Sie sind auf Seite 1von 349
GLASNIK ZEMALJSKOG BECTHYIK YI MY3E5I r E p U E r O B YI H

GLASNIK

ZEMALJSKOG

BECTHYIK

YI

MY3E5I

r E p U E r O B YI H bl

50CHbI

B

CAPAEBE

MUZEJA U SARAJEVU

BULLETIN DU MUSEE DE LA RE:PUBLlQUE POPULAIRE DE BOSNIE ET HERCf:GOVINE A SARAJEVO

NOVA

SERIJA

SVESKA

III

1948

HOBAH CEPi1H 1948 -

TOME

SERIE NOUVELLE

III

REDAKCIJA

o d g ov o r n i

ti r e d n i k :

1948

SPIRO KULlSIĆ, direktor muzeja

Ćlanovi

redakcije:

BRANISLA V DURĐEV , naučni saradnik ALOJZ BENAC, kustos NEDIM FILIPOVIĆ, kustos

Državn a

štaITlparij a

u

Sarajevu

-

1948

;

CIJEN A 100'- DINA RA

TIRAŽ 1000 PRIMJERAKA

CA)lP)f{AJ - ~CO)lEP)f{AHYlE -

SOMMAIRE

AJloj3 Eellau -

Alojz Benac

ZaV'r š n a istraživa n\l : a u

Ipleći'ni Hru s!,ovači -

3aK.'llOlJH1·e ,m,Hble paCKonKII B

new.epe

XP~'CT()Ra'la .- FOllille-s

termin.at~v·e-s danlS la, caverne de HrlIstovača

.

,

3-

42

.l(HMHTpHje CeprejeBcKH -

Dimitrije Sergejevski

Rimska ce st a na Nevesi.njskom Polju -

La voie

romaine

su r Joe »Neve sin.i sko polje«

PIIMcKoe wocce Ha HeB(, CllllhCKOM no.~e- .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

)lp MHJleHKO <l>H.~HnoBHti - Dr Milenko Filipović

TparoBH ID"(HbIX C.'!allHH -

nepY'H,oBa

Ky.Ha

KOi l

JY}f(HIIX

CJIOBe'Ha

-

CJle.:lbl

KYJlbTa

V estilges du cuJte de Peroull chez le s Slav e, meridionaux

)lp AJleKCaH.!lap COJloBjeB -

Dr Aleksandar Solovjev

nepYHa

.

.

Y

43- 62

63- 80

Jecy " Ul 6orO ,~;JH JIH nOWT O B a~11H KiP ' CI? - ont-j
Jecy " Ul 6orO ,~;JH JIH nOWT O B a~11H KiP ' CI? -
ont-j ,l s
croix?
.
.
.
n O lIHTa . HI .~ H 60rOMH.lIhl
.
KpecT? -
Les
bogom:i1es
hon o,rć la
.
.
.
.
81-102
)1.p fperop
lJpeMOIlJHHK -
Dr Gregor (;remošnik
Bo sa nske j hum Sike p ' oveL;!e sredlnrj l eg vijeka -- 5 CCHHHCKHe H XYMCKHe Cpe,'llleBe-
KOBule rp'aMOTbl -
Diplomle s medievaux de la Bosnic et dl! Hum
.
.
103-144
DOKO Ma3aJlHlt -
Doko Mazalić
TIP'asHHK
fl
TopH'laoJl -
TpaBHHK :H T QJ~llIllati -
Travnik
et TOfličan
145-166
D,HMHTpHje CeprejeBcKH -
Dimitri'je Sergejevsk.
Nove al<vizicij"e l o djeljka kla sične arheologij :e Zemaljskog
lIluze)a
HOBble ",P ' H­
06rereHI1R OT,1l,e<JI a K.n aCCH'Ie'CKOH apxeo.1LOrflH Hawero MY3eR - Nouvelles 3cqu,bsitions
de la sedioIl
d' 31 'cheologi le classique
de
notre Musee
167-188
EpaHHc.~aB Dypt;eB - Branislav Đurđev
KaHYH-Hal~l!a 6. Q: ca l {,CKOr
CaHl)OoKi iJJ H3
rO.l.
11')30
-
KaHvH-HaMa
6o<:aHcKoro
CaH­
;(lI<aKa 1530 r. -
(anouiH:~li ~le du Sandj l3 1 k de Bosru.c de 1530'
.
.
.
189-200
XIIMIIIl XaI,lll6erHh -
Hamid Hadžibegić
Bo sanska kamin -nama iz 1565 go d. -
50CHHH'cKaH 'K·aHYH·Ha.\la 1565 r. -
Qanoull­
n ami!
du
Sand, il 31k d e Bosnie
de
1565
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
201-222
HellHM cJ>1IJ1HnoBlllt -
Nedim Filipović
I
Jedn a, kanul1-'nama zvomičlwg sa ndžal(a -
Un
canoun-name
du
Sia.ndjak
de
Zvornik
.
.
Kal 'IYH-Ha}la 3B OPHflllKoro ca:H;VKaKa-
.
.
.
.
.
223-234
)lp
AJleKcaHllap
Co.~08jeB -
Dr Aleksandar Solovjev
O
lIaTnHCY Ha q;io6y B·ej.HIK o'r Ka3Hlaua Hecmt'!le -
O HI3.TnHc.1I Ha rpo6e Be .llHl<oro
Ka 31'Wlla Hccml lHa -
De J' in soription su>r le LOl!TIbeau dn grand »ki3iZnac« N e;lPina
.
.
.
235-238
)l,HMHTpHje CeprejeBcI(J1 -
Dimitri.le Serge-jevski
nYTHe
6 HJbe'WKe ca
He '8Jel CH'IbCKor nO Jba -
nO i lR
--
Not
es
de voyage
du »Nevc3inj slw
Polje«
nyreBble 3aMerKfI H3 HeBe-cHHbCKor
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
239-250
j),p MHJleHKO <l>H,1Hn081111 -
Dr Milenko Filipovič
CTape (lp, nCKe K!hHre II PYK'(j II1'HC'H
n,o ceBepoHcTollHoj , 50CHH -
(T alphle cftP6cK.He
KHHrH
H PYKonHGl B oe:sepo-BO'CTOlJHOH 50CHlffiH -
Anci'en s
dans
la
Bo sn!t
nord-e , t
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
Jivre~ et m anu scrits serhes
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
251-260
MapKo MapK08Hh -
Marko Marković
Naučni i drugi pi smtJni radovi Vl. Skarića - , HayqHhle II ilJ>yrHe lIelJaTHble TPY.lbl
I3 JI. CK3'pi!flJa -
Travaux scientifi.quees et aut res ćcrits de VI. Skarić.
.
.
.
.
.
.
.
261-264
I13BjellJTaj o paJlY 3eM8JbCKOr MY3eja -
OTlJ·eT o ;l,eRTeJlbHOCTH MY3eR 50CHW H
fepller O'BHH'H B CapaeBe' -
L' activite du Mu se e d'e Bosl~fe et Hencegovine ,\ Sarajevo
265-279
Spisak ustanova s kojima
Zemaljski muzej vrši razmjenu publikacija -
Cn'HcoK
Yllpe)!{Jl . eHHH
C KOTOPIAMH fOCY .!li3'P'C TBeHHbl ' H MY3eH
np 'O IH3BO )l. HT o6MeH
ny6 J1l1Ka~HR~t;1I
- Li s te
fait
280-283
de
~
in ~ t itll tj:ons a , v('c
le s qu e lle s I 'e Mu s ee
des echang> es de publi<:at iJ() n ~
.
.
l'"

ALOJZ

BENAC

Završna istraživanja II pećini Hrustovači

Prehistorij sko nalazište u pećini Hrustovači kod San kog Mosta otkriveno je godine 1938, a već slijedeće godine izvršena su prva istraživan:j,a pod vodstvom dr. Mihovila Mandića. To m prilikom otkopan je jedan dio nalazišta, dok je veći dio ostao neistražen. Pronalazak ovog prehistorijskog lokaliteta sa takvim ma·terijalnim osta­ cima kakvi dotada nisu pronadeni u Bosni i Hercegovini pobudio .ie veliki interes arheologa, tl prvom redu arheoloških stručnjaka B. i H. Prethodni izvještaj o zapo­

četom iskopavanju dao je dr. Mandić'), a rezultate daljeg proučavanja hrustovačkog

materija~a objavio je

dr.

.Josip Korošec nešto ka snijt!").

S obzirom na to što 0\0 nalazište nije bilo potpuno otkopano, dosada se

nije mogla stvoriti zaokružena slika o životu, kulturi i etničkoj pripadnosti stanov­

dru g e s trane dosadašnjom praksom u radu prehistorijskog odje­

nika Hrustovače. S

ljenja Zenuiljskog muzeja u Sarajevu ostalo je nedovršeno istraživanje mnogih na­ lazišta il našoj narodnoj republici (Butmir, Donja Dolina, Gornji Šeher i čitav niz ' drugih lokaliteta) . Da bi Se prekinula ova nezgodna praksa i da ne bi ostalo nedo­

vršeno istraživanje i tako važnog na lazišta kao što .:e Hrustovača, preduzeo je Ze­ malj.ski muze'.i u Sarajevu ljeti 1947 godi ne radove na potpunom otkopavanju na­ lazišta. Ti radovi trajali su mjesec dana i za to vrijeme konačno je dovršeno ~eren­ s ,ko istraživanje hrus-tovačkJ o g' lokaliteta . :l a) Svi radovi su izvedeni pod mojim nadzoru m, a uz pomoć preparatora mu­

zeja

Kućan;] Ante. Stoga sam II mogućnosti da ovdje iznesem i razna zapažanja,

uočena prilikom iskopavanja, koj1a ćel dati potpunijn sliku o samom nalazištu. Obllik i dimenzije lokaliteta u hori zontainom presjeku prikazani su na sl. l.

