je optueni osloboen od optube i izrekao presudu kojom se optueni oglaava krivim. Sud treeg stepena reava po postupku koji vai za postupak po albi na presudu prvostepenog suda, ali se pred sudom treeg stepena ne moe odravati pretres, ve o albi treestepeni sud moe odluivati samo na sednici vea. alba na presudu drugostepenog suda podnosi se sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u roku koji je isti kao i rok za albu na presudu prvostepenog suda. Uz to, i subjekti prava na izjavljivanje i ove albe su isti kao i kod albe protiv prvostepene presude, osim oteenog koji nema pravo albe protiv presude drugostepenog suda. Za podnoenje albe protiv presude drugostepenog suda ovlaen je javni tuilac koji je nadlean da postupa pred prvostepenim sudom, a ne javni tuilac koji postupa pred drugostepenim sudom. Vii javni tuilac ima pravo albe protiv presude drugostepenog suda samo ako se koristi pravom devolucije. Odluujui po albi na presudu drugostepenog suda, sud treeg stepena moe doneti sve odluke koje moe doneti i drugostepeni sud. U sluaju kada su vee koje reava u drugom stepenu i vee koje reava u treem stepenu locirani u istom sudu, tj. u vrhovnom sudu, onda u sastavu vea koje odluuje u treem stepenu ne moe biti sudija koji je uestvovao u suenju u drugom stepenu. alba na reenje alba na reenje je poseban redovni pravni lek koji se odlikuje odreenim osobenostima, koje se odnose na dozvoljenost albe na reenje, rok za podnoenje albe, organe nadlene za odluivanje po albi i suspenzivno dejstvo ovog pravnog leka. Posmatrano sa aspekta dozvoljenosti albe na reenje ZKP predvia sledee kategorije reenja: - Reenja koja se po pravilu, mogu pobijati albom Ovde spadaju reenja istranog sudije i druga reenja suda donesena u prvom stepenu, jer protiv njih se moe izjaviti alba uvek osim ako u ZKP nije izriito odreeno da alba nije dozvoljena. - Reenja koja se, po pravilu, ne mogu pobijati albom 96

To su reenja vea donesena pre i u toku istrage, jer protiv njih nije dozvoljena alba osim ako u ZKP-u nije drukije odreeno. - Reenja protiv kojih nije dozvoljena samostalna alba, ali se mogu pobijati u albi na presudu Ovde spadaju reenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude. - Reenja protiv kojih uopte nije dozvoljena alba Ako je dozvoljena, albu mogu izjaviti stranke i lica ija su prava povreena. To mogu biti: svedoci, vetaci, branilac,lice kome je oduzet neki predmet, kao i drugi subjekti krivinog postupka kojima su reenjem suda nametnute neke obaveze ili su im izreene novane kazne kao procesne sankcije. alba na reenje, po pravilu ima suspenzivno dejstvo, ako u ZKP nije drukije odreeno. Opti rok za podnoenje albe na reenje je tri dana od dana dostavljanja reenja, ako ZKP nije drukije odredio. alba na reenje podnosi se sudu koji je doneo reenje u prvom stepenu. O albi protiv reenja prvostepenog suda odluuje, po pravilu, drugostepeni sud u sednici vea, ako zakonom nije drukije odreeno. Pri odluivanju o albi na reenje drugostepeni organ se kree, pre svega, u granicama albenih razloga, a po slubenoj dunosti vodi rauna samo o tome da li je za donoenje reenja prvostepeni sud bio stvarno nadlean, odnosno da li je reenje doneo ovlaeni organ. Reavajui po albi na reenje drugostepeni sud moe doneti reenje o odbacivanju able kao neblagovremene ili kao nedozvoljenje. Zatim, moe reenje odbiti albu kao neosnovau i potvrditi reenje doneto u prvom stepenu. Pored toga, sud pravnog leka moe i uvaiti albu i reenje preinaiti ili ukinuti i po potrebi predmet uputiti na ponovno odluivanje sudu koji je doneo napadnuto reenje.

Ponavljanje krivinog ppostupka

Pojam i vrste ponavljanja krivinog postupka Ponavljanje krivinog postupka je vanredni pravni lek kojim se napada pravosnana sudska odluka (presuda ili reenje zbog nedostatka u utvrenom injeninom stanju, sa ciljem da se u ponovljenom krivinom postupku ovi nedostaci otklone i na taj nain, zakonito, rei konkretna krivina stvar. ZKP predvia tri vrste ponavljanja krivinog postupka: - Nepravno ponavljanje krivinog postupka kada se, na osnovu ranije utvrenog injeninog stanja, bilo preinauje pravosnna presuda u pogledu odluke o kazni ili se nastavlja krivini postupak obustavljen zbog odreenih procesnih smetnji; - Pravo ponavljanje krivinog postupka kada se na osnovu novoprikupljenog dokaznog materijala utvruje novo injenino stanje, odnosno kada se, sa ciljem otklanjanja nedostataka u ranije utvrenom injeninom stanju, za koje se saznalo pojavom novih injenica, dokaza i okolnosti, krivini postupak u celini ili u veem delu ponavlja; - Ponavljanje krivinog postupka licu osuenom u odsustvu, kada do ponavljanja krivinog postupka dolazi nastankom mogunosti da se ve osuenom licu ponovo sudi u njegovom prisustvu. Nepravo ponavljanje krivinog postupka 1.1.8 Preinaenje pravosnane presude bez ponavljanja postupka ZPK predvia tri sluaja preinaenja pravosnane presude bez ponavljanja krivinog postupka, koji se odnose na sticaj krivinih dela i nepravilnu primenu odredaba za odmeravanje kazne u 97

