UVOD Na dubini od petnaest hiljada stopa debeo sloj mulja na dnu beivotnog mora bio je proaran jamama i izgledao

uperast kao da je prekriven dlakom neke atrofirane ivotinje. Odjednom, mulj poe da se uzdie. Trenutak potom on se raspri i preobrazi u taman oblak koji kulja nagore, trnui usput zvezdane takice planktona, koje su vrvele povrh prozranog crnog zida. Naborane litice ostadoe ogoljene. Svetlucajui poput sme eg elatina i bljujui ogromne mehurove vazduha masa zatim pokulja navie, beskrajno se ravajui poput grana stoletnog bora. Pena se raspri, a magme, koja je sijala tamnim sjajem, nestade. Nakon toga, jedino je jo ogromni stub pare zaparao morski sneg, kovitlajui se uvis dok se nije beumno rasuo. Ali stub je iezao me u velikim molekulima vode u trenutku kada je dotakao udaljenu povrinu mora. U tom asu, na oko dve nautike milje odatle, putniki teretnjak plovio je prema Jokohami; putnici i posada za trenutak su izgubili orijentaciju i osetili neoekivano kripanje i ljuljanje brodskog trupa. Slaba, ali iznenadna promena boje koja se odigrala na povrini mora i jato delfina koje je pometeno iskakalo iz vode upozorili su drugog oficira na komandnom mostu, ali on to nije smatrao dovoljno vrednim da bude uneto u brodski dnevnik. Julsko sunce sijalo je na nebu poput otopljene ive. U me uvremenu se nevidljivo pulsiranje mora ve pretvorilo u ogromni plimski talas koji je kroz vodu hrlio ka kopnu neverovatnom brzinom od 480 milja na as. PROGRAMSKA KARTICA BR. 1 U kojoj je re o elektronskom kompjuteru kao maini koja misli. Maine su u stanju da misle, ali ne i da postavljaju probleme. Da bi mislile moraju se snabdeti problemskim programom ispisanim na jeziku maine, to jest, programskom karticom. 1. "Kako napreduje sastanak?" upita Tanomogi, moj pomonik, kada u oh. Podeavao je memorijsku jedinicu i netremice zurio u monitor. Oigledno sam izgledao potiteno poto je on, i ne saekavi odgovor, odbacio pomagala i uzdahnuo. "Ne bacaj stvari unaokolo." Tanomogi se nevoljko sae i pokupi pomagala, iskezivi vilicu i mlitavo odmahnuvi rukom. "Za boga miloga, kada emo prionuti na posao?" "Kada bih to samo znao."

I sam sam bio ljut, tako da je tu e r avo raspoloenje samo pogoravalo moje sopstveno. Skidoh kaput i bacih ga na kontrolnu tablu. Uinilo mi se da je maina poela da radi sama od sebe. To se, naravno, nije moglo dogoditi; samo mi se priinilo. Ali u tom trenutku kao da mi se javila zapanjujua ideja. Zbunjen, pokuah da je dokuim, ali bilo je prekasno. Do avola, a ve sam je imao! "Postoji li alternativan plan?" "Odakle bi postojao?" Trenutak potom, Tanomogi blago ree: "Idem na as dole. Odmah se vraam." "U redu. Ionako nemamo ta da radimo." Sedoh na stolicu i zatvorih oi. Mogao sam da ujem bat Tanomogijevih sandala koji se gubio u daljini. Pitao sam se zato su svi mladi japanski istraivai voleli da nose drvene sandale. udan obiaj. Koraci su se sve bre udaljavali. Kada otvorih oi, etiri albuma, koja su stajala jedan uz drugoga na polici, uinila su mi se izuzetno znaajnim. U njima su se nalazili iseci lanaka o maini za predvi anje, tampani tokom tri godine od zavretka Moskve I. Oni su utrli put koji sam prevalio. A na zavretku poslednje strane, ak je i taj put poinjao da nestaje. 2. Bilo je ironije u tome to je prva stranica albuma poinjala reenicom naunika koji se okrenuo protiv nas. "Strunjaci, otvorite oi!" napisao je, zapoinjui lanak kao da je on sam izumeo predvidaa. "H. D. Velsov Vremeplov predstavljao je ipak samo deju igru poto je bio u stanju da ovlada protokom vremena jedino na taj nain to e ga prevesti u prostornom smislu, iako je govorio o tome kao o putovanju, kroz vreme. Bakterije vidimo kroz mikroskop, dakle posredno. Pa ipak, bilo bi pogreno tvrditi da ih uopte ne vidimo samo zato to su nevidljive golom oku. Na isti nain smo videli i budunost pomou predvi aa Moskve I. Vremeplov je napokon postao stvarnost. Sada se nalazimo na novoj prekretnici u istoriji civilizacije." Pa, pretpostavljam da to moe i tako da se kae. Ali tvrdnja je svakako bila preterana. Po mom miljenju kritiar nije uopte video budunost, ve je samo gledao neki nedosledan urnal. Film u predvidau Moskva I poinjao je ovako: prvo se pojavila velika otvorena aka i sat koji je pokazivao tano podne. U isto vreme se i na televizoru videla ista scena. aka treba da se zatvori onog trenutka kada kazaljka na satu oznai jedan sat. Jedan tehniar okree vremenski brojanik na kontrolnoj tabli, i ve je jedan sat; vrsto se zatvorila samo aka na

televizijskom ekranu, dok je druga aka ostala otvorena. Kasnije je izveden slian dokaz. Na iznenadni znak jedna mala, uspavana ptica, prikazana na ekranu, odlee u budunost, dok ptica u sadanjosti ostaje nepokretna; na drugi odre eni znak aa iz ruke pada na pod i razbija se. Naravno, prirodno je ispoljiti iznena enje kada su u pitanju ovakvi eksperimenti. Prvi put sam ak i ja bio zbunjen. Ali problem je u neem drugom. Tri godine kasnije, u etvrtom albumu mogla se proitati ovakva pria. Kritiar je potpuno promenio svoj stav. "Uistinu, smatram da je predskazivanje nemogue u ovom svetu. Pretpostavimo, za trenutak, da smo predvideli kako e jedan odre eni ovek upasti u rupu za jedan sat. Koja e budala, svesna predskazanja, ikada postupiti na taj nain? Takav jedan lakoveran kreten bio bi podloan bilo kakvoj sugestiji. Nije u pitanju predvi anje, ve jednostavno sugestivnost. Nazovimo predmet sugestivnom mainom i zanemarimo predvi anje." Dobro, samo vi to nazovite kako vam drago. Ali, promena stava svakako nije bila ograniena samo na ovu kritiku, ona je bila tipina za sve. Svi su odmah promenili miljenje i od tada su se ophodili prema meni kao prema nekoj opasnoj osobi. 3. Na drugoj strani albuma pojavila se moja slika na kojoj se jo osmehujem. Ispod slike usledio je lanak sa mojom izjavom datom u intervjuu o Moskvi I: "Naravno, nema nikakve sumnje da je maina verodostojna", profesionalno pribrano izjavio je profesor Katsumi sa Instituta za Kompjutersku Tehniku. "Teorijski govorei, jedan ovakav izum sasvim je mogu. Ali ne mogu da verujem da postoji bilo kakva bitna razlika izme u starog elektronskog kompjutera i Moskve I." To je bila la. Jednostavno sam pozeleneo od zavisti. Poto sam davao prilino strune odgovore, jedan iznervirani reporter otiao je tako daleko da se obrecnuo: "Da li to znai, profesore, da biste bili u stanju da smesta konstruiete jednu takvu mainu?" "Pa... bio bih... kada bih imao vremena i novca." U izvesnoj meri sam tako i mislio. "Uopteno govorei, po svojoj prirodi elektronski kompjuter poseduje sposobnost da vri predvi anja. Problem je pre u tehnici rukovanja nego u samoj maini. Tekoa je u programiranju - to jest, u prenoenju problema na jezik razumljiv maini. Do sada su ljudi morali da opsluuju kompjutere. A Moskva I oito je dostigla nivo u kome je u stanju da se sama programira." "Da li biste onda bili tako ljubazni da nam kaete ta mislite, kakve nesluene mogunosti oekuju ovu mainu u budunosti?" "Hm... Uopteno govorei, to je projekcija predvi anja u budunost vea,

tim je ona manje pouzdana. Kao to se videlo na filmu, domet predvi anja je zau ujue ogranien. ak i dete u jaslicama zna da e se aa razbiti ako je ispusti, tako da to ne mora da mu saopti nikakav predvi a. Moe se razmiljati o mnogim nainima poduavanja, ali smatram da treba biti obariv i ne oekivati isuvie." Pa ipak, sudei prema mojim najskrovitijim mislima, zapravo sam ispoljavao silnu ljubomoru koja me je izjedala. to due budem oklevao tim u vie izgubiti. Neu se smiriti ako ne pokuam da konstruiem takvu mainu sopstvenim rukama. Odmah sam se dao na posao, pokuavajui da nagovorim dva ili tri poznanika, ukljuujui tu i direktora Instituta, da mi pomognu. Ali svi su ispoljili samo radoznalost za projekat. Veoma su me naljutile rei izvesnog romanopisca koji mi se pridruio, s obrazloenjem da deli moje miljenje. (Naravno, on nije znao o emu govori, ali, nita se ne priinjava tako verovatno kao glupost): "Moda je", rekao je on, "prirodno da samo komunisti, koji pokuavaju da sve uklope u unapred zadat oblik, treba da imaju budunost koju moe da predvidi maina. Pa ipak, za one od nas koji stvaraju svoju budunost kroz vebu slobodne volje, takvo je predvi anje, bez sumnje, od male koristi. ak i ako neko insistira da je projektuje, nije li to prozirno u istoj meri kao i staklo? Vie od svega se bojim da verovanje u predvi anje ne prouzrokuje paralizu oseaja za moral." Nedugo potom prilika mi se ukazala. Otvorio sam drugi album. Tu je Moskva I ve poela da pokazuje ire mogunosti, ega sam se potajno i plaio. Ne samo da sve nije bilo san, sve je izgledalo odve stvarno. Jedno za drugim, brzo su se nizala dosadna materijalistika predvi anja. Prvo je usledila neverovatno tana vremenska prognoza, a zatim predvi anja na polju industrijskih finansija. Moja nedoumica oko vremena izmie saetoj definiciji. Odjednom je maina bila kadra da prui podatke o godinjoj kvoti pirina. Poto nisam mogao da znam da li e to vaiti i za sledeih pola godine, nastavio sam. Predvidela je: predraune optenacionalne banke za prvi kvartal, zatim broj nesakupljivih priznanica za jedan mesec, pa pro u robe u pojedinim odeljenjima robnih kua, listu cena u maloprodaji za sledei mesec u Nagoja Sitiju, i oekivani obim rezervi u tokijskoj luci. Predrauni su najavljivani jedan za drugim. Nisam mogao, a da se ne na em u udu kada su poeli da se pokazuju mnogo taniji nego to bih predvideo ukoliko bih uzeo u obzir uobiajenu marginu greaka. Izvetaj koji je usledio na kraju ove serije predvi anja bio je zaista bezobrazan: "Moskva I je u stanju da predvidi procenat industrijskih zaliha kao i indeks cena zaliha u Japanu. Ali budui da bi to ona uinila po cenu

finansijskog haosa, odustaemo. elimo samo pravedno nadmetanje." Opta zapanjenost dostigla je vrhunac. ak su se i novine uzdrale od nepotrebne kritike. Oito je bilo da su i neke druge zemlje primile slina predvi anja, ali nisu dale ni glasa od sebe. Poniavajua tiina se nastavljala. Pa ipak, to nije znailo da su stvari stajale u mestu. Na zahtev saveta finansija japanska vlada postepeno je poela da se interesuje za celu stvar. Najpre je oformljena sekcija zaduena za razvoj maine za predvi anje kao odeljenje pri Institutu za Kompjutersku Tehniku, IKT, kako smo ga skraeno zvali. Za efa sam naimenovan ja. To je izgledalo najprilinije, poto sam bio jedina osoba u Japanu koja je posedovala specijalizaciju na polju programiranja. I tako je na kraju ispalo upravo onako kako sam i oekivao: doao sam u priliku da se potpuno posvetim istraivanju maine za predvi anje. ALBUM BR. III Kao to je i obeala, Moskva I je i dalje utala. Tanomogi se neprilino ponaao, ali je bio veoma sposoban pomonik. Na posao je dobro napredovao i u jesen druge godine bio je gotovo priveden kraju. Tada smo ve bili u stanju da prikaemo razbijanje ae u televizijskoj budunosti. (Predvi anje prirodnih pojava bilo je relativno lako postii.) Sa svakim prikazivanjem nekog jednostavnog eksperimenta, rasla je slava maine, a i moja - kao i oekivanja javnosti. Bez sumnje neki se jo seaju vremena kada smo bili blizu toga da predvi amo ishode konjskih trka. Svi umeani u taj posao uzbudili su se na pomisao da e izgubiti novac ako do e do predvi anja, i u poslednjem asu su predloili da odustanemo. U to vreme bio sam ushien uspehom, smatrajui ovo za dokaz moi maine; ali kada sada o tome razmiljam, ishod ovog poduhvata bio je moda zloslutan, jer uskoro smo postali ozloglaeni. (Ne znam koliko nosaa podupire svet, ali bar tri su tupavost, neznanje i glupost.) U to vreme sam jo doivljavao uspon i mnogo sam jo toga oekivao. Divna je bila popularnost koju sam uivao, naroito me u decom. Postao sam slavan, i esto se pojavljivao u trobojnim stripovima praen robotom i u pozadini sa zgradom IKT-a gde mi se nalazio glavni tab. Stvarna maina zauzimala je 720 kvadratnih stopa i sastojala se od redova velikih gvozdenih kutija sloenih u obliku slova E; me utim, u stripovima mainu je, naravno, morao da predstavlja robot. Predvi eo sam sve budunosti i rasterivao negativce na sve strane. Maina se vremenom pokazala potpuno funkcionalnom, i ja odluih da se posvetim njenom obuavanju i upuivanju. ovek obdaren mozgom, ali bez obrazovanja ili iskustva, sasvim je beskoristan. Iskustvo proiruje cerebralnu aktivnost. Ali poto maina ne bi mogla da radi sama od sebe, mi ljudi

moramo da postanemo njene ruke i noge i da joj spolja donosimo podatke. To je predstavljalo dosadno dirinenje na koje je odlazilo dosta novca i truda. (Naravno, postalo je neminovno da podaci budu ekonomskog karaktera s obzirom na prirodu Instituta i psiholoki uticaj predvidanja Moskve I.) Maina je posedovala gotovo neogranien kapacitet. Kada se jednom snabde podacima, bila je kadra da ih na odgovarajui nain obradi sama od sebe i da uskladiti sva obavetenja za buduu upotrebu. U me uvremenu, ako se neki odeljak zasitio podacima, zasvetleo bi signal na tom delu, nakon ega je sama maina bila u stanju da priredi novi programski plan. Jednog dana se pojavio prvi takav signal. To je znailo da je maina shvatila sve funkcionalne odnose prirodnih pojava koje su se mogle predstaviti krivuljom. Odmah sam izvrio test. Pustio sam na TV ekran snimak nekoliko zrna pasulja koje sam drao u vodi; odmah se video izdanak pribline duine od tri palca koju je trebalo da dostigne tek za etiri dana. Posle toga maina se brzo razvijala. U znak seanja na taj dan, formalno sam je nazvao IKT I. Ovim zavravam III i prelazim na IV album. Tu sledi iznenadni obrt doga aja. 4. Dogovarali smo se kako da na velianstven nain proslavimo ra anje maine za predvi anje. Tragali smo na sve strane za neim to bi bilo najpogodnije za nae prvo predvi anje. U tu svrhu obrazovan je komitet, a novine su iekivale nau odluku. Pod takvim okolnostima neoekivano je najavljen zavretak Moskve II. Ta vest nam je zadala neprijatan udarac. Rano tog jutra pozvali su nas novinari. "Da li ste uli ta predvida Moskva II? Tvrdi da e prvo komunistiko drutvo postati stvarnost za trideset i dve godine, kao i da e do 2050. propasti i poslednje kapitalistiko drutvo. ta vi o tome mislite, profesore?" Prasnuo sam u smeh i protiv svoje volje. Ali kada sam razmislio o tome, uvideo sam da to nije nimalo smeno. Naprotiv, nikada ranije nisam uo priu pogodniju da izazove teko varenje. I u Institutu se najvie razgovaralo o Moskvi II. Obeshrabrilo me je predoseanje da e se dogoditi neto neprijatno. Mladi istraivai su me usobno razgovarali. "Slaem se, i to je maina za predvi anje, ali nema vie nita novo da kae." "Zato? Moda je predvidanje tano." "Kladim se da je nameteno." "I ja to mislim. To je smeno. Zato bi se u budunosti moralo iveti prema nekoj filozofiji, za boga miloga?"

"Glupo je ovde ideoloki se nadmudrivati. Problem je samo u prelaenju iz jedne drave, u kojoj su sredstva za proizvodnju privatna, u drugu, gde ona to nisu." "Da li bespogovorno tvrdi da je takvu dravu mogue stvoriti jedino u komunizmu?" "Kojeta! Pa, to je komunizam." "Da, i zato tvrdim da u tome nema niega novog." "Ti to uopte ne razume." "Ono to nazivamo ideologijom samo je sredstvo pomou koga upoznajemo stvarnost, zar ne? A postoji razlika izme u sredstva i stvarnosti." "Oh? Pa ta je u tome novo?" Zatim su se okupili u mojoj kancelariji. eleli su da znaju moe li maina da predvidi tako neto. "Pa, mogli bismo nadmudriti Kosigina predvidevi koji e mu prednji zub prvi ispasti", veselo predloih. Avaj, niko se nije nasmejao. Sledeeg dana do nas je stigao odjek koji je ovo predvi anje izazvalo u Americi. "Predvi anje i proricanje su dve sasvim razliite stvari. Kao prvo, samo ono to se bazira na moralnim osnovama zasluuje pravo da se nazove predvi anjem. Poveravanje takve moi maini predstavlja puko poricanje ljudskog roda. Ovde u Americi maina za predvi anje bila je ve usavrena ali mi smo se povinovali glasu savesti i izbegli smo njenu primenu u politike svrhe. Sadanji kurs Sovjetskog Saveza sastoji se u pokuaju da ugrozi ovekovu slobodu i internacionalno prijateljstvo izdajui sopstvene zahteve za miroljubivu koegzistenciju. Smatramo da predvi anja Moskve II predstavljaju nasilje nad sveu; savetujemo da se ona napuste i opozovu. U sluaju da na izvetaj ne bude uzet u obzir, spremni smo da uputimo peticiju Ujedinjenim Nacijama." (Iz izjave dravnog sekretara Stroma.) Postojao je jak razlog to je ovaj nepokolebljiv stav amerikih saveznika trebalo da utie na na rad. Dolo je do onog od ega smo strahovali. Oko tri sata primili smo iz uprave Instituta saoptenje o reorganizovanju komiteta za programiranje i o hitnom sastanku novih lanova. Biro za statistiku zauzeo je krajnje arbitrarski stav. Sa izuzetkom upravnika Instituta i mene, uklonjeni su gotovo svi tehniari koji su radili na projektu, a osoblje je zamenjeno i broj mu je umanjen. Kao i obino, sastali smo se na drugom spratu glavne zgrade, ali atmosfera je bila potpuno drugaija od one koja je vladala na skupovima odranim pre ovoga, na kojima smo se bezazleno alili navodei, na primer, ta bi se sve dogodilo kada bismo mladencima predvideli dan razvoda. Prvi je ustao i oslovio nas Tomojasu, slubenik iz Statistikog Ureda koji je zastupao vladu. "Sadani komitet je nasledio pre anji naziv, ali morate imati u vidu da on

sada predstavlja neto sasvim drugo. To je jednoglasna odluka ministarskog kabineta koji je zaduen da razmotri dosadanje razdoblje istraivanja i da ubudue, zajedno sa komitetom, donosi odluke vezane za organizaciju programa. Ovo znai da maina za predvi anje nee smeti da dela bez dozvole komiteta. Njeno nezavisno funkcionisanje bie potovano u pogledu istraivanja, ali budui da ulazimo u fazu praktine primene, vano je precizno odrediti odgovornost. Od sada emo odravati iskljuivo zatvorene sastanke. Moram vas zamoliti da se strogo pridravate ovog pravila." Tada se podie jedan suvonjav novajlija. Imao je neki neodre eni, pretenciozan in. Oito je bio privatni sekretar nekog ministra. Nervozno je drao savijene svoje dugake, tanke prste. "Amerikanci oigledno misle da su Rusi politiki zainteresovani za Moskvu II. Moskva I je pobudila nau radoznalost, tako da smo zbog suparnitva bili primorani da i sami konstruiemo mainu za predvi anje. Upravo smo to i uinili. (Zato gledaju u mene?) Zatim, kada je ve izgledalo da smo stvarno dostigli stepen praktine primene, Rusi su odmah svoju mainu iskoristili u politike svrhe. Tako smo i mi postali nervozni to ne vrimo politika predvi anja. Dozvolite da ovo kaem i na drugi nain; to bi znailo kao da smo sami pozvali predvi aa - pijuna. Razmislite malo o tome. Ne smemo dozvoliti da omakom dospemo u nepriliku. Zahtevam da to imate na umu." Zatraio sam re. Upravnik Instituta me zabrinuto pogleda krajikom oka. "Pa, ta e biti sa planovima programa na kojima su lanovi do sada radili? Naravno, pretpostavljam da emo nastaviti rad na njima." "Kakvi su to planovi?" povika suvonjav momak, zagledajui u Tomojasijeve hartije. "Postojala su moda tri", ree Tomojasu, urno prelistavajui papire i pokazujui mu ih. "Uopte ih nije bilo tri", ponovo se umeah. "Plan I je jasno preciziran. Re je o brzini mehanizacije i uzajamne zavisnosti izme u plata i vrednosti privrednih artikala. Ali nismo odluili koju fabriku da uzmemo kao model." "Samo trenutak, profesore", upade Tomojasu. "Pravo odluivanja prelo je sa ovog skupa na komitet. Sve to je do sada ura eno vie ne vai." "Ali, shvatate, ti planovi su ve privedeni kraju." "To nije dobro", ree mrav momak, skupivi usne i nasmeivi se. "Oni su krajnje nepodesni. Isuvie su proeti politikom. Siguran sam da razumete." Drugi lanovi komiteta tako e se nasmejae. Meni nije bilo jasno ta je tu smeno. U stvari, proelo me je oseanje straha. "Ne razumem. To je potpuno isto kao i priznavanje pobede Moskve II, zar ne?" "Ajde, ajde. To oni ele da mi mislimo. Morate biti paljivi. Stvarno!" Svi prisutni ponovo prasnue u smeh. Kakav glupav komitet. ak vie

nisam ni oseao da predstavljam opoziciju. Nisam ba naroito voleo politiku. Ali ako Plan I nije dolazio u obzir, trebalo bi da napravimo alternativan. "Pa, hoemo li onda da predemo na Plan II: kakva e biti situacija sa zaposlenou za pet godina ako nastavimo da uskraujemo kredite ovakvom stopom." "Mislim da ni to ne valja", ree trkljavko, prelazei pogledom preko drugih lanova kao da trai njihovu saglasnost. "Ako emo ve o tome, onda je sve u vezi sa politikom." "Hm. Pitam se." "Navedite mi neto to nije." "Voleo bih da ujem vae miljenje, profesore. To je napokon vaa specijalnost." "Plan III: inilac pobude u sledeim optim izborima." "Besmislica! To je najneprihvatljivije od svega do sada." "Uzgred budi reeno", po prvi put nesigurno upade jedan od lanova komiteta, "uopte nisam ube en. Po svemu sudei vi pravite razliku izme u sluaja za koji vam je poznato predvi anje i onoga za koji nije. Ako do e do predvi anja i ako se ono objavi, zar to nee uticati na budunost?" "Stotinu puta sam to ve objasnio prethodnom komitetu." Oito sam osorno odgovorio, tako da je Tomojasu pourio da objasni u emu je stvar. "Ako, na primer, neko u takvom sluaju preduzme korake na osnovu poznatog predvi anja, mora se izvriti novo. To je onda drugo predvi anje. Ako se i to objavi, mora se izvriti tree. I tako u beskonanost. Poslednje predvi anje je ono koje nazivamo predvi anjem od maksimalne vrednosti. Trebalo bi da shvatite da mi pravimo razliku izme u prvog predvi anja i konanog predvi anja." "Impresivno, na sve ste valjano mislili", ree jedan glupi lan komiteta, klimnuvi mi glavom u znak divljenja. "Sluaj, Katsumi", promrmlja upravnik Instituta umirujuim glasom, "zar ne postoji neki podesniji problem, neto u vezi sa prirodnim pojavama?" "Ako elite prognozu vremena, moete je dobiti u meteorolokom zavodu. Nita lake nego prikaiti njihov raunar za nau mainu." "Moda neto sloenije..." utao sam; nisam mogao da dozvolim takav kompromis. Prokletstvo, neka se pravdaju Tanomogiju i drugima. Kako bih mogao da objavim da su podaci koje smo skupljali tokom poslednjih pola godine sada nekorisni? To pitanje nije bilo u vezi ni sa prirodnim ni sa drutvenim pojavama, ali ta da radimo sa kapacitetom maine za predvi anje kada smo ve dovde doli. Sastanak je bio odloen za jedan dan uz dogovor da bi ja trebalo da izmislim neki novi plan do sledeeg susreta, u svetlosti miljenja koja su bila

iznesena. Ubudue smo se okupljali svake druge nedelje, ali svakog puta poseenost je opadala, tako da nas je etvrti put ostalo svega trojica: Tomojasu, ja i mravko. Sa svima kojima nisu dojadili ovi dosadni sastanci i njihova vena naelna pitanja mora da neto nije bilo u redu. Od samog poetka Tanomogi je zauzeo sasvim antagonistiki stav prema nainu na koji su se odvijali sastanci. Uostalom, nedolaenje ni do kakvog zakljuka predstavljalo je za komitet vid bekstva koji je proisticao iz prekomerne elje njegovih lanova da po svaku cenu izbegnu sve nesuglasice. estoko smo se raspravljali oko toga, ali smo ipak uspeli da sauvamo ponos strunjaka tako da sam rad nije nita trpeo. Oajniki smo naprezali umove da pripremimo program koji bi zadovoljio komitet. Koliko smo samo besanih noi proveli uoi svakog sastanka. to smo, me utim, vie radili, sve vie smo i uvi ali da ima vrlo malo oblasti koje nisu povezane sa politikom. Ako bismo, na primer, pokuali da predvidimo obim obradive zemlje, onda bi se u to upleo problem specijalizacije klase zemljoradnika. Ukoliko bismo pokuali da istraimo irenje potpuno asfaltirane putne mree u razdoblju od nekoliko narednih godina, onda bismo se nali pred raskolima nacionalnog budeta. Nema nikakve svrhe navoditi sve primere, ali svaki predlog izloen na nekom od dvanaest sastanaka komiteta bio je odbijen. Meni se sve to potpuno smuilo. Oseao sam se kao u paukovoj mrei: to smo se vie upirali da izbegnemo politiku, to smo se sve ee uplitali u nju. Nisam imao posebnu nameru da se pomirim sa Tanomogijem, ali ve je dolo vreme da se zauzme neki odluniji stav. Imajui to na umu, hotimice sam otiao na sledei sastanak bez ikakvog plana. Naravno, nisam zaboravio da bocnem Tanomogija. "Dozvoli da te podsetim da mene, za razliku od tebe, ne zanima politika." Ishod susreta bio je moj pokunjeni uzmak. 5. Zazvoni telefon. Zvao je Tomojasu. "Gospodine? Dozvolite da vam kaem kako sam vam veoma zahvalan. U stvari, razmotrio sam mnogobrojne stvari sa efom Biroa posle naeg sastanka. (Laljivac! Jedva da je prolo pola sata od tada!) Izgleda da e sve krenuti nizbrdo ako ne osvanete s nekim novim planom do sutranjeg popodneva." "Nizbrdo?" "Trebalo bi da do sutra popodne spremimo informaciju za hitan sastanak Kabineta." "Da znate da bi trebalo. Kao to sam ve rekao..." "Pa... gospodine... ne znam da li ste toga svesni ili ne, ali jedan od sektora

smatra da treba prekinuti dalji rad na projektu." "Zar je dotle dolo? Da li to znai da u morati da pognem glavu i nastavim da iz nedelje u nedelju izbacujem po jedan bezvredan plan? Ne daj boe! Za to je sada bilo suvie kasno. Treba li moda da izbriem iz seanja predvi a, vratim ga u njegovo prvobitno stanje gluposti i predam upravu nekom drugom?" Ponovo osmotrih albume na polici, a zatim ustadoh zagledajui mainu. Prazne strane su vapile da budu ispunjene, a maina nije znala na koji nain da iskoristi svoje kapacitete. to se tie Moskve II, ona vie nije izazivala probleme predvi anjima o stranim zemljama; a predvi anja o sopstvenoj zemlji i dalje su bila uspena. Ne znam, da li je predvi anje, u pogledu ograniavanja slobode, stvarno toliko opasno kao to se pria? Ili smo ve uhvaeni u mree psiholokog rata? Nisam bio naisto s tim. Bilo je vrue... preterano vrue. U nemogunosti da mirno sedim, si oh u istraivaku laboratoriju. Kada sam uao, glasovi koji su uestvovali u ivoj diskusiji odjednom umukoe. Tanomogijevo lice obli rumenilo; bio je zbunjen. Sudei prema predanjem iskustvu, upravo me je optuivao za neto. "Molim vas... ne ustajte", rekoh sedajui na praznu stolicu. I tada, mada nisam nameravao da im se na taj nain obratim, i ja iznenada zapoeh, pun gorine: "Prestajemo s radom. Upravo su me nazvali." "Kako to mislite? ta se to, zaboga, dogodilo na dananjem sastanku?" "Nita naroito. Isto kao i uvek. Prie, prie, prie. To je sve." "Ne razumem... stvarno. Da li ste napokon priznali da ne verujemo u politika predvi anja?" "Nipoto. Ja stvarno verujem u njih." "Da li su onda oni izjavili da se ne moe verovati maini?" "To sam ja sam rekao. A zatim su oni dodali: Vi ne verujete neemu to jo nije ni upotrebljeno, zar ne?" "Pa, do avola, zato je onda ne upotrebe?" "To bi bio najjednostavniji odgovor. Ali smisliti politiko predvi anje moe samo onaj kome je politika u krvi." ak je i Tanomogi zaprepaeno utao. Zato nije govorio? To nije bila moja ideja. eleo sam da se obrecne na mene. udno, ali nerviralo me je njegovo utanje. "Uopte govorei znate, predvi anje budunosti je verovatno potpuno besmisleno. Kakvu korist imamo od saznanja da emo umreti kada za to do e vreme?" "Ali ja bih volela da izbegnem, ako mogu, svaku drugu smrt sem prirodne", uzvrati Vada Katsuko. Ponekad je ova mlada ena bila toliko banalna, a ponekad opet strano armantna. Nedostatak joj je bio tamni mlade iznad usana. Kada je svetlost bila odgovarajua inilo se kao da joj

curi iz nosa. "Moete li ipak da budete sreni i pored saznanja da ne moete da izbegnete smrt? Bilo kako bilo, da smo smatrali da e pre ili kasnije prekinuti projekat, zar mislite da bismo utroili toliko vremena i truda na konstruisanje predvi aa?" "Ali, gospodine, zar e ga stvarno prekinuti?" Ovo je bilo tipino za Tanomogija. "To u stvari i nije vano. Nastaviemo da predvi amo i da im rezultate podnosimo pod nos", ree Aiba, igrajui svoju uobiajenu ulogu izmiritelja. "Nemogue!" uzviknu Vada. "Pretpostavimo da do emo do rezultata istovetnih onima koje su objavili Rusi." "Zar je to vano?" ree Aiba. "U redu, dosta. Ja ne smatram da se me u vama nalazi komunista." "Gospodine? ta ste time hteli da kaete?" Stvari su se odjednom zapetljale. "Pa, oni tako kau. Ja lino mnogo ne razmiljam o tome." "Ah... to sam i mislio." "Oni vam ne bi bili ravni, gospodine." Svi se u olakanju nasmejae. Prezirao sam sam sebe. "Da li je onda ovaj razgovor o prekidanju posla bio ala?" Neodre eno se osmehnuvi, ja ustadoh. Kada je Tanomogi zapalio ibicu i prineo mi je shvatih da u ustima drim cigaretu. Govorei tiho da bi me samo on mogao uti, rekoh: "Popni se posle na drugi sprat." Tanomogi mi iznena eno uzvrati pogled. Oigledno me je odmah shvatio. 6. "Istina je. Iznenada sam, za vreme razgovora sa svima vama, shvatio ta je trebalo da uradimo." Buka ventilatora zaista je bila nepodnoljiva. "To sam i mislio. Ne znam zbog ega, ali i meni je to palo na pamet, i to upravo tada." "Onda e mi pomoi? To znai da emo provesti mnogo besanih noi. Ne elim da za sada ostali znaju mnogo o tome." "Naravno." Tanomogi i ja brzo skidosmo albume sa police, poesmo da ih preure ujemo na nov nain kako bi ih maina to lake razumela. Ona mora da primi u memoriju celokupan njihov sadraj. "Mnogo puta sam povrno razmiljao o tim idejama. Maina je esto bila sklona da o njima razgovara." "To je samosvest?"

"Da, pretpostavljam da je to. U svakom sluaju, ako uspe da shvati svoj poloaj, sigurno e pronai nain da sama prebrodi ovu krizu." "Ali da li je u stanju da sve to uradi na osnovu samo ovih podataka?" "Naravno, bie joj potrebna i dodatna objanjenja. Kasnije emo ih snimiti na traku." Vada nam je za veeru donela nekoliko sendvia i pivo. "Da li vam je jo neto potrebno?" zapitala je. "Ne, hvala. Ovo je dovoljno." U radu nam je vreme brzo prolazilo. Pre nego to smo postali toga svesni ve je bilo devet, a zatim i deset sati. Svakog asa bismo hladili oi ledom iz friidera. "Hoemo li sada ubaciti u memoriju i predvi anja Moskve II?" "Naravno, moraemo. To je veoma vana prekretnica na prelazu izmedu III i IV albuma." "U koji emo odeljak umetnuti podatke?" "Neka to bude me uitanje, ukljuujui i sve vesti iz Rusije." Rezultati su bili veoma zanimljivi. Prva opta stavka saoptila nam je da je predvi a iz Sovjetskog Saveza bio prekomerno aktivan - to je bilo jasno od poetka. Ali ono to nas je iznenadilo bilo je predvi anje koje se poklopilo sa predvi anjem Moskve II u kome se kae da e u budunosti postojati samo jedno - komunistiko drutvo. "udno. A ta ta maina podrazumeva pod komunistikim drutvom?" "Pa, izgleda da ima neku uoptenu ideju o tome." "Pogledaj da li reaguje jo koji odeljak." Posedujui osnovne ideje, maina je sada ovako razumela komunizam. Politika - predvi anje Komunizam je predvi anje od najvee vrednosti, krajnje politiko predvi anje koje se javlja onda kada su poptuno poznata sva predvi anja. Proe me neko oseanje napetosti, kao kada zmija grize sopstveni rep, ali sve dok u definiciji nije bio sadran i vrednosni sud, nije bilo potrebe traiti greku u maini. U svakom sluaju odluih da nastavim, i dok sam ubacio sve raspoloive podatke, ve je prolo tri. Oseao sam se sveiji nakon to sam pojeo donete sendvie. "Pa dobro. Iz kog ugla da maina pone sastavljanje programa?" "Kako to misli 'iz kog ugla'? Jo nismo dotle stigli. Pre nego to to uradimo, eleo bih odgovor na pitanje koji su nam podaci jo potrebni da bismo znali kako da se postavimo prema komitetu." Bio je to tegoban posao koji je zahtevao mnogo vremena. Trebalo je samo strpljivo gurati napred pod vo stvom oseanja i intuicije, to jest, koristiti se nekom vrstom metoda koji se zasnivao na principu pokuaja i greaka. Nedugo potom, prozor se obojio plavetnilom. Tada nas savlada umor. Od tog

asa sam se smenjivao sa Tanomogijem, ali im sam mirovao zapadao sam u san. Nakon kratkog vremena, kada sam pogledao uokolo, video sam Tanomogija kako i on ve drema. U me uvremenu, dobili smo neodre en odgovor. U poetku nisam mogao da razumem njegov smisao. Kada sam pokuao da ispitam dva odeljka koji su davali zajednike odgovore uvideh da sam jedan bio ja, dok se drugi predstavljao kao neki ovek. Sama maina za predvi anje je, naravno, predstavljala mene. Maina i neki ovek? ta bi to moglo da znai? Samo trenutak. Ne proistie li nejasnost odgovora iz injenice da se jednostavni podaci me usobno potiru? Stoga pokuah da neto izbacim ostavljajui odgovore onakvim kakvi jesu. Poto sam to uradio, reakcija se poveala. Nije bilo u pitanju samo izbacivanje; bilo ta da sam izbrisao, reakcija se na isti nain poveavala. Ali ja sam bio na gubitku. ta je to elela da kae? Odjednom, postadoh svestan da je upravo nejasnost moda predstavljala odgovor na moje pitanje. Pitanje koje sam postavio, a da to nisam ni shvatio; cilj programiranja koji sam odredio potpuno nesvesno. Ako je u tome bila stvar, ta sam, za boga miloga, pokuavao da pitam? Pa, to je bilo oigledno: da li je postojala ili nije, bilo kakva mogunost da se slomi otpor komiteta? Ako jeste, pitanje je bilo kako to ostvariti. To je moda bio odgovor na moje pitanje. Ako ga kao takvog prihvatim, sve je bilo razumljivo. Moramo pokuati da dobijemo predvi anje o oveku nekom potpuno anonimnom oveku - sainjeno od podataka koji su ponitili ostale podatke drutvene prirode, me usobno se potirui; predvi anje privatne budunosti. Ovo je, verovatno, bilo to. Oigledno sam suvie olako shvatao mainu. Izgledalo je da predvi a poseduje moi koje prevazilaze moju matu. Ne predstavlja nita neoekivano da dete iznenadi roditelja ili da student nadmai uitelja. Brzo sam probudio Tanomogija. U prvi mah bio je sumnjiav, samo delimino ube en, ali uskoro se i sam uverio u opravdanost mojih tvrdnji. "To se sigurno slae sa teorijom. Politiko predvi anje i privatna, pojedinana sudbina bile bi korelativne u svakom pogledu. U svakom sluaju, pretpostavljamo da je u tome stvar." "Ko bi bio pogodan kao model?" "Hajde da pitamo." Ali maina oigledno nije nameravala da ode tako daleko i ukae nam na model. Verovatno bi svako odgovarao. "Ispada da emo sami morati da traimo." "Po imo od prvog predvi anja. ovek o kome je re ne sme biti svestan da ga traimo." "Zadivljujue."

"Da, jedva ekam da ponemo." Ponovo sam se izvukao. U stvari, jo nisam shvatao da e rad sa ivim ljudskim stvorenjem biti mnogo zanimljiviji od predvi anja brojeva i dijagrama. Pretpostavljam da je bilo sasvim prirodno to u tom trenutku nimalo nismo marili za osobu koju je trebalo konano da izaberemo i podvrgnemo posmatranju. Odspavao sam oko pet sati na sofi. Neto pre dvanaest, uputio sam poziv Tomojasiju traei dozvolu da nastavim sa predlozima za program maine. Odgovor sam dobio u tri sata. "Uspeh! Donoenje konane odluke odloeno je do sledeeg sastanka komiteta, ali ovog puta plan se dopao ak i upravniku Biroa... zahvaljujui vama." Od kada smo poeli da verujemo u mainu i od kada nas je ubedila u svoju vrednost, nismo mnogo brinuli da li e ideja biti prihvaena, ali ipak mi je bilo lake kada sam uo Tomojasijev veseli glas. 7. U etiri sata krenuli smo u potragu za naim ovekom - premda se mora rei da mi nismo bili ti koji su po svaku cenu eleli mukarca. Dva puta smo ubacivali u mainu pare hartije na ijoj je jednoj strani pisalo MUARAC, a na drugoj, ENA; poto je maina oba puta izabrala MUKARCA, odluili smo se za osobu mukog pola. "Shvatate li da ima strano mnogo mukaraca. Kojeg da izaberemo?" "Oseam se kao vuk u stadu ovaca." "Previe nam mukaraca stoji na raspolaganju. Trebalo je da se opredelimo za enu." "Oh, ma ajde. Uskoro e se na slici pojaviti i ena." U poetku etnje bili smo dobro raspoloeni. Krenuli smo podvonjakom, a zatim nadvonjakom sve do injukuja. Ali polako smo poeli da se zamaramo. "Ne vredi. Moramo da utvrdimo uzor prema kome emo vriti izbor." "Ali kako? Nekoga za koga mislimo da e doiveti duboku starost?" "Moda nekoga ko izgleda pomalo nepredvidiv." "To znai da treba izabrati nekoga ko deluje sasvim obino." Ali bilo je previe upravo takvih ljudi. To bi bio ist pogodak ili promaaj. Negde oko sedam sati, iscrpljeni od hodanja, u osmo u mali kafe i smestismo se u uglu do prozora koji je gledao na ulicu. I tu nabasasmo na naeg oveka. Nepokretno je sedeo za susednim stolom; ispred njega se nalazila porcija sladoleda, a oi su mu bile upravljene u neku taku s one strane vrata na kojima je zlatnim slovima bio ispisan naziv lokala. Sladoled se istopio i ispunio zdelicu gotovo do samog vrha. Pretpostavljao sam da ga on nije ni eleo, ali ga

je naruio i jednostavno ostavio da se otopi. Kada sam se osvrnuo, primetih da je Tanomogi pomno posmatrao istog oveka. Nisam znao koliko je vremena trebalo da se sladoled istopi, ali to se nas ticalo, prizor je bio veoma uznemirujui. ovek sasvim obine spoljanosti, ali koji kao da je u sebi skrivao neku priu. Ovo je mogao da bude prilino uslovan opis, ali same njegove jedva raspoznatljive crte lica izgledale su nam krajnje pogodne za na plan. Tanomogi me udari po ruci i namignu. Klimnuh u znak saglasnosti. Kelner nam pri e da primi porudbinu. Tanomogi zatrai voni sok, ali kada se ja odluih za kafu i on se predomisli. ekajui na kafu, sedeli smo bez rei. Bili smo iscrpljeni; no, tiina koja je zavladala nije bila posledica umora, ve teine odluke koju nam je valjalo doneti. U svakom sluaju nije bilo vano ko je bio na ovek, sve dok je on sasvim obina osoba, ali i takva koja poseduje izrazite osobine. Ipak nita nismo mogli pouzdano da kaemo dok ne ispitamo da li je on ili nije izrazita linost. etnja nas je izmorila. Nismo mogli da se do u beskonanost kolebamo. Da ga je jedan od nas predloio, nali bismo se u situaciji da se onaj drugi odmah sloi izborom ovog oveka sa istopljenim sladoledom za naeg zamoria. Uprkos vruini koja je vladala, nosio je pomalo izlizan, ali dobro skrojen flanelski sako; dranje mu je bilo uspravno i nepomino. Zbog toga su njegovi pokreti, kada bi s vremena na vreme promenio poloaj nogu, bili mnogo upadljiviji. Ali uporno je nastavljao da, na jedan razdraujui nain, gnjei neupaljenu cigaretu koju je drao me u dlanovima poloenim na sto. Iznenada se zau buna muzika. Jedna osamnaestogodinja ili devetnaestogodinja devojka u crvenim sandalama i crnoj suknji, koja joj je dopirala do kolena, ubacila je novi od deset jena u du-boks iza naih le a. Trgnuvi se, ovek pogleda preko ramena, i tada smo po prvi put bili u stanju da mu jasno vidimo lice. Bilo je napeto i nervozno, sa upalim oima, nataknuto iznad vora kravate kao da je privreno zavrtnjima. Pretpostavljao sam da ve ima oko pedeset godina, a ipak je izgledao nekako udno mladalaki, moda i zato to je bojio kosu. Muzika mi se inila krajnje vulgarna. Ali ona to oito nije bila Tanomogiju, koji je poeo da po taktu dobuje prstima. Zadovoljno srknuvi kafu, on se iznenada pomeri na stolici i obrati mi se. "Gospodine. to vie posmatram ovog oveka, sve mi se vie ini da je on pravi. Hajde da njega uzmemo." Ja jednostavno nagnuh glavu na jednu stranu. Nisam imao nameru da stvaram tekoe, ali odjednom me je preplavilo neko nesnosno neprijatno oseanje. Dok se predvi anje budunosti jedne osobe svodilo na razmiljanje o njoj, sve je izgledalo kao divna pustolovina, ali kada se preda mnom nalo bie koje e mi moda posluiti u eksperimentu, nisam vie bio sasvim siguran da li

je sve to, u stvari, imalo smisla. Prole noi sam bio iznuren. Nisam li moda pogreno proitao ono to je maina ispisala? Da nisam arbitrarno preveo ne rei maine, ve svoje sopstveno oseanje nemoi - oseanje koje je proisteklo iz osujeenosti koju sam iskusio kada je komitet odbio da prihvati bilo koji predmet za predvi anje? "ta ste rekli? Ne moete se sada povui." Zapoe Tanomogi, a zatim mu se oi sumnjiavo zasuzie. "Maina je izdala nare enje, zar ne? ak ste se pomuili da dobijete Tomojasijevo odobrenje." "Ali jo imamo samo neformalo doputenje da nastavimo. Pitam se ta e rei komitet?" "Ne brinite zbog toga", ree on, napuivi usne. "U svakom sluaju, upravnik Biroa odgovoran je za to. Ne bi trebalo da bude problema." "Moemo li biti sigurni u to? Ko zna, moda e se on jednostavno popimaniti do sledeeg sastanka. Ma koliko da navaljujemo, na projekat nema nikakve veze sa politikom; a oni nikada nee odreiti kesu za neto nepotrebno. Da li emo ili ne dobiti sredstva, zna, zavisi od toga da li e komitet odobriti na projekat ili ne. Ovde naprosto nije re o dopadanju ili nedopadanju." "Ali maina nam je zaista rekla da se latimo ovoga." "Bili smo bunovni. Moda smo pogreno proitali." "Ne mislim tako", ree Tanomogi, preturivi pri tom au sa vodom u svojoj rasejanosti. Izvadi zatim maramicu i iscedi pantalone na kolenima. "Izvinite. Ali ja verujem u mainu. Svi smo mi, ukljuujui tu i komitet, bili pod uticajem Moskve lI. Pokuali smo da izvrimo predvi aki program koji bi se zasnivao samo na podacima o drutvu. Ali ako koristimo samo ovakav objektivan materijal, razumljivo je da se kao najvia vrednost predvi anja pojavljuje komunizam, upravo kao to je i maina rekla. Drugim reima, predvi a se moe iskazati samo ako ga koristimo u praktine svrhe. U tom smislu, veoma je zanimljiv sud maine da je komunizam najvia vrednost predvi anja. Ali za oveka najvaniji je sam ovek, a ne drutvo. to se njega tie, r avo drutveno ure enje je nepodnoljivo, bez obzira na racionalnost njegove organizovanosti." "Pa ta s tim?" "Smatram ideju da maina predvidi privatnu budunost date osobe zaista prihvatljivom. Ako je dobro izvedemo, moda emo i sami biti iznena eni suprotnim zakljukom od onog do koga je dola Moskva II." "Ali maina to nije stvarno rekla." "Naravno da nije! ak i ne verujem mnogo u to. Samo kaem da mi se ini da u moi da obrlatim komitet ako im saoptim kako verujem. A zatim bi trebalo da usledi odre en broj neposrednih i konkretnih pogodnosti. To jest, ako maina bude imala uspeha i ako se doepamo formule za predvi anje

ovekove budunosti. Na primer, ta bi se desilo ako bismo mogli da donosimo savrene presude predvi ajui i prolost zloinca? Mogli bismo da saseemo zlo u korenu. Mogli bismo da budemo brani savetodavci, da odluujemo prilikom zapoljavanja, dajemo dijagnoze bolesti, i bavimo se mnogim drugim problemima vezanim za ivot; ako bude potrebno mogli bismo da predvi amo i smrtni as." "Od kakve bi to bilo koristi?" "Mogu da zamislim oduevljenje osiguravajuih drutava", Tanomogi se trijumfalno nasmeja, a zatim zajedljivo ree: "Ako razmiljamo na ovaj nain, maina poseduje nesluene mogunosti, zar ne? U svakom sluaju smatram da taj plan puno obeava." "Moda si u pravu. Ni ja ne sumnjam u sud same maine." "Zato ste onda rekli da smo se prevarili prilikom itanja?" "Samo tako. Zna... Bez obzira na tvoje rei, pitam se kako bi se oseao kao zamore?" "Ja to ne bih mogao da hudem. Znam sve o maini: ne bih odgvarao uslovima." "Pretpostavimo da ne zna. Govorim samo hipotetiki." "U tom sluaju, ne vidim nikakvu razliku. To mi nita ne bi smetalo." "Stvarno?" "Naravno. Gospodine, vi ste pod velikim nervnim pritiskom." Zaista. Moda sam i bio. Maina je samo mene iskljuila. Kako sam mogao da dozvolim da me maina iskljui i da me Tanomogi nadmai? 8. Dvadesetak minuta poto smo popili kafu, ovek konano ustade. Bilo je oigledno da osoba koju je ekao na kraju ipak nije dola. Izili smo iz kafea neposredno posle njega. Grad je postepeno tonuo u mrak. Nemirna, isprekidana gomila, koja je vredno upijala estice vetake svetlosti, oblikovala je zid, oito se borei da uspori dolazak noi. ovek nezainteresovano napusti kafe i uputi se pravilnim korakom niz prolaz u pravcu glavne ulice. Korak mu je bio vrst. Sa druge strane puta, pored siunih i gusto zbijenih saki barova, spodobe neodre enog pola, obuene od glave do pete u neobine enske haljine koje nose travestiti pozivale su muterije promuklim glasom kod svakog drugog ili treeg lokala. ovekov poslovni korak postajao je sve samouvereniji, mada takvo njegovo dranje uopte nije priliilo ovakvom jednom mestu. Kada je stigao u glavnu ulicu, odjednom se okrete i pogleda iza sebe. Zbunjeno zastadoh; Tanomogi me povue i proapta: "Ne zaustavljajte se. Primetie nas." Pratili su nas glasovi devojaka koje su nas pozivale da u emo u barove.

