Tema: Sutina i bitne komponente savremenog sistema menadmenta

Student: arko Peji Rii 13/11

U vremenu drastinih promena, budunost nasleuju oni koji ue. Oni koji misle da su sve nauili osposobljeni su da ive u svetu koji vie ne postoji. Eric Hoffer

Susreui se sa menadment izazovima na raskru XX i XXI veka, menaderi moraju sve vie biti inovativni, proaktivni, fleksibilni i u svemu fokusirani na kvalitet. Kvalitet proizvoda i usluga u kompanijama postaje sve vie presudan trini faktor koji izdvaja odreenu kompaniju od svih ostalih. Menaderi esto moraju da daju odgovore na sledea pitanja: Zato je odreeni kupac spreman da za odreene proizvode ili usluge plati vie nego za druge? ta je to zbog ega kupac plaa? Koje su vrednosne komponente nekog proizvoda ili usluge? ta je to to je za kupca najvanije pri kupovini naeg proizvoda ili usluge?

Pitanje kvaliteta je veoma prisutno pitanje u teoriji i praksi savremenog menadmenta, a naroito poslednjih decenija XX veka. Kvalitet proizvoda i usluga je izrastao u najkonkurentnije oruje brojnih kompanija irom sveta. Pri tome pobednici e biti one organizacije koje uspeju da razviju inovativnu kulturu, u kojoj e zaposleni da uivaju u promenama ali i da budu nosioci takvih promena. Jednom prilikom je predsednik upravnog odbora General Electric-a, Jack Welch, novu strategiju za XXI vek formulisao sledeim reima: brzina, jednostavnost i samouverenost. James Houghton iz Corning Inc. zalae se za kontinuirano ponavljanje sledeih faktora: Kvalitet, kvalitet, kvalitet. Svetska klasa. Potroaki fokus. Participacija zaposlenih.

Teorija menadmenta, kao i sve druge tvorevine ljudske civilizacije, su podlone promenama i razvoju u skladu sa promenama i zahtevima svih faktora koji na njih utiu i u ijoj slubi se oni nalaze. Evolucija teorije organizacije i menadmenta koju ubrzavaju sve uestaliji i sve kompleksniji problemi poslovanja, upravljanja i projektovanja organizacionih sistema svakih nekoliko godina fokusira neke nove teorijske i praktine aspekte ili potencira neke od klasinih principa i komponenata zaodevene u nove forme i sadraje. Sa druge strane, javljaju se nove koncepcije koje bi se uslovno mogle nazvati disciplinama za sebe kao to su strategijski menadment, strategijsko planiranje, dijagnostifikovanje organizacije, upravljanje promenama, tehnologija organizovanja, itd. U takvoj situaciji namee se pitanje kakva je uloga teorije organizacije, a kakva menadmenta i ta je to to ini jezgra tih teorija i njihovih praktinih implikacija?

Znaaj menadmenta u poslovnom sistemu nije nov, ali je on viestruko povean tokom globalizacje i sprovoenja dostignua nauno-tehnoloke i komunikacione revolucje. Ta su dostignua, uslovila sveobuhvatne promene u drutvu i dovela menadment u samo sredite vanosti sveukupnih inilaca poslovanja i razvoja organizacje. U svakom poslovnom sistemu postoji mrea procesa koja moe biti jednostavna i vrlo sloena, to zavisi od veliine i postavljanja poslovnog sistema. Svaki poslovni sistem treba da utvrdi poslovne procese, izvri njihovoo dekomponovanje i odredi odgovornosti i ovlaenja za njihovo obavljanje.

Procesni pristup razvoju i stvaranju znanja sastoji se od sledeih koraka:

odreivanje potreba i oekivanja korsnika, definisanje misije i politike kvaliteta, utvrivanje poslovne strategje i politike, odreivanje procesa i odgovornosti neophodnih za dostizanje poslovnog uspeha, utvrivanje i primena mera za odreivanje rezultata svakog procesa, odreivanje sredstava za spreavanje pogreaka i otklanjanje njenih uzroka, traenje mogunosti za poboljanje efikasnosti procesa, odreivanje i davanje prioriteta onim poboljanjima koja mogu dovesti do optimalnih rezultata, planiranje strategije procesa i resursa za postizanje ciljeva poslovnog sistema, praenje trokova I rezultata poboljanja, procena rezultata u odnosu na oekivane rezultate.

