Biljana Sikimi Balkanoloki institut SANU Beograd

ETNIKI STEREOTIPI O VLASIMA U SRBIJI

Ja znam da e na ovo mnogi na zabrinuti patrijota znaajno zamahnuti glavom i rei da inim izdajstvo prema Otadbini, kad se usuujem da govorim o Rumunima u Srbiji, koje po miljenju mnogih valja kriti ili bar preutkivati, jer svako isticanje Rumuna u Srbiji moe odvesti tako zvanom rumunskom pitanju u Srbiji, od koga, po miljenju mnogih, preti opasnost. Moe i to biti, ali i bez ovih mojih redova ceo svet zna da u Srbiji ima Rumuna. To ne odrie ni naa zvanina statistika (, 1906:45). Ovaj citat, star ceo vek, ove godine ve je iskoristio rumunski istoriar George Zbukja u svojoj najnovijoj knjizi o Vlasima, odnosno timokim Rumunima, kako ih imenuje u samom naslovu (Zbuchea 2002:691). Ta druga vizura, upravo drugaiji stereotip (pogled sa severne strane Dunava2), nije predmet ovog rada. U naunom diskursu u Srbiji Vlasi se pominju i u 19. veku, a na formiranje slike o Vlasima severoistone slike indirektno su uticali i strani naunici i putopisci; analiza ovih studija bila bi od velikog znaaja za razumevanje savremenih stereotipa. Sa druge strane, posebno su znaajna i novija istraivanja bugarskih etnologa i antropologa usmerena na osvetljavanje slike o bugarskim, vidinskim Vlasima, koji analogno junoslovenskom ine svojevrsni vlaki balkanski kontinuum sa Vlasima severoistone Srbije3. ini se prihvatljiva koncepcija francuskog antropologa Dejana Dimitrijevia koji govori o kontekstualnom, dvostrukom identitetu Vlaha rumunski identitet je izraen u okviru lokalne, rumunske/vlake zajednice, a van te zajednice Vlasi/Rumuni imaju srpski identitet4. Ovde e biti ponuena samo jedna od moguih slika etnikih stereotipa o Vlasima severoistone Srbije dobijena sagledavanjem iz nekoliko uglova i vremenskih ravni, poev od zvanine etnologije i lingvistike u Srbiji5, preko folklora, sve do auteninih iskaza informatora snimljenih na terenu u poslednjih nekoliko godina6. Autentini transkripti iskaza informatora
Prilog je izraen okviru projekta: Etnolingvistika i sociolingvistika istraivanja izbeglica i multietnikih zajednica na Balkanu (2167) koji finansira MNTR Srbije. 1 U ovoj studiji data je i kritika dosadanjih teorija o etnikom identitetu i jeziku Vlaha u Bugarskoj i Jugoslaviji (Zbuchea 2002:10). 2 Za bolje upoznavanje sa stavovima rumunske istoriografije tokom dvadesetog veka znaajne su i studije: Vlsan 1918; Constante/Golopenia 1923; Constante 1929; Hagi-Gogu 1939; Constantinescu 1941; Trpcea 1945; Metes 1977; Sandu-Timoc 1997; Vidin 1997; Piuan/Cionchin 1998; Zbuchea 1999 i zbornik dokumenata Romnii de la sud de Dunre, documente, Bucureti 1997. 3 Informativan preigled vlakog stanovnitva u Bugarskoj, njihovu geografsku rasprstranjenost, poreklo i toponime v. u: 1995. Aktuelni bugarski statistiki podaci o Vlasima i vlakom jeziku dati su u: 1995. Studija: 1995 o istorijskim razlozima za formiranje vlakog stanovnitva u Bugarskoj u velikoj meri osvetljava i stanje u severoistonoj Srbiji. 4 Detaljnije u radovima: Dimitrijevic 1998; 1998a; 2000:96100; 1994:132134. 1996 istrauje unutaretniko saznanje Vlaha u Bugarskoj, a 1995. samoodreenje Vlaha i stepen njihove integracije u bugarsko drutvo. 5 O stavovima etnologa (i uopte intelektualaca koji se bave istraivanjem lokalne tradicije) i ideolokom diskursu balkanske etnologije up.: Naumovi 1998. 6 Autor je terenska etnolingvistika istraivanja severoistone Srbije, poevi od 1999. godine do danas, obavio u vlakim ungurjanskim selima: itkovica, Kladurovo, Duboka, Jasenovo, Zlot, Metovnica i Gamzigrad; i caranskim: Halovo, Gradskovo, Kovilovo, Mokranje, Kobinica, Duanovac i Podvrka. Znatan materijal prikupljen je i u Beogradu od nosilaca vlakog jezika. Vlaka tradicionalna kultura i narodni govori istraivani su integrativno u uem i irem kontekstu sa srpskom (s. Zvezdan, tubik), romskom (s. Podvrka) i bugarskom (s. Dublje, Veliki Izvor) tradicijom. Postoji velika potreba za etnolingvistikim i sociolingvistikim istraivanjem urbanih vienacionalnih zajednica (kao to su, npr.

187

dati su u Prilogu ovog rada, ali su podaci i informatoru, mesti i datum voenja razgovora namerno izostavljeni7. Upadljive promene na svim nivoima funkcionisanja etnikih stereotipa o Vlasima dogodile su se u Srbiji tokom dvadesetog veka. Etnolog Tihomir orevi u radu naslovljenom Kroz nae Rumune, a objavljenom 1906. u Srpskom knjievnom glasniku Vlahe vidi kao sujeverne (Pobonost je stvar gotovo nepoznata. U crkvu niko ne ide sem kad po njihovim sujevernim pojmovima valja ii str. 526), loe vojnike (Kukavice u boju, kukavice su bili i prema kaznama koje su ih za to postizale str. 526), surove razbojnike (Ovdanji su hajduci pravi bezdunici, haramije, ubijce i nevaljalci najgore vrste, koji ubijaju bezduno kao ivotinja, ak i iz pasije, bez vitetva i ponosa str. 381), uopte ljude niskog morala (Ne bih rekao da su osobito bistri i okretni. Isto tako nisu ni hrabri ni ponosni, a podmukli su i pakosni. Povueni su i na tue dosta lakomi. Niega uzvienijega i plemenitoga ne moe se meu njima nai u velikoj meri str. 55) i ukazuje na opasnost od rumunizacije srpskog stanovnitva (U nas se vrlo esto govori o tome da nai Rumuni rumuniziraju Srbe i da obratno teko biva. esto se navodi kao primer kako jedna Vlajnja, kad se dovede u srpsku kuu, celu kuu porumuni, a ona ne naui srpski, str.617). Ova studija, koja izostaje u kasnijim sabranim delima Tihomira orevia, sigurno odraava klimu u intelektualnim krugovima Srbije poetkom dvadesetog veka, kao to to ini i niz kasnijih radova istog autora na ovu temu8. Njnjegova teza o prvobitnom slovenskom poreklu Vlaha9 esto se kasnije sree u naunom, paranaunom i folklornom diskursu o etnogenezi Vlaha. Poetkom dvadesetog veka sline stavove o stanovnicima sela Podgorac iznosi uitelj i etnolog Mihailo Rizni10. Neto ranije, krajem 19. veka, lekar Stevan Maaj je neto umereniji u svojim sudovima (blage naravi, dobroduni, iskreni, usluni, druevni, u kui umereni, brzo shvataju, pomireni sa sudbinom, osvetoljubivi, mogu biti zverski svirepi, pohotljivi, odani pirituoznom piu, poseduju specifian odnos prema smrti)11. U periodu izmeu dva rata, 1924. godine, zagrebaki asopis Nova Evropa svoj petnaesti broj posveuje temi Nai Rumuni i nai Cincari: istorijsko-etnografsku sintezu o Vlasima dao je Tihomir orevi, a o Cincarima i Meglenorumunima Jovan Erdeljanovi; istorijat romansko-slovenske simbioze na Balkanu poreklo romanskog stanovnitva i balkanskih Vlaha kompetentno je predstavio Petar Skok, statistiki prikaz Rumuna, Arumuna i rumunskih Roma Z. R. Popovi.12 Savremeni etnolozi u Srbiji esto preuzimaju stavove Tihomira orevia o Vlasima (up. npr. 1993, 1994:61, 1998). U novije vreme stereotipi u drutvenim naukama u Srbiji konstruiu se oko problema identiteta i jezika Vlaha, za raliku od situacije na poetku
Poarevac, Petrovac na Mlavi, Svilajnac, Boljevac, Zajear, Negotin, Kladovo). Rezultati ovih istraivanja delimino su objavljeni u: 1999, 2000, 2000, 2001, 2001, 2001, 2002, 2002, 2002. Etnolingvistika istraivanja Vlaha u Bugarskoj u novije vremen obavili su rumunski istraivai, up. Nestorescu 1996 i Budi 2001. 7 Ove doneti razgovori voeni su srpskom jeziku. U transkriptu nisu vrene nikakve gramatike intervencije. Komentar i pitanja istraivaa dati su u zagradama. 8 Tihomir orevi je istraivao i istorijsku grau o Vlasima u doba kneza Miloa, up. 1923 i 1941. U okviru Jugoslovenske delegacije na Konferencije mira, 1919, izradio je elaborat o Rumunima u Srbiji (up. 1986:314). 9 Predanje u Ranovcu veli da su Ranovani Srbi koji su u staro doba pobegli od Turaka u Rumuniju, tamo se porumunili, a docnije opet preli na svoje staro ognjite. Moj kolega g. Milivoje Bai (...) priao mi je da nai Rumuni i Carani i Ungurani kazuju da su poreklom sa Kosova, da su u staro doba bili Srbi, da su otili u Ugarsku, u mesto Alma, da su se tamo porumunili i otuda se kao Rumuni vratili u Srbiju, na sadanja svoja sedita. Otuda su im, vele, srpska imena i prezimena, a otuda im i srpski obiaji i slava. Ovo interesantno predanje valjalo bi to bolje upoznati, jer izgleda da u njemu lei jedna istinska tajna, koja bi se njegovim tanim upoznavanjem bar donekle dala otkriti ( 1906:776). Mit je poznat i bugarskim Vlasima, up. 1995 i Mihailesku 2002:101103. 10 Up. 1906:378. 11 Up. Prilog br. 1.3. 12 O politikim aspektima problema Vlaha u Bugarskoj izmeu dva rata v. 1995.

