Recnik Arhitektonskog Projektovanja

recnik arhitektonskog projektovanja
MALDINI: RECNIK ARHITEKTONSKOG PROJEKTOVANJA
A
AD HOC PROJEKAT Projekat, esto kola, kod kojeg je svaki deo objekta ili svaki element kompleksa objekata dizajniran sa minimalnim odnosom prema celini. Projekti adhokizma esto ukljuuju elemente preuzete iz kataloga. AGREGACIJA U ARHITEKTURI Pojam agregacije u arhitekturi dao je Manfredo Tafuri (Projekt i utopija), po kojem agregaciju predstavlja nagomilavanje, sakupljanje, zbijanje. Takodje, to je pridruivanje, primanje osobina jednog arhitektonskog stila. AKCIJA U SOCIJALNOM PROSTORU Osetljivo pitanje ljudskih potreba najpre nas upuuje na sve vidove ljudske kooperacije i uzajamnog podsticanja kao i na direktne odnose sa materijalnim objektima - predmetima upotrebe i orudja. U mogunosti smo, da prema filosofskoj definiciji prakse, odredimo i polje interesa: (1) odnos prema predmetima i dejstvovanje u socijalnom prostoru obrazuje niz potreba za razliite oblike prostora - u prvom redu uslove da se potrebe u promenljivom prostoru razvijaju, stvaraju, ukidaju, da se odnosi prema predmetima, osobama ili institucijama ne zatvaraju u idealne sisteme veliina; (2) socijalni prostor je vieznaan, promenljiv, iezljiv, modelira se prema vrstama ljudskih organizacija; (3) socijalni prostor je osobeni znak svakodnevlja, osposobljen i usmeren na ljudsko ponaanje; (4) socijalni prostor orijentie i motivie, pa se ne moe izgradjivati samo na nivou primarnih odnosa korisnika i predmeta; (5) svrsishodno delanje otvara za prostor niz potreba ija se nunost i mogunost ne zatvara u sistem, ona je podsticajna za uvek nove doprinose, novi razvoj oblika potreba za proirivanjem njihovog smisla; (6) saznanje o promenljivim osobinama potreba iziskuju potrebu praenja i organizovanog ispitivanja njihovih razvojnih mogunosti - to sve znai da cilj nije u izgradjivanju zavrnih modela. Sloboda lei u neogranienom linom izboru i sopstvenom izraavanju - su osnovna opredeljenja predstavnika teorije i prakse akcije u socijalnom prostoru, i to od marginalne arh. sveta posebno u SAD-a, a koja zamenjuje tehniku perfekciju, kopenhake komune Kristijanija - planirane za stanovnike sa njima, a za razliku gde to ine iskljuivo strunjaci, do utopijskih projekata i nekih ostvarenja Gaudi-ja, Cheval-a i Soleri-ja. Ove tenje, tj. veze u razliitom obliku ispituju naine kako umetnost novog doba postaje funkcija u odnosu izmedju oveka i njegovog bivstvovanja u svetu; ona prua nacrte, koji, u skladu sa razvojem ovekovog stava prema svojoj okolini i prema sebi samom, tei da iz stvarnosti
izvue njena stalna- promenljiva znaenja. Akcije ovakve vrste su samo reakcije na stanja koja nimalo ne tee da poprave situaciju, gde se stalno granica kontrolisanosti pomera na raun spontanosti. Polje susreta odvaja posredno i neposredno uee korisnika, pri emu je ovo prvo, posredno uee korisnika, disciplinarno jasno. U drugom, pak, oekuje se izgradjivanje postupaka, akcija za saodluivanje, pa se grube greke ine, kada se ova vrsta korisnikovog delovanja poistoveuje prihvatanjem njegovog strunog amaterizma. To je jedna bojazan, a druga je u birokratizaciji ove akcije koja ini privid saodluivanju odnosno vri manipulisanje korisnikom. AKSIJALAN PLAN (eng. axial plan). Plan gradjevine isprojektovan longitudinalno ili du aksisa, ose; odnosno, gradjevina koja nije gradjena prema centralnom planu. V. Plan. ALOKACIJA (n.lat. allocatio dodavanje, dodatak) U arhitektonskom i urbanistikom smislu, dodavanje, dodatak uz jedan postojei arhitektonski objekat, koji sa njim gradi kompozicionu i funkcionalnu celinu. Na crkvama, to je narteks priprata, na ostalim objektima to mogu da budu krila gradjevina. Alokacija u urbanistikom smislu predstavlja dodavanje jedne urbane celine bloka, zone, ulice postojeoj urbanoj celini. Alokacija kao metoda u arhitektonskom projektovanju i urbanom planiranju predstavlja nain da se postojei ogranien prostor proiri ili da se u postojeu sredinu uvedu novi prostorni elementi. ALTERNATIVNOPLANIRANJE (eng. alternative planning) Naziv za urbanistiko planiranje i urbanistiko projektovanje koje predstavlja alternativu shvatanjima i urbanistikim koncepcijama koje vladaju u jednom periodu. A.p. najee predstavlja individualan doprinos pojedinaca ukupnoj urbanistikoj misli, u samom nastanku opredeljenom na utopiju, a redje da bi bio realizovan. Mnogi urbanisti su nudili svoje predloge idealnih alternativa, kao na pr. Bruno Taut sa svojim Centrom zajednice iz 1918.g. ili Tony Garnier sa Industrijskimgradom iz 1904.g. Oba projekta predstavljaju veliki opti doprinos urb. teoriji i sadre osnovu utopijskog socijalizma - alternative. AMBIGVITET, ARHITEKTONSKI (lat. ambiguitas dvoznanost, dvosmislenost) Jedan arhitektonski objekat ima ambigvitetno svojstvo ako je njegov karakter, izraz ili znaenje dvosmisleno. U arhitekturi, ambigvitet moe da bude proizvod namere projektanta ili je to posledica protoka vremena ili pogrene upotrebe objekta. Arhitektonski jezik je u osnovi ambigvitetan, dvosmislen, jer daje mnotvo moguih tumaenja, reenja. Prostor je polivalentan, multifunkcionalan, pa prema tome i dvosmislen. ANALITIKA (gr analutikh) Teorija analize; vetina i metoda ralanjavanja misli i pojmova u njihove sastavne delove; elementarna logika koja se bavi pojmovima, sudovima i zakljucima. ANALIZA (gr. analusiz) Ralanjavanje, razlaganje celine na njene delove; prikaz, ocena,
ocenjivanje; logika analiza predstavlja razlaganje pojma u njegove oznake, suda u njegove delove; psiholoka analiza predstavlja ralanjavanje jedne psiholoke predstave u njene elemente; suprotan pojam- sinteza U urb. i /ili arh. smislu analiza se moe vriti u odnosu na veoma irok broj aspekata konkretnih formi.Tu spadaju, izmedju ostalih, analize u odnosu na prostor:: okruenje, lokaciju, klimu...; vreme odnosno stil; izabrani konstruktivni sklop; urb. i arh. elemente, njihove odnose i sklopove i td. ANALIZA FORME Naelno, ovde emo obradjivati dva pristupa analizi umetnike/arhitektonske forme: u prvom je to strukturalna analiza, a u drugomistorijska analiza forme. Prva analiza, strukturalna, trai odgovor na tri grupe problema: faktura, formalne karakteristike i princip izgradjivanja celine. Detaljnije, tu spada, to se problema fakture tie, , zbir metoda pomou kojih je izvedena jedna forma, objekat, urb. sklop, popis obrade i gradje; druga grupa problema tretira pitanja oblika, veliine, jaine, boje, intervala, materijala, svetlosti i okruenja; trea grupa analizira grupisanje mase/masa. Uoavajui ovde dva polarna proizvoda, t.zv. male i velike forme, itav niz kombinacija izmedju ovih, doputa nam da se odluimo za odgovarajui nain - onaj koji najbolje odgovara delatnoj strani prostora i sredini, gde novi oblik nastaje. Ova dva profesionalna naziva mala i velika forma, objanjavaju da je mala - nain izgradjivanja sklopa vidljivim grupisanjem jedinica, tako da je njegov sastav lako uoljiv. Spajanjem tih samostalnih tela u odredjenu vrstu sklopa dovelo je, u dosadanjim uoenim postupcima projektovanja do posebnog naglaavanja povrina za kretanje, u oba smera (horizontalni + vertikalni), te one dominiraju celinom. Obrnuto ovom, velika forma je jedinstveno telo iji se delovi ne uoavaju u spoljnjem doivljaju prostora, ve su oni sprovedeni u granicama osnovne mase. Istorijska analiza forme odvija se na trostrukom koloseku, univerzalne istorije oblika, posebne istorije i individualnog razvitka forme, ispitivanjima odakle potie stvarna istorija koncepta, kakvi su pravci njegovog kretanja i njegova eventualna budunost. Osnovna je pretpostavka za ovakvo razmiljanje dobro poznavanje sveukupnog, svetskog iskustva, ime se jedan prostorni koncept uvek moe odredjivati, uporedjivati i predvidjati njegov razvoj. U analizi unverzalne istorije oblika moe se uoiti kao sluaj male ili velike forme i pojava takve koncepcije ustrojavanja prostora, na Bliskom Istoku ili na Balkanu na pr., i uporedjivati sa slinim strukturalistikim projektima. Stoga se ne bi mogao prihvatiti naziv za ovakav postupak samo prema oblicima u naem vremenu, jer prava njihova istorija poinje mnogo ranije. Slian je sluaj i sa veinom nacionalnih istorija prostornih oblika, gde se svaki rezultat odredjuje u sloenom istraivanju njihovog razvoja i izvan granica odredjene racionalnosti. U treem delu - individualnog razvoja forme - uzimajui bilo koji deo strukture, vri se njeno analiziranje, vrednovanje i uporedjivanje. To je veoma est sluaj, koji odvodi ka pogrenim zakljucima o potrebi imitacije nekih oblika prolosti. Osim mogunosti da se koncept prostora odredjuje svojom delatnom stranom - ta ini, ili formom - kako ini, ovaj se koncept po svome sveukupnom delovanju, uvrtavanjem u iru prostornu celinu, analizira u smislu njegovog znaenja. Tako se utvrdjuju njegova bitna svojstva, pa se smisao ponudjenog koncepta oznaava kao lan porodice jednoprostora ili vieprostora u najirem zahvatu, utvrdjuje se njegovo individualno ili drutveno znaenje. Analiza forme, na primeru sluaja Mies van der Rohe-a, utvrdjuje postupak sa velikom
formom, iji je smisao (analiza smisla) stalno dogradjivanje koncepta kutije; tako ovaj iskaz u delu analize smisla obuhvata sve bitne oblike rada ovog arhitekte. Za ovu vrstu analize forme, posebno u kritiko istorijskom delovanju, imamo i velike razlike u tumaenjima pojava. Takav je sluaj neslaganje u miljenjima o proceni moderne arh. filozofa Ernst-a Bloch-a (1885-1977) i Siegfrid-a Giedion-a (1888-1968). Poznato je da su pioniri moderne arh. jo od dvadesetih godina XX v. isticali brod kao metaforu za prasimbol kue - Nojevog kovega. S. Giedion vidi u pokretnoj kui vezu prostora i vremena prostor-vreme-kontinuum, dok E. Bloch kae: Danas kue mnogo gde izgledaju kao da su spremne za put....iznutra su svetle i gole poput bolesnikih soba, izvana deluju poput kutija na pominim nogarima, ali i poput brodova... U svemu tome ima neko znaenje jedino smeranje tih pojava da otputuju same, iz sebe, ima upravo kua kao brod. Ova dva ispoljena miljenja, Bloch - ovo razjedinjenje i Giedion - ovo ujedinjenje nauke i umetnosti u delu prostora, pokazuju koja su znaenja dobila, sa ovim miljenjima, primat. Oigledno isticanje socijalnog udela, uz sva njegova iskustva preivljenog faizma, stavila je za Blocha u drugi plan i neke konceptualne odlike ije se teorijsko znaenje ne moe, u ovom sluaju, zaobii. Ima isuvie sluajeva ije bi navodjenje govorilo o manipulacijama u oblasti ove analize, pri emu su na prvom mestu sve prakse totalitarnih reima. ANALIZA KONFORA OBJEKTA Prilikom arhitektonskog projektovanja vri se analiza konfora objekta, i to: upotrebnog konfora, vizuelnog konfora, vazdunog konfora, akustinog konfora i dr. ANALIZA KVALITETA KOMUNIKACIJA Prilikom arhitektonskog projektovanja, vri se analiza kvaliteta: horizontalnih., vertikalnih, primarnih i sekundarnih komunikacija; komunikacija i veza u i izvan objekta i td. ANALIZA MERA I DIMENZIJA Vri se kao: analiza veliine prostorije, analiza odnosa prostorija, analiza veliina prostorija, analiza odnosa medju prostorijama stambeni/ radni/ servisni/ komunikacioni. ANALIZA MOGUEG PONAANJA KORISNIKA Predstavlja tip socioloke i piholoke analize, gde je potrebno utvrditi sheme ponaanja korisnika u jednom prostoru i medjuzavisnost promena ponaanja u odnosu na promene u datom prostoru. ANALIZA PROSTORA, FORMALISTIKA V. Formalikstika analiza prostora ANALIZA PROSTORNE JEDINICE Vri se kao: studija jedinice, studija komunikacije, analiza medjusobnih elemenata prostorne jedinice. Analiza struktura prostorne jedinice vri se kao analiza inicijalne fleksibilnosti strukture, analiza primarne fleksibilnosti strukture. ANALIZA SKLOPA Prilikom arhitektonskog projektovanja, vri se analiza sklopa arhitektonskog objekta. Analiza sklopa se vri kao: saobraajna analiza sklopa,
funkcionalna analiza sklopa, analiza odnosa povrina sklopa, analiza medjuzavisnosti elemenata sklopa. Analiza zona sklopa obuhvata: analizu ulazne zone sklopa, analizu javne zone sklopa, analizu privatne zone sklopa, analizu servisne zone sklopa, analiza komunikacione zone. ANALIZA UTICAJA NA OKRUENJE (AUO) AUO su studije koje se preduzimaju sa ciljem utvrdjivanja i ocene uticaja koje predloene aktivnosti/projekat moe imati na ivotnu sredinu tokom eksploatacionog veka. AUO je sastavni deo procesa planiranja, odnosno procedure donoenja odluka o razvoju; provera kojoj podlee predlog na ovaj nain omoguava bolje i ekoloki odgovorno odluivanje. Na osnovu nalaza i zakljuaka AUO studije predloeni projekat/plan se odobrava ili ne, odnosno, utvrdjuju se uslovi pod kojima se odobrava izgradnja i eksploatacija. Studijom se utvrdjuju i ocenjuju uticaji na ivotnu sredinu, ljudsko zdravlje i ukupnu dobrobit u ekolokom smislu, za razliite vremenske horizonte i prostorni obuhvat. Takodje, predlau se alternativna reenja, ukoliko je potrebno, mere za ublaavanje negativnih uticaja kao i nain i instrumenti za uspostavljanje kontrole nad uticajima. AUO spada u grupu optih instrumenata za uspostavljanje kontrole nad prostornim razvojem, ouvanjem i zatitom ivotne sredine. U zemljama koje kvalitet ivotne sredine i ouvanje ivotne sredine stavljaju u rang razvojnih prioriteta (na pr. u Holandiji je to trei po vanosti razvojni cilj), AUO je takodje instrument za realizaciju razvojnih ciljeva. U dosadanjoj praksi niza zemalja AUO je radjena uglavnom za projekte objekata, sa irokom tendencijom proirivanja obaveznosti i na programe, planove i politike ukupnog urbanog razvoja. ANALIZA UTICAJA Predstavlja jednu od prvih arhitektonskih analiza koje je potrebno izvriti na poetku arhitektonskog projektovanja. Analiza uticaja ukljuuje: prirodne uticaje, ekoloke uticaje, socijalne uticaje, kulturne uticaje, ekonomske uticaje, politike uticaje, tehnike uticaje, tehnoloke uticaje. ANALIZA, ARHITEKTONSKA V. Arhitektonskaanaliza ANALIZA, MEHANIKA V. Granulometrija ANALIZA, URBANA V. Urbana analiza ANALIZA, URBANISTIKA V. Urbanistika analiza ANALIZE KVALITETA PROSTORNIH JEDINICA Prilikom arhitektonskog projektovanja vre se sledee karakteristine analize kvaliteta prostornih jedinica: pojedinane analize kvaliteta za svaku jedinicu, funkcionalne analize kvaliteta, postignuti standard, likovni kvalitet, saobraajni kvalitet, kvalitet veza i medjurelacija prostornih jedinica, kvalitet veza unutar jedinice.
ANALIZE PROJEKTA U ODNOSU NA LOKACIJU U odnosu na lokaciju na kojoj se postavlja jedan arhitektonski objekat, vre se sledee analize: analiza prirodnih uticaja, analiza stvorenih uticaja, analiza kolskog saobraaja, analiza peakog saobraaja, ekonomski prilaz, snabdevanje, analiza orijentacije objekta, analiza dispozicije delova objekta, analiza pristupa objektu, analiza urbanistikog gabarita objekta, analiza urbanistikih vizura, analiza kretanja, analiza zelenih povrina. ANALOGIJAMESTA Prema Jung-u, logika misao je misao koja se izraava reima, koja se obraa spoljanjem svetu u vidu govora. Analoka ili fantastina misao je osetljiva, slikovita i nema. Ona nije govor, ve razmiljanje o stvarima iz prolosti, in okrenut ka unutra. Logika misao je razmiljanje pomou rei. Analoka misao je arhaina, nesvesna i neizraena. Gotovo da ju je nemogue izraziti reima. Pojam a.m. povezuje se sa misaonom arhitekturom pojedinih predstavnika razliitih arhitektonskih perioda. A.m. su ve same po sebi projekat: one predstavljaju esto klju za razumevanje metoda projektovanja, one su umetnost seanja i oslukivanje specifinosti jednog mesta koje se pretvara u neprestano prianje o sopstvenim korenima. Kao metod projektovanja, a.m. je primenjivao Aldo Rossi u svojoj arhitekturi. Ovaj metod je za njega bio istovremeno logiki i analoki.. Racionalna teorija umetnosti ne eli tvrdio je on sam - da ogranii znaenje onoga to treba sagraditi; obzirom da znamo, a to je jasno, ono to smo hteli da kaemo, mi jo uvek ne znamo da li je to samo to to smo rekli. Medjutim, ovako shvaena analogija mesta, za Rossi-ja postaje ne samo nain na koji e svoje slike da napuni mnemotikim referencama i nesvesnim dejstvom; ona se vezuje za tipologiju i postaje nain saznanja i izgradnje urbane stvarnosti. ANALOGIJA, VIZUELNA V. Vizuelnaanalogija ANALOGIJSKAARHITEKTURA Pojam Alda Rossi-ja kojim je on opisivao sopstvenu arhitekturu u Italiji 1970.-tih, u kojoj je on video analogiju sa istorijskim gradjevinama, vernakularnomarhitekturom, gradjevinarstvom i jednostavnim formama. ANAMORFOZA (gr. ana-morgwsiz preobraaj, preinaenje) Preobraaj; fiz.- po optikim zakonima unakaeno nacrtana slika nekog predmeta, ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne take (optika anamorfoza), ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrika anamorfoza) i kroz bruena stakla (dioptrika anamorfoza); bot.nenormalno preobraavanje usled izopaenja ili promene u navikama biljke. ANATOMIJAARHITEKTONSKIHOBLIKA (gr.anatomla,) Naziv za disciplinu u arhitekturi koja se bavi prouavanjem i analizom gradje, sastava, sklopa, medjusobnih odnosa arh. oblika unutar jednog ili vie arh. Objekata ANATOMSKAFUNKCIONALNOST Funkcionalnost dizajna jednog objekta za ljudsku
upotrebu koja je direktno povezana sa ovekovom anatomijom. A.f. stolice ogleda se u prilagodjenosti stolice ovekovoj anatomiji, odnosno, u njenoj udobnosti za oveka. ANCESTRALNAFORMA(eng. ancestral form predaki, praotaki) Naziv za praformu, prvobitnu, prauzornu formu. ANIMOMORFNISTVARALAKIPROCES Spoljni organi ula fiziki su posrednici izmeu spoljanjeg, zbiljskog i unutranjeg sveta. to su oni precizniji, bolje obavljaju u oba pravca ulogu posrednika. Meutim, unutranje kretanje duhovnih stvaralakih estica i senzibilnost kojom se te estice kao nekom silom - koja se naziva i emotivnom - pomeraju, svrstavaju, usmeravaju i spajaju u neke predstave kao rezultante prethodnih duhovnih odluka, prednacrta i nacrta, ne zbiva se u spoljnjem svetu niti u njegovoj infarstrukturi, ve ispod njih, u skrivenim dubinama. U tom svetu unutranjeg vienja ne moe biti nereda ni bezvlaa. Za njegov nastanak preduslov je raspolaganje nadulnim organom unutranjeg opaaja. Bez te moi unutranjeg opaaja ljudsko bie nije u stanju da upravlja unutranjim kretanjem duhovnih stvaralakih estica i da ih povee u snopove delotvornih rezultanti, a jo manje da odluuje o kvalitetivnim pojavama kompozicije, ukoliko ih je i sagledao. Animomorfni inioci u svojoj pokrenutosti izazivaju stvaralake procese, a to e rei unutranju preokupaciju linosti zanesenu reavanjem nekog problema. U tom procesu uestvuju sile koje predstavljaju stvaraoeve umne sposobnosti i obilje oseajnosti - po dubini i po koloritu - kao i misaoni domet. U svakom umetnikom delu bezuslovne treba ostvariti duhovni otisak umnog lika u datom momentu stvaraoevog umetnikog razvitka, a on e, shodno duhu vremena, biti n dimenzionalan. Antropomorfne - ovekomerne - tenje i predstave, kao i svako raspravljenje o njima, savetno je jednom za uvek iskljuiti iz stvaraoeve duhovne strukture. ANONIMNAARHITEKTURA Naziv za arhitekturu kod koje nije mogue utvrditi njenog stvaraoca ili graditelja, odnosno, oni su nepoznati ili nebitni. Takoe, naziv za bezimenu arh. nepoznatog stvaraoca. A.a. je esto tradicionalna ili narodna arh., ali moe da bude veoma karakteristina, znaajna pa i monumntalna. A.a. monumentalnog karaktera, nepoznata podjednako laicima i naunicima, nalazi se , na pr. u Peruu, na pola puta izmeu Kuska i Mau Piua, gde lei drevni kompleks pozorita, kome nema ravna nigde u svetu. Ovaj kompleks, iji su graditelji bili pripadnici plemena Maras, obuhvata pet pozorita, izvanredne akustike. ANONIMNIDIZAJN(eng. anonimous design) Pojam koji obuhvata mas proizvedene artikle kod kojih je dizajner ostao nepoznat. Objekti dizajna se istiu svojim dobrim karakteristikama: jedinstvenim karakterom, dobrom formom, izuzetnim osobinama i znalakom upotrebom materijala. Pojam je naroito uao u upotrebu nakon istoimene izlozbe koja je odrzana 1974.g. u Louisiana Muzeju, blizu Kopenhagena. Godine 1991. Design Museum u Londonu napravio je preporod a.d. izlozbom ne-dizajniranog dizajna, pod nazivom Designing Yourself. ANSAMBL, ARHITEKTONSKI V. Kompozicija u arhitekturi
ANTAGONIZAM U ARHITEKTURI (gr. antagonismos opreka) Naziv za oprenost, suparnitvo, suprotnu tenju, delanje u suprotnom smislu, suprotnost, protivnost dva arhitektonska elementa ili konstruktivna elementa na jednom arh. objektu. Primer antagonizma u arh. predstavlja stilska upotreba ravnog krova u planinskim predelima, gradnja kua sa velikim staklenim povrinama u mediteranskim podrujima, korienje kamena (umesto opeke) u ravniarskim podrujima i dr. U urbanistikom smislu, osnovni antagonizam se sadri na relacijama urbano-ruralno, grad-selo, centar-periferija, izgraenoneizgraeno i sl. ANTI FUNKCIONALIZAM V. Funkcionalizam, Archizoom, Studio Archizoom ANTI ART (engl. anti art movement). Ovaj se termin vezuje za ime Marcel Duchamp-a, koji ga je 1914.g. upotrebio da bi opisao rad koji ima karakter umetnikog dela, a u isto vreme izaziva sve predrasude o prirodi umetnosti. Tipian primer predstavlja njegovo dodavanje brkova reprodukciji Monalisa-e, gde je poenta bila u tome da je taj in izvrio priznati umetnik. Dada je bio prvi pokret a-a. Anti art pokret je imao veliki uticaj na Bauhaus, posebno je to bila grupa berlinskih dadaista, koja je nastala 1922.g. koji su bili pod jakim utiskom i uticajem asopisa De Stijl i Esprit Nouveau sa svojom kontinualnim izlozbama a.a., koje su predstavljale novu machine art sloganom: Umetnost je mrtva, zivela nova umetnost maina Tatlina! ANTI DIZAJN Predstavlja naziv pokreta u dizajnu koji je odbacio praksu opte struje oblikovanja. Proirio se i uao je u masovnu upotrebu u drugoj polovini 1960-tih godina, pre svega u Italiji. Razvijen je prvenstveno kao reakcija i odbijanje spektakularnog razvoja konzumerizma iz perioda 1950-tih i ranih 1960-tih godina, koji nije uspeo da dostigne prvobitne zahteve modernog pokreta i njegovo verovanje u dobar dizajn, ve ga je pretvorio u pojednostavljeni trini objekt. Drugim reima, dizajn je korien kao sredstvo za stvaranje lanih ovekovih potreba, a kao rezultat toga, bilo je ostvarenje poveanja prodaje, pre nego to je to bilo unapreenje ovekovog ivotnog prostora. U isto vreme, formalistika estetika modernizma je odvojila predmete od njihovog socio ekonomskog konteksta (o emu pie Gio Ponti i predstavnici realizma 1950-tih) i udenula ih u okvire kapitalizma i konzumerizma. Kao rezultat svega, jedna grupa italijanskih arhitekatadizajnera, koju je predvodio Ettore Sottsass, postavila je 1060-tih godina cilj da redefinie italijanski dizajn i obnovi njegovu prethodnu kulturnu i politiku ulogu. Ovo je trebalo da bude inicijalno sprovedeno ponitavanjem i obezvreivanjem tzv. dobrog ukusa mnogih italijanskih proizvoda putem iskrivljenja njihovih oblika i dimenzija, okantnom upotrebom boja, vizuelne igre, koje su slabile funkcionalnu vrednost objekata. Meu razilitim primerima, moemo da predstavimo sofu koju su dizajnirali Pop de Pas, DUrbino i Lomazzi za Zanottu 1971.g., koja je bila inspirisana Claes Oldenburgovim mekim skulpturama i predstavljala je gigantsku bejzbol rukavicu nainjenu od poliuretanske pene presvuene koom ili stolicu Sit Down, koju je dizajnirao Gaetano Pesce 1970.g. za Cassinu, a koja je takoe bila inspirisana Oldenburgom. Revitalizaciju italijanskog modernog dizajna nastavila je grupa Memphis, ranih 1980-tih godina. Sottsass, meu ostalima, dizajnirao je prototipove nametaja koji nisu bili izvedeni, koji su predstavljali istraivanja predmeta masovne kulture i postavljali pitanja odnosa koncepta ukusa. Radei ovo, on je proizvodio dizajn o
dizajnu ili meta-dizajn. Drugi studiji, poput firentinskih arh. grupa Superstudio i Archizoom, projektovali su svoje radijalne arh. planove, uticajui na britansku arh. grupu Archigram. ANTIMODERNIZAM Pojam opisuje Juergen Habermas prilikom kritike Modernizma, oznaujui ga kao arhitektonski stav protivljenja modernizmu, njegovu kritiku i kritiku mederne tradicije uopte. Prema Habermasu mladi konzervativci usvajaju osnovno iskustvo estetskog modela, otkrie izmetene subjektivnosti, osloboene od svih radnih i utilitarnih imperativa, i sa njom bee iz modernog sveta. Zauzimajui modernistiki stav oni odreuju jedan antimodernizam. Oni pomeraju spontane snage mate, sopstvenog znanja i afektivnosti, u daleko i arhaino, i manihejski suprotstavljaju instrumentalnom razumu princip koji je otvoren jedino za evokaciju, bilo da se radi o volji za mo, suverenosti, biu ili dionizijskoj snazi poetskog. U Francuskoj ta linija ide od Bataillea, preko Foucaulta, sve do Derride. ANTINOMIJA U URBANIZMU (gr. antinomia) Antinomija kao opti pojam predstavlja protivrenost jednog zakona sa samim sobom, protivrenost, suprotnost dvaju sudova ili zakona. U urbanistikom smislu, antinomiju pronalazimo na relaciji selo-grad, gotovo u svim periodima razvoja grada. Koliko god je grad centar kulturne radijacije, toliko je selo arite retencija i rezistencije. Meutim, otpori sela prema stranoj civilizaciji grada oituju se u prikupljanju vlastitih snaga, u uvanju vlastitih tradicija i ustanov: imena, obiaja, nonje, kultova i drugih podruja duhovne kulture. ANTIRACIONALNA ARHITEKTURA V. Iracionalna arhitektura. naziv za arhitekturu ija se reenja kose sa recionalnim stavom. Antiracionalna arhitektura je sadrana unutar mnogih istorijskih pokreta i stilova. Karakteristini periodi istorije arhitekture u kojima je antiracionalna arhitektura dola do izraaja su: gotika, renesansa i barok. U gotici, a naroito u periodu baroka, antiracionalna arhitektura se oitava u estoj upotrebi konstruktivnih elemenata, ornamenata ili pojedinih delova gradjevine koji se suprostavljaju racionalnom smislu ili racionalnoj upotrebi. Antiracionalna arhitektura je esto proizvod hira, elje za isticanjem pojedinca investitora i njegovog znaaja u drutvu. U periodu renesanse, poznati su kompleksi vrtova imaginarnog karaktera. Najznaajnij primer iz ovog perioda predstavlja park vile Orsini ( Demidof ) u Bomarzu, pored Fiesole-a, u okolini Firence. U savremenoj arhitekturi SAD-a karakteristini su mnogobrojni primeri antiracionalne arhitekture. Najistaknutiji stvaraoci antiracionalne arhitekture su Gaudi u paniji ( Palata Guel i park Guel ) i, naroito Hundertwaser u Austriji. ANTROPOLOGIJA (gr. anthropoz anthropos ovek i logoz logos nauka) Nauka koja prouava oveka na osnovu anatomije, fiziologije, psihologije, istorije, sociologije, filozofije, arheologije i nauke o jeziku. Takodje, nauka o oveku, koja ispituje prirodne zakone, po kojima se oblikuje telo i razvija svest kod oveka. U arh. su a. istrazivanja vana u vezi sa prvim arh. ostvarenjima u dobu paleolita. ANTROPOMETRIJA (gr.) Naziv za naunu disciplinu koja se bavi prouavanjem ovekovih telesnih mera i njihovim izvoenjem u merne jedinice i standarde za gradnju
objekata. A. je imala veoma vanu ulogu prilikom odreivanja osnovnih arhitektonskih mera i prilikom odreivanja idealnih proporcija jednog. arh objekta. Primena rezultata a. na dizajn savremenih objekata, naroito nametaja, danas predstavlja standardnu praksu mnogih proizvoa i dizjnera. V. Mere u arhitekturi. ANTROPOMORFAN (gr. anthrwpo-morjoz) Slian oveku, koji ima oveji oblik. APROKSIMACIJA (Mat.). Postepeno izraunavanje neke veliine koja se pribliuje tanoj vrednosti ali je ne dostie. Postupak za izraunavanje vrednosti funkcije za datu vrednost nezavisno promenljive u blizini date vrednosti ili u datom intervalu nezavisno promenljive. Primenjuje se kod funkcija, uglavnom transcedentnih, kod kojih je neposredno izraunavanje nepodesno. Za proksimaciju se najee koriste polinomi (npr. Tejlorov, Maklorenov polinom) kao najprostije funkcije. APSTRAKCIJA (lat. abstractio izvlaenje, izdvajanje, od abs od i trahere vui) je misaona operacija u procesu spoznaje objektivnog sveta, kod koje se-radi naglaavanja bitnogodvajaju i isputaju sva nebitna svojstva i odnosi. A. (nefigurativna, neobjektivna) arh. je ona koja ne sadrava nikakvo podseanje, a i nikakvu evokaciju realnosti, bez obzira na to da li je realnost polazna taka arhitekte ili nije. A. je ona arh. koja ne predstavlja nita drugo osim istih elemenata kompozicije: forme, masa, povrina i boja. APSTRAKCIJA U ARHITEKTURI Izostavljanje ili znatna simplifikacija, pojednostavljenje detalja crtea jednog arhitektonskog objekta ili njegovog dela, ostavljajui u prvom planu sutinu forme i strukture, na taj nain da je mogue izraavanje sutine arhitektonskog crtea ili arhitektonske kompozicije. APSTRAKTNI PLAN 1. Naziv za arhitektonski i urbanistiki plan koji predstavlja zamiljeni plan, ideju jedne graevine ili jednog grada, koja nije povezana sa konkretnim primerom grada ili stvarnim terenom. A.p. predstavljaju idealni planovi, utopijski planovi ili koncepcije arh. objekata i urban. prostora. 2. Naziv za arhitektonski ili urbanistiki plan koji je nainjen na bazi apstraktnih elemenata, bez programa, urbanistikih uslova i drugih moguih ogranienja. Apstraktni plan ima za cilj predstavljanje ideje na najbolji mogui nain, kao najbitnijeg elementa plana. Apstraktno planiranje je inicijalno, idejno planiranje, a apstraktni arhitektonski plan predstavlja idejnu skicu, ideju jednog arhitektonskog objekta. Apstraktni plan moe se izraditi i nekonvencionalnim metodama: putem videop rezentacije, kompjuterske animacije, teksta, skice, slike, kolaa i dr. Karakteristini protagonisti apstraktnog plana su predstavnici grupe Archigram. APSTRAKTNI PROSTOR Predstavlja zamiljen prostor, koji postoji ili je zamiljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. To je misaoni prostor, koji postoji samo kao pojam. A.p. je prostor isto loginih odnosa. Apstraktni prostor se spoznaje pomou shema elementarne geometrije.
ARANIRATI (fr. arranger) Urediti, ureivati, srediti, sreivati, rasporediti; udesiti, udeavati; spremiti, prirediti, prireivati; spremiti, prirediti, prireivati; izravnati, verovnike zadovoljiti, poravnati; sloiti, napraviti sporazum. ARANMAN (franc. arrangement), rasporeivanje, ureenje. Aranirati: urediti, udesiti, pripremiti. U arh., a. ima znaenje za raspored detalja, usklaivanje arh. elemenata sa arh. celinom. ARANMAN, ENTERIJERSKI U enterijerskom smislu, predstavlja kompoziciju nametaja i drugih elemenata enterijera postavljenu prema odredjenim kompozicionim zakonitostimai pravilima. Aranmani se koriste da bi se ostvarila odredjena kompozicija arhitektonskih elemenata u jednom prosotru. Postoje zidni, podni i drugi aranmani. ARCHITECTURE PARLANTE (franc.) Arhitektura izraajne svrhe. Pojam je prvi put upotrebljen napisan od strane L. Vaudoyer-a u poast francuskim neoklasicistima XVIII veka, posebno u poast Ledoux-u. AREAL (nlat. Areale) Oblast na zemlji, podruje na kojem je zastupljena jedna ljudska zajednica. Pojam se takodje odnosi i na podruje zastupljenosti jedne biljne ili ivotinjske zajednice. ARHETIP (gr. arcetupon, prauzorak). Praslika, prauzor prapismo; naroito: prvi otisak; original; arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja; arhitip. A. pronalazimo u arhitekturi, urbanizmu, graditeljstvu, slikarstvu, vajarstvu, primenjenim umetnostima i dr. Prostorni arhetipovi su po pravilu univerzalne elementarne strukture prostora. ARHETIP, ARHITEKTONSKI U arhitekturi, naziv za uzor ili prauzor neke forme ili stila gradnje. Arhetipove imaju svi stilovi u arhitekturi. Tako, u antikoj grkoj arhitekturi, arhetipove pronalazimo u tradicionalnoj folklornoj gradnji drvetom. Iz konstrukcije drvenih greda nastale su osnovne forme klasine grke arhitekture. Pored arhetipa u konstruktivnoj smislu, arhetipove pronalazimo u tipologiji arhitektonskih objekata ( kua, vila, palata ). U urbanistikom smislu, arhetipove pronalazimo gotovo u svim urbanistikim elementima: ulici, trgu, pjaceti, pijaci i dr. ARHITEKTONIKA (gr. arcitektwn, nem. Architektonik) Graevinska umetnost, nauka o graevinarstvu, neimarstvu. Vetina izraivanja jednog naunog sistema, nauka o sistemu. U teoriji arhitekture, prouena i uspostavljena tumaenja pravila gradnje, prema kojima se projektuju i podiu arhitektonski ili graevinski objekti (v. Tektonika) kao njene tvorevine. Uopteno naznaeno, pod pojmom a. se podrazumeva takoe arhitektonska teorija, a retko arhitektura. ARHITEKTONSKA ANALIZA Arhitektonska analiza u svom uvodnom delu istrauje i
utvruje rasporede meu jedinicama koje obrazuju organizacije - prostor. Ona sistematizuje sredinu i ne bavi se ispitivanjem pojava, otkriva meusobnu zavisnost u jedinicama imajui uvek u vidu totalitet pojave. U konkretnom sluaju pojava se samo prema totalitetu i meusobnom odnosu jedinica utvruje pa je potrebno objasniti samo taj raspored, a ne pojavu kao zaseban i svojstven fenomen prostorne organizacije. Time se mnotvo moguih rasporeda u organizaciji prostora sistematie u jedinice i skupove odreenih svojstava a koji u tim rasporedima, u meusobnim akcijama omoguavaju pojavu novih struktura. U ovom pravcu uinjeni su pokuaji da se organizacije objasne kao mogui pojavni nivoi stvarnosti. Tako je Doxiadis predlozio tzv. ekistike jedinice: ovek, soba boravite, boravina grupa, malo susedstvo, susedstvo, mali grad, grad, itd., dok Norberg Shulz daje tabelu nivoa prostora i to: predmeti, jedinice, kua, grad, pejsa i geografija. Ovakav nain klasifikovanja nivoa je mogu kao jedan od brojnih sistema, ali sadri u sebi uvek opasnost da se mogue pojave struktura ne poklapaju sa predvienim klasifikacijama. Vreme i faktori sredine u irem smislu ne moraju biti izraeni, obuhvaeni, predloenim klasifikacijama. Iz tih razloga korisnije se moe pokazati definisanje izgradnje sredine ivotne sredine - pokuajem utvrivanja metoda da se uoi koje su znaajne osobine koje se ne mogu osporiti u okviru jedne porodice. Tako je meusobna akcija korisnika - upotrebnog predmeta - dogaaja i kretanja, osnovnih uesnika u svakoj prostornoj organizaciji a uz ve navedene uticaje (uticaj prirodne, urbane - ivotne sredine, nacionalnih normi za higijenu) su osnova za razvijanje pojavnih vrednosti prostora tj. jedinica, skupova i sklopova. ARHITEKTONSKA ARTIKULACIJA (lat. articulatio) Naziv za jasno arh izraavanje putem snanih izraajnih elemenata kod fasade jedne graevine, odnosa masa graevine ili meusobnog odnosa vie graevina. Urbanistika artikulacija predstavlja sistem jasnog urbanistikog izraza, svojstven urbanistima lanovima CIAM-a ( lr Corbusierov plan za Alir, Jose Luis Sert, Boston University tower), gde su upotrebljeni jasni arhitektonski elementi: vertikalni akcenti - soliteri, horizontalni akcenti - duge stambene lamele. V. Artikulacija u arhitekturi ARHITEKTONSKA DENOTACIJA Naziv za arhitektonsko oznaavanje, obeleavanje. Sa stanovita komunikacije, predmet koji se upotrebljava je oznaka onog tano i po konvenciji denotiranog znaenja koje predstavlja njegovu funkciju. Ovo u irem smislu znai da primarno znaenje neke zgrade predstavljaju radnje koje treba izvriti kako bi se u njoj stanovalo (arhitektonski predmet denotira formu stanovanja). Jasno je , meutim, da ta denotacija postoji i onda kada tu mogunost stanovanja (odnosno mogunost korienja predmeta uopte) ne koristimo. Kada gledamo prozor na fasadi neke zgrade, najee i ne mislimo na njegovu funkciju; mislimo na znaenje prozor koje se zasniva na njegovoj funkciji, ali je ta funkcija u njemu toliko apsorbovana da je mozemo i zaboraviti i prozor posmatrati u odnosu na druge prozore kao elemente nekog arh. ritma. Zato arhitekta moze da napravi i lazne prozore koji nemaju nikakvu funkciju, pa ipak i ti prozori (denotirajui funkciju koja ne postoji, ve je samo saoptena) u arh. kontekstu funkcioniu kao prozori, dok ih sa komunikacionog stanovita (ukoliko poruka otkriva svoju estetsku funkciju) takoe posmatramo kao prozore. Meutim, oblik ovih prozora, njihov broj, njihov raspored na fasadi, ne denotiraju samo
funkciju ve ukazuju na izvesnu koncepciju stanovanja i korienja objekta, konotiraju jednu globalnu ideologiju koja je prethodila samoj delatnosti arhitekte. ARHITEKTONSKA DISTOPIJA V. Distopija u arhitekturi. Najgori mogui primer koji je pronaen da bi bila prikazana jedna arh. ideja. ARHITEKTONSKA INFORMACIJA Onoga koji pazljivo posmatra arhitekturu obuzima oseaj da je ona neto vie od pojave masovne komunikacije. Arh. se javlja kao ubeivaka i nedvosmisleno konsolatorna poruka, ali istovremeno poseduje heuristike i inventivne vidove. Polazi od premisa drutva u kome zivi, ali zato da bi ih podvrgla kritici, i svako pravo arh. delo donosi neto novo, ne samo kada predstavlja graevinu pogodnu za stanovanje ili konotira izvesnu ideologiju stanovanja, ve i onda kada, samim svojim postojanjem, kritikuje naine i ideologije stanovanja koji su joj prethodili. Arhitektonska informacija, kao tehnika koja slui ubeivanju, ukoliko denotira izvesne funkcije i ukoliko forme poruke zavise od materijala od koga je sainjena, samu sebe oznaava prema zakonima estetske poruke. Oznaavajui samu sebe, ona istovremeno prua informaciju ne samo o funkcijama koje podstie i denotira, ve i o nainu na koji je odluila da ih podstakne i denotira. ARHITEKTONSKA KOMUNIKACIJA (engl. architectural communication) Nain komuniciranja izmau arhitektonskog plana i itaoca, odnosno, rhitektonskog dela i posmatraa. U a.k. su ukljuena mnogobrojna sredstva arhitektonskog izraza, kao to su: mase, povrine, odnosi, proporcije, vizuelni identitet, materijali, tekstura, boja, broj, mere, konstruktivni sistemi, konstruktivni elementi, arhitektonski redovi, stilske karakteristike, arhitektonsko naslee, slika, crte, reljef, simbol, znak, sadraj i dr. ARHITEKTONSKA KONOTACIJA Naziv za arhitektonsko saoznaavanje, saobeleavanje. Jedan arhitektonski objekt moze da denotira neku funkciju ili da konotira izvesnu ideologiju funkcije. Ali, on bez sumnje, moe da konotira i druge stvari. Prostor jedne peine, tako, oznaava funkciju u smislu zaklona, ali je vremenom poeo da konotira i porodicu, centar zajednice, bezbednost, i t.d. Teko bi bilo rei da je ova konotativna priroda peine, ova njena simbolika funkcija, manje funkcionalna od one prve. Drugim reima, ako peina denotira jednu utilitas (lat. korist, korisna ustanova), moramo se upitati da li je, za ciljeve udruenog ivota, manje korisna konotacija intimnosti i familijarnosti, povezana sa svojim simbolinim vrednostima. Konotacija bezbednost i zaklon zasnovana je na primarnoj denotaciji utilitas, ali ne izgleda manje vazna od nje. Treba razjasniti da se simboline konotacije shvataju kao funkcionalne ne samo u metaforskom smislu, ve i po tome to saoptavaju mogunost drutvenog korienja predmeta koji se neposredno ne poistoveuje sa funkcijom u uskom smislu te rei. Jasno je da je funkcija prestola na pr. simbolina, kao to je jasno da je u odnosu na svakodnevno odelo veernje odelo funkcionalno jer, zahvaljujui kompleksu konvencija koje konotira, omoguava izvesne drutvene odnose, potvruje ih, pokazuje njihovo prihvatanje od strane onoga koji njime saoptava sopstveni rang, sopstvenu odluku da potuje izvesna pravila, itd.
ARHITEKTONSKA KONSTRUKCIJA Konkretizacija arhitektonskog prostora kao primarnog elementa arhitekture postie se izgradnjom odredjenog arhitektonskog korpusa, tj. specifinog sistema konstrukcija koje, povezane u celinu, formiraju ukupni prostorni organizam arhitektonskog objekta. Definisanje arhitektonskih konstrukcija u osnovnom kvantitativnom pogledu (vrstoa, dimenzije, izrada, materijal) spada u podruje tehnike delatnosti. U sutini je razvoj arhitektonskih konstrukcija najue povezan sa stupnjem razvoja materijalne kulture ljudskoga drutva i stvarnim mogunostima za izbor dostupnog materijala u odredjenom podruju. Tehniki razvoj arhitektonskih konstrukcija zavisan je u sutini o svojstvima i vrstoi materijala od kojih se konstrukcija izvodi. Sa druge strane, sa razvojem arhitektonskih konstrukcija i njihovim usavravanjem povezan je velikim delom stupanj slobode u koncepciji arhitektonskog prostora. U osnovi postoje dve glavne grupe gradjevinskih materijala od kojih se izvode bitni delovi arhitektonskih konstrukcija. U prvu grupu ulaze gradjevinski materijali koje ovek nalazi u prirodi, a to su drvo, zemlja i kamen, a u drugu grupu materijali koje je ovek u fazi vieg tehnikog razvoja poeo proizvoditi ili ih je pronaao, a to su elik, beton i armirani beton. ARHITEKTONSKA KRITIKA (nem. Architekturkritik) Poput arhitektonske teorije, a.k. rezi da uspostavi pravila i zakonitosti unutar arhitekture kao umetnosti. A.k. analizira i vrednuje arhitektonske primere uporeujui ih sa opte prihvaenim pravilima arhitektonskih dostignua i iznalazi u njima nove vrednosti ili kritikuje sva negativna odstupanja od onih opte prihvaenih i opte uspostavljenih. A. k. se razvijala nezavisno od razvoja arh. stilova i uvek je teila da bude aktuelna. Najznaajniji majstori a.k., izmeu ostalih, bili su: Adolf Loos, Walter Gropius i Le Corbusier. ARHITEKTONSKA MERA Mere gotove graevine, na pr. mere zavrne obrade materijala, kao ploica, ploa od perovanog drveta, stolarskih ploa; mere za delove instalacija i tehnikih ureaja; iste mere obloenih prostorija; mere doteranih povrina; spratne visine. ARHITEKTONSKA PROBLEMATIKA, ELEMENTI ARHITEKTONSKE PROBLEMATIKE Ukupna problematika sa podruja kompleksne arhitektonske delatnosti moe se podeliti prema razliitim kriterijima. U odnosu na osnovne elemente materijalne egzistencije arhitektonskoga objekta, analizom se obuhvataju problemi arhitektonskoga prostora i problemi arhitektonske konstrukcije (povezane sa svojstvima materijala). U odnosu na proces nastajanja arhitektonskog dela, analizom se obuhvata problem arhitektonskog projektovanja (u kompleksnom smislu, njegove naune i umetnike komponente) i problem realizacije projekta (izvodjenja gradjevine). Sa uoptenoga stajalita teorije arhitekture, ukupna problematika arhitektonskoga stvaralatva analizira se kao vid specifine drutvene delatnosti, dijalektiki povezane sa optim procesom razvoja i aktivnosti ljudskoga drutva. Na temelju analize procesa istorijskog razvoja arhitekture teorija arhitekture fiksira opte zakonitosti kretanja arhitektonskog stvaralatva kao specifinog izraza i oblika drutvene aktivnosti i na taj nain odredjuje opte elemente realizacije savremenog arhitektonskog stvaranja. ARHITEKTONSKA RAZMERA U naem decimalnom sistemu mera opte su uobiajena
ona merila koja nastaju jednostavnim prepolavljenjem ili udvostruavanjem neke potencije od deset (10n) kao: 1001, 101=10, 102=100, 103=1000, 104=10.000, itd. Tako brzo i lako dobijamo predstavu: 1:2 prema 1:1, 1:5 i 1:20 prema 1:10, 1:50 i 1:200 prema 1:100, 1:500 i 1:2000 prema 1:1000. Suprotno tome nedostaje nam jednostavan odnos izmeu 1:2 i 1:5 1:20 i 1:50 i 1:200 i 1:500 itd. Ovde je razlika u razmeri svaki put 2 puta vea od prethodne razmere, pa nije mogue jednostavno preraunavanje napamet ako kod napred opisanih razmera, kod kojih je smanjenje svaki put iznosilo , a poveanje je svaki put znailo udvostruenje. ARHITEKTONSKA RAZMERA NA OSNOVU PREPOLOVLJENJA I ovde bi bilo samo po sebi razumljivo prepolavljanje, odnosno udvostruavanje merila, na osnovu potencija desetice, a po ovom nizu: 1 :1; 1 :2,5; 1 : 25; 1 : 250; 1 : 2.500; 1 : 25.000; 1 :5; 1 :50; 1 :500; 1 :5.000; 1 :50.000; 1 :10; 1 :100; 1 :1.000; 1 :10.000; 1 :100.000; itd. Ova bi merila bila meusobno u vrlo preglednom odnosu. Ali, poto nije tako jednostavno izvriti napamaet deljenje sa etiri ili mnoenje s 2,5, upotrebljavaju se za crtanje u merilu 1:2,5, 1:25, 1:250 itd. specijalna crtaka merila kod kojih je svako preraunavanje nepotrebno. Ali ona nisu uvek pri ruci, i tako ostaje potreba nespretnog preraunavanja pri crtanju s obinim centimetarskim merilom. ARHITEKTONSKA SADRAJNOST Inicijator a.s. bio je August Welby Northmore Pugin (1812-52.), koji za svoju arhitektonsku religioznost bira gotiku i preobraa se u katolianstvo, jer je ta veroispovest najusklaenija sa njegovim stilom; zatim pokuava da, zajedno sa stilskim oblicima, obnovi i uslove rada pod kojima su nastajale katedrale. Uveren je da je za ozivljavanje jednog stila potrebno oziveti proizvodne procese, pa za sedite londonskog Parlamenta organizuje gradilite po uzoru na srednjovekovna. Istorija za njega postaje instrument suda o graanskom drutvu, i da bi svoje blinje uverio da treba da poboljaju svoje navike on u svom poznatom delu Contrasts uporeuje srednjovekovni sa industrijskim gradom. U srednjovekovnom gradu, urbani organizam ima jasnu hijerarhiju podreenu dominantnoj ulozi katedrale koja pod sobom okuplja itavu naseobinu zatvorenu u ozidan krug. A u dananjem gradu sve je konfuzija, fabrike zgrade se takmie u visini jedna s drugom i sa verskim graevinama, dok kue siromanih dobijaju oblik lazareta. ARHITEKTONSKA SIMBOLIKA, SIMBOLIKA GRADNJE (nem. Bausymbolik) Naziv koji pre svega predstavlja pojam za simbolino znaenje koje sadri neki arh. oblik, prostor ili element. A.s. je naroto prisutna kod sakralnih graevina: hramova, crkava i sl. A.s. pronalazimo u gotovo svim planovima arhitekture, poev od urbanistikih prostornih koncepcija (trgovi, ulice), preko osnova arh. objekata (osnove sakralnih objekata, palata) pa seve do elemenata i detalja arhitektonskih objekata (ornamenti, dekoracija i sl.). A.s. je sadrzana u oblicima (oblik krsta), dispoziciji i rasporedu arhitektonskih elemenata, proporcijama (zlatni presek), brojevima (na pr. simbolika broja tri u crkvenoj ikonografiji), predstavama, dogaajima unutar odreenih prostora, itd. A.s. je takoe sadrana unutar materijala koji se koriste za gradnju arhitektonskih objekata (kamen, pozlata, poludrago kamenje i dr.). A.s. je sadrana i u upotrebi boja u enterijeru graevine (plava nebo, zlatna
sunce). A.s. pronalazimo unutar konstruktivnih prostornih elemenata: stubova, kupola, svodova, vevnaca i dr. ARHITEKTONSKA SKICA Naziv koji se koristi da bi se oznaio laki, brzi idejni crte nekog arhitektonskog objekta ili detalja, izradjen najee na licu mesta. Arhitektonska skica sadri samo one elemente najneophodnije za razumevanje prikazanog arhitektonskog objekta ili detalja. U konstruktivnom smislu, skica moe da predstavlja jedan arhitektonski detalj ili detalj jednog konstruktivnog sklopa. Arhitektonske skice se esto koriste da bi se na licu mesta pokazala ili definisala ideja jednog objekta ili sklopa. ARHITEKTONSKA SLIKA(nem. Architekturbild) Oslikana ili nacrtana arhitektonska tvorevina, slobodne forme i izbora, u prirodnom okruzenju ili upotpunjena ljudskim figurama. A.s. sadri tkoe esto i detalje koji upotpunjuju njen smisao. A.s. je nariito razvijena tokom XVIIv. u Flandriji i Holandiji, gde je nastalo prvo, najznaajnije arhitektonsko slikarstvo, pre svega u radovima holandskog arhitekte i slikara Hans Vredeman de Vries-a, koji je svoje arhitektonske fantazije slikao pod uticajem renesansnog stila. Znaajni predstavnici ovog pravca svakako su Emanuel de Witte i Jan van der Heyden. U XVIIIv. a.s. doivljava novi procvat u Italiji u radovima Antonio Canale-a i njegovog sestria Bernardo Belotto Canaletto-a, koji su slikali trgove i ulice posmatrane sa odreenih taaka (vedute). Najznaajnije arh. fantazije crtao je Giovanni Battista Piranesi. ARHITEKTONSKA STUDIJA Predstavlja studiju jednog arhitektonskog objekta ili sklopa sa ciljem njegove detaljne analize, prikaza i obrazloenja. Arhitektonska studija se radi u sluajevima kada je predmet neki naroito karakteristian arhitektonski objekt ili sklop. uvene su arhitektonske studije koje potiu iz perioda renesanse, kao na primer arhitektonske studije Leonarda i Michelangela. U periodu razvoja baroka, arhitektonske studije su sastavni deo jednog arhitektonskog projekta. Arhitektonske studije su esto imale karakter celovitih likovnih dela ( Carceri, Piranesija ). ARHITEKTONSKA TEORIJA (od gr. theorien, posmatrati, promiljati, nem. Architekturtheorie). Nastojanje da se u umetnosti gradnje postave u osnovi zakonitosti prema najznaajnijim delima, da bi se ona vrednovala i na taj nain poveao njen domet ili da bi se kao takva a priori predstavila. Meu retkima koji se u antiko vreme bavio pisanom a.t., bio je rimski arhitekt Vitruvius Pollio, koji je ziveo u vremenu Augustusa, kad je napisao svoje delo Deset knjiga o umetnosti gradnje (Deset knjiga o arhitekturi). Njih je kasnije ponovo otkrio godine 1415. jedan italijanski humanista (u jednom prepisu iz Ixv.), kada postaju od sutinskog znaaja za novi preporod antike graditeljske umetnosti u umetnosti gradnje za vreme perioda renesanse. Kroz celi period srednjeg veka, istraivanja a.t. nisu prestajala, dok su graevinske radionice primenjivale sopstvena pravila i zakone gradnje i prenosile ih samo putem usmenih kazivanja i praktinim prenoenjem iskustava. Za utemeljivaa nove a.t. smatra se humanista Leon Battista Alberti, koji je 1452.g. takoe izdao Deset knjiga o umetnosti gradnje. Ostali znaajni arhitekti italijanske renesanse su mu se pridruili, utrkujui se, pa je tako na pr. Antonio Averlino Filarete dao u svom delu Traktat o arhitekturi (1460-64.), izmeu ostalog dao nacrt za njegov idealni
grad Sforzinda. Andrea Palladio je napisao svoje poznato delo Quattro libri dell architettura iz a537.g., Sebastiano Serlio Regole Generali di Architettura iz 1537.g., a Giacomo Barozzi Vignola 1542.g. postaje rukovodilac Vitruvijanske Akademije u Rimu. Takoe, arhitektonski teoretiari iz zemalja severno od Alpa bili su pod snanim uticajem vitruvijanskih pravila i zakonitosti u arhitekturi i proporcijama u arhitekturi, koji su proisticali iz antikih formi. Utemeljiva renesanse u Francuskoj, Philibert Delorme, bavio se u svojim spisima (1561-67.g.) konstruktivnim i tehnikim pitanjima, a Jackues Ducerceau izdaje knjige iz oblasti a.t. U Nemakoj je izdata Architectura Wendel Dietterleins-a (1593-94.), od izuzetnog znaaja za irenje maniristikih ornamentalnih formi. Znaajan za prelazak na stil baroka, bio je Josef Furttenbach sa svojom knjigom Architectura universalis iz 1635.g. Na kraju razvoja a.t. nalaze se klasicista Friedrich Weibrenner sa svojim vietomnim delom Architektonisches Lehrbuch iz 1810-20.g., Gottfried Semper sa Die vier Elemente in der Baukunst iz 1851.g. i Theodor Fischer. Dalja a.t. postaje sve vie kritina, da bi se lagano pretvorila uarhitektonsku kritiku. ARHITEKTONSKA VISINSKA ARTIKULACIJA Naziv za treu dimenziju, odnosno kompoziciju visina graevina jednog grada, koja odreuje njegov karakter. Takoe, naziv za lokaciju jednog grada na uzvisini, poput castelluma ili castruma. ARHITEKTONSKE FANTAZIJE Predstavljaju likovne izraze pojedinih arhitekata ili laika, esto ispunjene najneverovatnijim likovnim elementima, ornamentima i plastinim motivima. Celokupnu istoriju arhitekture prate dela sa odlikama arhitektonskih fantazija. U Starom Egiptu, arhitektonske fantazije su nastale kao plod religioznih verovanja, kao relacije arhitektonskog dela sa verovanjima tadanjeg oveka. U doba antike Grke i Staroga Rima, arhitektonske fantazije su povezane direktno sa karakteristikama mitolokih motiva. Tokom perioda gotike, arhitektonske fantazije su povezane sa eljama stanovnika da se suprotstave eventualnom napadau i da odbrane svoj grad ili tvrdjavu. Tipini primeri arhitektonskih fantazija tog perioda su garguje, fantazmagorina bia u vidu reptila, zmajeva i dr., postavljena nafasadama gotikih crkava i dvoraca, ija je funkcija, pored odvodnjavanja vode, bila zastraivanje i odvraanje eventualnog napadaa. Moderna epoha takodje poznaje arhitektonske fantazije, koje predstavljaju razliite, karakteristine izraze pojedinih arhitekata ili amatera. U Francuskoj je poznat potar Ferdinand Cheval, koji je podigao svoju fantazmagorinu kuu u mestu Hautrires u departmanu Drome. V. Iracionalna arhitektura, v. Nadrealna arhitektura. ARHITEKTONSKE KONSTRUKCIJE Konstrukcija zahvata prostor, diferencira ga i definie. Konstrukcija je u stvari poseban vid konstitucije materijala prema utvrenim zakonima statikei otpornosti. Karakter konstrukcije i mo njenog noenja ili premoenja zavisi, pre svega, od upotrebljanog materijala za konstitucije, a zatim od sistema, principa i veliine elemenata sklopa. Odreeni materijali nose u sebi predodreene kvalifikacije za odreene konstruktivne zahteve prostornog oblikovanja. Necelishodno je materijale sabijati u oblike i forme koje ne odgovaraju njihovim unutarnjim silama otpora. Ponekad samo udrueni materijali (kao u sluaju armiranog betona) mogu na najbolji nain izvriti statiki zadatak. U tom sluaju dolazo do neke vrste podele rada gde svaki materijal prima i obavlja svoj deo posla da bi udruenim snagama savladali uticaje spoljnih sila koje na njih deluju. Konstrukcija
predstavlja strukturalno sredstvo a nikako cilj prostornog oblikovanja. Konstruktivizam ne moe sam po sebi znaiti estetiku odreenost jer prostor ostaje esencija arhitekture, sadrzaj i smisao objekta, a sama konstrukcija predstavlja neku vrstu ambalaze prostora. Nain formiranja elemenata i sistema konstrukcija u istoriji razvoja tehnike i nauke o materijalu ini jedan poseban i svojstven aspekt istorije arhitekture. ARHITEKTONSKI CRTE V. Graevinski crte. Arhitektonski crte je najneposrednije sredstvo izraavanja arhitektonskih ideja prostora. Ma kakva bila receptivna i induktivna mo duha, prema Focillonu, ona bez pomoi ruku dovodi samo do jednog unutranjeg vrtloga...ovek koji sanja razlikuje se od stvarnosti po tome to, kada spava, ne moze stvoriti umetnost: - njegove ruke dremaju. Umetnost je proizvod ruku. Za razliku od Adolfa Loosa, koji smatra da i najvei arhitekta moe biti najgori crta i obrnuto, Diderot, naprotiv, poruuje: Ja vama savetujem da sa nepoverenjem gledate na talenat jednog arhitekte koji nije veliki crta. Govorei svojim saradnicima o tome kako lino shvata proces projektovanja, Alvar Aalto kae: Crtam i dozvoljavam da me vodi instinkt i sluajno se raa majka ideja, polazna taka koja sjedinjuje razliite i esto protivrene elemente dovodei ih u celine... Pomou crtea, grafikih simbola, arhitekta saoptava svoje prostorne ideje. Grafikim sredstvima se vri geometrijsko projektovanje prostornih vrednosti. Crteom samo oznaavamo omot - uobliavamo sredstvo da bismo stvorili iluziju cilja, a cilj je sama prostorna praznina koja se ne moe grafiki definisati. Da bismo doiveli prostor, moramo sami u njega ui, postati njegov deo, kaze Bruno Zevi. ARHITEKTONSKI CRTE, RAZMERA CRTEA Razmera crtea je odnos izmeu duina na crteu i odgovarajuih veliina u prirodi, npr. 1:25, 1:100, to znai da su veliine u prirodi 25, odnosno 100 puta vee od duina na hartiji. Na ovaj nain mogu, osim duina, da se predstave i druge koliine, kao npr. sile u planovima sila. ARHITEKTONSKI DETALJ Predstavlja crte dela jednog arhitektonskog objekta ili sklopa, u veoj razmeri ( 1:20 do 1:1). Arhitektonski detalj prikazuje izvodjaku i funkcionlanu emu dela jednog arhitektonskog objekta. Arhitektonski detalji su sastavni deo svakog arhitektonskog objekta. ARHITEKTONSKI DETERMINIZAM (engl. architectural dterminism) V. takoe Determinizam. Pojam kojim su urbani sociolozi kao to su Webber i Broady ukazali, odnosno, postavili pitanje pretenzija arhitekata da ree socijalne probleme putem fizikih planova. Unutar a.d. postoji situacija socijalnog i fizikog spora, u kojem ova dva aspekta deluju u odvojenim sferama, povezujui se nepredvidljivo isto kao to su nepredvidljive veze izmeu sadraja i forme kod svih znakovnih sistema u arhitekturi. Savremeni arhitekt je vie nego ikad zavisan od kolektivnog patronata, bilo da je to drava, lokalna uprava ili poslovni odbor investitora. On mora da sprovede odreene poslovne odluke investitora, prihvatajui pri tom uslove koje mu postavlja jedna takva grupa. Izbor ili odluka o tome da li e jedan arhitektonski objekat biti sagraen, nadasve je odluka politike prirode, a ne arhitektonske. Takoe, arhitektura u veoma malom stepenu utie na ivot stanovnika ili korisnika izgraenog arhitektonskog objekta. Tako, ne moe se rei da je arhitektura ta koja moze da promeni drutvo, to predstavlja osnovu danas diskreditovane
ideje arhitektonskog determinizma, pre bi se moglo rei da arh. ima mali ali znaajan uticaj na stanovnike. ARHITEKTONSKI DIZAJN (engl. architectural design) Naziv za elemente, karakteristike, sadraj jednog arhitektonskog projekta ili arhitektonskog objekta koji ini artistiku osobitost njegovih formi, odnosno, njegov dizajn. A.d. je karakteristian za pojedine stilske epohe, a savremeni a.d. je prisutan u savremenoj arhitekturi, sadravajui karakteristine oblikovne elemente savremene arhitektonske koncepcije. ARHITEKTONSKI GEOMETRIJSKI PLAN Naziv za arhitektonski plan koji je izradjen prema pravilima i principima geometrijskog komponovanja arhitektonskih elemenata. Arhitektonski elementi su dati tako to su postavljeni u medjusobnim odnosima koji predstavljaju ili su proistekli iz zakona geometrije. ARHITEKTONSKI HARDWARE Naziv za materijalne pojavne arhitektonske objekte, pojedinosti koje su opipljive i vizuelno isto kao i ulno dostupne korisnicima i posmatraima. ARHITEKTONSKI KOD Kod u arh. predstavlja arh. znak kao denotant i konotant; a.k. mogu da budu posmatrani kao mogunosti razliitih tumaenja u razliitim vremenima; delatnost arhitekte kao suoavanje sa promenljivou tumaenja, sa procesima komunikacije, da bi se unapred rasporedile promenljive primarne funkcije i otvorene sekundarne funkcije, otvorene prema nepredvidljivim kodovima. Posmatranje arh. kodova omoguava nam da uvidimo da li je re o sintaksikim kodovima ili o semantikim kodovima, odnosno o zakonima artikulacije oznaka nezavisno od znaenja koja im se mogu pripisati ili o zakonima artikulacije izvesnih struktura kojima se ve po konvenciji pripisuje jedno a ne neko drugo znaenje. Takoe, u arh. treba razlikovati kodove tumaenja (i konstruisanja) arh. objekta od kodova tumaenja i ispitivanja projekta arh. objekta. Poto se utvrde pravila tumaenja arh. objekta, iz njih izlaze i pravila beleenja projekta, kao pravila beleenja odreenog jezika, ne pisanog, prema modusima koji su konvencijom odreeni na nivou pisma. Onaj koji govori o a.k. uglavnom se ograniava na tipoloke kodove (koji su izrazito semantiki), podseajui da u arh. postoje konfiguracije koje jasno ukazuju na crkvu, stanicu ili viljuku. Ako je arh. umetnost artikulacije prostora, onda bi enkodiranje artikulacije prostora moglo da bude ono koje daje Euklid u svojoj geometriji. Tada e elementi primarne artikulacije biti prostorne jedinice li choreme, iji su elementi sekundarne artikulacije Euklidova stoicheia (elementi klasine geometrije), koja e se komponovati u manje - vie sloene sintagme. Elementi sekundarne artikulacije, jo uvek bez ikakvog znaenja ali sa diferencijalnom vrednou bie, na primer, ugao, prava linija, taka, a elementi primarne artikulacije bie kvadrat, trougao, paralelopiped, elipsa, sve do granica najneodreenijih nepravilnih figura koje se ipak mogu izraziti pomou nekakve jednaine. injenica je ipak, da ovaj geometrijski kod ne pripada samo arhitekturi: pomou njega se opisuju i slikarski fenomeni, ne samo u sluaju geometrijskog slikarstva (Mondrian), ve i u sluajevima figurativnog slikarstva u kome bi se, u krajnjoj liniji, svaka konfiguracija mogla
svesti na neku artikulaciju osnovnih geometrijskih elemenata. Moemo izvesti sledeu tabelu kodova: 1. Sintaksiki kodovi; 2. Semantiki kodovi: a) Artikulacija arhitektonskih elemenata: 2.a.1. elementi koji denotiraju primarne funkcije (krov, terasa, kupola, stepenice, prozor), 2.a.2. elementi koji konotiraju sekundarne funkcije, simbolike (metope, zabat, stub, timpan), 2.a.3. elementi koji denotiraju distributivne osobine a konotiraju ideologije stanovanja (zajednika sala, nona i dnevna zona, trpezarija); b) Artikulacija u tipoloke vrste: 2.b.1. socijalni tipovi (bolnica, vila, kola, zamak, palata...); 2.b.2. prostorni tipovi (hram sa okruglom osnovom, sa osnovom u obliku grkog krsta, otvorenom osnovom, lavirint...). ARHITEKTONSKI KONCEPT Premisa arhitektonskog koncepta lezi u funkciji objekta. Funkcija je ozivotvoreni krvotok prostora a strukturalni sklop je njegovo okotavanje. Organsko shvatanje arhitekture bazira na identifikaciji dela sa ivim organizmom. Kua nije maina, mrtva suma mehanikih funkcija, ona je iva sila prostora, mobilna i promenljiva. Osnovni koncepr objekta sublimie arhitektonsku misao - prostornu ideju dela. U konceptu je data, ili bar nagovetena, sva snaga i sutina reenja. U analizi arhitektonskog koncepta, Louis Kahn nalazi sam duh poetka, najradosniji trenutak svake namere. U poetku, kae Kahn, lei koren svega to jo treba da sledimo. Ne moe se nijedna namera poeti a da u njoj nije ve sadrano sve ti treba da sledi. To je karakteristika poetka, inae to nije poetak ili je samo pogrean poetak...Praoblik je arhaian oblik, u poetku ima vie ivota, vie onog to posle iz njega nastaje; u praobliku, na poetku, prvom konceptu lei vea mo nego u svemu to sledi... Prostorni aspekt koncepta je takozvani gabarit objekta, osnovna masa volumena, silueta ili skulptoralni lik dela. Gabarit, kao rezultat koncepcije, proistie iz nekoliko dominantnih uslova: karaktera objekta, kvantuma prostora, konkretnih uslova lokacije, principa prostornog uobliavanja i idejne prostorne koncepcije reenja problema. Sa gledita prostornog uobliavanja programa od odliujueg uticaja n gabarit objekta ima usvojen sistem organizacije povrina kao bitnog preduslova same koncepcije reenja. U tom smislu, mogu se uoiti tri osnovna principa uobliavanja: a) princip koncentracije, b) princip diferencijacije, c) princip prozimanja. U prvom sluaju, kada se vri maksimalno saimanje elemenata i pojedinih delova u jedan zatvoren sklop oblika jedinstvenog prostornog dejstva kompozicije, prostor je zahvaen jednim, euklidovski shvaenim, oblikom, iskazan tako rei jednom jedinom likovnom frazom. Meutim, kod sloenijih prostornih zahvata, kada je re o viestruko sloenoj funkciji, princip totalne koncentracije nije adekvatan metod kod prostorne organizacije i uobliavanja koncepcije. Ovde je, naprotiv, mnogo prikladnije poi od principa diferencijacije prostornih elemenata kao autonomnih funkcionalnih celina u okviru ireg prostornog jedinstva objekta. Pri ovakvim reenjima kompozicije sa vrlo razuenim osnovama, od posebnog znaaja su tzv. vezni elementi koji objedinjuju prostornu i likovnu sliku kompleksa. Kao neka vrsta kompromisa izmeu ovih ekstremnih principa kompozicije vrlo esto se primenjuje sistem meusobnog proimanja prostornih elemenata. Bez obzira na usvojeni sistem organizacije prostornih vrednosti, bilo da je re o dva ili vie osnovnih elemenata kompozicije sa svoje tri bitne karakteristike (spajanje, odvajanje i proimanje), od posebnog znaaja za kvalitet kompozicije mogu biti tzv. kritini sluajevi,
kada se intervali svode na nulte vrednosti. To su one karakteristine pozicije odnosa dvaju ili vie elemenata kada se vri promena vrednosti na prelazu iz jednog u drugo polje koordinatnog sistema.To su, dakle, one kritine situacije kada se u nerazreivim dilemama gubi dominanta kao faktor jedinstva. ARHITEKTONSKI KREDO, ARHITEKTONSKI CREDO Arhitektonski stav, misao, ideja vodilja, osnovna ideja nekog arhitektonskog projekta, objekta ili jednog arhitektonskog pokreta. Poznati kredo moderne arhitekture "im manje tim vie" znaio je ienje arhitekture od nepotrebnih detalja, ukrasa ili ornamenata, da bi se dobila ista, funkcionalna i jednostavna arhitektura. Kredo "budunost arhitekture je u prolosti" predstavlja stav teoretiara postmoderne arhitekture, koji smatraju savremenu arhitekturu za predstavnika istorijskog kontinuuma arhitekture prolosti. ARHITEKTONSKI MEDIJUMI Naziv za prenosnike arhitektonske misli, ideja i saznanja. Nekad us to bila predanja, zapisi u kamenu ili na pergamentu ( u Starom Egiptu ). U periodu gotike, arhitektonski medijumi su bili zapisi, tajne koje su prenoene sa uitelja na uenika i koje nisu bile dostupne irem krugu ljudi. U smislu prenosioca arhitektonske misli, dobar arhitektonski medijum bila je maketa, koja se koristila u svim epohama. Knjiga kao arhitektonski medijum naroito je znaajna u periodu renesanse ( Palladio, Il Quattro libri dell architectura ). Savremeni arhitektonski medijumi su kompjuterske animacije arhitektonskih objekata, 3D prikazi, perspektive i dr. ARHITEKTONSKI MODEL - OBRAZAC V. Graevinski model. Predstavlja modelni prikaz jednog arhitektonskog objekta ( maketa ) ili je to programski model programska studija jednog arhitektonskog objekta ili neka urbane celine. Arhitektonski model se primenjuje u sluaju potrebe za celovitim prikazom jednog objekta ili neke strukture. U konstruktivnom smislu, arhitektonski model, predstavlja model konstruktivnog sklopa jednog objekta ili model koji prikazuje jedan konstruktivni sistem. ARHITEKTONSKI OBJEKTI Arhitektonski objekti su osnov graene sredine i fizikih struktura. Oni su po svojim domenzijama, obliku i karakteru jednovremeno najizrazitiji i uz reljef najstatiniji deo fizikih formi naselja i graevina uopte. Arhitektura ini osnov grada, a pod njom podrazumevamo odvojene objekte i njihove komplekse, kao i delove prirodnog pejzaa pretvorene u organizovane prostore. Sa vie patetike istu ideju donosi Atinska povelja: Arhitektura je klju svega! Saarinen daje veliki znaaj objektima, ali pre svega njihovim odnosima, traei da se podvrgnu principu izraajnosti, principu korelativnosti i principu organskog reda. Kao tri velike teme urbanistikog plana Giberg smatra osim pejzaa i saobraaja - graevinske objekte. Jednom reju, arh. u velikoj meri stvara sveukupnu graenu sredinu. Grupisanje objekata, organizovanje pojedinih gradskih prostora i ambijenata, oblikovanje slobodnih prostora i jedinica grada, izgradnja posebnih celina i jedinica grada, formiranje saobraajnih pravaca - arhitekturi obezbeuje osnovnu ulogu u planiranju i graenju fizikih elemenata naselja. Arh. naselja bi se mogla diferencirati i po svom uticaju, odnosno, karakteru arhitektonskih objekata: jednu esto nazivaju unikatna, posebna, akcentska, markirajua, izuzetne, drugu ambijentalna, ambijentska, kada vie svojom celovitou i
ritmom, kareakterom i jedinstvom, znaenjem i oblikovanjem, nego arhitektonskim kvalitetima, daje ton i formu gradskih prosotra. ARHITEKTONSKI OBLICI Materijalno izraavanje arh. spomenika vri se pomou razliitih arhitektonskih oblika. Pre svega, esto e se naii na izraze kao to su: osnova, fasada, presek. Ovi izrazi oznaavaju predstavu jednog arhitektonskog objekta na crteu ili slici. Osnova ili plan objekta je horizontalan presek kroz objekt iznad temelja ili u visini prozora. Moze biti vie osnova jednog istog arh. objekta, na pr. osnova temelja, osnova prizemlja, sprata itd. Iz osnove vidimo horizontalnu povrinsku figuru objekta, debljinu zidova, polozaj stubova, vrata, prozora, stepenica i t.sl. Ali iz osnove objekta ne mozemo proceniti prostor objekta niti imati ideju o njegovoj unutranjoj ili spoljnjoj arh. Tome pomazu fasade i preseci. Fasade su ortogonalne projekcije objekta, tj. njegovih spoljnjih vertikalnih povrina. U njima vidimo izglede objekta, njegovu spoljnu arh. sa svim arhitektonskim elementima. Preseci nam pokazuju konstrukciju i unutranjost objekta. Oni pretpostavljaju vertikalno preseen objekat u glavnim pravcima (poduni, popreni preseci) Ove tri predsteve: osnove, fasade i preseci omoguuju nam da ceo objekat tano zamislimo u prostoru, ili obrnuto, zamisao jednog arh. objekta, preneena na hartiju pomou osnova, preseka i fasada, omoguuje njegovo materijalno izvoenje u prostoru. Napomenuto je u glavnom delu arhitektonskog objekta, u delu izmeu temelja i krova, esto pojavljuju stubovik koji nose tavanicu, a njihovo oblikovanje je od izuzetnog znaaja za razvoj arhitekture. Stubovi su u svojoj osnovi esto okrugli, a njihova visina u odnosu na veliinu prenika, raznolika je prema arhitekturama i stilovima. Klasian stub je sastavljen u veini sluajeva iz tri dela: stope, tj. baze, manje ili vie profilisane ili ukraene, na kojoj poiva stablo, glavni vertikalni deo stuba, gladak ili izbrazdan vertikalnim kanelurama razliitog preseka, a koji se zavrava kapitelom koji neposredno podupire donje delove tavanice. Kapitel je deo stuba koji se najvie dekorie. Njegov oblik i dekoracija uglavnom odreuju stil i arh. stuba. Stubac igra slinu konstruktivnu ulogu kao i stub, ali u umetnikom pogledu ree dolazi do izraaja u arh. Starog veka. Njegova osova je etvrtasta, najee kvadratna, katkad i poligonalna. Stubac takoe moe imati svoju stopu i kapitel. Pilaster je deo stupca koji nije slobodan, ve je u konstruktivnoj vezi sa zidom ispred koga malo ispada. U pravolinijskom sistemu zavretka objekta nailazimo na horizontalnu gredu koja premoava otvore izmeu stubova ili zidova. Ta greda se zove arhitrav i njena je uloga da stvori podlogu tavanici, da primi teret od tavanice i da ga prenese na podupirae: stubove i zidove. U najstarijim arh. preko kamenih arhitrava lee kamene grede ili ploe jedna uz drugu i obrazuju tavanicu; docnije u gr. arh., preko arhitrava je porean niz poprenih greda na izvesnom razmaku i tek one nose ploe tavanice. Tada su ela ovih greda na spoljnim stranama zaklonjena ploama, koje du fasada, iznad arhitrava obrazuju friz. Iznad friza, kao zavrni element arh. pojavljuje se venac, manje ili vie ukraen razliitim arhitektonskim lanovima: gejzonom, simom, konzolama, zupcima, itd. U lunom sistemu pokrivanja arh. objekata, umesto arhitrava pojavljuju se luci izvedeni od lomljenog ili tesanog kamena ili vetakog gradiva (erpi, opeka). Spojnice pojedinih kamenova u tome sluaju su zrakaste prema centrima luka. Umesto sistema horizontalnih kamenih greda i ploa koje po prvom nainu obrazuju tavanicu, kod lunog sistema prostor je pokriven svodom, slino izvedenim kao i sam luk. Najei oblici svodova koji se pojavljuju su: poluobliast, kupolast i krstat svod. Meutim, do rimske arh., sem u Mesopotamiji, svoenje je vreno na primitivan nain isputanjem horizontalnih slojeva ploastog kamena, kao kod luka.
Od najstarijih vremena ovek je rado ukravao svoje arhitektonske konstrukcije; dekoracija je uostalom roena pre arh. Bilo je epoha, kad su razliiti arh. oblici bili prenatrpani razliitim ukrasima. U tim ukrasima - ornamentima - Ovek je najradije podraavao prirodu koju je imao za ugled u svojoj okolini. Postali su tzv. biljni ornamenti koji predstavljaju na razliite naine stilizovane pojedine biljke, stabljike, lie, cvee - naroito: lotos, papirus, palma u Egiptu, akantus u Grkoj, hrastov i lovorov list kod Rimljana. Jo pre stilizovanja biljke pojavljuju se geometrijski oblici kao ukrasi pojedinih arh. delova: crte, krugovi, spirale, cik-cak linije itd. Zatim je lik ivotinje impresionirao umetnikovu uobrazilju i pojavljuju se prvo gravure a zatim bareljefi pa najzad i puni reljefi razliitih ivotinja, pa potom i oveka. Dekoracija i plastina umetnost najee su u slubi same arh., njoj su podreene i stvorene jedino da arh. oblike i mase iive i ukrase. Isto tako i boja je u svima starim arh. imala svoju odreenu funkciju. Stari umetnici rano su ve opazili da pod jakim junjakim suncem, kamen, pa ni gravirani ukrasi na njemu, ne daju dovoljno izraza arh. oblicima. Bojenjem tih oblika, a naroito ukrasa, postizani su eljeni efekti pogotovo tamo, gde je trebalo pojedine delove istai ili odvojiti od pozadine. Ali najvie je bojenje dolazilo do izrazaja u arhitektonskoj obradi enterijera, unutranjosti prostorija. ARHITEKTONSKI PARAMETRI Naziv za veliine, mere veliine, jedinice ili merne karakteristike koje se nalaze unutar jedneog sloenog arh. ili urban. oblika i koje ga odreuju, nezavisno od drugih uticaja. U arh. , posebno u urbanizmu, osnovni parametri koji odreuju jedan sistem pre svega su funkcionalni parametri: saobraajni (eme kretanja), istorijski (istorijsko graditeljsko naslee), geografski, ekonomski, socioloki i dr. ARHITEKTONSKI PRIKAZ (nem. Architekturdarstellung) Prikaz graevine ili delova graevine i unutranjeg prostora putem sredstva arhitektonske slike i grafike (v. arhitektonska slika, arhitektonsko slikanje), pomou arhitektonskog plana ili u obliku plastinog modela (maketa). ARHITEKTONSKI PROGRAM, PROJEKTNI PROGRAM Predstavlja osnovu za projektovanje jednog arhitektonskog objekta. Arhitektonski program sadri: osnovne podatke o lokaciji i samom objektu ( orijentacija, veliina, hidrometeoroloke karakteristike lokacije, geomehanike karakteristike tla itd. ), sadraj i funkcije prostornih celina novog objekta ( ulaz, hol, dnevni boravak, spavanje itd. ) sa traenim nivoom obrade prostora i potrebnim povrinama. Arhitektonski program sadri i osnovne konstruktivne karakteristike novoprojektovanog objekta. U urbanistikom smislu, program predstavlja osnovne smernice prostornog razvoja i planiranja razvoja jedne urbane celine. ARHITEKTONSKI PROSTOR Od vremena najstarije afirmacije ljudskog drutva pa do dananjeg dana ovek se slui na razliite naine definisanim prostorom kao okvirom za veinu manifestacija svoje ivotne aktivnosti. Zbog naina proizvodnje (lov) i retke naseljenosti u najstarijoj fazi razvoja ljudskog drutva, ovek se zadovoljava prirodnim zaklonjenim prostorima. Prelazom na vii oblik proizvodnje stoarskog a potom i ratarskog
tipa pojavljuje se prva potreba stvaranja zatienog prostora na odredjenom, veim delom otvorenom nizinskom podruju. Daljnji razvoj dovodi do potrebe izgradnje stabilnijih prostora za obitavanje, koji su osigurani od naglih poplava. Tako nastaju razliiti tipovi normalnih nadzemnih prostora nastamba. Poveanje gustoe naseljenosti kao i nastala nesigurnost uslovili su organizaciju izgradnje naselja na prirodno zatienom terenu, kao i zatitu naselja izgradnjom odbrambenog bedema. Time nastaje vii oblik formiranja zatvorenog urbanog prostora unutar odbrambenih kontura naselja. Velika je panja posveivana problemu prostora u arh. teoriji. A.p. pre svega treba shvatiti kao pojam koji se odnosi na sve aspekte i manifestacije prostora unutar arhitektonskog oblika. Bruno Zevi, tako, definie arhitekturu kao umetnost prostora, ali on zaboravlja da definie stvarnu prirodu tog prostora, o kome govori. Za njega je prostor jedan ravnomerno rasprostranjemi materijal koji se moe modelovati na razne naine. Mnoga istraivanja bila su obavljena ba na takvoj postavci; kao dokaz za to mogu se navesti na pr. dela Paula Frankla, A.E. Brinkmanna i Paula Zuckera. Siegfried Giedion je verovatno teoretiar koji je najvie doprineo aktuelizovanju koncepcije prostora. On u svojoj knjizi Prostor, vreme i arhitektura stavlja problem prostora u samo sredite razvoja savremene arh., a u svojim kasnijim delima on predstavlja istoriju arh. kao niz uzastopnih razliitih prostornih koncepcija. On u stvari razlikuje tri osnovne koncepcije. Prva koncepcija a.p. se bavi emanacionom snagom volumena, njihovim meusobnim odnosima i njihovim uzajamnim delovanjem. Ovim se obuhvata i egipatski i grki arhitektonski razvoj. Obe ove arh. razvijaju se u polje, iz volumena. Druga koncepcija a.p. nastaje poetkom Iiv., zajedno sa kupolom Hadrijanovog Panteona. Od tog doba pa nadalje, koncept a.p. se skoro nije mogao odvojiti od koncepcije izdubljenog unutarnjeg prostora. Trea koncepcija a.p., jo uvek u povoju, bavi se pre svega odnosom i uzajamnim delovanjem unutarnjeg i spoljanjeg prostora. Juergen Joedicke raspravnla o a.p. koji polazi po njemu od aksioma da se zgrada sastoji od prostora, to je dokaz da arhitektonski prostor postoji (!). Ali on ipak neto kasnije kaze: Mi mozemo govoriti o arh. prostoru kao iskustvenom prostoru, dalje arhitektonski prostor je vezan za oveka i za njegovo opaanje. Iz toga sledi i njegov logini zakljuak: Prostor je zbir uzastopnih opaanja mesta. ARHITEKTONSKI SISTEMI Naini grupisanja arh. elemenata, prostornih jedinica, elija i dr. unutar celina koje su odreene pravilima grupisanja: kompozicionim, konstruktivnim, funkcio,alnim, vizuelnim i dr. ARHITEKTONSKI SOFTWARE Naziv za nematerijalne elemente jednog arhitektonskog objekta ili arh. uopte, koji nisu neposredno vidni ili dostupni. A.s. predstavlja onaj segment jednog objekta koji nije mogue videti golim okom, ali ga je mogue sagledati u okviru nematerijalnih karakteristika objekta. Ova strana arh. objekta praktino nikad i ne moe izai izvan okvira mitolokog miljenja, ak ni u najmodernijim arhitektonskim poduhvatima dananjice. Primera radi:svaka paljivo proporcionisana fasada podrazumeva izvesnu imanentnu aritmloku sadrinu pitagorejskog, to e rei numeriko-mitolokog tipa, a to vai i za svaki detalj. ak i najbedniji arhitektonski rezultat naeg savremenog sveta, uvek u sebi sarzi jednu ma i najprimitivniju aritmoloku ili pseudoaritmoloku shematu. ARHITEKTONSKI STILOVI Ako posmatramo posledice oveijeg opteg i drutvenog razoja, kao njegove borbe kroz ceo tok istorije oveanstva, opaziemo u svima njegovim
manifestacijama: u drutvenim odnosima, u privrednoj radinosti, u optoj kulturi, u umetnosti, stalan uspon, progresivno kretanje koje e tu i tamo trenutno biti zaustavljeno, da se zatim nastavi, esto, sa jaim poletom. U arh. ovo stalno i progresivno kretanje izraeno je meusobnom povezanou nicanja, razvoja i umiranja pojedinih stilova. Ove se pojave stalno nadovezuju i kroz ceo tok istorije pouavaju nas na najizrazitiji nain osvima karakteristikama jednog drutva jedne odreene epohe i odreenog podneblja. Jasno je, ukoliko su ti stilovi originalni, da se u istim epohama a kod razliitih naroda oni pojavljuju razliiti i u oblicima i u jaini svoga umetnikog izraavanja. Ova razlika je uvek u odnosu na bitne karakteristike tih naroda i u odnosu na ostale uticaje koji deluju na arh., a o kojima smo ranije govorili. Najvee epohalne promene u kulturi oveanstva koje se u umetnostima karakteriu stilovima, nastaju najee posle velikih dogaaja, koji ostavljaju jasan trag u istoriji itavih delova sveta. Istorija nam u tome pogledu prua dosta dokaza: sve epohe od umetnikog znaaja tesno su vezane sa raanjem novih civilizacija ili novih religija, sa epohama velikih drutvenih evolucija i tehnikih pronalazaka, sa stvaranjem novih drava, posle znaajnih revolucija itd. Ako stilove u arh. posmatramo sa umetnike take gledita, zakljuiemo da istorija arh. ne poznaje stvaraoce stilova, jer stil nije delo jednog umetnika. Pojedini umetnici modu imati svojstven nain izraavanja umetnosti. manir, ili, ako grupa umetnika izraava jednu umetnost na isti nain i ako je taj nain izraavanja prihvaen ukusom epohe, pojavljuje se kola; ali sve to jo nije stil. Katkad su, meutim, manir i kola etape kojima prolazi umetnost do svoje kristalizacije u stil. U svojoj sutini, manir u arh. je plod razraivanja jednog, ve postojeeg stila na svojstven nain umetnika, ija je umetnost pod nekim posebnim uticajem, a najee pod uticajem mode. Moda je obino izraz ukusa drutva u relativno kratkom periodu vremena. Ukus generacije se menja i sve to je stvoreno u arh. jedino pod uticajem ukusa jedne kratke epohe, a nije proeto pravom umetnou uslovljenom materijalnim i kulturnim razvojem drutva, ne sadrzi dovoljno izrazajnih komponenata koje bi takvom delu mogle dati virtalnost jednog stila. Ako obuhvatimo pogledom arh. itavog doba oeanstva, prolazne mode se gube i ustupaju mesto samo iskristalisanim stilovima koji su u svojim epohama u potpunoj meusobnoj harmoniji u umetnosti, u muzici, knjievnosti i uvek u odnosu i ravnotei sa istorijskim i materijalnim uslovima. U Starom veku pojedine civilizacije su nam ostavile znaajne arh. sa snanim umetnikim karakterom. Neke od tih arh. su pod razlim uslovima evoluirale u vie disparatnih stilova koji su, u topografskom i u vremenskom prostoru zraili na mnoge druge arh. raznih pokrajina sveta. Iz takvih stilova su se razvile i osnovne teorije arh. sa svima njenim pravilima i zakonima. Najistaknutija meu arh. Starog veka, nesumnjivo je grka, koja raa tri specifina i originalna stila, gde su koncentrisane sve odlike arh.: izrazitost oblikovanja prostora, loginost konstrukcije, harmonija masa, obrada detalja, stilizacija ukrasa. Rimska arh. takoe zauzima zavidno mesto u istoriji, ali se ne moe porei njen eklektian karakter, naroito u razvoju njenih stilova. Egipatskoj arh. esto se takoe pripisuje stvaranje vie stilova usled nekoliko razliitih oblika egipatskih stubova. Ali, iako je obrada stubova vaan element u odreivnju stila, ona nije i jedini. Osnovne karakteristike raznih stilova u egipatskoj arh. se ne mogu dokazati. Meutim, dorski, jonski i korintski stilovi u grkoj arh. obeleeni su jasnim granicama. Kod njih oseamo, vidimo i divimo se uvek jednoj jedinstvenoj - grkoj arh., koja nam jasno
ispoljava staru jelinsku naprednu kulturu, izraenu u savrenim proporcijama i harmoniji. Sva tri grka stila poivaju na vrstim temeljima koje su sagradili novi drutveni odnosi ove epohe, gde je pokuano da se sloboda oveka i podreenost jedinke celini, smatra kao osnovni uslov razvoja drutva. Sva tri grka stila nikla su iz nove konstrukcije koja se razvila, kako u pogledu radno sposobnih snaga, tako i samog gradiva; a u pogledu same umetnosti, u svima gr. stilovima provejava oseaj starih Grka za muziku i poeziju, oseaj ritma, oseaj lepoga. Kod Rimljana originalnost umetnosti u samom poetku trpi usled njihovog neposrednog dodira sa svima narodima tada poznatog sveta. Stare kulture i stare umetnosti morale su impresionirati nove osvajae, a pogotovu je grka arh. bila toliko jaka, da je nadivela politiku nezavisnost Jelade. No, iako su rimske graevine stilski sline grkim, novi drutveni odnosi i nove potrebe stvorile su nove metode rada koj, potpomognute ekonomskim usponom drave, ostvaruju nov i zavidan napredak u istoriji arh. Starog veka. Rimski stilovi nam govore o osobinama drutva koje je, u uzvitlanom periodu oveanstva, proeto idejama politike i vojnike nadmonosti i zavojevanja svetom. Rimska arh. u sistemu svoje konstrukcije nosi jasan ig robovlasnikog drutvenog sistema, a u svome oblikovanju i zadacima jasno ispoljava svoju potpunu zavisnost vladajuim klasama i dravi. Hram kod Rimljana ustupa mesto profanoj arh. koja ostvaruje nove i velianstvene programe i izgrauje raznovrsne arh. spomenike, koji e, mnogo vekova docnije, znatno doprineti novom usponu arh. umetnosti u Renesansu. Ma koliko da su znaajne i originalne arh. koje e se stvarati na razvalinama Starog veka, ipak je neosporno da je Stari vek poloio temelje razvoju svih arh. sveta. U narednim epohama naroito je izrazit Srednji vek u poreenju drutvene strukture i obiaja, predrasuda, materijalnog i duhovnog ivota oveka sa umetnou i arh. tog doba. Nova religija u poetku potpuno vlada ovekom; svakanjegova delatnost je pod nadzorom crkve. Atinska sloboda duha nepostoji; u pojedinim epohama ona je bila zabranjena pod kaznom smrti na lomai. Pored religije i zajedno sa njom feudalni drutveni sistem namee svoje zakone i potrebe i daje opti pravac razvoja celokupnog materijalnog i kulturnog razvitka epohe, pa i razvitka umetnosti ovoga doba. ovek je pvuen u sebe, narod je jo uvek poluroblje, no teko i vlastelinu ako se usprotivi crkvi. Ovakvi uslovi ivota morali su imati uticaja na sve grane umetnosti pa i na arh. Ali, materijalne potrebe i nove drutvene suprotnosti, zahtevaju i nove metode rada i raaju nove arh. programe. Tradicija je odbaena i u hrianskom drutvu nema mesta ni jelinskom hramu ni rimskom amfiteatru. Grade se hramovi prema potrebama nove religije, podiu se zamkovi i kule, tvrave sa opkopima i pokretnim mostovima, a te tvrave, zbog slabe bezbednosti, nagomilavaju unutar svojih zidina gusto izgraene viespratne stambene zgrade u tesnim i mranim ulicama. Profana arh. evoluira na temeljima nove drvene konstrukcije, dok crkvena, sa kamenom i opekom oblikuje velianstvene monumente sa ciljem da svojom privlanou obezbedi novoj religiji vostvo i prevlast. Svi arh. stilovi koje nam je Srednji vek ostavio: starohrianski i vizantijski, romanski i gotski, pa i islamski, verno karakteriu svoje doba i narode, pruajui nam nov dokaz da je stil u arhitekturi odraz zivota jedne epohe, ili skup karakteristika materijalne i duhovne kulture jednog doba. Ako bacimo pogled na Novi vek, opaamo potpuno razliitu sliku: ovek je osloboen mnogih ranijih predrasuda; dogme religije nisu vie toliko stroge; drave su ureenije, bezbednost vea, duh slobodniji, feudalizam se postepeno gasi ustupajui mesto novim klasnim suprotnostima. Razvijaju se gradovi i takmie meu sobom: gradsko zanatstvo postaje znaajan faktor u ekonomskom razvoju drutva. Otkrie Amerike prua nove mogunosti trgovini i bogaenju; pronalazak tamparije pomae intenzivnijem rasprostiranju
kulture. Svi ti uslovi menjaju fizionomiju drutva u kome se kristalie jedan nov, burzoaski sistem. Meutim, nova arh. buroazije u povoju, nije mogla da se razvije u potpuno originalnu umetnost. Za svoje nove koncepcije u odnosu na tenje graanskog drutva, koje su u izvesnoj meri sline onima kod Rimljana, buroaska arh. prihvata stilske elemente iz rimske umetnosti. Nastupa nova epoha u arh. obelezena stilom Renesansa , koja oivljuje posle hiljadu godina oblike rimske arh. Ipak se ne moe smatrati da epoha Renesansa oznaava doba dekadencije niti ak doba zastoja u evoluciji arh. Naprotiv, iako su arh. elementi rimski, koncepcija oblikovanja je nova, u skladu sa steenim iskustvom i u odnosu na nove potrebe drutva i na njegove materijalne mogunosti. Graanske kue, vile, palate i crkve, prihvatajui rimske oblike, poivaju na temeljima nove kompozicije, koja, u progresivnom toku razvoja svih delatnosti ovoga doba, sadri sva preimustva koja je arh. stekla u toku Srednjeg veka. Bri napredak civilizacije, otrije suprotnosti u drutvenim odnosima i njihova borba, predstavljaju jae strujanje u evoluciji arh. Pojavljuju se nove epohe u graanskoj arh. obeleene stilom baroka u Italiji i Nemakoj i rokokoa u Francuskoj. Ali ukoliko ee dolazi do promena u umetnosti, a naroito u arh., to je ona vie sputana u svome usavravanju: epoha postaje kratka za kristalizaciju jednog stila. Promene u drutvenom ureenju ili ukusu pojedinih naroda odrazavaju se u arh., ona ih izrazava i obelezava. Ne ukoliko nema materijalnih komponenata za ostvarenje originalne umetnosti, utoliko lake, u tim epohama, arh. podleze podrazavanju prolosti. To opravdava pojavu neoklasinih stilova u kojima se pokuava obnova grke i egipatske arh. a zatim nove gotike, novog baroka, nonog renesansa, koji kroz ceo XIXv. pokazuje lutanje arh. stvaralatva. Usavravanje pozitivnih nauka i epohalni pronalasci na polju tehnike stvaraju revoluciju u kulturi oveanstva. Pod impulsom progresivne evolucije tehnike i razvoja industrije nastupaju nove drutvene suprotnosti koje u svojoj znaajnoj borbi nameu arh. nove zadatke. Arh. kapitalistikog drutva od poetka Xxv. pokuava, u konstruktivnom pogledu, da raskine sa svim tradicijama prolosti. Pojavljuju se nove konstrukcije i nove mogunosti u odnosu na novi gra. materijal, armirani beton i elik. Iskoriavajui preimustva nove konstrukcije a u tenji za to veom eksploatacijom zemljita u gradovima, podiu se oblakoderi i visoki blokovi zgrada, poglavito za stanovanje i za industriju. U umetnikom pogledu, u odnosu na samu konstrukciju i materijal, arh. pokuava da ravnim povrinama i masama postigne nove harmonijske efekte i da ostvari nove arh. stilove. Preterano iskoriavanje zemljita u gradovima ubrzo je pokazalo negativne rezultate kako u higijenskom pogledu tako i u estetskom i umetnikom. Ovo je doprinelo, da se ve krajem prve etvrtine Xxv. pokuava povezivanje arhitektonskog stvaranja sa modernim urbanistikim principima, tako da savremeno doba obeleava nov pravac arh. delatnosti nerazdvojan od projektovanja samih gradova. Iz svega se moe zakljuiti, da je stil u arh. skup razliitih karakteristika itave epohe, kroz koju se kao nit provlai jedna ista umetnika zamisao. Ukoliko je umetnost jedne epohe u boljoj ravnotei sa optim materijalnim razvojem drutva, utoliko e arh. te epohe biti savrenija i njen stil istiji i snaniji. Takav stil due ivi jer snagom svoje umetnosti jae impresionira oveka i titi ga od prolaznih senzacija mode. Da bi se kritiki posmatrali arh. spomenici i da bi se mogli razumeti razliiti stilovi u arh., potrebno je, pored poznavanja kulture drutva i drutvenih odnosa u pojedinim epohama koje se podudaraju sa razvojem jednog stila, poznavati i pokrajinu, podneblje gde je stil stvoren. Mesyto i klima utiu na ovekove potrebe, na arh. kompoziciju i konstrukciju, a oni su komponente umetnikog stvaranja. Moe se zapaziti da se kroz itava stolea istovremeno, a pod razliitim podnebljima, razvijaju potpuno disparatne umetnosti. Na pr.
oko 1000. do 200.g.p.n.e. razvijaju se arh. u Egiptu, Indiji, Kini, Grkoj i dr. i svaka stvara potpuno razliite oblike. Nesumnjivo je da je ova raznolikost u najveem delu plod razliitih kultura i drutvenih odnosa, o ijim je uticajima na arh. ve bilo govora, ali u velikoj meri na tu raznolikost utie i sama pokrajina i njeno podneblje, naroito u samoj koncepciji arh. Ukoliko meu ovim savremenim arh. i ima dodirnih taaka, ukoliko bi se naslutila ili ak opazila neka nit koja povezuje ove razne arh., ta nit je protkana jedino spoljnim uticajima jedne umetnosti na drugu. Istina je da taj uticaj moe da bude od kapitalnog znaaja za pojedine arh. koje nemaju dovoljno vitalnosti u svojoj sopstvenoj umetnosti. U Novom veku, kada su narodi imali mnogo vie dodira i u vezi sa tim i meusobnog uticaja, ipak se opaaju znatne razlike u arh. stilovima istoga doba, a u raznim pokrajinama. O ovome jasno svedoi stil renesansa u Italiji i Nemakoj, ili na pr. stil baroka u Italiji, Francuskoj i Nemakoj. Moe se govoriti o istorijskom arh. stilovima da manje ili vie odgovaraju naem dananjem ukusu, ali se ne moe kategoriki tvrditi da du pojedini stilovi lepi ili ne. Arh. se ne sme nikad ocenjivati apsolutnom merom ve jedino u odnosu na kulturu drutva u kome je stvorena. Samo na ovaj nain posmatrani, arh. spomenici prolosti mogu nam biti razumljivi i samo tako njihova umetnost moe doi do potpunog izrazaja. ARHITEKTONSKI USLOVI Arhitektura je rezultat odreenih uslova: drutva, vremena i prostora. To su, pre svega, svi oni objektivni i konkretni drutveno - ekonomski uslovi koji utiu na formiranje drutvene svesti, odnosa izmeu ljudi, nivoa i rasporeda ekonomskog potencijala, proizvodnih snaga, institucija itd. Svako drutvo ima arh. kakvu eli, moe i zasluuje da ima. Arhitektonsko delo je proizvod odreenih uslova, odreenog drutvenog programa i ugovora. Nema arhitekture van neposredne sfere drutva kao istorijske kategorije. Konfiguracija terena, vegetacija i mikroklima, prirodni uslovi i izvori energije, materijal, tradicija, mentalitet ljudi, obiaji i kultura sredine - sve su to uslovi koji uveliko odreuju lik arhitekture. Kua je kao istorijski fenomen vrlo vrsto vezana za teren na kojem je sagraena. Ona je duboko utemeljena u rodno tlo oveka koji je stvara. Ako budua dela arhitekture, osloboena zakona statike, postanu pokretnapotrona dobra, ako se pristupi masovnoj proizvodnji kue kao robe, konfekcije i ambalae ivota, ta nova tehnika i tehnologija obeavaju i nude oveku potroau, onda bi arh. izgubila svoja regionalna svojstva i ostvarila univerzalni stil. Verovatno bi to znailo povratak civilizacije epohi savremenih nomada. Svet bi onda odista postao jedan, jedinstven, ceo i verovatno univerzalno tuzan i prazan. ARHITEKTONSKI ZNAK Celokupna arhitektura se moe posmatrati kao sistem znakova koji unutar sebe sadre odreena znaenja. Umberto Eko pokuava da odredi arhitektonski znak primenjujui na arhitekturu kategorije Richardsove semantike. Tako, ako bismo vrata posmatrali kao simbol kome prvenstveno odgovara referencija mogunost ulaenja, teko bismo mogli da odredimo referens, pretpostavljenu fiziku stvarnost na koju bi se simbol odnosio; mogli bismo da potvrdimo da se vrata odnose na sebe sama, da oznaavaju stvarnost - vrata ili da se odnose na funkciju koju omoguavaju. U ovim granicama teko bi se moglo odrediti na ta se odnosi simbol trijumfalna kapija, koji bi, bez sumnje, denotirao mogunost prolaenja, ali bi istovremeno jasno konotirao trijumf i slavu: ovde bismo imali zgunjavanje referencija, poistoveenih sa referensom koji je jo koincidirao ili sa znakom ili sa odreenom referencijom.
