Orlovi Rano LETE

Knjievni rod: epika Knjievna vrsta: roman Autor: Branko opi Mesto radnje: Bosanska krajina, selo LIPOVO Vreme radnje: Pred poetak Drugog svetskog rata i za vreme okupacije (jesen 1940. i prolee 1941.) Glavni likovi: Jovane, Stric, Nikolica, oko Potrk, Lazar Maak i Lunja. Sporedni likovi: Poljar Lijan, uiteljica, uitelj i Nikoletina Bursa Tema: Kako je proticalo nemirno i burno deatvo Jovanetove druine Ideja (poruka): Poruka je u naslovu romana. Orao i soko u narodnoj poeziji simboli su slobode i hrabrosti. Za ove deake rekli bismo pre da suorlii, ali u tekim iskuenjima oni su rairili svoja krila i poeli rano, nego to se oekivalo, da lete, to jest, postali su pravi orlovi. Prerano suoavanje sa surovou i nepravdom; jo nedozreli (deaci) morali su boriti se za opstanak i slobodu, ili to bi Njego rekao: "Mlado ito, navijaj klasove, pree roka dola ti je njetva".
Fabula

Roman poinje opisom Prokinog gaja, poto se na toj sceni zbiva najvei deo radnje. ( "Zaputena, gusta i prilino velika uma, na sat hoda od podnoja planine" sa obiljem "zaputenih kroanja". Uz to, tu je i grob hajduka Jovaneta, na samoj ivici gaja. Tepsija, zaravan u Prokinom gaju, mesto je gde su deca najee boravila. Zaplet nastaje kad poetkom te kolske godine u selo Lipovo stigne novi uitelj, "zloud stariji ovek", pijanac, nevaspitan, mrk, zlovoljan, svadljiv, koji je po kazni iz grada premeten u selo. Imao je nos crven kao paprika, a obraze podbule - sve od rakije. aci su bili uplaeni i zaalili su za dobrom, leptirastom plavomuiteljicom Lanom. S tim se nikako nije mogao pomiriti Stric, najvii ak u razredu, te je za uitelja smislio originalan nadimak: gospodinPaprika. Ova vest iz zadnjih redova irila se po poznatom sistemu "javi dalje" i kad je stigla do polovine uionice, uitelj je primetio aputanje i dreknu: "ta vi tu apuete, a"? Preplaenom aku, kod kojeg se zaustavio , same izletee rei: "Molim, gospodine Paprika, kau da se vi zovete gospodin Paprika." Naravno, uitelj je besno traio da se javi "kum", a Jovane je hrabro preuzeo odgovornost na sebe, a Stric je dobio zadatak da nae prut. Da ne bi dobio batine, Jovane iskae kroz prozor i tu nastaje opta trka za njim uz alu i smeh. U nastavku pisac nas postupno "upoznaje" sa deacima lanovima "hajduke druine" koja se "odmetnula" zbog zuluma njihovog uitelja Paprike. Druina se postepeno uveava: prvoJovane, zatim Stric, pa oko Potrk, Lazar Maak... lanovi druine polau zakletvu na grobu hajduka Jovaneta, ukundede njihovog voe Jovaneta. Ureuju logor na Tepsiji. Grade kolibu za druinu i kuicu za kuju uju i ognjite za vatru. Dok ostala deca, koja nisu dobila batine, idu u kolu, druina boravi u logoru, a kad aci pou kui i druina "hajduka" se zajedno sa njima vraa. Dakako, ova tajna nije mogla ostati za dugo. Logor je prvo "otkrila " devojica Lunja, koja posle silnih rasprava sa deacima postaje lan druine. Lukavi poljar Lijan krene da uhodi hajduke kad su roditelji ovih deaka saznali da im sinovi, umesto u kolu, idu negde u umu. Ovaj deo romana kipi od kominih situacija kao to je i ona kad poljar Lijan nabasa na tajnu ujinu kuu i upadne u jamu, ili scena kad roditelji opkole skrovite sa svih strana. Deaci su se branili bacanjem kromira na napadae. Na kraju su ipak savladani, ali u njihovu odbranu staje NikoletinaBursa, seoska delija, i spasava ih od kazne. Na uporno navaljivanje seljaka, uitelja Papriku povukoe iz njihove kole, a u selo se ponovo vrati uiteljica Lana. Tako je okonana hajduija i svi doekae zimu u koli. Evropom je besneo rat. Druina eka prolee. Tu se zavrava prvi deo romana. poinje veu koju je uiteljica Lana saoptila uenicima. Otpoeo je rat. Beograd je bombardovan. Zatitnik deije druine Nikoletina Bursa odlazi u rat. "Toga trenutka prestalo je ono pravo,bezbrino djetinjstvo akog harambae Jovaneta. Nastalo je jedno drugo djetinjstvo, oprljeno mrazom rata, djeatvo buntovnika, nekadanjeg voe odmetnika iz Prokinog gaja". Okupatorska vlast ("ustae") oduzimali su seljacima oruje, vojniku opremu, pljakali ito i stoku, premlaivali i muili ljude, palili kue, ubijali neja. Stara druina deaka se aktivirala.
Drugi deo romana

