TAJNE ZELENE RIZNICE PRIRODE

Lie nekih biljaka deluje antiseptiki,isti krv i mokrane kanale,a prodaje se po apotekama i slui za gotovljenje lekovitih ajeva.Ti se ajevi obino kuvaju tako to se u pola litra kljuale vode popari 25 grama suvog lia, prokuva i ocedi.Odrasli uzimaju dva do tri puta dnevno po pola olje.Vrlo se esto upotrebljava aj od metvice, ija je reakcija vrlo kisela.Caj od lia divizme koji se daje kod kalja,nazeba, proliva,itd. ublaava kaljanje,isti mokrane kanale i umiruje.Od lia nane spravlja se aj jakog mirisa,vrlo koristan kod greva u stomaku: obino se uzima po jedna vinska aa tri puta dnevno.U medicinskom pogledu vrlo je koristan i list bokvice. O svem ovom razliitom liu raspravljao sam sa jednim kolegom koji je odrastao na farmi.Poto je pregledao spisak biljaka drvenastih, bunastih, zeljastih ije se lie na razne naine koristi, reka) je da bi praktino, da je ostao na farmi, sve to lie jeo ili drukije koristio. Iz prouavanja lia koje jede narod vezan za zemlju sasvim je oigledno da je ono tako veliku vanost u njihovom ivotu dobilo zahvaljujui nagonima. Ako u svoje zrele godine prenesete nagone detinjstva, biete jedan od onih koji vole zelene, lisnate salate, i sami ete sebi vie puta dokazati da su one u nesumnjivoj vezi s vaim stalno dobrim zdravljem. Vae telo. sainjeno za ivot primitivnog vremena, oekuje da mu svakoga dana date njegovu porciju lia. U ovom naem civilizovanijem vremenu njemu je lie potrebno koliko i pre, da bi lake podnelo uzbuenja i napore modernog ivota. Ako u sebi niste stvorili naviku da svakoga dana jedete zelene lisnate salate, znajte da za stvaranje te navike nikada nije kasno.

KALIJUM I NJEGOVE PRIMENE

Sto se ovek vie uverava da naela narodne medicine vae za sva iva bia, to mu se vie. namse bitna vanost kalijuma kao opteg lekovitog sredstva. Razliiti lekovi koje prepisuje narodna medicina samo su razliiti naini snabdevanja organizma kalijumom. Lie, cvetovi, Irave i drvea, kora drvea, korenje bilja, groe, grmlje brusnice i jabuka sve su to izvori kalijuma. Kalijum je nesumnjivo nuan ljudskom i ivotinjskom organizmu, pa e oni, da bi ga dobili, svata podneti. Uzmimo za primer decu. Majke ne vole kad im deca jedu blato, ali ne shvataju da

ona tako moda nagonski nalaze kalijum koji im je potreban za telesni razvoj. Konj e gristi drvenu oblicu jasala zato to drvo sadri kalijum. Dajte mu neku manju grariu, i on nee gristi jasle. Telad nee gristi nita drvenoj ako im se u pijacu vodu doda jabukovo sire. Krave, ako budu hranjene morskom travom ili algama, nee lizati svoje gvozdene lance. Ispitujui kalijum kao sredstvo za uspenu borbu s bakterijama, poeo sam da ga, s nekim drugim mineralnim sastojcima, dodajem zemlji svoje bate. Kalijum sam bio koristio svake godine, ali tada mi je palo na um da preparat koji sam upotrebljavao nije sadravao druge mineralno sastojke, koji su u prirodi obino udrueni sa kalijumom. Reio sam da toj smei pokuam da dodam prainu granita, koja je, izvaena iz filtera, sitna kao brano. Granitna praina sadri 5% kalijuma, zdruenog sa esnaest drugih minerala. Kad sam tu prainu dodao zemljitu oko bilja, u mojoj bati desilo se vie zanimljivih stvari. Meu cveem sam imao 125 strukova avornjaka. Svake godine sam morao da se borim protiv siunih grinja koje su napadale list tog cvea, kovrale ga i crnile. Te su grinje bile toliko siune da su se mogle videti samo kroz uveliavajue staklo. Prskao sam cvee raznim sredstvima, ali se napasti nisam oslobodio. Ali kad sam zemlji dodao granitnu prainu, grinje su se izgubile iz bate, da se vie nikad ne pojave. Kad sam poeo da granitnu prainu dodajem zemlji svakog prolea, leta i jeseni, vie nije bilo potrebno da prskam mojih ezdeset grmova rua. Doao sam do zakljuka da sami kalijum ne dovodi do tako dobrih rezultata kao kad se koristi s drugim mineralnim elementima, od kojih ga neki zaelo aktiviraju. U narodnoj se medicini kalijum smatra najvanijim, kljunim mineralnim sastojkom. On je toliko znaajan za ivot svakog ivog bia da bez njega ne bi bilo ivota. Priroda ga je tako obilato razbacala na sve strane, da ovek mora pomisliti kako je to jedan od najrasprostranjenijih tkivnih mineralnih elemenata. No, iako ga zaista ima svuda, kalijum se nikad ne javlja u slobodnom stanju. Nikad ga neemo nai hemijski istog, ve uvek u spoju sa kakvom kiselinom. Povrinski sloj vermontskog zemljita siromaan je kalijumom. Minerali iz zemlje, preko bilja koje na njoj raste, dospevaju u tela ivotinja i ljudi koji se tim biljem hrane. Kad nekom zemljitu nedostaje jedan ili vie minerala, njih nee biti ni u hrani koju to zemljite daje. Kad se, opet, jede neka mineralima siromana hrana, telesne elije nee dobiti one mineralne elemente od kojih zavisi uravnoteenost elijskih procesa. Iz toga moe uslediti poremeaj u oblasti fiziologije i telesne hernije, to vremenom dovodi do simptoma klinikog stanja.

Batenskom bilju kalijum je neophodan za stvaranje supstancija koje daju vrstinu stabljikama i uveavaju otpornost bilja prema bolesti. Kalijum je ona sila koja, postupno, seme pretvara u cvet. Ako u zemljitu nema kalijuma, razvoj biljke zaustavie se na nekom meustupnju. Prvi jasan znak nedostatka kalijuma jeste prestanak rastenja biljke bez ikakvog oiglednog uzroka. Ako se taj nedostatak ne otkloni, biljka polako vene i sui se. Slino tome, im u nekom ljudskom ili ivotinjskom organizmu zapazimo nenormalno rastenje ili ravo obnavljanje istroenih tkiva, odmah emo posumnjati da u njemu nema dovoljno kalijuma za dodeljenu mu regulativnu funkciju. Kalijum je najpotrebniji deci, kojoj slui za stvaranje telesnih tkiva. Ali je oveku potreban itavog ivota, i niim se ne moe zameniti. Mineralni sastojci, kojih obino treba da bude u svakodnevnoj ishrani, neophodni su za asimilaciju hrane u protoplazmu elija. Protoplazma je ivotvorna materija, koja nadzire razvoj, uva zdravlje i odrava ivot ne samo biljnih ve i ljudskih i ivotinjskih elija. Kad se, pripremanjem, iz hrane otkloni kalijum, ometaju se planovi prirode. Ljudi koji ive na zemlji i od zemlje stalno mi preporuuju da jedem to je moguno manje hrane zgotovljene u fabrikama. Upozoravaju me da e mi konzervisana ita naroito smanjiti ivotnu sposobnost. Iz jednog broja mlekarskog lista Hoard's Dairyman isekao sam tabelu koja me je upoznala s normalnom visinom tek oteljenih teladi raznih rasa, kao i s procesom njihovog daljeg rastenja. Imajui tabelu u vidu, izmerio sam visinu 25 teladi rase derzi koja su pripadala onom ve pomenutom stadu od 45 goveda. Od izmerene teladi, 17 ih je bilo preniskih. Onda sam izmerio telad rase derzi u dva nagraena stada, i opet je, i pri oteljenju i kasnije, veina teladi bila nepropisne visine. To me je navelo na jedno drugo pitanje.. Ako je za normalan razvoj vaan kalijum, hoe li tele biti pri roenju propisne visine ako mu majka za vreme steonosti dobija jabukovo sire? Da bi se na ovo pitanje odgovorilo, nekim steonim kravama davan je kalijum na etiri razliita naina: 1.Na svaki od njihova dva dnevna obroka hrane sipano je po 50 grama jabukovog sireta; 2.Svakom obroku dodavane su morske alge, kao poseban prilog stonoj hrani: 3.Posebno im je davano po 50 grama jabukovog sireta, sa tri kapi rastvora joda. Ovo su poele da dobijaju od estog meseca steonosti, uz hranu, tri puta nedeljno. Poslednjih petnaest dana pred teljenje, tu su meavinu poele da dobijaju uz svaki obrok to jest, dva puta dnevno. 4.Zemljitu livada i njiva dodavan je kalijum, kako bi ga bilo

to vie u senu, kukuruzu i drugim usevima. Ova etiri naina dodavanja kalijuma hrani pomogla su da se otele snana, koata telad, sa gustom i debelom dlakom. Oteljena telad bila su normalne visine, stajala su na vlastitim nogama ve posle pet minuta, a pola sata kasnije sisala su na majinom vimenu. Kad je jabukovo sirce dodavano vodi kojom su pojeni pilii, bre im je bujalo perje, repna pera su im ranije izrastala, a teina im se bre uveavala. Iz svega ovoga proizila je razlona pretpostavka da je u Vermontu zaostajanje u rastenju prouzrokovano nedostatkom kalijuma u zemlji, kao i gubljenjem kalijuma u industrijskoj pripremi hrane. Kad doe do takvog zaostajanja, bitno je obratiti panju na koliinu kalijuma koja se u organizam unosi tokom razvoja. Kontrolisani telesni razvoj i kontrola procesa povezanih s normalnim razvojem i obnavljanjem istroenih tkiva zavise od odgovarajue dnevne koliine kalijuma. Kad primetimo prisustvo nekontrolisanih izraslina na primer. sklonost ka stvaranju tvrdih uljeva na tabanima nogu ili slabu obnovu istroenih tkiva na primer. opadanje kose, kvarenje zuba ili krivljenje i cepa- nje noktiju odmah moramo posumnjati da li je u pitanju nedostatak kalijuma, kojim bi se normalno razvijanje regulisalo. Veoma me je zanimalo kako oni to ive u selu proveravaju brzinu svog telesnog rastenja. Oni su nekako nauili da je za potpuno izrastanje nokta na palcu potrebno pet,a nokta na velikom nonom prstu punih deset meseci. Zato oni turpijom zarezu donju ivicu nokta, kod same koice, a datum kad su to uinili zabelee i sauvaju. Krajem petog meseca ako je rastenje nokta normalno taj e se zarez na noktu palca nalaziti na samom vrhu. Ako se zarez nae na vrhu nokta pre ili posle odreenog vremena, telesno rastenje je bre, odnosno sporije od normalnog. Ako je sporije, jasno je da treba poveati koliine kalijumom bogate hrane, kako bi se ubrzalo. Kalijum je za meka telesna tkiva isto ono to je kalcijum za tvrda. Nema sumnje da kalijum usporava proces otvrdnjavanja, koji ugroava itav sistem krvotoka. Poto kalijum koji nalazimo u jabukovom siretu ini govee meso mekim (to je dokazano mnogim primerima) nema sumnje da je jedna od funkcija kalijuma ouvanje mekoe i gipkosti tkiva. Ozbiljno prouavanje narodne medicine navodi nas na pitanje elijskog uzimanja i davanja tenosti. Uzimanje tenosti poznato je kao hidracija, a davanje kao dehidracija. U narodnoj medicini se veruje da vlagu potrebnu za svoj opstanak bakterije uzimaju iz telesnih elija. Ali ako ga u svakoj telesnoj eliji ima dovoljno, kalijum e da privue vodu od bakterija, umesto da one oduzimaju vlagu elijama.Stoga stalnu borbu izmeu bakterija i

elija odluuje to da li su elije dovoljno sposobne da uzmu vodu iz bakterija, ili su bakterije sposobnije da je uzmu iz elija. Briljivim uzimanjem hrane bogate kalijumom kao to su voe,zeleni,korenje, bobice i med i upotrebom jabukovog sireta. mi elije svoga tela snabdevamo kalijumom koji privlai vlagu i koji je neophodan za stalnu borbu s bakterijama.Ako se ini da e telesne elije tu bitku da izgube, ovek prikladnim leenjem moe da preokrene proces, onemoguavajui pobedu bakterija Reklo bi se da veliki broj modernih lekova koji se u naunoj medicini danas upotrebljavaju za leenje bolesti u naelu predstavlja mona sredstva za ubrzavanje hidracije, sredstva koja elije osposobljavaju za bre uzimanje vode na tetu bakterija, usled ega one odumiru i bolest se okonava. U narodnoj medicini jabukovo sirce nalazi tako mnogostruke lekovite primene i zato to s kalijumom vezuje mnoge druge mineralne sastojke. U njemu nalazimo fosfor,hlor,natrijum, magnezijum,kalcijum,sumpor,gvoe,fluor,silicijum, kao i tragove mnogih drugih minerala. Evo primera koji nedvosmisleno dokazuju koliko je ivotinjama stalo da dou do onog spoja kalijuma i drugih mineralnih sastojaka koji dobijamo iz jabuka. Jedno bure. u kojem je stajalo jabukovo sire, trebalo je dobro oprati, kako bi se iz njega pre no to ponovo bude napunjeno jabunim sokom dobijenim iz muljae za jabuke otklonila nagomilana siretna maja: vlaknasta, lepljiva masa koju stvaraju naroite siretne gljivice. Bure je odneto na panjak gde je upravo paslo stado krava. Kad je iz bureta izbaena voda od pranja, krave su se gotovo potukle oko njome natopljene trave. Jele su ne samo travu ve i zemlju pod njom. Dobro je poznata korisnost jabuke za zdravlje ljudskog telesnog sistema. Jabukovo sire sadri sve mineralne sastojke koji se nalaze u samoj jabuci. Bilo da te mineralne sastojke unosimo u sebe jabukom, jabukovaom ili jabukovim siretom. njihova lekovita svojstva jednako su delotvorna. Ako izvrite oglede sa drugim vrstama sireta videete da nijedno od njih ne prua one lekovite rezultate koje daje jabukovo. Vinsko sire koje se uveliko koristi kod nekih naroda, postie dejstva najpriblinija dejstvima jabukovoga. U medicinske svrhe najbolje je upotrebljavati jabukovo sirce dobijeno od izmuljanih celih jabuka. Ispitivanje promena koje sok izmuljanih celih jabuka pretvaraju u jabukovo sire pokazalo je da se zdravstveno korisna svojstva samih jabuka prenose u sire, jedino s tom izmenom to se eer iz voa pretvara u siretnu kiselinu. Veoma je korisno da se tano zna ta sire ini u probavnom traktu

ljudskog i ivotinjskog organizma, i kako je i zato korisno uzimati uz svaki obrok po dve kaiice jabukovog sireta razblaenog u ai vode. Mogu navesti jedan primer, koji nadam se nee izazvati itaoevo gaenje. Da biste videli kako sire deluje na bakterije, uzmite jednu batensku glistu i stavite je na neku tvrdu povrinu, na kojoj je moete dobro posmatrati. Zatim na glistu sipajte jabukovo sire. Ona e najpre da se uvija, kao u snanom bolu. Posle nekoliko sekundi prestae da se mrda, a malo kasnije izgubie svoju ruiastu boju i postae skoro sasvim bela. Za nekoliko sekundi sire ju je ubilo. Na isti nain e jabukovo sire unititi tetne bakterije u vaem sistemu za varenje. Izloiu tri slikovita primera. Dve sestre, inae moje pacijentkinje, imale su jednom za ruak ribu. Jedna od njih je pomirisala ribu, i zakljuila da je pokvarena, i da je treba baciti. Druga sestra je zakljuila da je riba dobra, i tako se ona nala na stolu. Jednu od sestara bio sam nauio da kad god posumnja u valjanost hrane popije au vode s dvema kaiicama jabukovog sireta. Ona je bila zavrila kuvarsku kolu, pa sam s njom pokatkad razgovarao o nainu gotovljenja jela. Tako je ona u ai vode izmeala dve kaiice jabukovog sireta, da bi dva-tri gutljaja popila jo uoi ruka. Predloila je svojoj sestri kod koje je bila u gostima u Masausetsu da uini isto. ali je ova to smatrala suvinim. Ubrzo posle ruka, sestra iz Masausetsa je dobila teak proliv, dok njena sestra iz Vermonta, koja se zatitila dozom jabukovog sireta, nije imala nikakvih smetnji. Tokom nekog letnjeg izleta u irners u jednom drutvu posluena je salata s mesom rakova. Na nesreu, salata nije bila dobra, i devetnaest ljudi je dobilo teak proliv, a kod nekih je dolo i do tekog povraanja. Jedan od njih je meutim, bic preduzeo neke mere predostronosti. Po mom savetu za sluaj dodira s nekom pokvarenom hranom, on je na izlet poneo boicu jabukovog sireta. Pred ruak je u au vode nasuo podosta toga sireta, a kako je veoma voleo salatu s rakovima, pojeo je puna tri tanjira. Dok su njegovi prijatelji trpeci posledice trovanja hranom, njegovi organi za varenje bili su savreno mirni. Jednom prilikom, opet kad sam prisustvovao nekom nacionalnom sastanku lekarskog drutva, hotelski momak me je pozvao da se telefonom javim u odreenu sobu. Jedan od mojih kolega pozvao me je da odmah doem, jer se razboleo pa mu je bila nuna pomo. Probudio se usred noi, oseajui da s njegovim elucem neto nije u redu. Dobio je teak proliv i povracanje kad sam mu se javio, bilo je deset sati pre podne. Otiao sam u svoju sobu da

potraim bocu jabukovog sireta, koju uvek nosim na put. Izmeao sam kaicicu sirceta u casi vode i prijatelju poeo da dajem po kasicicu te meavine na svakih deset minuta. Kad pri trovanju hranom doe do povraanja, ne valja pokuavati da se odjednom popije itava aa vode jer eludac nee da primi toliku tenost. Meutim, u elucu e se zadrati manje koliine vode, ako ih bolesnik uzima na svakih nekoliko minuta. Obina aa za vodu sadri oko pedeset kaiica, te je za utroak itave ae potrebno oko etiri asa. Kad se tako utroi prva aa, meavinu treba ponovo pripremiti, pa bolesniku davati po dve kaiice na svakih pet minuta. Za to e biti potrebno oko dva asa. Bolesnik treba da popije i treu au rastvora jabukovog sireta, i to tako to e na svakih petnaest minuta otpiti po jedan do dva mala gutljaja. Na taj sam nain izleio veoma teko trovanje mog kolege. Ako se ujutro probudite s prolivom i povraanjem, trebalo bi da do veeri takvim uzimanjem jabukovog sir eta sredite eludac i creva, te da uvee budete kadri da pojedete manji obrok lako svarljive hrane. Posle trovanja, treba da dva-tri dana, uz svaki obed. uzimate po au istog rastvora jabukovog sireta, kako bi se dobro stanje uvrstilo. Moj kolega je istoq dana mogao da veera, poto se strogo drao propisanog leenja. Govorei o koliinama jabukovog sireta koje je moj kolega uzimao da bi sredio eludac, dodirnuo sam neto to je godinama bilo predmet mnogih mojih ispitivanja u oblasti narodne medicine. Pokuavajui da doznam koja je koliina jabukovog sireta najdelotvornija u medicinskom pogledu, otkrio sam da je ta koliina vrlo individualna. Neki su ljudi tvrdili da je za njih dovoljna kaiica jabukovog sireta na au vode. Drugi kau da u vodenu asu sipaju sireta za ceo prst. Trei opet tvrde da je prava mera dva, pa i tri prsta jabukovog sireta. Bio je ak i jedan sluaj u kojem je delovala tek meavina od pola jabukovog sireta i pola vode. Poznavao sam i jednu enu u ranim etrdesetim godinama koja je, s vremena na vreme, oseala potrebu za kiselim, pa je ponekad pila i po au istog jabukovog sireta. Pitao sam je da li joj se pri tom neto deava. Jedino vie nije oseala potrebu za kiselim bar za neko vreme. Ako vam telo iz nekog razloga ne podnosi jabukovo sire (a ja takav sluaj jo nisam naao), pokuajte, u elji da svom organizmu pruite korisne sastojke jabuke, da popijete au soka od jabuka. Poto smo videli kako jabukovo sire koristi zdravlju organa za varenje, razmotrimo sada njegovo delovanje na bubrege i mokranu beiku. Kad ovek koji tokom dana uz svaki obed popije po au vode sa po dve kaiice jabukovog sireta ostavi pred spavanje mokrau,

sutradan ujutro primetie da se u njoj nije slegao talog slian praini, to se obino uvek deava; to pokazuje da se u mokrai zbila znaajna hemijska promena. Ako usled bubrenog zapaljenja, poznatog kao pijelitis u mokrai ima i gnoja, stanje e se skoro uvek brzo popraviti uzimanjem po dve kaiice jabukovog sirceta u ai vode. Jedna 48-godinja udata ena patila je punih petnaest godina od stalnih napada pijelitisa. Napadi su se ponekad javljali u razmacima od po est nedelja, i trajali su dva do tri meseca. Poela je da uzima jabukovo sire i izleila se. Kad je prola jedna godina bez znakova oboljenja, prestala je da pije jabukovo sire, mislei da joj to vie nije potrebno. etiri nedelje kasnije pijelitis se vratio, s groznicom, temperaturom od preko 40 i bolovima u levom bubregu. Poela je ponovo da uzima jabukovo sire i stanje joj se smirilo. U nae vreme mnogo se govori o tetnom delovanju takvih poremeaja kao to su hronini umor, hronina glavobolja (ukljuujui i teku migrenu), visok pritisak, nesvestica i preterana gojaznost: naroito je opasna gojaznost, zbog veza sa sranim tegobama. Spoj kalijuma s drugim mineralima igra veoma znaajnu ulogu u nainima na koje narodna medicina pristupa ovim poremeajima, te bih eleo da podrobnije razmotrim neka zapaanja do kojih sam doao tokom svojih ispitivanja. a)

Preterana masa

Veoma se esto uje iskaz: Moete smanjiti svoj obim, ali ne telesnu masu (teinu). Time se ukazuje na injenicu da se promenama u skeletu i tkivima poput miia moe nadoknaditi izgublieno masno tkivo. Ali kad se telesna masa nekog oveka uvea preko normalne granice, razlog za to moe lako biti prisustvo preterane koliine rezervnog tkiva, koje se nagomilava kao salo. Postoje razliiti naini odreivanja idealne telesne mase. U narodnoj se medicini ona odreuje bez vage na sledei nain: dvostruki obim runog zgloba treba da bude ravan obimu donjeg dela vrata, a dvostruki obim najnieg dela vrata obimu trbuha. Dobro pravilo za odreivanje idealne telesne mase postavio je dr Lulu Hant Piters (Lulu Hant Peters): 1.Izmeriti svoju visinu u stopama i palcima. 2.Uzmite broj palca iznad pet stopa i pomnoite ga sa 5,5. 3.Tom broju dodajte 110. Dobijeni rezultat oznaavae vau idealnu telesnu masu, izraenu u funtama5. Uzmimo, na primer, da ste visoki pet stopa i 7 palaca (170 cm). Ako broj 7 pomnoimo sa 5.5 dobiemo 38.5. Dodajmo ovom broju

110 i dobiemo rezultat 148.5, to znai da je vaa idealna telesna masa 148,5 funti (67,350 kg). Ako ste visoki manje od 5 stopa, pomnoite razliku od pete stope sa 5,5 i dobijeni rezultat oduzmite od 110. Ako vam je obim trbuha vei od obima grudi, ili ako vam se stvara podvaljak, moete biti sigurni da je u vaem organizmu dolo do nekog fiziolokog i biohemijskog poremeaja. Kada se to desi, narodna medicina upuuje na jabukovo sire kao sredstvo kojim se moe otkloniti preterano salo. Palac ili col (inch) angloamerika duinska m?ra od 2.54 cm: u jednu stopu (foot) ide dvanaest palaca, te stopa izncsi 30.48 cm: funta (pound) je teinska mera od 453 59 g prim. prev. Ako ena kojoj je haljina tesna uz svaki obed bude pila po au vode s dvema kaiicama jabukovog sireta, obino e videti da ve krajem drugog meseca moe da tu haljinu suzi u struku za preko dva centimera. Posle druga dva meseca bie kadra da je suzi za jo toliko, a krajem petog meseca za jo 2,5 cm. Posle jedne godine redovnog uzimanja takvog rastvora jabukovog sireta, ena koja je nosila odeu konfekcijskog broja 50 moi e da nosi odeu broj 42, a osoba koja je nosila broj 20 moi e da nosi broj 18. Posle istog vremena, devojka koja nosi broj 16 moi e da nosi odeu broj 14. Gubljenje preterane mase bie postepeno. Ako ena visine izmeu 150 i 165 cm, a teka 55 kilograma, uzima uz svaki obed po au vode s dvema kaiicama jabukovog sireta, posle dve godine imae 10 kilograma manje. Veliki trbuh e se postepeno smanjivati, da bi nestao za oko dve godine. Jabukovo sire omoguava da se suviak masnog tkiva utroi u telu sagorevanjem i da se vie ne nagomilava. Pri ovakvom otklanjanju debljine ne treba bitno menjati ishranu; jedino treba da se iskljue one vrste hrane koje, kako iskustvo ui, najvie pomau gomilanju masnog tkiva. Ako se sprovodi iz dana u dan, ovakva kura mravljenja savreno je jednostavna i delotvorna. Ako je ovekov dnevni raspored takav da mu nije zgodno da propisane tri ae uzima uz obede, moe ih uzeti jednu ujutro, jednu jednu u ma koje doba dana. b)
7

Hronini umor

Hteli mi to ili ne, itavog svog ivota moramo biti zdravi da bismo ostvarili cilj svog drutvenog, strunog ili poslovnog ivota. ovek mora iveti dovoljno dugo da bi ostvario ono to eli, i pri tom mora biti zdrav. Zato se moramo prilagoditi poslu koji obavljamo.

Bez dovoljno dugog ivota i zdravlja nijedan ovek ne moe da ivi punim ivotom. Biti primoran na sputanje kotve usled estog bolovanja ili stalno slabog zdravlja, znai biti lien znatnog dela ivota. oveka teko unesreuje primoranost da od takmienja odustane upravo onda kad je ve blizu vrhunca, drutvenog, poslovnog i profesionalnog ivota. Tokom godina uenja, da bi sazrele, strune, poslovne i drutvene sposobnosti moraju biti poteene bolesti, a one sazrevaju u ono ivotno doba kad jo ima dosta vremena za berbu plodova i uivanje u njima. Pre no to podlegne bolesti, ljudsko telo po pravilu prolazi kroz vreme puno upozorenja, na koja treba dobro paziti. Kao to vas budilnik budi iz krepkog sna, tako i ta upozorenja predstavljaju alarmnu reakciju dovoljnu da vas probudi i ukae vam na potrebu preispitivanja svog svakodnevnog ivota, te vam razjasni da li ste i gde doli u raskorak sa zakonima prirode. Jedno od takvih upozorenja jeste hronini umor. Moda ete sasvim iznenada otkriti da se lako zamarate. Noni odmor ne otklanja vam oseanje umora i iscrpljeni ste kad ujutro ustajete.Dnevni rad vam vie ne priinjava nikakvo zadovoljstvo. Svoje slobodne aktivnosti odbacujete jednu za drugom. Izgubili ste elan i inicijativu i povremeno vas obuzima oseanje duboke obeshrabrenosti. Pri tom moete da imate odista zavidne umne sposobnosti, i moete znati da ih imate, i da biste sve mogli raditi mnogo bolje no to radite kad biste se samo oslobodili tog stalnog oseanja umora! Kad biste mogli da svoje umne sposobnosti uskladite s fizikim, lako biste napredovali u odabranom poslu. Ponekad imate dobar dan, kad se oseate doraslim svemu i svaemu. Dok vas to stanje dri, zbilja uradite veoma mnogo i pitate se zato se ne biste uvek mogli tako oseati. Ako vas mui hronini umor, pogledajmo prvo koliko vremena spavate. Kada leete, kada ustajete? Setite se da je vetako osvetljenje izmislio ovek. Moderni vremenski raspored dnevnih delatnosti, od kojih se mnoge obavljaju pri vetakoj svetlosti, nije vremenski raspored koji je stvorila priroda. Njen raspored delatnosti poinje izlaskom a zavrava se zalaskom sunca. Mada je za veinu nas nepraktino da svoj rad zapoinjemo s izlaskom a zavravamo sa zalaskom sunca, mi ipak svoj rad i odmor moramo to vie uskladiti sa mudrim planom prirode. Bitno je da prespavamo to vie asova pre ponoi. Znamo, neravno, da ima ljudi kojima je potrebno samo po nekoliko asova sna da bi se sutradan oseali svei. Ali mi ne spadamo u te ljude ako patimo od hroninog umora, ako smo, da tako kaem, izgubili volju za pobedom. Sasvim je moguno da teko zaspite kad legnete u postelju, ali da posle toga spavate vrsto. Ako vam se to deava, treba da se

vie zanimate za med. Poto deluje umirujue, med je najbolji moguni lek za poboljanje sna Budui da je ve preraeni eer eer koji se prevario u elucu pele med ne treba da se vari u elucu oveka pa telo moe odmah da ga iskoristi .Vec dvadeset minuta posle uzimanja, med se nalazi u krvotoku.Najbolji lek narodne medicine za hronini umor jeste sledei: izmeajte tri kaicice jabukovog sireta s jednom oljom meda, stavite tu smesu u iroku teglu ili zemljano lone, i drite je u spavaoj sobi pa uzimajte po dve kaiice pred spavanje. To e vam pomoi da zaspite za nepumh pola sara po leganju. Ako ste pak i posle jednog sata budni, opet uzmite dve kaiice iste smee. U sluajevima izuzetne nesanice moe biti potrebno da se uzimanje te smee ponovi nekoliko puta. Ako se nou probudite i teko vam je da ponovo zaspite, uzmite tu smeu jo jednom. Ovaj lek je neuporedivo bolji od uobiajenih pilula za spavanje, jer je zasnovan na prirodnim telesnim potrebama: poto je bezopasan, moe se uzimati neogranieno. Za poboljavanje sna moe se uzimati i samo med ali narodna medicina ui da je delotvornije meati ga s jabukovim siretom. Ujutro, po ustajanju, treba lakmus-papirom ispitati reakciju mokrae. Normalna reakcija je kisela, te ce papir pocrveneti. Tako ete otkriti da ii vam je noni odmor bio dovoljan za normalizovanje telesne hernije. A to e vam. opet. omoguiti da procenite kolike vam rezerve energije stoje na raspolaganju za svakidanje poslove. Poto se rezerve energije gomilaju u asovima odmora, u snu kao i oslobaanjem od briga i izbegavanjem hrane koja izaziva baznu reakciju mokrae, ispitivanie reakcije jutarnje mokrae rei e vam da li ste iscrpli svoje rezerve energije i da li vam je potrebno da ih bolje obnavljate. Ako patite od hroninog umora, morate da stalnom vebom stvorite naviku da se odmarate kad qod i gde god moete. Mislim da je jedan od bivih rektora Koleda Darmut (Dartmouth) skovao poznatu pouku: Nikad ne trim ako mogu da hodam; nikad ne stojim ako mogu da sedim; nikad ne sedim ako mogu da leim Mada e veina nas moda nai da je u ivotu nemoguno strogo ga se drati, ovo naelo zasigurno podrazumeva metod za izbegavanje prenapetosti sedenjem, laganim hodom i odmorom, kako bi se ekonomisalo u potronji telesnih rezervi energije. Ako reakcija jutarnje mokrae pokazuje da su vam rezerve energije istroene, dobro je istrljati se meavinom jabukovog sireta i vode. U pola ae tople vode stavite kaiicu jabukovog sireta. Zatim na dlan sipajte otpr-like jednu kaiicu te meavine i tnne dobro istrgajte jednu ruku i rame. Onda istrljajte drugu ruku,a zatim grudi, trbuh, leda,obe noge i konano, oba stopala Ne upotrebljavajte ubrus. Umesto toga,dobro trljajte obema rukama svaki deo tela, dok god vam koa potpuno

