Xegan Marija

ARISTOTEL
1. FILOZOFI DO ARISTOTELA

1.1. Uvodna napomena

Ode ak 1. nije neophodan za sprema e ispita. Zamix en je kao grub pregled naziva i predstavnika filozofskih ,,xkola do Aristotelova vremena. Ni u jednom trenutku ne e biti razmatrana uqe a pojedinih xkola.

1.2. Kratak pregled

Presokratovska misao * Materijalisti (Tales iz Mileta, Anaksimandar iz Mileta, Anaksimen iz Mileta) * Filozofija bi a i postoja a (Heraklit iz Efesa, Ksenofon iz Kolofona) * Pitagorejci (Pitagora sa Samosa) * Elejska xkola (Parmenid iz Eleje, Zenon iz Eleje) * Sofisti (Protagora) * Mla i kosmolozi ili Pluralisti (Empedokle, Anaksagora) * Atomisti (Leukip i Demokrit) Sokrat (469 - 399) Platon (427 - 347) Aristotel (384 - 323) Diogen Leartije daje spisak sedam mudraca: Tales iz Mileta, Solon iz Atine, Hilon iz Lakedemona, Pitak iz Mitilene, Bijant iz Prijene, Kleobul iz Linda i Perijandar iz Korinta.

1.3. Sokrat (469 - 399)

Sokrat, atinski filozof, nije nixta pisao, te o egovom ivotu, uqe u i naqinu istra iva a istine doznajemo preko Platonovih spisa (Apologija, Fedon, Kriton, Gozba, Dr ava), preko Ksenofontovih Uspomena o Sokratu, preko Aristofanovih komedija (posebno, Oblaki e), i, delimiqno, preko Aristotela1 . Sokrat, sin vajara Sofroniska i babice Fenarete, rodom iz Alopeke, rodio se godine 469. Po svom imovnom sta u pripadao je redu zeugita i slu io je u redovima hoplitske vojske. Prvo se bavio vajarstvom, ali je docnije to zanima e napustio. M. uri u svojoj Istoriji helenske k i evnosti pripoveda kako se Sokrat po ceo bogovetni dan nalazio po ulicama i radionicama, na xetalixtu, na ve balixtu, senovitu uglu kakva hrama, a naroqito na trgu, i razgovarao sa svakim ko je samo hteo...2
1 2

Mala enciklopedija Prosveta, Opxta enciklopedija, III, Beograd 1986 4 . M. uri , Istorija helenske k i evnosti, Beograd 19823 , 506.

Sokratovo dela e u Atini, koju on nikad nije napuxtao osim kad je uqestvovao u kakvim ratnim pohodima Ati ana3 , uzima se kao jedna od najznaqajnijih prekretnica u istoriji helenske filozofije, pa se ceo prethodni period u toj istoriji naziva presokratskim. Sokrata kao kritiqkog mislioca dugo je branila prosveta Periklova vremena, ali po padu Atine, satrvene od Sparte i doma ih razdora, gra ani ne e imati razumeva a za Sokratovu misiju; misiju koja se sastojala u xire u novih zamisli, kao npr. ne treba paziti koliko je kome godina, nego koliko je pametan... Sokrat je obiqnim atinskim gra anima bio nerazum iv, a mnogima su egove misli verovatno izgledale bogohulne. Da je branio pravdu onda kada za to niko nije bio zainteresovan svedoqi slede e godine 406. vrxio je slu bu pritana bax u vreme kada su optu eni oni komandanti, koji, posle pobede Ati ana kod Arginuskih ostrva nad spartanskom mornaricom, zbog iznenadne oluje nisu imali prilike da pokupe mrtve i spasu ive sa nastradalih brodova. Ati ani su zahtevali smrtnu kaznu za komandante, a Sokrat se jedino protivio ihovom osu iva u. O Sokratovoj neustraxivoj postojanosti svedoqi i Platon u jednom svom pismu4 . Svojim stavovima Sokrat je sebi stvorio brojne neprijate e. Kada je Sokrat imao sedamdeset godina, pod optu bom da je kvario omladinu i uvodio nove bogove koje dr ava ne priznaje, atinski (demokratski) sud sastav en od 501 gra anina osudio ga je na smrt5 ; kazna je izvrxena ispija em pehara kukutinog otrova 399. Posled e qasove Sokratova ivota opisao je Platon u Fedonu.