Polazei od toga, pod procesom u oblasti menadmenta podrazuemeva se skup meusobno svrsishodno povezanih postupaka aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi utvreni strategijom i politikom menadmenta.. Osnovni zadatak menadmenta organizacje je definisanje strategje i politike poslovnog sistema, kroz utvrivanje seta razliitih ciljeva, po sadraju i prioritetu u ostvarivanju. Strategija, politika i ciljevi utvruju se radi jasnog fokusa koji usmerava poslovni sistem. Jedan od osnovnih zadataka menadmenta poslovnog sistema je odreivanje eljenih rezultata i usmeravanje organizacje ka tome da primeti i iskoristi svoje resurse da bi dostigla svoje ciljeve.

Pored utvrivanja strategije, politike i ciljeva, njihova uloga obuhvata:

Usmerenost na zahteve korisnika. Izgradnja meusobnih odnosa i zadovoljstva svih uesnika u poslovnom procesu. Implementacija i odravanje sistema upravljanja kvalitetom kako bi se ostvarili poslovni ciljevi. Osiguranje neophodnih resursa i zahteva rada. Uporeivanje ostvarenih rezultata u odnosu na postavljene ciljeve. Odluivanje o akcijama koje se tiu strategije, politike i ciljeva organizacje. Pored navedenog, menadment poslovnog sistema treba redovno da procenjuje adekvatnost, efikasnost svakog poslovnog procesa koji se odvija u organizacji. Ove procene treba da obuhvate i mogue prilagoavanje strategije, politike i ciljeva organizacje, kako bi se odgovorilo na stalne promene potreba i oekivanja zainteresovanih konsnika. Svi menaderi u poslovnom sistemu treba da znaju osnovne postupke i procese preduzetnikog upravljanja i razvoja menadmenta.

Pod strategijom se u procesu upravljanja podrazumeva utvrivanje dugoronih ciljeva poslovnog sistema i izbor puteva i sredstava njihovog ostvarivanja. Strateki ciljevi mogu biti opti i posebni. Opti ciljevi imaju permanentno znaenje, a posebni su skoro uvek ogranieni vremenom. U kategoriju posebnih ciljeva spada usvajanje novih proizvoda, osvajanje novih trita, ostvarenje odreene stope rasta, razvoj i promocija zaposlenih i sl. Projektovanje strategije poslovnog sistema ima osam faza, i to: Istraivanje potreba i zahteva korisnika Anticipiranje promena i sopstvenih mogunosti Definisanje optih i posebnih ciljeva Obezbeenje resursa za ostvarivanje stratekih ciljeva Projektovanje procesa i organizacje poslovnog sistema Razvoj i promocija zaposlenih Koncipiranje preduzetnikog upravljanja Formalizovanje poslovne strategje.

Istraivanjem karakteristika najuspenijih svetskih kompanija utvreno je da stabilne pozicije u vrhu rang liste tokom poslednjih nekoliko decenija imaju one kompanije koje poseduju, kao dominantna svojstva, razvijen sistem upravljanja organizacijom ili menadment i visokokompetentan rukovodei kadar, odnosno menadere. Mendment, dakle predstavlja kljuni uslov uspenosti, to jest stabilnog rada i razvoja kako privrednih tako i neprivrednih sistema. Jednu od najoptijih i najboljih definicija dao je Piter Draker (Peter Drucker) i ona je u neto irem kontekstu interpretirana u nastavku. Menadment predstavlja usmeravanje i obezbeivanje sprovoenja efektivnog i efikasnog korienja raspoloivih resursa radi postizanja eljenih rezultata, pri emu:

"efektivno" se odnosi na postizanje ciljeva saglasno planovima I rasporedu rada uz zadovoljstvo kupaca i zaposlenih uesnika, "efikasno" podrazumeva da se realizacija ciljeva odvija uz odgovarajue trokove, ekonomino i rentabilno, "raspoloivi resursi" su ljudski resursi sa svojim znanjem i vetinama, postrojenja, oprema i tehnologija, pri emu su od posebnog znaaja aspekti: raspoloivost i pouzdanost resursa, uinak rada resursa, amortizacija i trokovi rada resursa I savremenost opreme i tehnologija. "eljeni rezultati" predstavljaju ishode koji treba da se ostvare na osnovu analiziranih i definisanih strategijskih, taktikih i operativnih ciljeva, usklaenih sa situacijom i okolnostima na trzitu, eljama zaposlenih, stvarnim potencijalima preduzea, trendovima u svetu, itd.

