Zbirka Iz KSF

UNIVERZITET U BEOGRADU
FIZI
CKI FAKULTET
Zbirka zadataka iz
Kvantne statisti cke zike
verzija 4.01
pripremio: Vladimir Miljkovi c
U slu caju da na(i)
-
dete (na) gre ske,
ili da imate op stiji komentar, po saljite e-mail na
<miljko@ff.bg.ac.yu>
Beograd, septembar 2009.
Sadr zaj
1 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
I. Sistemi identi cnih cestica (Druga kvantizacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
II. Superuidnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
III. Wick-ova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
IV. Statisti cki operator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
V. Hartree-Fock-ova aproksimacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
VI. Superprovodnost (Bardeen-Cooper-Schrieffer-ova teorija) . . . . . . . . . . 17
VII. Heisenberg-ov model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
VIII. Landau-ova teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
IX. Ising-ov model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
X. Renormalizaciona grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
XI. Green-ove funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
2. Tekstovi zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
2 Re senja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
I. Sistemi identi cnih cestica (Druga kvantizacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
II. Superuidnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
III. Wick-ova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
IV. Statisti cki operator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
V. Hartree-Fock-ova aproksimacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Sadr zaj 1
VI. Superprovodnost (Bardeen-Cooper-Schrieffer-ova teorija) . . . . . . . . . . 160
VII. Heisenberg-ov model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
VIII. Landau-ova teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
IX. Ising-ov model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
X. Renormalizaciona grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
XI. Green-ove funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248
3 DodatakA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
1 Zadaci
4 1 Zadaci
I. Sistemi identi cnih cestica (Druga kvantizacija)
1. Napisati sve mogu ce Slater-ove determinante za tro cesti cni sistem fermiona spina 1/2.
2. Skup talasnih funkcija N cesti cnog sistema fermiona se mo ze dati u obliku Slater-ovih
determinanti. Predstaviti srednju vrednost jedno cesti cnog aditivnog operatora u zavis-
nosti od jedno cesti cnih integrala
1
.
3. Pokazati da je
P [
f
1
. . .
f
N
] [
P
t
[
f
1
. . .
f
N
]) =
P,

P
/
2
.
4. Pokazati da su operatori simetrizacije i antisimetrizacije ortogonalni projekcioni opera-
tori.
5. Napisati operator ukupnog broja cestica u reprezentaciji druge kvantizacije.
6. Napisati operator ukupnog impulsa

P za N- cesti cni sistem u reprezentaciji druge kvan-
tizacije.
7. Napisati operator kineti cke energije u reprezentaciji druge kvantizacije za mnogo cesti cni
sistem.
8. Napisati operator potencijalne energije
U =
N
i=1
U(r
i
)
u reprezentaciji druge kvantizacije. Uzeti da je o cekivana vrednost operatora potencijala
U(r
i
) jednaka (o cekivanoj) vrednosti potencijala U(r
i
), odnosno da je
U(r
i
)
k
/
/
( r
i
) = U(r
i
)
k
/
/
( r
i
). (1.1)
1
Ovde se misli na integrale po prostornim koordinatama jedne cestice.
2
Ovde treba naglasiti da se radi o fermionima, jer u slu caju bozona mo zemo imati ponovljene kvantne bro-
jeve, pa permutacije ne moraju biti iste u pravom smislu, na primer isti rezultat se dobija pri dejstvu

I i pri
dejstvu transpozicije

P
2,3
na 1224.
I. Sistemi identi cnih cestica (Druga kvantizacija) 5
9. Ako va zi U(r) = U(r) pokazati da ni Fourier-ov transform ne zavisi od pravca
k.
10. Odrediti Fourier-ov transform Coulomb-ovog potencijala
v([ r
i
r
j
[) =
e
2
[ r
i
r
j
[
.
11. Operator gustine cestica deni se se izrazom
(r) =
N
i=1
(r r
i
).
Napisati (r) u reprezentaciji druge kvantizacije.
12. Prona ci Fourier-ov transform operatora gustine cestica u reprezentaciji druge kvanti-
zacije.
13. Napisati hamiltonijan

H =

T +

| +

u reprezentaciji druge kvantizacije koriste ci oper-
atore polja.
14. Pokazati slede ce osobine operatora prikazanih u reprezantaciji druge kvantizacije.
(a)
q
=
q
(b) [
q
,
q
/
] = 0
(c)

U
=

U
15. Napisati operator parne interakcije
=
1
2
j
w([ r
i
r
j
[)
u reprezentaciji druge kvantizacije.
16. Pokazati da za hamiltonijan parne inerakcije:
H =
k,
2
k
2
2m
a
k,
a
k,
+
1
2
k
1
,
k
2
,q,
1
,
2
w(q)a
k
1
+ q,
1
a
k
2
q,
2
a
k
2
,
2
a
k
1
,
1
6 1 Zadaci
va zi komutaciona relacija [

H,

N] = 0, gde je

N =

k,
a
k,
a
k,
operator ukupnog broja
cestica.
17. Pokazati da va zi komutaciona relacija [

H,

p ] = 0, gde je

p =

p
p a
p,
a
p,
operator
impulsa prikazan u reprezentaciji druge kvantizacije.
18. Razmotriti hamiltonijan fonon-magnonske interakcije
H =
k
[
1
(
k)a
k
a
k
+
2
(
k)b
k
b
k
+g(
k)(a
k
b
+
k
+a
k
b
k
)].
gde su a
k
i a
k
fononski operatori, a b
k
i b
k
magnonski operatori.
(a) Pokazati da su transformacije koje uvode operatore

A
k
i

B
k
:
a
k
=

A
k
cos
k
+

B
k
sin
k
b
k
=

B
k
cos
k
+

A
k
sin
k
kanonske.
(b) Odrediti
k
tako da hamiltonijan

H bude dijagonalizovan.
19. Pokazati da va zi
_
b
f
/
_
n,n
/
=
_
n
f
n
t
f
/
g
(n
g
(g f) n
t
g
+ (g f
t
)), gde je
Kronecker-ova delta. f, f
t
, g prebrojavaju jedno cesti cna stanja u okviru mnogo cesti cnih
konguracija n i n
t
.
20. Izra cunati a
f
/
f
(n, n
t
) = N
_
...
_
dx
t
1
dx
1
. . . dx
N
...n
h
...
(x
1
, x
2
, ..., x
N
)
f
(x
1
)
f
/
(x
t
1
)
...n
/
h
...
(x
t
1
, x
2
, ..., x
N
).
21. Pokazati da se hamiltonijan sistema elektrona na homogenom fonu pozitivnog naelek-
trisanja mo ze zapisati u obliku:
H =
k,
2
k
2
2m
a
k,
a
k,
+
e
2
2V
k
1
,
k
2
,q,
1
,
2
4
q
2
a
k
1
+ q,
1
a
k
2
q,
2
a
k
2
,
2
a
k
1
,
1
.
II. Superuidnost 7
II. Superuidnost
1. Dovesti u funkcionalnu zavisnost koecijente u
p
i v
p
, (u
p
R i v
p
R) iz Bogolybov-
ljevih transformacija.
2. Odrediti inverzni Fourier transfrom potencijala fononskog dela spektra, koji se mo ze dati
oblikom
(
k) = ABk, (1.2)
gde su A i B poznate konstante.
3. Odrediti srednji broj cestica u kondenzatu razre
-
denog superuidnog gasa bozona sa
kratkodometnom interakcijom.
4. Pokazati da je ukupan impuls kvazi cestica superuidnog gasa bozona u Bogolybov-
ljevoj aproksimaciji jednak impulsu cestica.
5. Izra cunati srednji broj popunjenosti jedno cesti cnih stanja p ,= 0 cestica Bose gasa spina 0
na T = 0 u Bogolybov-ljevoj aproksimaciji.
6. Odrediti gustinu unutra snje energije i toplotni kapacitet za
4
He na veoma niskim tem-
peraturama za fononski deo spektra
p
= C
F
p.
7. Hamiltonijan Bose gasa tvrdih sfera je u obliku:
H =
p
p
2
2m
a
p
a
p
+

2V
q, p,
p
/
a
p+ q
a
p
/
q
a
p
/
a
p
/
. (1.3)
Odrediti brojni udeo cestica u kondenzatu u odnosu na ukupan broj cestica, tj.
N
0
N
u
Bogolybov-ljevoj aproksimaciji Bose gasa koncentracije n.
8. Odrediti toplotni kapacitet Bose gasa u delu spektra koje se mo ze objasniti rotonima.
9. Dokazati da je [

H
t
,

N] ,= 0 gde je

H
t
= E
0
+
p
e
p
p
i

N =

p
b
p
.
8 1 Zadaci
10. Odrediti vrednost komutatora [

H,

N
qp
], gde je hamiltonijan interakcije prikazan u obliku
H =
N
o
2V
k
(
k)(b
k
b
k
+b
k
b
k
+b
k
b
k
+b
k
b
k
), (1.4)
dok je

N
qp
operator broja kvazi cestica.
Slika 1.1:
11. Disperziona jedna cina kvazi cestica Bose gasa na niskim temperaturama je modelirana
funkcijom
2
= A
1
p
2
+A
2
p
4
+A
3
p
6
+A
4
p
8
. (1.5)
Poznata je fononska konstanta (tj. istovremeno i brzina zvuka) c ovog sistema, a tako
-
de
je poznata i masa rotona i vrednost rotonskog energijskog procepa (vidi grak) za
vrednost impulsa p
o
. Odrediti vrednosti koecijenata A
1
, A
2
, A
3
i A
4
. Ukoliko se fononski
deo spektra modelira jedna cinom = cp(1 p
2
), odrediti vrednost koecijenta .
12. Na ci u Bogolybov-ljevoj aproksimaciji i Heisenberg-ovoj slici zavisnost od vremena

b
p
(t)
operatora anihilacije bozona sa impulsom p.
13. Odrediti energiju osnovnog stanja interaguju ceg Bose gasa u kvazi cesti cnoj aproksimaciji.
II. Superuidnost 9
14. Pokazati da je
<no>
N
= 0.08, gde je N ukupan broj cestica u kondenzatu translaciono
invarijantnog sistema. Gustina slobodne energije sistema je f(v) = log v +
A
v
, gde je A
konstanta a v srednja zapremina koja odgovara jednoj cestici.
10 1 Zadaci
III. Wick-ova teorema
1. Ako je sistem opisan hamiltonijanom sa parnom interakcijom, a pod simbolom < >
se podrazumeva termodinami cko usrednjavanje
< A >=
1
Z
Tr[e
1
A],
pokazati da va zi selekciono pravilo:
< a
k
1
a
k
2
. . . a
k
i
. . . a
p
1
a
p
2
. . . a
p
j
>
k
i
,
i
p
i
.
2. Neka hamiltonijan komutira sa brojem cestica [

H,

N] = 0, sto npr. zadovoljava operator
parne interakcije. Pokazati da va zi slede ce selekciono pravilo:
< a
1
a
2
. . . a
m
a
1
a
2
. . . a
n
>
n,m
.
3. Pokazati slede ce relacije
a
k
1
a
k
2
) = (
1
2
)(
k
1
k
2
) n
k
1
,
a
k
1
a
k
2
) = (
1
2
)(
k
1
k
2
)(1 n
k
1
) ,
a
k
1
a
k
2
) = 0 ,
a
k
1
a
k
2
) = 0 .
(1.6)
4. Pokazati slede cu aproksimativnu formulu
_

0
df()
e
1
k
B
T
()
+ 1
_

0
df() +

2
6
(k
B
T)
2
f
t
() +o(T
2
) . (1.7)
5. Odrediti korelacionu funkciju gustine popunjenosti fermionskog idealnog gasa na tem-
peraturi T = 0 u jednodimenzionom slu caju. Upustvo: Koristiti G [
r
2
,=r
1
= ((n(r
2
)
n))(n(r
1
) n))).
III. Wick-ova teorema 11
6. Izra cunati korelacionu funkciju (r
1
, r
2
) [
r
1
,=r
2
dvodimenzionog idealnog gasa fermiona,
spina
1
2
, u termodinami ckoj ravnote zi na niskim temperaturama. Uzeti da je disperziona
relacija za fermione
k
= ck, gde je c konstanta, a k impuls cestice.
7. Odredite srednju kvadratnu uktuaciju gustine G(r
1
, r
2
) idealnog fermionskog gasa, spina
1
2
, na temperaturi T = 0. Prodiskutovati slu caj kada je [ r
1
r
2
[k
1
F
- (gde je
F
=
k
2
F
2m
,
m je masa fermiona, a
F
energija Fermi-jevog nivoa).
8. Odredite korelacionu funkciju gustine G(r
1
, r
2
) idealnog fermionskog gasa, spina
1
2
. Raz-
motriti slu cajeve kada je gas na jako visokim i na jako niskim temperaturama. Tako
-
de,
prodiskutovati slu caj kada su ta cke koje su odre
-
dene vektorima polo zaja r
1
i r
2
me
-
dusobno
bliske, ili veoma daleke. Uzeti da je
F
=
k
2
F
2m
, m je masa fermiona, a
F
energija Fermi-
jevog nivoa.
9. Odredite korelacionu funkciju uktuacije gustine kineti cke energije
E(r
1
)E(r
2
))
r
1
,=r
2
idealnog trodimenzionog gasa nerelativisti ckih fermiona spina
1
2
na T = 0.
10. Izra cunajte uktuaciju energije zra cenja apsolutno crnog tela polaze ci od hamiltonijana
za idealni gas.
11. Izra cunati korelacionu funkciju gustina cestica G(r
1
, r
2
) [
r
1
,=r
2
dvodimenzionog idealnog
gasa fermiona spina
1
2
, u termodinami ckoj ravnote zi. Uzeti da je disperziona relacija
ovih fermiona
p
= p
3
, gde je konstanta, a p impuls cestice.
12. Izra cunati korelacionu funkciju gustine cestica (r), koja je uvedena kao
G([ r
1
r
2
[) =
< (n( r
1
) < n >)(n( r
2
) < n >) >
< n >
( r
2
r
1
)
za ravnote zni fotonski gas (zra cenje apsolutno crnog tela). Oceniti (r) u granici visokih
i niskih temperatura. Da li se mo ze iz dobijenih rezultata zaklju citi kada je fotonski gas
sli cniji klasi cnom idealnom gasu.
12 1 Zadaci
13. Odrediti drugi red perturbacije u energijskomspektru uzimaju ci u obzir da je interakcioni
hamiltonijan dat zele modelom, a da je drugi red popravke u perturbacionom razvoju
E
(2)
=
n=1
[ <
n
[H
t
[
o
> [
2
E
n
E
o
.
Razmotriti slu caj e
sa razli citim spinom.

14. Odrediti relativnu uktuaciju broja fotona.
15. Odrediti korelacionu funkciju gustine broja cestica 1D idealnog gasa fotona.
16. Na ci kvadratnu uktuaciju broja cestica nerelativisti ckih bozona spina s.
17. Na ci korelacionu funkciju koncentracije idealnog nerelativisti ckog trodimenzionog Bose
gasa, spina s.
18. Odredite toplotni kapacitet i relativnu uktuaciju energije sistema ultra-relativisti ckih
Bose-ovih cestica. Uzeti da je disperziona relacija tih cestica
k
= ck, gde je c konstanta.
19. Odrediti srednju uktuaciju energije idealnih bozona i fermiona koji se nalaze u trodi-
menzionom sudu po cestici na T 0.
20. Izra cunati korelacionu funkciju za interaguju ci Bose gas na temperaturi T = 0, koji se
sastoji od cestica spina S = 0.
21. Odrediti korelacionu funkciju broja cestica interaguju cih bozona tvrdih sfera u 3D sudu
na T 0.
IV. Statisti cki operator 13
IV. Statisti cki operator
1. U dvodimenzionom Hilbertovom prostoru, statisti cki operator je dat matricom
=
1
2
_
_
1 +a
1
a
2
a
3
1 a
1
_
_
(1.8)
Odrediti ya koje vrednosti tri kompleksna broja a
1
, a
2
i a
3
je statisti cki operator. Za koje
vrednosti ta tri parametra sistem je u cistom stanju.
2. Hamiltonijan elektrona u magnetnom polju

H je

H =
B
i

H , gde su
i
Pauli-jeve
matrice (spinskog operatora) i gde
B
predstavlja Bohr-ov magneton.
a. Odrediti statisti cki operator u reprezentaciji gde je Pauli-jeva matrica
z
dijagonalna.
b. Odrediti statisti cki operator u reprezentaciji, gde je matrica
x
dijagonalna.
c. Odrediti srednje vrednosti Pauli-jevog spinskog operatora
z
u reprezentacijama koje
su razmatrane pod a. i pod b.
Upustvo: Uzeti z osu duz pravca polja.
3. Re siti prethodni zadatak u slu caju da se prelazi u nove reprezentacije, u kojima je (A)
matrica i
y
, odnosno (B) matrica
x
+
y
dijagonalizovana.
4. Odrediti statisti cki operator = e

1
za slobodnu cesticu mase m, (hamiltonijana

H =
p
2
2m
) u koordinantoj reprezentaciji (statisti cki operator nije normiran). Idealni gas se
nalazi u kocki zapremine L
3
.
5. Izra cunati matri cne elemente matrice gustine = exp[

H], gde je hamiltonijan

H =
p
2
2m
+
m
2
q
2
2
jednodimenzionog harmonisjkog oscilatora u koordinatnoj reprezentaciji.
6. Izra cunati < q
2
> i za jednodimenzioni harmonijski oscilator, ciji je hamiltonijan
H =
p
2
2m
+
1
2
m
2
q
2
.
14 1 Zadaci
7. Pokazati da je koordinantna reprezentacija statisti ckog operatora (operator nije normali-
zovan) zadata izrazom
< q
t
[e

1
[q >= exp[

H(i

q
t
, q
t
)](q
t
q),
tj. da je kernel uvek dijagonalan.
8. Odrediti dijagonalne elemente statisti ckog operatora (r, r) sistema linearnih harmoni-
jskih operatora koji je u kontaktu sa termostatom (tzv. Bloch-ov na cin izra cunavanja di-
jagonalnih elemenata).
9. Odrediti dijagonalne elemente statisti ckog operatora ( p, p) sistema linearnih harmoni-
jskih operatora koji je u kontaktu sa termostatom.
V. Hartree-Fock-ova aproksimacija 15
V. Hartree-Fock-ova aproksimacija
1. Izra cunati energiju osnovnog stanja
E
HF
0
N
u Hartree-Fock-ovoj aprokisimaciji, za sistem
opisan hamiltonijanom
H =
k,
2
k
2
2m
a
k,
a
k,

2V
p, p
/
, q,,
/
a
p+ q,
a
p
/
q,
/
a
p
/
,
/ a
p,
.
2. Odrediti energiju osnovnog stanja, spina
1
2
, koji interaguju istim intenzitetom na svim
rastojanjima U(r
1
, r
2
) =

V
(r
1
r
2
) u Hartree-Fock-ovoj aproksimaciji.
3. Odrediti energiju osnovnog stanja jednodimenzionog gasa krutih sfera, spina
1
2
, u Hartree-
Fock-ovoj aproksimaciji, uzimaju ci da je interakcioni potencijal oblika U(r) =
L
(r),
gde je poznata konstanta.
4. Izra cunajte energiju osnovnog stanja u Hartree-Fock-ovoj aproksimaciji nerelativisti ckog
idealnog gasa fermiona cije cestice spina
1
2
interaguju potencijalom oblika
V
12
=
1
r
1
,r
2
1
,
2
+
2
r
1
,r
2
(1
1
,
2
).
5. Izra cunajte energiju osnovnog stanja u Hartree-Fock-ovoj aproksiamaciji nerelativisti ckog
idealnog gasa fermiona cije cestice spina
1
2
interaguju homogenim potencijalom oblika
U(r) = , gde je poznata konstanta.
6. Odredite energiju jedno cesti cnih stanja k fermiona, koriste ci Hartree-Fock-ovu aproksi-
maciju, u slu caju kada fermioni medjusobno interaguju ekraniranim Kulonovim poten-
cijalom
U = aU
0
exp[
[r
r
/
[
a
]
[ r
r
t
[
.
7. Jedan od modela nuklearne interakcije dva fermiona (na rastojanju [ r
r
t
[) je Yukawa-in
potencijal
V = V
0
a
exp[
[r
r
/
[
a
]
[ r
r
t
[
,
16 1 Zadaci
gde je V
0
< 0 i a > 0. Pokazati da su elementi Hartee-Fock-ove matrice prelaza ovog
sistema fermiona oblika
V
klmn
=
1
4V
0
a
3
k+
l, m+n
[1 +a
2
(
k m)
2
]
n
,
gde su jedno cesti cna stanja predstavljena ravnimtalasima talasnih vektora
k,
l, m, n. Odred-
iti energiju kvazi cestice
k. Tako
-
de, odrediti energiju kvazi cestice u dugotalasnom slu caju,
tj. kada je k a
1
i k
F
a
1
.
8. Izra cunati energiju osnovnog stanja u zele modelu u Hartree-Fock-ovoj aproksimaciji.
VI. Superprovodnost (Bardeen-Cooper-Schrieffer-ova teorija) 17
VI. Superprovodnost (Bardeen-Cooper-Schrieffer-ova teorija)
1. Odrediti u BCS aproksimaciji srednji broj popunjenosti jedno cesti cnih stanja
k-tog stanja
i datom projekcijom spina n
k
=< a
+
k,
a
k,
>
BCS
na T = 0. Tako
-
de, izra cunati i srednje
vrednosti < a
+
k,
a
k,
>
BCS
na T = 0. Prikazati gra cki broja popunjenosti n
k,F
(i n
o
k,F
)
Fermi-evog neidelanog (idealnog) gasa u funkcijskoj zavisnosti od energije jedno cesti cnih
stanja fermiona.
2. Odrediti spektar energije dva fermiona, ako interaguju sa U( r
1
, r
2
), i ako im centar mase
miruje. Razmatrati slu caj da fermioni predstavljaju sistem neineraguju cih fermiona.
3. Odredi srednji radijus Cooper-ovog para u osnovnom stanju
r
2
=
_
[
0
(r)[
2
r
2
d
3
r
_
[
0
(r)[
2
d
3
r
.
4. Izra cunati unutra snju energiju superprovodnika na kona cnim temperaturama, koriste ci
BCS model.
5. Izra cunati entropiju superprovodnika u BCS-modelu na niskim temperaturama.
6. Odrediti toplotni kapacitet superprovodnika u BCS-modelu.
7. Odrediti skok toplotnog kapaciteta pri prelazu iz normalnog u superprovodno stanje.
Koristiti da je za T T
c
, energijski procep zavisi od temperature u skladu sa relacijom
(T T
c
) 3.06 T
c
_
T
c
T
T
c
.
18 1 Zadaci
VII. Heisenberg-ov model
1. Odrediti srednju vrednost operatora

S
f
1
S
f
2
, gde su

f
1
i

f
2
cvorovi re setke u pobu
-
denom
stanju izotropnog Heisenberg-ovog spinskog talasa
[ g) =
1
2SN
f
e
ig
f
S
f
[ 0)
Uzeti da je sistem feromagnetni, J > 0.
2. Razmatrati Heisenberg-ov hamiltonijan (za N spinova) oblika
H =
f
1
,
f
2
(J
z
S
z
f
1
S
z
f
2
+J
xy
S
+
f
1
S
f
2
), (1.9)
gde je J
z
> 0. Pretostaviti da je

f
2
=

f
1
+
i
, gde i 1, ..., Z (Z je broj najbli zih suseda).
a. Pokazati da je [ g) =
1
2SN
f
exp(ig
f)S
f
[ S) svojstveno stanje ovog hamiltonijana,
gde je [ S) =
f
[ S, M
f
= S).
b. Izra cunati energiju spinskih talasa koje odgovaraju stanju [ g).
3. Holstein-Primakoff-ove transformacije na Bose-ove operatore uvedene su relacijama
S
= (2s)
1
2
a
+
(1
a
+
a
2s
), S
+
= (S
, S
z
= s a
+
a
Pokazati da ve ze slede ci izrazi [S
+
, S
] = 2S
z
4. Heisenberg-ov lanac spinova opisan je hamiltonijanom
H = J
N
n=1
[S
z
n
S
z
n+1
+
1
2
(S
+
n
S
n+1
+S
n
S
+
n+1
)],
gde je J > 0. Sistemrazmatrati pod uslovomda va ze grani cni uslovi S
n+1
S
1
. Koriste ci
Holstein-Primakoff-ove transformacije
S
= (2s)
1
2
a
+
(1
a
+
a
2s
)
1
2
,
S
+
= (2s)
1
2
(1
a
+
a
2s
)
1
2
a,
S
z
= S a
+
a.
VII. Heisenberg-ov model 19
i uzimaju ci da je s >> 1, dijagonalizovati hamiltonijan i prona ci spektar spinskih talasa.
5. Dijagonalizovati Hamiltonijan anizotropnoog XY Heisenberg-ovog modela
H = J
[[
j,
S
z
j
S
z
j+
J
j,
_
S
x
j
S
x
j+
+S
y
j
S
y
j+
_
, (1.10)
koriste ci Jordan-Wigner-ovu transformaciju
d
l
= e
i
l
S
l
, d
+
l
= e
i
l
S
+
l
, (1.11)
gde je
l
=
l1
k=1
_
1
2
+S
z
l
_
.
6. Dat je izotropan Heisenberg-ov sistem u dugotalasnoj aproksimaciji
(a) Odredi srednju magnetizaciju na niskim temperaturama u 3D slu caju.
(b) Pokazati da u 2D i 1D slu caju magnetizacija divergira.
7. Razmotriti feromagnetni kristal ciji svaki atom ima magnetni moment g
B
S. Odrediti
kriti cnu temperaturu u aproksimaciji srednjeg polja.
8. Odrediti magnetizaciju sistema neinteraguju cih spinova u interakciji sa spolja snjim mag-
netnim poljem.:
H = g
B
N
i=1
S
i

H. (1.12)
9. Odrediti toplotni kapacitet klasi cnog Heisenberg-ovog modela.
10. Odrediti korelacionu funkciju klasi cnog izotropnog 1D Heisenberg-ovog modela.
11. Izra cunati korelacionu funkciju klasi cnog X Y modela na niskim temperaturama
H =
1
2
<r,r
/
>
J
(rr
/
)
S
r
S
r
/ ,
gde su

S
r
i

S
r
/ jedini cni dvodimenzioni vektori.
20 1 Zadaci
12. Pokazati da je u slu caju Gausovog modela korelaciona funkcija
g(r) = exp
1
2
< (
0
r
)
2
>
13. Odrediti korelacionu funkciju Gausovog modela u d-dimenzionom prostoru.
14. Uraditi prethodni zadatak u d = 3 dimenzije.
VIII. Landau-ova teorija 21
VIII. Landau-ova teorija
1. Landau-ova slobodna energija je oblika
G(m, T) = a(T) +
b
2
m
2
+
c
4
m
4
+
d
6
m
6
,
gde su kocijenti b > 0, c < 0 tako da fazni prelaz prvog reda postoji. Odrediti latentnu
toplotu prelaza.
22 1 Zadaci
IX. Ising-ov model
1. Hamiltonijan jednodimenzionalnog Ising-ovog modela sa interakcijom izmedju najbli zih
suseda dat je sa
H = J
N1
i=1
i+1
,
gde J ozna cava konstantu vezivanja izmedju susednih spinova i i i + 1. Na ci gustinu
slobodne energije, uz pretpostavku da lanac ima slobodne krajeve, tj. da ne va ze cikli cni
grani cni uslovi.
2. Odrediti gustinu slobodne energije za sistem koji je modelovan hamiltonijanom
H = J
N1
i=1
i+1
H
N
i=1
i
koriste ci aproksimaciju cikli cnih grani cnih uslova.
3. Izra cunati gustinu slobodne energije sistema odre
-
denog hamiltonijanom
H =
2J
N
1ij<N
j
,
pri cemu je
i
= 1.
4. Hamiltonijan jednodimenzionalnog Ising-ovog modela je oblika
H = J
N1
i=1
i+1
,
gde je J konstanta vezivanja. Odrediti korelacionu funkciju izme
-
du spinova koji se
nalaze na rastojanju r ( Slu caj r = 1 odgovara susednim spinovima). Pretpostaviti da
lanac ima slobodne krajeve.
5. Za jednodimenzionalni Ising-ov model

H = J
i+1
izra cunati korelacionu funkciju
q
4
=<
j
j+1
l+1
>. Skicirati grak zavisnosti od temperature za toplotni kapacitet
C
H
, pri cemu va zi k
B
T
2
C
H
=<

H
2
> <

H >
2
.
IX. Ising-ov model 23
6. Hamiltonijan jednodimenzionalnog Ising-ovog modela je oblika
H = J
N1
i=1
i+1
H
N
i=1
i
,
gde je J konstanta vezivanja. Odrediti korelacionu funkciju izme
-
du spinova koji se
nalaze na me
-
dusobnom rastojanju r koriste ci aproksimaciju cikli cnih grani cnih uslova.
7. Jednodimenzionalni Ising-ov lanac od N spinova sa vrednostima s
i
= 1, opisan je hamil-
tonijanom
H =
N
i=1
J
i
i+1
+H
N
i=1
i
.
a. Odrediti slobodnu energiju f(T, H) pri uslovima niskih temperatura, za koje va zi
exp[J] 1.
b. Odrediti f(T, H) u limesu jakog, odnosno slabog spolja snjeg magnetnog polja H. U
slu caju jakog polja va zi H
1
, dok za slu caj slabog polja treba pretpostaviti da je [ H [
exp[J] 1.
c. Na osnovu dobijenih rezultata skicirati grak f(T, H) kao funkcije polja H, pri ksnoj
temperaturi T.
d. Odrediti magnetizaciju i susceptibilnost zadatog lanca u navedenim limesima.
e. Razmotriti grani cnu vrednost susceptibilnosti u limesu kada T te zi nuli.
f. Na osnovu prethodne diskusije, skicirati grak magnetizacije M(T, H) kao funkcije
polja H, pri ksnoj temperaturi T.
8. Molekuli gasa nalaze se na cvorovima jednodimenzionalne re setke, pri cemu je energija
interakcije izmedju suseda v
0
. Izra cunati hemijski potencijal gasa (
<n>
a
, T), gde je n)
srednji broj popunjenosti cestica nekog cvora re setke, dok je a konstanta re setke.
9. Hamiltonijan jednodimenzionalnog sistema spinova, odredjenog Ising-ovimmodelomsa
interakcijom izmedju najbli zih suseda dat je sa
H =
N1
i=1
J
i
i+1
,
24 1 Zadaci
gde je J
i
energija interakcije izmedju susednih spinova i i i + 1. Odrediti korelacionu
funkciju G
k
(r) =
k
k+r
) izmedju spinova na k -tom i k + r -tom mestu. Odrediti
korelacionu funkciju za slu caj da su energije interakcije nezavisne od polo zaja spina.
10. U skladu sa uktuaciono-disipacionom teoremom, susceptibilnost Ising-ovog modela
spinskih sistema je denisana kao
(T, H = 0) =
(g
B
)
2
kT
N
i=1
N
j+1
j
).
Odrediti susceptibilnost ovog modela, znajuci da je
i
j
) korelacija izmedju spinova
i
i
j
.
11. Magnetizacija izotropnog dvodimenzionalnog Ising-ovog modela data je formulom
m(T) = 1
1
sinh
4
(
2J
k
B
T
)
1/8
.
Kriti cna temperatura datog sistema odre
-
dena je izrazom 1 = sinh
4
(
2J
k
B
T
c
). Prona ci vred-
nosti B,,A i u izrazu
m(T) = Bt
(1 +At
+...),
gde je t =
TcT
Tc
.
12. Polaze ci od denicije korelacione du zine :
1
= lim
[rr
/
[0
ln
G(r,
r
t
)
[ r
r
t
[
,
izra cunati preko korelacione funkcije G(r,
r
t
) korelacionu du zinu jednodimenzionalnog
Ising-ovog modela, odre
-
denog hamiltonijanom
H = J
N
i=1
i+1
Cemu te zi korelaciona du zina u blizini kriti cne ta cke?

13. Sistem se sastoji iz velikog broja neinteraguju cih podsistema, od kojih svaki mo ze da
bude u jednomod tri stanja s 1, 0, 1. Hamiltonijan sistema je zadat sa H = J
i
s
2
i
i
s
i
, gde su J i h pozitivne konstante (konstanta h mo ze da se interpretira kao spolja snje
polje).
a. Odrediti particionu funkciju Z, odgovaraju cu slobodnu energiju F, kao i entropiju S,
ako se sistem nalazi u ravnote zi na temperaturi T.
b. Odrediti entropiju S u limesu T , odnosno T 0, pa zatim skicirati grak S u
funkciji T za tri razli cite vrednosti konstante h : 0 = h
1
< h
2
< h
3
.
c. Sistem se u po cetnom trenutku nalazi na temperaturi T = T
2
i u ,,polju h = h
2
.
Zatim se polje kvazistati cki i adijabatski promeni do vrednosti h
3
. Napisati implicitnu
relaciju izme
-
du h i T tokom adijabatskog procesa. Za slu caj J = 0 relaciju napisati
eksplicitno.
14. Hamiltonijan jedne varijante jednodimenzionog Ising-ovog modela sa interakcijomizmedju
najbli zih suseda je
H = J
N1
i=1
(1)
i
i+1
,
gde je J konstanta interakcije (tj. energija izmedju svih susednih spinova i i i+1). Odrediti
slobodnu energiju F, kao i korelacionu funkciju
G
k
(r) =
k
k+r
)
izmedju spinova na k i k +r -tom mestu.
15. Odredite speci cnu toplotu Ising-ovog modela koriste ci teoriju srednjog polja. Odrediti
njenu zavisnost u okolini Curie-eve temperature, kao i na temperaturama mnogo manjim
od Curie-eve temperature.
16. Odrediti magnetizaciju Izingovog modela
H = J
<i,j>
j
H
i
26 1 Zadaci
na Beteovoj re setki.
17. Hamiltonijan jedne varijante 1-D Ising-ovog modela sa interakcijom izmedju najbli zih
suseda je
H = J
1
t
N1
i=1

i
i+1
+J
2
t
N2
i=2

i
i+1
,
gde je J konstanta interakcije, a primovani simbol sumiranja podrazumeva sumiranje po
svakom drugom clanu lanca spinova (tj.
t
N1
i=1
=
1
2
+
3
4
+
5
6
+ ...). Odrediti
slobodnu energiju F, kao i korelacionu funkciju
G
k
(r) =
k
k+r
)
izmedju spinova na k i k +r -tom mestu.
18. Odrediti relativnu srednju kvadratnu uktuaciju magnetizacije jednodimenzionog Ising-
ovog modela sa interakcijom izmedju najbli zih suseda (J > 0) u spolja snjem magnetnom
polju ja cine H = 0.
19. Hamiltonijan jednodimenzionog Ising-ovog modela sa interakcijomizme
-
du najbli zih suseda
je
H =
t
M1
i=1
J
2i
i+1
+
t
M1
i=1
J
t
2i+1
i+1
,
gde je J
k
energija interakcije izmedju spinova k i k + 1. J
k
uzima vrednosti J
2i+1
= J i
J
2i
= 2J, pri cemu je J zadata konstanta. Odrediti korelacionu funkciju
G
k
(r) =
k
k+r
)
izme
-
du spinova na k i k + r -tom mestu. Odrediti korelacionu funkciju za slu caj da su
energije interakcije me
-
dusobno jednake.
20. Odrediti particionu funkciju Ising-ovog modela
H =
i,j
J
ij
j
koriste ci Katz-Stratonovich-evu transformaciju (prelaz sa diskretnih na kontinualne vred-
nosti spinova).
X. Renormalizaciona grupa 27
X. Renormalizaciona grupa
1. Odrediti ksne ta cke i kriti cni eksponent korelacione du zine jednodimenzionog Ising-
ovog lanca u spoljnjem magnetnom polju H metodom renormalizacione grupe u slu caju
blokova veli cine blokova veli cine b = 2 (vidi sliku (1.2)).
Slika 1.2: Blokovi spinova du zine (baze) b = 2.
Slika 1.3: Blokovi spinova baze b = 3.
2. Odrediti ksne ta cke i kriti cne eksponente za slu caj blokova veli cine b = 3 na jednodi-
menzionom Ising-ovom lancu (vidi sliku (1.3)) u spoljnjem magnetnom polju H.
Slika 1.4: Koch-ova kriva.
3. Odrediti ksne ta cke i korelacionu du zinu renormaizacije Ising-ovog modela, sa hamil-
tonijanom H = J
i,j)
S
i
S
j
, koji je lociran na Koch-ovoj krivi (vidi sliku (1.4)). U
cvorovima ove krive se nalaze spinovi, koji uzimaju vrednosti 1.
28 1 Zadaci
Slika 1.5: Sierpinski gasket.
4. Odrediti ksne ta cke i korelacionu du zinu renormaizacije Ising-ovog modela, sa hamil-
tonijanom H = J
i,j)
S
i
S
j
, koji je lociran na Sierpinski gasketu (vidi sliku (1.5)). (U
cvorovima ovog gasketa se nalaze spinovi, koji uzimaju vrednosti 1 ili 0.)
5. Odrediti ksne ta cke modela sa hamiltonijanom H = J
i,j)
(S
i
, S
j
), koji opisuje sis-
temkoji je lociran na Koch-ovoj krivi (slika). Projekcije spinova koji se nalaze u cvori stima
krive uzimaju vrednosti 1, 0 i 1.
Slika 1.6: Generator T fraktala.
6. Odrediti ksne ta cke modela sa hamiltonijanom H = J
i,j)
(S
i
, S
j
), koji opisuje sis-
temje lociran na T-fraktalu (vidi sliku (1.6)). Projekcije spinova koji se nalaze u cvori stima
krive uzimaju vrednosti S
i
q, ..., q.
XI. Green-ove funkcije 29
XI. Green-ove funkcije
1. Uvod
Vremenski zavisna formulacija
U vremenski zavisnom zapisu perturbativnog razvoja, razmatra cemo sistem bez pris-
ustva spolja snjeg polja

U. Uklju ceni su jedino dijagrami koji u cestvuju u dvo- cesti cnoj in-
terakciji

V . U slu caju da razmatramo l-ti red perturbacije, pravila se sastoje iz
(1) Nacrtati sve topolo ski razli cite dijagrame sa l horizontalnih interakcionih linija

V , koje
se reprezentuju viti castom linijom, i sa 2l + 1 pravih linija Green-ovih funkcija G
(o)
.
(2) Obele ziti ta cke po cetaka (i kraja) linija na adekvatan na cin. Slu caj interakcionih linija
koje reprezentuju <

k
1
,
k
2
[
V [
k
t
1
,
k
t
2
>, u trenutku t, je predstavljen Feynman-ovim dija-
gramom(1.7a), dok je dijagramom(1.7b) prikazana Green-ova funkcija G
o
(
k
1
,
k
2
; t
2
t
1
).
t
k
k k
k
1
1
2
2

t
t
1
2
k
2
k
1
(a) (b)
Slika 1.7:
(3) Izvr siti integraciju, odnosno sumu, po svim internim talasnim vektorima i spinovima, i
integraciju po svim internim vremenskim trenucima, ciji je broj jednak l.
(4) Uklju citi sve clanove (i)
l
i (1)
f
, gde je f broj fermionskh internih petlji.
30 1 Zadaci
(5) Na krajevima internih petlji su isti vemenski trenuci, tako da mogu se interpretirati kao
propagator G(
k
1
,
k
2
; t t
+
)
Energijska formulacija
Kao u prethodnoj formulaciji, uklju ceni su jedino dijagrami koji u cestvuju u dvo- cesti cnu
interakciju

V . U slu caju da razmatramo l-ti red perturbacije, pravila se sastoje iz
(1) Nacrtati sve topolo ski razli cite dijagrame sa l horizontalnih interakcionih linija

V , koje
se reprezentuju viti castom linijom, i sa 2l + 1 pravih linija Green-ovih funkcija G
(o)
.
(2) Obele ziti ta cke po cetaka (i kraja) linija na adekvatan na cin. U slu caju interakcionih linija
koje reprezentuju <

k
1
,
k
2
[
V [
k
t
1
,
k
t
2
>, u trenutku t je predstavljena Feynman-ovim di-
jagramom (1.7a), dok je dijagramom (1.7b) prikazana Green-ova funkcija G
o
(
k
1
,
k
2
; E).
k
k k
k
1
1
2
2

k
2
k
1
(a) (b)
E
Slika 1.8:
(3) Izvr siti integraciju, odnosno sumu, po svim internim talasnim vektorima i spinovima,
i integraciju po svim internim energijama, ciji je broj jednak l. Za sve integracije po
zatvorenim kru znim petljama
(4) Uklju citi sve clanove (
i
2
)
l
i (1)
f
, gde je f broj fermionskih internih petlji.
(5) Uklju citi dodatni faktor
1
2
za svaki ekvivalnetni par linija.
2. Tekstovi zadataka
1. Pokazati identitet
lim
y0+
1
x iy
= P(
1
x
) i(x). (1.13)
2. Odrediti Green-ovu funkciju vremenski nezavisnog linearnog diferencijalnog operatora
L(r) = _
2
u trodimenzionom slu caju. Uzeti da je koordinatna reprezentacija talasne
funkcije < r[
k >=
1
V
e
i
kr
, i da se problem razmatra u
3. Odrediti Green-ovu funkciju vremenski nezavisnog linearnog diferencijalnog operatora
L(r) = _
2
u a. dvodimenzionom i b. jednodimenzionom slu caju. Uzeti da je koordi-
natna reprezentacija talasne funkcije < r[
k >=
1
V
e
i
kr
, i da se problem razmatra u
4. (a) Izra cunajte jednodimenzionu Green-ovu funkciju G(x, x
t
; z) operatora L(x) =
d
2
dx
2
denisana na intervalu (0, 1), sa grani cnimuslovima G(0, x
t
; z) = G(x, 0
t
; z) = G(1, x
t
; z) =
G(x, 1; z) = 0. Odrediti lim
z0
G(x, x
t
; z).
(b) Izra cunajte sumu
n=1
1
2
+n
2
, a tako
-
de i identi cnu sumu, ali samo sa sumiranjem gde
su uklju ceni jedino neparni indeksi.
5. Izra cunajte dvodimenzionu Green-ovu funkciju G(r, r
t
; z) operatora L(x) = _
2
den-
isana na intervalu (0, 1), sa grani cnim uslovima G(r, r
t
; z) = 0 za r = 0, r
t
= 0, r = a i za
r
t
= a. Odrediti lim
z0
G(r, r
t
; z).
6. Odrediti vremenski zavisnu Green-ovu funkciju za slu caj linearanog diferncijalnog oper-
atora L = _
2
, tako da je
_
i
c
t
L(r)
_
g(rt, r
t
t
t
) = (r r
t
)(t t
t
) (1.14)
u trodimenzionom slu caju.
7. Odrediti vremenski zavisnu Green-ovu funkciju za slu caj linearanog diferncijalnog oper-
atora
_
1
c
2
2
t
2
_
2
_
g(rt, r
t
t
t
) = (r r
t
)(t t
t
) (1.15)
32 1 Zadaci
u trodimenzionom slu caju.
8. Odrediti Green-ovu funkciju slobodne cestice, opisane Hamiltonijanom H
o
=
p
2
2m
=
2
_
2
2m
koja se nalazi u trodimenzionom sudu.
9. Odrediti Green-ovu funkciju slobodne cestice, opisane Hamiltonijanom H
o
=
p
2
2m
=
2
_
2
2m
koja se nalazi u dvodimenzionom i jednodimenzionom sudu.
10. Odrediti Green-ovu funkciju slobodne cestice funnkcije gustine stanja ^(E), opisane
Klein-Gordonovom jedna cinom
(
E
2
2
c
2

2
+_
2
)(r) = 0 (1.16)
koja se nalazi u a. trodimenzionom, b. dvodimenzionom i c. jednodimenzionom sudu.
11. Odrediti vremensku evoluciju slobodne kvantne cestice, koja je opisana jednodimen-
zionom Schr odinger-ovom jedna cinom
(i
t
+

2
xx
2m
)(x, t) = 0 (1.17)
sa po cetnom (t = 0) talasnom funkcijom
(x, 0) =
1
x(2)
1
4
exp[
i
p
o
x
x
2
4(x)
2
]. (1.18)
Odrediti
a. (x, t),
b.

(p, t) =
_
dxe
ipx
(x, t),
c. (x(t)) =
_
(x(t))
2
< x(t) >
2
,
d. (p(t)) =
_
(p(t))
2
< p(t) >
2
,
e. p(t)x(t).
12. Odrediti gustinu n fermi gasa u zavisnosti od Green-ove funkcije G(, p). Odrediti funkcionalnu
zavisnost gustine broja cestica n i k
F
.
13. Odrediti Green-ovu funkciju G
(x, x
t
, ) za jednodimenzioni idealni fermi gas. Uzeti da
je G(x, x
t
, ) = 0 za x , x
t
, a tako
-
de i za x i x
t
.
14. Odrediti funkciju grina G
(x, x
t
, ) za jednodimenzioni idealni fermi gas. Uzeti da je
G(x, x
t
, ) = 0 za x , x
t
, a tako
-
de i za x = 0 i x
t
= 0, odnosno za slu caj da se
gas nalazi u sudu x (0, ).
15. Koriste ci Green-ovu funkciju, izra cunatu u prethodnom zadatku, odrediti zavisnost gus-
tine gasa n od rastojanja od zida koji se nalazi na x = 0.
16. Odrediti funkciju grina G
(r r
t
, ) za trodimenzioni idealni fermi gas. Uzeti da je
G(r r
t
, ) = 0 za [r r
t
[ >> 0.
17. Odrediti Green-ovu funkciju slobodne cestice za potencijalnu jamu
U =
_
_
_
U
0
, ako je r u zapremini V ;
0, van te zapremine
(1.19)
koja se nalazi u a. trodimenzionom, b. dvodimenzionom i c. jednodimenzionom sudu.
18. Polaze ci od cinjenice da iG
k
2
,
k
1
, t
2
t
1
)
t
2
>t
1
predstavlja amplitudu verovatno ce da ce
interaguju ci sistem u trenutku t
2
biti u osnovnom stanju sa dodatnom cesticom u stanju
k
2
(r), ako je u prethodnom trenutnku t
1
bio sistem u osnovnom stanju sa dodatom
cesticomu stanju
k
1
(r), na ci izraz za propagator G
o
(
k, ) za slobodnu cesticu iG
k
2
,
k
1
, t
2
t
1
)
t
2
t
1
= 0.
19. Odrediti Green-ovu funkciju Hartree-jevog clana (prikazanog Feynman-ovimdijagramom
(1.9a)) u prvom redu perturbativnog razvoja propagatora usled dvo cesti cne interakcije V
u vremenskoj formulaciji.
20. Odrediti Green-ovu funkciju Fock-ovog clana (prikazanog Feynman-ovim dijagramom
(1.9b)) u prvom redu perturbativnog razvoja propagatora usled dvo cesti cne interakcije
V u vremenskoj formulaciji.
34 1 Zadaci
(a) (b)
t
1
t
t
t
t
t
1
2
2
k
k
k
k
q
q
Slika 1.9: Dijagram Hartree-jev clana (a) i Fock-ovog clana (b) prvog reda perturbacije.
21. Odrediti Green-ove funkcije Feynman-ovih dijagrama drugog reda (vidi Sl. (1.10)).
22. Odredi srednju vrednost gustine broja cestica za idelani Fermi gas.
23. Odredi srednju vrednost operatora kineti cke energije za idelani Fermi gas.
24. Odredi srednju vrednost operatora potencijalne energije za idelani Fermi gas.
25. Odrediti polarizacioni propagator
o
odredjenog Feynman-ovim dijagramom u obliku
prstena (Sl. (1.11)). Najmanji red polarizacione popravke se uvodi kao
o
=
1
D(r, r
t
),
gde je D(r, r
t
) polarizacioni propagator ili (vremenski ure
-
dena) korelaciona funkcija.
26. Izra cunati imaginarni deo najmanjeg reda polarizacione popravke i nacrtati grake zav-
isnosti u zavisnosti od transfera energije za:
(a) male transfere impulsa q << k
F
.
(b) za dovoljno velike transfere impulsa q > 2k
F
.
27. Izra cunati imaginarni i realni deo najmanjeg reda polarizacione popravke:
a. za mali transfer impulsa [q[ << k
F
, uz kona cne vrednosti transfera energije.
(a) (b) (c) (d)
(e) (f) (g)
Slika 1.10:
b. za mali transfer energije <

2
k
2
F
2m
, uz kona cne vrednosti transfera impulsa.
c. za ksirani odnos transfera energije i transfera impulsa x =

q
28. Odrediti relativnu dielektri cnu propustljivost
r
(q, )
a. za konstanntnu vrednost transfera impulsa q, i za 0.
b. za konstanntnu vrednost transfera energije , i za q 0.
c. za kostantnan odnos i q, i zavisnost
r
(q, ) od x, kada je transfer impulsa q 0.
29. Odredi korelacionu energiju u aproksimaciji slu cajnih faza (randomphase aproximation).
36 1 Zadaci
r, t
r, t q, w
q, w
k k+q
(a) (b)
Slika 1.11:
2 Re senja
38 2 Re senja
I. Sistemi identi cnih cestica (Druga kvantizacija)
1. Talasnu funkciju mo zemo u koordinatnoj reprezentaciji da napi semo kao proizvod or-
bitalnog i spinskog dela:
r; s, s
z
[) = r[)s, s
z
[) = (r)(s, s
z
) . (2.1)
Kako je spin s = 1/2 u izrazu r; s, s
z
[) = (r)(s
z
) mo zemo koristiti skra cene oznake
(s
z
= 1/2) =
i (s
z
= 1/2) =
+
. Tro cesti cna talasna funkcija za identi cne
fermione je antisimetri cni tenzorski proizvod tri jedno cesti cne talasne funkcije, sto se
mo ze napisati pomo cu Slater-ove determinante
1
(r, s
z
) =
1
3!
1
(r
1
)
1
(s
z
1
)
1
(r
2
)
1
(s
z
2
)
1
(r
3
)
1
(s
z
3
)
2
(r
1
)
2
(s
z
1
)
2
(r
2
)
2
(s
z
2
)
2
(r
3
)
2
(s
z
3
)
3
(r
1
)
3
(s
z
1
)
3
(r
2
)
3
(s
z
2
)
3
(r
3
)
3
(s
z
3
)
. (2.2)
Razmotri cemo tri razli cita slu caja:
1. slu caj- Sva tri prostorna dela su me
-
dusobno razli cita
1
,=
2
,=
3
. Postoji 8 razli citih
funkcija koje se dobiju za razli cite izbore z-komponenti spina
2
s
z
1
, s
z
2
, s
z
3
1/2, 1/2
1) s
z
1
=
1
2
s
z
2
=
1
2
s
z
3
=
1
2

1
2) s
z
1
=
1
2
s
z
2
=
1
2
s
z
3
=
1
2

2
3) s
z
1
=
1
2
s
z
2
=
1
2
s
z
3
=
1
2

3
4) s
z
1
=
1
2
s
z
2
=
1
2
s
z
3
=
1
2

4
5) s
z
1
=
1
2
s
z
2
=
1
2
s
z
3
=
1
2

5
6) s
z
1
=
1
2
s
z
2
=
1
2
s
z
3
=
1
2

6
7) s
z
1
=
1
2
s
z
2
=
1
2
s
z
3
=
1
2

7
8) s
z
1
=
1
2
s
z
2
=
1
2
s
z
3
=
1
2

8
1
Razvoj po prvoj koloni, mada to i nije bitno kada su u pitanju talasne funkcije.
2
2
3
= 8 -Varijacije sa ponavljanjem tre ce klase od dva elementa.
Odgovaraju ce Slater-ove determinante su
1
=
1
3!
1
(r
1
)

1
(r
2
)

1
(r
3
)
2
(r
1
)

2
(r
2
)

2
(r
3
)
3
(r
1
)

3
(r
2
)

3
(r
3
)
, (2.3)
2
=
1
3!
1
(r
1
)

1
(r
2
)

1
(r
3
)
2
(r
1
)

2
(r
2
)

2
(r
3
)
3
(r
1
)
+

3
(r
2
)
+

3
(r
3
)
+
. (2.4)
Preostale determinante se mogu lako napisati.
2. slu caj- Dva prostorna dela su me
-
dusobno ista
1
=
2
,=
3
. Ovde imamo dve mogu ce
funkcije
1
=
1
3!
1
(r
1
)

1
(r
2
)

1
(r
3
)
1
(r
1
)
+

1
(r
2
)
+

1
(r
3
)
+
3
(r
1
)

3
(r
2
)

3
(r
3
)
, (2.5)
i
2
=
1
3!
1
(r
1
)

1
(r
2
)

1
(r
3
)
1
(r
1
)
+

1
(r
2
)
+

1
(r
3
)
+
3
(r
1
)
+

3
(r
2
)
+

3
(r
3
)
+
. (2.6)
3. slu caj- Sva tri prostorna dela su me
-
dusobno ista
1
=
2
=
3
. U ovom slu caju je
Slater-ova determinanta jednaka nuli pa nemamo re senja (Pauli-jev princip).
2. PRVI NA
CIN
Prostor stanja N- cesti cnog sistema je
H = H
1
H
2
H
N
, (2.7)
Stanje sistema mo zemo predstaviti Slater-ovomdeterminantom, koju po dogovoru razvi-
40 2 Re senja
jamo po prvoj koloni
3
[) =
1
N!
[
1
) [
2
) . . . [
N
)
[
1
) [
2
) . . . [
N
)
.
.
.
.
.
.
.
.
.
[
1
) [
2
) . . . [
N
)
, (2.8)
Koriste ci uop steni simbol Levi-Civita i sumiranje po ponovljenim indeksima mo zemo
pisati
[) =
1
N!
i
1
i
2
...i
N
[
i
1
) [
i
2
) [
i
N
) =
=
1
N!
i
1
i
2
...i
N

N
=1
[
i
) . (2.9)
Uzimamo ortonormirana jedno cesti cna stanja
i
[
j
) =
ij
(i, j 1, 2, . . . , N). Jedno cesti cni
aditivni operator predstavljamo u obliku
=
N
k=1
k
, (2.10)
gde je
k
=

I . . .

(1)
..

I , (2.11)
na k-tom mestu
gde je
(1)
dati jedno cesti cni operator, koji deluje isto u svim prostorima H
k
. Koristi cemo
kontrakcije dva simbola Levi-Civita
4
i
1
i
2
...i
N
j
1
i
2
...i
N
= (N 1)!
i
1
j
1
(2.12)
i
1
i
2
...i
N
i
1
i
2
...i
N
= N! (2.13)
3
Iako su kolone jednake, determinanta nije nula jer tenzorski proizvod nije komutativan.
4
Ovo bi trebalo dokazati. U 3D slu caju, to se radi tako sto po
-
demo od toga da se
i
1
i
2
i
3
mo ze napisati kao
determinanta

1i
1

1i
2

1i
3
2i
1

2i
2

2i
3
3i
1
3i
2
3i
3
,
Prvo cemo izra cunati [
k
[) a zatim[
[) =

N
k=1
[
k
[)
[
k
[) =
1
N!
i
1
i
2
...i
N
j
1
j
2
...j
N

N
=1
i
[
(1)
..