sluaju sticaja. Prema tome, pravnosnana presuda moe se preinaiti i bez ponavljanja krivinog postupka u sledeim sluajevima: - Ako je u dve ili vie presuda protiv istog osuenog pravosnano izreeno vie kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedintsvene kazne za dela u sticaju; - Ako je prilikom izricanja jedinstvene kazne, primenom odredaba o sticaju, uzeta kao utvrena i kazna koja je ve obuhvaena u kazni izreenoj po odredbama o sticaju u nekoj ranijoj presudi; - Ako se pravosnana presuda, kojom je za vie krivinih dela izreena jedinstvena kazna ne bi mogla u jednom delu izvriti zbog amnestije, pomilovanja ili drugih razloga. 1.1.9 Nastavljanje krivinog postupka Do nastavljanja krivinog postupka moe doi samo u sledeim sluajevima: - Ako je zahtev za sprovoenje istrage odbaen zato to nije bilo zahteva ovlaenog tuioca ili predloga oteenog za gonjenje ili potrebnog odobrenja dravnog organa, ili su postojale druge okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje, ili je pak iz istih razloga krivini postupak pravosnanim reenjem prekinut ili je optunica odbaena; - Ako je pravosnanim reenjem optunica odbaena zbog stvarne nadlenosti suda; - Ako je pravosnanom odlukom suda, povodom zahteva ovlaenog tuioca za sprovoenje istrage, utvreno da nema mesta sprovoenju istrage zato to nije bilo osnovane sumnje da je osumnjieni izvrio krivino delo, a kasnije se podnesu novi dokazi, koji u vreme ranijeg zahteva nisu postojali, ili za koje ovlaeni tuilac tada nije znao, a na osnovu kojih vanraspravno vee utvrdi da su ispunjeni uslovi za voenje krivinog postupka. Osnovni uslov za nastavljanje krivinog postupka je prestanak uzroka koji su doveli do donoenja oznaenih odluka. Pravo ponavljanje krivinog postupka

Krivini postupak zavren pravosnanom presudom moe se ponoviti samo u korist, a ne na tetu okrivljenog. Do ponavljanja krivinog postupka moe doi u sledeim sluajevima: - Ako je presuda zasnovana na lanoj ispravi ili na lanim iskazima svedoka, vetaka ili tumaa; - Ako je do presude dolo usred krivinog dela sudije, sudije porotnika ili lica koje je vrilo radnje dokazivanja; Dokazivanje injenica da su navedena lica (svedok, vetak, tuma, sudija i lice koje je vrilo radnje dokazivanja) izvrili krivino delo vri se, po pravilu, pravosnanom presudom: - Ako se iznesu nove injenice ili se podnesu novi dokazi koji, sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima, mogu da dovedu do osloboenja lica koje je bilo osueno ili do njegove osude po blaem krivinom zakonu; - Ako je nekom za isto krivino delo vie puta sueno ili ako je vie lica osueno za krivino delo koje je moglo uiniti samo jedno lice ili neka od njih; - Ako se, u sluaju osude za produeno krivino delo ili za drugo krivino delo koje po zakonu obuhvata vie istovrsnih ili vie raznovrsnih radnji, iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi, koji ukazuju na to da osueni nije uinio radnju koja je obuhvaena delom iz osude, a postojanje ovih injenica bi dovelo do primene blaeg zakona ili bi bilo od bitnog uticaja na odmeravanje kazne. Sud nije ovlaen za pokretanje ponavljanja postupka po slubenoj dunosti. Ali, ako sud koji bi bio nadlean za odluivanje o ponavljanju krivinog postupka sazna da postoji razlog za ponavljanje krivinog postupka obavestie o tome osuenog, odnosno lice koje je ovlaeno da u korist osuenog podnese zahtev. 98

Podnoenje zahteva za ponavljanje krivinog postupka, po pravilu, nije vezano za rok. Zahtev se moe podneti i poto je osueni izdrao kaznu i bez obzira na zastarelost, amnestiju i pomilovanje. 1.1.10 Ponavljanje krivinog postupka licu osuenom u odsustvu Kad je neko lice osueno u odsustvu, krivini postupak se moe ponoviti ako je nastupila mogunost da se licu sudi u njegovom prisustvu i ako osueni ili njegov branilac podnese zahtev za ponavljanje u roku od est meseci od dana nastupanja mogunosti da se osuenom sudi u njegovom prisustvu. Dozvoljavajui ponavljanje postupka, u reenju o dozvoli ponavljanja, sud e, u zavisnosti od stanja stvari, odrediti da se optuenom dostavi optunica ako mu ranije nije dostavljena, a moe odrediti i da se stvar vrati u stanje istrage, odnosno da se sprovede istraga ako je nije bilo. 1.1.11 Postupak za ponavljanje krivinog postupka Postupak po zahtevu za ponavljanje krivinog postupka zapoinje podnoenjem zahteva od strane ovlaenog lica sudu koji je u ranijem postupku sudio u prvom stepenu. Zahtev za ponavljanje krivinog postupka mora da sadri podatke pomou kojih se utvruje na koju krivinu stvar i na koju odluku se odnosi i zakonski osnov po kome se trai ponavljanje postupka. U zahtevu se navode i dokazi kojima se potkrepljuju injenice na kojima se zahtev zasniva. U sluaju da zahtev ne sadri ove podatke sud e pozvati podnosioca da u odreenom roku zahtev dopuni, a ako to ne uini, zahtev e biti odbaen. O zahtevu za ponavljanje krivinog postupka odluuje sud koji je u ranijem postupku sudio u prvom stepenu i to vanraspravno vee tog suda. Prethodni postupak po podnesenom zahtevu za ponavljanje krivinog postupka zapoinje isptivanjem formalne ispravnosti podnesenog zahteva od strane suda. Sud e na osnovu samog zahteva i spisa ranijeg postupka doneti reenje o odbacivanju zahteva: 1) ako je zahtev podnelo neovlaeno lice, 2) ako nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka, 3) ako su injenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva ve bili izneseni u ranijem zahtevu za ponavljanje postupka, koji je odbijen pravosnanim reenjem, 4) ako injenice i dokazi oigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvolji ponavljanje, 5) ako podnosilac zahteva nije postupio po nalogu suda za dopunu podnesenog zahteva. Kada je posredi valjan zahtev za ponavljanje krivinog postupka, sud e prepis takvog zahteva dostaviti protivnoj stranci, koja ima pravo da u roku od osam dana odgovori na zahtev. Kad sudu stigne odgovor na zahtev ili kad protekne rok za davanje odgovora, predsednik vea odredie da se izvide injenice i pribave dokazi na koje se podnosilac poziva u zahtevu i protivna stranka u odgovoru na zahtev. Posle sprovedenih izviaja, kad su u pitanju krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti, predsednik vea e odrediti da se spisi poalju javnom tuiocu, koji e bez odlaganja, a najkasnije u roku od mesec dana vratiti spise sa svojim miljenjem. Po povratku spisa od javnog tuioca, sud moe odrediti da se izviaj dopuni. Nakon dobijanja spisa od javnog tuioca, sud moe doneti odluku da se zahtev uvai i dozvoli ponavljanje krivinog postupka, ili da se zahtev odbije. U reenju kojim se dozvoljava ponavljanje krivinog postupka odluuje se istovremeno i o daljem toku krivinog postupka: - da se odmah ide na glavni pretres, - da se stvar vrati u stanje istrage, - da se sprovede istraga ako je nije bilo. Do ponavljanja krivinog postupka kao druge faze toka postupka po zahtevu za ponavljanje krivinog postupka dolazi nakon stupanja reenja o dozvoli ponavljanja postupka na pravnu snagu. Od ovog momenta novi postupak tee od faze ije je ponavljanje dozvoljeno, krivina stvar se vraa ili u istragu ili na glavni pretres. 99

