Ljiljana Bulatovic, "GENERAL MLADIC"

NA POCETKU

Ovu knjigu satkala sam od niti postovanja temeljnih etickih vrednosti, istorijski
utemeljenih vrednosti covecanstva, odnosno, srpskog naroda.

General Ratko Mladic je svojim dosadasnjim znacenjem za srpski narod zasluzio da jeste
simbol tih vrednosti.

Ova knjiga ne treba Generalu Mladicu. On je graditelj i zastitnik, hajduk i vojskovodja,

ne voli da ga ugradjuju u bilo kakve kanone. Bas zato, ova knjiga treba nama, kao hrana
da kroz njegov primer opstajemo u dostojanstvu, casno i hrabro.

Godinama, evo, okupiraju nam um i prostore, kore nas i pokoravaju, posramljuju, ubijaju
nas, izgone sa pradavnih ognjista, decu i roditelje nam siluju, postidjuju nas i mrze nas i
maltretiraju svakojako - i uz nasu pomoc. Nisu to uvek neki tamo drugi... Od pocetka
ovih trajucih ratnih stradanja i lomova, General Mladic se uspravio pred svojim narodom,
sa narodnom vojskom pred svim vrstama zlotvora: kako je znao, umeo i mogao. O tome
ovde svedoce mnogi. Ova knjiga je, inace, samo deo dokumentacije o ratu u bivsoj BiH.
Nema pretenzije da bude definitivan sud, nego da omoguci pamcenje i analizu onih
cinjenica kojima sam raspolagala. Da se narodu ne bi desio zaborav pod naletima i
pogromima raznih osvajaca njegove svesti i pamcenja, zapisala sam ovu knjigu. Kakvi
smo, nicemu se ne bih cudila...
Dakle, ova knjiga jeste i otpor realnog razuma ostrascenoj, apsolutnoj zaveri uspaljenih
svetskih trilateralnih i ostalih siledzija, koji zarad svojih interesa hoce po svaku cenu da
zgnjece duh naseg naroda, da nas raznizu i razbole, pa zatru do nestajanja. Dok
dovrsavam ovaj rukopis ovih julskih dana, gledam neke sumracne fizionomije sa TV
ekrana, nakindjurene i zaklonjene sudijskim spoljnim simbolima, kako iz blindiranih
haskih sludnica objavljuju ono sto su im nalozili oni koji su ih tamo i ustolicili: da su s
razlogom komandant Vojske Republike Srpske i predsednik naroda Republike Srpske
optuzeni za "Ratni zlocin protiv covecanstva i genocid"!

Zamisljam sta bi to u njihovoj nikakvoj dosadasnjoj sudijskoj biografiji znacilo, kada bi

im neki drugi posluzitelji onih belosvetskih zlodelaca priveli ova dva Srbina, jednog
Mladica i jednog Karadzica! Kakve li bi sve ratnicko-pravnicke marifetluke izvodili oko
njih a pred licem svekolike javnosti. I cujem vec, kako jedni te isti Srbi izjavljuju
ponizno, dodvoravajuci se svojim narednicima, tvorcima tog nazovi otvorenog, novog
drustva, da se medjunarodni zakoni i sile moraju postovati i prozvani zlocinci predati. Jer,
ne mozemo sami protiv svih... Ali, mi nismo sami protiv svih. I u nasoj kicmi jeste da
protivprirodnu silu ne postujemo. Ko ima kicme...

Nekoliko godina prikupljam materijal za ovaj rukopis. Sabiram sta je gde objavljeno o
Generalu Mladicu i sta je izjavio i govorio, pa i pisao sam general. Otkako sam ga srela
zapisujem nase razgovore, opisujem susrete. Sto sam vise spoznavala sta u svetu umne
glave i priznati novinari misle o njemu (u postovanju, strahu ili mrznji), a kakva se sve
fama povremeno gradi u domacoj javnosti o tome, zavisno od dnevnih politicarskih
potreba, sve vise sam bila uverena da se radi o jednoj vanserijskoj, istorijskoj licnosti.
Sve predanije sam radila na ostvarenju svoje zamisli da sacinim knjigu o Generalu
Mladicu. O njemu, kao simbolu srpskog junaka, vojnika, zastitnika. Pa i mucenika.

Zelju da ova knjiga izadje pojacao je jedan biltovsko-holbrukovski scenario pocetkom

ovog jula: najpre su zapalacali jezici otrova vescu da je General tesko oboleo. Zdusno i
bez ograde raznosile su je neke novokomponovane domace agencije. Potom su je
zamenili, bez objasnjenja, drugom: da je vidjen medju vojnicima na proslavi Vidovdana.
Za to vreme podmuklo su Nato "mirotvorci" umnozavali zle pojase, obruceve oko samog
srca srpskog naroda. Psici rata kruzili su kao kopci oko Pala i Han Pijeska da izvrse
davno zadate naloge i ugrabe srpskog Generala i Predsednika srpskog naroda. Podvijenog
repa, pred narodnim ogorcenjem - uklanjali su se. Do sledeceg zaleta...

Istovremeno, u Hagu oni Natosudije, umrtvljenim hodom zauzimaju svoje busije i

samrtnim glasom saopstavaju ranije nalozene fraze o svojoj objektivnosti i citaju odavno
vec spremljene optuznice. To su optuznice za srpski narod, samo se cekalo da utvrde koji
su to najjaci autoriteti toga naroda, pa da im upisu imena i objave fotografije na poternici.

Iz ovoga rata samo su njih dvojica izasli sa tako visokim medjunarodnim priznanjem:
precesto vec u savremenoj istoriji provereno uspesni zlikovci proglasili su Mladica i
Karadzica ratnim zlocincima. Jer su im zlocinacki uspeh godinama odlagali po
prostorima Republike Srpske. Jer im se General i Predsednik sa svojim narodom nisu
poklonili i propustili zadah kojota u casne i ciste kuce i okucnice svojih predaka.

Ova knjiga je moj doprinos preziru i otporu genocidnoj unapred presudi i nalogu za
hapsenje srpskog naroda. Haske obrazine americkih nalogodavaca i islamskih donatora
izdali su jos jednom, 11. jula 1996. poternicu na cast i slobodu Srba. Mi, grubi Balkanci,
divlji Srbi i Crnogorci odgovaramo i ovom knjigom - sakupljenim svedocenjem mnogih
zvezda svetskog i domaceg novinarstva, vrhunskih vojnih autoriteta, elitnih pravnika - da
General Mladic jeste sam narod srpski.

Trebalo bi im mnogo lisica da nam ruke zarobe... mnogo zatvora da nas utamnice...
previse otrova da nas pomore... Ili su naumili da nas opet, onako demokratski i
civilizacijski, ljuti na nas sto smo neposlusni, da nas daruju bombama novog svetskog
poretka... ili ce nam srpske zemlje na Balkanu uciniti tamnicom... A tako nam vec nekako
i biva.

U bivsoj SR Bosni i Hercegovini rat izmedju tri naroda i tri vere izazvala je vatrena
zelena posast mudzahedinska, uz saveznistvo povampirenih ustaskih bojovnika - pod
okriljem tvoraca svetske politicke i vojne mape, koji se ovuda umnozavaju, smenjuju, pa
odlaze svaki cim zavrsi svoj prljavi deo prljavog posla. A ako se i desi da neko ne bude
dovoljno hulja, prema srpskom narodu i da nije spreman da Srbe stavi na stub srama i
krivice u svakom trenutku - smenjivan je hitro.

Sve ovo vreme, dakle, vise od cetiri godine, srpski narod se brani da ostane na svojoj
zemlji slobodan, u miru i postovan. A sve vreme biva samo on optuzivan po raznim
medjunarodnim vrhovnickim skupovima - sudnicama. Cetiri godine gotovo isti komandni
sastav vodi narodnu Vojsku Republike Srpske u odbrani srpskog naroda od svakojakih
agresora i sve vreme trpimo presude da smo mi Srbi genocidni agresori. A tuzitelji i
suditelji se presvlace u mirnodopce, humanitarce, dejtonce, srboljupce - gazeci sve sto je
Srpsko. I sto je to moglo biti.

(Ali me sve vreme muci pitanje - zasto nam to rade? I - zasto im u tome pomazu i neki
sami Srbi? Pouzdano znam da nisam opterecena paranoicnom idejom da nas svi mrze. Ali
danas u svetu jesu najjaci oni koji nas organski mrze i oni su najveca opasnost za mirnu,
civilizovanu buducnost zemljine kugle. Jer su im Srbi mali zalogaj. Oni vec znaju ko ce
im biti sledeci. Ali, zasto su bas Srbe tako fiksirali? Da li i zato sto su nam neke mane
dobro proucili: da smo skloni manipulaciji i podanistvu; da olako jedni druge izdamo,
zarad boljeg mesta u loznici novog vlastelina. Tako je, valjda, i Karadjordjeva glava
stigla sultanu u Stambol.)

Ja, naravno, znam da u svakom ratu neko biva zrtva a neko zlocinac. Neko se brani a
neko navaljuje. Ali nisu samo zrtve pred okupatorom, nego i od samih sebe: iako
nevoljno, jer zele mir svojim bliznjima i svim drugima, i General i Predsednik uveli su i
svoje najblize u rat - kao otpor, doduse, ali ipak. Iako vojnik, nije se skolovao da bi
ratovao. Ratko Mladic, na primer. Vaspitavan kao Jugosloven, verujem, nije ni sanjao da
ce mu aveti proslosti nametnuti tako nemilosrdni rat sa bivsim jugoslovenskim narodima
i novokomponovanim nacijama. Zar sa Turcima da ratuje ponovo na pragu dvadesetprvog
veka?! Zar opet sa ustasama da ukrsta oruzje - zar njegov otac nije bio dovoljna zrtva
krvavih prohteva hrvatskih ustasa da zatru srpsko seme?! Ova knjiga mogla bi da
pomogne i onima koji do sada nisu dovoljno znali istine o srpskoj vojsci, da bi li se
mozda pokajali zbog tog neznanja i priklonili pravdi za srpski narod. A ima Srba kojima
bi trebalo to pokajanje, zbog zabluda koje su ih nosile u razne vrste izdajstva sebe
samih... Mada, ja mislim da je vecina takvih svesno negovala te "zablude"...

NA POCETKU moram reci i ovu istinu: kad god bih Generalu Mladicu govorila o ovom
svom projektu, on me je blago odvracao od toga. Davao mi je razna upozorenja. Sve
zalud. Kada je nedavno, maja meseca, prilikom susreta u njegovoj Crnoj Sumi,
definitivno razumeo da sam tvrdoglava i vec daleko odmakla u poslu, da cu mozda i u
jednoj uglednoj beogradskoj reviji objaviti tekst o njemu, prokomentarisao je: "Onda
dobro. Ali, gledaj da se bar u tom rukopisu prepoznam!"

Ova knjiga napisana je onako kako sam ja prepoznala Generala Mladica. Nisam vojnik i
ne razumem se u vojne vestine. Stoga se tom temom ovom prilikom i ne bavim. Pri tom,
znam da se General nalazi na vrhu svetske rejting liste vojnih strucnjaka. Uz sve to,
svesna sam nepotpunosti i neobicnosti ovog rukopisa, koji je u stvari, posledica moje
opredeljenosti za vrednosti koje razaznajem u obilju nistavila koje me okruzuje.
Ova knjiga zeli i da se suprotstavi postojecoj atmosferi neke narodne i intelektualne
potistenosti i gotovo uplasenosti. Otpor nekoj gotovo ocajnickoj nemoci pred Necim
Negativnim Nadolazecim...

Za samo mesec dana prvo izdanje ove knjige je rasprodato. Uverena sam da je to znak i
stvaralacke zainteresovanosti dela citalista za temu u nasim zemljama i sirom sveta, i
znak poverenja u autora, ali, iznad svega, to je znak svesrdnog postovanja naroda prema
Generalu Mladicu, kao simbolu borca za istinu, za pravdu i dostojanstvo. Simbolu
postene narodne uzdanice. I moguce zrtve tog Njegovog velicanstvenog statusa.

Uzdam se u pravednu buducnost za sve Mladiceve mladice, za srpski i sve druge narode
na ovim i svim drugim zemaljskim prostorima.

Ovaj i svaki moj buduci tekst prilazem prepoznavanju istorijske istine.

Oktobra, 1996.Novi Beograd

Ljiljana Bulatovic

IZ MOJIH LICNIH ZAPISA O GENERALU MLADICU

Pre nego sto smo se sreli u Han Pijesku, Generala Ratka Mladica, vrhovnog vojskovodju
srpske vojske u Republici Srpskoj, nisam nikada videla, kako bi se to reklo, uzivo! Ostala
sam zahvalna sticaju okolnosti sto sam upoznala ovog coveka, dostojnog svake vrste
postovanja.

A bilo je to ovako:

Bila je subota, januarska, s pocetka 1994. godine. Nikakvo, nezadovoljno pre podne.
Telefon mi uvodi u samotnu atmosferu glas naseg davnog poznanika koji vise godina zivi
i uspesno radi u Milanu: "Miso Draskovic ovde. Dobro je da sam te nasao. Ovde sam vec
nekoliko dana sa grupom italijanskih novinara i poslovnih ljudi i gosti smo jugoslovenske
i srpske vlade. Medjutim, nismo uspeli da im obezbedimo susret sa predstavnicima
Republike Srpske. Pre svih - sa Generalom Mladicem i sa predsednikom Karadzicem. Ti
si mi sada poslednja nada. Mozes li pomoci..."

Ne obecavam, ali iz sve snage zelim da im pomognem. Samo ne razumem kako to da im

savezno ili republicko ministarstvo nije to sredilo. Imala sam telefon Milana Gvera,
pukovnika iz vremena JNA, a potom generala Vojske Republike Srpske. Tih dana se
uveliko pricalo da je General Mladic ranjen... Na telefon dobijam njegovog sekretara, a
bolje receno, njegovog odanog saborca Rajka. Predlaze mi da se javim uvece.

"Dobro vece. Ovde Ljiljana Bulatovic. Zelela bih da cujem Generala Mladica!" Muski
glas odgovara zagonetno: "Izvolite." Ocekujem da mi se javi drugi glas. Medjutim, isti
ponavlja: "Recite..." Ja sada vec u nedoumici: "Hocu Generala Mladica... a on se smeje i
kaze: "Pa, imate ga na telefonu..."
Tako smo poceli razgovor. Kao da se vise godina nismo culi i videli. Kada sam mu rekla
zasto ga zovem, pitao me je mogu li ja garantovati za njih da ce posteno pisati to sta im
bude rekao. Ne, ne mogu to da garantujem, ali ih dovodi i preporucuje covek u koga
imam poverenje, koji je potegao i sve to organizovao cak iz Milana i to u vreme kada nas
niko ne zeli i ne voli. Uzdam se u njegovo poverenje. "Na tvoju rec ih primam",
odgovorio mi je i obradovao me glas coveka koji se upravo bio vratio iz obilaska svojih
vojnika, svoga naroda na njihovim ratnim polozajima, kraj njihovih ognjista, na
zgaristima negdasnjih pradedovskih kuca...

Dogovorismo se jednostavno - vidimo se u ponedeljak u podne u Han Pijesku. U nedelju

ujutru javlja mi se general Gvero i potvrdjuje da je sve u redu. Da ce na granici u
Zvorniku biti obavesteni da mi dolazimo, kao i vojne patrole usput. Rece jos da ce doci i
nas svestenik iz Trsta Ilija Ivic, da bi nam se nasao pri ruci oko prevodjenja.

Te veceri u zemunskom restoranu "Skala", srecem se sa kolegama novinarima i donosim

im lepu vest. Njih je trojica: slobodni fotoreporter Dzejms Savoja, komentator nedeljnika
"Djente" Gaspare di Skalfani i spoljnopoliticki komentator dnevnog lista "Il Djorno"
Angelo Ferari. Obradovali su se, naravno, ali i sa zebnjom - koliko je opasno ici tamo u
rat... Savoja, koji je pre ovoga bivao na svim ratistima sveta, osim u Vijetnamu, pravi sale
sa svojim kolegama, izazivajuci u njima strah...

Deseti januar je bio suncan, naravno, prohladan... Na "granici" nas granicari zaista
docekuju vrlo ljubazno i sa ociglednim obavestenjem o cemu se radi. Mi primamo u kola
jednog deliju vojnika da ga prevezemo do Vlasenice. Prica nam da ima 23 godine.
Rodjen u Kladnju, u pradedovskoj kuci. Kladanj, i spaljena kuca njegova su pod vlascu
muslimana, ili - kako rece - Turaka! Otac mu je tamo poginuo od Turaka. Majka i mladji
brat su se smestili u deo nekog stana u Vlasenici... Prolazimo kroz spaljena naselja... Pre
ovog rata radio je ovaj nas lepi i razgovorni mladic u Novom Sadu. Zanatlija je i bilo mu
je lepo kod nekog privatnika. Rat ga je zatekao na odsluzenju vojnog roka u JNA, a onda
je nastavio... I tako, evo, cetiri godine. Zove ga gazda da se vrati, ali njemu to ne pada na
pamet. Draskovic komentarise: "Ne da ti patriotizam!"

"Zovite vi to kako hocete, ali ja ne mogu da ostavim svoje drugare u ovoj nesreci a ja da
idem i mirujem i uzivam tamo u Novom Sadu. Ne bih mogao spavati, ni jesti, ni ziveti
tamo ne bih mogao. Sve dok se ne oslobodimo ovde..."

Onda mu se odjednom ozari lice onako decacki, kao kada se ugleda majka, ili brat iz
daleka. Prekide pricu i veli: "Evo ga Raso... Vidite - nas Raso prodje..." I isprati
pogledom kolonu od nekoliko automobila.

To je Radovan Karadzic zaista toga dana otisao putem za Bijeljinu, gde se odrzavala jos
jedna Skupstina Republike Srpske. Sutradan je isao opet u Zenevu, da proba da se nagodi
o slobodnoj, o drzavotvornoj buducnosti srpskog naroda u Srpskoj republici. Pitam
mladica kako zna da je to Karadzic. Poznaju mu kola, kaze. I vole da ga vide. Jer on
najbolje govori u ime Srba tamo sa onim gadovima po svetu...
A General Mladic, kakav vam je on? - pitam ga potom. On se poispravi, ionako visok:
"Eh, on nam je i General i otac i drug. On nam je nekako - snaga, gospodjo! Nista je
njemu da bude u prvoj borbenoj liniji i da nas tako povede protiv ovih prokletnika,
prikupljenih po nekim islamskim zemljama da nas ovde satiru, na nasoj zemlji...To ce
vam svaki nas vojnik reci. I hrabar je i pametan je i posten je i nas je, brate..."

Prolazimo kroz pustos. Mnoge su vojne patrole. U jednoj bese i jedna devojka. Stasita.
Pitam mladica: "A sta je sa ljubavlju. Mladost prolazi..."

"Eh, ja se sa vama raspricao, ali dobro me pitaste. To je ovde muka. Sve cure su posle i
one u rat. Meni se bila jedna bas dopala i ja sve zagledao kako bih joj prisao. Raspitivao
se oko nje. Kad jednog dana posalju me u patrolu da uhapsimo jednog naseg zato sto je,
rekose, nesto prisvojio, ukrao, sta li. Nije mi milo da i to radimo, ali naredjenje je
naredjenje. Prilazimo mi njegovoj kuci, kad ispred kuce - ona devojka! Jednom rukom
drzi hekler a drugom bravu na vratima. Mene nesto presjece po zelucu. Kud bas ona tu da
se nadje. Viknu ona na nas: stanite tamo. Znam zasto ste dosli. To su moga brata
opanjkali. Laze ko kaze da je on lopov... Mi se primicemo, ali ona uperi onaj hekler u nas
- ako se maknete, sve cu vas pobiti... Posle je bilo sta je bilo.

Dogovorismo se nekako i podjose i ona i brat u komandu, ali - ja izgubih volju na nju...
Divljine mi je ionako bilo dosta, a ova bese bas zestoka..."

Izadje nas Milan u Vlasenici. Ode majci da se preobuce. Nedelju dana je bio na polozaju.
Ode da ga majka vidi, a da ga mladji brat odmeni...

U Han Pijesku docekala nas je dobrodoslica. Deo vojne komande smesten je u

nekadasnjem, predratnom lepom planinskom hotelu. Sacekao nas je general Djordje
Djukic i prihvatio u njegovoj kancelariji. Posluzise nas, kako dolikuje - kafom i
domacom rakijom (doneli neki domacini za poklon). Par minuta potom javljaju da ce
General Mladic uskoro stici...

Zatalasa se atmosfera. Nekako se vojnici, pa i staresine, pripravise za dolazak. Kada se

pojavio, odmah je nesto zagalamio, sa svojim sirokim osmehom. Najpre pitamo - je li
zdravo, jer su nam rekli da je ranjen. Evo, uverite se, uzvraca i siri ruke General Mladic.
Medju svima nama nastala je neka svojevrsna trema. Priznajem, ushicena, predajem mu
moju malenu knjizicu o korenima i posledicama ustaskog terorizma "Smrt je njihov
zanat" (zajedno sa Bozom Spasicem). Molim fotoreportera da nas slika. On to rado cini...

Onda se raskravilo - pre nego sto su stigli da pocnu da zapitkuju, cim su se predstavili -
General ih pozdravlja slikovito i, reklo bi se, romanticarski: "Vama i vasoj Italiji zelim da
traje sunce, kojim bi zalivali mir..."

Slusam i ponesto zapisujem. Vise pratim reakciju jednih na druge. Dzejms Savoja bio je
osvojen na precac: videla sam iz nacina kako ga je posmatrao. Novinari su se trudili da
ostanu u nekom donesenom fazonu - negativnih informacija. Ali, i to se rasplinjavalo
pred Mladicevim govornickim naletima tumacenja njihovih pitanja i kazivanjem
odgovora.

Kada su ga pitali za motive rata u Bosni i Hercegovini rekao je: "Sanjam da rata nikada
vise ne bude. Da se i rec rat medju ljudima zabrani... Da se oruzje vise ni kao igracka ne
proizvodi. Ali, razlozi rata leze u tome sto istorijska proslost nije postavila stvari na svoja
mesta na Balkanu. Nije prvi put da se na ovim prostorima dva hriscanska naroda bore
medju sobom. Ne zaboravite da Srbi nikada nisu bili osvajaci. Niti su sada..."

Kada Gaspare pita: "Kako je rodjen los glas u svetu o Vama, Generale?" Mladic ga
prekriva nadmeno-pokroviteljskim osmehom:

"Da je ovaj rat zapocela moja zemlja i moj narod, da smo mi osvajaci, ovo bi bilo
uvredljivo pitanje. Ovako, cini mi cast da se u zemljama, huskacima rata na Balkanu, oko
mene gradi imidz opasnog ratnika...

Tudjman i Alija su objavili rat mome narodu, bolje receno, poveli ga bez objave, ne
priznavsi nam da smo narod. Prozvali su nas - cetnici. Mi jos uvek nismo objavili rat
onima koji su nas napali. U blokadi, pod sankcijama je narod koji nikome nije objavio
rat, koji se brani, a medjunarodna zajednica stiti agresore i genocidne ratnike. Ona je
otvorila luke smrti na Jadranu za nasu decu: u Rijeci su, u Puli, Splitu, Dubrovniku...
Italija se od pocetka rata nije oglasila ikakvom pomoci za ovaj narod. I tome se zaista
cudim, jer su nam i u Prvom i u Drugom svetskom ratu Italijani mnogo pomogli.

Iako su u pocetku bili nasi neprijatelji u Drugom svetskom ratu, meni su zivot spasili
italijanski vojnici, koji su jedno vreme bili smesteni u nasoj kuci, na Kalinoviku, gde sam
rodjen. Bili su to vojnici iz italijanske divizije "Murdje", koja je pre toga bila desetkovana
od ustasa u kanjonu Neretve. Majka mi je bila obolela od tifusa i usahlo joj je mleko.
Jedan vojnik, inace otac petoro dece, hranio me je i odrzao u zivotu. Zao mi je sto nisam
uspeo da ga pronadjem sve ove godine. Mislio sam - bice vremena..."

Sirokim spektrom cinjenica poducava General svoje goste istoriji srpskog naroda i ostalih
naroda na Balkanu, pokusava da im prelije sopstvena saznanja o korenima i posledicama
ovdasnjeg gradjanskog i verskog rata, ali sada najteze optuzuje SAD. Sa mnogo razloga.
Ja belezim ponesto:
"Ratom na Balkanu uzdrman je svetski mir... Sjedinjene Americke Drzave, policajac
sveta, izmislile su najpre i manipulacijom stvorile Ujedinjenu Nemacku, da bi
kontrolisale Evropu, da im Evropa ne bi ujedinjena postala konkurentski gigant. Moglo bi
se reci i da je kratkovida spoljna politika SAD previdela opasnost upotrebe oruzja u
Evropi, sto nije cudo, jer su Amerikanci do sada imali iskustva uglavnom sa plemenskim
ratovima, u dzunglama... Medjutim, zna se i da je Nemacka, izmedju ostalog,
zainteresovana za fabrike oruzja na ovom podrucju... Tu je islam, koji, doduse, ne
raspolaze atomskim oruzjem, ali imaju demografsku bombu i ima svoje uporne ciljeve...
A Balkan je cudo zemlja. Cak se i ptice sele na jug preko Balkana..."

Prisutni se povremeno trgnu na novu informaciju, na neobicni govor, pun asocijacija, a

Mladic zakiva svoje tvrdnje: "Ovde su se Tudjman i Alija udruzili i pomazu jedan
drugome da se izvrsi germanizacija i islamizacija Balkana... Doduse, pitanje je dokle ce
taj savez, to udruzenje trajati i ko ce biti jaci..."
Potom general ukazuje svojim gostima iz Italije da bi dobro bilo da se malo vise
naoruzaju znanjem o bliskoj istoriji ovih prostora i pominje razne knjige, uglavnom
dokumentaristiku. Verovatno najsvezija, koja mu je bila u rukama, jeste knjiga o ustaskim
zlodelima iz Hrvatske, kolege Stevana Zeca. Pominje je par **** i govori da bi im bila
veoma korisna...

Posle dva sata razgovora, presusuju spremljena pitanja, nastaje fotografisanje, a onda
silazimo u prizemlje u restoran. Nekada hotelski restoran, sada ogromna sala za
povremene goste, za koje vojnici pripreme skromni rucak. Mi se, po navici, nadamo
vojnickom pasulju, general Djukic seda pored mene i sali se: "A mi jedva cekamo da
gosti dodju, da ne bismo jeli svakog dana pasulj..." Mladic cuje Djukica i poverava mi se:
"To je jedna od nasih najtezih muka u ovom ratu. Nije bivalo do sada da vojska teze zivi
od naroda. Surovo se moze uciniti, ali kad god vidim mrtvog neprijatelja, dodje mi da ga
ponovo ubijem. Jer u njegovom rancu se obavezno nalazi u americkoj ambalazi
upakovana oprema za sedam dana hrana, preobuka, municija. Sve najsavremenije, a ovi
moji su i bez carapa, vesa, bez municije, bez hrane... Imaju srce i hrabrost u zamenu za
sve. Jer brane svoje a ovamo se navuklo svakojake gamadi iz sveta da sa nama ratuje..."

Dolazi i general Tolimir. Mladic cuva mesto za njega blizu sebe, s druge strane
prevodioca. Kaze da mu je oslonac i nerazdvojni saborac jos od Knina. On i njegova
zena, koja je i sifrant u Stabu...

Za vreme rucka Mladic govori uspomene iz Italije, u kojoj je boravio kao pitomac sa
bojnog broda "Galeb". Lepe, mladalacke uspomene: kako je bio stidljiv i skroman. Jer
nije mogao da izadje iz radnje u kojoj je probao mnogo cipela a nijedne mu nisu sasvim
odgovarale, a da ne kupi bar jedne... Kupio je najlepse, ali mali broj. Poklonio ih je
nekome docnije... Prica o svojoj privrzenosti jedinoj svojoj ljubavi zeni, Bosi: kako joj je
poslao u boci pismo... I da je stiglo. Bilo je jasno: Mladic je imao simpatije za Italijane, a
osvojio je prisutne. U iskazivanju odusevljenja prednjaci Dzejms Savoja: sav je srecan jer
mu je Mladic poklonio sapku, poput one koju sam nosi...

... Susret je trajao preko pet sati. Rastajemo se prijateljski. Novinari bi zeleli da se sretnu i
sa Karadzicem, predsednikom Republike Srpske. Ali, vec je kasno, Skupstina zaseda u
Bijeljini pred novu rundu pregovora u Zenevi, sa koje predsednik treba da dobije
saglasnost ili ne za nove zahteve medjunarodnih naredbodavaca. General Mladic nas
savetuje da nadjemo porodicu Stojanovic i da sa majkom porazgovaramo, da bismo stekli
puniju sliku o stradanju srpskog naroda i za koga se on tako predano bori. Majka je,
inace, ona jedna malena crna zena, koja tih dana nije dala konvoju Unprofora da prodje u
Srebrenicu sa navodnim humanitarnim artiklima. Nije dala da prodju, dok joj sina ne
vrate ili ne nadju...

Gaspare di Skalfani je u reviji "Djente" detaljno i sa odgovarajucim uzbudjenjem opisao

susret sa roditeljima 11-godisnjeg Slobodana, sa Desom i Ilijom Stojanovic, iz Zvornika.
Dok su opisivali neopisivu sudbinu svoga sina i svoju, plakala sam kao kisa, a Desa,
majka nesrecna, tresla se i grcala i lomila reci.

Stojanovici su ziveli u selu Kamenica do rata. U zadnji cas utekli su iz svoga sela
mesovitim zivljem naseljeno pred mudzahedinskim zlom, koje je nosilo stradanja i
prividno nerazumljive smrti. "Nikada do tada nismo imali problema sa susedima
muslimanima", pricao nam je Ilija, ali su onda izolovali selo, Srbi se iselili. Potom ubise
tri pripadnika Sekretarijata unutrasnjih poslova, koji su bili dosli da intervenisu, a zatim i
preostalu srpsku kucu Stojanovica 29. maja ,92. opkolili i izolovali... Onda su se tajno
iselili i Stojanovici... Za docniju nevolju i nesrecu mali Slobodan imao je svoga psa,
miljenika... Cvileo je dan i noc zato sto je tamo u avliji njihove kuce ostavio svoga psa
vezanog... Za nesrecu nije odoleo: oteo se roditeljima da odveze psa, da ga pusti na
slobodu.

Jedanaestogodisnji Slobodan vise se nije vratio.

Tada, dok smo razgovarali sa njegovim roditeljima, oni su bili u ocajanju: nisu imali
nikakvog traga o svom sinu jedincu. Zalud je sestra izgledala puteve iz iznajmljene
sobice brata jedinca nije bivalo. Crne slutnje su pritiskale Stojanovice.

Zato je majka Desa izasla na drum da brani stranoj sili da pronosi pomoc onima koji su
joj ili zarobili, ili, ne daj Boze... sina: "Ne mozete ovuda proci, dok mi sina ne vratite...
Samo preko mene mrtve", jaukala je, uz jauke mnogih drugih majki i sestara slicnih
sudbina. Nastao je medjunarodni problem. Stigao je General Mladic da intervenise.

Savila je Desa svu svoju muku u zagrljaj i prolila majcine suze pred Generalom. O tome
nam tiho govori: "On je postao za mene brat i sve na svetu, jedini je on kome sam mogla
poverovati da ce me razumeti i pomoci... Na njegovu rec da ce mi naci sina propustila
sam gadove belosvetske da odtutnje u krvavu Srebrenicu". Jecala je Desa Stojanovic.
Tragala je potom i sama, slusala da joj je sin mrtav i nije verovala. Slusala da su joj sina
odveli u Tursku, da je u Tuzli i pitala dalje, molila svakoga da joj pomogne...

(Onda se otkrila istina: jedanaestogodisnjeg Slobodana uhvatili su kamenicki muslimani,

uzela ga Veseli Elfeta da naredjuje kako da ga umore: tu nejaku musku glavu, nejako telo,
ali srpsko!

Identifikaciju je izvrsio dr Zoran Stankovic i potom postao sa roditeljima prijatelj. On mi

je o tome pricao, dok smo putovali ka Romaniji drugog maja 1996. godine, pre nego sto
smo svratili u privremeno staniste Stojanovica, prepunu kucu izbeglica: "Marta 1993.
godine presrela me je omanja zenica, sva u crnini ispred Vatrogasnog doma u Zvorniku.
Tada smo vrsili identifikaciju zrtava iz Kamenice. Prepoznao sam da je to ona zena koja
je branila Morionovim jedinicama da prodju u Srebrenicu. Pitala me je, sve krseci ruke,
molecivim i prebolnim pokretima i suzama- jesam li medju telima mrtvih pronasao
mozda telo njenog sina. Rekla mi je koliko je star i ja sam joj rekao da medju mrtvima
ovde nije njen sin.
Koji dan docnije, jedno popodne, javise mi da su doneli jos tri tela za identifikaciju.
Pojavio se i jedan covek, otac da medju njima prepozna svoga sina. Nijedan nije
odgovarao njegovom opisu. Ali, ucinilo mi se kod jednog po zubima da bi mogao biti
dete, sestica mi je nesto bila cudna. Setio sam se majke Dese iz Drinjace i porucio joj da
dodje.

Mali Slobodan imao je rasporen trbuh, odsecenu usnu skoljku. Lobanja mu je bila
rasprsla od pucnja izbliza u glavu. Noge polomljene.

Majka i otac su dosli. Prepoznali sina. Ali, ni dan-danas ne mogu da se pomire sa tom
istinom: jos uvek se nadaju da ce se obistiniti neki glas i da je njihov sin ziv, makar negde
u Turskoj... Cesto ih obidjem. Kad god odem na tu stranu. Ali, spasa od istine nema,
zakljucuje dr Zoran Stankovic.)

Te noci, dakle, posle razgovora italijanskih novinara sa Stojanovicima i njihovog

zaklinjanja da im pomognemo da nadju svoga sina, jer njima srce sluti da je on negde ziv,
cini mi se da je kisa u Zvorniku bila jos hladnija, slivala se jos gusca niz zabradjeno lice
ne tako stare ali odjednom ostarele majke Dese. Grcevito me je zagrlila i molila, molila
da pomognem. U kolima je zavladao teski led. Samo mrmljamo medju sobom da smo
ostali bez reci, samo odjekuju u unutrasnjim damarima materinski vapaji protiv svakog
zla i jauk vere u onoga ko nas je i poslao kod nesrecne majke u plemenitost i ocinsku
brigu nad narodom generala, a brata Mladica.

... U Bijeljini su bila vec odavno pogasena svetla posle sednice Skupstine. Tako ne
stizemo da ispunimo i trecu zelju da sretnemo Karadzica. Tako nastavljamo u mucnom
raspolozenju put prema Beogradu. Pod kisnim naletima, kao da se razbistri i prepozna i
ono prvo sretanje sa prkosnim, onako vojnicki sjajnim i sirokim srpskim vojskovodjom.
Duboko smo razumeli zasto Mladic onako dobro zna istoriju svoga naroda i zasto mu je
onako odan i siguran u ispravnost svoga vojnickog puta. U svakom ocaju svakog Srbina
kao jedina sigurnost bio je njihov general: hrabar, jednostavan i plemenit.

SRCE MI JE ODNELA

"Veoma postovana, casna porodico Mladic! Hrabri generale i srpski vojskovodjo! Molim
Vas da primite saucesce u Vasem bolu od neprebolne nesrece, zbog tragicnog gubitka
Vase kceri i Vase sestre! Uzdam se u Vasu iskonsku snagu da hrabro podnesete ovaj
strasni udarac sudbine u ime toga sta znacite srpskom narodu!"

Poslala sam telegram Mladicima 25. marta 1994. godine, kada sam saznala da se Ana,
njihova jedinica kcer i jedinica sestra ubila! Bol roditeljskog saosecanja smenjivalo je
ogorcenje od neverovanja da je to bilo zaista samoubistvo.

Tek u novinama, u citulji prvi put sam ugledala sliku Ane Mladic. Ranije sam slusala od
nekih koji su uspevali da budu bliski sa porodicom Mladic ili bivali povremeno sa njima,
da je to jedna sjajna starinski povezana, vojnicka porodica. Sa gorstackim temeljima
vaspitanja. Slusala sam o tome kako su kcer i supruga stizale do bojnih punktova, u
najtezim situacijama da budu uz svoga obozavanog oca i supruga.

Kada sam prvi put videla Generala Mladica primila sam ga k srcu sestre. Siroko
nasmejan, ne samo naizgled robustan, delovao je ljudski zestoko, zracio je zestinom
vojnika, gordoscu narodnog junaka,ali i specificnim sarmom, nekom mekotom za one
koje primi u svoj krug delimicnog poverenja. Posmatra svakoga sirokim pogledom, kao
zastitnickom, ali i podrugljivom pronicljivoscu. Razumela sam: sa njim nema foliranja.
Videla sam, bila svedok tome koliko ga vojska i narod obozavaju.

Posle nedelju dana od smrti Anine u Beogradu, u stanu tuge, medju tridesetak prijatelja i
rodbine zagrlih u saucescu Ratka Mladica. U dubokoj crnini je. Sav kao jedna ogromna
kamena suza. Ali ne deluje izgubljeno. Ne krije patnju, ali ima u njegovom izrazu i
ponasanju i radosti sto je okruzen prijateljima. Njegovo kazivanje sada me je strasno
podsetilo na nemilosrdnu nesrecu Dese Stojanovic. Dok mi je pricao sta se desavalo
poslednjih dana sa Anom i dok se njegova istina prelivala u moje pamcenje, povremeno
sam osecala gotovo fizicke nalete bola. Ratko je izgonio vatreni cemer iz sebe.

Ni danas ni ja ne verujem da je Ana izvrsila samoubistvo... Odnosno, da je svoj zivot

prekinula konacno po svojoj volji i samostalnoj odluci... Uostalom, malo je onih koji u to
veruju. Ali se naslo tih dana previse onih koji su od velike (ratne) nesrece zeleli da prave
svakojake manipulacije. I zbog toga ne verujem da je sama Ana odlucila da tako
neopozivo ostavi svoje roditelje, svoga brata Darka, narocito svoga OCA.

Ti dani su bili dani nekih teskih odluka za sudbinu Republike Srpske, za sudbinu srpskog
naroda. Pritisci su bili veliki na Komandanta i Predsednika da pristupe drugacije od volje
i potrebe tog naroda. S nekih drugih strana, vojno i vlascu i materijalno mnogo mocnijih
stizali su nalozi Komandantu i Predsedniku da budu poslusniji, da oni, u stvari, ne znaju
koji su to nacionalni interesi njihovog naroda... Nije im uspevalo... U takvoj atmosferi
prekinuta je serija intervjua sa Generalom Mladicem u NIN-u i objavljen jedan
optuzujuci, prljavi tekst bivseg oficira bivse JNA o komandantu Vojske Republike
Srpske. Ko je prepoznao cilj samo se zgadio. Ali nevine duse su ranjive i na njima se cilj
postize...

Stan Mladica u Beogradu nalazi se u kuci na kraju ulice, na periferiji. U toj ulici stanuju
neke, uglavnom odnedavno, poznate beogradske licnosti. Vecinom ispred kapija stoje
strazari, telohranitelji, cuvari kako se to vec sve ne zove. Gotovo sve kuce su ogradjene
visokom ogradom.

Do ulaza Mladicevih stize se bez ikakve ograde, bez ikakvih cuvara sa ulice, pravo na
vrata. Cak nema ni "spijunke" na vratima. Moglo se lako uskociti i preko terase...

"Kako si, covece, drzao ovako nezasticen stan?!" pitam.

"Mislio sam nas Beograd?!" stize reski odgovor.

Ratko nas nudi obicajnom rakijom, kafom, nagovara nas da se posluzimo... A onda
govori. Zapamceno sam zabelezila tek docnije, kada sam smogla snage da jednu ljudsku
tragediju svezem u slova pisace masine. Makar to bila i moja intimna pisaca masina.
... Ana je imala obicaj da zorom ustaje i uci, da sprema ispite. Bila je medju najboljim
studentima medicine u Beogradu. Pre toga, dok su tamo ziveli u Skoplju. Bila je pri
samom kraju studija. Bila je vedra, lepa devojka, omiljena, pametna i osetljiva. Privrzena
prijateljima, porodici. Ocu.

Pocetkom marta ,94. godine prvi put se desilo da su njih dve, majka i kci, molecivo, ali
vec odlucno rekle Ratku: neka ide Ana na apsolventsku ekskurziju u Moskvu... Nije hteo
da ih povredi, ali nije mu bilo pravo.

Kada se vratila sa te ekskurzije, Ana je bila nekako drugacija. Zalila se majci na neku
cudnu glavobolju. Zalila se da ne moze da uci, nista ne pamti i da je sve sto je znala
pozaboravljala. Tih dana trebalo je, inace, da polaze jedan od malobrojnih preostalih
ispita. Nasao se i otac tih dana na nekim razgovorima u Beogradu. Majka Bosa poverila
kcerinu tajnu ocu i on odlucio da na svoj nacin vidi sta se to desava sa njegovom
miljenicom.

Nezni, prvi put zabrinuti otac produzio je jos jedan dan boravka u Beogradu. Srecom, na
frontu nije bilo zescih okrsaja, a uostalom, tamo su ostali njegovi cvrsti vec visegodisnji
saborci. Bez Anine vedrine nije mogao da krene na put u ratovnu Bosnu. U kuci Mladica
se, inace, po starim obicajima vojnickih porodica nista ne dira onoga dana kada otac
vojnik krene na put do ratista. Iz kuce Mladica ne odlazi se neveseo na put...

Prethodne veceri igrali su njih cetvoro "podmornice". Ana je svog oca, ratnog generala
zacikavala kako ce ga pobediti u tim "ratnim" okrsajima... Ali je povremeno tiho
dodirivala glavu, otklanjajuci taj potmuli bol... Bilo je to njihovo poslednje zajednicko
vece.

Izjutra su njih dvoje opet blisko u poverenju razgovarali. Medjutim, Ana nije umela bas
da objasni svom omiljenom ocu, coveku kome se divila zbog junastva i predanosti
narodnoj borbi, nije umela da objasni sta joj se to unutra u organizmu desava. Govorila je
da bi joj bilo lakse kada bi opet posla sa njim u Bosnu, u Republiku Srpsku, na front. Ne
negde u pozadinsku bolnicu... Ne, blago, ali odresito govorio joj je tata, nego neka najpre
polozi te preostale ispite, pa ce stici i na front, kao mnogo **** ranije. Onda mu se ona
opet zalila da ne moze na ispit, jer nista ne zna, a on na svoj nacin proveravao i shvatio da
je zapala u neku cudnu zamku. Nesto zagonetno, neka do tada nepoznata zagubljenost,
nesigurnost, ovladala je Anom. Verovao je, bio siguran u to da ce njihova Ana pobediti to
sta je trenutno snaslo. Onda se salio sa njom:

"Pa, hajde vec jednom i ti padni na nekom ispitu, pa da se i ja, kao ostali normalni
roditelji zalim kako mi je kci jedna neznalica i da se pitam sta da radim, jer je pala na
ispitu..." Seretio se otac, ona se blago smejala. S patnjom.

Tako su se rastajali toga jutra.

"Vi biste sada mogli pomisliti da sam poludeo. Mogao bih i ja danas o sebi tako da
pomislim, da mi nije bilo vojnika koji je te noci spavao u istoj sobi sa mnom. A recicu ti
da sam skocio iz postelje onog trenutka kada se moja Ana ubila... Diglo me nesto iz sna...
Osetio sam neki neprijatni udar pravo u srce.Vojniku sam rekao da se negde nesto strasno
desilo i neka zove sve punktove na frontu...Svi odgovori su bili da je svuda mirno...
Popih casu vode i vratih se u krevet.

Onda je zazvonio telefon. Zazvonio je telefon i ja sam zgrabio slusalicu.

Sin moj, Darko, zvao me je. Iza njega cuo sam kako pisti Bosa... Sta se desava...
Seka...Gde je... U kuci... Nista ne dirajte, dok ne dodjem...

...Ne bi to ucinila moja Ana...Tri smo pistolja imali u kuci, a ona je podigla na sebe bas
onaj... Onaj koji sam dobio kao najbolji pitomac u Akademiji. Tada mi je porodica
poklonila ovaj prsten od koga se ne odvajam a Akademija ovaj pistolj. Tada smo se
dogovorili da se iz ovog pistolja puca samo onda kada se u kuci Mladica budu radjali
naslednici. Onda se Ana dosetila i rekla da ona nece menjati prezime, kada se bude udala,
pa ce se i njeni sinovi oglasavati iz toga pistolja... Ne, to moja Ana nije mogla sama da
uradi...

A bila je cakarasta: tako se u narodu kaze. Jedno oko joj je bilo vise plavo, na mene, a
drugo vise crno, na Bosu..."

Onda se Ratko setio da bi Bosa volela da se upoznamo. Da me ona bolje zna, jer je ranije
citala moje tekstove po novinama. Otisao je po nju.

Na ormaricu pred nama stoji slika vedre Ane. Kraj nje jos mnoge. Stigle i neke sa te
nesrecne ekskurzije iz Moskve. Ana je i tamo raspolozena, ali pored nje sedi neki
nepoznati sedi covek... Ne znamo ko je...

Bosa je sisla medju nas onako kako hoda bol i kako se nosi ponos. Ima snage za osmeh
prijateljstva prilikom primanja saucesca. Cak da pokaze zadovoljstvo sto se sa nama
srela. Zahvaljuje za telegram. Da, zaboravila je a hoce da mi pokaze telegrame i pisma.
Neko donese veliku gomilu. Bosa najpre izdvaja pismo porodice iz Skoplja, prijatelja sa
kojima su ziveli godinama u bliskom prijateljstvu. Ana i njihov sin su se ranije nekoliko
godina voleli, zabavljali, kako se to kaze. Cvili njegova porodica za omiljenom Anom,
koja im je unosila u kucu lepotu, bljestavim duhom ih zanosila, ljubavlju neznom ih
opcinjavala, a sada ne mogu da veruju da vise nema njihove miljenice Ane...

Svaki telegram saucesca kao ogromna suza: prijatelji, borci, nepoznati ljudi, poznate
licnosti iz Krajine, Makedonije, Svajcarske, Hilandara, Hercegovine... Zaprepasti me
skrtost jednog telegrama, pisanog rukom znacajnog coveka iz Srbije. Citavo njegovo ime
i prezime stoji u potpisu, ali iz teksta i svega izbija neki nemilosrdni otpor ljudskosti.
Svako pismo, narocito pisma tuge odslikavaju sustinu njegovog pisca...

Pokazuju mi zajednicke slike. I poslednju. Sa Trnova. I tamo je bila sa njim, svojim

velikim hrabrim ocem, uz majku. Stoji iznad njih, zagrlila ih. Prelepa, kao kruna
roditeljima. Ocu stavila ruku na samo srce... "Srce mi je odnela", odjekuje Ratko Mladic
svom silinom roditeljske duse.

Potom je general Ratko Mladic otisao na svoj vojnicki zadatak. Cekalo ga nesrecno
Gorazde i mnoga druga iskusenja. Nije pokleknuo od cemera. Nije se prozlio od jada.
Nastavio je da se bori sa svojim narodom za svoj narod. Sve sto je docnije bivalo sa njim
i oko njega utemeljilo je moje postovanje prema Ratku Mladicu. A covek je kao i svi
drugi, samo malo drugacije vaspitan od ogromne vecine.
Znajuci ga tako nisam se zacudila kada sam ga zatekla posle 40-dnevnog pomena kako u
sapku poput one koju je nosio upisuje svoje ime i pozdrav nekom starcu preko Okeana,
nekom dobrotvoru srpske vojske, koji je otuda samo to molio...

PONOVNI SUSRET KOD SEKOVICA

Kada sam ga docnije ponovo molila da nas primi znala sam da ce hteti. I nista se za
neupucenog nije primecivalo koliko je potresen i bolan posle gubitka njegove jedinice.

A taj susret izgledao je ovako.

Grupa uglednih poslovnih ljudi i novinara iz Italije opet je imala srecu i zadovoljstvo da
se sretne sa generalom Mladicem, ovoga **** pod manastirom Lovnica, malo iza
Sekovica. Kod manastira iz 14. veka u bogatoj prirodi nalazi se nekada omiljeno izletiste
ribnjak. Sada jedno od Mladicevih komandnih punktova.

Na novouvedenoj granici izmedju srbijanskih i bosanskih Srba sacekuju nas bliski

generalovi saradnici, pratioci, saborci: Rajko i Mladjo. Gosti su princ od Jugoslavije
Sergej Karadjordjevic, industrijalci: Fabricio Djudjaro, Djan Nikolino Narduci, Bruno
Barbieri, Lano Djankarlo, Milorad Draskovic svi iz Milana i novinari Djordjo Lazarini iz
nedeljnika "Noi" (inace, jedan od Berluskonijevih portparola), Renzo Canfaneli iz
dnevnika "Korijere dela Sera" i vec poznati prijatelj a fotoreporter Dzejms Savoja.

Prolazimo predivnim predelima Republike Srpske a sa Rajkom i Mladjom se otvorio

bliski drugarski razgovor, kao da smo dugo, dugo drugari. Raspitujem se kako zive, sa
cim se muce, kako im je "sef". Znam vec da svi vojnici svoga komandanta zovu tako, kao
i on njih! Oni mi u poverenju govore da opstaju u teskom siromastvu, nemastini,
razumevam da narod bolje zivi od svoje vojske. Pricaju mi da se jednolicno i sirotinjski
hrane, ali da se ne smeju zaliti, jer ne daj Boze da to sazna Sef. Ali, oni zaista nemaju
neophodne odece, cak i general ima jedno svecano i jedno ratno odelo. U samom Stabu
nemaju nista od tehnike: ni radija, ni fotoaparata, ni kasetofona, a da ne govorimo o
televizoru ili videorekorderu...

Komandant Glavnog staba Vojske Republike Srpske cekao nas je za stolom u lepoti
prirode. Pred njim behu rasirene mape, koje je slozio kada nas je primetio da stizemo.
Iznad nas su upravo preletali avioni Nato "miroljubivih" snaga. Okolo stoje na strazi
naoruzani krsni mladici, saborci i borci omiljenog "sefa" Generala Mladica. Budno motre
na okolinu, ali i na nas. Posle pozdrava i upoznavanja oni se izmicu, a onda
zainteresovano slusaju.

Opet sam posmatrala Italijane, ugledne i bogate ljude, iskusne novinare svetskog glasa
kako se preobracaju pod uticajem Mladicevih reci i ponasanja u odusevljene goste i kako
bivaju sve vise njegovi podanici. General ih zagleda direktno u zenice i govori u
prelivima: od grubih prigovora do sarmantnih komplimenata. Njega ne fascinira nicije
zvanje, niti moc. Svi su mu na kolenima. Uveren da nosi snagu svoga naroda i da je za taj
narod mora i trositi. Siguran je u svoju ispravnost, u svoju pravdu i u buducnost svojih
opredeljenja. Duhovit je na svoj nacin. Vrlo cesto koristi istorijske detalje u razgovoru sa
novinarima.

Kada smo bili posle intervjua za ruckom, a vojnici behu spremili ribu za drage goste, pa
cak i palacinke, General se zagleda u princa i pita ga da li je ozenjen. Ne, nije Sergej
Karadjordjevic ozenjen, ali kaze da bi se rado ozenio Srpkinjom. Pita ga Mladic da li zna
srpski jezik. Ne, ne zna. "E, pa onda ne moze. Srpkinjom se ne mozete zeniti dok srpski
jezik ne naucite. I to u rovu!" Svi se smeju, princu pomalo neprijatno, pa gotovo stidljivo
govori: "Dobro, dobro. Moze, moze!"

Ali, princ Sergej Karadjordjevic nije dosao cak u Republiku Srpsku iz princevsko-
turistickih razloga. Zajedno sa drugim prijateljima srpskog naroda sakupio je veliku
kolicinu humanitarne pomoci, ali se pozalio i Generalu Mladicu da ne mogu da dobiju
dozvolu od Komiteta za sankcije da taj konvoj lekova, hrane i odece stigne u Republiku
Srpsku. Nesto malo lekova doneli su kao rucni prtljag i kada je hteo da to preda generalu,
on predlozi da se ti lekovi odnesu u Bolnicu Glavnog staba Vojske RS na Sokolcu: "Tamo
cete to predati upravniku bolnice dr Tomislavu Tausanu, a ja vam se zahvaljujem na daru
i pomoci. Tamo cete moci i da vidite srpske borce, ranjenike ali i stradale civile."
Citav tok razgovora Generala Mladica sa gostima ovako sam zabelezila:Novinar
redakcije "Korijere dela Sera" Renzo Canfaneli se predstavlja i kaze da je Generala
Mladica sreo prethodne godine na Jahorini: "Bili ste veoma zauzeti i niste imali vremena
da se sretnemo. Hteo bih da znam sta vi mislite, kako sada teku vojne operacije?"

Mladic: Najbolje bi bilo da nadjete list muslimanske vojske "Ljiljan" a ja cu vam dati
kopiju intervjua gospodina Rasima Delica i kada to procitate bice vam sve jasno o
njihovoj ofanzivi i njihovim ciljevima. Bili su krenuli ka ovom nasem prostoru.
Poslednjih nekoliko dana vodili su veoma intenzivne borbe upravo ovde, prema Zvorniku
i ovome mestu u kome se trenutno nalazimo.

R.C.: Koridor je veoma miran. Ja sam tuda vec vise **** prolazio.

Mladic: Oni su i koridor ozbiljnije napadali ovih dana, ali su pretrpeli i velike
gubitke.Koridor je njihova stalna meta. Usmerili su svoje delovanje ka Srbobranu,
Tulbetu i Vlasicu. Nesto slabijeg intenziteta su njihove akcije prema Bugojnu, a
narusavaju primirje u zasticenim zonama, posebno u Sarajevu.

R.C.: Kakva je situacija sada u Brckom?

Mladic: Ima svakodnevnih provokacija ali bez veceg znacaja. Brcko je inace stalna meta
njihove artiljerije, tenkova i oruzja tezeg kalibra. Hrvati tuku iz Orasja, Hrvati i
muslimani zajedno sa juzne strane sa podrucja zasticene od UN.

R.C.: Vi ste ranije primili generala De Lora. On se takodje vraca. Vi ste njemu rekli da je
vas plan da fakticki prosirite koridor. Da li je to istina ili preterivanje?

Mladic: Mi na koridoru ne radimo nista od 28. juna 1992. godine, sa zeljom da se sva
sporna pitanja rese mirnim putem, onako kako je obecavala medjunarodna zajednica i
njeni posrednici. Mislim da bi bilo vise koristi za Srbe da nismo imali poverenja u
medjunarodnu zajednicu i njena tijela, da smo radili po svojoj pameti. Nas je ona
zaustavljala i time spasavala muslimane i naoruzavala Hrvate. Istovremeno ih je
podrzavala i rezolucijama o blokadama protiv srpskog naroda i avijacijom iz vazduha
takodje na srpski narod, a medjunarodne mirovne snage pretvorila u logistiku Alijine i
Tudjmanove vojske, kao i politike uopste. Medjunarodna zajednica im dotura borbena
sredstva, hranu, odecu, lekove, obavestajne podatke, strucnjake svih profila i vrsila
evakuaciju od ranjenika do dece i raznih civila.

R.C.: Da li je to radio Unprofor?

Mladic: To sve rade tela medjunarodne zajednice, samo sto neka nose naziv Unprofor,
neka UNHCR, neka medjunarodni Crveni krst i svi oni, cast izuzecima, rade protiv
interesa srpskog naroda. Srbima nije bio dozvoljen pristup u medijima Zapada i ja sam
odlucio da vas docekam bas ovde u ovoj prirodi, odakle rukovodim borbenim dejstvima i
operacijama, jer se bojim da vi ne smete da me opisujete onako kako me vidite, pa makar
da opisete prirodu u kojoj se nalazimo. A da sam u pravu, uvidecete samo ako obidjete
neke bolnice u Italiji u kojima se lece muslimanski i hrvatski vojnici koji su ubijali nas
narod. Nasih vojnika tamo nema. Zahvaljujemo stoga jednom jedinom italijanskom
lekaru, koji je pomogao jednom jedinom nasem, srpskom jedanaestogodisnjem Dejanu iz
Trnove, koji je ranjen i izgubio obe noge da dobije proteze.

R.C.: Mi nemamo nikakvih predrasuda, sto se toga tice i zato smo ovde.

Mladic: Ja pretpostavljam da je tako, jer dolazite iz velikih novinskih kuca i da zato

morate pisati kao profesionalci. Ja sam samo zeleo da vas upozorim da nema potrebe da
zbog mene imate nekih neprijatnosti.

R.C.: Ja sam bio u Sarajevu i video sam kako je jedna granata pogodila jednu medicinsku
sestru. Mislim da je ta granata dosla od srpske vojske, ali u ratu se sve desava. Mislim, da
su Srbi ispalili tu granatu...

Mladic: Nije to bila srpska granata, jer me Vi ne biste sada intervjuisali, da su Srbi
gadjali. Mi pogadjamo... Verovatno je to bila muslimanska, jer su znali da ste tamo vi,
novinari. Ja sam isto tako mogao da udesim da ovde danas oko nas padaju minobacacke
mine i da prikazem kako muslimanska vojska nas raketira. Oni ne smeju da tuku ovde
gde sam ja, a znaju da sam ovde. Zato sto mi branimo svoju zemlju.

R.C.: Posto ste Vi profesionalac vojskovodja, sta mislite da li postoji mogucnost da se

sretnete sa muslimanskim generalom Rasimom Delicem?

Mladic: On me uopste ne interesuje. Niti oni koji ga podrzavaju. Kad ih stisnemo, kao sto
smo kod Gorazda ili sto cemo na nekom drugom mestu, onda idu da placu u palati
Ujedinjenih nacija, kako bi svojim suzama podmazali svoje piste ili one platforme nosaca
aviona, da ih otuda stite avionima Nato, koji tuku srpski narod... Kada cete preci na laksa
pitanja?

Mi smo spremni da pregovaramo da se mirnim putem rese sva sporna pitanja. Ja sam i
prije Gorazda isao na pregovore u Sarajevo sa komandantom muslimanske strane, pa
posle sa komandantima i hrvatske i muslimanske strane, na koje oni nisu dolazili, jer su
racunali da ce im biti uspesna ofanziva koju su krenuli iz centralne Bosne ka Gorazdu i iz
Gorazda ka Centralnoj Bosni. Zato su na sve nacine forsirali jake snage a preko generala
Rouza su hteli da mene drze za pregovarackim stolom, da bi za to vreme radili sa nasim
zenama i djecom sta hoce. Dve nedelje je to trajalo, njihovi napadi i trud generala Rouza
da ih dovede da sednu sa mnom za pregovaracki sto.

R.C.: Sta Vi mislite o generalu Rouzu kao coveku?

Mladic: Stariji je od mene dve-tri godine. Laksi mozda nekoliko kilograma. I siromasniji
za iskustvo ovoga rata. Mogao je da udje u istoriju kao cestiti oficir, a obrukao se. Ne
zasluzuje moju ocenu.

R.C.: Vi o njemu kazete isto ono sto o njemu govore muslimani.

Mladic: Nemojte me samo porediti sa muslimanima, molim vas. Nemojte me to, molim
vas...

R.C.: Ne. Ja to zaista ne zelim, ali za njega kazu da je on general za Srbe...

Mladic (ne cekajuci prevod): Da, da, on je pro Serbe a tukao je Srbe avionima F-16, Si
herijer i mirazima... (Novinar nesto na italijanskom komentarise, a Mladic dodaje) Sve vi
razumete ovaj nas jezik, i morate da napisete svaku moju rec...

R.C.: Ja samo prenosim sta drugi govore...

(Potom nudi neke strane cigarete, a Mladic odbija: "Ne, ne, ja pusim samo ove koje su
proizvedene u srpskim fabrikama." Medjutim i Mladiceve su strane, sto novinar
primecuje, a Mladic se smeje: "Sve sto je u srpskim rukama, burazeru, sve je nase!"
Onda mi se obraca: "Hajde, Ljiljo, ponudi ti njih ovim nasim cigaretama...")

R.C.: Interesuje me u kojoj se fazi nalazi sada ovaj rat?

Mladic: To bi trebalo da pitate bogove rata, a oni nisu na prostorima ni bivse Jugoslavije,
ni bivse Bosne i Hercegovine. Oni su tamo negde u mocnijim zemljama, koje stiti
avijacija NATO pakta, kao i njihove izvrsioce na Balkanu. Ja bih voleo da ovog trenutka
prestane rat i da ga vise nikad ne bude dok je ljudi i planete Zemlje... Kada ste dolazili
ovamo, videli ste jedno malo groblje. Sve su to svezi grobovi, sve neduznih ljudi iz ovoga
kraja. Ovde gore je spomenik iz prosloga rata. Tu je pobijeno 2.400 Srba. Ovde cete imati
priliku da vidite i jedan srpski manastir i pored njega jednu vodenicu, u kojoj su nemacki
fasisti spalili srpsku decu. A posle rucka cete otici na prvu liniju fronta da vidite sela koja
su spalili muslimani i razgovaracete sa ljudima koji su jedva izbegli iz tih sela, a ciji su
najmiliji ostali u tim grobovima. Do ovog rata oni su ziveli normalno na svojim
ognjistima, na svojoj zemlji, na svojim imanjima u Kladnju, Tuzli i Zivinicama. Izvinite
sto Vam pominjem ovo groblje, ali bih zeleo da osim opisivanja vec pomenute prirode,
koja nas okruzuje, da opisete i ova groblja, jer do sada u italijanskoj javnosti nije
registrovan nijedan poginuli Srbin od dejstva hrvatskih i muslimanskih snaga. A posto ste
vi humanisti, bolje je da pisete o tome, nego o generalima Mladicu, Rouzu i njima
slicnim. Doduse, postoje tri generala koja zasluzuju moju paznju. To su Nambijar, Trifon
i Legren. Ostali nisu vredni pomena. A proslo ih je kroz ovaj rat desetine, od onoga iz
Egipta do raznoraznih drugih.

R.C.: Da li ste Vi pesimista ili optimista, vezano za kraj rata a gledajuci iz ovoga
trenutka?

Mladic: S obzirom da bogovi rata jos nisu realizovali svoje ciljeve u rasturanju
Jugoslavije i prostora koji naseljava srpski narod, nisam optimista. U njihovim rukama je
resenje o trajanju rata. Ali, posto jos nisu izmestili svoje Nato baze sa nekih prostora na
kojima nisu pozeljni, na neke jevtinije prostore, ka Istoku verovatno ce napraviti jos neku
bazu osim Tuzle, kao i Skoplja, malo predahnuti, da bi skupili snage da idu dalje ka
istoku. Ovaj rat je, inace, neobican po mnogo cemu...

R.C.: Generale, nemojte zaboraviti da su istocne zemlje te koje zele da se prikljuce Nato-
u.

Mladic: Da, da... (komentarise ironicno): sve se narod postrojio u kolonu jedan po jedan u
zelji da Nato-u celiva ruke, i molimo se Bogu da nas sto pre primite ili da nas sto pre
prime. U Nato hoce samo oni koji su izdali interese svoga naroda...

R.C.: Ja govorim o Rumuniji, Poljskoj, Rusiji...

Mladic: Ja nemam volju da odgovaram na politicka pitanja, ali znam da ni Italija nije
usrecena sto ima bazu Nato pakta na svojoj teritoriji. I vi jedva cekate da Avijano i
Ankona krenu na istok. Oprostite sto sam direktan.

R.C.: Ja cenim Vas stav. Ja sam bio u Americi, Britaniji, u Moskvi sam ziveo. Bio sam
glavni urednik njihovih redakcija i pratio denuklearizaciju sveta i projekat Nato pakta nije
da se siri prema istoku, nego da se stabilizuje. Oni zele jedan pravi mir...
(Mladic se na to zasmeja iz sve snage...)
Mladic: Mozda biste vi mene i ubedili u to da je Nato pakt paralelno sa unistenjem jedne
ili deset bojevih glava u istocnom paktu, unistio jednu svoju zardjalu pusku?! I, drugo,
kada biste vi mene mogli da ubedite da je Nato, kao regionalna organizacija, ostao u
okvirima zemalja koje su ga formirale, da bi branio njihove maticne teritorije. Koliko
znam, srpski narod nije ugrozio nijednu clanicu Nato pakta u ovome ratu, nijednim
vojnikom, nijednom jedinicom i nijednom vrstom oruzja. I koliko znam, Cajnice, Rudo,
Rogatica i Foca, nisu ni u Italiji, ni u Engleskoj, ni u Francuskoj, ni u Americi. U zabludi
ste, gospodo, kada su u pitanju namere Nato pakta. Sto kasnije to shvatite bice gore i po
vas i po italijanski narod.

R.C.: Zahvaljujem i razumem.

Mladic: E, sada, bi li ja mogao postaviti pitanje novinaru. Da i ja vezbam posao

novinara... (Prego, prego... Ali, mnogo je interesantniji Vas posao, govore oba novinara u
glas.) Molim vas da vi ovo moje pitanje u celini prenesete italijanskoj javnosti, kao i da
ono sto mi odgovorite isto prenesete.

Dakle, ako je Nato pakt bio osnovan od clanica Nato pakta, da bi stitio teritorije zemalja
koje su ga osnovale, i ako je to poreznicima i narodu objasnjavano da je to zbog
opasnosti od Varsavskog pakta i od komunizma, kako vi onda objasnjavate postojanje
Nato pakta i posle toga sto se Varsavski pakt rasturio, kada su izvrsili demilitarizaciju i
unistenje strategijskog nuklearnog naoruzanja njegovog dela, kada su se snage
Varsavskog pakta povukle sa teritorije Nemacke, Madjarske, Poljske, Belorusije itd?!
Kako gledate sada na Nato pakt, koji je dejstvima u reonu Gorazda skinuo sa lica masku i
deklarisao se kao ofanzivna vojna grupacija i nisu li vojnici i oficiri Nato pakta
preobuceni u uniforme muslimanske i hrvatske vojske?! Za vasu informaciju, to je isto
kao i americka uniforma, kao i na generalu Dzeronimo Vurdi. Nisu li presvuceni u bela
odela posmatraca Evropske zajednice, Ujedinjenih nacija i maskirali se plavom kapom ili
ne daj boze u deo novinara raznih masmedija. Da su i novinari na strani snaga kojima
diriguju bogovi rata iz vecine zapadnih zemalja, potvrdjuje cinjenica da smo za dvije i po
godine rata, zahvaljujuci samo gospodinu fotografu Savoji i njegovom saradniku i vama
gospodo, na bilo koji nacin prisutni u stampi zapada.

E, sada ja cekam odgovor. Ali, ja sam nezgodan kada postavljam pitanja. Nisam novinar.
Neka bude odgovor dug kao pitanje.

R.C.: Odgovor je kratak. Mogu da tvrdim da Nato, onako kako mi to vidimo, nema
agresorske ciljeve. Ni prema Jugoslaviji, ni prema bilo kojoj drugoj zemlji. Ja sam se
rodio slobodan, zahvaljujuci Amerikancima, jer su oni srusili fasizam. A Nato je sluzila u
jednom odredjenom trenutku da bi se izbegao nuklearni rat izmedju Zapada i Istoka. Ja se
slazem sa tim da Nato snage ne treba da dodju ovde. Ali, Nato je bio pozvan od strane
Saveta bezbednosti UN, zato sto su UN napravile puno gresaka...

(U tom trenutku nadlece nas avion a Mladic komentarise: "Ovo je Nato avion! I to je
poleteo iz Italije!")
R.C.: Nije bombarder!

Mladic: Dve godine je rekognostirao i u reonu Gorazda, pa su oko mene padali delovi
njihovih bombi i raketa.

R.C.: Sada vam najozbiljnije govorim da smo mi prijatelji srpskog naroda i nema
nikakvih problema sa italijanske strane.

Mladic: Ja verujem.

R.C.: I kao prijatelji bi trebalo da pricamo iskreno i posteno.

Mladic: Vi da. Okej. Zato i razgovaram sa vama. Ali cete vi biti prijatelji, ako budete dali
postene odgovore o ulozi Nato pakta danas i u svetu i u vasoj zemlji. Ili, ukoliko napisete
ijednu parolu, pa je stavite, recimo u Djenovi, Veroni, Avijanu, gde se nalaze njihove
velike ratne baze da osudjujete bombardovanje srpske dece kod Gorazda. A vi cete biti
ljubazni, pa cete otici u selo Donju Stubnicu kod Gorazda, da snimite i da pogledate
manastir koji je podigao jos srpski kralj Milutin 1357. godine, u kome je stampana prva
knjiga na prostoru bivse Bosne i Hercegovine. I tamo vas molim da pogledate izgled
srpskog groblja i da to opisete. Posteno.

R.C.: Vi ne morate da brinete. Mi nismo imali nikakve proteste, ni od Gorbacova, ni od

Regana, ni od Milosevica. Radim kao novinar oko 18 godina...

Mladic: Ovo sve nije licno medju nama. Ne treba da shvatite da se odnosi na vas licno.

R.C.: Ja bih jos jedno pitanje, pa da kolega nastavi. Akcija u Gorazdu, prema onome sto
se u javnosti zna, nije predstavljala bas neki uspeh. Ne kazem to samo ja, nego i dr Mira
Markovic, koja je kritikovala tu akciju. Sta Vi mislite o tome? Sta mislite o toj njenoj
kritici? Da li mislite da cete postici iste ciljeve sa razlicitim nacinima?

Mladic: Da je makar bio na srpskoj strani, mi bismo bili stopostotni pobednici. Damu
koju ste pomenuli licno ne poznajem, niti znam njene stavove i misljenja o Gorazdu.
(Novinar objasnjava da je to supruga Slobodana Milosevica. Mladic na to uzvraca da ne
zna, nije mu poznato...) Ali, da ste vi bili i pomenuta dama pored mene u Gorazdu, ne
verujem da bi drugacije govorili od mene. A prirodno je da ima zena koje ne misle onako
kao ja i nema ni potrebe da bude drugacije. Cesto i moja vlastita zena ima neke razlicite
poglede. (Novinar dodaje da su zene cesto te koje uticu na muskarce.) "Kako cija i kako
na koga", kaze Mladic...

R.C.: Vi verovatno mislite da je dosao momenat da se sukob resi politickim nacinom.

Mladic: Da. Vreme je za mir.

R.C.: To je odgovor koji je mene interesovao.

Mladic: Ali to ne zavisi od Srba, niti od nasih zelja. Samo od bogova rata.

Djordjo Lazarini: Hteo bih da Vas upoznam kao coveka. Ali bih hteo da razgovaramo
nasamo. Sta Vi osecate kada jedan vas borac pogine?

Mladic: Da mi je umrlo ili poginulo jedno moje dete. I znam sta je imati grob mladog
coveka.

Dj.L.: I general Svarckopf, koji je bio general rata u Iraku napisao je u svojoj biografiji
da nikada ne bi zeleo da da nalog da se ide u borbu i da se umire.

Mladic: S pravom je to napisao, ali je trebalo da to uradi, da se tako ponasa. Imao je

mogucnosti. I nije mu bilo mesto u Iraku. Da sam bio na njegovom mestu, ne bih bio u
Iraku i bilo bi me sramota da pisem o generalskim avanturama iz operacije "Golf". Ne
mozemo nas dvojica da se poredimo. On je isao na tudju, a ja branim svoju zemlju.

Dj.L.: Da, da. Ovo sam pomenuo, samo sa tog humanitarnog aspekta kada se salju mladi
ljudi da ginu.

Mladic: Rat je strasna pojava u ljudskom drustvu. I kada bih se ja pitao, ne bih ga
upotrebljavao ni kao rec u razgovoru, a oruzje je tako strasan proizvod ljudskog uma i
kada bih ja o tome mogao odlucivati, ne bih dozvolio da ga proizvode ni od plastike, kao
decje igracke. Bilo da je ono za rat zvezda, bilo za rat coveka protiv coveka.

Dj.L.: Jedan italijanski admiral je rekao da on ne bi voleo nikada da ratuje i tada su ga

smenili sa duznosti.

Mladic: Imao je pravo. Ali, da je neko napao Italiju, siguran sam da bi taj admiral
ratovao. I da mu je neko spalio kucu, silovao majku, sestru ili cerku, ili ubio dete, ja sam
potpuno siguran da bi on ratovao. Ako ne bi branio svoj prag, on bi bio kukavica i
izdajica. Nama je preko muslimanskih, hrvatskih i preko mocnih svetskih medija sa
Zapada objavljen rat! Ovaj rat se vodi i uz pomoc tih medija i njihovog oruzja, kao i uz
pomoc ovih aviona Nato pakta, koji upravo vrse rekognistiranje, da bi nocas ili sutra
dejstvovali po Srbima.

Dj.L.: Ja mislim da su oni samo dosli da nas pozdrave!

Mladic: Najverovatnije, uzvraca uz tvrdi smeh.

Dj.L.: Da li ste se ikada zapitali sta Vasi ljudi misle o Vama?

Mladic: Nisam, jer sam stalno medju mojim ljudima. A vama preporucujem da ih Vi
pitate sta misle o meni. Siguran sam jedino da ne misle ono sto ja mislim o sebi. Ja
mislim da sam obican covek, a oni misle da sam veoma neobican covek.
Dj.L.: Ja sam bio gost u Lukavici za vreme jednog bombardovanja od strane muslimana.
Tada su mi vojnici rekli da ste "nas covek" i da ste veoma dobar vojnik... Kada ste bili
dete, sta su bili Vasi snovi? Sta ste mislili da cete raditi u zivotu?

Mladic: Deca svasta mastaju. Prvo sam zeleo da budem ucitelj tamo negde do cetvrtog
razreda osnovne skole. Onda sam u jedanaestoj godini promenio misljenje zbog grubog
postupka ucitelja. Posle sam hteo da budem lekar hirurg, a eto, postao sam vojnik. Ne
znam sta je bolje, jer ni lekari, bar na srpskoj strani, ne prolaze sada bolje od vojnika. U
nekim momentima im je mnogo teze nego bilo kom vojniku, kada vide sve strahote rata a
nekada ne mogu pomoci.

Dj.L.: Da li ste se Vi pitali, jeste li Vi u ovom ratu cinili neke greske ili niste?

Mladic: U mene kazu: nema drveta bez grana, ni coveka bez mana. Trudio sam se da ne
gresim i da odluke i moje mogucnosti stavim u odbranu svoga naroda. Vreme koje je pred
nama osvetlice svakog znacajnijeg pojedinca i u ovom, kao i u ostalim ratovima a
istoricari i novinari i buduce vreme ce kazati ko je ko. Meni cini utjehu sto branim svoj
narod i vodim rat na svojoj zemlji da bih zastitio ono sto je nase vekovima. I cini mi se da
ne gresim. Na pravoj sam strani. Da sam otisao u Vijetnam ili u Irak da ubijam ljude, ili
da sam donosio odluke da moj avion bombarduje bilo ciju tudju zemlju ili drzavu, bilo bi
me sramota. Takvu odluku ne bih mogao doneti.

Dj.L.: Zamislite, mene ove Vase reci veoma iznenadjuju, jer su mi Vas opisali kao
strasnog coveka.
Mladic: Okej. Neka Vam ne bude uvredljivo sto cu Vas uporediti sa sledecim. Kada sam
bio mlad oficir, u Skoplju sam sluzbovao i prije nego sto sam se sreo sa mojom suprugom
jedna njena skolska drugarica me je njoj opisala straaasnim. Verovatno da se moja
supruga ne bi zaljubila u mene (da bi je u tome sprecila). A ona i sinoc, dok smo zajedno
ovamo putovali, kaze mi da jos uvek otkriva nesto novo u meni. Nije dovoljan samo ovaj
jedan susret da biste Vi upoznali mene ili ja Vas. I Vi ste u prednosti. Vi cete mene ovde
ispitivati i dobro me upoznati a ja Vas ne.

Posle srdacnog smeha, uz komentar novinara da su svi novinari generali, Mladic kaze:

"Jeste, narocito oni koji kada vise nemaju pitanja onda kazu onome na koga atakuju
molimo, otvorite usta da vam i krajnike izvadimo..."

"Vi mene sigurno necete nikada dovoljno upoznati, ali ja Vama zavidim, jer ste sebi
osigurali mesto u istoriji", uzvraca Lazarini.

Mladic: Hvala vam na komplimentu. Kada sam rekao obicni ljudi ne mogu da ulaze u
istoriju. Istoriju kreiraju veliki ljudi iz velikih zemalja, iz mocnih vojski. Mi smo mali
narod, mala vojska. Nasa je mala istorija, ali ima i nasih ljudi koji cak ni tu malu istoriju
malog naroda ne citaju. A od istorije se ne zivi. Ako bih nesto mogao da pozelim od
istorije, to je samo da sacuvamo svoj narod od iseljenja sa njegovih vekovnih ognjista, iz
njegove vekovne zemlje, od prethodnica bogova rata, koji nam objavise rat Hrvata i
muslimana i njihovih sponzora, koji i finansiraju rat. Inace, istorija je velika livada na
kojoj svako magare moze da pase.

Smeje se Mladic na svoj nacin.

Novinar dodaje "i koze!"

"Da, kaze Mladic", s tim sto u nas koze stoje na nekoj visoj instanci u pogledu zasluga za
coveka, mada ja vise cenim magare, jer vise nosi, a manje jede" i opet se silno smeje.
"Njega jedino ne mogu musti."

Dj.L.: Da li ste citali knjige nekih velikih generala i da li Vas je neka od njih ili neko od
njih fascinirao, odusevio?

Mladic: Pa, ja sam svasta citao. Klauzevica sam izucavao. Neke sam studirao. Ali, iduci
susret ja zakazujem u mom rodnom mestu, pa ce vam neke stvari biti jasnije. Tamo necu
morati da vam objasnjavam zasto mi ne moramo mnogo ni da citamo, jer se nalazimo na
velikoj nadmorskoj visini, mnogo iznad ostalih. Vise vidimo, blize smo bogu od ostalih.
Procitao sam mnogo toga od istorijske literature, koje su pisali njemacki, italijanski
fasisticki oficiri, sve sto su pisali nacisti, i prijatelji i neprijatelji. I od Sung Su Fuao do
danasnjih dana sto je neko pisao o vojsci, ja sam to citao na neki nacin. Jedino nisam
citao ovog Svarckopfa. Iskreno receno, druga literatura me vise interesuje.

Dj.L.: Pre ste rekli da je ovo mali narod koji nece uci u istoriju, jer je mali narod. Nas
dvojica nismo toliko skromni kao vi. Mi smo ovde dosli da sretnemo jednu znacajnu,
veliku licnost velikog naroda. Mi nismo presli toliku razdaljinu da bi sreli male ljude iz
malog naroda.

Mladic: Odlicno pitanje je postavio gospodin. A ja sam vama zaista iskreno odgovorio da
mi jesmo mali narod, koji neki hoce da izbrisu sa zemljine kugle. Bojim se hocemo li
imati mesta u istoriji, jer nam prete istrebljenjem. Jer smo odlukama medjunarodne
zajednice tako blokirani i dovedeni u goru situaciju od Sijuksa ili nekih drugih plemena,
Apaca i slicnih u kanjonu Kolorada. Oni su imali srecu da ih je ostalo bar za rezervate.
Inke nisu imali tu srecu, jer ih nije ostalo ni za rezervat. Nama su sankcijama namenili
sudbinu Inka. Mi cemo se truditi da ne budemo Inke, nego da to, koliko nas ima,
ostanemo na svojoj zemlji. Mi ne zelimo da kucamo na vrata velike istorije, velike
planete, pogotovo ako ona zeli da bude bez Srba, ako je opravdanje medjunarodne
zajednice pred medjunarodnom javnoscu za uvodjenje sankcija protiv Srbije i Crne Gore,
odnosno SR Jugoslavije, ono sto se desava preko njenih granica, iza reke Drine?! Kako to
da ne vaze sankcije za Hrvate na ostatku Hrvatske ili za muslimane i Hrvate na ostatku
Bosne. Njima avioni C-130 svaki dan i noc bacaju pomoc, sve sto im treba, cak i u
enklave, a mi Srbi ne mozemo da dobijemo cak ni lekove, neophodnu robu za
poljoprivredu i industriju. Kiseonik za bebe nismo mogli da doturimo do bolnice i druge.
Da ne nabrajam mnostvo problema.

Dj.L.: Poznat mi je Vas problem o kome hocete da govorite... Jednom ce, valjda, i te
sankcije prestati, kada prestane rat. Vi cete tada doci u Italiju da nas bolje upoznate.