188

dvadesetog veka kada se pitanje jezika nije postavljalo. Kao posledica potpune lingvistike praznine kada je u pitanju jezik kojim govore Vlasi (sve do skora nije postojala nikakva dijalektoloka ni sociolingvistika studija), logino je to savremenu jugoslovensku etnologiju karakteriu stavovi kao: Najveu masu stanovnitva u erdapskom Podunavlju ine pripadnici vlake govorne grupe, iji se jezik bitno razlikuje od rumunskog (Vlahovi 1993), ili: razlike izmeu vlakog govora i rumunskog jezika, posebno u usmenom narodnom stvaralatvu, veoma su velike ( 1998:106)13. Lingvisti-romanisti za vlaka jezika pitanja bili su uglavnom nezainteresovani14, ili su (kao i nekoliko znaajnih slavista-dijalektologa15) samo isticali urgentnu potrebu da se vlaki narodni govori to pre istrae16. Veina stereotipa sa poetka veka dobila je u naunim krugovima druge polivne dvadesetog veka drugaiju dimenziju. Razmiljajui o konstatacijama Tihomira orevia o slabom moralu i sujeverju Vlaha, francuski teoretiar Dejan Dimitrijevi citira miljenje jednog monaha iz manastira Vitovnica koji nikad nije video narod koji tako malo potuje religiju i Crkvu kao to su to okolni Vlasi i zapaa da je komunizam uinio uslugu Rumunima (Vlasima) jer je u svojoj borbi protiv crkve osnaio domau religioznost17. Ovaj autor smatra da se srpski identitet Vlaha ne konstituie preko Crkve prisutne na lokalnom nivou. Crkva se smatra za previe opasnu po tradicionalnu drutvenu i religijsku praksu koja inae garantuje rumunski (vlaki) identitet u lokalnoj zajednici. Pripadanje srpstvu zapravo je izvreno putem Drave18. Terenska istraivanja mlaih poarevakih etnologa i istoriara iz 1994. bacaju drugaije svetlo na stereotip povlaivanja i pokazuju ubrzani proces asimilacije Vlaha u dolini Mlave: Proces asimilacije je bre tekao u selima sa meovitim stanovnitvom na taj nain to su se Vlasi posrbili. Svoj etniki identitet Vlasi su sauvali u selima u kojima su samo oni nastanjeni (/ 1994:161162)19.
U ovom smislu vrlo je ilustrativan i sledei citat iz studije Stanovnitvo i migracije u istonoj Srbiji M. Vesia iz 1978: Vlasi predstavljaju meavinu stanovnitva sa vlakim oralnim jezikom, koja je naseljavala komunikaciono nepovezane i ekonomski potpuno nerazvojene, a kulturno-prosvetno sasvim zaostale krajeve Istone Srbije. Otuda nije dolo do formiranja sopstvenog knjievnog jezika, a ni prihvatanja rumunskog. Vlasi su se sami dobrovoljno opredelili za jezinu asimilaciju u odnosu na srpski (pa i bugarski jezik), a time i za srpsku kulturu. Intenzivan komunikativni i ekonomski razvoj Istone Srbije i njeno integrisanje u socijalno-ekonomske i obrazovno-kulturne procese Srbije, doprineli su postepenom uklapanju u srpsku naciju, bez obzira to zadravaju vlaki kao oralni jezik (uglavnom starije generacije). Praksa dosadanjih popisa stanovnitva pokazuje da se Vlasi prilikom popisa najee deklariu za vlaki maternji jezik, ali za srpsku narodnost, kada su u popisnici postavljena oba pitanja. Meutim, u popisu 1948. godine, kada je bilo postavljeno samo pitanje o narodnosti, oni su kao odgovor upisivali vlaki, jer su tim odgovorom eleli da istaknu svoj maternji jezik. U narednim popisima su u pogledu maternjeg jezika uglavnom zadrali isti odgovor, ali su se na pitanje o narodnosti, subjektivno, po svom slobodnom opredeljenju izjanjavali za srpsku narodnost (Vesi 1978:31). Kao posledica takvih naunih postavki u istoj studiji se konsekvetno dolo do sledeih zakljuaka o Vlasima kao nesklonim radu u inostranstvu: Od ukupnog broja zaposlenih u inostranstvu Srbi uestvuju sa 97% i to uglavnom u visokom procentu iz optina Negotin, Svilajnac, Poarevac, Petrovac, Malo Crnie, Despotovac, abari, Veliko Gradite i Kladovo. Odlazak Vlaha nije brojan i oni uestvuju sa neto vie od 1% odnosno 468 lica. Vlasi na radu u inostranstvu su uglavnom iz okoline Petrovca 219, dok iz Negotina, uprije, Kladova, Kueva i abara su zastupljeni u znatno manjem broju (Vesi 1978:115). Na slinim pozicijama je i autor studije o vlakoj etnikoj zajednici u Negotinskoj krajini, Ma 1981. 14 Up. kratku beleku o stanju izuenosti govora Vlaha u: Flora 1976:131132. 15 Up. Jovi 1977, Peco 1973, 1977, 1979, 1984 i / 1968:247, 273. 16 Up. Savi 1971, 1972-73, 1984, 1998. 17 Dimitrijevic 1994:131132. 18 Dimitrijevic 1994:133. 19 Stanovnici s. Breana su srpskog i vlakog porekla, metani vlakog porekla su potpuno posrbljeni, ali o njima svedoe mikrotoponimi: Vlaka mala, Pomana, entrevilj, orbolanska mala (up. / 1994:171). Stanovnitvo s. Petka ine Srbi, Cigani i Vlasi koji su se prilino asimilovali sa Srbima, up. mikrotoponim: Vlaka mala (/ 1994:176). U s. Aleksandrovac stanovnici su veinom Srbi, jednu treinu stanovnika ine Vlasi koji su u dananje vreme
13

189

I folklorni diskurs o Vlasima, pre svega graa viceva i anegdota, tokom vremena je menjala svoju optiku. Jeziki vicevi o Vlasima danas su na ivici izumiranja, jer, sa retkim izuzetkom nekih starijih ena u selima u kojima su kole otvorene tek pedesetih godina, praktino vie nema Vlaha koji ne govore srpski jezik. Globalni zakljuci istraivanja o etnikim vicevima o Vlasima, objavljenim mahom u nikom humoristikom asopisu Kia u prvoj polovini 20. veka, zasnivaju se, pored linih terenskih zapaanja, i na usmenim podacima dobijenim od Srba i Vlaha. Danas su ale o Vlasima ograniene samo na krajeve u kojima ive Vlasi, a sudei po Kiinim izvorima, verovatno je i poetkom veka situacija bila slina. Kao i danas, ale na raun Vlaha i poetkom veka bile su nepoznate u daljoj okolini, kao to je npr. Beograd20. Verovatno iz razloga cenzure ogromna veina viceva o Vlasima objavljena u Kii odnosila se na srpsko-vlake jezike nesporazume. Karakteristike tog nespretnog srpskog jezika u vlakim ustima sa poetka veka, u osnovnim crtama mogu se odnositi i na dananje stanje govora Vlaha. Istovremeno, treba ukazati na znaaj ovih zapisa kao prvih pisanih izvora za dijahrona sociolingvistika istraivanja vlakog bilingvizma. Jezika situacija na terenu i danas je veoma sloena i ne moe se uoptavati, ali, grubo reeno dok je u srednjoj generaciji bilingvizam potpun, u mlaoj dominira srpski jezik, a znanje vlakog je esto samo pasivno. Uoena tendencija, da je danas na terenu sve manje viceva sa temom jezikog nesporazuma, ne vai za viceve sa opscenim efektom. Osim toga, na terenu je izuzetno iva i druga vrsta etnikih viceva o Vlasima i Vlahinjama, zasnovana na kulturnim razlikama. Stranci, koji govore drugi jezik, u tradicionalnoj kulturi doivljavaju se kao nemi ili glupi, tako je Vlah je prikazan kao glup ovek koji ne razume srpki jezik: Neki majstori vranjanci, iz sela Vlase, bili na radu u krajinskom okrugu, pa vraajui se kuama, ostanu bez hleba. Kako su ili preko sela, a toga dana bile zadunice, oni svrate na jedno groblje koje je bilo nekih naseljenika iz Rumunije. Vranjanci, videi kako se tu obilato jede, zamole da dadu i njima da togod jedu. Jedan koji je pomalo znao srpski, da bi pravio komendiju s njima, ree im da moraju i oni kukati na groblju, pa e dobiti da jedu i piju. Majstori unu na jedan grob i razdernjaju se: Kuku Vlasi, crni siromasi, dobri beste, to svi ne pomreste. Na to jedan stari Vlah, ovek boleiva srca, dotra, i stade ih dizati i utkati, da ne plau. Dobie svega. I tada im dadoe te se siti najedoe i napie, i veselo produie put. (Golemo Selo, kod Vranja, Kia 1925 49) Etniki nesporazum na relaciji Vlah Srbin razvija se i na osnovi obostranog nepoznavanja tradicionalne kulture: Doe jedan Vla kod svetenika da krsti dete. Svetenik upita kako e ime. Kako je kod Vlasa omiljeno ime Truce, Trailo i Gica, to je i on kazao da eli Trailo. Kako se on sam zvao Trailo, pa i njegov otac zove se Trailo, a ima i jednog sina Traila, to mu