Svakom odlukom kojom se novi krivini postupak okonava mora se reiti i sudbina ranije pravosnane presude. Ako se novi krivini postupak obustavi do poetka glavnog pretresa, sud e reenjem o obustavljanju postupka ukinuti raniju presudu. Kada sud u novom postupku donese presudu, izrei e da se ranija presuda delimino ili u celini stavlja van snage ili da se ostavlja na snazi. U kaznu koju odredi novom presudom, sud optuenom uraunava izdranu kaznu, a ako je ponavljanje odreeno samo za neko od dela za koje je optueni bio osuen, sud e izrei novu jedinstvenu kaznu po odredbama krivinog zakona.

Zahtev za zatitu zakonitosti

Pojam, uslovi i subjekti prava na podnoenje zahteva za zatitu zakonitosti Zahtev za zatitu zakonitosti je vanredni pravni lek kojim se, zbog povrede zakona, napada pravosnana sudska odluka i sudski postupak koji je prethodio izricanju te pravosnane sudske odluke. Nenadleni javni tuilac moe podneti zahtev za zatitu zakonitosti protiv pravosnanih sudskih odluka i protiv sudskog postupka,koji je prethodio tim pravosnanim odlukama, ako je povreen zakon. Zahtev za zatitu zakonitosti moe se podii kako u korist tako i na tetu osuenog. Podnoenje zahteva za zatitu zakonitosti u nadlenosti je Republikog javnog tuioca, ali inicijativu za podicanje zahteva mogu dati, kako okrivljeni i njegov branilac, oteeni kao supsidijarni tuilac, privatni tuilac, tako i svaki drugi graanin. Nadlenost, postupak i odluke po zahtevu za zatitu zakonitosti Odluivanje o zahtevu za zatitu zakonitosti u nadlenosti je Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije, koji odluuje na sednici vea sastavljenom od pet sudija, odnosno u veu od sedam sudija kad odluuje o zahtevu protiv odluke vea tog suda. Zahtev za zatitu zakonitosti nema suspenzivno dejstvo, ali sud nadlean za odluivanje o zahtevu moe, s obzirom na njegovu sadrinu, odrediti da se odloi, odnosno prekine izvrenje pravosnane presude, a i javni tuilac, u sluaju da smatrada postoje razlozi, moe zahtevati odlaganje ili prekid izvrenja odluke. Ako zahtev javnog tuioca bude usvojen, odlaganje ili prekid izvrenja traje do donoenja odluke o zahtevu, a odluka o odlaganju ili prekidu prestaje da vai ako javni tuilac, u roku od trideset dana od njenog prijema, ne podigne zahtev. Zahtev za zatitu zakonitosti mora biti potpuno odreen, odnosno, mora biti konkretizovana povreda zakona na koju se tuilac poziva. Pre nego to predmet bude iznesen na reavanje u sednici, sudija odreen za izvestioca moe, po potrebi, pribaviti obavetenja o povredama zakona istaknutim u zahtevu. O sednici vea, na kojoj se reava o zahtevu za zatitu zakonitosti, uvek se obavetava javni tuilac a okrivljeni i njegov branilac, ako je zahtev podignut na tetu okrivljenog. Pri reavanju o zahtevu za zatitu zakonitosti sud je strogo i iskljuivo ogranien samo na ispitivanje povreda zakona na koje se javni tuilac poziva u svom zahtevu. Sud nema pravo da, prilikom odluivanja o zahtevu, ispitivanje proiri i na druge, eventualno zapaene, povrede zakona. Reavajui o zahtevu za zatitu zakonitosti sud moe doneti jednu od sledeih odluka: - Odbiti zahteve za zatitu zakonitosti kao neosnovan, ako utvrdi da ne postoji povreda zakona na koju se javni tuilac poziva u svom zahtevu; - Usvojiti zahtev za zatitu zakonitosti, kad utvrdi da je on osnovan, a u zavisnosti od prirode povrede zakona, doneti jednu od sledeih odluka: 1) Presudu kojom se preinaava pravosnana odluka; 100

2) Presudu kojom ukida, u celini ili delimino, odluke prvostepenog i vieg suda, ili samo odluku vieg suda i predmet vraa na ponovnu odluku ili suenje prvostepenom ili viem sudu. Odluku o tome da li e se ukinuti odluka samo vieg suda ili i prvostepenog i vieg suda zajedno sud donosi u zavisnosti od toga koja od ovih odluka sadri povrede zakona; 3) Presudu kojom samo utvruje povredu zakona, ne dirajui u pravosnanu odluku, kada je osnovan zahtev za zatitu zakonitosti podignut na tetu okrivljenog. - Sud moe ukinuti ili preinaiti i drugostepenu odluku, iako njome nije povreen zakon, ako drugostepeni sud po odredbama ZKP-a nije bio ovlaen da otkloni povredu zakona koja je uinjena u prvostepenoj odluci ili sudskom postupku koji joj je prethodio, a sud koji reava o zahtevu za zatitu zakonitosti podignutom u korist okrivljenog nae da je zahtev osnovan i da radi otklanjanja uinjene povrede zakona treba ukinuti ili preinaiti prvostepenu odluku. - Ako se prilikom reavanja o zahtevu za zatitu zakonitosti koji je podnet u korist okrivljenog pojavi znatna sumnja o istinitosti injenica utvrenih u odluci protiv koje je zahtev podignut, pa radi toga nije mogue odluivati o zahtevu za zatitu zakonitosti, sud e presudom kojom reava o zahtevu za zatitu zakonitosti ukinuti tu odluku i narediti da se odri novi glavni pretres pred istim ili drugim stvarno nadlenim prvostepenim sudom. - Odbaciti zahtev od koga je javni tuilac odustao pre donoenja meritorne odluke ili kad je zahtev izjavljen od neovlaenog tuioca. Za razliku od prethodno pomenutih odluka, koje se uvek donose u vidu presude, odluka o odbacivanju zahteva se uvek donosi u vidu reenja. U sluaju ako je povodm zahteva za zatitu zakonitosti pravosnana presuda ukinuta i predmet vraen na ponovno suenje, kao osnov za ponovno suenje uzima se ranija optunica ili onaj njen deo koji se odnosi na ukinuti deo presude. Pravo je stranak da na ponovnom suenju pred prvostepenim, odnosno drugostepenim sudom, iznose nove injenice i podnose nove dokaze, a sud je duan da preduzme sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu je ukazao sud koji je reavao o zahtevu za zatitu zakonitosti.