Mladic: Prihvatam poziv. Bio sam u Italiji 1979. godine. Imam lepe utiske o vasoj zemlji.
Imate poetican jezik, lepu muziku, odlican sport i vrlo lepe zene...

Novinari sa osmehom ubacuju: "Kao i ovde, kao i vi..."

Mladic: Da, da. Ovde su najlepse. Ja polazim od moje zene.

R.C.: Generale, Vi ste rodjeni kada je Jugoslavija bila federacija...

Mladic: Ja sam rodjen 1943. godine kada je Jugoslavija gorela u ratu... Ali jesam ziveo
potom u jugoslovenskoj federaciji.

R.C.: Da li su za to vreme etnicke grupe zivele u miru?

Mladic: U relativnom miru da. Znate li zasto? Zato sto je i prva i druga Jugoslavija
napravljena srpskim lesevima i zalivena srpskom krvlju. I umesto da srpski narod sa
tolikim brojem zrtava i sa toliko prolivene krvi napravi svoju drzavu, Srbiju, kao sto je
Italija, ili Francuska, ili Engleska, ili Svedska, ili Peru, ili Spanija... Jer, u Peruu zive
Peruanci, u Spaniji Spanci... Naravno, u tim zemljama mogu da zive i drugi narodi. Ali, u
vasoj zemlji, na primer, u Italiji zive samo Italijani. Vi imate i Srba i Nemaca i onih koji
zajedno sa Slovencima zele da zive u Nemackoj. Imate Italijana koji zive u Istri i
Dalmaciji: imate u dolini Soce groblje italijanskih vojnika sa 11.000 leseva iz Drugog
svetskog rata... Da. Bio je u Jugoslaviji mir, ali kakav mir. Na stetu Srba. Bila je tamnica
Goli otok. Zatvarani su Srbi koji su izgubili svoje i pitali se zasto nisu priznati kao Srbi u
toj Jugoslaviji. A svi drugi narodi su imali svoj integritet. Na Golom otoku su bili
kaznjavani svi Srbi i Crnogorci koji nisu bili zadovoljni rezimom koji je tada vladao u
zemlji. Taj rezim je od muslimana, koji su pod turskom vlascu primili islam a pre toga
bili ili Srbi ili Hrvati napravio naciju. A oni nemaju ni poseban jezik, ni istoriju, ni
zemlju. Nista svoje posebno nemaju. Oni su bili onaj deo svog naroda koji je prisao
islamu, da bi potom zverskije istrebljivao svoj narod. Ako proucite strukturu najvisih
vrhova vlade Jugoslavije, videcete kako su se eksponirali Siptari, muslimani, Slovenci,
Hrvati. Posto gospodin voli istoriju, neka zagleda u proteklu istoriju i videce da ti narodi,
kojima sam predstavnike sada pominjao, nikada nisu imali svoju drzavu. Bar ne na
prostorima bivse Jugoslavije. Obe bivse Jugoslavije su imale svoj autoritet u
medjunarodnoj zajednici, zahvaljujuci srpskim zrtvama, srpskoj krvi. U Prvom svetskom
ratu za odbranu jugoslovenskih prostora poginuo je svaki treci Srbin. U Drugom
svetskom ratu izginulo je oko milion i 400.000 Srba. Od toga su u Jasenovcu ustase
likvidirale vise od 850.000 zrtava. Posle Drugog svetskog rata Jugoslavija je bila jedna
od 50 suosnivaca Drustva naroda, koje je prethodilo Ujedinjenim nacijama. Dakle, jedna
od osnivaca Ujedinjenih nacija. I sada su te Ujedinjene nacije prevrnule svest
medjunarodne zajednice, kao ja ovu vasu vizit kartu!

Tako su Ujedinjene nacije donele odluke koje ne priznaju granice jedne suverene
medjunarodno priznate drzave Jugoslavije. Za njih pri tom vaze unutrasnje granice
izmedju republika, koje su crtali pijani Titovi politicari. A oni su opljackali srpske
teritorije preko Titovih saradnika, od Kidrica do Kardelja, preko Staneta Dolanca, do
najnovijih kao sto je Kucan, koji kaze da u dolini Soce kod Tolmina nema nikakvog
italijanskog groblja...

Znaju to novinari...

Ili, recimo, slucaj Bosne i Hercegovine. Kod rusenja SFRJ mi Srbi ostajemo bez drzave.
Nama ne samo da nije dozvoljena drzava, nego nemamo prava ni da se branimo, cak ni
onda kada nas napadaju avioni Nato pakta...

Novinari komentarisu da su sa Mladicem saglasni da je greska sto je priznata Bosna i

Hercegovina.
Mladic: Da, ali prva greska je bila priznavanje Slovenije.

Novinari se nadaju da ce granice nestati jedna po jedna, bar kada je kapital u pitanju.

Mladic: To su utopije. Kao sto je bila utopija komunizam. Jedino je tacno to da kapital ne
zna za granice. I da nije islamskog kapitala, ne bi bilo bogova rata ovde. Covek je inace
sebican po svojoj prirodi i ima potrebu da se ogradjuje. Od kuce do drzave. Tek nekim
dalekim, dalekim buducim pokolenjima bice za sve dovoljna samo planeta, kao takva, da
u njoj svi jednako uzivaju.

Dj.L.: Kada se zavrsi ovaj rat, da li biste napravili jednu nezavisnu drzavu bosansku
drzavu?

Mladic: Srpski narod je jasno deklarisao svoje ciljeve u ovom nama nametnutom ratu. Mi
zelimo da ostanemo na svojoj zemlji i da imamo prava kao sto ih imaju ostali narodi,
prema medjunarodnim zakonima.Mi hocemo da budemo svoji na svome i da se
udruzujemo s kime mi hocemo, a ne sa kim nam mocnici naredjuju. Bilo bi neozbiljno
kada bi bilo ko od nas razmisljao o tome da se ponovo udruzuje sa onim ko ga je vec tri
**** u ovom veku napadao sa ratnim oruzjem... Kada govorim o Srbima, ja ne delim
srpski narod na srpski narod u Kninu, Beogradu i mom Kalinoviku. To je sve jedan
narod. Srbi koji zive pored Rima ili Falkonea nemaju pravo na sopstvenu drzavu na tom
prostoru, ali Srbi koji zive u Kninu, Kalinoviku, Prizrenu, Baru, normalno je da imaju
svoju nacionalnu drzavu. Mi jesmo jedan narod. A tudje necemo nikako."

Za to vreme novinar mi sapuce da ce sada da postavi pitanje od milion dolara. Ja ga pred

Mladicem i ostalima pitam zasto od milion dolara, zasto pitanje toliko vredi? Mladic se
smeje: "Kako pitanje od milion dolara, kada onaj avion Nato-a koji smo oborili vredi vise
od 50 miliona dolara!" Novinar ne stize da postavi ovo pitanje jer se ubacuje princ Sergej
Karadjordjevic i pita nesto o grbu i zastavi Republike Srpske. Video je zastavu
"bosanskih Srba", objasnjava prevodilac, sa kraljevskim grbom.

Mladic: Vi ste videli zastavu sa grbom u mojoj kancelariji koja je poklon jednog naseg
vladike. Videli ste grb srpske pravoslavne crkve. A na grbu RS je kruna grb simbolise
jedinstvo duhovne i politicke vlasti, a ne opredeljuje politicko resenje drzave Srba posle
rata. Meni je drago sto je medju nama gospodin princ Karadjordjevic. Inace, nas grb vodi
poreklo iz vremena Nemanjica, najstarijeg perioda srpske drzavnosti.

Princ: Ja sam mislio da ste Vi za monarhiju!

Mladic: Narod se o tome izjasnjava a ne ja.

R.C.: Mogu li Vas pitati ko Vas placa? Od koga primate platu i kome placate porez?

Mladic: Ja ne radim za platu. Moja zarada ima cenu u opstanku naroda. Nema para koje
mene mogu platiti. A kada bih ja vama rekao s umu koju ovaj narod moze u ovim ratnim
uslovima, u ovoj blokadi, da izdvoji za Generala Mladica, bila bi vam to veoma smesna
suma, da je mene sramota i da je kazem. Ali, verujte da sam veoma bogat, zato sto svoje
mogucnosti mogu da dam mom narodu, a ne da uzimam od njega. Narod ceni one koji
mu daju. Moj osnovni smisao zivljenja je da dam narodu ono sto mogu u ovim teskim
trenucima.

Da pokaze punu dobrodoslicu, general odvaja svoje vreme da nas povede i do manastira
u bajkovitom ambijentu, potrazi svestenika da nam isprica istorijat postanja srpskog
naroda i samog manastira. Pokazuje nam mesto gde su ustase u Drugom svetskom ratu
poklale decu, jer su ih srpske majke dojile i ocevi bili Srbi i jer im je trebalo srpsko seme
i to na srpskoj zemlji zatrti. I sve to govori uz blagi osmeh, pokroviteljski, prijateljski.

Na rastanku mi kaze: "A sada ih povedi na prvu liniju fronta, da ne bi pomislili da mi

ovako ratujemo. Mi smo ovde samo uspeli da sacuvamo od Turaka sopstvena ognjista
pradedovska. Povedi ih gore iznad Kladnja, na Bandijerku da se sretnu sa borcima koji
brane svoju zemlju, jer svoje kuce nisu mogli, a onda idite na Sokolac."

U pratnji generalovih oficira odosmo na tu Bandijerku. Kao potkopan ispod toga polozaja
stoji za nas nevidljiv Kladanj. Turci Srbe isterali i iz Kladnja i iz 24 sela, od kojih su
gotovo sva bila srpska. Sto isterali, sto pobili. U kuce im se uselili, ako ih nisu zapalili...

Prilazimo preko brisanog prostora do rovova. Oko nas sveze granate u izrovanim rupama.
Idemo u razredjenoj koloni. Neko prestravljen, neko radoznao, neko u cudu sto ga je
snaslo. Pod sklepanom krovinjarom, bez pravog krova, na limenom buretu kuva se voda.
Kada borci cuse da nas je poslao General Mladic k njima, poskocise, kao da je on sam
dosao medju njih. "Bog da nam ga blagoslovi. Bog da nam ga cuva", govore sa nebeskim
postovanjem.

Kada cuse da je medju nama i princ Karadjordjevic i da su to prijateljski novinari iz

Italije, savetuju nas da se malo uklonimo, jer smo na vidiku turskoj strani, sa druge cuke.
Nekako ti neverovatno zvuci da bi bas nama nesto moglo da se desi i ne hajemo za
opomene. Trazim dogled od njih da pogledam one tamo. "Nemamo, vele, dogled. Imali
smo ga do jutros, ali dodjose sa onog tamo polozaja, jer im treba. Cini im se da su
ugledali neki pokret njihove vojske!"
Pitam jednog od njih kako izdrzavaju, kako zive. Sve mladi ljudi. A bejase bas vreme
nagovaranja Srba da svojevoljno napuste delove teritorije koje su drzali, da ih ustupe sto
Hrvatima, sto muslimanima, ili Turcima, kako se ovde govori. Ovaj moj mrsavi
sagovornik veli: "Dobro sam, sestro. Moglo je biti i gore. Mnogo gore. Porodicu sam
izvukao od Turaka svu zivu i zdravu. A kuce, doduse, vise nemam. One zidine onamo u
strani sto vidis, to ti je bila moja djedovina. Sada mi je ostala u srcu i sjecanju. Ali, fala
Bogu, neka su mi djeca ziva i zdrava. Mi ti se ovdje smjenjujemo na po nekoliko dana:
budemo na polozaju, pa medju svojima. A njih sam smjestio u jednoj napustenoj kucici.
Samo neka je nama zdravlja i junaka Mladica pred nama!"

Uh, jezim se ja i odjekujem saucesnistvom u jadu i cemeru: "Pa to je zaista strasno!"

"Nije, sestro, meni toliko strasno koliko ovome mome bratu. Mi smo ti bili komsije u
onom nasem selu, a valjda ce opet biti nase. I on je, srecom, svu celjad izveo iz nevolje
zive i zdrave. Ali je njegova nesreca veca od moje. Vidis li, sestro, onu veliku kucu, iz
koje se vije dim sa odzaka? Vidis li onaj ves sto se piri u dvoristu? Vidis li onu stoku oko
kuce? I onaj narod ispred kuce? E, to ti je bila njegova kuca, i njegovo imanje, i njegova
stoka. Ali su mu je Turci naselili. Opoganili su mu je. I svako jutro mi vijecamo hocemo
li granatu u sve to ili necemo. On jednom kaze -ajmo, pa onda opet ne da. Sve se nada da
cemo se povratiti. I ja se nadam i zato se borim ali posle njih u istu kucu... E, to vala, ne
bih mogao, kada kuce vise nikad ne bih imao..."

Eto i to je vojska mladica, Mladiceva, to su ti agresori, prevodila sam gostima razgovor. I

ko je tu koga vodio u zlocine i protiv kojeg to naroda... Vojnici govore da su neki dan pre
naseg dolaska imali veliki boj sa Turcima i da ih je mnogo izginulo, da idu u gomili i
alaha dozivaju i ginu kao snoplje. Pricaju nam da je medju poginulima dvadesetak njih
bilo neke druge rase i da ih dugo niko nije sahranjivao. Uvozni Turci, vele nasi prijatelji.

I mi lagano odlazimo, da bismo stigli u bolnicu kod Tausana, da bismo i tamo pokupili
sebi jos jada i ozlojedjenosti: zato sto bivamo sve zesci svedoci velikog i nepravednog
stradanja srpskog naroda.

Zato general Ratko Mladic ne moze da bude optuzen za ratne zlocine. Bio bi zaista ratni
zlocinac, kada svome narodu ne bi pomogao svojim vojnickim znanjem i sposobnoscu,
svojim vaspitanjem i cascu da se sacuva od okupatora sta se moze sacuvati: makar
istorijsko dostojanstvo. Istina nas nije do sada sacuvala od stradanja. Mladic nosi narodnu
istinu kao licnu i zajednicku zastavu u borbi za opstanak srpskog naroda u nekom
istorijski zamisljenom dostojanstvu.

Ko to ne spozna moze se silno zacuditi kada se Ratko Mladic pojavi u Beogradu, na

grobu svoje kceri, ili svojih ratnih drugova, uprkos tome sto se nalazi na poternici haskog
(ne)suda kao ratni zlocinac. Mozda mu ta svest o licnoj cistoti pred pravdom i bude
presudna u nekom trenutku, ali to je usud onoga ko s narodom zivi i za narod se bori.

POSLE PADA SARAJEVA

Posle dvogodisnjeg pomena Ani, u stanu Mladica, za okruglim stolom u trpezariji sedimo
nas petoro-sestoro.

U bivsoj Bosni traje ubrzana, pojacana nesreca: iseljavaju se preostali Srbi iz dotadasnjih
srpskih delova Sarajeva. Tragicne sudbine i scene nesrece tek slutim na osnovu pokoje
price koja stigne od preostalih ratnih reportera iz Srbije, a koje vec vise u Srbiji niko ne
zeli da objavljuje u informativnim medijima. Ponesto probije i kroz strane TV storije.

Kazem Mladicu da je pre mesec dana trebalo da dodjem do Grbavice. Saznala sam da
Komesarijat za izbeglice sprema dva autobusa Srba da ih vrati tamo pre nego sto se
primeni dejtonska presuda da Sarajevo postane, u stvari, muslimanska teritorija. Htela
sam da podjem sa ovim Srbima da vidim kome ce ih Bratislava Morina tamo ostaviti.
Onda javise da je mecava nastupila i da se tim putem ne moze ici. Onda je nastala
mecava i bezanija Srba pred dejtonskom pravdom. Obeznanjeni domacini palili su svoje
kuce, stanove i isli u zbegove... Za njima su nadolazili i ucvrscivali se talasi zamene
transferzale.

Srbe su grdili predstavnici medjunarodne pravde sto beze od lepote koja ih ocekuje u
multietnickom Sarajevu... A Srbi se onda odlucili da definitivno pokazu koliko veruju toj
svetloj buducnosti i zadihanim sandzaklijama: iz groblja su poceli da vade i sobom nose
sveze kosti svojih sinova, svojih oceva, brace...

Mladicu kao da se izmicu takve teme. Seca se davnih dozivljaja, dok je putovao po svetu.
Bosa kaze da se uvek tako razgovori kada se opusti i dobro oseca medju ljudima... Ali, na
moju pricu o propalom dolasku, on se zaustavi. Stiste usta i kao kroz neki celoviti trzaj
potece secanje na danas, na juce... Pamtim ovako:

"Pre neki dan vozim auto, vozac mi otisao da obidje roditelje, nije odavno, a svet kulja iz
pravca Sarajeva. Prepoznah jednu staricu i zastanem. Izadjem iz kola, pridjem joj onako
pogurenoj, nosi neke zavezljaje. Zagrlih je, njoj pune oci suza: A ti si to, sine. Pitam je
kako je, a ne pitam kud je krenula, jer je jasno. Evo, sine, dobro sam, kako se mora.
Napustismo sve sto imadosmo, a ti znas sta sam sve izgubila. No se jos u tebe uzdam,
veli starica, a sva drhti. I dodaje, vec hoce da nastavi put: "Nosim ovoga moga ratnika sa
sobom. Necu da mu kosti pogane i razgrcu kojekakvi razbojnici... A ti se cuvaj, majka se
jos samo u tebe uzda". I dotace me onom slobodnom rukom a ja tek tada vidim da u
najlon kesi majka nosi zemne ostatke svoga sina, moga borca, vojnika..."

I pune mu oci suza, koje se i meni, evo, slivaju po rukama nad starom pisacom masinom,
po prigusenom jecanju nad sudbinom srpskog naroda...

POCECI RATA U BOSNI I HERCEGOVINI, SARAJEVO,

februar/mart, 1992. godine (Objavljeno u knjizi "Ispovesti" (1995) autora Lj.B.)

 ALIJIN REFERENDUM DUM-DUM!

Sarajevo je tih dana uoci referenduma licilo na eksplozivno zivo klatno, nabijeno takvom
silinom zelene samosvesti, da je presavsi svoju maksimalnu putanju, na suprotnoj strani
moralo i eksplodirati negativnim delom svoje sustine sa pogubnim posledicama i po sebe,
ali pre svega po ciljanog protivnika. Ciljani protivnici, bili su i jesu pre svih oni kojima
nacionalnost ne pocinje slovo M, a narocito, ako su Srbi. Zelena transferzala odavno je
svoje korene ugradila u ovom gradu, cak joj i spomenik za buducnost podigla pod
imenom ZETRA. Oslonac muslimanskom islamskom dzihadu zelenilom prekrivenim i
ljiljanima okicenim, vec dugo vremena nalazio se u Raskoj oblasti u Srbiji. Pecat osloncu
je dala vrhuska nastajuce, agresijom nabujale Stranke demokratske akcije, na celu sa
Alijom Izetbegovicem licno, na sirokim prostorima Novog Pazara, a na mesnom
stadionu, uz pretece alake i zakletve.

Prvog jutra u Sarajevu prestravljeno sam djipila iz postelje, jer me je probudio neki meni
sasvim nepoznati zvuk, prodoran i neprikosnoven. Hodze su to sarajevske gromoglasno
budile svoje vernike na molitvu, a nevernike na strah od njihovih molitvi. Uoci samog
referenduma i za vreme trajanja toga takozvanog narodnog izjasnjavanja o svojoj
buducnosti, ove molitve su se nastavljale takodje gromoglasnom muzikom i prigodnim
pesmama sa snaznih ulicnih zvucnika, postavljenih u centru Sarajeva. Tako je taj urnebes
nemilosrdno trajao do 23 casa uvece! Evropski posmatraci bivali su pomalo zacudjeni, ali
dovoljno upuceni u sustinu, da im taj zvucni dekor "demokratske" akcije nije smetao da
brizno lebde nad planiranim rezultatima "glasanja" naroda Bosne i Hercegovine.

Dan posle referenduma, dan posle neverovatno nadmenih izjava i ponasanja

muslimanskih politicara, na celu sa tvorcem, bosanske verzije Islamske deklaracije
Alijom Izetbegovicem, dan posle ubistva Srbina na svadbi na Bascarsiji i ranjavanja
svestenika, na dan zlocina izvrsenog samo zbog toga sto se Sarajevom zavijorila srpska
zastava u jednom trenutku najjace sam cula hujni sum Miljacke. Zastala sam na
Principovom mostu, podno Komande sarajevske vojne oblasti JNA. Onda su zakrestali
sve cesce pucnji na sve brojnijim barikadama po Sarajevu.

Vece posle dana u kome je odrzan sramotni referendum, pokusaj ponizenja srpskog
naroda u Bosni i Hercegovini, a koji su vlasnici dzihadovske Stranke demokratske akcije
proglasili istorijskim, od hotela "Holidej in" do aerodroma prosli smo u konvoju autobusa
devet barikada. Na svakoj barikadi strazarili su zloslutno naoruzani ljudi. Muslimanske
straze, cini mi se, bile su pod crnim pletenim kapama. Da na celu ove nase kolone vozila,
koja je vozila poslednje civilne putnike za JAT-ov avion ka sarajevskom aerodromu, nisu
bili pripadnici JNA, te noci ne bismo izasli iz raspaljenog Sarajeva...

A da ja jesam imala redakciju za koju bih izvestavala o dogadjajima u Sarajevu, ko zna

kada bih se vratila u Beograd...

... I eto, dok nocas, u dubokoj noci izmedju 3. i 4. marta u Beogradu presabiram zapise
minulih sarajevskih dana, svom tezinom beznadja i opasnosti pritiskaju me najnovije
radio vesti o mobilizaciji muslimana, koju je nalozio Alija Izetbegovic, po pravu i u duhu
svoje "Muslimanske deklaracije". Ne izostaju ni vesti o organizovanju Srba, pod
Karadzicevom vlascu, za kontraudare. Nije tesko naslutiti oruzane sukobe. Ali, gde li ce
se tu naci JNA?

Dok sam tih nekoliko dana boravila u Sarajevu i po okolini, intenzivno upijajuci
informacije i atmosferu, ali i prema prethodnim saznanjima, stekla sam neizbrisiv utisak
da su tamo Srbi zelenom bojom islama i crnom farbom ustastva sabijeni sebi do kolena.
Valjda im se kicma kao opruga bila zategla i na pucanj na Bascarsiji konacno ispravila.
Koga li ce sve te otkacene poluge pogoditi, ostaje nam da budemo svedoci sledecih dana
vec. I da strepimo.

A otkud bas ovaj naslov ovom poglavlju?

Kao sto u Beogradu pre svih novina iscitam zagrebacki "Vjesnik", da bih znala sta nam
se otuda sprema, tako sam i u Sarajevu pazljivo iscitavala novine vjesnikovske vrste, kao
sto su "Slobodna Bosna", "Muslimanski glas", "Hercegbosna".

Poruka jednog od uvodnika iz "Hercegbosne", "hrvatskog informativno- politickog

tjednika" iz Sarajeva, nosila je karakteristicno upozorenje: "Za referendum jedino je
nezgodno sto mu je odjek poslednjeg sloga DUM-DUM!" Utoliko sam bila manje
iznenadjena onim pucnjevima u srpsku zastavu i Srbe drugog dana tog referenduma
DUM- DUM-a. Dakle, tu je izvor naslovu ovom poglavlju.

"Slobodna Bosna" je uoci referenduma pocela da objavljuje seriju tekstova, u kojima se

razradjuje namera nove, nezavisne, suverene i od Jugoslavije odvojene drzave, da stvori
svoju, bosansku, odnosno, muslimansku vojsku.

Cak su objavili i semu strukture nove vojske. Alijine vojske. Istovremeno su

potpredsednici Alijine vlade poceli da kruze svetom i izjavljuju da ce JNA posle
referenduma morati da se povuce sa teritorije njihove drzave... General Kukanjac se tih
dana smejao takvim izjavama. Govorio im je da JNA nece maci nikud iz Bosne i
Hercegovine i da ce ova republika zasigurno ostati u granicama Jugoslavije...

Bosna je ovih dana bila prosto zarobljena, zagusena plakatima, lecima, TV i radio
spotovima, kao propaganda, ali i kao nalog svakom pojedincu da se izjasni ZA tu
zamisljenu novu, u okviru Evropske zajednice, cak u okviru Alpe-Jadran zajednice, samo
ne u jugoslovenskom okviru, nezavisnu, suverenu, u stvari, muslimansku drzavu Bosnu i
Hercegovinu. Na mnogim plakatima Srbi su oznacavani pogrdno, nazivani "papcima" a
muslimani su ostali raja.

U "Muslimanskom glasu" odstampan je tekst pod naslovom "Hvala Nemackoj". Radilo

se o izvestaju sa muslimansko-hrvatskih demonstracija, odrzanih tih dana u Stutgartu, a
ZA suverenu Bosnu i Hercegovinu. Objavljena je velika fotografija Alije Izetbegovica sa
organizatorima ovog antisrpskog skupa.

Citaliste je detaljno obavesteno o tome sta je, izmedju ostalih, tamo govorio Irfan
Ajanovic, doskorasnji potpredsednik Skupstine SFRJ, sada predstavnik redakcije
"Muslimanskog glasa". Rece Irfan da je Jugoslavija zaista mrtva, ali se sporo sahranjuje,
a Hrvati sa istog mesta porucise da je Hercegbosna njihova domovina i da ce doci na
referendum, makar morali da preplivaju Savu. To je bio odgovor na odluku
"demokratske" vlasti nove Hrvatske da zatvore prolaz preko mostova iz Hrvatske za
Bosnu. Ta se sprdnja zavrsila euforicnim slavljem na ekranu TV Sarajeva, povodom
otvaranja mosta preko Save kod Bosanskog Broda...

Uoci referenduma nije bilo uobicajene sutnje u javnosti. Pritisak "zelenih" medija
dostigao je ekstazu. Jedni su jedva cekali da u Evropi konacno zasnuju muslimansku
drzavu, a drugima je raslo ogorcenje, izazvano tom opasnom besmislicom, u trecima
strah...

Srbe i nije ta zelena najezda toliko iritirala, koliko emisija Jutelove TV stanice.

Tih dana mnogi su sa gadjenjem ili razocaranoscu komentarisali poruke i ponasanje

njihovih novinara. Posebno Gorana Milica, koji se naselio iz Beograda u Sarajevo, pod
specijalnim blagoslovom i izdasnom paznjom vlade Alije Izetbegovica. U Jutelu je
"radio" i moj drug iz studentskih dana, ali i kolega iz TV Beograd, u kojoj je imao sjajnu
povlascenu poziciju Dzevad Sabljakovic. Izrastao pod okriljem "mama"Zore Korac,
vladarice u kulturnim programima citavog JRT (Jugoslovenske radio-televizije), govorio
ekavski, kao sto smo svi, ponasao se doduse prilagodljivo i katkad strasljivo nije me u
stvari iznenadio kada je presao u to cudesno JUTEL udruzenje, sa napornom bosnjackom
ijekavicom. Ali, zato, nisam odolela, kada smo se nasli ispred uzavrelog hotela "Holidej
in" da svom bivsem kolegi ne kazem da bi bolje bilo da ne ide sa nama kroz srpske
barikade, jer ako ga primete ili ce nas vratiti ili zaboraviti. Uz ledenoznacajno- policijski
pogled, prisutni Avdo Hebib, prvi covek bosanske drzavne bezbednosti, unosi mi se u lice
i govori da je Dzevad vise uradio za Srbe, nego za svoj narod. Nasmijah mu se i uzvratih
da bi o tome morao da cuje Srbe. Docnije i sam Dzevad, ulazeci u autobus, veli mi da bi
mozda stvarno bilo najbolje da cucne...

Inace, jedan od zahteva pobunjenih Srba sa barikada bio je da se ukinu Jutelove TV

emisije do okoncanja medjunarodne konferencije o BiH.
Dan uoci referenduma odrzane su konferencije za novinare u Stranci demokratske akcije i
Srpskoj demokratskoj stranci. Govorili su Alija Izetbegovic sa saradnicima i Radovan
Karadzic sa saradnicima. U dnevniku TV Sarajevo objavljuje opsiran izvestaj sa
Izetbegoviceve konferencije, sa Karadziceve samo suvo saopstenje.

Karadzic i Velibor Ostojic su tom prilikom objavili neke kljucne poruke za javnost,
posebno za srpski narod, za sve razumne ljude. Karadzic se zalagao za realizaciju
dogovorenih stavova na Lisabonskom sastanku i ponavljao da Srbi nece izaci na
referendum, jer su se oni vec izjasnili za kakvu su Bosnu i Hercegovinu, ali, posto je
SDA sa svojim predsednikom, koji je i kobajagi predsednik svih gradjana BiH, odlucila
da se taj referendum odrzi, SDS je istog dana odrzala svoju srpsku skupstinu i usvojila
svoje ustavne zakone...
Velibor Ostojic, kao ministar informisanja bosansko-hercegovacke vlade (nedavno izasao
iz bolnice, u kojoj je bio zbog posledica dzihadskog prepada na njega), objavio je da je
MUP Bosne i Hercegovine svojim specijalnim jedinicama vec dva dana drzao pod
okupacijom zgradu RTV Sarajevo. (Bilo je ocigledno da se nesto desava u toj zgradi i
oko nje svakom prolazniku, samo sto se nije znalo da li su celnici RTV Sarajevo bili
okupirani ili pod zastitom.)

Na drugoj strani predsednik SDA i istovremeni predsednik drzave BiH, Alija Izetbegovic,
obavestio je svoje podanike da ce biti veoma razocaran ako ne izadje bar 60% zivlja da se
izjasni ZA... Bilo mi je jasno da ce ih biti onoliko koliko je Alija rekao da bi bilo "vrlo
dobro" da ih bude oko 64%. Zato je referendum i trajao dva dana. Zato je i kruzila samo
naizgled posalica: "Nijesi covjek, ako ne glasas tri ****!" Za ozbiljne ljude i analiticare
ovih zbivanja, pravi rezultat referenduma objavljen je prve veceri: prvog dana do
glasackih kutija je doslo, ali su im ih prineli, 38,8% procenata gradjana. To je
istovremeno znacilo da su to bili i glasovi ZA.

Docnije, po objavljenim rezultatima ovog specificnog referendumskog prebiranja stanja

po Bosni i Hercegovini, nekoliko kolega me je upozorilo da se ovde radi, u stvari, o
specijalnom obliku nacionalnog popisa! Dok smo o tome razgovarali, na kompjuteru u
medjunarodnom pres centru uoci pocetka drzavne konferencije za stampu, pojavio se
podatak da je bas do tog trenutka na izborna mesta u republici izaslo 51,8 procenata
glasaca! Taj dogadjaj je medju nama izazvao podsmeh, ali u drugim veliko zadovoljstvo!

Konacno su mogli da odahnu: objavljeno je ono sto je moralo biti, da je predjena ona
naporna crta minimuma... Bilo je primetno i olaksanje kod jednog broja stranih,
evropskih tzv. posmatraca: svojim nalogodavcima mogu javiti da je posao uspesno
zavrsen!

O cemu se radilo na tom referendumu, u stvari, pokazace buducnost. Za vecinu to je jos

jedna politicka ujdurma onih koji su usli u nemilosrdnu borbu za vlast.

Pitanje na koje je trebalo da odgovore "svi gradjani" bilo je sasvim bezazleno samo za
sasvim naivne, a glasilo je: "Jeste li za suverenu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu, drzavu
ravnopravnih gradjana naroda BiH, Muslimana, Srba, Hrvata i pripadnika drugih naroda
koji u njoj zive?"

Na jednoj od brojnih konferencija za stampu, potpredsednik Vlade BiH Rusmir

Mahmutcehajic bez zazora je izjavio: "Nadam se da ce rezultati referenduma zadovoljiti
potrebe Evropske zajednice za priznanje suvereniteta nase drzave." Alija Izetbegovic je
objasnjavao u istom stilu, da je referendum potreban, jer ga je trazila Evropska zajednica,
kao uslov za medjunarodno priznanje drzave Bosne i Hercegovine.

Istovremeno, Radovan Karadzic je uporno ponavljao poruku Srbima i drugima: "Ovo nije
referendum svih gradjana, nego muslimanske i hrvatske nacionalne zajednice! Srbi su vec
imali svoj plebiscit i izjasnili se o tome u kakvoj drzavi zele da zive!"

Vodje Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) drzali su se na distanci od muslimansko-

srpske iskljucivosti i netrpeljivosti.

Dan uoci referenduma Karadzic na konferenciji za novinare u prepunoj sali u "Holidej in"
hotelu i u uzavreloj atmosferi ovako precizira situaciju:
"Ucestale diverzije po Bosni i Hercegovini Alija Izetbegovic na nedopustiv nacin svaljuje
na Srbe. Eksploziju u banjaluckoj dzamiji sigurno nije izazvao nijedan narod, nego
zlocinci! Sve to cini se uoci njihovog referenduma, da bi prikazali Evropskoj zajednici
novu isforsiranu i izmisljenu seriju srpskih krivica! I zbog toga se mi radujemo dolasku
plavih slemova da budu objektivni posmatraci. Ali necemo tolerisati nikakvo umanjivanje
znacaja Lisabonskog dogovora, ili izmenu njegovog sarzaja.

Bosna i Hercegovina vise nikada nece biti unitarna, nego: srpska, muslimanska i
hrvatska. Ne moze se menjati federativna drzava Jugoslavija a da njene republike
prerastaju u neke drzave kao da se nista nije desilo. Rasplet bosansko-hercegovacke
situacije vidim po etnickom, a ne po klasnom principu i nadam se da ce se dovrsiti na
miroljubiv nacin, a ne tragicno, kao sto je to bilo, na primer, u Libanu ili na Kipru.

Gospodin Izetbegovic moze svoju drzavu da pripaja kome hoce, ali bez Srpske Bosne i
Hercegovine. On odlicno zna gde nema vlast i gde je ima. A ima je samo u delu Sarajeva
i u Centralnoj Bosni. Budimo razumni, prihvatimo cinjenicu da smo razliciti", porucio je
Radovan Karadzic, predsednik Srpske demokratske stranke.

Dok je u Sarajevu trajala neka napeta, kobajagi svecarska atmosfera, odjednom je pukao
glas da su kod Novog Travnika postavljene hrvatske "paravojne" barikade ispred Fabrike
namenske proizvodnje "Bratstvo" (vojna fabrika, fabrika oruzja i municije, vlasnistvo
JNA). Opkoljeno je bilo i jedno prazno novosagradjeno skladiste goriva, vlasnistvo
Saveznih robnih rezervi, pod kontrolom JNA. Taj objekat obezbedjivala je jedna desetina
vojnika JNA.

Tu su pripadnici Hrvatskih oruzanih snaga, ciji je celnik Ante Paraga, i HDZ uskocili na
teritoriju Bosne i Hercegovine, da bi nastavili progon snaga JNA, zapocet godinu dana
ranije u Sloveniji i krvavo nastavljen u Hrvatskoj. Bile su to prve barikade u Bosni i
Hercegovini. Bio je to jedan od pocetaka ratnih operacija u Bosni i Hercegovini.

Paragine oruzane snage postavile su ultimatum vlastima BiH i JNA da se iz opkoljenih

objekata povuku pripadnici JNA. Oni su iz Fabrike oteli izvesnu kolicinu oruzja,
optuzujuci JNA da se odatle naoruzavaju Srbi. Na mesto dogadjaja pozurile su delegacije
mirovne misije Evropske zajednice (po jedan clan iz Kanade, Belgije i Poljske), mesnih
vlasti i JNA na pregovore sa hrvatskim oruznicima. Nikome ne pada na pamet da se radi
o agresiji jedne ponovo formirane Nezavisne Drzave Hrvatske, otcepljene od SFRJ, na
drugu, koja je jos uvek u sastavu federativne drzave Jugoslavije!

Pregovaraci sa te druge strane bili su naoruzani do zuba i za vreme pregovora. Predvodili

su ih braca Skocibusici. Jedan je celnik HDZ, drugi HOS-a. Uz njih su jos neki naoruzani
uniformisani ljudi i takodje naoruzani civili. Zahtevali su bezuslovno povlacenje JNA sa
ove teritorije, koju nazivaju Herceg Bosna! Vrlo su ljuti i nervozni. Primitivni i drski,
skacu sa mesta, prete...

U vec uzavrelom i uznemirenom bosansko-hercegovackom loncu "mirovnjaci" i

predstavnici JNA objasnjavaju da ljudi sa barikada i njihovi predstavnici ne treba da se
uzbudjuju zbog prisustva jedinica JNA na ovim prostorima, inace, na teritoriji Bosne i
Hercegovine. Medjutim, druga strana je nabusito, gotovo vicuci, upozoravala da ce
njihovi sledbenici do poslednjeg bas ovde braniti svoju hrvatsku zemlju! Niko od
prisutnih nije pitao dokle seze teritorija Hrvatske!

Nikakav dogovor nisu postigli: niti ce se hrvatski oruznici ukloniti sa barikada, niti ce se
JNA pomeriti sa svojih pozicija.

Na izlasku iz mesne kafane, u kojoj su se vodili ovi cudnovati pregovori, Hosovci i

Hadezeovci (oni ljudi nekontrolisanog ponasanja) pozivaju "mirovnjake" da podju sa
njima na rucak. Ovi taj poziv odbijaju sa neskrivenim zaprepascenjem i gotovo
gadjenjem. Objasnjavaju da zele da ovaj svoj posao obave objektivno.

U Komandi Druge vojne oblasti JNA komentarisemo ovaj i druge dogadjaje. Tu sam srela
mnoge junake i ucesnike prethodnih dogadjaja rasula SFRJ i JNA. Domacin mi je general
Ratko Milicevic, stari drug sa Kosova. On me je i pozvao da bas ovih dana dodjem u
Sarajevo. Kao da je predosecao ili znao sta sledi. Ideja mu je bila da opisem nekoliko
ratnih sudbina, kao sto je bila, na primer, lekarka Vesna Krsic. Prelepa mlada Vesna
opstala je u kasarni "Marsal Tito" u Zagrebu sve vreme ustaske blokade, kao jedini lekar i
jedina zena. Poslednja je otisla iz ove kasarne, kada se i poslednji vojnik JNA evakuisao.
Cak je sa jednim konvojem iz Zagreba isla do Banjaluke i vracala se po novi. Sada je
Vesna lekar u ovdasnjoj vojnoj bolnici. Izaziva divljenje i postovanje. Zasluzuje da ostane
u literaturi, u hronici ovog vremena. Sretoh se s njom. Dogovorismo se da ponovo vidimo
i snimimo razgovor cim se ona vrati iz posete ocu i bratu koji se nalaze u Banjaluci. Otac
joj oficir. Brat dobrovoljac!

Upoznajem ovde i porucnika Borislava Djurdjevica. On je stariji vojnik, glavni covek za

komunikaciju sa novinarima i svoj posao obavlja zaista pukovnicki. Ovamo je dosao i on
iz Zagreba, gde je sve vreme pregovora bio u ekipi generala Andrije Rasete. Pre toga
vojevao je u Sloveniji, dokle se to moglo.
Boro je duhovit mladi covek, nabijen galaksijom cinjenica, hrabar. Caskom smo se
razumeli da bi bilo neophodno da odemo do Novog Travnika i Stojkovica. Da bi ga
proverio, jer mu izgleda sve "zeleniji", uzimamo dopisnika "Narodne armije" i krecemo u
neizvesnost.

Pre polaska popismo kafu sa generalom Kukanjcem. Govori nam da taj put nije bas bez
opasnosti i pita me da li sam svesna toga i da li me je ipak strah! Rece da ce brinuti za nas
i da mu se javimo cim se vratimo. Pozdravljamo se, uz razne saljive opaske na racun
sopstvenog rizika. Zaista nije me strah. Samo me interesuje. Zvala sam jos neke kolege iz
Sarajeva da podjemo zajedno. Oni mi rekose da se vaznije stvari desavaju u gradu, da
cekaju neke konferencije za stampu.
Prolazimo kroz mnoge milicijske straze na putu. U suton stizemo do Novog Travnika i
Stojkovica. Barikade i dalje stoje kraj ****, ali strazari vise nisu tako aktivni. Ne idemo
do fabrike, nego do majusne vojne jedinice u Stojkovicima. Na prilazu, kraj glavnog
**** nalazi se bunker Hosovaca. Sve nekakvi naoruzani tipovi u crno obuceni. Trckaraju
po onim kosama i vazno se sepure kraj ****. Ne smetaju nam da prodjemo.

Prilazimo kapiji ovog vojnog skladista, koja se nalazi na uzvisici, a sam objekat, ogradjen
zicom, kao da je u grotlu nekog starog vulkana. Po okolnim rubovima brda razmestili se
hrvatski snajperisti. Na rampi nas strazar legitimise. Kada mu objasnimo ko smo, on iz
sveg glasa doziva dezurnog oficira, koji se nalazi u samoj zgradi. Pitamo ga zar nema
neki drugi nacin interne komunikacije. Na primer, telefon ili voki-toki. Nema.

Sama zgrada u kojoj je jedinica od dvanaest vojnika, zajedno sa staresinama, je prizemna

sa sedam-osam prostorija. Zaticemo uplasene vojnike, pre bi se reklo zabrinute.
Ohrabreni su nasim dolaskom, jer im je to bio znak da nije sve tako strasno kao sto
javljaju radio i televizija. U trpezariji rucaju njih petorica. Zasto ne jedu svi zajedno
pitam. Oni su Siptari i trazili su da jedu odvojeno i zajedno. Nije valjda da je od deset
vojnika pet Siptara. Jeste, veli porucnik, i da je ostale vise strah od unutrasnjih mogucih
obracuna, nego od onih snajperista okolo.

U medjuvremenu, vraca se staresina ovog objekta kapetan Tarbas, inace doktorant

masinstva, koji godinama u miru i slozi sa susedima zivi i radi svoj posao u ovom kraju.
Ne moze da razume ovaj preokret u odnosu naroda prema vojsci. Ne razume ove
provokacije i brine. Ali ne odustaje od pomirljivog tona i miroljubivih namera.

Slusamo zajedno u vestima na TV saopstenje Komande vojne oblasti o njihovom slucaju

i vojnici tek tada shvataju da su u klopci, da su im hrvatske i hercegbosanske ustase
namenile ulogu taoca u osvajanju ovih prostora. Predsednik BiH, Izetbegovic, nije se
oglasavao. Nicim nije pokazivao da mu i najmanje smeta upad hrvatske vojske na
teritoriju njegove republike. Naravno, zato sto je napad bio usmeren na JNA!

Komandant general Kukanjac casti nas za hrabrost sto smo kroz blokadu isli u
Stojkovice: uz vojnicko meze razgovaramo o vojnim i politickim temama. Kada smo tada
razgovarali sve sto je potom cinio licilo je na njega. Neobican neki general.

Sve se ovo desava u vreme referenduma. JNA je jos uvek vazila za oslonac, za kohezionu
snagu naroda u okviru Jugoslavije. Tako mi je tvrdio i general Kukanjac. "Nama nema
odavde pomeranja. Odavde, iz Sarajeva, ako odemo odosmo u propast, u ratni ambis! Mi
to necemo dozvoliti!"

Tako je govorio.

Na konferenciji za stampu drugog dana referenduma celnici SDA, odnosno zvanicne

bosanskohercegovacke vlasti, pokazivali su visok stepen nadmenosti i pobedonosnog
izivljavanja pred mnostvom domacih i stranih novinara u velelepnim prostorima
Skupstine SR BiH. Svako od njih je na svoj nacin demonstrirao nestrpljivost da se vec
jednom obelodani da je njihova drzava vec u sastavu Evropske zajednice, da su konacno
zadovoljili svoje nalogodavce i samo je bilo pitanje ko ce prvi da saopsti tu radosnu vest
za "sve gradjane Bosne i Hercegovine". Malo posle zvanicne konferencije za stampu
Alija Izetbegovic je posetio "posvecene" novinare i sa njima podelio zadovoljstvo skoro
definitivne pobede nad... Nad kim?!

Ipak, paunska setnja Cengiceva, potpredsednika bosanske vlade, kroz redove novinara za
vreme konferencije bila je najupecatljivija. Konacno se svrteo i on za sto predsedavajucih
zvanicnika, te je doobjasnio kako je za vreme referenduma bila "sigurnost na
maksimalnom nivou" iako su "bile i neke vezbe i neke barikade, ali ne protiv
referenduma", "nego protiv izvoza proizvoda namenske proizvodnje u Novom Travniku".
Kada mu je Senad Avdic, doturio pitanje o kojoj se kolicini oruzja radi, Cengic je uz
ocigledno sopstveno nezadovoljstvo morao reci da to nije referendumsko pitanje!

Iz Skupstine BiH smo izasli pod utiskom zavrsne recenice ministra inostranih poslova
BiH Harisa Silajdzica: "Nas je nasa tradicionalno prijateljska, bratska zemlja Turska
priznala nezavisnom i suverenom jos pre referenduma. Bosna i Hercegovina je sada
nezavisna, suverena drzava..."

Bila je nedelja, petnaest sati po podne. Ubistvo se vec desilo ispred pravoslavne crkve, u
svadbenoj povorci. Valjda je to bio krvavi pecat ove Silajdziceve poruke. Zrtva je bila
kriva sto je bio Srbin pravoslavac i sto je nosio srpsku zastavu po Bascarsiji... i to u ulici
Danila Ilica!

Za to vreme u komandi Sarajevske vojne oblasti stanje je bilo redovno, mada u

pripravnosti... General Milan Aksentijevic vratio se iz Beograda. Dogovaraju se o
osnivanju Informativnog centra ove vojne oblasti, koji je juce i svecano otvoren u
Sarajevu.

Na okupu su i ostali generali ove vojne oblasti: Djurdjevac, Uzelac, Prascevic i stari
poznanik Ratko Milicevic. Oko njih sve prekaljena vojska sa raznih ratista. Jedan od njih
je iz Zagreba uspeo da izmakne ustaskoj vlasti iz bolnice, ranjen, sa sipkom u nozi. Iz
Bosanskog Broda je, a na mladom licu ostao trag ogorcenja i odlucnosti. Potpukovnika
Novaka pozdravio je kolega Miroslav Lazanski. Novak je ovamo stigao iz Zagreba i radi
u informativnoj sluzbi.

Svi oni zive i rade u gotovo istom prostoru. U kabinetima pripremljeni vojnicki kreveti...
Kod Aksentijevica, iz mnostva vrednih knjiga izdvojene dve: "Hazarski recnik" i
"Kameni cilim", poezija njegove rodjake.

U Sarajevu se nalazi i ogroman skolski centar JNA. Na celu opet general Boros. Ovih
dana slave godisnjicu osnivanja i delovanja. Opremljeni vrhunskim tehnickim i
nastavnim uredjajima: citav univerzitetski grad... A medju njima: porodice vojnih
staresina izbeglice iz Hrvatske. Odatle deca idu u skolu...
Gledali smo zajedno Dnevnik TV Sarajevo. Jure Pelivan proglasi zavrsnim i uspesnim
referendum... Ozareno, obliveno sjajem lice Alije Izetbegovica... a zatim, potvrdjuje se
strasna vest: ubijen Srbin na svadbi! Zbog zastave... Zaprastase rafali po muslimanskim
delovima Sarajeva... Citave kanonade...

Priznajem: odjek je bio upozoravajuci, gotovo zloslutan. Docnije svojim domacinima

govorim svoju slutnju da noc moze doneti nevolje... Oni ne veruju i ja odoh na pocinak u
hotel "Evropu". Eto, sad se mogu pohvaliti da sam kroz Sarajevo stigla pravo u Evropu...
A oko nje guzva, uglavnom Sandzaklije, stigli i bas tu se smestili da prodaju i kupuju
devize, i ko zna sta jos. Te veceri nije bilo uobicajene guzve.

Ujutru kazem sefu recepcije da mi pripremi racun vracam se danas za Beograd. On veli
ne verujem, jer su svi putevi iz Sarajeva zatvoreni. Saznajem: podigle se barikade, ima
povredjenih i mrtvih...

U Komandi pokret: generali sa saradnicima odose u obilazak jedinica na terenu, a general

Kukanjac se bese taman vratio sa razgovora sa Izetbegovicem. Alija nije smeo da izadje
iz Skupstine... "Zaledio se", kaze general, "Alijin zeleni osmeh."

Sarajevo pusto. Ekran TV Sarajevo stoji stalno ukljucen. Svakojakih smo se poruka toga
dana naslusali i svakojakih izvestaja "sa lica mesta". Iscekivali smo obracanje
Izetbegovica narodu. Tek popodne je odrzana sednica krnjeg Predsednistva Republike...

MUP BiH izdaje saopstenje u kome se konstatuje da je ubijen Srbin u Sarajevu i ranjen
svestenik, jer su "iritirali pocinioce zlocina svojim verskim zastavama". Saopstavaju da
su pocinioci poznati MUP-u. Ali da su u bekstvu. Ni do danas ih nisu uhvatili. A ne
verujem i da ce ikad... Mozda se samo oglase odnekud iz bijela svijeta...

Na barikadama po gradu nacickani naoruzani ljudi. Neki maskirani. Neki u uniformama.

Neki u crnom... Pojavljuju se i neki novi milicionari sa nekim novim bedzevima. Valjda
obelezje suverenih. Oni su sa nekim ljudima na nekim barikadama u bliskim odnosima.
To nisu srpske barikade. Ispred svake barikade nalaze se policajci koji vas upozoravaju
da je dalje kretanje na vas rizik... Povremeno se cuju pucnji.

Sarajevu je srce stalo. Zelena boja mu izaziva gusenje.

Kasno je popodne. Dobijam ponudu da sa evropskim posmatracima krenem avionom za

Beograd. Nevoljno, ipak, odlazim.

Prevoz obezbedjuje JNA. I sigurnost. U prvim kolima sa oznakama JNA su pripadnici

JNA. Potpukovnik Franjo nam je na celu kolone. Dva autobusa imaju oznake JNA. Po
sopstvenoj zelji sa nama krecu i dva simpaticna Irca, Dojl i Kogan, iz Misije Evropske
zajednice. Kao pojacanje prikljucuju se i kola Milicije sa policijskim funkcionerom
Avdom Hebibom. Prilicno vremena traje vecanje kako da se krene i potom okupljanje. Za
to vreme iz "Holidej in" hotela izlaze cetiri razbarusena nosioca oruzja u filmskom stilu i
vode izmedju sebe svog sticenika Muharema Cengica. Onaj najdivljiji govori Cengicu
previse glasno: "Ne bi marilo onoga Ostojica opet malo potprasiti!" U istom trenu stvori
se Velibor Ostojic, pa odosmo do Kriznog staba Srpske demokratske stranke. Ako MUP
BiH zaista nije drzao pod kontrolom situaciju u Sarajevu, SDS cinilo mi se jeste, bar u
delovima grada sa vecinskim srpskim zivljem... Upravo tu razgovarali o mogucnostima
uklanjanja nekih barikada, po predlogu staresina JNA.

U holu srecem Dzevada Sabljakovica, kolegu sa fakulteta i TV Beograd. Pita me: otkud
ja u Sarajevu. Velim otkud mi je volja.

U autobusu do mene na sedistu omanji covek. Pa se, valjda, od straha jos vise skupio.
Francuz. Posmatrac. Govori i engleski.

Od hotela do aerodroma prebrojao je devet barikada. Toliko ih je i bilo. Vise srpskih nego
muslimanskih. Negde na razdaljini od stotinak i manje metara medju njima. Kako moj
sused svaki cas govori: ludi ljudi, ludi ljudi, glupost... pitam ga na koga se to odnosi. Veli
na Srbe.

- Zasto?

- Zato sto su izazvali sav taj haos.

- A kako su ga izazvali?

- Tako sto su iritirali Muslimane noseci svoju zastavu po muslimanskoj ulici!

- Da li vi u Parizu ubijate ljude koji nose neke druge zastave a ne francuske?

- Ne, ali to je nesto drugo.

- Pa, je li Sarajevo grad svih gradjana, ili Srbi nisu gradjani?

- Jeste, ali Srbi nisu smeli da iritiraju Muslimane u muslimanskoj ulici.

- Otkud je to muslimanska ulica i jos ispred pravoslavne crkve?!

Onda malo cutimo, jer prolazimo kroz barikade. Prolazimo pored naoruzanih ljudi strogih
izgleda. Prolazimo pre svega zato sto su nam na celu pripadnici JNA. Objasnjavam to
gospodinu posmatracu Francuzu. On nastavlja svoju pesmicu: upoznao sam mnogo Srba
u Bosni i niko od njih ne voli Srbe iz Srbije. Ne vole Milosevica ni njegovu politiku.
Video je on i da Beograd ne voli Milosevica. A jeste li vi Srpkinja? Tu sam ga cekala: Ne
Crnogorka sam! O, o! Mislim se sta: o, o ?! O, veli on, kazu da je Crna Gora mnogo lepa.
Lepa ja za prijatelje, odgovaram.

Dok malo duze stojimo na jednoj barikadi, meni ga nesto zao i tesim ga: jos veceras
cemo mi sigurno stici u taj omrznuti Beograd i tamo cete moci lepo i slobodno da
odmorite od ovog napornog "zelenila". Ne veruje on u to stizanje a ne slaze se ni da je
Beograd lep i demokratski, vec govori kako u njemu narod zivi u strahu od totalitarizma
Milosevicevog... Ja mu kazem da je u Beogradu mir i sloboda. On znacajno podize obrve
i veli: Jos uvek... Ide deveti mart!"
Stizemo na barikadu na kojoj Srbi prepoznase policajca Hebiba i uslovise da se on vrati
da bi nas ostale pustili na aerodrom. Nastavljamo u mraku. Upaljena samo poziciona
svetla pa ipak gotovo pred samim aerodromom ispaljeno je na nas nekoliko hitaca ili
rafala, kako li se to vec kaze. Cudo jedno, kako taj zvuk vise ne izaziva u meni nista
drugo osim cula sluha! Komsija se opet uznemirio. Kaze: sve ga ovo podseca na Bejrut.
Jezik pregrizao.

Na aerodromu nam primaju prtljag. Onima koji imaju karte cekiraju se. Ko nema JAT-
ovu kartu, obavezuje se da u Beogradu kupi. Toga dana avioni nisu leteli ni za, ni iz
Sarajeva.

Gotovo pred izlaz na pistu, odnosno ulaz u avion, covek koji inace sa svojim saputnicima
govori na ruskom jeziku pita me da li to trebaju neke posebne propusnice, i jedan od njih
odlazi da cekira karte njih trojice. Oni su iz ruske ambasade i bili su takodje posmatraci...
S poverenjem mi govore da je njima i vecini posmatraca bilo jasno o cemu se radilo na
referendumu. Vraca se zatim covek sa ceking kartama i saznajem da je sa nama i grupa
od 14 Hrvata iz Sabora koja je premrla od straha sto mora za Beograd a nema nikakvih
dokumenata... Nemaju ni karte za avion. Meni je smesan njihov strah, ali pretpostavljam i
da imaju nekih intimnih i drugih razloga za svoje strahove.
U zamracenom avionu polecemo za Beograd... Brinem za povratak drugara koji su nas
dopratili do aerodroma...

Na izlasku iz aviona milicioner nas sve redom legitimise.

Francuzu dobacujem pobednicki osmeh i odlazim u najmiliji grad na svetu!

Kod kuce me cekaju zabrinuti prijatelji. Zajedno citamo "Uslove za pregovaranje":

"Juce, 1. Marta 1992. godine, pucano je u srpski narod i u srpska znamenja. Time je
nedvosmisleno pokazano kako bi izgledala sudbina srpskog naroda u suverenoj,
nezavisnoj i medjunarodno priznatoj BiH.

Sve do juce srpski narod je bezrezervno vjerovao u tradicionalne vrijednosti zajednickog

zivota u Bosni i Hercegovini. Polazeci od takvog uvjerenja smatrali smo da treba da
prihvatimo Konferenciju o BiH stavise, bili smo njezini inicijatori i zagovornici.
Nazalost, juce su nasa ocekivanja iznevjerena.
Polazeci od faktickog stanja u Sarajevu i Bosni i Hercegovini, Krizni stab Srpske
Demokratske Stranke i srpskog naroda a u vezi sa postojecim stanjem postavlja sledece
uslove i zahtjeva:

1. Obustaviti sve dalje aktivnosti, odnosno kampanju koja se vodi sa ciljem da se proglasi
suverena i nezavisna BiH i obezbjedi njeno medjunarodno priznanje sve dok se ne
postigne zadovoljavajuce i konacno rjesenje za sva tri konstitutivna naroda u BiH.

2. Hitan nastavak Konferencije o transformaciji BiH i njezinom demokratskom

preobrazaju.
3. Bezuslovno zahtijevamo da u medijima i sredstvima informisanja bude hitno
obustavljena kampanja u prilog suverenosti i nezavisnosti Bosne i Hercegovine, koja de
fakto nije stecena a u sredstvima informisanja proglasava se svrsenim cinom. Takodje
zahtijevamo nepristrasno informisanje do zavrsetka Konferencije o BiH pod okriljem
EEZ.

4. Jucerasnja tragedija i opste stanje u BiH (Kupres, Travnik, Zivinice,...) direktna su

posljedica nerijesenih odnosa u MUP-u BiH. Zato zahtijevamo da se u roku od 24 sata
izvrsi kadrovska transformacija MUP BiH u skladu sa dogovorima postignutim
neposredno poslije republickih izbora.

5. Zahtijevamo da se u toku danasnjeg dana uhapse pocinioci gnusnog zlocina pred

Srpskom pravoslavnom crkvom na Bascarsiji u Sarajevu.

6. Vec duze vremena srpski narod u BiH je pod informativnom blokadom i presijom. Zato
zahtijevamo: hitnu podjelu TV i radija kao i prestanak emitovanja Jutela do okoncanja
Konferencije o BiH.

7. Uslovljavamo da MUP BiH ne smije vrsiti ni jednu nasilnu radnju prema ljudima na
barikadama i bilo kojim pripadnikom srpskog naroda u BiH."

Tako je glasio ultimatum, koji je SDS, odnosno njegov krizni stab uputio Predsednistvu
BiH posle postavljanja barikada po Sarajevu i okolini. Dodatni zahtev, koji je direktno
iznet gospodinu Izetbegovicu bio je da se clan Predsednistva BiH Ejup Ganic smeni sa
mesta komandanta Kriznog staba BiH.

Tako je bivalo prvih dana marta 1992. godine u Sarajevu i okolini...

UZROCI RATA NA BALKANU

Naravno, da bi se zlocinci obelezili i da bi im se sudilo treba najpre oznaciti ko su

izazivaci rata na Balkanu, kakvi su ciljevi i protiv koga se vodio ovaj rat na prostorima
bivse SFRJ.

Moj stav je podudaran sa onim da su Srbi bili zateceni i nesposobni da na samom pocetku
razbijanja SFRJ prihvate sopstvenu poziciju i da pronadju najefikasniji put da eventualno
izbegnu stradanja. Identifikacija Srba sa jugoslovenskom drzavom i sa njenom
odbrambenom snagom Jugoslovenskom narodnom armijom imala je takve posledice sa
kakvim se srpski narod suocava na najdramticniji nacin posle (za sada) okoncanja ratnih
sukoba u separatistickim republikama bivse SFRJ: Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini.

Tumacenja uzroka rata i teoretisanja kako su se delovi tih republika sa srpskim zivljem u
vecini mogli ponasati ima u izobilju. Odabrala sam citate koji slede, jer su najblizi mom
vidjenju proslih dogadjaja. Ova knjiga nije posvecena predvidjanju buducnosti, zato se
njome i ne bavim. Ali i zato sto je sadasnjost previse optuzujuca za savest srpstva na
prostorima na kojima nije bilo ratnih dejstava proteklih pet godina.

KOJE SU TO RATNE IDEJE VODILjE U ISLAMSKOJ DEKLARACIJI,

ODNOSNO POLITICKOM PROGRAMU STRANKE DEMOKRATSKE
AKCIJE

(Iz knjige dr Miroljuba Jevtica "Od Islamske deklaracije do verskog rata u BiH")

Stranka demokratske akcije najavljena je bila kao Jugoslovenska muslimanska stranka,

marta 1990. godine. Ime je morala da prilagodi ondasnjem jugoslovenskom zakonu o
slobodi politickog organizovanja, koji nije dozvoljavao formiranje stranaka sa
nacionalnim i verskim predznakom.
Na osnivackom kongresu SDA 26. maja 1990. u sarajevskom hotelu "Holidej in", Alija
Izetbegovic se najpre pomolio na arapskom, a u Programskoj deklaraciji istaknuto je da je
u pitanju verska organizacija, "da je to muslimanska partija". O muslimanima u BiH kaze
se da je to "autohtoni bosanski narod... koji ima svoje historijsko ime, svoje tlo pod
nogama,... svoju vjeru..."

Da bi opravdali svoje pravo na BiH, Alija Izetbegovic u uvodnoj reci na osnivackom

kongresu SDA kaze da se nad Bosnu nadvila opasnost koja preti njenom opstanku, a onda
dodaje kako je to nezamislivo, jer Bosna postoji hiljadu godina kao poseban politicki
entitet. Poznati jugoslovenski poznavalac ove materije, dr Miroljub Jevtic komentarise
ovu izjavu:

"Na stranu neistina da Bosna postoji hiljadu godina kao poseban entitet, jer se vec od
1463. godine nalazi u sastavu Otomanske carevine; na stranu i to sto ogroman deo
sadasnje Bosne nije ni u vreme nastajanja nezavisne bosanske drzave bio u njenom
sastavu. Mnogo je vaznije to da se ovim htelo tvrditi da su muslimani koji sad zive u
Bosni, tu svih hiljadu godina, koliko Bosna navodno postoji kao "poseban politicki
entitet". Sto, naravno, nije istina.

U poglavlju knjige "Od Islamske deklaracije do verskog rata u BiH", pod imenom
"Dzihad kao forma borbe za islamsku drzavu", dr Miroljub Jevtic tumaci:

"To sto se cinilo na ideoloskom planu, nakon referenduma o nezavisnosti pretvorilo se u

krvavi gradjanski rat. Rat je izbio zato sto Srbi nisu hteli da svoj deo suvereniteta poklone
muslimanima i katolicima. Kada se o ratu u BiH razmislja i kada se on zeli odrediti, onda
se jasno mora reci sledece: rec je o sukobu tri etnicka i verska kolektiviteta sa veoma
labavim saveznistvima. U prvo vreme su muslimani i katolici nastupali zajedno, a onda
su u bivsoj BiH poceli i izmedju njih da izbijaju veliki sukobi. Posto se u osnovi radi o
ratu izmedju naroda istog etnickog korena, a razlicitih religija, onda je jasno da je rec o
ratu koji je time dobio sve odlike verskog sukoba. Ta cinjenica je posebno naglasena na
muslimanskoj strani. Za muslimane se ovaj rat pokazao neizbeznim, jer je bio jedino
sredstvo da se nametnu kao gospodari celoj BiH... Hrvatska strana je u ovom ratu samo
koristila priliku da svoj kanton sto vise uveca.

Posto je ovaj rat izbio zato sto SDA nije mogla mirnim putem da ostvari svoj cilj, onda je
jasno da je sukob u funkciji ostvarivanja politickog sistema stranke Alije Izetbegovica,
ciji je cilj islamska drzava."

U "Preporodu", zvanicnom organu mesihata, tj. izvrsnog politickog organa ili staresinstva
Islamske zajednice za BiH, objavljen je tekst, koji po svojoj formi ima vrednost fetve
pravnog misljenja o verskom karakteru oruzane borbe. U njemu, izmedju ostalog, stoji:

"- u borbu krenite... s punim pouzdanjem u Alaha ako prezivite bicete gazije, ako
poginete sehidi. U suprotnom, izgubicete i jedno i drugo;

- u borbu, po mogucnosti, krenite sa abdestom i obavezno s Bozjim imenom u srcu...

- prilikom vasega napada na neprijatelja ili sukoba sa njim izgovarajte Alahu ekber...

- po mogucnosti uza se nosite Kur,an. Nakon svega, musliman mora znati da se bori na
strani pravde i na Bozjem putu. Takvima je Bozija pomoc zagarantovana. Onog na cijoj
strani je Alah niko ne moze pobijediti. Njemu pripada i ovaj i onaj svijet."

Mesihat, dakle, smatra dr Jevtic, sasvim konkretno ovaj rat za muslimane tretira kao rat
na Bozijem putu (na arapskom: dzihad fi sabil Alah). Prema tome, u borbi za islamsku
drzavu se u poslednjoj etapi pribeglo dzihadu. Osim poziva vernicima i kvalifikacije
sukoba kao dzihada, islamski organi su ucinili jos mnoge druge korake, kojima su
oruzani sukob predstavili kao sveti rat.

U Zagrebu je odrzana medjunarodna islamska konferencija. Jedan od zakljucaka koji je

tamo donet bio je: "Samo sveti rat dzihad moze spasiti Bosnu!" Na osnovu toga zakljucka
preduzete su siroke aktivnosti. Jedna od najznacajnijih je organizovano slanje
dobrovoljaca za ucesce u dzihadu i odasiljanje oruzja u Bosnu. Posebno mesto u svemu
tome ima Sefko Omerbasic, predsednik Mesihata za Hrvatsku i Sloveniju, znaci,
najvazniji covek Islamske zajednice u te dve drzave. Policija Republike Srpske zaplenila
je velike kolicine oruzja, koje je on poslao ratnicima dzihada u BiH.

Izbijanjem ovih ratnih sukoba, prema tumacenju Islamske zajednice, ali i islamskih
autoriteta iz sveta, ucestvovanje u ratu postalo je verska duznost (fard) i to verska duznost
svakog muslimana i muslimanke (fard ain), te da je to individualna verozakonska
obaveza objavljuje dr Jevtic. Dzihad je odbrana zemlje, ali je on i odbrana uverenja.
Posto islamsko "uvjerenje" podrazumeva da citav svet treba da bude jedna drzava, pod
upravom halifa i da jedini ustav treba i moze da bude Kur,an, onda se pod "odbranom"
podrazumeva i nametanje, recimo, Grahovljanima ili Drvarcanima, serijatskog poretka,
bez obzira sto ga oni ne zele!
Alija Izetbegovic je objavio "Islamsku deklaraciju " 1970. godine i podnaslovom
precizirao da je to "Jedan program islamizacije Muslimana i muslimanskih naroda".
Oznacio je jasno: Nas cilj islamizacija muslimana! Nasa deviza: vjerovati i boriti se.

Deklaracija je "upucena Muslimanima koji znaju gdje pripadaju i koji u srcu jasno
osjecaju na kojoj strani stoje. Za takve ova deklaracija predstavlja poziv da izvuku
neophodne konzekvence o tome na sta ih ta ljubav i pripadnost obavezuje.

Citav muslimanski svijet nalazi se u stanju vrijenja i promjena, opominje Izetbegovic. Ma

kakav izgledao ovaj svijet posto ove promjene naprave uzlazni krug, jedno je sigurno: on
nece vise biti svijet iz prve polovine ovoga vijeka. Epoha pasivnosti i mirovanja prosla je
zauvijek."

Procenjujuci da na zemljinoj kugli ima 700 miliona muslimana, koji su u polozaju

najamnika, Izetbegovic je oglasio: "Ne postoji sila koja bi mogla sprijeciti novu
muslimansku generaciju da ne ucini kraj tom nenormalnom stanju", i trazi "da se sa ideja
i planova predje na organiziranu akciju za njihovo ostvarenje".
"Islamski poredak sta znaci ova rijec, prevedena na jezik kojim misli, govori i osjeca nasa
generacija?

Najkraca definicija islamskog poretka definira ga kao jedinstvo vjere i zakona, odgoja i
sila, ideala i interesa, duhovne zajednice i drzave, dobrovoljnosti i prisile.

Kao sinteza ovih komponenata, islamski poredak ima dvije temeljne pretpostavke:
islamsko drustvo i islamsku vlast. Prva je sadrzina a druga forma islamskog poretka.
Islamsko drustvo bez islamske vlasti je nedovrseno i nemocno; islamska vlast bez
islamskog drustva je ili utopija ili nasilje..."

"... Priznavanje apsolutne vlasti Alaha, znaci apsolutno nepriznavanje svake druge
svemocne vlasti...

"... Odgoj naroda a narocito sredstva masovnog utjecaja stampa, radio, televizija i film
treba da budu u rukama ljudi ciji je islamski moralni intelektualni autoritet neosporan...

"... Najavljujuci preporod, mi ne najavljujemo razdoblje sigurnosti i spokoja, nego

razdoblje nemira i iskusenja. Suvise je mnogo stvari koje mole za svojim rusiocima. Zato
to nece biti dani blagostanja, nego dani dostojanstva. Narod koji spava moze se probuditi
samo udarcima. Tko zeli dobro nasoj Zajednici, ne treba da je postedjuje naprezanja,
opasnosti i nedaca. Naprotiv, on treba uciniti sve da ta zajednica sto prije upotrijebi svoje
sile, da stavi na ispit sve svoje mogucnosti, da preuzme rizik, jednom rijecju da ne spava,
nego da zivi. Samo budna i aktivna, moze ona naci sebe i svoj put...

"Islamski poredak moze se ostvariti samo u zemljama u kojima Muslimani predstavljaju

vecinu stanovnistva. Bez ove vecine islamski poredak se svodi samo na vlast (jer
nedostaje drugi elemenat islamsko drustvo) i moze se pretvoriti u nasilje.
Nemuslimanske manjine u sastavu islamske drzave, uz uvjet lojalnosti, uzivaju vjerske
slobode i svu zastitu.

Muslimanske manjine u sastavu neislamskih zajednica, pod uvjetom garancija vjerskih

sloboda i normalnog zivota i razvoja, lojalne su i duzne su izvrsavati sve obaveze prema
toj zajednici, izuzev onih koji stete Islamu i Muslimanima...

"... Islamski poredak je jedinstvo vjere i drustveno-politickog sistema. Da li put do njega

vodi kroz vjersku obnovu ili politicku revoluciju?
Odgovor na ovo pitanje glasi: islamski preporod ne moze zapoceti bez vjerske, ali se ne
moze uspjesno nastaviti i dovrsiti bez politicke revolucije..."

Uporni analiticar i vrsni poznavalac islama i islamskog fundamentalizma, dr Miroljub

Jevtic citavu svoju knjigu posvetio je dokazivanju da "SDA i Islamska zajednica deluju u
pravcu formiranja islamske drzave, upravo zato sto one fundamentalisticku verziju islama
smatraju jedino valjanom..." a "... ideja islamske drzave na ovim prostorima datira od
vremena kada su se muslimani pobedonosno pojavili na prostorima BiH i samo su vojni
poraz i povlacenje Osmanlija ucinili da islamska drzava nestane. Ideja islamske drzave je
ostala u zeljama i planovima i Islamske zajednice i svih politickih i intelektualnih pokreta
koji su se inspirisali islamom. Svi oni su se svojski trudili da je u praksi ponovo
ozivotvore. Kao posledica takvih nastojanja, doslo je do formiranja SDA i politike koja je
u BiH izazvala krvavi gradjanski rat." SDA je preuzela na sebe obavezu da realizuje
muslimanski verski zadatak stvaranja drzavnog okvira u kome bi postojala zajednica, ciji
bi odnosi bili regulisani islamom s razlogom zakljucuje dr Jevtic, preporucujuci se time
kao strucni svedok na svakom sudu!

SDA KAO ORGANIZATOR RATA U BIH 1991. (SVEDOCENjA)

Patriotska liga kao prethodnica rata

Munib Bisic, tada pomocnik ministra odbrane u muslimanskoj vladi Bosne u

"Oslobodjenju" 13.09.1992. daje genezu nastanka Patriotske lige:

"Negdje u aprilu 1991. godine razgovarao sam sa ljudima koji su bili svjesni da je rat u
BiH neizbjezan. Svi smo dijelili misljenje da je nuzno organizovati se za odbranu
Republike. Kada sam stupio u kontakt sa Suletom (ilegalno ime Sulejmana Vranja)
napravili smo jedno uputstvo o organizaciji i djelovanju na terenu. Oslanjali smo se
uglavnom na ljude iz SDA, obilazili smo teren i trazili istomisljenike. U maju 1991.
godine Sule i ljudi iz Sarajeva nazvali su organizaciju Patriotska liga. Od septembra
1991. godine biljezimo masovniji pristup bivsih oficira JNA. Sve se to radi konspirativno
i na osnovu preporuke poverljivih ljudi. Dolaskom oficira JNA omasovljen je Glavni stab
Patriotske lige. Gotovo sve opstine u BiH imale su stabove PL..."

"Patriotska liga je predlagala da se otpocne rat u BiH onog momenta kada se razbuktao u
Hrvatskoj. Predlagali smo da se poruse mostovi na Drini, kada su rezervisti ulazili u
Hercegovinu. Politika nije dozvolila, jer Bosna nije bila spremna ni vojnicki, ni politicki,
ni psiholoski za rat. Pocetkom ove godine (1992) PL je izasla sa planom blokiranja
komunikacija i kasarni, kako bi se sprijecila strategijska operacija izvlacenja JNA na
borbene polozaje. Da li je PL pogrijesila? Mislim da je Izetbegoviceva varijanta mudrija."

Bisic jos napominje da su u vreme formiranja Patriotske lige u Sarajevu postojale jos dve
slicne autonomne organizacije: "Zelene beretke", na cijem je celu bio Emin Svrakic i
"Bosna", na celu sa Kerimom Loncarevicem. Februara 1992. godine ove dve grupe
prikljucuju se Patriotskoj ligi.

Dragoceni su i podaci koje za list "Nasi dani" daje nacelnik Glavnog staba Armije BiH
Sefer Halilovic, koga novinar naziva pravim herojem, a razgovor objavljuje pod
naslovom "Valter ponovo brani Sarajevo".

Pod naslovom "Valter ponovo brani Sarajevo", list "Nasi dani" 25.09.1992. dize u nebo
zasluge "pravog heroja" Sefera Halilovica, nacelnika Glavnog staba Armije BiH:

"Ne obaziruci se na opasnost da ga jednostavno mrak proguta Sefer Halilovic mukotrpno

i oprezno prosiruje krug svojih saradnika u cijeloj Republici! (Halilovic je, inace, bio
visoki oficir JNA do tada prim. Lj.B.) Sastanci se odrzavaju na ulicama, sumi, u
dzamijama, tako da rat Patriotsku ligu zatice sa 9 regionalnih, 103 opstinska staba i
98.000 boraca...
U predvecerje rata u Travniku se odrzava savjetovanje Patriotske lige, sa kojeg stize
preporuka i prijedlog politickom vodjstvu Republike da oruzani otpor u citavoj republici
(otpor kome? Lj.B.) bukne istovremeno na cijeloj teritoriji, cim prvi pedalj bude
napadnut. No, politicki vrh se odlucuje za drugu koncepciju i radjaju se Bosanski Brod,
Bijeljina..."
(Medjutim, i u toj drugoj koncepciji pripadnici Patriotske lige bivaju aktivni ucesnici,
bojovnici dzihada! Lj.B.)

Iz "Vecernjih novina" saznaje se 23.07.1992. kroz pripovedanje porucnika Mustafe

Mlinarica sledece:"U raji se suskalo o Patriotskoj ligi, o tome da se moramo braniti. I
donio sam odluku. Nas nekoliko, preko Emina Svrakica odlazimo u januaru 1992. na
obuku". Obuka je trajala 20 dana u jednom manjem mestu u Hrvatskoj. Mustafa i ostali
tamo su savladavali sve tajne pesadijskog, odnosno gerilskog nacina ratovanja, naucili
rukovati maltene sa svim vrstama gerilskog oruzja, ukljucujuci i ona za protivoklopnu
borbu.

Mevludin Smajic, iz Odeljenja bezbednosti Glavnog staba oruzanih snaga BiH u

"Oslobodjenju" 24.09.1992. pod naslovom "Prica patriote" prica o tome kako se "po
nalogu Keme, Doktora, Suleta i Bisica u ljeto 1991. godine angazovao na kupovini i
dostavi oruzja i eksploziva". Naravno, u okviru programa tzv. Patriotske lige. A Mevludin
kaze: "Mozete misliti kako je bilo opasno putovati po Hrvatskoj, koja je ljeta prosle
godine bila u ratu, a ja sam po nalogu Patriotske lige nabavljao oruzje. Dva mjeseca,
svaki drugi dan iz Viteza sam dovozio eksploziv!"
Smajic dalje kaze da su pripreme "za odbranu" medju muslimanima bile intenzivne.
Samo on je dovezao na Sokolac 120 kg eksploziva i delio ga "patriotama", objasnjavajuci
im kako da prave bombe. U decembru 1991. radi na formiranju jedinica, pravi se spisak
boraca, deli oruzje, salju ljudi na teren, analizira teritorija Romanije... Jedinica Patriotske
lige formirana je u januaru 1992. na Sokolcu i brojala je 866 ljudi, "patriota", od kojih je
40% bilo naoruzano.

Jos jedan primer ilegalne pripreme rata na teritoriji BiH objavljen je u "Vecernjim
novinama" 31.07.1992. kroz izjavu Semsa Tutica, a povodom proslave godisnjice
postojanja vojne muslimanske jedinice "Bosna 22". Semso je bio komandir ove jedinice i
on se hvali:

"Prije vise od godine dana bili smo u ilegali. Okupili smo se oko Emina Svrakica,
komandanta koji nam je poginuo. Kada je poceo rat, bili smo u direktnoj vezi sa
Predsjednistvom BiH i dijelom MUP-a".

"Od casa u noci uoci 5. aprila, kada su pozvani da sprece zauzimanje Stanice milicije
Novo Sarajevo, borci "Bosne 22" bili su ona "udarna snaga kojom se zaustavljao proboj
agresora u centar grada. O tim danima Ferid Salja prica: "Tada smo se stavili direktno na
raspolaganje MUP-u. U akciji na Vracama 5. aprila imali smo dva poginula i sedam
ranjenih boraca. Isli smo i na "Holidej In" sa specijalcima MUP-a..."

Abdulah Sidran, poznati pesnik i koscenarista na negdasnjim jugoslovenskim filmovima

ostavlja za sobom zapis vredan paznje i pamcenja. U "Oslobodjenju" od 17. do 24.
decembra 1993. godine objavljuje svoje "Zapise po slobodnoj Bosni". Evo samo jednog
ali karakteristicnog citata:

"Saznajemo uz kahvu dobrodoslice da se ovdje nismo nasli slucajno: u Kasimovoj kuci,

deset mjeseci prije rata, sakupljali su se najvazniji ljudi Patriotske lige. Komandant Halil
(konspiracijsko ime, jedino za koje su domacini znali) ilegalno je stanovao osam mjeseci.
Eto posla za novinara i snimatelja, koji krenuse da prate pjesnikov pohod u narod i
domovinu. Okrecem listove albuma s fotografijama i iz tih mjeseci. Uvjek u sredini i
osmjehnut Alija Izetbegovic. Ostali, mladi ljudi, svi u bijelim kosuljama sa kravatama.
Svi, po svemu sudeci muslimani Bosnjaci Muslimani!"

Osman Brka, clan Glavnog odbora SDA od osnivanja, svedoci u listu "Nas svijet"
septembra 1993. godine: "Sve sto je uradjeno u odbrani Bosne dijelo je SDA. Formiranje
Patriotske lige i pruzanje prvih oruzanih otpora ostvarili su ljudi iz SDA."

Zesci je Faruk Jazic, "ratnik i pjevac sa Vratnika", koji je i kao predsednik Kriznog staba
Vratnika, dela starog Sarajeva, govorio za "Oslobodjenje" 4.08.1993. godine. Od njega
saznajemo da je ovaj krizni stab organizovan medju prvima, da je jos 23. marta izdao
naredbu o zabrani kretanja vojnih vozila JNA i kada su evakuisali vojnu kasarnu na
Zmajevcu, Vratnicani su citavu kolonu poslali na Kovace, gde je upravo bila velika
"dzenaza". Tu je konvoj JNA sa vojnim naoruzanjem zaustavljen i, kako kaze Jazic, "mi
smo ih ocerupali", dodajuci:

"Kad je krenulo to kino, mi smo jedini bili organizovani, jer smo se mjesecima spremali
za to. Imali smo organizovan i sanitet i radio- amatere i narodnu kuhinju... Nas je na
Vratniku 1.250 bilo pod oruzjem..."

Pod naslovom "SDA stub drzavotvorne svijesti Bosnjaka", Sefer Halilovic, sada kao
predsednik Gradskog odbora SDA Sarajeva, u "Ljiljanu" 15.06.1994. godine objavljuje:

"SDA je stvorila Patriotsku ligu i druge formacije, koje su posluzile kao jezgro
nestranacke i ne SDA-Vojske, vec drzavne vojske, Armije BiH. U svemu tome uloga
predsjednika Izetbegovica i njegovih najblizih saradnika bila je u svim fazama
odlucujuca: od organizacije, naoruzavanja, medjunarodne podrske i pomoci i dr."