Drugi pokuaj je napravio Johann Klaus Koenig, kada je pokuao da odredi arhitektonski jezik na osnovu Morisove semiotike. Koenig se vratio na definicijuznaka po kojoj ako je A pripremni nadrazaj koji, pod izvesnim uslovima, u nekom organizmu izaziva raspolozenje da odgovori nizom reakcija iz odreene grupe ponaanja, onda je A znak. Takoe, ukoliko A usmerava ponaanje prema nekom cilju na isti, ali ne i neizostavno identian nain na koji bi neka druga stvar (B), u sluaju da bude primeena, usmeravala ponaanje prema tom istom cilju, onda je A znak. Koenig zakljuuje da se arhitektura sastoji od znakovnih sredstava koji izazivaju razliita ponaanja. Semiotika postavka, meutim, ne nalae nam da znak odredimo na osnovu ponaanja koje on izaziva ili na osnovu stvarnih predmeta koji bi ga potvrdili, ve jedino na osnovu enkodiranog znaenja koje odreeni kulturni kontekst pripisuje nekoj oznaci. Ista ova postavka (sa svojom podelom izmeu oznake i oznaenog, od kojih se prva bar naelno moe ustanoviti i opisati, bez obzira na znaenja koja im pripisujemo, dok se ovo drugo moe menjati zavisno od kodova koji odreuju tumaenje oznaka) omoguava nam da u arhitektonskim znacima prepoznamo oznake koje se mogu opisati i katalogizirati i koje mogu da denotiraju precizne funkcije, pod uslovom da se tumae u svetlu odreenih kodova, a ovi se mogu ispuniti uzastopnim znaenjima koja im se mogu na osnovu drugih kodova pripisivati ne samo pomou denotacija, ve i pomou konoracija. Jedan znak se moze posmatrati u odnosu na sebe samog, u odnosu na predmet i u odnosu na interpretanta. 1. Znak u odnosu na sebe samog moze da bude: kvalitativni znak (qualisignum) hromatska senzacija na pr., odnosni znak (sinsignum), - predmet ili dogaaj; i zakonodavni znak (legisignum) - konvencija, zako naziv kao konvencionalni jeziki odnos. 2. Znak u odnosu na predmet je: ikona - duhovna slika, slika uopte, dijagram, metafora. Ima uroenu slinost sa predmetom; pokazatelj - graduirana skala, logiki operator, signal, uzvik, upravlja panju na neki predmet pomou slepog impulsa; simbol - imenica, zakon, institucija. Za razliku od prva dva, ovaj je konvencionalan. 3. Znak u odnosu na interpretanta: rema - propozicionalna funkcija, ali i termin u odnosu na iskazni znak, koji predstavlja izjavu i na argument, koji je rasuivenje; iskazni znak (dicisignum) - izjava, ispunjena rema, definicija; argument - silogizam. ARHITEKTONSKO KREIRANJE Arhitektonsko kreiranje kao posebna drutvena aktivnost, manifestovana putem konkretnih definicija, tj. arhitektonskih objekata ili urbanistikih kompleksa, specifian je vid ljudske delatnosti, koji u sebi sadri kompleksne vrednosti spoznajnog i stvaralakog ovekovog dometa. A. k. predstavlja u sutini umetnost, znanje i vetinu izgradnje graevina sa svrhom stvaranja unutranjih organizovanih prostora, namenjenih najrazliitijim potrebama Ovekovog ivota i aktivnosti. Osnovni elementi a.k. su prema tome: definisani unutranji arhitektonski prostor namenjen nekoj svrsi (stanovanju, radu, kretanju, odmoru, kulturnom zivotu, meditaciji, sahranjivanju i dr.) i arhitektonsko telo, koje svojom konkretnom konstruktivnom komponentom ostvaruje i titi spomenuti unutranji arhitektonski prostor, a svojom kompoziciono-oblikovnom komponentom usklauje pojedine konstruktivne elemente (volumene, povrine, zidove, stubove, otvore i dr.), te ih povezuje u harmoninu celinu. Arhitektonsko stvaralatvo, razvijano kroz istoriju u okvirima i pod uslovima formiranja najirih potreba za organizovanim prostorom unutar razvoja drutvenog ivota, definie prema tome prostor potreban oveku za manifestaciju najrazliitijih vidova njegove fizike i psihike ivotne aktivnosti. Definicija arhitektonskog organizma (objekta ili urbanog ansambla) mora stoga udovoljavati kvantitativnim zahtevima fizike kao i kvalitativnim zahtevima psihike
komponente ovekove aktivnosti; to znai, da arhitektonska kreacijia mora u svojoj sutini biti pravilno definisana kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom smislu. U kvantitativnom smislu arhitektonsku kreaciju definie racionalno odmeren i funkcionalno organizovan prostor, logino upotrebljen i formiran materijal, empirijskim ili analitikim putem odreen i dimenzionisan konstruktivni sistem itd. U kvalitativnom smislu svaku arhitektonsku kreaciju definie sprovedeno harmonino usklaivanje navedenih prostornih i konstruktivnih kvantitativnih elemenata, ime se ostvaruje ona odreena vrednost arhitektonskog prostora i korpusa, putem koje arhitektonska kreacija postaje nosilac stvaralakog odraza idejnog i emotivnog dostignua drutvene zajednice. Putem tako postignute i ostvarene vrednosti, arhitektura se deklarie kao kategorija specifine drutvene aktivnosti, koja u sebi sadri tehniku i umetniku komponentu ljudske delatnosti. Celovita arhitektonska kreacija sastoji se iz reenja dveju osnovnih grupa komponenata, od kojih je jedna tehnike prostorno-komunikativne prirode s konsekvencijom funkcionalne definicije svog prostornog organizma i statiki stabilne konstruktivne definicije svog korpusa, a druga je idejne i emotivne prostorno - doivljajne i oblikovno - doivljajne prirode, s konsekvencijom harmonijski sreene definicije svojih prostornih i oblikovnih elemenata. Prva komponenta, koja odreuje lokaciju i orijentaciju, organizuje i povezuje prostore, definie kvantitete, materijal, konstrukciju itd., reava se na temelju analize funkcije objekta i statike stabilnosti konstrukcije. Ovu analizu sprovodi autor snagom sopstvenih dostignua na podruju naune spoznaje zakonitosti niza drutvenih, prirodnih i tehnikih nauka, kao to su nauka o razvoju i organizaciji ljudskog drutva, biologija, statistika, nauka o projektovanju, nauka o konstrukcijama, nauka o vrstoi materijala, statika i mnoge druge. Druga komponenta, koja definie snagu izraza i harmonije, profil ili jo vie fizionomiju jednog objekta - komponenta, u vrednosti koje odraavaju idejnost i emotivnost, tenje i oseanja jedne odreene epohe drutvenog razvoja na odreenom tlu i unutar odreene etniko-politike celine, nastaje kao stvaralaki umetniki odraz specifino (umetniki) spoznate objektivne ivotne stvarnosti, definisan kreatorom na podlozi njegovih linih idejnih i emotivnih kvaliteta, a intenziviran dometom njegove stvaralake snage interpretiranja. Osnovno je kod sveukupnog procesa definisanja arhitektonske koncepcije, da se u toku samog stvaralakog procesa reavanje ovih spomenutih komponenata mora razvijati i sazrevati sinhrono, te da obe komponente u kvalitetnom ostvarenju moraju delovati jedinstveno kao konana sinteza, manifestovana konkretnom definicijom arhitektonskog objekta. U sutini su analiza i kreativna definicija na podruju arhitektonskog stvaralatva kompleksni procesi, koji se temelje na dostignuima autorove naune i umetnike spoznaje, a rezultati toga kreativnog procesa rastu do kvaliteta na bazi stvaralake snage autorovog talenta ARHITEKTONSKO NASLEE Predstavnici arhitekture ranijih perioda-epoha, koji su prisutni na jednom prostoru, u jednom gradu ili regiji. A.n. nisu samo arh. oblici, ve tu spadaju I: tradicija gradnje, kultura graenja i ivota, religiozne karakteristike jednog podneblja, istorijske karakteristike, etnoloki elementi i dr. ARHITEKTONSKO POLJE U arhitektonskom prostoru, isto kao i u egzistencijalnom prostoru, put i domena sainjavaju jednu integrisanu celinu. Oba ta elementa, uzata skupa, stvaraju ono, to bismo mogli nazvati poljem. Koncept polja se koristi u prirodnim
naukama da bi se oznaili prostorni aspekti sistema uzajamno delujuih sila. Taj koncept je preuzeo Kurt Lewin da bi pomou njega opisao ovekovu lokaciju u psiho-socijalnom kontekstu. A.p. tako sadri u sebi i sile, koje treba uravnoteiti u stanje dinamine ravnotee. Polje moe biti i sasvim jednostavno, sainjeno na primer od samo jednog, relativno neralanjenog mesta sa okolnom domenom u koju ulazi samo nekoliko puteva. Takav krajnje uproeni primer jedva da se i moe nai u savremenom svetu, jer mi ve i u antikom svetu nailazimo na sloenija polja, u kojima je vei broj mesta i domena meusobno povezan posredstvom osa i puteva. ARHITEKTONSKO PROJEKTOVANJE Predstavlja skup razliitih operacija sa ciljem postaizanja odreenog arhitektonskog reenja jednog arhitektonskohg objekta. Arhitektonsko projektovanje se bavi problemom organizacije prostora i definisanjem svih elemenata njegovog oblikovanja i konstitucije. Tokom projektovanja izgrauje se vizija odreene prostorne predstave objekta arhitekture. Projektom se reavaju svi integralni faktori budueg dela, a na bazi utvrenog programa izgradnje. Projekat je samo jedna od faza u procesu nastajanja arhitektonskog dela od iskazane elje do realizacije, ali verovatno najznaajnija i odluujua, jer se njime ne samo predodreuje koncepcija, ve se utvruju i svi elementi za neposrednu realizaciju. Projekat je pretprojekcija dela, slika njegove objektivne egzistencije, sredstvo za materijalizaciju ideje. Projektovanje je permanentno odmeravanje uticajnih faktora i usklaivanje protivurenosti komponenata u integralno shvaenu prostornu celinu. To je sasvim konkretno uobliavanje elemenata kompozicije, merno i funkcionalno usaglavanje prostora, tehniko i praktino istraivanje sredstava i metoda za realizaciju dela. To je pomalo udna i prividno neuhvatljiva igra, kmbinatorika stvarnog i imaginarnog, potencijalnog i mogueg, funkcije i strukture, sadraja i likovnog izraza, dela i celine, materije i duha... To je esto mukotrpna borba duha i mate sa injenicama stvarnosti i okovima koji je ine neizbenom. To je veito traenje i istraivanje u beskrajnom bogatstvu varijanti koje nam prostor nudi na svim putevima i stranputicama bitnog i efemernog. Henry Focillon, tako kae: Neimar ne obavija prazan prostor, ve izvesno prebivalite oblika, obraujui prostor, on ga modeluje i spolja i znutra, kao neki vajar. On je tehniar prilikom izrade plana, konstruktor u kombinovanju graevinskih elemenata, slikar u rasporedu efekata, vajar u tretmanu masa... Prema Wilhelmu Woringeru svaki umetniki fenomen ostaje nam tako dugo prikriven, dok ne shvatimo potrebu i zakonitost njegovog oblikovanja. Nasuprot, August Tirsch, pretpostavlja zakonitost svakom kreativnom inu, traei njegov uopteni smisao: U arhitekturi ima zakona ije postojanje obezbeuje lepotu graevine, a kad se oni zanemare, to samo teti njenoj lepoti. Ove zakone pronai i formulisati, to je zadatak kojeg nauka ne moe da se odrekne...Mi dakle traimo neki zakon koji bi odgovarao mnogostrukosti oblika i koji bi se potvrdio u najrazliitijim uslovima. ovek organizuje arhitektonski prostor i modeluje ga u vrednosi koje bi najbolje odgovarale svojoj svrsi i bile prostorni ekvivalent projektnog programa. ovek definie prostor, kae August Schmarzow, da se ogradi od prirode. Danas ovako definisana svrha arhitekture predstavlja vrlo ogranien i neadekvatan obim njenih stvarnih ambicija i preokupacija. Projekt je samo grafika predstava jednog objekta i on time sam po sebi ne moe biti arhitektura. Jedino materijalizovana idejna predstava moe biti reprezent arhitekture, kao relizovanog prostornog dela. Meutim, projekt predstavlja sublimiranu idejnu pretpostavku arhitektonskog dela i ima svoju kvalitativnu, konceptualnu i kompozicionu vrednost. A.p. sadri sledee faze i operacije: 1. analizu lokacije; 2. ispitivanja jedog terena ili lokacije budueg objekta, 3. izradu projektnog programa; 4. izradu projektnog zadatka; 5. evaluaciju
projektnog programa i zadatka; 6. izradu idejnog reenja ili idejne skice; 7. izradu idejnog projekta; 8. izradu glavnog arhitektonskog projekta; 9. izradu izvoakog ili detaljnog projekta ili plana (palirski plan); 10. izradu detalja i radionikih crtea; 11. izradu detalja na licu mesta; 12. izradu izmena i dopuna izvoakog projekta. ARHITEKTONSKO PROJEKTOVANJE, KAO PROCES Proces rada na ostvarenju izgradnje nekog arhitektonskog objekta sastoji se u sutini od dva dela: prvi obuhvata rad na projektovanju objekta, a drugi rad na njegovom izvodjenju. Rad na projektovanju obuhvata najpre upoznavanje funkcije budueg objekta, na temelju kojeg se prelazi na reavanje arhitektonskog organizma definisanog koncepcijom rasporeda prostora i adekvatne konstrukcije, i konano na razradjivanje sveukupnog elaborata (nacrta, statikih rauna, trokovnika itd.), potrebnog za pristupanje samoj izgradnji. Osnovu za pristupanje arhitektonskom projektovanju mora sainjavati konkretno definisani gradjevinski program, u kome je fiksirana funkcija objekta, taan poloaj mesta za izgradnju (lokacija) i svi podaci, dimenzije i detalji vani za pravilno funkcionisanje budueg objekta. Osnovne elemente gradjevinskog programa daje budui korisnik objekta, a upotpunjuje ih arhitekta optom analizom postavljenog zadatka. U ovoj fazi kreativnog procesa mora se sprovesti osnovna analiza funkcije objekta, njegovog odnosa prema urbanom ansamblu ili pejzau, njegovog poloaja obzirom na najire uslove geografske, klimatske i terenske situacije. Prva konkretizacija zamisli projekta fiksira se na skici (razmera zavisi o veliini objekta; 1:200 do 1:500). Prostor definisan u ovoj prvoj fazi odredjuju u podgledu veliine osnovni materijalni elementi projektovanja (oprema, nametaj itd.) potrebni za ostvarenje funkcije samoga objekta, a raspored prostora odredjuju funkcija, rad i delovanje koji e se odvijati u tom objektu. Potpuno je razumljivo da se ve u ovoj prvoj fazi projektovanja paralelno i sinhorno sa postavljanjem osnovnih kontura organizacije unutranjeg arhitektonskog prostora reava u osnovnim linijama i sistem konstrukcije kao i problem kvaliteta arhitektonske koncepcije. Nakon toga pristupa se na temelju daljnjih studija zadane problematike izradi detaljnih nacrta u razmeri 1:100 (glavni projekt), u kojima su u potpunosti reeni svi osnovni prostori i konstruktivni elementi. To se postie na taj nain da se paralelno sa pripremom nacrta izradjuje statiki raun, kojim se odredjuju dimenzije i izvodjaki detalji svih sloenijih elemenata konstrukcije. Razrada tih nacrta kao i statikog rauna potrebna je kao elaborat na temelju kojeg kompetentni upravni organ odobrava izgradnju. Zbog potrebe odredjivanja trokova za podizanje projektovanog objekta izradjuje se na temelju planova u razmeri 1:100 taan pregled koliine svih radova i konstruktivnih elemenata potrebnih za izvodjenje objekta (predmer radova, dokaznica mera); na temelju ovog elaborata unose se dobijene koliine u trokovnik, u kome se u pojedine stavke opisa radova i konstrukcije (odredjenih koliinom) unose cene pojedinih radova i materijala, ime se dobjva ukupna cena projektovanog objekta. Paralelno s tim razradjuju se svi elementi koji ine kvalitetnu sintezu arhitektonskog objekta; njegov oblikovni izraz analizira se u nacrtima proelja, perspektivnom prikazu ili izradom modela. Nakon to je projekt u osnovi izbalansiran, pristupa se izradi detaljnih izvedbenih nacrta u merilu 1:50 (palirskih planova). U toj fazi razradjuju se detaljno svi konstruktivni problemi, kao i problemi izvodjenja zanatskih radova. Paralelno sa izradom tih izvodjakih nacrta za temelje, sve spratove, preseke i naroite detalje, izradjuju se posebni nacrti za izvodjenje sloenijih konstruktivnih elemenata (armiranu betonsku ili elinu konstrukciju). Nakon izrade izvodjakih nacrta razradjuju se tzv. detaljni nacrti komplikovanijih konstruktivnih pojedinosti i zanatskih radova u razmeri 1:20, 1:10, 1:5, 1:2 ili 1:1. Uz to se
izradjuje i taan opis radova. Time je pripremljen osnovni deo elaborata, na temelju kojega se moe pistupiti izgradnji arhitektonskog objekta. ARHITEKTURA I URBANIZAM Za oblikovanje prostora i urbane jedinice potrebno je imati sem znanja i stvaralaku zamisao. Mnogi momenti utiu na koncepciju urbanistikog reenja. Urbane jedinice glavni su nosioci arhitektonske delatnosti. Kod njih se urbanistiko - graevinska delatnost manifestuje zanama izgradnje, dispozicijom objekata i prostorno visinskim gabaritima. Ova delatnost u zavisnosti je od reljefa koji daje jedinici karakter oblikovanja. U urbanim jedinicama ili njihovim delovima, arh. je izrazena funkcijom i spoljnom obradom elemenata, na pr. u vidu zidnog platna ulica, trgova, skverova i grupe objekata ili kao arhitektonsko oblikovanje prostora u okviru urbanistike koncepcije celine. Arh. u idejnosti predstavlja likovno i umetniko delovanje, ali je proveravanje opteg lika jedinice vezano za prethodne analize i sinteze naunih, ekonomskih, privrednih i oblikovnih inilaca. Arh. svojim projektima ostvarujeinvesticije predviene urbanistikim planiranjem. Savremena arh. ini jedan od faktora umetnosti u savremenom urban., a urbanistika delatnost predstavlja homogeno kompleksno stvaralatvo u oblasti arhitekture. ARHITEKTURA KAO DRUTVENA IMAGINACIJA Arhitektura predstavlja odraz drutva u kojem je nastala, a zadatak jednog arhitekte je mnogo komplikovaniji unutar drutvenog sistema nego izvan njega. Arhitekta danas treba da prednjai ispred zahteva i da reava probleme kojih je narod samo upola svestan. Ovo predstavlja i veliku odgovornost. Potrebna je naroita i fina oseajnost za ono to mi nazivamo drutvenom imaginacijom. ARHITEKTURA KAO KOMUNIKACIJA Fenomenoloko posmatranje naeg odnosa sa arh. objektom pokazuje da mi arhitekturu obino shvatamo kao komunikacioni in, iako ne iskljuujemo njenu funkcionalnost. Prema Rolandu Bartu od trenutka u kome postoji drutvo, svaka primena pretvara se u znak te primene. Jo u najranije doba, peinski ovek ostvaruje komunikaciju, odnos prema svom sklonitu, odnosno, stanitu u vidu peine. Kod njega se iz ovog komunikacijskog odnosa raa ideja o peini, korisna ako ni za ta drugo ono kao mnemonika asocijacija. Posle iskustva sa drugom peinom, ideju o onoj peini zamenjuje ideja o peini uopte. Jedan model, jedna struktura, neto to konkretno ne postoji, ali na onovu ega on moe da prepozna izvestan kontekst fenomena kao peinu. On je nauio da peina moe d ima razliit izgled, ali je uvek u pitanju pojedinana realizacija jednog apstraktnog modela koji je kao takav priznat, enkodiran, mada ne na drutvenom ve na nivou pojedinca, koji ga sam sebi postavlja i samom sebi i u sebi saoptava. Tada vie nee biti teko da se model peine pomou grafikih znakova prenese i drugima. Arhitektonski kod stvara ikoniki kod, a princip peine postaje predmetkomunikacione razmene. Pri tome crte ili daleka slika neke peine postaju ve komunikacija neke mogue funkcije, a to ostaju i kada ta funkcija ne nalazi primenu niti postoji zelja da se ona primeni. U tom smislu, ono to omoguava primenu arhitekture (prolaenje, ulaenje, zastajanje, penjanje, leanje, naslanjanje, gledanje kroz prozor, hvatanje, itd.) nisu samo mogune funkcije, ve pre svega, povezana znaenja koja nas upuuju na primenjivanje te funkcije. Tako je, na primer, sa fenomenima trompe-l oeil-a kada se odluujemo na nihovu primenu i onda kada moguna funkcija uopte ne postoji.
Moe se desiti da i kod nekih arh. funkcija koje ne opazamo kao nadrazaje ne primetimo funkcionalnost (koja se iz navike, koristi kao podloga), a da zapazimo njihovu komunikacionu efikasnost, kakvu moe imati znaenje zaklona, prostornost, itd ARHITEKTURA KAO POTRONO DOBRO Filozofija pokreta Moderne usmerena je ka asimilaciji arhitekture i upotrebnih predmeta. Le Corbusier je teorijski definisao grad kao mainu za stanovanje u cilju industrijalizacije stambene proizvodnje kojoj se neretko tezilo sa nekom vrstom religioznog zanosa. Odvajanje od prirode, izbor vetakih materijala, vizuelni i funkcionalni odnos sa svetom maina bili su ciljevi dominantnih stremljenja i duboko su uticali na preobraaj okoline i na novi izgled grada. Civilizacija koja ozbiljno zeli da obnovi prekinutu ravnotezu i zaustavi osiromaenje resursa ne moe sebi da dozvoli luksuz da nastavi izgradnju ovim metodama i sa ovim potroakim ciljevima. Generalizovana upotreba metala na primer sa svim svojim estetskim i tehnolokim posledicama ne moe da se nastavi unedogled: aluminijum e vrlo skoro postati gotovo rei od dragocenih metala, a i rezerve eljeza nisu neiscrpne. Jo neprihvatljiviji luksuz je onaj koji se tie cene odravanja i energetskog snabdevanja onih zgrada koje u sebi imaju ugraeno puno metalnih delova. Dok se trajanje i brzina zastarevanja zidane zgrade mere storinama godina, moderna graevina je ve oronula posle trideset ili etrdeset godina. Neograniena ravnodunost arhitekata prema destruktivnom dejstvu atmosfere, posebno kie, koja je prognala krovove i krovne vence, stvorila je tip arh. koju karakterie prolazna mladost i nesposobnost da dostojanstveno zastareva: arhitektura koja se menja kao to menjamo odelo ili automobil da bismo sledili modne trendove. ARHITEKTURA KAO PROSTOR Arhitekti su odgojeni na prostoru, a zatvorenim prostorom je najlake rukovati. Tokom poslednjih 40 godina, teoretiari moderne arhitekture (izuzimajui ponekad F.L. Wrighta i Le Corbusiera) usredsredili su panju na prostor kao osnovni sastojak koji odvaja arhitekturu od slikarstva, skulpture, knjievnosti. Njihove definicije likuju jedinstvenou medija; mada skulpturi i slikarstvu ponekada mogu biti dozvoljene prostornekarakteristike, skulptoralna ili slikovna arhitektura nije prihvatljiva - jer Prostor je svetinja. Puristika arhitektura se javila delimino kao reakcija na eklekticizam devetnaestog veka. Gotske crkve, renesansne banke i jakobinska gazdinstva bila su otvoreno slikovita.Meanje stilova znailo je i meanje medija. Odevene u istorijske stilove, zgrade su prizivale izriite asocijacije i romantine aluzije na prolost da bi prenela literarni, eklezijastiki, nacionalni, ili programatski simbolizam. Definicije arhitekture kao prostora i forme u slubi programa i konstrukcije nisu bile dovoljne. Preklapanje disciplina je moda razvodnilo arhitekturu, ali je obogatilo znaenja. ARHITEKTURA KAO SIMBOL Kritiari i istoriari, koji su dokumentovali opadanje popularnih simbola u umetnosti, podravali su ortodoksne moderne arhitekte koji su odbacili simbolizam forme kao izraz ili potvrdu sadrine: znaenje po njim treba da se prenosi ne kroz aluziju na prethodno poznate forme, ve kroz sadrinske, fizionomske karakteristike same forme. Stvaranje arhitektonske forme trebalo je da bude logian proces, osloboen od prizora iz prolog iskustva, odreen iskljuivo programom i konstrukcijom, povremeno potpomognut, kako to naghovetava Alan Colquhoun, inuicijom.
Ali neki kritiari novijeg vremena podveli su pod sumnju nivo sadraja koji je mogue postii kroz apstraktne forme. Drugi su se pokazali kao funkcionalisti, uprkos svojim protestima, obrazovali svoj formalni renik, zasnivajui ga uglavnom na tekuim umetnikim pravcima i na industrijskom vernakularu. Kasniji sledbenici, pogotovo iz perioda 1960-tih i 1970-tih godina, kao na primer grupa Archigram, uz sline proteste su se okrenuli pop umetnosti i svemirskoj industriji. Meutim, veina kritiara do danas je omalovaavala stalno prisutnu ikonologiju popularne komercijalne umetnosti, ubeivaki usmerenu heraldiku koja ispunjava nae okruje. A njihova teorija o opoganjenju simbolike arhitekture u eklekticizmu devetnaestog veka uinila ih je slepim prema vrednosti predstavne arhitekture, kao to su na primer, oglasi du auto puteva. ARHITEKTURA TIPSKIH JEDINICA Naziv za arh. koje je nastala umnoavanjem jedininih tipskih elemenata ili objekata. Ovakva primena jednog tipa graevina u arh. ili urban. kompoziciji, meutim, ne mora uvek da bude monotona. Usled nepravilnosti terena i pojedinih odstupanja od standardnih proporcija, javljaju se varijacije kojima se uspostavlja ravnotea izmeu ujednaenosti i razliitosti. ARHITEKTURA U KONTEKSTU Arhitektura i kontekst, arhitektura u kontekstu, kontekstualni pristup, kontekstualizam kao stav i radna filozofija su nove duhovne orijentacije u arhitekturi i urbanizmu. Tekoa i lepota ove tematike je u njenoj dvojnosti, dvosmislenosti, ambigvitetu, prema reima Roberta Venturija. Jer, odnos prema datoj fizikoj okolini, naroito jednom naselju, ulici, trgu, susedstvu, ve istorijskog prostora u kome je bar nekoliko prethodnih decenija, a ponekad i stolea ve postojala odreena kulturna i graditeljska tradicija, jeste u isto vreme i slika celog naeg graditeljskog odnosa prema istoriji, jednoj od veitih i kljunih tema svakog graditeljskog stava, pa i kljua mnogih graditeljskih rezultata. Imitacija fizikog konteksta vodi nas u prenebregavanje novih slojeva kulture, novih potreba, novih konstrukcija, senzibiliteta, pa i ka negiranju bilo kakvog razvijenog i transformisanog identiteta. Potpuno odbijanje i bilo kakva relacija prema tom postojeem fizikom kontekstu vdi nas napadnim modernistikim ili tehnikim formulama (ako ve buldoer nije prethodno reio celu stvar. Onaj bezmerni duhovni prostor izmeu ova dva ekstrema i teko prihvatljiva stava je ba ono polje dejstva koje interesuje mnoge savremene teoretiare arhitekture. Za Brenta Brolina, arhitektura u kontekstu zaokupljena je pitanjima arhitektonskog stila i problemima koji su prisutni kada se uspostavlja rodovna slinost izmeu objekata koji pripadaju razliitim epohama i stilovima, a stoje jedan pored drugog. Takvo usklaivanje nije bilo od primarnog znaaja za arhitekte u prvoj polovini Xxv. Moderna arhitektonska teorija je uila arhitekte da suprotstavljaju staro i novo, pre nego da ih ine vizuelno saglasnim. ARHITEKTURA UBEIVANJA Pojam je uveo i opisao Robert Venturi u knjizi Pouke Las Vegasa. Prema njemu, saobraajna petlja i aerodrom, na primer, ostvaruju komunikaciju sa masama u pokretu, bilo da su to automobilisti ili peaci, u svrhu efikasnosti i sigurnosti. Meutim, rei i simboli mogu da budu korieni u prostoru u svrhu komercijalnog ubeivanja. Tako na primer, bliskoistoni bazar nema nikakvih natpisa; potez je praktino sav u natpisima. Kod bazara komunikacija se ostvaruje kroz blizinu. Du njegovih uzanih
prolaza, kupci mogu da opipaju i omiriu robu, a prodavac primenjuje neposredno usmeno ubeivanje. U uskim ulicama srednjovekovnog grada, iako se pojavljuju natpisi, ubeivanje se uglavnom vri preko izgleda i mirisa, na pr. pravih kolaa kroz vrata i prozore pekare. Na glavnoj ulici savremenog grada, izlozi za peake du trotoara i spoljni natpisi upravni na kolovoz za automobiliste gotovo podjednako dominiraju scenom. ARHITEKTURA VISOKOG DIZAJNA Uenje od popularne kulture ne uklanja arhitektu sa njegovog ili njenog poloaja u visokoj kulturi. Ali ono moe da promeni visoku kulturu kako bi je uinilo punijom razumevanja prema tekuim potrebama i problemima. Zato to visoka kultura i njeni kultisti imaju mo, ini nam se da arhitektura ljudi, onakva kakvu je oni sami ele (a ne kako je neki arhitektaodluio da je oveku potrebno), nema mnogo anse protiv tzv. velikih projekata (gradske obnove) dok ne bude visila u akademiji i stoga bude prihvatljiva onima koji donose odluke. Pomaganje da se ovo desi je deo uloge arhitekte visokog dizajna kojem se ne moze prigovoriti; uz moralni prevrat kroz ironiju i primenu ale da bi se dolo do zbilje, on pruza oruzja umetnicima neautoritarnog temperamenta u drutvenim situacijama koje im nisu po volji. ARHITEKTURA, ARHITEKTONSKA DELATNOST Arhitektonska delatnost predstavlja umee izgradnje gradjevina sa svrhom stvaranja unutranjih organizovanih prostora namenjenih najrazliitijim potrebama ovekovog ivota i njegove aktivnosti. U skladu sa tim osnovni elementi arhitekture su: definisani unutranji arhitektonski prostor, namenjen odredjenoj svrski (stanovanju, radu, kretanju, odmoru, kulturnom ivotu, meditaciji, sahranjivanju itd.), iarhitektonsko telo, koje svojom konstruktivnom komponentom ostvaruje i zatiuje spomenuti unutranji arhitektosnki prostor, a svojom kompoziciono-oblikovanom komponentom uskladjuje pojedine konstruktivne elemente (volumene, zidove, stubove,otvore itd.) te ih povezuje u harmoninu celinu. Celovita arhitektonska kreacija sastoji se od reenja dveju osnovnih grupa komponenata, od kojih je jedna tehnike prostorno-konstruktivne prirode, a druga je idejne i emotivne prostorno-doivljajne i oblikovno-doivljajne naravi. Prva komponenta, koja odredjuje lokaciju i orijentaciju, organizuje i povezuje prostore te definie kvantitete (veliine prostora, dimenzije konstrukcije), materijal, konstrukciju itd., reava se na temelju analize funkcije objekta i statike stabilnosti konstrukcije. Ovu analizu sprovodi autor na osnovu spoznaje zakonitosti u nizu drutvenih, prirodnih i tehnikih nauka, kao to su nauka o razvoju i organizaciji ljudskog drutva, biologija, statistika, nauka o projektovanju, nauka o konstrukcijama, nauka o vrstoi materijala, statika i mnoge druge. Druga komponenta, koja ostvaruje snagu izraza i harmonije, profil ili jo vie fizionomiju odredjenog objekta, komponenta u vrednosti koje se odraavaju idejnost i emotivnost, tenje i uvstva jedne odredjene epohe drutvenog razvoja na odredjenom tlu i unutar odredjene etiniko-politike celine, nastaje kao stvaralaki umetniki odraz specifino spoznate objektivne ivotne stvarnosti, reen na podlozi kreatorovih linih idejnih i emotivnih kvaliteta, a intenziviran dometom njegove stvaralake snage interpretiranja. Reavanje obe spomenute komponente u toku samog stvaralakom procesa mora se razvijati i sazrevati sinhrono, i obe komponente moraju u kvalitetnom ostvarenju delovati jedinstveno. U sutini su analiza i kreativna definicija na podruju arhitektonskog stvaralatva kompleksni procesi koji se temelje na dostignuima autorove naune i
umetnike spoznaje, a rezultati tog kreativnog procesa rastu do kvaliteta na bazi stvaralake snage autorova talenta. ARITMOLOKA SHEMATA Naziv za arh. oblik, formu ili uzor koji sadrzi unutar sopstvene strukture posebno znaenje koje je izraeno uz pomo brojeva. Ovo znaenje moe da bude u domenu proporcija, veliina, oblika, strukture, odnosa ili meuzavisnosti. ARTIKULACIJA (engl. articulation) Arhitektonska kompozicija u kojoj su elementi i delovi gradjevine predstavljeni ili izraeni logino, jasno i konsistetno, sa jasnim mestima spajanja. ARTIKULACIJA U ARHITEKTURI Kako bi nali zamenu za ukras i eksplicitni simbolizam, arhitekti Moderne pribegavaju izobliavanju i prekomernojartikulaciji. Upadljiva izoblienja u velikoj razmeri i osetljiva artikulacija u maloj razmeri stvaraju ekspresionizam, koji je esto bez znaenja i irelevantan, arhitektonska melodrama u kojoj biti progresivan znai izgledati ekstravagantno. Robert Venturi sa jedne strane, razmatra sve one stambene, graanske i institucionalne zgrade ije su tanane sloenosti (stepenovane terase, harmonika preseci ili osnove i izgledi, konzolni bazilikalni krovovi, izbrazdane teksture i kontrafori ili potporni luci) skoro ravne grubom izobliavanju jednog kioska za hamburgere, ali im nedostaje komercijalni sadrzaj i zabavna okolina koji opravdavaju upadljivost njegove arhitekture. S druge strane, on analizira osetljivo artikulisane konstruktivne okvire i ispuste koji moduliraju fasadu, definiu unutranje prostore ili odrazavaju varijacije u sadrzaju. Ove uurbane izboine i suptilna udubljenja napravljena su radi razmere, ritma i punoe, ali su isto toliko beznaajna i besmislena kao i bareljef pilastera renesansne palate (na koji lie). Prema Venturiju, artikulisana arhitektura je danas kao menuet u diskoteci, jer, mozda u kontekstu kakofonije naeg stvarnog pejsaza, postajemo nestrpljivi prema bilo kakvom arhitektonskom detalju. Nadalje, osetljiva arh. je skup luksuz kojeg je bolje eliminisati, a arhitekta danas ne moze sebi dopustiti previe bukvalan spoj izmeu forme i privremenih funkcija. Ukratko, dok su dananji oblici previe napadni u odnosu na svoju funkciju u okolini, dananji su detalji previe osetljivi u odnosu na ton te iste okoline. Meutim, u drugoj krajnosti, postoji individualna potreba za intimnou i detaljima, kojoj dizajn Moderne nije izaao u susret. ARTIZAM, TEHNIKI (lat. ars umetnost), virtuozno savladavanje tehnikih i formalnih elemenata, primena rafiniranih i rutiniranih izraajnih sredstava, kojom se esto prikriva nedostatak invencije i individualnog stvaralakog izraza. ASANACIJA Naziv za postupak u arhitekturi ili urbanizmu, tokom kojeg se vri povraaj izgubljenih konstruktivnih ili funkcionalnih karakteristika jednog arhitektonskog objekta ili jedne uraben strukture. Konstruktivna asanacija predstavlja ponovno uspostavljanje izgubljenih konstruktivnih karakteristika jednog arhitektonskog objekta. Funkcionalna asanacija predstavlja povratak prethodnih funkcionlanih karakteristika jednog objekta ili urabane celine. Urbana asanacija ini povratak ili uspostavljanje novih prostorno-urbanih karakteristika jedne urbane strukture.
ASIMETRIJA (gr. asummetria asymmetria nesklad, nesrazmera engl. asymmetry). Nije identino sa obe strane centralne ose. Suprotnost simetriji, t. j. nejednak odnos koliina (kvantiteta), odnosno oblika obzirom na obostrani smetaj oko jedne osovine ili take. U arh. se koristi radi postizanja posebnog ritma, oivljavanja masa ili povrina. Asimetrija po sebi ne znai negaciju formalno shvaene celovitosti deloa. Ona mora proisticati iz karaktera i sklopa prostornih elemenata koji sudeluju u formiranju kompozicije kao prostorne koncepcije dela. Asimetrija odraava sloenost i raznovrsnost programa, ona naputa statinost i zatvorenost oblika i unosi vie bogatstva u odnose izmeu delova i celine. ASIMILACIJA U ARHITEKTURI Pojam se odnosi na delovanje ovekovog organizma u prostoru na okolne stvari, nasuprot akomodaciji koja predstavlja menjanje samog oveka i njegovih osobina, u skladu sa prostorom i sredinom u kojoj se nalazi. ATRIBUCIJA, ARHITEKTONSKA (lat. attribuere dodavati, pridavati) U arh. pripisivanje nekog dela odr. epohi, stilu, koli, arhitekti, na osnovi izrazitih umetnikih karakteristika samog dela ili na osnovu istorijskih podataka. A. esto moe biti nepouzdana. ATRIBUT (lat. attributum pridodano, pridodeljeno, pripisano engl. attribute). 1. U optem znaenju svojstvo, odlika. U arh. objekat ili predmet koji obeleava neko lice ili pojam i slui kao znak raspoznavanja. 2. Simboliki objekat koji se koriistio da oznai, identifikuje odreenog sveca ili boanstvo. 3. Atributi u arhitekturi predstavljaju svojstva elemenata sistema, osobine okoje nam omoguavaju da ih identifikujemo i razlikujemo. Svojstva elemenata mogu se uzimati i iskazivati sa raznih vidova (fizikih, hemijskih, supstancijalnih, funkcionalnih, ekonomskih i dr.) to je u zavisnosti od interesa istraivanja, posmatranja i prirode zadataka koje smo postavili. Analizirati neki sistem znai polagati rauna o njegovom unutranjem funkcionisanju, tj. o funkciji koju svaki element ima u svom sistemu, navodi Levi-Stross. Promenom koncepcije menjaju se i atributi, tj. svojstva elemenata se uzimaju prema krirterijumima zadatka. Iste strukture elemenata u razliitim sistemima u kompozicijama dobijaju osobene i odgovarajue atribute zbog ega oni utiu na kvalitativnu stranu sistema. ATRIBUT U ARHITEKTURI Objekat koji izraava autoritet ili karakter linosti (mitoloke i dr.) ili boanstva, a koji se upotrebljava da sugerie namenu i upotrebu jedne gradjevine. Tako na primer, lira areprezentuje Apolona, golub Veneru, trozubac Neptuna i dr. Tako, lire pronalazimo u koncertnim dvoranama a trozupce na gradjevinama i objektima koji su imali veze sa moreplovstvom. AUTODIDAKT (gr. autoz autos sam i didaktoz didaktos koji ui), ovek, posebno arhitekt koji je stekao znanje, izuio vetinu, uputio se u umetnost ili nauku samostalnim studijama, bez pomoi kola i uitelja. Mnogi veliki arhitekti bili su autodidakti.
AUTOHTONA ARHITEKTURA originalna arh., nastala na odreenom tlu bez stranog uticaja. A.a. pripada narodnoj kulturi, proizaloj i vezanoj za razvoj iz daleke prolosti. AUTOMATIZACIJA U ARHITEKTURI Predstavlja uvoenje u ciklus industrijske proizvodnje mehanikih organizama sposobnih da vre prilino sloene radnje uenja, kontrole, izbora, zamenjujui ljudski rad i onda kad on zalazi u oblasti intelekta. Drutveni odjeci a. bili su predmet studija i razmatranja, optimistikih ili ak onih apokaliptikih shvatanja, istiui prolazni i nesigurni karakter sadanjih proizvodnih metoda i otvarajui nove iznenaujue perspektive u oblasti rada. Na kratke staze, a. znai i oslobaanje velike mase radnika i raanje one alarmantne pojave koja je definisana kao tehnoloka nezaposlenost. Pojava a., svedena na svoje prave dimenzije fenomena koji se postepeno moe kontrolisati pomou politikog prisustva oveka, upotpunosti obuzima i vokaciju arhitektonske i urbanistike kulture, kako iz potrebe za optim planiranjem, tako i zbog novih problema koji se nameu. U vezi sa uticajem koji a. moe da ima na proizvodna sredstva i na oblik proizvoda, govorilo se o potrebi za jednim ogromnim redesignom u kojem e odluujuu ulogu imati estetska taka gledita. Ali pored toga poveanje produktivnosti gra. industrije otvara nove operativne horizonte. AUTOMATIZAM U ARHITEKTURI 1. U smislu procesa arh. stvaranja, predstavlja autonatsko, nesvesno korienje odreenih arhitektonskih formi da bi se dobila popuno nova, nepoznata arhitektonska kompozicija. A. u projektovanju se primenjuje poput automatizma u crtanju, kada se pojedine forme izdvajaju iz nesvesnog bia stvaraoca. 2. U savremenoj proizvodnji arh. objekata, automatizam je ponekad predstavljen u smislu estog ponavljanja i prenoenja arh. elemenata, to rezultuje banalnou i neinventivnou oblika. 3. Pojam se ponekad pogreno koristi da bi se objasnio automatski proces proizvodnje arh. elemenata. 4. Kod savremenih arh. objekata, automatizam predstavlja sistem njihovog automatskog funkcionisanja i kontrole njihovih funkcija. AUTONOMNA ARHITEKTURA Naziv za arh. objekte ili delove arh. objekata koji funkcioniu sami za sebe, izdvojeni iz celine arh. kompozicije. AUTORITARNA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu snanih arhitektonskih stilova, koja je uticala na opti arhitektonski stav jednog vremena, kao i na dalji razvoj arhitekture uopte. AUTORSKO PRAVO, iskljuivo pravo autora da moe moralno i ekonomski iskoriavati svoje duhovne tvorevine. AVANGARDA, ARHITEKTONSKA Naziv se koristi da bi predstavio i naznaio prethodnicu jednog arhitektonskog pokreta ili stila. Arhitektonsku avangardu predstavljaju pojedinci ili grupe koje po prvi put donose odredjene nove ideje i nove stavove u arhitektonskoj teroriji i praksi. Znaajni avangardistiki pokreti u istoriji arhitekture bili su svakako humanizam i
renesansa, ruski konstruktivizam, pokret moderne arhitekture ili prethodnih decenija post moderna arhitektura. U osnovi, svaki novi pokret predstavlja u izvesnom smilu avangardu.
B
BALANS U ARHITEKTURI, RAVNOTEA U ARHITEKTURI Utisak uravnoteenosti u arhitektonskoj kompoziciji. Da bi se takav utisak ostvario, arhitektonske forme se oblikuju oko centralne ose axis. Ravnotea masa se postie kompozicijom raznih elemenata, kao to su: 1. udaljavanje ili pribliavanje masa centralnoj osi; 2. svetliji ili tamniji kolorit forme koji daje isti efekat. BANALNA ARHITEKTURA Predstavlja arhitekturu bez originalnosti, bez duha, manje vredno ili umetniki bezvredno arhitektonsko delo. Pojam esto obuhvata tzv. tekuu graditeljsku proizvodnju, lienu oznake kvalitetne arhitekture sa velikim A. ali koja predstavlja vezno tkivo savremenog grada, ili bolje reeno, sastavni element urbanih periferija. Pored ovog kvantiteta bez kvaliteta i u direktnom odnosu s njim, istie se proizvodnja vidljivih referenci koja preko primarne strukture urbanog tkiva razastire svoju gustu mreu neophodnih znakova kako bi se to tkivo koristilo i u njemu ivelo:radi se o mnotvu intervencija razliitog opsega, od unutranjeg ureenja do opremanja ulica, obeleavanja prodajnih mesta i dr. BAZA INFORMACIJA Svaki arhitektonski objekat predstavlja odredjenu bazu informacija, znakova, simbola, koji ga odredjuju i definiu u prostoru i vremenu. Na osnovu ovih informacija moemo da saznamo: vreme gradnje, stil gradnjen objekta, socioloki milje u kojem je nastako, kulturni i istorijski kontekst, nivo tehnikog znanja koji je postojao u periodu izgradnje objekta, nain ivota u periodu gradnje objekta i dr. Izvan konteksta jednog arhitektonskog objekta, u arhitekturi kao disciplini, bazu informacija ine: pisani izvori, istorijski primeri, savremeni primeri, komparativni izvori. BESKONANI PROSTOR Beskonani prostor ima beskonane domaaje, pa se u tom beskonanom domaaju slavi beskonani in postojanja, pisao je Giordano Bruno u prvom dijalogu svog De Linfinito, universo e mondi. Kult beskonanog, daljine, relativnosti prostora objedinjuje, kao razliite reakcije na neku zajedniku emociju, mnoga inae razliita dostignua velikana italijanskog baroka. U ukrasnom slikarstvu, oseanje beskonanog sugerira naputanje strukture uramljenih slika i iluzornog ujedinjavanja slikanog i arhitektonskog prostora dvorana. To se najpre ostvaruje u vetim perspektiviziranim konstrukcijama slika, gde transparentni arhitektonski okvir koji proputa prostor dolazi u sukob s grupama figura koje ga koriste kao prvi plan koji naglaava iluziju dubine. U arhitekturi, oseanje beskonanog svedeno je na fragment graevinske epizode postupkom drukijim od onoga koji primenjuje likovna umetnost: pre svega preko krivine, igre s perspektivom i mehanizma proporcija. Kad se ugib fasade, koja je shvaena kao
urbanistika kulisa, po prvi put pojavio na crkvi Sv. Luke Pietra da Cortone, krivina je nastala iz problema organskog povezivanja enterijera i eksterijera. Meutim, kada krivina, kao u S. Agnese i S. Carlino, direktno izbija u gradski prostor, njena snaga zahvata okolni prostor i ona postaje otvoreni fragment stalnog osciliranja, taka u kojoj se otkriva prava priroda prostora kao kretanja i dogaanja. Emotivna indukcija beskonanog postignuta je tako to su, uz arhitektonske okvire komponovane prema maniristikim emama, postavljanjem u prostor ivih figura u slobodnim pozama shvaene kao preobraaji apstraktnih delova ili kao prava privienja, naroito u proeljima zgrada ispunjenim bakljama, aneoskim trubama, apstraktnim simbolima uronjenim u svetlost do te mere da ih ona ini laganijim. Drugo bitno sredstvo za postizanje istog cilja je centralna projekcija upotrebljena u iluzionistikom smislu. Tako kupole baroknih crkava u kojima se iza sheme sa zrakasto postavljenim rebrima probija kasetirana forma u obliku mreze zvezdastih okaca, jasno predstavlja novo tumaenje simbolikih vrednosti kupole kao slike neba, dok sama proporcijalna postavka graevine, koja nas tera da je gledamo u neprirodnom poloaju, kao da s retorskom efikasnou stvara oseanje obrnute vrtoglavice. BIHEVIORIZAM U ARHITEKTURI V. Stanovanje, psihologija stanovanja. Bihevioristika kola u arhitekturi zasniva psihologiju pre svega stanovanja gotovo iskljuivo na opaanju i merenju objektivnog ponaanja (behavior) stanovnika u razliitim uslovima okoline. BIOLOKI PROSTOR Naziv za prostor vrtova, zeleni pojas ili povrine pod obradivim zemljitem. Nasuprot b.p. prostoji drutveni prostor, koji ine mesta za okupljanje. BIOMORFIZAM Predstavlja metod arh. projektovanja ili dizajniranja predmeta koji imitiraju predstavu zivih bia. BIOMORFNA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja je zasnovana na prirodnim oblicima kao uzoru za stvaranje novih arhitektonskih formi. BIOMORFNE FORME Naziv za arh oblike, kao i uopte oblike u prirodi koji imaju karakteristike geometrijske i druge strukture grae biljaka. Biomorfne forme su na pr. osnove graevine u obliku geometrije lista, godova stabla drveta. U urbanizmu, b.f. su prisutne kod grozdaste urban. strukture, elijaste strukture, saaste strukture, granaste i dr. BIOPATOGEN PROSTOR Patogen prostor predstavlja antipod tenjama graditelja da ostvare ideal zdrave sredine. Biopatogen prostor je pojava koja se javlja esto kao posledica prenastanjenosti, prevelike gustine naseljenosti jednog podruja. U konstruktivnom smislu biopatogen prostor nastaje upotrebom bioloki tetnih, nezdravih materijala. Ispitivanja su pokazala da su u savremenoj arhitekturi u upotrebi materijali sa tetnim dejstvom po organizam ljudi. Tako naprimer, azbestno cementne ploice imaju kancerogeno dejstvo, isto vai za pojedine vrste gradjevinskih lepkova, izolacionih materijala i drugih sredstava. Savremeni standardi onemoguuju ili organiavaju upotrebu ovakvih materijala i favorizuju povratak bioloki zdravih materijala.
Prouavanjem biopatogenog prostora bave se mnogi pokreti i uenja. Naroito karakteristino uenje je kinesko feng-ui, koje uspostavlja zakonitosti prostorne organizacije prema sebi svojstvenim principima. BIOTEHNIKA ARHITEKTONSKA STRUKTURA Arhitektonska struktura, najee je to elijasta struktura, koja je zasnovana na biolokim uzorima u prirodi i komparacijama prirodnih i sintetikih struktura. BIT MAPPING (engl. izrada mape bajtova) Naziv za proces kod kompjuterskog dizajna (computer aided design), u kojem se gruba slika pretvara u (meku) digitalnu formu pogodnu za pohranjivanje i naknadno korienje putem kompjutera. BIZONALAN (l. bi-, gr. zwnh pojas, oblast) Podeljen na dve zone, koji se sastoji od dve zone. BLIZANAKI FENOMEN U ARHITEKTURI Naziv za fenomen u arh., posebno u savremenoj arh. gde arh. objekti istovremeno sadre suprotnosti svojih svojstava ili suprotne karakteristike koje funkcioniu istovremeno. est primer t. pronalazimo u arh. sloenih sistema Aldo van Eycka, gde svaka zasebna jedinica sadri odreeni stepen autonomnosti, a istovremeno veliki stepen multivalentnosti, nasuprot generalnom trendu univalentnosti forme, apstraktnom, neutralnom prostoru. BLOK, OSNOVNO ZNAENJE POJMA 1. U arhitektonskom smislu, naziv za izdvojenu funkcionlanu celinu jednog arhitektonskog objekta. Takodje, moe da bude i izdvojena tehnoloka celina: kuhinjsku blok, spavai blok i sl. Kod veih objekata to je na primer: restoranski blok, sportsko-rekreacioni blok i sl. 2. U konstruktivnom smislu blok je osnovni konstruktivni element za gradnju: opekarski blok, kameni blok i sl. 3. U urbanizmu blok predstavlja karakteristinu, zasebnu urbanu celinu: blok kua, stambeni blok, poslovni blok i dr. V. Kvart BLOK, URBANI BLOK U klasinoj koncepciji grada pojavljuje se urbani blok kao prostor za izgradnju omeen ulicama sa etiri (eventualno i tri) strane. On se kao stambeni blok pojavljuje rano, a u rimskoj insuli dobija u ivinoj izgradnji svoj klasian oblik, koji se sauvao u malom bloku od naeg veka. Blok izgraen u ivinoj izgradnji postaje, u mrei ortogonalnog ili bilo kakvog drugog sistema mree ulica, skoro iskljuivi oblik u izgradnji urbanog tkiva. Kako stambeni blok nije istovremeno predstavljao jedinstvo vlasnitva, tj. bio sastavljen od jednog broja individualnih parcela, to su graevinski propisi bili oni koji su regulisali jedinstveni pristup rubnoj izgradnji - odreivanjem regulacione linije, visine izgradnje, dubine izgradnje i dr. I tako dok je jezgro - sredite bloka bilo razdvojeno u pojedinana privatna vlasnitva, neke funkcije zajednitva reavale su se prizemnim delovima zgrada ili u pojedinim zgradama bloka, a neke van ovih. U takvoj koncepciji su ulica ili trg bili mesta koja su povezivala zajednike sadraje i oblik
grupisanja (ulica). Naglo poveanje saobraaja i motorizacija sve vie utie na diferencijaciju saovraajnih tokova, a to ujedno doprinosi odreenoj izolaciji blokova i zajednikih sadraja izmeu njih. Karakteristian je zatvoreni blok, kod kojeg uoavamo tri faze izgradnje od kojih je prva nastala izgradnjom stambenih objekata ivicom bloka i zatvaranja prostora, druga izgradnjom sekundarnih objekata u dvoritima ulinih zgrada i trea faza koja je ukljuila izgradnju objekata javnog karaktera. Drugi nain izgradnje zatvorenog stambenog bloka predstavlja simultanu izgradnju bloka kao jedinstvenog poduhvata kod kojega njegova unutranjost kao zelena povrina slui za igru dece i rekreaciju i predstavlja rezervoar istog vazduha. Ovakva izgradnja omoguena novim socijalnim tendencijama, menja karakter bloka, ograniava njegove dimenzije i ostaje prvenstveno kao poetni stepen grupisanja stanova sa ogranienim sadrajima zajednitva. Potrebe za povezivanjem esto ogromnih razdaljina kao posledice naglog rasta i irenja gradova doprinele su poveanju intenziteta saobraaja. Urbani klasini blok koji je predstavljen u stvorenom jezgru grada trai rekonstrukciju i prilagoavanje jezgra radi postizanja sinteze zajednitva, a za proirene delove grada on se sve vie otvara i pretvara u naselja, povezana dobrim komunikacijama sa jezgrom i meusobno. Do prvog otvaranja bloka dolo je pod uticajem stroge podele na etiri zone funkcionalnog urbanizma (stanovanje, rad, odmor, saobraaj) pri emu su funkcije zajednitva u stambenom bloku bile u stvari zapostavljene, a stvaranje to boljih higijenskih uslova i povezivanje sa prirodom postalo je vaznije. Ovaj prilaz otvorenom bloku pokazao se nedovoljnim kada je bila u pitanju vea grupacija jer, u njima se raaju potrebe za nekim viim oblicima ireg zajednitva, nego to su to neposredni susedski kontakti, igra dece i sl., kao to su: snabdevanje, kultura, sport, drutveni odnosi, kolovanje i dr. To je i dovelo do koncepta jedinice susedstva, znai jedinice koja se identifikuje sa stambenim naseljem kao viim nivoom grupisanja na putu u razvijenu urbanu strukturu. BLOKOVSKE GRUPACIJE Grupacije zgrada su uslovljene oblikom graevinskih blokova, parcelacijom i zahtevima insolacije. Nain postavljanja zgrada uslovljava detaljnu razradu parcelacije kompleksa sa dispozicijom objekata. Individualne porodine i dvojne zgrade po svom poloaju mogu da budu postavljene ili prema utvrenoj graevinskoj liniji ili u slobodnoj koncepciji. Poloaj porodinih zgrada prema graevinskoj liniji mahom je paralelan regulacionoj liniji za ogradu, ali razmak ovih dveju linija u blokovskoj izgradnji omeenoj stambenim ulicama ne mora uvek biti isti. Higijenski uslovi, insolacija i koncepcija reenja mogu ove razmake regulisati prema uslovima pojedinih zahteva. Kod pravilne blokovske grupacije zgrada prema regulacionoj liniji za zgradu odnosno pri postavljanju objekata po regulacionoj graevinskoj liniji, ovi mogu biti postavljeni blie regulacionoj liniji za ogradu ili blie zaelju parcele. Dispozicija zgradau kompoziciji reavanja ureenja blokovske grupacije ili kod izgradnje ulica, moe imati i kombinovane poloaje paralelne ulici, tako da su sa jedne strane zgrade blie ulici, i obratno sa druge strane blie zaelju. BOJA (engl. colour, amer. color,, franc. couleur, nem. Farbe, pan. color, ital. colore, rus. cvet) 1. Oseaj, koji u oku izaziva svetlost emitovana od nekog izvora ili reflektovana od povrine nekog tela. B. je fizika osobina svetlosti, odreen afrekvencijom titraja svetla,
izazvanih impulsom izvora svetlosti. Raznovrsne frekvencije svetlosti daju u ovekovom vidnom organu utiske razliitih boja.. Rastavljanjem suneve bele svetlosti, koja sadri talase svih vidljivih frekvencija u neprekidnom spektru, kroz prizmu, dobija se niz arenih spektralnih - boja. Prema stepenu prelamanja reaju se te homogene (monohromatske) boje: crveno, narandasto, uto, utozeleno, zeleno, plavozeleno, cijanovo plavo, indigo i ljubiasto. To je 9 glavnih boja spektra, a meu njima su postepeni prelazi. Ljudsko oko diferencira u celom spektru oko 150 raznovrsnih nijansi boja (razliitih frekvencija titraja svetlosti), dok najbilje opaa razlike u nijansama u srednjem delu spektra (od ute, preko zelene do plave boje). Normalno oveije oko apercipira oseaj boje slaganjem triju osnovnih oseaja: plave, zelene i crvene boje (trihromatinost), nepotpuno razvijeno oko prima oseaje dveju boja (dihromatiNost), a oko, koje razlikuje samo razlike svetla i tame u jednoj boji, fizioloki predstavlja daltonizam, slepou za boje (monohromatinost). U irem smislu razlikuju se arene boje (9 osnovnih boja spektra) i nearene boje (crno, belo i sivo; ono zavisi od raznih stepena meanja crne i bele boje). Belo telo reflektuje sve zrake bele boje a crno upija (apsorbuje) sve zrake, koje na njega padaju. arene boje imaju, za razliku od nearenih, svoj ton. Ako se u spektru iza ljubiaste boje ukljui grimizna, zatvara se preko crvene boje krug boja. Boje, koje fizikim meanjem daju belu boju, komplementarne su boje(crveno-zelenoplavo, narandasto-plavo, uto-ljubiasto. Meanjem glavnih boja dobijaju se razni tonovi, koji se zovu meane boje (aditivne boje). Meane boje nastaju, kad raznobojni zraci istovremeno i zajedno deluju na oko. Suptraktivna boja nastaje kad se kroz vie obojenih naslaga (filtera) izuzimaju trake pojedinih boja iz zajednike svetlosti. Tako ostaju konano samo one boje, koje su prole kroz sve obojene naslage (filtriranje). Da bi se dolo do jedinstvenog redosleda i nomenklature boja, pokualo se u mnogo navrata da se srede boje u sisteme. Prve takve pokuaje izvrio je I. Newton. Meanje boje istrazuje kao prvi T. Meyer 1745. Amaterski se problemom b. bavio J.W. Goethe (Die Farbenlehre). Od novijih sistema istie se onaj W. Ostwalda (Die Farbenlehre, I-III, 191823.), koji boje rea u kontinuirani krug. U tom krugu sudaraju se svojim osnovicama dva zamiljena konusa. U jednom su konusu poreane boje (od osnovnih boja na bazi) u rastuem intenzitetu prema nearenoj beloj boji - svetle (jasne) boje, a u drugom konusu prema nearenoj crnoj boji - tamne (zagasite) boje. arene su boje iste (na bazi zamiljenih konusa), kad nemaju u sebi ni belu ni crnu boju. 2. Materija za bojenje, koja ima svojstvo da oboji bezbojno telo; bilo koji ton ili pigment, koji se razlikuje od bele boje. Sirovine za spravljanje boja (bojil) ili pigmenata vrlo su este u prirodi; meutim, retko se nalaze u stanju, koje bi dozvoljavalo njihovu direktnu upotrebu za bojenje. Veinom su potrebni hemijski procesi odstranjivanja nekih sastojaka iz sirovina, da bi se dobila boja. esto se pigmenti dobijaju od materija, koje u svojem osnovnom stanju ne pokazuju boju, koja se od njih proizvodi (na pr. katran). Prirodne boje dobijaju se od minerala, biljaka ili zivotinja. Mineralne boje proizvode se uglavnom mlevenjem ili peenjem minerala. Te su boje anorganskog sastava, postojane, na pr. kobaltovo plavilo, sangvina, uti oker, cinober. Vetake su mineralne boje: olovno belilo, cinkovo belilo. litopon, hromovo zeleno i berlinsko plavo. Biljne (vegetabilne) boje organskog su sastava, na pr. indigo (dobija se od lia tropske biljke indiga), krapcrveno (od korena), lakmus i orseille (od liajeva), te od razliitih vrsta drveta (na pr. campeche). i zivotinjske (animalne) boje organskog su sastava. Malobrojne su, a najee se upotrebljavaju cochenille (dobija se od titaste vai) i grimiz (skerlet, purpur; od koljke).
BOJA PREDMETA Bojom je natopljeno sve to nas okruzuje. Boja permanentno zrai i u oveku stvara vrlo slozena raspolozenja, utiske i reakcije. Time je i odreena njena uloga i znaaj u organizaciji arhitektonskih prostora. Boja predstavlja slozen kvalitet povrine jednog predmeta. Pored standardnih dimenzija boja kao to su: otvorenost, nijansa i zasienost, sa psiholokog stanovita kao posebno znaajne za vienje predmeta predstavljaju mogunosti i naini na koje se boje javljaju. Ako jednu boju posmatramo pod uobiajenim uslovima, onda se radi o povrinskoj boji. Ova ista boja, posmatrana u drukijim svetlosnim uslovima (kroz otvor, polutama i sl.), uklanja konture predmeta i deluje manje materijalno, magliasto. Voluminoznost boje se javlja kod posmatranja neba ili magle. Luminozne, svetlee boje imaju poseban znaaj u vizuelnim komunikacijama i dizajnu. Ovde predmet deluje svetlo, mada u sutini on samo reflektuje svetlost. Boja moe da privlai i odbija, greje ili hladi, smiruje ili uznemirava. podstie, drai, hrabri ili alosti. Prema Davidu Katzu: boja je, pre nego oblik, u bliskom odnosu prema emocijama. - Svako u sebi, bar tako kau neuropsiholozi, nosi boju svoje linosti. Boje esto oznaavaju razne kategorije ovekovih simbola. Nauka o bojama zalazi u sfere same psihe linosti istraujui njene skrivene tokove. U takozvanom krugu boja najslikovitije je data shema osnovnih svojstava pojedinih boja i njhov uzajamni odnos. Ovde se boje grupiu u simboliki podeljene kategorije tamnih i svetlih, aktivnih i pasivnih, toplih i hladnih, lakih i tekih itd. Interesantna je studija psiholokih svojstava boja. Prema njoj pojedine boje simboliu razna stanja duha, karaktera i mentaliteta oveka. Tako na primer: crvena boja simbolie strast; to je boja hrabrih, angaovanih linosti punih emocija. Crveno stimulie optu aktivnost, puls, apetit, opte raspolozenje...Zuta boja simbolie zivotni optimizam. To je boja idealista i entuzijasta. Ona podstie matu. Plava boja je simbol nenosti. To je boja oseajnih linosti. Plava boja smiruje i razvija intimna raspoloenja. Zelena boja je simbol umerenosti. To je boja ozbiljnih i realnih linosti. Zeleno smiruje strasti i deluje kreativno. Ljubiasta boja odraava vedrinu duha, narandasta dostojanstvo, bela je simbol neposrednosti i jedinstva, a crna boja predstavlja ekstremnost. Prema Birrenu Faberu psihologija boja se direktno odnosi na injenicu da se vizuelni i fizioloki procesi aktiviraju toplim (tvrdim) bojama i priguuju hladnim (mekim) bojama. Eto gde i kako ovek stie svoja zapaanja o boji - iz reakcije svoga tela, reakcije koju podbada fantazija. Ali, po Birrenu, takoe, na primer, crvena boja sugerie oblik kvadrata, kocke, pa se i primenjuje za otre uglove i strukturalne planove. Narandasta sugeriepravougaonik, uta oblik trougla ili piramide, zelena oblik heksagona ili ikosaedra, plava oblik lopte, pa se i ne preporuuje za uglaste predmete, itd. Sa stanovita praktine primene u arhitekturi, bija je od posebnog znaaja za arhitektu projektanta. Bojom se mora operisati vrlo obazrivo i znalaki. Potencijali boje mogu biti korisno iskorieni ili zloupotrebljeni. Bojom se prostor moe oplemeniti ili razoriti. Ako uopte moe biti rei o nekim pravilima primene boje u arhitekturi, onda bi se valjalo zadrati na nekoliko praktinih iskustava u njenoj primeni koja bi mogla koristiti. Enterijer mnogo radije pozdravlja prisustvo boja od eksterijera, gde se u prirodnoj svetlosti sunca mora biti znatno obazriviji i umereniji. Ovde je uputno prepustiti prirodnim bojama materijala ulogu obogaivanja prostornih valera. Unutranji prostor moze znalakom primenom boja dobiti nove dimenzije i nova estetska i psiholoka svojstva. Poznato je, na primer, da svetle boje proiruju prostor dok ga tamne suzavaju. Crvena boja priblizava povrine, plava ih udaljava. Harmonija boja je posebna zakonitost koju treba takoe uzeti u obzir.
U novije vreme se najvie upotrebljavaju vetake boje, vrlo slozena jedinjenja s grupom CO2. Njihova proizvodnja zahteva dugotrajan hemijski proces u fabrikama (dobrim delom na osnovu ekstrakcije smole iz kamenog uglja - smolaste boje, anilinske boje). U toku analize i simteze razliitih jedinjenja dobijaju se mnogi nuzproizvodi, koji se najee upotrebljavaju u farmaceutskoj i fotografskoj industriji. Najbogatija je grupa azopigmenata, koji sadrze - N=N - grupu; zatim nitropigmenti (pikrinska kiselina, naftol-zuto); trifenilmetanski pigmenti (fuksin, rozin); indigoidni pigmenti (vetaki indigo); sulfokiselinski pigmenti(hidron-modro); antrahinonski pigmenti (alizarin) i azinski pigmenti (safranin, metilensko plavo). Tehniki se boje dele po svom delovanju na raznovrsne materijale, koji se njima boje - na kisele, bazne, moilne, direktne, redukcione i boje graene na vlaknu. BOKS PROSTOR (Arh.). Manji prostor odeljen pregradom od ostalih u sklopu vee prostorije. Slui za razne svrhe u cilju izolovanog smetaja. Npr. kod staja, izlobenih paviljona, u mainskim i automobilskim garaama, u dejim bolnicama i sl. BOKS SKLOP, KUTIJASTI SKLOP (engl. box kutija, frame okvir, sklop), ree kutijasta ramovska konstrukcija. Vrsta armiranobetonskog konstruktivnog sistema, odnosno sklop neke graevine kutijastog oblika, kod kojeg je njeno optereenje preneto na poprene zidove. Ovakav konstruktivni sklop je pogodan samo za graevine koje sadre ponavljajue nizove relativno malih prostornih jedinica (elija), kao to su stambene ili hotelske jedinice. B.s. se ponekad naziva i unakrsna zidna konstrukcija (engl.cross wall). BRAIN WASH ARHITEKTURA (engl. ispiranje mozga) Naziv za arhitekturu koja je nastala kao proizvod brain wash metode kada se iz svesti jednog arhitekte namerno odstranjuju svi prethodni uricaji i tradicija a zatim se, sa takve osnove zainje nova arh. ideja. B.w.a. je prisutna kod mnogih stilskih prekretnica u arh., ponajvie je sreemo u arh. futurizmu. BRANDING (engl. brand ig, trgovaki znak) Naziv za proces putem kojeg se jednom proizvodu pridodaju informacije o njegovom znaenju i vrednosti kroz formu pakovanja i marketinga. B. sadrzi davanje jednom proizvodu karakteristinog imena i njegovo reklamiranje, odnosno reklamnu kampanju. Uspeno odabran i sproveden b. daje jednom proizvodu prednost u odnosu n druge proizvode iste vrste i kvaliteta, jer informacija koju pruza b. snaznije deluje na kupce u odnosu na druge proizvode i kupci se lake odluuju da ih kupe. B. takoe istie identitet jednog proizvoda, stvarajui iroko polje njegovih korisnika, esto predstavljajui ivotni stil jedne ciljne grupe korisnika proizvoda. BUILT FORM (engl. izgraena forma) Analogija koja se izvodi izmeu prirodnih oblika, onih koji se javljaju u prirodi i oblika koji podraavaju prirodnu strukturu ali su nastali racionalim delanjem arhitekte. Racionalisti su odvajali arh. formu od prirodne, dajui joj karakteristike jasnoe, preciznosti, samosvesnosti (Christopher Alexander, Thomas Maldonado, Bruce Archer), dok su estetiari smatrali da je estetika oblika sadrana u prirodi i da ona mora da reflektuje prirodu (DArcy Thompson).
C
CAD Naziv za najrasprostranjeniji program za kompjutersko crtanje. U arhitekturi, ovaj program je potisnuo klasino arhitektonsko crtanje upotrebom tua i pera. Program je razvijen u SAD, 80-tih godina i neprestano se unapredjuje, pratei potrebe i zahteve savremenog arhitektonskog izraavanja. CAPRICCIO, CAPRICE (ital. hir; franc. caprice; lat. capra koza), delo obeleeno hirovitou, kao to su hirovite kozje kretnje i skokovi. U lik. umetnostima, ostvarenje spontano, potpuno slobodno, plod momentalnog raspoloenja i razigrane mate. Improvizacija, koje se ne podvrgava pravilima i uobiajenim konvencijama, redovno skica manjih razmera.Pod nazivom Capricci di varie figure izradio je J. Callot za Lorenza Medicia niz bakroreza s vedutama Firence i razliitim likovima i prizorima (seljaci, pastiri, plesovi, dvoboji, bitke). F. Goya dao je zajedniki naziv Caprichos svojim satirinim fantazmagorijama u bakrorezu i akvatinti. CARDBOARD ARCHITECTURE, KARTONSKA ARHITEKTURA (engl.) 1. Proces projektovanja prilikom kojeg se koriste modeli da se pokau formalni i prostorni odnosi, bez obraanja panje na materijalizaciju ili funkciju finalne zgrade. 2. Modeli sa ravnom povrinom koja je izbuena ravnim crnim rupama, poput serije kartonskih kutija. Termin se u ovom smislu upotrebljava da se opie rad Kahn-a i drugih iz perioda 1960-tih. CELINE U urbanistikom smislu, celine su u osnovi monofunkcionalne, jednoobrazne i saete urbane strukture unekoliko zatvorene i jasno odreene kao skladno integrisane morfoloke jedinice. CENA STANA Stambena privreda obuhvata proizvodnju stanova i eksploataciju stanova, dva podruja od kojih je jedno proizvodno a drugo potrono. Zbog toga se moze govoriti o ceni stana i ceni stanovanja. Cena stana je, po klasinoj definiciji, novani izraz vrednosti stana kao robe. Iz definicije proizlazi i struktura vrednosti stana kao robe i faktori koji na cenu prvenstveno utiu. Strukturu vrednosti stana kao robe sainjava preneta vrednost graevinske tehnike, preneta vrednost graevinskog materijala i novostvorena vrednost u graevinarstvu. Novostvorena vrednost, takoe sadri najpre dva elementa: vrednost linih dohodaka radnika u graevinarstvu i viak vrednosti. Viak vrednosti obuhvata sredstva potrebna za obezbeenje optedrutvenih funkcija, sredstva za akumulaciju u graevinarstvu, ali i jo jednu, novu ekonomsku kategoriju, rentu. Renta je izraz vrednosti zemljita koje je u stambenoj izgradnji jedan od faktora proizvodnje. Osnovni inioci od kojih zavisi cena stana je vrednost stana, vrednost novca i ponuda i tranja.
CENA STANOVANJA Cena stanovanja se kao oblik pojavljuje u korienju stambenog fonda. Ona se javlja u svakom obliku korienja stambenog fonda, stanovanja. Postoje uglavnom dva naina: stanovanje u stanu na bazi vlasnitva nad njim i stanovanje u stanu na bazi zakupa nad njim. Cena stanovanja postoji i u jednom i u drugom nainu. Razlika je jedino kvantitativna, posmatrajui samo cenovni aspekt problematike a ne, na pr. i svojinski. Cena stanovanja se analitiki najpotpunije moe da sagleda preko stanarine, koja predstavlja oblik cene u zakupnom delu stambenog fonda. CENTAR, CENTER (engl.) U urbanistikom smislu, naziv za sredite, jezgro, staro jezgro nekog grada, naselja, dela grada. Takodje, u novijem urban. smislu, predstavlja zgradu ili kompleks zgrada podignutih sa funkcijom koncentrisanja odreenih urbanistikih gradskih aktivnosti: trgovine, administracije, sporta, kulture, muzeja i dr. U tom smislu, postoje: trgovaki c., administrativni c., sportski centri, kulturni c., muzejski c. i dr. U ant. Grkoj, za centar sveta je smatran onphalos (pupak sveta), u Starom Rimu je to caput mundi (svod sveta, centar sveta) a u Islamu je to Kaaba. Mircea Eliade istie da je, prema mnogim verovanjima, vrlo teko dospeti do centra. To je jedan idealan cilj, koji se moe dostii tek nakon napornog putovanja. On pie dalje: Dostizanje centra znai postizanje posveenja, hadiluk. Time se, posle dojueranje profane i iluzorne egzistencije ostvaruje jedna nova egzistencija, realna, trajna i mona. Ako se shvati da sredite sveta oznaava ideal, javni cilj ili ak izgubljeni raj, onda i re dom dobije ablie i konkretnije znaenje. Ona nam tada prosto govori to, da lini ivot svakog oveka im svoj centar. Prema Christianu Norberg-Shultzu, pojam doma kao centra, sredita naeg sveta, potie jo iz najranijeg detinjstva. Prve nae reperne take su vezane za na dom i kuu, a dete se vrlko sporo osposobljava da zakorai van granica doma. Prema O.F. Bollnow-u, centar, sredite - dom je ona taka, gde ovek stie svoj poloaj kao misaono bie u prostoru, taka gde on ivi i dokolii u prostoru. CENTRALIZOVANI OBLIK Oblik koji prvenstveno oznaava koncentraciju. Jedno mesto, po sebi, prvenstveno je zaokrugljeno. C.o. sadrzi u sebi dva elementa: centar i prsten koji ga okruzuje. Prema Rudolfu Schwartzu: Krug, kao kolo, povezuje ljude meu sobom pomou beskrajnog lanca ruku7. Pojedinac se tako utapa u jednu viu formu, pa time postaje jai. Kada se ljudi slau, oni se hvataju u kolo, kao da se time pokoravaju nekom tajnom zakonu. Prsten, kao ni kolo, nema ni poetka niti kraja. On i poinje, a i zavrava se svugde i nigde...(Centralizovan oblik) je najiskrenija i namonija od svih geometrijskih figura, a svakako je i najjednoduniji. CENTRALNA OSA, AKSIS U arhitekturi naziv za sredinju osu simetrije jednog objekta, koja najee ide po njegovoj duini, delei ga na dve istovetne medjusobno simetrine strane. Centralna osa ne mora da se samo odnosi na osnovu gradjevine; ona moe da bude i centralna osa fasade. Neki objekti mogu da imaju dve ili vie centralnih osa; tada govorimo o centralnim gradjevinama. U tom sluaju, postoji vie osa simetrije. U urbanistikom smislu, centralna osa je osovina jedne urbane celine, grada ili bloka. Najee je to gradska aavenija ili karakteristina saobraajnica. Centralno osno planiranje naroito je karakteristino za projekte idealnih gradova iz perioda renesanse i baroka.
CENTRALNA PERSPEKTIVA V. Perspektiva. Naziv za perspektivni prikaz, crte, kod kojeg je ona taka ostvljena u sreditu kompozicije pod uglom od 90 stepeni u odnosu na centralni objekt perspektivnog prikaza. Centralna perspektivna je karakteristian prikaz simetrinih objekata gde su njegova leva i desna karakteristina strana date pod istim uglom u odnosu na onu taku. CENTRALNA PROJEKCIJA esto korien perspektivni prikaz simetrinih objekata. Centralnu perspektivu karakteriu elementi: linija horizonta se nalazi preklopljena sa horizontalnom simetralom predmeta, ona taka se nalazi u centru predmeta (presek horizontalne i vertikalne ose simetrije). One take su postavljene na jednakom rastojanju od projekcije one take. CENTRALNE FUNKCIJE I CENTRI Su specifina funkcionalna celina u naseljima i u njima se multipliciraju kako funkcije tako i procesi naselja, kombinovanjem one klasine etiri urbanistike funkcije: rad, stanovanje, rekreacija i saobraaj, tako da se u centralnim prostorima zaista svi oblici ivota i aktivnosti grada nalaze u specifinim odnosima. Fizike strukture zavise od stepena i karaktera centra (nulti stepen, prvi, drugi, trei i IV stepen, specijalizovani centri itd.), ali i od koncepcije i programiranja, predvienih sadrzaja i doziranja svakoga od njih, uz stalne promene koje su u okvirima centralnih funkcija i centara prirodan postupak razvoja i novih interesovanja. Izdvajanje centralnih funkcija, naroito na niim stepenima, u posebne centralne fizike strukture, predstavlja jednu od vanih linija preispitivanja urbanistike teorije i prakse. CENTRALNI PLAN V. Plan, Plan tipovi plana. Naziv za plan jedne gradjevine kojim dominira centralna osna simetrija. Centralni plan nalazimo kod crkava, posebno kod rotondi i holnih crkava. Moe da bude kvadratan centralni plan ili kruni centralni plan, ali se radi i u obliku mnogougaonika (estougaon centralni plan, osmougaon centralni plan) CENTRALNI PRISTUP Naziv za eoni pristup jednom objektu, sa strane glavne fasade CENTRALNI PROSTOR (nem. Zentralraum) Prostor koji ima glavne ose jednake ili priblizno jednake duzine. Na primer, unutranji prostor jedne centralne graevine. CIRKULACIONI PRINCIP URBANOG PLANA Predstavlja princip urban. planiranja i izgradnje na osnovu principa cirkulacije saobraaja, prometa i razmene dobara i energije na podruju grada. Cirkulacioni princip korien je prvobitno kako bi bili obezbeeni transport robe i snabdevanje hranom i odeom veeg broja stanovnika, ali isto tako da bi bila omoguenost pokretljivosti graana i smetaja veeg broja vojnika prilikom opsade jednog grada. Prvobitno su postojale dve osnovne karakteristike proistekle iz c.p.u.p. u helenistikoj Grkoj: postojanje perspektive i duge gradske ose. Ovi principi preneti su kasnije na rimski castrum. U toku Srednjeg v., meutim, c.p.u.p. razvijan je pojedinano za svaki primer, u zavisnosti od urbanih karakteristika gradskog plana.
CITAT U ARHITEKTURI Kao i u drugim likovnim umetnostima, i u arhitekturi su prisutni primeri citata. U elji da predstave izvore svojih ideja ili ih poveu za antike uzore, mnogi arhitekti ugradjuju u svoja dela elemente ovih uzora, ili ih predstavljaju u vidu citata. tokom celog perioda renesanse, pronalazimo gradjevine koje obiluju citatima svojih antikih prauzora. Citate pronalazimo i u mnogim savremenim arhitektonskim objektima i stilovima. Post moderna arhitektura zasniva svoj stav na obilju citata iz prolosti, pre svega iz antike arhitekture. U modernoj arhitekturi esti su citati iz nacionalnih ili folklornih arhitektura. Tako naprimer, arhitektura tradicionalnog Japana esto je izvor citata u savremenoj arhitekturi. CLIP ON ARHITEKTURA Ono to su britanska grupa Archigram ili japanski metabolisti plasirali pod naslovom Cip-on, plug-in predstavlja posledicu izrazitih mogunosti vremena, jo neostvarenih, ali jasnih u postavljanju trostruke strukture u izgraenoj sredini, tj. funkcionalnog pluralizma. Nasuprot strogoj podeli delatnosti u trostrukoj strukturi, osnovne matrice, elemenata ispune (tipine jedinice) i sistema snabdevanja pokazale su se velike mogunosti rasta i promene sredine, pa i same jedinice ije se ukopavanje u sklop ne moe vie smatrati zavrenim. Osnovna matrica, najee optereena infrastrukturnim zadacima dozvoljava ove izmene, irenje elemenata, do njihove kompletne zamene. Multifunkcionalna upotreba prostora, naroito kod grupa Archigram sve do Anti-arhitekture je predimenzionisano nastojanje da se tradicionalno izolovano gledite o objektu - statikoj kutiji - prevazie, uspostavljanjem ove zavisne linije meu nivoima budueg prostora. Ako se kod ovih pokuaja obilata upotreba tehnike shvati kao elje za postizanjem idealnog stanja, ipak, ostaje veoma jasna poruka o potrebi nekih promena u shvatanjima i praksi arhitekture. COMMODITE (franc. komfor, ugodnost, udobnost) Francuski naziv za komfor, za poveane zahteve za bolju organizaciju ljudskog stanovanja. Arhitektonsko teoretsko poimanje, shvatanje iz XVIIIv., vezano za izgradnju dvoraca i hotela (franc.) prema kome je neophodno omoguiti svrsishodan raspored svih glavnih i sporednih prostorija. Takoe je neophodno ostvariti udobnost stanovanja, pre nego reprezentativnost stambenog prostora. C. je izvrila veliki uticaj na reformaciju stambenog graditeljstva i uvela je nove karakteristike i standarde u oblast stanovanja. Ureenjem c., izdvojene su funkcije dnevnog boravka i spavanja, kao i funkcije reprezentativnog prostora i servisnih slubi. Ova segregacija prostorija dovela je ak do gradnje objekata koji su ukljuivali vie razliitih zgrada, od kojih je svaka imala razliitu fukciju. COMPARTMENT (engl. compartment) 1. Jasno definisano podruje unutar jednog vrta, esto odvojeno ivom ogradom iloi zidom. 2. Soba u jednom objektu ili prostor koji je izdvojen. 3. Subdivizija, pododeljenje, jednog veeg odeljenja u zgradi. 4. Kofer na tavanici ili plafonu. COMPONERE (l. componere) Sastaviti, sastavljati; izraditi plan za neko umetniko delo i srediti njegove delove; muz. sastaviti muziko delo.
COMPUTER AIDED DESIGN, CAD (engl. kompjuterski dizajn) Pojam se koristi da bi oznaio kompjuterski program koji se koristi da bi zamenio projektantska i dizajnerska sredstva konvencionalnog crtanja i grafikog prikazivanja putem crtanja na papiru na crtaoj tabli, putem sistema koji moe da proizvede mnogo kvalitetnije crtee i uopte predstave objekta dizajna mnogo bre od klasinih tehnika crtanja. Takoe, ovaj program sadri dodatnu prednost da ovi crtei mogu biti smeteni unutar memorije komjutera, odakle mogu biti pozvani i doraeni prema potrebi projektanta, ili promenjeni, mnogo bre nego klasinim metodama. CAD je nastao na Massachusetts Institute of Technology (MIT) u periodu 1950-tih g.. Meutim, tadanji kompjuterski sistemi bili su veoma skupi i prema tome mogli su biti upotrebljeni samo u onim industrijskim granama gde je upotreba dizajna opravdavala velike investicije (na pr. aero kosmika i automotivna industrija). Ipak, ubrzo nakon prvih pionirskih poduhvata korienja kompjuterske tehnologije u procesu projektovanja, novo razvijeni hardware je postao iroko primenjen: kompjuteri su poveali brzinu procesinga i veliinu memorije, a istovremeno je smanjena njihova cena i fizika veliina. CAD software predstavlja fleksibilno sredstvo koje sadri kako bazu podataka - informacija, tako i traene mogunosti za pripremu i izvrenje procesa crtanja. Ove mogunosti ukljuuju: opciju prikazivanja arh. objekta ili jednog dizajna iz bilo kojeg ugla posmatranja; njegove rotacije; prikazivanja njegovih osobina, smanjenja i zumiranja; prikazivanja poprenih preseka bilo kojeg dela dizajna; mogunost prikazivanja objekta na linearan ili povrinski nain; mogunost skrivanja konstruktivnih linija i njihovog uklanjanja iz strukture objekta; mogunost prilkazivanja pojedinanih komponenti objekta izdvojeno. Ovako stvoren dizajn putem kompjutera, moe da bude pohranjen na disku unutar memorije kompjutera ili je mogue izraditi tvrdu kopiju pomou upotrebe plotera, koji e kao robot preneti digitalnu pohranjenu informaciju. Lista svih elemenata objekta i njegovih komponenti, moe da bude preneta putem mree na druge kompjuterske jedinice, koje se nalaze na pr. na gradilitu ili u proizvodnoj hali gde se izrauju projektovani elementi, kao i u magacinu, prodajnom mestu i sl. CONCATENATIO (lat., engl. concatenation) Jedinstvo elemenata postignuto njihovim spajanjem poput spajanja lanca, kao na pr. kod separatnih arhitektonskih elemenata na jednoj dugakoj fasadi (svaki sa sopstvenim krovom i separatnom kompozicijom), gde se frontovi isputaju u polje ili su povueni na unutra. Ova kompozicija takodje se naziva staccato kompozicija. Konkatenirane fasade su bile omiljene kod mnogih arhitekata, naroito kod Willia Kent-a i drugih Palladijanista, a u svrhu artikulacije. CONCEPTUAL ARCHITECTURE, KONCEPTUALNA ARHITEKTURA (engl.) Arhitektonsko projektovanje koje nije realizovano jeste konceptualno projektovanje. Interpretacije termina iz 1960-tih ikljuuju prostorno definisanje, simulirane predstave i slike projektovane u nebo putem lasera i volumene pokrivene vazduhom u pokretu, sa zidovima od vatre i vode (na pr. predlozi Yves Klein-a i Werner Ruhnau-a). Air-jets se predlau umesto konstruktivnih struktura, kreirajui instant forme. Neki teoretiari smatraju konceptualnu arhitekturu vie nego za proces nastajanja, nego za finalnu arhitektonsku gradjevinu.