I
N
=1
[
j
) =
na k-tom mestu
=
1
N!
i
1
i
2
...i
N
j
1
j
2
...j
N
_
_
N
,=k
i
[
j
)
. .
_
_
i
k
[
(1)
[
j
k
) =
ij
=
1
N!

i
1
i
2
...i
k
...i
N
j
1
i
2
...j
k
...i
N
. .
i
k
[
(1)
[
j
k
) =
(N 1)!
i
1
j
1
sledi iz (2.12)
=
1
N
i
k
[
(1)
[
i
k
) =
1
N
N
i
k
=1
i
k
[
(1)
[
i
k
) , (2.14)
bez konvencije o sabiranju po

ponovljenim indeksima, i
k
je nemi
indeks pa se mo ze zameniti sa i
Rezultat ne zavisi od k, jer

(1)
jednako deluje u svakom jedno cesti cnom faktor prostoru,
pa je
[
[) =
N
k=1
[
k
[) =
=
N
k=1
1
N
N
i
[
(1)
[
i
) =
= N
1
N
N
i
[
(1)
[
i
) , (2.15)
odnosno
[
[) =

N
i

i
[
(1)
[
i
) . (2.16)
Po sto se u zadatku tra zi da ovaj rezultat izrazimo preko integrala u jedno cesti cnom pros-
42 2 Re senja
toru, prelazimo na koordinatnu reprezentaciju
[
[) =
N
i

i
[
_
d
3
r[r)r[
. .
(1)
[
_
d
3
r
t
[
r
t
)
r
t
. .
[
i
) (2.17)
I

I
[
[) =

N
i
_
d
3
r
_
d
3
r
t
i
(r)
(1)
(r,
r
t
)
i
(
r
t
)
N
i
_
d
3
r
i
(r)
(1)
i
(r) (2.18)
DRUGI NA
CIN
Polazimo od koordinatne reprezentacije
(r) =
1
N!
f
1
(r
1
) . . .
f
1
(r
N
)
.
.
.
.
.
.
f
N
(r
1
) . . .
f
N
(r
N
)
=
=
1
N!
P
(1)
P

P(
f
1
(r
1
) . . .
f
N
(r
N
)) . (2.19)
Operator

=

N
k=1
k
u koordinatnoj reprezentaciji je
(r,
r
t
) =
N
k=1
(1)
k
(r
k
,
r
t
k
)
j,=k
(r
j

r
t
j
) . (2.20)
Srednja vrednost operatora je
[
[) =
1
N!
_
. . .
_
dr
1
d
r
t
1
. . . dr
k
d
r
t
k
. . . dr
N
d
r
t
N

P
(1)
P

P [
f
1
(r
1
) . . .
f
N
(r
N
)]
k=1
(1)
k
(r
k
,
r
t
k
)
j,=k
(r
j
r
t
j
)
P
/
(1)

P
/
P
t
_
f
1
(
r
t
1
) . . .
f
N
(
r
t
N
)
_
=
=
1
N!
_
. . .
_
dr
1
d
r
t
1
. . . dr
k
d
r
t
k
. . . dr
N
d
r
t
N

[
f
1
(r
1
)
f
2
(r
2
) . . .
f
N
(r
N
)]
[
f
2
(r
1
)
f
1
(r
2
) . . .
f
N
(r
N
)]
. . .
k=1
(1)
k
(r
k
,
r
t
k
)
j,=k
(r
j
r
t
j
)
__
f
1
(
r
t
1
)
f
2
(
r
t
2
)...
f
N
(
r
t
N
)
_
f
2
(
r
t
1
)
f
1
(
r
t
2
)...
f
N
(
r
t
N
)
_
...
_
.
(2.21)
Svakom sabirku iz prve viti caste zagrade odgovara ta cno jedan sabirak iz druge viti caste
zagrade sa istim rasporedom funkcija.
[
[) =
1
N!
_
. . .
_
dr
1
dr
2
. . . dr
k
d
r
t
k
. . . dr
N

[
f
1
(r
1
)...
f
k
(r
k
)...
f
N
(r
N
)]
[
f
2
(r
1
)...
f
k
(r
k
) . . .
f
N
(r
N
)]
. . .
k=1
(1)
k
(r
k
,
r
t
k
)
__
f
1
(r
1
)...
f
k
(
r
t
k
)...
f
N
(r
N
)
_
f
2
(r
1
)...
f
k
(
r
t
k
)...
f
N
(r
N
)
_
...
_
,
(2.22)
44 2 Re senja
Imamo (N 1)! sabiraka sa funkcijom
j
na k-tom mestu
5
i imamo N razli citih j
[
[) =
(N 1)!
N!
_ _
dr
k
d
r
t
k
N
k=1
N
j=1
j
(r
k
)
(1)
k
(r
k
,
r
t
k
)
j
(
r
t
k
) =
=
1
N
N
j=1
N
k=1
_ _
dr
k
d
r
t
k
j
(r
k
)
(1)
k
(r
k
,
r
t
k
)
j
(
r
t
k
)
. .
=
ovo ne zavisi od k, jer jedno cesti cni operator
(1)
deluje isto u svim podprostorima
[
[) =
N
j=1
_
d
3
r
_
d
3
r
t
j
(r)
(1)
(r,
r
t
)
j
(
r
t
) , (2.23)
opet se dobija isti rezultat kao u (2.18).
TRE
CI NA
CIN
6
Opet polazimo od koordinatne reprezentacije i jedna cina (2.19) i (2.20). Ako uzmemo u
obzir da je
P [
f
1
(r
1
) . . .
f
N
(r
N
)] =
Pf
1
(r
1
) . . .
Pf
N
(r
N
) , (2.24)
za tra zenu srednju vrednost dobijamo
[
[) =
1
N!
P
(1)
P
/
(1)

P
/

_
dr
1
Pf
1
(r
1
)

P
/
f
1
(r
1
) . . .
. . .
_ _
dr
k
d
r
t
k
Pf
k
(r
k
)
(1)
k
(r
k
,
r
t
k
)

P
/
f
k
(
r
t
k
) . . .
. . .
_
dr
N
Pf
N
(r
N
)

P
/
f
N
(r
N
) . (2.25)
Za svako i ,= k imamo izraze oblika
_
dr
i
Pf
i
(r
i
)

P
/
f
i
(r
i
) , (2.26)
5
Imamo (N 1)! permutaciju preostalih elemenata.
6
Ovaj na cin razmotriti tek posle slede ceg zadatka.
koji su razli citi od nule samo za

Pf
i
=

P
t
f
i
. Ako za svako i ,= k va zi

Pf
i
=

P
t
f
i
onda
va zi i

Pf
k
=

P
t
f
k
odnosno

P =

P
t
.
[
[) =
1
N!
N
k=1
P
_ _
dr
k
d
r
t
k
Pf
k
(r
k
)
(1)
k
(r
k
,
r
t
k
)
Pf
k
(
r
t
k
) . (2.27)
Na ovom mest je bitno odrediti cemu je jednaka

Pf
k
. Za svako j f
1
, . . . , f
N
postoji
(N 1)! permutacija koje f
k
prevode u dato j, pa je
[
[) =
1
N
N
j=1
N
k=1
_ _
dr
k
d
r
t
k
j
(r
k
)
(1)
k
(r
k
,
r
t
k
)
j
(
r
t
k
) , (2.28)
odnosno [
[) =

N
j=1
_
d
3
r
_
d
3
r
t
j
(r)
(1)
(r,
r
t
)
j
(
r
t
), jer jedno cesti cni operator deluje
isto u svim podprostorima.
3. Polazimo od
P [
f
1
. . .
f
N
] =
Pf
1
. . .
Pf
N
, (2.29)
pa je
P [
f
1
. . .
f
N
] [
P
t
[
f
1
. . .
f
N
]) =
=
Pf
1
[

P
/
f
1
) . . .
Pf
N
[

P
/
f
N
) =
=
Pf
1
,

P
/
f
1
. . .
Pf
N
,

P
/
f
N
=
P,

P
/
. (2.30)
4. Simetrizator i antisimetrizator su operatori koji se uvode relacijama
o =
1
N!
P, (2.31)
/ =
1
N!
P
(1)

P, (2.32)
46 2 Re senja
gde se sumira po svim permutacijama P, dok je broj transpozicija koje su uklju cene u
odgovaraju cu permutaciju. Kod antisimetrizatora

/, clan (1)
je znak permutacije. U
slu caju proizvoda simetrizatora dobija se
o o =
1
(N!)
2
P
/
P

P
t
. (2.33)
Permutacije cine grupu reda [N![. Svaki proizvod

P

P
t
je tako
-
de element grupe, pa dvostruka
suma
P
/
ima N! N! sabiraka me
-
du kojima se zbog osobina grupe svaka per-
mutacija javlja N! puta. Zbog toga se dobija
o
2
=
1
(N!)
2
N!
P =
1
(N!)
P = o, (2.34)
tako je dobijeno da je o
2
= o . Sli cnim na cinom se mo ze pokazati da je /
2
= / . Opera-
tori o i /su hermitski i idempotentni, sto omogu cuje da su i projektori. Treba jo s pokazati
da su me
-
dusobno ortogonalni, ako pomno zimo ova dva operatora, cime se dobija
o / =
1
(N!)
2
P
/
(1)

P

P
t
, (2.35)
gde se kao proizvod dve permutacije, dobija nova permutacija, koja se onda pojavljuje sa
N!
2
puta sa znakom +, a sa istim brojem ponavljanja sa znakom. To je razlog za sto se u
kona cnom, drugom sumiranju me
-
dusobno svi sabirci pokrate, zbog cega se dobija da je
o / = 0 .
5. PRVI NA
CIN
Za op sti slu caj jedno cesti cnog operatora

A
1
imamo
A
1
=
f,f
/
A
1
(f[f
t
) a
f
a
f
/ , (2.36)
gde je
A
1
(f[f
t
) = f[
A
1
[f
t
) = f[
_
dx[x)x[
. .
A
1
_
dx
t
[x
t
)x
t
[
. .
I
[f
t
) =
=
_ _
dxdx
t
f
(x)A
1
(x[x
t
)
f
/ (x
t
) , (2.37)
gde je A
1
(x[x
t
) koordinatna reprezentacija. U ovom zadatku je

A
1
=

N
1
. Za jednu cesticu
N
1
=

I pa je u koordinatnoj
7
reprezentaciji N(x[x
t
) = (x x
t
) .
N
1
(f[f
t
) =
_ _
dxdx
t
f
(x)(x x
t
)
f
/ (x
t
) = (f f
t
) . (2.38)
Iz (2.36) i (2.38) sledi
N =
f,f
/
N
1
(f[f
t
) a
f
a
f
/ =
f,f
/
(f f
t
) a
f
a
f
/ (2.39)
N =

f
a
f
a
f
(2.40)
DRUGI NA
CIN
Polazimo od denicija kreacionog i anihilacionog operatora za fermione
a
g
[ . . . , n
g
, . . . ) = (1)
g
n
g
[ . . . , n
g
1, . . . ) , (2.41)
a
g
[ . . . , n
g
, . . . ) = (1)
g
_
1 n
g
[ . . . , n
g
+ 1, . . . ) , (2.42)
gde je
g
=

g1
f=1
n
f
. Iz ovih denicija sledi
a
g
a
g
[ . . . , n
g
, . . . ) =
n
g
_
2 n
g
[ . . . , n
g
, . . . ) . (2.43)
Imamo dve mogu ce situacije
n
g
= 1 , a
g
a
g
[ . . . , n
g
, . . . ) = 1[ . . . , n
g
, . . . ) ,
n
g
= 0 , a
g
a
g
[ . . . , n
g
, . . . ) = 0[ . . . , n
g
, . . . ) .
(2.44)
7
Nismo morali da radimo u koordinatnoj reprezentaciji, u f-reprezentaciji direktno nalazimo f|
N1|f
/
=
f|
I|f
/
= f|f
/
= (f f
/
) .
48 2 Re senja
Zaklju cujemo da je a
g
a
g
operator broja cestica u jedno cesti cnomstanju g. Operator ukupnog
broja cestica dobijamo kada saberemo po svim jedno cesti cnim stanjima
N =
g
a
g
a
g
. (2.45)
6. Polazimo od izraza
P =
f,f
/
P(f[f
t
) a
f
a
f
/ , (2.46)
gde je

P(f[f
t
)
8
P(f[f
t
) =
_
dr
_
d
r
t
f
(r)
P(r[
r
t
)
f
/ (
r
t
) =
=
_
dr
f
(r)

P
f
/ (r) . (2.47)
Iz kvantne mehanike znamo da je
P
f
/ (r) = i

r
f
/ (r) , (2.48)
i da su re senja za slobodne cestice ravni talasi u koordinatnom prostoru
f
(r) =
1
V
e
i
kr
() , (2.49)
gde je f = (
k, ). Iz (2.48) i (2.49) sledi
P
f
/ (r) =
k
t
f
/ (r) , (2.50)
P(f[f
t
) =
k
t
_
dr
f
(r)
f
/ (r)
. .
(ff
/
)
P =
f,f
/
P(f[f
t
) a
f
a
f
/ =
f,f
/
k
t
(f f
t
) a
f
a
f
/ , (2.51)
odnosno
P =

f
k a
f
a
f
. (2.52)
8
Ovde cemo iskoristiti

A
f
(r) =
_
d
r
/
A(r|r
/
)
f
(
r
/
).
7.
T =
f,f
/
T(f[f
t
) a
f
a
f
/ , (2.53)
T(f[f
t
) =
_
dr
_
d
r
t
f
(r)T(r[r
t
)
f
/ (
r
t
) =
_
dr
f
(r)
T
f
/ (r) . (2.54)
Iz kvantne mehanike znamo da je
T
f
/ (r) =

2
2m
2
r
2
f
/ (r) , (2.55)
pa je
T(f[f
t
) =

2
2m
_
dr
f
(r)

2
r
2
f
/ (r) . (2.56)
Za slobodnu cesticu
f
(r) =
1
V
e
i
kr
(), pa sledi
T(f[f
t
) =

2
2m
(k
t2
)
_
dr
f
(r)
f
/ (r)
. .
(ff
/
)
, (2.57)
odnosno
T =

f
2
k
2
2m
a
f
a
f
, (2.58)
gde je f (
k, ).
8. PRVI NA
CIN
Operator potencijalne energije u reprezentaciji druge kvantizaciji je dat u obliku:
U =
k,
k
/
,
/
U(
k[
k
t
t
) a
k
a
k
/
/
, (2.59)
U(
k[
k
t
t
) =
_ _
drd
r
t
k
(r)U(r[r
t
)
k
/
/
(
r
t
) , (2.60)
U(r[r
t
)
k
/
/
(
r
t
) = (r r
t
)U(r
t
)
k
/
/
(
r
t
) ,
9
(2.61)
9

U(r
i
)
( r
i
) = U(r
i
)
( r
i
)
50 2 Re senja
U(
k[
k
t
t
) =
_
dr
k
(r)U(r)
k
/
/
(r) . (2.62)
Za slobodnu cesticu
f
(r) =
1
V
e
i
kr
(), pa sledi
U(
k[
k
t
t
) =
_
dr
k
(r)U(r)
k
/
/
(r) . (2.63)
U(
k[
k
t
t
) =
/
1
v
_
drU(r)e
i(
k
/
)r
. (2.64)
Fourier-ove transformacije se deni se relacijam
f(
k) =
1
V
_
dre
i
kr
f(r) (2.65)
f(r) =
_
dre
i
kr
f(
k) , (2.66)
odavde zaklju cujemo daq je (2.64) Fourier-ova transformacija potencijala U(r)
U(
k[
k
t
t
) =
U(
k
t
) . (2.67)
U =

k,
k
/
U(
k
t
) a
k
a
k
/
, (2.68)
vidimo da se naru sava prostorna homogenost, jer imamo dva sumiranja, po

k i po

k
t
.
Naru sava se translaciona simetrija pa nemamo odr zanje impulsa Kao sto je prikazano na
slici uvodimo smenu q =
k
t
pa iz (2.68) dobijamo
U =
k,q
U(q) a
k
a
(
k q)
. (2.69)
Uve s cemo operator gustine cestica
q
=

U(q) a
k
a
(
k q)
pa imamo
U =

q
U(q)
q
. (2.70)

Slika 2.1: Feynman-ov dijaram prikazuje interakciju cestice, impulsa
k
t
, sa poljem koje
doprinosi promeni impulsa cestice za q.
DRUGI NA
CIN
Po sto je data o cekivana vrednost operatora potencijalne energije u koordinatnoj reprezentaciji,
potrebno je odrediti koordinantu reprezenatciju talasnih funkcija, sto cemo uraditi na
slede ci na cin
U =
k
/
S
/
_ _
d
3
rd
3
r
t
<
k[r
S ><

S, r[

U
1
[r
t
,

S
t
>< r
t
S
t
[
k
t
t
> a
k
a
k
/
. (2.71)
Tako dobijamo da je
U =
1
V
k,
k
/
_
d
3
re
ir(
k
/
k)
U(r)a
k
a
k
/
, (2.72)
gde mo zemo da uvedemo Fourier transform potencijala

U(q) =
1
V
_
e
i qr
U(r)d
3
r, tako da
je prethodni izraz oblika
U =
k,
k
/
U(
k
t
k)a
k
a
k
/
. (2.73)
Uvo
-
denjem nove promenljive q =
k
t
dobijamo da je
U =
k,q
U(q)a
k
a
kq
, (2.74)
sto zna ci da se naru sava prostorna homogenost (ili translaciona invarijantnost) po sto ne
va zi zakon odr zanja impulsa. Iz tog razloga u prethodnom izrazu imamo dva sumiranja
52 2 Re senja
po
k i po transferu impulsa q. Feynman-ov dijagram koji dijagramatski prikazuje ,,uticaj

ovog operatora potencijala je prikazan na Slici br. 2.1.
9. Ukoliko se dobije da su Fourier transformi potencijala

U(
k) i

U(k) me
-
dusobno jednaki,
dobi ceo re senje ovog problema. Krenu cemo od izraza za Fourier transform potencijala
U(
k) =
1
V
_
d
3
re
i
kr
U(r), (2.75)
u kome mo zemo zameniti uslov zadatka U(r) = U(r), a zatimje mo zemo re siti prela zenjem
u sferni koordinatni sistem
U(
k) =
1
V
_

0
r
2
dr
_

0
sin d
_
2
0
de
ikr cos
U(r)
=
2
V
_

o
r
2
dr U(r)
_

0
e
ikr cos
sind
=
2
V
_

o
r
2
dr
2
kr
U(r)
e
ikr
e
ikr
2i
=
4
V
1
k
_

0
dr rU(r) sinkr. (2.76)
Dobijen izraz ne zavisi od pravca i smera talasnog vektora
k, ve c samo od intenziteta, sto

zna ci da je to upravo izraz za

U(k).
10. PRVI NA
CIN
Fourijer-ov transform Coulomb-ove potencijalne energije v([r[) =
e
2
r
se mo ze prikazati
izrazom
v(k) =
4e
2
V
_

0
dr r
sinkr
kr
=
4e
2
kV
lim
0
_

0
e
r
sin krdr
. .
I()
, (2.77)
gde je I() Laplace-ova transformacija sinusne funkcije sin kr, i koja je jednaka I() =
k
k
2
+
2
. Kona cna vrednost dobija za lim
0
, i uzima vrednost
v(k) =
4e
2
k
2
1
V
. (2.78)
DRUGI NA
CIN
Trigonometrijska funkcija sin x se mo ze prikazati u kompleksnomobliku, tada se Fourier-
ova transformacija potencijala mo ze prikazati kao
v(
k) =
1
V
_
d
3
re
i
kr
e
2
r
=
2e
2
ikV
_

0
dr(e
ikr
e
ikr
) (2.79)
=
2e
2
ikV
lim
0
_

0
dre
r
(e
ikr
e
ikr
) (2.80)
=
2e
2
ikV
lim
0
(
1
ik

1
+ik
), (2.81)
i nakon sre
-
divanja poslednjeg izraza dobija se v(
k) =
1
V
4e
2
k
2
.
11. Operator gustine broja cestica u koordinatnoj reprezentaciji je oblika (r) =

N
i=1
(rr
i
),
gde je r
, parametar koji predstavlja polo zaj, u kome se odre

-
duje o cekivana vrednost
operatora. Jedno cesti cni operator je dat u obliku
1
(r
) = (r
r). Matri cni element

ovog operatora je
k, [(r
r)[
k
t
,
t
) = (2.82)
=
S
1
,
S
2
__
dr
1
dr
2
k, [r
1
,

S
1
)r
1
,

S
1
[(r
r)[r
2
,

S
2
)r
2
,

S
2
[
k
t
,
t
)
=
S
1
,
S
2
__
dr
1
dr
2
1
V
e
i
kr
1
S
1
)(r
r)
r
1
,r
2
S
1
,
S
2
e
i
kr
2
/ (
S
2
)
=
1
V
e
i(
k
/
k)r
,
/ ,
tako da dobijamo da je operator gustine u reprezentaciji druge kvantizacije
(r) =
1
V
k,
k
/
,
e
i(
k
/
k)r
a
+
k,
a
k
/
,
=
1
V
q,
k
/
,
e
i qr
a
+
(
k
/
q),
a
k
/
,
. (2.83)
12. PRVI NA
CIN
Prvo cemo na ci Fourier-ov transform
(
Q) =
1
V
_
re
i
Qr

r
=
1
V
_
re
i
Qr
N
i=1
(r r
i
) =
=
1
V
N
i=1
e
i
Qr
i
, (2.84)
54 2 Re senja
odavde vidimo da je jedno cesti cni operator
10

1
(
Q)[r
i
) =
1
V
e
i
Qr
i
[r
i
) . (2.85)
Da bi smo na sli reprezentaciju druge kvantizacije operatora polazimo od
(
Q) =
k
/
/
(
Q)(
k[
k
t
t
) a
k
a
k
/
/
, (2.86)
gde je
(
Q)(
k[
k
t
t
) =
k[
1
(
Q)[
k
t
t
) =
k[
1
(
Q)
_
dr
i
[r
i
)r
i
[
. .
I
[
k
t
t
) =
=
_
dr
i
1
V
e
i
Qr
i
k[r
i
)r
i
[
k
t
t
) . (2.87)
U jedna cinu (2.87) cemo uneti jedno cesti cna re senja
k
(r
i
) = r
i
[
k) =
1
V
e
i
kr
i
() pri
cemu se dobija
(
Q)(
k[
k
t
t
) =
1
V
1
V
_
dr
i
e
i(
k+
k
/
)r
i
/ =
1
V
(
k +

Q
k
t
)
/ . (2.88)
Iz (2.88) i (2.86) sledi
(
Q) =
1
V
k
/
(
k +

Q
k
t
) a
k
a
k
/
. (2.89)
DRUGI NA
CIN
Fourier-ova transformacija operatora gustine se dobija izrazom

Q
=
1
V
_
(r)e
i
Qr
d
3
r, (2.90)
a onda se konkretnije nizom jednostavnih transformacija dobija kona cna relacija

Q
=
1
V
2
k,q,
_
e
i qr
e
i
Qr
d
3
ra
k q,
a
k,
(2.91)
=
1
V
k,q,
q+
Q,0
a
k q,
a
k,
=
1
V
k,
a
k+
Q,
a
k,
. (2.92)
10
Mogli smo da pi semo citavo jezgro u koordinatnoj reprezentaciji
r
/
i
|
1
(
Q)|r
i
=
r
/
i
|
1
V
e
i
Qr
i
|r
i
=
1
V
e
i
Qr
i
(
r
/
i
r
i
), ali to nije neophodno.
Slika 2.2: Shematski prikaz ,,mogu cih puteva Fourier-ove transformacije operatora gustine
cestice reprezentovane u drugoj kvantizaciji.
13. Standardni hamiltonijan je oblika

H =

T +

U +

V , gde je

T-operator kineti cka energija,
U- operator potencijalne energije spolja snjeg polja, a

V - operator potencijalne energije
dvo cesti cnih interakcija. U reprezentaciji druge kvantizacije ovaj hamiltonijan ima oblik
H =
k
T(
k[
k) a
k
a
k
+
k,
k
/
,
/
U(
k[
k
t
t
) a
k
a
k
/
/
+
+
1
2
k
1
1
,
k
2
k
/
2
/
2
,
k
/
1
/
1
V (
k
1
1
,
k
2
2
[
k
t
1
t
1
,

k
t
2
t
2
) a
k
1
1
a
k
2
2
a
k
/
2
/
2
a
k
/
1
/
1
,
(2.93)
gde su
T(
k[
k) =
k[
T
1
[
k) =
_
d r
1
k
( r
1
)
T
1
k
( r
1
)
=
_
d r
1
k
( r
1
)
_

2
2m
2
r
1
2
_
k
( r
1
) , (2.94)
U(
k[
k
t
t
) =
_
dr
1
k
(r
1
)U(r
1
)
k
/
/
(r
1
) , (2.95)
V (
k
1
1
,
k
2
2
[
k
t
1
t
1
,

k
t
2
t
2
) =
_ _ _ _
dr
1
dr
2
d
r
t
2
d
r
t
1
k
1
1
(r
1
)
k
2
2
(r
2
)
V (r
1
, r
2
[
r
t
1
,
r
t
2
)
k
/
2
/
2
(
r
t
2
)
k
/
1
/
1
(
r
t
1
) ,
56 2 Re senja
dvo cesti cna interakcija naj ce s ce zavisi samo od rastojanja me
-
du cesticama [r
1
r
2
[, u tom
slu caju je
V (r
1
, r
2
[
r
t
1
,
r
t
2
) = V ([r
1
r
2
[)(r
1
r
t
1
)(r
2
r
t
2
) ,
pa je
V (
k
1
1
,
k
2
2
[
k
t
1
t
1
,

k
t
2
t
2
) =
_ _
dr
1
dr
2
k
1
1
(r
1
)
k
2
2
(r
2
)V ([r
1
r
2
[)

k
/
2
/
2
(r
2
)
k
/
1
/
1
(r
1
) ,
Talasna funkcija
k
(r) =
1
V
e
i
kr
, (2.96)
je re senje Schr odinger-ove jedna cine za slobodnu cesticu. Operatori polja su uvedeni
pomo cu slede cih izraza
(r) =
k
a
k
, (2.97)
(r) =
k
a
k
. (2.98)
Da bismo do sli do zeljenog cilja, izraz (2.93) sre
-
dujemo sabirak po sabirak.
1. sabirak
k
T(
k[
k) a
k
a
k
=
k
_
d r
1
k
( r
1
)
_

2
2m
2
r
1
2
_
k
( r
1
) a
k
a
k
=
=
k
/
/
_
d r
1
k
( r
1
)
_

2
2m
2
r
1
2
_
k
/
/
( r
1
) a
k
a
k
/
/
=
Ovo je ta cno zbog ortonormiranosti funkcija
k
_
d r
1
k
( r
1
)
k
/
/
( r
1
)=(
k
/
)(
/
)
=
_
d r
1
k
( r
1
) a
k
_

2
2m
2
r
1
2
_
k
/
k
/
/
( r
1
) a
k
/
/
,
pa vidimo da je
k
T(
k[
k) a
k
a
k
=
_
d r
1

(r
1
)
_
2
2m
2
r
1
2
_

(r
1
) . (2.99)
2. sabirak
k,
k
/
,
/
U(
k[
k
t
t
) a
k
a
k
/
/
=
k,
k
/
,
/
_
dr
1
k
(r
1
)U(r
1
)
k
/
/
(r
1
) a
k
a
k
/
/
=
= dr
1
k,
k
a
k
U(r
1
)
k
/
,
/
k
/
/
(r
1
) a
k
/
/
,
k,
k
/
,
/
U(
k[
k
t
t
) a
k
a
k
/
/
=
_
dr
1

(r
1
)U(r
1
)

(r
1
) (2.100)
3. sabirak
k
1
1
,
k
2
k
/
2
/
2
,
k
/
1
/
1
V (
k
1
1
,
k
2
2
[
k
t
1
t
1
,

k
t
2
t
2
) a
k
1
1
a
k
2
2
a
k
/
2
/
2
a
k
/
1
/
1
=
=
k
1
1
,
k
2
k
/
2
/
2
,
k
/
1
/
1
_ _ _ _
dr
1
dr
2
k
1
1
(r
1
)
k
2
2
(r
2
)V ([r
1
r
2
[)

k
/
2
/
2
(r
2
)
k
/
1
/
1
(r
1
) a
k
1
1
a
k
2
2
a
k
/
2
/
2
a
k
/
1
/
1
=
=
_ _
dr
1
dr
2
k
1
k
1
1
(r
1
) a
k
1
k
2
k
2
2
a
k
2
2
(r
2
)V ([r
1
r
2
[)
k
/
2
/
2
k
/
2
/
2
(r
2
) a
k
/
2
/
2
k
/
1
/
1
k
/
1
/
1
(r
1
) a
k
/
1
/
1
,
58 2 Re senja
k
1
1
,
k
2
k
/
2
/
2
,
k
/
1
/
1
V (
k
1
1
,
k
2
2
[
k
t
1
t
1
,

k
t
2
t
2
) a
k
1
1
a
k
2
2
a
k
/
2
/
2
a
k
/
1
/
1
=
=
_ _
dr
1
dr
2

(r
1
)

(r
2
)V ([r
1
r
2
[)

(r
2
)

(r
1
)
. (2.101)
Standardni hamiltonijan zapisan preko operatora polja je
H =
_
d r
1

(r
1
)
_

2
2m
2
r
1
2
_

(r
1
) +
_
dr
1

(r
1
)U(r
1
)

(r
1
) +
+
1
2
_ _
dr
1
dr
2

(r
1
)

(r
2
)V ([r
1
r
2
[)

(r
2
)

(r
1
)
. (2.102)
14. (a) Po sto treba da poka zemo da je
q
=
q
, krenu cemo od izraza za operator gustine
broja cestica u drugoj kvantizaciji

q
=
1
V
k,
a
k+ q,
a
k,
. (2.103)
Prelaskom na novi talasni vektor q
t
= q, dobijamo operator gustine cestica koji je
oblika

q
/ =
1
V
k,
a
k q
/
,
a
k,
. (2.104)
I, na kraju, mo ze se jednostavnimtransformacijama dobiti izraz koji je trebalo dokazati

+
q
=
1
V
k,
a
k,
a
k+q,
=
1
V
k
/
,
a
k
/
q,
a
k
/
,
=
q
. (2.105)
(b) Za bozone va ze komutacione relacije [a
x
, a
x
/
] =
xx
/ , [a
x
, a
x
/ ] = 0 i [a
x
, a
x
/
] = 0 za
neka dva razli cita stanja x i x
t
. Koriste ci ove izraze, u nizu ekvivalentnih relacija
dobija se da je
1
V
2
k,,
k
/
,
/
[a
k+ q,
a
k,
, a
k
/
+ q
/
,
/
a
k
/
,
/
] =
=
1
V
2
k,,
k
/
,
/
(a
k+ q,
[a
k,
, a
k
/
+ q
/
,
/
a
k
/
,
/
] + [a
k+ q,
, a
k
/
+ q
/
,
/
a
k
/
,
/
]a
k,
)
=
1
V
2
k,,
k
/
,
/
(a
k+ q,
[a
k,
, a
k
/
+ q
/
,
/
]a
k
/
,
/
+a
k+ q,
a
k
/
+q
/
,
/
[a
k,
, a
k
/
,
/
] +
+ [a
k+q,
, a
k
/
+q
/
,
/
]a
k
/
,
/
a
k,
+a
k
/
+ q
/
,
/
[a
k+q,
, a
k
/
,
/
]a
k,
)
=
1
V
2
k,,
k
/
,
/
(a
k+ q,
a
k
/
,
/
k,
k
/
+q
/
,
/ a
k
/
+ q
/
,
/
a
k,
k+ q,
k
/
,
/ )
=
1
V
2
k,
(a
k+q,
a
kq
/
,
a
k+ q+ q
/
,
a
k,
)
=
1
V
2
(
k
/
,
..
k
/
=
k q
/
a
k
/
+ q
/
+ q,
a
k
/
,
k,
a
k+q+q
/
a
k,
) = 0,
i time smo pokazali da je [
q
,
q
/ ] = 0 .
(c) PRVI NA
CIN
Operator potencijalne energije mo zemo prikazati u obliku
11
U =
U(q)
q
. (2.106)
Potrebno je videti i kako se pona sa potencijalna energija pri kompleksnoj konjugaciji
Fourier-ovog transforma potencijalne energije
(q) =
1
V
_
d
3
r U
(r)
. .
=U(r)
e
ir( q)
=

U(q), (2.107)
gde smo iskorisitili da je potencijalna energija realna funkcija svojih promenljivih.
Kao sto je pokazano da je

U(q) =

U(q), dobija se da je

U
(q) =

U(q). Ova relacija
11
Relacija va zi, po sto je

U =
k, q,
U(q)a
k q,
a
k,
i
q
=
1
V
k,
a
k+ q,
a
k,
60 2 Re senja
se, zatim, mo ze iskoristiti u slede cem izrazu
(q)
q
=
q
/
U(q
/
)
q
/ =

U (2.108)
gde smo pre sli na nove promenljive q
t
= q i iskoristili smo da je [q
t
[ [ q[, i time
smo dokazali da je

U
=

U .
15.
A =
1
2
f
1
,f
2
,f
/
2
,f
/
1
A
2
(f
1
, f
2
[f
t
2
, f
t
1
) a
f
1
a
f
2
a
f
/
2
a
f
/
1
, (2.109)
gde je
A
2
(f
1
, f
2
[f
t
2
, f
t
1
) =
_ _ _ _
dx
1
dx
2
dx
t
2
dx
t
1
f
1
(x
1
)
f
2
(x
2
)
A
2
(x
1
, x
2
[x
t
2
, x
t
1
)
f
/
2
(x
2
)
f
/
1
(x
1
) . (2.110)
Dvo cesti cni operator deluje isto na svaki izbor para, sto nam je dalo slobodu da izaber-
emo i = 1 i j = 2. Znamo kako operator deluje u bazisu koordinatne reprezentacije
v
12
[
r
t
1
)[
r
t
2
) = v([
r
t
1
r
t
2
[)[
r
t
1
)[
r
t
2
) , (2.111)
odnosno znamo jezgro u koordinatnoj reprezentaciji
v
12
(r
1
, r
2
[
r
t
1
,
r
t
2
) = r
1
[r
2
[ v
12
[
r
t
1
)[
r
t
2
) = v([
r
t
1
r
t
2
[)(
r
t
1
r
1
)(
r
t
2
r
2
) . (2.112)
Sada cemo u izraz
v
12
(
k
1
1
,
k
2
2
[
k
t
1
t
1
,

k
t
2
t
2
) =
_ _ _ _
dr
1
dr
2
d
r
t
2
d
r
t
1
k
1
1
(r
1
)
k
2
2
(r
2
)
v
12
(r
1
, r
2
[
r
t
1
,
r
t
2
)
k
/
2
/
2
(
r
t
2
)
k
/
1
/
1
(
r
t
1
) . (2.113)
uvrstiti jedno cesti cna re senja za slobodne cestice
k
i
i
(r
i
) =
1
V
e
i
k
i
r
i
i
i izraz (2.113),
pri cemu se dobija
v
12
(
k
1
1
,
k
2
2
[
k
t
1
t
1
,

k
t
2
t
2
) =
1
V
2
/
1
/
2
_ _
dr
1
dr
2
e
i(
k
1
k
/
1
)r
1
e
i(
k
2
k
/
2
)r
2
v([r
1
r
2
[) =
smena = r
1
r
2
r
2
= r
1

=
/
1
/
2
1
V
_
dr
1
e
i(
k
1
+
k
2
k
/
1
k
/
2
)r
1
. .
(
k
1
+
k
2
k
/
1
k
/
2
)
1
V
_
e
i(
k
2
k
/
2
)
v([ [)
. .
v([
k
2
k
/
2
[)
odnosno
v
12
(
k
1
1
,
k
2
2
[
k
t
1
t
1
,

k
t
2
t
2
) =
/
1
/
2
k
1
+
k
2
),(
k
/
1
+
k
/
2
)
v([
k
2
k
t
2
[) . (2.114)
Dobijeni rezultat cemo uvrstiti u izraz (2.109), odnosno
V =
1
2
k
1
1
,
k
2
k
t
2
t
2
,
k
t
1
t
1
v
12
(
k
1
1
,
k
2
2
[
k
t
1
t
1
,

k
t
2
t
2
) a
k
1
1
a
k
2
2
a
k
/
2
/
2
a
k
/
1
/
1
=
1
2
k
1
1
,
k
2
k
/
2
k
1
+
k
2
),(
k
/
1
+
k
/
2
)
v([
k
2
k
t
2
[) a
k
1
1
a
k
2
2
a
k
/
2
2
a
(
k
1
+
k
2
k
/
2
)
1
. (2.115)
62 2 Re senja
Uve s cemo smenu
k
2
k
t
2
= q
V =
1
2
k
1
1
,
k
2
2
v([q[) a
k
1
1
a
k
2
2
a
(
k
2
q)
2
a
(
k
1
+q)
1
=
iskoristi cemo komutacionu relaciju za bozone [ a
f
1
, a
f
2
] = 0
=
1
2
k
1
1
,
k
2
2
v([q[) a
k
1
1
a
k
2
2
a
(
k
1
+ q)
1
a
(
k
2
q)
2
=
iskoristi cemo komutacionu relaciju za bozone [ a
f
1
, a
f
2
] = (f
1
f
2
)
=
1
2
q
v([q[)
k
1
1
a
k
1
1
a
k
1
1
. .
k
1
1
n
k
1
1
=

N
+
+
1
2
q
v([q[)
k
1
1
a
k
1
1
a
(
k
1
+ q)
1
. .

q
k
2
2
a
k
2
2
a
(
k
2
q)
1
. .

q
, (2.116)
odakle sledi
V =
1
2
q
v([q[)
q

q
1
2
q
v([q[)

N . (2.117)
Ako primetimo da je
q
=
q
, prethodni rezultat se mo ze napisati kao
V =
1
2
q
v([q[)
q

q
1
2
q
v([q[)

N . (2.118)
Zakonu odr zanja, koji se javlja u ovom slu caju, odgovara grak prikazan na Slici 2.3.
DRUGI NA
CIN
Proizvoljni dvo cesti cni operatori, odnosno operatori koji deluju na dvodimenzione pot-
prostore Hilbert-ovog prostora, se mogu predstaviti u reprezentaciji druge kvantizacije
Slika 2.3: Feynman-ov dijagram prikazuje interakciju i rasejanje dve cestice impulsa
k
1
i
k
2
.
kao
W =
1
2
k
1
,
k
2
,
1
,
2
k
1
/
,
k
2
/
,
1
/
,
2
/
k
1
1
,
k
2
2
[ w
12
[
k
1
t
1
t
,
k
2
t
2
t
)a
k
1
1
a
k
2
2
a
k
2
/
2
/
a
k
1
/
1
/
, (2.119)
gde je w
12
upravo spomenuti dvo cesti cni operator. Radi pojednostavljenja zapisa, uved-
imo slede ce oznake:

1 x
1
=
k
1
,
1
,

2 x
2
=
k
2
,
2
,

1
t
x
t
1
=
k
1
t
1
t
i
2
t
x
t
2
=
k
2
t
2
t
u inverznom, odnosno impulsnom delu Hilbert-ovog prostora, dok sa
1 x
1
= r
1
, s
1
, 2 x
2
= r
2
, s
2
su obele zeni polo zaji cestice u koordinatnom delu
Hilbert-ovog prostora. Tim prelazom dobijamo da se matri cni element iz relacije (2.119)
mo ze predstaviti izrazom
1,
2[ w[
1
t
,
2
t
) =
____
d1d2d1
t
d2
t
1,
2 [ 1)[ 2) 2 [1 [ w [1
t
) [2
t
)
. .
w(1
/
,2
/
)
1,1
/
2,2
/
2
t
[ 1
t
[
1
t
,
2
t
)
=
__
d1d2
1,
2 [ 1)[ 2) w(1, 2) 2[ 1[
1
t
,
2
t
),
gde smo iskoristili da je w [1
t
) [2
t
) = w(1
t
, 2
t
) [1
t
) [2
t
). Nakon ovoga mo zmo uzeti da je
1,
2[ w[
1
t
,
2
t
) =
__
d1d2
2 [ 1)
1 [ 2)w(1, 2)1 [
1
t
)2 [
2
t
). (2.120)
Uprethodnomizrazu imamo izraze koji su oblika 1 [
1
t
), i koji predstavljaju koordinatnu
reprezentaciju stanja

1
t
, odnosno
1 [ 1
t
) =
1
V
e
i
k
1
r
/
1
1
(
s
t
1
), (2.121)
64 2 Re senja
cijom zamenom u izraze za matri cne elemente, istovremeno kotiste ci smenu
_
d1
s
1
_
dr
1
dobijamo da je
k
1
1
,
k
2
2
[ w
12
[
k
1
t
1
t
,
k
2
t
2
t
) =
=
1
V
2
s
1
,s
2
__
dr
1
dr
2
w([r
2
r
1
[)e
i
k
2
r
1
i
k
1
r
2
+i
k
2
/
r
2
+i
k
1
/
r
1
2
(s
1
)
1
(s
2
)
1
/ (s
2
)
2
/ (s
1
),
koji se posle uvo
-
denja nove promenljive r = r
2
r
1
transformi se u
k
1
1
,
k
2
2
[ w
12
[
k
1
t
1
t
,
k
2
t
2
t
) =
=
1
V
2
1
/
2
/
__
dr
1
drw([r[)e
i(
k
2
+
k
1
k
2
/
k
1
/
)r
1
e
i(
k
2
/
k
1
)r
=
1
V

1
/
2
/
_
drw([r[)(
k
2
+
k
1
k
2
t
k
1
t
)e
i(
k
2
/
k
1
)r
=
1
/
2
/ w([
k
1
k
1
t
[)(
k
2
+
k
1
k
2
t
k
1
t
).
Ovaj izraz se mo ze zameniti u relaciju za drugu kvantizaciju dvo cesti cnog operatora
W =
1
2
k
1
,
k
2
,
k
1
/
,
k
2
/
1
,
2
,
1
/
,
2
/
1
,
1
/
2
/
k
1
+
k
2
,
k
1
/
+
k
2
/
w([
k
1
k
1
t
[)a
k
1
1
a
k
2
2
a
k
2
/
2
/
a
k
1
/
1
/
,
(2.122)
gde mo zemo pre ci na novu promenljivu q, koja se mo ze uvesti kao q =

k
1
k
t
1
, odnosno
q =
k
t
2
k
2
, tako da je
W =
1
2
k
1
,
k
2
,q
1
,
2
w(q)a
k
1
q,
1
a
k
2
+ q,
2
a
k
2
,
2
a
k
1
,
1
. (2.123)
Prethodni izraz, mo zemo prikazati preko operatora gustine broja cestica
(q) =

k,
w(q)a
k q,
a
k,
i operatora broja cestica

N =

k,
a
k,
a
k,
. Zato cemo isko-
ristiti slede ce jednostavne transformacije
W =
1
2
k
1
,
k
2
,
k
1
/
1
,
2
w(q)a
k
1
q,
1
(a
k
1
,
1
a
k
2
+ q,
2
k
1
,
k
2
+ q
1
,
2
)a
k
2
,
2
=
1
2
k
1
,
k
2
,
k
1
/
1
,
2
w(q)a
k
1
q,
1
a
k
1
,
1
a
k
2
+ q,
2
a
k
2
,
2
+
1
2
k
1
, q,
1
w(q)a
+
k
1
q,
1
a
k
1
q,
1
.
Tako dobijamo da je
W =
V
2
2
q
w(q)
(q) (q) +
1
2
q
w(q)

N. (2.124)
16. Hamiltonijan predstavlja zbir operatora kineti cke energije

T i interakcionog dela hamil-
tonijana

W. Izra cuna cemo komutator [

H,

N] tako sto cemo izra cunati komutatore delova
hamiltonijana sa operatorom broja cestica. Tako mo zemo dobiti da je
[
T,

N] =
k,
k
/
,
/
2
k
2
2m
[a
k,
a
k,
, a
k
/
,
/
a
k
/
,
/
] =
=
k,
k
/
,
/
2
k
2
2m
a
k,
[a
k,
, a
k
/
,
/
]
. .
k,
k
/
,
/
a
k
/
,
/
+a
k
/
,
/
[a
k,
, a
k
/
,
/
]
. .
k
/
/
a
k,
k,
2
k
2
2m
a
k,
a
k,
a
k,
a
k,
= 0, (2.125)
a zatim i
[

W,

N] =
1
2
k
1
,
k
2
,
k
/
,q
1
,
2
,
/
w(q) [a
k
1
+ q,
1
a
k
2
q,
2
a
k
2
,
2
a
k
1
,
1
, a
k
/
,
/
a
k
/
,
/
]
. .
A
, (2.126)
gde smo sa A obele zili komutator, koji kada se izra cuna je jednak
A = a
k
/
,
/
[a
+
k
1
+ q,
1
a
k
2
q,
2
, a
k
/
,
/
]a
k
2
,
2
a
k
1
,
1
+a
k
1
+ q,
a
k
2
q,
2
[a
k
2
,
2
a
k
1
,
1
, a
k
/
,
/
]
= 2a
k
1
+ q,
1
a
k
2
q,
2
a
k
2
,
2
a
k
1
,
1
+ 2a
k
1
+ q,
1
a
k
2
q,
2
a
k
1
,
1
a
k
2
,
2
= 0,
tako da dobijemo da je [
T +

W,

N] = 0, sto zna ci da je potvr
-
deno da je [

H,

N] = 0.
17. Sli cno kao u prethodnomzadatku, operator impulsa i hamiltonijan sistema cemo napisati
u reprezentaciji druge kvantizacije. Na sli can na cin cemo dobiti da je [

H,

p ] = 0, sto
potvr
-
duje da operator impulsa i hamiltonijan sistema imaju isti svojstveni bazis i da se
mogu dijagonalizovati u tom bazisu.
66 2 Re senja
18. Zadat je hamiltonijan
H =
1
(
k)a
k
a
k
. .
I
+
2
(
k)b
k
b
k
. .
II
+g(
k)(a
k
b
k
+a
k
b
k
)
. .
III
,
gde smo hamiltonijan razdvojili na tri clana. Ovaj hamiltonijan opisuje dve vrste kvazi cestica
fonona i magnona. One odgovaraju kolektivnim modama oscilovanja, tako da su u
kvantno-statisti ckom opisu bozoni. Da bi odredili zakon disperzije, potrebno je uvesti
realne i kanonske transformacije, kojima bi se izvr sila dijagonalizacija

H. One se mogu
zapisati izrazima
a
k
= u
k
A
k
+v
k
B
k
,
b
k
= s
k
A
k
+r
k
B
k
,
gde su koecijenti realni, i va ze kanonske transformacije za novouvedene operatore kreacije
i anihilacije, za koje va ze komutacione relacije
[A
k
, A
+
k
] = 1
Inverzne kanonske transformacije su onda oblika
A
k
=
1
(r
k
s
k
v
k
b
k
) B
k
=
1
(u
k
b
k
s
k
a
k
)
= (u
k
r
k
v
k
s
k
).
Koriste ci komutacione relacije izme
-
du operatora kreacije i anihilacije
[a
k
, a
+
k
] = 1, [b
k
, b
+
k
] = 1.
uz zahtevane komutacione relacije izme
-
du novouveenih operatora kreacije i anihilacije
[A
k
, A
+
k
] = 1, [B
k
, B
+
k
] = 1,
mo zemo dobiti veze izme
-
du realnih parametara r
k
, v
k
, u
k
i s
k
. Ako komutacione zagrade
izme
-
du operatora A i A
+
raspi semo preko operatora a
k
, a
k
, b
k
i b
k
mo ze se dobiti
1
2
(r
2
k
[a
k
, a
+
k
] +v
2
k
[b
k
, b
+
k
]) =
r
2
k
+v
2
k
2
= 1,
dok ako primenimo istu komutacionu relaciju izme
-
du operatora B
k
i B
k
, dobijamo
1
2
[u
k
b
k
s
k
a
k
, u
k
b
+
k
s
k
a
+
k
] =
1
2
(u
2
k
+s
2
k
) = 1.
Ako iskoristimo da je [A
k
, B
k
] = 0, dobijamo jo s jednu funkcijsku vezu izme
-
du param-
etara
1
2
[r
k
a
k
v
k
b
k
, u
k
b
+
k
s
k
a
+
k
] =
1
2
(r
k
s
k
v
k
u
k
) = 0.
Uvedimo razumnu pretpostavku da je = 1, cime smo prethonde relacije pojednostavili,
i mo zemo ih prikazati kao
u
2
k
+s
2
k
= 1 r
2
k
+v
2
k
= 1 u
k
r
k
v
k
s
k
= 1 r
k
s
k
= v
k
u
k
.
Time se dobija da je
u
k
= cos
k
= r
k
sin
k
= v
k
= s
k
sto zadovoljava sve navedene relacije. Onda vratimo ove koecijente u izraze za a
k
(A
k
, B
k
)
i b
k
(A
k
, B
k
), i tako je dobijeno da je
a
k
= cos
k
A
k
+ sin
k
B
k
b
k
= sin
k
A
k
+ cos
k
B
k
.
Zamenom ovih relacija u hamiltonijan ovog sistema, dobili smo hamiltonijan koji je za-
pisan preko kvazi cesti cnih operatora
H =
k
[A
k
A
k
(u
2
k
1
(
k) +s
2
k
2
(
k) + 2g(
k)u
k
s
k
) +
+B
k
B
k
(v
2
k
1
(
k) +r
2
k
2
(
k) + 2v
k
r
k
g(
k)) +
+A
k
B
k
(u
k
v
k
1
(
k) +s
k
r
k
2
(
k) + (u
k
r
k
+v
k
s
k
)g(
k)) +
+A
k
B
k
(u
k
v
k
1
(
k) +s
k
r
k
2
(
k)
+(u
k
r
k
+v
k
s
k
)g(
k)) + (u
k
s
k
+v
k
r
k
)g(
k)]. (2.127)
Parametar
k
se odre
-
duje iz uslova da su vandijagonalni clanovi ovog hamiltonijana jed-
naki 0. Konkretno, da bi dijagonalizovali hamiltonijan moramo dobiti da je
u
k
v
k
1
(
k) +s
k
r
k
2
(
k) + (u
k
r
k
+v
k
s
k
)g(
k) = 0,
68 2 Re senja
ili ako ove parametre zamenimo u zavisnosti od parametra
k
, dobijamo
sin 2
k
2

1
(
k)
sin 2
k
2

2
(
k) + cos 2
k
g(
k) = 0 tan 2
k
=
2g(
k)
1
(
k)
2
(
k)
.
Re savanjem prethodne jedna cine dobijamo da je
cos 2
k
=
1
_
1 + tan
2
2
k
cos 2
k
= 1 sin
2
k
= 1 2v
2
k
,
odnosno
v
k
=
1
2
(1
[
1
2
[
_
(
1
2
)
2
+ 4g
2
).
19. Polazimo od denicije matri cnog elementa
_
b
f
/
_
n,n
/
= n
g
[
b
f
/ [n
t
g
) , (2.128)
gde su vektori stanja
[n
g
) = [ . . . , n
g
, . . . ) ,
[n
t
g
) = [ . . . , n
t
g
, . . . ) .
Dejstvo operatora anihilacije i kreacije mo ze se dati sa
b
f
/ [ . . . , n
t
g
, . . . ) =
_
n
t
f
/
[ . . . , n
tf
/
g
, . . . ) (2.129)
. . . , n
g
, . . . [
f
=
_
b
f
[ . . . , n
g
, . . . )
_
=
=
_
n
f
[ . . . , n
f
g
, . . . )
_
= . . . , n
f
g
, . . . [
n
f
, (2.130)
sa skra cenim oznakama
n
tf
/
g
=
_
_
_
n
t
g
, g ,= f
t
n
t
g
1 , g = f
t
_
_
_
= n
t
g
(g f
t
) , (2.131)
n
f
g
=
_
_
_
n
g
, g ,= f
n
g
1 , g = f
_
_
_
= n
g
(g f) . (2.132)
Odavde se dobija
. . . , n
g
, . . . [
b
f
/ [ . . . , n
t
g
, . . . ) =
_
n
f
n
t
f
/
. . . , n
f
g
, . . . [ . . . , n
tf
/
g
, . . . ) =
=
_
n
f
n
t
f
/
_
n
f
g
n
tf
/
g
_
=
=
_
n
f
n
t
f
/
_
n
g
(g f) n
t
g
+ (g f
t
)
_
, (2.133)
iskoristili smo ortonormiranost stanja [n
g
). Sledi
_
b
f
/
_
n,n
/
=
_
n
f
n
t
f
/
g
(n
g
(g f) n
t
g
+ (g f
t
)) (2.134)
20. Bazis u reprezentaciji druge kvantizacije cine funkcije stanja
...n
h
...
(x
1
, x
2
, ..., x
N
) =
_
h
n
h
!
N!

S
...n
h
...
(x
1
, x
2
, ..., x
N
) , (2.135)
gde je
S
...n
h
...
(x
1
, x
2
, ..., x
N
) simetrizovana nenormirana funkcija N- cesti cnog sistema, do-
bijena za skup ..., n
h
puta
h
, ... funkcija. Ovu funkciju mo zemo da napi semo kao
S
...n
h
...
(x
1
, x
2
, ..., x
N
) =
g
(x
1
)
S
...n
g
h
...
(x
2
, x
3
, ..., x
N
) . (2.136)
Funkcija
S
...n
g
h
...
(x
2
, x
3
, ..., x
N
) je simetrizovana nenormirana funkcija (N 1)- cesti cnog
sistema, dobijena za skup ..., n
g
h
puta
h
, ... funkcija, gde je
n
g
h
=
_
_
_
n
h
, h ,= g
n
h
1 , h = g
_
_
_
= n
h
(h g) . (2.137)
Iz jedna cina(2.135) i (2.136) sledi
...n
h
...
(x
1
, x
2
, ..., x
N
) =
g
_
n
g
N

g
(x
1
)

h
n
g
h
!
(N 1)!
S
...n
g
h
...
(x
2
, x
3
, ..., x
N
)
. .
,
...n
g
h
...
(x
2
, x
3
, ..., x
N
)
simetrizovana normirana funkcija za (N1)- cesti cni sistem
odnosno
...n
h
...
(x
1
, x
2
, ..., x
N
) =
g
_
n
g
N

g
(x
1
)
...n
g
h
...
(x
2
, x
3
, ..., x
N
) , (2.138)
70 2 Re senja
...n
/
h
...
(x
t
1
, x
2
, ..., x
N
) =
g
/
n
t
g
/
N

g
/ (x
t
1
)
...n
/g
/
h
...
(x
2
, x
3
, ..., x
N
) . (2.139)
a
f
/
f
(n, n
t
) = N
g
/
_
n
g
n
t
g
/
N

_
dx
1
g
(x
1
)
f
(x
1
)
. .
(gf)
_
dx
t
1
f
/ (x
t
1
)
g
/ (x
t
1
)
. .
(g
/
f
/
)
_
...
_
dx
2
. . . dx
N
...n
g
h
...
(x
2
, ..., x
N
)
...n
/g
/
h
...
(x
2
, ..., x
N
)
. .
h
(n
g
h
n
/g
/
h
)
. (2.140)
Iz jedna cine (2.137) sledi
h
(n
g
h
n
tg
/
h
) =
_
n
h
(h g) n
t
h
+ (h g
t
)
_
. (2.141)
Iz (2.140) i (2.141) sledi
a
f
/
f
(n, n
t
) =
_
n
f
n
t
f
/
_
n
h
(h f) n
t
h
+ (h f
t
)
_
. (2.142)
21.

Zele model je veoma pojednostavljen model interaguju cih elektrona koji se slobodno
kre cu u materijalu u cvrstom stanju. Interakcije izme
-
du elektrona, ali i interakcija sa poz-
itivnim jonima je kulonovskog tipa. Pozitivni joni tog materijala se razmatraju na veoma
jednostavan na cin, tako sto se oni predstave kao inertna pozitivna naelektrisanja, koja
obezbe
-
duju elektroneutralnost tog tela. Uprkos jednostavnosti modela, on ispoljava in-
teresantne osobine, od kojih je jedna i ekraniranje Kulonovog potencijala. U skora snje
vreme, koje prevazilazi okvire ovog razmatranja mogu se objasniti i tzv. Friedel-ove
oscilacije (REFERENCA), a tako
-
de i kolektivne oscilacije, odnosno plazmoni. Teorija
cvrstog stanja se ne mo ze egzaktno dobiti zbog velikog broja stepeni slobode koje pose-
duju ovi mnogo cesti cni sistemi.