Sam Alija Izetbegovic, predsednik Predsednistva Republike Bosne i Hercegovine u

ekskluzivnom razgovoru za stoti broj "Ljiljana" pod naslovom "Hiljade ljudi nose nasu
zastavu i nastavit ce da je nose" izjavljuje 14.12.1994. godine:

"SDA je 10. juna 1991. godine, dakle, uoci pocetka rata u Sloveniji i Hrvatskoj, a deset
mjeseci prije pocetka rata u Bosni, odrzala veliki skup odgovornih ljudi iz citave Bosne,
na kojem je formiran Savjet za nacionalnu odbranu. To je bio onaj cuveni sastanak u
domu milicije u Sarajevu. Formirani Savjet je rukovodio radom Patriotske lige i pripreme
naroda za odbranu (?!), ukljucujuci, svakako, njegovo naoruzavanje. Da nije toga bilo,
Bosna bi sutke pala, a ovako se grmljavina naseg otpora cuje do neba."

ULOGA KATOLICKE CRKVE U RATU U JUGOSLAVIJI

Evropa se po pitanjima raspada SFRJ i rata na njenim prostorima ponasa u skladu sa

istorijskim nalozima Katolicke crkve, tj. Svete stolice:

- Oktobra 1991. Vatikan je pre SAD i Evropske zajednice priznao kao nove drzave
Hrvatsku i Sloveniju;

- Sveta stolica Memorandumom, koji je objavila 24. decembra 1991. godine, poziva sve
drzave potpisnice Helsinskog sporazuma da priznaju Hrvatsku i Sloveniju;

- Papin savetnik za pitanja izbeglica S. Tomaz izjavio je 1992. da su Srbi "nacisti, koji
hoce da uspostave cistu rasu i etnickim ciscenjem uklanjaju nepozeljne Hrvate i
muslimane";

- Pre nego sto je Bosna i Hercegovina priznata, Papa je uputio telegram solidarnosti Aliji
Izetbegovicu sto je imalo znacenje precutnog priznanja;

- Usred najzesceg rata Sveta stolica je sa Alijinom drzavom uspostavila pune diplomatske
odnose to je bio pocetak stvaranja verske katolicko-islamske koalicije;
- Papa je Srbe oglasio kao agresore u BiH a potom "pred Bogom trazio osvetu" 8. marta
1993. sa prozora svog kabineta, koji gleda na trg Svetog Petra;

- Propagiraju princip: "Cija je drzava, njegova i vera" ili i obratno!

Koriscen rukopis Vida Vrbice

Zerar Bodson: UZROCI RATA NA BALKANU

"Prilikom razbijanja Jugoslavije, pocev od 1989. godine, glavni uzrok dva gradjanska
rata u Hrvatskoj i u Bosni, bice sudbina namenjena srpskim manjinama. U oba slucaja rec
je o odbijanju Srba, prisutnih vekovima u ovim dvema republikama i ,konstitutivnog
naroda, ove dve republike, da postanu manjine u svojoj sopstvenoj zemlji Jugoslaviji i da
budu pod rezimima koje smatraju neprihvatljivim. To je slucaj u Hrvatskoj, zbog
genocida od 1941-1945. i otvorenog antisrpskog stava vlade predsednika Franje
Tudjmana; i u Bosni i Hercegovini u kojoj predsednik Izetbegovic zeli da osnuje
fundamentalisticku islamsku republiku, sto bi dovelo Srbe i Hrvate na isti status
hriscanskih manjina koji su imali i protiv koga su se borili vekovima pod Otomanskim
carstvom."

"... Srbi nikada nisu bili rasisti ili antisemiti... srpska nacionalna ideja pociva
fundamentalno na pojmu naroda i to bas zbog migracija, na koje je istorija primorala
Srbe...

"Hrvatski istoricar Ante Starcevic (1823-1896) je otac hrvatske nacije. On je tvorac

hrvatske nacionalne doktrine i sna o stvaranju Hrvatske najmocnije drzave na Balkanu.
Ova hrvatska drzava trebalo je da se zasniva na dva glavna principa: na savezu sa Austro-
Ugarskom i na antisrpskom rasizmu...

Starcevicu dugujemo tezu, u najmanju ruku fantasticnu, prema kojoj bi Hrvati bili
iranskog porekla, dakle "arijevci". On je prvi napisao da je jedini lek protiv Srba "sekira
za vrat" i da je za "tu necistu rasu svako sudija i egzekutor, kao za besnog psa".

Bosanski muslimanski nacionalizam

"Ustase Ante Pavelica usvojile su tezu, prema kojoj su muslimani iz Bosne najcistiji deo
hrvatske nacije: ,Oni su hrvatske rase, oni su najstariji i najcistiji deo plemstva Evrope,.
Najveci deo pristalica nasli su medju bosanskim muslimanima, od kojih su stvorili udarne
trupe rezima, specijalnu cuvenu SS diviziju evocirajuceg naziva ,Handzar, (bodez na
srpskom), koja se odlikovala strasnim masakrima, pocinjenim nad srpskim stanovnistvom
u Bosni i Hercegovini.

(Ko su, u stvari, muslimani? Pravoslavci, koji su presli u muslimansku veru, primili
islam. Prim. Lj.B.)
Muslimanski nacionalizam u Bosni pojavljuje se u separatistickom obliku tek od 1962.
godine, kada je Tito odlucio da muslimani postanu Muslimani sa velikim M i od kada se
mogu izjasniti kao nacionalnost ,Musliman,. To je prvi put u istoriji da neka religija (Srbi
i Hrvati muslimanske vere u Bosni) postaje narod (bosanski Muslimani)..."

Komunisticka Jugoslavija (1945-1989)

"Druga Jugoslavija, stvorena na rusevinama koje su se jos dimile,zemlja opustosena

stranim gradjanskim ratom, genocidom nad Srbima, masakrima i narocito izravnavanjem
racuna za oslobodjenje, bila je prvo Drzava-Partija, kojom je rukovodila jugoslovenska
komunisticka partija, u kojoj je Tito stalno umanjivao i slabio Srbiju i Srbe, ovaj
,istorijsko-hegemonisticki, narod.

Jugoslavija je postala federativna drzava, sastavljena od republika, sa granicama

utvrdjenim 1943, a administrativno sudbinski potvrdjena od strane Politbiroa Centralnog
komiteta KPJ; to su granice proizvoljno obelezene, uslovne, privremene, ciji je jedini cilj
bio da se srpsko stanovnistvo rasturi u okviru sest republika, kojima se 1974. pridodaju
dve autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodina..."

"Nakon Titove smrti 1980. zemljom se postepeno ne moze vladati. Ne samo svaka od sest
republika moze da koristi pravo veta, nego se ovo pravo daje takodje "autonomnim
pokrajinama" Srbije: Vojvodini i Kosovu...

Zelja za nezavisnoscu Hrvata i Slovenaca nije bila nova. Ona se nije mogla ispoljiti sa
formalnim zahtevima posle Titove smrti, zbog situacije u Evropi, koja je nepromenjena
od 1945. Ali, posle osamdesetih godina, sve postaje mogucno.

Pad Berlinskog zida, raspad Sovjetskog Saveza i kraj hladnog rata, omogucavaju
ponovno ujedinjenje dve Nemacke 1990. Skoro u isto vreme 1991. svedoci smo cepanja
jugoslovenske federacije na vise drzava, cije su unutrasnje granice priznate kao
"medjunarodne granice", cime se postavlja "srpsko pitanje", odnosno pravo srpskog
naroda da zajedno zivi unutar zajednicke drzave. Medjunarodna zajednica uporno odbija
da ovo pitanje uzme u razmatranje, pitanje koje je prvi izvor sukoba u bivsoj Jugoslaviji,
koji ce se nastaviti sve dok ono ne bude razmatrano ili srpski narod unisten...

"...Jugoslavija je mrtva, jer vise nicemu nije sluzila. Stvorena 1918. da bi se Nemackoj
suprotstavila, ona je dobro odigrala svoju ulogu od 1941. do 1945, zadrzavajuci
specijalno u Bosni, dvanaest do petnaest nemackih divizija daleko od ruskog fronta. Od
1945. do 1989. bila je miljenik Amerikanaca pred Sovjetskim Savezom. Posto vise nije
bilo motiva, Jugoslavija ali i Cehoslovacka, bile su osudjene...

"... Pjer Tire je napisao: ...,Nezavisnost Hrvatske nece resiti problem Hrvata koji zive u
Bosni i Hercegovini, a koji ce uskoro takodje zeleti da se pridruze svojoj novoj matici
zemlji... Oni koji danas lupaju nogama, uzvikujuci ,Nezavisnost! Nezavisnost!, snosice
mozda sutra strasnu odgovornost: odgovornost da su celu jednu zemlju gurnuli u
gradjanski rat.,
Prorocanske reci, na zalost! Odlikovanje za nesavesnost i neodgovornost moci ce, bez
ikakve sumnje, da se dodeli ucesnicima 14. konferencije Evropske demokratske unije,
koja je okupila sefove demohriscanskih partija, liberalnih i konzervativnih evropskih
partija, predsednike vlada, ministre i predstavnike Hrvatske, Slovenije i Bosne i
Hercegovine u Parizu, avgusta 1991. godine, koji su se bez oklevanja izjasnili za
nezavisnost ove tri jugoslovenske republike (bosanska nezavisnost usledice tek aprila
1992)..."

U SFRJ "sukob je poceo juna 1991. u Sloveniji. Slovenacka vlada je naredila svojoj
vojsci da okupira granicne prelaze i blokira kasarne federalne armije na svojoj teritoriji.
Federalna armija salje nekoliko hiljada ljudi da se sukobe sa 30.000 slovenackih
pripadnika teritorijalne odbrane i potucena je na terenu. Borbe se obustavljaju, jer
slovenacka nezavisnost ne postavlja etnicki problem: stanovnistvo je homogeno sa vise
od 90%...

Secesija u Hrvatskoj osporila je pravo srpskog naroda da raspolaze samim sobom. Kao
konstitutivan narod Jugoslavije, srpski narod u Hrvatskoj uzivao je ista prava kao drugih
pet suverenih naroda federacije. Srbi su izrazili svoju cvrstu resenost da ostanu u okviru
federacije, putem referenduma 19. avgusta 1990. Novi ustav Hrvatske, proklamovan
posle izbora g. Tudjmana, osnovao je Hrvatsku kao drzavu hrvatske nacije, ostavljajuci
Srbima status etnicke manjine bez posebnih prava. Za Srbe, prisutne vekovima u
Hrvatskoj, koji su preziveli ustaski genocid, postati manjina, a bili su punopravna nacija,
bilo je neprihvatljivo. Sukob nije, prema tome, u pocetku bio sukob izmedju Hrvatske i
Srbije, nego izmedju hrvatske narodne vojske (tzv. teritorijalne odbrane i paravojnih
jedinica prim. Lj.B.) i srpske manjine...

Vlada Srbije nije se protivila nezavisnosti Hrvatske, samo je trazila garancije za Srbe u
Hrvatskoj i/ili njihovo pravo na samoopredeljenje.

"U Mastrihtu, 9. i 10. decembra ,91. sefovi drzava i vlada dvanaest zemalja EEZ
razmatraju jugoslovenski problem... Jugosloveni su zrtvovani na oltaru evropskog
jedinstva... G. Badinter i njegove kolege smatraju da se sadasnje demarkacije izmedju
Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine mogu menjati samo sporazumom ,slobodnim i
uzajamnim,. U nedostatku jednog takvog sporazuma, ranije granice (koje je olako utvrdio
Politbiro CK KPJ prim Lj.B.) dobile su karakter granica ,zasticenih medjunarodnim
pravom,... Lord Karington, bivsi pregovarac morao je da prizna da je bila velika greska
Evropske zajednice priznavanje Slovenije, Hrvatske i narocito Bosne i Hercegovine, koja
je prakticno gurnuta od strane Badinterove komisije na put secesije, uprkos protivljenju
Srba i zadnjih misli Hrvata."

Ah ta naknadna priznanja greha! A zrtve nebrojane. I krivci su sasvim neki drugi: oni koji
su priznali greske obelezavaju neduzne kao ratne zlocince!

Fransoa Miteran:

"... Stav koji sam branio u Luksemburgu u junu 1991. kada smo se po prvi put prihvatili
tog posla, bio je da odgodimo priznavanje republika koje su nastale iz nekadasnje
Jugoslavije, dok se ne utvrde prava manjina, od strane Medjunarodne zajednice. Smatram
da je najveca greska pocinjena nekoliko meseci kasnije pod pritiskom dogadjaja. Priznati
nezavisnost i suverenitet novih drzava a da nisu dobijene garancije koje sam trazio,
znacilo je izloziti se drami koja je sledila. Ovaj predmet lose je vodjen od strane
Zajednice i Ujedinjenih nacija." 22. januara 1993.

Voren Kristofer, novi americki drzavni sekretar 4. februara ,93. morao je da izjavi:

"Nasledili smo u Bosni najtezi diplomatski problem koji sam ikada sreo!"

Bosanski lonac

"... Na izborima 1990. Muslimani su glasali za Stranku demokratske akcije (pod

rukovodstvom A. Izetbegovica), Srbi za Demokratsku stranku (Radovan Karadzic), a
Hrvati za Hrvatsku demokratsku zajednicu, pod rukovodstvom Stjepana Kljujica),
odnosno za isti politicki oblik kojim rukovodi Tudjman u Hrvatskoj. Tako se, zbog
rastuce napetosti u Jugoslaviji, svako izjasnio prema svojoj "nacionalnosti"... Stvoreno je
kolektivno predsednistvo po dva predstavnika za svaku grupu, plus jedan "Jugosloven" a
Alija Izetbegovic je postao predsednik Republike.

"...Stvari su pocele da se pogorsavaju odlukom dvanaestorice da ponude nezavisnost

svakoj republici u decembru 1991... Badinterova komisija je izjavila 11. januara 1992.:

"Arbitrazna komisija je misljenja da izrazavanje volje naroda Bosne i Hercegovine da

konstituise SRBH u nezavisnu i suverenu drzavu ne moze biti uzeto kao potpuno
utvrdjeno. Ova procena bi mogla biti izmenjena ako bi bile date garancije u tom smislu
od strane Republike, koja je formulisala zahtev za priznavanje, eventualno putem
referenduma, na koji bi bili pozvani da uzmu ucesca svi gradjani SRBH, bez ikakve
razlike i pod medjunarodnom kontrolom."

Ali, na referendumu 29. februara 1992, Srbi koji su bili protiv nezavisne Bosne,
bojkotovali su izjasnjavanje. Tako je nezavisnost izglasana samo od Hrvata i Muslimana
(62,78%). Bilo je ocigledno da ce nezavisnost postati prethodnica gradjanskog rata. Ta
nezavisnost je priznata 6. aprila (EZZ) i 7. aprila (SAD).

Na dan 8. aprila proglaseno je vanredno stanje i borbe su pocele. Stvari su se mogle

predvideti i ja spadam medju one koji su videli propast u koju je nesloga dvanaest
zemalja EZZ gurala bosanske narode. U clanku objavljenom 24. marta najavio sam
gradjanski rat, stvaranje srpske republike i hrvatske drzave u Bosni i Hercegovini; i
skrenuo sam paznju javnog mnjenja na verski karakter rezima koji g. Izetbegovic
namerava da uspostavi:

,Neuskladjeno je zeleti mir u Hrvatskoj, poslati tamo 14.000 plavih slemova i

istovremeno objaviti da ce se priznati nezavisnost Bosne i Hercegovine i Makedonije.
BiH je bure baruta u kome zivi 44% muslimana, 17% Hrvata, 32% Srba i 7%
Jugoslovena. Nezavisnost koju zele muslimani moze samo da zastrasi Hrvate i Srbe. U
stvari, muslimani nisu potomci Turaka, nego Srba i Hrvata koji su islamizirani... Bosna i
Hercegovina ce biti muslimanska drzava.
To je slobodan izbor i slobodno pravo muslimana. Ali, zar se zaista veruje da ce katolicki
Hrvat ili pravoslavni Srbin hteti da tamo zivi?... Muslimanska drzava nije po definiciji i
po vokaciji svetovna... Sa Alijom Izetbegovicem... imamo posla sa fundamentalistickim
piscem... I Zavrsio sam ovako: ,Realnost stvari u Bosni i Hercegovini je da nikada Hrvati
i Srbi nece prihvatiti da zive u islamskoj drzavi i da ce se podela na tri dela te republike
na kraju dogoditi.,

Hrvatski stav o Bosni i Hercegovini

Hrvatski stav sastoji se u tome da takticki vodi dvostruku igru, da bi se doslo do

strateskog cilja, koji je konacno ujedinjenje sa Hrvatima. "Da" na referendumu je bilo
cisto takticko. Znajuci unapred da ce Srbi odbiti nezavisnost, manevar se sastojao u tome
da se izigraju zakoni i da se ostavi Srbima odgovornost za pojavu nove republike, da se
podrzi vlada Izetbegovica, a istovremeno da se potpomognu borbe i diplomatska
konfuzija, da se stvori ,sopstvena teritorija,, oformi nezavisna drzava Herceg-Bosna
(,oslobodjena teritorija,) sto ce se desiti 5. jula 1992. Njena prestonica je Mostar, grad
koji je potpuno presao pod kontrolu Hrvata posle dva meseca zestokih sukoba sa srpskom
vojskom. U maju 1993. nove borbe, ovog **** sa muslimanskim snagama, dovode do
potpunog zauzimanja ovog grada od strane Hrvata, grada koji je ranije imao srpskih i
muslimanskih stanovnika koliko i hrvatskih..."

"... Od leta 1992. zapadna Hercegovina zivi pod hrvatskom zastavom, primenjuje
hrvatske zakone, priznaje hrvatske zakone itd. To je prva etapa pre aneksije Hrvatskoj.
Uostalom, mapa koju su predlozili g. Oven i g. Vens u Zenevi januara 1993. potvrdjuje to
stanje stvari", a Franjo Tudjman u izjavi za "Figaro" januara 1993. upozorava na
opasnosti od stvaranja muslimanske fundamentalisticke drzave u Bosni:

... Pitanje: U vasoj borbi protiv Srbije, da li se osecate solidarni sa muslimanima?

Tudjman: Kada su Srbi napali Hrvate, ovi su mogli da se organizuju zahvaljujuci pomoci
iz Hrvatske... Danas se osecaju ugrozeni muslimanskim aspiracijama da stvore islamsku
drzavu... Danas su muslimanske islamske aspiracije za islamizacijom stvorile konflikt.

Pitanje: Fundamentalisticka Bosna?

Tudjman: Bosanci nisu fundamentalisti u smislu Siita. Ali propovedaju Bosnu koja bi bila
svetovna i islamska sa muslimanskom vecinom.

Pitanje: Na osnovu kojih elemenata to tvrdite?

Tudjman: Ima oko hiljadu mudzahedina koji dolaze iz Pakistana, Irana, Sudana ili Libije.
Sve te zemlje pomazu Bosnu finansijski i isporukama oruzja. Mi smo zaustavili iranske
avione koji su pod vidom humanitarne organizacije, pokusali da unesu oruzje u Bosnu..."
 Srpski stav:

"... Srbi u Bosni odbijaju da zive kao manjina izvan Jugoslavije. Srbi tokom vekova na toj
teritoriji gde su bili vecina i koju su oslobodili 1918. i 1945. godine, zele da ostanu
Jugosloveni ili da imaju neku formu autonomije. To je razlog sto su prihvatili predlog o
kantonizaciji koji je podnela Evropska zajednica u Lisabonu 18. marta 1992. Oni su dali
saglasnost za nezavisnu i teritorijalno jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu, pod samo jednim
uslovom: vlast ce se sprovoditi na bazi teritorijalnog principa (taj princip ce kasnije biti
osnova Vens-Ovenovog plana).

18. marta 1992, sve tri strane su prihvatile princip kantonizacije. Naravno, predlozene
mape od strane tri zajednice bile su razlicite, ali dogovor je postojao. Tako se izbegavao
rat... Ali od 20. marta g. Izetbegovic ponistava taj sporazum (a velika medjunarodna
stampa se ponasala kao da on nikada nije ni bio potpisan, ona je ,zaboravila, jasno i
prosto)."

Muslimanski stav je izlozen u Islamskoj deklaraciji Alije Izetbegovica. Muslimani zele

nezavisnu islamsku Bosnu i Hercegovinu, u kojoj ce vremenom, s obzirom na stopu
nataliteta, biti vecina. Ne zadovoljavaju se podelom zemlje, jer prema katastrima od pre
rata 64% zemlje je pripadalo Srbima. Izetbegovic se inspirise pakistanskim modelom,
jedine islamske nearapske zemlje.

IGRA VELIKIH SILA

"Rat je nastavljanje politike drugim sredstvima." Karl fon Klauzevic: O ratu

"Pocetkom 1989. Francuska, Engleska i narocito SAD, ostro su se suprotstavile raspadu

Jugoslavije. Naprotiv, nemacka vlada, pod pritiskom svojeg javnog mnjenja, bila je tome
sklona, iako je ocigledno da su izmesanost naroda, samovoljno iscrtane granice od strane
Tita, secanje na strasne masakre iz Drugog svetskog rata izvrsene nad Srbima, isto toliko
prepreka brzom resenju bez pregovora o nezavisnosti Hrvatske i Slovenije. Nemacka
vlada ce se ipak u potpunosti uplesti u proces rasparcavanja Jugoslavije..."

Nemacka politika

"... Od nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, nemacka politika, narocito posle odlaska g.

Gensera, progresivno je gubila interesovanje za jugoslovensko pitanje...

Americka politika

"Tim americkih savetnika koji obradjuje i analizira jugoslovenski konflikt obuhvata Stejt
Department, Belu kucu i Savet nacionalne bezbednosti..." To je tim koga je oformio Bus,
ali se nije menjao dolaskom Klintona "jedinstven i pasionirani antisrpski tim", koji cine
tri struje: "struja koja povlascuje Nemacku kao partnera u Evropi", struja "koja trazi
simpatije, podrsku, pristanak i razumevanje muslimanskih zemalja" ("s obzirom na
privilegovane veze izmedju SAD i Izraela, treba dati odgovarajuce ,kompenzacije, svim
muslimanskim zemljama") i ona koja se uzda u to da "SAD imaju, na bitnom delu
planete, u geografskoj i istorijskoj povezanosti vise civilizacije, jednog povlascenog
saveznika: Tursku".

Kada je Klinton dosao u Belu kucu, 20. januara 1993. dogadja se napad Hrvata na
Krajinu, podseca Bodson, jer, osim sto je tim iz Vasingtona sklon muslimanima, sklon je i
Hrvatima, zahvaljujuci "postojanju hrvatskog lobija, koji je veoma aktivan u americkoj
prestonici i opstoj liniji u Vatikanu u korist dve katolicke drzave".

Od leta 1992. godine stav svih zapadnih generalstabova bio je "da se nista ne menja" ("no
variatur"). Radilo se, pre svega, o drzanju i analizi generalstaba americke armije, na
osnovu analiza generala Mekenzija, ranijeg glavnog komandanta plavih slemova: "nije se
radilo o tome da se suprotstavljaju jednoj agresiji, intervenciji strane vojne sile, koju
treba odbiti na drugu stranu granice (vrsta rata u Zalivu), nego se uplesti u gradjanski rat,
nastao iz neprijateljstva tri naoruzana, mobilisana naroda koji brane svoje kuce, svoja
sela, svoje porodice". Medjutim, Klinton se izjasnjava za vojnu operaciju i to isto trazi od
Engleza i od Francuza "da izvrse vojnu operaciju na tlu".

Zatim, "delujuci u smislu neintervenisanja" Dvanaestorica Evropske zajednice

jednoglasno se odlucuju za podrsku Vens-Ovenovog plana. O tome Bodson pise:

"Istina, zemlje EZZ su umorne od stanja u Jugoslaviji. Svi znaju da se islo ,prerano,
predaleko, prebrzo,; i da Dvanestorica nose strasnu odgovornost, koju su preuzeli u
Mastrihtu decembra 1991. i koja se moze rezimirati ovako: ,Nezavisnost za sve, odmah!,
Ono za sta su se uhvatila Dvanaestorica, a sa njima i Medjunarodna zajednica, to je
princip odrzanja granica. Naravno, oni su odlucno narusili taj princip rusenjem
medjunarodnih jugoslovenskih granica i pretvaranjem administrativnih granica u
drzavne. Oni su se zatvorili u taj princip i ostaju uokvireni u istom ponasanju. Medjutim,
Vens-Ovenov plan zadrzava nediranje u granice Bosne i Hercegovine. To je fikcija koju
treba ocuvati. Neka bude autonomnih oblasti, centralne vlade, ili neka ih ne bude; na
kraju krajeva, nije vazno! Ono sto je vazno, to je da se time zavrsi, osim sto ce kasnije..."

Tako se Klinton nasao pred znatnim teskocama: da preuzme odgovornost i preduzme

vojne mere prema Srbima. Muku uvecava odlucnost Rusije, koja "prvi put od raspada
sovjetskog carstva", kada je u pitanju Jugoslavija, ne popustaju: Oni ne zele da stoje iza
ratne operacije protiv Srba!

(Nije bez znacaja citirati i ovom prilikom sta je francuski istoricar napisao o polozaju
Rusije na kraju 20. veka: "Rusija je ostala bez spoljne politike bar dve godine... Dopustila
je da se izvrsi ujedinjenje Nemacke, raspad Jugoslavije i Cehoslovacke. Zrtvovala je
svoje teritorijalno jedinstvo, dopustila da se rasturi Savez Sovjetskih Republika, zapocela
evakuaciju sovjetskih trupa iz Nemacke, Poljske, Cehoslovacke itd. SEV je pokopan,
Varsavski pakt ne postoji vise. Ona je sve napustila, sve zrtvovala na oltar trzisne
ekonomije, boljeg zivota, buduceg blagostanja koje se gubi na horizontu buducih
generacija... Rezultat je ne samo negativan, on je katastrofalan...")

Najzad, Klinton prihvata Vens-Ovenov plan, a Rusija treba da dobije ustupke od Srba.
Krajem januara 1993. Klinton usto izjavljuje "jasno i glasno da je potrebno dovesti do
rezolucije o stvaranju medjunarodnog suda i da ce blokada Srbije biti pojacana".

"Americka administracija je i dalje podeljena u pogledu mera koje treba preduzeti.

Predsednik Klinton balansira izmedju dve strane: intervencionisticka tendencija sa
sekretarom odbrane Les Aspinom, sefom Nacionalnog saveta bezbednosti Antoni
Lejkom, Stej Departmentom, predstavnicom SAD u OUN, Madlen Olbrajt i s druge
strane, neintervencionisti: drzavni sekretar Voren Kristofer, general Pauel i Pentagon
uopste..."

Francuska politika

"Ona se sastoji od dvosmislenoti i zaljenja... Zali sto je Jugoslavija nestala i sto se nije
ucinilo dovoljno da se ona sacuva. Francuska se pridruzila nemackoj politici i zali sto je
to ucinila.. Francuska glasa za osudu Srbije kao agresora (Rezolucija 757 od 30. maja
1992), na pocetku svih daljih katastrofa. Ona takodje glasa za sve tekstove o blokadi...

...Politika Francuske je doprinela da se podrzi teza o ,spoljnoj agresiji,, i da je krivac

Srbija. U to vreme francuske novine govore o ,srpskoj agresiji u Bosni i Hercegovini,..."

Engleska politika

"Obelezena je nepoverenjem prema Nemackoj... Englezi su bili duboko nepoverljivi

prema ma kakvoj vojnoj avanturi u Jugoslaviji... Osim toga, engleska stampa je slobodna.
To je tradicija i snazna obaveza. Ova stampa je bila, kao i citava medjunarodna stampa,
vrlo nepovoljna za Srbe. Ali ona je ipak, u leto 1992, dok je svuda bila jaka kampanja o
koncentracionim logorima, objavila citavu seriju reportaza koje su bile takodje kriticke
prema muslimanima iz Bosne i, narocito, ona je prva objavila izvestaj OUN, koji
ukljucuje muslimane u atentat u pekari u Sarajevu, dana 27. maja 1992. Stoga englesko
javno mnjenje nije bilo toliko jednodusno, jednostrano i bezuslovno podsticano protiv
Srba..."

Autor ove knjige, g. Zerar Bodson pokusava da organizuje sastanak za mir i demokratiju
u bivsoj Jugoslaviji, uveren da bi neka resenja mogla uticati da se izbegne velika nesreca
koju je predvidjao, a konstatuje sledece stanje:

"Aprila i maja 1992. rat se nastavlja i siri i u Bosnu i Hercegovinu, a u Hrvatskoj prestaje,
Rezolucija Saveta bezbednosti 757 od 30. maja namece embargo Srbiji i Crnoj Gori u
vrlo specificnim okolnostima atentat na pijaci Markale u Sarajevu nije delo Srba, vec
muslimana i ne vodi se racuna o prisustvu regularne hrvatske vojske u Bosni, a razmatra
se mogucnost vojne intervencije..."

Bodson ucestvuje u pripremi Zenevske konferencije, na kojoj se doslo do Vens-

Ovenovog plana... Pa ipak, "rizici od vojne intervencije Amerikanaca, OUN ili Nato-a
sve vise rastu. Protivno svim vojnim misljenjima, politicki odgovorni ljudi na svim
nivoima i u svim zemljama, pozivaju na vojnu intervenciju. Postoji pravo slepilo citave
politicke klase, kojoj je bila vaznija briga da se dopadne misljenjima javnosti ,zagrejanim
do usijanja, posredstvom medija, nego da pruze dokaze o realnosti...

... Dejvid Oven, evropski posrednik nije morao da kaze nista drugo maja 1993.: ,To je
prvenstveno gradjanski rat, a verovanje da mozete resiti gradjanski rat iz vazduha je
iluzija,...

"Zenevska konferencija pocinje 2. januara 1993. godine. Okuplja tri strane u bosanskom
sukobu Srbe sa Radovanom Karadzicem, Hrvate sa Bobanom, muslimane sa
predsednikom Izetbegovicem, pod okriljem Sajrus Vensa (OUN) i lorda Ovena (EZZ)
koji im predlazu plan, cije su vaznije tacke sledece:

1. Bosna i Hercegovina ce biti decentralizovana drzava u kojoj ce vecinu drzavnih

funkcija obavljati njene provincije.

2. Provincije nece imati medjunarodnu pravnu licnost.

3. Ustavom ce se priznati tri vecinske etnicke grupe kao sastavne drzavne jedinice.

4. Svi subjekti od vitalnog znacaja za bilo koju od sastavnih jedinica bice regulisani
Ustavom, a svaki amandman na ova pitanja zahtevace konsenzus sve tri strane.

5. Provincije i centralna vlada dobice demokratski izabrane parlamente i demokratski

birane izvrsne organe.

6. Bosna i Hercegovina ce se postepeno demilitarizovati.

Odmah su izbila zestoka neslaganja izmedju Srba i muslimana po pitanju Ustava, ali
takodje i narocito po pitanju mape. Hrvati procenjuju da je projekat prihvatljiv (posto se
tri hrvatske provincije granice sa Hrvatskom i lako ih je kasnije ,pripojiti, Hrvatskoj).

Pregovori ce biti prekinuti i nastavice se posle pravoslavnog Bozica (6. januar) u petak 8.
januara. Trajace do 12. januara, uoci pravoslavne Nove godine. Strasni pritisci ce se vrsiti
na Srbe da prihvate ovaj plan, koji ce do poslednjeg momenta odbacivati. Na kraju ce
Radovan Karadzic prihvatiti plan kojim se garantuje, prema njemu ,puna jednakost
srpskog naroda, kao konstitutivnog naroda,, ali pod uslovom da ,srpski parlament u
Bosni, prihvati ovaj sporazum u roku od sedam dana. To ce biti ucinjeno u sredu 20.
januara.
Pregovori se nastavljaju 23. januara. Uoci toga dana hrvatske snage krecu u munjeviti
napad na rejon Knina, ,kako ih ne bi zaboravili,. Najzad, jedino Hrvati prihvataju da
potpisu sva tri dela plana (ustavni, vojni i mape), Srbi i muslimani osporavaju granice na
mapi. Muslimani odbacuju i rokove za prekid vatre, koje su Srbi prihvatili. Tri strane su
prihvatile ustavne principe (koje razlicito tumace) koji bi trebalo da urede buducu
bosansku drzavu.
Pregovori u Zenevi su okoncani, premestaju se u Njujork, a Savet bezbednosti ce
sredinom februara odobriti Vens-Ovenov plan, posto ga prethodno bude prihvatio Bil
Klinton..."

U Zenevi je, "dakle, stvoreno cudoviste! Drzava Bosna i Hercegovina je bez presedana u
istoriji covecanstva! Centralna vlada vodi samo inostrane poslove i poslove ,od danas do
sutra,. Nema vojske, a pravosudje i policija su u nadleznosti samih provincija. Ovo je
drzava fikcija a hrvatski predsednik Tudjman se o njoj veoma jasno izrazio u intervjuu za
"Figaro". Prema njemu, federalna Jugoslavija je mrtva i isto ce biti i sa federalnom ili
konfederalnom Bosnom."

"Tragikomedija na Palama" jeste naslov poglavlja u knjizi "Evropa ludaka", a rezimira

vreme kada "general Morijon 21. maja 1993. u Beogradu dobija od g. Milosevica
njegovu pomoc da se Srbi iz Bosne nateraju da prihvate Vens-Ovenov plan.

Sastanak na vrhu, na kome su se okupili svi protagonisti, dogodio se u Atini 1. i 2. maja,

na poziv grckog predsednika vlade K. Micotakisa. Prisutna su i dva pregovaraca: srpski
predsednik Milosevic, jugoslovenski predsednik Cosic i, naravno, g. Karadzic. Grcka
koristi svoj ugled, pa ce g. A. Papandreu, sef socijalisticke opozicije reci: ,Grcka ne treba
da izda Srbe, svog tradicionalnog prijatelja, jer bi poraz Srba favorizovao Tursku na
regionalnom planu!,
G. Karadzic je na kraju prihvatio plan, koridor od deset kilometara sirine na severu
Bosne, kojim se mogu povezati srpske zone medju sobom. Sporazum je ipak ostao
uslovljen odobravanjem srpskog parlamenta na Palama, sazvanog za 15. maj. Ovaj ce
Parlament odbiti da ratifikuje potpis stavljen na Vens-Ovenov plan od strane R.
Karadzica, na zaprepascenje Beograda, koji je poslao tri predsednika: Jugoslavije, Srbije i
Crne Gore da bi ga ubedili. ,Ovo je poraz politike razuma, (Cosic). ,Bicu direktan i
posten. Nema alternative miru, (Milosevic). Srbi iz Bosne ce 15. maja odbiti
referendumom Vens- Ovenov plan.

Na toj skupstini General Mladic odrzao je presudan i zapamcen govor, koji u celini glasi:

BRISUCI LETOVI NAD VENS-OVENOVIM MAPAMA

"Vase preosvestenstvo, postovani predsjednice, postovani narodni poslanici, dragi gosti,

ja bih zelio u ime Glavnog staba i Vojske Republike Srpske da dam neka moja vidjenja
situacije. Zamolio bih vas za strpljenje jer cu vam pokazati jednu kartu... Moramo
prisutnim da malo docaramo sadasnje vrijeme. Ne vide to svi iz blizine, kao mi vojnici.

Gospodo, ovo je fakticka situacija od juce u 12 sati na prostorima bivse BiH. Ovo je
rezultat nametnutog rata srpskom narodu, ne samo na prostorima bivse republike BiH,
ovo je rezultat nasega rukovodstva, nasega naroda i nase vojske. Ovo je karta Vens-
Ovenovog plana. Ja zelim kao vojnik da u ovom momentu svima nama i nasim gostima
kazem da ovako sudbonosnu odluku po nas narod donosimo u veoma slozenim
okolnostima, i u momentu kada je iznad nasih glava nekoliko aparata najsavremenije
avijacije zapadnih zemalja, kad se iznad nasih glava demonstrira silom. Nama se,
gospodo, ne preti silom, nad nama se u ovom trenutku sila vec primenjuje. Avioni
americki, engleski i francuski, vodjeni njemackim strucnjacima iz avaksa, nadlecu nasa
sela i gradove u brisucem letu. Pod tom presijom nikad nas narod nije bio. Nas narod
nikada nije bio napadnut vecom silom nego sto je ova sada i nas narod nikada nije bio
ugrozavan od opasnijeg neprijatelja. Nas narod je napadnut najsavremenijim oruzjem
koga je ljudski um stvorio. Nas narod je napadnut od dojucerasnjih sugradjana iz solitera,
drugova iz skola i preduzeca, iako se nije pripremao za takav rat, niti je mogao sanjati da
ce imati takvog neprijatelja.

Srpski narod dise na slamku

Ovo je gradjanski i verski rat u kome smo mi isterani na vetrometinu i proglaseni

"Zlikovcima" za ceo svet. A isti taj svet, kao i medjunarodna zajednica, nisu osudili
neljudske i brutalne postupke slovenackih i hrvatskih secesionista kad su ubijali neduznu
decu u sivo-maslinastim uniformama, ne gledajuci da li su srpska ili neka druga. Svet nije
uvodio sankcije kad su vojnici JNA mesecima bili bez vode, struje i hrane u blokiranim
kasarnama.

Svet je precutao istinu da su se Hrvati i muslimani decenijama spremali za ovaj rat. I nije
tacno da su nenaoruzani. Naoruzani su bolje nego armije svih ovdje prisutnih
predsjednika ukljucujuci i nase. Jer u njihovim je rukama najsavremenije i pesadijsko,
artiljerijsko i raketno oruzje. A i da to nisu obezbedili prije ovog rata, dovoljno je sto
imaju devet fabrika na teritorijama koje kontrolise hrvatsko-muslimanska koalicija u
dolini reke Neretve i Bosne.

Sve fabrike municije, aviona, tenkova koje su proizvodile ova ubojita sredstva u njihovim
su rukama, od Slavonskog Broda do Gruda. Srpski narod nema nista. Nas vojnike
zabrinjava sto je medjunarodna zajednica prihvatila ovo podrucje Srebrenice kao svetsku
pozornicu. Sve muslimansko stanovnistvo iz Srebrenice moglo bi da stane u nekoliko
solitera u kojima su blokirani Srbi od Sarajeva preko Zenice, Tuzle, Mostara do Livna,
itd.

Sve humanitarne organizacije apeluju da se Srebrenica snabde vodom, a ne osvrcu se na

to sto mi godinu dana govorimo da je srpski narod i bez struje, i bez vode, i bez
mogucnosti da proizvodi hranu. Nas su blokirali, ne mozemo uvoziti ni lekove, ni naftu
za poljoprivredu. Zato mi vojnici u ovom planu vidimo opasnost visestruku.

Ja cu da govorim cinjenicama, kao vojnik. Ne da bih na vas uticao, vec da bih vam
prezentovao opasnosti i posledice, a vi cete odluciti u interesu naroda. Rata izmedju
Hrvata i muslimana nije bilo dok nije obostrano potpisan plan.
Oni su imali koaliciju i Franjo Tudjman je docekivao Aliju Izetbegovica sa pocasnom
cetom. U Zagrebu su imali vise susreta pred svetskim medijima. I jedan i drugi su
objavili rat ne samo srpskom narodu na prostoru bivse BiH, vec su doneli i zajednicku
deklaraciju o ratnim dejstvima protiv naseg naroda. Alija Izetbegovic je otisao korak
dalje i objavio rat Srbiji, Crnoj Gori i JNA.

Takve monstruozne odluke, i pored tolike prolivene krvi, ni do danas nisu povucene. I mi
ne ocekujemo da one budu povucene u buducnosti. Ali smo od medjunarodne zajednice
ocekivali osudu takvih zlocinackih akata.

Gospodo, srpskog vojnika Vojske Republike Srpske nema van prostora bivse BiH, mi
smo na svojim prostorima, na ovome prostoru. Gospodine Micotakis, obracam se Vama i
gospodinu predsjedniku Cosicu. Srpski narod godinu dana dise na slamku, bez struje,
vode i proizvodnje. Na herojskom Ozrenu ima vise od 100.000 Srba izbeglih iz gradova
tuzlanskog basena, srednje Bosne, Zenice, Varesa itd. Nase muke i nevolje ne znaju ni svi
poslanici na ovom prostoru, jer nemaju mogucnost da dodju tamo. Tu se nalaze dva
veoma stara srpska manastira, Tumare i Petrovo selo i Vozuca, to su nasa svetilista.

U dolini reke Neretve postoje manastiri srpski stariji od Kosovske bitke, kao i manastir
Kolani i Krka u Republici Srpskoj Krajini. Na zalost, ovaj je bio potopljen izgradnjom
vestackog jezera na srpskoj zemlji, izgradnjom brane Peruca. U dolini reke Neretve u
selu Prebilovcima najvece je svetiliste naseg naroda novije istorije. U njemu su
sahranjeni posmrtni ostaci samo dela pobijenih Srba u zapadnoj Hercegovini i u dolini
Neretve u Drugom svetskom ratu.

Pogledajte kome su pripala nasa svetilista. U provinciji broj 8 su Hrvati, u provinciji broj
5 i 9 su muslimani. Ovo je jedna knjiga koju mi je poklonio jedan istoricar, izvesni Ante
Valenta, Hrvat iz Viteza, prilikom moga drugog boravka u Zenevi na pregovorima sa
nasim predsednicima. Knjiga nosi naziv "Podela Bosne i borba za celovitost", izdata
1991. godine. Na strani 37 je karta koja je gotovo identicna sa Vens-Ovenovom.
Nedostaje joj samo ono sto je legalizovano Vens- Ovenovim planom hrvatsko osvajanje u
prostoru trebinjske opstine. Molim vas, ja sam ucesnik dogadjaja oko Knina, bio sam
komandant korpusa i na brojnim duznostima prije ovog rata. Borio sam se sa tim
narodom.

Tu, kod Drnisa nalazi se selo Siritovci, u trouglu reke Cikole i Krke, tu je nova jama
srpskih boraca i srpskog naroda, nastala nakon odlaska moga i dela oficira sa ovih
prostora, kad su predate ove teritorije pod zastitu Unprofora.
To je drzao kenijski bataljon i 58 vojnika RSK, odnosno milicionera koji su tu ubijeni i
baceni u jamu. Ko je za to odgovarao? Na ruzicaste zone oko Benkovca i Obrovca napala
je Hrvatska u januaru ove godine, pobila je tu oko 800 srpskih glava, civila. Francuski
ekspedicioni bataljon legionara pobegao je sa tog prostora. Da li je medjunarodna
zajednica osudila agresiju Hrvatske i da li je Francuska kaznila svoje oficire i vojnike koji
su ostavili srpski narod nezasticen i izlozili ga klanju? Gospodo, nije, zato mi necemo
ruzicaste zone i necemo da nas stite strani placenici.
Mi smo zastitili svoj narod i imamo pravo da ga stitimo i dalje. Ni jednog naseg vojnika
nema na prostorima Hrvatske, ni jedna nasa jedinica nije na bilo kojoj evropskoj zemlji, a
jos manje iznad Amerike. Mi imamo dva ratna aerodroma u Banjaluci. Posle donosenja
Rezolucije Saveta bezbednosti 781 postavljeni su posmatraci UN na terenu. Svi clanovi
Saveta bezbednosti znaju da mi postujemo Rezoluciju i da ne letimo, jer oficiri UN imaju
24-casovno dezurstvo. I pored rigorozne kontrole Nato avioni lete iznad naseg vazdusnog
prostora.

Danas ih gospodine predsednice Micotakis, nema na ovom prostoru radi ove skupstine,
ali ih ima u rejonu Srebrenice. Medjunarodna zajednica je dala legitimitet Americi da
izvede operaciju "Padobran", da muslimanima dostavlja hranu iz vazduha. Slike onih
kojima smo dozvolili da se izvuku odavde pokazuju da su uhranjeniji nego mi.
Predsednik Klinton je tu operaciju najavio na svim medijima i rekao da ce pruziti pomoc
svim narodima na ovom prostoru. Ja sam u jednom momentu trazio preko oficira
Unprofora da pojedine strane zemlje makar bacaju prazne pakete srpskom narodu, da
mogu ovome narodu Birca da objasnim da shvati neduzne zrtve, a tu je muslimanska ruka
poklala vise od 1.350 srpske nejaci, zena, dece i staraca.

Dug prema Srbima iz SR Jugoslavije

Ovo je, gospodine Micotakis, selo Tegar na samoj granici sa Srbijom. U junu mesecu sam
gledao nevidjenu sliku. Moram je reci ovde i radi gospodina predsednika Cosica i
Milosevica i radi ovih poslanika. Selo Tegar je gorelo, jer su ga muslimani unistili i
spalili, a sa druge strane Drine, u srpskom selu, deca su u isto vreme igrala fudbal. Srbi
smo jedni i drugi. Procenite jesu li opravdani pritisci i blokada ovog dela srpskog naroda.
Ja se ne slazem ni sa jednim poslanikom koji napada bilo koga nasega coveka, a
pogotovo nase goste. Mi se nikada necemo oduziti ni srpskom, ni crnogorskom, ni vasem
narodu, narocito Srbima u Srbiji i Crnoj Gori, Crnogorcima, zato sto su nam prihvatili
nasu nejac iz gradova i sela koja su zaposeli muslimani i Hrvati. Zato sto su nam lecili
ranjenike i sto su nam pomogli sa humanitarnom pomoci.

Molim vas da shvatite, humanitarni konvoj, koji je predvodio otac Filaret u organizaciji
Srpske pravoslavne crkve, iako je najavljen Unproforu, napadnut je na ocigled Unprofora
na aerodromu, na srpskoj zemlji koju smo ustupili za humanitarnu pomoc, gde su cetiri
vozaca ranjena. Ja vas molim da shvatite i to da muslimane u Cazinskoj krajini, Sarajevu,
Srebrenici, Zepi i Gorazdu i ovoga momenta naoruzava Karitas i "Merhamet". To
naoruzavanje, na zalost, i dalje traje, jer se koriste konvoji koje obezbedjuju snage
Unprofora. Takav je slucaj bio i u Sarajevu, gde je u duplo dno kontejnera stavljena
municija. Od maja meseca front je ovakav oko Sarajeva, ovde ne izvire ni nafta, niti se
prave arapska ni germanska municija i oruzje. Sada je gusca i jaca vatra muslimana u
Sarajevu nego sto je bila kada smo poceli rat.

Sledece na sta moram da kazem, u dolini reke Neretve, u gornjem toku reke Vrbasa i u
dolini reke Bosne od medjunarodne javnosti je skriven obostrani genocid koalicije Hrvata
nad muslimanskim stanovnistvom i obratno. Reci cu vam i to da sam naredio i to ostvario
da spasimo svu nejac, pa cak i ranjenike, i jedne i druge strane, a iz prostora Srebrenice
smo omogucili da se preko UNHCR-a izvuce 12.500 muslimanskih zena, djece, staraca i
489 njihovih ranjenika medju kojima je masa onih koje je za zlocine pocinjene nad
srpskim narodom trebalo izvesti pred sud. Ja se ponosim sto sam u Vojsci koja je
omogucila neprijatelju koji je odbio da leci svoje ranjenike u nasim bolnicama, da ih beli
helikopteri izvuku za Tuzlu.

Ovo je nasa zemlja

Nama, gospodo, nije do rata. Niti je bilo niti je sad. Ja nisam ovde da pozivam u rat.
Nama je rat nametnut i mi smo se morali braniti. Nama je rata dosta. Ne zato sto smo se
umorili, vec zato sto smo mnoge strahote videli, a ja cu dozvoliti sebi slobodu da vas
upoznam samo sa jednom. Nasao sam se u selu Drinjaci kada je prolazio konvoj
UNHCR-a a od deset do petnaest kamiona iz Srebrenice, sa oko 850 muslimanskih zena i
dece, kada dva milicionera nisu mogla da zadrze majku jedanaestogodisnjeg decaka
Slobodana Stojanovica, koga je izvesna muslimanka Kosovka Mula iz Vlasenice naterala
da iskopa sopstveni grob u selu Kasaba, a posle ga je na najsvirepiji nacin umorila
odsecajuci mu prvo prste i da ne pricam ostale grozote. Ovo sam vam rekao da shvatite
argumentovano da nas je napao najstrasniji neprijatelj, jer ga nismo ocekivali. Mi ne
zelimo da rat u Bosni i Hercegovini resimo vojnickim putem. Vojnicko resenje moze biti
katastrofalno, mnogo gore od katastrofe koja je do sad zadesila prostore bivse
Jugoslavije. Mi ne zelimo da uvlacimo druge narode u nove nevolje. Mi zelimo da
doprinesemo iznalazenju politickog resenja mirnim putem, politickog resenja koje je
prihvatljivo i nije na stetu ni jednog naroda. Ovu mapu su crtali predstavnici Vatikana i
oni koji su planirali raspad Jugoslavije. Nasem rukovodstvu i Glavnom stabu i meni licno
nisu nepoznati ti planovi. Takvi planovi postoje i istocno od ovih prostora, i zato mi ne
mozemo prihvatiti zdravo za gotovo. Ovaj prostor nije hrvatska zemlja. Na ovom
prostoru postoje karte koje govore da su 400 godina Srbi tu placali porez.

U nekadasnjem Bosanskom Brodu video sam jos jednu od strahota ovoga rata. U
sportskoj dvorani, prilikom oslobadjanja grada, naisao sam na vise od 2.000 kompleta
decije, zenske i muske odece bez vlasnika. Od svih novinara samo je japanski novinar to
snimio ali nigde nije objavljeno. U Bosanskom Brodu zivelo je ,91. godine 4.140
muslimana, 11.844 Srba i 3.609 Jugoslovena koji su vecinom ili po pravilu Srbi. Ako se
zna da je Hrvata bilo 13.923, onda je jasno da je Srba bilo najvise. Najvise ih je bilo u
Derventi, Modrici i Samcu. Orasje je vecinsko Hrvatsko i mi ne trazimo da bude nase.
Ovo je srpska zemlja i ne moze biti koridor. Koridor je ako bi mi isli kroz Orasje, jer je to
njihovo, mi njihovo necemo, ali necemo dati ni nase.

Gospodo, ovaj prostor u Hercegovini, u dolini Neretve, nisu zauzeli muslimani i Hrvati iz
Bosne. Ovaj prostor su zauzele hrvatske oruzane snage nakon povlacenja JNA na prostor
SRJ, prethodno se koncentrisuci na prostor Konavla, koji je bio pod zastitom snaga UN.
Tu je 38 srpskih sela potpuno do temelja unisteno, kao i Prebilovci gde su sahranjene
kosti nasih mucenika u Drugom svetskom ratu. Hrvatska je objedinila hrvatski narod u
Medjugorju, proglasavajuci da se na jednom brdu pojavila Gospa. Na tome mestu
decenijama su se okupljali fratri iz Vatikana i citavog sveta, i ustaski emigranti ciji su
ocevi pocinili zlocine, i istrebili srpski narod na ovim prostorima, kao i u zapadnoj
Hercegovini. Na tom brdu gde se pojavila Gospa, vidi se devet jama u koje su Srbe
bacali, a ni jedna nije primila manje od 1.000 nasih nesretnika.

Mi to nismo mogli prepoznati jer su nasi ljudi, koji su to trebali ispricati, bacani u jame i
to je nesreca naseg naroda, jer su nam ratovi odnosili one koji su na mladje mogli da
prenesu svoju spoznaju o ratu. Zato nas cilj nije da porazimo Hrvate i muslimane. Nas
cilj je da sacuvamo svoj narod, da ne dozvolimo da ga ponovo bacaju u jame. Uostalom,
ni Unprofor se na prostorima bivse BiH ne moze braniti bez saradnje sa rukovodstvom
Republike Srpske.

Ne zelim da uticem na odluku poslanika

Gospodo poslanici, Amerika je velika sila, ne mozemo mi njoj ici prstom u oko, a Nato
pakt je jos veca sila, njemu jos manje, ali ja vas mogu uveriti da ni oni ne mogu nama ici
prstom u oko.

Gospodine predsednice i gospodo, mi smo dali Aerodrom Sarajevo, nasu teritoriju, i ja

sam odatle povukao nase brigade. Tone humanitarne pomoci stizu svaki dan, ali nemamo
evidenciju da li to dobijaju srpski suznji, a ima ih izmedju 70.000 i 100.000 u Sarajevu. A
kakva je situacija u ostalim gradovima koji su pod kontrolom Hrvata to jos manje znamo.
Ne slazem se s onima koji su govorili "vi pobednici". Mi pobednici necemo da budemo i
nama nije cilj da pobedimo muslimane i Hrvate, nama je cilj da spasimo svoj narod koji
je blokiran u Sarajevu, Tuzli, Zenici, Mostaru, do Zagreba. I u Zagrebu Srbi nisu ljudi.
Oni su ljudi za odstrel. U Tomislavgradu, u stvari u selu Rascani, Srbi su prvo blokirani,
pa popljackani i pobijeni. U selu Gornji i Donji Guber kod Livna, a u samom Livnu i selu
Zasinju tamo je vise od 4.000 Srba. Malo ih se spasilo bezanjem na nasu teritoriju. Niko
ne pita da li oni imaju hranu, vodu, struju.

Ja se samo cudim sto gospodin Bosiljcic i gospoda poslanici sa Ilidze nisu kritikovali
mene, a imaju na to pravo. Ni jedan srpski ranjenik sa Ilidze, otkako smo dali Aerodrom
Unproforu, nije izvucen i spasen, jer smo ga do kvalifikovane medicinske pomoci morali
izvlaciti 13 sati. Nismo imali toliko krvi da oni izdrze tako tezak transport. Ni jednog
naseg ranjenika Unprofor nije izvukao, a Unprofor se u sukobu koalicije pretvorio u
logistiku cas Alije cas Tudjmana i Bobana. I onaj general Stjuart, Englez, hvali se kako sa
svojim bataljonom pod vatrom izvlaci mrtve i ranjene. Kad je izvukao mrtvog ili
ranjenog Srbina? Nije, gospodo, ni zivog i mi to od njih i ne trazimo. Nemaju mandat na
to. Imali su mandat da zastite srpski narod u ruzicastim zonama. Nisu ga zastitili. Nisu
imali mandat da idu po bilo koju cenu u Srebrenicu. Otisli su. Pustili smo ih ne zato sto
smo se bojali medjunarodne intervencije, nas narod se ne boji nikakve intervencije, za
nas je ovamo totalni rat, jer neprijatelji nemaju milosti ni za nasu nejac i decu. Koga god
uhvate toga masakriraju na najbrutalniji nacin. Unprofor je odavde izvukao na hiljade
muslimana, a Srbi su i dalje u zatocenistvu i ne mogu se osloniti na njegovu pomoc. U
centralnoj Bosni pruza medicinske usluge i jednoj i drugoj strani.

Kako onda nasem narodu da objasnimo da ce ga Unprofor zastititi na ovim prostorima.

Verujte da nema coveka zdravog razuma koji u to moze poverovati na ovim prostorima.
Vens-Ovenov plan predvidja progresivnu demilitarizaciju na ovim prostorima, ali da se
prvo razoruza srpska vojska, po principu kako je razoruzana vojska Republike Srpske
Krajine. A ja vas molim da se informisete ili da vas informisem u vasem slobodnom
vremenu o tome kakve su stravicne posledice. Na Maslenickom mostu, na aerodromu
Zemunik ili u trouglu reke, Krke i Cikole. Ja vam se zahvaljujem na paznji, ovo nisam
izneo da bi uticao na vasu odluku. Vojska RS i nas narod znaju da ce nasi poslanici uciniti
sve da zastite svoj narod."

A Bodson zapisuje dalje: "Odbacivanje plana dovelo je do zatvaranja srpsko-bosanske

granice, a izmedju Srba doslo je do ozbiljnih neslaganja. Ali u isto vreme plan je bacio
svetlost na dve veoma vazne stvari. Prvo, sukob u Bosni je pravi gradjanski rat, spontani
ustanak bosanskih Srba, a ne agresija Srbije na Bosnu, sto predstavlja osnovu rezolucije
OUN od 30. maja 1992, kojom se zavodi embargo. Nema nuznog znaka jednakosti
izmedju SRBI IZ BOSNE SRBI IZ SRBIJE. Najzad, narod koji je vec u ratu nema sta da
izgubi."

Sta je iz svega, izmedju ostalog, zakljucio Bodson:

"... Zbog projekta evropskog jedinstva, a radi odrzavanja mira u svojoj kuci, ali narocito
zbog neizdrzivog pritiska Nemacke da se ubrza dezintegracija Jugoslavije i dobije
i****reno priznanje novostvorenih drzava Hrvatske, Slovenije i Bosne Evropa je,
zapravo, gurnula Jugoslaviju u gradjanski rat...

... Od pocetka dogadjaja u Evropi, zapadna politika je bila obelezena jednom

fundamentalnom greskom: dobijanjem da se uzme u obzir snazna zelja Srba da zive
zajedno u zajednickoj drzavi. Svako trajno resenje za sadasnje sukobe polazi neizostavno
od priznanja ovog prava Srbima. Nije rec o pracenju srpske politike u svim njenim
zahtevima, vec o davanju i srpskom narodu onog sto je drugima velikodusno dato: pravo
izbora...

Politika ultimatuma koji se ponavljaju, imala je kao rezultat ratove. Za razresenje krize
koja preti citavom Balkanu treba prestati sa odrzavanjem fikcije o jedinoj srpskoj
odgovornosti u jugoslovenskoj drami Hrvati i muslimani takodje snose dobar deo krivice.
Evropa je, a na ubedljivo prvom mestu Nemacka, doprinela izbijanju i vodjenju rata..."

Sve teze francuskog istoricara Zerara Bodsona podrzavaju i potkrepljuju istinitost i

zasnovanost teza generala Ratka Mladica o uzrocima, korenima i karakteru rata u BiH.

KADA JE VEC POCELO OVAKO JE BIVALO

Najpre su muslimani marta 1992. prolili srpsku krv na sred Sarajeva,a vec nekoliko
meseci pre toga zajedno sa Hrvatima, sa vojskom NDH,zapoceli, odnosno nastavili iz
Drugog svetskog rata krvave progoneSrba iz drugih delova Bosne i Hercegovine, bivse
jugoslovenske republike.Onda, u skladu sa "ucenjem" iz dzihadovskih poruka i islamskih
deklaracija,zrtvovali su i same sebe za vise interese, za gradjenje Zelenetransferzale, prve
islamske drzave u Evropi a na Balkanu. Svoje zrtve"pojacavali" su okrutnim stradanjem
vojnika JNA na ulicama Sarajeva,okupacijom vojnih kasarni. Neko drugi ce se, valjda,
pozabaviti zapisivanjemredosleda dogadjanja u secesionistickom procesu bivse Bosne i
Hercegovine,ciji su eksponenti Alija Izetbegovic i Franjo Tudjman, predsednici
svojihpobednickih partija (nacionalne i verske), koje su i pripremile ratnadejstva na
prostorima bivse SFRJ. Tragajuci za ilustracijama uverenjada Generalu, vojniku Ratku
Mladicu moze "suditi" samo njegov narod,izdvajam sledece: "Muslimani ubijaju a Srbe
optuzuju".

"Indipendent" objavljuje, a "Politika" 23. avgusta 1992. godineprenosi izvestaj reportera

iz Njujorka. On na osnovu uvida u poverljiveizvestaje, koje su terenski komandanti
Unprofora iz Sarajeva slaligeneralu Nambijaru, tvrdi da su nekoliko najstravicnijih
pokolja uSarajevu, ukljucujuci i ubistvo 18 civila u redu za hleb, pocinilimuslimani, da bi
pridobili svetsko javno mnjenje za vojnu intervenciju,a ne Srbi koji okruzuju grad. Tri
meseca docnije, ali bolje ikad negonikad, reporter britanskog lista otkriva da je "masakr u
redu za hleb",koji se zbio u ulici Vase Miskina u Sarajevu, posluzio Aliji Izetbegovicuza
prekid pregovora u Lisabonu.

"Indipendent" takodje otkriva da je i eksplozija na sarajevskom groblju4. avgusta, za

vreme sahrane dvoje ubijene dece, bila izvedena u koreografijipristalica Izetbegovica.

Poverljivi izvestaji, sa kojima su bili upoznati i americki politicariu Vasingtonu, kazu da

je snajperski hitac, kojim je usmrcen DejvidKaplan, 13. avgusta, u vreme posete
premijera Panica Sarajevu, ispaljenne sa nekog borbenog polozaja, vec u "horizontalnoj
liniji,iz blizine, sa tla".

Funkcioneri UN takodje tvrde da je ukrajinski vojnik iz sastava plavihslemova u kasarni

"Marsal Tito" u cetvrtak pogodjen metkom malog kalibra,kakvim se koriste samo
muslimanski snajperisti.

Muslimani su sami aranzirali i topovske salve 17. jula, prilikom posetesefa britanske
diplomatije Izetbegovicu u Sarajevu, kada je ubijenoi ranjeno deset slucajnih prolaznika,
tvrdi britanski list "Indipendent".

Dakle, vec na samom pocetku istina je bila vidljiva, ali zloupotrebljenaprotiv srpske
strane. Vec tada, avgusta 1992. godine, prve godinerata u bisoj BiH, i na americkoj
televiziji objavljeno je da "muslimaniubijaju a Srbi su optuzeni".

"Prvi put posle visemesecne izrazite naklonosti prema muslimanskojstrani u

bosanskohercegovackom gradjanskom ratu, americka TV mrezaCNN iznela je ozbiljne
sumnje u verodostojnost podataka onapadima srpskih jedinica na gradjane Sarajeva",
objavljuje izvestajsvog dopisnika iz Njujorka "Politika" 23. avgusta 1992. godine.
"Recenoje nekoliko **** u jutarnjim emisijama da bi ovo moglo, pre svega,da se odnosi
na, siroko u propagandne svrhe koriscen, napad u majuna gradjane koji su cekali u redu
za hleb, sto je odmahpripisano Srbima bez ikakvih dokaza. Bilo je i tada misljenja da,
sudeciprema objavljenom snimku, nije bilo uverljivo da je to posledica granate,vec je
vise licilo na eksploziju ukopane mine. Drugo pitanje koje sepostavljalo je otkud bas na
tom mestu i u to vreme televizijskeekipe.

U informaciji CNN se, takodje iznosi pretpostavka da jena isti nacin insceniran i napad
na groblju, gde jeporodica upravo sahranjivala decu nastradalu od snajperske vatre, stoje
takodje stavljeno na dusu srpskim jedinicama. Ta reportaza obislaje svet i svojim
stravicnim scenama umnogome izazvala nagli porastantisrpskih raspolozenja i, po
mnogim ocenama, uz scene iz, koncentracionihlogora,, najvise doprinela brzom
usvajanju Rezolucije 770 Savetabezbednosti, kojom se odobrava upotreba vojne sile u
zastiti konvojaza dostavljanje humanitarne pomoci (muslimanima)...

U svetlu citiranih informacija jos vise dobijaju na znacaju izjavegenerala Mekenzija,

doskorasnjeg komandanta Unprofora u Sarajevu, kojije u raznim intervjuima datim
nedavno u Njujorku objasnjavao da je upocetku odgovornost Srba za izbijanje sukoba
bila veca, ali da u poslednjevreme Izetbegoviceva vlada predstavlja mnogo vecu prepreku
za uspehpregovora i uspostavljanje mira. Kanadski general je otvoreno nagovestioda
vlastima u Sarajevu, u ovom trenutku, mnogo vise odgovara zaostravanjeneprijateljstva,
cime bi se izazvala strana vojna intervencija.

Mnogi komentatori sada upozoravaju da ubuduce treba biti krajnje oprezanu saopstavanju
ko je odgovoran za napade i krsenje sporazuma o prekiduvatre, kao i o ugrozavanju
konvoja sa humanitarnom pomoci, jer to presudnoutice na stavove javnog mnjenja, pa i
zvanicne poteze.

Ovi nalazi bi trebalo da imaju uticaja i na raspolozenje na zasedanjuGeneralne skupstine

UN o krizi u BiH, sazvanoj na inicijativu islamskihzemalja. Sastanak se odrzava u
ponedeljak, sa ociglednom tendencijominicijatora da dramatizuje atmosferu pred
londonsku konferenciju iisposluje prethodnu osudu Srbije i Crne Gore, odnosno SR
Jugoslavije..."

Haski tribunal, u ime Ujedinjenih nacija, tj. SAD optuzuje posle svegaRatka Mladica da
je vrsio ratni zlocin, drzeci pod opsadom Sarajevo.A na samom pocetku, dakle, pre ovih
monstruoznih muslimanskih podastiranjamrznje sveta prema Srbima, bivalo je i ostalo
svedocenje o pokusajimageneral-potpukovnika Ratka Mladica da mirnim nacinom
okonca sukobeu Sarajevu.

"NOC GENERALOVE ODLUKE" je izvestaj "Borbe" koja je uspela sa TV

ekipom"Srne" da se probije u Sarajevo. Obisli su Novo Sarajevo, Grbavicu,Vrace i
Tilavu, opstine u kojima su Srbi u vecini i gde su organizovanisrpski krizni stabovi. U
ovim opstinama bilo je mirno, tu i tamo secuo samo po koji rafal. Medjutim, atmosfera je
veoma napeta, jer josuvek vojska iz kasarni iz Sarajeva nije krenula prema Lukavici,
apropali su i dogovori o tome da konvoj u organizaciji decje ambasadeu Medjasima
nastavi put sa Ilidze ka Splitu.

Zanimljivo je sledece novinarsko svedocenje:

"U kasarni u Lukavici nalazi se i general-potpukovnik Ratko Mladic.On je rekao da se
tokom jucerasnjeg dana vise **** cuo sa FikretomAbdicem, ali da je svaki dogovor o
deblokadi kasarni sa njima propao.Ukoliko sve bude u redu odnosno ukoliko se vise ne
bude pucalo, izkasarni bi tokom noci trebalo da krenu prvo ranjeni i bolesni
eventualnomrtvi (Mladic je rekao da ih zasada nema), potom civilno stanovnistvokoje je
u kasarnama naslo spas, a poslednji bi u konvoju isli vojnicii staresine.

Danas, zbog ove pucnjave, a dok je Delimustafic bio u kasarni, po odobrenjusamog

Mladica, sa predstavnicima Unprofor, general- potpukovnik jerekao da izlazak iz kasarni
nije bezbedan.

Dejstvuje njihova artiljerija. Hocu na miran nacin da resim situacijuu Sarajevu i oko
njega. Od sutra, pa nadalje, na ovakvu pucnjavu znacukako treba da odgovorim. Ne zelim
da pretim nikom, ali bih zeleo daupozorim sve civilno stanovnistvo u Sarajevu, bez
obzira kom narodupripada, da nadje mogucnost da izadje ka linijama koje kontrolise
vojska.Tako ce biti spaseni. Neka se ne nalaze u blizini vojnih objekatakoji se napadaju i
koji su u okruzenju, ali ni u blizini Alijine vojske,jer ih mi odavde sve vidimo i znamo
gde su. Dosta je bilo zrtava iu Sarajevu i oko njega.

Moram reci da kasarne nisu u bezizlaznom polozaju. Obezbedjeni su ihrana i voda i

municija i mogu se tuci i braniti. Kasarne ne bi smeoniko da napada. Ja to tolerisati necu.
Nisu samo kasarne u okruzenjuvec i sve stanovnistvo Sarajeva. Ono se pati a pati se zbog
toga stosu ga u takvu situaciju doveli oni koji su napravili masakr u Dobrovoljackojulici i
sa kola Unprofora naredjivali ubistva neduznih vojnika. Mnogatela tih hrabrih ljudi jos
plivaju Miljackom, ili su ostala da lezena mestu masakra. No, neka Alijini znaju da
nemaju sanse odavde daizadju. Jedini im je put da ostave vojsku na miru i ucutkaju
oruzje porucio im je juce popodne iz kasarne na Lukavici general- potpukovnikRatko
Mladic.

On je rekao da ocekuje kolonu kamiona za evakuaciju vojske, ali onace biti u kasarne
uvedena samo ukoliko zavlada mir.

Duzni su oni iz TO BiH da obezbede vlast nad svojim jedinicama. Trebada prestanu da
pucaju. Mi im necemo nista uraditi. Ne zelim da nosimna dusi ni jednog vojnika, ni jedno
dete. Neka znaju, ja ne zalim,da imam sto zivota, ja bih dao za njih."

RAT JE DOSAO NENADANO

U intervjuu pod naslovom "Sta hoce bosanski Srbi" Jovanu Janjicuza NIN, jos 12.
februara 1993. godine General Mladic je tumacio korenerata i predvidjao posledice,
odgovarajuci na sledeca pitanja:

Gospodine generale, da li je ovaj rat bio neizbezan?

- Pravo da vam kazem, i ja cesto sebi postavljam to pitanje. Kategorickimogu da tvrdim

da rat nije izazvan voljom i zeljom srpskog naroda. Srpskinarod ga nije zeleo, u to sam
ubedjen. Mogu cak verovati da ga, mozda,i vecina drugih naroda nije zelela. On je prosto
dosao kao nepovoljanvetar na ove prostore. Nenadano. Donesen je zeljama nekih
posebnihsnaga, koje su planirale rasturanje Jugoslavije jer je ocigledno nekimcentrima
van bivse Jugoslavije smetala takva drzavna zajednica.

Ali, ti planeri rata nasli su saveznike i u Jugoslaviji!

- Jesu, nazalost. Rat je bio neizbezan bas zbog toga sto je bilo dostanezdravog tkiva u toj
bivsoj Jugoslaviji. Dok smo mi bili uspavanilovorikama vecnog mira, mnogi su se
pripremali za taj brutalni obracun.

Vi ste vise **** govorili o planovima za razbijanje Jugoslavijekoji su sacinjeni izvan

granica Jugoslavije, one bivse i ove sadasnje.Mozete li nam nesto vise reci o tim
scenarijima rata?

- Nije to vise nikakva tajna. I dobro je istrazeno. U poslednjih deset-dvadesetgodina cak i

na pojedinim visokim vojnim skolama nekih velikih siladetaljno su razradjivani planovi,
pa cak i proigravane mirnodopske ratneigre na nasim prostorima, od Kosova pa nadalje.
Sve to bilo je dostazakamuflirano. Paznja je locirana na jednom prostoru a fakticki
jedetaljno razradjen plan razaranja Jugoslavije, kao drzavne zajednice.Nazalost, po tom
scenariju i dalje se sve odigrava. Ide progresivno,ne zaustavlja se.

Da Srbi u Republici Srpskoj krajini i Republici Srpskoj nisu pruzili otpor "novom
poretku", verujete li da bi vec odavno doslodo rata u Srbiji i Crnoj Gori?
- Snage koje su planirale razbijanje Jugoslavije i ucestvovale u njemuiznenadjene su
otporom srpskog stanovnistva u Republici Srpskoj Krajinii Republici Srpskoj. Ovo sto se
sada dogadja nije nimalo bezopasnopo ostali svet koji zivi u miru. Mnoge zemlje,
posredno ili neposredno,ucesnice su u ratu na prostorima bivse Jugoslavije. Cak i neke
velikesile... Tokom boravka u Zenevi, na pregovorima, primetio sam velikuzabrinutost
kod obicnih ljudi zbog ovog sto se kod nas desava. Ljudisu uplaseni. Oni sasvim realno
gledaju na sadasnju situaciju. Rat kojije nas zadesio moze se lako preneti i na njih,
pogotovo ukoliko bidoslo do nekakve strane vojne intervencije na nasim prostorima.
ta ako kojim slucajem dodje do vojne intervencije? Kakoce Srbi odgovoriti?

- Pitanje vojne intervencije cesto se spominje, cak i u sali za pregovaranjeu Zenevi,

nazalost. Ona je sasvim moguca, jer medjunarodna zajednicakoristi mere pritiska da bi
privolela strane u sukobu, a pogotovonasu, srpsku stranu, da prihvate ponudjena resenja.
Mi cemo ucinitizaista sve da se do resenja krize dodje kroz politicke pregovore i
miroljubivimsredstvima, da to ne bude na stetu nijednog naroda na prostorima
bivseBosne i Hercegovine. Medjutim, vrlo smo precizno, na pregovorima uZenevi, stavili
do znanja kopredsednicima Konferencije da se mora postovatinekoliko uslova ukoliko se
zeli pristupiti pravednom resavanju situacijeu bivsoj Bosni i Hercegovini.
Koji su to uslovi?

- U prvom redu, treba da se u potpunosti sprovede Rezolucija 787 Savetabezbednosti UN

da se hrvatske oruzane snage bezuslovno povukusa prostora bivse Bosne i Hercegovine.
Njihove oruzane snage u ma kakvomkontingentu nemaju nikakve potrebe da budu na tim
prostorima. Onesu izazvale rat.

- Sledeci uslov je da dodje do raskida ugovora, odnosno sporazuma,o zajednickom ratu

protiv srpskog naroda izmedju Tudjmana i Izetbegovica.Taj sporazum morace da padne,
narocito posle najnovijih njihovih medjusobnihsukoba u centralnoj Bosni. Ali, taj
sporazum mora fakticki da se obelodanipred medjunarodnom zajednicom i da se osudi,
jer on je doneo rat srpskomnarodu u BiH. Sledeci uslov je da Alija Izetbegovic stavi van
snagesvoju odluku o proglasenju ratnog stanja i objavi rata srpskom narodu.Tek u tim
okolnostima steci ce se uslovi da se realno pregovara omiru i da se situacija svede na tri
strane u sukobu RepublikaSrpska, hrvatska zajednica Herceg-Bosna i muslimanski deo
bivse Bosnei Hercegovine. Sada, mi imamo prisutnu jednu stranu silu,
medjunarodnopriznatu drzavnu zajednicu Hrvatsku, koja je agresor na ovim prostorima.

Pomenuli ste Zenevu, vi ste tamo ucestvovali kao zvanicnipredstavnik Vojske Republike
Srpske. Da li ste bili pod pritiskomda prihvatite ponudjeni koncept ustavnog uredjenja
Bosne i Hercegovinei predlozene mape?

- Do sada nisam imao takvih pregovarackih iskustava. Ali, iznenadilome je da oni

(kopredsednici) decidirano isticu posledice koje moguproizaci ako se ne postupi po tome
i tome. Sam taj metod je za diskusiju.Tako, recimo, donesu se dokumenti u cijoj izradi
nisu ucestvovalipredstavnici naseg naroda pa se oni (ti dokumenti) ponude kao
svrsenastvar. Vrlo tesko je bilo sta u njima promeniti. Ne prihvata se faktickostanje, ili
realna situacija kakva je bila, jeste ili ce biti. To jesvojevrstan pritisak.

S obzirom na to da ste vi, kao komandant jedne jake vojske,u nekim medjunarodnim
krugovima oznaceni kao glavna smetnja za ostvarenjenjihovih planova na nasim
prostorima, interesuje me da li su na vaslicno vrseni nekakvi pritisci?

- Nasa delegacija ima jedinstvenu platformu i ona je veoma homogena,na celu sa

predsednikom dr Radovanom Karadzicem. Mi smo veoma upornida, do kraja i onako
kako nam to nalazu obaveze pred nasim narodom,ostvarimo usvojenu politiku. Na tim
pregovorima polazimo od interesasrpskog naroda i od zvanicno donetih dokumenata
Skupstine RepublikeSrpske. Odluke Skupstine za nas su platforma od koje ne mozemo
daodstupamo.

Na prethodnoj rundi razgovora, u vojnoj grupi, u uvodnim izlaganjimakopredsednika i

generala Satisa Nambijara stavljeno je do znanja, veomajasno, ali, doduse u jednom vrlo
finom tonu, kako prilici tako visokimdiplomatama, sta bi se eventualno moglo ocekivati
ukoliko se ne prihvatiplan Sajrusa Vensa i lorda Ovena za resavanje krize na prostorima
Bosnei Hercegovine. Medjutim, mi ne mozemo ici na stetu svoga naroda i
sopstvenihinteresa. To smo jasno stavili do znanja. Na kraju krajeva, nista senije desilo ni
onima koji su razarali Jugoslaviju, a Jugoslavija jebila jedan od osnivaca i Lige naroda, i
Ujedinjenih nacija. Ako jeona mogla da se rasparca na male delove, na drzavice, i da se
na brzinuizbrise kao da nije postojala zasto se ne bi po istom principupostupilo i u slucaju
Bosne i Hercegovine? Srpski narod na prostorimabivse BiH ne trazi nista vise nego sto su
dobili drugi narodi na prostorimabivse Jugoslavije, a to je pravo na svoju drzavnu
zajednicu.

Uprkos svemu tome, opet, razne medjunarodne organizacijeza rat na prostorima bivse
Bosne i Hercegovine okrivljuju Srbe, kao"glavne krivce"!

- Jeste. Za to smo dosta mozda i sami krivi. Krivi smo zato sto nismodovoljno poznavali
svet kojim smo okruzeni. Jednostavno, nismo znalimetodologiju i strukturu na kojima
pociva savremeni svet. Cesto seprica da su Hrvati dobili medijski rat. Taj rat oni jos nisu
dobili.Medijskim ratom oni kod svog naroda oblikuju strogo dirigovano i
usmerenomisljenje. Jednostavno, svom narodu prikazuju samo "istine" koje suza njih
interesantne. Nije nikakva tajna da je Hrvatska dala velikinovac za propagandu. Kuvajt je
u ratu s Irakom ulozio oko 13 milionadolara, a Hrvatska je tu cifru vise nego duplo
premasila, ulozilaje preko 30 miliona dolara da bi se pisalo onako kako to
odgovaraciljevima Franje Tudjmana i njegove ekstremne stranke HDZ. Medjutim,
minismo ulagali sredstva u takvu propagandu, nas takve iskonstruisaneistine ne
interesuju.

Prilikom boravka u Zenevi gledao sam razne kanale zapadnoevropskihtelevizija. Oni

imaju vrlo usmerenu semu. U prvom delu svojih informativnihemisija daju sve ono sto je
lepo u njihovoj zemlji. A kad hoce nestozaostalo, kao da je iz prvobitne ljudske zajednice,
onda idu na Balkanili u azijski deo kontinenta, gde nalaze ono sto je najbednije,
sirotinju.A sirotinje na Zapadu ima jos gore, ali se ona ne prikazuje. Zapadje shvatio da je
ljudski mozak ogranicenog kapaciteta pa ga oblikujekao dobro umeseno testo. Po tom
sistemu rade i razne placene organizacijekoje izmisljaju gnusne lazi o srpskom narodu, o
srpskoj vojsci, kojenas satanizuju. Medjutim, to su hici kratkog dometa.

Posebno je velika povika na Srbe zbog polozaja koje drze oko Sarajeva!

- Srbi ne drze nista sto je tudje.

tavise, u Sarajevu i oko njega nedrzimo ni sve sto je nase. U Sarajevo su najvise ulozili
Srbi, jerje ovaj grad podignut na srpskoj teritoriji.
Cesto se govori o bombardovanju Sarajeva. Kad se to kaze,onda se obicno misli da to
cine Srbi!

- Svet se nije zapanjivao na one scene ubijanja vojnika, ubijanja srpskihsvatova, rusenje
srpskih kuca, ubijanje Srba. Kada su neduzni vojniciiz one kolone bivse Druge vojne
oblasti danima plivali po Miljackiili bili rasuti po trotoarima, svet se nije uzasavao.
Takodje, nijese uzasavao ni kada su Alijini bojovnici predvodjeni Jukom Prazinomi
drugim kriminalcima, raketirali vojnu bolnicu, kasarne. Medjutim,kada je srpski narod
uzvratio merom kojom je trebalo uzvratiti, ondaje veoma brzo satanizovan i proglasen
krivcem. Mnoga muslimanska nedelaubijanja cak se i danas, na raznim evropskim
televizijama, pripisujuSrbima. Podsetimo se samo onog insceniranog slucaja u
sarajevskojulici Vase Miskina ili onih uzasnih slika u Dobrovoljackoj ulici kadsu se
koristila cak i vozila Unprofora.
U Sarajevu je ostalo dosta Srba. Sta se s njima sada desava?