Skraeni krivini postupak (pojam, pokretanje i kontrola optunog akta i pritvor u skraenom krivinom postupku)
Pojam, pokretanje i kontrola optunog akta

Skraeni krivini postupak je pojednostavljeni vid krivinog postupka,koji se sprovodi pred sudom samo u prvom stepenu, za krivina dela za koja je kao glavna kazna propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri godine. Postupak koji je propisan za teka krivina dela i koji predstavlja minimum zakonskih garancija za pravilno i zakonito suenje pokazuje se kod lakih i manje sloenih krivinih dela suvinim, kao nepotrebno rasipanje vremena, truda i sredstava. Zbog ovog, kod skraenog krivinog postupka predviena su odstupanja od redovnog krivinog postupka i ona ovaj postupak ine jednostavnijim i brim. Ali, iako jednostavniji i bri, ipak je skraeni krivini postupak tako koncipiran da ne dovodi u pitanje javni interes ni osnovna prava graana. Njegove specifinosti ogledaju se u pojednostavljenju njegove arhitektonike i pojednostavljenju izvesnih procesnih radnji. Specifinosti ovog postupka dolaze do izraaja kod pokretanja postupka, kontrole optunog akta, zakazivanja glavnog pretresa, samog glavnog pretresa, donoenja presude, albe na prvostenpu presudu i postupka po toj albi. Kod krivinih dela za koja se goni po slubenoj dunosti krivini postupak se pokree optunim predlogom javnog tuioca, odnosno oteenog kao tuioca, a kod krivinih dela za koja se goni po privatnoj tubi, privatnom tubom privatnog tuioca. 101

Jedna od osobenosti skraenog krivinog postupka jeste i mogunost javnog tuioca da podnese optuni predlog i na osnovu same krivine prijave, a ako je krivinu prijavu podneo oteeni, a javni tuilac u roku od mesec dana po prijemu prijave ne podnese optuni predlog niti obavesti oteenog da je odbacio prijavu, oteeni ima pravo da u svojstvu tuioca preduzme gonjenje podnoenjem optunog predloga sudu. Optuni predlog i privatna tuba treba da sadre: podatke o okrivljenom (ime i prezime sa linim podacima ukoliko su poznati), kratak opis krivinog dela, oznaenje suda pred kojim se ima odrati glavni pretres. Predlog o dokazima treba izvesti na glavnom pretresu kao i predlog da se okrivljeni oglasi krivim i osudi po zakonu. U optunom predlogu moe se predloiti da se okrivljeni stavi u pritvor, a ako se okrivljeni ve nalazi u pritvoru ili se za vreme sprovoenja istranih radnji nalazio u pritvoru, naznaie se u optunom predlogu koliko je vremena pritvoren. Optuni predlog i privatna tuba podnose se nadlenom sudu u dovoljnom broju primeraka za sud i okrivljenog. Jedna od glavnih odlika skraenog krivinog postupka jeste odsustvo istrage kao posebne faze postupka, ali pre podnoenja optunog predloga javni tuilac moe predloiti istranom sudiji da preduzme odreene radnje dokazivanja. Istrani sudija moe da se sloi sa predlogom javnog tuioca i u takvom sluaju predloene radnje dokazivanja sprovodi to je mogue bre i krae, a zatim sve spise dostavlja javnom tuiocu. Ako se ne sloi sa predlogom javnog tuioca za preduzimanje istranih radnji, zatraie odluku vanraspravnog vea. Nakon prijema spisa od istranog sudije, javni tuilac moe odluiti da podnese optuni predlog ili da reenjem odbaci krivinu prijavu. Optuni predlog i privatna tuba ne mogu se pobijati prigovor ili drugim pravnim sredstvom. Kontrolu optunog akta vri sud po slubenoj dunosti, pri emu se prvo utvruje nadlenost suda, zatim razmatra pitanje neophodnosti sprovoenja pojednih istranih radnji ili dopune ve sprovedene radnje dokazivanja, a zatim i pitanje da li postoje uslovi za odbacivanje optunog predloga, odnosno privatne tube. Ako se utvrdi da treba da se sprovedu pojedine radnje dokazivanja zatraie se da to uini istrani sudija, a istrani sudija ne moe da odbije taj zahtev, niti da ceni celishodnost preduzimanja ovih radnji. Kada, pre podnoenja optunih akata, nisu sprovoene radnje dokazivanja, sud e odbaciti optuni predlog ili privatnu tubu ako nae da postoje razlozi za obustavu krivinog postupka koji se odnose na delo, uinioca ili krivino gonjenje. Kada su sprovoene radnje dokazivanja, pored navedenih razloga, do odbacivanja optunog predloga ili privatne tube doi e i zbog nedovoljnog postojanja dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo za koje se optuuje. Optuni predlog ili privatna tuba odbacuju se reenjem koje se, sa kratkim obrazloenjem, dostavlja tuiocu i okrivljenom. Ukoliko se, u postupku kontrole optunog akta, ne donese neko od navedenih reenja dolazi do zakazivanja glavnog pretresa i krivini postupak ulazi u stadijum glavnog postupka.

Pritvor u skraenom krivinom postupku Pritvor u skraenom krivinom postupku karakteriu osobenosti koje se tiu razloga za odreivanje, njegovo trajanje i kontrolu. Ako postoji osnovana sumnja da je lice uinilo odreeno krivino delo, pritvor u skraenom krivinom postupku moe se odrediti ako se lice krije ili se ne moe utvrditi njegova istovetnost ili ako postoje druge okolnosti koje oigledno ukazuju na opasnost od bekstva, odnosno, ako je u pitanju krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora od tri godine, a osobite okolnosti ukazuju na to da e okrivljeni dovriti pokuano krivino delo ili da e izvriti krivino delo kojim preti. Pre podnoenja predloga pritvor moe trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu radnje dokazivanja, ali ne due od osam dana, a posle predaje optunog predloga na pritvor u ovom postupku shodno se primenjuju odredbe o pritvoru posle predaje optunice u redovnom 102

krivinom postupku, ali je vee suda duno da svakih mesec dana, i bez predloga stranaka, ispita da li jo postoje razlozi za pritvor. U zavisnosti od faze postupka u kojoj se odreuje ritvor, reenje o odreivanju, produenju ili ukidanju pritvora donosi istrani sudija, sudija pojedinac ili vee suda. Kontrola opravdanosti pritvora vri se, kako po albi ovlaenog tuioca, tako i po slubenoj dunosti.

