ta je Magija?

Vilmo Jakobi

Magija je

1. Magija, bukvalno znai sposobnost. 2. Vano je znati Da je magija aktivna, pridev rei aktivna kad je magija u pitanju znaivriti initi. 3. Mnogi se zavaravaju i govore da su to inili i u prolosti, da magija koliko god moe biti aktivna, da isto toliko moe biti pasivna a to je ist apsurd. Pasivna magija ne postoji formula ovog glasi: pasivno + magija = pasivnost. Pasivnost ne postoji to je nita, a nita nije nita. 4. Prema tome, magija kao aktivnost znai isto to i initi ili vriti sposobnost, bez obzira da li se ta sposobnost odnosi na negativnu aktivnost ili pozitivnu aktivnost. 5. U osnovi magiju delimo na belu i na crnu magiju. Meutim, postoji jo jedna magija, koja je neuporedivo bitna kad se spominjubela i crna magija, a to je takozvana zlatna magija, koja u svakom sluaju, po Logosu, uspostavlja neumoljivu ravnoteu izmeucrne i bele magije. 6. Crna magija znai: initi zle uticaje, initi nepovoljnost, vriti destrukciju, poraavati istinske vrednosti, oboavati sva polja nesigurnosti i sprovoditi nesigurnost, napadati nemilosrdno sve ono to spada u domet bele magije itd. 7. Bela magija znai: initi dobre uticaje, initi povoljnosti, vriti kreaciju, duboko potovati i sprovoditi istinske vrednosti, ostvarivati sva polja sigurnosti, braniti se nepokolebljivo od svih napada, iz svih dometa crne magije, itd. 8. Zlatna magija znai: vriti pravedne uticaje, initi ravnoteu, to je harmonija, sklad, zadovoljstvo, zadovoljenje pravednosti za sve i svakoga, bez razlike, a to vai i za biljno i ivotinjsko carstvo, ostvarivati mone magijske snage kao to su: nepristrasnost i neodbojnost, zatim nepokolebljivost u izmirivanju zavaenih strana u sukobu i zavaenih strana u samoj podeljenoj linosti, podeljenoj svesti samog oveka. 9. Prema tome zlatna magija nije ni Dobra ni Loa ona je jednostavno Pravedna. 10. Postavlja se pitanje, zato se kroz istoriju magije, skoro nigde i ne spominje zlatna magija. Odgovor je veoma jednostavan. Crna magija nastoji da ima koristi od njenog uticaja. Bela magija nastoji tako isto da ima koristi od svog uticaja. Jedino zlatna magija ne nastoji da ima koristi od svog dejstva jer ne spada u domet ni crne ni bele magije. Zbog toga su ljudi kroz istoriju civilizacije, ne samo izbegavali da se bave zlatnom magijom, ve su se vatreno trudili da zatru seme ovakve magije od koje nemaju line ili kolektivne i drutvene koristi. 11. Znai, takva zlatna magija, ona ima onoliko za sebe, koliko bi mogla sama da egzistira na svom planu delovanja. 12. Mnoge religijske rasprave, kao i filozofske, govore o tome da su samo zlo i dobro, relativan pojam. U javnoj praksi to je tano, meutim u duhovnom sainjavanju ta relativnost otpada i formula glasi direktno ovako: ZLO JESTE ZLO A DOBRO JESTE DOBRO A to je da duhovnost dobro poznaje da pre svakog zla postoji, makar koliko i toliko svesna namera za to izvrenje zla. Duhovnost isto tako dobro poznaje, da pre svakog poinjenog dobra postoji takoe, makar koliko toliko svesna namera za to izvrenje dobrog. 13. Zlatna magija zna ak i to u svojoj neumoljivoj pravednosti, da je dovoljno samo i pomisliti i osetiti zlo, prema nekome pa i sebi. Da je zlo pokrenuto i ve poinjeno, ak i bez direktne akcije zla, da se ono ispolji u svojoj javnoj manifestaciji oiglednosti. Isto tako, je dovoljno, samo pomisliti ili osetiti dobro, pa je dobro pokrenuto i poinjeno, ak i bez direktne akcije dobra, da se ono ispolji u svojoj javnoj manifestaciji oiglednosti. 14. Mnogi postavljaju i ovakvo pitanje koja je sila u stvari jaa. Dobro ili zlo? Zlatna magija na to pitanje daje savren i ispravan odgovor a koji glasi: snage dobra i snage zla su identino snane sile u sutini osnove. 15. Tu bi se opet neko dosetio i pitao. Pa kako onda nekad pobeuje zlo a nekad dobro? Zar se tu ne vidi oita razlika u snagama sila dobra i zla. Zar se upravo na ovom primeru ne vidi da nema govora o identinosti snaga sila u sutini osnove Zlatna magija i tu daje celishodan i ispravan odgovor, koji glasi ovako: sama ljudska svest dozvoljava sebi nesklad i tako dolazi do neverovatnih borbi u nedogled, gde nekad pobeuje zlo a nekad pobeuje dobro. Prema tome sa vie zla se pobeuje dobro i obrnuto sa vie dobrog se pobeuje zlo. No, meutim pitanje ostaje, koji faktor odluuje u tome, da je nekad zlo jae od dobrog a nekad dobro jae od zla. Kad ve znamo da su zlo i dobro identine snage. Odgovor glasi: bitan faktor su Volja i Mentalnost.