CONCEPTUM, KONCEPTIRATI (l. conceptum) Izraditi prvi sastav, praviti (ili: napraviti) plan, nacrt, skicu (dela, spisa i sl.). CONFIGURATIO (l. configuratio) Konfiguracija. Uobliavanje, uoblienje, obrazovanje oblika, spoljni oblik; astr. odnosni poloaj, prividan ili stvaran, nebeskih tela. CONFORMARE (l. conformare) Saobraziti, saobraavati, podesiti, udesiti; dati oblik; konformirati se prilagoditi se. CONFORMATIO (l. conformatio) Sastav, sklop, graa nekog tela; saobraavanje, saobraenje, podeavanje prema emu, prilagoavanje. CONFORT (fr. confort) Udobnost, ugodnost (kao posledica ukusnog i praktinog ureenja stana, ivota i sl.), sve ono to jedan stan treba da ima pa da bude potpuno udoban; materijalno blagostanje; pomo; up. komfor. CONGLOMERATIO (l. conglomeratio) Gomilanje, nagomilavanje, slepljivanje; spajanje svega i svaega. CONSTRUCTION SPIRITUELLE (franc. duhovna konstrukcija) Naziv koji je za arhitekturu upotrebio Le Corbusier, kojim daje njenu definiciju kao duhovne discipline i delatnosti konstruisanja jedne graevine ili prostora uopte. To je nova prostorna koncepcija, nastala na osnovama renesansne koncepcije prozimanja unutranjeg i spoljnjeg prostora, koju je koristio Borromini kod svojih poznobaroknih crkava. Pred kraj dvadesetih godina Xxv. ovo proimanje je primenjeno i na zgrade za stanovanje. Ta mogunost je latentno leala u skeletnoj konstrukciji, ali je skelet zahtevao svoju umetniku transpoziciju. CONTEXTUAL ARCHITECTURE, KONTEKSTUALNA ARHITEKTURA (engl.) Takodje nazvana kontekstualizam (contextualism), termin sugerie arhitekturu koja aodgovara na svoje okruenje putem potovanja onog to se ve u tom okruenju nalazi, nasuprot konstruktivizmu ili dekonstruktivizmu, koji rade namerno protivno uspostavljenoj geometriji i tradicionalnoj praksi. CONTIGUITAS (nl. Contiguitas) Granienje, dodirivanje; dodirivanje zgrada u prostoru, prostorno ogranienje zgrada u urbanistikom smislu. COORDINATING CATALOGUER (engl. koordinirajui kataloki skuplja) Naziv za dizajnera, ree arhitektu, nastao u SAD u razvojem potroake arhitekture i Do it yourself arhitekture u kojoj je uloga arhitekte svedena na nivo osobe koja predstavlja elemente kue
ili jednog enterijera putem moguih uzoraka koji su katalogizirani i od kojih sklapa jedinstvenu celinu. Interesantni su pojedini sistemi c.c. koji su razvijeni sa ciljem brze i efikasne izgradnje. Sistemi sadrze kompatibilne elemente za razliite delove kue a njihovim sklapanjem, mogue je ostvariti jedinstvene objekte. Ezra Ehrenkrantz, izdvojeni c.c. je sa svojim timom projektovao 1970.g. veoma uspean sistem presovanih ljuskastih sklopivih delova za kue. Svi elementi su izraeni kao posebne, samonosee ljuskaste konstrukcije, tako da je njihova meusobna montaa veoma pojednostavljena. CORPORATE IDENTITY (engl. zdruen identitet) Predstavlja sistem pakovanja, vizuelni stil kompanije koji joj daje izdvojen i jedinstveni identitet putem dizajna. esto je identitet jedne kompanije koncentrisan na njen logo, putem njegovih aplikacija, od zaglavlja na pismima i panoima, reklamnom materijalu, to mu daje znaaj i vanost. Ovakav jedinstveni koncept moe da bude sadran i unutar arhitekture jedne kompanije, pa ak i u nainu odevanja slumenika. Wally Olins, pionir c.i. od 1960-tih, skree panju da unutar malih ili mladih kompanija, identitet menadmenta predstavlja intuitivnu karakteristiku. Velike kompanije, s druge strane, vie panje obraaju na stvaranje jasne slike o njihovim poslovnim namerama, vrednostima i identitetu, unosei koheziju u ono to moe da izgleda kao komleksna jedinstvenost kompanije. esto se naglaava da su radovi Petera Behrensa za kompaniju AEG predstavljali prvi primer c.i. Ovaj koncept je danas najvie razvijen kod velikih amerikih i multinacionalnih kompanija. CORRECTIO (od lat. correctio popravljanje) Ispravljanje umetnikog rada koje vri sam autor ili neko drugi. CRTE (engl. drawing, franc. dessin, nem. Zeichnung, ital. disegno, rus. risunjok) Grafiki prikaz oblika na nekoj povrini. U irem smislu, slika predmeta ili pojava, raena pomou grafikih sredstava linijom, znakom, mrljom. Kombinacijom istih linija, spajanjem crta i mrlja, kontrastom crnog i belog, efektom svetla i senke postie se linearnost, odnosno plastinost crtea. Upotrebljava se uglavnom jedna boja, li nisu retki crtei u razliitim bojama. C. je nain univerzalnog izraavanja i stariji je od pisane rei. Razvijao se izmeu utilitaristikih primena s jedne strane i iste fantazije s druge, dok nije postao bitan faktor figuralne umetnosti. Umetniki crte osnova je svim oblicima likovnog stvaranja: grafici, slikarstvu, vajarstvu i arhitekturi. C. moe biti samostalno i u sebi potpuno zavreno delo ili slui kao poetni, pripremni stadijum u koncipiranju slike, u fiksiranju odreene zamisli i ostvarivanju oblika u prostoru. C. raen po prirodi sredstvo je, kojim se na specifian (umetniki nain) definie odrz stvarnosti. Teorija i praksa postavlja, kao primaran zahtev, pravilnost i egzaktnost crtea, i stoga je uenje crtanja osnova umetnikog obrazovanja. Studije crtanja se temelje na tano definisanim naelima o reprodukciji oblika na povrini, modeliranju volumena chiaro-scurom, odreivanju prostornih planova pomou perspektive i anatomski vernom prikazivanju tela. Osnovni element crtake umetnosti je linija (crta). Linijom se mo9gu izraziti dve osnovne dimenzije: visina i irina; trea, dubina, postie se kao privid, primenom odreenih sredstava, meu kojima i perspektive. Osim crtea, raenih po prirodi, postoje i takvi u kojima umetnik izraava svoju imaginaciju. Ukoliko se radi o crteu kao nauno-pomonom faktoru isto tehnikog karaktera, dakle sa
izrazito utilitarnom namerom, tada je to tehniki crte. Crtei se razlikuju po metodama izvoenja, po temama, nameni, tehnici i karakteru. Za realizaciju crtea potrebni su podloga, crtaki materijal i pribor. Podloga moze da bude svaka materija, na koju se mogu ucrtavati vidljivi potezi. Prva podloga paleolitskog oveka bila je zidna povrina njegove nastambe, pilja. Kasnije to postaju kamen, kost, drvo, bakar zeljezo, opeka, svila, papir. Antiki svet slui se papirusom, srednjovekovni crtai pergamentom i konano papirom. Papir je prenesen u Evropu iz Kine u XI-XIIv.; iru primenu dobija u Xvv., kad apostaje najvie trazena podloga za crtez. Podloga se esto pokrivala (grundirala) posebnim sredstvima ili se bojadisala. Crtaki materijali dele se (u irem smislu) na suve i tekue. Suve su tehnike: olovka, grafit, kreda, ugljen, crvena kreda (sangvina), pastel. Za primenu tekuih tehnika (razliite vrtse tua, tinte, sepija i boja) neophodni su crtai pribori: trska, etkica, pero (guije i metalno). Likovna izraajna sredstva kojima se c. sluzi su kontura, volumen i mrlja. Konturom, istim obrisom, linijom, slue se umetnici od najstarijih vremena do danas (linearni crtez). Iluzija volumena nekog objekta postie se kontrastom crno-belog, svetlosti i senke, tzv. crtakom modelacijom.Upotrebom suvih i otrih crtakih materijala senke se izvode tankim uporednim crticama (rafiranje), dok se kod crtea ugljenom ili kredom senenje vri u irokim povrinama ili pomou brisanja mekom gumom. Mnogo suptilnije stepenovanje tonova postie se tekuim crtakim materijalima. Crte, ren razreenim tuem, naziva selavirani c., a graduiranjem jedne boje grisaille. Prelaskom od linearnog i plastinog crtanja u tonsko ili slikarsko naziva se sfumato, meko oblikovanje forme i rasplinutost kontura. Mrljama su raeni oni crtei, kojima je boja ili ton osnova umetniKog izraavanja. To je tonski ili slikarski crtez, raen veinom etkicom; on se po svom karakteru pribliava slikanju. esto je teko diferencirati crte od slike, jer osim monohromnih postoje i viebojni crtei. Akvarel, gva, pastel, tu mogu sluiti podjednako kao crtaki i kao slikarski materijali. CRTE GRAEVINE (nem. Aufriss) Grafiki prikaz spoljanjeg izgleda neke graevine ili njene unutranjosti u normalnoj projekciji (v. Projekcija) u smanjenoj razmeri, tako da je mogue sagledati celokupan prostor graevine. CRTE REZANJA, RADIONIKI CRTE, RADIONIKI PLAN Klesaru je ptreban za njegov rad radioniki crte (rezanje kamena) u koji je ucrtan svaki pojedinani kamen i obeleen brojem. CYBER ARHITEKTURA (engl.) Kibernetska arhitektura. Pojam se koristi da bi oznaio arhitekturu visoko tehniciziranog karaktera. Po pravilu, ova arhitektura je nastala upotrebom kompjutera i ne retko je futuristikog karaktera. Cyber objekti su visoko funkcionlani, nainjeni za upotrebu u strogo namenjene svrhe. Cyber enterijere pronalzimo u opremi kosmikih stanica ili u futuristikim filmovima iz anra science fiction.
ISTA POVRINA, KORISNA POVRINA (Arh.). ista povrina za iskorienje u stambenim i poslovnim prostorijama, raunata bez stepeninog prostora, lifta i sl. i bez povrine zidova, koja slui kao baza za obraunavanjej pravno-fizikih odnosa kao: visine zakupnine, iznosa idealnog dela i dr. ISTA VISINA, KORISNA VISINA Odstojanje teita armature od krajnje pritisnute ivice betona u armiranom betonu. ITLJIVOST ARHITEKTONSKE FORME (engl. comprehensibility) Razumljivost arh. forme. Karakteristika arhitektonske forme, arh. ili urbanistikog plana da bude jasno shvaen, razumljivo predstavljen. Poruka itljivih planova veova je znana, nedvosmislena, itljiva.Jedna arhitektonska forma moe da bude itljiva u pogledu: organizacije elemenata forme, tipa i izbora konstrukcije forme, vrste materijala. Meutim, osnovna itljivost forme nalazi se u njenom idejnom, psiho socijalnom ili istorijskom kontekstu koji sadri. Prema Lewisu Mumfordu, ono to bi se moglo nazvati slikovitou, ono svojstvo koje jednom fizikom predmetu daje snanu mo izazivanja ive predstave kod ma kog posmatraa, to se moe nazvati itljivou ili moda uoljivou u snanom smislu te rei. Prema Kevinu Lynchu, itljivost u urbanistikom smislu, predstavlja jedan odreeni vizuelni kvalitet: oiglednu jasnost, razgovetnost gradskog pejsaza. Pod tim on podrazumeva lakou sa kojom se njegovi delovi mogu raspoznati a i organizovati u koherentnu sliku. ko je gradski pejsa itljiv, onda se on moe vizuelno obuhvatiti i shvatiti kao sloena slika razaznatih simbola; itljiv grad e biti onaj, ije je delove ili belege ili ulice lako razaznati i identifikovati, pri emu se sve to lako sklapa u jednu skupnu, celovitu sliku. . predstavlja najbitniji kvalitet dispozicije jednog grada, a koncept itljivosti moe koristiti danas pri rekonstruisanju gradova. Mada jasnoa ili itljivost nikako nije jedina znaajna osobina jednog lepog grada, ona je od naroitog znaaja kada se razmatra ovekova okolina u razmerama urbanih veliina, vremena i sloenosti. Da bismo to shvatili, moramo razmatrti ne samo grad kao stvar po sebi ve grad, onakav kakvim ga vide njegovi stanovnici. OVEK GLAVNE MERE Ako ispitamo odnose glavnih mera normalnog oveka, npr. mukarca srednje veliine, nailazimo skoro svuda na mere deljive sa modulom od 12,5 cm, odnosno mere koje se mogu zaokruiti tako da su deljive sa 12,5 cm. Nijedan ovek nije sasvim jednak nekom drugom oveku. Zbog toga, kao i zbog boljeg razumevanja i pamenja odnosa glavnih mera, bolje je da se primenjuju zaokrueno, nego da se oslanjamo na tane mere neke sluajne osobe, ili na prosek od nekoliko osoba. U naem sluaju neka je ukupna visina oveka 1,75 m, onda je visina do oiju 1,625 m, visina do sredine vrata (Adamova jabuka) 1,50 m, visina do sastava nogu 0,875 m, ukupna irina 0,50 m, ukupna debljina i irina u visini listova 25 cm itd. Isto vredi i za glavne mere oveka u sedeem poloaju: visina sedita 45 do 50 cm visina stegna 62,5 cm, visina naslona za ruke 65 do 70 cm, gornja visina plea 112,5 cm, ukupna visina u sedeem poloaju 137,5 cm. Ove mere vrede za normalne sluajeve, ali se menjaju srazmerno viem ili niem seditu. Sve se ove mere mogu deliti sa modulom 12,5. Opte uzeto rauna se, da ukupna visina
oveka iznosi 8 visina glave, pa i tu postoji neka unutarnja povezanost sa brojem modula 12,5 = 100/8. OVEKOMERNOST PROSTORA Arhitektura, pre svih umetnosti, mora izrazavati najintimnija htenja oveka jer ona ini deo njegove egzistencije, okvir svih manifestacija ivota. Humana usmerenost nije samo jedan od aspekata arhitekture, ona je njena premisa. Nema autonomne arh. koja nije sudbinski vezana za oveka i ljudsku zajednicu. ovek je bio i ostaje merilo njenih vrednosti. ovekomernost ne znai vulgarni antropologizam vraanja u vremena mera palca, stope i lakta. Humanizam je najiri pojam maksimalne demokratizacije drutvenog ivota i stvarnog oslobaanja linosti od svih vidova prinude i ogranienja njegovih ljudskih i stvaralakih nagona i potreba. Uloga arhitekture bi bila u tome da za to obezbedi, sa svoje strane, najoptimalnije uslove organizovanog prostora kao okvira ivota i aktivnosti oveka i zajednice. Svakako da nije svejedno kako e ona to obaviti, jer oveka formiraju uslovi sredine i drutva u kojem ov ivi i deluje. Prema Schinkelu, arhitektura je oplemenjiva svih ljudskih odnosa, a Frankastel pie da je umetniko delo jedinstven proizvod odreene aktivnosti koja se obavlja u isti mah po planu materijalnih delatnosti i imaginarnih delatnosti date drutvene grupe. U oba sluaja, pored toga, delo ima dvostruko socioloko i individualno obeleje, isto onako kao i ovekova linost kojaga je proizvela. OVEKOMERNOST U arhitekturi, karakteristika ili osobina jednog prostora ili objekta koji ga ini prijatnim, prihvatljivim sa stanovita mera i dimenzija prilagodjenim oveku. Za jedan prostor kaemo da je oveko meran ukoliko su prostorni odnosi i relacije u funkciji oveka kao njegovog korisnika. Nasuprot ovekomernom prostoru, moemo da govorimo o gigantizmu ili gigantomaniji, gde su zgrade kolosalnih dimenzija i nisu prilagodjenje percepcionih karakteristikama oveka. Dobra arhitektura treba da bude ovekomerna. merljiva ljudskim dimentizajama, ljudski funkcionalna. Prostor koji ne poseduje ovekomernost, gubi svoj humani smisao i karakter. Tokom istorije arhitekture, ovek je oduvek bio osnovna merna jedinica prostora. Od Vitruvia do Leonarda, ovekove mere su bile osnovne mere prostora. Stopa, lakat, aka, palac bile su osnovne ovekomerne jedinice duine. U svom Le Moduloru, Le Corbusier daje taan sistem modularnih mera koje proizlaze iz ovekovih dimenzija kao referentnog uzora i transponuje ga na univerzalan sistem mera opte prihvaen u arhitekturi. VRSTINA I UDOBNOST U ARHITEKTURI Prema Vitruviju, iji je stav kasnije preuzeo Sir Henry Wootton, arhitektura predstavlja vrstinu i Udobnost i Oduevljenje. Gropijus, ili samo njegovi sledbenici, nagovestili su da vrstina i Udobnost u arhitekturi jesu jednaki oduevljenju; da konstrukcija plus program dosta jednostavno daju oblik; da je lepota nuz proizvod; i da proces sainjavanja arhitekture postaje predstava arhitekture. Louis Kahn je rekao 50-tih godina da arhitekta treba da bude iznenaen pojavom svog projekta. Ovde je pretpostavljeno da proces i predstava nisu nikad opreni i da je Oduevljenje rezultat jasnoe i sklada ovih jednostavnih odnosa, nepomueno, naravno, lepotom simbolizma i ornamenta, ili asocijacijama unapred osmiljenog oblika: Arhitektura je zamrznut proces.

ELIJA U ARHITEKTURI (lat. cella, engl. cell, nem. Zelleital. cella elija). 1.elija u manastiru ili zatvoru. 2. Jedno od polja krstatog ili rebrastog svoda. U arh. roman. perioda, obino izvedeno sa zavrnim slojem od sitne kamene rizle (ulomaka) postavljenim u gipsanom malteru; tokom got. perioda, izvodi se od uredno postavljenih kamenih ploa. Najstariji poznati primer je crkva Sen Deni iz 1140-4.g.. Takodje, u upotrebi je i naziv mreza (engl. web). 3. elija predstavlja najmanju nezavisnu zatvorenu jedinicu jednog prostora. elija moe da bude osnovni element jedne elijske konstrukcije. Teorija stvaranja . zasniva se na teoriji tesno vezanih pripijenih sfera. . su osnovni element elijastog prefabrikovanog sistema gradnje, elijaste prostorne konstrukcije ili predstavljaju elijaste graevine za sebe, pa sve do elijskih potpodela arh. prostora, na koji nain se zalazi u sisteme megastrukturalnog grada, koji je projektovan kao jedinstven elijski organizam. Najpoznatiji protagonisti . Konstruktivnih , OSNOVNA U svojim poecima ovek kao stan koristi sve podobnosti neposredne prirodne sredine - gusto bunje, uplja stabla, kamene zaklone, rupe u zemlji, peine i sl., a onda ih raznim doterivanjem ili proirenjem postepeno prilagoava svojim potrebama i tako menja svoju neposrednu okolinu, pri emu stie znanje i vetinu u stvaranju neiscrpnog bogatstva oblika. To bogatstvo oblika je u stvari posledica razliitih prirodnih sredina (geografske, geoloke, klimatske i dr.) i razlika u potrebama i poloaju u drutvu. Tako dolaze do izraaja i tazliite tehnike graenja koje se bez obzira na pomenuto bogatstvo oblika, kada su u pitanju koliba ili pra stan mogu svesti uglavnom na tehniku buenja u vrstom materijalu (kamen, les), tehniku slaganja elemenata - zidanja (kamen, led, peina ili suena ilovaa), tehniku modeliranja, tehniku nosive opne (oblepljeni pleter, arm. beton) i tehniku skeleta. Sledei osnovne principe konstruktivnog sklopa nalazimo istovremeno najrazliitije primere, kao to su eskimski iglo ili dalmatinska bunja, pletene kolibe evropskih ili afrikih krajeva ili mongolske jurte, drvene kosture laponskih koliba pokrivene zemljom ili unaste atore pokrivene koom, indijanske vigvame ili balkanske busare, zatim u kamenu i lesu buene elije itd. Dalju fazu doivljava elija kada se radi boljeg iskorienja obuhvaenog prostora prelazi na odvajanje krova od zidne konstrukcije. Prelaz osnove na pravougaoni oblik doprineo je lakoj organizaciji osnove, boljem usavravanju konstrukcija, iako pojedine slobodne forme ne iskljuuju te mogunosti ali ih samo najee ograniavaju. To ujedno utie na uspostavljanje podele prema funkcijama iako smo tu podelu i pre videli u atoru Laponaca. Slino tom primeru vidimo i u atoru uka u kojemu se nalazi topli deo odvojen za spavanje, a u atorima tibetanskih ili pustinjskih nomada ta je podela jo razvijenija. Prva jednoelijska kua, svejedno da li se radi o abisinskoj kui na krunoj osnovi sa plitkim unastim krovom ili o balkanskoj suhozidini na skoro ovalnoj osnovi i pokrivenoj slamom, i slinim kuama, ve je jasno izvrena podela korienja prostora na deo za kuhanje, spavanje i boravak. Na ovom stepenu razvoja nastaju i prva odvajanja u zasebne prostore prema funkcijama. Jedan od naina je taj da se pojedine funkcije ne samo one voenja domainstva i
ekonomije, nego i one iz domena individualne sfere, sfere reprezentacije kao i sfere rada, grupiu slobodno, kako je to est sluaj u afrikim zemljama, ili se povezuju otvorenim ili zatvorenim tremom, ili pak, kao kod kue Damongo plemena u Africi, grupiu oko zajednikog unutranjeg natkrivenog prostora-dvorita. To sve ukazuje na jedan od puteva daljeg razvoja stana koji je karakteristian uglavnom za toplije krajeve i vodi slobodnijoj organskoj - koncepciji prostora (organizacije) stana. Makoliko da je ovaj nain vie svojstven predelima sa otrom klimom, ipak slian razvoj moemo pratiti i u toplim krajevima, na pr. u kui plemena Dida na Obali Slonovae u kojoj je unutar prstenaste osnove izvrena diferencijacija prostora prema funkcijama. Ove puteve razvoja mozemo pratiti i kada je u pitanju stanovanje u kolektivu. Na pr. to je odvajanje u vajate kod balkanskih zadruga ili deoba u velikim kuama Indijanaca, keltskom klanu, zajednikim kuama domorodaca na Borneu i drugamo. ELIJA, SOBA (l. cella soba, soba za ostavu, ostava, dem. cellula, gr. kalia koliba) Zasebna sobica, samica, naroito kaluerska. ELIJASTE STRUKTURE Poznate su i u tradicionalnim urbanim ansamblima, kao i u najnovijim naporima standardizacije i industrijske proizvodnje urbanih jedinica-elija. U kombinaciji sa megastrukturom elije su ezdesetih godina bile preplavile vizionarske projekte (Fridman, Arhigram, Hozerman i dr.) elijske strukture su fleksibilne i omoguavaju povratni proces izgradnje i razgraivanja, promene lokacije i tipova. ELIJASTI PLAN V. Plan, Plan tipovi plana. Naziv za plan jedne gradjevine kojim dominira elijasta struktura gradjevine. Poznate elijaste strukture suhabitati, a ovaj tip plana je karakteristian za projekte hotela, gde su hotelske sobe izgradjene u elijastoj strukturi. ELIJASTI PREFABRIKOVANI SISTEM GRADNJE Naziv za prefabrikovani sistem gradnje gde osnovna prefabrikovana jedinica gradnje nije panel niti stub, ve stambena elija, odnosno, element sobe, kupatila, kuhnje a ponekad i celokupnog stana. ELIJSKA ARHITEKTURA Arhitektura zasnovana na projektovanju i zgradnji elijskih sistema.
D
DECENTRALIZAM, DECENTRALIZACIJA Pojam kojim se objanjava stanje ili planska odnosno neplanska namera da se jedna urbana sredina proiri putem gradnje novij urbanih struktura izvan postojee strukture urbanog centra. D. u urbanizmu nalazi paralelu u d. u sociolokom smislu, gde se posmatra jedna zajednica stanovnika izdvojeno od centralnog
uticaja matice. Primere d. pronalazimo u urbanizmu XVIv. Tako je Pariz, krajem XVIv. bio najvei evropski grad, sa oko 220.000 stanovnika, da bi 1637.g. taj broj bio skoro udvostruen, sa 415.000 itelja. Bojazan vladajuih krugova od stalnog irenja i stvaranja suvie velikog grada nevela je Henrija II da izda 1548.g. edikt, kojim je bila zabranjena izgradnja Pariza van graninih kamenova i van gradskih kapija. Taj edikt je izraavao ograniavajui bornirajui apsolutizam, nasuprot apsolutizmu koji je teio ka proirivanju gradova. Taj edikt je bio ukinut 1588.d., ali je ponovo, sa jaanjem apsolutizma, dolo do jo otrijih zabrana svakog novog graenja, ak i u gradu, jer se u poveanju broja kua i stanovnika gledala opasnost od pobuna. Zabrane se ponavljaju u XVIIv., uz propisivanje kazni i konfiskovanje imanja. U zabrani iz 1638.g. dati su graanstvu ubedljivi razlozi i opravdanje: stvaranje ravog vazduha i neistoe, stvaraju povod za policijski nered, ubistva i krae. Pored tih opasnosti, graanima se ukazuje i na ugroavanje snabdevanja ivotnim namirnicama zbog naputanja zitelja okolnih sela. Decentralizacija gradova, kakvu je imao antiki Rim, ponovo se razvila i dolazi do visokog stupnja u arhitektonsko-vrtarskoj kompoziciji za vreme renesanse i baroka. Rimska kampanja, sa zatalasanim, ivopisnim pejzaom, privlai bogate slojeve graanstva da tamo grade vilei letnjikovce, okruene raskono ureenim vrtovima. Tim putem se stvaraju vangradski pojasevi vila i oko drugih italijanskih i francuskih gradova. Uporedo sa procesom urbanizacije krajem XVII i poetkom XVIIIv. nastaje u mnogim evropskim krupnim gradovima raseljavanje stanovnitva iz ueg, poslovnog gradskog centra, gde se stambene prostorije sve vie pretvaraju u poslovne. Taj proces je bio izazvan tendencijom za to intenzivnijim iskoriavanjem zemljita i objekata u najuem centru za trgovinu i poslovanje, to predstavlja poetak razdvajanja stanovanja od mesta rada. Izrazit primer te vrste decentralizacije bio je London, u procesu obrazovanja njegovog uzeg poslovnog centra, city-ja. Na poetak decentralizacije Londona snano su uticali epidemija kuge, 1665. i veliki poar, 1666. g., koji je unitio znatan deo gradskog centra. Hroniar poetka decentalizacije Londona, Makoli, ostavio nam je ivu sliku o promenama koje je taj proces izazvao u zivotu centralnog dela grada: City...sadrzi samo jo mesta gde se radi i novac gomila. Radi uzivanja i troenja novca ide se nekamo drugde... Drugi engleski autor govori, sredinom XVIIIv., da je broj zaposlenih manufakturnih radnika u Londonu znatno opao stoga to su se radionice premestile u okolna sela, pa e da se to beanje proizvodnje nastavi. DECENTRALIZOVANA UZGRADNJA Naziv za urbanistiku koncepciju izgradnje jednog grada kod kojeg je gradska urbana struktura ravnomerno, istom gustinom naseljenosti rasporeena unutar povrine tkiva jednog grada. D.g. je grad koji nije optereen urbanim nasleem niti gradskom prolou, ve je podignut na praznom prostoru, sa osnovnim motivom postizanja istovetnog standarda gradskog zivota u bilo kojo gradskoj zoni. Poznati primer d.g. je projekt Frank Lloyd Wrigtt-a za grad Broadacre, iz 1932. g., koji predstavlja decentralizovan grad i svim svojim sferama. DECIMALNI SISTEM Po Leonu Battisti Alberti-u, ro. 1404, poznatom arhitektu i arhitektonskom teoretiaru ranijeg italijanskog renesansa, video je Aristotel nadmonost decimalnog sistema nad svim drugima u tome to je zbir treih potencija od prva etiri broja jednak drugoj potenciji od 10: 13 + 23 + 33 + 43 = 102, odnosno, 1 + 8 + 27 + 64 = 100. Isto
tako je i zbir od prva etiri broja: 1 + 2 + 3 + 4 = 10. Ovo poklapanje se osniva na zakonu po kome je zbir treih potencija brojeva od 1 dalje jednak kvadratu zbira tih brojeva. Dakle: 13 + 23 + 33 + 43 + 53 = (1 + 2 + 3 + 4 + 5)2 = 225, odnosno, 1 + 8 + 27 + 64 + 125 = 152 = 225. Za ovu nau analizu vane vrednosti od:13 do 253 = 105 625 = (1 do 25)2 = 3252. Krajnje brojke ovih poslednjih vrednosti jesu potencije broja 5: 52 = 25, 53 = 125, 54 = 625, 55 =3.125, 56 = 15.625. Naroito je u tehnici ova povezanost stvarno vanija nego mnogostruka deljivost, kako e to kasnije biti potanje objanjeno. Pri tome treba jo uzeti u obzir da itavi narodi, koji u svojim merama ne upotrebljavatu dvanaestinski sistem, ne pokazuju nikakvog razumevanja za ova naa razlaganja. Dok su se u Nemakoj jo u XIX veku muili tekim dvanaestinskim nizanjem u decimalnom sistemu, istoni su narodi, skoro dosledno, proveli decimalni sistem u svom sistemu mera (Japan), ili u svom sistemu mera i novca (Kina). U Kini je: 1 an = 10i, 1 i = 10cun, 1 cun = 10 fen. U Japanu je: 1 aku = 10sun, 1sun = 10bu, 1 bu = 10 rin. DECIMALNO STUPNJEVANJE U SISTEMU PALCA Prednosti decimalnog stupnjevanja bile su tako jasne da su, jo u vreme sistema palca, itave zemlje ili izvesna zvanja prela na njegovu upotrebu. Tako se je u vajcarskoj delila 1 vajcarska stopa u 10 vajcarskih palaca, a geometri su u Nemakoj delili stopu u 10 palaca i palac u 10 linija. U mnogim je zemljama hvat imao 10 stopa. Naroito se kod merenja povrina polja hvat raunao sa 10 decimalnih stopa. Meutim, u drugim zvanjima zadrano je dvanaestinsko nizanje koje se upotrebljavalo pored decimalnog nizanja geometara i mernika. To je, naravno, dovelo do strane zbrke. Veliine palca razlikovale su se u pojedinim zemljama, prema razliitoj razdeobi stope u palce. Pored toga su se razliita podruja i stope razliito delile prema svrsi, pa je bilo npr. graevinarskih stopa, radionikih stopa, vojnograevinskih stopa, artiljerijskih stopa, kamenolomskih stopa, a pored toga jo i tvornikih stopa, poljskih stopa, gradskih stopa itd. Isto tako mnogobrojnei razliite bile su oznake i mere hvata, pa je bilo poljskih hvati, livadarskih hvati, drvarskih hvati, umskih hvati, hvati hodanja itd. Duina same stope bila je razliita u raznim zemljama, pa su i jedinice na koje se stopa delila bile razliite. DECK IDEJA (engl. platforma, terasa) Ideja koja je nastala kao negacija organizovanja komunikacija jednog arh. objekta ili urbanog prostora putem koridora. D.i. podrazumeva upotrebu irokih povrina terasa koje meusobno povezuju dva ili vie prostora. DEKARTOV (DESCARTES) KOORDINATNI SISTEM (Mat.). Pravolinijski sistem koordinata u ravni ili u prostoru; moe biti kosougli i pravougli (v. Koordinatni sistem). Koordinatne linije koje prolaze kroz koordinatni poetak su koordinatne ose. Kod pravouglog Dekartovog koordinatnog sistema dve ose koje se nalaze u osnovnoj ravni nazivaju se apscisnom i ordinatnom osom (najee se oznaavaju kao x-osa i y-osa), a trea upravna na osnovnu ravan je kota (z-osa). Prema orijentaciji, trijedar koji ine ove ose moe biti levi ili desni.
DEKOMPOZICIJA (l. decompositio) Rastavljanje (ili: rainjenje, rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke,sastavljene delove, ralanjavanje; raspadanje; truljenje. DEKONSTRUKCIJA, ARHITEKTONSKA Pojam dekonstrukcije je razvio francuski filozof Jacques Derrida, u period kasnih 1960tih godina. Bila je to primarno filosofija literarnog kriticizma i metod itanja u kojem je tekst vidjen kao brojne interpretacije. Proces dekonstruktivizma je npoeo da utie na arhitekturu i dizajn krajem 1970-tih. U tom kontekstu, dekonstrukcija je zapoela posmatranjem projektovanja kao procesa argumentacije za reenje problema. Dekonstrukcija istrauje preuzimanje predstavljenih argumenata i njihovo analiziranje u smislu prihvatljivosti za projekat. U tom pogledu, dekonstrukcija je pre svega pristup, a tek onda stil. Ipak, dekonstruktivizam predstavlja stil koji je esto korien da bi predstavio arhitekte dekonstrukcioniste. Arhitektonski kritiar Charles Jencks povezao je dekonstruktivizam sa filozofskom praksom postmodernizma. Ipak, postoji razliitost izmedju ova dva pravca, pre svega, dekonstruktivizam je odbacio mnogobrojne arhitektonske citate, kao i istoricizam, to nije sluaj sa postmodernizmom. Tako, dekonstrukciju moemo da shvatimo u izvesnom smislu kao psihoanalizu arhitekture i dizajna. Dekonstrukcija je imala najvie uticaja na arhitekturu i unutranji dizajn, to je mogue videti na projektima Frank Gehryja, Peter Eisenmana, Hiromi Fujii i Ben Kelley. U industrijskom dizajnu, dekonstruktivistike pristupe pronalazimo uanti dizajnu. Dekonstrukciju pronalazimo i u grafikom dizajnu. DEKORACIJA (lat. decorare, decoratio, decor ukraavati, ukras; franc. decoration, nem. Dekoration). Pojam koji oznauje celovito arhitektonsko ili likovno obogaenje, ostvareno kompozicijom detaljnih elemenata, koje vri funkciju ukrasa spoljanjosti ili unutranjosti pojedinog arh. objekta ili pojedinog predmeta. Iako u sutini suprotnih kvaliteta, d. i konstrukcija esto su u razliitim gradacijama organski povezane. Ukoliko je d. povezana sa sadrajem umetnikog dela, sa konstrukcijom ili strukturom, ona je funkcionalna, a ukoliko nije, ona je formalistika. Na steli egipatskog faraona zmije iz I dinastije povrina ploe je dekorisana sa tri stilizovana prikaza, koji predstavljaju likove triju faraonovih simbola, boanskoga (kobac), zemaljskoga (zmija i simbola moi (velika vrata). To je d. koja govori svojom simbolikom, umetnost, koja je pretea pisma, ukras, koji je duboko sadrajan. Oblici ehinusa kod dorskog ili volute kod jonskog stuba dekorativni su detalji, koji meutim dubokom logikom interpretiraju sukob optereenja (prenoenog preko arhitrava) i sile, koja nosi (materijalizovane u stubu), putem umetnike realizacije prikaza elastine deformacije u siluetnoj liniji ehinusa, odnosno plastine deformacije u napetoj spirali volute. Ralanjena struktura gotske prostorne konstrukcije kontrafora deluje dekorativno bogatstvom detalja, profilacija i fijala. Meutim, taj je konstruktivni sistem proizaao iz iste statike funkcije; kontrafor je u sutini materijalizovana linija statikog pritiska, pa prema tome oblici gotskog konstruktivnog skeleta sjedinjuju u sebi sintetizovane dekorativne i funkcionalne kvalitete. U savremenoj arh. pod datim uslovima izvoenje sistema zatitnih ispada, tzv. brise-soleila, predstavlja element funkcionalnog reenja. Istovremeno, raspored navedene konstrukcije na proelju arh. objekta ima razliite dekorativne kvalitete. U sutini, pretezni deo dekorativnih elemenata vue svoje poreklo iz razliito modifikovanih funkcionalnih reenja konstrukcije ili strukture. Stubovi, pilastri, kontrafori, arhitravi, svodovi, krovni venci ili timpanonski trougaoni zavreci dvostrenog krova - u svojoj izvornoj fazi nastajanja - predstavljaju elemente egzaktne, duboko logine i funkcionalne arh.
konstrukcije, to dokazuju ostvarenja iz razdoblja klasine faze grke (stub, arhitrav, timpanon), romanske (stub, svod), gotske (stub, kontrafor, svod) ili savremene (stub, konzola) arhitekture. Meutim, kako u toku razvoja spomenuti elementi gube izvornu funkcionalnu ulogu, tako njihovi dekorativni kvaliteti postaju sve vie formalistiki intonirani, to pokazuju ostvarenja iz razvoja kasnorimske (polustubovi, slepe arkade), kasnorenesansne (polustubovi, pilastri, slepi venci) ili eklektike arh. XIXv. (portici tretirani kao kulise). Pored spomenutih arh. elemenata primenjuju se radi dekoracije spoljnjosti arh. objekata esto i pojedini plastini, reljefni i skulptorski elementi, to pokazuju primeri s podruja arh. Egipta, Mesopotamije, Indije, Kine, pretkonkvistadorske Amerike, kao i primer iz razdoblja romanike, gotike, renesanse, baroka i XIXv. u Evropi, a poneli put s posruja savremene arh. Slikarski elementi, inkrustracija i mozaik, retko se primenjuju kao sredstva za dekorisanje spoljanjosti u arh. kompoziciji. Dekoracije ove vrste nalaze se na pr. u starohrianskoj i vizantijskoj arh., odnosno u romanskoj i gotskoj arh. na tlu Venecije i TosKane. Unutranji prostori u arh. objektima esto su obogaeni elementima arh., figualne i ornamentalne d., koji se sastoje iz arhitektonsko-konstruktivnihdetalja, vajarskih i slikarskih radova, tuka, mozaika, drvene oplate, atpeta, sagova i proizvoda umetnikog zanatstva. Dekorativni elementi uz konstruktivni sistem, prostornu kompoziciju i obradu materijala sainjavaju glavnu karakteristiku pojedinih arh. stilova. Ukoliko je u poj. razdoblju teite ath. kompozicije orijentisani na izraavanje elementarnog korpusa, jasne konstrukcije i istog volumena, tada je dekorativna komponenta potisnuta (steroegipatska, romanska, savremena arh.). Nasupro tome, u nekim je razdobljima bogatstvo dekoracije izbalansirano sa snagom konstrukcije (klasina faza rim. arh., gotska arh.), a u drugim dekorativni elementi nadvladavaju (kasna faza rim. arh., barokna arh., arkitektura eklekticizma XIXv.). D. je karakteristina komponenta kod izrade gotovo svih upotrebnih predmeta, koje ovek stvara za svoje potrebe, od vremena predistorije pa do dananjih dana. Kod toga se pojedini materijali (metali, kamen, drvo, glina) obrauju na razliite naine (kovanje, cizeliranje, rezanje, klesanje, bruenje, inkrustracija, rezbarenje, intarzija, modeliranje, slikanje, tkanje, pletenje). D, je bitan element u izradi nametaja, haljina, posuda od peene gline, kamena, metala, stakla ili porcelana te predmeta od plemenitih metala, dragulja i slinih materija. DEKORACIJA U ENTERIJERU (nl. decoratio) Ukraavanje nekog predmeta, kienje neke prostorije (veanjem ilima ili goblena po zidovima, nametanje stilski izraenog nametaja itd.); poz. nametanje pozornice pomou kulisa, pozadine i dr.; ukras, ures; orden, odlije, poasni znak. DELATNA SHEMA Ako hoemo da iskaemo, u poetnom stadijumu, sadraj budueg prostora, posluiemo se delatnom shemom, kojom izrazavamo njegovo eljeno stanje. Pri tome ova shema prikazuje pretpostavljeni sadraj, meusobne veze, centre okupljanja u posmatranom prostoru i poeljne transformacije. Potpuno upoznavanje sa delatnom stranom omoguava postavljanje delatne sheme, to e dozvoliti da se u dovoljno jasnim granicama predstavi tzv. Plan masa, kojim se odreuje zahvaeni prostor u sve tri dimenzije - ili njegovi odnosi prema neposrednoj okolini. U planu masa, dakle, ve su utvreni odnosi izmeu delatnih grupa, zona, kao i njihov neposredni poloaj u sredini; u izvesnom smislu taj plan se nalazi na granici izmeu delatne i analize forme, jer njegovim dovravanjem nije mogue zaobii i nain grupisanja budueg prostora (oblikovanja). Poto smo u prethodnoj, delatnoj analizi, odgovorili na pitanje ta, u drugom delu, analizi
forme, odgovaramo na pitanje kako. Naelno, ovde se obrauju dva pristupa, to znai da oba nisu uvek ni obavezna; u prvom je to strukturalna, a u drugom istorijska analiza forme. DELFI TEHNIKA (engl. Delphi Technique) Naziv za tehniku predvianja koja se koristi da bi se predvidele i analizirale okolnosti koje e imati uticaja na urbanizam. Ova tehnika je znaajna za urbano planiranje. Tehnika se bazira na otkrivanje budunosti pomou invencija ili inventivne budunosti za koju odreeni naunici smatraju da je mogue da e se desiti, a na osnovu pokazatelja sveukupnog razvoja oveanstva. Postoje vie desetina odrednica koje utiu na dogaaje u budunosti, koje se sadre u statistikim istraivanjima istraivanjima Gallupa: razvoj primitivnog vetakog ivota, mogunost regionalne kontrole voda, dobijanje hrane iz plantaa iz mora, uticaj droga na inetligenciju oveka, stvaranje novih ljudskih organa i dr. DEMOKRATSKA ARHITEKTURA Pojam se vezuje za arhitektonsko urbanistike koncepte koje su na osnovana Welby Puginoovih shvatanja razvili Ruskin i William Morris. Pokret demokratske umetnosti bio je nadahnut idealima utopijskog socijalizma i namenjen elitnoj potronji uske grupe rafiniranih intelektualaca. Proirenje domena estetskog na itavu zajednicu i na svaki in njenog ivota postaje ideal koji inspirie tri generacije umetnika koji istrauju zanatske proizvodne procese osporavajui veliku individualistiku umetnost renesansne tradicije u prilog povratka skromnosti i kolektivnoj inspiraciji. Istorijsko opredeljenje slui ovde da bi se izrazio sud i ukazalo na tendenciju; ali vie nije re o konfrontaciji izmeu prolosti i sadanjosti ve o konfrontaciji izmeu dvaju velikih istorijskih razdoblja, izmeu dvaju svetova i dvaju tipova oveanstva: estetska privlanost i ljudska vrednost nerazmrsivo se preklapaju i stapaju, etiko opredeljenje ne prethodi estetskom nego se s njim poistoveuje. Graaninu koji traga za estetskim doivljajima Ruskin namee izbor; ne moe se imati sve zajedno a da se sve ne izgubi: neutralnosti istoricizma koji bi eleo da moe okusiti svako pie suprotstavlja se izgubljenost centra i slabljenje svakog ukusa. DEMOLIRANJE (fr. dmolir) Ruenje, razvaljivanje, unitavanje, upropaavanje, obaranje; demolicija. DENOTACIJA U ARHITEKTURI Denotacija u arhitektonskom smislu oznaava odreeno znaenje. Naspram denotacije, konotacija sugerira opta znaenja. Jedan isti arhitektonski element moe da nosi i denotativna i konotativna znaenja, a ova mogu biti uzajamno kontradiktorna. Uopteno, u meri u kojoj je denotativan u znaenju, element zavisi od svojih heraldikih osobenosti; u meri u kojoj je konotativan, element zavisi od svojih fizionomskih kvaliteta. Moderna arhitektura teila je da odbaci heraldiko i denotativno u arhitekturi i da preuvelia fizionomsko-konotativno. Moderna arhitektura koristi izrazajni ornament a odbacuje eksplicitan simbolian ornament. Tako, na primer, natpis koji se nalazi na jednoj kui, iskazuje (denotacija) znaenje te graevine kroz rei; kao takav, natpis predstavlja savren heraldiki element. Karakter grafike takvog jednog znaka, meutim, podrazumeva (konotacija) institucionalno dostojanstvo, dok, veliina grafike moe da ukazuje na komercijalan karakter te kue. Poloaj natpisa na fasadi kue moe da nosi i znaenje mesta ulaska u kuu.
DESIGN CONSULTANCIES (engl. savetniki dizajn) Svoj nastanak duguje periodu izmeu dva rata, kada je rzvijena nova forma industrijskog dizajna, kao nain da se podigne nivo vrednosti, stil i znaenje irokom polju predmeta iroke potronje, koji nisu do tada korieni u svome punom potencijalu. Neosporan komercijalni uspeh odreenih proizvoda robe iroke potronje koji su bili redizajnirani novom generacijom pre svega amerikih industrijskih dizajnera, bio je svakako povezan sa idejama brandinga, potroakim zahtevima i zastarelosti konkurentnih proizvoda. Mada su stilistike nijanse predstavnika d.c. razliite, generalna uloga dizajnera konsultanta nije bila promenjana. Najznaajniji predstavnici d.c. bili su: Walter Dorwin Teague, Raymond Loewy i Henry Dreyfuss. Savremen d.c. jo uvek ima svoje znaajne korisnike kojima prua ekspertize u posebnim poljima, gde inventivni i dobro promiljeni dizajn moe da predstavlja razliitost izmeu uspeha i neuspeha jednog novog proizvoda. DESIGN MANAGEMENT (engl. menadment dizajna) Pojam d.m. ne predstavlja znaenje pojma design consultancies. Pojem je pre svega vezan za znaenje organizacionog mesta dizajna u jednoj korporaciji. Iz tog razloga, pojam se odnosi na upotrebu dizajna unutar strategije jedne privatne ili javne kompanije. Ovako posmatran, d.m. ukljuuje takve aktivnosti kao to su na primer svesno planiranje kad e zdruzeni identitet (corporate identity) kompanije biti primenjen, kao i donoenje odluka o poetku i vrsti reklamne kampanje vezane za identitet komanije. Prve nagrade za d.m. ustanovilo je Kraljevsko drutvo umetnosti (Royal Society of Arts) 1966.g. DESIGNER - MAKER (engl. dizajner proizvoa) Predstavlja pojam koji se primenjuje na dizajnere koji projektuju ali ujedno i izrauju, makar i delimino, predmete svog dizajna. D.m. sreemo najee na polju dizajna nametaja i kunih predmeta. Putem ukljuenja proizvodnje u svoj rad, d.m. sjedinjuju kreativni i produktivni proces, kontroliui estetske i funkcionalne karakteristike svojih objekata tokom celokupnog procesa projektovanja i proizvodnje. Ovaj koncept pronalazimo u ideologiji pokreta arts and crafts i zanatskoj tradiciji proizvodnje nametaja. D.m. za ovakav odnos prema dizajnu su motivisani razliitim faktorima. Neki od njih proizvode sopstveni nametaj iz namere da ne budu samo projektanti-crtai. Drugi izraavaju vie poslovnog duha koji im pomae da komercijalizuju svoje projekte, ukljuujui u njih elemente dobrog zanata. Pojam vremenski najee obuhvata aktivnosti 1970-tih i 1980-tih g. i takoe moe da bude razmatran kao deo opteg pokreta crafts preporoda koji se tada dogaao u SAD i Velikoj Britaniji. DESTRUKCIJA, ARHITEKTONSKA Naziv za unitavanje arhitektonskog i urbanog nasledja. Destrukcija se vri kao posledica ratnih razaranja, poplava, poara (London) ili zemljotresa.Urbana destrukcija je najee neplanska gradnja ili neplansko razaranje starih gradskih jezgara.. DETALJ, ARHITEKTONSKI (franc. detail pojedinost, sitnica, potankost, nem. Detail) 1. Elementarni deo neke graevine, enterijera ili skolopa. Pojedinanost, posebnost. Deo ili pojedini delovi vee celine. U arh. naziv za osnovni jedinini element jednog arh. objekta: njegove konstrukcije, dekoracije, ili dela horizontalne ili vertikalne povrine ili
prostora. Detalj predstavlja i element jednog arh. sklopa, nain meusobnog vezivanja dva elementa, zatite od vlage (izolacija) ili figure poploavanja. U istoriji arh. sreemo obilje detalja. Tako, na pr., maniristike i barokne zgrade obiluju gipsanim profilima, prozorskim pragovima, niama, ornamentima, vencima, pilasterima, arhitravima, lukovima i dr. 2. Arhitektonski ili graevinski crte nekog elementa graevine u veoma maloj razmeri, pa sve do prikaza u prirodnoj veliini (u razmeri 1:1). DETALJ, KONSTRUKTIVNI (Arh.). Detaljni crte neke konstrukcije ili graevinskog dela, bitan za samu konstrukciju ili graevinu. Radi se uvek u veoj razmeri od ostalih crtea, pa esto (za zanatske radove) i u prirodnoj veliini. DETALJNI PLANOVI (Arh.). Nacrti graevinskih objekata izraeni u veoj razmeri, koji slue za izvoenje radova. U njih se ucrtava i upisuje sve ono to ne moe da stane u glavni projekat i time se on dopunjuje i blie objanjav. DETALJNI URBANISTIKI PLAN Naziv za urbanistiki plan koji je nastao na osnovu i iz generalnog urbanistikog plana i koji pokriva ogranienu povrinu jednog grada (optinu, blok i dr.), koju detaljno odreuje i ureuje. D.u.p. sadri elemente urbanistikog plana na nivou osnovne urbane jedinice i to: katastarski plan parcela, detaljan plan pojedinanih izgraenih objekata, njihovu spratnost, taan plan saobraajnica, tane pozicije geodetskih i trigonometrijskih kota, a za planiranu izgradnju povrina, sadri detaljne podatke novoprojektovanih ili planiranih objekata: gabarite, spratnost, dispoziciju, saobraajnu strukturu i dr. D.u.p. se radi za korienje tokom dueg vremenskog perioda i predstavlja dokument koji obavezuje svakog i najmanjeg uesnika u procesu urbanizacije i izgradnje i ije nepotovanje izaziva sankcije. DETALJNO URBANISTIKO PLANIRANJE Cilj detaljnog urbanistikog plana je da odredi urbanistike elemente za izgradnju i tehniko uredjenje prostora (uslovi uredjenja prostora), koji omoguuju projektovanje, a zatim na osnovu glavnog projekta i izdavanje gradjevinske dozvole. Da bi se izradio detaljni urbanistiki plan potrebno je: 1) utvrditi gustinu izgradjenosti stanovanja i radnih mesta za tipove gradnje prema nameni i reimu gradnje, zajednike sadraje i njihov smetaj, vodei rauna i o tome da neke od njih generalni plan u svakoj zoni detaljnog plana samo programira, dok neke i tanije smeta na terenu; 2) rasporediti povrine za korisnike zemljita, za javne povrine, javne zelene povrine i planirati lokalnu mreu ulica i peakih puteva; 3) terene namenjene korisnicima razdeliti u estice (parcelisati), te za svaku esticu odrediti uslove uredjenja prostora. Detaljnim urbanistikim planom definiu se elementi koji odredjuju uslove uredjenja prostora i izgradnje. To su: a) namena, koja moe biti detaljno utvrdjena, ali i ostati nedefinisana, slobodna, to treba takodje planom izriito naglasiti; b) koeficijent izgradjenosti i koeficijent iskorienosti zemljita za svaku esticu ili za svaku grupu istorodnih estica; c) regulaciona linija ulice (crta koja deli estice korisnika od saobraajnog koridora ili od ostalih javnih povrina); d)gradjevnska linija, crta koja oznauje poloaj proelja zgrade na ulici, te tako odredjuje udaljenost zgrade od regulacione linije. Ta udaljenost moe biti od 0,0 m (gradski
kompaktni blokovi koji ine ulice) do nekoliko metara, najee do 5 m od regulacione linije; e) udaljenost od medja susednih estica (od 0,0 m za prislonjene zgrade pa do priblino 5 m); f) smetaj garae i ekonomskih zgrada (ako ne prelaze visinu prizemlja, mogu biti smetene uz samu medju prema susednoj estici); g) visina zgrade do venca (za zgradu s krovom to je gornja ivica krova za ljebom, tj. Ivica slemena krova), tip krovne konstrukcije, vrsta materijala za pokrivanje, fasada i sl.; h) oznaka mesta ulaza s ulice na esticu i mesta prikljuaka kunih instalacija na gradsku infrastrukturu. DETAOVAN Naziv za jedan arhitektonski objekat ili element koji je izdvojen iz celine, da bi vrio na primer svoju konstruktivnu ulogu ili iz kompozicionih zahteva. DETAOVAN - INSULOVAN Insulovan, izolovan, ili slobodno stojei, nasuprot angaovanom, kao to je to sa stubom. DETERMINISANI I NEDETERMINISANI SISTEMI Pored prouavanja pojava, pojava niza istih nije uvek odreena, ve je to vie stvar procene, to je samim tim problem statistike u emu je stanje manje ili vie mogue, ali ne i za uvek odreeno. Njihova je odredba stvar ocene, raspodele ili predvianja. Za neke od pojava nemamo ni osnovne elemente niti pretpostavke njihovih ponaanja, pa su one za nas nepredvidljive. Za niz pojava nae znanje o njima je sasvim pouzdano, znamo njihove uzroke, znamo i posledice tih uzroka i one se naminovno dogaaju. Sistemi ije ponaanje nismo u stanju da predvidimo, nazivamo nedeterminisanim ili stohastikim. Nemogunost predvianja dolazi usled nedovoljnog poznavanja prognoza ponaanja, usled pomanjkanja informacija o njihovom faktikom stanju. Jasna je stvar da jedan sistem za laike moe biti nedeterminisan a za naunike determinisan. U prvu grupu spadaju svi prirodni sistemi iju strukturu, njihovo nastojanje ili ponaanje nismo upoznali. DEZINTEGRACIJA (fr. ds-, l. integratio uspostava, obnova) Unitavanje veze, naruavanje neke celine; dezintegracija atoma fiz. razbijanje atoma; dezorganizacija. DEZURBANIZACIJA Pojam predstavlja suprotnost pojmu urbanizacije. Dezurbanizacija je proces putem kojeg ovek naputa urbanizovano podruje iz razloga njegove ekoloke degradacije, dehumenizacije, nedostatka uslova za ivot i rad i dr. Dezurbanizacija takodje moe da bude posledica prirodnih katastrofa: poara, poplava, tajfuna, zemljotresa, rada vulkana i sl. ili posledica rata ili nuklearnih katastrofa. U procesu dezurbanizacije nestajale su itave civilizacije nakon najezde konkvistadora u Latinskoj Americi (grad Macchu Picchu). Grad Pompeji nestao je pod lavom Vezuva. Tokom srednjeg veka kuga je unitila mnoge gradove, a poar iz 1666. godine promenio je izgled Londona. Nakon isputanja atomske bombe 1944. godine na Hiroimu i Nagasaki, cele oblasti su dezurbanizovane. U savremenom svetu proces dezurbanizacije je lokalnog karaktera, nastao kao posledica ekonomskih i socipolitikih uticaja, redje zbog katastrofa (ernobil i sl.). DIFERENCIJACIJA Je verovatno najei pojavni oblik kompozicije savremenih arhitektonskih objekata jer je re o veoma sloenim funkcionalnim problemima sa jako izrazenom razlikom u karakteru pojedinih delova jednog jedinstvenog projektnog programa.
Ovakav karakter sadrzaja se likvno i prostorno neposredno odrazava na kompoziciju reenja, gde imamo bogatstvo i raznolikost elemenata koji grade jednu iru arhitektonsku ili urbanistiku celinu. Primeri modernistikih urbanistikih reenja, kao Le Corbusierov centar u Chandigarhu i Tangeov predlog za nove strukture grada, ilustruju prisutnost pune diferencijacije kako po karakteru tako i po fizikim svojstvima (saobraaj u voe nivoa, podela na funkcionalne zone, pokrenuta plastika i specifina konstruktivna i likovna reenja). DIFFICULT WHOLE, TEKA CELINA (engl.) Pojam se vezuje za arh. teoriju Roberta Venturija, koji ga predstavlja: Arhitektura osnovana na kompleksnosti i kontradiktornosti ne odrie se jedinstva. U sutini, ja joj pridajem posebnu vanost u stvaranju celine poto je vrlo teko realizovati tu celinu. Vie cenim postizanje jedinstva nego postizanje jednostavnosti u umetnosti, ija istina lei u totalitarnosti. Ovo je teko jedinstvo ostvareno ukljuivanjem, dok se lako jedinstvo postie iskljuivanjem. Iz ovog tekog jedinstva shvaenog kao rezultet jednog procesa, Venturi izvlai razliite modalitete: prilagoenu protivurenost, protivurenost postavljenu jedna do druge, protivurenost izmeu spoljnje i unutranje forme zgrade, pregibanje delova koji utiu jedan na drugoga u odnosu na celinu. Razgovor direktno vodi problemu ambujenta i grada, poto zgrada ini nezavisnu jedinicu, ona je u svakom sluaju istovremeno i fragment jednog veeg jedinstva o kojem treb voditi rauna prilikom projektovanja. DIHOTOMIJA (gr. dihotomia, diha na dva) Podela na dva dela, podela koja sadri dva lana. Pojava podele arh. i urban. sadraja na dva dela, koji mogu da budu meusobno saglasni ili da se nalaze u suprotnosti. Primer d. pronalazimo u urban. shvatanju starih Etruana, koji su posmatrali i prirodu i grad kao srodne pojave, koje, u srenom sluaju, mogu doi u plodno meudejstvo. ta vie, odreenim magijskim tehnikama, ritualima, ovo se meudejstvo moglo i vetaki izazvati. U arh. smislu, d. pronalazimo kod funkcionalne podele pojedinih arh. objekata koji su projektovani u centralnoj osovinskoj simetriji na taj nain da su dva krila zgrade meusobno izdvojena i sadre razliite, nespojive funkcije. DIJAGONALNO REENJE Naziv za ono arhitektonsko reenje koje je zasnovano na principijelnoj primeni dijagonalnih linija. Dijagonalna reenja rade se esto u trougaonom ili heksagonalnom rasteru. Karakteristian projektant dijagonalnih reenja je I.M. Pei. DIJAGRAM (gr. diagrajwin nacrtati, diagramma) Figura ili geometrijski crte; crte (ili: nacrt, skica) radi objanjenja nekog injeninog stanja, radi oiglednog predstavljanja izvesnih odnosa, grafiko (ili: crteno) predstavljanje nekog stanja, statistike, razmera itd.; presek, prosek, slika rada ili snage, plan; muz. note od pet linija; kod gnostiara: dva meusobno ukrtena trougla u kojima je upisano neko mistino ime boga, i koji su im sluili kao amajlija (Solomonovo slovo). DIJAGRAM FORME Naziv za dijagramni prikaz jednog arhitektonskog objekta ili urbanistikog sistema putem predstavljanja formi njegovih elemenata koji su ralanjeni u osnovne oblike i njihovim sistematskim grupisanjem, odnosno, zdruivanjem u urbanistiku
celini. D.f. je predstavljen grafikim simbolima koji predstavljaju znakovne prikaze njihove forme, unutar celine koja podsea na stablo drveta. Studiju d.f. dao je Christopher Alexander na primeru jednog indijanskog sela, gde su osnovni elementi ralanjeni na veliki broj parametara. DIJAGRAM, GRAFIKI Vrsta grafikog prikaza veliina i medjusobnog odnosa i uticaja razliitih parametara. U statici dijagram smila pokazuje jainu i medjusobni raspored sila u jednoj konstrukciji. DIMENZIJA (l. di-metiri izmeriti, dimensio) Merenje, prostranstvo, pruanje; zamiljene prave linije pomou kojih se prostranstvo nekog tela i njegovih granica (povrine, linije) ili nekog dela prostora koji predstavljamo kao prazan, mogu odreivati i meriti. Da bismo to mogli odrediti, potrebne su nam tri dimenzije, tri prave koje se seku pod pravim uglom: duina, irina i visina (ili dubina). Telo ima tri dimenzije, ono je trodimenzionalno, povrina dve, a linija jednu dimenziju. Po teoriji relativiteta, etvrta dimenzija je vreme; up. koordinatni sistem. DIMENZIJE POVRINE Dimenzija povrine spada u osnovne podatke njenog odreivanja. Fizika samerljivost izraava se jedinicama duine, irine i visine, dok se prostor moe odreivati nizpm jedinica. DIMENZIONI SISTEMI Napomenuemo nekoliko izrazitih sistema, koji su stekli puno pravo javnosti. U studiji Bauornungslehre (BOL, Berlin, 1943.) Ernst Neufert daje shemu oveije figure sa 14 modula po 12,5 cm koja istovremeno izraava i njenu proporcionalnu podelu, izraenu na bazi ispitivanja A.V. Zeisinga. Prvi meu autorima koji je ovu podelu, sectio proportionalis - po J. Kepleru - konsekventno primenio na oveiju figuru bio je A.V. Zeising, koji je sve karakteristine delove tela izrazio brojevima tzv. Fibonaccijevog niza: 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, 233, 377, 610, 987, ... zaokrugljujui jedino 89 na 90 i 610 nz 613. Ukupnu visinu od 990 delova u odnosu na sredite tela Zeising razlae na sledei nain: 613/377=1,626. E. Neufert je takoe uspeo da zaokrugljivanjem broja 55 na 56 u Fibonaccijevom nizu broj 987 zameni brojem 1000: 1000, 618, 382, 236, 146, 90, 56, 34, 21, 13, 8, 5, 3, 2, 1, 1 i time u praktinom pogledu, ovaj niz povee sa decimalnim sistemom. Predloeni raster za oveiju figuru od 14 x 12,5 - potrebno je napomenuti - predstavlja takoe i primenu antikog, Polikletovog kanona na Doriforu od sedam glava, kao i verovatan pokuaj da se stara nemaka stopa sa svojim podelama integrie u metrike mere, tj. 31.3854 = 31,25 = 125/4. Drugi je sistem prokazan u knjizi Le modulor, na nain svojstven Le Corbusieru (1951.g.). To je ovek od est stopa (setimo ve Vitruvija) iji vitalni delovi tela u mousobnom odnosu daju rezultate neprekidne podele (sectio proportionalis). Oni pokazuju osam karakteristinih poloaja ljudske figure u prostoru; od sedenja do stajanja i odluujue su vrednosti zaodreivanje svih prostornih jedinica. Odlika ove studije je u izostavljanju izvora-injenica koje su prethodile Le Moduloru, a nisu mogle biti nepoznate njegovim autoru. Tako je Le Modulor u 1945.g. visok 175 cm kao i
ovek E. Neuferta u BOL-u, a niz zakljuaka podseaju na rezultate Leonarda, Hambidgea i Ghykae. U postupku unifikacije veliina prednost ima broj 60 i njegovi delovi. Ova jeprvenstveno posledica njegove izvanredne deljivosti a potom i velikih mogunosti da se neki od sistema podele na bazi 60 pokae i kao nastavak ve steenih, dugom praksom proverenih veliina, i to 60 = dve stope, a svki od njegovih delova 7,5 - 15 - 22,5 itd. su takoe priblne vrednosti ve osvedoenih mera, kao i one koje bi se izvele sa + 60, tj. 67,5 - 75 - 82, 5 - 90 - 150 itd. Vrednost od 3 x 60 = 180 ukljuuje i podelu ljudske figure na 24 dela (180 : 24 = 7,5) sa veliinom ake kao osnovom. Time je jasno izraena antropomorfnost jedinice 60. Meutim u prikazu mnogih karakteristinih projektantskih situacija - jedinica i sklopova opet je pojava izvedenih veliina na bazi 60 primeena u radu mnogih autora. Tako smo i mi, usvajajui korak od 60 cm, doli do tabele preferencijalnih raspona za stambenu gradnju, a to je bio rezultat utvrivanja i mogunosti unificiranja izvesnih veliina za predviene situacije na bazi internacionalnog iskustva. Posmatrano linearno ili kao povrinska jedinica, 60 cm prua u projektovanju, posebno stambene izgradnje, vrste take kontrole; osigurava vrednosti koje nisu samo dimenzionalne prirode. DIMENZIONIRATI (l. dimensio) Odmeriti, izmeriti presek, napr. dobro dimenzionirani zidovi zidovi ija je jaina dobro proraunata; dimenzionirano drvo drvo za grau, graa. DIMENZIONISANJE ELEMENATA PROSTORA Prilikom arhitektonskog projektovanja, vri se dimenzionisanje elemenata prostora, i to: konstruktivno dimenzionisanje, enterijersko dimenzionisanje, saobraajno i konunikaciono dimenzionisanje, dimenzionisanje po broju korisnika po jedinici povrine, dimenzionisanje po pretpostavljenom broju korisnika u jedinici vremena, dimenzionisanje po uestalosti korienja. DIMENZIONISANJE PROSTORA Jedan od najznaajnijih elemenata arhitektonskog projektovanja je proces dimenzionisanja prostora. Ovim procesom se odredjuju veliina i druge karakteristike projektovanog prostora, koje e omoguiti njegovu nesmetanu funkciju. Dimenzionisanje prostora vri se sa nekoliko aspekata: prilagodjavanje prostorija broju korisnika, prilagodjavanje dimenzija tipu prostorije, prilagodjavanje dimenzije uestalosti upotrebe prostora, postizanje optimalnih dimenzija prostora. DIMENZIONISANJE, KONSTRUKCIONO(Konst.). Odreivanje veliine preseka i drugih dimenzija neke konstrukcije na osnovu statikog prorauna naprezanja konstrukcije usled optereenja. Prilikom dimenzionisanja uzimaju se u obzir najnepovoljnija optereenja i uticaji. DINAMIKA SVOJSTVA OPAANJA Predmeti oko nas miruju ili se kreu. Meutim, kretanje jednog predmeta primeuje se ili zato to se taj predmet zaista kree ili zato to uslovi sredine u kojoj se taj predmet nalazi taj privid ine stvarnim. Usled ovog kretanja, svojstva i karakteristike objekta mogu da se menjaju.
DINAMIKI I STATIKI SISTEMI Podela sistema na statike i dinamike moe se vriti na osnovu dva kriterijuma. Prvi kriterijum polazi od opteg pristupa materijalnom svetu po kome statikih sistema u tome svetu nema, jer je promena opte prisutna u materijalnom svetu. Po tom kriterijumu u statike sisteme mogli bi svrstati sasvim uslovno, one sisteme kod kojih su promene u toku vremena a sa aspekta istraivanja neuoljive. To su uglavnom evolutivne promene i one se odigravaju lagano, njihov intenzitet je nizak i neprisutan za istraivaa. Ovde bi spadali samo nebioloki prirodni sistemi. Svi ostali sistemi su dinamiki. Po drugom kriterijumu podela sistema ima kibernetsku orijentaciju, naime , statiki sistemi su oni sistemi kod kojih nema uslova za upravljaku akciju odnosno gde se ne javlja potreba za upravljanjem. Svi ostali su dinamiki. DIREKCIONALNE MREE (engl. Directional grid) Naziv za mreni sistem urbanistikog planiranja prilikom kojeg se razvoj jednog grada vri unutar postojee upravne mrene strukture koja je odreena tokovima i pravcima kretanja kroz nju. Direkcionalne mree koristili su: Colin Buchanan, u svojoj studiji o Juznom Hampshiru (1966.g.), ta vie, d.m. su koristili mnogi prilkom savremenog urbanog planiranja, od Doxiadisovog Dynapolisa, pa do futuristikih planova za Washington DC u 2.000. godini. Urbanistike mree su pratile mogunosti razvoja i pojedinanih lokacija. Postoje osnovni tipovi urbanistikih mrea: A. Centripetalna strukturapredstavlja d.m. koja se zrakasto prostire ic njenog centra ili jezgra. U geometrijskom smislu, ova mreza predstavlja sistem trouglova, odnosno, heksagona u ijim sreditima se nalaze urbani zentri, a po ijim obodima cirkulie saobraaj. B. Direkcionalna struktura predstavlja upravnu mrenu strukturu u kojoj su saobraajni pravci kretanja postavljeni du primarne pravougaone ili kvadratne mree, unutar koje se nalazi sekundarna mrea sa ravnomerno rasporeenim urbanim funkcijama. C. Mrena struktura predstavlja pravougaonu ili kvadratnu mreu unutar koje se vri urbano planiranje,sa odreenim rasporedom urbanih funkcija. DISPOZICIJA (l. dispositio) Raspored, razmetaj; sreivanje, ureivanje, pripremanje; plan (napr. za bitku); skica, nacrt (rasprave, lanka, predavanja); raspolaganje, rukovanje novcem, imanjem; med. nastrojenost za izvesne bolesti, sklonost izvesnim bolestima; duevno raspoloenje, dobra volja; nastrojenost, naroita sposobnost za neto (napr. muziku, nauku, zloin, krau); dispozicioni fond novac stavljen nekome na raspolaganje u izvesne svrhe, i o kojem se ne mora polagati raun (napr. kod raznih ministarstava, velikih preduzea itd.). DISPOZICIJA ELEMENATA PROSTORA Prilikom arhitektonskog projektovanja, vri se dispozicija elemenata prostora i to: dispozicija elemenata na osnovi objekta, dispozicija elemenata na fasadi objekta, ponavljanje elemenata, projektovanje i postavljanje jedinstvenih elemenata, postavljanje ritma dispozicije elemenata, saobraajna dispozicija prostora, konstruktivna dispozicija, funkcionalna dispozicija, vizuelna dispozicija. DISPOZICIONIODNOS Raspored, medjuodnos delova jedne arhitektonske celine,
kompozicija arhitektnoskih elemenata u odnosu na celinu. Dispoziciju imamo kod arhitektonske plastike i ornamentike, kod elemenata arhitektonske konstrukcije ili je to dispozicija prostorija unutar jednog arhitektonskog objekta. U enterijeru je karakteristina dispozicija nametaja u jednoj prostoriji, a u urbanizmu sagledavamo dispoziciju urbanih elemenata (ulica, trgova, blokova) u tkivu jednog grada. U arhitektonskoj dispoziciji razlikujemo odrednjena pravila, slino pravilima kompozicije: koncentraciju, grupisanje, gradaciju juksta poziciju, dekomponovanje, simetrinu dispoziciju, hijerarhiju elementa i dr. DISPROPORCIJA - PROPORCIJA Nasuprot proporciji, naziv za nesklad, nepostojanje kompozicije niti skladnog odnosa izmendju arhitektonskih elemenata. DISPROPORCIJANasuprot proporciji, disproporcija predstavlja nesklad, neuskladjenost, neodgovaranje dva ili vie arhitektonskih elemenata medjusobno ili u odnosu na celinu. Disproporcija je sinonim za nesklad, a lou kompoziciju, lo odnos dimentiza i masa. Disproporciju pronalazimo z looj kompoziciji masa jednog objekta ili je to disproporcija u pogledu njegove visine. Disproporcija je oduvek bila osnov neslaganja teoretiara arhitekture. Medjutim, Disproporcija ponekad moe da bude osnovna karakteristika nekih objekata. Disproporcija antikih stubova dorskog reda dovela je do proporcionog kanona vitkih stubova jonskog reda. Disproporcije crkvenih tornjeva romanikih crkava bila je proporcija tornjeva gotikih katedrala. Danas je teko govoriti o disproporciji u arhitekturi, naroito u svetlu savremenih teorija arhitektonske kompozicije. Disproporcije masa muzeja Guggenheim u Bilbau, Frenk O'Gehry-ja, predstavljaju vrhunac umea arhitektonske kompozicije sadanjice. DISTANCA (l. distantia) Odstojanje, razdaljina, razmak; drati distancu voj. pri marevanju: drati propisno rastojanje; jahanje na distancu dugo jahanje (kad se konj ne zamenjuje); DISTANCA, GEOMETRIJSKA Razdaljina, rastojanje, razmak izmedju dve take u jednoj ili vie ravni ili razmak izmedju dve take geometrijskih likova ili tela. DISTOPIJAUARHITEKTURI (gr. dustopiaz) Najgori mogui primer koje pronaen da bi bila prikazana jedna arh. ideja. DIVERGENCA, DIVERGENCIJA (lat. divergentio prostiranje putem irenja, franc. divergence, nem. Divergenz) Deo graevine, graevina ili grupa objekata (zidovi neke prostorije, osnova nekog objekta ili ulice) iji su osnovni arhitektonski elementi postavljeni tako, da se u perspektivi ire, odnosno, razilaze, udaljuju jedan od drugog (divergiraju). D. ima funkciju stvaranja utiska ravne ili slikovne perspektive, nasuprot konvergenciji, gde je naglaen utisak udaljenosti, duboke perspektive. D. je prisutna u urbanizmu renesanse i baroka ( trg ispred crkve Sv. Petra u Rimu).
DIVERGENTAN (l. divergens) Razlazan, koji ide u razliitom pravcu, koji se razilazi; divergentne linije linije koje se udaljuju jedna od druge; fig. koji odstupa, koji se razlikuje; mat. iji se zbir lanova neogranieno poveava ukoliko se vie lanova uzimaju; supr. konvergentan. DIZAJN STANOVANJA Obuhvata mnogo ire znaenje od pojma stambenog prostora. Dizajniranje ovog prostora je oblikovanje veoma sloene raznorodne strukture u kojoj se ovek svakodnevno kree. D.s. prati proces od programiranja urb. ili arh. projekata, od izbora pogodnog zemljita, odnosno reljefa okruja, insolacionog principa, grupisanja, socijalnih, ekonomskih, ekolokih i programskih analiza kroz itav proces, sve do izrade detalja. DIZAJN U PRIMENJENIM UMETNOSTIMA, DESIGN (engl.) 1. Definitivna kompozicije jednog objekta. Sinonim: projekat, plan, crte. 2. U primenjenim umetnostima, odnos forme i funkcije objekta. DIZAJN ZA HENDIKEPIRANE (engl. design for disability) Ukljuuje dizajn proizvoda i ovekove okoline sa osnovnim zadatkom da pomogne onim ljudima koji su hendikepirani u svakom pogledu da prevaziu svoja fizika ogranienja ili psihike probleme prilikom korienja predmeta svakodnevne upotrebe ili svakodnevnog ivotnog prostora. D.h. je postao predmet naroite panje od poetka 1960-tih. Pre toga, proizvodnja predmeta i ureenje ivotnog prostora za hendikepirane bili su prvenstveno predmet medicinskih istraivanja i rada. Ova medikalizacija, posebno koncentrisana na odreenu vrstu proizvoda (kao na pr. stolice na tokovima), bila je povezana direktno sa korisnicima, u smislu njihovih tehnikih pomagala, ali je malo mogla da uini na poboljanju ukupnih drutvenih inilaca i socijalizaciji hendikepiranih osoba. U periodu 1960-tih, ameriki i evropski dizajneri su prekunuli tradiciju medicinskog pristupa reenju problema hendikepiranih i preuzeli korake da velikom delu populacije koju ine hendikepirani bude omoguen normalan ivot. Jedan od prvih primera ove promene stava bio je dizajn meunarodnog simbola hendikepiranih., a 1969.g. poseban broj magazina Design, sa urednikom Selwyn Goldsmith, bio je posveen problemu d.h. Od tada do danas, podruje d.h. je naglo razvijeno, a mnogi proizvodi namenjeni hendikepiranim osobama su znaajno poboljani. DIZAJN ZA POTREBE (engl. design for need) Pojam koji je nastao na osnovu naziva meunarodne konferencije koja je odrana u Royal College of Art, London, aprila 1976.g. Konferencija je bila usredsreena na dizajn u kontekstu lepeze socijalnih i politikih problema, kao to su problemi vezani za zemlje Treeg sveta, prirodne sredine (v. Zeleni dizajn) i problemi dizajna za hendikepirane. Dogaaj je predstavljao kulminaciju narastanja ineresovanja za ovu materiju, koje je nastalo 1960-tih g. i predstavljalo reakciju protiv naraslih potreba potroakog drutva. Sam pojam d.p. nastao je da bi predstavio ire tendencije u sferi dizajna. Reakcija na potroako drutvo rezultovala je na dva naina: putem povlaenja u individualno, koje je izraeno u nekim aspektima hippy kulture i savremenom preporodu zanata (crafts revival) s jedne strane i putem politikog
organizovanja i aktivnosti, u kojoj je podruje interesovanja za d.p. bilo najsnanije. Moemo da primetimo postojanje utopistikog cilja ovakvog, nekomercijalnog dizajna, koji je okrenut korisnikovim stvarnim potrebama i uporediti ga sa odgovarajuim pokretima XIXv., posebno arts and crafts pokretom. Neke inicijative su prethodile stvaranju d.p. Nakon krize 1927.g., Buckminster Fuller je posvetio svoj ivot nainu reavanja problema oblikovanja, u nameri da pobolja ovekove efektivne anse za opstanak. Kupole, koje je Fuller projektovao i izvodio po celome svetu od 1952.g., predstavljale su njegove napore da rei probleme ovekove ivotne sredine, a 1963.g. on zapoinje svoj znaajan projekt istraivanja svetskih i ljudskih resursa: World Resources Inventory, na Univerzitetu Southern Illinois. Ovaj projekt je prouavao modele distribucije svetskih resursa isto kao i ljudskih resursa u nameri da njihovo korienje uini delotvornijim i efikasnijim. 1954.g. Richard Neutra pie svoju knjigu Opstanak putem dizajna, koja je takoe sadravala nekomercijalnu, globalno dizajnersku strategiju. 1971.g. Victor Papanek je objavio svoju knjigu Dizajn za stvaran svet, koja je prevedena na 21 jezik i postala najitanija knjiga u oblasti dizajna. DIZAJN IVOTNE SREDINE Predstavlja najoptiji pojam dizajna, koji obuhvata sve njegove pojavne manifestacije i podruja koja pokriva. Osnovna podela d..s. je: 1. dizajn prirodne sredine, 2. dizajn ruralne sredina, 3. Industrijski dizajn, 4. dizajn vizuelnih komunikacija, 5. Urbani dizajn, koji sadri: dizajn fizikih struktura grada, dizajn zatite i dizajn sistema. DIZAJN, DESIGN, POJAM (engl. design, ital. disegno) Naziv za oblikovanje predmeta, upotrebnih predmeta, predmeta u prostoru ili prostora prema odredjenim funkcionalnim i estetskim zahtevima. Industrijski dizajn je oblikovanje industrijski proizvenedih predmeta, odnosno, onih predmeta ija je proizvodnja serijska. Dizajn je umetniko oblikovanje, ali je to i funkcionalno oblikovanje upotrebnih predmeta. To mogu da budu predmeti svakodnevne upotrebe ili su to tehnika sredstva, poput automobila, muzikih uredjaja, televizora ili nametaja. Pojam dizajna veoma je teko razlikovati od pojma umetnikog oblikovanja. Tokom istorije ovekovog razvoja, ovek je oduvek teio da umetniki oblikuje prostor i predmete oko sebe. Sa istom panjom, ovek je oblikovao svoje stanite, predmete koje je koristio, ali je ukraavao i sebe, nakitom ili odeom. Medjutim, umetniko oblikovanje predmeta, u smislu svesnog akta, nastalo je mnogo kasnije. Pojam dizajna tako vezujemo za proizvodnju predmeta u serijama, namenjenim veem broju potencijalnih korisnika. U savremenom smislu, pojam dizajn se vezuje za niz razliitih metoda oblikovanja i proizvodnje predmeta ili drugih sredstava likovnog izraza, koja su namenjena postizanju krajnjeg cilja pozitivnog likovnog efekta koji taj predmet treba da uini na svog korisnika ili posmatraa. Dizajn moe da bude: grafiki dizajn, industrijski dizajn, tehnoloki dizajn, ergonomski dizajn, dizajn nametaja, upotrebnih predmeta, slova, dizajn vizuelanih komunikacija i dr. DIZORGANIZACIJA, PROSTORNA Naziv za prostor koji nije uredjen ili koji je uredjen na najgori mogui nain. DO IT YOURSELF ARHITEKTURA, ARHITEKTURA URADI SAM (engl.) Naziv za jednu
podgranu industrije, primenjen na polje arh. koji oznaava karakteristiku masovne proizvodnje u arhitekturi, koja, zbog brzine izrade i niske cene, pretpostavlja uee rada budueg korisnika. esto se ovaj pojam izjednauje sa pojmom roh bau sistema gradnje (gruba gradnja), ali, namera d.y.a. je da omogui takve projekte, pre svega malih stambenih kua , koji su lako izvodivi u sopstvenoj reiji buduih korisnika. D.y.a. je bazirana na principu do it Yourself industriji, koja proizvodi sve elemente potrebne za samostalnu izgradnju. Korisnik treba samo da potrazi i kupi delove u prodavnici i da ih sklopi u funkcionalnu celinu na svom placu. Do it yourself industrija proirila se u Velikoj Britaniji od 1950.g., gde je izrasla u sistem koji je sadrao vie od 20.000 prodavnica graevinskog materijala i opreme, da bi se kasnije proirila u SAD kao znaajna industrijska grana. Do 1970. tih g. proirena je i na polje enterijera, na kojem igra znaajnu ulogu. DOGRADJIVANJE U arhitekturi, naziv za gradnju koja se vri neposredno uz postojei arhitektonski objekat, na nain da se proiruje osnova objekata ili poveava njegov gabarit. DOMENA Putevi dele ljudsku okolinu na delove, koji su nam uglavnom dobro poznati. Takve, kvalitativno definisane povrine se nazivaju domene.Poznate d. su okruene relativno nepoznatim svetom, iji je zamiljeni karakter odreen glavnim pravcima - sever i jug, istok i zapad. Domene su na neki nain mesta, jer su odreene ogradama ili blizinom, ili slinou svojih sastavnih elemenata. Mnogi teoretiari prostora (Frey, na pr.) ne uvode koncept domene, ve opisuju prostor iskljuivo terminima ciljeva i puteva. Meutim, razlika izmeu mesta i domene jeste korisna, jer naa slika okoline sadri oigledno i takve povrine kojima mi ne pripadamo i koje nemaju funkciju cilja. D. stoga moemo definisati kao zemljite bez neke odreene strukture, na kome se pojavljuju putevi i mesta kao izraenije figure. D. ima izvesnu objedinjavajuu funkciju. Ona popunjava sliku, tako da se dobija jedan koherentan prostor. Kada razmiljamo o svojoj zemlji, ili o Zemlji u celini, mi pre svega mislimo o deomenama: okeanima, pustinjama, planinama i jezerima, to sve skupa sainjava jedan kontinuirani mozaik. Te prirodne domene se kombinuju sa politikim i ekonomskim domenama, pa sve zajedno sainjavaju jednu kompleksniju sliku. DOMINANTA Dominanta u arhitekturi daje osnovno obelezje karakteru arhitektonske kompozicije. Da bi se postiglo jedinstvo u kompoziciji, prema Howardu Robertsonu, potrebno je da neka centralna ili pokusna ideja u kompoziciji bude jasno vidljiva i da dominira koncepcijom. DOMINANTA, PROSTORNA Pojam dominante u arhitekturi see u daleku prolost. Prostorne dominante poznvale su prastare civilzacije, koje su ih gradile na razliite naine. Dolmeni i Menhiri bile su prvobitne prostorne dominante koje su ljudi postavljali iz razliitih razloga i pobuda. Stari Egipat je koristio obeliskeda bi oznaio dominiranje nad nekim prostorom. Antika Grka poznaje akropolise, podruja hramova postavljenih na uzvisinama koje du dominirale grkim gradovima dravama. Stari Rim koristio je slavoluke i stubovei kao dominante postavljajui ih u sredite trga. U periodu gotike katedrale postaju iskljuive prostorne dominante gradova ili ak pojedinih oblasti. Tornjevi katedrala dominirali su celim oblastima izraavajui nadmo i vladavinu crkve. U savremenoj arhitekturi, prostorne dominante se koriste da bi se naznaio ili obeleio jedan
prostor. Kad je bila sagradjena, Ajfelova kula je predstavljala dominantu Pariza. Dananje dominante su najee gradske poslovne etvrti sa oblakoderima i gradskim tornjevima (WTC New York sruen 11. septembra 2001.). DOZIIVANJE. Proirenje neke postojee zgrade dodatkom novih zidova, ime se dobijaju nove prostorije. Izmeu starih i novih zidova ostavljaju se radne spojnice da bi se omoguilo sleganje novih zidova bez uticaja na stare. DROP OUT DRUTVA (engl.) Naziv za zajednice nastale pod socijalno i drutveno najniim uslovima ivota i stanovanja. Ove zajednice podiu naselja na djubritima, u predgradjima, naputenim fabrikama i sl. Naselja karakteriu uopte niski higijenski i drugi uslovi ivota. DRUTVENA FUNKCIJA ARHITEKTURE D.f.a. pre svega se moze konstatovati na istorijskom planu. Ako je po Vitruviju drutvo nastalo kao direktna posledica otkrovenja vatre, Alberti predlae drugaiju genezu: imajui u vidu koliko su zidovi i krov praktini pie on - tavie nezamenljivi, uveriemo se da e ovi poslednji biti jo efikasniji ako bi u sebi okupljali ljudska bia. Kua je simbol porodice, uslov njenog istorijskog postojanja; identifikuje se s institucijom porodice titei njenu povezanost i samo postojanje. Dom, vrhunsko ostvarenje za koje je vezano i samo poreklo istorijskog drutva, nije potvrda egoistike izolovanosti od zajednice: Ako e sazidati neki izuzetno elegantni zid ili trem sa stubovima, pie Alberti, najbolji graani e te hvaliti i bie zadovoljni tvojim delom kao da su to oni uinili, jer e shvatiti da si takvim plodom svojih sredstava doprineo na koristan nain svom glasu i sjaju tvoje porodice, tvojih potomaka i potomaka itavog grada. Arhitektura je instrument blagostanja i drutvene ravnotee, a potvrdu humanog ima svaki graevinski poduhvat. DRUTVENI PROSTOR 1. Naziv za urbani prostor koji ima funkciju mesta za okupljanje, nasuprot biolokom prostoru, koji predstavlja zelene povrine jednog grada. 2. Od pre izvesnog vremena i sam prostor se prodaje i kupuje. Ne vie zemlja, tle, ve drutveni prostor kao takav, proizvod kao takav, to jest u tom cilju, sa tim finalitetom. Prostor nije vie samo ravnoduna sredina, zbir mesta gde se obrazuje, ostvaruje, raspodeljuje viak vrednosti. On postaje proizvod drutvenog rada, to jest veoma opti predmet proizvodnje, pa prema tome i stvaranja vika vrednosti. Danas, ceo prostor ulazi u proizvodnju kao proizvod preko kupovine, prodaje, razmene delova prostora. Do nedavno, prostor koji se moe strogo oznaiti i odrediti, pripadao je jo tom svetom biu: zemlji. Pripadao je vlasniku, ostatku feudalnih vremena. Danas se ta ideologija i odgovarajua praksa rue. Prizvodnja prostora sama po sebi nije nova. Vladajue grupe su uvek proizvodile neki poseban prostor, prostor starih gradova, sela. Novo, to je sveukupna i potpuna proizvodnja drutvenog prostora. To ogromno irenje proizvodne aktivnosti vri se u zavisnosti od onteresa onih koji je izmiljaju, koji upravljaju njom, koji imaju koristi od nje. Strategija ide mnogo dalje od jednostavnog putanja prostora u prodaju, deo po deo. Ona ne postize samo to da prostor ue u proizvodnju vika vrednosti; cilj joj je potpuna reorganizacija proizvodnje podreene centrima informacija i odluivanja.
Urbanizam prikriva tu dinovsku operaciju. On sakriva njene bitne crte, smisao i finalitet. Pod pozitivnom, humanistikom i tehnolokom spoljanjou, on prikriva kapitalistiku strategiju: uticaj na prostor, borbu protiv opadanja srednje dobiti itd. DUALIZAM, ARHITEKTONSKI Arhitektonsko uenje o dvojstvu, o postojanju dvaju razliitih, potpuno suprotnih stanja, naina miljenja, pogleda na aarhitekturu. Tako, na primer, nasuprot materijalnoj arhitekturi, postoji i ona duhovna, koja je podredjena spiritualnoj sferi. Na ovaj nain, arhitektura je generalno podeljena na profanu, odnosno svetovnu i svetu, odnosno duhovnu, boansku. DUHOVNI MODUL D.m. kao apstraktan razmernik nema veze sa geometrizmom, ve je sredstvo za unutranje sagledavanje i odreivanje kvalitetnih pojava na duhovnom ekranu stvaraoca. Kod individue d.m. funkcionie na jedan nain, shodno dometu njenog animomorfnog lika, a kod drutvene formacije kao skupnog bia na poseban nain, a u vezi sa vajanjem njegovog umnog i duhovnog lika. Naziv duhovni modul koristi srpski arh. Nikola Dobrovi, a on je uzet u nedostatku pogodnijeg izraza i jo nedovoljno razraene definicije za ovu vrstu unutranje pokrenutosti stvaralakog duha. Zbog svoje zaviajnosti u dubinama stvaralake svesti d.m. predstavlja suprotni pol, opreno stanje i svrhu svim dosad poznatim spoljno-fizionomistikim modularnim emama i modularnoj koordinaciji mera i koliina. Spoljna modularna promiljenost nekog arh. objekta, ma koliko nauno izvetaena i matematikim sredstvima potkrepljena, predstavlja u stvarineku vrstu likovnog vodia za fizionomistiko reavanje fasada, pristup problematici spolja. Povrinska modularna promiljenost osnove statika je pojava, a kubni modularni sistem unutranje aure rezultuje uobiajene statike konstrukcije i njima odgovarajui kostur. Spoljni modularni sistemi kao srazmerno lake primenljivi ne dopiru do epicentra, pa ni do hipocentra prostornog stvaralatva. Oni se skoro iskljuivo kreu po periferiji dogaaja. Duhovni modul, meutim, za razliku od ovog, pokreta je onoga to tek treba da iznikne ni iz ega; on je orue za vajanje prostorne ideje po nekoj tek unutranjim vidom sagledanoj ideji. Zbog ovog njegovog svojstva, o duhovnom modulu je mogue govoriti samo na granici stvaralake estetike, odnosno, filozofije prostora, ali ne odvojeno od kreacije. Po svojstvu, d.m. je dinamiki pokreta i usmeriva svakog istinskog delanja u prostornom stvaralatvu, pogotovo onog za koji se tvrdi da se odvija na granici filozofije prostora. Imalac d.m., kao neeuklidovskog razmernika, ne moe da bude prosean inenjer arhitekt, ve samo izvanredno obdarena stvaralaka jedinka sa velikom izgraenom moi koncentracije. D.m. je instrument pokrenute mudrosti. Predstavlja antiakademski pojam. Deluje iznutra, iz potencijalnog arita (hipocentra), iz unutranjeg bia svoga imaoca kao stvaralaka opruga koja se aktivira izazovom nekog prostornog problema. D.m. vodi progresu, ostvarenju pobornikih dela lienih opasnosti da se ponavljaju i reavaju po nekom ve unapred spremljenom kalupu. DVANAESTINSKI SISTEM S obzirom na optu upotrebu dvanaestinskog sistema kod raunanja vremena, kod mera za duine i povrine i kod novanog raunanja bilo je razumljivo nastojanje da se uvede isti dvanaestinski sistem brojeva. Iako bi se izbegle tekoe u raunanju sa nizovima dvanaestica u decimalnom sistemu. Naroito se na tom radilo u Engleskoj. Filozof Spencer je za tu svrhu rtvovao veliki deo svoga imetka. I danas,
kad je slubeno i praktiki uveden decimalni sistem kod mera, tegova i novca, prilikom svake diskusije o standardnim merama javljaju se predlozi za uvoenje broja 12, 12 cm, odnosno 1,20 m kao osnovnih brojeva. Neki krugovi arhitekata daju naroitu prednost starim dvanaestinskim merama; pri tome misle veinom na stopu i palac koje su, takorei, povezane sa ovejim telom. DVOCENTRINA OSNOVA Naziv za osnovu arh. objekta koja sadrzi dva centra kompozicije osnove. esto su to objekti gugakog gabarita, nasuprot kompaktnim jednocentrinim zgradama sa jezgrom. Dva centra osnove sadre udvojene elemente osnove,kao na pr. stepenita, liftove i dr. Naroito je korien model projektovanja u periodu neposredno nakon Drugog svetskog rata. DVODIMENZIONALNA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja nije izvedena, ve je predstavljena samo putem crtea, skice ili arhitektonskog projekta. Ovakva arhitektura esto predstavlja vizije arhitekata o buduim gradovima i objektima i esto je plod njihove beskrajne imaginacije. DVORINO GRUPISANJE (nem. Gehoeft) Grupisanje funkcionalno razliitih odeljenja ili odvojenih objekata nekog domainstva okolo sredinjeg zatvorenog dvorita, prema njihovim funkcijama: kua za stanovanje, tala, itnica (ambar). Svi izdvojeni objekti ine zajedniki oblik slova "U". Najznaajniji oblici d.g. seoskih kua nalaze se u Srednjoj Nemakoj i Francuskoj. D.g. moe da ima razliite varijante grupisanja, kao na pr.: stambena zgrada i tala se nalaze unutar jednog objekta. Na ulinoj strani najee se nalazi ograda sa malim ulaznim vratima za stanare pored velikih vrata za ulaz kola. DVOSTRUKO FUNKCIONALAN ELEMENT Pojam se vezuje za arh. teoriju Roberta Venturija, koji pod njim podrazmeva onaj arh. element koji sadri dvostruku funkciju, obzirom na pojedinosti njegove upotrebe i konstrukcije. Vie- funkcionalna zgrada u svom ekstremnom obliku postaje Ponte Vecchio u Firenzi, Chenonceaux ili futuristiki projekti Sant Elia-e. Svaka graevina sadri unutar celine oprene razmere kretanja, pored sloenih funkcija. Le Corbusiervov porojekat za Alir predstavlja istovremeno i stambenu zgradu i auto put, a Kahnova ulica eli da bude zgrada. Takoe, jedna prostorija moe imati mnogo funkcija u isto vreme ili u razna vremena. Kahn vie voli galeriju jer je ona usmerena i neusmerena, hodnik i soba u istovreme. Soba sa jednom vie nastajuom nego odreenom namenom, i sa pokretnim nametajem pre nego sa pokretnim pregradama, omoguava perceptualnu fleksibilnost vie nego fiziku fleksibilnost i dozvoljava vrstinu i trajnost koji su jo uvek potrebni naoj zgradi. Valjana dvosmislenost tako omoguava korisnu fleksibilnost. DVOTRAKTNA KOMPOZICIJA (nem. Zweibuendig) Kompozicija unutranjeg prostora koja se sastoji iz dva trakta niza ili reda soba, postavljenih poduzno sa jedne i druge strane sredinjeg hodnika.
DVOTRAKTNA KUA Predstavlja kuu kod koje su sobe projektovane tako da se nalaze u dva paralelna niza postavljena oko zajednikog centralnog koridora. Prema nekim autoritetima, jedna od najranijih dvotrktnih kua koje su se zadrale do danas, je Whitehall, Shrewsbury, Shropshire (1578-82), mada se za uzor tipa ove kue u Britaniji uzima ona od Inigo Jones-a, Queens House, Greenwich (1616-35), koja je bila velianstvenija, koja predstavlja ne redak engleski plan iz XVII veka.
