UVOD

Knjiga koja se nalazi pred vama je rezultat viegodinjeg istraivakog rada. Tokom pisanja ona je menjala svoj oblik vie puta, a ipak na neki nain je ostala nedovrena. Razlog tome je koliina podataka do kojih sam doao. esto su neke sitnice menjale sutinu celog poglavlja, tako da sam morao sve da prepravljam. Uprkos svim vraanjima na poetak uspeo sam da stavim taku na kraj. Prilikom istraivanja i pisanja knjige koristio sam multidisciplinarni metod rada. To je bilo neophodno da bi se tema to vie pribliila itaocu. Prosto nabrajnje datuma i injenica nije bilo dovoljno da bi se na pravi nain rasvetlila istorija ovog naselja. Kao prvo radnju je bilo potrebno postaviti u realni prostor, u prirodu. Stanii nikad ne bi bio ono to jeste da je u Karpatima ili na Mediteranu. Vanost prostora je utoliko vea to je italac dalje od Staniia. Zadatak ove knjige je i da to vie priblii zaviaj onima iji su preci voljom ili nevoljom pre vie decenija napustili selo, a Stanii im je neki daleki magloviti predeo iz pria pradedova. Sama istorija sela je osnova oko koje se gradila celokupna pria. Na tu osnovu su se nadograivali meuljudski i meunacionalni odnosi, drutvena kretanja i odnosi, istorijski uticaji oveka na ivotnu sredinu, etnoloka istraivanja, seoska kultura, razvoj poljoprivrede i zanatstva itd. Koristio sam nekoliko izvora za prikupljanje podataka. Na prvom mestu je bogata literatura o Staniiu na srpskom, maarskom, nemakom i engleskom jeziku. Arhivska graa mi je bila sekundarni izvor podataka i vie sam je koristio za proveru ili potvrivanje pojedinih informacija. Veoma znaajne rezultate sam postigao terenskim radom i intervjuisanjem. Na taj nain sam doao do veoma zanimljivih podataka iz perioda II svetskog rata i posleratnog perioda. Stanii vodi kroz istoriju jednog naselja u Bakoj se sastoji iz deset poglavlja koja obrauju: prirodno okruenje sela i ekoistoriju, arheoloka istraivanja i period do osloboenja ovih prostora od Osmanske vlasti, naseljavanje sela i veliku kolonizaciju Bake u XVIII veku, prvu polovinu XIX veka do revolucije 1848-49.g., XX vek, dva svetska rata, kolonizaciju dalmatinskog stanovnitva i period do sedamdesetih godina XX veka. Na kraju svakog poglavlja je obraen po jedan spomenik kulture ili kulturno naslee sela. U tekstu su posebno istaknute zanimljivosti vezane za dato razdoblje. Mnogo toga sam morao da izostavim ili preskoim, to je naglaeno u

napomenama koje e itaoca uputiti na izvor ili delo koje detaljnije obrauje odreenu temu. Voen idejom da je svako selo drava u malom, koncipirao sam priu o Staniiu. Na taj nain je Stanii vodi kroz istoriju jednog naselja u Bakoj pria o sudbini ove regije u poslednjih nekoliko vekova preslikana na sudbinu Staniia i sudbinu ljudi koji su ga naseljavali. Gledano iz te perspektive pria ima mnogo iri kontekst i mnogo dublje znaenje. Odnosno, italac bi trebao ovo delo da posmatra iz ptiije, a ne iz ablje perspektive. Neko e u tome uspeti, a neko nee. Tako je bilo i meni prilikom pisanja. Knjiga je napisana u nauno-popularnom stilu kako bi bila to pristupanija prosenom itaocu. Pored toga, cilj mi je bio da knjiga bude ozbiljna ali nikako dosadna. Na moju sreu, nisam morao da se drim nikakvih pravila i nisam imao ogranienja koja bi imao profesionalni istoriar. Moda je ta sloboda koju sam imao proizvela neke greke, ali lepotu ove prie traite u njenoj nesavrenosti. Elektronsko izdanje Osnovna ideja je bila da se knjiga pojavi u tampanoj formi, ali bi realizacija te ideje bila veoma komplikovana i skupa. Posle dueg razmiljanja i analiziranja doneo sam odluku da je objavim u elektronskoj formi. Na ovaj nain, rukopis e biti dostupan ogromnom broju ljudi koji e biti u mogunosti da link podele sa svojim prijateljima preko raznih drutvenih mrea ( Facebook, Twitter... ), gde e moi da ostave svoj komentar i podele svoje utiske sa ostalim itaocima. Ako vam se svidi Stanii vodi kroz istoriju jednog naselja u Bakoj dodajte svoj komentar i lajkujte ga, jer iako je ovo pria o prolosti ne treba zaboraviti da smo u XXI veku!

Robert Kuo Stanii, 2012. godine

Stanii vodi kroz istoriju jednog naselja u Bakoj

SADRAJ

I deo- Zemlja
Iako na prvi pogled priroda oko Staniia izgleda jednolino i siromano istraivai i zaljubljenici u prirodu svakodnevno proiruju listu biljaka i ivotinja koje naseljavaju livade, bare, kanale i umice kao oaze u nepreglednom moru industrijskog bilja. _______________________________________________________str. 6.

II deo- Ispod zemlje

Ispod tankog sloja najplodnije zemlje kriju se tragovi stari i po nekoliko hiljada godina. Najee sluajno, kopanjem kanala ili temelja za kue, stanovnici Staniia otkrivaju oruje, keramiku, nakit i druge predmete koje su koristili narodi koji su vekovima pre nas naseljavali ova podruja. _______________________________________________________str. 17.

III deo- Monarhija

Nakon proterivanja Turaka iz Panonske nizije, Habzburka monarhija uspostavlja vlast nad ovim prostorima i organizuje dravnu upravu. _______________________________________________________str. 26.

IV deo- Carska zemlja, pusta zemlja

Tokom XVIII veka Habzburka monarhija sprovodi masovno naseljavanje razliitih naroda na prostoru dananje Vojvodine. Na gotovo pustu zemlju, koju su u to vreme naseljavali najvie srpski seljaci, naseljavaju se Nemci, Maari, Slovaci, esi, Bugari, Francuzi i drugi narodi. Nezavisno od organizovanog naseljavanja ostalih naroda porodino se naseljavaju Jevreji. ________________________________________________________str. 33. Dodatak: Crkva Svetog Nikolaja i Preobraenje-Vodica ________________________________________________________str. 51.

V deo- Nova zemlja, novi ivot

Za veoma kratko vreme broj stanovnika Staniia se viestruko uveava i ono postaje poljoprivredna varoica. Prostorni plan sela, u obliku pravougaonika i sa ulicama koje se seku pod pravim uglom, se zadrao do dananjih dana. Poetkom XIX veka selo postaje posed baronske porodice Redl to e u mnogome odrediti sudbinu sela u narednih pet decenija. _________________________________________________________str. 60. Dodatak: Crkva Ime Marijino _________________________________________________________str. 78.

VI deo- Na svojoj zemlji

Evropska revolucija 1848-49. godine u korenu menja drutvene odnose u celoj monarhiji, pa tako i u Staniiu. Austro-ugarska nagodba 1867. godine donosi znaajniji maarski uticaj u mnogim sferama drutvenog ivota. Dolazak eleznice 1895. godine otvara selo i povezuje ga sa svetom. _________________________________________________________str. 90. Dodatak: Jamertal _________________________________________________________str. 102.

VII deo- XX vek

Poetak XX veka obeleava snana maarizacija drutvenog i politikog ivota i dovodi do promene naziva sela u Ersala 1904. godine. Vihor I svetskog rata u selo dovodi mladog uitelja i slikara Ivana Radovia. ________________________________________________________str. 104. Dodatak: Jevrejsko groblje ________________________________________________________str. 112.

VIII deo- Izmeu dva rata

Nakon rata Stanii postaje deo Kraljevine SHS. Deset porodica poseduje preko sto jutara zemlje. Selo se elektrifikuje. Osnivaju se sportska, zanatlijska, kulturnoumetnika i druga drutva. Politika postaje deo svakodnevice. U slobodno vreme ljudi umesto narodne nonje oblae moderna graanska odela. _________________________________________________________str. 114. Dodatak: Stara seoska arhitektura _________________________________________________________str. 142.

IX deo- Veliki rat u malom selu

Vojna okupacija sela, ubistva i hapenja Srba. Deportacija jevrejskih porodica. Kraj okupacije i uspostavljenje komunistike vlasti. Logorisanje nemakog stanovnitva. _________________________________________________________str. 150. Dodatak: Kalvarija tacije Kriine _________________________________________________________str. 160.

X deo- Blato i praina

Preseljenje iz dalmatinskog kra i uvek osunanog primorja gde se retko via sneg u blatnjavu ravniarsku jesen, koju prati jeziva zima i led. Posle toga leto bez i najmanjeg vetria i sunce od kojeg zemlja menja boju iz crne u sivu i postaje praina. Zadruge, udarnici i trudbenici, petogodinji zadaci, radne akcije, prilagoavanje... _________________________________________________________str. 162.

PRVO POGLAVLJE

ZEMLJA

Prvi uslov opstanka naroda jeste mesto, gde on ivi, i zbog toga, ivot svakog naroda treba zapoeti ispitivanjem njegovog mesta stanovanja. (...) I genijalan ovek se razvija tamo gde je mnogo inilaca, uticaja i ukrtanja. Uvek su vani granini prostori.B.Hamva

TAMO GDE SU NAJLEPI ZALASCI SUNCA

Moe u dugu danu hoditi po Bakoj, a nee videti jednoga breuljka: sve je ravno kao tepsija. Zamori se pogled putnikov gledei jedno isto: njivu, panjak, njivu, panjak i nita vie. Ili ue u selo. Tu vidi kuicu do kuice; iza kue staje, iza staja bunar, iza bunara voe. Iznajpre ga to oveseli, ali malo pomalo ta mu jednakost dodija: on saginje glavu i postaje zlovoljan... Takva je Baka danas. Pa, i pored svega toga, ona je lepa, divna! Ona je bogata cura. Sve to se u njenu crnu utrobu baci donosi bogata ploda. Lepa su njena polja kad ozelene, a jo su lepa kad se pozlate zlaenim vlaem... Ona vam je kao tuinka: ne da se svakom poznati! Ko hoe da zna njene drai i njene lepote, taj mora iveti u njoj. Tome ona otvara svoja nedra i daje milotu. A ko proivi u njoj, taj je lako ne ostavlja, ili, ako je ba mora ostaviti, on je nikad ne zaboravlja.1 U vreme poetka nae prie Baka je bila potpuno drugaija nego danas. Predeo izmeu Dunava i Tise je nakon turskih osvajanja gotovo potpuno podivljao. Priroda je bila apsolutni gospodar u nepreglednoj ravnici. Ogroman priliv stanovnitva tokom XVIII veka oblikuje pejza koji nam je poznat. Prvi ozbiljniji priliv stanovnitva deava se tokom Velike seobe Srba 1690. godine pod patrijarhom Arsenijem arnojeviem. Srbi, koji su se uglavnom bavili stoarstvom, nisu mnogo menjali pejza. Njihovo stoarstvo, koje je bilo polunomadsko, nije imalo presudnog uticaja na promene u prirodi. Prisustvo ljudi ipak ini svoje. Proces planske kolonizacije ovih predela dovodi do ogromnih promena u prirodnom okruenju. Kre se ume, isuuju movare i bare, kopaju kanali, panjaci se pretvaraju u oranice. Naselja koja su do tada bila od nekoliko desetina kua (zemunica), prerastaju u uorena i planski graena sela sa vie hiljada stanovnika.

Ovaj predivan opis ravnice je poetak romana Hajduk Stanko Janka Veselinovia. Jedina razlika je to on opisuje Mavu, umesto koje sam stavio Baku. Lepi uvod sigurno nisam mogao da smislim, a ovo je i nain da se skrene panja italake publike na jedno predivno knjievno delo koje je pomalo zaboravljeno.
1

 ( S1 ) Slatinaste livade, ugoreni ekosistem koji nestaje usled odoravanja.

Pruaju se na nekoliko stotina hektara zapadno od Staniia.

OVEK I OSLOBOENA PRIRODA

Mapa pokuava da prostor i mesto tano svede na jedan imenitelj, takvim uobiajenim oznakama kao to se notama tano ispisuje muzika. U svakom sluaju mapa je jedan od tri najvea dela civilizacije , jer ume da geometrizuje mesto i ume da uoblii sliku B. Hamva Na osnovu analize vojnih mapa iz XVIII veka moe se zakljuiti kako je nekad mogla izgledati pustara Stanii ( Pradium Stanisity ). Na mapi Somborskog vojnog anca iz 1746. godine2 ubeleena je i staniika pustara. Pustara u to vreme nije bila naseljena, ali je sa takama ubeleeno nekoliko salaa na granici sa pustarom Kruevlje. Zapadno od dananjeg sela pruala se ogromna vodena povrina pravcem sever-jug. Verovatno je to bila bara sa nivoom vode koji je varirao od toga kakva je
2

Lageplan der Somborer Militrschantz 1746. Hofkammerarchiv Wien

godina ili koje je godinje doba. Mapa iz 1763. godine3 je sa ubeleenim naseljem, a zapadno od naselja je vodena povrina koja je vea od dananjeg sela i nazvana je kao Bara. Sve do naseljavanja Srba pustara je bila ispasite za carsku marvu. Staniika pustara je sigurno bila dobro mesto za ivot. Naseljenici su imali panjake, bare i ritovi su obezbeivali ribu koja je u to doba bila vana hrana jer su Srbi mnogo postili4, imali su trsku za pokrivanje kua, na severu su bile ume ( graa i ogrev ). Iskruljev ovako opisuje Stanii u vreme naseljavanja Srba: ...posle prezimljenog vremena, krenu se Srbi ka zapadu i nastane se tamo gde je danas selo Stanii, i gde je sa zapadne strane onda bila velika bara, dubok rit pun ribe, a selo sa istone strane opasano velikim umama. 5 Priroda je jo uvek bila neukroena, ali je bujao ivot. Raznolikost biljnog i ivotinjskog sveta bila je ogromna. Ogromna promena se deava kolonizacijom Nemaca krajem XVIII veka. Veliina atara je nepromenjena, a broj stanovnika je mnogostruko uvean. Priroda uzmie pred poplavom ljudi. ovek kreira pejza prema svojim potrebama. Kultivisanje zemlje nije bilo nimalo lak posao, iako su kolonisti dobili sav potreban materijal i orue. Zemljite na koje su naseljeni esto nikad nije bilo obraivano. Oranice njihovih naselja u novoj domovini behu veinom ledine, koje je trebalo, napornim radom u toku niza godina pretvoriti u ziratna zemljita. 6

Lageplan von 1763 - Prdium Kruschiwle und Stanischisch - Hofkammerarchiv Wien Strogo su drana sva etiri velika posta, postilo se i svake srede i petka i svih tzv. posnih dana. D. Popovi Srbi u Vojvodini 5 T. Iskruljev Raspee srpskog naroda, str. 432. 6 B. Jankulov Pregled kolonizacije Vojvodine,Matica srpska, N.Sad 1961. str 17.
4

( S 2 ) Baka ravnica iarana poljima kukuruza, suncokreta, penice. Od perioda naseljavanja Staniia, pa u narednih stotinak godina seljani se suoavaju sa problemom poplava. Visok nivo podzemnih voda i udljiva reica Mostonga zadavali su dosta muka seljacima. Mostonga, koja je sa svojom duinom od 105 km najdua reka u Bakoj, esto je plavila njive. Danas je njeno korito na mnogim mestima isueno ili je vodostaj veoma nizak, ali tada je to bio ozbiljan vodotok. Prvih decenija XIX veka ona je esto stvarala poplave i to najee kad se poeo topiti sneg, a na zimu sa mnogo snega se nadovezalo kino prolee. Ona je prilikom velikih poplava proputala od 8 do 12 kubika vode. Sedamdesetih godina XIX veka bilo je sedam uzastopnih poplava, i zbog toga su se kopali kanali dugi 10 kilometara.

( S 3)Mostonga je ukroena. Ova mala i udljiva ravniarska reica stvarala je probleme stanovnicima koji su iveli blizu nje sve do druge polovine XIX veka.

SVET KOJI NESTAJE I POSLEDNJA OAZA

Kako opisati vreo letnji dan kad ovek ne osea da die. Kad ga u polju gui praina, a sunce ga nemilosrdno pri. Oseaj izgubljenosti, kad se zimi nae na sred livade. Kad se spusti magla i padne sneg. Kao da se koraa kroz mleko. Sve je ravno, noge upadaju u dubok sneg, a kilometrima nema ni drveta ni buna. ovek kao da se vrti u krug. Orijentacija za bilo kojeg stranca je gotovo nemogua. Zanimljiva je Baka ravnica. Na prvi pogled dosadna i jednolina, ali sa hiljadu tajni i iznenaenja koje samo uporni umeju da otkriju. Ve vekovima generacije okrivaju njene tajne i jo uvek je ne poznajemo dovoljno dobro. Kasna je jesen. Vreme seobe ptica. Probijali smo se kroz trsku da doemo do mree koja je jutros postavljena irinom cele bare. Prvi je iao Dejan api, ornitolog i ekolog, i krio put za ostatak male ekspedicije. Ovo je njegova teritorija, svet barskih ptica.

Achrochepalus scirpaceus! Achrochepalus schoenobaenus!7 - Prepoznavao je ptice u letu, po njihovom oglaavanju. Voda nam je bila do kolena kad smo stigli do mree. Maslinasto zeleni i sivkasti trstenjaci koprcali su se u mrei kad smo joj prili. Zahvaljujui grupi zaljubljenika u prirodu, meu koje spada i Dejan, ivi svet okoline Staniia poznatiji nam je nego ikad. Ve skoro deceniju, grupa mladih ljudi okupljenih u okviru Ekolokog pokreta, izuava i titi floru i faunu okoline sela i celog regiona. Rezultati rada ove male
7

Dve najee vrste trstenjaka koje se gnezde na Bari.

grupe nisu za podcenjivanje. Od 2003. godine kada je zapoet redovan monitoring i prstenovanje ptica, na vie lokacija oko sela i u selu prstenovano je preko pet hiljada ptica. Meu najzanimljivijim otkriima bilo je hvatanje ptice sa vedskim prstenom na Bari kod karaule, to je prvo otkrie ptice prstenovane u vedskoj na teritoriji Srbije. Otkrie ptice selice Phylloscopus proregulus ( na fotografiji S 4) predstavljalo je pravu senzaciju. Pevaica maslinasto-zelene boje sa crno-utim prugama na glavi i krilima, ija duina je oko 9 do 9,5 cm je veoma retka u itavoj Evropi i ovo je bio prvi nalaz ove vrste u Srbiji. Dok smo oslobaali krhke ptiice iz mree, Dejan je merio raspon krila i upisivao osnovne biometrijske podatke o svakoj ptici. Nakon to bismo stavili prsten pticu smo putali. Dejan se i dalje probijao napred i nije prestajao da pria. Priao je vie sa sobom i pticama nego sa nama. Opet je neko pucao u vetake duplje za gneenje vetruki. Ne znam kojem magarcu je to smetalo?! ta je on time postigao? Da li zna koliko vetruka godinje pojede mieva? Nema on pojma.. Budala.! 5000 mieva koji bi mu pojeli 5 tona ita. Budala! Smejemo se poto ga dobro poznajemo. Znamo ta hoe da kae, ali jo uvek premalo ljudi potuje divlji svet koji je sve siromaniji oko nas. Na sreu, poruka polako ali sigurno stie do ljudi. Zahvaljujui ljudima do kojih je stigla poruka, na neobine ivotinje koje se pojave u ataru sela se ne puca, ve se javlja prirodanjacima koji ih uhvate u mreu, fotografiu, determiniu i puste ponovo u prirodu. Na taj nain je otkriveno i gnezdilite ritskih sova ( Asio flammeus ) koje su veoma retke i za koje se nije znalo da u naem susedstvu svijaju gnezda i odgajaju svoje mlade.

Pred intenzivnom poljoprivredom uzmie prirodno okruenje. Male oaze u monokulturi su poslednje utoite za mnoge biljne i ivotinjske vrste. ( S 5)

Priroda oko sela je veoma inspirativna za fotografe i slikare. Na alost, sve je manje istih livada, kanala i umica. Fotograf Bojan Bjedov belei ljude, prizore iz svakodnevnog ivota, prirodu... Iako je obiao sve kontinente, u Staniiu uvek otkriva neto novo i zanimljivo. ( S 6)

SKUPLJAI KRPELJA
Krenuli smo, kao i obino, s kraja Karaoreve ulice. Selo je na ovom mestu najotvorenije ka livadama. Jo od detinjstva, mi koji smo tu iveli, smo redovno izlazili na livade. Kad si dete na prostranoj livadi osea potpunu slobodu. Moe da igra fudbal, moe da tri, da vie, zimi da se klie ili igra hokej. Leti smo lovili skakavce ili pecali abe. Sad, posle dve ili tri decenije, na livade izlazimo iz drugih razloga. Na prvi pogled, livade su jednoline i siromane biljnim i ivotinjskim svetom. Tako izgledaju onima koji ih nedovoljno poznaju, a u stvari one kriju bezbroj tajni i oblika ivota. Slatine su sva zemljita koja su zbog tetnih soli, adsorbovanja natrijuma i zbog loih fizikih svojstava nepogodna za biljnu proizvodnju. U zapanom delu atara Staniia one se prostiru na 574 hektara!- Upoznavao nas je sa njihovim karakteristikama biolog Davor Babi8 koji ih veoma dugo prouava i veoma dobro poznaje. Mestimino smo nailazili na manje ili vee povrine bez biljnog pokrivaa koje su bile prevuene sivo belim naslagama soli. Moda livade izgledaju siromano i polupusto, ali oko nas je ogroman broj biljaka i ivotinja. Do sada je otkriveno 159 biljnih vrsta iz 43 familije, a od toga tri panonska endema i tri panonska subendema9 kao biljne vrste od posebnog znaaja za ovo podruje.dodao je Davor. Achillea asplenifolia (Crvena hajduka trava)- panonski subendem slatinastih livada oko Staniia.( S 7) Vlane livade oko Staniia su nekad predstavljale ogromnu celinu od nekoliko hiljada hektara. Znaajan deo godine bile su prekrivene vodom i na nekim mestima bile su zabarene ili prelazile u ritove. Ljudskom aktivnou one su isuene, ispresecane putevima, preorane ili poumljene. Ostali su jo manji komadii od par desetina hektara kao uspomena na neka davna
Davor Babi ve nekoliko godina radi na naunom radu Florni sastav slatinastih livada pored Staniia. 9 Panonski endemi: Cirsium brachychephalum, Lepidium crassifolium i Puccinellia peisonis. Panonski subendemi: Achillea asplenifolia, Puccinelia limosa i Roripa koerneri.
8

vremena. Njihovim nestajanjem, potiskivane su mnoge biljne i ivotinjske vrste. Stanite mnogih ivotinja je sueno ili je nestalo. Danas su one ugroenije nego ikad. Zemljoradnici koji imaju njive oko njih odoravaju ogromne povrine livada, a one koje su blizu puteva pretvaraju se u deponije smea. Kad smo preli livade, izbili smo na elezniku prugu i uputili se ka jugozapadu. Obili smo selo i krenuli ka Vodici. Livade sa ove strane su mnogo istije. Na nekim mestima smo preskakali kanale kako bismo ili najkraim putem. Blizu sruenog Pucarevog salaa iz evara je izletelo nekoliko divljih pataka, a tu smo ugledali i ogromnog bizamskog pacova. Na kilometre nismo sreli ni jednog oveka. Prijatna pesma cvraka, jata veselih vrabaca, eja lepra nad livadom, roda krstari na toplim talasima vazduha. Na Vodici smo napravili manju pauzu da se odmorimo i da saberemo utiske. Postavljena na desnoj strani starog somborskog puta, pored salaa sa ljivikom, Vodica predstavlja idilian baki ambijent. Na ovom vanvremenskom prostoru ovek se osea lako i die punim pluima. Za sanjarenje nismo imali previe vremena. Nastavili smo dalje starim somborskim putem ka Maievim salaima. Vijugavi, neravan i pranjavi put vodio nas je ispod starih vinograda. Do danas, ostao je samo naziv. Vinograda vie nema. Samo kukuruz, ito, suncokret i repa. Do Maievih salaa, kojima je Dimitrije Mai temelj udario davne 1870. godine, stigli smo sivi od praine. Sa Teleke visoravni smo jo jednom bacili pogled na predivan pejza zapadne lesne terase. Sunce je polako zalazilo, a zalazak je bio aroban.

DRUGO POGLAVLJE

ISPOD ZEMLJE

Provede ceo ivot iskopavajui tajne prolosti, a u isto vreme strahuje da jednog dana nee biti nijedne. Pol Sasman Kambizova izgubljena vojska

KAD JE SUNCE BILO BOG

Ponekad se na veoma neobine naine dolazi do najveih i najzanimljivijih otkria. ta se nalazi ispod zemlje se ne moe znati dok se ne iskopa. Neobine neravnine, uzvienja usred ravnice ili drugaija boja zemljita moe da nagovesti da se tu neto krije. Daleka prolost ovih prostora se izuava ve due od jednog veka i prema tim istraivanjima prostor izmeu Dunava i Tise naseljavali su razni narodi i kulture. Ako proemo kroz prostorije Gradskog muzeja u Somboru, gde se uva najvei deo otkrivenih predmeta, kao da putujemo kroz vreme. arobno putovanje koje traje preko osam hiljada godina poinje u vreme mlaeg kamenog doba i traje do dananjih dana.10 Najstariji arheoloki nalazi u Bakoj su iz vremena mlaeg kamenog doba-neolita (oko 6000 godina pre nove ere). Predmeti iz ove davne prolosti nam govore o nainu ivota i svakodnevici prastanovnika ovih predela. Komadi grnarije, primitivno oruje, nakit i drugi predmeti su kockice jednog sloenog mozaika koji se slae mukotrpnim radom nekoliko generacija istraivaa. Otkria vezana za period prelaza iz stare u novu eru pokazuju da su ovi predeli bili poprita sukoba, mesto susreta rimske civilizacije i plemena narazliitijeg porekla ( Iliri, Kelti, Sarmati ), prostor na kojem se razvijala trgovina... Rani Srednji vek ( IV vek ) koji zapoinje velikom seobom naroda je karakterisala esta promena etnike slike Panonske nizije. Naseljavaju se Goti, Gepidi i Alani. Zatim na scenu stupaju azijski nomadi Huni i Avari. Nakon njih se pojavljuju Sloveni. Celokupno komeanje naroda i plemena u Panonskoj niziji e se zavriti tek po naseljavanju Maara, krajem devetog veka. Ovi migracioni talasi e dovesti do znaajnih drutvenih promena i do stvaranja prvih ranofeudalnih drava u ovom delu Evrope. Arheoloki nalazi koji se mogu vezati za ovaj period imaju karakter sloene materijalne kulture, koja je bila plod meanja razliitih stilova i uticaja.

Gradski muzej u Somboru i zaposleni u ovoj ustanovi ve 125 godina rade na istraivanju i zatiti arheolokih lokaliteta u severozapadnoj Bakoj. Okolina Staniia jo uvek nije dovoljno istraena i sigurno e biti jo zanimljivih otkria.
10

Maarski kralj Stefan (Szent Istvn kirly) statua se nalazi na proelju crkve u Staniiu ( S 8 )

KAKO JE TALAS MAARA PREPLAVIO PANONSKO MORE Dolaskom Maara u Panonsku niziju krajem IX veka zavrava se period Seobe naroda. Njihova u osnovi nomadska kultura (uzengije, srcoliki okovi, od oruja luk, pljosnate romboidne strele, sablja) koju za sada poznajemo sa nekoliko nalazita (Kljajievo, Apatin, Bogojevo, Doroslovo, Stanii, Ranevo) uklapa se u skupinu predmeta koje sadri tzv. bjelobrdska kultura sa obelejima slovenske materijalne kulture X-XI veka. Nju odlikuje nakit izraen preteno od bronze naunice alke sa "S" zavrecima, torkvesi od upletene ice, narukvice od upletene ice ili sa krajevima u obliku stilizovanih ivotinjskih glava (Prigrevica, Riica, Bogojevo, Ruski Krstur, Sombor).11 Maarsko zaposedanje Panonske nizije (ma. Honfoglals) zapoelo je 896. godine. Sedam maarskih plemena pod vosvom Arpada brojalo je po nekim procenama oko 250 hiljada ljudi, a po nekim ak i pola miliona. Prve decenije ivota u Panoniji maarska plemena su provela u pljakakim pohodima irom Evrope. Hiljadite godine Itvan se krunie za kralja i Maari prelaze u hrianstvo. Njihova drava se po ugledu na okolne slovenske zemlje organizuje po feudalnom sistemu i sve do Mohake bitke (1526.godine ) vladala je celom Panonskom nizijom, Hrvatskim zemljama i Dalmacijom.

11

www.gms.rs

MRANI SREDNJI VEK

Kada govorimo o naseljima koja su postojala na ovim prostorima tokom Srednjeg veka onda je to kao etnja kroz mraan podrum. Ponekad zapnemo za neto, poneto napipamo, ali svaki korak je nesiguran i uvek postoji opasnost da se neto srui i polomi. Arheoloka istraivanja, kao svea u ruci, osvetljavaju neke take. Ipak, na pojedina pitanja je teko pronai odgovore. Postoji nekoliko srednjovekovnih naselja koja bi se mogla locirati tu gde je danas Stanii, ili u njegovoj blioj okolini. Tokom etrnaestog veka se spominju ak tri naselja, i to: Er ( ma. rs , 1339. godine ), Batheremlje (ma. Batheremlye, 1342. godine ) i Pari ( ma. Paris , Paris falu ). Pari se prvi put spominje 1366. godine, a poslednji put 1578. godine. Prilikom poslednjeg pominjanja ovog sela ( u turskom popisu ), njega je naseljavalo 136 stanovnika turske i srpske narodnosti. Nakon ovog popisa, prema kojem je u selu bilo osamnaest turskih i devet srpskih domainstava, Pari se vie nikad ne pojavljuje.

PRSTEN
Jedan Prsten da gospodari Jedan za svima see Jedan Prsten da sve okupi I u tami ih svee D.R.R. Tolkin Gospodar prstenova Vinograd se nalazio na takvom mestu da traktorom nismo mogli prii. Zemljite je bilo tako neravno da bi se traktor prevrnuo pa smo krili sa buldoerom. Ljubi Nikoliu i danas zasjaje oi kad pria o svom neobinom otkriu. Pria sa puno ara i posle svake reenice povue dim cigarete koju ne isputa iz ruke. Ponosan je na svoje okrie i rado pria o njemu, ali je tuan jer je ostao bez najveeg blaga prstena.

Ljubo Nikoli sa detektorom za metal pretrauje svoje dvorite. Priu o prstenu je ispriao bezbroj puta, a siguran je da najvee blago jo uvek lei negde zakopano u seoskom ataru (S 9 ). Bilo je leto 1986. godine. Dve stotine metara jugozapadno od Maievih salaa, na obodu visoravni Teleka, grupa ljudi je pokuavala da raskri stari naputeni vinograd. Poto runo nisu mogli da odrade taj posao, a traktorom se nisu mogli kretati po strmom terenu, krenje se moralo obaviti uz pomo buldoera. Kako je mona maina otkidala slojeve zemlje i upala panjeve loze, pred radnicima se ukazao neobian prizor. Meu izlomljenim panjevima i razrovanom zemljom uoavali su obrise neega veoma starog. Nisu bili svesni ta su otkrili, ali su pretpostavljali da je neto nesvakidanje. Kad su prekinuli radove u osnovi skinutog sloja zemlje uoavali su ostatke unitenog skeleta i vee povrine crveno zapeene zemlje. Na jednom mestu je iz zemlje virio metalni predmet koji je odmah privukao panju prisutnih. Ljubo je posle kratkog posmatranja izvukao predmet iz rastresite zemlje, prstima skinuo zalepljenu zemlju i odneo ga do salaa da odlui ta e sa njim. Sutradan ujutro, posle neprespavane noi, odluuo je da predmet pokloni muzeju u Somboru. Obrijao se, naglancao cipele, obukao sveano odelo, a naeni predmet umotao u belu krpu i stavio u torbicu. Kad je stigao u muzej, portir ga je uputio na arheoloko odeljenje. Ljubo je kroio u prostoriju iji su zidovi bili prekriveni policama sa stotinama knjiga, a na sredini prostorije se nalazio veliki sto oko kojeg su sedeli strunjaci muzeja. Posle kratkog upoznavanja, nakon kojeg nije upamtio ni jedno od imena prisutnih, Ljubo je iz torbe izvadio stari predmet umotan u belu krpu. Istog trenutka kad su arheolozi preuzeli stari metalni predmet on je postao bronzana fibula stara gotovo osamnaest vekova.

Arheolozi nisu bili nita manje uzbueni od Ljube Nikolia, ali je iskopavanje lokaliteta izvreno tek u oktobru idue godine.12 Traktorski plug i kaiku buldoera su zamenili finiji arheoloki alati. U toku iskopavanja otvoreno je pet kontrolnih sondi razliitih povrina, koje su postavljene paralelno. Sonde su po duini presecale osnovu humke, a orijentacija im je bila severozapad-jugoistok. Arheolozi, predvoeni Duankom i edomirom Trajkoviem, su prekopali povrinu od 150 m2. Istraivanje lokaliteta Sveti Ante, kako se ovaj bruljak zove, je donelo mnogo materijala na osnovu kojeg se moe bolje shvatiti nain ivota Sarmata naroda koji je mnogo pre nas naseljavao ove prostore. Niko ne zna ta se u mom depu krije.- moda je pomislio Ljubo Nikoli kad su se arheolozi spremili i nakon vienedeljnog napornog rada napustili sala. Poto su se svi razili i kad se uo samo cvrkut ptica Ljubo je jo jednom otiao da obie breg i uiva u predivnom pogledu koji se prua sa kraja njegovog imanja. Stao je na vrh brega, zavukao ruku u unutranji dep sakoa i izvukao zlatan prsten. Zamurio je na jedno oko i kroz prsten posmatrao zalazak Sunca. Osmehnuo se i duboko udahnuo. Moda je najsreniji i najbogatiji ovek na svetu.13 Ubrzo zatim, prsten je ponudio muzeju. Zlatni prsten sa gemom na kojoj je urezana ematizovana predstava grifona je muzej otkupio za tadanjih milion dinara.14 Nekoliko godina nakon zavretka iskopavanja od jednog oveka iz Kljajieva je muzej otkupio manju zlatnu kariku, srcoliku oplatu od srebra sa pozlatom sa vegetabilnim ornamentom sa tri nitne i jo dve fragmentovane. Svi ti predmeti su pronaeni tokom krenja vinograda. Okrie prstena i arheolokog lokaliteta kod Maievih salaa nije jedino, ali je najznaajnije. Arheolokih nalaza iz daleke prolosti u okolini Staniia nije bilo, a znamo da je vreno vie istraivanja od poetka XX veka do danas. Borovski amu u svom kapitalnom delu o Bako-bodrokoj upaniji iz 1910. godine navodi da su na granici miletikog i staniikog atara otkrivena tri breuljka. U jednom od njih je otkriveno keltsko oruje.15 Isti autor navodi da se u zbirci Freja mlaeg nalazi zlatna minua pronaena u Staniiu, a koja datira iz VI-VII veka n.e. i pripada avarskoProjekat iskopavanja iji je nosilac bio Gradski muzej Sombor je nosio naziv : Zatitno iskopavanje sarmatske nekropole u Staniiu, lokalitet Sv. Ante Mai sala 13 Pria o otkriu Ljube Nikolia je delimino dramatizovana sa ciljem da se itaocima priblii atmosfera koja ponekad vlada prilikom sluajnih arheolokih otkria. 14 Izvetaj sa zatitnog arheolokog istraivanja humke na Mai salau KO Stanii, lokalitet Sveti Ante od 22.03.1989. godine ( Zavod za zatitu spomenika kulture Novi Sad ) 15 Borovsky Samu Bcs-Bodrog vrmegye, Budapest 1909. str. 17.
12

slovenskoj kulturi.16 Bilo je nekoliko manjih otkria, i to pojedinanih predmeta koji ukraavaju privatne zbirke. Za mnoga mesta oko sela se vezuju razliite legende i predanja koja nisu istraena. Najzanimljivija pria nas vraa u vreme nakon I svetskog rata. Prema njoj, poetkom 1920. godine u selo je dola grupa arheologa ili ljudi koji su se tako predstavljali. Njihov dolazak i boravak u selu bio je veoma misteriozan i pokrenuo je mnoga nagaanja. Bili su to Turci, to je oivelo zaboravljene legende iz austroturskih ratova. Predanje kae da su oni doli po posmrtne ostatke turskog vojskovoe ili visokog oficira koji je bio sahranjen u okolini sela. Navodno, oni su znali tano gde se grob nalazi, otkopali su vojskovou i odneli ga u Tursku. Nikakav zapis ili dokument nam nije mogao potvrditi istinitost ove prie, ali se ona meu seoskim Maarima prenosi ve skoro itav vek. Veliki broj legendi se vezuje za brdace sa leve strane bajmokog puta kod zadrune vage. U narodu poznatija kao uka, je veoma neobina pojava i nije udno to izaziva znatielju svakoga ko je vidi. Brdo koje kao da je isplivalo iz ravnice, kao ostrvo u sred mora. Prema jednoj prii, uku su napravili turski vojnici prilikom puta u osvajanje Bea. Oni su, kako pria kae, u svojim kapama i izmama nanosili zemlju kako bi stvorili ovo uzvienje. Sa njega je hoda vodio molitvu ili im je vojskovoa drao govor. esta je pria i o grobu junaka. Najee turskog. Pria i legendi je mnogo, a brdo nestaje jer se odvozi zemlja. Istinu emo moda saznati pre nego to brdo nestane, a kad ono nestane i sve ove prie e sa njim nestati. Najlepa pria, a za koju sigurno znamo da nije istinita jeste da je tu Marko Kraljevi, umoran od putovanja i avantura, seo da se odmori i otresao blato sa svojih opanaka i da je tako brdo nastalo. Do poetka XX veka u ataru sela su se nalazila dva ovakva breuljka. Ovaj vei, koji nestaje, i manji koji je nestao. Neobina uzvienja u ravnici su odmah privukla panju arheologa i tako je 1902. godine po nalogu Istorijskog drutva Bakobodroke upanije poelo prekopavanje manjeg brdaca. Radovima je rukovodio Beke Imre. Na razoarenje istraivaa u unutranjosti brda nije nita pronaeno. Ipak, znaajno je da su konstatovali da je brdace nastalo vetakim putem nanoenjem zemlje. Rediger Lajo, drugi lan ekipe istraivaa je procenio da je brdo nastalo u II-III veku n.e.17 Atar sela je pun tragova iz daleke prolosti. Intenzivna poljoprivreda i stotinama puta preorana zemlja briu obrise starih naselja, nekropola i svetita.
16 17

Isto delo, str. 25. Borovsky Samu Bcs-Bodrog vrmegye, Budapest 1909. str. 18.

Uprkos injenici da povrinski znaci nestaju, metani Staniia esto otkrivaju tragove prastanovnika ovih krajeva. Tako su tokom 2010. godine sluajno otkriveni sarmatski grob ( u bati koja je gotovo u centru sela ) i praistorijska jama u vonjaku na putu prema Riici.

Ima li mesta u staniikom ataru za legendu o najveem srpskom epskom junaku Kraljeviu Marku? Nestankom uke nestae deo narodnog predanja Staniia. Na sreu, nalazi se oko 8 km od sela to je titi i to je razlog da jo postoji. ( S 10)

SLIKA SREDNJE EVROPE OD XVI DO KRAJA XVIII VEKA Nakon Mohake bitke 1526. godine Turci su zauzeli vei deo Panonske nizije. Odmah nakon osvajanja Turci kreu u organizaciju uprave nad osvojenim teritorijama i osnivaju nahije, paaluke, sandake i vilajete. Osmanlije e vladati veim delom srednje Evrope punih sto ezdeset godina. Prema popisima, koje su vrile turske vlasti tokom XVI veka, Baka je bila slabo naseljena, a sela su imala samo po nekoliko desetina stanovnika. Sever Bake je dodatno opusteo nakon iseljavanja srpskih porodica iz etrdeset naselja u martu 1598. godine. Tada je 15.000 Srba otilo daleko na sever Maarske u grad Ostrogon, gde su stavljeni pod okrilje austrijskog cara Rudolfa. Meu naputenim srpskim mestima 1635. godine spominje se Stanii. Selo je tada bilo u suvlasnitvu posed plemia Nikole Milojkovia i Janoa Sombatheljija. Darovnicom palatina Mikloa Esterhazija posed 1653.g. prelazi u vlasnitvo generala Pala erenjija. Nije poznato da li je neko tada iveo na staniikoj pustari, a ako je neko i iveo to je verovatno bila mala naseobina od nekoliko porodica. Krajem XVII veka, posle treeg neuspenog pokuaja da zauzmu Be, Turci prelaze u defanzivu. Austrijska vojska ih potiskuje iz Budima, Peuja i Osijeka, a 1687. godine austrijska vojska ulazi u Baku. Posle vie od jednog i po veka turske vlasti Baka se ponovo nala pod hrianskom vlau. Ubrzo nakon ulaska austrijske vojske u Bakoj se naseljavaju preci dananjih Bunjevaca ( oko 5000 osoba ). Posle poraza austrijske vojske u Makedoniji, 1690.godine, etrdeset hiljada Srba naputa Staru Srbiju, Kosovo i druge krajeve. Izbegli Srbi se naseljavaju u Bakoj i ostalim delovima Ugarske, sve do Sentandreje kod Budima. U prvoj polovini XVIII veka pustare u Bakoj su u mnogim sluajevima bile pod vojnom vlau. Kasnije se vlast nad pustarama menja i one dolaze pod komorsku upravu. O tome da li je staniika pustara bila naseljena nema podataka. Jedini podatak vezan za nju je iz 1762. godine kada se ona spominje kao ispasite za carsku marvu.