Zadatak im je bio da motre i obavetavaju seljane o pribliavanju ustaa selu. Tako su Jovane i Stric upozorili Nikoletinu da njegovoj kui idu ustae i tako mu pomogli da se na vreme sakrije. Paljenjem vatri, odnosno, dimnim signalima sa oblinjih uzvienja Lisine i Golog brda, kao i kurirskim nainom obavetavanja, upozoravali su seljane na dolazak neprijatelja. Stric se jednom izloio smrtnoj opasnosti. Ustae su na njega pripucale, ali je stradao samo njegov eir. Jovane i Maak spasili su opkoljene Lanu, Nikoletinu i Lijana, pokazavi im put do peine. U njoj su u toku NOB-a partizani uvali zaplenjeno oruje i municiju. itava Jovanetova eta prola je kurirski kurs. Prokin gaj postaje partizanska radionica. Roman se zavrava podatkom da u rat odlazi Jovanetova druina. "Neka bude onako kako ste se dogovorili na poslednjem sastanku u Gaju: oni koji ostanu

ivi sastae se opet jednog dana u Prokinom gaju, naloie vatru u logoru Tepsija i oko nje e priati o onima koji se nisu vratili. Glavni likovi:
Junaci ovog romana uenici su etvrtog razreda osnovne kole, osim Nikolice. Jovane: Harambaa hajduke druine je postao jer je bio najcenjeniji i najodluniji od svih deaka. Pisac za njega veli: Djeak je od starijih uo tek poneto o pravdi, ali sluti da je dobro i pravedno to to je pokuao da zatiti Strica. To ga ispunjava udnom snagom i radou i daje mu odvanost da sam krene u dubinu puste ume" da bi izabrao mesto za hajduki logor. Bistrouman je, procenjuje stvari pametno, a prema svima iz svoje druine odnosi se brino i privreno. On je i snaga i "mozak" hajduke druine. Deaci u njega imaju veliko poverenje, omiljen je i potovan.Stric: Njegovo pravo ime bilo je Stevo, ali su ga u razredu zvali Stric jer je bio najvii. Bio je siroe bez oca i majke. Dosetkom je reagovao na mane uitelja. U romanu najvie komike ima kad je na sceni Stric, ali imao je i jednu slabu taku prema devojici Lunji, za koju su svi znali, pa su ga zadirkivali, a on bi pri pomenu njenog imena uvek pocrveneo i zbunio se. Bio je neustraiv to je i dokazao kad je sam prespavao no u umi. Ume da razgovara sa ivotinjama. oko Potrk: Tako su ga zvali jer je trkom dolazio u kolu i vraao se kui, potrkivao je i onda kad na tablu izlazi. U druini je bio zaduen za sklapanje stihova: Na uitelj ba je slika, nos mu crven ko paprika.. Ovdje ivi hrabra eta harambae Jovaneta..Nik ulibrk, zvani Amerikanac: Otac mu je dugo radio u Americi, pa je povremeno u razgovoru koristio engleske rei: halo, bojsovi i sl. Nosio je plave pantalone i kaubojski eir.Nikolica: Najmlai u druini, uenik prvog razreda. Bio je svojeglav i ljut, crn kao Arapin. Prepoznatljiv je u romanu po tome to je uvek sa sobom vodio kuju uju, zbog toga su ga zvali Nikolica sa prikolicom.Ivan Popovi Vanjka: Njegov otac je bio za vreme I svetskog rata zarobljen u Rusiji i tamo se oenio Ruskinjom. Plavokos je i krupan