Geodetski premer 1 1

Pisana predavanja
3. POLIGONSKA MREA
Kao sto je pomenuto u prthodnom poglavlju izvoenje dravnog premera i premera za posebne
potrebe podrazumeva najpre definisanje geodetske osnove. Geodetska osnova za premer predstavlja
skup trajno stabilizovanih geodetskih taaka, koje svojim prostornim rasporedom omoguuju
neposredno izvodjenje i odravanje dravnog premera i izradu katastra nepokretnosti na
odredjenom prostoru. Postavljanje geodetske osnove za snimanje detalja podrazumeva skup svih
radova kojima se geodetskim takama te osnove odredjuje poloaj u dravnom ili lokalnom
koordinatnom sistemu, prema prethodno izradjenom projektu. Geodetska osnova za snimanje
detalja izrauje se rekonstrukcijom stare i razvijanjem nove mree (poglavlje 1.5). Nova geodetska
osnova izrauje se ako se prethodno istraivanjem utvrdi da je na podruju katastarske optine,
uniten ili postao nefunkcionalan dovoljan broj taaka bez kojih nije mogua izrada i odravanje
premera.
Pravougle koordinate Y,X taaka nove poligonske mree 1. i 2. reda raunaju se po modelu
najmanjih kvardata u dravnom koordinatnom sistemu. Kao Datum mree koriste se poznate
koordinate taaka referentne mree, koje se u postupku izravnanja uzimaju kao date-tane.
(Referentnu mreu ine take priblino rasporeene po celoj teritotiji jedne ili vie katastarskih
optina na meusobnom rastojanju 1-4 km. U konteksu stare mree to su take gradskih
trigonometrijskih mrea).
3.1 POLIGONSKI VLAK
U skladu sa zahtevima metoda premera (polarna, ortogonalna,..) izmeu taaka referentne mree-
nova mrea (ili trigonometrijske mree 4. redastara mrea) postavlja se niz taaka na
meusobnom rastojanju od 100-500m, meusobno povezanih merenjima: ugla, duine i GPS-
vektora. Ovaj niz povezanih taaka ini poligonski vlak. Ako je poligonski vlak postavljen izmeu
dve take sa unapred definisanim koordinatama naziva se umetnuti poligonski vlak (slika 3.1 a).
Poligonski vlak koji poinje i zavrava se na istoj taki naziva se zatvoreni poligonski vlak (slika
3.1 b). Vlak koji poinje od take sa definisanim koordinatama i zavrava se na slepo zove se
slepi poligonski vlak (slika 3.1 c).


Slika 3.1 Poligonski vlak
Geodetski premer 1 2
Pisana predavanja
Pre raunanja koordinata poligonskih taaka utvruje se redosled kojim e se raunati koordinate.
Redosled raunanja oznaava se na skici poligonskog vlaka smerom raunanja i pratei smer
raunanja definiu se elementi poligonskog vlaka (slika 3.1 a):
poetna taka vlaka 1 i zavrna taka vlaka N su take sa unapred odreenim koordinatama na
koje se vlak oslanja,
poligonska strana je duina izmeu dve susedne poligonske take u vlaku ili duina izmeu
poligonske i susedne take sa datim koordinatama,
poetna i zavrna strana su duine izmeu taaka sa unapred odreenim koordinatama na koje
se vlak oslanja (S
A1
, S
NB
),
poetni |
1
i zavrni |
N
vezni uglovi su uglovi na takama 1 i N,
prelomni uglovi su uglovi na poligonskim takama od |
2
do |
n
(n- broj poligonskih taaka) u
vlaku izmeu susednih poligonskih strana.
Kako izmeu dve strane poligonskog vlaka postoje uvek dva ugla, iji je zbir 360
o
, to za prelomne i
vezne uglove treba uzeti uglove koji se nalaze sa leve strane vlaka idui u smeru raunanja odnosno
sa iste strane na kojoj se nalazi strelica koja oznaava smer raunanja.

Radi ostvarivanja pravilnijeg oblika poligonske mree i skraivanja duina vlakova kod raunanja u
staroj poligonskoj mrei koristile su se vorne take. vorna taka je taka u kojoj se sustiu tri ili
vie poligonskih vlakova.
3.2 PROJEKAT I REKOGNOSCIRANJE POLIGONSKE MREE
Projekat poligonske mree izrauje se na planovima razmera 1:2500, 1:5000 ili 1:10 000 unutar
jedne katastarske optine. Poligonske take se postavljaju u vlakovima unutar katastarske optine,
koji zajedno ine poligonsku mreu. Poligonska mreza slui kao osnova za snimanje detalja.
Snimanje detalja vri se unutar jedne katastarske optine. Katastarska optina obuhvata, po pravilu,
podruje jednog naseljenog mesta i ini osnovnu teritorijalnu jedinicu za koju se vri premer. Vei
gradivi su podeljeni na vie katastarskih optina. Poligonska mrea razvija se unutar katastarske
optine i mora predstavljati celinu. Za vee gradove koji su podeljeni na vie katastarskih optina
postavlja se jedinstvena poligonska mrea, bez obzira na granice katastarskih optina. Takav
karakter ima i poligonsta mrea koja slui za snimanje liniskih objekata: putevi, reke, kanali itd.
Na planovima se take postojee referentne mree iscrtavaju crvenim, a novoprojektovane take
poligonske mree crnim tuem. Projektovane strane poligonske mree 1. reda iscrtavaju se crnim
tuem debljinom linije 0.6 mm, a strane poligonske mree 2. reda 0.2 mm.
Za svaku katastarsku optinu izrauje se skica poligonske mree u razmeri 1:5000 ili 1:10000, koja
sadri:
koordinatnu mreu sa ispisanim koordinatama izvan okvira lista;
nanete postojee take crvenim i novoprojektovane take crnim tuem;
granicu katastarske optine nanetu zelenim tuem debljine 0.8 mm;
granicu graevinskog reona nanetu utim tuem debljine 0.5 mm;
podelu na listove (nanetu neprekidnom linijom ljubiastim tuem debljine 0.5 mm) i skice
detalja (nanetu neprekidnom linijom ljubiastim tuem debljine 0.2 mm)
strane koje se mogu direktno meriti na skici se oznaavaju neprekidnom linijom, a one koje se
odreuju indirektno isprekidanom lijom (crnim tuem debljine 0.2 mm).
Rekognosciranje poligonske mree podrazumeva izbor mesta na terenu za postavljanje poligonske
take. Pri rekognosciranju poligonske mree potrebno je imati projektovanu skicu poligonske
mree. Pre poetka postavljanja poligonskih taaka moraju se na terenu pronai i siglalisati take
stare mree tj. one na koje e se vlak oslanjati. Osnovna pravila rekognosciranja poligonske mree
su:
vlak treba da bude razvuen, tj. da prelomni uglovi vlaka po mogunosti budu to blii 180
o
i
duine poligonskih strana treba da budu priblino iste i da se kreu od 50-500m.
Geodetski premer 1 3
Pisana predavanja
Kod izbora samog mesta za postavljanje (stabilizaciju) poligonske take mora se voditi rauna o
sledeem:
da belege poligonskih taaka ne budu oteene ili unitene,
da se sa poligonske take mogu meriti uglovi i duine u poligonskom vlaku,
da se sa poligonske take moe snimiti to vie taaka detalja.
Oblik vlakova, izgled poligonske mee i sve ostalo to je vezano za rekognosciranje poligonske
mree u velikoj meri zavisi od terenskih prilika i iskustva strunjaka koji vri rekognosciranje.
3.3 IZGLED I DIMENZIJE BELEGA KOJIMA SE OZNAAVAJU
POLIGONSKE TAKE
Poligonske mree se postavljaju prilikom geodetskog premera zemljita i slue za odranje premera
i izvoenje drugih geodetskih radova. U cilju njene uspene eksploatacije veoma je vano kako e
se stabilizovati poligonske take. Nain stabilizacije zavisi od vrste terenske podloge, tj mesta gde
e se belega postaviti: njiva, livada, panjak, neobradivo zemljite, stena, makadam, asfalt itd.
Prema materijalu od koga su napravljene belege mogu biti:
trajne, koje se izrauju od keramike, kamena, betona, gvoa i
privremene, koje se izrauju od drveta i koriste se u postupku privremenog oznaavanja mesta
na terenu gde e biti trajno stabilizovana taka poligonske mree.
Prema poloaju u zemljitu belege mogu biti:
vidne ili nadzemne kod kojih se gornji deo vidi iznad terena i
podzemne koje su potpuno prikrivene zemljom.
Na mestima gde moe doi bo oteenja gornje povrine belege postavljaju se sloene belege tj.
belege sa podzemnim centrom. Gornja belega i odgovarajui podzemni centar sloenih belega
izrauju se od razliitog materijala i propisanih dimenzija.