TREE POGLAVLJE

MONARHIJA

VEK PROMENA
Osamnaesti vek su obeleile promene koje e imati uticaja na celokupan dalji razvoj oveanstva. Kapitalistiki sistem pokazuje nadmo i povezujui se sa tehnikim inovacijama i naukom on svoju efikasnost pokazuje tokom industrijske revolucije i njenim tekovinama. Istovremeno se pokree talas socijalnih problema. Zahvaljujui kritikoj i naunoj misli dovode se u pitanje neka vekovima odravana verovanja, kao to su vera u boansko poreklo kraljevske vlasti, prirodnost i moralnost nejednakosti i privilegija plemstva. Tokom ovog veka Turci su definitivno potisnuti iz Panonske nizije, to otvara mogunosti za naseljavanje i kultivisanje prostora dananje Vojvodine. Kraj veka donosi dva dogaaja koji e u korenu promeniti svet: Rat za nezavisnost britanskih kolonija u Americi i Francuska revolucija sa Deklaracijom o pravima oveka i graanina.

Evropa 1789. godine ( S 11)

HABZBURKA DRAVA
Nakon potiskivanja Osmanlija na Balkan, Habzburgovci se polako uvruju u Panonskoj niziji. Iako su Turci bili potisnuti i od njih nije pretila opasnost, nova vlast se suoavala sa otporom maarskog krupnog plemstva. Ustanci i pobune su remetili uvrivanje vlasti na teritorijama osloboenim od Turaka. Nakon mira u Satmaru 1711. godine Austrija je u potpunosti slomila otpor Maara. Zavren je Rakocijev ustanak, a maarska aristokratija je vladare iz dinastije Habzburg priznala za maarske kraljeve. Sjajne pobede nad Turcima su od drave Habzburgovaca stvorile evropsku velesilu. Prvobitno su u sastavu Austrije bile zemlje izmeu eke i Slovenije (Gornja i Donja Austrija, Salcburg i tajerska ). Tokom vremena, sticajem prilika a naroito enidbama, Habzburgovci su uspeli da dobiju eku , zatim Maarsku sa Erdeljom, pa Hrvatsku i Dalmaciju, koje su Maari smatrali svojim zemljama, i da tako izbiju na Jadransko more. Oni takorei nisu ni zaposeli ove zemlje, a Turci su ve zauzeli gotovo dve treine Maarske i Hrvatske. Mirom u Karlovcima, 26.januara 1699., meutim, Habzburgovci su dobili gotovo celu Maarsku sa Erdeljom, dok je pod turskom vlau ostao samo Banat; Turci su bili odbaeni od Komorana i Zagreba prema Temivaru i Beogradu. Prilikom deobe Poljske, 1773., dobili su Galiciju, 1775. Bukovinu, a 1797. Dalmaciju. Austrijske zemlje u uem smislu obuhvtale su tada oko 300.000 kv. km, a bile relativno gusto naseljene, preteno nemakim stanovnitvom.18

18

D.Popovi Srbi u Vojvodini, knj II , str 7.

ORGANIZACIJA DRAVNE UPRAVE U XVIII veku se polako sprovodi formiranje moderne drave, dok feudalni poredak vie ostaje u organizaciji drutva. Drava postepeno gubi karakter linog i porodinog vlasnitva, a umesto linosti kao nosilac najvie vlasti javlja se drava. Ovaj znaajni preokret najvie teti vlasteli, kako svetovnoj tako i crkvenoj. U odnosima unutranjih snaga u dravi nastaju ogromne promene, i umesto ranijeg feudalnog ureenja vladar postaje apsolutni gospodar. Ovim procesima mnogo su doprineli i stvaranje graanstva, stajae vojske i dravnog inovnitva. Najvanije dravne institucije u Habzburkoj monarhiji bile su Tajni dvorski savet (Pitanja spoljne politike), Dravni savet ( Jedna od najviih dravnih institucija, koja je imala dunost da upravne vlasti sprovode osnovne principe dravne politike onako kako su oni bili zamiljeni. ), Dvorski ratni savet, Dvorska komora (Finansije cele drave). Na elu drave bili su vladari iz dinastije Habzburgovaca. UGARSKA U XVIII VEKU Posle austro-turskih ratova 1716.-1718. godine Turci su iz Panonske nizije zauvek potisnuti na Balkan. Nakon odlaska Turaka ogromni predeli su ostali gotovo potpuno nenaseljeni i na ogromnom prostranstvu su se mogli susresti samo polunomadski stoari i poneki lovac-ribolovac. Oko 1720. godine na prostoru kraljevine Ugarske je ivelo nepunih 4 miliona ljudi. Istovremeno, na podruju dananje Bake je ivelo oko trideset hiljada ljudi. Baka je bila naseljena du reka, dok je sredinji deo ove oblasti bio gotovo potpuno pust. Bilo je potrebno ponovo osvojiti podivljalu prirodu, a za tu svrhu bili su potrebni milioni vrednih ljudi. Zahvaljujui kolonizacijama i migracijama do kraja XVIII veka broj stanovnika Ugarske se duplirao i dostigao 8 miliona.

NOVA ARISTOKRATIJA UPRAVE U UGARSKOJ

REORGANIZACIJA

DRAVNE

Veoma bitan inilac u Ugarskoj XVIII veka bili su aristokrate veleposednici. Habzburzi su stvarali sebi vernu aristokratiju time to su im poklanjali ogromne posede na teritorijama osloboenim od Turaka. Meu veleposednicima znaajnu ulogu su imali i delovi vieg svetenstva (kardinali, biskupi... ). Za upravljanje teritorijom nekadanje Ugarske kraljevine bila je zaduena Ugarska dvorska kancelarija pri Bekom dvoru.19 Austrija je u osloboenim krajevima ogromnih prostranstava zavodila svoju vlast i upravu ne samo u sferi politike, nego je svu zemlju proglasila carskom, dravnom, i 1730. su osnovani provizorati u Santovu, Somboru, Palanki i Kuli; preko njih je carska zemlja , preko dravnih spahiluka, izdavana seljacima u zakup, to je i po njih bilo od vanosti u pogledu obezbeivanja sredstava za ivot. Austrija nije dozvolila da se u Bakoj povrati predmohako druveno stanje, ime su potomci nekadanjih feudalnih vlastelina ostali bez svojih poseda. Ovo je ne samo izazivalo nezadovoljstvo, nego je dovodilo i do pobune maarskog naroda, koju su predvodili feudalci. Jedna od takvih pobuna protiv austrijske supremacije je Rakocijev ustanak, zapoet 1703. i neuspeno okonan 1710. godine, kada je poraena vlastela priznala austrijskog cara kao maarskog kralja.20

19 20

Unger Mtys, Szabolcs Ott Magyarorszg trtnete, Gondolat, Budapest, 1976. str130-141. Beljnski, Stanii, str21.

 Grb Bako-bodroke upanije ( S12)

VELEPOSEDNIK I SELJAK U XVIII VEKU Osnovno drutveno pitanje tokom XVIII veka je bio odnos veleposednika i seljaka. Veliki posedi koji su bili uglavnom vlasnitvo aristokratije su deljeni na manje parcele koje su obraivali seljaci , a ostatak je obraivao veleposednik. Poto je potranja za itaricama, stokom, vinom i vunom sve vie rasla , tako su i prihodi veleposednika rasli. Opasnost od Turaka je praktino prestala da postoji i zarada je usmerena na izgradnju velelepnih dvoraca, koji vie nisu imali odbrambenu ulogu ve su sluili vlasnicima da pokau svoje bogatstvo. Uvrivanjem svoje apsolutistike vlasti Habzburzi su stvorili ogroman birokratski sistem, organizovana je stalna vojska, to je povealo dravne trokove. Poveanje trokova drave je preko veleposednika povealo pritisak na seljake-zakupce zemlje. Prema knjizi Beljanskog Stanii 1800. godine prelazi u ruke barona Redla iz Rastine. Do tada je selo bilo u dravnim-kameralnim rukama.21 Iako se ovo najee prihvata kao injenica, postoje mnoge neloginosti koje dovode u pitanje istinitost ove tvrdnje. Bez obzira kad i kako se odvijao ovaj proces poloaj seljaka se znaajno izmenio. Iskruljev, drutvenu promenu koja u Staniiu nastala, ovako opisuje: Kada je spahija doao za gospodara u selu poloaj Srba se veoma pogorao. Spahija je traio da Srbin od svega svoga proizvoda, ita , kukuruza, svinja ,
Zbog nepostojanja ili nedostupnosti arhivske grae ovaj proces i dogaaj nije najbolje objanjen.
21

volova, vina, ivine itd. daje spahiji deseti, sedmi, peti deo, kako od ega. Osim toga vlasnik jedne sesije morao je da kului kolima godinje po sto dana. Onaj ko je imao 5-6 sesija, taj je morao da radi 500-600 dana, a da bi to uspeo morao je da dri sluge. Ko nije mogao da izvri kuluk bio je batinan. Zbog toga se iz sela iselio veliki broj Srba u mesta gde nije bilo ovakvih obaveza. 22 Mesto na kojem se sakupljao desetak u itu, zobu, vinu, vuni itd. se nazivao spahijsko guvno i nalazilo se na mestu na kojem se danas nalazi pravoslavno groblje. Poloaj seljaka se razlikovao samo u Vojnoj krajini , gde su seljaci (uglavnom Srbi ) umesto sluenja veleposednicima imali vojne obaveze.

Seljak i plemi oko 1780. godine

22

T.Iskruljev Raspee srpskog naroda

ETVRTO POGLAVLJE

CARSKA ZEMLJA, PUSTA ZEMLJA

OBEANA ZEMLJA
Ako sednemo u voz u Somboru i zaputimo se u Novi Sad, tokom dvoasovnog putovanja imaemo priliku da ujemo nekoliko razliitih jezika. Na jednoj stanici ulazi grupa Roma, na sledeoj dve starije gospoe, sa torbama koje su pune jabuka, na maarskom komentariu dogaaje sa pijace, vesele Slovakinje izlaze na istoj stanici i odlaze u kolu, kondukter nas pozdravlja na srpskom Ovo je u Vojvodini uobiajeno i normalno. ak se i u svakom selu drugaije govori. Tako, ako tri Srbina razgovaraju, lako je rei ko je iz kog sela ili kakvog je ko porekla - Lianin, Dalmatinac, Bosanac, Lala, Crnogorac Kroz istoriju ove predele su naseljavali razliiti narodi i njima vladali razni vladari. Narodi su se doseljavali, iseljavali, utapali, pretapali, spajali i razdvajali. Osloboenje june Panonije i potiskivanje Turaka na Balkan otvorio je put za ponovno naseljavanje ovih predela. Masovna i planska naseljavanja razliitih naroda tokom XVIII veka bie poetak stvaranja kulturno i etniki najarenije regije u Evropi. Po zaposedanju ovih predela, austrijske vlasti su se suoile sa ogromnim prostranstvom koje je bilo pusto i sa veoma malo stanovnitva. Oko 1720. godine na teritoriji dananje Vojvodine ivelo je svega 3-5 stanovnika po kilometru kvadratnom. Ogroman potencijal bio je neiskorien i zbog toga je odlueno da se izvri kolonizacija puste zemlje. Za kolonizaciju je osnovana posebna sluba koja je izvrila katastarsko premeravanje zemlje predviene za naseljavanje. Austrijska dravna uprava se prilikom donoenja odluke o kolonizaciji oslanjala na ekonomske teorije koje su tada vladale u Evropi i u skladu sa tim donosila odluke. Tokom XVIII veka dve vladajue ekonomske teorije bile su merkantilizam i fiziokratizam. Prema merkantilistima merilo vrednosti nije zlato, ve sposobnost da se zlato zaradi. Po njima, dobra ne treba proizvoditi samo za svoju ve i za druge zemlje. Svaka zemlja treba da nastoji da bude to nezavisnija od drugih zemalja, a da druge zemlje naini to zavisnijim od sebe. Za fiziokrate zemlja je izvor blagostanja i bogatstva svake drave i stoga valja naroito unapreivati privredu vezanu za zemlju (zemljoradnju, stoarstvo, umarstvo, rudarstvo, ribarstvo ), jer ona daje ist prinos. Zemlju treba pojaati brojnim jaanjem stanovnitva, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost iz isto praktinih, naroito privrednih i odbrambenih razloga, jer ukoliko jedna drava ima vie stanovnika, u

toliko je jaa. Broj stanovnika pojaava opticaj novca, proizvodnju i izvoz.23 Dok su ratovi sa Turskom podigli znaaj kolonizacije Banata, ratovi na zapadu i u srednjoj Evropi su poveali znaaj Bake za iju kolonizaciju su stvorena dva potivrena plana. 24 Prvi je bio merkantiliste grofa Graalkovia, a drugi fiziokrate barona Kotmana. Kolonizacijom je, oko polovine XVIII veka, rukovodio baron Anton Graalkovi. Poto mu je iz Bea prigovoreno da na raun Nemaca favorizuje Maare i Slovake biva smenjen sa ovog poloaja. Na njegovo mesto dolazi baron Anton Kotman, maarsko-dvorski komorski savetnik. Veoma sposobni Kotman odmah je prionuo poslu. Proputovao je Baku i prouivi autopsijom sva mesta u njoj napisao je podroban izvetaj. Prema njegovom planu trebalo je odmah pristupiti kolonizaciji Nemaca, i prvenstveno podizati agrikulturu, a stoarstvo tek uz agrikulturu ( vie intenzivno talsko stoarstvo ). Predviajui sedmogodinji rat, smatrao je da ova pokrajina moe hranom podmirivati potrebe carstva. Baron Kotman, fiziokrat praktiar, napravio je izuzetan plan za naseljavanje. Zadivljujue je na koliko detalja je mislio i do koje mere je razradio ovaj ogroman projekat. Definitivno oblikovanje dananjih seoskih naselja u Vojvodini izvreno je tokom druge polovine XVIII i poetkom XIX veka, na emu se velikim delom moe zahvaliti baronu Kotmanu, bar kada je Baka u pitanju. 25 Kotman se starao da naselja budu to racionalnije izgraena za agrikulturu. Za plansko izvoenje kolonizacije trebalo je najpre tano premeravanje hatara, zatim mapiranje terena sa oznaavanjem oranica i predija, puteva i mostova. Za sela su odreene uzviice, koje reke ne plave, a mesto njihovo po mogustvu u sredini hatara; u selima i poljima bunari, pored sela utrine i bate, vinogradi (gruntovi). Po Kotmanovom planu trebalo je osnovati to vea sela, kako bi se u gradnji hramova, kola i drugih javnih zgrada to vie utedelo, ali Marija Terezija je za osnivanje manjih sela, da bi njive bile to blie posednicima radi to intenzivnijeg obraivanja.

D.Popovi Srbi u Vojvodini, Matica srpska, N.Sad, 1959. knj.II, str23. Z. Janjetovi Deca careva, pastorad kraljeva, str 44. 25 B.Koji Stara gradska i seoska arhitektura u Srbiji, Prosveta, Beograd, 1949. sr.175.
23 24

 Kotmanov opis Staniia iz 1767.g.

( Wiener Hofkammerarchiv fasc. 704 Ungarishe Kamerale )

Po Kotmanovom planu trebalo je da svaka kua ima svoj vrt za povre i voe, da selo ima svoje ume, vrbake, dudare; drumovi da imaju svoje dudove za hlad i za gajenje svilene bube, pa i utrine kraj sela da budu opasane dudovima, a njive mestimino zasaene topolama, jablanima, brestovim, zbog hlada za poljske radnike i stoku, kao i radi orijentacije na terenu. Hatari su podeljeni na tri dela, pa tako i oranice pojedinih domova. Jedna je odreena za jesenju, druga za proletnju setvu, a trea je ostavljena kao ugar i sluila je za ispau optinske stoke koja je gnojila taj

ugar. Na ivici hatara prostirale su se livade koje su sluile za senokos i za ispau stoke (...) Poljske parcele bile su podeljene putevima, a pojedini posedi oznaeni humkicama sa koevima, na kojima su kuni brojevi sluili za orijentaciju. Svaki vlasnik zasadio je na svojoj njivi po koju voku za hlad oveku i stoci, a voe je sluilo za osveenje poljskih radnika. 26 Sela su morala da imaju izgled pravog ili malo izduenog kvadrata. Glavna ulica trebala je da bude iroka 18-20 hvati, a sporedne 6-8 hvati. I to zbog lakeg prometa i radi lokalizovanja poara. Izgled kua je takoe morao sluiti lokalizovanju poara. Za kue je predvieno da im je front okrenut ka ulici; odstojanje od susedne kue, s obzirom na poar, devet hvati. tale i upe u produenju kue u dvoritu, nipoto popreko, da se poar ne bi irio na susedne kue. Plan je bio gotovo savren. Njegova primena e pokazati i sve njegove slabosti. Zemlja je bila spremna, ali njeno osvajanje i kultivisanje nije bio jednostavan zadatak...

26

B. Jankulov Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku, Maica srpska, N.Sad 1961.g.

Gde god se ovek pojavi, on promeni zemlju, donosi takve novosti na koje zemlja nikad mislila nije. Zemlja je mesto za oveka. Ali to mesto je dajmonski prostor, jer ovde treba da se ispuni njegova sudbina. ovek se nikada ne poistoveuje sa zemljom, ali nikada nije bilo oveka koji je bio nezavisan od mesta na kojem je iveo. Geoloka osnova, svojstven mineralni sastav tla, preovlaujui pravac vetra, isparenja, ugao sunevih zraka ne odreuju samo ivotne odnose oveka, nego oni utiu na rastinje , i tako se ono i kao hrana neposredno ugrauje u ovekovu telesnost. Bela Hamva Pet genija

STANI IA! OVO JE ZA NAS!

Najstarija beleka o stanovnicima Staniia je u kameralnoj proceni i opisu pustare Stanii iz 1746. godine. U opisu pustare, koju je sainio Upravnik upanijske komorske uprave baron Franc Jozef Redl, stoji da je ovde nastanjeno oko 60 zemljodelaca. Iste godine je sainjena i mapa ininjera A. Kaltmita na kojoj je nacrtano pet kvadratia u liniji, pored kojih pie Salaschen ( salai ).27 Prema najnovijim istraivanjima migracija stanovnitva u Bakoj, naseljavanje Staniia je nastavljeno 1749. godine, kada se naseljava nekoliko srpskih porodica iz Bukina. Nakon toga se nekoliko bunjevakih i maarskih porodica iz dananjeg Svetozara Miletia naseljava u Staniiu. To se dogodilo u dva navrata, i to 1752. i 1754. godine. Ove porodice su se naselile privremeno. Kolonizacija Bake se nije odnosila na Srbe poto su oni ve od ranije iveli ovde. Ne samo da nisu dobili nikakve povlastice, ve su esto nasilno preseljavani i premetani iz mesta u mesto, a u njihova sela su naseljavani Nemci, Slovaci ili Maari. Srbe iz Barake i Dautova zadesila je ista sudbina. Bili su primorani da se sele iz mesta u kojima su iveli od Velike seobe pod Arsenijem arnojeviem i da se nasele na pustari koja je bila nekoliko desetina kilometara jugoistono od njihovih naselja. To se dogodilo 1763. godine i ta godina se moe smatrati godinom osnivanja sela Stanii. Te godine u selu se naselilo pedesetak porodica, odnosno oko 200 ljudi. Grupa Srba iz Bokenovia i Prigrevice se naseljava u selu 1764. godine, a 1776. godine se naseljava nekoliko srpskih porodica iz Karavukova. Svim
27

Milan Stepanovi Staniiki Srbi starosedeoci, Panonski mornar br.4. avgust 2005. str.37.

ovim naseljavanjima, broj stanovnika Staniia se za dve decenije vie nego petostruko uveava i ve 1782. godine dostie broj od 1100 stanovnika (od toga oko 1050 Srba).

Mapa Staniia i okoline ( druga polovina XVIII veka ). Na mapi su ubeleena sela Dautovo i Baraka iz kojih su se na Staniiku pustaru Srbi preselili 1763. godine.

Zanimljivo je da je najstarija sauvana arhivska zabeleka o stalnim stanovnicima sa pustare Stanii nastala s one strane Dunava, u Baranji. Naime, kao svedok u sudskom sporu izmeu Beljskog i Daranskog vlastelinstva koji se vodio 1752. godine zabeleen je Jovan Stepanovi iz Staniia u Bakoj. O naseljavanju Srba u Staniiu pie optinski belenik Toa Iskruljev dvadestih godina XX veka. Uprkos injenici to je njegovo delo dosta naivno i sa jakim nacionalnim nabojem, on iznosi veoma intresantne detalje o naseljavanju sela. U Staniiu su Baraani i Dautovci iveli zasebno jedni od drugih. Od dananjeg puta za elezniku stanicu na strani prema Riici iveli su Srbi iz Barake, a prema Somboru oni iz Dautova. Oni su iz ulice Kraljice Marije (Dalmatinska) imali i zasebne ulaze u portu. Imali su i svoje svetenike. I ovo je stanje trajalo sve dok se nisu dobro izmeali i stopili u jedno. Meusobno se nisu uvek slagali ba najbolje, naroito ne momci.

Mapa Staniia i Kruevlja iz 1763.g. Na mapi je ubeleena ulica sa dva reda kua, to znai da je uraena po naseljavanju Srba.

Toa nam prenosi i zanimljivu priu o nastanku naziva sela koja je veoma poznata. Naziv Stanii se spominje prvi put 1635. godine, odnosno sto trideset godina pre naseljavanja Srba iz Dautova i Barake. Nije nam poznato na koji nain ili po kome je pustara dobila ime Stanii, ali znamo da je selo dobilo naziv po pustari na kojoj je izgraeno. Kau, da onda kad su se stari Srbi u prvom mahu selili iz Barake i Dautova na pustaru Stanii, da se ova pustara jo nije zvala Stanii. Voa, koji je stajao seljenicima na elu, bio je jedan postariji ugledni Srbin, ugledan stareina. Sedei na konju, iao je polako napred, a ostali koji kolima, koji pak na konjima, a neki su za njim ili i peke. Najedamput se onima od natrag svidi mesto na kojem su se u tom momentu nalazili za nastanjenje i oni uzviknu: Stani, ia! Ovo je za nas! I oni se tu nastane. Svojoj naseobini u spomen na prve rei , kad su zastali i povikali : Stani ia! nadenu ime Stani-ia. I ovaj se naziv tokom vremena menjao i formirao u re Stanii, pa zatim u Stani i najzad u Stanii. 28 Prema Milanu Stepanoviu, istraivau istorija staniikih srpskih starosedelakih porodica, osnivai Staniia nazvali su naselje prema prezimenu vienijeg ovdanjeg stanovnika ili najbrojnije porodice.29 Njegova pretpostavka je najverovatnija jer su na slian nain imena dobila i druga naselja i pustare u okolini Sombora. I drugi deo legende o nastanku sela je verovatno izmiljen. Srbi se gotovo sigurno nisu mogli seljakati po svom nahoenju i traiti pogodno mesto za ivot. Pustaru Stanii je za njih odredila kameralna administracija i sigurno im nije ostavila mnogo izbora. Verovatnije je da je carski slubenik rekao: Ovo je za vas!, nego neko od seljaka - Ovo je za nas!. Srbi se prvobitno nisu naselili gde se danas nalazi Stanii, nego vie na istonoj strani, blizu dananje kolonije Aleksa anti, koja lei na negdanjoj pustari ara. Ali Srbima se ovaj predeo nije svideo, jer u blizini nije bilo ni bunara, ni trske za pokrivanje kua, ni ribolova itd. I posle prezimljenog zimskog vremena, krenu se Srbi ka zapadu i nastane tamo gde je danas selo Stanii, i gde je onda sa zapadne strane bila velika bara, dubok rit pun ribe, a selo sa istone strane opasano velikim umama. kako navodi Iskruljev.

28 29

Iskruljev Toa Raspee srpskog naroda..., str 449-450. Milan Stepanovi Staniiki Srbi starosedeoci, Panonski mornar br.4. avgust 2005. str.35.

Stanii 1763. godine ( Detalj mape Staniia i Kruevlja )

URBARIJALI STANIIA
Status sela, odnose, obaveze sela i seljaka odreivali su urbarijali od kojih je prvi koji se odnosi na Stanii sastavljen 1772. godine.30 U somborskom arhivu sam ih pronaao na dnu kutije koja je mirisala na XVIII vek. Drugaije se to ni ne moe opisati. Pouteli stari dokumenti pisani nekim udnim latinskim, odnosno kombinacijom srpsko-maarskog jezika i srednjovekovnog latinskog (srpskoslovenski kancelarijski jezik). Prema tom dokumentu selo je u komorskom (dravnom) vlasnitvu i ne uiva nikakvu samostalnu politiku vlast. Stanovnici sela su bili slobodni i mogli su po svojoj volji napustiti selo, ali su bili zakupci dravne (carske) zemlje.

Urbarijalne regulacije za vreme Marije Terezije imale su za cilj da ree itav niz pitanja u odnosima izmeu kmetova i drave, kmetova i feudalaca i kmetova i crkve. Ove regulacije sprovodili su kraljevski komesari u saradnji sa upanijskim i spahijskim inovnicima. - U sela su dolazili upanijski inovnici i u prisustvu seoskog kneza i predstavnika vlastelinstva postavljali tano utvrena pitanja i zapisivali odgovore.
30

Urbarijalna lista iz 1772. godine. Polovina tabele sadri podatke o imovini nosioca domainstva, a u drugom delu su njegove obaveze koje su odreene na osnovu toga ta poseduje.

Stanovnici sela za zakup zemljita imali su obaveze u vidu slubekuluka i u obliku devetine i sedmine roda po usevima. Obaveze su bile izraunate veoma precizno i na primerdomaini su imali obavezu da upravi dravnog spahiluka godinje daju 1.567 jaja. Urbarijal sela je imao i pratei tekst iz kojeg se moe mnogo saznati o svakodnevnom ivotu u Staniiu. Iz prateeg teksta smo saznali da se ve u to doba jedan deo seljaka bavio vinogradarstvom. Sa njiva se nije skidao bogat rod , ali su kudelja i lan bili dobrog kvaliteta. Pored obaveze dravi seljaci su imali da daju poklone dobrog kvaliteta dvojici svojih popova, a imali su obavezu i prema dvojici uvara mesta, beleniku, crkvenjaku i kraljevskom komesaru. Toenje vina i ostalih pia bilo je dozvoljeno od Svetog Mihajla do Svetog ora. U urbarijalu to pie na sledei nain: I. 1550. Godischa po uredbi 36. Articula ili cslanka, szlobodno bude Podloxnikom vino kercsmiti, ili na Mianu iztocsiti od Miholya do Gyurgyeva.

ALOM !
Jedan od najinteresantnijih naroda za izuavanje koji su se naselili na ovim prostorima jesu Jevreji. Njihova istorija je veoma zanimljiva, a njihov znaaj je viestruko nadilazio njihovu brojnost. Kultura, vera, obiaji i svakodnevni rituali ovog naroda su se veoma razlikovali od onih kod ostatka stanovnitva. Iako ih je bilo malo, bili su dobro organizovani i povezani. Njihova sposobnost u trgovini imae veliku ulogu u brzom razvoju i napretku ovih krajeva na koncu XVIII i poetkom XIX veka. Uporedo sa naseljavanjem ostalih naroda naseljavali su se i Jevreji. Njihovo naseljavanje nije bilo plansko i nisu imali beneficije kao ostali narodi. Oni su se mogli naseljavati, ali samo pod odreenim uslovima, esto suoeni sa silnim zaprekama. Uprkos tome, do kraja XVIII veka Jevreji e se naseliti u gotovo svim naseljima Bake. U Staniiu se Jevreji pojavljuju prvi put 1778. godine. Jevreji su pojedinano pristizali i u tome se razlikuju od drugih narodnih grupa. Svi jevrejski naseljenici tokom XVIII veka vode poreklo iz severnih ugarskih upanija, zatim iz Moravske, eke, Slovake i Poljske. Razlog upravo ovih pravaca migracija lei prvenstveno u naredbi cara Karla VI iz 1725. godine o ogranienju broja Jevreja u carsko-kraljevskim naslednim provincijama kao i Zakonu o pravu na sklapanje braka samo jednom detetu. U potrazi za bilo kakvim uslovima opstanka i zasnivanja porodice, mnogi mladi ljudi odluivali su da krenu u Baku, sledei pritom itave kolone planski naseljavanih naroda. Mahom su dolazili, barem u prvim godinama, sa privatnih latifundija. Jevreji Bake XVIII veka odigrali su znaajnu ulogu u seoskoj privredi razvijajui trgovinu onim artiklima kojima je areal raspolagao, a u demografskom i sociolokom smislu dajui nacionalnoj arolikosti i etnikom koloritu jo jedan peat vlastitim obiajima i tradicionalnim nainom ivota. Jedan od razloga dolaska Jevreja u Baku bila je mogunost sklapanja braka. Oni su ovde bili sklonjeni od provera i uspevali su da stupe u brak iako su imali ve oenjenog brata ili udatu sestru. Brak meu Jevrejima Bake XVIII veka je sklapan uglavnom posredstvom, provodadisanjem. Jevreji su pre nego to bi stali pod enidbeni baldahin sklapali brani ugovor. Ketuba, odnosno dogovor roditelja i meusobni dogovor neveste i mladoenje, sadrao je njihove obaveze, prava i mogunosti raspleta nekih nesporazuma kako bi se prevazile krize ili iz njih

bez veih trzavica izalo. Potpisivale su ugovorne strane i rabin. Bez ketube brak unutar jevrejske zajednice nije smatran pravno vaeim. Jevrejske porodice su bile jednogeneracijske, to znai da su se deca nakon sklapanja braka odvajala od roditelja. Specifinost bakih jevrejskih porodica su i lini preceptori, odnosno ljudi koji su deci davali poduku. Mahom su to mladii, neoenjeni, sa osnovnim znanjem da bi dali neku pismenost, edukaciju i preneli deo jevrejske tradicije mladom narataju. Ostali deo vaspitanja u duhu vere predaka pripadao je, kao neprikosnovena privilegija i obaveza, ocu porodice. Jevrejska deca po bakim selima nisu imala priliku za edukacije u vlastitim kolama, to je potpuno razumljivo s obzirom na njihovu brojnost.31

PODLONI MESNOM SUDIJI ILI SVOM VAJDI?

Romi, ili kako se u tadanjim dokumentima navodi Cigani, su iveli specifinim nainom ivota. Habzburka monarhija, koja je bila dobro ureena drava i koja je i na ovim prostorima pokuavala da ustroji jednu dobru i funkcionalnu upravu, se brinula i o ovom narodu. Prvi izvetaj u kojem se spominju staniiki Romi je iz 1777. godine.32 U ovom izvetaju se navodi ime i prezime, zanimanje, nain oblaenja, nain ishrane, vlasnitvo nad konjima, nain trgovine i plaanje poreza. Zanimljivo je da se kod ishrane navodi da li se hrane uginulom stokom. Kod naina oblaenja se navodi da li se oblae ciganski ili na domai nain. Neki od njih su iveli u ergama, dok su drugi u kuama. Za popisivae i za vlast je bilo veoma vano pitanje da li su bili podloni mesnom sudiji ili svom vajdi.

Olga Andrai Jevreji u Vojvodini Izvetaj o novim kolonima Ciganima, 1777. godine, Arhiv Vojvodine Arhiv Bakobodroke upanije 169/1777. Orig.latinski 23 lista.
31 32

DUNAVOM U NEPOZNATO
Nova zemlja za naseljavanje uzbudila je stanovnitvo nemakih pokrajina. Carska povelja, sa kojom su bila upoznata i najzabitija mesta, pokrenula je ogromnu masu ljudi ka jugoistoku. Moemo samo pretpostavljati kako je narod iveo kad je bio spreman napustiti svoja vekovna ognjita i upustiti se u veliku avanturu. Gledano iz dananje perspektive, hiljadu kilometara nije neka ozbiljna razdaljina. U to vreme, bio je to put u jednom pravcu. Ipak, ponuda je bila vie nego primamljiva. Za veoma kratko vreme, Baku i Banat je preplavila masa nemakog naroda. Austrijska dravna administracija je sve predvidela i kolonizacija je dobro isplanirana i sprovedena. O tome kako je to moglo da izgleda, zato je dolo do kolonizacije, i ta su Nemci dobili time to su se ovde naselili saznali smo posrednim putem. Johan Ajman, optinski belenik u Novom Sivcu, oko 1811. godine je zapisao svoja seanja na ove dogaaje. Njegov zapis otkriva mnoge interesantne pojedinosti vezane za kolonizaciju Nemaca i jedinstveno je svedoanstvo o njoj. U drugoj polovini osamnaestog veka u Ugarskoj i Poljskoj bilo je mnogo delimino naputenih i nenaseljenih imanja i pustara pogodnih za naseljavanje, a njihov broj se u to vreme poveavao i zbog toga to su ukinuti mnogi manastiri.33 Habsburka drava je kolonizacije vrila iz krupnih dravnih interesa, a to su podizanje privredne i odbrambene snage drave. Nemci su bili interesantni za kolonizaciju teritorija osloboenih od Turaka iz vie razloga. U Nemakoj su u to doba jo uvek bile vidljive posledice dugotrajnog rata, a zemlja je bila dosta naseljena. Stanovnitvo je u isto vreme bilo pritisnuto dabinama i jedva se moglo prehranjivati. Pored toga Nemci su bili odlini zemljoradnici.34 Nemaki seljaci su posedovali privredne kvalitete koji su mogli da izdre konkurenciju i boljih zemljoradnika nego li to su to bili Srbi i Rumuni.35 Maari, ak ni katolici, nisu uzimani u obzir za naseljavanje ovih krajeva, da im se ne bi priznalo da je to njihova zemlja, koja je, po miljenju dvora, bila osloboena nemakom krvlju. U junoj Ugarskoj kolonizovani su Nemci iz okoline gornjeg toka reke Rajne, iz drave Pfalca, Hesena i iz okoline grada Frankfurta na reci Majni. Stanovnitvo iz ovih predela bilo je veoma poznato po
Reforme Josifa II D. Popovi Srbi u Vojvodini, Matica srpska, N.Sad, knj. II, str 38. 35 Z. Janjetovi Deca careva, pastorad kraljeva, str.49.
33 34

marljivosti i vrednoi u zemljoradnji. Pored Nemaca koji su bili najbrojniji kolonizovano je na ovim prostorima nekoliko naroda (Slovaci, esi, Klimente, Rusini, panci, Francuzi).36 U cilju naseljavanja ovih krajeva, car Josif II izdao je 1782. godine povelju, carski patent kojim je bila regulisana kolonizacija. Prema ovoj povelji kolonistima je bila zagarantovana sloboda veroispovesti i svakoj koloniji je obezbeen svetenik i uitelj. Svaka ratarska porodica je dobila novu kuu sa batom i odgovarajuu koliinu zemlje koja se sastojala od oranice i livade. Pored toga su dobili potrebnu tegleu i priplodnu stoku, kao i sav potreban poljoprivredni alat i sav kuevni pribor. Zanatlije i nadniari su dobili sav potreban pribor za svoj posao, a zanatlije su dobile i 50 rajnskih forinti. 37 Najstariji sin u porodici bio je osloboen vojske. Svi kolonisti bili su deset godina osloboeni svih dravnih i spahijskih poreza. Svaka porodica dobila je besplatan prevoz od Bea do mesta naseljenja i putni troak. Na mestima naseljenja diu se bolnice u kojima se dobija besplatna lekarska pomo i lekovi za sluaj da se neko razboli od putovanja ili promene klime. Prema Ajmanu, sa carskom poveljom je poetkom 1783. godine bilo upoznato i najzabitije mesto u okolini gornjega Rajha, i ona je nainila meu narodom itavu uzbunu u ovom predelu i ceo ovaj kraj bio je spreman da se iseli. Ali naglom iseljavanju su inili prepreke vladari pojedinih dravica. I ipak, velike mase naroda krenue se na put. Jedni su putovali preko Vicburga i Nirnberga za Regensburg, a drugi udarie preko dravice Virtemberg, pa kroz varoi Ulm, Gunsberg i Donauvert za Regensburg u Bavarskoj. Tu su od austrijskog poslanstva dobili nove pasoe, ili su im stare koje su prethodno izvadili u Frankfurtu kod komesara samo potpisali. Iz Regensburga upueni su sa svojim stvarima svi iseljenici u Be. Svi oni koji su teili da se nastane u austrijskoj Poljskoj, u Galiciji, upueni su na vladu eko-galicijsku, a oni koji su eleli da se nasele u Ugarskoj na maarsku dvorsku kancelariju u Budimu. Naseljavanje u Galiciji teklo je tako brzo da su sva imanja bila posednuta ve pri koncu leta 1781. , a ostali koji su pristizali upuivani su u Maarsku. Kolonisti su od svoje postojbine do Sombora putovali 320 asova, i prevalili put od preko 1200 km. Po popisu, koji je izvela somborska kameralna administracija u Bakoj je bilo prazne i nenaseljene zemlje za 3500 porodica. Sam proces kolonizacije bio je veoma organizovan i planski sproveden. Pri dolasku lanovi svake porodice zavedeni su u protokol. Glava porodice je dobio knjiicu u
36 37

S.Gavrilovi Kolonizacija Vojvodine zbornik Matice srpske Za jednu rajnsku forintu moglo se kupiti 150 kg ita.

kojoj su stajali svi potrebni podaci o njemu i lanovima njegove porodice. Kolonisti su dobili praktino sve to im je bilo potrebno za ivot i za obavljanje svakodnevnih poslova. Naselja ili kolonije su dobile, bez obzira na veru, crkvu sa svim potrebnim stvarima. Dobili su opremljenu kolsku zgradu, za vatrogasce potrebnu opremu, stan i zemlju za uitelje itd. Poljoprivreda je odreivala oblik naselja, odosno kolonija. Ona su graena po planu i u kvadratnom obliku. Plan sela je predviao sve tekoe saobraaja u ovim barovitim krajevima, te je tako omoguavao naseljenicima da puteve u naseljima lake popravljaju i kraim putem izlaze na svoje oranice. Naselja su bila ispresecana mnogim uzdunim i poprenim ulicama, a u cilju lakeg sasuivanja puteva i iz higijenskih razloga ulice su kanalizirane uz pomo jendeka ( jarka ). 38 Sve je raeno planski tako da je na svakih deset kua kopan po jedan bunar od kamena, svaka kua je po propisu podizana ( dugaka 20m, iroka 6m, sa 1 sobom, 1 kuhinjom, 1 komorom i 1 talom. Pokrivena crepom. ) Kue su zidane uglavnom od tvreg materijala i u potpunosti su sluile zemljoradnikom nainu ivota. Sobe i ostale prostorije bile su velike i dobro osvetljene. U tim kuama nije bilo ognjite ve tednjak (kuhinja), a u sobama su zidane pei. Uz celu duinu kue bio je otvoren hodnik u koji vode vrata sa ulice. Vrata koja su bila uvuena u zid i do kojih su vodile dve do tri stepenice bile su karakteristino obeleje vapskih kua. Sve to su kolonisti dobili bilo je besplatno. Uprkos svemu, naseljavanje nije ilo onako glatko kao to se to oekivalo. Pored nepredvienih tehnikih tekoa, ometale su ga zloupotrebe izvoaa, nedisciplina samih kolonista i njihova neupuenost u zemljoradnji, poto mnogi od njih nisu bili zemljoradnici. Zemlju, na koju su naseljeni, trebalo je napornim radom u toku niza godina pretvoriti u ziratna zemljita. Starosedeoci Srbi slabo su pripremili zemlju poto su se vie bavili stoarsvom nego ratarstvom, a kad su obraivali zemlju traili su samo lake obradiva zemljita. (...) izlaza ne bee natrag, moralo se prionuti radu i postii vrednije drugove. I dom je uinio svoje. Negdanji beskunici, oseajui se ovde u svom domu, na svom hlebu, nisu se hteli ponovo izlagati beskunitvu, gladi i zebnji. 39 Naseljavanje Nemaca u Staniiu je zapoeto 1770. godine, kada se nekoliko porodica iz Gakova i Kruevlja preseljava u Stanii.
38 39

B.Jankulov Kolonizacija Vojvodine u XVIII i XIX veku B.Jankulov Kolonizacija Vojvodine u XVIII i XIX veku

Najmasovnije naseljavanje Nemaca je izvreno 1786. godine. Tada se oko stotinak porodica preselilo iz atalje, Gakova, Kruevlja, Koluta i Nemenadudvara, gde su iveli od 1720. godine. Period izmeu 1790. i 1830. godine su obeleile migracije nemakog stanovnitva iz okolnih naselja u Stanii. Priliv nemakog stanovnitva je bio posebno intenzivan nakon to je selo postalo trgovite 1811. godine. Najvie Nemaca se doselilo iz sela atalja u dananjoj Maarskoj. Broj nemakih porodica je sa 120, koliko ih je bilo 1790. godine, porastao na 400 do 1830. godine. Naseljenici su bili rodom iz varcvalda, Ulma, Elzasa i Lotaringije.40 Nemaka kolonija se podie u susedstvu Srba, ali je u poetku to posebna naseobina koja je poznata kao Novi Stanii. Ubrzo po naseljavanju Nemci osnivaju parohiju i kolu ( 1788.g.). Nemci i Srbi su se nali jedni pored drugih. Dva udaljena sveta, razliite kulture, obiaji, jezici, vere... U selu je, odjednom, bilo tri puta vie stanovnika, a veliina atara je ostala ista. Srbi su bili nezadovoljni svojim poloajem i naputali su i zanemarivali zemlju. Nemci mole cara da se Srbi presele u Baalma, a odatle da se nasele Nemci... Zajedniki ivot nije poeo bez stresa, ali vreme je inilo svoje. Dve godine posle velikog naseljavanja Nemaca, tj. 1788. godine, dolazi do prvih ozbiljnijih nesuglasica u selu. Kolike razmere je to poprimilo se najbolje vidi iz izvetaja koji je nastao posle nemira koji su izbili u Staniiu usled neslaganja novokolonizovanih Nemaca sa Srpskom optinskom upravom u selu. Podaci o ovim dogaajima su zapisani na 17 listova na latinskom i nemakom jeziku.41 Tri decenije nakon naseljavanja Nemaca (1811.g.) spajaju se Stari i Novi Stanii i selo postaje poljoprivredna varoica koja ima pravo na godinji vaar i pijacu svakog utorka. U prvo vreme, ne poznavajui ih izblie, a sudei verovatno po njihovom oskudnom znanju srpskog jezika, Srbi su vabe smatrali priglupima, ni u kojem sluaju sebi ravnima. Srbi su Nemce u prvi mah podcenjivali jer su mahom bili puka sirotinja.42 Njihov rad i pregalatvo smatrali su kao neku sirotinjsku eprtljanciju i zaludan posao. Davali su im tada svoje njive na uivanje za neko vreme da ih razore, da se napate.43
Oblasti oko nemako-francuske granice. Veliki deo staniikih Nemaca su bili Francuzi koji su se germanizovali. 41 Arhiv Vojvodine, F2- BB, kutija 176./70. , 17 listova-lat.nem. 42 Srpsko vienje Nemaca nastalo je postepeno i dobijalo trajne okosnice kroz veoma dugo vreme. U njega su se upleli kako prodori nemakih vojski na evropski Jugoistok i srpske seobe, putovanja i kolovanja po Srednjoj Evropi, tako i dvovekovno susedstvo time i povezanost dvaju naroda. Andrej Mitrovi Kultura i istorija, Arhipelag, Beograd, 2008. str.132. 43 D.PopoviSrbi u Vojvodini, Matica srpska, Novi Sad, 1963. knj3. str 186.
40

