You are on page 1of 16

Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru, departman Panevo Miloa Obrenovia 14/a

SEMINARSKI RAD
Predmet: Kriminalistika etika Tema: Policijska etika

Profesor

Student

Doc. Dr Eldar alji

Ljiljana Petrovaki
Broj indeksa

2-977/08

Panevo, Maj 2011

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

Sadraj
Uvod..................................................................................................................... .. 3 Istorijski koreni policijskog morala....................................................................... 4 Uloga i znaaj morala policije............................................................................... 4 Policijska etika i zatita ljudskih prava.................................................................. 5 Ljudska prava i policija.......................................................................................... 7 Struktura policijske etike........................................................................................ 7 Etika policijske profesije........................................................................................ 8 Koncepti i pristupi policijske etike......................................................................... 8 Znaaj etike dimenzije za ugled policije u drutvu............................................... 9 Neki aspekti neetikog ponaanja policije.............................................................. 9 Odnos policije prema ljudskim pravima................................................................ 11 Kodeks policijske etike.......................................................................................... 12 Osnovne odredbe.................................................................................................... 12 Obuka policijskih slubenika................................................................................. 12 Dunosti i prava policijskih slubenika................................................................. 12 Zakljuak.............................................................................................................. .. 14 Literatura.............................................................................................................. .. 15

Kriminalistika etika

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

UVOD
Etioloki posmatrano (grki ethos-moral, ud) etika je nauka o moralu, odnosno teoriji morala, koja ispituje smisao, ciljeve moralnih normi, osnovne kriterijume za moralno vrednovanje kao i opte zasnovanosti i izvor morala. Etika slubenog lica predstavlja skup drutvenih pravila koje je slubeno lice usvojilo kao svoj lini kriterijum ponaanja. Osim policijske etike, susreemo se i sa pojmom deontologija. U irem smislu deontologija je nauka o dunostima kao moralnoj i profesionalnoj obavezi, odnosno skup naela koja se odnose na dunost i ponaanje etike prirode (ui smisao). Promene do kojih je dolo u pravcu izgradnje demokratske pravne drave, odnosno transparentnog i civilnog drutva budunosti, neminovno su zahvatile i policijski sistem, koje su ga stavile pred velike organizacione, strategijske i operativne izazove. S obzirom da je drava nosilac sigurnosne funkcije, ona mora putem organa preduzeti sve potrebne mere, te zadiranjem u slobodu pojedinaca otkloniti opasnosti, koje mogu dovesti do veeg stepena naruavanja sigurnosnog stanja. Zahtev za odranje unutranje sigurnosti, rezultira nunou novog pristupa. Tako da se demokratske policijske snage vie ne mogu oslanjati samo na svoju legitimnu mo, nego i na aktivnu ulogu i podrku graana. Prema

Kriminalistika etika

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

tome, sredinji problem demokratskog drutva, jeste kako odrati optimalni nivo proporcionalnosti izmeu slobode i sigurnosti. Policijska etika je veoma mlada teorijsko-saznajna disciplina. U znatnoj meri se oslanja na stanovita drugih teorijsko-saznajnih disciplina. Policijska etika inkorporira tenje, saznanja i metode psihologije, sociologije, psihologije morala, sociologije morala, pravnih nauka, zatim elemente koji izvorno pripadaju nauci o upravi, policiologiji, kriminalistikim disciplinama, penologiji kao i veem broju jo uvek vie virtuelnih nego u potpunosti difereniranih i osamostaljenih disciplina poput viktimologije, sociologije policije, psihologije policije te i nekih drugih ovima bliskih disciplina.

Istorijski koreni policijskog morala


Pojedina policijska naela, dunosti i vrline njenih pripadnika, kojima se moe pridati i etiki karakter, ispoljavali su se praktino od kada postoji policija. Tako su jo u najstarijim vremenima policajci bili i moralom obavezivani na odreeni odnos prema poslodavcu (dravi ili nekoj drugoj moi koja ih je angaovala), a najkonkretnije prema njihovim neposrednim nalogodavcima. Od davnina su bili naglaenije razvijeni pojedini elementi i aspekti radnog morala. U okviru njega posebno su bili cenjeni radna disciplina i radni elan. Davno su takoe, stvarni i elementi specifinog morala policijskih kolektiva (koji je regulisao meusobne odnose pripadnika policijskih profesionalnih skupina), kao i elementi morala koji je regulisao odnose svojstvene i hijerarhijskom pokretu policijskih organizacija. Ve u ranijim epohama bila je razvijana i komponenta policijskog morala kojom se vri zatita vrednosti samo policijskog zanimanja i linosti policajca, izraavana obino kroz kategoriju profesionalnog dostojanstva i asti. Moral dravnih srlubenika samim tim i policije, bio je prilino razvijen u doba prsveenog apsolutizma 18. i 19. veka. U policiji Velike Britanije jo od 1829 godine bilo
Kriminalistika etika 4