- To su mucenici dvadesetog veka. Srpsko stanovnistvo u Sarajevu izlozenoje

najbrutalnijim postupcima Alijine vojske. Mnogi zive od milosti,na srecu, jos ponekog
dobrog komsije muslimana (a ima i takvih kojistite pojedine porodice). Medjutim, mnoge
porodice su zasvagda nestale.Samo oni koji uspeju da izadju iz Sarajeva, ili koji ce izaci,
moguispricati verno tragediju koju su doziveli. Mnogi su na ivici egzistencije.Prema
podacima kojima mi raspolazemo, od sto odsto humanitarne pomocikoja dodje u
Sarajevo, mali gotovo neznatan deo negde oko desetodsto deli se srpskom stanovnistvu,
mada je ono sada, po svojprilici, najbrojnije, jer su Hrvati, Jevreji, Slovenci i masa
muslimanskogstanovnistva izasli. Ostali su Srbi i Alijine "zelene beretke", nazalost.Tamo
se u privatnim zatvorima Srbi muce, siluju nase zene, sestrei majke. Srbi se ubijaju ili
izlaze kao kosturi, kao lesevi. Oni suostali bez imovine, decenijama i vekovima sticane.
Sve sto su njihovipreci i oni, posle njih stvarali unisteno je, oteto ili opljackano.

Kako ocenjujete drzanje Unprofora?

- Prvo, moramo poci od toga da najveci broj oficira i vojnika Unproforaveoma cestito i
posteno obavljaju svoju funkciju, nastoje i trude seda svoje zadatke obavljaju u skladu sa
poverenim mandatom. Nazalost,ima slucajeva zloupotrebe od strane pojedinaca,
pomaganja Alijinojvojsci.

Na koji sve nacin?

- Na razne nacine. Pojedinci su se pretvorili u taksi-sluzbu Alijinihfunkcionera, setkaraju

ih od aerodroma do Sarajeva, Zagreba ili drugihcentara... Ali, na kraju krajeva, mi, ipak
moramo da podjemo od togada su snage Unprofora snage mira. Medjutim, isto tako mora
se uzetiu obzir i cinjenica da je, pored tih snaga mira, Alijinoj vojsci doslodosta municije,
goriva i drugih potreba za vodjenje rata. Oni nisu imaliniti sada imaju mogucnosti da
proizvode municiju u Sarajevu, a i daljevode borbu i to sa sve vecom zestinom. Svaki dan
imaju sve vise municije.Necu da kazem da to njima daje Unprofor. Ako to rade pojedinci,
tone radi Unprofor kao Unprofor. Ali, preko raznih humanitarnih konvoja,narocito onih
koje organizuju "Merhamet" ili "Karitas" Alijinavojska dobija gotovo sve sto joj je
potrebno.
Da li je to slucaj samo sa Sarajevom?

- Ne. Humanitarni konvoji su naoruzali i Gorazde. U humanitarnim konvojimaprotura se

municija muslimanskim jedinicama i u Srebrenici. Da negovorim da se preko
humanitarnih konvoja i na druge nacine, narocitovazdusnim putem, doturaju ogromne
kolicine ratnog materijala Alijinojvojsci u Cazinskoj krajini. Iz Hrvatske, preko zapadne
Hercegovine,u centralnu Bosnu legalno dolaze konvoji naoruzanja, municije i
drugihpotreba. To je sada malo reducirano najnovijim muslimansko-hrvatskimsukobima
oko Gornjeg Vakufa, Konjica, Mostara, Prozora, Bugojna...

Pomenuli ste Gorazde. U javnosti je bilo raznih komentaraoko povlacenja Vojske

Republike Srpske sa polozaja oko ovog grada.
ta je istina?

- Najbolje je da istinu kaze narod Gorazda. Vojska Republike Srpskenije se povukla od

Gorazda. Povukli su se oni koji su bili malodusniu odredjenom trenutku.

Jedan srpski vojnik, kome su mudzahedini zaklali nekolikoclanova porodice, nedavno je

na sarajevskom aerodromu ubio potpredsednikamuslimanske vlade Hakiju Turajlica, koji
je trebalo da "zvanicno"saceka sezdeset turskih oficira. Turajlic je bio u vozilu
Unprofora!

- Jeste. Mislim da je tom nemilom dogadjaju znatno doprineo jedan oficirfrancuskog

bataljona, koji je, ne znam iz kojih razloga i po cijemodobrenju, prevozio gospodina
Turajlica na susret sa placenicima izTurske. U svakom slucaju, pojedinacni akti nasilja
moraju da se osude.Taj slucaj nam je pred drugu rundu razgovora u Zenevi znatno
otezaopregovaracku poziciju. Medjutim, mi moramo da shvatimo da je tome
mladicusamo pre nekoliko dana na surov nacin stradala gotovo cela familijaod strane
muslimanskih vojnika. Verovatno je da se on u jednom momenturastrojstva, kada je bio
vredjan od gospodina Turajlica, odlucio natako drastican potez. Pravosudni organi Vojske
Republike Srpske tajslucaj sada ispituju i mislim da ce on biti rasvetljen u celini.

U Bosnu je pristigao veliki broj mudzahedina. Zna li setaj broj?

- To verovatno zna onaj ko ih angazuje. Oni svakog dana dolaze. Cenise da ih trenutno
ima oko deset hiljada, iz raznih islamskih zemalja.
Amerikanci, Hrvati i muslimani proglasili su Vas za ratnogzlocinca. Da li ste pogodjeni
zbog toga?

- Bio bih zabrinut kad bi u Francuskoj ili u Americi bila objavljenalista ratnih zlocinaca
koji su napravili zlocine kod Dijen Bijen Fua,po Vijetnamu, po Kambodzi i drugim
mestima. Ja nisam otisao da ratujemni u Vijetnam niti na Okinavu, vec branim svoj
narod. Svoj narod branim,jer mi je to i duznost i obaveza, kao oficira. A sto me
muslimani i Hrvati proglasavaju ratnim zlocincem, tome nepridajem ni pet para.

Neki vas optuzuju da stvarate "veliku Srbiju". Medju njimaje i kopredsednik

Konferencije o Jugoslaviji britanski diplomata lordDejvid Oven.

- U ovom momentu nas osnovni interes jeste da zastitimo svoj narodod istrebljenja sa
njegovih vekovnih ognjista i da mu stvorimo usloveda moze u miru ziveti i raditi. A
narodna je volja i demokratsko pravos kim ce taj narod da se udruzuje i u kakve oblike
zajednice ce dastupa. Na kraju krajeva, moram da vam kazem da smo veoma
zainteresovanida ne nastupamo kao neke male celine srpskog naroda. Veoma dobro bibilo
da Srbi kao celina imaju jedinstven nacionalni program i da satim programom jasno
izadju na svetlo dana, da to svetu saopste. I nesamo to, mislim da je sazrelo vreme i da se
na siroj platformi povezujemo.Islamske zemlje vec godinama i decenijama odrzavaju
islamske konferencijei skupove. To im niko ne zamera. Takodje, pojedine zapadne zemlje
ukljucilesu se u razne saveze i udruzenja, i njima se to ne zamera. A zasto,recimo,
pravoslane zemlje ne bi mogle imati neki svoj skup, gde bisvetu jasno stavile do znanja
sta mi zelimo, gde je nase mesto i kakoga mi vidimo u savremenom svetu.

Novinari su potom oznacili kao najkriticniju ratnu noc u bivsoj BiHnoc izmedju 17. i 18.
aprila 1993. godine. Tako je tada i mogla izgledati,jer jos nije bilo docnijih. Pod
naslovom "Sati odluke na sarajevskomaerodromu", "Politikini" izvestaci opisali su na
pravi dokumentaristickinacin ono sta se desavalo i sta je prethodilo "slucaju
Srebrenice",koji je takodje poseban deo optuznice protiv generala Ratka Mladicai dr
Karadzica. A bivalo je, pise, ovako:

Pale, 18. aprila

Brizljivi hronicari ce noc izmedju 17. i 18. aprila zabeleziti kao jednuod najkriticnijih u
ratu koji se vodi na prostorima bivse Bosne iHercegovine. Posle tri neuspela pokusaja, na
sarajevskom aerodromusu se sastale delegacije Vojske Republike Srpske i muslimanske
vojskekako bi pod pokroviteljstvom Unprofora pokusale da se dogovore okomirnog
resenja u Bosni i Hercegovini, kao i trenutno najkriticnijegpitanja, pitanja Srebrenice.

Okupljeni novinari na aerodromu su cekali ishod sastanka, a uporedos tim strujale su

vesti oko nevidjene medijske kampanje u svetu kojase pravila protiv srpskog naroda.
Sastanak je poceo oko 13 casova.Delegaciju Vojske Republike Srpske predvodio je
komandant Glavnogstaba general-potpukovnik Ratko Mladic, dok je na celu
muslimanskedelegacije bio Sefer Halilovic. Muslimani su kasnili vise od jednogsata, no
preko toga se preslo. Vec na samom pocetku komandant snagaUjedinjenih nacija za bivsu
Jugoslaviju general Valgren suocio se sateskocama, jer je muslimanska delegacija odbila
direktne pregovore,tako da su razgovarali odvojeno.

Posle zahteva za odvojenim razgovorima, delagacija Vojske RepublikeSrpske bila je

smestena u krajnje neadekvatnu prostoriju i prema recimagenerala Milana Gvere jednog
od clanova srpskog pregovarackog tima,to je ucinjeno namerno kako bi se srpski oficiri
povukli i napustilirazgovore. Posle protesta upucenog predstavnicima "plavih
slemova"srpska delegacija je smestena u odgovarajuce prostorije.
Informacije o toku razgovora su bile oskudne. Medjutim, odmah na pocetkuje bilo jasno
da muslimanski predstavnici zele da razgovaraju samoo Srebrenici, jer su tamo u
izgubljenoj poziciji, pred totalnim vojnimporazom. Svesni reakcije u svetu, zahtevali su
totalno povlacenje srpskihsnaga iz ovog regiona, a postavljali ultimatum za ultimatumom.
Poslepunih osam casova mukotrpnih razgovora nacinjena je pauza, u izjavikoju je potom
dao, General Mladic je potvrdio da je muslimanska stranata koja ima stalno zahteve, te da
ce nastavak pregovora biti vrlotezak, ali da se nada iznalazenju prakticnog resenja tim pre
sto susrpski stavovi jasni, a predlozi decidni.

Posle pauze sastanak je nastavljen i trajao je sve do tri casa posleponoci, a ishod je
sporazum o demilitarizaciji Srebrenice. GeneralRatko Mladic je po zavrsetku pregovora,
komentarisuci potpisani dokument,naglasio da ce pripadnici medjunarodnih organizacija,
koji su se obavezalida posreduju pri realizaciji sporazuma, morati striktno da ga se
pridrzavaju,a sto se srpske strane tice bice ispostovan do kraja.
Prema recima Mladica, srpska strana je zahtevala da posle predajeoruzja muslimanski
vojnici u Srebrenici postanu ratni zarobljenici.No, na insistiranje nekih visokih politickih
licnosti i na insistiranjeUnprofora napravljen je ustupak, pa je dogovoreno da se ranjenici
evakuisu,oruzje preda, a sve to pod kontrolom nizih vojnih grupa. Prema
njegovimrecima, posle ce se suditi ratnim zlocincima. Srpska strana je nasastanku
predlozila i da se predato oruzje unisti pred kamerama srpskei muslimanske televizije, a
posto su predstavnici Unprofora zahtevalida tom cinu prisustvuju i mnoge strane
televizijske stanice i od toganaprave medijski spektakl, od te ideje se odustalo.

- Mi tacno znamo koliko oni cevi imaju, cak i po brojevima. Sve morajupredati. Unprofor
je odgovoran za svakog naoruzanog muskarca i zenuu Srebrenici rekao je Mladic. Za
eventualnu vojnu intervenciju,komandant Glavnog staba Vojske Republike Srpske je
rekao da nema nikakvograzloga, jer Srbi imaju pravo da zive na ovim prostorima, ali da
cese u slucaju intervencije srpska vojska i narod braniti.
U prisustvu generala Valgrena generali Mladic i Halilovic potpisalisu Sporazum o
demilitarizaciji Srebrenice

Na sastanku odrzanom 17. 4. 1993. u Sarajevu, general- potpukovnikMladic i general

Halilovic u prisustvu general-potpukovnika Valgrena predstavnika Unprofora, koji je
imao ulogu posrednika, slozili su se o sledecem:

1. Totalni prekid vatre u zoni Srebrenice stupa na snagu u 04,59 c.18. aprila 1993.
Zamrzavanje svih borbenih akcija na dostignutim linijamasukobljavanja ukljucujuci
artiljeriju za podrsku i rakete.

2. Rasporedjivanje jedne cete Unprofora u Srebrenicu do 11,oo c. 18.aprila 1993. Obe

strane garantuju ovoj ceti siguran i neometan prolaziz Tuzle za Srebrenicu.

3. Otvaranje vazdusnog koridora izmedju Tuzle i Srebrenice preko Zvornikaza

evakuaciju tesko ranjenih i bolesnih. Vazdusni koridor se otvarau 12,00 c. 18. aprila
1993. i nastavlja se 19. aprila 1993. zavisnood vremenskih prilika, sve dok se svi
postojeci tesko ranjeni i bolesnine evakuisu. Helikopteri ce leteti iz Tuzle za Srebrenicu
sa sletanjemu Zvorniku zbog kontrole koja nece izazivati nepotrebno odlaganje
evakuacije.Unprofor ce, u prisustvu po dva lekara sa obe strane i
predstavnikaMedjunarodnog crvenog krsta, izvrsiti identifikaciju tesko ranjenihi bolesnih
koje treba evakuisati. Sve kategorije tesko ranjenih i teskobolesnih ce biti nesmetano od
obe strane, evakuisane vazdusnim putem.Veruje se da tesko ranjenih i bolesnih ima
priblizno 500. Ovo ce bitipotvrdjeno 18. aprila od strane Unprofora a konacan broj ce biti
poznatobema stranama.

4. Demilitarizacija Srebrenice ce se zavrsiti u roku od 72 casa podolasku cete Unprofora

u Srebrenicu (11,00 casova 18. aprila 1993,ako stigne kasnije vreme se pomera). Sve
oruzje, municija, mine, eksplozivii borbene zalihe (osim lekova) unutar Srebrenice ce biti
prikupljenoi predato Unproforu uz nadgledanje po tri oficira sa obe strane; dokce
Unprofor vrsiti kontrolu. Nakon zavrsetka procesa demilitarizacijeu gradu nece ostati ni
jedna naoruzana osoba ni jedinica, osim snagaUnprofora. Odgovornost za proces
demilitarizacije snosi Unprofor.

5. Osnovace se radna grupa koja ce odlucivati o detaljima oko demilitarizacijeSrebrenice.

Ova grupa ce posebno razmatrati: kakva ce se akcija preduzetiukoliko se demilitarizacija
ne zavrsi u roku od 72 casa i korektnosttretmana za sve osobe koje predaju svoje oruzje
Unproforu. Radna grupace izvestavati generala Valgrena, Generala Mladica i generala
Halilovica.Prvi izvestaj ce biti podnesen na sastanku koji treba da se odrzina
Sarajevskom aerodromu u ponedeljak 19. aprila 1993. u 12,00 casova.

6. Obe strane treba da Unproforu predaju izvestaje o minskimpoljima i eksplozivnim

preprekama na podrucju Srebrenice. Svaka stranatreba da ocisti svoja minska polja uz
nadgledanje Unprofora.

7. Nijedna strana ne treba da sprecava slobodu kretanja.Visoki komesarijat UN za

izbeglice i Medjunarodni crveni krst trebaposebno da istraze tvrdnje o sprecavanju
slobode kretanja u Srebrenicii Tuzli.

8. Dozvolice se dopremanje humanitarne pomoci u grad poplanu.

9. Oficiri i lekari koji ce nadgledati proces demilitarizacijesu pod zastavom Unprofora,

njihovu bezbednost treba da garantuju obestrane u sukobu.

10. Radna grupa treba da preporuci nacin razmene zarobljenika, poginulihi ranjenih na
podrucju Srebrenice, po principu "svi za sve" u rokuod 10 dana. Ovo ce kontrolisati
Medjunarodni crveni krst.

11. Sva sporna pitanja treba da resi mesovita vojna radna grupa ilida se rese na
sastancima delegacija na najvisem nivou u kojima posreduje general Valgren.

KOMANDANTI UNPROFORA IZJAVILI ZA SRNU

Valgren: Komentarisuci sporazum o demilitarizaciji Srebrenice, postignut izmedjusrpskih

i muslimanskih vojnih predstavnika na sarajevskom aerodromu,komandant mirovnih
snaga UN u bivsoj Jugoslaviji svedski general LarsErik Valgren izjavio je agenciji Srna
da taj sporazum predstavlja velikiprodor i pravi napredak u mirovnim pregovorima.

Morion: Dogovor o demilitarizaciji Srebrenice, postignut na sarajevskom aerodromuvrlo

je vazan, rekao je u izjavi za Srnu komandant Unprofora za bivsuBiH francuski general
Filip Morion.

Moze se reci da je postignut istinski progres u pregovorima, buducida su se i Srbi i

Muslimani slozili da podrucje Srebrenice bude demilitarizovano.

Sporazum ne dozvoljava nikakvu manipulaciju

General-potpukovnik Ratko Mladic izjavio je juce Radiju RepublikeSrpske da Sporazum
o demilitarizaciji Srebrenice koji je zakljucenna sarajevskom aerodromu, ne dozvoljava
nikakvu manipulaciju.

Prema njegovim recima, srpska strana dozvolila je evakuaciju svih muslimanskihteskih

ranjenika mada su mnogi od njih ucestvovali u borbama na tomprostoru, a verovatno
medju njima ima i onih koji su pocinili zlocinenad srpskim narodom, upozorio je Mladic.
On je izrazio uverenje dace takvi biti izvedeni pred Medjunarodni sud pravde.

Mladic je podsetio na to da je sporazumom predvidjeno da u Srebrenicinakon zavrsetka

demilitarizacije ne ostane nijedna naoruzana osobaili jedinica, osim snaga Unprofora, sto
podrazumeva potpuno postovanjenacela medjunarodnog ratnog prava, koja precizno
definisu pojam predajeoruzja.

Sporazumom je precizirano da je rok za demilitarizaciju Srebrenice72 casa nakon ulaska

snaga Unprofora u grad. Mladic je izrazio misljenjeda je to "mozda i kljucno pitanje
Sporazuma". U tom roku trebalo bida budu predate sve vrste naoruzanja, od nozeva i
pistolja do tenkova,koje muslimanska strana poseduje.

- Moj je predlog da se oruzje na licu mesta unisti naglasioje general-potpukovnik Ratko

Mladic.

U dogovoreno vreme:SRPSKA STRANA OBUSTAVILA BORBENA DEJSTVA

Bratunac, 18. aprila

Srpska strana na svim polozajima oko Srebrenice obustavila je svaborbena dejstva jutros
u 4 sata i 59 minuta, dosledno postujuci dogovoro primirju koji je protekle noci potpisan
na sarajevskom aerodromu,saopstili su dopisniku Tanjuga predstavnici Vojske Republike
Srpske u Bratuncu.

Medjutim, mada je primirje na snazi, muslimanske oruzane formacijei danas su tokom

prepodneva sa vise mesta i u nekoliko navrata otvaralevatru iz streljackog oruzja prema
srpskim polozajima.

Kako navode srpski vojni izvori, narocito zestoki napadi muslimanskihformacija bili su
tokom protekle noci i to celom linijom fronta, jerje to bio pokusaj da muslimanska strana,
kako se procenjuje, popravisvoj takticki polozaj. O zestini tih napada govori cinjenica da
jesrpska strana protekle noci imala 6 poginulih i 17 ranjenih boraca.

Helikopteri sa ranjenicima iz Srebrenice stigli u Tuzlu

Tuzla, 18. aprila
Dva helikoptera UN sa teskim ranjenicima iz Srebrenice stigla su danaspo podne u Tuzlu,
javlja Rojter pozivajuci se na izjave ocevidaca.
Ranjenici su prevezeni na osnovu dogovora koji su danas potpisali komandantisrpskih i
muslimanskih snaga u Bosni i Hercegovini, napominje agencija.

Zalud je General Mladic izjavljivao da ovaj Sporazum kao i mnogi drugine sme biti
predmet bilo cije manipulacije. Ovaj rat je cista manipulacijamedjunarodnih mocnika
cascu, istinama, golim zivotima sa neverovatnimciljem: unistiti Srbe! Generalu je to od
pocetka bilo jasno, a onisu nastavljali da reziraju, ubijaju, bombarduju, progone i LAZU!
Stoganije cudo sto je General Mladic jos u susretu sa generalom Morionomnovembra
prethodne godine bio izricit i govorio u zapovednickom iprilicno netrpeljivom tonu. U
"Vecernjim novostima" zapisano je 21.novembra 1992. godine sledece:

Tacna adresa: Republika Srpska

General Ratko Mladic, sad vec i legendarni vojni komandant bosansko-

hercegovackihSrba, nije vican samo ratnim, vec i pregovarackim vestinama.
Vodeciracuna o sustini onog o cemu prica sa sabesednicima, on pazi i naformu.

Na nedavnom susretu generala Ratka Mladica sa francuskim kolegom pocinu Filipom

Morionom, komandantom Unprofora na teritoriji bivse Bosnei Hercegovine. Pre nego sto
ce, prakticno, i sesti za sto u Lukavici,srpski General je, vojnicki odsecno, ali i uctivo, sa
gostom zeleoprvo da rascisti neka terminoloska odredjenja.

- Molim vas, gospodine generale da ubuduce iz nasih razgovora uz nazivRepublika

Bosna i Hercegovina uvek kazemo bivsa rekao je Mladicgeneralu Morionu koji se s tim
odmah i slozio.

- Zeleo bih, takodje da odsad, vasa pisma i poruke ne saljete samo naime i prezime, vec
da upotrebljavate i punu adresu.

Da budem precizan: ako se obracate meni, pre mog imena otkucajte punuadresu Glavnom
stabu Vojske Republike Srpske. Ako pisete nasimpoliticarima, onda ispisite Predsednistvu
Republike Srpske. Kao stovi predstavljate i Republiku Francusku, tako i mi zastupamo
RepublikuSrpsku, bez obzira da li se to nekom svidjalo ili ne...

Posle prve kafe, domacin je gostu predlozio da pricaju otvoreno uznaznaku da on,
Mladic, posebno uvazava sagovornika kao "dobrog vojnikai dobrog komandanta".

Vec u pocetku razgovora, General Ratko Mladic je oznacio pozicijusa koje nema
odstupanja.

- Mi Srbi u bivsoj Bosni i Hercegovini, imamo svoju teritoriju, narod,vojsku, ustav,

zakone, ali i veliki ponos. Sve sto nas svet bude duzeodbijao da prizna bicemo veci i jaci.
Prkos nas jaca pogotovo akosmo u pravu, a u pravu smo...
Posle male pauze, General Mladic je nastavio:
- Za uspeh vase misije, gospodine generale, veoma je vazno da shvatitekako sa nase
strane popustanja vise nema ni za jotu! Niko na ovom svetuvise nece moci da se
dogovara na stetu srpskog naroda. Postoje granicepreko kojih se ne moze...

Odgovarajuci da je situacija u bivsoj Bosni i Hercegovini vise politickinego vojni

problem, general Filip Morion je naglasio kako "ljudimavalja pomoci da sami sebi
pomognu".

- Bio bih zadovoljniji da sam musliman reagovao je General Mladic.Od aprila ove
godine, veci deo Republike Srpske nema ni struju, nivodu, ni osnovne uslove za zivot.
Morate da znate da humanitarna pomocstize uglavnom muslimanima i Hrvatima. Mi jos
ne znamo ni kako tipaketi izgledaju! Posiljke Unprofora i Nato pakta, s druge strane,salju
se i vojnicima Franje Tudjmana i Alije Izetbegovica. Koliko znamo,to nije predvidjeno
humanitarnim akcijama...
Potom je General Mladic pokazao gostu rucni bacac koji je, uz hranui lekove, stigao
avionom iz jedne arapske zemlje.

- Nasim neprijateljima se pod firmom humanitarne pomoci dostavlja inaoruzanje i

uniforme, a avioni i helikopteri Unprofora prevoze Alijui njegove komandante gdegod
oni to zazele...

- Na ponudu Moriona da helikopteri Ujedinjenih nacija mogu da prevozesrpske ranjenike

u Beograd, Mladic je uzvratio:

- Tamo je druga drzava, mi imamo svoje bolnice na Palama, Sokolcui drugim mestima
Republike Srpske. Nemojte nas vezivati za SR Jugoslavijui njenu vojsku...

Na pitanje gosta kad ce biti "deblokirano Sarajevo" dobijen je odgovor:

- Ovaj grad nije blokiran. Ja samo drzim srpske teritorije oko Sarajeva.Za nas i
muslimane je najbolje da se Sarajevo podeli na dva dela premanacionalnoj pripadnosti.
Pre toga neka muslimani poloze oruzje i jaim odmah otvaram put i u grad, i iz grada.

Zakljucujuci razgovor sa Filipom Morionom, general Ratko Mladic je,uz ostalo, zahtevao
od gosta da preko Ujedinjenih nacija Hrvatima budenalozeno da povuku svoje trupe sa
okupiranih teritorija.

- Sve cu uciniti da vase dokumentovane tvrdnje oko gresaka budu ispravljene rekao je na
kraju Filip Morion.

O tom razgovoru svedoci kolega iz "Politike ekspres", Mirko Jovicevic,koji napisa da je

General Mladic pazljivo saslusao izlaganje generalaMoriona, a potom u vojnickom
dijalogu govorio jezgrovito i odsecno.

U jednom trenutku razgovora General Mladic je pokazao rucni bacac,koji je stigao

jednim avionom humanitarne pomoci muslimanima iz arapskih zemalja, a zatim rekao:

- Dostavlja se municija, bombe, naoruzanje, uniforme, hrana i to svesa humanitarnom

pomoci a nasuprot tome nema koridora za prolaz srpskihranjenika zbog cega je 136
boraca sa Ilidze i Hadzica umrlo, jer im nijeblagovremeno pruzena lekarska pomoc.
Sprecen im je prolaz, dok avionii helikopteri Unprofora prevoze Aliju i njegove
komandante gde zelei gde im zatreba. Da su snage Unprofora ispostovale poslednje
dogovoreoko upotrebe aerodroma Butmir, ta cifra bi bila zanemarljiva a mozdai ne bi
bilo mrtvih".

Istovremeno objavljen je karakteristican citat razgovora ova dva generalao resenju

problema Sarajeva:

Morion: Juka je izbacen iz Sarajeva i meni je drago sto vise nije u gradu.

Mladic: I gospodin pukovnik Jovan Divjak je avionima Unproforaisao cak do Amerike da

bi organizovao pomoc Muslimanima. Oni pripremaju ofanzivu za "deblokadu" Sarajeva
spolja, od Konjica i Igmana. To, ustvari, znaci zauzimanje srpskih teritorija koje se nalaze
oko grada.

Morion: Imam saznanje da ce Muslimani pokusati sve da deblokiraju Sarajevo.

Mladic: Da li gospodin Morion zeli da iskreno kazem resenje Sarajeva?

Morion je potvrdno odgovorio.

Mladic: Prvo da ne upotrebljavamo termin "blokirano Sarajevo".Sarajevo ja nisam

blokirao. Ja samo drzim srpske teritorije oko grada.Oni su znali da su unutra kada su
napadali na srpsku vojsku i nad narodom vrsili necuven genocid. Ocito, potcenili su Srbe.
Resenje za Sarajevo je dvojako:

Prvo, najbolje je i za Muslimane i za nas da se nadje politicko resenje i Sarajevo podeli

na dva dela, prema nacionalnoj strukturi stanovnistva.Da se utvrde granice po ulicama i
kucama, kvartovima, da izmedju nasstanu snage Unprofora da nas razdvoje i onda da se
otvori komunikacijagde oni mogu da dolaze kao sto su Nemci dolazili u Berlin.

Drugo, da poloze oruzje i da zive na svom delu. Mogu da predaju oruzjei vama, ali da vi
onda garantujete da nece da pucaju na moje vojnike.Kad svi predaju oruzje ja otvaram
put za grad. Ako predaju oruzjevama mora biti prisutna i moja komisija radi popisa.
Moraju se predatii ratni zlocinci koji su ubijali i masakrirali srpski narod. Ako tonece,
onda ce kapitulirati. U muslimanske delove Sarajeva ne ulazimoja vojska, niti milicija
Republike Srpske. To neka kontrolise Unprofor,a na srpskim delovima funkcionise srpska
vlast. Kad muslimani predajuoruzje, onda fronta nema prema njima, ima samo prema
Hrvatima, ukolikose ne povuku sa srpskih teritorija i ne prestanu da ih napadaju.

Morion: A sta je sa vasim oruzjem? Gde bi se ono ostavilo,kakav vam je plan?

Mladic: Mi cemo povuci oruzje i nikome nece pretiti opasnostod njega, ali ce ono uvek
biti spremno da zastiti srpski narod i njegovuteritoriju.

Uslov za sve u Sarajevu i pocetak resenja krize u bivsoj Bosni i Hercegovinijeste da Alija
donese odluku i javno je objavi o povlacenju objave rata srpskom narodu. Hoce li on
obustaviti rat protiv Srbije, Crne Gore i Jugoslavije, njene vojske, njegova je stvar. On
vodi rat protivsrpskog naroda i njegove vojske i mora da povuce odluku o objavi ratatom
narodu. Kada to uradi, onda treba da pristane da sedne za pregovarackisto, muslimanska i
srpska delegacija, i traze politicko resenje. Takoce se Sarajevo vratiti svojim
mirnodopskim i zivotnim potrebama.

Morion: Muslimani su, tako su mi rekli, spremni da predajuoruzje Unproforu, pod

uslovom da se grad demilitarizuje. Ne trazenikakve posebne uslove. Shvatio sam da Vi od
njih trazite da povukuodluku o objavi rata, da prestanu sa nasilnom mobilizacijom Srba
ida poloze oruzje.

Mladic: Mi predlazemo mir u gradu i oko njega. Formalna kapitulacija nas ne interesuje.

Zalud General, buduci "ratni zlocinac", komandant Vojske Republike Srpske i njegovi
saradnici pregovaraju, predlazu, potpisuju sporazumesa predstavnicima UN, cak i sa
predstavnicima neprijateljske vojske!Posle mnogih dogovora i razgovora sa generalom
Morionom, Glavni stab Vojske Republike Srpske bio je prinudjen dogadjajima da objavi
saopstenjeo tome da komandant Unprofora za bivsu BiH general Filip Morion nepostuje
dogovore o izvlacenju muslimanskih ranjenika iz Srebrenice i zarobljenih Srba iz Tuzle.

Saopstenje glasi:

"Na nedavno odrzanom sastanku generala Milovanovica, nacelnika Glavnogstaba Vojske

Republike Srpske i generala Moriona, komandanta snagaUnprofora za bivsu BiH,
dogovoreno je da se omoguci nesmetan odlazakkonvoja sa humanitarnom pomoci za
Srebrenicu i da u povratku izvuce,kako je prvobitno dogovoreno 70, a potom 130 i na
kraju 200 ranjenika.Zauzvrat je dogovoreno da se isto toliko zarobljenih Srba evakuise iz
Tuzle u Sekovice.

Medjutim, general Morion nista od toga nije ispostovao. Ustvari, Morionje iz Srebrenice
izvukao vozilima Unprofora 675 civilnih lica, a neranjenika. Iz Tuzle nije evakuisan
nijedan Srbin.

Pored toga, general Morion je narucio novi konvoj od 18 vozila sahumanitarnom pomoci
za Srebrenicu, a uz danas planirani konvoj za Zepu, koji se nalazi u Podromaniji,
Unprofor je poslao i 13 borbenih transportera. Za sutra je najavljen neplanirani konvoj
humanitarnepomoci pravcem Zagreb Gradiska Banjaluka -Zenica.

Ovakvi postupci Unprofora, pa i generala Moriona, izlaze iz okviradogovorenog nacina

dostave humanitarne pomoci i utvrdjenih kompetencijamisije Unprofora, te odstupaju od
neposrednog dogovora generala Milovanovicai generala Moriona.

Zbog toga, Vojska Republike Srpske, ukoliko se ne obezbedi evakuacijaSrba iz Tuzle,

nece dozvoliti dalju evakuaciju iz Srebrenice, jer nijedan dogovor od strane generala
Moriona nije ispostovan.

Izrazavamo nezadovoljstvo toliko ispoljenim interesovanjem za dostavuhumanitarne

pomoci i obezbedjenje uslova za slobodno kretanje muslimana,dok se s druge strane ne
ispoljava nikakva briga za sudbinu zarobljenihSrba u Sarajevu, Gorazdu, Tuzli, Zenici,
Bihacu i drugim gradovimapod kontrolom protivnicke strane."

Neposredno posle srebrenicke operacije, na Palama je za novosadski"Svet" razgovarao

kolega Zeljko Markovic sa Generalom Mladicem i evodelova tog intervjua:

"Zauzimanje Srebrenice bila je jedna cisto vojnicka akcija, kakvu jeVojska Republike
Srpske trebalo da preduzme jos mnogo ranije. Sviznaju, to mogu potvrditi i holandski
vojnici, da je poslednjih mesecdana muslimanska vojska iz te enklave preduzimala akcije
i napadena srpske civile u okolini Srebrenice. Mi smo samo u nekoliko danaimali desetak
mrtvih civila, koje su ubili muslimanski vojnici iz Srebrenice. Ako je to, kako su govorili,
zasticena zona, onda nemanikakvog ni vojnickog, ni ljudskog rezona da se iz jedne takve
zonenapadaju i ubijaju srpski civili i da se posle tih akcija zlocincivracaju nazad u
sigurnost ,zasticene zone,. To im minismo mogli vise tolerisati.

Srpska vojska imala je veoma male zrtve u toj operaciji. Otpora gotovoda nije ni bilo.
Civili su, to mogu slobodno reci, sa srecom docekalinas dolazak, posto im je bilo dosta
zivota u zatvorenoj enklavi, dalekood svojih ostalih sunarodnika. Muslimanska vojska i
policija su pruzalislab otpor, vecina ih je odmah skinula uniforme i presvukla se u
civilnaodela, kako bi se pomesali sa civilima. Takve mi sada ispitujemo uPotocarima i
Bratuncu i svi za koje se dokaze da nisu pocinili ratnezlocine nad srpskim civilima, bice
pusteni u centralnu Bosnu, kaoi ostali civili... Drugima ce se suditi po zakonima
Republike Srpske.

Prva grupa civila vec je prebacena do linije fronta prema Kladnju ioni su sada vec
bezbedno stigli na muslimansku teritoriju. U Srebrenicicemo sada uspostaviti vlast
organa Republike Srpske i normalan zivot...

Mi Srebrenicu vise necemo napustati i nema tog Saveta bezbednostii tog Nato-pakta koji
ce nas na to naterati. Srebrenica je vekovnasrpska teritorija i tako ce i ostati. Zasto nisu
naterali Hrvatskuda se povuce iz Zapadne Slavonije posle agresije? A sto se tice
avionaNato- pakta, na njih smo vec navikli, navikli smo da nas bombarduju.Nijedno
njihovo bombardovanje ne moze nam nauditi. Ovo je nasa zemljai mi znamo svaki njen
kamen. Tu ne pomazu ni avioni, ni bombe...

Kako su reagovali holandski Unproforci, kada ste im u kampu Potocarima doneli

sampanjac i pocastili ih?
- Oni su bili srecni, kao i ja. I njima je bilo dosta zivota u toj"zasticenoj zoni". Pricali su
mi da su imali puno muka sa muslimanskompolicijom i njihovim bandama, koje su sve
pljackale.

Pre mesec dana bila je aktuelna afera, vezana za zarobljavanjevojnika Unprofora. Kako
ste to doziveli?

- To je bila jedna neugodna situacija, ali je taj put bio, na zalost,jedini put da se Evropi i
svetu skrene paznja da ne mogu bombardovatisrpske civile i bolnice kako se to nekome
prohte.
...
Posle svega, kako gledate na slucaj pilota O,Grejdija?

- Mi nismo imali razloga da tog pilota zadrzavamo. Nama je bilo dovoljnoda je njegova
letilica, kojom su mogli biti gadjani srpski civilni ciljevi oborena. Nama pilot nije bio
potreban.
...

Kako licno dozivljavate granicu na Drini?

- Kako bi jedan pravi Srbin mogao da je dozivi? Nista mi teze nije palo u zivotu od te
strasne podele. Zato mislim da ce Srbi sve ucinitida se ta blokada skine. Nama je rata
dosta. Ne zato sto smo se uplasiliili umorili, vec zato sto smo se nagledali toliko strahote
u poslednjetri godine. Cilj je i naroda i rukovodstva i Vojske Republike Srpskeda stane
rat, da se prekine blokada na Drini, da pocnemo da izgradjujemosvoju zemlju.

Zapad treba da shvati neke stvari: da se Srbi ne mogu nekaznjeno bombardovati, da se

Srbi ne mogu saterivati u nekakve torove, da nam se ne mogu krojiti mape koje ce
rascepkati i rasparcelisati vekovnu srpsku zemlju,da nam se mora dati kompaktna
teritorija, na kojoj mozemo da funkcionisemonormalno kao drzava. Isto, muslimani
moraju da shvate da od unitarne Bosne kojom bi iz Sarajeva upravljao Alija, nema nista,
niti ce kad biti. Moraju da postuju primirja, da ne napadaju na srpska sela icivile iz svojih
,zasticenih enklava,, jer ce procikao sa Srebrenicom..."

(Tako je govorio General Mladic, a da bi se njegov govor i citav slucajsrebrenickog kraja

razumeo, svakome ko to zeli moze pomoci jedinstvenaknjiga "Hronika naseg groblja"
Milivoja Ivanisevica. To je knjiga nemilosrdnedokumentacije o stradanju srpskog naroda
Bratunca, Milica, Skelanai Srebrenice. I ne od juce.)

GORAZDE: SVEDOCI LAZI

Gorazde je jedno u nizu, ali ipak vrlo specificno, uporiste Alijinih mudzahedina,
udruzenih sa snagama Unprofora. Manipulisalo se raznim vestima, opet se ruzila srpska
strana, narocito su pojedinistrani i domaci novinari Generala Mladica "cascavali"
najgrubljim opisima.Onda su francuski mediji objavili jos jednu "sokantnu istinu iz
Bosne" tek 28. aprila 1994. Istinu, koja nije mogla spasiti Srbe od prethodnelazi. Naslov
je bio: "Prljava igra oko Gorazda", a izvestac iz Pariza kolega Darko Ribnikar:

"Muslimanske lokalne vlasti i vojne staresine su, u strahu za svojezivote, mnozili sa tri
svakog ubijenog vojnika ili lakse ranjenog civila,upaniceni predstavnici humanitarnih
organizacija, zabarikadirani ukucama, primali su bez ikakve sumnje njihove
,informacije,o broju zrtava i slale ih, preko Sarajeva, u svet ciji su mediji,pogotovo na
Zapadu, zeljno cekali nove ,dokaze, o srpskojnemilosrdnoj agresiji.

Osramotile su se tako Ujedinjene nacije, jer je organizacija koja impripada, Visoki

komesarijat za izbeglice, lansirala lazo 1.970 ranjenih i 750 ubijenih zitelja Gorazda,
zahtevajuci hitnu evakuaciju,zrtava srpskih terorista,. Da ova cifra, koju je
zvanicnosaopstio portparol Visokog komesarijata Peter Kesler, ne odgovaraistini, uverili
su se strani novinari i kamermani koji su na sarajevskomstadionu ,Kosevo, docekivali
helikoptere sa ranjenicima.Posto su zadovoljili zapadnu potrebu za prikazivanjem
pateticno-potresnihkrvavih scena, snimajuci iz svih uglova dve sirote devojcice kojimaje
povredjeno po jedno oko, novinari su poceli sa cudjenjem da se suocavajusa ranjenim
muskarcima u uniformama, a i njih nije bilo u ocekivanombroju.

Ranjenici koje smo zatekli u bolnici, kada smo usli u Gorazdebili su, u velikoj vecini,
vojnici nedavno doneti sa fronta. Kad smoevakuisali stotinak ranjenika, bolnica se
ispraznila. Nase ekipe pocelesu da tragaju za ostalim zrtvama po gradu, zalazeci i u
srusene iliostecene zgrade,, prica predstavnik jedne humanitarne organizacijespecijalnim
izvestacima "Figaroa" i "Liberasiona".

Pitali smo se u cudu gde je vise od hiljadu ranjenika,,prica on. ,Nismo ih nasli... Lekari sa
kojima smo razgovaralibili su jos u soku. Njihova svedocenja, koja su smatrana
autenticnim,zasnivala su se na izjavama lokalnih vlasti.

Poslednjih dana opsadeoni prakticno nisu nista videli, jer nisu ni izlazili iz sklonista,sem
da panicno zovu u pomoc,. Gnevno, ovaj anonimni svedokistine saopstio je svoj
zakljucak: ,Trazenaje evakuacija iz Gorazda, pod humanitarnim plastom, da bi se
sklonilivojnici i lokalne vlasti,.
Portparol Visokog komesarijata Peter Kesler u Sarajevu priznajeda je davao pogresne
podatke, verujuci izvestajima svojih ljudiiz Gorazda: ,Mi nismo znali da su te informacije
oni dobijaliod bosnjackih vlasti, a da ih licno nisu proveravali,. Keslerdodaje, pravdajuci
se: ,Mi smo u ratnom okruzenju, a u jednomratu svi ucesnici koriste propagandu,. Jer,
,informacijaje moc,.
Prljava igra muslimana iz Gorazda samo je posledica prljave igre kojuje vodila
Silajdziceva vlada u Sarajevu. Naime, pojedini strani posmatraciotvoreno nagovestavaju
mogucnost da je Izetbegoviceva vodeca ekipanamerno zrtvovala muslimanske ,branioce,
Gorazda. Prepustajuciih, zapravo, sudbini ona je istovremeno do maksimuma, medijskom
kampanjomdramatizovala situaciju u gradu, kao sto su to radili Hrvati zbogVukovara u
jesen 1991. godine, saopstava izvestac "Figaroa". U obaslucaja ,cilj je bio istovetan
nagnati Zapad da sto ostrije reaguje protiv Srba.
Francuski izvestaci konstatuju da se civili uglavnom nalaze medju lakseranjenima, dok su
vojnici teze povredjeni. Suoceni sa kontrolom srpskihvojnika pred ukrcavanje u
helikoptere, neki medju ranjenicima radijesu ostajali u Gorazdu i ukazuje im se pomoc u
novopodignutoj poljskojbolnici, koju opsluzuje medicinsko osoblje iz nordijskih
zemalja."

Istovremeno, general Majkl Rouz, komandant Unprofora u bivsoj BiHizjavljuje: "Nivo

razaranja u Gorazdu nije onoliki koliki smo ocekivali.Srpski vojnici su se povukli van
zone od tri kilometra u odnosu nacentar grada, a u zoni od 20 kilometara nije pronadjeno
nista od njihovog teskog orudja".
Nesto docnije, juna 1994. godine Specijalni tim za terorizam i
nekonvencionalnoratovanje Republikanskog istrazivackog komiteta pri americkom
predstavnickomdomu objavljuje Dosije: ISTINA O GORAZDU, a prenosi agencija
Tanjug.

REZIRANI ZLOCIN: MARKALE

A koga bi sve trebalo optuziti za zlocin na Markalama i prouzrokovane zlocine tom

reziranom strahotom?! Zrtve su prikazane kao muslimanske,a sve je vise tvrdnji i dokaza
da su vecina stradalih na ovoj sarajevskojpijaci bili Srbi!

U ovom slucaju, jos dok je funkcionisao kao agresivni medijski pritisakna medjunarodnu
javnost, istovremeno i vojni strucnjaci i novinari tvrdilisu da je masakr na pijaci Markale
narucen poznatim izvrsiocima!Srbi su bili ipak bombardovani! Odmah. A Bernar Volker,
novinar Prvogkanala francuske TV tek dve godine posle masakra na sarajevskoj
pijaci,koji je objavio odmah vest da je "muslimanska vojska pucala na svojnarod, kako bi
isprovocirala intervenciju Zapada" dobio je sudskiproces u Parizu. Kako izvestavaju
svetske agencije, pa i koleginicaiz "Politike" Natasa Jokic: "Sud je ocenio da je
asocijacija ,Zutikarton,, optuzujuci Volkera za emitovanje neproverenih vesti,nepravedno
dovela u pitanje njegovu cast i (profesionalnu) kompetentnost...sto mu je nanelo moralnu
stetu i zasluzuje nadoknadu.

Vest o tome da je njihov kolega dobio sudski proces francuski medijisu objavili pocetkom
decembra prosle godine. Pariski "Mond" tek je2. aprila objavio pismo ispravku Bernara
Volkera na informacijuobjavljenu u decembru. U pismu, objavljenom cetiri meseca posle
zavrsetkasudskog procesa, Volker porice ono sto je 1. decembra navedeno u
nepotpisanomtekstu u "Mondu": Informacije koje sam objavio i pri kojima ostajem,kaze
Volker, ne potiCu od jugoslovenske agencije TANJUG (kao sto jenaveo "Mond").

Volker podseca da su ga pre dve godine, kada je objavio vest o tomeda je muslimanski
projektil pao na Markale, upravo kolege iz"Monda" optuzivale za profesionalnu
neodgovornost i trazile od njega,sto je neobicno, da otkrije svoje ,sigurne izvore, nakoje
se pozivao i preko kojih je dobio izvestaj UN.

... U svom pismu Volker podseca i na argument koji naknadno indikativno potvrdjuje
ozbiljnost njegovih informacija. Skrece paznju na sledeci citatFransoa Miterana: ,Pre
nekoliko dana gospodin Butros Gali mije rekao da je siguran da je projektil koji je pao na
sarajevsku pijacuMarkale bio muslimanska provokacija.

Volkerova vest da je eksploziju na Markalama izazvala mina, ispaljenasa muslimanskih

polozaja kanal TF 1 objavio je nesto vise od 48 satipre isticanja ultimatuma Nato
bosanskim Srbima. Citirajuci izvestajUnprofora, Volker je izvestio da je muslimanska
vojska ,pucalana svoj narod,... Volker je istog dana dodao da je isti izvestajdostavljen i
sekretaru UN Butros Galiju, koji ga nije objavio iz interesa,vise politike,... Americka
stampa tada je propratilaovu vest gotovo cutanjem, iako je nacionalna agencija AP
emitovalainformaciju.

Dovodeci u pitanje autenticnost Volkerove informacije, vecina njegovihkolega je

sugerisala da je rec o ,nesporazumu,. Naime,u telegramu koji je u to vreme lord Oven
poslao Evropskoj Uniji govorise o poverljivom izvestaju po kome su projektili dosli sa
muslimanskestrane. Lord je naknadno izjavio da su u originalnom tekstu
telegramapostojale navodnice, kojima se oznacavalo da je tekst citat iz izvestajaagencije
Tanjug. Medjutim, Volker je i tada i danas, ostajao pri svome...

Lord Oven je kasnije u svojim memoarima pisao: ,Oni oko generalaRouza nikada nisu
tajili cinjenicu da je on muslimanskim liderima rekaoda je upravo primio informacije
koje ukazuju da granata nije doslasa podrucja pod kontrolom Srba, vec iz muslimanskog
dela grada...
Danas pitanje ko je ispalio projektil na Markale nema politicku tezinu koju je imao pre
dve godine, kada je bilo povod za ultimatum Nato,a zatim bombardovanje bosanskih
Srba..."

Dok se secam groteskne sprdnje koju su pred TV kamerama stranih izvestaca,izvodili

Alijini specijalci zajedno sa predstavnicima Unprofora anosajuci stare i nove leseve, cak
lutke, u pripremljena kola, od kojihneka nisu nikud stizala, javlja se zestoka potreba da
sada mi podignemooptuznicu protiv svih tvoraca lazi, kojima se ubijao srpski narodi
sirila predstava da smo satane.

Tih dana General Mladic je obavestio javnost:

"Hrvatska i muslimanska strana u bosanskohercegovackom sukobu iduna njegovo

vojnicko resavanje, jer na diplomatskom polju nisu uspeli,a najverovatnije nisu ni zeleli
da uspeju izjavio je na jucerasnjojkonferenciji za novinare u Banjaluci komandant
Glavnog staba VojskeRepublike Srpske general-potpukovnik Ratko Mladic.

Govoreci pred stotinak domacih i stranih novinara, on je kazao daje u agresiji na zapadne
delove Republike Srpske ucestvovalo oko 50hiljada vojnika Republike Hrvatske.

- Na Republiku Srpsku agresiju su izvrsile i Snage za brza dejstva,iako VRS nije

napadala jedinice Unprofor, koje one treba da stite.Snage za brza dejstva ispalile su po
pozicijama u RS 1.450 granatavelikog kalibra. Ubile su 17, a ranile 46 civila reci su
Generala Mladica.

General Mladic je rekao da je u ovoj zadnjoj agresiji Hrvatske vojskena RS, u kojoj su
ucestvovale i trupe muslimanske Armije BiH, stradalovise od pet hiljada civila, 125
hiljada ih je, na ocigled svetske zajednice,proterano sa vekovnih ognjista.

Ofanziva hrvatsko-muslimanskih trupa na RS, ocenio je on, posledicasu vazdusnih udara

Nato u kojima su poginula 152 civila, a 273 suteze ili lakse ranjena.

- Nato je za 15 dana bombardovanja izveo 3.200 naleta, a na teritoriju RS istresao je

10.000 tona eksploziva. Napadi Nato i ofanziva hrvatsko-muslimanskihsnaga na RS dugo
su pripremani, a osnovni cilj je bio promena balansasnaga na stetu RS uveren je General
Mladic.

Osvrcuci se na muslimanske zahteve za demilitarizovanjem Banjaluke ipretnje novom

ofanzivom, on je kazao da su to nerazumni postupci. VRS,dodao je, vodi odbrambeni rat,
oslanjajuci se na snagu svog narodai njegove potencijale.

- Svaki rat se zavrsava mirom i logicno je da se i ovaj zaustavi,jer njegov nastavak moze
prouzrokovati samo jos vecu tragediju. Midugo predlazemo prekid neprijateljstva, kao
korak ka miru, u celojbivsoj BiH. Davali smo priliku drugim stranama da sporna pitanja
resavamopregovorima, ali one to na zalost, nisu prihvatile istakao jeGeneral Mladic.

- Protiv srpskog naroda vodi se oruzani, medijski i diplomatski rat,s ciljem da mu se

uskrati pravo na samoopredeljenje. Zbog toga je medjunarodnazajednica, cije su pojedine
istaknute clanice pomogle agresiju Hrvatskena Republiku Srpsku Krajinu, cutke presla
preko najveceg etnickogciscenja u ovom veku rekao je General Mladic.

Govoreci o ucescu regularnih trupa Republike Hrvatske u agresiji naRS, General Mladic
je naveo konkretne podatke.

- Na jugozapadnom frontu prema Krajini, angazovano je pet brigada Hrvatske vojske sa

ljudstvom Splita, Varazdina, Zagreba, Trogira, Bjelovara i Gospica. Tu su i tri
domobranske pukovnije iz Metkovica, Splitai Unesica, kao i tri samostalna bataljona.
Pored ostalog, Hrvatskavojska je ovde angazovala 50 tenkova, 30 oklopnih transportera i
80artiljerijskih orudja, vecih kalibara. Ukupno, ovde se nalazi 30.000 vojnika Republike
Hrvatske.

Osim toga, dodao je, na jugozapadnom frontu svakodnevna su dejstva Hrvatskog ratnog
vazduhoplovstva, koje u toku 24 casa izvodi izmedju 10 i 15 borbenih naleta.

Prema srpskoj Posavini, precizirao je General Mladic, angazovano jetakodje 30.000

pripadnika Hrvatske vojske. Rec je o brigadama iz Vinkovaca,Zupanje, Zagreba, Osijeka,
Nove Gradiske, Slavonskog Broda i Nasica.Tu je i pet samostalnih bataljona HV. Na
ovom prostoru nalazi se 100 tenkova, 80 oklopnih transportera, 36 visecevnih bacaca
raketa i 150 artiljerijskih orudja velikih kalibara.
- Hrvatska vojska na istocnohercegovackom frontu drzi cetiri brigade i to iz Dubrovnika,
Splita, Makarske i Zagreba. Ovde su i domobranskepukovnije iz Imotskog i Metkovica,
kao i tri samostalna bataljona HV.Osim pesadijskim i lakim artiljerijskim, ove snage
jacine 10.000ljudi naoruzane su sa 30 tenkova, 10 oklopnih transportera i50 teskih
artiljerijskih orudja naglasio je General Mladic.

Komandant Glavnog staba BRS je ukazao i na posledice vazdusnih udaraNato po

civilnim objektima. Podsetio je na osam porusenih mostova,razorene stambene zgrade,
fabrike...

- Gde je svetska javnost da vidi autobus u kojem je spaljeno 70 civila dece, zena i staraca,
koji su bezali iz Srbobrana prema Jajcu.Oni su spasavali glave pred muslimanskom
vojskom, a stradali su od hrvatskih trupa rekao je General Mladic i podsetio da je istina o
navodnim srpskim zlocinima u Sarajevu sakrivena u fiokama svetskih mocnika.

- Nato avijacija srusila je telekomunikacione predajnike na Kozari,Svinjaru, Pecanju,

Majevici, Trovrhu, kod Nevesinja... Srusila je radio-staniceu Sokocu, Doboju, Srbinju i
na Ozrenu, rezervoare za vodu u Kalinoviku,Han Pijesku, Nevesinju i Sarajevu istakao je
General Mladic.

Septembra 1995. ruski obavestajni oficiri obavestili su javnost dasu zapadne sluzbe
organizovale bombardovanje civila, a plan realizovaliljudi Rasima Delica, granatom
ispaljenom sa krova zgrade blizu pijaceMarkale. Sve je uradjeno po tajnom planu "Ciklon
2", tvrde ruski obavestajci.Isti ruski strucnjaci precizirali su ovom prilikom da su zapadne
tajnesluzbe pokrenule jos februara ove godine operaciju pod imenom "Ciklon1", sa
ciljem da se bosanski Srbi diskredituju pred javnim mnjenjem.Rezultat je bio antisrpska
histerija u stampi i lansiranje ideje oneophodnosti Nato bombardovanja.

I Ujedinjene nacije su ovih dana juna 1996. i zvanicno potvrdile dasu znale da su masakr
na Markalama pocinili muslimani. U ekskluzivnojizjavi nemackoj novinskoj agenciji
DPA, Jasusi Akasi, sada podsekretarUN za humanitarna pitanja, a u vreme ovog masakra
sef misije UN zaBosnu, naglasio je cak da "postojanje tajnog izvestaja zapravo nikadanije
bilo tajna"! Ali, u Ujedinjenim nacijama niko nije ni ovom prilikommakar izrazio zaljenje
ili kajanje (ne daj Boze) zato sto je pogibijanavodnih 68 civila direktno izazvala
zaostravanje politike medjunarodnezajednice prema srpskom narodu, koji je oznacen kao
zlocinac!

Akasi je cak izjavio i da mnogi novinari imaju kopije ovog tajnogizvestaja, pominjuci i
napis americkog novinara Dejvida Bandera u komeje ovaj navodio neke detalje iz tog
izvestaja. Osim brojnih civilnihzrtava i materijalnih ostecenja, masakr je doneo
ultimatum Srbima odstrane Nato da povuku sve tesko naoruzanje s polozaja oko
Sarajeva.Kakva perfidnost i postupnost u pripremama definitivnog stradanja
srpskognaroda na ovim prostorima!

U to vreme, neminovna zloca, americka ambasadorka u UN Madlen Olbrajtje izjavila:

"Tesko je verovati da bi jedna vlada ucinila tako nestosopstvenom narodu, pa iako ne
znamo tacno sve cinjenice, cini se, ipakda bosanski Srbi snose najveci deo
odgovornosti..."Kao i za mnogeprethodne i potonje izjave nemilosrdne mrznje Olbrajtove
prema srpskomnarodu ni ova izjava sa strasnim posledicama, ne treba komentara!

Sve sto su potom i tada govorili i branili se Srbi za one ucijim rukama je i vlast i sud i
pravda bili su i ostali okrivljenisamo Srbi! Muslimane i Hrvate su istovremeno
naoruzavali belosvetskimocnici, javno to priznavali i drzali se optuznice da su za rat isve
nesrece Srbi krivi. Jednako prolaze vesti o tome da je americkiambasador u Zagrebu
omogucavao naoruzavanje bosanskih muslimana i vojskeHrvatske, kao i dnevnik bivseg
nacelnika staba UN sarajevskog sektora,ruskog pukovnika Andreja Demurenka, koji je
objavljen u visokotiraznomlistu "Komsomolskaja pravda" (1,6 miliona primeraka).

Demurenko je,inace jedini koji se usudio u svoje vreme da javno kaze da Srbi nikakonisu
odgovorni za eksploziju na Markalama! Citiram neke delove objavljenogdnevnika
pukovnika Demurenka koji govore o buducnosti Republike Srpskei Muslimansko
Hrvatske Federacije, Sarajevu, ulozi SAD, susretimasa generalom Ratkom Mladicem.

"Po mome, dogadjaji u Bosni ce se razvijati ovako. Republika Srpskace se ujediniti sa

Srbijom, onom "velikom" a Muslimansko HrvatskaFederacija sa Hrvatskom. Naravno,
sve to nece proci bez provokacijai krvi, ali je veliki rat iskljucen. Kontingent posmatraca
koji ostaneu Bosni nece dozvoliti suparnickim armijama da se razmahnu. I, mislimda je
dobro sto ce u svemu tome kako-tako ucestvovati i Rusija. Nasojarmiji je takodje, kao i
americkoj, potrebno da malo "nabaci misice",a vazno nam je i da steknemo iskustvo
medjunarodnog komuniciranja.

Bosna je za Amerikance probni kamen koji su oni, po kozna koji put, iskoristili da
prodemonstriraju svoju vlast. Oni sunaprosto iskoristili slabo mesto da pokazu sopstvenu
moc, cak ne samozato sto su protiv Srba. Posebno je, dakako pitanje: zasto su
bilibombardovani samo Srbi? Zasto nisu kaznjeni i Hrvati kada su poceliofanzivu na
Srpsku Krajinu? To su politicka pitanja, a ja, kao vojnik,vidim da Amerikanci u osnovi
razmisljaju ovako: nasi ,misici,ce atrofirati ako ih ne treniramo. Zato ih oni povremeno
,pumpaju,:cas na Grenadi, cas u Somaliji, cas u Bosni. Zato se takvi konfliktikontrolisu, a
moze biti i provociraju.

Ja u Sarajevu nisam imao prilike da vidim da Srbe javnostreljaju, ili maltretiraju. Tamo je
drzavna politika bila: ne pokazivatinetrpeljivost prema etnickoj manjini cije je prisustvo
bilo povoljnoza muslimane. Preostali sarajevski Srbi uglavnom su cistili ulice...

U blokiranom Sarajevu, gde su ljudi na talone dobijali po 150 grama hleba i sejali
krompir po grobljima, nocu su grmele diskoteke,a u restoranima su se prodavali riblji
delikatesi i probrana teletina.Nije bila zatvorena ni jedna juvelirnica. Negovani zdravi
muskarci,kojima je u to vreme mesto bilo u rovovima, u raskosnim automobilimasu
razvozili po terevenkama predivne zene u bundama i sa dijamantima.Uzgred, u to vreme
se pricalo da osnovnu odbranu Sarajeva drze kriminalci.
Najtoplije uspomene sacuvao sam o svom tadasnjem komandantu,generalu Besleu, koji
se strasno ponosio zbog toga sto je, kao decaksa sela do svoje dve generalske zvezde
dosao bez protekcije... Poslesvega sto se dogodilo, nakon sto me i on ,izgazio nogama,za
moje isledjivanje eksplozije na pijaci, poslao mi je pismo napisanorukom. Sa priznanjem:
,dragi gospodine pukovnice, opravdalesu se sve vase ocene situacije, sa kojima ja nisam
bio bas uvek saglasan.Zahvalan sam vam za to sto ste mi otvorili oci,. Uostalom i Basle
je izgubio polozaj i bio prevremeno otposlan iz Bosne: zatosto je na jednom zvanicnom
rucku sebi dozvolio da posumnja u srpsku pokvarenost.

Imao sam prilike i da se sretnem sa srpskim vodjama. Teskoje naci boljeg komandanta
nego sto je General Mladic. To je izuzetnotalentovani covek, krajnje pismeni i energicni
komandir. Razgovoris njim bili su teski: u mom liku celu Rusiju su okrivljavali za
izdaju.Kako sam mogao, objasnjavao sam da smo mi radi da pomognemo ali danikako ne
mozemo da izadjemo na kraj sa svojim nevoljama. No, pri tom me je bio stid.

"Kako mozete tako cudio se Mladic. Tokom celog Drugogsvetskog rata velike saveznicke
drzave, razdeljene okeanima i morima,imale su aparate za direktnu vezu. Cercil je
podizao slusalicu i Staljinugovorio: ,Xo, treba da resimo ovaj problem. Pa zastosmo sada,
na kraju 20. veka, razjedinjeni kao da je medju namanekakva provalija mi koji smo
etnicki i po mentalitetu rodjeni!Zasto mene, kao vasljivog psa, cak nece da puste do
vaseg ministraodbrane, kada on dodje u Jugoslaviju? Objasni ti to sve meni,
druzepukovnice? A objasniti mu ja, u sustini, nista nisam mogao, iako samdobro znao da
politika drzave, koja se drzi dostojno, ne moze bitida se ulaguje i desno i levo, i da i
odavde i odande izvuce nekakvedividende. Politika treba da bude u tome da se celom
svetu postenokaze: da, zaista postoje ljudi koji su nam rodjaci, sa kojima nas jeistorija
sjedinila..."

Svi su znali istinu pa je i ciriski "Die Njeltnjoche"ovako pisao o dogadjajima koji su

prethodili akciji Natoa u Bosni.

UN krije tajnu

Zestoke detonacije i bleskovi vazdusnih napada na bosanskeSrbe gotovo da su bacili u

zaborav zalog za prvu vojnu akciju Natoavelikih razmera: bila je to granata koja je 20.
avgusta ubila 37 ljudina jednoj maloj pijaci u centru Sarajeva.

Opravdanje je dan kasnije pruzila komanda Unprofora na celusa general- potpukovnikom

Rupertom Smitom, cija je istraga "van svakerazumne sumnje" pokazala da je smrtonosna
granata ispaljena sa polozajabosanskih Srba.

Za razliku od eksplozije granate kada je 5. februara 1994.na obliznjim Markalama

poginulo 68 zitelja Sarajeva i za kojuse nikada nije otkrilo cija je prakticno niko nije
postaviopitanje kako je ovoga **** krivica gotovo odmah mogla da se pripisebosanskim
Srbima. Izvestaj generala Smita, upucen teleksom glavnomstabu Ujedinjenih nacija,
napisan je na jednoj strani.
Nasuprot tome,izvestaj Ujedinjenih nacija iz 1994. zasnivao se na posebnim istragama11
razlicitih artiljerijskih strucnjaka na licu mesta i bio je 46 stranadug. (Ujedinjene nacije su
oba dokumenta proglasile tajnim.)

Pa ipak, najmanje cetiri strucnjaka jedan Rus, jedanKanadjanin i dvojica Amerikanaca

izrazili su ozbiljne sumnje uzakljucak generala Smita "koji je van svake razumne sumnje"
i nagovestavajumogucnost da su ovu granatu mogle da ispale snage muslimanske vlade,a
ne Srbi.

U intervjuu koji je dao novinaru Itar TASS, pukovnikDemurenko je 30. avgusta tvrdio da
je prakticno nemoguce pogodititako usko ograniceni cilj ni deset metara siroka ulicasa
udaljenosti od 3,3 kilometra, "koliko su udaljeni najblizi srpskiartiljerijski polozaji".
Verovatnoca takvog pogotka je "jedan premamilion".

Nekoliko neresenih tacaka

Kanadski strucnjak, jedan oficir koji je dugo boravio uBosni, rekao je da je po njegovom
misljenju izvestaj Ujedinjenih nacija"krajnje sumnjiv". Za njega je sumnjiva "nelogicnost
vezana za upaljac"projektila, koji je izvadjen iz kratera na pijaci. Za razliku od
upaljacadrugih projektila, koji su lansirani 23. avgusta, ovaj koji je pogodiopijacu "uopste
nije lansiran iz minobacacke cevi", sto je znaciloda je projektil ispaljen sa krova, ili
detoniran na drugi nacin.

Kanadjaninje dodao da su on i njegove kanadske kolege oficiri, koji ucestvujuu

operacijama u Bosni, "uvereni da je muslimanska vlada" bacila napijacu u Sarajevu ne
samo minobacacku granatu, 5. februara 1994, veci ovu 28. avgusta 1995".

Americki kriticar izvestaja Ujedinjenih nacija je sluzbenikvlade SAD, koji bi takodje

zeleo da ostane anoniman. On kaze da postoji"jos nekoliko neresenih tacaka koje bude
sumnju u valjanost prenagljeneizjave Ujedinjenih nacija".

Muslimanske provokacije

On primecuje da je sa "udaljenosti i polozaja Srba nemogucevideti pijacu" sto znaci da

su, ako su to uopste bili oni, "pucalinaslepo". Osim toga, projektil sa te udaljenosti imao
bi visoku putanju,"a to znaci da bi granata pala sa velike visine". Medjutim, kako
onnastavlja, "nije se culo karakteristicno fijukanje granate u padusto znaci da granata nije
mogla da padne sa velike visine".

Drugi americki kriticar, vojno lice, uocio je slicnu nelogicnostu izvestajima Ujedinjenih
nacija. On je u jednom intervjuu rekao dabarem tri od pet projektila koji su ispaljeni 28.
avgusta ujutru poticusa istih polozaja na srpskoj strani. "Ali cetvrti, onaj koji je
pobioljude na pijaci, potice sa drugog mesta."

Medjutim, zasto bi muslimanska vlada, kako je skeptik prinudjenda zapita, bombardovala

i ubijala sopstveno stanovnistvo ili, akose to iskljucuje, namerno provocirala srpsku
paljbu, sto se, prema izvestajimaUjedinjenih nacija iz Sarajeva, u poslednje tri godine
redovno desavalo? Cinjenica je da su nedelju dana pre tragedije na pijaci, oruzane
snagemuslimanske vlade vrsile snazne artiljerijske napade na srpske polozajeoko
Gorazda i Vogosca, severno od Sarajeva, i time provocirale odmazdusrpske artiljerije.
Muslimansko rukovodstvo je u obe prilike zahtevalovazdusne napade Natoa ali je general
Smit odbijao da ih trazi.

Onda je 27. avgusta usledila pretnja pomocnika drzavnog sekretara

americkogMinistarstva spoljnih poslova Ricarda Holbruka da bi "za jednu-dvenedelje
posledice mogle biti veoma stetne po srpske ciljeve", a nekolikosekundi potom govorio je
o "aktivnijem vazduhoplovstvu Natoa".
Drugim recima, vazdusni napadi vec su bili detaljno planiranipre nego sto je Holbruk
otputovao na Balkan da bi izlozio Srbima mirovniplan predsednika Klintona. Bio je
potreban samo povod da bi avionipoleteli i, zaista, predstavnik Ministarstva spoljnih
poslova Nik Bernszahtevao je vazdusne napade jos pre nego sto je izvestaj generalaSmita
stigao u Njujork. Prvi talas americkih borbenih aviona ispalioje prve bombe na ciljeve
samo 39 casova posle eksplozije granate napijaci.

Sada je svakako isuvise kasno angazovati mesovitu ili neutralnukomisiju koja bi na licu
mesta mogla da razjasni pad granate. Doduse,za Ujedinjene nacije nije kasno da objave
svoj celovit izvestaj dabi o njemu javno mogli da raspravljaju artiljerijski strucnjaci.

ENIGMA SMRTONOSNE GRANATE

Cirih, 14. septembra

Zestoke detonacije i bleskovi vazdusnih napada na bosanske Srbe gotovoda su bacili u

zaborav razlog za prvu vojnu akciju Natoa velikih razmera:bila je to granata koja je 20.
avgusta ubila 37 ljudi na jednoj malojpijaci u centru Sarajeva.

Opravdanje je dan kasnije pruzila komanda Unprofora na celu sa general-

potpukovnikomRupertom Smitom, cija je istraga "van svake razumne sumnje"
pokazalada je smrtonosna granata ispaljena sa polozaja bosanskih Srba.

Za razliku od eksplozije granate kada je 5. februara 1994.na obliznjim Markalama

poginulo 68 zitelja Sarajeva i za kojuse nikada nije otkrilo cija je prakticno niko nije
postaviopitanje kako je ovoga **** krivica gotovo odmah mogla da se pripisebosanskim
Srbima. Izvestaj generala Smita, upucen teleksom glavnomstabu Ujedinjenih nacija,
napisan je na jednoj strani.

Nasuprot tome,izvestaj Ujedinjenih nacija iz 1994. zasnivao se na posebnim istragama11

razlicitih artiljerijskih strucnjaka na licu mesta i bio je 46 stranadug. (Ujedinjene nacije su
oba dokumenta proglasile tajnim.)

Sumnje strucnjaka
U Smitovom izvestaju navodi se da granata 28. avgusta,mora da je letela nisko, jer je nisu
registrovali artiljerijski radariUN (koje su postavili Amerikanci) programirani da beleze
projektilesa visokom putanjom. Ovaj zakljucak potvrdila je cinjenica da
posmatraciUjedinjenih nacija nisu registrovali zvuk projektila sa visokom putanjom.I na
kraju, analiza plitkog kratera granate pokazala je da je granataispaljena s juga. U
izvestaju Ujedinjenih nacija pise da se najblizisrpski artiljerijski polozaj u tom pravcu
nalazi u predgradju Lukavice,sto znaci preko tri kilometra jugozapadno od pijace.

Pa ipak, najmanje cetiri strucnjaka jedan Rus, jedanKanadjanin i dvojica Amerikanaca

izrazili su ozbiljne sumnje uzakljucak generala Smita "koji je van svake razumne sumnje"
i nagovestavajumogucnost da su ovu granatu mogle da ispale snage muslimanske vlade,a
ne Srbi. O tome je 2. septembra svoje misljenje izneo predstavnikUjedinjenih nacija
potpukovnik Kris Vernon: "Do glavnog staba Ujedinjenih nacija u Njujorku doprli su
razliciti kriticki izvestaji o nasim zakljuccima,medju kojima jednog oficira stacioniranog
ovde u Sarajevu i dvojice iz Sjedinjenih Drzava". Potpukovnik Vernon takodje je izjavio
da Ujedinjenenacije ostaju pri rezultatu svoje istrage.

Ruski kriticar je pukovnik Andrej Demurenko, artiljerijski oficir, koji komanduje malim
ruskim odredom mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Sarajevu. U intervjuu koji je dao
novinaru Itar-TASS-a, pukovnik Demurenko je 30. avgusta tvrdio da je prakticno
nemoguce pogoditi tako usko ograniceni cilj ni deset metara siroka ulica sa udaljenosti od
3,3 kilometra, "koliko su udaljeni najblizi srpskiartiljerijski polozaji. Verovatnoca takvog
pogotka je jedan prema milion".

Kako je ispaljena granata

Kako je dodao, cinjenica da posmatraci Ujedinjenih nacija zaduzeni za kontrolu

artiljerijskog oruzja nisu culi karakteristicanfijuk granate pre detonacije, navodi na
pretpostavku da smrtonosniprojektil "nije ispaljen iz topa, vec drugog oruzanog sistema".

U televizijskoj emisiji emitovanoj 2. septembra pukovnik Demurenkoje pokazao kopiju

izvestaja Ujedinjenih nacija i izjavio:

"Ovaj izvestaj falsifikuje dogadjaje." On je mapama i dijagramima ukazaona

nedoslednosti i protivurecnosti ili bar na ono sto je mislio dajesu: "Za mene je potpuno
neprihvatljivo da se saglasim sa argumentimai cudnim zakljuccima koji su sadrzani u
zavrsnom izvestaju i po kojimaje projektil dosao sa srpske strane". To je visokog
funkcionera Ujedinjenihnacija, koji je zeleo da ostane anoniman, navelo da u razgovoru
sanovinarom A. izjavi da komanda Unprofora razmatra preduzimanje disciplinskihmera
protiv pukovnika Demurenka.

David Binder
Samo zvuci da je besmisleno boriti se za istinu a protiv ovolike svetske mafije, dobro
organizovane i placene sa ciljem obracuna sa Srbima. Jer saznajemo da, u stvari, traje lov
na srpske celnike. Znamo vecda je americka tajna sluzba usla i zvanicno u Bosnu, bivsu
BiH, kaojos jedan "medjunarodni garant mira". A njen zadatak je u stvari da prikupi ili
inscenira sto vise dokaza, tj. "dokaza" o srpskim ratnim zlocinima, kako bi Amerikanci
mogli da blokiraju aktivnost i neophodnu ulogu u istoriji srpskog naroda generala Ratka
Mladica i dr Radovana Karadzica i same Republike Srpske. Zato se i slucaj Srebrenice
vodio iz staba CIA u Lengliju.

Samo moze zvucati da je besmisleno da se slabi bore za istinu a znati pritom da su SAD
usle u bivsu BiH onog trenutka kada su 1994. godineshvatile da Alija Izetbegovic i
muslimanska vlada sami ne mogu dadobiju ovaj rat.

Vasington je tada odlucio da preko CIA i DIA ilegalnonaoruza muslimansku i hrvatsku

vojsku, obuci njihove oficire i jediniceza borbu protiv armije generala Ratka Mladica. A
znamo i da citavu tu tajnu operaciju, kao i javnu instituciju Haski tribunal placa islamski
svet. Medju obiljem svakojakih dokumenata u CIA danaspostoje i dokazi da su
Amerikanci obucavali muslimanske snajperiste da gadjaju i ubijaju i vlastiti narod, da bi
za to okrivljavali Srbe!

Protiv monstruma se, ipak, treba boriti istinom, a za pravdu za svete simbole srpstva i
srpskog naroda! Kada i to saznate, onda vam je jednostavnije da se borite: bez straha i sa
dubokim uverenjem da to nije samo vasalicna borba. Cak i kada se desi kakva strasna
licna tragedija, kaoporodici Mladic, upornost biva zesca i dublja.

NEPREZALjENE POBEDE

Tako se zove zapis, deo dnevnika reportera Visnje Orasanin, koji je objavio casopis
SRPSKA VOJSKA 25. juna ,96. godine a u spomendejtonskim poklicima o miru i
civilizacijskoj buducnosti, koje su potpisnici tamosnjih sporazuma svecarski prenosili
uzavrelom i nagrdjenom Balkanu. Narocito su uveravali srpski narod u Republici Srpskoj
da ga ceka neopisiva dejtonska lepota u miru u zajednickoj drzavi sa Hrvatima i
muslimanima, mada na smanjenom prostoru, bez Sarajeva, bez Ozrena, sa spiskom
njihovih najomiljenijih junaka, kojima su dejtonci pripremili haske tamnice proglasivsi ih
ratnim zlocincima bez suda.
Mnoge su suze zalile ovu najavljenu radost. Kao da Srbi vise ne umeju da prepoznaju sta
je za njih lepo. Mnogo je neobjavljenih tekstova inovinskih zapisa o pogromu nad
Srbima, koji je doneo dejtonski sporazum.Postalo je sudbinski i ideoloski i politicki
neophodno da se svi koji zele dobar status danas u Srbiji izjasne povoljno, sa sto
bogatijimi visprenijim kvalifikacijama "istorijskog znacaja" dejtonskog zaloga...

Neprezaljene pobede meni nepoznate koleginice po peru svedoceo sustinskoj istini s

kojom se srpski narod nosi po prostorima suzene Republike Srpske. Pod okupacijom
napirlitanih pripadnika dobro nampoznatih ratnickih placenickih jedinica, koje imaju
jasno imePSI RATA! Istoga dana, ovog vrelog jula 96. kada su desetine blindiranih
oklopnih bornih kola navalile na vojsku Republike Srpske sasvim blizu Glavnog staba
Generala Mladica, objavljena je vest da je Stejt Departmentuputio 160 novih ucitelja
Alijinih mudzahedina u Bosnu! Da pojacaju snagu Dejtona. Ili, kako rece jedan od Nato
bojovnika da asistirajuSrbima u sprovodjenju dejtonskih obaveza, da im donesu mir!
Oruzjemi gazenjem dostojanstva naroda, jurisima malih zelenih nadzidzanih vazdan
spravicama blindiranih vojnika na samog Generala Mladica, na predsednika Karadzica je
li?!

Mali zapis budi velike emocije. A glasi:

Gromoglasno su nam javili iz Dejtona 21. novembra ,95.godine da je rat zavrsen. Cast da
nam saopsti najvazniju vest s krajaveka i sveta, pripala je Vilijemu Xefersonu Klintonu,
42. predsednikuSAD-a. Nema Srbina koji nije naucio da se pored Dejtona nalazi
vazduhoplovna baza Rajt Peterson koja je u finalu rata usla u srpsku istoriju. I nije cudo
da je za mesto rodjenja bosanskog mira izabrana bas americka vazduhoplovna baza.
Americka avijacija je u drugom poluvremenu rata odigrala presudnu ulogu u "mirovnom
resenju" bombardujuci srpske ciljeve,srpsku istoriju i srpski narod. Jest, da su nas tukli i s
kopnai s mora, prekretnica rata je ipak ucinjena s neba, a da Nebo i Bog nisu imali s tim
nikakve veze. Da su imali ne bi bilo preko pola miliona srpskih izbjeglica. Prema recima
pomenutog Bila Klintona bio je to uvod u mir: "Bio sam ubedjen da dramaticne promene
na terenu, zajednosa obnavljanjem upotrebe vazdusnih udara od strane Natoa u Bosni,
otvarajumogucnost za postizanje sveobuhvatnog resenja koje konacno moze resiti
sukob". Nakon "dramaticnih promena na terenu" usledio je Dejton.

Tako je napravljen ovaj padobranski mir spusten s neba na bosanske prostore na kojima
se rat jos nije (bio) zavrsio. Zato jeposlato 60 hiljada vojnika Nato-pakta da cuva i
sprovode mir po bosanskim brdima na kojima se nikada nisu primile ni mnogo
jednostavnije kulture donosene iz Amerike i belog sveta od kukuruza do kivija.

Mir (posebno za Sarajevo) nije imao alternativu, pa jedobio. Odlazak ili smrt. I krenuse
Srbi iz istorije u nigde. U kamionima,kolonama, peske i preko brda.
Mlada zena, majka dvoje dece R. P., u ratu ostala bez muza raznese se bombom. Stariji
covek ubija se u bolnici pistoljem,drugi puskom u kuci, opet mlada majka sa bombama u
podrumu kuce...Decembar, januar, februar, mart Srpsko Sarajevo posle Dejtona pistolji,
bombe, puske... spratovi nebodera... srca koja naprasnootkazuju u sred pakovanja. Zivi i
mrtvi Srbi napustaju Sarajevo. Srpski izbor izmedju putnog i mrtvackog kovcega, kako to
predvide, i bi smenjen,francuski oficir na kraju mandata Unprofora. Umire se usput, u
kolonama,na privremenim stanistima i odredistima.

Secam se vojnika koji nije imao snage da iznese pusku izrovova koje je srpska vojska
napustala na Vrbanji pred predaju linija razgranicenja Iforu. Poneli su mu pusku sapinjuci
se kroz decembarski sneg, zanemeli i postidjeni pred vojnickom suzom i "mirom" koji je
snasao ovaj narod. Decembra ,95. plakalo je citavo Srpsko Sarajevo.Odbranjeno, pa
izgubljeno.
Plakala je i starica u crnini 18. marta ,96. na autobuskoj stanici na Palama nudeci nevesto
cigarete na prodaju:"Jos danas mi je, sine kuca na srpskoj zemlji i vise nikad."

Sutradan, 19. marta poslednja stopa Srpskog Sarajeva preslaje pod muslimansku vlast.
D+90 po Dejtonu nije kasnio. Implementacijamirovnog sporazuma odvijala se bez
zastoja i bez obzira na srpskekolone, suze i smrt.
A u Sokocu na novom groblju, na koje su danima i kamionimapristizali ekshumirani
posmrtni ostaci srpskih boraca sa sarajevskihgrobalja, 19. marta 1996. godine, Jela
Djuricic, izbegla iz Vogosce,po drugi put sahranila porodicu. Sinove Milana, Milomira i
suprugaBoska izginule u ovom ratu, u odbrani Srpskog Sarajeva.

Visnja Orasanin

STRADANJA I ODBRANE

O istinskom karakteru srpskog naroda, o njegovom polozaju i nacinu vodjenja politike u

bivsoj Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj od njenog nastanka do danas
najbolje govore zakoni i uredbe koje su njen predsednik i Skupstina donosili i koje su u
Vojsci strogo postovane.