1.4. Platon (427 - 347)

Pogledati: Danijela Panteli , Platon Literatura: Milox N. uri , Istorija helenske k i evnosti, Beograd 19823 . http://www.fordham.edu/halsall/ancient

2. 2.1. Izvor

ARISTOTEL

(384 - 323)

Najznaqajniji izvor o Aristotelom ivotu i delova u je kompilatorski spis Diogena Leartija O ivotima, mix e ima i izrekama onih kojih se odlikovaxe u filozofiji u deset k iga. U petoj k izi svoga dela Diogen pru a podatke o Aristotelu i Peripatetiqarima. Izvesnu pomo mogu pru iti i pojedini podaci saquvani kod Strabona i Plutarha6 .

2.2.

ivot

Aristotel je ro en godine 384. p. n. e. u Stagiri, grqkoj koloniji na Halkidiku. egov otac Nikomah bio je lekar makedonskog kra a Aminta. Nikomah je pripadao staroj lekarskoj porodici, ogranku lekarske xkole Asklepijada, koja je kao svog praoca poxtovala boga Asklepija, i u kojoj je lekarsko zva e prelazilo sa oca na sina. Najznamenitija takva xkola bila je na ostrvu Kosu i u oj je svoje obrazova e dobio Hipokrat, pravi osnivaq medicine7 . Aristotel je, dok je jox bio deqak, ostao bez oca. Sa sedamnaest godina, na pred3 4 5 6 7

Uqestvovao u borbi kod Potideje (432 - 429), kod Deliona (424) i Amfipo a (422). Pogledati: Danijela Panteli , Platon, 1.1. ivot i delo Tu ilac Melet Milox N. uri , Istorija helenske k i evnosti, Beograd 19823 , 464. Milox N. uri , Istorija helenske k i evnosti, Beograd 19823 , 553.

log svog uqite a Proksena, odlazi u Atinu, obrazovnom centru tadax eg sveta, radi stica a zna a. U Heladi tada su bile na glasu dve xkole: Isokratova xkola retorike i Platonova Akademija. Aristotel je prvo uqio kod Isokrata, pa je ubrzo prexao u Akademiju, gde je proveo dvadeset godina8 . Sam postaje nastavnik retorike. Verovalo se da e, poxto je Platon preminuo 347. godine p. n. e., novi upravnik Akademije postati ve tada veoma ugledni Aristotel. Me utim, samo Aristotelovo uqe e kosilo se sa Platonovim, te je mesto ega za novog upravnika izabran Platonov ne ak Speusip. Ozloja en xto nije postao naslednik velikog osnivaqa i uqite a, na poziv vladara Atarneje, Hermeja, Aristotel odlazi u Miziju. Svojevremeno je Hermija dvojici uglednih Platonovih uqenika poklonio grad As i pod ihovim uticajem svojoj tiranidi dao oblik zakonite vlasti 9 . Aristotel je u As-u ostao tri godine i bio je jedan od osnivaqa filijale Akademije. U to vreme o enio se Pitijadom, kra evom ro akom10 . Posle trogodix eg boravka u Asu Aristotel se na predlog svog uqenika Teofrasta seli u Mitilenu na Lezbosu. Na poziv makedonskog kra a Filipa, odlazi u Pelu i postaje tutor trinaestogodix eg Filipova sina Aleksandra. Na tom polo aju je ostao pet godina. udi su znali govoriti da Aristotel od makedonskog kra a ne prima samo platu za poduqava e, ve dobija i pravo da raspola e sa 1 000 robova zadu enih za sakup a e raznih uzoraka potrebnih za izuqava e prirodnih nauka. Ostaje pita e koliko su ove glasine taqne. Onda kada je Filip preminuo i kada se Aleksandar spremao da preuzme vlast, Aristotel se vratio u Atinu, koju nije posetio jox od Platonove smrti11 . U Atini, oko 335. Aristotel je osnovao svoju xkolu pod imenom Likej. Dok je dr ao predava a u Likeju, Aristotel je imao obiqaj da xeta. Stoga su egove sledbenike prozvali peripatetiqarima, xto znaqi ,,oni koji xetaju unaokolo. Me utim, postoje tvrd e da pomenuti naziv potiqe otuda xto je Aristotel uqio u vrtu gde je xkola bila smextena. Slede ih trinaest godina Aristotel se posvetio predava ima i sre iva u svojih filozofskih bele aka. Veruje se da je dr ao dve vrste predava a: prepodnevno za naprednije studente i veqer e, opxte, za ubite e zna a. Iznenadnom smr u Aleksandra 323. godine, pro-makedonska vlada u Atini je zbaqena sa vlasti. Nova vlada elela se obraqunati sa svima onima koji su imali neke veze sa Makedonijom. Tako je Aristotel optu en za bezbo nixtvo. Setivxi se Sokrata, Aristotel nije saqekao su e e, ve je pobegao u eubejsku Halkidu. Tamo je i umro godine 322. p. n. e. Sahra en je u Stagiru.