Klasino shvatanje upravljakih procesa (ili procesa menadmenta) polazi od stanovita da postoje samo etiri osnovna upravljaka procesa: planiranje, organizovanje, rukovoenje (voenje) i kontrolisanje.

Planiranje predstavlja sveobuhvatan hijerarhijski proces postavljanja ciljeva, razvijanja planova sa prateim analizama, donoenjem odluka i ostalim pomonim aktivnostima. U svetlu savremenog upravljanja planiranje se iskljuivo tretira i kao strategijsko planiranje, odnosno, podrazumeva se da dobro planiranje ukljuuje u sebi i strategijski nivo planiranja. Hijerarhijska struktura procesa planiranja se moe sagledati kao kompleksnost planiranja u savremenim uslovima, podrazumevaju primenu veoma sloenih matematiko-statistikih postupaka predvianja, optimizacije, odluivanja, to dalje znai da se proces planiranja odvija uz intenzivnu raunarsku podrku, odnosno adekvatan softver.

Organizovanje se nadovezuje na proces planiranja i osnovni cilj organizovanja je odreivanje optimalnog grupisanja organizacionih aktivnosti i resursa rada, radi realizacije postavljenih planova u skladu sa usvojenim programima. Ovde treba ukazati na dva znaajna momenta:

a) proces organizovanja predstavlja segment po kome se menadment, kao teorija upravljanja, najvie preklapa sa teorijom organizacije i praktino se moe tvrditi da im je to najvei deo zajednikog jezgra i

b) obezbeivanje, rasporeivanje i usavravanje kadrova, neki autori tretiraju kao poseban upravljaki proces i nazivaju ga "upravljanje ljudskim resursima", kako je u nastavku prikazano u okviru sistemskog modela menadmenta; po klasinom pristupu ovaj segmnet upravljanja ini jedinstvenu celinu sa procesom organizovanja, jer je problem optimalnog rasporeivanja kadrova, u sutini, problem isto organizacione prirode, iako se u njemu koristi itav niz specijalnih psihosocijalnih, psihometrijskih i ergoekonomskih metoda i tehnika.

Savremeno shvatanje procesa organizacije sve vie se poistoveuje sa pojmom tehnologija organizovanja, to podrazumeva itav skup principa primene ekspertskog znanja, kvantitativnih metoda i tehnika (prevashodno zasnovanih na multivarijantnoj statikoj analizi i teoriji grafova) i savremenih specijalizovanih paketa programa.
Rukovoenje predstavlja proces neprisilnog usmeravanja i motivisanja zaposlenih da usklaeno pruaju doprinose realizaciji organizacionih i grupnih ciljeva. Rukovodioci koji sprovode ovakav proces, moraju dobro poznavati organizacione ciljeve i planove, moraju imati izuzetnu sposobnost komuniciranja, pri emu moraju uzimati u obzir karakteristike podreenih, karakteristike radne sredine i organizacione uslove. Osim posebnih predispozicija za saradnju sa ljudima, steene i uvebane elokventnosti, savremeni rukovodioci se moraju posebno obuavati za takve uloge, posebno u domenima upravljanja konfliktima, upravljanja korienjem raspoloivog vremena, upravljanja organizacionom kulturom i poslovnom etikom, itd. Kontrolisanje predstavlja proces regulisanja jedne ili vie organizacionih aktivnosti, tako da se one odvijaju na nain koji e omoguiti postizanje organizacionih ciljeva. U savremenom menadmentu kontrolisanje se sprovodi na svim nivoima - od strategijskog do operativnog, i obuhvata etiri osnovne grupe resursa: fizike resurse (zalihe, opremu i kvalitet), ljudske resurse, informacione resurse i finansijska sredstva. Kontrolisanje se odvija po klasinom principu povratne sprege, pri emu se instrukcije za izmenu standarda rada iniciraju od viih hijerarhijskih nivoa ili se realizuju u interakciji sa viim nivoima.