Zele model je jedan od koraka na tom putu. Teorija
aproksimacija slu cajnih faza (engleski: RPA random phase approximation) je jedna od
teorija koja se nadovezuje na pomenuti zele model.
Hamiltonijan cvrstog stanja se mo ze predstaviti u obliku
H = H
pp
+H
ep
+H
e
, (2.143)
gde je H
pp
predstavlja interakcioni clan, koji sadr zi interakciju pozitivnog ,,razmazanog
naelektrisanja sa samim sobom. Kineti cki clan pozitivnog fona u okviru ovog clana ne
postoji, po sto smo modelom uzeli da se pozitivno naelektrisanje ne kre ce. Interackija
pozitivnog fona sa samim sobom je data Jukawa-in potencijalom (REFERENCA) interak-
cija izme
-
du ove dve celije je ekranirana pozitivnim naelektrisanjem me
-
du njima. Po sto je
naelektrisanje kontinualno raspore
-
deno
12
, ovaj interakcioni clan se mo ze prikazati
H
pp
=
1
2
__
dqdq
t
[r r
t
[
e
([rr
/
[)
, (2.144)
gde mo zemo intizemalno malu koli cinu naelektrisanja prikazati izrazomdq = e(r)d
3
r.
Sa (r) smo obele zili gustinu broja cestica sa pozitivnim naelektrisanjem
H
pp
=
e
2
2
__
d
3
rd
3
r
t
(r)(r
t
)
[r r
t
[
e
([rr
/
[)
. (2.145)
Uzimaju ci najjednostavniji slu caj, odnosno da su pozitivna naelektrisnja homogeno ras-
pore
-
dena, odnosno da je (r) = (r
t
) =
N
V
. Tako
-
de, mo zemo uvesti smenu r r
t
=

R.
Prelaze ci na novu promenljivu, moramo voditi ra cuna o jakobijanu smene, koji je u ovom
slu caju jednak 1. Tako dobijamo da je interakcioni clan izme
-
du pozitivnog fona oblika
H
pp
=
e
2
2
(
N
V
)
2
_
d
3
r
t
. .
V
_
d
3
R
e
R
R
=
e
2
N
2
2V
_
d
3
R
e
R
R
=
2e
2
N
2
V
_

0
dR Re
R
,
gde integral mo zemo re siti sledom jednostavnih transformacija:
_

0
dR Re
R
=
1
2
_

0
d(R)Re
R
=
1
2
_

0
dt te
t
=
1
2
(2) =
1
2
.
12
U daljem tekstu koristimo da je e < 0.
72 2 Re senja
Time dobijamo da je ovaj interakcioni clan oblika
H
pp
=
4
2
e
2
2
N
2
V
. (2.146)
Da smo koristili Culonomb-ov umesto Yukawa-in potencijal, odnosno da smo stavili da je
= 0, dobili bismo beskona cni interakcioni clan pozitivnog fona, sto se mo ze i o cekivati
po sto je interakcija izme
-
du dva naelektrisanja (u ovom slu caju dve naelektrisane ta cke)
koja su me
-
dusobono beskona cno bliska je jednaka beskona cno velika.
Clan koji opisuje interakciju izme

-
du pozitivnog i negativnog naelktrisanja je dato drugim
interakcionim clanomhamiltonijana, koji karakteri se interakciju izme
-
du negativno naelek-
trisanih elektrona i pozitivno naelektrisanih deli ca tog kontinuuma pozitivnog naelek-
trisanja. Po sto se sistem sastoji iz N-elektrona, hamiltonijan ce se dobiti sumiranjem po
svim elektronima
H
ep
=
N
i=1
_
d
3
r
e
eN/V
..
(e(r))
[r
i
r[
e
[r
i
r[
, (2.147)
gde mo zemo uzeti da je pozitivno naelektrisanje homogeno raspore
-
deno po zapremini
tog tela, odnosno dobijamo da je
H
ep
=
e
2
N
V
N
i=1
_
d
3
r
1
[r
i
r[
e
[r
i
r[
, (2.148)
posle istih transforamcije koje smo ranije iskoristili, dobijamo da je
H
ep
=
e
2
N
V
N
_
d
3
R
1
R
e
R
, (2.149)
odnosno
H
ep
=
e
2
N
2
V

4
2
. (2.150)
Na kraju treba odrediti vrednost elektron-elektronskog clana hamiltonijana
H
ee
=

T
e
+
i,j
i,=j
e
2
[r
i
r
j
[
e
([r
i
r
j
[)
. (2.151)
Da bi dobili ee interakcioni clan mo zemo krenuti od hamiltonijana koji je zapisan u
drugoj kvantizaciji
H =
2
k
2
2m
a
k,
a
k,
+
1
2
k,
k
/
,q
,
/
w(q)a
k+ q,
a
k
/
q,
/
, a
k
/
,
/
a
k,
,
gde matri cni clan w(q) nalazimo kao Fourier-ov transform dvo cesti cne interakcije:
w(q) =
1
V
_
d
3
r
e
2
r
e
r
e
iqr
, (2.152)
gde smo iskoristili prelaz r
1
r
2
r, gde su r
1
i r
2
vektori polo zaja prve odnosno druge
cestice. Konkretnije, matri cni element dobijamo sledom slede cih me
-
dusobno ekvivalnet-
nih relacija
w(q) =
1
V
_
de
2
__
r
2
dr sin d
e
r
r
e
iqr cos
=
2e
2
V
_

0
dr re
r
_

0
d(cos )e
iqr cos
=
2e
2
V q
1
i
[
e
(iq)r
iq
[
0
+
e
(iq+)r
iq +
[
0
]
=
2e
2
V q
1
i
(
1
iq

1
iq +
)
=
2e
2
V q
1
i

iq + +iq
q
2
2
,
tako da dobijamo da je
w(q) =
4e
2
V
1
q
2
+
2
.
Dale bi mogli razmotriti slu cja cemu ce biti jednak interakcioni deo hamiltonijana u
slu caju da ne postoji transfer impulsa, odnosno da je q = 0. Taj deo hamiltonijana postaje
W
q=0
=
1
2
k,
k
/
,,
/
4e
2
V
2
a
k
a
k
/
/
a
k
/
/
a
k
, (2.153)
74 2 Re senja
gde cemo da grupi semo operatore kreacije i anihilacije na slede ci na cin
a
k,
a
k
/
,
/
a
k
/
,
/
a
k,
= a
k,
a
k
/
,
/
a
k,
a
k
/
,
/
=
= a
k,
(
k
/
k
k,
a
k
/
,
/
)a
k
/
,
/
= a
k,
a
k,
a
k
/
,
/
a
k
/
,
/
a
k,
a
k
/
,
/
k
/
k
,
cime dobijamo da se interakcioni ee clan mo ze predstaviti izrazom
W
q=0
=
1
2
k,
k
/
,,
/
q=0
4e
2
V
2
a
+
k
a
k
/
/
a
k
/
/
a
k
a
k
a
k
/
/
a
k
a
k
/
/
=
1
2

4e
2
V
2
[
k,
n
k,
k
/
,
/
n
k
/
,
/

k,
n
k,
]
=
1
2

4e
2
V
2
(

N
2

N),
cime se o cekivana vrednost ovog dela hamiltonijana mo ze odrediti, i ona je jednaka
W
q=0
=
1
2

4e
2
V
2
(N
2
N
..
zanemarljivo malo
). (2.154)
Drugi sabirak je zanemarljiv u odnosu na prvi, po sto se razmatra sistem sa velikim bro-
jem cestica, odnosno kada je N
2
>> N dobijamo da je
W
q=0
=
1
2

4e
2
2
(
N
V
)
2
V.
Zamenjuju ci ovaj izraz i prethodno odre
-
dene jednakosti (H
pp
=
4e
2
2
(
N
V
)
2
V , odnosno
H
ep
=
4e
2
2
(
N
V
)
2
V u (2.143), dobijamo da je
H = H
pp
+H
ep
+T
ee
+W
ee,q,=0
+W
ee, q=0
= T
ee
+W
ee,q,=0
, (2.155)
cime smo pokazali da je hamiltonijan cvrstog tela u zele modelu, predstavljen izrazom
koji je dat u polaznoj pretpostavci.
II. Superuidnost 75
II. Superuidnost
1. Polazimo od Bogolybovljevih jedna cina
b
p
n
0
= u
p
p
+v
p
p
,
b
0
n
0
= u
p
p
+v
p
p
, (2.156)
i zahteva da transformacije budu kanoni cne, sto zna ci da novi Bose operatori zadovol-
javaju iste komutacione relacije kao i stari
[
b
p
,
p
/
] =
p, p
/ [
p
,

p
/
] =
p, p
/ ,
[
b
p
,
b
p
/ ] = 0 [
p
,

p
/ ] = 0 , [
p
,
p
/
] = 0 [
p
,

p
/
] = 0 , (2.157)
iz ovih jednakosti sledi
1 = [u
p
p
+v
p
p
, u
p
p
+v
p
p
] =
= u
2
p
[
p
,

p
]
. .
1
+u
p
v
p
[
p
,

p
]
. .
0
+u
p
v
p
[
p
,

p
]
. .
0
+v
2
p
[
p
,

p
]
. .
1
u
2
p
v
2
p
= 1 . (2.158)
2. Izrazi za direktni i inverzni Fourier transform potencijala su oblika
(
k) =
_
(r)e
i
kr
d
3
r,
(r) =
1
(2)
3
_
(
k)e
i
kr
d
3
k.
Primenjuju ci prethodne denicije na odgovaraju ci potencijal dobijamo
(r) =
1
(2)
3
_
Ae
i
kr
d
3
k
B
(2)
3
_
ke
i
kr
d
3
k, (2.159)
gde mo zemo da iskoristimo integralnu reprezentaciju -funkcije
(r) =
1
(2)
3
_
e
i
kr
d
3
k.
76 2 Re senja
Tako da dobijamo Fourier-ovom transformacijom potencijala koji se mo ze re siti integraci-
jom u sfernom koordinatnom sistemu
(r) = A(r)
B
(2)
3
2
_

0
_

0
k
3
sin e
ikr cos
dkd. (2.160)
Integral po cemo re siti standardnim postupkom zamenjivanja promenljive, dok ce inte-
gral po k biti re sen kori s cenjem integralne jednakosti
_

0
f(x)dx = lim
0
_

0
f(x)e
x
dx. (2.161)
U prethodnom izrazu parametar 0, sto nam omogu cava da tu transformaciju pri-
menimo na relaciju (2.160), koju, zatim, mo zemo da transformi semo u
lim
0
_

0
_

0
k
3
sin e
ikr cos k
dkd
=
_

0
k
3
e
k
ikr
dk
_

0
d(cos ikr)e
ikr cos
=
=
_

0
k
2
e
k
dk
ir
(e
ikr
e
ikr
)
. .
2i sin kr
=
1
2i
_

0
k
2
e
kikr
r
dk
. .
I
1
+
1
2i
_

0
k
2
e
k+ikr
r
dk
. .
I
2
,
gde prethodna dva integrala I
1
i I
2
mo zemo izra cunati koriste ci ,,tabli cni integral
_
x
2
e
Ax
dx = e
Ax
(
x
2
A

2x
A
2
+
2
A
3
).
Tako dobijamo da je potencijalna energija oblika
(r) = A(r)
B
2
r
4
.
3. Srednju vrednost broja Bose cestica u sistemu u kome postoji privla cna interakcija mo zemo
odrediti usrednjavanjempo dijagonalizovanomhamiltonijanu, koji smo dobili primenom
Bogolybov-ljevih transformacija
<

N >
B
=
p,
< a
p,
a
p,
>
B
.
II. Superuidnost 77
Operator broja popunjenosti jedno cesti cnog stanja p, koji je u drugoj kvantizaciji oblika
a
p,
a
p,
, ne komutira sa hamiltonijanom

H, sto zna ci da se svojstveni potprostori opera-
tora broja popunjenosti i hamiltonijana ne poklapaju. Da bi odredili primenom Wick-ove
teoreme srednju vrednost broja popunjenosti potrebno je da pre
-
demo na reprezentaciju
u kojoj hamiltonijan komutira sa novouvedenim operatorima kvazi cestica
k
i
k
, u cijoj
reprezentaciji su
13
<
k
>= n
k
a
p
= u
p
p
+v
p
p
a
p
= u
p
p
+v
p
p
kanonske transformacije Bogolybov-a
<

N >
B
=
p,
< (u
p
p
+v
p
p
)(u
p
p
+v
p
p
) >
B
<

N >
B
=
p,
(u
2
p
 +v
2
p
 +u
p
v
p
(
B
+ 
B
)
. .
=0 daju razli cita ortoganalna stanja
[a
p
, a
p
/
] =
p p
/
..
kanonske
[
p
,
p
/
] =
p, p
/
va zi pod uslovom u
2
p
v
2
p
= 1, odnosno obe funkcije se mogu izraziti preko jedne novo-
uvedene funckije. Tako, jedna od varijanti prelaska na novu funkciju je i
u
p
=
1
_
1 A
2
p
v
p
=
A
2
p
1 A
2
p
(2.162)
A
p
=
V
N
0
( p)
. .
normalizovano na gustinuinterakcione energije
(e
p
(
kineticka
..
p
+
potencijalna
..
N( p)
V
))
. .
gap p
(2.163)
13
Radi cemo u homogenom slu caju, kada Bogolybov-ljevi koecijenti ne zavise od pravca i smera talasnih
vektora, odnosno da je u
k
= u
k
i v
k
= v
k
.
78 2 Re senja
Koecijenti A
p
su poznati ako znamo (p)
<

N >
B
=
p,
[(1 +v
2
p
) n
p
+v
2
p
(1 + n
p
)] =
p,
( n
p
+ 2v
2
p
n
p
+v
2
p
)
zamenimo v
p
,
p

_
d
3
p
Na niskim temperaturama svi bozoni su u osnovnom stanju
<

N >=<

N >
0
+
p,=0
< a
p,
a
p,
>, (2.164)
Oblik Bogolybov-ljevih transformacija su trivijalne za stanje p = 0, po sto koecijent A za
to stanje ima vrednost
A
p=0
=
V
N
0
(0)
( e
0
..
=0
(
0
..
=0 (min. energija)
+
N(0)
V
)).
Ako uzmemo da je Fourier transform (0) 0, dobijamo da je
A
0
= 1, k
0
= 1, v
0
= 0. (2.165)
4. Operator impulsa zapisan u drugoj kvantizaciji je oblika
p =
k,
kb
k
b
k
.
Koriste ci Bogolybov-ljeve transformacije
b
k
= u
k
+v
k
b
k
= u
k
+v
k
,
prelazimo na kvazi cesti cnu reprezentaciju operatora druge kvantizacije
p =
k
(u
2
k
k
+v
2
k
k
)
k
. .
S
1
+
ku
k
v
k
(
k
+
k
)
. .
S
2
,
II. Superuidnost 79
gde mo zemo iskoristiti prelaz
k, po sto je suma simetri cna u odnosu na parametar
k. Tako dobijamo da je
S
2
=
ku
k
v
k
(
k
+
k
) = S
2
S
2
= 0 ,
sto zna ci da je sumiranje po
k
S
1
=
ku
2
k
kv
2
k
k
. .
uveli

k
k,
k
=
k
.
Operatori
k
i
k
su operatori anihilacije i kreacije Bose kvazi cestica za koje va zi komuta-
ciona relacija
[
k
,
k
] = 1.
tako da za slabo-interaguju ci Bose gas N
0
>> 1 [
k
,
k
] = 0
S
1
=
k(u
2
k
v
2
k
)
k
Iz uslova da su cestice bozoni pre (a i posle) kanonske transformacije
[b
k
, b
k
] = 1 u
2
k
v
2
k
= 1

p =
k
,
dobili smo
kb
k
b
k
=
k
.
80 2 Re senja
5. Operator broja cestica u jedno cesti cnom stanju sa impulsom p je
n
p
=

b
b
p
. (2.166)
Kada ne bi postojala interakcija odnosno za hamiltonijan oblika

H
0
=
b
p
, srednji
broj bozona u svojstvenom stanju p na temperaturi T bio bi dat izrazom
14
n
p
) =
b
p
) =
1
e
p
kT
1
. (2.167)
Za sistem sa interakcijom ovaj izraz vi se ne va zi, ali sistem sa interakcijom na niskim tem-
peraturama mo zemo da opisemo trancated hamiltonijanom

H
t
= E
0
+

p
e
p
p
i
da ga posmatramo kao sistem neinteraguju cih kvazi cestica. Srednji broj neinteraguju cih
kvazi cestica u stanju p na temperaturi T dat je izrazom
15
n
p
) =
p
) =
1
e
ep
kT
1
. (2.168)
Da bismo izra cunali srednji broj pravih interaguju cih cestica sa impulsom p na temper-
aturi T, potrebno je da na
-
demo vezu izme
-
du operatora n
p
i n
p
. Polazimo od izraza za
Bogolybovljeve transformacije
b
p
n
0
= u
p
p
+v
p
p
,
b
0
n
0
= u
p
p
+v
p
p
, (2.169)
i izraza
n
p
=

b
b
p
=
1
n
0
b
0
b
p
. (2.170)
Iz komutacione relacije
b
0
b
0
= 1 sledi

b
b
0
=

b
0
0
1 = n
0
1. Na niskim temper-
aturama n
0
1 pa

b
b
0

b
0
0
odnosno operatori

b
b
0
pribli zno komutiraju, pa je
n
p
=
_
b
0
n
0
__
b
p
n
0
_
=
= u
2
p
p
+u
p
v
p
p
+u
p
v
p
p
+v
2
p

p
. (2.171)
14
Poznato iz Statisti cke zike - Uvod u kvantnu statisti cku ziku, bi ce dokazano u poglavlju Statisti cki oper-
ator.
15
Broj kvazi cestica se ne odr zava pa bismo trebali da radimo u velikom kanonskom ansamblu. Broj
kvazi cestica je odre
-
den uslovom termodinami cke ravnote ze
F
N
= 0, a kako je taj koli cnik ustvari hemijski

potencijal, zna ci da je = 0, pa je jednakost (2.168) ta cna.
II. Superuidnost 81
Odavde sledi
n
p
) = u
2
p
p
) +u
p
v
p
p
)
. .
=0
+u
p
v
p
p
)
. .
=0
+v
2
p
p
. .
1+
p
) =
= u
2
p
n
p
) +v
2
p
+v
2
p
n
p
) . (2.172)
Iz (2.168) imamo da je
n
p
) = n
p
) =
1
e
ep
kT
1
, (2.173)
pa je
n
p
) = v
2
p
+ (u
2
p
+v
2
p
)
1
e
ep
kT
1
. (2.174)
Kada T 0 imenilac u 2.174 te zi , pa za T = 0 imamo
n
p
) = v
2
p
. (2.175)
Ovaj izraz se mo ze dalje srediti pomo cu relacija
v
2
p
=
A
2
p
1 A
2
p
, (2.176)
i
A
p
=
V
n
0
(p)
[e
p
p
] 1 , (2.177)
koje su poznate sa predavanja. Krenu cemo od imenioca
1 A
2
p
= (1 A
p
)(1 +A
p
) =
V
n
0
(p)
[e
p
p
]
_
2
V
n
0
(p)
[e
p
p
]
_
=
=
V
2
n
2
0
2
(p)
_
2n
0
(p)
V
e
p
2n
0
(p)
V

p
. .
e
2
p
+ 2e
p
2
p
..
_
=
. .
e
2
p
=
V
2
n
2
0
2
(p)
_
2n
0
(p)
V
e
p
2e
2
p
+ 2e
p
p
_
=
V
n
0
(p)
2e
p
A
p
. (2.178)
Iz (2.176) i (2.178) sledi
v
2
p
=
n
0
(p)
2V e
p
A
p
=
n
0
(p)
2V e
p
_
V
n
0
(p)
[e
p
p
] 1
_
, (2.179)
82 2 Re senja
odnosno
n
p
) =
1
2e
p
_
no(p)
V
[e
p
p
]
_
. (2.180)
6. Unutra snja energija se dobija kao suma po svim mikrostanjima sistema
U =
p,
p
e
p
kT
1
,
u termodinami ckom limesu mo zemo pre ci sa sume
na
_
, tako da je
U =
V
h
3
_
d
3
p
C
F
p
e
C
F
p
kT
1
=
4V
h
3
C
F
_

0
p
3
dp
e
C
F
p
kT
1
,
gde smo iskoristili disperzionu relaciju za fonoski deo spektra, odnosno da je
p
= C
F
p.
Prethodni integral re savamo standarnim putem, odnosno smenom promenljive, i tako se
mo ze dobiti
U =
4V
h
3
C
F
_

0
x
3
dx
e
x
1
(
kT
C
F
)
4
=
4V
h
3
(kT)
4
C
3
F
(4)(4) = const. T
4
Mo zemo zapaziti da se unutra snja energija sistema slabo-interaguju cih bozona u fonon-
skom delu spektra pona sa kao kvantni idealni gas U T
4
, odnosno kao elektromag-
netno zra cenje u crnom telu.
7. Enegija kvazi cestica u rotonskom delu spektra se mo ze prikazati izrazom
e
p
= +
(p p
0
)
2
2
. (2.181)
Unutra snja energija superuida u rotonskom delu spektra je onda
U =
p,
+
(pp
0
)
2
2
e
(+
(pp
0
)
2
2
)
1
=
V
h
3
g
..
degeneracija nivoa
_ _
ddsin
..
4
_
p
2
dp
+
(pp
0
)
2
2
e
e
p
1
, (2.182)
Po sto je T 0, odnosno e
ep
>> 1, dobijamo da je unutra snja energija oblika
U =
4g
V
h
3
_
p
2
dp( +
(p p
0
)
2
2
)e
(+
(pp
0
)
2
2
)
=
=
4g
V
h
3
e
_
(p
t
+p
0
)
2
( +
p
t2
2
)e
p
/2
2
dp
t
(p p
0
p
t
),
II. Superuidnost 83
gde mo zemo izvr siti integraciju ako prvo pre
-
demo na novu promenljivu x:
1
kT
p
t
2
2
x.
Pri ovoj smeni promenljivih po kojim se integrali, dobi ce se u svakom integralu ob-
lika
_
p
t
n
e
x
dp
t
faktor (2kT)
n+
1
2
, pa ostaju samo clanovi gde je T na ni zim stepenima
(odnosno sa manjim n) po sto je sistem na ultraniskim temperaturama. U ovom slu caju
cemo zadr zati samo p
2
0
_
e
p
/2
2
dp
t
gde se javlja T
1
2
. Tako se mo ze dobiti
U e

kT
T
C =
dU
dT

1
2
1
T
e

kT
+
T

kT
2
e

kT
T
3
2
e

kT
sto je i eksperimentalno dobijeno.
8. Operator broja cestica
N =
b
p
=

b
b
0
+
p,=0
b
p
=

b
b
0
+
p,=0
b
0
n
0
b
p
=
= n
0
+
p,=0
b
0
n
0
b
p
n
0
, (2.183)
iskoristili smo skoro komutiranje operatora
0
i
b
0
a primenom Bogolybovljevih trans-
formacija dobija se
N = n
0
+
p,=0
v
2
p
. .
+
p,=0
(u
2
p
v
2
p
)
. .
1
p
+
p,=0
u
p
v
p
_
p
+

p
_
. (2.184)
broj - komutira
sa svim operatorima
84 2 Re senja
Koriste ci komututacionu relaciju [
p
,

l
] = 0 , koja se lako dokazuje, dobija se
[

H
t
,

N] =
l,=0
p,=0
e
l
u
p
v
p
_
l
,

p
+

p
_
=
=
l,=0
p,=0
e
l
u
p
v
p
_
l
_
l
,

p
_
+
_
l
,

p
_

l
_
=
=
l,=0
p,=0
e
l
u
p
v
p
_
l
_
_
_
_
_
_
l
,

p
_
. .
(
l p)
p
+

p
_
l
,

p
_
. .
(
l+ p)
_
_
_
_
_
+
+
_
_
_
_
_
_
l
,

p
_
. .
(
l p)
p
+

p
_
l
,

p
_
. .
(
l+ p)
_
_
_
_
_
l
_
_
=
=
p,=0
e
p
u
p
v
p
_
p
_
, (2.185)
odnosno
[

H
t
,

N] ,= 0 , (2.186)
sto ne zna ci da se broj cestica u sistemu ne odr zava, jer hamiltonijan

H
t
nije pravi hamiltonijan
sistema, ve c samo njegov deo.
9. Za naseljenost energijskih nivoa superuida na niskim temperaturama va zi da je N
k
<<
N
0
, za bilo k > 0. Samim tim va zi da je N
0
>> 1, a to mo zemo prikazati izrazom
b
0
[ 0 >=
N
0
+ 1[ 0 >
N
0
[ 0 >,
b
0
[ 0 >=
N
0
[ 0 > .
Time smo dobili da su b
0
i b
0
hermitski
b
0

_
N
0
e
i
= N
0
va zi samo za operatore kreacije i anihilacije koji deluju na kondenzat ([ 0 >)
Bogolybov-ljeve transformacije
b
k
= u
k
k
+v
k
k
b
k
= u
k
k
+v
k
k
II. Superuidnost 85
[

H,

N] =
N
0
2V
k
(
k)(u
k
k
+v
k
k
) (u
k
k
+v
k
k
) + (v
k
k
+v
k
k
) (u
k
k
+v
k
k
)
+(u
k
k
+v
k
k
) (u
k
k
+v
k
k
) + (u
k
k
+v
k
k
) (u
k
k
+v
k
k
)
=
N
0
2V
k
(
k)
k
(2u
2
k
+ 2v
2
k
) +
k
(2v
2
k
+ 2u
2
k
) +
+2
k
(2u
k
v
k
+ 1) + 2
k
(2u
k
v
k
+ 1) ,= 0,
i time smo pokazali da hamiltonijan i operator broja cestica me
-
dusbono komutiraju.
10. Energija kvazi cestica data je izrazom
e
2
= A
1
p
2
+A
2
p
4
+A
3
p
6
+A
4
p
8
. (2.187)
Fononski deo spektra odgovara impulsima p 0 i ima oblik e = cp. Iz (2.187) za p 0
dobijamo e
2
= A
1
p
2
, pa sledi
A
1
= c
2
.
Ostale konstante cemo odrediti iz rotonskog dela spektra, koji ima oblik
e +
(p p
0
)
2
2
+o((p p
0
)
2
) , (2.188)
odnosno, kada kvadriramo
e
2

2
+

(p p
0
)
2
+o((p p
0
)
2
) . (2.189)
Da bismo jednakost (2.187) poredili sa gornjim izrazom koristi cemo
p
2
p
2
0
+ 2p
0
(p p
0
) + (p p
0
)
2
,
p
4
p
4
0
+ 4p
3
0
(p p
0
) + 6p
2
0
(p p
0
)
2
,
p
6
p
6
0
+ 6p
5
0
(p p
0
) + 15p
4
0
(p p
0
)
2
,
p
8
p
8
0
+ 8p
7
0
(p p
0
) + 28p
6
0
(p p
0
)
2
,
86 2 Re senja
pomo cu kojih dobijamo
e
2
(A
1
p
2
0
+A
2
p
4
0
+A
3
p
6
0
+A
4
p
8
0
)
. .
2
+2p
0
(A
1
+ 2A
2
p
2
0
+ 3A
3
p
4
0
+ 4A
4
p
6
0
)
. .
0
(p p
0
) +
+(A
1
+ 6p
2
0
A
2
+ 15p
4
0
A
3
+ 28p
6
0
A
4
)
. .
(p p
0
)
2
+. . . , (2.190)
drugi sabirak u gornjemizrazu jednak je nuli, jer rotonski deo spektra odgovara lokalnom
minimumu u p
0
. Sistem jedna cina
p
4
0
A
2
+p
6
0
A
3
+p
8
0
A
4
=
2
c
2
p
2
0
,
2p
2
0
A
2
+ 3p
4
0
A
3
+ 4p
6
0
A
4
= c
2
,
6p
2
0
A
2
+ 15p
4
0
A
3
+ 28p
6
0
A
4
=

c
2
,
ima re senje
A
2
=
1
4p
4
0
[24
2
12c
2
p
2
0
+

p
2
0
] ,
A
3
=
1
4p
6
0
[32
2
12c
2
p
2
0
+ 2
p
2
0
] ,
A
4
=
1
4p
8
0
[12
2
4c
2
p
2
0
+

p
2
0
] .
(2.191)
Ukoliko sada fononski deo spektra aproksimiramo sa
e = cp(p p
2
) , (2.192)
odnosno
e
2
c
2
p
2
2c
2
p
4
+o(p
4
) , (2.193)
pore
-
denjem ovog izraza sa
e
2
A
1
p
2
+A
2
p
4
+o(p
4
) , (2.194)
dobijamo
=
A
2
2c
2
,
II. Superuidnost 87
odnosno
=
1
8c
2
p
4
0
[24
2
12c
2
p
2
0
+

p
2
0
] . (2.195)
11. Hamiltonijan superuidnog sistema u Bogolybovljevoj aproksimaciji je
H
t
= E
0
+
p
e
p
p
, (2.196)
gde je
e
p
=
_
2
p
+
2n
0
(p)
V

p
. (2.197)
Veza izmedju starih i novih Bose-ovih operatora data je Bogolybovljevim transformaci-
jama
b
p
n
0
= u
p
p
+v
p
p
,
b
0
n
0
= u
p
p
+v
p
p
. (2.198)
Radi jednostavnosti iskoristi cemo pribli znu jednakost
b
0

n
0
, (2.199)
koja sledi iz komutacionih relacija i nejednakosti n
0
1, koja vazi za superuidnu fazu.
U Heisenberg-ovoj slici ovaj operator ne zavisi od vremena sto sledi iz
16
b
0
(t)
t
=
i
_

H
t
,
b
0
(t)
_
= 0 . (2.200)
Posle ovih upro s cenja mo zemo pisati
b
p
(t) = u
p
p
(t) +v
p
p
(t) ,
p
(t) = u
p
p
(t) +v
p
p
(t) . (2.201)
_

H
t
,

p
_
=
p
/
e
p
/
_
p
/ ,

p
_

p
/ =
p
/
e
p
/ ( p
t
p)
p
/ = e
p
p
,
16
Jedna cina dinamike u Heisenberg-ovoj slici je

A
t
=
i
_

H
/
,

A
_
.
88 2 Re senja
odnosno
p
(t)
t
=
i
e
p
p
(t) , (2.202)
odavde je
p
(t) =

p
(0)e
e
p
t
p
(t) =

p
(0)e
i
ept
, (2.203)
pa je
b
p
(t) = u
p
p
(0)e
ept
+v
p
p
(0)e
i
ept
,
p
(t) = u
p
p
(0)e
i
e
p
t
+v
p
p
(0)e
e
p
t
. (2.204)
Potrebno je jo s nove Bose-ove operatore u po cetnom trenutku zameniti starim bozeovim
operatorima u po cetnom trenutku
p
(0) = u
p
b
p
(0) v
p
p
(0) ,
p
(0) = u
p
p
(0) v
p
b
p
(0) , (2.205)
tra zena zavisnost je
b
p
(t) = u
p
_
u
p
b
p
(0) v
p
p
(0)
_
e
ept
+v
p
_
u
p
p
(0) v
p
b
p
(0)
_
e
i
ept
. (2.206)
12. Po sto u superuidnoj fazi preovla
-
duju cestice sa nultimimpulsom, u hamiltonijanu zane-
marujemo sve one clanove koji sadr ze manje od dva Bose-ova operatora nultog impulsa,
tako se dobija odse ceni hamiltonijan
H
t
=
p,=0
_
p
+
n
0
(p)
V
_
b
p
+
n
2
0
(p)
2V
+
1
2V
p,=0
(p)
b
p
b
p
+
1
2V
p,=0
(p)
b
0
b
0
p
,
(2.207)
primenom Bogolybovljevih transformacija
b
p
n
0
= u
p
p
+v
p
p
,
b
0
n
0
= u
p
p
+v
p
p
, (2.208)
II. Superuidnost 89
dobija se dijagonalizovani oblik
H
t
= E
0
+
p
e
p
p
. (2.209)
Prvo cemo odrediti izraz za e
p
, a za to su nam potrebne komutacione relacije
[
p
,

p
/
] = ( p p
t
);
[
p
,

p
/ ] = 0 ; [
p
,

p
/
] = 0 ,
iz kojih sledi
[
p
,

H
t
] = [
p
, E
0
+
p
/
e
p
/

p
/

p
/ ] =
p
/
e
p
/ [
p
,

p
/
]
p
/ ,
[
p
,

H
t
] = e
p
p
. (2.210)
Isti izraz treba da dobijemo ako po
-
demo od inverzne Bogolybovljeve transformacije
17
p
=
u
p
n
0
b
p
v
p
n
0
b
0
p
, (2.211)
i hamiltonijana

H
t
izra zenog pomo cu starih Bose-ovih operatora (2.207) odnosno
_
_
u
p
n
0
b
p
v
p
n
0
b
0
p
,
l,=0
_
l
+
n
0
(l)
V
_
l
+
n
2
0
(l)
2V
+
+
1
2V
l,=0
(l)
l
+
1
2V
l,=0
(l)
b
0
b
0
l
_
_
=
= e
p
_
u
p
n
0
b
p
v
p
n
0
b
0
p
_
. (2.212)
Sre
-
duju ci ovaj izraz pomo cu Bose-ovih komutacionih relacija i izraza

b
b
0
n
0
= 1 i

b
0
0
n
0
1,
18
dobija se
__
p
+
n
0
(p)
V
_
u
p
n
0
+
n
0
(p)
V
v
p
n
0
_
b
p
+
+
__
p
+
n
0
(p)
V
_
v
p
n
0
+
n
0
(p)
V
u
p
n
0
_
b
0
p
= e
p
u
p
n
0
b
p
e
p
v
p
n
0
b
0
p
.
17
Dobija se iz Bogolybovljevih transformacija, pri tome smo iskoristili parnost funkcija u
p
i v
p
, kao i
funkcionalnu vezu u
2
p
v
2
p
= 1.
18
Poslednji va zi na niskim temperaturama.
90 2 Re senja
Izraz sa leve strane jednakosti uz operator

b
b
p
jednak je izrazu uz isti operator sa desne
strane jednakosti, odnosno izraz sa leve strane jednakosti uz operator

b
0
p
jednak je
izrazu uz isti operator sa desne strane jednakosti
19
, pa dobijamo homogeni sistemjedna cina
_
p
+
n
0
(p)
V
e
p
_
u
p
+
n
0
(p)
V
v
p
= 0
n
0
(p)
V
u
p
+
_
p
+
n
0
(p)
V
+e
p
_
v
p
= 0
.
(2.213)
Sistemhomogenih jedna cina ima re senje akko je determinanta sistema jednaka nuli, odnosno
_
p
+
n
0
(p)
V
_
2
e
2
p
n
2
0
(p)
2
V
2
= 0 ,
odakle sledi
e
p
=
_
2
p
+
2n
0
(p)
V

p
. (2.214)
Odredili smo energije ekscitacija, sada se vra camo na glavni cilj zadatka, tj. odre
-
divanje
energije osnovnog stanja E
0
. Polazimo od izraza za hamiltonijan
H
t
=
p,=0
_
p
+
n
0
(p)
V
_
1
n
0
b
0
b
p
+
n
2
0
(p)
2V
+
1
2V
p,=0
(p)
b
p
b
p
+
1
2V
p,=0
(p)
b
0
b
0
p
,
(2.215)
prvi sabirak je izmenjen pomo cu relacije
1
n
0
b
0
0
1, sada primenjujemo Bogolybov-ljeve
transformacije
H
t
=
p,=0
_
p
+
n
0
(p)
V
_
(u
p
p
+v
p
p
)(u
p
p
+v
p
p
) +
n
2
0
(p)
2V
+
1
2V
p,=0
(p)(u
p
p
+v
p
p
)(u
p
p
+v
p
p
) +
+
1
2V
p,=0
(p)(u
p
p
+v
p
p
)(u
p
p
+v
p
p
) . (2.216)
19
Ovo se lako dokazuje, ako jednakost prokomutiramo sa

b
p
odnosno

b
p
.
II. Superuidnost 91
Pri sre
-
divanju ovog izraza koristimo osobinu parnosti funkcija u
p
i v
p
i dobijamo
H
t
=
n
2
0
(p)
2V
+
p,=0
__
p
+
n
0
(p)
V
_
v
2
p
+
n
0
(p)
V
v
p
u
p
_
. .
+
A
+
p,=0
__
p
+
n
0
(p)
V
_
(u
2
p
+v
2
p
) + 2
n
0
(p)
V
v
p
u
p
_
. .
p
+
B
+
p,=0
__
p
+
n
0
(p)
V
_
v
p
u
p
+
n
0
(p)
2V
(u
2
p
+v
2
p
)
_
. .
(
p
+

p
) .
C (2.217)
Pri sre
-
divanju izraza A , B i C koristimo jednakosti iz sistema (2.213)
C =
1
2
__
p
+
n
0
(p)
V
_
u
p
+
n
0
(p)
2V
v
p
_
. .
v
p
+
e
p
u
p
1
2
__
p
+
n
0
(p)
V
_
v
p
+
n
0
(p)
2V
u
p
_
. .
u
p
,
e
p
v
p
C = 0 , (2.218)
B =
__
p
+
n
0
(p)
V
_
u
p
+
n
0
(p)
V
v
p
_
. .
u
p
+
e
p
u
p
+
__
p
+
n
0
(p)
V
_
v
p
+
n
0
(p)
V
v
p
_
. .
v
p
= e
p
(u
2
p
v
2
p
)
e
p
v
p
B = e
p
, (2.219)
92 2 Re senja
A =
1
2
_
p
+
n
0
(p)
V
_
v
2
p
+
1
2
_
p
+
n
0
(p)
V
_
(1 u
2
p
) +
n
0
(p)
V
v
p
u
p
=
=
1
2
_
p
+
n
0
(p)
V
_
+
1
2
__
p
+
n
0
(p)
V
_
v
p
+
n
0
(p)
V
u
p
_
. .
v
p
+
e
p
v
p
+
1
2
__
p
+
n
0
(p)
V
_
u
p
+
n
0
(p)
V
v
p
_
. .
u
p
=
e
p
u
p
=
1
2
_
p
+
n
0
(p)
V
_
+
1
2
e
p
(u
2
p
v
2
p
) ,
A =
1
2
_
e
p
n
0
(p)
V
_
, (2.220)
pa je
H
t
=
n
2
0
(p)
2V
+
1
2
p,=0
_
e
p
n
0
(p)
V
_
+
p,=0
e
p
p
, (2.221)
upore
-
duju ci ovaj izraz sa (2.209) nalazimo energiju osnovnog stanja
E
0
=
n
2
0
(p)
2V
+
1
2
p,=0
_
e
p
(
p
+
n
0
(p)
V
)
_
. (2.222)
13.
III. Wick-ova teorema
1. Za sisteme sa parnom interakcijom va zi da je
[

H,

p] = 0, (2.223)
onda je

H invarijantan na unitarnu operaciju
H =

U
U, (2.224)
gde je

U
U =

I, odnosno u ovom slu caju uve s cemo da je

U = e
i
p
. Zbog toga je jednos-
tavno pokazati da je tra zen izraz
e

1
=

U
U. (2.225)
Prethodni izraz se mo ze transformisati u
< . . . a
k
i
. . . a
p
j
. . . >=
1
Z
Tr
U

U
U a
k
1
U
U a
k
2
. . . U
U a
p
N
. (2.226)
Kako je trag invarijantan u odnosu na cikli cne permutacije operatora, dobija se da je
< . . . a
k
i
. . . a
p
j
. . . >=
1
Z
Tre

1
a
k
1
a
k
2
. . . a
p
N
, (2.227)
gde smo uveli da je
a
f
= U a
f
U
, (2.228)
gde su

U = e
i
p
unitarni operatori koji zavise od parametra . U slu caju da se tra zi prvi
izvod po dobija se da je
da
d
= i[
p, a]. (2.229)
Komutator na desnoj strani nije te sko izra cunati. Tako da se dobija da je
[
p, a] =

U[
p, a
f
]
= U

f a
fa
f
. (2.230)
Zamenom prethodnog izraza u (2.227) dobija se diferencijalna jedna cina
da
d
= i
fa
f
, (2.231)
94 2 Re senja
cijim re savanjem se dobija da je
a
f
= a
f
(0)e
i
f
, (2.232)
sto se mo ze upotrebiti u izrazu (2.227), na osnovu koga se dobija da je
< . . . a
k
i
. . . a
p
j
. . . >=< . . . a
k
i
. . . a
p
j
. . . > e
i(
N
i=1
k
i
N
/
j=1
p
j
)
, (2.233)
za netrivijalni slu caj < . . . a
k
i
. . . a
p
j
. . . >,= 0, da bi prethodna jedna cina va zila mora biti
ispunjeno e
i(
N
i=1
k
i
N
/
j=1
p
j
)
= 1, odnosno da je

N
i=1
k
i
=

N
/
j=1
p
j
). Primetimo da u
op stem slu caju broj cestica se ne moa odr zavati, odnosno da je N ,= N
/
.
2. Dovoljno je pokazati da je [

H,

N] = 0, sto va zi za hamiltonijan sa parnom interakcijom.
Ovaj zadatak se tako
-
de mo ze re siti na sli can na cin kao u prethodnom zadatku.
3. Prvo cemo radi preglednosti uvesti skra cenu notaciju
k = f. Tako
-
de treba iskoristiti
da je
a
g
a
f
) Tr[ a
g
a
f
] =
1
Z
Tr[ a
g
a
f
e

1
/
] , (2.234)
gde je Z = Tr
_
e

1
/
_
statisti cka suma, a

H
t
=

h
(
h
) a
h
a
h
=

h
(
h
) n
h
je
redenisani hamiltonijan. Da bismo izra cunali trag u (2.234) potrebno je da na
-
demo
komutator
_
a
f
, e

1
/
_
=
_
a
f
, e
h
(
h
) n
h
_
.
- Za f ,= h iz komutiranja [ a
f
, n
h
] = 0, koje se lako dokazuje, sledi
_
a
f
, e
(
h
) n
h
_
= 0 .
- Za slu caj f = h, da bismo izra cunali
_
a
f
, e
(
f
) n
f
, posmatrajmo pomo cnu opera-

torsku funkciju
a
f
() e
n
f
a
f
e
n
f
. (2.235)
Diferenciranjem po nalazimo
d a
f
()
d
= e
n
f
( n
f
a
f
+ a
f
n
f
)e
n
f
= e
n
f
[ a
f
, n
f
]e
n
f
.
Iz jednakosti [ a
f
, n
f
] = a
f
20
, sledi
d a
f
()
d
= e
n
f
a
f
e
n
f
= a
f
() .
odnosno
a
f
() =

Ce
.
Za = 0 iz denicije (2.235) sledi a
f
(0) = a
f
, pa nalazimo

C = a
f
, odnosno
a
f
() = a
f
e
.
Opet se pozivaju ci na denicijiu (2.235) nalazimo
e
n
f
a
f
e
n
f
= a
f
e
,
mno ze ci ovu jednakost sa leva sa e
n
f
, dobijamo
a
f
e
n
f
= e
n
f
a
f
e
. (2.236)
Uzimaju ci = (
f
) dobijamo
a
f
e
(
f
) n
f
= e
(
f
) n
f
a
f
e
(
f
)
,
odavde sledi
a
f
e

1
/
= e

1
/
a
f
e
(
f
)
. (2.237)
Pomo cu ove jednakosti (2.234) postaje
1
Z
Tr[ a
g
a
f
e

1
/
] = e
(
f
)
1
Z
Tr[ a
g
e

1
/
a
f
] =
= e
(
f
)
1
Z
Tr[ a
f
a
g
e

1
/
] =
(Operatori pod tragom se mogu cikli cno permutovati)

= e
(
f
)
1
Z
Tr
_
((f g) a
g
a
f
)e

1
/
_
=
(Iskoristili smo antikomutacione relacije.)

= e
(
f
)
(f g) e
(
f
)
1
Z
Tr[ a
g
a
f
e

1
/
] ,
20
Doslednim ispisivanjem se dobija [ a
f
, n
f
] = a
f
2 a
f
a
f
a
f
. Aka u 2 a
f
a
f
a
f
antikomutiramo zadnja dva
operatora dobijamo 2 a
f
a
f
a
f
= 2 a
f
a
f
a
f
pa je 2 a
f
a
f
a
f
= 0 . Za bozone se dobija [
b
f
, n
f
] =

b
f
.
96 2 Re senja
odavde sledi
1
Z
Tr[ a
g
a
f
e

1
/
] =
(f g)
e
(
f
)
+ 1
,
odnosno
a
k
1
a
k
2
) =
(
1
2
)(
k
1
k
2
)
e
(
k
)
+ 1
,
ili izra zeno preko operatora broja popunjenosti jedno cesti cnih nivoa
a
k
1
a
k
2
) = (
1
2
)(
k
1
k
2
) n
k
. (2.238)
Na analogan na cin, koriste ci (2.237), dokazuju se i ostale jednakosti iz (1.6).
4. Dokaz ove relacije se druga cije naziva i Bohr-Sommerfeld-ov metod:
_

0
df()
e
1
k
B
T
()
+ 1
= k
B
T
_

k
B
T
dzf( +k
B
Tz)
e
z
+ 1
=
= k
B
T
_
k
B
T
0
dzf( k
B
Tz)(1 +e
z
e
z
)
e
z
+ 1
+
+k
B
T
_

0
k
B
T
dzf( +k
B
Tz)
e
z
+ 1
=
=
_

0
df() k
B
T
_
k
B
T
0
f( k
B
Tz)
e
z
+ 1
+
T 0

k
B
T

+k
B
T
_

0
f( +k
B
Tz)
e
z
+ 1
=
=
_

0
df() +k
B
T
_

0
f( +k
B
Tz) f( k
B
Tz)
e
z
+ 1

_

0
df() + 2(k
B
T)
2
f
t
()
_

0
dz
z
e
z
+ 1
. .
2
26
+
+
(k
B
T)
4
3
f
ttt
()
_

0
dz
z
3
e
z
+ 1
. .
37
4
360
+o(T
5
) ,(2.239)
koristili smo jednakost
_
0
dz
z
s1
e
az
+1
=
(s)
a
s
_
1
1
2
s1
_
(s)
21
Neznatnim sre
-
divanjem jed-
nakosti (2.239) dobijamo
_

0
df()
e
1
k
B
T
()
+ 1
_

0
df() +

2
3
(k
B
T)
2
f
t
() +
7
4
360
(k
B
T)
4
f
ttt
() +o(T
4
) .
(2.240)
5. Operator koncentracija broja cestica data je operatorom
n(r) =

(r)

(r) ,
a operatori polja su dati izrazima
(r) =
1
k
e
i
kr
() a
k
,
(r) =
1
k
e
i
kr
a
() ,
pa dobijamo
n(r) =
1
L
k
2
k
1
e
i(
k
2
k
1
)r
a
k
1
a
k
2
,
odnosno
G(r
1
r
2
) = ( n(r
1
) n(r
1
))) ( n(r
2
) n(r
2
)))) =
= n(r
1
) n(r
2
)) n(r
1
)) n(r
2
)) =
=
1
L
2
k
2
k
1
k
/
2
k
/
1
e
i(
k
2
k
1
)r
1
e
i(
k
/
2
k
/
1
)r
2
_
a
k
1
a
k
2
a
/
k
/
1
a
/
k
/
2
) a
k
1
a
k
2
) a
/
k
/
1
a
/
k
/
2
)
_
. (2.241)
Iz Wick-ove teoreme sledi
a
k
1
a
k
2
a
/
k
/
1
a
/
k
/
2
) = a
k
1
a
k
2
) a
/
k
/
1
a
/
k
/
2
) a
k
1
a
/
k
/
1
)
. .
0
a
k
2
a
/
k
/
2
)
. .
0
+
+ a
k
1
a
/
k
/
2
) a
k
2
a
/
k
/
1
) ,
21
Jednakost poznata iz Statisti cke zike - Uvod u kvantnu statisti cku ziku. Dokazuje se jednostavno, odgo-
varaju cim razvojem u red i integracijom clan po clan.
98 2 Re senja
odnosno
a
k
1
a
k
2
a
/
k
/
1
a
/
k
/
2
) a
k
1
a
k
2
) a
/
k
/
1
a
/
k
/
2
) = a
k
1
a
/
k
/
2
) a
k
2
a
/
k
/
1
) ,
pa izraz (2.241) postaje
22
G(r
1
r
2
) =
1
L
2
k
2
k
1
e
i(
k
2
k
1
)r
1
e
i(
k
2
k
1
)r
2
n
k
1
(1 n
k
2
) =
=
1
L
k
1
e
i(r
1
r
2
)
k
1
n
k
1
1
L
k
2
e
i(r
1
r
2
)
k
2
. .
u termodinami ckom limesu (r1 r2)
1
L
k
1
e
i(r
1
r
2
)
k
1
n
k
1
1
L
k
2
e
i(r
1
r
2
)
k
2
n
k
2
.
izvr simo smenu
k1
k1 ;
Po sto se u zadatku tra zi da je r
1
,= r
2
, clan sa funkcijom postaje jednak 0. Uz to va zi i
da je n
k
1
= n
k
1
. Tako se dobija da je
G(r
1
r
2
) = 2
_
_
1
L
k
e
i(r
1
r
2
)
k
n
k
_
_
2
. (2.242)
Srednji broj fermiona sa intenzitetom impulsa k
1
je dat izrazom
n
k
=
1
e
2
2mk
B
T
(k
2
k
2
F
)
+ 1
,
jer na niskim temperaturama za fermione va zi
F
=

2
2m
k
2
F
. Za T = 0 imamo
n
k
1
=
_
_
1 , [k[ k
F
0 , [k[ > k
F
,
22
Iskoristi cemo reprezentaciju -funkcije: (r
1
r
2
) =
1
(2)
3
_
V
k
d
3
ke
i(r
1
r
2
)
k
1
, ta cnije njenu analogiju za 1D
slu caj.
zamenom u (2.242) dobijamo
G(r
1
r
2
) = 2
_
_
1
L
k,
kk
F
e
i(r
1
r
2
)
k
_
_
2
. (2.243)
U termodinami ckom limesu sa sume mo zemo pre ci na integral, u 1D slu caju recept za
prelaz je
L
2
_
dk ,
uz zamenu (r
1
r
2
) sa (x
1
e
x
x
2
e
x
) dobijamo
G(x
1
x
2
) = 2
_
1
L
L
2
_
k
F
k
F
dke
i(x
1
x
2
)k
_
2
,
kona cno
G(x
1
x
2
) =
2
2
(x
1
x
2
)
2
sin
2
[k
F
(x
1
x
2
)]
.
(2.244)
6. Analogno kao u 5-tom zadatku dolazimo do relacije
G(r
1
, r
2
) = 2
_
_
1
L
2
k
e
i(r
1
r
2
)
k
n
k
_
_
2
,
koja u termodinami ckom limesu
23
postaje
G(r
1
, r
2
) = 2
_
1
(2)
2
_

0
kdk
e
1
k
B
T
(
k
)
+ 1
_
2
0
de
ik[r
1
r
2
[ cos
_
2
. (2.245)
Da bi re sili integral po polarnom uglu, potrebno je da se podsetimo da je generatorska
funkcija za Bessel-ove polinome
24
e
z sin
=
=
Z
J
(z)e
,
23
Recept za prelaz sa sume na integral u 2D slu caju

k

L
2
(2)
2
_
2
0
d
_
0
kdk .
24
Videti na primer [4], uvo
-
denje na strani 676.
100 2 Re senja
sto cemo iskoristiti na slede ci na cin
_
2
0
e
ik[r
1
r
2
[ cos
d =
_ 5
2
2
e
ik[r
1
r
2
[ sin
d =
=
Z
J
(k[r
1
r
2
[)
_ 5
2
2
e
d =
= 2J
0
(k[r
1
r
2
[) .
Sada je potrebno da re simo integral
I =
_

0
dkkJ
0
(k[r
1
r
2
[)
e
1
k
B
T
(
k
)
+ 1
, (2.246)
sto cemo uraditi aproksimativno.
Slu caj niskih temperatura: k
B
T , > 0, ck
F
U ovom slu caju va zi aproksimativna formula
25
,
_

0
df()
e
1
k
B
T
()
+ 1
_

0
df() +

2
6
(k
B
T)
2
f
t
() +o(T
2
) .
Pore
-
denjem sa (2.246) vidimo da je
f() =
dk
d
k()J
0
(k()[r
1
r
2
[) , (2.247)
sto uz disperzionu relaciju = ck postaje
f() =
1
c
2
J
0
_
[r
1
r
2
[
c
_
.
Tako imamo
I =
_
k
F
0
dkkJ
0
(k[r
1
r
2
[) +

2
6c
2
(k
B
T)
2
d
d
_
J
0
_
[r
1
r
2
[
c
__
=
+o(T
2
) .
Pri sre
-
divanju prvog sabirka koristimo slede ce svojstvo Bessel-ovih polinoma
26
zJ
1
(z) =
d
dz
zJ
(z),
25
Formulu smo dokazali u 4.-om zadatka.
26
Videti na primer knjigu navedenu u futnoti 24.
a pri sre
-
divanju drugog sabirka koristimo svojstvo
J
t
0
(z) = J
1
(z) ,
pa se dobija
I =
1
[r
1
r
2
[
k
F
J
1
(k
F
[r
1
r
2
[) +

2
k
2
F
6
_
k
B
T
ck
F
_
2
[J
0
(k
F
[r
1
r
2
[)
k
F
[r
1
r
2
[J
1
(k
F
[r
1
r
2
[)] .
Kona cno, izraz za korelacionu funkciju je
G(r
1
, r
2
) =
k
2
F
2
2
[r
1
r
2
[
2
_
J
1
(k
F
[r
1
r
2
[) +

2
6
_
k
B
T
ck
F
_
2
k
F
[r
1
r
2
[
_
J
0
(k
F
[r
1
r
2
[) k
F
[r
1
r
2
[J
1
(k
F
[r
1
r
2
[)
__
2
.
(2.248)
Na malim rastojanjima k
F
[r
1
r
2
[ 1
G(r
1
, r
2
) =
k
4
F
2
2
_
1
2
+

2
6
_
k
B
T
ck
F
_
2
_
2
. (2.249)
Pri dobijanju ove relacije iskoristili smo asimptotsko pona sanje Bessel-ovih polinoma
J
(z)
1
( + 1)
_
z
2
_
, za z 1 . (2.250)
Mo ze se zapaziti da se korelaciona funkcija u slu caju fermiona opada sa pove canjem tem-
perature.
Sada cemo razmotriti aproksimaciju u kojoj se razmatraju velika rastojanja k
F
[r
1
r
2
[
za sistem na niskim temperaturama T 0. Po sto u tom slu caju mo zemo primeniti
izraz . U tom slu caju razmatramo aproksimativnu formulu (2.248)). Pri velikim vrednos-
tima promenljive korelaciona funkcija se mo zapisati u obliku
G(x) =
k
4
F
2
2
x
2
_
J
1
(x) +

2
6
_
k
B
T
ck
F
_
2
x
_
J
0
(x) xJ
1
(x)
_
_
2
, (2.251)
102 2 Re senja
gde smo izvr sili zamenu x = k
F
[r
1
r
2
[, i ako iskoristimo asimptotske relacije (??) i (??),
dobija se
G(r
1
, r
2
) x
2
J
2
1
(x) = k
F
[r
1
r
2
[ cos
2
(k
F
[r
2
r
1
[
3
4
). (2.252)
Tako se dobija da na niskim temperaturama, korelaciona funkcija za rastojanja [r
2
r
1
[
1
k
F
ima velike negativne vrednosti.
7. Na sli can na cin kao u 5-tom zadatku dobijamo izraz
G(r
1
r
2
) = 2
_
_
1
V
k,
k<k
F
e
i(r
1
r
2
)
k
_
_
2
. (2.253)
U 3D slu caju recept za prelaz sa sume na integral je
V
(2)
3
_
d
k =
V
(2)
3
_
2
0
d
_

0
dsin
_
dkk
2
.
Tako dobijamo
G(r
1
r
2
) = 2
_
1
(2)
3
_
2
0
d
_

0
dsin
_
k
F
0
dkk
2
e
i[r
1
r
2
[k cos
_
2
.
posle elementarnih integracija dobijamo
G(r
1
r
2
) =
1
2
4
1
[r
1
r
2
[
6
sin(k
F
[r
1
r
2
[) k
F
[r
1
r
2
[ cos(k
F
[r
1
r
2
[)
2
.
(2.254)
U slu caju k
F
[r
1
r
2
[ 1 koristimo razvoj
sin x xcos x
x
3
3
, za x 1 ,
pa se dobija
G(r
1
r
2
) =
1
18
4
k
6
F
. (2.255)
U slu caju k
F
[r
1
r
2
[
G(r
1
r
2
) 0 , (2.256)
korelaciona funkcija opada sa pove canjem rastojanja, po zakonu negativnog stepena.
8. Polazimo od denicije operatora gustine cestica i denicije korelacione funkcije i na analo-
gan na cin kao u 5.-om zadatku nalazimo
G(r
1
r
2
) = 2
_
_
1
V
k
e
i(r
1
r
2
)
k
n
k
_
_
2
, (2.257)
gde je n
k
=
1
e
1
k
B
T
(
k
)
+1
,
k
=

2
k
2
2m
. U termodinami ckom limesu prelazimo sa sume na
integral, pri cemu se dobija
G(r
1
r
2
) =
1
2
4
[r
1
r
2
[
2
_
_

0
dkk sin(k[r
1
r
2
[)
e
1
k
B
T
(
k
)
+ 1
_
2
. (2.258)
Slu caj niskih temperatura k
B
T

2
k
2
F
2m
, > 0,

2
k
2
F
2m
Da bi re sili integral u viti castoj zagradi koristimo aproksimativnu formulu
_

0
df()
e
1
k
B
T
()
+ 1
_

0
df() +

2
6
(k
B
T)
2
f
t
() +o(T
2
) , (2.259)
koja va zi na dovoljno niskim temperaturama i koju smo dokazali u zadatku 4. Primenom
ove formule
27
dobijamo
27
f() =
m
2
sin
_
_
2m
2
|r
1
r
2
|
_
104 2 Re senja
G(r
1
r
2
) =
1
2
4
1
[r
1
r
2
[
6
_
sin(k
F
[r
1
r
2
[) k
F
[r
1
r
2
[ cos(k
F
[r
1
r
2
[) +
2
6
_
mk
B
T
2
k
2
F
_
2
k
3
F
[r
1
r
2
[
3
cos(k
F
[r
1
r
2
[)
_
2
.
(2.260)
Na malim rastojanjima x = k
F
[r
1
r
2
[ 1, korelaciona funkcija
G(x) =
1
2
4
k
6
F
x
6
_
sin x xcos x +

2
6
_
mk
B
T
2
k
2
F
_
2
x
3
cos x
_
, (2.261)
koriste ci sinx xcos x x
x
3
3
x(1
x
2
2
+o(x
4
)), tako se dobija da je
G(r
1
r
2
) =
k
6
F
18
4
_
1 +

2
6
_
mk
B
T
2
k
2
F
_
2
+o([r
1
r
2
[
4
, T
2
)
_
2
, (2.262)
odnosno da korelaciona funkcija u prvoj aproksimaciji ne zavisi od rastojanja.
Mo zemo da zapazimo da ako po
-
demo od (2.260) na velikim rastojanjima
G(r
1
r
2
) 0 . (2.263)
U prvom redu aproksimacije (2.259), korelacija data izrazom (2.260) te zi konstanti pri
beskona cnim rastojanjima, sto je pogre sno, jer kod obi cnih fermiona (nisu upareni u
Cooper-ove parove) nemamo pojavu kao sto je Bose-Einstein-ova kondenzacija. Kada
uvrstimo i vi se redove aproksimacije, korelacija raste sa rastojanjem i na beskona cnim
rastojanjima je beskona cna. Problem je jo s uo cljiviji u 6-tom, i 11-tom zadatku. Ako se
opet vratimo na razvoj (2.259), on je u redu kada nemamo promenljivu rastojanje, sa ko-
jom naknadno mo zemo da manipuli semo. Kada imamo i promenljivu rastojanje (ta cnije
k()[r
1
r
2
[) primenjena aproksimacija je ta cna samo ako se ostali clanovi u razvoju mogu
zanemariti, tj. aproksimacija je ta cna samo za dovoljno
28
mala rastojanja.
28
Uze cemo da je dovoljno da je k
F
|r
1
r
2
| 1. Sli cno je u zadacima 6 i 11. Ako je f(, k()|r
1
r
2
|) =
g()h(k()|r1 r2|) onda mo zemo na ci recimo f
///
koje zavisi od disperzione jedna cine, pa ako prihvatimo

da je k
F
|r
1
r
2
| 1 onda konvergencija mo zda zahteva ja ci uslov za temperaturu nego sto je
k
B
T
F
1.
Velika rastojanja k
F
[r
1
r
2
[ 1 Posmatrajmo jedna cinu (2.258). Iz relacije
1 sin(k[r
1
r
2
[) 1
sledi
[G(r
1
r
2
)[
1
2
4
[r
1
r
2
[
2
_
_

0
dkk
e
1
k
B
T
(
k
)
+ 1
_
2
. (2.264)
Integral u (2.264) se re sava odgovaraju cim razvojem u red,
29
I =
m
2
_
mk
B
T
2
_
1/2
G
1/2
_
e
n
k
B
T
_
, (2.265)
kako je integral konvergentan zaklju cujemo da kada [r
1
r
2
[ va zi
30
G(r
1
r
2
) 0 . (2.266)
Slu caj visokih temperatura k
B
T

2
k
2
F
2m
, < 0, e
1
k
B
T
(
k
)
1
Na visokim temperaturama se gube kvantni efekti, i bozoni i fermioni imaju pribli znu
raspodelu
31
n
k
= e
1
k
B
T
(
k
)
,
tako da jedna cina (2.258) postaje
G(r
1
r
2
) =
1
2
4
[r
1
r
2
[
2
__

0
dkk sin(k[r
1
r
2
[)e
1
k
B
T
(
k
)
_
2
.
29
Primenom aproksimativne formule (2.259) lako se dobija re senje I =
k
2
F
2
, (f=const pa nema temperaturnih
popravki, sto je cudno) ali nam aproksimativno re senje nije od koristi.
30
Potrebna nam je neka druga analiza iz koje se vidi na koji na cin korelaciona funkcija te zi nuli, pri |r
1
r
2
|
, kao sto smo videli za T = 0, da je to po zakonu negativnog stepena od rastojanja i kao sto cemo videti
za veliko T, da eksonencijalno opada sa kvadratom rastojanja.
31
Tzv. bolcmanoni.
106 2 Re senja
Integral u viti castoj zagradi re savamo svo
-
denjem na Poisson-ov integral
I =
_

0
dkk sin(k[r
1
r
2
[)e
1
k
B
T
(
k
)
=
=
1
2
e
k
B
T
_

0
dkk
_
e
k[r
1
r
2
[
e
k[r
1
r
2
[
_
e

2
k
2
2mk
B
T
=
=
1
2
e
k
B
T
e
mk
B
T
2
2
[r
1
r
2
[
2
_

dkke

2
2mk
B
T
_
k
mk
B
T
2
[r
1
r
2
[
_
2
,
posle integracije dobijamo
G(r
1
r
2
) = 2
_
mk
B
T
2
2
_
3
e
2
k
B
T
e
mk
B
T
2
[r
1
r
2
[
2
. (2.267)
Na malim rastojanjima
mk
B
T
2
[r
1
r
2
[
2
1
G(r
1
r
2
) = 2
_
mk
B
T
2
2
_
3
e
2
k
B
T
(1
mk
B
T
2
[r
1
r
2
[
2
) , (2.268)
korelaciona funkcija u prvoj aproksimaciji ne zavisi od rastojanja.
Na velikim rastojanjima
G(r
1
r
2
) 0 . (2.269)
korelaciona funkcija opada sa pove canjem rastojanja po eksponencijalnom zakonu.
9. Korelaciona funkcija gustine kineti cke energije data je izrazom
G(r
1
, r
2
) =
__
e(r
1
) e(r
1
))
__
e(r
2
) e(r
2
))
__
= e(r
1
) e(r
2
)) e(r
1
)) e(r
2
)) . (2.270)
Operator gustine kineti cke energije u ta cki r je
e(r) =

(r)
_

2
2m
r
_

(r) , (2.271)
Operatori polja su dati izrazima
(r) =
1
k
e
i
kr
() a
k
,
(r) =
1
k
e
i
kr
a
() ,
pomo cu ovih jednakosti (2.271) postaje
e(r) =

2
2mV
k
2
k
1
k
2
2
e
i(
k
2
k
1
)r
a
k
1
a
k
2
,
a izraz za korelacionu funkciju
G(r
1
r
2
) =

4
4m
2
V
2
k
2
k
1
k
/
2
k
/
1
k
2
2
k
t2
2
e
i(
k
2
k
1
)r
1
e
i(
k
/
2
k
/
1
)r
2
_
a
k
1
a
k
2
a
/
k
/
1
a
/
k
/
2
) a
k
1
a
k
2
) a
/
k
/
1
a
/
k
/
2
)
_
.
Iz Wick-ove teoreme sledi
_
a
k
1
a
k
2
a
/
k
/
1
a
/
k
/
2
) a
k
1
a
k
2
) a
/
k
/
1
a
/
k
/
2
)
_
= a
k
1
a
/
k
/
2
) a
k
2
a
/
k
/
1
) .
Zamenom prethodnog izraza dobijamo
G(r
1
r
2
) =

4
4m
2
V
2
k
2
k
1
k
2
2
k
2
1
e
i(
k
2
k
1
)r
1
e
i(
k
2
k
1
)r
2
n
k
1
(1 n
k
2
) =
=

4
4m
2
V
k
1
k
2
1
e
i(r
1
r
2
)
k
1
n
k
1
1
V
k
2
k
2
2
e
i(r
1
r
2
)
k
2
. .
u termodinami ckom limesu
2
r
2
1
(r
1
r
2
)
=0 , jer je r1 = r2

4
4m
2
V
k
1
k
2
1
e
i(r
1
r
2
)
k
1
n
k
1
1
V
k
2
k
2
2
e
i(r
1
r
2
)
k
2
n
k
2
,
smena
k
1

k
1
;
va zi n
k
1
= n
k
1
108 2 Re senja
pa je
G(r
1
r
2
) = 2

4
4m
2
_
_
1
V
k
k
2
e
i(r
1
r
2
)
k
n
k
_
_
2
. (2.272)
Kako nas u ovom zadatku interesuje korelaciona funkcija na temperaturi T = 0, koris-
timo
n
k
1
=
_
_
1 , [
k[ k
F
0 , [
k[ > k
F
,
tako da izraz (2.272) postaje
G(r
1
r
2
) = 2

4
4m
2
_
_
1
V
k,
kk
F
k
2
e
i(r
1
r
2
)
k
_
_
2
.
odnosno u termodinami ckom limesu
32
G(r
1
r
2
) = 2

4
4m
2
1
(2)
6
__
2
0
d
_

0
dsin
_
k
F
0
dk k
4
e
i[r
1
r
2
[k cos
_
2
.
Posle jednostavnih integracija dobijamo
G(r
1
r
2
) =