Zakazivanje glavnog pretresa, glavni pretres i donoenje presude

Do zakazivanja glavnog pretresa u skraenom krivinom postupku dolazi odmah posle kontrole optunog akta. Glavni pretres, po pravilu, dri se u mestu suda, ali se moe odrati i u mestu gde je krivino delo uinjeno ili gde se ima preduzeti uviaj, pod uslovom da su ta mesta na podruju tog suda. Ovaj izuzetak moe se koristiti u hitnim sluajevima, a naroito onda kada treba izvriti uviaj ili kada je to u interesu lakeg sprovoenja dokaznog postupka. Odobrenje za odravanje glavnog pretresa van mesta suda daje predsednik suda. Krug subjekata koji se pozivaju na glavni pretres kao i nain njihovog pozivanja su, po pravilu, isti kao i u redovnom krivinom postupku, ali okrivljenom e se u pozivu osobeno naznaiti da na glavni pretres moe doi sa dokazima za svoju odbranu ili da dokaze blagovremeno saopti sudu, kako bi se oni mogli pribaviti za glavni pretres, a takoe e se i upozoriti na to da e se glavni pretres odrati u njegovom odsustvu ako za to postoje predvieni uslovi. Okrivljeni se u pozivu pouava da ima pravo da uzme branioca sa tim to se, u sluaju kada odbrana nije obavezna, zbog nedolaska branioca na glavni pretres ili uzimanja branioca tek na glavnom pretresu ne mora odloiti glavni pretres. Upuivanje opoziva okrivljenom mora se izvriti tako da izmeu dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana, a po pristanku okrivljenog ovaj rok se moe skratiti. Okrivljenom se uz poziv dostavlja i prepis optunog akta. Pored okrivljenog na glavni pretres pozivaju se branilac okrivljenog, tuilac, oteeni i njegov zakonski zastupnik i punomonik, svedoci, vetaci i tuma. Nedolazak javnog tuioca koji je uredno pozvan nije smetnja za odravanje glavnog pretresa, a tada oteeni ima pravo da zastupa optubu u granicama optunog predloga i da u svojstvu tuioca izjavi albu protiv presude, bez obzira na to da li se ali i javni tuilac. Glavni pretres moe se odrati i u odsustvu okrivljenog, ako mu je poziv uredno uruen ili ako se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese i boravita, ako je pre glavnog pretresa bio sasluan i ako prisustvo okrviljenog na glavnom pretresni nije nuno. Ukoliko to smatra potrebnim sud moe, i pored ispunjenja ovih uslova, zahtevati lino prisustvo okrivljenog. Glavni pretres u skraenom krivinom postupku poinje objavljivanjem glavne sadrine optunog predloga ili privatne tube i tee shodno odredbama o glavnom pretres u redovnom krivinom postupku, a zapoeti glavni pretres trebalo bi, po mogunosti, da se zavri bez prekidanja. Sudija koji je sprovodio radnje dokazivanja moe postupati na glavnom pretresu. Presuda se izrie i objavljuje s bitnim razlozima odmah po zakljuenju glavnog pretresa, a mora se pismeno izraditi u roku od osam dana od dana objavljivanja. albu na prvostepenu presudu i postupak po albi u skraenom krivinom postupku karakteriu etiri osobenosti: - Oteeni ima pravo da u svojstvu tuioca izjavi albu protiv presude nezavisno od toga da li se ali i javni tuilac; - Rok za izjavljivanje albe protiv presude u skraenom krivinom postupku je osam dana i rauna se od dana dostavljanja prepisa presude; - Stranke i oteeni mogu se odrei prava na albu odmah po objavljivanju presude, a prepis presude im se dostavlja samo ako to zahtevaju. Ukoliko su se obe stranke i oteei, po objavljivanju presude, odrekli prava na albu i ako niko od njih nije zahtevao dostavljanje presude,pismeno izraena presuda ne mora da sadri obrazloenje. 103

Osnovne odlike postupka prema maloletnicima

Postupak prema maloletnicima regulisan je na razliit nain od postupka prema punoletnim licima. Osnovni razlog za to nalazi se u injenici da se maloletnici, u vreme izvrenja krivinog dela i pozivanja na krivinu odgovornost, nalaze u posebnom biopsihikom stanju koje se karakterie, pre svega, naglim stepenom izrastanja, velikom kolebljivou i posebnom podobnou da se na njih utie. Odredbe ZMUKD, posmatrasno sa aspekta krivinog postupka, primenjuju se prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvrila krivino delo kao maloletnici, a u vreme pokretanja, odnosno suenja, nisu navrila dvadeset i jednu godinu. Posle navrene dvadeset i jedne godine ivota, prema licu koje je kao mlai maloletnik izvrilo krivino delo, ne moe se voditi krivini postupak. Prema licima koja su izvrila krivino delo kao punoletna, a u vreme suenja nisu navrila dvadeset i jednu godinu ivota, a do poetka glavnog pretresa ustavoni se da dolazi u obzir izricanje vaspitne mere primenjuje se redovni krivini postupak, u koji su ugraene odreene osobenosti krivinog postupka prema maloletnicima, koje se odnose: na nemogunost suenja u odsustvu; strunu odbranu maloletnika; obazrivo postupanje organa koji uestvuju u postupku; dunost svedoenja prilikom utvrivanja profila njihove linosti; aktivno uee u postupku organa starateljstva; pozivanje, po pravilu, preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika; zabranu objavljivanja toka postupka i odluka u tom postupku bez odobrenja suda; najhitnije ukazivanje pravne pomoi; obavezu suda da utvrdi profil linosti okrivljenog; mogunost suda da u pripremnom postupku naredi zatitne mere prema okrivljenom; i i na izdravanje pritvora, po pravilu, odvojeno od punoletnih lica. Ako je maloletnik uestvovao u izvrenju krivinog dela zajedno sa punoletnim licem postupak e se, po pravilu, prema maloletniku izdvojiti i sprovesti po odredbama ovog zakona. Reenja o spajanju postupka donosi vee za maloletnike vieg suda i protiv njega nije dozvoljena alba. Osobenosti postupka u odnosu na njegovu arhitektoniku i javnost Postupak prema maloletnicima ima tri stadijuma: pripremni postupak, postupak pred veem za maloletnike i postupak po pravnim lekovima. ZMUKD propisuje da e se javnost uvek iskljuiti kada se sudi maloletniku, a samo izuzetno na glavnom pretresu moe se dozvoliti ograniena javnost. Vee moe, s ciljem zatite maloletnika, takoe narediti da se za vreme izvoenja pojedinih dokaza ili govora stranaka i sam maloletnik udalji iz zasedanja. Zabranjeno je, bez dozvolje suda, objavljivati podatke koji se odnose na tok krivinog postupka prema maloletniku i odluku donesenu u tom postupku. Zabrana je trajna i vezuje sve organe kojima se odluka suda dostavlja bilo radi izvrenja ili unoenja u evidenciju, kao i sva lica i ustanove, koje po bilo kom osnovu saznaju podatke u toku postupka prema maloletniku. Izuzetno, samo kada je data dozvola za objavljivanje, moe se objaviti samo onaj deo postupka, odnosno samo onaj deo odluke, za koji postoji odobrenje, ali ne sme se navesti ime maloletnika i drugi podaci, na osnovu kojih bi se moglo zakljuiti o kom je maloletniku re. Dozvolju za objavljivanje moe dati samo sud.