16. ta nadalje znai ako su volja i mentalnost izraeniji kod crnog maga nego kod belog maga beli mag e biti poraen. Obratno, ako su volja i mentalnost izraeniji kod belog maga nego kod crnog maga, crni mag e biti poraen. 17. Vano je znati i ovo: volja i mentalnost, su neutralne snage, to znai ni dobre ni loe, ali ove snage jako lie na zlatnu magiju eminenciju snaga, nisu kao takve pogodne za korienje kao zlatna magija, i to samo zato to ove snage poseduju svoju spontanu prirodnost a to su: pristrasnost i odbojnost. 18. to to znai da su volja i mentalnost kao neutralne snage pristrasne i odbojne? Odgovor je vrlo jednostavan. Ako na primer crna magija prizove u pomo volju i mentalnost, one e se automatski postaviti u slubu na pristrasan nain crnoj magiji i delovae odbojno tj. suprotno na belu magiju. Isto tako ako bela magija, iz sfere neutralnosti prizove neutralne sile volju i mentalnost u pomo e se vrlo pristrasno staviti u slubu bele magije i delovati odbojno tj. suprotno na crnu magiju. 19. Ovo je vano da identino ne mogu ni crni ni beli mag prizvati snage volje i mentalnosti pa da onda stupe u bespotednu borbu bez kraja. A to je zato to su ili crni ili beli mag slabijeg kapaciteta prisebnosti, kako bi u potpunosti primili u sebe snagu volje i mentalnosti. 20. Postavlja se jo i pitanje, otkud potie, u stvari zlo i dobro? Mnogi imaju svakakve odgovore. Jedni su vrlo religiozni tvrde, da su zle snage u pra-davnoj prolosti bile dobre snage, ali su se zbog svoje samovolje otcepile od svog i Jednog Boansko dobrog i postali suprotno snage zla. 21. Mnogi mislioci tvrde da i zlo i dobro proistiu iz ljudske naravi, svesti i svesnosti. to nije tako daleko od istine. 22. Meutim veoma je znaajna stavka istonjakih mudraca koji tvrde da zlo ne potie od sutine zla, isto kao to i dobro ne potie iz nekakve sutine dobra. Oni dalje tvrde da je ono to se na Zapadu zove zlo, u stvari nosi koren u neznanju i nesaznanju, a da je ono to se na Zapadu zove dobro ustvari nosi koren u tenji ka znanju i saznanju. Istoni mudraci nadalje objanjavaju da ovakve okolnosti, kao to su neznanje i nesaznanje, kao i tenja ka znanju i saznanju nisu savrene okolnosti za svest oveanstva i to iz ovog razloga: zlo kao neznanje i nesaznanje nije povoljno po sebi jer se ostaje duevno svesno i duhovno slep, i stoga neznanje i nesaznanje u svojoj slepoi, ono to zna, zna iz sfere mraka iz sfere zamraujueg ambijenta. Takav vid ivota se ne zove ivot ve tumaranje amo tamo u zaaranom krugu tame. Nadalje dobro kao tenja ka znanju i saznanju nije povoljna okolnost. I tenja moe biti zaarani krug tenje da se postigne znanje i saznanje a da se ono u stvari i nadalje ne postie. 