4
8m
2
4
1
[r
1
r
2
[
10
_
3(k
2
F
[r
1
r
2
[
2
2) sin(k
F
[r
1
r
2
[)
k
F
[r
1
r
2
[(k
2
F
[r
1
r
2
[
2
6) cos(k
F
[r
1
r
2
[)
_
2
.
(2.273)
10. Fotoni su bozoni spina s = 1. Kako u vakuumu mogu postojati samo transverzalne
polarizacije EM polja sledi 1, 1. Hemijski potencijal fotona je = 0 a disperziona
jedna cina
k
= ck. Hamiltonijan ovog sistema je
H =
k
. (2.274)
32

k

V
(2)
3
_
d
3
k .
Za re savanje zadatka su nam potrebni izrazi
k
1
k
2
) = (
1
2
)(
k
1
k
2
) n
k
1
,
k
1
k
2
) = (
1
2
)(
k
1
k
2
)(1 + n
k
1
) ,
k
1
k
2
) = 0 ,
k
1
k
2
) = 0 ,
(2.275)
koje smo pokazali u 5-tom zadatku za slu caj fermiona, a za slu caj bozona dokaz je analo-
gan. Srednji broj fotona je
n
k
1
=
1
e
ck
1
.
Srednja vrendnost uktuacije energije je
E =
_
_
_

H
H)
_
2
_
=
_
H
2
)
H)
2
, (2.276)
gde je
H) =
k
1
k
1
k
1
k
1
) , (2.277)
i
H
2
) =
k
1
k
2
k
1
k
2
k
1
k
1
k
2
k
2
) . (2.278)
Primenom Wick-ove teoreme
k
1
k
1
k
2
k
2
) =
k
1
k
1
)
k
2
k
2
) +
k
1
k
2
)
k
1
k
2
) +
+
k
1
k
2
)
k
1
k
2
) ,
i jednakosti (2.275) nalazimo
H
2
)
H)
2
= 2
_
_
_
k
1
2
k
1
n
k
1
+
k
1
2
k
1
n
2
k
1
_
_
_
= 2
_
_
_
k
1
(ck)
2
e
ck
1
+
k
1
(ck)
2
[e
ck
1]
2
_
_
_
. (2.279)
110 2 Re senja
Pre nego sto pre
-
demo sa suma na integrale, gornji izraz mo zemo dovesti na pogodniju
formu. Pomo cu jednakosti
k
1
ck
e
ck
1
=
k
1
(ck)
2
e
ck
[e
ck
1]
2
=
k
1
(ck)
2
e
ck
1
+
k
1
(ck)
2
[e
ck
1]
2
,
jednakost (2.279) postaje
H
2
)
H)
2
=

H) , (2.280)
dobili smo izraz koji nam je poznat iz statisti cke zike
33
. U izrazu
H
2
)
H)
2
= 2

k
1
ck
e
ck
1
prelazimo sa sume na integral
34
H
2
)
H)
2
=
V c
_

0
k
3
e
ck
1
. (2.281)
U Statisti ckoj zici, Uvod u kvantnu statisti cku ziku, susreli smo se sa integralom
_

0
dkk
s1
e
ak
1
=
(s)
a
s
(s) ,
pomo cu koga (2.281) postaje
H
2
)
H)
2
=
6V (4)
2
(c)
3
4
,
odnosno
H
2
)
H)
2
=
24V (4)
2
(c)
3
(kT)
5
.
Kako je (4) =

4
90
, kona cno dobijamo
E =
4
2
V (kT)
5
15(c)
3
. (2.282)
33
Va zi za sve klasi cne sisteme opisane kanonskimansambloma ako je = 0 i velikimkanonskimansamblom.
34

k

V
2
2
_
dkk
2
, zbog sferne simetrije problema.
11. Analogno kao u 5.-om zadatku, problem se svodi na re savanje integrala
I =
_

0
dkkJ
0
(k[r
1
r
2
[)
e
1
k
B
T
(
k
)
+ 1
, (2.283)
samo sto sada imamo disperzionu relaciju = p
3
.
Slu caj niskih temperatura: k
B
T , > 0, p
3
F
Za datu disperzionu relaciju dobijamo
f() =
dk
d
k()J
0
(k()[r
1
r
2
[) =
1
3
2/3
1/3
J
0
_
1/3
[r
1
r
2
[
1/3
_
,
odnosno
G(r
1
, r
2
) =
p
2
F
2
2
[r
1
r
2
[
2
2
_
J
1
_
p
F
[r
1
r
2
[

2
54
_
k
B
T
p
3
F
_
2
p
F
[r
1
r
2
[
_
J
0
_
p
F
[r
1
r
2
[
_
+
p
F
[r
1
r
2
[
J
1
_
p
F
[r
1
r
2
[
_
_
_
2
.
(2.284)
Na malim rastojanjima p
F
[r
1
r
2
[ 1
G(r
1
, r
2
) =
p
4
F
8
2
4
_
1

2
27
_
k
B
T
p
3
F
_
2
_
, (2.285)
pri dobijanju ove relacije iskoristili smo asimptotsko pona anje Bessel-ovih polinoma, jed-
nakost (2.250).
Napomena: Aproksimativna formula (2.284) va zi za k
F
[r
1
r
2
[ 1.
112 2 Re senja
12. Korelaciona funkcija (r) se mo ze uvesti pomo cu izraza
([r
1
r
2
[) =
1
< n >
< (n(r
1
) < n >)(n(r
2
) < n >) > (r
1
r
2
).
Operator gustina broja cestica je data izrazom
n(r) =
1
V
k,
k
/
e
i(
k
/
k)r
a
k,
a
k
/
,
, (2.286)
dok je o cekivana vrednost broja cestica n(r) =

N
i=1
(r r
i
), sto zna ci da je jedno cesti cni
operator n
1
(r) ima o cekivanu vrednost
n
1
(r)[r
1
, >= (r r
1
)[r
1
, >,
odnosno tako dobijamo da je matri cni element operatora broja popunjenosti
<

k, [ n(r)[
k
t
,
t
>=
=
S
1
,
S
2
__
dr
1
dr
2
<

k[r
1
S
1
>< r
1
S
1
[(r r
2
)[r
2
S
2
>< r
2
S
2
[
k
t
t
>=
=
1
V
e
i(
k
/
k)r
,
/
Da bi odredili srednju vrednost uktuacija za ovaj sistem mo zemo iskoristiti da je
< (n(r
1
) < n >)(n(r
2
) < n >) >=
< n(r
1
)n(r
2
) > < n(r
1
) < n > +n(r
2
) < n >> + < n >
2
=
< n(r
1
)n(r
2
) > < n >
2
.
Time smo re senje zadatka sveli na odre
-
divanje srednje vrednosti proizvoda gustina cestica
na mestima r
1
i r
2
, odnosno
< n(r
1
) n(r
2
) >=
1
V
2
k
1
,
k
/
1
,
1
k
2
,
k
/
2
,
2
e
i(
k
/
1
k
1
)r
1
e
i(
k
/
2
k
2
)r
2
< a
k
1
,
1
a
k
/
1
1
a
k
2
2
a
k
/
2
2
>,
(2.287)
srednju vrednost proizvoda operatora kreacije i anihilacije mo zemo odrediti primenom
Wick-ove teoreme
< a
k
1
,
1
a
k
/
1
1
a
k
2
2
a
k
/
2
2
>=< a
k
1
1
a
k
/
1
1
>< a
k
2
2
a
k
/
2
2
> + < a
k
1
1
a
k
/
2
2
>< a
k
/
1
1
a
k
2
2
>,
i ako je zamenimo u izraz (2.287) dobijamo
< n(r
1
) n(r
2
) > =
1
V
2
k
1
,
k
/
1
,
1
k
2
,
k
/
2
,
2
e
i(
k
/
1
k
1
)r
1
e
i(
k
/
2
k
2
)r
2
< a
k
1
1
a
k
/
1
1
>< a
k
2
2
a
k
/
2
2
> +
+
1
V
2
k
1
,
k
/
1
,
1
k
2
,
k
/
2
,
2
e
i(
k
/
1
k
1
)r
1
e
i(
k
/
2
k
2
)r
2
< a
k
1
1
a
k
/
2
2
>< a
k
/
1
1
a
k
2
2
> .
Po sto je < a
k
1
1
a
k
2
2
>= n
k
1
k
1
,
k
2
1
,
2
, dobijamo slede ci izraz
< n(r
1
) n(r
2
) > =
1
V
2
k
1
,
k
/
1
,
1
k
2
,
k
/
2
,
2
e
i(
k
/
1
k
1
)r
1
e
i(
k
/
2
k
2
)r
2
n
k
1
k
/
1
k
1
n
k
2
k
/
2
k
2
+
+
1
V
2
k
1
,
k
/
1
,
1
k
2
,
k
/
2
,
2
e
i(
k
/
1
k
1
)r
1
e
i(
k
/
2
k
2
)r
2
n
k
1
k
1
k
/
2
2
(
k
/
1
k
2
2
+n
k
2
k
/
1
k
2
2
),
gde mo zemo jednostavnom primenom funkcija pre ci na slede cu relaciju
< n(r
1
) n(r
2
) >=
1
V
2
k
1
,
k
2
1
,
2
n
k
1
n
k
2
+
1
V
2
k
1
,
k
2
,
1
e
i(
k
1
k
2
)(r
2
r
1
)
n
k
1
+
1
V
2
k
1
,
k
2
,
1
e
i(
k
1
k
2
)(r
2
r
1
)
n
k
1
n
k
2
,
i po sto je < n >=
1
V
k,
n
k
, dobijamo da je
< n(r
1
)n(r
2
) >=< n >
2
+(r
2
r
1
) < n > +
1
V
2
k
1
,
k
2
,
1
n
k
1
n
k
2
e
i(
k
1
k
2
)(r
2
r
1
)
.
Ovaj izraz mo zemo zameniti u po cetni izraz za korelacionu funkciju (koji je dat u tekstu
zadatka), i time dobijamo da je
([r
1
r
2
[) =
1
< n >
(< n(r
1
) n(r
2
) > < n >
2
) (r
1
r
2
) =
=
2
< n >
1
(2)
6
[
_
d
3
kn
k
e
i
k(r
2
r
1
)
]
2
114 2 Re senja
gde smo iskoristili termodinami cki limes
1
V
k

1
(2)
3
_
d
3
k. Prethodni izraz se svodi

na izra cunavanje integrala I =
_
d
3
kn
k
e
i
k(r
2
r
1
)
. Broj popunjenosti

k-tog nivoa je dat
izrazom
n
k
=
1
e
k
k
B
t
1
, (2.288)
gde je dispeziona relacija
k
= ck za neinteraguju ci ultrarelativisti cki slu caj. Tako dobi-
jamo da je
I =
_
d
3
kn
k
e
i
k(r
2
r
1
)
=
_
d
3
k
e
i
k(r
2
r
1
)
e
ck
k
B
T
1
. (2.289)
Uvedimo zamenu r = r
2
r
1
, i radi jednostavnosti postavimo kooridnatni sistem tako
da je z-osa u smeru r vektora, odnosno da je r = re
z
. Tako se dobija da je
k r = kr cos .
Posle integracije po dobijamo da se integral mo ze prikazati izrazom
I = 2
_

0
k
2
dk
e
ck
k
B
t
1
1
ikr
(e
ikr
e
ikr
)
I =
4
r
_

0
k sin kr
e
ck
k
B
T
1
dk. (2.290)
Tako dobijamo da je korelaciona funkcija oblika
([r
1
r
2
[) = ([r[) =
1
2
4
1
< n >
1
r
2
[
_

0
k sin krdk
e
ck
k
B
T
1
]
2
(2.291)
Prethodni izraz cemo re siti u zavisnosti da li se radi o visoko-temperaturskom T ili
nisko-temperaturskom limesu T 0, odnosno da li se tra zi korelaciona funkcija izme
-
du
dve prostorne ta cke koje su veoma blizu r 0 ili daleko r . Prvo cemo razmatrati
slu caj (a) T 0, r 0, kada je integral I oblika
I =
_
+
0
k
2
re
ck
k
B
T
dk. (2.292)
Ako pre
-
demo na nove promenljive x =
ck
k
B
T
, dobija se da ovaj integral ima vrednost
I = 2r(
k
B
T
c
)
3
. Treba zapaziti da je srednja vrednost broja popunjenosti
< n > =
1
V
k,
n
k
=
=
2
V
V
(2)
3
_
d
3
k
e
ck
1
=
=
(3)
2
_
k
B
T
c
_
3
.
Odavde sledi da korelaciona funkcija zavisi od tre ceg stepena temperature, u skladu sa
izrazom
(r)
1
T
3
1
r
2
r
2
T
6
1
1.2
2
(
kT
c
)
3
. (2.293)
U slede cem slu caju (b) T , r , mo zemo uvesti istu promenljivu y = kr kao u
prethodnom slu caju, ali i novu promenljivu z =
k
B
Tr
c
. Tako dobijamo da je
I =
4
r
_

0
y
z
sin y
e
y
z
1
d(
y
z
). (2.294)
Po sto je z >> 1, onda je
y
z
<< 1, tako da imenilac razlomka u prethodnom izrazu
e
y
z
1 1 + (
y
z
) + (
y
z
)
2
+... 1 (
y
z
), (2.295)
odnosno dobijamo da je integral oblika
I =
1
z
_

0
sin ydy, (2.296)
koji je ekvivalentan izrazu
I =
1
z
lim
0
_

0
e
y
sin ydy. (2.297)
Posle re savanja tog inegrala jednostavnom parcijalnom integracijom dobijamo da je I =
1. Tako dobijamo da je korelaciona funkcija
(r) =
1
2
2
(3)
c
k
B
T
1
r
4
. (2.298)
116 2 Re senja
Uslede cemslu caju (c) kada T 0 i kada r . Ponovo mo zemo iskoristiti asimptotiku
(e
ck
1)
1
e
ck
. Tako se dobija
(r) =
1
2
2
(3)
1
r
2
_
c
k
B
T
_
3
__

0
k sin krdk
e
ck
1
_
2
=
=
1
2
2
(3)
1
r
2
_
c
k
B
T
_
3
__

0
k sin krdke
ck
_
2
,
mo ze se pre ci na kompleksne eksponencijalne funkcije, tako da se dobija
(r) =
1
2
2
(3)
1
r
2
_
c
k
B
T
_
3
_

0
k
e
ikr
e
ikr
2i
e
ck
dk, (2.299)
izraz koji posle integracije postaje
(r) =
1
2
2
(3)
1
r
2
_
c
k
B
T
_
3
1
2i
_
1
(ir c)
2

1
(ir +c)
2
_
= (2.300)
=
2
2
(3)
_
k
B
T
c
_
3
2rc
[r
2
+ (c)
2
]
2
, (2.301)
I na kraju, u slede cem slu caju (d) kada T i kada je r 0, tako mo zemo sinkr
zameniti sa kr, zbog cega korelaciona funkcija postaje oblika
(r) =
1
2
2
(3)
1
r
2
_
c
k
B
T
_
3
__

0
k sin krdr
e
ck
1
_
2
=
=
1
2
2
(3)
1
r
_
c
k
B
T
_
3
__

0
k
2
dr
e
ck
1
_
2
.
Posle integracije po k dobija se da korelaciona funkcija ne zavisi od rastojanja izme
-
du dve
cestice
(r) =
2(3)
2
_
k
B
T
c
_
3
(2.302)
13. Izraz za drugi red perturbacije energije je oblika
E
(2)
=
n=1
[ <
n
[H
int
[
0
> [
2
E
n
E
0
(2.303)
u slu caju da razmatramo konguracije sa razli citim spinom. Interakcioni hamiltonijan
zele modela je oblika
H
int
=
2e
2
V
k,
k
/
,q
,
/
1
q
2
a
k+ q,
a
k
/
q,
/
a
k
/
,
/
a
k,
(2.304)
Da bi uradili ovaj problem, izdvojimo jedan od sudara dva unapred izabrana elektrona,
koje smo obele zili sa 1 i 2. Obele zimo talasne vektore elektrona pre sudara sa
k
1
i
k
2
, a sa
k
/
1
i
k
/
2
talasne vektore elektrona posle sudara. Usled toga sto je interakcija parna, odnosno
zbog izolovanosti sistema mo zemo iskoristiti zakon odr zanja impulsa
k
1
+
k
2
=
k
/
1
+
k
/
2
.
Pretpostavimo da je [
k
1
[, [
k
2
[ < k
F
, i da je posle sudara cestica [
k
/
1
[, [
k
/
2
[ > k
F
. Transfer
impulsa q je onda
q =
k
1
k
/
1
=
k
/
2
k
2
. (2.305)
Prvi i drugi elektron se nalaze u osnovnom stanju, tako da je energija para elektrona u
osnovnom stanju
E
0
=
(
k
1
)
2
2m
+
(
k
2
)
2
2m
, (2.306)
dok je energija elektrona u pobu
-
denom stanju data za
E
n
=
(
k
/
1
)
2
2m
+
(
k
/
2
)
2
2m
. (2.307)
Na po cetku su elektroni u osnovnom stanju [
0
> ispod Fermijeve sfere, a onda inter-
k
k
k
1
2
2
k
1
k
1
k
1
- q =
Slika 2.4:
akcija dovede do pobudjenja i zato je [
k
/
1
[, [
k
/
2
[ ve ce od k
F
E
n
E
0
=
(
k
1
q)
2
2
2m
+
(
k
2
+q)
2
2
2m

k
2
1
2
2m

k
2
2
2
2m
=

2
2m
(q)(2
k
1
q) +

2
2m
q(2
k
2
+q)
=

2
2m
q(2q + 2
k
2
2
k
1
)
<
n
[H
int
[
0
> ce dati clan <
n
[ a
k+ q,
a
k
/
q,
/
a
k
/
,
/
a
k,
[
0
> (kod teorije perturbacije
sendvi cimo perturbaciju izme
-
du osnovnog i pobu
-
denih stanja osnovnog hamiltonijana).
118 2 Re senja
Po sto je <
n
[ = ([
n
>)
= ( a
k
/
1
a
k
/
2
a
k
2
a
k
1
[
0
>)
gore navedena srednja vrednost

postaje
<
0
[ a
k
1
,
1
a
k
2
,
2
a
k
/
1
,
/
2
a
k
/
2
,
/
1
a
k+q,
a
k
/
q,
/
a
k
/
,
/ a
k,
[
. .
osnovni sistem kontrakcija
0
>=
= (1 P
k
1
,
1
;
k
2
,
2
)(1 P
k
/
2
,
/
2
;
k
/
1
,
/
1
)
k
1
k
2
k
1
,
k
/
q
/
2
,
/
k
/
1
,
k+ q
/
1
,
/
1
,
gde je sa P
k
1
,
1
;
k
2
,
2
obele zen operator permutacije dva stanja
k
1
,
1
i stanja
k
2
,
2
. Po sto
se radi ra cun za drugi red perturbacije u slu caju kada su razli citi spinovi
1
=
/
1
=
1
2
i
2
=
/
2
=
1
2
, u prethodnom izrazu ostati samo dva sabirka 1 +P P.
<
n
[H
int
[
0
> =
2e
2
V
k,
k
/
,q
,
/
1
q
2
(
k
1
k
2
k
/
k
/
2
,
k
/
q
k
/
1
,
k+ q

/
2
/
1
k
2
k
1
k
/
k
/
1
,
k
/
q
k
/
2
,
k+ q

/
1
/
2
)
=
2e
2
V
[
q
1
q
2
k
1
,
k
/
1
q
k
/
2
,
k
2
q
/
1
/
2
+
q
..
q
1
q
2
k
2
,
k
/
2
q
k
/
1
,
k
1
q
/
2
/
1
],
tako da dobijamo da je
<
n
[H
int
[
0
>=
4e
2
V

/
1
/
2
1
(
k
/
2
k
2
)
2
k
/
2
k
2
,
k
1
k
/
1
. (2.308)
U skladu sa izrazom za drugi red perturbacije mo ze se zapisati
E
(2)
=
k
1
,
k
2
,
k
/
1
,
k
/
2
1
,
2
,
/
1
,
/
2
_
(
4e
2
V
1
(
k
/
2
k
2
)
2
)
/
1
/
2
2
_
2
2
m
q(
k
2
k
1
+q)
, (2.309)
i po sto je transfer impulsa q =
k
1
k
/
1
=
k
/
2
k
2
dobija se da je
E
(2)
=
1
1
2
1
(
4e
2
V
)
2
2
m
k
1
,
k
2
,q
1
q
4
1
q(
k
2
k
1
+q)
, (2.310)
tako da se u termodinami ckom limesu dobija izraz
E
(2)
=
4m
2
(
4e
2
V
)
2
(
V
(2)
3
)
3
_
d
3
q
q
4
_
d
3
k
1
_
d
3
k
2
1
q(
k
2
k
1
+q)
=
=
4m
2
(
4e
2
V
)
2
(
V
(2)
3
)
3
_
d
3
q
q
4
1. (2.311)
Uzimamo da je q mala perturbacija, q << k. Tako
-
de mo ze da se pre
-
de na nov zapis
q
k
1
= qk
1
x i q
k
2
= qk
2
y, gde je x = cos((
k
1
, q)), odnosno y = cos((
k
2
, q)). Osnovna
stanja elektrona odre
-
dena vektorima [
k
1
[ < k
F
i [
k
2
[ < k
F
. Stanja

k
/
1
=

k
1
q, i

k
/
2
=
k
2
+ q su stanja elektrona posle perturbacije. Ako kvadriramo prvi talasni vektor dobija
se k
2
1
2
k
1
q+ q
2
..
0
> k
2
F
, gde smo poslednji clan zanemarili. Uprethodnomizrazu, najve ci
doprinos je u okolini Fermijeve sfere, tako da dobijamo 2k
1
qx > k
2
F
k
2
1
(k
F
k
1
)2k
1
.
Tako smo dobili qx > k
F
k
1
, odakle se dobija da je k
F
> k
1
> k
F
qx. Na isti na cin
dobijamo za drugu cesticu da je k
F
> k
2
> k
F
qy.
Po sto smo pre sli na nove promenljive x i y, onda se u jedna cini (2.311) mo ze pre ci na
nove promenljive, vode ci ra cuna da
1

2
, , a
2
0,

2
. S tim zapa zanjem mo ze se
pre ci sa integralnog zapisa u jedna cini (2.311) na
1 =
_
d
3
k
1
_
d
3
k
2
1
q(k
2
y +k
1
x + q
..
0
)
= (2)
2
__
dxdk
1
k
2
1
__
dydk
2
k
2
2
1
q(k
2
y +k
1
x)
,
(2.312)
tako da su granice integracije po x izme
-
du 0 i 1. Pored toga, koriste ci da je k
1
k
F
i
k
2
k
F
, dobija se da je integral iz (2.311) oblika
1 = (2)
2
k
3
F
__
k
F
k
F
qx
dxdk
1
__
k
F
k
F
qy
dydk
2
1
q(x +y)
, (2.313)
koji posle integracije po k
1
i k
2
postaje
1 = (2)
2
k
3
F
_
1
0
_
1
0
dxdy
q
2
xy
q(x +y)
. (2.314)
Integracijom po y se dobija
_
1
0
ydy
x +y
=
_
1
0
dy x
_
1
0
dy
x +y
= 1 xln[x +y[[
1
0
= 1 xln
x + 1
x
, (2.315)
a integral po x postaje
I =
_
1
0
dx (1 xln
x + 1
x
) = (2.316)
=
1
2

_
1
0
dxx
2
ln x + 1 +
_
1
0
dxx
2
ln x, (2.317)
120 2 Re senja
a nakon integracije u oba integrala izra cuna cemo
I =
1
2

2
3
ln 2 +
5
18
. .
=
_
1
0
dxx
2
ln x+1
1
9
..
=
_
1
0
dxx
2
lnx
. =
=
2
3
(1 ln 2)
E
(2)
=
4m
2
(
4e
2
V
)
2
(
V
(2)
3
)
3
2
3
(ln 2 1)(2)
2
k
3
F
_
d
3
q
q
3
. .
4
_
0
dq
q
divergira
(2.318)
Samim tim mo zemo zaklju citi da je uprkos kona cnoj vrednosti energija u prvoj pertur-
baciji ovog zele modela, energija divergira u drugoj perturbaciji, sto ukazuje da se model
mora ,,popraviti.
14. Relativna uktuacija broja fotona je
N
N)
=
_
N
2
)
N)
2
N)
, (2.319)
gde je

N =

,
b
,
k
operator broja cestica, = 1. Pomo cu jednakosti iz sistema
(2.275) dobijamo srednju vrednost broja fotona je
N) =
k
n
k
=
k
1
e
ck
k
B
T
1
, (2.320)
u termodinami ckom limesu
35
N) =
k
n
k
=
V
2
_

0
dkk
2
e
ck
k
B
T
1
=
V 2
2
_
k
B
T
c
_
3
(3), (2.321)
Kvadrat uktuacije broja fotona nalazimo primenom Wick-ove teoreme i jednakosti iz
sistema (2.275)
N
2
)
N)
2
=
k
n
k
+
k
n
2
k
. (2.322)
35
Primeni cemo formulu koja se jednostavno izvodi, a koja je i poznata iz statisti cke zike
_
0
dkk
s1
e
ak
1
=
(s)
a
s
(s)
U termodinami ckom limesu
N
2
)
N)
2
=
V
2
_

0
dkk
2
_
1
e
ck
k
B
T
1
+
1
[e
ck
k
B
T
1]
2
_
=
V
2
_

0
dkk
2
e
ck
k
B
T
[e
ck
k
B
T
1]
2
. (2.323)
U prethodnoj jedna cini uvodimo smenu =
c
k
B
T
, tako da se mo ze zapisati u obliku
V
2
_

0
k
2
e
k
dk
(e
k
1)
2
=
=
V
2
_

0
kdk
_
d
d
1
e
k
1
_
=
V
_

0
kdk
_
1
e
k
1
_
=
=
V
_
1
2
(2)(2)
_
=
2V
2
_
k
B
T
c
_
3
(2),
odakle se dobija
N
2
)
N)
2
=
2V
2
_
k
B
T
c
_
3
(2) . (2.324)
Iz (2.321) i (2.324). Relativna uktuacija broja fotona je
N
N)
=
(2)
2V
2
(3)
_
c
k
B
T
_
3/2
. (2.325)
15. Idealni gas fotona je okarakterisan sa s = 1, 1, = 0 i disperzionom jedna cinom
k
= ck. Polaze ci od denicije operatora gustine cestica, operatora polja i korelacione
funkcije gustine broja cestica, primenom Wick-ove teoreme i jednakosti iz sistema (2.275)
nalazimo
G(x
1
x
2
) = 2
_
_
1
L
k
1
e
i(x
1
x
2
)k
1
n
k
1
_
_
2
, (2.326)
gde je
n
k
1
=
1
e
ck
1
k
B
T
1
. (2.327)
U termodinami ckom limesu (2.326) postaje
G(x
1
x
2
) = 2
_
1
2
_

dk e
i(x
1
x
2
)k
e
ck
k
B
T
1
_
2
. (2.328)
122 2 Re senja
Slede ci korak je nala zenje integrala u srednjoj zagradi
I =
_

dk e
i(x
1
x
2
)k
e
ck
k
B
T
1
=
n=1
_

dk e
i(x
1
x
2
)k
e
nck
k
B
T
=
=
n=1
__

0
dk e
i(x
1
x
2
)k
e
nck
k
B
T
+
_

0
dk e
i(x
1
x
2
)k
e
nck
k
B
T
_
=
=
n=1
_
1
nc
k
B
T
i(x
1
x
2
)
+
1
nc
k
B
T
+i(x
1
x
2
)
_
=
= 2
n=1
nc
k
B
T
_
nc
k
B
T
_
2
+ (x
1
x
2
)
2
. (2.329)
Korelaciona funkcija je
G(x
1
x
2
) =
2
2
_
n=1
nc
k
B
T
_
nc
k
B
T
_
2
+ (x
1
x
2
)
2
_
_
2
. (2.330)
16. Polaze ci od denicije srednje vrednosti kvadrata uktuacije
(N)
2
=
N
2
)
N)
2
(2.331)
primenom Wick-ove teoreme i jednakosti iz sistema (2.275) dobijamo
(N)
2
=
N
2
)
N)
2
=
k
1
n
k
1
+
k
1
n
2
k
1
. (2.332)
Kada imamo sistem bozona, kod kojih se de sava Bose-Einstein-ova kondenzacija, zbog
ove pojave recept za prelaz sa sume na kontinuum u termodinami ckom limesu je
(2s + 1)
k
1
n
k
1
n
0
(T
c
T) +
V (2s + 1)
(2)
3
_
d
3
k
e
(
k
1
)
1
, (2.333)
gde je n
0
broj cestica u kondenzatu, n
0
1 . Pomo cu ovog izraza (2.332) postaje
(N)
2
=
n
2
0
(T
c
T)
2s + 1
+
V (2s + 1)
2
2
_

0
dkk
2
_
1
e
(
k
1
)
1
+
1
[e
(
k
1
)
1]
2
_
=
=
n
2
0
(T
c
T)
2s + 1
+
V (2s + 1)
2
2
_

0
dkk
2
e
1
k
B
T
(
2
k
2
2m
)
[e
1
k
B
T
(
2
k
2
2m
)
1]
2
=
posle parcijalne integracije
=
n
2
0
(T
c
T)
2s + 1
+
V (2s + 1)
2
2
mk
B
T
2
_

0
dk
e
1
k
B
T
(
2
k
2
2m
)
1
=
=
n
2
0
(T
c
T)
2s + 1
+
V (2s + 1)
2
2
mk
B
T
n=1
e
n
k
B
T
_

0
dk e
n
2
2mk
B
T
k
2
,
(2.334)
kada se izra cuna integral, dobija se
(N)
2
=
n
2
0
(T
c
T)
2s + 1
+V (2s + 1)
_
mk
B
T
2
2
_
3/2
G
+
1/2
_
e
k
B
T
_
. (2.335)
NAPOMENA Ovde je n
0
= (2s + 1) n
k=0
broj cestica u osnovnom stanju.
Slu caj niskih temperatura T < T
c
, = 0
36
Srednja uktuacija je data izrazom
(N)
2
=
n
2
0
2s + 1
+V (2s + 1)
_
mk
B
T
2
2
_
3/2
(1/2) . (2.336)
Slu caj visokih temperatura T T
c
, < 0,
(T)
k
B
T

(N)
2
0 . (2.337)
17. Kao i u predhodnim zadacima polaze ci od denicije korelacione funkcije
G(r
1
r
2
) = n(r
1
) n(r
2
)) n(r
1
)) n(r
2
)) , (2.338)
36
Videti u statisti ckoj zici, Uvod u kvantnu statisti cku ziku G
+
s
(1) = (s).
124 2 Re senja
primenom Wick-ove teoreme i jednakosti iz sistema (2.275) dobijamo
G(r
1
r
2
) = (2s + 1)
_
_
1
V
k
e
i(r
1
r
2
)
k
n
k
_
_
2
, (2.339)
gde je
n
k
=
1
e
1
k
B
T
(
k
)
1
, (2.340)
i
k
=

2
k
2
2m
.
U termodinami ckom limesu dobijamo
G(r
1
r
2
) = (2s +1)
_
n
0
V (2s + 1)
(T
c
T) +
1
(2)
2
_

0
dsin
_

0
dkk
2
e
i[r
1
r
2
[k cos
e
1
k
B
T
(
k
)
1
_
2
.
Posle integracije po dobijamo
G(r
1
r
2
) = (2s + 1)
_
n
0
V (2s + 1)
(T
c
T) +
1
(2)
2
i[r
1
r
2
[
_

dkke
i[r
1
r
2
[k
e
1
k
B
T
(
k
)
1
_
2
.
Slede ci korak je re savanje gornjeg integrala
I =
_

dkke
i[r
1
r
2
[k
e
1
k
B
T
(
k
)
1
=
n=1
e
n
k
B
T
_

dkke
n
2
2mk
B
T
(k
2
2k
ir
1
r
2
mk
B
T
n
2
)
=
=
i[r
1
r
2
[
2
_
2mk
B
T
2
_
3/2
n=1
1
n
3/2
e
n
k
B
T
e
mk
B
Tr
1
r
2
2
2
2
n
(2.341)
G(r
1
r
2
) = (2s + 1)
_
n
0
V (2s + 1)
(T
c
T) +
+
_
mk
B
T
2
2
_
3/2
n=1
1
n
3/2
e
n
k
B
T
e
mk
B
Tr
1
r
2
2
2
2
n
_
2
.
(2.342)
Slu caj niskih temperatura T < T
c
, = 0
G(r
1
r
2
) = (2s + 1)
_
n
0
V (2s + 1)
+
+
_
mk
B
T
2
2
_
3/2
n=1
1
n
3/2
e
mk
B
Tr
1
r
2
2
2
2
n
_
2
.
(2.343)
mk
B
T[r
1
r
2
[
2
2
2
1
G(r
1
r
2
) = (2s + 1)
_
n
0
V (2s + 1)
+
_
mk
B
T
2
2
_
3/2
(3/2)
_
2
(2.344)
mk
B
T[r
1
r
2
[
2
2
2
1
G(r
1
r
2
) =
1
(2s + 1)
n
2
0
V
2
,
nenulta korelacija i na beskona cnim rastojanjima.
Slu caj visokih temperatura T > T
c
, < 0
G(r
1
r
2
) = (2s + 1)
_
mk
B
T
2
2
_
3
_

n=1
1
n
3/2
e
n
k
B
T
e
mk
B
Tr
1
r
2
2
2
2
n
_
2
.
Ako zadr zimo samo prvi sabirak u sumi
37
dobija se isti rezultat, do na znak, kao kod
fermiona na visokim temperaturama 7. zadatak izraz (2.267).
mk
B
T[r
1
r
2
[
2
2
2
1
G(r
1
r
2
) = (2s + 1)
_
mk
B
T
2
2
_
3 _
G
+
3/2
_
e
n
k
B
T
__
2
.
37

Sto je opravdano za visoke temperature.
126 2 Re senja
mk
B
T[r
1
r
2
[
2
2
2

G(r
1
r
2
) 0 ,
korelacija opada eksponencijalno sa kvadratom rastojanja.
18. Tra zimo relativnu uktuaciju energije
E
H)
=
_
_
_

H
H)
_
2
_
H)
=
_
H
2
)
H)
2
H)
, (2.345)
i toplotni kapacitet
C =

T
H) . (2.346)
Za hamiltonijan sistema
H =
k
1
k
1
k
1
k
1
.
primenom Wick-ove teoreme dobijamo kvadrat uktuacije energije
H
2
)
H)
2
=
k
1
2
k
1
n
k
1
+
k
1
2
k
1
n
2
k
1
=
=
k
1
2
k
1
e
(
k
1
)
1
+
k
1
2
k
1
_
e
(
k
1
)
1
2
. (2.347)
Za operator broja cestica
N =
k
1
k
1
k
1
,
na analogan na cin dobijamo kvadrat uktuacije
N
2
)
N)
2
=
k
1
n
k
1
+
k
1
n
2
k
1
=
= n
2
0
(T
c
T) +
k
1
k
1
=0
1
e
(
k
1
)
1
+
k
1
k
1
=0
1
_
e
(
k
1
)
1
2
,
(2.348)
za T < T
c
va zi n
0
1, pa smo uzeli n
0
(n
0
+ 1) n
2
0
.
Da bi na sli krajnji izraz za kvadrat uktuacije energije (2.347), korisno je dovesti ga u
vezu sa kvadratom uktuacije broja cestica (2.348). Iz tog razloga vr simo slede cu analizu
H)
V =const.
=

k
1
k
1
e
(
k
1
)
1
)
V =const.
=
=
k
1
k
1
=0
k
1
_
k
1

V =const.
_
e
(
k
1
)
_
e
(
k
1
)
1
2
,
(2.349)
odnosno tako dobijamo da je
H)
V =const.
=
k
1
2
k
1
e
(
k
1
)
1
+
k
1
2
k
1
_
e
(
k
1
)
1
_
+
V =const.
_
k
1
k
1
e
(
k
1
)
1
+
k
1
k
1
_
e
(
k
1
)
1
2
_
.
(2.350)
Radi konkretnosti, posmatramo sistem pri stalnoj zapremini
38
. Sli cno nalazimo
N)
V =const.
= n
0
(T
c
T) +

T
k
1
k
1
=0
1
e
(
k
1
)
1
, (2.351)
gde smo iskoristili da izvod -funkcije je -funkcija. Ra cunaju ci prvi izvod po temperat-
38
Potpuno ravnopravno smo mogli posmatrati i sistem, na primer, pri stalnom pritisku.
128 2 Re senja
urama T, dobijamo
N)
V =const.
= n
0
(T
c
T) +
+
1
k
B
T
2
_
_
_
k
1
k
1
e
(
k
1
)
1
+
k
1
k
1
_
e
(
k
1
)
1
2
_
_
_
1
k
B
T
2
_
T

T
V =const.
_
k
1
k
1
=0
1
e
(
k
1
)
1
+
k
1
k
1
=0
1
_
e
(
k
1
)
1
2
_
_
.
(2.352)
Posmatramo sisteme u kojima se odr zava srednji broj bozona,
N)
V =const.
=

T
N)
V =const.
=const
+

T
V =const.
N)
V =const.
T=const.
= 0 ,
tako da iz jednakosti (2.352) sledi
k
1
k
1
e
(
k
1
)
1
+
k
1
k
1
_
e
(
k
1
)
1
2
=
=
_
T

T
V =const.
_
_
k
1
k
1
=0
1
e
(
k
1
)
1
+
k
1
k
1
=0
1
_
e
(
k
1
)
1
2
_
_
+
+k
B
T
2
n
0
(T
c
T) . (2.353)
Kada se poslednji rezultat i pravilo diferenciranja

=
T
T
= k
B
T
2
T
, uvrsti u
(2.350), dobijamo
k
B
T
2

T
H)
V =const.
=
k
1
2
k
1
e
(
k
1
)
1
+
k
1
2
k
1
_
e
(
k
1
)
1
_
T

T
V =const.
_
2
k
1
k
1
=0
1
e
(
k
1
)
1
+
k
1
k
1
=0
1
_
e
(
k
1
)
1
2
_
+
+
_
T

T
V =const.
_
k
B
T
2
n
0
(T
c
T) ,
(2.354)
Poslednji sabirak se mo ze izostaviti jer je za T < T
c
, = 0
39
. Iz istog razloga izraz u
viti castoj zagradi mo zemo zameniti kvadratom uktuacije broja cestica, videti jednakost
(2.348). Zbir prve dve sume u (2.354) predstavlja kvadrat uktuacije energije, videti
(2.347). Odavde nalazimo
H
2
)
H)
2
= k
B
T
2

T
H)
V =const.
+
_
T

T
V =const.
_
2 _
N
2
)
N)
2
_
.
(2.355)
Isti izraz smo imali u Statisti ckoj zici za uktuaciju energije u velikom kanonskom
ansamblu. Tako
-
de je korisno zapaziti da je za ,= 0 odnosno T > T
c
N)
V =const.
T=const
=

k
1
1
e
(
k
1
)
1
V =const.
T=const
=
=
_
k
1
1
e
(
k
1
)
1
+
k
1
1
_
e
(
k
1
)
1
2
_
=
=
1
k
B
T
_
N
2
)
N)
2
_
, (2.356)
pa izraz (2.355) postaje
H
2
)
H)
2
= k
B
T
2

T
H) + ( T

T
)
2
k
B
T

N) , (2.357)
39
Za T = T
c
nemamo nikakve zaklju cke jer u tom slu caju

T
nije denisano.
130 2 Re senja
izraz je ta can i za T < T
c
jer je u tom slu caju = 0.
Slede ci korak je odre
-
divanje srednjih vrednosti
H) i
N) za sistem sa disperzionom
jedna cinom
k
= ck.
Srednja energija:
H) =
k
1
k
n
k
1
=
k
1
k
1
e
1
k
B
T
(
k
1
)
1
=
k
1
ck
1
e
1
k
B
T
(ck
1
)
1
.
H) =
V (2s + 1)
2
2
_

0
dkck
3
e
1
k
b
T
(ck)
1
. (2.358)
Pomo cu integracije
I =
_

0
dxx
s1
z
1
e
ax
1
=
n=1
z
n
_

0
dxx
s1
e
anx
=
=
(s)
a
s
n=1
z
n
n
s
=
(s)
a
s
G
+
s
(z) , (2.359)
nalazimo
H) =
3V c(2s + 1)
2
_
k
B
T
c
_
4
G
+
4
_
e
k
B
T
_
. (2.360)
Iz jedna cine (2.357) vidimo da nam je potreban i izraz za izvod srednje energije po tem-
peraturi tj. toplotni kapacitet. Iz denicije G
+
s
-funkcije vidimo da je
T
G
+
s
_
e
k
B
T
_
V
=
1
k
B
T
2
_
T

T
V
_
G
+
s1
_
e
k
B
T
_
, (2.361)
pa je toplotni kapacitet
C
V
=

T
H)
V
=
3V (2s + 1)k
B
2
_
k
B
T
c
_
3
_
_
_
4G
+
4
_
e
k
B
T
_
_
T

T
V
_
k
B
T
G
+
3
_
e
k
B
T
_
_
_
_
.
(2.362)
Srednji broj cestica:
N) =
k
1
n
k
1
= n
0
+
k
1
k
1
=0
1
e
1
k
B
T
(
k
1
)
1
.
N) = n
0
(T
c
T) +
V (2s + 1)
2
2
_

0
dkk
2
e
1
k
b
T
(ck)
1
. (2.363)
Pomo cu integrala (2.356) nalazimo
N) = n
0
(T
c
T) +
V (2s + 1)
2
_
k
B
T
c
_
3
G
+
3
_
e
k
B
T
_
. (2.364)
Iz jedna cine (2.357) vidimo da nam je potreban parcijalni izvod srednjeg broja cestica po
hemijskom potencijalu. Iz denicije G
+
s
-funkcije vidimo da je
G
+
s
_
e
k
B
T
_
V
T
=
1
k
B
T
G
+
s1
_
e
k
B
T
_
, (2.365)
pa sledi
N)
V
T
=
V (2s + 1)
2
c
_
k
B
T
c
_
2
G
+
2
_
e
k
B
T
_
. (2.366)
Kada dobijene rezultate (2.360), (2.362), i (2.366) uvrstimo u (2.357), dobija se relativna
uktuacija energije
E
H)
=

_
9V (2s + 1)G
+2
4
_
e
k
B
T
_
_
c
k
B
T
_
3/2
_
_
_
12G
+
4
_
e
k
B
T
_
3
_
T

T
V
_
k
B
T
G
+
3
_
e
k
B
T
_
+
_
T

T
V
_
2
(k
B
T)
2
G
+
2
_
e
k
B
T
_
_
_
. (2.367)
132 2 Re senja
Slu caj niskih temperatura: T < T
c
, = 0
Kada iskoristimo G
+
4
(1) = (4) =

4
90
, iz (2.362) dobija se toplotni kapacitet
C =
2(2s + 1)
2
V k
B
15
_
k
B
T
c
_
3
, (2.368)
i uktuacija energije
E
H)
= 2
30
(2s + 1)
2
V
_
c
k
B
T
_
3/2
. (2.369)
19. Slu caj bozona na niskim temperaturama T < T
c
, = 0
Kada je = 0, primenom Wick-ove teoreme se dobija jednakost
40
H
2
)
H)
2
=

H) = k
B
T
2

T
H) , (2.370)
pa je slede ci korak nala zenje srednje energije
H) =
k
1
k
n
k
1
=
k
1
k
1
e
1
k
B
T

k
1
1
=
k
1
2
k
2
1
2m
e
2
k
2
1
2mk
B
T
1
.
U termodinami ckom limesu dobijamo
H) =
V (2s + 1)
2
2
2
2m
_

0
dkk
4
e
2
k
2
1
2mk
B
T
1
=
V (2s + 1)
2
2
2
2m
n=1
_

0
dkk
4
e
n
2
k
2
1
2mk
B
T
. (2.371)
Pomo cu slede ce jednakosti, koja se lako dokazuje
I =
_

0
dkk
s
e
ak
2
=
[(s + 1)/2]
2a
(s+1)/2
, (2.372)
jedna cina (2.371) postaje
H) =
3V (2s + 1)
2
_
mk
B
2
2
_3
2
k
B
T
5
2
n=1
1
n
5/2
=
3V (2s + 1)k
B
2
_
mk
B
2
2
_3
2
(5/2)T
5
2
,
(2.373)
40
Videti na primer 10-ti ili 18-ti zadatak.
odavde sledi
H
2
)
H)
2
=
15V (2s + 1)k
2
B
4
_
mk
B
2
2
_3
2
(5/2)T
7
2
. (2.374)
Slu caj fermiona na niskim temperaturama k
B
T ,

2
k
2
F
2m
Polaze ci od hamiltonijana
H =
k
1
k
1
a
k
1
a
k
1
, (2.375)
dobijamo izraz za kvadratnu uktuaciju energije
H
2
)
H)
2
=
k
2
k
1
k
1
k
2
_
a
k
1
a
k
1
a
/
k
2
a
/
k
2
) a
k
1
a
k
1
) a
/
k
1
a
/
k
2
)
_
. (2.376)
Primenom Wick-ove teoreme i jednakosti iz sistema (1.6) nalazimo
H
2
)
H)
2
=
k
1
2
k
1
n
k
1
(1 n
k
1
) , (2.377)
sto u termodinami ckom limesu postaje
H
2
)
H)
2
=
V (2s + 1)
2
2
_

0
dkk
2
2
k
_
1
e
1
k
B
T
(
k
)
+ 1
1
[e
1
k
B
T
(
k
)
+ 1]
2
_
=
=
V (2s + 1)
2
2
_

0
dkk
2
2
k
e
1
k
B
T
(
k
)
[e
1
k
B
T
(
k
)
+ 1]
2
. (2.378)
Posle smene promenljive i parcijalne integracije dobijamo
H
2
)
H)
2
=
5V (2s + 1)
8
2
_
2m
2
_
3/2
k
B
T
_

0
d
k
3/2
k
e
1
k
B
T
(
k
)
+ 1
. (2.379)
Integral u gornjoj jednakosti re savamo aproksimativno, pomo cu formule
_

0
df()
e
1
k
B
T
()
+ 1
_

0
df() +

2
6
(k
B
T)
2
f
t
() +o(T
2
) , (2.380)
koja va zi za niske temperature
41
. Tako dobijamo
H
2
)
H)
2
=
V (2s + 1)
32
2
_
2m
2
_
3/2
k
B
T
1/2
_
8
2
+
2
(k
B
T)
2
+o(T
2
)
_
. (2.381)
41
Videti zadatak 8.
134 2 Re senja
20. Polaze ci od denicije operatora koncentracije cestica
n(r) =
1
L
k
2
k
1
e
i(
k
1
k
2
)r
k
1
k
2
, (2.382)
kao i u prethodnim zadacima nalazimo izraz za korelacionu funkciju
G(r
1
r
2
) = n(r
1
) n(r
2
)) n(r
1
)) n(r
2
)) =
1
V
2
k
2
k
1
k
/
2
k
/
1
e
i(
k
1
k
2
)r
1
e
i(
k
/
1
k
/
2
)r
2
k
1
k
2
/
k
/
1
/
k
/
2
)
k
1
k
2
)
/
k
/
1
/
k
/
2
)
_
. (2.383)
Da bi na sli srednje vrednosti proizvoda Bose-ovih operatora interaguju ceg sistema, opisanog
hamiltonijanom

H = E
0
+

k
e
k
k
potrebno je da izvr simo Bogolybov-ljeve
transformacije
k
= u
k
+v
k)
,
k
= u
k
+v
k)
, (2.384)
odnosno pre
-
demo na sistemneinteraguju cih kvazi cestica kojima odgovaraju novi bozeovi
operatori. Bogolybov-ljeve transformacije su denisane za k ,= 0, da bismo pojednostavili
pisanje uve s cemo sa
b
,0
=

,0
,0
=

,0
, odnosno u
,0
= 1, v
,0
= 0 .
Tako
-
de radi jednostavnosti pisanja, primeti cemo da i za bozeove operatore interaguju ceg
sistema va zi
k
1
k
2
/
k
/
1
/
k
/
2
) =
k
1
k
2
)
/
k
/
1
/
k
/
2
) +
k
1
/
k
/
1
)
k
2
/
k
/
2
) +
+
k
1
/
k
/
2
)
k
2
/
k
/
1
) , (2.385)
sto je posledica linearnosti Bogolybov-ljevih transformacija i Wick-ove teoreme za nein-
teraguju ci sistem kvazi cestica. Odavde sledi
_
k
1
k
2
/
k
/
1
/
k
/
2
)
k
1
k
2
)
/
k
/
1
/
k
/
2
)
_
=
k
1
/
k
/
1
)
k
2
/
k
/
2
) +
+
k
1
/
k
/
2
)
k
2
/
k
/
1
) .
(2.386)
Desnu stranu gornje jednakosti sre
-
diva cemo sabirak po sabirak. Za to su nam potrebne i
jednakosti
k
1
k
2
) = (
1
2
)(
k
1
k
2
) n
k
1
,
k
1
k
2
) = (
1
2
)(
k
1
k
2
)(1 + n
k
1
) ,
k
1
k
2
) = 0 ,
k
1
k
2
) = 0 , (2.387)
koje va ze za bozeove operatore
neinteraguju ceg sistema. Prvi sabirak u (2.386)
k
1
/
k
/
1
)
k
2
/
k
/
2
) =
_
u
k
1
k
1
+v
k
1
k
1
)
__
u
/
k
/
1
/
k
/
1
+v
/
k
/
1
/
(
k
/
1
)
__
_
u
k
2
k
2
+v
k
2
k
2
)
__
u
/
k
/
2
/
k
/
2
+v
/
k
/
2
/
(
k
/
2
)
_
) =
= (
t
)(
k
1
+
k
t
1
)(
k
2
+
k
t
2
)u
k
1
v
k
1
u
k
2
v
k
2
(2 n
k
1
+ 1)(2 n
k
2
+ 1) , (2.388)
iskoristili smo parnost fukcija u
k
i v
k
po
k.
Drugi sabirak u (2.386)
k
1
/
k
/
2
)
k
2
/
k
/
1
) =
_
u
k
1
k
1
+v
k
1
k
1
)
__
u
/
k
/
2
/
k
/
2
+v
/
k
/
2
/
(
k
/
2
)
__
_
u
k
2
k
2
+v
k
2
k
2
)
__
u
/
k
/
1
/
k
/
1
+v
/
k
/
1
/
(
k
/
1
)
_
) =
= (
t
)(
k
1
k
t
2
)(
k
2
k
t
1
)
[(2u
2
k
1
1) n
k
1
+ (u
2
k
1
1)][(2u
2
k
2
1) n
k
2
+u
2
k
2
] ,
(2.389)
iskoristili smo parnost fukcija u
k
, v
k
i n
k
po

k, kao i relaciju (2.158). Kada iskoristimo
136 2 Re senja
prethodno dobijne rezultate, mo ze se zameniti u izrazu za korelacionu funkciju:
G(r
1
r
2
) =
1
V
2
k
1
e
i(r
1
r
2
)
k
1
u
k
1
v
k
1
(2 n
k
1
+ 1)
k
2
e
i(r
1
r
2
)
k
2
u
k
2
v
k
2
(2 n
k
2
+ 1) +
U termodinami ckom limesu da ce (r
1
r
2
)
. .
,
kako je r1 = r2 = 0
+
1
V
2
k
1
e
i(r
1
r
2
)
k
1
[(2u
2
k
1
1) n
k
1
+ (u
2
k
1
..
1 )]
k
2
e
i(r
1
r
2
)
k
2
[(2u
2
k
2
1) n
k
2
+u
2
k
2
] .
(2.390)
Razmatramo interakcije koje ne zavise od spina pa je u
k
= u
k
, odnosno v
k
= v
k
. Kada
izdvojimo k = 0 iz sume
42
dobijamo
G(r
1
r
2
) =
1
V
2
_
(n
0
+ 1)
2
(2s + 1)
+
+ 2n
0
k
1
,=0
e
i(r
1
r
2
)
k
1
_
(2u
2
k
1
1) n
k
1
+u
2
k
1
+
+ (2s + 1)
_
_
k
1
,=0
e
i(r
1
r
2
)
k
1
u
k
1
v
k
1
(2 n
k
1
+ 1)
_
_
2
+
+ (2s + 1)
_
_
k
1
,=0
e
i(r
1
r
2
)
k
1
[(2u
2
k
1
1) n
k
1
+u
2
k
1
]
_
_
2 _
.
(2.391)
Stavljaju ci u
k
= 1 i v
k
= 0 dobija se izraz za neinteraguju ci sistem.
Slu caj T=0
Sistem je u osnovnom stanju, nema pobu
-
denja tj. kvazi cestica, n
k
= 0 za k ,= 0 , n
0
1
42
Pri tome imamo u vidu relacije u
0
= 1 i v
0
= 0.
pa je
G(r
1
r
2
) =
1
V
2
_
n
2
0
(2s + 1)
+ 2n
0
k
1
,=0
e
i(r
1
r
2
)
k
1
u
2
k
1
+
+ (2s + 1)
_
_
k
1
,=0
e
i(r
1
r
2
)
k
1
u
k
1
v
k
1
_
_
2
+
+ (2s + 1)
_
_
k
1
,=0
e
i(r
1
r
2
)
k
1
u
2
k
1
_
_
2 _
. (2.392)
21. Da bi iskoristili rezultat (2.391) dobijen u 20.-tom zadatku potrebno je da za datu interak-
ciju, na
-
demo veli cine n
k
, u
k
i v
k
. Polazimo od izraza za interakciju krutih sfera
43
( ) = ( ) , gde je = (r
1
r
2
) . (2.393)
Pomo cu Fourier-ovog transforma
(k) =
_
d
3
( ) = , (2.394)
nalazimo disperzionu relaciju za kvazi cestice
e
k
=
_
2
k
+ 2
n
0
(k)
V

k
=
_
2
k
+ 2
n
0
V

k
, (2.395)
gde je
k
=

2
k
2
2m
. Na niskim temperaturama T 0, mo zemo smatrati da je pobu
-
den
samo najni zi, odnosno fononski deo spektra
e
k
= ck , (2.396)
ovde smo uveli skra cenu notaciju
c =
_
n
0
2
V m
.
Brojevi popunjenosti kvazi cesti cnih
44
nivoa su
n
k
=
1
e
ck
k
B
T
1
. (2.397)
43
Preciznije-ta ckastih krutih sfera.
44
Za kvazi cestice je = 0.
138 2 Re senja
Iskoristi cemo dobijn rezultate da je
u
k
=
1
_
1 A
2
k
,
i
v
k
=
1
_
1 A
2
k
,
gde je
A
k
=
V
n
0
(k)
[e
k
k
] 1 =
V
n
0
[e
k
k
] 1 . (2.398)
Na niskim temperaturama T 0, e
k

k
sto dovodi do aproksimacije
A
k

V ck
n
0
1 . (2.399)
Kada se odrede potrebne veli cine i uvrste u (2.391), u termodinami ckom limesu prelaz-
imo sa suma na integrale, koje treba sra cunati.
IV. Statisti cki operator
1.
2. (a) Koordinatni sistem u kome cemo zapisati magnetno polje cemo tako postaviti da
je ja cina magnetnog polja

H = He
z
. Istovremeno i Pauli-jev operator cemo uvesti
preko ortova =
x
e
x
+
y
e
y
+
z
e
z
, gde su
x
=
_
_
0 1
1 0
_
_
,
y
=
_
_
0 i
i 0
_
_
, i
z
=
_
_
1 0
0 1
_
_
(2.400)
U slu caju da pomno zimo me
-
dusobno bilo koji par matrica dobijamo da je
i
j
=
i
ijk
k
, gde i, j x, y, z, i gde je
ijk
potpuno antisimentri cni tenzor. Da bi ilus-
trovali tu relaciju, kao primer mo zemo izra cunati proizvod dva Pauli-jeva operatora
y
= i
z
. S druge strane, hamiltonijan sistema uvodimo kao
H =
b
H
z
=
_
_
b
H 0
0
b
H
_
_
.
Dalje je potrebno odrediti cemu je jednak operator =
e

H
Tr(e

H
)
. Statisti cki opera-
tor se mo ze prikazati u obliku koji je lak se upotrebiti u odre
-
divanju srednjih vred-
nosti odre
-
denih operatora. S tim ciljem, eksponencijalnu funkciju koja guri se u
statisti ckom operatoru razvi cemo po svojim promenljivima
exp[
_
_
b
H 0
0
b
H
_
_
] =
n=0
1
n!
_
_
b
H 0
0
b
H
_
_
n
= , (2.401)
gde mo zemo iskoristiti da je
=
n=0
1
n!
_
_
(
b
H)
n
0
0 (
b
H)
n
_
_
=
_
_
n=0
1
n!
(
b
H)
n
0
0

n=0
1
n!
(
b
H)
n
_
_
,
(2.402)
cime smo dobili statisti cki operator
=
1
2 cosh(
B
H)

_
_
e
b
H
0
0 e
b
H
_
_
.
140 2 Re senja
(b) Unovoj reprezentaciji, jedini cni operator ima ce isti oblik kao u prethodnoj reprezentaciji.
Time Pauli-jeva matrica
x
u toj reprezentaciji je oblika

x
=
_
_
1 0
0 1
_
_
,
koja je jedina mogu ca po sto je se mora ispuniti uslov
2
x
=
2
y
=
2
z
= 1. Iz
reprezentacije u kojoj Pauli-jeva matrica
x
nije dijagonalna u reprezentaciju u kojoj
je
x
dijagonalna, prelazimo unitarnom matricom transformacije S, tako da je
S
T
_
_
0 1
1 0
_
_
, i

S =
_
_
1 0
0 1
_
_
.
Mo zeo pretpostaviti da je matrica oblika
S =
_
_
a b
c d
_
_
,
gde zbog unitarnosti va zi da je S
T
S =

I, sto zna ci da je
I =
_
_
a c
b d
_
_
_
_
a b
c d
_
_
=
_
_
a
2
+c
2
ab +cd
ab +cd b
2
+d
2
_
_
,
odakle dobijamo da va ze jedna cine
a
2
+c
2
= 1,
b
2
+d
2
= 1,
ab +cd = 0.
Tako
-
de, po sto znamo da je
_
_
a c
b d
_
_
_
_
0 1
1 0
_
_
_
_
a b
c d
_
_
=
_
_
1 0
0 1
_
_
(2.403)
dobijamo da je a = c =
1
2
b = d =
1
2
, sto zna ci da je unitarna matrica
transformacije
S =
1
2
_
_
1 1
1 1
_
_
. (2.404)
Matrica

S se mo ze primeniti u odre
-
divanju statistickog operatora u novoj reprezentaciji.
= S
T
S =
1
4 cosh(
B
H)
_
_
1 1
1 1
_
_
_
_
e
b
H
0
0 e
b
H
_
_
_
_
1 1
1 1
_
_
=
=
1
4 cosh(
B
H)
_
_
2 cosh(
B
H) 2 sinh(
B
H)
2 sinh(
B
H) 2 cosh(
B
H)
_
_
.
Kona cno se dobija da je
=
1
2
_
_
1 tanh(
B
H)
tanh(
B
H) 1
_
_
.
Istim postupkom, mo ze se izra cunati nova reprezentacija matrice
z

z
= S
T
z
S =
_
_
0 1
1 0
_
_
.
(c) Izra cuna cemo srednju vrednost matrice
z
u obe reprezentacije
<
z
> = Tr
z
=
1
2 cosh(
B
H)
Tr
_
_
e
b
H
0
0 e
b
H
_
_
=
=
2 sinh(
B
H)
2 cosh(
B
H)
= tanh(
B
H),
i skoro na istvetan na cin u drugoj repreznetaciji <
z
>= Tr(
z
) = tanh(
B
H),
cime je pokazano da trag neke opservable ne zavisi od reprezentacije.
3. A. (a) Statisiti cki operator je istog oblika kao u prethodnom zadaku.
(b)
(c)
B. (a) Statisiti cki operator je istog oblika kao u prethodnom zadaku.
(b) Matrica prelaza je
S =
2 +
2
4
_
_
1 1
2 1 1
_
_
, (2.405)
142 2 Re senja
odnosno statisti cki operator je oblika
=
1
2
_
_
2 + tanh(
B
H) tanh(
B
H)
tanh(
B
H)

2 + tanh(
B
H)
_
_
.
(c)
4. Matri cne vrednosti elemenata statisti ckog operatora u koordinatnoj reprezentaciji su
< r[ [
r
t
>=
k
e
E(k)
< r[
k ><
k[
r
t
> .
Znaju ci koordinatne reprezentacije osnovnih stanja idealnog gasa < r[
k >=
1
V
e
i
kr
, do-
bijaju se matri cni elementi statisti ckog operatora oblika
< r[ [
r
t
>=
1
V
k
e
2
k
2
2m
e
i
k(r
r
/
)
.
Prethodni izraz mo zemo da faktori semo po srednjim vrednostima po koordinatama x, y
i z, preciznije < r[ [
r
t
>=< x[ [x
t
>< y[ [y
t
>< z[ [z
t
>, gde je
< x[ [x
t
>=
1
L
k
x
=
e
2
k
2
x
2m
+i
k
x
(xx
/
)
.
Prethodni izraz mo zemo izra cunati u termodinami ckomlimesu, odnosno prelazom
1
L
k
x
=

1
2
_
dk
x
, tako da se nakon odre
-
divanja integrala dobijaju vrednosti elemenata matrice
statisti ckog operatora
< r[ [
r
t
>=
_
mk
b
T
2
2
_3
2
e
m
2
2
(r
r
/
)
2
.
5. Energija sistema od n linearnih harmonijskih oscilatora je data izrazom
E
n
= (n +
1
2
),
dok su dogovaraju ca svojstvena stanja hamiltonijna oblika:
n
(q) = (
m
)
1
4
H
n
()
2
n
n!
e
1
2
2
=
_
m
q, (2.406)
gde su Hermit-ski polinomi dati izrazima
H
n
() = (1)
n
n
d
d
n
e
2
=
e
_
+
(2iv)
n
e
v
2
+2iv
dv. (2.407)
Matri cni element statisti ckog operatora je oblika
< q
t
[e

H
[ q
tt
>=
n=0
e
E
n
n
(q
t
)
n
(q
tt
),
po sto se statisti cki operator mo ze zapisati kao
e

H
=
k
e
k
[
k
><
k
[,
jer je o cekivana energija sistema koji se nalazi u stanju
k data sa
H[ >=
k
[
k
> .
Samim tim se hamiltonijan mo ze prikazati u ortonormiranom bazisu [ > izrazom
H =
k
[
k
><
k
[.
U bazisu broja popunjenosti ..., n
i
, ... svojstvene vrednosti energije su date funkcijskom
relacijom(E
n
= (n+
1
2
)). Ako su svojstvene talasne funkcije stanja oblika
n
, statisti cki
operator mo zemo zapisati relacijom
e

H
=
n
e
E
n
[
n
><
n
[.
Da bismo odredili matri cni element ovog operatora u bazisu [ q >, usendvi cimo ga
izme
-
du dva proizvoljna stanja u tom bazisu:
< q
t
[ e

H
[ q
tt
> =
n
e
E
n
< q
t
[
n
><
n
[ q
tt
>=
=
n
e
E
n
n
(q
t
)
n
(q
tt
), .
144 2 Re senja
gde su
n
(q) kooridnatne reprezentacije svojstvenih stanja hamiltonijana u Hilbert-ovom
prostoru. Ako u prethodnom izrazu zamenimo izraze koje smo naveli u (2.406) i (2.407)
dobijamo da je
< q
t
[ e

H
[ q
tt
> =
n=0
e
(n+
1
2
)
(
m
)
1
2
1
2
n
n!
e
1
2
(
/2
+
//2
)
1
/2
+
//2
__
+
dv
1
dv
2
(2iv
1
)
n
(2iv
2
)
n
exp[v
2
1
+ 2i
t
v
1
v
2
2
+ 2i
tt
v
2
] =
posle malog sredjivanja izraza dobijamo da je
= (
m
)
1
2
e
+
1
2
(
/2
+
//2
)
__
+
dv
1
dv
2
exp[v
2
1
v
2
2
2v
1
v
2
e
+ 2i
t
v
1
+ 2i
tt
v
2
]
(2.408)
pri cemu smo iskoristili da je razvoj ekponencijalne funkcije u red dat izrazom
exp(e
2v
1
v
2
) =
n=0
e
n
2
n
n!
(4v
1
v
2
)
n
. (2.409)
Da bi re sili prethodni integral pre ci cemo na novi zapis, uvode ci nove promenljive. Glavni
cilj diskusije u nastavku ovog teksta je da re simo integral koji je oblika
1 =
+
_

_
exp[
1
2
n
j=1
m
k=1
a
jk
x
j
x
k
+i
m
k=1
b
k
x
k
]dx
1
....dx
n
. (2.410)
Prelazimo na slede ci zapis
n
j=1
m
k=1
a
jk
x
j
x
k
+i
m
k=1
b
k
x
k

1
2

X

A
X +i
X, (2.411)
gde smo uveli vektor
X =
_
_
_
_
_
x
1
.
.
.
x
n
_
_
_
_
_
,

b =
_
_
_
_
_
b
1
.
.
.
b
n
_
_
_
_
_
,

A =
_
_
_
_
_
a
11
. . . a
1n
.
.
.
.
.
.
.
.
.
a
n1
. . . a
nn
_
_
_
_
_
, (2.412)
prelazimo sa

X na nove promenljive

X = iy +z, gde je
y =
_
_
_
_
_
y
1
.
.
.
y
n
_
_
_
_
_
i z =
_
_
_
_
_
z
1
.
.
.
z
n
_
_
_
_
_
. (2.413)
Vektor y je uveden koriste ci uslov
Ay =
b, odnosno y =

A
1
b. (2.414)
Tako dobijamo da je
n
j=1
m
k=1
a
jk
x
j
x
k
+i
m
k=1
b
k
x
k
=
1
2
(z +iy)

A(z +iy) +i
b(z +iy) = (2.415)

i posle niza elementarnih aritmeti ckih transformacija dobijamo da je
=
1
2
z

Az
1
2
y
b =
1
2
z

Az
1
2
b

A
1
b. (2.416)
Po sto je jakobijan prelaska sa integracije po x na z zapravo 1, dobijamo da je
1 = exp[
1
2
b

A
1
b]
+
_

_
dz
1
...dz
n
exp [
1
2
z

Az]
. .
, (2.417)
gde je sa obele zena kvadratna forma koja se mo ze dijagonalizovati, koriste ci matricu
prelaza S, tako da je
= z

Az =
n
i,j
z
i
z
j
a
ij
= zS
1
. .
u
SAS
1
. .