104

Osobenosti postupka u odnosu na organe koji uestvuju u postupku Jedini ovlaeni organ za pokretanje krivinog postupka prema maloletnicima je javni tuilac za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupnitva mladih. Organ starateljstva ima pravo da inicira pokretanje ovog postupka preko vea za maloletnike, ali i pravo da se upozna sa tokom postupka, da u toku postupka stavlja predloge i da ukazuje na injenice i dokaze, koji su vani za donoenje pravilne odluke. Obaveza javnog tuioca za maloletnike je da o svakom pokretanju postupka obavesti nadleni organ starateljstva. Obaveza je organa koji uestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugih organa i ustanova od kojih se trae obavetenja, izvetaji ili miljenja, da najhitnije postupaju. Sudija za maloletnike obavezan je da obavetava predsednika suda svakih mesec dana o tome koji predmtei maloletnika nisu okonani i o razlozima zbog kojih je po pojedinim predmetima postupak jo u toku. Predsednik suda, u zavisnosti od potrebe, preduzima mere za ubrzanje postupka. Pri preduzimanju radnji kojima prisustvuje maloletnik, a naroito pri njegovom sasluanju, uesnici u postupku su duni da postupaju obazrivo, vodei rauna o zrelosti, drugim linim svojstvima i zatiti privatnosti maloletnika, kako voenje postupka ne bi tetno uticalo na njegov razvoj. Osobenosti postupka u odnosu na lice prema kome se vodi postupak Prisustvo maloletnika u krivinom postupku je obavezno i maloletniku se ne moe suditi u odsustvu. Maloletnik mora imati branioca, kako prilikom prvog sasluanja, tako i tokom itavog postupka. Ako maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca, njega e po slubenoj dunosti postaviti sudija za maloletnike. Branilac maloletnika moe biti samo advokat, koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupnitva mladih. U postupku prema maloletnicima niko ne moe biti osloboen dunosti da svedoi o okolnostima potrebnim za ocenu zrelosti maloletnika, upoznavanje njegove linosti i prilika u kojima ivi. Po pravilu, maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika. Izuzetak je dozvoljen samo ako zbog potrebe hitnog postupanja ili drugih okolnosti nije mogue maloletnika pozvati preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika. No, i sluaj korienja ovog izuzetka meru sprovode (maloletnika dovode) slubena lica unutranjih poslova u civilnoj odei, vodei rauna o tome da to ine na neupadljiv nain. Dostavljanje odluka i drugih pismena maloletniku, vri se po optim pravilima o dostavljanju. Maloletniku se ne dostavljaju pismena isticanjem na oglasnoj tabli suda, niti mu se odluka usmeno saoptava. Ukoliko sudija za maloletnike utvrdi da je sredina u kojoj maloletnik ivi i radi takva da ga treba izdvojiti iiz te sredine, odnosno da mu treba pruiti odgovarajuu pomo ili zatitu ili smetaj naredie da se on ve u toku pripremnog postupka privremeno smesti u prihvatilite, vaspitnu ili slinu ustanovu, da se stavi pod nadzor organa starateljstva ili da se preda drugoj porodici. Trokovi smetaja maloletnika isplauju se unapred iz budetskih sredstava i ulaze u trokove krivinog postupka.