ZADOVOLJNI SA MALO HRANE

Ubrzo nakon naseljavanja Srba, u Staniiu se pojavljuju Maari i Slovaci. Nije nam poznato koji je bio razlog njihovog naseljavanja i da li su se naseljavali pojedinano ili u manjim grupama. Poreklo seoskih Maara i Slovaka se verovatno moe traiti negde na severu Maarske, gde su iveli jedni pored drugih. Maari su se za razliku od Nemaca naseljavali u manjim grupama ili ak samo porodino. Iako su do Mohake bitke 1526. godine bili najbrojniji ivalj na teritoriji dananje Vojvodine, do sredine XVIII veka na ovim prostorima ih je ostalo veoma malo. U Bakoj je plemstvo stalno nastojalo da na svoje posede privue to vie maarskih jobaa, zbog ega je naseljavanje Maara ilo veoma lako. Pored plemstva, napore da privuku to vie Maara inili su i poneki komorski nadzornici. Tako komorski nadzornik Franc Redl44 1748. godine naseljava maarske jobae iz prekodunavskih upanija. Knez Graalkovi se, takoe, svim silama trudio da Bakoj povrati njen raniji maarski etniki karakter. Kolonizacija Maara u Baku naroito je pojaana za vreme Marije Terezije i Josifa II. Urbarijalni edikti ovih vladara imali su za cilj da privuku Maare iz severnih brdskih krajeva. Komora, da bi spreila navalu oloa u Baku, reila je da se mogu doseliti samo oni koji su svoje dugove i dabine izmirili, i da se iz svake porodice moe doseliti samo jedan od sinova.45 Prve maarske porodice se privremeno naseljavaju u selu pedesetih godina XVIII veka. Prema urbarijalu iz 1772 godine u Staniiu su ivele svega dve maarske porodice, a isti je broj i na popisu iz 1783. godine. Ve 1797. godine u selu ivi nekoliko desetina Maara. Njihov broj se vidno poveava uporedo sa naseljavanjem Nemaca i do 1828. godine dostie 640. Iskruljev tvrdi da je Maare i Slovake naselio spahija tj. baron Redl. Veoma je teko utvrditi iz kojih mesta je naseljeno maarsko i slovako stanovnitvo u Staniiu. Najverovatnije su naseljeni iz nekoliko naselja sa irokog prostora koji se prostire uz dananju granicu Maarske i Slovake. Dva dokumenta sa kraja XVIII veka ukazuju na stari zaviaj ova dva naroda. Prvi dokument je molba kolonista iz 1788. godine kojom trae da im se
Franc Redl je 1749. godine postavio kamen temeljac za Gradsku kuu u Somboru. Dve godine kasnije podie kapelu u centru Sombora. Omalena kapela sa krovom orijentalnog stila posveena je Ivanu Nepomuku. 45 B.Jankulov Kolonizacija Vojvodine u XVIII i XIX veku
44

odobri prenos imovine iz Njirada u Sabolkoj upaniji.46 Drugi dokument je takoe molba kolonista iz Staniia da im se vrati imovina koja je ostala u Marotu u upaniji Ostrogon.47 Neka prezimena koja se pojavljuju u urbarijalnim knjigama iz XVIII veka postoje i danas u Staniiu, i gotovo je sigurno da su to preci Maara koji danas ive u selu. Vredni, istrajni, poverljivi i miroljubivi Slovaci nisu mogli ostati nezapaeni pri kolonizaciji june Ugarske ni austrijskim ni maarskim vlastima. (...) Jednoj i drugoj stranci mnogo je stajalo da se Slovaci u sve veem broju naseljavaju u slabo naseljenom Banatu i Bakoj, sa velikim koliinama mortaliteta usled estih ratova i mijazmatine klime, a Slovaci u mnogom pogledu behu uveni sa svoje plodnosti, kao i lake domicilizacije na svakovrsnom terenu. Od njih se s pravom oekivalo mnogo vojnika i mnogo poreznika. Trezveni, zadovoljni sa malo hrane, oni behu vie proizvoai nego potroai, na to su kolonizatorske vlasti naroito obraale panju. 48 Prvi seoski Slovaci koji su stekli slavu i van svog sela bili su Ana Treninka i Jozef Homolka. Iz Bezdana je 1794.g. javljeno da su na somborskom vaaru poinili veliku pljaku. Slovaci su, inae, bili poznati kao miran narod. Oni su se u selu naselili osamdesetih godina XVIII veka, verovatno zajedno sa Maarima.49 Interesantno da se u urbarijalnim knjigama uz neka prezimena nalaze maarska imena, a uz neka slovaka: tako imamo ime Janko Drobina ( sa slovenskim prizvukom ) i Jano Drobina ( maarski). Broj staniikih Slovaka se kretao od nekoliko porodica do preko stotinu stanovnika. Prema pojedinim nepouzdanim izvorima njihova brojnost je ila i do preko 400 poetkom XIX veka. Slovaci su se postepeno pretapali i utapali u Maare i Nemce50, tako da po popisu 1900. godine u selu imamo svega etiri Slovaka. Po Iskruljevu 4/5 seoskih Maara je slovakog porekla. Veoma je teko pratiti brojno stanje Maara i Slovaka u selu tokom XIX veka poto se u popisima vidi samo koliko ima katolika i koliko pravoslavaca. Kad bismo imali taj pregled bilo bi nam mnogo jasnije kako je tekao proces maarizacije Slovaka. Najverovanije je taj proces bio najizraeniji od Nagodbe (1867.g.) do 1900. godine kada je i priveden kraju. Iskruljev kao pomaarene porodice navodi sledee: Drobina, Kriak, umbera, Kolar, Mudri51, Trenka, Marko, Napora, Ralbovski, Ronak,
Arhiv Vojvodine, F2 BB, kutija 181./162. Arhiv Vojvodine, F2 BB, kutija 201./117. 48 B.Jankulov Kolonizacija Vojvodine u XVIII i XIX veku, str 59. 49 Do 1830. godine u Staniiu je naseljeno oko 45 maarskih i 25 slovakih porodica.
46 47

50
51

Zanimljivo je da su se mnoge slovake porodice prvo germanizovale, a nakon drugog svetskog rata maarizovale.
Prezime rusinskog porekla. ( n.a.)

Kolarik, Mihalec, Fabijan itd. Posle prvog svetskog rata vie starih je jo meusobno govorilo slovaki, dok ve pred poetak II svetskog rata niko u selu nije znao taj jezik.

Nakon obustave kolonizacije Bake od strane drave 1787.godine, ona je imala oko 180.000 stanovnika.

RAST BROJA STANOVNIKA STANIIA DO 1820. GODINE

4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 1763.g. 1772.g. 1782.g. 1791.g. 1798.g. 1820.g. JEVREJI SLOVACI MAARI NEMCI SRBI

Napomena uz grafikon: Ukupan udeo Maara i Slovaka u ukupnom broju stanovnika Staniia u posmatranom periodu se kretao od statistike greke do 7%. Veoma teko je proceniti koliko je tano od toga bilo maarskih, a koliko slovakih porodica.

KULTURNO NASLEE CRKVA SV. NIKOLAJA

Preko od optinske kue, na sredini sela, nalazila se stara, niska, daskom izgraena, i trskom pokrivena srpska crkva, a do nje kola.52 Veoma je verovatno da je ovako mogla izgledati prva crkva koju su Srbi izgradili nakon naseljavanja u Staniiu. Prema Beljanskom pravoslavna crkva u Staniiu je izgraena 1772. godine. Verovano je i pre toga postojala neka crkvica jer se 1769. godine u jednom popisu napominje da selo ima jedan hram i pet svetenika. Takoe je malo verovatno da su Srbi, koji su bili istinski vernici i imali pet svetenika u svom selu, bili gotovo deceniju bez hrama. Vera je u to doba (XVIII-XIX vek n.a.) bila najvaniji elemenat celokupnog naeg drutvenog ivota. Ona je proimala ceo ivot, od najozbiljnijih stvari pa do graanske poezije. Sem veoma retkih izuzetaka, u crkvu su ili svi. U crkvu nisu ili samo bolesnici, starci i mala deca. O tome ko ne ide u crkvu vodili su rauna crkva, i drutvo, i ua staleka zajednica i vlast.53 Nepune tri decenije nakon naseljavanja u Staniiu, 1792. godine pravoslavni vernici sela mole od Palatina i Namesnikog vea pomo za gradnju crkve. Kako se u molbi navodi ele graditi novu jer je sadanja mala i trona.54 Sa izgradnjom hrama se zapoelo izmeu 1792. i 1794. godine, a za izvoaa radova je izabran zidarski magistar iz Novog Sada Johan Tokl. Zahvaljujui nesrenom zidaru Toklu o izgradnji hrama je sauvana veoma obimna i detaljna dokumentacija. Tokom izgradnje crkve nekoliko puta je dolazilo do zastoja u radovima, a majstor Tokl se morao obraati i upanijskim vlastima kako bi zatitio svoje interese. Sve svae i prepirke sa metanima i Optinskim poglavarima su dovele do toga da je majstor brutalno isprebijan. Da ukae pomo nesrenom majstoru doao je hirurg iz Baje koji je sastavio zapisnik o stanju povreenog. Nesporazumi izmeu majstora i Optine Stanii su se zavrili sudskim sporom.55 Nije poznato da li je Johan Tokl zavrio gradnju crkve do kraja ili je to uradio neki drugi majstor.
Toa Iskruljev Raspee srpskog naroda... D.Popovi Srbi u Vojvodini, knj II , str 337. 54 Arhiv Vojvodine, F2 BB, kutija 252,/124. lat. 1 list 55 Arhiv Vojvodine, F2 BB, kutija 280b./72. (lat, nem, ma.) 24 lista
52 53

 Hram Svetog Nikolaja iz 1806. godine ( S13 )

Sadanja velika srpska crkva, koja se nalazi na najlepem mestu u Staniiu, osveena je i propojala tek 1806. godine. Da graenje crkve traje dui niz godina bila je veoma esta pojava jer su se one gradile iskljuivo prilozima vernika.56 O trokovima gradnje hrama je voena veoma detaljna dokumentacija i na osnovu sauvane knjige crkvenih rauna se moe veoma dobro rekonstruisati tok gradnje crkve u Staniiu. U ovoj knjizi je zabeleeno kako je sakupljan novac za gradnju crkve i koji su bili izdaci tokom gradnje. Prema knjizi crkvenih rauna najvei deo trokova izgradnje crkve snosili su staniiki Srbi. Sredstva za gradnju su se sakupljala najee dobrovoljnim prilozima u gotovom novcu, ali je zabeleeno da su pribavljana i prodajom marve koju je narod darovao.57 Prvih godina po svetenika ( Stokin, godina kasnije selo obrazovanje seoskih
56 57

naseljavanju Srba, u selu je bilo pet pravoslavnih Vraari, Boroki, upi i Gruji ). Ve nekoliko ima dva svetenika. Nisu nam poznate osobine i svetenika, ali je poznato da su bili veoma imuni58

Dejan Medakovi Srpska umetnost u XVIII veku, SKZ, Beograd, 1980. M. Stepanovi Dvestagodinjica izgradnje i osveenja hrama Sv. oca Nikolaja u Staniiu, Panonski mornar br.5. avgust 2006., str.30. 58 Duan Popovi u svojoj knjizi Srbi u Vojvodini iznosi sledeu zanimljivost vezanu za moralne osobine srpskih svetenika u XVIII veku: Najtea mana naeg svetenstva u to doba bila je sklonost ka alkoholu, te stoga kod izaslanika i sretamo najvie beleaka o odnosu svetenstva

Prema Milanu Stepanoviu, tadanji staniiki svetenici bili su dobrostojei domaini, koji bi, i u poreenju sa bogatim somborskim salaarima i zemljoposednicima, bili meu najimunijim. 59 Primera radi, pop Gligorije Boroki je bio vlasnik 12 bikova, 30 krava, tri juneta, 13 konja, 150 ovaca, 20 svinja i 15 konica pela, sa prinosima od 300 krstina penice ( oko 15,3 tona zrna ), 90 krstina jema, 50 krstina zobi, 70 krstina prosa, 36 metara turske penice, odnosno kukuruza i 25 urni ( oko 1350 litara ) vina.60 Pop Petar Gruji je bogosloviju zavrio u Novom Sadu, a poznato je da je prota Grigorije Boroki imao pravo na porodini grb. Pravoslavna crkvena parohija je osnovana 1774. godine i vezano za osnivanje parohije se napominje da u selu ima 127 pravoslavnih porodica ali da vernici slabo dolaze na bogosluenja. Hram Svetog Nikolaja, iako relativno malih dimenzija, predstavlja najlepi ukras centra Staniia. Skromna jednobrodna graevina sa polukrunom apsidom je klasini primer seoske crkve u Vojvodini. Spoljanji izgled crkve je veoma jednostavan, bez posebnog ukraavanja, sa nekoliko prostih pravougaonih prozora na bonim stranama graevine. Toranj sa svojom visinom i elegantnim baroknim zavrecima, ostvaren u oevidnoj nesrazmeri sa skromnom arhitekturom samog crkvenog broda61 , je savreno uklopljen u arhitektonsku celinu. U crkvu se ulazi kroz otvor visokog tornja, smetenog na zapadnoj strani hrama. Unutranjost ostavlja utisak uzviene skromnosti minulih vremena. Ve nakon nekoliko koraka, posetilac se nalazi pred jednostavnim i veoma lepim ikonostasom.62

prema alkoholu. Trezvenost, doista, nije bila jaka strana naih tadanjih svetenika. Pre bi se moglo govoriti o velikoj sklonosti, nego o nekoj uzdrljivosti prema alkoholnim piima bar tako se moe suditi po belekama o pojedinim svetenicima. 59 M. Stepanovi Dvestagodinjica izgradnje i osveenja hrama Sv. oca Nikolaja u Staniiu, Panonski mornar br.5. avgust 2006., str.28. 60 Milan Stepanovi U Staniiu je uvan jedan od prepisa rukopisa Duanovog zakonika, Panonski mornar, br. 10. , avgust 2011. 61 Dejan Medakovi Srpska umetnost u XVIII veku, SKZ, Beograd, 1980. 62 Dr Pavle Vasi,istoriar umetnosti i profesor Beogradskog univerziteta, 1964. godine je pregledao ikonostas u pravoslavnoj crkvi i zakljuio da je delo nepoznatog majstora sa kraja XVIII veka. Profesor smatra da je umetnik u novi ukomponovao i deo starog ikonostasa, koji je 1763. godine mogao biti donet iz Dautova ili Barake prilikom preseljavanja Srba na staniiku pustaru.

Ikonostas Hrama Svetog Nikolaja u Staniiu. Rad nepoznatog autora nastao u drugoj polovini XVIII veka. ( S 14)

Ikonostas je ukraen ikonama razliite umetnike vrednosti, razliitih stilova izrade i vremena nastanka. Ikone u soklu, koje predstavljaju Hrianske vrline, su novi rad i bez ikakvih kvaliteta. Na etiri prestone ikone su predstavljeni: Sveti Nikola, Bogorodica sa Hristom, Isus Hristos i Sv. Jovan Krstitelj. Na severnim i junim dverima su Arhiakon Stefan63 i Arhanel Mihajlo, dok su na carskim dverima prikazane Blagovesti i Jevanelisti. U drugoj zoni ikonostasa se nalazi sredinja velika ikona na platnu koja predstavlja Tajnu veeru, a sa strana je po est ikona sa stojeim figurama apostola. Treu zonu krasi sredinja ikona na kojoj je predstavljeno Krunisanje Bogorodice, a sa strana su praznine ikone. U sredini gornjeg dela ikonostasa se nalazi Raspee, levo ikona Bogorodice, a desno Jovan Bogoslov. Sasvim bono levo je rtva Avramova, a desno Mojsije i gorua kupina. Iznad toga u polukrunom luku su scene Stradanja. Ikonostas uopte nema rezbarene dekoracije, izuzev carskih dveri, Raspea i ikona Bogorodice i Jovana Bogoslova. Njihov slikarski rad je zografskog porekla i verovatno su nastale oko polovine ili u prvoj polovini XVIII veka. Gotovo sve ikone su slikane na platnu, izuzev prestonih ikona koje su na drvetu i bonih dveri koje su novijeg datuma. Slikarski rad odaje majstora ili majstore skromnijih slikarskih mogunosti. Najuspenije slikarsko reenje je postignuto na sceni Krunisanja Bogorodice i pojedinim prazninim ikonama. Pored ikonostasa u crkvi se nalazi vei broj pokretnih ikona i slika. Celivajue ikone su raene uljem na drvetu i sve su slabiji rad XIX veka (moda prve polovine). Zanimljive su dve manje ikone ( obe 14x28 cm ) raene u tehnici ulja na drvetu, koje predstavljaju Blagovesti i Vavedenje. Ove dve ikone, koje su odlian rad majstora prelaznog stila, su delovi diptiha. Kutija u kojoj su bile je unitena, a one su izrezane i imaju okvir u obliku simetrine barokne vinjete.64

63 64

Izmeu 1877. i 1780. Godine Lazar Gavrilov je platio da D.Petrovi islika ovu ikonu. Zavod za zatitu spomenika kulture Novi Sad, dosije E-413/g br.inv. 3987

PRAZNINI MINEJ Najplemenitije blago crkve Svetog Nikolaja je Praznini minej. Ova knjiga, koja je znaajan spomenik srpske kulture65, je tampana na pergamentu 1538. godine u Veneciji. ezdesetih godina XX veka, kada je ova knjiga ubeleena kao spomenik kulture, ona je bila u veoma loem stanju. Knjiga je bila povezana u iscrvotoene drvene korice koje su bile obloene trulom i pocepanom koom. Povez je bio jako oteen i nedostajala je donja korica. Nedostajale su i mnoge stranice, koje su bile zamenjene runim prepisom. Knjiga je kasnije delimino restaurirana i povezana. Njen izdava je bio Boidar Vukovi ( 1460.-1539.), logotet odnosno glavni pisar i rukovodilac Dravne kancelarije na dvoru Ivana Crnojevia na Cetinju. Nakon pada Zete pod tursku vlast Vukovi emigrira u Veneciju gde deluje kao tampar i izdava. Knjige koje su izlazile iz njegove tamparije rasturane su po srpskim crkvama, a imale su jakog uticaja i drugde na evropskom istoku, sve do Baltika.

65

Zavod za zatitu spomenika kulture Vojvodine, Novi Sad

Poe se tampati ova sveta i boanska knjiga, mjeseca juna, 12. dan (a), a zavri se mjeseca januara, 19. dan (a), u Veneciji, za vrijeme velikog duda Andreje Gritija, koji je u to vreme vladao.

Boidar Vukovi je bio inicijator i tvorac izdavake politike, a za konkretna tamparska i drvorezaka, dakle umetnika ostvarenja, njegove knjige mogu da zahvale itavom jednom nizu majstora koji su radili po njegovom povelenju. Oko Prazninog Mineja se trudio... jeroakon Mojsi ot serbskije zemlji otstvom e ot mjesta nariceamago Budimlju.66 Grafike ilustracije Prazninog mineja su imale nesporan uticaj na srpsko slikarstvo XVI veka, a uoeni su i uticaji ovih ilustracija na raznorodne grane primenjene umetnosti ( iluminiranje rukopisnih knjiga, zlatarstvo, umetniki vez i drugo. ).

Minej - ( Gr.-mesenik ) U pravoslavnoj crkvi: Mesenik, knjiga koja se upotrebljava na bogosluenju, a sadri tropare i sve to se peva o praznicima, rasporeena po mesecima. Minej Praznini, ili Antologion, ili Trefologion, Cvetoslov, sadri slube izabrane iz Mesenog Mineja za Gospodnje, Bogorodiine i naroito potovane praznike u ast nekih svetih. Pored Prazninog Mineja u biblioteci crkve se uva nekoliko knjiga spomenike vrednosti u kojima se nalaze beleke svetenika koje su od

66

Miroslav Panti Knjievnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka

znaaja za izuavanje migracije srpskog stanovnitva u XVIII i XIX veku. Veina tih knjiga je tampana u Moskvi poetkom XVIII veka.67

Crkva Svetog Nikolaja dominira centrom Staniia. ( S15)

RUKOPIS BOROKI Gotovo itav jedan vek, od 1763. do 1860. godine, u Staniiu se uvao dvanaesti po starosti prepis Duanovog zakonika. Rukopis Boroki, kako se jo naziva, je jedan od 25 istoriji poznatih prepisa Zakonika srpskog cara Stefana Duana koji je donet na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika u Skoplju 1349. godine. Rukopis je u Stanii doneo pop Gligorije Boroki, a prema porodinom predanju rukopis su preci Borokih preneli na ove prostore prilikom seobe iz Stare Srbije ili sa Kosova i Metohije. Rukopis je uvan i predavan sa oeva na sinove u ovoj uglednoj svetenikoj porodici sve do polovine XX veka. Na eststotu godinjicu od donoenja Duanovog zakonika, potomci prote Gligorija Borokog su predali rukopis Matici srpskoj u Novom Sadu, gde se i danas uva.
67

Zavod za zatitu spomenika kulture Vojvodine, dosije E-413/, br.inv. 6435.

Rukopis Boroki nastao je, najverovatnije, tokom prve polovine XVII veka u Staroj Srbiji, odakle je u nekoj od brojnih seoba prenesen na prostore dananje Vojvodine. Ispred teksta Zakonika nalazi se i letopis Skazanie vkratce sutiim ot Adama do ninjanjago vremene, koji zavrava dogaajima iz 1638 godine. Na poetku prepisa naveden je nepotpun sadraj, a razliiti rukopisi kazuju da nije delo jednog prepisivaa ( jasno se razaznaju tri rukopisa ). I letopis, i Zakonik, pisani su starim, lepim i itkim srpskim ustavnim slovima, na ukupno pedeset listova ( stotinu stranica ), veliine 24,2 x 16,6 cm.68 EMIGRANT U EMIGRACIJI NEOBINA SUDBINA VLADIMIRA RODZJANKA U vreme kad je vihor rata gutao Evropu i vei deo sveta u Staniiu je za svetenika postavljen Vladimir Rodzjanko (Carska Rusija 1915Vaington/SAD 1999.). Ovaj mladi svetenik je jo kao malo dete sa roditeljima izbegao u Kraljevinu SHS. Njegov deda Mihail je bio poslednji predsednik Ruske Dume. Vladimir je u Beogradu zavrio Rusko-srpsku klasinu gimnaziju 1933. i Bogoslovki fakultet 1937. godine. Naredne, 1938. godine, studira na Oksfordu. Nije poznato zato i kako je ovek sa takvim obrazovanjem, poreklom i inteligencijom postavljen za svetenika u malu i siromanu parohiju poput Staniike. Pravoslavnim vernicima u okupiranom selu, gde su bili izloeni nasilju i pritiscima, je sigurno bio potreban duhovni zatitnik, ali to sigurno nije bio jedini razlog zbog kojeg je on dospeo u Stanii. Mladi i neiskusni, ali istovremeno veoma inteligentni i obrazovani svetenik Vladimir Rodzjanko se veoma dobro snaao i nije sluio i branio samo narod svoje parohije ve sve pravoslavne hriane i Srpsku pravoslavnu crkvu u faistikoj Maarskoj. On je tokom celog rata izvetavao episkopa bakog Irineja o delovanjima na ugroavanju SPC i pokuajima stvaranja Maarske Pravoslavne Crkve. Pored toga, bio je glavna veza izmeu episkopa bakog i episkopa budimskog Georgija.69 U Staniiu je od svog dolaska bio aktivan. Zalaganjem oca Vladimira i njegove supruge osnovan je hor sa dvadesetak lanova.
Milan Stepanovi U Staniiu je uvan jedan od prepisa rukopisa Duanovog zakonika, Panonski mornar, br. 10. , avgust 2011. 69 Episkop Sava Vukovi Pokuaj stvaranja Maarske pravoslavne crkve u toku II svetskog rata
68

ak je i oslobaanje sela na neki nain krenulo iz crkvene porte, gde se okupila grupa seljana pred akciju preuzimanja vlasti od okupatora. Nije poznato da li je i svetenik Rodzjanko uestvovao u organizaciji akcije, ali je u nastupajuim danima odigrao znaajnu ulogu. Sa narodom Staniia je doekao predstavnike Crvene armije, a u prvim danima osloboenja je dao svoj doprinos u normalizaciji ivota u selu. Na zboru seljana je govorio o meunacionalnim odnosima i znaajno doprineo smirivanju tenzija. Krajem oktobra izabran je u Narodnooslobodilaki odbor Staniia.70

70

M.Beljanski Stanii str. 100.

Bez obzira na njegovu pozitivnu ulogu tokom i neposredno po okonanju rata, komunistike vlasti ga hapse pod optubom nezakonite religiozne propagande. Sud ga proglaava krivim i osuuje na osam godina robije u radnom logoru. Posle dve godine, posle intervencije Kanterberijskog nadbiskupa, biva osloboen i zajedno sa porodicom odlazi u Pariz pa u London. Svetenik emigrant je paroh crkve Svetog Save u Londonu od 1951. do 1979. godine, a od 1955.-1978. godine vodi emisije religijskog karaktera na radiju BBC za sluatelje u SSSR i istonoj Evropi. Posle porodine tragedije, 1979. godine prima monatvo (monako ime Vasilije) i odlazi u SAD gde prelazi pod jurisdikciju Pravoslavne crkve u Americi. Za episkopa Vaingtonskog je postavljen 12. januara 1980. godine, a od 1. novembra 1980. do 1984. godine je episkop Zapadnoameriki i San Franciska. Episkop Vasilije Rozdjanko je i nakon penzionisanja nastavio da slui crkvi. esto je putovao u SSSR (kasnije Rusiju) i bio meu narodom koji je za vreme komunistike vlasti osnove vere sticao sluajui njegove radio emisije. Posebno je zanimljiv njegov susret sa jednim od najveih fiziara dananjice Stivenom Hokingom (Stephen Hawking) to je verovatno rezultiralo njegovom knjigom The Theory of the Big Bang and the Faith of the Holy Fathers 1996. godine. U produkciji Moskovkse akademije Natalija Nesterova snimljen je dokumentarni serijal o ivotu episkopa Vasilija pod nazivom (): .

Episkop baki Irinej Bulovi Episkop novosadski i baki, somborski i segedinski Irinej Bulovi roen je 11. februara 1947. godine u Staniiu. Osnovnu kolu je zavrio u rodnom selu, a gimnaziju u Somboru. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 1969. godine. Nepune dve godine boravi u manastiru Ostrog (1969-1970) i predaju u Monakoj koli pri manastiru. Nakon toga odlazi na postdiplomske studije na Bogoslovski fakultet u Atini, gde je, 1980. godine, odbranio doktorsku disertaciju. Sledi krai studijski boravak u Parizu (1980-1981). Za docenta na katedri Svetog Pisma Novog Zaveta na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu izabran je 1981. godine. Za Episkopa bakog ustolien je 24. decembra 1990. godine. ( S16 ) Episkop Irinej je objavio mnoge bogoslovske tekstove, prevode i ureivao nekoliko asopisa. lan je prevodilake Komisije Svetog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, Svepravoslavne komisije za dijalog sa Rimokatolikom crkvom, Svepravoslavne komisije za dijalog sa luteranima, Komisije Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve za dijalog sa analognom Komisijom Biskupskih Konferencija Hrvatske i Srbije i Crne Gore; zatim lan Komisije za organizovanje i praenje verske nastave pri Vladi Republike Srbije, Udruenja biblijskih teologa Grke, Udruenja knjievnika Srbije, Komiteta pokreta za jedinstvo i saradnju duhovno srodnih istonohrianskih naroda i Saveta verskih lidera Evrope Religija za mir.

PREOBRAENJE - VODICA
Nije poznato od kada se Preobraenje proslavlja u Staniiu, ali je sigurno da se proslavlja jo od druge polovine XIX veka, verovatno i due. Ovaj predivan praznik se proslavlja 6. avgusta po julijanskom, odnosno 19.avgusta po gregorijanskom kalendaru u znak preobraenja Hristovog. Obiaj je da se na ovaj dan mese pogae i jede groe, a porodice koje imaju vinograd odnose u crkvu groe i pogae koje svetenik osveti i deli prisutnim vernicima nakon bogosluenja u crkvi. Po narodnom verovanju na Preobraenje se preobraava i menja priroda, voda postaje hladnija, kao i sami dani. Lie od tada poinje da uti i opada. Od Preobraenja se zabranjuje i kupanje u rekama. Po verovanju, Preobraenje je granica izmeu zime i leta, to je inae rasprostranjeno shvatanje i ire. 71 Toa Iskruljev u svojoj knjizi napominje da je ovaj praznik bio veoma slavljen. Za Preobraenje se na Vodici ispod sela okupljala omladina iz celog kraja i nakon bogosluenja uz pesmu i igru proslavljala ovaj praznik. Ispod nekoliko atri, postavljenih na livadi, se jelo, pilo, veselilo i kolo igralo. Svetenik doe meu narod, pone sluiti sveto bdenije, pobona molitva se digne k nebu iz svakog srca, i cela okolina zajei od slonog pojanja. Slavuji koji pre slavljahu ime venoga Boga umiljatom svojom pesmom, umukoe, davi prvenstvo ljudima, koji hvaljahu Boga u svojoj pesmi. - Presvjataja Bogorodice, spasi nas! ree svetenik i narod za njim zapoje to isto. Sad bolesnici pooe k izvoru da se u njemu umiju. Ko se u taj asak umije u tom izvoru, onaj ozdravi od svoje bolesti.72

71 72

Mila Bosi Godinji obiaji Srba u Vojvodini Bogoboj Atanackovi Bunjevka pripovetka objavljena 1852. godine.

Krst i bunar na Vodici ( S17)

PETO POGLAVLJE

NOVA ZEMLJA, NOVI IVOT

O velikim linostima, carevima i caricama, papama i patrijarsima, ministrima i vojskovoama, o svima onima koji su zauzimali prve redove i ispunili pozornicu istorije, mi smo dosta potpuno i dosta tano obaveteni; znamo njihova dela, moemo da im shvatimo pobude, i da se tako pohvalimo da smo im prodrli do same due. Nije vie tako lako im se sie za nekoliko stepena niz drutvene lestvice: ovde, izuzev nekoliko retkih izuzetaka, ostaje mrak. Pa ipak, te figure ljudi koji se nisu peli obasjani velikim suncem istorije moda sadre vie pouke za jednog istoriara nego figure slavnih linosti. arl Dil Vizantijske slike

PRVA POLOVINA XIX VEKA

U krajevima osloboenim od Turaka tokom XVIII veka dolazi do mnogobrojnih promena u uslovima ivota. Relativno dug period mira doprineo je stabilizaciji ovih prostora i omoguio im neposrednije prikljuivanje razvijenijim delovima Evrope. Dolazi do vidnog ekonomskog i socijalnog uspona. Posle vievekovnog ropstva pod turskom vlau srpski narod podie oslobodilake ustanke i udaraju se temelji obnovljenoj srpskoj dravi. Istovremeno, Srbi u Habzburkoj monarhiji osnivaju kulturne i prosvetne institucije ( Matica srpska 1826.g. ). Srpski seljaci na teritoriji dananje Vojvodine polako prelaze sa stoarstva, koje je kod njih bilo dominantno zanimanje, na ratarstvo. Uprkos injenici da je poljoprivreda bila glavna i najznaajnija grana privrede ona je znaajno zaostajala za engleskom ili nemakom poljoprivredom. Prinosi su bili veoma mali ( na kilogram semena dobijalo se etiri do pet kilograma ita ), obrada zemlje je bila primitivna, a itarice su se skladitile u rupama u zemlji. Negativnom stanju u poljoprivredi su doprineli i katastrofalno loi putevi.73 Industrijski razvoj je bio takoe veoma slab, to je dodatno suzilo trite za poljoprivredne proizvode. Nemci uvode mnoge novine u obradi zemlje i gaje nove kulture koje su bile nepoznate na ovim prostorima. Revolucija 1848.godine donosi ogromne promene na teritoriji celokupne Habzburke monarhije, a naroito se menjaju odnosi na selu. Maarska revolucija je pored naprednih ideja donela i sukob Maara sa mnogim narodima koji su iveli sa njima, a najei je bio sukob Srba i Maara. U Evropi ovo je period liberalnog kapitalizma, zasnovanog na slobodnoj konkurenciji.

Trgovci, ako su ili na due putovanje, pre polaska na put pisali su testamente. Unger M., Szabolcs O. Magyarorszag tortenete, str. 154.
73

SELO PRERASTA U VAROICU

Svakodnevni ivot u Staniiu prve polovine XIX veka nam je slabo poznat. Veoma mali broj dokumenata i zapisa je sauvan iz tog perioda, a da se direktno odnose na Stanii i njegove itelje. Na osnovu popisa stanovnitva moemo zakljuiti da se selo razvijalo i napredovalo iz deceniju u deceniju. Za pet decenija, od 1800. do 1850. godine broj stanovnika sela se duplirao i premaio pet hiljada. Najintenzivniji rast broja stanovnika je bio u drugoj deceniji XIX veka, nakon to je Stanii postao trgovite. Jo jedan posredan pokazatelj moe ukazati da je ovo period intenzivnog razvoja sela, a to je porast jevrejske zajednice u selu. Oni, kao veti trgovci i narod sa oseajem za posao, su se naseljavali tamo gde su mogli dobro zaraditi. Krajem XVIII veka u selu je ivela tek jedna jevrejska porodica, dok se oko 1850. godine vie od 150 stanovnika izjanjavalo kao pripadnik ovog naroda.

Selo u ravnici
Pre kolonizacije Bake u XVIII veku, srpska sela su bila ratrkana sa u proseku 50 domova. Selo sa okolnim poljem inilo je teritorijalnu celinu. Mee su ponajvie inili prostori ( dolina, obala, pusti prostori, groblja ). Na elu sela stajao je knez ili birov. On je imao manje da brine o selu, a vie da pomae zemaljskim, vojnim i komorskim vlastima, naroito pri ubiranju poreza. Prvi zapisani seoski knez ( birov ili predsednik seoske optine ) bio je 1767.g. Stefan Terzibai ( sa nadimkom Burgija, predak Burgijaeva ), a porotnici ( ekuti ili zakletnici ) bili su Nikola Komlenovi ( predak ovdanjih Komnenovih ) i Todor Budimac. 74 Nemaka optina, koja je osnovana u Novom Staniiu, imala je na elu sudiju (Richter) i est porotnika koji su upravljali svojim delom sela.75 Poto je javna bezbednost bila slaba, na selima se nalazilo dosta organa za uvanje bezbednosti. Vlastela je po selima drala svoje hajduke, subae i latove, a upanijska vlast imala je svoje organe zvane varmee. Sela su imala i svoje peate. Spisi snabdeveni sa njima smatrani su pouzdanijim od spisa sa potpisima. Veliki broj sela je na svom peatu imao ucrtan raonik kao simbol zemljoradnje ili neto to objanjava ime sela.
74 75

Milan Stepanovi Staniiki Srbi starosedeoci, Panonski mornar br.4. avgust 2005. str.40. Nikolaus Rettig Ortsgeschischte der Gemeinde Stanischich, Mnchen, 1977. str.25.

Peat sela Stanii koji je bio u upotrebi od 1776. do 1780. godine bio je okrugao , a unutar kruga se nalazio natpis na latinskom Peat komorskog dobra Stanii. Unutar teksta nalazio se lik pravoslavnog popa koji blagosilja enu.

Peat komorskog dobra Stanii. Kako se odvijala kolonizacija tako su i sela dobijala oblik koji se u osnovi odrao do danas. Sela su bila preseena unakrsno sa dve ulice koje su ih delile na etiri dela. Na raskru, u sreditu sela, obino se nalazio veliki drveni krst, koji je bio ukraen i obojen. Prvobitni Stanii inile su tri ulice: dananje Osloboenja, Dalmatinska i Karaoreva. Prema urbarijalu iz 1783. godine kue seljaka su smetene u propisanom redu u podnoju Teleke. Selo je tada imalo 143 srpske kue i 1250 stanovnika. Ubrzo po naseljavnju Srba gradi se crkva (1772. godine), koja je posveena Svetom ocu Nikolaju76. kola je poela da radi dve godine kasnije.

76

Ova crkva je bila od naboja i prekrivena trskom.

A u selu kuerak mali

U to doba srpske kue su bile graene u istom obliku. Od naboja i erpia, a bile su prekrivene trskom ili daskama, retko crepom. O kuama seoskih Srba znamo da su bile male trare, ali veoma bogate. U kuama nije bilo patosa ve samo zemlja. Unutranjost kua se sastojala iz jedne komore, velike kujne i jedne prazne sobe u kojoj se , po turskom obiaju, du zida, uzdu i popreko, prua niski krevetac, a na njemu nekoliko zguvanih jastuka pokrivenih arenim dlakavim ilimima, a takvih posteljnih stvari na vie gomila, jedno od drugih odeljenih, nalazi se i na minderlucima. Nou se prostru ilimi po minderlucima, a jastuci stave pod glavu. enskadija se pokriva svojim suknjama, a mukarci spavaju u kuhinji, na tavanu, u staji, izuzev stareine zadruge, koji se odmara na starom rasklimatanom slamnom krevetu iza vrata. 77 Naseljavanje Nemaca i priliv ostalih naroda, u prvom redu Maara i Slovaka, menjao je i izgled Staniia i svakodnevni ivot njegovih stanovnika. Nemaka kolonija bila je kao nacrtana. Kue u paralelnim redovima, pravilnog razmaka, istih dimenzija i istog izgleda. Kako je vreme odmicalo jednolian izgled vapske kolonije se menjao. Zbog poveanog blagostanja i veeg prirasta dece nastaju kue uzdunog tipa paralelno sa ulicom i sa poprenim rogljastim produenjem za tale i upe. Ove kue bile su poznate pod imenom Langhauz (Langhaus) ili Gangzajtigeshauz (Gangseitiges Haus). Jo jedna novina je karakteritina za nemake kue 19. veka, a to je kuica u dvoritu takozvani Klajnhauz. Ova novina je socijalnog znaaja. Poto najstariji sin dovede enu u kuu i preuzme gazdinstvo, njegovi roditelji mu predaju glavnu kuu, njive i celo gazdinstvo, a sami prelaze u malu kuu gde ive odvojeno, da ne budu ni u emu smetnja mladima. Dvorite je bilo poploano opekama, a iza dvorita je guvno za ambar, kotarku, svinjac, slamu, plevu i tuluzinu. Iza guvna obino je bio vrt.

77

Duan Popovi Srbi u Vojvodini, knj.3, str132.

OPPIDUM SZTANISICH
Stanii, nakon spajanja srpske i nemake optine u jednu, 1811. godine postaje trgovite ili varoica (latinski oppidum, maarski mezvros)78. Ovo je bio veoma znaajan dogaaj za daljnji razvoj naselja i njegovu budunost. Promenom statusa, Stanii je dobio dozvolu da dva puta godinje organizuje vaar, to e pozitivno uticati i na lokalnu proizvodnju i na trgovinu.

Otisak carskog peata u crvenom vosku koji predsavlja grb Habzburke

monarhije. Prenik mu je oko 10 cm i nalazi se u okrugloj drvenoj kutiji sa poklopcem. Kutija je povezana sa carskom poveljom.( S 18)

Poljoprivredne varoice ( lat.- oppidum ) su naselja koja su njihovi gospodari ( u sluaju Staniia je to bio car ) privilegovali u odnosu na ostala kmetovska naselja.
78

 Povelja iz 1811. godine sa potpisom cara Franca I i sa peatom

monarhije. Pronaen je sluajno tokom snimanja dokumentarnog filma o katolikoj crkvi u Staniiu, januara 2009. godine. Pronaao ga je sluajno, prekrivenog prstom praine, zvonar Nandor Marko. Privukla ga je kutija sa peatom, ali nije znao ta dri u ruci. Dokument, pisan na latinskom jeziku, se odnosi na promenu statusa Staniia u varoicu. Car Franc I Austrijski slubeno je nosio ovaj glomazni i glamurozni naslov: "Mi, Franc Prvi, milou Bojom car Austrije; kralj Jeruzalema, Maarske, eke, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Galicije i Lodomerije; nadvojvoda Austrije; vojvoda Lorraine, Salzburga, Wrzburga, Franake, tajerske, Koruke i Kranjske; veliki vojvoda Krakova; knez Transilvanije; markgrof Moravske; vojvoda Sandomierza, Masovije, Lublina, Gornje i Donje leske, Oswiecima i Zatora, Tesina i Furlanije; knez Berchtesgadena i Mergentheima; kneevski grof Habsburga, Gorice, Gradia i Tirola; markgrof Gornjih i Donjih Luica i Istre".