uglavnom posrbljeni, ali postoje mikrotoponimi: Vlaka mala, Vlaii, Pljota (/ 1994:192). U s. Polatna prvi su se na dananji poloaj naselili Boori, vlakog porekla; danas u Polatni ivi srpsko stanovnitvo, dok se vlako potpuno asimilovalo i izgubilo svest o svom vlakom poreklu. Ipak, zabeleeni su brojni rumunski mikrotoponimi: Boori, Vlaka mala, Dutar, Ljovijska bara, Mrkulja, Oprilov potok, Purkan, Rumunovo ili Rumunsko brdo, Staro vlako groblje, Strova, okordin (/ 1994:203) Dananje stanovnitvo s. Sibnica je srpsko, postojanje rumunskih mikrotoponima ukazuje da su tu nekada iveli i Vlasi: Burdelje, Vezurina, Vlaka mala, Grona (/ 1994:205). Na osnovu mikrotoponimije rumunskog porekla slino bi se moglo zakljuiti i o selima eteree, Brzohode. 20 Studija: Ljuboja 2001, posveena etnikom humoru, nema poglavlje posveeno Vlasima.

190

svetenik kae: Ta nemoe to biti, da u jednoj kui budu etiri lica sa jednim imenom, naroito kad su svi od jednog rodonaelnika iz nishodne linije! Vla protrlja malo elo pa ree: Vala, popo, ako e daj mu ime Trailo; ako nee, ja znam ta u raditi: baciu ga u jarak, a ena e mi rodi drugo, pa e se i to zove Trailo. (Livadice u Homolju, Kia 1925 17). Sledei etniki vic o Vlasima u dve varijante (sa poetka veka i savremena potvrda), uz interpoliranje dijaloga na vlakom, ukazuje na nekoliko elemenata etnikog stereotipa karakteristini odevni predmeti (ubara i torbica), ali i na direktno skatoloko (konjska balega) ili zoonimsko izjednaavanje (medved). Kako je postao Vla? Bog i Sv. Jovan ili po zemlji i stvarali. Nali konjsku fukiju (balegu); Bog rekao da od nje moe da se stvori Vlah, udario nogom u balegu: Skola Romnju (=ustani Vlau) - Jakata opunje Gospode! (Evo me Gospode) ree balega i iz nje se pojavi Vla u velikoj ubari. (Kragujevac, Kia 1906 40) Putovao Bog i sv. Aranel kroz Miro planinu i naiu na medveda. Sveti Ranel pita Boga. Kae: ta da napravimo od ovoga medveda? Kae: Ti zna - kae - napravi jednoga Vlaha, Pa kako? Pa ti zna - kae - kako pravi ostale ivotinje pa napravi. On sveti Ranel prekrsti tapom i stvori se Vla. Ali Vla je i dalje sedeo, nije hteo da ustane. Kae: Boe, nee da ustane! Pa - kae - on nita ne razume, progovori mu rumunski. I sveti Ranel mu kae: Skolue Romunje! Vla skoi i kae: Adu, mou, pnje! Znai: Dii se, Romune. Vla se digao i rekao: Daj mi, Boe, leba. Otada Vlasi uvek nose torbe, boje se da ne umru gladni. (magnetofonski snimak, povodom zapisivaevog komentara o lepim vlakim torbicama, Kobinica, priao Srbin, ef stanice, 1969. orevi 1981:60). Nizak socijalni status Vlaha u oima veinskog stanovnitva potvruje i mesto u formulainom nizu nisko vrednovanih grupa u konkretnim lokalnim zajednicama u aljivim zdravicama21 (primer je iz Kruevca): Ponosio se sinovima i snahama kao () smederevska nahija advokatima, kao poarevaka nahija Vlasima, kao jagodinska asurama, kao kruevaka kicoima () kao Vuitrn delijama, kao Sofija spahijama, kao Stari Vlah kmetovima (dve kue pa iz tree kmet) (Kia 1906 43) Etniki strereotip o Vlasima kao lopovima, a Vlajnama kao lakim enama22, uobiajeni je sadraj savremenih viceva o Vlasima. Prestupniko poreklo Drugih poznat je etniki stereotip, a mit o Rumunima kao potomcima prestupnika zabeleen je i kod Maara23: Da ispriam kako su postali nai Vlasi, naravno to je samo u prii, u vicevima, istorijski je sasvim drugaije. Po nekom predanju dananji su Vlasi doselili se iz Rumunije, poto je to bila jako siromana zemlja, nije im se isplatilo da prave zatvore za prestupnike. Nije bio most na Dunavu, sve te prestupnike, sa tim kriminalcima i kurvama, oni su poslali preko Dunava. I onda su se oni godinama stapali, meali, tako da su postala meovita sela, i brakovi i sela. Od toga dana do danas Vlajne se ne valeraju, niti Vla voli da ukrade. Oni su stvarno, u vlakim selima se krade, a i ovo. (terenski zapis autora, 2000) Oekivao Vlah svastiku iz Nemake na eleznikoj stanici u Negotinu, tako da je tamo saeka da se vrate gore. On vee magarca, ode kod voza pa onda prenesu kofer,
Ceo sistem niskovrednovanih socijalnih pojmova dat je u: Petrovi 2002:9899. I bugarska folklorna svest vlake ene doivljava kao neverne, up. poslovicu: , ( 1995:296). Veruje se da su Vlasi razvratniji od Bugara i da im je moral na niskom nivou ( 1995:153). 23 Up. / 1995:8486.
22 21

191

a magarac se malo opustio. Vlah sa strane gleda neku granu, prut da odsee. Sad njegova svastika kae: Pa, zete, to ga bije? A Vlah kae: Je l on da doekuje svastiku el ja? (terenski zapis autora, 2000) Malo Laole, selo od 400 kua, ima 800 rasputenica. (dosetka zabeleena u autobusu koji vozi kroz Homolje, 1999). Vlasi sami o sebi vrlo rado priaju viceve u kojima zapravo podravaju postojee stereotipe: (Vlasi sami o sebi priaju viceve?) Da. Ti vicevi uglavnom se priaju na srpskom. ta Vlajni pie na grobu: Prvi put u grobu spava sama. Jedan moj drug je izmislio da Srbi imaju etiri S, a Vlasi etiri F: Fura frace fr ge fric24. (terenski zapis autora, 2000) (Vlasi priaju o sebi viceve?) Priaju, j ne znam da se neko od njih bog zna kako uvredio. Mogu da kaem i ja sam Vla, iako nisam, ili kad bi bio ne bi znao ta da radim, nita nije ni udno ni pogrdno. (terenski zapis autora, Srbin, 1999) Danas se na terenu sreu i usko lokalne anegdote o Vlasima koje je teko posmatrati u okviru koncepta stereotipa: To je susedno selo, vlako, poznato po malim ljudima. Postoji desetak domainstava, to su ljudi malog rasta. Jedan od njih je imao tridesetak godina, oni su blii Negotinu, pa u Negotinu, poto mu se pripikilo, ruke mu se smrzle, nije mogao to da uradi. A neka gospoa mislila da je to dete, a kad je izvadila onu stvar, tako mali ovek, nije dete. ene su njih izbegavale, oni su jako mali. Jednog sam i venao, ali ga je ena napustila. (terenski zapis autora, 2000) U svojim iskazima i Vlasi i Srbi severoistone Srbije istiu i vlaku snalaljivost i smisao za humor: Ima ona boja zapovest: potuj svaku vlast, pa je to tamo tako. (Zato nema politikih viceva). Taj kraj je poboan, tamo se ilo u crkvu i kada to nije bilo popularno. To vai za sve. Jedan moj roak, pokojni Voja, bio je na privremenom radu u Nemakoj i neki ba 29. novembar, vraa se on iz Nemake vozom, to su bila ona vremena nestaica, pa on natovario pun kupe stvari iz Nemake gradi kuu. Na carini uao carinik, a ono koturovi ice, svega i svaega. I naravno to ne moe, carina. Poeo ovaj da plae. ta je bilo? E, kae, drug carinik, ne zna ti gde ja ivim. Kako bre, zato, kae carinik. Eto, ja imam tamo siroie, ive tamo na planini Miro gde je Kraljevi Marko terao vilu Ravijojlu, pa im ja nosim ovu icu da i njima sine svetlo za 29. novembar. I ovaj ga pustio. Vlasi su snalaljivi u svakoj situaciji i sve udare na alu. (terenski zapis autora, Srbin, 1999) Na jezikom nivou stereotipi o Vlasima fokusirani u oko termina Vlajna i izraza vlaka posla. Etniki stereotip roda, jeziki oznaen kao Vlajna25 kod Vlaha se ne doivljava kao pejorativan, same informatorke o sebi, u vrednosno neutralnom kontekstu, govore kao o Vlajnama 26. Oznaka mukog roda, Vlauca, danas ima pejorativan prizvuk, a uje se uglavnom od strane ne-Vlaha. Specifini porodini odnosi Vlaha, opisani u postojeoj etnolokoj literaturi27, potvruju se i u iskazima dobijenim tokom terenskih istraivanja severoistone Srbije: u proirenoj porodici uglavnom vai princip jednog deteta, i danas ponegde postoje maloletniki brakovi, a brane zajednice su nestabilne. Vie branih zajednica ne smatra se sramotom ili
24 25

Kradi, brate, bez straha. Knjievni termin jeVlahinja. 26 Up. grau u Prilogu br. 1 i 2. 27 Up. npr.: 1995,1996; 1976, 1976, 1979; 1974, 1975, 1991; Mati-Bokovi 1968.