ne upije rastvor. Mnoge e iznenaditi saznanje da tokom oslobaanja od hroninog umora treba to vie izbegavati sapun. Dodirnite vlanu povrinu sapuna paretom lakmus-papira i videete da e ono postati tamno plavo, to znai da je reakcija sapuna veoma bazna Tako sapun pomae uveanju vaeg hroninog umora, kojeg upravo pokuavate d se oslobodite. Na kraju krajeva, sapun je tvorevina ovekova: neete ga nai da uspeva na grmlju i drveu. S druge strane, priroda je ovaj svet velikoduno obdarila kiselinama, koje ete u mnogim oblicima nai kod biljaka. Ako je sredstvo kojim istite kou kiselo, vi joj dajete upravo ono to joj je potrebno. Pokazalo se da koa kad je kisela, privlai u sebe krv: meutim, ako se upotrebljavaju alkalne supstancije, kao to su sapun i voda koa lako postaje bleda. Prisustvo normalne koliine krvi u koi ini je svetloruiastom; bleda koa nasuprot tome obino ukazuje na veliku potrebu za kiselinama. No, ako je upotreba sapuna nuna iz higijenskih razloga, treba je svesti na najmanju meru. a posle svake upotrebe kou treba na opisani nain dobro istrljati pomenutom meavinom jabukovog sireta i vode kako bi joj se vratila njena normalna kiselost. Isto vai za kupanje u kadi. Umesto da upotrebite sapun, sipajte u kadu vode oko etvrt litre jabukovog sireta i leite u tom rastvoru bar petnaest minuta. Ako prilikom kupanja morate upotrebiti sapun, potrudite se da kou ostavite kiselu trljajui je reenim rastvorom jabukovog sireta. Moda se pitate: Ali kako u znati da reakcija moje koe nije kisela? To ete saznati na osnovu jednog vrlo jednostavnog znaka. Koa ija je reakcija bazna svrbi vas Svrabom koji oseate na glavi ili drugde, telo vas obavetava da umesto sapuna treba upotrebiti neko sredstvo za ienje koje e koi vratiti normalnu kiselost. Ako ste mukarac, a svrbi vas glava, umeajte jednu kaiicu jabukovog sireta u au vode potapajte u tu meavinu ealj i eljajte se dok god vam se kosa sasvim ne natopi rastvorom. Sa enskom kosom je znatno tee jer e rastvor jabukovog sireta potpuno ispraviti vetake uvojke. Stoga e ena ovu terapiju primenjivati ba onda kad se sprema da opere glavu. Poto smo razmotrili vezu koe i hroninog umora, razmislimo o hrani koju jedemo da bismo izgradili ili obnovili svoje telo. Ako nas mui hronini umor, nekoliko vrsta hrane treba da izbegavamo. I u ovom sluaju moemo se ugledali na ivotinje. Ptice na primer, nee rado d jedu penicu i izdvajae je iz ostale hrane. Farmeri su mi priali da ivina nee rado da jede penicu izmeanu s drugim zdrobljenim zrnevljem. ili da e je ako je veoma gladna, jesti tek na kraju. Ni krave ne vole kau s previe penice. Izgleda da ivotinje nagonski znaju da ishrana

slui za stvaranje energije, a ne uveanju umora i slabosti, i da e ako jedu penicu, na svet doneti slabano potomstvo. Osoba koja pati od hroninog umora mora nauiti da ivi od onoga to daje okean, jer tada postoji potreba za veim koliinama joda i drugih mineralnih sastojaka, kojima obiluju ribe i druqa morska hrana. Telu muenom hroninim umorom obino prija i pasulj: u tim sluajevima on se moe jesti i tri puta necteljno. U kraju u kojem ivim uobiajeno je da se pasulj slui sa siretom: neki vole da sire sipaju neposredno na pasulj,a drugi vie vole da kaiicu sireta razblae u ai vode i tu meavinu piju za vreme ruka. Sve se, konano, svodi na to da svaki ovek koji pati od hroninog umora treba da ispitivanjem i eksperimentisanjem jasno odredi koje ntu vrste hrane pomau za obezbeenje kisele reakcije mokrae, a koje vrste hrane treba da izbegava kako ne bi dolo do neeljene bazne reakcije. c) Hronina glavobolja Hronine glavobolje mogu biti u vezi s oima, elucem, bubrezima, jetrom i sinusima. Postji nekoliko tipova hronine glavobolje. Neke su prouzrokovane organskim oboljenjem na primer oboljenjem bubrega. Neke su opet poznate kao psihogene to jest,izazvane su ivanom napetou. Uzrocima ovih smatraju se emocije mrnja, strah, nespokojstvo. Ali je, od svih glavobolja, najdosadnija i najtea migrena. Migrenske glavobolje su nasledne i javljaju se kod ljudi posebnog tipa zamane energije i visoke inteligencije. oseajnih, plahih i vatrenih, agresivnih i ambicioznijih. Vie puta sam uo da se migrenske glavobolje nazivaju cenom koju ovek plaa za svoje ambicije. ak i medju lekarima postoji sklonost, da se najvei broj tekih glavobolja svrstava u migrensku. Meutim pravi ili klasini simptomi migrene sasvim su posebni Pre no to dode do napada, rtva osea auru, ili nagovetaj glavobolje. Pred oima joj izbijaju svetlaci; kasnije se javlja bol u jednoj polovini glave re migrena znai upravo -pola glave- a esto dolazi i do oseanja gaenja ili poremeaja u varenju. Uzroci migrenskih glavobolja su emocije, strah i oseanje nespokojstva. to je ovek stariji, napadi migrene su sve redi. Oni se vrlo retko javljaju posle ezdesete godine, emu je bar delimino, verovatno uzrok to to ovek starenjem postaje sve mirniji, sve bolje prilagoen okolnostima. Dosta sam dugo prouavao migrenu uz pomo ljudi koji su od nje patili, a bili voljni da s njima izvrim nekoliko opita. Kao i u sluaju drugih stania koja su ukazivala na poremeaj telesne

ravnotee, najpre sam eleo da saznam da li se migrena javlja u vezi s baznom ili kiselom reakcijom mokrae. Kod ljudi kojima je bazna mokrana reakcija bila izmenjena u kiselu, migrena se javljala rede i bila je manje teka, ili je potpuno nestajala. Oigledno je da se osobi koja pati od migrene moe pomoi poznavanjem razliitih inilaca koji dovode do bazne reakcije i njihovim otklanjanjem. Dnevno uzimanje kiselina treba poveati upotrebom jabukovog sireta na ve poznati nain; ova metoda je lako primenljiva i prua dobre rezultate. Isto tako, mnoge su migrene spreene i leene korienjem meda. Ako se posle svakog obeda uzmu po dve kaiice meda napad migrene se moe spreiti. Meutim, ako je napad ve poeo, treba odmah uzeti jednu supenu kaiku meda. Poto med ne mora da se vari, a brzo prelazi u krvotok, glavobolja e obino poeti da poputa ve posle pola sata. Ako do toga ipak ne doe treba uzeti jo jednu kaiku meda. Upravo se umirujuim dejstvom meda otklanjaju uzroci koji dovode do ove vrste glavobolje. Narodna medicina zna za jo jednu primenu jabukovog sireta koja je vrlo delotvorna u leenju migrene. Re je o inhalaciji. U jedan sud staviti jednake delove jabukovog sireta i vode, sud staviti na vatru i pustiti da meavina tiho vri. Kad iz suda pone da izlazi para, nagnite se to nie i udiite paru. Treba udahnuti bar sedamdeset i pet puta. Glavobolja e skoro sigurno proci ili bar znatno oslabiti. Ako se i ponovi, bol e biti slabiji.Ovakva upotreba jabukovog sireta moe smanjiti potrebu za tabletama protiv glavobolje. d) Visok krvni pritisak Visok krvni pritisak se ubraja medu najvee zdravstvene probleme. Taj poremeaj je veoma est i veoma ozbiljan. Skoro je izvesno da postoji tesna vezo izmeu visokog pritiska i ovekove prilagoenosti sredini u kojoj ivi. Kada zahtevi sredine ne premauju njegove sposobnosti, ovek vodi neumorno delatan,uspean ivotimajui obino dosta nade i vere u sebe. Medjutim, kad su ti zahtevi oveku uine preteranima, a on ne zna kako da im se prilagodi, njegov telesni mehanizam gubi svoju uravnoteenost: kad do toga dode, jedan od oiglednih znakova jeste znatno povienje krvnog pritiska. Povieni pritisak postaje sve vaniji zdravstveni problem, jer predstavlja jedan od inilaca u bar 75" svih sluajeva smrti usled sranih i bubrenih bolesti. Mnogo se raspravlja o pitanju da li je visok krvni pritisak oboljenje ili samo simptom. Kad znamo uzrok kakvom bolesnom stanju, mi tragamo za visokim pritiskom kao uzgrednim simptomom: no kad oboljenju ne znamo uzrok, visoki pritisak smatramo posebnom boleu.

Ljudi s visokim krvnim pritiskom obino se dele u dve grupe. Kad se ova pojava ne moe pripisati nijednoj poznatoj bolesti, upotrebljava se termin esencijalna hipertenzija, ili primarni visok krvni pritisak. Kad je prisutan neki jasan uzrok, upotrebljava se termin sekundarna hipertenzija. Medicinska literatura o tom problemu daje jasan uvid u mehanizam kojim se normalni krvni pritisak poviava do esencijalne hipertenzije. Po itavom telu uveava se otpor protoku krvi kroz male krvne sudove, zvane arteriole. Na ranim stupnjevima, suenost arteriola lako se otklanja odmorom, te se u snu krvni pritisak normalizuje, to svedoi o oputenosti i odmorenosti arteriola. U veini sluajeva,meutim,arteriole vremenom gube sposobnost da se ponovo proire i opuste, pa odmor ne sniava krvni pritisak na normalan nivo. Prema organizovanoj,naunoj medicini, to suavanje arteriola moe se objasniti na dva naina. Po jednome, uzrok je preterana aktivnost simpatikog nervnog sistema,koji telo ustrojava za intenzivnu delatnost. Po drugom objanjenju do suavanja arteriola dovode odreeni hemijski sastojci krvi. Stalni dodir s pacijentima koji pate od visokog krvnog pritiska ukazuje na to da su u veini sluajeva posredi veoma snane linosti. Najvei broj rtava esencijalne hipertenzije iesu dinamini, tvrdoglavi ljudi, koji nikad ne oklevaju i koji imaju elja i sposobnosti da za kratko vreme uine mnogo ta. Ovaj tip ljudi slian je trkakom konju. Briljivo ispitivanje svakog takvog bolesnika i njegovih roaka obino pokazuje da se takva linost nije u njemu javila kao posledica visokog pritiska, ve da je i ranije postojala. Viegodinje prouavanje ljudi s visokim pritiskom, kroz preglede dva do tri puta nedeljno, otkriva mnogo ta o visokom krvnom pritisku. Primetie se, na primer da pritisak nije utvrena fizioloka konstanta, ve da se menja iz dana u dan. Do promena dovode fizika delatnost, odmor, ishrana, vreme, bol nervna napetost, itd. Naroito je velik uticaj vremenskih promena. Pritisak je najvii u hladno vreme, a najnii jula i avgusta. Prvih nekoliko merenja u lekarskoj ordinaciji dae vrlo esto pritisak blizak najviem pritisku tog oveka usled njegovog straha i prirodne uznemirenosti prvim pregledima. Ta merenja nikako ne moraju pokazivati pravi pritisak tog oveka je onaj u drugim, obinim okolnostima. Meutim, kad bolje upozna lekara pacijent se pri pregledu vie nee uznemiravati kao prilikom njihovih prvih susreta. Kako se narodna medicina odnosi prema visokom krvnom pritisku? U svom dobro skrojenom planu, priroda je predvidela da ljudima vie pogoduje hrana bogata ugljenim hidratima (koju daju voe, bobice, lie i med) negoli hrana bogata proteinima koju ine

jaja,meso, mleko,sir, graak, pasulj,orasi, itd. Prvi ovekov korak ka visokom pririsku jeste pretpostavljanje proteina ugljenim hidratima. Ovu promenu ovek u ishranu obino uvodi radi vee koliine energije, koja mu je potrebna za zadovoljavanje zahteva uveanog ivotnog tempa. Slikoviti primer za ovakvu pripremu daje obiaj nekih afrikih plemena da se pred polazak u lov na lava koji ugroava stoku i pripadnike plemena zakolje i pojede krava. Snabdevajui se proteinima iz mesa, ti ljudi svoje organizme pripremaju za napornu akciju lova. Naravno, vee koliine proteina ne mogu nam tetiti ako se time poveana baznost krvi otkloni odgovarajuim koliinama organskih kiselina, koje nalazimo u jabukovom siretu i jabukama, grozdju, brusnicama i sokovima od ovih vrsta voa. Reakcija krvi je uvek bazna, u veoj ili manjoj meri. Ako se baznost uvea, krv postaje gua i njena se telaca spajaju u siune ljuspe. Teni deo krvi prolazi kroz zidove sitnih krvnih sudova u arterijskom sistemu na nain unekoliko slian onome na koji mastilo prolazi kroz upijajuu hartiju. Ali zgusnuta krv nee kroz zidove sitnih krvnih sudova prolaziti dovoljno lako. Pomenute siune ljuspe zaepljuju neke od sitnijih krvnih sudova i krv se vremenom nagomilava u itavom arterijskom sistemu, dovodei do visokog krvnog pritiska. ta, po narodnoj medicini, valja da inimo u ovakvim sluajevima da smanjimo visok pritisak ? 1.Treba uveati dnevno uzimanje kiselina u organskom obliku u vidu jabuka, groa, brusnica, ili njihovih sokova. Svakoga dana treba uzeti po etiri ae soka ili odgovarajuu koliinu u kojem drugom oblinu, u vezi s obedima ili samostalno. Ako se koristi jabukovo sire, valja ga izmeati s vodom u razmeri od dve kaiice na au vode. 2.U svakodnevnoj ishrani sadrinu proteina treba uporediti sa sadrinum ugljenih hidrata. Ako preovladjuju proteini, njihov udeo valja smanjiti. 3.Svu peninu hranu treba zameniti kukuruznom. Posto su bubrezi organi za izluivanje,bazna reakcija mokrae, koju izazivaju penina hrana, rafinisani eer i meso, jeste znak da krv eli da smanji svoju baznu sadrinu. 4.Obina kuhinjska so privlai i zadrava tenost. Zato se ljudima s visokim krvnim pritiskom ne sme davati slana hrana. Znamo da se posle slanih jela pije voda.Jedan deo tenosti koju upija so zadrava se u krvi sve dok se ne izlui, poviavajui krvni pritisak. Ako se iz ishrane izbaci so krv e se lake

oslobaati suvika vode i krvni pritisak e srazmerno opasti. Med deluje sasvim suprotno. Ako ga uzimamo uz svaki obrok, on e izvlaiti suviak tenosti iz krvi smanjujui tako krvni pritisak,a svojim umirujuim dejstvom ublaie svaku napetost ivanog sistema. Jedna pacijentkinja imala je, po prijemu u bolnicu, neobino visok gornji pritisak od blizu 300. Lekari su za nju strepeli, udei se kako uopste ivi. Meutim, nadzirui baznost krvi na nain koji preporuuje narodna medicina, ona je uspela da s takvim pritiskom ivi 84 godine. Krvni pritisak njene keri, u 50-oj godini, takode jc bio prilino visok 225. No drei se terapije koja je prepisana njenoj majci, ona je ivela 81 godinu. e) Vrtoglavica Poto narodna medicina postie znatne uspehe u leenju vrtoglavice, izvesno vreme sam prouavao taj zdravstveni problem i njegovo reavanje. Viegodinje ispitivanje pokazalo mi je da postoje etiri tipa vrtoglavice: 1.Trenutna vrtoglavica. Covek izbegava visoka mesta i pri silaenju niz stepenice mora vrsto da se dri ograde, naroito kad je u javnim zgradama. Nerado gleda s visine. ini se da mu koordinacija izmeu glave i nogu nije najbolja, pa na stepenicama mora da pazi na svaki svoj korak. 2.Drugi tip vrtoglavice povezan je s promenom poloaja tela. Ako naglo ustanete morate se za neto uhvatiti, kako ne biste pali. ovek kod koga se javlja ovakva vrtoglavica esto nosi naoare, verujui da e mu one pomoci. Kad se ujutru probudi, on mora da posedi pet do petnaest minuta na ivici postelje, kako bi bez vrtoglavice mogao da ode u drugi kraj sobe. as do dva posle ustajanja vrtoglavica nestaje. Ljudi koji od nje pate esto lee u, na osnovu ubedenja da je vrtoglavica uzrokovana oboljenjima ui. 3.Kod treeg tipa vrtoglavice covek mora oo nekad da ostane u postelji, jer nije kadar da ustane i obue se. On gubi oseaj ravnotee, ne moze da dri pravac kretanja, i lako pada. Meutim, ovde nema oseanja gaenja i oveku ne ,zgleda da se stvari oko njega okreu. 4.etvrti sluaj ine jaki napadi vrtoglavice, povezani s oseanjem muke,zujanjem u uima, ponekad i oteanim sluhom. Bolesnik e katkad biti danima vezan za postelju, jer se sve oko njega okree. Nije kadar da stoji, stalno pada i moe da hoda

jedino ako ga dvojica ljudi pridravaju, s obe strane. Pozadina vrtoglavice je bazna reakcija mokrae. Kad se ona obrne u normalno kiselu, vrtoglavica e se znatno ublaiti ili e sasvim nestati. Za spreavanje vrtoglavice narodna medicina predlae uportebu jabukovog sireta, na nain istovetan ili slian onome koji se primenjuje pri drugim tegobama. Ne treba, meutim, oekivati da ete posle dva ili tri uzimanja jabukovog sireta, ve sutra i nadalje biti osloboeni vrtoglavice. Leenje mora da buds dugotrajno i sistematsko. Ako se predano drite pravila narodne medicine, izvesno olakanje vrtoglavice treba da osetite posle prvih petnaest dana,a dalje poputanje krajem prvog mcseca leenja. f) Bolesno grlo U narodnoj medicini bolesno grlo se najee ispira rastvorom jedne kaiice jabukovog sireta u ai vode. Na svaki sat usta se napune rastvorom, pa se grgarenjem ispere grlo, a meavina se zatim popije. Meavina kojom je ispirano bolesno grlo pije se po verovanju narodne medicine, zato da bi lekoviti rastvor dospeo u donji deo drela, koji se ne ispira grgarenjem. Ako bol u grlu popusti, vremenski razmak izmeu dva ispiranja moe se poveati na dva sata. Na moje veliko iznenaenje, zapazio sam da se na ovaj nain za 24 sata moe izlein ak i veoma teko oboljenje grla izazvano opasnim streptokokama. Po pravilu simotomi bolesti iezavaju i pre no to iz laboratorije dobijem izvetaj da su u kulturi ispljuvka naene streptokoke. Primetio sam da posle ovakvog leenja nestaje i gnojava skrama kojom se krajnici prevlae u teim sluajevima oboljenja grla.

g) Veza kalijuma i sluzi

Nedeljama ispitujui vie krda stoke, prouavajui njinove bolesti i njihov apetit, zapazio sam da neke od krava imaju veoma vlane oi. Ponekima ak i suze cure niz njuku, kao da plau. Tim kravama obino smetaju i vrlo slinave njuke, zbog ega stalno liu nodzrve. Poneke krave i kalju, to svedoi o nagomilavanju sluzi u njihovom drelu. Iz medicinske literature nauio sam da je kalijum nezajaljivo edna supstancija, poto veoma privlai vodu pa sam u nekim krdima zaveo praksu da se govedima na svaki od dva dnevna obroka sipa po 50 grama jabukovog sireta. Kravama bi ubrzo prestale da cure oi, a sluz bi takoe prestala da se nagomilava u njihovim nozdrvama i drelu, pa vie ne bi ni kaljale. Jedini razboriti

zakljuak mogao je biti da nedostatak dovoljnih koliina kalijuma u svakidanjoj ishrani goveda onemoguuje njihovom organizmu da zadre i koriste vlagu. Vlanost oiju i njuke, kao i kaalj, predstavljaju spontan pokuaj tela da se oslobodi suvine vode. Obezbeivanjem potrebnog kalijuma kroz svakidanje obroke prekinut je proces dehidracije. Sluz se nije vie nagomilavala i u telu vie nije dolazilo do vika vode. Kad mi se javi pacijent koji se ali da mu suze oi obino neki stariji ovek ja na njemu prirodno primenjujem iskustvo steeno prouavanjem goveda. Kad oi bezrazlono suze ili u organima za disanje pone da se nagomilava sluz,treba napraviti meavinu od kaiice jabukovog sireta, flae vode i kapi ve pomenutog rastvora joda: ta se meavina dobro promuka i popije uz jedan od dnevnih obroka. Ovakvo leenje treba da traje dve nedelje. Posle tog vremena pacijent e primetiti napredak bar utoliko to e prestati da mu suze oi. Leenje se, ako zatreba, moe produiti jo dve nedelje; ako meavinu treba i dalje uzimati, dovoljno je da se to ini samo utorkom i petkom, kako bi se spreilo ponavljanje tegoba. Otkrio sam da je ovo leenje korisno i kod pacijenata koji su se alili na stalno luenie sluzi iz sinusa. Uglavnom je bila dovoljna jedna do dve nedelje da sluz prestane da im se nagomilava. Bolesnik takoe mora prestati da troi limun i drugo slino voe,kao i sokove od tog voa, jer ve sama njihova upotreba moe prouzrokovati luenje sluzi iz nosa i drela. Kad bolje poznajemo kalijuum i njegovo delovanje, nije nam teko uvideti da on moe da bude vrlo koristan i u sluajevima luenja sluzi posle poroaja; privlaei vodu kalijum pomae da se njen suviak izbaci iz tela preko bubrega, pa tako na prirodan nain smanjuje posle- poroajno izluivanje sluzi. Ako se bolesnica, sem toga to uzima kalijum, jo i lii hrane od ita i zameni je hranom od rai i kukuruza, te izbegava limunasto voe i sokove od njega,mnogi sluajevi posleporodajnog luenja sluzi bie brzo i lako reeni.

A kako u znati da mom organizmu nedostaje kalijum?

1.Najpre e vam popustiti hitrina duha. Tee ete donositi odluke. Primetiete da vam pamenje vie nije onako delotvorno kao pre. 2.Sve ee oseate duhovni i fiziki umor vaim miicama nedostaje izdrljivost: vrlo se lako zamarate. 3.Primeujete da ste postali osetljivi na hladnou. Vie vam se

dopadaju topla jela nego hladni dezerti. Vrlo esto vam smeta hladnoa ruku i stopala. 4.Na tabanima vam otvrdnjava koa. Lako dobijate uljeve. 5.Veoma ste skloni zatvoru. 6.Postajete osetljiviji na bolest. Zaas vas uhvati kijavica. 7.Povremeno gubite apetit, a katkad, pored toga; oseate gaenje i povraate. 8.Posekotine vam teko zarastaju a modrice sporo nestaju. 9.esto vas svrbi koa. 10.Zubi vam se kvare bre i vie no to je normalno. 11.Po koi vam se, moda, pojavljuju bubuljice. 12.Ponekad vam zaigra oni kapak ili ugao usana. 13.Ponekad vam sa nou gre miii, naroito noni. 14.Za odmor vam treba vrlo mnogo vremena 15.Moe vam biti teko da nou mirno spavate. 16.Moda oseate bol u jednom ili vie zglobova, to vas navodi na sumnju u zapaljenje. Sto ste stariji, koliina kalijuma koju svakoga dana unosite u sebe mora biti vea. Pravilo je da u obliku meda, sveeg povra, voa i bobica uzmete dva puta vie kalijuma nego natrijuma, koji u sebe unosite slanim jelima i kuhinjskom solju. Kalijum je vaan ne samo za ouvanje dobrog zdravlja, radi funkcija koje vri u telu,ve i za odravanje one tanane ravnotee koja u ielu postoji izmeu kalijuma i natrijuma. Koliine kalijuma koje uzima ovek moe uveati na nekoliko vrlo prostih naina: 1.Paprika je veoma bogata kalijumom, pa je u jelo treba stavljati jednom ili dvaput dnevno. 2.Ve smo videli da je drugi bogati izvor kaiijuma meavina jabukovog sireta i vode. 3.Dve ae groanog soka na dan, ili soka od jabuka ili brusnica, takoe daju dovoljne koliine kalijuma i to u vrlo prijatnom obliku. Ako isprobate vie raznih izvora kalijuma verovatno ete zapaziti da vam neki od njih vie prijaju od drugih, te et ih radije koristiti. Za mnoge ljude je groani sok najprihvatljiviji izvor kalijuma. Utroio sam izvesno vreme nastojei da o groanom soku saznam to vie. Pokazalo se da hemijski sastav i hranljiva vrednost jestivog dela groa (bez semenki i ljuske) odgovara ovoj tabeli:

voda proteini masti ugljeni hidrati ostalo Analiza mineralne sadrine uzorka anog soka dala je sledei rezultat: kaliium natriium kalcijum magnezijum gvo^e fosfor sumpor hlor

0,

77,4 1.3 1.6 19,2 0,5 oa 100 grama gro'o 11,49 0.97 1.63 1.21 0.36 7,08 1,03 0.42

Grozani sok, ak i u manjim koliinama, dobro gasi ed. To njegovo brzo delovanje objanjava se injenicom da groani eer prelazi neposredno u krv poto ne mora da proe ni kroz kakav proces varenja, pa nije potreban poseban napor organa za varenje ili asimilovanju hrane. Vredi upoznati odnos kalijuma prema gvozdu, kalcijumu i natrijumu. Kad je zemljite siromano kalijumom, kukuruzu koji je posejan trulie koren, a stabljika e mu biti osuta mnogim i raznovrsnim gljivicama i izratajima. Na kolencima e se nagomilavati crvenkasti talog koji spreava cirkulaciju sokova. Meutim, kad se zemljitu doda kalijum, kukuruz e da raste visok, snaan i zdrav; gljive i kvrge nee se vie pojavljivati u dnu listova i koren nee truliti, kao to ni nataloeni minerali nee ometati protok sokova. Od sveta biljaka okrenimo su ivotiniskim i ljudskim organizmima. Znamo da u ivotinja i ljudi postoji slina cirkulacija limfe, kroz naroite kanalie, vorove i lezde. Iz rada sa pacijentima isto tako znamo da se te lezdice katkad zaepljuju i da otiu. Iz plikova i otoka tkiva saznali smo da je limfa bezbojna, slina soku biljaka, i da ne samo to hrani tkivo ve mu i prenosi kiseonik, odnosno nosi iz njega tetne ostatke aktivnosti elija. Odmah se postavlja nekoliko pitanja. Ne mogu li se limfni kanali kod ljudi i ivotinja zaepiti ba kako se zaepljuju

kanali kod onog obolelog kukuruza? Moe li se nataloiti gvoe u limfnim kanaliima, na njihovim spojevima (vorovima] i u raznim organima tela? Mogu li gljivice i drugi razorni mikroorganizmi takoe da napadnu kalijumom pothranjeni ljudski ili ivotinjski organizam? Ne zavisi li od osnovne ravnotee mineralnih sastojaka imunost organizma prema zaraznim' mikroorganizmima? Kada se dokae bolesno stanje zaepljenih limfnih kanala, to se zapaa u otoku limfnih vorova, nema sumnje da je, usled nedostatka potrebne koliine kalijuma, dolo do taloenja gvoa. Kada se telu obezbedi dosta kalijuma, limfni se kanali otepljuju, a limfne lezde smanjuju do normalne veliine. Uvek mi je na umu koliko dugujem kravama koje sam prouavao. Kad sam se, da tako kaem, reio da od njih ponem da uim u cilju razjanjavanja prirode i prakse narodne medicine odluio sam da pomno sluam ta e mi one rei. Jedno krdo od 45 krava rase derzi, koje sam neko vreme prouavao, daje slikovit primer za dejstvo kalijuma na ugroenost ivotinjskog tela tetnim mikroorganizmima. Ranije se za veterinarske usluge pruene tom krdu godinie plaalo bar 150 dolara. Kad je krdo poelo da dobija spoj mineralnih sastojaka sadran u jabukovom siretu tako to je svako govedo svakoga dana uz hranu primalo po 50 grama te vrste sireta zdravstveno stanje stoke toliko se popravilo da je za 14 meseci moga posmatranja krda, veterinar bio pozvan samo dva puta. Oigledno, dakle, da je dodatak kalijuma pomogao odravanju takve hemijske ravnotee u tolima goveda kakva je spreavala opasne napade tetnih mikroorganizama. elei jo dokaza, odluio sam da se u prvoj pogodnoj prilici posluim vranama i lisicama, kao kontrolom. Do toga je dolo kad je jedna od krava iz krda poela da gubi teinu i snagu. Imala je elie za jelom, i jela je, ali kao da nije mogla da asimiluje hranu. Kada je pozvan, veterinar nije mogao da utvrdi ta je posredi, sem da krava pati od pothranjenosti mineralnim sastojcima. Krava je bila sve slabija i konano je uginula od gladi, kako je otkriveno autopsijom koju je zahtevao veterinar. Nijedna druga bolest nije otkrivena samo smrt od gladi. Zamolio sam prijatelja, vlasnika krave, da leinu odvue na jedno brdo na farmi gde sam znao da ima puno lisica. Prethodno sam bio predloio da se ivotinji pomogne kalijumom, i ona ga je dobijala u obilnim koliinama. Sada sam eleo da osmotrim stav vrana i lisica prema toj kalijumom zasienoj mrtvoj kravi. Vrane bi se obino odmah spustile na leinu mrtvog goveeta, da naprave pir. Ali ovoga puta su se drale daleko. Jednako su se ponaale lisice. Tako je kravlja leina nedirnuta leala od 11. februara do 5. juna. A onda su ve i crvi stupili u rad, i

za kratko vreme od krave su ostale jedino kosti. Kad sam poeo da prouavani odnos kalijuma i kalcijuma, privuklo me ie drugo krdo sa 54 krave, meu kojima se nalazila jedna s kolenima znatno veim no to je to normalno. S mukom je legala i ustajala, te je bilo oigledno da joj, usled zapaljenja zglobova, kolena ne rade kako treba. Kao i druge krave iz krda ona je poela da svakoga dana dobija porciju kalijuma u vidu 100 grama jabukovog sireta. U prvi mah mi nije padalo na pamet da se njenim zglobovima moe tako pomoi. Neto kasnije, meutim, primetili smo da ona mnogo lake ustaje i lee, a posle jedne godine kolena su joj bila normalne veliine. Samo od sebe nametnulo se pitanje: da li su, moda, kalijum i kiseline iz jabukovog sireta korisno delovali protiv gomilanja kalcijuma u zglobovima? Otprilike u isto vreme posetio me je jedan farmer, u elji da me obavesti o nekim zapaanjima kod jedne svoje sedmogodinje krave. Njoj su svi zglobovi bili kruti: teko je hodala, ustajala je i legala s velikim mukama,a povrh svega, etvrtina vimena bila joj je vrlo zadebljana mleko se u njemu bilo tako zgusnulo da se nije moglo izmusti ni rukom ni mainom. Da bi joj razredio mleko u vimenu, vlasnik joj je, na moj savet, poeo da daje po 50 grama jabukovog sireta na svaki od njena dva redovna dnevna obroka. Kravi se ovo sire veoma svidelo, pa bi, poto pojede hranu, paljivo olizala jasle. Vlasnik joj je dozu jabukovog sireta poveao na 100 grama po obroku. Posle nekog vremena, krava se oslobodila ne samo bolnog otoka vimena ve i zapaljenja zglobova. Pre no to je poela da dobija jabukovo sire, davala je po pet litara mleka na dan: otkako joj je izleeno zapaljenje zglobova, redovno je davala po 15 litara dnevno. Jednog mi je dana u ordinaciju doao farmer, alei se na vlastito zapaljenje zglobova. Po njegovim recima, pre no to je poeo da uz svaki svoj obrok uzima po deset kaiica jabukdvog sireta u ai vode, svi zglobovi su mu bili nepokretni. Ve sutradan poto je poeo da uzima tu meavinu ta se nepokretnost smanjila za oko 20 posto, a sledeeg dana bilo mu je jo bolje. etvrtog dana bilo mu je upola lake, a posle mesec dana bio je skoro sasvim zdrav. Ustajao je lako, lako se kretao i radio sve poslove. Pored toga to su bili nepokretni, zglobovi su ga i strano boleli, ali je i to nestalo s nepokretnou. Konano su bolovi sasvim prestali. Kad sam sve to saznao, ivo je poeo da me zanima uticaj jabukovog sireta na metabolizam kalcijuma u ljudskom i ivotinjskom organizmu, te sam poeo da vie ispitujem kalcijum, kako bih bolje shvatio rezultate postignute u sluajevima zapaljenja zglobova.

Zbog velikih naslaga mermera ispod sloja obradivog zemljita, pijaa voda u onom delu Vermonta u kojem ja ivim bilo izvorska ili rena veoma je bogata kalcijumovim oksidom. Odista, koliina kalcijuma u naoj pijaoj vodi toliko je velika da se ajnici moraju svaka dva meseca istiti od naslaga krea. Ljudi koji u kuhinji imaju gasne pei s kazanom za toplu vodu moraju svake godine kupovati novi kazan zato to se stari skoro napuni nataloenim kalcijumom. U velikom bojleru u zgradi gde je moja ordinacija za pet godina nataloio se sloj krea od preko dva santimetra. Ljudi kod nas iz iskustva znaju da se krecnjak iz ajnika moze odstraniti ako se u niemu skuva meavina od jedne olie jabukovog sireta u jednoj litri vode. Tokom kuvanja nataloeni kalcijum se rastvori, pa se posle iz ajnika izbaci zajedno s prokljualom vodom. Ponekad ovaj proces ienja treba ponoviti vie puta. Zatim sam nauio kako se isti veliki kazan za centralno grejanje. Ako se voda presporo zagreva, u kazan se dodaju dve litre jabukovog sireta i tamo ostave dva dana; zatim se rastvoreni kalcijum istoi s vodom. Navedeni primeri pokazuju da se kalcijum rastvara u sredini ija je reakcija kisela. elei da iznaem pod kojim se uslovima kalcijum izdvaja iz nekog rastvora, i taloi, napunio sam jednu posudu vodom, ispitao reakciju vode lakmus-papirom i naao da je ona neutralna. Ali, poto je provrila, voda je pokazala nesumnjivo baznu reakciju. Oigledno je, dakle, da se kalcijum iz jednog rastvora izdvaja kad je reakcija tog rastvora bazna, a da se u isti vraa kad mu je reakcija kisela. Taloenje kalcijuma u baznoj sredini moe se u Vermontu svakog prolea videti prilikom proizvodnje javorovog eera. U rano prolee stabla javora se zasecaju da bi se sakupio sok. Zatim se taj sok kuva dok ne dobije gustinu sirupa. Zbog mermerne osnove pod obradivom zemljom Vermonta, taj slatki javorov sok veoma je bogat kalcijum malatom. Kad se javorov sok iskuvava u sirup, kalcijum malat se taloi na dno kazana kao pesak javorovog eera. Da bi se taj pesak odstranio, javorov sirup cedimo kroz nabrano cedilo debelo itav centimetar. Javorov se sok upravo zato i kuva to je njegova reakcija tada toliko bazna da se kalcijum malat izdvaja i taloi. Za pripravljanje jednog sredstva za trljanje koje se esto koristi u narodnoj medicini, potrebno je da se u jabukovom siretu rastvori ljuska jajeta. U manju staklenu posudu stavi se ljuska celog jajeta, pa se sve potopi u jabukovom siretu. Na ljusci se ubrzo pojavljuju mehurii, koji se odvajaju i izlaze na povrinu tenosti. Spoljanja povrina ljuske ospe se plikovima radnih veliina. Posle dan-dva od ljuske ostaje samo tanka opna.Sav kalcijum se rastvorio u kiselini jabukovog sireta.