SVAKODNEVICA POLJOPRIVREDNE VAROICE

Da smo u mogunosti da putujemo kroz vreme i da se naemo u Staniiu sa poetka XIX veka, kakvu sliku bismo zatekli? Stanii se od svog osnivanja do tada jako izmenio. Narastao, proirio se i spojio. I nastavio je da raste. Postajao je sve privlaniji za nove naseljenike koji su ili za svojom srenom zvezdom. Plodna zemlja je vredne bogato nagraivala. Drutvo na selu, bar po zanimanju, bilo je jedinstveno; svi su se uglavnom bavili stoarstvom i zemljoradnjom. Ovim zanimanjem bavili su se svi koji su iveli na selu: i seljaci, i oni koji se nisu bavili samo zemljoradnikim poslovima, kao svetenici i zanatlije. Iako je drutvo uglavnom bilo jedinstveno po zanimanju, ono se ipak razlikovalo po polu, po starosti, po materijalnom stanju, po drutvenom poloaju, pa i po glavnom zanimanju. Mukarci su se bavili svojim poslovima, a ene svojim; stariji jednim, mlai drugim. i grupe i pojedinci, od najstarijih do najmlaih, imali su svoje brige, obaveze i poslove, kao i svoj odmor, razonode i radosti. Kalendar i sat u to doba su postojali, ali na selu njih nije imao niko. Godina se nije delila po mesecima, nego po godinjim dobima i praznicima, naroito onim najveim: po Boiu , Uskrsu, Duhovima, Mitrov danu, sv.Nikoli, Bogojavljenju, urev-danu, Petrov-danu itd., i postovima, pa i po manjim praznicima. Stariji svet naroito ene, znao je tano kada pada koji praznik, svetac ili svetaac; da li se u taj dan radi ili ne radi; da li se posti ili ne posti. Dan se delio u svanue ( ili zoru ), podne i vee. Slino se delila i no: u vee, pono i zoru. Pojedina doba preko dana odreivana su po poloaju Sunca, a nou po poloaju zvezda, po kukurikanju petlova (prvi petlovi ), ili drugim elementima. Kakvo e biti vreme lepo ili runo nasluivalo se po dranju i ponaanju domaih, ponekad i divljih ivotinja, ili nekih drugih znakova. Na slian nain vrene su i prognoze o plodnosti godine, kao i o pomoru. 79 Srbi u Staniiu su bili poznati kao bogati stoari. Prostrane livade i panjaci oko sela pruali su im odline uslove za ovaj posao. Veliki opori goveda i velika stada pasla su po nepreglednim panjacima. Poznato je da su imali 15 velikih stada ovaca, a u svakom stadu po 1500 komada. Marva je pasla u velikim oporima: zasebno krave , zasebno junad, a zasebno volovi.
79

Duan Popovi Srbi u Vojvodini, knj.3, str259.

O bogatstvu Srba u selu prvih decenija njihovog naseljavanja govori Toa Iskruljev : Kad su nekad Srbi u selu bili jaki, te kad su svoju marvu terali kroz veliku ulicu na pau, ona je ovu vrlo iroku ulicu tako zaguila bila da kola nisu mogla proi kroz opor, ve se saekalo dok stoka u miru ne proe. Nisu samo prostrani panjaci i sklonost neradu mamili nae pretke (Srbe- n.a.) da se bave stoarstvom nego to je ono a to je bilo daleko vanije: prualo seljaku hranu, odeu i obuu, dakle sve ono to je najbitnije. 80 Kod Srba staje i obori za stoku nisu postojali. I leti i zimi, i za najveeg nevremena, stoka je ivela u polju, a to je veoma nepovoljno uticalo na njen kvalitet. Prvobitno je svako uvao svoju stoku, tek u drugoj polovini XVIII veka, po naredbi vojnih vlasti, odreeno je da svako selo mora imati pastira ili obanina. Za razliku od Srba, Nemci su nerado drali volove i ovce. Oni su radije drali krave i konje kojima su i obraivali zemlju. Zemlja se obraivala drvenim plugovima to je bio teak i iscrpljuju posao. Za ovaj posao bila je potrebna upotreba veeg broja konja ili volova za vuu. Zemlje je bilo i vrlo mnogo i plodne, ali se stanovnitvo slabo bavilo zemljoradnjom a uz to je i loe obraivalo zemlju.81 Kako je stanovnika bilo malo a zemlje dosta, to su seljacima davane dovoljne povrine zemlje (poseda ili sesija ). Seljaki posed bio je u raznim krajevima ve prema kvalitetu i raspoloivim koliinama zemlje kraja razne veliine od 26 do 40 jutara. Smenom pokolenja i deobom na sinove, posed se u porodici delio srazmerno broju sinova koji su u deobi uesvovali. Ubrzo su celi posedi postali izuzetak, dok su etvrtine poseda smatrane normalnim seljakim posedom. Posed je predstavljao pravnu i privrednu celinu, ali ne i fiziku. On nije sainjavao neprekinutu povrinu, poto su se pojedine njive i oranice nalazile u raznim potesima, rudinama seoskog polja ili hatara.U vreme o kojem piemo, i livade su bile u individualnom uivanju seljaka, a za potrebnu ispau i drvarenje sluili su im nerazdeljivi panjaci i ume. Svoje potrebe podmirivao je seljak iz prinosa svoga poseda, a obaveze prema caru ili vlastelinu sastojale su se u davanju plodova i u vojnikim i u teakim slubama. Veoma retko, i u sasvim neznatnim koliinama, kad bi za neku
Duan Popovi Srbi u Vojvodini, knj.2, str270-272. Ovo se uglavnom odnosi na Srbe pre naseljavanja Nemaca. Primarna grana poljoprivrede kod njih je bilo stoarstvo, a zemlja je najee zanemarivana.
80 81

sasvim izvanrednu potrebu morao nabaviti novac, seljak bi i prodavao svoje proizvode: njegova privreda bila je uglavnom naturalna. U obraivanju polja seljak nije bio potpuno slobodan. On nije mogao na svojoj oranici sejati useve prema individualnoj potrebi svoga gazdinstva, ili po svom slobodnom nahoenju i izboru, nego se morao pridravati tradicionalno utvrenog reda, obrazovanog na osnovu iskustva i kolektivnih potreba sela. Ko taj red ne bi potovao kad na primer ne bi pobrao i odvezao plodove sa svoje njive za vremena, pre nego to optinska uprava otpusti neki potes za optu ispau seoske sitne i krupne stoke -, sam bi snosio tetu. Obradiva zemlja obraivana je po sistemu treaenja ili tropolja; naime, celokupne obradive povrine nekog sela bile su podeljene na tri kompleksa, otprilike podjednaka po povrini i plodnosti. Zemlje jedne treine zasijavane su ozimim itima ( penicom, jemom, ovsom ili napolicom od njih ); zemlje druge treine jarim itima (kukuruzom , zobi ) ili drugim kulturama (bostanom , duvanom), dok je trea treina ostavljena te godine na ugari ( ili na ugaru ), tj. neobraena, da bi se odmorila. Naredne godine bi se vrste kulture odnosno ugarenje pomerili za jednu treinu; tako je ilo iz godine u godinu. Oranice su se u Staniiu krajem XVIII veka ubrile svake desete godine to nikako nije bilo dovoljno. Na osnovu obaveza koje su imali staniiki seljaci moe se proceniti koje kulture i koliko su gajili. Najvie su gajili ito, za kudelju i lan se napominje da su dobrog kvaliteta. Zemlja se orala sa etiri vola u jarmu. Jesenji usev je donosio po jutru 5-6 pounskih merova (oko 300 kg ) prinosa, a proleni 4-5 merova ( oko 250 kg ). Nadnica za risare-eteoce u Staniiu 1810. godine je iznosila deseti ili jedanaesti deo od prinosa penice. Penica se vrila uz pomo konja koji su trali u krug na guvnu. Vlasnici konja su dobijali jedanaesti ili dvanaesti deo od roda i hleba i malo mesa. Ovakav nain vridbe su vabe preuzele od Srba jer je bio mnogo bri i jednostavniji od obavljanja runo- mlatilicama (kako su to radili u starom zaviaju).82 Spahijsko guvno, odnosno mesto gde se odvajala sedmina i desetina za vlastelina (barona Redla), se nalazila iza dananjeg pravoslavnog groblja. Kukuruz je poetkom XVIII veka bio jedva poznat, a do kraja veka je postao dominantna kultura. Gajenje ove biljke su nemaki kolonisti preuzeli od Srba starosedelaca. Pored gajenja ove biljke Nemci su preuzeli i
Z. Janjetovi Srpski uticaji na svakodnevnu kulturu Nemaca u Vojvodini, Godinjak za drutvenu istoriju 2. Beograd 2009., str 23.
82

graevine za njegovo skladitenje, i to zajedno sa nazivima hambar, ardak ili kotarka.83 Nemci su proizvodili takve proizvode koji su bili srazmerno najunosniji, kao isto ito, kudelju, lan, repicu, duvan. Kao odlini zemljoradnici, Nemci su ve poekom XIX veka proizvodili znaajne vikove, prvenstveno ita koje su izvozili. Pored itarica znaajan je bio izvoz duvana (gajenje duvana su preuzeli od Maara i Srba) i proizvodnja kudelje, uljane repice i svile. Ostale grane poljoprivrede su bile manje ili vie razvijene, dok su neke bile u odreenim regionima dominantne u drugim nisu postojale. Povrtarsvo u to doba jedva da je i postojalo. Pelarstvo je bilo veoma primitivno, ali veoma raireno i vano ( U to doba nije proizvoen eer od trske ili repe. ). ivine je bilo dosta ( kokoi, patke, guske ), ali je mnogo stradala od grabljivica. Ribarstvo je bilo veoma korisno zanimanje jer se u to doba mnogo postilo i riba je tad bila veoma vana hrana, uz to i prirodne karakeristike su pogodovale ovoj grani poljoprivrede. Lov je bio dozvoljen samo vlasteli i njihovim inovnicima, plemiima i oficirima. Sprovoenjem kolonizacije ubrzan je proces prelaza sa stoarstva na ratarstvo, koje poinje da zauzima sve vanije mesto u poljoprivredi ovih krajeva. Kolonizacija je bila tako snana da se, i pored ogromnih kompleksa zemljita dobivenog zadolmljavanjem reka, ve krajem XVIII veka poinje unekoliko oseati ak i oskudica u oranicama. Broj pustara bivao je stoga sve manji, a itorodnih polja sve vei. Umesto stoarstva javlja se ratarstvo, a umesto delebdija javljaju se itarski trgovci, koji kupuju hranu ( penicu, kukuruz, jeam, zob, proju) i na svojim laama prevoze je Savom, do Siska, za Hrvatsku i Italiju, ili Dunavom, do Komorana i ura, za Austriju. 84 Tridesetih godina XIX veka celokupno stanovnitvo Staniia se bavilo poljoprivredom, pa tako i trgovci i zanatlije.Kako je naselje raslo tako su i potrebe za zanatskim proizvodima i trgovakom robom rasle. Veinu potreba sela namirivali su lokalne zanatlije, kojih je 1828. godine bilo 31 i to: 9 tkaa, 2 obuara, 14 vlasnika mlinova (suvaja), 1 mesar, 3 kovaa, i po jedan kolar i uar. Gotovo sve to je bilo potrebno jednom seoskom domainstvu se proizvodilo u mestu, a o posebnim potrebama seljana brinulo je deset trgovaca na sitno. O tome ta su seljaci posedovali saznali
Z. Janjetovi Srpski uticaji na svakodnevnu kulturu Nemaca u Vojvodini, Godinjak za drutvenu istoriju 2. Beograd 2009., str.21. 84 Duan Popovi Srbi u Vojvodini, knj.2, str 273-274.
83

smo iz njihovih poreskih obaveza. Austrijska drava i njena administracija vodili su evidenciju o svakom selu, o svakom gazdi. Znali su koliko kokoaka ima u svakom kokoinjcu. Koliko jaja snese kokoka za godinu dana. Nita seljak nije mogao sakriti i za sve je plaao porez. Porez su seljani plaali na 34 vola za vuu, 145 steonih krava, 961 konja za vuu, 1207 ovaca i na 123 svinje. Oprezovane su samo one ovce i svinje koje su starije od godinu dana. Jevreji u Staniiu ive praktino od nastanka sela. Uprkos injenici da ih je u selu malo imali su vanu ulogu. Seoski Srbi su bili poznati ovari, a Jevreji trgovci koom i vunom. U Ugarskoj XVIII veka Jevreji su bili usmeravani ka suenom izboru zanimanja kojima su se mogli baviti. Bilo im je zabranjeno da se bave intelektualnim profesijama i nekim zanatima ( peatorezaki, zlatarski, sapundijski, izrada alitre i baruta ). Poto im je bilo zabranjeno posedovanje nekretnina, pogotovo zemlje, kao primarna grana delatnosti ostaje im trgovina. Vie od polovine Jevrejskog stanovnitva ivelo je od trgovine. Poetkom naseljavanja Jevreji se mahom opredeljuju za trgovinu koom, a pored toga vana stavka u trgovini bila je vuna. esto se koarenje kombinovalo sa otkupom vune. Jevreji veletrgovci (Quaestores ) trgovali su i ribom, medom, duvanom i voem. Trgovci sitnom robom (Mercatores, Mercatores minutiarum, Minutarium) su prodavali obilazei okolna mesta kolima ili kasnije u malim duanima improvizovanim u svojim kuama. U arolikom asortimanu imali su robu koje se u obinom domainsvu trailo. Jevreji tek krajem XVIII veka dobijaju mogunost da dobijaju majstorska zvanja i da stupaju u esnafe. U poetku, prisutni su zanati vezani za trgovinu koom - opanarski i krznarski. isto jevrejsko zanimanje je ahter, ritualni kolja ivine, bez kojeg je nemogue zamisliti jevrejsku tradicionalnu ishranu. Potpunih siromaha meu Jevrejima je bilo veoma malo poto se zajednica starala da pomogne ljudima trenutno nesposobnim da zarade za ivot. Zajednica je pruala mogunost onima koji su bili u problemima da ponovno zaponu posao. Samo u sluaju da ti napori ne daju rezultate ovek je ostavljen da se stara o sebi.85

85

Olga Andrai Jevreji u Vojvodini

BARONSKA PORODICA REDL

Jedan od najbitnijih dogaaja u istoriji sela jeste prelazak Staniia iz dravnog (kameralnog) vlasnitva u posed baronske porodice Redl. Ovaj dogaaj e imati dugorone posledice po razvoj naselja, koje e posebno biti izraene do sredine veka tj. do revolucije 1848-49. godine. Prvi predstavnik porodice Redl koji se spominje u istorijskim izvorima Bake je Franc-Jozef Redl- savetnik pri maarskoj kraljevskoj dvorskoj komori i upravnik bakih i potiskih krunskih poseda.On za svoje zasluge 1759. godine dobija austrijsku plemiku titulu, a 1765. godine zajedno sa sinom Francom maarsku plemiku titulu. Franc ( umro 1801. godine i sahranjen u kripti u Staniiu ), koji je takoe bio dvorski savetnik, u Beu 1780. godine za svoje zasluge dobija posed Rastinu. Iste godine kupuje i posed Kelebiju kod Subotice.86 Franca nasleuju sinovi Imre-Emerih i ula-Iulius ( graditelji katolike crkve "Ime Marijino" u Staniiu ). Stariji sin Imre (1793.-1851.) je bio gospodar Staniia, Kelebije ( kod Tompe u Maarskoj ) i are (dananji Aleksa anti). Imao je troje dece: erke Malvinu (1833.-1857.) i Klaudiju (1835.-1908.) i sina Belu-Adalberta (1837.-1905.). Mlai ula koji je bio gospodar Rastine i dva poseda u Austriji (Karnabrun i Streitdorf) je imao dva sina: Imreta (1825.-1856.) i LajoaLudviga (1830-?). O "rastinskoj grani" porodice imamo veoma malo podataka. ulin sin Imre je imao samo jednu erku. Mlai Lajo je bio konjiki kapetan i poslanik u maarskom parlamentu. On je imao dvoje dece: sina Ludviga Franca Juliusa-konjikog kapetana (1863.-?) i erku Agatu Jozefinu (1864.-?).87

86
87

Angeli Philip Chronik der Adelsfamilie Redl von Rottenhausen , Manhajm, 1992. - rukopis Slobodan Vukobratovi Baroni Redl - Rastina - rukopis

Bili su ktitorizatitnici katolike crkve u Staniiu i delom zahvaljujui njima crkva je bogato ukraena. Vitrai su darovi barona iz ove porodice. Osim crkve, nije poznato da li su jo ostavili neko materijalno dobro iza sebe i kako su se odnosili prema selu. Poetkom XX veka baron Bela Redl je izgradio katoliku kolu kao svoju zadubinu. Zgrada je jo uvek u prvobitnom stanju i u njoj se danas nalaze deije zabavite i privatni stanovi. Ispod crkve se nalazi kripta u kojoj su lanovi porodice Redl sahranjivani do kraja I svetskog rata. up sa srcem barona. ( S20) Natpis na tabli ispod upa : COR BARINUL II A GERAMB DXXX DEC. AO: MDCCCIV DEMOR Poetkom XIX veka, kada su baroni Redl bili na vrhuncu moi i bogatstva, pored svojih poseda imali su u zakupu posede u Emuiu (dananji Sokolac kod Kule) i dva poseda kod sela Teleka. Ogroman posed porodice je 1848. godine podeljen na dva dela posed Rastina i posed Kelebija. Posed Kelebija je pripao baronu Beli Redlu, koji nije imao dece i tako se ta grana porodice nakon njegove smrti ugasila.88
Ova grana porodice Redl jo uvek ima ivih potomaka preko Beline roene sestre. Potomci Redlovih ive u Austriji.
88

Zahvaljujui ogromnom bogatstvu, Redlovi su uvodili mnoge novine u obradi zemlje. Ve u prvim decenijama XIX veka se oslanjaju na rad nadniara koji je mnogo produktivniji od kuluka koji je bio prisila. Oko 1850. godine oni su u svom posedu imali parni mlin, vodenicu i fabriku alkohola i sireta (piritusa). Bogatstvo koje im je obezbeivao posed je omoguio porodici ivot u izobilju. lanovi porodice Redl stanuju u Beu i preko godine u Rastinu navraaju kada su etveni radovi, dovodei sa sobom poslugu (kuvara, sobaricu i druge.). ive u dvorcu, govore samo nemaki, okrueni su cveem i zelenilom, a poslovima rukovodi ipan sa pomonicima to su zadueni za ratarsku i stoarsku proizvodnju.89 Porodica je posedovala i ergelu od 150 konja. Ergelu je osnovao Franc Redl od kobila zaplenjenih u turskom ratu krajem XVIII veka.

Kobila iz ergele Lajoa Redla u Rastini. Na posedu je bilo i 440 goveda, od ega 110 volova za vuu i rad, 106 krava i 6 bikova. Na posed su na sezonski rad dolazili Slovaci iz upanije Zoljom. Vlastelinstvo je 1909. godine nabavilo dva velika parna pluga, koji su imali po est raonika.90 Sudbina barona Redl iz Rastine posle I svetskog rata je slabo poznata. Biroi i seljaci su 31. oktobra 1918. godine napali i opljakali dvorac i posed Redlovih. Nekoliko dana nakon toga, pod pretnjom smrti, seljaci su morali da vrate volove, konje i druge vrednosti koje su opljakali. Taj dogaaj se zbio u vreme anarhije na kraju rata pre dolaska srpske vojske. Po zavretku rata, deo poseda im je oduzet i dodeljen solunskim dobrovoljcima, a drugi deo poseda su uspeli prodati. Sudbina ove porodice, koja je tokom XVIII i XIX veka igrala veoma vanu ulogu u istoriji Bake, od poetka XX veka je slabo poznata. "Kelebijska grana" porodice se smru Bele Redla 1905. godine ugasila.
M. Beljanski Rastina, str. 19. Parni plugovi, lokomobile, su bile postavljene na suprotnim krajevima odreene parcele i uz pomo dugakih kanapa povlaile plugove. Sa njima se mnogo bre i lake oralo nego sa konjima.
89 90

Direktni potomci Beline sestre Klaudije danas ive u Austriji. O "rastinskoj grani" postoji jo manje podataka, a jedini dostupan podatak je da je unuka Lajoa Redla umrla 1984. godine. Za razliku od pisanih dokumenata, kojih je ostalo veoma malo, baroni Redl su za sobom ostavili veliki broj znaajnih graevina. Najstarija graevina koja se vezuje za njih je kapela Sv. Ivana Nepomuka iz 1749. godine koju je u centru Sombora sagradio Franc Redl. Dvorac u Kelebiji (Maarska) je poeo graditi Franc, a dograivali su ga njegov sin Imre i unuk Bela. Crkvu u Staniiu, u kojoj su sahranjivani lanovi porodice, su zavrili 1815. godine. Dvorac u Rastini je sagradio baron Lajo Redl 1818. godine. Bela Redl 1873. godine gradi palatu u Peti u kojoj je danas Institut za matematiku Maarske akademije nauka, a 1905.godine zavrava gradnju crkve Sv.Ane u Kelebiji. O imanjima i nekretninama koje je porodica posedovala u Austriji imamo veoma malo podataka.91

91

robertkucho.blogspot.com

 Dvorac Lajoa Redla u Rastini. Sagraen je 1818. godine na mestu

stare katolike gotike crkve i jedinstven je primer arhitektonskog spoja sakralne graevine i dvorca u Vojvodini.92(S22)

Oltar i sarkofazi u kripti katolike crkve u Staniiu.( S23)

92

www.dvorci.info

EVROPSKA REVOLUCIJA 1848. I SRPSKI POKRET

Evropu je 1848-1849. godine zahvatio veliki val irokih i dubokih revolucionarnih potresa sloenog sadraja i neujednaenog karaktera. Sam poetak revolucije prethodila je predrevolucionarna kriza 18461847.godine. Kriza se ogledala u oskudici hrane koja je bila izazvana slabim etvama poevi od 1842. godine i boleu krompira.Graani u mnogim zapadnoevropskim zemljama su gladovali, dok su cene itarica vrtoglavo skakale. Ugroeno stanovnitvo reagovalo je stihijskim izlivima ogorenja i oajanja. Revolucija zahvata i Habzburku monarhiju, i ima trojaki karakter: graanski ( uvoenje ustavnosti i parlamentarizma ), agrarni (ukidanje feudalizma ) i nacionalni ( emancipacija ugnjetenih naroda).93 Revolucija u Maarskoj je poela velikim demonstracijama u Peti 15.marta 1848. godine. Saopten je program od 12 taaka koji je zasnovan na tri naela graanske revolucije: ravnopravnost, sloboda i bratstvo. Zahtevi su bili sledei: graanske slobode (pre svega tampe ), parlamentarna vlast, ravnopravnost graana pred zakonom, ukidanje kmetstva, opte oporezivanje, povlaenje stranih (austrijskih) trupa iz Maarske, unija sa Erdeljom itd. Jedino o nacionalnoj ravnopravnosti u vienacionalnoj Ugarskoj, u Programu 12 taaka nije bilo rei. Srbi su se u prvim danima revolucije oduevljeno pridruili Maarima, verujui da e nai svoje mesto u novoj, ustavnoj dravi. U tome je prednjaila srpska aka i studentska omladina u Peti, Budima i Pounu. Ubrzo su i Srbi izneli svoja zahtevanja u 17 taaka koja Maari nisu prihvatili. Svi ovi dogaaji zbunili su Srbe: Bez sopstvene sile da dou do svojih prava, oni su izmeu Austrije i Maarske stojali kao izmeu ekia i nakovnja, izmeu dva zla jednako opasna: s Maarima, morali bi se u ime Koutove politike odrei svoje nacionalne individualnosti, a s Austrijom ostali bi sredstvo za njenu borbu sa Maarima. U Karlovcima je 3/15. maja odrana skuptina na kojoj se nalo mnogo sveta iz svih krajeva Srpstva. Skuptina je izvikala Rajaia za patrijarha, a izmeu nekoliko kandidata za vojvodu izabrala Stevana upljikca. Na Majskoj skuptini doneti su sledei zakljuci:

edomir Popov Evroska revolucija 1848-1849., Drutvo istoriara Jugoslavije, Beograd, 1997.g
93

- srpski narod je politino slobodan i nezavisan pod Domom austriskim i obtom Krunom ugarskom; - proglaava se Srpska Vojvodina u koju ulaze Srem sa Granicom, Baranja, Baka sa Beejskim ditriktom i ajkakim batalionom i Banat sa Granicom i Ditriktom kikindskim; - Srpska Vojvodina stupa u politiki savez... na temelju slobode i savrene jednakosti sa Trojednom Kraljevinom Hrvatskom, Slavonijom i Dalmacijom; - stvara se stalni Narodni odbor kao izvrni organ Narodnog sabora (Skuptine) i imenuju njegovi lanovi; - priznaje se Vlaka narodna samostalnost; - odreuje se odbor koji e zakljuke Skuptine izneti pred vladara i Hrvatski sabor; - odluuje se da se posebna delegacija uputi na Slavenski kongres u Pragu. Po nalogu maarske vlade, general Hrabovski se 12. juna uputio da zauzme Karlovce i rasturi Glavni odbor. Ovde je naiao na otpor i bio primoran da se povue. Poeo je srpsko-maarski rat. Ciljevi Srba u ratu bili su izvojevanje posebne Vojvodine, ouvanje svojih privilegija, crkve, jezika i nacionalnih institucija. Do sredine 1849. godine srpski pokret je doiveo potpuni slom. Carskim patentom od 18. novembra 1849.g. stvorena je posebna teritorija pod nazivom Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat, sa seditem u Temivaru a ne u Novom Sadu kako su Srbi eleli. Patentom su odbaene elje Srba da dobiju Vojvodinu u duhu odluka Majske skuptine.94 Talas revolucije nije zaobiao ni Stanii95. Toa Iskruljev ovako opisuje deavanja u selu: Spahija, gospodar Staniia , godine 1847. ponudi selu da ono njemu ustupi Ravnu, a on e za uzvrat dati deo svoga zemljita koji je potreban seljanima za bate i vinograde. Prema tom dogovoru pustaru Ravnu e on uivati do prvog senokosa, a posle otkoenja prvog sena koje pripada njemu narod je mogao drati svoje ovce i stado kao na svojoj pai. Prve godine spahija je postupio po ugovoru, ali ve naredne 1848. godine posle prvog otkosa sena baron nije heo da pusti niije ovce i stoku na pau, a time su bili pogoeni ba Srbi. Oni osokoljeni majskom rezolucijom i pozivom na
Slavko Gavrilovi Srpski pokret u Vojvodini, Drutvo istoriara Jugoslavije, 1997. Bogoboj Atanackovi u svojoj pripovetci Bunjevka, prvi put objavljenoj 1852. godine, opisuje ovaj dogaaj. Pisac u ovoj pripovetci opisuje nesrenu ljubav bunjevke Ljube P. iz Baje i Miloa K. ( verovatno Komnenova ) iz Staniia. Ujedno je ovo i najstarije knjievno delo u kojem se spominje selo Stanii.
94 95

ustanak , protiv volje spahijske oteraju svoje ovce i stada na pau, na Ravnu. Spahija je u tome video isto srpsku pobunu, i pozove odmah jednu etu vojnika iz Baje, koja uhvati glavne podstrekae bunta, estoricu Srba, i njih trojicu 03.juna 1848. god. obesi odmah iza sela s desne strane jevrejskog groblja. Celo selo bilo je izvedeno na kraj sela da vidi kako se deli pravda. Nakon ovog dogaaja, iako je narod iveo u strahu i neizvesnosti, Stanii su zaobilazili vei sukobi i razaranja. Tek krajem marta 1849. godine, kada je srpska vojska napustila Sombor i okolinu, mnogi stanovnici Staniia, kao i seoski svetenici upi i Boroki, privremeno se sklanjaju u Baranju (najvie u sela Branjinu, Popovac, Kneeve vinograde i arok ).96

Milan Stepanovi Dvestagodinjica izgradnje i osveenja hrama Sv. oca Nikolaja u Staniiu, str. 31.
96

KULTURNO NASLEE CRKVA IME MARIJINO

( S24)

Istraivanje istorije katolike crkve u Staniiu, njene arhitekture, listanje starih dokumenata, uivanje u umetnikim delima koja krase ovu graevinu predstavlja nesvakidanji doivljaj. Svaka poseta crkvi dovodi do otkria neeg novog i zanimljivog. Za mnoge Staniiane, koji ve decenijama svakodnevno prolaze pored nje, ovo je prvi uvid u to kako izgleda njena unutranjost. Pokuaemo da otkrinemo njena vrata.

(S25)

Crkva je zavrena 1815. godine pod patronatom baronske porodice Redl od Rottenhausena i posveena je Imenu Marijinom. Nemaki kolonisti, kako navodi Iskruljev, podiu sebi odmah 1782. godine malu crkvu od naboja i pokriju krov trskom. Nije poznato da li se ona nalazila na mestu nove crkve i da li se koristila uporedo sa gradnjom dananje crkve. Njena monumentalnost i jedinstvena arhitektura ine da je ona jedna od najlepih crkava u Bakoj. Stojei pred njom ovek se osea siunim i zadivljenim. Njen spoljanji izgled je veoma neobian i zanimljiv. Masivni renesansno-barokni portal ostavlja jak utisak, ali iznad portala se uzdie mali i niski toranj koji izgleda neskladno u odnosu na ostatak graevine. Sa obe strane tornja nalaze se terase koje su jedinstvena odlika ove seoske crkve. Pretpostavka je da su trebala da se izgrade dva tornja, meutim, iz nepoznatog razloga izgraen je samo jedan. Za graditelje je to sigurno bio razlog za tugu, a za nas je srena okolnost zahvaljujui kojoj je crkva jedinstvena.

Unutranjost crkve krasi monumentalnost, bogatstvo, a istovremeno i harmonija i jednostavnost. Od samog ulaska u crkvu, ovekov pogled ide ka glavnom oltaru. Prirodno osvetljenje crkve je takvo da ono jednostavno kao da vue oveka ka njemu. Neupadljivi svetlosni efekti poveavaju mistinost i doivljaj ovog svetog mesta. Crkva je ukraena zidnim slikama, skulpturama, slikama velikog formata i drugim ukrasnim detaljima.

( S26)

Unutranjost crkve je bogato i lepo dekorisana. Devica Marija u rukama dri Isusa drvo XVII-XVIII vek (gore S27). Mali oltar (dole levo, S28) koji se nalazi levo do ulaza u crkvu. Detalj sa glavnog oltara i vitraom ukraeni prozor (dole desno, S29) u pozadini.

Glavni oltar. Najsjajnije mesto u crkvi. Zahvaljujui injenici da se sa obe strane oltara nalaze prozori ( koji se ne vide ), na njega pada mistina svetlost koja privlai ovekov pogled. Iznad oltara se nalazi monumentalna slika ( ulje na platnu 3x5 m ) maarskog slikara Jakobey Karolja iz 1890. godine. Naziv slike je Bogorodica bezgrenog zaea pred kraljevima Stefanom i Ladislavom ( tzv. Maarska majka Boija ) (S30)

Ovakve klepetaljke su se koristile u

nedelji pred Uskrs, kad ne zvone zvona. Njima je objavljivano vreme ili poetak mise. Okretanjem ruice podizale su se letvice i kako su one padale stvarale su dosta prodoran i zanimljiv zvuk. (S31)

Zvona su bila ponos svake zajednice. Vrednost crkava, manastira i celoga grada procenjivala se po bogatstvu i odjeku zvonjave sa njihovih tornjeva. Natpis na jednom starom zvonu razmetao se: Ja oplakujem mrtve, ja irim svetlost, ja objavljujem dan poinka, ja podiem lenje, ja rasprujem vetrove, ja smirujem krvoloke.
Danijel D. Borstin (S32)

Narod Staniia 1930. godine, na eleznikoj stanici, sveano doekuje crkvena zvona.(S33)

 Sveanost posveenja crkvenih zvona. (S34)

Procesija tridesetih godina. (S35)

Orgulje se prvi put u inventaru crkve spominju 1825. godine.97 Veoma je verovatno da su orgulje u crkvi postojale i mnogo ranije, moda ve krajem XVIII veka, u crkvi od naboja koja je prethodila ovoj. Crkva u Staniiu ima izuzetnu akustiku i predstavlja idealan prostor za koncerte. (S36)

97

er Mandi Vojvoanske orgulje

Mnoge tajne koje crkva krije jo nisu otkrivene. Svaka poseta crkvi otkriva nam nove detalje i injenice o bogatoj istoriji ove graevine i sela.98 Do dananjeg dana ostao je samo bledi sjaj od ogromnog bogatstva koje je krasilo unutranjost i spoljanjost crkve. Moemo samo pretpostaviti kako je crkva nekad izgledala, kada je sve bilo na svom mestu, neoskrnavljeno i nepokradeno. Nekada najlepa crkva Kaloke nadbiskupije sada je oronula starica koja se bori sa ljudima i olujama.

Vitrai su delo poznate radionice Eduarda Kracmana iz Budimpete i nastali su oko 1890. godine po narudbini Lajoa i Bele Redla. 99
Veliku zahvalnost dugujem porodici Marko koja mi je pruila ogromnu pomo u istraivakom radu. Zahvaljujui njima pronaeni su mnogi vani dokumenti iz najranije istorije Staniia.
98

99

Korhecz Papp Zsuzsanna: Vitrzsok a Vajdasgban / Vrosi Mzeum, Szabadka, 2010

Veliko putovanje crkvenog blaga

Pod okriljem noi, grupa pljakaa se uunjala u seosku crkvu. Znali su dobro po ta su doli. Meta su im bile slike koje prikazuju Isusov krini put. etrnaest slika koje su se nalazile na stubovima crkve bile su rad nepoznatog slikara verovatno prve polovine XIX veka.

Neobian stil slikanja, koji karakterie ove radove, sa jarkim bojama i sa veoma udnim likovima titanske snage, u oveku izaziva jake emocije i oseaj teine Isusovog krsta. Kompozicija od etrnaest slika predstavlja Put krsta ( Krini put, Put suza lat. Via Dolorosa ), odnosno poslednji put Isusa Hrista na brdo Golgota gde je razapet. Put je obeleen sa etrnaest Stanki ( tacija ) na putu do Krsta, koliko ima i slika, a svaka Stanka obeleava biblijski dogaaj Isusove pasije. Na sreu, pljakae je neto omelo i nisu uspeli da odnesu sve slike. Devet je ukradeno, a pet je ostalo. Prema nekim izvorima, ukradene slike su putovale do Turske, pa preko Balkana ka Zapadnoj Evropi. Trgovci umetninama su, na posletku, uhvaeni na maarsko-austrijskoj granici i slike su na neki nain spaene. Trenutno se nalaze u depou Interpola u Budimpeti.100 Oltarske slike i slike pred glavnom apsidom Na levom bonom zidu, iznad ispovedaonice, se nalazi slika Sveta Ana ui Bogorodicu ( ulje na platnu 1,1x1,3m ). Ova slika, uraena u neogotskom stilu, sa bogato ukraenim i pozlaenim ramom je rad nepoznatog autora prve polovine XIX veka ( procena ). Levo pred glavnom apsidom je Muenje svete Varvare ( ulje na platnu, 1,4x2,5m, potpis Joh. Weller inv. pinx. 1816. ), a desno pred glavnom apsidom je Sveti Vendelin ( ulje na platnu, 1,4x2,5m, nepoznati autor prve polovine XIX veka ). Iznad desnog bonog olatara je Sveti Simeon Bogoprimac ( ulje na platnu, nepoznati autor, prelaz XVIII i XIX veka ).101

Koja je prava sudbina ovih slika se pouzdano nezna. Pretpostavka je i arijska pria da su u Depou Interpola, meutim, to je ne proverena i ne potvrena informacija. 101 Zavod za zatitu spomenika kulture Vojvodine, dosije E-413/g, br. inv. 3988.
100

Pet slika koje su ostale u crkvi se ne uvaju na prikladan nain i one su podjednako ugroene kao i one to su proputovale pola Evrope.

ESTO POGLAVLJE

NA SVOJOJ ZEMLJI

SVET U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA

Evropska revolucija 1848-1849.g. promenila je sliku sveta i vladajue drutvene odnose ( ukidanje feudalnih odnosa ). Iako je maarska revolucija doivela neuspeh Habzburzima je bilo jasno da mora doi do reforme u monarhiji. Tako je 1867. godine Beki dvor napravio Nagodbu sa Maarima i stvorio Austro-ugarsku monarhiju. Uz znaajnu podrku Austro-ugarske, Kneevina Srbija je na Berlinskom kongresu 1878.godine postala meunarodno priznata drava. Ovaj period donosi veliki broj tehnikih i naunih otkria. Krajem XIX veka elektrina energija postaje preovlaujua pogonska snaga u proizvodnji, a znaajna promena do koje time dolazi u kapitalistikoj proizvodnji naziva se drugom industrijskom revolucijom. U kapitalistikom drutvu dolazi do stvaranja monopola i otpoinje nova faza u razvoju kapitalizma- monopolistiki kapitalizam ili imperijalizam. Umesto malih lokalnih i izolovanih feudalnih trita, najpre se razvijaju nacionalna trita, a zatim, krajem XIX i poetkom XX veka, u imperijalistikom stadijumu kapitalizma, povezao se itav svet u veliko jedinstveno trite. U industrijskom pogledu Vojvodina je bila nerazvijenija od sredinjih delova Ugarske. Njena industrija nije uspela da prevazie okvire manufakturne proizvodnje sve do kraja I svetskog rata. U drugoj polovini XIX veka nastaju blokovi velikih sila. Nemaka i Austrougarska zakljuuju 1879.g. savez uperen protiv Francuske i Rusije. Kasnije se ovom savezu prikljuuje Italija i nastaje Trojni savez. Kao odgovor na Trojni savez Francuska i Rusija sklapaju savez kojem se kasnije prikljuuje Engleska i tako nastaje novi blok pod nazivom Antanta.

Pojava gvozdenog pluga krajem XIX veka predstavljala je veliku prekretnicu i olakanje za
seljaka. Nije poznato kad se prvi gvozdeni plug pojavio u Staniiu. Stari plugovi danas su dekorativan detalj u seoskim dvoritima. ( S42)

SRBI U STANIIU POSLE 1848. GODINE

Kako pie Iskruljev: od 1848.god. spahija je izgubio svaku vlast nad selom. Svako je bio svoj gospodar na onoj zemlji , koja se zatekla u njegovim rukama. Srbima je ostalo u rukama onda sa kunim placevima, vinogradima, livadama i oranicama 4000 jutara zemlje. Iako su bili osloboeni ogromnih nameta i obaveza, Srbi se nisu najbolje snali u novonastaloj situaciji. Radili su samo toliko koliko je bilo potrebno za ivot. Drali su se starih obiaja u zemljoradnji i teko su prihvatali novine. Zahvaljujui tome, sve vie su materijalno zaostajali za svojim susedima vabama. Toa Iskruljev o propasti Srba, pie sledee: No bilo je kod velikog broja Srba Staniiana ipak stvari u kojima su jako napredovali, a to je: 1. Nebriga i nehat. 2. Odravanje velikih svatova, u kojima se po nekoliko dana pevalo, jelo, pilo, igralo i nemilice troilo. 3. Slavljenje kuevnog sveca po 3-8 dana, kada se samo pijanilo, a sveci od pijanih glava bili samo greni. 4. Redovno, vredno i savesno pohaanje krmi, gde se banilo, pilo i nemilice troilo. 5. Lakomisleno unajmljivanje novaca od madarskih Jevreja, koji su ovde kod mnogih budalastih Srba vanredno pogodno tle nali za svoje pekulacije. Srbi su se sve gurali, koji e pre na red doi kod slatkoreivih Jevreja, i u svojoj plitkoumnosti ostavili su ovim dobrim ljudima , Jevrejima, da menicu ispune sami, i oni su menice ispunjavali kako su hteli, i upisivali onakve svote kakve su hteli. 6. Napredovali su Srbi, na alost, i u drugim glupostima, kojima su sebe, svoju kuu i budunost potpuno upropastili.102 Iako su zaljuci Toe Iskruljeva veoma grubi i puni povreenosti, moemo ih delimino prihvatiti. On je bio veoma kritian prema svojim sunarodnicima i njihovu propast je doivljavao kao nacionalnu tragediju i sramotu. Koji je stvarni razlog propasti srpske zajednice u Staniiu je mnogo komplikovanije objasniti. Iskruljev je taj proces veoma naivno uprostio i suprostavio dve zajednice Srbe i Nemce. Gledano iz te perspektive Srbi su postajali sve siromaniji kao zajednica, a Nemci sve bogatiji. Meutim, u pitanju je bila trina utakmica izmeu konkurentskih domainstava. Prvo su izgubila srpska domainstva jer nisu mogla da
102

Toa Iskruljev Raspee srpskog naroda

pariraju vrhunskim poljoprivrednicima kao to su bili Nemci. Uporedo sa srpskim propadaju i mnoga nemaka domainstva i dolaze do prosjakog tapa.103 Drutvo u selu se do kraja XIX veka jako raslojilo i polarizovalo. Izdvaja se mala grupa veoma bogatih seljaka, a sa druge strane gradi se Jamertal- Dolina plaa gde se sklanja seoska sirotinja odnosno agrarni proletarijat.

ZANIMLJIVOST- Nije se znalo ko vie pije: imuni ili siroti, stariji ili mlai. Imuni su pili zato to su imali, siromani od muke, dok su se inovnici po upanijama i optinama ugledali u pijanenju i raspikustvu na maarsku dentriju. (...) Retko se koja prilika proputala a da se nije pilo: pilo se o praznicima i slavama, o roenju, svadbi, ukopu, parastosima, mobama i u svakoj prilici.
Duan Popovi Srbi u Vojvodini, knj.3, str139.