192

preprekom za sledei brak. Maloletniki brakovi danas se vreduju negativno28, a domazetski brak sa izvesnom dozom podsmeha29. Planiranje porodice, inae novijeg datuma, ocenjuje se kao trezveno30. Iskazi informatorki svedoe i o promeni tradicionalnog vlakog obiaja predbrane seksualne slobode, koju je seoska zajednica sve do sredine ovog veka smatrala dozvoljenom i poeljnom. Moja majka to nije imala, ona je imala razgovor. Nju je, recimo, mogao da isprati momak od igranke do kue, onda su razgovarali i tako se to zavrio taj njihov dijalog, o emu su priali, nije vano ta - ljubavno ili neke druge teme, ali je to tako bilo, ispred kapije se ispriaju, posle par minuta vremena, ako majka dozvoljava, ona je pozove i ona ide unutra, ostavi momka. Nije ba tako bilo kao to je moja baba imala, pa njena majka, moja prababa. Dok u moje vreme, mi smo isto tako imali da moemo da razgovaramo, ali mi smo ve mogli malo slobodnije da se ponaamo. I onda je sve to izgubilo svoje ari. (terenski zapis autora, 2000) Informatorke u svojim autoportretima svedoe i o uspenim strategijama za postizanje ekonomske nezavisnosti koje uvaavaju i odraavaju etnike specifinosti Vlajne, ovi iskazi potvruju postojanje svesti o svojevrsnoj vlakoj emancipaciji ali bez definitivnog raskidanja sa tradicionalnim nainom ivota31. U lokalnoj kulturi izrazom vlaka posla obino se oznaavaju drugaiji moralni koncepti Vlaha; ipak, ini se da je ovaj izraz iri i da pokriva integralanu vlaku tradicionalnu kulturu u onim domenima u kojima se ona razlikuje od lokalne srpske tradicionalne kulture: tako je, npr. stariji Vlah iskaz svoje supruge o vlakim pogrebnim obiajima kratko prokomentarisao sa vlaka posla (2002)32. Za ilustraciju stereotipa vlaka posla moe da poslui iskaz mlaeg Srbina iz Brze Palanke: Nisu neke kavgadije, ali deava se da uzmu sekire, za pola metra njive, da se sude po dvaes godina, ili nao enu sa komijom, pa op, sekiricom. (ta znai izraz vlaka posla?) Ne mora to da bude vezano za enidbu. Na televiziji prikazuju njihovu baiju, i tu sad bude pola sela, deset porodica, ili tri mukarca i jedna ena, mi smo to gledali i jedan kae vlaka posla. Ne mora da bude to se broja venanja tie. Nisam uo da se oni iuavaju to se tie bilo ega oko muko-enskih odnosa. Ako se neko oenio u vlako selo, onda i on vremenom postane isti. Ja teko mogu i da razdvojim tamo, meaju se ve sto godina. (terenski zapis autora, 1999) Stav o agresivnom uticaju vlake kulture na susednu slovensku i opasnost o meovitih brakova zbog potencijalnog gubljenja sopstvenog etnikog identiteta na raun vlakog sigurno je obeleio jednu epohu33. Meutim, dananja etnolingvistika istraivanja nisu potvrdila postojanje ovog stereotipa na terenu. Sa druge strane, u savremenoj bugarskoj etnolokoj literaturi analizirani su i drugi koncepti o vlakom mentalitetu koji tokom naih terenskih istraivanja nisu posebno ispitivani. To su, pre svega vrednoa, ambicioznost, zatim demonstriranje ekonomskog i socijalnog statusa34 o kojima ovde nije eksplicitno bilo rei, ali
Up. grau u Prilogu br. 3 i 4. O bugarskom stereotipu vlakog branog modela i statusu domazeta up. 1995:155157. Up. I Prilog br. 6. 30 Up. grau u Prilogu br. 5. 31 Up. grau u Prilogu br. 7, 8 i 9. 32 Grebenarova (1995:168) govori o specifinim pogrebnim obiajima kao svojevrsnom markeru vlake regije u Bugarskoj. Vlaki pogrebni obiaji i kult mrtvih bili su u centru panje istraivaa severoistone Srbije pa su detaljno opisani u jugoslovenskoj etnografskoj grai. 33 Sve do psle Drugog svetskog rata i kod Srba u Banatu postojalo je miljenje: Ako ti Rumunka ue u kuu kao snaja kuu e ti porumuniti, a kod Rumuna u Banatu obrnuto: Ako ti Srpkinja... ( 1998:151). 34 Up. 1995.
29 28

193

o kojima uzgred govore sami informatori u svojim iskazima. Zapaanja izneta u radu: / 1995, koja iznose savremeno stanje etnikog stereotipa o Vlasima i sa aspekta samih Vlaha (autoportret) i sa aspekta njihovih slovenskih komija (portret) skoro u potpunosti se poklapaju sa slikom o Vlasima u narodnoj svesti stanovnitva severoistone Srbije35. Ali, autori kao tipine odlike Vlaha u Bugarskoj belee, npr, vrednou, lo ukus, tenju za socijalnim prestiom36, solidarnost, kao i stav da su Vlasi poboniji od Bugara, koji su kao stereotipi u naim terenskim istraivanjima delimino potvreni i zahtevali bi dodatna tumaenja. Samo istorijsku dimenziju danas imaju i stari etniki stereotipi zasnovani na narodnoj etmologiji (Vlah = vlas) o vlakom stanovnitvu kao kosmatom (up. / 1995). Literatura 1995 . : , , , XXI, , 128135. 1995 . : 4.XII. 1992 , , , XXI, , 9397. Budi 2001 M. Budi: Comunitatea romneasc de pe valea Timocului bulgresc, Bucureti. Constante/Golopenia 1923 C. Constante, A. Golopenia: Romnii din Timoc, Bucureti. Constante 1929 C. Constante: Romnii din valea Timocului i a Moravei, Bucureti. Constantinescu 1941 N. A. Constantinescu, Chestiunea timocean, Bucureti. DimitrijevicRufu 1994 D. DimitrijevicRufu: Rites de passage, identit ethniljue, identit nationale, Le cas d'une communaut roumaine de Serbie, Terrain 22, 119134. Dimitrijevic-Rufu 1998 D. Dimitrijevic-Rufu: Identit contextuelles. Le cas d'une sommunaut roumaine de Serbie, Cahier Balkaniques 25, Paris, 165174. Dimitrijevi-Rufu 1998a D. Dimitrijevi-Rufu: The multiple identity of Romanians in Melnica (Homolje, Serbia), Name and Social Structure, Examples from Southeast Europe, New York, 4968. Dimitrijevic 2000 D. Dimitrijevic: Le rituel de la slava et l'imaginaire communautaire de l'unit. Les Roumains de Homolje et les Serbes en France, Revue Europenne des Migrations Internationales 16/2, Paris, 91117. 1995 . : , - 1, , 160166. 1996 . : , - 2, , 175179. 1976 . : , 8, , 141148. 1976 . : , 8, , 7998. 1979 . aa: aa o , 19, , 80-88. 1995 E, : , , , 288302.
U bugarskom folkloru Vlasi se doivljavaju kao bedni, ali pretenciozni, lakomi i nepostojani, up. sledee bugarske poslovice: , , , , ( 1995:268). U poreenju junoslovenske folklorne grae treba imati u vidu da se u bugarskom i makedonskom termin Vlah odnosi i na Arumune (Cincare) i Meglenorumune. 36 U autobusu koji je vozio kroz Homolje voza je ovako komentarisao preticanje jednog kamiona sa stranom registracijom: Vlauca, odavde, vozi kui da ga vide seljaci da vozi veliki kamion (decembar 1999).
35