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

je u upotrebi neto slino etikom kodeksu. Taj dokument nosio je naziv poruka za prestoniu policiju u njemu su osnima strunih bile izloene i etike poruke. Kasnije je taj kodeks bio prihvaen i u nekim prekomorskim Britanskim zemljama. U Australiji su njegove ideje bile izloene u dokumentu objavljenom 1870. Pod nazivom Gesla opteg vladanja lanova policijskih snaga SAD je 1928 godine izradio prvi policijski kodekd pod nazivom Na pozorniki kodeks.

Uloga i znaaj morala policije


U naunoteorijskom diskusu uobiajeno je da se pojam Funkcionalnost zamenjuje pojmovima oznaenim sintagmom Uloga i znaaj. Pojmom uloga obuhvaeno je objektivno svojstvo predmetne normativne svesti da doprinosi svrsi policijske slube, posredstvom proizvoenja niza pojava i svojstva. U tom smislu, poto ta opta odrednica deterministiki povezuje policijsku moralnost sa drugim pojavama, pod pojmom Uloga podrazumeva odreenu deterministiku vezu ili pak svojevsrno relaciono svojstvo. Pod pojmom Znaaj sem to podrazumeva sadraj praktino identian predhodno naznaen podrazumeva se kognitivnu komponentu. 1 Moral policije uobiajeno je kvalifikovan kao visok a u nekim oekivanjima i zahtevima i kao prvorazredan, izuzetan, maksimalan, uzoran i sl. Nalaganjem policijskoj profesionalnoj slubi tako visokih standarda moralnosti, njenim vriocima pripadaju statusi svojstva ostvaritelja uzvienih, etikih ideala. Njima se propisuje posedovanje takvih moralnih kvaliteta kakvi bi ih inili eminentnim predstvanicima elitnog ealona u domenu moralnosti. Takvi kvaliteta bi ih izdizali do neke vrste apsolutne moralne avangarde. Od pripadnika policije se oekuje da svoju nadprosenu, uzvienu, maksimalnu moralnost kakvom bi trebalo da su proeti moraju svojim fizikim postojanjem i opredeljenou profesiojom stalno i praktiki potvrivati.

Policijska etika i zatita ljudskih prava

CEDEM Odnos policije i lokalne zajednice Izvetaj o istraivanju zasnovanom na fokusgrupnim intervjuima, Beograd, oktobar 2004, str. 21-24

Kriminalistika etika

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

Policija je javna sluba koja je organizovana u skladu sa zakonom i koja je odgovorna za odravanje i primenu prava, odravanje javnog reda i uvanje postojeeg ureenja i zatitu i sigurnosti graana. Za uspean rad policije nije samo dovoljno da znaju koje kakva pravila i poseduju ovlaenja na osnovu zakona, nego da predviaju i kompromitujue posledice. Zato to se organi policije i graani nalaze na suprotnim stranama. Organi policije u revnosnom obavljanju dunosti moraju za svoje line stavove iskristalizuju i dovodei svoje ponaanje na onaj nivo koji im obezbeuje da svoje zadatke realizuju na ispravan nain. Pripadnici policije treba da skladno tj. timski kontinuirano izgrauju kodeks ponaanja i efikasnog delovanja, to doprinosi poverenju i stabilizuje veru drutva kome slue. Kodeks ponaanja za policajce treba da podstakne odgovorna lica na potovanje prava oveka i osnovnih sloboda svih ljudi bez obzira na rasnu pripadnost, pol, jezik, veru. Kodeks ponaanja odnosi se na zatitu svih lica od svirepih postupaka. To je u sutini jedno od najosetljivijih pitanja otvorenog i demokratskog drutva. Policija treba da istrajava na zatiti ovekovog fizikog integriteta.