Pokretanje i kontrola pokretanja pripremni postupak

Pokretanje i kontrola pokretanja postupka

postupka

prema

maloletnicima

105

Krivini postupak prema maloletnicima pokree iskljuivo javni tuilac za maloletnike. Za krivina dela, za koja se goni po privatnoj tubi, javni tuilac za maloletnime moe (ali ne mora) pokrenuti krivini postupak samo ako je oteeni stavio predlog za pokretanje postupka nadlenom javnom tuiocu za maloletnike u roku od tri meseca od trenutka saznanja za krivino delo i uinioca. to se tie kontrole pokretanja postupka prema maloletniku, ona je mogua i prilikom primene naela legaliteta i naela oportuniteta. Ako je primenjeno naelo legaliteta, do kontrole pokretanja postupka moe doi na inicijativu oteenog. Naime, ako javni tuilac za maloletnike u sluajevima u kojima postupa shodno naelu legaliteta ne stavi zahtev za pokretanje postupka prema maloletniku, obavestie o tomoe oteenog koji moe u roku od osam dana od dana prijema obavetenja javnog tuioca za maloletnike, a ako nije obaveten onda u roku od tri meseca od dana odbacivanja krivine prijave, odnosno predloga, zahtevati od vea za maloletnike neposredno vieg suda da odlui o pokretanju postupka. Kada javni tuilac za maloletnike primenjuje naelo oportuniteta, kontrola pokretanja krivinog postupka prema maloletniku ostvaruje se na taj nain to javni tuilac za maloletnike o nepokretanju postupka obavetava organ starateljstva i oteenog, a oni mogu u roku od osam dana zahtevati od vea za maloletnike neposredno vieg suda da odlui o pokretanju postupka. Postupak kontrole i u jednom i u drugom sluaju je isti i sastoji se u pribavljanju spisa od javnog tuioca za maloletnike i donoenja odluke u sednici vea na koju se poziva i javni tuilac za maloletnike. Vee za maloletnike moe odluiti o tome da se postupak ne pokrene ili da se prema maloletniku pokrene postupak pred sudijom za maloletnike. Protiv reenja vea za maloletnike nije dozvoljena alba. U sluaju kad vee za maloletnike odlui da se prema maloletniku pokrene postupak pred sudijom za maloletnike, javni tuilac za maloletnike mora da uestvuje u tom postupku kao ovlaeni tuilac. Pripremni postupak Pripremni postupak je prvi stadijum postupka prema maloletnicima i zapoinje donoenjem reenja sudije za maloletnike, odnosno vea za maloletnike nadlenog suda, po zahtevu javnog tuioca za maloletnike za pokretanje krivinog postupka. Zadatak ovog stadijuma postupka prema maloletnicima jeste prikupljanje relevatnih injenica i okolnosti o krivinom delu i maloletniku i omoguavanja donoenja adekvatne odluke o sledeem postupku prema maloletniku. Do pripremnog postupka dolazi kad javni tuilac za maloletnike podnese zahtev za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike nadlenog suda. Ako se sudija za maloletnike ne sloi sa zahtevom, zatraie da o tome odlui vee za maloletnike vieg suda. Sprovoenje pripremnog postupka u nadlenosti je sudije za maloletnike. Sudija za maloletnike sam odreuje nain izvoenja pojedinih radnji, drei se pri tome odredaba ZKP u onoj meri koja obezbeuje pravo okrivljenog na odbranu, pravo oteenog i prikupljanje dokaza potrebnih za odluivanje. Sasluanju maloletnika u pripremnom postupku moraju prisustvovati javni tuilac za maloletnike, branilac za maloletnike i roditelj, usvojilac odnosno staralac maloletnika. Ispitivanje maloletnika kad je potrebno obavie se uz pomoe pedagoga ili drugog strunog lica. U ovom delu postupka posebno e se utvrditi godine maloletnika, okolnosti potrebne za ocenu njegove duevne razvijenosti, ispitae se sredina ukojoj i prilike pod kojima maloletnik ivi, kao i druge okolnosti koje se tiu linosti i ponaanja maloletnika. Pripremni postupak zavrava se kad sudija za maloletnike ispita sve okolnosti koje se odnose na izvrenje krivinog dela i na linost maloletnika, nakog enja on dostavlja spise javnom tuiocu za maloletnike. Javni tuilac za maloletnike moe da postupi na dva naina. Moe da zahteva da se pripremni postupak dopuni u pogledu injenica i okolnosti za koje smatra da su nedovoljno razjanjene, ili da stavi obrazloeni predlog veu za maloletnike za izricanje krivine sankcije. Predlog javnog tuioca za maloletnike treba da sadri: ime i prezime maloletnika, njegove godine ivota, opis i zakonski naziv krivinog dela, dokaze iz kojih proizlazi da je maloletnik izvrio krivino 106

delo, obrazloenje koje treba da sadri ocenu duevne razvijenosti maloletnika i predlog da se maloletniku izrekne krivina sankcija.

Postupak pred veem za maloletnike i odluke vea za maloletnike

Postupak pred veem za maloletnike je drugi stadijum postupka prema maloletnicima koji zapoinje zakazivanjem sdnice vea ili glavnog pretresa od strane sudije za maloletnike. Sudija za maloletnike obavezan je da zakae glavni pretres ili sednicu vea u roku od osam dana od dana prijema predloga tuioca ili od dana zavretka pripremnog postupka, ako je on voen bez zahteva javnog tuioca za maloletnike, odnosno od dana kad je na sednici vea odlueno da se odri glavni pretres. Ovaj rok moe da se produi samo po odobrenju predsednika suda. Na sednicu vea pozivaju se maloletnik i njegovi roditelji, usvojilac, odnosno staralac, javni tuilac za maloletnike, branilac i predstavnik organa starateljstva. Prisustvo sednici vea je obavezno za javnog tuioca za maloletnike, branioca i predstavnika organa starateljstva. Sednicom vea rukovodi sudija za maloletnike. Sednica vea se zavrava kad se krivina stvar razmotri u dovoljnoj meri, nakon ega se vee povlai u nejavnu sednicu radi donoenja odluke o krivinog stvari. Vaspitnu meru koja je prema maloletniku izreena u sednici vea saoptava maloletniku sudija za maloletnike. Kad vee za maloletnike odluuje na osnovu glavnog pretresa, po pravilu, shodno se primenjuju odredbe ZKP o pripremama za glavni pretres, rukovoenju glavnim pretres, odlaganju o prekidanju glavnog pretresa, zapisniku i toku glavnog pretresa, ali sud moe odstupiti od ovih pravila, ukoliko smatra da njihova primena u konkretnom sluaju ne bi bila celishodna. Na glavni pretres prema maloletniku, osim lica koja se pozivaju u redovnom krivinom postupku, pozivaju se i roditelji maloletnika, usvojilac, odnosno staralac i organ starateljstva. Pri odluivanju o tome da li e se prema maloletniku izrei kazna maloletnikog zatvora ili vaspitna mera, vee za maloletnike nije vezano za predlog javnog tuioca za maloletnike. Vee za maloletnike moe doneti sledee odluke: 1) Reenje o obustavi postupka donee: - kada utvrdi da postoje razlozi za donoenje presude kojom se optuba odbija; - kad postoje uslovi za donoenje presude kojom se optueni oslobaa optube; - kada vee nae da nije celishodno izrei maloletniku kaznu ni vaspitnu meru 2) Reenje kojim se izrie vaspitna mera Reenjem kojim se izrie vaspitna mera maloletniku, maloletnik se ne oglaava krivim, a u izreci ovog reenja navodi se samo koja se mera izrice. Obrazloenje reenja sadri opis dela i okolnosti koje opravdavaju primenu izreene vaspitne mere. 3) Presudu kojom se izrie kazna maloletnikog zatvora Ova presuda, po svojoj formi, u celosti odgovara presudi kojom se optueni oglaava krivim. Sa ciljem ostvarivanja imovinskopravnog zahteva oteeni se upuuje na parnicu. Sudija za maloletnike, kao predsednik vea, pismeno izrauje presudu, odnosno reenje, u roku od osam dana od dana objavljivanja presude, odnosno reenja.