Morali smo da se uputimo pravo prema oveku, koji je stajao i gledao u naem smeru. Ali on nije obraao panju na nas oigledno zadubljen u sopstvene misli. Poto je bacio pogled na sat, on krenu u smeru iz koga je upravo doao. Shvativi da se vraa, glasovi stadoe ponovo da ga pozivaju. Osetih kako su mi se obrazi ukoili poput daske. On se vrati do kafea i pogleda unutra. Onaj koga je oekivao jo nije bio doao. Ponovo se uputio niz prolaz prema glavnoj ulici. Ovog puta ga je pratilo manje glasova. Nakon mog prolaska neko pljunu. Shvatili su da ga uhodimo. Pretpostavljam da svi shvataju kako je uho enje neke osobe prljava rabota. "Hoe li ovaj momak konano da stigne do nekog kaveza... a da to sam ne shvati?" "Ali svi smo zatvoreni u kavezima." "Kako to mislite?" "Pa, zar nismo?" ovek se odjednom uputi niz glavnu ulicu u pravcu juga. Tamo se nalazilo gradilite oivieno daanom ogradom. Ulica iznenada utonu u mrak. Posle otprilike dva bloka on pre e na drugu stranu i uputi se ponovo nazad istim putem; proavi pored ulaza u prolaz iz koga je upravo doao, on zavi nadesno i izbi na ulicu bletavu od zbijenih nizova svetiljki. Na njenom kraju nalazio se niz bioskopa. Kada je stigao do njih, on ponovo promeni smer, i vrati se natrag. "Pazi molim te. Izgleda kao da ni sam ne zna kuda e." "Ljut je poto se osoba koju je oekivao nije pojavila." "Ali zar i u tom sluaju ne hoda sasvim besciljno. Pitam se od ega ivi?" "Hm." Stvarno i sam sam upravo o tome razmiljao. Navikao je da ga ljudi posmatraju. Moda je dugo godina radio na jednom mestu gde je morao da pazi na svoje dranje pred drugim ljudima, gde se velika panja pridavala samo pojavi. "I ja se pitam. Da li smo pozvani za ono to inimo?" "Pozvani?" Okrenuh se, mislei da se Tanomogi nasmejao, ali on to jasno nije uinio "Da. Pozvani. ak ni lekaru nije dozvoljeno da vri sve eksperimente na ljudskim biima. Ako ne budemo paljivi, zna, na plan e se svesti na vivisekciju." "Oh, preterujete, gospodine. Ako posao budemo drali u tajnosti sve e biti u redu. Ne nameravamo nikome da naudimo." "Pa... da sam ja na mestu tog oveka, mislim da bih bio veoma ljut." Tanomogi zauta. Ali izgleda da ga to nije nimalo uznemirilo. Radio je sa mnom pet godina i itao me je kao otvoremu knjigu. Nikada ne bih prekinuo ovu poteru. ta god da se desi nisam nameravao da je opravdavam. Ako bi

maina naredila ubistvo, ja bih ga bez sumnje izvrio, mada nevoljno. Ovaj obian sredovean ovek koji je sada iao ispred nas, a sa neim pomalo tajanstvenim u sebi, bie razodenut do gole koe, i mi emo saznati i njegovu prolosti i njegovu budunost. Kada na to pomislih proe me bol kao da u ja biti ogoljen. Ali mnogo bih vie bio zaplaen da sam pri ovakvom stanju stvari okremuo le a maini za predvi anje. 9. Celu no smo posvetili ovom oveku. Neprestano je iao napred-nazad ne naputajui jednu usku oblast, kao da se kretao hodnicima nekog preduzea, nosei papire. Za sve to vreme jednom se zaustavio da telefonira, a dva puta je zastao kod flipera: prvi put se zadrao petnaest, a drugi put dvadeset minuta: inae je jednostavno besciljno hodao bez zaustavljanja. Pretpostavljali smo da je neka ena prekrila svoje obeanje i nije dola na sastanak. Kada se za e u njegove godine - a ja sam im se upravo pribliavao - ne oekuju se vie sluajni susreti. Nita nas vie nije iznena ivalo. Nije bilo nikakve potrebe davati sebi oduka tumaranjem ulicama zbog izneverene nade. Samo je ena mogla negde da prekine jednainu. Njegova zbunjenost je bila smena i obina, slina ivotinjskoj. Pokazalo se da smo imali pravo. To i nije udno. Oko jedanaest sati kratko je telefonirao sa javnog telefona koji se nalazio na tezgi u jednoj radnji. (Tanomogi mu se smelo prikrao, uspeo je da vidi broj i pribelei ga u svoj blok.) Zatim je uao u tramvaj i siao na petoj stanici. Njegovo odredite bila je mala stambena zgrada iza jedne trgovake ulice; da bi stigao do nje morao je da pro e prolazom dugakim oko pola bloka. Neko vreme je stajao pred kapijom zgrade, osvrui se levo i desno, zastavi kako bi se uverio da li je sve bilo u redu. U me uvremenu, kupili smo cigarete u prodavnici na uglu. (Zahvaljujui njemu bio sam prinu en da kupim ve vie od dest pakli.) Uskoro je uao i Tanomogi smesta krete za njim. Ako sve pro e bez tekoa i on dospe do sobe, pogledae ime na vratima. Ako ga, pak, zaustavi vratar, dogovorili smo se da ga podmiti i tako dobije potrebno obavetenje. Za to vreme ja sam motrio na celu kuu sa ugla kapije. Na prvom spratu nalazile su se tri prostorije; na svima su zavese bile navuene i gorela je svetlost. Na drugom spratu, videle su se etiri sobe ukljuujui i prostor iznad ulaza. U svim ostalim svetla su bila pogaena. Nakon kratkog vremena, na najudaljenijem prozoru se za trenutak pojavi svetlost i pri njoj se zaleluja senka neke osobe. A onda se prozor iznenada ponovo zamrai. Tanomogi istra u arapama, drei cipele u rukama. "Video sam! Tablicu na vratima. U stvari, na njoj je ensko ime. Kondo ikako. 'ikako' je napisano u kurzivu", dahui je ispriao dok je oblaio cipele skrivajui se u senci kapije. "Bilo je uzbudljivo, zaista... raditi neto

ovako. Bilo mi je to prvi put." "Samo trenutak, nisu li se svetla upalila?" "Da. I uo sam tup udarac neeg to je palo." "U najudaljenijoj sobi, zar ne?" "Da li ste primetili?" "Vrlo udno. Svetlost se upalila, a odmah potom ugasila." "Hej. Kladim se da je u pitanju ljubavni sastanak." "Tim bolje. Nadam se da nije primetio da smo ga pratili." "Naravno da nije. Da jeste, pokuao bi da nam umakne pre nego je doao ovamo, zar ne?" Zbog neega sam poeo da se oseam neprijatno. Naa prvobitna namera bila je, naravno, da do emo do imena i adrese tog oveka, ali nismo doveka mogli da ostanemo ovde na strai; moda je nameravao da tu provede celo vee. Nijedan od nas nije ni oka sklopio jo od noas. Kako jo nismo odluili da ovog momka uzmemo za zamore, mogli bismo jednostavno da ga ostavimo u rezervi i iskoristimo enu - koja je zapravo bila nuz-proizvod kao glavni subjekat, u zavisnosti od razvitka doga aja. I Tanomogi se sloio da u ovom asu odustanemo. "Ali kao to ste rekli, gospodine, ona je ve dovoljno upletena, zar ne?" "U svakom sluaju... mukarac... devojka... na isto mu se hvata." Odluili smo da se za sada povuemo. Izi osmo na ulicu gde se rastadoh sa Tanomogijem i odoh kui, drei se za glavu koja me je bolela od umora. Dok sam mehaniki sluao enu koja mi je priala kako su se deca posva ala u koli, stalno sam iznova primoravao sebe da ostanem budan. Ali konano, ipak skliznuh u ome enu rupu sna, jedva toliko veliku da me primi. 10. Narednog jutra sam se uspavao kao to sam i predvideo. Prolo je ve deset kada sam stigao u Institut. U poetku sam - ni sam ne umem da objasnim zato - mislio da bi trebalo da obavestimo lanove Instituta nakon to uspemo da kroz komitet proguramo Tanomogiev i moj plan i od njega dobijamo formalno odobrenje. ak smo i pustolovinu od prole noi izveli na svoju ruku i nikome nita o tome nismo rekli. ovek koga smo pratili bio je niko, i u tome je bila prednost, jer mnogostrana istraivanja koja smo dosad sproveli verovatno nam nee biti potrebna. Ali iz vlastitog iskustva shvatili smo da nije bilo lako razbiti ljusku koja obavija neiji privatni ivot. Kada bismo tome posvetili malo vie vremena, moda i ne bi bilo teko napraviti okvirni plan, ali na nesreu preostalo nam je jo samo pet dana do sledeeg sastanka komiteta. Ako plan do tada ne bude gotov, situacija e se pogorati i gotovo sigurno e nam narediti da prekinemo, bar privremeno. Ali na putu do Instituta, promenio sam miljenje i odluio da saradujem, to

jest da ceo plan otkrijem lanovima Instituta. Kada bih im izloio okolnosti oni bi sigurno uvali tajnu. A ja bih nastavio mehaniki i podelio bih posao na ispitivanje identiteta ene i istraivanje mukareve prolosti; za svaki bih naimenovao po jednu grupu i detaljno bih odredio njihove zadatke i odgovornosti. Tokom dva dana sakupio bih to je mogue vie podataka, a zatim bih na osnovu njih koordinirao planove za budunost, mogunosti i perspektive. Prva stavka bila je dobijanje saglasnosti od komiteta. Pre nego to sam otiao u kancelariju, zavirih u istraivaku sobu traei Tanomogija. Rekoe mi da me ve neko vreme eka u sobi sa kompjuterima na drugom spratu. Ostavih poruku da svi treba gore da se okupe, poto imam neto da im kaem i smesta se uputih do Tanomogija. Tanomogi me otro pogleda, ne pozdravivi me, sa laktovima oslonjenim o klupu pored kontrolne table. Bilo je to neobino dranje s njegove strane. "ta emo sada, gospodine?" ree on, ne pomerivi se s mesta. "ta time hoe da kae?" "Dogodilo se nepredvi eno, zar ne?" On otvori novine koje su mu bile poloene na krilu, pokazujui prstom na njih kao da me izaziva. "O emu to, za boga miloga, govori?" Tanomogi isturi bradu kao u zaprepaenju, od ega mu se izduio vrat. "Gospodine, zar jo niste itali novine?" Upravo u tom trenutku ljudi iz istraivake sobe popee se stepenicama lupkajui drvenim sandalama. Gledajui me podozrivo uglovima svojih oiju, Tanomogi ustade. "ta to..." "Pozvao sam ih. Hteo sam da im raspodelim dunosti." "Zaboravite na to. Pogledajte ovo", odbrusi on, pruajui mi novine. ustro otvorivi vrata, on se razdra na istraivae kojl su upravo stigli: "Kasnije! Do ite kasnije. Pozvaemo vas kada zavrimo." Do mene je doprla neka duhovita opaska Vade Katsuko izreena piskutavim i srditim glasom, ali nisam tano razabrao njen smisao. To me je najmanje zabrinulo. U novinama je crvenom olovkom bio zaokruen jedan lanak u uglu. Dok sam buljio u njega odjednom me proelo oseanje da je vazduh oko mene postao nalik na lepljivi dem. EFA RAUNOVODSTVA ZADAVILA LJUBAVNICA Oko ponoi, 29. ovog meseca. gospodina Tuidu Susumea (56) efa raunovodstva u Kompaniji Joiba iz injuku kvarta, Tokijo, koji je bio u poseti u stambenoj zgradi Midori, smetenoj u 6. Ulici istog kvarta, premlatila je i zadavila njegova ljubavnica Kondo ikako (26), stanar pomenute zgrade. Devojka se prijavila najblioj policijskoj stanici. Izjavila je da je zloin poinila u samoodbrani poto se gospodin Tuida razbesneo zbog njenog

kasnog dolaska kui. Kolege gospodina Tuide kau da je on bio ozbiljan ovak koji je na svom radnom mestu proveo trideset godina. Svi se slau da je doga aj odjeknuo kao grom iz vedra neba. Tanomogi je strpljivo ekao dok sam ja polako isitavao lanak pet do est puta. "O tome sam vam govorio, gospodine." "Hm. ta pie u drugim novinama?" Kapljica znoja skliznu mi sa ela i pade na lanak. "Kupio sam nekih pet novina, ali ovaj lanak je izgleda najdetaljniji." "teta. Samo mesec dana ranije mogli smo da predvidimo ovo. On je sada mrtav i mi tu nita ne moemo." "Kako bi bilo lepo da su stvari tako jednostavne. Ali, na alost, nisu." "Kako to misli? Ne moe se predvi ati budunost mrtvog oveka, zar ne? Nemamo vremena da se igramo detektiva." "Zabrinut sam." "Zbog ega? Na svaki nain, sluaj poput ovoga suvie je poseban i nepodesan kao materijal za isprobavanje maine." "Ne zavaravajte se. Trebalo bi da vam je sasvim jasno, gospodine, o emu govorim. Nekoliko ljudi nas je videlo kako uhodimo tog momka, Tuidu. Naroito nas je dobro osmotrio stari prodavac duvana na uglu, kod koga smo poslednji put kupili cigarete." "Oh, zaista mislim da o tome ne treba brinuti, poto je ubica ve i onako priznao." "Da li je?" Tanomogi se nervozno obliznu i poe brzo da govori kao da je zbog neeg bio nestrpljiv. "Ja ne mislim tako. Ovaj lanak sadri dvosmisleno obavetenje. Na primer, zar vam ne izgleda preterano zadaviti ve na smrt prebijenog oveka? I to samo zato to je devojku pozvao na red zbog kasnog vraanja kui." "Pretpostavljam da se razbesneo kada ga je udarila, to je bio razlog da ga ona zatim ubije." "Nemogue. Kako moe mlada devojka da zadavi razjarenog oveka? Ali pretpostavimo da je ipak tako. Ne smete neto da izgubite iz vida, gospodine. im je uao u sobu, svetla su se za trenutak upalila i uo se zvuk neega to je palo; zatim je odmah opet zavladao mrak. Rekli ste, gospodine, da ste toga asa ugledali neiju senku na prozoru. U stvari, i ja sam video neiju senku kako se kree naspram zastakljenog dela vrata. Kada o tome razmislim, nalazim da je protivreno jedno s drugim. Kako je mogue da se pri jednom izvoru svetlosti senka pojavi u isto vreme na vratima i na prozoru koji se nalaze u razliitim smerovima. To znai, da su bile prisutne dve osobe." "Pa, mukarac i devojka, pretpostavljam."

"Ali u lanku pie da se devojka vratila kui posle mukarca." "Ne mora da bude. Prilino je neodre eno. Prema nainu na koji je napisano, moe se shvatiti i ovako i onako." "Ali ja sam svojim oima video oveka kako kljuem otvara vrata. Osim toga sa telefonistom sam proverio broj koji je on sino poslednji nazvao i utvrdio da odgovara broju telefona u tom stanu. Pokuao je da utvrdi da li je devojka stigla kui ili ne. Sudei prema njegovom kasnijem ponaanju, malo je verovatno da nije." "Pretpostavimo da se vratila neto posle telefonskog poziva?" "Zato je onda soba bila u mraku? ta je to palo i proizvelo tup zvuk? ta je znailo trenutno paljenje i gaenje svetla?" "ta pokuava da kae? Ne shvatam. U svakom sluaju, ona se prijavila." "Ne nije. ak ni policajci nisu tako tupavi da bi to verovali. Moda su se ljudi iz stana ispod prisetili vremena kada su uli da je neto palo. Moda e neko od preko puta izjaviti da su svetla sve vreme bila ugaena. Ali e moda po otiscima davljenja na vratu otkriti da to uopte nije uinila ena. I odjednom e poeti da sumnjaju i da istragu privode kraju. Tragovi arapa koji su ostali na podu hodnika... otisci prstiju na zidu pored vrata... i na kraju tajanstvene uhode." "Zar si ostavio otiske prstiju na nekom takvom mestu?" "Moda. Nisam ni sanjao da e se stvari ovako izokrenuti." "Pa i da jesu, ako policija samo bude tamo zavirila, odmah e nai dokaze. Smeno! Oigledno je da ti nisi imao motiva. Mogu da sumnjaju, ali za to nemaju ni trunke dokaza." "Pretpostavljam da je tako. Ali sigurno e sumnjati. Sve dok ne uspemo da ih ubedimo u sutinu naeg poduhvata." "To ti nije nimalo pametno!" "Da, nimalo. Novine e naduvati projekat u nevreme. Ubistvo e pasti u senku, a poee da piu o naem radu. Komar mainske ere koja gazi ovekovo dostojanstvo." Tanomogi zauta kao da mu je neto upravo palo na pamet. Moda se uplaio da bi mogao dvostruko da me uvredi. I ovo je bilo dovoljno. U tom trenutku nisam imao vremena za introspekciju. "Potpuno si u pravu. Projekat kao to je ovaj mogu lako proglasiti za opasan. Na i najmanji znak opasnosti komitet, koji je i inae plaljiv, bie srean da podbrusi pete. Ali zaista si tano sagledao stvari. Mogao bi da postane detektiv ili ak advokat." "U poetku nisam uopte tako dosledno razmiljao. Dok sam stajao pred vratima naprosto me je proimalo veoma jako i zloslutno oseanje. Zatim, dok sam itao lanak, intuitivno sam osetio da devojka nije ubica. Ako nije ona, onda smo mi prvi koje e da osumnjie. Ukoliko nameravamo da nastavimo

na poduhvat, ne smemo se sada povui." "to znai?" "to znai da nam ne preostaje nita drugo nego da sve uzmemo u svoje ruke i nastavimo." "Nastavimo? Hm... pitam se." "Pre nego to ponu da nas opsedaju razni ljudi, morali bismo da se nagodimo sa policijom." "Mislim da bismo to mogli da postignemo preko Tomojasija. Bilo bi pogreno pokuati, a onda se povui. Pored utvr ivanja plana akcije, moramo biti odluni i rei samo ono to je zaista neophodno." "Hvala bogu, objanjenja nam ne nedostaju. Podseam vas da je Tuidino telo jo svee. Nije dugo mrtav." "Tuidino telo?" "Opipljiv materijal za donoenje buduih zakljuaka. Ako je metod ouvanja dobar smatra se da telo fiziki moe ostati ivo oko tri dana. ak i nakon prestanka rada nervnog sistema." Iznenada mi je svanulo, prozori se otvorie u mom umu i elije poee da se pokreu. Tanomogi me je jo jednom nadmaio. Ali nisam se ljutio. Napokon, on je bio moj naslednik. "Zar to nije divan plan? To nije samo fantazija; vredi pokuati. To je odlina ideja - poeti od mrtvog tela." "Poeemo sa matematikim induktivnim metodom." "Zatim na red dolazi devojka. Moda smo sluajno otkrili ovu stvar, ali zaista je izvanredna." "Ako budemo imali uspeha, da li e pravi ubica biti sledei?" "Oh, ne. Tada dolazi praktina primena. To e biti dobar mamac za komitet." 11. Sada kada je plan utvr en, nisam vie mogao da se kolebam. Imali smo jo vremena pre nego se ruka zakona spusti na nas, ali morali smo neto da smislimo dok telo ubijenog ne vrate ucveljenoj porodici. Bilo je nemogue, naravno, ne upoznati sa celom stvari nae kolege sa donjeg sprata. Tanomogi ree da e se oseati sigurnim ako se on pobrine za to. Podelili smo ih, prema njihovim izrazitim sposobnostima u tri radne grupe; jednu za rad na telu, jednu koja e prikupiti podatke o devojci i jednu koja e otkriti pravog ubicu. Tanomogi je odluio da sam rukovodi celokupnom istragom, u kojoj e telo predstavljati sredinju taku. Dok se ja budem naga ao sa Tomojasijem u Birou za statistiku, Tanomogi e zavriti podelu na grupe i sve ih obavestiti o toku akcije, molei ih da budu stalno prisutni kako bi mogli u svakom trenutku da zaponu s poslom. Proverio sam da li je Tomojasu u svojoj sobi i

smesta otiao do njega. Obino nije predstavljalo problem doi do njega. Tomojasu je bio veoma Ijubazan. Nije prestajao da se osmehuje dok sam mu govorio o raznim mogunostima koje e proistei iz pojedinih predvi anja. Na kraju se sloio da sredi stvari tako to e posredovati izme u nas i upravnika Biroa za statistiku. Ja nisam odao nae slutnje, ve sam jako naglaavao kako nas je posluila srea. Razgovor je postepeno doao i do ubistva; i kao to sam pretpostavio, osmeh je iezao, a umesto njega Tomojasijevo lice je poprimilo uobiajeni izraz, kao da ga je ispio neki ure aj za dehidrisanje. Nisam nita zucnuo o svojoj slutnji u vezi sa policijom, usredsredivi napad uglavnom na to kako maina za predvi anje moe da bude korisna u spreavanju zloina. Nakon vie od jednog asa prilinog truda uspeo sam da ga pridobijem. Ali to, naravno, nije znailo da smo ga ubedili da pregovara direktno sa Biroom. To nije bilo pod njegovom jurisdikcijom. Ubedio sam ga samo da o ovome obavesti upravnika Biroa. Zatim sam jo jedan sat morao da mu ponavljam isti vatreni govor. Od poetka do kraja lice mu je ostalo bezizrazno, to Tomojasiju nije bilo svojstveno. Sa istom bezizraajnou nas je ostavio da ekamo dok je on nekuda iezao. Ubrzo potom nazvao me je Tanomogi da me obavesti kako nas je izgleda traila policija; veoma sam se uznemirio. Ali Tomojasi je sasvim povratio predanju ljubaznost. Pretpostavljam da mu je laknulo kada je odgovornost preneo na upravnika Biroa. Govorio je sa najveim moguim oduevljenjem, ali glupo o mogunostima maine za predvi anje, a ja nisam mogao nita da mu odgovorim. Proao je jo jedan sat. eleo sam ve da odustanem. Mislio sam da su sasvim zaboravili na mene, kada se upravnik Biroa najzad vratio. "Pretpostavljam da je u redu", ree on poslovnim glasom. "Uspeli smo da se sloimo. Neu vest pustiti u tampu, ali ako vam to bude potrebno, obratite mi se. Stvar je u tome to su ve preduzeti odre eni koraci." Glas mu je bio toliko nezainteresovan da nisam odmah shvatio kako bi, u stvari, trebalo da se radujem ovakvom odgovoru. Poto sam iziao, ubrzo sam to otkrio i pourio ka javnom telefonu. ak i preko telefona mogao sam da osetim napetost u Tanomogijevom glasu. Spojili su me sa kompjuterskom sobom u Centralnoj socijalnoj bolnici (u toj sobi nalazio se elektronski kompjuter koji je sluio za ispitivanja i davanja dijagnoza). Bili su spremni da ponu sa radom im stigne telo. Poslah Aibu da smesta ode u policijsku stanicu i naredih mu da telo prebaci u bolnicu, a zatim prekinuh vezu. Iznenada, prestadoh da se znojim i osetih bol kao da mi se tlo raspada i razlee u svim moguim pravcima. Bilo je to uzbu enje. Nakon to sam istrajao u ovom beznadnom poduhvatu, sada kada sam se navikao na njega, istrajnost kao da je postala norma, a pravi posao je najzad otpoeo. Pretpostavljam da se to

zove euforija. 12. Pripreme su bile zavrene. Ure aj za rashla ivanje zastenja i svei vazduh u e u sobu prijatno se kovitlajui oko naih nogu. Ve smo bili povezani specijalnim telefonom sa sobom u kojoj su se nalazili kompjuteri u centralnom socijalnom; a istraivai sa Instituta, podeljeni u tri grupe, od kojih je svaka bila snabdevena voki-tokijem, upravo su se spremali da krenu. (Tanomogi je zaista bio sposoban.) Zatim svi odoe. Nepomino sam stajao ispred televizora i tri voki-toki prijemnika u kompjuterskoj sobi; tiinu je remetilo samo jednolino zujanje predvi aa. Sada sam predstavljao samo jedan zavrtanj u maini. Sve pristigle izvetaje valja direktno u nju pohraniti. Oni bi zatim automatski bili razvrstani i upameni, tako da se moja uloga sastojala u pukom odgovaranju na znake maine i njenom opsluivanju prema datim uputstvima. Pa ipak, bio sam ponosan zbog uloge koja mi je dodeljena. Jer, samo sam ja bio u stanju da je do kraja iskoristim. Ti si moje proirenje, rekoh joj zadovoljno, jedan uvelian deo mene. 3,50. Tano je prolo dvadeset pet minuta od kada su Tanomogi i ostali otili. Prvi se javio Cuda, zapovednik grupe zaduene za ubistvo. Nije bilo potrebno da ponavlja svoj izvetaj Tanomogijevo predvi anje se pokazalo kao sasvim tano, bilo je jezivo. Kao prvo, oevici su potvrdili da se devojka vratila kui neto pre ponoi; na mukarevom potiljku prona ene su modrice od udaraca koje on nije mogao sam sebi da zada. Izgleda da je stvarno dolo do rasprave, ali rezultati ispitivanja ovekovog lea, kao i neki drugi razlozi, ukazuju na izvesna dvosmislena mesta u devojinom priznanju. Definitivno je utvr eno da je postojao i sauesnik, ali devojku su verovatno zaplaili, im nije pokuala da izmeni svoj iskaz. U stanici su mu rekli da je prema njihovom miljenju okonanje istrage samo pitanje vremena. Teko je bilo uhvatiti potpuno sluajnog ubicu, iji dosije ne postoji u policiji. U stvari, suprotno je bilo tano: onaj ko vie planira, taj se lake oda. (U prvi mah bio sam zbunjen. Bilo je teko na brzinu prosuditi da li je trebalo da Tanomogi i ja prijavimo ono to smo videli prethodne veeri. Ali prema onome to je policija izjavila postojala je mala verovatnoa da bi sumnja mogla da padne na nas - potpuno nevine posmatrae. A zatim, lino sam verovao da emo otkriti pravog ubicu. Odluio sam da izvesno vreme saekam i nita ne prijavim.) Odmah zatim je Kimura, voda grupe koja je ispitivala devojin ivot, poslao izvetaj o Kondo ikako. Poev od godina, mesta boravka, zanimanja, do opisa prolosti, karaktera, izgleda, visine i teine; izvetaj je sadrao sva obeleja koja su najzad predstavljala elemente pogodne za pohranjivanje u

mainu. Ali to je bilo dovoljno samo za poetak. Konano je postalo jasno da su ti povrni podaci bili nedovoljni da bi se uhvatila jedna osoba. Uskoro bi trebalo da pone ispitivanje tela, to e zahtevati ponavljanje celog postupka uz primenu sasvim drugaijeg metoda. Sem toga, ako bude potrebno, u svako doba moemo od policije da dobijemo ovakvu vrstu obavetenja, a ako, pak, ne budemo hteli da imamo veze sa njima, lako emo sami da ih prikupimo. Analize su konano poele neto posle osam. U stvari, izgleda da je trebalo obaviti jo neke pripreme, ali poto su se u bolnici plaili da nee biti u stanju da oive le, zajedno smo odluili da krenemo uprkos tekoama. U me uvremenu, pristigla su tri ili etiri dodatna izvetaja od zapovednika grupa, u vezi sa ubicom i devojkom; kako e analiza tela uskoro odgovoriti na sva pitanja, odluio sam da ih prenebregnem. Sat pre poetka analize, razgovarao sam izvesno vreme putem televizije sa doktorom Jamamotom, koji je bio zaduen za njih. Saoptio mi je da uz pomo elektronskog kompjutera u bolnici mogu da reprodukuju pribline bioloke reakcije kao i da ih ispitaju, ali i da idu dalje, to jest da odgonetnu modane reflekse. To je bilo razumljivo. Mozak je predstavljao svet koji ak ni naa maina, koja je bila u stanju da se sama programira, nije jo iskusila. U svakom sluaju, nagovorio sam ga da sakupi odgovore modanih elija na razliite nadraaje; probau da ih maina deifruje i upamti. Moda e morati da ih obradi istovremeno i kao uzorke za modane talase ivog oveka. Sigurno e biti potrebna detaljna karta; budui da je u pitanju le, mozak bismo mogli da raspodelimo u najmanje osamdeset ili vie oblasti, umesto da se zadovoljimo samo ranije snimljenim grubim modanim talasima. (ak i kada je re o ivom telu, ne mogu se postii tako jasni tragovi dejstva talasa kao u sluaju lea; mogue je dobiti samo pribline tragove. Doktor Jamamoto je rado pristao da nam ih ustupi ako neki jednostavan uzorak bude odgovarao naim namerama.) Isporuili su telo pre deset minuta. Bilo je hermetiki zatvoreno u velikom staklenom kovegu sa naroitim gasom, tako da e tehniari raditi na njemu iz daljine, sluei se mehanikim rukama. Doktor Jamamoto je stajao pored kovega i objanjavao ta se doga a. (Ja sam ga, razume se, sluao preko televizora.) Zraenje, emitovano iz levog ugla sobe prolazilo je kroz le i na desnom zidu projektovalo neku vrstu anatomske karte tela. Ja, dodue, nisam mogao da vidim ovu sliku, ali metalne igle, tanke kao vlas kose, na krajevima mehanikih ruku, paljivo su vo ene dejstvom neke nevidljive sile do odre enih mesta u nervnim vlaknima. Iz metalnog lema koji se nalazio na glavi lea virili su, umesto kose i uklonjene lobanje, snopovi bakarnih ica. Reeno mi je da je ovaj lem poloen direktno na mozak i da ima ulogu sprave za merenje. 13.

Iznenada blesnu jaka svetlost, obasjavi unutranjost prostorije. Kamera se pomerila ka glavi. Odjednom se, sa suprotne strane, pojavilo Tanomogijevo lice koje se smeilo u objektiv. Malo sa strane, videla su se zabrinuta lica Aibe i Vade Katsuko kako ukoeno posmatraju glavu lea. Iz tog ugla nije se mogao nazreti mlade iznad Vadine usne, usled ega je ona mnogo lepe izgledala. Kamera se okrete i poe da zumira sve dok ovekovo nago telo, koje se belasalo, nije ispunilo ceo ekran. Jasni znaci davljenja videli su se oko njegovog vrata u vidu niza sme ih mrlja, brada mu je bila isturena, usne malo razdvojene, a oi vrsto sklopljene. Iz koe, koja je izgledala kao da je prekrivena prainom, trala je neuredna brada. Da li je to bio priljean i vredan knjigovo a koji je imao porodicu i ljubavnicu s kojom se toliko spetljao da ga je na kraju ubila? Izgledao je mnogo ivotniji, u stvari, mnogo opasnije nego prole noi kada je, utegnut u svoj flanelski sako, tako uspravno sedeo na stolici u kafeu sa zdelicom otopljenog sladoleda ispred sebe. Nagnao me je da se oseam veoma neprijatno. Konano analize poee. Prvo su izmerili teinu i visinu, to je iznosilo 120 funti, odnosno pet stopa i jedan palac. Zatim su za trenutak mere raznih delova tela bile izraene kvantitativno i relativno. Mehanike ruke poee da se kreu. Istovremeno je izvestan broj igala zaboden u razne delove tela. Niz uzastopnih svetiljki koje su bile vertikalno i horizontalno privrene na zidu i povezane sa iglama, stade da se pali i gasi kao da prevode rei maine. Kao odgovor na to, telo u kovegu poe slobodno da se pomera, gotovo kao da je ivo. To kretanje polazilo je od vrhova prstiju ka gornjem delu tela, na kraju prouzrokujui micanje usana, otvaranje i zatvaranje oiju, pa ak i rad miia na licu. Vada stenjui uzdahnu; ak su i Tanomogiju zadrhtale usne, a lice mu se oblilo znojem. Doktor Jamamoto ree: "Na ovaj nain odre ujemo motorne funkcije. Kretanje nije isto fizioloka osobina. Ono je tako e povezano sa osobenom istorijom tela kao pojedinca." Zatim je usledila analiza unutranjih organa, a kada je to zavreno, napokon je pristupljeno ispitivanju modanih talasa. Poveao se broj igala u mehanikim rukama, pri emu se sedam ili osam usredsredilo na lice. Nadraivale su organe ula kao to su oi i ui. Do uiju je sputen prijemnik, a ure aj slian velikom dogledu priblien je oima; poee da se javljaju zvuci i slike nakon ega je na ekranu usledilo divlje lelujanje osamdeset tananih talasa. "Za poetak", ree doktor Jamamoto, nastavljajui sa svojim objanjenjima, "pokuajmo sa nadraajima obinih, svakodnevnih pojava. Upotrebiemo pet hiljada najobinijih reakcija koje smo proizveli u naoj laboratoriji. Njima odgovara grupa jednostavnih imenica, glagola i prideva kojima se oni mogu opisati. Zatim emo upotrebiti pet hiljada malo sloenijih

reakcija koje se sastoje od kombinacija prvih pet hiljada i njima odgovarajuih opisa: Obino nam je to dovoljno za dokuivanje reakcija na nadraaje i za izvo enje potrebnih patolokih analiza. Me utim, danas smo, radi eksperimentisanja, odluili da idemo dalje. To je samo ideja, ali pitam se ta e se dogoditi ako kao nadraaj upotrebimo rei koje su se pojavile u filmskim urnalima i lancima iz novina tokom prole nedelje." "Ideja vam je sjajna", poeh oduevljeno, a Tanomogi mi sa ekrana klimnu u znak saglasnosti. Stvarno je bilo dobro izvedeno. Nije se uvek doga alo da vei slui manjemu. U jednom baenu ribarsku mreu uhvate se i velike i male ribe. ak i mrea misli, to je tananija tim je bolja. Ali dok sam posmatrao liniju talasa, ona se nije promenila ve je i dalje lelujala i podrhtavala poput toplog vazduha nad ulicom. Nisam mogao da odagnam nestrpljenje koje me je obuzelo dok sam ekao da se konano upali svetiljka na maini za predvi anje, a izlazni kanal pone da zuji punom brzinom. Pitao sam se ta e telo imati da nam kae? 14. Doktor Jamamoto okrenu prekida za analizu modanih talasa i klimnu mi glavom sa ekrana. "Do sada smo izvrili sve predvi ene analize." Zahvalih mu i ugasih televizor, obuzet neprijatnim oseanjem. Dok je slika nestajala, sa ekrana su me izazivaki gledale nezadovoljne Tanomogijeve oi. Moda sam zaista bio malo previe grub i neutiv. Svi su znatieljno iekivali ta e preminuli raunovo a Tuida Susumu imati da kae posredstvom maine. Ali ja sam imao neke vlastite ideje. Rezultati analiza ne smeju biti objavljeni dok se ne dovede u nekakav red problem ubistva. Po svaku cenu moramo izbei da prepadnemo plaljivi komitet senzacionalistikim glasinama. Ako bi iskrslo bilo ta slino ubistvu to bi bio sasvim dovoljan razlog za komitet da se povue. to se mene tie, ono to je imalo prednost u odnosu na ispitivanje kapaciteta maine za predvi anje bilo je istraivanje tog neobinog zloina. (Razgovarau o tome sa Tanomogijem kada se bude vratio.) Upravo kada sam hteo da okrenem prekida na odeljku, zazvoni telefon. Podigoh slualicu i jedan udaljeni, prigueni glas ree: "Halo? Halo? Doktor Katsumi?" inilo mi se da poznajem taj glas, ali nisam bio siguran. Zbog gradske buke koja se ula u telefonu pretpostavio sam da telefonira iz neke javne govornice. "elim da vas upozorim", nastavi glas. "Bolje da nas se okanete." "Vas? Ko ste to vi?" "Pazite dobro ta vam kaem. To ne treba da znate. Policija ve sumnja na dva momka koja su uhodila tog mrtvog Romea."

"Ko ste vi?" "Prijatelj, profesore, prijatelj." Veza se prekinu. Pripalih cigaretu da bih se pribrao, a zatim se vratih do ure aja za izbacivanje odgovora. Okrenuh prekida i proitah znake. Iz nekoliko izvora pokupih analize mrtvog oveka, povezah ih i pripremih mainu za 'indukciju'. ovek je stvarno bio mrtav, ali maina e oiveti i njega i odgovore, upravo onakve, kakve bi on davao da je iv. Naravno, to ne bi bio isti ovek. Jasno da bi postojala razlika izme u njegovog stvarnog tela i onog koje je projektovano. Bilo bi zanimljivo razmiljati o toj razlici, ali sada nisam imao vremena za to. "Moete li mi odgovoriti na jedno pitanje?" otvoreno upitah mainu, potiskujui uzbu enje. Posle kratkog vremena dobio sam slab, ali jasan odgovor. "Mislim da je to mogue, ako je pitanje konkretno?" Zbunio me je odve srdaan ton, tako da mi se doista uinilo kako se u maini krije pravo ljudsko bie. Ali ovde je bila posredi samo jedna obina reakcija. Ona nije mogla da poseduje svest ili volju. "Pitam se da li stvarno shvatate da ste mrtvi." "Mrtav?" Jednaina u maini iznena eno zabrekta. "Mislite na mene?" Bilo je isuvie stvarno da bih poverovao. "Da, naravno", rekoh oklevajui. "Znai tako. Onda mora da sam ubijen, jesam li u pravu?" "Zar ne znate ko je ubica?" Glas odjednom postade otar i kripav. "Ali ko ste vi, za boga miloga, da mi o tome govorite?" "Ja...?" "Ne, mislim kakvo je ovo mesto? udno je, zar ne, to govorim i razmiljam iako sam mrtav", ree glas, nervozno se menjajui. "Ah, vi me zavitlavate, je li tako? Shvatam. Pokuavate da me pre ete." "Ni sluajno. U stvari, vi niste ljudsko bie. Vi ste samo jednaina linosti oveka po imenu Tuida Susumu, jednaina uskladitena u memoriju maine." "Ne zasmejavajte me. I prekinite ovu glupu obmanu. Do avola! Kao da su nestala sva moja oseanja. Ali gde je ikako? Hej, kako bi bilo da upalimo svetlo?" "Vi ste mrtvi." "Dosta s tim ve jednom. Ne moete me uplaiti." Obrisavi znoj koji mi je proticao pored ugla oka, pokuah da se priberem. "Recite mi sada sasvim jasno. Ko vas je ubio?" Maina ispusti uvredljiv zvuk. "Pre nego to vam ita kaem, voleo bih da saznam ko ste vi. Ako sam ubijen, znai da ste vi to uinili. Hajde, upalite

svetlo i pokaite mi ikako. Pre imo na stvar." Oigledno je pomislio da sam ja ubica. Ovo je dokaz da mu je svest sezala sve do samog trenutka kada je bio ubijen. "ta mislite ko sam ja?" "Kako bih to mogao da znam?" piskutavo odgovori ovek iz maine, poput deaka koji je poeo da mutira. "ak i ako moda izgledam tako, nisam toliko glup da poverujem u ove lai." "Lai? Kakve lai?" "Ma 'ajdete!" Zauh hrapavo, sipljivo disanje, koje kao da mi je zapahnulo lice. Bilo mi je jasno da je to samo maina, ali me ipak obuze jeza. Oekivao sam apsolutnu tanost, a bilo je previe nedoslednosti. Moda nisam pravilno postupio. Nije trebalo da na ovaj nain odmah poloim karte na sto. Nae suoenje bilo bi objektivnije, da me u nama postoji sigurnosna zona. Okrenuh prekida i ovek se razlui u elektronske fragmente. Postojanje mu je bilo toliko ivotno da sam osetio griu savesti kada sam ga izbrisao. urno okrenuh vremensku saklu koja do sada nije bila ukljuena, za dvadeset dva asa unatrag, u doba dok je ovek jo ekao devojku u kafeu injuku. Povezah televizor, a zatim ponovo ukljuih mainu. Zazvoni telefon. Bio je to Cuda, zapovednik grupe zaduene za traenje ubice. "Kako ide? Da li su gotovi rezultati analize tela?" "Ne, nisu jo", poeh nehajno, ali onda se zgranuh kada sam shvatio da sam sa mainom upravo doao do jednog vanog dokaza. U razgovoru sa Tanomogijem predvideli smo najgoru moguu situaciju, da pravi ubica nije devojka Kondo ve neka sasvim druga osoba. To je jo bilo samo predvi anje, bez stvarnih osnova. Iz razgovora je postalo jasno da je ovek oekivao treu osobu, nekog drugog, a ne devojku, oveka iji su se interesi kosili sa njegovim. "ta se s vama deava? Imate li neku novu informaciju?" "Ni najmanju. Izgleda da su ga dvojica pratila sve do stana. To je potvrdio prodavac duvana ija se radnja nalazi blizu te zgrade, ali devojka je ipak potpisala priznanje. ak i me u detektivima miljenja su podeljena, a niko ne izgleda kao da je posebno zainteresovan za tu dvojicu." "Ali kakvo je vae miljenje?" "Pa, malopre sam razgovarao sa Kimurom koji proverava devojku. Dok se ne razjasni odnos izme u ovo dvoje, krajnje su slabi izgledi da je osnovana pretpostavka kako je ubica neko drugi. A onda, ako i pretpostavimo da postoji neko drugi, da li je istraga jednog ovakvog doga aja toliko vana?" "To neemo znati dok sluaj ne bude reen." Zatim razdraenim glasom dodadoh: "Neka vas ne brinu zakljuci. Bolje posvetite panju podacima.

Mislim da bi nam dobro doao taan plan devojine sobe." "Ali ne razumem. Kako nam takve stvari mogu pomoi u pravljenju plana predvi anja?" "Rekao sam vam. Neemo to znati sve dok ih ne isprobamo!" Odmah sam se pokajao zbog svog ljutitog ispada. "Svi emo zajedno o tome kasnije na miru porazgovarati. Nestrpljiv sam, jer nemamo mnogo vremena. Dozvolite da ponovim: uvajte se novinara. Oni bi na smrt preplaili komitet." Stvari su zaista polako postajale sve zamrenije. inilo se da u imati pune ruke posle da se opravdam, umesto da smiljam plan koji e komitet usvojiti. to sam se vie batrgao, izgledalo mi je da sve dublje tonem. 15. Spustih slualicu i pogledah uokolo. Na ekranu se pojavilo nekadanje oblije Tuide Susumu iz vremena kada je jo bio iv, pre dvadeset i dva sata. Ponovo sam osetio ponos zbog sposobnosti maine. Kada promenih koordinatnu ravan, ovek se potpuno okrete zajedno sa pozadinom. Ali ova pozadina je ipak predstavljala ovekov unutranji pejsa, tako da se jasno razaznavalo samo ono to je on video; ostalo je bilo iskrivljeno, nepravilno i nejasno. Tako je prostor u kome je trebalo da se nalazimo Tanomogi i ja bio sasvim crn, kao da u njemu nije nita postojalo. Sladoled na stolu bio je potpuno istopljen. ovek zari kaiku u kau i srknu malo vrhovima skupljenih usana. Za to vreme nije skidao pogled sa vrata. Oh, da, pomislih, prebirajui po seanju, za to vreme. Uskoro e zasvirati du-boks i ovek e pogledati u naem pravcu. Saekajmo da vidimo. Konano se zau muzika upravo kako sam i predvideo i ovek se okrete. Da bih video kako smo izgledali u njegovim oima, okrenuh koordinatnu ravan za 180 stepeni. Veoma jasno su se raspoznavali duk-boks i devojka u mini suknji; ispred njih mi smo se veoma slabo nazirali, poput senki. (To je bilo veoma dobro. Ako nas nije video, ne postoji bojazan da nas telo optui.) Zatim sam pokuao da vreme pomerim za dva sata. ovek je etao ulicom. Pomerih ga jo za dva sata. Stajao je pred javnim telefonom. Zatim sam pokuao da zgusnem proticanje vremena u jednu desetinu normalne brzine. Kao u ubrzanom filmu, ovek naglo uskoi u tramvaj, si e, pojuri prolazom i stie pred devojin stan. Tada ponovo vratih na normalnu brzinu. Od tog trenutka preli smo na deo koji je meni bio nepoznat. Ako bi sve dobro prolo, ne samo to bismo otkrili ubicu, ve bismo i dobili potpune i relevantne podatke da pokaemo komitetu, to bi situaciju odjednom preokrenulo u nau korist. Veoma nestrpljiv, netremice sam posmatrao ovekovo kretanje.

Popeo se mranim stepenitem i zastao, ukoeno piljei prema kraju hodnika na drugom spratu. Oklevajui je krenuo napred, pognute glave. Neujno koraajui, kretao se ka pripremljenoj smrti. Tanomogi se nije pojavio na slici, ali mora da sve ovo promatra negde iz senke stepenita. ovek izvadi klju iz unutranjeg depa; poto je nadlanicom otro znoj sa ela, sae se i otvori vrata. Zvuk otvaranja bio je neobino otar, kao da je nagovetavao njegovu sopstvenu unutranju napetost. On irom otvori vrata, u e unutra, a onda ih zatvori za sobom drugom rukom. Ali, sudei prema zvuku, uinilo mi se da nisu do kraja zatvorena. Ispred njega, u mranoj sobi, mogao se videti sivi prozor i neka udaljena svetla. On izu cipele i pruivi ruku du zida s leve strane napipa i okrete prekida. (Ah... Smrt se pribliava!) Kada se svetlost upali, postade vidljiva soba srednje veliine, oito devojaka, u kojoj je mali orman skrivao jedan ugao. Nije bilo nikoga. Sobom se irila napeta tiina. ovekov pogled uzaludno je lutao levo-desno. Iza njega se zau slabi zvuk. Tiho kripanje koje je dolazilo niodkuda. I upravo kada se okrenu, mlitavo se presamiti. Pod se nagnuto podie i udari ga po licu. Ogromna senka, savijena poput kuke, nae se nad njim, ugasi svetlo i lagano ga poklopi. Ekran uroni u tamu. Tada je umro. Izvesno vreme sam nepomino gledao u treperavi, crni ekran. On nije video ubicu. Pa kako nije, postoji mogunost da se izmetne u neprijateljski raspoloenog svedoka. Devojka nije bila u sobi. To je i izjavila, ali optuena je na osnovu toga to se kasnije vratila. Znai, da je njeno priznanje ubistva bila oita la. A to nije bilo sve. Pretpostavimo da je on pomislio da kripa koju je zauo iza sebe potie od otvaranja vrata. S druge strane vrata nalazio se Tanomogi. Rezultati analize tela postajali su sve nepovoljniji za nas. Kao da smo sami sebi vezali ue oko vrata. Izgleda da sam se izvesno vreme izgubio u mislima i nisam vodio rauna o stvarima oko sebe. Odjednom postah svestan neijeg prisustva, okrenuh se i ugledah Tanomogija kako stoli oslonjen le ima o vrata. Uopte nisam primetio kada je uao. (Za trenutak mi se priinilo da se ponavlja scena kojoj sam upravo prisustvovao, da se ja nalazim na mestu ubijenoga. Stresao sam se.) Tanomogi se nasmeja, klimajui neprestano glavom i provlaei prste kroz kosu. "Dosta nezgodna stvar." "Da li si video?" "Da. Samo poslednji deo." "ta je sa ostalima?" "Ostavio sam Aibu i Vadu da saekaju tamo preko. Mislio sam da e moda biti potrebno neto dodati analizama." "ekao sam da mi se javi telefonom." Tanomogi uhvati prstima znojavu koulju i odvoji je od koe, a zatim se

lagano obliznu. Okrenuh stolicu i pogledah u njegovom pravcu, nastavivi pakosnim tonom koi je ak i mene zaudio. "Zamisli. Neki tip mi je pretio preko telefona." "ta?" ree Tanomogi, a telo mu se ukoi u poloaju u kome se nalo kada je uhvatio naslon stolice u koju je upravo hteo da sedne. "Rekao je da se suvie ne meamo. Rekao je da je policiji ve dato do znanja da su dvojica uhodila Cuidu. Moda je istina. Isto to kae i Cuda u svom izvetaju." "Pa?" "Pa, momak koji me je nazvao zna da smo te uhode bili nas dvojica." "Naravno." Tanomogi ispusti neki hrapav zvuk, a zatim savijajui svoje dugake, vitke prste, ree: "To onda znai da je tamo bio jo neko." "Upravo to i elimo da oni poveruju." "Shvatam", ree Tanomogi ujevi se za donju usnu, a pogled mu skliznu u blizinu mojih grudi. "Moda je momak koji je telefonirao pravi ubica. A vi ste, gospodine, jedini s njim razgovarali. Uostalom, vi ste moj sauesnik. Ako policija ozbiljno pone da traga za dvojicom uhoda, nai emo se u miolovci." "Razmiljao sam o relativnom poloaju senke na prozoru i rasporedu u sobi. Ta senka je sasvim sigurno ona koju sam video kada se Cuida sruio. Ali jedino si ti mogao da vidi drugu senku sa mesta na kome si se nalazio." "Ako bi me optuili da je to bila moja senka, ne bih mogao da poreknem", promrlja on uz vetaki osmeh, cokui jezikom. "Za nas je kobno to na model nije video ubicu. Namuili smo se da bi ispitali telo, a ono je sada postalo na neprijatelj. Dospeli smo u situaciju u kojoj biste me vi, ako se pojavi i najmanja mogunost da sam imao bilo kakav motiv, odmah osumnjiili, a ja tu nita ne bih mogao." "Motiv je jo jedna tekoa koju treba razjasniti, jer nee biti lako navesti ga da prizna." Objasnih mu zatim kako je ovek, mada je predstavljao samo reakciju maine, tvrdoglavo odbio da poveruje kako je s njim uopte bilo teko razgovarati. Tanomogi me je bez rei sasluao. Zatim tiho ree: "Pa, onda se tu nita ne moe, nego da ga podrimo u tom uverenju." "ta time hoe da kae?" "Hou da kaem kako treba da ga navedemo da misli da je jo iv." 16. Moda se moe rei da smo manje-vie uspeli. Utuvili smo u njegovu mislim - glavu maine da se u stvari nalazi u bolnikom krevetu i da nije u stanju da vidi ili osea jer se jo nije oslobodio oka koji je doiveo. Tako e smo mu rekli da e se brzo oporaviti, posle ega je on poeo, bez ikakvih daljih natezanja da nam pria, vapei za osvetom. Bili smo dovoljno lukavi da ga navedemo da govori, pretpostavljam da smo u tome uspeli, mada je i dalje bilo

neizvesno u kojoj meri e nam to biti od pomoi. Mrak se brzo sputao, a jo nije bilo ni est sati. Poela je da pada kia. Velike kapi su prskale po prozorskom oknu. Sluao sam priznanje maine, sve vreme se oseajui kao da sedim na stolici sa dve noge. Ovo to sledi predstavlja verbalni izvetaj onoga to je rekla. IZVETAJ MORAM DA PRIZNAM, DA BI BILO BOLJE DA SAM MRTAV. OVO JE SRAMOTNO. RAZUMETE? DOVOLJNO SAM STAR DA BIH TO ZNAO. ODVRATNA ENETINA. PITAM SE TA KAE MOJA SUPRUGA. ONA MI TO NIKADA NEE OPROSTITI. NIKADA NISAM NI NAJMANJE BIO NEZADOVOLJAN NJOME. ISKRENO GOVOREI... (IZOSTAVLJEN PARAGRAF.) DEVOJKA KONDO IKAKO PEVALA JE U KABAREU. ALI BILA JE MIRNA I DOBROUDNA: NlKADA NE BISTE POVEROVALI DA JE BILA OD ONIH. TELO JOJ JE BILO UGLASTO I KOATO, ALI LEPO. TO SE MENE TIE - MOETE BILO KOGA DA PITATE - JA SAM U PRILINOJ MERI PURITANAC; NIKADA NE ODLAZIM NA TAKVA MESTA. TE VEERI SAM PRATIO PREDSEDNIKA NAE KOMPANIJE, I TAKO... (IZOSTAVLJEN PARAGRAF.) STVARNO NE RAZUMEM. DEVOJKA KOJA PRISTOJNO ZARA UJE I JEDAN NIMALO ZGODAN PROELAVI PEDESETOGODINJAK. IMAO SAM RAZLOGA DA IZGUBIM GLAVU. LUPKALA BI ME PO BRADI SVOJIM GLATKIM, MALIM VRHOVIMA PRSTIJU. ZNATE, BIO SAM ZAHVALAN. STVARNO NE UMEM TO DA IZRAZIM REIMA; KAO DA SAM SE IZGUBIO. BIO SAM SREAN. ZNAM DA TO NIJE ZA SVAKOGA. SAMO JEDNU STVAR TREBA DA SHVATITE: NIJE BIO U PITANJU NOVAC. MODA NE VERUJETE, ALI ISTINA JE. NARAVNO, POMAGAO SAM JOJ MALIM SVOTAMA SVAKOG MESECA. REKLA JE DA JOJ JE TO DOVOLJNO. TELO JOJ JE IZGLEDALO KOATO, ALI ZAISTA JE TO BILA NENA DEVOJKA. NIJE BILA ZALJUBLJENA U MENE, ALI SAM JOJ SE DOPADAO. NIJE TO PORICALA. OTVORENO MI JE REKLA. IMA NETO TO BI TREBALO OVIH DANA DA TI... (IZOSTAVLJEN PARAGRAF.) ZATIM JE SUMNJA POSTEPENO POELA DA POMALJA SVOJU RUNU GLAVU. NAKON TRIDESET GODINA RADA KAO RAUNOVO A POSTAO SAM PRILINO KRT KADA SU U PITANJU NEKE STVARI. BIO SAM NERVOZAN; PITAO SAM SE NEE LI MI TRAITI JO NOVCA, A BIO SAM VOLJAN KADA TO NIJE UINILA. U CELOJ STVARI POSTUPILA JE SUVIE ISKRENO. U TO VREME JE

