Predavanje-1.

UVOD KONE I POLNE BOLESTI

UVOD DERMATOVENEROLOGIJA PROUAVA:
Kone bolesti Polne bolesti i Kozmetologiju

GRAA EPIDERMISA:

STRATUMI:
corneum lucidum (dlanovi i tabani) granulosum spinosum i basale

MAKROSKOPSKI IZGLED KOE

povrina od 1, 5 do 2 m (kvadratnih)

SLOJEVI EPIDERMA-POKOICE:
roasti sloj svetli sjajni - providni sloj zrnasti sloj nazubljeni - Malpigijev sloj i temeljni - osnovni - matini sloj

IZGLED KOE ZAVISI OD:

genetskih faktora uzrasta predela tela i opteg stanja organizma

KERATINIZACIJA ORTOKERATOZA - hiperplastinooroavanje PARAKERATOZA - hiperplastinoizmenjeno oroavanje LAMINA BASALIS PREDSTAVLJA: MATINI - TEMELJNI SLOJ LINIJU ODVAJANJA SA DERMOM EPIDERMO-DERMALNU GRANICU
DERMIS - krzno koe - CORIUM se sastoji iz: stratum papillare i stratum reticulare

BOJA KOE ZAVISI OD KOLIINE PIGMENATA:

melanina oksihemoglobina karboksihemoglobina i karotena

DEBLJINA KOE IZNOSI:

od 0, 5 4 mm najtanja oni kapci najdeblja - dlanovi i tabani

RELJEF KOE INE:

grebeni lebovi pore znojnih lezda i otvori pilosebacealnih jedinica

GRAA DERMA:
kolagena i elastina vlakna osnovna amorfna supstanca arterijski pleksusi venski pleksusi limfni sudovi glatki, popreno-prugasti miii slobodni nervni produetci senzitivne korpuskule i

GRAA - KOA SE SASTOJI IZ:

pokoice krzna i potkonog masnog tkiva

drugih elija

HYPODERMIS SUBCUTIS INE:

panniculus adiposus i retinacula cutis

EFLORESCENCIJE PRIMARNE I SEKUNDARNE

u ravni koe iznad ravni koe i ispod ravni koe

GLANDULAE:
glandulae sudoriferae: ekkrine znojne lezde apokrine znojne lezde i glandulae sebaceaealis

U RAVNI KOE
macula eritem(enantem) halo purpura hiperpigmentacija hipopigmentacija apigmentacija tetovaa i teleangiektazije

ADNEKSA KOE INE:

lezde dlake i nokti

PILUS
terminalna dlaka velus dlake lanugo dlake terminalna sadri: medullu cortex i cuticulu

IZNAD RAVNI KOE

papula vezikula bula pustula urtika plak tuber nodus tumor vegetacija skvama krusta eshara cista keratoza i fima

UNGUIS SE SASTOJI IZ:

radixa unguis corpusa unguis lunule sulcusa unguis i eponychiuma

FIZIOLOGIJA FUNKCIJE KOE:

predstavlja barijeru mehanikim, hemijskim i fizikim noksama uestvuje u procesu termoregulacije senzorna funkcija imunoloka uloga i uloga u estetici - kozmetologiji

HISTOPATOLOGIJA KOE EPIDERMA I DERMA

uzima se materijal za biopsiju uvek sa ivica promena deo obolele i deo zdrave koe radi uporeivanja-komparacije

ISPOD RAVNI KOE erozija ekskorijacija ulceracija ragada fisura vulnuus cikatriks fistula absces atrofija skleroza i poikilodermija

ANAMNESIS

istorija bolesti anamnesis familliae anamnesis vitae anamnesis morbi i socio-epidemioloki podaci

IIF

HISTOPATOLOKA DIJAGNOSTIKA cito-dijagnostika po Tzancku direktna imunofluorescentna tehnika i indirektna imunofluorescencija OPTA TERAPIJA peroralna terapija i parenteralna terapija

STATUS PRAESENS status dermatovenerologicus seu localis inspekcija eflorescencija palpacija kliniki pregled limfnih lezda registracija promena i objektivni pregled bolesnika

LOKALNA TERAPIJA TOPIKI LEKOVI-PREPARATI:

teni poluvrsti i vrsti FIZIKALNE METODE TERAPIJE krioterapija zrana terapija i elektroterapija MALE HIRURKE INTERVENCIJE incizija ekscizija ekskohleacija i dermabrazija

DOPUNSKA KLINIKA ISPITIVANJA

vitropresija kiretaa povlaenje zailjenog predmeta po koi pritisak mandrena jak boni pritisak na kou manuelna trakcija pramena kose

LABORATORIJSKE METODE ISPITIVANJA mikoloke bakterioloke seroloke rreakcije na sifilis biopsija DIF

Predavanje-2. ERITEMATOZNE DERMATOZE

PODELA:
generalizovani eritemi regionalni i vazomotorni bakterije i viruse

GENERALIZOVANI ERITEMI EXANTHEMA ETIOLOGIJA ALERGIJSKE REAKCIJE PO TIPU ARTHUS-OVOG FENOMENA NA:
brojne alergene-lekove toksine

NAJEI ALERGENI
analgetici antipiretici antibiotici barbiturati antidijabetici vitamini B 1 tuberkulostatici

B 12 i

OD ANALGOANTIPIRETIKA NAJUESTALIJI SU:

salicilati fenacetin pirazoloni novalgetol prokain i analgin

TEI OBLICI SA ERITRODERMIJOM: KORTIKOSTEROIDI PARENTERALNO A KASNIJE PER OS LOKALNA TERAPIJA NE DELUJE NI SIMPTOMATSKI NI KAUZALNO MEGA ERYTHEMA EPIDEMICUS
virusnog porekla izmeu 5 i 15 godine ivota inkubacija 7 do 10 dana eritem na licu, trupu i ekstremitetima nema deskvamacije poviena temperatura bolovi u zglobovima terapija: antipiretici i antihistaminici

ANTIBIOTICI:
penicilin pulusintetski preparati penicilina hloramfenikol sulfonamidi i cefalosporini

KLINIKA SLIKA KLASINI EGZANTEMI

rubeoliformni morbiliformni skarlatiniformni i rozeola

DIJAGNOZA
klinika slika anamneza dopunske laboratorijske analize pregled k s leukocitarna formula urin bris gue i nosa titar ast titar virusnih antitela i idiopatski oblici

ERYTHEMA EXSUDATIVUM MULTIFORME

bakterijske infekcije beta hemolitiki streptokok tipa A virusne infekcije: herpes virus, adeno-virusi, virus gripa lekovi: antipiretici, analgetici, antibiotici, sulfonamidi, barbiturati ...

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA OSIPNE GROZNICE LEENJE ZAVISNO OD TEINE KLINIKE SLIKE LAKI OBLICI:
iskljuiti sumnjivi lek antihistaminici per os i praenje pacijenta

KLINIKA SLIKA
EEM tip minor EEM tip maior Syndroma Stevens-Johnson erythema iris herpes iris

PREDILEKCIONA MESTA
ekstenzorne strane ekstremiteta dlanovi i tabani lice, aurikule i retroaurikularna regija teki oblik zahvata sluzokoe:

bukalnu meko nepce jezik semimukozu donje usne ree genitalije

ETIOLOGIJA - TOKSIALERGIJSKA REAKCIJA NA:

antibiotike sulfonamide analgo-antipiretike butazolidin barbiturate

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
pemphigus mucosae oris erythematodes systemicus drugi tipovi egzantema

KLINIKA SLIKA
naglo izbijanje genera-lizovanog eritematoznog-makuloznog egzantema makule konfluiraju u velike plae brojne mlitave bule sa lako rasprskavajuim krovom velike erodovane povrine kombustiformnog izgleda ostaci epiderma na ivici promena gubitak velike koliine tenosti i elektrolita pacijenti su vitalno ugroeni zbog: hipovolemijskog oka i bakterijskih infekcija-(sepsa)

TERAPIJA EEM
otkloniti uzrok A B - eritromicin, tetraciklini antihistaminici - u diseminovanih oblika kortikosteroidi kod maior oblika -simptomatski lokalno - ispiranje bornim rastvorom i antiseptine boje preventivno: nistatin tablete

SYNDROMA STEVENS-JOHNSON KLINIKA SLIKA

najtea klinika forma zahvata kou i sluzokou opte loe stanje visoka temperatura adinamija, artralgija, mialgija pleuritis pneumonia

DDG: COMBUSTIO (PROMENE IMAJU IZGLED OPEKOTINA) TERAPIJA TEN-A

specijalne sterilne jedinice kontrola elektrolita i diureze rebalans tenosti i elektrolita infuzije sa ab irokog spektra na startu kortikosteroidi u visokim dozama

TERAPIJA SY STEVENS-JOHNSON
hospitalizacija AB rehidratacija korekcija elekrolitnog disbalansa korekcija hipoproteinemije visoke doze k s lokalna terapija antisepticima

REGIONALNI ERITEMI
NAJEI FIZIKI FAKTORI-UZROCI: mehaniki trenje termiki i aktiniki

MORBUS LYELL ( TOKSINA EPIDERMALNA NEKROLIZA )

mehanizam nastanka bule cleavage (klivaa) - kombustiformni izgled promena

HEMIJSKI ( IRITANSI ) INFEKTIVNI (BAKTERIJSKE INFEKCIJE I ERITEMI PARAZITARNOG POREKLA)

DERMATITIS INTERTRIGINOSA (INTERTRIGO) uzrok-mehaniki-fiziki-trenje poveana vlanost

sekundarno nastaju infekcije: bakterijama, gljivicama i kvasnicama (candida)

PP faktor kod hroninih potatoraalkoholiara fototrauma deklanirajui faktor

TERAPIJA PELAGRE TERAPIJA INTERTRIGA OPTA :

redovno pranje vodom i sapunom razdvajanje intertriginoznih povrina rastvori antiseptikih boja antibiotici antimikotici nistatin psihijatrijski tretman odvikavanje od alkoholizma per os polivitamini grupe b LOKALNA: antisolarni kremovi antipirinska krema preparati sa visokim faktorom zatite kao i hiperproteinska ishrana

ERYTHEMA PERNIO
eritemo-lividne plae testasto-edematozni plakovi zahvata ake , stopala preteno prste nos, une koljke, kolena, unutranje strane nadkolenica recidivi-sezonski

REGIONALNI ERITEMI POREKLOM OD HEMIKALIJA

sapuni amponi kozmetska sredstva ulja katrani herbicidi pesticidi ekstrakti paradajza ekstrakti luka

TERAPIJA PERNIONESA
adekvatna odea i obua unguentum ichthyoli 20 % vazodilatatori c vitamin (peroralno) naizmenine kupke postepeno zagrejavanje

ERITEMI INFEKTIVNOG POREKLA

erysipelas erysipeloid cellulitis erythema chronicum migrans

ERYTHEMA SOLARE
individualna tolerancija akutna fototrauma (UVA;UVB;UVCzraci) ruiasti eritem oseaj arenja K S kremovi lokalno prevencija

ERYSIPELAS ( CRVENI VETER)

uzronik beta hemolitiki streptokok crveni vetar komplikacija staznih dermatitisa ulcus cruris varicosum epidermophytia interdigitalis pedis lymphadenitis regionalis

PELLAGRA I PELLAGROID
3 d syndrom: dermatitis dijareja demencija malnutricija sa vitaminima B kompleksa

KLINIKA SLIKA
inkubacija od nekoliko sati do dva dana

groznica sa jezom, drhtavicom i visokom temperaturom ogranien eritem sa edemom centrifugalno irenje uz limfangitis i uveanje limfnih lezda lokalizacija-lice i donji ekstremiteti esti recidivi-prvi nalet najintenzivniji komplikacije-macrochelia na licu elefantijaza na donjim ekstremitetima

TERAPIJA ERYTHEMA CHRONICUM MIGRANS

tetraciklin 250 mg - 4 x dnevno / 10 dana, ili longacef 2 g dnevno / u toku 2 nedelje

ERITEMI PARAZITARNOG POREKLA

ubodi brojnih insekata: komarci buve stenice kontakt sa paucima gusenice

DDG:
kontaktni dermatitis erizipeloid celulitis i tromboflebitis

TERAPIJA ERYSIPELASA penicillin visoke doze obloge sol 3 % acidi borici gentamicin ili eritromicin u alergiara erysipeloid: izaziva -erysipelotrix rusiopathiae CELLULITIS ACUTA

VAZOMOTORNI ERITEMI ROSACEA rosacea polietioloki sindrom hronino oboljenje uestalije u ena posle 40-te godine ivota

ETIOLOGIJAUZRONICI:
proteus mirabilis, staphylococcus pyogenes uslovno patogena escherihia colli

ETIOLOGIJA ROSACEAE
konstitucionalna labilnost vaskularne mree

KLINIKA SLIKA - SLINA ERIZIPELU LEENJE:

antibiotici prema antibiogramu penicilin je vrlo efikasan

LICA
hormonalni poremeaji psihika labilnost tekoe u varenju spoljni faktori hrana bogata mastima i eerima jaki zaini alkoholna pia uloga seboreje jo nejasna

ERYTHEMA CHRONICUM MIGRANS

ubod zaraenog krpelja ixodes ricini spiroheta borrelia burgdorferi hronini migrantni eritem komplikacije-artritis, encefalitis

KLINIKA SLIKA TRIJAS SIMPTOMA:

couperosis teleangiektazije pustulosis erythrosis

DDG: ANULARNI ERITEMI DRUGE ETIOLOGIJE

KOMPLIKACIJE:

rhynophyma

TERAPIJA : laserom ili elektrokoagulacija

DDG:
DERMATITIS SEBORRHOICA I ERYTHEMATODES SYSTEMICA

DERMATITIS PERIORALIS
eritemi i sitne papule acne rosacea idiopatska etiologija th: primena fluorisanih k s lokalno opta terapija: doksiciklin - 2 x 100 mg dnevno, per os

PREVENTIVA ROSACEAE IZBEGAVATI:

jaka uzbuenja nagle promene temperature tople pare u toku kuvanja tople napitke sunce, vetar, hladnou, i toplotu sapune i alkoholne losione apsolutna apstinencija od alkohola ishrana bez ljutih zaina

TERAPIJA ROSACEAE
uzrok i prekomerna upotreba kortikosteroida u lokalnoj th lokalno- metronidazol 0, 75%, 1 % gel metronidazol tabl.2 x 250 mg dnevno / opta th per os tetraciklini po emi zatitne kreme teleangiektazije

PURPURE

Ekstravazacija krvi u kou i sluzokou

petechiae vibices ecchymosis

UZROCI PURPURA NASTAJU USLED:

poremeaja funkcije trombocita poremeaja procesa koagulacije oteenja zidova krvnih sudova tzv. vaskularne purpure

PURPURA FULMINANS
oblik diseminovane intravaskularne koagulacije (dik) diseminovana intravaskularna koagulacija

PURPURE

uz trombocitopeniju lihenoidne papule lihenoidne ploe

VASKULARNE PURPURE
purpura senilis morbus Schamberg morbus Majocci morbus Gougerot Blum morbus Doukas - Kapetanakis purpura Schonlein - Henoch purpura medicamentosa

ECZEMATID-LIKE-PURPURA (DOUKAS-KAPETANAKIS)
pruriginozne ploice boje re prenika do 2 cm donji ekstremiteti od nadkolenice - ascedentno do donjeg dela trupa th: odstraniti eventualne lekove

VASKULARNE PURPUREPURPURA SENILIS

smanjenje vezivnog tkiva gubitak potpore krvnih sudova minimalne traume - ekhimoze na koi dorzumi aka preventivno zatita od traume vitamin C

PURPURA RHEUMATICA (SCHONLEIN HENOCH) ETIOLOKI:

bakterije , virusi i lekovi klinika slika: kod dece ea pojava donji ekstremiteti i potkolenice makule sa egzulceracijom temperatura i artralgije abdominalni bolovi i glomerulonefritis th: kortikosteroidi peroralno

DERMATITIS PROGRESSIVA PIGMENTOSA (MORBUS SCHAMBERG)

kapilaritis nepoznatog uzroka purpurine papule u centru boja re - od hemosiderina th: lokalno - K S masti

PURPURA MEDICAMENTOSA
etioloki: toksino oteenje krvnih sudova sulfonamidi i antimalarici petehije ekhimoza 6 do 24 h posle uzimanja leka Th kortikosteroidi per os(peroralno)

PURPURA ANNULARIS TELEANGIECTODES (MORBUS MAJOCCI)

sa anularnim rasporedom promena th slina kao kod ostalih purpura

PURPURA PIGMENTOSA CHRONICA (MORBUS GOUGEROT-BLUM)

URTICARIA
Monomorfna dermatoza alergijske i nealergijske prirode urtika klopac-ospa

ETIOLOGIJA I PATOGENEZA
u 80 % alergija anafilaktikog tipa reakcija antigen-antitelo

degranulacija mastocita produkcija:histamina, serotonina vazodiilatacja formiranje - urtica mogui alergeni irokog spektra intermedijarni produkti metabolizma i lekovi

urticaria e presione dermographismus seu factitia urticaria cholinergica urticaria chronica u 15 % sluajeva alergijskog tipa infestacija crevnim parazitima razvoj candide albicans

MEDIKAMENTI:
penicilin, cefalosporini, sulfonamidi analgoantipiretici sedativi antiepileptici

TOK URTIKARIJA
akutni - naleti do 6 nedelja hronini- dui od 6 nedelja jedina eflorescencija-urtika komplikacija Oedema Quincke preraspodela krvi hipovolemijski ili anafilaktiki ok

NUTRITIVNI ALERGENI:
riba, jaja, med, jagode orasi

DIJAGNOSTIKA
klinika slika anamneza alergoloke probe diferencijalna dg: strophulus infantum EEM pemphigoid bullosum morbus duhring

UJEDI INSEKATA:
strljeni, ose i pele virusne bakterijske

INFEKCIJE:

TERAPIJA URTICARIA CUM OEDEMA QUINCKE

antiok terapija adrenalin 0, 5 -1ccm s.c. antihistaminici i.v. kortikosteroidi -1 mg prednizona na kg tt u sluaju indikacije- traheotomija

URTICARIA VASCULITIS
imuni kompleksi serumski tip

NEALERGIJSKE URTIKARIJE U 20 % SLUAJEVA USLED:

termikih faktora mehanikih hidrinih aktininih acetilholinih-stresnih - praenih znojenjem

TERAPIJA URTIKARIJE
doze ks se postepeno sniavaju prolongirano davanje antihistaminika i sedativa

LEENJE UZROKA:
streptokokne infekcije povien titar asto hronini orl fokusi hronini dentalni fokusi infestacije crevnim parazitima

NEALERGIJSKE URTIKARIJE
urticaria e frigore urticaria e calore urticaria solaris e photogenica

10

kandidijaza creva

SERUMSKA BOLEST antitetanusni serum uzrok-medikamenti penicilini insulini cirkuliui komplementi leukocitoklazini vaskulitisi

znaci i simptomi regediraju za 3 nedelje th: lokalno ili sistemski K S otkloniti uzrok

KLINIKA SLIKA
groznica, urtika, mijalgije, artralgije, artritisi, proteinurija. najpre na mestima i.m. aplikacije leka

Predavanje 3. GRUPA ECZEMA

ALERGIJSKA REAKCIJA IV TIPA PREOSETLJIVOSTI ECZEMATOGENI-ALERGENI IZ SPOLJNE SREDINE:

kalijum-bihromat-u cementu, deterdentima guma , boje, lakovi rezreivai plastika Ni, Co, Hg, Au, Cu kozmetiki preparati parfemi, lanolin ili PAB acid, boje za kosuursol lokalno aplikovani a h, a b, lanolin i anestetici biljke i preparati katrana hemikalije za izradu fotografija i pesticidi

IV tip alergijske preosetljivosti hapten proteinski nosaeczematogen eczematogen-antitela senzibilisani t limf. aktivacija medijatora-alergije iv tipa prva faza indukcije druga faza elicitacije formiranje spongiotine vezikule perivaskularna infiltracija mononuklearima akantoza-hronini eczem

KLINIKA SLIKA
polimorfizam promena kontakt reakcija nakon 48 i 72 h eczemska reakcija prema stadijumima I eritematozni stadijum II vezikulozni III madidantni IV krustozni V deskvamativni VI - lihenifikantni

ETIOLOGIJA
familijarna predispozicija profesionalna aktivnost lokalni faktori

STADIJUMI ECZEMA

PATOGENEZA

11

I-eritematozni i V - deskvamativni stadijum karakteristika akutnog eczema VI lihenifikovani stadijum hronini eczem recidivantni eczem profesionalni eczem dijagnoza anamneza, klinika slika, epikutani test

superponiranje sekundarnih bakterijskih

infekata
A B u th ili kombinacija K S sa B A

ENDOGENI ECZEMI
eczema nummulare eczema dyshidroticum reaction -ID

EPIKUTANO TESTIRANJE test krpice - patch testiranje rezultati patch testiranja o = nema reakcije += bled eritem + = eritem ++ = eritem i edem +++ = eksudativne papule i / ili vezikule + + + + = vezikule, bule, erozije + + + + + = nekroza

ECZEMA NUMMULARE
numularni diskoidni oblik reakcija na piokoke intenzivan prurigo i plakovi lihenifikacija dorzum aka , podlaktice , podkolenice Ddg. psoriasis vulgaris, nummularis , kontaktne alergijske i nealergijske reakcije na koi th: A S boje, K S sa A B, indiferentna topikalna th

STANDARDNE BATERIJE ALERGENA

kalijum bihromat nikl sulfat ursol guma lokalni antihistaminici i dr.

ECZEMA DYSHIDROTICUM
nespecifina reakcija koe dlanova i tabana na: dermatofite, digestirane metale Ni, Co esti recidivi Beau-ove brazde pustulizacija limfangitisi

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
kontaktni-iritantni-nealergijski dermatitis sekundarno eczematizovane pruriginozne dermatoze endogeni eczemi

LEENJE
zavisno od stadijuma: II i III vezikulozni-madidantni = antiflogistici vlano na vlano IV stadijum- dekrustalizacija= antiseptici K S V-VI stadijum - deskvamacija i lihenifikacija = indiferentna topikalna terapija

REACTIO ID
diseminovane eritematozne papule papulovezikule numularni eczematoidni plakovi piodermidi mikidi antigeni za kou sami uzronici infekcije streptokoke, stafilokoke, dermatofiti, produkti inflamacije th- leenje uzroka

DERMO-EPIDERMITIS DISSEMINATA ALLERGICA

KONTAKTNI NEALERGIJSKI DERMATITISI dugotrajno i ponovno delovanje supstanci

12

 dermatitis simplex dermatitis detritiva DERMATITIS SIMPLEX hemijske materije: neorganske i organske kiseline alkalije deterenti hemijski elementi soli elemenata-As, Chr, Na, K, P organski rastvarai alkoholi ulja za rezanje i hlaenje metala oksidaciona i redukciona sredstva produkti biljnog i ivotinjskog porekla

specifian kliniki tip hroninog recidivantnog alergijskog dermatitisa udruen sa atopskom konstitucijom genetski uslovljeno stvaranje Ig E predispozicija trijasu atopskih bolesti atopski dermatiitis specifian bronhitis alergjski rinitis

ETIOPATOGENEZA ATOPIJE
autosomalno-dominantni tip poremeaj celularnog imunitetta smanjen broj i poremeaj funkcije T -limfocita brojni nutritivni i inhalatorni alergeni, tzv.atopeni

KLINIKA SLIKA
sapunski efekat smeuravanje i edem koe lokalizacija: ake i distalne treine podlaktica dermatitis simplex chronicus - kao eczema vulgare Th: odrediti iritans i ukloniti ga

KLINIKA SLIKA
hronina veoma pruriginozna dermatoza klinika slika zavisi od uzrasta: infantilna - eczema infantum forma adolescentna - prurigo Besnier i adultna - neurodermitis diffusa

DERMATITIS DETRITIVA
oteenje koe: zatitni lipoidni film puferska sposobnost koe poremeena keratinski sloj poremeen uz akantozu

ECZEMA INFANTUM
od 2 do 6 meseca ivota eritem, papulo-vezikule, erozije, pruritus orbitalne, perioralne regije i apex nosa poteeni eksudativne faze egzacerbacije sekundarna piodermizacija i limfadenopatija

ETIOLOGIJA DERMATITIS DETRITIVA sapuni deterenti razreivai boja lakovi

KLINIKA SLIKA DERMATITIS DETRITIVA

kseroza koe bled eritem diskretna infiltracija deskvamacija pitirijaziformnog tipa pojava ragada profesije: zdravstveni radnici, hirurzi, slikari , domaice, spremaice, moleri, prehrambeni radnici

KOMPLIKACIJE ECZEMA INFANTUM

deca reaguju na primoinfekciju herpes simplex virusom burna reakcija-febrilnost eczema herpeticatum Kaposi teak poremeaj opteg stanja diseminacija promena razvoj meningoencefalitisa drugi virusi uzroci:coxackie A 16, vaccinae promene regediraju do prve ili do sedme god.

ATOPIC DERMATITIS

13

PRURIGO BESNIER - KLINIKA SLIKA

kserotina koa pruritus pregiba lihenifikacija diseminacija promena i na: koi lica trupa i ekstremiteta

lichen planus neurodermitis circumskripta scabies hronini nealergijski dermatitisi

LEENJE
aseptike boje nefluorisani K S kremovi sa A B -samo 5 dana na impetiginizovane promene A B lok. limfadenopatija peroralno pri diseminaciji K S - opta th

NEURODERMITIS DIFFUSA
brojne diseminovane promene lihenifikovani plakovi usled iritacije eanja klinika slika eritrodermije deskvamacija pitirijaziformnog tipa

TH PRURIGA BESNIER
aplikacija indiferentnih masti egzacerbacije K S masti

DIJAGNOSTIKA ATOPIJE MAJOR ZNACI:

kseroza koe keratosis pilaris guija koa bledilo lica periorbitalna tamnija koa naglani infraorbitalni nabori(DennieMorganove brazde) anamnestiki eczema infantum poviena vrednost Ig E u serumu snien celularni imunitet sklonosti reakcijama i-og tipa preosetljivosti sklonosti iritantnim dermatitisima na akama intolerancija na odreenu hranu intolerancija koe na kontakt sa vunom i dlakom

TH. NEURODERMITIS DIFFUSA:

identina lokalna th sedativi zbog pruritisa

TH: ERITRODERMIJA ATOPICA K S U OPTOJ TH ATOPSKA ERITRODERMIJA

osetljivost na vunu i krznenu odeu pravilna profesionalna opredeljenja do prve godine izbegavati u ishrani: belance, ribu, jagode, okoladu u svim uzrastima kikiriki atopiarima preporuka: boravak na moru ili na visini od 1000 m promena sredine-kao nespecifni vid Th

DDG:

Predavanje 4.

ERITEMOSKVAMOZNE DERMATOZE
eczema seborrhoicum nema vezikule-karakteristika eczema uzronik-Pityrosporum ovale

Dermatitis seborrhoica Pityriasis rosea (Gibert) Psoriasis vulgaris

DERMATITIS SEBORRHOICA

14

KLINIKA SLIKA SEBOROINI REGIONI:

crvene nejasno ograniene ploe masne neatherentne skvame slabo pruriginozne koa nozdrava nazolabijalne brazde obrve, delimino na elu une koljke granica ela i kapilicijuma corona seborrhoica deskvamacija perut-muki pol do 40 god. ivota

prepone, aksile, periumbilicus, kapilicium masne skvame seboroina eritrodermia dijareja-komplikacija

TERAPIJA
pranje vodom lokalna primena fungicida-u vidu mleka, losiona ne primenjivati ks masti

PITYRIASIS ROSEA (GIBERT)

benigna-akutna dermatoza idiopatsko poreklo izmeu 10 do 35-te godine ivota

KLINIKI OBLICI
Pitirijaziformni oblik Psorijaziformni oblik Figurovani oblik Corona seborrhoica

KLINIKA SLIKA
inicijalna ploa eritematozne makule medaljoni

LOKALIZACIJA SEBOREJE nazolabijalne brazde obrve elo une koljke kapilicium

INICIJALNA PLOA
na trupu solitarna, ovalna, ploa prenika - 2do 5 cm skvamozne ivice, eritem u centru na leima slika grana od jelke na trupu i ekstremitetima medaljoni blag svrab spontana regresija 4-6 nedelja

DIFERENCIJALNA DG:
pityriasis rosea atopic dermatitis psoriasis vulgaris AIDS - u 50% sluajeva -prisutan normalna populacija 1 do 3%

D DG:
herpes tonsurans dermatitis seborrhoica pityriasiforme eczema nummulare psoriasis vulgaris, papuloskvamozni sifilidi

LEENJE
amponi-fungicidi ketokonazoli ili cink piritionat sapuni ili kreme sa ketokonazolom K S ponekad sa fungicidiima u lokalnoj th ketokonazol 200 mg dnevno sunanje i foto Th. pozitivan efekat

TERAPIJA
nepotrebna izbegavati iritaciju antihistaminici per os

ECZEMA SEBORHOICUM NOVOROENADI

u prvom mesecu intertriginozne regione

PSORIASIS VULGARIS

15

ESTA ERITEMOSKVAMOZNA DERMATOZA

boluje 1- 2 % opte populacije hronian tok etiologija-nepoznata multifaktorijalno oboljenje genetska uslovljenost O R L fokusi povean broj mitoza

PREDILEKCIONA MESTA
kapilicijum-corona psoriatca laktovi kolena lumbo-sakralni predeo sve ostale regije koe kapilicijum-beliasto-ute skvame aksilarno, ingvinalno, glans p.inversa

ETIOPATOGENEZA
genetska predisponiranost autosomalno dominantno

PSORIASIS UNGUIUM
izgled naprstka oniholiza-odlubljivanje nokatne ploe fenomen uljane kapi odlubljivanje u centralnom delu noktiju

FAKTORI OKOLINE:
stresovi infekcije traumatizmi klima

PSORIASIS PUSTULOSA
psoriasis palmo-plantaris psoriasis pustulosa generalisata Zumbush

ETIOLOGIJA
lekovi: antinflamatorni nesteroidni lekovi beta blokatori soli litiuma

HISTOPATOLOKA SLIKA
parakeratoza Munro-Sabouraud-ovi apscesi agranuloza akantoza papilomatoza vazodilatacija krvnih sidova derma sa perivaskularnim edemom i elijski infiltrat od polimorfonukleara

KLINIKA SLIKA
eritemo-skvamozna adherentna ploa beliasta sjajno-sedefasta skvama fenomen kapi svee fenomen krvave rose izomorfni nadraajni- Koebnerov fenomen promene nisu pruriginozne

DDG:
dermatitis seborhoica pityriasis rosea papuloskvamozni sifilidi eczema nummulare

KLINIKI OBLICI
Psoriasis puncata 1 do 3 mm P.guttata oko 1 cm P.nummularis nekoliko cm P. in placibus vee ploe P.geographica P.erythrodermica P.unguium P.arthropatica P.pustulosa palmo-plantaris P.pustulosa generalisata -Zumbush

LEENJE PSORIJAZE
lokalna terapija: keratolitici salicilna mast cignolin-ditranol, antralin u konc. 0, 5 -2% masti-ispiranje nakon 1 h preparati katrana-pix lithantracis kortikosteroidne masti-fluorisane okluzija K S ne vie od 3 nedelje kontinuirano

16

calcipotriol-derivt vit.D mast 2 x dnevno UV zraci boravak na moru

Metotreksat i Cyclosporin se mogu kombinovati sa PUVA terapijom

FIZIKALNA TERAPIJA
Puva terapija kombinacija psoralen tableta i UVA (dugakih zraka)-320-400nm meladinin -2 h pre zraenja od 0, 3 do 0, 6 mg. na kg tt zraenje 4 x nedeljno (poetna doza 1 -2 dula) a doze se postepeno poveavaju remisija -doza odravanja 1 x nedeljno ili samo 2 x meseno

NEELJENA DEJSTVA PUVA TH:

pigmentacija-lentigo bre starenje koe photoaging retko epithelioma basocelluare i UVB-(od 290-320 nm) se primenjuju promene na kapilicijumu-keratolitici / glycerol, ks losion i gelovi novija mast Tazaroten (retinoid)

OPTA TERAPIJA
AB(penicilin, eritromicin)- za eruptivne oblike Retinoid Acitretin-1 mg na kg tt se postepeno smanjuje neeljena dejstva: holesterol, trigliceridi u porastu za vreme th retinoidi teratogeno svojstvo najefikasnija th: kombinacija retinoida i PUVA terapija.