Ovde citiram samo one odluke koje su vezane za predmet moga interesovanja: odmah
posle formiranja Vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine (kako se u pocetku zvala
Republika Srpska) predsednik Republike doneo je Naredbu o primjeni pravila
medjunarodnog ratnog prava u Vojsci Republike Srpske, zatim Uputstvo o postupanju sa
zarobljenim licima i telegram svim predsednicima opstina o tome kako da se ophode u
vezi sa zarobljenicima, sabirnim logorima i sl.

Da je srpski narod tezio miru i da nije bio pripravan za rat u bivsoj Bosni i Hercegovini
govore i dve deklaracije koje je Skupstina srpskog naroda donela prve godine rata. Prva
je posvecena prihvatanju i podrzavanju svih humanitarnih nastojanja Medjunarodne
zajednice (11.8.1992) a druga je Deklaracija o zavrsetku rata! Kakav divan san koji su
Srbi sanjali jos 17. decembra te prve ratne 1992. godine! Ali, snovima je nametnuta
nemilosrdna ratna stvarnost, koja je bila pothranjivana gnusnim izmisljotinama, koje su
uvecavale mrznju i bes ne samo mocnika, nego i obicnog sveta sirom zemljine kugle.

Istina stoji u sledecim dokumentima:

Na osnovu clana 174. stav 1. tacka 14 Zakona o vojsci Srpske Republike Bosne i
Hercegovine ("Sluzbeni glasnik srpskog naroda u BiH", broj: 8/92), Predsjednik Srpske
Republike Bosne i Hercegovine, d o n o s i
N A R E D B Uo primjeni pravila medjunarodnog ratnog prava u Vojsci Srpske Republike
Bosne i Hercegovine

1. Vojska Srpske Republike Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vojska) i Srpsko

Ministarstvo unutrasnjih poslova u oruzanom sukobu primjenjuju i postuju pravila
medjunarodnog ratnog prava.

Pod pravilima medjunarodnog ratnog prava u smislu stava 1. ove tacke podrazumijevaju
se:

- medjunarodni ugovori koje je potpisala ili ratifikovala odnosno kojima je pristupila

bivsa Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija,

- pravila medjunarodnog obicajnog ratnog prava,

- opste priznata nacela medjunarodnog ratnog prava.

2. Za primjenu pravila medjunarodnog ratnog prava odgovorni su komandiri i

komandanti vojske i svaki pripadnik vojske ili drugog oruzanog sastava koji sudjeluje u
borbenim dejstvima.

Protiv lica koja krse pravila medjunarodnog ratnog prava nadlezni starjesina je duzan da
pokrene postupak za izricanje zakonom propisanih sankcija.

3. Ovlascuje se ministar odbrane Srpske Republike Bosne i Hercegovine da propise

uputstvo o postupanju sa zarobljenim licima.

4. Radi upoznavanja sa pravilima medjunarodnog ratnog prava u vojsci redovno

organizovati obuku.

5. Ova naredba stupa na snagu danom objavljivanja u "Sluzbenom glasniku srpskog

naroda u BiH", a sastavni dio ove naredbe je uputstvo o postupanju sa ratnim
zarobljenicima.

Br. 01-52/91Datum, 13.06.1992.

PREDSJEDNIK SRPSKE REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE Dr Radovan

Karadzic
Na osnovu naredbe Predsjednika Predsjednistva Srpske Republike Bosne i Hercegovine
broj 01-53/92 od 13. juna 1992. godine, ministar odbrane, donosi
UPUTSTVO O postupanju sa zarobljenim licima

1. Ovim uputstvom utvrdjuju se prava i duznosti vojnih lica Vojske Srpske Republike
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: vojna lica), kao i pripadnika Srpskog Ministarstva
unutrasnjih poslova u postupanju sa zarobljenim licima.

2. Pod zarobljenim licima podrazumevaju se pripadnici neprijateljskih oruzanih snaga

cim se predaju i poloze oruzje, odnosno posto budu savladani u borbi ili van borbe.

3. Prava i duznosti vojnog lica su da po zarobljavanju preduzme sve mjere da zarobljeno

lice ne pobjegne kao i duznost da zarobljenom licu postedi zivot i da sa njim postupa
covjecno.

Zabranjeno je u ma kom slucaju prema zarobljenom licu preduzimati represiju. Sa

zarobljenim licima mora se postupiti covjecno i moraju se zastititi od nasilja, uvreda i
zastrasivanja. Zarobljena lica zadrzavaju punu gradjansku, pravnu i poslovnu sposobnost
kakvu su imali u trenutku zarobljavanja.
Takodje je duznost vojnih lica da bolesnim ranjenim zarobljenicima omoguce pruzanje
medicinske nege.

4. Zarobljena lica privode se u prihvatne centre koje odredjuje starjesina ranga komandira
cete i njemu ravnom i visem polozaju, prije pocetka borbenih dejstava. U prihvatnom
centru utvrdjuje se identitet zarobljenog lica, a potom, organizovano pod pratnjom
sprovodi u logore za zarobljenike.
Pri privodjenju u logor zarobljeno lice obavezno ispunjava kartu o zarobljavanju
propisanu normama medjunarodnog ratnog prava.
Sastavni dio ovog uputstva je obrazac karte o zarobljavanju.

5. Pod logorima za zarobljena lica se podrazumijevaju zgrade i barake u koje su

smjestena zarobljena lica. Uslovi smjestaja u ovim logorima moraju biti isto tako
povoljni kao i uslovi sopstvenih jedinica lociranih na tom podrucju. Pri tome treba voditi
racuna o obicajima i navikama zarobljenika.
U mjesovitim logorima, zenama zarobljenicama treba obezbjediti posebne spavaonice i
higijenske uredjaje. U slucaju priblizavanja borbenih dejstava, zarobljenike treba
blagovremeno evakuisati. Zarobljenim licima u logoru treba obezbediti zaklone od
bombardovanja i drugih opasnosti.

6. Zarobljena lica se snabdjevaju po propisanim tablicama ishrane, ali tako da se u svemu

zadovoljavaju kaloricne potrebe. Gdje god postoji mogucnost u logorima otvoriti kantine
u kojima zarobljena lica mogu kupovati najnuznije potrebne artikle, kao sto su: sapun,
duvan, igle, itd.

7. Posebna paznja mora se posvetiti higijeni u logoru, kao i ljekarskoj nezi i zbrinjavanju.
Jednom mjesecno obavezno je sprovesti lekarsku inspekciju.

8. Komande logora su duzne da podsticu intelektualne, vaspitne, zabavne i sportske

djelatnosti zarobljenih lica, kao i vrsenje vjerskih obreda ukoliko se time ne narusava
unutrasnji red i disciplina.

9. Po mogucnosti oficire i njima ravna zarobljena lica treba grupisati u posebne logore, a
ako to nije moguce onda u odvojene prostorije. Zarobljeni oficiri su oslobodjeni svakog
rada.

10. Osim na radovima u vezi sa uredjivanjem i odrzavanjem logora, zarobljena lica mogu
se upotrebljavati za radove u poljoprivredi, industriji, rudarstvu, zanatstvu, saobracaju,
trgovini i drugim poslovima osim na radovima koji su u neposrednoj vezi sa ratnim
dejstvima.

11. Svakom zarobljenom licu treba odmah po zarobljavanju omoguciti da posalje po

jednu dopisnicu svojoj porodici, Centralnoj agenciji za obavjestavanje zarobljenih lica i
Komisiji iz tacke 19 ovog uputstva.

12. O blizim pravima i duznostima zarobljenih lica i njihovom ponasanju u logoru i

uslovima za izricanje disciplinskih kazni, komandant logora donosi propise koji moraju
biti javno izlozeni i dostupni zarobljenim licima.

13. O svim zarobljenim licima u logoru se vodi knjiga zarobljenih lica sa azbucnim
registrom iz koje treba da se vidi porodicno i licno ime, cin, datum rodjenja i broj
matrikule utisnut na plocici za raspoznavanje.

14. Dozvoljeno je ispitivanje zarobljenih lica o podacima vojnog karaktera, pri cemu se
prema zarobljenim licima ne smiju primenjivati bilo kakve represalije ili zastrasivanja.

15. Licne stvari, novac i predmeti od vrijednosti mogu se samo privremeno oduzeti i
vratiti po otpustanju iz logora.

16. Zarobljena lica imaju pravo da u logoru imaju povjerenika koji predstavlja zarobljena
lica pred logorskim vlastima, medjunarodnom komisijom Crvenog krsta i drugim
organizacijama koje pruzaju pomoc zarobljenim licima.

17. Predstavnicima Medjunarodnog Crvenog krsta i drugim humanitarnim

organizacijama omogucava se da u granicama mogucnosti posecuju zarobljena lica i
pruzaju pomoc.

18. Za organizaciju i smestaj logora odgovaraju komandanti korpusa Vojske Srpske

Republike Bosne i Hercegovine.

19. Komisija za razmjenu zarobljenih lica pri Ministarstvu pravde Srpske Republike
Bosne i Hercegovine, istovremeno vrsi i ulogu biroa za obavjestavanje zarobljenim
licima.

Broj 21-26/9213. juna 1992. godine

Ministar odbrane Srpske Republike BiH Pukovnik, Bogdan Subotic
KARTA O ZAROBLJAVANJU(Prednja strana)
POSTA ZA RATNE ZAROBLJENIKE, Oslobodjeno postarine
KARTA O ZAROBLJAVANJU RATNIH ZAROBLJENIKA

VAZNO - Ovu kartu mora da ispuni svaki zarobljenik odmah po zarobljavanju i svaki put
kad promeni adresu, usled upucivanja u bolnicu ili u neki drugi logor.
Ova karta je nezavisna od posebne dopisnice koju je zarobljenik ovlascen da posalje
svojoj porodici. CENTRALNOJ AGENCIJI RATNIH ZAROBLJENIKA
MEDJUNARODNI KOMITET CRVENOG KRSTA.
ZENEVA(Svajcarska)

Polazeci od prava naroda na samoopredeljenje i samoorganizovanje, imajuci u vidu

spremnost srpskog naroda da se medjuetnicki sukobi u Bosni i Hercegovini rijese mirnim
putem i politickim sredstvima,
Slijedeci volju srpskog naroda da bude integralni dio medjunarodne zajednice,
Skupstina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini kao jedini legitiman predstavnik i najvisi
organ vlasti Srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, u svrhu obracanja Savjetu
bezbjednosti, njegovim stalnim clanicama Americi, Rusiji, Francuskoj, Kini i Velikoj
Britaniji, kao i Medjunarodnoj zajednici d o n o s i D E K L A R A C I J U o prihvatanju i
podrzavanju svih humanitarnihnastojanja Medjunarodne zajednice

1. Srpske vlasti su za trenutan i bezuslovan prekid rata i postizanje konsenzusa o

politickom rjesenju krize.

2. Sa srpske strane nema smetnji za humanitarne konvoje. Srpska strana je predala

Aerodrom Sarajevo pod kontrolu UNPROFOR-a, dala pune garancije za kopnene
koridore i otvorila sve zatvore za medjunarodnu inspekciju, a spremna je za razmjenu
zarobljenika po principu "svi za sve". Stoga bilo kakva vojna intervencija u humanitarne
svrhe nema opravdanja.

3. Iako srpski vojnici ne mogu da zamisle sukob sa vojnicima Engleske, Francuske,

Amerike ili bilo koje druge zemlje starog srpskog saveznika, ipak bi medjunarodna vojna
intervencija prerasla u nekontrolisan proces ciji ishod se ne bi mogao predvidjeti.

4. Dolazak bilo kakve druge vojske, osim nepristrasnih snaga UN kao cuvara mira,
mogao bi da dovede do eskalacije rata i nesagledivih posljedica.
Greska preranog medjunarodnog priznanja Bosne i Hercegovine ne moze se ispraviti
cinjenjem nove greske, vojne intervencije, koja bi se pretvorila u vojnu arbitrazu i
mijesanje u medjuetnicki rat u korist jedne strane.

5. Srpske vlasti u Bosni i Hercegovini preuzimaju obaveze da prihvate sva humanitarna

nastojanja Medjunarodne zajednice sa potpunom saradnjom u svim poduhvatima koji
nisu u suprotnosti sa opstankom Srpskog naroda.

6. Srpska strana u Bosni i Hercegovini trazi od Savjeta bezbjednosti da objasni sta srpski
narod treba da uradi da bi se izbjegla vojna intervencija i krvoprolice koje bi je pratilo.

Banja Luka, 11.8.1992. g.

SKUPSTINA SRPSKOG NARODAU BOSNI I HERCEGOVINI
S r p s k a R e p u b l i k a PREDSJEDNISTVO
SIFROVANO
Broj: 01-827/92Datum: 8.09.1992. godineUrgent strogo povjerljivo

T E L E G R A M- svim predsjednicima opstina u Srpskoj Republici -

Shodno mojoj naredbi od 13.06.1992. godine o postovanju medjunarodnog humanitarnog
prava u postupku sa ratnim zarobljenicima podsjecam vas da ste licno odgovorni za
zbivanja na teritoriji vase opstine. U tom smislu vas podsjecam da se u zatvorima i
sabirnim centrima, protiv njihove volje ne smiju zadrzavati civili koji nisu pocinili
nikakvo krivicno djelo i da morate izvesti njihovo bezbjedno pustanje na teritoriju na
koju oni zele da se sklone od ratnih dejstava. To se odnosi ne samo na zene, djecu i starce
nego i na bolesne pripadnike neprijateljske vojske koji se poslije pustanja nece pridruziti
neprijatelju za koje nema izrazite dokaze o pocinjenju krivicnih djela.

Takodje ste duzni da nas obavijestite o eventualnom postojanju zatvora i sabirnih logora
na vasoj teritoriji kako ne bi dozivljavali iznenadjenja.
Takodje ste duzni da postujete Zenevsku konvenciju kako u tretiranju zarobljenika tako i
u njihovom evidentiranju i izvjestavanju naseg Crvenog krsta koji je duzan da izvjestava
misiju Medjunarodnog crvenog krsta u Beogradu, Ruzveltova 61.

Cuvari zatvora su duzni da izlaze u susret Medjunarodnom crvenom krstu i Visokom

komesarijatu za izbjeglice.

PREDSJEDNIK PREDSJEDNISTVA Radovan Karadzic

R e p u b l i k a S r p s k a NARODNA SKUPSTINA

Polazeci od cinjenice da se bivsa SR Bosna i Hercegovina raspala,

Isticuci da je srpski narod, braneci se istovremeno od fasizma i od islamskog
fundamentalizma, oruzanim narodnim otporom odbranio svoje istorijske i etnicke
teritorije i sprijecio planiran genocid nad srpskim narodom.
Objavljujuci da je srpski narod, u Gradjanskom ratu koji sam nije zapoceo, vec mu je taj
rat bio nametnut, ostvario svoju legitimnu i legalnu teznju za sopstvenom i suverenom
drzavom.

Koristeci suvereno pravo srpskog naroda na samoorganizovanje i samoopredjeljenje u

skladu sa clanom 1. Povelje UN o pravu naroda na samoopredjeljenje,
Na osnovu clana 70. Ustava Republike Srpske, Narodna skupstina Republike Srpske je na
svojoj sjednici odrzanoj dana 17.12.1992. godine usvojila
D E K L A R A C I J U O ZAVRSETKU RATA

1. Proglasava se da je medjuetnicki i medjuvjerski rat u bivsoj SR Bosni i Hercegovini za

Republiku Srpsku zavrsen.

2. Srpski narod je odbranio svoju samostalnu i suverenu drzavu Republiku Srpsku.

3. Republika Srpska je spremna da svoje granice, koja je definisala njena Skupstina,

ostvari politickim sredstvima. Sadasnje granice imaju privremeni karakter.

Sadasnje granice Republike Srpske imaju karakter privremenih granica do dana

zakljucivanja mirovnog ugovora izmedju strana u sukobu u bivsoj SR Bosni i
Hercegovini.

Mirovni ugovor iz prethodnog stava moze biti zakljucen tek kada se, u skladu sa
Rezolucijom 787. Savjeta bezbjednosti, jedinice Vojske Republike Hrvatske povuku na
teritoriju Republike Hrvatske, kada se mirnim putem i politickim sredstvima rijese svi
teritorijalni i granicni sporovi izmedju konstitutivnih drzava koje su organizovane na
teritoriji bivse SR Bosne i Hercegovine i kada medjunarodna zajednica bude garantovala
njegovo izvrsenje.

4. Republika Srpska je iskreno spremna da otpocne pregovore o zakljucivanju mirovnog

ugovora izmedju strana u gradjanskom ratu u bivsoj SR Bosni i Hercegovini i nastavi
pregovore o uredjenju bivse Bosne i Hercegovine u okviru mirovne konferencije o bivsoj
Jugoslaviji.

5. Drzavni organi Republike Srpske, na osnovu njenog Ustava i zakona, obezbjediti mir,
zivotnu, pravnu i imovinsku sigurnost svim gradjanima, bez ikakve diskriminacije.

6. Republika Srpska saradjuje s organima medjunarodne zajednice u ostvarivanju

ljudskih i manjinskih prava.

7. Drzavni organi Republike Srpske, u skladu sa svojom nadleznoscu, pozivaju sva

naoruzana lica sa teritorije Republike Srpske koja se ne nalaze u sastavu Vojske
Republike Srpske ili Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srpske da predaju svo
naoruzanje koje posjeduju ili da se stave pod komandu Vojske Republike Srpske.

Sprecava se, u skladu sa zakonom, svako dalje oruzano djelovanje na teritoriji Republike
Srpske.

8. Amnestiraju se sva lica koja su ucestvovala u oruzanim sukobima a nisu pocinila ratne
zlocine.

Ratni zlocinci se gone u skladu sa Zakonom.

II

9. Republika Srpska i dalje preduzima sve potrebne mjere za razmjenu ratnih

zarobljenika i za raspustanje zatvora za ratne zarobljenike.
10. Republika Srpska je spremna da otpocne pregovore o uspostavljanju ekonomskih
odnosa sa drugim dijelovima bivse SR Bosne i Hercegovine i bivse SFR Jugoslavije.

11. Republika Srpska iskreno saradjuje sa OUN, Savjetom bezbjednosti, Mirovnom

konferencijom o bivsoj Jugoslaviji, UNPROFOR-om, Medjunarodnim komitetom
Crvenog krsta i Visokim komesarijatom za izbjeglice u sprovodjenju rezolucija Savjeta
bezbjednosti, dopremanje humanitarne pomoci i pruzanju svake druge pomoci potrebne
stanovnistvu na podrucjima zahvacenim ratnim dejstvima.
III

Ova deklaracija stupa na snagu osmog dana od dana donosenja.

PREDSJEDNIK NARODNE SKUPSTINE Mr Momcilo Krajisnik

POFALICI
Ovaj segment knjige dokumenata "Stradanje Srba u Sarajevu" (Komesarijata za izbeglice
Srbije) preuzela sam zato sto je vezan za sagu o Generalu Mladicu. Do rata u tom naselju
zivela je i Generalova porodica. Naravno, i sva druga poglavlja i stradanja Srba su i
slicna i neverovatno razlicita.

Pofalici su deo Sarajeva i pripadaju opstini Centar. Katastarski su vecinom pripadali

Srbima. Stare Pofalicke porodice, cija imanja datiraju jos od proslog stoleca su:
Cangalovici, Pikulici, Madzarevici, DJukici, Andrijasevici itd. Od 1945. godine to
podrucje naseljavaju i Vaskovici, Simeunovici, Dilberovici, Trisici, Andrici, Elezi,
Savici... U Pofalicima postoji i stara begovska porodica Foce.

To je naselje privatnih kuca u kome se nalazi i najstarija sarajevska fabrika "Fabrika

duvana Sarajevo" i "Sarajevska mlekara".
Licna izjava 71/00338 B. O.

U Sarajevu sam radio u "Sarajevskoj mljekari". Sa suprugom i djecom zivio sam u stanu
na Cengic Vili, a imali smo kucu i u Pofalicima. 15.5.1992. javljeno nam je da je obijena
samoposluga u Orlovackoj ulici i moja zena je morala otici da izvrsi popis. Ja sam ostao
u stanu.

Tu noc je bombardovana Cengic Vila i supruga se nije mogla vratiti kuci. Ostala je tamo.
Sutradan sam otisao na posao i u 11 sati saznajem da Dragan Vikic ide sa dva transportera
Humskom ulicom prema gornjim Pofalicima. Javio sam to supruzi, misleci da je to
rutinska kontrola stanovnistva, pa da se skloni. Medjutim, saznajem da Juka Prazina sa
oko 3700 ljudi ide prema gornjim Pofalicima, a Krusko ide od Buca Potoka. Napad je
poceo u 11 sati i bilo je stravicno. Napustili smo radna mjesta i otisli smo kuci. Oko 16
sati komsije Ibrahimovic i Tahirovic su dosle i rekle mi da su muslimani zauzeli Pofalice
i da treba ici u pljacku. Otisao sam sa njihovom majkom u Pofalice da probam pronaci
suprugu jer o njoj nista nisam cuo. Tamo smo naisli na uzas, masakr. Ispred kuca i po
ulici lezali su lesevi mrtvih ljudi, zena, djece i zivotinja.

Kuce su bile popaljene u Orlovackoj ulici, Humskoj, sve je bilo unisteno, mrtvo. Trazio
sam zenu. Prevrtao sam leseve svojim rukama. Po mom vidjenju, a i po pricanju
Muslimana ubijeno je u tom masakru 312 ljudi. Srbi koji su prezivjeli morali su kopati
rake za sahranu.

Sahranjivali su u dvije jame, prema "znaku" iz Orlovacke. Ostale leseve su bacali na

kamione i odvozili na smetliste, deponiju u Buca Potoku. Suprugu nisam nasao i tek
mnogo kasnije sam saznao da je uspjela pobeci i izaci iz Sarajeva. U to vrijeme, nama
Srbima, kretanje je bilo ograniceno. Mogli smo ici samo na posao i kuci. Mene je sve
vrijeme vozio Ismet Vrazalica, clan Zelenih beretki. Tada sam sa prijateljima smisljao
nacine kako da izadjemo iz grada, ali je to bilo nemoguce.

Preko radija su pozivani Srbi na organizovan izbitak iz grada, ali oni koji su se uspjeli
probiti kroz razne barikade, na mjesto sastanka, bili su uhapseni.
Ta polazista su bila autobuska stanica na Alipasinom Polju i na Dobrinji.
Mene su uhapsili zato sto sam radio u Mjesnoj zajednici na poslovima raspodjele hrane u
pocetku. Bila su nas dvojica Srba. Posto sam radio u "Sarajevskoj mljekari" imao sam
velike kolicine mlijeka u prahu i donosio sam, u taj nas kraj, mlijeko. U zgradi gdje sam
zivio bilo je mnogo mjesovitih brakova. Neko od komsija dojavio je kako ja dajem hranu
iskljucivo Srbima. To je zgrada sa 56 stanova, a ja sam, bas u to vrijeme, bio predsjednik
kucnog savjeta nalazi se u ulici DZemala Bijedica 31.

Postalo mi je jasno da me policija prati i trazi kada je dosao kod mene inspektor Branko
Kuljacic (Hrvat) i rekao mi da se cuvam i da ako imam oruzje, njemu ga dam jer njega
nece provjeravati.

Kod sebe nisam imao oruzje pa se nisam ni plasio. 22.6.1992. godine oko 16 sati u stan
mi dolaze dvojica inspektora. Kasnije sam saznao da su obojica bili pusteni iz zatvora u
februaru mjesecu 1992. godine. Rekli su mi da su dosli na razgovor.

Ponudio sam ih picem, sjeli su i poceli smo razgovarati. Ispostavilo se da me jedan od

njih zna posto sam ja bio planinar, pa smo se sretali po bivacima.
Sve je to licilo na prijateljski razgovor. Oko 18 sati Islamovic Damir (jedan od njih
dvojice) poce da pretresa stan. Prvo su usli u djeciju sobu koja je, po zidovima,
oblijepljena posterima "Crvene Zvezde". Kada su nasli skolske sveske na kojima su bila
nacrtana cetiri S poceli su da vicu: "Sta je ovo? Kakvo je ovo vaspitanje?!" Tada sam prvi
put dobio udarac pistoljem po glavi, psovali su me i nazivali cetnikom.

Nasli su jednu audio kasetu sa cetnickim pjesmama za koju ja stvarno nisam znao djeca
su je kupila i krila od mene. Takve kasete su se mogle kupiti na ulici. Prodavale su se
kasete i sa muslimanskim i sa hrvatskim nacionalistickim pjesmama i narod ih je
kupovao. Moram napomenuti da mi djeca tada nisu bila u Sarajevu. Poslao sam ih u
Bijeljinu kod mojih roditelja, poslije prvog strajka prosvjetnih radnika, da normalno
zavrse razred. Pronasli su i jednu video kasetu, sa jedne svadbe u Rajlovcu. Na toj kaseti
bili smo snimljeni kako pijevamo jednu staru srpsku pjesmu "Odakle si sele", a pjevali
smo je svi i Srbi i Muslimani. To ih je posebno iritiralo. Maltretiranje je pocelo. Odveli su
me u SUP i tamo sam morao dati izjave o svim ljudima sa video kasete. Telefonski
imenik su pregledali i kada su naisli na imena nekih Srba sa Sokolca odmah su me
optuzili za pripadnost "cetnickom pokretu". Odveli su me u Republicki SUP u ulici Save
Kovacevica koji je bio zauzet od strane Zelenih beretki. Tu me je docekao neki inspektor
Dragan, predstavio mi se i odmah me udario nogom u glavu. "Sta ti fali sa muslimanima?
Evo ja radim sa njima."
Stavili su mi ruke na sto i zakovali me bajonetom kroz kosulju (i sada imam tu kosulju).
Ispitivali su me za djecu, za oruzje, sta znam o Srbima... Kako nisam nista odgovarao
rekli su mi da me salju u Centralni zatvor kod Cele u "masinu za mljevenje".

Odveli su me u centralni zatvor kod Bajramovica, komandanta vojne policije i

komandanta zatvora (iz koga je pusten na slobodu). Cekao sam pred kancelarijom jer su
unutra nekoga "obradjivali". Tu sam sreo jednog komsiju koji je sa mnom normalno
razgovarao dok mu nisu rekli za kasete, a onda su poceli "skakati" po meni. Poslije toga
izvode me pred Centralni zatvor, na trg, a tu se nalazi i studentski dom "Mladen
Stojanovic", negdje oko 20 sati. Mine su padale okolo, ali na srecu, nijedna me nije
pogodila.

Odvode me u Centralni zatvor, na peti sprat vojni odjel i ubacuju me u "mracaru". Poslije
15 minuta, zajedno sa Savom Jovanovicem, vezuju nas lisicama za ruke i ponovo odvode
kod Cele. Tamo su nam poskidali sve stvari sa nas osim osnovne odjece i odvode nas u
zenski frizerski salon u domu "M. Stojanovic". Ogromna je vlaga, ali posto je mrak ne
znamo sta je, samo znamo da su nam noge bile mokre i cipele pune. Ujutro smo vidjeli da
je to krv. Tu noc smo proveli viseci, zakaceni za cijevi radijatora, na lisicama. Sutradan
su dosli da nas vode na saslusanje neki momci koji su nosili gvozdene sipke dugacke oko
1 metar. Skinuli su nas sa cijevi i poveli prema izlazu. Tamo nas je cekao neki kamion i
poceli su nas ubacivati unutra. Posto sam tada bio jak i u kondiciji, prvi sam uskocio
unutra i na taj nacin sam izbjegao teske batine.

Ostala desetorica su vrlo lose prosli. Tukli su ih tim sipkama i bajonetima. Nismo znali
gdje nas vode, ali sam kroz jednu pukotinu vidio da idemo prema kasarni "V. Bubanj".
Kada smo stigli, ponovo sam istrcao prvi i ponovo izbjegao teske batine. Taj dan je u "V.
Bubanj" dopremljeno 74 zatvorenika. Logor je poceo sa "radom". Morali smo se okrenuti
ka zidu sa rukama dignutim uvis; bili smo skinuti do gola. Uz ispitavanje poceli su sa
batinanjem. Udarali su me u glavu koja je vec bila na zidu i izgubio sam svijest. Tada su
ubili profesora matematike Gligoric Milorada sa Ilidze.

On je ovim cuvarima bio profesor u skoli. Tukli su ga i stalno podvikivali: "Profesore,

moze li dvojka!?" Bila je to tuca do smrti, covjek je podlegao. Poslije su me ubacili u
celiju, cetvorku, zajedno sa jos osmoricom, a sutradan nas je vec bilo 14.

Celija je bila dimenzija 1,65 3,70 to je nekih 6,5 kvadrata. Imali smo nekih 35
santimetara prostora za svakoga od nas. Tu sam proveo oko 4 mjeseca, bez optuznice, bez
icega. Poslije 4 mjeseca istrazni sudija Ignjac Dodig prvog je mene izveo. Tada vise
nisam licio na sebe, sa tacno 100 kg spao sam na 54.U medjuvremenu mnogi su umrli,
sto od gladi, sto od batina.

Poslije saslusanja obavijestili su nas da cemo imati odbranu na sudjenju.

Upravnik Ramiz Avdic, bivsi vaspitac zatvora u Foci, posebno je uzivao u
maltretiranjima, a ona nisu bila svakodnevna bila su svakominutna. Hrana nam se
sastojala od vode i hljeba tanka kriska od 2 grama, kao moj nokat.
Jednom sam iznio to parce i pokazao ga novinarima koji su nas opsijedali. Poslije toga su
mi polomili rebra. Dvojici novinara sa TV Sarajeva, koji su mi se predstavili kao Srbi,
povjerio sam se i zamolio ih da jave mojoj porodici da sam ziv.

Obecali su da ce to uciniti, ali sve do 22.03.1993. godine ja nisam cuo za porodicu. To

isto vece, poslije razgovora sa novinarima, policija je saznala za moju porodicu u
Bijeljini i telefonom su zvali moju suprugu. Predstavili su se kao moji prijatelji i pokusali
od nje saznati da li sam imao oruzje, gdje se nalazi i sl. Od nje su culi za neke moje
prijatelje i ti ljudi su isto vece bili uhapseni.

Za porodicu sam saznao prvi put kada je Medjunarodni Crveni krst dosao da nas
registruje, a to je bilo 22.2.1993. godine, 8 mjeseci poslije hapsenja. Od tada se tretman
za nijansu poboljsava. Dok oni nisu dosli ljudi su nestajali nepovratno, "gutao ih je
mrak", a odvodjeni su kao da idu u razmjenu.

Porodica i Medjunarodni komitet crvenog krsta traze Ognjena Kojevica koji je sa nama
bio zatvoren. Odveli su ga u "razmjenu". Od gladi i batina umrli su Guslov Trivo, Novica
Nicevic, pukovnik Bracanovic, Matic Aleksandar, Siljegovic Stevo... Iskljucivi krivac za
njihovu smrt bio je ljekar, odnosno veterinar, on i Himzo Dolan zapovijednik logora.

Mogli su spasiti te ljude sa parcetom hljeba... Nedeljko je umro samo od gladi kao i
Misovic sa Stupa. LJekar ih je sutirao i govorio im da se ne foliraju, da su zdravi i da im
nista ne fali, a bili su sama kost i koza. Na rad smo izvodjeni sve vrijeme. Tamo su nas
posebno maltretirali pripadnici Drinske jedinice pod Sabanovicevim vodjstvom.

Tu je bila smjestena i njihova 101. brigada. Radili smo na rasciscavanju uz strasna

maltretiranja.

Tu sam proveo 12 mjeseci i izvodjen sam 14 **** na sudjenje. Uvijek su mi produzavali

pritvor. 15.5.1993. godine sam osudjen pa sam u "Viktoru Bubnju" ostao do 9.6.1993.
godine. Trazili su od mene da predjem u redove Armije BiH i u tom slucaju bio bih
oslobodjen od presude.

Na to nisam pristao. Poslije presuda prebacivali su nas u Centralni zatvor za koji smo
mislili da se tamo vrsi razmjena, ali nista nismo sigurno znali jer nismo imali nikakvu
povratnu informaciju. Kada su odveli Rogan Branka mislili smo da je razmijenjen ali
srecem ga poslije 9 mjeseci u Centralnom zatvoru. Bilo je to pravo razocarenje. U
Centralnom zatvoru, po uslovima, bilo je nesto bolje, ali i tu je bilo ubistava za sestoricu
znam. Za njih je odgovoran upravnik Sobo bio je sudija u Foci. Tu se, navodno objesio
Dragan Zelic. Soju Ostoju su ubili na radu, a u istraznom dijelu vojnog zatvora na petom
spratu ja sam, licno, iznio cetvoricu. Znam samo da su dvojica momaka bili sa Ilidze, a
drugu dvojicu ne znam. Gore je isto bio Himzo Dolan. Ovdje smo imali cesce posjete
MCK-a i oni su nam donosili odjecu i hranu koje su nam oduzimali poslije njihovog
odlaska. Da bi mi dobili pomoc prvo je morala biti podmirena uprava pa nizi cinovnici, a
nama sta ostane.
Od 16.12.1993. pa do marta 1994. godine nista nam nisu davali, tako da smo ponovo bili
gladni i strasno oslabili. Kada smo se pozalili ja, Torbica Miroljub i Vojislav Cangalovic
zabranili su nam kontakt sa porodicom i od tada pa sve dok nisam izasao nisam nista
znao o njima.

U medjuvremenu, pocinjem dobijati (februar, 94) neke potvrde da su mi ubili zenu (sve
sa zigom iz Bijeljine) i dva strica u Tuzli. Tada mi je bilo stvarno tesko, nisam znao da je
sve to laz. Igrali su se sa nama, ucjenjivali nas, tjerali da predjemo na islam, da
promijenimo imena, a prezimena neka ostanu i stalno je nudjeno da predjemo u njihovu
vojsku.

Od sudije sam cuo da za mene traze oruzje i municiju, da bi me oslobodili, a ja sam mu

rekao ne vrijedim ni jednog bojevog metka; da necu razmjenu na taj nacin. Poslije toga su
uslijedile strasne batine, vadjenje noktiju...
Da kazem jos nesto i o uslovima zivota. Hljeb smo otimali od pasa i ptica pa smo ga
namakali u vodi. Poslijedica toga bila je dizenterija. Nasuprot tome, mnogi od nas nisu
imali stolicu po 30-40 dana.

Usljivost je bila strasna. Sa nama je bio zatvoren nacelnik sanitarnog odeljenja

Mihajlovic Dragomir koji je sakupljao usi u jednu flasicu da vidimo koliko ce prezivjeti
bez hrane i vazduha. Po 30 dana ostajale su zive. Samo smo ih fizicki mogli unistavati:
od Crvenog krsta dobijali smo sampon protiv gamadi ali su nam i njega oduzimali.
Donosili su nam DDT kome je prosao rok trajanja i na koji vaske uopste nisu reagovale.
Poslije registracije Crvenog krsta dozvolili su nam kupanje.

To je licilo na Ausvic samo smo cekali kada ce nam pustiti plin. Asocijacija je bila
neizbjezna. Kupanje je trajalo 30-40 sekundi, uz naizmjenicno pustanje vrele i ledene
vode, a nismo se uspjeli ni skinuti onako svi nagurani u kupaonice.

Oslobodjen sam 5.10.1994. godine iz Centralnog zatvora u 23 sata. Uopste nisam shvatio
da cu biti razmijenjen jer nas je straza cesto izvodila nocu na rad. To mi je postalo jasno
kada sam na hodniku vidio predstavnike MCK. Sa muslimanske strane prisao nam je
Muratovic i poceo pricati kako treba da se ponasamo i ponudio nam da ostanemo u gradu.
Samo jedan covijek je pristao jer mu je porodica bila u Sarajevu. Razmijenjeni smo u
jutro u 8 sati i 47 minuta.

Licna izjava 71/00403 V. R.

Ja sam V.R., rodjen 1949. godine u Pofalicima i dajem sledecu izjavu. U svim planovima
muslimanskog rukovodstva koje je dominiralo u politickom i privrednom zivotu BiH,
jedan od primarnih ciljeva bio je majorizacija srpskog stanovnistva, gde god se za to
ukazala i najmanja prilika na podrucju grada Sarajeva. Jedno od posebnih strateskih
mjesta muslimanskog fundamentalistickog interesa, bilo je naselje Pofalici. Ovo naselje,
koje lezi na padinama ispod Huma, oduvijek je bilo naseljeno srpskim zivljem, koje je
bilo u vecini do par godina pred pocetak rata, koji je izbio aprila 1992. godine.
Cjelokupan scenario naseljavanja Pofalica, bio je uvezan u jedinstvenu i perfidnu politiku
hrvatsko-muslimanskog politickog vodjstva, koje je prakticno poslednju deceniju
dominiralo u svim podrucjima drustvenog i politickog zivota. Tako je u politickom zivotu
Sarajeva poslednjih 10 godina bila brizljivo promovisana dobro osmisljena muslimanska
demografska politika, ciji je jedini cilj bio razvlascivanje Srba od njihovih posjeda i
dodjeljivanje, prije svega doseljenim Sandzaklijama, ciji je broj u poslednjih 10 godina u
Sarajevu narastao cak do 200 000. Ako se ovome doda plansko naseljavanje Sarajeva i
albanskom populacijom, koja je pred sam rat dostigla cifru od 80 000 zitelja, onda se
nesumnjivo moglo vidjeti kuda je vodila takva politika. Srbi, kao razvlasceni vlasnici
svoje zemlje na kojoj su zivjeli, barem u Pofalicima, vise od 500 godina, ni na koji nacin
se nisu mogli oduprijeti ovakvoj beskrupuloznoj otimacini njihovih imanja. Svaki protest
i zalba na bilo kojoj instanci vlasti, pocev od opstine ili grada Sarajeva, tumacen je kao
narusavanje nacionalnih odnosa, na stetu drugih naroda.

Na ovaj nacin su Srbi tjerani sa svojih imanja koja su im oduzimana do samih kucnih
vrata, samo da bi im bili komsije Muslimani.

Ovakva demografska i stambena politika imala je naravno, svoje dalekosjezne ciljeve,

cije se pogubne posljedice tek danas mogu uociti, nakon dvije i po godine trajanja
gradjanskog rata. Rezultat svega je slijedeci: Srbi su morali napustiti Pofalice i svoja
ognjista na kojima su zivjeli stotinama godina.

Istovjetan scenario primenjivan je i na druge dijelove grada Sarajeva u kojima su Srbi

cinili vecinsku populaciju. Ono sto nama Srbima najteze pada, jeste cinjenica da su nas
napale nase doseljene komsije, Sandzaklije, koji su sagradili porodicne kuce na nasim
imanjima.

Umjesto trajne zahvalnosti prema Srbima komsijama, koji su im preko svoje volje dali
imanja, Sandzaklije su krenule u krvavi obracun protiv Srba, koji im nisu dali nikakav
poseban povod za takav cin. Treba reci da su se Muslimani godinama pripremali za rat,
posebno je Sarajevo bilo predmet njihovog interesa.

Tako je, "zvanicno", rat u Sarajevu otpoceo na dan Bajrama, 04. aprila 1992. godine, a
celokupne pripreme su trajale godinama. Pomenutog dana kada je izbio rat, "glavni" gosti
mnogim Muslimanima su bili Srbi. Mnogi od njih koji su tog dana prisustvovali
muslimanskom vjerskom prazniku, istog casa su zavrsili svoj zivot.

Tako je otpoceo veliki i ambiciozni muslimanski fundamentalisticki scenario. Sam rat

koji se odvijao u pojedinim djelovima grada prakticno je dosao u Pofalice 15.maja, kada
je u ulici Orlovacka br. 185 ubijen Rajko Savic, koga je ubio prvi njegov komsija Mirsad
Bungur. Istovremeno su ubijeni Mladjen Bratic, Branko Jeremic, Branko Bozalo,
Vukadin Vojin, Slobodan i Nedjo Odzakovic, dok su zaklani Savo Elez i bracni par Mirko
i Rosa Savic. Na kucnom pragu ubijena je sjekirom Bratic Vida.

Ubistvo pomenutih Srba bilo je samo opomena ostalim ziteljima srpske nacionalnosti iz
Pofalica. To se i obistinilo. Dana 16. maja 1992. u ranim jutarnjim satima, napadnuto je
200 srpskih porodica iz svih pravaca od strane muslimanskih bojovnika, a cjelokupan
scenario ubijanja Srba, preuzele su doseljene Sandzaklije. Pomenutog dana srpske
porodice napalo je iz pet pravaca vise od 3000 muslimanskih bojovnika.

Bili smo okruzeni sa svih strana. U panicnom strahu i neredu, preostale srpske porodice
su se pocele stihijski povlaciti prema Humu, a zatim prema brdu Zuc, kako bi spasili gole
zivote, jer se niko od njih nije nadao ovakvom scenariju. Tokom povlacenja, mnoge
srpske porodice ostavile su svoje iznemogle i bolesne clanove, koji ce nedugo zatim biti
poubijani na najzvjerskiji nacin. Kolona srpskih zitelja, stihijski formirana, bila je
prividno propustena do sjeverozapadnih padina brda Hum, koje su vodile ka rjecici Buca
Potok, koja protice u podnozju Huma, odakle se trebalo popeti uz padinu dugacku vise od
600 m, na brdo Zuc.

Medjutim, tokom povlacenja, srpska kolona je presjecena u sumskom dijelu padine brda
Hum, gdje su je docekali muslimanski bojovnici, naoruzani do zuba pjesadijskim
oruzjem. Stijesnjeni sa svih strana i nenaoruzani, zene, djeca i starci, kada je otvorena
vatra na njih, razbjezali su se na sve strane. Odmah je na licu mjesta poginulo nekoliko
ljudi.

Dok je to trajalo bestijalno orgijanje drogiranih muslimanskih fanatika koji su

nemilosrdno pucali po srpskoj koloni, sa Huma su na sve cetiri strane svijeta odjekivale
Ilahije i Kaside uz poznati muslimanski refren "Alahu ekber". Cijeli sumski predjeo se za
kratko vrijeme pretvorio u grobnicu neduzne srpske nejaci. Na sve strane su odjekivali
jauci i vristanje, pozivi u pomoc koja nije ni odakle mogla doci. Svi oni, koji su imali tu
srecu da ih u momentu napada ne pogodi muslimanski metak, strovalili su se u provaliju
duboku 200 m, bjezeci panicno kroz pritkastu sumu.

Cjelokupan scenario je ponavljan tri ****, jer je kolona srpskih izbeglica tri **** pustana
u prostor oruzanih dejstava i tri **** prekidana. Na licu mjesta sam vidio kako je ubijena
Nada Vaskovic, a odmah potom i Bozo Kovacevic, starac koji nikakva povoda nije davao
nikome za bilo kakav zlocin.

Desetkovana kolona srpskih izbjeglica iz Pofalica, koja je prakticno prepolovljena

oruzanim dejstvom muslimanskih bojovnika, kretala se prema brdu Zuc. U prvom
momentu niko nije mogao znati koliko je stradalo ljudi, ali su se odmah primijetili znatni
gubici u pojedinim porodicama koje su u panicnom strahu napustile svoje domove. Jos
dok se preostali dio kolone kretao prema Zuci, muslimanski bojovnici su istog casa palili
srpske kuce i cjelokupnu imovinu.

Bilo je nevjerovatno vidjeti veoma tesku i tuznu sliku u kojoj je gorjelo vise od 500
srpskih kuca. Plamen se svezao za nebo, ali niko od unesrecenih nije ni trenutka imao
vremena da razmislja o tome da li mu gori kuca ili ne.

Cjelokupno povlacenje desetkovanih srpskih porodica iz Pofalica bilo je praceno

granatiranjem njihova **** prema Zuci koji nije bio pokriven sumom. I tu je poginulo i
ranjeno 20-tak Srba. Posebno zelim reci da sam prilikom bjezanja bio prinudjen da
ostavim tesko oboljelog oca, koji je bio nepokretan.

Morao sam brinuti o djeci, majci i o supruzi. Od kolone srpskih zitelja Pofalica, koja se
kretala prema brdu Zuc, povlaceci se pred krvolocnim Sandzaklijama, a koju je
sacinjavalo oko 400 ljudi, tek kada smo stigli na Zuc, vidio sam da su to bili samo ostaci
familija koje su bile moje komsije i rodbina.

U nevidjenoj pucnjavi na obicne ljudi, zene, djecu i starce, ostalo je na padinama Huma i
Zuci na desetine mrtvih i ranjenih ljudi, kojima nije mogla doci pomoc ni sa koje strane.
Jauci zena i djece culi su se na daljinu od vise 1 000 m. Da bi do kraja ostvarili svoja
zlodjela, muslimanske ubice su krenule kroz sumoviti dio iza Huma prema ranjenim i
nemocnim Srbima i tu ih na licu mjesta na najzverskiji nacin dokrajcili.

Ostatak prezivjelih Srba koji je uspio da se popne na brdo Zuc, tuzno i kroz suze je
posmatrao kako gore njihovi domovi i cjelokupna imovina, u koju su ulozili sav svoj trud
i novac. Ma koliko da je bilo tuzno posmatrati kako gore stotine srpskih kuca, to je
istovremeno bio i jedinstven dogadjaj, koji bi mogao posluziti mnogim pjesnicima i
umjetnicima kao inspiracija za objasnjenje nekulture i divljastva pomahnitalih
muslimanskih dzihadlija. Plameni jezici srpskih ognjista dizali su se u visinu do 30 m, a
cjelokupna srpska imovina pretvorena je u "etnicki cist" snop dima, koji je svojom
visinom dosezao i do 600 m. Cjelokupan kraj ove tuzne storije o stradanju Srba iz
Pofalica, koja je izlozena samo u svojim obrisima, ne bi bio potpun kada ne bi pomenuli
imena, prije svega, doseljenih Sandzaklija, koji su bili predvodnici krvave operacije nad
neduznim starosjedeocima. U prvom redu, od muslimanskih zlikovaca treba pomenuti
Sandzakliju Habiba Idrizovica koji se naselio u Pofalicima prije 14 godina i sa sobom
doveo jos 6-toricu svoje brace, koji su svi redom napravili kuce na srpskim imanjima.

U krvavom piru ucestvovao je i starosjedelac Omer Gabela, bivsi novinar, koji je u

cjelosti asistirao u zlocinu Idrizovicu. Gabela je doveo sarajevsku televizju u Pofalice
17.05., dan posle zlocina i progona Srba, koja je snimajuci zarobljene Srbe u neostecenim
muslimanski kucama cijelu sliku predstavila svjetu na posve iskonstruisan nacin, tvrdeci
pri tome da u Pofalicima nisu stradale srpske porodice.

O tome su, i pod prijetnjom, svjedocili zarobljeni Srbi, koji su, dan nakon sto su dali
izjavu sarajevskoj televiziji, koja je emitovala nekoliko **** snimak o "pobjedi"
muslimanske vojske u Pofalicima, na najbeskrupulozniji nacin poubijani. Tom prilikom
je stradao starina Stanko Pikulic, jedan od starosjedelaca koji je upravo bio natjeran da da
izjavu da mu nije kuca izgorjela. Pored Idrizovica i Gabele u zvjerstvima prema svojim
komsijama Srbima isticao se Arif LJuca i njegov sin Nusret, kao i braca Karamovic Fadil,
DZevad i Faik. I pored svega, najvecu krivicu za stradanje Srba u Pofalicima snose Habib
Idrizovic, njegova sestorica brace koja su mu bila desna ruka, kao i Omer Gabela kome
se mora suditi za zlocin protiv srpskog naroda u Pofalicima. Tako su ovim cinom
muslimanskih bojovnika iz srpskih Pofalica u kojima su Srbi zivjeli stolecima, trajno
protjerane stare srpske familije: Cangalovici, Pikulici, DJukici, Bunjevci, Andrijasevici,
Vaskovici, Andrici, Trisici, Madjarevici, Golijani i drugi.
Posebno zelim istaci da je ovaj rat odnio nekoliko zrtava u mojoj porodici. Stradali su
otac, majka, brat i snaha, a tesko je povredjen jos jedan moj brat. Izgubili smo svu
imovinu, a rec je o tri kuce sa 7 stanova koje su imali sve neophodne uredjaje za uspjesan
zivot i ljudski standard. Na kraju ove kratke price, u kojoj nije pomenuto na desetine
drugih zalosnih detalja, zelim reci da se nikada necemo pomiriti s cinjenicom da srpski
Pofalici pripadnu Muslimanima.

Mi, stanovnici Pofalica, zelimo obavjestiti sve institucije medjunarodne zajednice o

pravom stradanju zitelja Pofalica i ne prihvatamo nikakve cinjenice koje je svjetu
prezentirala muslimanska televizija.
Licna izjava 71/00282 M. P.

Ja sam M. P. Rodjen sam 29. 1939. god. u Mrkonjic Gradu od oca S. i majke M. dajem
sledecu izjavu. Osnovnu skolu sam zavrsio u Baracu, srednju u Sarajevu i u Sarajevu
zivim od 1962. godine. Posedovao sam kucu sa 2 stana i garazu i podrum oko 100 m2 sve
opremljeno, jer sam radio u Nemackoj 9 godina od 1968. do 1977. god. Imao sam kola
"Lada" i vikendicu na Palama oko 60 m2. U njoj zivi jedan milicioner. Imam zenu Divnu.
Vencali smo se 1977. god. i dobili kcerku Tanju 1977. Radio sam u Energopetrolu
Sarajevo. 3. 1993. godine me hapse, zbog toga sto je Radanovic Milenko kome je kuca
granatirana bio kod mene. Radio je na masinskom fakultetu pre rata i za vreme rata, sto je
razlika jer se tu proizvodilo naoruzanje (bombe). Milenko kada je osjetio da ga mogu
angazovati u vojsku BiH, prebegao je u HVO. Nije isao na front. Odlucio je da prebegne
na srpsku stranu preko Mrdackog Petra i Knezevic Slavka. Oni su radili u T.O. na Stupu.
On se dogovorio da da 600 DEM da mu pomognu u begu.

To je ucinjeno 28. 1993. godine i on pokusava beg. Sklonio se u izgorelu kucu i cekao
priliku da se izvuce. Zaspao je i sacekao zoru. Kontrola je naisla i odvela ga u MUP. U
MUP su ga pitali gde je posao, a on je rekao da je posao na srpsku teritoriju. Odveli su ga
u Centralni zatvor. Tu je ispricao sve. I to da je stanovao kod P. M. i tako me je umesao.
On je sve priznao (rekao je da su mu zena i deca u N. Sadu). Pitali su ga ko dolazi P. M.
(Knezevic Petar, Cvoro Rajko, Milosevic LJubica, Vladanka Miskin, Slavko Knezevic,
Mrdacki Petar). Na osnovu njegove izjave svi smo privedeni u roku od 24 c. 72 sata traje
ispitivanje (pojedinacno). Ja nikada nisam privodjen, a optuzen sam za spijunazu. (Gde
sam bio, kud sam se kretao, ko kod mene stanuje.)
Od Petra Knezevica sam trazio da izidjem jer sam imao papire da sam bolestan. Milenko
je rekao da sam mu dao 200 DEM da prodje.

Tada me je udario Ibro koji je setao vucjaka kuju. (On me je tukao.) To je bilo u
Centralnom zatvoru. (To je trajalo 72 c). U toku istrage dovodili su neke ljude koji su mi
pretili.

6. 1993. prebacuju me uvece u "Viktor Bubanj". Bio sam u celiji oko 1 c i Babic me
udario palicom u rebra da sam jedva presao u jedinicu. Tu sam bio oko 20 dana sam,
cekajuci presudu. Prve noci u 1 c mi je dosao policajac i dao mi je nesto u ruku (srpska
kapa sa 4 S). Tu kapu sam stavio na natkasnu i nisam dao nikome (7. 1993). Sutra je
dosao Himzo Dolan upravnik zatvora i rekao je da me treba prebaciti u dvojku. Odmah su
me prebacili u celiju br. 2 i tu sam ostao do sudjenja. Tu sam bio do 17. 1993. godine do
mog saslusanja. Tada me odvode na saslusanje i cekao sam presudu. Tamo sam bio 43
dana. Nakon 43 dana donesena je presuda i osudjen sam na 5 godina. Tada sam prebacen
u Centralni zatvor. U Centralnom zatvoru je sa mnom bio: Milenko Radanovic na spratu
Cvoro Rajko. Nas trojicu premestaju iz te samice kod Heraka Borislava. Heraka nikada
nisu ostavljali samog u celiji.

Bilo je sa njim i Muslimana i Srba i Hrvata (Mrdacki Petar i Knezevic Slavko). Mi smo
se Heraka plasili, sta su sve o njemu pricali na TV.Svako se bojao da ce doziveti smrt.
Tokom boravka sa njim slusali smo njegove price, van ljudskih normi. To ne moze da
prica normalna osoba.

Dolazili su strani novinari, davali mu cigarete, trenerke. Mi smo zapocinjali neku

normalnu pricu.

Mi smo sa njim bili oko 3 meseca. Stalno je pricao da mu je zao sto nije silovao strinu i
strininu cerku. NJegov drug Damjanovic je stalno u samici i nista nije govorio. Mi smo se
stalno pitali sta Herak pise.

Odlazi u cosak pokrije se cebetom po glavi i stalno pise. Kada smo igrali Ne ljuti se
covece morali smo ga pustati da pobedi jer bi poludeo ako ne pobedi. Muslimanska vlast
je naplacivala svaki razgovor sa njim. Ja sam bio sa njim kada mu je donesena krajnja
presuda (smrtna kazna). Tada je pravio omcu i hteo da se obesi. Cesto je **** rukom
udarao u zid i okrvavljivao ruku, a posle bi je zavijao. Mi smo mu pustali da radi sta
hoce.

Ono sta sam ja prosao je dobro bilo kako su drugi prosli.

Na spratu nas je cuvao Prnjeta Mustafa koji je bio fin covjek i brat mog kolege sa posla.
On je bio moj komsija. Hrana je bila strasno slaba. LJudi su umirali od gladi u "V.
Bubnju". To je pricao Cangalovic. Herak je imao pokusaj rezanja vena pred svedocima
pokrio se cebetom po glavi i drzao zilet u ruci.
P. D, N. T, B. D, R. D, J. B. ovi ljudi isti su svedoci ako ga izvedu na Hag da ce pobiti sve
zasta ga terete.

U Sarajevu i Velasicima je napravljen masakr o kome su svedoci: Ristovic Todor jer su

mu poubijali familiju Cangalovic Vojislav B. M. i K. Z.

Biblioteka | Sadrzaj
Sledece: General nema kome da pise, ali je nada narodna

GENERAL NEMA KOME DA PISE, ALI JE NADA NARODNA

Da neko bude dobar vojnik, hrabar junak, da bude omiljeni vojskovodja, da izaziva u
neprijatelju istovremeno jednako snazno i postovanje i zazor, ne mora da bude i sjajan
govornik. Ali, ako i to jeste, onda je njegov oreol medju borcima sirok kao srce i jak kao
nada narodna.

Ovde citiram govor Generala Mladica u Bijeljini, na vidovdanskoj slavi 95. godine, koji
je objavilo srpsko "Oslobodjenje", a potom i dva uzaludna pisma generalu Bernaru
Zenvijeu, komandantu Unprofora.

BRANIMO PONOS, CAST, KRST I SLOBODU

Slava nase vojske Vidovdan, koju vec cetvrtu godinu slavimo u ratnim uslovima, je
vracanje nasoj drevnoj istoriji i tradiciji. Ona podseca na svetle trenutke srpske istorije od
Kosova do danasnjih dana. U teskoj trogodisnjoj borbi i iskusenjima, zahvaljuci
nesebicnoj podrsci naseg naroda i svim njegovim strukturama, kao i izdasnoj pomoci
nase matice Srbije i Crne Gore stvorili smo Republiku. Srpski narod je opet, ko zna po
koji put u svojoj istoriji, prinudjen da se bori za pravo na zivot i postojanje, za svoju
slobodu, samostalnost i veru pravoslavnu. U ovom veku vodimo peti rat za odbranu
svojih vekovnih ognjista koji nam je nametnut od strane islamsko-zapadne alijanse.
Nametnuli su nam tu nacionalnu sudbu, sami je nismo izabrali. Na nju smo bili
prinudjeni. U svim ratovima branili smo svoj ponos, cast, krst i slobodu. Sve su nam te
vrednosti nebrojeno **** bile ugrozene. Upravo zbog dostojanstva i casti, sa kojom smo
izlazili iz svih tih stradanja i ratnih okrsaja, hteli su da nas zauvek zatru. To zele i danas.
A Vidovdan, taj istorijski srpski medjas ima veliki znacaj u nasoj istoriji, oko koga se
ispleo najlepsi oreol legendi, koji je stvorio dar i mastu srpskog naroda i nase svetiste.
Vidovdan je i po znanju i predanju znak i srpske tragedije i srpske slave. Tragedije zbog
ispoljene nesloge i propasti velicine srpske, a slave zbog nenadmasnog inata srpskih
vitezova koji, iako padose, zaustavise silno arabijsko more koje je pretilo nasem narodu i
Evropi da je potopi. Tragika sacinjena o Vidovdanu cini nas jednim od prepoznatljivih
naroda u svetskoj zajednici koji joj, i pored toga sto se po Vidovdanu izdvaja, pripada.
Ipak, nosimo nesto u svojoj istoriji cime se odupiremo necivilizacijskim i antiljudskim
tvorevinama savremenog sveta.

Upravo zbog toga sto na Vidovdan, i pored pogibije, slavimo svoju pobedu i uznesenje
drugi ne mogu da shvate, niti ce shvatiti velicinu i sustinu naseg ponosa i otpora danas.
Sam Vidovdan, po svojoj sustini i moralnom dometu i znacaju, kao temeljni kamen nase
istorije, pokazuje kakav su Srbi narod. Mi smo Srbi, jednostavno, na rat prinudjeni, jer ne
zelimo da gazimo svoj ponos i dostojanstvo i sve Vidovdane koje smo do sada preziveli.
Utemeljenost Vidovdana u nasoj istoriji iskazuje nam se na danasnjoj pozornici kao otpor
pokoravanju. I mnogima to izgleda kao suvisno i neshvatljivo. Ali, mi ne upozoravamo
svet na nasu istoriju da bi nas shvatili, nego da nas iz toga svoga neshvatanja ne
ugrozavaju i ne pokoravaju. Pokoriti nas nikada nece moci, bez obzira na sredstva sa
kojima to pokusavaju, bila ona vojna, politicka, ili neka druga, vise ili manje skrivena i
podla. Ali, mi shvatamo svet tako da nije tacna konstatacija koja se cesto moze cuti da ne
postoji komunikacija izmedju nas i sveta. To je, jednostavno laz, jer Srbi ne prihvataju
lazne i tudje vrednosti. Srbi od svojih nacionalnih vrednosti ne odustaju, iako su ih
neprijatelji, kroz istoriju, bezbroj **** pokusavali od toga odvojiti. Kad god nisu uspeli
milom, pokusali su silom. Zbog odlucnosti i resenosti da budemo svoji na svome,
neprijatelj nam se, nazalost, ponavlja.

Otuda je samo nama Srbima, izgleda, jasno, otkuda takvo znacenje Vidovdana u nasoj
istoriji. Osecam da su mnogi teoreticari pokusavali da dodju do tacke na kojoj bi mogli da
razumeju srpsku istoriju, kulturu, politiku, a time i nas narod. Malo ih je kojima je to na
sustinski nacin i uspelo. Otuda i danas velike greske u proceni kako ce srpski narod
postupati u ovom istorijski znacajnom trenutku. Nesto vise od 6 vekova deli nas od onoga
dana kada je knez Lazar poginuo na Kosovu u borbi protiv Turaka. Po narodnom
predanju Knez je pricestio svoju vojsku i priklonio se carstvu nebeskom, braneci
otadzbinu, veru, slobodu i cast srpskog naroda. Stoga je logicno i prirodno sto mi na
danasnji dan pominjemo to slavno ime srpskog naroda. Razumeli smo njegovu sustinu
zrtve i izvukli istorijske pouke. Mi, danas, stvaramo pobednicku vojsku, a Lazarevu zrtvu
nismo pretvorili u zaslepljujuci mit zrtvovanja. Mi nismo kamikaze, niti zaslepljeni
robovi koji suludim zrtvama zaslepljujemo svoj narod. Nama je stalo do svakog naseg
coveka i mi smo u tome u velikoj prednosti nad nasim neprijateljem. Sve sto radimo u
ime tih vidovdanskih vrednosti, casti, vere i slobode, moramo to raditi mudro i znalacki.
Mi dobro znamo da rat nije jedini put kojim se stvaraju te vrednosti.

Ali, ako su te vrednosti temeljno ugrozene, kao sto je to slucaj danas, rat je jedini put na
koji su nas drugi prisilili da ih branimo i odbranimo. Sve sto nas u tome sprecava
shvatamo kao nepravdu i prisilu. A, to nam je jasno i za svet razumljivo.

Samo oni koji hoce da nas zatru nece da uvaze nasu istinsku i neoborivu argumentaciju.
Imamo pravo, kao i svaki drugi narod sveta, i da zivimo na svojoj zemlji i u jednoj
drzavi. To pravo se osporava samo nama Srbima. Jedino Srbima hoce da isprekidaju
drzavnu teritoriju i da ih, u tim malim drzavicama, proglase nacionalnim manjinama.
Nama je jasno da se to radi samo onim narodima koji su predvidjeni za unistenje.
Nemacka je ,41. uradila ono sto danas zele da urade po istim savovima, ali na drugi nacin
i uz pomoc drugih mentora. Upravo ti svetski mocnici hoce da nas rastoce, razdvoje i
oslabe nasu ukupnu snagu. Tako je napravljena jos jedna velika greska. Svima su na
bivsim teritorijama Jugoslavije dali drzavu i priznali ih. Srbima niko nije dao drzavu, oni
su je imali. Na zalost, danas nijedna srpska drzava nije priznata. Najbolji put je da nas
priznaju ujedinjenjem u jednoj drzavi. Tek tako bi bila zadovoljena pravda prema
srpskom narodu. Svi u svetu, pa i na bivsim teritorijama Jugoslavije imaju pravo na
odbranu, i cak ih u tome i pomazu, samo se Srbima oduzima pravo na samoodrzavanje i
cini se sve da bi nas potrli. Mirovne snage, koje bi trebale biti namenjene za odrzavanje
mira, na ove prostore su dovedene da ga nametnu silom, a na stetu naseg naroda.

One bi trebalo da budu neutralne, a ponasaju se pristrasno, stite, pomazu, podrzavaju i

podsticu nase neprijatelje, ne samo politickim sredstvima nego i vojnim. Najveci
paradoks je da Ujedinjene nacije stoje iza jednog vojnog bloka cije se akcije i vojno
delovanje odvijaju pod okriljem Saveta bezbednosti. Svima se otvaraju putevi,
omogucuje i obezbedjuje nesmetano komuniciranje sa svojim narodima i svetom. Jedino
se Srbima uvode blokade, embarga, cak i sprecava komunikacija izmedju sopstvenog
naroda. To je zbog toga da se oslabi srpski otpor, nasa resenost da se istraje na svom putu.
Srpskom narodu je ovaj rat nametnut, odbrambeni i oslobodilacki, iako se za njega nije
spremao, ipak, ga je spremno docekao. Rane i jame iz proslosti, kao bolne i teska
opomena, produbile su osecanja ugrozenosti i potrebu odlucne brobe za opstanak. Srpski
narod se organizovao za odbranu i stvorio svoju vojsku koja je, zajedno sa njim, sprecila
planirani i pripremani genocid, zastitila najveci deo istorijskih srpskih teritorija,
oslobodila vecinu okupiranih prostora i stvorila pretpostavke da Srbi, konacno, stvore
svoju jedinstvenu drzavu. Za sve sto smo ostvarili pale su mnoge zrtve koje nas
obavezuju da cuvamo uspomenu na njihovo junastvo i hrabrost, obavezuju nas na dalje
napore i slavne bitke koje je vodila nasa vojska za odbranu naroda i stvaranje Republike
Srpske.

Kroz ratna iskusenja nasa vojska je izrasla u respektivnu vojnu silu, stekla je bogato ratno
iskustvo i dalje je spremna i resena da zastiti ostvarene rezultate i obezbedi uspesno
privodjenje rata kraju. Borci i staresine i vojske u celini, koji su u dosadasnjem toku rata
pokazali najvisi nivo patriotizma i spremnosti za pobedu u slamanju najnovijih
muslimansko-hrvatskih ofanziva, pokazuju masovno junastvo. Oni su svesni da, i pored
svih problema, ovaj rat moraju voditi i zavrsiti ga pobedom i pravednim mirom. Srpski
narod od kada postoji nije vodio tezi, slozeniji i opasniji rat protiv jaceg, bolje
opremljenog i bolje podrzavanog neprijatelja koji je opremljen najsavremenijom
tehnikom i naoruzanjem. Iako smo izlozeni brojnim ucenama, iskusenjima i pritiscima,
mi cemo izdrzati i izaci kao pobednici. Cine se napori da svi resursi budu jos vise u
funkciji rata, da se racionalno iskoriste sve snage naseg naroda i naseg drustva. I ovom
prilikom, u ime svih pripadnika vojske, koji najneposrednije nose teret rata u interesu
srpskog naroda ovdje i u celini, izrazavam zahvalnost za ogromnu podrsku i pomoc svim
srpskim patriotama i simpatizerima nase pravedne, odbrambene i oslobodilacke borbe
kazao je General Mladic, dodavsi na kraju i ovo:

- Naredni period je vrlo vazan, a moze biti i odlucujuci za ishod ovoga rata. Vojska
Republike Srpske i snage MUP-a ce uciniti sve da stvore uslove i neposredno usmere sve
sto je od znacaja za uspesnost oruzane borbe i ocuvanje srpske teritorije, naroda i drzave,
za sto brzi mir na pravednim osnovama. Ocekujemo u ovom teskom periodu ucvrscivanje
srpske sloge na svim nivoima. Ostvareni rezultati i pale zrtve ne daju nikome za pravo da
slabi nasu borbenu moc, i da se ponasa po svom sebicnom interesu. Moramo sve i
svakoga podrediti borbi i za borbu dati sve. Samo slozni i uvereni u pravednost borbe
doci cemo do pravednog mira. U to ime zelim da delujemo svi skupa i zajedno, jer nas na
to obavezuju zrtve od Kosova do danasnjih dana. Tada ce i svet razumeti smisao nase
borbe i smisao rata koji su nam nametnuli. S verom u nasu slogu i pobedu zelim da
naredni Vidovdan, veliki praznik srpskog naroda docekamo u slobodi, miru i jedinstvenoj
srpskoj drzavi.

Zivela Republika Srpska!

P.S.

Ovogodisnja centralna proslava Vidovdana, slave Vojske Republike Srpske odrzana je u

Bijeljini. Na svecanoj akademiji, u prisustvu najvisih predstavnika drzavno-politickih i
vojnih institucija o aktuelnom trenutku odbrane nase samostalnosti i do sada predjenom
putu slavne srpske vojske, govorio je komandant Glavnog staba general- pukovnik Ratko
Mladic. Tom prilikom predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadzic odlikovao je
medaljom "Petra Mrkonjica" jedan broj jedinica VRS.

Svetu arhijerejsku liturgiju sluzio je u Hramu Svetog Velikomucenika Georgija u Bijeljini

episkop zvornicko-tuzlanski Vasilije uz prisustvo najvisih predstavnika civilnih i vojnih
struktura Republike Srpske i mnostvo naroda koji se okupio da bi prisluzio svecu svim
srpskim zrtvama od Kosova do danas.

Kao i u drugim gradovima nase drzave Vidovdan je i u Bijeljini obelezen mnogobrojnim

kulturnim i sportskim manifestacijama, dostojanstveno i skromno, u skladu sa bremenom
ovog ratnog vremena.

Prvo pismo:ZANVIJE PREKRSIO DOGOVOR

Informativna sluzba Glavnog staba Vojske Republike Srpske (GS VRS) objavila je 04.
septembra pismo komandanta GS general-pukovnika Ratka Mladica komandantu
Unprofora za bivsu Jugoslaviju generalu Bernaru Zanvijeu i Nacrt sporazuma o
razresenju krize VRS, s jedne, i Unprofora i Natoa, s druge strane dokumente koji su bili
usaglaseni na sastanku dvojice komandanata u Malom Zvorniku, odrzanom u noci
izmedju prvog i drugog septembra.

"Na sastanku", istice se u saopstenju Informativne sluzbe, "usaglaseni su stavovi o

elementima odgovora Generala Mladica na Zanvijeovo pismo u kome su postavljeni
uslovi za prekid bombardovanja teritorije RS, kao i stavovi o Nacrtu sporazuma o
razresenju krize izmedju VRS i snaga NATO-a i Unprofora.
Taj sporazum general Zanvije je odbio da potpise, uz obrazlozenje da nije ovlascen da
potpise bilo kakav sporazumom s Generalom Mladicem.

Informativna sluzba GS VRS u saopstenju istice da je, na insistiranje generala Zanvijea,

dogovoreno da se ne objavljuju nikakvi detalji u vezi sa odrzanim sastankom, o cemu
postoje video i fono zapisi.

Medjutim, general Zanvije je naknadno jednostrano predstavnicima sredstava javnog

informisanja saopstio vise detalja o sastanku u Malom Zvorniku.
Neki od tih detalja su i netacno interpretirani, posebno u pojedinim hrvatskim i
muslimanskim sredstvima informisanja, cime se obmanjuje javnost i cime se mogu
proizvesti druge stetne posledice.

Radi potpunog i objektivnog informisanja javnosti Informativna sluzba GS VRS je

ovlascena da objavi u celini tekst usaglasenog pisma koje je General Mladic uputio
glavnokomandujucem Unprofora u bivsoj Jugoslaviji generalu Zanvijeu i tekst Nacrta
sporazuma izmedju ova dva generala.

Prenosimo u celosti pismo Generala Mladica i tekst Sporazuma.

U pismu Generala Mladica se kaze:

1. VRS nece izvoditi nikakve borbene operacije ili pretnje napada uperene prema
Sarajevu, Bihacu, Tuzli ili Gorazdu, izuzev u slucaju samoodbrane. Ove garancije
prestaju momentom napada suprotne strane.

2. U principu se slazem da se tesko naoruzanje svih strana u sukobu moze povuci iz

zasticene zone Sarajeva pod uslovima o kojima se dogovore strane u sukobu. Izvrsenje i
verifikacija ovog povlacenja mora biti dogovorena izmedju sukobljenih strana i bice
zavrsena u skladu sa odredbama sporazuma koga potpisu sukobljene strane.

Saglasan sam da se preduzetim merama garantuje jednak tretman i sigurnost civilnog

stanovnistva svih strana u zoni Sarajeva, te da povlacenje nece davati prednost nijednoj
strani niti ce poremetiti balans snaga.

3. Zahtevam trenutan i kompletan prekid neprijateljstava na celoj teritoriji bivse Bosne i

Hercegovine.

4. Ocekujem da organizujete sastanak komandanata sukobljenih strana na kojem ce se

definisati sve odredbe sporazuma.

U medjuvremenu, VRS ce garantovati slobodu kretanja za Unprofor i medjunarodne

humanitarne organizacije po vec dogovorenoj i uobicajenog proceduri, koristeci
komunikaciju od Kiseljaka preko Ilidze ka Sarajevu i obrnuto.

Na predstojecem sastanku komandanata sukobljenih strana bice razmatrani i po potrebi

revidirani svi dosada potpisani sporazumi u oblasti Sarajeva, ukljucujuci i sporazum o
koriscenju sarajevskog aerodroma.

5. Zahtevam da odmah prekinete sa dejstvima avijacije Natoa i snaga za brzu intervenciju

po teritoriji RS.

U Nacrtu sporazuma o razresenju krize, cije stavove su, kako saopstava Informativna
sluzba GS VRS, dvojica komandanata usaglasila na sastanku u Malom Zvorniku, a koji je
Zanvije potom odbio da potpise, stoji:

1. Nato i snage za brza dejstva ce odmah prekinuti sve borbene aktivnosti prema teritoriji
RS.

2. Komandanti Unprofora iz Zagreba i Sarajeva ce organizovati sastanak izmedju strana u

sukobu radi:

a) postizanja sporazuma o prekidu neprijateljstava

b) postizanja sporazuma o regulisanju medjusobnih obaveza koje proisticu iz statusa
sigurnosnih zona i zastite civilnog stanovnistva u skladu sa Zenevskim konvencijama iz
1949. godine
v) postizanje sporazuma izmedju strana u sukobu oko teskog naoruzanja u regionu
Sarajeva.

3. VRS do otpocinjanja mirovnih pregovora nece izvoditi borbena dejstva prema

Sarajevu, Bihacu, Tuzli i Gorazdu, izuzev u slucaju samoodbrane.

4. Da se zavrsi istraga oko dogadjaja na Markalama i angazovanjem balistickih vojnih

strucnjaka zemalja clanica Saveta bezbednosti i strana u sukobu.

5. Ovaj sporazum stupa na snagu momentom potpisivanja.

Novo pismo Mladica Zanvijeu:ZAMENITE ULTIMATUME PREGOVORIMA

Gospodine generale, primio sam Vase pismo od 03.09.1995. godine u kojem me
obavestavate da ste odbili moje pismo i da ce Vam to biti razlog za nova bombardovanja
Republike Srpske.

U nemogucnosti da Vam, zbog uslova koje postavljate, odgovorim na dosadasnji nacin, a

imajuci u vidu da ste prekrsili nas dogovor i javno objavili sadrzaj moga pisma na Vase
prethodno pismo, koje ste u celini prihvatili na nasem sastanku u Zvorniku
01/02.09.1995. godine, prinudjen sam da Vam javno odgovorim na Vase poslednje pismo
i javnost upoznam sa sledecim cinjenicama:

Ucene i pritisci

Nisam nikada cuo za slucaj, cak ni u literaturi nisam procitao, da korespondencija

izmedju dva generala moze posluziti kao povod na nivou medjunarodne zajednice za
ultimatume, ucene i pritiske na jednu od strana u sukobu i, na kraju, za bombardovanje
jednog naroda. Pitam se zasto je to tako? Mozda odgovor stoji u cinjenici da se i dalje
srpski narod drzi u totalnoj izolaciji i da se u javnosti stvara iskrivljena slika koja
odgovara srpskim neprijateljima i njihovim mentorima. Istovremeno, muslimansko-
hrvatski predstavnici su dnevno u kontaktu sa predstavnicima medjunarodne zajednice,
uz svestranu pomoc Vasih snaga i ostalih tela medjunarodne zajednice koja ih servisiraju i
pruzaju im brojne usluge.

Vasim pismom stvorili ste uslove za dodatnu medijsku kampanju i pritiske na srpski
narod i Republiku Srpsku, cime ste predstavnike naseg naroda onemogucili da aktivno
ucestvuju u mirovnom procesu, a sebi stvarate uslove da opravdate brutalnu agresiju
snaga Natoa i snaga pod Vasom komandom na Republiku Srpsku.

U isto vreme brojni detalji, od znacaja za potpuno i pravilno razumevanje celine situacije
i odnosa snaga u sukobu i svih relevantnih faktora u vezi sa najnovijom eskalacijom
sukoba, ostali su nepoznati iz nerazumljivih razloga.
Zasto niste javnosti prezentovali pravu istinu o dogadjaju na "Markalama 2" od
28.08.1995. godine? Zasto niste upoznali javnost o sadrzaju dva telefonska razgovora
izmedju mene i generala Ruperta Smita povodom toga teskog dogadjaja, a o kojima
postoji fono zapis?
Zasto na lice mesta nije izasla mesovita komisija eksperata, kako smo se dogovorili ja i
general Smit?

Zasto snage Unprofora i muslimanska strana nisu dozvolile da na lice mesta izadju
neutralni balisticki strucnjaci?

Zasto ne obavestite javnost o ulozi muslimanske strane i eksperata obavestajne sluzbe

jedne strane sile u scenariju dogadjaja na "Markalama 2"?

Zasto javnost od strane Unprofora nikada nije istinito obavestena o scenariju na

"Markalama 1"?

Da li od javnosti krijete istinu o "Markalama 1" i "Markalama 2" da bi opravdali agresiju

Natoa i dela snaga pod vasom komandom na Republiku Srpsku?

Zasto se krije istina

Da li to radite da bi opravdali ispoljenu brutalnost u agresiji koja je izasla iz okvira

odgovora na "Markale 2"? I da su tacne vase optuzbe o "Markalama". Vi ste na jednu
minobacacku minu 120 mm (istina o njoj Vam je poznata) ispalili hiljade najrazornijih
artiljerijskih projektila i angazovali ste vise od 500 borbenih aviona koji su na razne
ciljeve, a najcesce civilne istresali svoj smrtonosni teret.

Zasto javnost ne obavestite da su mete Vasih i Nato snaga bile udaljene od Sarajeva i po
nekoliko desetina, a neke i vise od 100 kilometara, te zasto ste neselektivno tukli civilne i
vojne ciljeve od seoskih stala, civilnih naselja, naucno-skolskih i zdravstvenih ustanova,
crkvi, skladisnih prostora do vojnih objekata?

Da li Vam je poznato da su mnogi od gadjanih ciljeva pasivni, nicim nisu mogli izazvati
"scenarij Markale 2" i da ih po mandatu koji imate niste mogli tuci? Naprotiv, po
poverenom mandatu trebali ste ih stititi.

Podsecam Vas gospodine generale da smo sa Vama i Vasim prethodnicima kroz brojne
kontakte upoznati sa mandatom Unprofora, snaga za brzo reagovanje i avijacije Nato.

Snage za brzo reagovanje po Rezoluciji Saveta bezbednosti UN, imaju mandat da stite
jedinice Unprofora u slucaju napada na njih i nisu namenjene za unistavanje objekata,
infrastruktura, civilnih ciljeva i vojnih potencijala jedne od strana u sukobu.

Avijacija Natoa u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN ima samo mandat u

misijama "zabranjen let" i "zasticena zona bezbednosti", radi sprecavanja neposrednih
napada na snage UN prilikom njihove humanitarne misije, sprecavanje borbenih letova i
neutralisanje borbenih sredstava koja pokretom ili vatrom ugrozavaju stanovnistvo u
zonama bezbednosti.
Avijacija Nato nema mandat da dejstvuje po nepokretnim ciljevima i vojnim objektima,
posebno u dubini teritorije, koji nicim ne ugrozavaju zonu bezbednosti, niti imaju pravo
na odmazdu i unistavanje objekata infrastrukture, ekonomskih i vojnih potencijala jedne
od strana u sukobu radi promene balansa snaga i njihovog operativno- taktickog polozaja.

Gospodine generale, iznenadjen sam da moje pismo od 01. septembra 1995. godine nije
prihvaceno od UN, s obzirom da smo ga zajedno usaglasili u visecasovnim razgovorima
u Zvorniku o cemu, pored sadrzaja pisma, postoje i TV i fono zapisi.

Ja sam u mom pismu izrazio visok stepen saglasnosti sa zahtevima koje ste isticali nakon
dugih telefonskih konsultacija sa Vasim pretpostavljenim u Unproforu i Nato-u. Prihvatio
sam cak i doslovno Vasu formulaciju "u principu se slazem sa povlacenjem teskog
naoruzanja iz zasticene zone Sarajeva", pod uslovima o kojima se dogovore sukobljene
strane zakljucenjem sporazuma.

Ovakva formulacija je u skladu i sa odredbama medjunarodnog ratnog prava, kao i

mandatom Unprofora koji je duzan da obezbedjuje realizaciju onoga sto se strane u
sukobu dogovore.

Odbijanje moga pisma u kojem su usaglaseni i prihvaceni svi Vasi zahtevi upucuje na
zakljucak da Vi ili Vasi pretpostavljeni ne zelite normalizaciju stanja i uspostavljanje
statusa pre krize izazvane scenarijem masakra na Markalama 28. avgusta 1995. godine za
koji je neopravdano optuzena Vojska Republike Srpske.

Na sceniranje tog dogadjaja argumentovano ukazuje u svojoj javnoj izjavi pukovnik

Andrej Demurenko, nacelnik Staba komande Unprofora, u sektoru Sarajevo, koji je
merodavan za ocenu slucaja, s obzirom da je komanda njegovog sektora bila nosilac
operativnih radnji preduzetih u toku istrage o masakru na Markalama.