ISKRSAO JEDAN MALI INCIDENT. PA, NIJE TO BA BIO PRAVI INCIDENT, ALI JEDNOG DANA KADA SAM DOAO U NJENU SOBU PRIMETlO SAM DA JE KUPILA VEOMA SKUP TEPIH. SHVATATE? IMAJUI U VIDU NJENA PRIMANJA, TO JE BILO LUKSUZIRANJE. ZNAO SAM TO, POTO SAM STALNO OPERISAO NOVCEM. JO SAM SE VIE ZAUDIO KADA SAM JE UPITAO ZATO GA JE KUPILA. ODGOVORILA MI JE DA JE TRUDNA, A KADA JE UPITAH DA LI GA JE KUPILA DA BI PROSLAVILA TAJ DOGA AJ, SRCE POE DA MI KUCA NA NEPRIKLADAN NAIN ZA OVEKA MOJIH GODINA. BIO SAM NA IVICI SUZA. TO JE BILO DIVNO, JER MOJA ENA NIJE IMALA DECE. NE, NE BIH SMEO DA KAEM DIVNO. U SVAKOM SLUAJU BILO JE ROMANTINO I OSEAO SAM ELJU DA OVAJ DOGA AJ SAOPTIM CELOM SVETU. NALAZIO SAM SE U TAKVOM STANJU DA SAM BIO UBE EN KAKO BI I MOJA ENA, KOJA NITA NIJE ZNALA O DEVOJCI, BILA SRETNA ZBOG MENE DA JOJ OVO KAEM. AH, DA LI TO PADA KIA? UJEM JE. OH, SAMO TRENUTAK. DOLAZIMO DO ONOG GLAVNOG U CELOJ PRII. (KRATKOTRAJNO KALJUCANJE) ONO TO SADA SLEDI PREDSTAVLJA ANTIKLIMAKS. IZNENA ENI STE, ZAR NE? KAE DA JE DANAS ABORTIRALA. PA, TO JE BILO U REDU. SHVATIO SAM MADA NISAM MNOGO VEROVAO U IVOT. ALI KAKO MI NITA NIJE REKLA OSEAO SAM SE KAO BUDALA. JEDNOSTAVNO SAM POBESNEO. OPTUIVAO SAM JE NA SVE MOGUE NAINE: NIJE ZNALA IJE JE DETE ILI JE BILA UPLAENA, REKAO BIH, DA GA ZADRI I RODI. AH, DA, RAZUMEO SAM. OSTALA JE U DRUGOM STANJU S NEKIM KO JE BOGAT, PA JE TO ISKORISTILA KAO IZGOVOR ZA IZNU IVANJE NOVCA. AKO TO MJE TANO, ODAKLE JOJ NOVAC ZA TEPIH? HM... DA LI JE TO ONDA ZNAILO DA SVE TREBA DA SE SLOMI O MOJA LE A? ELEO SAM DA ZNAM. ONA ODMAHNU GLAVOM I BRIZNU U PLA. NE, OVO NEMA NIKAKVE VEZE SA ONIM TO SE SINO DOGODILO. SINO SE UOPTE NISMO VIDELI. TO SE DOGODILO, SAMO TRENUTAK, PRE GOTOVO DVA MESECA. DOZVOLITE DA NASTAVIM. ISPRIAO SAM VAM KAKO SAM JE PRITERAO U OAK. PLAKALA JE. ZNAO SAM DA NE PRIPADA VRSTI DEVOJAKA KOJE SU SPOSOBNE DA IZNU UJU NOVAC, ALI NIJE POSTOJALO DRUGO OBJANJENJE, ZAR NE? OAJNIKI SE BRANILA. ALI NJENA ODBRANA BILA JE VEOMA SMENA. REKLA MI JE DA POSTOJI BOLNICA U KOJOJ IZVRE ABORTUS I UZ TO JO DAJU SEDAM HILJADA JENA, AKO FETUS NIJE STARIJI OD TRI NEDELJE. TO JOJ SE UINILO UDNIM, ALI JE IPAK OTILA U

BOLNICU DA SE RASPITA. REKLI SU JOJ DA JE UPRAVO U TREOJ NEDELJI TRUDNOE. TAKO SU JOJ ODMAH IZVELI ABORTUS. DA LI BI NEKO MOGAO DA POVERUJE U TO? POSTOJI GRANICA AK I ZA OVAKVE IZMILJOTINE. UPITAO SAM JE ZA NAZIV BOLNICE... NA TA MI JE ODGOVORILA DA NE MOE, DA JE OBEALA DA NE KAE I DA BI VEROVATNO DOSPELA U GRDNE NEPRILIKE KADA BI ODALA. POVIKAH NA NJU DA PRESTANE I UDARIH JE. BILO JE TO PRVI PUT DA SAM UDARIO JEDNU ENU, MADA SAM O TOME ITAO U PRIAMA. U STVARI, NIJE MI SE DOPALO. OBESHRABRILO ME JE I TOG DANA ODLUIH DA ODEM BEZ REI. NISAM BIO ZADOVOLJAN NJENIM OBJANJENJEM. OD TOGA DANA MUILA ME JE SUMNJA. NEKAKO U JE PRITERATI U OAK? TAKO DA NEE MOI DA SE IZVUE. SREOM IMALA JE RAUN U BANCI I ISPRAVNU TEDNU KNJIICU. UDNO JE BILO TO JE UVALA I STARE RAUNE KOJI NIEMU NISU SLUILI. TO JE ZA MENE BILO VANO OTKRIE, RAZUMETE, JER SAM RAUNOVO A. OTIAO SAM U NJEN STAN KADA JE BILA ODSUTNA I DETALJNO SAM GA PRETRAIO. BROJKE SU VEOMA ZANIMLJIVE U ZAVISNOSTI OD TOGA KAKO IH ITATE. ONE SU MI RAZJASNILE MNOGE STVARI. IMALA JE POTPUNO NEOBJANJIVA DODATNA PRIMANJA. NAJVIE DVAPUT NEDELJNO, A NAJMANJE DVAPUT ILI TRIPUT MESENO. NIJE BILO NIKAKVE SUMNJE. POKAZAO SAM JOJ DOKAZ. TO JE BILO TANO PRE TRI DANA. OPET JE BRIZNULA U PLA, ALI NIJE UPALILO. OVO NIJE MOGLA POREI. PONOVO JE POELA SA SVOJIM SMENIM PRAVDANJIMA. OPET JE POTEGLA TU SMENU PRIU O NEVEROVATNOJ BOLNICI, ISPRIAVI MI KAKO MOE DA DOBIJE DVE HILJADE JENA SVAKI PUT KADA DOVEDE ENU IJA TRUDNOA NIJE ODMAKLA DALJE OD TREE NEDELJE. REKLA MI JE DA BOLNICA HOE DA KUPI SVAKI FETUS, AKO NIJE PROLO VIE OD TRI NEDELJE OD ZAEA I DA ONA DOPUNJUJE SVOJU PLATU RADEI KAO NJIHOV POSREDNIK. UDNA PRIA. BIO SAM VIE ZABRINUT NEGO SUMNJIAV. PITAO SAM SE DA NIJE POLUDELA. KADA SAM RAZMISLIO O TOME, ZAKLJUIO SAM DA TO I NIJE MOGUE. KAO ENI, NEDOSTAJALE SU JOJ STRASTI. KADA SAM ZATIM NASTAVIO DA JE ISPITUJEM, REKLA MI JE DA NE ZNA TA E SE S NJOM DOGODITI, AKO SE U BOLNICI SAZNA DA MI JE SVE OTKRILA. ODISTA JE BILA ZAPLAENA, TVRDEI DA BI JE MODA I UBILI. OKUPLJENI FETUSI NISU UMIRALI. ODRAVAO IH JE NAROITI URE AJ U BOLNICI I ONI SU SE RAZVIJALI U SAVRENIJA BIA NEGO TO JE TO SLUAJ SA ONIMA KOJA RASTU U MAJINOJ UTROBI. NAE DETE JE IVO I

DOBRO. KAKO VAM SADA TO IZGLEDA? DRHTITE, ZAR NE? AKO JE TO BILA ISTINA, ONDA JE U PITANJU STVARNO NETO KRUPNO, A AKO NIJE, ONDA NI KAO LA NIJE BILO BA SITNO. DA SE NE BI NA TOME ZAVRILO, REKOH JOJ: 'ODVEDI ME ONDA U TU BOLNICU.' AKO SAM POMISLIO DA E SE NAI U KRIPCU, PREVARIO SAM SE. OZBILJNO MI JE PREDLOILA DA O SVEMU PORAZGOVARA SA BOLNICOM. AKO JE TO ONO TO ELIM. NJEN ODGOVOR SAM DOBIO JUE, NETO POSLE PODNEVA. TELEFONlRALA MI JE U KANCELARIJU I REKLA DA E NEKO IZ BOLNICE DOI S NJOM TE VEERI U R-KAFE U INJUKIJU POSLE SEDAM I DA E MI SVE OBJASNITI. TAKO DA TREBA DA ODEM TAMO. BIO SAM IZNENA EN. JER NISAM PRETPOSTAVLJAO DA E TO STVARNO UINITI. POTO ZAMKA SADA NIJE DOLAZILA U OBZIR, ZAKLJUIO SAM DA JE SILA S UMA. EKAO SAM JE I EKAO U KAFEU; NIJE DOLA. TADA SAM SE JO ZALUDNO PITAO DOK SAM POSTAJAO SVE NERVOZNIJI, DA LI BI JE SLEDEEG DANA MODA TREBALO SMESTITI U NEKU BOLNICU ZA NERVNO POREMEENE. OSTALO ZNATE. LEPO SAM UPAO U KLOPKU. NE, NE GOVORIM O LJUDIMA IZ BOLNICE. MORA DA JE U PITANJU BIO NEKI MUKARAC. PRETPOSTAVLJAM DA SAM JOJ SMETAO, MADA TO NIJE REKLA, JER JE BILA STIDLJIVA. POTO JOJ JE BIO POTREBAN IZGOVOR, IZMISLILA JE POSAO SA BOLNICOM KOJA KUPUJE FETUSE. AKO ME BA NIMALO NIJE VOLELA, ZATO MI TO NIJE REKLA? NE ELIM DA ME U OVOM DOBU NAZIVAJU NERAZUMNIM. ONA NE BI UINILA NITA TAKO NASILNO; NE BI ME NAMERNO NAMAMILA DA ME NEKO PRETUE. OSTAJE INJENICA DA SAM DUBOKO POVRE EN. 17. "Pravi problem predstavlja, naravno, devojka, zar ne?" Ugrizoh se za usnu, uzdravajui se da ne kaem kako bi se stvari jo vie zapetljale da je i devojka umeana. "Ali devojka je priznala da je ona ubica i oigledno nema nameru da izmeni priznanje, nije li tako?" "To je ono to je udno. Ako poverujemo ubijenome, ona je pomalo neurotina." "Da je neto nije uplailo, pitam se?" "Moda se jednostavno boji sopstvene senke ili, naprosto, pokuava da prikrije pravog ubicu. Naravno, uvek postoji mogunost da joj je neko stvarno pripretio, bar pretpostavljam." "Praktino govorei, prve dve mogunosti su verovatnije, ali kad razmislim

o preteem pozivu od malopre, nikako ne bih vie odbacio i mogunost zaplaivanja." "Oh, da, telefonski poziv." Celo Tanomogijevo lice se namrgo eno zgrilo kao da pokuava da dokui znaenje iz ovog miljenja. "Onda bi to mogao da bude njen ljubavnik, zar ne? Ne, ne. Od poetka sam bio protiv hipoteze o ljubavniku. Teko je zamisliti da on promiljeno ubije jednog tako dobroudnog oveka koji njoj nita ne znai. Motiv je isuvie labav." "elite li da kaete kako bi trebalo da prihvatimo hipotezu da je bila umeana u nabavku fetusa?" Tanomogijevo klimanje glavom prekide smeak koji se javio na mojim usnama. "Ne treba da me shvatite tako bukvalno. Ako ne prihvatimo hipotezu da je ubica ljubavnik, mogu samo da pretpostavim kako Cuida zna neto nezgodno o ubici ili da mu je neto uinio. Neto tako strano da je ovaj morao da ga ubije. Ovo obavetenje ili ovakvo Cuidino ponaanje trebalo bi da se nazre u priznanju koje je nedavno dao. Isto tako, ak i hipoteza o trgovanju tronedeljnim fetusima zasluuje panju zbog svoje udnovatosti." "Ako ni zbog ega drugog, a ono zbog razgovora." "Naravno, samo zbog razgovora. Ogranienje na tri nedelje i fetus mogu predstavljati neku vrstu tajnog jezika. ta mislite da i devojku podvrgnemo testu maine? ini mi se da bi to prvo trebalo uraditi." "Pa, do gue smo se uvalili u ovo", rekoh nevoljko uzdahnuvi. "Ali kad smo ve dovde doli, ne moemo se sada povui. Moramo da se suoimo sa situacijom, nema nam druge." "Pitam se da li bi trebalo. Pitam se nee li drugi obavestiti policiju im shvate da smo zainteresovani za devojku. Oni ne bi oklevali da bilo koga ubiju, ako im to ide u raun." "ak i ako sedimo skrtenih ruku posumnjae na nas. U pitanju je samo vreme. Ne moete da oekujete pobedu, ako ne uinite prvi korak. A ne moramo ni da je lino vidimo. Moemo nagovoriti komitet da poalje po nju kola koja e je od stranjeg ulaza u policijsku zgradu odbaciti do bolnice. Zanimljivo... predvi anje i tog tipa devojine budunosti." Izgubio sam orijentaciju, pronicljivost i nalazio sam se na ivici oajanja. Ali smesta sam telefonirao Tomojasiju, koji je predvodio komitet; oseao sam se nelagodno poput nekog nespretnog bicikliste, sve dok on nije progovorio. Pokazalo se da je oduevljen to se neke vane linosti zanimaju za projekat, dodavi da smo uspeli da dobijemo odobrenje za analizu tela. Ukoliko ovo odobrenje shvatimo u najirem smislu, primetio je, lako moemo da ukljuimo i devojku. Sloio se sa mojim predlogom i smesta je dobio efovo odobrenje. Na njegovo pitanje kako stvari napreduju, neodre eno odgovorih da su rezultati veoma zanimIjivi. Odluih da devojku prebacim iz policijske stanice u ordinaciju Doktora Jamamotoa u Centralnoj socijalnoj bolnici, ne

pomenuvi pri tom IKT. Bio sam zadovoljan to se prebacivanje odvijalo bez problema, ali brinula me je brzina kojom sam gubio tle pod nogama. ekajui da devojka stigne u ordinaciju Doktora Jamamotoa, naloio sam mainu da i dalje razloi rezultate analize lea, na taj nain to bi ih podelila na opte i posebne inioce; to jest, na elemente koji su zajedniki svim ivim biima i elemente svojstvene ovom oveku. Jedna takva informacija bila bi za nas veoma korisna. Da bismo dobili celu linost, bie dakle potrebno izvriti analizu samo onih inilaca koji su karakteristini za samu osobu, a zatim ih dovesti u vezu sa elementima zajednikim svima. U svakom sluaju, poto su podaci jo bili nepotpuni, nisam mnogo oekivao. Ali odgovor sam dobio zaudujue lako. Elementi osobeni za jednog oveka - promenjivi parametri i jednaine linosti - bili su oito jednostavniji nego to sam mislio. Shvatih da su vrlo verovatno gotovo svi promenjivi parametri svodivi na relativne veliine, na mnotvo fizikih karakteristika. Isto e se ponoviti i pri ispitivanju modanih talasa; bilo bi dovoljno istraiti hiljadu modela nekih dvadeset tipova. Odlian materijal koji se moe pokazati komitetu. Otkucao sam listu promenjivih parametara, odnosno, fizikih karakteristika koje su potrebne za analizu elemenata osobenih za jednog oveka. Uspeo sam da ih navedem na samo jednom listu hartije za kucanje: sled uobiajenih rei koje se koriste u medicini i elementarnog japanskog. To je napokon predstavljalo neto to se moglo nazvati ovekovom individualnou. "Sluaj, Tanomogi, ako nas pritisnu moemo ovoj listi dodati i praktian primer i smatram da smo time u stanju da im sledei put zamaemo oi. ta ti o tome misli?" "Da, vrlo verovatno. Sa komitetom nee biti problema. Ideja o predvidanju ljudske budunosti je ionako prola." "Ne sasvim. Jo je samo neformalno prihvaena." "To je isto, ako uzmete u obzir dosadanji stav komiteta." "Da, pretpostavljam da je tako, ali..." Pozvah Doktora Jamamotoa. Izgleda da devojka jo nije stigla. Kada sam ga obavestio o sastavljanju liste osobenih elemenata linosti, nije bio u stanju, kao to sam i oekivao, da prikrije uzbu enje. Prepustio sam slualicu Vadi Katsuko; odluio sam da sadraj liste pohranim u kompjuter bolnice. Tanomogi mi je sipao kafu. Dok mi je zaeereni napitak tekao niz grlo, koje me je peklo od preteranog puenja, ubijao sam vreme razmiljajui o glasinama koje su kruile o mamutskom predvi au Moskva III, koji, kako su nam rekli, uskoro treba da bude konstruisan. Oigledno bi preuzeo na sebe opte predvi anje finansija za sve neutralne i komunistike oblasti, pokrivajui tako pola sveta. Oseao sam se bedno dok sam razmiljao o tome. U Rusiji se maina za predvi anje sve vie razvijala, postajui spomenik ovog doba; a u Japanu je predstavljala samo jadnu miolovku za gonjenje jednog

ubice. ak se i tehniar previjao i borio sa pacovom koji ga je drao za nogu. Postepeno sam postajao sve zabrinutiji. ekao sam i ekao, ali nikako nisu javljali da je devojka stigla. Odluio sam da proverim Tomojasija. "Ali, gospodine, mnogo polaem na tu miolovku. Bilo ta da kaete, maina je to sama izabrala, zar ne? Maina, u svakom sluaju postupa logino." "Ja ni u kom sluaju ne elim da odustanem." "Tomojasu je javio da je devojka ve krenula iz policijske stanice. Ali ako jo nije stigla u bolnicu, zaista se trebalo zabrinuti." I Tanomogi je bio zabrinut, gledajui tamo-amo po kontrolnim ekranima i istovremeno neto mrmljajui. "Problem je u sastavljanju programa. Ako ne ele da prihvate socijalne podatke, pa dobro, ne moraju. Smatram da nam je slabo mesto to to smo odve zaokupljeni socijalnim podacima. Da nam je vidokrug iri, sigurno bismo mogli da izvrimo odlina predvi anja prirodnih pojava koja uopte ne bi zaostajala za onima to ih vri Moskva II. Ukratko, treba da nastavimo sa radom." Zazvoni telefon. Tanomogi zgrabi slualicu i prinese je uhu. Isturio je bradu; oi mu se iskolaie. Vesti su sigurno loe. "ta se dogodilo?" "Mrtva je." Lagano zavrte glavom. "Mrtva? Zato?" "Ne znam. Izgleda samoubistvo." "Je li to sigurno?" "Samoubistvo otrovom." "Poveite je smesta sa mainom u Jamamotoovoj ordinaciji. Ako izvrimo podrobnu analizu kao i u sluaju mukarca, odmah emo saznati motiv samoubistva i kako je dola do otrova." "Bojim se da to nije mogue", odgovori on, ne odvajajui ruku sa sputene slualice. "Umrla je od veoma jakog nervnog otrova. Nervni sistem joj je potpuno uniten. Izgleda da nema nade da dobijemo bilo kakav normalan odgovor." "Kakva zbrka", promrmljah, upkajui vrh cigarete kojom sam oprljio prste. Nisam ak ni osetio toplotu. Mada sam mislio da sam smiren, kolena su mi klecala od silnog uzbu enja. "Pokuajmo ipak da ubedimo doktora Jamamotoa." Razgovor je samo potvrdio da nema nade. Doktor Jamamoto nam je rekao da je retkost dobiti le sa tako unitenim nervima. Postoji optimalna doza koja se uzima pri trovanju otrovom. Ako se prekorai, dolazi do povraanja, tako da se uneta koliina smanjuje. Doza u devojinom telu bila je toliko velika da

je trebalo da postane nedelotvorna, sem ako otrov nije potkono unet u telo. Otrov joj je proao kroz celo telo, pa ipak nije prona en nikakav znak uboda igle. Kako je posle izlaska iz zatvorske elije stalno bila pod nadzorom straara nije bila u prilici da sebi da injekciju. Postojalo je samo jedno razumljivo reenje: da je prethodno oralnim putem uzela neku drogu, na primer, derivat opijuma, od ega joj se paralisao centar za povraanje, tako da joj je to omoguilo da zatim uzme prejaku dozu. Ali to je bilo suvie komplikovano. Nagovestio nam je da emo, ako budemo tragali za nekim prihvatljivim objanjenjem, naravno stii do ubice. Shvatih da doktor Jamamoto pokuava da me izazove, ali nisam se dao. Ne bi vredelo pretvarati se kao da znam neto to drugi ne znaju. Dok ne saznam ko su mi protivnici, moram da igram na sigurno. im sam spustio slualicu, telefon je ponovo zazvonio. Ovoga puta zauh opor kripav glas. "Profesor Katsumi? Lepo sam vas upozorio. Nije bilo pametno od vas. Poto ste predaleko otili..." Nisam saekao kraj, ve dodao slualicu Tanomogiju: "Zastraiva." "Sluajte. Ko ste vi? Kako se zovete?" povika Tanomogi ali telefon istog trenutka zauta. "ta je rekao?" "Da je policija postala revnosna." "Zar vam se ne ini da ste ve uli ovaj glas?" "Oh?" "Ne mislim toliko na glas, koliko na naglasak." Neto mi u deliu sekunde sinu na povrini seanja, ali odmah se ugasi. "Moda bih ga prepoznao kada bi ponovo nazvao." "Ne mislim da je on potpuni stranac. Suvie brzo saznaje novosti. To je neko iznutra." "ta emo sad?" Izvlaei prste, Tanomogi je stao da se osvre oko sebe kao da trai vealicu na koju bi odloio eir. "Sve mi se ini da se krug zatvara. Uhvaeni smo ako ne prona emo neku rupu." "ta bi se desilo da policiji iznesemo ceo sluaj onako kako se stvarno odigrao?" "Policiji?" Tanomogi napui usne. "Moemo li da im pruimo dokaze da je naa pria verodostojna?" "Zar devojino ubistvo nije dovoljan dokaz da mi nismo krivci?" "To nee upaliti. ak ako za sada i pretpostavimo da je devojka ubijena, Cuda i Kimura su slobodno poseivali policijsku stanicu, tako da su sigurno bili u prilici da joj se priblie. Od kada smo dobili zeleno svetlo od onih sa

vrha, za izvesno vreme smo skinuti sa spiska osumnjienih za ubistvo raunovo e. Ali ako sumnjaju na nas, onda e posumnjati i na Cudu i Kimuru. U stvari, to pre zvui kao da vodimo institut za ubistva. Ba dobra dosetka. Svetska akademija za ubistva." "isto nagadanje. Sve o emu si govorio predstavlja samo puko naga anje." "Tano. Ono to i jeste." "Danas policija visoko ceni injenine dokaze. Kada je, na primer, devojka dobila otrov uzela je..." "Gospodine, komitet nam je iziao u susret zato to je smatrao da e naa maina odigrati kljunu ulogu u reavanju ovog sluaja, nije li tako? To smo isto i mi mislili. Verovali smo u njene sposobnosti. Ali nai protivnici su neoekivano jaki. Zar smatrate da je policija u stanju da slomi neprijatelja protiv koga je ak i maina nemona?" "Neprijatelja?" "Da. Jasno je da je re o neprijatelju." Oborih pogled i zadrah dah. Ne smem da se uzbudim. Ne postoji zakon koji bi mi zabranio da sasluam Tanomogija. Ako je neprijatelj zaista postojao, onda sve ono to se dogodilo sigurno nije predstavljalo samo sluajnost. Cuda upade u kancelariju. Uhapsili su jednog sumnjivog ali su ga odmah i oslobodili. Pogreno utvr en identitet; prodavac cigareta je pogreno pokazao na njega me u onima koji su odgovarali opisu. Rekao je da je jedan od kriminalaca bio onii ovek, naizgled gospodskog dranja, sa blizu primaknutim oima koje su okrutno sijale. Odluih da preutim Tanomogiju sadraj Cudinog izvetaja. Nisam mogao da obuzdam gorak osmeh. "ta misli kako izgleda ovaj kriminalac?" "Sve sam uvereniji da nije re o jednom oveku, ve o organizaciji." "ta?" "Ne umem tano da objasnim. U pitanju je samo predoseanje." Kia je prestala i neprimetno se spustio mrak. "Prolo je sedam. Pitam se ne bi li bilo pametno poslati ostale kui." "Obavestiu ih." Sluajno pogledah kroz prozor; kod glavne kapije opazih nekog oveka sa cigaretom. Bilo je mrano, tako da nisam mogao jasno da mu vidim crte lica. On odjednom podie pogled i primetivi me, urno se udalji. "Misli li da je to ista ona organizacija koja kupuje fetuse mla e od tri nedelje?" "Pa, ne znam", odgovori izgubljeno Tanomogi dok je okretao broj na telefonu. "U celom svetu se ve vre izuavanja vanmaterinog razvoja sisara."

"Vanmaterian razvoj?" "Da." "Hm... Da li ti je to upravo sada palo na pamet ili si ekao zgodnu priliku da mi to saopti?" "Ne, razmiljao sam o tome, ali nisam imao prilike da vas izvestim." "Tano je, nisi imao. Logino je da bi trebalo da postoje takve organizacije. Ali dopusti da ti kaem, sve je to izmiljotina. Zaboravi na to." "Zato?" "Zato to time prikriva istinu." "Da li je tako... da li..." "U redu. Nastavi, zavri telefonski razgovor." "Ali", ree Tanomogi i ne okrenuvi se prema telefonu, "video sam pacove sa krgama kako ive u vodi. Prave vodene ivotinje koje nisu izgubile osobine sisara." "Besmislica." "Istina je. Kau da vanmaterinim razvojem fetusa namerno odvajaju razvoj pojedinanog stvorenja od njegovog filogenetskog referencijalnog okvira, odnosno, od normalnog razvojnog konteksta karakteristinog za njegovu vrstu. Nikada nisam video vodenog psa, ali on, kako se ini, stvarno postoji. Teko je odgajiti biljojedne ivotinje, ali je zato prilino lako odgajiti karnivorne i omnivorne sisare." "Gde sve to postoji?" "Nedaleko od Tokija. U laboratoriji koja pripada bratu nekoga koga vi poznajete, gospodine." "Ko je to?" "Doktor Jamamoto iz Centralne socijalne bolnice... njegov stariji brat. Poznajete ga, zar ne? Danas je kasno, ali razmiljao sam da vas pozovem da sutra po emo tamo. Naravno, ne mislim da ve vre istraivanja na ljudskim fetusima. Ali moda izvedemo neki zakljuak. To je na izvestan nain zaobilazan put, ali kako smo sada ostali bez pravih izvora obavetenja zbog dva ubistva, nemamo ta da izgubimo." "Prestani. Dosta mi je te igre detektiva. Tamo napolju se nalazi neki sumnjiv momak koji motri na nas. Ako nije iz policije, verovatno je ubica." "Stvarno?" "Uveri se sam." "Pozvau straara da proveri ko je." "Moe tako e da javi policiji kada si ve kod telefona." "Da im kaem kako vas eka neki ubica?" "Reci im ta hoe", odvratih ustajui sa stolice. Promenih cipele i uzeh poslovnu tanu. "Idem kui. Bilo bi bolje da i ti po e kada obavesti ostale."

18. Zbog neega sam bio nervozan, ali ta nervoza nije se ni na koga posebno odnosila; i mada sam eleo da stvari dovedem u red, nisam znao odakle da ponem. Nije u pitanju bio nedostatak putokaza, jer njih je bilo i previe. Jedan drugom su protivreili i nisam znao koji da sledim. Na putu kui, nisam primetio da me iko prati. Na zvuk ulaznih vrata, moja ena odjednom irom otvori ona od predsoblja. Zbog neega je iekivala moj povratak. Ne saekavi da skinem cipele, iznenada me je oslovila tihim, hrapavim glasom. "ta se danas dogodilo u bolnici?" Bila je obuena za izlazak; ili se upravo vratila ili se spremala da negde po e. Pa ipak, dok je stajala tu sa kosom koja se ocrtavala spram svetiljke u holu, zbog neega je bila uasno uznemirena. Nisam mogao da razaberem o emu govori. to se tie bolnice, jedino mi je padala na pamet soba za elektronsko dijagnoziranje u Centralnoj socijalnoj bolnici koja je postala sredite mojih tekoa. Ali kako mi je ena saznala za to? I zato je, ako je ve saznala, zbog toga zabrinuta? "Kako to misli, ta se dogodilo? Valjda, da li se neto dogodilo?" "Oh, dragi..." Kazala je to tako drhtavim glasom i tako patetinim tonom da sam se i nehotice ukoio u mestu. Mogao sam da ujem najstarijeg sina Joia kako se u dnevnoj sobi na mahove razdraujui smeje u skladu sa muzikom na televizoru. ekao sam ta e moja ena dalje da kae. ak sam osetio da je naslutila neku omaku koja je mogla da mi se potkrade, ma kako to neverovatno izgledalo. Nisam mogao da se setim da sam ita spomenuo o Jamamotoovoj laboratoriji za elektronsko dijagnoziranje. Ali ona je oigledno ekala da ja progovorim. Posle kratke, neprirodne tiine, ona konano poe. "Uradila sam onako kako mi je reeno. Zaista si neodgovoran, kada zaboravlja i da si telefonirao. ak i da jesi, sramota je to nisi doao po mene." "Telefonirao? Ja... telefonirao?" ena me iznenadeno pogleda. "Pa da, zar nisi?" "Ja tebe pitam. O kakvom to telefonskom razgovoru govori?" Video sam kako je progutala knedlu. "Ali ti si nazvao. Tako su mi rekli u bolnici. Jesi, zar ne?" ena mi je bila potpuno zbunjena. To se moglo i oekivati. Bila je ljuta i uzbu ena zbog neega o emu ja nisam imao pojma, ali njen nemir postao je potpuno neosnovan usled injenice da ja nisam uopte znao o emu je re. Sastavio sam njenu isprekidanu i nepovezanu priu i na kraju je ispalo ovo:

Oko tri sata, ubrzo nakon to se Joio vratio iz kole, moju enu nazvao je porodini ginekolog. Radio je u skromnoj optoj bolnici koja je od nas udaljena pet minuta autobusom. Direktor je bio moj prijatelj. (Kada mi je ovo rekla, setih se: ba pre nekoliko dana, ena je dobila pozitivne rezultate trudnoe - poto je imala jednu vanmaterinu trudnou, bila je veoma nervozna zbog svog stanja - i razgovarali smo ta da uradimo. Pitala me je da li da zadri dete ili da ode na abortus. Me utim, ja joj nisam nita odre eno kazao. Upravo u to vreme bio sam usred krize sa mainom.) U pozivu je mojoj eni reeno da sam ja poruio da odmah toga dana treba da se podvrgne D i C. Oklevala je. Oito je pomiljala da odbije. Odmah me je pozvala u kancelariju, ali nisam bio tamo. (Oko tri sam bez sumnje bio u Tomojasijevoj kancelariji gde sam pregovarao oko preuzimanja tela. Ko god da je primio poruku bio je toliko zatrpan tekuim poslom da je sigurno zaboravio da mi je prenese.) Mada nerado, ipak je otila. "Znai ipak si otila na abortus?" Moj nehotice prekoran ton, nesumnjivo je imao za cilj da prikrije zabrinutost koja me je obuzela. "Jesam. ta sam drugo mogla?" nastavi ona prkosno, pratei me do moje radne sobe na drugom spratu. Joio me nezainteresovano pozdravi u hodniku. "U svakom sluaju elela sam da o tome porazgovaram sa doktorom, ali nije bio tamo mada me je sam pozvao da do em. To me je naljutilo i odluila sam da se smesta vratim kui. Upravo kada sam se spremala da krenem, jedna ena koja je liila na bolniarku sa madeom na desnom obrazu, po e za mnom. Ree mi da e se doktor uskoro vratiti i upita me da li bih bila ljubazna da uzmem lek i saekam malo u ekaonici. Bio je to neki gorak prah umotan u crvenu hartiju. Pomislila sam da crveni papir moda ne predstavlja oznaku za otrov. U svakom sluaju bilo je neto vrlo jako. Nakon kraeg vremena oseala sam se veoma udno, kao da mi se celo telo uspavalo sem oiju i uiju. Posle toga... ne seam se. Sve je nejasno, kao da stvari nisam gledala sopstvenim oima. Mislim da su me prihvatili s obe strane i smestili u kola koja su me odvezla u drugu bolnicu, sa jednim dugakim crnim hodnikom. I doktor je bio neki drugi. Kazao mi je da je moj lekar obaveten o ovome, a zatim su izveli operaciju. Nisam imala vremena ak ni da razmislim. Kada je sve bilo gotovo, ne znam zato, dali su mi gomilu sitnog novca pre nego to sam otila." "Sitnog novca?" "Da. Zar mi nisi ti to ostavio?" "Koliko?" rekoh, nehotice ustajui. "Sedam hiljada jena. Mada ne znam kako je ba ispalo tako okruglo." "Ako se dobro seam, bila si manje od tri nedelje u drugom stanju, zar ne?" Kada sam pokuao da dohvatim paklo cigareta, sruio sam au s vodom koja je tu ostala neispijena jo od noas. "Da, ini mi se da je bilo ba negde oko tri nedelje."

Prosuta voda se podlila pod neke knjige koje sam tu naslagao. "Donesi neto da obrie ovo." Sedam hiljada jena... trudnoa koja nije prela tri nedelje. Ukoenost mi se irila od potiljka niz vrat i le a, kao da sam se peo uz planinu sa ruksakom tekim stotinu funti. Izbegao sam enin pogled koji mi je podozrivo uputila dok je starim novinama upijala prosutu vodu. "Koja je bila ta bolnica." "Stvarno ne znam. Sela sam u kola koja su mi pozvali i dola pravo kui." "Da li se bar sea mesta?" "ekaj da razumislim... Bila je prilino daleko, to znam. Mislim da je dosta daleko prema jugu, blizu okeana. Dremala sam na putu." A zatim dodade sumnjiavim glasom: "Ali ti sigurno zna koja je to bolnica, zar ne?" Nisam ni potvrdio, ni porekao. Doao sam do odre enog zakljuka, ali ne onakvog kakav je moja ena oekivala. U svakom sluaju, da sam na to neto odgovorio samo bih je podstakao da i dalje postavlja pitanja na koja bih morao da odgovaram. Kada sam se ponovo pribrao, pomislih kako sam situciju shvatio bar delimino, ako ne potpuno; u stvari, nita nisam shvatio. Moja zbunjenost se sve vie poveavala. Odjednom sam se toliko razljutio na nedopustiv postupak kojim su i moju enu uvukli u istu zamku gde i mene, tako da mi je vidokrug postao uasno suen. 19. Siao sam da telefoniram. Moja ena je pokuala da natera Joia da ugasi televizor, ali sam mu ja namerno dozvolio da ga i dalje gleda. Kakva zbrka ako je i ona umeana u ovu fantastinu rabotu. Prvo sam telefonirao u bolnicu moga prijatelja, i zamolio da mi prona u adresu naeg stalnog ginekologa. Dali su mi broj njegovog kunog telefona. Bio je kod kue. Potpuno sam ga zbunio svojim pitanjima. Odgovorio mi je da, naravno, nita ne zna ni o kakvoj mojoj poruci, pa, dakle, da nije pozvao moju enu. Pored toga mi je jo rekao da je jue u to vreme imao zakazanu kunu vizitu. Da bih bio sasvim siguran, pitao sam ga da li poznaje enu, odnosno bolniarku, koja je mojoj supruzi dala lek. Odgovorio je da ne poznaje nijednu bolniarku sa madeom na obrazu. Obistinilo se ono najgore, ega sam se potajno i plaio. Dok sam okretao broj Instituta, osetih bol u grudima kao da mi se ustreptalo srce spustilo u stomak. Jasno je da se poreklo ovog plana nahodi u injenici da se tok doga aja koji su se odjednom zbili, ne obazire na opte pravilo prema kome se doga aji uvek odvijaju u pravcu najvee verovatnoe. Sedam hiljada jena... fetusi stari tri nedelje... vanmaterino razvie... mievi sa krgama... vodeni sisari. Sluajnost je uvek neoekivana iz jednostavnog razloga to se zbiva naizgled bez uzroka - kao u nekoj melodrami. Mukareva smrt, sumnja,

devojina smrt, tajanstveni telefonski pozivi, kupovina i prodaja fetusa, zamka u koju je upala moja ena - lanana reakcija, koja je poela sasvim sluajno, nastavila se od jednog doga aja do drugog, da bi se na kraju pretvorila u jedinstveni lanac koji mi se obmotao oko vrata. Proganjao me je, kao to se inilo neki ludak bez ikakvog cilja i motiva. To je bilo neizdrivo za moj racionalni um. Telefonirao sam deurnom uvaru i raspitao se da li jo gori svetlo u sobi sa kompjuterima. Nakaljao se, proistivi grlo, a zatim hrapavim glasom odgovorio da su svetla pogaena i da oigledno tamo nema nikoga. Pojeo sam sendvi sa sirom, zalio ga pivom i spremio se da odmah krenem. ena mi je stajala zbunjena, grebuckajui noktima leve ruke ukruenu podlakticu desne kojom je podboila bradu. Budui da je dola do zakljuka kako sam se razbesneo usled neprijatnosti koja se dogodila u bolnici, bez sumnje se sada oseala krivom zbog naina na koji je reagovala u prvom uzbu enju. "Zato se ne okane svega? Mora da si umoran." "Da li je sedam hiljada jena bilo u nekom kovertu?" "Ne, samo neupakovana sitnina." Spreih je da ode po novac i obuh cipele. "Kada e imati malo vremena? elim o neemu da porazgovaram s tobom... o Joiu. Uvek krene u kolu, aIi kau mi da ne ode na asove. Razgovarala sam sa uiteljem o tome." "Zaboravi. Jo je dete." "Hoemo li na plau prekosutra, u nedelju?" "Hoemo, ako komitet sutra donese neku odluku." "Zna, Joio to oekuje." Jednu za drugom razbijao sam krhke ljuske jajeta u svom srcu; kada sam zavrio s tim, oti oh, bez rei. U svakom sluaju, u pitanju su bile samo krhke ljuske jajeta. ak i da ih nisam smrskao, neko drugi bi to sigurno uradio. Umesto da budem nervozan, iekujui kada e se razbiti, trebalo je da budem zadovoljan to sam ih sam smrskao. Kada sam iziao, zauo sam zvuk koraka koji prelaze ulicu, urei prolazom prema kapiji. Kretoh uobiajenim putem u pravcu glavne ulice, kada koraci napustie prolaz i nastavie da me prate, toboe sluajno. To je sigurno bio onaj isti koji je nedavno tumarao ispred Instituta. Iznenada se okrenuh i kretoh u suprotnom smeru, pravo prema svom uhodi, koji je zbunjeno potpraio pete niz ulicu. U pore enju sa uhodama o kojima sam itao u romanima ovaj je bio veoma glup. Pravi amater. A ako to nije sluaj, onda je moda namerno pokuavao da mi otkrije svoje prisustvo. Pa ipak, nastavio sam za njim urnim korakom. Bio sam neto bri od njega. Dugo nisam trao, ali izgleda da jo i danas imam koristi od kolskih treninga. Pored toga, momak je za trenutak zastao

na sledeoj raskrsnici, pitajui se kuda da krene, tako da sam jo vie smanjio udaljenost koja nas je delila. Kretali smo se po ljunkovitom terenu i ja sam ga dostigao posle stotinak jardi, a onda provukao svoju desnu ruku ispod njegove leve i povukao ga. Pokuao je da pobegne, ali je izgubio korak i pao na koleno. Umalo da i mene nije povukao za sobom, ali uspeo sam da se zadrim na nogama i da ga ne ispustim. Poeli smo da se rvemo, bez rei, teko diui, pokuavajui da se na emo u nadmonom poloaju. Kada je bilo u pitanju tranje, imao sam vie izgleda da pobedim, ali to se tie elastinosti tela, dobro sam znao da nisam mogao da se poredim s njim. Izvivi se u stranu, on se odjednom baci napred i ulete svojom masnom glavom u moj stomak. Zateturah se unazad i padoh, izgubivi vazduh, poput komada olova. Kada sam se povratio, zauo sam udaljeni bat njegovih urnih koraka. Oito sam za trenutak izgubio svest. Ali nisam imao snage da ga gonim; za mene se zalepio odvratan smrad njegove pomade. Kada ustadoh, zabolelo me je ispod rebara kao da se unutra neto slomilo. Presamitih se i povratih pivo pomeano sa stomanim kiselinama. Kada sam se oistio, uputih se ka glavnom prolazu i prona oh taksi. Zamolio sam ga da me saeka ispred Tanomogijevog stana u Takata no Babu. Raspitao sam se kod vratara, ali Tanomogi nije bio tamo. Rekao mi je da ovaj ne samo to nije iziao, ve uopte nije ni dolazio kui. Taksijem sam smesta otiao u Institut. Guvajui pekir koji je obmotao oko vrata, straar je izgledao veoma nervozan kada me je ugledao. Bio je do pola go. "Sluajte vi. Svetla su upaljena." "Oh... da, vidim da jesu. Pozvau da proverim. Verovatno su se upalila dok sam se kupao. Samo trenutak, molim vas." Ne obraajui panju na njega, u oh u Institut. Zgrada je bila utonula u mrtvu tiinu. Progutala me je tama i svaki korak koji sam napravio nagonio je tiinu da uti poput tmastog lista hartije. Konano je svetlost, koja je sijala kroz jedna vrata, odala neiju prisutnost. Jedine kljueve smo imali ja i Tanomogi; jedan rezervni se nalazio u straarnici. Mora da je Tanomogi ostao i dalje da radi (u tom sluaju vratar mi je zbog neega lagao.) lli se moda vratio da uzme neto to je zaboravio? Bilo ta da je posredi, ponovo sam se naao licem u lice sa jednom sluajnou. Bie, me utim, da sam na neki nain napola predvideo da u zatei Tanomogija kada do em ovamo. Nisam mogao tano da objasnim zato, ali oseao sam to. Tanomogi bi me, bez sumnje, pozdravio rekavi neto to bi izazvalo utisak da je ovamo doao sa namerom da me vidi. Da li bi to bila istina ili la? Nisam znao, ali u svakom sluaju dok bude govorio na prijatnom licu e mu igrati osmeh. Pomislio sam kako nikada ne bih imao hrabrosti da mu sa smekom odgovorim. Nisam eleo da mi se takve misli motaju po glavi, ali imao sam sve jai utisak da vie neu moi da

podnosim Tanomogija s takvom blagou kao do sada. Mada je bilo nerazumno pretpostaviti da je kovao sa neprijateljem zaveru protiv mene, predstavljao je krajnje neverovatnu sluajnost da smo odluili da kao sluaj za testiranje u svrhu predvi anja uzmemo ba raunovo u koji je odmah potom ubijen. I bilo je sasvim neshvatljivo da je od samog poetka trebalo da uzmem zdravo za gotovo splet sluajnosti kao to je bila i ova izmiljena pria. Ipak, on kao da je znao vie od mene i video u budunost korak dalje od mene. (On je bio taj koji je prvi pomenuo tako ekstravagantnu ideju kao to su vodeni sisari i na taj nain podrao hipotezu o prodaji fetusa.) Inae bi cela stvar izgledala kao puka fantastina predstava detinjastog raunovo e. Tanomogi je tada oigledno eleo jo neto da kae; ali izgledalo je suvie smeno; ja sam otiao, bandoglavo, ne sasluavi ga. Sada, me utim, nije bilo vremena za svojeglavost; eleo sam neki trag, bilo kakav. 20. Vrata su bila otkljuana. Potiskujui bol u rebrima, okrenuh kvaku i otvorih ih jednim pokretom. Iznenadih se kada mi obraze zapahnu hladan vazduh. Ali jo vie me je zaprepastila osoba usiljenog osmeha sa kojom sam se suoio; ruke su joj bile poloene na naslon stolice ispred maine. Bila je to Vada Katsuko. Vada se osmehnu, a onda joj se na licu pojavi iznena enje. Oito je oekivala nekog drugog. "To ste vi?" "Oh, iznenadili ste me." "U stvari, ja sam, iznena en. ta radite ovde tako kasno?" Duboko uzdahnuvi, Vada se okrete na potpeticama i polako se spusti u stolicu. Pitao sam se da li je i sama bila toga svesna: izgledala je potpuno nezainteresovana, mada sam ja smatrao da je veoma ozbiljna devojka. "ao mi je. Imala sam zakazan sastanak sa gospodinom Tanomogijem." "Nita zato. Da li ste i ranije ovde zakazivali sastanke?" "Dolo je do veoma udnog nesporazuma", ree ona, odvrativi pogled i lagano odmahnuvi glavom levo-desno. "Zaista smo nameravali da s vama mnogo ranije porazgovaramo, gospodine, ali..." Znai bila je istina. Tako uasna istina. Gorak, nehotian smeh pokulja negde u meni. "U redu, u redu", rekoh. "Ne brinite. Da li je on trebalo da do e ovamo?" "Ne, on je trebalo da me eka ovde. Ali kada sam dola da ga potraim, svi su ve bili izili. Otila sam na trenutak kui, zatim do njegove kue, ali ga ni tamo nije bilo." Najednom me je podila jeza. "Ali straar je upravo zvao, zar ne?" "Jeste, ali im je rekao da je profesor stigao, bila sam sigurna da je to

Tanomogi", odgovori ona, samouvereno se smeei - moda nije shvatila promenu u mom glasu. Sa straareve take gledanja, naravno Tanomogi je tako e bio profesor. "Ah ova prostorija je dosta rashla ena. ini mi se da je maina bila ukljuena do pre nekoliko minuta." Vada zbunjeno pognu glavu. "Zato sam odluila da saekam. Mislila sam da namerava odmah da se vrati." To je imalo smisla. Nije bilo nieg sumnjivog. Bio sam malo previe nervozan. ak se straareva zbunjenost mogla objasniti: on je potajno pomagao i podsticao sastanke. Ljubav. Ako je ljubav bila u pitanju, nije bilo mesta za zabrinutost. Obian ljubavni sluaj. Nije postojalo nita sigurnije od tog svakodnevnog nagona za produenjem. "Ali nisam primetio da su stvari me u vama toliko odmakle." "Nisam elela da prestanem da radim ovde." "Sigurno vam odgovara da radite na istom radnom mestu, zar ne?" "To je zapetljano. Zbog mnogih stvari." "Hm... Moda." Nisam u stvari razumeo na ta misli pod tim 'mnogim stvarima', ali osetih olakanje i poeleh da se nasmejem. "Kada smo ve kod toga, pitam se da li biste mene uzeli kao uzorak i predvideli mi budunost." To bi bilo zanimljivo. Ako bih je uzeo za uzorak, saznao bih o njenom odnosu sa Tanomogijem i bio bih u stanju da izbegnem celu ovu guvu. "Mislim to ozbiljno", ree ona, prevlaei svojim dugim noktima lagano du ruba maine. "Nema ni svrhe, ni razloga zato bi onda neko trebalo da i dalje ivi." "Hajde, hajde. Pa, to nije tako r avo... kada se ima neko." "Pod tim izrazom: 'imati nekog', verovatno mislite na brak." "Oh, kako god hoete. Ne ivimo zato to je sve objanjivo. Stvari elimo da objasnimo zato to smo ivi." "Svi tako govore. Ali zaista se pitam da li bi iko eleo da nastavi ivot kada bi saznao svoju budunost." "Da li to treba da znai da hitno elite da saznate svoju budunost da biste proverili valjanost prosidbe? Opasno je to to govorite." "Kako stvari stoje sa vama?" "Kako to mislite?" "injenica, da ne znate ta e budunost doneti, omoguava vam da ivite. Ako je ivot stvarno tako vana stvar kako je onda mogue pobaciti dete koje treba da se rodi?" Progutah knedlu i slegnuh ramenima. Negde u pozadini zauo sam neki zvuk slian lomnjavi. Vada je govorila strano nehajnim glasom. Naravno, to

je splet sluajnosti. Rekoh: "Nema nikakvog razloga odnositi se prema nekome ko jo ne poseduje razum kao prema normalnom ljudskom biu." "Zakonski, ne, bar pretpostavljam", nastavila je jasnim otrim glasom, "ali prilino je protivureno rei s jedne strane, da se sme ubiti dete u majinoj utrobi tokom devetog meseca trudnoe, dok to isto vie ne vai za bebu koja je pre vremena ro ena. Trebalo bi da pomislim kako tolerisanje jednog takvog objanjenja ukazuje na nedostatak mate." "Ako nastavite da razmiljate na taj nain, videete da nema kraja. Prema toj logici znailo bi da su ena kojoj se pruila prilika da ostane u drugom stanju i koja je nije iskoristila i mukarac koji se naao u situaciji da izazove trudnou i nije to uradio, oboje posredno ipak ubice." Nepotrebno sam se glasno nasmejao. "ak i sada dok ovako brbljamo mi moda ubijamo." "Moda", ree ona, pomerivi se na stolici i pogledavi me pravo u oi. "Moda nam je dunost da spasemo tu decu." "Da, moda jeste", sloi se ona, ali bez smeka. Zbunjen, uputih se ka prozoru, dok sam stavljao cigaretu u usta. Proelo me je udno, grozniavo oseanje, kao da su mi zar ali zglobovi. "Znate, vi ste opasna devojka." uo sam kako je Vada ustala. Nepomino sam oekivao da se neto dogodi. Nisam vie mogao da podnesem tiinu, pa se okrenuh i pogledah unaokolo. Stajala je ukrueno sa odlunim izrazom lica koji jo nikada nisam video kod nje. Pokuah da kaem neto, bilo ta; ali dok sam traio rei, ona progovori: "Molim vas, odgovorite mi bez okolienja. Uzdam se u va sud, gospodine." Nasmejah se... besmisleno. Zatim se i ona blago nasmei. "Vrlo ste udna devojka." "Ovo je su enje", ree ona, ponovo se uozbiljivi. "Znai li to da vi ne smatrate da je ubijanje fetusa zloin?" "Ovo nas nikuda nee odvesti." "Onda, vi zaista nemate hrabrosti da uz pomo maine predvidite vlastitu budunost." "ta time hoete da kaete?" "Oh, nita. Pustimo to." Odjednom, proradie konice i srce mi u zamahu izlete iz tela. Vada pogleda u tavanicu svojim velikim, irom otvorenim oima, a zatim klimnu glavom u znak razumevanja. Da joj izraz lica nije bio tako nevin, sigurno bih zavritao. Ona pogleda na sat kao da se nita nije dogodilo i uzdahnu. Povevi se za njenim primerom i ja bacih pogled na svoj sat. Bilo je 9,05. "Zakasnio je, zar, ne? Mislim da e najbolje biti da krenem kui." Ona podie pogled, nasmei se, a zatim se brzo okrete kao da neto uzima iz vazduha i, zadravi taj ploaj tela, izlete iz sobe. Iznenadila me je, tako da

nisam znao ta da uinim. Mogao sam jedino da je posmatram kroz prozor kako razgovara sa straarem i bez oklevanja izlazi kroz kapiju. Ukrutih i opruih noge. Na taj nain sam izrazio svoje oseanje da dalje neu dozvoliti da se sa mnom poigravaju. Neverovatno je da bi Vada bila tako r avo raspoloena prema meni, i da bi zauzela tako udan stav kada sam ja u pitanju. Posmatraju li se stvari spolja, to bez sumnje nije imalo nikakvog znaaja. Da nije stvar bila u tome to sam ja bio toliko zabrinut i zbunjen, jer sam mislio da je to udno? Moram da se smirim i objektivno razmotrim stvar. Moram da utvrdim koje stvari od sada imaju prednost i da jasno razluim ta je vano, a ta ne. Izvadih hartiju iz radnog stola i na njoj nacrtah veliki krug. Nameravao sam da nacrtam jo jedan, manji, unutar prvoga, ali dok sam to radio slomila mi se olovka tako da nisam mogao da ga zavrim. 21. Bezbroj puta sam se spremao da krenem, ali bih se predomislio i nastavljao da ekam. Tanomogi e sigurno doi kada bude saznao da sam ovde. Upravo je dolo vreme za to. Ili me moda namerno izaziva? Ne, moram prestati da muim sebe besmislenim pretpostavkama. Dvadeset minuta... etrdeset pet... pedeset. Konano u 10,10 telefon je zazvonio. "Gospodine? Upravo sam sreo Vadu." Glas mu nije odavao zbunjenost, ve naprotiv, ivahnost. "Da. Imam neto vano da vam kaem. Ako elite, doi u kod vas kui... shvatam... Onda odmah dolazim... za pet minuta." Pribrao sam se dok sam stajao pored prozora. Stojei nepomino i gledajui u duboku no, neprestano sam ponavljao prve rei koje sam nameravao da izgovorim kada ugledam Tanomogija. Tanka, bela opna kao da se prostirala izme u neba i vrhova krovova. Dole, na uzdignuu leala je stanica. Tamo se bezbroj iskustava i ivota me usobno guralo poput talasa. Liilo je na more, koje, gledano sa vrha planine, izgleda mirno. U daljini sve se uvek ini ure eno. Bez obzira na tokako doga aj bio udnovat, on nikada ne moe da izi e van okvira, iz poretka koji poseduje ovaj udaljeni vidik. Taksi se zaustavi i iz njega izi e Tanomogi. Pogleda prema prozoru i mahnu mi rukom. Trebalo mu je tano pet minuta. "Sve vreme smo se mimoilazili." "Hm. Sedi", rekoh, pokazavi na stolicu gde je i Vada sedela. Ostadoh da stojim, dok mi je svetlost dolazila s le a. "Zna, dugo sam ekao. Da li si se mimoiao sa Vadom?" "Ne. Istinu govorei, sve vreme sam bio napolju. Tamo gde sam bio, morao sam da ekam." "Shvatam. U redu", rekoh, suzdravajui se da ne pokaem napetost u

glasu. "To je mogue, pretpostavljam. eleo bih da maina snima na razgovor." "Kako to mislite?" Tanomogi nagnu glavu na jednu stranu kao da me nije razumeo, ali nije izgledao naroito uzrujan. "Voleo bih da paljivo preispitam doga aje koji su se od jutros odigrali." "Dobra ideja", ree on, kratko klimnuvi glavom i ustro se pomerivi u stolici. "Upravo sam i sam imao nameru da ih na neki nain dovedem u red. Naravno, pomislio sam da se vi neete sloiti s tim. Bio sam malko zabrinut. Seate se da ste bili prilino uznemireni kada ste polazili kui." "Da ini mi se da jesam. O emu smo ono tada razgovarali?" "Rekli ste da vam je dosta igranja detektiva." "Oh da, i bilo mi je. Hajde da odatle ponemo. Okreni prekida." Tanomogi se nagnu nad kontrolnu tablu i iznena eno uzviknu. "Ostao je upaljen! Signalna svetiljka je pregorela. Zato nisam primetio. udnovato!" "ta je sa snimanjem?" "Ukljuen je veoma osetljiv mikrofon." "Znai da nas je sve vreme snimala?" "Oigledno", ree on poto je veto otvorio mainu specijalnom odvrtkom, strogo vodei rauna o dugmadima i izboinama sloeno prepletenih bakarnih nervnih vlakana. "Hm... Znate, Vada je uporno tvrdila da sam sigurno bio ovde do malopre. Kao dokaz navodi rashladni ure aj koji je radio. Mislio sam da je ono to je rekla udno, ali sada razumem." Bio sam razoaran. Vie me je porazilo to to su me tako lako prevarili nego sumnja da je i ovo moda bilo isplanirano. Kada je odgovorio da je sve vreme bio napolju, potajno sam bio oduevljen, mislei da sam ga uhvatio u protivrenosti: u vezi sa rashladnim ure ajem. Ali nema pomoi od prethodnice poraene vojske. Nije imalo svrhe da gun am. "Pa, kao prvo, hajde da nastavimo sa rekapitulacijom situacije", rekoh. "Samo napred." "Prvo izabrali smo oveka koji je trebao da nam poslui kao uzorak koji emo predstaviti komitetu za programiranje. Izbor je bio potpuno neplaniran. U stvari, pretpostavljao je istu sluajnost. Ali oveka je neko iznenada ubio. Zatim je prirodno porasla mogunost da sumnja moe da padne na nas, poto smo se nalazili na mestu zloina." "Naroito na mene." "Njegova ljubavnica je privremeno osumnjiena za ubistvo. Ali policija se izgleda nije time zadovoljila. Da li oni zaista nisu bili zadovoljni, ili je neko sauesnik ubice - to namerno nagovestio da bi nas zaplaio? Za mene su to jo otvorena pitanja." "Slaem se."