Ovih nekoliko zapaanja u vezi s kalcijumom izloio sam da bih pokazao kako se, izvan organizma, kalcijum rastvara u kiseloj sredini a izdvaja i taloi u sredini ija je reakcija bazna. Imamo li dokaza da i u organizmu tenosti koje okruuju elije to jest, krv i limfa koje ispunjavaju meuelijski prostor mogu uveati svoju baznost, te tako postati sredina pogodna za izdvajanje i taloenje kalcijuma? Iz medicinske literature znamo da je reakcija, meucelijske tenosti uvek bazna. Krv ini etvrtinu te tenosti. Njena reakcija je blago bazna. Ako se ta slaba baznost podigne iznad normalne granice, kalcijum se izdvaja iz tkiva i taloi. Prelistavajui jedan broj izvetaja klinike Majo, naao sam lanak pod naslovom Uputstva za planiranje i pripremanje kalijumom siromane dijetalne ishrane, od sestre Meri Viktor, saradnice odeljenja za ishranu za- dubine Majo'. U lanku je prvenstveno bilo hrani o ograniavanju koliine kalijuma u ishrani bolesnika od Adisonove bolesti. Paljivo su bile nabrojane vrste hrane bogate kalijumom, to je mene posebno zanimalo. Ta lista kalijumom bogatih vrsta hrane bila je propraena ovom napomenom: Vrednosti date za povre kuvano na osobit nain dobijene su analizom posle kuvanja. Kada se povre kuva kako je opisano, u mnogo vode, koliina kalijuma smanjuje se za oko 70 posto kod krompira, za oko 60 posto kod mrkve, kelerabe, luka, bele repe. pakanata, vedske repe, bundeve, duleka i spanaa; za ol< sto kod karfiola, kupusa, graka, pargle. boranije i nro- kelja. Kod kukuruza, cvekle i paradajza koliina kalijuma smanjuje se za oko 50 posto. Iz eksperimenata i pomenutog lanka saznali smo da se izvesna koliina kalcijuma i kalijuma gubi kad se reakcija sredine promeni iz kisele u baznu. Imamo i dokaza da kalijum nadzire razmenu kalcijuma u organizmu. Ako neka slomljena kost nee da zaraste, bolesniku e da pomogne uzimanje po jedne alga-tablete uz svaki obrok. Alge i morska trava jesu izvrstan izvor kalijuma, o emu e kasnije biti vie rei. Ako tokom obeda popijete au soka od brusnica ili groa, videcete da e posle ruka reakcija vae mokrae biti kisela (a ne bazna mada je takva uvek posle jela). Krv u vaem telu naini pun krug za 23 sekunde, a vi ste je, na taj nain, dobro snabdeli kiselinom. Naoruana kiselinom, i uz pomo kalijuma koji sadri, ona e ponovo rastvoriti svaki nataloeni kalcijum. Ako se ovog postupka drite redovno, zidovi vaih krvnih sudova bie isti i bez taloga kaicijuma. Da bismo razumeli vezu izmeu kalijuma i natrijuma, treba znati da tenost koja se nalazi u telesnim elijama, ini polovinu ukupne telesne mase; teni deo krvi ini pet posto, a tenost koja se nalazi izmeu krvnih sudova i elija 15 odsto telesne mase. Iz svega izlazi da se 20

posto ukupne telesne tenosti nalazi izvan elija (telo se. inae, sastoji od 70' o tenosti i 30" o suve supstancije). I kalijum i natrijum veoma privlae vodu. Upravo kaliium uvlai tenosti u svaku eliju. Natrijum je opet odgovoran za koliinu tenosti u meduelijskom prostoru. Medu najbolje dostupne izvore kalijuma spadaju paprika (koja se esto dodaje salatama), med, svee povre, voe i bobice. Najbolji izvor natrijuma jeste kuhinjska so. Kalijum i natrijum vode veiti dvoboj oko telesnih tenosti. Kada ima izgleda da pobedi natrijum, tenost iz elija prelazi u meuelijski prostor. Kada ima izgleda da pobedi kalijum, tenost se kree u obrnutom smeru to jest, u elije. Vee unoenje natrijuma u obliku kuhinjske soli uveae izluivanje kalijuma iz elija, to dovodi do manjka kalijuma u telu. ovek, meutim, ne moe lako da podnese nedostatak kalijuma jer je taj element neophodan za valjan rad nervnog sistema. Svako ko eli da valjano proivi svoj ivot mora nauiti da u telu odrava ravnoteu izmeu kalijuma i natrijuma. Na kraju krajeva, ovek mora nauiti da vodi rauna o mineralnim sastojcima, poto mu se organizam delimino sastoji od njih. Po tome kako se osea preko dana, on moe znati koji su mu mineralni sastojci potrebni da bi mu se organizam vratio u normalno stanje, i povratio krepkost, ako ju je izgubio.

KORISNOST MEDA
Veina postupaka u naem ivotu uslovljena je navikom. Ona u velikoj meri odreuje i nau ishranu. Spontano potujemo mudrost koju pri svojoj ishrani pokazuje pela, letei nad poljima i odabirajui grau za staranje savrene hrane. Kod pela nema novotarija. Zahvaljujui nepogreivom nagonu, pela na neki nain proverava kvalitet cvea koje obilazi da bi pribavila nektar. Ona zna da li i kada jedan cvet ne odgovara njenim merilima pa ga naputa i odlee na drugi. U Americi se ponekad uje poslovica: Nekome moramo verovati to ne bismo verovali peli? U toj poslovici ima vie istine negoli pesnitva. Med je kadar da nadoknadi skoro svaki nedostatak koji se moe javiti u naoj svakodnevnoj ishrani. Ljudi koji dobro poznaju hranljivu vrednost meda verovatno e ga redovnije jesti od ljudi kod kojih je to znanje nepotpuno. Lekar upoznat sa svim moguim funkcijama meda u ljudskom telu preporuie ga, po svemu sudei, kad god je potrebno izmeniti bolesnikovu svakodnevnu ishranu. Neosporno je dokazano da bakterija ne moe da ivi uz med zato to je med izvanredan izvor kalijuma. Kalijum oduzima bakteriji vlagu koja joj je neophodna za sjmo njeno postojanje.

Dr V. D. Seket (W. G. Sackett) sa Poljoprivrednog koleda drave Kolorado (Colorado Agriculture College), bakteriolog po struci, reio je da ispita med. On priznaje da nikako nije verovao u sposobnost meda da unitava opasne bakterije. Zato je, u svojoj laboratoriji, kulture klica raznih zaraznih bolesti stavljao u isti med. Rezultati su ga zapanjili. Ve posle nekoliko sati. a najvie za nekoliko dana, ti mikroorganizmi su poeli da sa uviipILI jedni za drugima. Klice koje izazivaju tifusnu groznicu uginule su za 48 asova. Njima sline klice, izazivai ti- fusa A i B tipa, uginule su za samo 24 asa. Jedan manje poznati mikroorganizam, koji se esto nalazi u stolici i pijaoj vodi, a lii na bacil tifusa,bio je mrtav posle pet asova. Izazivai hronine bronho-pneumonije uginuli su etvrtog dana, kao i bakterija koja se povezuje za itav niz bolesti kao to su peritonitis. pleuritis i gnojni apcesi. Bacil dizenterije bio je uniten za deset asova. Svi ovi nalazi opisani su u Biltenu br. 252 eksperimentalne stanice u kojoj je dr Seket izvrio svoje oglede. U tim eksperimentima dr Seket nije bio usamljen. Njegove oglede ponovili su i potvrdili dr A. P. Startevant (A. P. Star- tevant), bakteriolog iz Entomolokog biroa (Bureau of Entomology) u Vaingtonu, A. D. Lokid (A. G. Lockhead) iz Odeljenja za bakteriologiju Univerziteta u Otavi, i mnogi drugi. Postoje dokazi da se med upotrebljavao jo u peinsko doba. Otkriveno je pelinje sae. i neki radoznali peinac okusio je njegovu gustu zlatastu sadrinu. Njen ukus se oveku svideo, pa ju je ponudio i svojoj porodici; poto su se i drugi oduevili tom supstancijom ovek je poeo da traga za mestima na kojima su pele gomilale med i da ga sistematski sakuplja. Tako se rodilo pelarstvo. Med koji su pele pravile od cvetnog nektara vekovima je bio jedina slatka hrana dostupna ljudima. U novije vreme nastale su mnoge zamene za med industrijski proizvedene vrste eera. Med je, meutim, jo uvek slatka hrana ija se osobita svojstva ne mogu nigde vie nai niti iim zameniti. S obzirom na injenicu da nam telo postavlja odreene zahteve u vezi s mineralnim sastojcima ishrane,na koje moramo odgovoriti da bi se dobro zdravlje odralo i utvrdilo, razmotrimo mineralnu sadrinu meda. Ona je znaajna naroito zato to je veina nas tek poela da uvia da nam je ishrana,u proseku,veoma siromana mineralima. Navikli smo se da troimo previe namirnica koje su u preradi izgubile svoju prirodnu sadrinu mineralnih sastojaka, pa im je hranljivost umnogome smanjena. Zato moramo znati kojih mineralnih sastojaka nema dovoljno u prosenoj svakodnevnoj ishrani, te kako moemo da ih nadoknadimo.

U medu se nalaze gvoe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum i magnezijum. Svi ti minerali potiu iz zemljita na kojem rastu biljke, i dospevaju u nektar, sirovinu od koje pele prave med. Oigledno je, stoga, da e se bogatstvo u mineralnim sastojcima raznih vrsta meda razlikovati u zavisnosti od mineralnog bogatstva zemljita. Ranije su strunjaci za ishranu procenjivali minerale iz meda na osnovu pretpostavke da je njihova koliina premala. Sad se meutim, zna da ljudsko telo potrebuje mnogs mineralne sastojke u veoma malim koliinama, ali da su te koliine dovoljne da se sauva organska ravnotea. Nabrojane mineralne sastojke med sadri otprilike ba u onim koliinama koje zadovoljavaju sve ovekove potrebe. Profesor H. A. juit (H. A. Schuette) sa Odeljenja za herniju Univerziteta u Viskonzinu. ovako pie o mineralnim sastojcima sadranim u medu: -Izgleda da onih, po novim otkriima bitnih mineralnim sastojaka bakra, gvoa i mangana ima vie u tamnim negoli u svetlim vrstama meda. Sa stanovita ishrane, gvoe je vano zbog svoje veze sa hemoglobinom. Mi hemoglobin gradimo iz hrane, a on poseduje tu mo da tkiva snabdeva nadasve vanim kiseonikom. Da u sebi nema gvoa, hemoglobin se ne bi odlikovao sposobnou da zadrava kiseonik. Izgleda da bakar oslobaa terapijske moi gvoa, time to obnavlja hemoglobinsku sadrinu krvi u pacijenata ugroenih anemijom. Bakar, drugim reima pokree gvoe na akciju. Jo ne poznajemo dovoljno koristi koje nam donosi obogaivanje ishrane manganom, ali je jasno da mangan predstavlja znaajni sastojak ishrane. Neki misle da on naizmenino s bakrom ili uz njega pomae stvaranju hemoglobina u krvi. Drugi opet, misle da gvou u tom poslu pomae samo bakar. Ipak, ovi drugi su, na drugim stranama, nali dokaze za miljenje da mangan u ishrani ima sasvim posebnu, vlastitu funkciju. Kakva je vitaminska sadrina meda? Ve na osnovu injenice da je on strogo prirodni proizvod moe se oekivati da sadri vitamine. Polen mnogih vrsta cvea sadri vie vitamina C od bezmalo svih vrsta voa ili povra, a u medu uvek ima polena. Oigledno je da med sa mnogo polena sadri i mnogo vitamina C. Jadna od najznaajnijih dosad utvrenih injenica u vezi s medom pomalo iznenauje: med je naime, izvanredan medijum za vitamine, to nije sluaj s voem i povrem. Spana na primer, gubi oko 50% svoje koliine vitamina C u toku prva 24 asa po branju.

Vrednost vitaminske sadrine voa znatno opada tokom vremena koje ono provodi u magacinima. Kao i mnoge druge vrste hrane bogate eerom, med sadri malo tiamina a dosta riboflavina i nikotinske kiseline Med svakako sadri sve vitamine koje strucnjaci za ishranu smatraju zdravstveno neophodnima. Dok eer od repe ili trske, kao i krob, mora u organima za varenje da proe kroz proces prerade, tokom kojeg se pod dejstvom enzima razlae u jednostavne oblike eera, kod meda su taj proces prerade ve obavile pele, sekretom svojih pljuvanih lezda; taj sekret razlae eer iz nektara u proste eere fruktozu i glukozu. Na taj nain to prethodno varenje meda umnogome olakava rad naeg eluca. injenica da med predstavlja ve svareni eer nije toliko znaajna za zdrav ljudski organizam, kadar da lako vari eer. No, ona je veoma znaajna za oveka sa slabim varenjem, ili za onoga kome nedostaju enzimi invertaza i amilaza, neophodni za proces razlaganja eera. Ostavimo li po strani, kao manje vanu injenicu da je med uvek dobrodolo obogaenje nae ishrane, i njen vrlo ukusan dodatak, moramo uzeti u obzir da je on pre svega gradivna hrana puna raznih materija potrebnih za razvoj i obnovu tela. Med ima dosta energije, to ga ini privlanim svakog doruka, hranom koja e nam potrebnu za valjano zapoinjanje svakodnevnih poslova brojmo sve prednosti meda nad drugim oblicima eera: 1.ne nadrauje zidove organa za varenje; 2.brzo se i lako asimiluje; 3.brzo zadovoljava potrebu za energijom; 4.sportistima i drugim ljudima koji naglo troe velike koliine energije omoguuje da se brzo oporave; 5.od svih vrsta eera najlaki je za bubrege; 6.ima prirodno i blago laksativno dejstvo; 7.deluje smirujue na organizam; 8.lako se nabavlja, i 9.nije skup. Ipak,za mene je medicinska vrednost meda njegova najvea vrlina. Kao lekara sasvim razumljivo me zanima svaka supstanca koja se, kroz prouavanje i eksperimentalno ispitivanje, pokae kao korisno sredstvo za doista valjano ivljenje od kolevke do groba. Gde se jo moe nai tako umirujue sredstvo, ije se to obilnije svakodnevno uzimanje moe uvrk nreno- ruiti, a koje e, ako se uzima uz svaki obed, smiriti nervoznog, prenapetog, uvek na trku spremnog oveka, uvek inei dobro i nikad ne kodei ljudskom telu? Gde e so noi slatki koji donosi dobar san?

Med je blagotvoran za eludac. On olakava dosadni kaalj. On ublaava bolove kod zapaljenja zglobova. Dobro pamtim ushienje jedne uiteljice kad mi je priala ta je stalna upotreba meda uinila za njeno zapaljenje zglobova. Bolest joj je vrlo dugo priinjavala jake bolove i ona se sa njima ve bila pomirila. Onda je bila premetena u drugi srez i nastanila se kod jedne farmerske porodice. U tom domainstvu med se stalno koristio za zaslaivanje jela. Krajem te kolske godine,zapaljenje zglobova bilo joj je sasvim nestalo. Ozdravljenje se moglo objasniti jedino nadoknadom manjka kalijuma kroz med. Med e, svojim pozitivnim dejstvima, olakati starost. Zato mi je ao kad ljudi kau da ne jedu med jer je skuplji od belog eera. Tim ljudima pokuavam da objasnim da se na zdravlju nikada ne sme tedeti. Dobro zdravlje treba da se zaradi. Na kraju krajeva, ovek jednom mora da plati, bilo bakalinu ili apotekaru. Kad se razbolite,vidite da novac uteen na hrani morate utroiti na kupovinu lekova koji treba da vam vrate zdravlje. Meutim, kupovanjem valjane hrane, kao to je med, vi u stvari tedite i vie i pametnije. a) Med u ishrani odojeta Razume se da normalno majino mleko predstavlja najbolju mogunu hranu za odoje. Ali ta prirodna hrana esto za edo postaje manjkava i kakvoom i koliinom, naroito kad je dete starije. U tom se sluaju odoietu, umesto majinog mleka ili uz ovo. mora dodavati donekle izmenjeno kravlie mleko. Da bi se to vie pribliilo potrebama dejeg organizma, kravlje mleko se na razliite naine zaslauje. Pri tom se najee upotrebljavaju dve vrste eera glukoza i dekstromaltoza. Neka nedavna istraivanja pokazuju da je med, mada skuplji od glukoze, ipak mnogo jevtiniji od dekstromaltoze, a da je, sem toga, za prireivanje kravljeg mleka bolji od obe ove vrste eera. U nae vreme, majke nisu bile kadre da svoje edo hrane onako kako je odredila priroda. Ta injenica namee lekarima breme odgovornog posla sastavljanja naroite ishrane, dijete koja odgovara pojedinanim potrebama odojeta. Za neke veoma osetljive bebe neophodna je krajnje briljiva nega. Neke su alergine na izvesne vrste hrane, dok su druge robusne i na izgled mogu jesti bilo ta. Ponekad te rozlike u podnoenju hrane postavljaju lekarima probleme koje je veoma teko reiti. Osnovna hrana za svako odoje koje se ne hrani majinim mlekom jeste kravlje mleko preraeno i zaslaeno. U zaslaivanju esto lei glavna potekoa. Za to se najee koristi kukuruzni sirup, ali mnoge bebe ne mogu da podnesu to vetako sredstvo. Med je najistaknutije prirodno sredstvo zaslaivanja. Veina

beba ga lako podnosi, a pored toga to je sladak, on prua dodatne mineralne sastojke onima koji se vec nalaze u mleku. kao i manju koliinu proteina:on ima antiseptiko i blago laksativno dejstvo: uza sve to, med je prijatnog mirisa i ukusa,to uveava apetit odojeta. Naravno, glavni je inilac to to med snabdeva odoje spojem mineralnih sastojaka neophodnih njegovom telu i razvoju. Moje vlastito prouavanje meda u vezi s ishranom odojadi podrano je i potvreno najnovijim radom dr M. H Hejkalca (M. H. Haycak) i dr M. . Tankvorija (M. C. Tanquary), sa Univerziteta u Minesoti, i radom dr ulca i dr Nota sa Odeljenja za pedijatriju Univerziteta u ikagu. Sledei navod uzet je iz dela poslednje dvojice lekara: Uporedno prouavajui vrednost raznih ugljenih hidrata u ishrani odojceta ispitivali smo med pored drugih oblika eera. Da bi se upoznala dejstva raznih vrsta eera ispitivane su dve grupe dece: etvoro dece od 7 do 13 godina, i devet beba izmeu 2 i 6 meseci. Deci smo davali rastvore raznih vrsta eera, a zatim smo uzimali krvne kulture i odreivali koliinu eera u krvi na 15. 30, 60. 90 i 120 minuta posle uzimanja eera. Kad se apsorbuje iz tankog creva, eer ulazi u krvotok i prelazi u jetru, u kojoj se stvara glikogen. Ako se ugljeni hidrati jedu u koliini koju jetra ne moe da primi kao glikogen viak eera se pretvara u masno tkivo i kao takvo, nagomilava. S medom su dobijeni veoma zanimljivi rezultati. Tokom prvih 15 minuta med je bio apsorbovan bre od svake druge vrste eera, s izuzetkom glukoze. Meutim, med nije uveao koliinu eera u krvi preko normalne granice. Po svemu sudei, ovako ponaanje meda proizlazi iz toga to se on sastoji od dve vrste eera koje se lako apsorbuju: fruktoze i glukoze. Med lako prelazi u telo zahvaljujui glukozi, dok se zahvaljujui fruktozi, koja se neto sporije apsorbuje, koliina eera u krvi zadrava na normalnoj granici. Med je u prednosti nad vrstama eera koje sadre vee koliine glukoze, zato to ne dovodi do povienja koliine eera u krvi iznad nivoa koji telo lako podnosi. Poto se lako i svugde moe nabaviti, poto pojaava apetit i lako se vari, med je, ini se, ugljeni hidrat koji treba to vie prmenjivati i u ishrani odojeta. Poto su doli do ovakvih nalaza, dr ulc i dr Not poeli su da prouavaju mogunost korienja meda kao sredstva za zasladivanje mleka za ishranu odojeta.

Mada je med kao hrana bio poznat od prvih dana pisane istorije, izgleda da je njegov znaaj za oveka opadao s napretkom civilizacije. S obzirom na injenicu da se med moe upotrebljavati bez ikakve naknadne prerade i da se sastoji od dve za ljudski organizam najprihvatljivije vrste eera, prilino je udno to on ne nalazi iru primenu, naroito u ishrani odojadi i dece. Da bi se u ishrani odojeta obezbedilo korienje svih vrlina meda, potrebno je uzeti jednu do dve kaiice meda na svakih etvrt litre za odojce zgotovljenog mleka. Ako dojene pati od zatvora, ova koliina meda moe se uveati za pola kaiice. S druge strane,ako stolica odojeta postane meka i ea, pomenutu koliinu treba smanjiti za pola kaiice. Deca hranjena medom retko dobijaju greve u stomaku; brzo apsorbovanje meda spreava razvijanje tetnih procesa fermentacije.

b) Med i mokrenje u postelji Moda e mnoge iznenaditi da narodna medicina u medu nalazi najdelotvorniji lek za spreavanje dejeg mokrenja u postelju. Kad se nastavi i posle tree godine deteta, mokrenje u postelju postaje ozbiljan problem. Ipak je to mokrenje jedno od najeih poremeaja kod dece, koje detetu smeta koliko i porodici. Na roditeljsko pitanje ta se moe uiniti da deca ne mokre u postelju, lekari su veoma dugo odgovarali da e se za to pobrinuti vreme, i da e taj poremeaj prerasti, to ukazuje na injenicu da nije bio poznat nikakav odreen lek. Simptomi navike mokrenja u postelju veoma su jasni. U veini sluajeva, takva deca preko dana vrlo esto mokre. Ona sa po pravilu nervozna i vrlo osetljiva. Veina dece jo pre druge godine razvija u sebi naviku da vodi rauna o mokrenju danju, a nekoliko meseci kasnije ta deca mogu prestati da mokre u postelju. Do mokrenja u postelju dolazi uglavnom nou, obino jednom ili dvaput u toku noi, a do njega moe doi i poto, je dete ve naviklo da nadzire pranjenje beike. No, kad se pojavi, mokrenje u postelju se razvija podmuklo, kao nastavak za bebe tipinog nedostatka nadzora nad beikom. Neka deca mokre u postelju u toku prvoga sata sna, i odmah se bude; druga, opet i dalje mirno spavaju. Ujutro, po buenju, dete ne mora da se sea da je mokrilo, ali pred in mokrenja, ili tokom njega, veoma esto sanja neki ivi san o kakvoj prilici pogodnoj za mokrenje; usnulo dete, umesto da se probudi pod pritiskom pune beike, sanja da se nalazi u nuniku ili na nekom drugom mesiu gde se moe mokriti. Ovi su snovi za dete

tako upeatljivi da e ono, ako ga roditelj probudi, tvrditi da je ilo u nunik ili kupatilo. Deca koja mokre u postelju skoro uvek su nervozna; ona esto grizu nokte, ljute se, siu palac i tepaju. U narodnoj medicini postoje dva naina za leenje pojave mokrenja u postelju: leenje naime, moe biti preventivno i aktivno. Preventivno leenje je ponekad vrlo korisno. Ono se sastoji u razvijanju i uvrivanju navike kontrolisanog pranjenja beike, i treba da zapone kad dete ima oko godinu dana. Dete se stavlja na nou u odreenim vremenskim razmacima na primer, posle spavanja, posle svakog obeda i na svaka tri sata; kasnije, kad se kapacitet beike uvea, a navika nadziranja pojaa, ti se razmaci sve vie produuju Dok dete sedi na nosi, treba ga stalno podsticati na mokrenje. Kad navri dve godine, dete e u veini sluajeva, znati da onom ko ga uva kae kad lioe da mokri. Ova pojava aktivno se lei terapijskim sredstvom koje u sebi spaja izrazitu sposobnost privlaenja vode sa sposobnou umirujuceg delovanja na deji organizam To sredstvo mora biti pogoono za dugotrajno leenje i bezopasno po dete. Ono mora biti pogodno kako za stalnu. svakodnevnu tnko i za povremenu upotrebu to je najvanije, ono za dete mora biti prihvatljivo. Narodna medicina nalazi da med zadovoljava sve ove zahteve. Poto je higroskopari, med je kadar da apsorbuje i kondenzuje vlagu iz atmosfere. Glukoza, koju sadri med, odlikuje se, medu svim vrstama eera, najveom sposobnou privlaenja vode. Ova sposobnost meda da apsorbuje vodu lako se da zapaziti kod testa i kolaa sa medom, koji mogu ostati vlani i meki tokom neodreeno dugog vremena. Da bi se u njemu to bolje sauvala ta sposobnost apsorbovanja, kondenzovanja i zadravanja vlage, med nikad ne treba drati niti skladititi u hladnjacima ili podrumima: med se najbolje uva u doljro zatvorenom sudu, na suvom i ne suvie toplom meste. Jedna od svrha koju moe nai ta sposobnost meda da apsorbuje vlagu jeste apsorbovanje i zadravanje tenosti u detinjem te i u tokom asova sna kako ne bi dolo do mokrenja u postelju. No, pretpostavimo da je vae dete naviklo da nou mokri u postelju Sta vam narodna medicina predlae da radite? Detetu, pred spavanje, dajte kaiicu meda. To e na dete delovati dvojako. Med e. najpre, umirujue delovati da detinji ivani sistem, a zatim e, kako smo ve rekli, privui tenost i zadrati je tokom asova sna. Privlaenjem i zadravanjem tenosti, med izmeu ostalog,4 pomae bubrezima. Ako med upotrebljavate u tu svrhu, lako ete nauiti kad ga treba dati. Upoznaete uslove pod kojima vae dete mokri u postelju. Na primer,detinje uee u nekoj dejoj zabavi sa tamonjim uzbuenjima i verovatno veliKom koliinom

osveavajuih pia nagovetava da je mudro dati detetu pred spavanje kaiicu meda. Isto tako, svaka vea koliina lenosti, naroito posle pet asova popodne, navee vas na sumnju da dete sledee noi moe mokriti u postelju, ako mu ne zatitite ivce i bubrege. Kad nauite da detinju naviku mokrenja u postelju kontroliete time to ete mu pred spavanje davati med, izvrite nekoliko eksperimenata. dajui mu med neredovno; tako ete videti kakve su mogunosti da se kod vaeg deteta ustanovi normalna kontrola nad pranjenjem mokrane beike. Ubrzo ete znati koja je no bezbedna, a koja nije. Onih veeri kad ocenite da dete zasigurno nee mokriti u postelju, moete pokuati da mu najpre smanjite koliinu meda, a kasnije ga uopte ne date. Potrudite se da u kui uvek imate meda, kako biste ga detetu dali onih veeri kad vam okolnosti nagoveste da moe doi do mokrenja u postelju.

c) Med i poboljavanje sna Neki ljudi dosta uspeno uvode sami sebe u san tako to mirno lee zatvorenih oiju, i zamiljaju veliku crnu tablu, po kojoj etkom i belom bojom krajnje briljivo ispisuju brojku 3; ispisuju je vrlo polako i paljivo, a kad je zavre zapoinju ispisivanje druge. Ljudi koji se koriste ovim metodom u veini sluajeva zaspe pre no to zavre treu trojku. Drugo sredstvo jeste usredsredeno i lagano oputanje svakog telesnog zgloba posebno, i to najpre jednog, pa drugog runog zgloba, zatim lakatnih zglobova, i tako redom. U narodnoj medicini najboljim sredstvom za poboljavanje sna smatra se med. Ako uvee dugo ne moete da zaspite ili se nou probudite, pa vam je teko da se vratite u san pomozite se medom. Ako svakoga dana, uz veernji obed, uzmete po kaiicu meda, ubrzo cete otkriti da vas spavanje sve vie privlai, pa vam ak moe biti teko da se oslobodite sanjivosti u onim prilikama kad iz nekih drutvenih razloga morate ostati budni due no to ste uobiajili. Sutradan posle takvih prilika primetiete da ste sigurno zaspali vrlo brzo po leganju u postelju. ipak, san se nee ba kod svakoga tako lako popraviti. Kad utvrdite da vam kaiica meda uz veernji obed ne pomae da vrsto spavate, ili vam se nekog popodneva desi neto to vas uznemiri, postupite prema uputstvima iz osmog poglavlja.

d) Starinski lek za kaalj Ako vas mui kaalj, oprobajte ovaj narodni lek. kojim su se u VermonUi koristili mnogi narataji, i koji danas deluje isto tako dobro kao tokom svih tih mnogih godina. Na tihoj vatri jedan celi limun kuvati desetak minuta. Ovo kuvanje omeksae limun pa ete iz njega moi da iscedite vie soka a smekae i koru. Posle kuvanja presecite limun na pola i dobro ga iscedite u au za vodu. Dodajte tome dve supene kaike, ili oko 30 grama, glicerina. Glicerin i limunov sok dobro izmeajte, pa dopunite au medom. Kad je ve re o upotrebi limuna u leenju kalja, moram se setiti primedbe jednog farmera. Poto mi je objasnio koliko je opisani lek delotvoran,nasmejao se i rekao: Onomad u kui nismo imali ba nijedan limun. Upotrebili smo jabukovo sirce i bilo je sasvim dobro. Doze ovog sirupa za kaalj odreuju se prema potrebi. Kad god se preko dana zakaljete, uzmite po jadnu kaiicu sirupa, dobro ga izmuckavi pre upotrebe. Ako se nou budite od kalja, uzmite jednu kaiicu pred spavanje i jednu tokom noi. Ako vas mui teak kaalj, uzimajte po jednu kaiicu ujutro, sredinom prepodneva,posle ruka sredinom popodneva, posle veere i pred spavanje. Broj kaiica sirupa smanjujte s poputanjem kalja. Ovaj sirup je u nekoliko pogleda bolji od drugih: on ne uzncmirava eludac (kao veina sirupa), a mogu ga upotrebljavati i odrasli i deca: povrh svoga, olakas ak i kaalj kod kojeg svi drugi sirupi omauju. e) Med i grenje miia Moda nam ponekad zaigra oni kapak ili ivica usana. Toga se po pravilu moemo osloboditi za nepunu nedelju ako uz svaki obed redovno uzimamo po dve kaiice meda. Povremeni grevi u miiima oseaju se obino nou, u nogama i stopalima. To grenje se uglavnom moe spreiti ako covek uz svaki obed pojede po dve kaiice meda. Grevi e prestati da se javljaju obino posls jedne nedelje, ali med treba i dalje uzimati, kako bi se spreilo njihovo vraanje. f) Med i opekotine U narodnoj medicini med se dugo upotrebljava kao sredstvo veoma korisno za leenje opekotina. Namazan na opekotinu, on ublaava bolno skupljanje koe i spreava pojavu plikova, a takoe pomae brem zaceljivanju povreenog mesta.

g) Ishrana sportista U jednom lanku, objavljenom oktobra 1955. u asopisu American Bee Journal, Lojd Persival sa Sportskog koleda u Kanadi sjajno opisuje ta sve ljudi sa sela znaju o upotrebi meda. Hteo bih ovde da navedem dui odeljak iz zakljunog dela Persivalova lanka, poto su fiskultura i sportovi danas veoma vani u kolama i na univerzitetima. a nastavnici fizikog vaspitanja stalno tragaju za novim nainima uveanja snage i izdrljivosti svojih pitomaca. Sportski koled se aktivno zanimao da se vredrosti meda za sportsku ishranu utvrde organizovanim ispitivanjem koje je zapoelo jo 1951. Med nas je najpre zanimao kao hrana koja oslobaa velike koliine energije, a ipak nikad pre nije bila podvrgnuta nijednom organizova- nom i kontrolisanom izuavanju, kakvim bi se dolo do posebnog uvida u njene vrednosti. Med smo po obiaju, prihvatali kao zdravu hranu samo na osnovu njeqove rasprostranjene primene. Opte ispitivanje pitanja idealnih obeda pred takmienja, sredstava za brzo okrepljenje posle takmienja i metoda smanjivanja napora ini znaajan deo naeg rada u celini, i tako smo preduzeli da iznaemo koje vrste hrane i koji napici mogu biti najkorisniji u pomenutim situacijama. Pitanje Koja vrsta hrane jeste idealni izvor energije? ilo je meu ona koja su nas ponajvie zanimala. Zanimalo nas je naime, koja hrana, ili spoj vie vrsta hrane moe za najkrae vreme da oslobodi najveu koliinu energije, a pri tom ne izazove tegobe pri varenju niti kakve druge tetne reakcije. U traganju za obavetenjima, organizovali smo niz naunih opita. Prikupljajui i obavetenja o tuim iskustvima u oblasti sportskih treninga i uveanja kondicije pomou raznih vrsta hrane i napitaka, doli smo do ovakve procene uobiajenih izvora energije (ocene su od 1 do 10): med 9. glukoza 7.5, kukuruzni sirup 7, mrki eer 6, beli eer 4.5. Pri ovakvom ocenjivanju uobiajenih izvora energije uzimali smo ti obzir sledee inioce: 1. merljivu reakciju, 2. svarljivost. 3. hemijsku reakciju (kiselost. itd ). 4. optu mo asimilovanja dotine vrste hrane. 5. kalorinu vrednost utvrene koliine hrane, 6. prijatnost ukusa. 7. mogunost raznovrsnih primena. 8. ekonominost. 9. osnovne sastojke.