Iz o\'e skice \'idi se da jie 1933 godine bila otkopana jedna trećina nalazišta, uz desnu

pećinom ostal'i

neistraženi. Da bi se odvojio istraženi od neistraženog di j ela i da bi se dobila slika

stijenu hrustovačke pećine, a da su dvije trećine i čitav pros tor pred

vertikalnog presjeka kulturnog sloja, iskopan je u prvom redu kanal koji je odvojio ova elva dijela.

')

Glah~ni'k Zem .

Illu zeja

1939,

sk

65

i

dalje.

")

Gla~ilk Drž.

muzeja

1946.

s tr.

7-38

Oa)

Pri !s amim

radovima ' učestv o vala Li e i 10 s lu š ačaistJornje IVi š e

pedag oš ke škole u Sara­

jevu , što prebs tavljanov.;,nu za Bosil1u i Hercegovi-nu. Upoznavanje ovih slušača ist'Orije -sa rado­

vima -na teretn'u bilo j ;: za ·njih od koristi, jer ih je uvelo u ·o s novne probleme ,istraživanja jedne

-iskopavall1ja može služiiti 'samo kao

potvrda prednJo j tvrdnji. Ovo .nam ujedno pok az.uJe putk>O'jim treba ubuduće da idemo kod

grane ist-mijske na uke. 'Y-ida,ni,n te r es ~oj'i s u ic'ni pokazali k od

odgajarnja

mladih

,kadrova.

6

Alojz Benac

-- - --i

I

I

I

I

I

I

---~\o.oo

of

1

7 da je na ulazu u pećinu bila naba­ kopanja potvrdeno je da se gromila
7
da
je
na
ulazu
u pećinu bila
naba­
kopanja potvrdeno
je da se gromila
uloga
bila je vjerovatno da za­
su
u
to
vrij-eme
lutale
okolnim
šu­
široki
otvor
uz desnu pećinsku

u ovom kultu r ni

nalazištu.

sloj

na

debljine 0,40 m

pet

dijelova: 5 )

Završn'a istraživalIlja u

pcćiQ1i HrustlovalČi

Već prilikom prokopavanja ovog I<anala opazile su se interesantne pojedinosti za stvaranj.e pretstave o izgledu ovog nalazišta. Prije svega pokazalo se da teren

iza ulaza II pećinu nije bio ravan . On se na tri metra iza ulaza naglo spuštao, tako da je ovdje u prvobitnom položaju bila jedna šira jama iz koje se prema unutra­ šnJ:osti pećine zemljište opet polagano dizalo . Razlika u nivou izmedu sredine ove

jame i ulaza 11 pećinu iznos i oko 1,00

dublje u unutrašnjosti iznosi oko 0,40 111 (vidi sl. 2). Kasnijim na.slagama kulturoog

m, a razlika izmedu sredine jame i terena

::Ioja teren se izravnao 'tako da je pred iskopavanje izgledao ravan, Sa blagim na­

gibom

prema

unutrašruj.osti

pećine.

OVO~11 prilikom

mo'glo

se

tak o der

vidjeti

cana

u obliku nasipa protezala duž čitavog ulaza. Njena

velika

gomila

krupnog

kamenja. Tokom

štićuje prilaz u pećinu

raznim životinjama

k o je

mama, kao i za zaštitu od vjetra koji naročito u zimskom periodu navaljuje na otvor

pećine

Prolaz

stijenu. Kasnije

u

pećinu pretstavljao

je

ovaj

je

dva

metra

prilaz bio zatvoren zidom koji je graden tesanim kamenom

prilaz bio zatvoren zidom koji je graden tesanim kamenom i malt-erom . Zid je širok oko

i malt-erom . Zid je širok oko 0,40 m, a dugačak kao i prvobitni otvor 2,00 m (vidi

sl. 1) . S obzirom na ovakvo zid zatvarao cjelokupni ulaz

nastati zbog toga što se prvobitnim iskopavanjem situacija mogla samo :djelimično

sagledati. Potpunim prokopavanjemkanala mog ao se donekle raspoznati vertikalni pro­ fil ovog pećinskog nalazišta. Profil iz kanala nije bio sasvim jasan, ali Se već tada moglo primijetiti da s lojevi ne idu onim redom kojim ih je prikaza.o dr. Mandić!) U toku pos~epelt1og otkrivanja slojeva i na o snovu pronadenog materili,ala u tim slo­

jevima dohila se jasna pretstava o razvoju života

stanJe zida nerazumljiva .ie napomena dr. Mandića da je dužini od 15 m . 3 ) Ova napomena mogla je

u pećinu u

Dr . Mihovil

a) sloj crne zemlu:e (humus), bez nalaza,

b) rimski sl'oj »sa mnogo različito orname'l1ti:sanih odloma'ka g1inenog suda,

cjelokupni

Mandić podijelio

je

ručki, čitavih lončića, pršijenova, živoitinjskih kostiju, koštanih šila i Sa zubom pe­

ćinskog medvjeda«, debljine 0,10 m

3) Glasn ik

Zem.

muzej a

')

Ibid.,

str.

68 .

0)

Ibid .,

str.

68.

1939,

str.

68 .

8

Alojz Benac

c) Slo ] halšt~tskog perioda,

d)

debljine

1,00 m

m

sloj panonske keramike, debljine 0,30

e) sloj ilovače sa predmetiri1a od kamena i kostiju, debljine .0,20 m. Moramo konsta,tovaiti da ovakva slika ne odg ovara stvarnosti. Prema ovoj po­ djeli najmoćni'j!i bi bi o hal štat ski slOlj, dok hi sloj sa panonskom - odnosno slavon­ skom Ga) - keramikom bio debel O s vega 0,30 m. Iz to g a bi trebali zaključi;ti da su

nalazi keramike i ostalih predmeta iz ha!;tatskog perioda najmnogobrojnij.i u hru­ stovačkom nalazištu, a nalazi s lavon s ke keramike daleko man J~ . Naprotiv, situacija je takva da su nal.azi s lavonske keramike najmnogobrojnijL T'ipičnih halštatskih na­

laza mi i nemanlOl u Hrustovači. Oni nalazi koji se mogu ubrojiti u halštatski period nalaze se sa ostalim lnalazima u is tim slojevima. Ovakvu sliku mogao je dobiti dr. Mandić zbog toga što je ,on otkopavao l dio nalazišta čij~ s u slod lev i bili ispre;turani. Ranijih godina zemlj o radnik Ćerim Ćerimović, koji sebi prisvaJa vl~asništvo pećine , kopao je tl ovom dijelu i odnosio zemlju na svoju oranicu radi đubrenj1a. On j.e n~­ ročito tražio one s.lojeve u kojiima s e nalazilo u većim količinama kalcini s ano žito, jer je zem!~a iz tih s lojeva najpo lgodnij la za dubr en j, e. Na taj na č in on je ispreturao slojeve i prilikom iSJt raživ,anj:a toga dijela nije s e mo g la dobiti vjerna sl ika vertikal­ nog presjeka. Stvarna slika slojeva u vertikalnom presJeku, prema rezultatima istr,aživanja

u 1947 godini, prikazana je u sl. 2. Ta

~Iika izgleda

ov ako:

rijetkim ko sim linijam a, pretstavlja sloj pojedi­

do

1,10 m (u u HUt r a Š!nlj!o st i pećine) . U njemu s u nadeni, blizu ulaza, razni bronza ni

željezni vrh koplja - vjero vatn o iz rimsko g doba 7 ) -- i fragmenti

slavenske keramfke .") U srednjem dijelu nalazi š ta na de n a je u ovom siojIu jedna vaza od krečnjaka iz rimskog doba, O) z 3Jt~m fra g menti g rub e k e ramike bez ornamenata

jIe sloj

gotovo sasvim

- Srednji sloj, na skici gusto šrafiran horizontalnim linijama, pretstavlja naj­

moćniji dio sloJa. Nje g ova je deblj,ina u sredini nalazi š ta 1,10 m. Prema ulazu slloj

je tanj~ (0,60 m i na samom uLazu 0,40 m), a isto tak o i prema unutra šnjo sti (0,50 m

dok se najzad sasvim ne izgubi). U ovom sloju nađ e no je mno go s l\.avon s ke keramike, zajedno sa ornamentisanom keramikolIl1 koja ne pripada produktima slavonske ke­ ramike, i grubom keramikom. U njemu su takoder nadena koštana oruda, zemlMmi pršIjenovi, dvije kamene sjel(iire i jedna kremena s trugahoa. 10 ) Nađene su i životin j ­ ske kosti jelena, srne, goveče!ta i dr. N a dubini od 1,20 m u srednJem dijelu nala­ zišta i na dubini od 0,90 m ~ prednjem di Jelu otkrivena je i velika količina kalci­ nisanog žita. U istom slloju nadena su i četiri žrvnja od kamena. ll )

nalazišta tanak, najstariji sloj, š rafiran na

na dnu

skici kosim

- Gornji sloj, šrafiran na

skici

načnih nalaza iz raznih p'erioda. Njegova

pf'edmeti 6), jedan

ili sa plasti~nim i aplidranim ornaIl1lentom.

sterilan.

debl,jlina iznosi

od 0,60 m (bliže ulazu)

Dalje

u unutrašnjosti

pećine ovaj

- Najzad imamo u srednjem Idijelu

linijama

NJiegova

je debljJina

u s redini

0 ,40

m . Taj

sloj

s e

nalazi

Oa)

G .

Ch i Ide

j e

u ,n,i o

u ,nauČInu ,\i :teraturu

za

n a l az i š t a

s a

sHč noI11 j{er a

mik a; 11' ,k ao

u

dolu 'naz 'iv ~d aV1Gm ,kak111tl1ra« (The

Danube

in '

Prehi s tor y,

O x f o rd

192 9,

S .