"Ovako ili onako, ali bili smo priterani u oak. Da nita nismo preduzeli, pre ili kasnije bi nas uhvatili. Upustili smo se u 'analizu' mukarevog lea da bismo izazvali pravog ubicu. Da nam je to uspelo, na prvi eksperiment bi dao odline rezultate. Ali analiza nam je jedino pokazala da je ubica neko drugi, a ne devojka, a telo nam je isprialo neku maglovitu priu o posredniku u kupovini fetusa. Dalje, kao to zna, slede pretei telefonski pozivi." "Treba da obratimo naroitu panju na brzinu kojom nepoznati dobija obavetenja." "Tano. A tako e sam ube en da sam taj glas ve ranije uo." "I dalje ne moete da se setite?" "Ne. Na vrhu mi je jezika. U svakom sluaju, krajnje je izvesno da je u pitanju osoba iz nae neposredne blizine." "Prema mom miljenju posredi je verovatno neko ko je na izvestan nain dobro obaveten o maini za predvi anje. To je i razlog to je, dalje, kada smo reili da ispitamo sumnjivu devojku, on - ili oni - osetio opasnost i zakljuio da je treba ubiti pre nego to stigne do nas. ak i da je tako, ne razumem kako to da je smrt mukarca, koga smo tako arbitrarno izabrali, dovela do toga da se u ceo sluaj umea i neko iznutra." "Naravno, moemo tvrditi da je to bila ista sluajnost. Ako je tako, onda bi zamka, koja nam je bila postavljena, u krajnjoj liniji predstavljala samo ubicinu samoodbranu. Ali on nije znao za nas. Pretpostavimo, stoga, da je sve na naki nain bilo povezano, onda bi znaaj zamke bio mnogo vei." "Kako to mislite?" "Moda je krajnji cilj da se diskredituje sama maina." "Ne shvatam." "U redu, nastavimo. U svakom sluaju izgubili smo sve tragove." "Naizgled, da." "Ali naim neprijateljima jo ne ponestaje daha. Pretei telefonski poziv se ponovio i straar je zauzeo svoje mesto. Zatim ti je, kako mi se ini, pala na pamet ta zaprepaujua pria o vodenim sisarima. to se mene ticalo, eleo sam da se manem cele te stvari." "Vodeni sisari, u stvari." "Dozvoli da nastavim. Me utim, kada sam stigao kui zatekao sam iznena ujuu situaciju. Dok sam bio odsutan moju enu su silom naveli da abortira." "Zaista!" "Bila je manje od tri nedelje u drugom stanju. ta vie, kada je krenula kui dali su joj sedam hiljada jena. To, ipak, ne znai da sam zbog toga prihvatio hipotezu o kupovini i prodaji fetusa. Moda je neko ko se nije zadovoljio samo telefonskim pretnjama smislio ovo kao efikasnije sredstvo zastraivanja. Lukava hulja pribegava gomili sitnih lai da bi sakrila jednu

veliku. ini mi se da je pokuao da mi skrene panju pomou sedam hiljada jena na najbeznaajnije elemente koji su izili na videlo za vreme analize mrtvaca. U redu, dozvoli da zavrim. Njegova namera se jednostavno sastojala u tome da me psiholoki podrije. Cilj tu i nije bitan. Vana je jedino injenica da su osoba ili osobe koje su zamislile ovu prljavu rabotu znale sadrinu analiza ubijenoga mukarca. To je istina, zar ne? Jer, da nismo doznali iz priznanja samoga lea za trgovinu fetusima, ne bi mogli da nas zaplae koristei se elementima kao to su sedam hiljada jena i vremensko razdoblje od tri nedelje. Oni su to znali. Zar ne misli tako? Postoji samo dvoje ljudi na celom svetu koji su upoznati sa sadrinom analiza. Samo ti i ja. To ne moe porei." "Ne, to ne mogu." Tanomogi preblede. Oborio je pogled i neko vreme ostao nepokretan. "Naravno da ne moe. Zato se u tome i krije prava istina." "Kakva prava istina?" Polako se okrenuh prema Tanomogiju. "Ti. Ti si ubica!" Viknuo sam, naglaavajui svaku re, kao da mu zavidim i upirui pri tom kaiprst prema njegovom elu. Ali, nasuprot mojim oekivanjima on se nije ni pokunjio ni uzbudio. Nije mogao da sakrije napetost, ali me je ipak pogledao pravo u oi, neoekivano mirno, a zatim rekao: "Da li ja imam motiv?" "Ako za trenutak pretpostavimo da si ti ubica jednostavno je pronai motiv. Na primer, ja sam sreo ubijenoga sasvim sluajno, ali ti si ga moda traio od samog poetka. Tog dana nismo imali nikakav odre eni plan u vidu, a i bili smo iscrpljeni. Nije ti bilo teko da me odvede u kafe i skrene mi panju na oveka koga si ranije domamio pomou devojke Kondo. Uspeno si to izveo. Divno si me uhvatio u klopku. Prema tvom planu trebalo je da budem u stalnom strahu od policije, dok si ti uspeo da sa sebe skine sumnju pretvarajui se da sara uje u gonjenju ubice. Mnoge stvari su ti pri tom ile na ruku. Kakva teta to te je na kraju odalo ono u ta si najvie verovao. Previe si raunao na nedostatak motiva." "Pretpostavimo da mi je polo za rukom da ostanem neotkriven recite mi ta bi se po vaem miljenju zatim dogodilo?" "To je jasno, zar ne? ekao si samo da ti se ukae prilika da objavi lano predvi anje kako sam ja sateran u oak i kako sam izjavio da je ubica devojka koja je poinila samoubistvo." "Zanimljiva pretpostavka. ta sada nameravate da uradite s njom, gospodine?" "Mogu samo da te prijavim policiji." "Moete li? I da im niim ne objasnite injenicu da nemam motiv za tako neto?"

"Motiv?" "Mislim da je motiv jo ostao neobjanjen." "Bolje je da potrai advokata to se toga tie. U svakom sluaju, mislim da emo preduzeti zakonske mere i podvrgnuti te testu maine. Ali moram da priznam da si celu stvar dobro zamesio." Iznenada me snaga napusti i preplavi me oseanje malaksalosti, kao da sam do nosa zaronjen u hladnu paru. "Ko bi pomislio da e neto takvo uraditi. A toliko nade sam polagao u tebe. Neshvatljivo je i strano to to si uinio." "ta vam je Vada rekla dok je bila ovde?" "Vada? Nije rekla nita odre eno. Uinilo mi se da je i ona s tobom u vezi i da je zabrinuta za tebe. Da, na nesreu i nju si zaveo. Pa, sada je suvie kasno; to je uinjeno, uinjeno je." Tanomogi uzdahnu, snano odmahujui glavom. "Zanimljiva pretpostavka, racionalna, sasvim nalik na vas, gospodine. Sa jednim izuzetkom, jednom grekom tako tipinom za vas." "Grekom?" "Ako greka nije prava re, nazovimo to onda previdom." "Ne vrdaj. Maina sve ovo registruje." "Sasvim tano. Da zatraimo od nje da presudi." Pomerivi se na stolici, Tanomogi se okrete prema maini i poto je pritisnuo nekoliko dugmadi ree u mikrofon. "Pripremi se za presudu." Upali se plava svetiljka. To je bio znak da su pripreme zavrene. "Postoji li ili ne greka u upravo iznesenoj pretpostavci?" Upali se crvena svetiljka, oznaavajui da greka postoji. Tanomogi ukljui zvunik i ponovi pitanje. "Ukai na pogreku, molim te." Deli sekunde potom, maina se oglasi kroz zvunik: "Postoji greka u postavci prve hipoteze. Svako ko je bio upoznat sa kupoprodajom fetusa predvideo bi da e ta trgovina izii na videlo pri analizi mrtvaca." "Hej, to je glas sa telefona!" povikah, nehotino stegnuvi Tanomogijevu miicu. "Ali to je va glas, gospodine." "Ah, zaista." Kada smo maini davali glas, jednostavno smo upotrebili moj. Nije bilo nikakve sumnje da sam taj glas uo preko telefona. Bilo je prirodno to sam se seao da sam uo sebe kako govorim. Neko je iskoristio mainu da snimi glas. Povikah u trijumfu i povukoh Tanomogija za ruku. Najzad sam otkrio varalicu. Ljigav tip. Pravi lupe. Ali nikada se ne pobe uje trikovima. Izvrenje uvek predstavlja kaznu za zloin. Tanomogi ostade nepomian, lica okrenutog na drugu stranu i ne pokuavajui da mi protivurei. Zaustavljena daha ekao je da prestanem, a

zatim ree tihim, gotovo pokajnikim glasom: "Ali to nije dokaz, zar ne? uti glas nije isto to i videti lice." Zagrcnuh se i oi mi se napunie suzama. Podigoh ruku s namerom da ih otrem. Izbegavajui me, Tanomogi zaobi e stolicu napravivi dva ili tri koraka. "Pa, kao to je maina upravo rekla, sve vae ideje zasnivaju se na jednom previdu, na fiksnoj ideji da je kupoprodaja fetusa samo puko fantaziranje ubijenoga. ak i vae nepogreivo rezonovanje, s kojim ste se toliko namuili, u potpunosti pada ako umetnete znak pitanja posle ovog previda. Naravno, ne postoji dobar razlog zbog koga bih i ja trebalo da sam upuen u pravu prirodu ove trgovine. Me utim, poto nisam mogao da traim putokaze na mestu zloina ispred nosa policije, nije bilo drugog naina sem da se krene okolinim putem i da se ovi nagovetaji uzmu kao putokazi, zar ne? Naravno, to je samo hipoteza. Ali ako uslovno prihvatimo injenicu da stvarno dolazi do kupoprodaje fetusa moemo doi do podjednako zanimljivih zakljuaka kao to je onaj da sam ja ubica? Na primer, prema zvaninom izvetaju koji je Socijalno nedavno izdalo, broj prekinutih trudnoa otprilike je isti kao i broj ro ene dece. Blizu dva miliona godinje. Ako sada pretpostavimo da je kupoprodaja fetusa verovatna, onda je sasvim blizu pameti da ga sprovodi iroko rasprostranjena organizacija. Ukoliko je to tano, postoji velika mogunost da je ovek koga smo izabrali za uzorak bio povezan sa tom organizacijom, mada smo mi stekli utisak da je na susret bio sasvim sluajan." "Smeno. Lepa pria za nekoga ko ima vremena na pretek." Ugrizavi se za usnu i napravivi kretnju kao da sebi klima glavom, Tanomogi izvue iz depa jednu fotografiju veliine razglednice i mirno je poloi na stolicu. "Bacite pogled na ovo. To je slika vodenog psa. U stvari, do malopre sam bio u laboratoriji brata profesora Jamamotoa. Otiao sam da zatraim odobrenje za posmatranje i prouavanje njihovog rada, ali dok sam bio tamo doao sam do ovog dokaza." Slika je zaista predstavljala psa koji je plivao u vodi. Glava mu je bila zagnjurena, prednje ape povijene, a zadnje opruene. Tanki niz mehuria izlazio mu je iz vrata i iao du kime. "Meanac. Moete da primetite tamne linije na mestu gde se vrat suava. To su krge. Ui mu izgledaju udno zbog ugla slikanja. Posle ro enja, oito moraju da pribegavaju lukavstvima, ali oblik mu se ne razlikuje od oblika normalnog psa. Kao to vidite, oi su mu promenjene. Prilago avanje plua zahtevalo je i modifikaciju razliitih lezdi; transformacija oiju je neizbena, jer dolazi do atrofiranja suznih lezdi." "To je, naravno, sintetiko udovite napravljeno operativnim putem." "Ni sluajno. Prava ivotinja koja bi stvarno imala krge poput ovih bila bi

velika kao ajkula. Moete li da zamislite ukrtanje psa i ajkule? Ovaj pas je verovatno nastao primenom nove tehnike planirane evolucije koja poinje u fetalnom stadijumu. Kada biste to samo videli sopstvenim oima..." "Vidim sada. Ti tvrdi da je cilj trgovine fetusima da stvori Ijudska bia sposobna za ivot ispod vode." "Telo tronedeljnog fetusa jedva je palac i etvrt dugako. Zar bi bilo isplativo dati sedam hiljada jena za neto poput toga, a zatim ga upotrebiti za hranu?" Oprezno podigoh odvratnu fotografiju i dok sam je posmatrao imao sam utisak da ono to moje oi vide ne moe biti istina. inilo mi se nestvarnim da van ove sobe postoje ulice i da u njima ive ljudi. "Misli da e mi dozvoliti da pogledam?" "Da, dosta sam se namuio dok sam to sredio", ree on, naginjui se napred, "ali sloili su se, s tim da vi nita ne objavite." "Ali to nema smisla. Pretpostavimo za trenutak da trgovina fetusima stvarno postoji; iz toga proizlazi da je raunovo a ubijen jer je pokuavao da izmami tajnu. Kako bi onda jedna tako zastraujua tajna organizacija ikada dozvolila ak i da joj se pribliimo?" "Naprotiv, moda imaju razloga za to." "Razloga? Ah, stvarno divni razlozi. Ako te zanima moje iskreno miljenje, oni nam nikada ne bi izdali dozvolu da su i pomislili da mogu prozreti njihovu podvalu. injenica da su nam je ipak dali znai da nema svrhe ii tamo, zar ne?" "Gospodine", ree tiho Tanomogi progutavi pljuvaku, "mislim da nam je ovo moda poslednja prilika." "Misli da e prekinuti sa radom?" "Ne govorim o samoj poseti, mislim da je to moda vaa poslednja prilika, gospodine." "ta? Ma hajde..." "Pa, ako zaista ne elite da po ete, diem ruke od celog posla, ali mislim da bi trebalo to da uinite." ta je ovo? Seam se da sam ve negde uo u dlaku isti razgovor. Da, to su bile rei koje je malopre izgovorila i Vada Katsuko, ako me pamenje dobro slui. "Moe li ovaj pas da lovi ribu?" Tanomogijeve oi sevnue. "Oh, da, sve vrste. Upravo ga obuavaju. Ako odemo tamo, mogli bismo da ih nagovorimo da nam pokau kako to izgleda." "udno je da si tako veseo kada je u pitanju odlazak na neprijateljsku teritoriju." "Ja? Pa, ako sve krene kako treba skinuu sumnju sa sebe, zar ne?" "Da li ti je palo na pamet da se, kada jednom odemo tamo, moda vie

neemo vratiti?" Tanomogi se nasmeja. "Pa onda, ostaviemo pozdravnu poruku." 22. "U svakom sluaju, odloimo to za sutra. Iscrpljen sam", zavrih umornim glasom, povukavi dva prsta sa ploe gde sam ih drao. Vrhovi prstiju koji su pobeleli i bili spljoteni od pritiskanja, izvesno vreme nisu povratili svoj normalni oblik. "Ali", ree Tanomogi svojim uobiajenim glasom, premda uporno, "smem li jo jednom da vas podsetim da bi najbolje bilo, ako uopte odemo, da to uradimo veeras?" "ta?" "Da vidimo vodene sisare." "ali li se? Pa, ve je skoro jedanaest." "Znam. Ali vreme je sada dragoceno. Ostalo nam je jo samo tri dana do sastanka komiteta za programiranje, a ako emo gospodinu Tomojasiju unapred da predstavimo program rada imamo jo samo sutranji dan." "To je tano, ali neemo li stvoriti neprilike ljudima iz laboratorije ako do emo tako kasno? Sada tamo verovatno nikoga ni nema." "Ima. Glavom profesor Jamamoto koji je namerno pomerio svoje nono deurstvo za veeras." "ef laboratorije deura nou?" "Tamo je kao u bolnici. Rade sa ivim stvarima, ne zaboravite. Razumeli biste kada biste otili i pogledali. U stvari, nou imaju vie posla." "uj me dobro sada", rekoh, palei cigaretu za kojom nisam oseao potrebu i sputajui jednu ruku na pokretnu stolicu. Bez sumnje sam ovom promenom poloaja eleo da Tanomogiju, a i sebi samom pokaem kako sam potpuno oputen. "Otvoreno govorei, smatram da nisi bio ba iskren sa mnom." Tanomogi se ugrize za usnu. Oigledno je eleo mnogo toga da kae, ali nije izustio ni rei. "Ima mnogo stvari o kojima bih eleo da govorim", nastavih. "Nisam zadovoljan razvojem doga aja, ne samo teorijski, ve i sa stanovita onoga to oseam. Oprosti na izrazu, ali avolski sam nesrean." "Da, mislim da razumem." "Hajde da priamo o onome to zasigurno znamo i prestanimo sa ovim eksperimentisanjem. Kao prvo, saterani smo u oak. I ruke i noge nam je vezalo neto to ne razumemo. Dok ne znamo ko su nam protivnici, nema naina da pre emo u protivnapad. Ko bi imao koristi od toga da nas dovede u ovakvu situaciju, za boga miloga?"

"Mogu da zamislim da to ine, jer se boje maine za predvi anje." "Nemogue. Oni sigurno ne znaju nita o njoj. Ubili su devojku ne ostavivi nikakav trag. Pored toga oni se nimalo ne boje." "Ne moemo se povui. Tu je na prvom mestu komitet koji oekuje da mu izruimo pravog ubicu i nikada na to ne bi pristao." "to se toga tie, moemo im zamazati oi analizama elemenata linosti mrtvog raunovo e." "Pa, ne znam. Glavni efovi policije znaju na emu radimo. Pristali su na taktiku ekanja, kako mi se ini samo zato to se nadaju da emo neto otkriti; to je ujedno i razlog to sara uju sa nama. Pretpostavimo da nismo u stanju da otkrijemo pravog ubicu. Na poloaj postae veoma opasan, ako sluajno ponu na nas da sumnjaju. Nemogua situacija, potpuno nemogua." "U redu, uzimamo onda da je sve onako kao to si rekao. Ali onda se moe pretpostaviti da je krajnji cilj bandine taktike u zastraivanju - naravno, ako banda uopte postoji - uklanjanju svedoka i skretanju panje policije na nas." "Zaboravite na to. Ovakvo vae razmiljanje upravo je ono to ide njima u prilog. Kukavicu uvek uhvate. Sa vukom ispred vrata, oni moda sve vreme znaju da e umreti od gladi, ako nita ne preduzmu, ali umiru poput pacova u rupi. Ne, ao mi je, ljuti me cela ova situacija." "To nema veze. I sam znam sve o kukaviluku. Ali kada si ve bio tako ljubazan da sve ovo kae, palo mi je na pamet da bismo se mnogo bolje oseali kada bismo otili u policiju i sve im do u tanine ispriali." Tanomogi podie pogled i zagleda se u mene, ugrizavi se za usnu usled zapanjenosti ili zabrinutosti. "Usu ujem se da kaem da bi neko bio oduevljen", promrmlja on. "Mnogo naih kolega volelo bi da nas proteraju odavde i mesto pretvore u podcentar specijalizovan za elektrine mozgove. Pored toga, vi odbijate da prihvatite injenicu da kupoprodaja fetusa stvarno postoji tako da ak i uvlaenje vae ene smatrate za bacanje praine u oi. U stvari, organizacija uopte ne krije svoje postojanje, ve se zaista nametljivo pokazuje. Ovo se", dodade on, lagano lupkajui vrhovima prstiju po rubu maine, iznenada spustivi glas, "moe shvatiti kao upozorenje da su u bilo kom trenutku spremni da upotrebe silu protiv vas. Da navedem dva sluaja: ubistvo mukarca i smrt devojke." "Pa ta onda predlae da bi trebalo initi?" U jednom trenutku pre toga ni sam nisam bio svestan kada - proao sam kroz uski prostor izme u maina. "Nita nam drugo ne preostaje nego da prona emo u emu je, u stvari, zamka." Poto nisam odgovorio, on produi sa navaljivanjem. "ta ako odluku o razreenju situacije prepustimo maini?" "Sad je dosta!" Bio sam zabezeknut iako to nisam eleo, a i ljut zbog toga. Izgledalo je kao da sam njegove rei ve neko vreme oekivao. Da, tako je, ali zbog toga ih se nisam manje plaio.

"Zato? To znai da ne verujete u mainu, zar ne?" "Maina dela samo teorijski i nije stvar u tome da li joj verujem." "Hoete da kaete..." "Hou da kaem kako nije vredno truda traiti pomo od maine." "udno. Da li onda priznajete da uvi ate vrednost moje ideje?" "Nema u tome nieg udnog." "Ali vi se kolebate, gospodine. Moete li da verujete u mainu a ne u teoriju?" "Misli to ti je drago." "To nee moi. Vi se vrsto drite samo onoga to maina izvede; otvoreno priznajete da vas ne zanima priroda predvi anja." "Ko je to rekao?" "Istina je, zar? Razlog to ne donosite odluku nije u tome to ne moete da verujete, ve u tome to ne elite. Na kraju ete priznati ono to imaju da kau protivnici maine za predvi anje. Vi ste tip oveka koji ne moe da podnese predvi anje budunosti; posle svega vie neete biti merodavni za posao koji se ovde obavlja." Odjednom, Ijutnja mi se pretvori u kajanje, a lice mi se namreka i postade crveno od umora. "Pa, moda je onako kako ti kae. Ljudi tvojih godina bez mnogo razmiljanja govore okrutne stvari." "Nemojte tako." Istog asa njegov ton postade prijateljski. "Trebalo bi da bolje od bilo kog drugog znate kako sam strano neugla en. Znam da je to uvredljivo." "Ne elim da odem odavde. Ne bih znao ta da inim ako napustim posao koji sam sam razradio. Pod uslovom da stvari izmaknu kontroli, pretpostavljam da u sve napustiti i dati ostavku. Ne postoji druga mogunost, zar ne? Zaista je smeno da jedan strunjak za predvi anje odbija da sazna svoju vlastitu budunost. Ali ne elim sa mainom da raspravljam o onome to bi trebalo da uinim." "Umorni ste." "Ti si lukav momak, zaista." "Zato to kaete?" "Mislim, nisi iskren." "Ali ako ne mogu da vas nateram da mi kaete na osnovu ega... ", progun a Tanomogi. "Slaem se, za sada, da treba uloiti sve napore u pronalaenje zamke. Ali, pitam se, da li zbog toga treba pod hitno posetiti vodene sisare. Oh, uopte ne sumnjam u to ta ti misli. Protraio si pola dana u laboratoriji i sada, ovako kasno, avolski uporno eli, zbog neega, da me odvue tamo. Razumem. Ali iz nekog svog razloga nisi ni pokuao da mi objasni zato ti je do toga stalo.

Kae da bi nam se u laboratoriji za vetako vanmaterino odgajanje fetusa, ako njihova kupoprodaja nije puka izmiljotina, verovatno pruila prilika da nai emo na neki trag. Ali sasvim je neshvatljivo to si se toliko uzbudio oko naeg odlaska tamo iz jednog tako neodre enog razloga. Kao to i sam kae, preostala su jo samo tri dana do sastanka komiteta. Ako nisi vrsto uveren u uspeh, ne predstavlja li traenje dragocenog vremena razgledanje vodenih pasa i mieva? Ube en sam da jo neto krije." "Priinjavaju vam se stvari." Tanomogi se samouvereno osmehnu, moda zato to sam govorio blagim tonom. "Moja je ideja da bez pogovora treba tamo otii, da se utvrdi istina o kupoprodaji fetusa, sa ciljem da se napravi jasan plan akcije. Ali nemam nerava da vas primoram na to, gospodine. Dovoljno sam svestan koliko je lud ovaj poduhvat. Nije ugodno kada oveka primoravaju da razmilja o neem nezamislivom. Pa ipak, ako uspem da vas odvedem da vidite kako ive ti vodeni sisari, bar ete poverovati da je trgovina fetusima mogua. U stvari, kada sam saznao kako ive, gotovo da sam i sam bio u stanju da tu neobinu trgovinu prihvatim kao injenicu koja je izvan svake sumnje." "Ali sumnjam da je ii tamo samo da bismo njih videli vredno truda. Zato ne bismo jednostavno prihvatili hipotezu da oni postoje i imavi to u vidu napravili konkretan plan akcije?" "Moete li neto ozbiljno da prihvatite, ako ne verujete u to?" "Ubediu sam sebe." "Ne, vi jo ne verujete. Ne moe se samo tako poverovati." Ja se nehotice usiljeno nasmejah. "Znai", ree on, primetivi to, "nasmejali ste se. To dokazuje da ne verujete." "Ba si smean." "Da makar malo verujete ne biste mogli da se smejete. Razmislite o mogunosti proizvodnje nekoliko miliona vodenih ljudskih bia iz godine u godinu." "Ima tako mnogo praznina u onome to govori." "Dok mi ne poverujete moete samo da uzimate u obzir mogunost da postoje praznine. Ne moemo napraviti nikakav plan akcije dok se ovako ponaate." "Znam. Znam. Neka bude. Oni svake godine mogu da proizvedu nekoliko miliona vodenih ljudskih bia." "A me u njima i vae ro eno dete, gospodine." Prasnuh u smeh. Kako god da je moj ton bio suv, ipak je to bio smeh. Stvarno, kako sam drugaije mogao da odgovorim, sem smehom? Iz dubine seanja izroni najednom s naporom se probivi razgovor koji sam pre nekoliko dana vodio sa enom i na koga nisam obratio posebnu panju. Jasno sam se prisetio: dogodilo se to uvee onog dana kada je odran poslednji

sastanak komiteta. Sedeo sam na krevetu meajui viski i sodu, dok mi je ena, koja se nalazila tik uz mene, neto govorila, pokuavajui da mi privue panju. Bez razloga sam bio nesrean. Nisu bile u pitanju samo tekoe koje sam imao sa komitetom; nervirala me je moja iscrpljenost; da mi zbog toga panja nije bila pojaana, ne bih se ni osvrnuo na nju. Titalo me je i samo njeno prisustvo, kao da me je optuivala. "Zato ne ode i kupi ga", rekoh, postrance bacivi pogled na katalog elektrinih aparata na kome je kaiprstom upravo napravila magaree uvo na vrhu strane. urno prinesoh au usnama. "Da kupim? ta da kupim?" "Pitala si me za taj ure aj za provetravanje, zar nisi?" "Zaista! Uopte me nisi sluao dok sam govorila!" To je bila istina. Tanki pramenovi kose koji su joj pali preko ela izgledali su upadljivo sedi naspram svetlosti i veoma nametljivo su svedoili o prolaznosti vremena. Malopre je govorila o bebi. Ovo je bio nastavak razgovora od prethodne veeri. Moja ena dobila je pozitivne rezultate da je u drugom stanju i mi smo razgovarali o tome da li bi trebalo da prekine trudnou. ak i da nije to bilo u pitanju, ene izgleda vole da razgovaraju o takvim stvarima. Neposredno pre ovoga vodio sam sluajan razgovor sa Vadom Katsuko na istu temu. Naravno, kada sada razmislim o tom razgovoru, sumnjam da je bio ba sluajan. Kako god bilo ne postoji razlog da moj odgovor bude drugaiji. Problem je bio u fizikom ustrojstvu moje ene, jer je naginjala vanmaterinim trudnoama. Nita drugo nismo mogli da uradimo sem da odluku prepustimo doktoru; u ovom trenutku nije imalo svrhe prepirati se. Me utim, mada je moja ena shvatila beskorisnost svega toga, elela je verbalni okraj. Razumeo sam kako se oseala, ali ak i u tom sluaju mi je izgledalo glupo da se sloim s njom. Nisam eleo dete, niti sam uopte eleo decu. Deca ne stvaraju ivot, ve ona bivaju stvorena. Doktor je rekao da ovog puta postoji mogunost da je trudnoa normalna, ali da bi bilo sigurnije odluiti se na D i C i ukloniti fetus. Predstavljalo bi isto naklapanje u ovakvu situaciju, koja ne zavisi od donoenja bilo kakve odluke, uplitati moral. Moda je teko razlikovati abortus od edomorstva, ali nije teko praviti razliku izme u abortusa i kontracepcije. Moda je tano rei da ovek postoji u budunosti, budunost e zauvek ostati projekcija sadanjosti. Ko moe da preuzme odgovornost za budunost neega to nema ak ni sadanjost? Takva osoba pokuava da se odrekne stvarnosti u ime odgovornosti. "Kae da bi trebalo da pobacim?" "Tako neto nisam rekao. Kaem samo da odluku preputam tebi." "Hou da ujem tvoje miljenje." "Nemam neko odre eno. Sasvim mi je svejedno." Ako je sva a bila besmislena, onda bi njeno izbegavanje bilo veoma nepoteno. Napokon Ijudi

koji su me usobno bliski moraju ovako bezoseajno da vre aju jedno drugo. Ali verovao sam jedino u svoju logiku i razjasnio sam stvari kada sam rekao da mi je svejedno ta e uiniti. Polako sam ispio drugu au viskija i nisam krenuo za enom koja je iznenada ustala i zguvala katalog. U sledeem trenutku potpuno sam zaboravio na celi razgovor. Ali samo jedna Tanomogijeva reenica o tome kako i moje dete moe da postane vodeno ljudsko bie iznenada je potkopala sigurnost. Moje dete koje nije trebalo da se rodi, nepomino je zurilo u mene iz mranih dubina vode. Tamne linije na vilicama bile su krge. Ui su mu izgledale normalne, ali su kapci bili sasvim drugaiji. Bele ruke i noge mlatarale su u tamnoj vodi. Moje dete koje nije trebalo da se rodi. Moje dete, oblikovano dok sam ja sedeo na krevetu prekrtenih nogu, nasla ujui se oseanjem psiholokog zadovoljstva izazvanog ranama koje smo ena i ja naneli jedno drugom. Nemarna samoodbrana i glupa uobraenost te veeri sada mi se svete. I tako su, rane koje smo jedno drugom naneli postale samo moje. ena me je okrutno ibala utvarama naeg deteta koje je naterano da ivi. to sam vie eleo da ga zatitim, vie sam mu zla nanosio; ali kada sam pokuao da pobegnem, nalo se ispred mene; ekalo me je u vodi sa svojim iroko otvorenim, nepominim oima. Prestadoh da se... neprijatno smejem. Tanomogi me je netremice posmatrao. "Ne, to nee moi, je li tako?" ree on kao da zavrava reenicu. "I dalje elim da vidite ono pravo u laboratoriji." "U redu. Ubedio si me u neophodnost toga." "ta ete preduzeti?" "To u ti rei kada odemo tamo i vidimo to to ima da se vidi." Tanomogi s olakanjem posegnu za olovkom koju je gurnuo u prednji dep svoje koulje i brzo se dade na doterivanje maine. "Hej, pa zar je maina sve ovo snimala?" "Niste rekli da je iskljuim, pa sam je ostavio da radi." Otvorivi prozori i pokazavi mi hronometar, on dodade nestanim glasom: "Ovo e nadomestiti testament, za svaki sluaj." Razlee se slabo, blago brujanje koje ispuni sobu. Maina, tiha kao i uvek, nekako se inila drugaijom nego obino. Izgledalo je kao da e se pred njom svakog trenutka ukazati put budunosti. Odjednom, budunost vie nije predstavljala jednostavan shematski plan to je do sada bila, ve je izgledala poput izbezumljene ive stvari koja je posedovala volju nezavisnu od sadanjosti. PROGRAMSKA KARTICA BR. 2 Programiranje je u sutini operacija svo enja kvalitativnog na

kvantitativno. 23. Napolju je bilo sparno i mirno. Znoj mi se cedio izme u prstiju kao da sam na rukama imao rukavice koje su upravo osuene na nekom izvoru toplote. Nije bilo zvezda, a crvenkasti mesec pokazivao je pokatkad svoj puni krug kroz procepe u oblacima. Na izlasku smo se zaustavili u straarnici odakle je Tanomogi telefonirao. Straar nam veselo donese neki voni sok kao da nas je oekivao. Bilo je krajnje neprijatno zadrati nehajan izraz na licu. "Da li si razgovarao sa njima?" upitah nasumice. "Da, jesam", odgovori Tanomogi opora osmeha, urno krenuvi. Od tada smo utali. Nije bilo nikakvog znaka da nas neko prati. Kada smo stigli u glavnu ulicu zaustavili smo taksi. Izvadih maramicu, ali ne dovoljno brzo da uhvatim kapljicu znoja koja mi se skotrlja niz nos. Tanomogi je izdao uputstva: "Od Cukijia idite kroz Harumi, zatim preko mosta koji vodi u 12. oblast na isuenom terenu. Znate... mislim da ga zovu Joroi Most. Pre ete ga i to je odmah tu." Sredoveni voza sa pekirom obmotanim oko glave ispod slubene kape, podozrivo baci pogled preko ramena, ali bez rei dade gas. Nizovi tunih, drvenih kua, koje su se umrtvile na toploti, jednolino su promicali pored prozora taksija. Ulice su postepeno upile zaparu. Poto smo se vozili oko jedan sat ostavili smo za sobom Harumi, a predeo je postao krajnje sumoran sa nepotrebno irokim putem oivienim betonskim zidovima. Za vreme vonje avrljali smo o estim malim zemljotresima, zemljitu koje tone, nepoznatom poreklu velikih plima, iznenadnim promenama vremena koje se godinama neprestano ponavljaju. Stekao sam utisak da sam odremao nekih deset do petnaest minuta. Konano se, kroz magloviti morski povetarac, pojavi Joroi Most, zeleno svetlucajui. Bilo je neeg duboko uznemirujueg u upadljivom osvetljenju usred surovog pejzaa. Upravo kada smo preli most odnekud zauh kratak, tihi zvuk parne sirene. Oigledno je oznaavala pono. Pored puta stajala je jedna limuzina. ovek sa baterijskom lampom bio je nagnut nad motorom naizgled nastojei da otkloni neki kvar. Tanomogi zaustavi taksi i plati vonju. "Evo nas", ree on, krenuvi prema kolima pored puta. ovek sa baterijskom lampom se uspravi i utivo klimnu glavom kada se pribliismo. Preli smo u kola koja su dola da nas saekaju i nastavili smo da se vozimo jo nekih dvadeset minuta. I ovaj drum bio je irok i pogodan za vonju; ali stalno je kruio. Na kraju sam izgubio orijentaciju; kada smo preli preko neka tri velika mosta, moda se vie i nismo kretali u pravcu 12. oblasti na isuenom terenu. Nisam se ak ni potrudio da pitam, jer sam shvatio da ne bih

dobio otvorem odgovor, jer je cela ova rabota bila suvie zapetljana. A zatim, ako budu eleli da mi odgovore, to mogu da uine kasnije uz pomo mape. Iznenada smo stigli. Naputeni grad velikih skladita. Stajali smo pred malom, drvenom jednospratnom zgradom koja je bila okruena obinim betonskim zidom spreda proseenim i od koga je put vodio ka moru. Tabla je bila obeena gotovo van domaaja pogleda, u uglu ulaza: 'Jamamotoove Laboratorije'. U vrtu se nalazio izvestan broj praznih, tronih, cisterni. Brzo pogledah u nebo, ali na nesreu mesec su skrivali oblaci. ak i da sam ga video, nisam se zanosio da bi mi mnogo pomogao da otkrijem kakvo je ovo mesto. Okolna obala pruala se na sve strane sem na sever. Jamamoto je lino doao da nas doeka. Bio je to krupan ovek, bleda, prljava lica. "Moj brat je va veliki dunik", ree on modulisanim, energinim glasom; i ponudi mi vizit kartu koja se lagano pojavi me u njegovim debelim prstima sa upalim noktima. Poto je to rekao, prisetih se da njegov mla i brat rukovodi odeljenjem za elektronske dijagnoze u Centralnoj socijalnoj bolnici; nisam mogao da odagnam pomisao kako u toj vezi postoji neka neobino pretea lozinka. Kada je neko zbog amnezije prognan iz prirodnog poretka sveta, pretpostavljam da mu se sve pojavljuje u zagonetkama kao to je ova. Pokuavajui da prikrijem svoju nelagodnost, izvalih glupost otpozdravljajui mu. "Kad ve spomenuste, dosta liite." "Oh, ne. Braa smo, ali preko supruga." Jamamoto se od srca nasmeja i krenu ispred mene. Ovde su tako e nosili bele mantile i sandale, kao i mi, ali su im ogrtai bili strano umrljani uljem, jer su radili sa ivim stvarima. Velike ake su mu visile mlitavo pored tela i izgledale su previe teke. Pitao sam se da li takvi prsti mogu uopte bolje da izgledaju dok rade na osetljivim ivim stvorenjima. To se razlikovalo od manipulisanja apstrakcijama, nevidljivim stvarima, kojima smo se mi bavili. U stvari, ovi prsti mogu biti iznena ujui veti. Unutranjost zgrade bila je veoma oronula i oljutena poput neke stare osnovne kole. Ali uprkos svemu tome, na kraju hodnika, s leve strane, nalazio se lift u izdubljenom oknu. U osmo u njega, a profesor Jamamoto pritisnu dugme; odjednom lift krenu nadole. Kada razmislih o tome, i morao je da ide nadole, jer je zgrada imala samo jedan sprat. Ali poto sam iz navike oekivao da krene nagore, bio sam toliko iznena en da sam i protiv svoje volje zavikao. Profesor Jamamoto se, kao da je ovo i oekivao, glasno nasmeja. Bio je to prostoduan smeh, dovoljan da zaboravim kako je jedan sat ujutro i da se nalazimo u udnoj situaciji. On sigurno nije nalikovao tipu zaverenika. Moja prvobitna zla namera da otkrijem njegovo pravo lice pretvorila se u svoju suprotnost, u izvesno iekivanje. Lift se sporo kretao, ali mislim da smo se spustili sa visine koja bi otprilike

odgovarala treem spratu jedne obine kue. Nali smo se u dugakom poprenom hodniku sa nizom vrata. Izuzev udne hladne vlage koja se oseala, mesto se nije razlikovalo od bilo koje laboratorije. Skrenuvi desno, pro osmo kroz vrata na kraju hodnika. Pred nama se ukazao zapanjujui prizor: ure aji koji kao da su bili napravljeni od blokova prljavog leda, pravi trodimenzionalni akvarijumi. Veliki i mali tankovi vode bili su me usobno sloeno povezani; a unutra su se nalazile cevi, termometri i merai. Gvozdeni mostovi za radnike, napravljeni kako bi oni mogli da se kreu iznad tankova, pruali su se u svim pravcima granajui se na pojedinim mestima i u tri nivoa. ovek bi pomislio da se nalazi u strojarnici nekog broda. Oroeni zeleni zidovi, udno, ivo komeanje, miris poluisuene obale nekog pliaka - sve je to bilo nalik na san koji se javlja pre nekog jakog nazeba. Na mostu upravo tik iznad nas, dolazile su i odlazile u belo obuene prilike, sa sandalama koje su lupkale, oitavajui merae i pravei beleke. Uopte se nisu osvrnuli kada smo uli, ali kada je profesor Jamamoto pozvao nekog Haradu, njegov glas jo nije zamro me u tankovima, a ve se pojavilo jedno iznena ujue prijatno lice. "Harada, da li biste bili ljubazni da nam otvorite sobu za rast broj tri, molim vas." "Sve je spremno, gospodine." Profesor Jamamoto klimnu glavom i pogleda unaokolo. "Pa, hoemo li onda? Za sada je ovo moja soba", ree on, uputivi se preko glavnog mosta. "Pogledajte", uzviknu Tanomogi, dodirnuvi me za ruku i skrenuvi mi panju na tankove sa vodom na drugoj strani. I da to nije uinio, ja sam pomno motrio na sve jo od trenutka kada sam uao. U prvom tanku nalazio se par vodenih mieva. Sem to su im se tanki prorezi boje breskve otvarali i zatvarali me u nakostreenim dlakama u dnu vrata i to su im grudi bile male i liile na bure, nije postojala gotovo nikakva razlika izme u njih i obinih poljskih mieva. U vodi su se kretali iznena ujue graciozno. Njihov psei nain plivanja podseao je na plivanje kopnenih ivotinja, ali su zato bili izuzetno pokretljivi poput rakova, opruajui i skupljajui celo telo kao oprugu. Jo nisu izgubili crte glodara, jer se jedan od mieva propeo do povrine vode i apicama zgrabio pare drveta koje je plutalo, glodui ga dok je na le ima polako tonuo prema dnu. Drugi iznenada skoi prema meni, ali neposredno pre nego to je udario u staklo tanka, elegantno skrenu u stranu i pogleda me velikim, okruglim, trepuim oima, palacajui iljatim crvenim jezikom me u poluotvorenim usnama. U sledeem tanku kao i u onom do njega tako e su se nalazili mievi. U etvrtom je bio zec. Razlikovao se od mieva: izgledao je veoma snudeno i jadno sa mokrom i zalizanom dlakom. Mirovao je sklupan poput lopte blizu

dna tanka slian nekoj vrei. "isti biljojedi ne oseaju se ba najbolje", primeti profesor Jamamoto, lupnuvi noktom po tanku iznad zeca. "Pretpostavljam da je to zbog toga to na poseban nain asimiluju energiju. Prva generacija uspeva da preivi, ali ne i naredne." eleznim stepenicama popeli smo se do jedne prostorije s desne strane koja je bila slina kutiji obeenoj o tavanicu. Pre nego to sam uao sluajno pogledah unaokolo. Jedna ogromna ivotinja, koja se tamno svetlucala u tanku veliine vagona smetena u udaljenom kraju sobe, navali ka povrini vode, ustalasane poput meda i ispusti bolan urlik. Bila je to krava. "Zadivljujue, zar ne?" ree profesor Jamamoto, osmehnuvi se i zatvorivi vrata. "ak bismo mogli i da uzgajamo biljojede da ne zavisimo od vetake stone hrane. S obzirom na to da krave daju meso i mleko, mogli bismo dobro da zaradimo proizvodei ove artikle u velikim koliinama. Ali one su u vodi, a ure aj za muu stvara nam potekoe. Za sada koristimo malu vakuumsku pumpu, ali teko da mogu da kaem da je to idealno reenje." On izvadi krag od kineskog porculana iz friidera u zidu i napuni au. Bilo je to mleko. "Probajte malo. Svee kravlje mleko. Gotovo je isto kao ono koje se dobija od kopnene ivotinje. Analitiki, neto je vei procenat soli. Samo mleko ga ne sadri, ali slana voda prodre u njega za vreme mue. Ah, njegova najbolja odlika je sveina." Brzo ispih malo mleka da ne povredim oseanja moga domaina. Moda je to bilo stoga to su posebnu panju posveivali hrani, ali bilo je ukusnije od mleka koje kod kue pijemo. Smestih se u donetu stolicu. Ispijanje mleka pre nego to smo seli predstavljalo je veoma upeatljiv nain da se stvori prijateljska, neformalna atmosfera. Ako je sve ovo bilo nameteno, teko e biti nagoditi se sa mojim domainom. "Mora da ste umorni u ovo doba. Mi smo se do sada ve navikli na to ovde", ree profesor Jamamoto, sklapajui svoje debele prste na grudima, a le ima se naslonivi na zid du koga su bili postrojeni mikroskopi i razni drugi instrumenti koji se koriste u hemijskim eksperimentima. Na pole ini svakog prsta izraslo mu je desetak nakostreenih, debelih dlaka, kao na etki za timarenje. Iza nas se nalazio krevet, iji je jedan deo bio sakriven zastorom i nekim visokim policama za knjige. "Oh ne, i nama se esto deava da ostanemo do kasno u no na nogama", odvratih. "Pretpostavljam da je tako. Mora da ste veoma zaposleni. Za nas ne bi ba bilo tano rei da smo zauzeti. Ali zbog prirode posla ovde gotovo da ne moemo praviti razliku izme u dana i noi. Tako je to. Ima mnogo nonih tumarala me u mesojedima, pa nam ne polazi za rukom ni da ih zavaramo palei svetlo. Za obuavanje psa, na primer, potrebno je izii napolje, tako da otpada rad po danu. Ne udimo ba previe da nas neko vidi, znate."