E
EARTH WORK ARCHITECTURE (engl. ) Postoji duga tradicija gradnje i gradjevina napravljenih od zemlje, blata (v. Adoba, erpi, Pise de terre). U periodu 1960-tih nainjeno je vie pokuaja da se izgradi kua putem iluvanja betona unutar nasipa od zemlje koje e biti otkopane nakon to se beton stvrdne, kreirajui na taj nain forme nalik peini, koje se nazivaju earth-work architecture. ECO-CHIC ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja je inspirisana zen arhitekturom, koja upotrebljava prirodne materijale, jednostavne forme i posmatra objekat koji je u konstantnom skladu sa prirodom i prirodnom okolinom. Nariito je karakteristika za japansku arhitekturu, koja poseduje specifian odnos prema zelenilu, uvodei ga sve vie u enterijer, to se naziva eco-chic enterijerom. Takodje, vrt u neposrednoj blizini objekta se smatra spoljanjm sobom. ECO-TECH Neki posveeni arhitekti pokuavaju da eco-tech predstave kao umetnost, ali njihovi naini izraavanja su esto zatvoreni unutar okviramodernistikih konvencija. Karakter eco-tech arhitekture medju prvima predstavlja arhitekta Thomas Herzog, koji je od perioda 1970-tih ozbiljan i konsistentan pionir u kombinovanju racionalistike ekonomije u smislu obraanja prema ekolokim principima. Profesor na minhenskom Tehnikom Univerzitetu, pobornik interdisciplinarnog timskog rada u arhitekturi, on se ubraja medju najznaajnije moderne ekoloke arhitekte. Herzog interpretira tehnologiju kao odgovor na probleme zoniranja, prirodne infrastrukture, ekonomije, solarne energije i termalnih vrednosti razliitih materijala. On se rukovodi zakonima fizike i promenljivim uslovima prirode koji sve vie postaju elementom savremene progresivne arhitekture. Njegova kua u Regensbugu, Nemaka (1977-79) predstavlja vanredno lep primer spoja ekologije i tehnologije, upotrebom prirodnih materijala, kao to su drvo i staklo, i korienjem tehnologije za obezbedjenje pasivnog solarnog sistema za zagrevanje kue. U Francuskoj, eko-tech arhitektura dobija podstrek u radovima arhitekata Jourda i Perraudin-a, kao to je privatna kua u Lyon-St. Just-u, Lyon, Francuska (1984) i Cite Scolaire Internationale de Lyon, Lyon, Francuska (1989-92). Jean Nouvel koristi visoku tehnologiju spojenu sa upotrebom ekolokih principa prirodne insolacije i zagrevanja na projektu Institut du Monde Arabe, Pariz (1981-87), dok u Fondation Cartier, Paris (1991-94), zgradi smeta unutar vizuelno transparentne staklene opne, stvarajui neposrednu vezu izmedju spoljanjeg i unutranjeg prostora.
EDITING (engl. izdavanje) Specifian pojam koji se koristi u Italiji i paniji da bi oznaio proizvodnju objekata od strane jedne kompanije, bez njenog neposrednog uea u njihovoj proizvodnji. Drugim reima, ona preuzima i realizuje razvoj jednog proizvoda, marketing i distribuciju, ali podizvoai preuzimaju deo posla od proizvodnje do lanca prodavnica. Kompanija - jezgro esto preuzima sklapanje i pakovanje proizvoda. Ovaj proces najee vre male kompanije koje uzimaju uea u kratke proizvodne programe i male proizvodne serije objekata niske tehnologije kao to su nametaj, oprema za nametaj ili osvetljenje. Kao sam proces, e. ima prednost zbog svoje velike fleksibilnosti, jer se oslanja na irok krug postojeih proizvoaa i radionica, izbegavajui na taj nain investiranje u skupe proizvodne pogone. Meutim, mana ovakvog proizvodnog procesa je teko i komplikovano kontrolisanje kvaliteta proizvoda svakog pojedinanog podizvoaa, budui da se oni ne proizvode na jednom mestu. EFEMERNAARHITEKTURA Naziv za prolaznu, razgradivu, arhitekturu. Efemerna arhitektua je promenljiva i vremenski nepostojana . Nasuprot efemernoj arhitekturi postoji eternalna arhitektura, to je naziv za venu, veitu, neprolaznu, trajnu arhitekturu. Eternalnu arhitekturu pronalazimo medju egipatskim piramidama, grkim hramovima, rimskim koloseumima, gotikim katedralama, pa sve do danas. V. Efemernezgrade EFEMERNEZGRADE (lat.) Zgrade kratkog veka, arh. objekti koji su namerno ili nenamerno projektovani i izvedeni da bi trajali u jadnom kratkom periodu. Amerika stambena arh. poiva na sistemu e.z. Osnovni materijali gradnje su drveni materijali, a ove zgrade nije predvieno da traju vie od nekoliko desetina godina. EGALITARIJANIZAM U ARHITEKTURI Ideja totalne jednakosti u arhitekturi i urbanizmu, koja se esto poistoveuje sa idejom faistike ili totalne urbanizacije. Egalitarijanizam pretpostavlja apsolutnu jednakost, na pr. svako u jednoj zgradi ima istovetno prostranu sobu, ili kvadratni prostor unutar modularne mreze, koji koristi za sve funkcije. Egalitarijanska arhitektura je esto postavljena kao izraziti kontrast prema prirodi i predstavlja strukturu koja, nasuprot prirodnoj, predstavlja statinu i nepromenljivu sredinu. EGOCENTRINI ARHITEKT Pojam nastao u arhitektonskoj kritici da bi odredio ili opisao stavove ili radove pojedinih arhitekata, kao na pr. Waltera Gropiusa. E.a. je naziv za aarhitektu koji unutar sveukupnog sklopa arhitektonskih okolnosti i dogaaja, prvenstveno istie i postavlja sopstvenu linost. EGZISTENCIJALNI KLIMAT Predstavlja pojam koji objanjava uslove urbane sredine koji predodreuju karakteristike i nain ponaanja pojedinca u njoj. Uklapanje ponaanja pojedinca u urbanoj sredini sutinski je povezano sa postojanjem e.k. o kome urbanisti, pogotovo u periodu progresistikog urbanizma,nisu vodili rauna. Higijensko ureenje i racionalna podela gradskog prostora sami po sebi nisu u stanju da stanovnicima obezbede oseanje sigurnosti ili slobode, bogatstvo izbora delatnosti, utisak ivosti i element zabave koji su neophodni za mentalno zdravlje i koji se odraavaju na fiziko zdravlje.
EGZISTENCIJALNI MINIMUM U ARHITEKTURI Pojam koji je u arhitekturu uveden na Drugom kongresu CIAM-a, 1929.g., na kojem je raspravljano na temu e.m., odnosno, projektovanje mesta stanovanja minimalne veliine i cene. E.m. je kao pojam vezan za radove Ernst Maya, koji je bio ovlaeni gradski arhitekt u Frankfurtu i u ije vreme je u Frankfurtu, u periodu 1925-30.g. podignuto 15.000 masovno proizvedenih stanova, sa ugraenim nametajem i osnovnim ureajima. Ova naselja predstavljala su konvencionalan znak socijalistike arh., koja je napadana u vreme Hitlera kao kulturni boljevizam. EGZISTENCIJALNI PROSTOR Predstavljaprostor u kojem ovek egzistira, postoji, bivstvuje. On predstavlja ovekovu jasnu i stabilnu, nepromenljivu predstavu njegove okoline. EGZOGAMIJA U ARHITEKTURI Naziv za meanje dvaju ili vie arhitektonskih stilova na jednom objektu. EGZOTINA ARHITEKTURA Naziv za arh. koja je po poreklu nastanka inostrana, tua ili daleka po uobiajenom shvatanju. Tako, na pr., za evropsko shvatanje, egzotinu arh. predstavlja autentina arh. tredela Afrike, Dalekog Iistoka, Okeanije. Postoje primeri upotrebe elemenata e.a. unutar enterijera ili koncepta gradnje jednog arh. objekta. Elemente e.a., tako, sreemo kod nadrealistike arh., simbolistike arh., ali i u arh. elementima doba renesanse i baroka. Najee istorijske primere e.a. pronalazimo u vrtnoj arhitekturi. EGZUBERANTNOST (l. exuberanti) Pretrpanost, bombastinost, obilje, prekomernost, prebujnost. EKLEKTICIZAM, KAO NAIN MILJENJA (gr. eklegw odabiram, eklektikoz odabiran, koji odabira) Fil. nain miljenja kada neko ne stvara svoj sopstveni sistem, nego bira iz drugih sistema ono to mu izgleda tano i zgodno, pa onda od toga gradi celinu i sistem. EKO BIO GRADNJA (nem. Oeko baubiologie) Nauna disciplina koja je nastala nastojanjima graditelja da naine gradjevinu kuu optimalnih karakteristika uz upotrebu ekoloki i bioloki zdravih gradjevinskih materijala. U eko bio gradnji gradjevinski materijali su prirodni, razgradivi, ne zagadjuju okolinu. Bio gradnja podrazumeva upotrebu biolokih, istih materijala za gradnju, sa izuzetnim ekolokim svojstvima. Ekoloki bioloki materijali za gradnju su: zemlja, drvo, seno, trava, trska, keramiki i opekarski proizvodi i sl. Ekoloki bioloki izvori energije su: solarna energija, energija vetra, energija razgradjivanja bio mase (bio gas) i dr. EKO GRADNJA (nem. Oeko bau) Naziv za gradnju ekoloki istu, razgradivu, neagresivnu, gradnju hemijski istim materijalima. Savremena gradnja mora da zadovolji specifine
ekoloke uslove u pogledu ugradjenog materijala i sredstava za njihovo vezivanje. Upotreba ekoloki nezdravih materijala dovodi do pojavebio patogenih prostora. EKOGRAFIJA (gr. oikoz kua, grajw opisujem) Opisivanje kue. EKOLOGIJA (gr. oikoz kua, logia) Biologija i fiziologija u uem smislu, nauka o odnosima ivotinja i biljki prema svojoj mrtvoj i ivoj okolini, kao i jednih prema drugima. U ekologiju spada, na primer, ishranjivanje, stanovanje, mesto stanovanja, rasprostranjenost, porodini i drutveni ivot, negovanje mladunaca, oploavanje biljki, simbiotini odnosi itd. EKOLOKA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja sadri poseban, paljivo razmatran odnos prema ivotnoj sredini, sadejstvujui zajedno s njom. Ekoloka arhitektura uzima u obzir prirodne zakonitosti i zahteve prirodne sredine u kojoj se nalazi, ne naruavajui je, ve, ukljuujui se u njene prirodne tokove. Primeri ekoloke arhitekture su: arhitektura zemlje, solarna arhitektura, drvena arh. i dr. Ekoloka arhitektura koristi konzervaciju energije, efikasnu insolaciju, kinu vodu i proces recikliranja u najveoj moguoj meri. Termin je skovan u periodu 1970-tih. Bez obzira da li se naziva ekolokom, odrivom ili zelenom arhitekturom, environmentalan senzibilitet koji je evidentan u arhitekturi danas je razliit od nastojanja koja su nainjena nakon velike svetske krize u periodu ranih 1970-tih. iroko polje koje sadri ova nova arhitektura prostire se izvan jednostavnih dendencija utede energije putem solarnog grejanja individualnih zgrada, internacionalnoj medjuzavisnosti i obnavljanju izvora. Ovaj razvijajui ekoloki stav zasniva se na sve veoj svesti o unutranjoj tenziji koja postoji izmedju aktivnosti gradnje i neophodnosti da se sauva zemlja od potencijalne ekoloke katastrofe. Pozicionirana kao vie pragmatina alternativa koja se javila u periodu kasnih 1960-tih i ranih 1970-tih, odrivost je formulisana kao srednje reenje postavljeno izmedju zahteva onih koji su traili kompletno zaustavljanje razvoja u nameri da se zaustavi dalja environmentalna destrukcija i onih koji su verovali da je mogu neogranien razvoj, bez bilo kakvih limita koji bi obezbedili svetski ekoloki balans. Na konferenciji Svetske komisije Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini 1986, na sednici kojom je predsedavao predsednik vlade Norveke Gro Harlem Brundtland, donet je koncept odrivosti koji je definisan kao putevi socijalnog, ekonomskog i politikog progresa koji reavaju potrebe sadanjice bez ugroavanja mogunosti buduih generacija da ree sopstvene potrebe. Koncept je dobio dodatnu podrku od strane Svetskog Samita kojeg je organizovao Maurice Strong a koji je sponzorisala ista komisija Ujedinjenih nacija, a koji je odran u Rio de aneiru 1992. Sledile su konferencije o ljudskim pravima u Beu, populaciji i razvoju u Kairu, socijalnom razvoju u kopenhagenu, o enskim pravima u Pekingu i ljudskim naseljima u Istanbulu, koje su se, svaka za sebe, fokusirale na specifine socijalne komponente proirenog manifesta o ivotnoj sredini. Odraavajui univerzalnost pokreta o odrivosti, briga za ivotnu sredinu je imala centralnu ulogu na Svetskoj izlobi, Expo 92 u Seville-i. Centralni objekt izlobe bila je bioklimatska sfera, arhitekata Antonio Cano, Pedro Silva i Manuel Alvarez-a. Centralnu osu izlobe, Avenue of Europe, projektovali su arhitekti Jean Marie Henning i Nicolas Normier, a koja je sadravala elemente arapskih malqaf-a, hvataa vetra, koji su obezbedjivali povoljnu mikroklimu. Vodeni zid dug 400 metara projektovala je amerika grupa SITE. Ovaj senzitivitet za ekologijom proizveo je zainteresovanost mnogih teoretiara za to
podruje, paralelnu onom koju je opisivao Jean-Francois Lyotard u periodu kasnih 1970-tih i ranih 1980-tih, kao period poputanja . Medju najpopularnijim tendencijama ovogn tipa bila je prva koja je obuhvatila tehnologiju kao sredstvo za obezbedjenje reenja za tekuu environmentalnu krizu. Koncept koji je imao centralno mesto u ideologiji odrivosti bio je paradoksalno onaj koji je dostigao svoj ekstrem u high-tech arhitekturi Nicholas Grimshawa, projektu nazvanom Eden project, koji se realizuje u Cornwall-u, UK, a koji treba da replicira prirodne cikluse i procese. U ovom smislu, projekt prati prethodne projekte, kao to je bio Biosphere II u Arizoni, koji je realizovan 1991 (nakon Biosphere I, Zemlje). Eden project je porodjena zamisao Tom Smit-a, koji je takodje kreirao Lost Garden u istoj regiji Cornwall-a. Arhitekti su prili ovakvim environmentalistikim stavovima postavljanjem pitanja u vezi naina na koji mogu razliite kulture biljaka kao i ljudi da se nalaze u medjusobnom odnosu na istom podruuju. Rezultati njihovog rada bili su osnova za program koji je predloila Agenda 21, program Ujedinjenih Nacija za Akciju, koja je rezultovala iz zakljuaka konferencije u Riju. Uskoro se konsultuju botaniari iz celog sveta o potencijalu etvi i vrsta biljaka koje treba ukljuiti u program ekoloke arhitekture. Vrlo brzo razvija se tendencija korienja prirodnih materijala za gradnju. Opeka je odlian materijal u okolnostima odrivosti jer trai relativno malo energije za proizvodnju u poredjenju sa aluminijumom, staklom ili elikom a ima odline termike sposobnosti. Upotrebom opeke, arhitekti redukuju potrebu za velikim sistemima grejanja i hladjenja, to dovodi do razvoja novog arhitektonskog tipa zasnovanog na upotrebi opeke. Ekoloka arhitektura ima svoje iroke sledbenike po svetu i vrsto je povezana sa drugim stilovima, kao to je na primer vernakularna arhitektura. Medju najznaajnijim protagonistima ekoloke arhitekture, izdvajaju se: Michael Hopkins, Inland Revenue Centre, Nottingham, UK (1992-4), New Parliamentary Building, london (1989); Future Systems, London Scheme, Zero Emission Programme (1995); Renzo Piano, J.M. Tjibaou Cultural Centre, Noumea, New caledonia (1991-7); Short, Ford and Associates, Queens Building, De Montfort University, Leicester (1993); SITE, Tennessee Aquatorium, Chattanooga project (1993), TIECC Communications Centre project, Trawsfynydd, Wales (1994); Richard Rogers, Master plan for Majorca, kod Palma (1994); Ken Yeang, MBF Tower, Penang (1990-93); Gaia Associates, Waterfall House, County Meath (1989-90), Eco House, County Cork (1995-6); Aspen Design Group, Rocky Mountain Institute, Old Snowmass Valley, Aspen, Colorado (1984); Center for Regenerative Studies: California State Polytechnic University, Pomona (1994) i dr. EKOLOKA KUA Kua nastala upotrebom ekoloki zdravih materijala. Savremene tendencije gradnje kua za stanovanje u znaajnoj meri se oslanjaju na upotrebu ovih materijala. Savremeni standardi upotrebe materijala u stambenoj izgradnji sve vie ukljuuju ekoloke zahteve. EKOLOKE KARAKTERISTIKE ARHITEKTONSKOG OBJEKTA Sledee karakteristike jednog arhitektonskog objekta se smatraju ekolokim karakteristikama: upotreba prirodnih materijala, uvodjenje prirodne sredine u objekt, odnos prema zelenilu, odnos prema polucijama, korienje prirodnih resursa. EKONOMINOST GRADNJE STAMBENIH ZGRADA Vee potrebe za kvalitetnim stanovanjem i nedostatak sredstava da se one zadovolje (posebno kod nas) uinile su
ekoniminost gradjena viestambenih zgrada prvorazrednim drutvenim i strunim problemom. Ekonominost, svakako, ne zavisi samo o trokovima gradnje i odravaja stambene zgrade, nego i o upotrebnoj vredosti, korisnosti i mnogim drugim iniocima. Ako se uzmu u obzir samo trokovi gradjenja viestamben zgrade, ekonominost zavisi o arhitektosnko-prostornim kriterijumima ekonominosti (odnosi se na ukupnost zgrade) i o uim gradjevinskim kriterijumima ekonominosti (odnosi se preteno na parametre stana). Ta se dva kriterijuma nalaze u medjusobnoj vrstoj uzronoj vezi. EKONOMIJA PROSTORA Prouava ekonomske aspekte i karakteristike prostora uopte ili pojedinanog arh. ili urban. prostora. U arh. smislu, e.p. se sadri u ekonominosti arhitektonskog plana, koja je ostvarena putem ekonomine upotrebe konstrukcije i konstruktivnog sistema, graevinskog materijala, ekonomine organizacije prostora (funkcionalan poloaj prostorija, komunikacija) ekoniminost u upotrebi arh. objekta (odravanje, grejanje, izolacija) i dr. U urban. smislu, e.p. se posmatra sa aspekta kompozicije, tipa izgradnje, saobraajne strukture i komunikacija i dr. EKONOMSKI KRITERIJUMI GRADNJE Posteoje sledei najznaajniji ekonomski kriterijumi gradnje: cena izgradnje, cena lokacije, cena opremanja, trina cena gotovog objekta. EKSPERIMENTALNAARHITEKTURA (engl. Experimental architecture) Arhitektura koja ispituje koncepte i granice i posveena je eksperimentisanju sa formama, materijalima, tehnologijom, konstruktivnom metodologijom, pa ak i socijalnom strukturom. Eksperimentalna arhitektura je bio naslov knjige Peter Cook-a (1971), koja je identifikovala odredjene arhitekte, ukljuujui Friedman-a, Goff-a, Otto-a, Price-a, Smithson-ove, Soleri-ja i Tange-a, kao i grupe arhitekata, kao Archigram, Haus Rucker Co., i Metaboliste, kao one koji su ukljueni u eksperimentalnuarhitekturu. EKSPERTIZA (lat. expertus iskusan, vet) Vetaenje. E. umetnikih dela obavljaju visoko kvalifikovani strunjaci, profesionalni poznavaoci umetnosti kojima je dunost da ustanove autentinost i vrednost pojedinog umetnikog dela. Svoje sudove temelje na stilskim karakteristikama vremena postanka umetnikog dela, na morfolokim detaljima, na karakteristikama umetnikovog rukopisa, sastavu materijala, rendgenskih snimanja i dr. EKSPRESIJA Je i kao naziv i kao zaokupljenost stvaralakog duha suprotna impresiji. Po svom znaenju, e. je izraz pokrenut iznutra iz bia stvaraoca. Ona je izraavanje koje kao proces ima svoje polazite u dubinama individualne oseajnosti. Naravno, takva oseajnost nema nikakve veze sa neurotinim reagovanjima nervnog sistema, sa neurotinim delima. Kao psiholoki proces predstavlja suprotan pravac impresivnom primanju spoljanjih pojava, utiscima koji do stvaraoca dopiru neposredno iz spoljnjeg sveta a ne iz unutranje stvarnosti. EKSPRESIONISTIKA TEORIJA ARHITEKTURE Teorija koja podrzava arh. stanovite da
postoje odreena znaenja sutinski unutar forme koja se prenose direktno, bez obzira na kontekst. Tako, jedna uglasta, linija koja se istie, nosi unutranje sutinsko znaenje aktivnosti i ovo sutinsko znaenje prirodno tei da se pridrui ostalim znaenjima kao to su otrina, snaga, hladnoa, blistavost. U isti mah, zbog suprotnih razloga, tekua horizontalna lnija prirodno ima tendenciju znaenja pasivnosti i prirodno tei da se povee sa grupom koja sadri zaokruenje, toplinu, prijatnost, rumenilo i nadasve zenstvenost. EKSPRESIVNO IZRAAVANJE (l. expressio) Izrazit, izraavanje, izrazitost, izraajnost, prikazivanje; slik. pojaavanje boja, izbor boja. EKSTENZIJA, ARHITEKTONSKA Naziv za pruanje, rasprostiranje, irenje, proirivanje jednog arhitektonskog stila, pokreta, uenja, arhitektonskog tipa gradjevine ili konstrukcije. U urbanistikom smislu, urbana ekstenzija oznaava rasprostiranje jednog grada ili urbanog podruja EKSTERIJER Naziv za spoljanji prostor, prostor izvan pokrivenog podruja jednog arhitektonskog objekta. Nasuprot eksterijeru nalazi se enterijer, koji predstavlja pokriven prostor. EKSUBERANCA, ARHITEKTONSKA Naziv za bujnost, veselost, ivost arhitektonskih oblika na jednom arhitektonskom objektu. Arhitektonska eksuberanca je karakteristina za arhitekturu epohe baroka. EKVILATERALAN (l. aeyuus jednak, isti lateralis boni) Sa jednakim stranama, istostran, ravnostran). EKVILIBRIJUM, ARHITEKTONSKI Naziv za ravnoteu jedne arhitektonske kompozicije, ravnoteu motiva na fasadi, ravnoteu jednog arhitektonskog plana. ELABORAT Zbir dokumenata (projekti, tehniki opis, geoloko-geomehaniki izvetaj, predmet, predraun, ekonomski uporedni rauni itd.) kojim se dokazuje opravdava jedno reenje, ili se po razradjenom reenju, koje je ve usvojeno, odobravaju krediti i izvode objekti. Prema izloenom, razlikujemo elaborate: pretprojekta, idejnog projekta, investicionog programa, glavnog projekta, licitacioni elaborat i kolaudacioni elaborat. ELEKTROGRAFSKA ARHITEKTURA, ELECTROGRAPHIC ARCHITECTURE (engl.) Termin je skovao Amerikanac Tom Wolfe godine 1969 da bi opisao strukture koje nose elektrine reklamne znakove ili sky signs. ELEKTRONSKA REVOLUCIJA I ARHITEKTURA Znaajna revolucija danas je tekua
elektronska revolucija. U arhitektonskom smislu, sistemi simbola kojima nas tako uspeno snabdeva elektronika znaajniji su esto od njenog inenjerskog sadraja. Najbitniji tehniloki problem sa kojim smo suoeni jeste humano uklapanje razvijenih naunih i tehnikih sistema i naih nesavrenih i izrabljenih ljudskih sistema, to je problem vredan panje naunih ideologa i vizionara u arhitekturi. ELEMENT POVRINE Element je povrina koju zauzima upotrebni predmet u neposrednom odnosu sa korisnikom. To je veliina koja je proizila iz njihovog meusobnog odnosa a zavisna je od polozaja korisnika prema upotrebnom predmetu. Stoga se jedan upotrebni predmet pojavljuje bezbroj puta ali u razliitim elementima.Element je upravo najpromenljivija veliina u projektovanju. ELEMENTARIZAM 1. Pojam kojim je oznaavana arhitektura Theo Van Doesburga, ekspresivno nastala iz njegovog slikarstva, apstraktna, anti-naturalna, bazirana na pravim linijama, primarnim formama i bojama, ravnim panelima i pravougaonicima. Pojam je proiren na savremenu arhitekturu slinih stilskih karakteristika. V. Neo Plasticizam. 2. U intimistikoj i postmodernoj arhitekturi, pojam oznaava arhitektonski stav razvijanja elemenata teorijske misli i projektantske prakse, karakteristian za rad Alda Rossija. Rossi stvara svet elementarnih formi koje jesu uzete iz geometrije, ali kroz filter istorije. U sistemu svojih elementarnih formi Rossija, stub ima svoj arhetip u cilindru; zabat i dvostreni krov svode se na isto toliko elementarnu formu, prizmu koju generie jadnakostrani trougao; prozor Rossi nalazi u kvadratu, formi u kojoj ni jedna od dve dimenzije nema prevagu, sopstvenu samostalnu ravnotezu i maksimum jednostavnosti; kupola u ovom procesu geometrijske identifikacije postaje polusfera ili piramida, a zid sainjava pregrade ili prstenove i moe da sadri paralelopipede ili prizme sa poligonalnim matricama. Elementaristiki kompozicioni metod zasniva se na atonalnom i neoekivanom sastavljanju ovih arhetipova, sposobnom da ih ponovo istakne kao forme koje se pomaljaju iz memorije i da na stvaralaki nain tumai njihove arhitektonske mogunosti. ELEMENTARIZAM U ARHITEKTURI Stav u arhitekturi, nastao u najranijim periodima razvoja arhitekture, koji pretpostavlja upotrebu osnovnih arhitektonskih sredstava i ostvarenje elementarnih funkcionalnih i drugih potreba jednog arhitektonskog objekta. Elementarizam zastupa ideju da arhitektura treba da bude zasnovana na elementarnim geometrijskim formama, istim i jednostavnim, koje e na najbolji mogui nain izvriti potrebne funkcije. Arhitektonski elementarizam pronalazimo u praoblicima arhitekture: atoru, kolibi, iglou, koji zadovoljavaju samo elementarne ovekove potrebe potrebu prenoita i mesta za obedovanje. U savremenoj arhitekturi, postoji tendencija povratka arhitektonskom elementarizmu. Moderna i post moderna arhitektura koriste elementarne geometrijske forme: kvadrat, trougao i krug, da bi izgradile najsavrenije arhitektonske kompozicije. ELEMENTI SISTEMA Osnovna obeleja nekog arhitektonskog ili urbanistikog sistema su: elementi sistema, njihova svojstva i njihova povezanost. Elementi sistema su objekti, komponente i delovi sistema. Bez njih nema organizma sistema, ali oni ne odreuju
kvalitetivnu stranu sistema. Kvalitetivna strana se odreuje aspektom posmatranja istraivanja i struktuiranjem elemenata. Sadrzaj sistema su njegovi elementi ali promenom odnosa elemenata menja se karakter sistema iako se karakter i priroda elemenata nije promenila. Promenom odnosa i kriterijuma elemenata sistema vri se promena i samog sistema. Zbog toga se isti elementi mogu nai u razliitim sistemima gde u razliitim kompozicijama uvek dobijaju osobene atribute. Svakako da vai i obrnuto, tj. potpuno razliiti elementi po prirodi i sadraju, struktuirani na odreenim principima predstavljae isti sistem u funkcionalnom smislu. Elementi sistema mogu biti: zakoni, procesi, atomi, neuroni, geni, elije, gasovi, brojevi, take, jedinke, gradovi, funkcije, matematike promenljive i sl. Dakle sve ono to ne podlee daljem ralanjavanju n delove i ija unutranja struktura nije objekat daljeg izuavanja u datom kontekstu. EMANCIPACIJA FORME Naziv za ispoljavanje razvoja jedne arhitektonske forme, njen razvoj i niz promena. Prema Semperu, emancipacija forme treba da potekne iz samog materijala i iz same korisnosti ili upotrebe. Prema Rieglu, raskid sa realnim je nuan ako forma sadri u sebi izvornu snagu simbola i ako je ovekovo delo. Piramidu, kupu, koje ne tee niemu drugome do sebi samima, moe u inu njihove sublimacije da preuzme svaka kultura kao spomenik i simbole uopte. EMPIRIZAM U ARHITEKTURI Stav u arh. prema kojem je celokupno ovekovo znanje na podriju arh. sadrano u njegovom iskustvu, a arh. projektovanje treba da bude konaan rezultat iskustvenog doivljaja projektanta. Arhitekti empiriari su oni koji se u svom radu i miljenju oslanjaju na iskustvo. Empiriari su tokom istorije arh. do svog znanja dolazili putem ogleda, ne upravljajui se spekulativnim miljenjem. Mnoge egzaktne teorije u arh. predstavljaju empirijske teorije (teorija elastinosti, teorija loma), gde su rezultati prvenstveno provereni laboratorijskim putem. O odnosu i uticaju empirijske vetine i znanju u arhitekturi, Otto Wagner ovako rezonuje: Arhitektove sposobnosti i znanja u arhitekturi se zasnivaju na dva svojstva, na uroenom smislu (predispoziciji, empiriji) i na promiljenom, odnosno, steenom znanju. Ukoliko ove dve osobine dolaze vie na videlo u nekom uravnotezenom vidu, utoliko je vea vrednost umetnikog dela koje se proizvodi njihovim posredstvom. Jean Rondelt daje prenost empirizmu u arhitekturi: U umetnosti graenja ima mnogo stvari s kojima se ovek moe upoznati samo putem iskustva. Uostalom, empirizam je najdugotrajnije pratio istoriju graenja. Graevinarstvo jo uvek u ogromnoj svojoj masi poiva na klasinim, da ne kaemo primitivnim, sredstvima graenja. Na tom planu su sva strahovanja o opasnosti preterane mehanizacije, industrijalizacije i modernizacije uopte, sasvim neadekvatna stanja stvari i stoga deplasirana. E. je tenja za humanizacijom dogmatikog funkcionalizma protiv koga su pravoverni funkcionalisti zauzimali protivan stav tvrdei da je on opasna potvrda tradicionalizma. E. je prirodan stav skandinavskih zemalja koje su dosta vremena bile posmatrai porekla i postanka savremene arh. misli u ostalim delovima Evrope. One se nisu otpoetka kalile u prevratnikoj proceduri novih nastojanja, ali su ipak bile pod uticajem tih zbivanja. Izraz neoempirizam upotrebio je prvi put engl. umetniki kritiar Richards u svom prikazu danske arh. u The Arhitectural Review, juna 1958.g. U to doba papirnatih projekata, napori su ve bili usmereni na izvoenje to veeg broja savremenih arh. objekata. E. znai dobrim delom: sluiti se vie tuim nego sopstvenim iskustvom. Iskustveno se dolo do saznanja
da je pogreno sputavati matu arhitekata, jer njegovo delanje se ne svodi samo na mehanistiko - ematsko zadovoljavanje postavljenog zadatka. Idui dalje po toj logici, a postupajui iskustveno, e. se predstavlja kao ono shvatanje po kome se do novih saznanja i pojava iz unutranjeg i spoljenjeg sveta dolazi posmatranjem zbivanja i to trezvenijim rasuivanjem. E. je dopuna funkcionalizma, koji u arh. predstavlja samo podruje krajnje racionalnih postupaka. Na neku ruku spaja teoriju i dogmu, imajui u vidu ne samo stvarne ovekove potrebe nego i njegovo duevno kretanje. Teorija e. zasniva se na iskustvu a ne na opitima. Arhitekti severa Evrope pristupaju svakom problemu od sluaja do sluaja. Zadojeni drugim pojmovima, pozajmljenim iz iskustva, postaju tek kao takvi ubeene pristalice slobodnijeg planiranja, originalnijeg naina tehnikog prikazivanja i precizne izrade pojedinosti. U ovom zadnjem naporu, uspeli su do savrenstva. Kad se radi o savremenoj arh. na severu Evrope, onda se pored Finske, vedske, Norveke ocrtava i stvaralaki lik Danske u toj zajednici odnegovanoj postupcima empirije. ENERGIJA U ARHITEKTURI Energetski pristup arhitektonskom projektovanju predstavlja osnovu ekoloke arhitekture. Arhitektura korespondira sa gotovo svim vrstama energije: solarna energija, toplotna energija, elektromagnetna energija, energija prirodnih inilaca (vetar i sl.), energija zemljine tee i dr. Projektovanje sa posebnim odlikama pristupa sunevoj energiji kao proizvod ima solarnu kuu. Ekoloka gradnja koristi ekoloke, prirodne i razgradive materijale (zemlja, opeka, drvo, slama). U odnosu na tip korienja ili postizanja energije, razlikujemo vie tipova arhitektonskih objekata: Kua zemunica, kua od naboja, kua sojenica, solarna kua, vetrenjaa, energetska kua i dr. ENGINEERING DESIGN (engl. inenjerski dizajn) Predstavlja pojam koji opisuje aspekt trodimenzionalnog dizajna koji se odnosi isto na tehniki funkcionalni aspekt objekta, pre nego na njegove estetske ili formalne karakteristike. ENTERIJER (l. interior unutranji, franc. enterieur, engl. interior) Unutranjost, unutranjosti neke sobe ili graevine; supr. eksterijer. Naziv za arhitektonski oblikovan i obradjen unutranji prostor jednog arhitekronskog objekta. Enterijer predstavlja unutranjost jedne kue ili gradjevine uopte. Nasuprot enterijeru,eksterijer predstavlja arhitektonski oblikovan spoljanji prostor. Enterijer je takodje podruje u okviru arhitekture, koje se bavi oblikovanjem unutranjeg prostora, a arhitekta koji oblikuje unutranjost objekta, zove se enterijerista. ENTERIJER, OSNOVNI ELEMENTI Osnovni elementi enterijera su: konstrukcija, organizacija prostora (dispozicija), podovi, zidovi, tavanice i njihova obrada, otvori (vrata, prozori), nametaj, grejanje, rasveta. Razumljivo je da ovi elementi, sami za sebe, ne ine enterijer kompletnim. Upotpunjuje ih niz predmeta, ne manje znaajnih, koje moemo nazvati dopunskim elementima: draperije, tepisi, predmeti umetnike izrade (slike, skulpture i sl.), ostali upotrebni ili ukrasni predmeti: vei muziki instrumenti, svenjaci, preklade za kamin, posudje, pribor za jelo, ogledala itd. Istorijska zbivanja, promene drutvenih uredjenja i naina ivota, kontakti sa drugim civilizacijama (ili ponovna otkria starih, gotovo zaboravljenih), tehnike inovacije i sl. uticali
su da su se konstrukcija, materijali, oblici i dekoracija elemenata enterijera menjali. Ove promene moemo prouavati upoznavanjem stilskih razdoblja pojedinano (po nekom sistemu, odn. hronologiji) ili pratei razvoj odabranih elemenata enterijera kroz dui vremenski period. ENTERIJER, UNUTRANJOSTPROSTORIJE (Arh.). Unutranjost prostorije na umetniki nain obraene raznim sredstvima: arhitektonskom podelom, slikarskim i vajarskim radovima, odgovarajuim nametajem, zastorima, tepisima, svetiljkama i dr. ENTERIJERIJSKI RASTER Raster koji se koristi prilikom projektovanja enterijera nekog arhitektonskog objekta. V. Raster. ENTOPIJA Entopija je kovanica Doxiadisa od gr. rei en i topos, a oznaava mesto, prostor koji je mogu, koji moe realno da postoji, ali i da sadri one osobine zbog ijeg nedostatka ljudska i planerska imaginacija, beei od distopije (stvarnog, ali zlog prostora) odlazi u utopiju, prostor dobar i poeljan ali neostvariv, prostor pukog zavaravanja. Entopija je definisana merom svoje realnosti i merom svojih kvaliteta u odnosu na zadovoljenje ljudskih potreba. Ona nije sistem koji se moe izgraditi odmah za danas, ni sistem koji treba graditi za neko sutra, ve verovatno ishodite razvojnog procesa kojim upravlja ljudska i drutvena svest, spremna da se otvoreno suoi i s problemima i s mogunostima njihovog reavanja. Ovo njeno mesto je izmedju dobra i zla na normativnoj liniji vrednosti, izmedju topije (postojeeg mesta) i nepostojee utopije na liniji stvarnosti. Entopija je, dakle, plod delotvorne sinteze elja i realnosti. Ona je sinteza koja moe da pokrene i usmerava razvojne procese u prostoru i vremenu, tako da zli prostori naih gradova, postepeno prerastaju u mesta pogodna za kompletan ovekov ivot i aktivnosti, bez obzira na neke od uoenih procesa (nagla hipertrofija transportnih sistema, populaciona eksplozija, itd) koji se pojedinim graditeljima ine toliko pretei da im gotovo paraliu svest do te mere da preduzimaju korake sasvim suprotne od onih koji vode istinitom i trajnom reenju, ili da se zavaravaju da e ovakvi procesi prestati ako se na njih stalno ukazuje prstom, umesto da se trae reenja u okviru njih. Entopija kao sinteza poeljnog irealnog, ujedno je i okvir i osnovni metodoloki kriterijum u kome Doxiadis formira elemente svoje urbanistike i arhitektonske tehnika, elemente, iji je znaaj i karakter obuhvatan i masovan. ENTROPIJA (gr. en u, troph pretvaranje, entropia sadrina pretvaranja) Fiz. funkcija ija veliina slui kao mera za verovatnou danoga stanja tela ili sistema tela. Entropija tela ili sistema tela jeste kolinik iz zbira poveanja unutranje energije i spoljanjeg izvrenog rada pri irenju toga tela i apsolutne temperature. Pri svakom procesu u prirodi zbir energije ostaje stalan, ali to pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi vri se u pravcu poveanja zbira entropija svih tela koja uestvuju u procesu. U graninom, zamiljenom, sluaju, za povratni proces, ovaj zbir entropija ostaje nepromenjen. U prirodi svi procesi su nepovratni, ireverzibilni. Otuda, pored principa odranja energije, u prirodi vai princip poveanja entropije. Prvi princip je nuan za objanjenje zbivanja u prirodi, ali nije dovoljan. U tu svrhu dopunjuje ga drugi princip.
ENVIRONMENTAL DESIGN Dizajn koji je okrenut okolini, prirodnom okoliju, okruenju, u smislu zatite prirodnog okruenja. Environmentalisti se okreu prirodnim materijalima: drvetu, zemlji, opeci, tekstilu i slinim materijalima, odustajui od upotrebe materijala koji zagauju ivotnu okolinu (plastika, beton, kompozitni materijali, smole i sl.). ENVIRONMENTALNA PSIHOLOGIJA (engl. environmental psychology) Predstavlja prouavanje efekata ivotne sredine i uopte ovekove sredine na ljudsko ponaanje. Poto su prouavanja vezana za oveka kao korisnika prostora, njihovi rezultati su znaajni za rad na polju arh. i dizajna. ENVIRONMENTALNE STRUKTURE (engl. environment ivotna sredina, okolina) Naziv za arh. strukture koje za uzor imaju prirodne oblike zivotnog prostora, koje aktivno korespondiraju sa prirodnom ivotnom sredinom. E.s. uzimaju u obzir sve prednosti ali i ogranienja jedne sredine: geografske, klimatske, uslove osunanosti, konfiguraciju terena, ekoloke uslove i dr. ERGOLOGIJA (gr. ergon ergon rad i logos logos nauka) Grana etnologije, koja prouava materijalnu kulturu tzv. primitivnih naroda. Njen je zadatak da proui funkciju, razvoj, tehniki proces obrade i poreklo orua, oruja, nastamba, nakita i dr. ERGONOMIJA (gr. ergo nomoz, engl. ergonomics) Predstavlja sistematska prouavanja karakteristika ljudi kao korisnika predmeta dizajna i njihovog odnosa prema ivotnoj okolini, sistemima i/ili objektima. Cilj ergonomije je da izbegne nesklad izmeu primene naune informacije koja se odnosi na ljudska bia na probleme vezane za dizajn. U SAD-u, pojam e. je generalno poznat kao ljudski faktori. Takoe, pojam se veoma blisko vezuje za antropometriju, granu ergonomije koja se bavi prouavanjem dimenzija ljudskog tela, njihovom oblikom i snagom. ESTETIKA (prema gr. aisthtikos aisthetikos osetni, ulni) Ime jedne filozofske discipline, a i obuhvatni naziv za razliita teorijska i empirijska izvoenja koja su - vie nominalno nego stvarno - ujedinjena interesom za raznorodne i racionalno mnogoznane manifestacije estetskog. Definisana najee kao nauka o lepome, odnosno, o lepome u prirodi i umetnosti ili kao opta teorija umetnikog stvaranja i doivljavanja, e. nema do danas definicije koja bi bila logiki jasna i iscrpna, pregledna i opte prihvatljiva. Razlozi toj racionalnoj neodredljivosti) estetike ne lee samo u dubokoj heterogenosti materije u kojoj se estetsko pronalazi ili stvara (vizuelni - statiki i pokretni - oblici i izrazi u likovnim umetnostima, baletu, filmu; tonalni u muzici, jezini u literaturi), nego i u protejskoj polivalentnosti same estetske vrednosti. Iako je ta svojevrsna vrednost sadrana u elementima objektivne, materijalne stvarnosti, ona nuno pretpostavlja i mnogostruku angaovanost subjektivnih (psihikih) aktivnosti, koje se odvijaju u irokom rasponu od perceptivnih sinteza preko asocijativnih evokacija, logoidnih (intuitivnih) proziranja, tipizacija i shematizacija noenih i prepletenih itavom skalom emocionalnih uzbuenja i previranja, do potsvesnih rezonancija, u kojima progovaraju najdublji i najiskonskiji ljudski
instinkti. Nema razloga sumnjati da je ovek neke zametke estetskog odnoenja prema kvalitetima svoje okoline (emocionalno reagovanje na odreene boje, oblike, zvukove, ritam) poneo jo iz svoje animalne prolosti kao intimne korespondencije izmeu svojih osnovnih biolokih funkcija i senzitivnih karakteristika onih bia i predmeta na koje su te funkcije bile upuene. U svakom sluaju pojava estetskog razabiranja i ocenjivanja pripada prvim poecima civilizacije i ide uporedo s pojavom umetnosti, tj. s nastojanjima oveka da naIni sebi svojstven, u duhu svojih izraajno-oblikovnih naklonosti i u okviru svojih tehnikih mogunosti fiksira prolazne utiske, neposredno primljene iz svoje okoline ili odraene i preobraene na ekranu imaginacije. Iako izazvana senzornim poticajima iz okoline, umetnika ostvarenja nikada - pa ni onda ka su to htela da budu - nisu bila puko odraavanje objektivnih ulnih podataka, prosto snimanje prirodnih objekata i procesa. I u najdrevnijim civilizacijama karakteristina je za oveka umetnika tenja da prvenstveno izrziemocionalni indeks na utiscima, svoj stav perma predmetu, svoju angaovanost individualnog ili socijalnog znaenja. Da bi taj emotivni quidotelotvorio u odreenoj ulnoj materiji, umetnik se slui svojevrsnim stvaralakim postupcima oblikovnog prevoenja: intenzifikacije, redukcije, analize, shematizacije, preoblikovanja (stilizacije), eidetzacije, simbolizacije itd. Umetnika ostvarenja imaju redovno kompleksan karakter; u njima se gotovo nikada estetska vrednost ne ostvaruje sama za sebe i radi sebe, nego je redovito organski srasla sa drugim, mimoestetskim vrednostima i znaenjima. Tako na pr. estetske karakteristike nose - kao neki vrednosni plus, vrednost nad vrednou - bezbrojni objekti i oblici prvenstveno namenjeni praktinoj upotrebi, maginim svrahama, religioznom kultu, isticanju linosti i njenog drutvenog poloaja, simbolizaciji plemenske ili nacionalne pripadnosti, evokaciji prolosti itd. Na intimnu straslost estetskog s drugim modalitetima oblikovanja upozorava i injenica da se u mnogim jezicima re lepo upotrebljava u sinonimnom promiskuitetu za dobro, etiki valjano, uredno, ispravno, povoljno, korisno, praktiki vredno. U gr. jeziku (u sokratovsko-platonovskom krugu) javlja se izraz kalokagatia kalokagathia, kojim se nastoji svesti u nerazluivo pojmovno jedinstvo podruje estetskih i etikih vrednosti. injenica da estetska vrednst esto ima epifenomenalni karakter, odnosno da je redovno i intimno organski srasla s vrednostima drugog smisla i znaenja, imala je vano znaenje za razvoj estetske teorije, jer su se za karakteristike estetskog (lepoga) estyo uzimale razliIte (mimoestetske) karakteristike nekog kompleksnog objekta kojem je estetsko bilo samo jedan vid. Time se nije samo teorijski zamuivala samosvojna priroda estetskog, nego se i otvorila iroka mogunost da se karakteristika estetskog (lepog) pripie i onim oblicima, aspektima i elementima kojima je ona u sutini strana, na pr. nesenzornim, logikim. duhovnim strukturama, odnosno redu. skladu, jasnoi. koji vladaju u tvorevinama intelektualne aktivnosti; intencionalnoreprezentativnoj sadrini ili tendenciji umetnikog dela itd. ETERNALNA ARHITEKTURA Naziv za venu, veitu, neprolaznu, trajnu arhitekturu. Eternalnu arhitekturu pronalazimo medju egipatskim piramidama, grkim hramovima, rimskim koloseumima, gotikim katedralama, pa sve do danas. Nasuprot eternalnoj arhitekturi, nalazi se efemerna arhitektura, koja je prolazna, razgradiva, promenljiva, vremenski nepostojana. EUKLIDOVSKI PROSTOR Teorija prostora zasnovana na Euklidovoj geometriji, koja definie prostor kao beskrajan i homogen i tretira ga kao jednu od osnovnih dimenzija svemira. E.p. predstavlja ideju mehanike kombinacije jedinica nekog prostora.
EURITMIJA (gr. eu, ruJmoz ritam) Pravilno i lepo dranje u kretanju, ravnomernost, skladnost (napr. u plesanju, muzici, pesnitvu itd.); u arhitekturi, pravilna i lepa srazmernost meu delovima jedne celine uopte; med. pravilnost krvotoka ili bila. EVOKACIJA, URBANISTIKA (lat. evocare dozvati, evocatio dozivanje) Naziv za potseanje ili oivljavanje uspomene na jednu urbanu sredinu, jedan grad ili njegov urbani detalj. Urbanistike evokacije mogu da poteknu iz jezika, oblika (forme), poloaja ili neke funkcije. Ukoliko je e. potekla na pr. iz jezika, tada se radi o toponomastici, koja nam prua mnogobrojne razliite podatke u vezu sa jednom urbanom strukturom, ali i druge antropoloke podatke. Ne samo da nas obavetava o nekadanjim zanatima, o drutvenim odnosima, nego nam veoma ivo prikazuje i sve ono to dublje karakterie bive stanovnike te gradske celine. EVOLUCIONIZAM U ARHITEKTURI Predstavlja shvatanje i prouavanje arhitekture preko njenih faza razvoja, promena, razdoblja, promena drutvenih odnosa i njihovoh uticaja na razvoj arhitekture. Evolucionizam u arhitekturi prouava njebu istoriju i istorijski kontekt drutva, da bi iz njega izvukao zakljuke vezane za evolutivne , razvojne promene arhitektonske misli i naina shvatanja i predstavljanja arhitekture. Evolucionisti predstavljaju arhitekturu preko njenih evolutivnih promena, poput ivog organizma koji se razvija i menja u saglasju sa promenama istorijskih, drutvenih, tehnikih i drugih uslova. EVROPSKE ZAJEDNIKE MERE Nekada je Francuska, naroito Pariz, bila sredite naunog istraivanja. Razumljivo je da je itava evropska nauka XVIII veka radi lakeg uporeivanja, upotrebljavala francuski sistem mera, kojemu jebila jedinica francuska stopa. Tako je ve pre francuske revolucije postojalo jedinstvo mera, bar u naunom svetu. Aktivnost Francuske u to vreme dokazuje injenica da je ba u Parizu, gde je takorei bila domovina naunog sistema mera, poela jo pre francuske revolucije, a kasnije je i provedena, zamena starih mera stope i palca sa metrikim sistemom. EXPENDABLE ARCHITECTURE, POTRONA ARHITEKTURA Stav da je arhitektonski objekat potrono dobro, sa svojim ogranienim vekom trajanja, koje se, nakon perioda upotrebe uklanja, odnosno, unitava. Ovakvo shvatanje prisutno je naroito u stambenoj arhitekturi SAD, gde se stambene kue grade od efemernih materijala (drvo, gips ploe) i nakon odredjenog perioda upotrebe (na pr. 20 godina) uklanjaju. FAKTURA (srednjovek. lat. factura izrada) U likovnim umetnostima izrada, nain na koji je neko delo izraeno; zbir tehnikih pojedinosti, koje su kao celina karakteristine za metodu i postupak pojedinog umetnika. U slikarstvu se f. oituje u voenju etkice, nanoenju slojeva boje i optem metierskomizraavanju, u vajarstvu u nainu odreivanja pojedinog materijala (glina, kamen, drvo). U arh. f. predstavlja karakteristian izraz spoljanje povrine nekog gra. materijala ili jednog arh. objekta. Takoe, predstavlja i nain obrade povrine nekog materijal ili arhitektonskog elementa fasade ili enterijera (zid, stub, pilester, tavanica, nadvratnik i dr.). Fakturom se ispoljavaju strukturalna svojstva materijala, njihova postojanost, vrstina, prefinjenost, toplina i taktilnost.
F
FAL ARHITEKTURA Fal je sve ono to izgleda, a to nije, kao to je fal arhitektura preudo-luk, lana atika, lana vrata ili lani front (fasada). FANCY ARHITEKTURA Naziv za dopadljivu, pomodarsku arhitekturu, koja je namenjena da bude ugodna za oko, privlana na prvi pogled, glamurozna, sjajna, esto besprekornog stilskog izgleda. FARSA, ARHITEKTONSKA Arhitektonska ala, lakrdija, svesno i namerno izrugivanje ili izvrtanje stilskih karakteristika da bi se postigao odredjen efekat na posmatraa. Arhitektonska farsa je esto prisutna u arhitekturi postmodernista. FASADA ( franc. facade lice zgrade, po ital. facciata, od lat. fascies izgled, engl. fasada, nem. Fassade). Frontalni, eoni izgled zgrade, arhitektonski naglaen. Glavna vidna strana neke graevine, prema kojoj je uobliena cela graevina. Fasada po pravilu sadri glavni ulaz u graevinu, a kod crkvene arhitekture, orijentisana je uvek prema istoj strani, za odreenu versku kongregaciju. Po pravilu predstavlja odraz unutranjeg prostora (na pr. kod roman. bazilika, got. katedrala, renesansnih palata i baroknih dvoraca). Meutim, fasada ne mora uvek da odraava unutranjost nekog objekta. est je sluaj da je fasada izvedena prema odreenim principima (simetrija, kompozicija) razliitim od onih koji su primenjeni u unutranjosti objekta (crkva Sv. Petar u Rimu). Obrada fasade ne mora da odgovara obradi u enterijeru. Fasada je esto znaajnija i atraktivnija od obrade enterijera (Siena, Orvieto). Takoe, sama fasada ne mora dimenzijama da odgovara volumenu graevine; esto je f. vea od graevine iza nje (S. Michele, Lucca), a ree manja (S. Andrea, Mantova). Na fasadi crkve esto se nalaze zvonici, kule, jedna ili dve. (v. Fasada sa kulom, Fasada sa dve kule). U crkvenoj ali i profanoj gradnji, fasada sadri osnovne kompozicione elemente: portalni deo, fasadni deo sa prozorima, niz stubova ili pilastera, arkade, erker, slobodno stepenite, zabat ili vidnu krovnu povrinu. Ukraavanje fasada moe da bude putem plemenitih materijala, kao na primer kamenog materijala u obliku: inkrustracija, plemenitog maltera, sgraffito, tuko,itd. ili putem bojenja: fresko slikarstvo. FASADNI SEGMENT Naziv za element ili segment jedne fasade koji je mogue izdvojiti iz povrine fasade kao zaseban konstruktivan, stilski ili karakteran element fasade. Postoje sledei tipovi fasadnih elemenata: segment fasade, modularni fasadni element, kompozicija fasadnih elemenata, ritam na fasadi. FASHIONUARHITEKTURI (eng. fashion moda) 1. Pojam se uglavnom odnosi na pokrete, ree stilove u arhitekturi koji, nakon svog esto iznenadnog nastanka, postanu delimian ili
opti trend u arh. F.a. se najee odnosi na enterijer, ree na arh. graevine. Moda u arh. se pojavljuje putem izrazite upotrebe novih stiliskih elemenata, materijala, boja, oblika. esto je predmet prikazivanja modnih i drugih arh. asopisa. 2. Takoe, ponekad se pojam nepravilno koristi da bi se oznaila arhitektura u slubi mode (odevanja), u smislu kulisa i sl. FAZAGRADNJE (nem. Bauabschnitt) Odreeni vremenski period za koje vreme se obavljaju odreeni tehnoloki zaokrueni radovi na nekoj graevini. gotovo svi graevinski radovi se obavljaju u tehnolokim celinama, odnosno, fazama gradnje. Meutim, na f.g. mogu da utiu i meteoroloki uslovi: dolazak zime, kinog perioda i sl. Ovo je veoma znaajno za radove na otvorenom. F.g. bile su poznate jo u srednjovek. arh., naroito u doba gotike, kad je izgradnja katedrala, vrena po fazama, trajala i po nekoliko vekova. U ovom sluaju, na f.g. je uticao nedostatak tehnologije i mehanizacije, jer su svi radovi izvoeni runo, kao i nedostatak finansijskih sredstava FAZA RADA Skup radnih operacija i procesa na izradi jednog objekta, pri kome se ne menjaradna snaga ni po broju ni po kvalifikacijama, niti materijal i alat. Obino se operacije i procesi ponavljaju cikliki. FENESTRACIJA (lat. fenestra, fenestratio, ital. finestra, franc.fenetre) Pojam se u arhitekturi koristi da bi oznaio postojanje odredjenog niza, reda ili kompozicije prozora na fasadi jedne gradjevine. Fenestracija predstavlja postavku ili raspored prozora na fasadi; ona moe da bude: simetrina, asimetrina, centralna, bona, lateralna, kombinovana, dvostruka, viestruka, bazilikalna, horizontalna, nadvratna, viespratna i dr. FENESTRACIJA, KOMPONOVANJE (engl. fenestration). Postavljanje, komponovanje i disponiranje prozora na nekoj graevini. FENG SHUI Antika kineska nauka umetnost harmoninog postavljanja objekata ili umetnost harmoninih zakonitosti koje su prisutne u specifinim okruenjima. Feng shui je nastao u ranoj ruralnoj Kini, gde su ivoti stanovnika zavisili od plodnosti zemljita, koje je zavisilo od obilja osunanosti i vode. Kako je narod poeo da blie posmatra i prouava uzorke prirodne okoline u kojoj ivi, shvatio je da idealna harmonija izmedju neba, zemlje i samog oveka zavisi od od povoljnog postavljanja njegove farme, kue ili panjaka. Zato, kineski narod je koristio feng-shui koji je ukljuivao balansiranje Yin i Yang energija da predodredi gde i kako treba da postavi svoje zgrade i kako da formira pejsa u kojem ivi. Tako, feng shui je korien da unapredi prirodu a ne da je poremeti. FIGURA (l. figura) 1. lik, oblik; pojava, prilika; crte, slika; stas, rast; kip; lik (u ahu i na novcu); slika na kartama za igranje, karta sa slikom; 2. mat. slika, crte (geometrijski). 3. slik. ovek (za razliku od slike mrtve prirode ili bezumnih stvorova); 4. poet. predstava slike stvorena reima, slikovit izraz, izraz u slici; 5. muz. niz tonova koji brzo dolaze jedan za drugim i meusobno povezanih, tonova koji kao ukras opisuju glavni ton, tonski ukras; 6. fil. oblik posrednog zakljuivanja (silogizma); 7. hor. pokreti i slike koje izvode plesai.
FIGURATIVNA ARHITEKTURA (engl. Figurative architecture) Termin koji je oigledno skovao Paolo Portoghesi u periodu kasnih 1970-tih da opie arhitektonsko projektovanje 1970-tih, koje je bilo pod uticajem Graves-a, Rossi-ja i drugih, kod kojeg su nainjeni pokuaji da se ponovo uspostavi nejasno znaenje tipova pronadjenih u tradicionalnoj arhitekturi, kao na primer, zidova, stubova, vratnikih otvora, pedimenata i dr., nakon njihovog odbacivanja tokom perioda modernog pokreta. Figurativna arhitektura se smatra za deo post modernizma. FIGURATIVNO, SLIKOVITO (nem. figuriert) 1. Graevinski element koji je ukraen figurativnom plastikom. 2. Zidni pojas ili deo koji je ukraen kamenim elementima u formi geometrijskih ornamenata. FIGURATIVNOST (figurativan; lat. figura lik) Oznaka za lik. delo, u kojem je prikazan motiv iz sveta viene stvarnosti. Naziv i pojam nefigurativnost, nefigurativan (franc. nonfiguratif) obuhvata sve vrste apstraktnog likovnog izraaja. U upotrebi su nazivi figuralnost, nefiguralnost (v. Apstraktna umetnost). FIZIOGNOMINOST F. arh. dela predstavlja tenju za prostornim izrazom. Pored prirodno - funkcionalistikog pravca pojavilo se u shvatanju funkcionalizmameu funkcionalistima tokom razmene misli i pitanje fiziognominosti kao rukovodee naelo za izdelavanje oblika. F. kao ukupnost svih karakteristinih crta arhitektonskog stvaranja postaje odraz unutranjih pojava stvari. Ako je za ispunjenje zadatka merilo vrednost nekog tipski izdelanog oblika, onda su inioci nematerijalne, duhovne vrste merodavni za ovu ili onu vrstu stvaranja, to jest za izazivanje ovog ili onog vida f. U prvom sluaju ovek je pri stvaralakom oblikovanju subjekt a u drugom predstavlja objekt. Navodi se i to da savrena dela nastaju onda kada se oba principa udrue kao plod odsudnog stvaralakog procesa odnosno momenta, i kada su oni podjednako prisutni i delatni kod ostvarenja istog objekta. Fiziognominost je postignut likovni izraz samog dela. FIZIOMETRIJA, ARHITEKTONSKA V. Modul. Naziv za izuavanje metoda merenja u arhitekturi na osnovu ovekovih osnovnih mera i proporcija i primenu ovih mera na arhitektonsko projektovanje. FLACHBAU (nem. prizemna gradnja) Nemaki pojam za oblik stambene gradnje individualne kue sa pojedinanim vrtovima. FLANKIRATI Pojam se koristi u arhitekturi da bi opisao uokviravanje, opkoljavanje ili zaklanjanje jednog objekta ili dela objekta drugim objektima ili delovima objekta. Zid flankiran kulama je zid na ijim krajnjim stranama se nalaze kule. FLEKSIBILAN PROSTOR (engl. flexible space) Naziv za arh. prostor, najee je to
unutranji prostor, koji moe da menja svoj oblik upotrebom pominih pregrada, panela, zidova ili promenom polozaja unutranjeg mobilijara, u zavisnosti od funkcije koju obavlja. FLEKSIBILNOST U STAMBENOJ GRADNJI U stambenoj arhitekturi postoje tri tipa fleksibilnosti: prividna (relativna), nadogradna (apsolutna) i poveana (obogaena relativna) fleksibilna. Prividna fleksibilnost je ograniena fizikim prostorom stana, odnosno, ire, kue, pa moe biti unutranja (unutar granica stana) i spoljanja (obuhvata prostore izvan osnovnog stana). Spoljanja je u nivou ili po visini (dve stambene etae). Bitna je karakteristika prividne (relativne) fleksibinosti da pretpostavlja neizmenjenu primarnu strukturu zgrade (konstruktivni sistem, instalacijske vertikale i fasade). Nadogradna (apsolutna) fleksibilnost pretpostavlja uz svojstvo prividne fleksibilnosti i izmenljivost primarne strukture. Moe se nadogradjivati i razgradjivati, te zahteva tehnologiju sklapanja umesto tradicionalnog gradjenja. Poveana prividna (relativna) fleksibilnost po karakteristikama je slina prividnoj, uz vrlo ograniene mogunosti dogradnje ili razgradnje osnovne strukture. Za sve oblike izmenljivosti (fleksibilnosti) u stambenoj arhitekturi zajedniko je odvajanje primarne od sekundarne strukture (pregrade, ugradjeni ormari, sanitarije, kuhinjski elementi itd.). to je izdvojenost primarne strukture prema sekundarnoj naglaenija, to su mogunosti prilagodjavanja razliitim potrebama korisnika vee. Osnovni princip svih oblika fleksibilnosti u stambenoj arhitekturi sastoji se u nedefinisanju raspodele ukupnog prostora stana, tj. omoguavanju korisniku da taj prostor raspodeli prema potrebama. Nezavisnost sekundarne strukture (paketna ugradnja) od primarne osigurava nezavisnost i celovitiji razvoj proizvodnje i tehnolokog napretka sekundarne strukture, a korisniku omoguuje da opremanje stambenog prostora bolje prilagodi materijalnim mogunostima i strukturnim promenama u porodici. FLOWING SPACE, TEKUI PROSTOR (engl.) U arhitektonskom projektovanju, pojam flowing space tekueg prostora, naznaava karakteristiku projektovanog prostora da bude povezan sa spoljanjim okolnim prostorom i unutranjim susednim prostorijama. Pojam flowing space pojavljuje se prvi put u arhitekturi Frank Lloyd Wrighta, pre svega na njegovim stambenim vilama. Kue projektovane po principima tekueg prostora karakterie nedostatak vrata, pregrada ili barijera. Prostori se medjusobno prepliu, ulivaju jedan u drugi, kao da teku. Uvodjenje principa tekueg prostora u arhitekturu uspostavilo je nov odnos prema projektovanju. Fiksne zidove su zamenile pomine pregrade, vrata su zamenili otvori, sobe vie nisu izolovane i izdvojene, ve su u sastavu celokupnog tkiva objekta. Prema nekim teoretiarima, izvori principa tekueg prostora nalaze se u tradicionalnoj japanskoj kui, a preneli su ih i prvi put upotrebili protagonisti moderne arhitekture, kao na pr, Wright, Le Corbusier, M. v.d. Rohe i drugi. Danas je ovaj princip opte prihvaen i opte rairen, a primenjuje se isto tako i u sferi urbanizma. FORMA (l. forma) Oblik (supr. sadrina); kroj; vid; lik, izgled, spoljanja strana; kalup, uzor, obrazac, mustra, model; ureenje, nain, propis; tip. sloene strane tabaka stegnute u gvozdeni okvir; biti (nalaziti se) u formi biti spreman za to, biti oran; sub utrakve forma (l. sub utraque forma) teol. pod oba vida, tj. pod vidom hleba i vina (priest).
FORMA I DIZAJN U ARHITEKTURI (engl. form and design) Pojam se odnosi na sklop meuzavisnosti arh. dizajna i formalnih karakteristika buduih arh. objekata, odnosno na meuuticaje koji se javljaju izmeu forme i dizajna u arh. Pojam se esto vezuje za arhitekturu Louisa Kahna, koji istraivao meusobni odnos ove dve karakteristike, zasnivajui na njemu svoju arhitekturu. FORMA I SADRAJ U ARHITEKTURI (engl. form and content) Pojam koji se u arhitekturi koristi da bi bio naglaen sklop odnosa izmeu oblika jednog prostora injegove funkcije, odnosno unutranjeg sadraja. U smislu forme i sadraja, jedan objekt moe da ima ekstremne karakteristike: esto je to forma koja je stilski predodreena, sa prethodno postavljenim karakteristikama oblika graevine ili je to arh. objekat koji je nastao na osnovama funkcionalnih i ostalih upotrebnih karakteristika, koje su kasnije odredile njegovu formu. U prvom sluaju, moe da se radi o formalizmu u arhitekturi, dok je u drugom sluaj prisutanfunkcionalizam. Meutim, najee se radi o veoma komplikovanom sklopu odnosa forme i sadraja koji prilikom projektovanja odreuju budue karakteristike objekta, tako da se najee ne radi ni o formalistikom niti o funkcionalistikom pristupu u projektovanju. Prema Robertu Venturiju, arhitektura je forma i sadrina, apstraktna i konkretna, - i njeno znaenje potie struktura, tekstura i materijal. Ovi oscilirajui odnosi, sloeni i protivreni, su izvor dvosmislenosti i napetosti koje su svojstvene mediju arhitekture. FORMA SLEDI FIJASKO (engl. Form Follows Fiasco) Naelo koje je proisteklo iz principa moderne arhitekture Forma sledi funkciju, Sullivana, predstavljeno je u istoimenoj kritici Petera Blakea koju je obajvio u svojoj knjizi 1960. godina, posvetivi je trojstvu moderne arhitekture: Le Corbusieru, Miesu van der Roheu i Franku Lloydu Wrightu. Sama knjiga stekla je poverenje na osnovu injenice da je Blake bio jedan od propagatora staroga kreda. Prvi mit koji Blake analizira je mit funkcije, smatrajui da dogmatska primena funkcionalnog principa nije imala dobar ishod, odnosno, da raspolaganje prostorima programiranim za odreene funkcije ne poboljava opte uslove ivota tih prostora. Sa jedne strane Blake osporava da forma moderne arh. uistinu sledi funkciju, nezavisno od dobrih namera projektanata; s druge strane konstatuje rtelativnu autonomiju i postojanost arh. vrednosti u odnosu na korienje prostora. Blakeovi zakljuci su sadrani u istorijskim konstatacijama. FORMA SLEDI FUNKCIJU (engl. Form Follows Function) Naziv za princip moderne arhitekture koji se pripisuje Sullivanu i koji se posvuda smatra prvom zapovesti katehizisa Moderne. Prema ovom principu, funkcija jednog arhitektonskog objekta je ta koja utie i odreuje njegovu arhitektonsku formu. Forma je drugostepena, prilagodljiva i njen oblik samo odrazava funkcionalnu neophodnost objekta. Ovo naelo ili princip bilo je osnova funkcionalizma u modernoj arhitekturi, istovremeno predstavljajui kritiku formalizma oblika arhitektonskih objekata. FORMALISTIKA ANALIZA PROSTORA Naziv za analizu jednog prostora sa aspekta prouavanja njegovih oblika, odnosno, formi, kao prostornih pojavnih karakteristika. O f.a.p. pie Hans Jantzen 1938.g.: Formalistika analiza prostora, koja ispituje prostor, sadran u nekom arhitektonskom umetnikom delu, kao posebna stilska forma, mora biti dopunjena
razmatranjem predstavljenog prostora kao dimenzije znaenja, otelovljenog u okviru tog umetnikog dela. FORMALIZAM (l. forma) 1. preterano polaganje na spoljanju stranu (formu), pretpostavljanje oblika sadrini i sutini; 2. fil. pravac koji polae samo na formu, a zanemaruje sadrnu i sutinu stvari; 3. preteranost u uvanju ustaljenih stvari, bukvalno shvatanje zakonskih propisa i nevoenja rauna o njihovom cilju i njihovoj sutini. FORMALIZAM U ARHITEKTURI (lat. formalis koji se odnosi na formu) Davanje apsolutne i iskljuive vanosti spoljnjem obliku; negiranje znaenja sadraja i idejnosti, na pr. kod larpurlartizma (lart pour l;art). Neobuzdana sklonost ka formi odvodi u udesne nepoznate nerede (Charles Baudelaire u eseju Poganska kola. U umetnosti, smer i nain koji koji polaze vaznost samo na oblik. Nasuprot funkcionalizmu, arh. princip, ponekad stil koji arhitektonskoj formi daje prvenstvo u odnosu na sadraj, odnosno, funkciju objekta. F. predstavlja turu oblikovtinu po svaku cenu, privid onog to predstavlja, suprotnost pojmu originalnosti u umetnikom stvaralatvu. Susree se u eklektikoj arh., u modernistikoj arh., a u apstraktnijem smislu predstavlja traenje apsolutne arhitektonike bez ikakve unapred odreene namene. F. moe biti oznaka svih vidova eklekticizma kao proizvoljno odabranih, konvencionalno podravanih ili izmiljenih oblika bez odreene stvaralake svrhe; kao takav predstavlja plod subjektivnog opredeljenja, raspoloenja i namere projektanta, dajui prednost obliku formi - nad sadrajem. U svakom sluaju, f. oznauje arhitektonsko delanje suprotnog znaaja od funkcionalne opravdanosti i korisnosti dela, koja se, za razliku od formalizma, jasno rukovodi svrsishodnosti svakog projektantskog postupka. Za formaliste graevina je objekt rznih zadnjih namera, a manje subjekt.. Formalizam je bio znaajna karakteristika gotovo svih arh. stilova tokom istorije arh., ali je uvek imao izvore ili uzore u funkcionalnim zahtevima ili karakteristikama. F. pronalazimo u ant. gr. arh., unutar aarhitektonskih redova, u rim. arh., gde je doziveo vrhunac svog razvoja. U periodu sred. v., forma arh. objekta je umnogome zavisila od konstruktivnih znanja graditelja i konstruktivnih karakteristika materijala koji je korien. U doba renesanse, forma arh. objekata, kao i planovi itavih gradova, izvoeni su iz estetsko geometrijskih, a ne funkcionalnih zahteva. F.svoj novi procvat dozivljava u periodu baroka, u kojem arh. forma predstavlja rezultat dekorativnih zahteva, a gotovo celi arh. objekti predstavljaju formalistike tvorevine, poput arh. kulisa. U modernoj arh., f. je prisutan u delima mnogih arhitekata, a periodi f. smatraju se za krizne periode u razvoju moderne arh. O f. mozemo govoriti u arh. Frank Lloyd Wrighta (Grady Gammage Memorial Auditorium, Tempe, Arizona, 1959-66., Guggenheim Museum, New York 1943-59., Marin County Civic Center, San Rafael, 1959-64.), Waltera Gropiusa (Bagdadski Univerzitet, 1958., Bagdadska Moeja), Eero Saarinena i dr. Klasicistiki formalizam u modernoj arh. predstavlja upotrebu klasicistikih formi da bi se stvorila moderna arhitektura, kao na pr. kod Philipa Johsona (Lincoln Cultural Center, New York City). F. je naroito prisutan u post modernoj arhitekturi, u radovima Aldo Rosija, Hansa Holleina, Christiana de Portzamparca i dr. Svoju neobuzdanu primenu f. ima u dugotrajnom eklekticizmu, svoj vrhunac u dekorativizmu. Ima ga i danas tamo gde eklekticizam postoji jo uvek u raznim svojim vidovima. Relativno najuzvieniji vid f. je plod iskrene ali iz osnova pogrene zelje za
reprezentacijom, za takozvanom umetnou, pri emu se osim motiva arhitekturalne i sitnoornamentalne plastike slui, u veoj ili manjej meri, saradnjom slikara i vajara. Zamenjivanje unapred osmiljenog oblika nefunkcionalnim imitacijama deterministikog procesa imalo je kao rezultat ne samo zbrku i ironiju, ve pre svega formalizam, koji je utoliko pokorniji to je nepriznat. Oni urbanisti i arhitekti koji opovrgavaju formalizam u arh. su esto kruti i proizvoljni kada doe do oblikovanja vlastitih projekata. Urbanisti-projektanti, poto su se nauili da antiformalistiki potuju arhitektonsku profesiju i da kritikuju fizike nastrojenosti urbanizma, esto su uhvaeni u ovu dilemu. Kada se jednom isplanira proces planiranja i kad se odrede smernice razvoja. projekti se ispunjavaju hipotetinim zgradama, koje pokazuju mogue puteve razvoja, koristei moderne oblike onog arhitektonskog predvodnika koji se dopada mladom strunjaku, bez obzira da li je formalni jezik ovog predvodnika relevantniji za dati problem od nekog drugog formalnog jezika. Zamenjivanje predstavljanja izraavanjem, kroz prezir prema simbolizmu i ukraavanju, dovelo je do arhitekture u kojoj je izraz postao ekspresionizam. Moda zahvaljujui siromanim znaenjima koja se mogu dobiti iz apstraktnih oblika i neukraenih funkcionalnih elemenata, karakteristini oblici kasne moderne arh. se esto prenaglaavaju. Suprotno tome, oni se esto previe povlae u svojoj neposrednoj okolini. Louis Kahn je jednom prilikom preterivanje nazvao arhitektovim oruem za stvaranje ornamenta. Meutim, preuveliavanje znaaja konstrukcije i programa, postalo je zamena za ornament. FORMALIZAM, NAELO FORMALIZMA U arhitekturi, stav, naelo ili u nekim sluajevima, pokret kod kojeg je osnovna misao postavljanje arhitektonske forme u prvi plan, ispred sadraja, konstrukcije ili funkcije objekta. Arhitekta formalista smatra oblik, ukras, ornament ili kompoziciju arhitektonskih oblika za primarnu i najvaniju karakteristiku objekta. Za formaliste, sadraj i funkcija objekta bitni su samo ukoliko prate formu, oblik objekta. Za njih je oblik opredeljujue naelo objekta. Sadraj mora da prti oblik zgrade i da mu se prilagodjava. Formalizam u arhitekturi je nastao iz potrebe utvrdjivanja odredjenih arhitektonskih pravila gradnje, pre svega u pogledu konstrukcije. Pravila konstrukcije u antikoj Grkoj dovela su do strogo formalistiki shvaenih oblika gradjevine. Iz konstruktivnih razloga, stvoreni su formalistiki kanoni, stilski redovi: dorski, jonski i korintski. Ovakav stepen shvatanja i obrade forme nastavljen je vekovima kasnije. Primenjivana je forma stuba i arhitrava, luka, svoda, kupole i sl. i ovoj konstruktivnoj formi je bila podredjena funkcija, odnosno, sadraj objekta. Gotike katedrale su pratile formalan karakter konstrukcije stubova i prelomljenih lukova, kontrafora i trafora. Vrhunac formalizma u arhitekturi svakako je bio period baroka, koji je formu, poput ornamenta, doveo do savrenstva. Krajem XIXv. I poetkom XXv., razvoj konstruktivnoh sistema dostie vrhunac, pa shodno tome dolazi do spontanog odbacivanja klasinih konstruktivnih formi. Nove gradjevine vie nisu optereene konstruktivnim ogranienjima arhitrava, luka ili svoda i po prvi put je bilo mogue potpuno odvojiti problem funkcije i sadraja od problema konstruktivne forme. Danas se u arhitektonskoj teoriji na formalizam gleda kao na nedostatak arhitektonskog dobrog ukusa i stila. Savremene gradjevine sadraj stavljaju u prvi plan, dok je forma samo sredstvo za njegovu realizaciju i dobro funkcionisanje. FORMAT (lat. formatus oblikovan) Veliina, dimenzija slike, tampane knjige, papira,
fotografije i sl. Postoje utvreni formati (norme) slika, a na kraju i knjiga(in plano, in folio, in 4 (stepena) in 8 (stepena), 12, 16). Najobiniji su formati fotografije 6x9, 13x18, 18x24cm FORMAT, ARHITEKTONSKI Veliina i proporcije komada papira ili drugog dvodimenzionalnog medija na kome umetnik ili arhitekta radi. FORME, ARHITEKTONSKE, TIPOVI Postoje sledei karakteristini tipovi arhitektonskih formi: otvorene forme, zatvorene forme, geometrijske forme, nepravilne forme, prirodne forme, saete forme, sublimikrajue forme, iroke forme, razudjene forme, nadgradjene forme, prilagodjene forme i dr. F-PLAN V. Plan, Plan tipovi plana. Naziv za plan jedne gradjevine koji je izradjen u obliku latinskog slova F, sa centralnim jezgrom i dva kraa trakta koja su postavljena upravo na jezgro. FRAGMENT (lat. fragmentum, frangere razbiti) Sauvani ostatak ili ulomak arhitektonskog, slikarskog ili skulptorskog, keramikog, tekstilnog, knjievnog i dr. dela. Odlomak, ulomak, element ili deo jednog arh. objekta ili nekog njegovog dela, koji je vidljiv ili neposredno dostupan. F. sreemo u oblasti arheologije ili istorije arhitekture, kod arh. objekata koji su uniteni, ali koji su sauvani u fragmentima, na osnovu kojih je mogue izvriti njihovu rekonstrukciju. F. pronalazimo na podovima rimskih palata u vidu fragmenata mozaika. Takoe, susreemo fragmentarne ostatke zidne plastike ili ornamentike ant. spomenika. FRONTALNI (nl. frontalis) 1. anat. eoni, koji se tie ela ili mu pripada (napr. arterija, kost, reanj i dr.); 2. arh. koji se tie prednje strane ili joj pripada; 3. voj. slica, spreda, s fronta, u frontu; frontalna vatra vatra spreda; frontalni mar kretanje (ete, voda) u razvijenom stroju; frontalni napad napad slica, spreda. FRONTALNI PRISTUPI Ulazni elementi jednog arh. objekta koji se nalaze na njegovoj frontalnoj strani, obino u sreditu njegove eone fasade. U urbanizmu grada, f.p. predstavljaju pozicije gradskih vratnica (kapija) sa eone strane, odnosno u frontalnoj osi jednog grada prema putu koji vodi u grad. U ant. rim. urban., f.p. su postavljeni na mestima prodora decumanusa kroz gradski zid, sa june strane. FUKINSEI (jap.) Predstavlja koncept koji je karakteristika zen dizajna, koji predstavlja koncept asimetrije. Japansku naklonost ka asimetriji nije lako objasniti. Ona moe da potie od porekla rase iz azijskih uma, gde su prirodne forme izgradile sens za organskom lepotom, ili od fundamentalnog zen verovanja o posmatranju individualnih stvari kao savrenih same po sebi, bez potrebe za simetrijom. Kod zen dizajna, shodno konceptu fukinsei, asimetrija se koristi da kreira vitalnu silu u kojoj su suprotnosti postavljene izmedju levog i desnog i, esto, izmedju volumena i forme. U tipinom
japanskom dizajnu vrta ili jedne kue, oko se ne zaustavlja niti na jednoj dominantnoj taki dizajna, ali se konstantno vraa gledajui efekat celine. FUNDAMENTALIZAM U ARHITEKTURI (engl. fundamentalism) Odnos prema osnovnim karakteristikama arhitekture koji se pretae u arh. formu. F. zadire u arhetipske forme, bazirajui na njima stil svog izraza. Najee se kao glavni protagonista fundamentalizma u arhitekturi predstavlja lik i delo Louisa Kahna i drugih predstavnika metafizike kole arhitekture. V. Metafizika kola arhitekture. FUNKCIJA 1. U obinom ivotu, funkcija je izvestan vid misaone delatnosti, bilo koje vrste u cilju uspenog ispunjavanja nekog unapred jasno postavljenog zadatka. Ona je tu data a priori. Funkcija graevina je da obezbedi najoptimalnije odvijanje ivota i rada u njima u skladu sa njihovom namenom. Svi vidovi f. u arh., meutim, nisu dati a priori. U toku prouavanja graevinskog programa i u toku reavanja arhitektonskih problema, oni se tek pronalaze i uoavaju. Tako sagledane f. postaju aktivna snaga i vid ove ili one stvaralake pobude, znaajne za donoenje odluka i za uspeno sreivanje prostora. 2. Veliine u matematici - funkcije oznauju relaciju konstantnih i promenljivih odnosa i vrednosti zavisnih jedni od drugih i utvrenih odgovarajuim jednainama. Njihov koliinski odnos se menja po izvesnoj meusobnoj zavisnosti; maksimum vrednosti je onaj stepen jednaine - apsolutna mera - koji arhitektu u odnosu promenljivih i konstantnih vrednosti najvie interesuje i za kojim on tei kao glavnim ciljem kod reavanja pojedinih svojih zadataka. 3. F. donosi reenje postavljenog zadatka optimalnim zadovoljavanjem uslova i faktora radi besprekornog odvijanja odreenog ivotnog procesa vezanog za zgradu. Svrhovitost je, bez sumnje, neophodan podstrek i za izdelavanje oblika. Ona daje formama izvesnu osobenost s mogunou njihove postojane tipizacije. 4. U arhitektonskom smislu, svrha ili namera prostora, jedne graevine, dela neke graevine, elementa ili detalja, za koje je projektom predvieno da ih obavlja. Arhitektonski objekti su funkcionalni ako upotpunosti vre namenu zbog koje su napravljeni. Ukoliko je oblik ili izgled arhitektonskog objekta takav da, zbog estetskih, konstruktivnih i drugih razloga nije mogue vrenje njegove pretpostavljene i predviene funkcije, onda esto kaemo da je taj objekatnefunkcionalan, ili formalistiki projektovan. esto je projektovana forma stavljena iznad funkcije, pa se radi o formalistikom objektu. Neki arhitektonski objekat ili prostor moe da ima dve, pa i vie funkcija. Tada je to multifunkcionalan (vienamenski) prostor ili objekt. Funkcija jednog arhitektonskog objekta odgovara njegovoj svrsi, odnosno, nameri. Jedan arh. objekat je funkcionalan ukoliko zadovoljava svrhu radi koje je podignut. Svrhe objekata mogu da budu razliite; stanovanje, rad (ekonomske), kulturne, rekreativne, zdravstvene, saovraajne i dr. Funkcije objekata su odgovarajue ovekovim zahtevam i potrebama, rastu zajedno sa razvojem tehnologije i nauke uopte i menjaju se, esto veoma brzo. Pojedini arhitektonski bjekti sadre izraene tehnoloke karakteristike pomou kojih zadovoljavaju veoma sloene komplekse funkcija. Tokom istorije i razvoja arhitektonskih oblika, prikrivanje unutranjih funkcija spoljnim oblicima je bila uobiajena pojava u pred-modernoj arhitekturi. Tako na primer, renesansna palata je imala jednolian poredak prozora kojim su maskirane sobe sasvim razliitih namena. Na ranim modernim objektima sa oduevljenjem su korieni fabriKi oblici i detalji za poslovne objekte, stambene kue, pozorita, itd. U pretpostavci poslemoderne
arhitekture implicitno je bila sadrana injenica da poteno izraavanje unutranjih funkcija na fasadi ne oznaava i vrlinu ili viu moralnu vrednost objekta. To je bila jedna moralna preokupacija modernizma koja bi trebalo da bude manje vazna od vizuelnog odnosa spoljanjosti objekata i njegovog arhitektonskog okruzenja. FUNKCIONALIZAM (lat. functio obavljanje, vrenje, engl. functionalism, ital. razionalismo) Arhitektonski kredo, stav arhitekte ili dizajnera koji smatraju da je njihova primarna obaveza da vide da graevina ili objekat koje su isprojektovali ili dizajnirali funkcionie dobro. Sve to funkcionalisti ele da postignu na objektu emocionalno ili estetski, ne sme da utie na prikladnost objekta ili graevine da ispuni svoju svrhu. Takoe, f. je pojedinano miljenje u nastojanjima pojedinih arhitekata i zahtev izvesnih graevinskih programa vezanih neodvojivo za tehnoloke procese proizvodnje. Kao pravac, f. predstavlja osobeno etiko, organizaciono a time i ekonomsko shvatanje arh. sa posebnim naglaskom krajnje svrhovitosti zgrade u svim njenim vidovima i izrazima. Sve stilski obraene arhitekture - od piramida do versajskog parka, bile su subjektivno ili objektivno funkcionalne. kola u istoricistikom stilu je kola, banka je banka, stambeni objekt zgrada za stanovanje. Samo sredstva eklektikog graevinarstva imaju ograniene mogunosti. Svojim logikim postupcima, da bi to bolje ispunila svoj zadatak, tehnika arh. kri svoj put funkcionalnom shvatanju arh. problema. F. je stvaralaki pravac i metod rada kojim se celokupnost pojedinih funkcija stapa u jednu smiljenu celovitu funkcionalnost. Predstavlja zajedniko merilo svrhovitosti i zakonitosti kompozicije u odnosu na arh. celinu kao stvaralaki prostorni organizam. Za razliku od kubizma, koji je svoj domet imao manje vie samo u aritmetikoj harmoniji plastinih tela, tj. u osnovnoj arhitektonici, f. ve izvodi logian organski unutranji sklop arhitektonske celine i svih njenih delova. F. je merilo uinka postignutog i u pogledu ekonominosti projekta, gradnje, korisnosti, loginosti, estetinosti i drugih preimustava konane zgrade. Forma prati funkciju je ustaljena fraza moderne arhitekture, koja potie od L. Sullivana. Godina 1920-tih, ona je izgledala poput daleke i strane ideje, hladne i zabranjujue; danas, mada iroko prihvaena, ova fraza nastavlja da potsea na modernu arh. postavljenu nasuprot tradicionalnoj, to je vie od slogana. Forma je, svakako, pratila funkciju jo od perioda stanovnika paleolitskih peina do neolitskih peinskih stanovnika; pratila je funkciju u rimskim utvrenjima i akvaduktima, srednjovekovnim dvorcima, skladitima i halama iz XVIIIv., pa sve do gigantskih poslovnih zgrada metropola Xxv. Kritiari f. ponekad sugeriu da funkcionalizam prestaje tamo gde arh. poinje. Ovo je nepravedno, kako za funkcionalizam, tako i za arhitekturu. Istorijat i razvoj misli o funkcionalizmu moemo da pratimo otkako je moderan ovek poeo da razmilja u duhu vremena o sutini arh. ne samo kao o zanatu, ve i kao odrazu svoga doba. Pod uticajem tehnike arhitekture, f. se razvija na dva toka, na tlu Amerike i u Evropi, ali iz zajednikog izvora - racionalizma. Umetnost poznaje samo jednog gospodara: potrebu i izopauje se kada slua ud umetnika, pie G. Semper u svojim spisima. Ve pre Sempera, romantiar i klasiar K.F. Schinkel, u svom pismu upuenom 1834.g. bavarskom prestolonasledniku, navodi svoj odgovor na pitanje ta je ideal arhitekture: Ideal u arhitekturi moe samo onda biti ispunjen u potpunosti ako jedna graevin kako u celini tako i u svim svojim delovima i sa duhovnog i sa fizikog stanovita odgovara sasvim svojoj svrsi. Uprkos mnogo cenjenoj reenici L. Sullivana da oblik sleduje funkciji, treba imati u vidu da je on najpre zastpao stav za bezornamentalnu arh. a zatim za ornament. Arhitekt Labroust daje 1830.g., znatno pre Sullivana ovakvu definiciju: :Arhitektonska forma mora biti podreena funkciji!, a Otto Wagner pie o sutini i sadraju najnovije arh.: Krajnje
tano poimanje i ispunjavanje svrhe (do najmanjeg detalja), to je u stvari funkcionalistiki princip. Osnovne pretpostavke svog nauka, Wagner je, meutim, u praktinom delanju ostvarivao samo relativno, ne odbacujui ulogu ornamenta izvedenog u duhu secesije. Adolf Loos kao osnovnu postavku svojih misli navodi izmeu ostalog: Tek kada se graevinska statika bude podudarala sa ekonominou prostora, moi e se govoriti o moderno - tedljivom arh. delu. Funkcionaliustiku komponentu svoje arh. Poelzig je oznaio kao prolaznu reima: Sve to je tehniko a time i svaka tehnika forma prolazna je;ovek ih sam bezobzirno razara im prestanu da slue svojoj svrsi. Umetnika forma je vena i bez tete nju nije moguem unititi, a Marcel Breuer tvrdi: Stambenu mainu nisu mogli nikako da sagrade prvi funkcionalisti poto su bili stvaraoci-umetnici. Richards: Funkcionalizmom se oznauje jedna vrsta zidanja koja doputa samo one konstrukcije i forme koje reavaju fizike zahteve na najekonominiji nain. Najindividualniji stav protiv funkcionalistikog principa ima Mies van der Rohe: Sullivanovu formulu treba preinaiti; prostor treba oblikovati tako da bude praktian i ekonomian a funkcija e se prilagoditi njemu. Najzad, posle vie godina uspenog rada, Niemeyer izjavljuje: Moja istraivanja u toku mnogih studija odnosie se na uproenje plastine forme i pruie taan odgovor na funkcionalne i konstruktivne probleme. FUNKCIONALIZAM STANOVANJA Funkcionalizam je nastao pod uticajem internacionalnog iskustva i ogranienja uslovljenih konstrukcijskim sistemima, te je njegova odredjenost zbog toga i bila u gotovo svm elementima nepromenljiva i zbog toga izvanivotna. Funkcionalistike eme stana temelje se na vrstoj racionalnoj kategorizaciji pojedinanih funkcija stana i njihovih medjusobnih veza. Takva kategorizacija eventulano pogoduje potrebi trenutka, a nedovoljno je prilagodljiva izmenjenim potrebama. Napori arhitekata da unutranjim rasporedom prostorija opravdaju naelnu pogreku stvorili su kod projektanata postupno uverenje da su u stanju formirati navike ivota. To uverenje imalo je i pozitivnih posledica: praksa potvrdjuje da su se pod uticajem struke razvile i izmenile mnoge navike stanovanja, naroito kad se arhitektonski organizovala navika koja je ve bila drutveno uslovljena. Ti se rezultati, medjutim, ponegde pogreno poistoveuju s pravom da se nametne projektantski vrednosti sistem. Funkcionalistiki pogled na organizciju osnove stana menjao se u toku vremena i miljenja su se razlikovala, a ponegde i suprostavljala. Tako je, npr., u razbodlju izmedju dva svetska rata bio najizrazitiji stav da svaki prostor u stanu mora biti odredjen svojom upotrebom, ali je istovremeno postojalo i izraeno htenje za tzv. elastinom kuom. Mies van der Rohe, jedan od najistaknutijih predstavnika funkcionalzma, ostao je veran tom shvatanju do kraja, poevi od naselja Wiessenhof (1927) pa do stambenih tornjeva na Lake Shoreu (1951), zalaui se ne samo u stambenim nego i u drugim gradjevinama za neutralno, viestruko iskoriavanje prostora. Slino je i u Le Corbusierovu Dominu, koji je zasnovan na fleksibilnosti unutranje organizacije zgrade. Domino se trebalo graditi od standardnih komponenata koje, sastavljene, doputaju veoma razliito grupisanje jedinica, dakle iroku izmenljivost. Dananji razvoj elektronike, pomagala, robota i aparata temeljito menja funkciju pojedinih stambenih prostorija. FUNKCIONALIZAM, POREKLO V. Formalizam. Nasuprot formalizmu, stav ili pokret u arhitekturi iji je kredo prvenstvo funkcije arhitektonskog objekta nad njegovom formom. Savremeni arhitektonski objekti oslobodjeni su bilo kakvih konstruktivnih ogranienja, pa
prema tome, njihova forma ne zavisi od zahteva konstrukcije objekta. Funkcionalizam je nastao i razvio se uporedo sa nastankom pokreta modernizma u arhitekturi i kubizma u likovnim umetnostima. Osnovna forma u funkcionalistikoj arhitekturi je kubus, osnove objekata su pravougaone, jasne i jednostavne. Osnovni cilj dobro projektovanog arhitektonskog objekta je postizanje njegove dobre funkcionalnosti. Funkcionalnost arhitektonskog objekta moe da bude: funkcionalnost u upotrebi prostora, saobraajna funkcionalnost, konstruktivna funkcionalnost, ergonomska funkcionalnost, funkcionalnost u upotrebi dobrih izolacionih materijala, funkcionalnost u insolaciji i provetravanju objekata i dr. Posebno je znaajna funkcionalnost objekta u odnosu na njegovu namenu, tip i karakter. Tako, na primer, poslovni objekat mora da zadovolji odredjene standarde u pogledu funkcije, koji su razliiti od funkcionalnih standarda koji se primenjuju za objekte stambene arhitekture. Pobornici funkcionalizma u arhitekturi ujedno su arhitektonski racionalisti i njihov cilj je, nasuprot formalistima, ostvrenje dobrog sadraja i funkcije objekta, bez obzira na formu. Prema njima, jedan objekat koji zadovoljava visoke funkcionalistike zahteve, bie istovremeno visoko kvalitetan u formalnom smislu. Najjednostavnije forme, poput kubusa su, prema njima, likovno oblikovno najkvalitetnije i najprihvatljivije. Predstavnici funkcionalizma su ujedno i najznaajniji predstavnici modernog pokreta u arhitekturi: Le Corbusier, Mies van der Rrohe, Gropius, Meier i drugi. FUNKCIONALIZAM, RAZVOJ Pojam funkcije, funkcionalnog i funkcionalizma u arh. potrebno je posmatrati iz dva osnovna aspekta - ireg i uzeg. U irem smislu, pod pojmom funkcionalnog obuhvaen je osnovni logiki odnos izmeu stepena razvoja materijalne kulture i stepena razvoja drutvene svesti s jedne strane, te odgovarajue konkretizacije arh. prostornih i oblikovnih reenja nastalih pod datim uslovima s druge strane. U uem smislu, pod pojmom funkcionalizma obuhvaena je ortodoksna metoda arh. kreiranja, kod koje je prostorno, konstruktivno i oblikovno reenje direktan i iskljuiv rezultat odraza konkretnih zahteva koje organizacija ivota i rada u datom objektu jednoznano postavlja, to konano kulminira u krilatici Le Corbusiera, da je kua maina za stanovanje. U onim istorijskim epohama, kad je arh. zaista noena jakom i iskrenom drutvenom potrebom u materijalnom i psiholokom smislu i kad ona upotpunosti vri svoju funkciju (kad je dakle u najdubljem smislu funkcionalna), nastajale su velike stilske faze arh. (egipatska, ant. grka, got., reesansna, moderna). Nasuprot tome, kad ta drutvena potreba nije u arh. dovoljno jasno izraena, kad arh. ne izrasta iz stvarnih potreba kao odraz drutvene svesti, ona ulazi u fazu dekadencije, ugrozena samovoljom pojedinca ili akademskim ablonom (klasicizam, neogotika, secesija). U doba kolektivnog spontanog graenja, f. je jedini uslov koji graevinska delatnost nastoji zadovoljiti. Preistorijske sojenice ili savremene nastambe domorodaca na drveu zadovoljavaju najosnovniju funkciju zatite od nepogoda i neprijatelja. U razdobljima svesno koncipirane izgradnje, u momentu kad graevina izraava idejni profil odreenog kolektiva, pojam funkcionalizma nuno dobija simboliki smisao. Arh. se u svojim najboljnim ostvarenjima uzdie na taj nain do simbola svoje funkcije (egipatska piramida ili barokni franc. dvorac svojim dimenzijama ili formom podjednako nadilaze stvarne potrebe za koje su graeni). U XIXv., dolaskom na vlast graanske klase koja u naletu tenje za afirmacijom posee za ustaljenim oblicima prolosti, arh. trai reenja u oponaanju rezultata ranijih razdoblja. To se odraava u primeni istorijskih stilova i eklekticizma XIXv.; u to doba reprezentativna arh. nije bila funkcionalna, jer je prestala da bude stvarni izraz drutva u kome je nastala. Nasuprot tome, kod izgradnje utilitarnih objekata, koji u to doba reavaju
praktine zadatke, nastaju dela koja su stvarni izraz novih drutvenih potreba. Kristalna palata u Londonu (1850-51), Eiffelov toranj i Mainska hala u Parizu (1889), Dvorana veka u Bresslauu (1913) ili hangar u Orlyju, kraj Pariza (1916), u primeni novih materija (gvoe, elik, armirani beton, staklo), u nainu gradnje i izraanoj jasnoi konstrukcije vesnici su novog vremena industrijskog razvoja u kome su pojmovi brzina, ekonominost, praktinost i funkcija, sastavni deo miljenja i novi kriterijumi u vrednovanju arh. dela. Iz svega toga proizlazi zahtev da graevina bude iznad svega svrsishodna, odnosno, funkcionalna, na temelju egaq njeni oblici poprimaju smisao nove savremene lepote (funkcionalno je samo po sebi lepo). Ovako shvatanje f. kao samostalnog estetskog kvaliteta, veoma je bitno za shvatanje ovog pojma, to je naroito potencirano u drugoj i treoj deceniji XXv. Prvi put se zahtevi za f. javljaju u uem smislu kod amerukog arhitekte L. Sullivana, koji pie arhitektura treba da bude organska, a organsko je ono to nastaje po zakonu funkcija - forma. Pod pritiskom funkcije nastaje forma. U Evropi su u tom smislu presudnu ulogu odigrali Deutscher Werkbund (osnovan 1907) te arhitekte A. i G. Perret i P. Behrens (koji je u Hali turbina AEGa 1909.g. stvorio prvi savremeno oblikovani fabriki objekat). Ovu ideju dalje razvija W. Gropius (fabrika Fagus, 1911, paviljon fabrike Deutz, na izlozni Werkbunda 1914). Sledea etapa u razvoju f., kako u teoriji tako i u praksi, obeleava eksperimantalna kola Bauhaus, svojim prihvatanjem ind. standarda i sistema upotrebe montaznih elemenata. Konanu sintezu i teorijsku formulaciju f. dao je Le Corbusier, koji je, preuzevi neke estetske i konstrukcijske principe ind. graenja, revolucionarno zahvatio u probleme savremene stambene arh. Osnovne njegova misao je da zgrada za stanovanje mora odgovarati potrebama i navikama oveka ind. vremena. Polazeri od shvatanja arh. prvenstveno kao socjalnog faktora, dakle od potrebe da se omogui to veem broju ljudi potreban smetaj, Le Corbusier nuno zahvata i problem urbanizma, tj. nain organizacije ivota u gradu, a s druge strane u proces same gradnje sa stanovita ekonominosti (prefabrikacija, serijska produkcija, tipski standardi itd.). Na taj je nain on pojmu f. dao smisao svrsishodne organizacije ivotnog prostora i tehnolokog procesa gradnje. Meutim, f.a. oblikuje odrteeni tip slobodnog konstruktivnog skeleta (domino), i slobodnih razdeljenih membrana, te inventar oblika i karakteristinih reenja, koji su prihvatani od mnogobrojnih Corbusierovih sledbenika. Sam Corbusier u oblikovanju svojih objekata vremenom modifikuje stroge funkcionalistike principe, priklonivi se odr. strukturalnom ekspresionizmu (stambeni blok u Marseilleu, 1952), koji postaje lirski intoniran (Ronchamp, 1955). Sam Corbusier pie: Gde poinje arhitektura? Ona poinje tamo gde maina prestaje. Nakon toga unutar f.a. do izraaja dolaze, s jedne strane tendencije prema slobodnom, prenapetom sibolikom f. (P.L. Nervi, B. Lubetkin, O. Niemeyer), s druge strane prema strogom funkcionalistikom formalizmu, koji se nekim elementima f.a., kao to su reeytkasti paravani i brisoleji, slui na izrazito dekorativan nain. FUNKCIONALNA ARHITEKTURA, PRAVAC Pravac u arhitekturi koji stoji na principu funkcionalne graevine. Osnovno je pri tom, da se dosledno sprovodi naelo: da svaki deo graevine dobro slui svojoj svrsi i da se funkcionalnost pojedinih delova mora jasno odraavati kako u unutranjem rasporedu, tako i u spoljanjem oblikovanju. Novi pravac tei da do maksimuma iskoristi sve mogunosti novih materijala i konstrukcija, naputajui pri tome ranije oblike izraavanja. Izbegava takoe romantiku u arhitekturi i iznad svega istie svrhu i racionalnost. U oblikovanju odbacuje nepotrebna dodavanja, ali ni konstrukcija kao bitna podloga ne sme da bude sama sebi cilj, ve kao sredstvo novog oblikovanja u vezi
strukture i svojstava graevinskih materijala. elja za ulepavanjem elemenata ne sme naruavati naelo funkcionalnosti (v. Konstruktivizam). FUNKCIONALNA JEDINICA Naziv za osnovnu jedinicu jednog arh. prostora kojoj je dodeljena odreena funkcija. U makro pogledu, za f.j. jednog grada moemo smatrati jednu ulicu ili blok. U Makro pogledu, f.j. jednog stambenog objekta predstavlja jedan stan ili apartman, dok je f.j. jednog stana soba, na pr. spavaa soba. FUNKCIONALNA LOKACIJA Osnovne funkcije grada su: rad, stanovanje, rekreacija i saobraaj. Funkcionalni pristupi takoe obuhvataju problem formiranja prostorne strukture grada pod uticajem faktora lokacije. Najvea je zainteresovanost za problematiku lokacije industrije i stanovanja u gradu, zatim je sve aktuelniji uticaj saobraaja na rekonstrukciju prostornih struktura, dok se lokacija rekreativnih funkcija ili smatra strogo uslovljenom ili privremeno zanemarujuom. Lokacija industrije pre svega zavisi od karaktera gradskih aktivnosti, funkcije grada, zatim od modela gradskog razvoja i od naina iskoriavanja gradskog zemljita. Grad moe da bude orijentisan na aktivnosti koje imaju preteno eksterni znaaj (eksterna ekonomija, izvozna privreda, tercijarni grad) ili od aktivnosti koje su usmerene ka gradu i njegovim stanovnicima (uslune aktivnosti, sporedna ekonomija). U zavisi od aktivizacione orijentacije grada, zavisi, s jedne strane, model gradskog razvoja, a s druge strane, nain eksploatacije zemljita. Funkcionalna lokacija je veoma angaovana rezidencijalnom lokacijom. Rezidencijalna lokacija obuhvata izbor lokacije za stambeno naselje i izbor sopstvene lokacije stanovanja. Oba izbora podleu uticaju tri grupe faktora: 1. Ekonomska grupa faktora obuhvata cenu zemljita, stambeni troak i transportni troak. 2. Ekoloka grupa faktora obuhvata obeleja prirodne sredine lokacije (klima, visina, vetar, insolacija), obeleja stvorene ambijentalne sredine, karakteristike jedinice susedstva, naime stambene zajednice. 3. Socijalna grupa faktora obuhvata prostornu stambenu segregaciju ili homogenizaciju, mogunost izbora i izbor na osnovu preferencije javne sigurnosti, blizine obrazovnih, kulturnih, servisnih institucija. Sledea znaajna funkcija grada je saobraaj. Opta je tendencija porasta suprotnosti izmeu brzog intergradskog i sporog intergradskog saobraaja. Potrebe saobraaja za prostorom rastu izvanredno brzo. Prostor koji je namenjen saobraaju obuhvata ulice, prostore za parkiranje, za odravanje i prodaju motornih vozila, eleznike prostore, aerodrome, pristanita i dr. FUNKCIONALNA MREA Prema Lewis Mumfordu, svka urbana struktura poseduje nevidljivu funkcionalnu mreu koja omoguuje da ta struktura ispravno funkcionie. F.m. ine razliite funkcionalne forme: industrijske, kulturne, urbane, koje se pojavljuju na razliitim mestima kao odgovor na savremene potrebe. F.m. predstavljaju mreze: infrastrukture, komunikacioni sistemi, upravni sistemi i dr. FUNKCIONALNA REENJA Naziv za projektantska reenja jednog objekta koja daju sve elemente za neometano odvijanje neke funkcije, pa ak i poboljavaju funkciju objekta.