Koncepcija ljudskih prava razvijena je na ideji o pravednom ureenju odnosa izmeu pojedinca i dravnih vlasti. Prema toj koncepciji pojedinac prestaje da bude podanik drave koji je imao samo dunosti. Kao graanin, on ima izvesna prava i drava ta prava mora potovati. Ljudska prava su prava koja svaki pojedinac uiva samom injenicom to je ljudsko bie.2

Osnovni principi na kojima se temelji graevina ljudskih prava su: Potovanje ljudskog dostojanstva Univerzalnost (svojstvena i pripada svim ljudskim biima) Neotuivost (ne mogu biti nikom oduzeta niti ih se iko moe odrei) Jednakost (svako ljudsko bie ima ista ljudska prava bez obzira na rasu, boju koe, pol, jezik, veru, politiko ili drugo miljenje, socijalno poreklo, roenje, poreklo) Pojedina ljudska prava utvrena su meunarodnim dokumentima razliitog naziva i pravne snage. Najznaajniji meu njima su meunarodni ugovori, koji postaju pravno obavezujui za one drave koje ih potpiu i ratifikuju. Za ugovore se najee koriste nazivi konvencija, sporazum, pakt ili povelja. Pored ugovora, znaajne su deklaracije, rezolucije, kodeks i skupovi principa.
2

Studija o radu policije u Republici Srbiji, str. 34

Kriminalistika etika

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

Izmeu koncepta ljudskih prava i uloge policije postoji veoma uzraena dvosmerna veza. Policija je ustanova javne vlasti, a ljudska prava slue zatiti pojedinaca i grupa od neprimerenih akcija javnih vlasti. Policija je ona sluba koja najvie treba da titi ljudska prava. Kao naroita sluba zajednice, koju najee organizuje drava, policija ima optu ulogu da odrava poredak u drutvu. Policija odrava poredak tao to obezbeuje potovanje zakona i suzbija ne zakonitosti tj. suzbija ona ponaanja koja su kvalifikovana kao krenja pravila o redu. Vrenjem svoje uloge, policija zapravo vri funkciju zatite ljudskih prava. Od policije u demokratskom drutvu oekuje se jo neto: da prilikom korienja svojih ovlaenja, koje joj zakon daje da bi mogla da efiksano odrava red, postupa u svemu zakonito, tj. da potuje ljudska prava svih lica ukljuujui i prava prekrilaca zakona. Policija ne sme da primenjuje zakon tako to e initi nova krenja zakona i ljudskih prava. Tako se policija pojavljuje kao nosilac dvostruke uloge u odnosu na ljudska prava: ona je, s jedne strane, nosilac aktvne uloge zatitnika ljudskih prava, a s druge strane ona je u obavezi da to ini uz maksimalno potovanje ljudskih prava.3

Ljudska prava i policija


Dravnim organima je dozvoljeno da primenom oruja ugroze ivot ali samo u izvesnim sluajevima. Evropski sud predvia da se moe liiti ivota lice: radi odbrane lica od nezakonitog nasilja; da bi se izvrilo zakonito hapenje ili da bi se spreilo bekstvo lica zakonom lienog slobode; tokom zakonito preduzete akcije radi suzbijanja pobune ili ustanka. Upotrebom sile ne sme se premaiti obim koji je potreban za postizanje jednog od ciljeva izloenih u podstavovima. Ona mora biti strogo srazmerna postizanju tih ciljeva. Evropski sud za ljudska prava e razmotriti sve injenice vezane za neko ubistvo ukljuujui i pitanja planiranja, instrukcija, kombinovanja i kontrole bezbednosnih snaga. Posebnu panju zahtevaju
3

Filozofija i naela rada policije u zajednici, Beograd, 2003.

Kriminalistika etika

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

smrtni sluajevi osoba koje su liene slobode, posebno pritvorenika. U takvim situacijama teret dokazivanja lei na vlasti koja treba da iznese ubedljiva i zadovoljavajua objanjenja uzroka smrti. Sprovoenje nezavisne obdukcije o uzrocima smrti je neophodno. Od velike vanosti su meunarodni standardi o postupanju s licima lienim slobode.