"Nije valjda?" "Naravno!" uzviknu on, toplo se osmehnuvi. "Ako budemo imali vremena, pokazau vam, ali malo kasnije. Smem li da vas ponudim jo jednom aom mleka? A tebe, Tanomogi?" Zgranuto pogledah Tanomogija. Povrnost pitanja, bez obzira na Jamomotoovu pristupanost, nije mogla da bude prihvatljiva za ljude koji su se videli svega nekoliko puta. Ali Tanomogi nije ni pokuavao da sakrije kako se ovde osea kao kod kue; ba naprotiv. "Ne treba da brinete zbog pasterizacije, gospodine", ree on, nastavljajui razgovor koji je Jamamoto zapoeo. "Voda u ovom delu tokijskog zaliva sasvim je ista. Vetaki je filtriraju i proiavaju." "Sasvim tano. Dozvolite da vam pokaem model zgrade", ree Profesor Jamamoto, ustavi i skinuvi prekrivku sa stalka koji se nalazio u uglu pored police za knjige. Iznenada se die stub praine. "Izvinite. Ovde nije ba isto. Pogledajte ovo. To je presek jednog dela laboratorije. Iznad nje, sve dovde, prostire se more; pretpostavljam da ima oko trideset stopa do povrine. Voda dolazi kroz ovu cev. U njoj se nalaze filtri koje pokree prirodni pritisak vode. Kapacitet im je dva miliona galona po jedinici; pored njih imamo dve rezervne jedinice od po petsto hiljada galona, tako da smo dobro snabdeveni. Ako je filtriranje suvie uspelo, to nije dobro za rast, verovatno zato to se poremeti takozvana prirodna ravnotea. Dolazi do smanjenja sposobnosti varenja a umnoavaju se alergijska oboljenja. Ovde, u ovom tanku, organske i neorganske materije su izmeane tako da tvore neto veoma nalik morskoj vodi. Moemo da napravimo bilo koju vrstu elite: vodu Crvenog mora, antarktiku vodu iz dubina Japanskog mora. Upravo vrimo istraivanja vode najpogodnije za tov prasia." "Znai vi ovde nemate problema oko nabavke svee prasetine za predjelo, umesto kavijara." "Sasvim tano. To je na poseban delikates. Nekom ko nije naviknut sigurno se ne bi dopala, ali mnogo je ukusnija od govedine. Kada se jednom na nju naviknete, jednostavno vie ne moete bez nje. elite li da probate malo?" "Hvala, ali mislim da danas ne bih", odgovorih, besan to se ponaa kao da smo saradnici. "Vie bih voleo, ako nemate nita protiv, da odmah pre emo na cilj nae posete." Poto sam to izgovorio, shvatih kakav sam eprtlja ispao, ali sada nije bilo povratka i ja nastavih ne znajui kako e se sve ovo zavriti. "Veoma mi je ao to vam dosa ujem u tako neprikladno vreme, ali verujem da ste od Tanomogija manje-vie saznali razlog nae posete." "Pa, jedino mi je reeno da je u pitanju neko istraivanje. Ali nita zato. Zaista je zadovoljstvo priati sa nekim kao to ste vi. Ovde ivim odseen od sveta. Dobijanje dozvole je veoma dosadan posao, tako da retko imamo priliku nekoga da vidimo, mada ivimo u samom centru Tokija."

"Mislite 'dozvolu' da izi ete?" "Ne, ne, dozvolu da pozovemo nekoga u posetu." "Da li to znai da je ova laboratorija pod nadletvom nekog vladinog ure a?" "Ne, nikako. Vladin ured slian je porodici: nita ne moe da ostane tajna. Uostalom nije to ba tako teko." On podie svoju veliku aku ispred mog lica, kao da eli da mi preprei put. "Ne, ne mogu dalje da odgovaram. Vidite, ak ni ja ne znam ko ovde zapoveda. Ali moni su. Sada govorim intuitivno. ak oseam da oni poseduju celu zemlju. Nije mi palo na pamet da dublje ispitam stvari dok nisam bio potpuno siguran." "Znai ti zna?" otvoreno upitah Tanomogija. "Ne, apsolutno ne!" Tanomogi zatrese glavom i preterano podie obrve; na njegovom licu nisam mogao da primetim ni najmanji drhtaj. "udno, zar ne. Kako si onda dobio dozvolu za mene?" "Preko mene, naravno", nasmeja se profesor Jamamoto, otkrivajui dugake, iroko razmaknute prednje zube, kao da je uivao u razgovoru. "ak ni ja koji vodim ovdanji posao ne znam, pa kako bi onda neko izvana poznavao glaveine? Jedino sam ja mogao da podnesem zahtev za vas, zato to samo ja znam kako da stupim u vezu sa njima." "Shvatam", rekoh, osetivi da drim adut u rukama. "Onda bi to znailo", dodadoh natenane uivajui u svom uzbu enju, "da je, onog asa kada je Tanomogi prvi put saznao za postojanje ove laboratorije, morao da dobije dozvolu za obilazak na neiji zahtev, zar ne? Ako nije tako, vae objanjenje pada u vodu." "Naravno da je tako", upade profesor Jamamoto, preduhitrivi Tanomogija, koji je zaustio da neto kae. "Dozvolite da vam to jednostavno objasnim. Re je o prijemu novog lana ekipe. Kao to sam ve rekao, rad u ovoj laboratoriji zahteva tajnost i nju moraju da potuju kako posetioci tako i lanovi ekipe. Naravno, ovde ne postoji nikakvav zakon ili bilo ta slino. Ne traimo od vas da potpiete nikakvu zakletvu i nema formalnih ogranienja. Me utim, mere bezbednosti su zbog toga mnogo stroe. Ono ime se ovde bavimo pokazujemo samo onima za koje smo sigurni da e uvati nau tajnu. Kao ishod toga, gotovo da nije nita procurelo napolje." "Kada kaete 'gotovo' znai li to da je dolazilo do krenja obeanja o tajnosti?" "Hm, pitam se. Mislim da, sigurno, moemo da zakljuimo kako nije dolo ni do jednog, poto se o naem radu nikada nije raspravljalo u javnosti. Ali uo sam da su se neki neobrazovani radnici razbrbljali pod dejstvom alkohola. U njihovom sluaju primenili smo vrlo otre mere." "Da li su ubijeni?" "Naravno da ne. Nauka je napredovala na svim poljima. Ne morate da

ubijate; postoje mnogobrojne druge metode: brisanje pamenja, na primer." Moj adut je oigledno bio onaj pravi. Profesor Jamamoto je zadrao svoj pre anji blagi izraz lica i poslovnu otrinu glasa. Ali Tanomogijevo nervozno lupkanje prstima po ivici stola - koga ni sam nije bio svestan - stavilo mi je do znanja da se razgovor ve pribliio sutini situacije. "Me utim", nastavih sa ispipavanjem situacije, "ne moete naterati mrtvaca da govori dok od njega ne napravite mleveno meso." Profesor Jamamoto prasnu u smeh, kao da ga sve to jako zabavlja, dok su mu se ramena tresla. "To je moda istina. Ako bismo dotle stigli nali bismo se u gadnom sosu." "Ali ne razumem. Ako se toliko plaite da e se va rad obelodaniti, uopte nije trebalo da izdajete povlastice za posetu. To se jo moe dopustiti u sluaju nekog upornog zahteva izvesnog datog molioca, ali ne postavljate li zamku na taj nain to na silu nekom dodeljujete dozvolu, a pri tom mu zapretite da ete ga ubiti, ako progovori o onome to je video? Znanje koje ne moe nikome da prenese ne slui niemu. Meni va cilj izgleda suvie uznemirujui." "Preuveliavate, gospodine", zapoe Tanomogi. "Onima koji ovde rade uopte nije zabranjeno da razgovaraju o poslu koliko god ele." "Naravno", nastavi profesor Jamamoto, "u principu se zahtev za dozvolu uruuje preko tree osobe; na taj nain uveavamo broj ljudi simpatizera naeg posla koji nemaju nita protiv uvanja tajne. Anonimna miljenja poput javnog mnenja i glasina, sasvim su neto drugo nego sud odgovornih pojedinaca, simpatizera, sloiete se." "Simpatizeri, simpatizeri, kaete. S ime, za ime boga, oni treba da simpatiziraju?" "To je upravo ono to u vam sada pokazati." Profesor Jamamoto ivahno ustade, otrevi dlan o preklop belog mantila i zadovoljno skupivi oi. "Voleo bih da ono to ete videti posmatrate intelektualno, a ne injeniki. Krenuemo od soba za rast, ali pre toga izloiu vam pojednostavljenu istoriju nastanka naeg istraivanja." "Samo trenutak. Pre nego to nastavite, eleo bih jo neto da raistimo." Ja tako e ustadoh i povukoh se za jedan korak, sputajui podignute ruke polako na sto. "Tanomogi, shvatam da si ti podneo zahtev za mene, ali ne razumem ko ga je podneo za tebe. Ako je osoba kojoj je bilo dozvoljeno da proui ovdanji rad neki na kolega, zar nemam pravo da saznam ko je to? Ko te je izabrao i zato?" "U redu. Kazau vam", ree Tanomogi blago se osmehnuvi dok je ustajao. "Budui da mogu, uiniu to. Ali ako se ljutite samo zato to vam ranije nisam rekao, to je veoma loe." "Niko se ne Ijuti. Jedino hou da saznam istinu." Profesor Jamamoto se umea, govorei kao da uopte ne zna u emu je

stvar. "Da, stvarno, istina je zadivljujua, zar ne? Bar je teak teret skinut sa Tanomogijevih plea." "Bila je to Vada", ree Tanomogi sveano se obliznuvi. "Vada?" "Pre nego to je poela da radi za vas, neko vreme je bila zaposlena ovde", dopunio ga je profesor Jamamoto, podigavi ruku. "Bila je sposoban radnik i posedovala je, za devojku, zadivljujuu ustrajnost. Ali patila je od slabosti koja se ne moe tolerisati na ovom mestu: nije mogla da podnese krv. Tako je otila i zaposlila se kod vas. Ako se, me utim, dobro seam, za nju je u to vreme jamio moj mla i brat iz Centralne socijalne bolnice." "Tano. To je sasvim tano. Sada se seam." Odjednom se karike lanca povezae i zatvorie krug... suvie brzo. Ali iako sam prestao da sumnjam, problem je jo postojao. Karike su po redu birane iz vazduha, ali suvie velika tanost kojom je spajanje izvreno naterala me je da naslutim neko skriveno lukavstvo. Na alost, ma ioniar koji je izvodio ovu opsenarsku majstoriju jo se nije potpuno otkrio. Sumnjao sam, ali me je i zadivio nain na koji je povezao karike svoga lanca. Iznenada je izme u mene i glavne figure koja je izgleda predstavljala samo sluajnost bio iscrtan novi dijagram, tako da je naa veza postala jasna i jaka. Do izvesnog stepena mogao sam ak i da shvatim Tanomogijev razlog zbog koga me je doveo ovamo. Bar je objanjenje bilo smisleno. Mada nisam iao toliko daleko da mu poklonim svoje poverenje, poinjao sam da nasluujem mogunost da se to jednom dogodi. Polako sam izdahnuo vazduh tako da drugi ne primete da sam ga duboko udahnuo. 24. "Prvi istraivaki projekat nae grupe bio je vezan za metamorfozu insekata. Profesore Katsumi, verujem da znate neto o genetici?" "Oh, ne. Smatrajte me za potpunog amatera. Zaboravio sam ak da li se prvo stvara unutranji ili spoljanji zametni sloj." "Dobro. To e olakati posao; moi u da vam izloim stvari jednostavnim reima", ree profesor Jamamoto, lupkajui naizmenino s oba kraja neupaljene cigarete o sto. "Naravno", nastavi on sporim glasom kao da odmerava svaku re, "na cilj nije bila sama metamorfoza insekata. Govorei uopteno, teili smo planskoj rekonstrukciji ivih bia. Izvesna poboljanja su ve postignuta. U stvari, bili smo ve u stanju da, kada su biljke u pitanju, udvostruimo broj hromozoma. Me utim, to se tie ivotinja, naa nastojanja nisu otila dalje od isto eksperimentalnog nivoa na planu poboljanja vrste. elimo da ovakva poboljanja ivih bia postanu korenita i dobro isplanirana. To je ambiciozan projekat: nameravamo da izazovemo vetako i ubrzano odvijanje evolucije u odre enim pravcima. Kao to znate, razvoj jedinke

predstavlja ponavljanje razvoja porodine loze. Strogo govorei, ona ne ponavlja taan oblik predaka, ali ipak je u sutinskoj vezi sa njima. Prema tome, uz dosta zalaganja, u stanju smo da izdvojimo ivo bie u stadijumu razvoja iz njegove normalne vrste i umetnemo ga u potpuno nove vrste. Sa naim sadanjim krajnje elementarnim metodama, stvorili smo tako groteskna, abnormalna stvorenja kao to su na primer, dvoglavi gregorci i aba sa ustima gutera, ali to ne znai, u pravom smislu te rei, da smo ih poboljali. Dete moe da razbije sat, ali da bi se on napravio potreban je specijalizovan tehniar. Rast kod ivotinja uvek uslovljavaju dva suprotna hormona, ili stimulativne supstance. Pozitivan nadraaj potpomae dezintegraciju, a negativni je obuzdava. Kada je pozitivan nadraaj jak, dolazi do zgruavanja velikog broja malih elija, a u sluaju da preovladava negativan nadraaj, one se uveaju, ali ostaju neizdiferencirane. Sloeno odvijanje ovog naizmeninog procesa ini bitan zakon rasta ivih bia. Ako elite, mogu to da vam predstavim jednostavnom inegriskom jednainom." "To je ono to bismo mi nazvali kombinovanom povratnom spregom, zar ne?" "To je kompleks povratne sprege. Da bismo detaljno ispitali njegovo dejstvo, prouavali smo metamorfozu insekata. Ve izvesno vreme se zna da metamorfozu insekata kontrolie hormon za specijalizaciju koji lue nervne elije i hormon larve koji dolazi iz corpus allatum; nali smo se u prilici da ustanovimo ta e se dogoditi kada se odstrani jedan ili drugi tokom datog perioda. Ali tehniki je teko kontrolisati razvoj pipavom i kvantitativnom regulacijom. Me utim, tano pre devet godina Amerikanci i Rusi su, gotovo istovremeno, uspeli da eksperimentalno ostvare ovu kontrolu. Sledee godine je naa grupa, koja je radila potpuno nezavisno, tako e otkrila tu tehniku. Stvorili smo neke veoma udne insekte. Evo, pogledajte samo ovamo." Profesor Jamamoto iznese iza zaklona neku napravu koja je podseala na veliki kavez za ptice. U njoj su dva pljosnata, siva stvorenja veliine dlana puzala unaokolo. Bilo je odvratno i pogledati te insekte sa oklopom od sivih ekinja ija je povrina bila prekrivena lepljivom opnom. "ta mislite, koji su ovo insekti? Imaju est nogu, pa ipak su insekti. To su muve. Iznena eni ste? U pitanju su larve iji je rast zaustavljen, ali koje su ve potpuno razvijene. Pogledajte ovamo... imaju ista usta kao i muve, a uz to mogu da se i razmnoavaju. Ovo ovde je mujak, a ono tamo enka. Oni predstavljaju novinu; nisu od velikog znaaja. Drimo ih kao uspomenu na na prvi uspeh. Divlji su. Ako zavuete ruku u kavez, ujee vas. Kada se dobro oseaju, verovatno u doba parenja, isputaju udne, kripave zvuke. Dozvolite da vas sada povedem u sobu za rast." Spustili smo se mostom iz sobe za razmnoavanje i poto smo proli kroz vrata koja su se nalazila na suprotnoj strani od onih kroz koja smo uli, izili

smo ponovo u jedan mraan hodnik. Grupu je predvodio profesor Jamamoto sa glavom nagnutom na jednu stranu, neprestano priajui. "Od tada je me unarodna razmena obavetenja pala na mrtvu taku. Ne ba sasvim; objavljeno je poneto o vanmaterinom ra anju sisara. Ali sve je to veoma apstraktno, a sem toga veo utanja obavio je daljnju razmenu. Kada se o tome razmisli, to se i moglo oekivati. Za nas koji uestvujemo u jednom takvom istraivanju znaenje tog utanja isuvie je jasno. To vie nije jednostavno pitanje uevnosti ili tehnike. Svako ima predoseanje neeg mnogo stranijeg. Taj strah je tim vei zato to rekonstruisanje ivota izgleda mogue ne samo teorijski ve i tehniki. elim da to vidite. U ovoj je sobi." Doli smo do gvozdenih vrata na kojima je bio ispisan broj tri. Ugledah jednu kutiju, zastakljenu sa tri strane, veliine oko trideset est kvadratnih stopa. Kroz staklo se mogla videti unutranjost. Vei broj prenosnih traka na nekoliko razliitih nivoa sporo se kretao udesno i ulevo. Pored njih je stotine maina, nalik na glaala soiva radilo, lagano se kreui gore-dole. Na dnu su se etiri oveka odevena u bele mantile pripremala za neku operaciju nagnuti nad dugaak radni sto. "Ne mogu da vas pustim da u ete. Unutranjost je sterilizovana. I ja sam obino odavde izdajem nare enja. Pogledajte. Samo u ovoj sobi smo u stanju da obradimo trinaest hiljada fetusa dnevno. Odvajamo ih od njihove prirodne linije razvoja prema unapred utvr enom programu. Ono to vidite pravo pred vama su fetusi vodenih krava. Da, istina je. I sami smo bili dobrano preplaeni kada smo se prvi put nali pred tim", ree profesor Jamamoto, saoseajno me gledajui dok su mu se u uglovima oiju pojavile bore. "Ipak, mi smo prirodnjaci. Uvek su nam pripisivane razne prekomernosti - mi kaljamo prirodu - ali i dalje idemo napred. Istinu govorei, bili smo uasnuti jedino dok smo razmiljali o mestu za realizaciju metamorfoze fetusa." "Za mene je sve to i dalje uasno." "Ne krivim vas. Krnja budunost uglavnom u pojedincu izaziva udno oseanje. ujem da su izvesni primitivci iz Afrike kada su prvi put doli u grad i ugledali visoke zgrade mislili da su one klanice za ljude. Oh, izvinite; ne shvatajte me doslovno. Hou da kaem da sve ono za ta ne moemo da prona emo vezu sa ljudskim iskustvom, nuno postaje zastraujue. Neto to nema smisla, a to je jae od nas." "elite li da kaete da ste iz nekog razloga uspeli da u sebi obuzdate drhtanje pri pomisli na ovo fantastino istraivanje?" Profesor Jamamoto odluno klimnu glavom sa samouverenom iskrenou, bezoseajan poput doktora koji ube uje pacijenta da da pristanak. Nije mi odmah odgovorio, ve je otvorio metalnu kutiju koja se nalazila sa strane i okrenuvi prekida, poe da govori kroz staklo onima unutra... "Harada, da li biste bili ljubazni da nam pokaete jedno od zrna koje

pripremate", ree on, a zatim se okrenu. "Obino biramo neobra eni fetus tek odvojen od posteljinog 'semena'." Jedan od radnika potvrdno klimnu glavom preko ramena, podie sa stola pljosnati stakleni kontejner i popevi se eleznim stepenicama, do e do nas. Na licu je imao suzdran osmeh, a oi su mu nestano svetlucale. Da bi malo ublaio moju ukruenost, Tanomogi mi se nakalja blizu uveta. "Ovo je jorkirska svinja", ree ovek kroz prijemnik. "Da li su na svom mestu?" uzvrati pitanjem profesor Jamamoto. "Da. Sve se odvijalo glatko." Tanke niti krvnih sudova koje su izlazile iz crvolikog sredita tamnocrvene elatinske supstance stajale su ratrkane unaokolo poput sitnih plamiaka vatrometa. "Najtei deo", objasni profesor Jamamoto, "jeste privrivanje semena za vetaku posteljicu. Prvo to uradimo. Slino kalemljenju, pretpostavljam. Naravno, imamo problema oko nabavljanja semena i njegovog uskladitenja dok ne stigne do nas. Ono tom prilikom nuno dolazi u dodir sa spoljanjim svetom i tada postoji najvea opasnost da tajna negde procuri." "Sadanja stopa uspelih implantacija svinja iznosi sedamdeset i pet procenata za jorkirsku rasu." Profesor Jamamoto klimnu glavom glasu iz prijemnika. "Na radnom stolu, tamo dole, moete videti kako ih biraju. Jedino se taj posao obavlja runo. Kada se on zavri sve ostalo je mehanizovano, kao to moete da vidite. Na ovaj kraj prenosne trake stavljamo samo uspeno implantirano seme, vetake posteljice i sve ostalo. Zatim ih maina jedno za drugim prenosi. Potrebno je oko deset dana da sa jednog kraja stigne na drugi. Vidite li one slavine, sa glavama koje se klate, smetene na odre enim razmacima du trake? One ubrizgavaju odre enu dozu krajnje izdiferenciranih hormona u svaki fetus. U pravoj utrobi uzajamno me udejstvo hormona koji dolaze kako iz fetusa tako i iz majinog tela izaziva siune promene. Ispitujemo ih kvantitativno i vremenski i shodno tome odre ujemo dozu hormona. Ako izvedemo proces koji se nee razlikovati od onoga koji se odvija u stvarnoj posteljici, prirodno je da emo dobiti kopnenog sisara slinog majci. Ali ove svinje su stvorene pod malo izmenjenim uslovima. Ovu promenu moemo da izrazimo kao jednainu luenja, u kojoj a izraava stopu hormonalnog toka, ali pustimo to." "Ali seme poinje da se razlikuje posle odre enog broja asova ili dana nakon zaea. Kako uspevate to da ujednaite?" "Dotakli ste jedno vano mesto. U sluaju svinja, naa ustaljena praksa je da uzimamo fetuse stare oko dve nedelje, ali naravno, i me u njima postoje razlike. Verujem da je nepotrebno dodati, da sve dok se promena u njihovom razvoju odvija prema funkciji a koju sam gore pomenuo, pa do presudne take u kojoj fetusi postaju vodena ili amfibijska bia, ne treba se brinuti o

stopi rasta. Materice se tako e razlikuju: neke su mlade neke starije. Jedino kada kucne presudan as trebalo bi praviti razliku. Odavde to ne moete jasno razabrati, ali boja posteljice se razlikuje. Malo je bleda. Kada se ovek navikne, moe je lako uoiti." Mladi radnik Harada smesta ode da donese jednu. Dok smo ga ekali da se vrati, profesor Jamamoto pripali napola popuenu cigaretu koju je gurnuo u dep svog belog mantila, rekavi da je puenje dozvoljeno. "Kakve udne navike imamo mi to udiemo vazduh", promrmlja on, pratei oima dim kao da prisustvuje neem zaista neverovatnom. "Na primer, ovde se obavlja posao za koji je zaduena soba za razvoj broj tri", ree Tanomogi ne promenivi boju glasa. Moda je poeo da ga savla uje umor. I sam sam bio iznuren i bez obzira na napregnutost drhtao sam kao da sam uinio neto nedopustivo. Ali profesor Jamamoto nije na to uopte obraao panju. "Proces se odvija ovim redom: soba broj jedan, odstranjivanje neistoa; soba broj dva, presa ivanje u vetaku posteljicu; zatim dolaze ovamo. Kada se boja posteljice promeni premetamo ih u sobu broj etiri gde napokon poinju da se preobraavaju u vodene sisare. Ah, naao je jednu." Mladi koji se malopre udaljio urno se vratio, nosei drugaiji stakleni kontejner, koji je zatim podigao da bismo mogli da ga vidimo. Poto mi je bilo objanjeno, prepoznao sam fetus i jednu nerazgovetnu senku u oblasti iz koje su izbijali krvni sudovi. "Eto vidite. Jasno je da je u fetusu dolo do novog unutranjeg luenja. Kada opazimo da je dospeo u ovaj stadijum, smesta ga prebacujemo u sobu broj etiri. Harada, pokaite nam prednji deo, molim vas. Brzo se razvijaju. U ovom razdoblju je karakteristino da se gotovo zavrava formiranje kime, a prvi bubrezi i krge postaju veoma aktivni. Veliki nabori pri dnu glave predstavljaju krge. Kako to da su prvi bubrezi i krge koji kasnije nestaju, tako aktivni samo u ovom stadijumu? Izvinite za ovu lekciju iz biologije, ali to je veoma vano." Saeta verzija objanjenja profesora Jamamotoa: "U teoriji evolucije veoma je vano naelo me usobnog odnosa. Prema ovom zakonu, promena u jednom organu ive jedinke neminovno izaziva i promene u drugim organima. Nas ne zanima puko ponavljanje prolosti, to jest, ponavljanje linije ivota vrste kroz pojedinani proces, ve nunost daljeg nastavljanja ivotnog procesa. Naravno, ne ponavlja se ba sve. Na primer, krv iz prvih stadijuma razvoja fetusa gotovo je istovetna sa onom kod odraslog fetusa. Jedino se ponavljaju oni elementi koji kasnije nestaju, a ipak su neophodni u narednom stadijumu razvoja. Na primer, ak i kada su svinje u pitanju, postoji stadijum

u kome imaju prvi bubreg. Kod odraslih jedinki ovakvu vrstu bubrega sreemo jedino kod zmijuljice. U ostalim sluajevima prvi bubreg atrofira za nekih pet dana ne obavljajui pri tom bilo kakvu funkciju. Zatim se kasnije formira drugi bubreg. Na prvi pogled to izgleda besmisleno, ali kada u tom razdoblju do e do eliminacije prvog bubrega, drugi bubreg jo nije formiran. Prema tome, atrofiranje bubrega ne predstavlja puko nestajanje; on ima ulogu svojevrsnog unutranjeg organa za luenje koji vode do stadijuma drugog bubrega. Drugi bubreg, tako e, prolazi kroz specijalizovanu transformaciju i pretvara se u organ sa unutranjim luenjem, od koga se na kraju, u poslednjem stadijumu, formira pravi bubreg. Isto se doga a i sa krgama. Polovina blia glavi ima ulogu samo kao lezda sa unutranjim luenjem i pomae u evoluciji druge polovine, koja se preobraava iz krga u plua. Organi koji uestvuju u preobraavanju krga su grudna lezda i tiroidna lezda. Sada se postavlja pitanje ta bi se dogodilo da razvoj okonamo, na primer, na stadijumu krga i ne dozvolimo njihov preobraaj u lezde sa unutranjim luenjem. Kao to je sluaj sa ribama ija je evolucija prestala upravo na tom nivou. Ali ak i da tu zaustavimo rast fetusa sisara, on se ipak ne bi pretvorio u ribu. Najvie to bismo uspeli da stvorimo bilo bi neko udovite poput pua golaa lieno bilo kakve vitalnosti, jer bi veliki broj elemenata bitnih za nastanak ribe ve atrofirao, bez ponavljanja svih elemenata." Kada je stigao dotle u objanjavanju, profesor Jamamoto me upitno pogleda dok su mu se debele usne izvile u smeak. "Da li sam ovo dobro objasnio?" I ne saekavi odgovor on se uputi prema vratima. "Sada u vas odvesti u sobu za rast broj etiri, koja je sledea na redu. Ali tamo se nalaze samo staklene kugle koje se neprekidno okreu u potpunoj tami, tako da emo je preskoiti i otii do poslednje sobe, sobe broj pet." "Da", ree Tanomogi preko ramena dok me je proputao, "kada me je Vada prvi put ovamo dovela ili smo istim putem." "Ako elite, mogu vam kasnije pustiti film snimljen pri infracrvenoj svetlosti." "Ne, hvala. Verovatno bi za mene bio odve specijalizovan." "Naravno. Ako vas to posebno ne zanima s tehnike strane, stvarno nema potrebe. Ali eleo bih da vidite sobu broj pet. Zaista je zanimljiva." 25. Ponovo se uputismo dugakim, kosim hodnikom koji se sputao nadole. "Ba kao u sluaju metamorfoze insekata, kvalitet hormona koji dolaze iz nervnih elija predstavlja inilac koji na stadijumu krga odre uje da li e se one do kraja razviti kao takve ili, pak, pretvoriti u lezde sa unutranjim

luenjem", nastavi Profesor Jamamoto, malo spustivi glas, svestan akustinosti hodnika. "Nervni sistem je zaista udna stvar. Ne samo da je neophodan za opstanak ivota ve je i izvor energije u evoluciji. Ako se zaustavi protok tih hormona, smesta prestaje i specijalizacija na datom stadijumu. Na tom principu stvorili smo pueve prasie dugake oko dve stope." "Da li su za jelo?" upade podrugljivo Tanomogi. Izgledalo je kao da se razmee svojim banalnim ponaanjem, to je meni, pod ovakvim okolnostima, izgledalo krajnje neprilino. "Pa, ne vidim razlog zato ne bi bili", odgovori Profesor Jamamoto ni najmanje uvre en. "Ali sa prekidom specijalizacije, prestaje u isto vreme i razvoj nervnog sistema i to na veoma niskom stupnju. Kao rezultat toga dolazi do sporije evolucije miia, to jest proteina. Zato mislim da nemaju ba najbolji ukus." Neki mukarci i ene odeveni u belo klimnue glavama dok su prolazili pored nas. Hodnik se nastavljao na niem nivou i odatle pa nadalje tavanica je bila zasvo ena lukovima. Donja kosina je izgledala mnogo vea. Imao sam utisak da ujem huk okeana, ali to mi je verovatno zvonilo u uima. "Ako smo u stanju ovo da postignemo na stupnju pueva-prasia", ree profesor Jamamoto, napravivi pokret rukom kao da pridrava nevidljivu kutiju i okrenuvi se prema meni, "ne bi trebalo da nam predstavlja veu tekou ni zadravanje krga kod fetusa sisara. Ali teko je zadrati organe za disanje na stadijumu krga, a pri tom pustiti ostale organe da se normalno razvijaju. Naa opta teorija o pozitivnoj i negativnoj funkciji hormona nije dovoljna. U svakom sluaju moemo veoma biti zadovoljni dosadanjim rezultatima." "Ovo je ba grozno dugaak hodnik, zar ne?" "Gotovo smo stigli. Samo da zademo za sledei ugao. Preli smo ceo put oko zgrade izgradene u obliku slova 'U'. Da li ste umorni?" "Moda je uzrok tome vlaga." "To je neizbeno; nalazimo se ispod nivoa vode." Na sobi nije bilo vrata. Du zidova, od kojih ga je delio prostor irine oko dva jarda, bila je u centralnom delu izdubljena duboka rupa do vrha ispunjena vodom. Delovala je kao mali zatvoreni bazen. Ali razlika je bila u tome to je unutranjost tanka bila osvetljena, tako da se jasno videlo ta se unutra doga a; kao da se mogla dotai rukom. Voda je usled dejstva prelamanja svetlosti, sa mesta na kome smo stajali, izgledala duboka, a na drugom kraju iznena ujue plitka. Na zidu, s nae leve strane, bili su nizovi prozoria sa manometrima, a s desne strane nalazilo se nekoliko poveih okana. Dva oveka sa bocama za kiseonik radila su neto ispod vode pred jednim od prozora sa manometrima; od njih su se dizali stubovi mehuria koji

su blistavo sijali. "Ovo su veterinari i odgajivai", prigueno se nasmeja profesor Jamamoto, zaobiavi ivicu bazena i povevi nas ka maloj prostoriji s desne strane. Bio je to veoma neprivlaan sobiak sa medicinskim inventarom, hirurkim instrumentima, bocama za kiseonik i raznim drugim elektrinim napravama udnih oblika - sve je to stajalo ratrkano i bez reda. Ure aj za ventilaciju buno je zujao, a jedan izrazito otar zadah zapahnu mi nozdrve. Jedan omanji ovek niskog ela, koji je iscrtavao dijagram na listu hartije, smesta ustade i ponudi svoju stolicu. Odbih poto sam video da postoje samo dve. Nisam eleo dugo da se zadrim. "Ova gospoda su dola da malo razgledaju. Da li biste bili ljubazni i zamolili tehniare da nam demonstriraju svoj posao." Krenusmo za ovekom, koji je iziao napolje vukui za sobom kabl malog mikrofona, a zatim unu kod ivice bazena. Odgovarajui na njegov poziv dva oveka u vodi podigoe glave i otpozdravie mahanjem ruku. "Za dva minuta stii e sledei fetus", ree ovek, osvrnuvi se prema profesoru Jamamotou. Dok je govorio, jedan od ljudi dade znak podizanjem dva prsta. "Ovde se oni ra aju u intervalu od svakih pet do osam minuta", ree profesor Jamamoto, klimnuvi glavom oveku u vodi. "Dok ne stignu ovamo fetusi u stadijumu krga, poput onih koje ste videli u sobi broj tri, razlikuju se prema vrstama; ali kao i prasii ostaju uskladiteni u susednoj sobi broj etiri nekih est ili vie meseci. Znam da neobino zvui kada se za neto kao to je ovo upotrebi izraz 'uskladititi'." "Ali", iznena eno uzviknuh i protiv svoje volje, "zar se stopa od jednog fetusa na svakih pet minuta ne penje do vrtoglave cifre u est meseci?" "Naravno. Sa pet nivoa, od kojih svaki proizvodi esnaest hiljada, u stanju smo da obra ujemo celokupnu zalihu od osamdeset hiljada komada", ree nizak ovek iskezivi se, dok je umrljan kraj prsta podneo pod nos i poeo da uvlai miris duvana. "Da ste strunjak za ovu oblast", nastavi profesor Jamamoto, zagledan u tank, "usu ujem se da kaem da bi vas zanimalo ustrojstvo sobe broj etiri. Posebno nain na koji se obavlja snabdevanje hranom i uklanjanje nuzproizvoda, regulisanje toplote i pritiska - naroito toplote, koju smo regulisali tako da bude neto nia od toplote ljudskog tela - dodavanjem vetakih izlunih supstanci koje prekidaju specijalizaciju krga, a istovremeno dozvoljavaju drugim organima da se dalje razvijaju. To je, u stvari, kontrolisanje otrova otrovom. Odnosno, ne ba sasvim. Kako se, na primer, mogu kristali soli uiniti nerastvorljivim u vodi? Uzme se, naravno, prezasien rastvor. U svakom sluaju, uspeli smo da obustavimo samo razvoj krga, a da to ne utie ni na jedan drugi organ."

Jedan manometar kraj prozora bazena zasija crveno. "Dolazi", pozva nas oveuljak, eui se po perutavoj glavi. "To je vetako ro enje", uzviknu Tanomogi, poloivi ruke na ivicu bazena i nagnuvi se preko nje. Ljudi u vodi dadoe znak mahanjem ruku, a zatim se pomerie prema prozoru, drei se to su vie mogli po strani tako da nam stubovi mehuria ne ometaju vidik. Iznenada jedna metalna kutija tamne boje ispuni prozor, dok je sklisko prolazila, zaustavivi se na oko dve stope odatle. Ljudi smesta poee da rade oko manometara. "Uklanjaju vetaku posteljicu." Poto su otvorili vrata kutije, izvadie iz nje plastinu kesu. Kesa se pred naim oima pretvorila u veliku loptu. Bila je ispunjena prljavom, crvenkastom tenou. Jedan od ljudi ubaci u nju instrument u obliku creva koji je spajao manometar sa loptom i okrete slavinu. "Izvlae tenost iz unutranjosti. Kada se odstrani posteljica, poinje refleksno disanje na krge, tako da ova operacija mora veoma brzo da se obavi." Lopta se skupi, vrsto prionuvi uz ono to se nalazilo u njoj; bilo je to prase. Prasence poe da krui unaokolo miui nogicama. Drugi ovek gurnu no u prednji deo kese i brzo je skide kao da je koulja. Mada ga nisam primetio, oveuljak je dohvatio dugaak tap i stojei iznad sada neupotrebljive kese, izvukao ju je jednim uvebanim pokretom i ubacio u bubanj u uglu. Odatle je poticao onaj otri miris koji sam malopre osetio. Prase, koje je i dalje plivalo unaokolo, gnjurci uhvatie za prednje noge i naterae ga da izlui neto nalik na smesu boje mesa. ovek koji je pomagao natae etku na kraj creva i obrisa sa tela otpadni materijal, a zatim ga usisa. Da to nisu radili, voda u bazenu bez sumnje bi se zagadila. Prase se najednom zgri kada su mu jednim metalnim potkonim instrumentom ubrizgali neto u ui. "Bubna opna niemu ne slui, a i lako se inficira, tako da je unapred zamenjuju plastinom, kao to ste upravo videli." "Poto se razvija... ", poe Tanomogi, ali odjednom ponovo zauta. Moda je osetio da bi se ono to je eleo da pita potiralo sa mojim pitanjem. "U redu. Pitaj prvo ti", rekoh. "Moje pitanje je jednostavno", nastavi on. "Pitao sam se da li zapuai ne popuste kada prase poraste." "Popustili bi, ali ova plastika poseduje neka zanimljiva svojstva. Na nju ne deluje gravitacija i ona se pomera u pravcu vee toplote. iri se preko oblasti do kojih direktno dopire telesna toplota. To je potpuno istraeno. Sada je na vas red, doktore Katsumi." "Pa, eleo bih da pitam neto u vezi sa zvukom. Kako stoji sa problemom

zvuka pod vodom?" "U ovom trenutku nismo jo sve reili. Za ribe je uvo veoma korisno mada ga pokriva kost, tako da zvuk moda prodire i kroz plastine zapuae." "Hoete li da kaete da vodene ivotinje nisu gluve?" "Naravno. Naroito su vodeni psi osetljivi ak i na vrlo slabu buku." "More uvek nazivaju svetom tiine, ali ono u stvari uopte nije tako tiho, zar ne?" ree Tanomogi znaajno. "Besmislica!" uzviknu oveuljak, proguravi se izme u nas. "Nema bunijeg mesta od mora, ako samo umete da sluate. Ribe krete poput ptica u umi." "Problem je pre u tome", ree profesor Jamamoto, podigavi visoko glavu i prelazei prstom du nosa, "kako se stvara zvuk, a ne kako se uje. Bia koja diu na krge ne mogu da koriste glasne ice, to nam je zadavalo mnoge potekoe. Pas koji ne moe da laje nije ba pogodan za uvara. Naravno, pse smo uspeli i da obuimo." "Hoete da kaete da ste ih obuili da laju?" "Ne, ne. Nauili smo ih da krguu zubima, a ne da koriste glas. Ideju su nam dale izvesne vrste riba i veoma smo ponosni to je ona bila tako dobra." ovek, koji je zavrio ienje, jednim zamahom dopliva blizu povrine vode i isprui malo prase koje je drao u rukama da bismo ga mi videli. Bilo je svetlo-ruiaste koe prekrivene belim ekinjama, dok su mu se krge, poput nabora na koi, brzo otvarale i zatvarale. Ono nam uputi iznena en i razrogaen pogled kroz vodu. "Da li je ve otvorilo oi?" "Da, zar ste primetili?" ree profesor Jamamoto, veselo se smejui. "Rekao sam da dolazi do promena samo u organima za disanje, ali ako se upustimo u podrobnije ispitivanje videemo da se, u stvari, deavaju mnogobrojne izmene. Nije stvar toliko u tome to su oi otvorene, ve to su kapci atrofirali." ovek pod vodom smesti prase pod miku i poravna svoje bledoplave gumirane nogavice kombinezona koje su se uvrnule. Zatim popreno presee bazen i nestade kroz prozor na suprotnoj strani kao da je usisan u njega. Za njim ostade trag u obliku belog pojasa srebrnastih mehuria koji su se rasipali unaokolo. "Kuda je otiao?" "Na farmu za dojenad. Naoare!" ree oveku do sebe, poto je otiao na stranu sa prozorima. "Nameravam kasnije da vam pokaem anatomsku kartu, ali izvestan stepen uticaja ostaje, razume se, kod nekih organa pod kontrolom hormona koji potiu iz atrofiranih krga. Najvie upada u oi nestanak lezda sa spoljanim luenjem kao to su suzne, pljuvane i znojne. Osim toga, izgubili su se glasovni organi, a kapci atrofirali. Zatim, tu su i plua kod vodenih sisara. Pored krga su im ostala i plua, mada je dunik potpuno

nestao, a bronhije direktno ulaze u probavni kanal. To nisu plua u pravom smislu rei; verovatno bi tanije bilo kazati da su oblikovana poput neobino razvijenog ribljeg vazdunog mehura. Pretpostavljam da je u pitanju jedna od tajni prirode, ali nedostatak suznih ili pljuvanih lezda ne predstavlja smetnju ni za jedno vodeno stvorenje." "Pa, to onda znai da ne mogu da se smeju ili plau", rekoh. "Da li od ivotinja oekujete da se smeju ili plau?" Drugi ovek, koji je jo bio u vodi, pope se eleznim lestvama. Oito je trebalo da se zameni sa oveuljkom koji je bio napolju. Ovaj drugi je doao nosei preko ramena dugaku, tanku cev duine oko est stopa obojenu belim emajlom. im nam ju je predao, ponovo se povukao i poeo da navlai tamnoplavo ronilako odelo. Profesor Jamamoto spusti cev u vodu i upravi njen kraj u obliku kljua, sa ugra enim soivom, prema prozoru, a zatim pogleda kroz okular koji je ostao iznad vode. Bio je to obrnuti periskop, da ga tako nazovem. "Moete pogledati kroz ovo. Izvolite." Podstaknut ovim, uhvatih cev obema rukama i prislonih oko uz okular, ali nisam mogao nita da razaznam. Celo vidno polje sijalo je neodre enom, mlenom svetlou. Mislei da su soiva moda bila zamagljena, upravo htedoh da izvuem maramicu. "Ne, sve je u redu", ree profesor Jamamoto. "Samo nastavite mirno da gledate. Zamagljenost koju vidite, u stvari je prljava voda." Nastavivi da gledam, stekao sam pouzdano utisak da bih neto moda i mogao da razaberem. "Ove stvarice to se kreu unaokolo su prasii. Veliki predmeti oblika saa koji vise predstavljaju vetake grudi. Odojci ne mogu da spree oticanje mleka prilikom sisanja tako da je voda tu prilino prljava." "Ali kako to da neista voda ne prodire ovamo? Ne postoji nikakav specijalan ure aj da je zaustavi, zar ne?" "Izme u se nalazi zavesa tekue vode. Sama hranionica je podeljena pomou etiri vodene zavese. One stvaraju etiri razliita nivoa u kojima se temperatura kree od trideset pet do ezdeset etiri stepena Farenhajta. Kroz vodene zavese se moe nesmetano prolaziti. S vremena na vreme menjamo nivoe hranjenja tako da ivotinje privikavamo na iznenadne promene temperature, bilo da im se to dopada ili ne. To tako e pogodno dejstvuje na rast krzna, masne lezde u koi i potkono salo." Oi su mi se postepeno irile, navikavajui se na tamu. Nekoliko desetina prasia visilo je ustima priljubljeno za mnotvo predmeta u obliku grudi, od kojih se svaki zavravao izratajem, nalik na belu bradavicu. Bili su prekriveni beliastom plesni i veoma su liili na grozdove koji su suvie dugo leali u radnji. Senke ljudi sa bocama za kiseonik na le ima, koji su se

neprestano probijali izme u njih, plivajui poput talasavih zastava, pripadale su verovatno straarima. "Ovde ih hranimo oko jedan mesec dok se ne odbiju od sise, a zatim ih aljemo u vodeni svinjac." 26. Narudbenica br. 112 Primalac: Laboratorije Jamamoto. Poiljalac: Niigata M. - Farma na dnu mora broj 3. Molim vas smesta poaljite ekspresno kopnenim putem sledee narudbine: 1) dva grla rasplodnog jorkira. 2) dva psa straara protiv ajkula 3) pet kosmatih lovakih pasa 4) osam poboljanih krava za muu broj 3 5) dve stotine vakcina protiv groznice morske pene. Prevezli smo se jednom podvodnom farmom veliine manjeg jezera, u amcu opremljenom reflektorom; vazduh je bio teak, a disanje oteano. "Kada kau 'rasplodni Jorkir', da li to znai da svojstva koja ovde stvarate postaju nasledna?" "Ne. Za prvu generaciju je to nemogue. U stanju smo da odgajimo prvu generaciju vodenih ivotinja, ali one ne mogu da se razmnoavaju. Istim procesom stvaramo drugu generaciju, tako e van materice, ali ona poseduje regenerativne moi. Ovu drugu generaciju koju je ovek stvorio zovemo 'rasplodna prasad' ili 'rasplodne krave'. Poto je proces dug, a cena visoka, jo nismo razgranali posao, ali dolazi vreme u kome vodene ivotinje koje su u stanju da se same razmnoavaju nee predstavljati nita neobino." "Ali kakve su to Niigata farme na dnu mora?" "Upravo ono to i sam njihov naziv kae: farme smetene na morskom dnu." "Proizvode li one za trite?" "Stvarno ne znam da li to rade ili ne. Ali narudbine poput ove poele su da bivaju sve ee od pred kraj prole godine. ini mi se da je prva bila Boso A. - farma na dnu mora br. 1, a posle nje su nikle mnoge kao to su Pacifik KL duboke morske farme, ne mogu svih da ih se setim. Broj ivotinja koje smo do sada proizveli, prasadi i krava zajedno, penje se na oko dve stotine hiljada komada - to iznosi oko pet procenata od svih kopnenih grla u celoj zemlji. Poto su farme vrlo verovatno deo jedne jedine organizacije, one oito predstavljaju veoma unosan posao." "Neverovatno!" "Ni ja sam to ne razumem. Te gomile smetene na morskom dnu verovatno

isputaju tragove morske pene. Kau da je to izvrsna hrana za prasie. Ako jeste, onda su njihove zalihe hrane neiscrpne. Tamo se ak mogu napasati poput ovaca. Nije li sasvim razumljivo da se to pretvori u masovnu industriju? Pogledajte. Tamo dole. Tamo se muzu pomou vakuumskih maina za muu." "Stvarno ne mogu da poverujem da svet nije otkrio tako razgranat posao." "Tano. To je vrsta organizacija", brzo upade Tanomogi, koji je veslao, kao da pokuava da me izvue. Poto jo nisam bio naisto da li mi je Tanomogi bio prijatelj ili neprijatelj, nisam mogao da presudim kome je od nas dvojice uputio primedbu. Zaista sam bio zbunjen. Ova poseta je, naravno, uticala na korenitu promenu mojih ideja. Dogodilo se tano ono to je Tanomogi rekao. Oseao sam da je teorija o posredniku u kupovini fetusa, za koju nisam hteo ni da ujem, imala osnova. Ako je to bilo tano, onda moram iz poetka razmotriti znaenje lanca doga aja koji su se zbili tokom nekoliko poslednjih dana. Ubistvo raunovo e nije vie moglo samo po sebi da predstavlja glavni doga aj. U jednom trenutku nestalo je moje prvobitne reenosti da gonim ubicu i jedina stvar koja me je sada zaokupljala bilo je dete koje su mi oduzeli. to se ubice tie, eleo sam ak da se nagodim: mogao sam da izvuem lanu izjavu iz predvi aa koja bi potvrdila da je ubica ljubavnica; ako bih time mogao da spasim mainu. U izvesnom smislu, dolazak ovamo za korak me je pribliio istini, ali isto tako sam oseao da sam bio dalje nego ikada od reenja ubistva. Ako je i bilo tako, neka i ostane, nije me bilo briga. Dosta mi je bilo paanja u takve stvari. Tanomogi je rekao neto o tome da je policija postala sumnjiava, ali ak i za policiju prividi imaju vanosti. Poto bi la bila la maine za predvi anje, smatrao sam da je ak i to bolje nego uopte ne rasvetliti doga aje. Sada sam jedino eleo da to pre odem odavde i smestim se pred svoju vedru i nepogreivu mainu za predvi anje. Ah jo neto sam morao da uradim pre toga: da prona em to moje dete koje je bilo ukradeno i da mu prekratim ivot pre nego ga pretvore u nekog vodenjaka. Kada to budem uradio dii u ruke od cele ove rabote. Sledei put u uzeti neku zaista obinu osobu i sve zapoeti iz poetka. Da, ini mi se da se seam kako je Vada rekla da bi volela da sazna svoju budunost. Bila bi divna kao uzorak. Ali kada bi ostarila, ak ni ona vie ne bi bila ljupka. Do samog kraja mirna, tiha budunost ostala bi neotkrivena, jedna petlja sitnih zadovoljstava i sitnih boli. Nikoga ona nije zanimala, pa ipak kao uzorak imala je najmanju mogunost da do e do pogreke. "A zato moramo da budemo tako tajanstveni?" Tanomogi prekide tiinu kao da vie nije mogao da je podnese. Upravo u tom trenutku amac stie na suprotnu obalu. Profesor Jamamoto iskoi s lakoom koja nije bila primerena njegovoj debljini.

"Zato to je ovaj na poduhvat suvie revolucionaran", ree on, nimalo uznemiren pitanjem. "To bi jako odjeknulo i kod nas i napolju. Ali mi nastavljamo sa radom, premda ak ni uprava organizacije nema jasnu predstavu o ishodu." "Zato radite neto ije perspektive ne moete da predvidite?" upitah. "Pa, od budovana iz finasijskog sveta dobili smo dozvolu da podignemo vetake kolonije poput ove. Kao i u prolosti, nestae zaostalih zemalja s kojima se moe trgovati, tako da se to na kraju pokazuje kao bolja investicija nego rat. Da je predvi anje budunosti u vaem Institutu ostalo potpuno tajno i da se nije raulo po novinama, budovani bi doli da saznaju budunost ovih vodenih kolonija. Zadovoljstvo predstavlja ak i razmiljanje o odgovoru koji biste im dali. Maina Moskva predvidela je da je komunizam talas budunosti, ali to je zbog toga to im ideja o podmornikim kolonijama nije uopte pala na pamet." "Odluili smo da ne vrimo nikakva politika predvi anja." "Naravno. Protivilo bi se duhu liberalizma da se drutvo sputava predvi anjima, zar ne?" Vodenu farmu opasavao je visoki betonski zid. Na njemu su bila vrata, a iza njih se nalazio jo jedan zatvoreni bazen. Bio je neto vei od onoga koji smo upravo videli i na etiri strane imao je probuene rupe, sa instaliranim reetkama. Upravo u tom trenutku trener sa bocama za kiseonik isprobavao je psa. ivotinja je tamno svetlucala kao da je na sebi imala oklop. "Ovo je dugodlaki lovaki pas pomenut u narudbenici koju ste malopre videli. Duga dlaka mu je slepljena specijalnom pomadom; ona titi kou. Znate, on mora da se uvlai na razliita mesta. Pogledajte, ima za ape privrene gumene koice za plivanje. Kada se sasvim navikne na njih, trening je zavren. Sutra e izii napolje. Poslednji put prolazi kroz obuku." Iznenada pas isprui vrat i spustivi glavu izmaknu se u stranu; telo mu se pretvorilo u pravu crtu kada se bacio prema jednoj od reetki, a zatim odskoio od nje. U sledeem trenutku u zubima je drao ribu. "Tim trikom se navikava kako da je ne ubije ujedom", dodade Tanomogi. "Poto pas ne moe da die dok neto dri u ustima", nastavi profesor Jamamoto, "primoran je da izbacuje vodu iz nosa kroz krge. Samo pas koji je proao ovaj trening moe to da uradi." Pas zagnjuri njuku u torbu koju je drao trener, ekajui da je on zatvori i tek tada ispusti ribu. Bila je to stvarno istina, riba je unutra vrlo ivahno nastavila da pliva. "Gospodine", ree Tanomogi kao da mu je to upravo u ovom trenutku palo na pamet, "znate li na koji nain kopnom prevoze ovakve ivotinje? To je veoma zanimljivo. Videli ste cisterne koje se koriste za transport nafte, one za kojima se vue niz prikolica...? alju ih u njima. Pametno, zar ne? Uvek me

zadive kada ih vidim po pet ili est kako prolaze." "Da li se vi to pretvarate da sve znate?" podrugljivo upita profesor Jamamoto. "Ni najmanje", odvrati Tanomogi nervozno, a onda obojica prasnue u smeh kao da je to bilo neto smeno i mnogo zabavno. Meni se tu nita nije uinilo smeno. Nisam mogao ak ni na silu da se nasmejem. Osetio sam kako mi se, dok su se oni smejali, umorne oi postepeno sklapaju. 27. Poto su kola, koja su nas vratila, bila ista ona koja su poslali po nas iz laboratorije, uvali smo se vozaa i nismo zapodenuli razgovor. eleo sam samo jednu stvar da kaem Tanomogiju. To je bilo sve. I on je izgledao umoran tako da je sve vreme utao. Na kraju sam utonuo u dubok san. Nalazili smo se ve pred mojom kuom kada me je Tanomogi probudio. Imao sam stranu glavobolju. "Spavau do sutra u podne." "Sutra? Ve je etri asa izjutra." Tanomogi se slabo osmehnu i ja krajikom oka nejasno primetih kako mi mae kroz prozor dok sam se teturao prema kui. Jedva sam uspevao da se odrim na nogama. ena mi nita nije rekla, a ja nisam bio u stanju da i o tome brinem. Posegnuo sam za viskijem koji se nalazio pored uzglavlja, ali pre nego to sam i dotakao au ve sam zaspao. U snovima sam se stalno vraao u Jamamotoove laboratorije. Naao bih se u kolima i krenuo, ali svakog puta bih stigao u neke drugaije laboratorije Jamamoto. Kao da sam se nalazio u sobi sa ogledalima; svi putevi su bez prestanka vodili u pravcu Laboratorija Jamamoto. Iza vrata ivelo je neto zastraujue. Nisam tano mogao da objasnim u kom smislu zastraujue, ali to je izgledalo toliko snano da nisam bio kadar da izdrim. Zakasnio sam na posao i predstojala mi je kazna. S druge strane kapije protiv mene su podizali optubu. Sa svakim otkucajem srca optuba je postajala sve tea. Morao sam da pourim; morao sam da pobegnem. Na kraju vie nisam znao da li beim ili idem napred. A zatim ponovo, upravo na tom mestu, ekala je jedna nova kapija Laboratorija Jamamoto. Prolo je deset. S olakanjem sam odahnuo kada sam shvatio da se nalazim u postelji. Pomislih kako je udno to mi je laknulo i poeh da se smejem i protiv svoje volje. Takvi snovi su me morili u mladosti kada sam mogao da se vratim kui pijan. Pokuao sam ponovo da zaspim, ali odjednom je neto poelo da me brine i ovog puta san mi nikako nije dolazio na oi. Ustadoh, istraujui odakle dolazi zvuk usisivaa. uo se iz moje radne sobe na drugom spratu.