NATO brutalniji od Hitlera

Isticanjem ultimatuma o povlacenju teskog naoruzanja i izrazavanjem pretnji masovnim

bombardovanjem teritorije Republike Srpske u ime mirovnih snaga i postizanjem mira,
Vi se ne opredeljujete za razgovore i sporazume, sto je u osnovi mandata "ocuvanje mira"
koje imaju mirovne snage u bivsoj BiH.

Naprotiv, opredeljujete se za ponovno bombardovanje kojem je vec prethodilo

neprekidno najmasovnije cetvorodnevno bombardovanje izvedeno posle Drugog
svetskog rata u ime UN, bez najave, po civilnim objektima u Srpskom Sarajevu i sirom
Republike Srpske. Po vremenu trajanja ovo bombardovanje je brutalnije od
bombardovanja koje je Hitler izveo 6. aprila 1941. godine po Beogradu, s obzirom da je
on 7. i 8. aprila obustavio bombardovanje radi sahrane zrtava po hriscanskom obicaju. Vi
to niste ucinili. Naprotiv, gadjali ste nam crkvu i groblje za vreme sahrane poginulih od
bombardovanja i niste nam dozvolili da ih izvucemo iz rusevina i sahranimo.
Gospodine generale, duzan sam Vas upozoriti da ultimatumom o povlacenju teskog
naoruzanja samo jedne strane iz zasticene zone u Sarajevu vrsite povredu Zenevskih
konvencija od 12. avgusta 1949. godine, kojima je regulisan status "zasticenih zona".
Konvencijom je predvidjeno uspostavljanje statusa zasticenih zona samo uz saglasnost
strane u sukobu i uz uslov da se sa teritorije zasticene zone povuce svo naoruzanje i da u
njoj ostanu samo civilna lica. Nasuprot odredbama ove konvencije UN u zasticenoj zoni
Sarajevo stite, pored stanovnistva, i deo jedinica 1. muslimanskog korpusa,
organizovanih u osam brigada (101, 102, 105, 111, 155, 115, 142.) i pet samostalnih
bataljona jacine 25.000 ljudi, naoruzanih pored streljackog i sa sledecim kolicinama
teskog naoruzanja: 108 protivavionskih mitraljeza kal. 12,7 i 14,5 mm, 48
protivavionskih topova 20 mm, 16 protivavionskih topova 30 mm, 14 protivavionskih
topova 37 mm, 18 protivavionskih topova 40 mm, 83 minobacaca 60 mm, 51 minobacac
81/82 mm, 38 minobacaca 120 mm, osam haubica 122 mm, 18 haubica 105 mm, 11
oklopnih transportera, 3 tenka, 14 topova "ZIS-76 mm", 12 brdskih topova kal. 76 mm,
oko 6.000 prenosnih protivoklopnih raketa i 108 prenosnih protivavionskih raketa tipa
"Strela 2 M" i "Stinger".

Gospodine generale, oko zasticene zone Sarajevo i teritorije Srpskog Sarajeva, sa koje
zahtevate povlacenje teskog naoruzanja nalazi se 17 muslimanskih, tri hrvatske brigade i
sest samostalnih bataljona diviziona, ekvivalenta 35.000 vojnika, naoruzanih pored
streljackog i sa sledecim kolicinama teskog naoruzanja: 180 protivavionskih mitraljeza
12,7/14,5 mm, 150 protivavionskih topova 20 mm, 18 protivavionskih topova 30 mm, 16
protivavionskih topova 37 mm, 28 protivavionskih topova 40 mm, 140 minobacaca 60
mm, 120 minobacaca 81/82 mm, 90 minobacaca 120 mm, 28 haubica 122 mm, 14
haubica 152 mm, 19 haubica 105 mm, 12 visecevnih bacaca raketa, 20 oklopnih
transportera i 30 tenkova.

Apsurdno je, gospodine generale, da se u zasticenoj zoni Sarajevo stiti 25.000 naoruzanih
muslimanskih vojnika i 342 teska orudja razlicitog kalibra i da se oko teritorije Srpskog
Sarajeva, sa koje zahtevate povlacenje teskog naoruzanja, nalazi 35.000 muslimanskih
vojnika, naoruzanih sa 865 teskih oruzja razlicitih kalibara, a da se u Vasem pismu ne
daju nikakve garancije stanovnistvu Srpskog Sarajeva koje ste i Vi bombardovali.
Naprotiv, Vi samo deklarativno isticete "Ujedinjene nacije ocekuju od bosanske Vlade da
pokaze uzdrzavanje u i oko Sarajeva".

Gospodine generale, i u zasticenoj zoni Gorazde stitili ste 81. muslimansku diviziju,
ekvivalenta od 10.000 vojnika, svrstanih u sedam brigada, naoruzanih i sa 63 orudja
teskog kalibra, koja Vam je razoruzala Ukrajinski bataljon Unprofora i poslala ga u
gacama na srpsku teritoriju, a potom proterala i Britanski bataljon Unprofora,
oduzimajuci i od njega deo teskog naoruzanja.

Srbi ne prete Sarajevu

Podsecam Vas da smo avgusta 1993. godine, sa poverenjem Unproforu predali planine
Igman i Bjelasnicu, koje su trebale biti demilitarizovane. Isto tako sa poverenjem u
mirovne snage Republika Srpska Krajina je predala oruzje Unproforu. U oba slucaju o
tragicnim slucajevima predaje ovih prostora srpskim neprijateljima i stradanjima srpskog
naroda ne treba da Vas podsecam.

I ovom prilikom Vas uveravam da gradu Sarajevu ne preti nikakva opasnost od strane
Vojske Republike Srpske. Dajem cvrste garancije da necemo izvoditi nikakve borbene
operacije ili pretnje napada prema Sarajevu, izuzev u slucaju nuzne samoodbrane. Vama
je poznato da su potpisani brojni sporazumi izmedju strana u sukobu u vezi Sarajeva.
Poznat Vam je i odnos strana u sukobu u pogledu postovanja istih, za sto je najocigledniji
primer Sporazum o demilitarizaciji podrucja Igmana i Bjelasnice. Mi se zalazemo za
postovanje vec potpisanih sporazuma, a spremni smo i na njihovo eventualno revidiranje
kroz sastanke strana u sukobu.

I na kraju, gospodine generale, zelim Vas upoznati da po ustavu Republike Srpske cl. 2,
niko pojedinacno, pa ni ja, nema pravo da donese odluku o povlacenju sa teritorije,
predaji ili ustupanju delova teritorije Republike Srpske. Odluku o ovim pitanjima i
promeni Ustava Republike Srpske kojom bi se lisilo 120.000 stanovnika Srpskog
Sarajeva prava na samoodbranu moze doneti samo Narodna skupstina Republike Srpske,
na osnovu izrazene volje naroda na referendumu. Ovo je politicko pitanje i takva odluka
nije u nadleznosti generala. Razumecete da se radi o vitalnim nacionalnim interesima, o
suverenitetu naroda i teritorijalnom integritetu drzave, sto nigde u svetu nije u nadleznosti
generala.

Gospodine generale, predlazem Vam da ultimatume zamenite razgovorima, a

bombardovanje sporazumima koji ce obezbediti jednako pravan tretman i garancije i
srpskom i muslimanskom stanovnistvu u Sarajevu, te da se izvrsi revizija postojecih
sporazuma u skladu sa novonastalom situacijom. Stanje se ne moze normalizovati na
nepoznatim osnovama koje nisu pregovarane i dogovorene izmedju strana u sukobu, niti
ono moze rezultirati jednostranim ultimatumima i primenom sile protiv srpskog naroda,
cime javno stavljate UN na stranu muslimana u ovom sukobu.

Shvatajuci ozbiljnost trenutka u zelji da dam pun doprinos mirovnom procesu, predlazem
da hitno zakazete sastanak komandanata sukobljenih strana radi potpisivanja sporazuma o
potpunom, trajnom i bezuslovnom prekidu neprijateljstava na prostorima bivse BiH. Do
odrzavanja ovog sastanka jednostrano proglasavam prekid neprijateljstava u regionu
Sarajeva, gde necemo preduzimati nikakve akcije, sem u slucaju samoodbrane.

Takodje predlazem da se hitno formira mesovita komisija eksperata iz zemalja stalnih

clanica Saveta bezbednosti i sukobljenih strana, koja bi istrazila ceo slucaj oko masakra
"Markale 2", kao i slucaj upotrebe specijalne municije od strane snaga za brzo reagovanje
i Natoa sa toksicnim i radio-aktivnim karakteristikama a cije su Vam posledice veoma
dobro poznate".

DOMACI "PORTRETI" RATKA MLADICA

"O generalu Ratku Mladicu napisano je vise nego o ,heroju Zalivskog rata, americkom
generalu Svarckopfu. Kada se svi tekstovi saberu dobija se ,covek iz sobe sa ogledalima,.
Za jedne je djavo, za druge andjeo", napisao je u svom uvodniku jedan od kolega iz
beogradskog novinarstva. Ovom prilikom nisam se bavila djavoljim poslovima nekih
drugih kolega.

"MONSTRUM" ILI "PAMUK"

Ako, u medjuvremenu, inflacija nije poradila i po pitanju njegove glave general Ratko
Mladic, vec mesec i po dana, "vredi" cetiri miliona maraka plus pet kilograma zlata.
Generalov "skalp" tako je, prema racunici potpisnika poternice (nekolicina finansijskih
mocnika i bogatih privatnika Bascarsije), uveliko "presisao" i samu glavu "coveka koji je
ubio Sarajevo" (Radovan Karadzic za one koji ne citaju bas sve novine).

Ko je covek kome je tvrde "dobro upuceni" komandant Seste flote, licno, postavljao
ultimatume, da bi, na kraju, zbog njega istog poslao onog naseg zemljaka Karamarkovica
sa marincima u jadranske vode? Zlocinac ili heroj; monstrum ili "pamucna dusa" kako ga
je opisao ratni reporter "Fronta"?

Ratko Mladic ako i to presudjuje nije genski "dinarodid", ali je po mestu rodjenja
(Bozinovici kod Kalinovika, danas SAO Romanija) rodjeni prkos. Kad general jos nije
bio general (rodjen je 1943), oca Nedju mu je, negde na izmaku "onoga" rata, pogodio
ustaski metak dok je sa svojom jedinicom (partizanskom) napadao rodno mesto Ante
Pavelica, pod Ivan-sedlom.
(Za Generala Mladica danas kazu da je cetnik.)

Kad je, za manje od godinu dana, dvaput unapredjeni general- potpukovnik JNA, pre dva
meseca ostao bez svoje vojske koja se, opet, povukla "u svoju domovinu" za trenutak je
ostao i bez domovine, sam sa svojim zvezdicama uokvirenim zlatnim lovorom. Onda se
general, ipak, odlucio da ima domovinu; stojeci na jednom polozaju nad "olimpijskim
gradom", pokazao je rukom prema jednom delu mrtvog Sarajeva i, prosto, rekao: "Tamo
je mozda (mrtva) i moja majka".

(NJegova starica Stana i sama se, od prosloga leta, uklucila u "odbranu domovine":
otadzbinska vojska koju je starica organizovala sa svojim Sarajkama plela je dzempere i
carape za onu pravu vojsku.)

Komandant Vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine danas je ime znano na svim
meridijanima ove planete; u istoriju ga je bespovratno upisao i generalni sekretar
Organizacije ujedinjenih nacija, u svom neprocitanom referatu od 30. maja. ("General
JNA Nedeljko Boskovic nema na njega nikakvog uticaja.")

Da li je "bezdusni" general "zver" smislio masakr u Ulici Vase Miskina?

(Kosti generalova oca nikada nisu pronadjene. Ratko Mladic, petnaestogodisnje seljace, s
Romanije se iskrcao na zemunski kej, zavrsio Vojno-industrijsku skolu pri "Teleoptiku", a
potom, kao sesti u klasi, i Vojnu akademiju KOV u njenoj klasi. Bolji od njega bili Karlo
Gorisek, danas u gardi predsednik Hrvatske; Milan Gorenc, bivsi nacelnik staba Uzickog
korpusa, danas lojalan Slovenac. Ni jedan ni drugi zbog toga nisu "ratni zlocinci".)
Prosek mu je pokvarila osmica iz Pravila sluzbe. No, ispravio se na Komando-stabnoj
akademiji koju je, sa ocenom 9,57 zavrsio kao prvi u klasi.

(Cetvrtog juna, na Skupstini SAO Hercegovine, ostro osudjujuci neke srpske poteze
prema Muslimanima, "srbo-cetnicko-komunisticki" general ce reci: "Ja jos ne ratujem
protiv Muslimana i Hrvata vec protiv njihovih vojski koje su potpalile vatru pod
Jugoslaviju...")

I dok je Mladic komandovao Kninskim korpusom u vreme kad su se krvlju crtale karte sa
granicama koje danas zaposedaju snage Unprofora, porodicu je kao svaki pravi oficir
ostavio na sasvim drugom kraju (tada jos) Jugoslavije, u Skoplju.

(Cesto je isticao kako ceni generala Zivotu Avramovica Ledenog iz bivse JNA u Srpskoj
vojsci Srpske BiH komandni kadar regrutuje direktno sa fronta. Kazu da, od njegova
dolaska medju BH-Srbe, od mnostva neorganizovanih vojski i viska lokalnih buljubasa
zacinje prava armija. Dugovecna koliko i sama Srpska BiH.

Generala metak nece. Izvesni major Zdravko Skarpa, prebeg u Hrvatsku vojsku, nije
uspeo da ga smakne, onomad, u Kninu...

(I nema kompleks od provokacija perom. To sto pojedinim "nepodobnim" novinarima

nije uspelo u Pres-centru Srpske BiH na Palama "sredjivao" je general licno. I vodio ih sa
sobom do pola-srpskog-Sarajeva i dopustao im da prisustvuju njegovim telefonskim
razgovorima sa Fikretom Abdicem.)

Ako se neko pita...? Ne, nije morao! Mogao je da se "vrati" u Jugoslaviju, a s obzirom na
veliko ratno iskustvo i relativnu mladost imao je sve "akcije" za savrsenu karijeru u
Vojsci SRJ, ali je odlucio da i dalje bude na svoju ruku. Ali, vojnicima vec organizovane
Vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine ne preporucuje isto, iako ih uci da "svaki
posten covek ima dve majke jedna je ona koja ga je rodila, a druga je domovina".

Je li zaista onomad General Mladic, sa Trebevica, masakrirao jadnike iz reda za hleb?

Kad su, pre desetak dana, ranjeni srpski vojnici padali po butmirskoj pisti, medju
"nisandjijama" Mladica nije bilo on je "debelo" bio uz Miterana na samom aerodromu i
kao takav, pucati nije mogao. Kao sto je zakasnio i da pobije banjalucke bebe, Srbe iz
Odzaka, kod Nevesinja, preko **** Capljine, oko Konjica, u Podvelezju... Ali se zbog
toga, verovatno, nikada i ni u koga nece uperiti prst?!

Cvijetin Milivojevic

KO JE GENERAL RATKO MLADIC

"Koren njegovog imena asocira na rat. On se ponasa u duhu svog prezimena..." Ovako je
nedavno britanska televizijska mreza "Skaj" svojim gledaocima predstavila komandanta
srpske vojske u Bosni i Hercegovini, dok su isli snimci Generala Mladica u obilasku
prvih vatrenih polozaja nadomak Sarajeva. Obisavsi sa generalom rovove srpskih boraca,
na red je doslo i pitanje zbog cega je reporter, verovatno, i dosao: "Proglaseni ste za
ratnog zlocinca?" General je smireno odgovorio: "Ne osecam se tako, ja branim svoj
narod."

Otkako je sredinom prosle godine stigao u uzavreli Knin, epicentar srpskog otpora, drugi
kazu pobune, General Mladic je ubrzo dospeo na poternicu za ratnim zlocincima. U isto
vreme, bar za narod Krajina, postao je mit. Za samo nekoliko meseci stigao je od
pukovnika do cina general-potpukovnika, komandanta vojske, sto je retko zabelezeno u
istoriji vojevanja.

Da bi se sagledala njegova pozicija, za jedne heroja, za druge zlocinca, neophodno je

zaviriti u vojnicki put Generala Mladica.

Rodjen je 1943. godine u selu Bozinovici kod Kalinovika. Nije napunio ni dve godina a
ustase su mu ubile oca. Sa 15 godina stize u Zemun u vojnoindustrijsku skolu pri
"Teleoptiku", a potom postaje i najbolji pitomac klase Vojne akademije Kopnene vojske.
Reklo bi se, biografija ni za dlaku drugacija od brojnih generacija jugoslovenskih oficira.
Medjutim, Ratko Mladic nije ostao salonski oficir, oficir u "belim rukavicama". Kako to
vojnici vole da kazu, Mladic je sve vreme proveo u trupi komandir voda, cete, komandant
bataljona u Kumanovu, brigade u Stipu, a pre dolaska u Knin bio je pomocnik
komandanta Pristinskog korpusa.

Od 1. avgusta prosle godine postavljen je za nacelnika Staba Kninskog korpusa. Dok se

jugoslovenski vojni i politicki vrh lomio taktikom i strategijom "kreni stani", pukovnik
Mladic je preuzeo operaciju, tada nazvanu "nemustim" vojno-politickim recnikom
deblokada kasarni na podrucju Dalmacije. NJegova odlucnost da se obracuna sa
protivnikom nije naisla na neke simpatije vojnog vrha.

Novinarima, koji su tada izvestavali o borbama u Krajini, pukovnik Mladic se poverio:

Dok su kolone tenkova, teske artiljerije, grabile iz Knina prema dalmatinskom ratistu,
minut do 16 casova (tada je pocetkom septembra pocela operacija) pukovniku Mladicu
stize naredba "odozgo" da zaustavi vojsku.

Odbio sam naredjenje, nisam smeo ni mogao da vratim vojnike, ispricao je pukovnik
Mladic novinarima. Kasnije, odnosno, 4. oktobra zbog uspesnog komandovanja i
rukovodjenja snagama JNA, vanredno je unapredjen u cin general-majora.

No, jos pre borbi, Mladic se proslavio uspesnim pregovaranjem sa protivnickom stranom,
koje su nametali cesti potpisi za primirje i razne misije mirovnjaka.
Hrvatskim vlastima, kako je prenosio "tisak", smetalo je njegovo ponasanje, recnik,
intonacija. Hrvatski novinari prenosili su kako je pukovnik Mladic sedao za pregovaracki
sto sa oruzjem, u pancirnoj kosulji, a jednom prilikom ispala mu je i bomba, pa je na smrt
preplasio misionare i pregovarace.
Gradonacelniku Zadra tokom pregovora skresao je u brk: "Kada smo mi u 11. veku jeli
zlatnom kasikom vi i vasi Evropljani ste ziveli u mocvari". To ih je, prenosi stampa,
uvredilo. Proglasen je cetnickim koljacem, i zlocincem, oficirom, cije se ponasanje ne
moze objasniti samo strogoscu i krutom vojnickom logikom.

Kasnije su optuzbe prosirene. Tonovi da je ratni zlocinac, da stvara veliku Srbiju, stizale
su i od evropskih posmatraca. "Ne stvaram nikakvu veliku Srbiju, samo branim srpsku
zemlju i verujem da bi sutra i gospodin Oven stitio svoj narod" odgovorio je General
Mladic. To sto srpska vojska kontrolise dve trecina bosansko-hercegovacke teritorije,
Mladic pravda recima Nismo mi nista zauzeli, niti smo mi agresori. Nama njihovo ne
treba.

Kazu da je najbolji vojskovodja onaj koji se ne boji protivnika, ali koji se plasi rata. Za
pretnje vojnom intervencijom upozorava da "ako mi moramo da umremo, u isto vreme
stvorice se velika crna rupa kroz koju bi mnogi morali da prodju".

Komandantu ne smeta sto su mnogi iz Bosne pobegli u Beograd i vode "borbu" po

beogradskim kaficima. NJihovo odsustvo ne slabi odbranu srpskog naroda. Bez njih
odbrana je jaca, tvrdi General Mladic. Brinu ga, kako kaze, ti mirovnjaci koji pod firmom
humanitarne pomoci salju Muslimanima "municiju u ribljim konzervama".

Moze li se generalu prigovoriti za bombardovanje Sarajeva? Komandant kaze da u

muslimanskom delu Sarajeva vlada bezakonje, da zatoceni Srbi "mesecno dobijaju samo
konzervu od sto grama"... Stao sam uz svoj narod. To mi je duznost i za to sam i ucio. Da
sam hirurg, ili novinar, onda bih to radio.

Za rat kaze da mora prestati, ali da to ne zavisi od jednog coveka. Da se na bajonetima

sve moze postici, ali se na njima ne moze sedeti, moraju biti svesni i oni koji ratuju i oni
koji bi silom da donesu mir.

Radovan Pavlovic "Politika"

GENERAL OSTROG JEZIKA

Srbiju na zapadu, kazu njeni stanovnici, stvorila su dva oprecna generala koja se
medjusobno izvanredno dopunjuju general politicke strategije Momcilo Krajisnik i
general ratne strategije Ratko Mladic. General Mladic je na terenu ostvario Krajisnikovu
politicku strategiju srpske drzave u Bosni, a Krajisnik je za pregovarackim stolom
Mladiceve pobede pretvorio u medjunarodno priznatu cinjenicu o podeli Bosne. I tu
prestaje svaka slicnost. Koliko je Krajisnik za javnost covek iz duboke senke, toliko je
Mladic medijski atraktivna licnost da cak i netacna vest o njegovom ranjavanju na prvoj
liniji fronta kod Olova dospeva na naslovnu stranicu "Borbe" i odmah je prenose svi
mediji.

O generalu Ratku Mladicu u domacoj i svetskoj stampi napisano je vise nego o "heroju
Zalivskog rata" americkom generalu Svarckopfu. Kad se svi ti tekstovi zbroje dobijate
coveka iz sobe s ogledalima. Za jedne je on djavo, a za druge andjeo. Mister DZekil i
mister Hajd u generalskoj uniformi. Sredine nema. Toj kontroverzi doprinosi i on sam
svojim nekonvencionalnim i sokantnim izjavama.

Mladiceve pobede

Koja je prava istina o Generalu Mladicu, kao i uvek kad je u pitanju javna licnost, zavisi
od izbora cinjenica, a cinjenice potvrdjuje ili opovrgava istorija. Za vecinu Srba iz Bosne,
pogotovo za borce na frontu, Mladic je izrastao u mitsku licnost, novog vojvodu Misica.

Ratko Mladic sigurno nije tipican jugoslovenski general. Dok je vecina njih od Slovenije,
preko Hrvatske do Bosne, bezala s fronta ili se predavala pravdajuci se da su postupili
"po naredjenju", Mladic je uvek bio u prvim borbenim redovima i utoliko nije sasvim
netacna vest o njegovom ranjavanju da se to desilo "na prvoj liniji fronta". Retko koji
general bivse jugoslovenske vojske moze da kaze da mu je u ovom ratu, tamo gde se
pucalo i ginulo, na rukama umro mladi vojnik kako se to dogodilo Mladicu u Zitnicu dok
je pitao boga zasto to parce granate nije poslao na njega a ne na to dete.

Kada se na putu kod Vrlike preprecio autobus pun eksploziva, on je naredio vojnicima i
staresinama da se sklone i sam razminirao autobus uz lakonsko ljudsko objasnjenje:

- Mladi su, nemaju ni porodice, a mene ima ko da pamti. Uz to, moram da pokazem da
sam obucen oficir.

Pokazao je mnogo vise. Da mu se gace ne tresu. A to je referenca za svakog vojskovodju.

Zato mu borci veruju i za njim idu bez pogovora kao za svakim pravim vodjom. Za njih
je on veliki strateg i arhitekta svih srpskih pobeda u Bosni, od operacije "razmicanje
kljesta" kad su osvojeni Kupres, Vlasic i Posavina, preko izolovanja muslimanskih
enklava u Istocnoj Bosni i presecanja "zelene transverzale" do "bitke za zivot" operacije
"koridor".

Jedan francuski list pise da Mladic nije nikakav bosanski Napoleon i da njegove pobede
nisu rezultat znanja koje je stekao u vojnoj akademiji kao prvi u svojoj klasi s prosekom
od 9,57, vec kao rezultat ludosti. Mozda ipak bas u toj kombinaciji ova dva podatka lezi
objasnjenje za neke njegove vojne poduhvate.

Hrvati su brojnim snagama i velikom koncentracijom protivtenkovskih orudja branili

Kupres. Mladic je u tisini, ugasenih farova i motora, spustio u kupresku ravnicu tenkove i
potpuno iznenadio i porazio Hrvate. Operacija Igman je paradigma "Mladicevih
ludorija". Pored muslimana koji su se skoncentrisali na odbranu Tuzle, brojnih "plavih
slemova", "avaksa" i aviona Nato-a, Srbi su potpuno neprimetno opkolili Igman i
Bjelasnicu, uz natcovecanske napore izneli topove na planinske vrhove visoke i do 2.000
metara, a kad su muslimani i Klinton digli uzbunu da "Srbi dave Sarajevo" sve je bilo
gotovo.

Naivni "Borbin" analiticar Radivoje Cveticanin u clanku "Zeneva u podnozju Igmana",

pise tih dana da je "tesko objasniti i dokuciti smisao osvajanja Igmana i Bjelasnice", pa
cak pada u zamku omiljenih novinskih konstrukcija da je sve to zbog sujete Generala
Mladica da osvoji svoj zavicaj jer je rodjen na desetak kilometara od Bjelasnice. Kolega
novinar se na kraju pita cemu svi ti napori i zrtve kad se "bosanski Napoleon" uplasio
Klintonovih pretnji bombardovanja Srba i morao da povuce s Igmana, ne shvatajuci da je
ingenioznost celog poduhvata upravo bila u tome. Srbi su osvojili Igman i tako presekli
jedini suvozemni koridor kojim su se muslimani u Sarajevu snabdevali oruzjem i svezim
snagama, a onda taj vruci krompir cuvanja i odgovornosti uvalili Unproforu, cime su
ustedeli brojne svoje snage za druge operacije, pa tako sada na "skaj njuzu" gledamo
televizijske reportaze o francuskim vojnicima koji se smrzavaju patrolirajuci bespucima
zavejanog Igmana i Bjelasnice.

O Mladicevim bitkama sudice istorija, ali mnogi analiticari se slazu da on najvecu

pobedu nije izvojevao protiv Hrvata ili muslimana, nego onda kada je posle panicnog
povlacenja Jugoslovenske armije iz Bosne, u cajtnotu i ratu, od bosanskih seljaka stvorio
vojsku cijom je organizovanoscu i efikasnoscu bio impresioniran i jedan general Mekenzi
i jedan britanski politicar Pedi Esdaun. Ne samo sto je preko noci stvorio armiju dostojnu
postovanja, nego je toj armiji ulio svoju filozofiju "da nas ne mogu poraziti".

Mladiceve izjave

Tako od generala ratnika dolazimo do "generala za izjave". Mladiceve izjave su obisle

svet. Ima ih mnogo vrsta, od fantasticnih, pretecih do duhovitih, ali svima je zajednicko
da su neobicne i nekonvencionalne.

Shodno filozofiji da nas "niko ne moze poraziti" i da je rat pocet "kad su nas dojucerasnje
komsije napale uz nesebicnu pomoc medjunarodne zajednice", tako se General Mladic
prema medjunarodnoj zajednici i ophodi, bez dlake na jeziku a velike sile nikada ne vole
neposlusne. NJegove izjave o svetskim mocnicima variraju od prkosnih do neodgovornih.
Zauvek je ostala upamcena Mladiceva izjava da ako Nato bombarduje Srbe u Bosni da ce
on bombardovati London, zbog cega je Karadzic morao da reaguje kako je "Mladiceva
izjava idiotska i neodgovorna".

Mladicevu izjavu da je on "igrac koji uvek prvi vuce potez" i da ce zbog toga
medjunarodna zajednica izgubiti mec s njim mnogi su shvatili kao prepotentnost jednog
generala, ali su Igman i Bjelasnica pokazali da ima zrno soli u toj izjavi. Kada je Mladic
izjavio da "moramo preci u protivnapad na liniji Trst-Bec i udariti po onima koji su i
otpoceli ovaj rat, a poturili nam kao topovsku hranu nesrecne Slovence, Hrvate i
muslimane", u Italiji i Austriji je nastala prava uzbuna.

Kad su se u selu Zrnovica nasli opkoljeni srpski oficiri i zatrazili od posmatraca EZ da im

doture hranu, italijanski ambasador Budjoli poslao im je konzerve hrane za pse. Tada je
razbesneli Mladic dohvatio telefon i nemackom posredniku Velmanu rekao: "Vi ste
Svaba. Ubicu vas za deset minuta ako mojim drugovima ne posaljete pravu hranu".
Velman je to ucinio bez reci.
Ali nisu sve Mladiceve izjave tako ratoborne i prkosne. Neke su prorocanske kao ona o
Vens-Ovenovom planu: "To je monstrum koji ima sanse da prezivi koliko i sijamski
blizanci" ili, ona anegdota iz Pecuja: "Pita me hrvatski general sta cemo za Jajce. Ja mu
kazem, gde ide da Hrvati imaju tri jajca, a Srbi samo dva i zauzmemo Jajce." A Aliji
Izetbegovicu je rekao: "Kad ja nesto kazem, kao da je rekao svevisnji".

U zapadnim medijima Mladic je apsolutno omiljena negativna licnost.

Iglberger i americka stampa su Mladica proglasili ratnim zlocincem na sta on mirno
odgovara: "Ja nisam isao u Vijetnam da ratujem, niti u neku drugu zemlju. Ja samo
branim svoj narod." Na pitanje jednog americkog oficira u Zenevi sta je to pravda,
Mladic je rekao: "Pravda je kad vi Amerikanci priznate da ste izvrsili hemijsko ciscenje
indijanskih plemena. Pa valjda etnicko, ispravi me on. Ne, kazem, nego hemijsko. Zato
sto nikoga niste ostavili da zivi."

Ali nema Mladic protivnike samo u svetu. Ima ih puno i medju Srbima. Mnogi srpski
politicki lideri, intelektualci i "nezavisni" mediji optuzili su ga za zlocine i
bombardovanje civila, kao Vuk Draskovic, Vesna Pesic i drugi.

Nedeljnik "Vreme" ga je nazvao "covekom koji je ubio Sarajevo", uz ilustraciju da je on

autor nove komande u artiljeriji prilikom granatiranja Sarajeva: "Raspameti!" Zeljko
Raznatovic Arkan je Mladica optuzio da je bombardovanjem Sarajeva ubijao i Srbe i
nazvao ga "crnjim generalom" koji je odgovoran sto Skupstina RS u Bijeljini nije
potpisala Vens-Ovenov plan jer "onog trenutka kad bude potpisan mir, on je niko i nista,
on je proslost".

"Vreme" je u clanku "Znate gde je vase skloniste" (24.5.1993) takodje optuzilo Generala
Mladica da je bio "covek preokreta" kada je na Palama definitivno odbijen Vens-Ovenov
plan, zbog cega je lord Oven izjavio: "Necu dozvoliti Mladicu stvaranje Velike Srbije". U
tom tekstu list je tvrdio da postoji sukob izmedju Karadzica i Mladica, da je general
trazio od Karadzica da se bezuslovno stavi pod njegovu kontrolu, da je trazio da on ode
na pregovore u NJujork umesto Karadzica jer je on sve "ovo stvorio", pa kad mu to nije
poslo za rukom onda je Karadziceve njujorske pregovore minirao bombardovanjem
Srebrenice. Za ovaj nedeljnik Mladic je bio i ostao "Titov djak", zaljubljen u "majku
Jugoslaviju" koji je u Kninskoj krajini dobrovoljcima skidao kokarde uz reci: "Izmedju
kokarde i kukastog krsta nema nikakve razlike".

Sto se tice Vens-Ovenovog plana vreme je pokazalo ko je bio u pravu a ko nije. Britanski
"Gardijan" je napisao da Mladic mrzi Hrvate i Nemce zato sto su mu oca ubile ustase, a
muslimani izmasakrirali porodicu njegovog brata u Sarajevu. Na sve ove domace i strane
optuzbe Mladic odgovara da je odbio da ucestvuje u oslobadjanju Ivan Sedla da mu ne bi
prebacili kako oslobadja mesto gde je poginuo njegov otac, da mu nikada nije palo na
pamet da stvara partizansku, vec samo srpsku vojsku, da su srpske granice u Bosni
obelezene krvlju i da niko nema pravo da ih menja i da je najveca pobeda Srba u ovom
ratu "sto prvi put otkako ratujemo srpsko selo nije ratovalo protiv srpskog sela".

Ma kako ocenjivali Ratka Mladica, to je general koji je obelezio ovaj rat, i koji i danas u
njemu igra jednu od glavnih uloga.

"Intervju" Milan Nikolic

KOMANDANT GLAVNOG STABA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE

Po cemu je poznat Komandant oruzanih snaga bosanskih Srba. Svrstan po "Dejli

telegrafu" medju trideset aktuelnih svjetskih gospodara rata, uz napomenu da ga oficiri
koji su sa njim pregovarali smatraju za taktickog genija, ali ludjaka.

Kako ratuje: raspolaze relativno malim efektivama (100.000 ljudi) prema teritoriju koji
kontrolira (70 odsto BiH), ali u odnosu na ostale zaracene strane ima apsolutnu premoc u
artiljeriji i tenkovima, te cvrstu logisticku podrsku. Izbjegava klasicne bitke; trupe
koncentrira na komunikacijama i oko uporista druge strane, da bi ih dugotrajnim i
neselektivnim granatiranjem omeksao i potom, vjestim manevrima malih elitnih jedinica,
zauzeo. Ukoliko zauzimanje nije moguce, artiljerijom, dakle razaranjima, veze velik broj
protivnickih vojnika i paralizira civilni zivot primjer je Sarajevo. Omiljene komande:
"Raspameti" i "Sprzi".

Kako vodi politiku: Koristi svaku priliku za medijsko eksponiranje gdje naglasava
stradanja srpskog naroda i srpske vojne uspjehe. Inzistira da mu je "ofanziva sudbina", tj.
da se nikad ne povlaci. Slucajeve Igman, Sarajevo, itd. tretira kao stvar politicara. Jedni u
tome vide Mladicevo politicko osamostaljivanje (on je "brizni otac" koji nece izdati i koji
ce uvijek zastititi, za razliku od politicara po definiciji nepouzdanih), drugi pak samo
igranje dodijeljene role. Vjesto manipulira sa istomisljenicima; svojedobno je prisutne
penzionere u Centru "Sava" pozdravio sa "Drugarice i drugovi" i polucio ovacije. Na
pitanje zasto je to ucinio, odgovorio je da su to prisutni zeljeli cuti.

Kako je usao u rat i politiku: Pojavljuje se u javnosti nedugo nakon dolaska u Knin i za
razliku vecine oficira JNA, vise se nego dobro snalazi u novonastalim okolnostima.
Suradjuje sa Milanom Marticem i Milanom Babicem, obucava lokalne rezerviste i, po
sopstvenom priznanju, "oslanja se na zdrave snage u jedinici". Vazno je napomenuti da je
Kninski korpus u to vrijeme pod direktnom komandom Generalstaba. Ukratko, Mladic se
pokazao kao "pravi covjek na pravom mjestu": od ratne promocije u selima Kijevo i
Vrlika, preko zadarske i kupreske operacije, do izbora za nacelnika Glavnog staba Srpske
Republike BiH 12. maja 1992. u Banjaluci.

Kakva mu je reputacija: Izuzetno popularan medju vojnicima zbog cestih obilazaka prvih
linija. Inzistira na svojoj svemoci: "Kada ja garantujem, to vam je isto kao da vam
garantuje Svevisnji", odnosno, hvali se da postedjuje rata krajeve u kojima pozna
"postene" Hrvate ili muslimane; primjerice, zbog izjvesnog Ante Lace zabranio je
granatiranje Dubravicama kraj Skradina. Sklon je egzibicionizmu: na pocetku rata prolazi
kroz hrvatske linije predstavljajuci se kao pukovnik Stjepan Fazlijan, razgovara sa
hrvatskim vojnicima, casti ih pivom, kupuje njihovoj djeci bombone... Arogancija prema
medjunarodnim pregovaracima u aktualnoj ksenofobicnoj atmosferi, samo mu podize
rejting.
Koliko je, zapravo, mocan: Postoje ocjene da je nakon Gorazda uticajniji nego ikad.
Naime, svojedobno je pokazao dr Karadzicu koji ga je optuzio da daje "idiotske i
neodgovorne izjave" ("bombardovacu London") da iza njega stoji monolitna armija, a
sada je natjerao predsjednika Srbije Slobodana Milosevica da se slika s njim u Beogradu
poslije pregovora s predstavnicima Ujedinjenih nacija. U svakom slucaju, jedino sto
funkcionira u Republici Srpskoj jest njegova vojska i jedini pravi uspjesi bosanskih Srba
jesu njegova osvajanja. Naglasava da su za sve to zasluzni obicni srpski vojnici, sa slabo
sakrivenom namjerom da uslijedi pitanje kakve li su tek zasluge njihovog komandanta.

Vreme, 9. maja 1994. Filip Svarm

SRPSKA SAPKA U PENTAGONU

Eho susreta americkog generala Veslija Klarka, sefa sektora za planiranje i politicka
pitanja Zdruzenog staba oruzanih snaga SAD, sa generalom Ratkom Mladicem,
komandantom Vojske Republike Srpske, potkraj proslog meseca u Banjaluci, jos se ne
smiruje. Iako je "Glas Amerike" prethodnih dana zvanicno naglasio da "americka
administracija navodi da susret general Klarka i Generala Mladica ne signalizira promenu
americke politike (misli se u odnosu na Srbe u Bosni), nema sumnje da je raskol izmedju
Stejt departmenta i Pentagona, u ovom slucaju, stigao do neslucenih razmera.

Ako se, u prvi mah, i moglo pomisliti da se radi tek o "incidentu" (bar tako je americka
diplomatija zelela da prikaze ceo slucaj) sada je vec izvesno da ranija neslaganja dva
ministarstva SAD: spoljnih poslova i odbrane, prelaze granice uobicajenih, sitnih
razmimoilazenja u vodjenju politike jedne drzave, sada je sasvim izvesno da je general
Klark, i mimo upozorenja Stejt departmenta, odlucno namerio da sleti u Banjaluku.
Doduse, portparol Pentagona Denis Boks tvrdi da general Klark "nije znao za tu
preporuku", ali analiticari upozoravaju da ce pre biti da prvi strateg Pentagona, u stvari,
nije ni "zeleo da zna" za preporuku Stejt departmenta.

Jedan vazan, novi detalj baca i bitno drugacije svetlo na banjalucki slucaj. Naime,
novinari su iskopali da je general Klark, svojevremeno, bio i studentski drugar Bilija
Klintona (na studijama istorije u Oksfordu), ali ta cinjenica, koliko smo primetili, do sada
nije brizljivije analizirana u prepucavanjima dva americka ministarstva i medju
novinarskim komentatorima. Doticni podatak sigurno nije samo bizarni detalj u biografiji
Veslija Klarka, bar ne u ovom, banjaluckom slucaju: da li je, dakle, glavni strateg
Pentagona putovao na sastanak sa Mladicem po licnom Klintonovom odobrenju ili je rec
o pukoj koincidenciji, ako je ono prvo moguce, da li je, onda, Klark imao i nekih, da
kazemo "licnih" poruka americkog predsednika za srpsku stranu u Bosni i njenog vojnog
sefa?

Sta je pisao "NJujork tajms"

A da stvari nisu bas sasvim bezazlene, pokazuje jos jedan, naizgled manje vazan detalj. U
"NJujork Tajms Magazinu", 4. septembra, izasao je ogroman, "nenegativan" tekst o
generalu Ratku Mladicu, verovatno prvi takve vrste u americkoj stampi. Poznat kao
obicno dobro obavesteni novinar, koji je i do sada odbijao da ucestvuje u antisrpskim
histerijama "NJujork Tajmsa", autor ovog opseznog priloga Dejvid Bajnder svestrano
tumaci cinjenica Mladicevog vojevanja u Bosni. Nepristrasno i odmereno, posmatrajuci
Mladica iz blizine, Bajnder brizljivo redja optuzbe drugih na racun srpskih generala, ali i
generalove odgovore na sve lazi koje su izrecene na racun srpske strane u Bosni. U
tekstu, naravno, nema povrsnog divljenja Mladicevom vojnickom geniju, ali se kroz
mozaik opservacija i citata stize do pretpostavljene istine da je Mladic veliki srpski
vojskovodja cije komandovanje je omogucilo Srbima veliku vojnicku pobedu u Bosni.
Pri tome, americki novinar posebno zanimljivo opservira Mladicevo "sazrevanje" od
Jugoslovena do Srbina, od komuniste-ateiste do coveka i oca koji postuje pravoslavne
obicaje, od oficira koji je drzao do bratstva i jedinstva da bi danas svojim vojnickim
znanjima iznad svega vodio racuna o interesima srpskog naroda...

I kao sto Bajnderov tekst o Mladicu moze biti tek "slucajni prilog" u vreme tumacenja
generalskog susreta u Banjaluci, tako bi isto bilo prirodno da se ovaj zanimljivi esej o
srpskom generalu moze "videti" i kao diskretni znak evidentnog pomeranja na americkoj
javnoj sceni u pogledu dosada ozloglasenih Srba u Bosni i njihovih vojnih komandanata.
I koliko se do sada Bajnder razlikovao od antisrpskih jastrebova u redakciji "NJujork
Tajmsa", toliko su se, ocigledno, razboriti generali u Pentagonu razlikovali od krvozednih
diplomata u Stejt departmentu, a po toj logici moguce je, dakle, izvesti i odredjene
medijsko-strategijske paralele koje se bitno distanciraju od diplomatsko-novinske
halabuke u satanizaciji bosanskih Srba.

Nesporazum generala i diplomata

Ovom prilikom ne bi trebalo zaboraviti da je i ranije dolazilo do osetnih razlika u

ocenama Pentagona i Stejt departmenta. Recimo, ocene jedne Madlen Olbrajt, u svoje
vreme, bile su tako odaljene od opservacija generala Kolina Pauersa, bivseg nacelnika
Zdruzenog staba SAD. Jos ranije, to se moglo primetiti i po naknadno otkrivenom detalju
da je americki ambasador u Beogradu Voren Zimerman direktno osujetio posetu
tadasnjeg saveznog sekretara za odbranu SFRJ generala Veljka Kadijevica Pentagonu.
Takvi primeri, kako se danas otkriva, niposto nisu bili beznacajni, a Srbe su mogli uveriti
da krvozednost diplomata, sa medijskog stanovista, mnogo bolje prolazi u Sjedinjenim
Drzavama od razboritosti americkih generala...

Da li je general Klark, svojim korakom u Banjaluci, konacno zeleo da demonstrira prekid

doticne "defanzivnosti" americkog vojnog vrha pred diplomatskim inicijativama Stejt
departmenta? Naravno, u Pentagonu to ne priznaju: potparol Boks izjavljuje da je
"razmena kapa u poklonu uobicajena prilikom posete visih oficira stranim kolegama". Za
ostro uho Stejt departmenta samo spominjanje Mladica kao "kolege" je teska uvreda.
Doduse, oni to direktno ne spominju, ali zato "Glas Amerike" tvrdi da su njegovi
funkcioneri "bili posebno razljuceni fotografijom dvojice generala na kojoj se vidi kako
prilikom razmene poklona svaki od njih nosi kapu onog drugog".
A tek pistolj? "Rojter" otkriva da se Klarku u greh uzima i Mladicev poklon u vidu
pistolja. No, nije problem ni samo u pistolju, vec i u posveti Mladicevoj Klarku, koja je
eto greha! ispisana "srpskom cirilicom". Americki diplomati, sa svojim smislom za
nijanse, verovatno razlikuju "rusku" od "srpske" cirilice, a ova druga je, maltene,
"zlocinacko pismo". Doista, svasta od ljudi koji pretenduju na ozbiljnost i politicki takt!

Bilo kako bilo, zvanicna Amerika je preko Klarkovog susreta sa Mladicem ucinila prvo,
javno priznanje srpskom vojnom faktoru u Bosni. Stejt departmentu preostalo je samo da
se naknadno ljuti, a i to cini na prilicno smesan, da ne kazemo diplomatsko banalni nacin.

Sve ostalo je vec istorija.

Pravda Dragan Belic

GENERAL-PUKOVNIK MANOJLO MILOVANOVIC,NACELNIK GLAVNOG

STABA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE:

"... Ja sam dosao u Bosnu kada je poceo rat... Vratio sam se kuci. Posle zavrsetka Vise
vojne akademije zbog nekog nacionalnog kljuca i ne znam zbog cega, ja sam
prekomandovan u Makedoniju, radi popravljanja tada popularnog nacionalnog proseka.
Medjutim, kada je pocelo, najpre u Hrvatskoj, General Mladic me je pozvao i ja sam
jedva docekao taj poziv. Dosao sam, ne samo ja... Ovo je drugi kov, da kazem neko drugo
izdanje srpske vojske. Mogli bismo mi generali da zivimo u luksuznim apartmanima i
odatle povlacimo konce na ratistu. Ali, mi smo se ovde odazvali kao "zanatlije" (oficiri
od zanata).

Daleko je uspesnije ako sam ja svakog dana sa borcima, nego ako iz nekog bunkera
vucem poteze. Na kraju, svi mi u Glavnom stabu, prakticno svi oficiri VRS, polazimo od
toga da moja glava nije nista skuplja od glave dvadesetogodisnjaka, kojeg vodimo u rat.
Nema nezamenljivih ljudi, nama ginu i generali i pukovnici i potpukovnici, dakle, oficiri.
Odnos gubitaka vojnickog sastava i oficirskog je do sada neprimeren u istoriji...

"... Vojska RS podnosi glavni teret za srpstvo na Balkanu ili za srpstvo uopste, a samim
tim i za pravoslavlje. Meni je strasno krivo sto ljudi ovo smatraju gradjanskim ratom.
Ovo je verski rat, ovo je sukob religija: pravoslavlja, katolicanstva i islama. Momentalno
su islam i katolicanstvo na jednoj strani... VRS je narodna vojska. Srpski narod, po nekoj
tradiciji, veruje u ucitelja i popa u selu. Oficira je uvek postovao... Sto se tice glavne
licnosti VRS, Generala Mladica, on je pravio timove. Posto je on vec imao jednogodisnje
iskustvo iz Kninske Krajine, on je sebi izabrao tim. Taj tim kolektivno odlucuje. General
Mladic jeste nas vodja, medjutim, nista nikad nije uradio na svoju ruku ili po nekoj
sopstvenoj brzoj odluci. Izuzev u borbi..."

Duga Zoran Petrovic Pirocanac

"LISICA LAVLJEG SRCA"

"... Kada se vrednuju vojskovodje sto danas dostojno olicavaju srpsku ratnicku tradiciju
kraj logorskih vatri, u predasima usiljenih marseva ili na prvim borbenim linijama, ali i u
stabovima brigada i korpusa General Mladic nedostizno prednjaci, silom opsteg divljenja
i postovanja. U tim vojnickim ocenama, Generala Mladica cesto u stopu prati, na
odgovarajucoj stazi discipline, general Lisica, kao da su nerazdvojna braca, sto isticu i
njihove fizicke, ali i karakteroloske slicnosti. General Mladic je svetski prvak ratovodstva
i opste strategije, dok je general Lisica nenadmasan u domenu takticko- operativnih
manevara i prodora.

Jedna fotografija, koja prikazuje Generala Mladica i generala Lisicu, prilikom smotre
pitomaca Centra vojnih skola u Banja Luci, valjano osvedocava prirodu njihovog
dvojstva, spregu opsteg i posebnog u areni ratne vestine. General Mladic izgleda kao da
je tu u prolazu, hitajuci ka izazovima neprijateljstva, dugim i brzim koracima, prkosno
otvorenog garda i isturenih grudi. Korak dalje stupa general Lisica, malo poguren, kao da
se zaklanja iza figure Generala Mladica od ociju neprijatelja, ali samo zato da bi izveo
neustrasiv skok i pobedonosni upad tamo gde ga najmanje ocekuju.

Uveren sam da nemacki visoki oficiri, koji savetuju ustase i balije, pomno proucavaju
zamisli i poduhvate generala Lisice, jer se na bojnom polju taj Srbin dokazao kao najbolji
sledbenik nemackog Blitz-Kriega i doktrine Eriha fon Manstajma. Ipak, smeloscu u
originalnoscu zamisli, general Lisica nadmasa sve uzore i spektakularno siri sve teorije..."

Dragos Kalajic

"Duga:" PENTAGON PROTIV VASINGTONA

Prema medijskim indiskrecijama, mnogi visoki oficiri Pentagona drze na radnom stolu
fotografiju svog idola: srpskog generala Ratka Mladica. Nedavna poseta koju su mu
ucinili visoki oficiri Pentagona u Banja Luci, uz izraze divljenja izazvala je javni bes
vasingtonske administracije prema italijanskom nedeljniku "Europeo".

Prenela Duga

BITKA OKO MLADICA

Sasvim je slucajno ispalo da danas, na rodjendan poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra

Karadjordjevica pisem o talentovanom srpskom generalu Ratku Mladicu iz RS, koji je
oslobodio vise od 70 odsto bosansko-hercegovacke teritorije. Danas je takva vojnicina na
udaru sviju srpskih protivnika i dusmana, i ovde i u svetu. Da simbolika nesporazuma
oko njega bude veca, Mladic je bio Titov komunisticki general, a danas nosi sapku starih
srpskih kraljevskih oficira, po ugledu na proslavljene srpske vojvode Putnika, Stepu,
Misica, Petra Bojovica, sve heroje iz neponovljivih, proslavljenih bitaka na Kumanovu,
Ceru, Kolubari i sa Kajmakcalana.

Mladic se prvi put proslavio u Dalmatinskoj Zagori, kada je odlucnim akcijama svoje
vojske (tada je jos bila JNA) sprecio masakr Hrvata nad Srbima Kninskog kraja. Prica se
da je tada, jos uvek kao Titin "pitomac", izgazio nogama srpsku sajkacu sa dvoglavim
belim orlom jednom dobrovoljcu cetniku, a danas je on najpopularniji srpski visi oficir
zapadno od Drine, sa oznakom belih orlova, uz pukovnika Lisicu, oslobodioca Like i
posavskih gradova.

Medjutim, Mladic je odavno pokazao veliku privrzenost Srpskoj pravoslavnoj crkvi i

svakolikom srpstvu. Zato i jeste na nisanu zapadnih "demokrata" kao branitelja islama.
Bez razmisljanja proglasen je za "ratnog zlocinca prvog reda". Valjda zato sto je sprecio
masovna klanja Srba sirom nekadasnje Hrvatske i Bosne. Kad bude zasedao novi Haski
sud, Mladic bi trebalo da sedi na optuzenickoj klupi zajedno sa Karadzicem,
Milosevicem, Seseljem i sa desetinama drugih proglasenih srpskih junaka ili heroja, koji
su ovde medju sobom sada posvadjani. Tako mu to dodje kad sudi dusmanski sud
Srbima.

Ako se tako nastavi, zasigurno bice optuzen i proglasen ratnim zlocincem i Karadjordje,
jer se usudio da podigne Prvi srpski ustanak protiv Turaka 1804. te je tako poremetio
dugovekovno puvanje otomanskog trulog trupla. Stoga se, mi srpski nacionalni ljudi,
spremamo da odgovorimo jednim drugim medjunarodnim sudom, onim topolskim
oslobodilackim. Sudice se pravim ratnim zlocincima, sa one strane, na Zapadu.

Zapad, na celu sa Vatikanom, nemackim Genserom, beckim Mokom, u sprezi sa

katolickim fundamentalistima, bice optuzen za rasparcavanje srpskih zemalja i kontra-
civilizacijsko svrstavanje u zapocetom sukobu civilizacija evroamericke sa islamskom.
Priznavanje, "na brzinu", triju jugoslovenskih zapadnih republika od strane Zapada,
stvorilo je neprimereni politicki haos u Evropi sa uzasnim ratnim razaranjima na
Balkanu. Zapadna diplomatija optuzuje Srbe kao izazivace rata, a ja sam jos
sedamdesetih godina gledao film inspirisan od Nato-generala, kako "rat pocinje negde u
Srbiji" (Kosovo), a njihova se soldateska potom ubacuje ovamo i nagone Srbi u
Beogradski pasaluk.

Naravno, ovaj rat su zeleli gore pomenuti faktori zbog svojih posebnih ciljeva i planova:
Vatikan radi verske penetracije na Istok, Austrija zbog obnove svoje zuto-crne monarhije,
Nemacka zbog izlaska na topla mora, i tako redom. Samo Francuska i Engleska nisu u
pocetku znale sta rade. Zato su Srbima zapadni saveznici otpali od srca, mislim za sva
vremena. A Srbi su pokusali da odbrane svoj jezicki prostor.

Braneci svoje postojanstvo od razne vrste mrzitelja i janicara, stekli su svoje, priznate u
narodu, heroje. Jedan od njih je i General Mladic, ciji je otac a i mnogobrojna rodbina, za
vreme Drugog svetskog rata bili poklani od muslimanskih i hrvatskih nacista. Gledano
ocima nuzne odbrane jednog naroda pred naletima satanizacije, srpski narod i njegovi
prvaci imali su prirodno pravo na odbranu i samoopredeljenje naroda, da zivi s kim hoce,
a ne s kim ga nagone u ruzan brak. Ako jedna etnicka grupa hoce Srbiji ili Rusiji, ima ta
zelja da se ispostuje, pa barem se nebesa srucila ponovo na habzburski dom ili berlinski
Rajhstag.

Mladica je skoro u Banja Luci posetio americki general Vesli Klark, inace direktor
Odeljenja za stratesko planiranje i politiku pri Generalstabu Pentagona. Ta poseta
politicki se suprotstavlja zvanicnoj Americkoj administraciji, tj. Stejt departmentu. Ostro
kritikujuci ovog americkog generala, pokazalo se da bas nije sve u redu oko ova dva
visoka americka foruma u gledanju na "srpsko pitanje" (veze im "nisu dobro
nastelovane", kako bi se reklo). Ili je ova poseta bila samo obican pokusaj "otkupa"
Mladica od strane americke vojske, iduci ostrim primerom "otkupa mozgova", pa i ovog
perspektivnog generala koji bi sutra mogao biti udarna pesnica za sve americke buduce
vojne akcije u svetu.

Samo da se to ne desi, velim ja. Da sam ja na Mladicevom mestu, odgovorio bih im: "U
redu, vazi da se preselim kod vas, ali prvo da zavrsim ovde posao. Ukoliko vec sada
uredite da moj Kalinovik udje u sastav Srbije, kao i cela leva obala Neretve sa
Dubrovnikom i Peljescem, Skradinski i Maslenicki zaliv, a gore pola Slavonije, eto mene
kod vas, da vam prosirujem gde god pozelite. Inace, ne odlazim odavde. A uspecu ovde
sve ovo da sastavim i bez vaseg obecanja, videcete, pa cete me opet traziti. I naci cete
me. A onda cemo poci zajedno, prvo da pohvatamo one prave ratne zlocince na Zapadu,
koji uvalise ovaj narod ovde u bezmernu bedu i nevolju."

Cim su saznali nasi dusmani da su Mladic i Klark onako decacki razmenili svoje kape,
odmah su podskocili, kao da im je neko uturio ljuti ren pod repnjacu. Tako su
predsedavajuci i kopredsedavajuci americke Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi,
kongresmen Steni Hojer i senator Denis de Koncini, zatrazili od predsednika Klintona, da
odmah preduzme korake protiv generala Klarka.

Kao, on se sastao i razmenio poklone sa "najgorim ratnim zlocincem naseg vremena",

srpskim Generalom Mladicem. U izvestaju Klintonu stoji doslovce (a nasa "Politika"
prenosi bez komentara, kao da bi i njena Kompanija zelela da otkupi takvog generala, ili
ga preda Medjunarodnom sudu za ratne zlocine, ako odbije saradnju): "Nezamislivo je da
jedan americki oficir razmenjuje kape sa tim ratnim zlocincem, prihvati i pistolj na
poklon, a povrh svega dozvoljava sebi da pri tome bude i fotografisan".

Nema sta, administrativci se bas nimalo ne razumeju u vojnicke fazone. Bas fali jedan
vojni udar u SAD. Da dodju jednom i tamo generali na vlast, kako bi napravili neki red u
americkim zbrkanim glavama. Znaju li oni da smo vec u sukobu civilizacija, a da je
Srbija na prvoj liniji fronta u odbrani nase zajednicke evro-americke civilizacije? Sta su
to naumili da nas neprekidno bombarduju, jos od Uskrsa 1944. Evo, ravno 50 godina.

6. septembra 1994.Iz umetnickog dnevnika"Ono sto mi se dogadja"Milica od Macve:

GENERAL SLAVKO LISICA U "ARGUMENTU":

"... Mladic, ko Mladic! Stalno u pokretu i neustrasiv. Hladnokrvan i stalozen po obicaju.

Jedanput smo bili ispred ustaskih polozaja na Prokljanskom jezeru. On kaze: "Lijo, imas
li gace da se kupamo!" Nije mi bilo do kupanja, vec do jela, a Mladic buc u vodu, pa cas
na ledja, cas pliva drugim stilom. Prestani sa plivanjem, vicem Mladicu, preko su ustase,
mogu da nas vide i gadjaju... Kada se Mladic dobro iskupao i obukao, domacin je
spremio ribu. Posmatrao sam Mladica i mislio da u svojoj karijeri nisam sreo hrabrijeg
oficira. I kasnije sam se uverio da je taj covek "operisan" od straha. Molio sam ga docnije
da se cuva, jer ako se mi cuvamo i Bog ce nas cuvati..."

Intervju Rista Kubure, april 1995.

ALEKSANDAR LIKUREZOS, ADVOKAT, ATINA:

"U njegovoj kancelariji u Atini zaposleno je 50 advokata. Ovaj sarmanti

sezdesetogodisnjak bogate advokatske biografije, jasno izrazenih politickih stavova, kaze
da ne pripada ni jednoj partiji, ali se uvek borio protiv diktature. Voli srpski narod i
podrzava Generala Mladica i oslobodilacki rat koji vode Srbi.

Gospodin Likuzeros je u Grckoj prvi javno osudio vojnu huntu i bio branilac vodecim
politickim disidentima u to vreme...

On kaze: "Mladic je covek koji ostavlja snazan utisak na mene. Srpski narod ima jak
moral. Samo narod koji grcevito brani svoju zemlju, svoje dostojanstvo mora imati takav
moral. ...Haska optuznica je jos jedno sredstvo politicke manipulacije protiv Srba. Ona je
primljena pre vise godina. Oni su se spremali, mislim na vase neprijatelje i zapadni svet
koji je protiv vas... Sve se radi planski. Optuznica je jos jedan nacin da se formira
negativna klima, kako bi Srbi izgubili snagu da brane ono sto im pripada. Ubedjen sam
da je optuznica usmerena tako da demoralise srpsku stranu i nije upucena samo protiv
Generala Mladica i predsednika Karadzica, vec pre svega protiv Srba...
Pravno gledano, optuznica, bar kako je napisana, deluje krajnje neozbiljno.

Niceg konkretnog nema. Sve optuzbe koje se odnose na Generala Mladica, odnose se i na
gospodina Karadzica. Cela optuznica je bez konkretnih cinjenica i dokaza. Pravno je to
neodrzivo... General i ja ne priznajemo da ovaj sud ima bilo kakvu pravnu osnovu, da bi
mogao da sudi. I mi Grci i ceo svet zna da je osnovan od strane Saveta bezbednosti ad
hoc i da je njegova aktivnost uperena protiv Srba. Ali to nije dovoljno. Mi moramo da
budemo spremni i da na pravi nacin dokazemo da Tribunal nema ni moralnu, ni pravnu
osnovu da optuzuje Generala Mladica da je zlocinac i da je kriv za sve sto se dogodilo.
Nas cilj je da, govoreci istinu o oslobodilackoj borbi srpskog naroda, ukazemo na
imperijalisticku politiku Amerike, licemerno ponasanje svetske zajednice i cinjenicama
pokazemo da je kancelarija tuzioca Goldstona i rad Tribunala samar svima nama koji se
ceo svoj zivot borimo za postovanje prava i primenu zakona.

... Veoma je vazno da se zna da je optuznica protiv generala Mladica podignuta, pre
svega, a to je i cilj kancelarije Goldstona, da se optuzi ceo srpski narod."

Svetlana Petrusic, "Intervju", 1995.

 SIMBOL SRPSKOG OTPORA

Iz najcelovitijeg intervjua sa Generalom Mladicem, koji je u pet nastavaka objavio u

NIN-u januara/februara ,94. Jovan Janjic, citiram delove koji pouzdano svedoce o nasem
glavnom junaku:

General Ratko Mladic simbol je srpskog otpora u ratu u Republici Srpskoj Krajini i
Republici Srpskoj. Mladic nije oficir uglancanih epoleta. One se cesto i ne primecuju od
blata, jer je uglavnom na prvoj borbenoj liniji. Zivot mu je ko zna koliko **** bio u
opasnosti, ali on za to kao da ne mari. Kaze: "Sto je moj zivot vredniji od zivota bilo kog
borca u rovu?!" Zbog toga, zbog hrabrosti, znanja i uljudnosti, borci ga kuju u zvezde
isticuci da bi samo zbog njega ratovali. O njemu se pricaju legende, a Mladic, iako je
prilicno egocentrican (s razlogom) u svom poslu, odgovara: "Nisam ja nikakva legenda.
Ja sam samo obican covek, koji brani svoj narod." Zasluge prebacuje na svoje borce.
Novinare prosto moli da se sto vise posvete ostalim ratnicima: "Ne volim ja puno da
govorim za novine, jer ne mogu da istaknem zasluge svakog borca. Zamislite kako je na
ovoj zimi svakom onom vojniku kojeg zasipa i sneg, i kisa i kise neprijateljskih metaka.
Na njega se ne ide samo puskom i topom, na njega se ide naoruzanjem iz citavog
svega..."

- Kako ste postali general?

- U ratu i muci. Oficirsku karijeru zapoceo sam u Skoplju, gde sam 4. novembra 1965.
dosao na duznost komandira u to vreme automaticarskog voda u puku. Vec 7. novembra
imali smo manevar "Jesen 65". O tim mojim prvim oficirskim danima mogle bi se knjige
napisati, jer sam bio najmladji u jedinici kojom sam komandovao. Nekako sam se
uklopio u taj kolektiv. Prva moja polususretanja sa teskocama vojnickog zivota pocela su
upravo na toj vezbi, kojoj je prisustvovao tadasnji drzavni sekretar za narodnu odbranu
Ivan Gosnjak. Bilo je tesko na toj vezbi, a vezbe se, ma koliko bile teske, ne mogu
uporediti ni sa najlaksim ratnim danom. Eto, tako, poceo sam kao potporucnik i prosao
sve komande duznosti, zakljucno sa duznoscu komandanta brigade. Potom sam, od 1989.
do 1991. godine, bio na duznosti nacelnika Odeljenja za nastavu tadasnje Trece vojne
oblasti u Skoplju, da bih od 14. januara 1991. pa do 26. juna iste godine bio jedan od
pomocnika komandanta Pristinskog korpusa.

Dok sam se 26. juna nalazio u karauli Morina, prilikom obilaska Jugoslovensko-albanske
granice telefonom me pozvao komandant Trece vojne oblasti. Saopstio mi je odluku
Vrhovne komande da treba da idem na duznost u Knin i pitao sta ja o tome mislim. Rekao
sam da nema sta da mislim, vec samo odluku da realizujem. On je na to zahvalio, ali i
upozorio da idem na nizi polozaj od onog na kome sam tada bio. Medjutim, ja to nisam
shvatio kao degradaciju, vec kao poverenje da u tim slozenim trenucima doprinesem da
se rat spreci. U to vreme u Sloveniji sve je gorelo oko kasarni i karaula. Vodjen je
brutalan rat protiv JNA, iskljucivana je voda i struja, neduzni vojnici ubijani su u prolazu.
Bilo je to maksimalno ponizenje vojske i drzave. Tako sam 29. juna seo u helikopter i
otisao u Knin.
Za Mladica se govorilo da je "neposlusan" staresina jos u vreme komunizma, dok je
sluzbovao u Makedoniji. Posebno je bio na meti tadasnjeg makedonskog generalskog
lobija, zbog neuklapanja u decentralizaciju, sve vise zacinjavanu antisrpstvom. Pravu
lavinu gneva navukao je na sebe po dolasku u Knin, kada je ovaj grad bio centar srpskog
otpora. Proglasili su ga za ratnog zlocinca broj 1, a Srbi su od njega iskovali mit. Ali,
Mladic kao da za to ne mari, vec samo kratko odgovara: "Ne osecam se tako, ja samo
branim svoj narod."

Njegov najveci "greh" bio je sto je stao u odbranu srpskog naroda i sto ga je mobilisao.
Iako je i sam tesko shvatao da vise nema zajednickog zivota sa dojucerasnjom "bracom" i
da nastupa stravican rat, Mladic je ubrzo po dolasku u Knin upozorio: "Cutanje i
pasivnost nece razneziti koljace i ubice.

Ko nije shvatio da je doslo vreme biti ili ne biti, otici ce na bunjiste istorije. Ovo je
momenat da svi posteni ljudi shvate opasnost koja preti da u ovom vrtlogu nastradaju jos
mnogi nevini. Zlu koje nam je odnekud poslato ili vaskrslo na nasem tlu, trebalo bi se
suprotstaviti svim raspolozivim sredstvima..."

Kada je imao samo dve godine, ustase su Mladicu 1945. kod sela Sunj, u kraju gde je
rodjen Ante Pavelic, ubile oca. Zato izbegava rec "ustasa". Majka Stana, koja je vec u
osmoj deceniji zivota (zivi na Palama), i u ovom, kao i prethodnom ratu podstakla je zene
iz okoline Kalinovika da se ukljuce u borbu.

Ratkov rodjeni brat stalno je u rovu, na prvoj liniji. Supruga Bosa velika je moralna
potpora muzu- generalu, jer razume sve njegove muke i obaveze i brine se o sinu i cerki i
njihovom skolovanju... Velika zajednicka kuca, u kojoj su Ratko Mladic i njegov brat
imali prostrane i luksuzno opremljene stanove u sarajevskom naselju Pofalici, prva je, po
izbijanju rata u ovom gradu, odletela u vazduh...

- Ja nikad nisam bio "neposlusan" oficir, vec sam bio oficir koji je razmisljao svojom
glavom... Krajem jula 1991. bio sam u ime komande Kninskog korpusa u Generalstabu
JNA, gde je napravljen plan sta da se radi u slucaju nastavljanja agresivnog ponasanja
Hrvatske i Slovenije. Na jednom strucnom skupu izneo sam svoje vidjenje i procenu. U
stvari, to je bilo vidjenje i procena komande Kninskog korpusa. Ja sam se zalagao za
realizaciju odgovarajucih zadataka na tom prostoru, da bi se popravilo stanje i da bi se
tadasnje snage Zbora narodne garde dovele u situaciju da poloze oruzje.

Medjutim, na nesrecu, nije prihvacena takva koncepcija, tako da je sve to kasnije

rezultiralo strasnim obracunom na prostorima Republike Srpske Krajine, a potom i na
prostorima bivse Bosne i Hercegovine. Jer, vojnih skladista i magacina domogli su se
kasnije mnogi koji oruzje ne bi trebalo ni na slikama da vide...

- Sta Vam je bilo najteze dok ste bili u Kninu?

- Nista nije bilo lako, ni u Kninu, ni u bivsoj Bosni i Hercegovini. Ovo mi je treca ratna
godina koju docekujem u rovu sa narodom i sa vojskom. Bilo je tesko shvatiti tu
objektivnu situaciju koja je zadesila zemlju i njenu vojsku. Tesko je bilo promeniti
shvatanja ljudi. Jer, nije bilo ni jasne koncepcije ni politickog stava, platforme, niti
pozicija na koje se treba osloniti i sa kojih treba dejstvovati. Vrlo tesko je, recimo, bilo
osloniti se na ono sto je stizalo sa najviseg drzavnog i vojnog vrha, jer je to uglavnom
tapkalo za dogadjajima. Sve te mere bile su nedovoljne da bi se brod usmerio u drugom
pravcu. A najteze su mi padala stradanja ljudi, kolega u blokiranim garnizonima. Najteze
me je pogodila situacija kada sam saznao za brutalan obracun hrvatskih vlasti sa
pripadnicima Vojnopomorske oblasti na komandnom mestu u Zrnovnici kod Splita, gde
su u podzemnom objektu bila 164 oficira i vojnika. NJima su, umesto ljudske, slali psecu
hranu...

U jednoj analizi londonski "Gardijan" predstavio je Mladica kao "pokretacku silu koja
stoji iza srpske vojne kampanje u Bosni". NJujorski "NJusvik" predstavio ga je kao
"Srbina koji odlucuje". A jedan diplomata, posle susreta sa Mladicem, rekao je: "Bio sam
impresioniran njegovim gotovo enciklopedijskim pamcenjem svih vojnih manevara i
zrtava i gubitaka u tom podrucju". E, u tome se, izmedju ostalog, potvrdjuje onaj drugi
deo ocene o Mladicu za kojeg je po svedocenju njegovih saradnika, najteza ona vest iz
koje saznaje za neku zrtvu.

General Ratko Mladic za svoje borce je ne samo veliki vojskovodja i strateg iza kojeg
nastupaju ka sasvim izvesnom cilju, vec cesto i pravi roditelj koji ima razumevanja za
svaciju muku i svaki problem. NJegov danasnji zivot gotovo da se ne razlikuje od zivota
bilo kog borca sa prve linije fronta. A i kako bi, kad je i sam na toj liniji, gde se puca i
gine!? Zato mu se i moglo dogoditi, kao retko kom generalu da mu mladi vojnik umre na
rukama od posledica ranjavanja. Samo takav general, kao Mladic, posle tog slucaja u
Zitnicu, moze ogorceno, roditeljski da izgovori: "Oh, Boze, zasto to parce granate ne
posla na mene, a ne na ovo dete?!"

- Vasi prolasci i prolasci pukovnika Lisice kroz hrvatske redove cesto su izgledali kao cist
egzibicionizam...

- Moze biti, recimo, vode se dejstva, a Lisica i ja treba da idemo u selo Prokljan. Dok
prolazimo kroz selo Vacani, gde nailazimo na njihovu vojsku, kazem Lisici da ne idemo
preko Bribira i Kistanja, vec preko Gorice, da obidjemo jedinicu u Bratiskovcima, pa
onda u Knin. U selu Gorica pre toga bio je jedan zesci okrsaj sa Hrvatima, zato, sto su oni
zarobili jednog krajiskog milicionera Lalovica. Lisica kaze: "Kako, covece, da idemo u
Goricu, kad znas da oni tamo imaju svoj punkt, svoje polozaje?!" Lisica je, inace, veoma
hrabar covek. Prema njima je bio dosta ostar, odmah bi ih tukao. Ipak, odlucimo se da
krenemo tim putem. Dodjemo na njihov punkt u Gorici. Kazem onim njihovim
vojnicima: "Ajde, sklonite ovo da prodjemo." Oni, verovatno iznenadjeni nasom
drskoscu, sklone rampu i mi tako nesmetano nastavimo put... Dok se oni snadju, mi smo
vec prosli...

- Kako je doslo do Vaseg izbora za Komandanta Glavnog staba Vojske Republike Srpske?
Pocetkom maja 1992. godine, neki dan posle napada na kolonu Druge vojne oblasti u
Sarajevu, bio sam u Beogradu da bih primio zadatke od tadasnjeg nacelnika
Generalstaba, generala Blagoja Adzica. U to vreme general Veljko Kadijevic podneo je
ostavku na duznost Saveznog sekretara za narodnu odbranu, pa je Adzic postavljen za
vrsioca duznosti saveznog sekretara. On me je pozvao u Beograd da razmenimo vidjenje i
promene situacije.

Razgovarali smo vrlo konstruktivno vise od sat vremena. Primio sam odgovarajuce
zadatke i avionom otputovao u Udbinu. Tu me je cekao automobil, kojim sam otisao do
Knina. Samo sto sam usao u komandu Kninskog korpusa, sekretar mi daje vezu sa
generalom Adzicem, koji mi je naredio da hitno predam duznost i opet odmah dodjem u
Beograd, da bih odatle otisao da primim novu duznost od generala Milutina Kukanjca,
tadasnjeg komandanta Druge vojne oblasti, sa sedistem u Sarajevu. To je za mene bilo
veliko iznenadjenje, sok.

- Nisam to ocekivao. Nisam ni ocekivao da ce se desiti sa Komandom Druge vojne

oblasti ono sto se desilo, prilikom izvlacenja iz Sarajeva, kada je u Dobrovoljackoj ulici
doslo do masakra pripadnika JNA. U stvari, na neki nacin to sam i ocekivao. U to vreme
moj Deveti (Kninski) korpus, Cetvrti, Peti, Deseti i Sedamnaesti korpus, bili su u sastavu
Druge vojne oblasti. Jednom prilikom, kada je general Kukanjac dolazio kod mene, posle
obilaska polozaja mog korpusa kod Drnisa, na njegovo pitanje sta bih mogao da mu
predlozim, s obzirom na moje dosadasnje ratno iskustvo, ja sam ga, onako skidajuci
vetrovku, upitao: "Izvinite, je l, Vama Komanda jos u onom Solunu?" On se iznenadi:
"Kakvom Solunu?" Velim: "Tamo na Bascarsiji?" On kaze: "Jeste.

Nece valjda da bude u tvom Kalinoviku?!" Potom sam mu rekao: "Prvo, odmah naredite
generalu Prascevicu (nacelniku Staba Druge vojne oblasti) da to izmestite ako me
slusate..." Nazalost, on to nije shvatio kako valja. Kasnije je vec bilo kasno.

- Naredjeno mi je da preuzmem duznost nacelnika Staba Druge vojne oblasti, ali ujedno i
duznost komandanta, jer je trebalo da generali Stankovic i Kukanjac dodju u Beograd.
Duznost sam primio na izmestenoj lokaciji Druge vojne oblasti. Zatekao sam vrlo
slozenu situaciju sa velikim brojem istraumiranih lica. Mnogi iz te komande nisu nista
znali o svojim najblizim. U toj komandi radilo je vise desetina oficira, od koji su neki ceo
svoj radni vek proveli u Sarajevu. Mnogi od njih ostavili su u Sarajevu sopstvenu
porodicu i svu svoju imovinu, a spasavali su i izmestali Armiju i njenu imovinu.
Nazalost, mnogi se nikad nisu spojili sa svojim porodicama. Mnoge porodice su
postradale. Ti dogadjaji u Sarajevu po svemu su ukazivali da pocinje veoma okrutan rat
na prostorima bivse Bosne i Hercegovine, jer su se dogadjaji ekspresno odvijali. Sve je
islo po jedinstvenom scenariju, pocev od napada na karaule u Sloveniji pa do te tragedije
Komande Druge vojne oblasti. Tu, svakako, treba uzeti u obzir i one napade na srpske
svatove na Bascarsiji 1. marta 1992. godine i druge napade na neduzne ljude.

Nazalost, u svim tim dogadjajima, od Slovenije do zahuktavanja rata na prostorima bivse

Bosne i Hercegovine, zapadni mediji, a i slovenacki, hrvatski i muslimanski odigrali su
izuzetno tragicne role i doprineli rasplamsavanju gradjanskog rata. Oni su rat
razbuktavali kojekakvim senzacijama koje su pravili od epizodnih stvari. To su toliko
naduvavali da bi se kod muslimanskog i hrvatskog stanovnistva razvila mrznja prema
Srbima i JNA, da je to nezapamceno. Takvu propagandu i takve efekte nije postigla ni
Gebelsova masinerija... Kada sam primio duznost u Drugoj vojnoj oblasti odmah sam
sebi postavio zadatak da prikupim ljude i formiram komandu i Glavni stab, nesto od
ostataka Druge vojne oblasti a nesto od ljudi koji su sa mnom dosli iz Knina, i sa drugih
prostora koji su rodjeni u Bosni i Hercegovini.

Mi smo odmah isli na formiranje glavnog staba srpske vojske. Meni je odmah bilo jasno
da ce se tu odigrati veliki istorijski dogadjaj. Vec tada, iz nekih neproverenih izvora, ja
sam saznao da je doneta odluka da se JNA povuce sa prostora Bosne i Hercegovine. To
me je strasno potreslo. Nisam mogao poverovati da ce se goloruk narod ostaviti u nevolji.
Dogadjaji su tad preticali jedan drugi, bili su jedan od drugog sve tragicniji i porazniji po
sudbinu naroda.

Cim je usledila odluka da se do 19. maja 1992. godine JNA povuce sa prostora Bosne i
Hercegovine, mi smo se sastali na najvisem vojno- politickom nivou i doneli odluku da
se formira srpska vojska i Glavni stab. Ona je formirana na skupstinskom zasedanju u
Banja Luci 11. i 12. maja. Ja sam otisao u Banja Luku i tamo sam se sreo sa
predsednikom dr Radovanom Karadzicem i poslanicima. Oni su mi saopstili da je doneta
odluka da ja preuzmem duznost komandanta. Ubrzo je usledilo ekspresno povlacenje
JNA. Predstojala je dugotrajna i iscrpljujuca bitka i maksimalno psihicko i fizicko
naprezanje za izvlacenje vojnih skola iz Sarajeva, kasarni sirom Bosne i Hercegovine,
spasavanje civilnog stanovnistva, konstituisanje Glavnog staba Vojske Republike Srpske i
ogorcene bitke, koje traju i danas..."

U poslednjem nastavku (a serija je bila naglo prekinuta uredjivackom odlukom) Jovan

Janjic opisuje i sledeci znacajan detalj iz ratne biografije generala Ratka Mladica:

"General Ratko Mladic prvih dana rata u Sarajevu gledao je sa Vraca kako mu gori kuca
u Pofalicima. Bio je strasno zabrinut, jer nije znao da li su se iz nje izvukli majka, zena,
deca i brat. Posmatrao je sa udaljenosti vazdusnom linijom manjom od kilometra. Oko
njega u tom trenutku bilo je vise komsija Srba, boraca, koji su izbegli iz Pofalica. Jednom
od njih, koji je Mladicu bio vozac u Ohridu, tad su ubili oca i strica...

Kasnije, na istom tom polozaju, jedan borac prisao je Mladicu i rekao mu da je gledao na
televiziji kako se sesnaestogodisnji sin njegovog komsije Hamida Durakovica hvali da je
zapalio generalovu kucu. Rekao je: ,Svi Mladici su uspeli da pobegnu, ali makar kuca
nije!, U tom trenutku prisutni tobdzija je nanisanio Hamidovu kucu i zamolio Mladica:
,Gospodine generale, Vama pripada cast da opalite ovu granatu!,

Mladic je prisao nisanskoj spravi, kao na dlanu video je komsijsku kucu. Ali odbio je da
opali!"

STRANI NOVINARI O GENERALU MLADICU

BORBA ZA OPSTANAK

"Ima lice dobrocudnog svestenika, a oci orla. Upitan u intervjuu datom za casopis "Tajm"
sta bi ucinio da ga saveznici napadnu, odgovorio je veselo: "Ako oni mene bombarduju,
ja cu bombardovati London i Vasington". Inace on odbija da puca iz oruzja
objasnjavajuci: "Moj je posao da vodim ljude a ne da ih ubijam". General Ratko Mladic,
star pedeset godina, kaze da je obican, jednostavan covek.

- Nikad ne zelim da se izdignem iznad naroda. Sve potice i proizilazi iz naroda sve sto je
dobro i sve sto je lose. Ja sam jedan od takvih.
Visok, snazan profesionalni vojnik i oficir armije rodjen je u selu Kalinoviku u
jugoistocnoj Bosni 12. marta 1943. NJegov otac je ubijen dve godine kasnije u bici sa
ustasama. Mladic je unapredjen u cin generala Jugoslovenske armije 19. oktobra 1991.
kao jedan od cetvorice koji su dobili oficirske cinove za zasluge na bojnom polju.
Stidljivo priznaje da ima trenutaka kad oseca svojih pedeset godina:

- Mladi se bore nemilosrdno. NJih nista ne moze da zaustavi. Oni toliko imaju u sebi
energije i patriotske vatrenosti. Tesko je sa njima drzati korak. Ipak, osetio sam jos pre
vise godina da ako covek daje sve od sebe za ono u sta istinski veruje, nikad nece ostariti.
Tako ja mislim o sebi cak i kad me kosti ponekad bole.

General je izrazio i svoj stav da su svi ljudi Republike Srpske njegovi vojnici, bez obzira
ko od njih nosi oruzje, a ko uniformu. Istinitost njegove izjave bila je ocigledna.