Sz
..
u
=
i
u
2
i
. (2.418)
Kako je prelaz sa ,,starih promenljivih z na nove u linearan, dobijamo da je integral 1
oblika
1 = e
1
2
b

A
1
b
_

du
1
...du
n
e
1
2
n
i=1

i
u
2
i
= e
1
2
b

A
1
b
n
i=1
_
2
i
. (2.419)
Vratimo se na zadatak, treba da izra cunamo:
1
2
=
__
+
dv
1
dv
2
exp[v
2
1
v
2
2
2v
1
v
2
e
+ 2i
t
v
1
+ 2i
tt
v
2
] (2.420)
Uze cemo da su nove promenljive
x =
_
_
v
1
v
2
_
_
b =
_
_
2
t
2
tt
_
_
A = 2
_
_
1 e
1
_
_
. (2.421)
146 2 Re senja
Da bi se iskoristio izraz (2.419), potrebno je na ci inverznu matricu
A
1
=
1
4(1 e
2
)
_
_
2 2e
2e
2
_
_
. (2.422)
Onda se mo ze pokazati da je
1
2
b

A
1
b =
1
2
4
_
_

t
tt
_
_
1
2(1 e
2
)
_
_

t
e
tt
e
t
+
tt
_
_
=
=
t2
+
tt
2
2
t
tt
e
1 e
2
.
Potrebno je tako
-
de da se odrede svojstvene vrednosti matrice

A, odnosno da se re si
jedna cina
(1 )
2
e
2
= 0 (2.423)
cime se dobijaju svojstvene vrednosti
1,2
= 1 e
. To je bilo potrebno da bi se dobila

vrednost integrala
1
2
= exp[
t2
+
tt
2
2
t
tt
e
1 e
2
]
2
1 e
2
, (2.424)
koji mo zemo zameniti u izraz za matri cne elemente statisti ckog operatora
< q
t
[ e

H
[ q
tt
>= (
m
)
1
2
e
1
2
(
/2
+
//2
)
1 e
2
exp[
t2
+
tt
2
2
t
tt
e
1 e
2
] =
(2.425)
gde smo uveli novu oznaku =
_
m
q. Posle malih i jednostavnih transformacija dobili

smo da je
= 2(
m
)
1
2
e
1
2
(
/2
+
//2
)
1
_
2 sinh()
exp[
1
2
m
(q
t2
+q
tt
2
) coth()+q
t
q
tt
2
sinh()
].
(2.426)
Da bi pojednostavili prethodni izraz i pripremili ga za odre
-
divanje niskotemepreturskih
i visokotemperaturskih limesa, potrebno je da se izraz koji guri se u eksponentu ekspo-
nencijalne funkcije prethodne relacije mo ze zapisati u obliku A(q
t
+ q
tt
)
2
+ B(q
t
q
tt
)
2
.
Mo ze se zaklju citi da je
A+B = coth()
2A2B =
2
sinh()
.
Re savanjem ovog sistema jedna cina dobija se
A =
1
2
tanh(
2
)
B =
1
sinh()

1
2
tanh(
2
) =
1
2
coth(
2
).
Zamenjuju ci u izraz za matri cne elemente statisti ckog operatora dobija se da je
< q
t
[ e

H
[ q
tt
>=
= (
m
)
1
2
2
sinh()
exp[
1
2
(
m
)(q
t
+q
tt
)
1
2
tanh(
2
) (q
t
q
tt
)
2
1
2
coth(
2
)]
U visokotemperaturnom limesu, T 1, mo zemo da napi semo da je <<
1
, odnosno
da je
sinh() cosh() 1 (2.427)
time smo dobili matri cne elemente statisti ckog operatora
< q
t
[ e

H
[ q
tt
> (
m
)
1
2
_
2
exp[(q
t
+q
tt
)
2
1
2
m
2
1
2
m
2
(q
t
q
tt
)
2
]. (2.428)
Jedna od apriksimacija za delta funkciju
(x y) = lim
_
a
2
e
a
2
(xy)
2
. (2.429)
gde je a =
m
2
. Tako, matri cne elemente statisti ckog operatora mo zemo napisati u obliku
< q
t
[ e

H
[ q
tt
>= (
2
)
1
2
(
m
)
1
2
exp[
1
8
m
2
(q
t
+q
tt
)
2
1
2
m
2
(q
t
q
tt
)
2
]
2exp[
1
8
m
2
(q
t
+q
tt
)
2
. .
4q
/2
](q
t
q
tt
).
Tako smo dobili da je statisti cki operator za slobodnu cesticu
< q
t
[ e

H
[ q
tt
> 2e
1
2
m
2
q
/2
(q
t
q
tt
).
148 2 Re senja
6. Srednja vrednost kvadrata pomeraja se dobija da je jednaka
< q
2
>=
1
2
1
m
tanh(
1
2
)
, (2.430)
dok je sresdnja vrednost kvadrata intenziteta impulsa linearnog hamrmonijskog oscila-
tora
=
m
2
cotanh(
1
2
). (2.431)
7. Po sto je
e

1
=
l
e
E
l
[l >< l[, (2.432)
nakon odre
-
divanja matri cnih elemenata, mo ze se iskoristiti da je
< q
t
[e

1
[q >= e

1(i

q
,q)
l
(q
t
)
l
(q), (2.433)
i na kraju koriste ci ortonormiranost bazisa funkcija svojstvenih stanja
l
, dobijamo izraz
koji je bilo potrebno dokazati.
8. Krenimo od hamiltonijana linearnog harmonijskog oscilatora
H =
1
2
(

P
2
+
2
r
2
), (2.434)
gde su uvedeni operatori

P =
1
m
p i gde je r =

m x, gde su p i x operatori impulsa
i polo zaja cestice. Znamo da je talasna funkcija linearnog harmonijsko oscilatora realna
funkcija
= . Tako se dobija da se statisti cki operator mo ze prikazati kao
r
=
1
Z
n=0
e
En
2
n
(r). (2.435)
Verovatno ca da se cestica na
-
de u stanju
n
(r) je oblika
n
=
1
Z
e
n
. (2.436)
Tra ze ci prvi izvod po r od statisti ckog operatora, a zatim koriste ci korespondenciju

P
i
r
, dobija se
r
r
=
2
Z
n=0
e
n

P
n
. (2.437)
Delovanje opeatora impulsa

P na cisto stanje, dobija se
P
n
=
k
p
kn
k
=
k
< k[
P[n >
k
, (2.438)
gde je < k[
P[n >matri cni element koji se mo ze izra cunati prelaskom na operator kreacije
i anihilacije
< k[
P[n >= i
_
2
(
n
k,n1
n + 1
k,n+1
). (2.439)
Koriste ci matri cne elemente operatora polo zaja cestica, dobija se
r
k,n
=
_

2
(
n
k,n1
+
n + 1
k,n+1
). (2.440)
Koriste ci vezu izme
-
du matri cnih elemenata operatora polo zaja i operatora impulsa p
n1,n
=
ir
n1,n
i p
n+1,n
= ir
n+1,n
dobija se
r
r
=
2
Z
(1 e
n=0
e
n
n
r
n,n+1
n
. (2.441)
S druge strane, izraz r
r
se mo ze zapisati kao
r
r
=
1
Z
n,m
e
n
< r[m >< m[ r[n >< n[r >, (2.442)
cijim sre
-
divanjem na sli can na cin kao pri dobijanju izraza 2.441, dobija se
r
r
=
1
Z
(1 +e
n=0
e
n
n
r
n,n+1
n
.. (2.443)
Me
-
dusobnim deljenjem jedna cina (2.441) i (2.443), dobija se
1
r
r
r
r
=
2
tanh(
2
), (2.444)
cijim re savanjem se dobija da su diagonlni elementi matrice statisti ckog operatora
q
= A e
q
2
tanh(
2
)
, (2.445)
150 2 Re senja
gde je A konstanta normiranja, koja se dobija posle normiranja funkcije
_

r
dr = 1. In-
teresantno je odrediti dijagonalne elemente u visokotempraturskomlimesu, i u niskotem-
pereaturskom limesu. Za k
b
T >> dobija se da je
r
=

2
2k
b
T
e
2
r
2
2k
b
T
, (2.446)
sto je zapravo Boltzman-ova raspodela. U suprotnom slu caju, kada je k
b
T << dobija
se
r
=
_

r
2
, (2.447)
sto je verovatno ca da se sistem na
-
de u polo zaju r, u osnovnom stanju
o
.
9.
V. Hartree-Fock-ova aproksimacija
1. Energija sistema osnovnog stanja je
E
0
= <
0
[
H[
0
>
=
i,j
H
ij
< a
i
a
j
> +
1
2
i,j,k,l
V
ij,kl
< a
i
a
j
a
l
a
k
>,
na osnovu Wick-ove teoreme srednja vrednost kombincaije operatora kreacija i anihilacije
je < a
i
a
j
a
l
a
k
>=
ik
jl
il
jk
, tako dobijamo da je energija osnovnog stanja
E
0
=
t
i
H
ii
+
1
2
t
i,j
(V
ij,ij
V
ij,ji
), (2.448)
sto je zapravo izraz za Hartree-Fock-ovu aproksimaciju osnovnog stanja energije koje
mo ze se prikazati i kao E
o
=

t
i
HF
i
, gde je
HF
i
jedno cesti cna energija u Hartree-Fock-
ovoj aproksimaciji.
O cekivana vrednost operatora potencijalne energije tvrdih sfera je data jedna cinom
V
12
= (r
1
r
2
), (2.449)
odakle mo zemo dobiti da je op sti matri cni element operatora potencijalne energije dat
jedna cinom
<
k
1
,
1
;
k
2
,
2
[
V [
k
3
,
3
;
k
4
,
4
> =
1
V
2
S
1
,
S
2
__
d
3
r
1
d
3
r
2
((r
1
r
2
))e
ir
1
(
k
3
k
1
)
e
ir
2
(
k
4
k
2
)
1
(
S
1
)
2
(
S
2
)
3
(
S
1
)
4
(
S
2
)(2.450)
Prethodni izraz smo dobili po sto smo umetnuli jedini cne operatore
S
1
,
S
2
__
d
3
r
1
d
3
r
2
[r
1
S
1
, r
2
S
2
>< r
2
S
2
, r
1
S
1
[ i
S
/
1
,
S
/
2
__
d
3
r
t
1
d
3
r
t
2
[r
t
1
S
t
1
, r
t
2
S
t
2
>< r
t
2
S
t
2
, r
t
1
S
t
1
[
u izraz za matri cni element <

k
1
,
1
;
k
2
,
2
[
V [
k
3
,
3
;
k
4
,
4
>. O cekivanu vrednost oper-
tora

V u koordinatnom delu Hilbertovog prostora, tako da dolazi do kontrakcija stanja
< r
1
S
1
, r
2
S
2
[r
t
2
S
2
, r
t
1
S
1
>, koje daje funkcije, usled koje nema vi se

S
/
1
,
S
/
2
__
dr
t
1
dr
t
2
,
152 2 Re senja
tako da se dobija
<
k
1
,
1
;
k
2
,
2
[
V [
k
3
,
3
;
k
4
,
4
>=

V
2

1
,
3
. .
S
1
2
,
4
. .
S
2
_
d
3
r
1
e
ir
1
(
k
3
+
k
4
k
1
k
2
)
=
=
1
,
3
2
,
4
(
k
3
+
k
4
,
k
1
+
k
2
), (2.451)
odnosno, tada je interakcioni deo hamiltonijana oblika
V =
1
2
k
1
,
k
2
,
k
3
,
k
4
1
,
2
,
3
,
4
<;
k
2
,
2
[
V [
k
3
,
3
;
k
4
,
4
> a
k
1
,
1
a
k
2
,
2
a
k
4
,
4
a
k
3
,
3
=

2V
k,
k
/
, q
,
/
a
k+ q
a
k
/
q,
/
a
k
/
,
a
k,
.
Hartree-jev clan se odre
-
duje, ako se u izrazu (2.451) zameni da je

k
1
=

k
3
,

k
2
=

k
4
,
odnosno
1
=
3
,
2
=
4
:
V
k
1
,
1
,
k
2
,
2
;
k
1
,
1
,
k
2
2
=
1
,
1
2
,
2
(
k
1
+
k
2
,
k
1
+
k
2
) =
V
Fock-ov clan se izra cunava ako se u izrazu (2.451) postavi
k
1
=
k
4
,

k
2
=
k
3
,
1
=
4
,
2
=
3
:
V
k
1
,
1
,
k
2
,
2
;
k
2
,
2
,
k
1
1
=
1
,
2
1
,
2
(
k
2
+
k
1
,
k
1
+
k
2
) =
1
,
2
Po sto je jedno cesti cna Hartree-Fock-ova energija oblika
HF
i
= H
ii
+
1
2
(V
ij,ij
V
ij,ji
)
u ovom slu caju se dobija da je
HF
0,
k
1
,
1
=

2
k
2
2m
+
1
2
k
2
,
2
(
V
+

V

1
,
2
) =
=

2
k
2
2m

2V
V
6
2
k
3
F
Energija osnovnog stanja sistema se dobija u termodinami ckom limesu
E
HF
0
=
k
1
,
1
HF
0
k
1
,
1
=
V
2
(
2
k
5
F
10m

k
6
F
72
2
). (2.452)
Ako se uzme u obzir da je N = V
k
3
F
6
2
, za energiju osnovnog stanja po cestici se dobija
E
HF
0
N
=
3k
2
F
2
5m

k
3
F
12
2
. (2.453)
Energija sistema u osnovnom stanju po cestici mo ze da se prika ze preko gustine broja
cestica. Fermi-jev talasni vektor mo zemo prikazati preko gustine broja cestica k
F
=
(6
2
n)
1/3
, tako da se dobija
E
HF
0
N
=
3
10
2
m
(3
2
)
2/3
n
2/3

3
n. (2.454)
U slu caju male gustine, odnosno n 0, kineti cki clan
3
10
2
m
(3
2
)
2/3
n
2/3
postaje dom-
inantan, dok u suprotnom, u slu caju ve cih gustina, inerakcioni clan je mnogo ve ci od
kineti ckog, tako da je energija
E
HF
0
N
=
3
n .
2. Da bi izra cunali energiju osnovnog stanja
E
HF
0
N
u Hartree-Fock-ovoj aproksimaciji za sis-
tem opisan hamiltonijanom
H =
k,
2
k
2
2m
a
k,
a
k,

2V
p, p
/
,,
/
a
p+q,
a
pq,
/
a
p
/
,,
a
p,
, (2.455)
potrebno je krenuti od oblika matri cnih elemenata u hamiltonijanu reprezentovano u dru-
goj kvantizaciji
H =
i,j
H
i,j
a
i
a
j
+
1
2
i,j,k,l
V
ij,kl
a
i
a
j
a
l
a
k
,
gde je matri cni element interakcije oblika V
ij,kl
=. Varijable
koje su postavljene na prvom mestu u braovima < , [, a tako
-
de i u ketovima [, >, su
talasni vektori stanja prve cestice, dok su na drugom mestu stanja druge cestice. Da bi
pro citali koji je oblik matri cnog elementa iz jedna cine (2.455), potrebno je pre ci na slede ci
oblik interkacionog hamiltonijana
V =
k
1
,
k
2
,
k
3
,
k
4
1
,
2
,
3
,
4
2V

1
,
3
2
,
4
k
1
+
k
2
,
k
3
+
k
4
a
k
1
,
1
a
k
2
,
2
a
k
4
,
4
a
k
3
,
3
. (2.456)
154 2 Re senja
Dobija se da je matri cni element interakcionog dela hamiltonijana
V
k
1
,
1
,
k
2
,
2
;
k
3
,
3
,
k
4
4
=

2V

1
,
3
2
,
4
k
1
+
k
2
,
k
3
+
k
4
, (2.457)
koji je istog oblika kao u prethodnom zadatku, tako da se energija osnovnog stanja mo ze
na ci istim prikazanim postupkom iz tog zadatka.
3. Matri cni element operatora potencijala je
V
k
1
,
1
,
k
2
,
2
;
k
3
,
3
,
k
4
4
=
S
1
,
S
2
__
dx
1
dx
2
<
k
1
,
1
[ <
k
2
,
2
[x
2
,

S
2
> [x
1
,

S
1
>< x
1
,

S
1
[ < x
2
,

S
2
[
V [
k
4
,
4
> [
k
3
,
3
>, (2.458)
gde se mo ze iskoristiti da je
V [x
2
,

S
2
> [x
1
,

S
1
>=
L
(x
1
x
2
)[x
2
,

S
2
> [x
1
,

S
1
>, (2.459)
i da je koordinatna reprezentacija ravnog talasa < x
1
,

S
1
[
k
1
,
1
>=
1
L
e
i
k
1
x
1
1
(
S
1
). Nakon
nekoliko jednostavnih ra cunskih koraka dobija se
V
k
1
,
1
,
k
2
,
2
;
k
3
,
3
,
k
4
4
=

L
2
k
3
+
k
4
,
k
1
+
k
2
. (2.460)
Tako se dobija da je Hartree-jev clan
V
k,,
k
/
,
/
;
k,,
k
/
,
/
=

L
2
, (2.461)
dok je Fock-ov clan oblika
V
k,,
k
/
,
/
;
k
/
,
/
,
k
=

L
2
/ . (2.462)
Energija osnovnog stanja u Hartree-Fock-ovoj aproksimaciji je onda
E
HF
0
=
L
2
(
2
k
3
F
3m

k
2
F
L
). (2.463)
4. Matri cni element operatora potencijala je
V
k
1
,
1
,
k
2
,
2
;
k
3
,
3
,
k
4
4
=
1
V
2
_ _
d
3
r
1
d
3
r
2
e
i
k
1
r
1
e
i
k
2
r
2
e
i
k
3
r
1
e
i
k
4
r
2
r
1
,r
2
3
,
4
4
(
1
,
2
(
1
2
) +
2
), (2.464)
tako da se dobija posle integracije po r
1
i r
2
se dobija matri cni element
V
k
1
,
1
,
k
2
,
2
;
k
3
,
3
,
k
4
4
=
1
V

k
1
+
k
2
,
k
3
+
k
4
(
1
2
)
3
,
4
4
+
+
1
V

2
k
1
+
k
2
,
k
3
+
k
4
. (2.465)
Nakon odre
-
divanja Hartree-jevog i Fock-ovog clana, a zatim i primene Hartree-Fock-ove
aproksimacije na niskim temperaturama T <<

F
k
B
dobija se gustina energije osnovnog
nivoa
E
o
V
=
1
5
2
2
k
5
F
2m
+

2
k
6
F
36
4
. (2.466)
5. Za homogeno polje potencijala, dobija se matri cni element:
V
k
1
,
1
,
k
2
,
2
;
k
3
,
3
,
k
4
4
=
k
1
,
k
3
k
2
,
k
4
4
. (2.467)
Hartree-jev clan je onda
V
k
1
,
1
,
k
2
,
2
;
k
1
,
1
,
k
2
2
= , (2.468)
dok je Fock-ov clan
V
k
1
,
1
,
k
2
,
2
;
k
3
,
3
,
k
4
4
=
k
1
k
2
2
, (2.469)
koji su potrebni za odre
-
divanje energije osnovnog nivoa
E
o
V
=
1
5
2
2
k
5
F
2m
+
k
3
F
6
2
(V
k
3
F
3
2
1). (2.470)
6. Polazimo od denicije matri cnog elementa:
V
k
i
k
j
j
,
k
k
k
l
l
=
k
i
k
j
j
[
V [
k
k
k
l
l
) =
=
S
1
S
2
_
dr
1
_
dr
2
k
i
i
(1)
k
j
j
(1)
V (1, 2)
k
l
l
(2)
k
k
k
(1) , (2.471)
brojevi se odnose na prvu i drugu cesticu. Kako interakcija ne zavisi od spinova sledi
V
k
i
k
j
j
,
k
k
k
l
l
=
S
1
S
2
1
(
i
)
1
(
k
)
2
(
j
)
2
(
l
)
_
dr
1
_
dr
2
k
i
(r
1
)
k
j
(r
2
)
V (r
1
, r
2
)
k
l
(r
2
)
k
k
(r
1
) =
= (
i
k
)(
j

l
)
_
dr
1
_
dr
2
k
i
(r
1
)
k
j
(r
2
)
V (r
1
, r
2
)
k
l
(r
2
)
k
k
(r
1
) . (2.472)
156 2 Re senja
Ako za jedno cesti cna stanja uzmemo ravne talase
k
i
(r) =
1
V
e
i
k
i
r
a za potencijal uzmemo
izraz dat u postavci zadatka, jedna cina (2.472) postaje
V
k
i
k
j
j
,
k
k
k
l
l
= (
i
k
)(
j

l
)
aU
0
V
2

_
dr
1
_
dr
2
e
i(
k
i
k
k
)r
1
e
i(
k
j
k
l
)r
2
e
r
1
r
2
a
[r
1
r
2
[
. (2.473)
Kada uvedemo smenu = r
1
r
2
i izvr simo inegraciju
1
V
_
dr
2
e
i(
k
i
+
k
j
k
k
k
l
)r
2
= (
k
i
+
k
j
k
k
k
l
)
45
dobijamo
V
k
i
k
j
j
,
k
k
k
l
l
= (
i
k
)(
j

l
)(
k
i
+
k
j

k
k
k
l
)
aU
0
V

_
d
e
i(
k
i
k
k
)
e
=
= (
i
k
)(
j

l
)(
k
i
+
k
j

k
k
k
l
)
aU
0
V

2
_

0
dsin
_

0
d e
i[
k
i
k
k
[ cos
e
a
=
= (
i
k
)(
j

l
)(
k
i
+
k
j

k
k
k
l
)
aU
0
V

4
[
k
i
k
k
[
_

0
d e
a
sin([
k
i
k
k
[) .
Poslednji integral re savamo parcijalno pri cemu se dobija
V
k
i
k
j
j
,
k
k
k
l
l
= (
i
k
)(
j

l
)(
k
i
+
k
j

k
k
k
l
)
1
V
4a
3
U
0
1 +a
2
[
k
i
k
k
[
2
.
Odavde vidimo da je Hartree-jev clan
V
k
i
k
j
j
,
k
i
k
j
j
=
1
V
4a
3
U
0
, (2.474)
odnosno Fock-ov clan
46
V
k
i
k
j
j
,
k
j
k
i
i
= (
i
j
)
1
V
4a
3
U
0
1 +a
2
[
k
j

k
i
[
2
. (2.475)
45
Mi ustvari radimo sa diskretnim sistemima, pa se umesto -funkcije dobija Kronekerova delta. To je bitno
jer cemo kasnije uzeti da je (0) = 1 sto je ta cno samo ako podrazumevamo Kronekerovu deltu.
46
Vidi footnote-u 45
Jedno cesti cna energija kvazi cestica u Hartree-Fock-ovoj aproksimaciji, na T = 0 data je
izrazom
HF
0
k
i
i
=

2
k
2
i
2m
+
k
j
k
j
k
F
_
V
k
i
k
j
j
,
k
i
k
j
j
V
k
i
k
j
j
,
k
j
k
i
i
_
. (2.476)
Ako u gornji izraz uvrstimo rezultate (2.474) i (2.475) dobija se
HF
0
k
i
i
=

2
k
2
i
2m
+
4a
3
U
0
V
_
_
_
_
_
k
j
k
j
k
F
2
k
j
k
j
k
F
1
1 +a
2
[
k
j

k
i
[
2
_
_
_
_
_
. (2.477)
Sume u poslednjem izrazu nalazimo u aproksimaciji kontinuuma
k
j
V
(2)
3
_
d
k
j
,
HF
0
k
i
i
=

2
k
2
i
2m
+
a
3
U
0
2
_
k
3
F
3

_

0
dsin
_
k
F
0
dk
j
k
2
j
1 +a
2
[
k
j

k
i
[
2
_
. (2.478)
Pri re savanju poslednjeg integrala, z-osu cemo uzeti u pravcu vektora
k
i
I
1
=
_

0
dsin
_
k
F
0
dk
j
k
2
j
1 +a
2
[
k
j
k
i
[
2
=
=
_
k
F
0
dk
j
k
2
j
_

0
dsin
1 +a
2
(k
2
j
+k
2
i
2k
j
k
i
cos )
=
=

a
2
k
i
_
k
F
0
dk
j
k
j
_
ln
_
1 +a
2
(k
j
+k
i
)
2
_
ln
_
1 +a
2
(k
j
k
i
)
2
_
. (2.479)
Parcijalnom integracijom nalazimo pomo cni integral
I
2
=
_
dk
j
k
j
ln
_
1 +a
2
(k
j
+A)
2
_
=
=
_
k
2
j
2
+
1
2a
2

A
2
2
_
ln
_
1 +a
2
(k
j
+A)
2
2A
a
arctan [a(k
j
+A)] ,
(2.480)
pa stavljaju ci A = k
i
i ura cunavaju ci granice integracije, kona cno dobijamo
158 2 Re senja
HF
0
k
i
i
=

2
k
2
i
2m
+
a
3
U
0
k
3
F
3
2

aU
0
k
i
_
k
2
F
2
+
1
2a
2

k
2
i
2
_
ln
1 +a
2
(k
F
+k
i
)
2
1 +a
2
(k
F
k
i
)
2
+
+
2U
0
_
arctan [a(k
F
+k
i
)] + arctan [a(k
F
k
i
)]
_
.
(2.481)
7. Zadatak analogan predhodnom, potrebno je u izrazu (2.474) i rezultatu (2.481) izvr siti
zamenu oznaka
V
U
0
V
0
.
Energiju kvazi cestice u dugotalasnoj aproksimaciji ak
F
1, ak
i
1 , zadr zavaju ci se na
nultom redu aproksimacije je
47
,
48
.
HF
0
k
i

2
k
2
i
2m

V
0
. (2.482)
8. Energiju osnovnog stanja u zele modelu u Hartree-Fock-ovoj aproksimaciji
H =
k,
2
k
2
2m
+
2e
2
2V
k
1
,
k
2
,q,=0
1
,
2
1
q
2
a
k
1
+ q,
1
a
k
2
q,
2
a
k
2
,
2
a
k
1
,
1
, (2.483)
prepi simo interakcioni deo hailtonijana kao sto je ura
-
deno u zadataku (2) dobija se
V =
1
2
4e
2
V
p
1
, p
2
, p
3
, p
4
1
,
2
,
3
,
4
q,=0
1
( p
1
p
4
)
2
1
,
4
2
,
3
p
1
+ p
2
, p
3
+ p
4
a
p
1
,
1
a
p
2
,
2
a
p
3
,
3
a
p
4
,
4
, (2.484)
47
Koristimo aproksimativne formule koje va ze za x 1
1
1 + x
1 x,
ln x x
1
2
x
2
,
arctan x x
1
3
x
3
.
48
Za vi se redove aproksimacije, potrebno je da znamo precizniji odnos ak
i
i ak
F
.
gde je uvedena nova oznaka q = p
1
p
4
. Tako dobijamo matri cni element, oblika
V
k
1
,
1
,
k
2
,
2
;
k
2
2
,
k
1
,
1
=
4e
2
V
1
[
k
1
k
2
[
2
1
,
2
(1
k
1
,
k
2
), (2.485)
tako dobijamo jedno cesti cnu energiju u Hartree-Fock-ovoj aproksimaciji
HF
k
1
,
1
=

2
k
2
1
2m

1
2
k
2
,
2
4e
2
V
1
[
k
1
k
2
[
2
1
,
2
(1
k
1
,
k
2
), (2.486)
koja nakon prelaza u termodinami cki limes dobija oblik
HF
k
1
,
1
=

2
k
2
1
2m

2e
2
V
V
(2)
3
_
d
3
k
2
1
[
k
1
k
2
[
2
=

2
k
2
1
2m
+
e
2
2k
1
_
k
F
0
dk
2
k
2
ln
[k
1
k
2
[
[k
1
+k
2
[
.
Posle interacije dobija se
HF
k,
=

2
k
2
2m
k
F
e
2
2
(
k
2
F
k
2
k
F
k
ln
k
F
+k
[k
F
k[
+ 2). (2.487)
Energija osnovnog stanja je
E
HF
o
=
HF
k
= ... (2.488)
160 2 Re senja
VI. Superprovodnost (Bardeen-Cooper-Schrieffer-ova teorija)
1. Bardeen-Cooper-Schriefer-ovim teorijom se dobija dijagonalizovani hamiltonijan
H
BCS
= E
o
+
k
[
k
+
+
k
], (2.489)
gde je energija osnovnog nivoa E
o
=

k
((
k) (
k)). Disperziona relacija elektrona je

(
k) =

2
2m
(
k
F
)
2
, dok je disperziona relacija kvazi cesti cnih pobu
-
denja koja je dobijena
u okviru BCS-a
k
=
_
(
k)
2
+
2
(
k). Parametar (
k) je tzv. energija procepa.

Da bisno dobili u BCS teoriji, dijagonalnu formu hamiltonijana, potrebno je uvesti kanonske
transformacije
a
k
=
k
cos
k
+
+
k
sin
k
,
a
k
=
+
k
sin
k
+
k
cos
k
,
gde je a
k
operator koji anihilira elektron sa impulsom
k i spinom+
1
2
, dok je a
k
operator
anihilacije elektrona sa sa impulsom
k i spinom +
1
2
. Novo-uvedeni operatori (
k) i (
k)
su kvazi cesti cni Fermi operatori (anihilacije), tako da

zadovoljavaju antikomutacione
zagrade
[
k),

+
(
k
t
)]
+
=
k
/
, [
k),

(
k
t
)]
+
= 0, i kompl. konj. relacije, (2.490)
dok za operator analogno va zi slede ca relacija
[ (
k),
+
(
k
t
)]
+
=
k
/
, [ (
k), (
k
t
)]
+
= 0, i kompl. konj. relacije. (2.491)
Broj popunjenosti jedno cesti cnih stanja za =
1
2
se mo ze dobiti re savanjem izraza
n
k
=< (
k
cos
k
+
k
sin
k
)(cos
k
k
+ sin
k
+
k
) >, (2.492)
i po sto su antikomutacione zagrade razli citih operatora i su jednake 0, dobija se da je
n
k
= cos
2
k
<
+
k

k
>
. .
n
0
k
+sin
2
k
<
k
+
k
>
. .
1n
0
k
. (2.493)
Posle trigonometrijskih transformacija, i prelaskomna dvostruko ve ce argumnte trigonomer-
ijskih funkcija dobijaju se izrazi
n
k
= n
0
k
cos 2
k
+ sin
2
k
. (2.494)
Cesti cni broj popnjenosti fermiona, ciji je impuls k > k

F
, na temperaturi T = 0 je zane-
marljiv n
o
k
0. Tako se dobija da je
n
k
sin
2
k
=
1 cos 2
k
2
. (2.495)
Energije kvazi cesti cnih pobu
-
denja, koja su dobijena Bardeen-Cooper-Schriefer-ovomteori-
jom, odnosno dijagonalizacijom interakcionog hamiltonijana, su oblika
2
k
=
2
k
+ (
k
F
)
2
=
2
k
+
2
k
, (2.496)
gde je
k
relativna energija fermiona u odnosu na fermijev nivo, a
k
je o cekivana vred-
nost operatora procepa (ili gepa)
k
=
1
2V
k
/
k,
k
/
a
k
/
,
/
a
k
/
,
/
(2.497)
koji je, kao sto se mo ze jednostavno proveriti hermitski. Matri cni element
k,
k
/
karak-
teri se interakciju u inverznom impulsnom prostoru. Na osnovu pomenute BCS teorije
dobija se da je cos 2
k
=

k
k
, odnosno da je sin 2
k
=
.
k
k
. Koriste ci izraz (2.495) i
prethodno dobijene izraze za funkcije
k
, dobija se da je
n
0
k
=
1
2

1
2
k
=
1
2
(1

k
k
). (2.498)
Da bi gra cki prikazali disperzionu relaciju, vrednost energije jedno cesti cnog pobu
-
denja
je (k = 0) = 0, dok je kvazi cest cna energija (k = 0) =
F
. Tako
-
de broj popunjenosti za
k 0 dobija vrednost
lim
n0
n
0
k
=
1
2
(1
0
F
F
) = 1. (2.499)
Za k , na osnovu BCS teorije
k
0. Tako da dobijamo da je
k
=
k
F
, (2.500)
162 2 Re senja
k
f
k
h k
2m
2 2
F
h k
2m
2 2
F
-
D(k )
F
D = 0
w(k)
Slika 2.5: Plavom isprekidanom linijom je data relativna energija elektrona
k

F
=

2
k
2
2m

2
k
2
F
2m
, dok je punom crvenom linijom predstavljena vrednost [
F
[ =
[
2
k
2
2m

2
k
2
F
2m
[. Prethodne dve zavisnosti prikazuju kvazi cesti cna pobu
-
denja za nulti
procep energije = 0. Za slu caj ,= 0, dobija se funkcijska zavisnost koja je
prikazana zelenom linijom.
odakle sledi da je n
0
k
= 0.
Tra zene srednje vrednosti se dobijaju kori s cenjem Bogoljubovljevog prilaza, prelaze ci
na kvazi cesti cne operatore kreacije i anihilacije, a zatim odre
-
duju srednju kori s cenjem
Wick-ove teoreme usrednjavaju ci po neinteraguju cemhamiltonijanu koji je zapisan preko
novih kvazi cesti cnih operatora:
< a
+
k
a
+
k
>
BCS
= < (cos
k
k
+ sin
k
k
)(sin
k
k
+ cos
k
k
) >
= cos
k
sin
k
<
+
k

k
> +sin
k
cos
k
<
k
+
k
>
=
sin 2
k
2
n
0
k
+
sin 2
k
2
(1 n
0
k
)
= sin 2
k
(
1
2
n
0
k
),
k
f
1
k
Slika 2.6: Crvenompunomlinijomje obele zena srednja vrednost naseljenosti k-tog
nivoa, dok je srednja vrednost [ < a
+
k
a
+
k
> [ + [ < a
+
k
a
+
k
> [, dok je plavom
punom linijom obele zena srednja vrednost naseljenost k-tog nivoa.
za drugi ,,odabirspinova:
< a
+
k
a
+
k
>
BCS
= < (sin
k
k
+ cos
k
k
)(cos
k
k
+ sin
k
k
) >
= sin
k
cos
k
<
k
+
k
> +sin
k
cos
k
<
+
k

k
>
=
sin 2
k
2
((1 n
0
k
) +n
0
k
) = sin 2
k
(n
0
k
1
2
).
Van Fermijeve sfere, broj pupunjenosti energijskih degenerisanih nivoa sa 2 elektrona
razli citih spinova
[ < a
+
k
a
+
k
> [ +[ < a
+
k
a
+
k
> [
. .
= sin 2
k
[1 2n
0
k
] sin 2
k
=

k
,
na osnovu koje mo zemo da odredimo energiju procepa
k
. U slu caju da je energija pro-
cepa = 0 ne dolazi do pojave superprovodnosti. U slu caju da je ,= 0, na osnovu
prethodne relacije dobija se da je [ < a
+
k
a
+
k
> [ + [ < a
+
k
a
+
k
> [ ,= 0, sto zna ci da se
delovanjem takvom kombinacijom operatora anihilacije i kreacije
a
+
k
a
+
k
[ F
..
fermijevo more
>,= 0
164 2 Re senja
dobija novo realno stanje sistema, sto govori da postoji pik verovatno ce nala zenja elek-
trona izvan fermijevog mora, i da to odgovara makrostanju koje se manifestuje pojavom
superprovodnosti.
k
-k
e
e
Slika 2.7: Na niskim temperaturama, pri medjusobnom rasejanju dva elektrona
dobijaju impulse
k i
k
2. Razmotri cemo spektre energije dva interaguju ca fermiona (elektrona) koji se nalaze na
mestima radijus-vektor polo zaja r
1
i r
2
i koji me
-
dusobno interaguju potencijalomU(r
1
, r
2
),
tako je hamiltonijan zapisan u koordinatnoj reprezentaciji oblika
H =

2
2m

2
2m
N+2
i=3
2
2m
i
+U(r
1
, r
2
).
Po sto razmatramo slu caj van spolja snjeg polja, potrebno je pre ci na hamiltonijan za-
pisanog preko nezvisnih generalisanih koordinata sistema centra mase. Taj prelazak je
prirodan, po sto centar mase tog sistema miruje. Fermijevo more od N elektrona na ap-
solutnoj nuli. Pored toga sistem na T = 0 predstavlja fermijevo more k < k
F
. Na malom
pove canju temperature pojavi ce se ta dva dva elektrona, impulsa k
1
, k
2
> k
F
, tako da je
potencijalna energija onda oblika U(r
1
, r
2
) = U([r
1
r
2
[). Onda tim prelazom na koordi-
natni sistem centra masa r
1
, r
2

R =
r
1
+r
2
2
, r = r
1
r
2
, dobijamo novi hamiltonijan
H
int
=
2
2
2
r
2
+U(r)

2
4m
2
R
2
, (2.501)
gde je =
m
2
2m
=
m
2
. Prva dva clana predstavljaju hamiltonijan relativnog kretanja

H, dok
poslednji predstavlja hamiltonijan centra mase.
Pored toga, mo ze se zapaziti da se u ovom sistemu odr zava ukupan impuls dva elek-
trona e
. Zbog toga talasna funkcija mo ze predstaviti kao proizvod funkcija slobodnog

kretanja centra mase
1
V
e
iq
R
, i (r) koja karakteri se relativno kretanje ta dva fermiona
49
.
Tako dobijamo da je (r
1
, r
2
) = (r,

R), a po sto
1
V
e
iq
o
(r). Posle delovanja hamiltoni-
janom relativnog kretanja na funkciju stanja se dobija
H
rel
(r) = E
(2)
(r), (2.502)
gde je E
(2)
o cekivana energija sistema, koja istovremeno predstavlja i energiju vezanog
stanja. Da bi odredili svojstveno stanje sistema, razvijemo ga po bazisu stanja koja se
mogu okarakterisati ravnim talasima
o
(r) =
1
k
e
i
kr
, (2.503)
tako da ce se energija tog vezanog stanja dobiti ako delujemo hamiltonijanom po tom
stanju, odnosno
H
(r)
rel
(r) = (
2
m
2
r
2
+U(r))
k
1
V
e
i
kr
=
1
V
E
(2)
k
e
i
kr
.
Energiju mo zemo odrediti tako sto pomno zimo sa
1
V
e
i
k
/
r
, a zatim dobijeni izraz inegral-
imo po celom prostoru V . Tako se dobija da je
1
V
_
U(r)e
i
k
/
r
k
e
i
kr
d
3
r = (
1
V
E
(2)

2
k
t2
2m
)
k
_
e
i(
k
/
)r
d
3
r, (2.504)
integral na desnoj strani jedna cine je delta funkcija
_
e
i(
k
/
)r
d
3
r =
V (r r
t
)
k
1
V
_
U(r)e
ir(
k
/
)
d
3
r
. .
U([
k
/
[)
= (E
(2)

2
k
t2
m
)
k
/
. .
k
/
, (2.505)
49
Sve pomenute talasne funkcije su antisimetri cne, po sto posmatramo sistem fermiona.
166 2 Re senja
odakle dobijamo izraz koji je onda oblika
U([
k
t
[) = (E
(2)

2
k
t2
m

k
/
). (2.506)
Usvomseminarskomradu Cooper (pogledati [26]) je pretpostavio da je interakcija izme
-
du
elektrona kratkodometna i privla cna. Pored toga, na niskim temperaturama naseljenost
nivoa iznad fermievog nivoa je najve ca, pa samim tim interakcija izm
-
du elektrona se
mo ze modelirati izrazom
U([
k
t
[) =
_
U
0
V
,
F
<
k
<
F
+
D
0, u suprotnom slu caju
dovoljna je i mala privla cna interakcija medju fermionima da sistem bude stabilan. Time
dobijamo da izraz (2.506) se transformi se u
U
0
V
k
/
k
= (E
(2)

2
k
t2
m

k
/
), (2.507)
gde prim (), na sumi predstavlja sumu po nivoima koji se nalaze u blizini i iznad fermi-
jeve sfere k > k
F
. Tako dobijamo da je
k
/
U
0
V
k
E
(2)

2
k
/2
m
=
k
/
k
/
, (2.508)
suma
k
/

k
/
se mo ze skratiti sa leve i desne strane prethodnog izraza, tako da se dobija
U
0
V
k
/
1
E
(2)

2
k
/2
m
= 1. (2.509)
Prelaskom u termodinami cki limes dobija se
U
0
V
V
(2)
3
_
F
<
k
<
F
+
D
d
3
k
t
1
E
(2)

2
k
/2
m
= 1. (2.510)
Energiju elektrona na k-tom stanju je
k
=

2
k
2
2m
, dok se relativna vrednost energije u
odnosu na fermijev nivo mo ze zapisati izrazom
k
=
k
F
. Tako se imenilac prethodnog
izraza mo ze prikazati
E
(2)
2
k
+ 2
F
2
F
= E 2, (2.511)
gde smo uveli veli cinu E = E
(2)
2
F
, koja zapravo predstavlja relativnu energiju
dvo cesti cnu energiju Cooper-ovog para. U izrazu je podintegralna funkcija napisana u
zavisnosti novo-uvedene veli cine . Gustina stanja u okolini fermjeve sfere se mo ze za-
pisati kao N(k)dk =
4
(2)
3
k
2
dk, gde je
4
(2)
3
k
2
degeneracija stanja k. Tako da se relacija
(2.511) mo ze transformisati u
U
0
(2)
3
4
_
k
2
dk
d
d
1
E 2
= 1. (2.512)
Po sto se pri prelasku sa talasne funkcije k na odr zava gustina stanja
N()d = N(k)dk, (2.513)
gde N() je gustina broja stanja Cooper-ovog para. Na niskim temperaturama broj
N
N(0)
D E
hw
D
Slika 2.8: Radna aprokcimacija modela se sastoji da se pretpostavi da postoji konstanta
nenulta gustina stanja za relativne energije u intervalu energija 0 < E <
D
(crvena
puna linija), dok je plava puna linija predstavlja gustinu stanja elektrona.
tih stanja je mnogo ve ci u okolini fermijevog nivoa, sto implicira da je funkcija N()
opadaju ca fukcija parametra , ali tako da se mo ze u prvoj aproksimaciji uzeti da je
N() = 0 za > 0. Tako se dobija da je
N(k)dk
d
d = N(0)d, sto zna ci da se ukupan
broj stanja Cooper-ovih parova svodi na broj stanja u blizini fermijeve sfere. Sli cno kao i
u Debay-ovoj teoriji, uze cemo da su stanja popunjena istom gustinom N(0) u intervalu
168 2 Re senja
0 < <
D
, podrazumevaju ci da se ukupni broj stanja ne menja (slika 2.8), odnosno da
je N
tot
= N(0)
D
. Ovakvim prilazom izraz (2.512) se transformi se u
U
0
N(0)
_

D
0
d
1
E 2
= 1, (2.514)
odakle se dobija relacija
1
U
0
N(0)
=
1
2
ln(2 E)[
D
0
=
1
2
ln(
2
D
+E
E
). (2.515)
Iz ovog izraza se mo ze izra cunati energija sistema Cooper-ovih parova
50
, cime se dobija
relacija
E =
2
D
1 e
2
U
0
N(0)
. (2.516)
Ukoliko se pretpostavi da je interakcija izme
-
du elektrona veoma slaba, tako da va zi
U
0
N(0) << 1, dobija se da je relativna energija sistema oblika
E 2
D
e
2
U
0
N(0)
, (2.517)
sto nam ukazuje da je sistem stabilan po sto je energija veyanog stanja Cooper-ovog para
manja u odnosu na energiju dva fermiona koji medjusobno ne interaguju.
3. Da bi odredili srednji radijus Kuperovog para potrebno je odrediti dva prostorna in-
tegrala
_
[
0
(r)[
2
r
2
d
3
r i
_
[
0
(r)[
2
d
3
r. Uze cemo da je snovno stanje Cooper-ovih elek-
trona se mo ze raspisati u bazisu talasnih funkcija slobodnih elektrona, koji su zapravo
jedna cine ravnih talasa
0
(r) =
1
k
e
i
kr
. (2.518)
Izraz koji smo dobili u prethodnom problemu (2.507) se mo ze zapisati u obliku
k
=
U
o
V
c
..
k
/
k
/
2
k
2
2m
E
(2)
, (2.519)
50
Energija Cooper-ovog para E
(2)
zavisi od relativne energije Cooper-ovog para E, koja je data izrazom
E
(2)
= 2
F
+E.
gde funkcije
k
=
k
su realne funkcije, i gde je uveden parametar c =

k
/

k
/
. Po sto je,
u skladu sa izrazom (2.518), funkcija gustine u osnovnom stanju oblika
[
0
(r)[
2
=
+
0
(r)
0
(r) =
1
V
k,
k
/
k
/
e
i(
k
/
)r
, (2.520)
sto se mo ze iskoristiti u izrazu za srednji radijus Cooper-ovog para
r
2
=
1
V
k,
k
/

k
/
_
e
i(
k
/
)r
r
2
d
3
r
1
V
k,
k
/

k
/
_
e
i(
k
/
)r
d
3
r
, (2.521)
gde r
2
mo zemo prikazati kao prvi izvod po
k, odnosno po
k
t
, tako se dobija
r
2
=
1
V
k,
k
/

k
/
_

k
/
e
i(
k
/
)r
d
3
r
1
k,
k
/

k
/
(
k
t
)
, (2.522)
po sto je
k
/
=
_
e
i(
k
/
)r
d
3
r, dobija se da je srednji radijus oblika
r
2
=
1
k,
k
/

k
/
k
/
k
/
1
k

2
k
. (2.523)
Koriste ci osobinu delta funkcija
d
m
xx
/
dx
m
= (1)
m
xx
/ , izraz (2.523) postaje
r
2
=
k,
k
/
k
/
(
k
/
k
/
)
k

2
k
, (2.524)
sto se dalje transformi se u
r
2
=
k,
k
/

k
/
k
/
k
/
k

2
k
=
k
(
k
)
2
k

2
k
. (2.525)
Zatim, kada pre
-
demo u termodinami cki limes
51
i uvrstimo da je
k
=
C
2
k
2
m
E
(2)
, dobija
se
r
2
=
V
(2)
3
_
d
3
k(
k
C
2
k
2
m
E
(2)
)
2
V
(2)
3
_
d
3
k(
C
2
k
2
m
E
(2)
)
2
, (2.526)
koji mo zemo da integralimo kori s cenjem varijabli relativne energije slobodnih fermiona
(Cooper-ovog para elektrona) u odnosu na fermijev nivo =
k
F
(E = E
(2)
2
F
).
51
Odnosno

k

V
(2)
3
_
d
3
k.
170 2 Re senja
U tom zapisu dobijamo novi zapis -funkcija, koje su sada oblika
k
=
C
2.E
. Pored
svega toga se koristi da je
52
N(k)dk = N()d = N(0)d, dobija se
r
2
=

4
k
2
F
m
2
_
D
0
4
C
2
(2.E)
4
d
_
D
0
C
2
(2.E)
2
d
, (2.527)
odakle se, kona cno, nakon jednostavne integracije dobija
r
2
=
4
3
4
k
2
F
m
2
1
(2
D
.E)
3
+
1
(.E)
3
1
(2
D
.E)
+
1
.E
.
4.
5. Entropija superprovodnika na niskim temperaturama predstavlja zbir entropija kristala i
elektrona u tom kristalu. Entropija se sastoji iz entropije re setke, entropije vezanih elek-
trona i entropije elektrona u okolini fermijeve sfere
S = S
resetke
+S
vezanih e
ispod valentne zone

+S
e
u okolini
Fermijeve sfere
, (2.528)
gde je zapravo entropija osnovnog stanja kristala predstavlja zbir entropija re setke i en-
tropije sistema elektrona u osnovnom stanju. Elektroni u okolini fermijeve sfere su elek-
troni koji predstavljaju entropiju kvazi cesti cnih pobu
-
denja
S = S
res
+S
e
osn. st.
. .
S
kristala u osn.st.
+ S
e
eksc.
. .
entropija kvazi cestica
. (2.529)
Pored toga, interakcioni dijagonalizovani hamiltonijan je oblika
H
t
= E
0
+
k
(
+
k

k
+
+
k
k
), (2.530)
koji cemo analzirati u okviru sistema sa promenljivim brojem kvazi cestica, po sto je broj
kvazi cestica promenljiv. Elektroni ispod Fermijeve sfere su neka vrsta rezervoara cestica
52
Videti prethodni zadatak.
za ekscitovane elektrone, ciji je veliki termodinami cki potencijal izraz
= k
B
T
k
ln(1 e
k
), (2.531)
koji nam omogu cuje da se entropija izra cun koriste ci izraz
S = (
T
)
,V
.
Da bi skratili izra cunavanje, odnosno da ne bi odre
-
divali veliki termodinami cki poten-
cijal, mo zemo odrediti direktno entropiju. Imaju ci u vidu da je entropija sistema sa dva
stanja, oblika S = p lnp+(1p) ln(1p). Sa sistemima sa vi se stanja: S =

N
i=1
[p
i
ln p
i
+
(1p
i
) ln(1p
i
)], gde je p
i
verovatno ca da se na
-
de u itomstanju. Naseljenost odredjenog
kvazi cesti cnog nivoa je direktno proporcionalna verovatno ci nala zenja na tom nivou,
tako da je entropija oblika
S = k
B
k
[n
0
k
lnn
0
k
+ (1 n
0
k
) ln(1 n
0
k
)], (2.532)
gde je naseljenost u ravnote znoj raspodeli oblika n
0
k
=
1
e
k+1
, gde je
k
energija

k-
tog nivoa. Na osnovu Bardeen-Cooper-Shcriffer-ovog odre
-
divanja dijagonalizovanovog
kvazi cesti cnog hamiltonijana, disperziona relacija je oblika
k
=
_
k
+ (
F
)
2
, gde
je parametar ure
-
denja oblika
53
. Temperatura koja odgovara fermijevo nivou u ovom
slu caju je
2
k
2
F
2m
k
B
= T
F
10
4
K.
Entropiju S mo zemo je onda data relacijom
S = k
B
k
[
ln(1 +e
k
)
1 +e
k
+
e
k
1 +e
k
ln
e
k
1 +e
k
], (2.533)
prelaskom u termodinami cki limes se dobija izraz
S = k
B
V
(2)
3
4
_
k
2
dk[
ln(1 +e
k
)
1 +e
k
1 +e
k
ln
e
k
1 +e
k
], (2.534)
53
U slu caju da je
k
= 0, odnosno da ne postoje superprovodne karakteristike, dobija se da je energija
kvazi cesica
k
= |
F
| (vidi sliku (2.5)).
172 2 Re senja
koji u niskotemperaturnom limesu T 0, odnosno za
k
>> 0, dobija se u prvoj
aproksimaciji relacija
S k
B
V
(2)
3
4
_
k
2
dk[
ln e
k
e
k
e
k
. .
1
ln(
e
k
e
k
)
. .
0
]
= k
B
V
2
2
_
k
2
dke
k
.
U slu caju da posmatram podintegralnu funkciju za k , mo ze se zaklju citi da i
k

(videti sliku (2.6)).