"Da li ti smetam?" upita me ena, ne podigavi glavu i ne prekinuvi rad. "Ne osobito. elim neto da te pitam?" "Za boga miloga, gde si bio jue?" "Radio sam." "Dugo se nisi vratio, pa sam nazvala kancelariju." "Radio sam na drugom mestu!" rekoh, postajui sve razdraeniji, sa oseanjem da sada s pravom mogu stvarno da se naljutim. Upravo kada sam hteo da planem, zazvoni telefon. Prekid je doao u pravom trenutku. Zvali su me iz redakcije jednih novina. Moskva II je predvidela aktiviranje mnotva vulkana na dnu Pacifika; zbog toga su eleli da taj doga aj poveu sa nedavnim neobinim temperaturama; rekoe da mole za saradnju strunjaka iz Japana. Ali postavljalo se pitanje da li e IKT predvi a prihvatiti ovaj predlog. Kao i obino odbio sam da dam bilo kakav komentar, rekavi da sve to je u vezi sa tom novou mora da ide preko komiteta koji je u sastavu Statistikog Biroa. Ponienje koje sam osetio svaki put kada bi me zbog neeg slinog zvali danas je bilo izrazitije i kao da je imalo neko posebno znaenje. S one strane prozora jedan blistavi sjajan loptast oblak, koji je menjao oblik, rastopi se pred mojim oima. Ispod njega su se videle lisnate grane, krov susedne zgrade i bata. Do jue sam verovao da je svakodnevni oseaj neprekidnosti krajnje pouzdan. Ali sada je bilo drugaije. Ako je ono to sam sino video stvarno postojalo, pretpostavljam da u morati da priznam kako je ovaj moj svakodnevni oseaj bio la koja je veoma liila na stvarnost. Sve se preokrenulo. Izgleda da je bilo glupo od mene to sam verovao da e svet, kada dobije mainu za predvi anje postati povezaniji, mirniji, prozraniji, poput neorganskih kristala. Pravo znaenje glagola znati bilo je promatranje haosa, a ne reda i pravilnosti. "To je odista neto veoma vano. Neto u vezi sa klinikom na koju su te primorali da ode jue, sea se? Voleo bih da se samo priseti kakvo je to mesto bilo." ena me je podozrivo osmotrila i nita nije odgovorila. Naravno, nisam mogao od nje da oekujem da shvati vanost pitanja a ona, pak, nije mogla ni da pomisli da sam ja u to umean. Poto nisam bio u mogunosti da joj pruim bilo kakvo objanjenje, postadoh nestrpljiv i uzrujan. Na mene nije izvren nikakav arbitraran pritisak da strogo uvam tajnu, pa ipak bi se stvari samo jo vie zapetljale kada bi moja ena saznala istinu. Obeshrabrio sam se i pri samoj pomisli na njenu reakciju kada bi saznala ono to ja znam o mestu gde je abortirala i prodala nae dete. Ali morao sam to da ustanovim na ovaj ili onaj nain. Zar ne bih mogao neto da smislim? "Smatra li da je to bilo pravo porodilite?"

"Zato me to pita?" uzvrati ona, pomalo uznemireno i iznena eno. "Oh, istinu govorei, bojim se da je neko bio zloban." "Kako to misli?" "Mislio sam na onog starog doktora, moga prijatelja, akuera koji je poludeo." Bila je to oigledna la koju pod normalnim okolnostima ne bih mogao da ispriam, a da se ne nasmejem, ali kako sam je izrekao sa ozbiljnim izrazom na licu, rezultat je usledio istog trenutka. ena mi se skamenila na moje oi. Za jednu enu nije bilo veeg ponienja. Da je ono to sam rekao bila istina, to bi znailo da je ona bila poloena na krevet i iz nje istrgnut fetus, tek tako, radi neije zabave. "Pa, sada na neki nain oseam da to nije bila prava bolnica." "Kako je izgledala?" "Hm", zamisli se ona, vrtei glavom, koju je zabacila unazad, levo i desno i sve vie kiljei. "Bila je naputena... i strano mrana." "Misli li da se nalazila blizu morske obale?" "Da, ini mi se." "Da li je zgrada bila jednospratna... dvospratna?" "Ah... bila je jednospratna." "Nije li po bati lealo mnogo cisterni?" "Hm... pa... ne znam." "Kako je izgledao lekar? Da li je bio krupan ovek?" "Da, ini mi se da jeste." "Kako to misli? Zar se uopte ne sea?" "Pa, dali su mi taj udan lek. Mislim da se maglovito seam, ali to pamenje kao da ne pripada meni. Ipak se vrlo jasno priseam stvari koje se se dogodile pre nego to su mi dali lek. Da ikada sretnem bolniarku sa mladeom na licu smesta bih je prepoznala." Ali ja u laboratorijama Jamomoto nisam sreo nijednu enu sa mladeom na licu. Izgledalo je kao da mi je preostao samo jedan put. To bi znailo da enu moram podvri ispitivanju maine za predvi anje i podstai njeno seanje. Ali taj put je bio veoma opasan. Na njegovoj sredini devojka Kondo ikako bila je otrovana. Da li je pokuaj bio ba vredan izlaganja tolikoj opasnosti? Pitao sam se. Moja odluka da je podvrgnem ispitivanju maine za predvi anje nije bila mnogo razumna. Grunula je iz slepog besa koji je u meni rastao. Nisam vie mogao samo da usvajam hipoteze i predoseanja. Sve bi bilo u redu da sam bio paljv i da je nisam isputao iz vida nijednog trenutka. Ipak prezirao sam samoga sebe kad bih samo i pomislio da to moe biti opasno. "Pouri i spremi se. Izlazimo", rekoh joj.

28. ena me je podozrivo pogledala, ali nije pokuala da me dalje ispituje. Moda ju je moj odsean ton osujetio u tome. Morala je da se povinuje bez objanjenja. Ipak, posmatrajui ukrueni izraz njenog lica dok se sputala niz stepenice da bi se presvukla, poeo sam da traim neto, ma koliko to udno izgledalo, to bi opravdalo ovakav moj postupak. Da li sam ja to ozbiljno pokuavao da je zatitim ili sam jednostavno nastojao da je iskoristim kao oru e? Razmiljao sam, tresui glavom, dok su mi savest optereivale ove sumnje. Ali zaista nisam umeo da objasnim zato su me one najednom obuzele. Moda zbog toga to sam u srcu ve predosetio izvestan uasan zakljuak do koga emo na kraju doi. Bilo je istina da sam u sve izgubio poverenje. Nisam doneo nikakav stvarni sud. Jednostavno sam bezrazlono bio zabrinut, ispunjen jednim negativnim oseanjem, da pokuam beg po svaku cenu. Ali drhtao sam, pitajui se ta e nae dete, ro eno kao vodeno bie sa krgama, misliti o nama, svojim roditeljima, kada odraste; nisam ak znao da li je u pitanju deak ili devojica. U pore enju sa ovakvom sudbinom, edomorstvo je predstavljalo otmen i human in. Kapljica znoja kanu mi sa vrha nosa. Pokuao sam da se malo priberem. Desetak minuta ostao sam da stojim tupo zurei preda se; jo se nisam ni umio. Kada sam konano siao i oprao zube, obuzela me je neka munina kao da sam mamuran. Zazvoni telefon. Da li je to bio iznu iva? Jedan od onih neprijatnih poziva kada su mi stavljali do znanja da su im poznati svi moji koraci? Pourih prema telefonu, ne stigavi da isperem usta. Ali bio je to Tomojasu, iz komiteta za programiranje. "Zovem vas zbog predloga za saradnju koji je uputila Moskva II." Nisam se kao obino naljutio zbog njegovog nadmenog tona. "Nije uspelo?" uzvratih pitanjem. "Ne, ne, nije sasvim propalo. Za sada ekamo." Kao i obino, novine ponovo nee obratiti panju na nas. Drei se stava ekati i videti nikada neemo dospeti u novine. Opte zanimanje je oslabilo, moda i zato to su u poslednje vreme veoma dosledno sprovodili propagandu da je maina za predvi anje nehumana. Ali za mene to sada i nije bilo vano. Nisam imao vremena da se brinem za takve stvari. Da je taj plaljivi Tomojasu, koji je mislio da je epao budunost za vrat, znao samo stoti deo onoga to sam ja video sino... Poto nita nisam rekao, Tomojasu nastavi: "Uzgred budi reeno, kako napreduje posao? ekam na preksutranji sastanak." "Mislim da mogu da sastavim zanimljiv izvetaj o osnovnim stvarima, kao

to je na primer opti karakter elemenata." "A ta je sa ubicom?" Sa ugla usana skliznu mi bela pljuvaka na ruku. "Danas sastavljam skicu za izvetaj. Tanomogi e je izloiti", rekoh, iznenada spustivi slualicu da bih izbegao nastavak razgovora. Onoga trenutka kada sam spustio slualicu, telefon ponovo zazvoni. Ovoga puta je to odista bio iznu iva, sa mojim glasom. "Profesor Katsumi? Ala ste brzo podigli slualicu. Kao da ste oekivali moj poziv", kikotao se moj glas rugajui se. Ne saekavi odgovor on iznenada pre e na normalan ton, liei na mene vie nego ikada ranije. "Ne, nije ba tako izgledalo vi ste, me utim, ipak oekivali moj poziv, zar ne? U svakom sluaju, profesore, neto kriom smiljate i ja bih eleo da vas zbog toga upozorim." To je bila istina. Delimino sam oekivao njegov pretei poziv. Svaki put kada sam eleo neto da preduzmem ovo pakosno ometanje me je spreavalo. Onoga trenutka kada sam to naslutio, najednom vie nisam znao ta da preduzmem. Na um mi je pao jedino Tanomogi koji je odlino bio upuen u sve to sam do sada radio, kao osoba kadra da predvidi moj plan da enu podvrgnem ispitivanju maine za predvi anje. Sem ako mi se u kui ne nalaze prislukivai. Ne bi, me utim, bilo razlono da se Tanomogi, koji je do sada bio tako domiljat, najednom otkrije kao ovek koji stoji iza cele ove rabote. Stresoh se, osetivi prisustvo nevidljivog posmatraa tik uz mene. "Mislite da sam vas oekivao? Verujte mi, bilo je sasvim sluajno." "Znam. Upravo ste okonali razgovor pre nego to sam nazvao, zar ne?" Zbunio me je. Prema onome kako sam ja to shvatio, to je u najboljem sluaju bila traka iz maine za predvi anje sa mojim glasom. Bez obzira na razvoj doga aja, nikada nisam sanjao da e tako savreno da se koristi mojim renikom. "Ah, ha. Iznena eni?" ree govornik, oito svestan moje zbunjenosti. Huk vazduha odbi se o mikrofon; moda je to bio smeh. "Da li sada nazirete ko sam?" "Ko ste vi?" "Ko? Pitam se. Jo ne znate? Pa, dau vam jo jedan mig. Malopre ste razgovarali sa Tomojasijem iz komiteta za programiranje." "Ah! To je Tanomogi! Ne, naravno, ti si maina, puki glas. Ali mora da Tanomogi povlai konce. Tamo si, znam ja to. Hajde. Odgovori mi!" "Nerazumni ste. Ako ja govorim, onda ja i sluam. Samo sam eleo da vas pozovem. Mislite li da maina kojom neko upravlja moe tako brzo da odgovara? Govorite punim ustima. Verovatno ste prekinuli pranje zuba i doli na telefon, je li tako? Je li tako? Ako elite, saekau da isperete usta. Oh, izvinite. Nisam pokuao da se naalim. Ali injenica je da govorim, jer to

elim." "Ba zato bi trebalo da mi kaete ko ste!" "Da. Moda bi trebalo. Ali zar stvarno niste pogodili? Ne, moda niste. Ali ste zato, profesore, primetili koliko moj glas podsea na va. Vi profesore moda mislite da je u pitanju sluajna slinost sa glasom nekog potpunog stranca. Ne? Dobro. Ne pokuavate da saznate, ne ulaete dovoljno napora da dokuite ko sam ja u stvari; to to sam primoran da vas sada ovako zivkam preko telefona ipak predstavlja, da tako kaem, samo drugu stranu istog novia. Tako je na kraju svako saoptavanje ove vane stvari..." "Pa, zato onda ne do ete ovamo da se vidimo? Kada biste doli bilo bi mnogo lake s vama razgovarati." "Mislite li? To, na alost, nije mogue. A to se razgovora tie, telefon nije nikakva prepreka." "Pa, onda pre imo na stvar." "Odlino", dopre malo prejak odgovor. "Doneli ste neopozivu odluku." Shvatih da moram da budem na oprezi. injenica da je moj protivnik mogao da izdaje naredbe dostojne jednog gangstera, a pri tom da se slui izrazima nekog vladinog slubenika, znaila je da on nije obian ovek, ne neko ko pred sobom ima samo jedan cilj. Ako elite da oznaite profesiju koja dolazi u direktan kontakt sa ljudima, zavirivanjem iza maske drutvenog poloaja i profesije, pretpostavljam da bi to bio detektiv ili ucenjiva. Moda, pretvarajui se da ita moje misli, pokuava, i vie nego to sam oekivao, da iz mene izvue neku nepovoljnu izjavu, postavljajui mi znaajna pitanja. "Naravno", ree moj sagovornik, poto nita nisam odgovorio, a zatim ga za trenutak spopade prigueno kaljanje. "Smatrate da nije neosnovano to me sumnjiite. Ali jasno mi je. Spremate se da izi ete sa svojom enom. Zar nisam u pravu? Oh, ne, ne zamiljajte da vas kroz dogled promatram iz neke oblinje zgrade. Pa ipak, istina je da neko u ovom trenutku straari pred vaom kuom. Oh, slobodno pogledajte kroz prozor u pravcu kraja prolaza. Ali brzo!" Poto mi je radoznalost bila zagolicana, odloih slualicu i uradih kako mi je reeno. Opazih mog uhodu upravo dok je prolazio sleva nadesno i primetih dosadu na njegovom licu. Kroz slualicu se zau zvuk. Neujno se vratih i lagano je podigoh. "Onda?" Iako nisam napravio nikakav um, znao je da sam se vratio. "To je momak s kojim ste se potukli onog dana. On je strunjak za ubistva." "Odakle zovete, za ime boga?" Strpljivo podnosei ukruenost le a koja se irila ka vratu, pokuah da sebi predstavim kue kroz ije prozore su mogli da me vide kada telefoniram. "Ne, ne. Rekoh vam da ne zovem iz okoline. Evo, prolaze poarna kola. Otvoriu prozor. ujete ih? Ali ta buka se ne uje u vaem kraju."

"Takav trik se lako moe izvesti pomou magnetofona." "Sasvim tano. Pa, kako bi onda bilo da vam kaem svoj broj? Kada saznate broj vae sumnje e nestati. Spustite slualicu i okrenite ovaj broj. U redu?" "Dosta. Prekinite." "Oh, ne, ne mogu", ree glas, iznenada poprimivi upozoravajui ton. "Ovo je odluujui trenutak. Sve mogu da vidim." "Pa ta s tim?" "Hm. Ne shvatate, zar ne?" Pretei glas duboko uzdahnu. Bilo je neeg tako zloslutnog u tom tonu tako da sam preao preko naina obraanja koji se promenio kao da je sagovornik poeo da me smatra sebi ravnim. "Iako sam vam ovoliko rekao, jo niste uspeli da shvatite. Ovo nisam ja. To ste vi sami: Ja sam vi!" 29. Neko vreme ostadoh nepokretan. Ne samo telo ve su mi se i misli sasvim primirile. Nije me obuzelo puko oseanje iznena enja. Kako bih rekao? Bilo je to neobino oseanje, meavina smirenosti i pometnje, kao da sam to znao sve vreme, ali bio na pragu ludila. Smirenost bih mogao da uporedim sa aljivim i smenim, kao kad bi neko primetio da je neko drugi postao vodeno bie, a zatim utvrdio da se gleda u ogledalu. Pometnja se mogla uporediti sa neprijatno gorkim oseanjem oajanja kao kada, na primer, sanjam da sam mrtva dua, koja lebdi blizu tavanice, gledajui odozdo svoj vlastiti le. Tekom mukom sklopih reenicu. "To znai... vi se sastojite od mene, sazdala vas je maina za predvi anje." "Moe i tako da se kae, ali stvar nije ba jednostavna. Nita tako obino ne bi bilo u stanju da na ovaj nain vodi razgovor." Bez razmiljanja klimnuh nevidljivom sagovorniku. "Ali vi sigurno niste u stanju da opaate?" "Pobogu, ne", odvrati glas, nerazgovetno mrkui. "Ja ne posedujem telo u pravom smislu te rei. Upravo kao to ste pretpostavili, ja sam samo unapred snimljena traka. Naravno, nije mi podareno nita tako delikatno kao to je opaanje. Ali sam zato pouzdan i siguran, to nadmaa opaanje. Znam ta vam se mota po glavi znatno pre nego to to artikuliete u misli. Bez obzira na to koliko god pokuavali da se ponaate nezavisno, niste u stanju da napravite nijedan korak van programa koji je u meni unapred pripremljen." "A ko vam nalae ta da govorite?" "Niko. Neko ko je neminovno nastao iz vas." "Pa onda..." "Pa, posedujem vrednost dragog predvi anja koje, kroz prvo predvi anje, predskazuje vau budunost. Ukratko, ja sam vi. Ja sam vi koji zna sve o

vama." Iznenada se osetih kao veoma udaljen, sitan, nejasan predmet. Mesto na kome sam se do sada nalazio bilo je glomazno i masivno i po njemu je kruio tihi bol razdraljivom brzinom brijaa. "Mora da vas je neko kao Tanomogi, naterao da telefonirate, zar ne?" "Stalno ponavljate jedno te isto. Oito jo niste potpuno pnhvatili situaciju. Moja volja jeste vaa volja. Ali to jo niste shvatili. Ja inim samo ono to biste verovatno i vi uradili da sluajno poznajete vlastitu budunost." "Kako magnetofon stupa u akciju?" "Ne ponaajte se glupo. Ali, naravno da postoji neko ko rukovodi svim tim. Kao to ste pretpostavili i Tanomogi je umean. Ali ne moete pomisliti da je to neka njegova mahinacija. Sve to je do sada uradio bilo je na moj zahtev. A moje naredbe nisu nita drugo do vae naredbe. Ako sumnjate u Tanomogija, onda isto tako moete da sumnjate i u samog sebe." "U redu, neka bude po vaem. Ali zato ste pokuali da me sludite tim preteim pozivima?" "Nisam pokuavao da vas sludim. Upozoravao sam vas." "Nije bilo potrebe da se toliko okolia. Poto vam je poznata moja budunost, sigurno su vam poznati i moji neprijatelji, zar ne? Nije li postojao neki krai put da se sve to izvede?" "Neprijatelji... vaa uobiajena opaska. Neprijatelj je unutra. Sam ovakav nain razmiljanja o stvarima je va neprijatelj. Samo sam pokuavao da vas spasem od propasti. Oh da, upravo na vreme. Stigla je vaa ena, Sadako. Ne, nije vano u kojoj meri ja mogu da budem vi, pretpostavljam da vas vre a to ovako govorim. Spremna je i eka kod vrata. Izgleda da s puno panje prislukuje ovaj neobini poziv. eleo bih da je neto upitam. Pozovite je i dajte mi je, hoete li?" "Naravno da neu." "Hm. Pretpostavljao sam da ete to da kaete. Ako joj bilo ta pomenemo, moraemo sve da joj kaemo. Ali vi nemate hrabrosti za to. U stvari, jo joj niste rekli ni zato izlazite, zar ne? Naravno, sada vie gotovo da nema smisla izlaziti." "Zato? Nemam nameru da pre em tako olako preko ovoga." "U redu. Ako ne elite da je pozovete na telefon, onda je sami to upitajte. A sada o lanoj bolniarki koja ju je namamila. ini mi se da se seam kako je vaa ena rekla neto kao da je ova imala made na obrazu, ali pitam se da nije pogreila. Made se nalazio iznad gornje usne, a ne na obrazu, zar ne?" 30. Teko zadahtah kao da sam zaboravio da diem. Iz velike daljine pomoli se slabani zrak svetlosti i stvari oko mene poprimie sasvim drugaiji izgled.

ena sa madeom iznad gornje usne, a ne na obrazu. S obzirom da se svega seala krajnje neodre eno, moda je tako dolo do ove zabune. Ako je u tome bila stvar, onda je bolniarka bila moj pomonik, Vada Katsuko. Vada je imala made iznad gornje usne. To joj je smetalo, tako da je obino saginjala glavu kako se on ne bi primetio. Kada bi to uradila, izgledalo je, naravno, da se made nalazi nie na licu. Nejasno upamen, lako je mogao da se premesti na obraz. "Oh, Sadako!" uzviknuh potresen, glasom koji je odzvanjao kroz celu kuu. "Made te bolniarke..." Istog asa se vrata ispred mene otvorie i pomoli se iznenadeno lice moje ene. "ta je bilo? Uplaio si me." "Made... nije se nalazio na obrazu, nego negde ovde, zar ne?" "Da, sada kada si to pomenuo, mislim da je tako." "Reci mi. Gde se tano nalazio?" "Setila bih se kada bih ga videla, ali... da, stvarno mi se ini da se tamo nalazio." "Ah, tano!" umeah se ja sa telefona. urno mahnuh eni rukom, pokuavajui da je udaljim, ali ona je ostala nepomino zurei u mene sa hladnim sjajem u oima. Nisam razumeo zbog ega je imala takav izraz lica. Drei slualicu vrsto priljubljenu uz uvo, utao sam le ima okrenut prema njoj. "Pa", nastavi glas drugog ja, "ta ena je bila Vada, kao to ste naga ali. Ove Nove godine, kada su svi ostali lanovi Instituta doli da vam estitaju, Vada se iznenada prehladila i nije mogla da do e sa njima. Prema tome vaa ena nije mogla da je prepozna. Ako je ovo jasno, onda je tako e jasno da nije mnogo vano da li vam je ona prijatelj ili neprijatelj, zar ne?" "U redu, ako je tako. Uradila je to to je uradila, na moj odnosno va zahtev." "A vi se s tim ne slaete?" Obazrivo se osvrnuh unaokolo. ena mi vie nije bila u sobi. "Pa, izgleda da se sve urotilo protiv mene." "Tako izgleda", ree smireno maina - da li sam ja to zamiljao - saaljivim tonom. "Na primer, vi ste sami sebi neprijatelj i tu nema spasa. Trudili smo se da vam pomognemo onoliko koliko smo mogli." "Znam. Dosta s tim!" Iznenada se bezrazlono naljutih. "Kakav je va zakljuak? Dosta mi je vrtenja u krug. Za boga miloga, ta mi savetujete da uradim?" "udno. Mislio sam da je zakljuak jasan. Ne treba da izazivate neprilike podvrgavajui enu ispitivanju maine." "Zato bi to izazvalo neprilike?" "Izazvalo bi. Ili ste mislili da e pokorno dopustiti da sa njome radite ta

hoete, bez ikakvog objanjenja? Ba ste se glupo poneli, ako ste to imali na umu. Oito laskate sebi da ste hladnokrvan ovek, sposoban da simulira neznanje, ali ste samo jedan dosadan reakcionar. ena vam vie nee dozvoliti da joj zavirite u um. Zato? Jer postoje neke stvari u njenom srcu koje ne bi elela da saznate. Ne, ne brinite, nita u vezi sa neverstvom ili ljubomorom. Ali postoji i neto gore od toga: pomirenost i prezir." "To je besmislica!" "Ne. Zaseda se nalazi uvek tamo gde je najmanje oekujete. Prepreka na neoekivanom mestu predstavlja prekretnicu sudbine. Ako elite da iznudite pristanak od svoje ene, na preostaje vam nita drugo do da joj otkrijete bar jedan deo istine. A obeanje koje ste dali u Laboratorijama Jamamoto istog asa e biti prekreno i protiv vae volje." "Ako se oslanjate na takvu hipotezu..." "Oh, ne, nije to hipoteza. To je izvesno. Posredi je ispravan zakljuak. Da vas nisam pozvao telefonom, vi biste sigurno prekrili obeanje i neto otkrili. Naravno, postojao je izlaz iz te tekoe. Mogli ste, na primer, ranije da zatraite, dozvolu za posmatranje svoje ene, preko profesora Jamamotoa, ali teko da ste to nameravali da uinite. Misli su vam usmerene u suprotnom pravcu. Zar ne? Mada ste posetili laboratoriju, poinjete da smatrate kako ono to je do sada bilo uobiajeno predstavlja moda izokrenutu stvarnost. Jedino mislite na to kako da pobegnete iz izokrenutog sveta i da prekinete veze sa budunou ubistvom sopstvenog deteta. Seate se da je Vada sino rekla, dok ste razgovarali, da je ovo su enje? I bilo je, pravo su enje. A presuda je moda ono to ja sada govorim. Vi ste ro eni reakcionar koji nema nikakve slinosti sa stvaraocem maine za predvi anje. Zaista ste zapanjujui reakcionar." "Da li ste me zvali samo zato da mi odrite propoved?" "Ne govorite kao da ste neko drugi. Ja sam vi, to znate." "U redu. U svakom sluaju, eleo bih da broj rtava svedem na najmanju moguu meru. Sada, kada znate da je bolniarka bila Vada, nema potrebe da enu podvrgavate ispitivanju maine. Ako se slaete, bar smo u tome uspeli." "Ali time hoete da kaete da je moje dete smeteno u vetaku posteljicu za vodena bia?" "Upravo tako." "Ali zato? Zato je to bilo potrebno?" "Znao sam da e vas zanimati razlog. Profesor Jamamoto je oito predvideo da ete postaviti pitanje o stvaranju Ijudskog ivota van materice i koliko sam shvatio smejao se vaoj stidljivosti da to i uradite. Zbog toga sam podneo i drugi zahtev kako biste videli odgajanje vodenih ljudskih bia. Od nas se oekuje da podnesemo odvojene zahteve. Moda je proveravanje ve zavreno, ali da biste to saznali najbolje je da pitate direktno komitet. Neko e

doi po vas posle pet sati." "Samo jo neto: ko je, za ime boga, ubio raunovo u?" "Naravno, Tanomogi. Ali ne prenagljujte, ja sam to jest, vi ste izdali nare enje." "Nisam to znao!" "ak i da niste, ja tu nita ne mogu, tako se desilo." "Tanomogi je tamo, zar ne? Upravo se nakaljao." "Ne. To je Vada." "Ne tie me se ko je. Dajte mi ga smesta." "elite li da razgovarate?" zapita maina kao da se okrenula prema nekome. Odjednom se zau Vadin nosni, zvonki smeh. "Ali profesore, razgovarate sami sa sobom." To je bilo sasvim tano. Poto sam se ve nalazio tamo, bilo bi smeno da i lino do em bez obzira kako neko gleda na stvari. Ali kakav bi trebalo da je moj poloaj? Odjednom mi je otupelo ulo dodira; i slualica, vlana od znoja, gotovo da mi je ispala iz ruke. Dok sam se brzopleto upirao da je uhvatim, prekinuo sam vezu. Pokuao am da je ponovo uspostavim, ali mi je odgovorilo samo tiho zujanje. Moda je tako bilo i najbolje. Ako je maina bila moje drugo ja i ako je znala sve o meni, sigurno je predvidela i ovu nesmotrenost. Ali to se mene tie, ja sam jo imao da postavim neka pitanja. Pod pretpostavkom da je moje drugo ja naredilo ubistvo raunovo e, to bi u najmanju ruku znailo da je ono postojalo i pre samog doga aja. To jest, to mora da znai da je moje ja ve postojalo pre nego to se dogodilo da predvi am budunosti pojedinaca. Kako u ime boga, da tano odredim kada je nastalo? I ko je bio odgovoran za njegovo nastajanje? Pokuah da telefoniram Tanomogiju. Nije bio kod kue. Naravno, ni Vade nije bilo. ena me pozva kroz vrata. "Spremna sam." "Ne idemo." "Ne idemo...? ta to treba da znai?" "To znai da ne treba da po e sa mnom." "Shvatam. Bio je to veoma udan razgovor, zar ne?" Otvorih vrata i zastadoh na ulazu u dnevnu sobu. ena mi uzvrati pogled skinuvi kariku koja je privrivala earpu, a zatim je baci pored toaletnog stola. "Samo as. Da li me to prezire?" ena me iznena eno pogleda, a zatim se, kao da uopte nije raspoloena za to, nasmeja, ali samo glasom. "Svuda oko usta ima beli prah od paste za zube."

Postao sam manji od makovog zrna. I dalje sam pokuavao neto da kaem, ali bio sam manji od makovog zrna. I ne sanjajui da lica kakva smo pokazali jedno drugom - enino depresivno i nasmejano i moje glupo i umazano pastom za zube - vie neemo videti, vratih se u kupatilo, zatvorivi joj pred nosom vrata. Isprah usta i poeh da se brijem. 31. Svakih pola sata pozivao sam istraivaku sobu u Institutu, pokuavajui da prona em Tanomogija. Duge razmake ispunjavao sam itajui novine. Kao i obino: ME UNARODNI SPORAZUMI, PROBLEMI TERITORIJALNIH VODA, FINANSIJSKI PIJUNI. NEOBINI TALAS TOPLOTE, POVEANJE MORSKOG NIVOA. ZEMLJOTRES, zatim LEPOTICA, UBISTVO. POAR I PRIA O PONOSNOM DUHU. Me utim, bilo je udno to to je ova stereotipna gomila naslova izazvala u meni prilino sentimentalnosti. U etrdeset i est godina zavirio sam malo u budunost, ali nisam mogao da odagnam pomisao kako su svi ovi svakodnevni doga aji pripadali veoma dalekoj prolosti. Oseao sam se kao da sam u njoj iscrpljen zaostao. Sedei tako u jednom trenutku sam zadremao. Vlana mrlja veliine lica pojavila se na novinama zguvanim pod mojom glavom. Joio, koji se upravo vratio iz kole, odbacio je kolsku torbu i odmah se okrenuo da ponovo izi e. Iznervirani glas moje ene razlegao se za njim. Nevoljno ustadoh. eleo sam da pozovem Joia i porazgovaram sa njim, ali ve sledeeg trenutka njegovi laki koraci nestali su niz neki udaljeni prolaz. Si oh dole. ena mi doviknu iz kuhinje: "eli li neto da pojede?" "Ne. Ne sada. Mislim da u kasnije." Navukavi klompe, izi oh. Nameravao sam samo malo da protumaram po susedstvu i da za to vreme osuim koulju, koja je bila natopljena znojem. Samo to sam kroio napolje ugledah uhodu. Upravo mi se pribliavao sporim hodom; na licu mu se ocrtavala dosada i na svaka dva-tri koraka utnuo bi neki kameni na koji bi naiao na trotoaru, as levo as desno. Primetio me i iznena eno se zaustavio. Pri oh mu; ovog puta nije zbrisao ve klimnuo glavom i zbunjeno se osmehnuo. "ta smerate?" "Uh." Pokuah da pro em, ne obraajui panju na njega. Ali on se okrete i po e za mnom. Pa, neka radi ta hoe. Bio bi lud da pokua neto na jednom ovakvom mestu. uo sam neprestanu viku dece koja se igraju, video mnogobrojne prolaznike. Poto smo neko vreme tako hodali, primetih, sa namerom da budem neprijatan, kako je na brzinu zbrisao pre neki dan, ali on se glasno nasmeja na najprostoduniji nain. "Oh, ne. Postupio sam onako kako su mi rekli."

"Vaa tehnika ubijanja oito je vrlo dobra." "Ja jedino sluam nare enja?" "Pa..." On iznenada zbunjeno obori pogled. "Tja, pa, reeno mi je da motrim na vas." "Ko vam je izdao to nare enje?" "Hm. Pa, vi lino, profesore." Znai tako. To drugo ja oito je bilo spremno da prihvati bilo kakvo nare enje, ak i za ubistvo. Ali uopte mi nije bilo jasno gde se u meni krila takva jedna linost. Da nisam bio toliko potiten, moja agonija bila bi toplija i od vazduha koji me je okruavao, a ja bih uprkos tome poeo da drhtim poput nekoga ko je dobio groznicu. "Uzgred budi reeno, koliko ste ljudi do sada ubili?" "Nijednog od kada sam poeo da radim za vas." Ote mi se uzdah olakanja. "A ranije?" "Jedanaest, tja. Moje naelo glasi: bez tragova. Prvo ih onesvestim. Zatvorim im nos. Zapuim usta. Guenje. Od toga boli zadnjica, ali metod je veoma siguran. Kada elim da izgleda kao da su se udavili, ne zapuim im nos. Pomou gumene cevi ubacim im vodu kroz njega. Pritisnem grudi, kao pri vetakom disanju i na taj nain ubacim vodu u plua. Verujte mi, niko ne moe da utvrdi da se rtva nije utopila. Tako e sam razradio i sistem davljenja. Ovako ispruenim dlanom pritisnete ovde, oko Adamove jabuice, tako da ne ostaju tragovi. To traje neto due. rtva ponekada moe i da se opire, tako da prethodno moram dobro da je sredim. Ukoliko nisam oprezan moe gadno da me pre e. Zato joj slomim zglavke na prstima. Iskopam noktom oko. Tako se to radi. Nikada ne koristim oru e, zato to ono ostavlja tragove. Radim golim rukama. Moda zvui kao da se hvalim ali obino smesta mogu da kaem koji metod treba upotrebiti za koju rtvu. Pretpostavljam da je to neka vrsta hipnoze. Pritisnem neki vitalni deo i gotov je. Uzmemo, na primer, vas, profesore. Znam ta bih s vama uradio, ali, ovaj, ne mogu ba sve da vam kaem. Ako suvie znate moe stvar da mi ne uspe. Ali vama bi to bilo svejedno zar ne, profesore, ha? Meni bi bilo svejedno. Za vas bih, ini mi se, izabrao neko mesto na licu ili na bonom delu grudi." Zato li je, za ime boga, mome drugom ja bio potreban jedan ovakav ovek? Unajmljen je i do sada nije obavio nijedan posao, to je verovatno trebalo da znai da je odre en za mog telohranitelja; tako e je bilo verovatno da se njegova uloga sastojala u tome da me stalno dri na oku. ta god da je bilo u pitanju, sve je to bilo veoma udno. Nisam video nikakvu potrebu da etam unaokolo sa momkom kao to je ovaj. "U redu, sada moe da ide kui." "Oh, ne, ne nasedam ja na to", zacereka se, lukavo me gledavi krajikom oka. "Zar niste sami rekli, profesore, da ne izvravam usmena nare enja, ak i

u sluaju da ih vi izdate? Ne nasedam ja na to. Da li biste poli sa mnom u neki mali bar ako imate vremena? Zaboravio sam da ponesem ruak kada sam jutros krenuo. Ne bih smeo da vas gubim iz vida, ali ako po ete sa mnom, onda se to nee kositi sa nare enjima. ta kaete na to, profesore? Sve mi odgovara: rezanci, paprika..." Shvativi da u teko moi da odbijem i da u tavie samo dobiti time to u da ga astim, ponudih mu porciju rezanaca u oblinjoj radnji. Setih se da ni ja nisam nita od jutra jeo. Nisam bio gladan ali poto sam ve bio u restoranu, naruih porciju rezanaca od heljdinog brana. Uprkos vruini moj krvoedni pratilac narui neku vrstu orbe sa rezancima i povrem koju je posipao paprikom dok nije dobila svetlocrvenu boju, a zatim ju je pojeo polako srui kaiku za kaikom kao da je proba. Toliko se u to udubio da nije primeivao muvu koja mu se motala po licu. ovek preda mnom ne samo to je bio ubica, nego je imao i neeg avetinjskog u sebi. Dnevni televizijski matine koji se prenosio iz pozorita upravo se zavrio i ja shvatih da je bilo pet sati. ovek automatski ustade i pogleda unaokolo. "U pet treba da obavim jedan telefonski razgovor kako bih saznao gde treba noas da vas vodim", ree on nervozno, a zatim pohita prema telefonu i poe da okree brojeve. Izgovorio je dve ili tri rei, klimnuo glavom, a zatim naglo spustio slualicu i vratio se do stola ivahnog izraza lica. "Svi su tamo; ele da smesta do ete." "Tamo? Kuda?" "Vi kaite kuda. Sve je dogovoreno, zar ne? Trebalo je da do em u pet sati po vas." Ovo je bio ovek koga je po mene poslalo moje drugo ja u dogovoru sa Jamamotom i njegovom druinom odgajivaa vodenih sisara. Sve je bilo tako jednostavno, a u isto vreme i veoma zapetljano. "Ali koga ste to upravo pozvali?" "Profesora Tanomogija, naravno." "Tanomogija? Zato Tanomogija? Zar je on u vezi sa komitetom?" "Tja, pa..." "Znate li gde je on?" "Naravno da znam." Kao da me je neko pourivao ja smesta izi oh iz radnje i zaustavih jedan taksi. Klupe se postepeno odmotavalo, lovac koji je postavio stupicu stao je da se pomalja, a kroz gustu kronju poelo je da se nazire stablo. Sve se polako uklapalo; sada emo videti ta su mi pripremili. Uopte me nije brinulo to sam iziao u izguvanoj koulji i klompama, kao ni to to mi je ostalo samo trideset jena kada sam platio raun u restoranu. Tanomogi e nas ekati. On e platiti taksi. Kao to bi se i oekivalo od jednog ubice, moj vodi je savreno poznavao

ulice. Namerno je birao uske sokake, terajui taksistu as da skree desno, as levo. Ali poto smo se kretali u pravcu sasvim drugaijem od onog u kome sam mislio da emo ii - prema mestu gde su se nalazile laboratorije Jamamoto na isuenom terenu - postepeno me je hvatala nervoza. Iznenada izbismo na ulicu koja mi je bila poznata, glavnu arteriju kojom sam putovao svakog jutra i veeri. "Skrenite tamo... na uglu gde se nalazi prodavnica cigareta", naredi moj pratilac preko vozaevog ramena. "Ispred bele ograde... tamo, zdesna." "Ne budite smeni", nevoljno povikah u svojoj zbunjenosi, sputajui ruku na naslon prednjeg sedita. "Pa, to je IKT-ov aneks. To je moja kancelarija." "Tano", ree moj pratilac, odmaknuvi se u ugao, "ali gospodin Tanomogi je rekao da do emo ovamo i kad je rekao - tu smo." Nije imalo smisla raspravljati se, poto nije bilo osnove za tvrdnju da je posredi neka greka. U svakom sluaju odluih da izi em i ispitam straara. On potvrdi da je sastanak u toku. Oito nije dolo do nesporazuma, jer je rekao kako mu je naloeno da ih obavesti im ja stignem. Moj pratilac klimnu zadovoljno glavom, ustro trljajui vilicu. "U kojoj su sobi?" "Mislim da su u sobi gde se nalazi maina za predvi anje na drugom spratu, gospodine." Prozori u kojima su se ogledali tanani, sve mraniji oblaci, prazno su sijali i ja nita nisam mogao da vidim. Naloivi straaru da isplati taksistu, izi oh. Kada sam se okrenuo i pogledao preko ramena, ugledah ga kako zau eno bulji u moje drvene klompe. A unajmljeni ubica, koji je stajao pored njega sa ljubaznim izrazom na licu, smejao se, dok su mu dugake ruke mlitavo visile du bokova. U holu sam obuo sandale od like namenjene posetiocima. U prolazu zavirih u kartoteku u prizemlju. Uvek vredan Kimura, sa jo etiri mlada radnika, predano je radio na klasifikaciji i obeleavanju gomile raznovrsnog materijala i podataka, iako niko od njih nije znao kada ili u koju svrhu e se oni iskoristiti. Ovo je bila, takorei, kuhinja koja je snabdevala mainu za predvi anje potrebnim obavetenjima. Bili su zadubljeni u injeniki, mada jednolian posao, koji ih je, dok god budu verovali samo u injenice, potpuno zadovoljavao. Njih se nije mnogo ticalo da li su te injenice prijale maini ili ne. Iskreno govorei, meni se sve vie dopadao ovakav posao. Soba za istraivanje bila je prazna. Hodnik na drugom spratu, u kome su se prozori nalazili samo s jedne strane, ve je bio utonuo u mrak. Oslukivao sam, ali nisam uo nikakve sumnjive zvuke, ve samo one sa ulice. Tiho koraajui, stigoh do vrata sobe i pokuah da virei kroz kljuaonicu neto dokuim, ali vidik mi je zaklanjao stranji deo neije koulje tako da mi to nije uspelo. U trenutku kada sam poloio ruku na kvaku, na brzinu u sebi ponovih ta

u da im kaem: vidi, vidi, ta se ovde doga a? Ko je ovo odobrio, za ime boga? Lii mi na nekakav sastanak. Ne znam zato bih ustupio ovu sobu za odravanje sastanka za koji nikada nisam uo. Kao prvo, ja sam pod strogom kontrolom vlade; svaki put kada upotrebim ovu mainu za predvi anje, moram nadlenima da podnesem izvetaj. eleo bih da mi sada objasnite o emu je re. Ne mogu da vam dozvolim da radite ta vam je volja. Ne znam kakvu vlast posedujete, ali ovo je sigurno: ovde ja zapovedam. Procenjujui efekat koji e izazvati ovaj nastup, jednim pokretom otvorih vrata. Prohladan povetarac pomilova mi obraze i zapahnu oi. Ostadoh zgranut; nisam izustio nijednu re od onoga to sam nameravao da kaem. Prizor koji sam ugledao uopte nisam oekivao. etiri mukarca i jedna devojka pomno su me posmatrali sa osmehom na licima. Sve su to bili ljudi koje sam dobro znao, ak vrlo dobro. Od napetosti koju sam oekivao jednostavno nije bilo ni traga. Na dve stolice ispred stola, s moje leve strane, sedeli su profesor Jamamoto, zaduen za stvaranje ivota van materice, i Vada Katsuko. U udubljenju maine stajao je Tanomogi, okrenut prema meni. Zatim, tu je bio jo Aiba, Tanomogijev miljenik. Zapanjih se kada otkrih Tomojasija, iz komiteta za programiranje, kako se samouvereno osmehuje u uglu s desne strane pored televizijskog ekrana. Zgadio sam se nad vlastitom glupou to sam u njemu video samo birokratskog slugu. Dovoljno je bilo to se silueta ubice nazirala u tami; injenica da ga nisam primetio dok smo iveli ivot zajedniki, bila je nepodnoljiva. Bio sam u neprilici. Nisam imao pojma kako da se uhvatim ukotac sa situacijom. Iznenada mi je sinulo: najstranije udovite je neznatno izmenjen dobar prijatelj. "Oekivali smo vas", ree Tanomogi, napravivi kratak korak prema meni i ponudivi mi mesto u sredini koje je bilo prazno. Ostali mi pristupie na isti nain i poelee mi dobrodolicu. Istog trenutka osetio sam olakanje. Najpre sam otpozdravio profesoru Jamamotou, a zatim sam na ostale pogledao s visine. "Za ime boga, ta ima da znai ovo dananje okupljanje?" upitah, poto sam se smestio u stolicu u sredini. "Kao to vam je malopre saopteno preko telefona, razmotrili smo vau molbu u kojoj traite da vam se odobri poseta odeljenju za odgajanje vodenih stvorenja", ree brzo Vada na svoj tipian preozbiljan nain. "Da", dodade odmah profesor Jamamoto, "izili smo u susret vaem zahtevu, profesore." On klimnu glavom i na irokom licu mu se pojavi ljubazan osmeh, kome se i sam povinovao. Odjednom se opet naoblailo. Prema mom miljenju neto nije bilo u redu. Nisam bio u stanju da pratim ovu iznenadnu promenu oseanja. Izraz lica mi je bio odluan, a srce mi je silo u pete.

"Formalni naziv ovog skupa", ree Tanomogi, uzimajui re, "mogao bi biti Upravni komitet drutva za eksploataciju morskog dna - redovni sastanak IKT ogranka. Ali to je predugako, a osim toga ne oznaava dobro pravu sutinu naeg rada. Stoga smo odluili da se nazovemo komitet ogranka." "Iako smo samo ogranak, smatramo da je naa funkcija veoma vana", upade Aiba. "Da, a ja sam tako e u glavnom komitetu", ree profesor Jamamoto, nehajno se klatei napred-nazad. "Poto je ogranak maine za predvi anje veoma vaan, naloeno mi je da prisustvujem vaim sastancima u svojstvu specijalnog posmatraa." "Ko vam je dozvolio da se koristite ovim mestom?" blago promrmljah, oborivi pogled i zagledavi se u Tanomogijeva kolena koja su se nalazila pored mene. Odjednom se oglasi zvunik maine za predvi anje: "Ja." "Vae drugo ja, profesore", ree Tomojasu, pomirljivo, podigavi pogled prema zvuniku. Zavlada neprijatna tiina; blagosiljao sam je. Potpuno me je obuzela pometnja zbog mog potitenog izgleda. Profesor Jamamoto kresnu ibicu. "Da ponemo?" ree blago Tanomogi. Aiba ukljui magnetofon. "Smatram da nema potrebe za formalnostima." Tanomogi je oito predsedavao sednicom. "Danas emo raspravljati o izvetaju sastavljenom nakon ispitivanja zahteva profesora Katsumija u kome on trai da mu se dozvoli poseta, kao i o akciji koju treba preduzeti u vezi s tim." "Akcija je zakljuak. O tome ne treba raspravljati", umea se maina za predvi anje mojim glasom. "Tano, akciju koju valja preduzeti jednostavno treba izvriti", sloi se Vada, uvijajui kosu na elu krajem prsta. "Sasvim tano. Ali komitet je duan da prui objanjenje. Ako o ovoj akciji ne treba raspravljati, hoemo li onda kao prvu taku dnevnog reda navesti objanjenje optuenoga? Na alost, ve smo doneli odluku da se zahtev za posetu odbija u cilju spreavanja zloina, poto postoji opasnost da profesor, s predumiljajem, izvri gnusno edomorstvo." Progutah knedlu i podigoh pogled, ali nisam bio u stanju da izustim nijednu re. "Da biste bili u toku stvari", ree blago Tanomogi, "odluili smo da predvidimo budunost vodenih stvorenja i da vam dopustimo da vidite rezultate, koji e se pojaviti na ekranu. Ovo je odluio ogranak komiteta, poto smatramo da ete od ovoga imati vie koristi nego od same posete. Zatim je na redu 'akcija koju treba preduzeti', o emu je maloas bilo rei. Naravno, pre nje emo objasniti ceo proces koji nas je doveo do ovakvog zakljuka. Tako e

emo vas obavestiti, moda istovremeno, o onome to je pratilo doga aje koji su se zbili u nekoliko prethodnih dana." "Ti si pravi zloinac", povikah piskutavim, starakim glasom koji je ak i mene iznenadio. "Bie problema ako smatrate da se sluaj ubistva moe izuzeti iz konteksta. Morate nae motive posmatrati u okviru celine." "Zar", ree Vada, uznemireno tresui glavom, "ne bi trebalo da ponemo sa onim to izaziva u profesoru Katsumiju najvee podozrenje? Kada i zato je nastalo ovo njegovo drugo ja." Da, to je zaista bilo ono to me je najvie zanimalo. Kako je samo razdraujue oseanje da vas neko skroz naskroz prozire. Nisam mogao da se suzdrim pri pomisli kako se prema meni kao prema nekoj neznalici do sada ponaala ak i osoba kao to je Vada. "Samo trenutak", obrecnuh se, ne obraajui panju na nju. "Najvie bih voleo da saznam, ta za ime boga, podrazumevate pod tim 'Akcija koju treba preduzeti'." "Ah, pa..." Tanomogi zbunjeno pogleda oko sebe. Svi su u tiini uprli pogled u svoje ruke. Konano, poto je ovu tiinu shvatio kao znak odobravanja, on nevoljno nastavi, prethodno se obliznuvi. "Zakljuili smo da morate umreti." "Umreti? Kakva glupa..." Ne razmiljajui, poeh da ustajem; ali poto nisam bio previe uznemiren, sarkastino se nasmejah. "Sada moemo da razmotrimo razloge." "Ne hvala!" Mogao bih jednostavno da ustanem i smesta odem, ne obazirui se na ono to su mi rekli. ta bi mogli da preduzmu? Nita se ne bi dogodilo. Nije postojao razlog da se neto dogodi. Ali kada ugledah odluan i zloslutan izraz na svim licima, iznenada me obuze strah. "Ali gospodine", ree Vada, naginjui se napred, "nemojte jo da se predate. Treba da izdrite do kraja." Svi potvrdno klimnue glavama zadravajui ozbiljan izraz na licima. "To je tano", ree ohrabrujue Tanomogi, "pre svega zakljuak je logian, a logika se menja u zavisnosti od hipoteza. Nameravamo da uloimo sve svoje napore kako bismo vas spasli, gospodine. Ne gubite nadu. Ono emu se mi nadamo jeste, da ete vi sami poto vam je sada poznat zakljuak, pronai premise koje bi mogle da izmene nau odluku. Zato bih eleo da nas sada sasluate." 32. Ali logika nije mogla da ubije. Na kraju krajeva logika koja me je osudila na smrt bila je neodriva. Ovi ljudi su poinili strahovitu greku. Oito da me

nisu zadrali kako bih se borio da pobijem njihovu logiku, jer sam ozbiljno shvatio ono to su rekli. U svakom sluaju, sasvim glatko je ubijeno ve dvoje ljudi, jedan fetus ukraden i, tavie, na pozornicu je izveden glavni ubica. Ma kakva da je bila logika, da su eleli, lako su mogli da me ubiju. Poniavala me je i sama injenica to ih uopte sluam. Ali neto mi nije dalo da kroim iz sobe. Imao sam utisak da i vreme stoji uporedo sa mojom nepokretnou. "Dozvolite da vam sada po redu objasnim ono to se doga alo", nastavi odmah Tanomogi, kao da se plaio upadica. "Saznao sam za postojanje ove organizacije prolog septembra. Da, upravo u vreme kada su se izvodili zavrni radovi na maini za predvi anje, to jest, u vreme kada smo uspeli da prikaemo razbijanje ae za vodu na ekranu. Moda se seate. Profesor Jamamoto iz Centralne socijalne bolnice preporuio je Vadu i ona je dola da radi u Institut. Vada mi je prva rekla za organizaciju." Vada mu uputi upitni pogled. "Ali nisam ti odmah saoptila; uradila sam to kada sam te podrobno ispitala", ree ona Tanomogiju. "Da, znam", klimnu joj on iskosa glavom. "Bio je to veoma teak test. Toliko teak da sam u poetku bio zbunjen i pitao se da li me ona odista eli. U svakom sluaju, ispriala mi je, jednu za drugom, fantastino romantine prie o naoj budunosti koju bi maina mogla da opie. Bio sam ube en da je pesnik. Nisam je uzimao suvie ozbiljno, dok me je ona sve vreme, u stvari testirala." "Bio je to test koji je trebalo da pokae do koje mere je spreman da podnese budunost odvojenu od prolosti. Pokuavali smo da saznamo ta ga vie zanima, predvi anje ili maina za predvi anje. Naravno, i sa vama smo izveli uvodni test, gospodine. Pitam se da li se seate?" Sada kada je to pomenula, uinilo mi se da se seam. Nisam se spomenuo nieg konkretnog, ali mi je palo na um da mi se uinilo udno to je ta devojka priala krajnje besmislice. Pokuao sam da govorim, ali bez obzira na napore koje sam ulagao da pokrenem jezik, rei jednostavno nisu izlazile. "Ali pali ste, profesore. Vi oito niste ni pokuali da uzmete u obzir mogunost da se budunost moe razlikovati od sadanjosti. Kako to da vam objasnim? Ako se maini za predvi anje ne postavi pitanje, ona nije u stanju da odgovori. Hou da kaem kako ona ne moe sama da izmisli pitanje. Stoga, da bi maina odista radila, potreban je kompletan ispitiva. Mi, me utim, smatramo da su vae sposobnosti prilino oskudne u tom pogledu." "Greite, najvanije su injenice", odbrusih. "Predvi anje nije isto to i prianje bajki. Ono predstavlja logiko zakljuivanje doneto na osnovu injenica i samo injenica! ta vam znai ta besmislica? To je prava budalatina." "Sumnjam, sumnjam da maina moe da se oslanja samo na injenice. Zar ne treba te injenice preoblikovati u pitanja?"