2.3. Rukopisi
2.3.1. Sudbina Aristotelovih spisa Strabon i Plutarh svedoqe da je Aristotelove spise prema vo i samog Aristotela12 dobio egov uqenik i novi upravnik peripatetiqke xkole, Teofrast. Da e je Teofrast biblioteku poverio na quva e svom sledbeniku Neleju, koji ih je ostavio svojim srodnicima u Skepsidi. Nelejevi naslednici su k ige, da bi ih zaxtitili od kra e, sakrili u podrum. Tu su oxte ene delom zbog toplote delom zbog mo aca i vlage. Za velike novce kupio ih je 100. godine p. n. e. jedan ubite starih k iga, Apelikont Tejanin. On je k ige doneo u Atinu, dao prepisati i tako ih izdao. Godine 86. p. n. e., kada je Sula
V. Kora , B. Pavlovi , Istorija filozofije za IV razred sred e xkole, Beograd 200013 . 9 Milox N. uri , Istorija helenske k i evnosti, Beograd 19823 , 555. 10 Iz ovog braka potiqe Aristotelova erka Pitijada. Kasnije se Aristotel po drugi put o enio i dobio sina Nikomaha 11 Aristotelovom povratku u Atinu prethodila je quvena bitka kod Heroneje u Beotiji, gde je 338. godine p. n. e. pod komandom Filipa Makedonskog makedonska vojska porazila Ati ane i Tebance. Taj doga aj oznaqio je nadolazak nove panhelenske epohe. 12 Aristotelov testament saquvao se kod Diogena Leartija.
8