Sto zna ci da u limesu k , doprinos podintegralne funkcije daje
mali doprinos, pri ew savanju integrala. S druge strane intervala po kome integralimo,
kada je k 0, mo ze e zaklju citi da je
k
>>
F
, sto nam omogu cuje da integralimo u
okolini k
F
, gde je
F
>> [
k

F
[. U ovoj okolini, energija kvazi cesti cnih pobu
-
denja
postaje
k
=
1 +
(
k
F
)
2
2
(1 +
1
2
(
k
F
)
2
2
) = +
1
2
(
k
F
)
2
.
Integraciju vr simo po k, u intervalu oko k
F
, u intervalu [k
F
, k
F
+], gde je uzeto da je
granica integracije odre
-
dena uslovom k k
F
< <<
F
. Tako da izraz (2.534) postaje
S = k
B
V
2
2
_
k
F
+>k>k
F
dkk
2
e
k
=
..
kk
F
= k
B
V
2
2
k
2
F
_
k
F
+>k>k
F
dk (+

2
k
2
)e
(.+

2
k
2z
)
gde je
k
=
k

F
, relativna energija elektrona u odnosu na fermijev nivo. Po sto je
k k
F
, mo ze se linearizovati
k
po k, u skladu sa izrazom
k
=

2
k
2
2m

2
k
2
F
2m
=

2
k
F
m
(k k
F
), (2.535)
odakle se dobija da je dk =
m
2
k
F
d
k
, tako
-
de se mogu odrediti i granice integracije
max
k
=
2
k
F
m
i
min
k
=
2
k
F
m

S = k
B
V
2
2
k
2
F
m
k
F
e
.
[
_

2
k
F
m

2
k
F
m

d
k
e
2
k
2z
. .
1
+
_

2
k
F
m

2
k
F
m

d
k
1
2
2
k
..
k
je malo0
e
2
k
2z
]
= k
B
V
2
2
k
2
F
m
k
F
e
.
2 e
.
,
time je dobijena entropija superprovodnog stanja S e
.
. Na osnovu oblika zavis-
nosti enropije od temperature, mo ze se pretpostaviti da je korelacija nala zenja elektrona
ve ca u superprovodnoj fazi nego u obi cnoj fazi.
6. Toplotni kapacitet superprovodnika, odredi cemo kori s cenjem denicije toplotnog ka-
paciteta
C
V
= (
Q
T
)
V
= T(
S
T
)
V
, (2.536)
gde smo uzeli da je pri konstatnoj zapremini, sto je dovoljno dobra pretpostavka. Po sto
se broj kvazi csetica menja u sistemu, entropiju mo zemo odrediti u formalizmu velikog
kanonskog ansambla
S = k
B
ln , (2.537)
odnosno kod ovakvih diskretnih sistema se mo ze odrediti izrazom
S = 2
..
k
B
k
[n
k
lnn
k
+ (1 n
k
) ln(1 n
k
)], (2.538)
gde je n
n
k
k
(1 n
k
)
1n
k
verovatno ca da se elektron na
-
de u stanju
k, sto je recipro cna vred-

nost broja mogu cnosti. Verovatno ca nala zenja kvazi cesti cnih pobu
-
denja u odre
-
denim
stanjima, zavisi samo od energije tih pobu
-
denja. Ako zamenimo izraz za entropiju (2.538)
u izraz za toplotni kapacitet (2.538) dobijamo relaciju
C
V
= T (2k
B
)
k
(
dn
k
dT
ln n
k
+
dn
k
dT

dn
k
dT
ln(1 n
k
)
dn
k
dT
). (2.539)
U prethodnom izrazu, naseljenost

k-tog nivoa je odre
-
dena relacijom n
k
=
1
e
k
B
T
+1
, dok
je energija kvazi cesti cnih pobu
-
denja dat izrazom =
_
(k)
2
+(T)
2
, gde je (k) =
174 2 Re senja
2
k
2
2m

2
k
2
F
2m
relativna energije elektrona. Koriste ci ove relacije, dobija se da je jedan deo
podinteralne funkcije
ln
n
k
1 n
k
= ln
1
e
T +1
1
1
e
T +1
= ln e
T
=
T
, (2.540)
sto omogu cava da izraz za toplotni kapacitet dobija oblik
C
V
= 2k
B
T
k
dn
k
dT
ln
n
k
1 n
k
. (2.541)
Uprethodnomizrazu je potrebno odrediti totalni izvod naseljenosti nivoa po temperaturi
T. Tako se dobija da je
dn
k
dT
=
d
dT
1
e
T
+ 1
=
e
T
d
dT
(
T
)
(e
T
+ 1)
2
=
e
T
(e
T
+ 1)
2
(
1
T
2
)(
2
T
2
d
dT
2
).
Uvr s cuju ci prethdone dve relacije u izraz za toplotni kapacitet, dobija se jedn cina
C
V
= 2k
B
T
k
e
T
(e
T
+ 1)
2
1
T
2
(
2
T
2
d
dT
2
) (
T
), (2.542)
koja se posle malog pojednostavljenja, uzimaju ci u obzir da je (e
T
+1)
2
= e
T
4 cosh
2
(

2T
),
dobija se relacija
C
V
=
2k
B
4T
2
k
1
cosh
2
2T
(
2
T
2
d
dT
2
), (2.543)
iz koje se mo ze toplotni kapacitet mo ze izra cunati u termodinami ckom limesu

k

V
(2)
3
_
d
3
k. Time se prethodni izraz transformi se u

C
V
=
k
B
2T
2
V
(2)
3
_
d
3
k
1
cosh
2
2T
(
2
T
2
d
dT
2
). (2.544)
Kao u prethodnom zadatku integraciju mo zemo izvr siti po okolini fermiovog nivoa
C
V
=
k
B
V
2T
2
(2)
3
4
_
k
F
+
k
F
k
2
dk
cosh
2
2T
(
2
T
2
d
dT
2
). (2.545)
Aproksimacije, pomo cu kojih mo zemo da izra cunamo ovaj integral ovde cemo navesti
taksativno:
(a) Ekscitovani elektroni se nalaze u blizini fermijevog nivoa ( je mala vrednost):
k
2
dk k
2
F
dk. (2.546)
(b) Iz istog razloga mo zemo dobiti da je
(k) =

2
2m
(k
2
k
2
F
) =

2
2m
(k +k
F
)(k k
F
)

2
m
k
F
(k k
F
), (2.547)
pa samim tim je dk =
m
2
k
F
d. Gornja granica integracije se dobija da je (k
F
+ ) =
2
m
k
F
= v
F
, dok donja ima vrednost (k
F
) =
2
m
k
F
=
F

D
= v
F
.
Pa samim tim
54
dobijamo da je toplotni kapacitet oblika
C
V
=
k
B
V
2T
2
2
2
k
2
F
_
v
F
v
F
2
k
F
d
cosh
2
2T
(
2
T
2
d
2
dT
), (2.548)
po sto je parna podintegralna funkcija i simetri cne granice integracije, dobija se da je
C
V
= 2
k
B
V
4
2
T
2
mk
F
2
_
v
F
0
d
cosh
2
2T
(
2
T
2
d
2
dT
). (2.549)
(c) Pomerimo granice integracije sa
_
v
F
0
na
_
0
, po sto prethodni integral u intervalu
(v
F
, ) daje zanemarljivi doprinos rezultatu. To se mo ze zaklju citi iz oblika funkcije
iz prvog sabirka (vidi sliku (2.9)), koji je zna cajno ve ci od drugog. Za do-
bijamo da funkcija asimptotski te zi 0, pa tako da doprinos ovog integrala za velike
energije su zanemarljive, tako da u tom limesu ne unosimo veliku gre sku pri inte-
graljenju. Oblik zavisnosti energijskog procepa od temperature je prikazan na slici
(2.10).
(d) Za slu caj T << T
c
, enerijski procep je (T) (T 0), ali tako da je
d.(0)
2
dT
[
T0
=
0, sto zna ci da se drugi sabirak iz izraza (2.549) mo ze zanemariti, pa samim tim izraz
za toplotni kapacitet postaje
C
V
= 2
k
B
V
4
2
T
2
mk
F
2
_

0
d
1
cosh
2
2T

2
(2.550)
54
Gornja granica integracije se mo ze okarakterisati i preko debajeve frekvence, koja se mo ze odrediti preko
intenziteta relativne vrednosti talasnog vektora = |
kG
kF |, sto pru za mogu cnost da se D mo ze

izra cunati iz jedna cine (k
F
+ ) =
F
+
D
.
176 2 Re senja
f(e, T)
f(e, 2T)
e
f
Slika 2.9: Oblik zavisnosti prvog sabirka podintegralne funkcije koja je prikazana
jedna cinom (2.549).
(e) Po sto radimo za slu caj kada je T << T
c
, dobijamo da je

2T
>> 1, odnosno da je
cosh

2T
=
e

2T
+e

2T
2

1
2
e

2T
, (2.551)
sto omogu cuje da se pojednostavi integracija po energiji
C
V
=
k
B
V
2
2
T
2
mk
F
2
_

0
d
4
e
2
=
2k
B
V
2
2
T
2
mk
F
2
_

0
d(
2
+
2
)e
2
+z
2
T
. .
I
.
(f) Ostaje da izra cunamo integral I. To cemo mo ci da uradimo za slu caj niskih temper-
atura, odnosno za T << T
c
, imamo da za << se dobija
_
2
+
2
=
1 +

2
2
+
1
2
.
Unose ci ove aproksimacije u integral I, dobija se novi izraz, koji se zatim mo ze
jednostavnije izra cunati
I = = e
z
T
_

0
(
2
..
0
+
2
)e
1
2
2
Tz
d =
2
e
z
T
_

0
e
1
2
2
Tz
d
=
2
e
z
T
_

0
e
1
2
x
2
_
2Tdx =
_
T
2

5
2
e
z
T
.
D( T )
T
dT
dD(T)
= 0
Slika 2.10: Zavinost energijskog procepa klasi cnog superprovodnika od tempera-
ture. Vrednost energijskog procepa postaje jednak za teperatrue ve ce od T
c
.
Uvr s cuju ci ovaj rezultat integracije po , dobija se izraz za toplotni kapacitet materijala u
superprovodnom stanju
C
(S)
V
=
2k
B
V mk
F
2
_
2
V
1
T
3
2
5
2
e
z
T
, (2.552)
odakle se mo ze zaklju citi da za T 0, C
V
eksponencijalno opada. Toplotni kapacitet
C
T T
c
Slika 2.11: Toplotni kapacitet u zavisnosti od temperature. Plava linija prikazuje
izraz (2.549).
materijala u normalnom stanju, se mo ze odrediti koriste ci izraz (2.549), tako sto se u
178 2 Re senja
njega zameni uslov = 0, sto implicira onda da je = , a tako
-
de i
C
(n)
V
=
k
B
V
2
2
T
2
mk
F
2
_

0
d
cosh
2
(

2T
)
2
.
Po sto je napravljena jako gruba aproksimacija, koja je u osnovi koristila pona sanje funkcije
procepa u okolini nule temperature, dobijeni oblik za C
(S)
V
u okolini T T
C
se dosta raz-
likuje od vrednosti toplotnog kapaciteta realnih klasi cnih superprovodnika. Adekvatnija
aproksimacija, koja bi uklju cila bolju procenu zavisnosti energijskog procepa od temper-
ature, dobija se, tako
-
de, prekid u kriti cnoj temperaturi T
C
, koji je manji od ovog koji je
dobijen kao re senje ovog zadatka, i mnogo bli zi stvarnoj vrednosti skoka toplotnog ka-
paciteta na T
C
.
7. U prethodnom zadatku se koristi funkcijsko pona sanje energijskog procepa oko T 0,
dok u ovom se koristi u okolini T
c
(videti sliku (2.10)), po u skladu sa funkcijom (T
T
c
) 3.06T
c
_
T
c
T
T
c
. Toplotni kapacitet superprovodnika se mo ve dobiti iza cunavanjem
izraza
C
V
=
2mV k
F
k
B
(2T)
2
_

0
d
cosh
2
2T
(
2
T
2
d
2
dT
).
Po sto se u okolini kriti cne temperature energija kvazi cesti cnih pobu
-
denja, i to u delu gde
se materijal pona sa kao superprovodnik [
(s)
T=T
c
= , a i u delu gde je materijal u nor-
malnom stanju va zi [
(n)
T=T
c
= , mo ze se napisati cemu je jednak skok funkcija toplotnih
kapaciteta u kriti cnoj temperaturi T
c
(C
(s)
V
C
(n)
V
)[
T=T
c
=
2mV k
F
k
B
(2T
c
)
2
[
_

0
d
cosh
2
(

2T
)
(
2
T
2
d
2
dT
)
_

0
d
cosh
2
(

2T
)
2
], (2.553)
sto zna ci da je potebno izra cunati
(C
(s)
V
C
(n)
V
)[
T=Tc
=
2mV k
F
k
B
(2T
c
)
2
_

0
d
cosh
2
(

2T
)
(
T
2
d
2
dT
), (2.554)
koriste ci da je
2
(3.06)
2
T
c
(T
c
T), dobija se
d
2
dT
= (3.06)
2
T
c
(2.555)
Zamenjuju ci prethodni izraz u (2.554), dobija se
(C
(s)
V
C
(n)
V
)[
T=Tc
=
4mV k
F
k
B
(2T
c
)
2
T
c
2
(3.06)
2
1
2
_

0
d
cosh
2
(

2T
)
. .
I
, (2.556)
gde se u izdvojenom integralu mo ze iskoristiti denicija hierboli cke funkcije kosinusa
I =
1
2
_
+
dx
cosh
2 x
2
= lim
0
4
_
+
e
x
dx
e
x
+e
x
+ 2
, (2.557)
po sto uvedemo smenu e
x
=
y
y1
, odnosno e
x
dx =
y+1y
(y1)
2
dy =
1
(y1)
2
dy, i na kraju izraz
dx =
1
e
x
1
(y1)
2
dy =
1
y(y1)
dy koji se mo zemo iskoristiti u prethodnom izrazu
I = lim
0
4
1
2
_
1
0
(
y
y+1
)
y
y1

y1
y
+ 2
dy
y(y + 1)
= lim
0
4
2
_
1
0
(
y
y+1
)
y
2
12y+y
2
+2y2y
2
y(y1)
1
y(1 y)
dy,
(2.558)
izraz koji, posle nekoliko jednostavnih algebarskih transformacija, prelazi u
I = lim
0
2
_
1
0
(
1 y
y
)
dy = lim
0
2
_
1
0
(1 y)
dy. (2.559)
Koriste ci jednu od posledica uvodjenja gama funkcije
_
1
0
(1 y)
a
y
b
dy =
(1+a)(1+b)
(a+b)
, do-
bija se
I = 2 lim
0
()(1 )
1
= 2 lim
0

sin
, (2.560)
gde se mo ze iskoristiti da je lim
x0
sinx
x
= 1, i tako dobiti, kona cno, da je skok toplotnog
kapaciteta oblika
(C
(s)
V
C
(n)
V
)[
T=T
c
=
4mV k
F
k
B
(2)
2
(3.06)
2
T
c
. (2.561)
180 2 Re senja
VII. Heisenberg-ov model
1. Srednja vrednost operatora

S
f
1

S
f
2
u pobu
-
denom stanju [ g) je
g [
S
f
1

S
f
2
[ g) = g [S
z
f
1
S
z
f
2
+
1
2
S
+
f
1
S
f
2
+
1
2
S
f
1
S
+
f
2
)[ g) (2.562)
Prvo izra cunavamo vrednost izraza
S
z
f
1
S
z
f
2
[ g) =
1
2SN
f
e
igf
S
z
f
1
S
z
f
2
S
f
[ 0) (2.563)
Analiziramo slu cajeve f =

f
1
,

f =

f
2
i

f ,=

f
1
,

f
2
i koristimo [S
z
f
i
, S
f
j
] = S
f
i
ij
S
z
f
1
S
z
f
2
S
f
[ 0) = S
z
f
1
(S
f
1
S
z
f
2
S
f
1
12
)[ 0) = S
z
f
1
S
f
1
S
z
f
2
[ 0) = S
z
f
1
S
f
1
S[ 0) (2.564)
= (S
f
1
S
z
f
1
S
f
1
11
)S[ 0) = S
f
1
(S 1)S[ 0) (2.565)
S
z
f
1
S
z
f
2
S
f
2
[ 0) = S
f
1
z(S
f
2
S
z
f
2
S
f
2
22
)[ 0) = (S
z
f
1
S
f
2
S
z
f
2
S
z
f
1
S
f
2
[ 0) (2.566)
= S
z
f
1
S
f
2
(S 1)[ 0) = (S
f
2
S
z
f
1
S
f
2
12
(S 1)[ 0) (2.567)
= S
f
2
S
z
f
1
(S 1)[ 0) = S
f
2
S(S 1)[ 0) (2.568)
S
z
f
1
S
z
f
2
S
f
[ 0) = S
f
S
z
f
1
S
z
f
2
[ 0) = S
f
S
2
[ 0) (2.569)
vratimo ove clanove u (2.563) i dobijemo
S
z
f
1
S
z
f
2
[ g) =
1
2SN
f,=
f
1
,
f
2
e
ig
f
S
2
S
f
[ 0) +
1
2SN
e
ig
f
1
S
f
1
(S 1)S[ 0) +
1
2SN
e
ig
f
2
S
f
2
S(S 1)[ 0)
(2.570)
= S
2
1
2SN
f
e
ig
f
S
f
[ 0)
1
2SN
e
ig
f
1
S
f
1
S[ 0)
1
2SN
e
ig
f
2
S
f
2
S[ 0)
(2.571)
= S
2
[ g)
1
2SN
S(e
ig
f
1
S
f
1
+e
ig
f
2
S
f
2
)[ 0) (2.572)
Sada tra zimo analognu veli cinu za drugi clan sa desne strane u (2.562)
S
+
f
1
S
f
2
[ g) =
1
2SN
(
f,=
f
1
,
f
2
e
ig
f
S
+
f
1
S
f
2
S
f
[ 0) +e
ig
f
1
S
+
f
1
S
f
2
S
f
1
[ 0) +e
ig
f
2
S
+
f
1
S
f
2
S
f
2
[ 0))
(2.573)
Opet ra cunamo clan po clan i koristimo [S
+
f
i
, S
f
j
] = 2S
z
f
i
ij
S
+
f
1
S
f
2
S
f
[ 0) = S
f
2
S
f
S
f
1
[ 0) = 0 (2.574)
S
+
f
1
S
f
2
S
f
1
[ 0) = S
f
2
S
+
f
1
S
f
1
[ 0) = S
f
2
(S
f
1
S
+
f
1
2S
z
f
1
)[ 0) = 2S
f
2
S[ 0) (2.575)
S
+
f
1
S
f
2
S
f
2
[ 0) = S
f
2
S
f
2
S
+
f
1
[ 0) = 0 (2.576)
(2.577)
Izraz (2.573) je sada
S
+
f
1
S
f
2
[ g) =
1
2SN
e
ig
f
1
S
f
2
2S[ 0) (2.578)
Analogno radimo i za tre ci clan u (2.562)
S
f
1
S
+
f
2
[ g) =
1
2SN
(
f,=
f
1
,
f
2
e
ig
f
S
f
1
S
+
f
2
S
f
[ 0) +e
ig
f
1
S
f
1
S
+
f
2
S
f
1
[ 0) +e
ig
f
2
S
f
1
S
+
f
2
S
f
2
[ 0)) (2.579)
S
f
1
S
+
f
2
S
f
[ 0) = S
f
1
S
f
S
+
f
2
[ 0) = 0 (2.580)
S
f
1
S
+
f
2
S
f
2
[ 0) = S
f
1
2S
z
f
2
[ 0) = 2S S
f
2
[ 0) (2.581)
S
f
1
S
+
f
2
S
f
1
[ 0) = S
f
1
S
f
1
S
+
f
2
[ 0) = 0 (2.582)
S
f
1
S
+
f
2
[ g) =
1
2SN
e
ig
f
2
2SS
f
1
[ 0) (2.583)
Rezultati (2.572),(2.578) i (2.583) daju
S
f
1

S
f
2
[ g) = [S
z
f
1
S
z
f
2
+
1
2
(S
+
f
1
S
f
2
+S
f
1
S
+
f
2
)][ g) (2.584)
= S
2
[ g)
1
2SN
S(e
ig
f
1
S
f
1
+e
ig
f
2
S
f
2
)[ 0) +
1
2
1
2SN
2S(e
ig
f
1
S
f
2
+e
ig
f
2
S
f
1
)[ 0)
(2.585)
= S
2
[ g)
1
2SN
S[e
ig
f
1
(S
f
1
S
f
2
) +e
ig
f
2
(S
f
2
S
f
1
)][ 0) (2.586)
Stoga je tra zena srednja vrednost
g [
S
f
1

S
f
2
[ g) = S
2
2SN
S[e
ig
f
1
0 [
f
e
ig
f
S
+
f
(S
f
1
S
f
2
)[ 0) + (2.587)
+e
ig
f
2
0 [
f
e
ig
f
S
+
f
(S
f
2
S
f
1
)[ 0)] (2.588)
182 2 Re senja
f
0 [S
+
f
S
f
1
[ 0) =
f,=
f
1
0 [S
f
1
S
+
f
[ 0)
. .
0
+0 [S
+
f
1
S
f
[ 0) = 0 [2S
z
f
1
[ 0) = 2S (2.589)
g [
S
f
1

S
f
2
[ g) = S
2
1
2N
[e
ig
f
1
2S(e
ig
f
1
e
ig
f
2
) +e
ig
f
2
2S(e
ig
f
2
e
ig
f
1
)]
(2.590)
= S
2
S
N
[2 e
ig(
f
1
f
2
)
e
ig(
f
2
f
1
)
] (2.591)
= S
2
2S
N
[1
e
ig(
f
1
f
2
)
+e
ig(
f
1
f
2
)
2
] (2.592)
= S
2
2S
N
(1 cos(g (
f
1

f
2
))) (2.593)
g [
S
f
1

S
f
2
[ g) = S
2
2S
N
[1 cos(g (
f
1

f
2
))] spinski talas (2.594)
2. Dejstvujemo sa hamiltonijanom
H =
f
1
,
f
2
(J
z
S
z
f
1
S
z
f
2
+J
xy
S
+
f
1
S
f
2
) (2.595)
na stanje [ g)
[ g) =
1
2SN
f
e
ig
f
S
f
[ S) (2.596)
odnosno
H[ g) =
f
1
,
f
2
J
z
S
z
f
1
S
Z
f
2
[ g) +
f
1
,
f
2
J
xy
S
+
f
1
S
f
2
[ g) (2.597)
Za svaki cvor f
1
sumira cemo samo po susednim cvorovima f
2
(aproksimacija najbli zih
suseda). Svaki cvor ima Z susednih cvorova, koji su obele zeni sa

i
=

f
i

f i
1, 2, ..., Z

f posmatrani.
U prethodnom zadatku smo izra cunali da je(objasnjenje u vezi [0 >= [S >)
S
z
f
1
S
z
f
2
[ g) = S
2
[ g)
1
2SN
S(e
ig
f
1
S
f
1
+e
ig
f
2
S
f
2
)[ S) (2.598)
pa je prvi clan u izrazu za

H[ g) jednak
f
1
,f
2
J
z
S
z
f
1
S
Z
f
2
[ g) =
f
1
,f
2
J
z
S
2
[ g)
SJ
z
2SN
f
1
,f
2
e
ig
f
1
S
f
1
[ S)
SJ
z
2SN
f
1
,f
2
e
ig
f
2
S
f
2
[ S)
(2.599)
= J
z
S
2
[ g) N
..
f
1
Z
..
f
2
SJ
z
[ g)
f
2
1
. .
Z
SJ
z
2SN
f
1
,j
e
ig(
f
1
+
j
)
S
f
1
+
j
[ S)
(2.600)
= J
z
S
2
[ g) NZ SJ
z
Z[ g) SJ
z
Z[ g) (2.601)
= J
z
S
2
[ g) NZ 2SJ
z
Z[ g) (2.602)
U tre cem clanu u (2.600) je kori steno komutiranje suma.
U prethodnom zadatku smo tako
-
de izra cunali
S
+
f
1
S
f
2
[ g) =
1
2SN
e
ig
f
1
S
f
2
2S[ S) (2.603)
sto cemo iskoristiti za drugi clan u

H[ g)
f
1
,f
2
J
xy
S
+
f
1
S
f
2
[ g) =
f
1
,f
2
J
xy
1
2SN
e
ig
f
1
S
f
2
2S[ S) (2.604)
=
f
1
j
J
xy
1
2SN
e
ig(
f
1
+
j
)
e
ig
j
S
f
1
+
j
2S[ S) (2.605)
=
j
J
xy
e
i
j
2S
f
1
1
2SN
e
ig(
f
1
+
j
)
S
f
1
+
j
[ S)
. .
[ g)
(2.606)
= J
xy
[ g) 2S
j
e
ig
j
(2.607)
Iz (2.602) i (2.607) sledi da je
H[ g) = (S
2
NZJ
z
2SZJ
z
+ 2SJ
xy
j=1
e
ig
j
)[ g) (2.608)
(2.609)
184 2 Re senja
prema tome [ g) je svojstveno stanje hamiltonijana

H. Energija koja odgovara stanjima
[ g) je
E(g) = S
2
NZJ
z
2SZJ
z
+ 2SJ
xy
j=1
e
ig
j
(2.610)
Dobijeni izraz se mo ze preglednije napisati u obliku
E(g) = E
0
+(g) (2.611)
gde je E
0
= S
2
NZJ
z
,

H[ S) = E
0
[ S), a
(g) = 2SZJ
z
+ 2SJ
xy
j=1
e
ig
j
(2.612)
PRIMER: Kubna re setka
1
= ae
x

2
= ae
x

3
= ae
y

4
= ae
y

5
= ae
z

6
= ae
z
6
i=1
e
ig
i
= e
ig
x
a
+e
ig
x
a
+e
ig
y
a
+e
ig
y
a
+e
ig
z
a
+e
ig
z
a
= 2(cos g
x
a + cos g
y
a + cos g
z
a)
kona cno, disperziona relacija za kubnu re setku je
(g) = 12SJ
z
+ 2SJ
xy
2(cos g
x
a + cos g
y
a + cos g
z
a)
(g) = 12S(J
xy
J
z
)
. .
.
12J
xy
S[1
1
3
(cos g
x
a + cos g
y
a + cos g
z
a)]
= gap u Heisenbergovom modelu (procep anizotropije)
3. Holstein-Primakoff-ove transformacije za prelaz na Boze-Ajn stajnove operatore den-
isane su sa:
S
= (2s)
1
2
a
+
(1
a
+
a
2s
) S
+
= (S
S
z
= S a
+
a
Treba pokazati da ova denicija povla ci
[S
+
, S
] = 2S
z
Prvo eksplicitno pi semo komutator
[S
+
, S
] = 2s[(1
a
+
a
2s
)
1
2
a, a
+
(1
a
+
a
2s
)
1
2
]
= 2s
_
(1
a
+
a
2s
)
1
2
aa
+
(1
a
+
a
2s
)
1
2
a
+
(1
a
+
a
2s
)
1
2
(1
a
+
a
2s
)
1
2
a
_
Zatim koriste ci da va zi [a, a
+
] = 1 aa
+
= a
+
a + 1 dobijamo
[S
+
, S
] = = 2s
_
(1
a
+
a
2s
)
1
2
(a
+
a + 1)(1
a
+
a
2s
)
1
2
a
=
(1
a
+
a
2s
)a
_
= 2s
_
(a
+
a + 1)(1
a
+
a
2s
) a
+
a +
a
+
a
+
aa
2s
_
= 2s
_
a
+
a + 1
a
+
a
2s

a
+
aa
+
a
2s
a
+
a +
a
+
(aa
+
1)a
2s
_
= 2s (1
a
+
a
2s

a
+
aa
+
a
2s
+
a
+
aa
+
a
2s

a
+
a
2s
)
= 2s (1
a
+
a
s
)
= 2 (s a
+
a)
= 2S
z
4. Koriste ci uslov zadatka s >> 1, Holstein-Primakoff-ove transformacije mo zemo aproksimi-
rati na slede ci na cin
S
+
=

2s(1
a
+
a
2s
)
1
2
a
s>>1
2s(1
1
2
a
+
a
2s
)a
2sa
S
=

2sa
+
(1
a
+
a
2s
)
1
2
s>>1
2sa
+
(1
1
2
a
+
a
2s
)a
2sa
+
S
z
= s a
+
a
Koristi cemo grublju aproksimaciju za dijagonalizaciju hamiltonijana
H = J
N
n=1
[S
z
n
S
z
n+1
+
1
2
(S
+
n
S
n+1
+S
n
S
+
n+1
)]
= J
N
n=1
[(s a
+
n
a
n
)(s a
+
n+1
a
n+1
) +
2s
2
(a
n
a
+
n+1
+a
+
n
a
n+1
)]
Js
2
N Js
N
n=1
(a
n
a
+
n+1
+a
+
n
a
n+1
a
+
n
a
n
a
+
n+1
a
n+1
) (zanemarujemo clanove bez s)
186 2 Re senja
Prelazimo sa operatora a
+
i a
na njihove Furije-ove transforme

a
k
=
1
N
N
n=1
e
i
kx
n
a
n
, x
n
= vektor polo zaja n-tog cvora
a
n
=
1
N
N
n=1
e
i
kx
n
a
H = Js
2
N
sJ
N
N
n=1
(
k
/
e
i
k
/
xn
a
k
/
k
//
e
i
k
//
x
n+1
a
+
k
//
+
k
/
e
i
k
/
xn
a
+
k
/
k
//
e
i
k
//
x
n+1
a
+
k
//

k
/
e
i
k
/
x
n
a
+
k
/
k
//
e
i
k
//
x
n
a
k
//

k
/
e
i
k
/
x
n+1
a
+
k
/
k
//
e
i
k
//
x
n+1
a
k
//
)
iskoristili smo x
n+1
= x
n
+a. Nakon mno zenja suma dobijamo
H = Js
2
N
sJ
N
N
n=1
k
/
,
k
//
(e
i(
k
/
k
//
)x
n
+i
k
//
a
a
k
/
a
+
k
//
+e
i(
k
/
k
//
)x
n
i
k
//
a
a
+
k
/
a
k
//

e
i(
k
/
k
//
)xn
a
+
k
/
a
k
//
e
i(
k
/
k
//
)xn+i(
k
/
k
//
)a
a
+
k
/
a
k
//
)
Koriste ci izraz za ortogonalnost funkcija
n
e
ix
n
(
k
//
k
/
)
= N(
k
tt
k
t
)
za hamiltonijan dobijamo
H = Js
2
N
sJ
N
k
/
,
k
//
N(
k
t
k
tt
)
_
e
i
k
//
a
a
k
/
a
+
k
//
+e
i
k
//
a
a
+
k
/
a
k
//
a
+
k
/
a
k
//

e
i(
k
/
k
//
)a
a
+
k
/
a
k
//
_
= Js
2
N sJ
k
/
(e
i
k
/
a
a
k
/
a
+
k
/
. .
a
+
k
/
a
k
/
+1
+e
i
k
/
a
a
+
k
/
a
k
/
a
+
k
/
a
k
/
a
+
k
/
a
k
/
)
= Js
2
N sJ
k
[ e
i
ka
..
0
+a
+
k
a
k
(e
i
ka
+e
i
ka
2)]
Kona cno dijagonalizovani Hamiltonijan glasi
H = Js
2
N Js
k
2a
+
k
a
k
[cos(
ka) 1]
Energija spinskih talasa se mo ze pro citati iz Hamiltonijana
(
k) = 2Js[cos(
ka) 1]
U slu caju da su spinovi raspore
-
deni du z z-ose energija je
a = ae
z
a = 1 (
k) = 2Js(cos k
z
1)
5. U XY modelu je J
[[
= 0, tako da je
H
xy
= J
j,
_
S
x
j
S
x
j+
+S
y
j
S
y
j+
_
. (2.613)
Sada dijagonalizujemo ovaj hamiltonijan. Neka je S
j
= S
x
j
iS
y
j
, sledi
H
xy
= J
j
_
S
+
j
S
j+1
+S
j1
S
+
j
_
, (2.614)
gde smo uzeli da se spinovi nalaze na jednoj liniji i da interaguju samo najbli zi susedi.
Jordan-Wigner-ovim transformacijama vr simo dijagonalizaciju Hamiltonijana.
d
l
= e
i
l
S
l
d
+
l
= e
i
l
S
+
l
_
_
_

l
=
l1
k=1
_
1
2
+S
z
l
_
. (2.615)
Po sto je
d
+
l
d
l
= e
i
l
S
+
l
e
i
l
S
l
= S
+
l
S
l
=
1
2
+S
z
l
,
l
=
k<l
n
k
,
gde je n
k
= d
+
k
d
k
. Operatori d
k
i d
+
k
zadovoljavaju fermionske komutacione relacije
[d
l
, d
+
l
]
+
= e
i
l
S
+
l
e
i
l
S
l
+e
i
l
S
+
l
e
i
l
S
l
= [S
l
, S
+
l
]
+
= 1.
Kada su razli citi indeksi
[d
l
, d
+
m
]
+
= e
i
l
S
+
l
e
im
S
l
+e
m
S
+
l
e
i
l
S
l
,
188 2 Re senja
neka je l > m, imamo
l
=
_
1
2
+S
z
m
_
+
k<l
t
_
1
2
+S
z
k
_
.
Zamenom
l
u komutacionu relaciju dobijamo
[d
l
, d
+
m
]
+
= e
i(
l
m)
_
S
l
S
+
l
+e
i(
1
2
+S
z
m
)
S
+
m
e
i(
1
2
+S
z
m
)
S
l
_
.
Po sto je e
Be
A
=

B + [
A,

B] +. . ., va zi slede ce
e
iS
z
S
+
e
iS
z
= e
i
S
+
= S
+
,
odakle nakon zamene u prethodni izraz sledi
[d
l
, d
+
m
]
+
= 0, za l ,= m.
Time smo pokazali da su operatori d
l
, d
+
m
fermionski, odnosno
[d
l
, d
+
m
]
+
=
lm
.
Dakle mo zemo upotrebiti J-Wtransformacije za dijagonalizaciju Hamiltonijana. Zamenom
(2.615) u (2.613) dobijamo
H
xy
= J
j
(d
+
j
d
j+1
+d
+
j
d
j1
), (2.616)
Hamiltonijan fermionskih operatora. Uvo
-
denjemkanonske transformacije d
j
=
1
k
e
ikr
j
d
k
i zamenom u (2.616) dobijamo
H
xy
= J
j
_
1
k
e
ikr
j
d
+
k
1
k
/
e
ik
/
r
j+1
d
k
/
+
+
1
k
e
ikr
j
d
+
k
1
k
/
e
ik
/
r
j1
d
+
k
_
= . . . =
2J
k
n
k
cos(kl).
6. (a) Osnovno stanje: E
0
= Ns
2
J M
0
= Ns
Pobudjeno stanje: M = Ns n = Ns(1
n
Ns
)
n =
g
1
e
(g)
kT
1
M = Ns
..
M
0
(1
1
Ns
g
1
e
(g)
kT
1
U 28. zadatku smo dobili:
(g) = 12s (J
z
J
xy
)
. .
0
+12sJ
xy
(1
1
3
(cos g
x
a + cos g
y
a + cos g
z
a))
izotropan model J
z
= J
xy
J
Dugotalasna aproksimacija g su mali (jer g je neki na cin
k a
k
1
)
cos g
x
a 1
1
2
(g
x
a)
2
(g) = 12
2
sJ(1
1
3
(1
1
2
(g
2
x
a
2
) + 1
1
2
g
2
y
a
2
+ 1
1
2
g
2
z
a
2
))
= 12
2
sJ
1
3

1
2
(g
2
x
a
2
+g
2
y
a
2
+g
2
z
a
2
)
(g) = 2
2
sJg
2
a
2
M = M
0
(1
1
Ns
g
1
e
2Js
2
g
2
a
2
1
)
td. limes:
N
(2)
3
jer je
g
po svim cvorovima
M = M
0
(1
1
Ns
N
(2)
3
_
d
3
g
1
e
2Js
2
g
2
a
2
1
) d
3
g = sin ddg
2
dg
M = M
0
(1
1
2
2
s
_
g
2
dg
e
2J
2
a
2
sg
2
1
)
smena: x = 2j
2
a
2
s g
2
dg =
dx
2g 2J
2
a
2
s
=
dx
2
x
_
2J
2
a
2
s
M = M
0
(1
1
2
2
s
_
xdx
e
x
1
1
2(2J
2
a
2
s)
3
2
M = M
0
(1 const. T
3
2
) ,gde const zavisi od sistema, tj. od s, J, a
190 2 Re senja
(b) 2D slu caj: M = M
0
(1
1
s
_
d
2
g
1
e
2Jg
2
s
1
)
M = M
0
(1
1
s
const
_
dx
e
x
1
)
T veliko malo e
x
1 1 +x 1
_
0
dx
x
divergira
1D slu caj:
_
dx
x(e
x
1)
divergira
Mermin-Vagnerova teorema: za sisteme sa ni zim dimenzijama, uredjenost sistema,
koja se te sko prenosi, uni stava magnetizaciju M divergira
7. Ako je

H usmereno du z z-ose Hamiltonijan postaje
H = g
B
H
N
i=1
S
z
i
,
odnosno dobijamo da je statisti cka suma
Z =
s
e
h
i
S
z
i
,
gde je h = g
B
H. Kori s cenjem veze
n
k=0
x
k
=
x
n+1
1
x1
pri ra cunanju dobijamo
F = NkT ln
sh[(s +
1
2
)x]
sh(
x
2
)
, (2.617)
gde je x =
H
kT
, a = g
B
. Po sto je M =
F
H
dobijamo
M = M
0
B
s
(sx), (2.618)
gde je B
s
(sx) Bessel-ova funkcija. Po sto je u na sem slu caju s =
1
2
ima cemo B1
2
(
x
2
) =
th(
x
2
). Kada je H = 0 sledi da je x = 0 odnosno M = 0. Prema tome u aproksimaciji
srednjeg polja nema spontane magnetizacije za ovaj sistem, odnosno ni faznog prelaza.
8.
9. Odrediti toplotni kapacitet klasi cnog Heisenbergovog modela s >> 1.
U anizotropnom slu caju (op sti slu caj), hamiltonijan glasi:
H =
N
i,j
[J
z
y
S
z
i
S
z
j
+J
xy
ij
(S
x
i
S
x
j
+S
y
i
S
y
j
)] gb
N
i=0
S
i
[
S
i
[ = S

S
i
= Ss
i
( s
i
je ort)
Izotropan slu caj - uzmemo medusobno jednake coupling konstante: J
z
= J
xy
H = J
z
N
i=1
S
z
i
S
z
i+1
J
xy
2
N
i=1
(S
+
i
S
i+1
+S
i
S
+
i+1
) gb
N
i=1
M
z
S
z
i
J
z
= J
xy
H = Js
2
N
i=1
s
i
s
i+1
gbs
N
i=1
s
i

M
i
nove oznake Js
2
J
t
2
gs
g
t
2
H =
J
t
2
N
i=1
s
i
s
i+1
g
t
2
b
N
i=1
s
i

M
i
[S
i
, S
j
] = i
ij
S
i
= S s
i
[s
i
, s
j
] =
1
s
i
ij
= 0 jer S [s
i
, s
j
] = 0
Klasi cne vektore cemo prikazati preko jedini cnih spinova (1, , ). Treba nam particiona
funkcija
H =
j
2
N
i=0
s
i
s
i+1
s
0
s
1
= cos
1
s
1
s
2
= cos
2
.. s
N
s
N1
= cos
N
H =
j
2
N
i=0
cos
i
Z
N+1
=
s
0
,..,s
N
s
0
,..,s
N
po svim konguracijama
Z
N+1
=
_
d
0
4
. .
1jer ne zavisi od
i
_
d
1
4

_
d
0
4
N
i=1
e
k cos
i
, k =
J
2k
B
T
Z
N+1
=
1
(4)
N
_
_

0
_
2
0
sin dde
k cos
_
N
=
1
2
N
(
_
1
1
dxe
kx
)
N
=
=
1
2
N
_
1
k
(e
k
e
k
)
_
N
=
1
2
N
(
1
k
2 sinh k)
N
= (
sinh k
k
)
N
Z
N
= (
sinh k
k
)
N1
U
N
= F
N
+TS
N
192 2 Re senja
F
N
= k
B
T ln Z
N
= k
B
T(N
1
) ln(
sinh k
k
)
S
N
=
F
N
T
= k
B
(ln sinhk ln k)(N 1) +k
B
T(N 1)(cothk
dk
dT

1
k
dk
dT
)
k =
J
2k
B
T
dk
dT
=
J
2k
B
T
2
=
k
T
S
N
= k
B
(N 1) ln
sinh k
k
k
B
(N
1
)(k coth k 1)
U
N
= F
N
+TS
N
U
N
= k
B
T(N 1)(k coth k 1)
C
v
=
dU
N
dT
= k
B
(N 1)(k coth k 1) k
B
T(N
1
)(
dk
dT
coth k k
1
sinh
2
k
dk
dT
)
C
v
= k
B
(N 1)(k coth k 1) +k
B
k(N 1)(coth k
k
sinh
2
k
)
C
v
= k
B
(N 1)
k
B
k
2
(N 1)
sinh
2
k
N >> 1 C
v
= Nk
B
(1 (
k
sinh k
)
2
)
limT 0, k lim
x
sinh x =
e
x
2
lim
T0
C
v
= lim
k
Nk
B
(1 (
k
e
k
2
2
) = Nk
B
lim
T0
S
N
= jer k
B
Nk coth k dominira i divergira
10. Odrediti korelacionu f-ju klasi cnog izotropnog 1D Heisenbergovog modela
< s
i
s
i+l
>=< s
x
i
s
x
i+l
> + < s
y
i
s
y
i+l
> + < s
z
i
s
z
i+l
>= 3 < s
z
i
s
z
i+l
>
(sve su jednake jer nijedan pravac nije dominantan).
N
(i, i +l) = korelaciona funkcija za N-to clani niz izmedju i-tog i i+l-tog.
Radimo sa cikli cnim grani cnim uslovima mo zemo uzeti i = 0
< s
i
s
i+l
>= 3 < s
z
i
s
z
i+l
>= 3 < s
z
0
s
z
l
>=
=
3
Z
N+1
_
d
0
4
_
d
1
4

_
d
N
4
s
z
0
s
z
l
N
i=1
e
k cos
i
k =
J
2k
B
T
Z
l+1
= (
sinh k
k
)
l
=
3
Z
N+1
. .
3
(
sinh k
k
)
N
_
d
0
4

_
d
l
4
s
z
0
s
z
l
l
i=1
e
k cos
i
_
d
l+1
4

_
d
N
4
N
i=l+1
e
k cos
i
. .
(
sinh k
k
)
Nl
=
3
Z
l+1
_
d
0
4

_
d
l
4
s
z
0
s
z
l
l
i=1
e
k cos
i
Vratimo se na vektore: 3 < s
z
0
s
z
l
>=< s
0
s
l
>
s
0
s
l
ne zavisi od uglova
i
jer su to uglovi izmedju uzastopnih spinova.
s
l
= cos
l
s
l1
..
ez
+sin
l
cos
l
e
x
+ sin
l
sin
l
e
y
/ s
0
s
0
s
l
. .
cos
l
= cos
l
s
l1
s
0
. .
cos
l1
+sin
l
cos
l
e
x
s
0
. .
cos(
l1
)
+0
cos
l
= cos
l
cos
l1
+ sin
l
cos
l
sin
l1
< s
i
s
i+l
>=
1
Z
l+1
_
d
0
4

_
d
l
4
(cos
l
cos
l1
+ sin
l
cos
l
. .
0
_
dcos =0
tako namestimo x-osu
sin
l1
)
l
i=1
e
k cos
i
=
1
Z
l+1
_
d
0
4

_
d
l1
4
cos
l1
l1
i=1
e
k cos
i
_
d
l
4
cos
l
e
k cos
l
Sad ono sto smo uradili za cos
l
uradimo za cos
l1
i tako sve do 1
=
1
Z
l+1
_
d
0
4
. .
1
(
_
d
4
cos e
k cos
)
l
_
d
4
cos e
k cos
=
1
2
_

o
sin d cos e
k cos
=
1
2
_
1
1
dx xe
kx
=
=
1
2
(
d
dk
)
_
_
1
1
dx xe
kx
_
=
1
2
(
d
dk
)
e
k
e
k
k
=
d
dk
(
sinh k
k
) =
k cosh k sinh k
k
2
N
(0, l) =
1
(
sinh k
k
)
(
sinh k
k
2

cosh k
k
)
l
= (
1
k
coth k)
l
k =
J
2k
B
T
194 2 Re senja
11. Po sto je
S
r
= cos()
e
1
+ sin()
e
2
,
zamenom u izraz za Hamiltonijan dobijamo
H =
1
2
<r,r
/
>
J
(rr
/
)
cos(
r
r
/ ).
Po sto je T <<
J
k
B
mo zemo zapisati da je
cos(
r
r
/ ) 1
1
2
(
r
r
/ ),
zamenom u hamiltonijan sledi
H =
N
2
n
J(n) +
1
4
n,n
/
J(n n
t
)(
n
n
/ )
2
. (2.619)
Nastavljamo u impulsnom prostoru
r
=
1
k
e
ikr
k
,
r
/ =
1
k
(e
ikr
e
ikr
/
)
k
.
Zanima nas samo drugi deo Hamiltonijana (2.619), po sto prvi deo ne sadr zi interakciju
H =
1
4N
k,k
/
,r,r
/
J(r r
t
)
k
k
/ [e
i(k+k
/
)r
+e
i(k+k
/
)r
/
e
i(kr
/
+k
/
r)
e
i(kr+k
/
r
/
)
].
Neka je
r
t
=
, gde je delta vektor koji ide po prvim susedima
H =
1
4N
k,k
/
,r,
J()
k
k
/ e
i(k+k
/
)r
. .
k,k
/
[1 +e
i(k+k
/
)
e
ik
e
ik
/
] =
=
1
4
k,
J()
k
k
[i e
ik
e
ik
] =
=
1
2
k,
J()[1 cos(
k

)
k
k
. .
[
k
[
2
=
=
1
2
k

k
[
k
[
2
,
gde je
k
= 2
k
J() sin
2
(
k
2
). Vektor
k se pri tome seta unutar prve Briluenove zone

(slika ??). Umesto kompleksne amplitude
k
mo zemo uvesti realne
k
=
1
2
(
k
+
k
)
k
=
1
i
2
(
k
k
)
_
_
_
odavde mo zemo
k
i
k
izraziti preko funkcija
k
i
k
.
Ubacujemo u Hamiltonijan
H =
1
2
kBZ
k
(
2
k
+
2
k
) =
1
2
2
k
Korelacionu funkciju usrednjavamo po gornjem Hamiltonijanu
g(r) =<
S
0
S
r
>=< cos(
0
r
) >= Re < e
i(
0
r)
>
12.
r
=
1
k
(1 e
ikr
)
k
=
1
kB
+
(1 e
ikr
)
k
+
kB
. .
kk
(1 e
ikr
)
k
,
r
=
1
kB
+
[(1 e
ikr
)
k
+ (1 e
ikr
)
k
] =
_
2
N
kB
+
_
k
(1 cos(

k
r ) +
k
sin(

k
r )
g(r) = Re
_
_
d
N
k
e
H+i(
0
r)
_
d
N
k
e
H
_
,
gde su H i
0
n
izra zeni preko
k
. Koristimo slede cu formulu
_
+
1
2
Qx
2
+ixy
dx =
_
2
Q
e
y
2
2Q
.
_
d
N
k
e
H
=
_
_
+
1
2
k
kT

2
k
d
k
_
N
=
_
2kT
k
_
N
_
N
k=1
2kT
k
_
.
196 2 Re senja
g(r) = exp
_
2k
B
T
N
k
sin
2
(
r
2
)
k
_
.
k
= 2
J() sin
2
_
r
2
_
= Q
2
k
2
J,
za male k-ove.
13.
g
d
(r) = exp
_
k
B
Tf
d
(r)
,
gde je
f
d
(r) =
2Q
d
(2)
d
_
d
d
k
sin
2
(
r
2
)
k
.
Pona sanje korelacione funkcije za d=2:
g
2
(r) = exp
_
k
B
Tf
2
(r)
,
f
2
(r) =
2Q
2
Q
2
(2)
2
J
_
d
2
k sin
2
(
r
2
)
k
2
=
2
(2)
2
J
_
kddk
2k
2
(1 cos(
r ))
. .
u polarnom sistemu
=
2
(2)
2
J
_
dk
k
_
2
0
(1 cos(kr cos )d.
Integral re savamo na slede ci na cin
_
2
0
(1 cos(kr cos )d = 2
_
2
0
cos(kr cos )d =
2
_

0
(1 cos(kr cos )d +
_
2
(1 cos(kr cos )d
. .
=+
=
2 2
_

0
cos(kr cos )d
. .
2J
0
(kr)
.
Denicija Beselove funkcije nultog reda:
J
0
(z) =
1
_

0
cos(z cos t)dt,
f
2
(r) =
1
(2)
2
2
J
_
dk
k
(1 J
0
(kr))
. .
I(r)
,
integracija se vr si po Briluenovoj zoni, pri cemu je k
D
granica Briluenove zone.
I
r
=
_
dkJ
t
0
(kr) =
1
r
_
k
D
0
J
t
0
(x)dx =
1
r
I(r) = ln r + const
f
2
(r) =
ln r
2J
+ const, g
2
(r) = exp
_
k
B
T lnr
2J
C
k
B
T
r
k
B
T
2J
14.
198 2 Re senja
VIII. Landau-ova teorija
1. Landau-ova slobodna energija, odnosno Gibs-ova slobodna energija (ili potencijal) razvi-
jen po magnetizaciji je dat izrazom
G(m, T) = a(T) +
b(T)
2
m
2
+
c(T)
4
m
4
+
d(T)
6
m
6
(2.620)
gde su b(T) > 0, c(T) < 0. U ovom modelu faznih prelaza slobodna energija je analiti cka
za m = 0, a u istoj ta cki postoji fazni prelazi prvog reda. Samim tim, da bi se odredila
latentna tolota tog prelaza, mo ze se iskristiti da je G(m, T) = G(0, T) i da je
G
m
= 0
1) a +
b
2
m
2
0
+
c
4
m
4
0
+
d
6
m
6
0
= a/
2
m
2
0
m
0
=magnetizacija na ta cki faznog prelaza
b +
c
2
m
2
0
+
d
3
m
4
0
= 0
2) bm
0
+cm
3
0
+dm
5
0
= 0/
1
m
0
b +cm
2
0
+dm
4
0
= 0
1) 2)
c
2
m
2
0
+
2d
3
m
4
0
= 0
c
2
=
2d
3
m+ 0
2
m
0
=
_
3c
4d
b = cm
2
0
dm
4
0
= c(
3c
4d
) d
9c
2
16d
2
=
3
16
c
2
d
b =
3c
2
16d
VIII. Landau-ova teorija 199
Latentna toplota q = T
c
(s(T
+
c
) S(T
c
))
S =
Q
T
S =
G
T
S = a
t
+
b
t
2
m
2
+
c
t
4
m
4
+
d
t
6
m
6
+
G
T
..
0
dm
dT
S(T
c
) = a
t
+
b
t
2
m
2
+
c
t
4
m
4
+
d
t
6
m
6
S(T
c
) = a
t
+
b
t
2
m
2
+
c
t
4
m
4
+
d
t
6
m
6
m
0
=
_
3c
4a
S(T
+
c
) = a
t
jer je magnetizacija = 0 iznad T
c
q = T
c
[
b
t
2
(
3c
4d
) +
c
t
4
(
3c
4d
)
2
+
d
t
6
(
3c
4d
)
3
] = T
c
(
3b
t
c
4d

c
t
9c
2
64d
2
+
27d
t
c
3
384d
3
).
200 2 Re senja
IX. Ising-ov model
1. Particiona funkcija Ising-ovog modela van polja (H ,= 0) je data izrazom
Z
N
=
e
H
=
1
=1
2
=1
...
N
=1
e
|
N1
i=1

i
i+1
,
gde je / =
J
k
B
T
= J. Mogu ce je izvr siti niz transformacija particione funkcije, tako da se
pri svakom koraku elimini se zavisnost po jednom spinu, ostavljaju ci particionu funkciju
za jednog clana kra ceg lanca. S obzirom da se poslednji clan
N
u sumi pojavljuje samo
jednom, izdvoji cemo zavisnost po ovom clanu
Z
N
=
1
=1
...
N1
=1
e
|
N2
i=1

i
i+1
N
=1
e
|
N1
N
, (2.621)
Parcijalnim sumiranjem dobija se izraz
N
=1
e
|
N1
+e
|
N1
= 2 cosh(/
N1
), koji,
zbog parnosti funkcije cosh ne zavisi od vrednosti spina
N1
. Po sto se u preostalom
delu particione funkcije clan
N1
pojavljuje samo jednom, slede ci korak transformacije
postaje parcijalno sumiranje po
N1
Z
N
= 2 cosh/
1
=1
...
N
=1
e
|
N3
i=1

i
i+1
N1
=1
e
|
N2
N1
. .
2 cosh |
.
Ponavljanjem ovakvih operacija za spinove
N2
,
N3
do
2
, za particionu funkciju se
kona cno dobija
Z
N
= (2 cosh/)
N1
1
=1
1 = (2 cosh/)
N1
2. (2.622)
Koriste ci ovaj rezultat, Helmholtz-ova slobodna energija postaje
F
N
= k
B
T ln Z
N
= k
B
T ln 2 k
B
T(N 1) ln(2 cosh/). (2.623)
U slucaju lanca sa velikim brojem spinova (tj. u limesu N ), za gustinu slobodne
energije po cestici se dobija
f = lim
N
F
N
N
= lim
N
[k
B
T(1
1
N
) ln(2 cosh/)] = k
B
T ln(2 cosh /).
2. U prethodnom zadatku analizirali smo slu caj otvorenog lanca Ising-ovih spinova van
magnetnog polja. U ovom zadatku razmotri cemo slu caj lanca spinova sa periodi cnim
grani cnim uslovima (zatvoren lanac) u prisustvu magnetnog polja H. Hamiltonijan sis-
tema tada je oblika
H = J
N
i=1
i+1
H
N
i=1
i
.
Ako zbog jednostavnosti zapisa uvedemo oznake / =
J
k
B
T
i B =
H
k
B
T
,particiona funkcija
sistema je data sa
Z
N
=
e
H
=
e
|
N
i=1

i
i+1
+B
N
i=1

i
. (2.624)
Gustinu slobodne energije i magnetizaciju odredi cemo tzv. metodom matrice transfera.
Radi primene metoda potrebno je da se izvr si pregrupisavanje argumenata eksponenci-
jalne funkcije
/
1
2
+/
2
3
+... +/
N
1
+B
1
+B
2
+... +B
N
=
= (/
1
2
+
B
2
1
+
B
2
2
)
. .
lnL(
1
,
2
)
+(/
2
3
+
B
2
2
+
B
2
3
)
. .
ln L(
2
,
3
)
+...,
tako da se uvo
-
denjem funkcije transfera L(
i
,
i+1
) = e
(|
i
i+1
+
E
2

i
+
E
2

i+1
)
, particiona
funkcija Z
N
transformi se u:
Z
N
=
i=1
e
ln L(
i
,
i+1
)
=
i=1
L(
i
,
i+1
) =
1
=1
...
N
=1
L(
1
,
2
)...L(
N
,
1
).
Funkcija L(
i
,
i+1
) mo ze da se interpretira kao matri cni element reprezentacije opera-
tora

L u bazisu spinskih varijabli
i
i
i+1
, tako da va zi L(
i
,
i+1
) =.
Reprezentacija operatora

L je dvodimenzionalna matrica, s obzirom da Ising-ovi spinovi
mogu da se na
-
du u dva razli cita stanja:
L =
_
_
L(+, +) L(+, )
L(, +) L(, )
_
_
=
_
_
e
|+B
e
|
e
|
e
|B
_
_
,
202 2 Re senja
Upravo ova matrica je nazvana matricomtransfera, po sto povezuje stanja susednih spinova.
Koriste ci uvedenu notaciju, proizvod transfer funkcija u okviru particione funkcije mo ze
da se prepi se kao
L(
1
,
2
) L(
2
,
3
)...L(
N
,
1
) =<
1
[
L[
2
><
2
[
L[
3
> ... <
N
[
L[
1
> . (2.625)
S obzirom na deniciju jedini cnog operatora

I =

i
[
i
>= Tr
L
N
. (2.626)
Za izracunavanje poslednjeg izraza neophodno je da se re savanjem svojstvenog prob-
lema
det(
I) = 0 (2.627)
dijagonalizuje transfer matrica. Jednostavnom transformacijom svojstvene jedna cine
(e
|+B
)(e
|B
) e
2|
= 0 (2.628)
dobija se
2
(e
|B
+e
|+B
)
. .
2e
I
coshB
e
2|
+e
2|
. .
2 sinh(2|)
= 0. (2.629)
Tada su svojstvene vrednosti transfer matrice date sa
1,2
= e
|
cosh B
_
e
2|
cosh
2
B 2 sinh 2/. (2.630)
Izraz pod korenom mo ze dodatno da se pojednostavi :
e
2|
4
(e
2B
+ 2 +e
2B
+ 2 2) e
2|
+e
2|
=
=
e
2|
4
(e
2B
2 +e
2B
) 4
e
2|
4
e
2|
+e
2|
= e
2|
sinh
2
B +e
2|
,
tako da se za svojstvene vrednosti kona cno dobija
1,2
= e
|
coshB
_
e
2|
sinh
2
B +e
2|
. (2.631)
S obzirom da matrica

L
N
ima svojsvene vrednosti
N
1
i
N
2
, particiona funkcija je data sa
Z
N
=
N
1
+
N
2
. (2.632)
Anticipiraju ci primenu termodinami ckog limesa, pogodno je da se particiona funkcija
napi se u obliku Z
N
=
N
1
(1 +

N
2
N
1
), gde je
1
>
2
. Na osnovu slobodne energije sistema
F
N
= k
B
T ln(
N
1
+
N
2
) = k
B
T ln
1
k
B
T ln(1 + (
1
)
N
), (2.633)
mo ze da se izra cuna gustina slobodne energije u termodinami ckom limesu
f = lim
N
F
N
N
= k
B
T ln
1
k
B
T lim
N
(
ln(1 + (
1
)
N
)
N
) = k
B
T ln
1
. (2.634)
Zamenom izraza za ve cu svojstvenu vrednost, gustina slobodne energije kona cno postaje
f = k
B
T ln(e
|
cosh B +
_
e
2|
sinh
2
B +e
2|
). (2.635)
Dobijeni izraz mo ze da se uporedi sa rezultatomprethodnog zadatka, ukoliko pretpostavimo
da je spolja snje polje isklju ceno, tj. da va zi H = 0 (ili B = 0). S obziromda je u tomslu caju
gustina slobodne energije data sa
f = k
B
T ln(e
|
+
e
2|
) = k
B
T ln(e
|
+e
|
) = k
B
T ln(2 cosh/), (2.636)
identi cnost dva rezultata pokazuje validnost metode ,,matrice transfera u okviru Ising-
ovog modela. Magnetizacija po cestici m mo ze da se izra cuna kori s cenjem izraza
m =
f
H
, (2.637)
odakle se za magnetizaciju po jednom spinu kona cno dobija
m =
e
|
sinhB + 2e
2|
sinh Bcosh B
_
(e
2|
sinh
2
B +e
2|
)
1
e
|
coshB +
_
e
2|
sinh
2
B +e
2|
. (2.638)
204 2 Re senja
3. Pored interakcije izme
-
du najbli zih suseda, dugodometni Ising-ov model uklju cuje i in-
terakcije izme dju nesusednih i prostorno udaljenih spinova. Konkretni model dodatno
pretpostavlja i da je interakcija izme
-
du spinova kostantne ja cine
2J
N
. Ukoliko je inter-
akcija izme
-
du svih parova spinova denisana na identi can na cin, hamiltonijan sistema
mo ze da se prepi se u obliku
H =
2J
N
[
1
2
N
i=1
N
j=1
1
2
N
i=1
2
i
]. (2.639)
Znaju ci da je S
i
1, 1, sigurno va zi relacija

N
i=1
2
i
= N, pa se za hamiltonijan
kona cno dobija
H =
J
N
(
N
i=1
i
)
2
J. (2.640)
Ovakav oblik hamiltonijana najpogodniji je za izra cunavanje particione funkcije
Z
N
=
e
H
= e
J
J
N
(
N
i=1

i
)
2
, (2.641)
gde je uvedena oznaka J = /. Da bi izvr sili sumiranje po
i
, potrebno je da se prethodni
izraz linearizuje po
N
i=1
i
. U tom cilju, pogodno je iskoristiti ,,Gauss-ov ansatz:
e
a
2
=
1
2
_
+
x
2
2
+
2ax
dx, (2.642)
pri cemu varijabli a u particionoj funkciji odgovara izraz
_
K
N
N
i=1
i
. Tada je u parti-
cionoj funkciji sistema
Z
N
= e
J
2
_
+
dxe
x
2
2
e
2x
_
K
N
N
i=1

i
, (2.643)
mogu ce ,umesto sume po svim konguracijama spinova, izvr siti nezavisno sumiranje po
pojedina cnim spinovima:
Z
N
= e
J
1
2
_
+
dxe
x
2
2
1
=1
2
=1
...
N
=1
e
_
2K
N
x
1
...e
_
2K
N
x
N
. (2.644)
Tako se za particionu funkciju dobija
Z
N
=
e
J
2
2
N
_
+
dx(e
x
2
2N
cosh
_
2K
N
x
)
N
, (2.645)
sto nakon uvo
-
denja smene y =
x
N
postaje
Z
N
=
e
J
2
2
N
N
_
+
dy( e
y
2
2
. .
,,Gauss-ova raspodela
cosh(
2Ky)
. .
particiona f-ja jednog spina
)
N
.
Podintegralna funkcija (ozna cimo je sa F(y)) je proizvod dve funkcije- dela Gauss-ove
funkcije i particione funkcije Nspinskog sistema. Za velike vrednosti parametra y, Gauss-
ova funkcija te zi nuli br ze nego sto particiona funkcija te zi beskona cnosti, pa je ob-
lik funkcije F(y) sli can obliku Gauss-ove funkcije. Zato u termodinami ckom limesu,
kada N , mo ze da se o cekuje da najve ci uticaj na vrednost integrala ima pik oko
maksimuma funkcije, koji odgovara ta cno odre
-
denoj vrednosti argumenta funkcije y
.
S obzirom na to da glavni doprinos integralu dolazi od okoline maksimuma funkcije
F(y
), pogodno je za izra cunavanje