194

 1994 . , . : , Viminacium 89, , 161229. 1906 T. . : , , , 4458, 126136, 200210, 282290, 376384, 526532, 614-619, 692-698, 763782. 1923 T. : , XXXV, , 164182. 1941 . : , LXII/1, , 4753. 1981 . : , 21, , 4655. Flora 1976 R. Flora: Relaii lingvistice srbo-romne, Cronologie, zone, criterii, Analele Societii de limba romn, Zrenjanin, 123136. 1995 . : , , , , XXI, , 159168. Hagi-Gogu 1939 T. Hagi-Gogu: Romanus i Valachus, sau ce este Romanus, Roman, Romn, Aroman, Valah i Vlah, Bucureti. Jovi 1977 D. Jovi: Neke razvojne tendencije govora okoline Negotina u kontaktu sa rumunskim, Actele simpozionului de raporturi culturale, literare i lingvistice romno iugoslave III, Zrenjanin, 165172. , , 1905-1935. 1995 . : , , , XXI, , 150158. 1996 . : , 2, , 164172. 1995 : ( ), , , 268272. Ljuboja 2001 G. Ljuboja: Etniki humor XX veka u humoristikoj tampi Srbije, http.//kapija.narod.ru 1998 . : , , , 145156. 1981: . : ( . 22), . MatiBokovi 1968: . Mati-Bokovi, Domazetska svadba u istonoj Srbiji - ostatak matrijarhata u svadbenim obiajima, Rad 12. kongresa SUFJ, Ljubljana, 181183. / 1995 . , . : , , , XXI, , 7687. Metes 1977 S. Metes: Emigrri romneti din Transilvania n secole XIII-XX, Bucureti. 1966 . : , VI/2, , 5869. Mihailesku 2002 V. Mihailesku: Svakodnevica vie nije ono to je bila, Beograd. 1995 . : (, ) , , XXI, , 7 27. Nestorescu 1996 V. Nestorescu: Romnii Timoceni din Bulgaria, Bucureti. Naumovi 1998 S. Naumovi: Romanticists or Double Insiders? An Essay on the Origins of Ideologised Discourses in Balkan Ethnology, Ethnologia balcanica 2, Sofia Mnster New York, 101120. 1995 . : ( ), , , XXI, , 5275. Piuan/Cionchin 1998 R. Piuan, I. Cionchin: O istorie a romnilor din nord-estul Serbiei, Timioara. 195

 1974 . : a, 7, , 4555. 1975 . : , 38, , 123ss146. 1991 . : a e " II", 40, , 35-48. 1973 A : , 6, , 6979. Peco 1977 A. Peco: Neke pojave vezane za meujezike kontakte srpskohrvatskog i rumunskog jezika, Actele simpozionului de raporturi culturale, literare i lingvistice romno iugoslave III, Zrenjanin, 375376. Peco 1979 A. Peco: Uticaj fonetike rumunskog jezika na glasovni sistem nekih srpskohrvatskih govora, Actele simpozionului de raporturi culturale, literare i lingvistice romno iugoslave IV, Bucureti, 467474. Peco 1984 A. Peco: Znaaj rumunskog dijalektolokog atlasa za lingvistiku geografiju, Actele simpozionului de raporturi culturale, literare i lingvistice romno iugoslave VI, Bucureti, 296305. / 1968 . , . : , XVII, , 245366. Petrovi 2002 . Petrovi: Zdravica kod balkanskih Slovena, Beograd (magistarski rad). 1995 . : , , , XXI, , 121127. / 1995 . , . : , , , XXI, , 107120. Romnii de la sud de Dunre, documente, Bucureti 1997. Sandu Timoc 1997 C. Sandu Timoc: Vlahii sunt romni. Documente inedite, Timioara. Savi 1971 M. Savi: Alcuni influssi serbi sulle parlate valache della Serbia Orientale, Actele de-al XII-lea Congres internaional de lingvistica i filologie romanica II, Bucureti, 10691076. Savi1972-73 M. Savi: Dve zajednike crte u srpskim i vlakim govorima, Analele societii de limba romn IIIIV, Zrenjanin, 509518. Savi 1984 M. Savi: Pokuaj kontrastivne analize srpskohrvatskog i rumunskog jezika, Rumunsko-jugoslovenske kulturne, knjievne i lingvistike veze, Radovi VI Simpozijuma, Bucureti, 362370. Savi 1998 M. Savi: Banatski dijalekat u poreenju sa rumunskim govorima u Srbiji, Radovi simpozijuma Jugoslovenski Banat, istorijska i kulturna prolost (Begejci/Torak, 8. novembar 1997), Novi Sad 1998, 234240. 1999 . : , XXXIII/12, , 7689. 2000 . : , 5, , 309337. Sikimi 2000a B. Sikimi: Humorni aspekt srpsko-vlake komunikacije, Jugoslovenski Banat, kulturna i istorijska prolost V, Novi Sad 2000, 112118. 2001 . : ( ), 7, , 112126. 2001a . : T ? XIII/56, , 5. Sikimi 2001 B. Sikimi: Vlake psovke, Psovke na Balkanu (zbornik radova sa meunarodnog skupa), Novi Sad (u tampi). Sikimi 2002 . : e - , ae , - (u tampi). 196

Sikimi 2002a B. Sikimi: urevdan kod vlakih Roma u selu Podvrka, Kultura 103104, Beograd, 184193. Sikimi 2002b B. Sikimi: Etnolingvistiki pristup vlakoj duhovnoj kulturi obiaj kumaenje, Banat kulturna i istorijska prolost, Reica (u tampi) 1986 . : , 19141920, . Trpcea 1945 T. Trpcea: Romnii dintre Timoc i Morava n lumina trecutului lor istoric, Bucureti. 1995 . : ( , , , XXI, , 98106. 1978 . : , . Vlahovi 1993 P. Vlahovi: Etniki procesi, Glasnik Etnografskog muzeja 57, Beograd, 45 54. 1994 . : , Balcanica XXV/2, , 5572. 1998 . : , , , 95106. Vidin 1997 Ion di la Vidin: Sacra Tribalia (Povestea romnilor din dreapta Dunrii), Bucureti. Vlsan 1918 G. Vlsan: Les Roumains de Bulgarie et de Serbie, Paris. 1995 . : , , , XXI, , 2851. Zbuchea 1999 G. Zbuchea: O istorie a romnilor din Peninsula Balcanic (secolele XVIIIXXX), Bucureti. Zbuchea 2002 G. Zbuchea: Romnii timoceni, Timioara.

197

PRILOG 1. Ja sam imala profesora jednog, kad smo ovde ile na fakultet, upisala sam Uiteljski fakultet naknadno, posle Vie pedagoke. I sad on kae: Ja tano znam da vi dolazite iz Negotina. "A po emu, profesore?" Zato to, kae, ja ne znam mora da nam je temperament kako vadite pitanja, kako razgovarate, kako ulazite na vrata sasvim druge pokrete imamo za razliku od ovih iz Pirota, Aleksinca, Vranja, sav taj juni deo. I on kae Ja ne verujem da u uopte da pogreim, evo trudiu se da pogodim, ispomeajte se, pa da vidim. I stvarno, on je poeo da nas razlikuje. Ne znam po emu, ali jesmo mi malo otresitije, snalaljivije. Tog momenta se snaemo, organizujemo se i sve to uradimo. Nije bio poso da on to nama zada da mi to nekako ne uradimo bre nego to se ove organizuju. (Da li to vai i za mukarce?) Pa, vai i za mukarce, ali mukarci su u tom pogledu malo ispod ena. Poto ovde primat je ena. Stub porodice je ena i sve se oslanja na nju, od poljoprivrede do dece, do svega ostalog. Tu je mukarac malo vie ovako, maltene kao turski aga, pa izigrava tu neku veliinu i tako. Da mo da skita, pa onda je ena tu poniznija to se toga tie, ali mislim da je kompletnija ena od mukarca. (Kako vidite poloaj, recimo, vae bake u odnosu na srpsku enu. Da li je njihov poloaj bolji?) Pa, nije. Nije bio, jer su i one... Mislim da je vaspitanje u pitanju. One nisu mogle, to je bilo strano runo da ostavi mua, kakav god da je. Mahom su se brakovi formirali preko provodadiluka. To nije ilo da se oni vole, tu i tamo je ilo da se vole. Pa se posle zavoli u braku, ta e-gde e, tako baba pria: Pa ta ti misli da sam ja ba volela ovog tvog dedu, nego, eto, gde sam mogla da idem? Gde e da izae, ne mogu, imala sam brata, lako je vama da sad dolazite do novca. Za njih je, recimo, Negotin bio velegrad i zna se kad se ide u tom Negotinu, iako je bio deset kilometra, vaar, praznik il je to neka kupovina ili prodaja. I mahom je to vaspitanje bilo da ena bude potinjena, kao to je, recimo, i u srpskom obiaju, isto tako. Vremenom se posle, menjani su brakovi, nije to tako strano, trezveno su razmiljali kad je u pitanju potomstvo, mada je tu, recimo, druga strana ima imanje, gde je bilo vrlo znaajno za njih, po tome su se cenile porodice koje su bogate. (1999) 2. (Da li se moe primetiti koja je Vlajna?) Primeuje se, nonja i, po svemu se primeuje. Vlaka sela, i srpska sela. Sad moda, sad u ovo doba, sad nema tolko da se primeti, jel nonja sad ide ista. A ranije imalo razliita nonja, pa i dan danas ima starije ene, primeti koja je Vlajinja, a koja nije. Po nonji vie se to primetilo. I uvek one bile neto vilje nego ove druge ene. Imala neka razlika. U oblaenju, spremanju, i na ulicu, i ponaanju, i tako. Kao da malo odskoile od srpska sela. I sad ima puno razlika izmeu ovde gore sela Plavna i Klokoevac i Kobinica, Bukove dole. Ima i sad razlika. To su oni svi tamo po inostranstvu. Ima razlika izmeu njih. Ove ene su kao i ovde, ene su spremne za sve, da idu u polje i sve, a tamo dole po ova vlaka sela to ne idu. Ne idu one u polje. Vie idu mukarci. One vie su za u kuu. Vie su, kao nekad ta bile ove, vie su onako, kad prime nekog u kuu, da spremaju, da poiste, za u polje, retko koja ide u polje. To ovi, Kobinica-Bukove. E one, one su vie za u kuu. A mukarci idu vie u poljoprivredu, rade normalno. I sve ta treba da se kupi, neki poso da se napravi, na primer, da se pogaa neka kua, neka svadba, neto da se radi - to te ene se pitaju, mukarci nema mnogo da se meaju. Oduvek, i dan danas. Plus toga i stara baba, koja je u toj kui, ona se potuje. Ako ona kae moe moe, ako ona kae ne moe ne moe. A ovde ne. Ovde vie muka strana prevladava. I svekrva, svekar, a po tam tam nema. To su one i to je. Ima razlike, imalo je oduvek i dan danas ima. Ja sam imala jednu priliku, jedna baba, ona iz Bukova i ona pria da je ila da prodaje vino ranije kad se ilo da se prodaje vino, ilo se u Hrvatsku. Sama je ila na voz. Ila u Hrvatsku, prodavala groe, prodavala vino. To je njima bilo najosnovnije, groe, lubenice, paradajz, krastavci, kod njih mnogo pre stie nego kod nas. (2000) 3. Baba, u kolko si ti rodila mamu? Pa reko, ne pitaj, u petnes godine puni, nepuni esnes. Najmlaa majka u zajearskom kraju sam bila. Uvek mi se smeju, bio neki ginekolog, neki Krunislav, i on uvek kae: Jao, dete dete rodilo. A ja, znate, sirotinjsko dete, pa, moj mu bio trgovac, pedes tree, ako se uda devojka za vojno lice, za trgovca, za milicionera, u to je premija. I ja sam tako, to ula, mnogo sam se ovako, nisam ila vie u osnovnu pkolu, ali 198