osvojio Atinu, k ige su prebaqene u Rim. Tamo su privukle posebnu pa u uqenih udi i prire eno je novo izda e. Ti rukopisi predstav ali su osnovu za Andronikov katalog Aristotelovih radova. Me utim, postoji i priqa da je Ptolemej Filadelf, osnivaq aleksandrijske biblioteke, otkupio od Neleja sve spise koji su ostali posle Aristotelove smrti. Ovim bi izvor pomenutim katalozima Aristotelovih spisa bio Hermip, aleksandrijski peripatetiqar. 2.3.2. Corpus Aristotelicum Najznaqajnije kataloge Aristotelovih spisa sastavili su Andronik Roanin i posebno Diogen Leartije. Interesantno je da Diogen Leartije, koji daje listu Aristotelovih radova, ne pomi e ni jedan od onih koje danas znamo. Ovo se objax ava time da je Diogen naveo radove koji su va ili kao Aristotelovi u ono vreme kada su pravi radovi bili izgub eni. Treba pomenuti i popis menagiski i popis peripatetiqara Ptolemeja. Corpus Aristotelicum ili saquvani zbornik Aristotelovih spisa zasniva se na izda u Aristotelovih uqite skih spisa, koje je priredio Andronik Ro anin. Glavno izda e tog zbornika jeste izda e Berlinske akademije iz XIX veka. 2.3.3. Podela Aristotelovih spisa Peripatetiqari podelili su Aristotelove spise u tri vrste: 1. Dijalozi i spisi popularnog karaktera (eksoteriqki spisi), name eni xirem krugu qitalaca, od kojih su danas saquvani samo odlomci. 2. Kolekcija nauqnog materijala i kritiqki izvodi (hipomnematiqki i sinagogiqki spisi), od kojih nam je poznato oko 200 naslova. Verovatno u ihovom sakup anu su sara ivali i Aristotelovi uqenici. U okviru ove grupe treba pomenuti zbornik ustava grqkih i nekih ne-grqkih gradova, posebno k igu Atinski ustav. 3. Uqite ski spisi (esoteriqki spisi), name eni u em krugu sluxalaca, od kojih je najve i broj saquvan. Saquvani spisi mogu se podeliti na ove skupine: 3.1. Logiqki spisi * Kategorije (10 najopxtijih predikata bi a) * O tumaqe u (o delovima i vrstama reqenica) * Analitika prior (o zak uqiva u) * Analitika posterior (o dokazu i definiciji) * Topika (dijalektiqko zak uqiva e na osnovu verovatnih premisa. * O var ivim dokazima (zak uqak taqan, ali nije istinit). 3.2. Prirod aqki spisi * Fizika (objax ava promenu, pokret, prazninu, vreme) * Astronomija (struktura neba, zem e, elemenata) * Meteorologija (poreklo kometa, vremena, katastrofa) * Biologija (kroz kombinova e sastavnog materijala) * Zoologija * Botanika 3.3. Psiholoxki spisi * O duxi (objax ava ose aje, um, imaginaciju) * O pam e u, zaborav a u, snovima i prorokova u 3.4. Filozofski spisi * Metafizika 3.5. Etiqki, politiqki i ekonomski * Nikomahova etika (duxa, sre a, prijate stvo) * Etika Eudemova * Etika velika * Politika (najbo i oblik vladavine, utopija, ustavi, revolucije) 4

3.6. Estetiqki spisi * Retorika (filosofija besednixtva) * Poetika (tragedija, epska poezija).

3.