Kapitalistiki razvoj poljoprivrede u drugoj polovini XIX veka je imao sline posledice u svim delovima maarske polovine Monarhije. Pogledati: Unger M., Szabolcs O. Magyarorszag tortenete str.224.
103

KRATKA BELEKA O MALOM MESTU

Trojica jahaa su se pribliavala selu. U punom galopu su uleteli u selo i zaustavili su se tek ispred optinske kue. Tu su privezali konje, a zatim su otili do bunara da speru prainu sa lica i da se malo osvee. Za odmor nemaju vremena. Tu su na zadatku moraju da sakupe sve podatke o selu. Stanii im je ko zna koje selo po redu. Idu od sela do sela i ukratko belee sve to smatraju vanim i korisnim. Ova trojica carskih inovnika, u skupim odelima koje je prekrila praina, veoma dobro znaju ta ele da vide, u koju kuu e da uu i ta moraju da saznaju. Iako su imali veoma mnogo posla, a malo vremena, ipak su uspeli da primete i najsitnije detalje. Iskustvo koje su imali bilo je presudno. Za stanovnike sela, koji su ih sa zanimanjem pratili pogledima, su zabeleili da materijalno vrlo dobro stoje. Nemci su se posvetili poslu, gledaju samo na svoju korist, ive vrlo tedljivo. Srbi ne vole da rade, ele komotno i dobro da ive. Maari i Slovaci su, po svemu, izmeu Nemaca i Srba. sa nekoliko kratkih reenica su opisali sve narode u selu. (S43) Posle ovih nekoliko reenica ste verovatno stvorili sliku u glavi i atmosferu slinu kao u filmovima Sera Leonea. Svakako je zanimljivije pisati o trojici pranjavih jahaa, nego o dosadnom carskom slubeniku koji je do lakata zamazan mastilom. Vea je verovatnoa da je autor beleke o Staniiu iz 1860. godine izgledao kao knjiki moljac nego kao Klint Istvud u filmu Dobar, lo i zao. Nama je svakako vanije ta je on zapisao o selu nego kako je izgledao. Njegova beleka, koju nazivaju Ormoeve zbirke104, je nastala pre sto pedeset godina. Vratimo se vek ipo unazad i pogledajmo kako je mogla izgledati jedna poljoprivredna varoica u to vreme. Iz njegovog zapisa se moe najvie saznati o poljoprivredi u selu Staniiani su drali rogatu marvu, koja je bila jaka i srednjeg uzrasta, ali
104

Ormoeve zbirke iz 1860. godine, Arhiv Vojvodine u Novom Sadu ( mikrofilm )

napominje da se ona slabije hrani. Ovaca nije bilo mnogo jer nije bilo dovoljno panjaka ( Srbi u selu prilikom naseljavanja u selu imali su stado od oko 5000 ovaca n.a.). Iz toga bi se moglo zakljuiti da su se Srbi tada ve gotovo potpuno preorijentisali na ratarstvo. Svinje su se gajile samo za potrebe porodica ( Za pola veka svinje e postati jedan od izvora bogatstva sela. n.a.). U to vreme odgoj konja postaje izuzetno popularan u selu. Za odgoj konja posebno su se interesovali Nemci, koji ne tede ni novac ni trud da nabave i odre lepe i konje plemenitije povrze-rase. Penica proizvedena u selu prodavala se na pijacama u Somboru i Baji. O voarstvu i vinogradarstvu nije imao mnogo pohvala. Za vinograde kae da su loe obraivani, a za vonjake da su slabi i bez veeg roda. Vino je bilo kiselo i bez ukusa. Kue su bile graene jednostavno: temelj od cigala, vii deo od naboja ili erpia. Pokrivene su uglavnom trskom. Kue su se zimi grejale peima od zemlje ( paorska pe ), u kojima se loila slama. Unutranje ureenje kua je bilo jednostavno. U udobnoj sobi nalazio se drveni sto, klupa, nekoliko stolica, kreveti, orman. Glavna hrana bio je hleb od suraice, koji je po njemu bio ukusan. Hleb se jeo sa supom, goveim mesom, pasuljem i kupusom. Svakodnevna nonja se razlikovala od naroda do naroda. Nemci su nosili bele platnene akire, drvene cipele i ubare od ovijih koa. Srbi su nosili bele postavne gae, akire-bokor i bele ubare od ovije koe. Slovaci i Maari su bili u gaama, izmama i eirima. U to doba su se ve poele ubare zamenjivati eirima (nosili su ih i Srbi i Nemci). Ormo je istakao srpsku ensku nonju koja je luksuzna, a devojke i ene o vratu nose niske zlatnih i srebrnih dukata, na glavi su im svilene marame. Najvanije zabave su igranke u krmama, samo u dozvoljene dane. Svaki narod u Staniiu dri zasebno igranke, igra se od 16 do 22 sata. Srbi sviraju u gajde, dok su muziki instrumenti kod Nemaca, Maara i Slovaka raznovrsniji.

SVAKODNEVNI IVOT SRBA U XIX VEKU

Kako prolaze godine, decenije i vekovi slika jednog trenutka u vremenu postaje blea i blea. ivoti malih ljudi i malih mesta ostavljaju sitne i blede tragove u odnosu na velike vladare, osvajae, oslobodioce, reformatore... Rekonstrukcija dogaaja ili svakodnevice tih malih ljudi i malih mesta je mukotrpan posao koji se sastoji iz itanja izmeu redova, sastavljanja pocepanih stranica... Do statistikih podataka je relativno lako doi. Koliko je bilo mladih, mukaraca, ena, Jevreja, Srba, Nemaca ili Maara se moe saznati iz veoma detaljnih popisa stanovnitva. Kakva je bila svakodnevica, kako su slavljeni sveci, kako se slavilo i tugovalo, ta se jelo i pilo, koje su bile bolesti i kako su se leile? Bezbroj pitanja na koja se moe dati samo priblino taan odgovor. Uprkos svim potekoama, svakodnevni ivot ljudi u Bakoj XIX veka je relativno detaljno istraen i rekonstruisan. Veliki broj naunika je obraivao ovu tematiku, pa je stoga relativno jasno kako su iveli Maari, Srbi i Nemci tog doba. ivot Srba u Staniiu je mogao izgledati ovako: Glavna hrana su bili luk i hleb, a uz to se pila rakija. Hleb je bio od rai ili kukuruza, retko od penice. U XIX veku na narod se hranio vrlo loe i neracionalno:Najvie je jeo zimikad je najmanje radio, a najmanje u prolee i leti kada je radio najvie. Zimi je od zelja troio pasulj ( uti ), pa krompir i kiseli kupus; leti pak zelja, beli smok, voe i bostan. Na narod je mnogo patio od raznih epideminih i drugih bolesti. Patio je od bolesti ve i stoga to je iveo u movarnim krajevima i u krajevima u kojima nije bilo dobre pijae vode, a iveo je u kui u jednoj prostoriji u kojoj su iveli svi lanovi porodice, pa i ivina. Sem toga na je narod zimi bio slabo odeven i obuven, a u to doba nije se drao ba isto. Zbog telesne neistoe bilo je mnogo krastavih i ugavih. ene su mnogo patile zbog takvog naina ivota. One su raale mnogo dece, koju nisu znale da othrane. ene su se poraale i po najveoj zimi u upi, tali ili podrumu kao da kakvo zlo ili sramotu ine, a pri poroaju im nije pomagala babica nego najee neka samouka ena. Posle poroaja o njoj nije voena nikakva briga, a esto je ve nakon dva tri dana porodilja odlazila da radi poljske poslove. ene su dojile ak i druge godine posle poroaja, a slaba deca ni u drugoj godini, nisu mogla da svare jelo, esto su pobolevala od groznice, krofula, bolova u crevima, vodene bolesti i

slabosti, a mnoga su i umirala. Ako mati umre, dete bi obino umiralo odmah posle nje. Mortalitet kod dece je iznosio do 40%. Stanii su esto pogaale epidemije. Tako je 1874. godine od kolere umrlo 256 lica. Epidemije su nemilosrdno kosile stanovnitvo tako da se dnevno sahranjivalo 10 do 16 pokojnika. Sredinom XIX veka kod srpskog naroda u ovim krajevima se javlja moda. Prvo se javila kod ena. Jedan od osnovnih uzroka ovoj pojavi bilo je prelaenje sa stoarstva na zemljoradnju. Ovim prelaskom u srpskim porodicama je nestalo materijala za izradu odee, obue i drugih stvari. Ostali narodi (Nemci, Maari, Slovaci ), koji su iveli uz Srbe, nisu tako lako prihvatili modne novotarije. Ni kod ovih naroda se nije zadrala kuna radinost u potpunosti, ali su pripadnici ovih naroda upotrebljavali po svom ukusu samo odreene vrste materijala, i po boji i po kvalitetu, koje nisu izraivane u kui nego u fabrikama. Mukarci su modu primali kasnije nego ene i postepeno. Prvo je ubara zamenjena eirom, pa opanci cipelama, a kasnije je postepeno poelo da se nosi odelo dananjeg izgleda. 105 Neki, poput poznatog somborskog lekara Radivoja Simonovia, su smatrali da je moda jedan od glavnih uzroka propasti srpskog naroda na ovim prostorima. Prema njima to to su Srbi jedini prihvatili modu, a ostale etnike grupe nisu, lei u njihovoj sujeti.

AUSTROUGARSKA NAGODBA 1867. GODINE Nakon niza neuspelih ustavnih reformi u Habzburkoj monarhiji, 1867. godine Beki dvor i Maari dolaze do dogovora oko preureenja monarhije. Uspostavlja se Austro-Ugarska dvojna monarhija. Nagodbom je zagarantovan jednak status maarske vlade u Budimpeti i austrijske vlade u Beu. Be i Budimpeta su upravljali svojom polovinom drave, a povezivali su ih zajedniki vladar ( koji je bio car Austrije i kralj Ugarske ), ministarstvo finansija, spoljnih poslova i rata i carinska unija. Svaka polovina drave imala je svog premijera i skuptinu. U vreme Nagodbe u monarhiji je iveo 51 milion stanovnika. Pored Nemaca ( 10 miliona ) i Maara ( 9 miliona ) iveo je ogroman broj Poljaka, eha, Slovaka, Srba, Hrvata, Slovenaca, Italijana i Rumuna. Stanovnici novoformirane dvojne monarhije su komunicirali na preko petnaest jezika.
105

Duan Popovi Srbi u Vojvodini, knj.3, str137-139.

TRI DECENIJE NA KRAJU VEKA

Zemljoradnik iz Staniia, Dimitrije Mai, 1870 godine podie sala i udara temelj maloj naseobini Maievi salai. U ovo doba je ve sve primetnije nestajanje Srba u selu. Oni materijalno propadaju i prodavaju svoje kue u Glavnoj ulici, a grade Kako. Srbi su se masovno iseljavali iz sela i odlazili u Sentu, Stari Beej, Adu, Mol i Sentoma.106 Mnogi stanovnici sela se iseljavaju u Ameriku, ali ovaj put ne samo Srbi ve i Maari i Nemci. Broj Srba se sa 1102, koliko ih je ivelo u selu 1869. godine, smanjio na 456 na kraju veka. Sedamdesetih godina poinje iseljavanje u Sjedinjene Amerike Drave. Mnogi avanturisti, nevoljnici i ljudi eljni boljeg ivota odlaze u ovu daleku prekookeansku zemlju. Isto kao to su vek ranije mnogi traili svoju sreu u Bakoj, tako je sada trae u jo jednoj obeanoj zemlji. Moda najvee iseljavanje u Ameriku se deava u prvoj deceniji XX veka. Zanimljivo je da se na spiskovima useljenika u SAD od 1906. godine do 1921.godine nalazi etrnaest Staniiana sa prezimenom Drobina. Najvie su odlazili mladi ( 18 do 22 godine ), a bilo je i onih koji su ve zagazili i u petu deceniju ivota.107 Staniiani su u ovoj dalekoj zemlji radili veoma teke i esto opasne poslove ( rudnici, izgradnja pruga i mostova... ). Jako malo njih je zaradilo toliko novca da se vrati u belom odelu u svoj zaviaj. Jedan od retkih kojima se ispunio ameriki san bio je Filip Barto ( ma. Bartos Flp / Stanii 1857. Los Aneles 1946.) lingvista i univerzitetski profesor. Na kraju veka materijalni poloaj Srba, Maara i Slovaka je bio izuzetno slab. O imovinskom stanju seljana veoma reito govori iznos poreza koji su morali platiti. Ukupan godinji porez koji su staniiki domaini morali da plate iznosio je 58.856 forinti, od toga je na Srbe odpadalo 2300 forinti (3,9% ). Istovremeno Srbi su inili 6,8% stanovnika Staniia. Nisu svi Srbi u selu bili puka sirotinja. Tragina pria o trgovcu Petru Borokom osvetljava nam sudbinu jedne bogatije srpske porodice u selu. Petar je bio ugledan trgovac stokom. Linom sposobnou i radom stekao je znaajno imanje. Njegovo bogatstvo nije bilo malo, u Somboru je imao tri kue, dosta gotovine i zemlje. Na alost, ubijen je na putu izmeu Staniia i Sombora nakon ega je njegovo imanje poelo da se topi. Njegova erka se udala za oficira, za ta je u to vreme bilo potrebno mnogo novca. Posle udaje ker je rasprodala imanje, koje su kupili seoski Nemci.
Jedna od tih porodica su i Tanurdii, koji e postati jedna od najbogatijih srpskih porodica prve polovine XX veka. 107 www.ellisisland.org
106

Veoma dugo se na odnose u vojvoanskim selima gledalo crno-belo. Na jednoj strani prebogati Nemci, a sa druge siromani i eksploatisani ostali narodi. esto se takva slika stvarala namerno, a ponekad i povrnim posmatranjem svarnosti. Doivljaj Nemaca kao prebogatog naroda se pojaao nakon kolonizacije ogromne mase naroda iz najsiromanijih delova Jugoslavije nakon II svetskog rata. Za njih i najskromnija nemaka kua morala je liiti na palatu. Stvarnost je ipak bila malo drugaija. Visoke kue u glavnoj ulici su priale jednu srenu priu dok se na drugoj strani od 1885. godine gradio Jamertal- Dolina plaa - mesto gde se sklanjala uglavnom nemaka sirotinja. Na prelazu XIX i XX veka u selu je ivelo 6688 stanovnika ( 5084 Nemaca, 1112 Maara, 456 Srba, Jevreja 156...). Vie od polovine stanovnitva je bilo pismeno. Najvie stanovnika se i dalje bavilo poljoprivredom i ivelo od nje. Sedam domaina je imalo preko sto jutara zemlje. Zanatstvo i trgovina su se takoe veoma razvili ( Zanatlije su najvie bili Nemci, a trgovci Jevreji ). Od nadnice je ivelo stotinak ljudi. Jo jedan pokazatelj bogatstva je i to da su 104 osobe svoju koricu hleba zaraivale radei kao kuna posluga.

ELEZNICA OTVARA MALO MESTO

Veoma bitan dogaaj za selo je izgradnja pruge Sombor-Stanii-Baja 1895. godine. Staniiki seljaci su najvei deo itarica prodavali u Baji, a prevoz tereta kolima nije bio nimalo lak zadatak. Putevi su bili veoma loi, naroito posle kia, a zastajkivanja na ardama gde se pilo i troilo znalo je ponekad da bude veoma opasno. Izgradnja eleznike pruge otvorila je mogunost transporta poljoprivrednih proizvoda u sve krajeve Austrougarske monarhije i njoj susedne zemlje. Staniiki seljaci nisu vie bili ogranieni na lokalno trite ve je krenuo inenzivan izvoz njihovih proizvoda to im je obezbedilo blagostanje i napredak.

eleznica je na vie naina menjala selo. Seljacima su snieni trokovi transporta. Mogli su veu koliinu proizvoda da poalju u bilo koji deo monarhije, to im je paorskim kolima bilo gotovo nemogue. Trgovina je uzela dodatni zamah. Proizvodi su eleznicom i odlazili i dolazili. Narod je postajao pokretljiviji. Sombor i Baja su postali mnogo blii, a putovanja na udaljenije destinacije vie nisu bile neizvodljive. Informacije su bre stizale, i vie su se razmenjivale. Stanii je sve manje bio zatvoreno selo koje proizvodi i ivi za sebe. Sve vie se otvaralo i svakodnevica je

postajala sve dinaminija. Velikim delom za to je bila zasluna eleznica. Njen dolazak, kao simbola tehnikog napretka, bio je uvertira pred XX vek.

Pruga nestaje pod korovom. eleznica, koja je nekad bila vitalna za razvoj i opstanak sela, ve decenijama nije u funkciji. eleznika stanica je bila drugi centar sela, mesto na koje se stie i mesto sa kojeg se polazi.( S45)

JAMERTAL
Tu gde je ova jadna ulica, tu su nekadanji Srbi drali svoje obore za svinje, tu su bacali svoje ubre i izmet, a nisu znali jadnici da e jednom njihovi unuci i potomci tu na tom podvodnom i smrdljivom zemljiu podii sebi ulicu i u njoj iveti. Danas Srbi ovu ulicu zovu Kako, a Nemci nastavak ove ulice Jamertal , to bi na srpski znailo Dolina plaa. Toa Iskruljev, optinski belenik u Staniiu ( oko 1935.godine )
Dolina plaa je poela da se izgrauje osamdesetih godina XIX veka, dok je slubeno tako nazvana prvi put 1925. godine. Bila je to ista suprotnost prebogatom ostatku sela. Jamertal je naseljavala sirotinja svih nacija. Toa Iskruljev sa nabojem pariotske povreenosti i sa mnogo emocija opisuje ovaj kvart Staniia. Jamertal naziva najteim i po nas ( Srbe n.a. ) najopasnijem kutom Bake pokrajine, opisuje alosne slike, i analizira kako je tu nesretno reeno agrarno pitanje. Iako izuzetno pristrasno napisano, zahvaljujui njegovom delu imamo najjasniju sliku o ovom kraju sela. Njegovi opisi ponekad od itaoca izmame osmeh, a ponekad ga ispune tugom ili nelagodom. Moda ne najobjektivnije napisano, ali iskreno svedoanstvo. Srbi kao slabo uvarni, kad su u svojoj lakoumnosti, u svom pijanenju i igranju u krmama uz svirce, pesmu i pune flae, uz nerad i mavanje ispustili svoje lepe kapitale iz svojih ruku, oni su se veinom kao beskunici i golai povukli na kraj sela u jednu dolinu pored velike movari i tamo poeli sebi zidati niske, teskobne , jadne straare, sirotinjske kuice, da samo svoju glavu nekako sklone pod krov. I oni pored one velike barutine na jugozapadnoj strani sela podignu sebi novu ali veoma uzanu i krivu ulicu u kojoj se zimi gue od blata, a leti od praine. Tu gde je ova jadna ulica, tu su nekadanji Srbi drali svoje obore za svinje, tu su bacali svoje ubre i izmet, a nisu znali jadnici da e jednom njihovi unuci i potomci tu na tom podvodnom i smrdljivom zemljitu podii sebi ulicu i u njoj iveti. Danas Srbi ovu ulicu zovu

Kako, a Nemci nastavak ove ulice Jamertal , to bi na srpski znailo Dolina plaa. Prema mapi Nikolausa Retiga, autora jedne od knjiga o Staniiu, poetkom II svetskog rata u Jamertalu je iveo priblino isti broj srpskih i nemakih porodica. Pored njih ivelo je i nekoliko maarskih porodica.

S46

Mijo Mirkovi u svojoj studiji seosku periferiju Staniia ovako opisuje: Na periferiji, daleko od glavnog sokaka, gde ne vode trotoari, nego se tamo dolazi preko blatnjavih puteva, stoje kuice poljoprivrednih radnika, sitne kao kutije, bez ograda i okovanih vrata, male zemunice najnieg socijalnog sloja u Vojvodini, i najbespravnijih radnika u zemlji. Nikad nije nijedno dijete sa te seoske periferije ilo u graansku kolu, rijetko koje je izuilo zanat. Nema u blizini Staniia tvornica, da im se prui stalna sezonska zarada. Tu su kao ukleti, na najboljoj zemlji crnici starog i kulturnog evropskog kontinenta, ali se oni ne mogu dii, ni uspeti, niti promijeniti svoju sudbinu.

SEDMO POGLAVLJE

DVADESETI VEK

DVADESETI VEK
Poetak XX veka u Evropi je obeleilo zaotravanje odnosa izmeu Centralnih sila (Nemaka i Austrougarska) i sila Antante (Engleska, Francuska i Rusija sa njihovim saveznicima). Sile Antante su bile u mnogo povoljnijem ekonomskom poloaju od Centralnih sila koje su smatrale da treba vriti podelu ve podeljenog sveta. Srbija i Crna Gora kao nezavisne junoslovenske drave poetkom veka uspele su da proire svoju teritoriju ( Balkanski ratovi ) i da postanu susedi. Osnaena Srbija imala je snaan uticaj na slovenski ivalj u Habzburkoj monarhiji. Ovi uticaji su ozbiljno ugroavali i remetili namere Bekog dvora i zbog toga su se odnosi dva suseda veoma pogorali u prvoj deceniji XX veka. U Sarajevu je 28.juna 1914. godine Gavrilo Princip ubio prestolonaslednika Habzburke monarhije nadvojvodu Franca Ferdinanda. Beki dvor i vlada optuili su srpsku vladu za organizovanje atentata. Srbiji su u vidu ultimatuma postavljeni poniavajui uslovi u vezi sa istragom i utvrivanjem krivca, koje ona kao suverena drava nije mogla prihvatiti. Mesec dana nakon atentata Austrougarska je Srbiji objavila rat. U rat su postepeno ule i mnoge druge zemlje i on je prerastao u sukob svetskih razmera. Evropa 1914. godine

POSLEDNJE DECENIJE MONARHIJE

Stanii je na poetku dvadesetog veka ve bio ozbiljna poljoprivredna varoica sa blizu sedam hiljada stanovnika. U selu je za svoj ivot zaraivalo 14 obuara, 14 mesara, 6 pekara itd. Pored toga selo je imalo tri mlina, 22 kafane, kudeljaru i tampariju. Izlazile su i novine na nemakom jeziku Eigemeine Zeitung.
Katolika devojaka kola u Staniiu, zadubina barona Bele Redla. Sagraena je 1910. godine i zadrala je svoj prvobitan izgled do dananjih dana. Danas se u njoj nalazi deije zabavite i nekoliko privatnih stanova. ( S47)

Kao rezultat maarizacije naziva seoskih naselja, 1904. godine Stanii postaje Ersala (rszallas). Ovaj naziv je bio u upotrebi do kraja I svetskog rata. Dravni popis iz 1910. godine nas upoznaje sa nacionalnom strukturom, sa brojem pismenih, brojem kua, zanimanjima seljana itd. Prema popisu od 1420 kua u selu nije ni deset posto bilo od cigle. Isto tako mali broj kua je bio graen kombinacijom cigle i naboja ili erpia, gde je temelj bio od cigle. Dominirale su kue od naboja. Vie od polovine kua je pokriveno trskom, ali sve je vie kua pod crepom. Takoe ima i jedanaest kua koje su pod indrom. Na salaima oko sela ivelo je gotovo pet stotina itelja, i to najvie Nemaca i Maara. Ovaj period je obeleio znaajan razvoj poljoprivrede. Veliki rast cena itarica je bio ogroman podsticaj za proizvoae. Iako je to najvie pogodovalo veleposednicima, i manji proizvoai su uspevali da stvore znaajne vikove. Sve vie se primenjuju novi postupci u proizvodnji, a tehnoloke inovacije i nauna otkria za veoma kratko vreme bivaju primenjivani u proizvodnji. U poetku samo veleposednici koriste vetaka

ubriva i oplemenjene biljke, a polako ih prate i manji proizvoai. Sve vie se grade moderne tale i zgrade za skladitenje itarica.108 VELIKI RAT ovek zaista mora lino doi pod senku rata da potpuno oseti njegov pritisak (...) Do kraja 1918. svi moji bliski prijatelji, osim jednog, bili su mrtvi. D.R.R. Tolkin (Predgovor Gospodara Prstenova) Nije nam poznato kako su Staniiani doekali Austro-ugarsku objavu rata Srbiji. Za seoske Srbe je to bio sigurno veoma traumatian dogaaj. Napadnuta je njihova matina drava, a oni su mobilisani u vojsku drave u kojoj su iveli. Stanii, na relativno velikoj udaljenosti od linije fronta, nije ratno stradao ali je osetio svu teinu rata. Najvei ratni sukob u dotadanjoj istoriji u kojem je uestvovalo 36 drava sa 70 miliona vojnika pod orujem je ostavio za sobom veoma teke posledice. Poginulo je 10 miliona ljudi, 21 milion je ranjeno, a od tog broja vie od 4 miliona je ostalo trajni invalid. Nestala su etiri evropska carstva: Austrougarska, Nemaka, Rusija i Turska. Formirano je nekoliko novih drava: Finska, Letonija, Litvanija, Estonija, ehoslovaka, Poljska i Kraljevina SHS ( 1.decembra 1918. ). U Prvom svetskom ratu uestvovao je veliki broj Staniiana. Oni su mobilisani u austrougarsku vojsku i uestvovali su u borbama na srpskom, crnogorskom, ruskom i italijanskom frontu. Seoski Srbi su takoe mobilisani, ali je verovatno velik broj dezertirao i prebegao na srpsku stranu. Oni koji su uspeli da prebegnu su kao srpski dobrovoljci uestvovali u bitkama na solunskom i dobrudanskom frontu.

108

Unger M., Szabolcs O. Magyarorszag tortenete, str. 243-244.

Srpski vitez, austro-ugarski oficir Sredinom septembra 1916. godine dva austrougarska hidroplana su se vraala iz Draa u Kumbor. Na desetak milja jugoistono od rta Otro zapazili su podmornicu kako see talase i kree se po povrini nemirnog mora. Iskusni piloti su je odmah prepoznali bila je to neprijateljska podmornica Francuske ratne mornarice. Ne ekajui da zaroni izvrili su napad. Isputene bombe su pogodile cilj i podmornica je poela da tone. Dok su austrougarski avioni kao leinari kruili iznad uspenuanog mora, posada podmornice se oajniki borila da zaustavi prodiranje vode. Dubinomer je ve pokazivao dubinu od osamdeset metara, a vodeni pritisak je ve bio toliko jak da je bilo pitanje trenutka kad e se podmornica rasprsnuti. Kad je ve izgledalo kao da se pokidala i poslednja slamka spasa, mornari su uspeli da isprazne balastne tankove i podmornica je krenula ka povrini. im je izronila, avioni su ponovo ispustili nekoliko bombi. U trup teko oteene podmornice Fuko (Foucault) je nezadrivo prodirala voda i vukla je u mrane dubine. Komandant podmornice videvi da je podmornica izgubljena naredi posadi da je napusti. Dok su francuski mornari izlazili na palubu i skakali u ledeno more, dva hidroplana su i dalje pretei kruila iznad njih. Hidroplani su se u jednom trenutku malo udaljili i izbacili bombe u more. Na iznenaenje francuskih mornara hidroplani su se spustili na povrinu uzburkanog mora, dovezli se do podmornice koja tone, i na svoja krila i trup primili mokre, promrzle i preplaene mornare. Do tog trenutka smrtni neprijatelji su plutali po povrini mora sve dok iz Boke nije doplovio brod koji je preuzeo 29 lanova posade podmornice Fuko. Komandir jednog od dva hidroplana bio je porunik bojnog broda Dimitrije Konjovi. On i trojica njegovih saboraca bili su prvi ljudi u svetskoj istoriji ratovanja koji su iz aviona potopili podmornicu. Konjovi je za svoje vojnike uspehe dobio brojna austro-ugarska odlikovanja i priznanja, ali je verovatno najvee priznanje koje je mogao dobiti bilo od Francuza. Pedeset godina nakon potapanja podmornice Dimitrije Konjovi je zbog spaavanja posade Fukoa odlikovan Medaljom za iskazanu hrabrost, humanost i milosre u borbama na moru.

Dimitrije Konjovi je roen 29.decembra 1888. godine u Staniiu u porodici uitelja Pavla Konjovia. Nakon zavrene osnovne kole i gimnazije, zavrava prestinu Vojnu akademiju u Puli. Tokom I svetskog rata bio je austrougarski-oficir u Boki Kotorskoj. Posle rata je oficir u vojsci Kraljevine SHS (Rena ratna mornarica u Novom Sadu).

Shvatajui da vazduhoplovna industrija predstavlja budunost, Dimitrije Konjovi 1923. godine naputa vojnu slubu i osniva akcinarsko drutvo Ikarus prva srpska industrija aeroplana, automobila i strojeva. u Novom Sadu. Mala fabrika, koja je u poetku zapoljavala dva slubenika, jednog poslovou, est radnika i jednog egrta se brzo razvijala. Do poetka Drugog svetskog rata broj radnika se popeo na preko tri hiljade, a fabrika je proizvela 477 aviona (razvijeno je i izraeno 9 prototipova aviona domae konstrukcije, a 8 tipova aviona je proizvedeno na osnovu kupljenih licenci). Prvih dana okupacije biva uhapen i zatvoren u logor na Banjici, odakle ga oslobaa prijatelj sa akademije. Godine rata provodi na imanju blizu Beograda. Posle rata organizuje obnovu rada fabrike, ali ga onda bez ikakvog osnova osuuju za navodnu privrednu saradnju sa okupatorom. Ovom presudom su mu konfiskovane i lina imovina i akcije u Ikarusu. Umro je u Beogradu 1982. godine.

Po zavretku rata Srbija je sa Maarskom potpisala mirovni ugovor u Trijanonu (4.juna 1920. ) kojim se Kraljevini SHS prikljuuju Prekomurje, Meumurje, Slavonija, Srem, deo Baranje i zapadni deo Bake. Zanimljivost iz perioda nakon zavretka rata predstavlja tablon sa uesnicima svetskog sukoba. Na tablonu su slike poginulih i preivelih boraca iz Staniia. Natpis na tablonu je na srpskom ( irilicom ) i na nemakom jeziku. Danas je gotovo nezamislivo da pobeeni prave tablon u zemlji pobednici. Po Ernstu Jingeru, uesniku i heroju ovog sukoba, I svetski rat bio je poslednji viteki rat. Iz tog perioda je ostalo dosta fotografija, uniformi, opreme i linog naoruanja. Najvei deo toga se nalazi u vlasnitvu maarskih, ali i kod srpskih porodica.

Za uspomenu ivih i mrtvih ratnika iz Staniia ( 1914.- 1918. ) ( S48)

PORTRET MLADOG SLIKARA NA SELU

Neposredno po izbijanju I svetskog rata u Staniiu je za uitelja postavljen Ivan Radovi( Vrac 1894.-Beograd 1973. ). On je praktino sklonjen od rata. Mladi slikar se odlino snaao u novoj sredini i tu naao inspiraciju za rane radove. Rad u Staniiu mu je otkrio blie lepotu, spontanost, sugesivnost i iskrenost deijeg crtea. Taj deiji svet mu je oiveo i jo vie pojaao intenzitet slinog sveta koji je on negde duboko podsvesno nosio u sebi. Bio je posebno oduevljen tim asovima na kojima su deca crtala i ceo ga razred podseao na atelje gde se ui. Iako je mladi slikar relativno kratko radio u selu ono je na njega i njegov rad izvrilo jak uticaj. Suvie je bio kratak njegov boravak u selu da bi on izvrio znaajniji uticaj na kulturni ivot sela, ali pouzdano znamo da je on jo dugo nakon odlaska bio u kontaktu sa svojim bivim uenicima koji su mu slali njihove radove.

Ivan Radovi autoportret iz 1925. godine Biografija ovog velikana srpskog modernistikog slikarstva je veoma interesantna. iveo je kao siromani mladi umetnik, putovao ( Pariz, Budimpeta, Belgija...), bavio se sportom (1929. godine postaje prvak Jugoslavije u tenisu i lan Devis-kup reprezentacije), stekao meunarodnu slavu ( 1932.g. dobio orden za slikarstvo od belgijskog kralja Leopolda II, 1938. g. na Meunarodnoj izlobi umetnosti i tehnike u Parizu dobija srebrnu medalju za slikarstvo) i postao lan SANU. Moe se rei da je umetniko delo Ivana Radovia kritika aktivno pratila, naroito period izmeu dva rata i pri tome istakla dve teme Radovievog slikarstva: Vojvodina kao glavni ambijent Radovievog slikarstva, u kome je dola do izraaja odreena realnost- deskripcija i poezija prostransva, beskrajnost horizona ravnice, njenog oveka, velikih i malih ljudskih sudbina u okviru ega se naivistiko slikarsvo kao originalno slikarevo otkrie. Druga tema je intimna umetnika vizija.109

109

Vjekoslav etkovi Ivan Radovi Matica srpska, Novi Sad, 1989.

 kolarci iz generacije 1883/84.g. Ovo je ujedno i najstarija sauvana fotografija iz istorije Staniia. Napravljena je pre vie od 125 godina. (S49)

KULTURNO NASLEE JEVREJSKO GROBLJE

Jedini podsetnik na nae nekadanje sugraane Jevreje jeste groblje. Groblje je veoma lepo ouvano uprkos injenici da oni u selu ne ive ve sedam decenija. Stariji nadgrobni spomenici su od kamena, jednostavni, sa polukrunim vrhom i hebrejskim natpisima. Noviji spomenici, napravljeni izmeu dva rata, su visoki, od mermera i imaju oblik obeliska ili uspravne pravougaone ploe. Na novijim spomenicima imena su ispisana na nemakom ili maarskom jeziku. Obiaj je bio da se spomenik postavlja jedanaest meseci nakon sahrane. Na spomenicima iznad natpisa ugraviran je znak stalea kojem je pripadao umrli i to: dve sastavljene ake ( znak blagosiljanja ) za KOHANITE, bokal za LEVITE110 i esto- kraka zvezda ( Magen David ), palma ili alosna vrba, za Izrael (narod).111(S50)

Hevra kadia, organizacija koja se starala o sahranama i grobljima, brinula se za neophodne tradicionalne obiaje ak i tamo gde nije bilo jevrejskih optina, dakle iz udaljenog centra kome su seoski Jevreji Bake prpripadali stizali su lanovi ovog "Svetog drutva" da bi pokojnika opremili i sahranili prema obiajima predaka.
Leviti su jevrejsko pleme, a Kohanite su Jevreji koji su direktni muki potomci biblijskog Arona (Mojsijevog brata). Kohanite su pripadnici plemena Levita ( Levi ). 111 P.osberger Jevreji u Vojvodini Prometej, N.Sad 1998.
110

Imena bakih Jevreja su davana u okviru tradicije, kao to je to sluaj gotovo kod svih naroda. Do 80-ih godina XVIII veka vrlo esto se sreu: Mojzes, Izrael, Samuel, Abraham, Isak, Jakov, Aron, Jakob, kod mukaraca, a Rahela, Sara, kod ena. Dakle uobiajena imena iz Tanaha. Prezimena su esto ista kao i imena - Mojzes, Abraham, Isak, Izrael. Nastala su vie kao rezultat loe interpretacije u notiranju od strane carskih slubenika, a tek delom preuzimanjem oevog imena za prezime proisteklog radi potrebe razlikovanju osoba istih imena. Zatim mnogo puta sreemo prezime Volf, Herl, Fle, Lebl, Polak. Potiu iz ranijih vekova kada su prihvatali prezimena svojih zatitnika, ili su ih ljudi jednostavnbo identifikovali sa oblau, mestom ili vlastelinstvom odakle su stigli. Meutim za vreme cara Josifa II donet je zakon po kojem su Jevreji morali da izmene svoja prezimena u okviru predloenih reenja, ustvari da ih germanizuju. Ovaj in se plaao, pa su imuniji ljudi kupovali zvunija prezimena: Goldmit, Goldtajn, Dajmond, Rubintajn, sve do sasvim obinih i jednostavnih gde su najjeftinija bila ona koja se odnose na boju ili zanimanje: Grin, Vajs, varc, ahter etc. Meutim u selima Bake ovaj proces i nije ba tako brzo iao te su tu due u upotrebi stara prezimena.112 Izolacija Jevreja prestaje od 1848. godine, kada oni postaju ravnopravni graani u pogledu uivanja politikih i privatnih prava. Broj Jevrejskih porodica u Staniiu je varirao od perioda do perioda, a najvie ih je ivelo u selu tokom druge polovine XIX veka kada ih je bilo preko 150. Pouzdano znamo da su iveli u selu praktino od njenog nastanka ( 1779.g. jedna porodica ) pa sve do pred kraj Drugog svetskog rata. Njihova mala brojnost nije umanjivala njihovu ulogu i znaaj u razvoju sela. U poetku su se, verovatno, bavili samo trgovinom. Prema nekim izvorima u Staniiu je ve od 1780. godine postojao molitveni dom, a sinagoga je izgraena 1870. godine. Tokom prvih decenija XX veka oni su vlasnici mlina (na eleznikoj stanici), vlasnici ogromnih imanja, i najlepih kua u centru sela. Iako su se, u poetku, veoma razlikovali od ostalih graana Staniia, oni su bili ravnopravni lanovi lokalne zajednice i njihov odnos sa ostalim narodima bio je dobar. Tridesete godine i pojava faizma naruili su ovaj odnos. Pred kraj rata, oni su deportovani u logor smrti Auvic, a njihova imovina je posle rata postala drutvena.

112

Olga Andrai Jevreji u Vojvodini

SINAGOGA Sinagoga je bila sagraena 1870. godine. Bila je to solidna zgrada, ija je veliina bila primerena broju vernika, kojih je bilo blizu 150. Bila je slina ostalim sinagogama koje su se u ono vreme gradile po Vojvodini. U prizemlju su bila dva reda sedita za mukarce, dok je za ene bila sagraena galerija iznad svetog ormana aron hakode. Galerija je bila ograena reetkama bele boje, da se ene ne bi videle iz prizemlja, kako je to uobiajemo u ortodoksnim sinagogama.

Zgrada se nalazila u dananjoj trosmajerovoj ulici, pod brojem 73. Poslednji kantor bio je Bela Vajs. Posle deportacije Jevreja 1944. godine, domai Nemci su u tu zgradu smestili Kulturbund. Zgrada je 1950. godine poruena.113

113

P. osberger Jevreji u Vojvodini ( grafiki prikaz sinagoge preuzet iz iste knjige )

OSMO POGLAVLJE

IZMEU DVA RATA

Suknje i kose su se skratile za lakat. Odjeknula je muzika rasklimanih

klavira i durnovitih klarineta. Mlade je skakala bacajui noge u stranu. Perle su poletele oko enskih grudi. Ljudi su zakurblali gramofone i automobile. Svet je ludovao za avionima. Na bioskopskom ekranu su ubrzani ljudi cepali jedan drugom pantalone i gaali se pitama. Vladimir Pitalo Tesla portret meu maskama

SVET IZMEU DVA RATA

Posleratni period je obeleilo novo pregrupisavanje i raspored drutvenih snaga. Stvaraju se nove drave, nestaju carevine, stvara se prva socijalistika zemlja i formira se Drutvo naroda. Drutvo naroda je osnovano 28.aprila 1919. godine sa osnovnim zadatkom ouvanja mira, kolektivne bezbednosti i nezavisnosti njenih lanica. Staniiani pomau jednoj dalekoj i egzotinoj zemlji Japanu. Narodu ove zemlje, koji je stradao u zemljotresu, daje se pomo od pet stotina dinara. U periodu izmeu dva rata pojavljuje se faizam ( U Italiji dolazi na vlast 1922.g, a u Nemakoj 1933.godine ). U mnogim dravama se osnivaju komunistike partije. U paniji 1936. godine izbija graanski rat u kojem uestvuju dobrovoljci iz celog sveta, pa tako i iz Jugoslavije. Potpuno konstituisanje Kraljevine SHS izvreno je tek krajem 1920. godine kada su utvrene njene granice prema susedima. Kao i najvei broj evropskih zemalja i Kraljevina SHS je kao osnovu politikog ivota prihvatila parlamentarnu demokratiju (izbori, pravo glasa, ustav, parlamentarno zakonodavstvo, sloboda tampe...). Teritorijalno Kraljevina je bila organizovana po upanijama, dok se 1929. godine ukidaju upanije i stvara se devet banovina. Ona se od samog nastanka suoavala sa mnogim problemima: politikim, ekonomskim i kulturnim. Tri etvrtine stanovnitva novostvorene drave ivelo je od poljoprivrede. Bilo je preko 50% nepismenih (1921.g), a u nekim krajevima i do 80%.

Evropa 1937. godine

IZMEU DVE OLUJE

Period izmeu dva svetska rata bio je veoma bogat deavanjima, promenama u nainu ivota, razvijala se i modernizovala poljoprivreda, cvetalo zanatstvo i trgovina, menjao se izgled sela, osnivana su kulturna i sportska drutva, selo je sve vie liilo na varoicu. O ovom periodu posedujemo bezbroj dokumenata, fotografija i svedoka. Iz tog razloga ovaj period istorije sela je najbolje istraen i obraen. U posmatranom periodu Baka je bila jedna od najbogatijih oblasti u Kraljevini SHS, a Stanii jedno od najbogatijih sela u Bakoj. Uz naziv Baka sa pravom je stajao pridev zlatna ( Die Goldene Batschka ). Izmeu dva rata je selo napredovalo u svakom pogledu. Poljoprivreda je bila lokomotiva razvoja, a na nju se sve nadovezivalo. Zanatlije su popravljale i pravile poljoprivredne maine i alate. Trgovci su razvijali trgovinu sa proizvodima kojima je selo raspolagalo i prodavali seljacima proizvode koji su im bili potrebni. Sve vie se razvijala i trgovina luksuznijim proizvodima, koje su ugledajui se jedni na druge kupovali bogatiji seljaci. Modernizacijom poljoprivrede seljaci su imali vie

slobodnog vremena tako da je to uticalo na razvoj drutvenog i kulturnog ivota. Meu najvanije dogaaje iz ovog perioda spada elektrifikacija sela. Elektrifikacija je izvrena 1924. godine. Gledano iz dananje perspektive ovaj proces je bio veoma interesantan. Elektrifikaciju sela je izvrila firma Jovan Boljki, koja je dobila na koncesiju ovaj posao. Nakon dvadeset godina, po ugovoru, mrea je trebala pripasti optini. Za uvoenje struje prijavilo se 130 porodica, a struja se naplaivala po sijalici. Dobrovoljno vatrogasno drutvo je osnovao 1930.godine limar Anton Semli. Druvo je imalo toranj za vebanje na vaaritu, i sa uspehom je uestvovalo na mnogim takmienjima. U Staniiu je 1936. godine odrano takmienje dvadeset vatrogasnih ekipa. Optina Stanii se pored politiko-administrativnih poslova bavila i drugim delatnosti od vanosti za varoicu i njegove stanovnike. Izdavala drvorede pokraj puteva, imala ledaru, izdavala vaarite...Optina je novac ulagala u Staniiku tedionicu DD. Pored toga optina je od svojih para kupila kamenolom Paragovo kod Sremske Kamenice.

Selo je imalo svoju ledaru ( Optinska ledara ) koja je funkcionisala na sledei nain: Zimi se u nju dovlaio led iz bara i kanala oko sela koji se smetao duboko u zemlji. Led se tako uvao do leta kada su ga kupovali od optine i koristili mesari, poslastiari, pa i bogatije porodice.