Struktura policijske etike


Strukturu kodeksa policijske etike mogue je ustanoviti prema razliitim merilima. Mogue je identifikovati vie razliitih struktura tih dokumenata, zavisno od toga da li se one odreuju prema merilima koja predstavljaju: njihovi ciljevi, tematski sadraji, zastupljenost u njima odreenih kategorijalnih pojmova ili neka druga njihova manje vana obeleja. Njihove posebne strukture mogue je utvrditi kao primerene naroitoj vezanosti njihovih problemskih elemenata za: pojedine nosioce policijskog morala ili za vrste i oblike njihove profesionalno slubene prakse. Ako je u pitanju kategorijalna struktura ovih kodeksa, nju je mogue utvrditi prema vie razliitih merila. Kada je primenjen najoptiji sadrinsko-tematski kriterijum mogue je u strukturi ovih kodeksa kao i u strukturi samog policijskog morala uoiti dve osnovne komponente: moral u njegovom osnovnom znaenju i radni moral. Prvopomenutu komponentu inila bi dva sloja:opti moral i moral koji je specifino primeren policijskoj praksi.

Etika policijske profesije


Policijska etika je novija teorijsko saznajna disciplina, ona je jedan vid primenjene etike, ima cilj da unapredi policijsku praksu i omogui joj bri proces humanizacije. Ona uvodi etvrti aspekt policijske prakse a to je moralna dimenzija. Osnovna tri aspekta su: strunost, legalnost i demokratinost. Policijska etika gradi humano ponaanje policajaca i pozitivno ih menja na bolje (gradi njihovu efikasnost, obrazovanje, opremljenost i moral).

Kriminalistika etika

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

Obezbeuje sigurnost u radu policije jer se ona nalazi u oprenoj vezi, mora biti autoritativna sa jedne strane i blaga sa druge strane, uva policijski kolektiv. Otuda potreba za ustanovljavanjem policijske etike kod nas. Odreen drutveno istorijski kontekst u kome se odvija proces tranzicije 90-ih ima za cilj da strateki menja drutvo a samim tim i policiju u pravcu humanizacije drutvenog sistema koji karakteriu duh tolerancije, pacifizma i altruizma, to je karakteristika drutva sa razvijenom demokratijom.

Koncepti i pristupi policijske etike

Od znaaja za policijsku etiku jesu koncepti i pristupi njenih osnovnih grana: 1. Opte ili metafazike etike, koja moralnu problematiku tretira na najviem nivou uoptavanja. Ciljevi ove teorije ostvaruju se kroz ticanje neodnosno formulisanje, uoptavanje i sistematizovanje prvenstveno indikativnih teorijskih saznanja o predmetnom fenomenu tj. kroz ukazivanje na odgovarajue sutine strukture, funkcije, sadraja, veze i dinamiku.
2.

Primenjenje etike koja u okviru vie svojih diferenciranih poddisciplina tretira posebne moralne probleme raznih domena drutvene stvarnosti inei to uveliko i u normativno indokrinativnom pristupu i nain karakteristian za tzv. Behavior-makig disciplines (Discipline koje grade ponaanje). Ciljevi ove teorijsko saznajne discipline odreeni su kongritivnim i izvan kongitivnim interesima.

Drutveno integrativni cilj policijske etike ostvaruje se sa usvajanjem njenih saznanja od strane delatnika policijske slube.4

Znaaj etike dimenzije za ugled policije u drutvu


Dolazi se do znaajnog pitanja: pitanja oblikovanja policijske etike, koja je u poslednje vreme postala centralno pitanje u sprovoenju konkretnih policijskih aktivnosti. Ve dui period i Vee Evrope se veoma sadrajno bavi i razmatra relevantna pitanja policijske etike. Meutim, poznato je, da jo uvek Evropa nema etikog kodeksa policije. Pojedini autori smatraju policijsku
4

CEDEM Lokalna zajednica i uniformisana policija Analiza rezultata istraivanja javnog mnenja, Beograd, oktobar 2004, str. 1316