METOTREKSAT
poetna doza 5 mg.nedeljno tabl. na svakih 12 h, doza 2, 5 mg. kontrola jetre i bubrega

CYCLOSPORIN -A
imunosupresivni preparat doza od 3 do 5 mg. na kg tt

17

ERITRODERMIJE
zahvaenost 90 % i vie koe generlizacija: pityriasis rubra pilaris, pemphgus foliaceus lichen ruber planus hematodermije lymphoma leukemia

ERITRODERMIJE NAKON MEDIKAMENATA

sulfonamidi penicilin antimalarici

TERAPIJA
hospitalizacija leenje srca, nadoknada elektrolita neutralni kremovi, ks masti lok. opta th-per os ks i imunosupresivi

ERYTHRODERMIA DESQUAMATIVA
morbus leiner mousous u novoroenadi (prvih tri meseca) generalizacija seboroinog dermatitisa praen dijarejom ddg: atopic dermatitis, erythrodermia ichthyosiformis th: lok-ab masti, fungicidni kremovi opa terapija ab per os

KARAKTERISTIKE PSORIJAZE
psorijaza se najlake - samo uz pomo klinike slike dijagnostifikuje ali je i najtea dermatoza za leenje jer kod uznapedovalih oblika bolesnici ne reaguju povoljno na sve vidove terapije

Predavanje 5 . PAPULOZNE DERMATOZE

dominantna - papula PODELA: epidermalne dermalne i epidermo-dermalne

VERRUCAE PLANAE JUVENILIS

18

PREFERIRAJU DEIJI UZRAST

adolescenti ree oboljevaju hpv tip 3 i 10 papule: 1 - 5 mm, boja normalne koe ili bele kafe postoje i skvame , lokalizacija: lice i dorzum aka ddg: molluscum contagiosum leenje: spontana regresija, krioterapija, kiretaa

lichen buccalis erosivus bukalno, na jeziku i gingivama leukoplakije, erozije i ulceracije

HISTOPATOLOKA SLIKA
hiperkeratoza ortokeratotskog tipa ireguralna hipergranuloza pseudoakantoza degeneracija elija bazalnog sloja kupolaste papile derma limfocitni infiltrat derma

LICHEN RUBER PLANUS

epidermo-dermalna zaravnjena papula roze ili ljubiaste boje jak prurigo na sluzokoi usta mleno-bele sitne papule

D DG:
psoriasis vulgaris lichen simplex chronicus widal terapija: lokalno: k s - pod okluzijom puva - th rastvor ciklosporina ispiranje bukalno opta th: k s, retinoidi, ciklosporin, trankilizanti

ETIOLOGIJA
nepoznata klinika slika: papule veliine: 1 10 mm wickham-ove strije lokalizacija: fleksorne strane doruja perimaleolarno lumbalno ostale regije lice poteeno

STROPHULUS INFANTUM
akutna dermatoza pruriginozna ujedi insekata-komarci i buve

KLINIKA SLIKA:
dominantna eflorescencija - seropapula lokalizacija - ruke i noge, ree dlanovi i tabani leti, deca, od 2-6-te godine ivota nalet papuloznog osipa - traje nekoliko dana sekundarni impetigo

KLINIKA SLIKA
pojedinane i mozaine ploe perimaleolarni i pretibialni predeli hipertrofini u mukaraca anularni oblik na genitalijama koebner-ov fenomen linearni oblik kapilicijum - ireverzibilna alopecija nokti - longitudinalne brazde u 40-60 % bolesnika promene na sluzokoama

TERAPIJA
zatita od insekata dece autan sprey seu unguentum a b masti 2 % rastvor eozina antipruritik: 1 % mentol u miksturi

LICHEN SLUZOKOA
bukalna - beliasta mreica jezik - leukoplakine ploe usne gingive - pigmentacija ree genitalna sluzokoa

MOLLUSCUM CONTAGIOSUM

19

kontagiozna virusna bolest mnogobrojne umbilikovane papule th: lokalno - otvaranje sterilnom iglom dreniranje sadraja spreiti razlivanje na zdravu kou kiretaa i antiseptina dezinfekciona sredstva th- spontana regresija u prvih 6 meseci

D.DG. MOLLUSCUM CONTAGIOSUM

verrrucae planae juvenilis cystae sebaceales papillomata acuminata

TERAPIJA MOLLUSCUM CONTAGIOSUM

spontana regresija krioterapija kiretaa otrom kaikom elektrokoagulacija

Predavanje 6.

VEZIKULOZNE DERMATOZE
prekomerna primena kortikosteroida rendgen zraenje aktivacija virusa inkubacija od 2 - 20 dana nakon primoinfekcije - virus u senzitivne ganglione - latentno recidivi povremeno

Osnovna eflorescenca - vesicula dva patomehanizma nastanka retikularna degeneracija epidermalnih elija balonska degeneracija epidermalnih elija

PRIMARNA INFEKCIJA

ETIOPATOGENEZA: VIRUSI
podela: herpes simplex herpes zoster

KLINIKA SLIKA
eritem buket vezikula erozije i plitke ulceracije 5 do 8 dana tok bolesti posledica hipo ili hiperpigmentacija uveanje regionalnih limfnih lezda glavobolja sa temperaturom

HERPES SIMPLEX
herpes simplex labialis HSV - 1 - u 85 % sluajeva HSV - 2 - u 15 % sluajeva herpes simplex genitalis HSV - 2 u starijih i hsv - 1 - ree u treini pacijenata recidivi - 2 x godinje

LOKALIZACIJA
perioralna regija sluzokoa nosa i usana ree periokularna regija

PROVOKATIVNI FAKTORI ZA RECIDIVE

nadraaji koe i sluzokoa ultraljubiasti zraci temperature i groznica jaka hladnoa hormonalni poremeaji menses infekcije

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
stomatitis aphtosa erythema exsudativum multiforme erythema fixum pemphigus vulgaris

HISTOPATOLOKA SLIKA
intraepidermalne upljine degenerisane plivajue balonske elije multinuklearne gigantske elije na dnu bula sadraj za analizu citodijagnostika

IMUNOKOMPROMITIRAJUI FAKTORI
H I V - infekcija maligne bolesti transplantacija organa sistemske terapije citostaticima

20

HERPES SIMPLEX GENITALIS

HSV - 2 - virus seksualni put prenosa inkubacija 3 - 4 dana lokalno: glans, prepucijum velike i male usnice vagina retko ulceracije tea slika kod AIDS bolesnika

H.zoster trigeminus H.zoster lumbalis

DDG. HERPES ZOSTER

migrena kardijalni bol pleuralni bol akutni abdomen fotoalergijske dermatoze kontakt dermatitis bulozni impetigo

LEENJE
aciclovir tabl. a 200 mg. (5 x dnevno u toku 5 dana) terapija traje 10 dana kod samo primoinfekcije lokalno: aciklovir ung. terapija recidiva efikasnija prvog dana od pojave promena aciklovir skrauje trajanje oboljenja prevencija recidiva nije mogua

TERAPIJA
tabl. zovirax a 800 mg.dnevno 5 x 1 / 10 dana analgetici vitamin b u h.z.ophtalmicus. i h.z.imunokompromitovanih osoba

HERPES ZOSTER
akutna dermatoza reaktivacija varicella - zoster virusa unilateralna lokalizacija inicijalno - vezikula bol

ZOVIRAX SE DAJE I.V. U SYNDROMA POST HERPETINE NEURALGIJE P H N INTRAKUTANE INJEKCIJE SA KORTIZONOM ILI LIDOKAINOM

ETIOLOGIJA
virus varicella zoster primoinfekcija u dejem dobu u ganglionima nerava korenova kimene modine reaktivacija virusa smanjenje imunoloke odbrane organizma inflamacija senzitivnih nerava - jak bol

KLINIKA SLIKA
unilateralnost eritem sa vezikulama prethodi bol posle 10 dana kruste nestanak promena za 3 do 4 nedelja neuralgije traju 6 meseci

KOMPLIKACIJE
u imunosuprimiranih - nekroza H.zoster intercostalis u 50 % sluajeva H.zoster sacralis H.zoster brahialis H.zoster ophtalmicus

21

Predavanje 7. BULOZNE DERMATOZE

Infektivne Imunoloke Genetske Idiopatske stafilokoke deluju toksino i na dezmozome i na glikokaliks(cementnu intercelularnu supstancu u epidermu) uzrokuju epidermolizu ispod granuloznog sloja promene na koi nastaju kao toksina komplikacija stafilokoknih infekcija respiratornih puteva

INFEKTIVNE BULOZNE DERMATOZE

Impetigo bullosa S S S S (staphylococcal scalded skin syndroma)

KLINIKA SLIKA
javlja se u ranom detinjstvu u toku stafilokoknih infekcija gornjih respiratornih puteva ddg: morbus lyell eritemo-eksudativne povrine lie na opekotine pokrivene su mlitavim bulama

IMPETIGO BULLOSA
bakterijska infekcija izazvana piogenim stafilokokom promene lokalizovane na licu bule veliine 1- 2 cm ispunjene zamuenim sadrajem krovovi bula za 2 - 3 dana prskaju nastaju erozije pokrivene uto-mrkom krustom

LOKALIZACIJA
na trupu perioralno i perigenitalno po prskanju bula erodovana povrina brzo epitelizuje oboljenje ima dobru prognozu i do potpunog izleenja dolazi za 10 14 dana

KLINIKA SLIKA
kontagiozne promene neleene zahvataju vee povrine koe izuzetno se razvija limfadenitis rei su oiljci ostaju rezidualne dishromine makule ili plae

LEENJE
lokalno antibiotske masti intenzivna nega bolesnika i rebalans tenosti i elektrolita

TERAPIJA
pranje vodom i sapunom otvaranje bula sterilnom iglom i uklanjanje krusta i krovova bula trljanje gazom natopljenom sapunom aseptine boje najee 2 % rastvor eozina u vodi i antibiotske masti

IMUNOLOKE BULOZNE DERMATOZE

grupa pemphigusa 1.rascep akantolizom 2.rascep klivaom

S S S S (STAPHYLOCOCCAL SCALDED SKIN SYNDROMA) etiologija oboljenje je prouzrokovano delovanjem stafilokoka

SUPRABAZALNI RASCEP:
pemphigus vulgaris pemphigus vegetans

22

RASCEP VOSOKO U EPIDERMU:

pemphigus folliaceus i pemphigus erythematosus

hipoproteinemija i marazam sekundarne bakterijske infekcije letalni ishod

LEENJE
produava se ivot i do 10 godina visoke doze kortikosteroida

PEMPHIGUS VULGARIS
idiopatski primarni uzrok oba pola u svakom uzrastu oboljevaju uestalije u ena izmeu 3 i 4 decenije ivota medikamenti uzroci: penicilamin, captopril, rifampicin, barbiturati

PRATEE KOMPLIKACIJE LEENJA SU:

steroidni dijabetes jatrogena supresija bubrega kuingoidni sindrom erozije i ulceracije na sluzokoama perforacije ulcus duodeni osteoporoza svih kostiju-naroito kimenog stuba i steroidna psihoza Th citostaticima poremeaji jetre jatrogena imunosupresija-letalitet zbog interkurentnih infekata

KLINIKA SLIKA PEMPHIGUS VULGARIS

u vie od 50 % bolesnika prve promene na sluzokoama usne duplje bule i brojne erozije lokalizacija: bukalno, zatim na: vulvi, cerviksu, uterusu, ezofagusu, rektumu, konjuktivi ...

PEMPHIGUS VEGETANS
varijanta pemphigus vulgarisa poetak identian formiranje hipertrofinih granulacija vegetacija na ivicama erozija lokalizacija svuda, ee na pregibima maceracija sa tipinim fetorom izraena suve hiperkeratoze sa fisurama benignija forma pemphigu vulgaris

IZGLED BULA mlitave, slabije punjene seroznom tenou izgled vreice nastaju na nepromenjenoj koi bez subjektivnih simptoma krovovi tanki i fragilni brzo prskaju formiraju erozije - sa mrkim krustama postepitelizaciono - nema oiljaka PREDILEKCIONA MESTA lice trup aksilarne regije ingvinum mesta izloena pritisku

PEMPHIGUS FOLIACEUS Slian pemphigus erythematosusu KLINIKA SLIKA: LOKALIZACIJA:

kapilicijum lice presternum interskapularno mlitave i slabo punjene bule

KLINIKA SLIKA
Nikolsky znak letalitet u toku godinu dana transepidermalni gubitak tenosti i elektrolita elektrolitini disbalans oteano vakanje i gutanje bolne erozije na oralnoj sluzokoi

MEHANIZAM NASTANKA BULE

akantoliza

23

rascep visoko u epidermu krov tanak i brzo prskaju plitke erozije pokrivene krustama i skvamama generalizacija promena eritrodermija - esta nema bula, izraene skvame na eritematznoj osnovi skvame u vidu folija se odvajaju od povrine koe

IIF-cirkuliua Ig G antitela titar pemf.antitela odraava stepen aktivnosti bolesti - pokazatelj toka i th p.v. terapija visoke doze K S dnevna doza 1-2 mg prednizolona na kg t.t. postigne se remisija - doza se sniava postepeno u bolesnika sa oralnim promenama daju se rastvori ili tablete koje se sisaju nakon sniavanja doze daje se per os th zatita gastrine sluzokoe preparatima koji je oblau i tite

PEMPHIGUS ERYTHEMATOSUS (SY SENEAR USHER)

najbenignija forma generalzacija posle nekoliko godina na licu eritematozne ploe izgleda leptira ddg. lupus erythematodes

LOKALIZACIJA NA:
kapilicijumu presternumu interskapularno ddg . eczema seborrhoicum

LEENJE PEMPHIGUS VULGARISA

k s - ima se dodaje citostatina th Imuran (azathioprin) u vidu tabl. u dnevnoj dozi od 1 - 2, 5 mg. na kg t.t. spreavanje bakterijskih infekataantiseptine boje i antibiotske masti na oralnoj mukozi-candida albicans ispiranje usne duplje sol. Nistatin ili tabl za sisanje na mukoze sol - gentiana violet - u vodi

DIJAGNOZA NA OSNOVU:
klinike slike mlitave bule na neizmenjenoj koi bule i erozije na oralnoj sluzokoi pozitivan znak Nikolsky citodijagnostiki Tzanck test pozitivan sa dna bule pojedinane okrugle akantolitine elije sa hiperhromatinim jedrom i svetlom citoplazmom koja je na ivici elija neto tamnija

UZ SISTEMSKU I LOKALNU TH
pratiti laboratorijske parametre svakih 7 10 dana SE krvna slika glikemija proteinemija elektroliti hepatogram alkalna fosfataza

HISTOPATOLOKA SLIKA
intraepidermalni rascepi DIF-om gubitak kohezije epidermalnih elija prskanje intercelularnih mostia nastaje rascep-akantoliza DIF depoziti Ig G izgleda mreice u 50 % pacijenata nalaz i C-3 depozita

LABORATORIJSKE ANALIZE pratiti titar pemfigusnih antitela na 4 -6 nedelja disbalans se uredno mora korigovati ako doe do klinike manifestacije bakterijske infekcije primenjuju se ab prema antibiogramu

PEMPHIGOID

24

AUTOIMUNA BULOZNA DERMATOZA STARIJE DOBI

udruen sa malignim procesima u organizmu grupa paraneoplazmi

ETIOLOGIJA nepoznata stvaraju se autoantitela Ig G protiv sopstvenih hemidezmozoma u zoni bazalne membrane formiranje subepidermalnih rascepa -upljina i bula iji je krov debeo - ini ga itav epiderm

TERAPIJA poetna doza 0, 5 - 1 mg na kg t.t. remisija bra nego kod pemphigus vulgarisa doze odravanja niske laki sluajevi-Dapson u dozi 100150 mg.dnevno vrlo je efikasno blagi sluajevi samo lokalno KS pemfigoid u sklopu paraneoplazme ne reaguje na th leenje primarnog uzroka ispitivanje po sistemima i nalaz tumora

DERMATIS HERPETIFORMISDUHRING
hronina recidivantna veoma pruriginozna papulo-vezikulozna-bulozna dermatoza histoloki subepidermalni rascepiupljine

KLINIKA SLIKA
retko u mlaih osoba i u dece veina pacijenata starije osobe prve promene - uz jak prurigo eritemo - eksudativne ploe

DDG .
urticaria posle 1-3 nedelje na ploama se naglo formiraju velike napete bule dobro ispunjene seroznim sadrajem veliine ak i preko 7 cm mnogobrojne promene po itavoj koi krovovi bula debeli, bule prskaju posle nekoliko dana sadraj bule se reasorbuje

ETIOLOGIJA
nalaz HLA lokusa konstantan uloga gena u nastanku ove dermatoze veina obolelih preosetljivost na glutene kliniki nema uvek enteropatije autoimuno oboljenje posledica produkcije iga auto antitela protiv dermalnih mikrofibrila u nivou bazalne membrane dermalnih papila

DIJAGNOZA
na osnovu karakteristine klinike slike i pruritusa HISTOPATOLOKA SLIKA nalaz subepidermalnih rascepa DIF om- detekcija Ig G i C- 3 depozita u zoni bazalne membrane u 25 % bolesnika detekcija antitela u serumu a pomou indirektne imunofluorescentne tehnike (IIF)

KLINIKA SLIKA
ee se javlja u mukaraca nego u ena, a ponekad i u ranom detinjstvu izmeu 20-te i 55 te godine ivota recidivi vie godina i decenija prvi nalet i svi recidivi jako pruriginozni prve promene eritematozne i urtikartijelne ospe u vidu papulaeritemo-eksudativnih plakova

DDG urticaria eczema vulgare pemphigus vulgaris morbus Duhring EEM

KLINIKA SLIKA napete bule malog prenika herpetiformni raspored bula brza ekskorijacija erozije mrke kruste

25

PREDILEKCIONA MESTA
ekstenzorne strane ekstremiteta laktovi kolena glutealne regije ree zahvaeni predeli: kapilicijum lice ramena trup aksilarne jame

GENETSKI DETERMINISANE BULOZNE DERMATOZE SE RAZLIKUJU TRI GRUPE:

EBHD simplex EBHD junctionalis EBHD dystrophica

EBH SIMPLEX
autosomalno-dominantni tip nasleivanja lokalizovane - bule dlanova i tabana generalizovane forme - bule na bilo kom delu koe bule nastaju na mestima trauma ili jaeg pritiska bule zarastaju bez oiljka poboljanje oboljenja posle puberteta

KLINIKA SLIKA
nekoliko nedelja ili meseci spontana remisija remisije su u leenih sve ee i due opte stanje je relativno dobro , pruritus intenzivan

EBHD JUNCTIONALIS
nekoliko tipova - samo jedan letalan u ranom detinjstvu autosomalno recesivni tip nasleivanja letalna Herlitzova forma-bule i erozije prisutne na samom roenju ili se formiraju posle roenja sve nokatne ploe otpadaju bule se formiraju na oralnoj sluzokoi

HISTOPATOLOKA SLIKA
subepidermalni rascepi upljine neposredno ispod bazalne membrane mikroapscesi u nivou dermalnih papila DIF-om se detektuju granulrani Ig A depoziti u nivou dermalnih papila

DDG.

scabies druge bulozne dermatoze EEM

FORMIRANJE BULA
na: oralnoj sluzokoi laringsu traheji bronhima bilijarnom kanalu posle prskanja: erozije sporo epiteliizuju neletalne fome kliniki se manifestuju s tim to postoje i defekti zubne glei

LEENJE
lek izbora Dapson tabl. 100-200 mg. dnevno tokom th kontrola: broj Er, bilirubin koncentracija methemoglobina u perifernoj krvi lek prouzrokuje hemolitinu anemiju i methemoglobinemiju sulfapiridin u dozi od 2-3 g dnevno takoe izaziva hemolitinu anemiju

EBH DYSTROPHICA DVA TIPA

hiperplastini i distrofini karaktreristike su: zarastanje erozija hipertrofini oiljci milijum promene na nokatnim ploama

GENETSKI USLOVLJENE BULOZNE DERMATOZE

Epidermolysis bullosa hereditaria

26

EBH HYPERPLASTICA
autosomalno dominantan tip nasleivanja subepidermalni rascep bule nakon trauma u ranom detinjstvu bule zarastaju hipertrofinim oiljcima sa milijumom distrofija nokata - sluzokoe retko zahvaene

PEMPHIGUS BENIGNUS CHRONICUS FAMILLIARIS

Morbus Hailey-Hailey oboljenje se nasleuje po autosomalno dominantnom tipu nasleivanja genetskim defektom izazvana akantoliza nastaje usled poremeaja sinteze dezmozoma i poremeaja u glikokaliksu

EBH DYSTROPHICA
najtea forma epidermolize autosomalno recesivni tip naslea histopatoloki rascep u gornjim delovima derma bule prisutne ve na roenju.nastaju spontano ili traumatski velikog su prenika ispunjene hemoraginim sadrajem erozije zarastaju atrofinim oiljkom

HISTOPATOLOGIJA
akantolitika suprabazalna bula oboljenje se javlja u adolescenciji veinu obolelih prati tokom itavog ivota postoje i due remisije predilekciona mesta su vrat i aksilarne i ingvinalne regije

KLINIKA SLIKA
prsti na akama i stopalima su esto spojeni zbog srastanja susednih erozija manuelne radnje i hodanje su veoma oteani bule se formiraju i na sluzokoama usne duplje i ezofagusa este su promene i na oima distrofine promene na nokatnim ploama malformacije zuba, proreenost kose anemije i usporen fiziki razvoj prisutni oboleli retko preivljavajju 20 - tu godinu ivota

KLINIKA SLIKA
promene se manifestuju u naletima grupisanih vezikula ili bula na neizmenjenoj eritematoznoj koi posle prskanja krovova vezikula i bula zaostaju erozije zahvaene intertriginozne regije formiranje vegetantnih prominencija madidacija karakteristian fetor superponiranje bakterijske infekcije infekcije sa candidom albicans

DDG.
pemphigus vegetans Morbus Darier

DDG.
druge bulozne dermatoze sa pojavom u ranom detinjstvu

LEENJE CILJ TERAPIJE

spreavanje sekundarne infekcije

LEENJE EPIDERMOLIZA
ne postoji adekvatna kauzalna terapija lokalna nega i borba protiv sekundarne infekcije bitni za spreavanje komplikacija kao to je sindaktilija kod distrofinih formi izbegavanje trauma kod onih tipova bolesti sa bulama nakon trauma

27

Predavanje 8. KERATOZE
Hyperkeratosis Dyskeratosis

COLLODIUM BABY
novoroene u utom koloidalnom oklopu skvame se ljute i otpadaju ihtiozna eritrodermija th- masti sa solju i kupanje u slanoj vodi

PODELA
difuzne regionalne cirkumskriptne

DIFUZNE
genetske ihtioze steene ihtioze

TERAPIJA IHTIOZA
simptomatska keratolitici Rp/ acidi salicylici 3, 0 borni crem ad 100, 0 m.d.s. spolja (lokalno) Urea 5-20 % u emolientnom cremu retinoidi per os- za tee forme oboljenja alfa hidroksi kiseline sa i bez okluzije

ICHTHYOSIS

VULGARIS

autozomalno-dominantno -recesivno poinje u detinjstvu - do kraja ivota skvame po koi izuzev lica, pregiba, dlanova i tabana sebostasis, hipohidrosis koa suva pokrivena skvamama vie oblika bolesti

STEENE (AKVIRIRANE) IHTIOZE

u toku ivota razvoj promena maligniteti morbus hodgkin sarcoma kaposi mycosis fungoides

ICHTHYOSIS SIMPLEX
kseroza diskretne beliaste skvame

ICHTHYOSIS NITIDA
obilne skvame odsjaj izgleda krljuti ribe

ICHTHYOSIS NIGRICANS
tamno mrke ili crne skvame

REGIONALNE KERATOZE (KERATODERMIAE PALMOPLANTARE)

obolela koa dlanova i tabana genetski uslovljene u sklopu drugih dermatoza

ICHTHYOSIS SERPENTINA vee skvame zmijska krljut

KERATODERMIAE PALMOPLANTARIS THOST-UNNA

dominantni tip vie meseci ili godina po roenju debele naslage na rubovima eritem duboke ragade udruena hiperhidroza maceracija tabana

ERYTHRODERMIA ICHTHYOSIFORMIS CONGENITA

recesivni tip na i po roenju masivne skvame po celoj koi normalno ili poveano znojenje intenzivni eritem

28

KERATOSIS PALMOPLANTARIS HEREDITARIA(MORBUS MELEDA)

autosomalno-recesivni tip ostrvo mljet vekovima konsangvini brakovi eritem i keratoze bolne ragade progrediraju na ekstenzorne strane prstiju i dorzalne strane aka i stopala

lice i dorzum aka

KLINIKA SLIKA
mrko-ute makule ili plakovi prenika do 1 cm sa adherentnim masivnim verukoidnim naslagama pri kiretai krvavljenje prekanceroze-alteriraju u epiteliome koe

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
psoriasis palmoplantaris eczema chronicum lichen ruber planus

LEENJE
simptomatsko krioterapija prevencija antisolarne protektivne masti antipirinski krem gotovi peparati sa visokim faktorom zatite od sunca lokalni citostatik-5 phluoro-uracil 5 % krem pod okluzivnim zavojem

LEENJE
simptomatsko keratolitici retinoidi per os

CIRKUMSKRIPTNE KERATOZE
epidermalni keratotini nevusi po roenju u detinjstvu i u adolescenciji linearne ili diseminovane keratoze verukoziteti th-keratolitici, krioterapija, laser

VERRUCA SEBORRHOICA ( SENILIS )

u starijoj populaciji mrke do tamno-braon makule prominencije izgleda masnih skvamanaslaga lokalizacija lice, trup, od 1-do vie desetina kiretaa i elektrokoagulacija

KERATOSIS SOLARIS (SENILIS)

u poznim godinama fotoeksponirane regije

DISKERATOZE
Patoloko oroavanje corps ronds-u spinoznom sloju epidermisa corps grains-u kornealnom sloju epiderma

HISTOPATOLOGIJA
okrugla telaca su akantolizom izdvojene u prerano, parcijalno keratinizovane elije sa velikim i tamno obojenim jedrom, okruenim svetlom citoplazmom i sjajnim prstenom koji daje utisak zadebljanja

MORBUS DARIER
Dyskeratosis follicularis dominantni tip naslea etiologija nepoznata

29

KLINIKA SLIKA
u detinjstvu i adolescenciji mrke folikularne keratotine papule-aglomerizacija vei, nejasno ogranieni plakovi sa suvom i rapavom povrinom

LOKALIZACIJA
seboroini predeli intertriginozne regije-na plakovima papilarne i vegetantne prominencije madidacija i maceracija - fetor na dlanovima i tabanima keratotine promene-uta zrnca utisnuta u kou

LEENJE
lokalno: keratolitici preparati retinoine kiseline u teim sluajevima kod vegetantnih formi-aromatini retinoidi (etretinat)- o, 5 do 1mg na kgt.t. posle poboljanja prelazi se na lokalnu th. aromatini retinoidi-deluju na metabolizam lipida dovodei do naglih skokova vrednosti triglicerida i holesterola u serumu. morbus paget i morbus bowen diskeratoze prekanceroze maligni tumori epitelijalnog porekla

KERATOZE SLUZOKOA
sluzokoe usne duplje i genitalija: epitel subepitelijalno vezivno tkivo nepotpuna keratinizacija pa granulozni sloj i kornealni sloj nedostaju

LEUKOPLAKIA
kod puaa posledica hroninog, mehanikog ili hemijskog nadraaja ree na jeziku, izuzetno i na sluzokoi polnih organa jasno ograniene makule ( diskretne) uzdignuti plakovi beliasto-sive ili plaviaste boje keratoze sa bolnim fisurama leukoplakija - prekanceroze

MALIGNA ALTERACIJA
ka spinocelularnom epiteliomu infiltracija baze leukoplakije in obs 6 meseci Leenje:

30

hirurki put suspektne na spinaliom ukoliko se otkloni uzrok leenje karioznih zuba ili

prestanak puenja

leukoplakija regredira

LINGUA GEOGRAPHICA
na sluzokoi dorzalne strane jezika-izgled karte , mape etiologija je nepoznata u svakom uzrastu anularno i serpiginozno oblikovane eritematozne, sjajne i glatke makule koje imaju beliaste ivice peenje prilikom vakanja ljute i kisele hrane- koju treba izbegavati

LINGUA PLICATA vie lanova porodice kongenitalna anomalija brojne brazde koje presecaju povrinu jezika nepravilno oblikovana polja

LINGUA NIGRA
hipertrofija filiformnih papila mrka-crna boja neravna povrina sredine jezika idiopatski nastanak

31

Predavanje 9. NODOZNE DERMATOZE

Nodus-vor erythema nodosum akutna erupcija bolnih nodusa vorova pretibijalno-bez oiljaka

NAJEI UZROCI
streptokokne infekcije sarkoidoza plua bacil tuberkuloze dermatofiti maligna oboljenja virusi lekovi: sulfonamidi , A B i dr.

ustanoviti uzrok i otkloniti ga mirovanje utopljavanje potkolenica aspirin i indometacin K S parenteralno ili per os samo u teim sluajevima

ERYTHEMA INDURATUM - BASIN

nodusi na zadnjim fleksornim stranama potkolenica egzulceracije i cikatrixi ostaju

ETIOLOGIJA I KLINIKA SLIKA

mnogobrojni uzroci u mlaih ena akutni naleti, palpatorno bolnih i toplih nodusa sa eritematoznom koom nodusi lokalizovani na pretibijalnim predelima, potkolenicama

ETIOLOGIJA
uzronik bacil tuberkuloze indurovani eritem se smatra tuberkulidom

TOK BOLESTI
boja koe se menja u toku evolucije od crvene do ute i zelenkaste promene praene visokom temperaturom i malaksalou posle 3 do 6 nedelja nodusi spontano regrediraju bez rezidua

KLINIKA SLIKA
u mlaih ena nodusi sa lividno-eritematoznom koom naleti vie meseci i godina lokalizacija na fleksornim stranama potkolenica imaju tendenciju ka nekrotizaciji manifestuje se egzulceracijama ulceracije sporo zarastaju

PROGNOZA OBOLJENJA
znaajan kad predstavlja poetak sarkoidoze recidivira u nepravilnim intervalima u prolee i jesen prouzrokovan streptokoknom infekcijom posledica uzimanja nekh medikamenata

DIJAGNOSTIKA
hiperergijska reakcija na tuberkulinsku probu histopatoloki nalaz tuberkuloznog granuloma u nodusu

D.DG
trombophlebitis cellulitis

LEENJE

DDG.

32

 erythema induratum --Whitfield

u starijih ena sa oslabljenom perifernom cirkulacijom, a nastaje tromboziranjem malih krvnih sudova

Predavanje 10. DISHROMIJE

U koi postoje tri pigmenta: melanin hemosiderin i karoten II faza: niz neenzimatskih reakcija nastaje melanin

TOK MELANOGENEZE
proteini sa bakrom aktiviraju tirozinazu sulfhidrilne grupe inhibiraju tirozinazu to koi stvaranje melanina melanozomi ispunjeni melaninom prelaze u dendritine produkte melanocita fagocitoza keratinocitima dalji prenos

MELANOCITI
melanin se stvara u koi melanociti su elije bazalnog sloja epiderma: langerhansove dendritine masonove svetle elije i cilindrine elije bazalnog sloja

MELANOCITI
po roenju se nalaze: u bazalnom sloju epiderma u dlaci u dermu u sluzokoama u oku i u uhu

TIPOVI MELANNA
eumelanin mrke boje u crnomanjastih osoba feomelanin ute boje u plavih i riih osoba neuromelanin crne boje-u nervnim elijama

DISHROMIJA
promena boje koe poremeaj u koliini pigmentamelanina, hemosiderina ili karotena brojni faktori mogu uzrokovati generalizovanu ili cirkumskriptnu pojavu promene boje koe

BOJA KOE
koa crnaca sadri isti broj melanocita kao i u belaca genetski uslovljena razlika u crnaca melanocitne granule difuzno razasute u keratinocitu u belaca granule melanina su skupljene u komplekse

PODELA DISHROMIJA
hiperhromije hipohromije i ahromije

MELANOZOMI
feomelanozomi- okrugao oblik eumelanozomi-elipsoidni oblik melanogeneza nastaje u melanomima

HYPERCHROMIAE
poveano stvaranje melanina u koi nagomilavanje hemosiderina ili karotena po lokalizaciji i povrini koe: generalizovane cirkumskriptne

MELANOGENEZA
I faza melanogeneze: enzim tirozinaza-deluje na aminokiselinu tirozin u melanomima stvara se dopa supstanca

33

GENERALIZOVANE HIPERHROMIJE
melanodermije pojava u obolelih od: morbus addisona carcinoma bronha intoksikacije arsenom intoksikacije solima zlata u nekih sklerodermija

pigmentacija izazvana aplikacijom parfema koji sadri mirisna eterina ulja na kou uz istovremeno sunanje lokalizacija iza uha lateralne strane vrata

CHLOASMA
manifestuje se mrkim makulama uglavnom na licu elu promene u ena hormonski poremeaji u toku trudnoe chloasma uterinum pigmentacija-vie meseci posle trudnoe sem u izuzetnim sluajevima

CUTIS VAGANTIUM
hiperpigmentovana koa u skitnica usled eventualnih parazitarnih dermatoza i usled intenzivnog eanja

AKTININE MELANODERMIJE
dugotrajno izlaganje sunevim zracima

EPHELIDES
nasledna dermatoza u riih ili plavih osoba poetak-detinjstvo iri se tokom adolescencije i kasnije u ivotu intenzivnije u toku sunanih meseci postaju tamnije krune ili ovalne makule ute ili mrke boje lokalizovane na fotoeksponiranim regijama koe naroito izraene na licu

MELANODERMIA E PRESSIONE
nastaje usled dugotrajnog pritiska na kou

MELANODERMIA E CALORE
usled izlaganja koe visokim spoljanjim temperaturama mrko-pigmentovane promene retikularnog izgleda u radnika koji rade na visokoj t ili u osoba koje se greju uz pe

ERYTHEMA FIXUM
jasno ograniene, mrke, ovalne ili krune plae od nekoliko cm. manifestacija alergijske reakcije na medikamente acetilsalicilna kiselina sulfonamidi aminopirini fenolftaleini ili konzervansi i aditivi hrane

MELANODERMIJE, ENDOGENO UZROKOVANE KAROTINOM

difuzno-uto narandasta obojenost koe naroito dlanova i tabana u male dece u ishrani unos vee koliine argarepe, tikvi ili pomoranda

TOK BOLESTI
to su plae u poetku eritemo-lividne, zatim mrko-lividne i posle desetak dana sasvim mrke boje lokaliizacija svuda po telu solitarne ili brojne ponovni unos medikamenata-alergenarecidiv oboljenja na istom mestu

CIRCUMSKRIPTNE HIPERHROMIJE
manifestuju se ogranienim hiperpigmentovanim makulama ili plaama uzrokovane egzogenim ili endogenim faktorima

LOKALIZACIJA NA SLUZOKOAMA
na glansu i semimukozi usana

BERLOQUE DERMATITIS

34

kliniki se manifestuju eksudativnim krunim ploama eritemo-lividne boje u centru se formira jedna ili vie bula, posle ega nastaju bolne erozije erythema fixum spontano regredira posle vie nedelja uz pigmentaciju

na koi se javljaju tumori bazocelularni i spinocelularni epiteliomi efikasnog leenja nema preventivno-etretinat per os

TETOVAA
sluajan unos nameran unos estica boje boja nerastvorljiva u vodi niti se razgrauje u koi

POIKILODERMIA CIVATTE
u sredovenih ena lateralne strane vrata i predeo dekoltea promene se manifestuju retikularnom hiperpigmentacijom teleangiektazijama i atrofinim arealima ove promene nastaju usled netolerancije koe na viegodinje izlaganje suncu

AKCIDENTALNE TETOVAE
profesionalno se vide u radnika usled: eksplozije u rudnicima, kada zrnca baruta ulaze pod kou. namerne tetovae su mnogo ee nastaju unoenjem razliitih boja pomou specijalnih igli u derm

LENTIGO SOLARIS
promena - pekanceroza na licu, doruzumu aka u starijih osoba mrke makule vee od 1 cm u preniku

PROFESIONALNO SE KORISTE
brojne boje: tamno-plavi-carbon svetloplavi kobalt zeleni hrom-oksid uti kadmijum-sulfid ranije korien- kineski tu

MELANOSIS RIEHL
retikularna pigmentacija lica fototoksini efekat supstanca i medikamenata promena nastala usled primene kozmetskih preparata

TERAPIJA
uklanjanje hirurkom intervencijom drmoabrazija rizik zbog formiranja runih oiljaka

INCONTINENTIO PIGMENTI
nasledno oboljenje vezano za xhromozom promene na koi su prisutne ve na roenju eritem sa papulama, verukama i bulama lokalizacija: na trupu i ekstremitetima pojava plaviaste hiperpigmentovane makule diseminovane po itavoj koi

LEENJE HIPERHROMIJA
u hiperhromija endogene genezeleenje osnovnog oboljenja egzogeno uzrokovane hiperhromijeukloniti uzrok ephelides i chloasma se tretiraju zatitnim antisolarnim preparatima, izuzetno treba pokuati dekoloraciju ovih promena preparatom koji sadri 2 % hidrokinon.