da su ga svi zvali Vanjka iroki. Lunja: To je razdragana devojica, koja, gde god da doe, donosi neku radost i toplinu. Ona se, makar i nedovoljno svesno, bori za ravnopravnost izmeu deaka i devojica i u tome na najbolji nain pokazuje da je u mnogo emu iznad deaka ( na primer u hrabrosti: setimo se scene u tajanstvenoj peini, ili kad otkriva diverzante.) Nju pisac ovako slika: Lunja je bila tiha utljiva desetogodinja djevojica, velikih mirnih oiju. Strieva prva kominica. Uvek je utke i nepozvano ila za djeacima, posmatrala ta rade i kako se igraju, pronalazila ih je u ribarenju oko rijeke, u krai lubenica, u potrazi za ptiijim gnijezdima. Vikali su na nju, prijetili joj ak i kamenjem, ali tiha radoznala djevojica sklonila bi se samo za kratko vrijeme i tek je djeaci smetnu sa uma, a ona ve viri iza nekog buna ili ukajui izlazi iza visokog kukuruza... Ona je Stricu uvijek za petama... krpi djeacima koulje, arape, kape, priiva dugmad, brine o svenu. Poljar Lijan: "Krivonog iica lisiijeg lica i lukavog pogleda". Uvek je "mukao bocu s rakijom i potezao iz nje". Ume da se pretvara i da se ulaguje; seoskom knezu se obraa sa knee-vitee. Njegov zadatak je bio da luta selom "na krivim hodaljkama i da juri decu s tuih vonjaka i vinograda i da im brani da love ribu... Borei se veito sa decom, nije udo to je i sam podetinjio; uputao se u prava deija lukavstva, smicalice i doskoice. Meutim, nije bio zloest, niti surov prema deci. Naprotiv, mnogo je voleo decu i najee im "gledao kroz prste" kad bi ih uhvatio u teti. Pisac za njega veli:" Umije taj da vreba... kao pravi osnovac, da se provlai kroz plot, krije se

tako veto kao da igra mure, a po potrebi e se i na drvo uspuzati...Domiljat i sam je krao voe, lubenice i krastavce, a onda je po selu dizao dreku i "traio lopove". Nikoletina Bursa: To je momak neobino jak koji se zatitniki odnosi prema svoj seoskoj deci. ( Na primer, kada spasava decu-hajduke od fizikih kazni njihovih roditelja posle hvatanja u njihovom logoru. Bio je nean i oseajan, popustljiv prema deijim nestalucima. Meu privim je otiao u borbu kad je neprijatelj napao domovinu. Ovom junaku opi je posvetio zbirku pripovedaka "Nikoletina Bursa". Neke ste ve itali (Surovo srce, Mitraljezac golubijeg srca). Uitelj je bio "zloud stariji ovjek koga su po kazni, zbog pijanstva, premjestili u selo iz oblinje varoice". Imao je povei crven nos kao paprika i podbule obraze od pijanstva. Vrebao je svaku priliku da, i bez ikakvog razloga, tue decu i da vrei kao jarac. Poslije onog Lunjinog navaljivanja da dobije batine i njezinog neoekivanog bjekstva kroz prozor, uitelj Paprika se sasvim prozlio. Upadao je u razred ljut i mamuran, podozrivo gledao primerne ake, zlurado se smekao, razgoropadio bi se i sve ake redom tukao govorei:"Ba mi je kola za vas divljake seoske! Za vas je uma i koze, a ne knjiga.