FUNKCIONALNA TRADICIJA (engl. functional tradition) Termin koji je uveo J.M. Richards a koji se prvenstveno odnosio na model izgradnje poput odomaene forme industrijskih objekata. Kasnije je pojam obuhvatio projektovanje i realizaciju velikih programa masovnog stanovanja, putem izgradnje koja je esto bila prefabrikovanog karaktera. FUNKCIONALNI SEPARATIZAM Naziv za izdvajanje zasebnih funkcionalnih struktura iz jedinstvenog korpusa objekta. Predstavlja zavrnu fazu funkcionalizma u arhitekturi, u kojoj se pojedine, pa i najmanje funkcije medjusobno izdvajaju i dobijaju zaseban prostor. Funkcionalan separaratizam predstavlja programsko i funkcionalno ralanjenje arhitektonskog objekta do i najsitnijeg funkcionalnog detalja. FUNKCIONALNI SISTEMI Naziv za sisteme u urbanistikom planiranjeu jednog grada ili grada uopte koji predstavljaju izdvojene tehnoloke celine i vani su za normalno obavljanje svih gradskih funkcija. F.s. predstavljaju: sistem za napajanje elektrinom energijom, sistem za napajanje pijaom vodom, sistem grejanja, sistem kanalizacije i evakuacije smea, saobraajni sistemi (kolski, kolski mirujui saobraaj, brze saobraajnice, saobraajnice za snabdevanje, parkinzi, metro i dr), sistem za grejanje i snabdevanje toplom vodom, gasovod, zeljeznica, ptt telekomunikacioni sistem, tv sistem, sistem mobilne telefonije idr. FUNKCIONALNI TRAKT, TIPOLOGIJA Postoje sledei tipovi funkcionalnog trakta: monotrakt, dvotrakt, trotrakt, trakt sa koridorom postavljenim na sredini, trakt sa koridorom postavljenim sa strane, radijalan trakt, trakt u obliku ah polja, tepih sistem. FUNKCIONALNOJEZGRO U modernoj arh. naziv za jezgro jedne zgrade, najee administrativne zgrade izgraene u vidu oblakodera. F.j. nalazi se u sreditu osnove objekta i sadri masivne zidove za ukruenje, stemenite i liftovsko jezgro, kao i pomone prostorije. F.j. takoe sadri instalacione duktove sa svim neophodnim i potrebnim instalacijama zgrade. FUNKCIONALNOODVAJANJE Predstavlja izdvajanje dve ili vie razliitih funkcija jednog arh. objekta ili urbanistikog plana. F.o. je prisutno na svim nivoima arh.: poev od f.o. unutar enterijera, jedne stambene jedinice, nekoliko jedinica, unutar sloenog arh. objekta, pa sve do nivoa jedne gradske zone ili celog grada. F.o. je neophodno da bi se izbegli negativni uticaji odreenih funkcija: saobraaj, bunost, zagaenost sredine, poveana cirkulacija i dr. Unutar jednog stana, f.o. se vri na nivou odvajanja nonog i dnevnog dela, ili kuhinje od dnevnog boravka. U javnoj zgradi, odvaja se buni hol od prostora sa glavnim funkcijama, javni od internih prostora i dr. Unutar gradske strukture, vri se meusobno odvajanje zona: stambenih, poslovnih, trgovakih, saobraajnih, parkovskih i dr. FUNKCIONALNOST Predstavlja postignut maksimum vrednosti svih funkcijinih faktora; rezultat je duhovne aktivnosti pokrenute u svrhu reavanja jednog zadatka, jedne
sagledane pojave. Savrena funkcionalnost je tenja savremenog neimara na putu postizanja besprekornih savremenih arh. ostvarenja. Funkcinalnost je svrha u uem smislu rei. Ona se odnosi na unutarnju organizaciju prostora, raspored i odnos elemenata u skladu sa tehnologijom procesa kojem objekat sluzi. Funkcionalnost je prvi element upotrebne vrednosti jednog prostora, ona omoguava svrhu. Funkcionalnost je ta koja predodreuje osnovni koncept jednog arhitektonskog objekta i uobliava primarne elemente sklopa, strukture i oblika, parcijalno i integralno shvaenog. Na taj nain, konstrukcija kao sredstvo ostvarenja strukture prostora ima poseban vid funkcije u konstrukciji dela arhitekture. Mnogi teoretiari i majstori arh. isticali su znaaj i ulogu funkcionalnosti kao faktorasvrhe i lepote u isto vreme. Tako, na primer, svoj funkcionalizam Guarino Guarini izrazava milju da materijal ne ulepava graevinu toliko koliko dobar raspored. Sa svoje strane, Pol Souriau dajeneto drugaiju formilaciju meusobnih zavisnosti funkcionalnosti i lepote: Svaka stvar je savrena u svom rodu kad odgovara svom cilju. Ne moe biti sukoba izmeu lepog i korisnog. Predmet ima svoju lepotu im je njegov oblik oit izraz njegove funkcije. Kao to moemo uoiti, to je jo jedna varijanta, nova parafraza, postavke Louisa Sullivana da funkcija i sredina predodreuju formu. Zasluga novog funkcionalizma moderne arh. nije u njegovoj idejnoj i teorijskoj potki, ve u ivoj praksi koja je preobrazila svet arhitekture uvoenjem funkcionalnosti na glavna vrata novih prostora. Nesumnjivo jen da je u tom smislu vrhunsku ulogu, praktiku i simboliku u isto vreme, odigrao Bauhaus, Posle njega je savremeni funkcionalizam izgradio itav jedan sistem obrazaca i normi i, vremenom, postao sam sebi dovoljan, klasian i dogmatian, a time i objektivno konica daljeg razvitka arhitektonske misli. U slinoj situaciji se naao i konstruktivizam kada je iz avangardne mladosti zadovoljno zaao u epohu sopstvenog akademizma, gubei oseaj za nove tokove savremenog kretanja sveta. Miesov konstruktivizam, koji polazi od negacije primata funkcionalnosti u definisanju prostora i formi kao njihovog likovnog aspekta, potencirajui time dominantnu ulogu i znaaj strukture, odnosi se i prema samom problemu oblika kao fenomenu lepog po sebi, moglo bi se rei gotovo ravnoduno. Forma po sebi, kae Mies, ne postoji, forma nije cilj naeg rada ve samo njegov rezultat Do kakvih je sve reperkusija dovela Miesova doktrina moemo se uveriti nekritikom interpretacijom i multiplikacijom strukturalne miesovske arhitekture fasadnih zavesa irom sveta. Znaajnu jednainu odnosa funkcije i forma, daje Louis Mumford: U arhitekturi proizlazi forma iz funkcije i funkcija iz forme u jednom ritmikom smenjivanju neophodnosti i slobode, konstrukcije i samoodlunosti, predmeta. Funkcija i forma grade dijalektiko jedinstvo. Prema Gropiusu podudarnost tehnike i umetnike forme predstavlja najvie dostignue. Ali samo prisustvo neke mone volje moe ova dva elementa da uskladi i ujedini. FUTURE ARCHITECTURE Predstavlja arhitekturu vizionara koji imaju vanu implikaciju za budunost. Ona ukljuuje inovatore iji broj radova ide od nule pa sve do radova prema potrebi. Ovi arhitekti predstavljaju svoje ideje na crteima, kolaima i hipotetikim projektima koji nisu izvodljivi uz dananje poznavanje konstruktivnih metoda, ali ija e realizacija biti mogua u budunosti. Medju predstavnicima future architecture nalaze se oni koji predstavljaju zemlju kao mrtvu planetu, unitenu od strane industrijalizacije i ekoloke degradacije, ali, nasuprot njima su oni koji predstavljaju arhitekturu budunosti kao tehnoloko i ekoloko udo, koje vodi razvoju oveanstva do nesluenih granica. Tako, ameriki arhitekta Jeffrey Miles u svom projektu Ozone-maker (1993) demonstrira visok nivo futuristikog poleta i, bez obzira da li je projekat uopte mogue izvesti, koncentrie se
na arhitekturu onakvu kakva e biti u treem milenijum. On je ekoloki predstavnik leonardovske zelene teorije koja treba da savlada sve probleme ekolokog zagadjenja. U svom proizvodjau ozona on daje futuristiki sjaj fantazija u vidu satelita koji popravljaju ozonski sloj putem zamene hlorofluorougljenika, istei atmosferu. Njegov drugi koncept u stilu science- fiction predstavlja Biotecture, po nekim karakteristikama zasnovan na konceptu Wright-ovog Broadacre City-ja, sa idealistikim reenjem centrinog ivljenje na zemlji, poput vizije STERN-a urbanog centra kao biotopa. Kombinujui ova dva primera, Miles objavljuje da urbani centri treba da budu produetak integrisane strukture prirode. On sugerie da, prouavanjem eko sistema i ponaanja biljaka i ivotinja, ljudski rod ima ansu da udje u produktivan period reverznog inenjerstva. Ova ideja predlae grad kao proizvod totalne reciklae i kao cevovodu nalik strukturu komponovanu od podzemnih habitata koji se pruaju po celoj zemlji. Namera ovakvog projekta je da se oisti povrina zemlje i razviju tehnologije koje e doneti punu dobrobit unutar podzemnog sveta. U periodu 1983-95, Donna Goodman daje svoj predlog plutajueg grada (Floating City), koji se zasniva na postavci da zemlje koje nemaju prostorne mogunosti, poput Japana, moraju neodlono da se okrenu prouavanju podvodnih eko sistema. Goodmanova predlae izgradnju ostrva koja plove na vodi postavljena na vazdunim pontonima. Ostrva su stabilizovana kablovima i sidrima za dno okeana i predstavljaju mini gradove koji sadre samoodrive tehnike i agrikulturne komponente koje se zasnivaju na energiji mora. Medju ekonomskim i ekolokim prednostima, kompleks ukljuuje sisteme za ienje dna okeana, za iskopavanje raznih minerala, uzgajanje akvakultura, sadnju na krovovima da bi se smanjila polucija i obezbedila osenenost grada.
G
GABARIT (franc. model, kalup, mera) Naziv za osnovni oblik jednog arh. objekta koji predstavlja njegove osnovne dimenzije, oblike i principe arh. kompozicije. U urban. smislu, g. je pojam koji se odnosi na oblik i dimenzije jednog terena ili urbanog podruja. G. mogu da budu geometrijske ili organske prirode. GALERIJSKI SISTEMI Nizanjem vie stambenih jedinica na horizontalnu komunikaciju (obino vie od osam jedinica) dobijaju se galerijski sistemi. Oni su nastali u prvom redu kao rezultat elje da se to vie stanova gradi na to manjem prostoru. Prvi su se takvi objekti gradili u SAD, jer su zbog smanjene irine stambene jedinice i poveane dubine gradnje, bili za investitora vrlo rentabilni. Zahtevi su kvalitetnog stanovanja u poetku zanemarivani. Kasnijim se razvojem galerijskih sistema, medjutim, poveala kvalitet stanovanja, ali su zadrane ekonomske prednosti sistema. Svaki je napredak u tom smislu obino umanjivao ekonominost, pa je u ekstremnim sluajevima toliko poskupljivao njihovu gradnju da je bio poniten glavni poticaj za njihovu primenu. Galerijski sistemi mogu imati spoljanju i unutranju galeriju. GANTOGRAMI Gantogram je grafiki prikaz zamiljenog tehnolokog redosleda i vremena odvijanja radova. Na apsicisnu osu unosi se vreme izvodjenja radova, a na ordinatnu osu
planirani radovi. Trajanje rada oznaeno je punom crtom. Gantogram se moe dopuniti podacima o koliini rada, broju radnika i sl. U toj tehnici planiranja oblikuju se radovi, od kojih se sastavlja plan iz stavki trokovnika. Ako tehnologija rada dozvoljava, istovrsni radovi se mogu saeti u jednu grupu radova. Vreme trajanja radova TA u danima jeste TA=QNs/RS (Q je ukupna koliina rada, Ns norma sati potrebni za jedininu proizvodnju Q, R broj radnika koji uestvuju u jedninoj proizvodnji, S broj radnih sati na dan). Ako se rad izvodi mainski, vreme rada izraunava se iz uinka mine TA=Q/US (U je praktini uinak maine). Gantogrami se izradjuju u tri faze. Prva faza se sastoji od popunjavanja tabelarnog dela gantograma. U drugoj fazi utvrdjuje se vreme trajanja radova. U treoj fazi izradjuje se gantogram utvrdjivanjem tehnolokog sleda radova i povlaenjem crta koje oznaavaju duinu njihovog trajanja, koja se moe oznaiti ili brojem radnih dana od 1 do n, ili kalendarskim danima podelom na nedelje i mesece, ili na oba opisana naina. Utvrdjivanje redosleda radova najvaniji je deo planskog rada. O njemu ovisi rok dovrenja objekta, koji moe biti dui ili krai pri istom broju radnika, odnosno maina. Ako se radovi odvijaju samo jedan po jedan, njihovo trajanje e biti due. Tehnoloki i konstruktivni zahtevi gradjenja objekata gotovo uvek dozvoljavaju istovremeno odvijanje vie ili manje radova. Planiranje gradjevinskih radova omoguuje skraenje rokova gradjenja kombinacijom razliitog redosleda i medjusobnih ovisnosti radova. GEFAH - MERA Upadljivo su jasne ove mere kod kanatnih (bondrunih) graevina, koje ve po svojoj konstrukciji zahtevaju izvesno reanje stubova. Naroito je to izraeno u umovitim severno-nemakim zemljama, a najvie u Danskoj, gde se od davnina, sve do dananjih dana odrala odlina graevinska tradicija. Tamo su se kue uopte gradile s merama u gefahima. Po njima su se odreivale i osnova prostorije i izmere cele kue. Opte uzeto iznosila je irina: velike sobe 5 gefaha, stambene sobe 4 gefaha, kuhinje 3 gefaha, stajalita za konja ili za govedo 1 gefah itd. Duina gefaha bila je u Danskoj prilino jedinstveno odreena. Prema strunim podacima danskih arhitekata gefah je po pravilu merio 2 lakta (Alen), a lakat 2 stope. Danska stopa odgovara rajnskoj ili pruskoj stopi (zato se zove RPD-stopa), i meri tano 0,31385 m. Na graevini se stopa zaokruuje na 31 cm, jer u Danskoj nije jo ni danas, u graevinarstvu, metar potisnuo palac i lakat. Prema tome ima lakat 2 x 31 cm = 62,5 cm, a gefah ima 2 x 62,5 cm = 1,25 m = 4 RPD-stope. Danski gefah odgovara tano jedinstvenoj graevinskoj meri od 1,25 m. Kao to su stopa i lakat priroene ljudske mere, tako je i gefah oslovljen merama oveka. Stubovi poreani po gefahu, nisu nosili samo gredu venanicu i grede tavanjae, ve su ujedno sainjavali i okvire za vrata i prozore. Kod stubova debljine 12 do 16 cm i kod razmaka njihovih osi od 1,25 m, ostaje izmeu stubova svetli otvor od okruglo 1,10 m. Kad se odbije doprozornik, ostaje svetli otvorod okruglo 1 m. To je irina otvora potrebna za kuna ulazna vrata, odnosno za dvokrilni prozor, sa dovoljno prostora da kroz njega gledaju istovremeno dve osobe. Razmak stubova u stajama i suama uzimao se sa 2 gefaha = 2,5 m. GENERIKI PLAN (engl. generic srodan, to pripada rodu) Naziv za arh. ili urbanistiki plan koji je proizaao iz odreenog tipa plana ili iz odreene tradicije, upotrebom elemenata te tradicije. Na pr. tepih stanovanje je proizalo iz plana atrijumske kue.
GENIUS LOCI (lat. duh mesta) Pojam koji oznaava duh mesta, duh zatitnik mesta, nastao u gr. arh., ofdakle je prenet u rim. arh. i urban. a iz latinskog prenet na druga podruja. Antiki grad grkog i rimskog sveta ne predstavlja samo objektiviziranu ideju organizovanog ljudskog prebivalita. On je i moralno bie koje poseduje i svoju transcedentalnu projekciju, on, kao i ostala naselja, ima svog daimona, upravo kao i ovek, on se potuje kao i njegov genius locikome se podiu zavetni spomenici, a sami gradovi esto imaju simbole i likovne personifikacije. GEOGRAFIJA PROSTORA Geografski nivo prostora je izrazito saznajne prirode. O njemu se vie misli no to se sa njim ivi. Geografskog nivoa prostora u prolosti jedva da je bilo. Namesto njega je postojao kosmoloki nivo, koji je za tadanje ljude bio isto toliko realan, koliko je i geografski nivo realan danas. Geografski nivo, meutim, nam slabo moe sluziti u praksi. On nam u stvari identifikuje takve objekte kao to je Evropa, postojbina, region, pa i tada sve to dolazi servirano sa znatnim dozama politikog ili kulturnog znaaja. G.p. nam, dodue, daje i ekonomske, kao i ekoloke informacije, koje utiu na nau orijentaciju u najirem smislu te rei. GEOMETRIJSKA ARHITEKTURA Arhitektonski stav, odnosno, princip projektovanja arh. objekata i manjih urbanistikih celine putem eksplicitnog korienja primarnih geometrijskih formi: lopte, piramide, cilindra, torusa i t.d. Najpoznatije primere projekata g.a. dali su Boulee i Ledoux (projekt kuice poljara unutar kompleksa dvorca Markiza od Montesquiou-a u obliku lopte, projekt kuice za drvoseu u obliku piramide, projekt grobla unutar lopte i dr.). GEOMETRIJSKI OBLICI Naziv za oblike koji predstavljaju geometrijske slike i li geometrijska tela i kao takva podleu svim zakonitostima geometrije. Geometrijski oblici su najrasprostranjeniji oblici u arhitekturi. GEOMETRIJSKI PLAN Naziv za arhitektonski plan koji je nastao na osnovu kompozicije geometrijskih oblika, koji su postavljeni prema zakonima geometrije. G.p. je najee prostorno simetrian plan, sa jednom ili vie graevina geometrijskih oblika postavljenim tako da su odreeni centralnom kompozicionom osom. G.p. karakteristian je za planove graevina i urbanistike kompozicije u Starom Egiptu. Prema Pierre Lavedanu, osnovu plana egipatskog grada predstavljao je geometrijski princip primenjen zajedno sa astronomskim principom. Orijentacija plana grada u Starom Egiptu vrena je u odnosu na strane sveta, na osnovu ega su postavljani pravci glavnih ulica. Isti princip pronalazimo u planu Grada Martvih u Gizehu i Sakari. Geometrijski mreni plan grada susreemo u Tel-elAmarni, posebno kod Ulice Velikog Svetenika, koja je predstavljala glavnu procesionu ulicu. Prema Alexandre Moretu, razlog za g.p. gradova u Starom Egiptu bio je brz proces gradnje, koji je zahtevao jednostavne, lako merljive geometrijske planove i kompozicije. GESTALT PSIHOLOGIJA (nem. oblik) Prema gestalt psihologiji, priroda delova, kao i njihov broj i poloaj, utie na perceptualnu celinu, a ona je takoe donela i jedno dalje
razlikovanje: stepen celovitosti se moze menjati. Delovi mogu sami po sebi biti vie ili manje celi ili, izraeno na drugi nain, oni mogu biti u veem ili manjem stepenu fragmenti vee celine. Svojstva delova mogu biti vie ili manje izrazena: svojstva celine mogu biti vie ili manje naglaena. U sloenim kompozicijama specijalni odnos prema celini potstie fragmentni deo, ili, kako ga naziva Trystan Edwards, terminom usmerenje (infleksija). GESTALT, GETALT, KONFIGURACIJA (nem. Gestalt, engl. configuration) Konfiguracija. Psiholoki termin odomaen u oblasti kritike umetnosti. Gestalt psihologija (osnivai Max Wertheimer, Kurt Koffka i Wolfgang Kohler) tvrdi da su delovi determinisani celinom, te da su sva iskustva, ukljuujui i estetsko, povezana sa odredjenim osnovnim strukturama koje ne mogu dalje da se dele. Gestalt kritika je suprotna ideji empatije i smatra da mi ne projektujemo iz sebe estetske i emocionalne kvalitete u umetniki rad, nego ih nalazimo u njima samima, postupno ih otkrivajui. GESTALTUNG, UOBLIAVANJE (nem. Gestaltung) Davanje izgleda prilikom reavanja projektnog zadatka, odnosno funkcije jednog arhitektonskog objekta. Uobliavanje esto sadri elemente stila i formalnog reenja. GLAVNI ARHITEKTONSKO-GRADJEVINSKI PROJEKAT, SADRAJ Svaki arhitektonsko-gradjevinski projekat treba da sadri sledee elemente: urbanistiko-tehnike uslove, urbanistiku analizu (po potrebi), izvod iz urbanistikog plana, pravnu dokumentaciju, saglasnost na projekat, arhitektonsko-gradjevinski projekat (osnove, izgledi, preseci), arhitektonske detalje, projekt statike, detalje armature, projekt niske i jake struje, projekt grejanja i klimatizacije, elaborat zatite na radu, projekt arhitektonske fizike objekta, tehniku kontrolu i dr. GLAVNIGRADJEVINSKIPROJEKAT Projekat po kome se, prema propisima o graenju, vri izvoenje graevinskog objekta (graevinskih radova). Glavni projekat, prema vaeim propisima o projektovanju, sastoji se iz dva dela. Prvi deo graevinskog projekta obuhvata 1) tehniko obrazloenje (tehniki opis); 2) situaciju; 3) podatke o tlu; 4) statike i druge potrebne proraune, prema specifinosti objekta koji se projektuje; 5) crtee; 6) predmer; 7) predraun sa opisom radova. Drugi deo glavnog projekta obuhvata: 1) palirske crtee (po pravilu u razmeri 1 : 50); 2) crtee konstrukcija sa ucrtanim statikim pozicijama i sa kotiranim obojenim presecima konstrukcija; 3) detalje graevinsko-zanatskih radova; 4) detalje armature i druge detalje konstruktivnih elemenata; 5) crte oplate, po potrebi i prema vrsti objekata i konstrukcija. GLAVNIIZGLED (nem. Haupt) Izgled neke graevine, zida, luka i dr., okrenut pristupnoj strani, strani prema ulici, trgu ili mestu sa kojeg je mogue na najpogodniji nain videti navedeni arhitektonski element. GLAVNISISTEM (St.). Sistem konstrukcije iji je zadatak neposredno prenoenje spoljanjeg optereenja na podlogu, odnosno na oslonce.
GLAVNIULAZ (Arh.). Ulaz kojim se dolazi u glavni, centralni deo zgrade, za razliku od sporednog ulaza koji vodi u bono krilo zgrade. Razlikuje se od sporednog i po dimenzijama i po obradi. GLOBALNA ARHITEKTURA Pojam predstavlja arhitekturu posmatranu u svetlu svetske globalizacije, kada svetom preovladjuju isti arhitektonski stilovi, a isti konstruktivni sistemi i materijali se koristo po celom svetu. Globalna arhitektura je nastala iz stila moderne arhitekture, posebno internacionalne moderne, a sadri elemente medju kojima dominijaru geomterijske arhitektonske forme i isticanje funkcionalnosti arhitektonskog objekta. Termin je sadran u japanskoj ediciji GA Global Architecture, japanskog izdavaa i galeriste Yukio Futagawa-e, koja u globalnom smislu predstavlja dola pojedinih svetski znaajnih arhitekata. GOOD DESIGN, DOBAR DIZAJN (engl.) Predstavlja koncept koji se pojavio u Severnoj Evropi i SAD-u za vreme perioda neposredno nakon Drugog svetskog rata. Znaajni predstavnicima meu centrima d.d. bila je tokom 1952.g. u Ulmu, Visoka kola za oblikovanje Max Bill (Ulm Hochschule fuer Gestaltung Max Bill, koja je bila poznata po formama koje su povezivale kvalitet i funkciju objekta, iskrenim formama, a ne invencijama da bi bila poveana prodaja objekta... nasuprot Bauhausu. Sline primere predstavljaju Savet za Dizajn u Londonu (Design Council) i Muzej moderne umetnosti u New Yorku (Museum of Modern Art), koji su predstavljali izvore g.d. kroz lanke, izlobe, predavanja, potvrujui kvalitet odabranih primeraka. Mnogi primeri g.d. su podravani nasuprot stylingu, koji je smatran za primenu povrinskih efekata, a jednostavni proizvodi firmi Braun i Olivetti, smatrani su u mnogim zemljama za vrhunce integriteta u dizajnu. Ubrzo, g.d. je postao sinonim za internacionalan stil i stoga je procenjivan za tehniki nepreduzetan. Ovakav kriticizam je vodio 1960-tih prema stvaranju anti dizajna (anti design), koji je predstavljao namerno odbacivanje vrednosti g.d., na razliite naine, ponekad stvarajui situaciju kulta runoe. GRAEVINA (nem. Bauwerk) opti pojam koji oznaava objekat, deo objekta, strukturu arhitektonskog objekta, kompoziciju vie arh. ili gra. objekata koji funkcionalno, kompoziciono i ili stilski predstavljaju jednu celinu. G. detaljnije mogu da odrede: konstrukcija, materijali gradnje ili tipologija graevinskog ili arhitektonskog objekta kojoj pripada (visokogradnja, niskogradnja, infrastruktura, itd.). GRAEVINASKI OBJEKAT Svaki nepokretni, ljudskom snagom i od graevinskog materijala izvedeni objekat za bilo koju svrhu. Za potrebe ovejeg rada ili stanovanja, kao i sklonita za ivotinje, ili za uvanje robe i stvari, zove se zgrada. GRAEVINSKA GRUPA (nem. Baugruppe) Grupa zajedno postavljenih zgrada, arhitektonskih celina ili elemenata koje ine jednu kompoziciju. Zgrade ili elementi u jednoj g.g. predstavljaju kompoziciono estetsku celinu, iako mogu da budu dimenzionalno, oblikovno ili konstruktivno sasvim razliiti.
GRAEVINSKA LINIJA (nem. Bauflucht) 1. Ravna, horizontalna granina linija neke graevine ili podruja gradilita. 2. Zakonom ili propisima odreena granina linija gradnje nekog graevinskog objekta u nekoj urbanistikoj zoni. G.l. odreuje granicu gabarita graevine u odnosu na granicu placa, graevinskog zemljita ili okolnih ulica, trga ili objekta. Regulaciona linija je linija koja uspostavlja meusobne odnose graevinskih linija susednih objekata ili graevinskih objekata u nekoj ulici ili urbanoj zoni. Regulacionom linijom se reguliu odnosi gradilita prema ulici. On obeleava povrinsku traku koja pripada ulici i koja odvaja javne saobraajne povrine namenjene peaku ili kome drugom vidu saobraaja od povrina namenjenih za izgradnju. Regulaciona linija prema tipu izgradnje moze biti za zgradu ili ogradu. Graevinska linija ili regulaciona linija za zgradu oznaava poloaj zgrade prema ulici i njenoj regulacionoj liniji. Graevinska linija i regulaciona linija ulice kod gradske ivine izgradnje ine optu regulacionu liniju. Regulaciona linija za zgrade primenjuje se samo kod tipa uline stambene izgradnje koridorskog sistema, gde se vina izgradnja po svom poloaju poklapa sa regulacionom linijom ulice. Meutim ,kod izgradnje prigradskih naselja ili naselja porodinih individualnih kua i dvojnih zgrada ili zgrada u nizu, kod kojih predbata, mada pripada sastavu parcele, ipak ini jedinstvo oblikovanja ulice, regulaciona linija ulice regulie polozaj ograde, te ova linija postaje regulacionom linijom za ogradu. Regulaciona linija za zgradu ili graevinska linija kod porodine individualne izgradnje postavlja se mahom paralelno regulacionoj liniji za ogradu. Kompoziciono reenje postavljanja zgrada u odnosu na pravac ulice i reljef terena utie na rasytojanje graevinske linije od regulacione. GRAEVINSKA MODULARNA MERA Naziv za one mere koje sve gra. delove planski meusobno povezuju. GRAEVINSKA OSA (nem. Bauachse) Sredinja osa neke graevine. esto je to ujedno i osa simetrije. G.o. moe da odreuje jednu, ali i vie graevina, tokom jednog ili vie perioda gradnje. Kod kasnijih doziivanja, moe doi do promena poloaja ose, odnosno, g.o. moe da bude prelomljena. GRAEVINSKA PARCELA Pod graevinskom parcelom podrazumeva se katastarska parcela na povrini koja je prema Generalnom urbanistikom planu namenjena izgradnji, a u pogledu veliine i oblika odgovara predvienim uslovima. Veliina povrine graevinske parcele, kao i duina njene strane prema ulici zavisi od urbanistike koncepcije, karaktera naselja i gustine nastanjenosti, odnosno koeficijenta iskoriavanja zemljita i visine objekata. Kod seoske izgradnje veliinu parcele odreuje okunica, a kao najmanja povrina kod individualne izgradnje moze se primeniti 200kvm za parcelu. Najmanja duina fronta parcele odreuje se prema vrsti naselja i nameni izgradnje, ili uslovima urbanistike koncepcije (12, 14, 16 pa sve do 40m). Dubina parcele je uslovljena namenom graevinskih blokova i saobraajnom mreom. Pri odreivanju dubone parcele rukovodi se principima naina gradnje i izborom tipova stambenih zgrada, kao i visinom objekata.
Nain gradnje je vezan za koncepciju urbanistikog reenja i visinu objekata. Meutim, principi kolektivne izgradnje drutvenog sektora i sprovoenje zakona o nacionalizaciji graevinskog zemljita omoguili su ostvarenje urbanistike koncepcije postavljanjem stambenih objekata u slobodnom prostoru, bez ograniavanja povrina koje pripadaju objektima. Primena parcelacije i njeno striktno sprovoenje obavlja se kod posebnih nselja ili delova naselja, gde se zbog izvesnih karakteristika tipova stambenih zgrada, navika stanovnitva i ekonomskih uslovan esto parcelacije primenjuju iz opravdanih razloga. GRAEVINSKA PLASTIKA (nem. Bauplastik) Pojam predstavlja neku graevinu ili deo neke graevine kojoj su prisajedinjeni elementi figurativne i druge plastike izraene od kamena i, ree, drugih materijala. G.p. moe da bude sasvim dekorativna ili da bude deo nakita koji odraava funkciju i smisao graevine, kao to je to kod kultnih graevina (hram, crkva). G.p. moe da bude u celosti stilski i formalno predodreena, kao to je sluaj kod metopa i zabatne g.p. kod grkih hramova. Takoe, moe da bude i konstruktivno predodreena, kao u sluaju formi atlanta i karijatida. U doba gotike i baroka, g.p. ima plastinu predodreenu formu. Upotreba g.p. moe da bude preterana, tako da ona skriva osnovni korpus graevine (kod indijskog hrama). U umetnosti obrade kamena, g.p. je imala izuzetan znaaj tokom istorijskog razvoja graditeljstva. Rane primene g.p. sreemo jo u Starom Egiptu, u skulpturama faraona koji sede ili stoje, postavljenim u prostore izmeu dvorana ili u predvorjima egipatskih palata. Na portalima asirskih palata pronalazimo ljudske figure ili figure zivotinja (lavova). U Staroj Persiji i Vavilonu, pronalazimo mnogobrojne primere figuralnih reljefnih prikaza, izvedenih od glazirane keramike. U egejskom razvoju arhitekture, poznati su primeri g.p. u obliku zivotinjske predstave, kao na pr. "Lavlja kapija" u Mikeni. U klasinoj grkoj arh., g.p. se nalazi na frizu hrama, u prostoru izmeu metopa. U Starom Rimu, g.p. je bila prisutna kod menorijalnih graevina: trijumfalnih lukova, poasnih stubova i sl. U periodu razvoja starohrianske i vizantijske arh., g.p. gubi svoj znaaj i javlja se samo na pojedinim arhitektonskim elementima: ulazima, portalima, vratnicama. U vizantijskoj arh. estetsku ulogu g.p. preuzima fresko slikarstvo. U periodu romanike arh., g.p. je prisutna u bogatoj reljefnoj dekoraciji ulaznih portala i proelja katedrala, isto kao u njihovoj unutranjosti. U periodu got. arh., crkveni portal postaje arhitektonski najznaajniji reprezentativan element. G.p. predstavlja najee korien element dekoracije i graevinskog izraza. Na portalima got. katedrala pronalazimo mnogobrojne statue, reljefne prikaze, arhivoltne figure, koje esto predstavljaju celovite scene iz biblijskih kazivanja i legendi. U doba renesanse, dolazi do zastoja u razvoju g.p., a ona se pojavljuje najee na fasadama i portalima profane arhitekture (palate, dvorci, vile, venice). U periodu baroka, g.p. postaje snaan element ath. izraza, ne samo na fasadama graevina, ve i unutar dekoracije enterijera, kako u sakralnoj tako i u profanoj arh. Tokom perioda klasicizma i arh. kasnog XIXv. polako se gubi veza izmeu g.p. i arhitekture, a element dekoracije postaje sve ee skulptura. GRAEVINSKA RADIONICA (nam. Bauhuette) U prvo vreme, zajednice kamenoklesara u vreme epohe gotike, obrazovane su prilikom gradnji velikih i kapitalnih objekata, pre svega katedrala. G.r. su formirane iz potrebe da se na jednom mestu okupe srodni zanati i to onih zanatlija koji su radili na zajednikom gradilitu. U graevinskim radionicama su radili uitelji (majstori, protomajstori) i uenici. Obino je g.r.formirana pod imenom nekog istaknutog majstora, a bila je uljuena u neku zanatsku organizaciju - ceh, a kasnije i gildu.
GRAEVINSKA ZONA (Arh.). Utvrena povrina gradske teritorije koja je po generalnom urbanistikom planu predviena za odreenu namenu ili vrstu izgradnje (graevinski rejon). Podela na zone (zoniranje) vri se prema nameni izgradnje, npr. na (a) zonu zelenila, (b) stambenu zonu, (c) administrativno-upravnu zonu, (d) zonu specijalne izgradnje, (g) industrijsku zonu itd. GRAEVINSKE KONSTRUKCIJE Konstrukcije koje su potrebne za nosee delove u sklopu neke graevine. Njihovo izvoenje je veim delom utvreno iskustvom i u ovom obimu sainjava glavni deo nauke o graevinskim konstrukcijama. Drugi deo se bazira na naunom ispitivanju materijala i prilagoavanju ovako steenih podataka statikim uslovima u svakom konkretnom sluaju. Ovo se odnosi naroito na konstrukcije od elika, od betona i od arm. betona, u novije vreme i na konstrukcije od drveta (v. Graevinska tehnika). GRAEVINSKE ZONE Stambena naselja na izgraenim ili projektovanim povrinama nemaju svuda istu gustinu nastanjenosti, procenat korienja graevinskih parcela i visinu izgradnje. Nain korienja graevinskih parcela regulie plan namene povrina i plan graevinskih zona. Kod gradova i gradskih aglomeracija izgraenih u prolosti, gustina nastanjenosti opada ukoliko se gradilite udaljava od centra prema periferiji. Mada su u urbanistikoj koncepciji jedinice stanovanja, nain izgradnje, visina objekata i gustina nastanjenosti zavisni od odgovarajuih prirodnih inilaca i stvorenih uslkova, kao i od objektivnog shvatanja projektanta oblikovanja prostora, ipak se moe praviti razlika s obzirom na gustinu nastanjenosti izmeu pojedinih stambenih delova graevinskih zona. Slbodne koncepcije postavljanja objekata opravdavaju primenu razliitih tipova stambenih zgrada i to od porodinih, individualnih, dvojnih i zgrada u nizu na odreenim parcelama, pa do kolektivnih slobodnostojeih objekata, visokih stambenih traktova i stambenih kula. Kod postojeih naselja, malih, srednjih i velikih gradova, graevinske stambene zone su se delile po nainu gradnje na: gustu, srednju i retku izgraenost. U gustu izgraenost spadaju stambeni blokovi sa izgradnjom po tipu zatvorenih ili poluotvorenih blokova. Srednju izgradnju ine slobodni stambeni traktovi ili stambene lamele kao posebne zgrade. Retko izgraene zone ili naselja predstavljaju sistem izgradnje individualnih stambenih porodinih zgrada. GRAEVINSKI BLOK (Arh.). Ulicama oivien deo gradskog zemljita koji obrazuje jednu graevinsku celinu. Deli se na graevinske parcele. Veliina i broj parcela zavisi od sistema i tipa izgradnje. Za pojedine blokove propisuje se sistem izgradnje: zatvoren, poluotvoren i otvoren. GRAEVINSKI LANAK, LAMELA (nem. Bauglied) Zasebni, tehniki, fukcionalno ili estetski element neke graevine ili urbanistike celine. G.. moe da bude izdvojen u osnovi objekta (na pr. brod) ili u njegovom preseku (etaa). Takoe, to je i element konstrukcije graevine (luk, svod, stubac, stub). U urbanistikom smislu, g.. je zasebni, izdvojeni deo neke graevine, bilo da je funkcionalno ili konstruktivno izdvojen.
GRAEVINSKI KORPUS (nem. Baukoerper) Osnovni volumen jednog graevinskog objekta iznad terena, koji odreuje oblik graevine. Oblik g.k. esto predstavlja temu arhitektonskog objekta. G.k. moze da bude: jedinstven ili arh. grupacija. Ukoliko je to grupacija, esto se naziva i urbanistiki korpus i predstavlja vie arhitektonskih objekata meusobno postavljenih tako da formiraju sloenu, likovno zaokruzenu celinu. G.k. moe da bude odreen: volumenom graevine, njenom formom, funkcijom ili konstrukcijom. Graevinski korpus je esto diktiran vrstom objekta. Ukoliko je to poslovni objekt u centru, njegov g.k. je vertikalna, viespratna celina. Ukoliko su to kola ili bolnica, g.k. je paviljonskog tipa ili sistema. GRAEVINSKI MODEL (nem. Baumodell) Takoe nazvan i arhitektonski model ili maketa (sa slinim znaenjem). Predstavlja plastian trodimenzionalan prikaz graevine uzraen u umanjenoj veliini u odnosu na original (razmera). G.m. moe da bude izraen od drveta, kamena, gipsa i drugih materijala. Po pravilu, g.m. se izrauju da bi se videli oblik i kompozicija projektovane graevine koja jo nije izgraena. U istoriji arh., graevinski modeli su esto korieni u arhitektonskom enterijeru, da bi se poblie prikazali podaci o graevini: vreme izgradnje, ime donatora i investitora i sl. G.m. su graeni ve u doba Srednjeg veka, u vidu fantastinih modela, koje pronalazimo u sakralnoj umetnosti (na pr. sarkofazi, baldahini, tabernakli, kultni predmeti). Male modele crkava nalazimo unutar gotikih crkava, gde su naznaavali projektovani oblik i imena donatora. U doba renesanse, g.m. su bili veoma esto korieni za vreme projektovanja kapitalnih objekata, kada su davali informacije o konstruktivnom sistemu i formi budueg objekta (na pr. crkva Sv. Petra u Rimu). G.m. su danas sastavni deo svakog znaajnijeg arhitektonskog projekta, gde pokazuju osnovne elemente forme budueg objekta. GRAEVINSKI NACRT, GRAEVINSKI PLAN, PLAN, GRAEVINSKI CRTE (nem. Bauriss) Crte, plan, nacrt, koji predstavlja neku graevinu u njenoj osnovi, preseku, izgledu, konstrukciji graevine ili detalju njenog sklopa, u nameri da sauva i prenese informacije o njoj i njenim tehnikim i estetskim karakteristikama, tako da se, na osnovu ovih informacija, omogui njeno fiziko izvoenje u celini ili detalju. G.n. sadrzi osnovne elemente: osnove objekta, preseke, izglede (unutranje i spoljnje fasade sa detaljima). G.n. moe da bude izraen u veliini samog objekta kojeg prikazuje, ili, najee, umanjen u odnosu na njega, odnosno u odrenoj razmeri ili proporciji. G.n. moe da bude: idejni nact, izvoaki nacrt palirski plan. Idejno nacrt predstavlja osnovno reenje projektovanog graevinskog objekta sa analizom njegove funcionalnosti, tehnologije korienja i estetskih vrednosti. Izvoaki nact je nacrt koji sadri sve elemente neophodne za izvoenje objekta: kote, nivelete, opise materijala, i detalje za izvoenje. GRAEVINSKI PLAN, ARHITEKTONSKI PLAN (nem. Bauzeichnung) Predstavlja nacrt, odnosno plan za izvoenje predmetnog arhitektonskog ili graevinskog objekta. G.p. se sastoji od: crteza osnova (odnosno horizontalnih preseka kroz graevinu) i izgleda (odnosno fasada). Najstariji graevinski plan pronaen je kao plan za gradnju hrama Gudeje u Mesopotamiji. U antiko doba, osnova g.p. je raena u prirodnoj veliini, na stilobatu hrama, dok su ostali elementi raeni bez plana. Kasnije, u doba srednjeg veka, graditeljska udruenja su razvila
g.p. koji je obino raen na listovimapergamenta ili drugog papira. U doba renesanse i baroka, izrada g.p. je postala pravilo i zakon. U doba klasicizma, g.p. je postao predmet umetnikog izraza, to je bila osobina preuzeta iz epohe renesanse. G.p. je raen u koloritu i esto je predstavljao sliku za sebe. Najznaajniji g.p. iz tog perioda su oni koje su nainili Gilly, Schinkel, Thouret, Salucci, Weinbr enner, Hansen. Danas, g.p. predstavlja konstruktivistiki prikaz. Razvojem raunara, izrada g.p. je uveliko automatizovana. V. Graevinski nacrt. GRAEVINSKI PRIJEM, PRIJEM GRAEVINSKOG OBJEKTA, GRAEVINSKO INVENTARISANJE (nem. Bauaufnahme) Finalno premeravanje radova na graevini, kontrola kvaliteta i putanje graevine u funkciju. G.p. vri prijemna komisija sastavljena iz strunjaka za oblast za koju su radovi (arhitekta, graevinski inenjer, elektroinenjer, statiar i dr.). GRAEVINSKI PROJEKT Crteima i proraunima predstavljen graevinski objekt koji treba izgraditi, a koji slui kao osnova za izvoenje pojedinih graevinskih i drugih radova. Sastoji se iz: planova, raznih prorauna (npr. statikih, hidraulikih i dr.), predmera, analize cena, crtea i prorauna organizacije gradilita (za vee objekte), cenovnika i predrauna radova, tehnikog opisa radova, tehnikih i optih uslova, esto i detaljnih palirskih planova GRAEVINSKI STIL, ARHITEKTONSKI STIL (nem. Baustil) Zajednike osobene crte, istovetne karakteristike neke grupe arhitektonskih i graevinskih objekata. Osobine nekog stila pre svega ine njegove umetnike karakteristika, a zatim karakteristike funkcije, naina gradnje ili konstrukcije, a na njega utie i podneblje gde se gradi. Odlike nekog g.s. nalaze se esto i u dekoraciji. Na g.s. znaajno utiu i stilovi ureenja unutranjeg prostora (enterijera) i dekoracije, aranzmani kao i stilovi ureenja spoljnjeg prostora (parkovski stilovi). GRAEVINSKO ZEMLJITE, GRAEVINSKI PLAC (nem. Bauplatz) Teren ili ogranieno zemljite na kojem je previena izgradnja neke graevine. G.z. moe da bude predvieno urbanistikim planovima, a esto je opremljeno odreenom infrastrukturom, prilaznom saobraajnicom, prikljucima za vodovod i kanalizaciju, elektrinu energiju i sl. G.z. ima odreenu orijentaciju, koja uslovjuje nain gradnje na njemu. GRADILITA, PARCELE (nem. Baustelle) Naziv za graevinsko zemljite na kojem se vri gradnje nekog graevinskog objekta. Gradilite ili parcela sainjava ono graevinsko gradsko zemljite, plac i teren, na kome se moe graditi. Pri odreivanju povrine zemljita i pri regulisanju kompleksa putem podele na parcele, treba reiti to pravilnijem obliku gradilita i da njegove strane meusobno zaklapaju to pravilniji ugao. GRADILITE Prostor na kojem se gradi gradjevinski objekat ili izvode gradjevinski radovi, na kojem se smetaju postrojenja i maine za gradjenje i na kojem se izvode pripremni
radovi. To je, dakle, sav prostor koji je zauzet gradnjom, na kojem se nalazi objekt ili deo objekta sa potrebnim prostorom za smetaj skladita, gradjevinskih maina, radionica, saobraajnica, kancelarijskih prostorija, deponija i instalacija potrebnih za gradnju. Gradilite mora biti pristupano, na stabilnom zemljitu, zatieno od poplava i mora imati potrebnu povrinu. Pored gradnje objekta na gradilitu se organizuje proizvodnja gradjevinskog materijala i poluproizvoda. Vea gradilita mogu se organizovati kao nekoliko manjih gradilita koja ine tehniku celinu i za koja se moe postaviti posebna organizacija. Npr. u hidroelektrani takva manja gradilita mogu biti: brana, tunel, mainsko postrojenje, prilazni put. Kad se gradi dui tunel to su istaknuta mesta (ulaz, izlaz), a pri gradnji industrijskog kompleksa: hale, saobraajnice, administrativni objekti i sl. Takvi delovi gradilita nazivaju se radilita. Pri gradnji nekih pojedinanih objekata, kao to su kole, bolnice, mostovi i sl. radilite je ujedno i gradilite. Radilite je, kao deo gradilita, prostor na kojem se gradi objekat ili deo objekta koji ini organizacijsku celinu. Tu se organizuju pripremni radovi i gradnja, postavljaju postrojenja i maine, grade skladita i pomone zgrade. Pojedina postrojenja i maine na gradilitu mogu sluiti i za vie radilita, kao npr. za proizvodnju betona, pripremu armature i oplate i sl. Oni se mogu upotrebljavati i za vie gradilita kada su formirani kao samostalni pogoni. GRADJEVINSKA DOZVOLA Odluka nadlenog gradjevinskog organa kojom se dozvoljava izvodjenje gradjevinskog objekta. Izdaje se kad se utvrdi da je izradjen i odobren gradjevinski program investicione izgradnje i glavni projekat, da je izdano odobrenje za uu lokaciju objekta, da je dana urbanistika saglasnost, da je projekat uskladjen sa regulacionim i nivelacionim planom, da je regulisano pitanje korienja zemljita i da su osigurana finansijska sredstva za gradjene (Pravilnik o izdavanju gradjevinske dozvole). GRADJEVINSKA KNJIGA Obraunski dokumenat u koji se unosi obraun koliina svih izvrenih radova, zajedno sa potrebnim crteima. Potpisuju je izvodja i nadzorni organ. Na osnovu podataka iz gradjevinske knjige sastavlja se meseni obraun (privremena situacija) za isplatu radova, kao i definitivan obraun radova. GRADJEVINSKA LINIJA U urbanizmu , naziv za liniju postavljenu na terenu lokaciji jednog arhitektonskog objekta, koja definie njegov spoljanji gabarit. Gradjevinska linija daje okvirnu gradjevinsku granicu unutar koje je dozvoljena gradnja jednog objekta. Ona odredjuje njegovu dispoziciju, orijentaciju i odnos prema pristupnoj saobraajnici. Gradjevinska linija moe ali ne mora da se poklapa sa regulacionom linijom. GRADJEVINSKA VISINA Visina merena izmedju sredine kolovoza drumskog, odnosno gornje ivice ine eleznikog mosta i donje ivice konstrukcije dotinog mosta. GRADJEVINSKI OBJEKTI Gradjevinske konstrukcije od elemenata koji zajedno ine trajnu, stabilnu, funkcionalnu, a kod arhitektonskih objekata i estetsku celinu odredjene namene. Elementi gradjevinskog objekta rade se od raznog gradjevinskog materijala, imajui u vidu njegova fitika i hemijska svojstva i zakone statike. Jaina pojedinih
elemenata i stabilnosti itavog gradjevinskog objekta odredjuju se propisima u skladu sa njihovom funkcijom i optereenjem, nosivou tla, trusnou podruja, klimatskim uslovima (vetrovi, sneg, hladnoa, toplota). Stalni gradjevinski objekti pruaju odgovarajui termiku i zvunu zatitu, zatitu od atmosferilija, difuzne vlage, poara, prodora tetoina, mikroorganizama i od tetnih hemijskih i drugih agenasa, a po potrebi moraju obezbediti i odgovarajue mikroklimatske uslove u svojoj unutranjosti, zavisno od funkcije prostorija. Od urbanistike dispozicije gradjevinskog objekta zahteva se da obezbedjuju optimalne uslove za odvijanje funkcionalnih procesa, pravilnu insolaciju, dnevno osvetljenje, zatitu susednih objekata i komunikacija od ruevina usled razaranje i eksplozija, zatitu od prenoenja poara, a po potrebi i zatitu od spoljne buke. GRADJEVINSKO PLANIRANJE Planiranje u gradjevinarstvu odnosi se na sve planove koje izradjuju i donose gradjevinska preduzea. Planovi mogu biti razvojni i operativni. Razvojni planovi ireg su znaenja obzirom na kretanje poslovanja i na dui ili krai razvoj te obuhvataju sve vrste poslovanja od iskoriavanja radne snage, kapaciteta maina i opreme i sl. pa do poslovnih ili finansijskih rezultata. Razvojni planovi uskladjuju se s drutvenim planovima, te se tako razvojna politika prenosi na poduzea. Gradjevinski razvojni planovi mogu biti dugoroni (za 10 ili vie godina), srednjoroni (do 5 godina) i kratkoroni, za jednu godinu. Dugoroni i srednjoroni planovi razradjuju se u godinjem nivou i slue kao osnovica za planiranje razvoja proizvodnih kapaciteta i iskoriavanja radne snage, u kalkulacijama, a i u druge svrhe. Svaki objekat koji se gradi mora se posebno organizovati i planirati. Operativni planovi izradjuju se na razliitim nivoima. Na viem su nivou okvirni planivi saetiji, a na niem detaljniji. Osnovni je operativni plan tehnoloki i terminski. Na njemu se dopunjuju svi ostali pratei operativni planovi. Operativni planovi izradjuju se brojano i grafiki, a mogu se i spojiti. Brojani operativni planovi izradjuju se tablicama i prikazuju planirane i ostvarene koliine rada, npr. m3 iskopa, m2 oplate i sl., po danu, dekadi, mesecu i sl. Grafike metode operativnog planiranja. ovek je rano poeo razmiljati o redosledu i vremenu u kojem e rad izvriti. Organizaciju rada i planiranje prikazuju stari egipatski papirusi. Odredjenije mera za planiranje rada uveo je u Vabilonu Hamurabi (1729-1686. g.p.n.e.). Vozni red prve polovine prolog veka, prvi je poznat plan u dananjem smislu rei. H.L. Gant predloio je grafiku metodu, tzv. gantogram, koja prikazuje plan i njegovo ostvarenje. U Evropi je u upotrebi u gradjevinarstvu pre rata kao kalendarski plan. Kasnije se upotpunio tzv. miljokaznim (koordinatnim) takama uzdu linije trajanja radova, koje oznaavaju stepen zavrenog rada po koliini ili u procentu. Gantogram se primenom industrijskih lananih metoda rada u gradjevinarstvu oko 1950. godine razvio uciklogram. Kasnije su se razvili ortogonalni planovi, koji su osobito pogodni za planiranje saobraajnica i slinih objekata. Unapredjenje planiranja bilo je usmereno na planiranje tehnologije i, kasnije, na planiranje vremena, nakon steenog znanja o teoriji grafova. Prve su metodemrenog planiranja nastale gotovo istovremeno 1956/57. u Americi i Francuskoj. To su Metoda kritinog puta (Critical Path Metod CPM), Tehnika ocene i ispitivanje programa (Project Evaluation and Rewiev Technique PERT) i Potencijalna metoda (Metra Potential Method MPM). Iz tih se metoda postupno razvio itav niz novih metoda (vie od 60), od kojih su neke razvijenije klasine metode, ali i nove metode, koje su unapredile i pojednostavile mreno planiranje. Od prve svoje primene,1958. g. metode mrenog planiranja prele su granicu SAD i u irokoj primeni u Kanadi, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemakoj, vajcarskoj, i u drugim zemljama. 1963. godine uvedene su u SSSR-u i u
drugim tada socijalistikim zemljama, gde je primena obavezna za sve investicijske radove. U zemljama bive Jugoslavije je ograniena primena, ali je u stalnom porastu, u runoj i elektronikoj obradi. GRADJEVNSKO ODSTOJANJE Regulacionim planom propisano odstojanje zgrade od uline regulacione linije i od unutranjih granica gradjevinske parcele. GRADNJA U NIZU Niz se moe ostvariti: prizemno. spratno i kombinovano. Unutar takve podele mogue je vie varijanata koje zavise o konfiguraciji terena i nastojanju da se ostvare kvalitetni prostorni odnosi. Racionalnost niza zavisi u prvom redu o tri elemenata: konstrukciji, rasponu i zajednikom zidu, iako na racinalnost utiu i drugi faktori (obrada, nain vezanja jedinica niza i dr.). to su konstruktivna reenja istija i rasponi bolje prilagodjeni racionalnosti konstrukcije, a zajedniki zid dublji, takav e niz biti ekonominiji. Ekonominost ne sme biti jedini inilac pri izboru vrste niza, ve je treba ravnopravno razmatrati s ostalim elementima (raspored stana, prostorni kvaliteti, arhitektura, prilagodjavanje pejzau itd.). Medjutim, i najkvalitetniji i najrazvedeniji niz u urbanistikom smislu najjefitini je i racionalniji od slobodne porodine gradnje prosenog kvaliteta. GRADNJA U OBLIKU TEPIHA ILI SAA To je uobiajeni naziv za tip prizemne (redje spratne) porodine gradnje, gde su jedinice u planu tako medjusobno postavljene da iz ptiije perspektive lie na tepih ili sae. To je gradnja velike gustoe, pa je s urbanistikog gledita racionalna. U stvari to je modifikacija gradnje u nizu. GRADSKI ARHITEKTI Naziv za arhitekte, urbaniste, pejsaiste ili graevinske inenjere, koji su postavljeni od strane autoritarne gradske ili druge vlasti za ovlaenog i odgovornog arhitektu koji ima zadatak da sprovodi planove razvoja jednog grada, da ima uvida i kontrolie urbane procese grada i preduzima sve neophodne mere prema sopstvenoj proceni. Prvi g.a. postojali su jo u periodu renesanse i baroka, apostojanje g.a. dovelo je do radikalnih promena urbanistikih planova i reenja pojedinih gradova (Lorenzo Bernini, Patte, Here de Corny, John Wood ml., Jacques-Ange Gabriel, Giuseppe Valadier). Najpoznatji primer g.a. bio je Georges Eugenne Hausmann koji je u periodu od 18501870.g. izvrio korenitu urbanistiku transformaciju Pariza, iji su efekti prisutni do danas. GRADSKI URBANISTA Naziv za osobu, arhitektu ili urbanistu, kojoj je dodeljeno ovo zvanje u funkciji linosti koja e konstrolisati, sprovoditi ili menjati odluke vezane za arhitekturu i urbanizam jednog grada. Gradski arhitekt odredjuje i utie na gradsku politiku na podruju urbanizma, izdaje urbanistike dozvole ili naruuje izradu gradske urbanistike planske dokumentacije. Najpoznatiji gradski arhitekt u istoriji urbanizma bio je pariski gradski arhitekt Hausmann, koji je lino zasluan za sadanji izgled grada Pariza, sa irokim vizurama i velikim bulevarima i prodorima kroz gradsko tkivo. GRADSKO GRADJEVINSKO ZEMLJITE Vlasnitvo i druga posedovna prava gradskog gradjevinskog zemljita, naroito u zemljama Istone Evrope u periodu druge polovine XX
v., jedno je od kljunih pitanja gradske politike. Ono je, medjutim, veoma zamagljeno politikim odredjenjima. injenica da je privatno vlasnitvo nad gradjevinskim zemljitem onemoguavalo upravu da njime slobodno raspolae navela je ve u XVIII veku mislioce utopijskog socijalizma, a u prvoj polovini XX veka i veinu urbanista, da se zalau za opte (drutveno) vlasnitvo nad gradjevinskim zemljitem, pa su stoga i mnogi urbanisti u demokratskim zemljama slobodnog trita bili politiki levo orijentisani.Medjutim pokazalo se da u zemljama socijalistikog drutvenog uredjenja drutveno ili dravno vlasnitvo nad zeljitem nije unapredilo urbanizam, a jo je manje pridonelo uredjenju prostora u bilo kojem obliku. Naprotiv, budui da zemljite nije imalo pravu trinu cenu, mogua su bila megalomanska gradjevinska ostvarenja na jednoj i bespravna gradnja itavih predela na drugoj strani, jer tzv. drutveno zemljite zapravo nije niije. Koliko je god privatno vlasnitvo oteavalo ostvarenje pojedinih namera uredjenja, bilo je istovremeno i prepreka olakom odluivanju na polju urbanizma. GRAFIKE METODE OPERATIVNOG PLANIRANJA ovek je rano poeo razmiljati o redosledu i vremenu u kojem e rad izvriti. Organizaciju rada i planiranje prikazuju stari egipatski papirusi. Odredjenije mera za planiranje rada uveo je u Vabilonu Hamurabi (17291686. g.p.n.e.). Vozni red prve polovine prolog veka, prvi je poznat plan u dananjem smislu rei. H.L. Gant predloio je grafiku metodu, tzv. gantogram, koja prikazuje plan i njegovo ostvarenje. U Evropi je u upotrebi u gradjevinarstvu pre rata kao kalendarski plan. Kasnije se upotpunio tzv. miljokaznim (koordinatnim) takama uzdu linije trajanja radova, koje oznaavaju stepen zavrenog rada po koliini ili u procentu. Gantogram se primenom industrijskih lananih metoda rada u gradjevinarstvu oko 1950. godine razvio u ciklogram. Kasnije su se razvili ortogonalni planovi, koji su osobito pogodni za planiranje saobraajnica i slinih objekata. GRAFIKI LIST (franc. estampe,engl. print, nem. Abdruck, ital. stampa) Otisak slike ili crteza na papiru ili drugom materijalu (pergamentu, platnu) runom presom pomou matrice, na kojoj su slike ili crtei prethodno izraeni reljefno (drvorez, linorez), udubljeno (bakrorez, bakropis, akvatinta, mezzotinta, suva igla) ili povrinski (litografija). G.l. dobija naziv prema tehnici kojom je ostvaren (litografija, bakropis i sl.). Svaki je primerak g.l. original, za razliku od crtea ili slike koji postpoje samo kao jednokratno ostvarenje. Stoga umetnici, naroito u novije vreme, svaki g.l. potpisuju uz oznaku izdanja i rednog broja otiska. GRAFIKI ZNAK U grfikom dizajnu, naziv za znak koji karakterie jedan umetniki predmet, objekat, ili znak koji odredjuje jednog umetnika ili arhitektu. Poznati su grafiki znakovi koji se nanose na gradjevinski materijal, prenosei informaciju o njegovom kvalitetu. Grafiki znakovi su sastavni deo vizuelne komunikacije i vizuelne identifikacije, na primer u saobraaju, marketingu i dr. Istorija grafikog znaka protee se u daleku prolost. Prve grafike znake ovek je utiskivao u sopstveno telo, putem tetovae. Prvi arhitektonski grafiki znakovi javljaju se u Starom Egiptu, u vidu hijeroglifnog pisma. Rimsko Carstvo poznaje upotrebu gradjevinskih grafikih znakova, utisnutih u gradjevinske materijale, najee utisnutih u opeke. U periodu srednjeg veka, majstorske radionice kamenoklesara urezuju svoje grafike znakove na kamene elemente gotikih katedrala. U periodu renesanse i baroka, pojedini arhitekti i graditelji imali
su sopstvene grafike znakove, kojima su potpisivali svoja dela. Savremena arhitektura se ne moe zamisliti bez upotrebe grafikih znakova. Celokupni savremeni informatiki sistem bazira se na upotrebi grafikih znakova. Kompjuterski tehnoloki sistem zasnovan je na upotrebi grafikih znakova. GRAFIJA (gr. grafein grafein pisati, urezivati) Sistem ili nain pisanja, crtanja i grafikog ili (u prenesenom smislu) likovnog prikazivanja. GRAFIKA (gr. grafein grafein pisati, urezivati) U likovnim umetnostima zajedniki naziv za sve tehnike postupke umnoavanja crtea odnosno slika pomou matrice, izraene runo, hemijskim ili fotomehanikim postupkom u ogledalnoj slici. Oznaava i tipografsko znanje, tj. rad na umnoavanju pisama i lik. priloga u tamparstvu, te umetniku grafiku, tj. znanje reprodukovanja (otiskivanja, tampanja) crtea na papiru ili nekom drugom materijalu. Prema tome, da li je crte na matrici izraen reljefno, udubljeno ili povreinski, razlikuju se tri glavna grafika postupka: visoki, duboki i povrinski otisak. Kod visokog otiska crte je reljefan na ploi, a na papiru nakon otiska neznatno udubljen (drvorez, linorez, tzv. izdignuti bakrorez, u tampanju cinkografija), te kod dubokog otiska crte je na ploi udubljen, a na papiru nakon otiska neznatno reljefan (bakrorez, bakropis, mezzotinta, akvatinta, suva igla, vernis mou, nadorez, rez u cinku i dr.), kod povrinskog je otiska srte povrinski na ploi i na papiru nakon otiska (litografija, reprodukcija na metalnim ploaqma). GRANDOMANIJA, ARHITEKTONSKA Naziv za arhitektonsko projektovanje velikih kompleksa i sklopova zgrada, neumerenih dimenzija i veliina potrebama. Takodje, naziv za podizanje odgomnih objekata, koji nisu primereni ovekovoj dimenziji, bez konkretne potrebe za tim. V. Gogantizam. GREEN ARCHITECTURE, ZELENA ARHITEKTURA (engl.) 1. Formalno, pitoreskni vrtovi koji su blisko povezani sa zgradama, ili gde se pejsa i arhitektura medjusobno sjedinjuju. 2. Zgrade projektovane po principima i kriterijumima utede energije, kao i kriterijumima za redukciju polucija. GREEN DESIGN ( engl. zeleni dizajn) Opti pojam iz oblasti dizajna koji je uao u upotrebu 1980-tih. Meunarodno poveanje interesevanja u ekoloke teme, izazvano razliitim ekolokim katastrofama koje je izazvao ovek (na pr. radijacijska zagaenost u ernobilu i zagaenja sirovom naftom na Aljasci), zajedno sa narastajuom zabrinutou zbog stvaranja akumulativnog efekta zagaenja na ovekovu prirodnu sredinu koji je izazvan razvojem industrijskog sveta (tj. globalno zagrevanje). 6Uloga dizajnera kao protagoniste u procesu proizvodnje ali i potronje unutar procesa koji je usaglaen sa prirodom, bila je istaknuta pre svega radovima Buckminstera Fullera, Richarda Neutre i mnogih drugih u periodu 1950-tih g. Kasnih 1960-tih i ranih 70-tih, ovakvi koncepti su dobili na znaajom pojavom tendencija design for need (dizajn za potrebe), delimino radovima Victora Papaneka. Meutim, 1980-tih, g.d. je pokazao svoj pravi znaaj, to je predstavljalo posledicu masovnog ekolokog pristupa projektovanju i verovanju u mogunosti ouvanja ivotne sredine njenom pravilnom upotrebom, to je pretpostavljalo postojanje novog
pristupa dizajnu. Znaajni predstavnik g.d. u to vreme bila je grupa Michael Peters Group, koja se bavila konsulttantskim radom na polju dizajna, posebno u onim oblastima koje su bile potencijalni ekoloki problem - zagaiva, kao to je pakovanje. Grupa je prouavala upotrebu materijala koji moze da bude recikliran i razvila je koncept zelenog stila zivota. 1990-tih g. je postalo jasno da pojava green designa nije samo prolazna pojava, kao to je to smatrano 1970-tih. Potreba za reavanjem naraslih ekolokih problema, bila je konstantno prisutna, posebno nakon takvih kriza kao to je nio Zalivski rat 1990.g., koji je sobom doneo destrukciju ivotne sredine. GROUP FORM (engl. grupna forma) Nastaje u odnosima izmeu zgrada. Pojedina zgrada se gubi u odnosu na kolektivni zajedniki oblik. Tako definie pojam Fumuhiko Maki. On to pokazuje u razliitim projektima za obnovu gradskih etvrti u Tokiju. GROUPE DESIGN (franc., engl. grupni dizajn) Naziv za urban. plan jednog grada, gde je izvreno diferenciranje funkcija, na pr. saobraaj od stanovaja i sl. G.d. je nastao u Staroj Grkoj, a u savremenom urbanizmu je ponovo dospeo u prvi plan. GROZDASTI SISTEMI (engl. cluster grozd, jato) Nain urbanistikog planiranja i arhitektonskog projektovanja komponovanjem sistema od elemenata postavljenim u obliku grozdastog skupa, sloene kompozicije elemenata sistema (kua, zgrada ili pojedinih delova jedne zgrade - stanova, apartmanskih blokova). G.s. se projektuju najee narastanjem i grupisanjem elemenata sistema oko jezgra sistema: komunikacijskog jezgra (saobraajnica, koridor) ili konstruktivnog jezgra (konstruktivni nosei sistem). U urbanistikom projektovanju, g.s. su nastali iz potrebe za segregacijom peakog i kolskog saobraaja jedne urbnistike celine, ostvarenja drugih kvaliteta: intimnosti pojedinih elemenata sistema, osunanosti, vizura (pogleda) i dr. Prednost g.s. je u mogunosti njegovog proirenja bez naruavanja kompozicije sistema. G.s. gradskog plana ima mogunost narastanja jer ne poseduje konane urbanistike niti kompozicione granice. Meu primerima g.s. interesantni su: plan sirotita, Aldo van Eyck-a, posebno futuristiki projek Arata Isozaki-ja Grozdovi u nebu. GRUPA (engl. group, franc. groupe, nem. Gruppe, ital gruppo) 1. Kompozicija u lik. umetnostima kod koje je vie tela odnosno volumena povezano u sreenu, preglednu umetniku celinu (u arh.: katedrala, kampanil, krstionica i Campo santo u Pisi). 2. Zajednica arhitekata ili likovnih umetnika uopte, povezanih istim ili slinim umetnikim naelima ili interesima. GRUPISANJE PARCELA, KOMASACIJA (Geod.). Grupisanje razbacanih zemljinih parcela istoga vlasnika na jedno ili dva (manji broj) mesta, putem zamene ili otkupa. GRUPISANJE U ARHITEKTURI kao poeci grupisanja mogu se smatrati grupisanja osnovnih individualnih elija - kua oko jednog zajednikog jezgra, kao to je to na pr. mogla da bude voda, zborite ili grupisanje podstaknuto odreenom motivacijom kao to je
to potreba za odbranom, za uvanjem stoke i za zatitom drugih zjednikih interesa. Grupisanje se moze vriti oko jednog manjeg zajednikog prostorta sa bunarom, koji ujedno prua mogunost komuniciranja. Ponekad je jezgro grupisanja velika slobodna povrina za smetaj stoke. Slino grupisanje moe se pratiti i kod nomadskih stoara koji postavljaju atore u krug sa slobodnim prostorom za stoku u sredini. U prolost nas vodi i grupisanje koje obrazuju dva paralelna niza kua; prostor koji zatvaraju dva niza indicira istovremeno i raanje ulice, a takoe i raanje trga. Grupisanje porodinih kua u horizontalne strukture dovodi do oblikovanja naselja. Za ruralne aglomeracije, P. Wolf navodi da je kod poljoprivrednih naroda najpre svaka porodica stvarala kolibu i dvorite na svom zemljitu, a zatim su se njihovim grupisanjem stvarala sela-zajednice. On pri tome ukazuje na neke karakteristine eme: 1. selo sa zelenom povrinom, 2. selo - ulica, 3. selo okomito na ulicu, 4. okruglo selo, 5. selo u nizu. Dok je u ruralnim aglomeracijama stanovnitvo bilo vezano za zemlju, to je malo kao posledicu izvesnu ekstenzivnost i iru rasporeenost samih grupacija, to u gradu dolazi do vee koncentracije stanovnitva koje je prestalo da se bavi poljoprivredom, pa samim tim dolazi i do vee koncentracije prostora. To ujedno uslovljava i potrebu za novim strukturama i nainima grupisanja koji e to omoguiti. Kao prvi veliki gradovi spominju se u istoriji gradovi Indije (Mohenje Daro, Harappi), Mesopotamije (Ur, Asir, Babilon), gradovi Egipta i dr. Neki stanovnici ovih gradova grade sami svoje kue, a drugi koji nemaju tih mogunosti, iznajmljuju stan. Kasnije, zbog ogranienih mogunosti irenja grada unutar skuenog prostora odbrambenih zidova, a i vee rentabilnosti trai se proirenje u spratnosti, o emu nam svedoe brojni podaci pisaca toga doba, kao na pr. Herodota koji navodi da su kue u Starom Babilonu imale 3 i 4 sprata, a da ne govorimo o Starom Rimu, gde su stambene kasarne bile i znatno vie. I porodine kue takoe nisu bile samo prizemne. Razvoj spratnosti kojem je svojstveno okupljanje stanova oko vertikalne komunikacije unosi tako, pored individualne porodine kue, dvojne kue ili slino i niza, jo jedan novi osnovni oblik stambene zgrade koji uestvuje u grupisanju, koje, pored formalne i ugoajne strane objedinjava i neke od funkcija i ivota u zajednitvu. GRUPISANJE, STAMBENO Pojam stambene grupe - grupacije predstavlja okupljanje stanova (porodinih kua ili vieporodinih zgrada) uz objedinjavanje nekih od funkcija ivota u zajednitvu. Ostvaruje se na raznim nivoima poev od male grupe - komiluka ili sl., prvenstveno kada se radi o stanovanju u porodinim zgradama, pa do graevinskog bloka (ilidela), ulice, trga kao elementa grada ili naselja. Obzirom na raznolikost i nivoa i sadrzaja, bilo bi teko izvriti jednu strogu klasifikaciju grupisanja ili njegovu hijerarhijsku podelu: stalno se razvijaju novi i raznovrsni oblici pri emu, pored prirodnih uslova, vremena nastajanja, stepena razvoja drutva, tehnike i ekonomike, dimenzija grupisanja, i jo mnogo drugog moe da ima odluujuu ulogu, ali uvek se podrazumeva da je u grupaciji sadran u veoj li manjo meri deo onoga to povezuje ljude i materijalno i duhovno. Svaka grupa - grupisanje - ima svoje dimenzije (veliine i nivoe) koje proizlaze iz stepena ukljuenosti funkcija ivota u zajednitvu koje je teko mogue uoptiti. Osnovne stambene grupe su: male grupe, blok, ulica, trg - skver, megastrukture. GRUPISANJE, TIPOVI Postoje sledei tipovi arhitektonskog grupisanja: nizovi, slobodne
grupacije, tepih grupacije, vertikalno grupisanje, horizontalno grupisanje, grupisanje po dubini, tradicionalno grupisanje, tehnicizovano grupisanje i dr. GRUPNAFORMANaziv za arh. formu koja se sastoji iz grupa istovetnih ili srodnih arhitektonskih elemenata. Celina, kojom dominiraju hijerarhijski odnosi delova u veoj meri nego unutranja usmeravajua priroda delova, predstavlja karakteristiku sloene arhitekture. Grupna forma je postupak formiranja prostora i grupisanja jedinica jo u antikoj Grkoj arh., proizlazi iz serije generativnih elemenata: nain ivota, kretanja, klimatskih faktora, meuljudskih odnosa. G.f. se vezuje za kolektivan napor cele zajednice, a mnogo manje za posebne akcije pojedinanih investitora (gde kompozitna struktura ee postaje prirodni odgovor. Grupna forma je po svome biu razvojna i otvorena. Jedinice su povezane vidljivo ili ne, i ine sloeni sklop. GUSTINA IZGRADJENOSTI Odnos izgradjenog i neizgradjenog prostora (povrine) jednog grada, gradskog podruja, optine, kvarta ili urbanistike podceline. Izraava se razliitim koeficijentima. To su koeficijent izgradjenosti (povrina zauzetog zemljita/povrina ukupnog zemljita), koeficijent iskorienosti (ukupna bruto-povrina zgrada/povrina zemljita), stepen iskorienosti (odnos zgrada/povrina zemljita), koeficijent potronje zemljita, zvan i terenski indeks (reciprona vrednost koeficijenta iskorienosti). GUSTINA NASELJENOSTI, KOEFICIJENT GUSTINE NASELJENOSTI Koeficijent kojim se izraava broj stanovnika po jedinici povrine (km2) na jednom podruju. Gustina naseljenosti se izraava za jedan grad, oblast ili dravu. GUSTINA NASELJENOSTI, GUSTINA NASTANJENOSTI, KOEFICIJENT NASELJENOSTI Predstavlja broj stanovnika jedne sredine u odnosu na jedinicu mere njene povrine (kvadratni km). Gustina nastanjenosti izraava odnos izmeu ljudi (stanovnika) nastanjenih na odreenoj povrini i same povrine. Ta povrina moze da bude: - neto grevinsko zemljite ili zbir povrina namenjenih za stambenu izgradnju, - neto graevinsko podruje ili zbir graevinskog zemljita kome su pridodate povrine namenjene saobraaju, a koje dodiruju ovo podruje, - bruto graevinsko zemljite ili zbir povrina namenjenih stambenoj izgradnji sa stazama, ulicama i saobraajnicama koje su u kompleksu, - bruto graevinsko podruje ili graevinsko zemljite u okviru povrine namenjene za izgradnju sa povrinama zajednikih potreba i drutvene izgradnje. Gustina je zavisna od koncepcije urbanistikog reenja i visine izgradnje objekata. Gustina nastanjenosti stambenog naselja moe se izraunati kao bruto ili neto gustina. Ona prikazuje broj stanovnika koji dolaze na jedan hektar stambenog dela i dobija se kada se ukupan broj stanovnika podeli sa odreenom gradskom povrinom. Gustina nastanjenosti moe izraavati i indeks nastanjenosti na bruto i neto graevinskoj povrini, i tada se ona izraava kao neto ili bruto gustina nastanjenosti. To je planski pokazatelj jedinice stanovanja. On je uslovljen karakterom izgradnje,
procentom izgraenosti, brojem stanova i stanovnika, povrinama namenjenim za stanovanje, rekreaciju, rad, saobraaj i pratee objekte. Ovaj pokazatelj karakterie higijenske uslove jedinice stanovanja. GUSTINA STANOVANJA Naziv za odnos povrine zemljita koji je izgradjen stambenim objektima i njima srodnim objektima, odnosno koji je prekriven objektima namenjenim za stanovanje i povrine raspoloivog zemljita na jednom definisanom urbanom podruju (gradu). Gustina stanovanja takodje se izraava brojem stanovnika po jednom kvadratnom kilometru ili hektaru, a na odredjenom urbanom prostoru (kvartu, ulici, delu grada, gradu ili regionu). GUSTINA STANOVANJA, KOEFICIJENT GUSTINE STANOVANJA Poput gustine naseljenosti, gustina stanovanja je koeficijent koji pokazuje broj itelja u jednom stambenom naselju, po jedinici povrine (km2).
H
HABITABILNOST Habitabilan se moze oznaiti svaki prirodni i vetaki prostor koji obezbeuje oveka odgovarajuim spoljanjim uslovima za njegovu kontinualnu egzistenciju, tj. hranom,zaklonom, zdravljem, klimom, razliitim pogodnostima, itd. Habitabilnost moe biti rezultat prirodnih faktora, kao zemlja, plodnost, klima, topografija; moe biti proizvod svesne ljudske delatnosti, kao to je graenje, na pr., grada koji dobro funkcionie, komunikacionih veza, instalacija, itd., na jedan koordiniran nain. Tako se pod h. podrazumeva najire, zivljenje u odreenom prostoru, odnosno sposobnost prirodnog ili vetakog prostora da obezbede kontinuiranu, oveka dostojnu na datom stepenu razvoja, egzistenciju. Habitabilnost je istorijska kategorija, to znai promenljiva i drutveno uslovljena. ta se u razliitim istorijskim vremenima smatralo habitabilnim, zavisilo je od zahteva i ideja ovekove prisutne civilizacije. Ekolozi razlikuju etiri faze, istorijska stupnja habitabilnosti: Prvi je period Adama. U ovoj epohi ovek ili zajednica sainjavaju integralni deo prirodnog ekolokog ciklusa. On jo nje poljoprivrednik, ali se odrava, oblai i zaklanja, bez naputanja prirodnog stanja. Drugi period, period neolitske revolucije, prema Gordonu ejldu, karakterie se optedrutvenom kooperacijom u kojoj ovek vri uticaj na prirodni pejza, ali odrava prirodni balans racionalnim postupcima. Trei period je period poetka urbane revolucije. Karakterie ga: podela na seosko i gradsko stanovnitvopremetanje drutvenih centara gravitacije u lgradska naselja, poveanje distance izmeu oveka i i zvora njegovog opstanka, pretvranje poljoprivrednog zemljita u objekt eksploatacije i sredstvo za bogaenje; istovremeno to je period bogaenja ljudske linosti, porasta urbane kulture ali i porasta frustracije i nestabilnosti. etvrti znaajan period je kapitalistiki period. Karakteristike ove habitabilnosti su: 1) revolucionie se struktura ljudskih naselja pod uticajem porasta mehanike moi oveka, komunikacija i nesluenog nagomilavanja stanovnitva; 2) prestaje zavisnost grada od
okolnih sela; 3) razvijaju se dinamiki gradski centri; 4) gradski ljudi ne shvataju dovoljno svoju zavisnost od sredine; 5) drutvena struktura se intenzivno dezintegrie. HABITAT Naziv za arhitektonsku elijastu strukturu koja se sastoji iz mnotva razliitih elija, esto razliitog oblika i razliite kompozicije, koja ima funkciju stanovanja (ali moe da ima i druge funkcije: kola, bolnica, muzej). Osnovna karakteristika h. je kompozicija meusobno izdvojenih funkcionalnih celina u horizontalnom i vertikalnom nivou. Konstruktivno, h. je sainjen od konstruktivno nezavisnih elemenata, a u saobraajnom smislu, prilazni putevi, hodnici i pretprostori mogu da budu izgraeni od elemenata koji su drukiji od osnovnih elija sistema. Najpoznatije primere h. projektovao je Moshe Safdie (habitat Porto Rico, habitat u Montrealu, izgraen povodom Svetske izlobe u ovom gradu). HABITUS (lat. stablo) U arhitekturi, pojam oznaava korpus, telo, sredinju konstruktivnu strukturu jednog objekta ili arhitektonskog elementa. Habitus jednog stuba predstavlja stablo stuba. Habitus zgrade ini njeno konstruktivno jezgro. HAOTIZAM U ARHITEKTURI (engl. chaotism) Haotizam predstavlja tendenciju koja je naroito karakteristina za modernu arh. SAD, nastalu unutar koncepta klasifikacije arh. koji ne pokriva iroku lepezu tendencija koje ne mogu da budu svrstane niti pod jedan stil, ve, predstavljaju konfuziju mnotva stilova. Ovako shvaena, konfuzija stilova je predstavljena kao haotizam. Haotizam, prema shvatanju mnogih camp arhitekata predstavlja arhitektonski stil (odnosno, svaki arhitektonski stil), prema nekima, h. predstavlja eklektizam campa. Predstavnici h. sredinom ezdesetih godina bili su: Johansen, Rudolph i Johnson ( Clark University Library, Worcester, Massachusetts, 1966-69.g.). HARD ARCHITECTURE, TVRDA ARHITEKTURA (engl.) Teka, impersonalna, arhitektura zgrada bez prozora, sa zidovima otpornim na graffite, obino vezana za objekte zatvora, bolnice za mentalne bolesnike i druge sigurne strukture. HARMONIJA U ARHITEKTURI Koliko god su stara nastojanja da se odgonetne harmonija izvesnih tonova, toliko je staro i povezivanje ovih akustikih zakonitosti sa optikim pojavama u likovnim umetnostima, naroito u graditeljstvu. Otkad je Pitagora (540. pre n.e.) u gornjem smislu stvorio nauku o harmoniji, najbolji su se umovi sveta trsili da otkriju, u faustovskom smislu, koja je unutarnja veza sveta. Mi znamo da je Heraklit (oko 500. pre n.e.) razradio estetska razmatranja u Pitagorinom smislu. Vitruvije pie o nekom Aristoksenovom delu (roen 354. pre n.e.) o elementima harmonije i ritma. Kepler je u zakonima muzike harmonije video povezanost sa zakonima vasione koji su harmonija sfera. Leibnitz je u muzici video tajnu aritmetiku vebu due koja ni ne sluti da radi sa brojevima. Izgleda da su nagaanja i saznanja o harmoniji ureenja sveta, koju vidimo i ujemo, jako zanimala ljude jo i pre Pitagore. HARMONIJA U ARHITEKTURI, DANANJA NAUKA O HARMONIJI Jedinica za merenje je broj titraja pojedinog tona u sekundi. Ljudsko uho osea tonove izmeu 16.000 i 60.000
titraja. Granice osnovnog tonskog podruja, kojim se moe sluiti muzika i koje dolaze u obzir za nae razmatranje, lee okruglo izmeu 30 i 40.000 titraja. Muzika akustika nije danas vie mistina, ve je bitni deo podruja moderne fizike. Dok je jo Platon dela graditeljstva smatrao neim to je samo po sebi lepo, jer se je sve na njima moglo meriti i matematski obuhvatiti, danas je od svih starih nauka o harmoniji preostala jedino muzika koju priznajemo i svesno vebamo. V. Monohord u arh., Prima u arh., Sekunda u arh., Terca u arh., Kvinta u arh., Seksta u arh., Septima u arh., Oktava u arh., Mala terca u arh., Mala seksta u arh. HARMONIJA, RAZVOJ TEORIJE Harmonija se, prema Hegelu, ne odnosi na ono to je kvantitativno, ve na sutinski kvalitativne razlike koje ne treba da ostanu jedne prema drugima u stalnom odnosu suprotnosti, ve je potrebno da se dovedu u sklad jedne s drugima. U kombivacijama sa geometrijskim formama arhitektura se esto zaboravi i prenebregne svoj osnovni ljudski smisao. Ona je sve manje neka vrsta simbola, slika ili odraz ivota ili njegova materijalizovana predstava i refleks, ve upravo sam ivort, njegov okvir, njegova baza. Harmonija arhitekture je u stvari harmonija izmeu oveka i prostora koji ga okruuje - tj. harmonija samog ivota. Giussepe Terragni smatra da razliku izmeu arhitektonskog dela i isto tehnikog dela treba traiti upravo u ravnotei i ritmici volumena kojima se oba slue, jer su to svojstva koja raun ne moe predvideti, ali koja se mogu dostii samo umetnikom intuicijom. Pierre Francastel daje ravnotezi i harmoniji novu dimenziju pokreta kada kaze da je dinamizam zlatni zakon naeg vremena. Sve se kree, sve otie i preobliava se; drutvo isto kao predmeti i oblici. Ravnotea nije vie u mirovanju nego u kretanju. U umetnosti, kao i u ivotu uostalom, jedinstvo i ravnotea su primarni zakoni integriteta bez njih bi arhitektonska kreacija bila mrtva. Pojedini teoretiari arhitekture esto nalaze tesne veze izmeu religije i harmonije u arh. kod starih naroda. U svima primitivnim teologijama nailazi se na simboliku primenu brojeva, geometrijskih oblika i mera uopte i oni su smatrani nerazdvojni od zakona koji odreuju prirodu i vasionu, dakle smatrani su kao i samo boanstvo. I kod veine antikih arhitektonskih spomenika moe se zapaziti slina simbolika brojeva. Ali, ako bi prihvatili mogunost da su primitivne religije postale na osnovu posmatranja prirode i njenih fenomena, onda je sama priroda verovatno zajedniki izvor simbolike brojeva i harmonije uopte, kako u religiji tako i u arhitekturi. Harmonija koju je ovek zapaao u prirodi mola je dati povoda za istraivanje naina da se ona primeni i izrazi u umetnosti, a naroito u arhitekturi. Najjednostavniji nain izraavanja harmonije osniva se na brojevima. Svi stari narodi imali su jedan numeriki sistem koji je bio vezan i sa religijom i sa kultom, to se objanjava idejom koju je oveanstvo imalo o svetu. Po ovoj ideji materija je nerazdvojna od duha ija je ona slika i otkrovenje. Materija, meutim, mora imati oblik i dimenzije, svet je dakle suma dimenzija. Znai njemu odgovara brojka i svaka stvar ima svoju brojku kao i svoj oblik i svoje dimenzije, to predstavlja osnovne elemente harmonije. HARMONIJSKA PODELA (Arh.). Podela izvedena po zakonima harmonije. U arhitekturi, to je pravilan raspored i proporcija delova. U antikoj arhitekturi je poivala na modularnom sistemu modulu (v. Relativna mera).
HARMONIJSKA PODELA ILI PROPORCIJA Relacija suksesivnih brojeva u serijama, iji su reciprociteti u aritmetikoj progresiji, brojevi koji su proporcionalni duinama ica iji je zvuk koji nastaje njihovim vibriranjem harmonijski. Sobe sa merama 1:2, 2:3 i 3:4 su smatrane od strane renesansnih teoretiara za harmonine. Neki teoretiari, ukljuujui i Albertija, smatrali su da je ovo bila osnova zadovoljavajuih odnosa dimenzija i forme u klasinoj arhitekturi, pa je to nadasve bio klju za razumebanje Prirode i Univerzuma. Palladio i ostali arhitekti tog perioda, razvili su dalji kompleks proporcija koji je ukljuivao odnos 5:6 i druge.. HARMONIJSKE PROPORCIJE Sistem proporcija koje povezuju arhitekturu sa muzikom. U antiko doba otkriveno je da ukoliko se dve zategnute ice trzajem pobude, razliitost u visini tona bie jedna oktava, ukoliko je kraa ica duine upola manje od druge. Kvinta ( jedna petina) e se dobiti ukoliko je ona dve treine due ice, a kvarta (jedna etvrtina) ukoliko je njihov odnos 3:4. Iz ovih odnosa je preuzeto u arhitekturi da prostorije ili cele graevine iji odnosi dimenzija prate odnose 1:2, 2:3 ili 3:4, su takozvane harmonijske. Ranorenesansni arhitekti, naroito Alberti, smatrali su ovo otkrie kljuem lepote rimske arhitekture, kao i za klju harmonije Univerzuma. Ovu ideju je kasnije razvio Palladio, koji je, zajedno sa doprinosom venecijanskih teoretiara muzike, razvio mnogo kompleksniju skalu proporcija zasnovanu na durskoj i molskoj terci: 5:6 i 4:5, itd. HARMONIJSKE RAZMERE Ili teorija muzike harmonije starog proporcijskog sistema, zasnovane su na teoriji muzikih intervala, primenjenoj u arh.. Preme h.r., razmera 1:1 odgovara primi, 9:8 velikoj sekundi,, 5:4 velikoj terci, 4:3 istoj kvarti, 3:2 je ista kvinta, 5:3 je velika seksta i 2:1 oktava. H.r. e praktino primeniti u doba renes. Alberti, Francesco di Giorgio, a naroito Palladio. HEKSAEDARSKI ELIJASTI SISTEM elijasti arh. sistem koji se sastoji iz osnovnih jedinica-elija koje su u obliku heksaedara. Ovo je jedan od najjednostavnijih elijastih sistema koji dozvoljava nadgradnju u tri pravca. Heksaedarske elije ne moraju da budu meusobno jednake, ve mogu da budu razliite po veliini. HEKSAGONALNI RASTER Naziv za raster u obliku estougaone mree. HEKSAGONALNI SISTEMI (engl. hexagonal systems) Naziv za mrene strukture urban. plana jednog grada koje su konstruisane u obliku heksagona. H.s. predstavljaju centripetalne sisteme, sa sredinjim centrom i lokalnim centrima u jezgrima sistema. HEREDITARAN PLAN ( lat. hereditarius ) Plan jedne graevine koji sadri elemente: kompoziciju, oblik, strukturu i dr. koji su nasleeni iz planova takvih tipova graevina u prolosti. H.p. su veoma esto veoma kruti i optereeni tradicionalnim oblikom. Najei primeri h.p. su u crkvenoj arh., ali pronalazimo i brojne sluajeve u profanoj gradnji.