Analiza naih iskustava sa medom pokazala je sledee: 1 Med u granicama merljivoga, na idealan nain zadovoljava sve zahteve koje pred takmienje postavlja organizam sportista,daje mu energiju potrebnu za smanjivanje napora tokom takmienja, kao i za brzo oporavljanih posle takmienja. 2.Med zahvaljujui svojoj visokoj kalorinoj vrednosti, oslobaa dosta energije i kad se daje u manjim koliinama. 3.Med je veoma omiljen isvakako najomiljeniji) oblik eera meu sportistima, zbog svog prijatnog ukusa. 4.Sportist obino daleko bolje podnosi med negoli ijednu drugu od onih vrsta hrane i pia koje se koriste kao izvori energije, a koje smo obuhvatili ispitivanjem. 5.Mnogostrukost upotrebe ini med omiljenim: on se moe koristiti na mnoge naine i u raznim kombinacijama sa drugim vrstama jela i pia. 6.On je ista hrana, bez bakterija i nadraujuih materija. Na osnovu svega toga preporuili smo da se med upotrebljava: 1.kao hrana sportista pred takmienje: 2. posle takmienja: 3. kao okrepljujue sredstvo tokom odmora za vreme takmienja ili treninga: 4.u svakidanjoj ishrani, naroito uz doruak, za podmirivanje svakodnevnih potreba za energijom: 5.kao opte sredstvo zasladivanja i vrsta jela: 6.u kombinaciji sa jelima poput vone salate, jogurta, kremova. pudinga, itd.; 7.kao sredstvo za zaslaivanje kolaa: 8.za pravljenje bombona: 9.umesto svih drugih uobiajenih sredstava zasladivanja. Izdrljivost: Sportisti podvrgnuti ogledima izdrljivosti postizali su bolje rezultate, ako su 30 minuta pre poetka testa dobijali po dve kaiice meda. Kad god je med u ponovljenim opitima isputan, dolazilo je do nesumnjivog opadanja izdrljivosti. Ovo vai za testove kao to su viekratno tranje na 50 metara (sprint s odmorom od 5 minuta izmeu svaka dva tranja), jednokratno tranje na 1 milju1 za 6 minuta, i

viekratna plivanja na 100 metara (s odmorom od 10 mmuta izmeu svaka dva plivanja). Kad je med ispitanicima davan usred opita, rezultati su se popravljali. Oporavak od umora: Kad im je posle kakvog tekog napora davan med. sportisti su se od umora oporavljali bre i trebalo im je znatno manje vremena da se osposobe za nove napore. Zbog ove reakcije zaloili smo se za to da se medom hrane oni sportisti iz naeg koleda ije je studiranje vezano za teku praktinu obuku ili naporna takmienja. Nesumnjivo je bilo da ishrana medom osposobljuje takvog studenta za bolje studiranje, poto mu brzo nadoknauje izgubljenu energiju. Smanjivanje napora: Sportisti hranjeni medom tokom odmora za vreme hokejskih, koarkakih i fudbalskih utakmica, kao i u podesnim prilikama tokom samih utakmica. tvrdili su da u zavrnom delu utakmice imaju vie energije, oseaju manji umor nego obino. Naporna takmienja: Sportisti koji su u dva dana morali a odigraju po dve utakmice izjavljivali su da se tokom druge utakmice oseaju bolje ako im se posle prve i pred drugu energija nadoknadi medom. Nedostatak energije: Kad uz ruak dobiju med. sportisti koji oosle kolske nastave ili rada moraju trenirati ili se takmiiti ne oseaju nedostatak energije kakav su fanije obino oseali. Oni, opet, koji su nedostatak energije ponekad oseali tokom prepodneva, ne bi ga oseali kad bi za doruak dobili med. Problem telesne mase: Ishrana medom (12 do 16 kaiica na dan, uz obroke i pred spavanje) spreavala je pojavu gubljenja mase, do koje uvek dolazi u razdobljima stalnih takmienja. Kada su, opet, sportisti podvrgnuti dijeti za mravljenje dobijali posle obeda po kaiicu meda oni vie nisu oseali nedovoljnost obroka, to im je olakavalo dijetu, uz ouvano oseanje krepkosti. Opti zakljuci: Sportski koled nije oklevao da na osnovu etvorogodinjeg iskustva, zakljui da je med idealna hrana za dobijanje energije i brzo oporavljanje od umora. Zato ga preporuujemo svim sportski aktivnim ljudima, i svima drugima koji ele da svoje rezerve energije svakoga dana zadre na visokom nivou. h) Leenje pelinjim saem Sae je idealno sredstvo za leenje nekih poremeaja organa za disanje. vakanje votane mase san iz kojeg je isceden med naroito je korisno za sluzokou svih organa za disanje. Sem vakanja te votane mase. lecenje obuhvata i potrebu svakodnevne upotrebe meda u ishrani. Pri tom je najbolje jesti upravo med iz saa koje se vae; no, ako je iz bilo kojih razloga nemoguno

dobaviti med u sau, eljeni rezultati postii e se i uzimanjem po jedne kaiice vrcanog meda uz svaki obed. Koliko je meni poznato, narodna medicina upotrebljava pelinje sae kao sredstvo za smanjivanje osetljivosti. Naime, pokazuje se da sace deluje antialergijski. Pele su apotekari koji stvaraju taj lek, a narodna medicina se odlikuje neogranienim povferenjem u pelinju mudrost. j Po zapaanjima narodne medicine, poremeaji u organima za disanje ishodi su nedostatka nekih znaajnih elemenata u ishrani, a pelinje sae sadri neki sastojak koji se i ne moe tano odrediti, ali je bitan za normalno razvijanje i ouvanje sluzokoe organa za disanje. Dosad nisam otkrio koji je taj aktivni sastojak pelinjeg saa. Stavie, na to pitanje, koliko znam, nije odgovorila nijedna od mnogih farmaceutskih kompanija koje su ispitivale sae. Ali, da bih bolje upoznao sae i med prouio sam svu dostupnu literaturu, i tako saznao da je nektar koji pela sakuplja iz cvea glavni izvor ugljenih hidrata to ih pela pretvara zatim u lako svarljive eere glukozu i fruktozu. Taj preraeni nektar naziva se medom. Sem glukoze i fruktoze, u medu nalazimo i promenljive koliine saharoze, dekstrina, maltoze i drugih reih vrsta eera, kao i mineralne sastojke koje smo ve nabrojali na poetku ovog poglavlja. U medu se nalazi i vie kiselina: mravlja, siretna, jabuna, limunska i ilibarna, te vie amino kiselina. Nalazimo, takoe,karotin i X-antrofilni pigment, albuminoide, kao i enzime invertazu, diastazu, katalazu i inulazu. Med izmeu ostalog sadri i elemente kompleksa vitamina B, i to u sledeim miligramskim vrednostima za gram meda: pantotenska kiseline 0,55; riboflavina 0,26: nikotinske kiseline 1,1; tiamina 0.044; piridoksina 0,10; biotina 0,00066; folne kiselina 0,03. Drugu njoj neophodnu vrstu hrane pela izvlai iz polena, kojeg takoe ima u sau. Hemijska analiza pokazuje da je polen bogat proteinima i mastima, kao i da sadri raznovrsne ugliene hidrate, poput eera, kroba i celuloze. Pored pomenutih sastojaka nektara, iako sastav polena niukom sluaju nije ujednaen, analiza polena iz raznih izvora pokazuje velike razlike u sad ri ni masti, kroba, mineralnih sastojaka i proteina. isti vosak, koji lue pele, jednoobraznog je sastava. Utvreno je da ga pele proizvode iskljuivo od raznih vrsta eera. Zato se slobodno moe pretpostaviti da on sadri bar neke od sastavnica nektara. Rezultati postignuti u leenju kombinacijom pelinjeg saa i meda pokazuju vrlo visok stupanj njene de- lotvornosti. Oko 90% svih sluajeva leenih tom kombinacijom reagovalo je na veoma

zadovoljavajui nain u roku od nekoliko dana, a mnogi ak ji za krae vreme. U narodnoj se medicini pouzdano zna da ljudi koji su do svoje esnaeste godine u ishrani redovno troili med u sau retko stradaju od nazeba, senske groznice, pa ak i obinih nosnih tegoba. Narodna medicina nas isto tako ui da redovno vakanje pelinjeg saa tokom kraeg perioda stvara etvorogodinju otpornost na sve bolesti organa za disanje. Ohrabruje injenica da rezultati postignuti kod ljudi koji med u sau nisu u ishrani upotrebljavali do svoje esnaeste godine ukazuju na to da ovek takav med moe poeti da upotrebljava bilo kada i da pri tome uvek postie jednake uspehe u normalizovanju funkcija sluzokoe organa za disanje. U vreme kad se med vadi iz konica, treba od nekog pelara nabaviti itavu jednogodinju zalihu pelinjeg saa: uzmite od njega vosak od takozvanih medenih poklopaca to jest, vosak koji pelar pokupi otvarajui elije saa da bi se izvrcao med. Ako bi vam taj vosak bio pretvrd za vakanje, dodaje mu malo meda; tako ete ga omekati i sebi olakati vakanje. Poto sam dosta dugo ispitivao leenje medom i pelinjim saem, eleo bih da izloim neke zanimljive pojedinosti koje sam nauio.

Zapuen nos
Jedna majka dovela je jednom na pregled svog osmogodinjeg sina, koji je ve punih pet meseci patio od tekog nazeba glave. Nijedno leenje nije bilo dovoljno delotvorno. Deku je iz nosa stalno curila sluz, te se svaki as morao sluiti maramicom. U treoj godini deaku su bili operisani krajnici. Pregledao sam ga i naao simptome koji su ukazivali na sensku groznicu. Sluzokoa njegova nosa bila je bela i mestirnice nateena; te otekline zatvarale su deaku nosne kanale i primoravale ga da die na usta. Deaku sam dao da za vreme pregleda vae pelinje sae; hteo sam da vidim hoe li se neto desiti. Napisao sam njegovoj majci uputstva za leenje i pripremio kapljice koje mu je trebalo stavljati u nos. Jo prs no to am sve te poslove obavio a za njih mi nije trebalo vie od pet minuta deak povika; Nos mi se otepio! Mogu lepo da diem! Dao sam deakovoj majci lek i uputstva za leenje, a zatim deaku ponovo pregledao nos, da bih video ta je sve pelinje sae uinilo. Otekline u njegovu nosu splasnule su kao da sam mu u nos stavio neko naroito sredstvo za skupljanje tkiva. Sluzokoa nosa nije vie bila bela, ve je dobila normalnu bledo ruiastu boju. Nedelju dana kasnije, kad je deak opet doao na pregled, nos mu je bio skoro sasvim izleen i deak je lako i lepo disao zatvorenih usta.

Jednom drugom prilikom, opet dao sam jednoj eni vrlo velikog a uzanog nosa zalogaj pelinjeg saa i rekao joj da ga izvesno vreme vae; hteo sam da vidim hoe li to sae biti dovoljno mono da tkivo u njenom nosu toliko skupi da joj omogui disanje kroz nos. Vazduni kanali u obe nosne upljine bili su kod te ene izuzetno tesni. Ve pet minuta kasnije ona je mogla disati kroz nos neuporedivo bolje nego pre, a taj jedan jedini zalogaj istog pelinjeg saa omoguio je da joj nos bude otvoren punih 14 dana. Kasnije sam dejstvo vakanja pelinjeg saa oprobao i kod drugih pacijenata sa zapuenim nosem, i uvek su postizani jednako zadovoljavajui rezultati.

Nosni sinusitis
Sinusi su znaajan deo ureaja za disanje, poto su u tesnoj vezi sa nosnim kanalima i pomau da se vazduh koji udiemo proisti, ovlai i zagreje. Poto su sinusi u stvari upljine u kostima, oni takoe deluju na glas i smanjuju teinu lobanje. Postoji osam sinusnih upljina, koje su rasporeene na obe strane glave. Maksilarni (vilini) nalaze se u kostima obraza, uz nosne upljine. Etmoidni (sitasti) i sferoidni (klinasti) nalaze se u odnosnim kostima (sitastoj i klinastoj) iza nosa i blizu osnove mozga. Poslednja dva sinusa su frontalni (eoni), i nalaze se u eonoj kosti, iznad oiju. Ovi nemaju, kao drugi sinusi, neposrednu vezu s nosnim upljinama, ve se prazne preko etmoidnih sinusa. Time je njihovo leenje znatno oteano jer se u obzir moraju uzeti dva para sinusa, a ne samo jedan. Sluzokoa kojom su sve sinusne upljine obloene tanja je od milimetra, a pokrivena je mikroskopski sitnim dlaicama. Tako ove upljine lie na upljine samoga nosa, koje su na slian nain obloene dlakavom sluzokoom. Te dlaice u sinusima trepere, i tako potiskuju nakupljenu sluz. Sve je to izuzetno delotvoran ureaj za automatsko ienje. Kada se pojavi, zapaljenje jednog ili vie sinusa povezano je s baznom reakcijom mokrae. vakanjem pelinjeg saa reakcija mokrae iz bazne prelazi u kiselu to sjajno ilustruje koliko brzo sae izaziva promenu u telesnoj herniji. Stoga ovek koji pati od bolesnih sinusa treba da zna i pamti koje vrste hrane dovode do bazne reakcije mokrae, te da ih izbegava dok god sasvim ne izlei svoje sinuse. Zalogaj saa koji vaete treba da je jednak, otprilike, jednoj ploici gume za vakanje. Uzmite po jedan takav zalogaj saa etiri do est puta, u razmacima od po jednog asa. Svaki zalogaj vaite petnaestak minuta, pa ispljunite ostatak. Ako je vae zapaljenje sinusa akutno ta etiri do est zalogaja treba da vas za pola dana, a najdalje za jedan dan, oslobode svih

simptoma bolesti. Nos e vam se otpuiti, bol e nestati. Povratiete telesnu snagu i sinusi e vam opet normalno raditi. Vrlo je dobro da se tokom sledee nedelje do jednom dnevno uzme ista koliina saa, kako bi se spreilo neposredno vraanje bolesti. Rekao bih i to da verovatno neete imati nikakve muke sa sinusima, gripom i nazebom ako od poetka do kraja kolske godine svakoga dana provaete po zalogaj saa i uz svaki obed uzmete po dve kaiice meda, vodei uz to rauna o svakodnevnoj ishrani.Moja su me istraivanja navela na zakljuak da u pelinjem sau ima neega to organe za disanje ini izvanredno otpornim.

Senska groznica
Ljudi koji pate od senske groznice uveravae vas da je malo koja bolest neprijatniji od nje. Narodna medicina razlikuje tri vrste senske groznice: blagu, umereno ozbiljnu i ozbiljnu. Leenje je preventivno i simptomatsko. Ako se mesec dana uoi oekivane pojave senske groznice svakoga dana vae makar po jedan zalogaj voska od medenih poklopaca, groznica e biti blaga, ili se uopte nee pojaviti. Blagi oblik senske groznice lei se tako to bolesnik svakoga ponedeljka, srede i petka provae po jedan zalogaj pelinjeg saa. Ako se do saa nikako ne moe doi. pomoi e da se uz svaki obrok uzmu po dve kaiice meda. Umereno ozbiljnu sensku groznicu leimo tako to bolesnik prva dva dana vae pelinje sae po pet puta dnevno, a zatim, sve do nestanka bolesti, po tri puta dnevno. Vrlo je dobro da se pri tom, uz vakanje, stalno ede med, neposredno iz saa: no, ako se med u sau ne moe nabaviti, dobro e posluiti i da se uz svaki zalogaj voska uzmu po dve kaiice obinog meda kakav se kupuje u radnjama. U sluajevima umereno ozbiljne senske groznice zapaeni su sledei rezultati: 1.Oi prestaju da suze posle tri minuta vakanja. 2.Zaepljen nos pone da se otvara posle tri minuta: za nepunih est minuta nos je sasvim otpuen, i lako se die zatvorenih usta. 3.Izluivanje sluzi iz nosa prestaje posle pet minuta. 4.Otro grebanje u grlu olakava se za tri do pet minuta.

Kad je u pitanju ozbiljna senska groznica, narodna medicina savetuje sledee: 1.Tokom tri meseca pred oekivanu pojavu bolesti uzimati po kaiicu meda posle svakog obeda, kao slatki. Med u sau je bolji, ali moe posluiti i obian, vrcani med. Sem toga, svake veeri, pred spavanje, treba uzeti po jednu kaiicu meda sa pola ae vode. 2.Tokom poslednje dve nedelje pred pojavu bolesti, uzimati pre doruka i pred spavanje meavinu dve kaiice meda i dve kaiice jabukovog sireta sa pola ae ili punom aom vode. Ovo treba nastaviti i tokom bolesti. 3.Za vreme bolesti i dalje uzimati po jednu kaiicu meda posle ruka i veere, drei se pomenute meavine meda i sireta pre doruka i pred spavanje. 4.Ako je potrebno, tokom bolesti svakoga dana vakati pelinje sae onoliko puta koliko je potrebno da nos stalno bude otpuen i suv. Pratio sam rezultate ovakvog leenja. Meavina meda i jabukovog sireta. uz vakanje pelinjeg saa, deluje bolje od injekcije protiv senske groznice. Injekcije ne spreavaju nagomilavanje sluzi u nosu, do kojeg ne dolazi u leenju koje preporuuje narodna medicina. Sem toga bez obzira na teinu senske groznice (makar posredi bila je i ona sa svrabom u oima i nosu), bolesnik e retko kijati pri ovakvom leenju. dok luenje sluzi uopte nee da se pojaava. Mada nisam proverio ba sve njihove nalaze, ljudi ije iskustvo iz narodne medicine prevazilazi moja prouavanja rekli su mi da ovo leenje ve treeg dana od pojave senske groznice daje sledee rezultate: 1. kijanje prestaje; 2. oi prestaju da suze posle tri minuta; 3. nos je suv posle tri do pet minuta; 4. moe se milovati pas; 5. moe se milovati maka; 6. mogu se hraniti pilici; 7. moe se musti krava; 8. moe se jahati konj; 9. moguno je upotrebiti vunene pokrivae. 10. moe se spavati na perjanom jastuku; 11. moe se raditi u rascvetanoj bati; 12. moe se ei otri; 13. moe se mirisati rua.

Drugi rezultati pokazuju da se redovnim vakanjem pelinjeg saa, tri do etiri puta nedeljno, senska groznica moe potpuno izleiti za tri godine. Osobito zanimljiva dejstva ovog naina leenja zapazio sam u nekoliko sluajeva gde je svakodnevni posao gonio rtve senske groznice u okolnosti krajnje pogodne za pojavu bolesti. Jedan srednjokolac je, na primer, preko leta radio na farmi svojih roditelja. Dunost mu je bila da hranu za veernji obed goveda presipa iz dakova u kola u kojima je voena. Kad god bi deak to radio, iz njegovog nosa pokuljala bi voda, a oi bi mu silno zasuzile. Dao sam mu da tri puta dnevno vae pelinje sae. Ve krajem prve nedelje leenja on je svoj posao mogao da obavlja bez ikakvih tegoba sa nosem i oima. Jedan drugi srednjokolac, opet, koji je takode radio na farmi, nije imao skoro nikakve muke sa svojom senskom groznicom dok god je tri puta dnevno vakao sae. Zamolio sam ga da prekine sa vakanjem saa ba kad je bio usred kosidbe i skupljanja sena, kako bismo utvrdili u kojoj je meri to vakanje povezano s odsustvom senske groznice. On mi je iziao u susret: prestao je da vae sae i sedam dana nije imao nikakvih tegoba, ak i kad bi radio usred oblaka praine. Ali osmoga dana njegova se senska groznica povratila, i bila je isto onako ozbiljna kao nekada, pre no to je poeo da vae sae. Deak je odjednom bio sasvim savladan groznicom. Naloio sam mu da odmah nastavi sa vakanjem saa, a nedelju dana kasnije otiao sam na njegovu farmu, da vidim kako mu je. Zatekao sam ga na vrh plasta sena. kako slae ono to su mu dodavali. Upitao sam ga kako se osea. Odlino, nasmejao se. Ne kijam i nos mi je stalno ist. Nikad vie neu prestati da vaem sae. Da italac ne bi pomislio da se ovi dobri rezultati ograniavaju na Vermont gde ljudi imaju nepokolebljivo poverenje u lekove narodne medicine i ogromno iskustvo s njima izloiu jedan dogaaj iz drave Teksas. Aprila 1936. zapoeto je eksperimentalno ispitivanie senske groznice u Optoj bolnici Vilijam Bomont (VVilliam Beaumont General Hospital) u El Pasu. Kako je sezona polena (vreme cvetanja cvea), zapoevi marta meseca. u aprilu bila na vrhuncu, pojavilo se veoma mnogo sluajeva senske groznice: njeni simptomi u El Pasu i okolini bili su tako ozbiljni da je zapoeta opta knmnanja za iskorenjivanje vrsta biljaka koje su smatrane izazivaima ove bolesti; vremenom se iz okoline, ta kampanja delimice prenela i u grad. Veoma veliki broj bolesnika javio se u armijskom garnizonu koji je bio stacioniran u gradu, pa je upravo vojska i dala podstrek da se preduzme ispitivanje: zahvaljujui tome prvi put je izbila na videlo jedna vrlo zanimljiva injenica.

Izgleda da je od mnogih domaih lekova protiv senske groznice, za koje se ulo iz razgovora s obolelima. samo jedan zaista vredan. Vie ljudi izjavilo je da im je tokom prethodne dve ili jedne godine, bolest u razliitim merama olakana uzimanjem meda proizvedenog u okolini, a posebno vakanjem pelinjeg saa. Mnogi ljudi upoznati s mojim istraivanjima u oblasti narodne medicine skrenuli su mi panju na onu lepljivu materiju koja se moe nai u pupoljcima biljaka i kori drvea. Ne tako davno, u ordinaciju mi je svratio jedan ovek i rekao: Nisam mogao doneti ba itavo drvo, ali sam naao jednu vetrom otkinutu granu, pa sam mislio da biste voleli da je pogledate. I na njoj se sasvim dobro vidi izluena smola. Otcepljena grana bila je duga oko pola metra, i blago povijena nagore. Unutranja krivina grane izgledala je puna mehuria sva je bila osuta smolastim inuvama. ovek mi je objasnio da smola ne mora biti uvek iste boje naime, da moe da bude mrka, ruiasta i siva. Priroda je naumila da ta lepljiva supstancija titi pupoljke biljaka i drvea. Mravi i pele su tu lepljivu supstanciju pronalazili na pupoljcima boura. Pelu privlai i smola na kori bora i jele. Ko zna koji farmsr je, primetivi da njegove krave i koze jedu pupoljke zbog njihove lepljive obloge, pomislio da e mu ta lepljiva sustancija kad mu se razbole organi za disanje pomoi da povrati zdravlje. Zato ameriki seljak sakuplja kratke, pupoljicima osute granice bora, zajedno sa neto borovih iglica. Zatim to granje stavi u jednu posudu, potpuno ga prelije vodom, stavi na kraj pei. i tri dana kuva na tihoj vatri. Posle tog vremena voda je sasvim mrka. On je procedi kroz krpu i izmea sa medom. Ako se uzima po nekoliko puta na dan, ova meavina zasigurno lei veinu bolesti organa za disanje. Na kori crnogoriinog drvea mogu se nai neki jajoliki mehurii; oni se raseku noem, a tenost koja iz njih pocuri skupi se u jednu posudu. Ako se po jedna kaiica te tenosti uzme tri puta dnevno bie takoe reena skoro svaka neprilika s organima za disanje.

KORISNOST ALGI
Preimustva civilizacije su mnogobrojna, ali ona ima i svojih mana. a jedna od najveih jeste nedovoljna koliina hrane bogate mineralnim sastojcima. Budui da se ljudsko telo u znatnoj meri sastoji od mineralnih sastojaka. krajnje je vano da se njima i redovno snabdeva. U tu svrhu mogu korisno posluiti okeanske alge.

Morska voda je veoma sloena tenost, koja sadri oko 3,5 posto rastvorenih neorganskih sastojaka. U algama, koje se razvijaju u moru ti neorganski sastojci dobijaju organske oblike. Poto pokriva najnie delove povrine Zemlje, okean predstavlja sabirni bazen u koji se, zahvaljujui mnotvu pokretnih sila prirode, slivaju svakakve hemijske supstancije. Graa koja ni za ta nije vezana, i lako se prenosi, dospeva u more ili neposredno i brzo ili posredno i postepeno. Pojedini elementi te grae dospevaju u more neizmenieni donose ih vetar, reni tokovi ili gleeri. Druge supstancije rastvaraju se u vodi i tako rastvorene ulivaju u more gde zauvek ostaju. Tako je okean postao skladite nagomilanih hemijskih supstancija prema kojima su bogatstva kopna beznaajna. To nagomilavanje korisnih supstancija prua neposredan izazov hemiarima. Izgleda da se s pouzdanou moe predvideti da e budua pokolenja poznavati neiscrpnost u okeanima nagomilanog blaga i da e znati da izvlae korist iz tog bogatog izvora hemikalija. Povrina zemlje iznosi 509,950.715 kvadratnih kilometara. Od toga mora zauzimaju 70,73'o ili 361.12S 000 kvadratnih kilometara. Prosena dubina okeana procenjuje se na 3,83 km, dok najvea utvrena dubina iznosi 10.7 km (u Filipinskom moreuzu, kod ostrva Mindanao). Ne znamo kakav je bio sastav vode prvobitnih mora. Znamo, meutim, da su tokom vekova mnoge sile nanosile u okean gradu iz svemirskih prostora, iz dubina 12.

RICINUSOVO I KUKURUZNO ULJE

Niko ne moe da vie godina prouava narodnu medicinu a da se ne pone zanimati za ricinusovo ulje, jer ono u narodnoj medicini nalazi mnogostruke lekovite primene. Ovde nee biti rei o njegovoj klasinoj upotrebi kao sredstva za ienje, ve samo o njegovoj lokalnoj pri- meni na kou i potkona tkiva. Prvo saznanje o tim spoljanjim primenama ricinusovog ulja stekao sam kad mi je jedan kolega opte prakse, koji je uspeno radio na selu, rekao da farmeri to ulje upotrebljavaju za otklanjanje bradavica. Tada sam i sam poeo da skupljam podatke, i evo mojih nalaza: 1.Bradavice se otklanjaju tako to se ujutro i uvee na njih stavlja ricinusovo ulje, pa se mesto dobro protrlja, kako bi ulje prodrlo do korena bradavice. 2.Ricinusovo ulje se veoma esto koristi za leenje ili olakavanje leenja ireva.

3.Meu starijim enama, koje su morale da same dobro poznaju babiku vetinu, uobiajeno je miljenje da ricinusovo ulje ubrzava zaraivanje pupka novoroeneta. 4.Mazanje grudi tim uljem uveava kod mladih majki koliinu mleka. 5.U nadraene oi dobro je kanuti po kap ricinusovog ulja; to otklanja crvenilo i umirujue deluje na oi i kapke. 6.Maloj deci kojoj kosa ne raste dovoljno brzo, ili je preslaba, treba dvaput nedeljno namazati glavu uljem. Ono se uvee dobro utrlja u koren kose i ostavi se preko noi, a ujutro se detetu glava opere amponom. Ako se tako postigne zadovoljava jue poboljanje kose, njeno zdravlje moe se ouvati tako to emo je na isti nain mazati jednom u 15 ili 30 dana. . 7.Ako se triput nedeljno, pred spavanje, mau ricinusovim uljem, obrve i trepavice bie jae i due. 8.Ricinusovo ulje se takoe koristi za mazanje oiju i kapaka lovakih pasa, kako bi se izleile povrede zadobijene tranjem kroz travu. 9.U sluaju nazeba ili bronhitisa, korisno je masiranje grudi mesavinom od dve supene kaike dobro zagrejanog ulja i dve kaike terpentina. Poto se dobro istrljaju, grudi se pokriju toplom oblogom. Ako je bronhitis slab, dovoljno je da se ovaj nain leenja koristi jednom dnevno, pred spavanje; ako je bolest tea, grudi treba trljati tri puta dnevno. 10.U mnogim farmerskim kuama boca ricinusovog ulja uvek je pri ruci. Ljudi koji poznaju narodnu medicinu primenjivae ricinusovo ulje u leenju svake posekotine,ogrebotine i rane, maui ih percetom. 11.Kada hemoroidi (uljevi) iziu izvan marnog prsteni, ricinusovo ulje e ih omekati, da se mogu vratiti u crevo. 12.Dvaput nedeljno, ili ee, ako se mnogo hoda dobro je da se, pred spavanje, stopala istrljaju uljem. Na namazana stopala obuju se pamune arape, i s njima se prenoi. Ujutro e koa biti meka, a u veini sluajeva nestae oseaj umora i bola u nogama. Na isti se nain ricinusovo ulje svakoga jutra i veeri upotrebljava za omekavanje uljeva i zadebljale koe na tabanima. Risinusovo ulje je naroito delotvorno protiv mekih uljeva. Poto sam saznao za sve ove upotrebe ricinusovog ulja u narodnoj medicini, poeo sam da ih proveravam, i postigao znaajne rezultate. Jedan pacijent, advokat, imao je na ivici desne nozdrve bradavicu koju je svake veeri i jutra temeljno trljao ricinusovim uljem, kako bi se ulje to bolje upilo. Krajem tree nedelje bradavica je otpala. Dok sam odreivao koje su naoari potrebne jednoj pacijentkinji od 62 godine, primetio sam da kraj leve obrve ima izrataj

dimenzija 3x3x3mm nalik na bradavicu. Izrastaj je bio gladak i liio na malo zrno groa, boje koe. Pitao sam enu koliko ga dugo ima, i ona ree da joj se pojavio tri meseca ranije. Predloio sam joj da izrastaj tri puta dnevno mae ricinusovim uljem i da me, posle izvesnog vremena, obavesti o ishodu. est nedelja kasnije, izrataj je sasvim iezao, i uopte se nije moglo primetiti da je postojao. Jedna druga ena, stara 49 godina, imala je na desnom obrazu slian izrataj koji je. kako mi je rekla, nosila bar deset godina, ako ne i vie. Izrataj joj je smetao, naroito kada se brisala posle umivanja. Dimenzije izrataja bile su 6X6X5 mm. I njoj sam predloio da izrataj mae ricinusovim uljem; za dve nedelje, njegova se veliina tako smanjila da joj vie nimalo nije smetao. Posle mesec dana ponovo sam izmerio izrataj; smanjio se na 4X4X3 mm. Jedna mlada, udata, 30-godinja ena imala je na desnom obrazu mrki mlade, veliine nokta na malom prstu. Mlade je bio tako izrazito taman da se nikako nije mogao pokriti minkom. Rekao sam joj da e joj moda koristiti ricinusovo ulje. i ona je resila da proba. Mlade je nosila otkako zna za sebe. Svake veeri, kad je skidala minku, onda bi mlade dobro natrljala ricinusovim uljem, i malo ulja ostavljala do pred samo spavanje. Ve krajem prve nedelje primetila je da mlade postaje svetliji. Posle tri nedelje mrka boja mladea se sasvim izgubila. Na obrazu je moglo da se vidi glatko mesto na kojem se nalazio mlade ali je ono imalo boju koe. Posle takvih uspeha s mladeima, poeo sam da se zanimam za problem tzv. jetrenih peata, mrkih mrlja koje se ponekad pojavljuju na licu i rukama starijih ljudi, za koje se veruje da su posledice oboljenja jetre. Zanimalo me je da li se i ti peati mogu otkolniti ricinusovim uljem. Jedan moj pacijent imao je skoro itavo tuce tih peata na nadlanicama obeju ruku, pa sam mu predloio da ih svake veeri i jutra mae ricinusovirp uljem, koje e dobro utrljati u kou. Posluao me je. Posle mesec dana takve terapije mrlje su sasvim nestale, i uopte se nije moglo primetiti da su ikada postojale. Prouavanje raznovrsnih primena ulja proirio sam i na mogune primene ulja od klica sasvim zrelog kukuruza. Mada namenjeno prvenstveno istrani to ulje kako sam utvrdio, takoe sadri vana medicinska svojstva. Njegove su prednosti u tome to se lako nabavlja, nije skupo i lako se upotrebljava, poto nema nikakav poseban miris niti ukus.