2i1O) .

Mi

ćemo u

daljoj

problema.

,ob radi

Hrust.ovače zadrbTti

ovaj

naziv,

S)

Tab.

IV,

s l.

5-12,

 

7)

Tab . rv,

sl.

13.

8)

Tab

.

XV ,

s l.

1112,

13,

14 ,

16,

17 ,

9)

Tab.

l,

's l.

110.

10)

Tab .

I,

s l.

l,

2,

3.

11)

SI.

3

i

4.

ia'ko

samo ime

ne

može

da znači rješe nj e nek,og

Završn,a istraživilInja

II

pećini H ru stkwač i

9

valovitog udubl!jlenja u sredini nalalZišta. U njemu je nadena samo paljevina i kosti domaćeg govečetia, srne i jelena. Is.pod toga sl,oUla nailazi z;emlja zdravica koj,a se prema unutrašnJosr1:i pedn.e i prema ulazu uzdiže. To se jasno vidi na samoj skici. P,rilihom kopanja 1947 godine otkriveno jie na raznim dubinama osam ognjišta. Osim toga paljevine, ugljenisano drvo i gar na mnogim mjestima pokazuuiU posto­

janJ~ privremenih ili slabije izgradenih

Od ognj,išta treba prije sve1ga spomenuti ,0'i10 pri ul'aw u pećinu, u dubini od 0.:35 m, koje je bilo ogradeno itnil],im kamenjem. Kamenje jie bilo spojeno krečnim

maHerom.

ognji šta.

i najveće og nljlište otkriveno jie u dub i ni od 0,90 m u prednjem dijelu

nall3Zišta (to je naš srednji sloj). 0'''0 ognjište je bilo v,eliko 2,1OX1,40 m. Gornji dio je bio obliJepljen ilovačom sa uglačanom površinom . U sredini ognjišta isticaLo se malo udubljenje. Go,t,ovo čitava p'ovršina je vrlo čista i bez većih tragova palJevine. Tek u dijelu prema unutrašn,jlo slti vidniji su tragovi sagorj'evanJa. Pozadi og·njišta nalazHa se gomila krupnog kal11enja koJa ga je branila od vazdušne stmje iz unu­ trašnjosti pećine. Poluajj, ognjišta , trujali su V'eći Iwmadi ilovače koja se inače ne nalazi LI kulturnom sloju. Od interesa Je i ognjište otkriveno u dubini od 1,30 m u srednjem dijelu na­ laz'išta (opet naš sr,ednji sloj). Nd'egova je veličina 1,20 >< 0,90 ffi. Ognjište Je bilo pod­ zidano kamenom, a gornji dio nalijeplj,en ilovačom u deblj:ini od 5-7 cm. Površina je hj'epo glačana. Svuda oko ognjišta nalazHo se mnoštvo garotine i pepela, što je znak da je na njemu duže vremena ložena vatra. Sa lijeve str<llne ognj,išta otkrivena je rupa duboka 0,40 Ill, man ijih dimenzija . LJ tOlj rupi pronademi su razni fragmenti keramike. Uz ognjište su pronaden! i dijelovi bijele inkrust!acije u grudicama i prahu, jedna kamena gladijiica i nekoliko komada koštanih oruda.

Najljlepše

 

Ognjište sa

nabijenom

ilovačom otkriveno

je

i

iznad

preth odnog,

Ila

dubini

od

1,10 m.

Ostala

ognjišta su

bez

naboUia

od

, Kad govorimo o stratigrafskOlj podjeli kulturnog sloja nalazišta u pećini Hru­

stovači, onda možemo govoriti Soamo o tri navedena s\!oti la. Donji sl oj i je SI tierilan u pogledu keramike i drugih kulturnih ostataka. Tu su nadene samo životinjs ke kosti,

SrednJi

sloj je najtbogatiji i on pretstav Jija bez sumnje jednu 'jedinstvenu kulturnu

cjelinu.

Gornji ,sloj je već okarakterisan kao , loj pojedinačnih nalaza. Zbog toga

nećemo pri obradi ma;terijala navoditi stratigrafske podatke, jer je n<l!jveći broj pred­

meta iz srednjeg~loja i kao takav on baš pretstavlja jedinstve'nu kulturnu ostav­ štinu hrustavačkih stanovnika. Tek pri ohradi nalaza koj:i nemaju veze sa kulturnom cjelinom pećine Hrustovače, mi ćemo naznačiti i stratigrafske podatke. Nij.e čudnovato da je većina bronzanih predmeta i mali broU slavonske i dru(re

?rnamer~tisan,e.ker~mike naden medu gomilom kamenJa na ulazu u gornjem slo.~1. fa gomIla ~taJa'la Je na ulazu baš u ono vrijeme kada se razvijao puni živut sred­ nJeg siojia Po!jediHi neupotrebljivi predmeti mogli su biru bačeni na tu gomilu ili

su se neki (ka.o što je slučaj'sa narukvicom na Tab, IV,

sl.

.5) zaturiL~ medu kamenjem.

Nalazi od kamena

Dvije

dokazuju

da

kamene

sjekire

nadene

prilikom

ovog

iskopavanja u pećini Hrustovači

su

hrustovački stanovnici

upotrebljiavali i kamena oruda.

bila

Polovina \ijlepo glačane sj;ekire na Tab.

l,

sl.

2 ;zradena

je

od granita. To je

masivna sjekira

sa

zaob\jenom

oštricom i rupom za nasadivanje.

lO

Alojz Benac

Primjerak na Tab. I, s l. I, izraden od sivo-pla\'og pješčanika, ima nešto druk­ C!'JiU formu. Sječivo je duže i vitkije, a prema donjem kraju se širi. Sačuvana je takoder samo p<)! o\'ina ove sjekire sa dijelom rupe za nasadivanje. Forma sjekire je svakako mnoo'o mlada i prema njo,j su uastali i prvi metalni oblici.

' \. 3. Oblik s truga­

lice,

doba.

Fragme:ntovan kameni predmet na Tab . I, s !. 4 s lužio je vjerovatno kao pri­

\'.i~ ·ak ili amulet. Manj:e je vjerovatno da je to bila gladilica. Predmet je valjka s tog

oblik a , s a r up-ou! koj .a je do po.l 'o ;vine prubušena. ~a gornjem prečno uduoljeruje.

~ jedna četvrtasta a druga

prizme, služile su hrustovačkim stano\'nicima za brušenje l{amenih i ko­

štanih oruela.

Kam~na tucala na Ta b. I, l. 7 i 8 istrošena : u do s ta upotrebom . Namjena tih tucala je prilično problematična. Možemo pretpostaviiti da su hrustovački stanovnici s njima tukli lan ili u ih upotrebl.j ava,\i za tucanje žita.

od

ll ! obliku

dijelu vidi s e oblo po­

mladeg kamenog

Jedini

izrad ene

primjerak

od

kamene

s,tru g a,\ice

prikazan je na Tab. I, slične oblike

iz

bjelkas tog

kremena, potsj'eća na

Brusilice od kamena

na Tab.

I,

sl.

5

i

6,

oJ

kOjih

U hrustovačkom nalazištu nađen.ie i izvjestan

broj

kamenih

žrvnjeva

u štro g

Ovdj e je po!tirebno napomenuti da je na dubini od 1, 20 m II srednjem dijelu i 0,90 m u prednjem dije.l-u nalazi šta ot\uiven čitav ,lo:j ugljeni sanog- .iečma. Prilikom otkopavanja u 1939 godini takoder je 'naclen ugljenisani ječam. Ćerim Ćerimović je

još

dio površine u kojoj je bilo obilje ugljenisanog ječm<l. On je iskupanu zemijiu zaje­

dno sa ječmom, kalw s m o. već spomenUli, izv o zio za dubrenje svoje oranice. Prema tome prisustvo l<amenihžrvnjeva u nalazištu postaje sasvim razumlj ivo.

pjdčanika. Dva primjerka žrvnjeva prikazana su na sl. ;j i 4 (u tekstu).

prije n ego što s u arhe.olozi obratili pažnju na ovu pećinu o tkopao. jedan manji

Medu

invenlt ' arOIJl

očuvan kaluf za

o~trog pješčanika,

\:ije, anje

kamenih

metalnih

na l1,aza

im a mo

lt

predmeta.

Kaluf

Tab.

je

r,

sl.

9

izraden

i jedan dj,e1imično

od

tamno-smedeg,

i je,dnu vazu izraden u

od

nj.eg- :;,loja --

s tijenama . U z gornji obod smještena

~u četni na s uprot po s tavljena i:-pupčenja k ' o:ja služe kao ukras . Donj . i dio vaze pro­

~iren je

~ ta\)'ilno, p · litk o po ~,t.olje. Kao drške služe o valna i pupčenja koj:a spajaju dva pla­ stična ukrasa na o bodu Sa dOln j im obrubom. Oblik čitave vaze odaje istančan uku,; maj stora kojti ju je izradio. Ona _vakako ne pripadd kulturnom sloju hrustovačkog nalazišta i moramo je smatrati sluča.jnim nalazom. Njena pmvenJjiencija je vjer.o­

čime se dobiva utisak da je vaza ro~tavljena na

Napoi<on,

medu

nalaze

od kame.na

10).

Ona

u kOljem

treb<l

da

ubrojimo

bijelog krečnjaka (Tab. I,

~l.

punog kamena -

je nađena u sredini na ,luzi š ta pr i vrhu gor­

nije

bilo

gotovo

nikakvih

drugih

nalaza.