_
F(y)dy primeniti aproksimaciju najbr zeg spusta (na
engleskom: steepest descent approximation). Nakon odre
-
divanja sedlaste ta cke y
(engleski:
saddle point), koja odgovara maksimumu funkcije F(y
), ovaj metod pretpostavlja da je u

termodinami ckom limesu N vrednost integrala data sa
_
F(y)dy = F
max
, gde
ozna cava sirinu pika funkcije F(y). Konkretno, s obzirom na sli cnost oblika funkcije F(y)
i Gauss-ove funkcije ( cija je sirina pika
2), procenjujemo da je vrednost tra zenog inte-

grala data sa
_
F(y)dy = F
max
2. Da bi odredili maksimum podintegralne funkcije,

potrebno je na ci vrednost y
, koja zadovoljava uslov

0 = (e
y
2
2
+ln[cosh(
2Ky)]
)
t
= (e
f(y)
)
t
[
y=y
, (2.646)
gde je radi jednostavnosti uvedena skra cena oznaka f(y). Tako se pronala zenje maksi-
muma funkcije F(y) svodi na izra cunavanje uslova
df(y)
dy
[
y=y
= 0, koji eksplicitno glasi
(y + tanh(
2/y)
2/)[
y=y
= 0, (2.647)
sto nakon jednostavnih transformacija daje
y
2/tanh(
2/y
). (2.648)
Broj i zi cku relevantnost re senja jedna cine (2.648) mogu ce je utvrditi gra ckommetodom,
206 2 Re senja
0 0.5 1 1.5 2
0
0.5
1
1.5
2
(a) Za niske temperature, odnosno za T < T
c
.
0 0.5 1 1.5 2
0
0.5
1
1.5
2
(b) Za visoke temperature, odnosno za T > T
c
.
0 0.5 1 1.5 2
0
0.5
1
1.5
2
(c) Za kriti cnu temperaturu T = T
c
.
Slika 2.12: Gra cko re savanje jedna cine 2.648 u slu caju kada je konstanta (a) K > K
c
i (b)
K < K
c
(odnosno kada je T < T
c
, odnosno kada je T > T
c
). Na kriti cnoj temperaturi (c)
T = T
c
funkcija
2K tanh(
2Ky) tangira funkciju y, i tada y
= 0. Kao sto se mo ze videti

za T < T
c
imamo da je y
> 0.
razmatraju ci polo zaj tangente na funkciju
2/tanh(
2/y
) pri malim vrednostima ar-

gumenta. Zadr zavaju ci se na prvom redu razvoja u okolini nule, va zi aproksimacija
2/tanh(
2/y
) 2/y
, cime je odre
-
dena jedna cina tangente na krivu u ta cki y
= 0.
Ako je nagib tangente ve ci od jedan (2
J
k
B
T
..
I
> 1), jedna cina (2.648) ima dva re senja triv-
ijalno y
= 0 i nenulto re senje y
> 0 (vidi Sliku br. (2.12)). Ukoliko je nagib tangente

manji od jedan (2/ < 1), preostaje, me
-
dutim, samo trivijalno re senje y
= 0. Dakle,
pokazuje se da uslov 2/ = 1 odre
-
duje vrednost kriti cne temperature T
c
=
2J
k
B
, iznad
koje ne postoji netrivijalno re senje jedna cine (2.648). Na osnovu aproksimacije najbr zeg
spusta, particiona funkcija (2.646) kona cno postaje
Z
N
=
e
J
2
2
N
2 max
<y<
[(e
y
2
2
cosh
2/y)
N
],
gde se maksimum funkcije u srednjim zagradama dobija pri vrednostima y = y
, upravo
odre
-
denim re savanjem jedna cine (2.648). Koriste ci dobijeni rezultat, lako je izra cunati
gustinu slobodne energije
f = lim
N
k
B
T lnZ
N
= k
B
T ln 2 k
B
T lnF
, (2.649)
gde je uvedena funkcija
F
= max
<y<
(e
y
2
2
+ln[cosh
2|y]
). (2.650)
Vrednosti parametra / odre
-
duju dva razli cita oblika ove funkcije. Za T > T
c
(/ < 1/2)
funkcija ima jedinstveni maksimum F
(y = 0) = 1, dok je pri T < T

c
(/ > 1/2) maksi-
mum funkcije na nenultoj vrednosti argumenta (videti Sl.br.2.13).Tako se za gustinu slo-
bodne energije iznad kriti cne temperature dobija f = k
B
T ln 2, dok ispod kriti cne tem-
perature gustina slobodne energije ima dodatni doprinos od netrivijalnog maksimuma
funkcije F
(y = y
max
): f = k
B
T ln 2 k
B
T lnF
(y = y
max
).
208 2 Re senja
-4 -2 0 2 4
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
1.2
1.4
Slika 2.13: Funkcija F
= max
<y<
(e
y
2
2
+cosh
2Ky
) za razli cite vrednosti parametra /.
Isprekidana plava linija je prikaz funkcije za / = 3, a puna tamna linija je grak funkcije za
/ = 0.3.
4. Radi izra cunavanja korelacione funkcije, pogodno je razmotriti op stiji slu caj otvorenog
jednodimenzionalnog lanca Ising-ovih spinova sa neuniformnom interakcijom izmedju
najbli zih suseda, ciji je hamiltonijan dat sa
H =
N1
i=1
J
i
i+1
. (2.651)
Po sto je particiona funkcija sistema odredjena sa
Z
N
=
N1
i=1
|
i
i+1
, (2.652)
gde je uvedena oznaka /
i
= J
i
, mogu ce je iskoristiti analogiju sa re senjem zadatka Br.
(1). Tamo je, umesto sumiranja po svim konguracijama spinova, primenjen iterativni
postupak parcijalnog sumiranja po pojedina cnim spinovima, po cev od poslednjeg clana
lanca
N
. Tada particiona funkcija postaje
Z
N
=
1
...
N1
N2
i=1
e
|
i
i+1
N=1
e
|
N1
N1
N
. .
=2 cosh|
N1
N1
=2 cosh|
N1
, (2.653)
sto, posle niza sli cnih koraka, kona cno daje
Z
N
= 2
N1
i=1
(2 cosh /
i
). (2.654)
Prepostavljaju ci da je r mera udaljenosti izmedju spinova u jedinicama konstante re setke
(r > 0), kao i da su posmatrani spinovi daleko od kraja lanca (k + r < 0), korelaciona
funkcija denisana je sa
<
k
k+r
>=
1
Z
N
k+r
e
N1
i=1
|
i
i+1
. (2.655)
Po sto za Ising-ove spinove sigurno va zi
2
i
= 1, mogu ce je da se korelaciona funkcija, bez
promene vrednosti, transformi se umetanjem kvadrata spinova
k+1
, ...,
k+r1
, sto posle
pogodne asocijacije clanova i primene relacija oblika Z
N
<
l
l+1
>=

|
l
N1
i=1
|
i
i+1
daje
<
k
k+r
> =
1
Z
N
1
...
k
...
k+r
...
N1
(
k
k+1
)(
k+1
k+2
)...(
k+r1
k+r
)e
N1
i=1
|
i
i+1
=
1
Z
N
r
/
k
.../
k+r1
N1
i=1
|
i
i+1
,
ili skra ceno
<
k
k+r
>=

r
/
k
.../
k+r1
lnZ
N
. (2.656)
Koriste ci prethodno odredjen izraz za particionu funkciju (2.654), korelaciona funkcija
postaje
<
k
k+r
>=

r
/
k
.../
k+r1
[
N1
i=1
ln(2 cosh /
i
))], (2.657)
odakle se posle elementarnih transformacija dobija
<
k
k+r
>=
k+r1
i=k
tanh/
i
=
k+r1
i=k
tanh
J
i
k
B
T
. (2.658)
U konkretnom slu caju lanca Ising-ovih spinova sa uniformnom interakcijom izmedju na-
jbli zih suseda va zi J
k
= J
k+1
= J
k+2
= ... = J
k+r1
, pa je korelaciona funkcija data sa
210 2 Re senja
<
k
k+r
>= [tanh
J
k
B
T
]
r
. Na osnovu poslednjeg izraza, lako je pokazati da u limesu
visokih temperatura nema dugodometnih korelacija. Naime, po sto je tada argument
funkcije tanh mala vrednost (
J
k
B
T
0), vidi se da je
lim
r
<
n
n+r
>= 0.
5. Ukoliko podjemo od op stijeg modela Ising-ovog lanca sa neuniformnom interakcijom
izmedju najbli zih suseda, kvaterna korelaciona funkcija q
4
eksplicitno je data izrazom
q
4
=<
j
j+1
l+1
>=
1
Z
N
j+1
l+1
e
N1
i=1
|
i
i+1
, (2.659)
pa je u netrivijalnomslu caju j ,= l mogu ce, po analogiji sa prethodnimzadatkom, napisati
q
4
u obliku
q
4
=

/
j
/
l
lnZ
N
.
Koriste ci ranije odredjeni izraz za particionu funkciju Z
N
= 2
N

N1
i=1
cosh(/
i
), kvaterna
korelaciona funkcija postaje
q
4
=

/
j
sinh(/
l
)
cosh(/
l
)
i,=l
lncosh(/
i
) = tanh(/
l
)tanh(/
j
).
U konkretnom primeru Ising-ovog lanca sa uniformnim interakcijama va zi /
j
= /
l
, pa
se, uklju cuju ci i trivijalan slu caj j = l, za kvaternu korelacionu funkciju kona cno dobija
q
4
=<
j
j+1
l+1
>=
jl
+ (1
jl
)tanh
2
(/).
Za izra cunavanje toplotnog kapaciteta C
H
potrebno je odrediti <

H >i <

H
2
>. Koriste ci
prethodne rezultate, lako je pokazati da je
<

H >= J
N1
i=1
tanh/ = J(N 1)tanh/,
kao i
<

H
2
>= J
2
N1
i=1
N1
j=1
(
ij
+ (1
ij
)tanh
2
/) = /
2
(N 1)(1 + (N 2)tanh
2
/).
Tada je izraz za toplotni kapacitet dat sa
C
H
k
B
(N 1)
= (1 tanh
2
/)/
2
,
gde je / =
J
k
B
T
, pa je mogu ce skicirati grak zavisnosti C
H
(T)(slika ??).
6. S obzirom da se sistem nalazi u spolja snjem magnetnom polju, a da su zadati grani cni
periodi cni uslovi, pogodno je da se pri odredjivanju korelacione funkcije primeni metod
matrice transfera, obja snjen u zadatku Br. (2). Ukoliko se uvedu skra cene oznake B =
H
k
B
T
i / =
J
k
B
T
, korelaciona funkcija data je izrazom
<
k
l
>=
1
Z
N
l
exp[/
N
i=1
i+1
+B
N
i=1
i
].
Koriste ci deniciju funkcije transfera, L(,
t
) = exp[/
t
+
B
2
( +
t
)], korelaciona
funkcija postaje
<
k
l
>=
1
Z
N
L(
1
,
2
)...L(
k1
,
k
)
k
L(
k
,
k+1
)...L(
l1
,
l
)
l
L(
l
,
l+1
)
...L(
N1
,
N
)L(
N
,
1
).
Ako se pojedina cne funkcije transfera interpretiraju kao matri cni elementi operatora

L u
odgovaraju cem bazisu spinskih varijabli (L(
i
,
j
) =), mogu ce je, s obzirom
na deniciju identi cnog operatora

I =

[ >< [, proizvode sukcesivnih funkcija trans-
fera napisati u obliku
<
1
[
L[
2
><
2
[
L[
3
> ... <
k1
[
L[
k
>=<
1
[
L
k1
[
k
> (2.660)
(analogno za preostala dva proizvoda). Tako se za korelacionu funkciju dobija izraz
<
k
l
>=
1
Z
N
1
,
k
,
l
<
1
[
L
k1
[
k
>
k
<
k
[
L
lk
[
l
>
l
<
l
[
L
Nl+1
[
1
>=
=
1
Z
N
k
,
l
<
l
[L
Nl+k
[
k
>
k
<
k
[L
lk
[
l
>
l
.
212 2 Re senja
Re savanjem svojstvenog problema matrice transfera
L =
_
_
e
|+B
e
|
e
|
e
|B
_
_
,
odredjujemo svojstvene vrednosti
1
i
2
, preko kojih je particiona funkcija Z
N
data sa
Z
N
=
N
1
+
N
2
. (Ako je
1
ve ca svojstvena vrednost, u termodinami ckom limesu va zi
lim
N
(
1
)
N
= 0). Svojstvenim vrednostima
1
i
2
odgovaraju svojstveni vektori
[ x
1
> i [ x
2
>, pa je matricu transfera u svojstvenom bazisu mogu ce prikazati kao
L =
2
i=1
i
[ x
i
>< x
i
[, dok je njen N-ti stepen dat sa

L
N
=
2
i=1
N
i
[ x
i
>< x
i
[.
Koriste ci prethodne relacije, za matri cne elemente u izrazu za korelacionu funkciju dobija
se
<
k
[
L
lk
[
l
>=
2
i=1
lk
i
x
i
(
k
)x
i
(
l
)
<
l
[
L
Nl+k
[
k
>=
2
j=1
Nl+k
j
x
j
(
l
)x
j
(
k
),
pa korelaciona funkcija postaje
<
k
l
>=
1
N
1
+
N
2
k
,
l
2
i,j=1
lk
i

Nl+k
j
x
i
(
k
)x
j
(
l
)x
j
(
l
)x
j
(
k
) =
=
1
N
1
+
N
2
2
i,j=1
lk
i

Nl+k
j
(x
i
, x
j
)
2
.
Zbog prelaska na izra cunavanje u termodinami ckom limesu, pogodno je izraz za korela-
cionu funkciju pomno ziti i podeliti sa
1
N
, gde je
1
ve ca svojstvena vrednost matrice
transfera. Tako se dobija
<
k
l
>=
1
1 + (
1
)
N
2
i,j=1
(
1
)
lk
1
)
N+lk
(x
i
, x
j
)
2
=
2
i=1
(
1
)
lk
(x
i
, x
1
)
2
,
po sti pri N sigurno va zi
(
1
)
Nl+k
=
_
_
1, j = 1
0, j = 2.
(2.661)
Pri sumiranju po spinskim varijablama
k
i
l
iskoristili smo relacije oblika
=
k
=1
k
[
k
><
k
[, (2.662)
cime je u bazisu pojedinih spinskih varijabli denisana dijagonalna matrica
=
_
_
1 0
0 1
_
_
(primetimo da je ova matrica jednaka Pauli-jevoj
z
matrici), (2.663)
ciji svojstveni vektori i svojstvena stanja odgovaraju dvama stanjima spina na zadatom
mestu u lancu. S obzirom na re senja svojstvenog problema matrice transfera (vidi za-
datak Br. (2))
1,2
= e
|
cosh B
_
e
2|
sinh
2
B +e
2|
, pokazuje se da je kona cni izraz za
korelacionu funkciju najjednostavnije dobiti u slu caju B = 0, tj. u odsustvu spolja snjeg
magnetnog polja. Tada svojstvenim vrednostima
1
= e
|
+e
|
= 2 cosh/i
2
= 2 sinh/
odgovaraju svojstveni vektori
[ x
1
>=
1
2
_
_
1
1
_
_
[ x
2
>=
1
2
_
_
1
1
_
_
. (2.664)
Za izra cunavanje korelacione funkcije potrebno je da se odrede matri cni elementi (x
i
, x
1
):
(x
1
, x
1
) =
=1
[x
1
()[
2
= 1
1
2
[
_
1 1
_
_
_
1
0
_
_
][
_
1 0
_
_
_
1
1
_
_
]
1
1
2
[
_
1 1
_
_
_
0
1
_
_
][
_
0 1
_
_
_
1
1
_
_
] =
=
1
2

1
2
= 0,
dok se za (x
2
, x
1
) analogno dobija
(x
2
, x
1
) =
=1
x
2
()x
1
() = 1 (
1
2
2 +
1
2
2) = 2.
214 2 Re senja
Uvr stavanjem odgovaraju cih vrednosti, izraz za korelacionu funkciju kona cno postaje
<
k
l
>= (
1
)
lk
2
2
tj. <
k
l
>= 4(tanh /)
lk
.
7. Ukoliko se lanac Ising-ovih spinova nalazi u spolja snjem magnetnom polju, pogodno je
particionu funkciju odrediti Krammers-Wannier-ovom metodom, koji uklju cuje aproksi-
maciju cikli cnih grani cnih uslova
N+1

1
(nema efekata krajeva lanca). Radi primene
metoda, potrebno je hamiltonijan sistema napisati u eksplicitno simetri cnoj formi
H = =
N
i=1
J
i
i+1
H
N
i=1
i
=
=
N
i=0
J
i
i+1
H
2
N
i=0
(
i
+
i+1
) (2.665)
pa je particiona funkcija data sa
Z
N
=
1
,
2
,...,
N

1
=
=
1
=1
2
=1

N
=1
e
[J
1
2
+
H
2
(
1
+
2
)]
e
[J
2
3
+
H
2
(
2
+
3
)]
. . . e
[J
N
1
+
H
2
(
N
+
1
)]
,
(2.666)
gde je =
1
k
B
T
Boltzmann-ov faktor. Prethodni izraz mo ze da se interpretira kao trag
proizvoda N dvodimenzionalnih matrica transfera, ciji su matri cni elementi, za svaki
par najbli zih suseda, denisani u bazisu odgovaraju cih spinskih varijabli kao
L
i+1
= e
[J
i
i+1
+
H
2
(
i
+
i+1
)]
. (2.667)
Po sto za Ising-ove spinove va zi
i
(1, 1)
i+1
(1, 1) , pojedina cni matri cni
elementi eksplicitno glase
L
11
= e
(J+H)
L
11
= e
J
L
11
= e
J
L
11
= e
(JH)
,
pa matrica transfera postaje
L =
_
_
e
(J+H)
e
J
e
J
e
(JH)
_
_
. (2.668)
Tada je lako da se poka ze da iz izraza (2.666) za particionu funkciju sledi
Z
N
=
1
=1
2
=1

N
=1
L
2
L
3
. . . L
1
= TrL
N
. (2.669)
S obzirom da je matrica L simetri cna, mogu ce je izvr siti dijagonalizaciju
L =
_
_

1
0
0
2
_
_
, (2.670)
gde su
1
i
2
svojstvene vrednosti matrice transfera. U svojstvenom bazisu, za N ti
stepen matrice transfera sigurno va zi
L
N
=
_
_

N
1
0
0
N
2
_
_
, (2.671)
pa je particiona funkcija data sa
Z
N
= TrP
N
=
N
1
+
N
2
. (2.672)
Konkretne izraze za svojstvene vrednosti odredjujemo re savanjem svojstvenog problema
matrice L
0 = det
_
_
e
(J+H)
e
J
e
J
e
(JH)
_
_
,
odakle se dobija
1/2
= e
J
_
cosh(H)
_
sinh
2
(H) +e
4J
_
.
Uvr stavanjem svojstvenih vrednosti u (2.672), particiona funkcija postaje
Z
N
= e
NJ
_
cosh(H)+
sinh
2
(H)+e
4J
_
N
+e
NJ
_
cosh(H)
sinh
2
(H)+e
4J
_
N
=
= e
NJ
_
cosh(H)+
sinh
2
(H)+e
4J
_
N
_
_
_
1+
_
cosh(H)
sinh
2
(H)+e
4J
N
_
cosh(H)+
sinh
2
(H)e
4J
N
_
_
_
.
. .
x
N
216 2 Re senja
Po sto za koli cnik x u viti castoj zagradi sigurno va zi x < 1, njegov N ti stepen je u
termodinami ckom limesu N zanemarljiva veli cina, tj. lim
N
x
N
0. Tada je
particiona funkcija duga ckog lanca Ising-ovih spinova data sa
Z
N
= e
NJ
_
cosh(H) +
_
sinh
2
(H) +e
4J
_
N
. (2.673)
Koriste ci prethodni rezultat (2.673), za slobodnu energiju sistema F
N
= k
B
T ln Z
N
se
dobija
F
N
= NJ k
B
TN ln
_
cosh(H) +
_
sinh
2
(H) +e
4J
_
, (2.674)
pa magnetizacija M =
F
N
H
u slu caju duga ckog lanca Ising-ovih spinova postaje
M =
sinh(H)
_
sinh
2
(H) +e
4J
N . (2.675)
Pokazuje se da na temperaturama T > 0 nema spontane magnetizacije (pri H = 0 je
M(T > 0) = 0). Koriste ci deniciju =
M
H
i (2.675), magnetna susceptibilnost je odred-
jena sa
=
N cosh(H)e
4J
_
sinh
2
(H) +e
4J
3/2
. (2.676)
Slu caj jakih polja H 1
Po sto je u slu caju jakih polja H 1, sigurno va zi
cosh(H) sinh(H)
e
H
2
i
e
H
e
4J
.
Ukoliko se ove relacije iskoriste u izrazima (2.674), (2.675) i (2.676), za slobodnu energiju,
magnetizaciju i susceptibilnost se redom dobija :
55
F
N
= NJ NH , (2.677)
55
U najni zem redu aproksimacije.
M = N , (2.678)
i
= 4Ne
2(2J+H)
.
56
(2.679)
Slu caj niskih temperatura H ,= 0, H =
H
k
B
T
1, e
J
1
S obzirom da pri niskim temperaturama va ze aproksimacije identi cne onima u slu caju
jakih polja, slobodna energija i magnetizacija date su izrazima (2.677) i (2.678), respek-
tivno. Potrebno je, medjutim, da se u limesu T 0 dodatno razmotri grani cna vrednost
magnetne susceptibilnosti
lim
T0
= lim
T0
4N
1
k
B
T
e
2
k
B
T
(2J+H)
= lim
x
4N
x
e
2x(2J+H)
,
pa se, posle primene lHospital-ovog pravila, kona cno dobija
lim
T0
= 0 . (2.680)
Slu caj slabih polja H e
2J
1
U slu caju slabih polja mogu ce je uvesti aproksimacije
cosh(H) 1 +
(H)
2
2
,
sinh(H) H ,
na osnovu kojih sledi
_
sinh
2
(H) +e
4J
e
2J
_
1 +
1
2
(H)
2
e
4J
_
= e
2J
+
(H)
2
2
e
2J
.
Ukoliko se prethodne relacije primene u (2.674), (2.675) i (2.676), za slobodnu energiju,
magnetizaciju i susceptibilnost se redom dobija
F
N
= NJ k
B
TN
_
e
2J
+
H
2
2k
2
B
T
2
e
2J
_
, (2.681)
56
Izraz za M smo mogli da dobijemo i direktno iz izraza (2.677) za slobodnu energiju FN, dok ne mo zemo
u ovom redu aproksimacije direktno da dobijemo iz (2.678).
218 2 Re senja
M =
NH
k
B
T
e
2J
, (2.682)
i
=
N
k
B
T
e
2J
.
57, 58
(2.683)
Slika 2.14: Grak zavisnosti slobodne energije od polja F
N
(H) i grak zavisnosti
magnetizacije od polja M(H), za neku ksnu nisku temperaturu T.
U sraranoj oblasti na Slici (2.14), nismo eksplicitno odredili kako se pona saju funkcije
F
N
(H) i M(H). Ipak, kako se iz (2.674) i (2.675) vidi da posmatrane funkcije nemaju
ekstremume, na osnovu njihovog pona sanja u oblastima slabih, tj. jakih polja H mogu ce
je skicirati grak i za sraranu oblast.
57
M smo mogli da dobijemo i direktno iz izraza (2.681) za slobodnu energiju FN, dok sledi i direktno iz
izraza (2.682) za M.
58
Ovde ne mo zemo da uzmemo limes T 0 za H = 0, po sto bi se naru sio uslov H e
2J
. Limes T 0
za H = 0 divergira.
8.
9. Korelacionu funkciju dva spina na mestima
s
k
s
k+r
) =
1
Z
N
s
1
,...,s
N
s
k
s
k+r
e
N1
i=1
J
i
s
i
s
i+1
=
=
1
Z
N
s
1
,...,s
N
s
k
s
k+1
s
k+1
. .
1
s
k+2
s
k+2
. .
1
. . . s
k+r1
s
k+r1
. .
1
s
k+r
e
N1
i=1
J
i
s
i
s
i+1
.
(2.684)
Ubacili smo jedinice koje ne menjaju izraz a koje ce nam omogu citi da na
-
demo tra zenu
sumu, koriste ci slede ci izraz
s
l
s
l+1
e
N1
i=1
J
i
s
i
s
i+1
=
1
J
l
e
N1
i=1
J
i
s
i
s
i+1
, (2.685)
pomo ci koga dobijamo
s
k
s
k+r
) =
1
1
Z
N
J
k
J
k+1
. . .

J
k+r
Z
N
. (2.686)
Slede ci korak je nala znje statisti cke sume
Z
N
=
s
1
,...,s
N
N1
i=1
J
i
s
i
s
i+1
=
s
1
=1
s
2
=1

s
N
=1
e
N1
i=1
J
i
s
i
s
i+1
=
=
s
1
=1
s
2
=1

s
N1
=1
e
N2
i=1
J
i
s
i
s
i+1
s
N
=1
e
J
N
s
N1
s
N
=
=
s
1
=1
s
2
=1

s
N1
=1
e
N2
i=1
J
i
s
i
s
i+1
_
e
J
N
s
N1
+e
J
N
s
N1
_
. .
2ch(J
N1
s
N1
) = 2ch(J
N1
)
jer je ch parna funkcija

Z
N
= Z
N1
2ch(J
N
) = Z
N2
2
2
ch(J
N1
)ch(J
N
) = = Z
2
2
N2
N1
i=1
ch(J
i
) ,
(2.687)
220 2 Re senja
pri cemu je
Z
2
=
s
1
=1
s
2
=1
e
J
1
s
1
s
2
= 2
s
1
=1
ch(J
1
) = 4ch(J
1
) , (2.688)
odnosno
Z
N
= 2
N
N1
i=1
ch(J
i
) . (2.689)
Iz (2.685) i (2.689) sledi
s
k
s
k+r
) =
1
1
Z
N
J
k
J
k+1
. . .

J
k+r
2
N
N1
i=1
ch(J
i
) =
=
2
N
2
N

N
i=1
ch(J
i
)
k1
i=1
ch(J
i
)
k+r1
i=k
ch(J
i
)
N
1
i=k+r
ch(J
i
) ,
sto posle sre
-
divanja daje
s
k
s
k+r
) =
k+r1
i=k
th(J
i
) , (2.690)
gde je =
1
k
B
T
. U slu caju J
i
= J, i dobija se
s
k
s
k+r
) = [th(J)]
r
. (2.691)
10. Pri izra cunavanju magnetne susceptibilnosti
(T, H = 0) =
(g
B
)
2
k
B
T
N
i=1
N
j=1
s
i
s
j
) , (2.692)
i,=j
iskoristi cemo rezultat (2.691) iz prethodnog zadatka:
59
s
i
s
j
) =
_
tanh(
J
k
B
T
)
_
[ij[
. (2.693)
59
Prilikom re savanja zadatka pretpostavljeno je da su interakcije Ising-ovih spinova uniformne, pa va zi Ji =
J, i.
Ukoliko se razdvoje slu cajevi kada je i > j, odnosno i < j, uz uvodjenje skra cene oznake
q = tanh(
J
k
B
T
), izraz za susceptibilnost postaje
60
(T, H = 0) =
(g
B
)
2
k
B
T
N
i=1
_
_
_
i1
j=1
q
ij
+
N
j=i+1
q
ji
_
_
_
=
=
(g
B
)
2
k
B
T
N
i=1
_
q
i
q
q 1
+q
1 q
Ni
1 q
_
=
=
(g
B
)
2
k
B
T
2q
1 q
_
N
1 q
N
1 q
_
,
odakle se kona cno dobija
(T, H = 0) =
(g
B
)
2
k
B
T
2tanh(
J
k
B
T
)
1 tanh(
J
k
B
T
)
_
_
N
1
_
tanh(
J
k
B
T
)
_
N
1 tanh(
J
k
B
T
)
_
_
. (2.694)
S obzirom da je sigurno [tanh(
J
k
B
T
)[ < 1, u termodinami ckom limesu N va zi
(T, H = 0) =
(g
B
)
2
k
B
T
2tanh(
J
k
B
T
)
1 tanh(
J
k
B
T
)
_
N
1
1 tanh(
J
k
B
T
)
_
. (2.695)
Slu caj veoma niskih temperatura e
J
k
B
T
1
Ulimesu niskih temperatura se u prvomredu aproksimacije dobija tanh(
J
k
B
T
) =
e
J
k
B
T
e
J
k
B
T
e
J
k
B
T
+e
J
k
B
T
1 2e
2J
k
B
T
, pa je, na osnovu (2.695), susceptibilnost data sa
(T, H = 0) =
(g
B
)
2
k
B
T
e
2J
k
B
T
_
_
_
N
e
2J
k
B
T
2
_
_
_
. (2.696)
Primetimo da iako prvi clan u izrazu (2.696) odgovara (2.683) iz 7.-mog zadatka, pri do-
voljno niskim temperaturama dominantniji postaje drugi clan, koga u (2.683) nema. U
stvari, iako se odnosi na feromagnetik, izraz (2.696) predvidja postojanje opsega temper-
atura za koje je magnetna susceptibilnost negativna. Stoga je re senje dobijeno u prvom
redu aproksimacije zi cki neprihvatljivo.
60
Pri sumiranju koristimo

l+m
i=l
a
i
= a
l 1a
m+1
1a
222 2 Re senja
11. Pri razmatranju sistema u blizini kriti cne ta cke, pogodno je da se uvede veli cina t =
T
C
T
T
C
, koja opisuje relativno odstupanje temperature T od kriti cne temperature T
C
. Uko-
liko se iskoristi relacija T = T
C
(1 t), izraz za magnetizaciju
m(T) =
_
_
_
1
1
sinh
4
_
2J
k
B
T
_
_
_
_
1
8
(2.697)
mogu ce je razviti u red po t u okolini ta cke t = 0, sto odgovara slu caju T = T
C
. Za
sinh(
2J
k
B
T
) se tako dobija
sinh
_
2J
k
B
T
_
= sinh
_
2J
k
B
T
C
(1 t)
_
sinh
_
2J
k
B
T
C
(1 +t t
2
)
_
=
= sinh
_
2J
k
B
T
C
_
cosh
_
2J
k
B
T
C
(t t
2
)
_
+cosh
_
2J
k
B
T
C
_
sinh
_
2J
k
B
T
C
(t t
2
)
_
.
(2.698)
S obzirom da iz uslova zadatka sledi sinh
4
_
2J
k
B
T
C
_
= 1, vidi se da va zi sinh
_
2J
k
B
T
C
_
=
sgn(J) i cosh
_
2J
k
B
T
C
_
=
2 , pa (2.698) postaje
sinh
_
2J
k
B
T
_
sgn(J)cosh
_
2J
k
B
T
C
_
+
2sinh
_
2J
k
B
T
C
_
. (2.699)
Na osnovu pribli zne jednakosti (2.699) je
1
1
sinh
4
_
2J
k
B
T
_ 8
2
[J[
k
B
t
_
1
1
8
_
9
2
k
B
T
C
[J[ + 1
__
,
pa se za magnetizaciju dobija
m(t)
_
8
2
[J[
k
B
t
_
1/8
t
1/8
_
1
1
8
_
9
2
k
B
T
C
[J[ + 1
__
1/8
. (2.700)
Iz (2.700) lako je pro citati vrednosti tra zenih parametara A, B, i :
B =
_
8
2
[J[
k
B
t
_
1/8
,
=
1
8
,
A =
1
8
_
9
2
k
B
T
C
[J[ + 1
_
,
= 1,
(2.701)
pri cemu je T
C
=
2[J[
Tarcsinh1
.
12. Za izra cunavanje recipro cne korelacione du zine
1
= lim
[r
r
/
[0
lnG(r,
r
t
)
[r
r
t
[
(2.702)
mogu ce je iskoristiti izraz (2.691), dobijen za korelacionu funkciju G(r,
r
t
) u 9.-tom za-
datku. Ukoliko se uvedu oznake r = ka i

r
t
= (k + l)a, pri cemu je a konstanta re setke,
korelaciona funkcija je data sa
G(r,
r
t
) = G(ka, (k +l)a) = s
k
s
k+l
) = [tanh(J)]
l
. (2.703)
Zamenjuju ci (2.703) u (2.702),
1
postaje
1
= lim
l0
ln[tanh(J)]
l
la
,
pa se za korelacionu du zinu kona cno dobija
=
a
ln[tanh(J)]
. (2.704)
13.
14. Po sto je sistem odredjen hamiltonijanom H = J
N1
i=1
(1)
i
s
i
s
i+1
, particiona funkcija
mo ze da se izra cuna na osnovu izraza (2.689) iz 9.-tog zadatka, koji va zi u op stem slu caju
neuniformne interakcije izmedju Ising-ovih spinova. S obzirom na parnost funkcije cosh,
za J
i
= (1)
i
J je particiona funkcija data sa
Z
N
= 2
N
N1
i=1
cosh((i)
i
J) = 2
N
N1
i=1
cosh(J). (2.705)
Prema deniciji F = k
B
TlnZ
N
, za slobodnu energiju se dobija
61
F = k
B
Tln2 k
B
TNln
_
cosh
_
J
k
B
T
__
. (2.706)
61
U termodinami ckom limesu.
224 2 Re senja
Pri izra cunavanju korelacione funkcije koristimo izraz (2.691) iz 9.-tog zadatka. Po sto je
funkcija tanh neparna, korelaciona funkcija postaje
s
k
s
k+r
) =
k+r1
i=k
tanh(J
i
) =
k+r1
i=k
(1)
i
tanh(J) = tanh(J)
r
k+r1
i=k
(1)
i
=
= (1)
kr
tanh(J)
r
r1
i=0
(1)
i
, (2.707)
pa je kona cno
s
k
s
k+r
) = (1)
(k+1)r
tanh
_
J
k
B
T
_
r
. (2.708)
15.
16. Bethe-ova re setka mo ze da se konstrui se koriste ci model grananja Cayley-evog stabla.
Polaze ci od po cetnog verteksa, kome se pridru zuje q verteksa, od svakog narednog clana
stabla pru za se jo s q 1 grana ka potomcima, tako da je stepen povezanosti svakog
verteksa ta cno q. (Vidi sliku ??, na kojoj je stepen povezanosti q = 3). Verteksi do-
dati u jednom koraku iterativnog postupka obrazuju generaciju (ili ljusku), a Bethe-ova
re setka odgovara slu caju kada broj generacija N . Hamiltonijan Ising-ovog modela
na Bethe-ovoj re setki odredjen je sa
H = J
<i,j>
j
H
i
,
pa je particiona funkcija oblika
Z =
e
|
i,j

i
j
+h
i

i
.
Prilikom izra cunavanja particione funkcije pogodno je da se iskoriste osobine strukture
Bethe-ove re setke. Primetimo da se, izdvajanjem proizvoljnog spina
0
iz re setke, dobija
q nezavisnih grana sa N generacija. Tada particiona funkcija mo ze da se napi se kao
Z =
0
e
h
0
,=
0
q
j=1
Q
N
(
0
[
(j)
),
pri cemu se oznaka
(j)
odnosi na sve spinove na j-toj nezavisnoj grani, dok je Q
N
(
0
[
(j)
)
dato sa
Q
N
(
0
[
(j)
) = e
|
k,l

k
l
+|
1
0
+h
k

k
,
gde je
1
jedini najbli zi sused spina
0
sa j-te grane. Ako uvedemo funkciju
N
(
0
) =
Q
N
(
0
[),
particiona funkcija postaje
Z = Z
+
+Z
= e
h
q
N
(+) +e
h
q
N
(). (2.709)
Kako analogni postupak mo ze da se primeni i na svakoj od q nezavisnih grana, za funkcije
N
(
0
) dobijaju se rekurentne relacije
N
(+) = e
|+h
q1
N1
(+) +e
|h
q1
N1
(), (2.710)
i
N
() = e
|+h
q1
N1
(+) +e
|h
q1
N1
(). (2.711)
S obzirom na ekvivalentnost cvorova Bethe-ove re setke, magnetizaciju cemo izra cunati
na najpogodniji na cin, deni su ci je kao o cekivanu vrednost varijable
0
M =<
0
>=
1
Z
0
e
h
0
N
(
0
)
q
.
Tako se za magnetizaciju dobija izraz
M =
1
Z
[e
h
q
N
(+) e
h
q
N
()].
Ukoliko se uvede promenljiva X
N
, odredjena koli cnikom (2.710) i (2.711),
X
N
=

N
()
N
(+)
=
e
|+h
+e
|h
X
q1
N1
e
|+h
+e
|h
X
q1
N1
, (2.712)
magnetizacija Bethe-ove re setke je kona cno
M =
e
h
e
h
X
q
N
e
h
+e
h
X
q
N
. (2.713)
226 2 Re senja
Primetimo da u slu caju jednodimenzionalnog lanca, koji odgovara Bethe-ovoj re setki pri
q = 2, rekurentne relacije (2.710) i (2.711) postaju naro cito jednostavne, pa je mogu ce
skicirati zavisnost X
N
= f(X
N1
) (slika ??).
17. S obzirom da je hamiltonijan sistema oblika H = J
1
/
N1
i=1
s
i
s
i+1
+J
2
//
N1
i=2
s
i
s
i+1
, gde
su razdvojene sume po neparnim, odnosno parnim clanovima lanca Ising-ovih spinova,
za izra cunavanje particione funkcije mo ze da se iskoristi izraz (2.689) iz 9.-tog zadatka,
koji va zi u op stem slu caju neuniformne interakcije izmedju spinova.

Cinioce proizvoda
unutar particione funkcije pregrupisa cemo prema vrednostima konstante interakcije. Pri
tom, broj elemenata obe grupe potrebno je napisati u formi koja ne zavisi od toga da li se
lanac sastoji iz parnog ili neparnog broja clanova N. Nakon pa zljive analize, za particionu
funkciju se dobija
Z
N
= 2
N
[
N
2
]
s=1
cosh(J
1
)
[
N+1
2
]1
s=1
cosh(J
2
) =
= 2
N
[cosh(J
1
)]
[
N
2
]
[cosh(J
2
)]
[
N+1
2
]1
. (2.714)
Tada je slobodna energija F = k
B
TlnZ
N
data sa
F = Nk
B
Tln2
_
N
2
_
k
B
Tln[cosh(J
1
)]
__
N + 1
2
_
1
_
k
B
Tln[cosh(J
2
)] ,
sto u termodinami ckom limesu postaje
F = Nk
B
Tln2
N
2
k
B
Tln
_
ch(
J
1
k
B
T
)
_
N
2
k
B
Tln
_
ch(
J
2
k
B
T
)
_
.
U izrazu za korelacionu funkciju (2.691) iz re senja 9.-tog zadatka, koji va zi u op stem
slu caju neuniformne interakcije izmedju spinova, potrebno je izvr siti pregrupisavanje
cinilaca proizvoda prema vrednostima konstante interakcije, s tim sto broj elemenata obe
grupe ne sme da zavisi od parnosti k i r. Tako se za korelacionu funkciju dobija
s
k
s
k+r
) =
[
k+r
2
]
i=[
k
2
]+1
tanh(J
1
)
[
k+r+1
2
]1
i=[
k+1
2
]
tanh(J
2
) ,
pa je kona cno
s
k
s
k+r
) =
_
tanh(
J
1
k
B
T
)
_
[
k+r
2
][
k
2
]
_
tanh(
J
2
k
B
T
)
_
[
k+r+1
2
][
k+1
2
]
. (2.715)
18. Relativna srednja kvadratna uktuacija magnetizacije denisana je izrazom
M =
_
M
2
) M)
2
M)
. (2.716)
Znaju ci da je hamiltonijan Ising-ovog modela u spolja snjem polju dat sa
H = J
N
i=1
s
i
s
i+1
H
N
i=1
s
i
,
potrebno je odrediti o cekivanu vrednost magnetizacije i srednju vrednost kvadrata mag-
netizacije. Pri tom, pogodno je da se obe veli cine izraze u funkciji izvoda particione
funkcije. Za magnetizaciju se tako dobija
M) =
1
Z
s
1
,s
2
,...,s
N
(
j
s
j
)e
1
=
1
Z
s
1
,s
2
,...,s
N
(
j
s
j
)e
J
N
i=1
s
i
s
i+1
H
N
i=1
s
i
=
1
Z
1
H
Z ,
pa je kona cno
M) =
1
H
(lnZ) . (2.717)
Analogno, srednja vrednost kvadrata magnetizacije je
M
2
) =
1
Z
s
1
,s
2
,...,s
N
(
j
s
j
)
2
e
1
=
1
Z
s
1
,s
2
,...,s
N
(
j
s
j
)2e
J
N
i=1
s
i
s
i+1
H
N
i=1
s
i
=
1
Z
1
2
H
2
Z .
Iz (2.717) i (2.718), kao i relacije
2
H
2
(lnZ) =
_
1
Z
Z
H
_
2
+
1
Z
2
Z
H
2
, (2.718)
sledi
M
2
) M)
2
= k
B
T

H
_

H
(k
B
TlnZ)
_
. (2.719)
228 2 Re senja
S obzirom na denicije F = k
B
TlnZ, M) =

H
F i =

H
M, vidimo da je
M
2
) M)
2
= k
B
T,
pa za relativnu srednju kvadratnu uktuaciju magnetizacije va zi
M =
k
B
T
M)
. (2.720)
Koriste ci izraze za magnetizaciju
62
(2.675)
M) =
sinh(H)
_
sinh
2
(H) +e
4J
N ,
i susceptibilnost (2.676)
=
Ncosh(H)e
4J
[sinh
2
(H) +e
4J
]
3/2
,
iz resenja 7.-og zadatka, kona cno se dobija
M =
_
_
ch(
H
k
B
T
)
Nsinh
2
(
H
k
B
T
)
_
sinh
2
(
H
k
B
T
) +e
J
k
B
T
_
_
1/2
e
2
J
k
B
T
. (2.721)
19. Korelaciona funkcija ima vrednost
< S
k
S
k+r
>= (1)
[
k+r
2
][
k
2
]
(tanh(J))
r
(
2
1 tanh
2
(J)
)
[
k+r1
2
][
k1
2
]
, (2.722)
gde je sa [f] obele zena cela vrednost parametra f.
20. Primena Kac-Stratonovi ceve transformacije razvijana je u okviru teorije kriti cnih fenom-
ena, s obziromda omogu cava pretvaranje i poredjenje formalno razli citih modela, za koje
se o cekuje da ispoljavaju zajedni cke osobine (univerzalnost) u oblasti kriti cnih vrednosti
parametara sistema. Radi jednostavnosti, transformaciju cemo predstaviti na primeru
62
U 7-mom zadatku nismo eksplicitno naglasili da je u pitanju srednja vrednost magnetizacije, ali se to po-
drazumeva, videti (2.717).
Ising-ovog modela sa globalnom feromagnetnom interakcijom izmedju spinova. Hamil-
tonijan sistema tada je dat sa
H =
i,j
/
ij
j
(/
ij
> 0), (2.723)
pri cemu se sumiranje vr si po svim razli citim parovima spinova (i, j). Uvode ci skra cene
oznake /
ij
=
J
ij
k
B
T
, pretpostavimo jo s i da su interakcije simetri cne (/
ij
= /
ji
), kao i da
va zi /
ii
= 0. Particiona funkcija sistema odredjena je izrazom
Z
N
(k) = Tre
H
= Tre
i,j
|
ij
j
,
gde Tr predstavlja sumu po svim mogu cim konguracijama sistema, zadatih vrednos-
tima pojedina cnih spinskih varijabli
i
+1, 1:
Tr
1
=1
...
N
=1
.
Kac-Stratonovi ceva transformacija sastoji se u pretvaranju Ising-ovog modela diskretnih
spinova sa matricominterakcije

/( ciji su matri cni elementi /
ij
) u model sa kontinualnim
spinskim varijablama, cije su interakcije denisane preko nove matrice

Q. Za primenu
transformacije potrebno je da se hamiltonijan (2.723) prevede u eksplicitno simetri cnu
formu sa pozitivno denitnom matricom interakcije

P. Matricu

P najjednostavnije je
uvesti na slede ci na cin:
1i<jN
/
ij
j
=
1
2
N
i=1
N
j=1
(
P
ij
..
/
ij
+
ij
P
0
ij
P
0
)
i
j
=
=
P
0
2
N
i=1
2
i
..
1
+
1
2
N
i=1
N
j=1
P
ij
j
=
P
0
2
N +
1
2
N
i=1
N
j=1
P
ij
j
.
U prostoru N-dimenzionalnih vektora spinskih varijabli
=
_
_
_
_
_
_
_
_
2
.
.
.
N
_
_
_
_
_
_
_
_
230 2 Re senja
prona ci cemo minimalnu vrednost konstante P
0
, tako da za matricu

P bude zadovol-
jen uslov pozitivne denitnosti (,

P) 0. Konkretno, u slu caju N = 2 se dobija ne-
jedna cina
(
1
2
)
_
_
P
0
/
12
/
12
P
0
_
_
_
_
2
_
_
= (
1
2
)
_
_
P
0
1
/
12
2
/
12
1
P
0
2
_
_
= 2P
0
+ 2/
12
2
0,
koja mora da va zi pri svim mogu cim vrednostima
1
i
2
. Dakle, potrebno je da bude
ispunjen uslov
min(2P
0
+ 2/
12
2
)
. .
P
0
|
12
0
0,
koji za P
0
kona cno daje P
0
/
12
. Analogno, u slu caju N = 3, iz nejedna cine
P
0
+ 2/
12
2
+ 2/
23
3
+ 2/
13
3
0,
za P
0
sledi
P
0

2
3
(/
12
+/
23
+/
31
).
(Geometrijski, desna strana prestavlja sumu po konstantama interakcije unutar jednog
trougla). O cigledno je da bi se za sistem sa proizvoljnim brojem clanova N dobila ne-
jedna cina
P
0

2
N
1i<jN
/
ij
, tj. P
0

2
N
1
2
N
i=1
N
j=1
/
ij
.
Ako izvr simo majoraciju sume, pokazuje se da je dovoljno odabrati vrednost P
0
tako da
zadovoljava uslov
P
0
max
i
[
N
j=1
/
ij
].
Koriste ci uvedenu matricu

P i deniciju N-dimenzionalnog vektora spinskih varijabli,
hamiltonijan sistema mo ze da se napi se kao

H =
1
2
NP
0
+
1
2

P,
dok je odgovaraju ca particiona funkcija oblika
Z
N
(
/) = e
1
2
NP
0
Tre
1
2

P
. (2.724)
S druge strane, posmatrajmo kvadratnu formu Q(y) po N kontinualnih varijabli y
i
, za-
datu izrazom
Q(y) =
N
i=1
N
j=1
Q
ij
y
i
y
j
= y

Qy,
pri cemu je matri cnim elementima Q
ij
odredjena simetri cna i pozitivno denitna matrica
Q. Za matricu

Q, s obzirom na svojstva, sigurno postoji ortogonalna transformacija koja
je prevodi u dijagonalnu formu. Ako matricu prelaska ozna cimo sa

O, pri dijagonalizaciji
se dobija
Q(y) = (y
)(

O

Q

O
)(

Oy),
tako da je reprezentacija matrice
Q
dijag
=

O

Q

O
u svojstvenom bazisu
x = Oy
oblika
Q
dijag
=
_
_
_
_
_
_
_
_
1
0
0
2
0
.
.
.
.
.
.
.
.
.
0
N
_
_
_
_
_
_
_
_
.
Koriste ci uvedene vektore svojstvenog bazisa
x =
_
_
_
_
_
_
_
_
x
1
x
2
.
.
.
x
N
_
_
_
_
_
_
_
_
,
232 2 Re senja
kvadratna forma Q(y) postaje
Q(y) =
N
i=1
i
x
2
i
,
pri cemu , zbog pozitivne denitnosti matrice

Q, za N svojstvenih vrednosti
i
va zi
i
0. Nakon dijagonalizacije, integrale I(Q), koji imaju formu particione funkcije
I(Q) =
_
+
dy
1
...
_
+
dy
N
e
1
2
Q(y)
,
mogu ce je prelaskom na novi skup varijabli y
i
x
i
transformisati u jednostavne Gauss-
ove integrale
I(Q) =
_

_
dx
1
...dx
N
e
1
2
N
i=1

i
x
2
i
=
=
N
i=1
_
dx
i
e
1
2
i
x
2
i
=
N
i=1
_
2
i
=
(2)
N
2
N
i=1
i
=
(2)
N
2
_
[Q[
.
Primetimo da iz ortogonalnosti matrice prelaska O sledi da je jakobijan transformacije
jednak 1. Da bi povezali kontinualne i diskretne spinove, pogodno je da se varijable y
i
napi su preko novih kontinualnih varijabli S
i
, transliranih za pomak odredjen diskretnim
spinskim varijablama
i
. U vektorskoj formi konkretno se dobija
y =

S +Q
1
,
dok za transponovan vektor y
, s obzirom na (Q
1
)
= Q
1
, va zi
y
= S
Q
1
.
Kvadratnu formu Q(y) mogu ce je izraziti preko uvedenih varijabli S
i
kao
Q(y) = y
Qy = (S
Q
1
)Q(S +Q
1
) =
= S
QS +S
QQ
1
+
Q
1
QS +
Q
1
QQ
1
=
=
Q
1
+S
QS +S
S,
pa integral I(Q) postaje
I(Q) = e
1
2
Q
1
_

_
. .
N
d
N
Se
1
2
[S
QS+S
S]
=
= e
1
2
Q
1
_

_
. .
N
d
N
Se
1
2
N
i=1
N
j=1
Q
ij
S
i
S
j
1
2
(
N
i=1
S
i
i
+
N
i=1

i
S
i
)
=
= e
1
2
Q
1
_

_
. .
N
d
N
Se
1
2
N
i=1
N
j=1
Q
ij
S
i
S
j
N
i=1
S
i
i
.
Pri pogodnom izboru matrice

Q, pokazuje se da delovi particione funkcije (2.724)
Z
N
(
/) = e
1
2
NP
0
Tre
1
2

P
diskretnog Ising-ovog modela mogu da se dovedu u vezu sa I(Q). Naime, ako odaber-
emo
Q =

P
1
=
1
P
0
I +

K
, (2.725)
za I(Q) se dobija
I(Q) = e
1
2
P
_

_
d
N
Se
1
2
N
i=1
N
j=1
Q
ij
S
i
S
j
N
i=1
S
i
i
,
pa je
e
1
2
P
=
1
I(Q)
_

_
d
N
Se
1
2
N
i=1
N
j=1
Q
ij
S
i
S
j
N
i=1
S
i
i
.
Primetimo da se u prethodnoj jedna cini diskretne spinske varijable
i
pojavljuju kao ne-
uniformna ili slu cajna spolja snja polja koja deluju na kontinualne spinove S
i
. Koriste ci
ranije utvrdjenu vrednost I(Q) =
(2)
N
2
[Q[
, dalje je
Tre
1
2
P
=
_
[P
1
[
(2)
N
2
_

_
d
N
S
trag prolazi kontinualno kroz ovaj izraz
..
e
1
2
S
P
1
S
Tre
i
S
i
i
,
po sto operacija Tr =

1
...
N
komutira sa integralima po varijablama S
i
. Preostaje
jo s da izra cunamo Tre
i
S
i
i
:
Tre
i
S
i
i
= Tr
i
e
S
i
i
=
1
e
S
1
2
e
S
2
2
... = 2 coshS
1
2 cosh S
2
... =
N
i=1
(2 cosh S
i
).
234 2 Re senja
Kona cno, particiona funkcija Ising-ovog modela je preko kontinualnih spinova S
i
data sa
Z
N
(
/) = e
1
2
NP
0
Tre
1
2
P
=
= e
1
2
NP
0
_
[P
1
[
(2)
N
2
_

_
d
N
Se
1
2
S
P
1
S
N
i=1
e
ln(2 cosh S
i
)
.
Ukoliko eksplicitno napi semo podintegralnu funkciju
e
1
2
S
P
1
S
N
i=1
e
ln(2 cosh S
i
)
= e
i,j
i<j
(P
1
)
ii
S
i
S
j
. .
karakteri se interakciju spinova S
i
i S
j
e
i
(P
1
)
ii
S
2
i
+
N
i=1
ln[2 cosh S
i
[
. .
N
i=1
W(S
i
)
,
pokazuje se da postoji deo analogan po cetnom Ising-ovom hamiltonijanu, kao i deo koji
mo ze da se interpretira kao proizvod te zinskih funkcija W(S
i
). Primetimo da za velike
vrednosti S
i
(S
i
) va zi
lim
S
i
ln(coshS
i
) lim
S
i
ln(e
S
i
) S
i
,
pa nije isklju cena ni divergencija integrala po varijablama S
i
. Da bi se izbegao ovakav
slu caj, potrebno je da se elementi Q
ii
pozitivno denitne matrice

Qodaberu tako da budu
dovoljno veliki, sto se, s obzirom na (2.725), posti ze pravilnim izborom konstante P
0
.
Uz pojednostavljenje matemati ckih izra cunavanja, Kac-Stratonovi ceva transformacija posebno
je zna cajna prilikom primene metoda teorije polja, koje zahtevaju da spinske varijable
budu kontinualne.
X. Renormalizaciona grupa
1. Prvo cemo da odredimo ksne ta cke renormalizacione grupe za ovaj 1D Izingov model,
ciji je hamiltonijan
H
N
= J
N
i=1
i+1
H
N
i=1
i
. (2.726)
Uzimaju ci da va ze periodi cni grani cni uslovi, odnosno
N+1
=
1
, mo zemo uvesti model
Slika 2.15: ,, Za siveni jednodimenzioni lanac Ising-ovih spinova (druga cije re ceno 1D lanac
sa cikli cnim grani cnim uslovima).
transform matrica L
2
, tako da je particiona funkcija oblika
Z
N
= Tre
1
N
= TrL
2
L
3
... (2.727)
Da bi pojednostavili zapis uve s cemo nove konstantne parametre k =
J
k
B
T
, odnosno da
je B =
H
k
B
T
. Da bi dobili renormalizacione jedna cine sa b = 2, potrebno je da izvr simo
parcijalno sumiranje po svakom drugom spinu
2
,
4
,...
. .
parcijalna suma
e
1
N
(k,B)
= e
1
N
2
(k
/
,B
/
)
e
Ng(k,B)
(2.728)
236 2 Re senja
gde je sa k
t
obele zena interakcija izme
-
du svakog drugog spina, dok je g konstanta renor-
malizacije. Iz prethodnog izraza mo zemo izdvojiti sumiranje po
2
:
2
L
1
,
2
L
2
,
3
= e
k
/
2
+
B
/
2
(
1
+
3
)+2g(k,B)
. (2.729)
Sumiranje, po
2
, na levoj strani prethodnog izraza mo ze se izvr siti, dobili smo po sto
smo iskoristili op sti izraz za transform matricu L
1
,
2
= e
k
1
2
+
B
2
(
1
+
2
)
. Kada izvr simo
sumiranje po
2
dobija se izraz
2
e
2
(k
1
+k
3
)+
2
B+
B
2
(
1
+
3
)
= e
B
2
(
1
+
3
)
[e
k(
1
+
3
)+B
+e
k(
1
+
3
)B
] (2) (2.730)
U slu caju da uzmemo da je
1
=
3
= 1 (slika (2.16a)), dobijamo da je
Slika 2.16: Tri mogu ce konguracije spinova na blokovima b = 2, u slu caju ako su krajnji
spinovi (a)
1
=
2
= 1, (b)
1
=
2
= 1 i
1
=
2
= 1.
e
B
[e
2k+B
+e
2kB
] = e
k
/
+B
/
+2g
, (2.731)
dok za slu caj
1
=
3
= 1 (slika (2.16c)) se dobijaju izrazi
e
B
[e
2k+B
+e
2kB
] = e
k
/
B
/
+2g
, (2.732)
i u poslednjem mogu cem slu caju
1
=
3
= 1 (slika (2.16b)), koji ce dati jo s jedan
neophodan izraz
e
B
+e
B
= e
k
/
+2g
, (2.733)
cijim kori s cenjem mo zemo izra cunati renormalizovane konstatnte k
/
(k, B) i B
/
(k, B).
Ako jedna cine (2.731) i (2.732) pomno zimo, i podelimo sa kvadratom jedna cine (2.733),
dobja se izraz
e
4k
/
=
e
B
(e
2k+B
+e
2kB
)
e
B
(e
2k+B
+e
2kB
)
1
(e
B
+e
B
)
2
, (2.734)
uvode ci smenu x e
4k
, y e
2B
, dobija se renormalizacion jenda cina oblika
x
/
=
(e
B
+e
B
)
2
e
4k
(e
B
+e
4kB
)(e
4k+B
+e
B
)
=
x(1 +y)
2
(1 +xy)(x +y)
, (2.735)
na sli can na cin, dele ci jedna cine (2.731) i (2.732) dobijamo drugi izraz
e
2B
/
=
e
B
(e
2K+B
+e
2kB
)
e
B
(e
2k+B
+e
2kB
)
, (2.736)
odnosno prelaze ci na novo-uvedene promenljive dobija se
y
/
=
y(x +y)
1 +xy
. (2.737)
Renormalizacione jedna cine (2.735) i (2.737) imaju ksne ta cke x
/
= x = x
i y
/
= y = y
,
koje mo zemo dobiti re savanjem sistema jedna cina
x
=
x
(1 +y
)
2
(1 +x
)(x
+y
)
, y
=
y
(x
+y
)
1 +x
.
Analizom prethodnog sistema jedna cina, dobijamo cetiri ksne ta cke
(a) (x
, y
) = (0, 0). Po sto je x
= 0, dobijamo da je k
, odnosno da je T
= 0.
(b) Linija ksnih ta caka, gde je x
= 1, dok y- koordinata ksne ta cke uzima proizvoljne

vrednosti iz intervala (0, 1). Po sto je x
= 1, dobijamo da je k
= 0, odnosno da ova
ksna ta cka reprezentuje slu caj kada je T
.
(c) x
= 0 y
= 1, feromagnetna ksna ta cka. Linearizujemo RG oko ksne ta cke

(0, 1), koriste ci zamenu x = x i y = 1 + y. Tako dobijamo jedna cine oblika
x
/
=
x(1 + 1+ y)
2
(1 + x + x y)(x + 1+ y)
,
(1+ y
/
) =
(1 + y)(x + 1+ y)
1 +x +x y
,
koje ce posle nekoliko jednostavnih algebarskih transformacija dobiti oblik
x
/
(4 + 4 y)x
1 + 2x + y
(1+ y
/
)
1 + x + 2y
1 + x
= 1 + x + 2 y x
238 2 Re senja
odnosno
x
/
4x i y
/
2 y . (2.738)
Pri svakoj renormalizaciji sistema menja se oblik hamiltonijana, odnosno

H
/
= 1(

H),
gde smo pre sli na novouvedeni hamiltonijan

H H (FISER). Mo ze se odediti
ksna ta cku hamiltonijana u prostoru 1(

H
) =

H
. Linearizuju ci renormalizacionu
grupu u prostoru hamiltonijana oko ove ksne ta cke, zajedno sa uvo
-
denjem in-
tizeminalnog pomeraja Q u pomenutom prostoru, dobija se da je
1(

H
+ w
..
parametar
pomeraj
..
Q ) = 1(

H
) +
1

H
[
Qw, (2.739)
gde ozna cava da smo parcijalni izvod na sli u ksnoj ta cki. Mo zemo da uvedemo
drugu oznaku
1

H
[
= L., tako da smo indirketno uveli novi operator /. Svojstveni

problem toh operatora mo zemo zapisati u obliku /Q
j
=
j
Q
j
, gde su
j
svo-
jstvene vrednosti linearnog operatora, dok krti cnu indeks
j
odre
-
dujemo iz relacije
j
= b
j
. U prethodnom izrazu b je baza, odnosno parametar skaliranja. Po sto
imamo sistem sa dva stepena slobode, onda se dijagram toka (engleski: ow dia-
gram) mo ze prikazati u dvodimenzionom prostoru. Tako da imamo dve svojstvene
vrednosti
x
i
y
. S tom informacijom, mo zemo kona cno da linearizujemo izraze
renormalizacione grupe. Time dobijamo izraz za jdna cinu toka
x
/
= 4 x
x
= 4 odnosno, y
/
= 2 y
y
= 2. (2.740)
U ovom slu caju je baza b = 2, tako da se kriti cni parametri mogu izra cunati iz 2
x
=
x
= 4, odnosno 2
y
=
y
= 2.