TOK INCONTINENTIO PIGMENTI

karakteristian linearan raspored promene na koi udruene sa anomalijama kose, noktiju, zuba i oiju, kao i sa mentalnom retardacijom

HYPOCHROMIAE
rezidualne promene posle pretrpljenih brojnih dermatoza plae blee od normalne koe

35

ACHROMIAE
potpuni gubitak melanina u koi pojava apigmentovanih belih makula ili plaa na koi podela: genetski uslovljene akvirirane po lokaliizaciji i distribuciji delimo ih na:difuzne, regionalne i circumskriptne

regionalna ahromija koju karakterie apigmentovana plaa na frontalnooj regiji kapilicijuma apigmentovani prameni kose

VITILIGO
akvirirana ahromina dermatoza sa incidencijom oko 1 % u optoj populaciji etiologija: idiopatska u oko 40 % sluajeva se javlja familijarno esto je udruen sa autoimunim tireoiditom ili sa alopeciom areatom

ALBINISMUS
se karakterie odsustvom pigmenta u: koi, kosi i duici oka vie tipova: dominantni i recesivni tip koa je votano bela, dlake depigmentovane, zbog depigmentacije duice boja oiju je crvenkasta. albinizam udruen sa promenama na oima-footofobija, nistagmus, anomalije onog nerva

KLINIKA SLIKA
se manifestuje: cirkumskriptnim ahrominim makulama ili veim plaama

PIEBALDISMUS

Predavanje 11. TUBEROZNE DERMATOZE

Tuber-kvrga tvrde konzistencije veliina zrna 0, 5 do 1 cm slii veoj papuli moe ali ne mora da ostavi oiljak promene na koi u 20 % sluajeva i promene na unutranjim organima

ETIOLOGIJA
nepoznata deficit celularnog imuniteta povien humoralni imunitet

PODELA I GRUPA-ULCEROZNI SA OILJCIMA TUBERI

lupus vulgaris sifilis lepra II GRUPA DRMATOZE BEZ ULCERACIJA sarcoidosis granuloma annulare necrobiosis lipoidica diabeticorum

KLINIKA SLIKA
tumefakcija vrste konzistencije lividno crvene boje teleangiektazije na periferiji vitropresija-uta providna boja kao kod lupoma razliit raspored i forme tumora

TIPOVI SARCOIDOSE
sarkoidi u vidu malih nodusa do veliine zrna gaka na licu i na presternumu erupcije u puseima, a traju vie godina sarkoidi u vidu velikih nodusa ljubiaste do mrko-crvene boje

SARCOIDOSIS
morbus Besnier-Boeck-Schaumann sistemska granulomatoza

36

angio-lupoidna forma-jedna promena meke konzistencije, ljubiastocrvene boje-nos lupus pernio-esto na nosu i obrazima ree na dorzumu aka iste klinike slike

tuberi u centru uvueni-roze bojeanularnog izgleda

LOKALIZACIJA
dorzum aka dorzalne strane prstiju ree i laktovi kolena dorzum stopala i lice

SARCOID DARIER ROUSSY

subakutna dermatoza nodusi veliine od o, 5 do 2 cm , bezbolni, tvrde konzistencije i pokretni prema bazi. koa iznad nodusa nepromenjene boje simetrian raspored u predelu skapula, rebara i na prednjim stranama butinabez ulcera

TOK BOLESTI
traju nekoliko nedelja i vie godina regresijom nema cikatriksa recidivi su mogui biopsijom promene regrediraju teni azot intradermalna aplikacija k s k s masti pod okluzijom

LEENJE

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
lupus vulgaris lupus miliaris tuberkulidi granulom oko stranog tela

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
lupus vulgaris lupus miliaris tuberkulidi granulom oko stranog tela

NECROBIOSIS LIPOIDICA DIABETICORUM

u dijabetiara ree u nedijabetiara

KLINIKA SLIKA
I stadijum: prednje strane potkolenica infiltracije tvrde konzistencije koa, crvene ili ljubiasto-plave boje

PROMENE NA UNUTRANJIM ORGANIMA

su najee na pluima I stadijum zahvaene su limfne lezde II stadijum parenhim plua III stadijum-fibroza plua uz zadebljanje pleure ostali organi afekcija:kosti, oi, pljuvane lezde, limfne lezde i nervni sistem

II STADIJUM
infiltracija prelazi u sklerodermiformnu plou sa utim centrom

III STADIJUM
ploa se iri nepravilne granice centar atrofira sa skvamama periferija ploe ljubiaste ili mrke boje

HISTOPATOLOGIJA
epiteloidne elije limfociti gigantske elije nikada kazeozna nekroza

LEENJE
kortikosteroidi lokalno K S peroralno citostatici

IV STADIJUM
u centru ploe atrofija i pigmentacija ponekad i ulceracija

GRANULOMA ANNULARE
bezbolni, tvrdi, kruni tumefakti veliine nekoliko mm do 1 cm

TERAPIJA
lokalno: kortikosteroidi intralezionalno

37

karakteristini hiperpigmentovani rub prenika nekoliko mm lokalizacija na licu-periokularno i perioralno i na rukama

TOK VITILIGA
promene se ire umnoavaju se tokom ivota spontana repigmentacija sa folikularnim poetkom

LEENJE
lokalna primena K S preparata lokalno aplikovanje ekstrakta placente uz zraenje infra-crvenm zracima i uz puva terapiju efekat th nezadovoljavajui

PREPORUKE
teni puderi boje koe kamufliranje neestetskih promena pogotovu lokalizovanih na licu

NAEVUS SUTTON
manifestuje se ahrominiim haloom irine o, 5 cm oko pigmentnog nevusa pojava se via u dece i sasviim izuzetno moe biti znak maligne alteracije nevusa

Predavanje 12. ULCEROZNE DERMATOZE

Brojne dermatoze razvijaju u svom toku ulceraciju koja dominira u klinikoj slici na primer: ulcus durum, molle, syphilis II i III tuberculosis cutis piodermije , combustio, congelatio, mehanika oteenja koe hemijska oteenja koe kaustiniim sredstvima ulceracije usled lokalnog anestetikaadrenalin morbus raynaud ulceracije vaskularne i neuro-trofine geneze malum perforans pedis i decubitus

ULCUS CRURIS VARICOSUM

hronina insuficijencija venskog sistema donjih ekstremiteta i postflebitini sindrom

ETIOLOGIJA
najvei ortostatski pritisak trpe vene donjih ekstremiteta suprotnost sili zemljine tee

ULCEROZNE DERMATOZE
ulceracije sa vaskularnim tegobama ulcus cruris varicosum ulcus cruris arterialis

38

FUNKCIONALNO I ANATOMSKA PODELA

tri povezana venska sistema donjih ekstremiteta superficijalni komunikantni i profundni veina vena ima semilunarne valvule koje spreavaju refluks krvi miine kontrakcije-miina pumpa i intratorakalni pritisak

potkolenice mrko pigmentovane makule, plae, depoziti hemosiderina u dermu limfna staza-papilomatozne i verukoidne promene este bakterijske superinfekcije epidermodermitis coccica cruris

EPIDERMODERMITIS COCCICA CRURIS

eritem papule ekskorijacije vlaenje krustoskvame pruritus

PREDISPOZICIJA
nasledno smanjen tonus venskih sudova i nekompletni valvularni sistem dubokih vena samo sklonost degenerativnim promenama na valvulama

ULCUS CRURIS IN VARICOSO

na terenu staznog dermatitisa spontano ili provocirano-traumom terminalni stadijum varikoznog sindroma-ulceracija okolina-mrko lividne boje venski eritem i hemosiderin koa skleroatrofina fenomen izme. ulceracije distalne 2/3 potkolenica u maleolarnim regijama

FAKTORI RIZIKA
fizika neaktivnost duga stajanja u mestu trudnoa gojaznost vremenom dolazi do venske staze i posledica venske staze-varikozni sindrom sindrom se moe razviti i u sklopu postflebitinog sindroma, rekanalizacija zahvaenog segmenta vene nepotpuna

ULCERACIJE
hronine, razliitog oblika, veliine i dubine dno-anemino i pokriveno: fibrinskim naslagama ili gnojem

VENSKA STAZA
na potkolenicama: purpura-pojaan permeabilitet hemosideroza atrophie blanche perikapilarni depoziti fibrina inflamatorni kapilaritis poveana viskoznost spor krvotok agregacija krvnih elemenata hipertrofija endotelnih elijaformiranje tromba poremeaj limfne drenae-limfna staza

SANACIJA
granulaciono tkivo hipertrofie ispunjava dno zatim epitelizacija formiranje cikatriksa maligna alteracija u spinocelularni epiteliom je izuzetna

DIJAGNOSTIKA
insuficijencija venskog sistema donjih ekstemiteta kliniki testovi: Perthe-ov i Trendelenburg-ov-test savremena dijagnostika ultrasonina doppler-metoda pletizmografija (Dg tromboza vena)

KLINIKA SLIKA
u osoba sa varikozitetima, venektazijama i posttromboflebitinim sindromom venska staza-stazni dermatitis

39

izuzetno se vri flebografija

DDG.
ulceracije donjih ekstremiteta druge etiologije arterijske ulceracije sa izraenom hemosiderozom

nemaju zadovoljavajui efekat skleroziranje flebektatinih segmenata ekstirpacija venektatikih povrnih vena je efikasna i sluajevima kod kojih je komunikantni i duboki venski sistem donjih ekstremiteta funkcionalno ouvan

LEENJE
znaci sekundarne infekcije uzimanje brisa i izrada antibiograma pranje ulceracije vodom i sapunom potapanje eventualnou blagi rastvor hipermangana primena A B masti 2 x dnevno sve dok dno ulceracije ne bude isto (bez fibrinskih ili purulentnih naslaga) celulitis-okolina- A B (antibiogram) per os ili i.m.

ULCUS CRURS ARTHERIALIS

arterijske geneze etiologija: okluzija razne geneze hronine infekcije fibroza derma granulomi hipertenzija ateroskleroza poremeaji viskoznosti krvi vaskulitisi sa trombozama

TH
na istu ulceraciju se radi bre epitelizacije postavljaju varihezive prvo granule a preko njih tabla iseena oblika ulceracije i za 1 cm vea promena variheziva-nakon gnoja ili 1 x nedeljno sve do epitelizacije metoda po gilje-u

KLINIKA SLIKA
lokalizacija-tibijalno vema bolni ulcusi- bolovi nou intenzivno eritematoznih ivica, jasno ogranieni nema hemosideroze ili je slabo izraena

LEENJE
kauzalno zavisno od uzroka obavezna primena perifernih vazodilatatora heparin u vidu infuzija-indikovan u sluaju tromboziranih arteriola lokalna primena varihesiva

GILJEOVA METODA
ulceracija se opere blagim rastvorom hipermangana na dno posip praka borne kiseline flasteri poput crepova na krovu uzdu i popreko flasterima se pokriva itava ulceracijaizuzev centralnog dela veliine 0, 5 cm u preniku kroz otvor secernira sekret promena flastera svakih 4 do 7 dana

MALUM PERFORANS PEDIS

etiologija polineuropatije razne geneze: dijabetes hronini alkoholizam neuroloki poremeaji puenje tabes dorsalis siringomijelija poliomyelitis

PREVENCIJA
higijensko - dijetetski nain ivota smanjivanje t.t. etnje da bi se aktivirala miina pumpa izbegavanje dugog stajanja i sedenja noenje elastinih zavoja-od ranog jutra

KLINIKA SLIKA
duboka ulceracija levkastog oblika irina ulcusa pokrivenahiperkeratotinim, ukastim atherentnim naslagama-ulj uklanjanjem naslaga-vidan ulcus

LOKALNA TH
venoprotektivni preparati

40

dno anestezirano ubod sterilnom iglom

TERAPIJA
vazodilatatori heparin lokalno antibiotske masti

LOKALIZACIJA
na tabanima uglavnom na peti na metatarzalnom predelu ispod prvog odnosno petog prsta ili pak na samom palcu

DECUBITUS
ulcus tipa gangrene na mestima stalnog pritiska koe u kahektinih, nepokretnih bolesnika ulcusi na sakralnoj regiji iznad trohantera veoma duboki, zahvataju periost, kostdestrukcija

DDG.
clavus traumatske ulceracije

LOKALNA TH
uklanjanje hiperkeratotinih naslaga keratoliticima primena granula varihesive kauzalna th zavisno od uzroka: regulisanje dijabeta odvikivanje od puenja leenje alkoholizma leenje neurolokih poremeaja

TOK DECUBITUSA
poetak sa dekubitusom prekrivenim esharom ukoliko se ne lei ima tendenciju irenja

GANGRAENA
etiologija: okluzije arterijalnih krvnih sudova: hemijske nokse:kiseline, baze infektivni agensi

LEENJE
pranje antiseptinim bojama i A B mastima varihesive metoda dobar efekat prevencija-okretanje nepokretnih bolesnika na svaka 2 h na mestima pritiska specijalni gumeni jastuci ili vodeni duek

KLINIKA SLIKA
gangraena sicca karakteristina crna povrna krusta gangraena humida povrina koja vlai

Predavanje 13. FOLIKULOZE

Pilosebacealna jedinica patoloke promene vezane za folikul uz: sebostazu, seboreju i acne vulgaris folliculitis disseminata i barbae staphylogenes -piodermije

KERATOSIS FOLLICULARIS
cutis anserina u detinjstvu i adolescenciji folikularni keratinski epovi folik.papule-sitne oseaj rapave koe ne vide se uvek jasno ekstenzorne strane ekstremiteta i glutealne regije

41

udruene sa akrocijanozom th: keratoliticima salicilna kiselina 3-5 % i urea 5-10 % u emolientnom kremu

SEBOSTASIS
smanjena produkcija sebuma(konstitucionalno, genetski uslovljene hipofunkcijom sebacealnih lezda sebostaza prisutna u atopskoj konstituciji i kod ihtioza koa-suva pitirijazformne deskvamacije poremeaj lipidnog filma iritacja i senzibilizacija preventivna nega koe pomadama

SEBORRHOEA
poveano luenje sebuma masna, sjajna koa sa ukastim masnim skvamama porodina pojava androgeni hormoni u pubertetu pojaana aktivnost sebacealnih lezda

HIPERSEBOREJA
na seboroinim regijama lokalizac. kapilicijum, centrofacijalna, presternalna i interskapularna regija eczema seborrhoicum acne vulgaris terapija: pranje vodom i sapunom 2 x dnevno i primena alkoholnih losiona Doroslovac-losion sa 1 % ac.salicylici i 2% tincturae benzoe u alkoholu intenzvno odravanje higijene prevencija seboroinog eczema i acne vulgaris

ACNE VULGARIS (IUVENILIS)

hronino inflamatorno oboljenje pilosebacealne jedinice, uz komedone, papule, pustule folikularne lokalizacije predispozicija: genetski determinisana multifaktorijelni tip naslea

ETIOPATOGENEZA
hiperseboreja poremeaj bakterijske flore hiperkeratoza ostiofolikularnog dela folikula i stvaranje medijatora inflamacije

HIPERSEBOREJA
uslov za razvoj Propyonbacteriuma acnes produkuju enzime i hemotaktini faktor za polimorfonukleare, mononukleare i prostglandine

42

folikularna hiperkeratoza i hiperseboreja - sebostaza

EVALUACIJA OBOLJENJA
indukovana inflamacija na nivou pilosebacealne jedonice: infiltrat-papule i pustule klinika slika: lokalizacija-seboroine regije komedoni, papule, papulopustule pustule, ciste, nodusi i abscesi tokom vie godina povlaenje posle 25 god..

PATOGENEZA
prva promena komedon - comedo kao ep zatvara ostiofolikularno ue bonim pritiskom moe se istisnuti sadraj uto-beliaste boje i crvolikog izgleda sastavljen od sebuma i keratina u folikulu crna takica-vrh-melanin delimino zbog oksidacije slobodnih masnih kiselina sebuma formiranje komedona i neinflamatornu fazu vulgarnih akni acne comedonica - punctata

ACNE PAPULOPUSTULOSA
povrne i duboke inflamatorne promene povrni tip - acne papulopustulosa i sa pustulama acne pustulosa

ACNE CONGLOBATA
irenjem inflamacije dublje u derm i hipoderm formiraju se: nodusi i apscesi-i ostaju oiljci bolni-lividno-eritematozni-acne nodosa formiranje akni do veliine lenika acne conglobata

ACNE ABSCEDENS
razmekanje konglobiranih akni abscesi sa purulencijom iz njih se pricem vri evakuacija purulentnog hemoraginog sadraja neestetski trajni oiljci atrofini , hipertrofini ili keloidni postinflamatorna rezidualna mrka pigmentacija- privremena

KLINIKI OBLICI
acne comedonica-punctata acne papulosa acne papulo-pustulosa acne pustulosa acne cystica acne nodosa acne conglobata acne abscedens

43

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
acne rosacea folliculitis staphylogenes akneiformne rekcije na lekove: kortikosteroide kontraceptive androgene hormone jod brom fenobarbiton izoniazid

TERAPIJA
hiperseboreja lica i trupa pranje vodom i sapunom 2 x dnevno keratolitini losion po Doroslovcu acne comedonica i acne papulosa lok.th: preparati eksfolijativnog efekta a zatim:

TH - LAKIH OBLIKA ACNE VULGARIS

Benzyl-peroxid losion ili krem od 5% -uvee ako za 7 dana nema deskvamacije daje se 10 % koncentracija poetak sa blagim eritemom koe pogornje klinike slike posle 2 meseca uspeh vei Benzoil-peroxyd crem otvara folikule i dovodi do oksido destrukcije Prop. acnes

TRETINOIN GEL I KREM (0, 025%)

su efikasniji ali vie iritiraju kou tri sata svako vee a kasnije preko cele noi postinflamatorno ljutenje koe bujanje keratinocita u folikulu-eliminacija povrni piling-druga sredstva-manji efekat preparati sa sumporom, salic-kiselinom i sa rezorcinolom-napr. u th UVA zraenje sunanje-blaga masaa tenim azotom

TERAPIJA TEIH OBLIKA ACNE

A B lokalno Clindamycin 1 % ili Erythromycin 1, 5 -2 %, a sistemski tetraciklini sa poetnom dozom od 1 g dnevno posle 7-10 dana snienje na 750 mg.

44

pa posle 7-10 dana na 500 mg na kraju se daje doza odravanja od 250 mg dnevno u toku nek.meseci dijete-manje efikasne

PREVENTIVA
bez kozmetikih preparata sa uljanom bazom estrogeni mogu da blokiraju androgeni efekat na sebacealne lezde estrogeni u formi oralnih kontraceptiva u uporniih oblika-isotretinoin izvanredni efekat poetna doza o, 5-1, o mg na kg t-t.

TH ROACCUTAN-OM
vee poetne doze 1, 0 mg na kg t.t. bra sanacija i dugotrajni efekat dejstvo se zasniva na razlaganju komedona na redukciji broja lojnih lezda i aktivnosti lojnih lezda antibakterijalni i antiinflamatorni efekat

NEELJENA DEJSTVA OVOG LEKA (ROACCUTAN-A)

suvoa koe i perutanje lica cheilitis conjuktivitis mijalgije epistaxis opadanje kose tranzitorna dejstva poveanje holesterola i triglicerida laboratorijske mesene kontrole teratogeni efekat za trudnice-tek 2 meseca nakon th.

ACNE OLEINICA I ACNE PICEA

inflamacija-dejstvo uljanih i drugih masnih supstanci na kou acne oleinica dejstvom nafte i derivata nafte petrolej, plinska, zemna ulja, ulja za podmazivanje, rezanje, hlaenje, katrani i parafini pilosebacealna jedinica i mehaniki put zaepljenja ostiofolikularnog otvora i izazivanje folikularne hiperkeratoze acne picea su akne izazvane katranom i derivatima katrana

PROFESIONALNE AKNE
sline vulgarne akne lokalizacija na koi esto i due vreme u kontakt sa navedenim materijama na gornjim ekstremitetima i nadkolenicama kontakt sa radnim odelima natopljenim uljanim ili masnim supstancama

PREVENCIJA
profesionalnih akni

45

pranje radnih odela odravanje istoe radnih mesta upotreba ulja ili katranskih preparata th-profesionalnih akni lokalna kao i kod akni vulgaris

Predavanje 14. VEGETANTNE DERMATOZE

Vegetacija Primarne i sekundarne bradavice lokalizovane na tabanima i oko nokatnih ploa manifestuju se malim sjajnim utisnutim papulama u kou-zrnca vremenom se uveavaju i postaju vrste keratotine promene okruene hiperkeratotinim rubom bolne su i oteavaju hodanje izgledom podseaju na uljeve -klavuse

PRIMARNE VEGETANTNE DERMATOZE

verruca vulgaris papillomata acuminata acanthosis nigricans verruca seborrhoica-senilis keratosis solaris-senilis

SEKUNDARNE VEGETANTNE DERMATOZE

pemphigus vegetans piodermije dermatomikoze syphilis secundaria toksidermije direktna inokulacija hpv-tip 2 u kou u starije dece i adolescenata na dorzalnim stranama aka i na prstima ruku, a ree na kolenima siva papula sa suvom, keratotinom, neravnom povrinom veliine do nekoliko mm, i vee autoinokulacijom se veruke mnoe konfluencija u vee ploe vema bolne sub i periungvalno mogu spontano regredirati posle vie nedelja ili meseci

VERRUCE FILIFORMIS TANKE PETELJKASTE BRADAVICE LOKALIZOVANE NAJEE NA LICU I VRATU PAPILLOMATA ACUMINATA
polne bradavice-STD bolesti infekcija HPV, tip-6

VERRUCA VULGARIS

KLINIKA SLIKA
meke, ruiaste, vegetantne prominencije neravne povrine sa zailjenim, otrim akuminantnim vrhom. grupisane karfiolastog izgleda sero-purulentni sekret uzrokuju fetor

KLINIKA SLIKA

LOKALIZACIJA U MUKARACA
glans frenulum meatus uretre

VERRUCA PLANTARIS

46

prepucijum anus kod mukaraca

paraneoplastina dermatoza u sklopu maligniteta adenokarcinomi i limfomi

LOKALIZACIJA U ENA
labia maior perineum vagina cervix uretra i anus

BENIGNE FORME ACANTHOSIS NIGRICANS

ALTERACIJA PAPILOMA
HPV tip-6 virusi-onkogeni maligna transformacije u spinocelularni epiteliom-retko leiti ih preventivno

dominantni tip uzrokovan lekovimaoralnim kontraceptivima, nikotinskom kiselinom usled endokrinih poremeaja-insulinrezistentni dijabetes gojaznost

LEENJE
verrucae vulgares i verrucae plantares krioterapija-teni azot (N-liquidum) vie seansi-2 x nedeljno kiretiranje otrom kaikom(ekskohleacija) filiformne bradavice se uklanjaju elektrokoagulacijom i laserom filiformne bradavice se uklanjaju elektrokoagulacijom i laserom

TERAPIJA
benigne forme simptomatska th kiretaa ili elektrokoagulacija otkloniti uzroke smanjivanjem t.t. kod gojaznih i iskljuenje kauzalnog leka kod maligniteta otkloniti tumor i leiti ga

PAPILOMATA ACUMINATA
Th- podofilin (smolasta materija koja sadri citotoksine supstance primena 25 % podofilin u vazelinu ili parafinskom ulju-1 do 2 x nedeljno medikament treba ukloniti sa koe posle pola sata pranjem sapunom i vodom tee - rairene promene interferon ili hirurki tamno mrke plae-sa vegetantnim, papilomatoznim ili verukoidnim promenama lokalizacija-intertriginozne regije aksile, ano-genitalne regije, ingvinalne regije i zadnja strana vrata 5 tipova oboljenja

SEKUNDARNE VEGETANTNE DERMATOZE

vegetacije u drugih dermatoza pemphgus vulgaris piodermije syphilis secundaria i dr.

ACANTHOSIS NIGRICANS

MALIGNI TIP ACANTHOSIS NIGRICANS

47

Predavanje 15. ATROFIJE KOE

Tanka, sjajna i providna koa kao cigaret papir degenerativne promene kolagenih i elastinih vlakana istanjenje epiderma

KLINIKA SLIKA SE MANIFESTUJE:

krunim, ovalnim, beliastim atrofinim arealima votanog sjaja i prenika od nekoliko mm.

PODELA ATROFIJA
na: primarne i sekundarne kojima prethode patoloki poremeaji

LOKALIZACIJA:
vrat presternum lea

PRIMARNE ATROFIJE
acrodermatitis chronica atrophicans (Pick-Herxheimer) etiologija: nepotpuna-nepoznata mogua infekcija posle uboda krpelja pozitivni seroloki testovi na Boreliozu povoljan efekat th Penicilin ili eritromicin

TERAPIJA
spontana regresija ili umnoavanje sedefasto-beliastih atrofinih lako deprimiranih areala koji trajno perzistiraju

LOKALNO:
K S masti su bez veeg efekta

SEKUNDARNE ATROFIJE KLINIKA SLIKA

u mukaraca u 5-oj deceniji lokalizacija: dorzum aka i stopala na laktovima i kolenima I faza: lividno testasto-edematozne ploe II faza atrofini areali sa tankom, sjajnom, providnom i kserotinom koom koja je nabrana kao cigaret papir i bez dlaka ponekad postoji pitirijaziformna deskvamacija White spot disease poseban entitet ili klinika forma lichen ruber planusa ili sclerodermia guttata ETIOLOGIJA: nepoznata atrophia cutis senilis fizioloke, degenerativne promene stepen izloenosti suncu nepovoljni klimatski faktori nakon 40-te godine intenzivnije promene fotoeksponirane regije

KLINIKA SLIKA
kserotina, tanka, sjajna, neelastina iroki nabori ka ireverzibilizaciji fragilnost krvnih sudova purpura senilis nokti-bez sjaja, krti i skloni oniholizi dlaka sedi, gubi sjaj i depigmentie fizioloki stanjenje epiderma u celini degenerativne promene u kolagenim i elastinim vlaknima i ateromatoze smanjenje mase subcutisa

48

ATROPHIA CUTIS PRAESENILIS

degeneratio cutis climatica prerano nefizioloko starenje identine promene kod senilne koe u mlaih osoba fotoeksponirane regije koe direktno izloene suncu i ostalim nepovoljnim klimatskim faktorima-kii, vetru, hladnoi, mrazu posledica dejstva aktinikog kumulativnog faktora

lokalizacija: trbuh kukovi unutranja strana nadkolenica i gluteusi perimammarna regija

KLINIKA SLIKA
eritematozne inicijalne promene kasnije ljubiaste, sedefaste neznatno ispod nivoa okolne koe

KLINIKA SLIKA
neelastina koa, izborana dublje brazde, tamnija pigmentovana sa teleangiektazijama izloenost po profesijama: poljoprivrednici, ribari, mornari zatitne antisolarne kreme

STRIAE GRAVIDARUM
posledica trudnoe rastezanje koe, hormoni, pojaana funkcija hipofize nadbubrene lezde u pubertetu, nagli rast i distenzija koe -- hormoni lokalizacija: laktovi, kolena gornje polovine femoralne regije i na dojkama

ATROPHIA CUTIS IATROGENES(STEROIDES)

prolongirano lokalno aplikovanje K S - atrofija koe koa lica deteta eritematozna, tanka, sjajna sa brojnim teleangiektazijama maljavost i papulopustule (acne steroides)

KLINIKI TOK
promene se razvijaju i kod adipoznih osoba u obolelih od morbusa cushing u bolesnika sa dugotrajnom terapijom KS

PREVENTIVA
K S masti se ne smeju aplikovati na kou due od 15 dana neeljena dejstva K S deci ne aplikovati potentne, fluorisane ks anemina zona oko usana nakon aplikacije spazam krvnih sudova promene reverzibilne 2 do 4 dana po prestanku aplikacije K S

SEKUNDARNE ATROFINE PROMENE

brojni uzroci: dugotrajni pritisak na kou pritisak ortopedskih pojaseva, proteza i midera povrede koe inflamatorni procesi u koi dermatoze koje razvijaju atrofiju dublji defekti koe repariraju se per sec. cikatrixom

CICATRIX STRIAE DISTENSAE

linearna atrofija koe posledica distenzije koe uticaj hormonskih faktora atrofini-ispod nivoa koe ruiasti-u poetku trajno sedefasti beli na kapilicijumu trajne alopecije

49

HIPERTROFIJE KOE
Cutis rhomboidalis nuchae lokalizacija: potiljana regija kapilicijuma zadnja strana vrata-izloena suncu zemljoradnici, mornari koa zadebljana, pigmentovana, izbrazdana, brazdama koje se seku stvarajui figure sline rombu usled limfne staze razne geneze etiologija: uzroci brojni uroene anomalije limfnog sistema akutni recidivantni limfangitisi usled erizipela i celulita stasis dermatitis-varikoziteti post-trombophlebitini sindrom opstrukcija limfnih sudova razne geneze

KELOIDI
jasno ogranieni, tvrdi, uzdignuti plakovi raznog oblika i veliine roze boje, zatim bele i sedefaste primarni keloidi spontani, presternalno, na licu i vratu ( svuda) etiologija nepoznata ire se izbegavati hirurke intervencije u predisponiranih

EVAULACIJA OBOLJENJA
nakupljanje limfe edem reakcija u vidu hiperplazije kolagenog tkiva formiranje perivaskularnog , hroninog inflamatornog infiltrata predominacija limfocita plazma elija

KELOIDNI HIPERTROFINI OILJCI

nefizioloka reakcija kolagena tokom reparacije nakon hirurkih zahvata posle opekotina posle ranjavanja, povreda defekti koe, brazgotine uzdignuti, tvrdi, roze-beli-sedefasti oiljci dublji i iri od inicijalnog defekta keloidni cikatriksi se ne ire sklonost-individualna, familijarna

KLINIKA SLIKA
na ekstremitetima, ree na genitalijama i na licu donji ekstremiteti elastian edemuveanje obima nogu pahidermina koa-trajno zadebljana, vrsta i tvrda bez karakteristinog reljefnog crtea veliki nabori vrste papilomatozne i verukoidne prominencije boje normalne koe ili mrke noga slona elefantijaza gornji ekstremiteti u ena posle mamektomije-usled poremeaja limfne drenae nastale uklanjanjem aksilarnih limfnih nodusa

TERAPIJA
nezadovoljavajua ne uklanjati ih hirurki oiljana reakcija intralezionalna aplikacija K S samo u svee formiranih keloida Th specijalnim emplastrumima dugotrajni snani pritisak na keloid u predisponiranih zavrna obrada estetskim hirurkim avovima po slojevima