Osnovna stanovita od kojih se polazi u koncipiranju sistemskog modela savremenog menadmenta se mogu predstaviti kroz sledee iskaze: Savremeni menadment, pragmatino shvaen kao upravljanje preduzeem, u dananjim uslovima privreivanja predstavlja kompoziciju razliitih meusobno povezanih procesa koji, svi zajedno, imaju ulogu obezbeenja kontinualnog efektivnog i efikasnog korienja raspoloivih resursa uz neophodno adaptiranje i razvoj sa dugoronom perspektivom, Menadment u savremenim uslovima mora biti strategijskog karaktera i mora da sadri sve atribute strategijskog upravljanja. U kontekstu prikazanog modela, to znai da menadment obuhvata procese kao to su istraivanje i analiziranje vizija budunosti, istraivanje i analiziranje okruenja, analiziranje i dijagnostifikovanje organizacije, kao i karakteristike strategijskog pristupa inkorporirane u procese odluivanja, planiranja, upravljanja ljudskim resursima, pa sve do kontrolisanja i

Procesi komuniciranja, odluivanja i reavanja problema predstavljaju posebne "univerzalne procese" koji proimaju sve ostale upravljake procese, to samim tim znai da odluivanje nije samo jedna od faza planiranja, niti je reavanje problema samo potproces rukovoenja itd.

Kljune oblasti interesovanja i delovanja savremenih menadera su:

1. utvrivanje prioriteta, 2. umenost korienja raspoloivog vremena, 3. istraivanje trita i prodor na nova trita, 4. istraivanje i razvoj - tehnoloki progres, 5. dugorone vizije strategija, 6. stil rada (osmiljeno, brzo, u kontinuitetu, fleksibilno nasuprot sporo, tvrdoglavo, nepromiljeno, isprekidano), 7. briga o talentima i perspektivnim kadrovima, 8. nagraivanje, 9. delegiranje nadlenosti odluivanja, 10. eliminisanje birokratizma i preteranog formalizma, 11. razvijanje unutranjeg i spoljanjeg preduzetnitva, 12. lojalnost zaposlenih i kupaca, 13. stimulisanje inovacija, 14. produktivnost i rentabilnost (poveanje kroz novu logiku rada i organizovanja), 15. posveenost zaposlenih realizovanju glavnih ciljeva, 16. psiholoki faktori promena, 17. generisanje i razmatranje alternativa, 18. unapreivanje i promena naina kontrolisanja,

Teorija menadmenta kao teorija upravljanja razvijali su se paralelno i neodvojivo tokom ljudske istorije i praktino ih je nemogue razdvojiti nekom fiksnom i jasnom granicom. Saznanja, principi i metode jedne i druge oblasti uzajamno su nadopunjavana i izgraivana u meusobnoj interakciji, ve i na osnovu same injenice da su isti istraivai, naunici i iskusni menaderi sistematizovali i objanjavali i organizacione i upravljake postavke, koncepcije, modele ili praktine tehnike. Iako usko povezane, danas ipak egzistiraju i prouavaju se dve zasebne discipline pod nazivom teorija organizacije i menadment