Slika 3.2. Izgled i dimenzije belega poligonskih taaka
Belege od prirodnog kamena, sa ''obraenom glavom'', usaenom bolcnom ili uklesanim krstom kao
centrom belege (slika 3.2 a), usauju se u rastresito zemljite u nivou zemljita ili da iznad njega
vire 2-3cm. Podzemni centar izrauje se od keramike ili peene cigle.
Belege od armiranog betona sa oznakom centra u obliku repera sa rupicom, bolcna sa rupicom ili
uklesani krst usauje se isto kao belega od prirodnog kamena (slika 3.2 b)..
Betonska ili keramika cev oblika zarubljene kupe (slika 3.2 c). Centar belege je sredina upljine
cevi. Donja belega pravi se od keramike. Belega se ukopava ispod nivoa terena. Dubina ukopavanja
gornje belege mora biti ispod dubine oranja (50-60cm).
Geodetski premer 1 4
Pisana predavanja
Keramika ili plastina cev oblika valjka (slika 3.2 d). sa podzemnim centrom, ukopava se na
obradivom zemljitu ispod nivoa terena 30-50cm. Na istu dubinu potrebno je ukopavati i belege od
prirodnog kamena ili armiranog betona ako se postavljaju na obradivom zemljitu.
U gradovima na asfaltiranim ulicama i trotoarima postavljaju se metalne belege (kape) u istoj ravni
sa asfaltom (slika 3.2 e).
Kao privremene belege poligonskih taaka koristi se drveno kolje dimenzija kao na (slika 3.2 f)..
3.4 UKOPAVANJE (POSTAVLJANJE) BELEGA
Po izvrenom rekognosciranju mree prelazi se na postavljanje belege. Nain postavljanja belege
zavisi od vrste belege.
Pri ukopavanju sloenih belega veoma je vano da se gornji i podzemni centar nalaze u istoj
vertikali. Postupak ukopavanja sloenih belega objasniemo na primeru belege od prirodnog
kamena, sa obraenom glavom. Ukopavanje podrazumeva
(slika 3.3) da se:
a) Na obeleenom mestu iskopa se rupa odgovarajue dubine
(oko 80cm).
b) Postavi se donja belega na dno rupe, pa se oko nje naspe i
nabije usitnjena zemlja,
c) U cilju fiksiranja vertikale centra donje belege, pobije se
jedan koi na oko 0.5 m od iskopane rupe i iza njega
odozgo prikuje letva duine 1.5-2.0 m tako da se moe oko
eksera horizontalno rotirati. Drei visak tano iznad
centra donje belege rotira se letva paljivo dok ne dodirne
kanap viska. Da bi se letva u tom poloaju fiksirala pobije
se kolac ispred letve, olovkom se povue linijka koja na
letvi oznaava mesto kanapa viska.
d) Iznad donje belege naspe se i dobro nabije sloj zemlje od oko 10cm debljine.
e) Postavi se gornja belega i njen centar dotera pomou viska u pravac vertikale centra donje
belege. Donja belega postepeno se nasipa zemljom i nabija dok se belega ne zaspe do kraja. U
toku zasipanja gornje belege povremeno se kontrolie njen poloaj.
3.5 NUMERISANJE I OPIS POLOAJA POLIGONSKIH TAAKA
Poligonske take numeriu se onako kako se poligonska mrea razvija, odnosno po katastarskim
optinama brojevima od 1 pa nadalje.
Ako preko dela katastarske optine prolazi neki vlak koji je postavljen pri snimanju susedne
katastarske optine, take toga vlaka se preuzimaju i zadravaju se njihovi brojevi u matinoj
katastarskoj optini. Da ne bi dolo do duplih brojeva poligonskih taaka i zabune preuzete
poligonske take dobijaju pored broja u imeniocu poetno slovo njihove matine katastarske
optine.
Nakon stabilizacije za svaku taku treba sastaviti opis poloaja koji e omoguiti ta se take mogu
lako pronai. Opis poloaja poligonskih taaka vri se u trigonometrijskom obrascu broj 27, kod
kojeg se u zaglavlju upisuju podaci kako je to na primeru pokazano (slika 3.4). U obrascu se crta
skica poloaja take u priblinoj razmeri, pri emu se dozvoljava karikiranje menje vanih detalja.
Na skici se ucrtavaju: saobraajni objekti i na njima upisuju odgovarajui nazivi, granice parcela sa
podacima o posednicima i kulturi zemljita, karakteristino drvee od kojeg se vri odmeranje sa
vrstom drveta, telefonski i elektrini stubovi sa brojevima, jarkovi i drugo. U gornjem levom uglu
skice upisuje se naziv potesa a u donjem desnom uglu upisuje se zvano mesto. Odmeranje se uzima
koso po terenu do na centimetar od najbliih stalnih objekata koji se lako mogu identifikovati i
kasnije. Broj odmeranja ne bi trebalo da bude manji od tri i to pravilno rasporeenih oko take.
Duine odmetanja treba da su krae od 50m osim ako se odmeranje vri du mea parcela.
Slika 3.3
Geodetski premer 1 5
Pisana predavanja
Ako na terenu nema dovoljan broj objekata za odmeranje, moe se izmeu dve stalne take nekih
objekata postaviti apscisna linija pa za se za poligonsku taku odredi apscisa i ordinata i neko koso
odmeranje.
Oznaka tipa belege, odnosno skica tipa belege i dubina ukopavanja gornje i donje belege unose se u
odgovarajuu kolonu.
U delu Primedbe upisuje se datum uzimanja opisa i ime lica koje je uzelo podatke.