Pravni lekovi u postuku prema maloletnicima

Krivini postupak prema maloletnicima karakterie se pojedinim odstupanjima, u odnosu na redovni krivini postupak, kako kod redovnih, tako i kod vanrednih pravnih lekova. alba je dozvoljena, kako protiv presude kojom je maloletniku izreena kazna maloletnikog zatvora, tako i protiv reenja kojim je maloletniku izreena vaspitna mera, odnosno, protiv reenja o obustavljanju postupka. albu mogu izjaviti sva lica koja imaju pravo na albu protiv presude 107

donete u prvom stepenu u redovnom krivinom postupku, u roku od osam dana od dana prijema presude, odnosno reenja. alba protiv presude, odnosno reenja, kojom je izreena kazna maloletnikog zatvora ili zavodska mera zadrava izvrenje, osim ako sud, u saglasnosti sa roditeljima maloletnika, i po sasluanju samog maloletnika ne odlui drukije. Na sednicu drugostepenog vea maloletnik se poziva samo ako presdenik vea ili vee nau da bi njegovo prisustvo bilo korisno. Drugostepeno vee moe preinaiti prvostepenu odluku izricanjem tee sankcije prema maloletniku samo ako je to predloeno u albi. Ako prvostepenom odlukom nije izreena kazna maloletnikog zatvora ili zavodska mera, drugostepeno vee moe tu kaznu, odnosno meru, izrei samo na osnovu odranog pretresa. Drugostepeno vee moe i na sednici vea izrei maloletniki zatvord u duem trajanju ili teu zavodsku meru od one izreene prvostepenom odlukom. to se tie vanrednih pravnih lekova zakonodavac je, u odreenoj meri, proirio zahtev za zatitu zakonitosti i zahtev za ponavljanje krivinog postupka. Naime, zahtev za zatitu zakonitosti moe se podii, kako u sluaju kad je sudskom odlukom povreen zakon, zako i u sluaju kada je prema maloletniku nepravilno izreena kazna ili vaspitna mera. Kod zahteva za ponavljanje krivinog postupka predvieno je da e se odredbe o ponavljanju krivinog postupka zavrenog pravosnanom presudom shodno primenjivati i na ponavljanje postupka zavrenog pravosnanim reenjem o izricanju vaspitne mere. Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnane presude, kao i zahtev za vanredno ublaavanje kazne mogu se izjaviti samo u sluaju osude maloletnika na kaznu maloletnikog zatvora.

Postupak za krivina dela organizovanog kriminala

U posebnom poglavju ZKP, koji se odnosi na postupak za krivina dela organizovanog kriminala, predviena su znaajnija odstupanja od opteg krivinog postupka, koja idu u pravcu poveanja ovlaenja organa otrkivanja i gonjenja i regulisanja posebnih radnji dokazivanja, kao to su prikriveni islednik, svedok saradnik, kontrolisana isporuka i simulovani pravni poslovi. Odredbama ovog poglavlja Zakonika regulisane su tri grupe pitanja: posebna pravila za krivino gonjenje uinilaca krivinih dela organizovanog kriminala, postupak oduzimanja predmeta i imovinske koristi i postupak meunarodne sradnje u otkrivanju i krivinom gonjenju uinilaca krivinih dela organizovanog kriminala. Odredbe ove glave Zakonika primenjuju se na sluajeve osnovane sumnje da je izvreno krivino delo rezultat organizovanog delovanja vie od dva lica iji je cilj vrenje tekih krivinih dela radi sticanja dobiti ili moi. Slubena lica koja uestvuju u ovom krivinom postupku duna su da hitno postupaju, a podaci do kojih se doe u pretkrivinom i istranom postupku predstavljaju slubenu tajnu. Jedna od osobenosti ovog postupka je uvoenje instituta svedoka saradnika. Svedok saradnik ne moe biti lice za koje postoji osnovana sumnja da je orgnaizator kriminalne grupe. Iskazi i obavetenja koje je javni tuilac prikupio u pretkrivinom postupku mogu se koristiti kao dokaz u krivinom postupku, s tim to se odluka ne moe zasnivati samo na njima. Javni tuilac ima pravo da zahteva od nadlenih organa kontrolu finansijskog poslovanja odreenih lica i da nalae privremenu obustavu isplate, odnosno izdavanja sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta. Obaveza je organa unutranjih poslova da postupaju po zahtevu javnog tuioca kod preduzimanja odreenih mera ili radnji, a u sluaju da oni sami u pretkrivinom postupku preduzimaju neku radnju obavezni su da o tome odmah obaveste nadlenog javnog tuioca. Pored nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora i komunikacija istrani sudija, na zahtev javnog tuioca moe,prema licu za koje postoji osnovana sumnja da samo ili sa drugim licima priprema delo organizovanog kriminala, da odobri i premnu sledeih mera: pruanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angaovanje prikrivenih islednika, ako se krivino delo organizovanog kriminala na drugi nain ne bi moglo otkriti, dokazivati ili spreiti, ili bi to bilo povezano sa znatnim tekoama. 108

Poseban institut ovog postupka je prikriveni islednik. Njega odreuje ministar nadlean za unutranje poslove ili od njega ovlaeno lice iz reda zaposlenih u dravnim organima. Moe se sasluati kao svedok, ali tako da se ne otkrije njegov identitet, koji predstavlja slubenu tajnu. U postupku za krivina dela organizovanog kriminala pravo je javnog tuioca da odreenom svedoku, svedoku saradniku i lanovima njihove ue porodice odredi i obezbeenje posebne zatite. U sluaju postojanja osnova sumnje ili osnovane sumnje da je izvreno krivino delo organizovanog kriminala, pravo je suda da odredi meru privremenog oduzimanja predmeta i imovinske koristi i van uslova predvienih za oduzimanje predmeta i imovinske koristi u redovnom krivinom postupku. Na zahtev javnog tuioca o meri odluuje istrani sudija, odnosno vee pred kojim se dri glavni pretres. O albi na reenje o oduzimanju predmeta i imovinske koristi odluuje vanraspravno vee suda, a alba nema suspenzivno dejstvo. Mera moe da traje nadjue do okonanja krivinog postupka pred prvostepenim sudom, ali do njenog ukidanja moe doi i ranije, bilo po slubenoj dunosti ili na zahtev javnog tuioca ili zainteresovanog lica. U postupku za krivina dela organizovanog kriminala u prvom stepenu sudi vee sastavljeno od trojice sudija, a u drugom stepenu vee sastavljeno od pet sudija.

109