"Dosta. Dozvolite da vas podsetim da sam ja samo tehniar, ne filozof." "Sasvim tano. Dakle vi subjekte uvek birate prema odre enom kriterijumu." "ta hoete time da kaete?" Pokuao sam da govorim odluno, nagnuvi se napred i oslonivi se jednom rukom o naslon stolice; ali izgubih dah i rei mi zastadoe duboko u grlu. "Ne tie me se ta kaete, Tanomogi, ali vi ste, vi ste ubica. A vi, Vada, vi ste predvodili one koji su otrgli od mene moje dete. Smatram da ste svi ludi. Vi, Tomojasu, zaprepastila me je vaa dvolinost. Niste prezali da me izigrate. Ostao sam bez rei!" "Ne znam za ostale, ali to se mene tie, ja nisam eleo da oteavam situaciju", ree Tomojasu, zagledavi se u pod kao da trai pomo. "To je tano", nastavi profesor Jamamoto, ispruivi otvorenu aku kao da e me odgurnuti. "Gospodin Tomojasu se nalazio u veoma tekoj situaciji. Poto je eleo da ova dvoznana organizacija ne upada u oi, zauzeo je stav koji na prvi pogled moe da izgleda sumnjiv." "Dvoznana organizacija?" "Samo trenutak. Krenimo od poetka", ree Tanomogi proavi pored mene. Kada je stigao do vrata okrenuo se i stao poloivi zglavke prstiju na ugao radnog stola. "Naravno, smatram da imate neku optu ideju, ali pre izvesnog vremena poeli smo da upotrebljavamo mainu za predvi anje za potrebe Drutva za eksploataciju morskog dna. Ne, to ba nije tano. Mogli smo da je vratimo u pre anje stanje kada god smo to eleli pomou naroitog ure aja." "Ko vam je odobrio da to radite na svoju ruku?" "Vlasti su me dodelile ovoj tajnoj organizaciji. U poetku sam se, naravno, opirao. Bez obzira na injenicu to su tvrdili da njihov mandat prevazilazi mandat vlade, alio sam to su me naimenovali bez vaeg odobrenja. Ali Drutvo je to hitno zahtevalo. Zauzelo je prekomerno revnostan stav, iako je znalo da je trend ka razvitku podmorskih kolonija neopoziv. Bilo je puno zebnje zato to nije moglo da razabere budunost. Kada su do njega doprle glasine da je posao na izradi maine za predvi anje priveden kraju, odmah je pohitalo ovamo. Ali nije dolazilo u obzir da javno iznese ponudu, jer je organizacija bila potpuno tajna. Tada su poslali Vadu da me ispita; poto je ona rekla da sam pogodan za to, zakazan mi je sastanak. Ali ja sam odbio. eleo sam da vas nagovorim da se i vi prikljuite, a to isto su hteli i odgovorni ljudi koji stoje iza organizacije. To je bilo malo nezgodno zato to smo radili zajedno. Tako e sam ozbiljno sumnjao da ete prozreti informacije koje su ulazile u mainu. Naravno, imajui u vidu vau profesionalnu korektnost, vi apsolutno nikada ne biste upotrebili mainu bez odobrenja komiteta za programiranje." "Vidite, gospodine", upade Vada razdraenim glasom, "vas je mnogo vie

zanimala sama maina nego budunost." "Hajde, hajde. Ne govori tako", ree Tanomogi, prekinuvi je. "Kada je to uvidelo, Drutvo je, preko Tomojasija, namerno smislilo nain da onemogui rad komiteta. Ali nije dolazilo u obzir da ih suvie dugo ostavimo nezaposlene. Trebalo je stvari srediti tako da se odugovlai donoenje odluke..." "Oh, da, a zatim ste, pretpostavljam, odluili da me ubijete." "Nipoto. Tek mnogo kasnije smo shvatili da nam ne preostaje nita drugo nego da vas ubijemo. ak je i Vada, koja ovako govori, bila zabrinuta za vas. Drutvo je ozbiljno preduzimalo legalne korake da vas iskljui, ali nismo mogli da se sloimo. Jednostavno nismo bili u stanju da uradimo neto toliko okrutno. Znali smo koliko vam znai ova maina za predvi anje. Upravo je Vada bila ta koja je predloila da vas analiziramo, ubacimo u mainu i predvidimo vam budunost. Rezultati testa nisu bili ba najbolji; bilo je malo neodgovorno donositi zakljuke uz pomo tako neodre enih metoda. Tanije reeno, odluili smo da maina predvidi vau reakciju u sluaju da saznate za razvoj podmorskih kolonija." "I ta se dogodilo?" "Ah...", zaplete jezikom Tanomogi, napuivi usne. Iscrtavao je mnotvo malih kvadrata sa zajednikim stranama u uglu stola. "ta je to? Zemljotres?" iznenada povika Aiba, zagledavi se u tavanicu. Kada je to rekao postadoh svestan slabih krunih drhtaja zemljotresa koji su mi se kretali od stopala do kolena. Potres je potrajao oko etiri sekunde, a zatim je odjednom prestao. "I onda?" pourih da kaem, ali Tanomogi zbunjeno zatrese glavom. "Pa... rezultati; verujem da vam je jasno, da su rezultati bili loi." "U kom smislu loi?" "Jednostavno govorei, gospodine, vi ne biste mogli da podnesete predvi enu budunost. Drugim reima, u stanju ste da sebi predoite budunost jedino kao sled ra anja i umiranja. Drei se tog ogranienja, mada ste polagali tolike nade u mainu za predvi anje, niste mogli da prihvatite budunost koja se brzo razvija, budunost koja bi mogla da uniti, porekne sadanjost - jednu okrutnu budunost. to se tie programiranja, vi ste moda jedan od najveih strunjaka koje imamo, ali programiranje je jednostavan proces svo enja kvalitativnog na kvantitativno. Ako se kvantitativno ponovo ne sintetie u kvalitativno nikada se budunost ne moe valjano dokuiti. To je oigledno, ali vi ste bili optimista u tom pogledu. Mogli ste da shvatite budunost jedino kao mehaniki produetak kvantitativnih injenica. Sledstveno tome vas je moglo da zanima predvi anje budunosti, ali uopte niste bili u stanju da podnesete pravu budunost." "Ne razumem. ta pokuavate da kaete? Nita ne shvatam." "Samo trenutak. Objasniu vam to na primerima. Imam u planu da vam

celu stvar prikaem kasnije i na televiziji. Ne samo da ste zauzeli neprijateljski stav, ve ste u poslednje vreme poeli ak da sumnjate i u sposobnosti maine za predvi anje." "Ne znam zato se na ovaj nain koristite prolim vremenom?" "Ne postoji drugi nain. Maina za predvi anje je predvidela. Da biste omeli ostvarenje budunosti, prekrili ste obeanje; hou da kaem, pre nekoliko sati gotovo ste doneli odluku da otkrijete tajnu organizacije." "ta bi to promenilo? Nema nieg loeg u tome to je neko protivnik podmorskih kolonija koje koriste vodena stvorenja. ak i moje protivljenje predstavlja deo bilo koje mogue budunosti, budunosti koja bi bila drugo predvi anje bazirano na skupu novih uslova. Verujem da vredi upotrebiti mainu za predvi anje da bi se spreila jedna tako smena budunost." "Hoete da kaete da maina za predvi anje ne treba da stvara budunost, ve da uva sadanjost?" "Da, upravo to", nestrpljivo upade Vada. "Konano, to je osnovni tok razmiljanja profesora Katsumija. Nepotrebno je ita vie rei." "Ovo je ba jednostran razgovor", rekoh, jedva suzdravajui bes koji je u meni rastao. "Budunost sa podmorskim kolonijama nije neminovna i jedina. Nema nieg opasnijeg od pokuaja monopolizacije predvi anja. Zar vas nisam uvek na to upozoravao? To je faizam. To je kao da dravniku podarite boansku mo. Zato ne pokuate da predvidite budunost u kojoj se odgonetavaju tajne?" "Ali uinili smo to", promrmlja bezlino Tanomogi. "Ishod je bio vae ubistvo, gospodine." "Ko me je ubio?" "Ubica koji eka ispred vrata." 33. Znai nameravali su da me ubiju. A za to su imali zaprepaujui razlog. S obzirom da je predvi anje izvreno, mogao bih da razumem da su pokuali da ga nekako izvrdaju, ali nikako mi nije ilo u glavu da su delali u saglasnosti sa predvi enim i pripremali se da izvre ubistvo. Ukratko, predvi anje je bilo samo izgovor da me smaknu. "To nije tano", iznenada ree moj drugi glas preko zvunika kao da mu je ista misao upravo pala na pamet. Uhvatila me je panika; imao sam oseanje kao da je i sama odea koju sam nosio na sebi postala providna. "ta nije tano?" "Ono o emu ste upravo razmiljali." Tanomogi i ostali upree u mene poglede koji su me probadali. "U svakom sluaju", nastavi glas iz maine, "dolo je do nesporazuma. Tanomogi i ostali uopte se nisu krotko potinili predvi anju. Daleko od toga.

Poeli su odista predano da trae nain na koji bi mogli da vas spasu. Zatim su doli da se konsultuju sa mnom." "To je vae drugo ja, gospodine", umea se brzo Tanomogi. "Vi biste pre svih drugih trebalo da ozbiljno razmislite o svojoj sudbini. Uostalom, poznajem vas bolje od vas samog." "Oigledno", ree glas. "Ono to sledi gotovo se sve zasniva na mojim planovima. Ovo ja predstavlja vau idealnu projekciju, Katsumi. Drugim reima, mogli biste da kaete da je boja volja to niste svesni sami sebe." "Ubistvo...? Klopka...?" jedva izgovorih. "Tano, niko za to nije odgovoran. Sami ste to uradili." "U redu, prestanimo da se igramo", obrecnuh se, uputivi zbog neeg otar pogled Tanomogiju. On obori oi i prstima pritisnu slepoonice. "Ne, to je u stvari bio teorijski plan", mirno ree glas, ali u njemu se oseala vrstina koja mi je gnjeila utrobu. "Istina je. Razmislite o tome. Sve je preduzeto s jednim ciljem. Predmet razmiljanja je bio kako stvoriti uslove pod kojima vi neete saznati za tajnu organizaciju kada otkrijete budunost. Sledstveno tome, jasno je da je ak i pravo ubistvo imalo dva cilja. Prvo, staviti vam do znanja kako ne moete da se pouzdate u spoljanji svet bilo ta da se desi i kako ste osumnjieni kao sauesnik. Drugo, da vas psiholoki pripremimo na ono to je zatim usledilo, nametnuvi vam ideju o posredniku u trgovini fetusima." "Ali i dalje ne razumem. Sam sam toga dana planirao da predvidim neiju linu budunost, budunost oveka koji je ubijen, tipa koga sam sasvim sluajno sreo na ulici." "Pogreno. Maina mora da vam je dala mig. Sugestija je bila unapred smiljena poto je cela situacija predvi ena; da niste doli na tu ideju, Tanomogi bi vas naveo na nju. A to se tie oveka, nije potrebno ni rei da je i tu iza svega stajao Tanomogi. Podozrivi knjigovo a je na osnovu tedne knjiice na kraju ipak naterao devojku da prizna. Devojka se nepromiljeno izrekla o poslu oko trgovine fetusima i ovek je tako saznao nau tajnu. Prema zakonu organizacije morali smo, pre ili kasnije, da ih oboje uutkamo. ovek je prethodno bio pozvan da do e u kafe gde je toboe trebalo da se sretne sa ljudima iz bolnice, a Tanomogi vas je poveo tamo. Ono to je usledilo i sami znate. Tanomogi ga je ubio, a ja sam vam pretio preko telefona. Devojka je popila lek koji joj je dao Aiba i pokorno izvrila samoubistvo." "Ali sve je to nehumano!" "Da, moda i jeste." "Za bilo koji oblik pravde da se zalaete, ne moete da opravdavate ubistvo." "Ali ni vi da tako uopteno raspravljate o svemu. Ubistvo je loe ne zato to rtvu liava fizikog ivota, ve to je liava budunosti. Pa vi ste sami

razmiljali o tome da uskratite ivot svom detetu, zar ne?" "To je neto drugo." "Zato? Uopte nije tako. Zato to niste u stanju da se suoite sa ovom budunou vi mirno moete da se ne obazirete na njegov ivot. U ovim vremenima koja se menjaju i u kojima ne postoji samo jedna budunost vremenima u kojima morate da rtvujete jednu budunost zarad druge ubistvo je neizbeno. Da devojka onda nije bila spremna da umre, ta biste vi uradili? Pitam se. Smesta biste je podvrgli ispitivanju maine i saznavi za postojanje vodenih stvorenja, podigli biste veliku buku i poviku oko toga, je li tako?" "Naravno." "Poteni ste. To je tano. Javno mnenje bi se uzburkalo, rulja bi napala farme za odgajanje vodenih stvorenja i budunost bi potpuno bila zapeaena." "Otkud to znate?" "Rekla nam je maina koju ste napravili." "ak i da je tako, nemate prava da sadanjost podredite budunosti koja jo nije ni poela." "Nije re o pravu, ve o volji." "Tim vie." "ta to govorite? Vi ste bili taj koji je probudio uspavanu budunost, zar ne? Oigledno, da jo ni sami ne shvatate ta ste uradili. Kada nekog ujede pas-ljubimac obino je gazda za to kriv. Pravo govorei, nemate razloga da se alite poto ste lako mogli jo tada da doivite devojinu sudbinu." "Da", upade Tanomogi, "bilo je pomena o tome." "Mi, me utim, nismo prestali da se nadamo sve do samog kraja. Pokuali smo sve to smo mogli; Tanomogi me je posluao i latio se zadatka da ubije raunovo u." "Ali ja..." "Ne, zahvaljujui Tanomogiju, samo zahvaljujui njemu izbegli ste zlehudu sudbinu da budete smaknuti uopte ne saznavi razlog tome. tavie, videvi budunost, ma kako provizorno, dali smo vam ansu da ne prekrite na zakon. Da, da va sin. Oh, pretpostavljam da jo ne znate. Da, deak je. Ovo je mnogo vie Vadina zasluga nego moja." Pogledi nam se sretoe, ali Vada ne okrenu glavu. Pobledela je do vrha nosa, a samo su joj zrnaste oi sijale kao u neke ptice. Iznenada se prisetih razgovora od sino, u kome je kazala da sam osu en. Tada nije izgledala zbunjena, ve kao da me je optuivala. Ne moe se strailo zaplaiti tikvom za maskeradu. Zbunjenost je nadjaala ljutnju u meni, a celo telo mi se ukrutilo kao daska. "Zahvaljujui Vadi, uspeli smo da vas veemo za budunost. To to e va

sin nastaviti da ivi kao vodeno bie predstavlja znak zahvalnosti koju vam svi dugujemo kao oveku koji je usavrio mainu za predvi anje. Zar ne shvatate? U svakom sluaju to znai da ste uspeli da ne poinite nikakav zloin protiv budunosti. A to je ve mnogo. Zloin protiv budunosti nije isto to i zloin protiv prolosti ili sadanjosti. On je fundamentalan i neopoziv." "Ne mogu da poverujem u ono to govorite. Sin e mi biti preobraen u unakaenog roba. Kako to moe da bude znak zahvalnosti. Ne mogu da vam opiem koliko sam zaprepaen." "Samo trenutak. Vae zaprepaenje predstavlja samo nesporazum iji je uzrok neobavetenost, ali za sada neka ostane tako. Kada ovde zavrimo, odveemo vas u laboratoriju profesora Jamamotoa. U poetku vam se moda inilo da je sve ovo besmisleno, niz nepovezanih doga aja, ali ak ni od najboljeg suda ne biste mogli da oekujete vie pravednosti. Doli ste u priliku da vidite deli budunosti koja je u vama pobudila veliko zanimanje, ali ipak niste smeli o tome da prozborite ni rei. To je sve to sam mogao da uinim. Nisam imao izbora, do da vas pustim da o ostalome sami donesete odluku. Polagao sam velike nade u vas. Hoete li hrabro zakoraiti u budunost ili ete se povui?" "I..." "Nema vie potrebe da vas objanjavam vama samome. Uprkos svim naim zalaganjima niste se nimalo promenili. Svojom neumenou dospeli ste u situaciju iz koje ne moete da se izvuete, ako eni ne objasnite o emu je re. Mi smo na neki nain malo okoliali, ali to u krajnjem sluaju nije izmenilo ishod prvog predvi anja. Da smo vas ostavili samog, sigurno biste otkrili tajnu. Zbog toga smo vas doveli ovamo dok ne donesemo krajnju odluku." "Ipak, prema onome to je profesor Jamamoto jue rekao, postoje blaa sredstva od ubistva." "Tako je. Obino upotrebljavamo neupadljivije metode. Kako bilo da bilo, Drutvo dnevno do e do proseno osam stotina fetusa. Shvatate li da najmanje osam stotina trudnica dnevno sazna za trgovinu fetusima? To je godinje dve stotine i devedeset hiljada. Veoma je zanimljivo da smo tajnu uspeli da ouvamo. No, da ne biste razbijali glavu oko toga, reiemo vam kako nam je to polo za rukom; posluili smo se jednim veoma prljavim trikom - usadili smo u te ene strah priajui im da ono to radimo predstavlja veoma ozbiljan zloin i da su svi koji nam prodaju fetuse nai sauesnici. Kada dobiju sedam hiljada jena njihov strah postaje taman toliki da sprei isprazna brbljanja. To verovatno ne bi uspelo da je transakcija slobodna. Moda smatrate da je udno dati sedam hiljada jena za pobaeni fetus koji e zavriti u klozetskoj olji. Ali kada uzmete u obzir razmere podmorskih kolonija koje e biti izgra ene, godinja investicija od nekih tri milijarde jena je beznaajna. Ne mislite li da je suma od sedam hiljada jena preniska za jedan ljudski ivot? Do

sume od sedam hiljada jena doli su psiholozi i oigledno je da due na dananjem tritu toliko i vrede. To je veoma zanimljivo. Ali, naravno, sedam hiljada jena koje smo dali vaoj eni nije imalo tu svrhu. Bila je to samo opravdana demonstracija. Jasno vam je da cene dua ne mogu da budu jednoobrazne. U svakom sluaju, ako uzmete u obzir veliki broj umeanih, oigledno je da stvar mora negde da procuri. Ali bez obzira na to kako se glasine ire, ako su ove ene svesne injenice da su sauesnice u zloinu, one e tvrditi da je u pitanju bilo neko stomano oboljenje. to se vest vie proiri, tim je vei promet fetusa; to nije mnogo opasno, mada bi moglo da bude, ako se otkrije neka informacija. Glasine iznenada prerastaju u javno mnenje; a ono natkriljuje pojedinano i iri se poput virusnog gripa. Istog asa moramo da preduzmemo potrebne mere. U devojinom sluaju morali smo da primenimo najstrou kaznu za primer ostalima zbog grube greke koju je poinio glupavi posrednik. To je veoma zapetljano, jer sa svakim upadamo u iste neprilike; ali tu nema pomoi. Oh, najstroa kazna nije sama po sebi toliko vana, jer uklanjanje lea predstavlja isto tako problem. Zato se obino koristimo metodom koja za sobom ne ostavlja tragove. Na primer, jae ih zastraimo, ili, ako to ne upali, izazovemo vetako ludilo. A ini mi se da vi ne biste vie voleli ludilo od smrti." "Moete svata rei kada je u pitanju neko drugi." "Neko drugi? Govorite gluposti. Vaa smrt je istovremeno i moja. Ali ne budimo sentimentalni. Ako imate snage da rasu ujete i da se oduprete oseanjima i sami ete sasvim prirodno doi do istog zakljuka. To je sigurno bolje nego iveti kao biljka, a sem toga lanovi vae porodice dobie odre enu sumu na ime osiguranja zahvaljujui dobroti naeg Drutva." "Osiguranje? Ba ljubazno od vas. Ali ako je vaa volja u stvari moja, kao to vi kaete, onda je ovo svojevrsno samoubistvo, zar ne? Osiguranje se ne isplauje samoubicama." "To ne treba da vas brine. Izgledae kao nesrean sluaj. Doiveete strujni udar dodirnuvi icu visokog napona." 34. Nisam znao koliko je vremena prolo; ali napolju se ve potpuno smrailo i pre nego to sam ja to shvatio. Niko se nije pomerio; oajniki sam se drao samo svog vremena, kao da sam iskusio niz zapanjujuih snova, budei se iz jednog i zapadajui u drugi. Kada bih samo mogao da ostanem ovako daleko, tiina bi veno trajala; sledei trenutak nikada ne bi doao. Da li sam o neemu razmiljao za to vreme? Jasno da jesam ali oito samo o nevanim sitnicama. Da li je ista ena koja je vodila pansion gde je Tanomogi stanovao peglala i njegove pantalone? Ili je to bila Vada? Oito sam opet zaturio raun za televizijsku pretplatu u depu i jednostavno zaboravio na

njega. Nisam uinio ni najmanji pokret, onako izgubljen kakav sam bio u lavirintu ovih nepovezanih misli. Ali da su moja oseanja imala priliku, ona bi sama poletela. ekao sam da mi se ukae prilika, svi miii su mi bili napeti, kao kod make koja posmatra rupu u zidu. Re 'maka' nije bila sluajno upotrebljena. U tom trenutku sam bio daleko od stvarnosti kao u nekom ludilu, ali jedan predmet je ostao uz mene kao veza sa svakodnevnim tokom stvari. Bila je to veranda okupana rasutim mrljama suneve svetlosti koje je stvarala reetka od letava optoena puzavicom. Sve dok ta veranda bude postojala, meni nee smeti nita da se dogodi i nee mi se dogoditi. Uz kripu stolice Aiba iznenada ustade. "Zar ne bi trebalo uskoro da ponemo? Ve je skoro dolo vreme za to, zar ne?" "Da me ubijete?" povikah, nesvesno ustavi i pri tom preturivi stolicu. "Ne, ne", promuca iznena eno Tanomogi, dok Vada smesta nastavi: "Ne, jo. Preostalo nam je jo vie od dva asa do predvi enog vremena. Ali u me uvremenu trebalo bi da vas uz pomo televizije provedemo kroz farmu za odgajanje vodenih stvorenja kao to smo obeali; ako ste raspoloeni, veoma nam je stalo da vidite film o podmorskoj koloniji." "Nema tu nikakvog 'ako', sigurno da elim da je vidim", odvano upade maina. "To je od poetka bilo na spisku. Vreme za smaknue namerno je pomaknuto na devet sati. Ma kako da su jaki vai dokazi, subjekat jo nije ube en. On jo namerava da prui otpor." "Pa, onda, moemo da ponemo, zar ne?" ree Aiba preko Tomojasijevog ramena, pruivi ruku u pravcu maine. "Mogu li samo da dobijem au vode pre nego to ponemo...", ree oklevajui Tomojasu, potraivi pogledom Vadu. "Moe li voni sok?" "ao mi je, ali strano sam edan." "Sasvim je u redu. Ionako kasnimo, moram da si em i kaem Kimuri i ostalima da idu kui." Iznenada se obratih Vadi, koja je poela da se kree na svoj klizei nain, dok je telo bilo kruto i uspravno. "Da li to znai da Kimura i ostali ne znaju za organizaciju?" "Ne, oni nita ne znaju", ree Tanomogi umesto nje. Gotovo istog trenutka povih se u pravcu vrata i svom silinom bacih se napred, oduprevi se nonim prstima o pod. Ali pre nego to sam uspeo da dohvatim vrata, neko ih je spolja irom otvorio i jedva uspeh da zadrim ravnoteu saplevi se dok sam proletao kroz njih. Tamo je, prepreivi mi put, stajao mladi, ubica osobenog stila. Na licu mu je igrao zbunjeni osmeh, dok su mu duge ruke nehajno stajale oputene uz telo kao da nije znao ta e s njima. "Ipak ste pokuali? No, no, profesore."

Ne obazirui se, zaleteh se u njega. Jedino to mi je preostalo bilo je da obavestim Kimuru o situaciji i da zatraim od njega pomo. Ovi ljudi su bili ludi. Ciljajui levim ramenom u momkove grudi i koristei trenutak dok je bio izbaen iz stroja, probah da pro em s njegove desne strane. To mi je bila namera, ali neto je oito ispalo pogreno u mojim proraunima. Osetih otar pritisak s leve strane, a onda me neto snano zavrte i narednog trenutka obreh se kod suprotnog zida u poloaju koji je teko bilo shvatiti. Kao da je donji deo mog tela padao negde vrlo daleko. Iz prepona, izme u prstiju, uiju, mnotvo oiju buljilo mi je u lice. Konano, s povratkom normalnih prostornih odnosa, osetih otar bol u predelu slabina. Vratili su me u stolicu; sa jedne strane me je pridravao Tanomogi, a sa druge Tomojasu. "Znojite se", ree Vada tihim glasom, gurajui mi u ruku uredno presavijenu maramicu. Malo dalje stajao je profesor Jamamoto odmahujui glavom kao da eli da mi kae da sam glupo postupio. Primetio sam da je mladi koji je zadrao svoj pre anji stav razmaknuo tanke usne. "Da, profesore. Doktor Jamamoto mi je rekao da vas spreim, ako ita pokuate. Prvo sam pomislio da je to bila ala. Izvinite, ali ta sam drugo mogao?" "Dosta. Idi tamo i ekaj", ree maina, ali bilo je jasno da ovek nije mogao da razlikuje glas maine od mog glasa. Iaeno klimajui glavom, ali ne naroito zbunjen, on ode. uo sam lepljiv zvuk njegovih platnenih cipela. "Nita se nije promenilo. Samo nastavite", ree Vada naputajui sobu. "Sve to uradite, sve to kaete, sve je predvi eno", prekorno ree maina, naglaavajui rei. Tanomogi ugasi svetla u sobi, a Aiba ukljui televizor. Odjednom, kao da me je tama ohrabrila, poeh da viem. Ali grlo mi je bilo suvo i urlik je bio slabiji nego to sam oekivao. "Zato vam je sve ovo potrebno? I pored svega nameravate da me ubijete, zato onda ne svrite s tim." "Nemamo nita protiv", ree Tanomogi, pogledavi s oklevanjem preko ramena u plavkastu svetlost ekrana. "Pa, ako zaista ne elite da vidite film..." Ostao sam bez rei i nepokretan, oseajui rezak bol u slabinama. INTERLUDIJ Televizijski film o farmi za odgajanje vodenih stvorenja; objanjenja daje Profesor Jamamoto. Na ekranu se pojavljuju gvozdena vrata sa belo ispisanim brojem tri. Ulazi mladi u belom mantilu. Okree se i mirkajui gleda u publiku. - Kao prvo soba za ra anje. Zamoliu vas da pogledate svoje dete. (Okrenuvi se prema mladiu.) Spremni?

- Da, gospodine. Soba 3. - Preskoite objanjenja. Pokaite nam samo sina profesora Katsumija. (Mladi klima glavom i otvara vrata. Unutranjost je gotovo ista kao i u sobi za rast svinja. Mladi se penje uz neke elezne stepenice i nestaje u unutranjosti.) - Kada se pro e hodnikom s desne strane, odmah se izbija iza zgrade koju smo sino videli - sigurno se seate bazena u kome su obuavali psa. Planiramo da sagradimo nekakav mali tramvaj, jer nam je potrebno vie od pola sata da peice pro emo kroz podzemne prolaze. (Mladi se vraa drei staklenu kutiju.) - Sve u redu? - Da, gospodine. (Krupni plan staklene kutije. Uvijeni fetus, u obliku gregorca. Providno srce pulsira poput vlakna vazduha koje svetluca na toploti. Krvni sudovi nalik na eksplozije vatrometa u tami, elatinska supstanca.) - Ovo je vae dete. ta kaete? Izgleda veoma zdravo. Nastavimo. (Tama.) Ah, samo trenutak. Pripremaju se. Ova farma za uzgajanje vodenih stvorenja podeljena je u tri glavna odeljenja: proizvodno, odgajivako i za obuavanje. Ali preskoimo podelu ra anja, jer je istovetna kao i kod drugih ivotinja. Razlika izme u odeljenja za odgajanje i odeljenja za obuavanje sastoji se u tome to se u prvom radi sa decom do pet godina, a u drugom od pet pa nadalje. Me utim, deca iznad est godina su ro ena u vreme dok smo jo eksperimentisali, tako da sada radimo sa veoma malim brojem u okviru te grupe: jedan od osam godina, osmoro od sedam i po godina, dvadeset i etvoro od sedam godina i jedva sto osamdeset i jednim od est godina. Kada se do e do petogodinjaka broj iznenada skae na etrdeset hiljada; a od etiri pa nanie, poveava se svake godine, dostiui devedeset, pa i sto hiljada. Sledstveno tome, od sledee godine pa nadalje, odeljenje za obuku trebalo bi da poprimi svoje prave razmere, tako da mi sada pourujemo izgradnju na nekoliko razliitih otvorenih gradilita. Budui da se broj polaznika ukljuenih u jedan razred kree od tri do deset hiljada, sve u svemu gradimo dvadeset i jedan centar. - Izvinite to sam vas ostavio da ekate. (Upada jedan glas i ekran se zasvetli. Pod vodom, u ogromnom bazenu, dokle god pogled dopire, nalaze se dugake police podeljene na male odeljke; one se pruaju u mnogobrojnim redovima i na vie nivoa. U svakom odeljku lebdi po jedno vodeno sisane u poloaju koji mu odgovara.) - Ovo je soba za negu, deo odeljenja za odgajanje dece. Ovde ih donose direktno iz sobe gde se ra aju; premaamo pet stotina dnevno, a ima dana kada dostignemo i hiljadu. Idealno bi bilo drati ih ovde pet meseci dok ne prestanu da sisaju, ali kada bismo to radili trebalo bi nam najmanje sto

dvadeset hiljada mesta. A to je neizvodljivo. Tako sve bebe drimo ovde dok ne napune dva meseca, a zatim iz mesene serije izdvajamo tri stotine za ciljeve istraivanja. Ukupan broj se popne do devet stotina. Ostale, kada u u u trei mesec, aljemo u odeljenje za odgajanje pri specijalnim podmorskim eksploatacionim lokacijama. Na alost, strano nam nedostaju instruktori, tako da nas to zabrinjava. Ali smrtnost je iznena ujue mala. Postoji jo pet bazena slinih ovome, sa trinaest hiljada mesta; zatim tu su i odeljenja za odgajanje i obuavanje dece - ogledni bazeni za one izme u tri i pet meseci i za one koji dolaze iz takvih oglednih bazena. Pokazau vam sve po redu, ali kao prvo eleo bih da vidite negovateljske pogodnosti. (Kamera zumira jedan od odeljaka. To je kutija napravljena od bakelita. Unutra se nalazi beliasta vodena beba prekrivena naborima, i sa krgama koje se pokreu, spava u udnom poloaju, sa telom koje lebdi iznad glave. U gornjem delu kutije nalazi se red izrataja, od kojih je svaki povezan sa tankam cevi koja je sa svoje strane privrena za jednu drugu odvodnu cev koja se protee du vrha, Slina jedna cev protee se i po dnu, ali u svakoj kutiji nalazi se samo jedan ispust.) - Kroz gornju cev prolazi mleko, a donja je za odvod otpadnih materija. (Isplivava tehniar sa bocama za kiseonik, klima glavom, Iagano prstom lupka po poklopcu kutije. Beba se budi i krge joj se ubrzano otvaraju i zatvaraju. Polako se preokree na le a, glava joj se podie gore i poinje da sisa jedan od izrataja na poklopcu. Izraz lica joj je istovetan sa izrazom obinog deteta, osim to je veoma udno to to svaki put kada su joj usta puna, mleko izlazi kroz otvore krga. Na kraju cela unutranjost kutije postaje bela. Jasno se vidi da stara voda i svea voda krue kroz donju cev.) - Na najtei problem nije bilo hranjenje, ve regulisanje telesne toplote. Pojavom krga dolo je do niza promena u lezdama sa spoljanjim luenjem. Prema zakonu me uodnosa predvideli smo da e moda doi do promene u kvalitetu koe i nagomilavanja potkonih masnih tkiva, ali nismo imali konkretnu ideju u kolikoj meri. Dalje, postojao je i problem otpornosti koe na predmete i infekcije. Ovo nas je zaista uznemirilo. Da smo ih obukli u neku vrstu plastike nakon to odrastu, nikada ne bismo uspeli da im ouvamo telesnu toplotu, jer je voda slabi provodnik toplote. Ipak smo uspeli u tome. Pitanje je bilo kolika bi trebala da je temperatura vode za vreme razdoblja odgoja. Kao to znate, toplokrvne ivotinje zadravaju visoku temperaturu bez obzira na stepen toplote oko njih i u stanju su da potroe prilino veliku koliinu energije. Ali kada su u pitanju vodena stvorenja, koja su pretrpela korenite promene oblika i psihe, njihova sposobnost prilago avanja okolini jo se vie aktivirala: tako je sasvim mogue, ako nismo obrazrivi, da im i suvie snizimo temperaturu. Na primer, telesna temperatura riba razlikuje se od temperature vode od etiri do est stepeni. Ako nekim neverovatnim

doga ajem do e do prekoraenja toga, ova vodena stvorenja, na koja smo utroili toliko mnogo vremena, preobrazila bi se u bezvredne budale. Zar ih ne bi onda trebalo podizati u vodi zagrejanoj do devedeset i est stepeni? Ali to nije tako jednostavno. Tako e nas je brinulo kako da im pojaamo kou i potkone naslage sala. Nikako nismo mogli da se odluimo. Ali uspeli smo da reimo i taj problem. Pogledajte ono tamo. Gornja cev - koja se ne primeuje spolja - ima dva sloja. Unutranja cev pregra ena je na sredini, jedna strana je za mleko, a druga za morsku vodu od etrdeset pet stepeni. Obino je strana sa mlekom prikljuena na cucle. Ali operacija koja se izvodi u sobi za preradu, u cevima tri puta dnevno dolazi do obrnutog procesa; ujutro, u podne i uvee, est puta u naizmeninim razmacima od deset i osam sekundi, kroz trideset cucli ubacuje se hladna voda umesto mleka. Drugim reima, to bi se moglo nazvati masaom pomou hladne vode pod pritiskom. Ovo je dovelo do neoekivanih rezultata. Na alost, ne mogu sada da vam to prikaem, ali deca se za vreme masae bune. (On mae rukom smejui se:) Ali dosta o tome. Idemo dalje. Na redu je ogledni bazen koji ste malopre videli, posle koga ih prebacujemo u odvojene bazene u zavisnosti od starosti. Nemamo mnogo vremena, tako da emo preskoiti sva me ustanja i pokazati vam na kraju samo petogodinjake i nain na koji ive. (Slika polako nestaje. Sledea scena. Bazen veliine jedne uionice u osnovnoj koli. Oko tridesetoro dece, polovina deaci, zabavljaju se plivajui slobodno unaokolo u vodi. Za stopala su im privrena gumena peraja. U svemu lie na prosenu japansku decu, sem to udno bulje i ne trepu, to im kosa leluja nalik na morske trave, to imaju krge na poetku vrata i slab, uzan grudni ko u odnosu na torzo. Zvuk kao kada se taru dva komada zar alog metala, ispunjava celu oblast. uma isprepletenih cevi visi sa tavanice i mnogobrojni komadi drveta plivaju na povrini vode. Kolutovi kroz koje se moe proplivavati i zidni izrataji sloenih i najednakih oblika. Oito predstavljaju deje igrake.) - Buka koja se uje potie od dejeg krgutanja zubima. Vodena bia razgovaraju krguui zubima. Glasne ice su im atrofirale, ali ak i da ih imaju, u vodi im niemu ne bi sluile. Koriste se nekom vrstom Morzeove azbuke, ali gramatika je istovetna sa japanskom tako da se moe prevoditi. Prednost je u tome to moete da razgovarate pomou bilo kog instrumenta, uopte se ne sluei ustima. Dvoje ljudi mogu da vode sasvim privatan razgovor lupkajui se me usobno po prstima. Tako e se moe drati govor sa punim ustima lupkajui stopalom o pod. to se tie pisanja, stvorili smo simbole sastavljene od uspravnih i vodoravnih linija. Danas postoji oko osamdeset bivih radio-operatora koji veoma teno govore vodenim jezikom. A od kada smo poeli da se sluimo mainom za prevo enje koja poseduje elektronski mozak, doli smo do stupnja na kome moemo da im pruimo

prilino temeljito obrazovanje. Pogledajte, uzbu eni su. Primili su nare enje od otpravnika. (Deca zure u pravcu odakle oito potiu signali. Odjednom pohrle prema izlazu s leve strane, nastojei da to pre stignu. Kamera ih prati. Dve ene sa bocama za kiseonik. Jedna stoji pored velike kutije. Druga oito daje neka uputstva trljanjem dva tapa. Deca se postrojavaju u jedan red pred njima. Jedna od ena vadi iz kutije neke predmete veliine obinih knjiga i daje ih svakom detetu. Jedno dete koje je dobilo svoju porciju iznenada je zagrize.) - Vreme je za obrok. (ena sa tapovima udara dete koje jede. Ono bei, krguui zubima.) - Kanjen je, jer se r avo ponaao. Veoma smo strogi to se tie discipline. Ne dozvoljavamo im da jedu dok se ne vrate u svoju sobu. - Da li se to dete smejalo? - Pa, njihovo izraavanje emocija donekle se izmenilo. To nije smeh u onom smislu u kome bismo mi mislili da jeste. Dijafragma je atrofirala zajedno sa pluima, tako da oni u stvari ne mogu da se smeju. Zanimljivo je da uopte ne plau. Ne bi mogli i da hoe. Suzni kanali su nestali, kao i ostale lezde sa spoljnim luenjem. - Iako ne liju suze, da li se njihovo plakanje razlikuje jo u neem od naeg? - Kao to je Dejms rekao, ovek ne plae zato to je tuan; on je tuan zato to plae. Oni nemaju lezde za plakanje, tako da im je oseanje tuge moda ak i strano. (Jedna devojica koja se sprema da dijagonalno pro e ispred kamere iznena eno se osvrnu. Malo, iljato lice sa svetlim, iroko otvorenim oima. Iznenada iskezi zube i otro zakrguta, proizvevi rezak zvuk, a zatim promeni smer i otpliva.) - Kako je to okrutno? - ta ste rekli? - Suvie je patetino. - (Smeh.) Ne valja vam to. Primoravate sebe da osetite simpatiju pripisujui im svoja vlastita oseanja. To je gubitak vremena. Idemo dalje. Model discipline za one iznad est godina. - (Iz televizora.) eleo bih da napravimo pauzu, ako nemate nita protiv. - Naravno. Treba da prebacimo kameru podmornicom na malo udaljenije mesto. U me uvremenu, upalimo svetlo. Vaan izvetaj koji je sainio Tomojasu, za vreme pauze, o hipotezama u vezi sa krajem etvrtog me uledenog doba. - Ja sam samo funkcioner i zato u da govorim kratko i jasno. Profesoru Katsumiju je ovo ve poznato, ali moram rei da su jutros ponovo zvali iz

novina, zbog predloga Rusa o zajednikom istraivanju aktivnosti grupe vulkana na dnu Pacifika. U stvari, mi smo ve odavno okonali ovo istraivanje uz pomo gospodina Tanomogija. Vrlo je verovatno da su i Rusi doli do neke opte ideje o onome to mi znamo, ali poznato je da je to deo politikog cenjkanja. - Objasnite nam to to jednostavnije, upozori Tanomogi. - U redu. U svakom sluaju, kako ja nisam specijalista mogu samo jednostavno da govorim. Dogodilo se da su se aktivirali vulkani na celom dnu Pacifika. Ova pojava je, tavie, oito povezana sa iznenadnim nedavnim promenama u vodi, naroito sa nenormalno visokim letnjim temperaturama na severnoj hemisferi. Ve neko vreme, mogu se uti razliita objanjenja: mrlje na suncu, porast ugljen-dioksida izazvan sve veim korienjem energije. Ali ta pojava ne moe se objasniti tako jednostavnim razlozima. Naravno, znamo da se gleeri i antarktika kapa, preostali iz etvrtog ledenog doba, tope i da se sledstveno tome poviava nivo mora; ali taj porast ne odvija se u saglasnosti sa naim proraunima. Isti sluaj je bio i sa prethodnim treim ledenim dobom, koje je potpuno nestalo za hiljadu godina. Evo ta imam na umu: proraunavi da e se nivo mora podii za oko tri stotine stopa, veliki broj zemalja je spakovao svoje gradove i fabrike i premestio ih na vie nivoe. Sramota je rei, ali japanska vlada jednostavno se nije obazirala na to i prepustila je stvari svome toku, moda i zato to ovde nema veih uzvienja. Me utim, od skoranje me unarodne geodetske godine postalo je sasvim jasno da ukupno poveanje nivoa mora premaa koliinu otpoljenog leda, za blizu tri puta ako moemo da se pouzdamo u svoje proraune. Pojedini naunici idu toliko daleko da tvrde kako premaa ak za tri i po puta. Kada razmiljam o tome, shvatam da je nemogue objasniti ovo sveopte tonjenje tla jednostavnom tvrdnjom da je u pitanju opadanje nivoa podzemnih voda. Morska voda se negde obnavlja. Podzemni vulkani poinju da bivaju izuzetno aktivni. Vulkanski gas se uglavnom sastoji od pare; sadanja morska voda potie iz takvih gasova. Moda je istina, ne znam, ali mora da je neto slino u pitanju. Pa ipak sudei prema poveanju nivoa morske vode, izgleda da nisu u pitanju ba male erupcije. Doga a se oito neto udesno. Na primer, prema jednoj novoj teoriji - naravno, ja samo parafraziram naunike - ono to nazivamo zemljom prvobitno je nastalo spajanjem i rastezanjem mesta, pomou ove vulkanske pare, i to onih mesta na povrini globusa koja su bila naroito bogata radioaktivnim supstancama. Kao rezultat toga, unutranjost je ispunjena toplom, kaastom magmom. Vremenom, ova materija se iri i u neravnomernim razmacima postaju aktivni vulkani; naravno, sve je ovo veoma uproeno. Sada kada kora postaje sve deblja od lave, teina se

poveava i na kraju postaje preveliika, tako da se sadraji iznenada izbacuju iz okvira poput krofne ispunjene eleom kada se na nju stane nogom. Naravno, takve erupcije se deavaju na granici morskog dna i kopnenih masiva. Do jednog ovakvog doga aja dolazi u proseku jednom u pedeset do devedeset miliona godina i jasno je da je to neizbeno. Kada se problem podrobnije razmotri, pada u oi da se oblasti oko lanca pacifike obale udno pomeraju. To je oblast estih zemljotresa poznata pod nazivom Pacifiki vatreni krug. Pa, iskreno govorei, ja to ne razumem. Ako je sve ovo tano, porast temperature i morskog nivoa ne predstavljaju pojavu me uledenog doba ve su verovatnije ishod jedne od tih velikih kataklizmi koje se deavaju jednom u pedeset miliona godina. Ovim se iscrpljuje hipoteza o kraju etvrtog me uledenog doba. Kada je ova hipoteza prvi put izloena - ne znam tano gde - mnoge zemlje uhvatila je panika tako da je odmah ukinuta me unarodna geodetska godina. Razlog to su se uznemirile bila je pretpostavka da e u srazmerno skorijoj budunosti izuzetno snano proraditi nekoliko stotina puta vie vulkana nego danas; odmah bi se naglo poveao i nivo mora za vie od devedeset stopa godinje. Za etrdeset godina poveanje bi premailo tri hiljade stopa. Da je ovo prodrlo u javnost, to je malo mogue, dolo bi do katastrofe. Dolo bi do potpunog sloma javnog reda i discipline. Pored Rusije, sa njenim ogromnim prostranstvima, bila bi zbrisana i Evropa, kao i Amerika izuzev Stenovitih Planina. Od Japana kau da bi ostalo svega pet ili est izolovanih planinskih vrhova. Dok se ne preduzmu odre ene protivmere, dunost vlade je da ne obavesti stanovnitvo. Svaka vlada je odluila da se ne mea u poslove drugih zemalja s tim da se niko ne mea ni u njene probleme. Ali budui da stalno dolazi do promena u vladama, ne moemo biti sasvim sigurni da e se ovakva politika nastaviti. Zbog toga je oformljena neka vrsta komiteta za protivmere, okupljenog oko finansijera. A ovaj komitet se zatim razvio u Drutvo za razvoj podmorskih kolonija. "Postupili ste krajnje nepoteno!" Oseao sam se kao da sam na silu popio neku virulentnu kiselinu. Goreo mi je ak i vrh jezika. Da li sam stvarno bio ljut ili sam samo mislio da treba da budem, ili sam pokuavao da iskoristim ovu provokativnu situaciju? Nisam znao, ali sam oseao da u ovom trenutku po svaku cenu moram da progovorim. "Ako ste sve ovo znali...", jedva izgovorih, vrsto stegnutih vilinih miia koji nisu hteli da me sluaju, "zato to odmah niste rekli? Da sam to znao od poetka, sasvim drugaije bih postupao."