Slika 3.4 Trigonometrijski obrazac broj 27
3.6 RAUNANJE KOORDINATA U POLIGONSKOM VLAKU
Ovde emo se skoncentrisati samo na raunanje koordinata taaka u vlaku primenom pribline
metode izravnanja tvz. prosta metoda. (Izravnanje mree po metodi najmanjih kvadrata ui se u
okviru predmeta Geodetski premer 2.) Raunanje koordinata taaka u vlaku podrazumeva:
odreivanje elemenata poligonskog vlaka,
raunanje direkcionog ugla i duina iz koordinata,
raunanje direkcionih uglova poligonskih strana,
raunanje koordinatnih razlika poligonskih taaka i
raunanje samih koordinata poligonskih taaka.
3.6.1 ELEMENTI POLIGONSKOG VLAKA
Elementi poligonskog vlaka (slika 3.1 a) dele se na: date i merene veliine.
Date veliine su ranije sraunate, to su koordinate taaka na koje se oslanja vlak (taka A,B, 1 i N) i
direkcioni uglovi poetne
1
A
v ,i zavrne strane
B
N
v .
Merene veliine su uglovi i duine. Pri raunanju koordinata poligonskih taaka koriste se vrednosti
veznih
N
| | ,
1
i prelomnih uglova
n
| | ...
, 2
i horizontalne vrednosti duina poligonskih strana
Geodetski premer 1 6
Pisana predavanja
n
S S ,...
1
. Ako su uglovi mereni u vie girusa ili duine vie puta, prvo se odrede njihove srednje
vrednosti.
Pribor i metode merenja u poligonskom vlaku obrauju se u okviru predmeta Tehnike merenja 1.
Kada se zbog razliitih prepreka na terenu uglovi i duine poligonskog vlaka ne mogu neposredno
izmeriti odreuju se indirektnim putem. Pristupa se merenju drugih veliina koje su geometrijski
povezane sa uglovima i duinama poligonskog vlaka. Geometrijska veza izmeu pomonih veliina
koje se mere i veliina koje se odreuju zavisi od konkretnih uslova na terenu.
Ovde emo prikazati sluajeve u kojima se primenjuju: sinusna teorema, kosinusna teorema i
tangensna teorema.
1 PRIMENA SINUSNE TEOREME ZA REAVANJE TROUGLOVA
Kada strana poligonskog vlaka prelazi preko neke prepreke
(reke), onda duinu poligonske strane b treba odrediti
indirektno(slika 3.5). Za odreivanje nepoznate duine, dovoljno
je na terenu postaviti pomonu taku A, koja sa poligonskim
takama 2 i 3 ini trougao u kome se mogu izmeriti drugi njegovi
elementi.
Sluaj broj 1:
Ako su u trouglu izmerena sva tri ugla o, |, i horizontalna
duina a=S
2-A

Najpre je potrebno sabrati uglove u trouglu i videti koliko zbir odstupa od teoretske vrednosti
(180
0
).
o + | + = 180
0
(1)
Ukoliko je razlika ]
] = 180
0
- (o + | + ) (2)
u okviru dozvoljenog odstupanja (A
f
) koje je unapred zadato i zavisi od klase tanosti merenja
(]sA
f
), tada se raunaju popravke
V
o
= V
|
= V

= V =
3
]
(3)
zaokruene do na 1". Popravljene vrednosti uglova
o' = o + V = o +
3
]
; |' = | + V = | +
3
]
; ' = + V = +
3
]
(4)
treba da zadovoljavaju uslov o' + |' + ' = 180
0
, to se mora proveriti u cilju kontrole raunanja.
Tek sada moemo primeniti sinusnu teoremu:
R m
c b a
2
sin sin sin
= = = =
| o
(5)
koja kae da je odnos navedenih elemenata trougla konstantan (R je poluprenik opisanog kruga). Iz
formule (5), raunaju se nepoznati elementi b i c
' sin ' sin
' sin
| |
o
= = m
a
b (6)
' sin ' sin
' sin

o
= = m
a
c (7)

Slika 3.5
Geodetski premer 1 7
Pisana predavanja

Kontrola raunanja duina b i c moe se obaviti preko njihovih
projekcija na stranu a slika 3.6
' cos ' cos | + = c b a (8)
Vrednosti duine a sraunate iz (8), treba da se slau sa datom
vrednou duine a, (najvea dozvoljena razlika je 3 jedinice na
poslednjem decimalnom mestu).


Sluaj broj 2:
U trouglu su merena dva ugla (npr. o,|) i horizontalna duina a.
Najpre se rauna trei ugao kao dopuna zbira do 180
0
.
= 180
0
- (o + |) (9)
Potom se raunaju vrednosti stranica b i c pomou formule (6) i (7). Jedina razlika, u odnosu na
sluaj br. 1, je u tome to se koriste merene, a ne popravljene (izravnate) vrednosti uglova.
Vrednosti strana b i c se kontroliu pomou formule (8).
Sluaj broj 3:
U trouglu su merene dve strane i ugao naspram jedne od njih. Ovaj sluaj podrazumeva varijante:
Varijanta broj 1
Merene su strane a i b, i ugao o naspram due strane a (slika 3.7).
Na osnovu sinusne teoreme, formula (5), se rauna vrednost
o
=
sin
a
m (10)
i vrednost ugla |
m
b
sin = | ,odnosno
m
b
arcsin = | . (11)
Potom se rauna vrednost treeg ugla , kao dopuna do 180
0
.
= 180
0
- (o + |) (12)
Vrednost stranice c se rauna na osnovu formule (5), odnosno formule (7). Na kraju se vri kontrola
na osnovu formule (8).
Varijanta broj 2
Merene su strane b i c , i ugao | naspram krae strane b (b<c). (slika 3.8).
U tom sluaju zadatak nema jednoznano reenje Zadatak ima dva reenja:
1) u trouglu ABC treba nai stranu a i uglove o i ;
2) u trouglu ABC' treba nai stranu a' i uglove o' i '.
Zbog toga to reenje nije jednoznano u geodetskoj
praksi se izbegava ovakav nain raunanja trougla.



Slika 3.6
Slika 3.7
Slika 3.8
Geodetski premer 1 8
Pisana predavanja
Varijanta broj 3

Varijanta broj 3 predstavlja poseban sluaj varijante broj 2 - u
pitanju je pravougli trougao ( = 90
0
), a temena C i C' se poklapaju
slika 3.9.