KAPITALISTIKA POLJOPRIVREDA Poljoprivreda u selu je bila veoma razvijena. Primenjivale su se sve novine u obradi zemlje, gajenju stoke (prvenstveno svinja), u selu je radio veterinar dr.Sava Bogdanovi i bio veoma uvaavan, sve vie se primenjivala mehanizacija ( pred rat u selu su radile 32 vralice ) koju su vei domaini mogli bez problema sebi da priute.
Vralica ( povorka povodom 150 godina od naseljavanja Nemaca) (S51)

U selu je bilo 11 domainstava sa vie od sto jutara zemlje, dok je oko 150 porodica obraivalo izmeu 40 i 80 jutara. Najvee gazde i najnapredniji domaini su posedovali zemlju i u atarima okolnih sela. Kada se prolazi glavnim sokakom, izmeu dva reda gospodskih gazdinskih kua, sa visokim zidovima oko dvorita, sa visokim prozorima, sa velikim ulaznim vratima, tekim, okovanim, ivo obojenim, uz ove kue, koje su obloene umjetnim kamenom i kao tvrave zatvorene pred svijetom, vidi se veliko bogatstvo bakih sela i naprednih bakih seljaka. 114 U periodu izmeu 1935. i 1940. godine iz Staniia se u Austriju i Nemaku godinje otpremalo od 100 do 150 vagona tovljenika. Pred rat u selu je tovljeno 12 hiljada svinja i oko 800 goveda to je izvoeno u ehoslovake, Austrijske i Italijanske klanice.(S52) Interesantno je da 1937. godine optina donosi odluku da se svinje mogu toviti u celom selu, ali u jednom domainstvu ne sme da bude vie od
Mijo Mirkovi Agrarni proletarijat u Vojvodini, studija, asopis Ekonomist, Zagreb, 1937. br.3.
114

trideset nazimadi. Svinje su terane na ispau, a u oporu je znalo biti i stotinu krmaa.
Optina je imala svoju priplodnu stanicu sa nekoliko rasnih bikova i nerastova. (S53)

Meu najnaprednijim poljoprivrednicima i najbogatija u selu bila je porodica Andreasa Poca (Potz). Njihov predak se jo za vreme Josifa II uputio sa bratom iz Bavarske u Baku. Jedan od brae se nastanio u ataliji, a drugi kao kroja u Gari. Kroja u Gari je bio veoma siromaan ovek. Jedan od njegovih potomaka, Andreas, ve se rodio u Staniiu. On se u selu oenio i vodio uspenu trgovinu drvenom graom. Posao mu se uspeno razvijao, a povrh toga ena mu je nasledila osamnaest jutara zemlje. Udaren je temelj buduem bogatstvu, a imanje se sve vie irilo. Pored svoje zemlje radio je i dosta zemlje pod zakupom. Do najveeg preokreta dolazi kad je Andreas kupio 180 jutara od plemia Latinovia iz Boroda. Porodica Poc ve tada je bila sigurno najbogatija u selu. Andreasov jedini sin, Josif, bio je takoe vet gazda koji je oevinu jo vie ojaao. On takoe od Latinovia kupuje dodatnih 105 jutara, a od naslednika barona Redla kupuje 142 jutra prvoklasne zemlje. Josif je pored velikog bogatstva stvorio i veliku porodicu. Imao je dve erke i tri sina. Jo za njegovog ivota imanje je podeljeno meu decom. Sinovi Andreas i Adam su ostali na imanju i bili uspeni poput svojih predaka, dok je treem bratu Antalu kupljena velika palata u Peti. Braa Poc bili su veoma veti privrednici. Naroito je Andreas pokazao veliku sposobnost. On je ulagao novac u sve to mu se inilo profitabilnim. Tako je otkupio pravo lova u seoskom ataru ( Ko je eleo da lovi morao je od njega da kupi dozvolu.), u ortakluku sa Adamom Vajnerom bio je suvlasnik kudeljare.115 Braa Poc su bili i veliki odgajivai svinja, tako je svaki od njih gajio do 500 komada godinje.

Kudelju su nazivali belim zlatom Bake. Ona je to i bila jer je onima koji su je proizvodili, preraivali i prodavali obezbeivala veoma visoku zaradu.
115

 Zakupac prava lova u seoskom ataru bio je Andreas Poc. Franz Tscheng ( na slici ) i svi ostali lovci u selu dozvolu za lov su kupovali od Poca. (S54) Ovarsvom su se bavili uglavnom Srbi. Oni su posedovali stada od nekoliko desetina ovaca, a neija stada su brojala i preko stotinu ovaca. Od mleka je pravljen odlian sir koji je bio na ceni zbog ukusa, naina pripremanja i masnoe. Meu Srbima je takoe bilo naprednih poljoprivrednika i vetih domaina. Primer za uspeh i napredak je Stevan Tanurdi koji je od oca nasledio skromna etiri ipo jutra zemlje i malu kuicu. Vrednoom, uvanjem i kako navodi njegov savremenik Iskruljev nemeanjem u veliku politiku i klonjenjem od krme uspeo je da stekne 38 jutara zemlje. Imao je jednu od najlepih kua meu seoskim Srbima. Po Iskruljevu, prvi gazda meu Srbima bio je andor Vraari. On je od oca nasledio malu kuu pod trskom. Vetim voenjem domainstva, zajedno sa svojim sinom Savom, stekao je 10 jutara oranice i 40 jutara ledine. Pored toga bio je mesar i vodio je kafanu. Predsednik Seljake druine bio je ratar Jovan Nikoli. U selu su se mnogo gajile i guske koje su isterivane na pau kao i sva ostala stoka, a uvee bi se svako jato vraalo svome domainu. Velika je bila i proizvodnja eerne repe ( 1000 do 1500 vagona godinje). Godinje se izvozilo 100 vagona penice. Penicu su otkupljivali seoski trgovci, a poznato nam je da je suaru za itarice posedovao Martin tringl. Jaja je otkupljivao i izvozio u vie evropskih zemalja Izidor Rizenberg. Kod njega je na odabiru i pakovanju jaja radilo sedam ena.

U selu je 1929. godine osnovana Optinska zaklada za unapreenje poljoprivrede. lanovi ovog udruenja bili su poljoprivrednici iz sela, svih nacija.

Parni (S56)

mlin Jakoba Poca

Adam Nuspl i sin su 1936. godine izgradili mlin na elektromotorni pogon. Pored ovog u selu su bila jo dva parna mlina, jedan na eleznikoj stanici, a drugi u Dalmatinskoj (Maloj) ulici.

Dve jamurae, prva na bajmokom putu i druga naspram pravoslavnog groblja su izdavane u zakup za ribolov.
Jamurae su bile prava jezera. Na alost, fotografija jamurae na bajmokom putu nije ba najjasnija ali se vidi kolika je to vodena povrina nekad bila. Danas se na njenom mestu nalazi deponija smea.(S57)

U selu se vaar odravao dva puta godinje i morao je biti dosta velik. Bila je to prilika da seljaci prodaju svoju stoku, proizvode, i da kupe to je njihovom domainstvu potrebno. Zakupitelj Vaarita bio je Aleksandar Komnenov. Vaan izvor prihoda za staniiku optinu i za seljane bilo je izdavanje drvoreda dudova pored puteva, odnosno gajenje svilene bube. Obe strane puteva prema susednim mestima bili su opkoljene dudovima koji su presaivani iz optinskog rasadnika. Dudovim listom su hranjene svilene bube, a plod je koriten za pripremanje koma za rakiju. Ovim poslom se uglavnom bavila sirotinja i bio joj je to znaajan izvor prihoda tokom leta. Gusenica metlica se pojavila 1930. godine, napadala je sve poljoprivredne kulture. Za zatitu bilja koristila se Uranija.
Za poljoprivredne radove bilo je potrebno mnogo radnika. Izmeu dva rata u selu je bio prilian broj traktora i vralica, ali je ljudski rad bio nezamenjiv.(S58)

Za odreivanje dnevnica u selu postojao je paritetni odbor poljoprivrednih radnika i gazda. Oni su zajedno donosili odluku kolika e nadnica biti za pojedine poslove i gazde su bile dune tog dogovora da se dre. Tako je 1937. godine ovaj odbor doneo odluku da se za kosidbu livade plaa 4 dinara po kosu, za kopanje kukuruza 2,5 dinara. U vridbi radnicima je pripadalo 4% od risa. Pri berbi kukuruza radniku je pripadao deveti red i kukuruzovina, a ukoliko je bila loa godina radniku je pripadao osmi red. U ovom sluaju radnik je mogao da bira red, a ne onaj koji mu gazda odabere. Portret jedne
biroke porodice. Biroi su uglavnom iveli na gazdinom salau. (S59)

Vana grupa poljoprivrednih radnika bili su biroi. Oni su uglavnom celu godinu radili kod istog gazde obavljajui sve poslove. iveli su uglavnom na gazdinom salau. Za svoj rad i rad njegove porodice biro je dobijao 12 mtc penice, 1000 kg kukuruza u zrnu, 1000 dinara, petroleum za osveljenje, so i 200 kvadratnih hvati pod batu. Biroi su se selili od gazde do gazde najee u prolee ( oko urevdana, poetkom maja ), ili na jesen (katoliki Svisveti, poetak novembra ). Porodice biroa su generacijama sluile kod razliitih gazda i retke su bile porodice koje su uspevale da steknu svoje imanje i postanu nezavisne. Dobri i vredni radnici ukoliko nisu bili zadovoljni uslovima kod nekog gazde veoma lako su nalazili posao kod drugog. Gazda je iveo u selu, a u sredini imanja je imao sala na kojem je iveo biro sa porodicom. Biroke porodice su obraivale gazdinu zemlju, hranili i uvali stoku, muzli krave, muka deca su uvala svinje, enska deca uvala su guske. Cela porodica bila je angaovana na malim i velikim poslovima. Zbog estog seljakanja sa salaa na sala malo njih je zavrilo vie od etiri razreda osnovne kole. Nakon drugog svetskog rata na selu su se desile velike promene i biroi postaju radnici u poljoprivrednim zadrugama ili se zapoljavaju na drugim mestima.

IVOT NA SALAU
Okolina sela pre rata nije bila jednolina kao danas jer je oko sela bilo 180 salaa. Na salaima su iveli Srbi, Nemci, Maari, Bunjevci... Do danas je ostalo tek nekoliko salaa koji nas podseaju na nekadanji izgled Bake koji je opevan u pesmama tamburaa. Svi vei domaini u selu su imali sala u sredini svog imanja na kojem su iveli biroi koji su sluili kod njih. Vei domaini, poput Poca, Mea, Bajera, imali su po nekoliko salaa. Bunjevci su gotovo svi iveli na svojim salaima, koji su se nalazili na kamarskom delu atara. Tridesetih godina na salaima je ivelo oko 180 Bunjevaca, koji su posedovali ukupno oko 1600 jutara zemlje. U kamarskom delu atara je 1932. godine otvoreno odeljenje staniike kole koju su pohaala veinom bunjevaka deca. Jedna od najveih grupa salaa u seoskom ataru, koji postoje i danas, jesu Maievi salai. Prvi sala je ovde podigao Dimitrije Mai jo 1871. godine. Maievi salai se nalaze na predivnom mestu, na pola puta izmeu Staniia i Svetozara Miletia. Sala je inila skromna kua od naboja sa talom, svinjcima, kokoinjcima. Oko salaa prostirao se vonjak i manja livada. Bunar sa ermom.

NE MOGU BRE, JURIMO TRIDESET! Elektriarski majstor, Antal Eke, prvi je (1936.g.) kupio automobil. Ve posle dve godine trgovac Matajz Haut pred svojim duanom ugrauje benzinsku cisternu-tank.

MAJSTORI SVOGA ZANATA

Seosko stanovnitvo je opskrbljivano svakodnevnim potreptinama zahvaljujui velikom broju zanatlija u selu. Zanatlije u proizvodile hranu ( 5 pekara, 8 mesara, 2 poslastiara, 2 sodara i 4 mlekare ), zatim odeu i obuu (2 eirdije, 6 obuara, 2 urija, 2 opanara, 6 krojaa, 4 vunopletaa ), potreptine za domainstvo i obavljanje poljoprivredne proizvodnje (6stolara, 8 kovaa, 4 kolara, 1 dimniar, 1 majstor za kaljeve pei, limara 2, saraa 3, 1 kreana i jedna radionica za izradu arenih ploica ). Poneki zanatlija je uspeo da znaajnije razvije svoj posao, pa je tako vunopleta Jakob Pehlol u svojoj radionici zapoljavao dvadeset radnika. Zanatlije su imale svoje Udruenje koje se brinulo o njihovim interesima, iznosilo njihove zahteve i zastupalo ih pred Optinom. Postojalo je i Zanatlijsko-momako udruenje. Ovo udruenje, iji lanovi su bili Nemci, bavilo se i kulturnoumetnikim delatnostima. (S60)

Stolarska radionica(S61) Zanatlije su imale pune ruke posla i izraivali su veoma velik broj predmeta za razliite potrebe. O kvalitetu izrade najbolje govori

injenica da su mnogi predmeti napravljeni pre rata jo uvek u upotrebi, a verovatno e ih koristiti i generacije posle nas. Moda je dopirala i do seoskih domainstava, a vete ruke su izraivale sve to se na arenim stranicama novina i asopisa moglo videti. Nemaki izraz najderica u svakodnevnoj je upotrebi i danas, a Singerica je i dalje neprevaziena.(S62)

U vreme kada nije bilo zamrzivaa potranja za sveim mesom bila je velika (S63).

SVAKA ROBA IMA SVOGA KUPCA Ono to se nije proizvodilo u mestu moglo se nabaviti u prodavnicama, tako je u selu bilo 10 prodavnica meovitom robom, 6 prodavnica tekstilnom robom, 3 drvare, 2 gvo-are i jedna prodavnica obue Bata. U selu su postojale i dve apoteke. Zanimljivo da su bile vlasnitvo dva roena brata, Eugena i ule Vajnfelda. Mnogi su svoju trgovinu razvijali i temeljili na proizvodima seljaka. Trgovalo se itom, svinjama i svim onim to je imalo kupca i na emu se moglo dobro zaraditi. Johan Bajer, trgovac iz sela, stekao je ogromno bogatstvo trgujui po vaarima. On od oca nije nasledio nita, ali je bio izuzetan trgovac. Posedovao je dva salaa okruena sa 130 jutara zemlje i kuu u centru sela za koju je platio ogroman iznos u gotovini.

OD KAFANSKOG DRUTVA

DRUENJA

DO

KULTURNOG

(S64) Pred rat u selu je bilo dvadesetak kafana. U njih ljudi nisu ili samo sa ciljem da se napiju, ve su one imale vaan drutveni znaaj. Bila su to mesta okupljanja, druenja, sredita kulturnog i politikog ivota. Program i deavanja u kafanama bili su prilagoeni klijenteli. Jednu kafanu su poseivali Nemci, drugu Srbi, treu Maari (Gornja kafana), etrvrtu bogati (Goldring ), petu sirotinja, estu zanatlije ( kod Busena ), sedmu boemi i umetnike due... Kulturni ivot sela kretao se iz kafana i povremeni nastupi, predstave, i igranke doveli su do stvaranja kulturno-umetnikih drutava. U Stanii navraaju od somborskih muziara, gajda Kosta aranskiKoca i violinista Joca Maksimovi- onka i uveni Mika iz Bakog Brega koji je ve svirao i na radio Beogradu.

KULURNO UZDIZANJE ( SELJAKOG DRUTVA )

Krajem tridesetih godina oiveo je kulturni ivot Maara u selu. Organizuju se priredbe i zabave koje se odravaju u kafanama. Najzad, 1939. godine osniva se maarsko KUD. Druvo je veoma brzo naraslo na tri stotine lanova. Drutvo u svojim prostorijama uva fotografije predstava ( uglavnom komedije ) i folklornih priredbi iz tog perioda. Zahvaljujui njima stekli smo bolji uvid u to kako su one izgledale. Iako amateri, ulagali su veliki napor da sve izgleda savreno. Predivne scenografije, odlini kostimi i solidna gluma. Publika je najee bila vie nego zadovoljna. Srpska omladina je takoe aktivna na kulturnom planu. U kafani Save Vraaria se daju pozorine predstave ido, Vlast, Sumnjivo lice, koje poseti stotinak gledalaca. Zabeleeno je da se srpska mlade okupljala i u kafani kod Drljae u Jamertalu, gde su svirala tri tamburaa. U kafani Duana Tanurdia, gde je postojala zemljana kuglana, je takoe bilo okupljalite srpske omladine izmeu dva rata.

Pozorina trupa maarskog Kulturno-umetnikog drutva (S65) O pokladama, februara meseca, Nemci i Maari organizovali su balove i priredbe. Na ovim balovima su nastupali tamburaki i zabavni orkestri. Orkestar Hansa Vajlanda teio je i klasinoj muzici.

U selu je postojalo nekoliko horova, meu najznaajnijim su pravoslavni crkveni hor i hor nemakog kulturno-umetnikog drutva. Na kulturnom polju bili su aktivni i vatrogasci koji su organizovali igranke i balove, oformili su i svoju dramsku grupu. Na muziko obrazovanje mladih je poklanjana posebna panja. U Staniiu je bilo aktivno nekoliko orkestara (gudaki, trubaki...)(S66)

Zahvaljujui retkim fotografijama sauvanim iz tog perioda stiemo uvid u pozorini ivot u Staniiu. Ako je gluma bila priblino dobra kao scenografija publika je zaista mogla da uiva u predstavama.(S67)

KULTURBUND izmeu kulture i politike

Sigurno najpoznatija institucija jugoslovenskih Nemaca bio je Kulturbund. Znaaj ove organizacije je utoliko vei ako znamo da su Nemci bili najvea nacionalna manjina u Kraljevini Jugoslaviji ( oko 500.000 stanovnika ).116 Nije nam poznato kad se Kulturbund kao organizacija pojavio u Staniiu, ali je dokumenovano da se lanovi ovog saveza ve 1935. godine okupljaju i od tada im je znaajnije delovanje i uticaj u selu. Formiran kao nepolitiki savez, Kulturbund je za jedan od osnovnih ciljeva postavio izradu kolskog programa sa zahtevima nemake nacionalne manjine. Organizacija je kao svoje zadatke precizirala irenje knjiga, umetnikih dela, muzikalija i filma meu nemakom nacionalnom manjinom, otvaranje knjinica i podsticanje njihovog rada, otvaranje vaspitnih i prosvetnih ustanova, organizaciju predavanja, brigu o kolovanju nemakih uitelja i svetenika, negovanje nemakog jezika i drugo to je inilo duhovne, etike, moralne, drutvene i kulturne potrebe nemake manjine i njeno zdravstveno prosveivanje.117 Zanimljivo je da je ova organizacija bila zamiljena po uzoru na predratnu srpsku organizaciju iz Austrougarske Prosvjeta.118 Pored Kulturbunda Nemci u Kraljevini Jugoslaviji su imali jo nekoliko organizacija razliitih orijentacija. Najznaajnije meu tim organizacijama bili su Obnovitelji i Mladonemaki pokret. Za razliku od vapsko-nemakog prosvetnog saveza koji je teio konstruktivnoj saradnji sa dravom, Obnovitelji su nastojali da izgrade autonomiju nemakog naroda kao celine u okvirima druge drave kao celine. Osnovni cilj Obnovitelja bio je da u Kulturbundu zavlada nacistiki duh i drugaiji metodi i ciljevi borbe. Kao protivea Kulturbunda i Obnovitelja nastao je Mladonemaki pokret. Pokret se nemakoj nacionalnoj manjini u Jugoslaviji obraao kao jugoslovenskom nemakom narodu. Zbog svojih stavova pokret je bio u otrom sukobu sa druga dva nemaka pokreta i u nemakoj tampi i propagandi je smatran izdajnikim. Posle Anlusa ( 1938. god. ) Nemaka je postala sused Kraljevine Jugoslavije, to je znailo novi prodor ideologije nacionalsocijalizma u politiki i kulturni ivot nemake nacionalne manjine u Kraljevini.
116
117

Najvei deo nemake populacije iveo je na selu ( u Vojvodini 84% ) i bavio se poljoprivredom. Lj. Dimi Kulturna politika..., knj.III, str. 12. 118 Z.Janjetovi Srpski uticaji na svakodnevnu kulturu Nemaca u Vojvodini, Godinjak za drutvenu istoriju 2., Beograd 2009. str.31.

Celokupna delatnost Kulturbunda ve tokom 1939.-1941. godine bila je neprikriveno nacionalsocijalistika. Nemaki dravni praznici i praznici nacionalsocijalistike partije proslavljeni su u okviru Kulturbunda, kulturnih drutava i nemakih kola. Uverena da predstavlja rasno jezgro na koje e se, u svome prodoru ka jugoistonoj Evropi, Trei rajh osloniti, nemaka nacionalna manjina je bila sve manje lojalna, a sve vie agresivna prema dravi. Da sprei takav proces dogaaja, Kraljevina Jugoslavija nije imala niti snage niti smelosti. 119

List Lokal Anzieger

Prve novine koje su se tampale i izdavale u Staniiu bio je list na nemakom pod nazivom Eigemeine Zeitung. Izlazio je tokom 1905. godine. Koliko dugo je izlazio i koliko brojeva je objavljeno nije poznato. Na alost, nije sauvan ni jedan primerak. Posle due pauze, poetkom tridesetih se pokree novi lokalni list. Za razliku od Eigemeine Zeitung-a, novi list e imati vie uspeha i izlazie punih deset godina. List Lokalancajger ( Lokal Anzieger ), sa tiraom od 500 primeraka, se tampao u Prigrevici. Urednik je bio Robert Peninger, a nije nam poznato kakav im je bio sadraj i ureivaka politika.120
Mala redakcija ( Katarina i Martin Franz i Anna Kokus ). Lokal Anzieger je izlazio gotovo punih deset godina. (S68)

Lj. Dimi Kulturna politika..., knj. III, str.55. Robert Peninger je i nakon Drugog svetskog rata ostao u Staniiu i prema nama dostupnim informacijama bio je antifaista.
119 120

Na nau sreu, doli smo do jedne stranice Lokal Anzieger-a. Dvadeset druga strana ovog lista od 4. juna 1939. godine je puna interesantnih detalja na osnovu kojih smo uspeli da donesemo zakljuak o tome kako su novine mogle izgledati i kakav im je bio sadraj. Stranica poinje sa tekstom o prijateljskoj fudbalskoj utakmici izmeu Gakova i kombinovanog sastava Sloge. Utakmica je zavrena rezulatom 2:2. Zatim sledi nekoliko malih oglasa. Staniiani nude radio aparat, travu, svinje, bicikl, vinograd itd. Bioskop Arena Tonkino Stanii u istaknutom oglasu obavetava da e se treeg i etvrtog juna prikazivati film Ihre lustige Nacht, a sedmog i osmog juna film Mimi.

Ko je soko taj je jugosloven!

Sokolsko drutvo je osnovao lekar dr Ante Mari 1929.godine. Drutvo je u poetku imalo stotinak lanova, pripadnika svih naroda u selu. U poetku su vebali u kafani kod Busana, a kasnije na vaaritu. Kada se nastupalo na sletu u selu, vebalo se po muzici Dobrovoljnog vatrogasnog drutva. lanovi Drutva odlazili su na sletove ak i u Sofiju i Prag. Ne obazirui se na veru, stale, pleme, sokoli su nastojali da stvore jugoslovenski tip kulture. Pod parolom Ko je soko taj je Jugosloven sprovoen je osnovni program sokolskog vaspitanja vaspitanje u narodnom duhu s ciljem da u svojim redovima okupi itav narod u jednoj jedinstvenoj i nedeljivoj slobodnoj dravi. 121

VANO JE UESTVOVATI ( I BITI PRVI )

FK Sloga Eintracht (S74) Ovaj period karakterie razvoj sporta i sportskog duha. Fudbalski klub Sloga-Eintracht je osnovan 1931. godine. Teren, ograen drvenom tarabom nalazio se kod kudeljare, a kasnije je premeten na vaarite gde se i danas nalazi. Pored fudbala, osnovano je jo nekoliko formalnih i neformalnih sportskih klubova i udruenja ( jahai, biciklisti...).
Lj. Dimi Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije, Stubovi kulture, Beograd, 1997.g. knj I str 433.
121

 Fudbal je bio od samog poetka veoma popularan sport. Iako je klub bio amaterski i takmiio se u najnioj somborskoj zoni, celo selo je bilo uz tim. (S75)

Uvek uz Slogu! Objektivna staniika publika na daskama ograenom stadionu. (S76)

Kolo jahaa svoje konje trenira na prostoru kod eleznike stanice. Jahai su imali lepe i negovane konje. Konjiki sport je posebno popularan bio meu seoskim Nemcima.
(S77)

Biciklizam je bio sport koji je bio ujedno i rekreacija i uivanje. Grupa biciklista na livadama ispod sela. (S78)

IZMEU SELA I GRADA

Velike promene koje su se desile na selu izmeu dva rata, a posebno tridesetih godina, najuoljivije su kod naina oblaenja. Dvadesetih godina jo smo u seoskoj sredini, tradicionalnoj i ukoenoj. Gotovo svi mukarci imaju brkove, eir na glavi i lulu u ruci. ene su u irokim haljinama do zemlje, sa obaveznom maramom na glavi. Sitna deca skroz kratko oiana. Tamnije boje odee preovladavaju. Ljudi na fotografijama su u strogom, mirnom stavu i bez osmeha na licu.
Nemaki godina.(S79) par dvadesetih

Nemaka porodica dvadesetih godina XX veka ( na slici desno). (S80)

Ako pogledamo portret bilo koje staniike porodice iz ovog perioda videemo slinu sliku. Maari, Nemci i Srbi su se donekle slino oblaili. Samo po detaljima razlikujemo jedne od drugih. Prelazak na moderno graansko oblaenje je bilo postepeno, tako da na nekim fotografijama moemo videti ljude priblino istih godina u tradicionalnoj nonji i u graanskom odelu.

Vea prosveenost, dostupnost tampe, pojava radija i bioskopa uinili su svoje. Stanii se menja, otvara se i razvija. Seljaci vikendom oblae graanska odela, poseuju kafane i restorane, odlaze u bioskop i na pozorine predstave. Postaju prosveeniji i kulturniji. ene skidaju marame i prave frizure kakve viaju na filmovima. Vie nisu svi kao uniformisani. Ova porodica je prava
graanska i njihov portret se ne moe ni uporediti sa portretima porodica od pre jedne decenije.(S81)

Brkovi vie nisu obavezan modni detalj. Odelo, kravata i moderne frizure.

Portret mladia na selu tridesetih godina XX veka. (S82)

Osmeh na licu devojaka. Ukoenost je nestala, a zavladala je vedrina. (S83)

Devojka meu klasovima ita. Ova fotografija je puna ivota i radosti. ini nam se da je za seoskog fotografa okolina sela bila omiljeno okruenje za rad. Sauvano je na desetine, ako ne i na stotine fotografija koje su nainjene u polju, na livadama, i na raznim mestima oko sela. Devojke u etnji, drugarice kraj kanala, momci na konjima ili biciklu... ( S84)

KULTURNO NASLEE STARA SEOSKA ARHITEKTURA

Stanii kakvim ga poznajemo polako nestaje. Njegovo posebno obeleje jeste seoska arhitektura nastala u prvoj polovini XX veka. Stare graevine iz ovog perioda lagano potiskuju nove, modernije i praktinije graevine. Urbanistiki plan naselja je iz druge polovine XVIII veka i selo gledano iz ptiije perspektive ima oblik pravilnog pravougaonika, sa ulicama koje se seku pod pravim uglom. Stanii je postao slavan kao tipian i savren primer vojvoanskog ( panonskog ) tipa naselja. Prilikom izgradnje sela ( kolonije ) graene su kue od naboja. U tom trenutku to je bilo veoma praktino jer se trebalo odjednom graditi nekoliko stotina kua. Koriena su svega tri osnovna materijala: 1. zemlja- ilovaa, 2. drvo- samo tamo gde je neophodno za tavansku i krovnu konstrukciju, i 3. trska- jedno vreme je bila jedini materijal za pokrivnje kua. Pored osnovnih materijala koriste se jo i slama, i pleva, ime obiluje ovaj kraj; zatim prue, kre, ivotinjska krv i ivotinjska balega, pre svega od goveda, koja se dodaje blatnom lepu. Jedna od retkih fotografija
najstarijeg tipa kue od naboja u Staniiu sa tranim pokrivaem.
(S85)

Kue su u poetku imale jednu, a kasnije dve sobe i kujnu ( jo kasnije dodaje se i ostava ), te trem po jednoj od duih strana kue. Kuhinja je bila postavljena u sredini izmeu soba. U dubini kuhinje nalazilo se poluzatvoreno ognjite sa dimnjakom velikog preseka. Deo kuhinje iznad ognjita bio je zasvoen u obliku manastirskog svoda i zavravao se irokim dimnjakom. Svod ispod dimnjaka i sam dimnjak su od erpia ili opeke. Ovaj deo je takoe sluio i za konzerviranje mesa dimljenjem.Tu je obino zidan tednjak i otvori za

loenje zidanih (paorskih) pei po sobama. Paorske pei su osim za zagrevanje soba sluile i za peenje hleba, bundeve i ostalih namirnica.

(S86)Stari tip kue sa karakeristinim malim ulaznim vratima za goste. Ispod kua, u poetku, nije bilo podruma. Zgrada je bila relativno niska i od okolnog terena nije bila izdignuta, samo ponekad via za jedan stepenik. Krovovi su po pravilu uvek bili dvovodni, sa velikim strehama od tranog pokrivaa. Krovna konstrukcija je bla od oble drvene grae. Pokriva je barska trska. Tavanski prostor se redovno koristio. Temelji obino nisu graeni, a zidovi od naboja su standardno bili debeli jednu i po stopu 122. Zidovi kako spolja ako i iznutra, lepili su se blatnim lepom sa dodatkom iseckane slame i na kraju su bili kreeni. Tavanica je bila drvena, a tavanjae su se, ako je raspon vei, poduhvatale jakom gredom. Ova greda je bila redovno vidna. Prostor izmeu tavanjaa popunjavao se blatnim lepom pomeanim slamom ili trskom preko letvica koje se prikivaju ili uglavljuju izmeu tavanjaa. Zabatni zidovi su pravljeni od zemlje ( erpi ) ili od dasaka ree od pletera ili trske sa blatnim premazom.
122

1 stopa = 31,60 cm

Zemljani podovi su bili od dobro nabijene ilovae, kojoj se dodavala ivotinjska krv. Od krvi je pod dobijao izvesnu elasinost i postajao otporniji na abanje. 123 U poetku su sve kue u Staniiu bile jednobrazne i uzdune. Vremenom kako se seosko drutvo raslojvalo i kako su pojedini domaini postajali bogatiji dolazi do gradnje drugaijih tipova kua. Pojavljuju se poprene kue sa ajnfurt kapijama, kojih ima najvie u Glavnoj ulici gde su i ivele najbogatije porodice.

mnogim kuama su se do danas ouvali inicijali graditelja i godina gradnje. Na ovoj kui su inicijali JW i godina 1900.(S87)

Na

gore

levo. Kua sa ajnfurt kapijom sa glavne ulice. Danas je to zgrada Mesne kancelarije. (S88)

Karakteristina ajnfurt kapija.(S89)

123

Ervin Ginder Vojvoanske seoske kue od naboja, KID PESA, Novi Sad 1996.

Jedna od glavnih karakteristika kua graenih poetkom XX veka, a naroito izmeu dva rata, jeste fasadna dekoracija. Dekoracija fasade ima vie vrsta, od najjednostavnijih geometrijskih oblika bez znaenja do veoma sloenih gotovo alegorijskih ukrasa. Opti razvoj i bogaenje pojedinaca doveli su do toga da ukrasi postanu sve bogatiji. Kue su sve vie poinjale da lie na gradske, a celo naselje je sve manje bilo selo i sve je vie bilo varoica. Ponekad se u kienju i kinurenju ilo predaleko, ali je ipak veina kua imala svoj provincijski arm. Jedna od najlepih dekoracija, a ujedno i najoteenijih, nalazi se u Dalmatinskoj ulici br.68. Kua koja je izgraena najverovatnije 1907. godine jeste najlepi primer seoske arhitekture. Zbog neodravanja, fasada pod atmosferskim uticajima sve vie propada i pitanje je dana kada e u potpunosti propasti. Na samom vrhu fasade nalazi se rozeta sa anelom u sredini. Ispod se nalazi titasti grb sa inicijalima koji sa obe strane pridravaju dva herubima (krilata anela). Fasada je na visini tavanice veoma veto podeljena na dva dela, s tim da nije naruen sklad celine. Pored levog prozora se nalaze dva prikaza, jedan muki, drugi enski. (S90,91,92)

Levi prozor (slika levo) je posebna celina, koju su graditelji verovatno hteli da istaknu. Neposredno iznad prozora nalazi se upisano ime graditelja kue i datum izgradnje.(S93)

Srednji i desni prozor ( slika dole ) ine jednu celinu i dekoracije oko njih su mnogo skromnije nego kod levog prozora.(S94)

Prilikom gradnje kua, od poetka XX veka, nije se vie gledalo strogo samo na njenu funkcionalnost. Iako je nemako stanovnitvo sela bilo veoma racionalno i tedljivo, velika panja se poklanjala da kua bude to lepa i dekorativnija. Kue od naboja, pokrivene trskom, zamenjuju ciglom zidane i crepom pokrivene kue. Poetkom veka, odnos starih kua koje su prave seoske kue i novih koje oponaaju gradske ili se ni ne razlikuju od njih je podjednak. U centru i irem centru sela preovladavale su visoke kue sa ajnfurtom, dok su na perifernim delovima sela bile niske kue od naboja. Sve nacije u selu su se ugledale jedna na drugu u izgradnji kua, a na to kakva je ija kua presudno je uticao materijalni poloaj svakog pojedinca.

Verski odgoj i ivot u duhu tradicije imali su jak uticaj na estetiku poetka XX veka u Staniiu. Odanost veri i crkvi su bili deo svakodnevnog ivota. Seljaki ivot i teak fiziki rad obeleavao je svaki segment ivota. Tako su mnogi eleli da ovekovee put do steenog bogatstva i da pokau odakle i kako su krenuli. Motiv seljaka koji ore uz pomo svog konja se esto provlaio u dekoraciji fasada, kapija, vrata, zidova... (S95) Ajnfurt kapije su bile jo jedno obeleje meuratne seoske arhitekture. Bile su pravi ukras svake kue. Ukraene duborezima, sa metalnim okovima i ukrasima i peskarenim staklima pokazivale su bogatstvo domainstva u koje se kroz njih ulazilo. Duborez na kapiji. (S96) Veoma mali broj fotografija nam je preostao koje su uraene u unutranjosti kua. O tome kako su kue bile ureene saznali smo iz razgovora sa starima kojih je sve manje i na osnovu sauvanih komada nametaja kojih je takoe sve manje. Koliko su kue bile uredne spolja, takve su bile i iznutra. Interesantno je da se u mnogim kuama jo uvek koristi nametaj koj je ostao od pre rata. U mnogim kuama su sauvane kaljeve pei koje su esto mala remek dela i veoma funkcionalan dekor bez roka trajanja. (S97)

Zidovi u sobama i svim prostorijama su ukraavani. O tome kako koji motivi su preovladavali i kako je izgledala dekoracija najee smo saznavali kad se u nekoj kui oljuti kre ili otpadne sloj maltera, a pred nas ispliva rad star 7-8 decenija.

Deo dekoracije na plafonu. Vatrogasni dom Stanii.(S98) Zidovi ajnfurta su najee ukraavani slikama koje su slikane na zidu. Bile su to najee replike poznatijih slika ili scene iz seoskog ivota. Oslikavanje zidova morao je biti traen i unosan zanat. U selu je pre rata bio jedan zanatlija koji je bio specijalizovan za ovaj posao.

Scene iz lova i pejzai bili su veoma popularni. Zidne slike u ajnfurtu. (S99)

158

DEVETO POGLAVLJE

VELIKI RAT U MALOM SELU

Rat, koji do tada nije znaio nita vie nego jednu re koja oznaava nejasnu i daleku injenicu, pretvorio se u dramatinu stvarnost G.G.Markes Sto godina samoe

159

Kad iezne oseanje za pravdu i moral, a uas pomuti ula, snage obinih ljudi brzo presahnu. E.Jinger Na Mermernim Liticama

DRUGI SVETSKI RAT

Prvog septembra 1939. godine Nemaka je napala Poljsku. Dva dana kasnije Velika Britanija i Francuska objavljuju rat Nemakoj to oznaava poetak II svetskog rata. Hitler je u maju 1940. godine napao Francusku i zemlje Beneluksa i porazio ih za malo vie od mesec dana. Susedi Jugoslavije - Maarska, Rumunija i Bugarska 1940. i 1941. godine pristupaju Silama osovine. Pod ovim uticajima i novonastaloj situaciji u okruenju Jugoslovenska vlada pristupa Trojnom paktu 25.marta 1941. godine. Pristupanje Trojnom paktu je izazvalo ogorenje kod naroda, koji je ovo doiveo kao izdaju. Ubrzo nakon potpisivanja grupa oficira je organizovala pu, oborila vladu Cvetkovi- Maek , proglasila kralja Petra II punoletnim i formirala vladu na elu sa generalom Duanom Simoviem. Usledila je opta mobilizacija i priprema za rat. Nemaka je bez objave rata , 6. aprila 1941.godine, napala Jugoslaviju. Napadu su se pridruili i susedi Kraljevine Jugoslavije: Italija, Maarska i Bugarska. Pod naletom 900 hiljada neprijateljskih vojnika jugoslovenska odbrana je brzo slomljena. Vlada i kralj su napustili zemlju, a vrhovna komanda je 17.aprila potpisala kapitulaciju. Sovjeski savez, koji je u to vreme jo saveznik Treeg Rajh-a124, ve 9. maja 1941.g. vladu Kraljevine Jugoslavije proglaava nelegitimnom i zatvara jugoslovensko poslanstvo u Moskvi sa obrazloenjem da jugoslovenska drava kao takva vie ne postoji.

Sporazum Molotov-Ribentrop. Dan potpisivanja ovog sporazuma u Evropi se obeleava kao Dan seanja na faistike i komunistike zloine, odnosno zloine totalitarnih reima.
124

160

VELIKI RAT U MALOM SELU

Plamen rata nije potedeo ni Stanii. Vojska Kraljevine Jugoslavije, otvorila je 11.aprila, mitraljesku i artiljerijsku paljbu prema Maarskoj. Sa druge strane nije bilo odgovora, iako je maarska vojska ve zaposedala poloaje prema granici. Istog dana, uvee oko 21., berberski majstor Joca Tanurdi digao je u vazduh elezniku stanicu. Jugoslovenska vojska je napustila poloaje u pono izmeu 11. i 12. aprila. Odmah nakon povlaenja, stolar Gapar Majer iz Staniia, se uputio u Maarsku da izvesti maarsku komandu da pred njima ne stoji niko i da mogu da uu na jugoslovensku teritoriju.(S100)

Honvedi su prilazili selu iz dva

pravca. Riice.(S101)

Od

Boroda

od

161

Idueg jutra oko sedam sati honvedi su bili pred selom. Prilazili su letnjim putem iz pravca Boroda i od Riice. Staniiani su istakli bele zastave, a selo je zauzeto bez ispaljenog metka.
Topla dobrodolica sa uzdignutom rukom. Hovedi su bez otpora zauzeli Stanii.( S102)

Prema reima jednog savremenika ulaska honveda u selo oni nisu doekani sa oduevljenjem. Njihov dolazak je naroito smetao seoskim Nemcima, koji su bili najbrojniji u selu, a vlast je pala u ruke Maara. Strah je ovladao selom. Sukob je bio tih i vieslojan. Maari i Nemci protiv Srba, Maari protiv Nemaca, Faisti protiv onih koji su sumnjivo neodluni... Svako je bio potencijalni neprijatelj. Poeo je najstraviniji period u istoriji oveanstva, rat koji je isterao zlo iz mranih dubina i sprio Evropu i vei deo sveta. ivot u malenoj varoici postao je tmuran. Ruilo se sve to su generacije gradile. U polje se vie nije odlazilo sa pesmom.... Stvarni monstrumi iz horor filmova pobegli bi samo pri pomenu tih ljudi, koji su takorei do jue, bili neiji mirni i ljubazni susedi, a to e verovatno opet biti i posle ovog ubijanja. arls Simi Drugi svetski rat je pedeset godina bio omiljena tema u Jugoslaviji. Deca u vrtiima su pisala sastave, itala lektire i pevala pesme o junakoj borbi. Bezbroj knjiga, snimljenih filmova, dokumentaraca i naunih radova je za inspiraciju i glavnu temu imalo ovaj nesretni rat. Pored svih filmova koje smo pogledali i knjiga koje smo proitali, nije nam jasno ta se u tih nekoliko godina zaista dogodilo. Istraivanje ratnog i posleratnog perioda istorije Staniia bio je gotovo nereiv zadatak. O svakom dogaaju postoji nekoliko razliitih i kontraverznih svedoanstava. Ovo istraivanje je potvrdilo tezu arlsa Simia: Evo jednog vrstog istorijskog zakona: istinu obino saznajete kada vie nikome nije stalo do nje.