Kriminalistika etika

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

etiku jednim od stubova demokratskih procesa, naroito u potrebnoj povezanosti drave, graana i policije.5 Intencija je na policiji kao javnoj slubi koja mora biti u slubi graana. Da bi se izgradio taj odnos poverenja, neminovno je uspostaviti odgovarajui kodeks profesionalnog etikog ponaanja sa moralnim komponentama. 6 Da bi javnost stekla pouzdano uverenje o demokratskom, humanom radu policije, njeni etiki kodeksi trebaju se zasnivati se na takvoj matrici konkretnog ponaanja, koja e se u kontinuitetu dograivati, primereno razvoju civilnog drutva i njegovoj orijentaciji prema budunosti. Etiki model policijskog ponaanja mora uvaavati logiku promena i biti okrenut ka budunosti, s jasnom namerom da odgovori svim sigurnosnim izazovima koji prate savremeno drutvo. Jer, etiko ponaanje policije je u krajnjem sluaju ogledalo drave i njenih institucija, ogledalo drutva, odnosno ogledalo ukupnog policijskog sistema, kao i samih graana, jer su i oni jednim delom odgovorni to nisu pravovremeno preko svojih predstavnika u organima vlasti i direktnoj komunikaciji sa policijskim rukovodiocima, zatraili odgovornost i potrebu korektnog ponaanja, bez obzira u kojim se prilikama odvija aktivnost policije.

Neki aspekti neetikog ponaanja policije


Policijski sistem danas svoju funkciju obavlja u velikim politikim, istorijskim, kulturnim, socijalnim i drugim razliitostima, sa meusobnim proimanjem i uticajima. Svako neznanje, nestrunost, neprofesionalnost, nedostatak etike dimenzije, dostojanstva i sl., ostavlja jedan od najdubljih tragova u policijskoj slubi. Osim toga, krenje ustava, razne zloupotrebe ovlaenja, te razliite druge policijske devijantnosti, a posebno korupcija, dovoljno govori sa kojom se ozbiljnou u savremenom drutvu mora prii razmatranju svih pitanja, sa posebnim osvrtom na etiko postupanje. Policijska etika je prema tome centralno pitanje rada policije u demokratskom poretku, sa sasvim novom ulogom, pri emu se poseban naglasak daje njenom odnosu prema javnosti-graanima, te adekvatnijem prilagoavanju sigurnosnoj stvarnosti.
5 6

www.vreme.com/cms/view.php?id=448150 Izvetaj o humanom razvoju u Republici Srbiji, Beograd, 2005.

Kriminalistika etika

10

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

Uvoenje ideje partnerstva izmeu policije i lokalnih kolektiviteta (zajednica) u suzbijanju kriminaliteta i odravanju javnog reda i mira, predstavlja jedan od temeljnih naela policije budunosti. Partnerstvo u odnosima implicira i obostrano poverenje, pri emu policija zadrava kljunu ulogu u odravanju sigurnosti.

Neetiko ponaanje odlikuje:

Neasnost: tendencija zloupotrebe radnog vremena, zloupotreba bolovanja, laganje, krae i drugi akti neasnosti. Brutalnost: upotreba nepotrebne sile, fizika i psihina nasilja i drugi oblici nepravilnog postupanja. Rasne predrasude: osuivanja ljudi na osnovi postojeih stereotipa generalizovanja Pogodnosti: primanje poklona, posebnih usluga i privilegija. Prisvajanje imovine zatvorenika: kraa ili dodavanje inkriminisanih materijala neprijavljenih pre. Lano ili pristrasno svedoenje: namensko laganje ili nepoteno svedoenje u svrhu prikazivanja neeg tanim ili netanim. Krenja zakona i propisa: tendencija zaputanja pravila ili zakona. Krenje graanskih prava: pogreno hapenje, odstupanje od toka postupka. Neljubaznost: svesno i voljno neljubazno ponaanje. Tendencija neefikasnosti: neuspeh u postupanju u skladu sa standardima, ignorisanje nasilja itd. Neuspeh u primenjivanju: nepostojanje volje za promenom neefikasne prakse i primene standarda slube. Otkrivanje poverljivih informacija: krenje obeanja, oskrnavljenje tajne, neovlaene diskusije. Krenje privilegovanih komunikacija: nepostojanje potovanja pravila vladanja pravno zatienim komunikacijama. Zloupotreba javne imovine: svesno nepotovanje pravilne upotrebe vozila, opreme i sredstava.
11