Ova vaza ima koničan obl~:ik ~,a vrlo

jako

ispupčenim obrubom,

ma s ivnim

vatno

Ilidži kod Sarajeva gdje ona

rimsko.ilirsl<a

iz

mnogo

kasnijeg

nesumnj,ivo

doba.

pripada

Slična kame11a vaza nađena j~ i u

periodu

rimske

uprave

u Bosni

i

Hercegovini Y" )

lIa) Ta

va za

j e

i zL o že na

u z b i rci antič '!< ih pr e l !m ta

$a r a j~v s k ()g mu ze ju.

11

je svakako rijedak oblik pr~l,jena od pe­ 3 zanimljiv je po tome što j'e njegova

Z a vrš, ~,a i s traživa , n.ia u peći ,ni Hru dt ~ vači

------------------.--------~~~ ~~ ~~~ ~~~~------ -------------

Nalazi od pečene zemlje

(osim

keramičkih nalaza)

Pršl.i(,l1Io,~i od p lečene zemlje (Tab. IL sl. 1-6) ni. s. u u hrustovačkom nalazištu mnogobrojni. Medutim, oni se po formi bitno razlikuju izmedu sebe. Od 1'optasrt:og (sl. 1, 2 i 3), preko bikoničnog oblika, oni dobivaju naročitu formu u primjerku na sl. 6. Kod o vog primjlerka njegova bikonična forma produžuje se na gornjem i do­

njem dijelu valj'i<ast im produženjem. To čene zemlj:e. Fragm entovan prilljen II sl.

gornja p 'o ivršina izr(~de na II obliku režnJeva. Oba j:>o~"Ij'.iednja primjerka imaj 'u svoje analogij'e u pršijenovima lengyenskog kruga u Ugarskoj!"), a ovaJ: sa režnjevimat i u bosaI1lskom prehLtorij s kom nalaziŠltu Donja Dolina na Savil ;; ).

MO ' ur od pečene ze mlje na Tab. II, s l. 7 svojim oblikom ne razlikuje se od zemljanih mosura u drugim prehistorijrskim nalazišt.ima Bosne i Hercegovine, naro­ čito od onih iz Donje DOline 14 ).

od

kojih su dva komada prikazana na Tab. II, sl. 8 i 9 14a ). Prva od njih ima 'oblik 'Četvrta­

ste piramide sa zarubljenim vrhom, dok je druga

Medu

pribo'rom

o d

pečene zemlj.e

nađen,o je i

nekoilliko

t.

zvo

grijalica,

izradena u obliku nilskog stošca'.

t

Koštana oruda i nal<it

U

hrustovačkom nalazištu

koštani

predmeti s u relativno mnogobro.j!ni. Razno­

vrsnost

oblika

ukazuje prije svega

na

to

da

je

upotreba

koštanog

oruđa kod

lHU­

stovačkih stanovnika

su

Pada

u

o

či

na

svojim

nakna.dno

bila

mnogostruka.

prvom

mjestu veliki

uglačanim vrhovima

broj jelenjih rogova (cervU' elarphus?) koji

kao šila i tome

~lužili II razne . vrhe -

slično (Tab.

II,

s l.

10-

13).

a

nekim

od

njih

~u probušene rupe (sl. 13), dok se na

drugim

vide počeci bušenJa

(sl.

10

i

12).

Ove rupe su vjerovaitno služile za vezivanje

uzicom.

Medu šilima ističe se nekoliko komada koji su vrlo lijepo uglačani. Ta šila su

bez sumnje ka's nije biti govora

sV'o!j,im

oblikom približava obliku dlijeta i kao takav s.igUrrlO .ie služio pri obradi i ornamen­

tisanju keramike, drugi

Koštani predmet na Tab. III, <:1. 11 kao da ima oblik donjeg kova koplja. Dvije rupi'ce sa Sil:rane, ko,so urezane prema dole, mogle su SIl'llžirti za učvršćivanje ovog šiljika na drven o m št apu (?).

sl! 'užila i priliko rn ornamentisanja hru stovačke keramike o čemu će još i

(Tab.

III,

s l.

5

i

6) .

Zanimljivi SlI

i koštani predmeti

primjerak

ima

na

Tab . Ill,

s l.

7

i

10.

Dok

se

prvi

formu

nekog noža.

Donji

dio ,jelenjeg roga

!Oblikom

preltstavlj,3' oruđe za

(cervus elaphus?) na Tab. III, sl. 9 s\r'ojom masivnošću

teži

udar

(čekić?). Predmet je buše n i Sa jedne i sa

12) \V os n ,is \<;y

,M,or.,

Toln a varmegy e.

Tab.

XXX,

sl.

9,

112.

 

"')

Gla ,s ni l\<; z,em.

muzeja

XI1!.

1901

(C . TruheJik a,

ič.ka Slojen:ica u kori , tu Save ,kod

Donje

Dol vne,

Tab .

XX!! ,

7,

8,

'11;

Ta b .

XXIV,

13).

lO) Ib.id.,

Tab.

XV,

14,

15,

16.

Ha) Na mj e n'a , IQva ,kvih

izrad ev ina

od

p e;:

' nt'

zem!j ·e onije '~,oš dovoljill lO' r a zja Š>nje lna. Prema

najnov ·ijim e[.nogra.f S!k i m 'i.9traživanj .i' ma l ,dr. <Mileinka F'ilipovuĆ'a (Ikoja j'Oš Inj,s u obja vljerna), izgleda

da

su

služile

mje sDo

sadžaikn

na

ognjištu.

12

Alojz Benac

~----------------------~~~~=--- ------------------------

za

pojava

u sojeničkim naseljima. Savi'").

Najljepši rad od kosti medu hrustovačkil11 nalazima pret:'lla lj,en je na Tab. IV,

s I.

traka

je četvrtasta i mno go veća nel dvije o krugle koje su nal krajevima

šene u suprotnom pravcu od prve. Nekoliko ovakvih predmeta je nadeno i II s'o je·' ničkom naselju Donja Dolin.a'''). Nj.ihova namjena nije dovoljno d.a~na. JV\ožda su ih

predmet neobično je brižljivo glačan. Pet:

tri urezane linije opas lI jJu po vršinu predm e ta. Po:prečna sredn ja rup a

predmeta pn bu­

na

druge strane, ali bušenje nije dovršeno.

Probušena

čekići od

s u

rupa

trebala

u

je

roga Do nj o j

da

posluži

nasađ ivanje ovog teškog čekića. -

Ovakvi

.iele ;njeg

česta su

U Bosni i Hercego';'ini

mn ogioh rajni

D<Yl.ini

1. Jelenji

sa

p o

ro g

od kojeg je izraden ovaj

upO'trc'bljavali za no še nje sudova. U tom slučaju bi ::;e uzica provlačila kroz rupe na krajevima predm e ta i vezivala ga sa ušicama s uda . Nejas.no Je ipak zašto de služila

srednja rupa. Najzad, može biti da j.e

ili predmet za označavanje časti.

na

lwjima se vide dijCJ~ovi probušenih rupica,

t o i neki predm e t za ritua.lnu up otrebu, nakit

3

i 4

koji su \'ećim dijelom

fragmentovani

i

služili su bez sumnje ka o ukrasni predmeti.

Svinjski zubi

na

Tab . IV,

sl.

2,

Nalazi od metala

Br o nzana narukvica na Tab. IV, s l. 5 je vrlo karakteri ~tična za naš e nalazi š te.

Njena vamj;;ka površina je rebra~lta, a na

jačim ispupčenjem. • 0 daje utisak glave krajevima narukvilce. Nutarnja površina je izdubljena. Medu mnogobrojnim nalazima bron,zanog d ba II Češkoj često se s re ­ ćemo sa narukvicama ovakvog tipa. Ka,o potpuno iste primjerI\: mOžemo uzeti tri

se ta vanj ska površina završava

krajevima

komada narukvica iz češkog nalazišta Pa se ka '7 ). Pr ć ma t o me postoji

izradi ovih predmeta izmedu na šeg nalazi š ta i nalazi šta bronzanog doba u Češkoj.

oči1a veza u

nekih

nalaz iš ta

Pa seke,

ka o i drugih

Mali bronzani privdesak na Tab . IV, ~~. 7 služio je sva kak o kao ukras na odjeći.

Polovina spiralne fibule

OVe

vrste II Hru Sitlol\'ači . Četvrta s ta opruga, k0 5 a čini unutarnju spiralu, II ~po jnici prela.zi

u valjkast oblile Ta,j dio talnih traka. Da li je ovo uotalloviti.

Još ttek.io:liko fragmentovanih kori1ada od bronze (Tab. IV, sl. 8- 11) uz jedan

veći k·omad neobradene bronze (T.ab. IV,

tteki

od bronze

na

Tab.

IV,

sl .

6

jedini

je

primjerak

je

ukrašen urezanim

kopča i:1i

IinijaInd koje čine nekoliko

ukra sn i

predmet,

ornamen·

bila

nije moguće tačno

I. 12) čine sav im'.enta r bronzanih pr ed ·

meta u hrustovačkom nalazi št u. Neobrađeni komad brollZe dokazuje nam da su sami

ltrustovački st a n:o:vnki izrađivali broneane

predmete .

vrh

koplja ,. Svojom formom ovaj vrh upućuje na rimsku provenijenciju. Ne ma sumnje

da je to sptoTadiča n nalaz ko~i nema nikakve veze Sa

naqazištem

hrustovačkim prehistorijskim

u sloj. (Tab.

Prilikom

i koji

drugog iskopavanja

jie naknadno

upao

naden

je

u

gornjem

IV, 31.

13).

sloju

i jedan

željezni

H')

Gla,n : ~{ Zem.

mu zeja

XIV,

19 02

(C.

TrlIhdka ,

Sojwica

Ll

D011jOj

Dohni,

Tab.

Vl),

'")

Gla:·nik

Zem.

XVI,

1904

(C.