TERAPIJA
kauzalna-ukoliko je mogue poremeaj limfne drenaeusled anomalije ili opstrukcije limfnih sudova indikovane mikrohirurke intervencije pahidermija-lokalno K S-bez veeg uspeha specijalne manetne i skafanderi poboljava se limfna drenaa u ko

ELEPHANTIASIS
pachydermia-trajno zadebljanje koe

Predavanje 16. LUPUS ERITEMATODES

50

LUPUS ERYTHEMATODES
dva osnovna tipa: L E chronicus-na koi L E systemicus-na unutranjim organima

Kolagenoze Naziv iz tradicije promene na kolagenu su sekundarne

egzacerbacije promena-prouzrokovane izlaganjem koe sunevim zracima, nezavisno od duine ekspozicije

LUPUS ERYTHEMATODES CHRONICUS

rani trijas: eritematozna ploica adherentna skvama atrofija kasni trijas: skleratrofija teleangiektazije dishromije

LUPUS ERYTHEMATODES CHRONICUS

etiologija autoimuno oboljenje genetski predisponirano multifaktorijalno znaajna uestalost hla-lokusa B-7 ili B-8, zavisno od uzrasta obolelih

KLINIKA SLIKA
autoimuna bolest genetska multifaktorijelna predispozicija u ena posle 40-te godine ivota

ETIOLOGIJA
HLA-lokusa B-7 se nalazi u bolesnika sa pojavom bolesti pre 40-te god.ivota HLA-lokusa B-8 kod onih posle 40-te godine

LUPUS ERYTHEMATODES DISCOIDES

eritematozne diskoidne ploice prenika od nekoliko mm do nekoliko cm-pokrivene adherentnim skvamama beliaste boje silom uklanjanje skvama- uoavasju se dilatirana ostio-folikularna ua i dolazi do krvavljenja

DEKLANIRAJUI FAKTORI
neophodni za indukciju autoimunog poremeaja: traume emocionalni stres opekotine posle sunanja infekcije preterano izlaganje hladnoi trudnoa i lekovi

TOK BOLESTI
irenje promena periferno a vremenom se u centru ploe ispod skvame razvija atrofija posle vie meseci ili godina na ovim mestima razvija se kasni trijas simptoma

MEDIKAMENTI - INDUKTORI
isoniazid, penicillamin, grizeofulvin, dapson i PUVA terapija

LOKALIZACIJA PROMENA
dorzum nosa i zigomatine regije izgled malarnog raa

51

na kapilicijumu-prouzrokuju oiljanu alopeciju ree zahvaene --aurikule, sluzokoe usana a vrlo retko-dlanovi i tabani

i po nekom plazma-elijom i histiocitom degenerativne promene vezivnog tkiva u vidu edema i hijalinizacije

LUPUS ERYTHEMATODES CHRONICUS DISSEMINATUS

dugotrajno izlaganje koe sunevim zracima moe doi do pojave diseminovanih promena u predelu: dekoltea interskapularno paravertebralno na ekstenzornim stranama gornjih ekstremiteta i na dorzum aka

HIPERKERATOTINI EPOVI
fiksiraju skvamu u dilatiranim folikularnim uima klinika manifestacija sa atherentnom skvamom uklanjanjem skvame vide se trnii ili ekserii tzv. fenomen tapetarskog eksera

DIF METODA
na lezijama se nalaze: homogeni linearni depoziti igg, iga, igm i komplemenata C-3 i C-4, na dermoepidermalnoj granici ovaj tzv. Lupus band test je pozitivan u oko 85 % sluajeva hroninog eritematodesa. Lupus band test je na zdravoj koi kod L E Chr. negativan, za razliku od LES, gde je pozitivan i na zdravoj koi

LUPUS ERYTHEMATODES TUMIDUS

rea forma oboljenja karakterie se eritematoznim promenama jae infiltrovanim sa slabo izraenim skvamama

LABORATORIJSKE ANALIZE
u manje od 30 % sluajeva nalazimo: umerenu anemiju leukopeniju trombocitopeniju hipergamaglobulinemiju pozitivan coombs-ov test lano pozitivne klasine seroloke reakcije na sifilis pozitivna antinuklearna antitela(ana) i LE-elije postoji mogunost prelaska LECh. u LES

LUPUS ERYTHEMATODES PROFUNDUS

klasini nodusi prenika do nekoliko cm sa neizmenjenom koom iznad njih lokalizovan oblik na obrazima, na ramenima ili gornjim ekstremitetima

HISTOPATOLOKA SLIKA
likvefakciona degeneracija elija bazalnog sloja atrofija epiderma sa karakteristinom zaravnjenom dermo-epidermalnom granicom dilatirana ostiofolikularna ua, sa epovima keratinskih masa ortokeratotian stratum korneum promene u dermu

DDG.
lupus erythematodes systemicus morphoea eczema eczema seborrhoicum psoriasis vulgaris rosacea

EVAULACIJA HP SLIKE
vazodilatacija hronini inflamatorni infiltrat sa predominacijom limfocita

LEENJE
malobrojne promene na koi primena danju zatitnih antisolarnih preparata a uvee K S masti pod okluzijom

52

brojne promene egzacerbacija ili diseminacija uz lokalnu th primeniti i antimalarika per os Chloroquin, resochin u poetnoj dozi od 200-400 mg.dnevno dozu smanjivati na 100 do 200 mg.dnevno ukupna doza ne sme da bude vea od 1, 5 g. zbog izuzetno ozbiljnih kornealnih depozita i retinopatije obavezan pregled oftalmologa pre th.

virusne infekcije lekovi (hidralazin, oralna kontraceptiva, penicilin, penicilamin, streptomicin, tetraciklini, sulfonamidi, antiepileptici, aspirin).

KLINIKA SLIKA
L E S -pojava veinom u mlaih ena akutan poetak poremeaj opteg stanja: malaksalost visoka temperatura groznica generalizovana limfadenopatija artralgije promene na zglobovima akutni poliartritis anoreksija i gubitak t.t.

PREPORUKE
bolesnike uputiti u prirodu oboljenja i objasniti im opasnost od izlaganja sunevim zracima pored antisolarnih preparata za vreme leta i sunanih meseci, mehanika zatita: tamne naoare, eiri i adekvatna odea

EVALUACIJA PROMENA
u 80 % sluajeva se vide promene na koi (manifestovane) eritematozne i diskretno-eksudativne promene na otkrivenim delovima tela nekada postoji i makulopapulozna ospa u vidu leptira rairenih krila koja se javlja na nosu i obrazima edemi na licu i urtikarijalne promene ili promene tipa EEM

LUPUS ERYTHEMATODES SYSTEMICUS

ozbiljno oboljenje vezivnog tkiva i vaskularnog sistema, udrueno sa imunolokim poremeajima i promenama na unutranjim organima promene na koi nisu uvek prisutne, ali su bitne za dijagnostiku

KRITERIJUMI ZA POSTAVLJANJE DIJAGNOZE

opteprihvaeni kriterijumi: 7 od 11 1.eritem u obliku leptira (na licu) 2.diskoidne promene 3.fotosenzitivnost 4.ulceraciije na sluzokoi usta 5.artritis(2 zgloba najmanje) 6.pleuritis ili perikarditis 7.oboljenje bubrega 8.neuroloki poremeaj ili psihoze 9.hematoloki poremeaji 10.imunoloki poremeaji 11.antinuklearna antitela-titar

PATOGNOMONINOST
pojava retikularnih zagasito-crvenih promena sa teleangiektazijama na tenaru, hipotenaru i vrhovima prstiju purpurine promene na koi (uzrok je trombocitopenija) u preko 50% sluajeva-difuzna alopecija na sluzokoama se formiraju bolne ulceracije i to najee na nepcu i bukalnoj sluzokoi.

ETIOLOGIJA
genetska dispozicija uz brojne deklanirajue faktore. to su: emocionalni stres

PROMENE NA UNUTRANJIM ORGANIMA

se javljaju na: srcu pluima

53

bubrezima gastrointestinalnom traktu jetri cns-u oima miiima tetivama i kostima

mialgije miina slabost naroito donjih ekstremiteta syndroma raynaud i nekroza glave femura

LUPUS ERYTHEMATODES SYSTEMICUS

promene na unutranjim organima: srce: pericarditis endocarditis oteenje valvula plua: pleuritis pneumonia plune hemoragije

KOMPLIKACIJE L E S
na srcu-u 90 % sluajeva-perikarditis ree endokarditis sa oteenjem valvula na pluima se pored pleurita razvija i pneumonija, pluna hipertenzija i hemoragija oteenje bubrega-akutni glomerulonefritis u nekih bolesnika slika nefrotskog sindroma sa letalnim ishodom.

KOMPLIKACIJE NA DRUGIM ORGANIMA

renalna disfunkcija je najei uzrok smrti bolesnika jer progredira i rezistentna je na terapiju gastrointestinalni poremeaji se manifestuju disfagijom, povraanjem, bolovima u trbuhu i dijarejom hronini progresivni hepatitis sa cirozom jetre esto se zavrava letalno.

PROMENE NA UNUTRANJIM ORGANIMA

bubrezi akutni glomerulonefritis nefrotski sindrom gastrointestinalni trakt disfagija povraanje bol u trbuhu i ascit

POREMEAJI C N S -A
brojni: epilepsija periferne neuropatije encefalitis aseptini meningitis psihoze

PROMENE NA UNUTRANJIM ORGANIMA

jetra: hronini progresivni hepatitis ciroza c n s: epilepsija periferna neuropatija encefalomielitis meningitis psihoze

KOMPLIKACIJE NA OIMA
razvijaju se: konjuktivitis skleritis uveitis hemoragije na retini neuritis optikog ivca

PROMENE NA ORGANIMA
oi: konjuktivitis scleritis uveitis hemoragija retine neuritiis onog nerva miii:

REA POJAVA

54

mijalgije miina slabost kosti: nekroza glave femura

DIJAGNOZA
neohodno je da postoji 7 od 11 navedenih kriterijuma za ovo oboljenje to su: visoka SE leukopenija trombocitopenija anemija hiperglobulinemija nalaz proteina, Er, i cilindara u sedimentu urina lano poitivne seroloke reakcije na sifilis LE-elije visoke vrednosti C 3 i C 4 komplementa

DDG.
brojna oboljenja unutranjih organa i mnoge druge brojne dermatoze

TERAPIJA
u hospitalnim uslovima visoke poetne doze K S eventualno sa imunosupresivima stalno praenje klinikih i laboratorijskih parametara multidisciplinarni pristup i saradnja raznih specijalista

55

KLINIKA SLIKA

Predavanje 17. SKLERODERMIA I DERMATOMIOZITIS

SKLERODERMIJE DEFINICIJA AUTOIMUNO OBOLJENJE

kruni ovalni areali izgled kapi vode ili ploica indurovani areali u poetku eritematozni posle vie nedelja ili meseci votano ute boj poput slonove kosti irenje promena pa postoji liliac ring tzv.ljubiasti rub

SKLERODERMIJA
fibroza derma degeneracija kolagenih vlakana indurovana , nelastina koa atrofini epiderm

LOKALIZACIJA PROMENA
svuda po koi najee na trupu i ekstremitetima bilateralne ali simetrine koa na sklerotinim promenama vremenom postaje tanka, sjajna, glatka i bez dlaka

PODELA
lokalizovane (circumscriptne) sistemske (progresivne) forme sklerodermija circumscripta -morphoea circumscriptna induracija skleroza koe u vidu ploa

TIPOVI PROMENA
sclerodermia guttata-veliine kapi sclerodermia linearis - en bande. en coup de sabre --linearna sclerodermia-podsea na oiljak trajna alopecija na zahvaenom predelu udruena sa hemiatrofijom lica morphoea generalisata

ETIOLOGIJA
delimino poznata inokulacija Borelliae Burgdorferi nakon uboda krpelja u kou oboljenju prethode: traume koe virusne infekcije trudnoa

DIJAGNOZA
histopatolokom slikom klinikom slikom

56

sclerodermia u obliku ploa potrebna serologija na Boreliozu

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
white spot disease bolest belih pegica bele atrofine ploice prenika nekoliko mm sa lokalizacijom na leima jedni autori - poseban entitet drugi autori-sklero-atrofina forma lichen ruber planusa

koa prstiju je tvrda, neelastina, votano-ute boje zategnuta i sjajna distrofine promene na nokatnim ploama ulceracije resorpcija kostiju mutilacija

EVALUACIJA OBOLJENJA
skleroza koe se iri centripetalno dorzum aka i stopala zatim podlaktice i podkolenice lice izgleda maske bez bora i mimika zailjen nos, radijalne brazde, tanke usne otean unos hrane, disfagija fibroza jednjaka ezofagus rigidan i bez peristaltike

TERAPIJA
spontano iezavanje promena posle vie god. u inicijalnom stadijumu lokalno-se primenjuju K S masti u fazi izrazite skleroze bez lila prstena ultrazvuk u vie seansa pozitivan nalaz titra antitela specifinih za borelije - ordiniraju se tetraciklini u periodu od 15 do 21 dan

PROGNOZA OBOLJENJA
fibroza inersticijuma plua dispnoja posle vie godina ili vie desetina godina pacijenti umiru od kaheksije , respiratornog distresa poremeaj rada srca u vidu dekompenzovane miokardiopatije

SKLERODERMIJA GENERALISATA (SYSTEMICA)

etiologija brojne hipoteze kolagenoza-nepoznatog uzroka visoka incidencija nekih lokusa H L A - sistema uloga genetskog faktora

HISTOPATOLOKA SLIKA U DERMU NASTAJE:

poveana proliferacija fibroblasta sa hijalinom degeneracijom kolagenih vlakana u oko 30 % sluajeva DIF-om se dokazuju Ig M depoziti u nivou bazalne membrane i Ig M i C 3 komplement depoziti u krvnim sudovima derma

KLINIKA SLIKA OBOLJENJU PRETHODI:

morbus Raynaud epizode spazma krvnih sudova na prstima aka i stopala bol , koa postaje hladna i anemina iznenadne i kratkotrajne epizode se ponavljaju u nepravilnim intervalima uestalije dovodi do gangrene vrhova prstiju

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
generalizovana morphoea profesionalna intoksikacija sa polivinil hloridom

TOK BOLESTI
sklerodaktilije progresivna skleroza koe na prstima aka i stopala prsti nesavitljivi navuena tesna rukavica

TERAPIJA
uspeno specifino leenje ne postoji rezultati se postiu: D-penicillaminom (metalcaptase capsule)

57

poetak sa dozom: od 300 mg dnevno pa se poveava do 1, 5 g primenjuje se i enski polni hormon(primolut-nor) i kinezi th

ramenog i pelvi-krurlnog pojasa

DERMATOMIOZITIS
Poinje miinom slabou onemogueno dizanje ruku primetno pri eljanju i oblaenju promene na miiima karlice otean hod, onemogueno ustajanje iz sedeeg poloaja oteano penjanje i silazak niz stepenice

DERMATOMYOSITIS ZAHVAENI:
koa popreno-prugasti miii i krvni sudovi

DEFINICIJA
paraneoplastina bolest udruena sa neoplazmama najee sa timomima i karcinomima: jajnika dojke plua eludca i materice

EVALUACIJA OBOLJENJA
zahvaeni mimini miii zatim i miii oka diplopija miii jezika, faringsa i gornje treine ezofagusa (disfagija) kalcifikacija izmenjenih miia-u dece obolele od dermatomiozita

KONI SIMPTOMI I ZNACI

promene na koi u pedelu orbita edem i lividni eritem fenomen naoara atipine ostale promene eritemi sa deskvamacijom na koi nosa i obraza svojim oblikom i rasporedom - u vidu leptira rairenih krila-LES

ETIOLOGIJA
nepoznata znaaj genetskog faktora u odraslih infekcija -toxoplasmom gondi est nalaz Ig M antitela protiv toksoplazmoze

KLINIKA SLIKA
razvija se i u dece ee u starijih mora se iskljuiti paraneoplastini syndrom maligna neoplazma unutar organizma

TOK OBOLJENJA
retko se uoavaju psorijaziformne promene na laktovima, kolenima i du dorzalnih strana metakarpofalangealnih predela ake retke su i bulozne odnosnourtikarijelne promene u smislu EEM

OBOLJENJE MOE BITI

akutno subakutno i hronino

AFEKCIJA ORGANA
plua bubrezi i srani mii kalcifikati u skeletnim miiima ili subkutisu sa izbacivanjem kalcifikata kroz ulcerozne promene na koi dobar prognostiki znak hronini oblici sa duim preivljavanjem

AKUTNA FORMA
letalitet je neminovan za nedelju dana druge forme traju vie godina miina slabost: popreno-prugastih miia

58

LABORATORIJSKI PARAMETRI
patoloki E M G kreatinuria poviene vednosti LDH-laktat dehidrogenaze CPK-kreatin fosfokinaze i SGOT transaminaza u serumu razlog ovim parametrima i poremeajima je fragmentacija popreno-prugaste muskulature pozitivna ana i anti-DNA antitela

degenerattivne promene na krvnim sudovima u dermu i u popreno prugastim miiima

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA I TERAPIJA

polymyositis th:odmor-akutna faza kinezi th-kasnija faza visoke doze K S postepeno sniavanje doze i uvoenje imunosupresiva azathioprin i methotrexat

HISTOPATOLOKA SLIKA

moe se ukljuiti i plazmafereza

Predavanje 18. TRIHOZE

Dlake-tvrde keratinske strukture stvaraju se u folikulima dlaka folikul-invaginacija epiderma ciklus rasta dlake na kapilicijumu oko 100 000 dlaka ciklus rasta 1-e vlasi traje 3-10 godina - u proseku 4 godine

CANITIES SEDA KOSA

fizioloki proces starenja smanjena aktivnost melanocita genetski hormonalni autoimuni poremeaji u sklopu vitiliga

FORMIRANJE DLAKE
u tri faze: anagena- 3 do 10 goodina-faza rasta katagena 3-4 nedelje-involucija telogena-faza odmora folikula: 3 do 4 meseci u anagenoj fazi dlaka aktivno raste, i izgura staru-telogenu dlaku iz prethodnog ciklusa fizioloki se smatra gubitak 20 do 100 vlasi dnevno

TRIHOZE
strukturalne i morfoloke promene (pilarne displazije)i poremeaji rasta dlake hipertrihoze i hipotrihoze

PILARNE DISPLAZIJE DLAKE

trichoclasis - transferzalne frakturecepanje kose trichoptilosis-longitudinalno cepanjecvetanje kose trichonodosis-stvaranje vorova zamrena kosa-kovre-pedikuloza monilethrix-autosomalno-dominantna nasledna anomalija dlake naizmenino suena i proirena kida se 1 do 2 cm iznad kapilicijumagenetski uzrok

TRIHOGRAM
analiza epiliranih korenova dlaka 85 % - u anagenoj fazi 1 % - u katagenoj fazi 14 % - u telogenoj fazi boja dlake zavisi od: rasnih i genetskih faktora koji determiniu: boju, strukturu, veliinu i raspored pigmentnih granula u korteksu dlake dva pigmenta dlake:-eumelanin za crnu i smeu feomelanin za svetlu i riu dlaku

POREMEAJI RASTA DLAKE

hypotrichosis-alopeciae proreivanje-nedostatak dlaka

59

lokalizovano, regionalno ili difuzno na kapilicijumu ee podela alopecia: reverzibilne i ireverzibilne necikatrijelne i cikatrijelne

prolongirana aplikacija rastvora salicilne kiseline i rezorcinola u alkoholu

PREPORUKE
presaivanje autograft-efikasno sa okcipituma na fronto-temporalne regije jedino uspena metoda

NECIKATRIJELNE ALOPECIJE
alopecia androgenetica alopecia areata alopecia diffusa acuta

ALOPECIA AREATA
etiologija nepoznata jak emocionalni ili fiziki stres autoimuna hipoteza fokalne infekcije i vazospazmi klinika slika: nagla pojava jednog ili vie krunih areala bez kose veliine 2 do 5 i vie cm poetak na kapilicijumu brojni areali konfluiraju ree na bradi mukaraca izuzetno na aksilama, pubisu, obrvama i trepavicama ophyasis-okcipituma- loa prognoza

ALOPECIA ANDROGENETICA
genetska predispozicija paradoksalna reakcija folikula dlake na delovanje androgenih hormona lokaliz. i klin.slika zavise od pola u mukaraca skoro fizioloka pojava u 90 % , posle 50 god.ivota androgeni stimuliu rast, ali i u fiziolokim dozama istanjuju dlaku temporo-fronto parijetalne regije

ALOPECIA ANDROGENETICA(ENE)
u ena muki tip elavosti u sindromu virilizacije nivo testosterona u serumu povien hormonalni poremeaj na nivo nadbubrene lezde na nivou ovarijuma policistini ovarijumi

KLINIKA SLIKA
areali bez dlaka, neizmenjena osnova, ouvani folikuli dok se ire-na ivicama trakcija dlaka posle vie nedelja zaustavljanje opadanja folikuli bubre i porast za nekoliko meseci do godinu dana totalna alopecija sa opadanjem supercilija i cilija neizvesna prognoza gubitak svih dlakaalop.universalis

ALOPECIA ANDROGENETICA(MUKARCI)
postepeno istanjivanje i proreivanje kose dugi niz godina involucije folikula i poremeaj u ciklusu rasta dlake totalna alopecia u ena ouvan frontalni rub kose

PROGNOZA
dobra spontano ili leenjem do 6 meseci-porast dlaka novonastala dlaka bez pigmenta-u poetku posle th - recidiv (izuzetno) terapija nakon 6 meseci

TERAPIJA
terapija nije efikasna 2 % rastvor Minoxidila-2 x dnevno spreava opadanje- a dlaka je vra

TH ALOPECIA

60

lok: aplikacija. 2 % minoxidila -2 x dnevno 0, 5 do 1 % cignolin u glicerolu (1 -2 sata dnevno) kombinacija sa lokalnom puva th u totalnih alopecija male doze kortikosteroida

trakciona alopecia - prolazna prestaje posle prestanka uzroka

CIKATRIJELNE ALOPECIJE
oiljne- su trajne i ireverzibilne sekundarno formiranje oiljaka trajne rezidue brojnih oteenja ili bolesti koe dejstvo fizikih i hemijskih noksi vulnera combustiones dermatitis artefacta kerion celsi sycosis barbae parasitaria piodermije egzulceracije tumora

ALOPECIA ACUTA DIFFUSA

poremeaj na nivou ciklusa rasta dlake brojne tetne nokse: febrilna stanja teke bakterijske i virusne infekcije operacije emocionalni i fiziki stres endokrini porermeaji trudnoa i razni medikamenti, antikoagulansi, oralni kontraceptivi, etretinat , citostatici iz anagene prelaze u telogenu fazu odmora odbrana -sledi ispadanje dlake akutno defluvium telogenes - akutna pojava dobra prognoza i ponovo izrastanje od 4 do 12 meseci

POSLEDICE DERMATOZA
lupus erythematodes chronicus lichen ruber planus sclerodermia circumscripta favus zahvataju kapilicijum idiopatski izuzetno-psedopelada Brocq - bez prethodnog uzroka alopecija sa atrofijom, ovalna kruna malog prenika centralno parijetalno na kapilicijum progredijentna

ALOPECIA DIFFUSA CHRONICA

u sredovenih ena u premenopauzi hronine alopecije-kratka anagena faza vie od 100 vlasi dnevno-difuzno proreena endokrini faktori rastvor minoxidila terapija

TRAKCIONE ALOPECIJE
poseban vid u ena koje zateu kosu kike, pletenice, repovi trajna alopecia na okcipitumu i temporalno - bez skleroze ili atrofije koe hypertrichosis poveana dlakavost na predelima koe bez dlake hipertrihoze mogu biti circumskriptne regionalne i difuzne

SEZONSKO OPADANJE KOSE

u rano prolee i u kasnu jesen rudiment arahinog mehanizma sezonskih promena u gustini krzna kod ivotinja terapija - nepotrebna

NAEVUS PIGMENTOSUS PILOSUS TRICHOTILOMANIA

nervozna deca uvrtanje vlasi u frontalnoj regiji circumscriptna hipertrihoza dlake ne epilirati samo odsecati

61

HIRSUITISMUS TERAPIJA
regionalna hipertrihoza u ena u klimakterijumu, posle ginekolokih intervencija posle terapije androgenima dlakavost zahvata: bradu, nausnicu, obraze, dojke oko mamila i kou ispod pupka nisu uvek endokrini poremeaji privremeno skidanje dlaka mehaniki ili hemijska sredstva pinceta, depilatori trajno-elektrokoagulacija folikula dlaka u ena otkloniti hormonalne poremeaje ili ih leiti

Predavanje 19. HIDROZE

Funkcionalni poremeaji znojnih lezda dermatoze direktno uzrokovane retencijom znoja i razvoju bakterija i gljivica u intertriginoznim regijama podloga za rast i irenje dermatofita leenje se sastoji u primeni mikstura koja sadri 10 % urotropin

HYPOHIDROSIS smanjeno izluivanje znoja anhidrosis--potpuni nedostatak luenja znoja posledica poremeaja razvoja znojnih lezda-izuzetno usled neurolokih poremeaja hipohidrose u pojedinih dermatoza

DERMATOZE
izazvane retencijom znoja izvodni kanali - pore -bubrenje roastog sloja ih zatvara nastaje retencija znoja miliaria cristalina

BOLESTI SA HIPOHIDROZOM
ichthyosis psoriasis vulgaris atopic dermatitis

MILIRIA CRISTALINA (SUDAMINA)

u male dece-preterano utopljavanje i u toku febrilnih stanja sitne vezikule-tankog krova kapljice znoja-prskaju brisanjem-uklanjanje

IZGLED KOE
suva-kserotina uloga u termoregulaciji poremeena u letnjim mesecima osobe sa hipohidrozom sklone toplotnim udarima

MILIARIA RUBRA
u dece u visokoj febrilnosti radnika u blizini toplih pei pekari radnici u elezarama diseminovane promene po trupu sastavljene od: eritema, papula i vezikula blagi pruritus papulo-vezikule-papulo-pustule i pustule sa sterilnim sadrajem aplikacija mikstura agitanda uklanjanje uzroka milijarije

HYPERHIDROSIS
poveano luenje znoja regionalno na kapilicijumu na elu i na dlanovima i tabanima koa je sjajna, vlana sklona madidaciji

TERAPIJA

62

Predavanje 20. ARTEFICIJELNE DERMATOZE

Oteenja koe akcidentalnodejstvom patogene nokse: fizike: mehanike, termike, hemijske , aktinine, ili jonizirajue prirode pothranjene zaputene osobe u loim higijenskim uslovima pedikuloza, scabies i bakterijske infekcije koe hroniini pritisak koa izmenjena, pigmentovana, zadebljana impetiginizovana, krustozna dermografizam urticaria na pritisakalergijski odgovor na histamin

ARTEFAKTI
u uem smislu: namernim traumatizacijama koe fizikim ili hemijskim agensima patomimije

TERMIKA OTEENJA KOE

direktno i indirektno - dejstvo visokih ili jako niskih temperatura na kou dodir sa: uarenim predmetom jako zagrejanim tenostima parom plamenom i eksplozijom gasova

COMBUSTIONES-OPEKOTINE

MEHANIKA OTEENJA KOE

akutna traumatska oteenja jednokratno dejstvo mehan.sile nanesena otrim ili tupim predmetima ili vatrenim orujem vulnera reakcije koe na dugotrajne hronine: ponovljene nokse slabijeg intenziteta eanje ili pritisak koe

KLINIKA SLIKA I PRVI STEPEN OPEKOTINA

I stepen opekotina dermatitis e combustiones erythematosa eritem edem bol sanacija uz deskvamaciju i rezidualnu pigmentaciju

HRONINE PRURIGINOZNE DERMATOZE

atopic dermatitis neurodermitis mycosis fungoides iritacija noktima-lihenifikacija scabies - ekskorijacije-punktiformni, linearni plitki defekti koe usled eanja pritisak ili trenje na kou izaziva traumatske bule stvaranje subepidermalne upljine

KLINIKA SLIKA

II DRUGI STEPEN OPEKOTINA

dermatitis e combustione bullosa eritem edem i bula prskanje krovova -erozije sa krustama sanacija bez rezidua uz hiperpigmentaciju

CLAVUS (ULJ)
circumskriptna hiperkeratoza calus(tyloma) dugotrajni pritisak na kou ispod koje je kost na rukama u manuelaca, na nogama tesna obua na peti, dorzumu prstiju stopala

III STEPEN OPEKOTINA

dermatitis e combustione escharotica nekrotine promene adherentna crna crusta-eshara trajni atrofini i esto hipertrofini keloidni oiljci

KLINIKA SLIKA CUTIS VAGANTIUM

TERAPIJA

63

I-vi stepen-lokalna aplikacija K S masti primena linimenata II stadijum primena A B masti i A B parenteralno III stadijum-neizvesna prognoza leenje zahteva obaveznu hospitalizaciju

u trajanju preko praga tolerancije klinika slika: eritem, edem, vezikule i bule promene se povlae bez rezidua samo blaga pigmentacija

DERMATITIS SOLARIS
fotoeksponirana koa akutno predoziranje sunanja fototrauma th: kortikosteroidni kremovi u poetku masne podloge sa dodatkom ulja

CONGELATIONES
smrzotine jednokratno izlaganje - niskim temperaturama klinika slika distalni delovi akrosi: nos une koljke prsti na rukama i nogama

POIKYLODERMIA ACTINICA
posle hroninog izlaganja koe suncu ako se prag kumulacije pree koju koa tolerie dishromine makule teleangiektazije atrofini areali hiperkeratotine promene ponovno izlaganje suncu u starijih keratosis senilis hiperkeratotine verukoidne promene solarne keratoze - alteracija u spinaliom

I STADIJUM
votano bledilo koe izazvano spazmom krvnih sudova u dermu koa se naglo zagreje javlja se svrab, eritem i lak edem koji se povlai posle nekoliko asova

KERATOSIS SOLARIS

II STADIJUM
smrzotine intenzivnije nakon zagrevanja bol, eritem, edem i bule III stadijum smrzotine karakteristike koe:anesteti na, tvrda, lividno mrka koa nekroza tipa suve gangrenemumifikacija eshara sa demarkacijom postepeno zagrevanje uz opte zagrevanje organizma toplim napicima vazodilatatori lokalno AB masti prevencija bakterijske infekcije

URTICARIA SOLARIS (PHOTOGENICA)

fotodinamske dermatoze na suneve zrake minimalna ekspozicija usled egzogenih i endogenih nastalih supstanci sa fotodinamskim efektom napr.egzogene su: katrani, eterina ulja, derivati nafte i eozin endogene supstance:intermedijarni produkti metabolizma i razni lekovi

TERAPIJA

PRURIGO AESTIVALIS
fototoksina dermatoza na otkrivenim delovima tela tokom prolea i leta pruriginozne papule, urtike i ekskorijacije

ACROCIANOSIS
usled estih ponovnih izlaganja koe hladnou lividna, hladna koa na ekstremitetima mreaste lividne promenecutis marmorata e frigore

AKTINIKA OTEENJA KOE

akutno ili hronino izlaganje koe sunevim zracima

OTEENJA KOE JONIZIRAJUIM ZRAENJEM

akcidentalna profesionalna retka kumulirajue oteenje

64

jatrogeno ili profesionalno izvori jonizirajueg zraenja preko praga tolerancije

neutralizacija alkalija primena ab masti ili sistemskih ab irokog spektra

BOJNI OTROVI RADIODERMATITIS

chronica-se manifestuje: atrofijom, teleangiektazijama, odsustvom dlaka, trofinim promenama na noktima, eventualnom ulceracijom koje progrediraju i koje su otporne na Th na koi-spinaliomi ili sarkomi prevencija higijensko tehnika zatita plikavci posle latencije od nekoliko sati eritem, edem i hemoragine bule iji krovovi prskaju posle vie dana, formiranje plitkih ulceracija koje teko epitelizuju neutralizacija plikavaca - hitna posle kontakta hloramin hlorni kre uz energino pranje sapunom pod tekuom vodom namerno oteenje pomou: hemijskih, termikih mehanikih ili jatrogenih agensa namerno oteenje usled rente bolovanje , invalidske penzije patomimije i kod psihikih alterisanih osoba nije uvek koristoljublje posredi namerno samopovreivanje -hemikalijama

PATHOMIMIA

OTEENJE KOE HEMIJSKIM SREDSTVIMA

zavisi od njihove koncentracije i trajanja kontakta sa koom

DEJSTVO HEMIJSKIH ELEMENATA

amonijak-bule hrom-alerg. i nealerg. dermatoze i nekrozu arsen i antimon- dermatitis, hiperpigment.hiperkeratozu izuzetno maligni tumor koe berilijium izaziva eczeme selen nekrozu i ulceracije

SAMOPOVREIVANJE HEMIKALIJAMA
jaka kaustina sredstva (kiseline ili alkalije) ali i biljke odnosno njihovi sokovi od termikih sredstava-uareni predmeti-cigareta mehanika sredstva najee koristi: grebanje struganje i ubadanje unoenje stranih tela pod kou ili povreivanje otrim predmetima

DEJSTVO NEORGANSKIH I ORGANSKIH KISELINA

HNO 3 - azotna kiselina HCL - hlorovodonina kiselina H 2 SO4 - sumporna kiselina mravlja kiselina mlena i oksalna kiselina

TERAPIJA PATOMIMIA
dijagnostika teka promene lokalizovane na mestima dostupna pacijentu-lea uglavnom poteena oblici ovih artefakata su geometrijski pravilni kod sumnje hospitalizovati pacijenata ne potvruju da se radi o samopovreivanju posle dugih razgovora sa lekarom primena okluzije sanacija promena konsultacija psihijatra neophodna