ARISTOTEL

KAO

ISTORIOGRAF

3.1. Atinski ustav

Atinski ustav je deo ve e zbirke Politije, koja je bila sastav ena iz 158 k iga, koje su za predmet imale ustave grqkih i nekih negrqkih gradova. Ovom zbirkom se prvi put koristi sam Aristotel u svom delu Politika. 1880. u Fajumskoj oazi u jednoj grobnici prona eni su papirusi , izme u ostalog i dva papirusa, koja su sadr ala deo Atinskog ustava. Ovi papirusi se danas nalaze u egipatskom muzeju u Berlinu. 1890. tako e u Fajumskoj oazi prona eni su papirusi, koji sadr e gotovo qitav Atinski ustav. Ovi papirusi se quvaju u Britanskom muzeju u Londonu. Ove papiruse od qetiri svitka prvi put je proqitao Englez Frederik G. Ka on. Ustav razlikuje istorijski i sistematski deo. Istorijski deo Atinskog ustava daje popis ustava od najstarijeg doba pa do Aristotelova vremena. Saquvani deo poqi e od Su e a Alkmeonidima. U ovom delu mo emo izdvojiti: prelaz od monarhije ka oligarhiji, uspon i pad tiranide, razvitak i vrhunac demokratije, oligarhijske promene ustava 411. i 404. i demokratska reakcija, rekapitulacija qitavog Atinskog ustava. Kao izvorima za ovaj deo Aristotel se koristi Herodotom, koji je bio veoma ce en, Tukididom, iako ne navodi direktno egovo ime, Solonovim elegijama, atidama13 atidografa Androtiona. Postoji verovatno a da se Aristotel koristio i Ati aninom Kritijem, poznatim kao glava tridesetorice, koji je iveo u V veku p. n. e. i koji je u delu Elegija rasprav ao o ustavima u grqkim gradovima. Sistematski deo nas upoznaje sa Atinom Aristotelovog doba i kao izvore koristi neposredno iskustvo. Ustav je nastao izme u 329 - 325. p. n. e. Vreme nastanka je zak uqeno prouqava em podataka u samom delu. Kao posled i arhont se spomi e Kefisofont, koji je vrxio du nost arhonta do 329/328. p. n. e., te sledi da je delo nastalo posle navedenih godina. Me utim kako pisac ne poznaje promenu ustava usled makedonske okupacije, spis je nastao pre 322. p. n. e. Isto tako Aristotel ne poznaje la e sa pet redova vesala, koje se bile popularne u Atini oko 325. p. n. e., te sledi da je spis nastao pre ove godine. Upore iva em ovog spisa sa drugim Aristotelovim delima, pojedini istra ivaqi smatraju da je spis autentiqan, dok jedni pak smatraju da je falsifikat. Sadr aj Atinskog ustava Napomena! Prekucano iz jedne rukom pisane skripte nepoznatog autora, koja je do mene doxla zahva uju i naporima i istra ivaqkim sklonostima koleginice Simi Mirjane. Sadr aj Atinski ustav poqi e su e em Alkmeonidima na tu bu Mirona. Bilo je trista sudaca i svi krivci su bili izgnani iz grada, a potom je grad oqistio [Epimenid?] Kre anin. Pisac, zatim, pripoveda o Atini u vremenu pre Drakona. Zem a se nalazila u rukama nekolicine. Ustav pre Drakona je bio takav da su qinovnici birani me u bogatim plemi ima i oni su prvo slu bu vrxili do ivotno, a onda na
13