T ruheltka, Soj er.lli-~a u

Do . njoj

Doluni,

T.

LVI,

5).

")

H 6 nrich

Richl~·. Die

B mn zezeit

:!l

B6hm e n, Ta~). XXVI,

 

17,

20,

21.

Završn ' a istraživan.ia II peći.di Hru"tIO'vač.i 13 HRUSTOV AčKA KERAMIKA Iskopavanje u 1947 godini

Završn ' a istraživan.ia

II peći.di Hru"tIO'vač.i

13

HRUSTOV AčKA KERAMIKA

Iskopavanje u 1947 godini upotpuni lo je sliku k~ramičkih oblika, ornamentalne

tehnike i ornam~nlt.alnih motiva, stvorenu ranij,im iskopavanjem. Dr. Josip Korošec je iscrpno obradio ranije nade nu keramiku!"). Naša je zadaća da tu obradu dopunimo i proširimo novim keramičkim nalazima, kako bi se dobila zaokružena slika.

ćemo se ovdje obilno koris titi tipološkom

metodom. Medutim, ova metoda nam neće služi.ti samo za studij tipskih odnosa, nego i za upoznavanje socijalne i ekonomske strukture kao i etnogeneze društva koje je n osilac te kulture. Dana . se općenito .postavlja pitanje da li de tipološl,a metoda dobra i da li ona daj'e koniisne rezultate. Naravno, ako j.e metoda tipske uspo­ redbe sama sebi svrha, Oina ne vodi ničem korisnom. U tom slučajiu dobivaju se takvi zaklj·učci koji ne rješava.ju nijedan od zadataka koji danas sebi postavlja' ar­ heološka nauka. Ti zadaci se sa toje u rješavanJu oblika materijalne i duhovI}e kul­ ture, a napokon i u r,j,ešavanju istorij skih fakalt? (u najgrublj,im potezima!) izvjesne prehistorijske epohe. Suvj,etsJ.:i arheoil,ozi A. Kruglov i G. Podgajeckij., obradujući bron­ zano doba ruskih stepa/ n) s asvim su odbacili tipološku metodu. Oni utvrduj.u manj;e­ više samo oblik civilizacij.e, ekonomsku i socijalnu strukturu društva. U konkretnom slučaju i s obzirom na materij,u kOJll obraduju to je posve opravdano. Mi ovdje ne možemo odbaciti tipološku metodu, jer nam ona pruža dragocjene podatke za druge zakljuČke (u jednoj prilično nepoZlI1atoj prehistorijskoj eposi!). Ovaj metod i pomoću

njega izvedeni zakl.juoci u pogledu civilizacije i društveno-ekonomske strukture biće ovdje najpogodniji način rada. Tako ćemlo dobiti cjelovitiju sliku i uvid u ona vre­ mena u koja je potrebno unositi svjetlo i-storijske istine. Opći pregled keramičkih o,stataka u Hrustovači, to moramo odmah naglasiti, pokazuje da je ovo nalazište zasada jedinstveno u Bosni i Hercegovini i da je Cino čvršće pov-ezano sa sl ičnim nalazištima na Balkanu i o s taloj Evropi od drugih naših prehisborij.skih nalazišta. To je onaj: momenat koji pećinu Hrustovaču izdvaja i daje joj posebno mjesto u bos-her. arheologiji,l",,) Iz oielokupnog' inventara keramičkih ostataka !trustovačkog nalazjšta jasno se pokazuje, a to je već ranije kOllstaWovano, da njeni osnovni oblici pripadaju krugu . ~Iavonske keramike. Već sama Ova činjenica dovoljna je da Hrustovaču obil,ježimo kao lokali,tet koji daje mo gućnost za sasvim nove zaključke -o jednom periodu pre­ historije Bc-sne i Heroegovine. Uz ovu keramiku, u istim s\'ojevima i u isto vrijeme,

nalazi se i druga ker.a!l11il'a ko 1'a daje mogućno st za dalje zaključke. lvii ne možemo oclvojiti keramiku slavonskog; tipa od dru g e keramike, jer nam to ne dozvoljavaju stratigraf~ki podaci i zato moramo čitavu hru. tovačku keramiku promatrati kao jednu cjelinu. Izuzetak čini slavenska keramika i nešto grube keramike iz gornjeg sJJo!j'a koja se svakako ne' može uzeti kao sastavni dio hrustovačkog nalazišta. Nek,oliko 'većih i manjih fragmenata vaza sa urezanimolr'l1tamentima uzećemo kao prve primjerke hru:~tovačke keramike. Fragment na Tab. V, sl. 1 pretstavlja dio trbuha i vr<1ta mrko pečene, slabo

glačane vaze. Trbuh vaze bio je j~ko zaobljen, a vrat

ornamentaina traka oivičena s go,nnlie strane urezanum crtom. Urezane cik-cak li­

Pri obradi keramičkih ostataka mi

visok. Na , ltrbuhu Se nalazi

II

1948

18) GlasnU,

Drž.

muzeja 11946,

str.

7-38.

10)

19

a )

g.

A

P.

Kmglov ,i G. IV. Podgajeokij, RauQvoje

obščestvo stcp e j v,osDoČlnoj Jevropy.

Kad .ie ov ,o ' pis8J1lo, , n ·ije

(na,knadna

op.

p,!)

j,o~ bio

po~nat materijal

iz doli ' ne

Bile kod Travni'ka -

iOtklo.pan

pis8J1lo, , n ·ije (na,knadna op. p,!) j,o~ bio po~nat materijal iz doli ' ne Bile

14

Alojz Benat

nije stvaraju tri p.ollja, od kojih je jedno polje šrafirano okomitim, urezanim crtama. Dnrg.a dva polja čilne negativan ornamenat. S gornj~ i don l e trane naJlaze se l1r ' o­ uglovi šrafirani kosJm, urezanim linijama. Fragment na Tab. V, sl. 2 pripada o j e većoj, sLabo glačanoj vazi, izvana smede

a iznutra mrke boje. Na fragme,l1tu se ističe donj.i dio jedne uške. Ornamenat je sa­ svim sličan onom na prethodnom fragmentu. Od četiri cik-cak p a lija ovdje je samo jedno ispunjeno o ikomitim urezima, dok je čit a va traka s donje strane oivičena ure­

zanom crtom. U urezima se vid e ostaci bijele

Ornamentaini motiv fragmenta na Tab . V, sl. 3 je nešto drukčijeg oblika, a

urezane linije izvedene su tehnikom ureza :; aubodima (Furchenstich). Na O'vom frag­

opet nalaze

mali šrafirani kvadrati. Fra,g-ll1ent je mrke boje, ne što bolje glačan, ali su ornamenti Rrublje izvedeni.

Keramika sa ovakvom ornamentikom ne pripada izravno slavonskoj keramici, ali je ona s njom uSlko povezana. Ta keramika mog la bi se sU'edne s.trallJe veza,ti

za keramiku grobova sa kupolom i hodnikom na zap adu, kao i za keramiku zvona-stih

pehara. Ako naša dva prva fragmenta u~poredil11o :ia poznatom vazom iz Ciempozu­ elos-a kod i\1adrida,20) opazićemo u ornamentu 1l11HJO'O sličnosti. Čak i forma zdjelc

sa visokim vrat,oom od yovara m o žda formi naš eg' fragmenta na Tab . V, sL 1. Naravno,

naš fragment je suviY. e mall i dio vaz e da bi :"e u tOI11 pogledu mogli donositi sigur­ niji zaključci. Ali upadljiva sličnost u urnamentu je van svake sumnje. Ovu kera­

miku dalt ira i P. Paris") j l loerne,,;"") u bakarno dob<J, odnos no u doba prelaza iz

ne o litskog u bronz a no doba. S druge s!trane izvje s ne analo o'ij:e nalazimo i u kera­ mici iz Mond~ee,23) dakle sojeničkoj keramici, a jednu vazu sa sličnim ornamentom

iz Ottomi> s-a stavlja A. Moz s oHdcS 24 ) takoder u prelazno doba iz ne lita u bronzano

megalitslwj kulturi Sjevera, kao i Engleskioj mogu usporediti sa nav denim anaiogij,ama

ne samo

U svim ~Iućaje\'ima upotrebi,jena je tehnika urezivanija, <.lak je »Furchen tich« tehnika

(kakva je upotrebljena Ila trećem od na~ih na\ ' ed e l1ih fragmen a ta) općenito če s t pra·

tilac inl\rustirane keramike.

Tab. V, sl. 4 i 5 ornamcnt is ani s u urezanim kvadratima, naiz­

mjenično šrafiranim i inkrustiranim. Ovaj isti ornamenat nalazimo u Ugarskoj (Ko­ mitat Toh13).~G) U grobovima Ugar ~,ke u k o jima se na š la ova keramika imamo i brojne bronzane preclme.le kuji ih datiraju u brunzano doba. O vaj ornamenat se obično

naziva ornament ' om ~ah o 'V ~ ke table.

lijepo glača-ne zdjele,

mrke boje na Tab. V, sl. 6. Vrat zdje:'e je uvučen, a rame blago istaknuto. Na ra­ menu se nalazi ornamentaini friz od šrafiranih trou iŠlova izmedu kojih se ističu rombična polja. Ova polja imaju u sredini po jedan horizontalni urez. Šrafiranje trouglova izvedeno j ,e tehnikom ureza sa u b odima, a čLta ,v ornamenat bio je inkru­

doba. Slični motivi mogu se naći i "na

mentu šrafirani tr 'olUg-lovi za ( var aj lu četvrta s ta ravna

inkrustacije.

pol lja

u kojima se

br'onzanog doba:;;) Naši fra g menti se u

pogledu ornamenitalnih motiva nego i u pogledu orr n a mentalne tehnike.