DEJSTVO KISELINA
organske-izazivaju koagulacionu suvu nekrozu koe kaustine kiseline se neutraliu u kou na ulceraciji se formira adherentna koagulaciona krusta boja zavisi od vrste kiseline

PREVENTIVA

TERAPIJA OD OPEKOTINA BAZAMA

ispiranje koe slabim kiselinama siretna i limunska

65

PRURIGINOZNE DERMATOZE
Pruritus svrab je subjektivni simptom koji se na koi manifestuje ekskorijacijama koje nastaju oteenjem epiderma noktima usled eanja ekskorijacije linearne, pokrivene krustama, epitelizuju per primam rezidue u vidu pigmentacija spontanih nastaju lihenifikacije nakon vie nedelja ekskorijacije, erozije, plie ulceracije sa mrkom krustom prurigo chr. adultorum u ena posle 40-te god. ivota etiologija: specifina reakcija koe na brojne faktore: hormonalne(ovarijalne)disfunkcije digestivne poremeaje fokalne infekcije stres ili maligna oboljenja klinika slika: male eritemo-mrke, pruriginozne papule na ekstenzor. str.ekstrem.ili na gornjem delu trupa godinama traje-parcijalne remisije

DERMATOZE SA PRURITUSOM
urticaria eczema atopic dermatitis morbus Duhring lichen ruber planus mycosis fungoides scabies pediculosis

PRURIGO NODULARIS
hronina pruriginozna dermatoza nepoznate etiologije indukovana jakim emocionalnim stresom klinika slika:u sredovenih ena prurigo, polukuglaste promene prenika 1-3 cm ekskorijacije i verukoidni vrh centar ulcerie-mrke boje noduli pigmentacija u vidu prstena oko njih nisu brojne ve solitarne i lokalizovane na ekstenzornim stranama podkolenica krize neizdrivog svraba i po 2 h

PRURITUS-SIMPTOM
hepatina insuficijencija icterus diabetes renalna insuficijencija u starijih osoba-senilis intenzivan prurigo smanjuje kvalitet ivota prurigo sa papulama i nodulusima

PRURIGO SIMPLEX ACUTA

strophulus infantum prurigo simplex acuta reakcija koe na ujed insekata manifestuje se pruriginoznim, eksudativnim papulama a na vrhu vezikule

TERAPIJA
rezistentne na optu th i sedative sedativi ipak ublauju optu reakciju K S masti i intralezionalno ubrizgavanje kortizona kao i PUVA Th

PRURIGO SUBACUTA
Excoriationes neuroticae neurotine ene srednjih godina jak prurigo lea i ekstremiteti

DERMATOZE PROUZROKOVANE KONTAKTOM SA INSEKTIMA(PELE)

pele insekti-opnokrilci

66

oko 20 000 vrsta familija bubamara i familiji medonosnih pela sa aokom. otrov-proteinskog sastava -preosetljive osobe

KLINIKA SLIKA
urtike Quincke-ov edem anafilaktiki ok mogu letalni ishod na mestu uboda eritemo-eksudativnapruriginozna ploa nestaje u roku od nekoliko sati red dipkrilaca na mestu uboda eritemo - eksudativna papula hemoragina bula

parazitira na toplokrvnim ivotinjama oveja buva na mestu uboda pruriginozne, eritematozne, eksudativne papule spontano nestaje nakon nekoliko sati u dece je ujed buve est uzrok stophulus infantum

KUNA STENICA
sisa krv tokom noi na mestu uboda prouzrokuje toksinu reakciju u vidu eritema, edema, petehija vezikula i bula

OBADI

PAUCI
ujedom prouzrokuju lokalnu toksinu reakciju u vidu: eritema, edema, petehija, bula i pliih ulceracija

MRAVI
imaju lezde lue mravlju kiselinu pruritus eritematozne pruriginozne makule nestaju nakon nekoliko sata

DERMATOZE IZAZVANE IVOTINJSKIM PARAZITIMA

Pediculosis (valjivost) etiologija: paraziti koe se hrane krvlju domaina na glavi imaju rilicu-probijaju kou i sisaju krv

GUSENICE
lue mravlju kiselinu na mestu kontakta uzrokuju pruritus eritem i blagi edem

PEDICULUS CAPITIS (SIVA VA)

parazitira na koi kapilicijuma ped.corporis- na telu - bela va pubis stidna va na koi pubinog predela enke izleu dnevno 2 do 4 jaja koje specijalnom hitinskom materijom-koju izluuju-lepe za dlaku tzv.gnjide ukupno izlegu 100-300 jaja za 7 dana se izlegu mlade vai na niskim temperaturama vreme izleganja iz jaja i do 3 nedelje

KOMARAC
obian i malarian sisaju krv donjom usnom-rilicom na mestu uboda komaraca formira se pruriginozna, eritematozna makula ili papula u dece reakcija na ubod komaraca diseminovane pruriginozne papule strophulus infantum pojava tranzitornog edema u sluaju uboda u usnu ili oni kapak

TERAPIJA
lokalno: kortikosteroidne masti u burnih reakcija na koi: kortikosteroidi - per os i u vidu injekcija

BUVA

67

KLINIKA SLIKA
Pediculus capitis siva va, parazitira na vlasi kose prurigo, urtikarijelna papula, vezikula, na vlasima kose se vide paraziti i beliasta jaja gnjide koje se moraju razlikovati od pitirijaziformne skvame patulom izveden test na kapilicijumu-ekskorijacije i sekundarna bakterijska infekcija formiiranje pustula, krusta, erozija i madidacija u teim oblicima-itava povrina pokrivena krustama i slepljenjim dlakama regionalna limfadenopatija

sprovodi se: insekticidima prakovima uz obavezno presvlaenje rublja i posteljine posle posipa ne ordiniraju se insekticidi u vidu ampona zbog mogueg toksinog efekta

PEDICULOSIS PUBIS
valjivost pubine regije spada u STD oboljenja u irem smislu uzronik stidna va - uglavnom prenosi se direktno na pubisu se vide vai zatim prurritus, eritematozne papule ii kruste th-se sprovodi insekticidnim prakovima uz th seksualnih partnera

TERAPIJA PEDICULOSIS CAPITIS

posipanjem kapilicijuma insekticidnim prakovima uz pokrivanje glave maramom 24 h usled ega sledi eljanje i odstranjenje gnjida amponi-lindan ne deluju na jaja i gnjide postupak se ponavlja 2 x nedeljno 2 nedelje da se unite i izlegle nove parazite

SCABIES UGA PARAZITARNA DERMATOZA ETIOLOGIJA

Sarcoptes scabiei varietas hominis red acarina prenos direktni kontakt indirektni put preko posteljine odee vea i ubrusa

PREVENTIVNA TERAPIJA
va se prenosi direktnim ili indirektnim kontaktom pregledati i sve osobe koje su bile u kontaktu sa obolelima pedikuloza se vidi u vidu epidemije u predkolskim i kolskim kolektivima treba leiti svu obolelu decu

ANIMALNI SCABIES
redak ivotinjski varijetet direktni kontakt sa obolelim: svinjama ovcama konjima psima i makama

PEDICULOSIS CORPORIS
valjivost tela - bela va fiksira malje na telu kosmatih mukaraca kliniki: ekskorijacije, eritematozne papule i kruste sekundarna eczematizacija i impetiginizacija

INDEX KONTAGIOZNOSTI
visok manje epidemije u predkolskim i kolskim kolektivima ili u porodicama profesionalno oboljenje:

TERAPIJA PEDICULOSIS CORPORIS

68

u zdravstvenih rradnika animalni oblik se via u: veterinara stoara i radnika koji rade sa sirovom koom

na koi se javlja Erythema chronicum migrans inokulacijom parazita nastaje Lyme borreliosis

TERAPIJA
mujak ne izaziva scabies enka bui honike u kornealnom sloju1mm polae jaja-uz svrab noni svrab intenzivan prurigo eritematozne papule i papulovezikule od nekoliko mm ekskoriran vrh papula, centriran mrkom krustom linearne ekskorijacije odstranti krpelja izvui sisaljku najbolje hirurki paljivo okretanje krpelja u smeru suprotnom od kazaljke na satu Erythema chr. migrans se lei A B i tetraciklinima

KLINIKA SLIKA

DERMATITIS URTICAROIDES PARASITICA

itna uga u zemljoradnika, mlinara i pekara krpelj koji parazitira u itnom moljcu koji se vidi u itu i branu na oveka se prenosi direktno u kontaktu sa itom, slamom i branom pruriginozan, papulozan ili papulovezikulozan egzantem koji spontano iezava u toku 10 do 15 dana u terapiji mixtura agitanda

PREDILEKCIONA MESTA
interdigitalni prostori-aka i stopala predeo pojasa i abdomena genitalne i perigenitalne regije natkolenice i aksilarne regije u ena-na dojkama u mukaraca na prepucijumu i skrotumu u dece i dlanovi i tabani retko na koi lica i glave

TERAPIJA
lokalna:-sumporni precipitat u bornom kremu u koncentraciji: 5% -za decu do 7 godina 10%-za stariju decu i 20% za odrasle 7 veeri mazanje bez kupanja 8 jutra kupanje promena vea, posteljine-iskuvavati uzronik se unitava na t od 100 stepeni C svi lanovi pod terapijom u suprotnom reinfekcije u porodici ili kolektivima

DERMATOZE PROUZROKOVANE CRVIMA I LARVAMA

Oxyuris vermicularis parazitira u digestivnom traktu a prouzrokuje perianalni pruritus naroito izraen nou, eritem, ekskorijacije i madidacije perianalni bris-selotejpom Th-antihelmintici per os

KRPELJI (IXODIDAE)
pripadaju redu acarina ive u travi, bunju , suvom liu i kori etinara napadaju stoku, pse i oveka pripijaju se za kou i ubadaju otru sisaljku i hrane se krvlju inokuliu borreliu burgdorferi infekcija od glodara

69

Predavanje 21. DERMATOMIKOZE

Dermatofitije gljivice-paraziti koe i adneksa ljudi i ivotinja keratinofilne gljivice-keratinoliza talofiti-biljne jednoelijske ili vieelijske organizme bez hlorofila klasa fungi imperfecti uzrokovane (oblicima) prelaznog tipa saprofitije tinea uz oznaku lokalizacije anglosaksonski termin

TINEA
capillitii corporis mani pedis cruris dodati ime uzronika ako je verifikovan mikolokom kulturom karakteristina klinika slika nativni peparat kultura Wood-ova lampa

RAZMNOAVANJE
aseksualno stvaranje spora-konidija spore otporne i pogodne z deobu u pogodnim uslovima-klijanje stvaranje micelijuma

DERMATOFITI
podela u tri grupe Microsporum Trichophyton i Epidermophyton razlika prema morfologiji konidija kao i makroskopskom izgledu kultura

DIJAGNOSTIKA DERMATOFITIJA

NATIVNI PREPARAT
nalaz micelskih vlakana i spora omoguuje adekvatnu th priprema nativnog preparata materijal-skvame dlake i kiretirani delovi nokatnih ploa dva do tri dana pre analize ne prati promene na uzorak se stavi kap 30% KOH fiksacija na plamenu

EPIDEMIOLOKA PODELA
na: 1.geofilne 2.zoofilne i 3.antropofilne sojeve animalni sojevi u oveka izazivaju: jake inflamacije, zatim spontano se saniraju-usled stvaranja imunolokog odgovora organizma

POSMATRANJE PREPARATA
red dermatofita se odreuje na osnovu tipa preparata tip endotrix tip ectotrix favus-micelska vlakna i po neka spora u dlaci mikrosporia-sitne spore mozainog rasporeda oko dlake

DERMATOFITI PARAZITIRAJU:
u kornealnom sloju epiderma oko dlake u nokatnoj ploi , odnosno u nokatnom leitu u vidu micelijuma ili artrospora u dubokih oblika se ire kroz folikul sve do bulbusa dlake na kapilicijumu do puberteta sebum inhibie gljivice pored dermatofita i candida je patogena dermatofotije uzrokovane patogenim sojevima dermatofitije

NATIVNI NALAZ
trichophytia superficialis-krupne spore ispunjavaju dlaku trichophytia profundus-sitne spore oko dlake rasporeene u vidu lanaca sycosis barbae parasitaria-ectotrix tip krupne spore oko dlake rasporreene u vidu lanaca

KLINIKA PODELA

70

MIKOLOKA KULTURA
podloge sa glukozom i organskim azotom Sabouraud-ova podloga-sadri: agar glukozu i pepton antibiotici i cikloheksamid makroskopski i mikroskopski izgled kulture selekcija sojeva dematofita rast kulture u termostatu traje 5-7 dana, a van termostata 20 dana

nokat troan sa parcijalnom oniholizom

LEENJE
opta th Griseofulvin -15-25 mg na kg t.t. ili Ketokonazol -200 mg dnevno-u toku 6-8 nedelja lokalno-fungicidni preparati u vidu kremova ili masti

MICROSPORIA
etiologija-rod microsporon canis u dece u urbanim sredinama inficirane make ili psi prenos direktnim ili indirektnim kontaktom preko kapa, eljeva , friziranja i sl. microsporia capillitii microsporia corporis

WOOD-OVA LAMPA
lezije pojedinih dermatofitakarakteristino fluoresci-raju pod uv svetlom proputena kroz specijalna wood-ova stakla

PATOGENE DERMATOFITIJE FAVUS

retko oboljenje izazivai:Trichophyton.schonleini, violaceum, quinquaeanum infekcija na kapilicijumu favus capillitii ree favus corporis najree onychomycosis favosa prenos direktnim ili indirektnim kontaktom sa obolelih ljudi i ivotinja putem pribora za ianje, brijanje i kapa

PODELA

MICROSPORIA CAPILLITII
nekoliko -1- 4 ploa sa pitirijaziformnom deskvamacijom na bledo-eritematoznoj osnovi sa izmenjenom dlakom dlake bez sjaja, sivo-pepeljaste boje, izlomljene na oko 5 mm od povrine koe-izgled strnjita ploe prenika nekoliko cm

FAVUS CAPILLITII
u detinjstvu neleen se iri celim kapilicijumom sem ruba od nekoliko cm poetni stadijum-eritematozne ploe sa pitirijaziformnom deskvamacijom dlake bez sjaja i lako se upaju skutule-zdelice-prenka oko 0, 5 cm centrirane dlakom ispod skutula nakon vie godina atrofija koe i folikula dlaka trajni oiljci

DIJAGNOZA
nativni preparat-tip ektotriks sitne spore mozainog rasporeda oko dlake kultura gljivica

MICROSPORIA CORPORIS (CUTIS GLABRAE)

u svim uzrastima na gornjim ekstremitetima i licu obilne beliaste pitirijaziformne deskvamacije, na ivicama pustule th - kao favus

FAVUS CORPORIS
skutule malog prenika oko velus dlaka na koi u vidu bledo eritematoznih makula ili plaa onychomycosis favosa na nokatnim ploama poetak na margo liber noktiju nokat ute boje bez sjaja sa longitudinalnim brazdama

TRIHOFITIJE
etiologija rod trichophyton povrne duboke i trihofitije gole koe u seoskim sredinama mikoze ivotinja krava i teladi

71

direktnim i indirektnim putem

TRICHOPHYTIAE
T.superficialis capillitii T.profunda capillitii (kerion celsi) T.profunda barbae(sycosis barbae parasitaria) T.superficilis corporis (herpes tonsurans) folliculitis agminata trichophitica onychomycosis trichophytica

TERAPIJA
opta-thgrizeofulvin ili ketokonazol izraene promene-obloge od toplog rastvora hipermangana neophodna epilacija dlaka pincetom sa itave promene kao i zdravih dlaka iz okoline od 1 cm spreava se irenje infekcije -oboljenja

TRICHOPHYTON SUPERFICIALIS CAPILLITII

manifestuje se u dece klinika slika brojne bledo-eritematozne ploe, prenika oko 1cm bele deskvamacije pitirijaziformnog tipa dlake bez sjaja krte i izlomljene u nivou koe ili pak na 2-3 mm iznad koe

SYCOSIS BARBAE PARASITARIA

animalni soj gljivica iz roda trichophytona klinika slika u odraslih mukaraca u predelu brade i brkova dve forme prva-infiltrat (tip kerion celsi) druga-regionalni folikulitis sa brojnim folikularnim pustulama pustule centrirane izmenjenom dlakom koja se lako upa i spontano ispada

DIJAGNOZA
pregledom nativnog mikolokog preparata tip endotrix-dak ispunjen orasima th - ko favus

KLINIKA SLIKA
inflamatorna a zatim imunoloka reakcija kliniki tok akutan komplikuje se sekundarnom bakterijskom infekcijom destrukcija folikula - trajna alopecija

KERION CELSI
klinika slika: boluju deca-seoska animalni sojevi tichophytona inflamatorna reakcija i stvaranje imuniteta ove trihofitije imaju akutan tok eritem sa beliastom deskvamacijom i sa folikularnim pustulama polukuglast infiltrat prenika 1, 5 - 10 cm , mek i koji fluktuira eritematozna koa sa brojnim folikularnim pustulama u dilatiranom ostio-folikularnom uu dlaka se lako upa i izlazi pus regionalna limfadenopatija

DIJAGNOZA
nativni mikoloki preparat ektotrix-krupne spore koje se u vidu lanaca prostiru du dlake tip megasporon -ektotrix

TERAPIJA
specifina antitela na uzronike opta th sa grizeofulvinom ili sa ketokonazolom Ddg: bakterijske stafilokokne infekcije terapija kao leenje keriona celsi

KLINIKA SLIKA
posle 15 dana specifina antitela na alergene uzronika destrukcija folikula rezidualni cikatrijelni trajni alopecini areali dg: nativni mikoloki preparati tip egzotriks u vidu sitnih spora oko dlake raspored u vidu lanaca du dlaka

TRICHOPHYTIA SUPERFICIALIS CORPORIS (HERPES TONSURANS) KLINIKA SLIKA:

72

eritematozne krune promene sa beliastom deskvamacijom centrifugalno irenje centar bledi, rubovi naglaeni izraeni eritemi, pustule, vezikule izraena deskvamacija, anularni oblik vie policiklinih arita hronicitet th-fungicidi - lokalno - 4 nedelje Lamisil dve nedelje

do infekcije dolazi tokom letnjih meseci u osoba koje se mnogo znoje klinika slika: intertriginozne regije: ingvinalne - u mukaraca genitokruralno aksilarno submamarno i interglutealne regije

FOLLICULTIS AGMINATA TRICHOPHYTICA

folikularne pustule sa eritematoznim i edematoznim prstenom ploe sa papulopustulama i krustamana ekstremitetima dublji oblici-nodusi sa secernacijom pusa th - kao kerion celsi

KLINIKA SLIKA
unilateralnost lezija eritematozne plae krunog ili ovalnog oblika jasno ograniene i pokrivene beliastim skvamama na periferiji - ploe, vezikule ili pustule, nekad erozije i krustoskvame promene se periferno ire centar bledo eritematozan periferija zagasito eritematoznog ruba Th lok - fungicidne masti

ONYCHOMYCOSIS TRICHOPHYTICA
klinika slika: nokat bez sjaja, uto-belo prebojen na distalnim ili lateralnim delovima infekcija se iri na ceo izmenjeni nokat , bez sjaja, zadebljao, krt i troan zahvaeni pojedini nokti ili vie njih na akama i stopalima Dg: nativni preparat i kultura

EPIDERMOPHYTIA PALMOPLANTARIS (TINEA PEDIS)

najuestalije danas u saunama, na drvenim podovima zajednikih kupatila i tueva u sportskim i rekreativnim dvoranama poveana vlaga i temperatura pojaano znojenje stopala athletic foot-sportsko stopalo povoljni spoljanji uslovi za rast gljivica lokalni uslovi - patike znojenje

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
psoriasis unguium distrofije noktiju u insuficijencijama venske ili arterijske cirkulacije donjih ekstremiteta th primena Terbinafina - Lamisil caps. u dozi od 250 mg dnevno per os nokti aka - 6 nedelja nokti stopala - 12 nedelja uklanjanje nokta hirurki ili sa 40 % ureom uz fungicidne preparate

EPIDERMOFITIJA DLANOVA I TABANA-KLINIKI OBLICI

interdigitalni deskvamativni i dishidroziformni

EPIDERMOPHYTIAE
gljivina oboljenja intertriginoznih regija i dlanova i tabanaprouzrokovane dermatofitima koji parazitiraju u povrnom epidermu, bez afiniteta za adneksa koe najea gljivica ove grupe je epidermophyton floccosum

EPIDERMOPHYTIA INTERDIGITALIS
najei oblik interdigitalni prostori III i IV eritem sa deskvamacijom madidacija skvame nabubre koa kuvana i lii na klavus

ECZEMA MARGINATUM -HEBRA

DYSHIDROSIS LAMELOSA SICCA

deskvamativna suva forma epidermofitije

73

blagi eritem i beliasta deskvamacija na lateralnim stranama prstiju aka dyshidrosis palmoplantaris u interdigitalnim prostorima na dlanovima i tabanima eritematozne plae i deskvamacije duboko smetene vezikule koje prskaju ili se sasue

vrat, ramena, gornja polovina trupa makule i plae boje bele kafe na normalnoj koi-jasne a na pigmentovanoj - varietas alba prividno menjanje boja - versi color u predisponiranih - recidivi - leti

DIJAGNOZA
nalaz micelskih vlakana -nativno Ddg:vitiligo terapija: keratinolitici 20 dana energino pranje i brisanje koe dodatak a m ampona - 5 minuta u upornih sluajeva Ketokonazol caps. per os ( 1 x dnevno 10 dana) kasnije u toku nekoliko meseci samo prva tri dana u mesecu spreavaju se recidivi

DIJAGNOZA
nativni mikoloki pregled skvama pozitivan nalaz micelskih vlakana leenje lokalna a m th - 2 nedelje po prestanku simptoma zbog povoljnih uslova-recidivi lokalno:Rp/acidi salycilici 2,o acidi benzoici 4, o vaselini 24, o na kou najdue 3 sata dnevno pranje vodom i sapunom gotovi A M preparati lok. 2 x dnevno epidermofitije na tabanima obuu iznutra posipati antimikotinim puderima reinfekcija putem obue brojne vezikule , bule stopala drati u mlakoj vodi bar 2-3 sata dnevno

CANDIDIASIS
kvasnica - rod candida - albicans saprrofit flore usne duplje i u zdravih ljudi uslovi za patogenost: vlaga eer na povrini koe poremeaj bioloke ravnotee prolongirana a b, k s, ili citostatska th profesije:poslastiari, pekari, kuvari, domaice dijabetiari

TH:

SAPROPHYTIAE
parazitiraju u najpovrnijim delovima kornealnog sloja u predisponiranih osoba u uslovima poveane lokalne vlanosti , znojenja leti ili u obavljanju odreenih poslova: pekari radnici pored visokih pei kuvari

KLINIKA SLIKA
zahvata kou i vidljive sluzokoe: Soor vulvovaginitis candidamycetica balanitis et balanoposthitis candidamycetica unutranji organi: respiratorni trakt, digestivni trakt septina stanja sa neizvesnom prognozom

PITYRIASIS VERSICOLOR
uzrok-Pityrosporum orbiculare seu ovale Malassezia furfur klinika slika: ovalne - krune svetlo - smee makule ili plae sa pitirijaziformnom beliastom deskvamacijom koja postaje uoljiva uz kiretiranje fenomen uke irenjem-promene konfluiraju poput mape

CANDIDIASIS ORALIS (SOOR)

soor u novoroenadi u odraslih usled neadekvatnih proteza klinika slika na sluzokoi usne duplje i jezika beliaste naslage erodovana sluzokoa

ANGULUS INFECTIOSUS ORIS CANDIDAMYCETICA

na uglovima usana

LOKALIZACIJA:

74

eritem sa beliastim naslagama i fisurama u osoba koje nose proteze u osoba obolelih od dijabeta laboratorijski nalaz -diferencijacija od streptokoknih infekcija uglova usana

VULVOVAGINITIS CANDIDAMYCETICA
u ena u trudnoi posle primene nekih lekova A B, K S citostatici u bolesnika od dijabetesa vaginalna sluzokoa i vulvarna koa postoji svrab i jako izraen eritem na sluzokoi sekret je obilan , gust i beo

DERMATITIS INTERTRIGINOSA CANDIDAMYCETICA

etiologija-gojazne osobe-pojaano znojenje i oboleli od dijabeta klinika slika: lokalno submamarno i na veim pregibima postoji eritem, erozije, madidacija i beliaste naslage kliniki dijagnosticiranje u odnosu na intertrigo izazvan bakterijama napkin dermatitis-pelenainterglutealno ingvino-kruralno i perigenitalno candida albicans bakterijski infekti, pelene-sintetike

BALANITIS ET BALANOPOSTHITIS CANDIDAMYCETICA

od seksualne partnerke vulvo-vaginitis candidamycetica u dijabetiara tendencija recidiviranja na glansu i unutranjem listu prepucijuma postoje beliaste naslage ali i eritem

EROSIO INTERDIGITALIS CANDIDAMYCETICA

promene u jednom ili vie interdigitalnih prostora na akama - u ii i iii osobe koje esto kvase ruke ili u dodiru sa testom i eerom poslastiari kuvari perai posua - ankeri domaice, cveari kliniki postoji eritem, edem karakteristine erozije, madidacije i beliaste naslage

LEENJE
promene na koi-kombinovana th antiseptine antigljivine i antiinflamatorne masti sol.gentiana violet aquosa 1-2 % solutio eosini aquosa 2 % solutio castelani solutio nistatin vidljive sluzokoe ispirati rastvorom sode bikarbone nistatin tablete ne resorbuju se iz digestivnog trakta

SISTEMSKA TERAPIJA
ketokonazol per os ili amphotericin , i.v.

FOLLICULITIS CANDIDAMYCETICA
retka dermatoza , koja se manifestuje folikularnim papulo - pustulama na bradi odraslih mukaraca

SISTEMSKE MIKOZE
gljivina oboljenja promene na: koi, sluzokoama miiima, na visceralnim organima i na C N S

PERIONYXIS CANDIDAMYCETICA
klinika slika infekcija nokta poinje na lateralnim delovima noktiju na okolnoj koi oko nokta se javlja eritem, edem i karakteristian beli gnoj koji se istiskuje u vidu kapi na lateralnm stranama noktiju paronihija a nokat je mrke boje

SPOROTRICHOSIS
benigna dermatoza izuzetno se moe diseminovati

75

zahvata kosti miie zglobove visceralne organe CNS sporotrichon, na biljkama kao i kod konja , pasa, maaka i pacova profesije: veterinari, zemljoradnici, vrtlari

formirraju se nodusi koji vremeenom fistuliziraju posle vie meseci spontano regrediraju , ostavljajui oiljke Th-Amphotericin B i.v. i Miconazol

KLINIKA SLIKA
inkubacija nekoliko nedelja pustula - uveanje u nodus egzulceracija umnoavanje u okolini nove ulceracije th: Amfotericin

ACTINOMYCOSIS ETIOLOGIJA:
uzronik-actinomycesnalazi se na: travi , biljkama Oboljevaju: umari, zemljoradnici i vrtlari hronino oboljenje retko se javlja primarno na koi

KLINIKA SLIKA
promene na usnoj duplji nodusi, infiltrati koji fistuliziraju i secerniraju lepljiv purulentan sadraj neprijatnog mirisa iste se promene ire na kou th: penicilin ili eritromicin u kombinaciji sa jodidima Th - traje vie nedelja i vie meseci

BLASTOMYCOSIS
gljivica primarno zahvata plua diseminacija u kou, kosti i druge organe etiologija: uzronik je blastomyces dermatitidis nalazi se na drveu, u ptiijem izmetu i na domaim ivotinjama

KLINIKA SLIKA
inkubacija traje 1 do 3 nedelje

76

Predavanje 22. PIODERMIJE

Uzrok- piokoke strepto i stafilokoke vie klasifikacija prema etiologiji: strepto i stafilodermije prema toku: akutne i hronine na osnovu dubine inflamatornog procesa u koi: epidermalne, epidermo-dermalne i dermo-hipodermalne A B masti i antiseptike boje (solutio eosini aquosa 2 %)

IMPETIGO VULGARIS (CONTAGIOSA)

etiologija uzronici su staphylococcus aureus ili streptokoke grupe a najei streptococcus pyogenes leti - uglavnom u dece i adolescenata

EPIDERMALNE PIODERMIJE
vezane za adneksa koe ostiofolliculitis impetigo nevezane za adnekse koe impetigo contagiosa(vulgaris) streptogenes staphylogenes pityriyasis sicca impetigo bullosa impetigo bullosa neonatorum dermatitis exfoliativa neonatorum angulus infectiosus oris streptogenes

PREVENCIJA:
odravanje higijene koe, pranjem vodom i sapunom impetigo contagiosa - u pruriginoznih dermatoza scabiesa i pediculose se sekundarno razvija eanjem se inokuliu piokoke u kou i sledi impetiginizacija

IMPETIGO CONTAGIOSA STREPTOGENES

uzrok-streptokok vezikule-sa utim seroznim sadrajem-tankog i napetog krova koji brzo prska promene se brzo periferno ire i formiraju se erodovane povrine pokrivene karakteristinim medno ukastim krustama promene se javljaju na licu i ekstremitetima lei se a b mastima i antiseptinim bojama

IMPETIGO BOCKHARDOSTIOFOLLICULITIS
etiologija: stafilokok najee - staphylococcus aureus povrna inflamacija ostiofolikularnog ua klinika slika male pustule, centrirane dlakom, tankog i napetog krova i sa eritematoznim haloom pojedinane pustule se sasuuju ukasto mrke kruste otpadaju bez oiljaka lokalizacija: intertriginozne regije ekstremiteta i u glutealnoj regiji

IMPETIGO CONTAGIOSA STAPHYLOGENES

je prouzrokovan stafilokokom manifestuje se vezikulama vreg krova, zamuenog sadraja uz pustule sa eritematoznim haloom

LEENJE
svakodnevno skidanje krusta blagim rastvorom hipermangana prethodno omekati kruste uljem

77

krov se smeurava, sadraj se sasui i formira se erozija pokrivena utom krustom promene se ire periferno, stvaraju se circinarne erodovane povrine pokrivene mrkim krustama na periferiji se vide svee pustule posle th - rezidualne doshromine plae th: kao i impetigo streptogenes u teim oblicima stanicid mast i tablete

ecthyma pyoderma chronicum vegetans granuloma pyogenicum

FOLLICULITIS DISSEMINATA
uzrok: staphylococcus aureus ili pseudomonas aeruginosa sekundarna dermatoza -prouzrokovana eanjem sekundarna infekcija u obolelih od: skabijesa, neurodermitisa i pedikuloze

PITYRIASIS SICCA
uzrok-streptokok-u male dece lokalizacija-na obrazima, vratu i ekstremitetima diskretne eritematozne plae sa beliastom deskvamacijom pitirijaziformnog tipa nakon sunca - hipopigmentacija uporno irenje u dece koja boluju od atopije

FOLLICULITIS BARBAE
sycosis barbae nonparasitaria uzronik je staphylococcus aureus u mukaraca na bradi ili brkovima Ddg: duboka trihhofitija brade

TH:
viemeseno lokalno leenje: A B mastima recidivantnost oboljenja

KLINIKA SLIKA
manfestuje se u vidu difuznog, regionalnog folikulitisa sa brojnim pustulama, solitarnim ili multiplim infiltrati su polukuglasti, dlaka labavo uglavljena i moe se lako upati nakon 5 do 10 dana dolazi do nekroze tkiva i fluktuacije uz sekreciju pusa kroz dilatirana ua gnoj suv i formira ute kruste subakutni ili hronini se postavlja na osnovu negativnog mikolokog nalaza, a pozitivnog bakteriolokog nalaza th A B (sistemska i lokalna th)

IMPETIGO BULLOSA
impetigo bullosa impetigo bullosa neonatorum dermatitis exfoliativa neonatorum spadaju u bulozne dermatoze sklonost ka eritrodermiji

DIJAGNOZA

ANGULUS INFECTIOSUS ORIS STREPTOGENES

streptokokna infekcija uglova usana kliniki - eritem i erozije pokrivene uto-mrkim krustama u dece i adolescenata kandidijaza uglova usana neophodno izvriti i mikoloke i bakterioloke laboratorijske preglede Th - prema antibiogramu

ECTHYMA
piodermija-hroninog toka uzrok-streptococcus haemolyticus u slabo ishranjenih osoba smanjen imunitet na mestu mikrotrauma koe promene na potkolenicama u vidu pustula koje prskaju

EPIDERMODERMALNE PIODERMIJE
vezane za kone adnekse folliculitis disseminata folliculitis barbae nevezene za kone adnekse

KLINIKA SLIKA
stvaraju se erozije koje se produbljuju u nepravilne, krune ili ovalne torpidne ulceracije otrih rubova,

78

pokrivene mrkim adherentnim krustama posle vie nedelja ispod kruste poinje popunjavanje ulceracija i stvara se oiljak

HIDRADENITIS SUPPURATIVA
hronina infekcija koja zahvata apokrine lezde etiologija-uzronici su staphylococcus aureus ili anaerobne streptokoke oboljenje se javlja posle pubertetaapokrine lezde potpuno razvijene

PYODERMA CHRONICUM VEGETANS

hronina, nespecifina reakcija sa hiperplazijom epiderma i granulomatoznom inflamatornom reakcijom derma na infekciju piokokama najee lokalizacije: na intertriginoznim regijama ili perigenitalno kliniki - pustule i ploe sa granulomatoznom i erodovanom povrinom Ddg: pemphigus vegetans

