RELIGIJA

Pojam religije Religio potovanje bogova, svojstvenost Relegatio vezivanje, povezivanje U etimolokom znaenju religija se odnosi na povezivanje, savest i potovanje bogova. Svaka posebna religija povezuje i grupie ljude. Religiozni ljudi, nezavisno kojoj religiji pripadaju, najee imaju savest (moralni yakon u individui se moe definisati kao unutranji orjentir). Problem nastaje sa treim znaenjem (potovanje bogova) nesporno je da mnoge religije imaju bogove, ali je takoe nesporno da postoje religije koje NEMAJU bogove (npr. u budizmu). Iz ove injenice proizilazi sloenost pojave zvane religija, ali i tekoe prilikom definisanja iste. Religija, kao pojava, nastala je u zori oveanstva, s prvim ovekovim osveavanjem (s prvim pra-roditeljima). Kako je ovek nastao od prirode ili boga? To nije predmet sociologije religije ve rasprave koju vode teolozi, prirodnjaci i filozofi. Ono to je interesuje sociologiju religije jeste znaaj, znaenje i smisao religije kao pojave. Pojava religije u razvoju oveanstva je jedan veliki in, jedan od primarnih u njegovom osveavanju, duhovnom uzdizanju u ooveenju. Kako se razvijao ovek, tako se razvijala i religija. Koliko se ovek upuivao i udubljivao u religiju utoliko je saznavao da mu ona omoguava razvoj. Dobar primer su one religije koje polaze od stava da je bog podario oveku razum i slobodnu volju. Boja preporuka je da se razum to vie i do kraja koristi, to podstie misaone napore ali i ovekovo stvaralatvo. Slobodna volja omoguava oveku da bira na koji e nain, kojim pristupima i sredstvima da deluje i ponaa se u ovozemaljskom ivotu. Drugim reima, razum i slobodna ne sputavaju oveka ve mu omoguavaju da stvara i bira. Stvarajui i birajui on se u ovozemaljskom ivotu priprema za onaj svet veni, vanzemaljski inei dobro za raj, a ravo i zlo za pakao. Na pitanje ta je religija?, ljudi e razliito odgovarati. Najee e ti odgovori biti povezani sa iskustvom (konkretno religijom koju oni poznaju), meutim treba razlikovati opte odlike religije od posebnih religija (budizam, islam itd.). To podrazumeva da u definisanju pojma religije treba poi od slinosti i razlika u okviru posebnih religija. U slinostima se nalazi ono zajedniko i bitno za svaku religiju. Bitnim se smatraju ona obeleja religije bez kojih ona ne moe da postoji a da ne izgubi svoj identitet. Pri tome treba imati pouzdane opise posebnih religia da bi nepristrasno poreenje bilo mogue. Drugaiji pristup definisanja pojma religije vodi njenom suavanju. U suenom odreenju religije mogue je iskusiti mnoge posebne religije bez karakteristika koje su obuhvaene u tom suenom definisanju pojma religije. Dobar primer su sledee definicije:

1) Religija je vera u Boga (ova definicija je tana ali nije opta zbog religija koje nemaju bogove, npr. animizam ili kao neke od velikih istorijskih religija budizam, konfuijanizam). To je zapazio Dirkem kad je istraivao elementarne oblike religijskog ivota zakljuujui da pojam relgije nadilazi ideju o bogovima i duhovima. Iz toga se ne moe definisati iskljuivo s obzirom na nju. Navedeni argumenti dovoljni su da se ova definicija religije smatra preuskom. 2) Preuska je i definicija koja smatra religiju kao neto natprirodno. Postoje i uenja prema kojima je bog u prirodi (deus sive naturali), a ne vrh ili iznad prirode. Po ovom odreenju sve je sveto. To je bio sluaj kad se ne moe odvojiti svetovno od svetog (karakteristino za panteistike odnosno imanentistike religije, npr. kineski taoizam: vatra je ena, voda je mukarac). 3) Religija se ne moe svesti ni na odreenje po kojem je ona verovanje u sveto jer u tom sluaju mnoge religije ne bi mogle biti ovom definicijom, a posebno one koje ue o natprirodnom (zli duhovi ili avoli). Pojam sveto je iri od pojma natprirodno. Sve moe biti sveto ali sve ne mora biti natprirodno (mi je mi, krava je krava oni postaju sveti za one koji veruju u njih).

Smisao religije Ako je religija izraz neznanja, kako onda napredak u ljudskom saznanju ne podstie religiju ka neznanju? Ako su religijski iskazi neistiniti, zato onda neki ljudi u njih ipak veruju? Ako je religija stvarno iluzija, da li je mogua stvarnost kojoj iluzije nisu potrebne (npr. novogodinji doek)? Ako je religija izraz bede i protest protiv bede, kako to da u drutvima izobilja ivi krepka religija? Religijom se moe smatrati svako verovanje u mistinu i apsolutnu mo od koje ovek zavisi i koja kontrolie njegov ivot i smrt, ali na koju moe uticati ako se ponaa na odreene naine: Svoja iskustva sa tom moi ovek moe da izraava na kongitivan (saznajni), emocionalan i praktian nain, tj. U obliku uenja, obreda i organizacije (npr. to su crkve). Sticanje i izraavanje iskustva sa tom moi ima za njega odreeno znaenje a za zajednicu odreeni znaaj jer bez toga bi njegov ivot i ivot zajednice izgledao drugaije.

Struktura religije

Struktura je odnos delova u celini; jedna razvijenija religija. Elementi u strukturi: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) mit (saznajna prava) odnosno dogma (dogma proizilazi iz mita) iskustvo oseajna ravan religije takve se religije nazivaju emocionalnim ritual iliti obred ako je on u religiji glavni onda je ta religija ritualistika simboli znaejska ravan u simbolu religije simbolika religija vrednosti to je aksioloka (vrednosna) ravan etike religije, npr. konfuijanizam norme moralna ravan religije religije zakona svete linosti harizmatska ravan (npr. kod nas je to Sv. Sava) harizmatska religija 8) svete zajednice religije koje imaju crkve institucionalne religije 9) sveto vreme nadistorijska ravan religije koje govore o venosti 10) sveto mesto geografija duha

Funkcije religije Funkcije religije su vezane za funkcionisanje koje moe biti u linom i drutvenom ivotu. 1) funkcija uenja kongitivna doktrina o nastanku sveta, mestu oveka, drutva i prirode u njoj 2) kompenzatorska funkcija prua sredstva nadoknade za stvarne prikraenosti (uteha u dui) 3) komunikativna funkcija omoguava optenje vernika sa bogom i izmeu sebe 4) regulativna funkcija regulie ponaanje sistemom vrednosti, normi i pravila ponaanja 5) integrativna funkcija simbolika povezanost lanova zajednice koje pripadaju nekoj religiji 6) emocionalna funkcija zadovoljava potrebe za sigurnou i duevnim mirom 7) profetska funkcija prua etike ideale i izaziva kritiku sa stanovita tih etikih ideala 8) legitimat(c)ijska funkcija esto odreene religije opravdavaju drutveni poredak i odreeno ponaanje 9) funkcija identiteta i identifikacije sa grupom religijski identitet, npr. pravoslavac, itd. Uz naciju, najjaa i grupna svest je religijska.