Fragme'nti

na

Zanimlji v je po

:".vuj o j

o rn a mentici

fra g ment

vi

o

ke,

"0)

Pierr~ Par is ,

E _ ,a ' i

sur

l '

a rt

et

l'

indu ~t r ie de

I'

E s pa g ne

pr i m i , ti ve .

Tiome

II,

fig- .

2U

"')

Ibid.,

p a,g-e

42.

·MeJl1gh in,

"")

H o eme

rg es chichte

der

b ild e ndEOn

Kun ~t im

E uropa,

S .

346-

348.

23)

Schuchant,

Alteu'ro pa,

Abb.

88a .

 

••)

ArneEe

Moz s olics,

Di e Vučed olikultur i'n Un g ann.

 

s tr.

26.

2') u'>1oriz

Wo s in s ky,

Die

inkru s tkrte

Keram i·k

d e r

S e/rta S t e'in-

Hoff. u n d

Bronzczeit,

TaL

CXvl,

4.

:lli) Ibid.,

Tar.

XLI ,

~l, 6.

 

~ avr Š i1'a i s traživanja II pccilni HrtlI Slb o v a či

15

stiran. Ovakav ornamentaIni motiv nalazimo takoder u Komitat-u Tolna rna jednoj četvrtastoj vazi,2,) samo bez horizontalnih ureza u rombičnim pOljima. Isti orna­

menat imamo i na zvona sI tim peharima Če ške i M o

ravske 2 ")

koji

pripadaju bron­

zanom

dobu. Ornamenat keramičkih predmeta na

Tab.

V,

s l.

7,

8 ,

9

i Tab.

VI, sl. l izveden

je

Prvi fragment pret ' tavlja dio ramena i vrata svijetl o -smede, glačane vaze. Ram e

je ornamentisano t -rakom cik-cak linija koJa je s donje strane oivičena urezanc m crtom. Ovaj oblik ornamenta nalazimo često na nordi .j s kim vazama MegaLit Slkih gro­ bova,20) a i to tako ga nalazimo i na zv o-nalStim peharima iz Ti)k6Iy-a u Ugar s koj.3")

b ez interesa. Napr o t'v, ba š na tim

Zvona-sU pehari Iber s ko g poluostrva ni Su ovdje

u vrl o čest e" !) kao i na i s to l­ inluU'stacija.

u Tab. V, , I. 8 prikazuje dio vi s ok og vrata, ramena i trbuha smede

takoder

pred njom

tehnikom

ureza

sa

ubodima

(Furchenstichtechnik).

peharima ornamentalne trake cik-cak urezanih .l inija

vremenim zdjelama. 32 )

Fragment

Uz

ovo

~e pojavljuje

i

bij ela

pečene, slabije glačane vaze. Pri

menu ornamentalnim friz o m ukr štenih linija koj e medusobno pra\le rombična polja. Gornji dio friza oivičen Ij,e urezanom crtom. Ornamenat j e b io inkrustiran bije­

lom

o bodu vrat j.e ornam e ntisan ,cik-cak linijom, a na ra­

masom. Fra g ment

na

Tab . V,

sl.

9

i

po

obliku

i po ornamentici s a s vim

je sHčan pred­

njem. Sa desne strane vidimo na vrMu okomite linije izvedene ist om tehnikom.

OrnamentaIni motiv ukrštenih linija nordilj's kim vazama N\ e galit s ke kulture. Na

nija izvedenih tehnikom urezi v anja imamo i iz v je s ne p o jav e koje pretstavlja.j u ele­ r~ nte ornamentike slavonske keramike . To su trouglovi izvedeni tehnikom duborez a,

a primjećuje se i bijela

ornamentom urezanih i ukrštenih linija daje nam isto tako mogućnost vezivanja našeg fragmenta sa ovom vazom . H ) Na Iber s kom po'i uo s tr v ll primjerci eneolit s kog.

doba o biluju ovakvim ornamentalnim

o,vim našim motivima .af» Ne možemo mim o ići ni n e ku vazu iz PalmelIe (Portugal) OG )

. pehara. Rame ove vaze i vi s okog vrata ornall1entisano je o vakvim ukr š tenim Nni­

derivat oblika zvonastih

.Te dna amf o ra iz Madrida bliska je

sa

rombičnim poljima srećemo opet na

jednoj t a kvoj vazi "3 ) pored ukrštenih Ii­

vaza

iz

Soroksar-a

u

Ugarskoj

svo~,im

inkru S! tacij a:. Jedna

mot~ivima.

koja ima oblik zdjele sa vi so kim vratom

Zapravo

je

to

jama.

Uz

ovaj

ornament

ističe se

na

vazi

iz Palmel:e

i ornamenat

u obliku cik-cak

linija.

Mno g o

:s r o dno st i

s a

ovom

va z om

im

a i slična vaza iz Lapa de Rotura (Por­

tugal), :I ;) Rame t e vaze (derivat

zvonastih

p

e hara) o rnamenti sa no je ukr š tenim lini­

jama koje čine medu sobno rombična p'olj a. I ta vaza pripada eneolitskoj ibersko.j kulturi.

njenom

Polovina

naclene

va,ze

na

Tab.

VI,

s l.

l

d a je

nam

j as nu

pretstavu

o

obliku, ornamen l~ l1 i tehnici ukra š a v anja.

T o

je

neu ,r.;· lačana zdje , la smeđe boje s a vi­

"') Ibid_,

T aL

XLI , Ill.

 

"8) IEhert,

R ea

llex

tlk o n

der

V o r ges

chichte

II ,

TaL

Q8

(3).

'0)

Pitt il.:n i,Uq.; e;; chichte, 193 7, Taf. 2 (4) .

:lO)

M.

\V'GI~:'ns ky , Die

'i ' nkrl1 s t i e · rte

K e r a rnik

d e r

St ei n-

lind

Br o nze ze i , t ,

Ta.f.

4 .

:II)

l

~~lJel rg , L a civ i li s ati on. ćm c ·o l :'tiq lle d ,~ II1 '; la

pe n -i ln ' s ul e - i b er - iqu e,

fi g o !l ' 7l,

LXXVIII , 2 9 6.

32)

il s Ib id .,

r·j,g.

292.

:I")

Arch . Ert.

II ,

308.

M )

11\1.

\V ,os: in s ky,

Kerami ,k

civ ilisati oln

0n e o(.itique

d e r

 

St e- i n-

und Bron

zew it

,

T a L

LX ' VII ,

:3 .

"'J N il s

Abcrg,

La

dans

la

'p e nin s ul e

'ihe

rique,

f ig o 307.

:lB)

IlJi-d. ,

fi g o

52.

:I,) Ibid.,

Eg.

,Ill.

e nin s ul e 'ihe rique, f ig o 307. :lB) IlJi-d. , fi g

16

Alojz Benac

soko profilisanim vratom i blago istaknutim ramenom Dno vaze je vatrom ocrnj'eno. Na ramenu je ornamentaIna traka, oivičena s donje strane sa po jednom linijom. Čitav ornamenat je izveden u tehnici ureza sa ubodima, a bio je inluustiran što se vidi po sitnim O!Staic.ima bijeIle mase. Dvije nasuprot postavlj,ene, okomite linije dijele ornamentalnu traku na dva dijela. U jedllom dijelu ornamenat je izveden kosim li­ nijama koje Se pri kraju ukrštavaju poprečnim linijama. Drugi dio ,je ornamentisan sa četiri cik-cak linije. Ova zdjela svojim ornament om u mno g ome !2.;- navodi na analogije sa I{e· ramičkim inventarom iz Rossen-a (RoSiSenertypu,) u Saksoniji.!IOt) Uopće naši frag­

menti na Tab. V, sl. 6- 9 i Tab , VI, sl. 1 sv o j o m

ćuj:u nas na traženje sličnosti sa tehnikomornamentisanj,a keramike iz Rossen-a.

Hoernes je uzeo Rossener keramiku kao tipičnog pretstavnika svoje Furchenstich­

l{amenih u metalna doba. "") Keramiku jz

R6ssen-a mnogi vežu neposredno za keramiku megaIitskih g robova zapadne i sje­

verne Evrope kao i za meg alitsku keramiku Italije i španije na jugu Evrope.

visokog

vrata

tehnikom ureza s a ubodima upu­

tehnike koju datuje u prelazni period iz

Fragmenti 'na

Tab.

upućuju isto

tako

VI,

s l.

2

i

na

keramiku

4

s voj'im

cik-cak

urezima

pri

obodu

megaIitskih grobova.

U inventaru hru tovačke keramike postoji samo Jedan primjerak Sa ornamen­ J2.m rade nim nareckanim predme t om. To je fragmenalt na Tab. VI, sili. 5 koji pretstavlja dio manje, slabo glačane vaze. Vaza je mrke boje i sa jako izvijenim vratom. Prelaz iz trbuha u vrat je vrlo oštar. Uz obod vrata nalazi se jedna ornamentaIna linija. Trbuh je bogat o ornamentisan mnoštvom cik-cak linija, dok je s donje strane čitav ornamenat oivičen sa dvije ,crh~. Sve ornamentalne linije otisnute ~u predmetom sa sitno narecEal1im šihjcima, tako da Se dobiva utisak kao da su radene točkićem od sata. Na.tzad može biti da je ovaj ornamenat i izve1 dl en ~ o' nčar slkim točkićem.:l9 a )

Uporedujući t<ehniku izvodenja ornamenta na o vom fra mentu sa raznim tehni­

keramik e , moramo ' . e prije s vega zau s ta rv iti na keramici sa Or­

namentom otisnutim češljem (»Kammkeramik «). Upada u oči naročita Sličnost u izvo­

inventarom iz Kaukole u Fin s koj ,40) koji

kama prehistorijske

denju ukra s a našeg fragmenta sa keramičkim

pripada

svršetku mladeg kamenog doba. Na Iberskom poluostrvu susrećemo čitav niz

vaza iz

eneo1itikuma

orn a mentisanih

takvim točkićem ili sličnim

zl1pčastim predme­

tam.~I) Zatim t o i , to nalazimo u Bretanji,4") Irskoj4l) i na Skandinavskom polu­

o>strvu.") Naroči rta sdičn lo ~.t našeg ornamenta je , a jednom vazom iz Herrestat-a (Šved­

sl<a)

Njemačke,"') kao i na keramici zvona s tih pehara Leške i Moravske iz eneolitikuma. 47 ) Ta keramika je s\'a!kako u vezi sa \'rpčastom keramikom (Schnurkeramik). Jedna

Ovu <tehniku srećemo i na k e ramici megaUtskih grobova sjevero-zapadne

l5)

. R) Ebert,

3.) Hoernes-Men g hin , Urgels chichte

,ko jli

taln ,og In e g afua-;-upC; t,reb kiav aJo s e za izvod emj e o

V rg-esch'icht e

Reall e x ilkoll

der

XI,

Taf : :33c.

d tl r bi Idendc!Tl

svo ~e

o>'o v.i

n e ,

Ku,;! st ,in Eur o p a ,

s

a obo d ol1l

S .