LOKALIZACIJA
na aksilarnim i genitalnim regijama, a ree na dojkama i vratu predisponirajui faktori su familijarna sklonost gojaznost i imunoloki poremeaji

KLINIKA SLIKA
bakterijski infekt u apokrinim lezdama eritematozni, bolni nodusi ovi se nodusi uveavaju, a zatim razmekavaju, fluktuirraju i egzulceriu uz secerniranje obilnog purulentnog ili puurulentnohemoraginog sadraja promene traju godinama i postoji mogunost nastanka spinocelularnog epitelioma

GRANULOMA PYOGENICUM BOTRIOMYCOMA

nespecifina granulomatozna reakcija koe na mestu inokulacije staphylococcus aureus jarko crvena, glatka, sjajna, meka, polukuglasta tumefakcija sa irokom ili peteljkastom bazom. veliine je zrna graka angiomatozna promena , spontano ili na dodiir krvari, pa se formiraju erozije ili plie ulceracije pokrivene mrkim krustama solitarne promene lokaliz.na licu ili elkstremitetima

LEENJE:
AB irokog spektra u visokim dozama u teim oblicima hroninim indikovan hirururki -tretman

TERAPIJA
hirurka ili putem elektrokoagulacije

FURUNCULUS
akutna nekrotina infekcija folikula i perifolikularnog tkiva etiologija staphylococcus aureus klinika slika:-folikularna pustula, bolan, eritematozan, vrst, polukuglast infiltrat veliine oraha, koji se ubrzo razmekava pojava fluktuacije i nekrotinog epa u centru uklanjanjem epa dolazi do secerniranja purulentnog gustog sadraja posle 2-3 nedelje nastaje oiljak

DERMO-HIPODERMALNE PIODERMIJE
vezane za kone adnekse hidradenitis suppurativa furunculus carbunculus ne vezane za kone adnekse erythrasma

79

KLINIKA SLIKA
furunkuli mogu biti solitarni, ali se mogu javiti i u veem broju brojni folikuli-furunkuloza-u predisponiranih osoba koje boluju od dijabeta furunkul se najee lokalizuje na vratu, podlakticama i potkolenicama i u glutealnoj regiji Th A B prema antibiogramu uz hirurku intervenciju

do regresije dolazi posle 3 - 4 nedelje uz trajne oiljke Th - kao kod furunkula

ERYTHRASMA
hronina superficijalna infekcija koe prouzrokovana sa Corynebacterium minutissimum gram pozitivna bakterija koja je zbog svog filamentoznog oblika ranije svrstavana u gljivice

CARBUNCULUS
vie susednih folikula zahvaeno bakterijskom infekcjom klinika slika:eritem i edem koe bolni, indurovani, eritematozni plakovi infiltrat se iri u okolinu i moe da bude u preniiku i do 10 cm posle 5-7 dana infiltrat se razmekava dolazi do fluktuacije i formiranja veeg broja nekrotinih epova po uklanjanju secernira gnoj

KLINIKA SLIKA
intertriginozne regije ingvino - kruralno teka razlika od epidermofitija tamna eritematozna jasno ograniena plaa sa deskvamacijom pitirijaziformnog tipa promene se periferno ire pod Wood-ovom lampom promene fluoresciraju ruiasto

DIJAGNOZA
pomou preparata koji se boji po gramu Ddg.eczema marginatum hebra Th-lokalna A M ili keratolitina th u teim sluajevima - Eritromicin peroralno (1 g dnevno) - u toku 7 -10 dana

KLINIKA SLIKA
promene su solitarne, lokalizovane na zadnjoj strani vrata, na licu i ramenima praene su temperaturom i malaksalou nekroza zahvata derm i hipoderm pa se razvija flegmona

Predavanje 23. TUBERKULOZA KOE

Uzronik: Mycobacterium tuberculosis gram negativni, acidorezistentni bacil klasifikacija: bazirana na specifinom imunolokom stanju organizma anergijski, normergijski i hiperergijski oblici tuberculosis cutis primaria tuberculosis cutis milliaris acuta normergijski oblici tuberkulinski test pozitivan lupus vulgaris tiuberculosis verrucosa cutis hiperergijski oblici tuberkulinski test jako pozitivan scrofuloderma tuberculosis cutis orificialis tuberkulidi erythema induratum basin lichen scrophulosorum tuberculosis cutis papulo-necrotica

KLASINA KLASIFIKACIJA TBC KOE

anergijski oblici tuberkulinski test negativan

80

KLINIKA SLIKA
osnovna promena-tuberkulum-lupom specifini dermalni tbc infiltrat za Dg: tuberkuluma dva fenomena: fenomen elea od jabuka providna-svetlo-smea boja elea od jabuka fenomen mandrena-kazeozna nekroza u promenama na koi na blai pritisak sonda lako upada u kazeozno nekrozom izmenjenu kou uz jak i kratkotrajan bol

ovi oblici tbc koe se danas sasvim izuzetno viaju a uvek posle pada opte otpornosti organizma javlja se egzantem sa lividnim i mrkoeritematoznim papulama

LUPUS VULGARIS
najei oblik Tbc koe u osoba koje su normalno imunoloki reagovale na prethodni kontakt sa bacilom Tbc tuberkulozna proba je pozitivna klinika slika osnovna promena je lupom u stvari tuberkulom kliniki lii na papulu lividno-mrke boje meke konzistencije u preniku do 2 cm fenomen elea i mandrena pozitivni

ANERGIJSKI OBLICI TBC KOE

Tbc cutis primaria etiologija: primarna infekcija - bacil tbc-a se inokulie u kou: akcidentalno, traumom, cirkumcizijom, injekcijom, nesterilnom iglom, buenjem uiju

LOKALIZACIJA:
lice, obrazi, nos i une koljke perifernim irenjem mogu se formirati ploe sastavljene od gusto zbijenih lupoma koji agminiraju-lupus agminatus lupomi mogu i da prominiraju formirajui lupus tumidus

KLINIKA SLIKA
inkubacija 3 do 5 nedelja na mestu inokulacije uzronik formira mrko-lividnu papulu meke konzistencije sa eritemtoznim haloom. zbog kazeozne nekroze, vitropresijom se dobija pozitivan fenomen elea od jabuka papula egzulcerie ulcus prenika nekoliko desetina mm ulceracija ima nejasne ivice i granulomatozno dno u centru mrka - atherentna krusta

KLINIKA SLIKA
promene se periferno ire u centru se formira beliasti oiljak lupus circinatus kazeozna nekroza-egzulceracija promena-lupus ulcerans nekroza zahvata dublje srukture na nosu ili unim koljkama dolazi do mutilacije ranije su mutilacije bile este zbog neadekvatne th na oiljku spinaliom - ca in lupo

TOK OBOLJENJA
regionalna limfadenopatija primoinfekcija - organizam se prvi put sree sa bacilom tbc tbc test je negativan u veini sluajeva u koi imunitet a posle vie nedelja dolazi do sanacije promena uz formiranje oiljka i pojavu pozitivnog tbc testa

HISTOPATOLOKA SLIKA
tuberkulozni infiltrat u dermu sastavljen od velikih epiteloidnih elija od limfocita i od dinovskih elijalanghans-ovih elija elije imaju vie jedara koja su rasporeena u vidu potkovica ili prstena nekad su u centru infiltrata prisutni znaci kazeozne nekroze ddg: lupus erythematodes chronicus , sifilidi

TBC CUTIS MILLIARIS ACUTA

diseminacija bacila tbc iz nekog arita, najee iz plua

81

TUBERCULOSIS VERRUCOSA CUTIS

oblik koji nastaje egzogenom inokulacijom bacila tbc u kou po tipu superinfekcije u osoba sa dobrim imunolokim statusom esto posledica-autoinokulacije bacila tbc sputumom kod obolelih od tbc plua ili kao akcidentalne inokulacije, uglavnom profesionalno u zdravstvenih radnika

iz kojih secernira-gust, beliast, kazeozno-nekrotian sadraj promene progrediraju stvarajui brojne fistule a posle nekoliko meseci nastaju sedefasto-beliasti oiljci promene lokalizovane na vratu iznad limfnih lezda

ERYTHEMA INDURATUM BASIN

ova dermatoza je opisana u grupi nodoznih dermatoza

KLINIKA SLIKA
manifestuje se u vidu indurovane ploe sa verukoidnom povrinom prenika od 0, 5 cm sa eritematoznim halom

LICHEN SCROFULOSORUM
nastaje u dece i mlaih osoba manifestuju se na trupu u vidu ploa koje se sastoje od keratotinih papula

kasnije se formira ploa serpiginoznih ivica a u centru dolazi do formiranja sedefastih oiljaka
verruca vulgaris piodermije verukoidnog izgleda keratosis solaris (senilis)

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

TBC CUTIS PAPULONECROTICA diseminovane lividnoeritematozne papule sa nekrotinim centrom

pokrivene mrkom krustom lokalizacija: uglavnom ekstenzorne strane ekstremiteta kruni oiljci jasno ogranieni kao zumbom izvaene oiljci bitni za dijagnozu

SCROFULODERMA-TBC COLIQUATIVA CUTIS

etiologija-nastaje sekundarnim irenjem tbc procesa nastaje iznad limfnih lezda iznad zglobova i iznad kostiju

LEENJE TBC KOE

se sprovodi kao i kod Tbc drugih organa kombinuju se dva antituberkulotika a primena traje vie meseci, sve do potpune regresije promena na koi lokalna terapija nepotrebna u nekih hiperergijskih oblika tbc koe (tuberkulidi) K S per os mogu biti efikasni

KLINIKA SLIKA
lividno eritematozni nodulusi vremenom kolikviraju, fluktuiraju i egzulceriu uz formiranje fistula

LEPRA
Hronino oboljenje prouzrokovano Hansenovim acidorezistentnim bacilom Mycobacterium leprae napadnuti periferni nervi, a sekundarno i koa inkubacioni period iznosi od 3 do 5godina na osnovu klinikih, imunolokih i laboratorijskih parametara lepra se javlja u sledeim oblicima: lepra tuberculoides, lepra lepromatosa, lepra dimorphica(borderline) i lepra indeterminata

82

LEPRA
lepra tuberculoides lepa lepromatosa lepra dimorphica(borderline) lepra indeterminata lepra se uglavnom via u tropskim i suptropskim predelima u evropi retka nisu svi sluajevi lepre infektivni

nosu ustima ramenima i podkolenicama esto egzulceriu

KLINIKA SLIKA
na elu i licu lepromi daju izgled facies leonina lepromi lokalizovani na sluzokoi usta oteavaju disanje na nosu destruiu septum nosa sa karakteristinim centralnim udubljenjem nosa senzibilitet ouvan u lepre primarno zahvaeni nervi anestezija aka i stopala i paraliza perifernih nerava se javlja posle vie meseci posledica ovoga je mutilacija prstiju aka i stopala

DIJAGNOZA
na osnovu bakteriolokog nalaza Hansen-ovog bacila sa lezija i na osnovu histopatolokog supstrata lepramin test nije specifian za sve oblike u lepre se ne mogu javiti i lano pozitivne seroloke reakcije na sifilis

LEPRA TUBERCULOIDES
klinika slikapromene zahvataju nerve i kou neinfektivni oblik eritemo lividna makula periferno irenje prominentna ploica sa izdignutim ivicama i hipopigmentovanim centrom ploe su suve bez dlaka i anestetine

LEPRA DIMORPHICA (BORDERLINE)

prelazni oblik izmereu dva navedena tipa tuberkuloidna i lepromatozna lepra

LEPRA LEPROMATOSA
infektivan oblik lepre uzronik se nalazi u velikom broju promena na koi i sluzokoamanaroito na nosu klinika slika hipopigmentovane makule bledo eritemaatozne papule nodusi i infiltrovane ploe-lepromi

LEPRA INDETERMINATA
kliniki se manifestuje: hipopigmentovane makule ili plae sa blagim poremeajem senzibiliteta(hipoestezije) Leenje lepre sprovodi se tokom vie godina kombinovanjem Dapsona (100 mg dnevno) i Rifampicina(600 mg jednom meseno)

LOKALIZACIJA LEPROMA
na licu unim koljkama

Predavanje 24. NEVUSI

Circumscriptne anomalije ili displazije koe i sluzokoe nastale kao greke u morfogenezi a u toku embriogeneze genetski faktori mogui poremeaji u toku trudnoe teratogeni faktori jonizirajua zraenja virusne infekcije lekovi u toku gravditeta diabetes mellitus alkoholizam majke u toku trudnoe intoksikacija srebrom deficit cinka tokom trudnoe i anomalija amniona

TERATOGENI FAKTORI

NEVUSI

83

prisutni na roenju javljaju se u toku detinjstva ili kasnije u ivotu perzistiraju u toku itavog ivota retko progrediraju ili pak involuiraju

PODELA NA OSNOVU TIPA EMBRIONALNE DISPLAZIJE

nevusi se dele na: hipoplastine (odreena struktura u tkivu nedostaje ili se nalazi u manjem broju) i na hiperplastine nevuse (tokom embriogeneze grekom je dolo do umnoavanja odreenih struktura -elija u koi) naevi naevocellulares promene koje nastaju zbog greaka embrionalnog razvoja i zbog greaka u elijama koe epiderma folikula dlaka sebacealnih ekrinih i apokrinih lezda kolagena elastinog tkiva i krvnih sudova pigmentni nevusi najei

a nevusne elije su samo u dermu nevusi junkcionog tipa mogu da preu u sloene a kasnije u dermalne nevuse sasvim retko ovi nevusi prelaze u maligni melanom mogu rasti i uveavati se tokom ivota ne pobuuju sumnju na malignu alteraciju

MALIGNA ALTERACIJA
tendencija malih pigmentovanih nevusa koji se izlau dugotrajno ponavljanim mehanikim ili hemijskim iritacijama ili pak sunevim zracima znaci prelaska nevusa u tumor

ZNACI MALIGNE ALTERACIJE

svrab bol rast nevus erke boja koja postaje tamnija i nejednaka i na kraju krvavljenje i ulceracija

DDG.
lentigo pigmentni bazocelularni epiteliom efelides i maligni melanom

NAEVUS PIGMENTOSUS
najuestaliji nema osobe bez ovih nevusa vide se ve na roenju razvijaju se u toku detinjstva u starosti mogua regresija jasno ogranien prenika nekoliko mm do nekoliko cm lokalizovan po koi itavog tela tri grupe nevocelularnh (nevomelanocitnih ) nevusa

LEENJE
ne treba odstranjivati ve samo u posebnim sluajevima 1.ako su izloeni kontinuiranoj iritaciji u predelu pojasa ili grudi 2.ako poinju da se menjaju(boja, veliina, povrina i okolina) 3.iz estetskih razloga izbegavati sunanje korienje antisolarnih zatitnih preparata maligna alteracija usled kumulativnog efekta doze sunevih zraka

JUNKCIONI NEVUSI
lako izdignuti iznad koe jasno ogranieni i jako pigmentovani nevusne elije su na epidermodermalnoj membrani

PREVENTIVA

SLOENI NEVUSI
izdignuti i pigmentovani nevusne elije u predelu bazalne membrane i u dermu dermalni nevusi su kupolasti ili peteljkasti

NAEVUS SUTTON (HALO NAEVUS)

apigmentovani halo oko pigmentovanog nevusa kliniki se prate pojava mogunost maligne alteracije

84

ORGANOIDNI NEVUSI
epidermalni naevus verrucosus naevus sebaceus dermalni nevusi vezivnog tkiva nevusi elastinog tkiva nevusi glatkih miia lipomatozni nevusi vaskularni nevusi

vaskularni nevusi se razlikuju po delu vaskularne mree koji je nevoidno izmenjen i u kom obimu

ANGIOMA STELLATUM
naevus araneus spider naevus est angiom se via u odraslih osoba u vidu solitarne crvene centralne kapilarektazije veliine glave iode od koje se radijalno u vidu zvezde ili pauka ire diskretne teleangiektazije

EPIDERMALNI NEVUSI
nastaju zbog hiperplazije epiderma najei su: circumskriptni solitarni ili multipli

LOKALIZACIJA
lice mesta traume brojni sterilni angiomi vide se u hepatinih oboljenja terapija elektrokoagulacija centralne crvene kapilarektazije

NAEVUS VERRRUCOSUS
kliniki vrsta konzistencija sivkasta boja hiperkeratotina ili verukoidna povrina

NAEVUS VERRUCOSUS LINEARIS

linearni nevus u vidu trake prostiru se du ekstremiteta i trupa ne alteriraju maligno

ANGIOMA PLANUM
naevus flammeus lokalizovan na elu izmeu obrva kod deteta pojaava se pri plau iezava posle godinu dana rei je angiom i u potiljanom predelu koji ne iezava uvek

NAEVUS SEBACEUS
hiperplazija sebacealnih lezda lokalizacija na kapilicuijumu ute ploe prenika od 1 do 10 cm maligno alterie u bazocelularni epiteliom

LOKALIZACIJA
lice i ekstremiteti u vidu ploa otrih granica intenzivno crvene boje i veliine do nekoliko cm angiom ne iezava spontano i lei se laserom

DERMALNI NEVUSI
u sutini hamartomi porekla raznih struktura derma vezivnog ili elastinog tkiva glatkih miia ili masnog tkiva izuzetno se viaju sem vaskularnih relativno su esti

ANGIOMA TUBEROSUM
na roenju ili do 9-tog meseca ivota lokalizacija na kapilicijumu na licu i na grudnom kou plavo-crveni vor neravne povrine lii na jagodu

VASKULARNI NEVUSI
haemangioma (angioma)

85

leenje se preduzima u sluaju rasta kortikosteroidima efikasna je i hirurka terapija

ANGIOMA CAVERNOSUM (SUBCUTANEUM)

tumefakcija, nejasno ograniena plavo-crvene boje-koa prolaze kroz tri faze pa se do 9-te godine ivota u 98 % sluajeva spontano povuku hemangiomi se mogu komplikovati egzulcerisanjem povrine i krvavljenjem kliniki povoljno regresija tumora

nevusi poreklom od elemenata limfnog sistema povrni limgangiomi se kliniki manifestuju brojnim grupisanim pseudovezikulama ili pseudobulama ispunjenim limfom ubodom igle istie u vidu bistre tenosti

LOKALIZACIJA:
bilo koja regija koe duboki limfangiomi se manifestuju u vidu mrkih ili tvrdo-elastinih tumora sa eritemo-lividnom bojom koe iznad njih tana Dg se kliniki tee postavlja

EVALUACIJA OBOLJENJA
I faza nevus raste traje do 6-tog meseca starosti II faza kada je promena nepromenjena traje do 20-tog meseca starosti III faza-faza regresije i zavrava se do 9 te godine ivota povlaenjem nevusa

TERAPIJA
za povrne limfangiome, elektrokoagulacija ili hirurka intervencija in toto za duboke limfangiome rendgen zraenje esti su recidivi naroito posle elektrokoagulacije

LYMPHANGIOMA

CISTE
upljine ispunjene tenim ili vrstim sadrajem obloene epitelom ili im je zid sastavljen od kolagenih vlakana u koi se formiraju retencione sebacealne ciste milija i ateromi klinike manifestacije: polukuglaste, elastine ili meke tumefakcije i do veliine trenje neke sebacealne ciste su centrirane komedonom po ijem istiskivanju zaostaje otvor kroz koji se na pritisak cedi beliastouti sadraj - sebum neprijatnog mirisa

CYSTIS SEBACEALIS
retenciona cista sebacealnih lezda nastaje zbog opstrukcije izvodnog kanala sebacealne lezde formira se ispod epiderma i ispunjena je sebumom cista izdie epiderm i koa iznad ciste je normalne boje sekundarna infekcija koa iznad ciste postaje eritematozna

MILIJA
beliaste ciste znojnih lezda ispunjene keratinskom masom i obloene epitelom vrste su konzistencije

PODELA I TOK BOLESTI

primarne milije se viaju na: licu na kliniki neizmenjenoj koi

LOKALIZACIJA
na seboroinim predelima

86

sekundarne milije se formiraju na neizmenjenoj koi cikatriksima posle opekotina, u nekih buloznih dermatoza u Lupus vulgaris i u Lupus erythematodes

ATEROMI
epidermalne ciste sline ali vee od retencionih sebacealnih cista ateromi nemaju izvodni kanal najee se javljaju na kapilicijumu na vratu i na koi trupa esto inflamiraju

87

Predavanje-25.HEMATODERMIJE
Daju na koi samo izuzetno promene nekarakteristini meki, ruiasti nodusi koni t-limfomi (mycosis fungoides) formiraju se-tamno eritematozni infiltrovani plakovi sa beliastom deskvamacijom sa retkim erozijama i krusto skvamama limfadenopatija, aksilarna i ingvinalna

MYCOSIS FUNGOIDES
koni T-limfom u ranoj fazi izraene promene na koi u kasnoj fazi ppromene na unutranjim organima

STADIJUM TUMORA
na plakovima i na kliniki zdravoj koi formiraju se polukuglasti tumori eritematozne ili lividne boje meke konzistencije i esto u obliku peurke veina tumora vremenom u centru egzulcerie

MYCOSIS FUNGOIDES
klasini oblik stadijum premikotinog eritema stadijum infiltracije stadijum tumora eritrodermini oblik tumorski oblik

TOK OBOLJENJA
infiltrovani plakovi i tumori mogu da se jave i na sluzokoama usne, jezik, respiratorni putevi i gastrointestinalni trakt kasnije zahvaeni i unutranji organi plua , jetra, slezina i bubrezi bolest se kroz vie godina letalno zavrava

KLINIKA SLIKA
Mycosis fungoides klasini oblik stadijum premikotinog eritema: najpre jak pruritus dominira u svim stadijumima oboljenja eritematozne plae sa diskretnom beliastom deskvamacijom plae jasno ograniene, razliite su veliine i razliitog su oblika ire se i zahvataju velike povrine koe

MYCOSIS FUNGOIDES TUMORSKI OBLIK

prva faza premikotinih eritema itava povrina koe pruritus je jako izraen koa je u celini eritematozna, infiltrovana i pokrivena beliastom deskvamacijom pitirijaziformnog tipa nokatne ploe postaju zadebljane i trone

KLASINI OBLIK
neizdrivi pruritus eanje iritacija ove plae vremenom postaju lihenifikovane esto postoji i limfadenopatija aksilarna i ingvinalna stadijum traje vie godina

KLINIKA SLIKA
limfadenopatija na vratu, u aksili i ingvinalno hepatosplenomegalija bolesnici su febrilni opte stanje teko disbalans elektrolita hipoproteinemije sa kaheksijom letalno posle nekoliko godina

STADIJUM INFILTRACIJE
promene na koi poinju sa infiltracijom od rubova ka centru posle vie meseci ili ak godina

88

MYCOSIS FUNGOIDDES
tumorski oblik tumeurs de emble Ddg: eczema nummularis disseminata Psoriasis vulgaris sarcoma

primenjuje se i PUVA Th u drugom stadijumu se lokalno aplikuju azotni plikavci(Mustargen) i PUVA Th trei tumorski stadijum se lei optom terapijom kombinovanom hemio-Th tumori dobro reaguju na th brzim elektronima

TERAPIJA
u prvom stadijumu se daju lokalno kortikosteroidi

PARANEOPLASTINE DERMATOZE
grupa paraneoplastinih dermatoza reakcija na maligne tumore unutranjih organa patogenetski mehanizam nastanka ovih dermatoza nepoznat uzrona veza izmeu maligniih neoplazmi unutranjih organa i paraneoplastinih dermatozaevidentno odstranjenjem tumora nestaju promene

PARANEOPLASTINE DERMATOZE
dermatomyositis pemphigoid bullosum erythema annulare ichthyosis aquisita herpes zoster gangraenosus

Predavanje 26. TUMORI KOE

autonoman rast-ekspanzivan nije infiltrativan ni destruktivan brojni benigni tumori durum molle lipoma xanthoma planum(xanthelasma) papulosum tuberosum keloid keratoacanthoma

VRSTE TUMORA
fibromi-najuestaliji lipomi keloidi ksantomi i keratoakantomi (koji su u osnovi benigni-ali mogu alterisati u spinaliom

FIBROMA
benigni tumori vezivnog tkiva zavisno od gustine vezivnog tkiva od gustine kolagenog vlakna

BENIGNI TUMORI KOE

fibroma

89

mogu biti veoma tvrdi fibroma durum fibroma molle - sastavljeni od rastresitog vezivnog tkiva

FIBROMA DURUM
tvrd polukuglast tumor veliine nekoliko mm koa iznad tumora je neizmenjena ili je smee mrke boje najuestalija lokalizacija na donjim ekstremitetima

na gornjim onim kapcima xanthelasma ute papule-xanthoma papulosum veeg prenika xanthoma tuberosum lipidogram uglavnom normalan - uz Th th-hirurka intervencija

KELOIDI
hipertrofini cikatriksi porekla vezivnog tkiva u irem smislu ih svrstavamo u benigne tumore koe postoje osobe koje su familijarno predisponirane formiraju hipertrofine oiljke-keloide na mestima lezija koe

FIBROMA MOLLE
meki tumor sa uom ili peteljkastom bazom boje normalne koe fibromi maligno ne alteriu hirurko otklanjanje iz estetskih razloga

TOK OBOLJENJA
mehanika oteenja, operativni zahvati, BCG vakcinacija opekotine ulcerozne dermatoze u nekih osoba se meutim keloidi formiraju spontano uglavnom lokalizovani presternalno

LIPOMA
solitarni ili multipli tumori subkutanog masnog tkiva lipomatosis lokalizacija: u hipodermu i uzdiu kou polukuglastog oblika razliite veliine meke konzistencije pokretni u odnosu na bazu ne zadaju subjektivne tegobe

KLINIKA SLIKA
tvrdi , bezbolni u poetku ruiasti sedefasti ispupeni oiljci vei od defekta koji su reparirali spontani keloidi - su sedefasti, tvrdi trakasti ili zvezdolikog oblika a skloni su irenju

LOKALIZACIJA:
itava koa maligno ne alteriu hirurki odstranjenje iz estetike ili kada su bolni odnosno sekundarno inflamirani

LEENJE
hirurko uklanjanje u osoba predisponiranih neizvestan estetski efekat posle operacije ponovo formiranje keloida leenje treba pokuati i ubrizgavanjem K S u ivice keloida Th-dugotrajni pritisak na keloid specijalnim flasterima pa ak i specijalnom odeom benigni tumor poekla od keratinocita najverovatnije elija folikula dlaka klinika slika javlja se u vidu solitarnog tumora

XANTHOMA
nisu tumori u uem smislu oni nastaju kao kona manifestacija razliitih poremeaja metabolizma lipida manifestuju se utim ploicamaxanthoma planum

KERATOACANTHOMA

LOKALIZACIJE

90

uglavnom lokalizovan na fotoeksponiranim regijama koe a najee na licu

da bi se donela odluka o hirurkoj intervenciji

EVAULACIJA OBOLJENJA
karakteriu se brzim rastom u toku prvih 3-6 nedelja a zatim posle faze mirovanja spontanom involucijom koja se odvija u toku iduih 3-6 meseci

PREKANCEROZNE DERMATOZE
izuzetno mogu maligno da alteriu najee u spinocelularni epiteliom a ree u bazocelularni epiteliom heterogena grupa dermatoza keratosis solaris (senilis) leukoplakia corrnu cutaneum radiodermatitis chronica cikatriks posle opekotina lupus vulgaris degeneratio cutis climatica

VRSTE

KLINIKA SLIKA
klasian keratoakantom evoluira kroz 5 stadijuma: 1.inicijalni stadijum-mali polukuglasti tumor neizmenjene boje koe 2.stadijum evolucije-uveanje, ruiast ili lividan a u centru umbilikovan i ispunjen keratinskim epom-okolina baze neinfiltrovana keratoakantom bez subjektivnh simptoma i regionalne limfadenopatije 3.stadijum mirovanja

PREKANCEROZE CORNU CUTANEUM (KONI ROG )

posebna forma solarne keratoze karakteristina klinika slika visoka incidencija maligne alteracije kliniki entitet hiperkeratotine prominencije oblika roga razliite veliine

TOK BOLESTI
4.stadijum involucije umbilikovani centar se iri a keratotini ep se uzdie dok sam tumor postaje mekismanjuje se tokom nekoliko meseci 5.stadijum cikatrizacije-keratinski ep ispada a na mestu keratoakantoma se formira trajni atrofini oiljak

LOKALIZACIJA
uglavnom na licu baza promena infiltrovana postoji velika verovatnoa alteracije u spinocelularni epiteliom hirurka intervencija

LEENJE
u sluaju sumnje na keratoakantom promena se prati tokom nekoliko nedelja

MALIGNI TUMORI KOE

Prema poreklu i histopatologiji karakteriu se podelom u tri grupe I epitelijalnog porekla II nevusnog porekla III mezenhiijalnog porekla infiltrativni rast i tendencija metastaziranja

MALIGNI TUMORI KOE

epitelijalnog porekla morbus Bowen morbus Paget epithelioma basocellulare

91

epithelioma spinocellulare nevusnog melanocitnog - porekla melanoma malignum mezenhimalnog porekla: fibrosarcoma angiosarcoma sarcoma Kaposi leiomyosarcoma neurofibrosarcoma

MORBUS BOWEN
klinika slika ploa diskretno izdignuta mrko eritematozne boje infiltrovana, razliite veliine od veliine nokta do veliine dlana u toku vie godina se iri najee solitarna promena lokalizacija - svuda

TOK OBOLJENJE
se odvija u tri faze I faza:nekoliko godina, polako periferno irenje zahvatajui epiderm ploa pokrivena krusto skvamama II faza posle vie godina maligni proces probija dermoepidermalnu granicu i prelazi u spinaliom III metastaze u regionalne limfne lezde

EVALUACIJA OBOLJENJA
a kasnije i u udaljene organe na povrini ploe se javljaju erozije, ulceracije i vegetacije leenje - dobro reaguje na zranu terapiju izvriti hirurku intervenciju in toto

MORBUS PAGET
klinika slika uglavnom se javlja na jednoj dojci kod ena u petoj deceniji ivota lokaliizacija i ekstramamarna malignii tumor porekla izvodnoh kanala mlenih lezda moe se izuzetno razviti i u mukaraca u poetnom stadijumu se manifestuje perzistentnim krusto skvamama u predelu areole jedne dojke

TOK OBOLJENJA
posle vie meseci se formira klinika slika slina ekcemu eritem i postoji vlaenje sa krustama periferno se ire promene i zahvataju areolu dojke a zatim i okolinu promena se infiltruje a mamila se retrahuje Ca dojke

KLINIKA SLIKA
svi sluajevi hroninog ekcema na areoli jedne dojke rezistentni na terapiju treba da pobude sumnju na morbus Paget histopatoloki se verifikuje Dg

92

vri se totalna ablacija dojke sa odstranjivanjem aksilarnih limfnih vorova a zatim se primenjuje radioterapija

EPITHELIOMA BASOCELLULARE (BASALIOMA)

karakterie-veoma spor infiltrativan i destruktivan rast kao i sasvim izuzetno retka tendencija metastaziranja maligni epiteliom koe graen od elija slinim bazaliomskim elijama

LOKALIZACIJA
na fotoeksponiranim regijama koe naroito na gornje dve treine lica na aurikulama i na vratu javljaju se ee posle 50-te god. znaaj kumulativnog dejstva sunca aktinino oteenje koe kao favorizujui faktor za nastanak bazalioma hronini inflamatorni procesi i infekcije mogui favorizujui faktori

EPITHELIOMA BASOCELLULARE
tipovi nodularis superficialis sclerodermiformis planum cikatrisans ulcerans (ulcus rodens) prominens

EPITHELIOMA BASOCELLULARE NODULARNI TIP

najei oblik epitelioma mala tumefakcija ruiaste ili boje okolne koe prenika nekoliko mm postepeno uveanje na povrini teleangiektazije a u centru ulceracija pokrivena hemoraginom krustom oko centra karakteri stina perlasta ivica raste vrlo sporo-neleen zahvata veliku povrinu koe

EPITHELIOMA BASOCELLULARE SUPERFICIALIS

ruiaste ili votano-ute ili pigmentovane jasno ograniene promene sporo se ire centar atrofian a na povrini teleangiektazije lokalizacija esta na trupu

E.B.SCLERODERMIFORMIS
se javlja samo na licu u vidu ute sklerodermiformne ploe sa eventualnom ulceracijom u centru epithelioma planum cikatrisans poinje kao nodularni tip irenjem se stvaraju izdignute ivice i cikatricijalni centar

93

E.B.ULCERANS
ulcus rodens od poetka mala ulceracija od nekoliko mm u preniku pokrivena mrkom krustom vremenom se iri i postaje dublja

E.B.PROMINENS

je prominentna forma sa pilomatoznim promenama koje eroduju i na dodir krvare

HISTOPATOLOKA SLIKA
Dg.na osnovu biopsije u dermu ostrvca sastavljena od bazaliomskih elija na ivicama ostrvaca su elije sa palisadnim rasporedom stroma tumora je sastavljena od gustog limfocitno-plazmocitnog infiltrata

DDG
epithelioma spinocellulare morbus Bowen morbus Paget melanoma malignum lupus vulgaris i sifilidi

TERAPIJA
hirurka intervencija in toto-terapija izbora efikasno je i rendgensko zraenje razne eme zraenja (na pr.10 seansi od po 50 gray)

EPITHELIOMA SPINOCELLULARE
maligni tumor epitelijalnog porekla maligna proliferacija elija spinoznog sloja probija dermo-epidermalnu granicu i proliferie u derm tumorske elije diferentovanije tumor je maligniji

TIPOVI SPINALIOMA
tumidus vegetans ulcerans klinika slika fotoeksponirane regije u starijih na prekancerozama uestalije na donjoj treini lica

94

na donjoj usni i na dorzumu aka napada i sluzokoe

KLINIKA SLIKA
lokalizacija: jezik polni organi infiltracija nejasnih granica razliit izgled zavisno od tipa spinalioma

E.S. TUMIDUS
mali polukuglasti , tvrdo-elastini tumori ruiaste boje baza je infiltrovana brzo uveanje i pojava ulcerozne forme

E.S.VEGETANS
u vidu vegetacija koje spontano na dodir krvare tumor se brzo iri i nekrotizuje

E.S. ULCERANS
u vidu manjih ploa ulceracije kraterastog izgleda i bedemastih ivica destruktivni rast moe da zahvati i strukture ispod koe sve do kostiju

HISTOPATOLOKA SLIKA
pouzdana dijagnostika karakteristini infiltrati u dermu sastavljeni od maligno alterisanih spinoznih elija epiderma daljim sazrevanjem formiraju keratin u centar infiltrata se koncentrino slau parakeratotine lamele koje formiraju karakteristian oblik lukovice keratinske perle.