Sva kukuruzna ulja predstavljaju dobre izvore kiselina. Potpuna analiza jedne vrste tog ulja daje sledee rezultate (koliina svake kiseline sraunata je na osnovu ukupne koliine masnoa): o/ / 0 Linoleinska 1,85 kiselina Linolna 38,24 Oleinska 42,78 Palmitinska ,, 7,56 Stearinska ,, 4,82 Arahidonska ,, 2,22 Lignocerinska ,, tragovi Evo nekih zapaanja do kojih sam doao primenom kukuruznog ulja. Uzimanje po jedne kaiice ulja, jednom ili triput dnevno, pokazalo se korisnim za leenje senske groznice, astme i migrene, zato to ovo ulje pomae da se ouva kisela reakcija mokrae. Kukuruzno ulje je v'rlq korisno za izmenu stanja telesne hernije iz baznog 14 kiselo. Zapaeni su i sledei rezultati: Ako su mu ivice onih kapaka osute Ijuspama i sitnim zrnastim oteklinama, ovek se skoro uvek moe izleiti za manje od mesec dana time to e svakog jutra i veeri uzeti po jednu kaiicu kukuruznog ulja. Isto leenje uklonie, za jedan, a najvie za dva meseca i suve perutave tragove ekcema. Uzimanje po jedne kaiice kukuruznog ulja uz jedan od dnevnih obroka, ili uz sva tri pokazalo se kao vrlo korisno za kontrolisanje angio-neurotikog sindroma, poremeaja koji se odlikuje iznenadnim oticanjem jedne od usana, jedne strane lice ili jednog dela ela. Kad se pojavi takav otok, obino e nestati ako se popije kaiica do dve kukuruznog ulja. Od pacijenata sam saznao da se kukuruzno ulje pokazalo korisnim za leenje bolesti koe i pojaavanje kose. Ako je kosa beivotna i nepodlona ureivanju, dobro je ujutro i uvee uzeti po kaiicu kukuruznog ulja: za mesec do dva kosa e povratiti sjaj i lako e se ureivati. Ovim istim nainom obino se za mesec do dva moe otkloniti i perut. Ovo ulje valja koristiti pri svakom redovnom pranju glave. U le svrhe pacijentima sam obino davao ova uputstva: ugrejati kukuruzno ulje i njime dobro natrljati kou glave; zatim pekir. potopljen najpre u vrelu vodu. zaviti vrsto oko glave: to zavijanje glave vrelim pekirom ponoviti pet est puta a zatim glavu oprati mlenim sapunom. Kosa e tada biti glatka, meka i sjajna. Deavalo mi se da u moju ordinaciju svraaju majke samo

zato da bi mi pokazale koliko je posle ovakve upotrebe kukuruznog ulja, fina i meka kosa njihove dece: svaka vlas na detinjoj glavi stajala bi zasebno i blistala kao lakirana. Sve u svemu, ova moja iskustva ubedila su me da su sve upotrebe ulja u narodnoj medicini dobro zasnovane Te upotrebe ulja podseaju me na injenicu da je sva narodna medicina ponikla iz neposrednog korienja prirodnih preventivnih i lekovitih materija. Ulja se u biljkama mogu nai svucjde. Ako imamo na umu da je priroda mudrija od svakoga, nikada ne treba ni da se zapitamo Hoe li ovo valjati?. Priroda je u svoje proizvode ugradila jemstva njihove valjanosti.

MEDICINSKO RASUIVANJE U OSNOVI NARODNE MEDICINE

Pre nekoliko godina, jedna postarija neudata pacijentkinja donela mi je na poklon knjigu tampanu 1824. godine, i rekla: Ja sam poslednja iz nae porodice, i kad budem umrla, ovu knjigu nee imati ko da nasledi. A vi ete svakako eleti da je imate. Naslov te knjige glasi Ameriki botaniar i porodini lekar (The American Botanist and Family Physician). U knjizi se govori o vrednostima mineralnih, ivotinjskih i biljnih elemenata prirode, i o njihovim upotrebama u praksi narodne medicine i hirurgije. Razmiljajui o svojim istraivanjima i eksperimentima u oblasti narodne medicine, esto sam se pitao kako ona pristupa reavanju medicinskih problema koje postavlja ovekov organizam. Vermontska narodna medicina se pre svega suoava s posledicama promenljivih vremenskih prilika. Kad spoljanja temperatura opadne, baznost reakcije krvi odmah se poviava, nadbubrena lezda poinje aktivnije da radi, krvni pritisak raste, a hemijske prilike u tkivima menjaju se shodno poveanoj baznosti krvi. Nasuprot tome, kad spoljanja temperatura poraste, baznost krvi se smanjuje, kao i aktivnost nadbubrene lezde, pritisak opada, a hemijske prilike u tkivima prilagoavaju se novim okolnostima. Kako da ovek, prema poukama narodne medicine, zatiti svoje telo od tetnih posledica estih vremenskih promena? Osnovno sredstvo zatite jeste ouvanje kiselosti reakcije mokrae pomou svakodnevnog uzimanja kiselina. u koliinama koje zavise od hladnoe. Koji je nain uzimanja kiselina idealan? Najbolji oblik kiseline jest jabukovo sire, koje sadri sva svojstva jabuka i predstavlja savren spoj idealnih elemenata. Kako se jabukovo sire uzima? Treba u ai vode uzeti jednu ili vie kaiica, jednom ili vie puta dnevno. Poto tako izide na kraj s posledicama vremenskih prilika, narodna se medicina suoava s posledicama sredine. Kaliium ie za nervni sistem ono to ie kalciium za kosti. Nedostatak kalijuma

moe se nadoknaditi ako se svakodnevnoj dozi jabukovug sireta doda po jedna kap Lugolovog rastvora |Oda. Uvim e se zadovoljiti sve telesne potrebe za jodom i kalijumom. Primer rdavog delovanja sredine na organizam ine zvonjenje, zujanje, pitanje ili drugi slian oseaj u jednom ili oba uha. Ta se neprijatnost moe otkloniti opisanim sredstvima. inioci sredine nisu prazna fraza. Oni se mogu uporediti s instrumentima orkestra. Svaki instrument proizvodi muziku, ali ima svoj poseban zvuk. Kad je stanje jednog organizma dobro, svaki inilac daje vlastite klinike rezultate. A kao to svi instrumenti jednog orkestra stvaraju simfonijsku muziku, tako meudejstvo inilaca sredine koji proizvode svoje klinike rezultate posredstvom svog delovanja u mehanizmu tela predstavlja telesnu muziku, koja otkriva zdravo ili bolesno stanje. Trei problem s kojim se narodna medicina suoava jeste problem dilovanja hrane na organizam. U narodnoj se medicini veruje da mi kuu svoga tela gradimo, prepravljamo i obnavljamo pomou hrane koju jedemo, napitaka koje pijemo i vazduha koji diemo. Poto rasna osobenost koja u jednom oveku preovlauje predstavlja u ovom sluaju veoma vaan inilac, smatra se krajnje korisnim da se svaki ovek to vie dri uobiajene ishrane svoje rase. Tokom proteklih stolea, u njegovoj rasi je, metodom probe i pogreke, utvreno kakva joj svakidanja ishrana najbolje odgovara; ovim je, opet, razvijen tip organizma kojem najbolje koristi ba ta ishrana. Kad razmotri uticaje vremena, sredine i hrane na organizam, narodna medicina obraa panju na veiti dvoboj izmeu telesnih elija i tetnih mikroorganizama. Naravno, teko je saradivati s prirodom dok god se ne zna njen program za ouvanje zdravlja. Kad znamo da se tetni mikroorganizmi razvijaju na baznoj osnovi, a da nas je priroda bogato obdarila kiselinama u jestivom vou i bobicama, liu i korenju bolje emo shvatiti potrebu da se saveti prirode slede tako to e se svakoga dana uzimati dovoljno kiselina, to e spreiti pretvaranje telesnih tkiva u baznu osnovu,pogodnu za razvoj patogenih mikroorganizama. Svi smo mi veoma slini po tome to elimo da smo uvek dobrog zdravlja, s dovoljno energije i izdrljivosti, da bismo prijatnima uinili kako svoj rad tako i svoju igru. Ako se drite ovde ocrtanoga puta, moete biti sigurni da ete decembar svog ivota doekati s dobrim varenjem i sluhom, s valjanim duhovnim i fizikim zdravljem. Skloni smo verovanju da dobro poznajemo svoje telo i naine njegovog odravanja u dobrom stanju. To je relativno tano. No, daleko od toga da o telu znamo sve to bismo mogli znati. Meni su bile potrebne mnoge godine da upoznam narodnu medicinu i shvatim medicinske postavke na kojima je ona

zasnovana. Ona se, u neku ruku, moe nazvati staromodnom. Jamano, ona ve veoma dugo postoji u svakidanjem ivotu Vermonta. Ona je prvenstveno preventivna; njeni koreni seu duboko u primitivni ivot, u vreme kada ljudi i ivotinje, budui stalno u kretanju, prosto nisu imali vremena za bolest. Civilizacija je svojom napetou i svojim osobenostima donela mnoge nove bolesti, ali osnovna naela narodne medicine i dalje predstavljaju pouzdana sredstva za sticanja novih znanja iz te oblasti. Civilizacija nije donela nove fizioloke ni biohemijske zakone, niti je izmenila ijedan od starih zakona. Priroda je sve te zakone imala u vidu jo na samom poetku, jer je telo gradila idealno, uravnoteeno. Bolest predstavlja problem ponovnog uspostavljanja te telesne ravnotee, koja je svesno ili nesvesno naruena. Bolest je znak koji nam kazuje da smo skrenuli s glavnog puta to ga je odredila priroda. Poto sam bio upuen u stavove i metode organizovane, naune medicine, veoma sam bio radoznao da vidim ta e mi otkriti zamana oblast znanja i prakse ver- montske narodne medicine. Sebi sam za cilj postavio da je prouim i ispitam. U mnogim pogledima, za prouavanje i proveru iskustava narodne medicine nijedna sredina nije pogodnija od vermontske. Zato sam uveren da sredstva koja se uspeno koriste pod tekim vermontskim uslovima mogu da budu jo uspenija tamo gde su klimatske okolnosti manje grube i udljive. Eto me na kraju prouavanja i ispitivanja kojih sam se bio latio. Moda bi bolje bilo rei da im se vraam i dalje se zanimajui za delovanje narodne medicine.

JO NEKE UPOTREBE JABUKOVOG SIRETA U NARODNOJ MEDICINI

Pomaz za krute zglobove zumance od jednog jajeta dobro se izmea s kaiicom terpentina i kaiicom jabukovog sireta. Zatim se ta uljasta masa dobro utrlja u kou oko krutog zgloba.Ogrebotine od otrovnog brljena Izmeajte jednake delove jabukovog sireta i vode. Maite tom meavinom ogrebotine, putajui da se ona sama osui.Povredena mesta to ee kvasiti. Perutavi ekcem Cisto jabukovo sire stavlja se na ugroena mesta etiri puta dnevno, i triput nou ako je ovek budan. Svrab i oseaj opeenosti tih mesta nestae za nekoliko minuta posle mazanja siretom, a sama bolest e lake i bre proi uz ovo leenje.

Nono znojenje Nona znojenja mogu se spreiti ako se koa itavog tela pred spavanje dobro istrlja jabukovim siretom. Opekotine Ako se nerazblaeno jabukovo sire,kakvo dobijamo u boci, nekoliko puta stavi na opekotinu, spreie se pojava plika i ublaie se bolovi. Proirene vene Ovo uenje ne koristi se samo u narodnoj medicini Vermonta, vec kako snm uo i u kotskoj,Engleskoj i Nemakoj. istim jabukovim siretom dobro se istrlja koa preko proirenih vena, svake veeri , jutra. IZvesno poboljanje primetie se posle prvog meseca. Takodje je dobro dva puta dnevno popiti po au vode s dvema kaicama sireta. Impetigo Impetigo je, bez sumnje, bolest koja se za oveka najlake zakai. Moe se dobiti pukim dodirom ili upotrebom prljavog ubrusa. Bolest obino poinje pojavom crvene bubuljice veliine prepolovljenog zrna graka. Bubuljica se esto pojavljuje na obrazu ili blizu nosa, pa se moe poqreno uzeti za groznicu. Ubrzo bubuljica pone da raste, sazreva, otvara se i prenosi na druge delove tela. Gnojenje napokon prestane, rana se osui i pokriva utom krastom, koja se lako skida. Tehniki reeno, impetigo (runja, rusa) je zarazno oboljenje koe izazvano streptokokama ili stafilokokama, koju moe da zaradi svaki ovek. ma kojeg doba, ali su deca, izgleda, najosetljivija. Ako se zapusti, moe da traje neodreeno dugo. No, ako pazi, ovek se moe izleiti za dve nedelje. Za leenje impetiga valja koristiti isto jabukovo sire. Svaku ranu valja dobro nakvasiti est puta dnevno, poev od ustajanja pa do pred samo spavanje, u odreenim vremenskim razmacima. Impetigo se tada po pravilu gubi za dva do etiri dana. Trihofitija Delovi koe na glavi zahvaeni trihofitijom ili prstenastom licm najee su okrugli, mali i na prvi pogled izgledaju

sasvim goli. Paljivim gledanjem, meutim, otkrie se da su osuti kratkim patrljcima vlasi, koje kao da su podseene uz samu kou. Peati prstenaste lie mogu ali ne moraju da budu zapaljeni. Ako su zapaljeni, to zapaljenje moe da bude u svim stadijumima, od blagog, sa po nekoliko krastica, do veoma tekog, s jasnim crvenilom, otokom i gnojnim ranama. lezde kuje se nalaze ili blizini takve lie mogu da budu uveane. Trihofitija se moe pojaviti na jednom ili na vie mosta, najee na temenu ili zatiljku, ali i drugde po glavi. Mada ponekad dolazi do spontanog izleenja, holest, ako se ne lei u veini sluajeva traje veoma dugo. Ovu bolest koe deaci dobijaju est do devet puta ee nego devojice, a izazivaju je gljivice koje se prenose neposrednim dodirom. Deca je takode mogu dobiti od pasa i maaka. Izgleda da se ona najvie iri uobiajenom razmenum kapa medu decom ili sedenjem na visokim stolicama u bioskopima i drugim dvoranama, gde deca trljaju glave o naslone. Jabukovim siretom ugroena mesta treba kvasiti est puta dnevno, poev od jutarnjeg ustajanja do pred samo spavanje. Jabukovo sirce je izvrstan antiseptik.

NARODNA MEDICINA I NAPICI

Leenje mamurluka
Tokom vekova, narodna je medicina nauila kako da se otrezni i najpijaniji ovek. Jedan 40-godinjak pijanio je od 27. decembra do 10. januara, da bi ga najzad pokupili sasvim paralizovanog od alkohola. Odmah mu je dato est kaiica meda; oosle 20 minuta i jo est, i j)osle drugih 20 minuta isla koliina.Pored njegove postelje, na stlocu, bila je boca u kojoj je ostao jedan gutljaj pia. Pijanac je spavao oko tri sata. posle ega je nastavljeno leenje: ponovo je. u roku od novih 40 minuta, dobio 18 kaiica meda. Sledeeg jutra ponovo sam ga video, u pola devet. Posle toga je ponovo zaspao, da bi spavao do pola osam uvee. Tako neto nisam video vie od dvadeset godina. Ali onda se probudio i popio preostali gutljaj iz boce. Najpre smo mu ponovo dali 18 kaiica meda za 40 minuta, a onda jedno rovito jaje. Deset minuta kasnije dobio je jo 6 kaiica meda a za veeru jo 4 kaiice, au soka od paradajza i komad na brzinu isprene govedine. Posle veere je dobio jo etiri kaiice meda. Onda mu je jedan prijatelj doneo pola litre nokog pia to mu je ponueno uz veeru. Meutim, u ivot vraeni pijanac je odbio pie, rekavi da vie nikad nee piti. I odrao je re. Tako je

pomou meda. za manje od 24 asa, izleeno najtee moguno prijanstvo, i pri tom je utroen nepun kilogram meda. U narodnoj se medicini smatra da je preterana sklonost alkoholu posledica nedostatka kalijuma u organizmu. Kao bogat izvor kalijuma, med neutralie elju za alkoholom korisno pomae procesu treznjenja. U vezi s tim, preduzeo sam da lakmus-papirom utvrdim reakcije vanih alkoholnih i bezalkoholnih pia ije mi je uzorke obezbedio jedan prijatelj kafedija. Tako sam doao do sleOecili rezultata: Pia Viski Reakcije

pH 6.0 - slabo kisela Rum pH 5,5 kisela Vii-voda' pH 7.0 slabo bazna Pivo pH 4.5 - vrlo kisela Soda voda pH 5.5 kisela eri pH 4.5 vrlo kisela Porto pH 4,5 vrlo kisela Vermut pH 4,5 vrlo kisela Liker od pH 6.0 slabo mente kisela Din pH 6.0 slabo kisela Ako imamo u vidu da ovek i ivotinje nagonski trae kiseline, jasno je zato ovek, posle fizikog rada, uiva u boci piva. Razumeemo i zato poslovni ljudi i ljudi od struke uivaju da pred spavanje popiju po koji koktel. Alkoholna pia ija je reakcija kisela zadovoljavaju nagonsku elju za kiselinama. Vredi napomenuti da su vino i pivo najkiselija od svih alkoholnih pia. injenica da su kafa i aj takoe vrlo kisela pia sa reakcijom 4,5 pH objanjava njihovu popularnost U narodnoj medicini aj je esto jedino pie koje se daje bolesnicima. Vii-voda (Vichy Water) vrsta bezalkoholnog napitka slinog sodi. ili vrsta alkalne (bazne) mineralne vode iz Viija u Francuskoj. prim. prev.

HEMIJSKA ANALIZA ALGI

Alge su bile omiljeni predmet izuavanja uvenog, sada pokojnog, profesora Dorda V. Kevenoa, s Univerziteta Kornel. Uveren da ljudskom organizmu valja obezbediti OSNOVNA ANALIZA ALGI % Vlage 6,0 Proteina (sirovih) 7,50 Celuloze (sirove) 7,20 Azota (slob. ekstrat) 45,28 Masti (eterskog 0,34 ekstrakta) Pepela 33.68 Ukupno: 100,00 PRIBLINI HEMIJSKI SASTAV PEPELA Mineralni elementi Kalcijum Fosfor Magnezijum Natrijum Kalijum Hlor Sumpor Gvode Jod Neodreenih minerala Ukupno: % 1,0 0,34 0,74 4,00 12,00 13,37 1,00 0,04 0,19 1,00 33,68

' Po sredi su alge opisane u desetom poglavlju. prim prev

TETNE BAKTERIJE I BAZNOST

Jedan moj prijatelj, inae nastavnik u medicinskoj koli, poslao mi je na moje traenje obavetenje o reakcijama sredina koje su najpovoljnije za uzgoj tetnih bakterija, a prema merenjima obavljenim u njegovoj koli. Evo nalaza: Mikroorganizmi - Reakcija Staphylococcus 7,4 bazna Streptococcus 7.4 do 7,6 bazna Pneumococcus 7,6 do 7,8 bazna H. Influenza 7,8 bazna Meningococcus 7.4 do 7,6 bazna

Gonococcus 7.0 do 7,4 bazna Corynebacterium diphtheriae 7,2 bazna B. abortus 7,2 do 7,4 bazna B. tularensae 6,8 do 7,3 bazna Clostridium tetani 7.0 do 7,6 bazna Iz ovoga postaje oito da se mikroorganizmi tetni po ljudski organizam razvijaju na baznoj osnovi. Ta je injenica posebno zanimljiva ako se ima u vidu da i kod stoke i kod ljudi ima nagona koji ih gone na traganje za kiselinama. U svetlosti navedenih dokaza ini se razboritim posumnjati u miljenje da tetne bakterije imaju neku drugu funkciju nego da kod ljudi izazivaju bolest. Priroda je po svetu tako velikoduno rasejala kiseline bez sumnje za to da bi se spreio razvitak patogenih mikroorganizama u telu. Nagon koji ih navodi na traganje za kiselinom dat je ivim biima kao prirodna zatita.

ARTRITIS
Okreui se ljudima i medicinskoj praksi, otkrio sam da po dve kaiice jabukovog sireta i dve kaiice meda razmuene u ai vode mogu ljudski motor prebaciti iz vee brzine u manju, pri emu se ta osoba smiruje i ivot s njom postaje mnogo laki. Osoba koja boluje od artritisa trebalo bi da zapamti da jabukovo sire, pored ostalih dobrih dejstava na ljudski organizam, smiruje i mehanizam za potronju energije koji telo pokree na akciju, bilo mentalnu ili fiziku. Prilikom toga, ono ljudskom motoru omoguava da se prebaci iz vee brzine u manju, a poto je artritis energetska bolest, ovo znanje moe biti veoma korisno u datoj situaciji.

Korisnost Lugolovog rastvora joda

Mladi Vermonanin ne samo da ui o dobrim stranama jabukovog sireta, ve ga upoznaju i sa vrednostima Lugolovog rastvora joda, koji je u XIX veku nainio jedan francuski lekar. Jednom prilikom sam na raspolaganju imao dvanaestoro dece koja je trebalo da mi dve godine slue kao ljudski zamorii, kako bi rezultati dobijeni druge godine mogli da se porede sa onima iz prve. Cilj mojih istraivanja je bio da utvrdim da li se deca razboljevaju kada im mokraa daje baznu ili kiselu reakciju. Vremenom sam saznao da se ona zaista razboljevaju kad im mokraa pokae baznu reakciju a oporavljaju se kad se mokraa vrati normalnoj kiselosti.

U ovoj grupi dece su bili i blizanci ija majka mi je rekla: Doktore Darvis, ta da radim? Jedna od ovih devojica je kao trkai konj, dok je druga mirna poput konja za rad. Hou da kaem, ova prva je stalno nervozna, napeta, lako se naljuti i nee da slua. Uvek je spremna da se bije. Ova druga je blage naravi; tako je tiha i mirna. Moj problem je u tome to nas na trkai konj, mene i njenu sestru,stalno dri u stanju napetosti. Ne vredi da je bijem, jer samo postignem da eksplodira i tada imam jo vei problem. Kaite mi, kako da ivimo sa tim detetom? 'Hajde da se okrenemo vermontskoj narodnoj medicini,glasio je moj odgovor pa da upotrebimo Lugolov jodni rastvor da bismo mehanizme za potronju energije u organizmu oslobodili viska energije. Svaki put kad njen motor ubrza i ona postane aktivno nedisciplinovana, u njenu au vode dodajte kaiicu jabukovog sireta, da biste vodu napravili kiselom. Tada u tu vodu dodajte i dve kapi Lugolovog jodnog rastvora, promeajte, i dajte joj da popije. Dajte joj to kad god vam se uini da joj je potrebna pomo da smanji brzinu. To moete da uinite bilo kada u toku dana, za vreme ili izmeu obroka. Posle samo dve nedelje majka me je obavestila da se njen trkai konj smiri dva sata nakon uzimanja jabukovog sireta i joda, te je uz stalnu upotrebu ovog napitka majka mogla sada mnogo lake da je obuzdava. Ponekad bi joj meavinu davala i svakog dana, ako joj se inilo da je to neophodno, ili rede ako u meuvremenu nije bilo sukoba. Danas je ta devojica odrasla ena, udata, i ima svoju porodicu.Uz pomo sireta i joda koje je uzimala u toku osetljivih godina odrastanja,njen ljudski motor je stavljen pod kontrolu i ona je izrasla u normalnu devojku. U vreme kada je zavravala srednju kolu, problemi njenog detinjstva su postali samo daleka uspomena.Ali ako ikad opet postane napeta i nervozna, ona e i sama znati lek. Seam se jo jednog deteta ija je majka bila profesor na nekom enskom koledu pre nego to se udala za fakultetski obrazovanog oveka. Njihovo prvo dete, devojica, bilo je blage naravi i sa njom nisu imali nikakvih problema, ali je zato drugo, takoe devojica, pripadalo onoj vrsti trkaih konja koju sam upravo opisao. Majka je dola kod mene sa istom priom kao i majka onih bliznakinja, i ja sam opet predloio upotrebu istog narodnog napitka na bazi joda i sireta. I jo jednom se lek pokazao izvanrednim. I ova majka mi je donela skoro potpuno isti izvetaj: u roku od dva sata njeno dete bi se potpuno izmenilo. Kako je vreme prolazilo, i ova devojica je postala dobra uenica zavrnog razreda srednje kole, a kasnije je na koledu postigla izvanredan uspeh, gde je razvila svoj prefinjen um i

umetnike sposobnosti, kao i novosteenu osobinu da se lepo slae sa ostalima i lako sklapa prijateljstva. Dve kapi Lugolovog rastvora joda isto tako povoljno deluju i na odrasle osobe. Kad napor i stres svakodnevnog ivota navale na vaa leda breme koje vie ne moete da nosite, stvarajui pri tom stanje nervne napetosti, i kad vam dnevni problemi kvare miran san, tada se slobodno moete pomoi ovim napitkom od joda i sireta. Odrasla osoba uzima dve kaiice jabukovog sireta i dve kaiice meda u ai vode. Med se koristi kao sredstvo za smirenje. Onda u tu istu au dodajte i dve kapi Lugolovog rastvora joda, promeajte i polako ispijajte u toku jela, kao to biste pili istu vodu. Ako ovaj napitak ne uzimate u toku jela, moete ga piti i kao koktel. Uskoro e va motor smanjiti brzinu. Vai problemi i njihova reenja inie vam se manje tekim, a dnevni teret obaveza mnogo lakim za noenje. U ovom vremenu nervne napetosti kombinacija joda sa siretom i vodom dae napetoj osobi dodatnu energiju i izdrljivost, koje su neophodne za svakodnevni ivot. I sami ete videti da e vam svakodnevni ivot postati mnogo manje naporan. Isti ovaj postupak se moe primeniti i na stoku, na nain neto razliit od onog koji sam primenio u leenju mastitisa, iako je u primeru na koji trenutno mislim razlog primene potpuno isti. Moj prijatelj farmer me je jednog dana obavestio da su 4 od njegovih krava obolele od mastitisa. Veterinar je koristio bakterioloki pristup i primenio lekove na bazi sulfata, ali bez ikakvog uspeha. On je upravo napustio talu, ree farmer, saoptavajui mi da e krave uginuti. Da li bih ja moda mogao da ih spasem? Rekao sam mu da unitavanje bakterija kao reenje medicinskog problema nije uvek uspeno, bar to se mene tie, pa sam predloio da probamo sa vermontskon narodnom medicinom, i da mehanizme za potronju energije oslobodimo vika aktivnosti. Moj plan je bio da promenimo telesnu fiziologiju i herniju u organizmu svake krave tako to bismo svako jutro, podne i vee primenjivali takozvano pranje krvi", kako se to naziva u narodnoj medicini. Svakoj kravi emo iz boce dati po 120 gr jabukovog sireta, 120 gr vode i kaiicu Lugolovog rastvora, zajedno izmeano. Pre nego to sam zapoeo leenje, krave su imale visoku temperaturu od po 42 C. Poto sam poeo sa primenom leka, groznica je odmah poela da poputa, tako da su se do kraja nedelje sve 4 krave oporavile od svoje bolesti. Tri od 4 krave su nastavile da daju mleko. etvrta je opet poela da daje mleko tek kada se ponovo otelila, i kad je zapoeo njen novi period laktacije.

Ovaj pristup, koji primenjuje narodna medicina - naime, obuzdavanje vika aktivnosti u mehanizmima za potronju energije pomou pranja krvi - moe se primeniti i kod ljudi kada se kod njih pojavi neka bolest uz pratnju poviene telesne temperature. Najee je dovoljna jedna kaiica jabukovog sireta u ai vode,zajedno sa dve kapi jodnog rastvora,da bi telesna temperatura opala, ako se ova meavina uzima ujutro, u podne i uvee. Ako se nastavi sa ovom terapijom,bolest moe vrlo brzo da se izlei. Kada uzmete Lugolov rastvor, vi, u stvari, u organizam unosite izvrstan katalizator, koji ima sposobnost da zapone i nastavi, i to ubrzanim ritmom, fizioloke i hemijske procese u organizmu koji inae ne bi poeli da se odvijaju, ili bi zapoeli, ali veoma sporo. Jod ubrzava taj poetak, kao i samu reakciju. Uz pomo tog katalizatora svaka osoba postaje sposobna da sama kontrolie svoju unutranju sredinu i telu donese smirenje. Ako se meu uzrocima artritisa nalaze i tetne bakterije ili virusi, Lugolov rastvor i u tom sluaju moe mnogo da pomogne. U stadu mlenih krava koje sam prouavao, uspeo sam da znaajno smanjim broj bakterija u mleku, kao to sam to ve objasnio, dodajui po dve kapi joda u 100 g jabukovog sireta, to sam sve zajedno dodavao svakoj kravi uz njena dva dnevna obroka. to se tie pasterizovanog mleka, valja jo samo dodati, da laboratorija u okviru svake mlekare prihvata mleko koje pokae da u jednom kubnom santimetru ima do 5000 bakterija. Uz pomo sireta i joda koliina bakterija je pala na samo 1000 i vie nije rasla. Vrlo esto se broj kretao oko 500, pa i manje.

Dve mree krvnih sudova

Vrlo je korisno da osoba koja ima artritis poznaje i injenicu da u naem organizmu postoje dve vrste krvnih sudova. Ovo saznanje je do vermontske narodne medicine dospelo preko farmera koji su, pripremajui svoje ivotinje za prodaju i prouavajui boju njihovog mesa i belinu loja, doli do zakljuka da u organizmu nema toliko krvi da bi svi krvni sudovi mogii njome da budu ispunjeni u istom trenutku. Mlade Vermonane su nauili da, shodno tome, ljudsko telo deluje kao viespratna kua. U prizemlju se nalaze sistem za varenje i drugi organi iz trbune duplje; na prvom spratu se nalaze srce i plua; dok poslednji sprat ine mozak i ula mirisa, vida i sluha, koja pojedincu omoguavaju kontakt s okolinom.Kroz ove spratove prolaze dve mree, koje ine krvni sudovi od najmanjeg do najveeg.Jedna od ovih mrea se nalazi u prizemlju,dok se druga nalazi na prvom i drugom spratu organizma.

Mladom Vermonaninu se takode izlae pria da u organizmu postoje i tri drveta. Jedno je drvo sistema za varenje, sa korenima u trbuhu. Drugo je drvo krvnih sudova, sa korenima u srcu; dok je tree drvo ivaca, iji su koreni u mozgu. Da bi mogao pravilno da hrani ova tri drveta u organizmu veoma je vano da ukupnoj masi krvi bude omogueno da se iz jednog krvnog sistema moe lako prebaciti u drugi, pri emu se njene karakteristike menjaju u zavisnosti od potreba ova tri drveta koja hrani, bilo da one podrazumevaju pripremu za napad ili odbranu ili za normalnu aktivnost stvaranja zaliha za sluaj potrebe. Mrea krvnih sudova koja obuhvata prvi i drugi sprat snabdeva tkiva kao to su srce, plua i centralni nervni sistem, oi, ui, sluzokoa nosa i grla, kao i miii ruku, nogu i sredinjeg delatela. U prizemlju, mrea krvnih sudova snabdeva kou, trbuh, creva, jetru, u i bubrege. Miii, mozak i plua ine ono to nazivamo jezerima krvi na prvom i drugom spratu, dok jezera u prizemlju ine koa, jetra i u. Kada se hrana pojede i kad zaponu procesi varenja i apsorpcije, ukupna masa krvi u organizmu prelazi iz mree na prvom i drugom spratu u mreu u prizemlju. Kad krv naputa gornje spratove, smanjuje se prenik najmanjih krvnih sudova, kapilara. To znai da do elija dospeva manje krvi sa hranljivim materijalom i kiseonikom, koji su organizmu potrebni za odravanje vitalnih funkcija. Zbog ovog smanjenog snabdevanja krvlju, elije koje ishranjuje mrea koja se protee kroz prvi i drugi sprat razvijaju posebnu potrebu za hranom, koja se zadovoljava prebacivanjem krvne mase iz prizemlja nagore. im ta krvna masa napusti prizemlje, kapilari se smanjuju u preniku, pa tako elije u tom delu organizma razvijaju sada svoju potrebu za hranom, koja se zadovoljava na slian nain - to jest, vraanjem krvne mase na donji sprat. Na taj nain se izmeu ove dve mree uspostavlja ravnotea. Stepen iskorienja zavisi od gipkosti te ravnotee. Rast i opadanje veliine kapilara stalno se menja kako krv prelazi iz jedne mree u drugu. Ovo stalno pomeranje krvne mase u organizmu omoguava odravanje vieg nivoa elijske aktivnosti u jednoj ili drugoj krvnoj mrei, to zavisi od toga da li se aktivnost organizma usredsreduje na miinu aktivnost ili na varenje hrane. Meutim, ako se to pomeranje krvne mase ne odvija redovno, i prema potrebama telesnih elija, elije u okviru jedne ili druge mree mogu se pobuniti protiv neprijateljski raspoloene okoline koja odbija da ih redovno snabdeva hranom. Rezultat svega ovoga je da pojedinac postaje svestan svog organizma i prepoznaje da odreeni deo tela ne funkcionie kako

treba. Kod nervno nestabilnih osoba ova ravnotea je od izuzetnog znaaja; kod njih do prebacivanja krvne masa dolazi vrlo esto i iznenada. Tokom celog svog ivota suoeni smo s ovim irenjem i suavanjem kapilara u dvema krvnim mreama. U osnovi, ritam ove promene zavisi od faktora sredine koji su u tom trenutku prisutni. Kad se ljudski motor prebaci u veu brzinu, krvna masa prelazi iz prizemlja na prvi i drugi sprat, da bi organizovala telo za napad. Pri prelasku na manju brzinu krv se ponovo vraa u prizemlje, da bi telo moglo da se organizuje za mir i tiinu, i za stvaranje zaliha. Usled stresnih situacija svakodnevno prisutnih u savremenom nainu ivota, i raznih pritisaka, kao i zbog varenja raznih vrsta hrane koju danas jedemo, esto dolazi do skupljanja kapilara u predelu prizemlja, kao i do irenja kapilara na prvom i drugom spratu. Povieni krvni ptritisak je znak da je krvna masa stalno prisutna na prvom i drugom spratu. Za zaustavljanje ovog procesa i ponovno uspostavljanje ravnotee izmeu gornjih i donjih nivoa, tako da se vei deo krvne mase i dalje prenosi prema potrebi iz jednog dela u drugi, narodna medicina Vermonta najpre preporuuje ishranu bogatu ugljenim hidratima - to jest, upotrebu voa, bobica, lisnatog i korenskog povra - i smanjivanje koliina hrane bogate belanevinama - kao to su mleko, jaja, sir, riba, ivina i morski plodovi. Ako se ovoga pridravate, tada e vam biti potrebna jo samo etiri leka. To su jabukovo sire, med, Lugolov jodni rastvor i tablete od morskih algi. Sva ova etiri elementa uzeta zajedno uspeno speavaju due zadravanje krvi u krvnim mreama prvog i drugog sprata.