HERMENEUTIKA ARHITEKTURE Predstavlja tumaenje, odnosno, vetinu tumaenja ili predstavljanja nekog arh. oblika ili znaka, naroito biblijskog karaktera. HERMETIKA ARHITEKTURA U istoriji filosofije i religije, hermetiari su propovedali svoju doktrinu unutar zatvorenog kruga svojuh uenika, a njihova saznanja bila su tajna za ostale. Hermetika arhitektura, prema slinom principu, bila je uenje unutar zatvorenog kruga upuenih. Nedostupne irem krugu, protomajstori hermetiari su strogo uvali tajne svog zanata, ne dozvoljavajui pristup njima neupuenima. Majstorske graditeljeske vetine prenosile su se s kolena na koleno, unutar zatvorenog kruga majstorskih drutava. Prema ovom principu prenoenja arhitektonskih majstorskih znanja, veina gradjevina podignuta tokom perioda srednjeg veka, predstavlja primere hermetike arhitekture. HIGH TECH (engl. visoko tehnoloki) Predstavlja pojam koji se koristi ponajvie u arh. da bi oznaio arh. radove nastale u periodu nakon sredine 1960-tih g. a koji karakteristu jednu malu grupu arhitekata, ukljuujui Normana Fostera i Richarda Rogersa. Njihove ideje su delimino zasnovane na predlozima zaradikalni dizajn koje je izne o Buckminster Fuller, sa kojim su obojica saraivali, kao i arh. teorijama grupe archigram. Pojam h.t. u arh. i dizajnu ne bi trebalo zameniti za znaenje istog pojma u industriji - elektronici, kompjuterskoj industriji, robotici i dr. U arh., pojam ukljuuje stav o odbacivanju korienja nezgrapnih graevinskih materijala (na pr. kamena, opeke i drveta) i korist netradicionalnih materijala i sintetikih komponenti (na pr. azbestne ploe,fibreglass, eline elemente i plastine prozore). Rezultujue forme koje su bile masovno proizvedene asociraju na mainske elemente. Ponekad je upotreba ovih elemenata spontana, nesraunata, pa ovi objekti predstavljaju primere arh. i dizajnerskog ad hokizma. HIGH TECH STIL U ARHITEKTURI Stil ekspresivnih struktura, tehnologija, i njihovih podravanja putem njihovog izlaganja i ak naglaavanja, ili putem predstavljanja struktura tako da izgledaju tehniloki naglaeno. Neki teoretiari smatraju da je high tech nastao u arhitekturi zajedno sa staklenim i eljeznim strukturama u XIX veku, kao to je bila Paxtonova Crystal Palace (1851), ali njegova agresivna imaginacija duguje vie kasnijim konstruktorima arhitektima, kao to su bili Fuller, Freo Otto, grupa Archigram, pa ak i futurizam i novi brutalizam. High tech arhitektura reprezentuje tenju, esto pasioniran pokuaj da se upotrebi tehnoloki duh ranog modernizma i delimino etos njegovih pionira, kao to je bio Mies van der Rohe, koji je verovao da moderna arhitektura treba da odraava tehnologiju svog doba. Nakon Drugog svetskog rata narastajui kriticizam moderne arhitekture koncentrisan je na njene sistematine neuspehe tog vremena. Internacionalni stil modernista nije se mnogo bavio tehmolokim i tehnikim aspektima arhitekture, kao to su efekti prekomernog zagrevanja, i slini, sa konstantno nedostajuim elementima tehnike funkcionalnosti arhitekture. High-tach inicijativa moe se smatrati da je trebalo da nadomesti ove praznine u modernoj arhitekturi, mada je u osnovi biloa postavljena na pretpostavkama da je moderna arhitektura u svojoj sutini ispravna i prihvatljiva. High-tech se esto smatra za iroko rasprostranjen britanski fenomen u arhitekturi, nastavljajui ponosnu tradiciju adaptacije industrijske masovne produkcijepotrebama gradjevinske industrije. Diskutabilno je medju istoriarima poreklo high-tech pokreta, ali se generalno smatra da vodi korene u arhitektonskim kolama u Londonu iz perioda kasnih
1950-tih, specifino Ragent Street Polytechnic i Architectural Association, koje su genrisale asopise Polygon i Archigram. Zaeci high-tech-a, medjutim predstavljaju funkcionalistike zgrade, koje su svoj izraziti karakter imale u arhitekturi XIX veka, a promovisali su ih predavai kao to su bili Jame Stirling i Peter Smithson, obojica entuzijasti za inenjerske konstrukcije iz XIX veka. Oni su bili ti koji su inspirisali arhitekte kao to su Richard Rogers i Nornam Foster. Rogers i Foster, koji odbijaju da budu klasifikovani medju high-tech arhitekte, ipak predstavljaju moda najslavnije predstavnike ovog pokreta, a obojica su bili proizvod britanskih arhitektonskih kola tog perioda, Foster iz Architectural Association a Foster iz mnogo pragmatinije Manchester kole, a obojica su studirali u isto vreme na Yale University, SAD. Na njih su u SAD uticaj nainili Charles Eames, Raphael Soriano, Craig Ellwood i Pierre Koenig. Najvie paradigmini primeri high tech arhitekture svakako su: Centar Pompidou, u Parizu (1977) arhitekata Piano i Rogers; Sainsbury Centre, University of Eas Anglia, Norwich (1977) Norman Foster-a; zgrada Lloyd-a, London (1986), Rogers-a; Hong Kong i Shangai Bank, Hong Kong (1986), Foster-a; Schlumberger Research Laboratories, Cambridge (1985), Michael Hopkins-a; Docklands, London (1988), Nicholas Grimshaw-a, radovi Richard Horden-a, Ian Richie-a, Von Gerkan-a, Eva jircna-e, grupe Future Systems; Institut du Mond Arabe, Paris (1987), Lyons Opera House, restauracija (1987-93) Jen Nouvel-a, projekti Odile Decq i Benoit-a; Menil Collection Gallery, Houston (1981-6), Kansai International Airport, Osaka (1988-94), Renzo Piano-a i dr. HIGH TECHNOLOGY COTTAGE INDUSTRY (engl. visoko tehnoloka radionika industrija) Pojam je prvi upotrebio ameriki istoriar ekonomije Charles Sabel da bi opisao grupne efekte malih radionica koje su proizvodile u mnogim malim gradovima centralne i severne Italije. Od 1970-tih, ove radionice su preuzimale poslove kao podizvoai velikih proizvoaa kune bele tehnike i industrijske mainske gradnje koji su bili koncentrisani u velikim gradovima. Rezultat ovakvog odnosa meu proizvoaima vrlo brzo je bio da su male radionice postale inovativno i tehnoloki veoma sofisticirane i razvijene, da su mogle da odgovore visokim tehnikim zahtevima, pa i da preuzmu ulogu vodeih proizvoaa u pojedinim oblastima. Ovo je dovelo do veoma znaajne razgranatosti, posebno u podruju dizajna, jer su mnoge male radionice postale visoko kvalitetne, specijalizovane za pojedine tipove ili elemente proizvoda, tako da su bile mnogo fleksibilnije na zahteve i promene na tritu, nego to su to bili gigantski proizvoai. Na ovaj nain, bilo je mogue proizvoditi proizvode razliite tehnike sofisticiranosti, u malim proizvodnim serijama, u skladu za zahtevima trita. HIGH TOUCH (engl. visoki dodir) Predstavlja koncept koji je predstavljen ranih 1980-tih od strane amerikanca Johna Naisbitta, kao kontratea high techu.Predstavlja trend u dizajnu u kojem se kombinuju boje, forme, tekstura, povrina i materijali, da bi bio dobijen vizuelno snazan objekt, sa svojim unutranjim znaenjem. H.t. ukljuuje upotrebu nekonvencijalnih materijala: sirovih neobraenih metala, plastike, gume, laminata i cementa, koji zamenjuju konvencionalne materijale: drvo, staklo i elik. Colorcore predstavlja omiljeni materijal h.t. dizajnera. Korene h.t. moemo da pronaemo u prvobitnoj upotrebi bakelita, u primerima Charles Eamesove upotrebe plastike, pa sve do italijanskog anti dizajna i njegove upotrebe materijala na plastinoj osnovi tokom perioda 1960-tih. Kao pristup dizajnu, h.t. je najevidentniji u radu nekih amerikih dizajnera iz perioda 1980-tih i 90-tih, ko to su, na pr.
Jay Adams, Don Ruddy i Robert Robinson, a nalazimo ga u umetnikom nametaju (Art furniture), pre nego unutar serijske proizvodnje. HIGIJENISTI U ARHITEKTURI Naziv za predstavnike stava u arhitekturi prema kojem je najvanija odrednica arh. i urb. omoguavanje visokih higijenskih uslova. Nastali su zajedno sa poetkom perioda industrijalizacije, koja je sa sobom nosila zagaenje ivotnih uslova. Higijenisti su urbani ivot smatrali za najnii mogui nivo stanovanja, koji je agresivno vrio teror kako na psihu tako i na fiziki aspekt ovekovog ivota. Budui da je industrijalizam uglavnom unitio kreativni aspekt ivota u gradu, ostali su samo efekti industrijskog zagaenja i unitenja ivotne sredine. Meu higijenistima, najznaajniji su bili: Chadwick, Florence Nightingale, Louis Pasteur, Baron Haussnann i dr. HIPERBOLA (uperbolh) 1. Geometrijska kriva u ravni koja ima svojstvo da je za svaku njenu taku razlika otstojanja od dve stalne take uvek ista (konstantna). 2. Preterivanje, preterano uveanje onoga to treba kazati ili preterano umanjenje onoga o emu se govori. HIPETRALAN (od gr. engl. hypaetral, ital. ipetro) Bez krova, otvoren prema nebu. HIPI ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja je nastala u periodu nastanka i razvoja hipi pokreta, uglavnom na tlu SAD, ali i u Evropi. Predstavlja efemernu arhitekturu sklonita obitavalita koja su podizana u vreme trajanja nekog rock festivala ili drugog masovnog okupljanja. HLADNA BOJA (engl. cold colour, cool colour) Boja koja sugerue kineastetiku senzaciju hladnoe (psihiki oseaj hladnoe), kao to su plava boja i njene analogne boje, izvedene iz plavo zelene i plavo ljubiaste. Hladne boje, po pravilu, aju utisak: dubine,prostora, poveanja prostora, vee prostornosti. HODNIK (Arh.). Dugaka a relativno uzana prostorija u zgradi, koja slui kao unutranja veza izmeu vie soba u stanu ili izmeu drugih kakvih prostorija. Najmanja irina je 1,10 m, koja ide do 2,00 m pa i vie. Takodje,koridor. HODNIK, KUNI HODNIK (nem. Flur, hausflur) Predprostor koji se nalazi izmeu kunog ulaza i stepenita kod spratnih stambenih kua, izmeu ulaznih vrata u stambeni deo i pojedinanih soba kue. Takoe, moe da bude i kuno odmorite. HODOLOKI PROSTOR (gr. hodos put) Prostor moguih kretanja. Hodoloki prostor sadri, umesto pravih putanja, podesnije putanje, koje predstavljaju kompromis izmeu vie raznih komponenata, kao to su najkrai put, najbezbedniji, najmanje zamora, uobiajena staza itd. Sve se to, prirodno, podeava i usklauje prema topografskim okolnostima na terenu. Ako su ti razni zahtevi manje-vie ujednaeni, a nema nikakve
oveije delatnosti koja bi uticala na situaciju, onda se h.p. blizi Euklidovom prostoru. Meutim, u h.p. mi obino sledimo pravce koji se ne poklapaju sa geometrijskim pravcima koji vode pravo cilju, a istraivanja, vrena u gradovima, pokazuju da razne osobe vrlo esto biraju razliite putanje da bi dole do ostog cilja. Bollnow tako isto podvlai da se izbor pravaca kretanja neke osobe menja prema trenutnom raspoloenju duha ili prema datoj situaciji. Na pr., ako se jako urimo, koristiemo se preicama. HOL, ZNAENJA POJMA (Arh.). 1. Vea centralna i reprezentativna prostorija u privatnim zgradama i vilama, slina predsoblju, iz koje se ide u ostale glavne prostorije. Hol moe ii kroz jedan ili vie spratova ija odeljenja ine jednu celinu, kada moe biti osvetljen i ozgo. 2. Glavna soba kod srednjovekovne kue, ili velika zajednika soba u jednom koledu i sl. Moe da bude otvoreni hol, otvoren prema krovu ili zatvoren plafonom iznad. 3. Velika prostoeija u javnoj gradjevini namenjena vrenju poslovnih transakcija, hol u sudovima, ili bilo kojoj drugoj javnoj zgradi, sa namenom za sretanje ljudi ili njihovu zabavu (music-hall). 4. Gradjevina namenjena jednog gildi ili bratstvu, kao to je London Livery-Company Hall, ili za potrebe gradske uprave (town-hall). 5. Rezidencija teritorijalnog vladara. 6. Univerzitetska zgrada koja je podignuta kao posebna zgrada, sa namenom obrazovanja studenata ili njihovog boravita. 7. Zajednika prostorija u jednom dvorcu u kojoj zajedniki obeduje posluga. 8. Bilo koji veliki pokriveni prostor. 9. Moe imati jo i druga, specifina znaenja, kao: hotelski hol, zatim dvorac tevtonskog poglavice, ili manor-kua britanskog zemljoposednika, ili gradska venica, itd. HORIZONTALNA PROJEKCIJA Nacrt osnove, prikazivanje nekog tela na vodoravnoj povrini; crtanje geogr. karte pri kome zamislimo da se nalazimo ma na kojoj taki Zemljine povrine, pa crtamo okolne zemlje onako kako ih sa te take vidimo. HOROR VAKUI (lat. horror vacui) Strah od praznog. U umetnosti, potreba da sve povrine budu, na neki nain, dekorisane. HOUSE OF THE FUTURE (engl. House of the Future) Pojam koji oznaava projekte i arh. studije za kuu koja ima karakteristike onakve kakve bi trebalo da ima kua u bliskoj budunosti. K.b. esto predstavlja znaajan koncepcijski pomak u odnosu na vreme svog nastanka i pokazuje mogu pravac razvoja kue. HOUSE OF THE SCIENCE (engl. kua budunosti) Naziv za futuristike projekte kua, onakve kakvi bi trebalo arhitektonski objekti da budu u blioj ili daljoj budunosti. HOUSING (engl.) Pojam se u urbanistikom i arhitektonskom smislu odnosi na principe masovnog stanovanj a i njihovu realizaciju putem podizanja stambenih zona, odnosno gradskih stambenih etvrti, u kojoj je osnovna funkcija stanovanje, dok su druge, nekompatibilne funkcije izdvojene. Problem housinga, masovnog stanovanja, podstavkao je najmasovnije i najparadoksalnije primene principa podele grada na homogene, monofukcionalne delove. Higijenske preokupacije su proirile ulice tako da su one postale pusti, bezoblini prostori koji odvajaju
jedan blok od drugoga, zamenjujui povezano gradsko tkivo sa haosom periferijaspavaonica, gde su zgrade razmetene prema logici nerazumljivoj njihovim stanovnicima. HOWELLISM Naziv za stil u arhitekturi koji predstavlja Charles Jencks, ije ime je nastalo iz prezimena protagoniste Howella, koji, zajedno sa Stirlingom i ostalima predstavlja arhitekturu u kojoj su primarni peaki tokovi, kao i struktura krova poput uzdignute koe arhitektonskog objekta. Krov je nainjen od konstrukcije koja nosi panele koji tite peake zone i objekat u celini od atmosferilija, prvenstveno od sunca. H-PLAN Arhitektonski plan koji je oblikovan poput slova H, kao kod elizabetanskih kua, na pr. Montacute House, Somerset (zavrena 1599). Predstavlja varijaciju E plana tako to je izgledao kao dva slova E, postavljena ledja na ledja, sa krilima koja se produavaju simetrino u oba pravca. HUMANISTIKI PRISTUP U ARHITEKTURI Pristup arh. i arhitektonskom projektovanju kroz prizmu odnosa arh. prema oveku. Odnos arh. prema oveku sadri se u razliitim elementima. Prvi element je ovekomernost prostora - dimenzije jednog prostora saglasne su sa dimenzijama samog oveka, nasuprot grandioznim prostorima u kojima je ovekova dimenzija svedena na minimum. Drugi element je humana upotreba arh. materijala: prirodni materijali su humani materijali (drvo, opeka, kamen, keramika), nasuprot upotrebi vetakih i industrijskih materijala koji nisu saobrazni oveku (staklo, elik, beton). Zatim, geometrija humanog prostora je proizala iz prirodnih, slobodnih oblika, nasuprot velikim ravnim povrinama brutalne arhitekture. Boja kod h.p.a. je snana, topla i izraaja, nasuprot hladnim, elinim bojama natur betona. H.p.a. je naturalistiki pristup suprotan od nehumanog purizma. Pojam h.p.a. vezije se za arhitekturu Alvara Aaltoa i njegov pristup posmatranja arh. uopte. Aaltove forme su prirodne, saobraene sa ovekovim shvatanjima prostora, povrine i mase su proizale iz ovekove svesti o prostoru u kojem se nalazi.
I
IDEAL U UMETNOSTI Onaj jedinstveni umetniki oblik koji u sebi sjedinjuje najbolje pojedine oblike razliitih formi istog tipa ili iste kategorije iz prirode. "Ideal" je, sledstveno, savreniji od bilo ega to se moe videti u stvarnosti, ali takodje, proizlazi iz umetnikove sopstvene vizije savrenosti. Sam pojam ima korene u renesansnom neo platonizmu, a najznaajniji uticaj je imao na umetnike druge polovine XVIII veka. IDEJNI ARHITEKTONSKI PROJEKT, Detaljnije, u odreenoj razmeri predstavljena koncepcija projekta jednog arhitektonskog objekta. Idejni projekt se obino radi u razmeri 1:200 (ili 1:500 1:100) i predstavlja osnovu za dalju razradu.
IDEJNI NACRT, IDEJNO REENJE U arhitektonskom projektovanju, idejno reenje je plan objekta u vidu prvobitne ali definitivne skice, koja sadri osnovne elemente projektovanog objekta: orijentaciju objekta, dispoziciju prostorija, oblik i raspored prostorija, osnovne funkcionalne karakteristike, emu kretanja i osnovne konstruktivne karakteristike budueg objekta. Idejni nacrt je startni nacrt na osnovu kojeg se vri dalje projektovanje i dalja razrada reenja. Sledei stupanj u gradaciji arhitektonskog projektovanja predstavlja idejni projekt. IDEJNI PROJEKAT (GENERALNI PROJEKAT) Projekat koji idejno reava postavljeni gradjevinski zadatak. U projektu su dati definitivni oblici i glavne dimentije objekta, bez detaljisanja potrebnog za izvodjenje. Slui za uporedjenje varijanata i za izradu investicionog programa. IDEJNI PROJEKT Predstavlja osnovni projekt arhitektonske tehnike dokumentacije, na bazi koga se vri dalje projektovanje u vidu glavnog i izvodjakog projekta. Idejni projekt je detaljniji i odredjeniji projekt u odnosu na idejno reenje ili idejni nacrt, jer ukljuuje konano definisane dimenzije objekta, njegov konstruktivni sistem, definitivne funkcionalne karakteristike i materijale od kojih e bududi objekat biti izveden. Idejni projekt se radi u pogodnoj razmeri, ali esto ne veoj od 1:100, retko 1:50. Predstavlja osnovu za razradu glavnog i izvodjakog arhitektonsko gradjevinskog projekta. IDEJNO REENJE (nem. Schaubild, Vorentwurf) V. Nacrt. Skicom predstavljena koncepcija plana i projekta za jednu graevinu ili deo graevine. IDENTITET ARHITEKTONSKOG OBLIKA Odrednica arh. oblika koja mu daje karakter i izdvaja ga iz mnotva slinosti. I.a.o. zavisi od: njegovog strukturalnog skeleta, specifinosti njegove realizacije, namene i funkcije i dr. Oblik je izmeu ostalog odreen: tonovima, bojama, sastavom, to je po definiciji kvalitet za sebe i obezbeuje osnovnu karakteristiku identiteta, po kome se jedan element, odnosno, oblik, moze prepoznati. IDENTITET U ARHITEKTURI (engl. identity) Mozemo da govorimo o sledeim formama identiteta u arhitekturi: identitet mesta, lokacije, identitet grada, identitet starog ili novog jezgra, identitet plana ili osnove, identitet fasade, identitet enterijera, identitet projektanta. I.a. se u razliitom smislu pojavljuju kaogenius loci, duh mesta, urbani identutet. IDEOLOGIJA I ARHITEKTURA (engl. ideology) Pojam obuhvata kompleksan sistem meuodnosa arhitekture i ideologije, koji rezultuje karakteristinim arh. formama, graevinama posebnih stilskih karakteristika. Uticaj ideologije na arhitekturu najsnaznije je predstavljen primerima arh. pokreta nastalih u vremenima ekstremnih ideolokih uticaja, na pr. konstruktivizam je nastao u vremenu nakon revolucije u Rusiji, a faistika kola u arhitekturi za vrema nastanka Treeg rajha.
ILUZIONISTIKA DEKORACIJA U ARHITEKTURI Predstavlja dekoraciju arhitektonskih objekata upotrebom iluzionistikih sredstava ili efekata: slikarskih efekata, skulptorskih sredstava ili efekata ili pomou sitne plastike. Majstori iluzionistike dekoracije u arhitekturi svakako su bili slikari i arhitekti predstavnici visoke renesanse i baroka. Nain, teme i sadraji oslikavanja tavanica velelepnih baroknih palata predstavljaju visoko dostignue iluzionistike dekoracije. Tiepolo, Veronese, Michelangelo i mnogi drugi oslikavaju tavanice i zidove stvarajui neverovatne iluzije nebeskog svoda, sa fantastinim prizorima iz mitologije ili Svetog Pisma. Oslikavanje kupola crkava generalno predstavlja iluziju beskrajnog nebeskog svoda, koja se namee posetiocu crkve u kojoj je svod ili kupola oslikana. Iluzionistika dekoracija se pojavljuje kako u sakralnim tako i u profanim gradjevinama (vilama, palatama). ILUZIONIZAM U ARHITEKTURI (lat. illusio obmana, privid, priin, utvara; franc. trompe loeil) U lik. umetnostima uopte vetina ostvarenja to tanije iluzije viene realnosti. Postie se primenom linearne i vazdune perspektive, te pomou chiaroscura (u slikarstvu), boja, luministikih efekata, reprodukovanja detalja i dr. Linearnom perspektivom se ostvaruje iluzija dubine i prostora, pomou pravaca koji se vidno seku u jednoj taki, te smanjenjem veliina predmeta u proporciji prema udaljenosti od prvog plana. Vazdunom se perspektivom postie slian privid dubine pomou postepenog slabljenja intenzivnosti tonova, izostavljanjem detalja i ublaavanja oprenosti planova prema dubini slike. O iluzionizmu se moze govoriti od Vv.p.n.e., u gr. arhitekturi i slikarstvu, kada je poznata upotreba iluzionistikih efekata da bi se postigli izvanredni efekti na linijama grkog hrama entazis. U doba renesanse, definitvno se formira perspektiva kao metoda graenja prostora. U baroku se do krajnjih mogunosti iskoriavaju perspektivni i luministiki efekti, kojima se zidovi i svodovi potpuno razreuju u trompe loeil. Smelim skraenjima i kontrastima svetla i senke pojaava se maksimalni utisak dubine prostora; pri tom imaju vanu ulogu perspektivno kompoziciono postavljeni arhitektonski elementi (stubovi, lukovi, balustrade, arhitravi). Iluzionistiko slikarstvo na zidovima i svodovima, te kupolama i apsidama crkava doveli su do krajnjih moguih granica ital. slikari Pietro da Cortona, G. Lanfranco, A. Pozzo, G.B. Tiepolo i dr. IMAGE, IMID (engl. slika, lik, pretstava) 1. Pojam koji u arh. smislu predstavlja arhitektonsku zamisao, ideju, arh. imaginaciju jednog prostora, arh. objekta ili ponekad celog grada. I. se prenosi na arh. plan, skicu, crtez, sliku ili putem nekog drugog medijuma. 2. Pojam i. takoe se koristi da bi naznaio osobene detalje ili crte pojedinog arh. objekta ili arhitekte, koji daju osnovne karakteristine crte arhitekturi i predstavljaju one osobene elemente koje je raspoznaju i ine karakteristinom u odnosu na druge arh. objekte ili protagoniste. 3. Pojam se esto vezuje za karakteristinu urbanistiku sliku koju prua jedan grad. U vremenu kada se ta slika promeni, govorino o novom urbanom imidzu. IMAGINACIJA, ARHITEKTONSKA (engl. imagination) Pojam koji oznauje arh. viziju, matovitost, inventivnost. Takoe, predstavlja sposobnost da jedan arh. oblik bude predstavljen na najrazliitije mogue naine ili da sadri vieznane elemente i kompleksan sadraj. Imaginativna osobina jednog predmeta je i karakteristika njegove duhovitosti,
originalnosti. Imaginativni elementi su unikatni, jedinstveni po svojoj ideji, mada su izraeni kao predmet masovne proizvodnje. IMANENTAN (l. immanens) Unutranji, koji ostaje unutra, bitan, neodvojiv; fil. imanentna metoda ona koja se odreuje samim predmetom istraivanja; imanentna kritika ona koja jednu misao ili sistem misli procenjuje sa njegovih sopstvenih pretpostavki; u teoriji saznanja: koji ostaje u granicama mogueg iskustva (Kant), ili u granicama svesti (Fihte); po Spinozi, bog je imanentni uzrok sveta, dakle sam svet (deus sive natura bog ili prirod); supr. transeuntan, transcendentan. IMITACIJA (lat. imitatio oponaanje, podraavanje) U lik. umetnostima i uopteno, povoenje za postojeim oblicima; oblikovanje prema postojeem uzoru, za razliku od stvaralakog izvornog oblikovanja. U obinom govoru i. znai isto to i imitiran predmet, objekt kod kojeg je skupoceniji materijal zamenjen prostijim (mramorovanje obinog kamena, stakleni dragulji i sl.). IMPERSONALNA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja ne sadri znaajnije osobene karakteristike kako arhitekte pojedinca, isto tako osobine nekog odreenog stila ili pokreta. Takoe, pojam moe da predstavlja optu karakteristiku modernog stila u arh., koji je lien individualnosti, tradicije, specifinosti, ve njegova arh. predstavlja jednostavan princip zadovoljenja ljudskih potreba na tehniki i ekonomski ispravan nain. Impersonalne stilove predstavljaju:internacionalni stil, funkcionalizam, brutalizam, nasuprot primerima personalnih stilova i pojedinaca: manirizam, ekspresionizam i dr. IMPLIKACIJA, ARHITEKTONSKA Naziv za meanje, umetanje, zamrenost arhitektonskih stilova na jednom arhitektonskom obliku. IMPROVIZACIJA U ARHITEKTURI Pojam obihvata proces projektovanja i gradnje, sa osnovnim karakteristikama injenja bez prethodne pripreme, na brzu ruku, prilagoavanje novonastalim uslovima u toku procesa projektovanja ili gradnje. Prema Venturiju, u svom procesu stvaranja, jedan arhitekt prilagoava jednako kao to i namee. On time priznaje kontrolu i spontanost, korektnost i lakou - improvizaciju unutar celine. On tolerie i ograde i kompromise. Nema vrstih zakona u arhitekturi, ali nee sve biti produktivno u jednoj graevini ili u jednom gradu. Arhitekta mora da odlui, i te suptilne procene spadaju meu njegove glavne funkcije. On treba da odlui ta treba da ima dejstva i sa ime se moe praviti kompromis, gde moe da popusti i kako. On ne ignorie niti iskljuuje neusaglaenosti programa i konstrukcije unutar reda. IN ABSTRACTO (lat. abstractus) Latinski pojam koji, primenjen na arh. i urban., predstavlja zamiljen prostor, prostor koji postoji odvojen od materijalnih predmeta, misaoni prostor, mislen. Prostor in abstracto postoji samo kao pojam, samo u mislima.
INDIJSKE GRAEVINSKE MERE Sve su stare indijske graevine bile vezane na tanu sistematiku mera. Ona je vredela podjednako za glavne mere graevina kao i za pojedinosti. Mnogobrojne rasprave o tim pravilima sakupljene su u Silpa-Sastra, nekoj vrsti graevinskih pravila za indijske arhitekte. Tu nisu navedene samo mere i proporcije razliitih graevina, nego i pravila o ceremonijalu za vreme graenja, o honoraru arhitekta, o svojstvu graevinskog materijala itd. Prema predanju Silpa - Sastra se sastoji od 64 knjige, i to 32 glavne i 32 sporedne, a njihovi su nazivi veinom u skladu sa imenima svetaca koji tite naroite vrste umetnosti i zanata. Od svih ovih knjiga najpotpunije je sauvana Manasara koja sadri pravila za arhitekte i vajare, utvrena veinom na osnovu religije. Kako to ve i sam broj Silpa-Sastra knjiga pokazuje (64 = 82), kao i prepolavljanje u sporedne i glavne knjige, (po 32 od svake 82/2, arhitektonske su se proporcije osnivale na osmici, to se slae i sa konstrukcijom naih graevinskih mera (125 = 1000/8). To biva jo jasnije kada se tanije proui ovaj sistem proporcija, preuzet iz prastarog spisa u sanskritu. U konstrukciji mera, taj sistem pokazuje retko jedinstveno stupnjevanje osmice, kakvo se nije nalo ni na jednom drugom mestu, ni kod jednog drugog naroda. INDIVIDUALIZAM U arhitektonskom smislu predstavlja osobinu jednog arh. objekta ili stav i pristup projektovanju jednog arhitekte koji sadri snane crte linosti projektanta. Individualizam u arh. javlje se gotovo u svim stilovima ali nije vezan za stil ve za linost arhitekte. Snane crte individualistike arh. pronalazimo kod Franka Lloyda Wrighta, a najei primer individualistike arh. predstavljaju objekti Antonio Gaudija. INDIVIDUALNA SFERA Neposredno odnosom jedinice i mnotva reava se i pojava, mesto i veze individualne i kolektivne sfere. Bilo da se odreuje jedinica ili sklop, uvek smo u mogunosti da izmeu ova dva pola ostvarujemo teritoriju traene organizacije. U okviru same tipine jedinice mogue je uoiti ova nastojanja da se uspostavi eljena ravnotea ovih dvaju sfera. Kod porodinog to je odluka o jednom ili dva centra stanovanja, ili jo optije, sadrana je u odluci o nainu planiranja porodinih jedinica. Kod zatvorenih, tzv. atrijumskih kua, individualna sfera je u vie moguih organizacijskih oblika zastupljena i to u zatvorenom i otvorenom prostoru. Porodica se ovde predstavlja kao individualna urbana jedinica i lan porodice kao individua, a to danas svakako predstavlja najvei mogui stepen u okviru individualne sfere. INDUKTIVIZAM U ARHITEKTURI (engl. inductivism) Metoda ili zbir metoda arhitektonskog projektovanja i urbanistikog planiranja koje zapoinju proces projektovanja na osnovu ulaznih podataka: raspoloivih povrina, analiza potreba, funkcionalnih zahteva, estetskih gledita, da bi iz takvog skupa elemenata dovele do konanog cilja. Ova metoda se koristi nasuprot deduktivnoj metodi, koja prilikom projektovanja polazi od konanog eljenog cilja (forme i sadraja). INDUSTRIJALIZAM U ARHITEKTURI Predstavlja arhitekturu koja za svoj osnovni princip ima upotrebu industrijski predfabrikovanih elemenata i graevinskih delova koji su
industrijski proizvedeni. Industrijalizovana arh. se gradi putem industrijskog procesa, koji je identian procesu rada u fabrici, uz korienje visoke tehnologije. INDUSTRIJALIZOVANA GRADNJA Prefabrikovana gradnja, naziv za nain ili sistem gradnje objekata korienjem principa industrijskem proizvodnje. I.g. pretpostavlja tzv. predfabrikaciju, odnosno izradu elemenata jednog arh. objekta u fabrici ili radionici, koji se potom transportuju na mesto izgradanje i tamo se sklapaju, odnosno, povezuju u celinu. I.g. je nastala kao logian deo industrijske proizvodnje i razvoja masovne produkcije, iz razloga poveanja efikasnosti rada i ekonomije proizvodnje. Objekti izgraeni metodama i.g. predstavljaju tzv,. tipske objekte, a izrauju se u velikim serijama. Izliveni eljezni dorski grki stubovi (jeftiniji od kamenih i laki za izradu jer se liju u serijama), korieni su u XIX veku, a projektovao ih je Nash u Carlton House Terrace, London (1827-33), zatim Barry koristi masovno proizvedene metalne prozorske okvire il liveno gvozdene krovne panele na Palace of Westminster (1839-60), a Paxtonova Crystal Palace, London (1851) bila je skoro upotpunosti izgradjena od prefabrikovanih delova koji su sklopljeni u modularnom sistemu. Projekti zidova zavesa, panelnih sistema, predfabrikovanih elemenata i mnogi drugi aspekti industrijalizovane gradnje ubrzavaju proces gradnje tokom XX veka. Charles Eames, E.D. Ehrenkrantz, Buckminster Fuller, Gropius, Nervi, Perret, Prouve i Wachsman bili su pobornici razvoja industrijalizovane gradnje u XX veku. INDUSTRIJSKA IKONOGRAFIJA Ono to je jo znaajnije u modernoj arhitekturi od Miesovog zaboravljanja ukrasa jeste njegovo preslikavanje barake, tj. izvoenje asocijacije iz trupa zgrade umesto iz fasade. Arhitektura modernog pokreta je, tokom svojih ranih desetlea i preko vie svojih majstora, razvila renik oblika zasnovan na raznovrsnim industrijskim modelima ije konvencije i proporcije nisu nita manje izriite nego klasini redovi renesanse. Ono to je Mies uradio sa linearnim industrijskim zgradama 1940-tih godina, Le Corbusier je bio uradio sa plastinim silosima za ito 1920-tih, a Gropius sa Bauhausom 1930-tih, imitirajui vlastitu raniju fabriku iz 1911.g., tzv. Faguswerk. Njihove zgrade, nalik na fabrike bile su vie nego pod uticajem konstrukcija industrijskog vernakulara skore prolosti, u onom smislu u kom su istoriari opisivali uticaje meu umetnicima i pokretima. Njihove su zgrade eksplicitno izvedene iz ovih izvora, i to velikim delom zbog njihovog simbolikog sadraja, jer su industrijske konstrukcije za evropske arhitekte predstavljale hrabri novi svet arhitekture, a pre svega nauke i tehnologije. Arhitekti ranog modernog pokreta, odbacujui priznato prevazien simbolizam industrijskog eklekticizma, zamenili su ga simbolizmom industrijskog vernakulara. Drugim reima, jo uvek kao romantiari, postigl su novu oseajnost prizivanjem udaljenog u prostoru - tj. savremene industrijske etvrti sa druge strane ina, koju su prebacili u graanske delove grada - radije nego da prizivaju, kao raniji romantiari, udaljeno u vremenu kroz ponavljanje stilskog ornamenta prolosti. Tj. modernisti su upotrebili metod projektovanja zasnovan na tipolokim modelima i razvili arhitektonsku ikonografiju zasnovanu na tumaenju progresivne tehnologije industrijske revolucije. Kolhun govori o ikonikoj moi koju pripisuju oni iz oblasti dizajna koji su propovedali - i to jo uvek ine - istu tehnologiju i tzv. objektivni metod projektovanja...delima tehnologije, koja oboavaju u meri nepojmljivoj za naunika. On takoe pie o moi svih artefakata da postanu ikone..bilo da jesu ili nisu stvoreni posebno u tu svrhu, i navodi XIX-vekovne parobrode i lokomotive kao primere predmeta koji su naizgled napravljeni sa utilitarnom svrhom a koji su ubrzo poprimili svojstvo Gestalta...koji se odlikuje estetskim jedinstvom i
simbolikim svojstvom. Ovi predmeti, uz fabrike i itne silose, postali su izriiti tipoloki modeli koji su, uprkos tome ta arhitekti kau, znaajno uticali na metod modernog arhitektonskog projektovanja i sluili kao izvori njegovih simbolikih znaenja. INDUSTRIJSKI DIZAJN, DEFINICIJA (industrijski dizajn) Promiljena primena estetskih i utilitarnih kriterijuma na oblikovanje serijski mainski izradjenih predmeta od sredine XIX veka pa nadalje. INDUSTRIJSKI DIZAJN, INDUSTRIAL DESIGN (engl.) Posjam s podruja moderne industrijske proizvodnje; uobiajena je upotreba izvornog naziva, ali postepeno se uvodi slobodan prevod: ndustrijsko oblikovanje. I.d. je kompleksni pojam koji obuhvata organizovani lanac profesionalnih delatnosti u procesu proizvodnje, a pojavljuje se u zemljama sa visoko razvijenom industrijom. I.d. obuhvata tehnoloku i likovnu analizuprojekta pojedinog industrijskog proizvoda, ispitivanje faktora prometa, propagande, komercijalnog efekta proizvodnje kao i vei ili manji niz meuakcija, od idejnog projekta industrijskog proizvoda do reagovanja potroakih masa. Konani je cilj najvea mogua fizika i psiholoka upotrebljivost proizvedenog artikla. I.d. se javlja gotovo u svim granama industrijske proizvodnje za iroku potronju; naroito je uoljiva njegova primena u industriji tehniKuh pribora, aparata za pokustvo, tekstila, stakla itd. Vaznost kultivisanja oblika u industrijskoj proizvodnji uoena je ve u razdoblju izmeu dva svetska rata (Bauhaus), a nakon 1945 ona postaje sve vea i postepeno zauzima univerzalne razmere. I.d. je naroito razvijen u skandinavskim zemljama, SAD, Italiji, Nemakoj i Japanu. I.d. predstavlja industrijsko oblikovanje predmeta za masovnu upotrebu, njihovo funkcionalno i estetsko reavanje, da bi se poboljale njihove upotrebne i likovne karakteristike. Predmeti industrijskog dizajna mogu da budu najrazliijtiji: predmeti za kunu upotrebu, predmeti ljudske ishrane (pakovanje), transporta (automobili i dr.), odevni predmeti, maine i sklopovi, ambalaa, nakit, predmeti iz oblasti masovnij medija i dr. Dizajn je prirodni proizvod nauke i umetnosti. Poetkom ovoga veka javlja se sa dalekosenim ciljevima da izvri obnovu i poboljanje ovekove sredine. Prvi spisi o potrebi naunog pristupa dizajnu potiu iz Ulma, iz Visoke kole industrijskog oblikovanja, poznatim duhovnim nastavkom Bauhausa. Istraivaki pregled zbivanja temeljenja dizajna tridesetih godina otkriva vreme u kome se prihvataju najbolji elementi modernog dizajna. Ovaj stil je prefinjen, disciplinovan i balansiran. Tako je bilo u dizajnu unutranjih prostora Brojera i Toneta, graevinama Miesa, Gropiusa i Le Corbusiera. Savremeno shvatanje dizajna je u njegovom naunom karakteru. D. se vie ne smatra samo umetnikom aktivnou, vezanom za estetske probleme, gde je istraivanje lepog samo sebi cilj i privilegija samo umetnosti. Urbani dizajn je relativno nova oblast dizajna, sa namerom da unese ciljeve i strukturu i.d. u urbane celine. Temelje savremenog dizajna postavili su: kola Bauhaus, izmeu 1919-1933.g. u Nemakoj, radovi Vhutemas-a u SSSRu i poznati De Stijl. Nakon prvih talasa industrijske revolucije u XIXv., J.Ruskin i W. Morris drzali su, da je opta industrijalizacija zlo protiv kojega se treba boriti. Poetkom Xxv. Henri van de Velde definie na Zanatskoj koli u Weimaru neke od temeljnih principa industrijskog oblikovanja. Neto kasnije daje toj problematici vaan doprinos Hermann Muthesius, a prekretnicu na tom podruju predstavlja delovanje Waltera Gropiusa i njegovih saradnika u okviru Bauhausa (1919-33), a zatim Institute od Design u Illinois Institute of Technology, Chicago; Instituut voor Industriele Vormgeving Amsterdam (osnovan 1950) i Visoka kola za oblikovanje u
Ulmu (osnovana 1952). Meu radnicima i teoretiarima i.d. naroito se istie vajcarski arhitekt Max Bill. I.d. podrazumeva interdisciplinarne pristupe i meusobnu zavisnost kako arh. nauka i vetina, eksperimentalan rad, projektovanje i istrazivanje, tako i ekonomske, socioloke, antropoloke i ekoloke, psiholoke ili estetske aspekte. Delatnost na podruju i.d. razvija se u pravcu sve opirnijeg naunog fundiranja svih faza celokupnog procesa oblikovanja. Pri tom razvijanje teorije i prakse prelazi iz ruku individualnih specijalista u laboratorije, ateljee i eksperimentalne radionice u kojima deluju ekipe strunjaka; njihov rad koordiniraju nauna rukovodstva, a finansiraju industrijske jedinice ili grupe u drzavnom ili privatnom vlasnitvu. Konano, i.d. postaje sve odluniji faktor u razvoju industrije kao i u optemokviru drutvene sredine u kojoj se neguje. Nasuprot i.d., postoji unikatni dizajn. INDUSTRIJSKI DIZAJN, RAZVOJ Oblikovanje industrijskih proizvoda; sadri vie srodnih pojmova: projekat, plan, crte, kompoziciju, neko svojstvo nekog predmeta ili procesa (njegovu zamisao, postupak oblikovanja i ostvarenja). Naziv potie od engleske rei design (nacrt, zamisao, uzorak na tkanini, izrada). Izrazi Formgestaltung ili Formagebung u nemakog i esthetique industrielle u francuskom jezikom podruju naputaju se jer nisu mogli uspeno nadomestiti pojam dizajna.Izraz dizajn jeste medjunarodno prihvaen termin. esto se navodi definicija Medjunarodnog saveta organizacije za industrijski dizajn (ICSIDInternational Council of Society for Industrial Design) iz ezdesetih godina: Industrijski dizajn je stvaralaka aktivnost iji je cilj odredjivanje formalnih kvaliteta industrijski proizvedenih predmeta. Te formalne kvalitete obuhvataju i spoljne karakteristike, ali pre svega one strukturalne i funkcionalne odnose, koji pretvaraju sistem u koherentnu celinu, kako sa stanovita proizvodjaa, tako i korisnika. Industrijski dizajn obuhvata sve aspekte ljudske okoline koji su uslovljeni industrijskom proizvodnjom. Ta definicija daje najvanije odrednice dizajna, ali ne obuhvata dananje shvatanje dizajna i odnosi se prema proizvodu kao predmetu koji nije povezan s procesom proizvodnje i s razliitim komunikacijskim delovanjima (video, audio i sl.) koji su esto bitan sastavni deo njihove strukture i funkcije (npr. semafor, televizor). Industrijska tehnologija ranog i sve zrelijeg kapitalistikog drutva cepa ljudski rad; nestaje izrazito umetniki rad i zanimanje i formiraju se tehnika podruja. Mehanizacija i izumi XIX veka ostvaruju nade u neograniene mogunosti napretka koje traju sve do danas. Veina masovnih proizvoda ( nametaj, kuni pribor) oponaa stilska obeleja proteklih epoha odvajajui tehniku konstrukciju od simboliko-dekorativnog ukrasa. Pokret Art and Crafts u Velikoj Britaniji, te mnogi drugi pokreti trae povratak zanatskoj proizvodnji s umetnikim tenjama. To traje sve do danas i ograniava se na ponudu predmeta primijenjenih umetnosti (keramika, runo tkani tekstil, obrada plemenitih metala itd.). Istovremeno poetkom XX veka spoznaje se da je zadatak dizajna humanizovati celokupni ljudski ivot: od prostora u kojima se ivi i radi do upotrebnih predmeta kojima se ovek svakodnevno slui. U industrijskoj proizvodnji koja je ovladala u Evropi i SAD vezano za probleme kvaliteta, nazire se potreba za poveanjem vrednosti proizvoda na ve formiranom medjunarodnom tritu. Werkbund, koji je osnovan u prvoj desetini XX veka u Nemakoj, prvo je udruenje koje okuplja tehniare, umetnike, fabrikante i bankare na novi zadatak: visok kvalitet industrijskih proizvoda kao jakog eksportnog argumenta. Dizajn mainske proizvodnje oslobadja se nepotrebne likovne ornamentike. U to vreme po prvi put u privrednog delatnosti pojavljuje se i posebno zvanje dizajnera: P.
Behrens radi u fabrici AEG na raznovrsnim zadacima: oblikovanje elektrinih aparata za iroku potronju, oblikovano uredjenje proizvodnih pogona, te oblikovanje zatitnog znaka i razliitih dokumenata poslovne korespondencije i propagande. Funkcije tehniki kvalifikovanih strunjaka (od tehniara do inenjera) razlikuju se od funkcije dizajnera, kome se postavljaju zadaci povezani s prodajom i upotrebom gotovog proizvoda, s poveanjem proizvodnosti u pogonu (uredjenje proizvodnog ambijenta, maine za kojom se radi, radne odee i pribora) itd. Tako, s jedne strane, dizajn odrava stabilnost i rast kapitalistikog privrednog sistema, delajui na uspeniju proizvodnju i povoljniji plasman, a, s druge strane, bavi se problemima kako zadovoljiti ljudske potrebe. Institucija Bauhaus u Nemakoj (19191933), uz koju su vezani npr. Walter Gropius, Hanes Mayer, Mies van der Rohe, Laszlo Moholoy-Nagy, Paul Klee itd. sredite je stvaralakog dizajna. Iskustva Bauhausa prenesena su uoi II Svetskog rata u SAD gde se tada grade temelji savremene organizacije prakse dizajna, koja se nakon rata prenosi i u Evropu. Na visokoj koli u Ulmu usvajaju se nova znanja i postavljaju novi ciljevi (nauni interdisciplinarni pristup, rad na stvarnim zadacima za industrijska poduzea, zahtev za drutvenim promenama). INDUSTRIJSKI PROTOTIPOVI U ARHITEKTURI Pojedini arhitektonski kritiari su pominjali estetiku maina, a drugi su prihvatili ovaj termin; meutim, Le Corbusier je bio jedinstven meu majstorima moderne arh. po tome to je dao razraen opis industrijskih prototipova svoje arhitekture, u knjizi Ka pravoj arhitekturi. No, ak je i on isticao parobrod i itni silos zbog njihovih formi pre nego zbog asocijacija, zbog jednostavne geometrije pre nego zbog industrijskog lika. Znaajno je, sa druge strane, to to Le Corbusierove zgrade, prikazane u toj knjizi, fiziki lie na parobrode i itne silose, a ne na Partenon ili na nametaj u crkvi Santa Maria in Cosmedin ili na Michelangelove detalje za katedralu Svetog Petra, koji su isto tako prikazani zbog svojih jednostavnih oblika. Industrijski prototipovi su postali bukvalni uzori za modernu arh., dok su istorijsko-arhitektonski prototipovi bili jednostavno analogni primeri odabrani zbog nekih svojih karakteristika. Da to drugaije postavimo, industrijske zgrade su bile simboliki ispravne; istorijske zgrade nisu. INDUSTRIJSKO - GRAEVINSKA MERA IGM IGM je osnovna mera industrijskog graevinarstva. S njom treba raunati ve prilikom postavljanja opteg plana izradnje, ograniavanja duina i irina gradilita, odreivanja razmaka meu susedima, irina predbate, veliina dvorita, odstojanja zgrada, irina cesta i drugih mera u vezi sa gradilitem i nainom izgradnje. Pri tome IGM slue kao osnovne smernice za mere, prema veliini terena ili eljenoj finoi mree podele zemljita. INFLATABILNA ARHITEKTURA, NADUVANA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja je ula u modu do te mere da je njena primena preesta i preuvaliana, prenaglaena. Protagonisti postmoderne arhitekture esto su predstavnici inflatabilne arhitekture, koja je prenaduvana, prenaglaena u svojoj upotrebi. INFLEKSIJA U ARHITEKTONSKOJ KOMPOZICIJI Usmerenje. Termin je uveo Trystan Edwards, za opisivanje delovanja sloene kompozicije. Naime, Gestalt psihologija pokazuje da priroda delova, kao i njihov broj i poloaj, utie na perceptualnu celinu, a ona je takodje donela i jedno dalje razlikovanje: stepen celovitosti se moe menjati. Delovi mogu sami po
sebi biti vie ili manje celi, ili, izraeno na drugi nain, oni mogu biti u veem ili manjem stepenu fragmenti vee celine. Svojstva delova mogu biti vie ili manje izraena: svojstva celine mogu biti vie ili manje naglaena. U sloenim kompozicijama specijalni odnos prema celini podstie fragmentni deo, kako ga naziva Trystan Edwards, terminom usnerenje infleksija. INFORMATIKA TEORIJA ARHITEKTURE Prema informatikoj teoriji, arhitektonski objekat predstavlja zbir razliitih vizuelnih informacija koje izazivaju serije razliitih reakcija kod korisnika ili posmatraa. Ovako posmatrano, jedan arh. objekat ne predstavlja nita drugo do seriju razliitih signala koji izazivaju razliite, konrastne ili sline efekte. I.t.a. daje najgeneralnije objanjenje principa na kojima funkcioniu ovi signali, nasuprot ekspresionistikoj teoriji, koja nosi ideju da su znaenja arh. forme sadrana kako u posmatrau, tako i unutar signala. I.t.a. razradio je Colin Cherry, a meu arhitektima koji su svoje graevine projektovali na dostignuima ove teorije, najznaajniji je Alvar Aalto. INGEMINACIJA, ARHITEKTONSKA Naziv za ponavljanje i umnoavanje arhitektonskih motiva, elemenata ili prostornih karakteristika. esta pojava u gotovo svim arhitektonskim stilovimaINKLUZIVNA ARHITEKTURA, KOMPLEKSNA ARHITEKTURA (engl. inclusive architecture) Pojam koji je uveo Robert Venturi u svojoj knjizi Kompleksnost i kontradiktornost u arhitekturi i koji predstavlja stav o arhitekturi koja za sredstvo svog izraaja moe da koristi bilo koju vrstu elementa da bi bio postignut eljeni cilj. Venturi koristi kao element arh. izraza u svom projektu za Fudbalsku dvoranu slave u Las Vegasu veliku povrinu reklamnog panoa koji predstavlja centar njegove arh. kompozicije. Ovakav stav prema arhitekturi, izazvao je svojim argumentima reakciju predstavnika puristike, oiene arhitekture. I.a., ma koliko provokativna ili slobodna bila, ipak je uticala na tok arh. i imala svoje znaajne sledbenike, meu onima koji su odbacili ideje arh. istunstva i ostale ograniavajue elemente koji su ih dotada sputavali u svom izrazu. Meu njima najznaajniji je Charles Moore. INKORPORIRAN (l. corpus telo, incorporatus) Sjedinjen, pripojen, pridruen, primljen u sastav ega, napr. inkorporirane zemlje. INSIGNIJA, ARHITEKTONSKA Naziv za osobene znake, odlija nekog arhitektonskog objekta. Arhitektonska insignija moe da bude heraldiki znak ili grb ili neko drugo obeleje koje se postavlja na fasadu gradjevine. INSOLACIJA (lat. insolatio) Osunanost jednog graevinskog terena, arh. objekta ili dela arh. objekta (stana, prostorije). I. predstavlja vanu karakteristiku jednog graevinskog terena, koja umnogome opredeljuje orijentaciju nove graevine. I. je mogue predstaviti egzaktnim naunim metodama. Pre svega, ona predstavlja rezultat merenja osunanosti jednog terena, ili grada (oblasti) u periodu od godinu dana.
Svakako da jedan od bitnih elemenata komponente zdravlja u pogleduna ispravno postavljen problem rada, stanovanja ili rekreacije, jeste insolacija,osunavanje. Ono je zavisno od prirodnih uslova, klimata i konfiguracije, kao stalnih faktora u postavci o naunozdravstvenom saznanju i razvoju drutva. Razliitost geografskih irina i podneblja danas utiu na studiju problema osunavanja pojedinih objekata razliitih namena. S obzirom na temperaturne razlike mesta i njihova kolebanja, da visina sunca zavisi od geografskih irina i da klima zavisi od raznih inilaca, to se i problem osunavanja mora ispitivati u konkretnom regionu, kako bi se, s obzirom na ostale funkcionalne faktore, moglo uticati na pravilan izbor orijentacije objekta prema svojoj nameni. INSTALACIONI PLANOVI Projekti i detalji za izradu instalacija u visokogradnji (projekat vodovoda i sanitarnih uredjaja, kanalizacije, grejanja, provetravanja i klimatizacije, elektrinih i gasnih instalcija, telefona i sl.). INSTANT ARHITEKTURA (engl. instant, odmah, odjednom) Princip instant u dizajnu i arhitekturi sadri osnovnu odrednicu brze montae, brze izrade i brze realizacije jednog objekta. Termin je pozajmljen iz terminologije kulinarstva, gde instant jelo predstavlja ono jelo koje se priprema u roku od 10 minuta. Instant arhitektura predstavlja one arhitektonske objekte ili materijale koji se pripremaju, zgotovljuju u rekordno kratkom vremenu. Problem podizanja kue u to kraem roku nastao je uporedo sa nastankom prefabrikacije i uvodjenjem industrijalizacije u oblast gradjevinarstva. Instant kue mogu da budu u razliitim konstruktivnim sistemima: atoraste konstrukcije, prefabrikovani sistemi, lake montane konstrukcije, konstrukcije od plasta, metalne montane konstrukcije, drvene montane konstrukcije i dr. Primena instant arhitekture je u skoro svim tipovima objekata, kao to su: sportski objekti (pokriveni tereni, sportske dvorane), stambeni objekti, industrijski objekti, poljoprivredni objekti i dr. Nain montiranja instant arhitekture je: sklapanjem ili montaom elemenata, donoenjem na gradilite u sklopljenom stanju, naduvavanjem (stvaranjem nadpritiska) i dr. INSTITUCIONALNI PROSTOR Predstavlja proizvod i rezultat globalnog nivoa najoptijih odnosa, dakle najapstraktnijih, a ipak bitnih: trzite kapitala, politika prostora. On zato reaguje vie i bolje napraktino-vidljivo i na neposredno. Taj globalni nivo, istovremeno socijalni (politika) i mentalni (logika i strategija) projicira se na jedan deo izgraenog podruja: zgrade, spomenike, urbanistike projekte velikog raspona, nove gradove. On se projicira isto tako i na neizgraenu oblast: puteve i autoputeve, optu organizaciju saobraaja i prevoza, gradskog tkiva i neutralnih prostora, zatitu prirode, predele itd. Ovaj nivo predstavlja institucionalni prostor, sa njegovom posledicom, institucionalnim urbanizmom. Ovo pretpostavlja postojanje, ako ne jednog ili vie sistema veoma odreenih akcija, a ono barem jednu sistematizovanu akciju (ili takozvane ugovorene akcije, voene sistematski). Jedina mogunost takvih logika, takvih unitaristikih sistema na nivou drave, pokazuje da je staro razdvajanje grad-selo na putu da iezne. To ne znai da je ono prevazieno. Moemo se ak pitati da li je drzava, koja zeli da primi na sebe tu misiju, kadra da je dobro sprovede.
INTEGRACIJA ARHITEKTURE I PEJSAA Predstavlja arhitektonski stav da arhitektura mora da bude deo pejsaa u kojem se nalazi i da zajedno sa njim predstavlja jedinstvenu celinu. Uvodjenjem postulata ekologije u arhitekturu, mnogi srhitekti su teili da uspostave jedinstvo izmedju arhitekture i pejsaa. Medju njima su najkarakteristiniji: Emilio Ambasz, lucille Halsell Conservatory, San Antonio, Texas (1981-83), ACROS Building, Fukuoka, Japan (1989-95); Peter Noever, The Pit, Breitenbrunn, Austria (1971-); Gustav Peichl, EFA, Radio Satellite Station, Alfenz, Austria (1976-79). INTELIGENTNE ZGRADE, INTELLIGENT BUILDINGS (engl.) Zgrade koje sadrze ekstenzivnu upotrebu informatike tehnologije u njihovoj funkciji kao i tokom njihovog svakodnevnog korienja. Jedna zgrada moe se svrstati pod pojam i.z. samo ukoliko sadri osnovnu karakteristiku promenjivosti u odnosu na razliite potrebe korisnika. U praksi, to esto znai da jedna administrativna zgrada, na primer, zahteva centralizovane slube informatike tehnologije (kao i druge, kao to su grejanje, air kondicioniranje i telefonske sisteme), koje su povezane kablovskim sistemom koji je integrisan u strukturi zgrade. Pojedine sekcije zgrade mogu biti izdvojene, tako da informaciono tehnoloki sistem moe da bude primenjen na bilo kojem delu zgrade. Razvoj ovog sistema nainjen je delimino uslovljen ukupnim razvojem kompjuterske tehnologije i razvojem potreba tokom 1970-tih g. Razvoj kablovskih mreza visokog kapaciteta, koje su integrisane u zgradu, doveo je do njihove primene unutar servisnog sistema zgrade, poput primene sistema vodovoda gasa ili elektroinstalacija. Na taj nain, mali ofisi i kompanije, iznajmljujui prostor u i.z., samim tim mogu da imaju pristup snanom informaciono tehnolokom sistemu, koji moe znatno da utie na njihove aktivnosti. Kompanije ATandT, Olivetti, Pilkington, Honeywell i IBM, razvile su tehnologije opremanja i.z. univerzalnim ili strukturnim kablovskim sistemima, koje su znaajno primenjeni prilikom projektovanja i.z. INTENZITET Svetlost animira oblike a vreme im daje svoju dimenziju. Bez dejstva svetlosti prebogati svet boje i oblika bio bi mrtav. Pod snopom svetlosti forme oivljavaju, povrine se sene, prostori se kreu. Igra svetlosti i senki otkriva dimenzije i uvodi nas u dubine prostranstva. Arhitektura je igra prostora pod svodom sunca. Intenzitet je koliina osvetljenja povrina oblika i daje neposredni utisak o stvarima. Prema stepenu zraenja svetlosti intenzitet se kree na irokom rasponu od svetlog do tamnog. Boja je poseban vid odrazavanja svetlosti i ima svoje valere intenziteta. Intenzitet je primarni element diferencijacije prostornih oblika. INTERDISCIPLINARNOST Naziv za zajedniki rad razliitih naunih disciplina na prouavanju jedne arh. ili urban. pojave ili reenju jednog arh. ili urbanistikog problema. U nizu disciplina koje zajedno sudeluju u prouavanju odreene problematike, svaka ima svoje ue podruje istraivanja i svoje vlastite metode koje primenjuje u toku istraivanja. U tome se ogleda interdisciplinarni karakter studija arh. i procesa urbanizacije i urbanizma uopte.
INTERSEKCIJA ARHITEKTONSKIH ELEMENATA (lat. intersectio, engl. intersectio, presecanje) Naziv za medjusobno presecanje dva arhitektonska elementa, prostora ili objekta. Intersekciju dve krovne ravni predstavlja krovno sleme, greben ili krovna uvala. Intersekciju dva ornamenta na kapitelu predstavlja ivica ornamentisanog kapitela. INTERSEKCIJA, ELIJSKA (lat. intersectio) Unutranja podela jedne elije, jednog prostora ili arh. elementa. INTERSEKCIJA, GEOMETRIJSKA (lat. inter sectio) Medjusobni presek dva geomentrijska lika ili dva erhitektonska elementa ili prostora. INTERSEPTUM (l. interseptum) Pregradni zid, pregrada; anat. preaga, vetrila, dijafoagma. INTERSTICIJALAN (l. interstitialis) Meuprostorni, koji se tie meuprostora, koji je u vezi sa meuprostorima; intersticijalno tkivo zool. poduporno tkivo u ivotinjskom parenhimu (vezivno, hrskaviavo i kotano). INTERVAL Interval je prostorna ili vremenska praznina. Likovne umetnosti se koriste prvim, muzika drugim vidom intervala. Arhitektura istovremeno sadrzi oba vida. Interval je odstojanje, razmak, distanca, meuprostor ili meuvreme. Praznina definie voluminoznost. Puno i prazno su ekvivalenti arhitekture; bez njega bi bio nemogu doivljaj fragmenata kao dela celine; on je neka vrsta veznog elementa svih ostalih elemenata kompozicije. Prazan prostor, upljina - sa prividom niega, prema N. Dobroviu, dobiven izmeu punih plastinih masa ne znai vie neospornu likovnu prazninu, apsolutan vakuum...Uvoenjem kontrolisane upljine u likovni svet kao ravnopravnog partnera punim plastinim telima a ne samo kao veznog elementa, savremena arhitektura uistinu dobija nov i epohalan doprinos izobrazavanju spoljnjeg slobodnog prostranstva... Ovim prazninama, tj. upljinskim oblicima uvodi se i beskrajna priroda u pokrenuti prostor, u njegov plan. I ona ima svoju odreenu kompozicionu ulogu. I ona sama stie najzad pravo na opstanak. U ovoj svojoj novoj funkciji priroda i prazni oblici integriraju sastav i sklop prostornih kompozicija. Urbanizam je u stvari kompozicioni odnos, ritmizacija punog i praznog volumena i intervala. Interval je primarni element otvorenih prostora, od prividnog nita postaje sadraj i smisao prostornog oblikovanja. INTIMIDACIONI ARHITEKTONSKI ELEMENTI (engl. intimidation zastraiti, zaplaiti) Nazivi za arh. elemente, najee elemente na fasadama arh. objekata, ija je funkcija bila zastraivanje posmatraa ili neprijatelja. I.a.e. sreemo u sakralnoj egipatskoj arh. u obliku skulptura uvara ili straara svetog mesta. U periodu srednjovekovne arh., i.a.e. sreemo kao redovne ukrase fasada katedrala, dvoraca i kula, u vidu garguja, stilizovanih zivotinjskih i mitolokih bia, konzolno postavljenih na fasade. INTIMIZAM U ARHITEKTURI Pojam se vezuje za arhitekturu zatvorenu unutar linosti njenog stvaraoca, izolovanu od spoljanjih uticaja i samodovoljnu unutar svoje hermetike stvarnosti. Intimizam susreemo kod Adolfa Loosa kojeg on prenosi na forme svojih enterijera i stambenih kua. Snaan intimizam pronalazimo kod Alda Rossija, koji se povlai u svoju laboratoriju da bi istovremeno razvio elemente teorijske misli i projektantske prakse koji e ga meu prvima izvui iz pliaka. Jedan kruti svet sa malobrojnim predmetima, tako je formulisam program redukcije kroz koji e se tvrdoglavo ostvarivati, tokom petnaest godina rada, svet elementarnih formi koje jesu uzete iz geometrije, ali kroz filter istorije i u pokuaju identifikacije koja moe da se ostvari jedino pozivanjem na saznanje, ili na mentalne slike: na arhetipove od kojih je sazdana kolektivna memorija. INTROSPEKCIJA (nl. introspectio) Gledanje unutra, zagledanje u sebe, samoposmatranje, posmatranje svojih misli, oseanja itd. INTROSPEKTIVAN (nl. introspectivus) Samoposmatraki, samoposmatralaki, koji ispituje (ili: posmatra) svoju unutranjost, koji izraava samoposmatranje, koji se odnosi na
samoposmatranje. INTUITIVNA TRADICIJA U ARHITEKTURI (engl. intuitiv tradition) Pojam koji je u arh. uveo Charles Jencks, kojim opisuje arhitekte, pokrete u arhitekturi i stilove koji su nastali na bazi individualne kreativnosti i imaginacije pojedinca ukljuene unutar tradicionalnog odnosa prema arhitekturi. Jencks navodi predstavnike i.t.a., kao to su: Art Nouveau pokret i arhitekti poput Gaudija i Van de Veldea, Bauhaus u svojoj ekspresionistikoj fazi od 1919. do 1913.g., sa Gropiusovim osnivakim manifestom, Novembergruppe kojoj su pripadali Gropius, Mies, Bruno Taut, zatim Frank Lloyd Wright, Le Corbusier i Alvar Aalto. Pedesetih i ezdesetih godina, znaajni su bili: Felix Candela, Frei Otto i danas ponovo popularni Friedensreich Hundertwasser. INVESTICIJE U ARHITEKTURI V. Minimiziranje investicija. Naziv za ulaganja u izgradnju arhitektonskih objekata. Takodje, nazivaju se i investicije u nekretnine. INVESTITOR (nem. Bauherr. Osoba u ije ime, za iji raun i u iju korist se vre arhitektonski i graevinski radovi. Namere i elje i. esto bitno utiu na graevinu ili arhitektonsko delo. U istoriji arh., ponajvie u starim civilizacijama (Egipat, Asirija i Vavilonija), i. su poznati, dok graditelji vrlo esto ostaju skoro nepoznati. I. mogu da budu i drutvene organizacije: uprave gradova, cehovi ili esnafi. Jedan me najupeatljivijim investitorima tokom istorije, bila je crkva, koja je ostavila najznaajnija dela ljudskog uma. U doba renesanse, i. su bili mecene, koji su svojim novcem izgradili mnoge graevine opteg karaktera. Arhitektonski projekti koji nemaju investitora iza sebe, ostaju na nivou planova, ideja ili crtea. Meu ovakvim projektima najznaajniji se idealni planovi ifantastina arhitektura. INVESTITOR, TIPOVI INVESTITORA Predstavlja osobu ili firmu, ili finansijsku organizaciju koja neposredno ulae sredstva u izgradnju odredjenog arhitektonskog objekta. Postoje sledei tipovi investitora: naruilac neposredni korisnik, naruilac developer, naruilac drutvo, naruilac institucija. INVESTITOR-NARUILAC Naruilac a obino i sopstvenik ili organ upravljanja objekta koji e se izgraditi. INVOKACIJA, ARHITEKTONSKA Pojam se vezuje za svojstvo jedne arhitekture da svojom formom ili elementima priziva odreena oseanja i seanja. I. je veoma esto sadrana u toponomastici jednog grada ili jednog arh. perioda. INENJERSKE GRAEVINE Predstavljaju zajedno sa tehnikom arhitekturom zanimljivu pojavu graevinarstva XIXv. Njihova osobenost je u korienju produkata savremene mainske industrijalizacije iz prve ruke i u pronalaenju novih konstruktivnih elemenata odgovarajuih tim materijalima (produktima), kao i novih oblika. Nastupaju tehniki izumitelji i pronalazai. Oni ve na samom poetku industrijalizacije daju, naroito u mostogradnji, zanimljive celine na podruju tehnike arh. Prvi visei most izgraen je u Americi preko Jacobs-Creeka ve 1797.g. prema planovima Finlaya. Ovo graevinarstvo, uglavnom utilitarnih, tehnikih i vatrostalnih objekata, koje jo zadugo nije imalo pristupa u podruje javnih monumentalnih, stambenih i drugih objekata, sluilo se vetakim materijalima, koji su, kao gvoe, elik, cement, staklo i drugi, ve proli kroz prethodni proces homogenizacije i predstavljali time, sami po sebi, visokovredno gradivo. Vetaki materijali nisu vie u agregatnom stanju. Ovakvo gradivo je, za razliku od prirodnog, omoguavalo reavanje onih zadataka koje su u pogledu vee nosivosti, otpornosti, raspona, brzine graenja i trajnosti postavljali novi zahtevi zivota. Neoptereeni istorizujuom arh., inenjeri - konstruktori, sledei isto racionalnu, konstruktivnu crtu ranije istorijske arhitekture (De lOrme, De Caux, Rondelet i drugi), stvarali su konstrukcije koje su odgovarale svrsi i materijalu, proizvodili oblike usklaene sa strukturom tih konstrukcija kao prost i logian odraz upotrebljenog materijala. Ovi novi
konstruktivni elementi primenjivani u odlomcima i na eklektikim zgradama - kao na primer krovno tavanski vezai - postaju time nov oblikovni fenomen. Kao rezultat prethodnog industrijskog rada ve se i u samom polutovaru novih gradiva skrivala vea kvalitetna odreenost, koja je uskoro dejstvom konane industrijske obrade - predfabrikata - postala oigledna na ostvarenjima inzenjerske arhitekture i izvesno otkrovenje u estetskom smislu za duhovno oko mnogih naprednih ljudi. Za prouavanje savremene arh. potrebno je slediti razvoj tih inenjerskih graevina i tehnike arhitekture kroz ceo XIXv. i to u onim zemljama u kijma je industrijalizacija stvarno predvodila, kao to je sluaj u Nemakoj, Engleskoj, Francuskoj. Severnoj Americi, i tako pronai one niti koje ih povezuju sa dananjim tenjama savremenog graevinarstva. Taj razvoj predstavlja lanac kontinuiteta, koji je u pogledu korienja eleza i zatim armiranog betona, uprkos eklektikoj arh., dosledniji u Francuskoj nego u Engleskoj, pradomovini industrijalizacije, ili u bilo kojoj drugoj zemlji, to znai da kod Francuza najvie preovladava crta racionalnosti. Istoriari modernog pokreta su se usredsredili na inenjerske konstrukcije XIXv. i ranog XXv., ali je znaajno da mostovi Maillarta nisu arhitektura, a Freysinetovi hangari su jedva arhitektura. Kao inzenjerska reenja, njihovi programi su jednostavni i bez unutranjih suprotnosti kao kod arhitektonskih programa. Sve to se trazi od ovih konstrukcija je da se direktno, bezbedno i jeftino prmosti ponor ili da zatite veliki prostor od kie. Teoretiari modernog pokreta su ignorisali neizbean simboliki znaaj ak i takvih, jednostavnih, utilitarnih konstrukcija, kao i neizbezno korienje onoga to Kolhun naziva tipologijama. Neretko ukraavanje ovih oblika je opravdavano kao odstupanje koje se jo uvek zadralo u arhitekturi, karakteristino za taj period. Ali ukraavanje utilitarnih struktura tipino je za bilo koje vreme. Odbrambeni zidovi srednjovekovnog grada bili su zavravani raznoliko oblikovanim grudobranima, a u njih su ugraivane retoriki ukraavane kapije. Primenjeni ukrasi klasinih konstrukcija industrijske revolucije (koji su, smatramo, pre klasini nego inovativni) predstavljaju jo jedan primer ukraene barake - na primer, vorni limovi kod reetkastih mostova, ili izmenjeni korintski kapiteli kaneliranih stubova od livenog gvoa, ili eklektiki stilizovani ulazi i matoviti parapeti fasada. Mies van der Rohe je, posmatrajui samo lea fabrika Alberta Kahna, razvio svoj minimalni renik elinih I profila koji uokviruju otvore industrijskih objekata. Fasade Kahnovih baraka su skoro uvek skrivale upravne kancelarije, a poto su predstavljale tvorevine ranog Xxv., bile su u gracioznom Art Deco umesto u istorijskom eklektikom stilu. Plastina obrada fasade, karakteristina za ovaj stil, na uvelian nain se suprotstavlja skeletnom karakteru pozadine. INENJERSTVO U ARHITEKTURI Naziv za primenu tehnike i tehnologije u svim podrujima arhitekture: kompoziciji, konstrukciji, tehnologiji, materijalima i dr. IRACIONALIZAM U ARHITEKTURI, IRACIONALNA ARHITEKTURA Naziv za arh. stav, princip ili arh. pokret koji potiskuje realnost jednog arh. plana i stavlja ga ispod iracionalnih metoda projektovanja i gradnje, esto empirijskih modela, senzualistikih i induktivnih. I.a. se ogleda u nerealnosti arh. plana u pogledu upotrebe gra. materijala, konstruktivnog sistema, oblika, boja, znaenja arh. i dr. Ponekad se iracionalizam nalazi unutar postupka arh. stvaranja. Iracionalizam je esto prisutan kod nadrealnih arhitekata, ali i kod arhitekata ekspresionista. Izraziti predstavnici iracionalne arhitekture su: Antonio Gaudi, Ferdinand Cheval, Friedensreich Hundertwasser. IRADIJACIJA Poseban vid optike iluzije jeste problem iradijacije koji je posledica odnosa i uzajamnog dejstva razliito osvetljenih povrina i oblika. Iradijacijaje u stvari glodanje koje svetlost vri po ivicama oblika. To ima za posledicu utisak da su iste vrednosti na tamnoj ili svetloj podlozi prividno razliite,u korist svetlije povrine. Stari, klasini majstori arhitekture i skulpture odlino su poznavali proble iradijacije i vrlo su je veto i znalaki korigovali
posredstvomentazisa stuba ili drugim korektivnim intervencijama koje su primenjivali u svojim realizacijama. IRONIJA U ARHITEKTURI Ironija esto moe da bude orue kojim se suprotstavljaju i kombinuju raznorodne vrednosti u arhitekturi pluralistikog drutva, i kojim se prevazilaze razlike koje izviru izmeu arhitekte i klijenta. Drutveni stalei se retko spajaju, ali ako mogu privremeno da se udrue radi projektovanja i izgradnje vieznano vredne arhitekture zajednice, smisao za paradoks i neto duha i ironije bie potrebno sa svih strana. ISKUSTVO U ARHITEKTURI Predstavlja element istorijskog ili tradicionalnog u arhitekturi, koji je sastavni deo jednog gradjevinskog objekta. Iskustvo moe da bude: tradicionalno, istorijsko, steeno, tehniko, empirijsko. ISOTYPE(engl. International System of Typographic Picture Education, Meunarodnisistemtipografskogslikovnoguenja) Predstavlja sistem kojim se predstavljaju statistike informacije putem ponavljajuih jedininih simbola, a bio je u upotrebi u grafikoj formi da bi se omoguila komparativna statistika razliitih elemenata. I. je formulisao Otto Neurath sa svojim kolegama, ukljuujui Marie Reidemeister, na Bekom Drutvenom i Privrednom Muzeju (Gesellschafts und Wirtschaftsmuseum) 1925.g.i nazvan je bekim metodom slikovite statistike (Wiener Methode der Bildstatistik). Kao pojam i., pojavljuje se 1935.g. nakon to se grupa preselila u Hague. Koncept transformisanja ideja i informacija u vizuelne forme, iji je prethodnik bio isotype, predstavljao je vaznu prekretnicu u ulozi grafikog dizajnera. ISTORIARI ARHITEKTURE Naziv za naunu disciplinu istorije, posebno istoriju umetnosti, u oblasti istorije i teorije arhitekture, koja se bavi prouavanjem, analizom i obradom podataka na polju istorijskog razvoja arh. I.a se prvenstveno bave: optim istorijskim i drutvenim miljeom unutar kojeg je nastala arh. odreenog perioda, stilskim karakteristikama arh. odreenog perioda, konstruktivnim karakteristikama perioda, umetnikim karakteristikama arh., funkcionalnim i upotrebnim karakteristikama, tipolokim karakteristikama i tipovima, pojedinim arh, spomenicima, detaljima odreenih arh. stilova i arh. spomenika, pisanim podacima koji opisuju odreene arh. spomenike, merama i dimenzijama, proporcijama i harmonijskim sistemima i dr. ISTORICISTIKA ARHITEKTURA (engl. historicist architecture) Arhitektura koja je nastala na osnovama i elementima istorijskog karaktera, koji utiu na nju. Arhitektura Starog rima moe se u celosti smatrati istoricistikom, jer je zasnovana na arh. odrednicama i redovima arh. antike Grke, ije je elemente obilato koristila, zasnovavi na njima sopstveni stil. Arhitektura renesanse se na istovetan nain moe smatrati i.a., zasnovanom na redovima rim. arh. ak i mnogi kasniji arh. stilovi predstavljaju i.a., koju esto nazivaju istorijskom regresijom, kao to su na pr. arapska sela Frank Lloyd Wrighta, neo gotski radovi Minoru Yamasakija i Paul Rudolpha i Neo-Liberty Gabettija i Figinija. Delimino i.a. pronalazimo na MIT radovima Eero Saarinena, koje je Bruno Zevi identifikovao kao moralnu krizu u Saarinenovom neo-klasikom idealu. ISTORIJSKI SIMBOLIZAM U MODERNOJ ARHITEKTURI Arhitekti su stvarali a kritiari iznalazili forme moderne arhitekture uglavnom sa stanovita njihovih opaajnih kvaliteta a na raun simbolikih znaenja izvedenih asocijacijama, U meri u kojoj modernisti uvaavaju sisteme simbola koji ispunjavaju nau sredinu, oni naee govore o banalizaciji simbola. Iako su ih moderni arhitekti uglavnom zaboravili, postoje istorijske pretee simbolizma u arh., a kompleksnosti ikonografije i dalje ine osnovni predmet izuavanja istorije umetnosti. Rani moderni arhitekti su prezirali podseanja u arhitekturi. Odbacivali su eklekticizam i stil kao elemente arhitekture, kao i svaki istoricizam koji bi umanjio prevlast revolucionarnog nad evolutivnim karakterom njihove arhitekture, zasnovane gotovo iskljuivo na tehnologiji. Druga generacija modernih arhitekata priznavala je samo osnovne injenice istorije, kako
ih je izdvojio Sigfried Giedion, koji je istorijsku zgradu i trg apstrahovao kao istu formu i prostor na svetlu. Obuzetost ovih arhitekata prostorom kao osnovnim arhitektonskim kvalitetom dovela ih je do toga da Itaju zgrade kao forme, trgove kao prostor, a grafiku i skulpturu kao boju, teksturu i razmeru. Sklop je postao apstraktan izraz u arhitekturi u deceniji apstraktnog ekspresionizma u slikarstvu. Ikonografske forme i viesmislosti srednjovekovne i renesansne arhitekture svedene su na polihromnu teksturu u sluzbi prostora; simbolike sloenosti maniristike arhitekture cenjene su zbog svojih formalnih sloenosti protivrenosti; neoklasicistika arh. je cenjena ne zbpg romantike primene asocijacija, ve zbog formalne jednostavnosti. Arhitektima su se dopadala lra eleznikih stanica XIXv.- bukvalno barake, dok su im lica tolerisali kao beznaajna, iako zabavna udaljavanja od istorijskog eklekticizma. Sisteme simbola koje su razlikovali komercijalni umetnici centara metropola a koji ine simboliku sredinu prigraa, nisu priznavali. ISTORIJSKO NASLEDJE Naziv za kulturno, optecivilizacijsko nasledje koje nam je ostalo iz svih prethodnih perioda ljudske civilizacije. Arhitektonsko istorijsko nasledje predstavlja nasledje arhitektonskih objekata i drugih gradjevina koji su ostali iz perioda prethodnih kultura i civilizacija. Svaka civilizacija ostavila je za sobom arhitektonsko nasledje. Prouavanjem i analizom ovog nasledja bavi se istorija arhitekture. ISTRAIVANJE TRITA (engl. market research) Predstavlja deo orua tehnika koje stoje na raspolaganju savremenom poslovanju. Predstavlja skup i analizu podataka koji se odnose na jedno trite, poev od uzorka individuiteta ili grupa trita koje se nalaze u odnosu prema odreenim proizvodima na tritu. Ovi podaci odnose se na: karakteristike poytroaa, njihovo ponaanje, stavove, miljenja, profwsije, zatim na ekonomsku mo trita, stepen potronje, organizacije i promena. I.t. ukljuuje sve forme marketinga i socijalnih istraivanja, kao to su potroake i industrijske analize i prikazi, psiholoka istrazivanja, opservacijske i panel studije. IVICE, GRANICE Ivice su oni linearni elementi koje posmatra ne koristi, pa ak ni ne smatra kao putanje. One razgraniavaju razliite faze i predstavljaju prekide u kontinuitetu; to su: obale, elezniki useci, granice izgradnje, pregradni ili ogradni zidovi. Granice su pre pobone reference nego koordinatne ose. Takve ivice mogu biti i barijere, kroz koje se tee ili lake prolazi, koje okruuju region i odvajaju ga od susednih krajeva, a mogu biti i avovi, dakle linije po kojima se susedni regioni dodiruju i povezuju. Ivini elementi - premda ne moraju biti tako dominantni kao putanje, ipak su za mnoge ljude znaajni organizujui faktori, naroito u svojoj ulozi odravanja na skupini uoptenih urbanih povrina, kao na primer kod gradova iokruenih vodom ili zidovima. IZBOR MATERIJALA GRADNJE Predstavlja opredeljenje za odredjene materijale za gradnju, medju kojima su: opeka i opekarski proizvodi, armirani beton, prednapregnuti beton, elik, drvo, plastine mase, sendvi konstrukcije i dr. IZBOR POSTUPAKA GRADNJE Predstavlja opredeljenje za jedan od sledeih naina gradnje: monolitno gradjenje, klasino gradjenje, gradjenje kliznom oplatom, montano gradjenje, specijalni tehnoloki procesi gradnje, specijalne montane metode. IZBOR SISTEMA GRADNJE Predstavlja opredeljenje za jedan od moguih sistema gradnje: skeletni sistem, panelni sistem, povrinski sistem, prostorni elijasti sistem. IZBOR TEHNIKOG SISTEMA GRADNJE Na izbor tehnikog sistema gradnje utiu: socioloki podaci, arhitektonske karakteristike, tehnoloke karakteristike, tehniki aspekti sistema, struktura radnih uinaka, ekonomski podaci. IZBOR TEHNOLOGIJE GRADJENJA Predstavlja opredeljenje za jednu od dostupnih tehnologija gradjenja i ukljuuje: postupke gradnje, sisteme gradnje, delimine postupke gradnje, materijale gradnje. IZGRAENAPOVRINA (Arh.). Povrina gradskog terena ili jedne graevinske parcele,
koja je zauzeta horizontalnim gabaritom ozidane zgrade. Ova je povrina propisima utvrena, za odreene vrste zgrada i za datu lokaciju. IZGRAENAPOVRINAIUKUPNARAZVIJENAPOVRINASTAMBENIHZGRADA Izgrae nu stambenu povrinu ini zbir povrina gabarita prizemlja svih stambenih zgrada u podruju ili kompleksu, raunajui spoljne konture zidova zajedno sa izgraenim aneksima. Ukupnurazvijenupovrinu stambenih zgrada ini zbir povrina svih etaa stambenih zgrada, obraunatih po spoljnim ivinim zidovima. Radi izraunavanja stanovnika, ili broja postelja kod bruto razvijenih graevinskih povrina svih etaa stambenih zgrada i odreivanje ukupnog zbira u objektima, treba pretpostaviti sledee bruto graevinske povrine po stanovniku u jednoj etai: u isto stambenim podrujima po stanovniku 20kvm, u meovitim podrujima po stanovniku 24kvm. IZGRAENASREDINA Samim nazivom izgraenasredinaukazuje se na specifinija delovanja i potrebe ovakvih okruja. Dejstvovanje urbane sredine moemo pokazati, osmatranjem svakodnevnice, no ovde ee ukazujemo na izrazitu jednosmernost jer se u namerama ne pokazuje obostrano dejstvovanje organizacija: od urbane sredine ka posebnim organizacijama i obrnuto. Ta jednosmernost se ogleda u odreivanju nekih izrazito - po formi - sredstava veze, ali koja su po karakteru daleko od organizacije, od njenih potreba ili nekih njenih poeljnih odnosa koje ona ostvaruje u doticanju i odnosima sa svim vrstama izgraene celine. Tako na primer izjednaavanje venaca u jednoj ulici ne donosi u odnose starih i novih organizacije kvalitete koji definiu te spojeve. Time je samo uinjen formalno pokuaj da se ove organizacije - samo u jednom vidu - i to pojavne u odnosu na esto i zamiljena, stajalita, srede. Problem dogaaja - kretanja odreuje se u svakoj od predvienih jedinica, skupova. Mogue ga je posmatrati na svim nivoima izgraene sredine. Tako i u okviru jedinice radnog mesta ve poznatim zoniranjem kretanja ili u gradskom tkivu, gde niz povezanih dogaaja uz njegovo takoe zoniranje, zadovoljava i organizuje potrebe odnosno interese postojeeg ili planiranog kolektiva. Sve utvrene potrebe i interesi u istraivanoj sredini obrazuju nae obavetenje o dogaajima u ovoj sredini, a iz ega se obrazuju zakljuci o potrebama i vrstama organizacija - tj. sadrzine i oblika prostora. IZGRADJENATERITORIJA U urbanizmu, teritorija koja je pokrivena saobraajnom i drugom infrastrukturom i na kojoj se nalaze objekti za ivot i rad ljudi. U antikom Rimu, izgradjena teritorija se nalazila u okviru kastruma (castrum) ili unutar gradova (civitas). U srednjem veku, izgradjena teritorija se nalazi u okviru gradskih zidova. U savremenom urbanizmu, pojam izgradjene teritorije izjednauje se sa pojmom urbanizovaneteritorije, to predstavlja jednu teritoriju gue ili redje pokrivenu urbanom strukturom. IZGRADJENOST ZEMLJITA, GUSTINA IZGRADJENOSTI Naziv za odnos povrine zemljita koji je izgradjen, odnosno koji je prekriven objektima i povrine raspoloivog zemljita na jednom definisanom urbanom podruju (gradu). IZGRADNJA, OTVORENI SISTEM IZGRADNJE (Arh.). Nain izgradnje graevinskih blokova slobodnim zgradama postavljenim na meusobnom odstojanju koje dozvoljava pravilno osunavanje i provetravanje. Ovaj sistem izgradnje ima mnoge urganistike, socijalne i higijenske prednosti i daje malu gustinu naseljenosti. IZOLACIJA OD ZVUKA Sredstva kojima se postizava da se zvuk koji nastaje sa jedne strane pregrade, prenosi na drugu sa smanjenom jainom. U pitanju su zvuci koji se prenose vazduhom i zvuci koji nastaju vibracijom same pregrade. Za prve, pogodni su materijali gusti sa malo pora, za druge, pregrade od mekog materijala sa malom teinom. Najefikasnije su pregrade iz dva ili vie razliitih slojeva. IZOLACIJA PROTIV VATRE (Zgr.). Od vatre se zatiuju konstruktivni elementi od drveta i od gvoa; prvi zato to je drvo lako zapaljivo, drugi zato to gvoe na temperaturama
poara omeka i gubi svoju nosivost. Upaljivost drveta se smanjuje glatkim rendisanjem, premazivanjem vodenim staklom, impregnisanjem rastvorima soli koje oteavaju upaljivost, oblaganjem krenim malterom na pletivu od trske ili od gvozdene ice, oblaganjem ploama od azbesta ili sl. Gvoe se zatiuje od poara oblogama od opeka, klinkera, ili, najbolje, slojem betona ili arm. betona 35 cm debljine. IZOLACIJA PROTIV VLAGE Slojevi od nekog za vodu neprobojnog materijala, koji treba da spree irenje podzemne vlage; horizontalne izolacije, poloene preko debljine zida i ispod podova, imaju da spree penjanje zida i ispod podova, imaju da spree penjanje vlage; vertikalna izolacija zatiuju zidove od prodiranja vlage sa strane. Sva su ova sredstva uglavnom od bitumena, kao asfalt, bitumenska hartija i juta, rastvori i emulzije. IZOLACIJA, ZATITA (Konst.). (1) Zatita konstrukcija i konstruktivnih elemenata od vlage i vode materijama nepropustljivim za vodu, kao to su: bitumen, katran, lepenke od asfalta i katrana, tkiva od jute natopljena bitumenom, listovi od metala (olova, bakra i aluminijuma), itd. (2) Zatita protiv toplote toplotna izolacija zgrada i cevovoda loim provodnicima toplote, kao to su: kudelja, kuina, masa od plute itd. (3) Zvuna izolacija. IZOLACIONIZAM U ARHITEKTURI Naziv za izdvajanje stilskih osobenosti i karaktera jednog specifinog tipa arh. unutar zatvorenog sistema, koji ne prima uticaje spolja, niti se razvija iznutra. Izolacionizam nastaje u specifinim uslovima drutvenog izolacionizma, kada je jedna zajednica zatvorena unutar svog prostorno i kulturno izdvojenog sistema koji ne ostvaruje gotovo nikakve kontakte sa spoljanjou. Snane elemente izolacionizma pronalazimo u Staroj Grkoj, na primeru Sparte, a u Latinskoj Americi, izolacionistiki primer predstavlja Machu Picchu, grad Inka, ije postojanje nije bilo poznato sve do 1912.g., kada ga je pronaao ameriki istraiva Hiram Bingham. Grad lei na litici visoko iznad reke Uramba i datira iz oko 1.500.g. Grad je bio nepoznat pancima, koji su unitili kulturu civilizacije Anda. IZOMETRIJA (nem. Isometrie) Aksonometrijski prikaz jednog objekta, bez skraenja, tako da na pr. jedinstvena forma kocke, prima estougaoni izgled. V. Projekcija, Izometrijska aksonometrija. IZOMETRIJSKA AKSONOMETRIJA (nem. Isometrische Axonometrie) Projekcija nekog tela, na primer kocke, na ravan projekcije koja je upravna na pravac srednje dijagonale kocke. Kod izometrijske aksonometrije jedino vertikalne ivice su predstavljene bez skraenja, dok su horizontalne ivice date pod jednakim uglovima zakoenja u odnosu na vertikale, sa istim skraenjem. Izometrijska aksonometrija prikazuje simetrino posmatrano geometrijsko telo sa njegove ivine strane. IZOMETRIJSKA PROJEKCIJA (engl. isometric projection, ital. isometrico proiezione) U arhitekturi, geometrijski crte koji pokazuje neku graevinu u tri dimenzije. Plan je postavljen tako da su horizontalne linije objekta koji se prikazuje postavljene pod meusobno istim uglom u odnosu na horizontalu crtea (obino 300), dok su vertikalne linije ostale vertikalne i to u odreenoj razmeri crtea. Ovo daje mnogo realistiniji efekat od aksonometrijske projekcije, mada su krive linije i dijagonale predstavljene laznim duzinama. IZOTOPIJA (gr.) Predstavlja naziv za jedno mesto (topos) i ono to ga okruuje: susedstvo, neposredna okolina, to jest ono to ini isto mesto. Ako postoji drugde neko homologno ili analogno mesto ono ulazi u izotopiju. Izotopija se odreuje kao celina koja vrvi od semantikih kategorija i koja omoguava jednolino itanje prie, kakvo proizlazi iz deliminih itanja izraza posle reavanja njihove dvoznanosti, budui da je samo ovo reavanje rukovoeno traenjem jedinstvenog itanja (Greimas). Pojam je dakle vezan za jedno itanje urbanog prostora (i vremena upisanog u ovaj prostor). Ovaj prostor, vie ili manje itljiv u slici i na planovima grada, moe se itati na
vie naina. On podstie vie leksikih jedinica, vie tipova govora, kao to navodi na vie puteva. Izraz izotopija i njen korelat heterotopija oznaavaju da je potrebno okupiti, postavljajui ih, mnotvo govora i leksikih jedinica. Meu govorima koji mogu otvoriti puteve, zabeleimo oblike, funkcije, urbane strukture. Opisizotopija i heterotopija ii e, dakle, zajedno sa analizom dela i situacija tih subjekata i njihovim odnosom sa subjektima koji naseljavaju urbani prostor. IZRAAJNI PROSTOR, UMETNIKI PROSTOR, ESTETSKI PROSTOR Izrazajni prostor trazi apstraktniju konstrukciju da bi bio opisan, dakle, takvu konstrukciju prostora, koja sistematizuje mogue osobine ekspresivnih (izrazajnih) prostora. Mogli bismo to nazvati i estetskim prostorom. Stvaranje i.p. je oduvek spadalo u oblast delovanja specijalizovanih osoba, dakle graditelja, arhitekata i planera, dok su estetski prostor prouavali teoretiari arhitekture i filozofi. Izrazajni i estetski prostor predstavljaju teoretske osnove arhitektonskog prostora. U izvesnom smislu, svaki ovek, koji bira mesto u svojoj okolini da bi se tamo nastanio i ziveo, jeste kreator izraajnog prostora. On pridaje svojoj zivotnoj sredini odreeni smisao, asimilujui je svojim potrebama i ciljevima, uz istovremeno prilagoavanje sebe uslovima, koje mu ta okolina prua. IZRAAVANJE ARHITEKTONSKE UMETNOSTI Upoznavanje i prouavanje arhitekture zahteva poznavanje naina izraavanja arhitektonske umetnosti. Re je o poznavanju materijalnih oblika pomou kojih su kroz stolea narodi izraavali svoje arhitektonskekoncepcije. Poznato je da je arh. umetnost prostora: svako arhitektonsko delo je umetnika zamisao izraena u prostoru stvarnom konstrukcijom. Arhitekta ne moe svoju umetniku zamisao da ostvari bez obzira na materijalna sredstva - gradivo i konstrukciju, i u svome umetnikom stvaranju uvek mora imati u vidu krajnji cilj, objekat koji zamilja, pa da pomiri principe svoje umetnike zamisli sa matematskim naelima konstrukcije, ijim posredovanjem jedino i moe da da izraza toj umetnikoj zamisli. Konstrukcija ovako odevena umetnikom odeom stvara arhitektonske oblike. Jasno je, ukoliko je sama konstrukcija na viem stupnju vetine, utoliko su ti arhitektonski oblici savreniji. Izraavanje arhitektonske umetnosti preko objekta u prostoru, prikazano je, kroz sve epohe razvoja,a posebno u Starom veku, manje li vie sloenim geometrijskim telima. U svojoj optoj zamisli ono podrazumeva tri osnovna dela: osnovu, na kojoj objekat poiva (postolje ili temelj), zatim glavni deo objekta, koji se uzdie nad osnovom i najzad zavretak objekta, njegov pokriva (tavanica i krov). U svome dugom razvoju ovi pojedini delovi arhitektonskog objekta, dobijaju razliite oblike koji su zavisili, kako od raspoloivog gradiva, tako i od vetine konstrukcije i alata, i, najzad, od same umetnike zamisli. Osnova je pretrpela najmanje promena: na stenovitom tlu ona podrazumeva samo nivelisanje terena grubim, lomljenim kamenom. U ravnicama i plavnim terenima postolje je u obliku uzdignutih terasa, esto ogromnih razmera, kao u Mesopotamiji. Meutim, glavni deo objekta i njegov zavrrtak pruaju nam bogatu riznicu umetnikih koncepcija. Vertikalni deo objekta iznad temelja pojavljuje se na dva naIna: sa punim masama - zidovima - koji podupiru tavanicu, ili sa slobodnim podupiraima, stupcima i stubovima na mesto punih zidova. Ova dva naina stvorila su trei koji je najei: kombinacija zidova i stubova. Nesumnjivo je da su ove dve osnovne konstrukcije moraleu najstarijim periodima oveanstva da dou na misao oveku, ali je naroito interesantno kako je ovek ovu jednostavnu konstrukciju razvijao i kakve joj je oblike davao kroz stolea svoje arhitektonske delatnosti. Osnovna naela arh. stvorena su uglavnom iz ta dva konstruktivna elementa:m zida i stuba. Njihov razvoj u pogledu konstrukcije i umetnosti, njihov meusobni odnos, izraavaju kroz vekove razliite arh. i arhitektonske stilove koji se postepeno usavravaju u obliku elemenata, u obradi i optoj harmoniji.