hronikama o proxlosti Atine, koje su pisali atidografi

10 godina. Najznaqajnije slu be su basileus, polemarh i arhont. Najstarija je bila qast kra a, kasnije polemarha, jer su neki kra evi bili nesposobni za ratova e. Smatra se da su arhonti nastali za vreme Medonta ili Akasta. Za vreme egovog uprav a a, uprav a a Medonta ili Akasta, naslednici Kodra su se odrekli vlasti. Tesmoteti su birani na godinu dana. ihov zadatak je bio da napixu prava i da ih quvaju. Sedixte arhonta basileusa je Bukoleja, arhonta u pritaneju, a polemarha u Epilikeji. Sedixta tesmoteta je u Tesmoteji, koje e od vremena Solona postati sedixte svih arhonata. Ve e Areopagita je bilo du no quvati zakone, a slu be bejaxe do ivotna. Za vreme Drakona politiqka prava su imali svi oni koji su mogli nabaviti bojnu opremu. Obrazovano je Ve e od 400. rebom je birano qetristo ve nika me u gra anima, gde je gra anin morao imati vixe od trideset godina. Jedan qovek nije smeo istu du nost vrxiti dvaput zaredom. Drakon je napravio preciznu razliku izme u vixe vidova ubistava: sa predumix ajem, bez predumix aja ili samoodbrana. Pisac, u da em tekstu, pixe o Solonovom ustavu. Solon je pripadao po rodu i ugledu prvima, a po imetku i druxtvenom polo aju sred ima. Solonovi zakoni su zapisani na kamenim piramidama. Solon je ukinuo ropstvo za dug. Drakonove odredbe su prestale da postoje, izuzev onih vezanih za ubistvo. Gra ane je po prihodima podelio na qetiri razreda: pentakosiodimne, hipeje, zeugite i tete. Prva tri razreda dobila su pravo da obav aju slu bu devetorice arhonata, blagajnika i poleta, dok su teti imali samo pravo uqex a u narodnoj skupxtini i sudovima. Za devet arhonata svaka od qetiri file predlagala je po deset kandidata. Jedna fila delila se na tri tritije i dvanaest naukrarija. Na qelu naukrarije nalazio se naukrar. Ve e ima 400 qlanova, od kojih po 100 daje svaka fila. Ve e Areopagita quva zakone. Aristotel tvrdi da su tri osnovna znaqaja Solonovih reformi: ukida e du niqkog ropstva, pravo da se svako zala e za onoga kome je nepravda uqi ena, pravo na porotni sud. Solon je sproveo i monetarnu reformu: mina koja je iznosila 70 drahmi, pove ana je na 100. Sprovevxi svoje zakone, Solon odlazi na 10 godina u Egipat. Pete godine posle Solonovog arhonata dolazi do stranaqkih sukoba, i te godine arhont nije biran. U Atini su postojale tri stranke: primorska, koju je predvodio Megakle, ravniqarska na qelu sa Likurgom, i br ani koje je predvodio Pizistrat. Aristotel pixe o okolnostima Pizistratovog dolaska na vlast. Onda kada se napokon uqvrstio vladao je blago vixe kao dobar gra anin, nego kao tiranin. To je razlog zbog koga je dugo vladao i zbog koga bi, poxto bi bio proteran, ponovo preuzimao vlast. Straxnija je bila vlada Pizistratovih naslednika, Pizistratida. Posle smrti Pizistrata vladala su dva egova sina: Hipija i Hiparh. Hipija kao stariji naxao se na qelu dr ave. Aristotel smatra da je uzrok zavere Harmodija i Aristogitona bio Tesal, jedan od polubra e Hipije i Hiparha. Po ubistvu Hiparha, vlast Hipije je postala surova. Hipiju je sa vlasti svrgao kra Lakedemo ana Kleomen, poxto ga je proroqixte savetovalo da sruxi tiraniju u Atini. Pisac pripoveda o vremenu Klistena. Klisten je bio iz roda Alkmeonida, a kao egovi politiqki protivnici se pomi u spartanski kra Kleomen i Isagora. Klisten je qitavo stanovnixtvo podelio na deset teritorijalnih fila. Zem a je po opxtinama pode ena na 30 delova. Uspostav eno je Ve e od 500. Uvodi se zakon o ostrakizmu. Zakon je uveden da bi se prognali svi tirani, ali se on kasnije odnosi i na druge; na primer na one koji su se istakli svojom liqnox u, ugledom i imovinom (Ksantip). Od vremena Klistenove smrti pratimo razvoj demokratije. Vo e naroda su Temistokle i Aristid. Posle rata sa Persijom mo Areopaga jaqa. Kao rekacija na to jeste reforma Efijalta. Pete godine posle smrti Efijalta predlo eno je i da se arhonti biraju izme u zeugita. Kao vo a naroda se istiqe Perikle, a egov politiqki protivnik bio je Kimon. Po smrti Perikla vo a naroda je Kleon, a egov politiqki protivnik Nikija, a po smrti Kleona vo a naroda je 6