162

Odmah po ulasku honveda u selo poela su hapenja i ubistva Srba. Sve je to liilo na lov na vetice. Bilo je dovoljno da neko prijavi osobu da je etnik i usledilo bi hapenje, logorisanje, a u mnogim sluajevima i streljanje. Zurovac Slobodan, inovnik iz Staniia, ovako je opisao Komisiji za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa u Vojvodini torturu koju su nad njim okupatori vrili: Primeujem da sam se morao jednom prilikom svui do gole koe u optinskom dvoritu, da bi se okupatori uverili da nemam na sebi nikakvih etnikih znakova.125 Istoj komisiji, o zloinima okupatora prilikom ulaska u selo, svedoio je i Bogoljub Drljain: Tom prilikom osim mog pokojnog oca ( streljan 14. aprila 1941. godine ), bili su streljani jo i Arsen Jovanovi, Sava Mikovi, Komnenov Sima, Komnenov Stevan i Komnenov Milan, koji je imao samo 12 godina. Svi ovi, tj. svi osim mog pokojnog oca, koji je bio streljan pred crkvom, bili su izvedeni van sela i tamo pobijeni.126 O tome ko je i zbog ega ubio ove ljude imamo takoe kontraverzne izjave. Prema jednoj verziji krivi su Nemci, a Maari su branili Srbe iz Kakoa. Prema drugoj verziji odgovornost se prebacuje na Maare. Prema treoj, Srbi su iz zasede pucali na honvede, a njihova likvidacija je bila odgovor na napade na maarsku vojsku. Najzanimljivija i najverovatnija, a ujedno i najstranija verzija, je da su Srbi stradali zbog nerasienih kockarskih rauna. Po toj prii, grupa Srba je na kocki odnela nekim Nemcima i Maarima najbolje konje. Osim toga, pobednici su podbadali poraene na politikoj osnovi. Povreen ponos pojedinaca je doveo do prolivanja krvi.127 Iako je veoma teko potpuno rekonstruisati dogaaje i utvrditi potpunu istinu o dogaajima u Staniiu sa poetka rata mogu se doneti neki zakljuci: najvei broj hapenja Srba je usledio nakon prijava pojedinih njihovih sugraana nemake i maarske nacionalnosti, uhapeni su doivljavali razne vrste torture i ubijani su bez suenja. Streljanja su izvravali pripadnici maarske okupacione vojske.128

Arhiv Vojvodine, F 183. inv. 1729. Arhiv Vojvodine, F 183., inv. 504. 127 Bez obzira na to ta je dovelo do zloina nad ovim ljudima, injenica je da su oni rtve ratnog zloina. Na alost, ne postoji ni jedan zvanini dokument ili slubena beleka o ovom dogaaju. Okupaciona vojna vlast je morala da saini neku beleku o ovom dogaaju, ali nisam uspeo da doem do informacije u kom arhivu se uvaju ovi dokumenti (ako nisu uniteni po zavretku rata). 128 Anketna komisija pri Komisiji za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa u Vojvodini, Arhiv Vojvodine FOND 183.
125 126

163

Mladi lanovi 1941.g. (S103)

Kulturbund-a

Veina seoskih Srba je doivljavala razne vrste torture, a mnogi od njih su poslati u logor u Bakoj Topoli gde su bili po nekoliko meseci. Najvei broj zarobljenih Srba osloboen je krajem juna 1941. godine. Na stanovnike Staniia se odnose mere okupacione politike: mladii se mobiliu u maarsku vojsku, a Srbi se odvode na prinudni rad po Maarskoj.

Seoski Nemci su tokom rata izraivali arape, obuu i odeu za Vermaht. Izmeu ostalog, ova injenica je bila jedno od opravdanja jugoslovenskih komunista za konfiskaciju imovine posle rata.(S104) U selu je zavedena vojna vlast i ona e trajati sve do 15. avgusta 1941. godine kada je zamenjuje civilna vlast. Ve prvih dana okupacije u selu je prisutan veliki politiki rivalitet izmeu Maara i Nemaca. Nemci su bili najbrojnija nacija u i oekivali su da e oni kontrolisati deavanja u selu, meutim Baka je bila u maarskoj okupacionoj zoni to je vie pogodovalo seoskim Maarima.

164

Spomenik ( Orszgzaszl Dravna zastava ) postavljen u centru Staniia 1942.g. Hiljadu ovakvih spomenika postavljeno je irom hiljadugodinje Maarske. Drugi svetski rat, kako na Zapadu tako i na Istoku ali malo vie na Istoku uveo je jednu vrstu nemilosrdne borbe. To vie nije megdan meu jednakim narodima, istog morala i istih obiaja, ve meu zaslepljenim ljudima koje vodi ideologija kojoj je jedini cilj istrebljenje protivnika. U tom sklopu, sravniti sa zemljom itave gradove, cela podruja, postalo je sredstvo koje se smatra normalnim s obzirom na cilj koji treba postii. Ernst Jinger
Deca izbeglice iz bombardovane Nemake od 1942-1944. godine bila su primljena kod seoskih porodica. (S106)

Bez objave rata, u rano jutro 22.juna 1941.godine, Nemci su napali SSSR. Bio je to poetak najvee vojne operacije u istoriji. Prvih meseci ratovanja Nemci su nezadrivo prodirali u dubinu sovjetske teritorije. Kina jesen i naglo zahlaenje su usporili njihovo napredovanje, a poetkom decembra poinje protivudar Crvene armije i Hitler doivljava prvi poraz.

165

Decembra iste godine Japan napada Perl Harbur i SAD ulaze u rat. Britanci ratuju sa Italijanima u severnoj Africi. Ceo svet je u ratu. Jugoslavija je posle okupacije rasparana i podeljena meu okupatorima. Stvorena je NDH, Baku su okupirali Maari, Banat Nemci, Dalmaciju Italijani... Mali deo Jugoslovenske vojske uspeo je da izbegne zarobljavanje i tako je sredinom maja 1941.godine na Ravnoj gori pukovnik Dragoljub Mihailovi sa tridesetak oficira i podoficira formirao grupu koja se izjasnila za nastavak borbe protiv okupatora. Nakon napada Nemake na SSSR, Komunistika partija Jugoslavije je 4.jula 1941. godine donela odluku o poetku oruane borbe. Na teritoriji cele Jugoslavije formiraju se partizanski odredi koji izvode sabotae i diverzije, kao i oruane napade na okupatorsku vojsku.

Kako se rat razbuktavao sahrane uz poasti postale su sve uestalije. Patriotski govori politiara i oficira nisu bili uteha za porodice poginulih.(S107) Rat na teritoriji Jugoslavije bio je najblae reeno uasan. Verovatno nigde u svetu nije postojalo toliko sukobljenih strana kao ovde. Pored odmazdi okupatora zbog oruanog otpora partizana ( Faisti su u Kragujevcu streljali 7 hiljada graana, u Kraljevu, Mavi i drugim krajevima Srbije vie hiljada ), veliki broj nedunih graana je stradao u graanskom ratu koji je uporedo besnio. U Bakoj su Hortijevi faisti u januarskoj raciji 1942.godine streljali preko 3 hiljade graana. Najvie graana je stradalo u NDH, naroito u logoru smrti Jasenovac. Izmeu 4. i 10. aprila 1944. godine i u Staniiu su , kao i u celoj Bakoj, pokupljene jevrejske porodice i prebaene su u koncentracioni logor Auvic. ( Prema popisu stanovnitva iz 1931.godine u Staniiu je ivelo 40 Jevreja, a procenjuje se da ih je za vreme i uoi rata bilo 15. ) U Staniiu nije postojao organizovani pokret otpora. Prema reima nekih Srba, svedoka ratnih dogaaja u selu, oni nisu videli partizane sve do kraja rata, a Tito im je bio potpuno nepoznat. Tokom 1944. godine ameriki, britanski i sovjetski avijatiari razbacivali su letke i novine na srpskom i maarskom jeziku. Zahvaljujui ovom materijalu Staniiani su bili bolje upoznati sa tokom rata i stvarnom situacijom.

166

Ulaskom SAD-a u rat i uvrivanjem antifaistike koalicije Nemaka je morala da pree u defanzivu. Porazi Vermahta na severu Afrike, kapitulacija Italije i porazi na istonom frontu bili su signal da se blii kraj rata. Poetkom 1944.godine Crvena armija probija nemake odbrambene linije i leta iste godine ulaze u Poljsku, ehoslovaku, Rumuniju i Bugarsku. U junu, posle snanih bombardovanja, poinje iskrcavanje na obalu Normandije i otvara se zapadni front. Beograd je osloboen, posle estodnevne borbe, 20.oktobra 1944. godine ulaskom NOVJ i Crvene armije u grad. Jesen 1944. godine bila je za stanovnike Staniia puna neizvesnosti. Bliio se kraj rata, a kraj je mogao biti krvaviji od poetka. Selo je nakon krvavog prolea 1941. godine iveo relativno mirno. Aktivnosti partizana u selu nije bilo tako da su i Srbi manje bili uznemirivani. Podsetnik na rat bile su este sahrane Nemaca koji su ginuli irom Evrope kao vojnici Treeg rajha. U selu je bilo i mnogo dece koju su sklonili iz Nemake od bombardovanja saveznika. Nakon to se 21.oktobra 1944. g. selom proneo glas da su Rusi u Riici, u Kakou su poeli da se po kuama okupljaju Srbi. Glavno pitanje je bilo ta preduzeti. Naposletku je odlueno da se poe na Optinu. Grupa koja se okupila u porti crkve raspolagala je revolverom i runom bombom. Oko etiri sata posle podne Optina je pala. etiri policajca koja su se nala u Optini oterana su, a optinski belenik je odstranjen sa slube. Okupljeni su se naoruali sa pukama koje su zatekli, i doboaru je izdiktirano ta e obnarodovati selom. U selu je ovim inom prestala faistika vlast, a uspostavljena je narodna vlast. Okupljeni narod klicao je Titu, slobodi, kralju Petru. Reeno je da se klie samo Titu, jer se za kralja ne zna gde je, ni ta je s njim bilo. 129 Oko sela su postavljene strae i izvidnice. Ve sutradan u selo je prispela prethodnica Crvene armije. Potpisivanjem bezuslovne kapitulacije svih oruanih snaga nemakog Rajha 9.maja 1945. godine zvanino je prestao rat u Evropi. Borbe u Jugoslaviji su nastavljene do 15.maja, kada je zarobljeno oko 300 hiljada nemakih vojnika. U Drugom svetskom ratu uestvovalo je 40 drava, stradalo je oko 52 miliona ljudi, a materijalni gubici bili su sedam puta vei nego u I svetskom ratu. Jugoslavija je imala ogromne ljudske gubitke - 1.000.000 mrtvih i poginulih, 30.000 lica je internirano, 220.000 je upueno na prinudni rad, a vie od 530.000 prinudno raseljeno.

129

M. Beljanski Stanii, str 96.

167

IZA BODLJIKAVE ICE

Za vei deo Evrope rat se zavrio u maju 1945. godine. I za pobednike i za pobeene bilo je to olakanje. Ogromne rtve, razaranja i milioni unitenih ivota bili su rezultat svetskog sukoba. Jugoslavija koja je tokom rata rasparana, iji narod je proiveo najgore strahote rata, je izlazila iz graanskog rata koji se uporedo vodio sa oruanom borbom protiv okupatora. Pobednik rata, uz pomo Crvene armije, bila je Komunistika partija Jugoslavije na elu sa Josipom Brozom. Ubrzo nakon pobede nad okupatorom krenula je u uvrivanje vlasti na celokupnoj teritoriji Jugoslavije. Komunistika partija koja je pre rata imala relativno malo simpatizera postala je vladajua i jedina legalna stranka u zemlji. U Jugoslaviji je pre Drugog svetskog rata ivelo oko 540 hiljada Nemaca. Tokom rata njih 95 hiljada je regrutovano u Nemaku, Maarsku i Hrvatsku vojsku ( 1300 Nemaca iz Staniia je regrutovano i poslato na frontove irom Evrope. Od ukupnog broja regrutovanih 242 vojnika su poginula, a vie stotina njih je zarobljeno. ) . Prilikom povlaenja Nemake vojske, evakuisano je u Nemaku oko 245 hiljada civila. U svojim kuama i irom Jugoslavije ostalo je jo oko 200 hiljada Nemaca. O njihovoj sudbini sve do devedesetih godina XX veka u Srbiji je znao veoma mali broj ljudi. Bila je to tabu tema o kojoj niti se smelo, niti su ljudi rado priali. Po osloboenju Jugoslavije od okupatora, svi graani nemake narodnosti, sa izuzetkom oko 8000 lica, su skoncentrisani u logorima ( njih oko 170 hiljada ). Pre toga, jo tokom 1944. godine, oko 8 hiljada ena i 4 hiljade mukaraca je deportovano u Sovjetski Savez. Za tri i po godine u ovim logorima je pomrlo 51.000 dece, ena i staraca. Glavni razlozi ogromne smrtnosti logoraa bili su glad i namerno nesuzbijane epidemije.130 Meu najveim logorima bili su Gakovo i Kruevlje.131 U Gakovu je od gladi, tifusa, dizenterije i malarije132 stradalo priblino 8500 logoraa od ukupno sedamnaest hiljada. U Kruevlju je iz istog razloga polovina od 7000 logoraa preminula.133 Ukupan broj nemakih civilnih rtava iz Staniia
Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji 1944-1948, Radna grupa za dokumentaciju, Beograd 2004. 131 B. Danilovi Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 1945-1947. 132 Rezultati istraivanja dr Branislava Danilovia i Radne grupe za dokumentaciju se donekle razlikuju. Broj stradalih koje sam naveo i uzroci smrtnosti se jo istrauju i podaci se mogu prihvatiti kao procena. Dr Danilovi je izneo i vie dokaza da su se epidemije suzbijale i da su lekari koji su leili logorae inili sve to je bilo u njihovoj moi da spasu to vie logoraa. Izvesno je da postoje mnoge injenice koje se ne mogu statistiki izmeriti i ne nalaze se u zvaninim dokumentima. Pravu istinu tek treba otkriti. 133 Genocid nad nemakom...
130

168

bio je 923, a od tog broja najvie njih je stradalo u logoru Gakovo - 171 osoba, u logoru Kruevlje - 100 osoba, 160 osoba u sibirskim logorima, a u samom Staniiu stradale su 103 osobe. Narodni zbor u Staniiu, na kojem su bili predstavnici svih slovenskih naroda u selu, izjasnio za saradnju sa Maarima i Nemcima. Zapisniki je konstatovano da 'prisutni Srbi izjavljuju svoju spremnost na saradnju sa Maarima i Nemcima, da bude kao to je ranije bilo'. Narod je srdano pozdravio ovakvo voenje politike.134 Uprkos ovoj injenici, odlukom viih vlasti, staniiki Nemci su u martu i aprilu 1945. g. oterani u logore Gakovo i Kruevlje. Istina o deavanjima u logorima se dugo skrivala od srpske javnosti, tako itajui knjigu Stanii Milenka Beljanskog italac moe pogreno zakljuiti da je logoraima bilo teko ali nikako loe. Neke porodice su se smestile na salaima, stariji su nadniili, u poetku bez naknade.135 Spomenik rtvama logora u Gakovu. U logorima Kruevlje i Gakovo je od 1945. do 1948. godine pomrlo oko 12.000 dece, ena i staraca.(S108) Oni koji su preiveli Gakovaku golgotu, su u martu 1948. godine puteni na slobodu. Preputeno im je da se odlue, da li e ostati u Jugoslaviji, ili e otii u Nemaku, za ta se najvei deo logorisanih odluio. Malo ih je ostalo, zaposlili su se i privreivali, ali njihova ranija imovina, kue i zemlja, konfiskovani su i smatrani 136 drutvenom svojinom. Zanimljivo je kako Beljanski nije napisao da im izbor nije bio lak. Gotovo svi su otili. Njihovi preci su se naselili u Staniiu 1786. godine i narednih 160 godina bili ekonomski i brojano najjai narod u selu. Odluka o oduzimanju dravljanstva, svih graanskih i nacionalnih prava, zatim odluka o konfiskaciji celokupne pokretne i nepokretne imovine
M. Beljanski Stanii, str 99. M. Beljanski Stanii, str 105. 136 M. Beljanski Stanii, str 106.
134 135

169

Nemaca doneta je prilikom IV zasedanja Avnoj-a 21. novembra 1944. godine u Beogradu. Dosad jo niko nije mogao da kae ta je trebalo da rade podunavske vabe137 u Drugom svetskom ratu da ne bi postali krivi i da ne bi stradali. To treba da uvide svi koji lakomisleno i na brzu ruku kriminalizuju ovu nacionalnu manjinu, koja je od 18. stolea do Drugog svetskog rata ivela u harmoninom odnosu sa svojim nacionalnim susedima i koja je svojom vrednoom doprinela izvesnom blagostanju u predelu u kojem je ivela.138 Spisak stradalih Nemaca iz Staniia u periodu od 1944.-1948. godine se nalazi u internet bazi podataka na sajtu www.totenbuchdonauschwaben.at i sadri podatke o mestu i uzroku smrti svake osobe navedene na listi. U Staniiu je pre rata ivelo preko 5500 Nemaca. Prema popisu iz 1948. godine u selu ih je ostalo 181, dok ih je 1981. godine bilo svega trinaest.

Srbi od davnina upotrebljavaju dva imena za nemaki narod i njegove pripadnike: Nemci i vabe. Smatra se da ime Nemac (takoe Nijemac i Njemac) najpre moglo proizii iz znaenja ovek koj ne moe da govori ili nem ovek, to pretpostavlja da je u pitanju stranac (jer ne zna jezik domaina). Ovo ime je proireno kod slovenskih naroda. Ime vaba (takoe vabo) jeste samo unekoliko izmenjeno nemako ime der Schwabe, koje obeleava pripadnika vaba, nemake etnike grupe (plemena die Schwaben). Andrej Mitrovi Kultura i istorija, Arhipelag, Beograd, 2008. str.135. 138 N. Stefanovi Jedan svet na Dunavu str 137. (komentar Friedricha Bindera)
137

170

KULTURNO NASLEE Kalvarija tacije Kriine

(S 110, 111, 112)

171

Katoliko groblje u Staniiu 2008. godine(S113)

Katoliko groblje je nakon Drugog svetskog rata postalo prauma i sklonite za ivotinje. Sudbina groblja je bila veoma alosna. Bez odravanja, na meti huligana i pljakaa sve vie je propadalo. Do danas, najvei broj spomenika je sruen pod dejstvom vetra ili uz ljudsku pomo. Fotografije na mnogim spomenicima su polupane, krstovi polomljeni.

Katoliko groblje u Staniiu tridesetih godina XX veka(S114)

172

DESETO POGLAVLJE

DOLAZAK U BLATO I PRAINU

173

SVET POSLE II SVETSKOG RATA

Nakon II svetskog rata raspored moi u svetu se dosta izmenio. Do rata mone kolonijalne sile Velika Britanija, Francuska i Holandija usred velikih gubitaka u ratu gube premo u svetu, a na svetskoj politikoj pozornici u prvi plan izbijaju SAD i SSSR. Dve svetske velesile oko sebe okupljaju druge zemlje i stvaraju dva bloka koja su suprotstavljena ideolokim, politikim i privrednim razlikama. Bitan dogaaj je nastajanje OUN-a ( 26.juna 1945.), iji je osnovni zadatak ouvanje mira u svetu i uspostavljanje meunarodne saradnje. Nakon rata dolazi do nestajanja kolonijalnog sistema u svetu i pojavljuju se nove drave u Aziji i Africi. Jugoslavija je iz rata izala potpuno razorena. KPJ je uvrivala svoju vlast, i posle izbora, Ustavotvorna skuptina je 29.novembra 1945.godine proglasila Federativnu Republiku Jugoslaviju.

174

MAGLOVITA 45.
O periodu od osloboenja pa do naseljavanja dalmatinskih porodica, tj. od novembra 1944. godine do decembra 1945. godine imamo dosta kontraverzna svedoanstva i podatke. Dosijei i arhivi se polako otvaraju, savremena srpska istoriografija je osloboena ideolokih ogranienja, a oevici ovih dogaaja mnogo slobodnije govore o onome ta su videli ili doiveli. O dogaajima u Staniiu mnogi oevici jo uvek nerado govore. Iz razgovora koji su voeni sa pripadnicima svih etnikih grupa u selu moe se zakljuiti da je za sve njih ovaj period bio veoma traumatian i teak. Rat je zavren, ali je trebalo jako mnogo vremena da se stvari normalizuju. Izneti jednostavan sud o ovom vremenu nije lako, moda je ak i nemogue. Nakon to su u martu i aprilu 1945. godine Staniiki Nemci poterani u logore Gakovo i Kruevlje u selu su ostale samo srpske i maarske porodice. Ubrzo nakon toga i sve porodice koje su ivele na salaima oko sela su premetene u selo da uvaju kue. Tako su u Karaorevoj ulici bile samo tri porodice koje su uvale celu ulicu. Tokom 1945. godine u selu se osniva Mesni Narodno oslobodilaki odbor, Narodna straa ( koja je ispostava Narodne milicije ), Uprava narodnih dobara itd. Narod Staniia izvrava razne i odgovorne zadatke, stojei u slubi Narodne revolucije, delujui u duhu partizanske parole Svi na front, sve za front! 139 Narod je bio mobilisan za razne zadatke, prikuplja se ogrev, bere se i smeta kukuruz, skuplja se stoka iz naputenih kua i hvata po ataru, skuplja se odea i hrana itd.

139

M. Beljanski Stanii, str 103.

175

Prvi utisak skoro me razoarao. Mase krkih stena koje su se , ispucale na mnogim mestima, sputale do vode i tamo se ravale kao istopljeno olovo, uinile su mi se tek kao kostur jednog krajolika kojem su nedostajale prijatne obline i sloj od mesa. Kasnije sam, naravno, primetio da ova zemlja ima svoje tajne sile; oivi u seanju i izazove oseanje nostalgije. Ernst Jinger Putovanje po Dalmaciji

DALMACIJA
Narod kolonizovan u Staniiu nakon II svetskog rata iveo je u najsiromanijem i najnerazvijenijem kraju Jugoslavije. Veoma loi prirodni uslovi i veoma mali napori drave doprineli su tom zaostajanju. Poreenja radi, 1921. godine u Bakoj je bilo 23,31% nepismenih dok je u Dalmaciji bilo 49,48% nepismenih. Najizraenija razlika bila je u poljoprivredi. Iako su prirodni potencijali neuporedivi obe oblasti su bile dominantno poljoprivredne. Baka je predstavljala jednu od najbogatijih itnica Evrope sa relativno krupnim posedima koji su stvarali znaajne trine vikove i obezbeivale visoke prihode njihovim vlasnicima. S druge strane, u Dalmaciji je preovladavao mali posed koji nije stvarao trine vikove.

Vrlika iz perioda izmeu dva Svetska rata. U kontinentalnoj Dalmaciji su

dominirala naselja razbijenog tipa. Knin, Obrovac, Benkovac i jo neka naselja su bili centri oko kojih je bilo na desetine zaselaka. (S115)

176

Posedi manji od 5 ha bili su, mereno ekonomskim merilima, nesposobni da daju trine vikove. Ekonomski strunjaci su zakljuivali da su takvi posedi vezivali radnu snagu veine stanovnitva u neracionalnom i sa stanovita celine malo produktivnom zanimanju. Njihovo sudelovanje u dobiti bilo je otprilike jednako potronji vlastitog naturalnog produkta. Na tritu su ta gazdinstva neznatno uestvovala i kao prodavci ali i kao kupci. Akumulacija na takvim posedima bila je mala- nedovoljna da se pree na intenzivniju obradu zemlje , nove poljoprivredne kulture, racionalnija poljoprivredna orua i maine. O kulturi ivljenja, u uslovima kad je standard znatnog dela stanovnitva bio ispod minimuma potrebnog za snoljiv ivot, teko je i govoriti. 140

Devojke iz Otiia u tradicionalnoj narodnoj nonji.(S116) Mali posed, bez znaajnih trinih vikova, tako je dodatno vrio pritisak na seljaka koji ga je obraivao, zarobljavao ga i prisljavao da ostane pri zaostalom, meovitom gazdinstvu, bez anse da pree na intenzivniju obradu zemljita, produktivnije kulture, specijalizaciju u proizvodnji. Tako
140

Lj. Dimi Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije, knj I, str 26.

177

se neravnomernost razvitka uveavala, a sa njom i razlike u nainu ivota, socijalnoj strukturi, ishrani stanovnitva, zdravstvenim prilikama, kulturi stanovanja i ivljenja. Zaostajanje u nainu proizvodnje direktno je uticalo na plemenitije i kulturnije uobliavanje ivota, poev od promena u obradi njiva, ishrani, nainu ivljenja, oblaenju, pa do buenja ugaslih kulturnih potreba, kakva su knjiga i kola, na primer. Kistanje. Vei crkveni praznici ili
vaari bili su prilika da se narod iz ratrkanih zaseoka okupi na jednom mestu.(S117)

Stalni strah od gladi presudno je uticao da se na malom posedu prevashodno proizvode itarice, pa nisu gajene kulture koje bi omoguile modernizaciju poljoprivredne proizvodnje i bri drutveni napredak. 141 Dok je u Bakoj intenzivna poljoprivredna proizvodnja omoguavala seljaku znaajnu akumulaciju sredstava i kupovinu najsavremenijih poljoprivrednih maina, u periodu izmeu dva rata, ak 38% poljoprivrednih gazdinstava u Dalmaciji je bilo bez osnovnih poljoprivrednih sprava. Kod ovih gazdinstava dominirala je motika poljoprivreda i runa setva za koju je bilo potrebno i do 40% vie sadnog materijala. Na izvoru Cetine. U Dalmaciji je
dominiralo ekstenzivno stoarstvo.(S118)

U Dalmaciji je vladala primitivnost u obradi zemlje kakva je u Evropi postojala nekoliko vekova ranije. Kultura obrade zemlje direktno je odreivala nain ivota i svedoila o dosegnutom kulturnom nivou stanovnitva. U poljoprivrednoj proizvodnji nije bilo
141

Lj. Dimi Kulturna politika... knj. I, str 28.

178

dovoljno sprava i maina za sejanje, etvu, koenje, vrenje, to se odraavalo na proizvodnju, zaradu, ivot. Iako se njihov broj u meuratnim godinama poveao, nikada nije bio dovoljan da ozbiljnije utie na proces modernizacije poljoprivredne proizvodnje i promenu naina ivota na selu. Postojalo je vie razloga zato u ovim predelima nije bilo moderne poljoprivredne mehanizacije- maine su bile isuvie velika investicija za akumulaciju koju je mogao da ostvari mali posed i njihov rad nije bio isplativ na maloj povrini.142 Istovremeno ovi predeli su bili prenaseljeni i ljudski rad je bio jeftiniji od ulaganja u maine.

Teror okupatora irom Dalmacije pokrenuo je masovni ustanak. (S119)

Makedonci
Dalmatinci kolonizovani u Makedoniji posle I svetskog rata veoma brzo su se adaptirali na novi zaviaj. Klima i geografske odlike istone Makedonije nisu se u mnogome razlikovale od onih u Dalmaciji.143 U poetku su gotovo svi iveli veoma skromno, u zemunicama, ali sa mnogo boljim ansama nego u starom zaviaju. Kao kolonisti dobili su dosta zemlje, to je bila dobra polazna osnova. Oni koji su bili snalaljiviji i vredniji veoma brzo su zemunice zamenili visokim kamenim kuama u kojima su dosta lepo iveli. Pojedine porodice su stekle po nekoliko desetina jutara zemlje i vie desetina grla stoke. Iako su u odnosu na Bake seljake
Plodno tlo je bilo ogranieno na male prostore, koji su esto bili i dosta nepristupani. U Dalmaciji je klima pod jakim uticajem Primorja. Srednja januarska temperature je 6 stepeni, a srednja julska 24 stepena. Ova oblast je siromana izvorima i tekuim vodama.
142 143

179

jo uvek bili dosta tehniki i tehnoloki zaostali, oni su za veoma kratko vreme napravili znaajan napredak u odnosu na to kako su iveli i privreivali u Dalmaciji. Ljeti ega pljuti po sinjim kamenjarima; sunce se ne otkriva u svojoj ivotnoj snazi i plodnosti, nego u golom, vrelom cjelovu, kao to je cjelov usijanog gvoa: ono ne grije, ve saie. Zimi se nad smrtnicima nebo zatvori i zajaue bura kao da je u svom letu prela preko jo alosnijih pustara i pobrala im jauke i jade... Tu priroda ovjeku prua tvrd hljebac zbilje ivota, a ivotu ilav otpor ovih prognanih gortaka. Vladan Desnica Mirko Korolija i njegov kraj

Reka Zrmanja. Neukrotiva priroda odreivala je nain ivota na dalmatinskom

selu. Iako je poljoprivreda bila ono od ega je narod iveo, ona se nije mogla razviti na ovom krevitom terenu. (S120)

180

IVOT U KAMENJARU Kako bi se to bolje razumelo kakvu promenu u nainu ivota i privreivanja su doiveli kolonisti iz Dalmacije potrebno je bolje upoznati kakav je bio njihov svakodnevni ivot u zaviaju, kakvi drutveni odnosi su vladali, kakve su im kue bile, kako su se hranili i slino. Prilikom razgovora o Dalmaciji jedan od mojih prijatelja rekao je sledee: Dok smo bili deca dok se prialo o zaviaju svi smo se okupljali oko naeg dede koji je sa toliko ara i ljubavi priao o svom rodnom selu da smo nakon toga verovali da je to raj na zemlji. Pre nekoliko godina on je posetio zaviaj svojih predaka i malo se razoarao To je kamen na kamenu, gotovo pustinja bez vegetacije, kue od kamena, drugaije sam to zamiljao. Zaviaj je za mlae generacije mitski prostor. Stare prie se polako zaboravljaju i doivljaj je drugaiji. Za one koji su tamo roeni to je najlepe mesto na svetu. Jedna starica, roena pre 85 godina u Dalmaciji i koja od 1945. godine nije bila u rodnom selu, sa suzama u oima govori Jo jednom da vidim zaviaj...

Bukovika nonja144 Svakodnevni ivot u dalmatinskom selu bio je pod uticajem posebnih moralnih zakona, obiaja i naslea. Sve to je na neki nain povezivalo ljude i utvrivalo njihova prava i obaveze. Mnogi od naslednih moralnih zakona
144

www.eparhija-dalmatinska.hr

181

zadrali su se i nakon naseljavanja u Staniiu, ali sve vie nestaju. Neki od tih zakona bili su veoma surovi i primitivni, naroito prema enama. Velika socijalna revolucija XX veka, koja je oslobaala enu tekog fizikog rada, opismenjavala je, prosveivala, obezbeivala joj ravnopravan poloaj u drutvu, nije ostavila traga na jugoslovenskom selu.145

Devojka u narodnoj nonji na pragu kue svojih predaka u Erveniku. ivot ena u
Dalmaciji svodio se na rad od svitanja do sumraka, od devojakih dana do starosti. U parijarhalnom drutvu ena je imala malo prava i jako mnogo obaveza.146

Dalmatinska sela ili moda bolje rei zaseoci su po pravilu razbijenog tipa. Za ove zaseoke pre je sluila odrednica pleme. Pod plemenom se u ovom sluaju podrazumeva grupa ljudi koji nose zajedniko prezime (Ogari, Kuride, Travice, Mlaani...), ali nisu svi svima rod. U okviru plemena vladaju posebni odnosi koji ovu grupu na poseban nain povezuju.

145 146

Lj. Dimi Kulturna politika..., knj.I , str.56. www.ervenik.net

182

Kamena kua Bukovice.(S121)

iz

Kue su graene od materijala koji je bio na dohvat ruke od kamena. Zidovi su bili od kamena i pokrivene su bile kamenim ploama. Bila su uglavnom jedna ulazna vrata od drveta, a prozor je bio veoma mali ili ga nije ni bilo. Pre se moe rei da je postojao otvor u zidu nalik prozoru. Unutranjost kue bila je veoma siromana. Bila je, uglavnom, samo jedna prostorija sa ognjitem u sredini. Odaka nije bilo, ve je dim slobodno izlazio kroz otvore na krovnom pokrivau. U toj jednoj prostoriji se i kuvalo, i spavalo, i radilo, i raalo i umiralo. Nametaja nije bilo ili ga je bilo samo u bogatijim kuama. Roba se uvala u krinjama, kojih jo uvek ima dosta u Staniiu. Ne koriste se vie, nego se uvaju kao uspomena na neka stara vremena. Nije bilo struje ni vodovoda. Po vodu se odlazilo najee na zajedniki izvor, koji je od nekih domainstava bio udaljen nekoliko kilometara.

Bogojavljanje u Vrlici.(S122)

183

VLAK BEZ VOZNOG REDA147

Doekan uz pesmu omladinaca i mahanje zastavama, u Stanii je prvi transport porodica iz Dalmacije stigao 19. decembra 1945. godine.148 Ovo je bio prvi susret buduih komija, roaka i prijatelja. Susrela su se dva sveta, potpuno razliita i nepoznata. Voz su doekali omladinci, Srbi koje od tada zovu metanima149 i Maari, koji su posle etiri godine kolovanja u Hortijevim kolama postali Titovi pioniri i omladinci.150 Put od Dalmacije do Staniia bio je dug i iscrpljuju. Mase naroda putovale su brodovima do Bakra i eleznicom do Suaka, pa preko Zagreba, do Dunava. Neki transporti su ili preko Novog Sada, a neki preko Bogojeva. U periodu od decembra 1945. do maja 1946. godine u Staniiu je naseljeno 1029 porodica sa 5430 lanova.151 Kolonisti su bili iz okoline vie sreskih sredita u Dalmaciji152, i to: 121 porodica iz Knina, 242 iz Sinja, 85 iz ibenika, 22 iz Makarske, 18 iz Imotskog, 3 sa Korule, 2 iz Like, 161 iz Benkovca, 111 iz Splita, 49 iz Metkovia, 21 iz Drnia, 6 iz Zadra i 3 porodice sa Korduna i jo nekoliko porodica iz raznih krajeva.153 Najvei broj ovih porodica je bio sa tri do sedam lanova.154 Kolonizacija je sprovoena uz dosta potekoa. Prvi problem sa kojim se Komisija za kolonizaciju suoila bila je samovolja naseljenika. Tako se oko 150 porodica, koje su bile odreene za kolonizaciju u Riici, samovoljno nastanilo u Staniiu i zaposelo najbolje kue. Spor izmeu doseljenika i vlasti je trajao oko est nedelja, sve dok se naseljenici nisu preselili u Riicu.
Film reisera Veljka Bulajia iz 1959. godine. Kolonizacija je regulisana Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji. 149 Izmeu Srba metana i Dalmatinaca veoma dugo je vladala izvesna netrpeljivost. Najverovatnije je osnovni razlog tome bila marginalizacija Srba starosedelaca. Beljanski navodi da se u Staniiu pod meovitim brakovima podrazumevaju i brakovi starosedelaca i naseljenih koji su iste narodnosti. (Stanii, str. 164. ) 150 esta je bila i pojava da su Maari, za vreme dolaska partizana, bili regrutovani u partizane. Ostajali su u honvedskim uniformama, samo su stari simbol na kapi zamenili crvenom petokrakom zvezdom. To to su bili u honvedima ne znai da su bili faisti ili zloinci, jednostavno bili su Maari u maarskoj okupacionoj zoni i regrutovani su u maarsku vojsku. 151 Porodice kolonizovane iz Dalmacije bili su po nacionalnosti srpske i hrvatske. Prema popisu stanovnitva iz 1948. godine u Staniiu je ivelo 3763 stanovnika srpske nacionalnosti i 2480 hrvatske nacionalnosti. Sve do poetka raspada Jugoslavije ovo stanovnitvo se u lokalu tretiralo kao Dalmatinsko bez jasne podele na Srbe i Hrvate. Prema M. Maticki, nacionalnost nije bio kriterijum za kolonizaciju. 152 Zanimanje za kolonizaciju bilo je razliito u pojedinim delovima Hrvatske. Najvie zanimanja za kolonizaciju pokazali su seljaci u selima Dalmatinske zagore, a relativno slabo u Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju. Marijan Maticka Sudjelovanje Hrvatske u saveznoj kolonizaciji 1945-1948. godine 153 Bili su to krajevi sa izrazito velikom agrarnom prenaseljenou. 154 Spisak porodica, sa brojem lanova i mestom porekla, naseljenih u Staniiu pogledati u knjizi M. Beljanskog Stanii str. 113.- 128.
147 148

184

Drugi problem su bile razmirice do kojih je dolazilo pri deobi kua.155 Ove razmirice su u nekim sluajevima poprimale karakter otrih sukoba.156 Po dolasku kolonisti su bili veoma oduevljeni; subjektivno, oni su se oseali sreni i zadovoljni. Velika panonska sela ostavila su na njih utisak gradova u kojima, pored stambenih zgrada, postoje javne i kulturne ustanove. Dugim ulicama, koje od eleznike stanice vode ka naselju, kretale su se grupe i pojedinci koji, nosei teret na glavi ili leima nisu krili svoje raspoloenje. Neobian utisak ostavile su na njih okreene kue i drvoredi po ulicama. Ve u poetku doseljenici su se okupljali i dogovarali o svom buduem ivotu i radu.157

esto su pojedinci koji su ranije doli zauzimali po nekoliko kua za svoju rodbinu, pa da ovi izaberu koja im odgovara. 156 Veliki problem je bilo i to to se naselilo vie porodica nego to je bilo kua. Tako su jednu kuu delila dva, negde i vie domainstava. 157 V. uri Najnovije naseljavanje Bake kolonistima iz Hrvatske, str. 6.-7.
155

185

Izmeu aprila i maja u selu su se naselile 72 porodice iz Makedonije sa 324 lana. Makedonci su ustvari bili Dalmatinci koji su izmeu 1921. i 1936. godine naseljeni u Ove Polju, u okolini Svetog Nikole i tipa. Po izbijanju rata, 1941. godine, bugarski okupatori ih proteruju i oni prelaze prvo u Ni, a kasnije se okupljaju u Negotinskoj krajini. Za razliku od drugih naselja u Bakoj, u Staniiu se kolonisti nisu grupisali po srezovima i krajevima odakle su doli. Prvih dana po prispeu porodice su dobijale hranu iz centralne kuhinje. Kolonisti su stigli u veoma loe vreme, u zimskom periodu ili tokom prolea. Ogromnu masu ljudi bilo je potrebno nahraniti i kue im ugrejati. Prilagoavanje novoj sredini nije bilo ni lako ni jednostavno.

KAO RIBA NA SUVOM

Prve godine nakon naseljavanja u Staniiu bogate su raznim anegdotama i istinitim priama veznim za koloniste. Nova klima, okruenje, kue velike kao palate, nepregledna ravnica i mnoge stvari koje su bile nove i nepoznate. Privikavanje novoj sredini bilo je i svakodnevno uenje. Narod je uio neke stvari koje su za starosedeoce bile rutinske. Ovaj period istorije sela bio je veoma interesantan. Nesnalaenje i dolazak u novu sredinu dovodi do mnogih kominih situacija, a ponekad i do veoma tunih scena. Iako je bilo zanimljivo sluati i beleiti anegdote iz ovoga perioda, prilikom pisanja knjige bio sam u nedoumici kako ove dogaaje najivopisnije prikazati i istovremeno nikoga ne uvrediti. Poto veina ljudi o tim vremenima neprilagoenosti govori u dosta aljivom tonu i ja sam ostao pri takvom pristupu. Nisam ulazio u ozbiljnije analize, ve sam samo obradio ono to su mi ispriali. Zanimljivo je da i kolonisti i starosedeoci veoma otvoreno priaju o ovoj temi, tako da nisam posebno proveravao niije kazivanje. vapske kue, a najvie one u centralnom delu sela, bile su prave palate. Po nekoliko soba sa nameajem od punog drveta, slike, zidni satovi, komode, najrazliitiji nametaj, bogato ukraene kaljeve pei. U mnogim kuama postojalo je kupatilo sa bojlerom u kojem se voda grejala loenjem. Do kupatila se voda dovodila sloenim sistemom cevi koje su ile iz bunara koji je bio u podrumu, do tavana, i na kraju slobodnim padom u bojler. Kupatilo je, naravno, bilo obloeno arenim ploicama. Kad su se kolonisti nali u ovim kuama teko su se snalazili i najvei deo pokustva nisu umeli da koriste.