LJudi provode vreme izmedju rada i obavljanja vojnickog posla. Cim su u vazduhu
tenzije ili nevolje, oni se automatski pojavljuju sa oruzjem. Kad se situacija smiri, oni
znaju ko moze da ide kuci a ko ne. Vojnici nisu samo drugovi nego su obicno susedi i
prijatelji. To je armija gradjana kojima nisu potrebne infuzije patriotizma. Oni se
doslovce bore za svoje domove, svoju imovinu, svoje porodice i svoj opstanak...

- Morate da shvatite sustinu ovog konflikta. Napali su nas nasi susedi, ljudi sa kojima
smo ziveli citavog zivota. Zaboravite na klevete sto su napisali novinari koji dojure i
odjure i nemaju ni trunke razumevanja za nase prostore. To je rat suseda i bivsih prijatelja
koji su se jednog dana probudili i poceli da se ubijaju.
O Jugoslaviji je Mladic govorio sa mesavinom nostalgije i ljutnje:

- Niko nema zasluge za kreiranje nove Jugoslavije, jer je istorija dva **** pokazala da su
najpre Srbi zrtvovani. Godine 1918. jedan od trojice Srba bio je ubijen, 56 odsto
muskaraca. A onda je u Drugom svetskom ratu 11 odsto stanovnistva poginulo, preko 90
odsto njih su bili Srbi.

- Od Tita pa nadalje Srbi su bili gradjani drugog reda u sopstvenoj zemlji. Nama su
vladali Muslimani i Hrvati jer je bas tako zeleo Tito i on je koristio Komunisticku partiju
da postigne svoje ciljeve. Pogledajte samo kako je bilo u zemlji pre nego sto se
razjedinila. Ante Markovic, premijer, bio je Hrvat.
Ministar spoljnih poslova, bio je Hrvat. Covek na celu Komunisticke partije i vecina ljudi
koje je on naimenovao na vrhunske polozaje bili su Hrvati. Glavni i odgovorni za
nacionalnu bezbednost bio je Hrvat, kao i komandant vazduhoplovnih snaga.

- Ali uprkos svemu mi smo i tada bili spremni da nastavimo kao Jugosloveni. To je mana
nase prirode. Mi oprastamo odvise brzo. Srbi su drzali izmedju 16 i 30 nemackih divizija
na Balkanu za vreme Drugog svetskog rata. Prema studiji americke centralne obavestajne
sluzbe 78.000 Srba u Drugom svetskom ratu su ubili Nemci, 28.000 Italijani, a 750.000
Hrvati i muslimani. Ustase su zapanjile cak i Nemce. Nije bilo u pitanju samo ubijanje,
nego ubijanje sa krajnjim sadizmom. Ustase su se takmicile u tome ko moze da ubije vise
Srba na sto okrutniji nacin.

- Sve te zlocine Tito je pokusao da prikrije. Konacno on sam je bio Hrvat. Nama nije bilo
dozvoljeno cak ni da se secamo stida, nacionalnog ponizenja, mucenja. Tito je stitio
ustase tokom citavog svog zivota. Bosanske muslimane je nagradio za masakr Srba
nacinivsi ih nacijom. Ipak, uprkos svemu tome, ubedio nas je da zrtvujemo nase srpsko
nasledje za Jugoslaviju. U popisu od 1960. naveo sam da sam po nacionalnosti
Jugosloven. I ne ponosim se tom odlukom. Moje jedino opravdanje je da sam bio mlad...

Kao i u svemu drugom sto sam doziveo na Palama i u ovom razgovoru dominirala je
opustena neformalnost. Dok smo General i ja razgovarali, oficiri su dolazili i odlazili,
radoznali sto vide stranca iz Sjedinjenih Americkih Drzava koji povremeno zivi i u
Izraelu i u Grckoj.

- U pocetku nisam zeleo da verujem da Hrvati i muslimani jos jednom sluze kao oruzje
Nemackoj. Bilo sta da je Tito govorio ili cinio, muslimani nikad nisu bili nacija, a jedini
koji je Hrvatima dao drzavu bio je Adolf Hitler. A sto se tice Franje Tudjmana, on ce,
verujem, zavrsiti unistavajuci sopstveni narod.

- Ja vidim kako se pojavljuje i nastaje veoma kompleksna geopoliticka situacija u ovom

delu sveta, a kao i obicno kljuc je Nemacka. Odjednom svet je zastrasen. Vidi tu strasnu,
novu silu kako se ponovo izdize i ne zna kako da je zaustavi. Naravno, Amerika snosi
dosta krivice za to. Amerika je omogucila ponovno ujedinjenje Nemacke i stvorila uslove
za ono sto se dogodilo. Posle sloma Sovjetskog Saveza Amerika je zelela svoju protivtezu
Evropskoj zajednici koja bi, ukoliko se Evropa zaista ujedini postala najmocnija politicka
i ekonomska sila na svetu. Amerika je bila spremna da Nemackoj da Evropu da bi ona
preuzela kontrolu nad svetom. Ali, Amerikanci su slabi istoricari, Nemacka nikad nece
prihvatiti drugo mesto u bilo cemu. Nemci su nemilosrdan, agresivan narod. Koliko jos
ratova treba da se vodi da bi se to shvatilo?

- I dok se ovo politicko vucenje konopca odvija izmedju Evrope i Amerike, Balkan strada
kao zrtva, a muslimani opet krecu ka Severu...

Posto smo se dotakli islama zanimalo me je kakva je uloga islamskih dobrovoljaca

mudzahedina u ratu. Mladic je potvrdio da u Bosni ima nekoliko hiljada muslimanskih
dobrovoljaca, dodajuci da su u Turskoj, Iranu, Saudijskoj Arabiji i Pakistanu postojali
tajni centri za njihovu obuku i da je Turska odigrala podmuklu ulogu na Balkanu.

Prema generalovim recima u Hrvatskoj je bilo 13.000 najamnika koji su sluzili kao
dobrovoljci iz Nemacke, Kanade, Argentine, Venecuele, Velike Britanije, Sudana i
Brazila. NJihova pocetna plata bila je izmedju tri i pet hiljada maraka mesecno, ali je
potom skresana na deset odsto. Cak i sa smanjenom nadoknadom, ocenjuje Mladic, bilo
je dosta novih najamnika u iscekivanju da se angazuju u Albaniji, Bugarskoj, Rumuniji...

- Republika Srpska ne racuna na dobrovoljce. Oni joj nisu potrebni. U mom narodu
postoji ratnicka tradicija, duboko u nasoj krvi. Za stvari u koje mi verujemo spremni smo
da trpimo i patimo da umremo ako je potrebno. Nasa istorija nas je ocelicila.

Kada se povela rec o oruzju u glasu generala Ratka Mladica primetio sam prizvuk
gorcine:

- Jugoslavija je bila sesta medju najmocnijim proizvodjacima oruzja u svetu. Ovde smo
takoreci sve proizvodili. Ali cetiri petine glavnih postrojenja za izradu oruzja bile su
izvan srpskih teritorija. U Bosni skoro sve vazne fabrike pale su u sake muslimanima. U
bivsoj Jugoslaviji vecina novih fabrika bile su predate Hrvatskoj i Sloveniji. Tudjman i
Izetbegovic vikali su na sav glas da je Jugoslovenska armija veliki deo svog oruzja
ostavila Srbima, ali niko ih nikad nije cuo da govore o tome kako se najvaznije fabrike i
pogoni za proizvodnju oruzja nalaze u njihovim rukama.

Po tradiciji tolikih generala od Aleksandra do Vingejta Mladic sve vise sa filozofskog

stanovista posmatra svoj zivot i ulogu koja mu je dodeljena.

- Godine 1991. jedan momak je stao izmedju mene i bacene granate. Bio je tesko ranjen,
a ja sam bio potresen dozivljenim, ne blizinom smrti, nego spremnoscu nekog drugog da
umre umesto mene. Dugo sam se osecao nesposobnim, nedovoljno zrelim da to
razumem. A onda sam jednog dana shvatio da je sve bilo veoma jednostavno. Svaki
covek ima dve majke, onu koja ga je rodila i domovinu. Sve je zavisilo od obe majke.
Svet je pokusao da mi oduzme jednu od njih ukidajuci moju zemlju, ali u tome nikad
nece uspeti. Iz pepela stare Jugoslavije izdigla se Republika Srpska. Niko mi nece oduzeti
tu majku.

Tokom 27 godina provedenih u armiji Mladic je sluzio na svakoj od postojecih duznosti.

- Zato sto sam bio Srbin obicno sam dobijao najprljaviji posao a isto se dogadjalo i mojim
srpskim kolegama. To je bilo dobro na izvestan nacin. Ocelicilo nas je, ucinilo jacim i
prilagodljivijim. Zbog etnickih obzira stara Jugoslovenska armija je bila pomijara intriga.
Bila je nedelotvorna jer covek u njoj nije bio ocenjivan po svojim vojnickim
sposobnostima, vec po etnickom identifikovanju. Sve skole za obuku u zemlji bile su
locirane u Hrvatskoj. Jedini izuzetak bila je vojna skola u Nisu, u Srbiji za pse.

Mladic je zastao, pa smo dva **** nazdravili. Pojavio se bol u njegovim ocima dok se
pripremao da nastavi.
- Tragedija srpskog naroda je da mi imamo Srbe koji se bore i umiru svakog dana i Srbe
koji posmatraju sa strane. Duboko saosecam sa mojom bracom koji su pod
medjunarodnom blokadom i koji pate zbog sankcija. To je zlocin koji je protiv njih
pocinila hipokritska medjunarodna zajednica. Ali ja takodje ne mogu da oprostim mojoj
braci zbog indiferentnosti prema krvavom ratu koji nas je sve zahvatio.

- Juna 1992. bosanski Srbi su umirali. Vise od stotinu sela je gorelo na nasoj strani Drine
mesta koja vise ne postoje kao Ratkovici, Fakovici, Skelani... Zene i deca su ubijani.
Stariji ljudi su zivi bacani u plamen koji je buktao na mestu gde su nekad bili njihovi
domovi...

- U helikopteru sam preleteo najzesca poprista borbi da bih vodio bitku. Cak i moje
otvrdle oci nisu mogle da veruju kako je sve dole bilo strasno. A onda, odjednom paznju
sam usmerio na drugu stranu Drine razdaljina od svega stotinak metara i video moje
sunarodnike Srbe kako igraju fudbal. Gledaoci su tapsali i klicali svojim timovima.
Mladici su stajali zagrljeni sa svojim devojkama. Tada sam zamalo prekrsio zavet da necu
koristiti oruzje. Da sam imao bombi, bacio bih je na njih. Shvatio sam u ocaju da mi Srbi
nemamo nacionalni program, da nismo dovoljno objedinjeni. Borili smo se sest stotina
godina protiv Turaka, a onda dva **** protiv Nemaca ali se nikad nismo dovoljno stopili
u nasim srcima...

- Sudbina je povezala Srbe i Jevreje. Ni mi ne mozemo da izgubimo bitku jer bi to

znacilo nase izumiranje. Imam li ja prava na sopstvenu zemlju? Zasto sam ja drugaciji od
Francuza ili Velsanina, ili Grka, ili Italijana? Ja ne zelim nicega da lisim muslimane.
Neka imaju svoju zemlju. Ali, ja hocu da me ostave na miru. Ja sam priteran uza zid. Ne
plasim se da se borim za ono u sta verujem. Ako izgubim ovaj rat, ja gubim sve.

- Ko odlucuje da li cete imati svoju drzavu ili ne? Medjunarodna zajednica! Ali po kom
pravu neko drugi odlucuje o mojoj sudbini, presudjuje za mene... Zar ce Nemci da mi
kazu hocu li da zivim ili umirem? Dva **** su pokusali. Nisu uspeli.

Mladic, General, kao mlad covek bio je obdaren pesnik, sto je karakteristicno za njegov
narod. Godine vojne sluzbe ocigledno nisu narusile taj talenat.

- Ja sam srecan covek. Mislim da je jedino zena na zemlji sveta. Ja imam majku, sestru,
suprugu i kcer. I sto je podjednako vazno, imam otadzbinu. Ulozio sam sve sto sam imao
i sve o cemu sam sanjao u moju rodnu zemlju. Nema te sile na svetu koja moze da unisti
Republiku Srpsku...

Bilo je pomalo tesko zaspati te noci, delom zato sto je bilo odvise hladno, a ja sam bio
potpuno nepripremljen za takvu temperaturu pocetkom jula. Bio sam takodje uzbudjen
zbog odlaska na Grbavicu planiranog za naredni dan.

Ali te noci moje misli su bile usredsredjene i na Ameriku. Nedelju dana ranije proveo
sam zanimljiva dva sata sa dr Milanom Bulajicem, medjunarodno priznatim ekspertom za
pitanja ratnih zlocina, a takodje diplomatom na sluzbi u SAD vise od deset godina. On mi
je rekao da su Amerika i Srbija bili bliski saveznici od Ugovora iz 1881, da su dodatni
savezi potpisani sa Kraljevinom Srbijom 1901. i Crnom Gorom 1905, i da je Amerika
bila prva zemlja koja je zvanicno priznala Jugoslaviju kada se ona izdigla iz pepela Prvog
svetskog rata 1918. Tokom 112 godina prijateljstva izmedju Jugoslavije i SAD nije bilo
ni jednog slucaja neprijateljstva.

O Americi i intervjuu sa dr Bulajicem mislio sam satima pre spustanja u Sarajevo zbog
snaznog utiska koji je na mene ostavio General Mladic. Sa svom njegovom srpskom
vatrenoscu bilo je neceg americkog u njemu.
Da li su Sjedinjene Americke Drzave postupile u sopstvenom interesu podrzavajuci
Nemacku koja je dva **** ukrstila maceve sa Amerikom samo u jednom stolecu, a
zrtvujuci Jugoslaviju koja je izdata da bi je zatim raskomadao ostatak Evrope? Bilo je
raznih zlocina na hiljade njih ali nad njima ne drze monopol ni Srbija ni bosanski Srbi.
Bilo je dokumenata i svedocenja za obe strane. Silovanja, ubijanja, pljacke nisu
ograniceni ni samo na hriscane niti samo na muslimane. Niko nije nevin.

A onda tu je i pitanje komunizma. U svim mojim licnim susretima i dozivljajima u

Jugoslaviji nisam sreo ni jednog Srbina koji bi mi rekao: "Bio sam komunist i ponosim se
time". Zasto onda Amerika nije razumela? General Mladic privrzeniji je idealima SAD
vise nego sto ce to ikad moci da bude kancelar Helmut Kol...
Te noci sam lose spavao jer sam toliko zeleo da kazem Bilu Klintonu: "Pogledajte jos
jednom u istoriju pre nego sto kompromitujete Ameriku. Nemojte izneveriti poverenje u
ljubav. Ne odbacujte vise od stotinu godina dokazanog prijateljstva, naklonosti i
uvazavanja citavog jednog naroda".

I tada sam najzad zaspao, ali to ipak nije bio dobar san...

Arnold Serman

P.S Autor je publicista iz SAD "koji povremeno zivi i u Izraelu i u Grckoj".

Feljton je objavljen u "Vecernjim novostima" oktobra 1993.

AVIONI NATO BACAJU ORUZJE I BENZIN MUSLIMANIMA

Madrid, 5. novembra 1993. : Pedesetogodisnji bivsi general JNA i sadasnji vrhovni
komandant bosanskih Srba Ratko Mladic je harizmaticna licnost za svoje sunarodnike, a
omrazena licnost za Hrvate i muslimane.

On nije covek koji zaboravlja i ima nerasciscene racune sa svojim neprijateljima...

"Nasi sadasnji neprijatelji bili su i neprijatelji nasih oceva i dedova", istice General
Mladic, misleci na Prvi i Drugi svetski rat. On takodje misli na Hrvate i muslimane... i
Nemce. Po njegovom misljenju, neosporna je velika odgovornost nemacke vlade za sve
ono sto se desilo u bivsoj Jugoslaviji. On cak misli da muslimani nece potpisati
medjunarodni mirovni plan zato sto su oni "samo orudje u rukama svojih gospodara".
Pitanje: Kada kazete gospodari na koje zemlje mislite?

Odgovor: Na nemacki blok kojim rukovodi Nemacka i na islamski blok kojim rukovodi
Turska. Nemci zele da stignu na Istok, a Turci zele da prodru u zapadnu Evropu. Kao
islamski fundamentalista, Izetbegovic je verovao da je nasao srenji put i da moze spojiti
oba ova interesa u Bosni. Sva zla za Srbe, danas kao i u proslosti, dolaze od Nemacke.
Posle ujedinjenja Nemacke porasli su apetiti njenih lidera koji su iskoristili nesuglasice
izmedju SAD i Evrope.
Pitanje: Sta po Vama predstavlja izlaz iz rata u Bosni?

Odgovor: To je resenje mirnim putem. Medjunarodna zajednica mora da zaustavi ubijanja

i prekine patnje svih naroda na Balkanu, a ne samo u Bosni. Ipak, treba da budu svesni
svojih gresaka, jer jedna medjunarodno priznata zemlja koja je bila osnivac UN ne moze
se na takav nacin raspasti.
Paradoksalno je da Srbi koji su cinili 50% stanovnistva u Jugoslaviji ne postoje na papiru
i nemaju sopstvenu drzavu. Slovenci, kojih ima manje nego Srba u Bosni, prvi put u
svojoj istoriji imaju drzavu. Prvi put od kada postoji rec drzava Srbi nemaju drzavu.

Pitanje: Vi, dakle, kao minimum predlazete etnicku drzavu, a kao maksimum veliku
Srbiju, tj. "svi Srbi u jednoj drzavi".

Odgovor: Mi ne zelimo etnicku drzavu. U Srbiji mirno zivi na hiljade muslimana i

Hrvata. Zar nije logicno da svi Srbi zele da zive zajedno? Mi nismo krivi za negativno
misljenje koje svet ima o Srbima.Krivci su neke evropske demokratske zemlje koje su
resile da preko sredstava informisanja uniste nasu zemlju. TV mreza traga za temama
koje interesuju Amerikance. Zar je ubijanje Somalijaca ili ono sto cini Jeljcin
demokratija? Ipak, moram priznati je korektnija od nekih evropskih TV stanica.

Pitanje: Kakve vojne operacije planirate ove zime?

Odgovor: Mislim da su zavrsene nase vojne operacije u ratu koji nam je nametnut. Mi
smo od prvih dana zeleli mir zato sto smo branili nase porodice, decu i zemlju. Medjutim,
Hrvati i muslimani su zeleli rat.

Pitanje: Zasto su oni zeleli rat?

Odgovor: Hrvati su zeleli da stvore veliku Hrvatsku, do Drine. Oni su prevarili

muslimane: obecali su im muslimansku drzavu u Bosni, pod uslovom da eliminisu Srbe.
Posto nas nisu mogli izbaciti ni iz Krajine ni iz Bosne, sada vode rat izmedju sebe. To je
apsurd. U ovom trenutku u Bosni i Hercegovini se nalazi 90.000 hrvatskih vojnika.

Pitanje: U cemu je interes muslimana?

Odgovor: Kao tvrdokorni fundamentalista Alija Izetbegovic zanemario je jednu znacajnu

cinjenicu: nemogucnost da muslimanima sa evropskim navikama nametne Kuran. Niti je
Bosna Iran, niti je Sarajevo Teheran.
Pitanje: Vi ste pobedili zato sto ste posedovali bolje oruzje?

Odgovor: Delimicno. Imali smo samo sopstveno naoruzanje. Sto se tice muslimana i
Hrvata, oni su i pored embarga na isporuke oruzja, dobijali oruzje iz Austrije, Nemacke,
Turske, Argentine, Ceskoslovacke i drugih zemalja.

Pitanje: Kuda je to oruzje stizalo?

Odgovor: Sve dok nije izbio sukob izmedju muslimana i Hrvata, oruzje je stizalo preko
Rijeke, Ploca, Splita i Sibenika. Takodje je dolazilo preko Slovenije i Madjarske. Cak je i
predsednik slovenacke vlade umesan u ovakav posao.

Pitanje: Komisija americkog senata pripremila je izvestaj o tome da se Hrvatska bavi

svercom nuklearnog materijala.

Odgovor: To je velika opasnost za citav svet. Hrvatska je razvila mrezu sverca

nuklearnog materijala iz republika bivseg Sovjetskog Saveza. Krajnje odrediste je Turska.
Ipak, jedan deo ovog materijala ostaje u islamskom svetu.

Pitanje: To se desavalo pre dve godine kada je objavljen izvestaj.

Odgovor: Uveravam Vas da ovaj sverc nuklearnog materijala i dalje traje. Istrazivacki
institut "Rudzer Boskovic" iz Zagreba poseduje sirovinu za proizvodnju sopstvene
bombe. Oni raspolazu odgovarajucim tehnickim i naucnim sredstvima i punom parom
rade na tome.

Pitanje: Zar ne preuvelicavate ulogu Nemaca i Turaka u ovom sukobu?

Odgovor: Oni zele da obnove nemacki fasizam, zato sto veruju da treba da vladaju
Evropom. Da bi to ostvarili oni moraju pregaziti Srbe, zato sto se mi nalazimo u centru
Evrope. Uveravam Vas da bi rat na Balkanu predstavljao opasnost i za Skandinavsko i
Iberijsko poluostrvo.

Pitanje: A Turci?

Odgovor: Fundamentalizam je stigao do Pariza. Na jugu Spanije, na samim vratima

Evrope, nalazi se 150 miliona muslimana koji ne mogu da zive od svoje zemlje i moraju
da se prosire. Za 50 godina bice tri **** vise muslimana nego danas. Preko Dardanela,
juga Bugarske, Albanije i Bosne i Hercegovine oni ce prodreti u Zapadnu Evropu. Taj
ulaz oni zovu zelena transferzala (Zetra). Na Zimskim olimpijskim igrama 1984. u
Sarajevu oni su definisali ovu zelenu transferzalu. Tek sada, posle 8 godina, saznali smo
sta znaci rec Zetra (Zelena transferzala: Iran-Evropa prim. LJ.B.)

Pitanje: Da li ste zadovoljni ulogom pripadnika Unprofora?

Odgovor: Snage Unprofora su u sustini hrvatske i muslimanske logisticke snage. Sem
toga, oni obavljaju taksi-usluge za Izetbegovica i Tudjmana.

Pitanje: To je veoma ostra osuda generale. Da li imate dokaze?

Odgovor: Na nedavnoj skupstini bosanske vlade u Sarajevu muslimani su stizali iz sedam

razlicitih enklava zato sto im je Unprofor obezbedio prevoz helikopterima. Sem toga,
odakle stize nafta? U Sarajevu nema fabrike oruzja, a prepuno je nemacke, austrijske,
argentinske ili juznoafricke municije. Preko medjunarodnih organizacija, pa i Unprofora
oni stalno dobijaju oruzje i municiju.

Pitanje: Mozete li da dokazete to o cemu govorite?

Odgovor: To smo vec dokazali prosle godine kada smo razotkrili sverc oruzja kojim se
bavio francuski bataljon. Recicu vam jos nesto: neke organizacije, pa i Unprofor, doturaju
nemacke marke muslimanima u Zepi, Gorazdu i Sarajevu.

Pitanje: Zar medjunarodne snage nisu neutralne?

Odgovor: Odakle Bosni posle godinu i po dana rata oruzje i nafta? Iz aviona Nato bacano
je oruzje i nafta.

Pitanje: Da li ste sigurni u to?

Odgovor: Zaplenili smo raketne lasere Milan i Fagot, kao i drugi materijal. To smo
pokazali predstavnicima stranih sredstava informisanja, ali oni to nisu objavili.

Pitanje: Zasto su se muslimani iz Bihaca odvojili od muslimana iz Sarajeva?

Odgovor: Abdic nije fundamentalista, vec razuman covek koji je shvatio da moraju ziveti
u miru sa Srbima. Da su njega pitali, rata ne bi ni bilo. Sto se mene tice, ja nemam nista
protiv tog da Bihac bude drzava.

Pitanje: Naravno, zato sto to slabi pozicije Alije Izetbegovica.

Odgovor: Ukoliko je slab Izetbegovic nece biti nista. Da nije imao podrsku spolja
eliminisali bismo ga na politickom planu za mesec dana. On nema kontrolu nad svojim
snagama i one ce uskoro otici u Zenicu, Mostar i Travnik. NJegov narod je podeljen na
osam enklava. Finansijsku pomoc mu pruzaju samo islamske zemlje.

Pitanje: U ovom ratu ucinjena su mnoga zlodela, mnogi zlocini. Da li ste kaznjavali
njihove pocinioce?

Odgovor: Kada neko izgubi citavu porodicu i svu svoju imovinu tesko ga je kontrolisati.
Mi smo preduzimali ostre mere protiv svakog kriminalnog ponasanja i drasticno smo ga
kaznjavali.
Pitanje: A silovanja muslimanki?

Odgovor: To je bila izmisljotina stranih listova. Predstavnici svih medjunarodnih

organizacija posetili su nase logore i nisu naisli ni na jednu silovanu muslimanku ili
Hrvaticu. Mi se ne borimo protiv muslimanskog ili hrvatskog naroda, vec protiv njihovih
ekstremnih i fasistickih lidera. Ja sam iz Srebrenice evakuisao 12.000 zena i dece. Iz
Travnika, Varesa i Bugojna izvukli smo skoro 30.000 civila. Pustili smo one vojnike koji
su predali oruzje. Dozvolio sam da se iz mnogih sela evakuisu ranjeni vojnici, njih oko
200 iz Zepe. Prebaceni su helikopterima Unprofora. Oni, medjutim, ne dozvoljavaju
srpskim civilima da napuste Tuzlu, Zenicu ili Sarajevo. Mi se borimo na ratistu. Mi se ne
krijemo iza civila. Preko svoje propagandne masinerija i strane stampe oni sire
najmonstruoznije lazi.

Pitanje: Da li jos uvek imate zatvorenickih logora?

Odgovor: Da. Jos uvek ima nekoliko takvih logora, ali samo za ratne zarobljenike.

Pitanje: Mozete li nam reci gde se nalaze ti logori?

Odgovor: U Foci, Sarajevu i Bijeljini. Svaki zatvorenik je prijavljen Crvenom krstu.

Pitanje: Koliko je ljudi poginulo u ratu u Bosni i Hercegovini?

Odgovor: Imam podatke samo o Srbima, ali Vam necu dati nijedan podatak jer nije
poznato koliko njih je ubijeno u selima koja se nalaze u muslimanskim i hrvatskim
rukama. Plasim se da je taj broj ogroman. U Sarajevu je zivelo 230.000 Srba i ne znamo
koliko ih je ostalo. Isto je u Zenici, Travniku i Vitezu. Mi ne znamo koliko je Srba
prezivelo u ovim gradovima. Medjunarodna zajednica je htela da Srbe obezglavi, da budu
bez drzave. Ona to nikada nece uspeti. Treba uciniti sve sto je u nasoj moci da bi se
zaustavio ovaj rat i da bi sukobljeni narodi mogli da razgovaraju o miru.

Pitanje: Prvo treba poloziti oruzje da bi se postigao mir.

Odgovor: Ne. Prvo treba prekinuti proizvodnju oruzja. Amerikanci ne mogu sebe
naoruzati do zuba, a druge razoruzavati. Oni zele da razoruzaju somalijski narod koji
umire od gladi, kao i srpski narod koji napada ceo svet.

Pitanje: Mogu vas zastiti snage UN.

Odgovor: Zar verujete da bih sudbinu svog naroda prepustio pukovniku Mei, koji je kriv
za masakr na aerodromu Zemunik u blizini Maslenica, ili pukovniku koji je odgovoran za
masakr u Divoselu? Kojem generalu UN treba da prepustimo odbranu srpskog naroda?
Zahvaljujemo, mozemo se braniti sami.

Pitanje: Izvinite, generale, ali ne mozete u isti kos trpati sve plave slemove. Spanski
oficiri i vojnici pomazu svima u Bosni.

Odgovor: U pravu ste. Oficiri iz Svedske, Spanije, Egipta i Nepala su vrlo

korektni. Rekao bih da spanska javnost nije upoznata kako su poginuli vojnici cije vozilo
je palo u Neretvu.

Pitanje: Kako to mislite?

Odgovor: To je bila zamka koju su pripremili Hrvati. Sve spanske vojnike ubili su
muslimani ili Hrvati. Srbi nisu nikada ispalili nijedan metak na spanske vojnike. Svaki
vojnik i oficir Unprofora vrlo dobro zna da Srbima nije u interesu da pucaju na njih.
Zasto treba da pogine neki mladi Spanac u sukobu izmedju Srba, muslimana i Hrvata?
Oni Srbe optuzuju za ove napade zato sto im je potrebna intervencija Nato. Vidite, ja
raspolazem sa dovoljnom vojnom
snagom da pobedim Hrvate i muslimane.

Pitanje: Zasto ne prekinete opsadu Sarajeva?

Odgovor: Izvinite, ali moram da vas ispravim. Mi ne drzimo Sarajevo pod blokadom. Mi
odrzavamo mir u onom delu Sarajeva koje je u srpskim rukama. Medjutim, postoji jedan
deo koji mi ne kontrolisemo. Moja kuca nalazi se u centru Sarajeva na brdu na kojem je
TV repetitor. Mogao bih da ga osvojim, ali ostavljam im ga, jer zelim da se stide. Moja je
kuca medju prvima koje su spaljene. Tu je poginulo prvih 300 nevinih Srba. Neka svet to
zna.

Pitanje: Drugim recima, opsada Sarajeva ostaje?

Odgovor: Ponavljam, zadrzacemo samo ono sto smatramo da je nase. Priznajem da ni

muslimanima ni Hrvatima sada nije lako. Ali, bice im jos gore ako i dalje budu zeleli rat.
Nece biti kriv ni General Mladic, ni srpska vojska, ni doktor Karadzic. Bice krivi oni koji
su poceli rat. Dobili su ono sto su trazili. Ukoliko nastave bice im jos gore. To vam
garantujem.

Pitanje: Sta mislite o medjunarodnoj humanitarnoj pomoci?

Odgovor: Najbolja humanitarna pomoc bi bila kada bi se rat zavrsio. Umesto sto se trose
milioni dolara na humanitarne letove i konvoje i rizikuju zivoti nevinih Spanaca,
Nepalaca i drugih, taj novac bi trebalo uloziti u obnovu zemlje i omoguciti kretanje
stanovnistva. Sigurno da nijedan Srbin ne zeli da zivi u Zenici, Tuzli, Livnu, Splitu ili
Zagrebu. Nijedan musliman ne zeli da ostane u Srebrenici ili Gorazdu. Zasto ne
omoguciti normalno i mirno preseljavanje stanovnistva? Zasto ne organizovati razmenu
imovine i ravnopravnu podelu medjunarodne pomoci kako bi se omogucili normalni
uslovi za zivot? Mi ne trazimo nicije sazaljenje. Ne zelimo sazaljenje stranih novinara,
drzavnika ili vojnika. Na nasoj teritoriji imacemo nasu drzavu, onu koju je izabrao srpski
narod, a nije nametnula Nemacka ili neka islamska zemlja. Mi trazimo da nam olaksate
da sacuvamo mir da bismo mogli da trgujemo sa celim svetom, kao i da sa Hrvatima i
muslimanima zivimo u dobrosusedskim odnosima. Ne daj Boze da sada moramo da
zajedno zivimo u istoj drzavi!

Pitanje: Da li je sadasnja Jugoslavija koja je pod pritiskom medjunarodnog embarga

zahtevala od Vas da popustite?

Odgovor: To nije embargo, vec zlocin. To je zlocin nad bebama, starcima koji umiru i
civilima jer ne mozemo uvoziti lekove, sanitetski materijal, hranu, naftu... To je nepravda
medjunarodne zajednice.

Pitanje: Ali bosanske Srbe ne pogadja embargo?

Odgovor: Da, bosanska teritorija nije pod embargom. Ipak, mi ne mozemo nista uvoziti,
zato sto smo Srbi. S druge strane, na istoj ovoj teritoriji koju kontrolisu druge strane,
avioni Nato svake noci dovoze municiju, oruzje, naftu, a nase teritorije svakodnevno
nadlecu lovci F-16 i F-18. Sta rade americki avioni iznad mog sela? Da li je neki moj
vojnik ili oficir otisao u Nemacku ili Ameriku. Odakle im pravo da prete mom narodu?
Nemci su mi ubili oca. Ja nisam ubio nijednog Nemca. Nemci su ubili skoro milion i po
Srba tokom Drugog svetskog rata. Koji Srbin je otisao u Nemacku da ubije Nemca?

Pitanje: Poslednje pitanje generale: Da li ce vojska bosanskih Srba pomoci Srbima iz

Krajine ako oni to budu trazili?

Odgovor: Sigurno. Ne bih oklevao ni sekund. To je moj narod. Zar Vi ne biste zastitili
Spance iz Palma De Majorke? Sta biste uradili kada bi medjunarodna zajednica priznala
Kataloniju i kada bih ja slao hranu, oruzje, naftu... Kataloncima, a zabranio uvoz te robe
Spancima! Bio sam na Gibraltaru i znam da vam je on kost u grlu zato sto je to spanska
teritorija, a ne pripada Spaniji.

Pitanje: Da li je u Bosni mir blizu?

Odgovor: Mir je jos uvek daleko, zato sto ga ne zele hrvatska i muslimanska vlada, kao ni
vlade njihovih mentora. Narod zeli mir. Mi zelimo mir kako bismo razotkrili surovost
medjunarodne zajednice koja nama ne dozvoljava cak ni uvoz hrane za bebe, dok nase
neprijatelje snabdeva naftom i oruzjem.

Hose Manuel Arija "Kambio 16"

MOCNI GENERAL

NJujork, 17. april, 1994. Cas lukav, cas svirep, General Ratko Mladic, komandant
bosanskih Srba, ponovo je prkosom odgovorio Zapadu.
Zapadni funkcioneri vec neko vreme nasiroko spekulisu o uticaju, pa cak i mentalnoj
stabilnosti ovog grubog, naprasitog i strastvenog vojnika, ali njegov razorni napad na
muslimansku enklavu Gorazde u istocnoj Bosni pokazuje da se Sjedinjene Drzave i
njihovi saveznici nisu usaglasili o odlucujucoj ulozi generala.
Jer, podceniti Generala Mladica znaci izloziti se opasnosti da se potceni dubina srpskih
emocija izazvanih ratom, a time i kompleksnost postizanja mira. NJegova zivotna prica
otelotvoruje teme, strahove i demone koji progone srpsku istoriju.

Pedesetjednogodisnji General Mladic, bivsi oficir Jugoslovenske narodne armije koji voli
da komanduje na samom frontu, pojavio se kao tvorac srpske taktike u Bosni i dzoker u
traganju za mirom na Balkanu.

Kontinuirani napad na Gorazde jedinstven po svojoj bezocnosti naocigled aviona Nato

odaje dve osobine Generala Mladica koje karakterisu bosanski rat od samog njegovog
izbijanja: svirepost i nepogresiv osecaj za pravi trenutak.

"Mladic ima jasan vojni cilj: ucvrscivanje bosanskih teritorija koje drze Srbi,
iskorenjivanje muslimanskih enklava u njima, kao, na primer, Gorazde, i presecanje svih
vojnih veza izmedju muslimana u Bosni i onih u Sandzaku", izjavio je Pol Biver,
strucnjak za vojna pitanja iz "DZejnz informejsen grup". "Napad na Gorazde, stratesku
enklavu na putu izmedju Sarajeva i Sandzaka, savrseno se uklapa u ovu strategiju."

Ali, kako se ovaj napad desio u casu kada su pregovori predvodjeni Sjedinjenim
Drzavama brzo napredovali, on je iznenadio americke funkcionere, poremetio planove
Carlsa Redmana, specijalnog americkog izaslanika, i diplomatski proces vratio prakticno
na pocetak.
Pitanje u kolikoj meri Mladicevu strategiju dele drugi vodeci Srbi, ukljucujuci
predsednika Srbije Slobodana Milosevica i Radovana Karadzica, vodje bosanskih Srba,
jeste tema sporenja nekih zapadnih diplomata i funkcionera.

Neki smatraju da su Milosevic i Karadzic spremniji na kompromis. Oni su skloni da

otpisu Generala Mladica, cija je 23-godisnja cerka Ana izvrsila samoubistvo u Beogradu
proslog meseca, kao sve neuravnotezeniju osobu koja ce na kraju biti zauzdana.

"Covek mora da porazmisli o Mladicevoj stabilnosti u ovoj fazi, narocito posle

samoubistva njegove cerke", rekao je jedan americki funkcioner koji budno prati razvoj
sukoba.

Ali, generalovu vojnu strategiju karakterise koherentnost stalozenog coveka. General

Mladic, koji je rodjen u selu Bozinovici u istocnoj Bosni 1943, dve godine kasnije ostao
je bez oca, koji je bio jedna od stotina hiljada zrtava nacistickih i hrvatskih fasistickih
snaga. Ovaj gubitak je ocigledno imao pogubno dejstvo na njega, budeci u njemu trajnu i
duboko ukorenjenu sumnju u nemacki ekspanzionizam i Hrvate.

Kada je Nemacka u decembru 1991. priznala Hrvatsku, da bi na kraju ubedila i druge

evropske zemlje, a kasnije i Sjedinjene Drzave, da krenu njenim stopama, General
Mladic je u tome video dokaz ozivljavanja Rajha. On je evropsku kapitulaciju pred tim
nemackim korakom opisao kao "drugi Minhen".
U vreme otcepljenja Hrvatske od bivse Jugoslavije, General Mladic, koji je tada imao cin
potpukovnika, bio je stacioniran u Kninu, uporistu 600.000 pripadnika srpske manjine u
Hrvatskoj, koji je bio izvanredan primer za uocavanje provokacija koje je hrvatski
predsednik Tudjman vrsio protiv srpske manjine: ukidanje cirilicnog pisma u Hrvatskoj,
uklanjanje nekih Srba sa javnih polozaja i uvodjenje ustaskih simbola iz vremena
fasisticke Hrvatske.

Takvi postupci su potvrdili Mladiceve opsesije koje dele mnogi Srbi, a zatim su izneli na
videlo beskompromisnu svirepost s kojom je on spreman da odgovori na postojecu ili
imaginarnu opasnost po njegov narod.

Nepopustljiv komandant krajinskih Srba za vreme rata u Hrvatskoj, on je postao jos

tvrdokorniji kada je preuzeo komandu nad snagama bosanskih Srba u maju 1992. Bez
ikakve vidljive grize savesti, on je izdao naredjenje o neprestanom granatiranju
sarajevskih civila, jer je napad, kako je tvrdio, bio jedini nacin da se zastiti srpska
manjina koju je ugrozavala vlada u kojoj su dominirali muslimani.

"Napadi, ofanziva, to je moj glavni nacin ratovanja", izjavio je on nedavno u intervjuu

beogradskom nedeljniku NIN. "Dopustam defanzivu, ali samo kada je potrebna. Po
karakteru sam ofanzivan i to prihvata cela vojska bosanskih Srba. Moj cilj je prost: zastita
srpske teritorije i naroda koji na njoj zivi vekovima."

NJegova filozofija je otelotvorena na zidovima kasarni na 72 posto bosanske teritorije

koju sada drze njegovi vojnici.

"Da li ste spremni za nemackokratiju?" pise na plakatima na kojima su prikazani vojnici

u uniformama ukrasenim kukastim krstovima.
Drugi popularni poster zelene boje, koja, prelivajuci se preko plave zastave Evropske
zajednice, simbolizuje sirenje islama, obelodanjuje jos jedno Mladicevo ubedjenje da je
muslimanski uticaj u porastu na Kosovu, u sandzackom regionu koji povezuje Srbiju i
Crnu Goru, u samoj Bosni i Zapadnoj Evropi kao deo koordinisane strategije koju on
poredi sa ekspanzijom otomanskih Turaka ka Evropi.

Pronicljiv, cas prostosrdacan, cas izrazito prkosan, ovaj korpulentni general svetlih ociju i
prostodusnog drzanja bio je narocito efikasan kada je drugima trebalo da prenese takvu
poruku o sebi, tako da Srbima lici na vojnikovog vojnika spremnog da se licno izlozi
opasnosti, ponavljajuci da njegov zivot vredi isto toliko koliko i zivot svakog obicnog
vojnika u rovu.

"On ima sarma", rekao je jedan funkcioner Ujedinjenih nacija koji je prisustvovao
brojnim sastancima s generalom i bio ocevidac kada bi on neocekivano napravio pauzu
da bi sa nekim od sagovornika igrao stoni tenis. "Deluje pomalo bestijalno, ali takav je."

Svi dosadasnji komandanti Ujedinjenih nacija pokusavali su da shvate generalovo

neumorno nastavljanje rata protiv bosanskih muslimana. U jednom razgovoru u Sarajevu,
general Lars Erik Valgren, koji je otisao s polozaja prosle godine, zapitao je Mladica
zasto nastavlja s napadima.

"Generale, da li se secate svoga oca?" upitao je Mladic umesto odgovora. "Da",

odgovorio je Valgren.

"U mom slucaju", rekao je General Mladic "moj sin je prvi posle mnogo generacija koji
zna svog oca. Posto je na srpski narod izvrseno toliko napada, deca se ne secaju svojih
oceva."

Tokom celog bosanskog rata, on je umeo da pusti druge da pogadjaju, praveci dogovore
da bi ih odmah krsio, nagovestavajuci da se mozda blizi vreme za mir da bi odmah zatim
poceo nov i izuzetno divljacki napad, odisuci sarmom da bi zatim poubijao bespomocne
civile na nacin zbog kojeg je stavljen na listu mogucih ratnih zlocinaca.

Ovakav stil je generala Majkla Rouza, komandanta snaga UN u Bosni, proslog vikenda
doveo u stanje potpunog beznadja.

Ali, general Rouz je, kao mnogi drugi zapadnjaci, mozda zakljucio da je General Mladic
popustljiviji nego sto on to u stvari jeste. Cilj srpskog komandanta je dosledan
teritorijalno koherentna drzava za bosanske Srbe na najvecem delu teritorije ove bivse
jugoslovenske republike i nema dokaza da je i za dlaku odstupio od njega.

Cini se da ovog zakletog porodicnog coveka nije pogodilo ni samoubistvo sopstvene

cerke, koje su, po recima nekih zapadnih diplomata, isprovocirale generalove akcije u
Bosni.

U maju prosle godine, upravo je vatreni govor Generala Mladica u samozvanom

parlamentu bosanskih Srba na Palama presudno uticao na delegate da odbiju mirovni plan
koji je Karadzic vec bio potpisao, a koji je Milosevic cvrsto podrzao. On je kao glavni
argument naveo cinjenicu da se rascepkana teritorija koja se nudi Srbima ne bi mogla
braniti.

Gotovo godinu dana kasnije, srpski napad na Gorazde je pokazao da bi neki drugi
mirovni predlog ovaj se uoblicuje uz diplomatiju Sjedinjenih Drzava mozda bio
podjednako neprihvatljiv za ovog mocnog vojnika u Bosni i Hercegovini.

The "New York Times" Rodzer Kohen iz Zagreba

RATKOV POGLED NA RAT

On je ratno dete, a sada i ratnik. Oci su mu prodorne svetlo plave, kosa kratko podsisana i
celicno siva, a lice siroko kao lopata. Sedeci za konferencijskim stolom General Ratko
Mladic promuklim baritonom govori o ratu u Bosni i Hercegovini. Ratu u kojem je
nekoliko hiljada ljudi poginulo ili nestalo a milion oterano iz svojih domova.

Pre dve godine tadasnji americki drzavni sekretar Loren Iglberger na listu srpskih lidera
sa "politickom ili vojnom odgovornoscu za zlocine protiv covecanstva" kojima bi trebalo
suditi po "medjunarodnom zakonu" ukljucio je i Mladicevo ime. Prosle godine senator
Denis Dekoncini, kopredsednik Komisije o evropskoj bezbednosti i saradnji rekao je da
su vojnici koji su bili pod Mladicevom kontrolom "odgovorni za mnoga zverstva koja su
pocinjena u Bosni i Hercegovini, ukljucujuci nastavljanje opsade Sarajeva kojom se
izoluje i gusi vise od 300.000 preostalih stanovnika."

Na direktno pitanje o zverstvima koja su Srbi pocinili protiv muslimana Mladic

odgovara: "Ja to ne gledam tako. Uradio sam sto i svi drugi da odbranim sopstveni narod.
To je nasa patriotska duznost". Bez uzbudjenja on nastavlja: "Bilo bi ispravno reci za
mene da imam ,rogove na glavi, da sam izvrsio invaziju na Vijetnam, Kambodzu ili
Foklandska ostrva. Nisam isao u Zaliv, ni u Somaliju. Branio sam sopstvenu kucu.
Zapravo moja je kuca jedna od prvih koja je spaljena u maju 1992."

Kada ga pitamo o dvogodisnjem gadjanju Sarajeva iz srpskog teskog naoruzanja i drugim

primerima brutalne agresije protiv bosanskih civila od strane srpskih snaga, Mladic
nabraja zverstva koja je pocinila druga strana: "Hrvati su u martu 1992. poceli rat terora
protiv srpskih civila od Kupresa do Doboja", kaze. (Rat u Hrvatskoj izmedju Srba i
Hrvata poceo je 1991.) "Poceli su genocidnu politiku protiv Srba u Samcu, Modrici,
Derventi i dolini Neretve do Mostara. U junu i julu muslimani su spalili vise od 100
srpskih sela duz Drine."

Do maja 1992, kada je Mladic postao komandant srpske vojske u Bosni srpski borci
zahvaljujuci ubedljivoj vojnoj superiornosti vec su naveliko poceli da sprovode kampanju
etnickog ciscenja proteravsi na stotine hiljada muslimana sa njihovih ognjista za samo
sedam nedelja. Mladic nije imao potpuna ovlascenja nad mahom rasutim borcima sve do
pre godinu dana, ali je operacija ciscenja nastavljena. NJegova uloga u onome sto je
usledilo nije jasna.

Jedan oficir koji je sa Mladicem bio na frontu pamti da je Mladic sprecavao svoje vojnike
da ubijaju muslimanske ratne zarobljenike jednom, dok je trajala srpska ofanzivna na
Igman, u leto 1993. i drugi put na Majevici kod Tuzle, proslog proleca. Prema svedocenju
jednog nedavno pustenog Hrvata ratnog zarobljenika nakon sto je Mladic posetio srpske
delove Sarajeva proslog marta uslovi u kojima je zivelo 340 muslimanskih i hrvatskih
zatvorenika "znatno su poboljsani".

Od nedavno Mladic je izlozen napadima, ne samo iz Vasingtona vec i iz Beograda.

Slobodan Milosevic, predsednik Srbije, upozorio je Mladica i lidera bosanskih Srba
Radovana Karadzica da ce odbacivanje mirovnog plana usloviti prekid politickih i
ekonomskih veza. Odgovor generala bio je: "Ako to ucinite dovescu rat na vasa vrata".
Proglasivsi prekid odnosa sa pobunjenicima, 4. avgusta, Milosevic je lidere bosanskih
Srba opisao kao "ratne profitere" kojima su "politicke ambicije i pohlepa pomracile um".

Mladicevo ime Ratko je deminutiv od Rat-i-mir ili Rati-slav. To je tipicno ime za musku
decu koja se rode za vreme rata. General ne pristaje da se, ili na koji nacin, identifikuje sa
Republikom Bosnom i Hercegovinom koja je stvorena aprila 1992. kao nezavisna
multietnicka drzava i koju su priznale SAD i Evropska unija.

"Rodjen sam u takozvanoj staroj Hercegovini", kaze pricajuci o pretezno planinskom

pojasu teritorija koje su bile stare srpske knezevine. "Bosna i Hercegovina je bila
vestacka tvorevina komunistickog sistema, a pre toga deo Austrougarske monarhije. Mi
Srbi ne prihvatamo termin 'Bosna'. Mi smo Srbi i mi znamo ko smo."

To sto je Srbin, ipak, nije imalo znacajnu ulogu u Mladicevom zivotu dok nije postao 48-
godisnjak. Na poslednjem popisu, objavljenom pre raspada stare federacije, 1991.
izjasnio se kao Jugosloven, a ne Srbin. Po mnogo cemu on je u sustini Jugosloven ciji su
se roditelji pridruzili partizanima pod vodjstvom komunista u borbi protiv nemackih
okupatora i njihovih hrvatskih sledbenika, ustasa. Mladicev otac Nedja poginuo je boreci
se protiv fasistickih hrvatskih ustasa, 1945...

Ono sto je Mladic zatekao u Krajini bila je nocna mora za vojnika. Armijska komanda se
raspadala kako su se visi oficiri iznenada okretali svom hrvatskom, ili slovenackom
poreklu, kolebali su se ili prelazili na drugu stranu. Na brzinu formirana hrvatska
nacionalna garda borila se protiv na brzinu okupljene srpske milicije. U selima sa
mesanim zivljem civili su dozivljavali grozote. Armijski garnizoni bili su blokirani.

Mladicevo prvo pitanje bilo je: "Ko je neprijatelj?" A odgovor samom sebi i vojnicima:
"Prvo neprijatelj je svako onaj ko puca na nase vojnike, ko im ukida vodu, struju,
provocira, blokira".

Kroz hrvatsko-srpski rat 1991. Mladic se kretao kombinujuci odvaznost i lukavstvo, cime
je zadivio svoje protivnike. Pre nego sto su nove uniforme i oznake jasno razdvojile dve
strane prelazio je linije fronta u civilu, koristeci dokumenta jednog hrvatskog oficira
kojeg je poznavao. Jednom prilikom, kada se predstavljao kao pukovnik Stjepan Fazlija,
hrvatski vojnik je primetio njegov veliki prsten i zaustavio ga, rekavsi: "Vi niste Stjepan.
Vi ste pukovnik Ratko Mladic. Vi ste opasni. Trebalo bi da vas likvidiramo".

"Nije mi bilo prijatno" priseca se Mladic. Mahnuo je dokumentom koji je pripadao

Fazlijanu i ubedio vojnika da je Hrvat. "Rekao sam mu da je Mladic zaista opasan i da bi
ga trebalo likvidirati."

Onda je, u avgustu 1991. Mladic poveo vojsku da oslobodi kasarne srpske vojske kod
Vrlike. Put je bio blokiran autobusom u kome je bilo postavljeno vise od 70 funti
eksploziva. Inzinjerska jedinica nije uspela da demontira bombe. Ali Mladic je, pred
novinarima i kamerama, usao u autobus i presekao detonatorske zice.

Unapredjen je u generala u aprilu 1992. nakon sto je uspesno i nemilosrdno kazu njegovi
kriticari konsolidovao srpske polozaje u Krajini. Ubrzo nakon toga Bosna i Hercegovina
proglasila je nezavisnost i lideri bosanskih Srba trazili su komandanta koji ce ostvariti
njihove ratne ciljeve.

Nikola Koljevic, sekspirolog koji je postao politicar potpredsednik samoproklamovane

Republike Srpske priseca se: "Nismo poznavali Mladica. Ali onda smo u hrvatskim
novinama procitali da ,Mladic nije socijalni radnik,.

Odlucili smo: to je covek koji nam treba". U maju 1992. Mladic je iz jugoslovenske
armije prebacen u novoformirane snage bosanskih Srba.
Mladic je, kako to sam kaze, sledbenik Hanibala, Aleksandra Velikog... Ali tokom
protekle tri godine, iz bitke u bitku, pokazao je da veruje u doktrinu "koncentrisane
snage": "Razvali! Ne prskaj!". Neke od Mladicevih komandi artiljerijskim jedinicama
oko Sarajeva bile su i: "Sprzi!", "Udri bez milosti!". (Neki ce reci da u onome sto
bosanski Srbi rade sa brda iznad Sarajeva gotovo da nema vojne vestine i da je to ravno
pucanju na "sedece patke".)

"Dominantni oblik oruzanog sukoba za mene je napad", kaze Mladic. "Moj karakter je
ofanzivan, a to je prihvatljivo za vrhovnu komandu Republike Srpske." Sredinom juna
ofanziva bosanske vlade razbila je srpske linije na juznim padinama Ozrena. Bio je to
pokusaj bosanskih snaga da obezbede vitalnu kopnenu vezu izmedju Sarajeva i Tuzle.
Ali, iznenadnim ukljestavanjem Srbi su ponovo osvojili ovaj klin ubivsi prema podacima
UN gotovo hiljadu vladinih vojnika.

Mladic jede i spava sa svojim vojnicima koje cesto vodi u borbu u oklopnom vozilu. U
pocetku je gotovo 800 milja duge linije fronta obilazio helikopterom, ali to je prestalo
prosle godine kada je zavedena "zona zabranjenog letenja". "Volim da idem peske", kaze.
"Kad idu peske, vojnici su najbolji." U podzemnom stabu, 40 km severoistocno od
Sarajeva on spava na vojnickom poljskom krevetu.

Mladic ume da bude i naprasit. Prosle godine kada su SAD i EU predlozile vazdusne
udare na srpske polozaje zapretio je da ce bombardovati Vasington i London. Radovan
Karadzic, predsednik RS ostro ga je ukorio zbog ove "idiotske i neodgovorne izjave".

U beogradskom nedeljniku NIN, februara 1994. penzionisani pukovnik novinar

armijskog lista Gajo Petkovic, zestoko je napao Mladica, nazvavsi generala
"uobrazenim", "cinikom i sadistom" i optuzivsi ga da je zanet "besom i brutalnoscu".
Petkovic je cenio da Mladic ima "nesumnjivu odgovornost za zlocine koje su pocinili
vojnici na cijem je celu".

Te noci, napisao je Petkovic u svom sledecem tekstu, Mladic ga je zvao sa Pala i zapretio
mu: "Dobices ti svoje uskoro. Zapamtices ti ko je Ratko Mladic". Mladic demantuje da
mu je pretio.

I tu nije kraj price. Mladiceva cerka Ana, 23-godisnja studentkinja medicine ubila se 24.
marta u Beogradu. NJegovi prijatelji kazu da je to ucinila jer je bila potresena kada je
procitala Petkovicev napad na oca.

Sa suprugom Bosom i sinom, koji zive na Palama, Mladic je otputovao u Beograd na

sahranu. Vaspitan kao komunista i ateista, Mladic je stavio novcic kraj ikone u crkvi, a na
grobu poljubio svecu, zapalio je i prekrstio se.
Ratko Mladic sluzi samoproklamovanoj drzavi ciji je cilj da se eventualno sjedini sa
Srbijom. Do 4. avgusta, kada je Milosevic bosanskim Srbima zaveo blokadu, na Pale su
benzin i nafta stizali iz Srbije. (Zvanicnici na Palama kazu sada da imaju dovoljno rezervi
goriva da nekoliko meseci vode opsti rat.)
Na prednjem dzepu na uniformama vojske bosanskih Srba zasivena je cicak-traka tako da
se grb RS moze staviti ili skinuti. Bez obzira da li je njihova samozvana republika
prolazna ili nije, bosanski Srbi reseni su da u bosanskom konfliktu nastave svojim putem.

Bosanski Srbi usavrsili su nova oruzja, kaze. Jedno od njih Mladic zove "igla" istinski
umetnicka adaptacija, rakete zemlja-vazduh ciji sistem toplotnog navodjenja moze da
"razlikuje" toplotu koju proizvodi motor borbenog aviona mlaznjaka od toplotnih
mamaca koje on izbacuje da bi se zastitio. Ovom raketom u aprilu je kod Gorazda oboren
britanski borbeni avion.

Politicke smernice koje su u pocetku odredjivali njegovi pretpostavljeni u Beogradu, a

potom i na Palama, Mladic je cesce prihvatao nego sto nije. 1991. nalozeno mu je da ne
zauzima Zadar i Sibenik, iako on tvrdi da su njegove snage onda to mogle da ucine za
nekoliko sati, a danas za dan ili dva. U prolece 1993. povinovao se visim vlastima koje su
strahovale od vojne intervencije Zapada i uzdrzao od zauzimanja Srebrenice i Zepe. U
aprilu se ponovo povukao iz Gorazda.

Ali, da preda Muslimanima teritorije koje je osvojilo njegovih 80.000 vojnika? "Nikada
ne bi naredio svojim jedinicama da se povuku", kaze naglasavajuci. "Ne bih ucinio to ni
da imam milion zivota i da treba sve da ih izgubim. Samo se porazena vojska povlaci."

Isto ovo ubedjenje motivisalo ga je da se suprotstavi Karadzicu i citavoj medjunarodnoj

zajednici u maju 1993. kada je bio protiv Vens- Ovenovog plana. Generalov 45-minutni
govor ubedio je parlament bosanskih Srba da odbace plan. Sada kad politicari sa Pala ne
mogu da prihvate najnoviji mirovni plan, kad im predsednik Klinton daje rok do 15.
oktobra, ili ce ukinuti embargo na oruzje za muslimane, cime ce oni moci da osvoje nove
teritorije produzetak rata prakticno je zagarantovan.

"Nase opredeljenje za mir nije znak slabosti", kaze Mladic. "Pokazali smo ko smo i sta
smo. Preduzimamo mere da nas ne bi iznenadili. Spreman sam za njih na svakom mestu."

Dejvid Bajnder, The New York Times

GRANICE SE POVLACE KRVLJU

Hamburg, 7. novembar, 1994.

Pitanje: Gospodine generale, muslimani napreduju. Da li se bojite da ce bosanski Srbi biti

porazeni?
Odgovor: Muslimani se mnogo naoruzavaju zahvaljujuci zapadnoj pomoci, kao i
fabrikama oruzja bivse jugoslovenske armije koje su ostale na bosansko-muslimanskoj
teritoriji. Ali mi necemo nista izgubiti, vec cemo povratiti teritorije koje su zauzeli
muslimani a uz to, za kaznu, jos vise prostora.

Pitanje: Da li cete pri tome narediti i ofanzivu protiv zasticenih zona Ujedinjenih nacija?

Odgovor: To jos nije odluceno. Ujedinjene nacije podrzavaju muslimane u zasticenim

zonama i doturaju im oruzje. Trupa plavih slemova ponasa se kao striptizeta, ona ih
podstice. Zasto zapadne vlade precutkuju, koliko je aviona, na primer, iz Turske ili
Nemacke oboreno koji su krijumcarili oruzje i municiju za muslimane?

Pitanje: Vodja bosanskih Srba Karadzic prvo je priznao "slabosti".Glavna komanda je

proglasila ratno stanje da li je to prinudna mera, ili su se Vase patriote umorile i vise ne
mozete da nadjete dobrovoljne borce za front?

Odgovor: Imamo dovoljno vojnika i dovoljno tenkova da muslimane potpuno pobedimo.

Ali mi to necemo. Proglasavanjem ratnog stanja zelimo svet samo da upozorimo da nas
ne guraju u totalni rat.

Pitanje: Ali za eskalaciju ste sami krivi. Do sada ste odbacili sve mirovne planove.

Odgovor: Vec tri godine se jedan za drugim redjaju beskorisni susreti. Mi smo u ovom
trenutku zainteresovani za mir. Ali on mora da se ugovori izmedju tri strane u sukobu.
Prvo se mora sklopiti primirje. Mi ne prihvatamo diktat spolja.

Pitanje: Da li ste spremni da odustanete od zauzete teritorije? I koliko?

Odgovor: Nemojte da mi dizete pritisak. Ranije je cela Bosna bila srpska. Ali, posle
Drugog svetskog rata muslimani su se naduvali kao balon. Danas drzimo 73,8% zemlje,
to je nas zivotni prostor, njega ja branim. Pri tome smo velikodusno odustali od preostalih
26,2%. Meni je svejedno da li ce muslimani i Hrvati na tom prostoru stvoriti eskimsku
drzavu ili ce sami sebe lansirati u svemir.

Pitanje: Ali Karadzic je pristao da pregovara o srpskom delu. Da li biste mu se

suprotstavili, ako bi on odustao od teritorije?

Odgovor: Prepustimo pregovore oko procenata politicarima, ja sam general. Nece se

doneti nijedna odluka mimo naroda. Oduvek su se granice povlacile krvlju, nazalost. Ako
muslimani nastave sa ratom, izgubice sve. Onda vi Nemci mozete da ih primite, ako ih
toliko volite.

Pitanje: Nemacka je za Vas, izgleda, i dalje glavni krivac za rat u bivsoj Jugoslaviji?

Odgovor: Ne, ali sukrivac. Uostalom, ja imam pozitivno misljenje o Nemcima: ja zlodela
iz proslosti nikako ne smatram hipotekom danasnje generacije. Ali Nemacka kao velesila
ne moze slepo da se veze za Hrvate i muslimane. Mnogim Nemcima, koji su svesni
istorije, dizala se kosa na glavi, kada su Hrvati pevali: "Danke Deutschland". A i onaj
Kosnik iz Mostara dosao je ovamo na Pale i pretio da ce nas Nato bombardovati ako se
budemo branili od muslimana u Mostaru. Nama je potrebno vise razumevanja od strane
Nemaca.

Pitanje: Zbog cega?

Odgovor: Nemacka neutralnost je vazna za iznalazenje mira. Zasto ne dodje bar jedan
nemacki general i uveri se na licu mesta, koliko je opasna nova eskalacija ovog rata?
Garantujem da mu nece faliti dlaka sa glave.

Pitanje: Vasa vlastita braca iz Srbije su Vas ostavila na cedilu. Predsednik Milosevic je
besan, jer niste potpisali mirovni sporazum.

Odgovor: Nas cilj jeste i ostaje ujedinjenje svih srpskih zemalja, od Knina preko
Banjaluke i Sarajeva do Beograda. Ono sto je dozvoljeno nemackom narodu da zive u
jednoj drzavi ne moze se uskracivati Srbima. Mi necemo dozvoliti da nas jedan sporazum
razbije na tri dela.

Pitanje: Koliko ce jos trebati vremena dok sankcije iz Beograda budu uticale na to, da se
vasa ratna masinerija srusi?

Odgovor: Vrlo dugo. Svet je protiv Srbije zaveo strasne i zlocinacke sankcije, i tako
naterao srpsku vladu da nas podlo i neljudski kazni. Ali srpski narod sa one i ove strane
Drine je slozan i jednoga dana ce o tome suditi.

Pitanje: Sta cete uciniti ako predsednik Milosevic, kako to sada zahteva OUN Bosnu i
Hercegovinu prizna kao samostalnu drzavu?

Odgovor: To bi bilo fatalno, fatalna greska sa nesagledivim posledicama.

Pitanje: U Srbiji mnogi veruju da jugoslovenska armija u vezi sa bosanskom krizom ne

stoji ubedljivo iza Milosevicevog kursa. Najmanje cetvrtina oficira je navodno spremna,
da se u slucaju napada Nato snaga odmah angazuje na strani bosanskih drugova.

Odgovor: Mi smo dovoljno jaki. Nije nam potrebna pomoc, pa ni iz Beograda. Ali Nato
konacno treba jednom da shvati da iskljucivo vazdusnim napadima jos nije dobijen ni
jedan rat. Odlucujuce su kopnene trupe. Ali, kako Nemacka, tako ni Amerika ni u snu ne
pomisljaju da svoje sinove puste da ginu za muslimane. To su mi ovde potvrdili i
americki generali.

Pitanje: Zar se ne bojite da cete jednog dana izaci pred Medjunarodni sud za ratne
zlocince u Hagu? Cak i jedan deo srpske stampe opisuje Vas kao brutalnog cinika, koji je
odgovoran za strahote srpske armije.
Odgovor: Nemam vremena da se bavim placenim skrabalima. Kada americki generali
koji su sluzili u Vijetnamu, ili britanski oficiri, koji su besneli na Foklandskim ostrvima,
budu dobrovoljno izasli pred ratni sud, tada cu i ja dobrovoljno otputovati u Hag. Oni su
ratovali na tudjoj zemlji ja svom narodu branim ono sto nam je od predaka ostalo. Ni sa
jednom jedinom borbenom radnjom nisam povredio Zenevsku konvenciju. Zlocini se
moraju goniti svugde gde su pocinjeni, na svim stranama ali Zapad ne sme silom da
namece svoju presudu Balkanu.

Der Spiegel

MLADIC COVEK GODINE

London, 18. decembra, 1994. General Ratko Mladic svakako ce imati razloga da pamti
1994. godinu. Bila je to godina u kojoj je njegova 23-godisnja cerka Ana, student
medicine, pocinila samoubistvo posle poplave kritika stampe u Beogradu na racun njenog
oca. Bila je to godina u kojoj su prekinuti odnosi izmedju Mladicevog negdasnjeg
pokrovitelja srpskog predsednika Slobodana Milosevica, i rukovodstva bosanskih Srba
zato sto su bosanski Srbi odbacili mirovni plan koji bi ih primorao da se povuku sa
teritorija koje su osvojili.
Bila je to takodje godina u kojoj su se bosanski Srbi pobedonosno opirali svetskom
mnjenju, belezeci niz politickih i vojnih uspeha dok su se direktne pretnje Nato, Evropske
unije i Ujedinjenih nacija gubile u ludilu medjunarodnog prebacivanja odgovornosti.
Zasluga ili krivica za ovo pripada uglavnom Ratku Mladicu.

Kad su lideri zapadnog sveta zapretili da ce poslati kaznu s neba on ih je nazvao

bleferima i po svom cefu i nekaznjeno zasuo granatama gradove kao sto su Gorazde,
Maglaj i Bihac. Radovan Karadzic je mozda predsednik i predstavnik samozvane
bosanske Republike Srpske, ali zapadni diplomati i generali koji su se suocili sa obojicom
za pregovarackim stolom kazu da je Mladic cvrsci i da se Karadzic ustrucava da pristane
na bilo sta pre nego sto to razjasni sa svojim krsnim, plavookim vojnim komandantom.

Mladic, inace sahista, voli da koristi metafore iz ove igre. Jednom se hvalio da ce Zapad
"pokretati figure onako kako ja zelim da ih pokrece, a ne onako kako bi oni da ih
pokrecu". A u njegovoj taktici potpisivanja prekida vatre samo da bi ih odmah zatim krsio
mozemo otkriti sracunati rizik velikog majstora. On razume nespremnost Zapada da se
angazuje u Jugoslaviji i zna da snage na terenu diktiraju dogadjaje.

On nas mozda uzasava, ali zbog uspesnog suprotstavljanja svim velikim silama i
medjunarodnim institucijama Ratko Mladic se mora probiti na bilo koji spisak kandidata
za coveka godine. Kako se desilo da je ovaj Srbin iz Bosne, iz hercegovacke divljine,
vetrovite zemlje kamena, sikare i zvecarki, uspeo da se nametne celom svetu? Odgovor
se mozda krije u oceni koju je dao jedan americki novinar: "Coveka prave dogadjaji koje
prezivljava."

Ime Ratko deminutiv je od Ratimir, sto znaci rat ili mir, ili od Ratislav, sto znaci rat
Slovena. Ovo su uobicajena imena koja se daju decacima rodjenim u ratno doba, a Ratko
Mladic je dosao na svet u vreme svetskog rata. Rodjen je 12. marta 1943. u Kalinoviku u
Hercegovini od roditelja koji su stupili u partizane da bi se borili protiv Nemaca i
njihovih hrvatskih stitonosa ustasa.

Detinjstvo je proveo u kraju gde su vodjene najbrutalnije borbe izmedju Hrvata i Srba. U
intervjuima retko propusta da pomene da su mu oca Nedju ubile ustase u Bradini,
jugozapadno od Sarajeva, na njegov drugi rodjendan.
Vojnu skolu pohadjao je u Zemunu na periferiji Beograda a onda jugoslovensku vojnu
akademiju koju je zavrsio 1965. da bi iste godine postao clan Komunisticke partije.
Rasporedjen u Makedoniju, komandovao je jednim vodom, onda tenkovskim bataljonom,
a potom brigadom. Godine 1991. kad su se vec navlacili oblaci gradjanskog rata, postao
je zamenik komandanta na Kosovu, gde vise od 90 odsto stanovnistva cine Albanci.

Mladic je jednom rekao: "Rodjen sam u negdasnjoj staroj Hercegovini, staroj srpskoj
knezevini. Bosna i Hercegovina predstavljala je vestacku tvorevinu komunistickog
sistema a pre toga austrijskog carstva. Mi Srbi odbacujemo naziv Bosna. Mi smo Srbi i
znamo ko smo." Ipak, istina je da cinjenica da je Srbin nije igrala neku narocitu ulogu u
njegovom zivotu do njegove 48 godine. Prema popisu u Jugoslaviji iz 1991. poslednjem
pre raspada stare federacije, deklarisao se kao Jugosloven a ne kao Srbin. To ce se uskoro
promeniti kad Titova Jugoslavija pocne da se raspada otcepljenjem Slovenije i Hrvatske.

Juna 1991. Mladica je pozvala visoka komanda u Beogradu da se probije ka severu

prema Hrvatskoj gde su izbile borbe izmedju hrvatske milicije i jugoslovenske armije.
"Pitali su me sta mislim. Nisam morao da mislim o tome samo kako to da izvedem",
pricao je on. Tri dana kasnije otisao je za Knin, centar srpske pobune u Krajini protiv
secesionisticke hrvatske republike, gde mu je data komanda nad tamosnjom vojskom.
Posto je nemilosrdno konsolidovao srpske polozaje u ovom regionu proizveden je u cin
generala aprila 1992.

Uspeh u Hrvatskoj skrenuo je na njega paznju cvrstorukasa medju bosanskim Srbima koji
su trazili vojnog vodju za rat koji su planirali. Jedan od njih, Nikola Koljevic, nedavno se
prisecao: "Nismo poznavali Mladica. Ali onda smo procitali o njemu u jednom hrvatskom
listu gde je pisalo da ,Mladic nije nikakav socijalni radnik,. Zakljucili smo da je to
momak koji nam treba." Maja 1992. on je presao u tek obrazovanu armiju bosanskih
Srba.

Na bojnim poljima Bosne i Hercegovine ispredala se, ponavljala i beskrajno razradjivala

legenda o Ratku Mladicu u krcmama i rovovima u kojima su srpski vojnici pusili jednu
za drugom jake cigarete i pijuckali crnu kafu i sljivovicu. Ovo je general koji prolazi sito
i reseto sa svojim vojnicima, a ponekad ide u patrolu sa njima, a sam pomen njegovog
imena pokrece citavu bujicu zdravica i prica.

Oni se secaju kako je on avgusta 1991. poveo jednu grupu jugoslovenskih snaga da
oslobodi kasarnu u Vrliki od hrvatskih secesionista koji su je zaposeli. Put je bio blokiran
autobusom napunjenim sa preko 35 kilograma eksploziva. Inzenjerska jedinica nije
uspela da demontira bombe pa se izgleda stalo sa napredovanjem dok Mladic nije usao u
autobus i sam presekao zice detonatora.

Druga prica govori o tome kako je generalu Mladicu kad je putovao na jedan vazan
sastanak na planini Jahorini 1993. put blokirala gromada koja je trenutak ranije otpala sa
jedne stene. Nije bilo vremena da se pronadje alternativni put niti da se ceka buldozer da
ukloni prepreku. General je izasao iz kola i, kao Supermen, uklonio stenu golim rukama.
Na Jahorinu je stigao miran i sa vremena na pretek da odrzi govor kojim je nagovorio
parlament bosanskih Srba da odbaci mirovni plan Vensa i Ovena i prihvati status
medjunarodnog parije.

Takve price, koje bi mogle isto tako biti apokrifi, ne ilustruju samo predanu lojalnost
srpskih vojnika coveku koji sebe zove bosanskim Napoleonom. One takodje verno
odrazavaju njegov karakter: njegovu domisljatost i njegovu iskrenu resenost da nikome i
nicemu ne dozvoli da se ispreci na putu njegovom snu o velikoj Srbiji.

Pominjanje njegovog nesumnjivog sarma razjaruje bosanske muslimane. Kad su jednog

visokog muslimanskog oficira upitali da li Mladica smatra podlacom ili sarmerom on je
odgovorio stihom iz Kamingsove pesme o Bafalo Bilu: "Sta kazete da ucmekamo vaseg
plavookog dasu."

Tokom sve cetiri godine rata, prvo u Hrvatskoj a onda u Bosni, njegova strategija
sastojala se u tome da za solidne delove teritorije obezbedi komunikacione veze i
snabdevanje, onesposobljavajuci neprijatelja time sto njegove teritorije malo po malo
svodi na izolovane rastrkane dzepove. NJegove trupe istrajale su u ratu u Bosni s
upornom nemilosrdnoscu, koristeci svoju nadmocnu superiornost u oruzju kao prednost
sa cesto brutalnim posledicama za muslimanske zajednice uhvacene na vatrenom
polozaju.

Pre dve godine SAD su nazvale Mladica ratnim zlocincem koji prema medjunarodnom
pravu treba da odgovara za svoja dela, ali on izgleda ne mari za to. NJegova posebna
vrsta balkanske drskosti, zajedno s njegovom potpunom privrzenoscu srpskom
nacionalizmu, ucinila ga je prakticno nepristupacnim za bes koji su njegove snage
izazvale sirom sveta. "Nije zlocin braniti svoj narod, to je sveta duznost", rekao je on.

On je sposoban za aroganciju od koje zastaje dah. Kad su kru

zile vesti kako vojnici bosanskih Srba masovno siluju muslimanke, Mladic je rekao da je
ispitao ove tvrdnje i da nije pronasao nijedan slucaj da jedan od njegovih vojnika
seksualno napadne neku muslimanku. Suocen kasnije s novom tvrdnjom da je silovano
cak 30.000 muslimanki, on je izjavio: "Za ovo bi trebalo da svi budemo supermeni.
Morali bismo biti seksualni manijaci vredni da udju u Ginisovu knjigu rekorda."

Sto se tice mogucnosti zamene osvojenih teritorija za mir, on je nepokolebljiv: "Nikad ne

bih naredio svojim jedinicama da se povuku. Ne bih to ucinio kad bih imao milion zivota
i sve morao da ih izgubim. Povlaci se samo porazena armija. Dok god se vijori srpska
zastava, necemo je skinuti."
Independent on Sunday Robert Block

NATO RIZIKUJE JOS OPASNIJI RAT

Moskva, 21. decembra 1994.

Pitanje: Gospodine generale, prokomentarisite, molim vas, dogadjaje u Bosni proteklih

nekoliko nedelja.

Odgovor: Podseticu da smo letos u Zenevi predlagali da se prekinu borbena dejstva na

godinu dana da bi se aktivirao politicki dijalog. Muslimani, na cijem se celu nalazi
Izetbegovic, nisu se s tim slozili. Zatim smo predlozili da se prekine vatra na sest, a zatim
na cetiri meseca. Na kraju smo se dogovorili o jednomesecnom primirju. Medjutim,
muslimani su ga narusili. Dvadeset dana posle potpisivanja tog dokumenta oni su poceli
operacije u regionu Sarajeva. Verovatno su racunali da ce osvojenu teritoriju da pretvore
u "bezbednu zonu", a svu ostalu tj. Republiku Srpsku u teritoriju na kojoj mogu da deluju
snage Nato pakta.

Osim toga, Izetbegoviceva armija je ozbiljno racunala na avijaciju Nato-a. Posebno je u

tom smislu indikativna ofanziva Petog korpusa iz "bezbedne zone" u zapadnoj Bosni. Oni
su iskoristili status "zasticenosti" da bi se putem mahinacija sa humanitarnim konvojima
donaoruzali i stvorili ofanzivni potencijal. Zatim su, sinhronizovavsi svoja dejstva sa
napadom snaga hrvatsko-muslimanske federacije u Centralnoj Bosni, izvrsili drzak
prodor i zauzeli znatan deo srpske teritorije. Mi smo bili prinudjeni da energicno
odgovorimo. Pri tom cilj nase operacije nije muslimanski narod u Cazinskoj Krajini
(Zapadnoj Bosni S.S.), vec upravo Peti korpus. Kada je Dudakovic (komandant Petog
korpusa S.S.) poceo da trpi poraze, u pomoc mu je pritekla avijacija Nato-a. Za tri dana u
oruzanim naletima je ucestvovalo 127 borbenih aviona. Udari su nanoseni ne samo po
nasim pozicijama, vec i po civilnim ciljevima i to najrazornijim sredstvima. Bilo je zrtava
medju civilnim stanovnistvom.

Pitanje: S vase tacke gledista, u cemu se razilaze SAD i Zapadna Evropa kada je rec o
Bosni?

Odgovor: Mislim da je ovaj rat pokazao neodrzivost zakljucaka onih ljudi u Zapadnoj
Evropi koji smatraju da je neophodno sacuvati snazan blok Nato. Severnoatlantski savez
je stvoren sa ciljem da se zastite teritorije zemalja-clanica. Medjutim, u jugoslovenskom
sukobu Nato je izasao iz okvira tog zadatka i pokazao svoje pravo lice. To nije
odbrambeni Savez, vec ofanzivna komponenta strategije prosirivanja sfere uticaja. Sada,
po mom misljenju, zapadni Evropljani sagledavaju da im preti opasnost da budu uvuceni,
kroz bosanski sukob, u daleko opasniji rat nego sto je ovaj. Moguce je da teska vremena
koja prezivljava Evropa pruzaju Amerikancima argument u korist ocuvanja svog liderstva
u Nato, a to znaci i kontrole nad opasnim konkurentom koji se ujedinjuje.

Pitanje: Poznato je da se u poslednje vreme u SAD govori o tome da, ako bude moralo da
se bira izmedju spasa americke klijentele u vladi u Bosni i spasa Nato saveza, oni ce se
opredeliti za ovo poslednje. To je u stvari prikriveni kompliment na vasu adresu.

Odgovor: Nato je nokautirao sam sebe, on lici na prezrelu krusku i samo je pitanje
trenutka kada ce pasti. Posle prekida delatnosti Varsavskog ugovora uzroci postojanja
Nato saveza su nestali. Rusija je u medjunarodnim poslovima zauzela miroljubivu
orijentaciju, sto takodje izbija tle pod nogama Nato pakta. Medjutim, postoje i drugi
problemi: Nemacka, na primer, koristeci nesuglasice izmedju SAD i jednog dela
zapadnoevropskih zemalja, nastoji da prosiri svoj uticaj na jug, jugoistok i istok. U Bonu
ponovo razmisljaju o geopolitickoj trijadi Berlin-Beograd-Bagdad. SAD, pak, teze da,
pomazuci i jacajuci Tursku, kao i neke islamske rezime, osiguraju svoje interese i
pozicije na Balkanu. A to protivreci onome sto zeli Evropa. Evropskim interesima
odgovara miroljubiva koncepcija. Rat nije u njenom interesu ni ovde, ni, recimo, u
Belgiji.
Uzdrzanost Nato pakta u bosanskoj krizi bi trebalo upornije od svih da zahteva Evropska
unija. Jer, upravo kroz Nato-pakt SAD forsiraju svoje prisustvo na Balkanu na racun
Evrope.

Pitanje: Meni se cini da je Zapad bio zabrinut zbog toga sto bi, kao rezultat brze vojne
pobede Srba, kao najorganizovanije i najbolje naoruzane strane, bili povredjeni interesi
Hrvata i muslimana.

Odgovor: Mi nikada nismo tezili da nanesemo poraz nasim protivnicima. Mada smo to
mogli da uradimo, a mozemo i sada. Mi nismo ratovali protiv celog hrvatskog ili
muslimanskog naroda. Navescu vam primer. Godine 1993. u vreme rata izmedju Hrvata i
muslimana, kada je hrvatskom stanovnistvu centralne Bosne zapretilo unistenje, srpski
narod i njegova armija su im pomogli. Primili smo ih na svoju teritoriju, a zatim smo ih
sve, ukljucujuci oruzane formacije sa naoruzanjem, prebacili na teritoriju Herceg-Bosne
(drzavna tvorevina Hrvata u Bosni i Hercegovini S.S.) pa cak i u Hrvatsku. U blizini
Varesa mi smo primili preko 30.000 hrvatskih izbeglica i oko 700 njihovih vojnika i
oficira. U regionu Zepce, 12.500 izbeglica i 903 vojnika, u regionu Bugojna 6.000
izbeglica i 604 vojnika i oficira.

Moram da vam skrenem paznju na razliku izmedju nas i Hrvata u pogledima na svet. Mi
smo ih prebacili preko Kupresa u Livno. A oni su nas odatle nepunu godinu posle toga
napali sa ciljem da osvoje srpsku teritoriju. I, na zalost, uspeli su da zauzmu grad Kupres
i deo kupreske visoravni. Na slican nacin u 1993. godini pomogli smo i muslimanima da
prezive tragediju u Mostaru. I zahvaljujuci nasoj pomoci, oni su tamo preziveli.