sam uvek zaostala kod te nastavnice, kod uitelja. Nisu bili onda nastavnici, nastavnici su bili sa osmogodinjom, to su bili po Zajear, to je ve bila mala matura, a gimnazija, to je ve druga pesma bilo u to vreme. I ja sam uvek se tako druila i kad god sam ila, jao, vidim, kako su one oblaene, i kako sve imaju u kue, a ja sirotinjsko dete. Moj tata pod crnu zemlju. Ma, kaem, ko me, bre, prosi, samo sam tako razmiljala, ma prvi ko naie, odo ja. I ovaj moj mu, on stariji od mene skoro devet godine. Bio tamo na rudniku trgovac i ja: - Oe se uda? Ou! Pobegla. Jedno vee pokupim moje dronjke, zadnju no sam spavala s majkom i s ocem. Ne znaju moji. Ou da spavam s vama, otkud - se udi moj tata, ta mi je bilo, da nisam enula? Ja kaem, ma ou jo malo da spavam kod vas. I ja lego izmeu nji i grlim majku i oca, I sutra uvee moj mu doo s nekog drugara i ja pokupila one moje prnjke i brii. Jao, moji nisu mogli da se pomire nikako. Zato ba da se udam za Piroanca? De je Vlajnja udata za Piroanca! Sve beu Piroanke ovamo u timoki kraj, a ja otila u ono brdo! I dr ne daj, i dr ne daj, bila sam maloletna. To je malo tee ilo da se venam. Ja sam rodila erku vanbrano, ali priznao moj mu. Dok sam bila punoletna, posle preveo dete. I trebao mi otac bude es meseci u zatvor. A onda imam roaku u Baevicu, isto prezime, roaci smo, braa mom ocu, ali od strievi. I onda mi bio taj roak u matine knjige i on moje unitava, a po njene matine knjige, ajde krtenicu. Meutim, sud nije poverovao da se to ponitilo, poto sam roena etrdesete, a etresprve je bio rat, pa se te knjige kao unitile, nego moram da idem na vetaenje. Koje su to procedure, bilo maltretiranje do Boga, al ja dete, ta sam ja znala. Pa onda idete kod lekara, pa da vam da lekarsko uverenje da ste vi razvijena, da se moe udate. I onda bila sam pred sudom, izala na vetaenje. I tako sam dobila da sam ja trideset i osme, po onoj, po mojoj toj roake, tries osme roena. Moja sestra je roena tries este, a ja sam etrdesete. Tako sve one dokumente su ponitene, a nove su vaene. Ono ponitio, skroz. Iscepo iz matine knjige, poniteno. I onda kao da te knjige to sam ja roena, zavedena, da su to spaljene za vreme rata, da su nestale. Verovatno taj moj roak to je bio tu u mesnu zajednicu, slubenik bio, matiar, ta ja znam, on vodio te knjige, on je to verovatno unitio, pa po njegovoj erci izvadili su. Samo srednje slovo se nije podudaralo. Da bi moj otac izbegavao da ne ide u zatvor. (Da li je bilo i drugih takvih sluajeva?) Pa jeste, kako da ne, pa Negotinke su udali u etrnes godine. Pa i ja sam se udala, eto, vidite, ja sam etrdeseto, pedeset tree sam se udala, 29. novembra, pa vidite koliko sam imala, punih etrnest. Mi smo Vlajnje, pa Italijanke druge. (Vlajnje su se udavale vrlo mlade?) Pa i sad se udaju, ne znam ba, ne bi znala sad. Kolko sam ila tamo u selo, ne, ne udaju se tako vie mlade devojke. Al u moje vreme da, udale se jo u trines godina. Ja znam par moje kolske drugarice, onda se roditelji dogovaraju, nije to bilo ljubav, ta se to znalo za ljubav. Ja znam, jedan moj kolski drug oenio se sa jednu bogatau iz Lubnice, bogata bila, jedinka, i sad su gledali. Oni su malo siromaniji i sad e da ide kod nje kao zet u kuu, poto su dva brata. I sad, stvarno, pria mali, ona je bila stara devojka, nije neka lepa bila, ali ovi siroti: - Idi tu da se eni, ta e tu, mi siromani. I kae on, ba samnom, ili smo u osmogodinju kolu, i kad smo izali iz kole, odma ga njegovi, oe da ga ene. I sad kad, uvee su trebali da spava, on pita: - Je li ale, pa gde ja treba da spavam? Pa idi kod mlade da spava. On, jadan, sedeo tamo na krevet, on pria nama sutra, zna. Seo sam, plaem, pa kako da idem, ta da radim. Pa nauie te ona, ona starija bila. Jao, i kad mu bilo, znate, godine za venanje, njegova devojica njemu nosila barjak. Njegova erka, to starija devojica, a mlaa devojica, svekrva je nosila, zna, onu kolevku drvenu. I baba je nosi u onu kolevku, a devojica nosi barjak. A on mladoenja i mlada, on tek imao onda godine da se vea sa njom. A imao ve dvoje dece. (Koliko je ona bila starija od njega?) Pa bila bogami es-sedam godine starija. Al ona imala svoje godine kad se venala, al on nije imao. On je bio mlad, al sirotinja, puka sirotinja bila. Onda, te godine, znam, puno nji se tako oenili, i onda i ja ou da se udam. Al ja sam se udala, eto, ja kaem, sirotinjsko dete, i moj tata kad doe iz jamu, jadan on, samo mu zubi vidim. Ja kaem: Pa mi smo dve enske, a moja sestra se nije tako mlada udala. Ona se udala u osamnestu godinu. Ja sam nju pretekla. (2000) 4. Bilo je strano, ja ne znam iz kog razloga su oni radili te maloletnike brakove i onda se tu umeala drava pa ih je kanjavala. Ja ba sad pitam moju babu, jer je ona bila jedna od, eto, njena porodica od tih, moj deda je morao da odlei est meseca zatvora zbog moje 199