NAPOMENA:
Kada se trougao reava primenom sinusne teoreme u njemu ne bi trebalo da bude uglova
manjih od 30
o
. Ako u trouglu ima otrih uglova (<30
o
), manja je tanost indirektno sraunatih
strana.
Sve merene duine najpre se moraju redukovati na horizont.
Reavanje trougla primenom sinusne teoreme moe se vriti u trigonometrijskom obrascu br. 13
(T.O. 13). U rubriku "Mereni uglovi" se upisuju samo dati uglovi, tj. oni koji su mereni. U rubriku
"Popravljeni uglovi" se upisuju vrednosti sva tri ugla. Kontrola raunanja strana b i c se izvodi
raunanjem merene strane a.
PRIMER 3.1 (A+ 202; + 26; + 25)
Sraunati duine strana + 202 - + 25 i + 202 - + 26, ukoliko je izmerena duina + 25 - + 26 i
iznosi 183.24 m, i sva tri ugla koja imaju sledee vrednosti:
o = 57
0
03' 50"
| = 61
0
55' 59"
= 61
0
00' 17" (primer uraen u TO 13)

PRIMER 3.2 ( A+ 103; + 104; + 91)
Sraunati duine strana + 91 - + 103 i + 103 - + 104, ukoliko je izmerena duina + 104 - + 91 i
iznosi 450.38 m, i dva ugla kod taaka + 103 i + 104 koja imaju sledee vrednosti:
o = 63
0
44' 54"
| = 74
0
22' 23" (primer uraen u TO 13)

PRIMER 3.3 (A+ 103; + 192; + 91)
Sraunati duine strane + 103 - + 192, i uglove kod taaka + 192 i + 91 ukoliko su izmerene
duine:
+ 91 - + 192 = 2003.39 m
+ 103 - + 91 = 372.39 m
kao i mereni ugao kod + 103, o = 69
0
56' 39". (primer uraen u TO 13)
Slika 3.9
Geodetski premer 1 9
Pisana predavanja
Reenje: PRIMER 3.1, PRIMER 3.2, PRIMER 3.3
Trigonom. obrazac br. 13
Raunanje trougla po sinusnoj teoremi
Mereni uglovi
o
|

Popravljeni
uglovi
sin o
sin |
sin

cos |
cos
Strane
a
b
c
Uglovi i
strane
su uzeti
Trougao
0
' '' ' '' o
=
sin
a
m
(bcos)
(ccos|)
bcos +
ccos| = a
1 2 3 4 5 6 7
Primer
3.1 57 03
-2
50 03 48 0,83927 183,24

61 55
-2
59 55 57 0,88239 0,47051 192,65

61 00
-2
17 00 15 0,87466 0,48475 190,96

180 00
-6
06 89,85


b
a
c
o
|

202
26
25

180 -- -- 00 00 218,332 93,39
............
183,24
Primer
3.2 63 44 54 44 54 0,89686 450,38

1.2 74 22 23 22 23 0,96304 0,26937 483,61

41 -- -- 52 43 0,66756 0,744561 335,23

138 07 17 360,08


b
a
c
o
|

103
104
91

180 -- -- 00 00 502,174 90,30
............
450,38
Primer
3.3 69 56 39 56 39 0,93936 2003,39

18.1 10 -- -- 03 21 0,17461 0,98464 372,39

100 -- -- 00 00 0,98481 - 0,17365 2100,32

- 64,66


b
a
c
o
|

103
192
91

180 -- -- 00 00 2132,720 2068,05
............
2003,39
18.3


1.3

1.3




b
a
c
o
|

Geodetski premer 1 10
Pisana predavanja
2 PRIMENA KOSINUSNE TEOREME ZA REAVANJE TROUGLOVA
U cilju odreivanja poligonske strane a=S
5-6
, koja
prelazi preko neke prepreke, postavlja se pomona
taka A, tako da se obrazuje trougao A5A6 u kome se
mere strane b, c i ugao izmeu njih o. Na osnovu
horizontalne duine b,c i zahvaenog ugla o, moe se
strana a sraunati primenom kosinusne teoreme.
U trouglu (slika 3.10) vai kosinusna teorema,
koja glasi:
a
2
= b
2
+ c
2
- 2bccoso (13)
u istom trouglu vai
b
2
= a
2
+ c
2
- 2accos| (14)
c
2
= a
2
+ b
2
- 2abcos. (15)
Pomou kosinusne teoreme moemo sraunati vrednost strane a (izraz 13) koja nije merena.
Isto vai i ukoliko su merene strane a i c, i ugao | (izraz 14), ili ukoliko su merene strane a i b, i
ugao (izraz 15).
U geodetskoj praksi je uobiajeno da se, kada je ovaj problem u pitanju, merene strane obelee sa b
i c, a strana koja se rauna sa a.
Kada je strana a sraunata (izraz 13), elementi trougla koji nedostaju (ugao | i ugao ) se raunaju
primenom sinusne teoreme:
R 2 m
sin
c
sin
b
sin
a
= =

=
|
=
o

odnosno,

m
b
sin = | ;
m
c
sin = (16)
| = arcsin
m
b
; = arcsin
m
c
(17)
Kontrola raunanja uglova | i se vri na osnovu zbira uglova u trouglu
o + | + = 180
0
(18)
Ukoliko je jedan od uglova u trouglu vei od 90
0
(npr. > 90
0
), onda e se pomou inverznog
sinusa dobiti otar ugao '
' = 180
0
-
te e vaiti jednakost
' = o + |
to znai da se radi o uglu veem od 90
0
, te e vrednost ugla iznositi
= 180
0
- '
U tom sluaju se, ukoliko je dati ugao o < 90
0
, koristi sledei postupak:
najpre se srauna ugao naspram manje date strane (npr. |);
Slika 3.10
Geodetski premer 1 11
Pisana predavanja
sraunati ugao se sabere sa datim uglom o, i na osnovu toga utvrdi da li je trei ugao (npr. )
otar ili tup;
definitivno srauna vrednost treeg ugla (npr. ).
NAPOMENA:
U sluaju da se primenom kosinusne teoreme uglovi dobiju sa grekama u sekundama, naroito
ukoliko raunar ima manji broj decimalnih mesta, ili je ugao koji se dobija na osnovu formule 2.5
blizak vrednosti od 90
0
, treba koristiti tangesnu teoremu.
Za reavanje trougla primenom kosinusne teoreme ne postoji poseban obrazac, ve se raunanja
mogu izvoditi u trigonometrijskom obrascu br. 13 (TO 13).
PRIMER 3.4: (A+ 26; + 202; + 24)
Sraunati duinu strane + 24 - + 202, kao i uglove kod + 202 i + 24, ukoliko su izmerene duina
+ 26 - + 24 koja iznosi 244.31 m, i duina + 26 - + 202 koja isnosi 190.96 m, kao i ugao kod + 26
koji iznosi o = 62
0
12' 11".

Reenje : T.O. br.13
Raunanje trougla po kosinusnoj teoremi
Mereni uglovi
o
|

Popravljeni
uglovi
sin o
sin |
sin

cos |
cos
Strane
a
b
c
Uglovi i
strane
su uzeti
Trougao
0 ' '' ' '' o
=
sin
a
m

(bcos)
(ccos|)
bcos +
ccos| = a
1 2 3 4 5 6 7
Primer 62 12 11 12 11 0,46634 229,44
3.4 70 - - 22 58 0,94196 0,33573 244,31
47 - - 24 50 0,73626 0,67670 190,96
165,32

b
a
c
o
|

2 6
2 0 2
2 4

179 59 59 259,364 64,11 ....... 4
229,43
3 PRIMENA TANGENSKE TEOREME ZA REAVANJE
TROUGLOVA
U trouglu (slika 3.10) vai tangenska teorema, koja glasi:
|
.
|