Telo kao klatno

Narodna medicina Vermonta nas ui da u naem organizmu postoji klatno koje se stalno kree s jedne na drugu stranu, kao kod onih starih zidnih asovnika koji se jo uvek mogu videti u nekim starim kuama u Novoj Engleskoj. Prouavajui prelazak krvne mase iz stanja mirovanja u stanje borbene gotovosti, mi u tom procesu prepoznajemo hemijsko i fizioloko klatno. Nae je da se staramo o tome da klatno ne zapne negde na tom putu, te proizvede stanje bolesti. Kako ivi iz dana u dan, pojedinac postaje svestan kretanja tog klatna. Svi mi znamo kako se to osea. Jednog dana smo "na vrhu sveta", kako to obino kaemo, dok ve sledeeg moemo biti u najcrnjem moguem raspoloenju. U tome veoma lako moemo prepoznati kretanje klatna koje odraava stanja nervnog, endokrinog i hemijskog mehanizma naeg organizma. Ovi mehanizmi

se menjaju prema godinjim dobima, pa se i ovekova reakcija prema iniocima koji dovode do bolesti menja iz dana u dan, i prema godinjim dobima. Kada se ti procesi poremete,ljudski organizam tei da ponovo uspostavi ravnoteu. Mi sami ne bi trebalo da se meamo u taj proces. Ne moemo lako da nauimo da o svom organizmu razmiljamo kao o neemu to je u stalnom kretanju. Mnogo ee o njemu razmiljamo kao o neem to je jednom zauvek dato, umesto da ga shvatamo kao istinsko stanje stalnog kretanja,s promenama u obliku i neprestanom prilagodavanju jednom u stanju napredovanja. U toku prepodneva i sredinom druge polovine dana ponovo uzmite meavinu sireta i meda. Po mom miljenju to je najbolji od svih napitaka koje moete brzo da napravite. Ovo e vaem nervnom, endokrinom i hemijskom sistemu omoguiti da se ponovo vrate u ravnoteu. Napitak e razblaiti vau zgusnutu krv i uspostaviti normalan osmotski pritisak. Takoe e smanjiti i va krvni pritisak. Provera reakcije mokrae ujutro, posle ustajanja iz kreveta, i njeno korienje za odbir namirnica za svakodnevnu ishranu samo su zamena za instinkte koje vam je priroda dala a koje ste ostavili negde za sobom u procesu odrastanja i sazrevanja. Jo jedan nain odabiranja svakodnevne hrane jeste i mogunost da reakciju mokrae ispitujete na nain koji sam nauio od starosedelaca Vermonta. Mokraa se sipa u au tako da moe da se posmatra na svetlosti. Normalna mokraa treba da bude tamno uta. Ako je tamnija, to znai da u njoj ima previe soli, bilo da ste je uneli direktno iz slanika ili upotrebom previe slane hrane. Proverite vau dnevnu potronju soli da biste videli da li je to tano. Ako je mokraa svetla, to moe da znai da ste u toku dana popili dosta vode, ali svetla boja isto tako moe da bude i rezultat upotrebe hrane koja je bogata kalijumom, kao to su voe, bobice, jestivo lie i korenje. Ocenom boje mokrae vi moete da utvrdite da li su natrijum i kalijum u vaem organizmu zastupljeni u odgovarajuoj koliini. Rezultat vam govori da li treba da smanjite ili poveate unos soli iz voa, bobica, lia i korenja. Ako je mokraa zamuena onda je njena reakcija sasvim sigurno bazna. Zamuena mokraa znai da u vaoj ishrani ima mnogo belanevina, ali da biste utvrdili da li je to stvarni razlog zamuenosti dodajte u sud s mokraom jednu kaiicu jabukovog sireta. Ako se zamuenost samo delimino smanji, dodajte jo jednu kaiicu. Ako zamuenost tada potpuno nestane, to e znaiti da u vaoj ishrani ima previe proteina, a koliina jabukovog sireta koja je bila potrebna da se vaa mokraa izbistri otprilike odgovara koliini proteina koja je suvina.

Ako je upravo to sluaj, morate smanjiti koliinu belanevina koje unosite u organizam dok god ne doete do koliine koja nee izazivati zamuenost mokrae. Takoe ete uz obroke piti i meavinu sireta i vode, da biste poveali koliinu kiseline. Stalno imajte na umu stari zakon: uz hranu bogatu belanevinama morate u organizam uneti i odreenu koliinu kiseline. Glava XIX ta jedu stanovnici Vermonta

U naem prouavanju izbora bioloki zdrave hrane pogledajmo jo jednom ta biraju oni stanovnici Vermonta koji su oduvek iveli blisko zemlji, voeni nagonima iz detinjstva koje nikada nisu izgubili. Dosta sam vremena proveo razgovarajui sa postarijim stanovnicima Vermonta o tome ta oni jedu, i ta im omoguava da u starosti imaju dobar vid, dobar sluh i da mentalno i fiziki budu i dalje zdravi, bez tragova senilnosti. Kao to sam ve rekao, oni mi stalno govore da se klonim 'civilizovane hrane*. Oni naravno misle na hranu spravljenu na bazi belog brana, na beli eer, industrijski upakovane itarice i preraenu hranu, umesto kojih koriste raano ili kukuruzno brano, med umesto belog eera i prirodnu pre nego preraenu hranu. Rekli su mi, ti stari Vermonani, da im prirodna hrana daje snagu da obavljaju sve poslove na farmi - snagu koju ne bi dobili iz industrijski spakovanih itarica i druge preraene hrane. Stalno su mi ponavljali da industrijski preraenu hranu svedem na najmanju moguu meru. Takoe su mi rekli da moram da odravam ravnoteu izmeu hrane bogate belanevinama i one bogate ugljenim hidratima. Koliina hrane potrebna za jedan dan, a koja je odabrana po pravilima prirode, bogata je ugljenim hidratima a siromana belanevinama. Ako poremetite ono to je priroda odredila tako to ete jesti hranu bogatu belanevinama a siromanu ugljenim hidratima, moete oekivati povremenu pojavu bolesti. Starosedeoci su mi takoe skretali panju na hranu dobijenu iz penice i peninih preraevina. Savetovali su mi da izbegavam takvu vrstu hrane. Kad sam pitao zato je to tako, rekli su mi da ova vrsta hrane smanjuje sposobnost za obavljanje poslova na farmi. S druge strane, reeno mi je, hrana spravljena na bazi kukuruza smanjuje umor i poveava izdrljivost organizma. Ako se kokokama ponudi meavina zrnevlja meu kojima ima i zrna penice, one e pojesto sve ostalo, a zrna penice e ostati netaknuta. Penicu e pojesti tek kasnije, ako budu mnogo gladne i ako im se ne ponudi nita drugo. Pitao sam ta se

deava ako je pojedu i nauio da u tom sluaju one legu jaja ija je ljuska prilino meka i iz kojih se teko legu pilii, a ako se i izlegu budu veoma slabani. Umesto penine hrane, stanovnici Vermonta preporuuju hranu na bazi kukuruza, kao to su kukuruzni hleb, kae od kukuruznog brana i kokice. Postoji jo jedan razlog za upotrebu kukuruzne hrane a izbegavanje penine, a daju nam ga krave koje pokuavaju da uu u polje zasaeno kukuruzom i koje odbijaju da jedu obroke u kojima ima mnogo penice. I kokoke takoe vole raspuknuta zrna kukuruza. Kod veine stanovnika Vermonta penina hrana dovodi do bazne reakcije mokrae, tako da je jedino logino da se takva vrsta hrane izbaci iz upotrebe i da se umesto toga jedu proizvodi od kukuruza i rai. Odstranjivanje penine hrane iz svakodnevne ishrane znai zanemarivanje hrane spravljene na bazi belog brana, celog zrna penice, graham penice, kao i peninih cerealija i sline hrane kao to je keks, kolai i krofne. Bilo mo je savetovano da, osim penice i peninih proizvoda, izbegavam i beli eer, koji bi trebalo da zamenim medom. Jedna od 12 odraslih osoba koje su mi posluile kao ljudski zamorii dok sam pokuavao da ustanovim da li se bolest javlja kod kisele ili bazne reakcije mokrae rekla mi je da je ona otkrila jedan razlog zbog kojeg reakcija njene mokrae prelazi u baznu s vremena na vreme. To se deavalo, rekla mi je, kad god bi jela slatkie, prilikom svakog sastanka njenog brid kluba. Ja sam o ovim zapaanjima sastavio izvetaj i prosledio ga drugima u kontrolnoj grupi, koji su svakodnevno vodili zapisnik o reakcijama mokrae i dnevnik ishrane, i zamolio sam ih da dobro paze da li se isto deava i njima kad jedu slatkie. Kasnije su mi rekli da je to sve tano. Iz ovih izvetaja, kao i iz injenice da se bolest javlja samo kad je reakcija mokrae bazna, zakljuio sam da su stanovnici Vermonta u pravu kad kau da beli eer treba zameniti medom. Trea vrsta hrane protiv koje su me upozorili moji prijatelji iz Vermonta bila je mleko kao napitak. Ovde sam, da bih proverio to to su mi rekli, angaovao jo desetak male dece, mlae od 5 godina, pored onih 12 odraslih koji su ve marljivo radili na be- leenju svih promena u svom organizmu. Obe ove grupe su svakodnevno vodile dnevnik o tome ta su toga dana jele i kakva im je posle bila reakcija mokrae. Prema teoriji da se mala deca u odabiranju svoje hrane rukovode samo svojim nagonima, ja sam mojim malim za- moriima dozvolio da jedu ta god su hteli od sve one hrane koja je pred njih bila izneta na sto. Bio sam potpuno iznenaen, ali deca nisu htela da piju mleko. To je na mene delovalo kao ok, jer

sam, kad god bih pacijentu prepisivao kako da se hrani, mleko uvek koristio kao osnovu ishrane, a sve ostale namirnice su se vrtele oko njega. Ova deca su mi, time to nisu uzimala mleko, rekla da sam greio. Ono to su elela i uzimala u velikim koliinama bili su kiseli napici. Najvie su volela sok od brusnica. Kad bi sok bio spravljan kod kue, deca su ga uzimala toliko kiselog da odrasli lanovi domainstva nisu hteli da ga piju.

Zanimalo me je zato ova deca nee da piju mleko kad im se dozvoli da sama biraju hranu. Zamolio sam jednu devojicu sa farme da pomou lakmus-papira utvrdi kakva je reakcija mleka posle popodnevne mue krava u stadu od 45 krava muzara, i ona je to uradila pod nadzorom vlasnika stada. Svake nedelje mi je donosila pismeni izvetaj iz kojeg sam zakljuio da je mleko koje daju zdrave krave blago kiselo po svojoj reakciji. Onda sam prouavao reakciju pasterizacije koja je neophodna da bi se mleko pripremilo za ljudsku upotrebu. Zbog procesa pasterizacije, reakcija mleka je postajala bazna. I tu sam naao odgovor. Pasterizovano mleko je davalo baznu reakciju i zato deca koja se rukovode iskljuivo svojim instinktima odbijaju da ga piju, a taj ih instinkt nagoni da biraju samo kisele napitke. Dve majke, koje su svoju decu leti esto vodile na izlete, pristale su da za mene urade neke male oglede. Jednom prilikom su za decu ponele tri razliite vrste napitaka. Jedno je bilo 'pice s travnatih polja' koje se u Vermontu koristilo od davnina, a to je, u stvari, bio napitak od meavine sireta, meda i vode. Drugi napitak je bila limunada, a tree mleko. Deci je reeno da mogu da biraju ta e da piju i svi su izabrali meavinu sireta i meda. Poto su to sve popili, preli su na limunadu i popili je, a mleko nisu hteli ni da okuse. etvrta vrsta hrane koja proizvodi baznu reakciju, a koju su moji prijatelji Vermonani ili potpuno odstranili iz svoje ishrane ili drastino smanjili, bilo je miiavo meso teletina, svinjetina i jagnjetina. Moete da se zapitate ta onda rade sa ivotinjama sa farme koje zakolju, i dobiete odgovor da meso ide u prodaju, pri emu farmer ostvaruje deo zarade, dok za svoju porodicu obino ostavlja digericu, srce, jezik, creva, slezinu i bubrege. Deo dige- rice obino ide susedima, pri emu se zna da e oni tu uslugu vratiti im sami budu spremili ivotinju za prodaju. Ovaj obiaj uvanja unutranjih organa za upotrebu kod kue prenosi se s jedne generacije vermontskih farmera na drugu, i jo uvek se potuje. Pa ipak su farmeri veoma oprezni ak i s ovim malim koliinama

miiavog mesa koje ostave za sebe. Oni potronju teletine, jagnjetine i svinjetine ograniavaju najednom nedeljno, a najmanje jedu jagnjetinu, jer ona najbre dovodi do bazne reakcije mokrae. Umesto toga, kao izvor proteina koriste ribu, i druge morske plodove, znajui da je mnogo manja verovatnoa da ova hrana da baznu reakciju mokrae. Starosedeoci Vermonta su mi takoe savetovali da izbegavam agrumsko voe i njihove sokove, a naroito pomorandu i grejpfrut. Kada sam upitao zato je to tako, rekli su mi da to voe izaziva zagluenost uiju - to jest, dovodi do 'prehlade od pomorandinog soka', do svraba koe, kao i grubih mesta na koi, koja izgledaju kao da smo ih dugo trljali otrom tkaninom. Oni takoe, reeno mi je, poveavaju artritini bol i druge bolove u zglobovima. Kad zimi idu na Floridu stanovnici Vermonta mogu da jedu pomorande i grejpfrut, a da ne podlegnu ni jednom od loih uticaja do kojih bi dolo da su to voe jeli kod kue u Vermontu. Izgleda da osoba koja ivi tamo gde pomorande rastu, moe i da ih koristi za ishranu. Nasuprot tome, ako se pomorande uvoze u oblasti s hladnijom klimom, organizam ih nee prihvatiti kao hranu. Jabuke, groe, ljive i bunovi brusnica rastu u Vermontu i divlje, to dokazuje da priroda ima puno poverenja u jabunu kiselinu u jabukama, tartarnu kiselinu u grou, i jabunu, kininsku i benzoinsku kiselinu u brusnicama, koje su i najbolje za one ljude koji ive u severnijim klimama.

o svakodnevnoj ishrani, koja omoguava da se izbegne neeljena bazna reakcija mokrae i pratee bolesti:

Da ukratko ponovim sve to sam od stanovnika Vermonta nauio

1. Iz svoje ishrane odstranite sve slatkie kao to su pite, torte, bombone, sladoled, testa, bezalkoholni napici i svi slatki deserti. Kad god je to mogue, upotrebljavajte med za sve vrste hrane koju elite da zasladite. On je i sedativ i blagi laksativ, te omoguava zdrav san u toku noi. U njemu moete nai sve to je potrebno vaem organizmu. Medonosna pela verovatno zna sve ono to treba da se zna o pravilnoj ishrani. 2. Koliko god je to mogue, izbegavajte i belo brano, to znai da treba da zaboravite na beli hleb, torte, vafle, palainke, kolae, keks i krofne. Va hleb bi trebalo da bude raani, kukuruzni ili sojin. U Vermontu se kokice esto koriste umesto hleba. 3. Odbacite sve cerealije osim onih od oraha, kornflejksa, i slinog, sa pavlakom ili mlekom. Kao zaslaiva koristite samo med. Mleko upotrebljavajte samo za spravljanje hrane a nikako

kao napitak. Postoji, na primer, jedna vrsta cerealija koje su spremljene za trite a koja sadri orahe i javorov sirup Dez dodatih soli. 4. Svakog dana pojedite po dve salate od povra i po jedno jaje. 5. Meso jedite jednom nedeljno, a digericu jednom ili vie puta nedeljno. Umesto digerice moete koristiti i jetrenu patetu esto jedite ribu i morske plodove. Srce, bubrege, slezinu, iznutrice i jezik moete esto da jedete, a divlja samo povremeno. 6. Bar jednom dnevno jedite jabuke, groe, sos od jabuka, sos od brusnica, groani ele ili ele od jabuka. 7. Svakog dana pijte sokove od jabuka, groa, riDizli, paradajza i V-8 sokove ( koji sadre bar 8 vitamina). 8. Ne jedite pomorande, grejpfrut i ananas ili njihove sokove ako ivite u severnim delovima Sjedinjenih Drava, 9. Moete da koristite i odgovarajue krobove: krompir, pirina, bundevu, kukuruz i banane. 10. Takoe moete da koristite i odgovarajue eere: med, melasu, javorov sirup, javorov eer, suvo groe, smokve i urme. 11. Sledei proteini su dozvoljeni: sva divlja, riba, rakovi, ostrige, sirevi, jaja i orasi. 12. Dozvoljeno voe: sve bobice, jabuke, kajsije, trenje, kupine, groe, breskve, ljive i dudinje. 13. Dozvoljeno povre: artioke, pargle, boranija, repa, lie repe, prokelj, kupus, argarepa, kelj, celer, kukuruz na klipu, krastavac, maslaak, beli luk, graak, salata, masline, crni luk, perun, paprika, rotkvice, spana, paradajz, rotkva i sve lisnato povre. 14. Dozvoljene masti: slanina, puter, riblje ulje, pavlaka, svinjska mast, kukuruzno ulje, maslinovo ulje i ulje od kikirikija. Bioloki nain odabiranja hrane koji sam opisao u ovom i prethodnom poglavlju, najbolji je za sve obolele od artritisa. To je, u stvari, samo novi naziv za ono to su nai preci odavno znali o nainu ishrane. Prema njemu, iz nae svakodnevne ishrane treba da odstranimo svu onu hranu koja kod veine pojedinaca aovodi do bazne reakcije mokrae. To je nain ishrane koji se u osnovi sastoji od istih elemenata, mada donekle izmenjenih, koje su i nai preci koristili u svojoj ishrani. Njih je inila jakim i otpornim, a nama danas moe biti korisna koliko je i njima koristila Savremen civilizovani nain ishrane razlikuje se od biolokog odabira hrane po tome to se koristi rafinisanom hranom. Uklanjanjem ovih vrsta hrane ponovo se aktiviraju oni nagoni

koji su i nae pretke vodili u odabiranju hrane, i bez greke nas upuuju na bioloko odabiranje hrane, samo ako je to mogue, onako kako sam to ve opisao. Moramo stalno da imamo na umu injenicu da se naa ivotna sredina promenila, ali su naa tela ostala potpuno ista kao to su bila pre hiljadu ili deset hiljada godina, bar u pogledu hemijskih funkcija. rtve atritisa koje se pridravaju biolokog odabira hrane mogu da oekuju da e se postepeno poveavati efikasnost njihovog organizma, a kako se to odvija, artritis e postepeno nestajati. Pa ipak, moramo stalno da se vraamo na injenicu da kod raznih ljudi postoje velike razlike u reagovanju na promene u nainu ishrane. Ta sposobnost ne zavisi samo od starosti pojedinca ve i od toga koliko su dugo taj pojedinac i njegovi neposredni preci bili rtve loe ishrane. Ako je, na primer, porodica vaeg oca i njegovog oca dola iz Evrope, gde su uslovi ivota u celini bili bolji nego u Sjedinjenim Dravama, odgovor na promene u nainu ishrane uglavnom je veoma brz. Ali ako su vai neposredni preci bili Amerikanci, taj odgovor e biti manje brz. Ako je pre te osobe postojalo ve nekoliko generacija Amerikanaca, do odgovora na promene u nainu ishrane doi e se veoma sporo. Uopteno govorei, hemijske promene u okviru organizma i van njega reguliu se na dva naina. Pre svega, one zavise od prirode i koliine supstanci o kojima ie re. Onda i brzina njihovih reakcija moe biti razliita. Dve supstance mogu dugo uestvovati u zajednikoj reakciji, ali toliko sporo da izgleda kao da se s njima nita ne deava. Takva hemijska reakcija, koja se sama po sebi odvija veoma sporo, moe se pod odreenim okolnostima ubrzati dodavanjem tree supstance koja tada postaje katalizator. Ova spoljna supstanca, katalizator, deluje kao podstreka akcije poetnih supstancija. Teko je zamisliti ivi organizam koji svoj ivot moe makar i za trenutak da odrava bez katalizatora. Veina hemijskih pramena koje ine procese varenja, upotrebe hrane u elijama i izbacivanja nesvarenog materijala odvijala bi se suvie sporo da nema katalizatora. elije ne bi mogle da dobiju dovoljno enrgije u odreenom vremenu, za dalji rad. U naoj ishrani katalizatori su minerali kojih u tragovima ima u vou, bobicama, jestivom liu, korenju i medu. Jedna ili dve kaiice meda uzeta pri svakom obroku obezbedie dovoljnu koliinu katalizatora potrebnih za ubrzavanje procesa varenja. Svako ko eli da bioloki izbor hrane ispita radi utvrivanja sadraja minerala i vitamina otkrie da su i jedni i drugi zastupljeni u zadovoljavajuim koliinama Kao to sam ve rekao, cilj ovog naina odabiranja hrane jeste uklanjanje onih vrsta

hrane koje kod veine osoba dovode do stvaranja bazne reakcije mokrae. To je i odreeni napor da se pojedinci vrate ishrani koja sadri visok procenat ugljenih hidrata a mali procenat belanevina, to je i bio prvobitni plan prirode. Vrednost bilo kod naina ishrane odreuje se po njegovom uticaju na reakciju mokrae. Ljudi koji obolevaju kad se kod njih pojavi mokraa bazne reakcije oporavljaju se od bolesti kad im mokraa ponovo postane kisela, i takva ostane. Bioloki nain odabiranja hrane umnogome pomae odravanju kisele reakcije mokrae, pa je to i osnovni cilj u odravanju stalno dobrog zdravlja svake osobe. Poto su stanovnici Vermonta na sebi prouili ovaj princip biolokog odabiranja hrane, ja sam taj princip zatim primenio na lanovima probne grupe koju sam sam organizovao, pa su oni nastavili tako da ive tokom sledeih 20 godina. U toj grupi su se nalazili stanovnici 32 razliite drave Amerike i Havajskih ostrva. Mnogi od lanova su bili nacionalno poznati. U toku dve decenije koliko su primenjivali ovaj postupak - a morate priznati da je to poprilian period za jedan eksperiment - oni su dobili iste rezultate koje stanovnici Vermonta dobijaju ve 200 godina. Primena ovih postupaka trebalo bi da i kod vas dovede do istih rezultata.

Da li va organizam funkcionie kako treba?

Narodna medicina Vermonta je ustanovila nekoliko naina na koje osoba obolela od artritisa moe da proveri da li njen organizam pravilno radi. rtve artritisa bi ovo trebalo da rade bar jednom nedeljno, da bi znale da li njihova ljudska maina radi kako treba i prati plan prirode. Vi moete mnogo nauiti o svojoj telesnoj maini, kao i kako njome da upravljate, prouavajui koliko puta udahnete vazduh dok sedite. Prinesite ogledalo ustima i dunite. Na povrini ogledala uhvatie se tanak sloj vlage. Sada uzmite loptastu gumenu pumpu, poput one sa starih rasprivaa parfema, stegnite je i otpustite, sve vreme je drei upravljenu na ogledalo. Sloj vlage e nestati. Ovaj eksperiment vam govori da je vazduh koji udiete drugaiji od vazduha koji izdiete. Izdahnuti vazduh sadri vie vode, kao to to pokazuje test sa ogledalom, ali pri tom ne moete da vidite da on sadri i ugljenu kiselinu. Broj udisaja u toku jednog minuta govori vam da li vae telo otputa vlagu i kiselinu preko plua, ili pokuava da ih zadri. Da biste ovo mogli sebi da predstavite potrebno je da stalno imate na umu da je, u krajnjoj liniji, ljudsko telo maina za proizvodnju energije. Maini na paru ili motoru s unutranjim sagorevanjem - a to je, naravno, nae telo - kiseonik je

apsolutno neophodan. Kad udahnete vazduh, vi kiseonik dovodite do veoma tankih opni koje vazduh u pluima dele od krvi u kapilarima, koji krvi omoguavaju da prolazi kroz plua. Kiseonik iz vazduha prolazi kroz te opne u krv, koja ga zatim nosi do svih telesnih elija. Aktivni deo krvi koji prenosi kiseonik jesu crvena krvna zrnca; sastojak crvenog krvnog zrnca koji zapravo obavlja ovaj posao jeste hemijska komponenta koja se naziva hemoglobin, a deo hemoglobina koji apsorbuje sav postojei kiseonik jeste odgovarajui sadraj gvoda u njemu. Gvode se veoma lako vezuje s kiseonikom. Crvena krvna zrnca, sa svojim hemoglobinom koji nosi kiseonik, konano dolaze do telesnih elija. Tu se kiseonik, zajedno s hranljivim materijama koje takoe nosi krv, predaje svakoj eliji kojoj je potreban, da bi u njoj dolo do sagorevanja tog hranljivog materijala, i proizvodnje telesne energije. Kao ishod tih vitalnih funkcija telesnih elija skuplja se otpadni materijal koji se prebacuje do crvenih krvnih zrnaca, koja su pre toga predala svoj transport kiseonika. Krvna telaca nose ovaj materijal do desne komore srca, a odatle on ide u plua, gde e biti istovaren i gde e krvna zrnca preuzeti novu koliinu kiseonika. Koliina kiseonika koja je organizmu potrebna vremenom se menja. Na primer, sigurno je da e vam mnogo vie kiseonika biti potrebno kad se bavite nekom fizikom aktivnou, negoli kad mirno sedite u fotelji. Te razliite potrebe za kiseonikom reguliu se brzinom i dubinom disanja. Ova regulacija je potpuno automatska, i njom rukovodi centar za disanje koji se nalazi s donje strane mozga. Ako bismo pokuali da u taj deo mozga zabodemo iglu, i da je tako pokreemo da unitimo nervne elije, dolo bi do prestanka disanja i uskoro do smrti. ime se to centar rukovodi u slanju redovnih poruka miiima koji obavljaju disanje? ta ih to tera da svoje pokrete smanje kada se smanje i telesne potrebe za kiseonikom? Evo odgovora. Taloenje ugljene kiseline u krvi dovodi do stimulacije centra za disanje i goni ga da miiima za disanje alje poruke za ubrzani rad. Ako zadrite dah, u vaoj krvi istog trenutka poinje da se gomila ugljena kiselina. Krv prolazi kroz taj centar, i kad se ugljena kiselina dovoljno nagomila, centar u jednom trenutku poalje miiima poruku da ponu sa disanjem, i vi jednostavno morate da ponete da diete. Nikakva voljna akcija s vae strane ne moe to da sprei. Dok se odmarate, sedei u fotelji, izbrojte koliko puta udahnete vazduh u toku jednog minuta, ili neka to neko uradi umesto vas. Normalan broj za zdravu odraslu osobu trebalo bi da se kre izmeu 16 i 18 udisaja i izdisaja u minuti; ipak bi 16

udisaja bili optimalan broj za zdravi odraslu osobu. Da li diete bre ili sporije nego to je to normalno? Odgovo na ovo pitanje mnogo e vam pomoi, jer ako diete sporije negc to je normalno, to znai da vae telo pokuava da zadri ugljenu kiselinu koju proizvode vae telesne elije. Njima je potrebna kiselina i one ine sve to mogu da bi je zadrale. Usporeno disanje vam govori da bi trebalo da poveate koliinu kiseline koju svakodnevno unosite u svoj organizam. veani i Norveani ovu potrebu za kiselinom reavaju tako to piju dosta kafe, koja daje kiselu reakciju. Englezi piju aj, koji je takoe kiseo. Drugi to postiu tako to piju alkoholne napitke, kao to su pivo, vino ili estoka pia, jer svi ovi napici daju kiselu reakciju. U Vermontu se ova potreba najee zadovoljava upotrebom meavine jabukovog sireta i meda. Popijte ovo umesto jutarnje kafe, popodnevnog aja ili nekog estoKog pia pred veeru, i to e biti izvrsna hrana koja ljudskom motoru omoguava da smanji brzinu. To e vam pomoi da se opustite, a kasnije da mirno i zdravo spavate. Ovaj napitak sadri sve kvalitete zdrave jabuke i cvetnog nektara koji su sauvani u jabukovom siretu i livadskom medu. I jedna i druga supstanca sadre minerale i vitamine koji su telu potrebni za ouvanje i pravilan rad elija. Ako vam je disanje sporije od normalnih 16 puta u minuti, trebalo bi da izbegavate hranu na bazi penice i peninih cerea- lija, beli eer, miiava mesa, kao i agrumsko voe. Ova hrana, kao to smo ve videli, poveava baznost kn/i i usporava disanje, da bi se omoguilo to due zadravanje ugljene praine u krvnim sudovima. Voe, bobice, jestivo lie i korenje, pomenuti su kao veoma korisna hrana, jer su sve te stvari kisele jo pre nego to ih unesemo u usta. Ako ih pridodate svojoj svakodnevnoj ishrani, to e veoma brzo da vam pomogne, ukoliko vam je disanje sporije od normalnog. Zatim bi trebalo da se pridravate biolokog naina odabiranja hrane,kako smo to objasnili u prethodnom poglavlju: jedite raani ili kukuruzni hleb, ribu i druge morske plodove umesto miiavog mesa, jabuke, groe i ostalo voe koje uspeva u hladnijim klimatskim uslovima umesto pomorandi i grejpfruta, ali samo ukoliko ivite u severnom delu Sjedinjenih Drava. Osim broja udisaja, i broj otkucaja srca odmeren na zglavku ruke moe vam mnogo rei o vaoj telesnoj maini, i ta eventualno treba s njom da radite. Arterije se skupljaju i ire u skaldu sa skupljanjem i irenjem sranog miia, i ti procesi ine va puls koji moete osetiti u veim arterijama uz samu povrinu koe. Broj otkucaja srca u jednom minutu obino je direktno srazmeran temperaturi tela, i kree se od normalne vrednosti od 72 otkucaja u minuti kod odrasle osobe do 130 ili

ak 140 otkucaja, ukoliko postoji poviena telesna temperatura kod neke bolesti. Manji broj otkucaja srca govori vam da se hranjivi materijal mnogo sporije doprema do svake telesne elije. To takoe znai da taj materijal kad konano dospe do elije, sagoreva mnogo sporije nego to bi trebalo, pri emu daleko sporije prolazi kroz zidove elija. Smanjena propustljivost ovih zidova oteava snabdevanje elija hranljivim materijama. Smanjeni broj otkucaja takoe moe da nagovesti da vaem organizmu u svakodnevnoj ishrani nedostaje kalijum. Kalijum je supstanca koja poveava propustljivost elijskih zidova i slui kao pomono sredstvo pri sagorevanju hranljivih materija u elijama. To takoe moe da znai da vaem organizmu nedostaju odreeni minerali, koji slue kao 'ibice za paljenje plamena" koji sagoreva hranljive materije, kako bi fizioloki procesi u organizmu mogli pravilno da se odvijaju. Kalijum se ponaa kao magnet zatenosti i njegov nedostatak dovodi do isuivanja i smanjivanja telesnih elija, a rezultat je poremeaj u njihovoj funkciji. Prouavajui narodnu medicinu Vermonta ustanovio sam da mi je korisno zamisliti da u svakoj telesnoj eliji postoji sveica koja moe da gori ak i okruena elijskom tenou - to jest, sveica kadra da gori i pod vodom. Kad god leim nekog pacijenta pokuavam da odredim upravo to - kako gori njegova 'sveica'? Da Li je plamen preslab, ili ona sagoreva prebrzo? Postoji jo jedan nain da neto saznate o svom organizmu, a to je poredenje vrednosti vae telesne temperature merene u ustima. Kao to svi znaju, normalna temperatura ljudskog organizma je 36,5 stepeni Celzijusa. Svako bi trebalo da utvrdi da li je njegova temperatura stalno tolika, ili je neto ispod normale, jer to saznanje moe pomoi kod leenja bolesti. U vezi s temperaturom treba znati jo neke podatke. Pre svega, telesna toplota se stalno gubi kroz procese zraenja i isparavanja. Ovaj gubitak se nadoknauje oslobaanjem unutranje toplote koja nastaje sagorevanjem hrane u telesnim elijama. Ovo odravanje toplotne ravnotee kod toplokrvnih ivotinja je konstantno i ravnomerno. Kad se toplota ubrzano stvara, kao pri napornom vebanju, njeno odavanje kroz plua i preko koe spreava znaajnije poveanje telesne temperature. Svaka telesna elija stvara odreenu koliinu toplote. Materijal za sagorevanje se uzima iz hrane, a sva koliina stvorene toplote rasporeuje se u odreene delove organizma. Meutim, kad je organizam izloen velikoj spoljnjoj toploti ili hladnoi, dolazi do promene u radu mehanizma za regulaciju telesne temperature. Kod groznice, na primer, temperatura raste ne zbog poveane proizvodnje toplote ve zbog poremeaja u radu ovog