Nije dokazano da je u prapoetku arhitektonskog stvaranja stub igrao ma kakvu znaajnu ulogu; tavanica, obino drvena, leala je preko zidova. Ali, od onog momenta kada je ovek zaeleo da stvori vei zatvoren prostor, a jedinstven, on je morao upotrebiti stub, i tada se pojavljuju dvorane u kojima stubovi podupiru tavanicu. Od primitivnog stuba koji je bio samo konstruktivan element za podupiranje tavanice, razvija se umetniki obraen, ukraen stub. Zavretak ili pokriva arhitektonskog objekta, u svojoj najprimitivnijoj formi, verovatno je bio izraen od drveta. Meutim, kada je ovek traio postojanije i lepe gradivo za svoje monumentalne objekte on je prihvato kamen: prve konstrukcije kamene tavanice bile su po ugledu na drvene - veliki monoliti kamenih greda poreanih jedna uz drugu. Kada je kamen postao glavno gradivo u monumentalnoj arh., kada je vetina njegove obrade dostigla izvestan stepen savrenstva, arh. jo veoma starih civilizacija pokuava da sa malim kamenim blokovima zameni monolitnu gredu i da pokriva itave prostorije. Pojavljuju se tada luci isvodovi. Ova dva naina pokrivanja prostora stvorila su dva razliita sistema: pravolinijski ili arhitravni i luni. Mada je i luni sistem poznat jo u najstarijim epohama, arhitravni je ipak mnogo vie primenjivan i njega je grka arh. dovela do znaajne konstruktivne i estetske savrenosti. Pravi luni sistem sa zrakastim spojnicama tesanika usavrila je, meutim, tek rimska arh. i ostavila nam takve konstrukcije kojima se i danas neosporno moramo diviti. IZRAZITI PROSTOR (nem. Der gestimmte Raum) Naziv za prostor koji je odreen afektivnom identifikacijom. I.p. ima promenljivu prirodu, kao to je na pr. promenljivi karakter ume kao prirodnog prostora, koju oseamo kao zatvorenu, ali istovremeno i kao otvorenu; nadalje, drukije je oseamo nou, a ona se menja pod uticajem klime i godinjih doba. IZVODJAKI PROJEKT Arhitektonsko gradjevinski projekt jednog objekta, uradjen detaljno, da je prema njemu mogue izvodjenje tog objekta. Izvodjaki projekt jednog arhitektonskog objekta sadri: program objekta, situaciju, sve osnove, preseke i fasade, statiki proraun, gradjevinske detalje, gradjevinsku fiziku, projekt zatite na radu, projekt elektroinstalacija niske i visoke struje, projekt vodovoda i kanalizacije, projekt grejanja i klimatizaije. Izvodjaki projekt sadri projekt geomehanikih ispitivanja tla i po potrebi, detalje enterijera. U zavisnosti od veliine objekta i detaljnosti koja je potrebna za izvodjenje, izvodjaki projekt se radi u razliitim razmerama: 1:100, 1:50 i manjim. JAPANSKA KUA, UOBIAJENA PRAKSA GRAEVINSKIH MERA U JAPANU Prema arhitektu Hinderu,japanski tesar upotrebljava za dobre i solidne kue po pravilu, stupce kvadratnog preseka, jedinstvene debljine od 4 suna = 12,12 cm. Duina hasure je prema tome: 1 ken 4 sun, odnosno 1,818 m 0,1212 m = 1,6968 = okruglo 1,70. irina je jednaka polovini duine = 85 cm. Najmanja je soba od 2 hasure. Povrina takve sobe je potpuno pokrivena normalnim hasurama od 85 x 170 cm. JAPANSKE GRAEVINSKE MERE I GEOMETRIJA Nizovi prepolavljanja predstavljaju uopte elementarnu osnovicu japanskog graevinarstva, a naroito pri graenju kua. Tako se i objanjava prednost koja se daje brojevima 2, 4, 8 i 16. Pored toga pojavljuje se i broj 6, a naroito brojevi 10 i 5. Srazmere zlatnog preseka izgleda da nisu bili poznati starim Japancima. Svakako za njih nema nikakve oznake u japanskom jeziku. Uza sve to ima u japanskim graevinama esto proporcija zlatnog preseka U jednoj sam knjizi ak naao proporcionisanje konzole grede po zlatnom preseku, sa ucrtanom triangulacijom. Na temelju raspoloivih podataka nije se, meutim, moglo utvrditi, radi li se o novijem traenju kljua starih proporcija ili o staroj predaji. Opte uzeto, Japancima, kao i Kinezima, nije bila poznata upotreba geometrijskih likova za proporcionisanje graevina. S druge strane govori obilje ronica i greda, naroito kod estih osmougaonih graevina, u
prilog tanom poznavanju geometrijskih reenja. JAPANSKE GRAEVINSKE MERE ZA KUE Kao osnovna mera za odreivanje mesta zidova i stubova danas je opte usvojen ken = 6 kane aku, koji emo dalje ukratko zvati ken i aku. Japanska je kua skoro redovno graena od drvenih stubova. Izmeu njih su lake ispune, prozori i naroito pomina vrata. Razmak meu stubovima ili meu zidovima od stubova u gornjem smislu uvek znai razmak meu njihovim osima. Razmak osi je stalno 1 ken ili 1 kena, a ree 1,5 kena. Pa i razmak sredina zidova veih prostorija odreuju u kenima. Manja deljenja, kao ken/2, vrlo su retka u glavnim prostorijama. JAPANSKE STAMBENE KUE MERE Tano odmeravanje kua vri se u Japanu prema japanskoj jedinici ken (= hvat, rairene ruke). Ken se deli u aku (stope), sun (palce), i bu (linije). Mere su: 1 ri = 3890,88 m = 36 cho = 216 ken, 1 cho = 108,08 m = 60 ken, 1 ken = 1,818 m = 6 kane-aku, 1 kane-aku = 0,303 m = 10 sun, 1 sun = 0,0303 m = 10 bu, 1 bu = 0,00303 m = 10 rin, 1 rin = 0, 000303 m ili 0,303 m. Ovo stupnjevanje japanske stope, kane aku, prema gore je prilino nepravilno i polazi od 6 na 6 x 10, pa na 62. Bitno stupnjevanje, ono na nie, je meutim isto dimenzionalno. Japanska stopa = 30,03 cm, osnovna mera za decimalno deljenje na nie, vrlo je slina starim evropskim stopama, a naroito engleskoj stopi. Osim kane aku postoji u Japanu kujir aku = 37.875 cm, koji se prema kane aku odnosi kao 5:4. Jedan ken od 6 kujir aku ima prema tome 2,2725 m. JAPANSKI SISTEM MERA Naziv za duzinski merni sistem koji je nastao i koji je razvijen u Japanu. Ovaj merni sistem je zasnovan na antropometrijskom modelu mera zasnovanom na veliinama: ken ili rastegljaj 1,818m, kane ili aku ili stopa, 30,30cm , sun, palac 3,03cm i bu (linija) koji iznosi 1/10 sun. JARDINIER INGENIEUR (franc. vrtlar - inenjer) Francuski naziv iz za vrtlara - inzenjera, naroito u upotrebi tokom perioda XIXv. u Francuskoj. Nasuprot imenu, j.i. su bili konstruktori i graditelji puteva i mostova. To su pre svega bila tehniki obrazovana lica, koja su posedovala sentiment za umetnost. Najpoznatiji j.i. bio je Jean Alphanda, koge je pronaao Hausmann u Bordou i doveo u Pariz, gde je preobrazio stare parkove i osnovao nove: Bulonjsku umu, umu u Vincennesu, Champs-Elysees, park Monceau, Buttes Chaumont i park Montsouris. JARDINIER PAYSAGISTE (franc. vrtlar - pejzaista) Francuski naziv, naroito u upotrebi u XIXv. za vrtlara - pejzaistu, koji je poput arhitekte ili urbaniste, predstavljao strunu osobu koja je projektovala prvenstveno vrtove, poev od perioda kasnog baroka, a kasnije je to bila osoba koja je izraivala urbanistike planove grada. JAVNI PROSTORI Predstavljaju gradske otvorene ili zatvorene prostore koji su namenjeni javnoj upotrebi svih graana. Prve j.p. pronalazimo unutar planova ant. gr. gradova, iz kojih je razvijena forma gradskog trga, koji e igrati znaajnu ulogu u razvoju grada. Vrhunac urbanistike obrade, j.p. dostiu u periodu renesanse i baroka, kada su projektovani i graeni sa detaljnou i panjom poput enterijera graevina. Dananji j.p. predstavljaju prostore komercijalnog karaktera isto kao i prostore gradskih parkova, oaza zekenila savremenih metropola. JAVNI VRTOVI Pojam se vezuje za gradske vrtove koji su podizani i predavani na uzivanje i korienje stanovnicima grada. Smatra se da su prvi javni vrtovi nastali u XVII veku, pre svega ua Francuskoj. Pretvaranje nekadanjih privatnih vrtova plemstva i manastira u javne parkove i etalita, poeto u XVII v., tokom XVIIIv. se proirilo kao pokret, podizanjem etalita i parkova na prostorima poruenih gradskih utvrenja i zasipanja rovova. Prvi vrt zasaen i ureen za graanstvo Pariza bio je Botaniki vrt (Jardin Royale Plantes), na periferiji grada. Takav vrt postojao je pre toga, od 1599.g. u Monpeljeu. Veliki, pravilno
komponovan vrt uz Luksemburki dvorac, koji je podizan i ureivan od 1615. do 1620.g., bio je tokom XVII i XVIIIv. povremeno otvaran za graane, pa zatvaran, dok nije, za vreme revolucije konano pretvoren u javni, Luksemburki park. U Francuskoj i kada grad ostaje utvren, stvarana su etalita na starim, zaputenim nasipima i grudobranima. Pokret za iskoriavanjem brisanih polja, izmeu tvrava i naselja, za podizanje etalita i parkova iri se po Francuskoj tokom XVIIIv. JAVNO U ARHITEKTURI Predstavlja domen arh., prostor koji je otvoren prema javnosti putem javne upotrebe ili predstavlja javno koristan prostor. Javno u arh. moemo da posmatramo u sferama: javnog saobraaja, javnih trgova, parkova, pa sve do javnih zatvorenih prostora: muzeja, galerija, botanikih bata i sl. Javno u arh. takoe moemo da pronaemo u objektima mikrourbanizma: javni asovnici, javne esme, fontane, javna rasveta i dr. JEDINICA SUSEDSTVA, MIKROZAJEDNICA U stambenoj arhitekturi i urbanizmu, pojam se odnosi na mikrourbano podruje neposredne okoline jedne ili manjeg broja individualnih stambenih objekata. Jedinicu susedstva ine dve ili nekoliko stambenih kua sa pripadajuim terenom okolo njih. Kue su orijentisane prema unutranjem trgu, dvoritu ili pjaceti. Jedinica susedstva sadri zajedniki prilazni put, garae i zelene povrine. Jedinica susedstva je osnovna urbanistika jedinica komponovanja individualnih stambenih objekata. ira zajednica u odnosu na jedinicu susedstva je ulica, blok ili etvrt grada. JEDINSTVENOST I KONTINUITET PROSTORA Prema Patrizzi-ju, re je o prvoj meu svim prirodnim stvarnostima, i jasno je da je i nauka u kontinuumu i nauka o diskretnom prevazilazi materiju (...), jasno je da je kontinuum po svojoj prirodi pre svake podeke: njegova podela i presecanje, koje nasilno vri ovekova misao, dovodi do stvaranja broja. Giordano Bruno u dijalozima De Linfinito, universo e mondi predstavlja: Ne treba, dakle, istraivati da li se van neba nalazi mesto, praznina ili vreme; jer jedno je opte mesto, nepregledni prostor koji slobodno moemo zvati prazninom (vacuo); i u njemu su bezbrojne i beskrajne planete, kakva je ova na kojoj zivimo mi. Ovakav prostor nazivamo beskrajem, jer nema razuma, mogunosti, ula ili prirode koji treba da ga definiu...Jer mi imamo nebo u kojem svoje odgovarajue prostore, predele, razdaljine imaju svetovi; i ono se iri svuda, prodire u sve i sadri, granii se i nastavlja se na sve, ne ostavljajui nikakve praznine. Ove stranice su ispisane u poslednjim decenijama XVIv.; ali otkria koja one sadre postaju delotvorna u umetnosti, preko veza koje je teko sagledati. Tek mnogo godina kasnije, savremena arh. u osvajanjima naturalizma potinjena ideologiji protivreformacije, usredsreuje svoja istraivanja na dva suprotna pola: na maniristiko razgraivanje klasinog poretka i na funkcionalno traganje vezano za vanumetnike ciljeve, koje koristi arhitektonski jezik majstora s poetka Xxv. Oseanje jedinstva prostora, organinosti predstave, postignuto uzimanjem prostora za osnovni parametar, otkrie je koje su pripremila istrazivanja manirista, ali koje su konkretizovala tek majstori iz generacije 1590.g. JEDNONAMENSKA POVRINA Pojam jednonamenske i vienamenske povrine uvodimo radi iskazivanja pravog znaaja moguih jedinica u dispoziciji, kao i njihovih promenljivosti. V. Vienamenske povrine. JEDNOSTAVNI SISTEMI Predstavljaju sa gledita strukture, oni sistemi koji se sastoje iz malog broja elemenata meu kojima postoje jedinstveni odnosi. Oni imaju mali broj moguih stanja a elementi ine jedinstvene sprege. Odredba njihovog ponaanja ima jednoznanu vrednost i lako se matematiki izraavaju. JEZGRO ZGRADE U konstruktivnom smislu, predstavlja centralni prostor osnove visokog objekta koji ima za svrhu konstruktivno ukruenje i ukruenje objekta u sluaju pojave seizmikih sila. Jezgra se projektuju kod visokih zgrada, posebno kod solitera i sadre:
stepenite i liftovsko jezgro. Jezgro zgrade moe da bude kvadratne osnove ili krune, odnosno, trougaone, vieugaone i sl., ali je najee pravilnog, simetrinog geometrijskog oblika. JOINT VENTURE (engl. zajedniki posao, zajedniki poduhvat) Engleski pojam, koji je uao u optu upotrebu kod medjunarodnih ugovora na polju gradjevinarstva. Predstavlja ugovor, sporazum dve strane o zajednikom poslu na izgradnji nekog objekta. Zajedniko ulaganje se realizuje u oblasti finansija, upotrebe zajednike radne snage, materijala, pa sve do zajednike eksploatacije jednog gradjevinskog objekta. JUKSTAPOZICIJA (nl. juxtapositio, engl. juxtaposition) Naziv za poloaj jedne stvari pored druge. Stavljanje (ili: metanje) jednog pored drugog, granienje s neim, slaganje spolja, dodavanje. JUNK ARCHITECTURE, DANK ARHITEKTURA (engl. junk otpad, starudija) Pojam nastao i najee je u upotrebi u SAD, a oznaava arhitekturu koja je nastala upotrebom otpadnog materijala: flaa, lima, automobilskih felni i sl. Postoje arhitektonska remek dela izvedena od otpadnih materijala. Za zaetnika junk architecture smatra se francuski potar Ferdinand Cheval, koji je tokom niza godina, vraajui se kui s posla, uz put, pronalazio kamenje i druge materijale pogodne za gradnju i ugradjivao ih u svoju palatu. Pojam se takodje koristi da bi se neki arhitektonski objekat predstavio loim, neukim, nepodesnim. JUST IN TIME (engl. upravo na vreme) Pojam koji se koristi da bi opisao sistem proizvodnje i distribucije kod kojeg se proizvodi isporuuju po narudbini radije nego da se dre u stoku. Ovakav sistem zahteva mnogo veu fleksibilnost u terminima radne snage i proizvodne tehnologije, jer kontinuitet proizvodne linije nije osiguran. J.i.t. proizvodnja predstavlja rezultat kompjuterizovane proizvodnje (Computer aided manifacture), koja je potpomognuta sofisticiranim informacijsim tehnolokim sistemom. Podaci koji se odnose na potranju odreenog proizvoda se efikasno unose u sistem, koji biva kompjuterski prilagoen svakom pojedinanom zahtevu naruioca. Ovaj sisitem je naroito razvijen poslednjih godina XXv., da bi proizvoai odgovorili na potrebe visoko konkurentnog svetskog trzita, uz istovremeno smanjenje trokova proizvodnje (zbog zadrzavanja proizvoda na stoku). J.i.t. sistem se razvijao uporedo saserijskom proizvodnjom i drugim aspektima industrije koji su prerasli okvire fordizma. Unutar procesa proizvodnje po principu j.i.t. gotovo redovno se koristi kompjuterska tehnologija, ali ona takoe moe da bude upotpunjena elementima nisko tehnoloke proizvodnje, kao na primer kod high technology cottage industry. KANCELARIJSKI SISTEMI Osnovni sistemi kompozicije prostora administrativnih objekata su: zatvoreni kancelarijski sistem, otvoreni sistem kancelarija, pejsani sistem, sistem boksova, sistem administrativne hale i dr. Zatvoreni sistem predstavlja nizove izdvojenih kancelarijskih prostorija koje su postavljene du koridora ili galerija. Otvoreni sistem predstavlja niz kancelarija medjusobno povezanih, sa istovremenom vizuelnom i drugom vezom prema koridoru. Pejsani sistem ini grupacije vie radnih mesta postavljenih unutar jedinstvenog prostora. U sistemu boksova, radna mesta su medjusobno izdvojena lakim pregradama, dok su u sistemu administrativne hale radna mesta postavljena zajedno, sva unutar jedinstvene hale. KANON (gr. kanon kanon, od gr. kanonoz kanonos cevni tap; pravilo, norma) Skup prihvaenih pravila o proporcijama, simetriji i odnosima kojima se, u pojedinim razdobljima, podvrgavaju umetnici (graditelji, arhitekti) da bi postigli savreno harmonian oblik svojih dela. Egipani su delili ljudski figuru na 21 1/4 dela (naziv za njihovu osnovnu jedinicu mere nije poznat). U ant. arh. osnovna jedinica mere, modul (gr. embanhs embanes) poluprenik je
donjeg dela stuba. O arhitektonskoj simetriji i o kanonu pisali su, prema ant. tradiciji, Iktin (Vv.p.n.e.), Filon (Ivv.p.n.e.) i dr. Vrhunac sistematskih studija o kanonu ljudske figure predstavlja Polikletov traktat (Vv.p.n.e.). O proporcijama ljudskog tela, pa o problemima boje, svetla i senke pisali su gr. slikari Parasije (Vv.p.n.e.), Apel (Ivv.p.n.e.), Eufranor (Ivv.p.n..) i dr. U daljim razdobljima razvoja umetnosti nama vie tako strogih kanona kao u gr. arh. i vajarstvu. Vizant. umetnost pridravala se kroz vekove vrsto fiksiranih normi; monah Dionizije iz Furne (XVIIIv.) sakupio je u svom priruniku tradicionalne tehnike i ikonografske konvencije kasnovizant. kole s brda Atosa. Na Zapadu suglavni izvori srednjovek. obrazovanja spisi Isidora Seviljskog (V-VIv.) koji tretiraju i probleme arhitekture. Cistercitski opat Bernard od Clairvauxa (XIIv.) zalae se za jednostavne oblike i istu prostornu koncepciju u arhitekturi. Posve suprotan stav zastupa Suger (XII-XIIIv.), opat samostana St. Denis, koji je crkvu opatije dao raskono ukrasiti skulpturalnom dekoracijom, pozlatom, zidnim slikama i vitrazima. Gotovo istovremeno Thierry de Chartres i Guillaume de Conches, filozofi kole u Chartresu, postavljaju svoj princip: vernost prirodnim oblicima. Skolastiar Albert Veliki (XIIIv.) ocenjuje gotske arh. oblike i postavlja k. idealne enske lepote. Traktat o slikarstvu C. Cenninija (XIVv.), poslednji srednjovek. tehniki prirunik, sadri i autorov estetski ideal. U doba renesanse (XV i XVIv.) vie teoretiara i umetnika pokuava postaviti kanone za arh. kao i za savreno lepu figuru. L. Ghiberti pie o arhitekturi, proporcijama i optici; problemima arh. bavi se Filarete; Leonarda da Vincija takoe zaokupljuju problemi proporcija ljudske figure; L.B. Alberti postavlja geometriju kao okosnicu za slikarstvo, crtez kao bit slike, a daje definiciju lepote u arhitekturi. Problemima normi u arh. bave se S. Serlio, Vignola, a. Palladio, V. Scamozzi; o slikarskim problemima piu Piero della Francesca, P. Pino i L.G. Lomazzo; A. Duerer takoe trazi harmonije ljudskog tela. U XVIIv. problemima kanona bave se R. de Piles i G. Audran, a u XVIIIv. F. Milizia, J.J. Winckelmann, A. R. Mengs i C.H. Wtelet. Na prelazu XIX u Xxv. Beuronska kola pokuava postaviti stroge kanone za crkvenu umetnost. Nove odnose u arhitekturi - u smislu kanona - fiksira Le Corbusier u svom delu Le Modulor (1950). I umetnost vanevropskih zemalja ima svoje kanone, naroito arh. Dalekog Istoka (Kina, Koreja, Japan). KATALOG (gr. katalogos katalogos nabrajanje, popis) Sistematski popis predmeta, koji ine stalni fond pojedinih galerija, muzeja, biblioteka, zbirki, ili se privremeno nalaze na izlobama, aukcijama i u trgovinama umetnikih predmeta, odnosno antikviteta. Pored podataka o predmetima, k. su esto ilustrovani i sadrze bibliografske podatke. KATALOGIZIRATI (gr. katalogoz) Uneti (ili unositi) u spisak, u katalog; katalogirati. KATALOKA GRADNJA Gradnja jednog arhitektonskog objekta ili opremanje nekog enterijera putem naruivanja elemenata iz kataloga, njihovog dopremanja na lice mesta i montiranja. U arhitekturi, posebno u SAD, radjeni su sistemi kataloke gradnje koji su omoguavali gradnju jedne kue putem sklapanja komponibilnih elemenata naruenih iz fabrike putem kataloga. Kataloka gradnja se, medjutim, mnogo vie primenjuje u oblasti opremanja unutranjeg prostora (nametaj, tepisi, zavese, slike i dr.), kao i spoljanjeg (fontane, pergole, klupe, ardinjere), nego u gradnji objekata. Pojam se koristi takodje i u smislu izvodjenja jednog objekta na osnovu projekta koji je preuzet iz kataloga projekata kua. KATALOKO PROJEKTOVANJE Naziv za arhitektonsko projektovanje objekata i enterijera putem upotrebe gradjevinskih materijala ili arhitektonskih elemenata (prozori, vrata i dr.) iz kataloga proizvodjaa. U velikoj meri se savremeno projektovanje moe rei da je kataloko projektovanje. KATASTROFE I ARHITEKTURA Predstavlja uticaj katastrofa: poplava, pozara, zemljotresa, erupcija vulkana, ratova i osvajakih pohoda, epidemija kuge na razvoj arh. i urban. Tokom istorije urbanizma, pronalazimo mnogobrojne primere uticaja velikih
katastrofa na gradove i stanovnitvo ak i cele civilizacije, koji su pod njihovim uticajima nestajali u kratkom periodu. Obnavljanje jednom unitenih gradova bilo je veoma teko; oni su najee naputani, da bi potpuno nestali ili da bi novi procvat doziveli mnogo kasnije, u narednom istorijskom periodu. Tokom istorije urban., velike paljevine doziveli su mnogi gradovi (Rim, London), erupcija vulkana unitila je Pompeje, zemljotres je ruio mnoge gradove (Lisabon), dok su osvajaki pohodi nanosili posledice skoro svim evropskim gradovima. Velike katastrofe u blizoj istoriji dogodile su se za vreme Svetskih ratova, poglavito za vreme Drugog svetskog rata, kada su mnogi evropski gradovi bili teko razoreni bombardovanjem, a neki srueni do temelja (Dresden, Hiroima, Nagasaki). KIBERNETIKA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja je nastala na osnovu upotrebe kompjutera kao arhitektonskog sredstva. Upotreba kompjutera u k.a. prisutna je u svim fazama arhitektonskog projektovanja: analizi i pripremi, sintezi, idejnom planu, razradi projekta, izradi izvoakog projektai detalja. Upotreba kompjutera u urban. veoma je bitna unutar pripremne faze urban. planiranja, posebno prilikom obrade podataka tzv. urbanistike statistike. KINESKE ARHITEKTONSKE MERE U staroj Kini, arh. mere su imale antropomorfan karakter, ali su bile razliite u razliitim periodima (dinastijama). Mera ekvivalentna evropskoj stopi bila je i, koja je imala razliite duine (31,32cm u epohi Sung, to je za 1/3 bilo vie nego u epohi Vej). U Sung epohi modul je bio jedan i =31,32cm, poput evropske stope, a cun = 3,2cm, to odgovara jednom palcu i jedan fen = 0,32cm. U epohi Cin, modul iznosi jedan fen. KINESTETIKA UMETNOST (engl. Kinaesthetic Art) Ona umetnika dela koja kod gledalaca stimuliu fizike senzacije pre nego vizuelne. KINETIKA ARHITEKTURA (engl. Kinetic architecture) Arhitektura koja je proistekla iz verovanja da statike, permanentne forme tradicionalne arhitekture nisu vie prikladne za upotrebu u vremenima velikih socijalnih i tehnolokih promena. Kinetika arhitektura je dinamina, adaptabilna, sposobna za nadogradnju ili redukovanje, pa ak i za odbacivanje. Protagonisti kinetike arhitekture su pokreti, kao grupa Archigram, futurizam, metabolizam i radovi arhitekata kao to su Friedman i Fuller. KINETIKA ELIJA elija koja je transformabilna, odnosno, rasklopiva, menja formu. KINETIKI PROSTOR Naziv za prostor u pokretu, kinetiki prostor, koji sadri neprestane promene. Prostor gradskog centra je snazno izrazen k.p.. KIT HOUSE Naziv za kuu sklopljenu iz kompleta delova. Kue u kitu se izradjuju iz tipskih elemenata i prodaju se u kompletu. Na osnovu uputstva, mogue je kvalitetno izvesti ovakvu kuu, bez upotrebe naroitog alata i bez visoko strune radne snage. Ideja kue u kitu rodjena je istovremeno sa idejom instant house , instant kue, u SAD-u. Medjutim, ova ideja nikad nije zaivela upotpunosti. KIT OF PARTS ARHITEKTURA, KITS OF PARTS (engl. arh. u kompletu) Naziv za vrstu uradi sam arhitekture, ili ad hoc arh. kod koje je projektovana i industrijski proizvedena jedna kua na taj nain da su svi njeni delovi sklopivi u celinu kue i nalaze se u kompletu koji se nalazi na trzitu. Interesantan je primer k.o.p.a. projekt Ezra Ehrenkrantz, iz 1970.g. KLASIAN DIZAJN Naziv za dizajn koji predstavlja vizuelni vrhunac, odnosno, vrhunsko dostignue svog vremena, ija je pojava kao takva odmah poprimila svoj istorijski kontekst. Osnovna predispozicija da jedan predmet dizajna dobije karakteristiku klasinog dizajna, jeste da on dobije zvaninu potvrdu jedne institucije ili pojedinaca (tj. istoriara dizajna), i/ili da postane izuzetno popularan kroz svoju masovnu produkciju, reprodukciju ili masovnu publikaciju u formi fotografije. Posthumno ili ne, on takoe moe da pridobije epitetdobrog dizajna. Pojam k.d. se veoma esto odnosi na dizajn automobila, poput volkswagenove bube iz
1945.g., ili na line predmete, kao Zippo upalja, iz 1932.g. Pojam k.d. je proiren i na polje nametaja. Ovaj progres je svakako podstakao Museum of Modern Art u New Yorku, gde su izlozeni primerci k.d. nametaja Mies van der Rohea, Marcel Breuera, Le Corbusiera, Alvara Aaltoa i Charlesa Eamesa. Od perioda 1970-tih, narasli su zahtevi za reprodukcijom klasika koji su svojom formom, funkcionalnou i kvalitetom nadiveli svoje savremenike, ali i nove predstavnike dizajna. Velike kompanije kao Cassina i Knoll, isto koliko i mnogi manji proizvoai, kao Aram i B.D. Ediciones de Diseno, uneli su ovaj zahtev za izradom predmeta klasinog dizajna. Ovo je esto dovodilo do kritikog stava prema novostvorenim proizvodima klasinog dizajna ili kopijama primeraka klasinog dizajna, a prvenstveno do kritike njihovog niskog tehnikog kvaliteta. KLASNA ARHITEKTURA Predstavlja arhitekturu u kontekstu klasa drutvene zajednice, posebno se odnosi na modernu arhitekturu koja je nastala na osnovama klasnih drutvenih sistema. Prema Manfredo Tafuriju moderna arhitektura je oznaila puteve svoje sudbine kada je postala nosilac ideala progresa i racionalizacije kojima je radnika klasa strana i kojima je obuhvaena samo u okvirima socijaldemokratske perspektive. Moi e da se prepozna istorijska neizbenost te pojave, ali kada se to jednom prizna, vie nee biti mogue sakriti onu poslednju stvarnost koja izbor leviarskih arhitekata ini tako uzaludno mukotrpnim. Uzaludno mukotrpnim jer uzaludno je koprcati se u zatvorenom bezizlaznom prostoru. Poslednje svedoenje o buroaskoj nesigurnosti je pad moderne umetnosti razapete izmeu pozitivnih ciljeva, posredovanja izmeu kontradikcija, i bespotednog samoistraivanja sopstvene objektivne komercijalizacije. Budui da je malo verovatno da e jedna pesimistika dijagnoza o sudbini arhitekture, preobratiti sve arhitekte leviare u kritiare klase, a ak je mnogo verovatnije da ta dijagnoza omogui alibi za lingvistiku i delatnu neangaovanost, mi i dalje verujemo da je specifian cilj arhitekte da se kritiki slui arhitektirom da bi analizirao, spoznao i promenio stvarnost. Teak cilj koji pretpostavlja sposobnost da se omogui nova narudbina i nova kritika sredstva koj e, jednu po jednu, proveriti veze izmeu operacija i programa i mesta dela unutar proizvodnih odnosa. Ali to je cilj za koji se vredi boriti i koji pred sobom ima prostor gde se proverava uloga jedne generacije, cilj koji neposredno politiko angaovanje moze d upotpuni ali nikako da kompenzira ili zameni, osim u nekoj konkretnoj i proverljivoj revolucionarnoj situaciji. KLESARSKI NACRTI Nacrti u vidu detalja jednog plana, radioniki crtei koji detaljno prikazuju klesarske detalje i elemente. esti su u doba razvoja got., kada su uglavnom raeni u razmeri 1:1. KLIE U ARHITEKTURI, CLICHE (franc. otisak slike, otrcana fraza) Ustaljeni, esto reprodukovani i korieni arhitektonski elementi, motivi, planovi, koji predstavljaju primerke dobro poznatih i esto korienih arhitektonskih stilova, pravaca ili redova. Kliei se takoe koriste i u arhitektonskoj kritici, da bi uhodanom metodom objasnili odreeni arh. stav. KODOVI Kodovi su sistemi oekivanog u sferi znakova. Ideologije su sistemi oekivanog u sferi znanja. Postoje informativne poruke koje dovode do poremeaja sistema oekivanog u sferi znakova, a postoje i postupci, misaona produbljivanja, koja dovode do poremeaja u sistemima oekivanog u sferi znanja. Arhitektonsko delo, kao i svaka druga poruka, sadrzi sopstvene kodove. Tako se u samom delu nalaze kljuevi pomou kojih se uspostavlja odnos izmeu poruke i kodova koji su je stvorili. Tumaenje dela (arhitektonskog), prema Umbertu Eku, tee u neprekidnom osciliranju, u kome se od dela ide ka otkrivanju prvobitnih kodova koje ono nagovetava, a odatle ka pokuaju vernog tumaenja dela, odakle se, opet, vraamo naim dananjim kodovima i jeziku da bismo ih isprobali na poruci; tada nastavljamo sa neprekidnim poreenjem i objedinjavanjem raznih naina pristupa, uivajui u delu i zbog tog njegovog
ambigviteta, koji ne nastaje samo u informacionoj primeni oznaka u odnosu na polazni kod, ve i u informacionoj primeni oznaka u odnosu na kodove koji odreuju nae prihvatanje poruke. Svako tumaenje dela, ispunjavajui praznu i otvorenu formu prvobitne poruke novim znaenjima (fiziku formu koja je vekovima ostala nepromenjena), stvara nove poruke znaenja, koje obogauju nae kodove i nae ideoloke sisteme, restrukturiu ih i pripremaju posmatraa ili analitiara za novu interpretacionu situaciju u odnosu na arh. delo. To je jedan kontinuirani proces koji se neprestano obnavlja i koji semiologija analizira u njegovim razliitim fazama, ali ne moze predvideti konkretne forme koje e dobiti. KOEFICIJENT KORIENJA ZEMLJITA Procenat korienja graevinskog zemljita zavisi od gustine izgraenosti, broja i veliine stanova i gustine nastanjenosti. Ovaj koeficijent prikazuje razvijenu bruto povrinu osnove zgrade u odnosu na povrinu parcele. Oganienjem ovog koeficijenta putem graevinskih propisa stvara se mogunost sprovoenja slobodne urbanistike koncepcije u pogledu dispozicije objekata i oblikovanja prostora izrazenog visinskim gabaritom. Koeficijent korienja zemljita je bitni inilac urbanistike koncepcije slobodne izgradnje stambenog kompleksa. Ovaj koeficjent kao osnovni element stambenog kompleksa postaje uticajan faktor pri dispoziciji objekata u slobodnom prostoru, a zavisan je od duine i visine zgrada, broja spratova i od dozvoljenih meurastojanja zgradan s obzirom na higijenske uslove, osunavanje i provetravanje. Meutim, on nije bitan kao faktor pri oblikovanju stambenog bloka oivianog ulicama i parcelisanog na povrine odreenih veliina sa ustanovljenim nainom izgradnje. Na urbanistiku koncepciju ovakvih stambenih blokova utiu: veliina parcele, visina i raspored zgrada, ugao osunavanja, nagib krova i dr. Koeficijent korienja zemljita moe se definisati kao broj koji oznauje odnos zbira svih bruto povtina etaa zgrada prema zbiru povrina parcela ili prema povrini odgovarajueg kompleksa. Koeficijent korienja predstavlja merilo za korienje maksimalno dozvoljene povrine svih etaa zgrada u odnosu na zbir povrina odreenih parcela ili na povrinu bloka ili na povrinu kompleksa. Pri odreivanju koeficijenta korienja zemljita moe se pretpostaviti bruto ili neto povrina kompleksa, ali obzirom da ulice predstavljaju komunalno-saobraajne povrine, to bi za primenjivanje ili izraunavanje ovog koeficijenta bilo preporuljivo uzimati samo neto povrinu kompleksa. Ovaj koeficijent moe da iznosi najvie: - u isto stambenim kompleksima: 1, - u poslovno-stambenim kompleksima: 1,2. Povrine pod zgradama mogu iznositi za neto graevinsko zemljite najvie: - u isto stambenim kompleksima: 30%. - u meovito stambenim kompleksima: 40%. Koeficijent iskoriavanja zemljita (K) pomnoen neto graevinskom povrinom stambenog podruja (Pn) daje ukupnu razvijenu povrinu (Pe) svih stambenih objekata na odreenoj graevinskoj povrini: Pe=KxPn. KOEFICIJENT POTRONJE ZEMLJITA, TERENSKI INDEKS Predstavlja recipronu vrednost koeficijenta iskorienosti zemljita. KOLAUDACIONI POSTUPAK Postupak kojim se proverava da li je gradjevinski objekt izgradjen prema uslovima ugovora. Obavlja se komisijski po izvrenoj izgradnji i tehnikom prijemu objekta. Pri kolaudaciji se obino utvrdjuje: da li objekt odgovara nacrtima; da li je kvalitet radova i materijala u skladu sa propisima ugovora i svim tehnikim i vaeim standardima; stabilnost objekta (po potrebi se ispituje konstrukcija); konani obraun vrednosti svih izvrenih radova prema ugovoru sa raunom vika i manjka i naknadnim
radovima; garantni rok za trajnost i kvalitet radova; predlog i rok za otklanjanje nedostatka. Pored dokumentacije, koja je sastavni deo ugovora, komisiji se stavlja na raspolaganje i sva dokumentacija koja se prema propisima mora voditi na svakom gradilitu (gradjevinska knjiga, gradjevinski dnevnik i dr.). Pored kolaudacije vri se, na isti nain, i superkolaudacija. To je postupak kojim se posle isteka garantnog roka utvrdjuje da li su se izvedeni radovi i objekti odrali u ispravnom stanju i da li je za eventualne nedostatke odgovoran izvodja. Superkolaudacijom se konano primaju radovi i objekti. KOLEKTIVNA FORMA Predstavlja sloeniji sistem arh. forme koji se sastoji iz bveeg broja arh. elemenata, koji mogu biti identini ili razliiti, ali koji su postavljeni meusobno prema odreenim zakonima arhitektonske kompozicije. KOLEKTIVNA SFERA Predstavlja karakteristiku jednog arhitektonskog ili urbanistikog prostora da on slui, odnosno, ima namenu korienja vie pojedinih korisnika ili vie tipova grupa korisnika. U arhitekturi, kolektivna sfera obuhvata komunikacije jednog objekta, liftove, sanitarne blikove, holove, pretprostore, sale za sastanke i sl. U urbanistikom smislu, kolektivna sfera obuhvata sve ono to ne pripada podtuju individualne sfere: trgove, ulice, javne zgrade, javne zelene povrine - parkove, vrtove, javna transportna sredstva i dr. U jednom arhitektonskom objektu, odnos prema kolektivnoj sferi se ostvaruje u svim predvienim, planiranim kontaktima - u svim planiranim arhitektonskim organizacijama za zadovoljenje potreba i interesa arhitektonske sredine. Nepostojanje meusobnih kontakata esto degradira sredinu u njenom kompletnom delovanju, a ne samo uslede nedostataka tehnike ili tehnologije. Tako su poznate izjave o gradovima-hotelima, spavaonicama i slino. Jedan od sluajeva neposrednog i potpuno tehnikog rezonovanja u ovoj, kljunoj oblasti organizacije prostora je i Unite dhabitation aMarseille (1947-1952.) gde je i pri jako prisutnom ekonomskom merilu (poredak jedinica itd.) odnos ovih sfera stavljen i reavan u okviru jedne graevinske celine. Sve posledice ovakvog proimanja predvienih sfera sam je autol Le Corbusier sa nekoliko crteza prikazao. KOLEKTIVNI PSIHOTIKI INOVI U ARHITEKTURI Predstavljaju kolektivne inove arhitektonske inicijacije ili ustanovljenja vratnica jednog grada, temelja gradjevine. Ovakvi inovi sprovode se pred zajednicom koja gradi objekat i esto u svom sadraju imaju i rtvu, ponekad i ljudsku rtvu. Poznati su obredi ustanovljenja grada kod starih Etruana, a posebno su bili zastupljeni tokom perioda srednjeg veka, pre svega prilikom podizanja gradskih kapija i katedrala. Danas retko sreemo kolektivne psihotike inove u arhitekturi, najee su oni sadrani kao obred podizanja sela ili kolibe, pre svega kod primitivnih zajednica u Africi, Latinskoj Americi i na Dalekom Istoku. Poznati su obredi amerikih indijanaca, koji su danas zadrani u svojoj reprezentativnoj folklornoj formi. KOLORIT (od lat. color boja) Obojenost, svojstvo i izraz arhitektonskog objekta postignut primenom i odnosom boja. Kolorisati, obojiti. Kolorizam, u slikarstvu, ali i arh., nain izraavanja usmeren u prvom redu na delovanje boja. Kolorist, umetnik koji se najvie izraava bojom. KOLORITNA UPOTREBA BOJE (tal. colorito) Vetina bojenja, vetina delanja i upotreba boja; prirodan sjaj boje; mesna, lokalna boja; nain izlaganja nekog pisca ili pesnika; muz. nain instrumentacije kompozitorove. KOLOSALAN PROJEKT Naziv za arh. projekt objekta izuzetno velikih dimenzija ili za izuzetno opsean graevinski poduhvat, ije dimenzije prevazilaze tehnike mogunosti i operativna znanja perioda kada je nastao. Primer k.p. je projekt Dinokratesa, arhitekte Aleksandra Velikog, koji je predlagao da se planina Atos isklee u kolosalnu ljudsku figuru ija bi jedna ruka sadrzavala ogroman rezervoar sa vodom iz kojeg bi bio snabdevan vodom grad podignut u krilu ove kolosakne figure.
KOLUMNACIJA (prema lat. columna, stub, engl. column) Naziv za kompoziciju, postavku jednog ili vie nizova stubova na fasadi ili u unutranjosti jednog arhitektonskog objekta. Kolumnacijom se izraava raspored stubova, njihov razmak i medjusobni odnos. Kolumnirati, znai uspostaviti odnos medju stubovima u nizu na fasadi ili unutranjosti jednog objekta. Slino kolumnaciji, fenestracija predstavlja uspostavljanje odnosa niza prozora na jednoj fasadi. KOLUMNARNO I TRABEIRANO (engl. columnar and trabeated) Tip konstrukcije koja se sastoji od vertikalnih stubova ili postova koji nose horizontalne grede ili lintele, nasuprot luno zasvedenoj konstrukciji. KOMBINACIJA (nl. combinatio) Sastav, sklop, spoj, spajanje dveju ili vie stvari, jedinjenje; splet, sticaj; log. vezivanje srodnih pojmova; fig. raunanje, proraunavanje, dovijanje; nasluivanje; plan, namera; kombinovanje KOMBINATORIKA (l. combinare) Mat. deo vie matematike koji istrauje broj razliitih kompleksija datih stvari ili elemenata (deli se na permutacije, kombinacije i varijacije). KOMBINOVANE FIZIKE STRUKTURE Predstavljaju prirodno i najei tip urbane morfologije. Smenjivanje i nadovezivanje pojedinih oblika fizikih struktura ostaje znaajan postupak u bogaenju urbane forme, istraivanju kvalitetne sredine, stvaranju istinskih uslova za prevazilazenje bilo kog jednosmernog postupka u oblikovanju naselja, to ne bi, uostalom, odgovaralo ni slozenosti istorijskog trenutka urbanizma i naselja, razvoja i protivrenosti sveta u kojem ivimo. KOMENZURALNE DIMENZIJE Naziv za osobinu dimenzija jednog dela graevine da ih je mogue izmeriti u punim iznosima razliitih jedinica mere. Na pr.: jedna gr. stopa sadri etiri palme ili ake i esnaest daktila ili prsta. KOMPAKTNAKOMPOZICIJA U Arhitekturi, naziv za saeti, zgusnuti, zbijeni plan jednog objekta koji je nastao usled njegovih prostornih ogranienja koje uslovljuje teren na kojem se gradi. KOMPARATIVNAGRUPAUURBANIZMU U urbanomplaniranju, ponekad u urbanistikoj statistici, uvodi se pojam komparativne grupe, da bi se iskazao nivo i odnos odredjenih promena u jednom prostoru. Komparativna grupa u urbanizmu predstavlja grupu na osnovu koje je mogue izraunati i iskazati nivo promena ili odstupanja u jednom prostoru. Pomou komparativne grupe iskazuje se nivo gustine naseljenosti jednog podruja, nivo urbane opremljenosti, nivo razvijenosti jednog podruja i sl. U urbanistikoj statistici, pomou komparativnih grupa se utvrdjuju promene u statistici pojedinih podruja, na osnovu njih se definiu odstupanja u odnosu na utvrdjene podatke, koji su definisani na uzorcima komparativnih grupa. KOMPARATIVNEPREDNOSTI, URBANISTIKE U urbanistikoj analizi, vri se vrednovanje jedne novoplanirane urbane komparativnim metodama, sredine putem njenog uporedjivanja sa drugim, postojeim urbanim sredinama i izvlaenjem odgovarajuih zakljuaka. Komparativne prednosti jedne urbane sredine mogu da budu: funkcionalne komparativne prednosti, saobraajne, vizuelne, socioloke, tehnike i tehnoloke, kulturoloke, ekoloke, ekonomske i dr. KOMPATIBILNOSTKODPREFABRIKACIJA Za dva sistema prefabrikovane arhitekture gradnje kae se da su kompatibilni onda kada elementi jednog sistema odgovaraju prefabrikovanim elementima drugog sistema. Znaajniji prefabrikovani sistemi se projektuju da budu kompatibilni medjusobno, da se dopunjuju i medjusobno zamenjuju. Kompatibilnost moe da bude u vie nivoa: kompatibilnost vezivnih elemenata, kompatibilnost modula i modularnih mera, kompatibilnost sklopova, ili, na najviem nivou, kompatibilnost prostornih celina. Kompatibilnost moe da bude na nivou: adicije dodavanja, substitucije zamene, superpozicije nadgradnje ili interpozicije umetanja.
KOMPATIBILNOSTUARHITEKTURI Dva arhitektonska prostora su medjusobno kompatibilna kada je mogua njihova medjusobna zamena, dopuna, nadgradnja i dr. Kompatibilni prostori u stambenoj izgradnji su, na primer: dnevni boravak i spavaa soba, zatim, kuhinja i trpezarija. U konstruktivnom smislu, kompatibilnost se postie mogunou korienja vie elemenata razliitih konstruktivnih sistema na istom objektu. Kompatibilnost u konstruktivnom smislu postie se u najveoj meri putem upotrebe univerzalnih gradjevinskih elelenata. KOMPENZACIJA, URBANA Nadoknadjivanje odredjenih nedostataka prostora urbanog plana drugim elementima koji prostoru daju nov kvalitet. Tako, na primer, nedostatak brzih gradskih saobraajnica je kompenzovan mreom peakih i drugih saobraajnica koje gradu daju drugu vrstu kvaliteta. KOMPJUTERSKA GRAFIKA Nain grafikog prikazivanja jednog objekta ili prostora, pomou aksonometrijske projekcije, perspektivnog prikaza ili nekog treeg grafikog prikaza upotrebom komjutera kao sredstva. KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA U ARHITEKTURI Naziv za primenu kompjuterskog hardvera i softvera prilikom arhitektonskog projektovanja, arhitektonskih i urbanistikih analiza i sinteza, pri izradi mapa i modela, trodimenzionalnih animacija, rekonstrukcija objekata, izradi modela enterijera i eksterijera, izradi statikih i drugih prorauna prilikom arhitektonskog projektovanja i dr. KOMPJUTERSKI CRTE, KOMPJUTERSKI PLAN Vrsta arhitektonskog ili urbanistikog plana ili crtea koji je izraen upotrbom kompjutera kao instrumenta i kompjuterskim programom kao sredstvom. K.c. daje mnogo precizniji i detaljniji prikaz arh. objekta, sadri vie informacija i mogue ga je veoma brzo i lako menjati (fleksibilan je). Najpoznatiji kompjuterski program za izradu arh. projekata naziva se CAD. KOMPLEKS (l. complexus) Gomila, masa koja sainjava celinu, napr. kue, zemljite; sloeno,sloenost; fil. sloen pojam; u psihoanalizi: sadraji svesti, veinom uvstveni (emocionalni), potisnuti te otuda podsvesni, koji dovode do nenormalnog duevnog stanja. KOMPLEKSNOST I KONTRADIKCIJA U ARHITEKTURI, SLOENOST I PROTIVRENOST U ARHITEKTURI (engl. Complexity and Contradiction in Architecture)Pojam je u teoriju arhitekture uveo Robert Venturi u svom manifestu kojeg je pod istim imenom publikovao 1966.g. Ova knjiga na odreeni nain predstavlja inverziju Le Corbusierove knjige Vers une Architecture iz 1923.g., mada izbegava argumente tehnike prirode i vodi diskusiju na nivou arhitektonske istorije i linog ukusa. U knjizi Venturi daje svoje emotivno nabijenu sliku o arh.: Volim sloenost i protivrenost u arhitekturi. Ne volim nepovezanost ili proizvoljnost nepodobne arhitekture ni prefinjene zapletenosti slikovitosti ili ekspresionizma. Umesto toga, ja govorim o sloenoj i protivrenoj arhitekturi zasnovanoj na bogatstvu i dvojnosti modernog iskustva, ukljuivi i ono koje je svojstveno umetnosti. Venturijev blagi manifest imao je izuzetan uticaj na odreene arhitektonske krugove, mozda i zbog toga to je Venturi bio tada jedini arhitekt koji je realizovao u praksi one stavove koje je teorijski zastupao i irio. Venturijev teorijski doprinos potpuno se razlikuje od doprinosa majstora pokreta Moderne. On se ne sastoji u sistematskom pokazivanju ta jedan arhitekta treba da radi niti u poetskoj potvrdi univerzalnih principa koje sledi, ve nudi klju za itanje niza arhitektonskih tekstova uzetih bez predrasuda iz repertoara arh. i najirem smislu, slobodno lutajui od grke do sadanje civilizacije, od zasebnog arhitektonskog dela do najsloenijeg konteksta gde se razliite arhitekture povezuju u jedno tkanje i proizvode slozeni estetski rezultat. Prema Venturiju, ako je cilj slozene arhitekture taj da komunicira preko razliitih nivoa znaenja onda za arhitektu postaje osnovno da poznaje optevaee konvencije na kojima bi zasnovao proces komunikacije. Dananji arhitekti su zbog svoje fantastine potrebe za
izmiljanjem novih tehnika zanemarili ovuy dunost: da budu eksperti za tekue konvencije. Arhitekta mora da se koristi konvencijama i da ih uini ivim; njegova poruka ima utoliko vie mogunosti da bude primljena ukoliko vie poznatih elemenata ulazi u kontekst njegovog dela i ukoliko ti elementi kod korisnika i mogu da izazovu seriju analognih elemenata. Snaga klasinog arhitektonskog reda sastojala se upravo u njenom visokom stepenu konvencionalnosti, u njenom postavljanju u smislu skupa pravila koja mogu da se prihvate ili da im se protivurei. KOMPLEMENTARNE BOJE (engl. complementary colours) Odnos primarne i sekundarne boje koje stoje nasuprot jedna drugoj u krugu boja, koji se sastoji od medjusobnog pojaavanja i prosvetljavanja, ukoliko stoje jedna kraj druge. Njihova meavina uvek daje sivu boju. KOMPOZICIJA (l.compositio) Sastavljanje, sastav, sklop, sastavljanje delova u celinu; u estetici: umetnika obrada jedne misli prema zahtevima i zakonima umetnikog prikazivanja; muz. pronalaenje i umetnika izrada muzikog dela, muziko delo; slik. delo, obino veih razmera, na kome je prikazano vie osoba i stvari, veto pvoezanih u delinu; u najmodernijem slikarstvu, tzv. apstraktnom: slika bez ikakvog motiva, u kojoj je najglavnije lep raspored boja; teh. naziv za razne metalne slitine, legure; hem. jedinjenje, sjedinjavanje; sva kola (ili: svi vagoni) jednog voza. KOMPOZICIJA ARHITEKTONSKIH ELEMENATA, RAZVOJ Kompozicija arhitektonskih elemenata i njena tri bitna detalja, ogradjivanje, usmeravanje i kretanje, interpretirani su na razliite naine, no uvek u skladu sa zakonitostima drutvene sredine u kojoj arhitektonski sklop nastaje. Tako je oblikovanje pojedinih sastavnih delova arhitektonskih sklopova u skladu s ovekovim mogunostima uoavanja njihovog prostornog i drutvenog delovanja i znaenja. To potvrdjuje i ostvarene arhitektonske kompozicije. Primeri: Ulaz u egipatski hram, osim konfrontacije veliine oveka i elementa, koji ogradjuje obredno mesto, nastoji prostorno delovati i odnosima pojedinih dimenzija. Visina ulaznog pilona jednaka je polovini irine ulaznog dela hrama. Taj e odnos visine i irine posetilac i nesvesno registrovati. U egipatskoj arhitekturi matematiki su odnosi pravilo oblikovanja. Matematika je, naime, bila nauka privilegovanih i deo obredne mistike, pa neki brojevi imaju sveto znaenje, a u nekim se vidi i transracionalno znaenje. Mnogi udnovato tani odnosi dobijaju se uporedjivanjem pojedinih veliina na Keopsovoj piramidi. Mnogo esto susree se pravougaoni trougao, koji ima stranice u odnosu 3:4:5 (kvadrati su celi brojevi). Neki autori pokuavali su ustanoviti zakonitost odnosa na egipatskim gradjevinama, posebno u osnovama gradjevina. Najee su to celi brojevi ili kvadratni koren iz celih brojeva. Zanimljvi rezulatati dobijeni su premerom grkih hramova. Odnos stranica Partenona, npr. odgovara zlatnom preseku (0,618...). Takodje su vane u oblikovnom i kompozicijskom smislu optike korekture, koje su grki graditelji sproveli kako bi se doarala pravilna slika hrama. Grki je graditelj iskustvom dokuio zakone perspektivnih skraenja, pa je zbog toga razmak stubova na uglu manji od onog u redu, a stub je nagnut prema gledaocu. Stub na uglu je manje visine, pa je tako celo proelje hrame zaobljeno (kurvatura hrama). Arhitrav je konveksan u osnovi. Entazis stuba Partenona, njegov blagi poluobliasti oblik, takodje je izradjen s namerom da se optiki postigne varka eljenog utiska. Posebno je zanimljiv modularni odnos gradjevinskih elemenata na grkim hramovima i nepravilnosti koje zbog tih korektura nastaju. Grka arhitektura, posebno dela nastala u V veku pre nove ere, dugo je vremena bila uzor lepote. Na razliite naina nastojalo se protumaiti konstrukcija ili struktura kompozicije. Dokazana upotreba boja na proeljima grkih hramova zbunjuje pri tome kao poseban problem. Arhitektonska delatnost u doba Rimskog Carstva zasnivala se na jednakim tehnolokim mogunostima kao i ona u Grkoj. No dok se u Grkoj odnos medju pojedinim delovima
gradjevine i samo oblikovanje detalja esto shvatalo kao skulpturalni problem, u rimskoj je arhitekturi mnogo vie prisutan propisani odnos, pa neke suptilnosti grkog naina gradjenja i shvatanja gradjevine zamiru i nestaju, kao entazis ili razliite optike korekture. Tako npr. Vitruvije (druga polovina I veka pre nove ere), glavni rimski teoretiar arhitektonskog oblikovanja, u svom delu "De architectura libri decem" ni ne spominje kurvaturu horizontalnih linija i elemenata. Oblici arhitektonskih elemenata ostaju vrlo slini, kao i kompozicija, iako se uvode neki novi funkcionalni sklopovi i drukije prostorno miljenje (okrugli zidovi u osnovi, ili potpuno nova koncepcija prostora kao u Hadrijanovoj vili). Osnovni su odnosi 3:5 ili 5:8, to je blizu zlatnom preseku. Proporcionalnost elemenata zgrade postaje pravilo u rimskoj arhitekturi, ali ima i mnogo formalistiki shvaenih interpretacija. Mnoga arhitektonska reenja, ak i ona najgrandioznija, poput Pantenona u Rimu, svedena su na elementarne geometrijske oblike. Na svim je zdanjima stalno prisutan smisao za racionalno. Svrsishodna upotreba lune konstrukcije i inenjerska kombinatorika dugo vremena nisu bili nadmaeni. Srednji vek jedno je od najznaajnijih razdoblja istorije evropske arhitekture. Katedrale nastale u tom razdoblju gradjene su prema istoj koncepciji zahvatanja prostora. U osnovi plana sve katedrale zadravaju isti kanonizirani raspored, od narteksa, ulaza, do apside s oltarom, no bezbrojne su promene, kako je nad takvim tlocrtima ogradjen prostor. Pronadjen je jedan novi sistem konstrukcije, kojim masa tereta savladava horizontalne sile, tzv. kontrafori. Zidna platna, nakon razdovlja romanike, negirana su sistemom otvora koji osiguravaju rasvetu interijera. Sa strane rasvijetljeni sredinji brod (katedrale su najee bazilikalnog tipa, najfunkcionalnijeg oblika osnove za sakupljanje mnotva ljudi, trobrodne ili peterobrodne) neobine je visine u odnosu na oveka i budi svojom sistemskom kompozicijom meditativne i spiritualne asocijacije. Proelja katedrala i njihova unutranjost obuhvaeni su i u gotici plastikom, koja pria o spasenju i zagrobnom ivotu prema zaslugama (gotika skulptura nasuprot romanikih freski), a to kasnije u renesansi dovodi do vrhunskog skulpturalnog izraza. Razmiljanja ljudi u doba renesanse okrenuta su ovozealjskom ivotu. Izvorite svega je ovek i nasuprot spriritualnom vremenu gotike i njenoj arhitektonskoj estetici, arhitektonski se uzori trae u antici kada je ovek bio mera svih stvari. Okrenut oveku i traei reenja egzistencijalnih pitanja u ljudskim i izmerljivim odnosima, renesansni je arhitekta postavio oveka u sredite svoga istraivanja i celog svog delovanja. Oduevljeni spoznajama antike arhitekture, arhitekti i graditelji poinju traiti osnovne zakonitosti, prema kojima bi se jedno arhitektonsko ili likovno delo moglo uiniti ili proglasiti lepim, pa veruju da se tajna krije u odnosima veliina pojedinih arhitektonskih i likovnih antikih ostvarenja. Te dve osnove, antika likovna i arhitektonska zaostavtina te pronadjeni Vitruvijevi rukopisi, i ovek kao osnovno merilo svega, donose plodove, uz srenu okolnost da su se javili genijalni arhitekti. Osetivi da bi, npr., za odredjivanje zidne ploe trebalo da budu naglaeni regulativni i harmonini odnosi, renesansni graditelji trae i postavljaju osnovna naela gradjenja. L. B. Alberti razvija i u svojim spisima i u izvodjenju upravo antika naela o odnosu delova prema celini zdanja, kao osnovnom zakonu skladne celine arhitektonskog kompleksa. Uticaj Albertija je velik i dugotrajan. Poinju se javljati i namerna optika iskrivljenja, kao na Michelangelovom Kapitolu, gde se trapeznim oblikom negiraju perspektivna skraenja. Posebno su kod A. Palladija oiti antiki uzori, od stalnog traenja brojanih odnosa i pravila razmetanja arhitektonskih elemenata u kompoziciji celine do uzora u oblikovanju. Neka arhitektonska ostvarenja anticipacija su budueg vremena: Michelangelova osna kompozicija palate Farnese u Rimu, imperijalni prilaz bazilici sv. Petra u Rimu, zakrivljenje
proelja u prostora u Borrominijevim i u Bramanteovim projektima, proboj do Arna u Uffizijima itd. Takvo stalno dimenzionisanje i pokretanje arhitektonskih masa dovodi kasnije do Guarinijevih ili Neumanovih projekata i realizacija i do, npr. tordiranog stuba, kojim se tada ne nastoji iskazati silina pritiska. Arhitekt tada dekorie i kiti. Posle, uz tehnologiju gradjenja i izbor materijala kao u klasinoj Grkoj, vraa se arhitekt uzorima i iz drugih, mladjih razdoblja, sve dok tokom XIX veka nisu sazreli uslovi za jedan novi i drugaiji arhitektonski senzibilitet i kompoziciju, uporedo s novom tehnologijom gradjenja i primenom novih gradjevinskih materijala. Arhitektonska kompozicija i oblikovanje doivelo je promenu u XX veku. Veliki uzori humanistike antike i renesanse vaskrusnue ponovo elju da ovek bude mera svih stvari. Od renesansnog pokuaja da se gradi prema ovekovim telesnim proporcijama ili da se valjana proporcija tela odredi brojem, pa do Le Corbusierova modulora, postoji stalno nastojanje za pronalaenjem humanizovanih kanona, koje bi kompozicija arhitektonskih elemenata morala zadovoljiti. KOMPOZICIJA ARHITEKTONSKIH OBJEKATA (engl. composition) 1. Kompozicija arhitektonskih masa koja ini skladnu, uravnoteenu celinu. 2. Kombinacija arhitektonskih elemenata na objektu (tipova, materijala, ...) koji svojim uravnoteenim skladnim odnosima ine emotivnu i fiziku ravnoteu dela. 3. KOMPOZICIJA I OBLIKOVANJE U ARHITEKTURI Kompozicija oznauje odnose koji se uspostavljaju i kreiraju ili ustanovljavaju i rekonstruiu medju arhitektonskim elementima, a oblikovanje je nain na koji su arhitektonski elementi iskazani i formulisani. Pojmovi kompozicija i oblikovanje preuzeti su iz likovnih umetnosti, gde se pod kompozicijom najee podrazumevaju odnosi na povrini slike. Sastavno poosmatrani, kompozicija i oblikovanje sastavni su delovi dvaju osnovnih procesa arhitektonske delatnosti: arhitektonskog projektovanja i arhitektonske analize ve izvedenog arhitektonskog dela. Arhitektonsko projektovanje je proces tokom kojeg se razliiti arhitektonski elementi i njihovi medjusobni odnosi tako uskladjuju da u novom arhitektonskom delu budu najbolje sjedinjeni. Arhitektonska analiza ve izvedenog dela je proces tokom kojeg se ustanovljuju oni arhitektonski elementi i odnosi medju njima koji su bitni za poimanje i vrednovanje dela. Arhitektonski su elementi fizike, spoznajne i drutvene injenice, koje se sjedinjuju u arhitektonskom delu. To su programski i funkcionalno-tehnoloki zahtevi s obzirom na iskoriavanje arhitektonskog dela i odvijanja raznolikih procesa u njemu, konstrukcija zdanja i njeni sastavni delovi, analiza raspoloive i odabrane tehnologije gradjenja, prostorni raspored pojedinih sklopova i delova zgrade, njihova medjusobna povezanost, povezivanje unutranjeg i spoljanjeg prostora, te projektovanje gradjevinskih detalja. Arhitektonsko projektovanje i arhitektonsku analizu ve izvedenog dela vee - uz mnogobrojne vidove medjusobne nadopune - i opta definicija arhitekture, prema kojoj je arhitektura delatnost, odredjena zakonitostima strunog delovanja i ponaanja, koja nastoji zadovoljiti ljudske potrebe za prostorima odvijanja njihovih ivotnih manifestacija i aktivnosti. Tako definisana arhitektura ujedno je i drutvena nauka, pa je njeno delovanje usmereno prema humanizaciji drutvenih i individualnih prostora. Odnose drutva i arhitektonskog izraza poniklog u njemu tumai teorija arhitekture. To je specifina nauna disciplina u kojoj se teorijski razradjuju i kompozicija i oblikovanje, kao odrednice i komponente projektovanja i analize. KOMPOZICIJA U ARHITEKTURI (lat. compositio od componere slagati, usklaivati) U arh. a i u lik. umetnostima uopteno, formalna struktura (sastav, graa) umetnikog dela, koja se oituje u meusobnim odnosima pojedinih elemenata (pravaca, volumena, svetla, boje) od
kojih je ostvarena odreena arhitektonska (ili slikarska, vajarska, urbanistika) celina. Naee se pojam k. primenjuje na one umetnike realizacije koje su date u povrini: reljef, osnove i preseke i fasadu graevine. Shvatanje kompozicije podlee zakonitosti pojedinog stila i odreeno je po optim umetnikim normativnim stavovima u odreenom vremenu (simetrija, matematika proporcija, piramidalna k., izokefalija, zlatni presek, linearna perspektiva, koloristika diferencijacija planova itd.). Ovo shvatanje varira u prolosti od nastojanja da se k. nauno formulie i izdvoji kao metoda (antika, kasna gotika, renesansa) pa do savremenog tretiranja k. kao forme spontane ekspresije umetnika. Prvo shvatanje pretpostavlja poznavanje i primenu uoenih zakonitosti, a esto odvodi u krutu shematiku; drugo stanovite negira kompoziciju kao izolovan fenomen i priznaje njeno postojanje samo kao privid unutranje izraajne zakonitosti pojedinanog dela. KOMPOZICIJA, UMETNIKO REENJE Umetniko reenje i oblikovanje nekog arhitektonskog zadatka na osnovu estetskih, funkcionalnih i konstruktivnih praktinih zahteva. Uspeh i kvalitet kompozicije zavise od stepena harmoninog povezivanja svih delova i detalja u jednu jedinstvenu celinu, uz zadovoljenje funkcionalnosti. KOMPOZICIONA INVENCIJA Naziv za arhitektonsku invenciju na polju kompozicije, kada se u arhitektonsku kompoziciju unose novi, do tada ne korieni arhitektonski elementi. Mnotvo kompozicionih invencija kao je konstruktivizam, kao na primer, kompoziciona invencija Jakov Georgijevia ernikova (1933). KOMPOZICIONI ZAKONI U ARHITEKTURI, OPTI ZAKONI ARHITEKTONSKE KOMPOZICIJE. Nain ureenja sloenog prostora ili prostornih celina koje se sastoje od vie prostornih elemenata. Komponovanje je ustanovljavanje reda i odreene zakonitosti u odnose elemenata kompozicije kao osnovnih faktora konstrukcije arhitektonskog prostora. Videli smo da je arhitekta organizator novih prostornih vrednosti, on je u isto vreme kompozitor novih odnosa elemenata u jedinstvenu celinu. Prilikom komponovanja svojih prostornih ideja arhitekta se slui odreenim sredstvima, elementima kompozicije. Od karaktera, broja i odnosa elemenata unutar kompozicije zavisi i sam karakter dela. Prema nekim teoretiarima, postoje pet osnovnih zakona arhitektonske kompozicije. To su: simetrija, modul, harmonija, ritam i proporcija. Predominacija nekih od elemenata kojima se kompozicija gradi daje kompoziciji osnovno svojstvo ekspresije. Usklaivanjem elemenata ostvaruje se harmonija, smena i red daju ritam, suprotstavljanje donosi kontrast, naglaavanje akcent i dominantu, itd. Prema tome, karakter arhitektonske kompozicije nije mehaniki rezultat kvantuma elemenata, ve prevashodno zavisi od naina, metoda i principa konstitucije elemenata u kompozicionu celinu. Otuda su elementi i principi kompozicije osnovni atributi njene konstitucije. Elementi se ovde javljaju kao sredstva a principi kao odreeni postupak i metod njihovog kombinovanja. Same elemente, jo manje principe njihovog usklaivanja moemo smatrati kao fiksirana sredstva oblikovanja i odreen broj normi pomou kojih moemo reiti sloeni proces stvaranja prostornih ideja i koncepcija. Otuda sleduje i zakljuak da u oblasti stvaralakog ina ne postoje nikakvi obrasci koji mu prethode i obezbeuju uspeh. Meutim, to nikako ne znai da u nastajanju umetnikih ideja i koncepcija vlada apsolutna sloboda sluajnosti i proizvoljnosti. KOMPOZITNA STRUKTURA Predstavlja onu arhitektonsku i urbanistiku strukturu gde proces projektovanja ima uglavnom dve faze - funkcionalni dijagram, koji je retko dat u tri dimenzije, zatim komponovanje nezavisnih elemenata objekata, sa ili bez veznih elemenata i delova. KOMPROMIS U ARHITEKTURI U svojoj sutini, arhitektura predstavlja jedan ili niz brojnih, veoma sloenih kompromisa. Da bi organizovao jedan prostor, arhitekt stupa u odnose,
relacije prema njemu, sredini u kojoj se prostor nalazi, gradei svoju ideju putem kompromisa i ogranienja koja mu se nameu. Najei kompromisi u arh. predstavljaju ujedno i najznaajnija ogranienja koja se nameu u toku procesa arhitektonskog stvaralatva. Postoje sledei k.a.: odnos prema istorijskom nasleu, ekonomski uslovi, kompromis sa socijalnom i kulturnom strukturom, kompromisi sa neposrednom okolinom, kompromisi koje namee saobraajna infrastruktura, kompromisi vezani za zakonsku urbanistiku regulativu i dr. KOMPULZIVNA ARHITEKTURA Naziv za onu arhitekturu koja nije nastala voljom projektanta ili investitora, ve je nastala kao proizvod primoranosti da bude izgradjen jedan objekat ba na odredjenom mestu i ba na odredjeni konstruktivni i oblikovni nain. Kompulzivna arhitektura je bliska arhitekturi katastrofa (poplave, zemljotresi, kataklizme) i ratnih razaranja. KOMUNALNA INFRASTRUKTURA Postoji, najpre, najiri koncept infrastrukture, koji polazi od toga da su infrastrukturni sistemi veliki tehniki sistemi, sa sledeim osnovnim obelejima: 1. infrastruktura prostora predstavlja veliki sloen sistem; 2. infrastruktura prostora je uslov razvoja svih korisnika prostora, pretpostavka prostornog ureenja; 3. infrastruktura prostora je pretpostavka korienja prirodnog potencijala, revitalizacije prostora, preduslov cirkulacije ljudi, dobara, informacija; 4. infrastruktura je prva faza ureenja prostora; 5. poto je pretpostavka egzistencije svih subjekata u prostoru, infrastruktura je prirodna i neotuiva funkcija drutva 6. u naem vremenu infrastruktura sve vie dobija funkciju krvotoka u organizmu regiona, drave, kontinenta. Njeno prisustvo je preduslov ekspanzije; njeno odsustvo uzrok anemije teritorije. Ovakvim konceptom infrastrukture obuhvaeni su vodni sistemi, sistemi puteva, eleznika mrea, energetski sistemi. Po drugom konceptu, postoji razlika izmeu prostorne infrastrukture u najirem smislu i gradske infrastrukture. Pod gradskim sistemom treba podrazumevati gradsku aglomeraciju i njenu unutranju strukturu podsistema, koji svojim vezama i odnosima ine sam sadraj gradskog sistema. U veim gradovima tih podsistema u gradu, kao sloenom sistemu dinamikog karaktera, ima pedesetak, meu koje spadaju, na pr. sledei: energetski, prostorni, vodni, stambeni, prometni (saobraaj), infrastrukturni, informacioni, seprastrukturni (kultura, prosveta, zdravstvo, rekreacija i dr.), sigurnosni itd., zatim sistem proizvodnje i robno-novanog prometa i dr. Posebne funkcije komunalne infrastrukture kao mree objekata i ureaja su: 1. Aktivan faktor u povezivanju svih delatnosti u celinske agregate; 2. Neposredan faktor ekonomskog i socijalnog razvoja; 3. inilac izbora lokacije privrednih i neprivrednih delatnosti; 4. inilac formiranja regionalnih celina. U gradske komunalne infrastrukturne, planski osnovane elemente mreze individualne delatnosti mogu se smatrati: ureaji, objekti i postrojenja eleznikog i automobilskog saobraaja svih vidova i vrsta u granicama odreenih urbanih lokacija, ureaji za vazduni saobraaj sa objektima samo lokalnog znaaja, hidrotehniki objekti individualnog znaaja za vodeni saobraaj u prostoru urbane jedinice kao pristanita, prihvatilita za vodena prevozna sredstva, radionice i dr. ureaji gradskog daljinskog grejanja, organizacija gradskih komunalnih servisa sa prateim objektima, objekti gradske istoe, klanice, strvodernice i dr., silosi, stovarita ogrevnog materijala, socijalne i zdravstvene ustanove,
groblja, sve vrste i ureaji urbano komunalnih delatnosti i dr. U komunalno infrastrukturne makro elemente mreze sistema slozene delatnosti, kao posebne institucione sisteme, mogu se navesti: opta mrea eleznikih i automobilskih puteva, mrea kanala i plovnih vodenih puteva, mrea vazduhoplovnih linija i pristanita svih vidova, mrea saobraaja PTT, radija i televizije i dr. mrea ureaja za navodnjavanje i odvodnjavanje u poljoprivredi, mrea nasipa za odbranu od pojava visokih voda, sistemi i pratei ureaji za snabdevanje vodom i njihove mree, mrea sistema kanala otpadnih voda, razvodna mrea dalekovoda elektrine energije sa dispozicijama termo i hidrocentrala, prostorni sistemi hidroureaja, mrea komunalnih ureaja i postrojenja ireg zahvata i drugo. Od razvijenosti komunalne infrastrukture i stepena planskog funkcionisanja zavisi progres i aktivnost urbane jedinice i ireg podruja. Komunalno infrastrukturni prostorni elementi uslovljavaju veze izmeu podruja razliitih struktura, povrina, gravitacionih uticaja, prostornih celina, urbanih jedinica i dr. Razvoj funkcionisanja komunalno infrastrukturnih prostornih elemenata mreze individualne delatnosti ili mreze sistema slozene delatnosti, uspostavlja regulisanje brzine prevoza ljudi, prenosa materijala, dobara i vesti, kao i regulisanje prenoenja utilitarnih i energetskih produkata od mesta proizvodnje do mesta korienja i dr. Ukoliko su komunalno infrastrukturni elementi pravilnije sagledani i ukoliko kompleksnije funkcioniu u prostoru, utoliko su drutveni odnosi i zivotni standard stanovnitva na viem nivou. Stepen usklaenosti mree i racionalnost razmetaja komunalno infrastrukturnih elemenata utie na ujednaenost ili neujednaenost ekonomskog drutvenog razvitka urbane jedinice. Po svojoj delatnosti i znaaju, komunalno infrastrukturni prostorni elementi mogu prerastati od individualnih i drutvenih do udruenih, regionalnih, oblasnih, republikih i drzavnih. KOMUNIKACIJE Predstavljaju vaan faktor koji je uslovio podizanje i urbanizaciju jednog naselja. K. mogu da budu kopnene i morske. K. su dvojako uticale na razvoj naselja: njihove trase mogu odrediti pravce kretanja i osnovno usmerenje gradskog prostora, pa e esto njen deo predstavljati u novoformiranom gradu jednu od glavnih gradskih komunikacija. S druge strane, komunikativna konvergencija nekog poloaja uslovie samo izrastanje naselja na tako povoljnoj lokaciji. Znaajne promene politikih i ekonomskih prilika menjaju hijerarhiju komunikacija. KOMUNIKATIVNA ZONA Ono to neposredno utie na mogunost fizikog kretanja u sklopu jeste komunikativna zona. Reavajui oblik ove suoavamo se sa dve grupe problema: a) uvoenje potrebnih podataka za dimenzionisanje prema broju ljudi ukljuenih u proces, gustini ljudske mase u protoku i potrebnog vremena za njihovu evakuaciju i b) naelna razmatranja ove zone i njen odnos prema celokupnom sklopu. U okviru sklopa, kretanje vrimo na horizontalnim i vertikalnim (kosim) ravnima i putem mehanikih sredstava. Za sve sluajeve osnovni problem je evakuacija: normalna evakuacija, po kojoj se objekt naputa za 10-15 minuta, ili brza (nesrea) koja je kod slabije obezbeenih zgrada od poara odreena vremenom od 2-3 minuta, a kod bolje obezbeenih 4-7 minuta. U literaturi i nacionalnim preporukama se najee nailazi na podatke o veliinama vrata ili prolaza u nekom objektu odmerenim za 100 ljudi. Ali da bi se preciznije dolo do rezultata - naroito kod zgrada koje su komunikativnije (u odnosu na vrstu kretanja i optereenja), potrebno je ispitati protok ljudske mase uzevi u obzir ne samo broj ljudi, ve i vreme evakuacije, stiljivost, odnosno, gustinu strujanja. Pri odreivanju punjenja odnosno pranjenja nekog prostora potrebni su sledei podaci: broj i irina ulaza, gustina ljudske mase i brzina kretanja u jednom sluaju, ili u drugom i vreme poeljne evakuacije ime su rezultati realniji. Kod objekata velikog prometa pre
kontrole i utvrivanja veliine komunikativne zone pretpostavlja se izrada idejnih studija kretanja a u izvedenom objektu proveravanje teorijskih zakljuaka. Krajnji oblik evakuacionih puteva dobija se tek posle njihovog eksperimentalnog dokazivanja. Horizontalne veze ili hodnici pojavljuju se kao trake odmerene iskljuivo prema prolazu odreenog broja ljudi. Drugi tip su proirene horizontalne trake, koje su uz kretanje dobile i dodatne namene i trei tip je kada su ove povrine za kretanje viestruko namenski organizovane. Tada ili obrazuju povrinu ireg znaaja - holsku, koja moe a ne mora da bude sredotena, ili su u zajednici sa ostalim zonama, prvenstveno sa radnom zonom. Nemogue je definisati sve pojave ove povrine u sklopu, jer se ova tri osnovna oblika pojavljuju u mnogo moguih kombinacija. Srenom smenom vie tipova ivih veza moe se postii izvanredno unutranje oblikovanje, tako da izbor dimenzija, ali jo vie izvesna sredstva oplemenjivanja, utiu na tekoe odluivanja. Dalje, uzevi mogunost njihovog delovanja na spoljnu formu, naroito kod slobodnije komponovanih oblika, tamo gde se lanci sklopa skoro nezavisno razvijaju, uviamo da je ba ta osnovna pokretljivost oblika dobijena posredstvom izbora tipa horizontalne veze. Neposredno uz horizontalne trake, razvijaju se vertikalne veze - vertikalna vorita. One se u prostorno vizuelnoj orijentaciji korisnika - kao nedeljivi deo opte sheme kretanja - mogu smatrati najosetljivijim delom reavanja odnosa i spoja zona u sklopu. Stepenite se moe organizovati u bilo kojoj od zona: u komunikativnoj i ulaznoj zoni je njegovo uobiajeno mesto, nastalo kao posledica dobro odmerene i prostudirane sheme kompletnog i posebnog kretanja u razmatranoj zoni; u radoj zoni je kao njen nedeljivi deo u okviru zajednice radnih mesta ili je vezano za radnu zonu u okviru njenog konstruktivnog raspona, ili pak kao zasebna povrina u bloku drugih pomonih i higijenskih prostora ukopanih na odgovarajuem mestu za povrinu radne zone; u pomonij zoni je kao deo bloka pomonih i higijenskih i komunikativnih povrina sklopa. Danas je naroito omiljen sredini poloaj - jezgro, gde je stepenite obino postavljeno izmeu komunikativnih traka ili je u samom njihovom sreditu. Ostali vidovi komunikativnih elemenata su rampe, dizalice i mehanike stepenice - esklatori. KONCENPTUALIZAM (l. conceptus pojam) Fil. pravac izmeu realizma ii nominalizma po kome opti pojmovi jesu oblici i prave radnje misli, a ne prosti znaci koji se podjednako primenjuju na vie jedinki. KONCENTRACIJA Predstavlja sposobnost izvesne mase da sluzi kao sredite ili centar. K. je funkcija glavnog oblika, kadgod i tretmana detalja. Uopte uzev, ona se pojaava stalnim ograniavanjem povrine i simetrijom. Stoga lopta izraava maksimum koncentracije. K. se potencira i usamljenou: kada se neka masa izdigne iznad svoje okoline, tada se javlja materijalna vertikalna osa, a oko nje se organizuje prostor. Izolovanost atinskog Akropolja, uzdignutog i izdvojenog nad svojom svakodnevnom profanom okolinom ne samo to istie i podvlai njegov karakter svetilita, ve od njega takoe stvara centar itavog okolnog lokalnog sveta. U sluaju koncentracije re je, pre svega, o takvom karakteru zadatka koji omoguava saeto i jedinstveno zahvatanje prostora, kao u sluaju klasinih spomenika Rima, do savremenih kupola i prostornih struktura Fillera, Nervija i drugih. Drugi primeri koncentracije baziraju se na shemi aglomeracija urbanih celina gde se elementi strukture grupiu oko jezgra ili ka njemu. KONCENTRISAN PROSTOR Naziv za arhitektonski i urbani prostor koji je sazet, odnosno, formiran oko svog prostornog jezgra ili urbanog centra i kojem on tezi. U geometrijskom smislu, pojam predstavlja prosto koji se formira u krugovima ili pravilnim poligonima oko zajednikog sredita ili jezgra (takoe, koncentrian prostor). U urbanistikom smislu, predtsvlja urbani prostor, jedan grad, formiran oko gradskog jezgra ili gradskog centra.
KONCEPT (l. conceptum, concipere zamisliti, shvatiti) 1. plan, nacrt, skica; prvi pismeni sastav (nekog dela, spisa); 2. (l. conceptus) pojam; sposobnost shvatanja, mo poimanja, izii iz koncepta izgubiti vezu misli, pobrkati se u mislima, zbuniti se; izbaciti nekog iz koncepta poremetiti neiji red misli, zbuniti ga. KONCEPT, POJAM KONCEPTA U UMETNOSTI (ital. concetto, engl. concept, concett) 1. Prvobitno, renesansni, a naroito maniristiki termin, koji se odnosio na osnovnu ideju ili koncepciju koja je davala znaenje celokupnom umetnikom delu. Izraz je slian izrazu dizajn disegno (ital.), ali sa implikacijom da mu je znaenje na neki nain paradoksalno i uznemirujue. 2. Danas, uopteno, koncept je svaki onaj sistem crtea ili kombinacija crtea i pisanog teksta koji razradjuje osnovno znaenje budueg umetnikog dela. KONCEPTIRATI (l. conceptum) Izraditi prvi sastav, praviti (ili: napraviti) plan, nacrt, skicu (dela, spisa i sl.). KONCEPTUALNA UMETNOST (engl. conceptual art, concept art) Umetnost 60'tih, 70'tih, 80'tih, koja nastaje u skladu sa jednim ili vie sledeih principa: 1. Umetnost se sastoji u osnovnoj ideji, koja moe a ne mora da se ovaploti u fizikoj formi. 2. Jezik postaje osnovni materijal umetnosti, a granice izmedju umetnosti i umetnike teorije se briu. 3. Umetnika aktivnost postaje istraivanje same prirode umetnosti, a svaki konkretni rezultat takvog istraivanja se mora posmatrati (prihvatiti) kao usputna demonstracija generalnog zakljuka do koga umetnik olazi u toku svog umetnikog rada. KONFORMACIJA (l. conformatio) Sastav, sklop, graa nekog tela; saobraavanje, saobraenje, podeavanje prema emu, prilagoavanje. KONFORMIRATI (l. conformare) Saobraziti, saobraavati, podesiti, udesiti; dati oblik; konformirati se prilagoditi se. KONGLOMERACIJA (l. conglomeratio) Gomilanje, nagomilavanje, slepljivanje; spajanje svega i svaega. KONGRUENCIJA (l. congruentia) Saglasnost, slaganje; podudarnost, slinost i jednakost, istovetnost oblika i jednakost povrina; kongruentnost. KONJIKA PROJEKCIJA, IZOMETRIJSKA KONJIKA PROJEKCIJA, KAVALIERRIS (nem. Isometrischer Kavalierriss) Naziv za vrstu izometrijske projekcije koja potie od prikazivanja objekta sa take gledanja koja je uzviena u odnosu na objekat koji se prikazuje, odnosno, prikaz sa visine konjanika. Konjika projekcija prikazuje povrinu objekta u eonoj ravni u njegovoj pravoj veliini, bez skraenja, isto kao i horizontalne dui u bonim projekcijama. Prednost konjike projekcije je u tome to su prave dimenzije prikazanog objekta merljive, bez skraenja, na samoj projekciji. Za razliku od vojne projekcije, u konjikoj projekciji se geometrijski oblici predstavljaju eono, tj. sa eonom povrinom paralelnom vertikalnoj ravni projekcije. KONKATENACIJA (lat., engl. concatenation) Jedinstvo elemenata postignuto njihovim spajanjem poput spajanja lanca, kao na pr. kod separatnih arhitektonskih elemenata na jednoj dugakoj fasadi (svaki sa sopstvenim krovom i separatnom kompozicijom), gde se frontovi isputaju u polje ili su povueni na unutra. Ova kompozicija takodje se naziva staccato kompozicija. Konkatenirane fasade su bile omiljene kod mnogih arhitekata, naroito kod Willia Kent-a i drugih palladijanista, a u svrhu artikulacije. KONOTACIJA U ARHITEKTURI Nasuprot denotaciji, koja oznaava odreeno znaenje, konotacija sugerie opta znaenja. Jedan isti arhitektonski element moe da nosi i denotativna i konotativna znaenja, a ova mogu biti uzajamno kontradiktorna. Uopteno u meri u kojoj je denotativan u znaenju, element zavisi od svojih heraldikih osobenosti; u meri u kojoj je konotativan, element zavisi od svojih fizionomskih kvaliteta. Moderna arh. teila je da odbaci heraldiko i denotativno u arhitekturi i da preuvelia fizionomsko-
konotativno. Moderna arh. koristi izraajni ornament a odbacuje eksplicitan simbolian ornament. KONSONANCIJA Sazvuje 2 ili vie tonova koje izaziva prijatno oseanje. To su tonovi sa malim odnosom brojeva oscilacija; tako oktava sa odnosom , kvinta 2/3, kvarta 4/3. KONSONANTAN (l. consonans) Jednoglasan, suglasan, skladan. KONSTRUISATI (l. construere) Graditi, sagraditi, napraviti, sazidati, izvesti (zgradu, mainu); sastaviti, izraditi plan (za zgradu, mainu itd.); iz osnovnog pojma (iz osnovne zamisli) razviti (uenje, nauku); geom. nacrtati (vrstarom i estarom) sliku, telo; gram. rasporediti, sloiti rei u reenicu, sastaviti reenicu; napisati, sainiti, sastaviti skicu (knjievnog dela, slike, filma i dr.). KONSTRUKCIJA (l. constructio) Graenje, gradnja, pravljenje, zidanje, podizanje; nain graenja, nain gradnje; graa (ili: materijal) za graenje; sastav, nain sastavljanja, ureenje i raspored delova neke celine; dosledno, logiko razvijanje neke misli (u uenje, u nauku, u sistem); gram. sastav, sklop, red, raspored rei (u reenici); geom. crte (ili: crtanje vrstarom i estarom) nekog geometrijskog lika (ili: tela) radi izvoenja dokaza ili reavanja kakvog zadatka. KONSTRUKCIJA, OPTI POJAM (St., Konst.). Opti naziv za sve vrste inenjerskih objekata ili njihovih delova izraenih od drveta, kamena, opeke, betona, armiranog betona, prednapregnutog betona, elika, aluminijuma ili drugog pogodnog graevinskog materijala, ija je namena da nose spoljanja optereenja i da ih prenesu na temelje, odnosno na tlo. Ako i konstrukcija, kao i sva optereenja lee u jednoj ravni, imamo ravnu konstrukciju, za razliku od prostorne konstrukcije koja ima prostorni oblik i prima optereenje proizvoljnih pravaca. Kad se oslonake reakcije izazvane optereenjem mogu odrediti iskljuivo pomou uslova ravnotee, imamo statiki odreenu konstrukciju, u protivnom ona je statiki neodreena. KONSTRUKCIJE, KLASIFIKACIJA KONSTRUKCIJA Konstrukcije se mogu klasifikovati prema tipu elemenata, prema prostornoj raspodeljenosti, prema vrsti dominantnog naprezanja, prema nainu spajanja elemenata konstrukcije, prema smeru leajnih sila zbog vertikalnog optereenja te prema koliini leajnih i unutranjih veza. Prema tipu elemenata konstrukcije mogu biti: a) konstrukcije od tapnih elemenata (jednodimenzijski elementi), koji mogu biti pravolinijski, poligonski i luni; b) konstrukcije od povrinskih elemenata (dvodimenzijski elementi) koji mogu biti ravanski ili prostorni; ravanski se element naziva diskom ako je optereen u svojoj ravni, a ploom ako je optereen upravo na svoju ravan; c) konstrukcije od masivnih elemenata (trodimenzijski elementi) i d) konstrukcije od dva ili vie tipova elemenata. Prema prostornoj rasporedjenosti konstrukcije mogu biti: a) ravanske konstrukcije koje su optereene samo u svojoj ravni i u kojoj su osi svih tapova, srednje povrine diskova i sve napadne i leajne sile u istoj ravni; b) ravanske konstrukcije optereene upravno na svoju ravan u kojoj su ose svih tapova i srednje povrine ploa u istoj ravni, a sve su napadne i leajne sile upravne na tu ravan i c) prostorne konstrukcije. Prostorne se konstrukcije pri razmatranju nastoje ralaniti u ravanske. Prema dominantnim naprezanjima razlikuju se: a) fleksijske konstrukcije gde su neki ili svi elementi dominantno napregnuti na savijanje (npr. okviri) i b) reetkaste konstrukcije gde su svi elementi dominantno napregnuti uzdunim silama. Prema tipu spajanja elemenata, konstrukcije mogu biti: a) konstrukcije gde su svi elementi zglobno spojeni (npr. reetke), b) konstrukcije gde su svi elementi kruto spojeni (npr. kontinuinirane grede) i c) konstrukcije s elementima gde ih je deo zglobno, a deo kruto spojen (npr. okviri s jednim ili vie zglobova). Prema smeru leajnih sila zbog delovanja vertikalnog optereenja razlikuju se a)
konstrukcije samo s vertikalnim leajnim silama i b) konstrukcije s kosim leajnim silama. Prema koliini leajnih i unutranjih veza postoje: a) statiki odredjene konstrukcije za koje se sve leajne i unutranje sile mogu odrediti iz jednaina ravnotee i b) statiki neodredjene konstrukcije za koje se sve spomenute sile ne mogu odrediti iz jednaina ravnotee. KONSTRUKTIVIZAM I TEORIJA ARHITEKTURE (Arh.). Shvatanje i uenje u teoriji arhitekture o isticanju u prvi plan znaaja konstrukcije kao bitne podloge iz koje proizlaze i kojoj moraju da se saobraze sve forme arhitektonskog oblikovanja, pri emu se odbacuje svako dekorativno dodavanje. Konstruktivizam je polazna taka u shvatanju funkcionalizma u arhitekturi. KONSTRUKTIVNI RASTER Raster koji se koristi prilikom projektovanja konstrukcije nekog arhitektonskog ili graevinskog objekta. V. Raster. Konstruktivni raster predstavlja raster unutar kojeg je postavljen raspored i razmak stubova, odnosno, spratne visine. K.r. zavisi od namene - tj. funkcije objekta. Nije svejedno da li je zgrada stambena, administrativna, ili pak, neki industrijski objekt - skladite, radionice lake industrije i sl. Svaki od ovih objekata ima drukije potrebe za dnevnim osvetljenjem (u vezi sa ovim je i dubina trakta i spratna visina); prema veliini korisnog optereenja i potrebnog razmaka stubova, odabrae se konstruktivni sistem - vrsta meuspratne konstrukcije, raspored greda, rebara i podvlaka. Najei raster viespratnih skeletnih objekata i jednovremeno i najloginiji, je u ortogonalnom konstruktivnom sistemu. Razmaci stubova, u poduznom ili poprenom pravcu, su obino vei kod elinih nego kod armirano-betonskih objekata, a kreu se optimalno izmeu 4,0 i 9,0m. Dspratna visina zavisi od zahteva za istom visinom prostorija, odabranom meuspratnom konstrukcijom, vrstom poda i plafona, kao i eventualnih zahteva za smetaj instalacija u plafonu. Spratna visina se optimalno kree izmeu 2,8-4,5m. KONSTRUKTIVNO EKSPERIMENTALNA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja je proizvod nekog konstruktivnog ili drugog sistema, predstavlja inovaciju u odnosu na tradicionalnu arhitekturu u pogledu gradjenja ili tipologije arhitektonskog prostora. Eksperimentalna arhitektura se gradi kao prototip ili protomodel, da bi se pustila u upotrebu koja se nadgleda i analizira da bi se otkrili eventualni nedostaci ovakve arhitekture. KONTEKSTUALIZAM, KONTEKSTUALNI PRISTUP V. Arhitektura u kontekstu Pojam se u postmoderno arhitekturi koristi u znaenju obezbeivanja mogunosti za naknadno narastanje datog objekta i zelja da se on poveze sa neposrednim okruzenjem. KONTEMPLATIVNI NATURALIZAM Zajedno sa romantinim naturalizmom predstavlja onu vrstu arhitektonskog naturalizma koji je okrenut oveku kao misaonom biu, njegovom unutranjem biu, svetu njegove kontemplacije. Arhitektura kontemplativnih naturalista spaja elitistiku filosofsku misaonost sa rafiniranim odnosom prema prirodi, prirodnoj sredini arhitekture i upotrebi istananih prirodnih graevinskih materijala. Umetnik je ovek - pisao je Paul Klee - i on sam je priroda, deli prirode u vladavini prirode. Dijalog sa prirodom je optepriznat kao uslov za svaku umetniku misao. Predstavnici kontemplativnog naturalizma su, poput protagonista romantinog naturalizma Boullee, Ledoux, Gaudi, Steiner, Wright, ali i Aalto. KONTIGVITET ZGRADA (nl. contiguitas) Granienje, dodirivanje; dodirivanje zgrada u prostoru, prostorno ogranienje zgrada u urbanistikom smislu. KONTINENTALNI I ANGLOSAKSONSKI SISTEM MERA Nejednakost izmeu anglosaksonskog i kontinentalnog sistema mera, koja predstavlja veliku smetnju u svim meunarodnim tehnikim radovima, moe se ukloniti uvoenjem graevinskih mera. Moe se oekivati da e, uz dosledno provoenje decimalnog sistema u anglosaksonskim zemljama, osnovna mera od 4 stope = 48 palaca biti utvrena sa 50 palaca, to bi
odgovaralo amerikom polaznom normnom broju od 40 palaca = 1,016 m 1 m. Sve vie se nastoji oko toga da se u Engleskoj i Americi uvede metriki sistem. Uvoenjem graevinske mere u okviru metarskog sistema koji vredi u svim zemljama, uprostie se radovi meu pojedinim dravama. Znaenje toga ne moemo danas jo ni predvideti. KONTINUACIJA (l. continuatio) Produavanje, produenje, nastavljanje. KONTINUALNA ARHITEKTURA (engl. continuous architecture) Pojam oznaava arh. sa tekuim prostorom, koja moe da bude povezana ili umnoena a da ne bude naruena njena osnovna koncepcija forme. K.a. je otvorena arhitektura, ona saobraa sa spoljanjim prostorom i objektima u njemu. Pojam k.a. se vezuje za arh. Frederick Kieslera i njegov projekt Endless House iz 1933-1960.g. Kiesler nije prihvatao pravougaone forme i kutijaste kue, ve je projektovao oble tekue kontinualne oblike. Unutranjost njegove kue je nalik peini, sa zakrivljenim oblikom podova i zidova prostorija kue i nametajem koji je integrisan u skulpturalan oblik kue. KONTINUITET U arhitektonsko-urabanistikom smislu, predstavlja neprekidnost ivice ili povrine (kao u nekom ulinom koridoru, kod linije horizonta ili zalea); bliskost delova (kao kod grupacije zgrada); ponavljanje ritmikog intervala (kao kod vrlo slinih ulinih uglova); slinost, analogija, ili harmonija povrine, oblika ili korienja (kao u sluaju obinog graevinskog materijala, ponavljanih ritmova prozorskih osa, slinosti urbanih delatnosti, korienja optih znakova). To su oni kvaliteti koji olakavaju opaanje izvesne sloene fizike realnosti kao jedinstvene celine ili celine, sloene od meuzavisnih delova, - dakle kvaliteti koji daruju jedinstveni identitet. KONTINUITET I FIZIKE STRUKTURE Sve forme naselja razvijaju se kao izraz prirodnogeografskog, drutveno-ekonomskog, prostorno-fizikog i kulturno-istorijskog kontinuiteta. Prolost i sadanjost gradova i fizikih struktura postaje neophodna drutvena i lina dimenzija graenja sredine, njena istorinost koja je iz sveta orua prebacuje u svet najviih drutvenih vrednosti. Istorinost se ne nalazi samo u samim graevinama, nego isto tako u nizu socijalnih i unutranjih kontinuiteta, pamenjima i seanju, imenima i tradiciji, mitovima i procesima koje naselje zadrava i svojim oblicima i svojim mirom kroz vreme u nove prostore prenosi. Paralelno postojanje i dopunjavanje urbanih oblika razliitih vremena i epoha, njihovo prilagoavanje i promene, potvruju humanistiku dimenziju prostora i naselja. U isto vreme i mnoge prostorne slike i ideje o prostoru naselja prenose se u savremene pristupe ureenja sredine, tako da planiranje fizikih struktura i kao urbanistika misao ima svoje trajne, razvojne osnove. Ovaj vieslojni kontinuitet (prostorno-fiziki, koncepcijski, istorijski, psiho-socijalni itd.) ne zasniva se na urbanom i ostacima prolosti nego na bitno ljudskoj potrebi za slojevitim istorijskim znaenjima njihove okoline, ime ona dobija dve bitne odlike: sadrajnost i identitet. KONTRADIKTORNOST U ARHITEKTURI Pojam kontradiktornosti u arhitekturi uveli su teoretiari postmoderne arhitekture, pre svega Charles Jencks, u nameri da predstave arhitekturu kao suprotnost, ta vie kontradiktornost svojih unutranjih stilova i tendencija. Arhitektura je u svojoj biti kontradiktorna: ona s jedne strane reava funkciju korisnika jednog prostora ali je istovremeno taj prostor, izgradjen prema zahtevima stila i forme, duboko nefunkcionalan, ak u nekim sluajevima i neupotrebljiv. Sama arhitektura postoji unutar ovih kontradikcija i opstaje umnogome zahvaljujui njima. Samo funkcionalna arhitektura je suvoparna, neinventivna, bezvoljna, pa je i boravak u takvim prostorima neprijatan. Nasuprot, arhitektura razigranih formi, esto bez vrstog sadraja i kompozicije, moe da bude veoma inspirativna i prijatna za ovekov boravak. Sam prostor predstavlja sublimaciju ova dva arhitektonska principa, a od njihovog medjusobnog odnosa zavisie konani uspeh arhitektonskog objekta.