\
| |
|
.
|

\
| + |
=

+
2
tg
2
tg
c b
c b


(19)
U istom trouglu vai
|
.
|

\
| | o
|
.
|

\
| | + o
=

+
2
tg
2
tg
b a
b a


(20)
Geodetski premer 1 12
Pisana predavanja
|
.
|

\
| o
|
.
|

\
| + o
=

+
2
tg
2
tg
c a
c a


(21)
Pomou tangensne teoreme moemo sraunati vrednost uglova | i (izraz 19) koji nisu mereni.
Isto vai i ukoliko nisu mereni uglovi o i |, a meren je ugao (izraz 20), ili ukoliko su mereni
uglovi o i , a nije meren ugao | (izraz 21).
U geodetskoj praksi je uobiajeno da se, kada je ovaj problem u pitanju, mereni ugao obelei sa o,
merene strane sa b i c, a uglovi koji se raunaju sa | i .
Poluzbir
2
+ |
se dobija polazei od sume uglova u trouglu
o + | + = 180
0

ili
| + = 180
0
- o (22)
odnosno

2
90
2
0
o
=
+ |
(23)
Polurazlika uglova | i se dobija pomou tangesne teoreme (izraz 19), u kojoj se koristi izraz 23.
2
ctg
c b
c b
2
90 tg
c b
c b
2
tg
c b
c b
2
tg
0
o
+

= |
.
|

\
| o

=
+ |
+

= |
.
|

\
| |

odnosno
2
ctg
c b
c b
2
tg
o
+

=
|
(24)
Na osnovu izraza 23 i 24, raunaju se vrednosti
2
+ |
i
2
|
, a potom i vrednosti | i .
2 2
|
+
+ |
= | ;
2 2
|

+ |
= (25)
Polurazlika uglova | i moe biti pozitivna (kada je b > c) ili negativna (kada je b < c), to treba
imati u vidu pri raunanju | i . Greka se nee napraviti kada se vodi rauna da se naspram due
strane nalazi vei ugao.
Kontrola sraunatih uglova | i se vri na osnovu zbira uglova u trouglu.
o + | + = 180
0

Strana a se rauna primenom sinusne teoreme:
R 2 m
sin
c
sin
b
sin
a
= =

=
|
=
o

o
=
|
o
=
sin
sin
c
sin
sin
b a (26)
Vrednost sraunate duine a, dobijene na dva naina, treba da se slae (najvia dozvoljena razlika je
3 jedinice na poslednjem decimalnom mestu).
Geodetski premer 1 13
Pisana predavanja
NAPOMENA:
Reavanje trougla primenom tangensne teoreme se moe vriti u trigonometrijskom obrascu br. 14.
Problem reavanja trougla u kome su merene dve strane i njima zahvaeni ugao se moe reavati i
pomou projekcija datih strana i na druge naine.


PRIMER 3.5: (A+ 12; + 14; + 13)
Sraunati duinu strane + 14 - + 13, i uglove kod taaka + 13 i + 14 ukoliko su izmerene duine, i
to:
+ 13- + 12 = 161.26 m; + 12- + 14 = 166.34 m, kao i mereni ugao kod + 12, o = 49
0
18' 44".

Reenje: T.O. br.14
Raunanje trougla iz dve strane i zahvaenog ugla (tangensna teorema)
Redni broj
raunanja i
skica
trougla
Uglovi i
strane
su uzeti
b
a
c
o
|

( ) o t = + |
2
1
2
1
2
1

( ) o
+

= |
2
1
ctg
c b
c b
2
1
tg
( ) ( ) | + + | = |
2
1
2
1

( ) ( ) | + | =
2
1
2
1

|
o
=
sin
sin
b a

o
=
sin
sin
c
1 2 3 4 5

0
' ''
dato b 161,26

primer 3.5 (1/2)o 24 39 22 c 166,34 sin | 0,894226

1/2(|+) + 65 20 38 b-c - 5,08 sin o 0,758273

1/2(|-) - 1 56 05 b+c + 327,60 sin 0,922394

primer 3.5 o 49 18 44

| 63 24 33

67 16 43 ctg(1/2)o 2,178550
...........
1 2
1 3
1 4

_ 180 00 00 tg(1/2)(|-) -0,033782 a 136,74

3.6.2 RAUNANJE DIREKCIONOG UGLA I DUINE IZ KOORDINATA
U poligonskom vlaku slika 3.1 obeleili smo kao date veliine direkcioni ugao poetne
1
A
v ,i zavrne
strane
B
N
v . Direkcioni ugao strane i duinu izmeu dve take objasniemo na primeru izmeu
proizvoljnih taaka A i B.
Direkcioni ugao neke strane (v) predstavlja ugao za koga treba rotirati pozitivni smer paralele sa X-
osom u smeru kretanja kazaljke na satu dok se ne poklopi sa stranom na koju se direkcioni ugao
odnosi.
Geodetski premer 1 14
Pisana predavanja
Date su koordinate taaka A(Y
A
, X
A
) i B(Y
B
, X
B
) (slika 3.11). Potrebno je sraunati direkcioni ugao
B
A
v , kao i duinu d
A-B
. Sa slike 3.11 se vidi da je
X
Y
X X
Y Y
tg
A B
A B B
A
A
A
=

= v (27)
Direkcioni ugao
B
A
v , mora se kontrolisati, kontrola se vri konstrukcijom jednakokrakog pravouglog
trougla AABA' (sa pravim uglom u temenu B). Direkcioni ugao
' A
A
v bie za 45
o
vei od direkcionog
ugla
B
A
v . U skladu sa slikom 3.12 moe se zakljuiti da je:
( )
Y X
Y X
tg
B
A
A A
A + A
= +
0
45 v (28)










Slika 3.11 Slika 3.12
Zavisno od poloaja taaka A i B u koordinatnom sistemu vrednost direkcionog ugla moe iznositi
od 0
0
do 360
0
i moe da se nalazi u prvom, drugom, treem ili etvrtom kvadrantu, slika 3.13.
AX > 0
AY > 0
AY > 0
AY < 0
AY < 0
AX > 0
AX < 0 AX < 0
A A
A A
B
B
B
B
+ x
-x
+ y
- y
0
o
o
o
o
A
B
A
B
A
B
A
B
0
A B
A B B
A
3 6 0
X X
Y Y
a r c t g +

= v
0
A B
A B B
A
1 8 0
X X
Y Y
a r c t g +

= v
0
A B
A B B
A
1 8 0
X X
Y Y
a rc t g +

= v
A B
A B B
A
X X
Y Y
a r c t g

= v

Slika 3.13
x
y
d
0
Y
B
Y
B
- Y = Y
A
A
X
B
-
X
=
X
A
A
Y
A
X
A
X
B
B ( Y
B
, X )
B
A ( Y
A
,X )
A
A
B

y
AY
AY
AX
AX + AY
A
X
A
X
-
A
Y
x
C
C '
B
A '
A
d
d
A
B
A
B
+
4
5 0
4 5
0
4 5
0

Geodetski premer 1 15
Pisana predavanja
Kada je vrednost jedne koordinatne razlike jednaka nuli, 0 = AY ili 0 = AX , tada je:
1) =
A
=
0
Y
tg
B
A
v ;
0
90 =
B
A
v i Y A =
B - A
d
2) 0
0
=
A
=
X
tg
B
A
v ;
0
0 =
B
A
v i X A =
B - A
d
Posle raunanja direkcionog ugla
B
A
v , raunanje duine d
A-B
se radi kontrole vri na dva naina.
d
A-B
=
B
A
B
A
A B
Y Y Y
v v sin sin
A
=