Sutina menadmenta sastoji u reavanju problema potroaa, korisnika usluga, odnosno: kako na najefikasniji nain zadovoljiti identifikovane potrebe, mnogo bre i bolje od konkurencije, uz uvaavanje osnovnih ekolokih principa. Uspena preduzea, i ustanove, zadovoljenje potreba kupaca i korisnika usluga postavljaju kao kljuni cilj poslovanja. Pri tome polaze od injenice da kupci/korisnici usluga, kupuju od onih ponuaa koji nude najbolju vrednost. Zadovoljni proizvodima i uslugama, kupci ostaju lojalni partneri koji ire pozitivni publicitet o kompaniji. Za uzvrat kompanija ima obezbeeno trite i kontinuirani priliv finansijskih sredstava, to joj omoguava pozitivno poslovanje. Proces razvoja menadmenta i njegovu evoluciju diktiraju: intenzivne promene u okruenju, odnosi ponude i tranje, konkurencija, sofisticiraniji zahtevi kupaca, prava kupaca da za ponuenju cenu dobiju najbolju uslugu ili proizvod. Dobar menadment nije sluajan, ve je rezultat istraivanja trita, praenja promena, paljivog planiranja i realizacije. Trina orijentacija kompanije zasniva se na pristupu da sve aktivnosti treba postaviti kao dobro osmiljenu filozofiju poslovanja baziranu na efektivnom i drutveno-odgovornom menadmentu.

Postoje razliiti kriterijumi za podelu menadmenta kao to su na osnovu grana delatnosti ili poslovnih funkcija. Najvaniji kriterijum za podelu menadmenta je priroda problema i odluke koje slede na osnovu kojih se deli na: Operativni koji je orijentisan ka reavanju operativnih problema sa fokusom ka organizaciji interna orijentacija, ka transformacionim procesima, ka zadacima putem kojih se ostvaruju ciljevi u okviru pojedinih funkcija

Strategijski koji je orijentisan ka reavanju strategijskih problema sa fokusom ka okruenju eksterna orijentacija, ka uskladjivanju uticaja iz eksternog okruenja sa internim mogunostima organizacije sa puno rizika i neizvesnosti (puno promena), ka formulisanju ciljeva i strategija za njihovo ostvarivanje gde se odluke tiu celine organizacije, proimaju sve funkcije opstanak, rast, razvoj, gaenje, spajanje, preuzimanje... Prema vrsti procesa menadment moemo podeliti na menadment funkcionisanja i menadment razvoja. Prema poslovnim funkcijama na marketing, finansijski, proizvodni menadment i menadment ljudskih resursa Zadatak menadmenta je da identifikuje, shvati, razume, predvidi okruenje preduzea i da usmerava svoje preduzee prema njegovim pozitivnim karakteristikama u odnosu na potencijalne marketing odluke tj. da pronae odgovarajuu usaglaenost sopstvenog biznisa sa okruenjem.

Dogaaje u okruenju preduzee nastoji da iskoristi u svoju korist, a njegova se usenost upravo meri transferom nekontrolisanih varijabli kao pozitivnih trendova u poslovne odluke. Menadment funkcije su: planiranje, organizovanje, voenje, kontrola, ljudski resursi. Stilovi menadmenta su: autokratski stil, benevolentni autokratski stil, demokratski stilovi, konsultativni stil, participativni stil, konsenzus stil, "Laissez - faire" stil. Faktori koji utiu na izbor menadment stila su: priroda posla, karakteristike ljudi koji se kontroliu, zakon veine, raspoloivo vreme za odluivanje, faza razvoja kompanije. Principi efikasnog menadmenta su: 1.Odluke treba definisati i prezentirati to jednostavnije ("KISS" princip) 2.Menadment pomou ciljeva ("Managament by Objectives") 3.Menadment na bazi "prioriteta" ("Managament by Priorities")

Dr Rajko Unanin, Poslovna ekonomija, Beograd Dr Vojislav Boi Ekonomika biznisa, drugo dopunjeno izdanje, Beograd DR Dejan Eri, Uvod u menadment, Beograd Herbert Marcuse: ovek jedne dimenzije, Veselin Maslea, Sarajevo, 1989., J. Vukmirovi, Modeli marketing nastupa jugoslovenskih preduzea na Iternetu, magistarski rad, FON, Beograd, 2001. R. K.M. Bayne, The Marketing plan, Wiley Computer Publishing, Sons, Inc. P. Kotler, G. Armstrong, Principles of Marketing, 9th ed., Prentice Hall, INC, V. Filipovi, M. Kosti, Marketing menadment, FON Menadment, Beograd, 2001 Internet adrese: www.anu.edu.au www.eto.org.uk www.wikipedia.com www.internet.fon.bg.ac.yu