Sto zna ci da je
x
= 2 i
y
= 1. Ove parametre smo
dobili na osnovu razmatranja jedna cina toka () u blizini ksne ta cke RG jedna cina,
na osnovu kojih mo zemo zaklju citi da se tok RG jedna cina udaljava od ksne ta cke,
odnosno da je ta ta cka repulzivna.
Mo ze se sli cnom vrstom algebarske analize renormalizacionih jedna cina (2.732) pokazati
da su ksne ta cke (0, 0) i (1, y) privla cne, po sto su njihovi koecijenti manji od 1
2. Dobijene su ksne ta cke (x
, y
) = (0, 1), (x
, y
) = (1, y
), gde je y
(0, 1) i (x
, y
) =
(0, 0). Kriti cni eksponent korelacione du zine je =
(ln 3)
3
ln4 ln 5
.
Slika 2.17: Koch-ova kriva. (a) Inicijator Koch-ove krive, (b) generator .
3. Koch-ova kriva je jedan od jednostavnijih primera fraktala, odnosno samosli cnih ge-
ometrijskih objekata. Na slici (2.749a) je prikazan inicijator fraktala. Na slikama (2.749b)
i (2.749c) su prikazane dve varijante generatora Koch-ove krive
63
. Jedna od korisnih
parametara koji se mogu uvesti za pojedina cni fraktal je konektivnost fraktala, koja pred-
stavlja broj veza koji ostvaruje jedan cvor. Tako npr. za unutra snje cvorove Koch-ove
krive date na slici (2.749b) konektivnost je jednaka 2. U literaturi se, tako
-
de, koristi po-
jam ,,Mase fraktala m, koja predstavlja broj inicijatora fraktala koji formira generator
posmatranog fraktala. Fraktalna dimenzija se onda izra cunava koriste ci izraz m b
d
,
odnosno izraz
d
f
=
ln m
ln b
. (2.741)
Slika 2.18: Shematski prikaz postupka renormaliacione grupe na Koch-ovoj krivi.
Za Koch-ovu krivu, fraktalna dimenzija je d
f
=
ln 5
ln 3
. Da bi odredili renormalizacione
jedna cine, potrebno je napisati hamiltonijan, koji je oblika
H = k
<i,j>
j
,
63
Pri konstrukciji fraktala, se svaki inicijator zameni generatorom tog fraktala
240 2 Re senja
gde je iskori s cena oznaka

<,>
koja ozna cava sumiranje po susednim cvorovima. Ako
sa g obele zimo renormalizacionu konstantu, renormalizaciona jedna cina je oblika
e
k
/
2
+g
=
3
,
4
,
5
e
k(
1
3
+
3
4
+
4
5
+
5
2
)
= (2.742)
prethodni izraz posle sumiranja po
3
, dobija se
=
4
,
5
e
k
4
5
+k
5
3
e
k(
1
+
4
+
5
)
3
=
=
4
,
5
e
k
4
5
+k
5
2
(e
k(
1
+
4
+
5
)
+e
k(
1
+
4
+
5
)
),
zatim posle sumiranja po
4
=
5
e
k
2
5
+k(
1
+
5
)
4
e
k(
5
+1)
4
+
5
e
k
5
2
k(
1
+
5
)
4
e
k(
5
1)
4
=
5
e
k
2
5
+k(
1
+
5
)
(e
k(
5
+1)
+e
k(
5
+1)
) +
5
e
k
2
5
k(
1
+
5
)
(e
k(
5
1)
+e
k(
5
1)
),
i na kraju posle sumiranja po
5
dobija se izraz
= e
k(
1
+
2
)+3k
+ 2e
k(
1
2
)k
+e
k(
1
+
2
)k
+ 2e
k(
1
2
)k
+e
k(
1
+
2
)k
+e
k(
1
+
2
)+3k
.
Time smo dobili izraz oblika
e
k
/
2
+g
= e
k(
1
+
2
)+3k
+e
k(
1
+
2
)k
+ e
k(
1
2
)+3k
+e
k(
1
2
)k
+ 2e
k(
1
2
)k
+ 2e
k(
1
+
2
)k
,
iz kojeg cemo da odredimo renormalziacionu grupu za slu cajeve
1
=
2
= 1, odnosno
za
1
=
2
= 1. U prvom slu caju dobi cemo renormalizacionu jedna cinu
e
k
/
+g
= e
5k
+e
k
+e
k
+e
3k
+ 2e
k
+ 2e
k
= e
5k
+ 2e
k
+ 4e
k
+e
3k
, (2.743)
dok se u drugom dobija jedna cina
e
k+g
= e
3k
+e
k
+e
3k
+e
k
+ 2e
k
+ 2e
3k
= 2e
3k
+ +2e
k
+ 2e
k
+ 2e
3k
. (2.744)
Kao u prethodnimzadacima eliminisa cemo konstatntu renormalizacije jednostavnimdel-
jenjem ovih jedna cina
e
2k
/
=
e
5k
+ 2e
k
+ 4e
k
+e
3k
2e
3k
+ 2e
3k
. .
4 cosh 3k
+2e
k
+ 2e
k
. .
4 cosh k
. (2.745)
Mo zemo pre ci na novi zapis x = e
k
, ili na = tanh k =
sinh k
coshk
=
x
1
x
x+
1
x
=
x
2
1
x
2
+1
. Tako
dobijamo da je
e
k
=
_
1 +
1
. (2.746)
Koriste ci ovu smenu dobijamo
e
2k
/
=
1 +
/
1
/
=
(
1+
1
)
5
2
+ 2(
1+
1
)
1
2
+ 4(
1+
1
)
1
2
+ (
1+
1
)
5
2
2(
1+
1
)
3
2
+ 2(
1+
1
)
3
2
+ 2(
1+
1
)
1
2
+ 2(
1+
1
)
1
2
=
(1 +)
4
+ 2(1 +)
2
(1 )
2
+ 4(1 +)(1 )
3
+ (1 )
4
2(1 +)
3
(1 ) + 2(1 +)
2
(1 )
2
+ 2(1 +)(1 )
3
+ 2(1 )
4
,
posle sre
-
divanja prethodnog izraza dobija se
1 +
/
1
/
=
1 +
2
+
3
1 +
2
3
. (2.747)
Fiksnu ta cku cemo odrediti re savanjem jedna cine
1 +
=
1
+
2
+
3
1
+
2
3
, (2.748)
tako da se dobija jedno re senje ove jedna cine
= 1, sto odgovara limesu za parametar

k . Po sto je k = J =
J
k
B
T
, onda se mo ze ra ci da va zi u niskotemperaturnom
slu caju T 0.
4. Izvr si cemo parcijalno sumiranje po cvorovima
2
,
3
i
4
. Time cemo izvr siti sumiranje
po konguracijama ,,unutra snjih spinova koje su prikazane na slikama (SLIKA), odnosno
mo zemo da prika zemo na slede ci na cin
e
k
/
(
1
2
+
2
3
+
1
3
)+g
=
4
,
5
,
6
e
k(
1
4
+
1
6
+
6
4
+
4
5
+
4
2
+
5
2
+
6
5
+
6
3
+
3
5
)
,
242 2 Re senja
Slika 2.19: Sierpinski gasket. (a) Inicijator sierpinskog gasketa je trougao. (b) Generator
Sierpinski gasketa, i istovremeno prvi nivo konstrukcije fraktala. (c) drugi nivo konstrukcije
fraktala.
Slika 2.20: Shema postupka renormalizacije na Sierpnski gasketu.
za unapred zadate konguracije spolja snjih spinova, koji se nalaze na cvorovima (1, 2 i 3).
Ako uzmemo da je spolja snja konguracija spinova (2.21 zadata sa
1
=
2
=
3
= 1,
dobijamo da je
e
3k
/
+g
= e
9k
+ 3e
k
+ 4e
3k
. (2.749)
U slu caju da uzmemo da je raspored spinova
1
=
2
=
3
= 1 (videti sliku br. 2.22),
dobijamo da je
e
k
/
+g
= e
5k
+ 3e
3k
+ 4e
k
.. (2.750)
Kada se te dve jedna cine (2.749) i (2.750) medjusobno podele, eliminisa cemo zavisnost po
Slika 2.21: Gra cki prikaz svih mogu cih konguracija rasporeda spinova sa ksiranim kra-
jnjim spinovima
1
= +1,
2
= +1 i
3
= +1.
renormalizacionoj konstanti g, tako se dobijaju jedna cine
e
4k
/
=
e
9k
+ 3e
k
+ 4e
3k
e
5k
+ 3e
3k
+ 4e
k
, (2.751)
odnosno
e
4k
/
=
e
8k
e
4k
+ 4
e
4k
+ 3
. (2.752)
Tako smo dobili da su kcne ta cke k
= 0 (koji reprezentuje visokotemperaturski slu caj

T
) i k
(niskotemperaturski slu caj T
0).
Da bi odredili dijagram toka, potrebno je razviti renormalzacione jedna cine oko ksne
ta cke. Zbog jednostavnosti pre ci cemo na novi zapis uvode ci novi parametar t e
4k
,
cime dobijao novu renormalizacionu jedna cinu
1
t
/
= e
4k
/
=
1
t
2

1
t
+ 4
1
t
+ 3
=
1 t + 4t
2
t + 3t
2
, (2.753)
zapisanu u kanonskom obliku dobijamo
t
/
=
t(1 + 3t)
1 t 4t
2
. (2.754)
244 2 Re senja
jnjim spinovima
1
= +1,
2
= +1 i
3
= 1.
Fiksne ta cke ove renormalizacione grupe su t
= 1 (koja odgovara ksnoj ta cki k
= 0
prethodne ekvivalnentne renormalizacione jedna cine) i t
= 0 (odgovara k
). U
okolini druge ksne ta cke, odnosno za male vrednosti parametra t, dobija se
t
/
t(1 + 3t)(1 +t) = t +
,0
..
4t
2
, (2.755)
cime se dobija da je parametar renormalizacije
t
= 1, po sto va zi da je t
/
=
t
t. Samim
tim kriti cni parametar
t
= 0, odnosono dobili smo da je
t
marginalni parametar.
Korelaciona du zina se skalira u okolini faznog prelaza kao t
. S druge strane,
znamo da je t
/
= b
t
t, i ako ovaj izraz stepenujemo sa /
dobija se t
/
= b
t
t
. Ako
iskoristimo izraz za korelacionu funkciju dobija se da je
/
= b
. Uzimaju ci u obzir
da se pri promeni skale korelaciona du zina smanji b puta u okolini ksne ta cke
/
=

b
,
dobija se da je
t
= 1.

Sto zna ci da je za
t
= 0, kriti cni eksponent = , sto zna ci da
nema korelacione du zine = 0.
5.
Slika 2.23: (a) Inicijator T fraktala,(b) generator T fraktala i (c) T fraktal na drugom nivou
konstrukcije.
6. Baza T-fraktala (slika (2.757) je b = 2, dok je masa m = 3, tako da je fraktalna dimenzija
d
f
=
ln3
ln2
. hamitonijan sistema se mo ze zapisati u obliku
H = k
<i,j>
j
, (2.756)
gde je oznaka

<i,j>
sumiranje po susednim cvorovima. Date su vrednosti spina
i

Slika 2.24: Shema postupka renormalizacije na T-fraktalu.
1, 2, ..., q, za proizvoljni cvor i 1, 2, 3, 4 na kome se nalazi spin. Renormalizacione
jedna cine cemo dobiti iz izraza u kojim cemo izvr siti parcijalne sume po
3
i
4
. Tako
dobijamo izraze
e
k
/
2
+g
=
3
,
4
e
k(
13
+
32
+
34
)
. (2.757)
Zbog jednostavnosti, pre ci cemo na novi zapis koji je oblika
e
k
/
ij
=
_
_
e
k
,
i
=
j
1 ,
i
,=
j
= 1 + (e
k
1)
ij
. (2.758)
246 2 Re senja
ako upotrebimo ovaj zapis i prepi semo izraz (??) dobi cemo
e
k
/
2
+g
=
3
,
4
<i,j>
(1 + (e
k
1)
. .
x
ij
) =
=
3
,
4
<i,j>
(1 +x
ij
).
Uzmimo konguraciju spoljnih spinova koje su prikazane na slici br (2.25), tako dobi-
jnjim spinovima
1
= 1 i
2
= 1.
jamo da je u slu caju
1
=
2
renormalizaciona jedna cina oblika
e
k
/
+g
= (1 +x)
3
+ (q 1)(1 +x)
2
+ (q 1) 1 + (q 1) (1 +x) + (q 1)(q 2), (2.759)
odnosno posle malog sre
-
divanja dobija se da je
e
k
/
+g
= (1 +x)
3
+ (q 1)(1 +x)
2
+ (q 1)(1 +x) + (q 1)
2
. (2.760)
Ako razmatramo slu caj kada su krajnji spinovi me
-
dusobno razli citi (slika (2.26)) dobija
se da je
e
g
= 2(1 +x)
2
+ (q 2)(1 +x) + 2(1 +x) +
+ 2(q 2) + 2(q 2)(1 +x) + (q 2)(q 3),
= 2(1 +x)
2
+ (3q 4)(1 +q) + (q 2)(q 1).
jnjim spinovima
1
= 1 i
2
= 2.
Dele ci ova prethodna dva izraza dobija se
x
/
+ 1 =
(1 +x)
3
+ (q 1)(x + 1)
2
+ (q 1)(1 +x) + (q 1)
2
2(1 +x)
2
+ (3q 4)(1 +x) + (q 2)(q 1)
, (2.761)
po sto je e
k
/
= x
/
+ 1. Fiksnu ta sku nalazimo re savaju ci jedna cinu
x
+ 1 =
(1 +x
)
3
+ (q 1)(x
+ 1)
2
+ (q 1)(1 +x
) + (q 1)
2
2(1 +x
)
2
+ (3q 4)(1 +x
) + (q 2)(q 1)
. (2.762)
Tako dobijamo da su ksne ta cke oblika x
= 0, odnosno x
= . Te ksne ta cke mo zemo

prikazati pomo cu parametra k, tako dobijamo da je u slu caju prve ksne ta cke k
=
0, sto odgovara visoko-temperaturskom slu caju. Druga ksna ta cka odgovara nisko-
temperaturskom slu caju.
248 2 Re senja
XI. Green-ove funkcije
1. Krenu cemo od integrala lim
y0+
_
B
A
f(x)
xiy
dx, tako sto mo zemo da napi semo
_
B
A
f(x)
x iy
dx = (2.763)
=
_
B
A
xf(x)
x
2
+y
2
dx i
_
B
A
yf(x)
x
2
+y
2
dx. (2.764)
Mo zemo iskoristiti da je za y 0
+
, integral sa podintegralnom funkcijom
yf(x)
x
2
+y
2
jednak
(x). Zatim, cemo prvi sabirak izraza na desnoj strani jedna cine napisati kao
_
B
A
xf(x)
x
2
+y
2
dx = lim
0
__

A
xf(x)
x
2
+y
2
dx +
_

xf(x)
x
2
+y
2
dx +
_
B
xf(x)
x
2
+y
2
dx
_
, (2.765)
po sto u okolini x = 0 i za y
+
0
+
podintegralna funkcija mo ze biti divergentna. Da bi
analizirali taj slu caj, razdvojimo ovaj integral na slede ci na cin
lim
y0+
_
B
A
f(x)
x iy
dx = (2.766)
= lim
0+
__

A
f(x)
x
dx +
_
B
f(x)
x
dx
_
i
_
(x)f(x)dx, (2.767)
gde je A < 0 < B, i gde je f(x) funkcija denisana na intervalu [A, B]. Prvi i tre ci integral
nisu divergentni, dok drugi mo zemo prvo integraliti, pa zatim na ci limes. U tom slu caju
mo zem videti da ni u tom limesu za 0, integrl nije divergenta.
2. Svojstvena vrednost linearnog diferencijalno operatora

L je
n
=

k
2
, gde komponente
svojstvene vrednosti u op stemslu caju moraju da zadovoljavaju grani cne uslove. Ukoori-
natnoj reprezentaciji, Green-ova funkcija se mo ze odrediti re savaju ci diferencijalnu jedna cinu
(z +
2
r
)G(r, r
t
; z) = (r r
t
), (2.768)
sto se mo ze zapisati u Dirac-ovoj notaciji
(z

L)G(z) = 1, (2.769)
s koje se jednostavno prelazi na prethodni zapis u koordinatnoj reprezentaciji (jedna cina
(2.768)) odre
-
divanjem srednje vrednosti jedna cine (2.769), pomo cu < r[ . . . [r
t
>.
Izraz (2.769) se mo ze zapisati kao
G(z) =
1
z

L
, (2.770)
koji se, zatim, mo ze pomno ziti sa desne strane jedini cnim operatorom

I =

n
[
n
><
n
[, tako dobijamo
G(z) =
1
z

L
n
[
n
><
n
[ =
n
1
z

L
[
n
><
n
[ =
n
1
z
n
[
n
><
n
[, (2.771)
gde poslednji korak sledi iz izraza iz kojeg odre
-
dujemo svojstvene vrednosti

L[
n
>=
n
[
n
>, i iz op
te relacije da je f(
L)[
n
>= f(
n
)[
n
>. U koordinantnoj reprezentaciji
dobijamo
G(r, r
t
; z) =
k
< r[
k ><
k[r
t
>
z k
2
, (2.772)
prelaze ci u termodinami cki limes dobijamo
G(r, r
t
; z) =
1
(2)
2
_
d
3
k
e
i
k(rr
/
)
z k
2
. (2.773)
Uvedimo ugao da je izme
-
du vektora = r r
t
i
k, onda mo zemo napisati da je

G(r, r
t
; z) =
1
4
2
_

0
k
2
dk
z k
2
_

0
d sine
ik cos
(2.774)
=
1
4
2
_

0
k
2
dk
z k
2
e
ik
e
ik
ik
(2.775)
=
1
4i
2
ke
ik
z k
2
dk (2.776)
Integracija mo ze se zatvoriti beskona cnim polukrugom u gornjoj imaginarnoj poluravni.
Ako je z realna i nenegativna vrednost, jedan od polova

z integranda ima pozitivni
imaginarni deo, i le zi unutar konture integracije. U slu caju da je pol
z ima negativni
imaginarni deo. Koriste ci rezidualnu teoremu, dobija se
G(r, r
t
; z) =
exp(i
z[r r
t
[)
4[r r
t
[
. (2.777)
250 2 Re senja
Ako je z = , gde je 0, odnosno kada je z jednako svojstvenim vrednostima operatora
2
, dva pola le ze na integracionoj konturi, zbog cega G nije dobro denisana. s druge
strane sporedne Green-ove funkcije su dobro denisane izrazima
G
(r, r
t
; ) =
exp(i
[r r
t
[)
4[r r
t
[
, za 0. (2.778)
U slu caju da je < 0, dobijamo da je
G(r, r
t
; ) =
exp(
[r r
t
[)
4[r r
t
[
, za < 0. (2.779)
Za = 0 dobijamo da je
G(r, r
t
; ) =
1
4[r r
t
[
. (2.780)
3. a. Krenimo od jedna cine
(z +
2
)G(,r
t
; z) = 0. (2.781)
Zbog translacione simetrije, do koje smo do sli u prethodnom zadatku, dobili smo da
je G(r, r
t
, z) = G(r r
t
, z). U slu caju da r r
t
0, desna strana je razli cita od nule.
Koriste ci teoremu Gaus-Ostrogradskog, dobija se da je
_
r
0
2
G2rdr = 2r
G
r
. (2.782)
b.
4. (a) Za normalizovanu talasnu funkcija operatora
d
2
dx
2
na intervalu [0, 1] va ze grani cni
uslovi
n
(0) = 0 i
n
(1) je o cigledno
n
(x) =
2 sin(nx), n = 1, 2, 3... (2.783)

Tako dobijamo da je Green-ova funkcija G(x, x
t
; z) je data sumom
G(x, x
t
; z) = 2
n=1
sin(nx) sin(nx
t
)
z n
2
2
. (2.784)
Drugi na cin ra cunanja daje Green-ovu funkciju G kao sumu Green-ove funkcije G
za
beskona cni domen (, ), koja zadovoljava istu nehomogenu jedna cinu, i jop ste re senje
jedna cine
_
z +
d
2
dx
2
_
(x) = 0. (2.785)
Cije re senje za (talasnu) funkciju (x) data izrazom

(x) = Ae
i
zx
+Be
i
zx
. (2.786)
Uzimaju ci u obzir grani cne uslove za Green-ovu funkciju
G(0, x
t
, z) = 0, G(1, x
t
, z) = 0, (2.787)
tako da dobijamo
e
i
zx
/
2i
z
+A+B = 0,
e
i
z(1x
/
)
2i
z
+Ae
i
z
+Be
i
z
= 0.
Razmatraju ci prethodni sistem kao sistem jedna cina po A i B, dobija se
A = i
sin [
z(1 x
t
)]
2
z sin
z
,
B = ie
i
z
sin(
zx
t
)
2
z sin
z
.
Uzimaju ci u obzir da se de sava skok u ta cki x = x
t
, izvr si cemo zamene prethodnih vred-
nosti za koecijente za intervale 0 < x < x
t
i za x
t
< x < 1 dobija se tako da zamenom
ovih konstanti u Green-ovu funkciju, dobija se
G(x, x
t
, z) =
_
_
_
sin[
z(1x
/
)] sin(
zx)
z sin
z
, za x < x
t
;
sin[
z(1x)] sin(
zx
/
)
z sin
z
, za x > x
t
.
(2.788)
Green-ove funkcije imaju diskontinuitet u ta cki x = x
t
, u kojoj se dobije i diksontiuitet,
odnosno da je
_
dG
dx
_
x=x
/
+
_
dG
dx
_
x=x
/
= 1, (2.789)
252 2 Re senja
dok je onda
d
2
G
dx
2
= (x x
t
), sto zna ci da funkcija (2.788) je zapravo Green-ova funkcija.
(b) Izjedna cuju ci izraze (2.784) i (2.788), postavljaju ci da je x = x
t
, integrale ci od 0 do 1,
dobija se da je
1
2
z
cot
z
1
2z
=
n=1
1
z n
2
2
. (2.790)
Ako se u izrazu na desnoj strani zameni z =
2
2
, tako da se dobija
1
2
2
cot
z
1
2
2
=
n=1
1
2
+n
2
, (2.791)
koji nakon limesa za 0, dobijamo
n=1
1
n
2
=

2
6
. (2.792)
U slu caju da izjedna cimo x = x
t
=
1
2
, dobija se
2
n=1
/ 1
z
2
n
2
=
sin
2
(
z
2
)
z sin
z
, (2.793)
izraz koji se mo ze transformisati sa z 0, tako da dobijamo da je
2
n=1
/ 1
n
2
=

2
8
, (2.794)
5.
6. Pretpostavljaju ci da je vremenska osa homogena, mo zemo zaklju citi da Green-ova funkcija
ne zavisi od razlike vremesnkih trenutaka t i t
t
, odnosno od razlike = t t
t
, tako da se
mo ze napisati Fourier-ova transformacija
g(rr
t
) =
_

d
t
2
e
i
/
g(rr
t
,
t
), (2.795)
koje se kombinuju ci sa izrazom (1.14) dobija se da je
_
c
L
_
g() = (r r
t
). (2.796)
Ovde mo zemo zapaziti da je
g() = G(
c
) (2.797)
v ravan
g Re(v)
(a)
v ravan
g
Re(v)
(b)
_
v ravan
g
Re(v)
(c)
+
~
Slika 2.27: Kontura integracije (pune linije) u - ravni za odre
-
divanje (a) g
+
(), (b) g
() i
(c) g. Integracije po + i konturi zadovoljava diferencijalnu jedna cinu prvog reda (po vre-
menu). Singulariteti podintegralne funkcije se nalaze na -osi. Kontura pod (a) je zatvorena
u donjoj polovini kompleksne ravni, dok je konturapod (b) zatvorena u gornjoj poluravni.
koje smo ranije uveli za nestacionarne Green-ove funkcije, gde je je Green-ova funkcija
analiti cka funkcija sa singularnostima du z realne -ose. Zbog toga g() zavisi od kon-
ture integraljenja, odnosno
g
C
() = lim
CCo
_
C
d
2
G(
c
)e
it
, (2.798)
sto zna ci da u slu caju da vr simo integraciju po + i konturi (vidi sliku (2.27)), mo zemo
napisati
g
() =
_

d
2
G
c
)e
it
. (2.799)
Uvo
-
denjem Green-ove funkcije koja se dobija integracijom po konturi datom na (2.27c), i
koja se svodi na Green-ovim funkcijama g
+
i g
, odnosno
g() = g
+
() g
(). (2.800)
254 2 Re senja
Uzimaju ci u obzir konturu integracije, dobija se da je
g =
_

d
2
G(
c
)e
it
= (2.801)
= 2i
_

d
2
n
(
t
c

n
)
n
(r)
n
(r
t
) (2.802)
= ic
n
e
ic
n
n
(r)
n
(r
t
). (2.803)
U ovom slu caju uzimamo da je
n
=
e
i
kr
V
, i imamo da je svojstvena vrednost
n
= k
2
,
tako da imamo da je Green-ova funkcija data izrazom
g(r, r
t
, ) = ic
n
e
ick
2
e
i
k(rr
/
)
V
, (2.804)
prelaskom na trodimenzioni slu caj dobija se
g(r, r
t
, ) = ic
_
d
3
k
(2)
3
e
ick
2
e
i
k(rr
/
)
V
, (2.805)
koju mo zemo da integralimo u sfernomkoordinatnomsistemu, uzimaju ci u obzir i smenu
= r r
t
, nakon nekoliko koraka integracije dobija se Green-ova funkcija oblika
g(r, r
t
, ) = ic
_
1
4ic
_3
2
exp
_
i
2
4c
_
. (2.806)
7.
8.
9.
10. Re senje Klein-Gordon-ove jedna cine dobijamo kada pre
-
demo
L
2
r

1
2
(
E
2
c
2
m
2
c
2
).
Da bi odredili funkcije gustine stanja potrebno je iskoristiti da broj stanja ne zavisi od
promene parametara
^(E)dE = ^()d, (2.807)
tako se dobija da je
^(E) = ^()
d
dE
= ^(
1
2
(
E
2
c
2
m
2
c
2
))
2E
2
c
2
(2.808)
S druge strane trag operatora Green-ove funkcije se uvodi kao
Tr

G
()
_
dr < r[
()[r >, (2.809)

ako prethodni izraz napi semo preko matri cnih elemenata Green-ove funkcije dobija se
Tr

G
() =
_
dr < r[G
(r, r, )[r > . (2.810)

Koriste ci jedna cinu (1.13) dobija se da je
Tr

G
() =
_
drP(
n
(r)
n
(r)

n
) i
n
(
n
)
n
(r)
n
(r). (2.811)
Po sto je gustina stanja
^() =
_
(, r)d
3
r =
_
d
3
r
n
(
n
)
n
(r)
n
(r), (2.812)
mo zemo zaklju citi da je
^() =
1
ImTr

G
(). (2.813)
a. Utrodimenzionomslu caju Green-ova funkcija je data izrazom(2.778). Onda je funkcija
gustina stanja
^() =
1
ImTr

G
(), (2.814)
gde je Green-ova funkcija data izrazom (2.779), tako da dobijamo da je imaginarni deo
Green-ove funkcije
ImTr

G
() =
sin
[r r
t
[
4[r r
t
[
, (2.815)
sto u limesu r
t
r daje izraz
lim
r
/
r
ImTr

G
() =
1
4
(), (2.816)
256 2 Re senja
tako dobijamo da je
^(
1
2
(
E
2
c
2
m
2
c
2
)) =
_
1
2
(
E
2
c
2
m
2
c
2
)
1
4
2
(E mc
2
), (2.817)
odnosno tra zena funkcija gustina stanja je oblika
^(E) =
_
1
2
(
E
2
c
2
m
2
c
2
)
1
4
2
(E mc
2
)
2E
2
c
2
. (2.818)
b. Sli cnom analizom kao u trodimenzionom slu caju, funkcija gustine stanja u jednodi-
menzionom slu caju dobija se
^(E) = (E mc
2
)
2E
c
_
1
2
(
E
2
c
2
m
2
c
2
)
. (2.819)
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18. Hamiltonijan sistem neinteraguju cih cestica je
H
o
=
p
2
2m
=

2
2m
2
(2.820)
19. Hartree-jev propagator (slika (2.28a)) u vremenski zavisnoj formulaciji je dat jedna cinom
G(
k, t
2
t
1
) = (1)(i)
_
dt
k,q
<
k, q[V [
k, q > G
(o)
(
k, t
2
t)G
(o)
(
k, t t
1
)G
(o)
(q, t t
+
),
(2.821)
k
q
,w
k ,w
l
t
k
q
k
l
t
1
2
t
(a) (b)
Slika 2.28:
dok je u energijskoj formulaciji (vidi sliku (2.28b)) dat jedna cinom
G(
k, ) =
q<k
F
(iG
+
o
(
k, ))(
i
2
) <
k, q[V [
k, q >, (2.822)
(a) (b)
t
t
t
2
k
k
q
2
k - q
k, w
q, x
k - q, w-x
k, w
Slika 2.29:
20. Fock-ov propagator u vremenski zavisnjformulaciji (slika (2.29a)) je dat jedna cinom
G(
k, t
2
t
1
) = (i)
_
dt
k, q
<
k, q[V [q,
k > G
(o)
(
k, t
2
t)G
(o)
(
k, t t
1
)G
(o)
(q, t t
+
),
(2.823)
258 2 Re senja
dok je propagator u (
k) prostoru (slika (2.29b)) dat izrazom

G(
k, t
2
t
1
) = (i)
_
dt
k, q
<
k, q[V [q,
k > G
(o)
(
k, t
2
t)G
(o)
(
k, t t
1
)G
(o)
(q, t t
+
).
(2.824)
q
k ,w
l
k
q
k
l
2
t
(a) (b)
k
q
,w
k ,w
l
q
k
l
t
1
t
Slika 2.30:
21. (a)
(a) (b)
t
t
k
q
2
k - q
k, w
q, x
k - q, w-x
k, w
t
2
k
k
q
k - q
k, w
q, x
k - q, w-x
Slika 2.31:
(b)
k
q
,w
k ,w
l
q
k
l
t
1
t
(a) (b)
t
t
2
k
k
q
k - q
k, w
q, x
k - q, w-x
Slika 2.32:
(c)
(a) (b)
t
1
t
k
k
q
k - q
q
k
l
t
t
2
k ,w
k
q
,w
l
k, w
q, x
k - q, w-x
Slika 2.33:
(d)
(e)
(f)
(g)
260 2 Re senja
(a)
(b)
q
k ,w
l
q
k ,w
l
k
q
l
t
q
k
l
t1
t
2
Slika 2.34:
(a) (b)
k
k
l
q
q
t
t
t
t
1
2
l - q
k - q
k ,w
k ,w
k - q, w - x
q, x
q, x
l, e
l - q, e - x
Slika 2.35:
Propagator cestice u (
k, t)-prostoru za Feynman-ov dijagram prikazan na slici (2.33) je

G(
k, t
2
t
1
) =
_ _
dt
t
dt
l,q
(iV
k q,
l;
k,
lq
)(iV
l q;
k q,
l
)(iG
+
o
(
k, t
t
t
1
))
(iG
+
o
(
k, t
2
t))(iG
+
o
(
k q, t t
t
))(iG
o
(
l q, t
t
t)),
dok je propagator cestice za (
k, t)-prostor je dat izrazom

G(
k, ) =
_ _
dd(iG
+
o
(
k, ))
2
l, q
(iV
kq,
l;
k,
l q
)
(iV
l q;
k q,
l
)(iG
+
o
(
l, ))(iG
o
(
l q, )).
22. Operator broja cestica u reprezentaciji druge kvantizacije se mo ze zapisati kao izraz (2.83).
Ako krenemo od izraza (2.82) i (2.18) dobijamo da je
(r) =

(r)
+

(r), (2.825)
dok je operator broja cestica onda
N =
_
d
3
r (r) =
_
d
3
r

(r)
+

(r). (2.826)
O cekivana vrednost gustine broja cestica je onda
< (x) >=<
o
[
(r)
+

(r)[
o
> . (2.827)
S druge strane imamo da je Green-ova funkcija uvedena kao
iG(rt, r
t
t
t
) =<
o
[
(rt)
+

(r
t
t
t
)[
o
>, (2.828)
sto namomogu cava da srednju vrednost popunjenosti izrazimo preko Green-ove funkcije
< (x) >= iTrG(rt, rt
+
). (2.829)
23. O cekivana vrednost kineti cke energije u osnovnom stanju se mo ze zapisati kao
<

T >= i
_
d
3
r lim
r
/
r
_
2
r
2m
TrG(rt, r
t
t
t
)
_
. (2.830)
24. Treba da izra cunamo ovaj izraz
<

V >=
1
2
/
1
/
2
_ _
d
3
r
1
d
3
r
2
<
o
[
+
1
(r
1
)
+
2
(r
2
)V (r
1
, r
2
)
2
,
/
2
/
1
/
2
(r
2
)
/
1
(r
1
)[
o
>,
(2.831)
time bi odredili srednju ukupnu energiju osnovnog stanja. U prethodnom izrazu postoje
cetiri operatora polja, sto ukazuje da nam je potrebna dvo cesti cna Green-ova funkcija.
U Schr odinger-ovoj jedna cini postoji i potencijalnaenergija, sto nam omogu ava da odred-
imo srednju vrednost potencijalne energije <

V >pomo cu jedno cesti cne energije. Hamil-
tonijan zapisan preko operatora polja ima oblik
H =
_
d
3
r

(r)T(r)
(r) +
+
1
2
/
1
/
2
_ _
d
3
r
1
d
3
r
2
1
(r
1
)
+
2
(r
2
)V (r
1
, r
2
)
2
,
/
2
/
1
/
2
(r
2
)
/
1
(r
1
),
262 2 Re senja
gde mo zemo za matri cne elemente operatora potencijala mo zemo zapisati da je
V (r, r
t
)
2
,
/
1
/
2
= V (r
t
, r)
/
1
/
2
,
1
2
. (2.832)
Heisenberg-ova jedna cina kretanja je povezana sa prvim izvodom po vremenu
i
(rt) = e
i1t/
[

(r), H]e
i1t/
, (2.833)
gde je
[

(r), H] =
t
_
d
3
r
_
/
+
(r)T(r)
/
+
(r)
_
+
1
2
/
1
/
2
_ _
d
3
r
1
d
3
r
2
,
+
1
(r
1
)
+
2
(r
2
)V (r
1
, r
2
)
2
,
/
2
/
1
/
2
(r
2
)
/
1
(r
1
)
_
.
Posle izra cunavanja dobijamo da je
[

(r), H] = T(r)
(r) +
1
2
/
1
/
2
_
d
3
r
+
2
(r
2
)V (r
1
, r
2
)
2
,
/
2
/
1
/
2
(r
2
)
/
1
(r). (2.834)
Koriste ci prethodno dobijeni rezultat komutacionih zagrada i izraz (2.833) dobija se da je
_
i
t
T(r)
_
(r) =
1
2
/
1
/
2
_
d
3
r
+
2
(r
2
)V (r
1
, r
2
)
2
,
/
2
/
1
/
2
(r
2
)
/
1
(r). (2.835)
Mno ze ci prethodni izraz sa leve strane operatorom
+
/
, i odre
-
duju ci o cekivanu vrednost
u osnovnom stanju, dobija se
_
i
t
T(r)
_
<
o
[
+
(r)[
o
> =
1
2
/
1
/
2
_
d
3
r
<
o
[
+
2
(r
2
)V (r
1
, r
2
)
2
,
/
2
/
1
/
2
(r
2
)
/
1
(r)[
o
> .
U limesu r r
t
i t t
+
, leva strana postaje
i lim
t
/
t
lim
r
/
r
_
i
t
T(r)
_
G
(rt, r
t
t
t
), (2.836)
tako da se iz jedna cine (2.836) dobija
<

V >=
1
2
_
d
3
r lim
t
/
t
lim
r
/
r
_
i
t
T(r)
_
G
(rt, r
t
t
t
), (2.837)
sto je potrebno za odre
-
divanje srednje vrednosti energije u osnovnom stanju
< E >=< H >=<

T +

V >=
1
2
_
d
3
r lim
t
/
t
lim
r
/
r
_
i
t
+

T(r)
_
TrG(rt, r
t
t
t
), (2.838)
gde je TrG =

, tako da se posle prelaza na koordinatnu reprezentaciju dobija

< E >==
1
2
_
d
3
r lim
t
/
t
lim
r
/
r
_
i
t

2
2
2m
_
TrG(rt, r
t
t
t
). (2.839)
25. Polarizaciona popravka, kori s cenjem Feynman-ovih dijagrama (2.36), i nakon pravila
posle sumiranja po spinovima postaje
o
(r, r
t
) = 2iG
o
(r, r
t
)G
o
(r, r
t
), (2.840)
po sto smo dobili posle sumiranja po spinovima s. Ovi izrazi se jednostavno izra cunavaju
r, t
r, t q, w
q, w
k k+q
(a) (b)
Slika 2.36:
u prostoru impulsa
o
(,
k) = 2i(2)
4
_ _
dd
3
kG
o
(
k,
k
)G
o
(
k +q,
k+q
). (2.841)
Najpre cemo iskoristiti i integraliti po kru znoj frekvenci, tako da dobijamo
o
(,
k) = 2(2)
3
1
_
d
3
k
_
([
k +q[ k
F
)(k
F
k)
q
o
+
k
k+q
+i
+
(k
F
[
k +q[)(k k
F
)
q
o
+
k
k+q
i
_
,
(2.842)
264 2 Re senja
zamenjuju ci u drugom clanu
k
t
=
k q. Ova transformacija vodi do izraza
o
(,
k) = 2
2
pi
3
_
d
3
k([
k +q[ k
F
)(k
F
k)
_
1
q
o
+
k
k+q
+i
+
1
q
o
+
k
k+q
i
_
.
Ako bi zamenili sa q
o
q
o
dobijamo, istu vrednost polarizacione popravke. Zbog te
parnosti, mo zemo razmatrati samo pozitivne vrednosti parametra q
o
. Razlika izme
-
du
frekvenci dobija se
qk

k+q
k
=

2
2m
_
(
k +q)
2
k
2
_
=

m
(
kq +
1
2
q
2
). (2.843)
Dalje, koriste ci relaciju (1.13), mo zemo odrediti realni deo polarizacione popravke
Re
o
(q, q
o
) = P(
2
_
d
3
k
(2)
3
)[1 (k
F
[
k +q[)](k
F
k)

q
k
q
2
o

2
kq
, (2.844)
gde mo zemo iskoristiti osobinu Heaviside-ovu step funkciju (x) = 1 (x). Zamen-
juju ci
k sa
k +q dobijamo
Re
o
(q, q
o
) =
2
P(
_
d
3
k
(2)
3
(k
F
k)
_
1
q
o
m
1
(q
k +
1
2
q
2
)
+
1
q
o
+m
1
(q
k +
1
2
q
2
)
_
).
Uslede cemkoraku, radi jednostavnosti, prelazimo na novu renormalizovanu promenljivu,
kojakarakteri se zapravo transfer energije
=
q
o
m
2
k
2
F
, (2.845)
uz prelaze

k k
F
k, q k
F
q, d
3
k k
3
F
d
3
k i (
k)
(
k)
k
F
. Step funkcija onda postaje
(1 k
F
). Odavde se dobija izraz
Re
o
(q, ) =
2mk
F
2
P(
_
d
3
k
(2)
3
(1 k)
_
1
qk cos
1
2
q
2
+
1
qk cos +
1
2
q
2
)
_
).
Ovaj integral see mo ze direktno izra cunati i dobija se
Re
o
(q, ) =
2mk
F
2
1
4
2
_
1 +
1
2q
[1
_
q

q
2
_
2
] ln
[1 + (/q
1
2
q)[
[1 (/q
1
2
q)[
1
2q
[1
_
q

q
2
_
2
] ln
[1 + (/q
1
2
q)[
[1 (/q
1
2
q)[
_
. (2.846)
26. Imaginarni deo
o
(q, q
o
), na osnovu izraza (1.13), se mo ze zapisati kao
Im
o
(q, q
o
) =
1
(2)
2
_
d
3
k([q +
k[ k
F
)(k
F
k)[(q
o
qk
) +(q
o
+
qk
)]. (2.847)
q
k + q
k
Slika 2.37:
Koristimo samo kada je q
o
> 0, sto par step funkcija ce nam omogu citi da imamo
kq
uvek poyitivna. Vrednost Im
o
nam omogu cava da direktnu zi cku interpretaciju u
verovatno ci adsorpcije za transfer cetvoro momenta u slobodan Fermi gas. Tako nam
omogu cava da imamo da se impuls unutar Fermi povr si k < k
F
izvan Fermi povr si
[
k +q[ > k
F
. Tako
-
de, mo zemo primetiti da je energija konzervisana. Prelaze ci na normi-
rane vrednosti talasnih vektora dobijamo da je
(q
o
kq
) =
m
k
2
F
(
kq
1
2
q
2
) (2.848)
i na osnovu prethodnih transformacija dobijamo integral
Im
o
(q, > 0) =
mk
F
(2)
2
_
d
3
k([q +
k[ 1)(1 k)( q
k
1
2
q
2
), (2.849)
266 2 Re senja
koju treba integraliti unutar Fermijeve povr si k < 1, mada istovremeno vektor
k+q mora
da le zi izvan Fermijeve povr si. Zakon odr zanja energije zahteva da je
q
=
1
2
q +q
k (2.850)
koji odre
-
duje ravan u trodimenzionom

k-prostoru. I presek te ravni i Fermi sfere pred-
stavlja granice integracije, kao sto je prikazano na slici (2.37).
q
k + q
k
Slika 2.38:
a. Za q > 2 razmatramo ravan koja se nalazi sa presekom sa Fermijevom povr si. Tako
-
de
usled interakcije imamo ako va zi uslov se cenja
1
2
q
2
+q
1
2
q
2
q, koji je posledica
jedna cine (2.850). Usled uslova q > 2, dve Fermijeve povr si se mo
-
dusobno ne prese-
caju (slika (2.37)). Zbog toga nam je potrebna samo presek te ravni i sfere
k + q. Ova
povr s jednostavno nestaje u slu caju da je transfer impulsa mnogo ve ci, ili da je mnogo
manji. Tako dobijamo da su uslovi da postoji se cenje drugi uslovi. Integracija mo ze
da se obavi, tako da uzmemo integraciju po novouvedenom parametru t = cos , tako
da dobijamo da je
Im
o
(q, ) =
mk
F
2
2
_
1
/k
1
2
q
k
2
dk
_
1
1
dt
1
kq
_

qk

q
2k
t
_
, (2.851)
tako da dobijamo da je integral oblika
Im
o
(q, ) =
mk
F
2
1
4q
_
1 (
q

1
2
q)
2
_
. (2.852)
Ako se transfer impulsa toliko veliko, tako da nema preseka sa Fermijevimpovr sima.
b. Za q < 2 Fermijeve povr si

k i

k + q se me
-
dusobno seku (vidi sliku (2.38)). Kao i
u prethodnom slu caju razmatramo ravan koja se nalazi sa presekom sa Fermijevom
povr si. Ona je odre
-
dena jedna cinom (2.850) odakle dobijamo da va zi zakon odr zanja
energije
1
2
q
2
+q
1
2
q
2
q. Za dovoljno male vrednosti , ravan se ce i povr s sa koje
se vr si prelaz elektrona, a samim tim i transfer impulsa. Rezultat integracije po onom
delu u kome granice ostaju cirkularne je potpuno identi can kao za prethodni slu caj.
c. I na kraju imamo slu caj da je q < 2 i da je 0 q
1
2
q
2
. To je slu caj kada granice
integracije nisu cirkularne, nego kada pri integraciji moramo da odbacimo onaj deo
prostora koji je izvan Fermijeve povr si
k. Minimalno rastojanje je dato jedna cinom

k
2
min
= (
1
2
q q
1
)
2
+ (1 (
1
2
q +

q
)
2
) = 1 2, (2.853)
dok je maksimalna vrednost renormalizovanog talasnog broja je k
max
= 1. Integral se
sada mo ze prikazati kao
Im
o
(q, ) =
mk
F
2
1
4
2
2
_
1
(12)
1
2
kdk
q
_
1
1
dt(

qk

q
2k
t)
=
mk
F
2
1
4q
2.
27. (a) Kada u sistemu nema transfer energije, odnosno kada je = 0 dobija se na osnovu
rezultata dobijenih u prethodna dva zadatka, konkretnije na osnovu izraza (2.854)
Im
o
(q, 0) = 0, (2.854)
dok na osnovu jedna cine (2.846) dobijamo
Re
o
(q, 0) =
mk
F
2
1
2
2
_
1 +
1
q
(1 2q
2
) ln
[1
1
2
q[
[1 +
1
2
q[
_
. (2.855)
(b) Uslu caju da ksiramo transfer energije i ako dozvolimo da transfer impulsa q 0,
dobijamo iz izraza (2.846)
Im
o
(0, ) = 0, (2.856)
268 2 Re senja
sli cno iz izraza (2.846) dobija se
Re
o
(q, )
mk
F
2
1
2
2
2q
2
3
2
. (2.857)
(c) ako se ksira odnos
x=
q
, dobija se za q 0 i za 0 x 1
Im
o
(q, qx) =
mk
F
2
x
2
, (2.858)
a u slu caju za q 0 i za x > 1 dobija se
Im
o
(q, qx) = 0. (2.859)
U slu caju realnog dela propagatora polarizacije dobijase za q 0 slu caj
Re
o
(q, 0) =
mk
F
2
1
2
2
_
2 xln
[1 +x[
[1 x[
_
. (2.860)
28. Uzimaju ci u obzir da va zi U
o
(k
F
) =
4e
2
k
2
F
, dobija se polse nekoliko jednostavnih transfor-
macija da je
(a) za ksiran transfer impulsa q i za transfer impulsa 0 dobijamo
(q, 0) = 1 +
4e
2
k
2
F
mk
F
2
1
2
2
_
1
1
q
(1 2q
2
) ln
[1
1
2
q[
[1 +
1
2
q[
_
. (2.861)
(b) u suprotnom, za ksiran transfer energije i za transfer impulsa q 0 dobija se
(q, 0) = 1
4e
2
k
F
m
2
1
q
2
3
2
. (2.862)
(c) za konstantan odnos transfera enegije i impulsa x =

q
(q, qx) = 1 +
4e
2
k
F
mk
F
2
1
2
2
_
2 xln
[1 +x[
[1 x[
_
. (2.863)
29. Metod RPA je uveden od strane Bohm-a i Pines-a (1953) u svojim radovima o elektron-
ima koji medjusobno interaguju Coulomb-ovom silom. Metod je unapredjen od strane
Gell-Mann-a i Brueckner-a (1957), koji su pokazali da se pertrubativni dijagrami mogu
sistemati cno sumirati, cime se dobija ta cnije energija elektronskog gasa. Nakon toga
je pokazano da je metod ekvivalntan Hartree-ovoj prvoj popravci za odre
-
divanje pr-
vog reda odgovora elektronskog gasa na spoljnje polje U(r, t). Tako se mo ze re ci da
efekat spolja snjeg polja uti ce na lokalnu gustinu cestica, sto zatim inicira promenu samo-
usagla senog polja, sto zatim cestica se, zapravo kre ce u skladu sa efektivnim poljem.
Radi jednostavnosti koristi cemo potencijalnu energiju koja ne zavisi od spinskog stanja
cestica. Tako dobijamo da je
V (r, r
t
)
/
1
,
2
/
2
= V (r r
t
)
/
1
/
2
, (2.864)
tako da dobijamo da je o cekivana vrednost potencijalne energije
<

V > =
1
2
_ _
d
3
r
1
d
3
r
2
V (r
1
r
2
) <

1
(r
1
)

2
(r
2
)

2
(r
2
)

1
(r
1
) >
=
1
2
_ _
d
3
r
1
d
3
r
2
V (r
1
r
2
)[< n(r
1
) n(r
2
) > (r r
t
) < n(r) >].
Uvode ci uktuacioni operator n(r) n(r) < n(r) >, gde je < n >=
N
V
. Prethodni izraz
postaje
<

V >=
_ _
d
3
r
1
d
3
r
2
V (r
1
r
2
)[< n(r
1
) n(r
2
) > + < n(r) >< n(r
t
) > (rr
t
) < n(r) >].
(2.865)
Da bi mogli izvr siti dijagramatsku analizu, uvodimo vremenski ure
-
denu korelacinu funkciju,
koju autori cesto nazivaju i polarizacioni operator
iD(r, r
t
) =
<
o
[T( n(r
1
) n(r
2
))[
o
>
<
o
[
o
>
. (2.866)
Po sto je iz denicije polarizacionog propagatora se mo ze zaklju citi da je simetri can na
zamenu argumenata D(r, r
t
) = D(r
t
, r). Ta simetrija omogu cava da se stavi t = t
t
. U
neinteraguju cem slu caju, uvodimo polarizacioni propagator za neinteraguju ci slu caj
iD
o
(r, r
t
) =<
o
[T( n(r
1
) n(r
2
))[
o
>, (2.867)
tako da interakciona energija postaje se mo ze predstaviti izrazom
<

V > =
_ _
d
3
r
1
d
3
r
2
V (r
1
r
2
)[iD
o
(rt, r
t
t)+ < n(r) >< n(r
t
) > (r r
t
) < n(r) >]
+
_ _
d
3
r
1
d
3
r
2
V (r
1
r
2
)[iD(rt, r
t
t) iD
o
(rt, r
t
t))].
270 2 Re senja
Po sto je
<
o
[
V [
o
>=
_ _
d
3
r
1
d
3
r
2
V (r
1
r
2
)[iD
o
(rt, r
t
t)+ < n(r) >< n(r
t
) > (rr
t
) < n(r) >]
(2.868)
dobijamo da je
<

V >=<
o
[
V [
o
> +
_ _
d
3
r
1
d
3
r
2
V (r
1
r
2
)[iD(rt, r
t
t) iD
o
(rt, r
t
t))]. (2.869)
Polarizacioni propagator u neinteraguju cem slu caju mo zemo prikazati kao
iD
o
(r
1
, r
2
) = <
o
[T(

1
(r
1
)

1
(r
1
)

2
(r
2
)

2
(r
2
))[
o
>
<
o
[
1
(r
1
)

1
(r
1
)[
o
><
o
[
2
(r
2
)

2
(r
2
))[
o
>,
koje se mo ze lako izra cunati i prikazati preko Green-ovih funkcija
iD
o
(r
1
, r
2
) = iG
o
1
(r
1
, r
+
1
)G
o
2
(r
2
, r
+
2
) iG
o
2
(r
1
, r
+
2
)iG
o
1
(r
2
, r
+
1
)
< n(r
1
) >< n(r
2
) >= (2S + 1)G
o
(r
1
, r
2
)G
o
(r
2
, r
1
),
gde smo se iskorsitili da odre
-
dujem izraz za homogen Fermi sistem sa spinom S. Ovaj
proizvod neinteraguju ceg Green-ove funkcije ima formu koja je prikazana na slici (2.36a).
Slika 2.39:
3 DodatakA
Bibliography
[1] Dalvit D.A.R, Frastai J i Lawrie I.D. Problems on Statistical Mechanics, Institute of Physics
Publishing, Bristol and Philadelphia, 1999.
[2] Problems and Solutions on Thermodynamics and Statistical Mechanics, edited by Yung-Kuo
Lim, World Scientic, Singapore, 1990.
[3] Mili c B, Milo sevi c S. i Dobrosavljevi c Lj. Zbirka Zadataka iz Teorijske Fizike III deo:
Statisti cka Fizika, Nau cna Knjiga, Beograd 1979.
[4] Budak B.M, Samarskii S.S. i Tihanov A.N, Sbornik zadaq po matematiqeskoi
fizike, ?????????
[5] Statisti cka termodinamika i statisti cka zika
[6] Milo sevi c S. Osnovi Fenomenolo ske Termodinamike, Privredno-Finansijski Vodi c, Beograd
1979.
[7] Feldman Y. Statistical Mechanics, The Hebrew University of Jerusalem, Jerusalem 1997
(http://www.aph.huji.ac.il/feldman/statistical.htm).
[8] Feynman R. Statistical Mechanics: A set of Lectures, W. A. Benjamin, New York 1972.
[9] Gibbs J.W. Elementary Principles in Statistical Mechanics, Dover Publication, New York
1960 (Reprint of original 1902. edition).
274 BIBLIOGRAPHY
[10] Hill T.L. Statistical Mechanics: Principles and Selected Applications, McGraw-Hill, New
York 1956.
[11] Huang K. Statistical mechanics, 2nd ed. John Wiley, New York 1987.
[12] Huang K. Introduction to Statistical Physics, Taylor & Francis, London 2001.
[13] Isihara A. Statistical Physics, Academic Press, New York London 1971.
[14] Kubo R. Statistical Mechanics, North-Holland Publishing Company, Amsterdam 1968.
[15] Landau L.D. and Lifshitz E.M. Statistical Physics, Addison-Wesley 1969.
[16] Mili c B. Statisti cka Fizika, Nau cna Knjiga, Beograd 1970.
[17] Mu sicki Dj. Uvod u Teorijsku Fiziku II Statisti cka Fizika, Prirodno-matemati cki Fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd 1984.
[18] Nattermann T. Statistische Physik, University of Cologne, K oln 1999
(http://www.thp.uni-koeln.de/natter/data/stat
pdf.zip).
[19] Pathria R.K. Statistical Mechanics, 2nd ed. Butterworth-Heinemann, Oxford 1996.
[20] Reichl L. A Modern Course in Statistical Physics, 2nd ed. J. Wiley and Sons, New York
1998.
[21] Reif F. Statistical Physics, Berkeley Physics Course, V5, McGraw-Hill, New York 1965.
[22] To si c B, Statisti cka Fizika, Institut za Fiziku Prirodno-matemati ckog fakulteta u Novom
Sadu, Novi Sad 1978.
Kvantna mehanika
[23] Herbut F, Kvantna mehanika za istra ziva ce, Prirodno-matemati cki Fakultet Univerziteta
u Beogradu, Beograd 1984.
Magnetizam
BIBLIOGRAPHY 275
[24] Quantummagnetism, edited by Barbara B, Imry, I, Sawatzky, G. and Stamp, P.C.E, NATO
sciencies for peace Sucurity series, Springer, Dordrecht, The Netherlands, 2008.
Superuidnost
[25] Rumer Yu.B. and Ryvkin M.Sh. Thermodynamics, Statistical Physics and Kinetics, Mir Pub-
lishers, Moscow 1980.
Superprovodnost
[26] Bardeen, J, Cooper, L.N, and Schrieffer, J.R, Phys.Rev. 108 1175 (1957).
Fazni prelazi
[27] Stanley H.E. Introduction to Phase Transitions and Critical Phenomena, Oxford University
Press, Oxford 1971.
[28] Yeomans J.M. Statistical Mechanics of Phase Transitions Department of Physics, Clarendon
Press, Oxford, 1992.

Zbirka Iz KSF

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Zbirka Iz KSF

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

UNIVERZITET U BEOGRADU

sa razli citim spinom.

Cemu te zi korelaciona du zina u blizini kriti cne ta cke?

bez konvencije o sabiranju po

4. Simetrizator i antisimetrizator su operatori koji se uvode relacijama

k, ). Iz (2.48) i (2.49) sledi

I. Sistemi identi cnih cestica (Druga kvantizacija) 51

k i po transferu impulsa q. Feynman-ov dijagram koji dijagramatski prikazuje ,,uticaj

k, ve c samo od intenziteta, sto

, parametar koji predstavlja polo zaj, u kome se odre

r). Matri cni element

U- operator potencijalne energije spolja snjeg polja, a

Clan koji opisuje interakciju izme

k, po sto je suma simetri cna u odnosu na parametar

= 0, a kako je taj koli cnik ustvari hemijski

, posmatrajmo pomo cnu opera-

(Operatori pod tragom se mogu cikli cno permutovati)

(Iskoristili smo antikomutacione relacije.)

u termodinami ckom limesu (r1 r2)

izvr simo smenu

koje zavisi od disperzione jedna cine, pa ako prihvatimo

u termodinami ckom limesu

k. Prethodni izraz se svodi

gore navedena srednja vrednost

b(z +iy) = (2.415)

. To je bilo potrebno da bi se dobila

q. Posle malih i jednostavnih transformacija dobili

= . Tako se dobija da se statisti cki operator mo ze prikazati kao

k)). Disperziona relacija elektrona je

k) je tzv. energija procepa.

Cesti cni broj popnjenosti fermiona, ciji je impuls k > k

. Zbog toga talasna funkcija mo ze predstaviti kao proizvod funkcija slobodnog

ispod valentne zone

k, sto je recipro cna vred-

k. Time se prethodni izraz transformi se u

kF |, sto pru za mogu cnost da se D mo ze

na njihove Furije-ove transforme

, gde je delta vektor koji ide po prvim susedima

k se pri tome seta unutar prve Briluenove zone

), pogodno je za izra cunavanje

), ovaj metod pretpostavlja da je u

2), procenjujemo da je vrednost tra zenog inte-

2. Da bi odredili maksimum podintegralne funkcije,

, koja zadovoljava uslov

2Ky) tangira funkciju y, i tada y

= 0. Kao sto se mo ze videti

) pri malim vrednostima ar-

> 0 (vidi Sliku br. (2.12)). Ukoliko je nagib tangente

(y = 0) = 1, dok je pri T < T

jer je ch parna funkcija

) = (0, 0). Po sto je x

= 1, dok y- koordinata ksne ta cke uzima proizvoljne

= 1, feromagnetna ksna ta cka. Linearizujemo RG oko ksne ta cke

= L., tako da smo indirketno uveli novi operator /. Svojstveni

= 1, sto odgovara limesu za parametar

= 0 (koji reprezentuje visokotemperaturski slu caj

(niskotemperaturski slu caj T

= 1 (koja odgovara ksnoj ta cki k

= . Te ksne ta cke mo zemo

k, onda mo zemo napisati da je

2 sin(nx), n = 1, 2, 3... (2.783)

Cije re senje za (talasnu) funkciju (x) data izrazom

()[r >, (2.809)