DDG:

verruca vulgaris epithelioma basocellulare keratoacanthoma ulcus durum hronina piodermja

LEENJE
hirurka intervencija in toto terapijski izbor ordinira se i rendgen th u 10 seansi od po 50 gray

MELANOMA MALIGNUM

95

veoma maligan tumor melanocitnog porekla elja-dermo-epidermalnog graninog tipa izuzetno porekla nevsniih elija postavljenih duboko u dermu kod naevus bleu

KARAKTERISTIKE TUMORA
najmaligniji tumor uopte brzo daje metastaze i letalni ishod dubina invazije malignih elija u kou vea i izgledi za preivljavanje su manji prema histo - patolokim kriterijumima po Clark-u postoji 5 nivoa invazije malignog melanoma u kou

KLINIKA SLIKA
maligni melanom se esto razvija i na kliniki evidentnim pigmentnim nevusima klinike manifestacije maligne alteracije pigmentovanih nevusa -znaajne za dijagnostiku maligni melanom se moe razviti i na kliniki neizmenjenoj koi manifestuje se infiltrovanim plakom, polukuglastim tumefakcijama ili nodusom karakteristine crne boje tamno-crna boja nije uvek prisutna na poetnim promenama

KLINIKA SLIKA
infiltrativno-destruktivni rast promena se uveava - nastaju erozije, i kasnije ulceracije oko primarnog tumora satelitski tumori brze metastaze u regionalnim limfnim lezdama koje se uveavaju metastaze se javljaju u koi a i na udaljenim organima

KOMPLIKACIJE
zahvaeni organi: jetra plua kosti nadbubreg i dr. subungvalni melanomi se mogu prevideti i shvatiti kao traumatski subungvalni hematomi

DIJAGNOZA
na osnovu klinike slike potvruje se histopatolokim nalazom u toku hirurke intervencije ex tempore

96

LEENJE
kada se histoloki dijagnostikuje maligni melanom pristupa se njegovom hirurkom uklanjanju irokom i dubokom ekscizijom uklanjaju se regionalne limfne lezde i limfni putevi zavisno od nivoa invazije po clark-u posle ekscizije se ordinira kombinovana hemioterapija

FIBROSARCOMA
maligni tumor vezivnog tkiva graen od atipinih fibroblasta kliniki se manifestuje na bilo kojoj regiji koe u bilo kom uzrastu

KLINIKA SLIKA
solitaran, tvrd ili tvrdo elastian tumor sa ruiastom ili lividnom koom brzo se uveava, egzulcerie i metastazira. izuzetni su oblici koji: sporo rastu, i kroz vie godina ulceriu i metastaziraju Leenje: hirurka intervencija in toto, kombinovana sa rendgen th

ANGIOSARCOMA
maligni tumor porekla endotelijalnih elija, krvnih ili limfnh sudova u poetnim fazama neupadljiv postoji samo lividna makula kasnije eritemo-edematozne promene koje se ire najee je lokalizovan na kapilicijumu leenje je hirurko

SARCOMA KAPOSI
multifokalni tumor krvnih sudova i perivaskularnog tkiva postoji klasina forma i druga forma koja se javlja u sklopu AIDS-a se manifestuje u starijih mukaraca a na donjim ekstremitetima a u vidu multipnih lividno-mrkih, tvrdih ili elastinih polukuglastih tumefakcija tipa papula ili nodusa promene su bolne na palpaciju

KLASINA FORMA

izuzetno ovi tumori mogu regredirati uz zaostajanje pigmentacije

mnogo ee oni egzulceriu

KLASINA FORMA KAPOSIJEVOG SARCOMA

dobra prognoza ne metastazira

SARCOMA KAPOSI U SKLOPU AIDS-A

promene u svim ivotnim dobima u oba pola promene multiple i diseminovane po koi itavog tela i na bukalnoj sluzokoi klasini tip sarcoma Kaposi

LEENJE

97

dobro reaguje na rendgen terapiju sarcoma kaposi u sklopu aids-a ima lou pognozu

LEIOMYOSARCOMA
maligni tumor elija glatkih miia poetne faze papule ili nodusi nisu praeni subjektivnim tegobama brzim infiltrativnim rastom prodire u dublje strukture uz tendenciju metastaziranja u regionalne limfne lezde kasnije i u druge organe najea lokalizacija su nadkolenica, glava i vrat

NEUROFIBROSARCOMA
maligni tumor porekla nervnih ovojnica u sklopu morbus neurofibromatosis oboljenje se nasleuje autozomalno-dominantnim ili recesivnim tipom nasleivanja promene prisutne na roenju ali se ee pojavljuju u detinjstvu ili adolescenciji

EVAULACIJA OBOLJENJA
na koi se vide brojni diseminovani, pendularni, meki fibromi na uskoj bazi druga vrsta tumora su tvrdi pokretni neurinomi i neurofibromi, lokalizovani duboko u hipodermu

KLINIKA SLIKA
raspored du nerava u nizu, u vidu brojanica lokalizacija: na lateralnim stranama vrata i u glutealnoj regiji nisu praeni subjektivnim tegobama nagla pojava bola i uveanje tumora ukazuje na mogunost maligne alteracije u neurofibrosarcom

TOK BOLESTI
karakteristine promene na koi kod ove dermatoze su i hiperpigmentovane plae boje bele kafe kao i brojni hiperpigmentovani nevusi tumori se mogu javiti i na digestivnom traktu

LEENJE
zavisno od lokalizacija tumori se odstranjuje ili ne uklanjuju se ako vre kompresiju koja dovodi do parestezije i paraliza

ADENOMA SEBACEUM SYMETRICUM - SKLEROSIS

morbus Bourneville-Pringle nasledno oboljenje koje se prenosi autozomalno dominantno klinika slika:u dece a uveavaju se u pubertetu lokalizacija u nazolabijalnim predelima na obrazima i na bradi

98

KLINIKA SLIKA
vorii koji su crveni ili beli na noktima se vide loenen-ovi tumori ruiasto mrke boje na donjoj polovini lea koa je u viduarginske koe koa lii na koru od pomorane promene i na drugim organima cerebralni tumori koji izazivaju hemiplegiju paraplegiju i epilepsiju na oima postoji tumor

TERAPIJA
promene na koi se mogu ostraniti hirurki dermoabrazija

KONE PROMENE U SKLOPU LEUKEMIJA I LIMFOMA

leukemija klinike manifestacije nisu karakteristine nodusi, generalizovani pruritus purpure gangrenozni i diseminovani herpes zoster ulceracije eritrodermija i B - limfomi

PROMENE NA KOI
specifine promene nodulusi nespecifine promene pruritus purpura herpes zoster gangraenosus ulceracije eritrodermija

MORBUS HODGKIN
u sklopu IV faze specifine i nespecifine ospe specifine:mali nodusi torpidne ulceracije lokalizacija: kapilicijum i u presternalnoj regiji histopatoloki infiltrati sa Stenberg-ovim elijama nespecifine promene na koi su ee ali se javljaju samo kod 50 % sluajeva to su pigmentovane plae, pruritus, prurigo-papule, alopecija i gangrenozni herpes zoster

NEVENERINA OBOLJENJA SPOLJANJIH GENITALNIH ORGANA

99

PHIMOSIS
Suenje prepucijalne kese onemogueno povlaenje prepucijuma unazad preko glansa penisa phimosis completa-glans potpuno pokriven phimosis incompleta-glans nepotpuno pokriven prepucijumom steena fimoza nastaje zbog suenja prepucijalnog otvora eventualna zapaljenja razliite etiologije: balanitis herpes simplex herpes genitalis ulcus durum

PODELA FIMOZA
fizioloka uroena ili steena

KLINIKA SLIKA
steene fimoze tranzitorne po izleenju osnovnog oboljenjafimoza se povlai pored leenja uzroka savetuje se ispiranje prepucijalne kese fiziolokim rastvorima phimosis senilis razvija se u starijim godinama degeneracija kolagenog tkiva izmeu dva lista prepucijuma smanjuje se elastinost prepucijalnog otvora

PHIMOSIS PHYSIOLOGICA
slepljenost unutranjeg lista prepucijuma za glans penisa

odvajanje lista sledi spontano tokom 2-ge godine ivota

majke se savetuju da povlae prepucijum unazad

PHIMOSIS CONGENITALIS
uroena dominantno-nasleene suenosti prepucijuma anularno postavljeni glatki miii na granici spoljanjeg i unutranjeg lista prepucijuma glans penisa pokriven prepucijumom koji se ne moe preko njega unazad prevui u prepucijalnoj kesi se zadravaju urin i smegma superponiranje bakterijskih infekcija ili infekcija sa candidom albcans-esta inflamacija

PARAPHIMOSIS
glans penisa je ogoljen prepucijum je posuvraen unazad preko glansa i ne moe se prevui preko njega prepucijum ostaje u sulcus coronariusu parafimoza moe biti: spoljanja ili unutranja zavisno od lista da li je izvrnut spolja ili nije

KOMPLIKACIJE FIMOZA
fimoze se smatraju jednim od faktora za razvoj karcinoma penisa leenje kongenitalne fimoze je hirurko - circumcizijom i neophodno je u pubertetu tada zbog koitusa i masturbacije nastaje parafimoza

PARAPHIMOSIS EXTERNA
kad je unutranji list prepucijuma izvrnut spolja zbog edema unutranjeg lista prepucijuma naziva se panska kragna stee penis u predelu korena glansa glans penisa postaje edematozan

PHIMOSIS AQUISITA

PARAPHIMOSIS INTERNA

100

paraphimosis interna nastaje kada se prepucijum zaglavi u sulcus coronarius penisa unutranji list prepucijuma se ne izvre i ostaje nevidljiv zbog stezanja glans postaje edematozan

balanoposthitis je zapaljenje unutranjeg lista prepucijuma kao posledica delovanja mehanikih , bakterijskih, termikih ili biolokih uticaja po klinikoj slici razlikujemo nekoliko oblika balanitisa

KLINIKA SLIKA
parafimoza mehaniki uzrok-masturbacija zapaljenske promene u sklopu balanitisa herpesa ulcus durum-a

BALANITIS SIMPLEX
se manifestuje eritemom, deskvamacijom i subjektivnim oseajem pruritusa leenje se sprovodi zavisno od uzroka u mehaniki izazvanih balanitisa primenjuju se antiflogistini oblozi (solutio acidi borici 3 %) u balanitisa koji su prouzrokovani hemijskim ili termikim noksama ordiniraju se k s K S kremovi u onih koji su prouzrokovani bakterijskim agensima A B masti

PUBERTET
parafimoza nastaje u pubertetu u mladia kod kojih postoji uroena fimoza u pubertetu se javljaju prve erekcije i masturbacija, ili polni odnosi mehaniki se prebaci sueni prepucijum preko glansa te se zaglavi u sulcus coronariusu

BALANITIS EROSIVA CIRCINATA

manifestuje se pojavom sivkastobeliastih naslaga na glansu penisa posle uklanjjanja ovih naslaga nastaju erozije bizarnih policiklinih oblika erozije sporo epitelizuju klinika slika prouzrokovana bakterijskim ili virusnim infekcijama leenje: antiseptine boje(gentiana violet ili eosin rastvoren u vodi)

LEENJE
je neophodno moe da dovede do gangrene glansa penisa leenje se sprovodi manuelnom repozicijom bez odlaganja genitalije se premau vazelinom pa se vri posebnim zahvatom repozicija koja je veoma bolna pa je potrebna lokalna anestezija

BALANITIS DIABETICA (CANDIDOMYCETICA)

u dijabetiara se razvija balanitis prouzrokovan kvasnom gljivicom kandidom albicans u ove bolesti su esti recidivi balanitis se moe preneti i polnim aktom klinika slika se manifestuje eritemom i beliastim naslagama na glansu i na unutranjem listu prepucijuma

TERAPIJA
ako je manuelna repozicija neuspena hitno se vri incizija posuvraenog prepucijuma i zatim se ponovi manuelna repozicija fiksacija leukoplastinom primena K S kombinovanih sa A B u toku nekoliko sledeih dana

TERAPIJA
se sprovodi lokalno mastima nistatin, ketokonazol i ispiranjem sodom bikarbonom neophodno je regulisanje nivoa glikemije u krvi

BALANITIS ET BALANOPOSTHITIS
zapaljenje semimukoze glansa penisa

101

i u teim sluajevima se daju ketokonazol- tabl. - per os

VENEROLOGIJA

Predavanje 27. SYPHILIS

seu lues venereal infektivno polno oboljenje koje izaziva Treponema pallidum epidemiologija prenosi se direktno heteroseksualnim ili homoseksualnim kontaktom sa obolelom osobom genito-genitalni odnos anogenitalni oralni seks cunnilingus fellatio ili vlani poljupci

KARAKTERISTIKE UZRONIKA
ne boji se anilinskim bojama - zato se i zove bleda spiroheta veoma osetljiva na fizike i hemijske agense, toplotu ivi 1 sat na temperaturi od 41 stepeni C isuivanje sapunom itd godinama moe da se uva na t od 78 stepeni Celzijusovih antigenska struktura t.pallidum je veoma sloena poseduje specifine treponemske antigene i nespecifini kardiolipinski ili Wasermannov antigen ovaj nespecifini antigen je koristan u serolokoj dijagnostici sifilisa (Wassermannova reakcija)

EPIDEMIOLOGIJA
retko do sifilisne infekcije moe doi i direktnim neseksualnim kontaktom -pri transfuziji krvi inficirane sa TP medicinski i laboratorijski radnici pri kontaktu sa inficiranim pacijentima u sluajevima akcidentalnog uboda iglom ili kod transfuzije ne dolazi do pojave znakova primarnog sifilisa ve se razvija syphilis d, emble

STEENI VENERINI SIFILIS

syphilis primaria inkubacioni period od 9-90 dana proseno 21 dan poetna promena je primarni ankr, (deficit koe ili sluzokoe) koji nastaje na mestu inokulacije tp, a proseno perzistira 1-5 nedelja u vidu male tamnocrvene makule koja se ubrzo pretvara u papulu koja na vrhu eroduje pravei ranicu

SIFILIS U TRUDNICA

trudnice obolele od sifilisa mogu inficirati fetus, transplacentarnim putem(kongenitalni sifilis)

TVRDI ANKR

ETIOLOGIJA
uzronik sifilisa-treponema pallidum tanki spiralni mikroorganizam koji ima 6-14 pravilnih spiralnih zavoja karakteristino se kree rotiranjem oko svoje uzdune ose deli se poprenim cepanjem svakih 30 -36 h

ovalan ili okrugao bezbolan istog dna promera oko 1 cm

baza je indurovana, vrsta i tvrda na palpaciju ivica je uzdignuta tvrda i otra serozni eksudat sa T P se istiskuje na ivice ankra

102

okolina nije upaljena tako da se koristi naziv tvrda ranica - ulcus durum promena je obino solitarna

ULCUS DURUM
ulcus durum moe biti lokalizovan na genitalijama ili ekstragenitalno i u ena su zahvaene velike i male usne, klitoris, otvor uretre i comissura posterior, cervix uteri a najree vagina

na koi, sluzokoama i unutranjim organima generalizovanom limfadenopatijom koja nastaje usled hematogene i limfogene diseminacije

SEKUNDARNI STADIJUM
znaci i simptomi nastaju izmeu 6-8 nedelja posle infekcije u ranoj fazi promene su simetrine, kasnije asimetrine a ispoljavaju se u vidu makula, papula, papuloskvama, folikularnih, pustuloznih i nodoznih lezija s brojnim varijacijama ovih promena

ULCUS DURUM
u mukaraca na unutranjem listu prepucijuma u blizini frenuluma u koronarnom sulkusu na korpusu i korenu penisa i u predelu pubisa

KLINIKA SLIKA
promene u okviru sekundarnog sifilisa nestaju bez oiljka s leenjem ili bez njega u toku 2-10 nedelja u ovom stadijumu su esti recidivi koji se javljaju pri kraju 6-og meseca pa sve do kraja 5-te godine od poetka oboljenja najranije promene na koi su makulozne lezije-roseola syphilitica

EKSTRAGENITALNI TVRDI ANKR

usled (cunningulusa i fellatio) u heteroseksulnom i homoseksualnom odnosu kada mogu biti zahvaeni: anus, rectum, usne, jezik, tonzile, prsti, aksile, dojke, oni kapci, une koljke, itd.

MAKULE
su ruiaste boje, ovalne, prenika 0, 5 -1 cm lokalizacija na ramenima grudnom kou leima trbuhu i nadlakticama

PRIMARNI ULCUS
udruen s uveanim limfnim vorovima posledica irenja treponema limfnim putem do regonalnih limfnih vorova lymphangitis i lymphadenitis tvrdi, glatki, elastini meusobno odvojeni bezbolni (bubo indolens) i nisu srasli sa koom

PAPULOZNE LEZIJE
manifestacija II stadijuma na koi lokalizacija na: trupu, dlanovima, nadlakticama, potkolenicama, licu i genitalijama bakarnocrvenkaste su boje, iste veliine kao makule sa varijacijama u boji i izgledu

lokalizacija upaljenih limfnih lezda odgovara lokalizaciji ulcusa tj. toku limfnih puteva
primarni ankr limfangitis i limfadenitis

PRIMARNI KOMPLEKS

CONDYLOMATA ACUMINATA
vlane papulozne lezije javljaju se na anusu genitalijama pupku pazuhu

SYPHILIS SECUNDARIA
sekundarni stadijum sifilisa odlikuje se pojavom generalizovanih promena

103

ispod dojki izmeu prstiju karakteristke: pljosnate su iroke razmekane usled kvaenja prekrivene sekretom nekad vegetantne i sadre veliki broj veoma zaraznih treponema

karakteristino je i opadanje lateralnih delova obrvaznak autobusa farovi autobusa u noi

OPTI ZNACI INFEKCIJE

glavobolja malaksalost gubitak apetita bolovi u miiima i zglobovima i poviena temperatura u ovom stadijumu zahvaene su i limfne lezde koje su uveane i tvrde ponekad bolne tzv. generalizovani skleradenitis

PAPULOSKVAMOZNE PROMENE
u sifilitiara mogu da imaju psorijaziformni izgled hipopigmentovane promene leukoderma syphiliticum u ranim fazama oboljenja i hipopigmentacije u kasnim fazama sluzokoe su zahvaene na sluzokoi usne duplje tonzilama i mekom nepcu nastaje ospa (enantem) koja se na tonzilama opisuje kao angina syphilitica plaque opaline na sluzokoi su papule okrugle ravne sive sa erozijama i ulceracijama (papulae eroseae) promukao govor kao lave psa

SYPHILIS TERTIARIA
simptomi III stadijuma promene na koi, sluzokoama i visceralnim organima posebno u smislu kardiovaskularnog i neurosifilisa promene destruktvne i ostavljaju trajne rezidue promene po koi se javljaju u periodu od 3 do 20 godina asimetrine promene su ograniene na jednu zonu nisu diseminovane

LEUKODERMA COLLI SYPHILITICA

venerina ogrlica-pojava hipopigmenttovanih makula oivienih hiperpigmentacijom lokalizovanih na vratu nokatne ploe mogu da budu promenjene paronihija-oko nokata zapaljenje

GUMMA
osnovna patoloka lezija u iii stadijumu sifilisa subkutani ili dublji periostalni bezbolni vorovi veliine 2 do 10 cm sa nekrozom centralna nekroza dovodi do ulceracije ije je dno prekriveno lepljivim masama gume bezbolne ak i kad ulceriu teke destrukcije dubljih tkiva-uz oiljke lokalizacija romena na: licu, kapilicijumu, grudima i nogama

ALOPECIA AREOLARIS
3 5 meseci nakon infekcije moe doi do difuznog proreivanja dlake ili se javlja alopecija u vidu malih zona nepravilnog oblika sa proreenom dlakom kapilicijum izjeden moljcima oiljaka nema i kosa normalno izrasta

NODULARNI SIFILIDI
su bezbolni vrsti crvenomrke boje sporo uveanje, prominiraju iznad ravni koe prekriveni beliastom skvamom prenka 0, 5 cm

ALOPECIA DIFFUSA SYPPHILITICA

atipina difuzna proreenost kose

104

KOMPLIKACIJE NODULARNIH SIFILIDA

ukoliko ulceriu dolazi do stvaranja noduloulceroznih sifilida nodusi su pojedinani ili grupisani u plou na kojoj dolazi do centralne regresije sa pojavom atrofije, hiper ili hipopigmentcije nove promene se stvaraju na periferiji sa irenjem procesa

majka infcirana kasnije u trudnoi dete na roenju ne mora da ima simptome sifilisa ve se javljaju posle nekoliko dana nedelja, meseci ili godina

sifilis majke to je stariji (u kasnijem stadijumu) manja je mogunost prenoenja bolesti na dete

KARDIOVASKULARNI SIFILIS
se javlja 10 do 30 godina posle inicijalne infekcije treponeme napadaju vasa vasorum aorte uzrokujui aortitis u njenom srednjem delu (mesaortitis luetica) neurosifilis je posldica infekcije CNSa treponemama klasine manifestacije neurosifilisa su: paralysis progressiva i tabes dorsalis

PODELA KONGENITALNOG SIFILISA

prema vremenu javljanja klinikih simptoma bolesti kongenitalni sifilis se deli na: rani syphilis congenitalis praecox i pozni syphilis congenitalis tarda

SYPHILIS CONGENITALIS PRAECOX

rani kongenitalni sifilis manifesuuje se na roenju ili posle nekoliko nedelja ili meseci slabo napredovanje nadut trbuh u vidu lonca smeurana koa lica kao kod staraca i pseudoparaliza Parrot

PROMENE NA SLUZOKOAMA
guma na jeziku je solitarna, dovodi do ulceracije ili difuzne infiltracije jezika glossitis interstitialis chronica na sluzokoi nosa moe dovesti do destrukcije hrskavice, kostiju i pojave sedlastog nosa promene na kostima se manifestuju u vidu periostitisa

KLINIKA SLIKA
hepatosplenomegalija pneumonia alba promene na: bubrezima pankreasu anemija poremeaj koagulacije trombocitopenija oseomijelitis na koi se mogu videti svi znaci sekundarnog sifilisa znaci primarnog luesa uvek izostaju

KONGENITALNI SIFILIS
redak oblik prenosi se sa majke na plod sifilis odgovara sekundarnom steenom sifilisu i kod neleene dece smrtnost je skoro 50 % infekcija majke u ranoj trudnoi moe dovesti do smrti fetusa in utero i izazvati spontani pobaaj moe dovesti do prevremenog poroaja deteta nespospbnog za ivot roenja mrtvog deteta u terminu ili se dete raa sa simptomima sifilisa

KLINIKA SLIKA
pemphigus syphiliticus bulozne promene su karakteristine za rani prenatalni sifilis na usnama i oko anusa nastaju fissure a kasnije ragade

KLINIKA SLIKA

105

sluzokoa nosa je delimino ulcerisana i pokrivena krustama, iz nosa se cedi serohemoragini sekret neprijatnog mirisa (coryza syphilitica)
inflamatorni proces se moe preneti na hrskavicu i kost kada dolazi do destrukcije na kostima nastaje osteochondritis sa zupastim metastazama limfne lezde su uveane

jer infekcije nastaju uglavnom dojenjem, poljupcem, priborom za jelo i pie dovodi do pojave veih infekcija u ranom dejem uzrastu

DIJAGNOSTIKA
klinika dijagnostika sifilisa potvruje se dokazivanjem treponeme palliidum 1.mikroskopom sa tamnim poljem 2.serolokim reakcijama na sifilis

SEDLAST NOS

NESPECIFINE REAKCIJE
Wasserman-ova reakcija je klasina, serodijagnostika metoda komplikovana je za izvoenje i neprikladna za rutinski rad skoro je danas naputena

STIGMATA PRENATALNOG SIFILISA

sedlast nos tuber frontalis, kratka gornja vilica, isturena donja vilica (izraz buldoga) visoko-gotsko nepce proirenje jedne kljune kosti sabljaste potkolenice unaste lopatice i Hutchinsonov trijas: nagluvost ili gluvoa poremeaj vida i Hutchinsonovi zubi

KOLMER-REAKCIJA
je po rincipu ista kao i Wassermanreakcija i njom se dokazuju kardiolipinska antitela ova antitela mogu biti lano pozitivna jer se javljaju i kod drugih oboljenja kao to su malarija autoimune bolesti, metastaze malignih tumora, pa ak i u trudnoi flokulacione reakcije rutinski se lako izvode VDRL reakcija Minicke-ova reakcija i Kahn ova reakcija pozitivne kada se zbog reakcije Ag-At formiraju flokule vidljive golim okom najpouzdanija je reakcija VDRL (veneral disease reseaarch laboratory)

SYPHILIS CONGENITALIS TARDA

pozni kongenitalni sifilis nastaje dve ili nekoliko godina nakon roenja karakteristini znaci su: intersticijski keratatitis, neurosifilis, gluvoa, promene na koi kao kod steenog sifilisa sa gumama bilateralna hidroartroza (Cluttonovi zglobovi), paroksizmalna hladna hemoglobinurija

KLASINE SEROLOKE REAKCIJE postaju pozitivne kod sifilisa u 6 nedelji od infekcije,

jako pozitivne tokom ii stadijuma sifilisa dok su u III stadijumu delimino negativne kvantitativnim odreivanmjem titra antitela mogu se pratiti Th efekti titar antitela u i stadijumu je visok u II stadijumu raste a kasnije se smanjuje

ENDEMSKI SIFILIS
zbog kontagioznosti i loih socioekonomskih uslova ivota za endemski sifilis je kakteristian veliki broj infekcija nastao ekstragenitalno direktnim ili indirektnim putem kao i lokalizacija primarnog afekta na usnama ili bukalnoj sluzokoi

SPECIFINE REAKCIJE
nelon test TPI (imobilizacioni test)

106

je pouzdana i specifina seroloka rekcija na sifilis postaje pozitivna oko 8 nedelje bolesti kod bolesnika neleenih u i stadijumu test ostaje pozitivan do kraja ivota ali bolesnik ne mora biti zarazan i ne treba ga stalno leiti kod leenih tek u II stadijumu takoe ostaje stalno pozitivan specifina antitela koja imobiliu treponemu pallidum -imobilizini

duboke mukoze

LEENJE SYPHILISA
lek izbora za leenje svih oblika sifilisa je Penicilin th-rano steenog sifilisa( I i II i latentni sifilis koji traje krae od 2 godine ) je: 1.Benzatin penicilin g (ekstencilin) 2, 4 mil. ij , i.m. u jednoj dozi (u svaki gluteus po 1, 2 mil.ij)

FTA TEST
je specifian i pouzdan test imunofluorescentne dijagnostike sifilisa prednost: test je rano pozitivan izmeu 4 i 5 nedelje od infekcije a ujedno je jako specifian

TH RANO STEENOG SIFILISA

2.Prokain penicilin g vodeni rstvor600 000 ij, 1 x dnevno, i.m., u toku 10 dana u sluaju alergije na penicilin moe se dati ertromicin a 500 mg, 4 x dnevno per os, u toku 15 dana

TPH
treponema pallidum haemaglutination test se danas smatra metodom izbora brze dg luesa i za specifine reakcije je bitno odreivanje titra na osnovu koga se kontrolnim serolokim ispitivanjem prati oboljenje i th efekti

TH KASNOG STEENOG SIFILISA

latentni sifilis koji traje due od 2 godine kasni benigni sifilis kardio vaskularni sifilis i neurosifilis lee se: 1. Prokain penicilin g, 600 000 ij, 1 x dnevno i.m. u toku 15 dana 2. Benzatin penicilin g(ekstencilin), 2, 4 mil.ij, u jednoj dozi, 1 x nedeljno, u toku 3 nedelje

DDG: SYPHILIS PRIMARIA

herpes simplex genitalis ulcus molle balanitis erosiva circinata, erozije kod poetnog Ca cervixa uterusa

TH KARDIOVASKULARNOG I NEUROSIFILISA
1.Prokain penicilin g (vodeni rastvor) , 600 000 ij, i.m., u toku 20 dana u sluaju alergije na penicilin mogu se dati: 1. Tetraciklini a 5oo mg, 4 x dnevno, per os u toku 30 dana ili 2. Eritromicin a 500 mg , 4 x dnevno, per os , 30 dana

DDG.SYPHILIS SECUNDARIA
egzantemi razliite etiologije pityriasis rosea psoriasis vulgaris guttata lichen ruber planus papilomata acuminata alopetia areata vitiligo leukoplakia afte tonsilitis

TH RANOG KONGENITALNOG SIFILISA (DO 2 .GODINE IVOTA)

1. sa promenama u likvoru-kristalni penicilin g, 50 000 J/kg /tt podeljeno u dve dnevne doze i.m. ili i.v., najmanje 10 dana ili Prokain penicilin g (vodeni rastvor), 50000 j/kg/tt, 1 x dnevno.i.m., u toku 10 dana

DDG.SYPHILIS TERTIARIA
epithelioma basocellulare epithelioma spinocellulare scrofuloderma piodermia chronica

107

2. sa normalnim nalazom u likvoruProkain penicilin g-vodeni rastvor, 50000 j/kg/tt, 1 x dnevnoi.m., u toku 10 dana ili benzatin peniclin G(ekstencilin), 50000 j/kg/tt, 1 x dnevno, i.m., u jednoj dozi

TERAPIJA KASNOG KONGENITALNOG SIFILISA

posle 2.godine ivota-lei se kao kasni steeni sifilis trudnice treba leiti penicilinom po emi jer je primena tetraciklina

kontraindikovana u trudnoi, a Eritromicin ne titi fetus veoma je vano leiti sve seksualne partnere obolelih osoba Dg-u je poeljno potvrditi serolokim reakcijama ako je Dg-u nemogue potrditi kod sviih osoba koje su bile izloene infekciji u kraem periodu od 3 meseca treba primeniti th kao kod rano steenog sifilisa

Predavanje 28. GONORRHOEA

Seu Tripper, kapavac kontagiozno bakterijsko oboljenje izaziva Neisseria gonorrhoeae (NG) epidemiologija stara bolest sa rezistencijom na A B predstavlja problem pojava u seksualno aktivnih mladih ljudi uzrasta od 20 do 24 godine ivota prenos direktnim intimnim genitogenitalnim putem anogenitalni seksualni kontakti uzrokuju gonokokni proktitis irenju zaraze pogoduju faktori kao to su: alkohol, menstruacija, fiziki napor ... ako se ne otkrije i ne lei u akutnoj fazi smiri se inflamacija ali sekrecija i dalje postoji-Urethrtis Go chr. anterior

URETHRITIS GO POSTERIOR
ukoliko se go ne lei nastaje inflamacija sluzokoe zadnjeg dela uretre dizurine tegobe bol pri uriniranju esti lani nagon za mokrenje bol kod erekcije infekcija se iri do trigonuma vesicae urinariae

PROSTATITTIS GONORRHOICA
nastaje irenjem infekcije na prostatu dolazi do poremeaja opteg stanja telesna temperatura je visoka a bolovi pri mokrenju, erekciji i defekaciji esti prostata je uveana i bolno osetljiva u fazi upale, masaa prostate nije dozvoljena

ETIOLOGIJA
N G je gram negativan aerobni diplokok bubreastog oblika prenika 1, 5 x 0, 8 mikrometara lokalizuje se intracelularno u protoplazmi leukocita ng ima afinitet prema cilindrinom epitelu sluzokoa (uretra i cerviks) inkubacja - od 3 do 5 dana

SPERMATOCYSTITIS GONORRHOICA
nastaje kada se proces proiri na semene kesice klinika manifestacija je dizurija i polakiurija (urinira esto i malo) pojavljuje se krv u spermi

GONOREJA U MUKARACA
urethritis gonorrhoica acuta anterior usled akutne inflamacije sluzokoe prednjeg dela uretre najpre gnojni iscedak iz uretre prvih 2 10 dana od inficiranja oboleli osea peckanje pri uriniranju svrab i bol bolovi su jai pri mokrenju koje je uestalije

DEFERENTITIS GO
nastaje kada doe do zapaljenja sluzokoe ductus deferens-a.