23. Istoni mudraci predlau srednje reenje a ono se zove put od neznanja i nesaznanja do znanja i saznanja. A ta to u stvari znai? Pre nego to ide na to da stekne znanje i saznanje prvo se suoi sa svojim neznanjem i nesaznanjem i svim silama razuma i razboritosti nastoj da ono izgubi bilo kakvu mo nad tobom a kad u tome uspe nee ni trebati tragati za znanjem i saznanjem. Ono e ti, takorei doi na noge. Da, to je zaista tako! 24. I zaista po Logosu, moemo uvideti da od svakojakog neznanja potie ono to se zove zlo, zla magija, itd. A kako to izgleda praktino protumaiemo ovako: ovek dok ne zna i ne osea tu mogunost da sazna to to ne zna, on se ponaa tada kao i radoznala ivotinja. Prvo slomi up da bi saznala ta je u njemu, jer ne ume da otpeati poklopac i otvori ga. Prema tome takav ovek radi spontane stvari kao ivotinja u prirodi. Samo to u prirodi postoje istinske vrednosti pa makar se one zasnivaju na naj-obinijoj egzistenciji. Jer kada majmun razbije kokosov orah verovatnoa je 1000 naprama jedan da je kokos ispunjen njegovim sadrajem. Dok je kod zapeeeniih upova verovatnoa jedan prema 10000 da e se pronai up u kojem postoji istinska vrednost, da zadovolji ljudsku prirodu znatielje. A ako tome pridodamo simbolino, ljudsko neznanje kako se upovi otvaraju kad su vrsto zapeaeni, tada je sigurno da e takav ovek radi pronalaska jedne istinske vrednosti, napraviti 9999 puta tetu u svojim mogunostima. A to je zlo, a to je ono to ne valja, to ine crni magovi. 25. Isto tako se postavlja pitanje a koja je to budala to je zapeatila prazne upove? Odgovor glasi samo umiljeni ludak koji misli svojom spontanou, da je velika dobriina, s time to je napravio i navodno servirao 10000 upova kako bi sve svoje saznanje o tome strpao meutim samo u taj jedan jedini up i takoe ga zapeatio. Ali naivna dobriina, koja je toliko upova ostavio u naslee svojim pokolenjima i sam ne shvata da je servirao 9999 ispraznih stvari to jest stvorio je 9999 nepotrebnih potreba u ime jedne istinske vrednosti, a to je onaj desetohiljaditi ispunjeni up, u kojem je istinski oznanjeno ak i to, koliko je neverovatno to, kad se upovi razbijaju. E takvi su civilizovani beli magovi. 26. Ono to se na Istoku naziva srednje reenje to jest put, to je ono to se na Zapadu zove ili naziva zlatna magija. 27. Zlatna magija se u 99% sluajeva slui upravo saznanjem i spoznanjem u svom delovanju. 28. I upravo stoga je dobro uvideti da ni bela ni crna magija, ak i kad bi nastupila zajednikim snagama, ne mogu nauditi niti poremetiti delovanje zlatne magije. 29. Zlatna magija nije neko puko pravilo, ve je to neizrecivo zraee zlatno, koje istoni adepti, mnogo puta nazivaju srebrno ili zlatno zraee istine. 30. Bela magija takoe zrai i to bljetavo belo, ispunjujue, isceljujue i okrepljujuom snagom. 31. Crna magija ne zrai, ona pretee usisava i upija nezajaljivo sve oko sebe i tako stvara oko sebe vrlo zamraujuu atmosferu, koja je zgusnuta teka, zamarajua, oteavajua, za razumeti, haotino aktivna. Kao da se sve ono to je skladno, harmonino, uravnoteujue rui i propada u neki mrani bezdan. 32. Na Istoku postoji uenje Konfuija i Lao Cea koje se zove put vrline. Ali ta je to vrlina? Vrlina je sposobnost, Magija, samoodricanja od slabosti, emocija, oseanja slabosti mana, neznanja, nepovoljnosti itd. Ali je vrlina ujedno i sposobnost ka sticanju istinskih vrednosti a koje odgovaraju zlatnoj magiji, a to su: pravednost, nepokolebljivost, sigurnost, harmonija, sklad, uravnoteenost, nepristrasnost, i neodbojnost itd. 33. Put vrlina se na Istoku zove jo i zlatna staza pravo na gore.