tetke koju su oni udali u etrnaestoj godini. Ona je bila sitna, i sad je sitna, mala, mogu da pojmim kako je tad izgledala u etrnaest godina. Kae: - Uopte ne znam zato i zbog ega sam to uradila, ali kad su svi tako radili, onda se izgubi, ta ja znam, tako neka prilika, pa hrle svi. Hrlili smo i mi: etrnaest godina, ona je dosta odrasla, pa ta? Pa kako, Gago, odrasla, reko, kad vidi da ipak su oni deca? Pojma nemam, mora da smo i mi bili glupi, nedovoljno, isto tako, obrazovani. Onda je to bio neki njihov ivot koji su svi prihvatali od jednog do drugog. (A mladoenja?) I on je bio tu, ja mislim da je on imao petnaes-esnaes godina, on je, valda, dve godine bio stariji od nje. (Da li vam je moda priala o tome da li su oni u tom izrastu imali prave odnose, ili je to bilo formalno?) Ne, imali su, imali su, da. Zato to su oni oformljeni, od malih nogu ve se zna. Ja kaem ja ne verujem da u vlakim selima ima, recimo, tako tog ekstremnog, da ne kaem pedera i lezbejki. Verovatno da je to malo iz glave. Mogue da je genski, ne kaem da ih nema jer se one predodreuju od malih nogu. ene su bile, ja pamtim kako je baba meni tutnula igle, mi smo imali svoje domainstvo, ti mora da se naui da plete arape muu, pa ne moe to tako. I to non-stop ponavljanje, to je to. I ti se sprema za udaju, ti treba da zna da vodi domainstvo, treba da zna da kuva, treba da plete, da tka, da neto radi. Mukarci su se spremali za neto drugo. Oni su neto, eto, bili privilegovani to se tie ena, ali se u njemu govorilo: ti mora da vodi rauna koja je devojka za tebe, eto tako, verovatno ga spremaju. Ma, muvaj ti nju da mi doemo do te i te porodice! To je lepa devojka, bilo je tu hukanja, pa borbe oko udaje, pa daj da rasturimo, ovi su se verili, daj da rasturimo to! Jedno vee mama priala pa me oduevila sa tim: A mi, kae, mladi, i ja, ta sam ja znala. Moj deda je bio ef mesne kancelarije i nju nije smeo da uzme, meutim, ona sedamnes godina, ve je bila jako stara devojka. Pa je morao da je veri da isto bude da ima i ona nekog, da ne izgubi tog momka. Al ona nije volela tog momka i rasturi tu veridbu, i onda se verila za tatu. Ve je bila tu, pred osamnest. Ve sa osamnest godine mogo si da se uda i da se venava, naravno. Ali dok je veridba trajala oni su samo ili na igranke zajedno, svako svojoj kui, i nisu imali nekog kontakta. To retko da je, jedino da je neka, ba neto, ali su se trudili stari baba i deda i mama i tata i svi, cela familija da ne doe do kontakta. Nikakvog seksualnog kontakta pre braka. Ali ako se udala i otila u tu kuu, posle godinu dana ona se porodi. S petnes godine. Moja komika se porodila u petnestoj godini. (1999) 5. Trezveno su razmiljali kada je u pitanju potomstvo, mada je tu, recimo, vukla i druga strana imanje koje je bilo, ovako, vrlo znaajno za njih, po tome su se cenile porodice koje su bogate, mogli su da uine i neki kiks, pa sad nije vano ako je devojka malo, nije ba tolko zdrava, neto, ovo-ono, ali je strano bogata i onda su oni i to radili. Sklapali su takve brakove zbog bogatstva. (Da li se pazilo na to da devojka bude asna?) Ako je bila udata, recimo, pa sad ima neko dete tamo, u toj drugoj kui, ona se razvela glat, nije vano, on se razveo, i on ima svoje dete, mislim spajaju se brakovi. I oni se uzimali, bez obzira na dete. Ja kaem: Kako je mogue da ste bili tako fini, poteni, kad ova bila za etri udata? U, nije to nita, ti da zna, evo onaj, taj i taj, on nikakav jedan smotani, sobzirom da je, kao stale, malo je bio poznatiji, majka je bila najderka, otac je pravio kouhe, on je bio ve neto. Meutim, kao momak je nikakav, al zato je drao jedno est-sedam ena. Ama, mama, ta ste videli na njemu, ni sad nije lep, kakav li je tek bio tad? Ma ta ja znam, sve to tako matori, pa ipak on iz te porodice, pa eto, dolaze do para i na neki drugi nain, nee tolko da se izmui. Gledali su i tu stranu. Nisu mnogo gledali - pa i ako je bila udata, pa ta ako ima dete, pa udae se deca, ti e svoju decu da napravi, pa onda e i njegovo, recimo, da oeni u drugu kuu i ti e svoje ako je ensko u drugu, i onda napravi s njim, pa e dete tu ostati tu zajedniko. (Deca su ostajala kod mua?) Obino su tako radili. Ostavljala je to dete. Bilo da je muko ili ensko. Retka je prilika, ali ja ne pamtim da se u selu to desilo da su se deca povela. Mahom su ostajala. to je ba dobro. Ona poe i glat se uda u drugu kuu i tamo izrodi jo jedno i poe i odatle ako joj ne odgovara i nae treeg i ostavi po nekog, i tako. Nisam znala, jer ipak sam dete, pa sam posle pitala babu kako? A, kae, ima, to je njena erka. ija erka, pa od te, ne znam, tamo? Ja ne mogu da verujem. Ima ona, njih su etvoro. Kako to? Pa i Ljubinka, i ta druga, ne znam, i ovde dva deteta, tu je ostavila sina, tamo je ostavila erku. I onda se udala u treu kuu i tamo ima sina i erku. Znai, oni su sve etvoro. (Kako ona odrava vezu sa tom 200

decom?) Sad sve zavisi, neki odravaju, neki tako malo hladniji, ali udala se deca i odrasla, to znai... Vaspitanjema verovatno poprimaju da to nije tako strano. Ne osuuju majku, i ta ako si ti bez majke, ti e da odraste. Najverovatnije da i to ima nekog udela da oni porastu malo zdravije linosti. Sve zavisi od porodice. Ne zameraju mu to to nema mamu. On je ostao tu. Ti ima da odraste, ti ima da se eni, ima da zna ko je tvoj put. Najverovatnije da je to u pitanju. Ba sam se pitala gde je tu ljubav, razgovarala sa mamom. Al se to uzima malo hladnije, ne sa preterivanjem, nego kao da je ivot takav i molim. Nisu dozvoljavali tako neke traume. (...) Menjali su tako brakove, bez obzira to je to bio maltene period pre, dok je moja baba bila, u to njeno vreme. Menjali se tako parovi, radili su tako neke stvari. bilo je, recimo, i preljuba i tako. (Bez fatalnog zavretka?) I jeste i nije, ali ne tako, da. Nije. Retko da su ene u brakovima te preljube teke radile, to su, recimo, ako ostane rasputenica, pa onda tako. I nisu gledali neto ba strano na to. Udala se i ona glat, bez obzira na tu njenu prolost i na sve to. Pa, zna, ili ona je bila strano lepa ena, onda je ta lepota za njih... I na to su gledali, dobro, ako, i udala se posle toga. I pored toga to je imala, recimo, nekoga. Nisu ba toliko prezirali tu enu zbog toga pa ona nije imala nikog, pa bila je sama, pa tako. Pa ak i sad u starim danima kad ostanu sami oni se tako viaju, ti stari ljudi, ne prave neku dramu od toga, ba, to odlaze, zna se ta ena sa tim. Imali smo, recimo, pedeset, ezdeset godina, sedamdeset, viaju se, svraaju, nije strano. (1999) 6. (Da li su se Caranke udavale za Ungurjane?) Neuporedivo manje. Ne znam da li je neka od naih otila gore u brdo. Mahom obrnuto, mahom su se momci enili sa tim devojkama, recimo. Ili devojke koje nisu, posle jednog izvesnog perioda nastane tajac, nemamo mukaraca tolko. Pa, sad su dve devojke, ako se jedna uda, ona mora da uzme mua, mora da se dovede zet. Onda su uzeli tako, zetovi su doli sa strane. Jer su deca, recimo, vlaka sela bukvalno vlada ta bela kuga, ilo se na to da se... Ranije su imali i po pet i est i vie dece, a u poslednje vreme ili su samo na jedno do dva deteta. Ba iz tih razloga da se ne bi podelilo bogatstvo, da ne bude taj siromaluk, jer su se bojali siromaluka i onda manje da dele, da bi ipak za jedno dete ostalo vie. I onda se tu odvoji ako su dve erke, odvoji se miraz i ti ode iz kue i to je tvoje, ovo to ostane ostane drugom detetu bilo da je to mukarac ili ensko dete. Ali ako su brat i sestra u principu je ensko dete odlazilo, a muko je ostajalo. (Kada doe prizeeni zet da li on preuzima slavu?) Pa, ne preuzima nita sve dok tu ima lanova porodice, stari deda i svi odgovorni i on tu mora tako da se prikloni. (Kako ocenjujete njegov poloaj?) Ranije se, recimo, nije moglo izjednaavati, ak ni sin, ni zet dok je god bila glava porodice, dok je tu deda bio i baba. Ipak su se oni pitali za neke stvari, pa onda su tu sin, pa snaja malo manje, nema ti tu ba da donese odluku. Zavisi od karaktera i on porodice. Neki zetovi, recimo, nisu mogli da izdre pa pou. Neki su izdrali, i tako. Neki se nadmeu, pa mora tako. Ali ako ve izgubi jedno dva-tri zeta, morae. (Dovode drugog zeta?) Dovode i drugog, ali ne moe, ako se ve prouje pa zna, onda oni moraju malo da spuste loptu, pa se napravi neki sklad, neto. Pobogu, ako je trei-etvrti poo mora da se pita, ne mo ti tako da ih menja. Ostaje porodica onako malo sa peatom, nisu oni ba tako slatki. (Kada ode takav zet dete ostaje sa majkom?) Da, obino ti koji su prizeeni, ti zetovi odlaze, a deca ostaju tu, ne odlaze. Sve to isto tako, tako i ene koje su tamo kao snaje, one pou a deca ostaju, uvek dete ostane u kui. Taj ko je doo on odlazi. Ispadne da je nekad bolje da bude zet, nema tolko odgovornosti, ili snaja. (1999) 7. Ja, recimo, ne verujem u sve ove ene. Ja znam da se one bave time, ali ja ne verujem njima tolko. Moja majka je nauila to bajanje, ona strahovito mnogo zna bajanja, ali ona ne eli o tim loim stvarima da pria. (Od koga je nauila?) Nauila je od jedne ene u selu dok je uvala stoku. (Ne od babe?) Ne od babe. Ali verovatno da je to njeno dato da ona to, prvo njeno bajanje bilo je, ona ima strahovitu mo, mislim da ima mo. Dugo sam to lomila, verovatno vaspitanje, kola, sve je uticalo na mene da od toga nema nita, ali s vremenom sam shvatila da taj prost svet moda ne razmilja tako kao ja, vidim da su tu neke promene i svi tvrde da je tako, doivi neke stvari i onda ponem da se pitam Boe, da li je mogue, utinem se, nemogue je da svi ovi ljudi ludi? Mora da tu ima meu njima i neki drugi plan, ne znam ta je. I ona meni kae ti ne veruje u nekim stvarima zato to sam ja... jer ljudi od 201