186

Prve zime u mnogim kuama je poupan drveni patos i naloen na sredini prostorije. U toj prostoriji se najee nalazila kaljeva pe koju nisu umeli da koriste, ili uopte nisu znali ta je to.158 Uvoenje ivotinja u kuu bilo je veoma esto. Starosedeoci su se zgraavali kad bi ugledali kako iz iste sobe159 kroz prozor viri koza. Kupatila su, takoe, bila odlino mesto za koze. Zapanjujua je bila pria da su neki ivotinje drali u podrumu.160 Primer koji se veoma esto navodi je sluaj iskljuivanja sijalice. Novi gazda, kad je dolo vreme da se spava, se naao u problemu. Kako ugasiti svetlo? Prvo su nekoliko puta jae dunuli u sijalicu, a kad se ni nakon toga svetlo nije ugasilo, uzeli su tap i polomili je. Problem je reen. Svi su mogli mirno da spavaju. Ovakvih primera je bezbroj. esto nisam mogao da poverujem u neke od njih, bili su toliko bizarni i neverovatni. Ove prie jesu vie alosne nego smene, ali bez njih je gotovo nemogue shvatiti to vreme i odnose koji su tada vladali. Bez prave slike i realnog sagledavanja tadanje stvarnosti ne moemo ni odrediti koliki je napredak postignut od tada do dananjih dana. Nisu svi koji su doli bili nepismeni i neprosveeni, ali je velika veina bila veoma zaostala u odnosu na starosedelako stanovnitvo. Ta poetna razlika izmeu starosedelaca i kolonista je neverovatnom brzinom izbrisana. Narod je brzo uio i lako prihvatao novine. Oni sposobniji su se veoma brzo izdvojili i mnoge porodice koje su bile puka sirotinja postale su za nekoliko decenija vodee u selu, i u kulturnom i u privrednom smislu. Veliku ulogu u opismenjavanju i prosveivanju stanovnitva imala je nova komunistika vlast. Popisivani su nepismeni, kojih je posle rata bilo oko hiljadu, i organizovani su teajevi za opismenjavanje. Sposobniji radnici su slati na kurseve i dokolovavanja. Mladi su masovno ukljuivani u politike organizacije i kulturno-umetnika drutva. Prikupljale su se knjige, postojao je meoviti hor, odravane su probe pevaa, glumaca i muziara. Ovakvi napori su veoma brzo dali odline rezulate. Pored institucionalnih napora da se narod prosveti i ulica je bila dobra kola. Poetno nepoverenje izmeu starosedelaca i kolonista je polako nestajalo, a svaki kontakt i komuniciranje predstavljali su razmenu iskustava i uenje. ene161 su uile kako da pripremaju odreena jela162 ili kako da
1955. godine samo jedan naseljenik iz Benkovca je imao u kuhinji ognjite. ista soba je prva soba do ulice koja se uvek drala ista. Ona se koristila samo u posebnim prilikama, kada dou gosti itd. 160 U pojedinim delovima Dalmacije se ispod kue nalazila konoba za smetaj vina ili stoke, a u Vrlici se na tavanu drala ivina. 161 ene iz Dalmacije su imale dosta iskustva u povrtarstvu i vinogradarstvu.
158 159

187

koriste pribor koji su imale u kuhinji. Mukarci su uili kako se obrauje zemlja, kako se koriste poljoprivredne maine i ostale praktine stvari koje su im olakavale ivot u novoj sredini. Prema nekim svedoanstvima u pojedinim delovima sela kolonisti su mnogo nauili od malobrojnih Nemaca koji su ostali posle rata. Na alost, meuljudski i meunacionalni odnosi posle rata u Staniiu su nedovoljno istraeni, ali nekoliko zanimljivih razgovora je otvorio sasvim novi pogled na ovo pitanje. Razmena iskustava, posebno prvih godina posle rata, bila je zasigurno veoma intenzivna. Rezultati te razmene su vidljivi u svakoj kui u selu. 163 Najuoljivije je kad se posmatra nain pripremanja hrane. To je kombinacija maarskodalmatinsko-nemako-mediteranske kuhinje sa jo nekoliko jedva primetnih uticaja. Nije bio mali broj problema sa kojima su se kolonisti susreli, a jedan od najveih bilo je privikavanje na vojvoansku klimu. Promena klime imala je jak uticaj na koloniste, a za potpunu aklimatizaciju bila je porebna decenija.164 Bez obzira da li su bili sa ostrva, primorja ili kontinentalne Dalmacije praina ih je podjednako guila. Kako smo saznali, prva etva je za mnoge bilo strano iskustvo. Celodnevni rad na vralici, koja podie toliku prainu da su se pored nje guili i oni koji su tu roeni, bio je za mnoge jezivo iskustvo. Prvobitno oduevljenje postepeno je splanjavalo. Malo po malo nove naseljenike obuzima oseaj nelagodnosti u novoj sredini. Postepeno njih je sve vie obuzimala unutranja psiholoka borba i sve vie rasla enja za zaviajem, naroito kod starijih ljudi. Kolebali su se, a neki od njih pod posebnim psiholokim uslovima reili su da se vrate natrag u zaviaj.165 Mnogi su se sa posla direktno vraali u Dalmaciju 166. Oko 160 porodica se vratilo u zaviaj, a oko 150 porodica se pocepalo.167 Masovno naputanje sela bilo je u dva maha u jesen 1947. i 1948. godine. Najvie su se vraali
1955. godine je osnovano Drutvo za unapreenje domae radinosti, sa ciljem da se to vie mladih ena obui konzerviranju voa i povra, kuvanju, krojenju i ivenju. 163 Duanka Ogar, kustos-etnolog Gradskog muzeja u Somboru, ve godinama izuava obiaje, naslee, kulturnu razmenu i druge aspekte ivota u Staniiu posle II svetskog rata. Metodom terenskog istraivanja dola je do zanimljivih rezultata koji su u pripremi za objavljivanje. 164 esta su bila oboljenja od tuberkuloze, a uz to doseljenici su bili podloniji nazebu, infekciji gripa, stomanim i onim bolestima. Naroito slab otpor pokazali su starci i deca. Mortalitet je 1948. godine 19%, dok je 1955. godine iznosio 4%. 165 V. uri Najnovije naseljavanje Bake..., str.8. 166 U novembru 1947. godine na sednici Mesnog narodnog odbora se raspravljalo o problemu povratka u Dalmaciju. Kako bi se ta pojava redovnije pratila i kako bi Odbor bio redovnije izvetvan o ovome, imenuje se Todor Marti kao osoba koja treba da se bavi ovim problemom. Najvie su se Hrvati vraali u Dalmaciju. Od 1948. godine do 1961. godine, u periodu izmeu dva popisa, broj Hrvata je smanjen sa 2480 na 1841. 167 Poto se ekonomski podignu, u Staniiu kua i zemlja ostaju sinovima na raspolaganju, a stariji se vrate u zaviaj na kupljeno imanje.
162

188

Primorci i Otoani iz bivih srezova ibenik, Knin, Korula, i to preteno nezemljoradnici. Jakom inversnom kretanju doprineli su i psiholoki uzroci i prilike posle izbijanja Rezolucije Informbiroa. Izvesni doseljenici su smatrali novu sredinu tuinom, jer je u selu bilo starosedelaca Maara i Nemaca, a uz to u blizini Staniia je i maarska dravna granica. U vezi sa tim pojedinci su smatrali da su pogreili to su napustili rodno mesto. Mnogi su se, poto su dobili kuu sa nametajem, robom i posuem, vratili u matinu oblast. Neki su se morali vratiti iz zdravstvenih razloga, jer se nisu prilagodili novoj sredini.168

PRILAGOAVANJE
Prva posleratna decenija bilo je vreme prilagoavanja. Kako oni koji su bili starosedeoci, tako i oni koji su tek doli morali su da se prilagode novoj realnosti. Za starosedeoce, Srbe-metane i Maare, novi sistem vrednosti nije bio previe blizak. Oni su vekovima iveli u jednom sistemu koji je bio potpuna suprotnost onoga u emu su se odjednom nali.169 Kulturoloke razlike izmeu novopridolog stanovnitva i 170 starosedelaca bile su ogromne i one nisu mogle preko noi da se prevaziu. Uprkos injenici da je rat postavio Srbe, Maare i Nemce na dve suprotstavljene strane izmeu njih je bila mnogo manja kulturna distanca nego izmeu Srba starosedelaca i kolonizovanog stanovnitva.171 Jezika barijera, koja se prvenstveno odnosi na Maare, je takoe bila velika. Kolonisti su doli iz najsiromanijih krajeva Jugoslavije, koji su uasno
V. uri Najnovije naseljavanje..., str. 75. Za razliku od kapitalistikog ureenja koje je vladalo do kraja rata, u socijalistikom dravnom ureenju nisu postojale politike, verske i ekonomske slobode. 170 Unutar kulture koja se definie kao srpska postoji itav niz kulturnih modela koji se razlikuju meu sobom, iako je njihova razliitost bitna samo sa stanovita veinske kulture u Srbiji, a potpuno zanemarljiva sa stanovita globalno posmatrane srednjoevropske, evropske ili svetske kulture. Lj. Gavrilovi Multikulturalizam u Vojvodini 171 Odnos izmeu doseljenika i domorodaca bio je isprva netrpeljiv. Doseljenici su gledali na domoroce kao na bogate seljake, a sebe su smatrali zaslunima za narodnu revoluciju. Domoroci su nerado, kritizerski i sa visine gledali na doseljenike. Njihove postupke iz prvih dana nazivali su divljim, umskim. Umesto neposredne pomoi i poverenja, dolo je do obosranog omalovaavanja i grubog podvajanja. Interesantno je pomenuti da je u naseljima sa veim brojem domorodakog stanovnitva proces prilagoavanja u izvesnom smislu iao tee. To je, bez sumnje, posledica dueg meusobnog trvenja i otpora. V. uri Najnovije... str. 16.
168 169

189

stradali u ratu i koji su osetili svu surovost rata. Ljudi iz primorja, sa ostrva i iz dalmatinskog kra, nali su se u ravnici i u okruenju koje im je bilo potpuno strano. U selu je posle rata ostalo jo nekoliko nemakih porodica172, koje su bile u veoma neobinoj situaciji. Kakav je bio ovaj susret kultura i ta je on doneo jo i danas oseamo. Bio je to zanimljiv period istorije malog mesta na severu Bake.

Proslava praznika rada. 1.maj 1947. godine(S123) Odmah po uspostavljanju komunistike vlasti dolazi do znaajnih promena u selu. Na prvom mestu, dolo je do potpune promene etnike slike Staniia. Srbi, koje su nazivali metanima, su na neki nain ostali manjina u selu koje su oni osnovali. Maari i Nemci su bili gubitnici rata, i ako su eleli da ostanu i opstanu morali su da se prilagoavaju. Kolonisti iz Dalmacije su odjednom postali apsolutna veina u selu i na taj nain selo dobija novi karakter. Drutveni i privredni ivot se razvijaju u skladu sa novom vladajuom ideologijom. Stanovnitvo sela se masovno ukljuuje u Komunisiku partiju Jugoslavije ( KPJ ) i Savez komunistike omladine Jugoslavije ( SKOJ ).173 Ove i njima sline organizacije, deluju u sferi politike, proizvodnje, u zdravstvu, u kolstvu174, kulturi, umetnosti, sportu i ostalim sferama drutvenog ivota.
Prema popisu iz 1948. godine u Staniiu se 181 osoba izjasnila kao pripadnik nemake nacionalne manjine. 173 Pre Drugog svetskog rata, Komunistika partija Jugoslavije je imala svega oko 8.000 lanova. Opta enciklopedija Larousse, Prosveta, Beograd, 1989.g. 174 U Staniiu je 1946.g. bilo preko hiljadu nepismenih osoba. Vreni su popisi nepismenih i organizovani teajevi za opismenjavanje.
172

190

Prvi put posle zavretka rata, 1948. godine je izvren popis stanovnitva Jugoslavije. Stanii je bio sa 1697 domainstava i 7741 stanovnikom.175 Prema tom popisu etiri najbrojnija naroda u selu bili su: Srbi (3763), Hrvati (2480), Maari (1224) i Nemci (181).176

ZADRUGE ( PUT SOCIJALIZACIJE SELA )

Zna se ko kosi, a ko vodu nosi. U posleratnom periodu je jo uvek bila potrebna armija radnika za sve poljoprivredne radove. (S124) Posle rata dolazi do osnivanja seljakih radnih zadruga. U njima zemlja ostaje kao privatno vlasnitvo, ali je unoenjem u zadruge zajedniki obraivana.177 Tada se verovalo da e potpuna kolektivizacija izbrisati razliku izmeu privatnog i drutveno-zadrunog poseda, i da e se time stei uslovi za opti privredni i drutveni napredak. U Staniiu je 1946. godine osnovano deset seljakih radnih zadruga, koje su nosile nazive narodnih heroja ( Rade Konar, Ivo Lola Ribar... ) ili po nekim geografskim pojmovima iz zaviaja kolonista ( Velebit, Krka, Jadran... ).
1947. godine osnovnu kolu u Staniiu je pohaalo 1700 uenika. Prirodni prirataj Dalmatinaca u Staniiu u porastu je do 1949.g., kada dostie maksimum od 48,9%o, a zatim u stalnom opadanju i 1955. godine iznosi 18%o. 176 Na kamarskim salaima je ivelo 36 porodica sa 121 lanom, a nepismenih u selu je bilo 1003. 177 Kolonisti su dobijali 6 do 8 jutara zemlje, poneki i 10 do 14 jutara. Zavisilo je od brojnosti porodice i da li su domaini imali nekih zasluga u ratu. Prilikom dodele kua vaio je isti princip.
175

191

Pored zadruga osnovana je i Poljoprivredna mainska stanica. Stanica je bila opremljena traktorima i vralicama koje su konfiskovane od seoskih Nemaca po zavretku rata.

(S125) Poto seljake radne zadruge nisu raspolagale mehanizacijom one su se oslanjale na Poljoprivrednu mainsku stanicu. Svi poslovi su pripremani i sprovoeni po brigadnom sistemu, koji je podrazumevao desetak traktora sa grupovoom i pisarom koji je beleio dnevni uinak. etveni i drugi poljski radovi su za kolektiv Poljoprivredne mainske stanice prilika za pojaana zalaganja traktorista i svih zaposlenih; po zavrenim sezonskim poslovima proglaavani su za udarnike socijalistikog rada najbolji trudbenici, odravane su tim povodom sveanosti, izraivani grafikoni o radu svake brigade. Ne jednom je sveanost odravana pred narodom, ugled udarnika je rastao; bili su cenjeni, a drutvo im se oduilo takicama za namirnice i tekstil, za koje su robu kupovali vie nego ostali graani.178

178

M.Beljanski Stanii, str. 149.

192

Mihalj Sakal, traktorista iz Staniia koji je osam puta stekao zvanje udarnika, dobio je 04.12.1949. godine telegram sledee sadrine: Drue Sakal, estitamo ti na velianstvenom uspehu koji si postigao izvrivi svoj petogodinji planski zadatak za dve godine, deset meseci i etiri dana; neka tvoj svetao primer bude putokaz svim traktoristima Vojvodine u njihovoj asnoj borbi za izgradnju socijalizma u naoj domovini. U potpisu: Glavna direkcija mainskih stanica Vojvodine, Novi Sad. Seljake radne zadruge se od prolea 1953. godine rasputaju ili reorganizuju. Osnivaju se tri zemljoradniko-poljoprivredne zadruge koje posluju u formi preduzea. Porodice koje su ostale u novoformiranim poljoprivrednim preduzeima vie nisu radile zemlju koju su uneli u zadrugu, ve su postali poljoprivredni radnici koji obrauju zemlju koja je vlasnitvo ZPZ. Istovremeno sa ukidanjem seljakih radnih zadruga dolazi do smanjenja privatnog zemljinog maksimuma sa 35 na 17,5 jutara. Viak zemlje koji je tako nastao prelazi u vlasnitvo drutvenih gazdinstava, a vlasnici oduzete zemlje su isplaivani u ratama vie godina. Tri zadruge se 1958. godine spajaju i do 1964. godine e poslovati pod nazivom Jadran. Pedesetih godina se prelazi na novu tehnologiju obrade zemlje koja podrazumeva duboko oranje od 25 cm. Uvode se i novi hibridi kukuruza (Singlkros i Duplikros) koji donose vee prinose i do tri puta nego standardne domae sorte. U ovo vreme u zadrugama se zapoljavaju prvi strunjaci sa zavrenim poljoprivrednim fakuletima. Oni uvode mnoge novine i nove sorte itarica.

Boko Gagi 1966. godine postaje najbolji traktorista Vojvodine i Jugoslavije, i etvrti na meunarodnom takmienju u ehoslovakoj. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Sombora za 1967. godinu.

193

OTKUPI, U NARODU ZVANI I OBAVEZA

U januaru 1947. godine je zaveden Otkup poljoprivrednih proizvoda. Otkup je sa pravom meu narodom nazivan OBAVEZA, poto je putem administrativne prinude svako domainstvo zaduivano koliko kojih itarica mora da isporui. Obaveza je odreivana na osnovu veliine poseda i procene koliki bi prinos trebao biti. Ova mera se odnosila samo na zemljoradnike koji nisu stupili u seljake radne zadruge. Poto mnogim zemljoradnicima nije bilo jasno kolika im je obaveza, ili im je esto odreivana nerealno velika obaveza, ova mera je nailazila na veliki otpor i esto dovodila do opteg nezadovoljstva. Zbog slabije predaje itarica, jer su i seljaci imali svoju raunicu, prelo se na slanje drutveno-politikih aktivista u kue zaduenih, razgovaralo se i ubeivalo da OBAVEZU moraju ispuniti, da penicu i kukuruz moraju predati. Kako razgovori nisu bili krakotrajni i plodni, domainima se navraalo iz dana u dan, to je stvaralo meusobno nepoverenje, dolazilo je do svaa, hapenja i osuivanja. 179 Meu Maarima je kruila aljiva poslovica Nincs kukorica Mitrovica, odnosno ako nema ta da preda ide u orku. Nadmudrivanja sa vlastima su bila svakodnevna. Kukuruz i ito su skrivali na razne naine, a stoku je bilo malo tee sakriti. Iz tog razloga su se klanja vika stoke obavljala nou po podrumima. U ilegalnoj akciji je uestvovalo po nekoliko porodica koje su delile meso i rizik da budu otkrivene. U to vreme je bilo aktivno i mnogo dounika koji su vrebali i ekali da prijave nekog. Do jula 1952. godine, kada je obaveza ukinuta na selu je vladalo veliko nezadovoljstvo. Mnogi zemljoradnici, da bi izbegli neprijatnosti, stupali su u zadruge i gubili svoju samostalnost.

DOBAR ZANAT ZLATA VREDI

Nakon konfiskacije imovine seokih Nemaca stvara se Uprava dravnih lokalnih preduzea. Uprava je rukovodila sa vie radnih kolektiva: Elektrinom centralom, Fabrikom cigle i crepa, kovakom, stolarskom i krojakom radionicom, Fabrikom soda-vode, opanarskom, sajdijskom, kolarskom i sarakom radionicom, Poljoprivrednom stanicom i bioskopom. U imovinu Uprave su unete radionice i preduzea seoskih Jevreja, kojima su imovinu konfiskovali okupatori jo tokom rata.

179

M. Beljanski Stanii, str. 142.

194

- 1955. zanatlije : 2 fotografa, 1 uar, 5 krupara, 1 proizvoa soda-vode, 4 kovaa, 3 mesara, 5 mukih krojaa, 1 asovniar, 4 berbera, 3 obuara, 3 opanara, 1 kolar, 1 mehaniar, 6 pekara, 1 zidar, 1 enski frizer, 1 tka. Stanii i njegovi komunalni problemi Ko privi put dolazi u Stanii videe jedno prilino neuredno selo: izlokane ulice, neoiene kanale itd. A glavne ulice su dovoljno iroke da bi se kroz njih sa obe strane, izmeu trotoara i puta, pruio pojas trave. Ustvari ima neto zelenila, ali to raste divlje, retko je. Valjalo bi da se malo ulice dovedu u red, da se izmeni spoljni izgled mesta. autor: .M. Somborske novine, br.7., str. 4., 9.jul.1954. Kurs za prepariranje ptica Kurs je trajao dva dana, ali je uspeh iznenaujui, jer za kratko vreme sluaoci su uspeli da savladaju tehniku prepariranja ptica. Somborske novine, br.28., 3.decembar 1954.

UDARNIKA ZNAKA Posleratne decenije bile su veoma dinamine i pune dogaaja. Promene u ivotu sela i seljana bile su svakodnevne. I ljudi su se menjali, a nisu to primeivali. Posledice rata su se vremenom sve manje oseale, a svakodnevica je dovodila stvari na svoje mesto. Milenko Beljanski je u svojoj knjizi o Staniiu posvetio preko 130 stranica periodu od kraja rata do sredine osamdesetih godina. Ko poznaje njegov stil pisanja, gde na jednoj stranici moemo nai stotinu informacija, taj e lako shvatiti koliko toga se moglo desiti u tom periodu. Jesen je suna, prva kia e pasti 2. novembra 1965. i reenice ovog tipa karakteriu njegov rad. Bezbroj politikih, kulturnih i drutvenih dogaaja uticalo je na svakodnevni ivot ljudi. Kine godine, sune godine, oluje i nevremena vrili su svoj uticaj. Selo se iz godine u godinu menjalo. Ljudi su dolazili i odlazili, donosili nove ideje i iskustva... Pojava radija i televizije otvara neke nove vidike. Svet se menja, selo i ljudi u korak sa njim.

195

Sve do izgradnje kamenog puta 1961. godine, bile su este akcije ravnanja puta i popunjavanja rupa.(S126)

ezdesetih i sedamdesetih godina desilo se nekoliko krupnih i vanih dogaaja vezanih za selo. Prvo je put izmeu Staniia i Svetozara Miletia prekriven kamenjem ( 1961. ), a zatim je taj isti put prekriven asfaltom ( 1974. godine ). Drugi bitan dogaaj je izgradnja vodovodne mree, to je uraeno 1973. godine.

Kao i u svakoj drugoj akciji od opteg znaaja, u izgradnji kamenog puta su uesvovali svi koji su mogli i bili za to sposobni. Kamen se sa eleznike stanice prevozio u traktorskim prikolicama. Sve se osim transporta radilo runo.(S127)

196

XI POGLAVLJE

VIE OD IGRE

197

STANIIKA ZVONA ZVONE DA POZDRAVE AMPIONE!

Istorija sporta u Staniiu zasluuje posebnu knjigu. Nisu samo uspesi sportista koji su ovde roeni ili ovde iveli jedini razlog za to. Ako se uzme u obzir veliina sela, onda su rezultati jo znaajniji.

1953.g. vatrogasci na republikom takmienju osvajaju tree mesto Na slici gore vatrogasni podmladak.(S128)

Pedesetih godina se sport vraa u seosku svakodnevicu. Pojavljuje se rukomet kao novi sport, a ovu deceniju posebno obeleavaju rezultati atletiara. Atletiar Slavko Suboti 1954. godine postaje prvak Jugoslavije na dugim stazama. Takmiio se kao lan beogradskog Partizana. Mihailo Vukadinovi, lan somborskog Maratona i beogradske Crvene Zvezde, je viestruki pobednik na 10.000 metara. Pobeivao je na takmienjima i prvenstvima Srbije i Hrvatske. Sredinom pedesetih godina oivljava konjiki sport. Trke se organizuju na livadi kod kudeljare, gde se pre rata nalazilo fudbalsko igralite. Poznato nam je da je postojao i stonoteniserski klub. Nije poznato koliko je ovaj sport imao poklonika i da li je postignut neki znaajniji rezultat. Jedini podatak do kojeg smo doli jeste da se klub ugasio 1965. godine. Olimpijski bazen je zavren 1965. godine ali nije dugo radio. Nije poznato koji je bio razlog. Vatrogasci su bili, takoe, veoma aktivni u sportskom ivotu sela. Iako su vatrogasna takmienja bila specifina, za vrhunske uspehe koje su postizali bili su zasluni mnogi aktivni sportisti koji su bili lanovi i vatrogasnog drutva. U Staniiu su nastupale svetske ahovske veliine na simultanim susretima, kao to su Hibner, Beljavski, Guljko180, Jansa, Padevski i drugi. Oni igraju sa 20 i 25 ahista iz sela. Rukomet i fudbal su bila dva
180

Boris Guljko, sovjetski ahovski velemajstor, je autor kontraverzne knjige KGB igra ah.

198

najznaajnija sporta u Staniiu. Fudbal je zasigurno bio najpopularniji. Kroz klub su prole desetine i stotine talentovanih igraa.

Naslov u Somborskim novinama Bazen dubok pet godina e Staniiani dugo pamtiti. Bazen se due gradio nego to mu je bio rok trajanja. Verovatno ogoreni injenicom da e jo jedno leto morati da se kupaju u blatnjavom kanalu, grupa omladinaca je organizovala svojevrsni performans sa presecanjem vrpce i grupnim skokom u limeno korito sa vodom.

199

KULTURNI IVOT U DUHU REVOLUCIJE

Kad smo otvorio kutiju sa fotografijama u kancelariji Doma kulture u Staniiu, bio sam prijatno iznenaen. Predamnom je bilo nekoliko stotina, moda i preko hiljadu, fotografija sa raznih kulturnih manifestacija koje su se desile u Staniiu poslednjih nekoliko decenija. tafeta mladosti, koncerti, pozorine predstave, izlobe slika, knjievne veeri. Bezbroj slika, pomeanih i bez reda, je doaravalo lepu stranu ivota u malom mestu.

Nositi

tafetu mladosti ( roendan Josipa Broza ) bila je izuzetna ast koja je ukazivana najboljim uenicima, sportistima i drugim aktivistima. Nosioci tafete su sveano doekivani i pred njih je bacano cvee181. (S130) Prolazak tafete je propraen prigodnim kulturno-umetnikim programima, koji su koncipirani u duhu vladajue komunistike ideologije i pod parolom Bratstva i jedinstva.(S131)

Uticaj Partije na kulturni ivot, posebno u ranom posleratnom periodu, bio je znaajan. Zvune parole, revolucionarne i ratne teme su veoma dugo
181

27.aprila 1962. godine TITO je proglaen poasnim graaninom Staniia.

200

dominirale. Takoe je i vreme odravanja kulturnih dogaaja bilo vezano za datume kada su se obeleavale godinjice revolucionarnih dogaaja ili vei praznici.182 Bez obzira na uticaje Partije, kulturni ivot je pronalazio naine i prostor za iskakanje iz propisane forme i zadate teme. Veliki broj umetnika amatera je stvarao nezaboravne kulturne dogaaje koji su po svom kvalitetu daleko bili iznad male sredine u kojoj su nastajali. Odmah po zavretku rata, 1946. godine, osniva se KUD Vladimir Nazor. U rad KUD-a je od samog poeka ukljueno veoma mnogo mladih ljudi koji sa puno entuzijazma rade na organizaciji i voenju kulturnih dogaaja. Kulturno-umetniko drutvo je imalo veoma raznolike programe koje je ostvarivalo kroz nekoliko sekcija ( hor, muzika, folklorna, recitatorska i dramska ). U tom periodu, na repertoaru dramske sekcije su bili komadi: Krajikinja, Hasanaginica, Oaloena porodica, ido, Voda sa planine, Dr., enidba i udadba, Klupko, Sumnjivo lice, Devojaka kletva i drugi. Ubrzo nakon osnivanja KUD-a Vladimir Nazor, obnavlja se i maarsko kulturno-umetniko drutvo Adi Endre. Odmah nakon rata u sklopu napora da se obogati kulturni ivot u selu stvara se Narodna knjinica. Knjige su pribavljane na razne naine, od dobrovoljnih davalaca, neto je primljeno od kole, zadruga itd. (S132)

Ratna i revolucionarna tematika se odrala sve do kraja osamdesetih godina. (S133)

Dan ena, Dan mladosti ( roendan Josipa Broza ), 1.maj, Dan borca, Dan ustanka, 29. novembar,...
182

201

OVDE RADIO LUKSEMBURG

ezdesetih i sedamdesetih godina na scenu stupaju neki novi klinci. Prva posleratna generacija roena u Staniiu dala je grupu veoma talentovanih umetnika amatera koji e slavu sela pronositi irom Jugoslavije. Ovaj novi talas, koji je moda pokrenut varljivog leta 68., je ostavio neizbrisiv trag u kulturnom ivotu sela. Klub mladih pisaca, koji je osnovan 1965. godine, je moda najava novog vremena. lanovi itaju svoje pesme, stvaraju dela i otvaraju nove teme. Uz zvuke radio Luksemburga odrasta nova generacija i puna energije trai naine kako da se izrazi. Osnivaju se muzike grupe koje nastupaju sa obradama lagera sa muzikih festivala u Beogradu, Zagrebu, Opatiji... Sedei pored radija sa gitarom u ruci, uz pomo renika, skidaju se hitovi Bitlsa i Roling Stonsa.

CEO SVET JE POZORITE

Pozorino stvaralatvo doivljava svoj vrhunac sedamdesetih godina. Glumci amateri su igrali na profesionalnom nivou i osvajali glavne nagrade na mnogim smotrama. Matovita scenografija, najee napravljena uz pomo tapa i kanapa, perfektna koreografija, originalni kostimi i gluma dovedena do savrenstva bile su samo neke od odlika predstava izvoenih u Staniiu. Svaka premijera je izvoena pred krcatom dvoranom i svaka predstava se zavravala dugim aplauzom. Predstava Suenje Meri Dagan doivela je veliki uspeh. Dramske sekcije kulturnoumetnikih drutava iz Staniia gostovale su u mnogim mestima Vojvodine i postizale zapaene uspehe na regionalnim smotrama pozorinog amaterizma(S134).

202

Predvodnik veoma talentovane grupe glumaca bio je Joso Klari. Glavne uloge bile su gotovo uvek rezervisane za ovog viestrano nadarenog umetnika koji je ostavio neizbrisiv trag u kulturnom ivotu Staniia. Nezaboravna gluma u predstavama Osma ofanziva, Suenje Meri Dagan, Bludnica dostojna potovanja, a naroito u predstavi Drveni tanjir, dobila je bezbrojne pohvale strune javnosti i kritike.183 Dramska sekcija KUD-a Adi Endre je 1971. godine osvojila prvo mesto na pokrajinskom takmienju amaterskih pozorita i plasirala se na republiko takmienje. Pozorini komad Paprika irke, koji je reirao Tama Bito, je u veoma jakoj konkurenciji postigao izuzetan uspeh. Magdolna Marko i Tama Bito(S135) u komadu Fruka

Fruka ( Magdolna Marko i Ferenc Drobina )(S136) Dramsku sekciju maarskog KUD-a je veoma uspeno predvodio glumac, muziar i reiser Tama Bito. Zahvaljujui njemu i talentovanoj i uigranoj generaciji glumaca pozorino stvaralatvo u Staniiu dovedeno je na gotovo profesionalni nivo.

Tokom sedamdesetih godina objavljeno je na stotine izvetaja, kritika, intervjua i vesti vezanih za pozorini amaterizam u Staniiu. Najvie u Somborskim novinama, Brazdama, Magyar Szo-u i Dunataju.
183

203

Stanii je imao grupu izuzetnih glumaca amatera, ali niko od njih nije postao profesionalni glumac. Jedini profesionalni glumac ije ime se vee za Stanii je Mirko Bulovi ( Biteli 1930.- Beograd 2009. ).

esto se traila karta vie. Publika na jednoj predstavi u sali maar-skog doma. (S137) Publika je rado poseivala pozorine predstave, a pozorine trupe su rado gostovale u Staniiu. Gotovo svaki mesec je bilo jedno gostovanje. U Staniiu su nastupali ansambli narodnih pozorita iz Sombora i Subotice, glumci Jugoslovenskog dramskog pozorita iz Beograda, i mnoge amaterske trupe. Sud staniike publike se veoma potovao i cenio. Navodno je neko od glumaca Jugoslovenskog dramskog pozorita u jednom intervjuu izjavio da ako predpremijera ne doivi uspeh u Staniiu nee ni premijera u Beogradu.

Mirko je afirmaciju stekao u Jugoslovenskom dramskom pozoritu u Beogradu. Pored pozorita, glumio je u pedesetak TV serija i filmova. Glumio je u kultnim televizijskim serijama Otpisani, Grlom u jagode, Vru vetar, a posebno je ostao zapamen po ulozi Biberovia u TV seriji Bolji ivot.

204

IVOT JE LEP
Novi ivotni prostor i novo okruenje stvaraju osobenu seosku kulturu po kojoj je Stanii postao prepoznatljiv. Kulturu koju je stvarao ivot, a ne zvanina dravna politika. Posleratni period je obeleila drastina promena karaktera sela. Novonaseljeno dalmatinsko stanovnitvo donelo je jedan sasvim drugaiji sistem vrednosti i morala od onog koji je vladao do tada. Dalmatinci su bili iz razliitih sredina, koje su imale svoje osobenosti i bile pod razliitim uticajima. Susret sa Maarima, metanima, Nemcima, Bunjevcima doneo im je velike promene u ivotu. Promene su se ogledale u kulturi ivljenja, ishrani, govoru, obiajima... Razmena iskustava bila je veoma intenzivna i preko potrebna u privikavanju novoj sredini. Verovatno nigde u srednjoj Evropi nema toliko smokvi kao u Staniiu. Ova mediteranska biljka je ukras gotovo svakog dvorita u selu. Zimi se pokriva kukuruzovinom da bi se zatitila od smrzavanja. Smokva za stanovnike sela dalmatinskog porekla nije samo poslastica ve je simbol starog zaviaja. (S138) Kada bi se snimao spot za promociju turistike ponude Staniia, etiri stvari se ne bi smele izostaviti: vino, karte, jaretina i balotanje. Po ovoj kombinaciji se Stanii danas prepoznaje i razlikuje od veine vojvoanskih mesta. Ceo Mediteran je poznat po dobrim vinima, a u suncem obasjanoj Dalmaciji tradicija proizvodnje vina see do rimskih vremena. Vino se troilo mnogo i nije bilo kue bez vina i vinograda. Nedugo nakon kolonizacije imamo prve pojave vezane za vino. Tako je zabeleeno da su neki graani 1954. godine traili da se zabrani toenje vina u privatnim kuama, a da je vino dovoeno iz Dalmacije. Druga beleka je iz istog perioda i glasi ovako: Preporuuje se da se po lanu porodice, starijem od 15 godina, moe godinje ostaviti 150 litara vina i 5 litara rakije. Vino se i danas donosi iz Dalmacije, iako u manjim koliinama, a posluuje se samo najboljim prijateljima i u posebnim prilikama. Sedamdesetih i osamdesetih godina se poinje odlaziti po groe u Tavankut i u druga mesta oko Subotice. Kupuje se najvie belo groe ( Kevedinka, Rizling... ), a u

205

pojedinim domainstvima se proizvede i preko hiljadu litara vina. Jedno je sigurno, niko ne proizvodi manje od dvesta litara i retko kome vino ostane do sledeeg. Oko sela je nekad bilo dosta vinograda184, a danas postoje samo dva-tri manja. Stanii je jedno od dva najvea vinarska naselja u somborskoj optini ( Riica ima dosta vinograda i mnogo veu proizvodnju vina od Staniia.) i sa veoma starom kulturom prizvodnje i potronje vina.185 Karte i bukara vina. Iz bukare se vie ne pije, ona je ukras mnogih kua i podsetnik ta je nekad bila prava mera za pravoga oveka.(S139) Prema nekoj staroj izreci ili ali, Dalmatinci pre nego to prohodaju ili progovore naue da igraju karte. Gde god se ide na put karte se nose sa sobom( najee u unutranjem depu kaputa ili jakne da su uvek pri ruci.). Zimi se karte igraju pored pei uz au domaeg vina, leti u hladu ispred kue uz au hladnog vina, na poslu kad je pauza, u kafani o turu pia, u koli na odmoru, i gde god vam padne na pamet. Brikule186, Treet i Trijumf igraju mukarci, ene, deca, penzioneri, jednom reju svi.

Prvi pisani podatak o vinogradarstvu u Staniiu je iz 1772. godine, kada se u Urbarijalnoj knjizi navodi da domaini obrauju 54 motike vinograda. U Ormoevoj zbirci o Staniiu iz 1860. godine pie da je vino kiselo i loeg ukusa, a da su vinogradi loe obraivani. Oko sela je tada bilo 268 jutara vinograda. 185 Sve porodice ( oko 2000 ) kolonizovane iz Dalmacije 1945. i 1946. godine su naseljene u Staniiu i Riici. Od kolonizacije do danas se izmeu dva sela razvio veliki rivalitet. On se najvie ispoljavao u sportu, a ko pravi bolje vino... 186 Brikula (Italij.- Briscola) je italijanska igra kartama. Najee se igra transkim kartama (Carte Triestine ) kojih ima 40 u pilu. Igru igraju dva igraa ili u parovima ( Ukupno etiri igraa). Specifinost igre u parovima je da je doputena komunikacija drugova unutar para za celo vreme igre, osim zadnje ruke. Posebna karakterisika igre je da postoje i tajni znakovi tzv. moti. Igrai unutar para pre igre dogovaraju tajne znake kojima daju jedni drugima do znanja kakvim karatama raspolau. Ovi znaci mogu biti i lani kako bi se zbunio protivniki par.
184

206

Igra u karakteristinom stavu, sa rukama iza lea, eka dok odigra protivnik ili igra sa kojim igra u paru. Balote se igraju na sedam terena u svim delovima sela, a igraju samo mukarci. (S140) Kome ne smeta praina moe da se balota na nekoliko terena po selu. Ova igra je, takoe, dospela u Stanii vozom bez voznoga reda. Pored kartanja, balotanje je drugi nacionalni sport u Staniiu. Balotaju se samo mukarci, a igra u kojoj nema fizikog kontakta meu protivnicima zna da bude veoma temperamentna i propraena verbalnim sukobima suprotstavljenih ekipa.

Iz 1950. godine je beleka da se u Staniiu ne potuje nareenje o unitenju koza. Na sreu nije se potovalo nareenje poto je jaretina sa ranja postala prepoznaljiv seoski specijalitet. Dok se jare vrti na ranju mogu se igrati karte, moe se balotati, a uz peenje najbolje ide domae belo vino i zelena ili kupus salata.

207

DODATAK:
KRETANJE BROJA STANOVNIKA I NACIONALNA STRUKTURA
9000 8000
STANOVNIKA

7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0

.g. .g. .g. .g. .g. .g. .g. .g. .g. .g. .g. .g. .g. .g. .g. .g. 63 72 82 91 98 20 50 69 00 10 21 31 41 48 61 71 81 .g.

HRVATI JEVREJI SLOVACI MAARI NEMCI SRBI

17

17

17

17

17

18

18

18

19

19

19

19

19

19

19

19

GODINA

Grafiki prikaz kretanja broja stanovnika i nacionalne strukture Staniia je opisnog karaktera i predstavlja priblian odnos. Broj stanovnika sela se ne razlikuje znaajno od vrednosti prikazanih na grafikonu, osim kod 1981. godine kada nisu uneti Jugosloveni kojih je bilo 1522 i ostale nacionalne manjine kojih je bilo ukupno 72 ( Crnogoraca 11, Makedonaca 15, Muslimana 2, Slovenaca 9, Albanaca 8, Bugara 1, Grka 3, Nemaca 13, Poljaka 1, Roma 5, Slovaka 3 i Turaka 1).

19

208

NIJE TO SVE. OVO NIJE KRAJ PRIE.

Malo mesto ivi svoj ivot. Kau, prii nikad kraja. Tako je i sa Staniiem. Svaki put otkrije neko svoje novo i nepoznato lice. Ponekad je to prijatno iznenaenje i novi izazov za istraivaa, ali esto zna i da izazove glavobolju. Idemo sve iz poetka. Tako je i ovo nezavrena pria, ili moda uvod u neku novu priu.

Laste se vraaju svakog prolea u mesto gde su se izlegle. Stanii je i njihov

zaviaj. (S141)

209

Literatura:
Die Mundar von Stanischitsch Wrter, Reime, Prosa , Heimatortsgemeinde Stanischitsch, Mnchen, 2003. Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji 1944-1948, Drutvo za nemako-srpsku saradnju, Beograd, 2004. Andrej Mitrovi Kultura i istorija, Arhipelag, Beograd, 2008.g. Angeli Philip Chronik der Adelsfamilie Redl von Rottenhausen , Manhajm, 1992. - rukopis Borislav Jankulov Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku, Matica srpska, Novi Sad 1961.g. Branislav Danilovi Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 1945-1947. , Istorijski arhiv Sombora, 2008. Branislav Koji Stara gradska i seoska arhitektura u Srbiji, Prosveta, Beograd, 1949.g. .Popov, S.Gavrilovi Evropska revolucija i srpski pokret 1848-1849. godine, Savez istoriara Jugoslavije, Beograd 1997. D.api i D.Rajkovi Gneenje vlastelice Himantopus himantopus na svinjskoj farmi kod Staniia, asopis Ciconia br.16., Novi Sad 2007. str.95-96. Dane Popi, Milan trbac Ervenik i istorija Bukovice, 1998. Davor Babi Florni sastav slatinastih livada pored Staniia, Stanii 2009. godine, rukopis Dejan Medakovi Srpska umetnost u XVIII veku, SKZ, Beograd, 1980. Duan Popovi Srbi u Vojvodini, Matica srpska, N.Sad, 1959. er Mandi Vojvoanske orgulje, Agape i Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad 2005.g. Ervin Ginder Vojvoanske seoske kue od naboja, KID PESA, N. Sad 1996.g. Fehr Istvan Katymr vtizedei, Katymr Kzsg nkormnyzata, Katymr, 2004. Hman Blint, Szekf Gyula Magyar trtnet, Kirlyi magyar egyetemi nyomda, Budapest 1943., V ktet Kiss Lajos A szegny emberek lete, Gondolat, Budapest, 1981. Ljubodrag Dimi Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941., Stubovi kulture, Beograd 1996. Marijan Maticka Sudjelovanje Hrvatske u saveznoj kolonizaciji 19451948. godine Michael Hutfluss Ortssippenbuch Stanischitsch Milenko Beljanski Rastina, Sombor, 1979.god. Milenko Beljanski Stanii, Senta 1985.god. Milenko Beljanski ara, Baba Pusta, Kamarski salai, Aleksa anti, Sombor, 1978. godine

210 Milorad Miloevi-Brevinac Prilagoavanje kolonista u Vojvodini, Letopis Matice srpske, knj. 356., sv.3., Novi Sad 1946. Miskolczi Mikls Tompa, a pusztban ntt vros Nenad Stefanovi Jedan svet na Dunavu, Drutvo za nemako-srpsku saradnju, Beograd, 2003. Nikolaus Rettig Ortsgeschichte der gemeinde Stanischitsch wie einmal war von 1786-1945, Mnchen, 1977. Pavle osberger Jevreji u Vojvodini, Prometej, Novi Sad, 1998.g. Slobodan Vukobratovi Baronska porodica Redl, Rastina 1780.-1918. Sombor 2011. - rukopis Unger Mtys, Szabolcs Ott Magyarorszg trtnete, Gondolat, Budapest 1976. Vladimir uri Najnovije naseljavanje Bake kolonistima iz Hrvatske, Matica srpska, Novi Sad, 1960. Zoran Janjetovi Deca careva, pastorad kraljeva Nacionalne manjine u Jugoslviji 1918-1941. , Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 2005.

ARHIVSKA GRAA: Foto Arhiv Dalmatinske eparhije Foto Arhiv Doma kulture Stanii Foto Arhiv MKUD Ady Endre Stanii Istorijski arhiv u Somboru - Urbarijal Staniia iz 1772. godine - Urbarijal Staniia iz 1783. godine - Izvetaj o zemljomerskoj regulaciji i ureenju kraljevskog poseda Stanii iz 1783. godine - Geografska mapa Staniia iz 1788. godine - Urbarijalna tabla kraljevskog poseda Stanii, 1797.god. - Katastarska mapa Staniia, 1858.godine - Geografska mapa Sombora i okoline, 1890. godine - Deset katastarskih skica Staniia, 1912. godine - Sedniki zapisnik Staniia, 1914-1922. godine - Sedniki zapisnik Optine u Staniiu, 1922-1928. godine - Zapisnik poglavarstva 1922-1937. godine - Optinsko predstavnitvo i poglavarstvo Stanii, knjiga zapisnika, 1929. godine - Optinsko poglavarstvo Staniia, zapisnici 1931-1934. godine - Uprava optine Stanii, zapisnici, 1934-1937. godine - Sedniki zapisnik optinske uprave u Staniiu. 1937-1941. godine - Optina Stanii, zapisnik1940-1941. godine - Sedniki zapisnik Staniia, od 22. oktobra 1944. do 2. decembra 1947. godine

211 Zapisnik sednica Izvrnog odbora Mesnog narodnog odbora u Staniiu, 1948-1950. godine - Zapisnik o sednicama Mesnog narodnog odbora Stanii, 19481955. godine Arhiv crkve Ime Marijino u Staniiu - Povelja Franca I iz 1811. godine - Pismo barona Redl iz 1839. godine - Ugovor iz 1846. godine - Popis vernika u Staniiu i ari 1849. godine - Tablon uesnika Prvog svetskog rata iz Staniia Arhiv crkve Sv. Nikolaja u Staniiu - Minej iz 1538. godine - Letopis Srpske pravoslavne parohije i crkvene optine u Staniiu, 1958-1967. godine -

Arhiv Vojvodine U arhivu Vojvodine se nalazi vie desetina dokumentima u fondu Bakobodroke upanije o najranijoj istoriji Staniia ( druga polovina XVIII i poetak XIX veka). Ovi dokumenti su samo delimino obraeni jer su uglavnom na latinskom jeziku. Njihovim prevoenjem i naunom obradom e se doi do podataka na osnovu kojih e se moi veoma dobro rekonstruisati ivot u Staniiu tog vremena.