378

i

dalje.

39 0 ) MaH ,ko 'lut

s<e 'oik rc će ,o ko

izrađenim II vidli

ornamell­ a vrlo te s<to

rnam e nta j o-; u mlade ,kam e no ,dob3,

II

br·om·zamo

doba . Kasnije

je

ovaj

lnačin lom a mentisanj a

izumro.

 

'0)

Ebert,

R,ealIexvkon

der

Norge schichte

Vl,

T

a f.

58 A,

b-

L

H)

N. Ab e rg,

La

c·ivili s ation

ćneolitiqllc đa'ns la p e ni'l1Sl1le ihC'f,ique, f~g. \2,'i.5. 271 -

275, 290 .

••)

Ibid .,

f,ig. 3'2().

4:')

Ibi,d., figo 319.

 

U) Ibid.,

f,i.g. 250.

•')

Ibid.,

fig o 248.

'0)

Praehistorische lZeitschrift,

B a!l1d

I,

Taf.

IX,

-4;

Taf.

X,

5.

'

7)

nr.

.I.

L .

(echy

'pl'edh is tlo r-ic\<c, sv.

I,

Tab.

XXXIX.

Završna

istraživanja

u pećhni Hnr"Uov aČi

17

v,aza iz Tiringije/ 8 ) kaja pripada vrpčastaj keramici, neobična nas patsjeća sl!ičnašću svag arnamenta na naš fragment. I na avaj vazi imama cik-cak linije u če­ tiri arnamentalne zone. Dabiva se utisak da su i ave linije izvedene na isti način kao. i linije na našem fragmentu. Na Siciliji nalazište Villafrati abiluje :keramikam tipa zvanastih pehara. Na jed­ nom takvam peharu 4 !1) arnamenat je izveden nazupčanim predmetam (tačkićem) ­ istam takv')m tehnikam. Na drugam peharu iz nalazišta Villafrati:;O) vildima cik- cak arnamenat sa vrlo aštrim vrhavima kaji se gatavane razllikuju od arnamenta na našem fragmentu. Ornamenat je, doduše, izveden urezivanjem sitnih crtica, ali farma patpuno adgovara. Nije bez interesa da su zv<:masti pehari u nekim evrapisJkim nalaziš,tima tako izradeni da je njihav garnji abad jaka izvučen. Da spamenema sama jedan takav pehar iz južne Francuske (Dalmen - de la Halliade)"l) kod kajega je garnji abo·d na­ račita izvu:':en. Takav je abad i na našem fragmentu. S abziram da se arnamenat izveden nazupčanim predmetam (tačkićem) nalazi vrla česta na zvanastim peharima (Glackenbecker) pa cij,elaj Evrapi, avaj detalj u farmi našeg fragmenta je takađer ad važnasti. Ne mažema svakako. sa sigurnošću utvrditi da li je naš fragment pri­ padao. takvam peharu, ali je aVa anailogija bez sumnje upadna. Najzad, u promatran,ju ornamenta našeg fragmenta maramo navesti i brajne veze sa keramikom kaja pripada sojeničkom naselju Ripač na Uni iz bronzanog daba. 52 ) Ako sada općenito p ogledamo navedene pajave, opazićemo. čitav ,krug keramičkih objekata sa ornamentom izvedenim. nazupčanim predmetom na lakalite­ tima ad ~panije, Sicilije i Balkana cio zapadne, srednje i sjeverne Evrope. Prim jerci u sl. 5, 6, 7 i 8 (u tekstu) pretstavljaju fragmente plitkih zdjela sa unutra uvučenim obadom na kojem se s gornje strane nalaze kaSlo udubljeni orna­ menti. Fragmenti su mrka-smeđe baje i prillična lijepa glačani. Zdjele .ovakvag ablika i sa avakvim amamentam takader ne pripadaju slavanskaj kerami.ci. Zdjele sa tako arnamentisanim abodam imamo, međutim, u Lengyel-skaj kulturi (Kam.

Talna, UO'arska)," 3) čija arnamentisana

nih tačaka sa d avanstkam keramikam i kaju \Vo>s,jnsky stavlja u branzana daba. Takve zdj'ele susrećemo. nadalje u Poznaniskaj ablasri i ta u većem braju (Schrada, Obornik, Filehne)."') Na asnavu mišljenja Kassine Erich Blume avu keramiku II Pa­ znanjskoj oblasti pr,ipi,suje tračkom plemenu Kapadočana. On veli da je centar tračkih plemena u branzana daba bila današnja Madžarska. Odavle su se Tračani, veli Blume, raširili s jedne strane da Ma;le Azije, a s druge strane preka Austrije u Sasku, Bran­ denburg, P o znanjsku ablast i jedan dio istačne Poljske. LJ njihov krug pripadala bi i Lužička kultura. U žestokaj polemici sa Schlizom Kassina je kasnije pramijenio. svaje mišljenje i tvrdio. da su nasioci Lužičke kulture sjeverna ilirska plemena. On je, štaviše, dakazivao da su ovi sjeverni Iliri izravni patomci nasiaca živata u prehista­

i inkrustirana keramika ima izvjesnih dadir­

<&) Schuchart,

Alteu,no.pa,

Abb.

76,

b.

'9)

Ebe r,t,

Reallexi ik ,o,n

,dei r

Vorg es chichte

XII.

Ta f.

:31,

c.

Of')

Ib'i·d. ,

Tal',

31,

b.

01)

Oscar

Sk a ndinavien,

S.

,'v\tOll teliuls,

figo

89,

Die

a.

1238,

"')

Bi~ ć a, Tab.

Glas nik

ll,

:3,

Zem.

5).

4.

'I1luzeja

Ch ronol,og ie

de r

iiitestein

BwnzezeH

'~11 Nord-Deutschlamd

UII1d

V

(1), lB9:3

(V.

R,!dim~k~i, PrehistoriČika so.ienica kod R~pča blizu

r,,)

\Vo si nsky

 

Toln a varmegye,

Tab.

LXXXI,

3

i

5.

.

")

Dr.

Erich

Blume,

TraJk'ische

Keramik

rler

Provinz Poscn, Tar. IX, ·Abb. 20, 21,'22 (l\\an­

IlUS

IV).

2

18

Alojz Benac

18 Alojz Benac Sl. 3 Sl. 4 bt·5

Sl.

3

18 Alojz Benac Sl. 3 Sl. 4 bt·5

Sl.

4

18 Alojz Benac Sl. 3 Sl. 4 bt·5

bt·5

18 Alojz Benac Sl. 3 Sl. 4 bt·5
18 Alojz Benac Sl. 3 Sl. 4 bt·5
18 Alojz Benac Sl. 3 Sl. 4 bt·5

_

_

_

-=Z-'-'a_v--"ršcc:nc::.3---'-istraživa:nja II ,pebni HrusUovači

19

rijskom naselju U neĆi:c.e kod Praga. J. Neustupn~1 odbacuje potpuno ovakva tvrdenja (uzimajući pravilno KQ.ssinu kao ,ilednog od nosilaca veliko-germanske misli) i veli da bi nosioci Lužičke kulture mogli eventualno biti dio cmih etničkih grupa iz čijih se osnova kasnije razvio istorijski narod Kelta."") S obzirom da Lužička kultura ima iz­ vjesnih dodirnih tačaka sa našim nalazištem, 0\'0 mi;ljenje nije bez interesa.

_ Potrebno j;e da ,pomenemo da se fragmenti oboda ovakvih zdjela sa koso udubljenim ornamenitom nalaze i u inventaru vinčanske keramike."G) To svakako nije slučajno ako se uzme u obzir povezan.olSt Vinče s'a sjevernijim nalazištima, u prvom redu nalazl~ta u Ugarskoj.

~. ana keramika zastupljena je u hrustovačkom inve,nrt:aru samo ;j ,ednim pri­ mj-er!wm (Tab. VI, sl. 6). To je fragment smede pečene, izvana glačane vaze na ko­ jem se jasno vide široke lini'je slikanog ornamenta Nažalost, boja kojom je bio izveden ovaj ornamenat izgublj,ena je, ali po svemu izgleda da j.e to bila crna-mat boja. Široke trake elanas izgledaju kao, neuglačani dijelovi vanjske površine suda.