muke svata rade i jedu i piju. Tako da ja razumem sve ove ene to lutaju, to tako trae spas. Veina njih hoe to da radi zbog novca i drugih stvari, a oni sigurno da imaju nekih problema, bilo duevnih, bilo fizikih. Ona to nikad nije radila ni za kakve pare. Ne postoji para, kae, koja moe da plati bilo kakvo leenje, ali ne postoji ak ni to da je tolko maltretiraju, da je dave, pa onda, ako ti osea potrebu da je neto asti, oni je aavaju, i tako. Onda ona njih primi, to bude u redu. Prvo je krenula od stoke, zna, podatak jedan, kad stoka daje mleko, pa je mleko krvavo, pa da posle toga to nestane. I stvarno smo se pitali, stvarno zato? Pa onda je imala mo tako da predvidi da l e da gleda, ali ne voli da gleda vie, ona ne gleda karte ni pod razno, to je ubitano, ne eli da se bavi tim. Veruje tako u snove i misli da snovi strano mnogo govore, ali kad bi se kod nje nao neki od novinara sa strane da slua ime se sve ljudi slue i ta sve rade, oni bi rekli ovaj svet je poludeo. (Dolaze ljudi kod nje i tamo, u Austriji?) Dolaze. (Samo Vlasi?) Svi. Poev od Nemaca, veana, Austrijanaca, diplomata, Japanaca, Kineza. Ja sam bila zateena, onda sam rekla tata, ja ne znam ko je ovde lud! Zna, ta, sine, ko da je lud, ako ovek smatra, kolovan ovek, i ako kae da mu je dobro, ja ne znam zato, pa vi kod psihijatra odete pa nita se bolje ne oseate, a ti se osea. Niko nikog ne zove, ne mora da doe. Al ako on osea potrebu i on shvati da je to, onda je to sasvim pozitivno i u redu. 8. Pa to ti je neki drugi mentalitet, oni (kladovski Vlasi) su brodarci, druga vrsta. Ima razlike. Oni su bili moda vie izloeniji, zato to su njihovi muevi i oevi radili na brodu, pa su mogli da dou u kontakt sa Evropom, za razliku od nas koji nismo imali to. Ili planinska sela. Jer moja mama kad se bavila tim vezom, ona je imala tamo par porodica, odakle je donosila tako neke novitete za ene, bluze, kombinezone, marame. Seam se marame neke tampane, pa ona doe i napravi bum, to je bukvalno moda. Ona je prva ena koja se skratila kosu i onda su je isterali zbog toga, zato to nije smela da skrati kike. To je vrlo runo za enu, bila je udata i proglasili je tako, kao, kurvom, zbog toga to je nosila muku frizuru i bez marame. Ila je bez marame i napravila je kunu haljinu i onda je deda oka i baba Draga isterali. A onda, ona meni pria, ne zna kako su oni bili teki, i ja odem tamo i vidim ja ovi prodavci su doneli tako neke zavese, neke ipke. I nateram ja tatu, poto je bio stolar, uio je zanat uporedo sa osnovnom kolom, po podne je io i uio je, a bio je kalemar, vrlo dobar je bio i u tom poslu, i onda ga mama natera da napravi garnike, to je puna daska bila, i s ove strane tako puna i tako u sredini kao krug i mama kupi one zavese i oni okae one zavese i naravno, komiluk ljubomoran to samo u javnim kuama tako stoje zavese! Ranije se to pravilo, neke male kuice su pravile tako sitne, ali ona je stavila tako veliku zavesu, ipkanu i garniku, to je bilo strano. Jao, kaem, kako ste bre ljudi tako glupi, a drali su izmeu prozora, recimo, obian karton ili od onih dakova, ta znam neki papir da ne bi sunce tako izgorelo i sve. I to je bilo strano, jedva je preivela. A onda je kupila, nosile su se neke providne bluze, pa je kupila kombinezon, ijao, to je bila jo vea drama. (O kojim godinama govorite?) To je ezdeset i ne zna koje, tree-etvrte, ja sam bila mala. Ja sam dete bila, devojica od tri godine. I onda je oni isteraju zbog toga, jer to je samo Jovanka Broz imala. Nosi brushalter i kombinezon, bruka i sramota, sve su one ene nosile koulje, one bele, a ona odjedamput... Ona je prva ena u selu koja je skinula nonju. Ona je volela da nosi nonju, ali volela je i to, ona je uvek bila napredna, sve ivo da oproba. I obua je bila tabu, jer ona je kupovala i cipele, imala je i cipele, i opanke je nosila kad radi, recimo, u polju i to. I poto je ona, moda, iz cele te njene generacije, ena koja je stvarno bila poslovna, moglo bi se ba glat rei, ni jedna ena nije smela da izae iz sela, to je bilo strano. Ne znam kako je ona to preivela, osamnes godina je imala, devetnes, dvadeset, kad joj se sve to izdeavalo u porodici. A tata je bio u vojsku, i sad ona ode tamo u onom Kljuu, to se tako zvao kladovski srez Klju, zato to je tako ak i na mapi i otuda mi ga zovemo kao klju. Otila u tom Kljuu i ona prodaje taj njen proizvod, recimo kracan, oprega, sve to to je imala za prodaju ugovoreno, i ode tamo. Nema se prevoz toliko, i dobro je zaraivala, tu uzme kozmetiku, seam se recimo i kako se zvalo - Metamorfoza, tako se zvalo, stvarno, neka krema, bugarska, ne znam ija je to krema, celu putnu torbu punu je imala, ona je to prodala kao alva. To nije bilo nigde, preko nje je sve ilo. I onda kupi bicikl, ona me kaila na bicikl, to je bilo valjanje, kad su oni meni 202

priali, ja sam se iskidala od smeha. mama kae nemoj da se smeje, ljudi su se okretali skroz, to je bio bauk, to nisu muki, a kamoli ena na biciklu! Da l ti veruje, ta je to bilo, kae! I onda tati kupi prvi Tomos, i sad ga dri, reko tata nee da ga proda nikad, to je prvo vozilo koje je on imao u ivotu, i ostao mu tako, godinu dana ga je vozio, posle otio za inostranstvo. Vrlo su bili kompaktni i jedan i drugi, ali su matori bili ti koji su malo, prosto bili ljudi bez kole, komiluk i svi ostali im zamerili na tom napretku, a oni su se strano slagali po tom pitanju. Htela ih je ekonomija i jednog i drugog. (Da li su oni meu prvima otili?) Ne, ilo je pre njih dosta, ona se dosta dvoumila, zato to je imala tu malu privredu i zaraivala je fantastino, a tata je u meuvremenu napravio elektrini mlin. Ja mislim da je to bila ak i prva trofazna struja koju smo mi uveli, zato to je to moralo da radi. Bilo je kua, domainstava koja nisu imali ak ni tad struju, nisu hteli da uvode to, jer je skupo. I jednu sijalicu da pusti da radi pa iskljui. A ona radi vezove, pa stavi od sto vati, to je strano! Jaka sijalica od sto vati! Seam se da je matori samo vritao da se ne radi do kasno u no jer sijalica od sto vati, oe da se potroi struja! I ti sad pojmi kako je to... (1999) 9. Ovo su are vlake. Kasnije su ovi iz gornjih sela poeli, oni u poetku nisu bili vini mnogo tkanju, i oni imaju drugi stil, i u ari i u svemu, i u upotrebi boje. Tako da se vlaki krajevi mnogo razlikuju, recimo donji krajevi u odnosu na vlaka gornja sela, planinska. Ovo Jasenice je srpsko selo i oni nisu znali te naine veza, tkanja i imali su neke svoje specifinosti, bio je period kada su ene iz vlakih sela radile te vezove, vlake are, bilo da su ukrasi koulja, bluza, ili donji deo koulje koji se vidi. Te vezove su ene nosile u gornja sela, prodavale za vunu. ene su masovno ile i govorilo se la mune, znai, u planinu, mune je planina. Znai ide u gornje selo, ali la mune, nije se pominjalo koje selo, tako su govorile ene. Dugo meni nije bilo jasno ta to znai, pa sam posle shvatila. To se smatralo sramotom da ensko dete pre polaska u kolu ne naui da veze, da hekla, da plete. A tkanje moda je kasnije ilo. To se tu u kui steklo, tu u kui, od malih nogu, ensko dete se naui svim tim poslovima. I da tka. ak je bio i podsmeh, ako neko ne zna da tka. Smatralo se to ogranienom osobom, ukoliko nije ensko dete nauilo da tka pre udaje. Normalno je da se ona posle udaje usavri u tkanju, da onda otkriva ak i sama. (1999)

203