K., a protivnik Teramen. Pratimo proces uspostav a a oligarhije i vlast Ve a od 400. Peloponeski rat se zavrxio bitkom kod Egospotama i Lisandar uspostav a vladu tridesetorice. Kao vo a naroda istiqe se Trasibul. Zavrxivxi izlaga e o Atini Aristotel daje kratak rezime; navodi 11 promena ustava: 01. Reforma atinskog kra a Jona 02. Tesejevo ure e e 03. Drakon 04. Solon 05. Pizistratidi 06. Klisten 07. Areopag 08. Efijalt 09. Ve e od 400 10. obnova demokratije 11. Tiranija tridesetorice i demokratska reakcija U da em tekstu Atinskog ustava Aristotel pixe o ure e u grada svoga vremena. Tako, izme u ostalog, saznajemo: gra anska prava dobijaju samo oni qiji su i otac i majka atinski graani, a poxto navrxe osamnaest godina Ve e od 500 bira se rebom, a svaka od 10 fila du na je obezbediti po 50 qlanova Du nost blagajnika (tamije) je najpre bila rezervisana samo za gra ane prvog razreda. Postojalo je deset blagajnika, od kojih je svaka fila davala po jednog, i oni su u stari quvari atinske riznice. Poleti, 10 dr avnih qinovnika koji su prodavali i davali u zakup dr avnu zem u, npr. zem u Ati ana koji su pobegli iz grada, birani su iz prva tri razreda Jedanaestorica su jedna vrsta tamniqara i policije, a birani su iz redova prva tri razreda Kolakreti su bili predstavnici dr avne blagajne, koji su najpre uzimali delove rtvenih ivoti a, a kasnije uzimaju i dohotke druge vrste. Birani su iz redova prva tri razreda. Za sudije se biraju oni koji su navrxili trideset godina, koji imaju gra ansko pravo i koji nemaju nikakvih dugova dr avnoj blagajni. Javni sudovi su sastav eni od 501 qlana, to je u sluqaju ma ih parnica. U sluqaju ve ih onda ima 1 000, pa qak i 1 500 sudskih porotnika.

3.2. Politika
Politika u osam k iga je glavni politiqki spis Aristotelov, ali nije dovrxen. U 1. k izi rasprav a o porodiqnom ivotu kao osnovi dr ave. U 2. se izla e kritiqki pregled ranijih teorija o dr avi. U 3. se izla u osnovni pojmovi politike: suxtina dr ave i gra anina, naqelna podela ustava, i to prema svrsi onih koji dr avom uprav aju, posebno o kra evstvu. U 4. i 5. prikazuju se ustavni oblici i o propada u i odr ava u razliqnih ustavnih oblika. U 6. produ uje se specijalisa e ustava i ustanova koja im odgovaraju. U 7. i 8. prikazuje se idealni ustav14 .

Sadr aj VII i VIII k ige Napomena!

14

Milox N.

uri , Istorija helenske k i evnosti, Beograd 19823 , 567.