mehanizma. Telesna temperatura ija je vrednost ispod normalne govori nam o smanjenoj aktivnosti svih elija tog organizma. U toku 24 asa vaa temperatura raste i pada u odreenim vremenskim razmacima, a prema brzini rada vaeg metabolizma. Kad ste budni i u poslu, temperatura vam je poviena, a kad se oseate umorno i pospano ona pada. Postoje tri osnovne vrste temperaturnih ciklusa. Ako ste od onih ljudi koji ujutru lako ustaju iz kreveta, pevaju dok se tuiraju hladnom vodom i na posao dolaze puni energije, vi onda spadate u takozvanu 'jutarnju grupu'. Vaa jutarnja temperatura je neznatno via od popodnevne. Ako toplomer stavite pod jezik u 10 asova pre podne i ponovo u podne, pre jela, otkriete da ovo drugo merenje predstavlja najvii stepen vae dnevne temperature i energije. Ve posle ruka ta vrednost poinje da opada. Kod ljudi iz *veernje grupe" deava se potpuno suprotno. Ako pripadate toj grupi to znai da ujutru veoma teko ustajete iz kreveta, doruak je za vas muenje, a celo pre podne prava borba. Meutim, ve oko 14 asova vaa telesna temperatura poinje da raste, da biste do kasnog popodneva dostigli svoj vrhunac, kao osobe iz "jutarnje grupe" u 10 asova ujutru. Trea grupa je sastavljena od osoba koje su ujutru prilino raspoloene, oko podneva im energetski nivo opada, popodne nekako "preguraju" da bi se s prvim mrakom ponovo vratili u "ivot". Da biste utvrdili kojoj od ovih grupa pripadate potrebno je da svoju telesnu temperaturu izmerite im se probudite i na svaka tri sata u toku dana. Vano je da se pri tom pridravate odreenih pravila - to jest, ne merite temperaturu odmah po uzimanju toplih ili hladnih napitaka, uvek navlaite usne i vrsto ih stegnite oko toplomera tri minuta Dobijene vrednosti beleite redovno u toku jedne sedmice i ubrzo ete moi tano da ustanovite u kom trenutku u toku dana va energetski nivo dostie vrhunac. U sluaju da vam je temperatura najvia do 13 asova, vi pripadate "jutarnjoj grupi". Kao vam temperatura dostigne najviu vrednost u periodu od podneva do ponoi. vi pripadate "veernjoj grupi". Ako vam je temperatura neto via ujutru, oko podne pada da bi se uvee opet digla, to znai da pripadate meovitoj grupi. Potpuno je pogreno uobiajeno miljenje da temperatura iznad 36,5 stepeni Celzijusa odmah znai i prisustvo nekog obo- lenja. Kod svih osoba dolazi do neznatnih dnevnih promena telesne temperature. Kod nekih ljudi razlika se kree ak do 3 stepena, mada kod veine razlika nije vea od jednog stepena. Kod dece je razlika neto vea. Kod odraslih osoba normalnom temperaturom se smatra ona od 36,5 do 37 stepeni Celzijusa. Kakvu korist moete iz svega ovoga da izvuete? Uopteno

govorei, ovo saznanje vam moe pomoi da poboljate svoj svakodnevni ivot time to ete u pravo vreme koristiti svoju energiju, jer vae radne sposobnosti i otpornost prema umoru zavise direktno od telesne temperature. Od velike pomoi ova injenica moe biti i osobama koje boluju od reume, a ovo znanje svi moemo da koristimo i na sledee naine: 1. Dobrom organizacijom radnog vremena svoje najvanije zadatke u toku dana moete da obavite onda kad va energetski nivo dostigne najviu vrednost. 2. Najtee kune poslove takode moete da obavite onda kada ste za to najsposobniji. Ako je potrebno, svoju nisku teiesnu temperaturu moete da podignete toplom kupkom, pri emu ete poveati i sopstvene mogunosti za obavljanje nekog posla ili za uivanje u nekom drutvenom dogaaju koji je zakazan za onaj deo dana kad vam je temperatura niska. Okrenimo se sada jednom drugom aspektu samoispitivanja organizma u cilju zdravlja. Boja desni iznad prednjih donjih i gornjih zuba isto je tako vana. Normalno je da su desni ruiaste; meutim, ako ih neko vreme svakodnevno prouavate uskoro ete vrlo lako i brzo moi da zapazite svaku promenu u njihovoj boji, ili u tamniju crvenkastu ili u jo svetliju od uobiajene ruiaste. Crvenilo oznaava da u vaem organizmu postoji velika koncentracija fosfora, a nizak novo kalcijuma. Shodno tome, blede desni pokazuju nedostatak fosfora i preveliku koliini kalcijuma. Uobiajena ruiasta boja, prema tome znai da su fosfor i kalcijum u ravnotei. Dobro pregledajte unutranju stranu donjin prednjih zuba, da vidite da li tamo postoje naslage kamenca. Ako je to sluaj, onda u vaem organizmu nema dovoljno kalcijuma u slobodnom, rastvorenom stanju, pa svakodnevno morate da uzimate neki kiseli napitak kao to je sok od jabuka ili jabukovo sire, da biste zadrali kalcijum i spreili dalje skupljanje kamenca. Mnogo toga moete saznati o radu svojih telesnih elija ako prouavate boju desni. Ranije pomenuto crvenilo desni govori da elije rade ubrzano. To znai daje va bazalni metabolizam ubrzan i da imate dovoljno energije da obavite sav dnevni posao, pri emu je va ljudski motor u velikoj brzini, ali vam je isto tako veoma teko da se opustite kad zato doe vreme. Ako, meutim, upotrebite lek narodne medicine Vermonta, jabukovo sire, med i voau pre ili u toku veernjeg obroka, vi ete biti u stanju da svoj motor prebacite u niu brzinu i malo se odmorite. A priroda e vas nagraditi i organizovati vae telo za odmor i san. Kada je boja desni vaih donjih prednjih zuba svetlija od uobiajene ruiaste, to znai da vae telesne elije sporo sagorevaju unetu hranu. Va bazalni metabolizam je spor. Vama

nedostaje jo pokretake energije. Vrlo je mogue da su vam ruke i stopala hladni. Va telesni motor je u maloj brzini, i vrlo je verovatno da ste stalno umorni - ujutru, u podne i uvee. Ukratko, vi patite od hroninog umora. Takvo stanje jednostavno znai da ste izgubli svoje znanje o planu prirode, ili ga nikad niste ni posedovali. To je pravo vreme da preispitate ta to vi u stvari jedete u toku dana i da zaponete proces biolokog odabiranja hrane, izbegavajui preraenu hranu i zamenjujui je prirodnom, koja e vaem organizmu obezbediti potrebne koliine odgovarajuih kiselina i minerala. Uz doruak popijte au jabukovog soka, sok od groa za ruak i sok od borovnica u toku veernjeg obroka. Naravno, ove sokove moete piti i u bilo koje drugo doba dana. Ako vam va kuni budet ne dozvoljava da ih kupite, uz svaki obrok moete popiti i au vode u koju ste dodali dve-tri kaiice jabukovog sireta. Postoji jo jedan nain da utvrdite stanje svog organizma, a to je da ispitate reakciju koe sa unutranje strane podlaktice, pomou lakmus-papira. Prvo napunite au hladnom vodom iz esme i proverite njenu reakciju lakmus-papirom, da biste videli da li je reakcija neutralna, kao to bi i trebalo da bude za obavljanje ovog testa. Ako je reakcija vode neutralna papir nee promeniti boju. Zatim na vrh akalice namotajte malo vate, umoite to u vodu i njome namaite unutranju stranu podlaktice. Tri nanosa su najee dovoljna da biste ovlaili mesto dovoljno veliko da na njega zalepite komad lakmus-papira. Pritisnite papir drugim krajem akalice i drite ga tako dok se ceo komad ne namoi, a onda ga uklonite i proverite njegovu boju. Ako je reakcija vae koe kisela, kao to i treba da bude, papir e pouteti, ali ako je vaa koa bazna, papir e postati plavkast. uta boja pokazuje da vaa koa pravilno lui kiseline iz organizma, dok plava boja pokazuje da vae telesne elije ne proizvode kiselinu na odgovarajui nain, ili da se te kiseline ne zadravaju u vaem organizmu, jer vam je krv suvie bazna pa su joj te kiseline neophodne za reguiisanje koliine natrijum bikarbo- nata. Ako test pokae da vam je koa bazna, uz svaki obrok morate uzimati po au vode s jabukovim siretom i medom. Takoe bi trebalo da bar jednom dnevno telo protrljate sunerom natopljenim u jabukovo sire. Postupak je veoma jednostavan. U au mlake vode dodajte kaiicu jabukovog sireta, epom zapuite umivaonik i u njega ispraznite sadraj ae. Taj rastvor zatim rukama nanosite na telo. To moete uraditi i pekirom natopljenim u rastvor, ili, najbolje, komadom sunera. Posle toga se nemojte brisati ve pustite da vam se koa sama osui na vazduhu. Ona e veoma brzo upiti sve naneto jabukovo sire.

Postoje i drugi naini za proveravanje rada vae ljudske maine. U jednom od ranijih poglavlja opisao sam metod za odreivanje reakcije mokrae, kao i nain na koji se ona iz bazne moe prevesti u kiselu. Dosta potrebnog znanja moete sakupiti i ako prouavate reakciju hrane pre nego to je unesete u organizam. Priroda je kiselinom bogato obdarila pojedine vrste hrane, kao to su voe, bobice, jestivo lie i korenje. U toku toplijih meseci farmer iz Vermonta jede lie sa oko 45 razliitih vrsta biljaka i bunova i 8 raznih vrsta drvea. Poznajem jednog instruktora izviaa koji lanove svoje druine obuava kako da preive u prirodi jedui samo hranu koju mogu da nau u polju. Poeo je tako to ih je nauio kako da pripremaju 'paprika* od mleike, koristei samo male listove biljke. Zatim im je pokazao kako da za ishranu koriste paprati i to onu vrstu iji listovi podseaju na gornji deo drke violine, a koja je u narodu poznata kao paprat "violina*. Ova paprat ima izvrstan ukus koji podsea na parglu. Ovaj instruktor ima nameru da svoju druinu uskoro povede u jednu duu etnju, pri emu uopte nee nositi zalihe hrane, da bi u poljima mogli da trae sve ono to im je potrebno za ishranu, a polja, kao to znamo, obiluju hranom ija je reakcija kisela. Dok prouavamo hranu treba stalno da imamo na umu injenicu da pripremanje u kljualoj vodi menja njenu reakciju u baznu. Starosedeoci Vermonta imaju obiaj da dodaju sire u vodu u kojoj treba da se kuva hrana tako da se ne menja njena prvobitna kisela reakcija. A u toku samog obroka, sire se koristi kad god je to mogue. Tako se oni pridravaju prirodnog zakona da hrana mora biti kisela po reakciji jo pre nego to se unese u organizam. I sami moete ispitati reakciju hrane koju jedete uz pomo lakmus-papira. A zatim, na osnovu injenica koje ste sakupili prouavajui reakciju sopstvene mokrae, moete da sprovedete malo istraivanje da biste saznali koje vrste hrane u vaem organizmu stvaraju neeljenu baznu reakciju mokrae, pa ih zatim i uklonite iz ishrane. Shodno tome, trebalo bi da utvrdite koje vrste hrane stvaraju normalnu kiselu reakciju mokrae, te da nastavite ili zaponete da ih koristite. Meutim, treba da znate da je, to se svega ovde razmatranog tie, svaki organizam poseban. Svako treba da za sebe tano utvrdi koje vrste hrane moe svakodnevno da koristi, a to e postii prouavanjem reakcije sopstvene mokrae. Ono to vama odgovara moe nekom drugom da kodi,pa ak i ako se radi o osobi

iz iste porodice. Zapamtite, takoe, da osim hrane postoje i drugi inioci koji daju baznu reakciju mokrae. Neke od njih sam ve pomenuo, ali evo ih ponovo: mala i velika hladnoa, dugotrajan mentalni ili fiziki rad, emocionalni nemir, alost, nepotrebna zabrinutost, finansijski problemi, drutveni sukobi, porodina neprilagoenost, stanja nervne napetosti, puenje i vremenske promene. O svim ovim iniocima trebalo bi voditi rauna prilikom prouavanje reakcije mokrae. Ali i samo njihovo prisustvo, bilo pojedinano ili u kombinaciji, trebalo bi da bude znak dovoljan da se pribegne upotrebi jabukovog sireta, meda i vode pri svakom obroku. Da ponovimo kako sve moemo da kontroliemo sopstveni organizam: 1. proverom reakcije koe na unutranjoj strani podlaktice; 2. merenjem telesne temperature, pulsa i broja udisaja u minutu; 3. proveravanjem boje desni; 4. obraanjem panje na svakodnevnu ishranu; 5. pravilnim rasporedom dnevnih obaveza i asova sna, kao i kontrolom emocija; 6. posmatranjem prilagodavanja sopstvenog organizma vremenskim promenama; 7. proverom temperature vazduha koji udiete u toku dana i u toku noi; 8. utvrivanjem injenice da li ste stalno umorni i da li vam nedostaje snage da obavite sve dnevne poslove. Na osnovu svega ovoga moemo da prikupimo podatke o tome kako gori ona sveica u svakoj od naih telesnih elija. Ako gori kako treba onda e ona stvoriti dovoljno toplote da nam telo bude toplo. Tada nee biti hladnih ruku ili stopala, i bie dovoljno energije za rad. elije e stvarati ugljenu, mlenu, fosfornu i sumpornu kiselinu, tako da brzina udisaja u minuti ne mora da se smanjuje da bi se u organizmu zadrala kiselina. Pokuajte da svoj dnevni program ishrane promenite na odgovarajui nain. Uz svaki obrok uzimajte napitak od jabukovog sireta, meda i vode. Uravnoteite svoje dnevne obaveze i potrudite se da se s dnevnim problemima hvatate u kotac - i tako ete svojoj maloj svei omoguiti da gori ba onako kako je to priroda predvidela. Med je najbolji prijatelj vae telesne elije. U njemu se nalaze sve one materije koje su elijama potrebne. Medonosna pela veoma paljivo odabira sve elemente koji ulaze u sastav meda, pa se on ponaa kao magnet za tenosti. Med spreava suenje elija i omoguava pravilno korienje tenosti. On

svakoj eliji donosi materijal koji omoguava ponovno 'paljenje' odgovarajue sveice i obezbeduje upravo onu vrstu eera koja joj je potrebna za pravilno sagorevanje.

Sve osobe kod kojih je broj udisaja manji od 16 u minuti ili puls manji od 72, neophodno je da svaki dan uzimaju med, jer on u organizmu stvara nove zalihe energije potrebne za svakodnevne obaveze. On vas oslobaa mentalnog i fizikog zamora, ali je isto tako i sedativ koji vam donosi zdrav i osveavajui san. Ja u zauvek biti zahvalan narodnoj medicini Vermonta to me je nauila da visoko cenim med. Da biste proverili stanje zdravlja sopstvenog organizma treba sebi da postavite sledea 4 pitanja: 1. Da li nou dobro spavam? 2. Da li mi je apetit dobar? 3. Da li me mui zatvor? 4. Da li sam se nedavno ugojio? Ako je va odgovor 'da' na prva dva pitanja i 'ne' na sledea dva, to znai da ste jedna proseno zdrava osoba. Pa ipak, kontroliite svoje zdravlje redovno, iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec, da biste utvrdili da li se stanje ipak poboljava. Ako je to sluaj, a vi ste jo i rtva artritisa, postoje dobri izgledi da i u vezi s boleu osetite znatno poboljanje.

Pitanja o jabukovom siretu

Dobijam mnogobrojna pisma u kojima se interesujete da li jabukovo sire razblauje krv, da li smanjuje ukupnu koliinu kolicinu u organizmu i da li dovodi do malokrvnosti. Uvek me udi to toliki ljudi unapred brinu zbog moguih neeljenih posledica upotrebe siretne meavine, a da o tome uopte ne razmiljaju kad prilikom jela svoju salatu obilato zalivaju tim istim siretom. Stiu mi i pisma u kojima traite da vam preporuim jabukovo sire koje moe da se koristi u medicinske svrhe. Na tritu moe da se nae nekoliko dobrih vrsta sireta, ali postoje i one koje se prave samo od ljuske jabuka, poto je meso plodova upotrebljeno u neke mnogo isplativije svrhe; ove vrste sireta nisu pogodne za upotrebu u leenju. Preporuujem da koristite sire koje se dobija iz cele jabuke, jer upravo meso jabuke sadri sve neophodne sastojke. Prilikom kupovine, ja obino prvo gledam cenu, znajui da su one vrste sireta koje se prave od ljuski jabuka mnogo jevtinije. Kada se odluujete za jabukovo sire koje ete svakodnevno da

koristite, odaberite ono koje je prijatnog ukusa i koje va eludac lako prihvata. Ako vam eludac odbije koliinu od dve kaiice razmuene u ai vode, i to bez meda, onda koliinu morate smanjiti na jednu kaiicu. Ako je i to suvie, morate da promenite vrstu sireta. Sire koje na etiketi ima oznaku puna jaina', obino je prijatnog ukusa i eludac ga lako vari. Ako posle izvesnog vremena upotrebe sireta ne dobijete eljene rezultate u leenju, promenite sire. Ako se u vaoj blizini nalazi prodavnica zdrave hrane, siguran sam da tamo moete da naete bar jednu vrstu jabukovog sireta pune jaine, koje bi bilo pogodno za leenje. Uobiajena meavina, iju upotrebu sve vreme zagovaram u ovoj knjizi, a koja je vekovni napitak stanovnika Vermonta, pravi se od dve kaiice jabukovog sireta i dve kaiice meda koje se zameaju u ai. Ovo treba dobro meati, sve dok se supstance potpuno ne sjedine, a zatim dodati vodu. Ukoliko elite, dve kaiice meda moete dodati i u au soka od jabuke. Pria se da kiselina moe da teti organizmu, ali ako je kiselina koja se dobija iz voa poput jabuke tetna, zato je onda priroda voe, bobice, jestivo lie i korenje tako obilato podarila tom kiselinom? Sire pomeano s vodom za pie ili hranom davao sam piliima, kokokama, makama, kuiima, kozama, kravama muzarama, teladi, bikovima, tegleim konjima kao i trkakim grlima. Kod svih njih je dolo do poboljanja opteg stanja zdravlja. Da je jabukovo sire tetno na bilo koji nain, sigurno je da bih to morao da primetim. Moja supruga i ja ve trideset godina svakodnevno uzimamo sire i vodu. Skoro svaki put u meavinu dodajemo med. Rezultati su u svakom pogledu odlini. Na primer, kao dirigent simfonijskog orkestra kole Bar Dunior* ve 22 godine, samo jednom nisam doao na probu a koncert nisam ni jednom propustio, to samo pokazuje koliko meni znai siretna meavina Moja erka pije sire ve 18 godina. Nas troje smo kao porodica otporni prema bolestima, ne podleemo prehladi i veoma retko smo bolesni. Da li jabukovo sire razblauje krv? Hteo bih da svima onima koji se brinu da jabukovo sire moe da im razblai krv, skrenem panju na one dane kada je putanje krvi bilo priznati nain leenja u Vermontu. U to vreme je primeeno da hrana bogata belanevinama zgunjava krv, a da je jabukovo sire razblauje. Iz tog saznanja proistekao je jedan novi zakon u ishrani koji sam ranije pomenuo: uz hranu bogatu belanevinama obavezno se slui i kiselina, da bi se smanjio tetan uticaj belanevina na krv. Danas se sire sipa preko pasulja. Uz ivinu se slui i sos od ribizli koji sadri 4 razliite kiseline. U restoranima, uz ribu

i druge morske plodove uvek dobijete i kriku limuna. Sos od jabuke, koji sadri vonu kiselinu, slui se uz svinjetinu i unku. Uz odrezak se slue peurke, koje sadre limunsku kiselinu. Sve ove kiseline koje idu uz hranu bogatu belanevinama imaju zadatak da smanje njihov zgunjavajui uticaj. Meutim, izgleda da mi ovaj zakon zaboravljamo kad su posredi neke vrste hrane poput slanine, jaja i pasterizovanog mleka, pa uz njih, i jo neke druge vrste, skoro nikad ne jedemo nita kiselo. Poto se usled toga zgunjava, krv vie ne prolazi onako brzo i lako kroz kapilare u piuima, jetri i drugim telesnim organima, a kao rezultat svega toga, kako smo ve videli, dolazi do takvog poremeaja u protoku krvi da telesne elije ne dobijaju svoj hranljivi materijal na vreme. Tada je potreban mnogo vei pritisak koji bi tu zgisnutu krv pogurao kroz kapilare, i tako dolazi do poveanja krvnog pritiska. Re je o pravom zaaranom krugu, koji se lako moe raskinuti upotrebom siretne meavine uz svaki obrok. Ako do povienja krvnog pritiska dolazi, na primer, zbog uzimanja velikih koliina hrane bogate belanevinama a premalo kiseline, i samo sire u ai vode bie dovoljno da va pritisak padne ak za 20 do 40 podelaka na mernom aparatu, i to za samo pola sata. Meavina sireta i meda doprinosi i optem oseanju krepkosti, jer to je krv redja ona lake i bre prolazi kroz kapilare. Prema tome, odgovor na poetno pitanje bio bi da ne treba da se brinemo da li jabukovo sire razblauje krv, ve moramo da se malo vie pozabavimo zgunjavajuim uticajem koji na krv ima hrana bogata belanevinama, i to naroito kad se uz takvu hranu ne jede nita kiselo, to bi krv razredilo. Da li jabukovo sire smanjuje koliinu krvi? Naprotiv, ono organizam titi od prekomernog gubitka krvi. Ako se kod krave muzare pojavi krv u balezi, treba pomeati oko 12 gr jabukovog sireta i isto toliko vode i to joj davati direktno iz boce, svakog jutra i veeri, i krvarenje e uskoro prestati. Ovaj postupak se moe primeniti i kad se kn/ pojavi u mleku. Isto tako, ako se kn/ pojavi u mokrai psa, u njegov obrok jeanom dnevno treba sipati kaiicu jabukovog sireta, kad je pas mali, ili jednu kaiku, ako je posredi velika ivotinja, i krvarenje e prestati za tri nedelje. Krvarenje iz hemoroida takoe moete zaustaviti pomou dve kaiice jabukovog sireta i vode, ako tu meavinu uzimate uz svaki obrok. Svi mukarci koji primenjuju ovaj postupak mogu da primete da je krvarenje iz posekotine, sluajno nastale prilikom brijanja, veoma slabo.

Ako neko dete esto ima krvarenje iz nosa, a uzrok tome nije povreda, kaiica jabukovog sireta u ai vode tri puna dnevno, uz jelo ili nezavisno od obroka, bie obino dovoljna da se takva krvarenja prorede i obustave. Odrasla osoba koja ima isti problem treba dozu da povea na dve kaiice sireta. ena koja jo uvek ima menstruacije moe da koliinu meseno izgubljene krvi smanji za oko 50 procenata, ako ovu meavinu jabukovog sireta i vode uzima uz svaki obrok, a smanjie se i masa krvavih ugruaka. Sire e vam pomoi i da ublaite preobilne menstruacije. Pacijenti koji se spremaju za operaciju, a koji dobijaju jednu ili dve kaiice jabukovog sireta s vodom uz svaki obrok ili izmeu obroka to je due mogue do pred samu operaciju, u toku same operacije izgubie veoma malo krvi, a postoperativno krvarenje se kod takvih pacijenata javlja veoma retko. Ponekad se posle operacije javlja veoma slabo krvarenje, ali se i ono moe zaustaviti s kaiicom sireta i vode, pri emu ovaj napitak treba da se uzima svakih pola sata. Sire i voda tri puta dnevno posle svake operacije skrauju vreme zarastanja rane i ubrzavaju oporavak. Dosta vremena sam utroio pokuavajui da saznam kako to jabukovo sire utie na krvarenje, i konano sam shvatio da se krvarenje javlja kad mokraa ima baznu reakciju. Kasnije sam nauio da se krvarenje zaustavlja kada se reakcija mokrae iz bazne ponovo vrati u normalno kiselu. Na osnovu ova dva zapaanja postalo je oigledno da je krvarenje usko povezano s telesnom hernijom, dok je poveana baznost organizma povezana s krvarenjem. Smanjivanjem baznosti krvi pomou sireta i krvarenje se smanjuje ili potpuno zaustavlja. Napravite malu posekotinu negde na telu, pa ete tako, na osnovu izmerenog vremena krvarenja, moi da utvrdite reakciju sopstvene krvi. Ako je njena baznost poveana vreme potrebno da krvarenje prestane bie due. U suprotnom, vreme potrebno za prestanak krvarenja bie krae. Ako vaa posekotina krvari due nego to treba, i krv je teko zaustaviti, potrebno je da uzimate sire jednom do tri puta dnevno, da biste promenili telesnu herniju. Ispitajte i reakciju mokrae, na nain koji sam ve opisao, i nastavite s uzimanjem sireta sve dok ne dobijete normalnu kiselu reakciju. Jedno due vreme testirajte mokrau jednom ili dvaput svake nedelje da biste videli da li se opet menja u baznu. I opet kaem svima onima koji me to pitaju, jabukovo sire ne smanjuje ukupnu koliinu krvi u organizmu. Zapravo, ono spreava gubitak krvi iz organizma, i upravo je ta njegova osobina navela ljude da pomisle da se koliina krvi smanjuje zato to se, u stvari, smanjuje krvarenje. Sire podstie krv da se to je mogue vie zadri u organizmu i to je mogue bolje prehranjuje

elije. Krv je tenost od ivotnog znaaja za organizam, pa je telo u stanju da uini svaki mogui napor da bi je to vie zadralo. Vi na svoju telesnu herniju utiete hranom koju jedete, tenou koju pijete i vazduhom koji udiete. Samo se zapitajte: da li ivite na osnovu plodova iz bate, vonjaka ili okeana, kao to bi trebalo, ili se hranite iskljuivo takozvanom civilizovanom' hranom? Odgovor na ovo pitanje dae i odgovor na pitanje o vaem zdravlju. Da li jabukovo sire dovodi do malokrvnosti? Malokrvnost je medicinski izraz koji oznaava manjak crvenih krvnih zrnca ili hemoglobina koji te elije prenose kroz organizam. Crvena krvna zrnca se stvaraju u kotanoj sri. Svakoga dana biva uniteno oko 3 posto ovih elija, i one moraju da se obnavljaju. Da bi se one obnovile, vi svakodnevno morate u svoj organizam unositi dovoljne koliine svega to je potrebno za stvaranje normalnih krvnih elija. Ako u tome ne uspete zbog loe ishrane, u vaem organizmu nee biti dovoljno normalnih krvnih telaaca za raznoenje kiseonika do ostalih telesnih elija. Ishrana predstavlja vaan element u jo jednom drugom pogledu na ceo ovaj proces naime, upravo hrana koju jedete i tenosti koje pijete stvaraju kotanu sr u kojoj se proizvode crvena krvna zrnca. Udbenici iz fiziologije ue nas da se naa krv obnavlja svakih 28 dana. Svakodnevna zamena unitenih krvnih elija i celokupna obnova svih elija u organizmu tokom 28 dana nisu rezultat puke sree niti sluaja. Zdravlje se odrava na zavidnom nivou samo ako se nove krvne elije stvaraju istom brzinom kojom istroene odumiru, te telo moe i dalje da bude efikasna ljudska maina. S druge strane, ravnotea u organizmu remeti se onog trenutka kad nove elije vie ne mogu da nastaju istom brzinom kojom stare nestaju, pa telo poinje sve loije da funkcionie. Zapamtite da se svakog dana uniti po jedan trilion crvenih krvnih zrnaca i da ta koliina mora da bude nadoknaena. Sva tkiva i organi u vaem organizmu iz krvi crpu svoj materijal za obnavljanje. To se odnosi i na sve ostale organe, bilo da je re o oima, miiima, elucu, srcu ili jetri. Moda e vam to pomoi da shvatite kakvu ogromnu snagu posedujete kad znate kako da kvaiitet sopstvene krvi nadzirete svakodnevnim uzimanjem odreene hrane, odreene vrste tenosti i vazduha. Veina nas postaje kad tad svesna, i to je saznanje najee bolno, da bez zdravlja nikad ne moemo biti uspeni ni u kojem pogledu. Bez saznanja o tome kako treba da gradimo i obnavljamo

sopstveni organizam ne moemo se nadati da emo gospodariti sopstvenim ivotom. Na svakodnevni ivot trebalo bi da se sastoji od niza sveobuhvatnih avantura. Osoba koju krasi dobro zdravlje spremno doekuje probleme i potekoe, i nikad ih se ne plai niti ih izbegava. Niti se na njih ali niti ikad priznaje poraz. Ako ova osnovna ideja jasno odreuje ta jedemo, plodovi vonjaka i polja, biljaka i vrea postupno e biti sve znaajniji u naem ivotu. Voe i povre jesu osnova na kojoj se usavrava ljudski organizam, a zdravlje die na najvii mogui stupanj. ivi organizmi biljnog carstva ispunjeni su neverovatnim vrednostima potrebnim za odranje zdravlja. Drvee i biljke uzimaju mrtve metale iz zemljita i pretvaraju ih u ive minerale. Prema narodnoj medicini Vermonta, va organizam se u celini menja svakih 12 meseci a posrednik u toj promeni je hrana koju jedemo, pri emu najznaajniju uiogu ima ona koju dobijamo iz pomenutih izvora. Kada se u klanici obradi govedo kojem je bilo davano jabukovo sire moe da se primeti da je sr njegovih kostiju, kada se one prepile, zdrave crvene boje, dok je kotana sr krave kojoj jabukovo sire nije davano bledo ruiaste boje. Meso krave koja je dobijala sire je tamno crvene boje a loj veoma beo, dok je meso onih krava koje nisu dobijale sire mnogo blee, a loj ut. Kotana sr urki koje su jabukovo sire dobijale u vodi za pie, kao i kotana sr mieva koji su bili podvrgnuti istom postupku, pokazuje poveanje crvene boje . U sluaju ljudskih bia, istina je da uzimanje sireta i vode uz svaki obrok poveava koliinu hemoglobina u krvi, to znai da je u krvi prisutno vie crvenih krvnih zrnaca koja nose hemoglobin. Zapamtite da kvalitet svoje krvi moete da kontroliete svakodnevnom ishranom kao i pravilnim odabirom tenosti koju pijete i vazduha koji udiete. Jabukovo sire vam omoguava da kontroliete kvalitet svoje krvi, i kao to sam ve pokazao, ono nipoto ne dovodi do malokrvnosti, ve ima potpuno suprotno dejstvo. Mogu jo samo da dodam da kad upitamo prirodu da li jabukovo sire prouzrokuje malokrvnost, odgovor moemo lako da dobijemo ako prikaemo kako se zdravlje ivine, ivotinja i oveka poboljava kad god se jabukovo sire uzima uz svaki obrok.