108

EPIDIDYMITIS GO
retko se javlja manifestuje se povienom temperaturom jakim bolom koji se iri u ilijani predeo vremenom se akutno zapaljenje epididimida stiava i prelazi u hronini epididimitis kada je epididim palpatorno lako osetljiv i tvrd

infekcija se prenosi direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraenom majkom rublje , zajednika postteljina pekiri

OROPHARINGITIS GO
posledica genitoralnog odnosa ispoljava se crvenilom, otokom i guoboljom

GO U ENA
cervicitis gonorrhoica inflamacija cervikalnog kanala a istovremeno nastaje inflamacija sluzokoe uretre

PROCTITIS GO
u homoseksualaca ali i u ena putem autoinokulacije u polovine obolelih simptomi nisu izraeni ostali oseaju bol ili svrab u predelu mara a mogu da imaju i krvavo-gnojave stolice

URETHRITIS GONORRHOICA
simptomi infekcije su minimalni bolovi se oseaju pri mokrenju koje je oteano i uestalo gnojni iscedak je zbog male povrine obolele sluzokoe (mokrana cev kraa), oskudan pa ga ene i ree primeuju

CONJUCTIVITIS GONORRHOICA
nastaje u novoroeneta pri prolasku kroz poroajni kanal (majke obolele od GO) obilan purulentni konjuktivalni sekret usled keratitisa moe nastati trajno oteenje vida th: u porodilitima novoroenadima se ukapavaju u oi tzv.Credeove kapi

BARTHOLINITIS GONORRHOICA
se kliniki manifestuje: jakim bolom uveanjem i apscediranjem lezde uz poremeaj opteg stanja endometritis go

ENDOMETRITIS GO

DG:
na osnovu: klinike slike bolesti mikrobiolokim metodama (direktnim mikroskopskim pregledom sekreta i kultivacijom) reakcija vezivanja komplemenata slui za dokazivanje anitigonokoknih antitela u serumu pacijenta

nastaje irenjem infekcije iz cervikalnog kanala na endometrijum

salpingitis go zahvata jajovode adnexitis go -proces se iri na jajnike pelveoperitonits go proces se iri na periadneksalno tkivo

VULVOVAGINITIS GO INFANTUM
se javlja u devojica manifestacije: eritem i edem spoljanjih genitalija obilna uta vaginalna i uretralna sekrecija

DDG:
trihomonas candida gardnerela herpes simplex genitalne mikoplazme i hlamidije

109

LEENJE
prema preporuci centra za kontrolu bolesti: go treba leiti na sledei nain: 1.Ceftriakson 250 mg. i.m. u jednoj dozi ili 2. Cefixim, 400 mg/per os , u jednoj dozi 3.Ciprofloksacin, 500 mg/per os, u jednoj dozi 4.Oksofloksacin, 400mg/per os , u jednoj dozi 5.Doksiciklin 100 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana (ako se radi o istovremenoj infekciji chlam. trachomatis

seksualne partnere izloene gonoroinoj infekciji pregledati i po potrebi leiti po ranije navedenoj emi

PREVENCIJA
apstinencija od seksualnih kontakata u toku th

sve dok kontrolne grupe kulture za N G ne postanu negativne

prvu kontrolnu kulturu za N G treba uraditi 4 - 8 dana po prestanku Th

PREPORUKA

Predavanje 29. ULCUS MOLLE

Ulcus molle (seu chancroid, meki ankr) je polna bolest koju izaziva Haemophilus Ducreyi (H D) na genitalnim organima se formira papula okruena crvenilom posle 24 - 48 h nastaje pustula, erozija koja egzulcerie uz formiranje karakteristine ulceracije koja je veoma bolna ulceracija je krunog oblika, prenika 3-15 mm, izreckanih ,krivudavih, podrivenih ivica

EPIDEMIOLOGIJA
bolest je rasprostranjena u celom svetu danas se preteno javlja u: Africi i Aziji , a u Evropi se via u vidu importovanih pojedinanih sluajeva izvor zaraze: -bolesnici s aktivnim lezijama mogua autoinokulacija uzronika, odnosno pojava ranice u blizini primarne infekcije, posledica irenja infekcije trljanjem i eanjem

dno ulceracije pri dodiru lako krvari, i pokriveno je gnojem

EVALUACIJA BOLESTI
ulceracija je od okoline odvojena crvenim lako edematoznim prstenom bol je konstantan simptom (nesnosan bol) autoinokulacija dovodi do pojave novih ulkusa u okolini primarne promene, kao i na zdravoj koi nasuprot primarnom ulkusu (kissing ulcus)

ETIOLOGIJA:
Haemophilus Ducreyi je gram negativni bacil tapiastog izgleda krajevi se boje jae od centra dimenzije 15 -20 x o, 5 mikrona

TOK OBOLJENJA
unilateralno na strani mekog ankra uveana limfna lezda bubo dolens ili paketi limfnih lezda koji srastaju meusobno- periadenitis i sa koom

KLINIKA SLIKA
inkubacija -3 do 5 dana

110

koja ih pokriva fluktuiraju i stvara se fistula kroz koju se eliminie gnoj

DIF.Dg:
herpes genitalis granuloma inguinale syphilis trauma ulcus durum i druge bakterijske infekcije

ULCUS MIXTUM
istovremena infekcija H D i TP u prve dve nedelje klinikom slikom dominiraju znaci ulcus molle-a a zatim se pridruuje induracija karakteristina za ulcus durum

LEENJE
Centar za kontrolu bolesti usa daje sledeu preporuku: 1. Ceftriakson, 250 mg / i.m., u jednoj dozi 2. Azitromicin, 1 g per os , u jednoj dozi 3. Eritromicin, 500 mg, per os 4 x dnevno , u toku 10 dana

PREDILEKCIONA MESTA ZA U M
u mukaraca: unutranji list prepucijuma glans orificijum urtetre sulcus coronarius i frenulum u ena: velike usne i ulaz u vaginu

ALTERNATIVNO LEENJE
1. Amoksicilin , 500 mg i klavulonska kiselina 125 mg, 3 x dnevno , 7 dana Ciprofloksacin, 500 mg / per os, 2 x dnevno, 3 dana seksualne partnere treba leiti istovremeno jednom od navedenih th metoda za obolele se savetuje hospitalizacja mirovanje spreava pojavu adenopatije

DG SE POTVRUJE IDENTIFIKACIJOM H D U:
razmazu sekreta kultivisanjem Iti-Reenstierna testom testom autoinokulacije

LYMPHOGRANULOMA VENEREUM
Seu lymphogranuloma inguinale, morbus Nicolas-Favre, IV polna bolest je hronina bolest sa ranim ili kasnim manifestacijama izazvana serotipovima L1 L3 Chlamydia trachomatis uzronik Chlamydia trachomatis serotipovi: L1, L2, L3 najee se prenosi seksualnim putem mada postoje sporadine ekstragenitalne infekcije nakon preleane bolesti ostaje trajan imunitet

EPIDEMIOLOGIJA
u naoj zemlji poslednjih godina, svega nekoliko importovanih sluajeva je prijavljeno sa prostora Afrike, June Azije i Bliskog Istoka bolest se najee javlja izmeu 20 i 40 godine ivota

KLINIKA SLIKA
inkubacija traje od 1 do 3 nedelje razlikuju se rani i kasni stadijum

RANI STADIJUM
na genitalijama pojava male bezbolne papule, herpetiformne vezikule, pustule ili retko ulceracije

ETIOLOGIJA

111

koja je bezbolna i zarasta u toku 2-3 dana promena brzo regredira i prolazi nezapaeno posle 2-3 nedelje javlja se regionalna limfadenopatija najee ingvinalno

LIMFNE LEZDE
su u poetku: bolne, pokretne, kasnije se uveavaju (do veliine pesnice), postaju osetljive i spajaju se meu sobom usled periadenitisa brzo dolazi do njihove kolikvacije i perforacije pranjenje fistula iznad svake obolele lezde

a udrueni su sa povrnim hroninim ulceracijama i fistulama, oiljcima i stenozama ako se kod ena ove promene jave istovremeno na vulvi, gluteusima i butinama stanje se naziva esthiomene (ulcus vulvae chronicum)

U RANOM I KASNOM STADIJUMU LYMPH.VENEREUM

mogu nastati promene i na drugim organima sa manifestnim: nodoznim eritemom, multiformnim eritemom meningoencefalitisom iridociklitisom i egzantemom

TOK RANOG OBOLJENJA

iz fistula secernira obilan sekret ute boje koji postaje hemoragian fistule se vremenom secerniraju i ostaju runi oiljci
adenopatija traje 8-12 nedelja

DG:
moe se potvrditi: Frieovim konim testom koji je pozitivan 3-6 nedelja od poetka infekcije R V K postaje pozitivna 1-3 nedelje posle inokulacije CT dijagnostiku vrednost ima titar 1:40

KASNI STADIJUM
posle 3 do 10 godina usled prelaska zapaljenja sa lezde na okolne organe, najee se javljaju anorektalne i genitalne lezije

DIF.DG:
ulcus molle herpes simplex genitalis i syphilis

LEENJE:
preporuka za leenje L V je sledea: 1. Doksiciklin, 100 mg / per os, 2x dnevno, 21 dan 2. Eritromicin, 500 mg / per os, 4x dnevno 21 dan 3. Bactrim, 500 mg / per os, 4 x dnevno, 21 dan

ANOREKTALNE LEZIJE
manifestuju se: proktitisom, hemoraginim ili mukopurulentnim rektalnim sekretom, povienom temperaturom, svrabom, naizmeninim dijarejama i opstipacijama ili formiranjem apscesa fistula i striktura

GENITALNE LEZIJE
su praene pojavom elefantijatinih otoka penisa ili vulve,

112

GRANULOMA INGUINALE
Seu granuloma venereum, donovaniasis, ganuloma pudendi chronicum ulcerozna, destruktivna bolest koja zahvata genitalije i okolnu kou interglutealni predeo

EVALUACIJA OBOLJENJA
retko dolazi i do promena: u kostima, zglobovima, jetri i pluima komplikacije su: elefantijaza genitalija, i spinocelularni karcinom na lezijama koje traju godinama

EPIDEMIOLOGIJA
seksualni kontakt pedstavlja glavni nain transmisije mada oboljenje moe nastati i autoinokulacijom usled trauma Etiologija uzronik granuloma inguinale je: Donovania granulomatosis gram negativni enterobacter okruen kapsulom veliine 1, 5 x 0, 7 mikrona

DG:
klinika dg se potvruje nalazom: donovanijevih tela u lezijama bojena po Giemsi su svetlo crvena ili mrko crvena po Wrightu

KLINIKA SLIKA
posle inkubcije koja traje 1 -12 nedelja javlja se primarna lezija u vidu malog-mekanog, bezbolnog nodusa(granuloma) sa jasno crvenom granulomatoznom povrinom koja ulcerie ulcus ima otre ivice, na dnu se nalaze meke granulacije koje lako krvare na dodir

DIF.DG:
lezije mogu liiti na: condylomata acuminata ulcus molle erythroplasia Queyrat karcinom itd...

LEENJE:
preporuka za leenje G I : 1.Tetraciklin 500 mg/per os, 4 x dnevno, 3-4 nedelje 2.Hloramfenikol 500 mg/per os, 3 x dnevno, 3-4 nedelje 3.Doksiciklin 100 mg/per os, 2 x dnevno, 3 nedelje 4.Ceftriakson 1 g, i.m. ili i.v., 1x dnevno, 2 nedelje 5.Azitromicin 500 mg/per os, 1 x dnevno, 7 dana

KLINIKA SLIKA OBOLJENJA

kasnije dolazi do pojave satelitskih ulcercija koje konfluiraju usled bujanja granulacionog tkiva vidimo i karfiolaste gigantske tumore iz kojih secernira gnoj na kraju nastaju atrofini oiljci

PREDILEKCIONA MESTA:
su: genitalije, ingvinalni, perigenitalni, perianalni, i

113

Predavanje 30. URETHRITIS NON-GONORRHOICA

Urethritis simplex urethritis non-specifica je inflamatorno oboljenje uretre koje se manifestuje uretralnom sekrecijom, a izazivaju ga brojni uzronici izuzev Neisseria Gonorrhoeae

DOKAZIVANJE CHLAMYDIA TRACHOMATIS

nativan preparat izolacija hlamidija na kulturi elija DIF metoda sa primenom monoklonskih antitela i najnovije metode hibridizacije nukleinskih kiselina

EPIDEMIOLOGIJA
U N G je najfrekventnije oboljenje koje se prenosi seksualnim kontaktom najei uzronici su : Chlamydia Trachomatis koja izaziva 30-50 % svih U N G ) i Ureaplasma urealyticum (izaziva 1030 % U N G )

URETRITIS IZAZVAN CHLAMYDIA TRACHOMATIS INFEKCIJOM

oboljenje iz grupe STD u mukaraca se manifestuje negonoroinim uretritisom a kod ena mukopurulentnim cervicitisom izaziva oboljenja je chlamydia trachomatis serotipovi D i E

ETIOLOGIJA
Urethritis non GO Chlamydia Trachomatis Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealyticum Trichomonas vaginalis i Candida albicans

KLINIKA SLIKA
posle inkubacije od 1 do 3 nedelje u mukaraca se razvija urethritis non gonorrhoica(U N G) a

DIJAGNOZA
se postavlja na osnovu klinike slike i laboratorijskih parametara u principu se iskljuuju mogui uzroci uretrita sledeim redom pregled uretralnog sekreta na trichomonas vaginalis nativan preparat i kultura na candidu albicans bakterioloki pregled sekreta sa A B

u ena endocervicitis mucopurulenta ( E M P )

urethritis non go pojava seroznog ili sluzovog beliastog ili zamuenog, ponekad purulentnog sekreta koji se javlja samo u jutarnjim asovima suspektni simptom je peenje pri mokrenju

MANIFESTACIJE BOLESTI

DIJAGNOSTIKE LABORATORIJSKE METODE

izolovanje Mycoplasme iz sekreta i dokazivanje imunofluorescentnom metodom monoklonskih i poliklonskih antitela

ENDOCERVICITIS MUCOPURULENTA
manifestuje se: eritematoznim, edematoznim cervixom koji krvari na dodir i u ena koje su asimptomatski prenosioci oboljenja uvek postoji zapaljenska reakcija cerviksa

114

ukoliko se ne Dg na vreme prelazi u hronina oboljenja urogenitalnog trakta sa postepenim irenjem du genitalija uz trajni ili privremeni sterilitet

KLINIKA SLIKA
inkubacija traje 10 dana prvi znak oboljenja je pojava slabog ili obilnog sekreta beloukaste boje koji moe biti sluzav ili gnojav od subjektivnih simptoma moe biti izraen: svrab, arenje ili peenje pri mokrenju

KOMPLIKACIJE
su: epididimitis, proktitis cervicitis cervikalne displazije Bartolinitis Reiter-ov syndrom i sterilitet

KOMPLIKACIJE
u osoba bez adekvatne th ili kod kojih nisu istovremeno leeni i seksualni patneri bolest moe poprimati hronini karakter sa remisijama i recidivima koji traju mesecima

LEENJE
preporuka za th: 1. Doksiciklin , 100 mg/per os, 2x dnevno (7 - 14 dana) 2. Azitromicin, 1g / per os , u jednoj dozi(minutna terapija)

ALTERNATIVA
1. Eritromicin , 500 mg/per os, 4 x dnevno, 7 dana 2. Amoksicilin, 500 mg/per os, 3 x dnevno, 7 dana

LEENJE:
preporuka: 1. Doksiciklin, 100 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana 2. Azitromicin, 1g /per os, u jednoj dozi 3.Oksitetraciklin, 500 mg/per os , 4 x dnevno, 7 dana 4.Ofloksacin, 200 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana u trudnoi kada postoji infekcija sa urea. urealyticum i micoplsma hominis daje se Eritromicin , 500 mg/per os, 4x dnevno, 7 dana

U TRUDNOI-KOD INFEKCIJE SA CHLAM. TRACHOMATIS

1. Eritromicin, 500 mg / per os , 4 x dnevno, 7 dana ili 2. Amoksicilin, 500 mg / per os , 3 x dnevno u toku 7 dana

URETRITIS IZVAN SA MYCOPLASMA INFEKCIJOM

Urethritis mycoplasmatica je oboljenje iz grupe u n g iji su izazivai mycoplasma hominis i ureaplasma urealyticum

TRICHOMONIASIS
infekcija urogenitalnog trakta izazvana protozoom trichomonas vaginalis

ETIOLOGIJA
mikoplazme su gram negativne bakterije ija veliina varira od 0, 1 do 0, 7 mikrona mogu imati izgled kokobacila diska, prstena i konia

EPIDEMIOLOGIJA
prenos polnim putem ili predmetima za linu higijenu kao i kupanjem u bazenima oboljenje se ee javlja kod ena i 20-30% ena u reproduktivnom

115

periodu je zaraeno sa trich.vaginalisom

ETIOLOGIJA
trichomoniasis je protozoa krukastog oblika, koja na pednjem delu poseduje 4 bia flagele

dojilje mogu biti leene sa jednom dozom metronidazola od 2 g ali dojenje mora biti prekinuto i to najmanje 24 h posle primene th

CANDIDIASIS
candida albicans je uzronik uretrita i cervicita u oko 5 % sluajeva normalni stanovnik koe, sluzokoe usne duplje, vagine i digestivnog trakta saprofit koji pod odreenim uslovima postaje patogen

KLINIKA SLIKA
inkubacija iznosi od 4 do 30 dana u ena se oboljenje manifestuje pojavom uto zelenkastog penuavog sekreta neprijatnog mirisa pojava sekrecije praena svrabom peenjem ili bolovima u predelu vulve perineuma vagine ili uretre

RAZLOG KANDIIDIJAZE
prolongirana primena A B prolongirana primena K S upalne reakcije sluzokoe oslabljena otpornost organizma trudnoa avitaminoza i dr...

KOMPLIKACIJE
su u vidu otoka labia zidovi vgine i cervixa su eritematozni javljaju se takaste maceracije (jagoda), Bartolinitis ili cistitis u mukaraca su simptomi slabije izraeni

KLINIKA SLIKA
u ena se karakterie obilnim, beliastim i sirastim sekretom postoji i zapaljenje vagine uz jak svrab u mukaraca se moe javiti balanitis candidomycetica uz eritem i beliastu deskvamciju

KOMPLIKACIJE
u mukaraca simptomi su prolazni, penuavi ili gnojni sekret iz uretre sa smetnjama pri mokrenju od komplikacija, najee dolazi do epididimitisa ili prostatitisa

LEENJE ENA
lokalno leenje se sprovodi nistatin vaginaletama 1 x dnevno u toku 7 dana minutna terapija je 500 mg klotrimazola vaginalno u jednoj dozi efikasan je i 2 % mikonazol krem kod ena intravaginalno u toku 14 dana.

LEENJE
lek izbora je metronidazol Metronidazol, 250 mg/per os, 3 x dnevno (posle jela) , 7 dana minutni tretman-2 g metronidazola u jednoj dozi metronidazol je kontraindikovan u trudnoi te se savetuje davanje lokalne Th Klotrimazol u dozi 100 mg, vaginalno, pre spavanja u toku 7 dana

LEENJE MUKARACA
kod mukaraca se preporuuje ketokonazol, 200 mg oralno, 2 x dnevno u toku 15 dana peroralna primena nistatina nema efekata jer se ovaj lek ne reasorbuje u digestivnom traktu

TERAPIJA DOJILJA

116

HERPES GENITALIS
seu herpes simplex genitalis, herpes progenitalis hronino recidivantno oboljenje genitalija koje izaziva herpes simplex virus HSV -2, a mogue su i infekcije sa HSV -1

KLINIKA SLIKA
primarni genitalni herpes pojava crvenila na genitalijama grupno rasporeene vezikule koje se kasnije pretvaraju u ranice i kraste veliina ranica varira, traju 4-15 dana formiraju se kruste i ponovna epitelizacija

EPIDEMIOLOGIJA
HSV infekcija se prenosi direktnim kontaktom ili kapljinim putem ulazna vrata za inffekciju su oteena koa i sluzokoa pojava u uzrastnoj grupi od 18 do 30 godina mnogo ee su inficirani heteroseksualci nego homoseksualci

PROPRATNI SIMPTOMI
su: bol svrab peenje pri mokrenju bol u ingvinalnim limfnim lezdama koje su uveane vrste i bolne na palpaciju od samog poetka oboleli se ali na subjektivne simptome

GENITALNI HERPES
genitalna HSV-1 infekcija se prenosi orogenitalnim kontaktom kada postoji asimptomatska salivarna sekrecija prvu inicijalnu infekciju genitalija moe izvati HSV-1 ili HSV-2 recdivantni H G moe da se javlja mesecima i godinama posle dejstva provocirajuih faktora kao to su ultravioletni zraci, menstruacija , stres , trauma itd.

SUBJEKTIVNI SIMPTOMI
groznica malaksalost glavobolja poviena temperatura opta slabost dizurine smetnje razvoj primarnog genitalnog herpesa potpuna regresija za 2 do 3 nedelje

REKURENTNI GENITALNI HERPES

nastaje aktiviranjem virusa koji posle primarne infekcije ostaje doivotno u latentnoj fazi skriven u sakralnim ganglijama najee se javlja nakon: traume pri seksualnom odnosu menstruacije emocionalnog stresa zamora itd...

ETIOLOGIJA
H S V je virus iz grupe D N K virusa, veliine je 200 nm utvrene su dve antigene vrste HSV i to: HSV-1 udruen sa orofacijalnim infekcjama HS labialis, HS facialis, HS buccalis HSV-1 infekcija iznad struka

SIMPTOMI OBOLJENJA
rekurentni herpes je blai sa manjim brojem vezikula koje se pojave na mestu crvenila posle 4 -12 h, a nestaju nakon 7 dana prvi recidiv se obino javlja 4 meseca posle inicijalne infekcije, a kasnije novi recidivi nastaju u razmaku od 6 do 8 nedelja

HSV-2 INFEKCIJA
prouzrokuje infekciju na genitalijama i gluteusima HS genitalis, HS glutealis HSV-2 infekcija ispod struka

117

CONDYLOMATA ACUMINATA NEONATALNI HERPES

nastaje kao posledica prenoenja infekcije sa majke na novoroene klinike manifestacije intrapartusne i postpartusne HSV infekcije mogu se podeliti u tri kategorije: seu papillomata acuminataanogenitalne bradavice su mekane izduene papule svetlocrvene boje ili boje normalne koe koje izazivaju humani papiloma virusi(HPV)

EPIDEMIOLOGIJA KATEGORIJE NEONATALNOG HERPESA

lokalizovane (koa, oi, usta) encefalitis s lokaliizovanom infekcijom ili bez nje diseminovane (plua, CNS, jetra, srce, lezde) anogenitalne bradavice se najee prenose polnim kontaktom, mada postoji i mogunost auto i heteroinokulacije.najee se manifestuje u uzrastnoj grupi od 18.do 25 god. podjednako kod oba pola

ETIOLOGIJA
danas se zna da postoji preko 30 vrsta HPV, najei uzronici oboljenje na genitalijama su: HPV 6, HPV 11 (25%), HPV 16 (60 %), HPV 18 (10 - 20 %) HPV 6 i HPV 11 su povezani sa pojavom cervikalne intraepitelijalne displazije a HPV 16 i HPV 18 sa ca cerviksa , uterusa i penisa

DG:
dijagnoza genitalnog herpesa moe se potvrditi: histopatoloki citodijagnostiki elektronmikroskopski DIF- metodom

DIF. DG:
Syphilis Chancroid i Lymphogranuloma venereum

KLINIKA SLIKA
inkubacija genitalnih bradavica iznosi od 3 nedelje do 1 godine

LEENJE
lek izbora je: Aciklovir (mast, tablete, ampule) lokalno nanet Aciklovir moe biti delotvoran Aciklovir tabl. 200 mg/per os, 5 x4 dnevno, 5 dana (kod blaih infekcija) ekstremno burne reakcije mogu se leiti i.v. davanjem Aciklovira ponovnu manifestaciju genitalnog herpesa leiti tabletama Aciklovira od 200 mg, 5 x dnevno u toku 5 dana

LOKALIZACIJA PROMENA
na genitalijama: glans penisa pepucijum vulva, velike i male usne interglutealna brazda, perinalno klinika evaluacija promena genitalna bradavica je u vidu mekane papule, veliine soiva koje se zatim izduuju i dobijaju izgled papilomatoznih izrataja sa otrim vrhom acuminatus iljast poprima vee razmere kasnije ako su na povrinama koje se taru lie na petlovu krestu

TERAPIJA:
u vreme aktivnih promena izbegavati polne kontakte enama saveti ei citoloki pregled grlia materice

KOMPLIKACIJE U TRUDNOI

118

papilomatozne tvorevine mogu da se uveaju do veliine pesnice, karfiolaste mase neprijatnog mirisa

GENITALNE BRADAVICE
na penisu se javljaju na povrinama izloenim traumama pri snoaju, ali moe biti zahvaen i bilo koji drugi deo analne bradavice mogu nastati i bez analnog polnog odnosa irenjem sa genitalija virusom kontaminiranog iscedka ili sperme

dijagnoza se uglavnom zasniva na klinikom izgledu (kondilome ne treba meati sa okruglastim mikropapilama vestibuluma vagine) potrebno je pregledati oba seksualna partnera

LEENJE
u leenju kondiloma koriste se citotoksina sredstva 0, 5 % podofilotoksin 10-25% podofilin rastvoren u alkoholu 50-100 % trihlorsiretna kiselina i 5 fluorouracil

CONDYLOMATA GIGANTEA BUSCHKE -LOWENSTEIN

predstavlja retku formu polnih bradavica intenzivan bol, krvarenje fistula, ulceracija i perforacija ova tumorska forma oboljenja ne daje metastaze

TH PODOFILINOM
podofilin se 3 do 4 sata nakon lokalne aplikacije opere a Th se ponavlja 1 -2 x nedeljno dok se kondilomi ne izgube krioterapija (teni azot) je vrlo efikasan kao i ekscizija CO 2 laserom

DIJAGNOZA

PROMENE NA KOI I SLUZOKOAMA KOD AIDS

AIDS-acquired immunodeficency syndrome SIDA- syndrome de imuno-deficience asquise HIV disease human immunodeficiency virus su: egzantem u sklopu akutnog retrovirusnog sindroma sarcoma kaposi oral hairy leukoplakia folliculitis eosinophilica molluscum contagiosum odraslih angiomatosis i ulcerozni herpes simplex

EPIDEMIOLOGIJA
danas je na svetu oko 20 miliona zaraenih hiv-infekcijom, od toga 2/3 ivi na afrikom kontinentu. u nekim zemljama zapadne afrike ak 20% stanovnitva boluje od ove bolesti skoro svi HIV inficirani imaju promene na koi, a ove promene su rezultat imunodeficijencije, koja je kod njih prisutna

REE PROMENE SU:

herpes zoster candidiasis dermatitis dyseborhoica aphtae i dr. ako se zapone th u ranom stadijumu bolesti antiretrovirusni lekovi mogu da uspore progresiju imunodeficijencije

NAJEE PROMENE NA KOI

AKUTNI RETROVIRUSNI SY (A R S)

119

 on se karakterie infektivnm exantemom temperaturom limfadenopatijom meningealnim sindromom i ulceracijama u genitalnom predelu

ulceracije nastaju na vidljivim sluzokoama i na skrotumu

SUBJEKTIVNI SIMPTOMI
izraena je muka povraanje glavobolja bolovi u trbuhu i bolovi u zglobovima i miiima

ETIOLOGIJA
u Evropi i Americi najee u homoseksualaca u Africi i kod mukaraca i kod ena prenoenje ovog syndroma je najee putem polnih odnosa(vaginalno ili analno) a ree je u narkomana putem igle

LABORATORIJSKI NALAZI
sedimentacija krvi je jako ubrzana a leukopenija je izraena posle 2 do 3 nedelje simptomi bolesti iezavaju a HIV-infekcija postaje latentna taj period moe da traje i 10 godina

PRENOS INFEKCIJE
ranije je est nain prenoenja bila transfuzija krvi , a i sada postoji mogunost infekcije u toku naroito u toku presaivanja organa i kotane sri deca ije su majke inficirane HIVvirusom, mogu da budu zaraena u toku poroaja ili dojenja

DIF.DG:
mononukleoza infekcija epstein barr virusom, rubeolla, toksoplazmoza i sekundarni sifilis

LEENJE
antiretroviralna terapija koja se sastoji u kombinaciji Zidovudin i Didanosina ili Zidovudin i Zalcitabin

KLINIKA SLIKA
inkubacija traje 3 do 6 nedelja prodromalni simptomi su prvo poviena temperatura a posle 2 do 3 dana egzantem koji je morbiliformnog tipa sa makulama i papulama mrkocrrvene boje

SARCOMA KAPOSI
sistemska vaskularna neoplazija izraena na koi i sluzokoama u vdu edema i tumora klsasini tip sarcoma Kaposi je ve opisan u poglavlju o tumorima koe, a javlja se kodd starijnih mukih osoba sa lokaliizaciijom na potkolenicama

LOKALIZACIJA
najea lokalizacija ovog egzantema je toraks lice ekstremiteti kapilicijum i dlanovi

TUMOR U SKLOPU AIDS-A

se javlja kod odraslih mlaih osoba sa lokalizacijom po itavoj koi i vidljivim sluzokoama kod ovih tumora je identifikovan novi tip herpes virusa tzv. humani herpes virus tip 8 (HHV-8)

EVALUACIJA OBOLJENJA
enantem se razvija uglavnom na tonzilama bukalnoj i analnoj sluzokoi i to u vidu bolnih ulceracija

KLINIKA SLIKA

120

obino nastaje kao ekhimoza ili u vidu makula, papula, ploa i nodula docnije se stvaraju tumorozne izrasline na kojima nastaju erozije ulceracije kruste i keratoze

ETIOLOGIJA
uzronik je Epstein Barr-ov virus klinika slika sivo bele jasno ograniene verukozne ploice u vidu dlaica najee na lateralnim stranama jezika

boja tumora je ljubiastomrkocrvena ili braon

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
candidiasis papilomata acuminata lichen planus leukoplakia

LOKALIZACIJA
najuestalija: trup glava naroito nos penis noge dlanovi i tabani karakteristini su tumori oralne sluzokoe nepce, farinks, jezik i gingive

LEENJE
lokalno: Podophillin 25% samo 5 minuta pa oprati Aciklovir, Valaciklovir crema

FOLLICULITIS EOSINOPHILICA
Folliculitis eosinophilica su foliukularne papule praene jakim svrabom, na srednjoj strani trupa , na licu, vratu i na gornjim ekstremitetima etiologija: nepoznata

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
granuloma pyogenes haemangioma nevus echymosis granuloma annulare stasis dermatitis

LEENJE
rendgenterapija sistemska hemio-th vinblastin, vinkristin bleomycin krio terapija laser hirurgija i elektrohirurgija

KLINIKA SLIKA
folikularne papule 3 do 5 mm u preniku esto su priisutne i pustule pa dolazi do impetiginizaciju perifernoj krvi eozinofilija

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
contact dermatitis atopic dermattis scabies morus insecti urticaria bakterijski folikulitis

ORAL HAIRY LEUKOPLAKIA

oral hairy leukoplakia (virusna leukoplakija je hiperplazija oralne sluzokoe karakteristino lokalizovana na lateralnim stranama jezika, a u vidu belih upastih verukoznih eflorrescencija

LEENJE
lokalno K S

121

sistemski K S molluscum contagiosum virusne promene koje se normalno javljaju samo kod dece

DERMATITIS SEBORRHOICA
je intenzivan na licu i presternalno javlja se i kod vie od polovine aids bolesnka

kod aids bolesnika vidimo i u starijim godinama i u velikom broju

STOMATITIS APHTHOSA
u ovog stomatitsa su karakteristine duboke ulceracije

ANGIOMATOSIS BACILLARIS
etiologija uzronik je Bartonella

EXANTHEMA MEDICAMENTOSUM
ove su promene vrlo este a najee na Sulfonamide

KLINIKA SLIKA
to su papule ili noduli koji lie na angiome preniik ovih promena je 2 do 3 cm, a boja im je jasno crvena lokalizovani su naroito na dlanovima tabanima i na oralnoj sluzokoi nekad se jave i na jetri , slezini , srcu i miiima

IMPETIGO, FURUNCULUS, CARBUNCULUS

najee su izazvani sa Staphylococus aureus

GLJIVINA OBOLJENJA KOE

sem Candidiasis ee se javljaju promene na koi izazvane svim dermatofitima

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
sarcoma Kaposi granuuloma pyogenes angioma

VERUKE I PAPILLOMATA ACUMINATA

izazivai su HPV koji esto prethode pojavi epitelioma

LEENJE
A B per os u toku 8 do 12 nedelja eritromicin i doksiciklin

PSORIASIS VULGARIS
ukoliko je postojao pre HIV-infekcije esto recidivira

HERPES SIMPLEX
je najee virusna komplikacija u AIDS bolesnika u poetnim stadijumima AIDS herpes simplex ima klasinu kliniku sliku u docnijim stadijumima promene se komplikuju erozijama i ulceracijama

ICHTHYOSIS ACQUISITA
koa je suva i deskvamira, a najee lokalizacija je na nogama

HERPES ZOSTER protie sa bolnim ulceracijama, diseminovan je i traje mesecima, a nekad se letalno zavrava

LEENJE AIDS BOLESNIKA

efikasno je leenje pomenutih oportunistikih infekcija ipak tumori se teko lee a jedini donekle efikasan lek je Zidovudin

122

leenje zahteva timski pristup epidemiologa, infektologa, interniste, dermatologa, psihijatra i drugih specijalista odgovarajuih grana u zavisnosti koji sistemi ljudskog organizma su afektirani i ugroeni a mogu dovesti do letaliteta obolelih

123