Dakle, vracajuci se na namere srpske strane, zelim da naglasim da smo ostali na onome
na cemu smo bili. Mi zelimo da i muslimani i Hrvati budu gospodari na svojoj zemlji.
Nama ne trebaju ni njihovi domovi, ni njihovi putevi, ni mostovi, nista sto pripada njima.
Ali, iz istog razloga necemo dati ono sto je nase. Prema zemljisnim knjigama u bivsoj
Bosni i Hercegovini Srbi su posedovali 70% zemlje. Priblizno toliku teritoriju
kontrolisemo i sada. I mi zelimo samo to da se nase pravo privatne svojine postuje isto
onako kao sto se postuje na Zapadu.
Pitanje: Da li je moguce da tri strane u bosanskom sukobu same pronadju resenje
pravedno za sve bez pomoci spolja?

Odgovor: Mislim da je to moguce. Rat bi bio zavrsen odavno da nije bilo mesanja spolja i
da se postovala zabrana na isporuke oruzja svim zaracenim stranama, a ne samo Srbima.
Cim medjunarodna zajednica pocne podjednako da se odnosi prema svim stranama u
sukobu i pruzi im mogucnost da se same medju sobom dogovore, mi cemo pronaci to
resenje. Mir nikad nece funkcionisati ako je nametnut spolja. O miru treba da se
dogovore same zaracene strane.

Pitanje: Posmatraci obicno govore o tri zaracene strane bosanskim Srbima, Hrvatima i
muslimanima. Sada je, izgleda, rec o dve strane bosanskoj hrvatsko-muslimanskoj
federaciji i bosanskim Srbima?

Odgovor: To nije tacno. Pocev od 1992. godine, kada je Hrvatska izvrsila agresiju na
Bosnu i Hercegovinu, ovde se neprekidno nalaze njene regularne snage. I danas u regionu
Glamoca i na nekim drugim pravcima deluje 124. brigada iz Nevesinja, 113. brigada iz
Sibenika i Cetvrta gardijska brigada iz Splita, veliki broj specijalnih jedinica hrvatskih
oruzanih snaga i Ministarstva unutrasnjih poslova. Prema tome, jedna od strana u sukobu
je Hrvatska i njena armija. Ona je ovde pocela rat sa namerom da stvori veliku Hrvatsku,
koristeci, kao i u vreme Drugog svetskog rata, muslimane da bi dosli do Drine. Takve
planove aktivno su podrzale Nemacke, Austrija, SAD a kasnije su im se preko bosanskih
muslimana pridruzile i islamske zemlje.

Druga strana su muslimani i njihovi pokrovitelji. Pritom je ovde rec o muslimanima Alije
Izetbegovica. To je fundamentalisticka struja, koju podrzavaju Iran, Saudijska Arabija,
Pakistan i neke druge islamske zemlje.
Sledeca strana su snage HVO. To je vojska bivse Herceg-Bosne. NJih podrzavaju one iste
snage koje stoje iza Hrvatske.

Samostalni faktor u ovom trenutku jesu i snage federacije. Saglasnost o njenom stvaranju
u Vasingtonu su potpisali hrvatski i muslimanski predstavnici. Za sada ta federacija
postoji samo na papiru. Medjutim, ulozili su se ozbiljni napori u cilju stvaranja
zajednickih hrvatsko- muslimanskih snaga. Prvi pokusaji bile su zajednicke akcije
zdruzenih snaga federacije i regularne armije Hrvatske na Kupresu.

Jedna od zaracenih strana je i muslimanska armija Fikreta Abdica. Ona ima prilicno
snazan vojni potencijal. U toku zestokih borbi sa Petim vladinim korpusom Abdic je
uspeo da zadrzi deo teritorije u Cazinskoj Krajini, da konsoliduje i reorganizuje vojsku
koja mu je lojalna,a zatim da preduzme uspesnu operaciju. U toku te operacije on
postepeno vraca izgubljenu teritoriju i verovatno ce predstavljati odlucujucu snagu koja
ce naneti poraz Petom korpusu. Abdicevi muslimani se nalaze u istim odnosima sa
Izetbegovicem kao i Srbi, zbog toga sto Izetbegovic nije ratovao samo protiv nas i
Hrvata, vec i protiv vlastitog naroda. Indikativno je da Abdic ima daleko manje vojnika
nego Izetbegovic. Ali je za Abdica glasalo daleko vise muslimana nego za Izetbegovica
na prvim demokratskim izborima u Bosni, koji su odrzani pre rata.

I na kraju, zaracena strana u Bosni i Hercegovini jeste srpska zajednica. Nama su objavile
rat sve navedene strane, osim Abdica, koji je od samog pocetka istupao sa pozicija slicnih
nasim trazeci resenje bosanskog problema ne na bojnom polju, vec za pregovarackim
stolom.

Uvek smo bili za politicki dijalog. Kako bi pregovori bili sustinski plodotvorni, mi smo
predlagali i predlazemo da se odrzi sastanak komandanata snaga zaracenih strana i
potpise sporazum o potpunom i trajnom zavrsetku rata. U buducnosti sva sporna pitanja
treba da se resavaju uz uvazavanje zakonitih interesa apsolutno svih strana. Na primer, u
medjunarodnim organizacijama, ukljucujuci OUN, zastupljeni su muslimani Izetbegovica
i Hrvati. Mi nemamo nista protiv toga. Medjutim, takodje treba da budu zastupljene i
ostale zaracene strane, ukljucujuci muslimane Fikreta Abdica i srpsku stranu. Takav
pristup razresenju bosanske krize nasa delegacija je predlozila tokom nedavnih kontakata
sa rukovodstvom misije OUN. Medjutim, na taj predlog su, na zalost, negativno reagovali
Izetbegovicevi predstavnici. To znaci da su oni kao i ranije za rat i za vojno resenje.

Pitanje: Rat u Bosni je veoma neobican. U njemu ima mnogo toga sto je novo za analizu
vojnih strucnjaka. Kako biste vi formulisali njegov karakter?

Odgovor: To je veoma ozbiljan gradjanski, medjunacionalni, a za nas istovremeno i

nacionalno-oslobodilacki rat, koji se vodi u uslovima masovnog uplitanja spolja i
realizacije Nato strategije upravljanja krizom. Protiv nas do sada nije primenjeno samo
raketno-nuklearno oruzje i podmornicka flota.
Sto se tice mehanizama mesanja, oni zaista zasluzuju da budu opisani u specijalnim
udzbenicima o raspirivanju kriza i njihovom usmeravanju na "potreban kolosek". Na
teritoriju bivse SFRJ dospeo je ogroman broj vladinih i nevladinih organizacija, komiteta
i tome slicno, od Visokog komesarijata za izbeglice do kontingenta "plavih slemova". Od
njih je fakticki stvorena nabavno-pozadinska struktura za hrvatsko-muslimanske snage,
koja im pruza usluge od izgradnje puteva i mostova do ciscenja gradske kanalizacije.
Samo vi ratujte!

S druge strane, preko Saveta bezbednosti OUN, usvojena je citava serija antisrpskih
rezolucija. One nam zabranjuju da se branimo onim sto raspolazemo i istovremeno
pruzaju avijaciji Nato saveza mogucnost da iz vazduha podrzava operacije hrvatsko-
muslimanskih snaga. Istom cilju sluze i rezolucije o stvaranju zona bezbednosti za
muslimane. Kakve su to "bezbedne zone" ako one sluze kao poligoni za nastavljanje
borbenih dejstava protiv srpskog naroda? Ako nisam naveo dovoljno primera, mogu da
nastavim sa nabrajanjem.

Pitanje: Zaista, sve to podseca na Orvela: mir to je rat, istina to je laz...

Odgovor: Pogledajte i ovo. Uporedite mene, na primer, sa generalom Rouzom ili De

Laprelom, koji komanduju snagama OUN. Mi smo svi priblizno isto godiste. Ja sada
imam 51. godinu. Taj rat je prvi u mojoj karijeri i ja ga vodim za zastitu sopstvenog
naroda na zemlji na kojoj sam rodjen i odrastao. A sada izracunajte koliko su vojnih
kampanja vodili i gde su ih vodili moji vrsnjaci. Sada, posle Vijetnama, Afrike, Foklanda
i slicno, oni mogu da stave na glavu plave beretke i da se nazovu mirotvorcima, a ja, zbog
toga sto branim sopstveni narod od bioloskog istrebljenja treba da postanem maltene ratni
zlocinac.

Krasnaja zvezda - Sergej Sidorov

SVEMOCNI MLADIC

London, 31. decembar, 1994. Kad proricu sudbinu Bosne analiticari su skloni da postave
dva pitanja. Gde je general Ratko Mladic i sta misli?

Koliko god se gnusa zapadnih posmatraca, komandant bosanskih Srba cini se nema
mnogo vremena ni za lokalne politicare. On izgleda uziva da ih pusti da nagadjaju. Ovo
je mozda njegovo najbezazlenije zadovoljstvo. U poslednja 32 meseca rata Mladic je
stekao reputaciju brutalnog genija, coveka koji je mozak srpske operacije stvaranja
etnicki ciste drzave u Bosni i Hercegovini.
NJegovo cesto nestajanja izazvalo je uzbudjene glasine o njegovoj smrti i budilo nadu
medju njegovim nadigranim neprijateljima u redovima bosanskih muslimana i Hrvata.
Cak su i zapadni listovi pozurili da objave na udarnim stranama vest da je Mladic
"ubijen".

Na svoj drzak i grubo vragolast nacin ovaj 52-godisnji general sleze ramenima na
izvestaje, pojavljuje se bez najave, obicno negde na frontu. Dok su se u aprilu svesrdno
ispredale price o njegovom razlazu sa svojim rukovodstvom Mladic je igrao
ekstravagantni sahovski mec sa svojim politickim saborcem, liderom bosanskih Srba
Radovanom Karadzicem na frontu u okolini Gorazda. Mladic je terao inat spoljnom
svetu, koji se usredsredio na vazdusne napade Nato na ciljeve Srba koji napadaju
tamosnju muslimansku enklavu.

Devet meseci ranije, ocigledno prkoseci zoni zabrane letenja UN, leteo je helikopterom
obilazeci srpske polozaje na strategijskim kotama oko Sarajeva.
Onizi i zdepasti Mladic, kome se zbog tvrdokornog stava dive bosanski Srbi, posebno
vojnici, redovno obilazi linije fronta. "Nikad necemo dati zemlju za koju je prolivena
srpska krv", usput je obecao on objasnjavajuci zasto je odbio da izadje u susret
medjunarodnim zahtevima da vrati deo teritorije Bosne koje trenutno drze Srbi, tako da
im ostane 49 od 70 odsto.

Okarakterisan od jednog funkcionera UN kao "vojnikov vojnik", Mladic provodi duge

veceri uz jelo i rakiju, domaci brendi, sa svojim kolegama iz UN u srpskom uporistu
iznad bosanske prestonice. Ovo druzenje sa covekom koga su SAD nazvale potencijalnim
ratnim zlocincem izazvalo je zucne komentare u Sarajevu.

Ali ovaj general rumenog lica izgleda ne mari za to. Ranije u ratu culo se da je naredio
svojim ljudima da zaspu Sarajevo granatama najveceg kalibra koje imaju srpske snage.
Licne tragedije samo su izgleda ojacale njegovu resenost da "potpuno porazi muslimane".
Prosle godine njegova voljena cerka Ana, 23- godisnja studentkinja medicine, pocinila je
samoubistvo. Srpski komandant pojavio se odeven u crninu na maratonskim
pregovorima, ciji je cilj bio ublazavanje krize oko Gorazda.

Mnogo pre toga Mladic je bio spreman da trazi osvetu. Borbene linije 1991. pruzile su
mu sansu da osveti smrt svog oca u Drugom svetskom ratu. Rodjen u selu Bozinovici na
tradicionalno srpskom jugoistoku Bosne i Hercegovine, Ratko je imao dve godine kad su
njegovog oca, partizana i komunistu koji se borio protiv hrvatskih ustaskih fasista i
Nemaca, ubili u napadu na rodno selo ustaskog poglavnika Ante Pavelica...

Medjutim, ovaj surovi vojnik ponekad pozeli da pokloni zivot muslimanima i Hrvatima.
"Kad ja nesto garantujem to je isto kao rec Svemocnog", cesto kaze on. Tokom masovnog
egzodusa muslimana iz istocne enklave Srebrenice pronadjen je jedan covek dorastao za
vojsku koji se krio medju stotinama histericnih muslimana nabijenih u jedan kamion.
Mladic je rekao uplasenom coveku: "Postedecu ti zivot, ali samo pamti ko ti ga je
postedeo."

Laura Silber - Financial Times

RATUJEM ALI SANJAM MIR

Na nasem putu po bivsoj Jugoslaviji, izrovarenoj od borbi, otisli smo u blizinu Sarajeva
da bi se upoznali sa generalom Ratkom Mladicem, komandantom srpsko bosanske
vojske, jednim od licnosti o kojoj se najvise diskutovalo povodom ovog rata. "Rat je
jedna strasna stvar", kaze on, "ali mi smo bili prinudjeni da uzmemo oruzje u ruke.
Moramo da se zastitimo od islamske ekspanzije prema zapadu. O nama su
rasprostranjene mnoge lazi."

Zapadne novine ga smatraju dzelatom, ratnim kriminalcem. NJemu je pripisan najveci

deo odgovornosti za svireposti koje su u Bosni pocinjene protiv muslimana. Smatraju ga
podstrekacem silovanja, klanja i masakra.
A za Srbe u Bosni on je pravi heroj, simbol.

Bez sumnje on je jedan od uvazenijih u ovom ratu.

Dakle, pricacemo o generalu Ratku Mladicu, vrhovnom komandantu srpsko-bosanske

vojske.

Nastavljajuci nase putovanje po krajevima bivse Jugoslavije opustosene u konfliktima,

uspeli smo da ga nadjemo u jednoj od vojnih baza, u srcu Bosne, na par kilometara od
Sarajeva. I napravili smo intervju...

... Sresti Generala Mladica i razgovarati sa njim nije nimalo lako. On je prvi covek u
srpsko-bosanskoj vojsci. Ucestvuje u ratu. Nema stalnu bazu, neprestano se premesta. I
ne gaji nimalo simpatija prema zapadnim novinarima.

Ipak, uspeli smo da zakazemo jedan susret sa njim zahvaljujuci pritiscima koje je na
njega ucinila jedna novinarka beogradskog dnevnog lista "Politika", koja ga veoma dobro
poznaje i u koju on ima poverenja.

Susret se odrzao u podne medju bosanskim planinama, u selu Han Pijesak, na putu
izmedju Zvornika i Sarajeva.

Iduci kolima ka Han Pijesku prolazili smo kroz predele neopisive lepote dok je sunce
obasjavalo belicaste vrhove planina. Ali ubrzo su se pojavili i znaci ratnog podneblja:
prvo smo naisli na dve kuce u rusevinama, zatim i na ostale u slicnom stanju, da bi potom
videli citavo jedno selo polurazruseno. Jedina vozila koja se mogu sresti na putu su vojna.
Na svakih par kilometara nailazimo na neko selo, a ujedno sa njim i na blokade.
Naoruzani policajci i vojnici kontrolisu dokumenta, ispituju, ali su pri tom ljubazni.

Stizemo u Han Pijesak pre zakazanog vremena. Otpratili su nas do jednog starog hotela,
koji sada sluzi kao kasarna. Sacekala su nas dva pukovnika u prijatnoj atmosferi koja
nimalo ne podseca na ratnicku.

Odveli su nas na poslednji sprat i uveli u kancelariju komandanta odeljenja.

"General Mladic se izvinjava sto ce malo zakasniti", kaze nam.

Humanitarna pomoc

Mala soba kojom dominira jedan pisaci sto na kojem se nalaze brojni dokumenti uredno
slozeni. Tu je i jedna knjiga: "Titove ljubavi", Filipa Radulovica. Iza pisaceg stola je
ogledalo koga pokriva grb Republike Srpske i srpsko-bosanska trobojna zastava. Na
suprotnoj strani je televizor u boji, u jednom uglu i orman na kojem se izmedju dve
srpske zastave nalazi svetac. "To je Sveti Sava, nas zastitnik", objasnjava jedan od
prisutnih.
Dok smo cekali Generala Mladica ponudili su nam sljivovicu, nacionalnu rakiju i
pokazali nam "trofeje".

Prvo jednu starinsku pusku, koja se pravila koristeci vodenu cev.

"Pripadala je jednom muslimanu", kaze jedan od njih smejuci se.
Zatim su nam pokazali jednu ogromnu kutiju u kojoj je bila "ratna porcija" uzeta od
italijanske vojske.

"I ovo smo zaplenili muslimanima", objasnjavaju. Pazljivo su posmatrali nasu reakciju.
Telefon je neprestano zvonio.

Jedan general je usao, ali to nije bio Mladic, vec njegov zamenik DJordje Dukic.

"General Mladic upravo stize", obavestava nas.

Jedan od vojnika je brze-bolje potrcao da sakrije "Titove ljubavi" ispod gomile
dokumenata.

Najzad, oko jedan sat pojavio se General Mladic u pratnji ostalih oficira. Nije toliko
visok, negde oko 180 cm, ali svakako ostavlja utisak svojom pojavom. Cak i on je u
kamuflaznoj uniformi.

Posmatramo ga i sa radoznaloscu i s nepoverenjem. Uctivo nas pozdravlja, izvinjava se

zbog okolnosti, seda za pisaci sto, spreman da odgovara na nasa pitanja.

"U Italiji, mnogi ne razumeju ovaj rat", zapocinjemo mi. "Narocito ne razumeju ono sto
se desava u Bosni, u Sarajevu. Bore se Srbi protiv Srba. Razdvaja vas jedino religija: sa
jedne strane vi pravoslavci, s druge oni muslimani. Da li mozete da nam objasnite zasto
je borba poprimila tako surov karakter?"

"Nije lako objasniti ono sto se ovde desava", odgovara General Mladic. "Pre svega moj
narod, srpski narod je uvek bio protiv rata. Rat je jedna strasna stvar. Trebalo bi objaviti
rat protiv rata. Ali mi smo bili prinudjeni da se naoruzamo. Na to nas je naterala najvise
nasa istorijska proslost, ali i hriscanska Evropa, koja je potcenila opasnost koju
predstavlja islam. Nasa nesreca je u tome sto se nalazimo u sredistu razlicitih interesa ciji
je cilj destabilizacija Evrope. Prinudjeni smo da stvorimo bedem, radi zastite od islamske
ekspanzije prema zapadu. Iza neprijatelja protiv kojih se mi borimo u Bosni nalazi se
citav muslimanski svet, ciji je predvodnik Turska. Izmedju ostalog, paradoksalno je sto ta
ista hriscanska Evropa potpomaze stvaranje jedne islamske drzave na Balkanu. Tu
podrsku narocito pruzaju Francuska i Nemacka. Francuska to cini da bi odbranila svoje
interese u Alziru i ostalim arapskim zemljama, kojima prodaje oruzje vredno vise
milijardi dolara. A Nemacka, jer zeli da prosiri svoj uticaj na Bliski istok i na taj isti
Balkan. Nemacka koristi bosanske muslimane na isti nacin na koji je to cinila sa
ustasama Ante Pavelica tokom Drugog svetskog rata."

General Mladic negodujuci trese glavom. "Pitam se", kaze on, "ako Francuska zaista zeli
stvaranje muslimanske drzave u Evropi zasto im onda ne omoguci da to bude u delu
Pariza ili Bretanje?"

Ostali se smeju.

"Sta mislite o ulozi SAD?", pitamo.

"Amerika ne zeli ujedinjenu Evropu", objasnjava. "Prihvatili su ponovno ujedinjenje dve

Nemacke upravo zbog lakse destabilizacije naseg kontinenta i dalje ga podsticu. Ali
Amerika je podcenila mnogo toga. Na primer, nije predvidela da ce rat na balkanskim
prostorima dovesti u pitanje ne samo mir u Evropi vec i u svetu."

"Da li znate da Vas zapadne novine opisuju kao okrutnog i krvozednog. Nazivaju Vas
,dzelatom,. Sta imate da kazete na to?"
"Zahvaljujem vam zbog ovog pitanja", kaze. "Optuzeni smo da smo zapoceli ovaj rat i da
ga vodimo na tudjim teritorijama. Optuzeni smo da smo jedan imperijalisticki narod. Ali
nije tako. Rat koji mi vodimo je odbrambeni rat. Branimo nase zene, decu, kuce i
teritorije. Na zalost, skoro sve zemlje zapadnog sveta su na strani nasih neprijatelja. Oni
zloupotrebljavaju sredstva informisanja, sireci lazi. Realno, jedina ,optuzba, koja bi se
odrzala je da mi kazu da sam patriota koji se bori za svoj narod. Nemam nista sebi da
prebacim. Da ste vi videli 21. septembra 1991. godine kako neki drugi narod ubija vase
ljude na mostu na Korani, u Hrvatskoj i vi biste se, po meni, ponasali na isti nacin."

"Svet nije nista ucinio da ublazi patnje srpskih vojnika, kada su bili zarobljeni u
slovenackim i hrvatskim kasarnama bez vode, hrane i struje. S druge strane, gnevno su
reagovali i sa pravom, kada su videli pokolj izvrsen nad ljudima koji su stajali u redovima
cekajuci hleb, u ulici Vase Miskina u Sarajevu. Ali taj pokolj nisu izvrsili Srbi, vec Alija
Izetbegovic, muslimanski vodja koji je platio strancima da izmasakriraju njegov narod ne
bi li svalio krivicu na Srbe. Ni Agata Kristi ne bi bila u stanju da izmisli toliko
zastrasujucu pricu. Ipak, ubedjen sam da ce jednog dana istina izbiti na videlo. Zeleo bih
da naglasim da je srpska vojska uvek pomagala hrvatskom i muslimanskom civilnom
stanovnistvu. Na primer, mi smo odobrili da im humanitarna pomoc stize preko nasih
teritorija. Ni to nije sve. U vreme borbi oko Zenice evakuisali smo hiljade hrvatskih civila
i 904 vojnika koje su muslimani proterali. Iz Varosi i centralne Bosne ovde je stiglo
15.000 hrvatskih izbeglica koje smo primili i zastitili kao nase. Odobrili smo evakuaciju
12.000 muslimanskih zena i dece iz Srebrenice. Cak smo tokom najsurovijih sukoba
dozvoljavali UN da evakuisu na stotine vojnika koji su prethodno pocinili pokolje nad
nasim narodom. Plavim slemovima i internacionalnom Crvenom krstu smo omogucili
evakuaciju vise od dve stotine ranjenika iz Zepe. Kazite mi gde su to Hrvati ili muslimani
pomogli nasem narodu i nasim vojnicima. Ukazite mi na makar jedan primer."

"Zapadne novine su uvek zanemarivale ove stvari", dodaje razljuceni general."

I ne samo to: stalno su pricali o srpskim koncentracionim logorima, a zasto nisu nikad
pokazali slike srpskih i muslimanskih leseva u gomilama koje su Hrvati zaklali u
zapadnoj Hercegovini? Zasto svet nije uopste obavesten o zastrasujucoj situaciji Srba koji
su ostali u Sarajevu, Zenici, Mostaru, Tuzli, Srebrenici, Zagrebu? Pre nego sto je rat i
poceo Hrvati su unistili srpske kuce u Zari i Zagrebu. Zasto je svet tada cutao?"

"O nama su recene mnoge stvari koje nisu istinite", dodaje general. "Cak se i Savet
bezbednosti UN okrenuo protiv nas na osnovu laznih podataka i uveo sankcije srpskom
narodu bez presedana. Medjunarodna zajednica se maksimalno potrudila da pomogne
Hrvatima i muslimanima. Sve humanitarne pomoci, cak i one putem aviona, idu njima,
koristeci nazalost i italijanske aerodrome, poput onog u Ankoni. Mozda Italijani to i ne
znaju. Ali nas narod proliva krv vec tri godine, a mi nismo u mogucnosti da opremimo ni
lekare, niti da dopremimo neophodne lekove. Hrane nema. Ne mozemo ni da
obradjujemo zemlju, jer ne mozemo da uvezemo benzin za masine. Za razliku od nas
Hrvati i muslimani imaju na raspolaganju cak i oruzje koje uvoze preko luka u Puli,
Rijeci i Splitu. Svakog dana stize oruzje nasim neprijateljima putem mora ili vazduha.
Ipak, nikad nije kasno da se stvari izmene. Ovo je jedan apel koji upucujem Italiji.
Italijanski i srpski narod su dosta slicni. Cak su i nase sudbine u proslosti bile slicne.
1943. godine, tokom Drugog svetskog rata Italijani su dosta pomogli Srbima. Tu ubrajam
i sebe."

"Mali"

"Rodjen sam u malom selu blizu reke Neretve, a ostao sam ziv zahvaljujuci jednom od
dvojice italijanskih vojnika iz divizije Murdjija. Oni su u to vreme bili nemacki
zatvorenici koje su rasporedjivali u blizinu pojedinih fabrika. Taj vojnik se nalazio u
nasoj kuci uz jos jedanaest italijanskih vojnika. Ostali su tu sest meseci. Majka i otac su
mi bili toliko bolesni da su se jedva pomerali. I ja sam bio bolestan. Bio bih mrtav da se
taj dobri vojnik nije trudio iz dana u dan da me nahrani i izleci koristeci trave i praveci mi
supu od bilja koje je uspeo da pronadje."

"Da li se secate imena tog italijanskog vojnika?", pitali smo.

"Na zalost ne", odgovorio je General Mladic. "Ali se secam da me je zvao ,mali,."

Vratimo se ratu. "Koji su odnosi snaga izmedju vas i muslimana?"

"Tesko je reci. Ovo je gradjanski rat. I ponavljam da ne smemo zaboraviti na one koji
podrzavaju muslimane."

"Da li je moguce zaustaviti sukob?"

"Da su se Srbi pitali, ovaj rat nikad ne bi ni zapoceo. Ponavljam da smo mi primorani da
ucestvujemo u njemu. Mi smo cak i sada spremni da zakljucimo mir i da sve postojece
probleme resimo na miran nacin. Ali rat ne moze da se okonca, jer to ne zele ni Hrvati ni
muslimani ni oni koji im pruzaju podrsku."

"Zar vas ne uznemiravaju stalne pretnje Nato-a da ce bombardovati vase polozaje?"

"Svakog dana dobijamo pretnje vojnih intervencija i bombardovanja. Ali to nas ne plasi.
Znamo da se branimo. Kako? Pitajte Hrvate i muslimane. Cak da pozovu i milion ljudi
protiv nas necemo se uplasiti. I ne znam koliko bi majki trebalo da posalje svoje sinove
ovde da umru braneci granice koje su povukli Titovi politicari."

"Rekli ste da trenutno nije moguce okoncati rat zbog politike vasih neprijatelja. Ali, ako
se rat nastavi zar ne postoji opasnost da ce se prosiriti i izvan granica Bosne?"

"Stopostotno ce se to desiti. Stavise milion posto. Ako se ne zavrsi na vreme, ovaj rat ce
se sigurno prosiriti na citav svet. Ne zaboravite da je Balkan na raskrsnici puteva izmedju
Evrope, Azije i Afrike. I zapamtite da danas ubijaju nasu decu oruzjem koje izlazi iz
nemackih i francuskih fabrika. Ali obratite paznju, jer ako se rat ne okonca ticace se i
vase dece! Vi Italijani biste prvi trebalo da se zabrinete. Zapamtite da ako izbije pozar
kod vasih komsija uvek je bolje pomoci mu da ga ugasi pre nego sto se on prosiri i na
vasu kucu."

General Mladic je po stoti put pozvan na telefon. Vratio se da nam dovrsi pricu.

"U ratu izvan ovih granica nece postojati ni jedno jedino sigurno mesto na celoj planeti",
upozorio nas je.

To je bio kraj zvanicnog intervjua.

General Mladic nas je potom pozvao da sa njim i njegovim ljudima rucamo, u ledenoj
sobi u prizemlju. Suvo meso, krastavci i sir ili pire krompir i meso. Nimalo luksuzno. A
noge se smrzavaju. Ipak, zahvaljujuci rakiji koju sluze u preobilju, atmosfera se
poboljsala.

Vracamo se na razgovor o okrutnostima koje su pocinjene tokom ovog rata.

"Okrutnost? Niko ne zna sta znaci rat dok u njemu ne ucestvuje."

Zatim je pricao o Italiji.

"U svakoj italijanskoj bolnici se cuva po cetiri ili pet mesta za muslimansku decu. Koliko
ih je za srpsku decu? Zasto cak i vi pomazete muslimanima, a ne nama? Zar je moguce da
od vas, koji ste nam uvek bili prijatelji nismo dobili ni dzak krompira?"

Kao da je sledio svoju misao, Mladic je dodao: "Odrekli ste se cak i Istre. Ali Istra nije
hrvatska, ona je oduvek pripadala Italiji. Mora biti vracena Italiji."

"Ja poznajem Italiju. Divim se vasoj zemlji, muzici, umetnosti, tradiciji."

Smeska se: "Dobri ste i u sportu: fudbal, kosarka. Samo sam jednom bio u Italiji, 1979.
godine, kada sam zavrsio Vojnu akademiju. Bio sam u Livornu, Pizi, DJenovi. Kasnije
sam otisao u Libiju, u Tripoli. Kakva razlika!"

Vec opusten, General Mladic se prepustio uspomenama.

"U Livornu sam zeleo da kupim jedan par cipela. Usao sam u radnju u kojoj je bio
enorman izbor. Ali brojevi vasih i nasih cipela se razlikuju. Probao sam jedan, drugi, treci
par. Nijedne mi nisu bile dobre. Ali nisam mogao da odem a da nista ne kupim. Na kraju
sam uzeo neke koje su mi bile uske. Kasnije sam ih poklonio prijatelju. Secam se i jednog
dogadjaja iz Pize. Nosio sam uniformu i u pocetku su me svi gledali s nepoverenjem.
Mislili su da sam ruski vojnik. To je bilo vreme Crvene armije, a Italijani nisu bas voleli
Ruse. Cim su otkrili da nisam Rus vec Jugosloven, postali su ljubazni prema meni. Moji
drugovi i ja smo zeleli da obidjemo krivi Toranj, ali nismo imali italijanski novac. Jedna
gospodja je uvidela nas problem i svima nam kupila karte. Cak se ponudila da nam pravi
drustvo. Italijani su zaista izvanredan narod!"

General Mladic nije udovoljio nasim molbama da nastavi da prica.

"Vi imate cudesnu zemlju", rekao je.
Ipak nam je ispricao jos nesto: "U vreme mog boravka u Italiji bio sam tek odskora
vencan i moja supruga mi je strasno nedostajala. Na brodu sam joj napisao poruku i
stavio je u koverat sa njenom adresom. A koverat uz novcanicu od deset dolara i jos deset
cigareta sam stavio u jednu flasu. Pare i cigare su bili nagrada za onog ko nadje flasu i
prenese mojoj supruzi ljubavnu poruku. Dok smo prolazili kroz Mesinski moreuz bacio
sam flasu u more. Moja supruga je posle nekog vremena zaista primila poruku. I to ne
samo nju, vec i pare i cigarete."

Kraj rucka je znacio i kraj razgovora. Oprostili smo se od Generala Mladica imajuci o
njemu dvojak odnos: on je i pravi vojnik, cvrst, odlucan, mozda i nemilosrdan prema
neprijateljima, ali i covek koji je sposoban i da se smeje i da bude ganut.

"Poruka koju je general Ratko Mladic uputio citaocima casopisa "DJente": "Nadam se da
ce prava istina uskoro biti otkrivena za dobro svih, a narocito za srpski narod."

januara 1994.Han Pijesak

Gaspari di Sklafani,za reviju "DJente", Milano

SRBI SMO, NE KRVNICI

"Veoma je opasno igrati se rata u Evropi i isto je tako opasno zloupotrebljavati sredstva
informisanja i proklamovati ono sto nije istina. Stalne pretnje o bombardovanju samo
stavljaju u opasnost svetski mir". Tako Ratko Mladic, vrhovni komandant srpsko-
bosanske vojske obelezava situaciju u Bosni i Hercegovini. Ponosan sto je Srbin i isto
tako siguran da brani sopstveni narod od "unistenja" sreo se sa nama u Han Pijesku, selu
udaljenom oko 80 kilometara od Sarajeva, u jednom hotelu koji je postao jedan od
glavnih komandantovih stabova.

Duz **** koji vodi u Han Pijesak, od granice (Zvornik) sa Srbijom, sve kuce su unistene
granatama i zapaljene, znak okrutnih bitaka izmedju muslimana i Srba. U svakom uglu
jedan vojnik. Svi mladi, od 16 do 20 godina, dobro naoruzani. Jedan od njih nam
pokazuje doline po kojima su se vodile borbe i bitke gde su mnogi mladi njegovih godina
izgubili zivot.

U Mladicevim ocima nema kajanja. Ponos i samo ponos zato sto se bori za pravednu
stvar.

"Patriotizam znaci braniti sopstveni narod" kaze Mladic. "Niko ne bi trebalo da crveni
zbog toga, ponajmanje jedan general. To je moja cast. Nisam dozvolio da moj narod bude
izbacen sa svoje teritorije."

Kada mu se kaze da ga na zapadu smatraju krvnikom, smesi se, ne brine zbog toga i
odgovara sigurno:

"Vec trecu godinu vodim vojsku i Srbi su bili zrtve ovog rata, on nam je nametnut. To je
prava nesreca. Onaj koji je objavio rat dobio je podrsku Zapada."

General podize ton ne priznaje lazi koje zapadni svet pripisuje Srbima, ne priznaje
zverstva, pokolje:

"Kao i u proslosti i danas Srbi nisu krivi. Rat nam je nametnut. Mi nismo nikada imali
imperijalisticke ciljeve. Danas, kao ni u proslosti, srpski vojnici nikada nisu bili na tudjoj
teritoriji. Mi branimo samo nasu decu, nase zene i nase kuce. To je verovatno sudbina
srpskog naroda."

- Pa ipak, svi su vas prikazali naslikali kao krvnike i agresore.

"Secate li se pokolja ljudi u redu za hleb u Sarajevu? Alija Izetbegovic je platio

medjunarodne eksperte da ubiju njegov narod i da bace krivicu na nas Srbe. Ove stvari
moraju da brinu ceo posteni svet. To je bumerang koji ce se okrenuti protiv njih. Siguran
sam da ce svet imati prilike da vidi i produbi istinu. Samo tada ce biti postignuta pravda."

- Rat se, medjutim, nastavlja. Ne nazire se nikakav miroljubiv izlaz?

"Dobro je razjasniti odmah jednu stvar: srpski narod nije u ratu sa hrvatskim i
muslimanskim narodom. Taj svet je izmanipulisan i iskoristen prljavom Tudjmanovom i
Izetbegovicevom politikom. Ne stidimo se da kazemo da smo ranije sav taj svet pomagali
bez razlike na rasu."

- Vi ste, medjutim, optuzeni da ste zabranili evakuaciju ranjenika i civilnog stanovnistva?

"U Srebrenici smo evakuisali vise od 12.000 osoba za vreme najzescih sukoba, cak i
putem sredstava Unprofora. Pitam Vas, zasto me je CNN snimala dok sam izlazio iz
Srebrenice sa muslimanskim detetom u narucju, a onda taj film nije prikazala? Gestovi
dobre volje Srba nikada se ne evidentiraju. Objavljuju se velike reportaze o
koncentracionim logorima. Zasto se nikada ne prikazuju lesevi muslimana ili Srba u
hrvatskim rukama?

- Zasto nije moguce zaustaviti rat?

"Kada bi to zavisilo od nas, rat ne bi nikada ni pocinjao. Spremni smo da potpisemo mir
cak i u ovom trenutku. Rat ce se zavrsiti ukoliko medjunarodna zajednica bude koristila
iste mere za sve tri strane. Sa oruzjem koje su im Nemci i Francuzi prodali ubijaju se nasa
deca. Nastavljajuci ovim putem konflikt ce se prosiriti i nece vise biti sigurne tacke na
nasoj planeti."

- Vi optuzujete Nemce da podrzavaju Hrvate, a Francuze da pomazu muslimane, ne cini li

Vam se to isuvise?

"Hrvati su kao loptice za tenis a reketom manevrisu Nemci. Francuzi podrzavaju

stvaranje islamske drzave u Bosni. Zasto Miteran ne da jedan deo Pariza muslimanima?"

- Zar Vas pretnje Nato-a o vazdusnom napadu ne plase?

"Mi nikome nismo pretili, a oni kazu bombardujmo Beograd. Bilo kako bilo ukoliko nas
napadnu, znamo kako da se branimo."

- Koliko ljudi je pod Vasom komandom?

"Dovoljno da brane nas narod i da se ne plasimo pretnji Nato-a."

Poziva nas na rucak, supu i jelo od krompira i zeli da posalje Italijanima poruku:

"Zasto od vas kao prijateljskog naroda nismo dobili ni dzak krompira pomoci? Zasto
nema nijednog kreveta u bolnicama za nasu decu. Vi, Italijani bi trebalo da budete svesni
da i nase, srpske, kuce gore. Samo tako ce se moci zaustaviti rat."

januar 1994.
Andjelo Ferari,italijanski nedeljnik "Il DJorno"

NISTA NAS NECE ZAUSTAVITI

Pale, jula ,95. Ko je General Mladic? To je covek koji plave slemove svodi na
posmatranje etnickog ciscenja i koji obecava da ce do jeseni osvojiti sve zasticene zone,
ukljucujuci Sarajevo. Mladic je komandant Glavnog staba Vojske bosanskih Srba i
neprijatelj Izetbegovicevih muslimana. To je general kome bi OUN hteo da sudi kao
ratnom zlocincu, ali sa kojim je u medjuvremenu prinudjen da pregovara. Sada je Mladic
obecao da "ce za nekoliko meseci, na jesen Srbi zauzeti Gorazde, Bihac, a ako bude
potrebno i Sarajevo" da bi okoncali rat.

Iako je tesko sresti ovog coveka, koji ne skida uniformu, uspeli smo da ga pronadjemo i
intervjuisemo.

Pitanje: Generale Mladicu, odmeravanje snaga sa Ujedinjenim nacijama, Natoom i

snagama za brza dejstva se nastavlja. Sta mislite o mogucnosti mobilizacije
medjunarodnih vojnih snaga protiv Srba?

Odgovor: Mi nismo kamikaze, kao sto neki tvrde, niti poludeli robovi. Vodimo racuna o
svakom nasem coveku. Medjutim, ovde u Bosni nema mesta za americke bombardere, za
trgovce oruzjem, a nema mesta ni za medije koji satanizuju Srbe. Ovde nema sta da trazi
onaj koji je zapalio Afriku ili Vijetnam i stvorio povorke zivih mrtvaca. Nama Srbima
nije potrebna milost, ali ni mafijasi koji unistavaju citave kontinente, da bi ih podvrgli
svojim interesima. Ovde ima mesta samo za humanitarne organizacije i za one koji su
voljni da na ovaj rat gledaju svojim ocima, kriticki. Ne trebaju nam oni koji sire ratni
pozar od Atlantika do Pacifika. Zelimo samo nasu zemlju, zato sto medjunarodna
zajednica do sada nije priznala nijednu srpsku zemlju i zato sto nasi neprijatelji,
racunajuci na to, hoce da nas svedu u nacionalne manjine. Zbog svog geografskog
polozaja, srpski narod je uvek bio izlozen pogibelji, prvo sa Turcima, zatim sa austro-
ugarskim carstvom. Ali, Srbi su isto tako sprecili prodor agresivnog islama u Evropu.
Sada se opet osecamo ugrozenim. Zato smo prisiljeni da se borimo. Mi, Srbi, ocekujemo
da medjunarodna zajednica preuzme odgovornost za konflikt i kazni onog ko ga je
izazvao. Nemacka je sponzorisala ovaj rat, podsticuci Hrvate i muslimane da se bore
protiv nas. Tamo gde god su se nalazili Nemci, nikada nije bilo mira. Neka samo dodje
Nemacka na Balkan... Ja, licno, imam razloge da je docekam...

Pitanje: Novinari i posmatraci iz inostranstva su pisali da cesto nema saglasnosti, ni

koordinacije izmedju politicara i komandanata bosanskih Srba. Verovatno misle na Vas
pravac delovanja, koji je vise **** bio u suprotnosti sa pravcem delovanja Karadzica...

Odgovor: To su samo price onih koji hoce da otezaju stvari Srbima. Ovaj rat je zaista
veoma cudan, najtezi koji su Srbi ikada vodili. Mi smo, ipak, uspeli da ostanemo na
zemlji koja je vec generacijama nasa i uspecemo da postanemo jedinstven narod.
Ostvaricemo svoj cilj da budemo jedan narod na jedinstvenoj teritoriji od Kupe do
Korane, sve do Juzne Morave i Timoka.

Samo ocekujemo da se medjunarodne snage ponasaju kao mirovne snage i da nastoje da

okoncaju ovaj rat diplomatskim sredstvima, a ne oruzjem.
Pitanje: Politicari objavljuju ratove a generali ih vode. Ko ce uspostaviti mir: politicari ili
generali?

Odgovor: Dobro pitanje... Ovaj rat je suvise komplikovan, da bi ga mogli resiti samo
jedni ili drugi. Vise bih voleo da mir donesu politicari, jer je mir covekov najvisi cilj. S
druge strane, ne verujem da ce zvezde na medjunarodnoj sceni moci da nametnu mir u
Bosni.

Daniela Atropia,"Il DJornale", Milano.

ZIVOT NA POKLON

Pod ovim naslovom objavila je "Borba" deo izjave Lorensa Jolesa, predstavnika visokog
komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija. Pre dolaska u bivsu Jugoslaviju predstavljao
je Ujedinjene nacije u Indiji, Turskoj, Kini, a ovde je boravio u Vukovaru, Bratuncu,
Srebrenici i Tuzli.

- Sa generalom Mladicem ste se sreli dva ****. Cak ste ga dobro upoznali?

- Mislim da jesam. Prilikom prvog susreta proveli smo u Kninu nedelju dana. Bio je to
oktobar-novembar 1991. Boravio sam tamo sa petnaestak vojnika iz Unprofora koji su
pripremali dolazak mirovnih snaga. Bio je tada tamo i Sajrus Vens. Osim Knina, obilazili
smo zapadnu i juznu Krajinu. Mladic je tada bio zamenik komandanta, nas domacin i po
ceo dan smo bili zajedno. Spavali smo u barakama JNA, jer tada su tamo bile delimicno
snage JNA, delimicno teritorijalne odbrane. Mladic je uspevao sve to na tom prostoru da
koordinira.
Znao je apsolutno sve sta se desava. Poznavao je svako selo, svaku kucu, decu, zene,
starce, znao je ko je kome rodjak, ko je Hrvat, ko Srbin, koliko je gde zivelo jednih
koliko drugih. Bio je nacionalni heroj, obozavali su ga i civili i vojnici. Pomislio sam tada
da je izuzetno jaka licnost koja definitivno zna sta hoce.

- Vas susret u martu 1993. bio je drugaciji. Evakuisali ste muslimane iz Srebrenice. Svet
su vec obisle slike sa tim uzasnim prenatrpanim transportima?

- Da, takav jedan konvoj za Tuzlu bio je zaustavljen u Bratuncu. General Mladic je ulazio
u svaki kamion sa zenama, decom i starcima muslimanima, pruzao im ruku i govorio:
"Mladic, drago mi je". LJudi su bili uplaseni, ali govorio im je da se ne boje. Iznenada se,
medjutim, pojavio jedan problem. Uprkos nase paznje da iz Srebrenice evakuisemo samo
bolesne, zene, decu, starce, nekako se u jednom kamionu nasao i jedan
pedesetogodisnjak, musliman. Kontrola u Bratuncu ga je otkrila i vec predvidela da ga
odvede u zatvor. Nisam mogao da pomognem drugacije osim da uzmem ime tog coveka i
kad se vratim u Beograd o svemu obavestim Medjunarodni Crveni krst. Rekao sam to
Mladicu.
- Prepoznao Vas je?

- Da, odmah. Onda je sa mnom posao do milicijskih kola, pogledao coveka, razgovarao
sa milicionerima i rekao: "U redu je, vratite ga u kamion i srecno do Tuzle". Posle toga se
okrenuo prema meni i rekao: "Ne zaboravi da sam ovom muslimanu licno podario zivot".

Zadovoljan ishodom nisam glasno rekao ono sto sam pomislio: "A zasto bi mu ga uzeo?"

Posle smo svi stigli do Tuzle.

JA, SVEDOK I TUZILAC

(Parodija Optuznice)

Napomena: Miso Radomira Vujovic je novinar, ratni reporter iz ovoga rata i predsednik
Aktiva ratnih reportera Udruzenja novinara Srbije. Objavio je vise desetina reportaza u
novinama, na radiju i TV o ratu na prostorima bivse Bosne i Hercegovine. Boraveci na
ratistu bivao vise **** i sa Generalom Mladicem. Priprema knjigu ratnih reportaza.

Na osnovu nekoliko stotina rezolucija, konferencija, proklamacija dvojice, vise desetina

clanova ZKP, Centralne loze Novog belosvetskog poretka, nastalog na "civilizacijski
urbanizovanim i kultivisanim" indijanskim prerijama, od Zapadne do Istocne obale i sire i
duze podnosim neopozivu O P T U Z N I C U protiv Ratka Mladica, coveka sa vise
superlativnih nadimaka, rodjenog 1943. u selu Bozinovici, opstina Kalinovik, Republika
Srpska, po nacionalnosti Srbin, istog drzavljanstva sa obe strane Plemenite Medje, oficira
po zanimanju, ratnika po rodjenju, sa cinom generalskim stecenim na bojnom polju, na
funkciji komandanta Vojske Republike Srpke po volji naroda verovatno dozivotno,
ukoliko se ne dogodi neka medjunarodna elementarna nepogoda, do sada neosudjivan,
briljantne zivotne i profesionalne biografije, odlikovan i nagradjivan vise ****. Od
nevakcinisanog, protiv ovcijih boginja Haskog tribunala nominovan za orden Ratnog
zlocinca prvog reda; osnovna karakteristika ofanzivna licna i profesionalna priroda s
naglasenom dzentlmenskom agresivnoscu, sto je na mocnom i bezgresnom Zapadu na
ceni ali u deficitu izjavile su nakon susreta sa njim neke pripadnice sedme sile, saljuci
svojim redakcijama neku drugu sliku o srpskom generalu i njegovom mobilisanom
narodu.

Prema do sada izvedenim opstim dokazima, detalji ce biti, a vecina vec jeste, prezentirani
javnom sudu, jedan od najvecih grehova u daljem krivicnih dela, jeste:

1. Ucesce i nemerljiv doprinos u sprecavanju kontinuiranog genocida nad "civilizacijski

nedoraslim i antropoloski nerazvijenim srpskim narodom", koji negira novonastale
civilizacijske tekovine, mentalna i fizicka, hibridna dostignuca, pozivajuci se na vec
davno prevazidjene norme, kao sto su geneza, tradicija, istorija, drzavotvorni kontinuitet i
druge elemente, neuokvirive u nove svetske elitisticke trendove. Praveci istorijski
diskontinuitet genocida nad Srbima, tukuci na bojnom polju do nogu zastitnike, svetskih
tutora, Optuzeni je napravio i niz zlocina eticke prirode, povredjujuci patoloski deo,
odnosno tastinu kreatora mraka, na ovoj ruzicastoj i vec poprilicno uzegloj planeti.
Nacinjuci im sujetu, koja se vise reflektuje u materijalistickom nego u etickom, Optuzeni
je dodirnuo do najegoisticnijih centara moci, koji su kao gubavci poceli da pustose i
rusku stepu.

Jakom individualnoscu, ofanzivnim i neukrotivim temperamentom, nije ostavljao

ravnodusnim cak ni najljuce neprijatelje, nesmotreno se spoticuci o svoju spontanost i
samoniklost, naneo je neprijatnosti i nekim uvazenim kolegama iz najrespektabilnijih
armija. Nekoliko generala misterioznog Pentagona javno se suprotstavilo svojim
kodiranim politickim bosovima, izrazavajuci otvorene simpatije i odajuci profesionalno
priznanje Optuzenom. Najvise neprijatnosti zbog optuzenog i njegovog
nekonvencionalnog ponasanja, neukrotivog za svetske civilizacijske standarde imao je
americki general Vesli Klark, direktor Odeljenja za stratesko planiranje i politiku pri
General- stabu Pentagona. Nesrecni Klark je imao velikih problema zbog suprotstavljanja
stava zvanicnoj americkoj Administraciji, citaj, Stejt Departmentu, cija je najratobornija
filijala, kada su u pitanju Srbi, Generalna skupstina Ujedinjenih Nacija.

Jedan od glavnih dokaza protiv Optuzenog je i kapa, poklonjena americkom generalu

Vesliju Klarku, zbog koje su predsedavajuci i kopredsedavajuci americke Komisije za
bezbednost i saradnju u Evropi, kongresmen Steni Hojer i senator Denis de Koncini,
zatrazili od predsednika Klintona, da preuzme najostrije korake protiv generala Klarka, u
ovom slucaju Ostecenog. U svojoj panicnoj zapenusenosti i strahu za dusu nesrecnog i
nesmotrenog generala, Hojer i Koncini, postavljaju pitanje svom mladjanom
predsedniku: "Zar je mogao jedan americki general da razmeni kape sa ratnim zlocincem,
cak i pistolj prihvati na poklon i fotografise se..."

Iz ovog se da uociti da Optuzeni, mozda poseduje i parapsiholoske sposobnosti i da je

penzionisanje Ostecenog bilo jedino resenje po ugled, ali i po bezbednost jedinog
svetskog zandara, jer je tesko nakon svega utvrditi sve sklonosti, do ovog trenutka
briljantnog americkog generala.

Optuzeni je, napred navedenim sklonostima, naneo trajne posledice i Arnoldu Sermanu,
americkom drzavljaninu, poznatom novinaru i publicisti, koji u svojoj knjizi "Silovanje
Jugoslavije", na potpuno, za svoju vladu, devijantan nacin oslikava genezu
Jugoslovenskog hronicnog meningitisa, od kog je jedino trajno oboleo narod, koji
sahranjuje svoju a prihvata imaginarnu i neodrzivu naciju. Gresni Arnold Serman,
Optuzenog opisuje kao coveka s licem dobrocudnog svestenika i ocima orla, koji brani
svoj posed i svoje stado. U parapsiholoskom zanosu, osteceni Serman navodi podatke iz
studije americke centralne obavestajne sluzbe, o zrtvama iz Drugog svetskog rata. Prema
tim, dakle, relevantnim podacima, 78.000 Srba u Drugom svetskom ratu su ubili Nemci,
28.000 Italijani, a 750.000 Hrvati i muslimani. Ustase su zapanjile cak i Nemce. Ustase
nisu samo ubijali. Nego su ubijali sa krajnjim sadizmom: ustase su se takmicili u tome ko
moze da ubije vise Srba na sto okrutniji nacin", objavljuje citate iz ove studije Arnold
Serman, svetski putnik i jedan od boljih poznavaoca balkanskih kotlova. Ovakvim
pisanjem Osteceni Serman na neki nacin postaje i saucesnik Optuzenog, obelodanjujuci
podatke o bioloskim ciscenjima koja su spremna i pocetkom devedesetih, kao i
cetrdesetih, ali su ih sprecili Optuzeni i njegovi saucesnici, odlazuci kolektivno
preseljenje uvrnutih i nepredvidivih Srba u svoju nebesku drzavu, koju inace prizivaju
svakih tridesetak, cetrdesetak godina.

Vrhunac Sermanovog zaista cudnog ponasanja, a moze se reci i drskosti, je obracanje

svom predsedniku Bilu Klintonu, s molbom, pitanjem i upozorenjem:

"Pogledajte jos jednom istoriju pre nego sto kompromitujete Ameriku. Ne odbacujte vise
od sto godina dokazanog prijateljstva, naklonosti i uvazavanja jednog citavog naroda.
Nemojte izneveriti poverenje i ljubav."

Ova poruka gospodina Sermana, predsedniku, najrecitije ilustruje, koliko je Optuzeni,

svojom "negativnom" energijom, a mozda i nekim drugim vanprirodnim silama, uticao na
njegov mentalni i intelektualni sklop. Pokusavajuci da svog predsednika, natera da baci
pogled unazad, da se osvrne na neke istorijske ne bas nebitne dogadjaje, na saveznistvo u
dva ne bas neznacajna svetska rata, gospodin Serman samo potvrdjuje da je jedna od
mnogobrojnih neduznih zrtava, hipnoticko- spiritualistickih sila Optuzenog, generala
vojske nebeske sirotinje. Predsednikov pogled u istoriju na koji ga Osteceni umoljava, za
neku nijansu je sigurno bistriji, od nabujale Drine, koja u svojim nedrima, skriva svu
srpsku neshvacenost, prkose i ludila, smeh u oci dzelatima, cinizam originala falsifikatu,
aplauze celicnim pticama civilizovanog i demokratskog Zapada, cija je civilizacijska
retorika rusenje mostova, simbola spajanja ljudi, PTT sistema, ambulanti, saobracajnica,
stambenih cetvrti, farmi...

Zar nije zlocin zamarati predsednika prvog svetskog zandarma, hajduckim pohodima
Starine Novaka, vitestvom Gavrilovim i prkosom mladobosanaca?! Kako mu ispricati
pricu o guslama i njihovom pamcenju zla i dobra?! Zar nije tortura izlagati ga istorijskim
mecavama i kijametima?! NJega, uzornog americkog decacica s nekoliko oceva. Klinca
koji se odrekao ocevog identiteta i prihvatio ocuhov.

Iz svega unapred iznetog, nije tesko izvesti zakljucke, o ponasanju Optuzenog i njegovom
nacinu, intelektualnog ophodjenja sa elitnim predstavnicima demokratske i civilizovane
zajednice, koji su duze vreme boravili u njegovoj blizini, ostajuci trajno i definitivno, na
potpuno suprotnim stanovistima od svojih vlada i zvanicnih politickih platformi, svojih
drzava. Ovakvim ponasanjem Optuzeni je javno kompromitovao, bezgresnost i moc
svetske propagandne masinerije, dokazujuci da se ipak celokupno covecanstvo ne moze
unificirati zelenim americkim novcanicama.

Jedan od zlocina Optuzenog generala, jeste odnos prema pripadnicima HVO-a i

hrvatskog naroda iz srednje Bosne u prolece 1993, za vreme zestokih muslimansko-
hrvatskih obracuna, na celom prostoru bivse BIH. Spasavanjem i zbrinjavanjem oko
15.000 neprijateljskih civila i nekoliko hiljada vojnika HVO-a pod punom borbenom
opremom, prouzrokovalo je svetski informativni sok i kolaps u najvecim svetskim
agencijama i satelitskim korporacijama, sirom planete. Do tada dobropripremljena i
finansijski maestralno podmazana gigantska masinerija, za pravljenje istine, kontinuirano
je plasirala sliku o varvarsko-kanibalskom narodu (srpskom) u srcu starog kontinenta,
cija se zlodela ne mogu uporediti ni s mastom najvecih americkih majstora horora.
Pruzajuci ruku pomoci svojim dojucerasnjim neprijateljima Optuzeni je naneo ogromnu
stetu, celim timovima scenarista, koji su desetak, a mozda i vise napisanih epizoda
bosansko-hercegovacke tragedije, morali da bace u kos. Vecina ozbiljnih politicko-vojnih
analiticara, koristi zanemelost zvanicnih glasnogovornika, postavljajuci javno pitanja o
opravdanosti jednostranog posmatranja problema, kao i iskljucivost za odgovornost jedne
strane, odnosno jednog naroda.

Neka druga nekonvencionalna istina, doduse stidljivo i kroz sitne otvore, pocinje da se
probija i na svemocnom CNN, samouvereni i sveznajuci Nikolas Berns u dvoristu
svetske prestonice, zamuckuje pred agresivnim i uvek senzacionalisticki gladnim
novinarima.
U novonastaloj situaciji najbolje se ne snalazi, ni stara legionarska hijena, francuski
mirovnjak iz Srebrenice, optocen muslimanskim dukatima, kao bula pre prve bracne noci.
Ovakvim za svet potpuno neocekivanim napadima humanizma, Optuzeni izlaze visoke
centre moci, novim finansijsko-intelektualnim i vojnim investicijama, dovodi u pitanje i
legitimitet na desetine hiljada skupljaca informacija, originalnih i onih skolovanih u
raznoraznim emigracionim i azilantskim institucijama, uoci pocetka ove krvave
balkanske predstave vracenih u svoje torove, naravno nacionalne. U izvodjenju dokaznog
postupka za ovo zlocinacko delo Optuzenog, sud ce verovatno imati poteskoca, s obzirom
da vecina, tada spasenih na obroncima Vlasica i okolnih brda, sada boluju od totalne
cinjenicne, istorijske, a verovatno i hriscanske amnezije. Reci tada sezdesettrogodisnje
Mare, Hrvatice iz Turbeta kod Travnika da Krst na Krst nikada nece udariti, ipak se nisu
obistinile. Obistinila se jedino stara, srpska mudrost, koju Srbi uvek prizivaju, nakon sto
se nevolje vec dogode: "Latini su stare varalice".

Kod donosenja odluke otezavajuca okolnost optuzenom je ne potpisivanje Vens-

Ovenovog plana, kog je nazvao strateskom i politickom nakazom, istovremeno
najavljujuci, sukob saveznika: Hrvata i muslimana. Da je kojim slucajem potpisan plan,
mozda se ne bi dogodio nemilosrdni i krvavi sukob izmedju Hrvata i njihovog "cvijeca",
koji je poceo u dolini Neretve, gde i danas traje i pored nastojanja evropskih i americkih
tutora da premoste Neretvu, a divljao je u gornjem toku Vrbasa, srednjem toku Bosne,
oko Brckog i Capljine. "Saveznici" su se tukli i oko Livna i Neuma, zgrazavajuci
medjusobnim zlocinima, mecene od Bona do Vasingtona.

Mozda je Optuzeni svojom blagovremenom predajom, mogao spreciti ovo

bratoubilastvo, koje je trajalo skoro godinu dana i tako spasiti nekoliko desetina Srba
muhamedanske i katolicke veroispovesti, jer Srbe pravoslavce, ili originale, ionako ceka
carstvo nebesko Lazarevo, u koje se najlakse ulazi, preko Koricke, Surmanovacke,
Prebilovacke ili neke Jasenovacke jame. Doduse, moze i vodenim putem da se stigne do
nebeske Srbije: Drina i Sava su najplovnije. NJima su i ovog rata, premda u neznatnom
broju u odnosu na prethodne, putovali, prosvetljeni mucenici.

To sto ih sada nije bilo vise, najveci deo odgovornosti svakako snosi Optuzeni. Po ovoj
tacki, Sudskom vecu predlazem, da se kao svedoci osim, velikih majstora medijskog
mraka, pozovu, licno, papski izaslanik, posto je Papa svakako u staklenom zvonu, kao i
Muhamedov ucitelj, rascinjeni ruski kaludjer Sergej Kalacedo, koji ce najilustrativnije i
najkompetentnije dokazati, kolicinu mrznje i osvete falsifikata i otpadnika.

Optuzeni je imao istovetan odnos prema neprijateljskim civilima i za vreme svog boravka
u Kninu. Jedno od najvecih ustaskih uporista, Kijevo, nakon zauzimanja, evakuisano je
za Split, bez ijednog incidenta.

Sledeca tacka ove Optuznice je, ponasanje Optuzenog, kao komandanta Kninskog
korpusa. Optuzeni se u to vreme, sredinom 1991, drznuo da golijatskim koracima udje,
ne samo, u srpsku istoriju. Braneci drugu Jugoslaviju, optuzeni je po cenu odbrane
nekoliko stotina hiljada Srba sprecio na najbrutalniji vojni nacin demokratske tokove i
hrvatsku integraciju u savremenu Evropu, doduse s Pavelicevim obelezjima,
metodologijom i malo modifikovanim Ustavom. Svojom energicnoscu, odlucnoscu,
Optuzeni je, na zaista necivilizovan nacin, odlozio zavrsnu fazu stvaranja nove NDH, na
celu sa Poglavarom, koji je bio general nekada iste Armije, sada vec agresorske.
Gospodin Tudjman, potpomognut od istih saveznika, kao njegov prethodnik u Drugom
svetskom ratu, upravo je izlazio na ispit, na kome je pao 1971. godine. Polozivsi teorijski
i pismeni deo, pao je iz demonstrativnog, odnosno prakticnog dela, zahvaljujuci upravo
nerazumevanju i neshvatanju demokratskih procesa od strane Optuzenog.

Konkretizujuci ovu tacku pouzdano je utvrdjeno sledece cinjenicno stanje: 1. Optuzeni je

sprecio, realizaciju, velike operacije "Raseljka".
Ovaj plan egzoticnog naziva u stvari je bio veliko etnicko higijensko pospremanje od
Srba srpskih teritorija od Skradina i Sibenika, Velike Glave, Plastova, Bratiskovaca,
Lisana Ostrovackih, Dobrovoljaca, ka Bruskoj i spajanja sa snagama ZNG (Zbor
Narodne Garde) u Krusevu.
2. Zbog davanja lazne uzbune stanovnicima Zadra i Sibenika svo stanovnistvo je bilo
napustilo grad, ocekujuci Optuzenog da sa svojom vojskom udje. Medjutim, to se nije
dogodilo, zahvaljujuci nekim jos nerazjasnjenim okolnostima. Nemerljiva je akcija i
admirala Frica Moretija, koju Optuzeni naziva izdajom. Medjutim, Moreti nije branio
Jugoslaviju, staru i oronulu u vojsci kojoj se zakleo i maestralno je odigrao, poverenu mu
ulogu.

3. Optuzeni se u vise navrata lazno predstavljao pripadnicima ZNG, ulazeci duboko u

teritoriju pod njihovom kontrolom, ponasajuci se samosvesno, arogantno i provokativno.
Po sopstvenom priznanju najcesce se predstavljao kao Stjepan Fazlijan, Ante Mikulic i
Stjepan Hraber.

Ovakvim ponasanjem unosio je pometnju u mladu i tek nastalu hrvatsku vojsku.

4. Optuzeni je u vise navrata oslobadjao zarobljene pripadnika ZNG. Tako je 8. avgusta u

selu Lokar zarobio i oslobodio celu diverzantsku cetu, kojom je komandovao Zlatko
Radnjikovic, bivsi fudbaler "Hajduka". Nekoliko dana kasnije sentimentalnost je pokazao
i prema ceti Marija Budiktera iz Kastela. Zbog kurira Belica, rodom iz Kastela, cela ceta
je pustena kuci. Ovi detalji, naravno, ne uklapaju se u dijagnozu o Optuzenom, koju je
ustanovila medjunarodna zajednica, ali mu svakako stavljaju na dusu moguci sasvim
drugaciji a mozda i kraci ishod ratnog ludila na prostorima bivse SFRJ.

Optuzeni je pocetkom 1992. godine osujetio plan Alije Izetbegovica i njegovog

rukovodstva da se razdvoje snage Petog, Devetog i Desetog korpusa. To bi u stvari
prouzrokovalo stvaranje gvozdene zavese na Drini, i prostore zapadno od Drine zauvek
oslobodilo mirisa tamjana i svetosavlja.

Zbog svoje surovosti u obracunima sa generalom Franjom Tudjmanom i islamskim

sahom Alijom Izetbegovicem, koji se, u stvari bore za civilizovane i demokratske
poretke, kao i zbog sputavanja njihove genijalne kreativnosti, Optuzenom treba posebno
suditi. Takodje, na javnom pretresu za vreme boravka papskog izaslanika u svojstvu
svedoka, treba iskoristiti, da se posredstvom njega i Svete stolice podnese disciplinska, a
po proceni i krivicna prijava i protiv Josipa Broza, koji je za vreme svoje duge i plodne
vladavine, bio utamnicio, ove dve humane i genijalne licnosti, kakvi su Tudjman i
Izetbegovic.

U brojnim kontaktima sa politickim i vojnim zvanicnicima medjunarodne zajednice,

optuzeni je pokazivao nedopustivu diplomatsku retoricku ironiju, praveci neumesne
istorijske komparacije izmedju srpskog naroda ciji je dvor u jedanaestom veku jeo
zlatnim i srebrnim escajgom i danasnje moderne i civilizovane Evrope i Amerike, koje su
tada bile jos u dimnim signalima, i umazanija je bila prilikom obeda od mnogih
pripadnika vrste, koja anatomijom, ali i nekim drugim svojstvima najvise lici coveku.

Optuzeni je pocetkom 1995, svojom nezainteresovanoscu, prema americkom

drzavljaninu, prinudno spustenom u okolini Bihaca, potresao ali i obmanuo i razocarao
americku naciju. Umesto da izda naredjenje i privede pilota, ciji je "Fantom" imao
ljubavnu spojku s domacom Strelom, Optuzeni je, svojim pasivnim ponasanjem,
doprineo da se u celoj Americi, napravi drama, takvih razmera, da je nacija naprosto,
citava 24 casa bila prikovana za svoje TV aparate, prateci sudbinu kapetana O,Grejdija.
Atmosfera od Istocne do Zapadne obale je naprosto usijana. O,Grejdi postaje heroj
nacije. Pocinje utrkivanje u hvalospevima. Medijske zvezde na precac postaju njegove
kolege, prijatelji, porodica. Signal iz njegovog radio lokatora, pusta se na svim
satelitskim i TV stanicama. Heroj O,Grejdi, neustrasivi americki pilot boreci se sa
prirodom i varvarstvom po bosanskim sumama, danima izbegava hajku bosanskih Srba,
koji su mu srusili svemocnu celicnu pticicu, izvestavaju sa terena. Ekipe najelitnijih
lovaca, danonocno pretrazuju teren. Komanci, Apaci i ostali starosedeoci Amerike,
pretrazuju svaku stopu, odakle dopire signal, prizemljenog demonstratora sile iz vazduha.
Nakon visednevnih temeljnih akcija, nalaze velikog heroja, scucurenog u misjoj rupi.

Iako umorna, neispavana i iscrpljena visednevnom potragom, ponosna nacija budno

docekuje svog heroja, koji je uspeo da umakne tim zlim i nepredvidivim Srbima. Vitesku
atmosferu, americki sjaj i glamurozni spektakl na kraju je zasenio onaj, u ciju cast je i
napravljen. Celicni neustrasivi soko, pretvorio se u preplasenog goluba. Suze su zamenile
pricu o borbi na zivot i smrt. O danima bez vode i hrane. O podivljalim sumskim
zverima, razbesnjenim ratnom jekom i ludilom. Neustrasivi pilot je zaboravio i pricu,
koju je naucio u avionu pre sletanja. Nemilosrdna novinarska znatizelja, primorala je
nesrecnog heroja, da kaze suptilnom americkom retorikom, da je bio obican preplaseni
zecic, scucuren u soku vise dana na istom mestu.

Optuzeni je odgovoran za pricinjenu ogromnu stetu, americkoj privredi. Za vreme

potrage za nacionalnim herojem O,Grejdijem, veci deo populacije, je ostajao pored malih
ekrana, iscekujuci vesti i prateci izvestaje o njegovoj sudbini.

U prolece 1995, zbog pretnji silom iz vazduha, Optuzeni pred kamerama, u zagrljaj
bosanskih bukvi, dovode na desetine pripadnika Unprofora. I time odlaze pravednu
odluku zapada o urazumljivanju nepokolebljivih i tvrdoglavnih Srba. Ovaj potez pojedine
mocne institucije u svetu, sa zebnjom pocinju uporedjivati, sa borbenom strategijom
somalijskog suverena Aidida i njegovih gologuzih ratnika, koji su se, putem nekoliko
originalnih akcija, kurtalisali bede medjunarodnog arbitriranja i americke zandarmerije.
Umesto da se do kraja obezbedi Optuzeni nastavlja da baca senku, na vec potpuno
ustaljenu sliku o sebi i svom narodu. Pod pritiskom, necije kultivisanosti i civilizovanog
imidza, oslobadja taoce, da bi nekoliko meseci potom, neki delovi Republike Srpske, bili
bukvalno razoreni, lekcijama iz vazduha.

S obzirom na prednje P R E D L A Z E M

- da se sto pre sazove glavni pretres, na kome ce se izneti dokazi;

- da se saslusaju svedoci optuznice, kao i osteceni;

- da se pozovu i francuski general Filip Morion, koji je napokon zasluzio revans na 64

sahovska polja, od strane Optuzenog, jer je za vreme svog mandata izgubio skoro sve
partije u igri sa Optuzenim, sto je svakako uticalo, na njegovu mirovnu misiju. Sada mu
treba pruziti i moralnu satisfakciju, zbog tradicionalnog prijateljstva i saveznistva sa
Francuskom;

- da se dozvoli DZonu Batisti, pukovniku, komandantu Prve americke divizije u bivsoj

BiH, da iz blizine vidi Optuzenog, s obzirom da mu nije ostvaren san da uhapsi "ovako
impozantnu i kolosalnu figuru, cije bi hapsenje u potpunosti obuzdalo, srpske nacionalne
i nacionalisticke ambicije", kako su skoro pisale neke americke novine;

- da vest o hapsenju obavezno prvi saopsti gospodin Nikolas Berns, prvi glasnogovornik,
novog svetskog poretka;

- da se kao spiritualisticki vestak, pozove gospodja Hilari Klinton koja je u neprekidnim

kontaktima, sa onim svetom. Gospodju Hilari za vreme pretresa, drzati sto dalje od
Optuzenog, zbog radioaktivnosti njegovog originalnog sarma i pomalo dzentlmenske
agresivnosti, sto bi takodje moglo izazvati dalekosezne i nesagledive posledice, po
stabilnost, ne samo Bele kuce, vec i Novog poretka;

- da se pozove general Stevan Mirkovic i vodje JUL-a, kao cuvari svetlih puteva i
tradicije Josipa Broza i obrazloze, kako se jedan njegov briljantni oficir otrgao kontroli,
ugrozavajuci mir duz cele, ove uzegle i ruzicaste planeta;

- da se obavezno obezbedi nekoliko lekarskih ekipa, koje ce voditi racuna o zdravlju

svedoka, prilikom suocenja sa Optuzenim.
Na osnovu svega do sada iznetog zahtevam da Sud sto pre zakaze glavni pretres, jer
Istorija, pogotovu, ova unapred napisana, ne sme da ceka, te na osnovu relevantnih fakata
i neoborivih cinjenica i sa pravne strane, verifikuje Istoriju za buduca neka pokolenja.
U ime sopstvenog mirovnog-hushackog tribunala, potpisujem Optuznicu

Miso Vujovic, predsednik M.H.T.

NA KRAJU

VIDOVDANSKA CESTITKA 1996.

Vojska Republike Srpske, kojoj je komandant general Ratko Mladic od pocetka,

osnovana je 15. maja 1992. godine u jeku najbrutalnijeg rata protiv srpskog naroda u
njegovoj istoriji. O jedinstvu ove Vojske govori i jedinstvena komanda Glavnog staba,
ciji se sastav nije menjao za sve vreme rata. Ove, 1996. godine Vojska Republike Srpske
proslavila je u miru Vidovdan svoju Slavu!

Tim povodom komandant VRS uputio je cestitku u kojoj je zapisano:

Gospodo oficiri, podoficiri, vojnici i radnici u Vojsci Republike Srpske. Cestitam Vam
Vidovdan Slavu Vojske Republike Srpske, a srpskom narodu, pravoslavnom svestenstvu i
organima vlasti veliki duhovni i drzavni praznik.

Vojska Republike Srpske, srpski narod, pravoslavno svestenstvo i Republika Srpska

Vidovdan ,96. prvi put slave u miru i slobodi, casno i dostojanstveno cuvajuci i negujuci
najlepse tradicije i obicaje srpskog naroda i obnavljajuci secanje na svetle trenutke
njegove istorije. Mir, nacionalna i duhovna sloboda, cast i dostojanstvo i Republika
Srpska rezultat su i dela cetvorogodisnje borbe srpskog naroda i njegove Vojske, junacki i
odvazno vodjene u neravnopravnom odnosu snaga i protiv visestrukog neprijatelja.
Srpski narod i njegova Vojska briljantno su se oduprli najezdi muslimanske vojske,
Hrvatskog vijeca odbrane, vojske Republike Hrvatske i vojske, sada jedine i najjace
svjetske vojne organizacije, NATO-a obezbedjenih, do sada nevidjenom, politickom,
diplomatskom, psiholosko-propagandnom i materijalnom podrskom svetskih mocnika
krojaca "novog svetskog poretka" a istovremeno bez prijatelja i saveznika i njihove bilo
kakve pomoci osim brace iz Savezne Republike Jugoslavije i casnih izuzetaka iz sveta.
Istina koju smo znali i za koju smo se borili, a istina je: da nismo hteli nista vise, ali ni
nista manje od onoga sto su nasi neprijatelji dobili pravo na samoopredeljenje i drzavnost
i ideje u koje smo verovali i u koje verujemo nikakva sila nije mogla obezvrediti.
Podvrgavanje savremenoj kombinaciji pretnje, upotrebe sile i obecanja stvarni je pad
coveka i naroda, a oboje i podvrgavanje sili i duhovni i moralni pad neprimereni su
tradiciji srpskog naroda i nadahnjivalo nas je.

U toj neravnopravnoj borbi Vojska Republike Srpske ostvarila je briljantne rezultate za

sta Vam i ovom prilikom odajem priznanje, a poginulim duzno postovanje. Mir u kojem
se sada srpski narod i Republika Srpska nalaze nestabilan je i nesiguran, jer nasi
neprijatelji pomognuti svetskim nosiocima moci, nisu ostvarili zeljene ciljeve, a i nosioci
moci takodje. Zato u narednom periodu, znanjem i iskustvom, visokom organizacijom
rada, upornoscu i pozrtvovanoscu teziste nasih aktivnosti moramo usmeriti na obuku i
osposobljavanje staresina i komandi, vojnika i jedinica za uspesno izvrsavanje zadataka u
odbrani slobode i integriteta Republike Srpske i interesa srpskog naroda.
Neka Vas u izvrsavanju ovih mirnodopskih zadataka nadahnjuju: duh Vidovdana,
pravoslavna vera i Svetosavlje, ostvareni rezultati cetvorogodisnjeg rata i steceno u
njemu, poverenje, drugarstvo, iskustvo i tradicije jedinica.

Neka vam je srecna slava, neka vas razum vodi i savest opominje, sa zeljom da naredne
Vidovdane proslavljamo sve zadovoljniji, srecniji i bogatiji u snaznoj, mocnoj, mirnoj i
jedinstvenoj drzavi srpskog naroda.

KOMANDANTgeneral-pukovnik, Ratko Mladic

Ali, nije ni duh ni savest u svakog Srbina u duhu Svetosavlja, i nije svakom Srbinu "novi
svetski poredak" doneo samo stradanja. Neke novinske agencija uznemirise sve savesne i
plemenite ljude, sve ljude dobre volje, po svetu i u ovoj zemlji, gromoglasnim
lansiranjem vesti o teskoj bolesti Generala Mladica! Da nije opako, rekla bih babi se snilo
sta joj bilo milo. Ovako, razumela sam da je novinarstvo jos jednom dozivelo tezak
mozdani udar, a sve u poslusnickoj sluzbi mocnim platisama. Dok je komandant prionuo
da svoju vojsku pod jos tezim uslovima osposobi za mirnodopsko funkcionisanje, uz
lecenje svih vojnickih i ratnih rana, medijski bojovnici pokusali su da ovog omiljenog
generala-vojnika-narodnog sina bar obole, ako ga ne mogu prineti prljavoj, bestidnoj
haskoj pljuvaonici!

Utoliko je dragocenija njegova izjava, objavljena u SRPSKOJ VOJSCI 26. juna ,96.
godine.

NEKI BI PREKO VOJSKE, DA ZAUZDAJU NARODE

"Dejton je postigao cilj nametnuo je mir na ove prostore, a najvecu cenu toga mira platio
je srpski narod. Ipak, misli, da sansu treba dati miru, mada nas zabrinjavaju militantne
izjave brojnih muslimanskih lidera na celu sa Alijom Izetbegovicem, i akcije islamskih
zemalja, pa nazalost, i Amerike u neprekidnom naoruzavanju muslimana sto moze biti
ozbiljna pretnja miru.

Vojni deo sporazuma je sa nase strane sproveden bez ikakvih teskoca. Mi smo obostrano,
uz velike napore i zajedno sa IFOR-om izvrsili taj zadatak.

Nas je narod bio uvucen u ovaj rat. Do njega nije doslo ni voljom ni zeljom srpskog
naroda. Naprotiv, rat je dosao voljom muslimana i Hrvata. Mi smo morali voditi
oslobodilacki i odbrambeni rat. Srbi su u prvoj i drugoj Jugoslaviji imali svoju drzavnost,
svoju drzavu, Hrvati i muslimani su izmedju tih ratova dobro ziveli u Jugoslaviji. Oni su
hteli da Jugoslavija ne postoji i nasilno se otcepili i razorili je. Srpski narod u celini,
posebno u BiH i Hrvatskoj ostao je i dalje da zivi sa Jugoslavijom.

Republika Srpska je rezultat ovog rata. Doduse, ima razlicitih politickih i drugih apetita.
Ja smatram da je srpski narod jedan i jedinstven. Imamo istu veru, jezik, istu teritoriju...
Pa, ako se moze dozvoliti ujedinjenje Hrvata, muslimana, sto bi to bila smetnja svetskoj
zajednici da prizna srpskom narodu pravo da bude zajedno sa obe strane Drine. Pokusaj
nekih medjunarodnih faktora da ponovo u istu vrecu strpa Srbe, Hrvate i muslimane je
kontraproduktivan. To je pokazala istorija 20 veka. Takva zajednica nije mogla ziveti na
jugoslovenskom prostoru, a kako ocekuju da ce onda ziveti u mini drzavici koja bi se
zvala Bosna. Neka nam priroda bude pouka: orlovi ne zive i ne lete u jatu sa vranama.
Svako se gnezdi i leti u svom jatu. Tako i srpski narod zeli da zivi u svome jatu.

Haski tribunal je politicki sud koji namece tudju volju. Mocnici moraju da znaju da
braniti svoj narod nije nikakav greh. Naproti, to je najuzviseniji cilj! Mi nismo vodili
osvajacki rat, kako su svetski mediji punili glave svom stanovnistvu. Branili smo samo
ono sto je nase. A desilo se, sto nam nisu mogli uzeti u ratu, uzeli su u Dejtonu. Isto tako,
mozda na sudu u Hagu ima pilota oficira koji su bombardovali srpski narod i sad hoce da
sude Srbima. NJima se ne sudi u Hagu. Navodno bi trebalo meni suditi koji sam se branio
cak i od americkih, engleskih i drugih aviona, od muslimanskih mudzahedina, Hrvata a
gde je za njih sud? Bombardovali su nas narod, nase crkve i sad kazu bila je zabuna. To je
njihova pravda. Ja priznajem samo sud mog naroda. Cim su me optuzili u Hagu, znaci da
sam u pravu. Ocito je da oni sude po principu osmanlijskog carstva: kadija te tuzi, kadija
ti sudi. Oni ce suditi onako kako kaze Olbrajtova. Medjutim, mene to ne brine.
Vojska pripada svome narodu i ne moze biti politicki instrument u visestranackom
sistemu ni jedne stranke pojedinacno. Ja sam deo te vojske i tog naroda i protiv sam da tu
vojsku pretvore u politicku partiju. Vojska ne sme da se zloupotrebljava i ne sme biti
instrument pomoci koga ce se zauzdati i uzjahati narod. Treba stvoriti normalnu klimu da
narod slobodno bira svoje predstavnike, a narod ce birati, ne po lepoti, vec po onome sta
mu ko nudi.

Klima je kod nas da pojedini lideri zele da njima pripadne i narod i vojska. Mene nece
iznenaditi ako na Balkanu ponovo podignu piramide kao Keopsova, da pojedinci zele da
se mumificiraju, da budu vecni i na ovom i na onom svetu... Politicari zele da budu neka
osa oko koje ce se okretati zemlja, narodi i drzave. Moji saradnici cene da sam bio mnogo
korektniji prema svim politicarima pojedinacno nego sto su oni zajedno bili prema meni.

Srpski narod preko Drine ulagao je maksimalne napore da pomogne braci sa ove strane
reke Drine i mi mu zbog toga moramo biti zahvalni. Srpski narod nije mogao sam protiv
tolike svetske sile, posebno bez jedinstvenog nacionalnog programa, a o pravoslavnom
programu da i ne govorim. Ocekujem da ce uz razumijevanje svih zainteresovanih i
jednak odnos prema stranama Dejtonski mir doneti prosperitet srpskom narodu, a nadam
se i drugim narodima u nasem okruzenju."

KRAJ