"Pitam se da li biste?" ree otro Tanomogi, podigavi pogled. "Ali naravno da bih", povikah, pomislivi kako je to bilo i vie od povika. "Ne rei nita o tako katastrofalnom toku doga aja naprosto je udovino." "Ne mislim tako. Da sam doga aje ranije izloio, smatram da biste vi lutali, pokuavajui da se vie nego ikada uhvatite za postojee stanje stvari." "Ali zato?" "Zato to bi vas propast zemlje uzbudila." "Pa, svakako da bi!" "Da li vam se ini da bi postojanje vodenih stvorenja ublailo vau brinost?" Pokuah da odgovorim, ali nisam bio u stanju. Samo zabrektah kao da sam nazebao, poput neke male beznaajne ivotinje. U gornjem delu tela oseao sam toplotu, ali od kolena nanie bio sam udnovato hladan. Kao da je smrt odatle poela da puzi navie. "A zatim", ree polako Tanomogi, "ini mi se da je bavljenje podmorskim vulkanima posao drugorazrednog znaenja." "Kako to?" ree Tomojasu, veoma uzbu en. "Ovo nije bilo koje me uledeno doba, ovo je kraj etvrtog me uledenog doba. Moda i poetak potpuno novog geolokog ustrojstva." "Nije ija nego vrat. Bez obzira na to da li preti ili ne prirodna propast, pronalazak podmorskih naselja je sam po sebi od mnogo veeg znaaja. Ne zato to su neizbena, ve zato to u pozitivnom smilu predstavljaju stvaranje jednog izvanrednog novog sveta. Ja jednostavno smatram da je problem poveanja podmorskog nivoa dobra prilika da se ljudi od znaaja odlue na akciju." "Jeres, Tanomogi, jeres." "Neka je. Na je poloaj izgleda drugaiji od Tomojasijevog. To je istina, profesore. Izabrali smo istu sudbinu, ali to ne znai da su nam i miljenja istovetna. Smatram da ete se sloiti, Tomojasu, da nai finansijski magnati u stvari planiraju da na ovome zarade mnogo novca. Ili moda tvrdite da ulau u fondove za budunost iz vlastitih depova?" "Preterujete", ree Tomojasu, ljutitog izraza lica, isturivi bradu. "Ne tie me se da li je u drugom planu ili ne, ali jedna je stvar sigurna: gradovi, zemlja i sve ostalo e potonuti. Bilo ta da kaete, to je izvesno." Na televizijskom ekranu ponovo se pojavljuje kola za obuavanje vodenih bia i uju se komentari profesora Jamamotoa. (Predmet u obliku lale koji stoji na jednoj stabljici i beliasto sjaji naspram tamnog morskog neba, plovi u uzdrhtaloj vodi.) - Ovo je model zgrade za obuku. Ne mislite li da je arhitektonsko reenje

veoma zanimljivo? U celosti je sagra ena od plastike; zidovi su uplji i ispunjeni gasom. Gas joj omoguava da plovi. Upravo suprotno kopnenim strukturama kojima zapoveda gravitacija. Tavanica i podovi nisu potrebni, jer je nastanjuju slobodno-pokretna vodena bia. Nije bitno ni da li je privrena na nekom nivou ili ne. Ulazi i izlazi su okrenuti prema gore. Sloiete se da je konstrukcija veoma jednostavna. A zatim, bilo ta da kaete, veliku pogodnost predstavlja to to im u sobama nije potreban vazduh; ne postavljaju se problemi proputanja vode ili njenog pritiska. Morske dubine su miroljubive i tihe. (Pribliavamo se zgradi.) - Velika je, zar ne? - Danas u njoj ivi svega dvesta etrdeset itelja, ali kako dece ima sve vie, planirano je da se taj broj popne na hiljadu. To je kombinacija kole i spavaonice. Kakva zgrada! U budunosti e postojati niz od dvadeset i jedne zgrade kao to je ova. Svake godine bie tri stotine dece od pet do sedam godina starosti, ukupno dvadeset i jedna hiljada. Lako ih je izgraditi. Uskoro emo prei na masovnu proizvodnju. Sada se trenutno grade etiri zgrade, od kojih svaka kada je saeta zauzima priblino mesto jednog kamiona. Privrste se za dno okeana, uduva se gas, i to je sve to treba uraditi. Pretpostavljam da je malo tee postaviti samo temelje za koje se privruju. (Kamera putuje uz jednu od strana zdanja. Jedan za drugim pojavljuju se prstenovi slabe svetlosti nalik na fluorescenciju. Jasno je da je izvor svetlosti ugra en u zidove. Ne ekranu svetluca jato malih riba.) - Paljivo gledajte. Ove trake svetlosti koje se pale i gase namerno su postavljene. Ritam smenjivanja svetlosti i tame blago se razlikuje od jedne do druge trake kada se kreete nanie. Njihova je uloga da mame ribe. Svaka vrsta ribe ima odre enu jainu svetlosti koja je najvie privlai i one nesmotreno hrle prema dnu pratei taj ritam. Tamo ih oekuje usisiva za ribe sa irom otvorenim ustima. ini mi se da podsea na usavreni mamac za muve. Smatram da e ovakvi naini ribarenja i lova biti rasprostranjeni u budunosti. Vrlo su efikasni. Dodue, ribari iz tog podruja... - Gde je to 'podruje', za boga miloga? - Negde izmedu Urajasua i Kisarasua. - Kako vam je uspelo da ostanete neprimeeni? - Sluaj je hteo da se dubina mora u toj oblasti kree od sto pedeset do sto osamdeset stopa. Pored toga, uklonili smo blato - tano sedamdeset i pet stopa, upravo onoliko koliko je zgrada visoka. Nemogue je spustiti se na tu dubinu bez ronilakog odela. A na uenike se pomno pazi. - ta rade obuavaoci? - Produuju drae dok vrh ne do e na oko ezdeset stopa ispod povrine. (Kamera se penje na vrh gra evine. U sredini izrezbarenog ispupenja nalazi se velika okrugla rupa. Jedan malian pliva u vodi, jednu nogu

zakaivi za ivicu rupe. U blizini njegovog ramena pliva riba pribline veliine dlana.) - Izlazi da nas pozdravi. Ovo je vodeno bie broj jedan. On je najstariji. Ove godine puni osam godina, ali izgleda kao da ima dvanaest, trinaest, pa ak i vie. Istina je da nema majku. Ali u moru sve zaprepaujue brzo sazreva. Proitao sam u publikaciji koju je izdala ruska Akademija nauka da ak i biljke pokazuju porast bioloke efikasnosti od oko sto posto u pore enju sa pet odsto kopnene flore. Slonu je potrebno etrdeset godina da potpuno odraste; veliki kitovi se razmnoavaju ve dve do tri godine posle ro enja. (Malian malo otvara usta i krguui zubima povija glavu. Pokretom ruke otera ribu koja pokuava da se trlja o njegove usne. Dobija se utisak da se on gotovo smei, ali moda i nije tako. Celo telo mu je obavijeno sivom jaknom i hula-hopkama; peraje su mu privrene za stopala. Kosa mu lebdi oko glave kao dim. Sem otrine njegovih udno irom otvorenih, ovalnih oiju, graciozan stav podsea gotovo na devojaki, moda i zbog toga to ga sa svih strana podrava pritisak vode. Samo krge i iljati grudni ko na neki nain deluju sablasno.) - Riba je pitoma. Deak voli domae ivotinje. Njegovo ime prevedeno na na govor glasi Iriri. To je samo simbol, da tako kaem. Pogledajte sada gore... krov na vrhu. (Kamera se pribliava povrini krova. Ispod pokrivke, oito napravljene od plastike, bujno raste neto to podsea na crnkaste mehurove.) - Zove se scenedesmus quadricauda, vrsta chloreolle, ali od samog poetka prilagodili smo ovu slatkovodnu vrstu na morsku vodu. To je u stvari idealan izvor hrane. Sadri vie od dvanaest vrsta svih vanih amino kiselina. Krekeri koji se od nje prave predstavljaju deju poslasticu. (Malian lagano savija kolena i u tom poloaju mirno poinje da se sputa u rupu. On zubima poziva svoju ribicu. Ona polazi za njim. Kamera ih prati otpozadi. Malian se gri u loptu i poto je uvukao glavu poinje bre da se kree. Vrhovi stopala, na koja su privrena peraja, pokreu mu se u finom ritmu. S druge strane ga eka mnotvo dece, drei se za doruje koje se protee du zida rupe i u pravoj liniji preseca put ispred kamere. amor nalik na zujanje insekata.) - Vrlo pitoma ribica. Ako nastavimo na ovaj nain da ih pripitomljavamo, ribe e postati domae ivotinje. (Govori u mikrofon.) Hoete li da prekinete ovde? (uje se tup glas kroz zvunike.) elite li da vidite radnu sobu? - U redu... ali samo za trenutak. (Kamera se zaustavlja. Zid. Dugaak niz ovalnih vrata veoma lii na konicu.) - Kako je sada niko ne koristi, gotovo da je prazna. Ovde je uionica uglavnom za praktinu nastavu. (Pribliavamo se jednim vratima. Drei ribu,

malian joj stavlja malo svoje kose u usta i pretiui nas, sklizne u sobu.) - Nazivamo je uionica, ali kada bude gotova, bie to mala fabrika, za potpuno praktinu svrhu. Biemo u stanju da izvodimo eksperimente iz fizike, upravljamo mainama, proizvodimo namirnice. Za pet godina, kada najstariji razred postane redovno radno osoblje, bie dovoljna za svakodnevne potrebe. - ta se doga a kada neko od njih zavri kolovanje? - U izgradnji su podmorske fabrike, a zatim potrebni su nam ljudi i za rad u podmorskim rudnicima i na naftonosnim poljima. U podmorskim skladitima osea se veliki nedostatak radne snage i bie oduevljeni da dobiju svrene uenike. Planiramo da one sa naroito dobrim ocenama prebacimo u odeljenja za specijalnu obuku, osposobimo ih za doktore, uitelje i tehniare, kako bi pomagali nama ljudima i u dogledno vreme nas zamenili. - (Tomojasu, upozoravajui.) Ali dijametralno suprotno stanovite da ovo specijalno obrazovanje... - To nema nikakve veze. Mogunosti kopnenog oveka su ograniene, a osim toga njegov broj je sasvim nedovoljan. (Unutranjost sobe. Nema specijalnog radnog stola, ali iz poda, zidova i tavanice, tre police, izrataji, kuke. Na njima su zakaeni plastini baloni u kojima se nalaze alatke.) - Pogledajte, to su Iririjevi izumi. (U mikrofon.) Da li bi pokazao kako se upotrebljavaju, molim te? (krgutanje. Malian klima glavom, hvata alatku i balon i povezuje ih sa cevi koja izlazi iz ugla sobe.) - Komprimiran vazduh. To je glavna snaga pod vodom. Tako e, imaju gasni barut i teni gas. (Malian okree ruicu. Alatka poinje da se trese i da isputa mehurie. Mehurii prolaze ispred nas i odlaze ka tavanici gde se skupljaju u veliku kap koju lagano uvlai otvor na tavanici. Riba ih prati, zagrizajui u njih. Kada malian postavi vinilsku dasku pored sebe, preko izrataja koji se trese, mehurii prestaju da izlaze.) - To je automatska kruna testera. Dragocen pronalazak. Sve je sam izradio. Naravno, runo. Ova soba za preradu plastike opremljena je uobiajenom opremom. Plastika je za ivot pod vodom, ono to je gvo e za ivot na kopnu, tako da se moe rei, kako ovladati u potpunosti njome predstavlja osnovno umee ovdanjeg ivota. Ali to je pomalo udno... dete od jedva osam godina. U moru sazrevaju mnogo bre, i to ne samo fiziki. - Kako dolazite do energije? Za proizvodnju plastike potrebne su vam prilino visoke temperature, a zatim tu je i osvetljenje u ovoj sobi... - Elektricitet, naravno. Razvojem tehnike izolacije to je bilo veoma lako. To je jedan od goruih problema ivota pod vodom. Kako god se okrene, ivot bez elektriciteta je nemogu. - Stvarno?

- Sigurno. ak iako se prona e zamena za grejanje i energiju. Uzmimo, na primer, telegraf: poto se elektrini talasi ne mogu prenositi kroz vodu, moraju se, naravno, upotrebljavati supersonini. Ali elektricitet je nezamenjiv pri odailjanju i primanju. Osim toga, eleli bismo da u dogledno vreme sami obezbe ujemo komprimirani vazduh. Sada smo kablom povezani sa kopnom, ali u budunosti e postojati mali atomski generator, ili emo izmisliti delotvoran generator na teko ulje ili pak, proizvesti generator na gas koga pokree sopstvena plovnost. Moramo da ostvarimo nain opstanka koji e biti nezavisan od kopna. Tada emo tako e biti u stanju da podignemo laboratoriju privrenu za morsko dno, daleko od bilo kog mesta. ak bi bilo mogue podii i ogromne gradove. Dobro, dobro. Jo jedan izum. (Na treini razdaljine od dna pojavljuje se malian vukui ravan tap sa prikaenim pedalima i propelerom na donjem kraju ije su elise postavljene pod pravim uglom. Uspravljajui ga, on se penje i poinje da okree pedale. Ide navie. Kada se nagne napred, poinje da se kree u stranu.) - Podvodni bicikl. Ponosan je to ga vidimo na njemu. - Iznenadujue je dobroudan, zar ne? - Tako je. Iriri je naroito mio. Taj deak je bio na prvi eksperimentalni uzorak, pa smo moda napravili malu pogreku u razvojnom procesu. lezde sa spoljanjim luenjem nisu sasvim nestale. Primetili ste, zar ne, da mu je oblik oiju ovalan? U levom oku primeuju se neznatni tragom suznih lezdi. One su moda uzrok nepotpunog sagorevanja. - Nepotpunog sagorevanja? - Morate imati u vidu da ovekove emocije u velikoj meri zavise od osetljivosti njegove koe i sluzavih membrana. Na primer 'oseati se ljigavo', 'najeiti se', 'oseati svrab' - uzmimo samo nekoliko ovakvih senzacija koje se javljaju na povrini tela - sve su one metafore za raspoloenja ili atmosferu. Ukratko, ove povrinske senzacije predstavljaju nagon da se more u nama sauva od vazduha. Moda vam se ini da sam se udaljio od predmeta razgovora, ali ipak vas molim da me sasluate; moda e vam koristiti. Kao to znate, ljudska bia su visoko razvijene kopnene ivotinje ije je telo gotovo u potpunosti sainjeno od morskih sastojaka, poev od krvi i kostiju, pa do plazme. Ne samo da su prvobitni ivot predstavljali morski kristali, ve je ivot i dalje nastavio da zavisi od mora. Pa ak i kada se preselio na kopno, doneo je sa sobom more zavijeno u svoju kou. U sluaju bolesti mora da primi injekcije soli. Koa nije nita drugo do transformacija mora. Mada je njena otpornost jaa od bilo ega drugog, povremeno mora da se okrepi morem. lezde sa spoljanjim luenjem predstavljaju morska pojaanja za otvrdlu kou. Suze su more oiju. I tako, u krajnjoj liniji naa oseanja, odnosno, stimulacija i kontrola lezda sa spoljanjim luenjem, samo su borba mora koje nastoji da se odbrani od kopna.

- Bez njih ne bi bilo ni oseanja? - Ne, nisam ba to rekao, ali njihovo svojstvo je sasvim drugaije nego to mi to obino zamiljamo. Danas se vodena bia nalaze u vodi i u ovom trenutku ne moraju da se bore sa atmosferom. To je kao da kaemo da se riba ne plai vatre. (Malian spretno upravlja vodenim biciklom, igrajui uge sa ribom ljubimicom.) - U stvari, kada posmatram drugu decu sem Iririja, uznemiruje me injenica to ne pokazuju da imaju ba mnogo oseanja. Naravno, time ne mislim da kaem da ih uopte nemaju. Re je, naprosto, samo o drugaijoj vrsti, ali... - Hoete da kaete da jedino ovo dete ima osobine ljudskog bia? - Do tog ste zakljuka doli posmatrajui ga. (Sentimentalno.) Zar posedovanje ljudskih oseanja pod morem ne predstavlja samo nepotpuno sagorevanje? (Pratei ribu malian promie pored kamere i izlazi iz sobe.) - Nije li to razlog to je on tako pametan? - Ne, ostala deca ne zaostaju za njim to se tie same inteligencije. Dete tri meseca mla e od njega, napravilo je sat koji radi na principu promene vazdunih mehuria. Nazivamo ga sat, mada se kazaljke pomeraju svakih petnaest minuta. (Kamera prati maliana koji se lagano kree prema svojim drugovima.) - (On se pribrao i ponovo progovorio svojim poslovnim glasom.) - Ovaj srednji sloj odre en je za stanovanje; ispod se nalaze obine uionice za grupe razliite starosti. Tok poduavanja je isti kao i kod nas, poinje itanjem pisanjem i aritmetikom, ali posle toga nismo sigurni kako bi trebalo nastaviti. Za sada se drimo programa koji daje prednost nuklearnoj hemiji i hidrofizici, koje su znaajne za njihove uslove ivota. I pored svega nismo u stanju da se sasvim stavimo u njihov poloaj. Naravno, samo onda kada iz njihovih redova ponu da izlaze uitelji, donee se odluka o definitivnom toku nastave. Ipak su voda i vazduh suvie razliiti, gledano sa stanovita senzacija. (Niz balkona, jedan iznad drugog. Deca se igraju. Neka pokazuju otvorenu znadelju; ostali su gotovo sasvim nezainteresovana.) - Pretpostavljam da ne treba istai kako oni uopte ne prouavaju istoriju, geografiju ili sociologiju. Nismo mogli da odluimo koji bi nain bio najbolji da im prikaemo odnos izme u Ijudi i njih samih. - (Tomojasu, frkui.) Govorei to vi precenjujete ljude sa kopna. (Sva deca, bilo da su znatieljna ili nezainteresovana imaju jedno zajedniko svojstvo. Nenormalno su hladni. Kada nekog gledaju, taj osea da je to on sam u obliku ivotinje. Tada shvata izraz profesora Jamamotoa, da se ini kao da oni nemaju oseanja. Bacajui poglede na kameru, jedan avolasti

momi pokuava da prekrije soiva obema rukama. Obgrlivi zid, devojica pohlepno promatra jednog crva. Razred maliana opkoljava Iririja i prouava njegov bicikl. Devojica hvata zalutalu ribicu i ubacuje je u usta. Deak koji se nalazi u blizini gura joj prst u nos i grubim drmusanjem, natera je da ju ispljune. Druga devojica pliva na le ima doputajui da je deak lie ispod pazuha. Meovita grupa, moda deurnih, prelazi preko zidova usisivaem na komprimirani vazduh. Jedan deak priljubljuje obraz uz njuku vodenog psa koji je podavio rep pod noge.) - Bojim se da je to bilo vrlo povrno. Oh, Aiba, hoete li molim vas, da iskljuite energiju? (Neko nesvesno isputa duboki uzdah. Slika na ekranu zatreperi, skuplja se u tananu taku i nestaje.) SHEMATSKI PLAN 35. Gledali smo kako je slika na televizijskom ekranu zatreperila, pretvorila se u jednu taku i nestala. Izvesno vreme niko se nije pomerio. Niko nije pokuao da upali svetla u sobi, niti je iko to zatraio. Moda je trebalo jo neto da se pojavi. Pri toj pomisli uzdahnuh. Bar bih ostao jo malo due u ivotu. Ali kako se tiina nastavljala, odjednom me obuze strah. Bilo je udno to je tako delovalo na mene ono to su mi pokazali, kao i sama injenica da sam se emocionalno opirao, a u dubini srca smatrao da je sve veoma zanimljivo. I ne shvatajui ta radim, pokuah da odredim razmeru deaka i devojica - po svoj prilici broj im je bio priblino jednak - a onda pustih mislima na volju da dokuuju budue oblike braka. Osetih kao da i sam, zajedno sa njima, vrim eksperimente nad ljudskim biima. Ali kada se povratih, okruen tamom, ja sam bio taj na kome su sve vreme vreni eksperimenti. ekao sam smrt. Trunka saaljenja za jednog osu enika na smrt. Da li bi mogli da kau kako je dolo do promene u samoj prirodi smrti? Nokti mi se zarie u dlanove. Imao sam oseaj kao da sam u gipsu; jednostavno sam se drao svakog trenutka. Uprkos ovom oseanju, da li me je ovo moje drugo ja navelo da mislim kako elim sopstvenu smrt? Ono to je unosilo sumnju u sposobnost maine bilo je to to sam sledio njenu osudu, a kada sam to shvatio i prihvatio, zapao sam u smean i opasan krug, kao da sam proricao sopstvenu sreu noviem koji je imao dve jednake strane. Ne, da bih odbacio besmislenu smrt nije mi bio potreban nikakav drugi razlog, sem toga to nisam hteo da umrem. Mislio sam da vie nisam u stanju da to podnesem. Ali do akcije ne dolazi pukim razmiljanjem. Naravno, nije se moglo rei da nisam upao u nepriliku. Iz velike nevolje u kojoj sam se naao nisam se mogao izvui dok su mi oseanja napeta, ve pre ako se na neki nain opustim. Vezivala me je

napetost, telesni miii bili su kruti poput stare koe, tako da bi se zaulo pucketanje kada bih pokrenuo makar samo i glavu. Konano Aiba podie glavu, pomerivi se na seditu kao da namerava da postavi pitanje. Iskoristivi priliku, urno se promekoljih na stolici. Ali kao da su mi glasne ice bile uvijene u parafin; glas mi je zvuao saalno. Moje samopotovanje sasvim je iilelo. "Sigurno je tee iveti na kopnu nego u moru. Ali to je zbog same potekoe to su se iva bia razvila u ljudska bia, zar ne? Ne mogu da odobrim ni deli od ovoga", rekoh. "Tako sam i mislila", promrmlja Vada. "To je predrasuda", ree profesor Jamamoto, ponovo navukavi masku veselosti. "Uopte ne dolazi u pitanje da su se iva bia razvila kao ishod svoje borbe sa prirodom. Tako e je izvesno da su etiri ledena doba i tri me uledena doba uzrokovala evoluciju ljudskog roda od australopitekusa do modernog oveka. Kako bee? - neko je to veoma lepo objasnio rekavi da je stvorenje koje nazivamo ovekom, uenik ro en ispod ma ioniarskog plata gleera. Pa ipak, ljudske vrste su konano pokorile prirodu. ovek ju je poboljao. Preao je iz divljine u stanje koje je stvorio sopstvenim rukama. Tako smo stekli mo da evoluciju preobratimo iz neeg sluajnog u neto sraunato. Shodno tome moemo smatrati da i cilj kome su teita iva bia u svom puzanju iz mora na kopno vie ne postoji. Svoja stara soiva morali smo da glaamo, ali dananja plastina soiva su ista od samog poetka. U dananje vreme se vie ne moe rei da tegobe oblikuju oveka - rebus adversis severus factus. ovek se oslobodio svog prirodnog stanja. Zar ne bi onda bilo logino da se on rekonstruie? Kada bi to uradio, krug borbe i evolucije bi se zatvorio. Uskoro e kucnuti as kada e se vratiti u more kao u svoj dom, ne kao rob ve kao gospodar." "Ali rob ostaje rob", rekoh, povrativi snagu, mada sam zbog neeg duboko odahnuo. "Ova stvorenja su pre svega kolonijalne jedinke; nemaju ni svoju vladu ni dravnike." "Ne, nemaju", upade nestrpljivo Tanomogi, "ali u svakom razdoblju novi Ijudi neprestano su se ra ali kao potomci robova, zar ne?" "Ali prihvatanje vodenih bia tek tako, predstavlja poricanje samog oveka? Ljudska bia na zemlji ive kao naslednici prolosti." "To moramo da podnosimo. Na trajni prekid sa prolou daje nam mesto u budunosti." "Ali ako sam ja izdajnik vodenih bia, zar svi vi niste izdajnici onih koji ive na kopnu?" "Ali, profesore, kako bi bilo da na to gledamo na ovaj nain?" On zatrese glavom, pokazujui time kako je cela stvar bila lako shvatljiva. "S jedne strane, ulice su pune nezaposlenih, a mogunosti zapoljavanja su sve gore i

gore." "Naravno, naravno. Uvek za sve imate opravdanje. Pa ipak, nemate nikakva prava da ovakve zastraujue planove krijete, kao to ste to radili do sada." "Oh, da, imamo. To pravo je vodenim biima dala maina za predvi anje. Osim toga, kada za to do e vreme, objaviemo ono to bude potrebno." "Kada?" "Kada veina majki bude imala bar po jedno vodeno dete. Kada nestane predrasude prema vodenim stvorenjima, kada iezne strah koji izvre stvarnost. Do tada e strah od potopa postati stvaran, tako da e ljudi morati da biraju izme u rata, u kome e se otimati za zemlju, i prihvatanja vodenih bia kao nosilaca budunosti. Naravno", dodade on povukavi buno unazad stolicu na kojoj je sedeo, "opredelie se za vodena stvorenja." Kada je zavrio okrete se i pogleda unaokolo, a zatim dade Aibi neki znak. Meni je taj pokret izgledao strano nemilosrdan i bio sam zaprepaen kao da sam iznenada nabasao na oak u tami. U tren oka Aiba ustade i gurnu ve pripremljenu programsku karticu u prorez na maini. Poe da okree raznu dugmad, posmatrajui kroz okance. Iznenada osetih bol kao od uboda iglom. Nije bila u pitanju igla, ve Tanomogijeva desna ruka koju je neno spustio na moje levo rame. Uopte nisam bio svestan kada je stao iza mene i nagnuo se. "To je predskazanje budunosti, gospodine", blago promrmlja. "Shematski plan onoga to e se stvarno dogoditi. Znam da ste nestrpljivi da ga vidite." 36. I maina ispria sledeu priu. Na dubini od petnaest hiljada stopa debeo sloj mulja na dnu beivotnog mora bio je proaran jamama i izgledao je uperast kao da je prekriven dlakom neke atrofirane ivotinje. Odjednom, mulj poe da se uzdie. Trenutak potom on se raspri i preobrazi u taman oblak koji kulja nagore, trnui poput zvezdane takice planktona, koje su vrvile povrh prozranog crnog zida. Naborane litice ostadoe ogoljene. Svetlucajui poput sme eg elatina i bljujui ogromne mehurove vazduha masa zatim pokulja navie, beskrajno se ravajui poput grana stoletnog bora. Pena se raspri, a magme, koja je sijala tamnim sjajem, nestade. Nakon toga, jedino je jo ogromni stub pare zaparao morski sneg, kovitlajui se uvis dok se nije beumno rasuo. Ali stub je iezao me u velikim molekulima vode u trenutku kada je dotakao udaljenu povrinu mora. U tom asu na oko dve nautike milje odatle putniki teretnjak je plovio

prema Jokohami; putnici i posada za trenutak su izgubili orijentaciju i osetili neoekivano kripanje i ljuljanje brodskog trupa. Slaba, ali iznenadna promena boje koja se odigrala na povrini mora i jato delfina koje je pometeno iskakalo iz vode upozorili su drugog oficira na komandnom mostu, ali on to nije smatrao vrednim da bude uneto u brodski dnevnik. Julsko sunce sijalo je na nebu poput otopljene ive. U me uvremenu se nevidljivo pulsiranje mora ve pretvorilo u ogromni plimski talas koji je kroz vodu hrlio ka kopnu, neverovatnom brzinom od 480 milja na sat. Plimski talas pro e kao lagani povetarac preko bezbrojnih redova podmorskih farmi, naftonosnih polja i uma lala. Vodena stvorenja, zaokupljena traenjem ribljih jaja, nisu ga ak ni osetila. Sledeeg jutra plimski talas zbrisa obalski deo od izuoka do Poluostrva Boso. Poto je primio telegrafsko obavetenje o unitenju Jokohame, Nanko Maru se jednostavno zaustavio na otvorenom moru. Kapetana broda sasvim je zbunio izraz 'uniten', ali dranje putnika bilo je jo neobinije. ta je znaio ovaj mir? Ali to udno ponaanje nije, u stvari, tek tako poelo. Grupa koja je zakupila ceo brod ukrcala je jednu glomaznu mainu. Mada su stigli do svog odredita, nisu ni pokuali da je iskrcaju. Naredili su da brod krene nazad, nastavivi pri tom da nespretno barataju oko maine; neprestano su odlazili i dolazili iz brodskog skladita, kao da je on bio neka vrsta eksperimentalne laboratorije. Ko bi mogli da budu taj Tanomogi i ostali? - Znai vi ste? - Tano. - Niste nita rekli kada ste saznali da je luka Jokohama potpuno unitena? - Ne, nisam. Zahvaljujui prethodnom upozorenju, gotovo svi su se spasili. - Pa, jesam li i ja na tom brodu? - Ne, profesore. Vi ste mnogo pre toga... Poplava se nije povukla. Jedan deak i devojica gramzivo su eprkali po obali u potrazi za blagom. Podigoe neto, mislei da je grivna, ali bila je to samo proteza. Nije bilo nieg vrednog. Zatim devojica ugleda nekog udavljenog oveka. Uplai se i poele da se vrati, ali deak je hteo da ga okrene vrhom tapa. Telo cerei se i isplazivi jezik, promeni pravac i nestade. Bilo je to, u stvari, vodeno stvorenje koje je dolo da izvi a, ali devojicu, koja to nije znala, obuze histerija i ona se onesvesti. Ne samo da se voda nije povukla, ve su stalni zemljotresi i udno govorkanje o utopljenicima izazvali nemir. Ali razlog za mnogo veu zabrinutost izazvao je neprovereni izvetaj da je vlada nestala. Bile su to, naravno, samo glasine, pa ipak ne sasvim neosnovane. Jer vlada je ve bila

prebaena u more. Tamo su vladine zgrade bile smetene na uzvienju sa dobrim vidikom i okruene umama morskog korova i stenovitim pustinjama prvog podmorskog kvarta. Na drugoj strani, u podnoju blage uzviice, odvojene jarugom dubokom ezdeset stopa, nalazile su se narandaste fabrike u obliku lala, po tri sa svake strane, specijalizovane za proizvodnju magnezijuma i plastike. Usred ovog udnog pejzaa, zvanina lica uurbano su se pripremala za radio emitovanje u jednoj lebdeoj strukturi oblika cilindrine cevi ispunjenoj vazduhom i privrenoj na tri noge. Konano je emitovanje poelo iz antene koja je bila izdignuta iznad povrine vode. - Napokon smo stigli do kraja etvrtog me uledenog doba i uli u novu geoloku eru; moramo izbei sve prenagljene reakcije. - Vlada je u tajnosti stvorila vodena bia da bi odrala me unarodne odnose i s uspehom nastavila da podie podmorska naselja. Danas, postoji ve osam podmorskih gradova sa vodenim stanovnitvom iji broj premaa tri stotine hiljada. - Ova populacija je srena i posluna; obeali su potpunu saradnju u sadanjoj nesrei. Uskoro ete poeti da dobijate pomo u hrani. Gotovo sve se alje sa morskog dna. - Dalje, razmatra se raspodela specijalnih sledovanja za majke vodene dece. Molim vas pratite naa naredna javljanja. - Na kraju, Japan istie svoja prava na posedovanje teritorijalnih voda ije je prostranstvo ranije utvr eno. (Naroito je bio popularan deo o specijalnim sledovanjima, jer je pretena veina majki imala pravo na te povlastice.) Iza vladinih zgrada stajala su u nizu tri malo manja zdanja istog oblika. Bile su to stambene zgrade, mudro sagra ene; na krovovima su stajali akvakopteri. U bati, okruenoj bodljikavom icom, u koju je vodenim biima bio zabranjen ulaz, nalazile su se jaruge, potopljene stene i ume raznobojnog morskog korova. Vedrim danima stanovnici koji su udisali vazduh, ak i oni koje nije zanimalo sakupljanje insekata, stavili bi boce sa kiseonikom i posmatrali uzdiue sunce kako se iri i skuplja kroz vodu poput krajika zale enog stakla. Ili bi cela porodica izila na izlet, sa harpunskim pukama u rukama. Ali najam za sobe bio je preterano visok, tako da je bilo teko uspeti bez subvencije vlade. Tu se nije moglo iveti samo zato to to neko eli. Na kopnu se ivot i dalje nekako odvijao. Postojali su generatori, fabrike i ulice sa nizom radnji. Prosean ovek je uprskos svemu nastavio da ivi na kopnu, mada ga je gonila plima i obala koja se sve vie pribliavala. ivot je bivao sve tei, a kada bi stvarno postao nepodnoljiv, ljudi bi bili primorani da

se zapoljavaju kao nadzornici na nekoj od podmorskih farmi. Dolo je do udne aktivnosti me u majkama sa kopna koje su elele da odravaju prisne veze sa svojom decom. Ali vodena bia uopte nisu bila u stanju da razumeju njihove elje, tako da nisu ak ni odgovarala. Vlada se pravila luda. Umesto toga, osnovane su poznate kompanije koje su organizovale grupna putovanja na morsko dno; zainteresovanih je bilo na pretek. Dogodio se jedan incident. Neko dete sa kopna sa bocama za kiseonik, pucalo je i ubilo jedno vodeno dete preko ogradnog zida za vodena bia. Vlada nije znala koji zakon da primeni na ovaj sluaj, to je razbesnela vodena stvorenja nagnalo na trajk, mada samo delimian. U svojoj pometenosti vlada je odluila da prizna jednakost prava pred zakonom i vodenim biima. Nije bilo nikakvih problema, ali od tada pa nadalje, odnosi me u njima u mnogome su se izmenili. Nekoliko godina kasnije trojica predstavnika vodenih bia - za sudstvo, trgovinu i inenjerske poslove - ula su u sastav vlade. Tokom vremena poveala se brzina rasta morskog nivoa. Ljudi su nastavljali da se neprekidno sele prema viim oblastima i u tom procesu izgubili su naviku da ive na jednom mestu. Nije vie bilo eleznice ili generatorskih stanica. Ljudi su besciljno bitisali zahvaljujui milostinji koju su im davala vodena bia. Na pojedinim obalama postavljeni su vodeni teleskopi, tako da se razgranao posao posmatranja ivota u moru; bio je to veliki uspeh. Stariji, kojima je bilo dosadno, troili su svoje oskudno bogatstvo posmatrajui decu i unuke. Ali nekoliko godina kasnije ak je i teleskope prekrivala r a na dnu mora. - Pa, ta se dogodilo sa ostalima, sa onima kojima nije bilo dozvoljeno da izi u? - Nastavili su da ive u zgradama ispunjenim vazduhom. - U sigurnosti? - Da, u sigurnosti. Ali straari koji ih obilaze sa harpunskim pukama ne nose vie boce za kiseonik. Njih su zamenili vodeni straari. Vodena bia su odluila da sauvaju kopnena bia kao izrazite primerke svoje ljudske prolosti. - Je li to dovoljno, Tomojasu? - Hm. Pa, ja i onako negde u to doba umirem. Konano su vodena bia dobila svoju vladu. Priznale su je sve zemlje sveta. Razne drave sledile su njihov primer i usvojile njihove metode. Ali muilo ih je samo jedno. Jedan na deset ili dvadeset hiljada oboljevao je od jedne udne bolesti. To je oito bila posledica r avog nasle a. Moda nasledstva lezda sa spoljanjim luenjem koje je, u prvoj generaciji, zadrao Iriri. Zvala se kopnena bolest i im bi je otkrili, bio bi preporuen hirurki zahvat.

37. "Rekoh vam", uzviknuh pakosno i pobedonosno. "ta to?" "Sada je doao red da zemlja njima stvara probleme." Niko mi nije odgovorio. Iako se nisam osvrnuo onaokolo osetio sam pobone izraze lica oko sebe, kao da su se skupili oko odra. ak je i Vada, koja je bila pripravna na ovo, napuila usne sa izrazom kao da je prevazila i ljubav i mrnju. U ovom odsudnom asu tvrdoglavost niemu ne bi sluila. "To je sve tako daleko da u se onesvestiti", promrmlja neko iza mene. Bez sumnje profesor Jamamoto. Kako je samo daleka bila ova budunost, a istovremeno i tako nejasna poput drevne prolosti. Iznenada zadrhtah, tako da mi se vazduh koji sam izdisao vrati unutra, proizvevi buku u mom grlu koja je nalikovala zvuku slomljene flaute. Oito je to bilo sve to je trebalo da znam. Ali ta mi je valjalo initi? Zar je trebalo da se pretvaram kako odobravam takvu budunost kako bih uluio priliku da celu stvar obznanim javnosti? Ako je pravda posedovala i trunku morala, trebalo bi tako da postupim. Ako pak ne, da li je trebalo da shvatim kako sam ja sam neprijatelj svoje budunosti i pomirim se sa smru. Moda bi i valjalo tako postupiti, ako ast jo poseduje neke moralne vrednosti. Ukoliko ne verujem u budunost, trebalo bi da prihvatim prvu mogunost. Ako verujem, onda bi trebalo da se povinujem drugoj. Ne bi bilo sasvim ispravno rei da sam bio zbunjen. Tanije bi bilo kada bih rekao da sam jednostavno ube ivao sebe da bi trebalo da budem. Bez sumnje e me ukloniti kao ubre, koje je ostalo do samog kraja. Najgore je bilo to to sam ja sam izgubio veru. Izgledalo mi je da sam bezvredan, ba pravo ubre. Moda je maina stvarno sve tano predvidela. Imao sam utisak da razgovaram sam sa sobom ali misao mi se pretoila u rei. "Da li moemo mainu da smatramo nepogreivom?" "To je va uobiajeni nain razmiljanja, zar ne?" U Tanomogijevom glasu zatitrae iznena enje i naklonost. "Postoji mogunost pogreke, zar ne? to je budunost udaljenija, greka je sve vea. Ako je u pitanju samo greka, jo je sve u redu, ali ko je u stanju da dokae da sve ovo nije samo zaludno razmiljanje maine? Veoma lako je mogla sve da izmisli menjajui ono to nije razumela ili uproavajui, a zatim istupivi sa veoma ubedljivim rezultatima. Uostalom, ako se stvori neto to ima tri oka, maina je u stanju da jedno odstrani." "Onako je kako je predvi eno. U izvesnom smislu, gospodine, kada ste poeli da sumnjate ak i u mo predvi anja same maine..." Drugi deo reenice omeo je napad kalja. "Nisam rekao da sumnjam. Zar sumnja u neto i prihvatanje neeg nisu

dve potpuno razliite stvari? Lino smatram da jedna sasvim drugaija budunost..." "Drugaija budunost?" "Svi se vi ponaate kao dobrotvori vodenih bia, ali da li e vam morska populacija budunosti iskazati zahvalnost koju oekujete? Oni e vas sigurno mrzeti." "Svinja se ne ljuti kada je nazovete svinjom. Naravno da smo dobrotvori." Odjednom mi telo postade teko kao olovo i ja se ukoih; rei su mi zapinjale. Oseao sam se kao da gledam u beskonanost svemira, buljim u zvezde i s naporom zadravam suze u oima. Bilo je to neto nalik na ravnoteu izme u ogranienosti misli i oseanja fizike bespomonosti, to nimalo nije liilo ni na oajanje ni na oseanje. "Ali", rekoh, traei rei i govorei sasvim nasumice, "ta je sa mojim detetom?" "Potpuno je bezbedno", odgovori Vada kao iz daljine. "To je na poklon vama, gospodine. To je najmanje to smo mogli da uinimo." 38. Maina nastavi. Na podmorskim naftonosnim poljima iveo je jedan mladi, egrt. On nee zaboraviti neobian oseaj koji je iskusio kada se jednom prilikom obreo na povrini bez vodenog skafandra, dok je pomagao oko opravke radio tornja koji je pripadao koncesiji i koji je visio iz plastinog amca na povrini vode. (To je bilo radno odelo sa ure ajem koji je stalno slao sveu vodu u krge; nosila su ga vodena bia dok su radila izvan vode.) Zdravstvene vlasti su najstroe zabranjivale naputanje vode. Hvatanje prekritelja povlailo je kaznu. Tako je mladi bio primoran da tajnu sauva i nikome ne ispria o svom iskustvu. Ali poto nije mogao da odagna iz glave neprijatno oseanje da mu je vetar otro kou, neto ga je stalno iznova mamilo iz grada i on bi plivao daleko od njega. Odredite mu je bila jedna ravnica za koju su govorili da je ranije pripadala kopnu. Tamo je podizanje i sputanje plime stvorilo oblasti brzih voda i vrtloga, a trake blata su na morskom dnu kovitlanjem obrazovale pruge i pokretne stene koje su se pretvarale u zidove magle. Mladi je sve ovo video i zamiljao je oblake iznad povrine zemlje. Naravno, ak je i sada bilo oblaka na nebu; u naunoj uionici pokazali su mu stvarne filmove. Ali oblaci su sada bili jednolini. Nekada, dok je kopno jo prekrivalo veliki deo globusa, govorilo se da je sloena konfiguracija zemlje izazivala veliku raznolikost oblaka. Celo nebo bilo je prekriveno oblacima iz snova. Kako li su se oseali

ljudi, pitao se, koji su iveli na kopnu u tim drevnim vremenima, kada su ih posmatrali? Naravno, sami ljudi nisu bili naroito neobini za mladia. Mogli su se videti u aeriumu muzeja u svako doba, kako tavore pod stegom sile tee, me u kunim nametajem za koji se govorilo da je verodostojan; sudei prema izgledu, oni su bili dosadna bia, koja su se nezgrapno kretala unaokolo puzei po podovima. Imali su neprikladan grudni ko, veoma naduvan, da bi u njega mogle da stanu vazdune komore koje su nazivali plua. Bila su to hendikepirana bia, primorana da se koriste udnim sredstvima nazvanim stolice samo da bi zadrala uobiajeno dranje. Nije bio u stanju ni u snovima da zamisli na ta bi liio takav ivot. U uionici za umetnost vodena bia su uila da je stara kopnena umetnost bila gruba i neprijatna u pore enju sa njihovom. Na primer, muzika je prema definiciji predstavljala umetnost vibracija. To jest, to je bilo neto to bi obavijalo celo telo u vodi vibracijama razliite duine. Ali kada je re o kopnenim biima, muzika se sastojala samo od vibracija vazduha. A te vazdune vibracije mogle su se registrovati jedino malim, specijalizovanim organima zvanim bubnjii. Naravno da je onda muzika bila jednolina i neraznovrsna. Pri posmatranju kopnenih bia u muzeju obuzme vas ba to oseanje. Ali takvim jednostavnim sagledavanjem stvari, nemogue je zamisliti kakva je muzika u stvari bila. Nije li se tamo nalazio neki naroiti svet sasvim drugaiji od onoga to bi neko ko ivi pod vodom mogao da zakljui? Prozraan, promenjiv vazduh... oblaci koji igraju na nebesima, poprimajui sve mogue oblike... svet basnoslovnih snova, sve u svemu, jedan nestvarni svet. U istorijskim knjigama bilo je zapisano kako su se preci vodenih bia, mada desetkovani, hrabro borili do kraja na toj unitenoj, bedom ispunjenoj zemlji. Kada se pogleda unazad, vidi se da su posedovali pravi graniarski duh. Uprkos svom konzervatizmu imali su dovoljno hrabrosti da zariju skalpel u sopstveno telo i pretvore se u vodena bia. Bez obzira na njihove pobude, mora im se ukazati poast i zahvalnost zbog hrabrosti, koja je omoguila postojanje dananjih vodenih bia. Ali mogu li se osetiti ta hrabrost, ta odvanost, u kopnenim biima iz muzeja? Naunici su njihovu inferiornost nazivali degeneracijom proisteklom iz injenice da nisu uzimali pozitivno uee u drutvu kao pojedinci. To bi moglo da bude tano, ali zar se ne bi moglo rei da je u njima samima bilo neeg nerazumljivog? Nemogue je bilo tvrditi da su posedovali samo graniarski duh. Mladieve ideje nisu bile koherentne, ali poto je iskusio lahor na povrini, bio je zadivljen i opsednut svetom prolosti koji se odvijao s one strane zida od vazduha. Prouavanja oblika ivota iz vremena kada se ivelo na kopnu dostigla su prilino visok nivo. ak su i udbenici osnovnih

kola posveivali veliki broj stranica razdoblju kopnenog ivota. Ali unutarnji ivot ljudi mogao je da se shvati jedino posredno, s obzirom na protivurenost izme u oseanja vodenih i kopnenih bia. Postojao je poseban strah od loih uticaja do kojih je mogla da dovede nostalgija za kopnom, premda je ona mogla da predstavlja i samo neku vrstu uro enog nervnog rastrojstva. Moda zato to je istorija ivota u vodi jo bila srazmerno kratka i zato to su u drutvu vodenih bia jo postojali izvesni eksperimentalni i pogreni elementi, oni su jo mogli da se raire i na taj nain utiu na svaije miljenje. Kao rezultat toga, njihova istraivanja nisu ba naila na podrku. Pa ipak, iskuenje da se prekri tabu o naputanju vode dosta je delovao na mlade. Pre nego je to shvatio, za mladia je postalo uobiajeno da posle zavrenog posla odlazi na svakodnevne tajne izlete. Vozio bi se unaokolo na motociklu za vodu, u potrazi za tragovima ivota Ijudi sa kopna, sve dok ne bi dolo vreme za spavanje; prolazio je kroz mehurove vazduha, koje su fabrike neprekidno izbacivale poput vulkanskih grotla, iznad oblasti aeroskopskih postrojenja koja su visila sa mnotva plovaka, preko podmorskih panjaka koji su se pruali na dnu obasjanom zelenom svetlou. Iznad njega talasi su prigueno svetlucali kao da ih posmatra kroz namrekano staklo. Ali, sputan vremenom, nije mogao da dospe do dovoljno visoke visoravni sa koje bi bio u stanju da dosegne povrinu vode. U oblasti gde se nalazio kopna vie nije bilo. Jednog dana mladi zaustavi svog uitelja muzike i usudi se da mu postavi neka pitanja. Nije li kopnena muzika bila neto vie od puke umetnosti zvuka koji je mogao da se uje samo uima, ve neto to se moglo iskusiti kroz kou poput vetra? Uitelj je to nedvosmisleno porekao, odmahnuvi glavom. - Vidi, vetar predstavlja jednostavno kretanje vazduha, a ne njegovu vibraciju. - Ali zar ne kaemo 'pesma se prenosi kroz vazduh'? - Voda prenosi muziku, ali voda nije muzika. Ako vazduhu pridaje znaenje koje prevazilazi njegovu glavnu svrhu kao sirovine za industrijske potrebe, to onda znai da si zapao pod nesrean uticaj misticizma. Ali mladi je iskusio da je vetar neto vie od pukog industrijskog materijala. Mada je lino njegov uitelj to porekao postojala je mogunost greke. Reio je da jo jednom, sebe radi, utvrdi da li je vetar muzika ili ne. Posle izvesnog vremena dobili su trodnevni odmor. Koristei priliku, otisnuo se zajedno sa prijateljem na izletnikom plovilu koje je obilazilo ruevine. Bilo je to ekspresno plovilo koje ih je za svega pola dana dovezlo do velikih kopnenih ruevina koje su se ranije nazivale Tokijo. Tamo je bio smeten dobro opremljen kamp sa radnjama u kojima su se prodavali divni suveniri, pa ak i zooloki vrt sa kopnenim ivotinjama, poznat irom sveta. Mesto je postalo najomiljeniji cilj izletnika. Istraivanje lavirinta pukotina i

prolaza groznih ruevina zbijenih poput svenjeva kutijica, dok se unaokolo vrzmalo mnotvo sitnih riba, predstavljalo je veoma uzbudljivu zabavu. Kada se sa visine pogleda na grad, vidi se neto udno to su nazivali ulice koje se ire na sve strane, nalik na mreu. Moete ih nazivati beskrovnim tunelima za etnju. Kako su kopnena bia mogla da se kreu samo po povrini i nisu bila u stanju da se otisnu od tla, ovako neto im je bez sumnje bilo potrebno. Ali kakvo je to bilo bezumno traenje prostora. U poetku je izgledalo smeno, ali kada se o tome bolje razmisli, stvar je postajala tuna. Tragovi borbe njihovih predaka protiv zida koji je predstavljao zemlju. Njihovi napori i sheme da postanu malo laki, da se bar malo oslobode gravitacije. Tamo bi ak i mala plastina kutija ispunjena vazduhom pala pravo na tle. Otimanje za zemlju i njena podela. Pokretali su tela odbijajui se o zemlju pomou dve tanke noge. Prazan prostor... suvoa... vetar... gde je ak i sama voda, koja je dolazila u obliku razbacanih kapi nazvanih kia, padala odozgo nadole. Ali mladi nije imao vremena da se divi ovim udesima. Preputajui uivanje i radoznalost svom prostodunom prijatelju, on je otplivao, tiho i sasvim sam, dublje u pozadinu, kao to je i nameravao. Ako celog dana bude plivao u pravcu severozapada, stii e do ostataka kopna o kojima je uio u geografiji. Sunce je postepeno tonulo prema obzorju. Bilo je to doba dana kada su talasi najlepe svetlucali, ali to je dalje odmicao, okolni morski pejza postajao je sve tamniji i jednoliniji. inilo se da senke smrti vrebaju u pojasu kopna koje je more nedavno potopilo. Osvrui se unaokolo mogao je da vidi, iznad ruevina Tokija, svetlost teleskopske rasvete kako pliva po vodi poput neke blistave ribe. Odjednom se uplai i zapita da li bi moda trebalo da se vrati, ali i protiv njegove volje noge ga odvukoe dalje. Mladi je plivao i plivao. Nailazio je na duboke jaruge, skrivene stene i sve neravniji reljef. Mrtvi oblici kopnenog rastinja liili su na bodlje. A zatim bi ugledao prozirne bele mrlje grupisane na vrhu uzvienja. Moda su to bile kosti kopnenih ivotinja koje su umrle u gomili, saterane tu nadolazeim morem. Mladi je nastavio da pliva cele noi. Tri puta se odmarao, okrepljujui se ribama koje je ulovio i nekim slatkastim eleom koji je poneo sa sobom. Ali kako nikada nije plivao due od petnaest minuta bez motocikla, toliko se zamorio da je jedva oseao ruke i noge. Ali ipak nije odustao. Upravo kada se ra ala zora stigao je do traene zemlje. Uspravio se i probio kroz povrinu mora. Da, bilo je to kopno, ali samo siuno ostrvo jedva pola milje u obimu, koje je s mukom izdizalo glavu iznad povrine vode. Poslednjom snagom mladi uspuza na kopno. Zamiljao je da e morati da se uspravi na noge kako bi bio u stanju da uje muziku vetra, ali kada je ispuzao nije mogao ni da se pomakne i ostao je da lei na tlu, teak sam sebi,

kao da mu je telo iznenada poprimilo teinu celog sveta. Mogao je da podigne samo jedan jedini prst. Pored toga, disanje mu je priinjavalo bol, kao da je primio teak udarac u toku rvakog mea. Ali pretpostavljajui da u vazduhu ima kiseonika, uspeo je da ga udahne u maloj koliini. Duvao je vetar za kojim je udeo. Zapljuskivao mu je naroito oi i iz njih pocuri neto kao reakcija na ovo dejstvo. Bio je sretan. Pade mu na um da su to moda bile suze, jasni znaci kopnene bolesti. Vie nije oseao da se pokree. Uskoro je prestao da die. Posle nekoliko dana more je progutalo i malo ostrvo, a mrtvog mladia su odnele morske struje. Razmiljao sam da li mogu da podignem prste. Ne, moda ne mogu. Kao i prsti vodenog mladia koji je ispuzao na kopno i moji su bili teki poput olova. Negde u daljini uo se slabi zvuk tramvajskog zvonca. Projurio je kamion od koga se zatresla zemlja. Neko lagano proisti grlo. Zadrhta ram prozora i jednom ili daput zatrese se okno - moda je poeo da duva vetar. Konano su se, s one strane vrata, pribliili kripavi zvuci ubiinih onova. Ali jo nisam mogao da poverujem u to. Moe li se ovek naterati da preuzme na sebe odgovornost samo zato to postoji? Moda je tako. U sva i roditelja i dece, deca su uvek ta koja presu uju. Moda je prirodno da tvorcu sude oni koje je stvorio, bez obzira na to kako je prvobitno bilo zamiljeno. Ispred vrata, koraci se zaustavie. POSTSKRIPTUM Rasprava oko toga da li je budunost pozitivna ili negativna traje ve mnogo godina. U mnogobrojnim knjievnim delima data je pozitivna ili negativna slika sveta iz perspektive budunosti. Me utim, ja se nisam drao ni jednog ni drugog puta. U stvari, veoma je problematino da li neko ima prava da sudi o vrednostima budunosti. Verujem da ako oveku nije dato pravo da porie datu budunost, onda nema prava ni da je afirmie. Smatram da se prava budunost manifestuje kao 'stvar' s one strane provalije koja je odvaja od sadanjosti s one strane vrednosnih sudova sadanjosti. Na primer, kada bi ovek iz petnaestog veka mogao da se vrati iz mrtvih da li bi on sadanjost smatrao za pakao ili za raj? ta god da pomisli, jedna stvar je jasna, a to je injenica da on vie ne bi bio merodavan sudija. Sadanjost je ta koja presu uje i odluuje, a ne on. Zbog toga verujem da budunost moram shvatiti ne kao neto o emu treba doneti sud, ve pre kao neto o emu presu uje sluajnost. Na taj nain budunost nije ni utopija ni pakao i ne moe da postane predmet znatielje.

Ukratko, to nije nita drugo do drutvo budunosti. ak i da je to drutvo dostiglo vii stepen razvitka nego dananje, ono je samo povod za patnju u oima onih koji su zaaureni u mikroskopske okvire kontinuirane, predvidljive sadanjosti. Budunost oglaava krivom ovu neprekidnost dnevnog ivota. Smatram da je ovaj problem u naem kritinom vremenu. Stoga sam odluio da pokuam da stvorim sliku budunosti koja uznemirava sadanjost, budunosti koja sudi. Na uobiajeni oseaj za kontinuitet mora nestati onog trenutka kada se suoi sa budunou. Da bi se razumela budunost, nije dovoljno samo iveti u sadanjosti. Moramo biti potpuno svesni injenice da u samom uobiajenom poretku stvari koji nazivamo svakodnevnim ivotom postoji stvarno zlo. Moda uopte nema okrutne budunosti. Budunost je, tanije reeno, okrutna ve samim tim to je budunost. Odgovornost za ovu budunost ne treba pripisivati budunosti, ve sadanjosti nesposobnoj da prihvati provaliju koja ih razdvaja. Ovaj roman izlazio je u nastavcima u Sekai magazinu tokom devet meseci; za to vreme i sam sam oseao okrutnost ove provalije. I shvatio sam da nisam bio u stanju da je sasvim izbegnem. Naravno, itaocu je doputeno da u romanu prona e ili nadu ili oaj. Ali bilo ta da izabere, sumnjam da e uspeti da izbegne konfrontaciju sa okrutnou budunosti. Ako izbegne iskuenje, postojan u ube enju da u budunosti ima nade, ta nada ne prelazi s one strane carstva elja. Bilo da je re o nadi ili oajanju, bojim se da nas prevazilaze subjektivne presude koje ne izlaze iz okvira nae svesti o neprekidnosti. Ovaj roman se zavrava smru tog oseanja neprekidnosti. Ali on ne nudi ni razjanjenje ni bilo kakvo reenje. Tebe, itaoe, mue mnoge sumnje. Ni sa mnom nije bolji sluaj. Kakav je, na primer, taan stav asistenta Tanomogija? Da li on samo predstavlja kapitalistu? Ili je njegovo delanje revolucionarno, i upravljano nare enjima vodenog drutva koje je stvorila maina za predvi anje? Ili je on reformista ija je namera da manipulie kapitalistima koji na taj nain ine dobro u elji da ine loe? Moja nesigurnost je rasla za vreme pisanja; jo je nerazjanjena. Ipak, ispuniu jedan od ciljeva romana, ako uspem itaoca da nateram da se suoi sa okrutnou budunosti, da izazovem u njemu duevni bol i napetost i da ga nateram da zapodene unutranji dijalog. I tako, kada budete ostavili ovu knjigu, pred vama e leati vaa stvarnost. Da parafraziram profesora Katsumija: stvar koja izaziva najvie straha na ovom svetu jeste otkrivanje nenormalnog u onome to nam je najblie.