34. A sad da razmotrimo kako deluju jo i odreene magije. Crna magija uobraava da se sa svojom istinom bori protiv istine koja vlada od iskona a to se zove iluzija u dejstvu. Bela magija se bori i brani svojstvom istine koja vlada od iskona. Zlatna magija uspostavlja istinu koja vlada od iskona, jer joj je vrlo dobro poznato da je istina koja vlada od iskona, dovoljna sama po sebi, kako bi se sama odbranila i sve one koji slede njenu svetlost. 35. Neupueni bi postavio i ovakvu konstataciju, pa ta onda ako je neko zao, neko dobar a neko pravedan, najverovatnije sve to ima neku svrhu i to tako treba da bude. to bi se tu ita trebalo menjati. Odgovor na ovu konstataciju glasi: ne da ne treba menjati, ve i te kako treba menjati, a bitan faktor te promene je to to se naziva karma. Karma u bukvalnom prevodu znai: utisci i seanja na prola delovanja iz prolosti. I kao to moemo lako da prepoznamo, da karma nije ista za zle, dobre, pravedne, vrle. Zli nose svoju karmu, dobri nose svoju karmu a oni to odravaju put vrline, pravedni, nose takoe svoju karmu. Neupueni bi tu konstatovao. Eto vidi, kakav god bio ti ima karmu. I tu neke bitne razlike nema, svima se otprilike pie isto. Odgovor na ovu konstataciju glasi: e nije isto, to jest, tano je da sva tri nivoa svesti poseduju karmu ali je bitna razlika ipak u teini same karme. to znai, da zli imaju najteu karmu koju je najtee raistiti i ponititi. A to je zato to zlo u akciji nije isto to i zlo u reakciji. 36. Mnogi kau da je magija fascinantna, vrsta umetnosti, a to je savreno tano. To je zato to je magija najcelishodnija u jednostavnosti delovanja. 37. Magija to god je komplikovanija, ona je tada najmanje magija. 38. Prema tome magija jednostavnosti, najizraenije moe delovati u primeni ivota i duha. 39. Vano je ovo znati, duevnjaci nikad ne mogu biti ti koji se bave magijom. Ako u tome ipak i nastoje, ine samo sebi tetu. Duevnjaci su oni, koji nose u svom Ego-Stanju ogroman broj otrova, a otrovi su sve slabosti ivota. Setimo se 108 otrova u oveku. 40. Magija je opasan protivnik slabostima, jer slabosti su najobinija pasivnost u razliitom svom zatamljujuem spektru, poto je magija samo aktivna. 41. Magija sama po sebi moe da vlada neogranienim moima. 42. Magija moe da prizove neogranienu volju, ona je kao sila neutralna. 43. Re volja je samo modifikacija, izraz za odlunost, zato oprez. 44. Magija moe da prizove neogranienu mentalnost, ona je kao sila neutralna. 45. Neutralnost je primarna suptilna kosmika energija, fluidnost koja odgovara ravni svesti. Svest moe da upotrebi u neogranienim mogunostima tu mentalnu suptilnu energiju. Uz pomo ove mentalne energije mogu se izvesti svakojaki fenomeni ili takozvane moi. 46. Magovi se vrlo intezivno slue mentalnom energijom, kojom prvenstveno odravaju vitalnu bioenergiju to ivot daje. 47. Magovi se zatim uputaju u akcije mogunosti, u kojoj opet poteu mentalnu energiju. 48. Sada je vrlo jasno de se crni magovi uputaju u akcije mogunosti u kojoj poteu mentalne snage, kako bi vrili destrukciju. 49. Beli magovi se uputaju u akciju mogunosti u kojoj takoe poteu mentalne snage, kako bi kreirali istinske vrednosti i kako bi se branili od napada, destrukcije crne magije. Beli magovi deluju na svest oveka, irei je! 50. Zlatni magovi se uputaju u akcije pravedne mogunosti u kojoj poteu mentalne snage, kako bi spreili opti haos, borbe zla i dobra, na najpravedniji boanski nain. 51. A kako to zlatni magovi poznaju boanske prirode pravednosti, odgovor glasi: pre delanja na planu boanske pravednosti, kako bi spreili haos uz pomo mentalnih snaga stiu saznanje i spoznanje, sve opte vrste, pa ak i ta saznanja i spoznanja o istinskoj prirodi stvarnosti, a to je svojstvo u sveoptem smislu boanskog apsoluta. 52. Najmonije sile koje upotrebljava zlatni mag su sile saznanja i spoznanja, a odmah potom su to sile nepristrasnosti, neodbojnosti, nepokolebljivosti, neuvredivost kao harmonija ravnotea, mo u izmirenju zavaenih strana, bia, svesti. Mo ponitava bilo koji oblik karme, mo da se poraze Ego - mogunosti linije manjeg otpora, sve do ieznua samog Ega. Mo intuicije koja je proeta saveu, a savest je upravo boanska pravednost u minijaturnom originalu, mo duboko uvidnog i sveobuhvatnog sagledavanja, mo neumoljivosti kad je pravednost u pitanju. Zatim mo najistananijeg vienja i pravednog korienja injenica, argumenata, iskrenosti i konano istinom, kako sa samim sobom isto tako i sa drugima. Mo dezintegracije u stanju praznine, svih loih uticaja crne magije, mentalnih demonskih obliija, koje je prouzrokovao crni mag, moi destrukcije. Zatim mo pruanja boanske ljubavi za sve i svakog bez razlike i mnogo toga jo. 53. Najmonije sile koje upotrebljava zlatni mag su sile dobrobiti, sile isceljenja, sile svetlosti, sile boanske milo-usrdnosti. Zlatni mag ak ta vie moe iskreirati iz sfere iste boanske mentalnosti one sile koje e on prizvati, potom kako bi mu bile od pomoi. 54. Najmonije sile koje upotrebljava crni mag jesu: sile emocija, koje su pre svega destruktivne, ista destrukcija zla sila, zatim sile zlo-biti, sile mraka, sile tueg neznanja i nesaznanja. Sile neravnotee, koje su sami iskreirali crni magovi a to su demoni, zlo-due itd. Crna magija deluje esto putem hemije na organizam i sistem luenja lezda, deluje putem podsvesti sa tendencijom irenja straha i skupljanja svesti.