Za samo datovanje Hrustovače ova,j primjerak nema nekog naročitog značaja zbog toga što se Wka,na keramika nalazi u mnogim prehistorij kim periodima. Zna­ čaj/nije je to što nas ovai primjerak upll(~uje više na jug. Da spomenemo ~arno na­ lazište Sveti-Kyrillovo u južnoj Bugarskoj u koj.em se sreću brojni primjerci slikane keramike sa geometriJskim motivima."') Ovo nalazište datuje Kazaro\V u toba početka metalnih doba. Slikana keramika zastupljena je brojno i u prehistorijskoj, Vinči."~)

3 i 4 pokazuju dalju raznovrs·nost

ornamentisanja na hrustovačkom posudu. Obod vrata, rame i krajevi punih drški vaza,

kojiima pripadaju ovi fragmeniti, ornamentisani su kratkim urezi,ma. Ti urezi čine ornamentalne trake. Frag menti u sl. l i 2 pripadaju crvenkasto-smeđoj, grubo peče­ noj i neuglačanoj vazi, a fragmenti u sl. :3 i 4 grubo pečenoj i neuglačanoj vazi,

sivkaste boje. Ovaj način ornamentisanja ne pripada opet ornamentici slavonske keramike, iako jiOj ije vremenski blizak. Ovakav ornamentaIni motiv i tehniku možemo naći na keramičkom inventaru Ol1eti'čkog tipa LI Š!cziji,'''') a zatim u nekim prehistorijskim nalazištima II (SR. Primjerice možemo navesti jednu vezu iz nalazišta Slamke Hore"") koje pripada prelaznom dobu iz kamenih II metalna doba Na ovoj vazi se na ramenu nalazi plastična traka ornamentisana istim ornarnentom kao i naši fragmenti. Nadalje imamo istu pojavu II grobovima Sa zgrč<enim kosturima iz Lovosica';I) i l3ylany-a."") Možemo usput nave,:ti da se takav ornamenat nalazi i na jednom keramičkom frag­

mentu istog perioda iz već pomenutog južnobugarskog nalazišta Sveti Kyrillovo_';:')

Fragmenti na Tab. VII, sl. 5, 6 i 7 s u pripadali grubo pečenoj i slabo glačanoi vazi crne boje. Na pIaSitičnim ispupčen.iima ornamenat je izveden na i,;;:ti način kao

Keramički predmeti na Tab. VII, sl. 1, 2,

")

J

:--Jc\ls[upnY:

Pe>rvobit'l1aja

,is to r ija

Lužici,

Istr.

67-

69.

OO)

M.

M.

Va S'i.ć, Preis itnriska iV'inča

IV,

' 1.'56

(sL

206,

NQ

1,'514,

151.'5,

11<516).

"')

G:::wr:1

J.

Kazarow,

,Vlorgeschichtliche

Flmde

aus

Sveti-Kyr.illov,o

(Praehi sl(orische

Zeiit­

schrift,

Band 'VI,

M.

"H) :M.

nJ14,

S.

78,

Abb.

Vasić, Preistori Ska

10).

Viinča II, ,;;1.

267.

271,

272;

zatim

M.

1:\\.

Va s sHz,

Die

H,mpt­

ergeoniss'e der

priihis t or,isch ell1 Ausglrabu,ng in Vinča 1908 (Prachist'Orische Zej'tschrift, Band ll,

1910. Taf.12).

"") Ebcrt.

"")

.l.

L.

Re a llexikon

der

Vorgeschichte

Pič. Ć('chy predh istoricke

sv.

I,

I,

Tar.

,')1,

Tar.

LXX,

i.

l.

III')

Ibid.,

ob r.

110.

"')

Pič, Prehled

če s.l,ć archaeologie

obr.

7.

U3)

Gawril

J.

Kazalrow,

ikao

Ik o d

bljesl,e

,S7.

Abb.

9, "'JZ.

2*

20

AJo.iz Benac

------------------------------~~

jz (SR.

~-------------------------------

i na prethodnim

logijama

Vi so ka amfora na Tab . VII, sl. 8 pouzdano je res taurisana na osnovu brojnih fragmenata nadenih u nalazištu. Sa spoljašnje 5trane trbuh amfore je žućkasto-smede boje, dok je vrat i čitava unu t arnja povr;ina tamne boje. I sa unutarnje i Sa spoljašnje strane površina suda je lijepo uglačana. Dvije nasuprot postavljene ušice spa.j.aju obod vrata sa ramenom suda . Vrat j.e uzak i ne š to uvučen, dok je rame vrlo b lago istaknuto. Uz obod vrat a nala.zi s e ornamental na vrpca sa duboko žigosanim kru­ žićima. Takav isti ornamenat opasuje i rame amfore, s t0111 razlikom što su srednji

dijelovi ramena - izmedu uš ica - istaknuti

ovim ispup\':enjima izvedena su po tri široka i duboka udubljer:ja. Fragment vralta i ramena v aze na Tab . VIII, sl. 1 prets tavlja dio s asvim inden­ tične amfore i po obliku i po ornamentu. Ornamental ni motiv ove amfore je jedinstven za keramički inventar pećine Hrustavače. Tehnika žigos anja nije nepoznata na hrustovačkoj keramici. Naprotiv, ona je brojno z a s tup.lljena na njenim primj e rcima slavonskog tipa. Ali ta je tehnika ovdje redovno kombinovana sa drug-im tehnil<ama. Zbog toga je nužno da izdvojimo ovu amforu iz slav o nske keramike i da na drug-om mjes tu tražimo rl(jene analogije.

apliciranim plastičnim ispupčenjem. Na

fragmentima . Time se ova dva primjerka još više približavaju ana­

Prije svega ovakve žigosane kružiće nalazimo na nordijskim vazama t. zvo Kammkeramil{, gdje je o na redovno vezana sa vrpčastom keramilwm (Schnurkera­

mik) . R. Pičtioni stavlja ovu keramiku na kraj mlađeg kamenog doba.'le,) Nil s Aberg

opet misli da je ona pripadala dobu kOlje

i vezuje je za uticaje sa Iberskog poluostrva ."") Ne možemo

nal'azišta iz istog d o ba na

fora iz Razica u Bfliny-u " ') i sv Ol j ;i m obli ' kom li č i potpuno našoj amfori, ~a razlikom

što su dvije trakaste u š ice postavljene na trbuhu_ Rame ove če ške vaze ornamenti­ sano je isto tako vrpcom žigosanih kružića. Sam vrat vaze ornamenti san je trakama izvedenim priti skom pletene vrpce. Ista takva visok a amfo r a iz .[1jalaii~ta Zvolenevs i opasana je na ramenu vrpcom žigo sanih kružića. G ') Pojedini fragmenti iz Knovize u

neki fragmenti

iz Piali a na u okr. Kourim s.kem.' ") Potpuno istu formu vaze ka o što j.e naša amf o ra

vidimo na keramičlwm inven t aru češkog-

laznom dobu iz I,amenih u m e t a lna d o ba . 1\;apokon, ž igos ane kružiće, samo mn o g o

pliće i k Ol1lbinovan

i zdjelama u nalazištima Lužičke kulture hr o nza nog doba.") Ovo ustvari znači samo

dalji razvoj ranij~ na v dene ornam e ntik e. Najl jep~i keramički primjerak s a RIa st ičnim n rnal11ent O Il1 vidimo na Tab . VIII, s l. :3. Fragl11entovani vrat i trbuh ove vel il{e amfore imaju debele stijen e. Lijep::l g lačana vanjska povr;in a jc žu ćJ<asto-smed e boje, dnk .le unutarn.ia p()vr.~ ina tamni j ' a i

nalazišta Slanske Hore,") a pripada pre­

okr. Slanskem (bronzano doba) pokazuju istu ornament iku fJ Co ) kao i

s e

u

arheolo g ij.i nazi -va obično eneolitikum

mimoići ni neka češka

čij'oj se keramici pojavljuje ovakav ornamenat. Jedna al11­

. a udubidenim

ornam e ntima, nalazimo i na amforama, krčazima

 

8')

R.

P'itb-J ni,

 

· r g-c,c

h :·cht c

191 7.

Tal'.

II ,

II.

U;')

Ib ;,d

S .

43.

UU)

N . I Aber

g- ,

L a

civili

s a t i ! c n e n ć oli.tique

 

d 2 , ns

la rH ~ n i'n,;[dc i b e l'iqu e . p.

:JJ 3 -

2 04 .

• 7) Dr. J . A . P ič, C ' e1 chy predh ist O'rtickć, o br.

1 : 3.

118)

Ib id .,

'o-b r.

56

(14) .

OO)

Ibid ., Tab.

LXXX ,

 

24.

'

0)

Ib id

Ta b . LXXXVII.

t 7.

,18 ,

22,

26.

27 .

")

Ibid.,

T ab.

LXVIII,

 

9.

7' )

Eb ert,

Reall e xiolw n

dn

v,o r ges chichte

VIl . Tal'.

196.

f.

11. ;

Tar.

197.

f,

g ;

zatim

Prae­

hi s tori sche

Ze it schrH1,

 

I.

Tal'.

XLII , 8.

 

Završna i s traživilInja II pećvni HrllS>!Jova ,či

21

slabije glačana. Obod vrata je napolje izvraćen i tako čini plastičnu dekonciju. Pre­

pla~tično apliciranom trakom . Preko ove trake

prelaze dvije druge kose trake koje polaze od oboda vrata, si,jeku se na trbuhu i dalje op-et razilaze. Ova kombinacija sa po dvij<e kose plastične trake ponavlja se na suprotnom dijel-u amfore. Zbog toga ~e dobiva utisak da je cijela amfora opa­

i

laz iz vrata u trbuh oivičen je

jednom

sana jakim užetom radi zgodnijeg nošenja.

Plastična ornamenti,ka je prat,ilac svih prehistorijskih perioda. Ovakva plastična

dekoralcija,

koJa

imitira opasano

uže,

karakteristična je

medutim

za

neka nalazišta

lužičkog kruga

(Nahrschutz),r:l)

a naročito je karakteristična i brojna kao pratilac

slikane

U