d
A-B
=
B
A
B
A
A B
X X X
v v cos cos
A
=

(29)
Vrednosti sraunate duine d, treba da se meusobno slau (najvea dozvoljena razlika je 3
jedinice na poslednjem decimalnom mestu i tada se za konanu vrednost uzima aritmetika
sredina). Vrednost direkcionog ugla
A
B
v je
0
180 =
B
A
A
B
v v (30)
to znai da, ukoliko je vrednost direkcionog ugla
B
A
v poznata, tada vrednost
A
B
v ne treba ponovo
raunati iz koordinata, ve koristiti izraz 30.
NAPOMENA:
Postoji mogunost da je razlika sraunatih vrednosti duine (izraz 29), vea od 3 jedinice na
poslednjem decimalnom mestu. To e biti u sluaju kada se radi o velikoj razlici apsolutnih
vrednosti koordinatnih razlika AY i AX (jedna od ove dve vrednosti je mala po apsolutnoj
vrednosti). Tada se uzima, kao tana, vrednost duine koja je sraunata pomou vee koordinatne
razlike. U tom sluaju se raunanje duine sprovodi i pomou izraza:
2 2
X Y d A + A = (31)
Raunanje direkcionog ugla i duine iz koordinata se moe vriti u trigonometrijskom obrascu br. 8
(T.O. 8).

PRIMER 3.6:
Izraunati direkcioni ugao
4
6
v i duinu + 6 - + 4 ako su date koordinate taaka:
Y X
+ 4 10230,23 10230,23
+ 6 9336,75 8519,76
(primer 6 uraen u TO 8)

PRIMER 3.7:
Izraunati direkcioni ugao
102
100
v i duinu + 100 - + 102 ako su date koordinate taaka:
Y X
+ 100 24256,36 58329,32
+ 102 25224,70 56592,56
(primer 7 uraen u TO 8)



Geodetski premer 1 16
Pisana predavanja
PRIMER 3.8:
Izraunati direkcioni ugao
110
112
v i duinu + 112 - + 110 ako su date koordinate taaka:
Y X
+ 112 9527,45 7502,50
+ 110 8000,39 6920,15
(primer 8 uraen u TO 8)

Reenje : PRIMER 6: PRIMER 7: PRIMER 8 T.O. broj 8
Raunanje direkcionih uglova i duina iz pravouglih koordinata

Y
b

Y
a

AY = Y
b
- Y
a

AX + AY

X
b

X
a

AX = X
b
- X
a

AX - AY
T
b

T
a

K
o
o
r
d
i
n
a
t
e

s
u

u
z
e
t
e


d
e
v
e
t
.
o
s
t
a
t
a
k


d
e
v
e
t
.
o
s
t
a
t
a
k

tg (1/4t+
b
a
v )
1/4t+
b
a
v
tg
b
a
v

b
a
v
sin
b
a
v
cos
b
a
v

d
1 2 3 4 5 6 7
Primer
+
4 3.6
10 230, 23 10 230, 23 0, 46 300

+
6 9 336, 75 8 519, 76 0, 88 636

+ 893, 48 + 1 710, 47 3, 18 725 0, 52 236
...........
+ 2 603, 95 + 816, 99 72
0
34' 51" 27
0
34' 51" 1929,77
Primer
+
102
3.7 25 224, 70 56 592, 56 0, 48 698

+
100 24 256, 36 58 329, 32 -0, 87 341

+ 968, 34 - 1 736, 76 0, 28 406 -0, 55 756
...........
- 768, 42 - 2 705, 10 195
0
51' 28" 150
0
51' 28" 1988,46
Primer
+
110
3.8 8 000, 39 6 920, 15 -0, 93 436

+
112 9 527, 45 7 502, 50 -0, 35 632

- 1 527, 06 - 582, 35 -2, 23 287 2, 62 224
.........4
- 2 109, 41 + 944, 71 294
0
07' 32" 249
0
07' 32" 1634,33

Geodetski premer 1 17
Pisana predavanja
3.6.3 RAUNANJE DIREKCIONIH UGLOVA POLIGONSKIH STRANA

Kao primer e se uzeti umetnuti poligonski vlak izmeu taaka T
a
i T
b
, (slika 3.14).

Date veliine:
Koordinate taaka T
C
, T
a
, T
b
i T
d
,
direkcioni uglovi poetne (
a
c
v ) i zavrne strane (
d
b
v ) sraunati iz koordinata.

Merene veliine:
vezni uglovi (
a
i
b
),
prelomni uglovi (
1
,
2
i
3
) i
horizontalne duine strane (d
a-1
, d
1-2
, d
2-3
i d
3-b
).
~
~
~
~
T
x
A y
|
|
|
|
|
A y
A y
A y
y
-

x
- y
T
T
T
T
T T
c
b
a -1
c
3
1
a
2
a
d
b
2
1
3
3
b
2
1
a
A
x
a
-
1
A
x
3
-
b
A
x
2
-
3
A
x
1
-
2
3 -b
2 -3
1- 2
b
d a - 1
d 3
-
b
d
2
- 3
d 1 -2
a
a
3
2
1
a d
b

Slika 3.14 Umetnuti poligonski vlak
Pri odreivanju direkcionog ugla poligonske strane T
a
T
1
, tj.
1
a
v kad je dat direkcioni ugao
a
c
v i
vezni ugao
a
, odnosno direkcioni ugao prethodne strane i prelomni ugao, postoji nekoliko
sluajeva (slika 3.15).

Za pojedine sluajeve sa slike 3.15, moe se zakljuiti:

1)
1
a
v =
a
c
v - (180
0
- |
a
) =
a
c
v + |
a
- 180
0
;
2)
1
a
v =
a
c
v + |
a
- 180
0
;
3)
1
a
v =
a
c
v + |
a
- 180
0
;
4)
1
a
v =
a
c
v + |
a
+ 180
0
.

U optem obliku je

1
a
v =
a
c
v + |
a
180
0
(32)

Direkcioni ugao poligonske strane jednak je zbiru direkcionog ugla prethodne strane i prelomnog
ugla koji ini ta strana sa prethodnom stranom, uveanom ili umanjenom za 180
0
.

Ili napisano u obliku:

i
v =
1 i
v + |
i
180
0
,
Geodetski premer 1 18
Pisana predavanja
Direkcioni ugao
i
v naredne strane, dobija se kada se zbiru direkcionog ugla
1 i
v prethodne strane i
ugla |
i
koji povezuje te dve strane doda ili oduzme 180
o
.Ako je ( )
o
i i
180 > + | v , onda se oduzima
180
o
, a ako je ( )
o
i i
180 < + | v onda se dodaje 180
o
.

1) 2)

3) 4)

Slika 3.15

Za poligon T
a
, T
1
, T
2
, T
3
, T
b
, vai

0 1
180 + =
a
a
c a
| v v
0
1
0
1
1 2
1
180 2 180 + + = + = | | v | v v
a
a
c a

0
2 1
0
2
2
1
3
2
180 3 180 + + + = + = | | | v | v v
a
a
c

0
3 2 1
0
3
3
2 3
180 4 180 + + + + = + = | | | | v | v v
a
a
c
b

0
3 2 1
0
3
180 5 180 + + + + + = + =
b a
a
c b
b d
b
| | | | | v | v v

Ovaj poslednjizraz u opem obliku je:
0
180 E + = n
a
c
d
b
| v v (33)
Direkcioni ugao
d
b
v zavre strane poligonskog vlaka jednak je zbiru direkcionog ugla poetne
strane i sume svih prelomnih i veznih uglova, uveanog ili umanjenog proizvodom n 180
0
, gde je
n broj prelomnih i veznih uglova (broj merenih uglova).