____________________________

Pozitivne misli:
Su uzdiue i konstruktivne misli, to su misli proete oseajem nesebine ljubavi. Misli kojima je cilj dobrobit blinjeg, bez oekivanja hvale, priznanja ili nagrade. To su misli pune ljubavi, ljubazne i nene, misli poverenja i blagonaklonosti, misli sluenja i pomoi blinjima da u dotinoj situaciji napravi sledei korak, to su misli mira i jedinstva, misli radosti i unutarnje sree, na primer prema lepoti prirode, koja nam se daruje kao snaga i ivot u bezbrojnim oblicima i bojama. To su misli zahvalnosti koje potiu iz oseanja obdarenog bia, strujanje energije odvija se ovde nesebino od nas prema drugima. Te se opet obilno vraa, jer mi smo oni koji dajemo, budui da ljubimo. Nesebine misli pune ljubavi boanske energije, jer BOG je ljubav, i ko voli taj je u bogu, bog je u njemu.

Negativne misli:
Su ruilake, destruktivne misli, to su egoistike misli. Misli zavisti, ljubomore, mrnje, srdbe, besa i agresije prema blinjima. To su depresivne misli, misli precenjivanja i omalovaavanja. To su oekivanja, misli nepoverenja i zlobe, to su misli sanjarskog, prikrivenog neiskrenosti, razmiljanja, te zavisnosti o prolome a i o buduem. To su misli pune straha, straha o egzistenciji, strah od bolesti, bola i nevolje pa i smrti. Strah da nismo dozreli zahtevima svakodnevnice, strah zbog mogueg gubitka imovine, strah zbog gubitka partnera ili blinjeg. To su misli samosaaljenja i lanog saoseanja sa blinjima, a kome njemu ne pomae, to su misli unitenja, iskoriavanja, muenja, ubijanja prvenstveno na prirodu, biljke i ivotinje. To su misli udnje za posedovanjem, poloajem u drutvu, za sticanjem, misli pohlepe za gospodarenjem i moi. To su samovoljne misli usmerene na samog sebe, bezobzirne misli koje se vrte samo oko vlastitog interesa i vlastitih koristi. Ovde energija ne pritie drugima, te snage koje su tu aktivne ne daju ve uzimaju. ovek koji negativno misi ne daje nego pokuava da uzme energiju da bi zadovoljio line egocentrine potrebe i elje,

Kako postati Mag?

Crnu magiju upranjavaju sami ljudi, ne svi, tokom svoga ivota a koji u sebi imaju makar jedan od 108 otrova. Da bi smo razumeli treba ih nabrojati samo nekoliko: la, sebinost, neznanje, strah, itd. Mnogi za to ne znaju a to sebi i drugima ine. Prema tome crni mag moe lako postati svako, ako se i zato svesno obui sa saznanjem i znanjem. Crni Mag za svoj rad uvek trai tuu duu, da se teko optereti karma a na kraju velike pare, novac. Beli Mag moe biti samo poneko, ali i on za svoj rad trai odreen novac, ima svoju tarifu. Zlatni Mag moe biti samo onaj koji ima saznanje i znanje ta je Istina, Sutina ivota on za svoj rad ne trai novac, prima samo ako to osoba kojoj se pomae tako hoe i to od srca. Pre nego to se odlui o ovoj materiji treba sebe dobro preispitati!!!!!!! Da li prihvatamo ODGOVORNOST!!! ODGOVORNOST kako za samoga sebe tako isto i za druge!!!!!!! Jo treba dodati i ovo da Zlatna Magija u Kabalistikoj terminologiji odgovara Srednjem Stubu Multinaune Istine Sivom Stubu!