Leenje artritisa
Za poslednjih dvesta godina narodna medicina Vermonta pokazala je da artritis moe uspeno da se lei samo ako pacijent shvati zato se koriste odredene mere leenja. On mora da razume osnovu svoje bolesti da bi mogao s njom da se bori. Ovo znanje je potrebno i onima koji su bili dovoljno sreni da ovoj bolesti izmaknu. U narodnoj medicini Vermonta veruje se da nerazumevanje nastanka ove bolesti, kao i naina ponaanja kad ona zaista i nastupi, moe da dovede do potpunog obogaljenja pacijenta. Narodna medicina takode veruje da to se pre pone s leenjem, to su vee mogunosti da e normalizovani biohemijski procesi u organizmu doneti obolelome ozdravljenje. Kod nekih bolesnika artritis se javlja kao oboljenje koje se da zaleiti samo od sebe, dok se kod drugih bolest moe pobediti samo primenom odreenog naina teenja. Veina ljudi je svesna, na neki prilino nejasan nain, da je ljudski organizam jedan izvanredan mehanizam. I po svojoj konstrukciji i po sposobnosti da odrava vitalne ivotne procese, ljudsko telo je udo koje ne moe da se meri ni sa kakvim dostignuima ljudskog uma. Preciznost njegovog rada, njegova uravnoteenost i sposobnost prilagoavanja predstavljaju predmet istraivanja mnogih naunika raznih vremena. Ukoliko ih ne ometamo, ove snage se uvek javljaju u funkciji zatite i ouvanja ivota. Ljudsko telo je stalno izloeno promenlji- vim ivotnim uslovima, ali isto tako stalno dokazuje svoju sposobnost da se tim promenljivim uslovima prilagoava. Ta sposobnost je naroito uoljiva kad se pojave neke tekoe ili prepreke. Artritis je mnogo ei u gradu negoli na selu. Zglobovi koji obavljaju najvie posla najpodloniji su raznim oteenjima: ake, laktovi, ramena, kukovi, kolena i stopala. Artritis malih zglobova, poput onih u prstima, kao da je mnogo otporniji na leenje i mnogo dublje ukorenjen u skrivenom uzroku. Leenje artritisa traje mesecima - retko je taj period krai od tri, dok je ponekad potrebno i 18 meseci. to je bolest upornija, to je potrebno due vreme za njeno izleenje, i to vai kao nepisano pravilo. Bilo koji nain leenja hroninog artritisa nije neprekidno sporo poboljavanje stanja, ve bi se pre moglo rei da je to neko opte poboljanje, isprekidano povremenim pogoranjima bolesti. Sve u svemu, proces ozdravljenja ima prilino nepravilan tok, s periodima poboljanja koji se postepeno produavaju i periodima pogoranja koji se polako skrauju, sve dok simptomi potpuno ne ieznu. Poeljno je, ak i neophodno, da pacijentu to bude potpuno jasno, kako bi se izbeglo razoaranje i spreilo

odustajanje od leenja. Preterana aktivnost nedovoljno izleenog artritinog zgloba uvek dovodi do pogoranja bolesti, i to je jedna od prvih stvari koje pacijent mora da naui. Mnogo je bolje da se zglob koristi to manje. Meutim, kako nastupa poboljanje, tako se javlja elja da se taj zglob to vie koristi. Osoba koja boluje od artritisa mora da bude potpuno svesna injenice da njeni zglobovi nisu potpuno izleeni, ak ni kad vie nema oiglednih simptoma bolesti, ve da oni reaguju na mnoge nadraaje na koje su zglobovi zdrave osobe potpuno neosetljivi. Za neko vreme, ta osoba je prinuena da ivi onako kako joj to dozvoljavaju mogunosti kretanja, koje se uveavaju polako i veoma oprezno, kako nastupa poboljanje, i ta osoba mora da nastavi ivotom koji najvie odgovara njenim mogunostima kretanja. Neophodno je da se takvi pacijenti dovoljno odmaraju i da sa dosta mudrosti i samokontrole sprovode odreene fizike vebe. Narodna medicina Vermonta ne pravi razliku izmeu bursitisa (upale sinuvijalnih duplji), gihta, reumatinog artritisa, osteo artritisa i miinog reumatizma. Ranije su sva ova oboljenja bila klasifikovana kao razliiti pojavni oblici reumatizma, ali se sada svi oni podrazumevaju pod pojmom artritisa i lee se na isti nain. U leenju artritisa, narodna medicina polazi od dve kaiice jabukovog sireta i dve kaiice meda s vodom uz svaki obrok, to treba da se pijucka lagano, kao kafa. Med moete dodati i u au soka od jabuka. Da vidimo ta je dovelo do ovakvog naina leenja. Narodna medicina Vermonta veruje da leenje artritisa zapoinje u elucu. Znamo da je eludani sok retka, svetla tenost koja daje kiselu reakciju. Kiselost ovog soka, koji proizvode elije to oblau unutranju stranu eludanog zida, potie od hlorovo-donine kiseline; ova deluje kao antiseptik i spreava procese truljenja u elucu. Kada se koliina ove kiseline smanji, ili ona potpuno nestane iz eluca, to moe lako da se desi, tada u elucu ne postoji nita to bi spreilo rast mikroorganizama. Tako dolazi do fermentacije, pri emu nastaju velike koliine mlene i buterne kiseline. Nije poznato kako eludac uspeva da lui supstancu koja je oko tri miliona puta kiselija od krvi. Narodna medicina Vermonta dola je do zakljuka da dve kaiice jabukovog sireta, uzete s vodom pre jela pokvarene hrane, spreavaju trovanje hranom. Ako ova preventiva nije sprovedena, rtva trovanja moe se oporaviti za 24 asa ako tokom tog dana esto pijucka pomalo siretne meavine.

Ovo dokazuje da i sire moe da se ponaa kao antiseptik, te da spreava procese truljenja u elucu. Ve smo videli da sire, med i voda u toku obroka znatno poboljavaju varenje i doprinose smanjivanju goruice i gasova posle jela. Pod normalnim uslovima, eludani sok se lui bez prekida. ak i kad ovek posti, lui se veoma mala koliina, koja se postepeno poveava u toku jela i varenja hrane. Luenje obino poinje ve samim oseajem da se neto vae, a podstiu ga ukus i miris hrane. Ovo se kasnije dopunjava hemijskim aktivnostima samog eluca. Vodonik se povezuje s krvnim hloridima i potom izluuje u eludac kao hlorovodonina kiselina. Ova kiselina pomae pri otvaranju i zatvaranju eluca, a zatim prelazi u tanko crevo. U prednjem delu tankog creva ona stimulie luenje sekreti koji ima zadatak da poveava protok pankreasnog soka i ui. Nedostatak normalne eludane kiseline smanjio bi i proizvodnju ovih vitalnih izluevina. Varenje belanevina i minerala zahteva normalnu eludanu sekreciju. Metabolizam kalcijuma, na primer, veoma mnogo zavisi od hlorovodonine kiseline u elucu, tako da kad ona nedostaje, organizmu moe da bude dostupan samo kalcijum koji se rastvara u vodi. Kristalne soli koje se rastvaraju samo u kiselini ostaju u kristalnom stanju i ne mogu da se apsorbuju. Kod obolelih od artritisa obino se javlja i manjak kalcijuma u krvi, iako u njihovom organizmu veoma esto dolazi do stvaranja itavih naslaga kalcijuma. U narodnoj medicini Vermonta veruje se da njihov eludac ne stvara hlorovodoninu kiselinu, ili to ne ini u dovoljnim koliinama. Normalan metabolizam kalcijuma toliko zavisi od ove kiseline da kad nje nema dovoljno, neizbeno dolazi do poremeaja u metabolizmu kalcijuma. Siguran sam da vam je, na osnovu svega ovoga, jasno koliko je vano da va eludac obezbedi prilikom jela dovoljne koliine kiseline. U suprotnom, proces varenja ne moe da se odvija kako je to priroda predvidela. Narodna medicina Vermonta veruje da u odsustvu hlorovodonine kiseline, minerali koji se u vou, bobicama, jestivom liu i korenju nalaze u rastvoru, u elucu vie ne mogu da budu rastvoreni. Umesto toga, oni se taloe, kao to se to deava s kalcijumom u ajniku. Da bi se spreilo taloenje minerala, ili da bi se oni ponovo vratili u stanje rastvora ako su ve nataloeni, najbolji nain je uzimanje sireta i vode uz obroke. Lekcija koju stanovnici Vermonta naue kad skidaju naslage kalcijuma iz svojih ajnika jednostavno se primenjuje na eludac.

Da ponovim ukratko sve razloge zbog kojih narodna medicina Vermonta preporuuje jabukovo sire u leenju artritisa:
1. Obezbedivanje eludane kiseline koju bi eludac trebalo da lui ali to ne ini, tako da u elucu mogu da se obave svi oni procesi za koje je neophodno prisustvo kiseline. U toku prouavanja artritisa narodna medicina Vermonta je dola do zakljuka da leenje zapoinje u elucu obezbedivanjem kiseline koja je neophodna za odvijanje odgovarajueg procesa varenja hrane koja je u toku obroka uneta u organizam. Jabukovo sire je u tom sluaju prirodan izbor. 2. Omekavanje telesnih tkiva organizma, tako da elije mogu svoje funkcije da obavljaju onako kako je predvieno. Ovo omekavanje telesnih tkiva, pri emo ona postaju neobino meka a telesni sokovi samo dobijaju na kvalitetu, moe se lako dokazati ako matoroj kokoi koja je ve odreena za klanje sipamo u grlo dve kaiice jabukovog sireta. Poto se ova koliina ponavlja tri dana, svakog jutra i veeri, a koko se zakolje etvrtog dana, njeno meso e biti neobino meko i ukusno. Bez sireta, meso bi bilo ilavo i bezukusno. Ovo omekavanje telesnih tkiva pomou sireta moe se prikazati i ako u hranu krave muzare svakodnevno tokom jedne sedmoce dodajemo, dva puta dnevno, po 6 gr jabukovog sireta. Ako posle ovog postupka bude zaklana, videe se da joj je meso neobino meko i ukusno. U stvari, sire koje se sedam dana dva puta dnevno dodaje u obroke jednoj desetogodinjoj kravi uinie da, kad se njeno meso spremi za ishranu, njeno srce izgleda kao srce teleta starog dve nedelje. Prema tome, drugi razlog zbog kojeg se preporuuje sire jeste njegova sposobnost da telesna tkiva uini mnogo mekima. Dok su meka ona su i dalje mlada, i stare veoma sporo. Jedna od tajni laganog starenja i spreavanja pojave bora jeste uzimanje meavine sireta, meda i vode uz svaki obrok. Sire igra vanu ulogu u obnovi ljudskog organizma. 3. Poveavanje elastinosti telesnih tkiva. Ova sposobnost tkiva da se lako rasteu primeena je kod krava muzara, koza i kuja u trenutku kada na svet donose svoje mlade. Kada sam prvi put prouavao meovito stado od 55 krava muzara, primetio sam da im je za teljenje potrebno dosta vremena, i da se prilino mue u toku samog poroaja. Vrlo esto im je bila potrebna pomo prilikom odvajanja teleta od krave. Meutim, posle dodavanja jabukovog sireta u njihovu hranu, vreme potrebno za poroaj skraeno je na samo 15 minuta, i pri tom im nije bila potrebna nikakva pomo sa strane.

Ovo skraenje vremena bilo je direktna posledica poveanja elastinosti tkiva zahvaljujui siretu. Elastinost tkiva moe se i kod ljudi postii na isti nain. Oigledno je da e to usporiti proces starenja i oveku omoguiti da i u poznijim godinama bude dobrog zdravlja, pa ak da i dalje radi u polju, ako je to njegovo zanimanje. 4. Odstranjivanje naslaga kalcijuma iz krvnih sudova. Dugotrajno prouavanje organizama krava muzara, poto su bivale obraene u klanici, ukazivalo je na izvesne promene - pojavu naslaga kalcijuma, uglavnom u veim krvnim sudovima. Prilikom rasecanja velikih krvnih sudova bilo je potrebno dobro pritisnuti no. Meutim, posle dodavanja sireta u obroke krava, taj dodatni pritisak vie nije bio potreban; veliki krvni sudovi mogli su da se seku lako, kao bilo koje drugo tkivo, ime je dokazano da se kalcijum vie nije taloio, nego je ak vraen u stanje rastvora. To je predstavljalo jo jedan dokaz da je reakcija krvi omoguila nataloenom kalcijumu da ponovo pree u rastvor, to je sposobnost, naravno, veoma poeljna kod obolelih od artritisa. 5. Poboljavanje upotrebe kalcijuma u organizmu. Kako je nastavljeno s dodavanjem sireta u obroke krava muzara, primeeno je da su sva telad koja su se od tada raala bila vea od proeka, sa snanim, dlakavim nogama. I jarii su takoe bili vei. Pilii su bre rasli i bre dobijali stalno perje kada je na svakih 4,51 I njihove pijace vode dodavano po pola olje sireta. Kada su jednom mladom biku koji je pio sire seeni rogovi, utvreno je da su ovi potpuno ispunjeni a ne uplji, kako se to ranije deavalo. Dodavanjem sireta u obroke bilo je mogue da se novokupljenim bikovima i kravama teina povea za 25 do 75 kg. Kada je takva ivotinja bila obraena u klanici, otkriveno je da je to poveanje teine otilo u kosti. Kosti su bile vee nego to je to uobiajeno, i bilo ih je veoma malo poroznih. Zubi jedne starije krave izgledali su kao da pripadaju mnogo mlaoj ivotinji. Uz pomo sireta, kalcijum je oigledno mogao da i dalje ostane u stanju rastvora, sve dok se u organizmu ne nataloi tamo gde treba da bude, pre negoli na mestima koja za to nisu predviena. Kosti su skladita kalcijuma, pa je sposobnost njegovog skladitenja u kotanom delu skeleta sigurno veoma vana za starije ljude, jer to ini kosti otpornim i tee lomljivim.

6. Zaustavljanje aktivnosti mehanizma za potronju energije u organizmu jo je jedna veoma znaajna uloga koju sire igra u organizmu oveka. Narodna medicina Vermonta to naziva 'ublaavanjem stava. Kao to smo ve videli, mehanizam za potronju energije, kada se aktivira, organizuje telo za agresivnu akciju, i priprema ga za borbu. Ljudski motor se tada prebacuje u veu brzinu. Ako se ta aktivnost ne zaustavi, psi, konji i bikovi, kao i ljudi, postaju nervozni, i s njima je nemogue iveti. Psi, konji i bikovi mogu se za mesec do dva dana smiriti i uiniti podlonim kontroli uz pomo jabukovog sireta. To isto moe da se primeni i na ljudska bia, pomou meavine jabukovog sireta, meda i vode. Deca koja se ponaaju kao trkaki konji, kao to sam to ve pokazao na dva primera, mogu da se podvrgnu istom postupku. Treba samo ljudski motor prebaciti iz velike brzine u manju. 7. Spreavanje zatvora, koji je esto prisutan kod obolelih od artritisa. 8. Poboljavanje ukupnog zdravlja koe. Vrlo lako moe da se vidi kako jabukovo sire pomeano s hranom ima dobar uticaj na spoljanji omota tela ivotinja. Primenom ovog postupka dlaka maaka, pasa, konja i krava ubrzo gubi svu otrinu, te postaje glatka i veoma sjajna. Takoe je potrebno mesec do dva da se psi i make potpuno oslobode buva, a kravama je potrebno otprilike isto vreme da se oslobode vaiju. Kod ljudi se poboljanje ukupnog zdravlja koe oituje u zdravijoj boji, smanjenju bora i nestanku raznih drugih nepravilnosti. A to je za sve nas najbolje, takva koa mnogo sporije stari. 9. Otklanjanje iz organizma uslova koji omoguavaju rast tetnih mikroorganizama. Narodna medicina Vermonta veruje da se bolest uvek javlja onog trenutka kad telo postane sredina pogodna za rast tetnih mikroorganizama. Predmet leenja je unitavanje tog posrednikog medija, kao to se to radi u laboratoriji dodavanjem veih koliina jedne ili druge supstance. Velika koliina kiseline, na primer, ubija takav medijum, te se sire prepisuje kao siguran lek narodne medicine za neutralisanje sredine u kojoj mokroorganizmi mogu da se razvijaju. Telesne tenosti i tkiva, kao zemljite za razvoj kultura, nisu u tom sluaju vie pogodno tle za mikroorganizme. I to samo zahvaljujui jabukovom siretu.

10. Pomo u prebacivanju krvne mase iz sistema za varenje u druge organe u stomanoj duplji. Narodna medicina Vermonta takoe veruje da jabukovo sire moe da pomogne u prebacivanju krvne mase s drugog i treeg sprata krvnog toka (to ukljuuje srce, plua, centralni nervni sistem, oi, ui, slukou nosa i grla, kao i miie ruku, nogu i torzoa) na prvi sprat krvnog toka (gde se nalaze koa, eludac, creva, jetra, u i bubrezi). 11. Zaustavljanje procesa truljenja u crevima. Za miris koji nastaje usled rada creva zaduene su skatola i indola, dve supstance koje nastaju procesom truljenja koji se odvija u crevima, ako se uz svaki obrok uzimaju dve kaiice jabukovog sireta u ai vode taj miris e nestati za mesec ili dva, pokazujui tako da u crevima vie ne dolazi ni do kakvog truljenja. Ovih jedanaest razloga za uzimanje siretne meavine pruaju dovoljno dokaza o tome kako je narodna medicina Vermonta metodom probe i pogreke nauila da za mnoge ljudske bolesti, ukljuujui i artritis, prepisuje upotrebu jabukovog sireta.

Da razmotrimo jo zato se u meavinu sireta i vode dodaju po dve kaiice meda, i to naroito kada je re o leenju artritisa.
1. Med poboljava varenje. On je najbolji prijatelj vaeg eluca, kako kae stara vermontska poslovica. Starosedeoci Vermonta stalno ponavljaju da med deluje blagotvorno na eludac. Kiseo po reakciji, on omoguava da se u elucu stvore dovoljne koliine kiseline, koja mu je neophodna da obavi svoj deo posla u varenju hrane. 2. Med ima sposobnost da upija tenost, to se obino naziva njegovom sposobnou hidracije. Ovo je ishod prisustva kalijuma u medu, i eera koji se naziva levulozom, a koji od svih eera ima najvie izraenu sposobnost upijanja tenosti. U ovo moete da se uverite i prilikom peenja hleba ili nekog drugog peciva, koji sadre levulozu. I jedni i drugi zadravaju vlanost i jestivi su neogranieno vreme. To takoe moete da primetite kada jedete slanu hranu; ako uz bilo koji slani obrok uzmete i med, vaa potreba za vodom ili bilo kojim napitkom posle toga bie znatno smanjena. 3. Med pomae organizmu u unitavanju tetnih mikroorganizama. Jedna vrlo ozbiljna studija, koju su napravili zagovornici narodne medicine Vermonta, ukljuuje i razmatranje naina na koji telesne elije upijaju i isputaju tenosti - to jest, procesa hidracije i dehidracije. U narodnoj medicini se veruje da bakterije kojima je tenost neophodna za opstanak crpu tu istu tenost iz telesnih elija.

Meutim, ako u svakoj eliji ima dovoljno kalijuma, one e se tenou snabdevati iz bakterija, umesto da bude obrnuto. Ta stalna borba izmeu bakterija i telesnih elija, prema tome, odreuje da li je elija dovoljno snana da iz baketrije izvue svu potrebnu vlagu, ili je, naprotiv, bakterija ta koja izvlai vlagu iz telesne elije. Ako vodite rauna da jedete hranu koja je bogata kalijumom kao to su voe, bobice, jestivo lie i korenje - i telesne elije e dobijati koliine kalijuma dovoljne da bakterije pobede uzimanjem dovoljne koliine iz njih. Osoba koja je obolela od artritisa i svakodnevno uzima, uz svaki obrok, siretnu meavinu s medom, u mnogo je boljoj poziciji da pobedi u ovoj borbi s bilo kojom vrstom bakterija koja u organizmu moe da se javi. Starosedeoci Vermonta ue svoje mlade narataje toj upijajuoj osobini meda tako to u malu staklenu teglu stave crvenu jabuku, pa teglu do vrha napune medom. Dok pluta po tegli jabuka je skoro potpuno prekrivena medom. Tada se tegla poklopi, a ve pri kraju prve sedmice moemo da primetimo da je koa jabuke potpuno smeurana, to pokazuje da je prevelika za meso jabuke. Do isteka roka od tri nedelje, sva crvena boja e iz jabuke prei u okolni med, a onaj slatkast ukus koji ima svaka jabuka potpuno e nestati. Ako uzmete da pojedete tu jabuku videete da je potpuno suva i bezukusna. Ovaj eksperiment je mnogom mladom Vermonaninu pomogao da naui da e, ako uz svaki obrok uzima i med, ovaj med veoma povoljno da utie na kretanje tenosti u njegovom organizmu, i to svojom sposobnou da upija vlagu. I hranljiva vrednost raznih vrsta hrane bie uveana zahvaljujui sposobnosti meda da iz njih izvue sve ono to je organizmu potrebno. 4. Med je odlina zamena za hranu, jer sadri vitamine, minerale i enzime. Ako oboleli od artitisa eli da se avostruko obezbedi da hrana koju svakodnevno jede apsolutno zadovoljava sve dnevne potrebe njegovog organizma, on treba da uz svaki obrok uzima i po dve kaiice meda, ili same ili uz siretnu meavinu. U medu se nalazi sve to je s take gledita nutricioniste izuzetno poeljno za organizam. Med sadri vitamin B1, koji se naziva i tiamin; vitamin B2 riboflavin; i vitamin C - skorbinsku kiselinu. Osim toga, tu su i pantotenska kiselina, piridoksin i nikotinska kiselina. Minerali iz meda su ak vaniji od vitamina. To su kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, gvoe, bakar, hlor, mangan, sumpor i silicijum. Ma koliko male bile koliine ovin minerala

koji se svakodnevno troe u organizmu, ipak je potrebno da se one svakodnevo i nadoknauju. Upotreba meda je najjednostavniji nain da se to uradi. Treba da se podsetimo da med sadri i enzime. Ti enzimi se nalaze u sokovima za varenje, pa tako pomau varenju. Meutim, medu i nije potrebno nikakvo varenje pre nego sto organizam moe da ga upotrebi. Isto tako, ni mikroorganizmi ne mogu da na njega utiu, jer u neposrednom kontaktu s njim bivaju brzo uniteni. Ukratko, med je, s medicinske take gledita, savrena hrana. U njemu nema nikakvih tetnih hemikalija, a suvian je tek jedan stoti deo. On je zaista sjajna dopunska hrana, kadra da popuni sve propuste do kojih moe da doe u ishrani jednog bolesnika od artritisa. Med se uzima uz svaki obrok i tako se obezbeuje stalno dobro zdravlje. Med nije samo jo jedan slatki. On je, u stvari, medicinski slatki koji umnogome doprinosi odranju zdravlja. Ljudskom telu je potreban minimum, pa da radi kako treba; med sadri upravo taj minimum. 5. Med je i laksativ, to pomae u spreavanju zatvora. Uzrok tome je sadraj levuloze u medu; eera koji se vrlo sporo resorbuje, i tako dolazi do debelog creva. Med je laksativ, ali vrlo blag. 6. Med je i sredstvo za umirenje. On vam omoguava zdrav, osveavajui san tako to ljudski motor prebacuje iz vee u manju brzinu. 7. Med pomae u smanjivanju bola kod artritinih pacijenata. On vam takoe moe pomoi da se oslobodite miinih greva u organizmu. Dve kaiice meda se uzimaju uz svaki obrok, bilo izravno ili u meavini s vodom i siretom. Ako je potrebno, uz svaki obrok moete uzimati i supenu kaiku meda da biste bol i dalje drali pod kontrolom. Sedam navedenih razloga jo jednom pokazuju zato narodna medicina Vermonta preporuuje med u leenju artritisa, a sve je to naueno metodom probe i pogreke, tokom dvesta godina. Osim toga, generacije Vermonana koje ive blisko zemlji dole su do jo nekih zakljuaka o medu, i oni se dalje prenose s kolena na koleno: 1. Odgajivai pela nemaju problema s bubrezima. 2. Njihov ten je ist, vid dobar i ne hramaju. 3. Meu onima koji jedu med ili dre pele nismo nali ni jedan sluaj paralize ili raka.

Dve godine sam proveo prouavajui tvrdnju da odgajivai pela ne boluju od raka. Carls Mraz iz Midlberije, drava Vermont, najvei odgajiva pela u Novoj Engleskoj, pomogao mi je u ovom prouavanju. Radei zajedno u toku dve godine nismo mogli da kod odgajivaa pela pronaemo ni jedan jedini sluaj raka niti da ujemo za nekog ko je od raka umro. Otkrili smo jedan sluaj Hodkinove bolesti, ali ovek ju je dobio pre nego to je poeo da se bavi pelama i jede med. Bolest je bila izleena posto je poeo da se bavi svojim novim poslom. Hodkinova bolest je, u stvari, poremeaj lezda, kad dolazi do njihovog uveanja, poev od lezde na vratu, pa se zatim iri i na ostale lezde u telu.

A sada da obratimo panju na injenicu da se u toku leenja artritisa svakog ponedeljka, srede i petka u au sa siretnom meavinom i medom uz svaki obrok dodaje i po jedna kap Lugolovog rastvora joda.
1. Narodna medicina Vermonta je dola do zakljuka da Lugolov jodni rastvor pomae u borbi protiv bolesti. Lugolov rastvor joda se prepisuje obolelima od artritisa da bi se spreilo da pacijent oboli od jo neke bolesti, koja bi samo smanjila njegovu otpornost i pogorala artritis. 2. Kad god sam Lugolov rastvor prepisao nekom pacijentu uvek mi je kasnije javljano da je dolo i do poboljanja artritisa, ukoliko je od ove bolesti patio pored one od koje sam ga ja leio. To je bio jedan uzgredni rezultat koji me je veoma interesovao. 3. Jod je neophodan titastoj lezdi za pravilno obavljanje svih njenih funkcija. Ta lezda se nalazi u prednjem delu vrata. va krv iz tela proe kroz titastu lezdu svakih 17 minuta. elije od kojih je sastavljena lezda imaju posebnu sklonost ka jodu, pa njihovo luenje joda ubija sve tetne mikroorganizme u toku tog sedamnaestominutnog prolaska, i tako nestaju sve bakterije koje su eventualno mogle da u krv prodru kroz povredu na koi, kroz sluzokou grla i nosa, ili preko vazduha ili prilikom apsorpcije hrane u sistemu za varenje. Jaki mikroorganizmi, izazivai bolesti, postaju slabiji prilikom prolaska kroz titasu lezdu.Posle svakog sedamnaestominutnog prolaska oni bivaju sve slabiji dok na kraju ne budu potpuno uniteni, ali samo ukoliko lezda dobija svoje potrebne koliine joda. Ukoliko to nije sluaj, ona nije u stanju da ubije sve klice iz krvi, kao to je to priroda zamislila.Dobro je poznato da sadraj joda u titastoj lezdi zavisi od koliine joda koja se moe nai u ishrani i tecnostima koje svaki pojedinac uzima. Ako je ta koliina mala, lezda nema dovoljno materijala koji joj je potreban za obavljanje posla.

4. Od narodne medicine Vermonta moemo da nauimo da titasta lezda obavlja i druge funkcije pored unitavanja tetnih klica u organizmu. Ona takode obnavlja energiju koja nam je potrebna za svakodnevno obavljanje poslova, tako da moemo pouzdano da tvrdimo da izmeu koliine energije koju posedujete i koliine joda koji svakodnevno unosite u organizam postoji neka veza. 5. Druga funkcija joda je da smiri organizam i smanji nervnu napetost. Kad je napetost velika, ljudi postaju nervozni i imaju problema sa spavanjem. Telo je stalno orgamzovano na nivou borbene gotovosti, spremno ili za borbu ili za beg. Zbog toga mu je jod neophodan, da bi se smanjila ta napetost i da bi telo moglo da se organizuje na nivou mirovanja, ali isto tako i da stvori i uskladiti telesne rezerve koje mu jednog trenutka mogu biti potrebne. 6. Jo jedna upotreba joda u ljudskom organizmu odnosi se na sposobnost jasnog razmiljanja. Mozak jednostavno bolje radi kada dobija potrebne koliine ]Oda. To su razlozi zbog kojih je dobro uzimati jod. Jo samo da kaemo nekoliko rei o tome kako ga treba piti. Lugolov rastvor joda nije skup preparat, a kada se koristi u cilju ouvanja ljudskog zdravlja, potrebna koliina je veoma mala i uzima se samo odreenih dana u nedelji. Joda ima veoma malo u naem organizmu, i to tek u tragovima. Jod moe da se dodaje u rastvor sireta, meda i vode, i to po jedna kap za svaki obrok ponedeljkom, sredom i petkom. Kapaljku na boici drite vodoravno tako da dobijete sto veu kap. Sadraj ae izmeajte kaiicom i polako ispijajte u toku obroka. Jod nije jedino dodatno oruje koje narodna medicina Vermonta koristi u borbi protiv artritisa. Zagovornici leenja artritisa na narodni nain esto govore da organizam treba s vremena na vreme da se obnavlja. On je kao komad ispoene zemlje i potreban je opsti program obnove organizma kao dodatak odreenom nainu leenja artritisa. Po pitanju oporavka sasvim je normalno da se okrenemo tabletama od suenih morskih algi. Postoje dva osnovna razloga zbog kojih su one dobre za korienje. Kao prvo, tablete se u leenju artritisa koriste kao dodatak hrani, jer sastav oko 28 litara morske vode potpuno odgovara sastavu ljudskog organizma, kao to sam ve naglasio. Prema tome, morske alge koje su rasle u okeanu imaju sve ono to je organizmu potrebno. Okeanska voda je najbolje tlo za uzgajanje svega to nam je potrebno. Alge rastu u okeanu, u potpunoj saglasnosti sa prirodnim planom, i ne postoji nain da covek nekako ugrozi taj rast. S druge strane, tablete kao zavrni proizvod, prema poverijivim norvekim izvorima, sadre najmanje 60 minerala ili elemenata, vie od 12 vitamina i 21 aminokiselinu, i to sve u

odgovarajuoj ravnotei. Alge dodate u ishranu ivotinja obezbeuju zatitu od bolesti koje nastaju usled nekog nedostatka. Ljudsko telo uzima ono sto mu je od ovih elemenata potrebno i odbacuje ono to mu u datom trenutku nije potrebno, jer je ono opremljeno da minerale vari u organskom obliku. Oboleli od artritisa zapoinju s uzimanjem po jedne tablete svakog jutra. Moete je uzeti pre, u toku ili posle samog obroka, kako god vam je lake. Ovu dozu zadravate cele te sedmice, i moe se pokazati da je to upravo ona koliina koja vam je potrebna. Meutim, ako elite da malo eksperimentiete, moete uz veernji obrok, na poetku druge nedelje, poeti da uzimate jo po jednu tabletu, pored one jutarnje. Na poetku tree nedelje moete uzimati po jednu tabletu uz svaki obrok u toku dana. U Vermontu pacijenti ne prihvataju vie od tri tablete dnevno. Ako dozu poveam iznad ove, kao posledica se javlja lenjost creva. Cuo sam, meutim, da u drugim delovima zemlje mogu da se uzimaju i vie od tri tablete a da ne doe do ovih neeljenih posledica. U toku svoje lekarske prakse u Vermontu primetio sam bar pet dobrih strana uzimanja tableta od morskih algi svakog dana tokom jedne godine u leenju artritisa: 1. Bol je znatno slabija. 2. Ne dolazi do veeg oticanja zglobova. 3. Znatno se poboljava funkcija srca koje je jo ranije oteeno zbog preleane reumatske groznice. 4. Disanje vie nije onako kratko kao to je bilo. 5. Pacijent ima mnogo vie energije. Osim postupaka o kojima sam raspravljao u ovom poglavlju narodna medicina Vermonta preporuuje za leenje artritisa i neke lokalne lekove. Jedan od njih je i oblog koji se pravi od rastvora tri olje vode i pola olje sireta, to se sve sipa u jedan lavor. Zatim se u taj rastvor svakog jutra i veeri, potapaju artritine ruke, po deset minuta. Rastvor treba da bude prijatno vru. Kao ishod ovoga javlja se smanjenje otoka, poveava se aktivnost zgloba, a u ake se vraa oseaj za hvatanje tako da sad predmeti mogu da se dre i prstima. Ako su artritisom zahvaena stopala, onda treba da se napravi dovoljno rastvora da u njega mogu da se potope noge. Stopala treba drati u rastvoru po deset minuta svakog jutra i veeri. Kad se radi o zglobovima kao to su kolena, u rastvor treba umoiti komad tkanine, oviti ga oko zgloba, a zatim oko tog mokrog treba oviti jo jedan suv komad tkanine koji e zadrati toplotu. Vlani komad tkanine treba ponovo pokvastiti im se ohladi. Ovaj rastvor moe da se koristi vie puta, dok god oseate miris sireta.

Ovaj postupak se zasniva na teoriji nastaloj iz posmatranja kako pola litre vode sa siretom koja vri u ajniku omoguava nataloenom kalcijumu da ponovo pree u rastvor. Iz toga prirodno sledi da ako ruke i noge potopimo u vrui rastvor sireta i vode, kalcijum koji je u njima nataloen moe ponovo da pree u rastvor, to sve dovodi do poboljanja stanja bolesnika. Isto to se odnosi i na one zglobove na koje se rastvor nanosi uz pomo komada tkanine. Kao dopunu ovom programu, trebalo bi koristiti i izbor bioloki zdrave hrane, i to svakodnevno, kako sam to ve opisao. Na kraju bih eleo da samem sve postupke koje prepisuje narodna medicina Vermonta u leenju artritisa, a koji se zasnivaju na metodu probe i pogreke primenjivanom poslednjih dve stotine godina. Postupak je u toku godina vidno pojednostavljen, tako da se danas sastoji od sledeih pet koraka: 1. Dve kaiice jabukovog sireta i dve kaiice meda u ai vode morate uzimati svakodnevno, uz svaki obrok. Ako, iz bilo kog razloga, va eludac ne moe da prihvati ovu meavinu u toku obroka, onda je moete uzimati izmeu obroka - u toku prepodneva, popodneva ili veeri. 2. Svakog ponedeljka, srede i petka, u toku jednog dnevnog obroka u siretnu meavinu treba da dodate i po jednu kap Lugolovog rastvora joda. 3. Uz doruak, a moe i uz sva tri obroka, zavisno od toga ta vam vie odgovara, treba da uzimate po jednu tabletu od suenih morskih algi. 4. Za obloge se spravlja meavina pola olje sireta i tri olje vode, pri cemu se dobija rastvor u koji se potapaju artritine ruke i stopala. Na druge zglobove stavljaju se oblozi tkanina natopljeni ovim rastvorom. 5. Izbor bioloki zdrave hrane jeste princip koji treba da se primenjuje svakog dana. On iskljuuje upotrebu proizvoda od ita, penine itarice, beli eer, agrumsko voe i njihove sokove, kao i miiava mesa kao to su teletina, jagnjetina i svinjetina. Kod veine ljudi ova hrana izaziva neeljenu baznu reakciju mokrae, kad se meri odmah po jutarnjem ustajanju iz kreveta. Narodna medicina Vermonta koristi isti nain leenja i za reumatini artritis, osteoartritis, giht i bursitis. Ona ne pravi nikakvu razliku meu njima ve ih smatra samo razliitim manifestacijama artritisa na koje povoljno utie isti nain leenja.

Ako artritis posmatra sa take gledita narodne medicine Vermonta, ovek polako poinje da tu bolest shvata kao energetsku bolest, a sve zahvaljujui stalnoj aktivnosti telesnog mehanizma za potronju energije. Svi lekovi koje narodna medicina koristi u leenju artritisa takvi su da obuzdavaju tu aktivnost i telu donose smirenje i oputanje. Odgovarajuim uticajem na nervni, hemijski i endokrini deo mehanizma za potronju energije ljudski motor se prebacuje iz vee brzine u manju. A to je ne samo osnovni pristup leenju artritisa ve i klju za reavanje bilo kog zdravstvenog problema.