Vrednost direkcionog ugla zavrne strane koja je sraunata po izrazu 33. obeleiemo sa (
d
b
v )
M

(merena vrednost, M - mereno) i uporediti sa vrednou tog ugla (
d
b
v )
T
(teoretska vrednost, T -
treba) odreenog iz koordinata taaka T
b
T
d
. Usled greaka u merenju prelomnih i veznih uglova,
Geodetski premer 1 19
Pisana predavanja
kao i usled greaka pri odreivanju direkcionih uglova poetne i zavrne strane iz koordinata
njihovih krajnjih taaka (greke datih veliina), pojavie se neslaganje. To neslaganje se naziva
uglovno odstupanje u poligonu i obeleava se sa ]
|
]
|
=(
d
b
v )
T
-(
d
b
v )
M
=(
d
b
v )
T
- (
a
c
v + ||| n 180
0
)
M
= (
d
b
v )
T
n 180
0
) - (
a
c
v + |||) (34)
to znai da je uglovno odstupanje u poligonskom vlaku jednako razlici vrednosti direkcionog ugla
zavrne strane uveanog n 180
0
i vrednosti direkcionog ugla poetne strane uveane sumom
veznih i prelomnih uglova.

Dozvoljeno uglovno odstupanje za
|
f
P zavisi od vrste poligonskog vlaka, broja girusa i tanosti
instrumenta, kao to se vidi iz sledee tabele.
Tabela 3.1 Dozvoljeno uglovno odstupanje poligonskog vlaka
Dozvoljena odstupanja
u jednom gurusu u dva girusa u tri girusa Podatak
instrumenta
osnovna
mrea
dopunska
mrea
osnovna
mrea
dopunska
mrea
osnovna
mrea
dopunska
mrea
1" - -
20" n 30" n 12" n 18" n
s 6" - -
30" n 45" n
- -
s 30"
60" n 60" n 45" n 60" n
- -
n - je broj veznih i prelomnih uglova u vlaku.

Kad je |]
|
|s
|
f
P u dozvoljenoj granici, onda svi prelomni i vezni uglovi dobijaju popravku
n
V
|
|
]
= (35)
u opten sluaju:
( )
i
V
M
i i |
+ | = |
Onda se staunaju direkcioni uglovi poligonskih strana, sa popravljenim vrednostima veznih i
prelomnih uglova.
i
v =
1 i
v + |
i
180
0

Popravke V
|
se raunaju (i ukoliko f
|
nije deljivo sa n zaokruuju do na 1") i upisuju iznad upisanih
vrednosti merenih uglova. Sa ovako popravljenim vrednostima veznih i prelomnih uglova raunaju
se direkcioni uglovi pojedinih poligonskih strana. Ukoliko je prethodno raunanje pravilno izvreno
i ako se direkcioni ugao poslednje strane vlaka sabere sa popravljenim veznim uglom kod zavrne
take vlaka, vrednost sraunatog direkcionog ugla zavrne strane mora biti jednaka sa datim
direkcionim uglom te (zavrne) strane. To je istovremeno i kontrola da su prethodna raunanja
pravilno obavljena.
3.6.4 RAUNANJE KOORDINATNIH RAZLIKA

Sa slike 3.14 se moe zakljuiti
1
1 1 1
sin '
a a a a
d y y y v = A =


1
1 1 1
cos '
a a a a
d x x x v = A =


2
1 2 1 2 1 1 2
sin ' v = A =

d y y y
2
1 2 1 2 1 1 2
cos ' v = A =

d x x x
3
2 3 2 3 2 2 3
sin ' v = A =

d y y y
3
2 3 2 3 2 2 3
cos ' v = A =

d x x x
b
b b b
d y y y
3 3 3 3
sin ' v = A =


b
b b b
d x x x
3 3 3 3
cos ' v = A =

(36)

Sumiranjem | | ' y y y
a b
A = | | ' x x x
a b
A = (37)
Geodetski premer 1 20
Pisana predavanja
Odakle sledi da je suma koordinatnih razlika svih poligonskih strana ( | | ' y A )
M
u pravcu ordinate (Y-
ose), jednaka razlici ordinata zavrne i poetne take poligonskog vlaka ( )
a b
y y
T
, a zbir apscisnih
razlika (u pravcu X-osa) ( | | ' x A )
M
jednak je razlici apcisa zavrne i poetne take vlaka ( )
a b
x x
T
.

Zbog toga to merenja nije mogue obaviti apsolutno tano, pojavie se izvesna razlika izmeu ovih
vrednosti, koje emo oznaiti sa ]
y
i ]
x
, pa e otuda biti
]
y
= (y
b
- y
a
)
T
(|Ay'|)
M
]
x
= (x
b
- x
a
)
T
( |Ax'| )
M
(38)
Ove razlike se nazivaju linearna odstupanja po koordinatnim osovinama. Iz ovih vrednosti se
moe odrediti ukupno linearno odstupanje
2 2
x y d
] + ] = ] (39)
Ukupna dozvoljena linearna odstupanja su definisana pravilnikom. Za strane merene
pantljikom vrednosti dozvoljenih odstupanja su:
za teren I kat.
d
f
P = 0,0035 | | d + 0,0002 |d| + 0,05
za teren II kat.
d
f
P = 0,0045 | | d + 0,0003 |d| + 0,05
za teren III kat.
d
f
P = 0,0060 | | d + 0,0004 |d| + 0,05

Ukoliko su duine poligonskih strana merene elektrooptikim daljinomerom (isto vai za
paralaktiku poligonometriju i precizne optike daljinomere, s tim to ovi naini merenja vie nisu u
upotrebi), dozvoljeno ukupno linearno odstupanje je isto kao za teren I kategorije.

Kada je ]
d
u dozvoljenoj granici, popravljaju se (izravnavaju) koordinatne razlike.

Izravnanje koordinatnih razlika po prostoj metodi, se sastoji u raspodeli odstupanja ]
y
i ]
x
na
pojedine koordinatne razlike, proporcionalno duinama odgovarajuih poligonskih strana, po
sledeim formulama:
| |
i
y
yi
d
d
V
]
=
| |
i
x
xi
d
d
V
]
= (40)
gde je i redni broj poligonske strane.
Pri merenju duina u vlaku sa istom tanou (isti instrument i pribor) svaka strana u poligonu
dobija popravku.
| | n
V
y
y
i
]
=
| | n
V
x
x
i
]
= (41)
Ukoliko f
y
, odnosno f
x
nije deljivo sa n, popravke
i
y
V i
i
x
V se zaokruuju. Popravke imaju isti znak
kao i odstupanja ]
y
i ]
x
. Za kontrolu raunanja mora biti:
|V
y
| = ]
y
i |V
x
| = ]
x
(42)
Sraunate popravke se upisuju iznad sraunatih koordinatnih razlika Ay' i Ax'. Suma popravljenih -
izravnatih koordinatnih razlika Ay i Ax mora biti jednaka razlici koordinata krajnjih taaka T
a
i T
b

poligonskog vlaka, dakle
|Ay'| + |V
y
| = |Ay| = y
b
- y
a

|Ax'| + |V
x
| = |Ax| = x
b
- x
a
(43)

3.6.5 RAUNANJE KOORDINATA POLIGONSKIH TAAKA

Kada je zavreno izravnanje koordinatnih razlika poligonskih strana, mogu se sraunati i koordinate
svake poligonske take.
Geodetski premer 1 21
Pisana predavanja
y
1
= y
a
+ Ay
a-1
x
1
= x
a
+ Ax
a-1

y
2
= y
1
+ Ay
1-2
x
2
= x
1
+ Ax
1-2

y
3
= y
2
+ Ay
2-3
x
3
= x
2
+ Ax
2-3

y
i
= y
i-1
+ Ay
i-1
x
i
= x
i-1
+ Ax
i-1
(44)

Za kontrolu treba jo sraunati i
y
b
= y
3
+ Ay
3-b
x
b
= x
3
+ Ax
3-b
(45)
to mora biti jednako "datim" vrednostima y
b
i x
b
.