Prekucano iz jedne rukom pisane skripte nepoznatog autora, koji je po svemu sude i proqitao sporne k ige (a koje ja naravno nisam i koje u mo da jednog dana... hm malo verovatno... proqitati). Skripta do mene doxla zahva uju i naporima i istra ivaqkim sklonostima koleginice Simi Mirjane. Sadr aj VII k ige Pre govora o najbo em dr avnom ure e u, treba govoriti o najbo em naqinu ivota, jer onaj koji e najbo e vladati treba da vodi najbo i ivot. Kod svakog qoveka treba razlikovati tri dobra: (?), telesno dobro i duhovno dobro. Ne mo e se re i da je neko sre an qovek ako nema hrabrosti, pravednosti, razboritosti. Isto je i sa dr avom. Najbo e dr avno ure e e je ono u kome pojedinac mo e slobodno da radi u skladu sa vrlinom i da ivi sre no. Pisac, da e, rasprav a o pita u odnosa veliqine dr ave i broja stanovnika. Veliqinu dr ave ne treba meriti prema broju, ve prema snazi stanovnika. Narodi koji ive u Evropi su hrabri, ali u ma oj meri inteligentni i vexti. U Aziji pak ma e su hrabri a vixe inteligentni i zbog toga su uvek [potqi eni?]. Heleni, koji ive u sredini, su mexavina jednog i drugog, pa ako bi se ujedinili mogli bi da vladaju svima. Postoje razliqita dr avna ure e a jer se udi razlikuju po svojim vrlinama. Elementi koji su svakoj dr avi neophodni su: (?), oru je, hrana, novqana sredstva. Dr avna ure e a se razlikuju i po tome u kojim poslovima gra ani imaju uqex a. Da li svako mo e da uqestvuje u svemu ili je za svakog odre ena delatnost? U dr avi se razlikuju dva dela: vojska i savetodavno telo. Prvi istu du nost imaju do ivotno, a drugi privremeno. U dr avi razlikujemo one koji vladaju i one kojima se vlada. Postav a se pita e da li ove grupe treba da se sme uju ili pak treba uvek jedni da vladaju a drugi da budu potqi eni. Ni dr ava ni zakonodavac ne treba da se smatraju sre nim ukoliko su uspeli da vladaju drugima, poxto je zakonodavac uqinio gra ane jakim. Aristotel ka e da zakonodavac u ci u stvara a zdravog druxtva treba da odredi vreme za brak, ra a e dece i vaspita e. Sadr aj VIII k ige Kod vaspita a treba obratiti pa u na gramatiku, gimnastiku, muziku i crta e. zoon politikon Prema Aristotelu qovek je politiqko bi e, jer ono xto treba da obav a odre eno je da obav a za dr avu. Onaj ko to ne mo e ne treba da pripada zajednici, jer je sam sebi dovo an; taj je zver ili [car?]. Stvara u dr ave prethodi stvara e porodice. Poveziva em vixe porodica nastaje opxtina, a vixe opxtina qine grad. Aristotel odobrava ropstvo smatraju i ga prirodnim i nu nim. Postoje tri dr avna oblika: kada vlast ima jedan gra anin, kada je ima nekolicina i kada je ima mno ina. Svaki od navedenih oblika razlikuje dobru i loxu stranu. Na primer, kada vlast u iva jedan qovek on mo e vladati kao kra , xto je dobro, ali i kao tiranin, xto je loxe. Zatim vladavina nekolicine mo e se prepoznati kao aristokratska vlada, xto je dobro, ali i kao oligarhija, xto je loxe. Napokon vladavina mnoxtva mo e odgovarati republikanskom ure e u, xto je dobro, ali mo e biti i demokratija, xto je loxe. Po apsolutnom merilu, od svih oblika dr avnog ure e a, na prvom mestu nalazi se kra evstvo onaj ko ima vlast, kra , svojom vrlinom nadmaxuje sve ostale. Tiranija je pak najgori oblik vladavine. Vladavina aristokrata je vladavina najbo ih i najsposobnijih. Da bi dr ava mogla da opstane i napreduje neophodno je zadovo e e svih prirodnih uslova. Dr ava treba da bude sred e veliqine: ni premala ni prevelika, a taman da je dovo na sama sebi. Glavni ci dr ave jeste unutrax e usavrxava e. Naime, ceo ivot se deli na 8

rad i dokolicu, rat i mir; prvi se tiqe onoga xto je nu no, drugi onoga xto je lepo. Dr ava treba da vodi raquna o telesnom i intelektualnom razvoju svojih gra ana. Vaspita e gra ana je va an zadatak dr ave. Vaspita em gra ani ne stiqu samo sposobnosti za uqestovava e u upravi, ve i da joj se pokoravaju. Ipak, kraj i ci nije ni uprav a e ni sluxa e ve najbo i ivot. Dr ava treba da bude i vojniqki organizovana, ali ne radi ratova a, ve radi odr ava a mira. Relativno najbo e dr avno ure e e jeste republiqko. Republika stoji izme u oligarhije i demokratije i vlast je u rukama sred e klase. Takvom ure e u Aristotel daje naziv [politija?]. U Atini ovakvo ure e e sproveo je Solon Izvor: Aristotel, Atinski ustav, Zagreb 1948. Literatura: http://www.iep.utm.edu * Aristotle (384-322 BCE.), Overview, The Internet Encyclopedia of Phylosophy Milox N. uri , Istorija helenske k i evnosti, Beograd 19823 . V. Kora , B. Pavlovi , Istorija filozofije za IV razred sred e xkole, Beograd 200013 . neautorizovana skripta