nelegalni pretres,

Kriminalistika etika

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

Odnos policije prema ljudskim pravima


Iz meu koncepta ljudskih prava i uloge policije postoji oigledna i veoma izraena dvosmerna veza. Policija je ustanova javne vlasti, a ljudska prava slue zatiti pojedinaca i grupa od neprimerenih akcija javnih vlasti. U isto vreme, policija je ona sluba koja najvie treba da titi ljudska prava. Kao naroita sluba zajednice, koju najee organizuje drava, policija ima optu ulogu da odrava poredak u drutvu. Poredak je sistem drutvenih vrednosti, od kojih su najvanije zatiene pravom i meu kojima istaknuto mesto pripada ljudskim pravima. Pravna zatita vrednosti koje ine poredak ostvaruje se propisivanjem pravila o redu i sankcionisanjem krenja tih pravila. Policija, dakle, odrava poredak tako to obezbeuje potovanje zakona i suzbija nezakonitosti, tj. suzbija ona ponaanja koja su kvalifikovana kao krenja pravila o redu. Vrenjem svoje uloge, policija zapravo vri funkciju zatite ljudskih prava, jer spreava i suzbija nezakonita ponaanja kojima se ta prava ugroavaju od strane prekrilaca zakona. Od polici je u demokratskom drutvu oekuje se jo neto: da prilikom korienja svojih ovlaenja, koje joj zakon daje da bi mogla da efikasno odrava red, postupa u svemu zakonito, to jest da potuje ljudska prava svih lica, ukljuujui i prava pre krilaca zakona. Prosto reeno, policija ne sme da primenjuje zakon tako to e initi nova krenja zakona i ljudskih prava. Tako se policija pojavljuje kao nosilac dvostruke uloge u odnosu na ljudska prava: ona je, s jedne strane, nosilac aktivne uloge zatitnika ljudskih prava, jer vrenjem svoje funkcije stvara uslove za uivanje ljudskih prava svih lanova drutva, a s druge strane, ona je u obavezi da to ini uz maksimalno potovanje ljudskih prava. Ako policajci poine akt krenja nekog od ljudskih prava, trebalo bi da doe do aktiviranja sistema za zatitu ljudskih prava i utvrivanja odgovornosti za takve akte.7

Kodeks policijske etike


Osnovne odredbe Policija ima ovaj kodeks policijske etike radi ostvarivanja najviih nacionalnih i meunarodnih standarda policijskog postupanja i podrke vladavini prava.
7

Dauns, Mark. Reforma policije u Srbiji: Ka stvaranju moderne i odgovorne policijske slube (Beograd: Misija EBS u Srbiji i Crnoj Gori, 2004), str. 16.

Kriminalistika etika

12

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

Policijski slubenici obavljaju policijske poslove u skladu sa zakonom i meunarodnim standardima koje je Republika Srbija prihvatila, rukovodei se ciljevima policije u demokratskom drutvu i principom vladavine prava. Glavni ciljevi policije, kao i policijskih slubenika, jesu odravanje javnog reda i sprovoenje zakona, zatita i potovanje ljudskih prava, prevencija i otkrivanje krivinih dela i drugi vidovi borbe protiv kriminala, pruanje pomoi i sluenje ljudima u skladu sa Ustavom i zakonom. U obavljanju policijskih poslova i obuci za njihovo obavljanje, odnosno izvravanju zakona i drugih propisa, policijski slubenici i drugi pripadnici policije rukovode se etikim principima utvrenim ovim nacionalnim Kodeksom, u skladu sa Evropskim kodeksom policijske etike koju je usvojio Komitet ministara Saveta Evrope 19. septembra 2001. godine. Obuka policijskih slubenika Opte policijsko obrazovanje orijentisano je tako da bude to je mogue vie otvoreno prema drutvu. Policijsko obrazovanje u potpunosti uvaava potrebu borbe protiv rasizma i ksenofobije. Strunim usavravanjem, zasnovanim na vrednostima demokratije, vladavini prava i zatiti ljudskih prava, policijski slubenici razvijaju sposobnosti za izvravanje zadataka policije. Struno usavravanje iz stava 1. ovog lana obuhvata to otvoreniju optu obuku prema drutvu, primerenu konkretnim uslovima u lokalnoj zajednici, kao i potrebnu specijalistiku, predvodniku i upravljaku obuku. Praktina obuka na svim nivoima o primeni prinude i njenim ogranienjima zasniva se na principima sadranim u Ustavu, zakonu i meunarodnim ugovorima, naroito u Evropskoj konvenciji. Dunosti i prava policijskih slubenika Policijski slubenici ne ponaaju se na nain koji teti ugledu slube. Imajui u vidu specifian karakter policijskog posla, policijski slubenici, kao dravni slubenici, uivaju drutvena i ekonomska prava do maksimalno mogue mere, u skladu sa zakonom. Disciplinske mere izreene protiv policijskih slubenika podleu kontroli, u skladu sa zakonom.