U opten sluaju:
y
N
= y
N-1
+ Ay
n
x
N
= x
N-1
+ Ax
n
.
tj. kada se na koordinate poslednje nepoznate take u vlaku dodaju izravnate koordinatne razlika
poslednje strane, moraju se dobiti koordinate zavrne date take.

NAPOMENA:
Raunanje koordinata taaka u poligonskom vlaku primenom pribline metode izravnanja moe se
vriti u trigonometrijskom obrascu broj 19.



































Geodetski premer 1 22
Pisana predavanja
PRIMER 3.9:
Sraunati koordinate poligonskih taaka + 31, + 32 i + 33 ako je dato:

Date veliine:
Koordinate referentne mree Skica poligonskog vlaka
Y X
+ 260 74975,24 53418,75
+ 268 75039,61 52669,42
Poetni i zavrni direkcioni ugao

260
261
v = 249
0
07' 32"

270
268
v = 147
0
30' 32"
Merene veliine:
Vezni i prelomni uglovi
|
260
= 116
0
21' 05"
|
268
= 170
0
51' 20"
|
31
= 186
0
00' 20"
|
32
= 164
0
08' 20"
|
33
= 161
0
02' 55"
Redukovane duine poligonskih strana

d
260-31
= 192,07 m
d
31-32
= 139,00 m
d
32-33
= 203,16 m
d
33-268
= 239,04 m


Reenje PRIMERA 3.9 dato je u Trigonometrijskom obrascu broj 19.
(Prva strana T.O.19, Druga strana T.O.19)

261
260
31
32
33
268
270

Geodetski premer 1 23
Pisana predavanja
Reenje: PRIMERA 3.9. Prva strana T.O.19

Geodetski premer 1 24
Pisana predavanja
Reenje: PRIMERA 3.9. Druga strana T.O.19


Geodetski premer 1 25
Pisana predavanja
3.7 RAUNANJE VISINA POLIGONSKIH TAAKA
Odreivanje visina taaka poligonske mree vri se merenjen visinskih razlika po metodi:
geometrijskog i
trigonometrijskog nivelmana.
Osnovne karakteristike i modeli raunanja visinskih razlika bie objanjeni u delu Odreivanje
visinskih razlika i visina taaka.
3.8 ELABORAT POLIGONSKE MREE
Podaci i informacije vezane za izradu, merenje i raunanje u poligonskoj mrei predstavljaju
sastavni deo izrade elaborata poligonske mree. U elaboratu se prilau:
skica poligonske mree,
registar poligonskih vlakova i
opti registar.
Skica poligonske mree izrauje se u fazi projektovanja kao to je objanjeno u delu 3.2. Slui za
pregled i registrovanje izvrenih merenja u cilju sagledavanja dinamike izvrenih radova. Na skici
se prikazuje i plan raunanja poligonske mree.

Izrada registra poligonskih vlakova se vri po zavrenom raunanju koordinata poligonskih taaka.
Registar se vodi odvojeno, ukoliko su u mrei vrena merenja razliite tanosti. Na poetku svakog
odeljka se unose podaci o korienim instrumentima i priboru. Registar sadri podatke o tanosti
poligonskih vlakova i poligonske mree, jer su u njemu prikazana linearna i uglovna odstupanja u
poligonskim vlacima, kao i u itavoj mrei, uz odgovarajua dozvoljena odstupanja (slika 3.16).

Opti registar se izrauje u cilju jednostavnijeg korienja podataka merenja pri njihovoj obradi. U
njemu su prikazane sve take koje su koriene u mrei uz informaciju o tome na kojim se stranama
odgovarajuih trigonometrijskih obrazaca (TO 1, TO 8, TO 27, itd.) nalaze podaci koji se odnose na
te take. Na taj nain je olakano pretraivanje podataka pri kasnijem korienju (slika 3.17).
Poligonske i trigonometrijske take su poreane po rednim brojevima. Opti registar se vodi
svakodnevno - istog dana kada je merenje izvreno. Ukoliko su pri merenju upotrebljene take iz
druge mree one se moraju registrovati, s tim to se pre navoenja podataka o njima upisuje o kojoj
se mrei (koje katastarske optine ili grada) radi.

Sastavni deo elaborata poligonske mree, pored terenskih obrazaca i navedenih registara, ine i
obrasci (ili raunarski izlazi) raunanja koordinata poligonskih taaka, spisak koordinata i
nadmorskih visina taaka, itd.

Automatska obrada podataka i primena GPS merenja u poligonskoj mrei podrazumeva i izmene u
voenju evidencija putem registara.










Geodetski premer 1 26
Pisana predavanja

Slika 3.16 Registar poligonskih vlakova


Slika 3.17 Opti registar
Geodetski premer 1 27
Pisana predavanja

SADRAJ
3. POLIGONSKA MREA.......................................................................................................1
3.1 POLIGONSKI VLAK................................................................................................1
3.2 PROJEKAT I REKOGNOSCIRANJE POLIGONSKE MREE...........................2
3.3 IZGLED I DIMENZIJE BELEGA KOJIMA SE OZNAAVAJU POLIGONSKE TAKE.........3
3.4 UKOPAVANJE (POSTAVLJANJE) BELEGA.......................................................4
3.5 NUMERISANJE I OPIS POLOAJA POLIGONSKIH TAAKA........................4
3.6 RAUNANJE KOORDINATA U POLIGONSKOM VLAKU ...............................5
3.6.1 ELEMENTI POLIGONSKOG VLAKA...................................................................5
1 PRIMENA SINUSNE TEOREME ZA REAVANJE TROUGLOVA.........................6
2 PRIMENA KOSINUSNE TEOREME ZA REAVANJE TROUGLOVA .................10
3 PRIMENA TANGENSKE TEOREME ZA REAVANJE TROUGLOVA ................11
3.6.2 RAUNANJE DIREKCIONOG UGLA I DUINE IZ KOORDINATA................13
3.6.3 RAUNANJE DIREKCIONIH UGLOVA POLIGONSKIH STRANA .................17
3.6.4 RAUNANJE KOORDINATNIH RAZLIKA .......................................................19
3.6.5 RAUNANJE KOORDINATA POLIGONSKIH TAAKA..................................20
3.7 RAUNANJE VISINA POLIGONSKIH TAAKA..............................................25
3.8 ELABORAT POLIGONSKE MREE...................................................................25