Policijski slubenik, i kada nije na dunosti, po sopstvenoj inicijativi prua pomo svakom licu koje se nalazi u opasnosti, spreava ili suzbija radnju koja moe da narui javni red ili da ugrozi ivot, integritet i imovinu graana, imovinu zajednice i Ustavom utvreni poredak. Policijski slubenici uivaju pravnu i drugu pomo Ministarstva, u skladu sa zakonom.
Kriminalistika etika 13

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

Zakljuak
Kriminalistika etika 14

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

Svaki policijski sistem poiva na kompromisu ideja - policija treba da bude mona, jaka i efikasna u spreavanju zloina, ali ne i agresivna, kako ne bi ugroavala line slobode. Reforma policijske slube omoguava ukljuenje modernih aspekata policijskog rada kao to su javnost rada, odgovornost, proporcionalni sastav, potovanje i zatita ljudskih prava i ideja da se slui graanima pre nego dravi. Profesionalizam policajaca treba unaprediti obukom, obrazovanjem i omoguavanjem korienja adekvatnih metoda i opreme u borbi protiv kriminala. Te promene zahtevaju zakonsku osnovu i organizacionu strukturu u kojoj bi se taj proces realizovao i odrao. Policije nije samo posveena ljudima unutar policije, ve svim segmentima drutva.. Graane takoe treba ohrabriti da uzmu uee u radu policije, na primer ulanjivanjem u odbore za policiju u zajednici ili pomou mehanizama odgovornosti. Policija pre svega prua uslugu drutvu: to prisnije policija sarauje sa zajednicom, to e biti spremnija da ovaj zadatak izvri. Rad policije predstavlja zatitu graana, potovanje ljudskih prava graana, ukljuujui i one koji su prekrili zakon, kao i pruanje odgovora na potrebe i strahove drutva. Da bi neka policijska sluba mogla da se proceni, potrebno je imati pregled istorijskih, politikih, ekonomskih, kulturnih i drutvenih aspekata jednog drutva koji utiu na njen rad. Ciljevi tog rada u demokratskom drutvu sastoje se od opteprihvaenih standarda, poput ljudskih prava, kao i od elemenata odreenih geografskim poloajem, koji odreuju razvoj policijske slube za svaku zemlju ponaosob. U sluaju policijske slube kao celine, sposobnost integriteta podrazumeva karakter i skup linih osobina kompatibilnih sa statusom policajca ili prolost neoptereenu ozbiljnim nemoralnim i krivinim postupcima. U kontekstu kapaciteta, znanje i izvravanje profesionalnih zadataka policajaca mere se u odnosu na potrebne vetine. U sluaju integriteta, oni ukljuuju obavezu da se uvek potuju prava pojedinca. Nain ivota policajaca odnosi se na fizike i materijalne uslove koji ne umanjuju njegove sposobnosti da izvrava dunost i obaveze na svom radnom mestu.

Kriminalistika etika

15

Policijska etika Petrovaki

Ljiljana

Literatura

CEDEM Odnos policije i lokalne zajednice Izvetaj o istraivanju zasnovanom na fokusgrupnim intervjuima, Beograd, oktobar 2004. CEDEM Lokalna zajednica i uniformisana policija Analiza rezultata istraivanja javnog mnenja, Beograd, oktobar 2004. Dauns, Mark. Reforma policije u Srbiji: Ka stvaranju moderne i odgovorne policijske slube (Beograd: Misija OEBS u Srbiji i Crnoj Gori, 2004). Filozofija i naela rada policije u zajednici, Beograd: 2003.

Izvetaj o humanom razvoju u Republici Srbiji, Beograd, 2005.


Studija o radu policije u Republici Srbiji. www.vreme.com/cms/view.php?id=448150

Kriminalistika etika

16