KONTRAREVOLUCIJA U ARHITEKTURI Svaki revolucionarni pokret u istoriji arhitekture istovremeno je izazivao i kontrarevolucionarni pokret. Zahtevi za uvodjenjem novog u arhitekturi istovremeno su bili praeni zahtevima za povraaj na staro. KONTRAST Osobina jednog arh. elementa (povrine, volumena, oblika i t.d.) putem koje ini suprotnost susednom arh. elementu, da bi na taj nain doao do izrazaja. K. moze da bude: k. povrine, k. masa, k. svetlosti i senke, k. boje, k. teksture,. k. statinosti i dinaminosti i dr. Kontrast je ekvivalent jedinstva. Jedinstvo je rezultat razreenih protivurenosti. Jednakost nije isto to i jedinstvo. Jedinstvo se omoguava preovladanjemdominante a ne mrtvom jednakou. Samo se kroz dominantu kao neto to je naglaeno u optem osigurava integritet dela. KONTRAST U MODERNOJ ARHITEKTURI Moralno pravilo modernog pokreta, kako su zagovarali Le Corbusier i Gropius,, zabranjivalo je u projektovanju ugledanje na istorijske primere. Ti primeri su bili ocenjeni kao neiskreni jer nisu bili u skladu sa onim to su arhitekti usko definisali da je u duhu vremena. Tako, izbegavajui istorijske forme, moderni arhitekti nisu imali izbora kada je dolazilo do postavljanja novog objekta pored starog. Nisu mogli da predvide vezu izmeu objekata stilski ih sjedinjujui, ve su morali da se suprotstavljaju starijoj arhitekturi. Tokom prolih pola veka tekstovi u oblasti arh. preplavljeni su bili frazama kao otvoreno suprotstavljanje i otar kontrast izmeu.... Ovakvim direktnim suprotstavljanjem starog sa novim, oekuje se da emo samim okom biti podstaknuti na oduevljeno prihvatanje. Pri tome nema sumnje da, kada je to veto i smelo uinjeno, moe da deluje snano. Ali, mo ovakvih kontrasta oigledno opada sa poveanjem uestalosti primera; oni, u stvari, imaju uticaja samo kada predstavljaju izuzetak. Na nesreu, postali su pravilo. Nai gradovi su preplavljeni njima, pa je rezultat pre haos nego drama. Kontrast, nasuprot harmoniji, nastavlja i dalje da bude jako privlaan za arhitekte. Jedan je od razloga taj to je predstavljao jedini profesionalni izbor toliko dugo godina da je i danas jedino poznato reenje za mnoge arhitekte. Ali, postoji i drugi aspekt ideje o stvaranju kontrasta. A on se odnosi na pogodnost ovog pristupa za projektante. Bez straha da e biti proglaeni neodgovornim i sa neodreenom nadom da e biti smatrani kreativnijim, arhitekte mogu da zaobiu teak projektantski problem i da tvrde da su uspostavili odnos kroz stvaranje kontrasta, bez obzira ta projektuju. Sa tim stavom, esto se po navici prelazilo preko glupih, loe procenjenih primera kontrasta, a na raun opte zbunjenosti javnosti. Oni objekti koji esto nisu uspostavljali nikakav odnos sa okolinom, vazili su za estetski prihvatljivu alternativu. KONTURA (od franc. contour, engl. outline, nem. Umriss, ital. contorno) Obris, oris, linija koja obelezava oblik figure ili predmeta. U slikarstvu postoji kao linija nacrtana ili odreena bojojm, a u plastici, a posebno u arhitekturi kao granica izmeu oblikovanoga materijala i prostora. KONTURA, PROFIL (Arh.). 1. Izgled preseka kroz neki graevinski deo u poprenom ili podunom pravcu. 2. Kontura ili sekcija jednog arhitektonskog lana, na primer kornia. 2. Ocrtavanje jedne zgrade pokazujui njene visine, projekcije i sl. KONURBACIJA (lat con okolo i urbs grad, engl. conurbation irenje gradova, ital. conurbazione) Pojam je nastao za jedno sa nastankom tendencije irenja velikih gradova, koja je nastala kao posledica demografske eksplozije i naseljavanja gradova pridolicama sa sela. Termin se koristi u planiranju gradova da oznai grupu gradova povezanih zajedno geografski i mogue prema njihovoj funkciji. Prvi put je re konurbacija upotrebio Patrick Zedes oko 1910.g. K. predstavlja naziv za planske i neplanske tokove i procese koji se deavaju u urbanoj
sredini a koji za posledicu imaju akspanziju jednog grada. K. je takoe pojam koji se primenjuje u znaenju velikih povrina predgraa koja su nastala zajedno sa razvojem pojedinih velikih gradova i koja danas predstavljaju isto tako znaajan urbanistiki problem koliko i samo jezgro grada. Pojam za naselja koja obrazuju neki grad i njegova predgraa, ili spojeni susedni gradovi. KONVENCIONALNA ARHITEKTURA Arhitektura moe da bude obina, odnosno, konvencionalna, na dva naina: po tome kako je izgraena ili po tome kako je viuena, tj. u procesu ili u znaaenju.KOnvencionalno graditi znai koristiti obine materijale i konstrukciju, prihvatajui sadanju i uobiajenu organizaciju graevinske industrije i njenu finansijsku strukturu, sa ciljem da se obezbedi brza, solidna i ekonomina izgradnja. Ovo je dobro na kratke staze, a uglavnom klijenti i angauju arhitekte na taj nain. Arhitektonske teorije kratkih staza tee ideaalizaciji i uoptavanju celishodnosti. Arhitektura na duge staze zahteva stvaranje a ne prilagoavanje, i obraanje naprednoj tehnologiji i sloenoj organizaciji. Ona se oslanja na temeljna istraivanja koja moda mogu da budu inicirana i sprovedena u arhitektonskom birou, ali bi morala da bude finansirana sa strane, jer cena koju plaa korisnik nije odgovarajua niti je namenjena za tu svrhu. Iako to arhitekti nisu zeleli da priznaju, najvei broj arhitektonskih problema spada u pitanje celishodnosti, i to se vie arhitekti upliu u drutvene probleme, utoliko to postaje tanije. U principu, svet ne moe da eka da arhitekt izgradi svoju utopiju, i u osnovi glavna briga arhitekte ne treba da bude ono to bi trebalo da postoji ve ono to jeste - i kako da se sada doprinese poboljanju toga to jeste. Ovo je skromnija uloga za arhitekte nego to je Moderni pokret zeleo da prihvati; meutim, umetniki ova uloga jo vie obeava. Bogatstvo se moe nai u konvencionalnoj arhitekturi. Tokom 300 godina evropska arh. bila je sazdana od varijacija klasine norme - kao bogata prilagoenost. Ali se do nje moe doi i pomeranjem mere ili konteksta poznatih ili konvencionalnih elemenata da bi se proizvela neobina znaenja. Pop umetnici su, tako, koristili neobine spojeve svakodnevnih predmeta u napetim i slikovitim igrama starih i novih asocijacija kako bi podvrgli ruglu svakodnevnu meuzavisnost konteksta i znaenja, pruajui nam novo tumaenje kulturnih tvorevina dvadesetog veka. KONVENCIONALNI ARHITEKTONSKI ELEMENTI Naziv za uobiajene, tradicionalne i standardne arhitektonske elemente koji se upotrebljavaju ve dugi niz godina. Nasuprot konvencionalnim arhitektonskim elementima nalaze se tzv. napredni arhitektonski elementi, koji su proizvod inovacija, tehnolokih dostignua i dostignua arhitektonske invencije. KONVENCIONALNI ELEMENTI Naziv za arhitektonske elemente koji su uobiajeni, koji se pridravaju primljenih navika ili obiaja, koji su sporazumno uspostavljeni i kao takvi se primenjuju na arh.objektima. Prema Venturiju, k.e. u arhitekturi predstavljaju jednu etapu u evolucionom razvitku, i oni sadre u njihovoj promenjenoj upotrebi i izrazu neto od svog ranijeg znaenja, kao i svoje novo znaenje. KONVERGENCIJA, GEOMETRIJSKA (nl. convergentia) Geom., fiz. uzajamno pribliavanje, sticanje; fig. stremljenje (ili: tenja) istom cilju, slaganje. KONVERGENCIJA, KONVERGENCA (lat. convergentio pruajui se jedan prema drugom, nem. Konvergenz) Pojam koji ima suprotno znaenje oddivergencije. Predstavlja naziv za meusobno pribliavanje (pristupanje) graninih linija zidova, ograda, stubova i dr., kod nekog prolaza, stepenita, prostora, trga ili ulice. Konvergencija predstavlja arhitektonsko naglaenje utiska perspektive, odnosno, potenciranje konanosti nekog dugog pravca pomou zakoenja njegovih linija, koje su uobiajeno izvedene paralelne. Konvergencija se esto primenjuje u pozoritu (Palladio, Teatro Olimpico u Vicenzi), kad je
potrebno postii dubinu prostora, na malom i ogranienom prostoru. Poznati primeri konvergencije su iz perioda baroka, kao na pr. u Rimu, Vatika, Scala Regia. KONVERTIBILITET, ARHITEKTONSKI Mogunost jednog arhitektonskog prostora da se, prema potrebi, prilagodi razliitim funkcijama. Konvertibilnost u arhitekturi je isto to i multifunkcionalnost. Tako, na primer, u stambenoj arhitekturi, postoji mogunost pretvaranja dnevne sobe u spavau, ili pretvaranja proirene komunikacije u spavau sobu, prema potrebi. Multifunkcionalna sala je u sutini konvertibilna sala: prema potrebi moe da slui za koncerte ili za prikazivanje filma, u jednoj prilici je to mesto za ples a nekad je to i sportska dvorana. Arhitektonski konvertibilitet je veoma znaajan za arhitektonske objekte sa veoma mnogo funkcija koje su jasno izraene, ali jedna ne iskljuuje drugu. KONZERVACIJA U arhitekturi, arheologiji i urbanizmu, naziv za trajnu zatitu, prezervaciju arhitektonskih, arheolokih i drugih ostataka jednog objekta, njegovih delova ili celokupnog kompleksa. Cilj konzervacije je: ouvanje postojeeg stanja jednog arh. objekta i predupreenje njegovo dalje degradiranje zbog uticaja vremena, erozije, ljudskog faktora, poplava, neadekvatnog korienja prostora predmeta konzervacije, naruavanja prostora nedozvoljenom izgradnjom ili adaptacijom. Konzervacija se sprovodi prema konzervatorskim uslovima, koji definiu nain i opseg dozvoljene izgradnje u zatienim sredinama. Metode i postupci k. su: metode graevinske zatite arhitektonskih elemenata zatvaranjem otvorenih mesta na zidovima, tavanicama i dr. i onemoguavanje erozije objekta na otvorenim elementima predmeta k.; vrenje k. malterisanjem, bojenjem, zidanjem, dogradnjom, rekonstruktivnim zidanjem, pokrivanjem celog objekta ili kompleksa koji je predmet konzervacije ili izradom zatitnog krova koji ga titi od atmosferilija; ponekad se ceo kompleks koji je predmet konzervacije smeta unutar prostora jedne graevine. K. arheolokih predmeta se vri raznovrsnim arheolokim metodama. KONZERVATIVIZAM (l. conservare sauvati, odrati) Pravac miljenja i tenji onih koji ele da se odrava i uva staro, ono to se zateklo i nasledilo (u privatnom, drutvenom, politikom itd. ivotu). KONZERVATORSKI USLOVI Naziv za skup standarda, pravila i normi koje definiu uslove po kojima se vri konzervacija jednog arh. objekta. Takoe, predstavljaju uslove po kojima se vri gradnja u sklopu konzervatorski znaajne lokacije ili na samom arh. objektu predmetu konzervacije. KOORDINATE K. odreuju poloaj jedne take u prostoru, njenim merljivim odreenjem u odnosu na tri ose koordinatnog sistema. Na isti nain, odreen je jedan geometrijski ili arh. oblik u prostoru. Geometrijski, svaka taka u prostoru, odreena je presekom dveju linija, to se moze veoma precizno izmeriti i prikazati, a koordinate imaju prvostepeni znaaj za poimanje jednog prostora. Paralalni snopovi pravih linija, u apstraktnom znaenju, obrazuju u razliitim takama medjusobnih preseka nizove koordinatnih sistema koji odreuju arh. oblike. KOPIJA (lat. copia, mnotvo, obilje) U lik. umetnostima, to vernija reprodukcija originala, po mogunosti u istom materijalu i tehnici. Nekadanju vanost i vrednost k. je izgubila nakon otkria razliitih fotomehanikih i galvanoplastikih sredstava. Zadrala ju je uglavnom kad slui studijama, i to kad se s originala - neposrednim posmatranjem svojeruno prenosi ne samo nain (tehniki postupak: preparacija, namz i potez) ve i sve bitne karakteristike i sastojci dela kao to su harmonija oblika, linija i boja, te karakteristinosti kompozicije s njenim glavnim akcentima i jezgrima oko kojih se odvija, razvija i vori ritam originala. Kopija arhitektonskog dela predstavlja prvenstveno kompozicionu kopiju prostornih celine i elemenata, ali i kopiju na nivou detalja jednog arh. objekta, bilo u likovnom i ornamentalnom smislu ili kao kopija konstruktcije i karakteristika konstruktivnog sistema.
KORAK, PASSUS Naziv za arhitektonsku jedinicu mere duine, veliine od 72 do 78 cm, koja je upotrebljavana u razliitim periodima (od srednjeg veka pa sve do danas) na razliitim mestima (stopa, venecijanska stopa, dubrovaka stopa i dr.). KORAK, RUSKI U Rusiji,naziv za arh. meru, veliine 76cm. KOREALIZAM (engl. correalism) Termin je otkrio 1939 Austro-Amerikanac Frederick Kiesler. On je odbacio funkcionalizam kao misticizam higijene i zaloio se za alternativnu vizionarsku arhitekturu koja je zasnovama na spiralama, beskonanosti i venosti. Forme koje je on opaao kao vane bile su delimino poznate moi, nevidljive, tajne, spiritualne, a realnost je bila samo odraz interakcije ovih moi. Prirodu ovih medjuodnosa i njihovu vezu sa ljudima, formama, prostorom, vremenom i svetom uopte, on je nazvao korealizmom. KOREALIZAM U ARHITEKTURI (engl. correalism u vezi sa realizmom) Pojam vezan za nameru Fredericka Kieslera da stvori stil ija e namera biti da pokae usklaenost razliitih aspekata realnosti, kao to su elementi, ivot i prostor. On je ak napisao Manifest Korealizma u kojem, nasuprot Le Corbusiera i Bauhausa, on porie svoj utopijski karakter: Dovoljno smo stvorili knjike arhitekture. Mi ne elimo da iznesemo zadnju, niti konanu ediciju. Mi elimo zgrade koje su dovoljno fleksibilne, poput zivotnih funkcija. KOREKTURA (od lat. correctio popravljanje) Ispravljanje umetnikog rada koje vri sam autor ili neko drugi. KORELACIJA (l. correlatio) Suodnosnost, uzajamnost, uzajamni odnos, uzajamno pretpostavljanje; takoe: izvetaj koreferenta; u nastavi: dovoenje u uzajamnu vezu predmeta koji imaju slinosti i dodirnih taaka, napr. pedagogije i psihologije, istorije i geografije, geografije i etnologije, matematike i fizike itd. KORIDOR (tal. corridre) Arh. trem, hodnik na koji vode vrata iz pokrajnih soba, loa i dr.. Uzani prolaz, put, uska ulica ili vazduni prolaz. Hodnik, prolaz izmeu dva reda soba ili prolaz koji meusobno izdvaja dva dela zgrade. U politikoj geografiji: deo zemlje ili linija koja spaja jednu dravu sa morem. KORISNA POVRINA Povrina jednog arhitektonskog objekta (stambenog, poslovnog i dr.), ograniena zidovima, koja slui kao osnova za obraun prodajne cene jednog objekta. Korisna povrina nije uvek apsolutna povrina nekog objekta. Povrina otvorene terase stambenog objekta se izraunava na pr. kao 50% korisne povrine, a povrina loe sa 70% korisne povrine. U zapadnoevropskim zemljama, korisna povrina kao prodajna povrina se ne obraunava, ve se obraunava korisna zapremina. KORISNA VISINA Odstojanje teita armature od krajnje pritisnute ivice betona u armiranom betonu. KORISNA ZAPREMINA, KORISTAN PROSTOR (nem. Umbauter Raum) Izgraen prostor ogranien zidovima, podom i tavanicom, odreene zapremine, koji predstavlja stambeni ili radni prostor jedne zgrade, a koristi se kao osnova za izraunavanje volumena prostora, na osnovu kojeg se odreuje njegova cena. KORISNIK Korisnik, svojim viedimenzionalnim delovanjem u prostoru odmerava, usmerava, oblikuje kako idejne, socioloke i ostale odlike prostora, tako ga i svojim kretanjem i fiziki oblikuje. Nedostatak bilo kog merila - kako u pripremi izgradnje tako i u korienju prostora je prilika za iskrsavanje svih nepoeljnih posledica u njegovom individualnom i kolektivnom statusu. ire studije ovog uticaja, a koje uestvuju u programskim ispitivanjima odnose se i na ponaanje korisnika kao i na problem njegovog meusobnog komuniciranja. KORPUS (l. corpus) Telo; celina, ukupsnost, skup; stale; zbornik; voj. vei odred vojske pod jednim komandantom, kor; tip. vrsta tamparskih slova od 10 tipografskih taaka (nazvana po tome to je njima tampan Korpus juris); in korpore (l. in corpore) listom, svi zajedno.
KOSA PROJEKCIJA (nem. Schraegriss) Frontalna aksonometrija, vrsta kose aksonometrije, razvijene iz kose projekcije osnove i izgleda jednog objekta. Prikaz jednog objekta iz proizvoljne one take (pravca gledanja). Osnovni tipovi kose projekcije su: konjika projekcija i vojna projekcija. KOSTUR ZGRADE (Zgr.). Nosea konstrukcija zidova u skeletnim zgradama od drveta, elika ili od armiranog betona. Sastoji se od vertikalnih elemenata (stubova) i horizontalnih (podvlaka, rigli) i od meuspratnih konstrukcija. Kod drvenih kostura dolaze i kosnici za ukruenje. KOTA Taka ili skup taaka koje odredjuju horizontalne ili visinske dimenzije jednog terena ili arhitektonskog objekta. U geodeziji, teren je odredjen visinskim kotama. Linije koje predstavljaju dui sa istim visinskim kotama povrine terena nazivaju se izohipse. U arhitekturi, svaki prostor ili konstruktivni element jednog plana gradjevine, odredjen je kotama. Kote mogu da budu kote gabarita objekta, osovinske ili osne kote, gradjevinske kote, stolarske kote, apsolutne, relativne, visinske kote, dubinske kote (na fasadi). KOTIRANA PROJEKCIJA (nem. Kotierte Projektion) Grafiki prikaz jednog objekta gledanog sa horizontalne ravni, odnosno take koja se nalazi iznad tog objekta, tako da se horizontalne dui tog objekta prikazuju u njihovoj pravoj veliini, dok su vertikalne dui date u vidu taaka. Da bi se naznaila dimenzija vertikalnih dui, koja nije saglediva u kotiranoj projekciji, pored taaka koje ih prikazuju, ispisuju se visinske kote, odnosno njihove duzine date brojevima. V. Projekcija. Kotirana projekcija ima veliku primenu kod izrade geografskih karata, a umee izrade kotirane projekcije prethodilo je izradi planova u doba gotike. KOTIRANJE Je postupak odredjivanja dimenzija jednog objekta upisivanjem kota. Pravilno iskotiran objekat na planu sadri potpunu informaciju o njegovim dimenzijama. KOTIRANJE NACRTA (Arh.). Upisivanje u nacrtima raznih mera koje se odnose na duinu, irinu, visinu, dubinu, debljinu, prenik itd. Mere su pojedinane i zbirne. KOTIRATI (fr. coter) Obeleiti, obeleavati, oznaiti (ciframa, slovima); berz. beleiti (ili: odreivati) vrednost (kurs) hartija od vrednosti (up. kota1.); topogr. odreivati visinsku taku (up. kota 2.). KRANSKI URBANIZAM Pojam se koristi da bi oznaio jednu pojavu u urbanizmu, pre svega u mikrourbanizmu i u gradnji stambenih objekata, kod koje odnos i dispoziciju arhitektonskih objekata odredjuju tehnike karakteristike kranova koji se koriste za gradnju, pre svega duina strele krana. Ogranienje duine strele krana nekad se smatralo za istinsko urbanistiko ogranienje, pa je i situacija jednog bloka zgrada projaktovana na taj nain da kran moe da dosegne do svih delova objekata tog bloka. Nastao '50. tih godina XX veka, kranski urbanizam se izgubio vrlo brzo, isto onako kao to je i uao u upotrebu. KREATIVNA EKSPLOZIJA U EVROPSKOJ ARHITEKTURI (engl., nem. creative explosion) Pojam kojim je Charles Jencks nazvao stanje duha u evropskoj arhitekturi dvedesetih godina. Na arhitektonskoj sceni Evrope tada se pojavio veliki broj kreativnih pokreta koji su nosili nova gledita: De Stijl u Holandiji,Purizam u Parizu, Konstruktivizam u Rusiji i Maarskoj, Ekspresionizam i Utopijanizam u Nemakoj, Dada i Nadrealizam u velikim gradovima ukljuujui i vanevropske gradove (New York), Novi kriticizam i poezija u Engleskoj i SAD, Formalizam u ehoslovakoj i dr. U periodu izmeu 1917. i 1925.g. zaeto je mnogo vie razliitih kreativnih pokreta nego bilo kada u ovom veku. Bila je to slikovito reeno eksplozija dogaanja u evropskom duhu, koja je pokrenula lananu reakciju koja e ostaviti dubokog traga u istoriji moderne arhitekture. KREATIVNA EVOLUCIJA U ARHITEKTURI ( engl. creative evolution) Pojam oznaava kompleksan sistem meupovezanih pojava, pravaca, tendencije i promena u razvoju arh.
svesti, teorije i prakse, koji za posledicu svoga delovanja ima sveukupan kreativni razvoj arhitekture kao umetnosti i njegovu primenu tokom jednog odreenog perioda. K.e.a. ponekad se javlja skokovito, u naglim promenama i pomacima, a ponekad je skrivena unutar dugog tinjajueg procesa sazrevanja. Njoj svakako doprinosi arhitektonska avangarda, koja svoje ideje predstavlja u svetlosti novih saznjanja i novih dostignua. KREATIVNI EKLEKTICIZAM Naziv za eklekticizam u arhitekturi, pre svega modernista, koji sadri osnovnu karakteristiku kreativnosti samog autora, primenjanu na takav nain da se skoro gubi izvorni eklektini karakter objekta. Najznaajniji predstavnici kreativnog eklekticizma predstavljaju F.L. Wright i L. Sullivan, u ranim fazama arhitektonskog rada. KREATIVNI PROCES Naziv za proces u kojem nastaje ideja jednog arhitektonskog dela. Kreativni proces predstoji projektovanju, ali je i arhitektonsko projektovanje deo sveukupnog kreativnog procesa. KREDIBILITET U ARHITEKTURI Moe se govoriti o kredibilitetu odredjene arhitektonske forme ili o kredibilitetu jednog arhitekte. Arhitektonska forma poseduje kredibilnost kad je primenjivana tokom dugog perioda godina i na taj nain je ve ula u arhitektonski kanon. Primena ovakvih arhitektonskih formi ne podlee sumnji niti kritici. KRETANJE Niz taaka u prostoru odreuje ovekovo kretanje. On je istovremeno posmatra i aktivni uesnik u percepciji prostora. Ako zamislimo da on stalno menja mesta ili se kratko zadrava u jednom odreenom trenutku, iz jedne usvojene take geometr. oblici doivljavaju se kroz perspektivna skraenja. Promenimo li taku posmatranja, ovi e se oblici sasvim drugaije videti. KRITERIJUMI U ARHITEKTURI V. Kriterijumi u umetnosti. Pojam arhitektonski obuhvata daleko iru skalu vrednosti nego to je to sluaj sa pojmom umetniki, odnosno, estetski koji je samo deo arhitektonske vrednosti prostora, ili prostorne vrednosti arhitekture. Arhitektura nije mehanika, kaze Geoffrey Scott, ona je umetnost, i sve teorije arhitekture koje tekstualno izlazu stvaranje ili kritiku plana nose u sebi sopstvenu osudu. U svakom sluaju prostorna vrednost, koja se obraa naem ulu kretanja, bie uvek od prvorazrednog znaaja za lepotu objekta... Prostorna - arhitektonska vrednost postaje neka vrsta proirenog sinonima umetnike vrednosti. Na toj osnovi valja i uspostaviti odreenu sistematizaciju bitnih kriterijuma u arhitekturi. Bruno Zevi insistira na uspostavljanju takvih kriterijuma koji omoguavaju prostornu valorizaciju, za njaga bitnu i ishodnu temu arhitekture. Za nas, kae Zevi u svojoj interpretaciji arhitekture, nije tako znaajno da postavimo odnose koji postoje izmeu sadraja, psiholokih efekata i formalnih vrednosti. Ali ko se dublje uputa u studiju organskog jedinstva oveka i arhitekture, zna odmah da je polazna taka integralne, shvatljive vizije arhitekture ona koja se odnosi na prostornu integraciju, i on e suditi o svakom elementu zgrade u svetlu prostorne vrednosti ansambla. Stojei na stanovitu organskog shvatanja arhitekture, Zevi ga vrlo jasno pretpostavlja metodu normativne estetike koja vrednosti izvlai iz formalnog odnosa njegove likovne ekspresije. Uprkos impozantnom vremenskom razdoblju od dve hiljade godina, na istorijskom rasponu izmeu Vitruvija (Vitruvius Pollio Marcus) i Mumforda svet se fantastino izmenio u smislu stepena civilizacije. Meutim, u pogledu nekih osnovnih shvatanja arhitekture i umetnosti razlike su mnogo manje. Pogledajmo u tom smislu Vitruvijevu kategorizaciju kriterijuma u arhitekturi od kojih najvei broj i danas poseduje ivotvornost. Evo te skale svijstava, koju Vitruvije iznosi u svom traktatu o arhitekturi: pogodnost namene, izgled zgrade, ekonomska pogodnost, estetska svrha (euritmija), odnos delova prema celini, besprekornost izvoenja. U naem daljem izlaganju zadraemo panju na jednom broju kriterijuma koji su grupisani u nekoliko srodnih grupa:
Svrsishodnost, drutvena opravdanost i utilitarnost dela. Funkcionalnost, racionalnost, strukturalna logika i upotrebna vrednost objekta. Celovitost, integritet i jedinstvo koncepcije. ovekomernost, humanitarna umetnost i psiholoka svojstva prostora. Neposrednost, originalnost i autentinost izraza. Data kategorizacija je vie jedan od moguih primera nego obrazac za konkretnu primenu u postupku valorizacije. Navedene kriterijume valja, stoga, shvatiti kao sasvim promenljiv i ogranien registar, moda i neophodan, ali, svakako, i ne dovoljnih uslova, koje razmatrano delo, kao predmet valorizacije, mora zadovoljiti. KRITICIZAM U ARHITEKTURI Stav prema arhitektonskim pokretima, delima i projektima koji analitiki i sa neophodnom distancom razmatra njihove sadraje, uticaje i promene. Kriticizam se uvek javljao u zaetku novih arh. pokreta, kao reakcija na njihov novi neposredan sdraj i kao kontraargumentacija novim shvatanjima i stavovima u periodu dok nove ideje nisu postale prihvaene od arhitektonskog establimenta. Na nesreu, kriticizam je najee donosio sobom snanu negaciju novih ideja na koji nain je delovao kontraproduktivno, regresivno. Kriticizam u arhitekturi treba razlikovati od arhitektonske kritike, koja najee ima konstruktivan i progresivan karakter. KRITIKI REGIONALIZAM Strategija da se dostigne humanija arhitektura u svetlu univerzalno posmatranih apstrakcija i internacionalnih kliea. Termin su skovali A. Tzonis i L. Lefaivre 1981 godine, a bio je usvojen nakon kritika Kenneth Frampton-a koji je tvrdio da arhitekti treba da trae regionalne varijacije za svoje gradjevine umesto da nastavljaju da projektuju u stilu globalne uniformnosti, upotrebljavajui konzumeristiku ikonografiju, inei maskaradu od kulture, a rtakodje, treba da izgrade uticaj univerzalne civilizacije sa temama koje su preuzete indirektno iz individualnih "osobenosti posebnih mesta. Dok prihvata opasnosti industrijalizacije i tehnologije, on ne zastupa preporode bilo velikih istorijskih stilova ili skromnijih vernakularnih tipova gradjevina. U sutini, on je video dekonstrukciju globalnog modernizma, kritikovanog od strane post modernizma zbog redukovanja arhitekture na puki komunikativni ili instrumentalni znak i predlagao je uvodjenje tudjih paradigmi u domorodaki genius loci. Citirao je rad Aalto-a i Utzon-a kao primere kritinog regionalizma u kojem su lokalno i opte sintetizovani u jedno. KRIVICA TEHNOLOGIJE Ekoloki ekvilibrijum je istorijski prevazieno stanje i u prirodnom i u socio-ekonomskom ekolokom sistemu. Osnovno kretanje vezano za ekoloki ekvilibrijum je njegovo stalno naruavanje i napori prirode, s jedne strane i drutva, s druge strane, da uspostave bar neke ili bar na nekom nivou balanse. Dva su kompleksa udara na prirodnu sredinu: A) degradacija sredine zagaivanjem, kongestijom i bukom i B) unitavanje prirodnih izvora. A. Na degradaciju prirodne sredine utiu tri procesa: zagaenje vode, vazduha i zemljita, kongestija u prostoru i buka. Na indeks oteenja sredine utie: 1) obim stanovnitva, 2) proizvodnja ili potronja po stanovniku i 3) suma polutanata izrazena u jedinici proizvodnje ili potronje. Druga manifestacija degradacije sredine je kongestija u prostoru. Pojavni oblici jesu: 1) poveanje gustine stanovnitva, 2) poveanje saobraajne zaguenosti, 3) izraeni konkurentski odnosi u zauzimanju zemljita, 4) porast neproduktivnog korienja zamljita. B. Drugi kompleks udara na prirodnu sredinu je unitavanje prirodnih izvora. Erozija zemljita prouzrokovana naruavanjem prirodnih ciklusa i spoljnim tehnolokim uticajima, prekomerna neregenerativna eksploatacija prirodnog bogatstva prouzrokovana potrebama rastue populacije i profiterskom ekonomijom, nepoznavanje specifinog ekolokog zakona nepredvienih posledica tehnikog razvoja itd., samo su neke, znaajnije, manifestacije drugog udara na prirodni ekoloki sistem.
KROJNI PLAN, PLAN KROJENJA (nem. Werksatz) Radioniki plan, crte jedne drvene krovne konstrukcije koji sadrzi: 1. gredni plan. Plan postavke greda (vertikalnih i horizontalnih), koji prikazuje tip i vrstu drvene krovne konstrukcije, kao i nain vezivanja greda te konstrukcije. 2. plan rogova. Shema koja prikazuje dimenzije i raspored rogova na grednoj konstrukciji jednog drvenog krova. KROVNA NADGRADNJA (nem. Dachaufbauten) Izgradnja krova nad nekom graevinom tako da je i krovni prostor u funkciji objekta (stanovanje, rad i sl.). Najea k.n. je podizanje potkrovlja, prostora za stanovanje ili rad, koji se nalazi neposredno ispod krovne konstrukcije. Veoma popularna krovna nadgradnja je mansarda, podignuta krovna konstrukcija na taj nain da bi se obezbedilo postavljanje visokih prozora. Penthaus takoe predstavlja vid krovne nadgradnje, gde se podize reprezentativna stambena jedinica na ravnom krovu, postavljena na zabate susednih zgrada. KROVNA TERASA (Zgr.) 1. Blago nagnuta, skoro horizontalna krovna povrina sa podom i ogradom. Nosea konstrukcija najee se izvodi kao tavanica od armiranog betona. Mora imati izolaciju protiv vlage i termiku izolaciju za zatitu prostorija poslednjeg sprata. Pod je od asfalta, cementnog maltera, teraca, cementnih ili keramikih ploica. 2. Naziv za ravan krov koji je tako izveden da je prohodan i ima funkciju terase. Ravan krov u funkciji krovne terase poznat je jo u doba Starog Egipta, Vavilona i Asirije. Poznati su takozvani Semiramidini vrtovi, koji su se nalazili na sistemu krovnih terasa. U antikoj Grkoj, stambeni objekti su takodje gradjeni tako da su na svom ravnom krovu imali krovne terase. U modernoj arhitekturi, krovnoj terasi je poklanjana izuzetna panja. Le Corbusier je u arhitekturu uveo pojam krovne terase kao "pete fasade" jedne gradjevine, smestivi na nju obilje sadraja: vrt, igralite, bazen i dr. Projektovanje terasastih kua znailo je primenu krovnih terasa u organizaciji stambenih objekata. U savremenoj arhitekturi, krovne terase se koriste za razliite funkcije: sportske terene, tenis, koarkake terene, kao vrtne povrine, za bazene, penthouse, parking mesta i dr. KRUG BOJA (engl. colour circle, colour wheel) Uobiajeni nain postavke primarnih boja (plava, crvena i uta) i njihovih osnovnih meavina sekundarnih boja (narandasta, zelena i ljubiasta) da bi se dobio osnov za njihovu sistematizaciju. Boje koje se u krugu nalaze direktno nasuprot jedna drugoj, nazivaju sekomplementarne boje, a deo kruga boja izmedju dve primarne boje analognim bojama. KUA BUDUNOSTI (engl. House of the Future) Pojam koji oznaava projekte i arh. studije za kuu koja ima karakteristike onakve kakve bi trebalo da ima kua u bliskoj budunosti. K.b. esto predstavlja znaajan koncepcijski pomak u odnosu na vreme svog nastanka i pokazuje mogu pravac razvoja kue. KUA NA UGLU esta tema i est motiv u arhitekturi, naroito u gradskoj arhitekturi. Predstavlja reavanje problema ugla jednog bloka putem reavanja dispozicije masa i fasade kue koja se tu nalazi. Kao likovno arhitektonski motiv, kua na uglu uvek je bila problem koji je privlaio projektante da se njime bave. U srednjovekovnoj arhitekturi pronalazimo reavanje problema ugla podizanjem ugaone kule kule okrugle osnove na uglu gradjevine (v. Donon). Ovakvo reenje nastalo je iz uslova odbrane utvrdjenja ili utvrdjene kue, da bi kasnije prelo u estetske karakteristike objekta. Barok ugao kue esto reava povlaenjem fasade u odnosu na liniju ulice, ostvarujui na taj nain razliite forme pjaceta i nia u kojima su smetene fontane, esme ili skulpture. Sa modernom arhitekturom i modernim urbanizmom izbaena je ulica kao urbanistika forma, a sa njenim nestankom nestalo je i tretiranje problema kue na uglu.
Nastankom post moderne arhitekture i povratkom istorijske arhitektonske tradicije, problem kue na uglu ponovo je aktuelizovan. Danas je ovaj problem izvor inspiracije mnogih arhitekata, koji ga reavaju na razliite naine: povlaenjem, usecanjem, nadgradnjom, rotacijom ose objekta na uglu, formiranjem pjacete, postavljanjem ugaonog ulaza u objekat i dr. Gotovo da nema savremenog arhitekte koji se nije bavio problemom kue na uglu. KUA ROBOT Koncepcija kue koja predstavvja strukturu za stanovanje podignutu u vidu ogromnog robota, visoke tehnologije, sa ugraenim programima zadovoljavanja svih moguih potreba njegovih stanovnika. Poznati modeli k.r. prikazani su na Svetskoj izlozbi Expo 70 u Osaki, koje je projektovao Arata Isosaki (modeli RK i RM). KUA SKULPTURA Naziv za kuu koja je izvedena upotrebom skulptorskih principa, poput ogromnog skulptorskog dela. KUA ZA KONTEMPLACIJU Pojam se vezuje za nadrealistiku arhitekturu kue skulpture Hermana Finsterleina iz 1920.g. koja je trebalo da bude izgraena kao mermerna piramida, na vrhu pokrivena sferom od ruiaste majolike, sa prozorima napravljenim od zadimljenog kvarca. KUA, DOM Predstavlja pojam u najpotpunijem smislu rei za privatne prostore koje nalazimo u obinom urbanom nivou. K. nas prima u sebe, unutra i zadovoljava nau potrebu da znamo kuda spadamo - da imamo svoje boravite. Meutim, ima i k. javnog karaktera. Drugim reima, koncept doma, kue ili stana moe imati razliite stupnjeve. Neki oblici ivljenja doista pridaju prvenstveni znaaj zajednikoj, javnoj ivotnoj sredini; tu stanovnici stanuju zajedno, kao jedna velika skupina, dok je na drugom mestu porodina kua osnovni element ovekovog stanovanja. U oba sluaja dolazi do svog punog izraaja fundamentalna funkcija Istanovanja.Heidegger o tome kaze: ta to znai kad kaemo graditi? Stara nemaka re za graenje je glasila buan i znaila je stanovati, to znai ostajati, boraviti...Nemaka re bin (sam) dolazi od stare rei graditi, tako da izrazi ja sam ili ti si znae ja stamujem, ti stanuje. Prema Heideggeru, stanovanje je osnovno naelo postojanja, a kua je njegovo sredstvo. Prema tome, k. ostaje centralna pozornica ljudskog postojanja, ona je mesto u kome dete ui da shvati svoje postojanje u svetu, mesto iz kojeg ovek polazi i kojem se vraa. Struktura k. je primarno struktur mesta, ali k. kao takva ima i svoju unutrnju strukturu koje se deli i diferencira na vie podreenih mesta i povezujuih puteva. U k. se razvijaju viestruke aktivnosti, a njihova koordinirana ukupnost izrazava oblik zivota u njoj. Gledajui uopteno, k. predstavlja, fiziki, konstrukciju zgrade - stana, ali ona sadri i svoje vrlo sadrajne psihike aspekte. Ona se zamilja kao sistem osmiljenih delatnosti, konkretizovanih kao prostor koji sadrzi mesta raznolike prirode. Kada je Alberti k. nazvao malim gradom, on je verovatno to rekao zato to je oseao da mi stanujemo i u gradu, a ne samo u k. i da elementi prostora opredeljuju oboje. Meutim, ta analogija ne vazi u potpunosti. Grad prvenstveno zivi svojim ulicama, dok je k. funkcija mesta. KUNI STIL, HOUSE STYLE (engl.) Pojam u dizajnu, koji oznauje protezanje i prmenu konstantnih stilskih oznaka ne samo na sve proizvode jedne firme ve i na transportnu i prodajnu ambalau, te na sva njena popratna propagandna sredstva poevi od listovnog papira do zatitnog znaka. KUNI ZNAK (nem. Hausmarke) Figurativni ili geometrijski simbol raspoznavanja jedne kue, u prvo vreme postavljan na povrinu kljunog kamena na nadvratniku ulaznog portala. Na osnovu kunog znaka nekada su davani nazivi pojedinim kuama (kuno ime, na pr. "kod labuda"), ak i u sluajevima kad te kue nisu bile gostionice. Kuni znak je pretea dananjem kunom broju. KULPOZNA ARHITEKTURA (nlat. culposus grean, kriv) Naziv za arhitekturu koja ne
sadri opte arhitektonske principe, ve je sagradjena nasuprot njih. Takodje, pojam se odnosi na svetovnu arhitekturu, nasuprot crkvenoj. KULTURA STANOVANJA Naziv za skup normi, standarda, naina ponaanja u jednoj stambenoj zajednici ili stambenoj jedinici, koje odreuju ovekov odnos prema prostoru, drugi mstanovnicima i korisnicima tog prorstora, aktivno uestvujui u njemu. Mozemo govoriti o k.s. kao urbanoj kulturi, kulturi stanovanja na selu, u gradu, o kulturi stanovanja u individualnom stambenom objektu u kolektivnoj stambenoj zgradi. Takoe, moemo govoriti o tradicionalnim kulturama stanovanja, vezanih za pojedina podruja i razliite vremenske epohe, kao na pr. k.s. u preistorijskim kulturama, antikim kulturama, srednjem veku, k.s. u doba renesanse ili o savremenoj k.s. K.s. danas predtsavlja znaajno razvijen sistem normi koje odreuju ponaanje pojedinca i grupa u jednoj stambenoj zajednici. Na k.s. utiu spoljanji uslovi: razvijenost infrastrukture, opti nivo standarda i kvalite zivota uopte. KULTURNI KONTEKST I ARHITEKTURA U savremenom smislu pojma, predstavlja arhitekturu koja je neposredno i neodvojivo vezana za kulturni kontekst tradiciju, istoriju, filozofiju, sociologiju jednog podruja na kojem se gradi. Postoje mnogobrojni pravci koji se okreu ka arhitekturi u njenom kulturnom kontekstu, a medju njima su najkarakteristiniji: vernalkularna arhitektura, tradicionalna arhitektura, folklorna arhitektura, arhitektura istorijskih stilova, klasina arhitektura i dr. U savremenom smislu, postoje mnogobrojni pokuaji projektovanja i gradnje arhitekture vezane za kulturni kontekst: Medju najznaajnijim predstavnicima povog pokreta, ubrajaju se David Lea, Gianni Pattena; Hans Hollein sa Vulcania, European Center of Volcanism, St. Ours-les-Roches, Auvergne, France (1994-2001), Municipal Museum Abteiberg, Moenchengladbach, Nemaka (197282); grupa SITE, Forest Building, Richmond, Virginia, SAD (1980), Rainforest Showroom, SITE, Hialeah, Florida, SAD (1979), Avenue Five, World Expo, Seville, panija (1992), Museum od Islamic Arts, Doha, Qatar (1997); David Arkin, Mary, Star of the Sea Church, Gualala, California, SAD (1995); Van den Ryn Architects, Real Goods Solar Living Centar, Hopland, California, SAD (1996); Fay Jones and Associates, Thorncrown Chapel, Eureka springs, Arkansas, SAD (1979-80); Antoine Predock, Rio Grande Nature Center, Albuquerque, New Mexico, SAD (1982); Renzo Piano, Jean-Marie Tjibaou Cultural Center, Noumea, New Caledonia (1992-98). KURVATURA (od lat., ital. curva krivina, luk, pregib, nem. Kurvatur, engl. curvature) V. Zakrivljenost. Prevoj, savijanje, zakrivljenost. 1. Jedva primetno, mada za ukupnu celovito proporcionalnu pojavu graevine veoma znaajno zakrivljenje osnovnih horizontalnih linija neke graevine (stilobat, grede itd.), najee kod antikog hrama. 2. Zakrivljena osnovna projekcija svodnih rebara, poglavito u periodu kasne gotike. KVADRATNI RASTER Naziv za raster koji ini mrea sa kvadratnim poljima. Kvadratni raster predstavlja raster koji je formiran od mreze kvadrata. Njega sreemo jo kod Egipana (nekropola u Tebi, hatorski kapitel) u obliku mree od 6x9 kvadrata. U ital. renes., k.r. primenjujeCesariano, a u franc. renes. Filibert Delorme, na crteima klasinih redova arh. Takoe, sreemo primere kad je k.r. istovremeno i modularna mreza. KVADRATURA U ARHITEKTURI (od lat. ital. quadratura, nem. Quadratur, engl. quadratura) 1. Pojam predstavlja proporcioni klju za odreivanje odnosa masa delova jedne graevine postavljenih jedan iznad drugog i u meusobnim odnosima delova graevine, u odnosu na ukupnu graevinu i njene ukupne proporcije. V. Proporcije. Kvadratura je srednjev. sistem proporcionisanja koga nalazimo u horizontalnim i vertikalnim projekcijama rom. i got. graevina, vie kao konstrukcioni princip. K. je veoma jednostavan sistem izdvajanja dimenzija iz polazne slike proporcija, kvadrata ili osmougaonika na nain kako su to radili stari kamenoresci i graditelji. Odnos strane i dijagonale kvadratnog korena broja 2 kvadrata javlja se u raznim kombinacijama u delima graditelja sred. v. i nesumnjivo
ima optu primenu. Jedna od tema je pravougaonik 1: koren iz 2, koji deljenjem na polovine zadrzava osnovnu proporcijsku osobinu. 2. Trompe l oeil arhitektonsko slikanje zidova i plafona. U XVII i XVIIIv. esto su je izvodili putujui slikari, specijalizovani za slikanje kvadrature, koji su bili poznati kao kvadraturisti. KVADRIPARTITAN Nainjen iz etiri dela, iz etiri celine. KVADRIPARTITNA OSNOVA Osnova jednog arhitektonskog objekta koja je projektovana iz etiri kompoziciono, funkcionalno i konstruktivno zasebne celine. KVALITATIVNO U ARHITEKTURI Naziv za osobinu jedne arhitekture, sutinu, kakvou forme jednog arhitektonskog objekta. KVALITETPROSTORA Tekoe oko ovog pojma uvek rastu, jer se on ne moe odvajati od njegovog neposrednog korisnika, za koga savremeni filozof veli: moderni ovek sve manje ima smisla za jednostavne ivotne vrednosti ..u stvari, preokupiranost sredstvima ubija radost u ivotu i svaku kreativnu spontanost. No, i ovaj dananji korisnik koji prema svome uverenju, ivi u poreanim kuama, u kavezima, itd., kao i njegovi preci u svim vremenima urbanizacije, iskazivali su svoje nezadovoljstvo ivotnim ambijentom. Fizika i psihika skuenost korisnika, sa razliitim posledicama pojedinanog, pa i grupnog ispoljavanja, postali su predmet ispitivanja mnogih disciplina. Samo njihovo stanje izazivalo je potrebu trazenja boljih modela, nekog boljeg i organizovanijeg drutva od Roberta Owen-a do Martina Heidegger-a u Evropi, pri emu se ni jedan od ovih teorijski pristupa nije mogao osloboditi ogranienja postavljenog sistema, ili su na biblijski nain razvijali svoj san o mnogo moi sa malo sredstava. Da se u okviru arh. ovaj pojam razume, objasni, potrebno je da se izjasni o sledeem: 1. da li priznajemo potrebu najireg podruja rada za definiciju pojma i njegovih kvaliteta u ijem delovanju se arh. uoava kao deo svih dejstvujuih polja; 2. da li elimo izmenu dosadanjeg naina prouavanja ovog problema; 3. da li se moemo kloniti uobiajenog amaterizma, gde disciplinarna pitanja pokuavamo reavati zadiranjem u druga disciplinarna polja. Ima vie odgovora u odreivanju pojma kvaliteta prostora, pre svega stanovanja, koji predstavljaju sledea stanovita: 1. Da se prostor, posebno prostor stanovanja ne razlikuje od bilo kog drugog drutvenog prostora. Tako se kavlitet, priznat u optem problemu, razvoju prostora moze jednostavno smatrati i kvalitetom stanovanja. Tu se pod njim podrazumeva broj i odnos sfera delovanja u grupisanim delatnostima, ime se omoguavaju predviena i sva promenljiva optenja u buduoj sredini. Procenjuje se njegova delatna strana, forma i smisao - uspenost zahvaenog prostora i svi njegovi stepeni ukljuivanja; smisao njegovog postojanja odmeravamo koliinom promenljivih polozaja, rasporeda u celokupnoj sredini, prema hijerarhijskim uslovima sredine. 2. Problem teritorije u najirem smislu i posebno kao gradska, odnosno, seoska. Sve drutvene akcije to izazivaju pokretljivost na ovim teritorijama, u smislu organizovanog prostora ine da se poremeti osnovna ravnotea prema prirodnoj sredini - do ukidanja tog osnova - to se deava, u jednom sluaju njenim naputanjem i u drugom, da grupisanje ljudi i sredstava na takvoj teritoriji pree sve, razvojem utvrene granice. irenbjem gradskih teritorija vre se takvi utcaji na nju, da se posledice ovoga paaju u nepremostivim problemima u budunosti. 3. Raskorak razvoja stana i stanovanja javlja se prvenstveno kao posledica drutvene efikasnosti - teznje za postizanjem sve veeg broja jedinica; u postupku vri podelu rada izmeu prostora u velikom i malo; ova granica je veoma vrsta, ime su ukinute sve mogunosti za ispitivanje, predvianje i drugih potrebnih mesta za optenje pojedinaca i grupa. Ta granica je istovremeno ukoila i razvoj samih jedinica.
KVALITETSREDINE Iskazuje se prvenstveno odnosima individualne i kolektivne sfere, to su mogunosti da korisnik ova svoja dva polarna stava u prostoru zadovolji i da meu njima bude obezbeen itav niz prelaznih oblika. Ovaj se utvruje na svim nivoima obuhvatajui delovanje individue, porodice i raznih vrsta kolektivnog optenja. Povrine su prema individui ili kolektivu strogo ili delimino podeljene uz mogunosti i meusobnog prodiranja, zamenjivanja i sl. Ako neto u ovom pravcu moemo oznaiti kao humano, onda je to svakako ba, kakve i koje sve pojave individualnog i kolektivnog ispoljavanja predviamo ili kako je to S. Giedion formulisao: pravo pojedinca i pravo zajednice meusobno se uslovljavaju. KVANTITATIVNO U ARHITEKTURI Osobina arhitekture obzirom na koliinu, veliinu, merljivost prostora i prostornih elemenata. KVINTAUARHITEKTURI Kvinta, kao interval C:G (broj titraja 256:384), sa svojim odnosom = 2:3 odgovara grubom odnosu stupnjevanja niza zlatnog preseka koji poinje sa 1. U graevinskim merama ona odgovara: 500 : 750 ili 50 : 75; 1.000 : 1.500 100 : 150 itd. LABEL, LEJBL (engl.) 1. U dananjem smislu ei, etiketa, nalepnica na kojoj se nalazi ime proizvodjaa, opis proizvoda i uputstvo za upotrebu. 2. Traka ili svitak sa posvetom. 3. Vrsta ornamentalnog pervaza u vidu pravougaone okapnice. 4. Pokrivni profil u kasnoj gotikoj perpendikularnij i tudorskoj arhitekturi, koji se horizontalno protee iznad topa zidnog otvora, okreui se u krajnjim takama na dole pod uglom od 900, zavravajui se na mestima koja se nazivalulabel-stops. esto vrlo razradjeno dekorativno ornamentisan. Dok se termin primenjuje za rektangularne kapljiaste profile (koji esto formiraju spanreleizmedju donjeg etvorocentrinog ili tjudorskog luka i labele), takodje se moe primenjivati i za odredjene zakrivljene pokrivne profile. 5. Rektangularan tablet, uokviren ili ravan, sa klinasto oblikovanim ispadima sa suprotnih strana, est u neoklasinoj arhitekturi, ali sa poreklom u romanskoj arhitekturi, gde je upotrebljavan za inskripcije. LAKA GRADNJA, LAKA MONTANA GRADNJA Gradjevinski konstruktivni sistem koji ukljuuje elemente za gradnju koji su laki za manipulaciju jer ne trae upotrebu dizalice ili krana. Elementi su takodje laki za montau, jer ne iziskuju upotrebu maina niti posebnih alata. Laka gradnja je laka u pravom smislu rei, mada to nije znaenje rei lak. Laka gradnja moe da bude prefabrikovana gradnja ili gradnja na licu mesta. esto se laka gradnja odnosi na gradnju tavanice ili krovne konstrukcije, dok izradu temelja najee nije mogue izvesti u sistemu lake gradnje. Laka gradnja se moe primeniti i prilikom izrade enterijera, putem upotrebe lakih drvenih ili gipsanih ploa za izradu zidova ili plafona. Kue napravljene u lakoj gradnji zovu se barake ili drvene kue ili su to jednostavnoprefabrikovane kue. LAKAT Naziv za osnovnu meru u graditeljstvu, antropomorfnog karaktera, proisteklu iz duzine ljudskog lakta. Prvi primeri upotrebe l. kao mere poznati su u periodu gra. starog Vavilona. Stari Egipani svoje graevine mere narodnim ili kraljevskim laktom, 45cm i 52,5cm, ili 52,3-52,85cm po Laveru. L. u ruskom graditeljstvu iznosi 54cm, a tzv. manji lakat 38cm. Vitruvije l. naziva Cubitus. U periodu renes. susreemo modularnu podelu gde je 1 lakat=6 palmi=24 digita. LAMELA, URBANISTIKA U urbanistikom smislu, lamela je jedan objekat izdvojen od drugih posebnim ulazom i unutranjim komunikacijama. U jednom stambenom bloku, lamela je izdvojena stambena celina od drugih stambenih celina. Gradnja u fazama podrazumeva posebnu izradu objekata lamela u razliitom vremenskom periodu. LAMELNA GRADNJA Podrazumeva izgradnju jedne urbanistike celine po lamelama. LANDSCAPE ARHITEKTURA, PEJSANA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturi, kod koje je predmet oblikovanja otvoreni prostor, vrt, bata, park ili vrtno, parkovsko naselje. L.a. koristi elemente pejsaza za svoj izraz: slobodne povrine, zatravnjene povrine, brezuljke,
habituse drvea, cvee, rene tokove, jezerca, fontane, vodoskoke, zive ograde, ruinjake, alpinarijume, oranzerije, staklene bate, gazebo-e, senice, paviljone i druge arh. elemente. LARPURLARISTIKIFORMALIZAM V. Larpurlarizamuarhitekturi. Predstavlja najomiljeniji primer rasprostiranja formalizma, a ispoljava se u primeni raznih istorizujuih stilskih motiva, predfabrikih proizvoda u gipsu, vetakom kamenu, terakoti i metalu po vernim otiscima prvobitnih uzora u kamenu kojima se konstruktivni zidovi jednostavno izlepljuju, kao: vencima, zuboredima, karijatidama i atlantima, konzolama, kapitelima i zabatima, glavama ljudi, lavova i drugih ivotinja, vazama i motivima iz biljnog carstva. Slinu vrstu formalizma predstavljaju fasade zgrada izraene u imitaciji raznih stilova i uzora. Formalistika arh. maltera, malterskih surogata i predfabrikata daje jednom gradu preko fasada pojedinih zgrada lazan reprezentativni karakter. LARPURLARIZAMUARHITEKTURI (franc. lart pour lartumetnostradiumetnosti) Larpurlarizam je plod neprikosnovenosti akademizma. Na polju umetnikog stvaralatva oznauje onu vrstu delanja koja ne smera ni za kakvim funkcionalnim opravdanjem korienog dela i njegove svrhovitosti kao celine ili izvesnih njegovih detalja, ve delo ili njegove elemente postavlja samo sebe radi, izriito u cilju produbljavanja umetnikih utisaka, toboe dubokih. POto svoje proizvode smatra vrhuncem umetniKog kreiranja, l. predstavlja u stvari izraz umetnosti radi umetnosti, samom sebi svrhu, bez ikakve idejne ili sadrzajne podloge. Podudarnost ideje i sadrzajnosti malo kad je postignuta. Larpurlarizam se u snanoj meri ispoljava na polju arhitekture u kome unoenjem arhitektonskih, ornamentalnih i figuralnih ukrasa i dela u stvari nefunkcionalnih, izvodi pravi trijumf mrtvih kulisa i narativnih dodataka bez kojih moe svako iole vrednije arhitektonsko delo da opstoji. Sami ti ukrasni elementi, naime, skoro redovno ne predstavljaju ni sami za sebe vrednosrt kao arhitektonska, ornamentalna ili figuralna plastika, a ukoliko je moda i predstavljaju, u veini sluajeva ne dolaze do izraaja. L. ima svoj plen ne samo u pogledu pojedinosti na graevinama zbog njihovih pozamanih investicionih trokova, ve i kod podizanja itavih objekata, paviljona, mauzoleja, turih kulisa u znaku totalnog dekorisanja bez ikakve funkcionalne uloge, gde njegovi proizvodi ne sluze nikakvoj stvarnoj potrebi. LASSEZFAIRE (franc. ostavitikakvimjeste) Pojam koji je predstavljao bitan princip arh. i urban. u vreme romantizma, prema kojem je podruje na kojem je vrena gradnja jedne kue ili vile, ostavljeno u svom prirodnom stanju i karakteru divlje prirode, nedirnutog zelenila, sa to manje intervencija u parteru. Ovakav stav je proizaao kao reakcija ili negacija stava baroka koji je podrazumevao obraenost i najmanjeg dela partera jednog objekta i predstavljao je preureenost jednog terena. Takoe, pojam se koristi i u arhitektonskoj rekonstrukciji, kada se ostavljaju delovi prethodnog stanja jedne graevine u stanju u kakvom su zateeni, da bi se ostvario kontrast ili da bi se pruila informacija o nekadanjem izgledu graevine. LATENTNESTRUKTURE Naziv za skrivene, oku nedostupne predstave o jednoj urbanistikoj strukturi, koje ne mogu da budu viene golim okom. Ovakve predstave nose snazan uticaj istorijskih perioda i ispoljavaju se prilikom rekonstrukcije i restauracije jedne urbane sredine. LATERALAN (l. lateralis) Boni, poboni, sa strane, sporedni; lateralni naslednici naslednici sa pobone linije; lateralno srodstvo srodstvo po pobonoj (ili: sporednoj) liniji. LAVIRINT, ARHITEKTONSKI PROSTOR, LABIRINT (gr. laburintqoz) Lavirint, u arhitektonskom smislu, je naziv za jedan arhitektonski prostor koji je nainjen u vrlo komplikovanoj shemi zidova i prolaza medju njima, da je posetiocu izuzetno oteano snalaenje u njemu. Poznat je lavirint u antikoj grkoj mitologiji koji je vodio do mesta gde je iveo Minotaur koji je prodirao svoje rtve izgubljene u njemu. Mogue je da je formu
lavirint preneo iz forme ornamentameandera, koji je opet nastao iz veoma zamrenog i komplikovanog toka reke Meander u Grkoj. Osnova lavirinta esto je primenjivana kod poploavanja podova antikih rimskih palata, a zabeleeni su pokuaji projektovanja gradova u obliku lavirinta, koji je trebalo da onemogui i zbuni eventualnog osvajaa. Kasnija upotreba lavirinta odnosila se na vrtnu arhitekturu, naroito u periodu baroka, gde su podizani lavirinti od ive ograde, koji su predstavljali mesta za razonodu etaa. Nobl etai su se gubili u obilju prolaza lavirinta i tu ostajali satima traei izlaz. Mnogi lavirinti, gradjeni u vrtovima palata evropskih velikodostojnika i vladara, zadrali su se do danas. LANA ARHITEKTURA (Scheinarchitektur) Iluzionistiki naslikana ili putem reljefa prikazana arhitektura, koja prostorno ne postoji. Laznu arh. pre svega pronalazimo kod crkvene gradnje u doba baroka, u vidu arhitektonskog slikarstva, gde ima karakteristike iluzionistikog produbljivanja ili proirenja prostora u kojem se nalazi. LANA FASADA (nem. Blendfassade) Naziv za frontalnu fasadu jedne graevine, najee u periodu renesanse i baroka, koja ima svoju samostalnu prostornu kompoziciju, nezavisnu od kompozicije objekta graevine iza nje. L.f. su graene najee kod crkvenih objekata koje je trebalo da svojom pojavom naine velianstvenim i monumentalnim, mada oni u unutranjosti to nisu bili. L.f. su graene velelepne, od plemenitih i skupocenih materijala, da bi doarale rasko i bogatstvo objekta iza njih. Meutim, ovaj princip arh. projektovanja je u modernoj arh. odbaen, kao neprirodan, laan i neiskren pristup. Moderna arh. je naglaavala slobodno stojeu zgradu, kod koje su sve etiri fasade bile jednako tretirane. Lana fasada nekog arhitektonskog objekta, najee crkve, ne odraava unutranju formu tog objekta, niti konstruktivnu strukturu, ve je izvedena potpuno samostalno, neovisno od graevine na kojoj se nalazi. L-f. je graena da bi zadovoljavala stilske i estetske karakteristike neke graevine i dala joj monumentalni karakter, bez obzira na stvarnu formu i njene stvarne dimenzije. Ukoliko posmatramo popreni presek ovakve graevine i uporedimo ga sa fasadom, uoljivo je neslaganje ova dva gabarita. ak i danas, u savremenoj arhitekturi, esti su primeri lane fasade, najvie kod fasada tzv. "zid zavese", gde proporcije i fasadna podela esto ne odgovaraju prostoru same graevine. LANA GRADJEVINA (engl. sham) Termin iz perioda XVIII veka za lanu ruinu ili drugu gradjevinu podignutu samo radi efekta. Lana gotika je naziv za gotike gradjevine Batty Langley. LEPTIROV PLAN (engl. butterfly plan) Tip plana popularan za vreme perioda Arts and Crafts sa krilima koja se simetrino proteu pod uglom izvan centralnog korpusa arhitektonskog objekta, nalikujui na leptira. LIBERALIZAM U ARHITEKTURI, LIBERALNA ARHITEKTURA Nain poimanja arhitekture, prvenstveno tokom procesa arh. projektovanja koji sadri osnovne karakteristike slobodnog odreivanja kako cilja objekta koji se eli postii, tako sredstava koja se koriste da bi se do njega dolo. L.a. u osnovi predstavlja nameru arhitekte ili njegovu viziju da pomogne drugima, uprkos njihovim eljma, to u velikom broju sluajeva dovodi do krutih kompromisa. LIBERTARIJANSKI ANARHIZAM U ARHITEKTURI, SLOBODNJAKI ANARHIZAM U ARHITEKTURI Pojem se vezuje za arhitektonske koncepte individualaca, koji nisu ni u kakvoj vezi sa poznatim ili tekuim arhitektonskim konceptima ili stilovima. Arhitekte libertarijanci sprovode svoje individualne koncepte na jedino njima znan nain i predstavljaju ih publici esto u njihovom neobinom i nesvakidanjem sjaju. Ovakva arhitektura oslobodjena je svih stega i ogranienja i esto donosi potpuno nova shvatanja prostora i oveka u njemu. Jedan od zaetnika libertarijanskog anarhizma bio je i Antoni Gaudi, a predstavnik ovog shvatanja poslednjih godina dvadesetog veka bio je
Hundertwasser. LICITACIJA Nadmetanje putem direktnih ili ofertalnih ponuda za dobijanje posla oko izvrenja neke gradjevine. Kao podloga za obavljanje licitacije slui licitacioni elaborat koji obino sadri: glavni projekat, predmer, cenovnikradovai predraun i opte gradjevinske uslove i tehnike uslove. LIFE CONDITIONING Pojam je u urbanizam i arhitekturu uveo Cedric Price, kao tezu o odredjenju normi ponaanja, poznavanja vetina i obuenosti i ideja o kojima se ne raspravlja jer se one ne dovode u sumnju. Predstavlja skup normi ponaanja u urbanom tkivu, u sadejstvu sa njim i njegovim zahtevima. LIK, FORMA (lat. oblik) Oblik, izgled, lik, spoljna strana. Takoe i naziv za objekt, pomou kojeg se odreenoj materiji daje oblik (na pr. naprava, negativ, kalup u koji se uliva metrijal u tenom stanju: metal, vosak, plastika i dr.; eljezni okvir, pomou kojeg se u tamparstvu sastavlja stranica i sl. U umetnosti, metrijalna konkretizacije kompozicione zamisli, bitni element izraza uslovljen sadrajem; izgleg, u kojem se stvar ukazuje oima i svesti; sva sredstva umetnikog izraavanja. E. Claparede je definisao formu kao autonomno jedinstvo koje manifestuje unutranji solidarnost i koje poseduje unutranje zakone, a H. Focillon utvruje da umetnik na neki nain misli i osea direktno u formama, kao to drugi oseaju reima. LINEARAN (l. linearis) Crtast, koji ima oblik linije ili crte; linearna jednaina mat. jednaina ija je nepoznata, odnosno nepoznate, na prvom stepenu; linearna taktika voj. nain borbe sa rasporedom trupa u dugim linijama; linearni crte crte izraen u linijama, tj. skica, nacrt, kontura. LINEARAN CRTE Crtez kod kojeg je predmet prikazivanja izveden samo linijom, obrisom ili konturom, a bez senenja. Najstarije je sredstvo lik izrazavanja. U slikarstvu se kao linearnost obeleava onaj nain izraavanja, koji daje prednost liniji, obrisu i povrini. LINEARNA PERSPEKTIVA U linearnij perspektivi, etimoloki jasno videti-predmeti se na ravnoj povrini predstavljaju onako kako izgledaju, nezavisno od njihovog stvarnog oblika i njihovih apsolutnih prostornih odnosa. itava slika ili itav projekt vai samo za jednu taku gledanja posmatraa. LINEARNA EMA, LINEARNA EMA OSNOVE, LINEARNA EMA FASADE Naziv za prikaz osnove ili fasade jednog gra. objekta putem ematskog crtea osnovnih kontura objekta, odnosno, putem konturnih linija. LINEARNE STRUKTURE U arhitekturi, a najee u urbanizmu, predstavljaju est postupak u formiranju arhitektonskog ili urbanog ambijenta gde kretanje i linearni saobraajni sistemi odreuju i samu morfologiju (Soria y Mata, Le Corbusier - Alzir, Park Hil u efildu, Tuluz le Miraj, Candillis/Josic/Woods, itd. U mnogim reenjima oblika gradskog zida (Broek i Bakema za poldere, Tange za Skopje itd.) linearnosrt elemenata nije zasnovana samo na kretanju nego i na zatvaranju prostora i simbolinoj zatiti. Treba rei da se linearne forme esto kombinuju u radijalne, kako je raeno na nekim primerima varijantnih studija i razvojnim analizama Vaingtona, ranijim projektma Comey-a za zvezdast grad. LINIJA (lat. linea, engl. line, franc. ligne, nem. Linie, ital. linea) 1. Crta, potez, pravac, niz, red, nit; mat. idealno prostiranje u duinu, bez debljine i irine; u mat. geogr. ekvator; u genealogiji i nauci o nasledstvu: niz srodstava koji potie od jednog zajednikog praoca ili osnivaa porodice (prava, pobona, uzlazna, silazna linija); voj. taktiki raspored trupa u dugakom frontu i sa malom dubinom; stajaa vojska (sem garde); fig. pravac i naela kojih se ovek pridrava u ivotu (on je ostao na staroj liniji, tj. ostao je veran svojim naelima); takvo shvatanje nije na liniji = nije u skladu sa naelima, napr. stranke. 2. Crta, osnovno sredstvo izraavanja u crteu, u arhitekturi, slikarstvu, vajarstvu i gotovo svim primenjenim
umetnostima. Linijama se mogu likovno ostvariti najrazliitiji oblici figura i predmeta - bilo dvodimenzionalno, bilo kao privid prostornosti; one mogu izraziti i statiko stanje i pokret. Po definiciji, linija je geometrijski niz kategoriki definisanih taaka. U stvari, linija je samo rezultat odnosa drugih geometrijskih kategorija - projekcija preseka povrina. Tako je prava linija presek dveju ravni, a du njena ograniena vrednost. Njena svostva su kontinualnost u kretanju uniformnost u svim takama i nepromenljivost u smeru. Ova svojstva prava linija prenosi i na oblike koje konstituie, a preko ovih daje osnovni karakter delu. Snaga njene ekspresije sublimisana je u njenoj strogosti. Otuda su dela ortogonalne arhitekture i karakteristina ba po svojoj strogosti, uniformnosti i jednostavnosti koje joj namee prisutnost i dominacija prave linije. Prava linija je bogohulna. Prava linija nije stvaralaka nego reproduktivna. U njoj ne boravi boansko, duh oveiji, nego lenja elja za lakoom, odsustvo refleksije o mnotvu. To je stav negacije u odnosu na arhitekturu purizma i pravih linija, koji iskazuje Friedrich Hundertwasser. Izlomljena linija nastaje naglom promenom smera kretanja. Ta naglost promene odrazava se i na delima arhitekture u kojima je dominantna prisutnost vrlo dinaminih oblika izlomljene linije. Dela gotike su nastala u igri izlomljenih linija koje i daju osnovni karakter njene ekpresije. Kriva linija izraava odreene zakonitosti kretanja take i bogatstvo svojih pojava predaje oblicima koje formira. Arhitektura krivih linija sugerie pokret, simbolizuje zivost i optimizam. Barok, a naroito rokoko, predstavljaju vrhunac upotrebe i zloupotrebe krivih linija. LINIJA HODA Prave stepenice imaju na svakom mestu istu irinu gazita. Kod zavojnih i zavojitih stepenica stepenice imaju klinast oblik, pa im je irina vea na spolljnoj a manja na unutranjoj strani stepenice. irina stepenica se odredjuje na liniji hoda. linija hoda je zamiljena linija po kojoj se, uglavnom, najvie gazi po stepenicama. Kod pravih stepenica, poto su stepenice po celoj duini iste irine, ova linija oznaava samo pravac penjanja pa se crta u sredini. Medjutim, kod klinastog oblika stepenica, tj. kod zavojnih i zavojitih stepenica, linija hoda oznaava liniju najpovoljnijeg hoda pa se na njoj i razmerava irina stepenica. Zbog toga njeno mesto ove ima naroiti znaaj. Kod manjih irina kraka 90-100 cm linija hoda ide po sredini zavojnih stepenica, tj. na 45-50 cm od spoljne irine strane. Kod veih irina linija hoda je prema miljenju nakih autora na 45-50 cm od spoljne irine strane, a prema drugima od unutranje ue strane. Bilo na koji nain da se usvoji, potrebno je voditi rauna da ui deo klinastih stepenica ne bude manji od 10 cm. LINIJA TERENA U uzdunom profilu puta itd. linija koja predstavlja razvijen presek vertikalne ravni, povuene najee kroz osu puta, sa terenom. To je linija nepravilnog toka koja nam pokazuje konfiguraciju terena po osi puta i dr. LINIJA, URBANISTIKA Urbanistike linije se ograniavaju samo na jasno linijski svedene uske koridore fizikih struktura koje ne obuhvataju ili sasvim malo obuhvataju okolinu. Tipini model urbanistike linije predstavlja londonski Regents street. LINIJE IZOHIPSE Krive linije na kartama i planovima koje spajaju take istih visina. LINIJSKI SISTEMI KONSTRUKCIJA Ovi sistemi obino prenose optereenje u ravni koja see presek u jednoj od njegovih osa simetrije. Mnogo je optije optereenje koje lei u ma kojoj kosoj ravni. Optereenje je rasporedjeno du ose sistema po odredjenom zakonu, kontinualno ili diskontinualno. Naelno, ono moe biti bilo kog pravca i smera prema osi sistema. Proraun se sprovodi projektovanjem optereenja na osu i uzimanjem ove i upravne komponente na osu sistema. Linijski sistemi imaju visinu i irinu nosaa istog veliinskog reda; njegova je duina znatna u odnosu na druge dve dimenzije. LITERALIZAM, ARHITEKTONSKI U arhitekturi, naziv za doslovnost, bukvalnost, zanemarivanje duha i duhovnog rada zbog krutog i slepog pridravanja napisanog.
Arhitektonski literalizam se javio prilikom vernog prenoenja opisa antikih gradova i njihovog ugradjivanja u projekte i arhitektonske kompozicije uperiodu renesanse. Karakteristian je za prenoenje kanona antikih uzora i njihovo ugradjivanje u klasicistiku arhitekturu. Zadrao se sve do danas, kad je prisutan u vernom kopiranju principa postmoderne arhitekture i dizajna. LIVING CITY (engl. grad koji ivi) Pojam grada kao ivog organizma, grada situacija, koji pokazuje razliite aktivnosti koje, meusobno spojene, kreiraju jedan dogaaj ili sistem koji je vei od zbira svojih delova. Pojam je nastao nakon izlobe grupe Archigram 1963.g. na kojoj je grupa pokazala trenutnost u urbanoj proizvodnji: grupa je prikupila slike bilo kojeg dela grada i prikazala ih kroz prihvaenu pop - ikonografiju: astronauta, supermena robotmena i ene, ali ih je prikazala na nain i sa porukom koja je bila nova za arhitekturu. Grad nije vien kao arhitektura (hardware), ve kao njegovi stanovnici, u njihovim dnevnim situacijama (software). Mada grupa Archigram ovom izlobom nije proizvela bilo kakav radikalan pomak, ono to je ipak uspela, bilo je postavljanje i irenje definicije onoga pod im bi arhitekt mogao da smatra svoje poreklo, izvorite: posledice koje su meusobno povezane i koje na taj nain proizvode bilo koju moguu situaciju. LIVING CITY U URBANIZMU Pojam je u urbanizam uveo Frank Lloyd Wright sa razmatranjem grada kao ivog organizma, jedne organske celine. Living city nije samo "grad za ivot", on je i "grad koji ivi". Grad je organizam koji se radja i razvija se, menja se u skladu sa promenama drutva, tehnologije ili promenama u zahtevima stanovnitva. Uporedjivanje grada sa ivim organizmom datira iz davnih epoha. Stari Egipani su smatrali gradove za ive organizme koji su se razvijali uporedo sa svojom majkom i maticom rekom Nil. Stari Etrurci svoje gradove osnivaju u ceremoniji radjanja, poput ceremonije izrastanja jednog ivog organizma. Mnogi paganski kultovi smatrali su majku Zemlju za praizvor svih gradova ivih bia, koja se radjaju, rastu i umiru. LOFT (engl. potkrovlje, galerija u crkvi, golubarnik, golubinjak) 1. Naziv za stambenu jedinicu u potkrovlju ili u gornjoj etai jednog objekta. Takodje, stambeni prostor koji ima karakteristike hale, odnosno, prostora velike zapremine. Loft je prostor nalik hali, visokih plafona i jednostavne prostorne organizacije. U gradskom tkivu, mogue je dobiti prostor lofta rekonstrukcijom prostora jednog magacina ili fabrike hale. Loft je pogodan za atelje, slikarsku ili vajarsku radionicu. U principu, to je esto stambeno radni prostor. 2. Uzdignuta platforma, ili galerija unutar velike sobe ili hola, kao to je excuborium ili straarski loft(kao na pr. u opatiji St. Alban-a, Hertfordshire). Takodje, poznat je i orguljni loft u crkvi. LOGIKA TRADICIJA U ARHITEKTURI (engl. logical tradition) Pojam je u arh. uveo Charles Jencks a predstavlja arh. zasnovanu na strukturnoj, konstruktivnoj, funkcionlnoj logici. Najblii shvatanju arhitekture u smislu njene logike tradicije, bili su japanski metabolisti: Kenzo Tange (paviljon Expo 70, Osaka), Kiyonari Kikutake (Landmark tower, Expo 70, Osaka), Kisho Kurokawa (Takara Beautilion, Expo 70, Osaka), zatim Peter Cook (Montreal Tower projekt, 1964.g.), Buckminster Fuller (Union Tank Car Company, Louisiana, 1958.), Pier Luigi Nervi, Ezra Ehrenkrantz i dr. LOGO (od gr. logoz razum, govor) U dizajnu, u lingvistikom ili grafikom smislu, naziv jedne kompanije, nekog proizvoda ili zatitni karakteristini znak u nekoj marketinkoj kampanji. Logotip je grafiki zatitni znak imena jedne kompanije ili nekog proizvoda. LOGOTIP Naziv za ime jedne kompanije ili ime jednog proizvoda, patenta i sl., koje je zatieno i projektovano upotrebom posebne vrste slova, fontova, boja i sl. Logotip moe da bude i opti grafiki znak, a moe da sadri jednu karakteristinu sliku: ivotinje, grafiki simbol i sl. U tom smislu, govorimo o zatitnom znaku ili grafikom zatitnom znaku. LOKACIJA, ANALIZA LOKACIJE Vree se sledee analize lokacije: analiza karakteristika
lokacije, analiza specifinosti lokacije, analiza ogranienja lokacije, prostorne mogunosti lokacije, razvojne mogunosti lokacije, analiza veze lokacije sa ostalim urbanim tkivom, analiza saobraajnih veza, analiza vizura, snabdevenost lokacije, zelenilo na lokaciji, nasledjena gradnja na lokaciji i dr. LOKACIJA, TEORIJALOKACIJE Autor prve opte teorije lokacije bio je Alfred Weber. Pod znaajnim uticajem (Tinena, Launharta, Roera i eflea), Weber je stvorio teoriju o pet stratuma koji opredeljuju lokacione strukture. Prvi je poljoprivredni stratum koji proizvodi neophodna sredstva za opstanak. Ovaj stratum predstavlja geografsku osnovu za druge stratume. On predodreuje u prvoj instanci lokaciju primarnog industrijskog stratuma, koji proizvodi za poljoprivredni stratum. Primarni industrijski stratum slui kao potroako trite sa sekundarni industrijski sytratum. Trei stratum se sastoji iz brojnih substratuma. Ova tri stratuma sainjavaju sr, jezgro ekonomskog sistema. etvrti stratum, centralni stratum je nezavisan od prva tri. Njega ine uprava i poslovni akteri sa organizacionim i menaderskim funkcijama, zatim ljudi slobodnih profesija i sl. Peti stratum je centralni zavisni stratum, koji je vezan za prethodni stratum.Lokaciona struktura ovog stratuma je zavisna od snaga koje ga pokreu ili koe. Na primer, ako se poljoprivredni stratum prvi pojavi, formiranje gradova sa orijentacijomna industrijski razvoj zahteva restruktuiranje poljoprivredne proizvodnje. U okvirima sadanjih saznanjau teoriji lokacije, Weberovarazmiljanja deluju skromno. Ali, u periodu kada je meu teoretiarima ekonomije, posebno onima u anglosaksonskoj koli, preovladavalo stanovite o prioritetu faktora vremena nad faktorom prostora u ekonomskom razvoju, njegov doprinos formiranju savremenog prostornog aspekta ekonomskog razvoja je nesumnjiv. Sledbenici Weberovi, naroito predstavnici teorije opte ravnotee, unose nove elemente u teoriju lokacije. Predel insistira na supstitutarnim elementima. Polazei od pretpostavke da su sve lokacije fiksirane izuzev lokacije preduzea, Predel smatra da orijentacija preduzea prema periferiji dovodi do supstitucije izmeu trokova rada i kapitala s jedne strane, i trokova korienja zemljita, s druge. Mogunosti supstitucije nalaze se meu proizvodnim faktorima, a to su zemlja, rad i kapital, ije su moguosti analitikih kombinacija brojne. Englander, Vajgman i drugi stavljajui teite na transportnim trokovima kao iniocu lokacije, ispitivali su odnos izmeu lokacije i promena. Olin proiruje ovaj princip na meuregionalni i meunacionalni promet. Le (Loesch) se smatra teoretiarem koji je prvi dao potpuni sistem opte ravnotee u kome su prikazani meuodnosi svih lokacija. Na toj osnovi je razvio svoju teoriju ekonomskih regiona. On nije konceptovao ekonomske regione na bazi mobilnosti faktora, postojanja trita, izvora sirovina i saobraajnica. On je razvio strukturu regiona, u kojoj su u meuzavisnosti sve relevantne varijable. Ajzard (Izard) za svoj doprinos teoriji lokacije kae: U stvari, moj pristup je eklektiki, jer proistie iz razliitih elemenata razliitih autora. Njegov je cilj da utvrdi principe za optu teoriju putem svoenja bazinih elemenata razliitih lokacionih teorija u zajedniki jednostavni izraz, zapoinjui od Veberove dogme. Po Ajzardu opta teorija lokacije i prostorna ekonomija obuhvataju ukupno prostorno podruje ekonomskih aktivnosti, pri emu se uzima u obzir geografska distribucija inputa i outputa i geografske varijacije u cenama i trokovima. Huver (Hoover) smatra da je teorija lokacije podlozna promenama: menjaju se stavovi o kriterijumima lokacije pod uticajem tehnolokog razvoja i razvoja organizacionih institucija; menja se nauni instrumentarijum sticanja i proveravanja saznanja, itd. Osnovne promene su: 1. Izmenjeni su uslovi objektivne stvarnosti, finalni proizvodi i meuproizvodi su postali sloeniji, povean je broj alternativa za tehnologiju, brzina i raznovrsnost snabdevanja su
odluujui za trite. Ova injenica izaziva prenaglaavanje znaaja lokacije. 2. Velika je promena u raspolozivosti i trokovima razliitih vrsta transportnih usluga, to utie na lokaciju. Razvoj komunikacija olakava mobilnost investicija i irenje nove tehnologije, ali je to povealo opasnost od proizvoljnog odluivanja za lokaciju. 3. Promenjeni su indeksi progresa. Ljudi slobodnije biraju mesto stanovanja i mesto rada, a u zavisnosti od faktora kao to su: klima, kulturni nivo sredine, lepota. 4. Faktor koji utie na itav niz lokacionih faktora je voda. Doskora je voda tretirana kao svuda prisutan input. Danas je aktuelan nedostatak iste i hladne vode. Porast korienja vode u industriji, porast potronje u domainstvima, hemijsko i termalno zagaenje vodenih zaliha, uinili su da voda od zanemarljivog faktora postane jedan od najvaznijih faktora lokacije. LOKACIONI ODNOSI Optu problematiku lokacionih odnosa najplastinije je prikazao Loesch, svojim trouglom odnosa iz koga proizilaze i karakteristike i problematika lokacionog pristupa. Prva karakteristika lokacionog pristupa je u tome to je cilj lokacije humanizacija lokacije. Analiza svakog zakona lokacije posebno pokazuje da u osnovi svake zakonitosti, ak i bez obzira na drutveno-ekonomski sistem, koji neosporno utie na odreene sadrzaje, se nalazi cilj - humana lokacija oveka ili humanizacija lokacije oveka. Druga karakteristika lokacionog pristupa je prostorno vremenski kontinuum. On je dat kroz odnos dva dinamina faktora: proizvodnje i oveka i jednog statinog, prejudiciranog faktora - lokacije. Vremensko prostorni kontinuum podleze stalno uticajima aglomeracionih i deaglomeracionih faktora. Najznaajniji su ekonomski aglomerativni i deaglomerativni faktori. Dva procesa obuhvataju ekonomske aglomerativne faktore: lokalizacija ekonomije i urbanizacija ekonomije. Meu deaglomeracione faktore spadaju porst rente i urbanih trokova, porast trokova ivota i promene u ekolokom ekvilibrijumu naselja. Ovi faktori utiu da se najpre pojavi potreba za razmetanjem industrijskih aktivnosti, zatim stambenih naselja, itd. Trea karakteristikalokacionog pristupa je geografska distribucija input i output-a. Ona govori o mestu treeg punkta - lokacije u datom sistemu odnosa. Lokacija je statina veliina, geografski data. Iz tog proizilazi pre svega nunost da se ovek sa svojim aktivnostima prilagoava lokaciji. ovek ivi svuda gde moe da radi, gde ima vode, gde mu klima odgovara. Meutim, lokacija nije jedna, njih ima onoliko koliko omoguava geografska struktura. Otuda se javlja i mogunost izbora lokacije. Na izbor lokacije utiu, zakonitosti lokacije, posebne zakonitosti lokacije za industriju, za intraurbanu, za interurbanu lokaciju. Sa stanovita regiona sve zakonitosti mogu da se svedu na dva osnovna zahteva: 1. prvi je maksimiziranje napora i faktora u stvaranju odreenog socijalnog output-a, i 2. drugi je maksimiziranje socijalnog outputa uz datu sumu napora i faktora (inputa). Sutina lokacionog pristupa, koji proizlazi iz trougla odnosa, nalazi se u zahtevu za decentralizacijom aktivnosti i dekoncentracijom ljudi. Iz toga proistie i regionalni znaaj lokacije. On moe da se posmatra sa tri aspekta: 1. kao znaaj za stanovnitvo, 2. kao znaaj za ekonomski razvoj i 3. kao znaaj za regionalnu urbanizaciju. LOKALAN (l. localis) Mesni, prostorni; koji je udeen prema jednom mestu, koji odgovara potrebama ili prilikama jednog mesta i njegovog poloaja, koji pripada jednom mestu, koji se nalazi ili upotrebljava u jednom mestu, koji ima vanosti samo za jedno mesto; lokalna vlast mesna vlast; lokalni list mesni list, tj. onaj koji se bavi poglavito prilikama mesta u kome izlazi; lokalni patriotizam ljubav prema zaviaju, u uem smislu, i svemu to je u njemu i to iz njega dolazi; lokalni saobraaj unutranji saobraaj jednog grada ili optine. LOKALITET (nl. localitis) Mesto, predeo, kraj (s obzirom na njegove naroite prilike, njegov
poloaj i dr.). LOKALIZACIJA (nl. localisatio) Ogranienje na izvesno mesto, na ui prostor, napr. bolesti, poara, rata itd.; odreenje mesta gde se neto zbiva. LOKALIZAM U ARHITEKTURI Pojava stvaranja arhitektonskih elemenata i karakteristika gradnje specifinih za lokalnu sredinu i kulturu, nastala iz osobina zatvorenosti jedne sredine i nemanja protoka informacija. Za srednjovekovnu stambenu arhitekturu uopteno se moe rei da je bila lokalistika. LONGITUDINALAN (nl. longitudinalis) Duinski; koji se odnosi na duinu, duni; uzduni; longitudinalni talasi fiz. uzduni talasi, tj. talasi koji se prostiru u pravcu poremeaja ravnotee delia elastine sredine (supr. transverzalan). LONGITUDINALAN PLAN, DUGI PLAN (nem. Langbau) Nain gradnje objekta sa naglaenim poduznim pravcem, nasuprot centralnoj gradnji. Kod longitudinalnog plana dominira poduzna osa. LONGITUDINALNA GRAEVINA Arhitektonski objekt kod kojega je glavni prostor formiran na taj nain, da dimenzija njegove duine bitno nadmauje dimenziju irine. Kod toga je sredinji prostor po pravilu izgraen u okviru osnovne sheme plana pravougaonika. U uem smislu, pod pojmom l.g. podrazumeva se objekt bazilikalnog tipa, kod kojeg se unutranji prostor sastoji pretezno od jednog ili tri uzduzna broda. Pojava l.g. tadira od preistorije. U sutini je koncepcija neolitskog megarona orijentisana u nizanju pristupa, pretprostora (zatienog bonim zidovima - antama) i glavnog prostora nastambe u longitudinalnom smislu. Isti karakter koncipiranja imaju prilazni poploani putevi koji vode do kultnih preistorijskih objekata. U okviru razvoja arh. starog Egipta izriiti longitudinalni karakter predstavlja kompozicija hrama, kod koje se u crescendu uz osnovni put kretanja nizu prostorni elementi prilaznog dromosa (flankiranog sfingama), peristila, hipostila i niza daljnjih prostorija sve do naosa. U ant. doba longitudinalni karakter imaju gr. stadion i preteni deo tipolokih reenja gr. hrama, od kojih najsavreniji - peripteros predstavlja jedinstveno harmoninu kompoziciju orijentisanu prema doivljaju longitudinalnih odnosa i proporcija celog korpusa;. U slinom smislu definisan je i rim. hram kao longitudinalna graevina. Rim. antika poznaje koncepcije tipine longitudinalne graevine namenjene javnim svrhama - bazilike - koja zbog potrebe prekrivanja to vee povrine poveava svoju dimenziju u uzdunom smislu (usled ograniene tehnike mogunosti prektivanja prostora drvenom krovnom konstrukcijom); s tim u vezi bazilika dobija s vremenom tri broda od kojih je srednji povien; ovo omoguuje izgradnju prozora za osvetljenje u zidovima srednjeg broda. Posebno znaenje dobija l.g. u doba razvoja starohrianske arh. U vezi s poetnim razvojem liturgijskih funkcija kojima prisustvuju vernici, pogodovao je za sakralne svrhe longitudinalno orijentisan prostor bazilike s vizuelnim fokusom u apsidi (unutar koje se nalazi oltarska menza). Tako se u starohri. doba podie niz bazilikalnih objekata jednako u ist. provincijama (crkva roenja u Vitlejemu, bazilika u Turmaninu) kao i na Mediteranu (Sv. Petar - stari i Sv. Pavle, izvan zida u Rimu, S. Apollinare in Classe i S. Apolinare nuovo u Ravenni). Ranosrednjovek. arh. u srednjoj i zap. Evropi razvija takoe longitudinalan tip bazilike u doba Karolinga (St. Gallen) i romanike (crkve u Speyeru, Wormsu, Clunyju, Caenu). Bazilikalni tip sakralnih objekata dozivljava najiri zamah u doba gotike (katedrale u Chartresu, Reimsu, Amiensu, Strasbourgu, Kelnu, Beu, Pragu, Milanu). Nakon prevage centralnih objekata u doba renesanse (Bramanteova i Michelangelova koncepcija centralnog plana crkve Sv. Petra u Rimu), longitudinalni prostor ponovo dominira u doba baroka (Il Gesu u Rimu). Ovaj tip graevina zadrao se i u toku XIXv. U savremenoj arh. izgrauju se longitudinalne graevine u sluaju kada to zahteva funkcija objekta. LONGITUDINALNA OSA (nem. Laengsachse) Osa, zamiljena linija osnove oko koje se
prostire podunom stranom neka graevina. Nasuprot longitudinalnoj osi razlikujemo poprenu osu ili transverzalnu osu. LOW - COST ARHITEKTURA (engl. sa malom cenom) Naziv za niskobudzetnu arh. koja je projektovana sa ciljem masovne proizvodnje i zadovoljenja osnovnih zivotnih potreba najnizeg i nizeg srednjeg socijalnog sloja stanovnitva. L.c.a. koristi velike proizvodne serije (mada nije obavezno), jeftine gra. materijale, jednostavne konstruktivne sisteme i jednostavne arh. forme. To je arh. koja je proistekla iz ogranienih, ali neophodnih potreba korisnika, pre nego iz namere i afirmacije projektanta. Primer l.c.a. predstavlja apartmansko naselje Bruchfeldstrasse, frankfurt, koje je 1926-8. podigao Ernst May. LOW-TECH (engl.) Antiteza high-tech, ukljuuje recikliranje materijala i komponenata i upotrebu tradicionalnih konstrukcija, insolacije i prirodnih sredstava grejanja i ventilacije. Low tech poznaje environmentalna oteenja koje je prouzrokovala hightech kroz nesputanu upotrebu resursa, a primenjuje se naroito u uslovima siromatvom pogodjenih podruja, gde se naziva alternativnom, posrednom, pa ak ponekad i utopijanskom tehnologijom. Moe da ukljui novo korienje tradicionalnih izvora energije, kao na primer solarne energije ili upotrebu ljudskih otpadnih materijala za generisanje energije i poboljanje plodnosti zemljita. LUNA ARHITEKTURA Arhitektura u kojoj su glavni konstruktivni sistem lukovi preko oslonaca i lune tavanice. U oblikovanju se dri estetike lune linije linije. LUMEN (l. lux, lumen) Svetlost, sjaj; fig. sjajna glava, velik duh; lumen naturale (l. lumen naturale) fil. prirodna svetlost, tj. prirodna, prvobitna, oveku uroena mo saznavanja; fiz. jedinica svetlosne struje: svetlosna struja koju alje u svima pravcima takast svetlosni izvor koji svetli jedinicom svetlosne jaine u prostorni ugao jedan. LUMINIZAM (od lat. lumen svetlost) Poseban nain upotrebe boje i naglaavanja svetlosnih efekata. Pri tome se boja tretira kao nosilac kontrasta i izraajnosti u igri svetla i tame. U odreemno smislu, l. je sinonim za clair-obscur (chiaroscuro). LUMINOZNO U ARHITEKTURI Svetla, sjajna, blistava, jasna arhitektura. Arhitektura jasnih formi, okupana u svetlosti. Pojam se takodje koristi da opie sjajnu arhitektonsku ideju, jasnu, nadahnutu, dosada ne vidjenu. MAKETA (franc. maquette, engl. rough model i sketch model, nem. Modell, ital. macchietta) Plastian model, skica koja prikazuje jedan arh. objekt ili jednu urbanistiku kompoziciju. Uopteno, model od gipsa, drveta, kartona i sl., redovno u manjoj razmeri a po potrebi i obojen. Postoje sledee m.: m. spomenika, m. arhitektonskog ansambla, m. projekta regulacione osnove, m. urbanistikog podruja, m. pozorine scene. MAKROSTRUKTURA (gr. makroz l. structura sklop, sastav) Graa i sastav nekog prirodnog objekta, napr. kamena, koji se mogu videti i prepoznati golim okom. MALAGRAEVINSKAMERA MGM, MALIGRAEVINSKIDELOVI 1 MGM = mala graevinska mera = m = 250 mm = 25 cm. MGM/2 = 1/8 m = 125 mm = 12,5 cm. Male gradjevinske mere jesu najmanje graevinske mere koje slue za odmeravanje malih masovnih delova i za dalje deljenje duina velikih graevinskih delova i drugog graevinskog materijala koji se dri na skladitu, a dimenzioniran je prema industrijskojgradjevinskojmeri: IGM i IGM/2. Prema MGM i MGM/2 odreuju se mere za sve opeke, tavanine uloke, cementom vezano kamenje sa ploveem i drugim materijalima; zatim manje ploe od plovuca, ploe za podove, ploe za zidove, krovne ploe, ploe za plonike itd. (uzimajui kod svih u obzir potrebne spojnice). Zatim: veliine svih prostorija u masovnim viespratnim zgradama, debljine zidova, veliine okna (dizala), ugraeni ormani i pokustvo, kuhinjski ureaji, kao to su tednjaci, praonici, hladnjaci itd. Na kraju: veliine prozora, vrata, kapija itd. MALASEKSTAUARHITEKTURI Mala seksta s intervalom E:C' (broj titraja 320:512) ima
proporciju 5:8. Ona tano odgovara, posle proporcije velike sekste = 3:5, sledeoj proporciji niza zlatnoga preseka koji poinje sa 1. Ovaj odnos, kako je ve ranije spomenuto, je proporcija zlatnog preseka koja je uobiajena u graevinskoj praksi.V. Harmonijauarhitekturi MALATERCAUARHITEKTURI Mala terca s intervalom A:C (broj titraja 426,7:512) ima jednostavnu proporciju 5:6, i odgovara s priblinom za praksu upotrebivom tanou trougla II/4 koji je Drach upotrebljavao kao lik za proporcionisanje.V. Harmonijauarhitekturi MALEGRUPE U arhitekturi, okupljanje u male grupe esto se organizuje oko jednog manjeg zajednikog slobodnog prostora da bi se zaokruenjem ovoga stvorio prostor podesan za prisnije kontakte izmeu porodica ili stvorile mogunosti za razvoj nekih od inicijalnih sadraja ivota u zajednitvu, kao to su to, na pr. ranije bili voda, odbrana, zajedniki rad, a sada naroito potreba za igrom dece i stvaranjem dobrih meusobnih odnosa i sl. Male grupe u savremenoj stambenoj arh. esto potseaju na neke male amerike hotele odmaralita. U njima su oko centralne slobodne povrina sa bazenom, grupisani u prizemlju i na spratu mali apartmani, koji se sastoje od dnevne sobe, sobe za spavanje, kupatila i kuhinje. Iste ugoaje, intimnost i bliskost, mogu da prue i kratke slepe ulice. Takoe, male grupe mogu da budu upletene u tkivo grada ili naselja kao inicijani elementi za postavljanje hijerarhijskog sistema na vie nivoe postepenim poveanjem zajednikih sadrzaja. Spajanje malih grupa kao mogunost uspostavljanja jednog hijerarhijskog sistema na vie nivoe, koji se postie postepenim obogaenjem zajednikih sadraja, est je sluaj u savremenom stambenom mikrourbanizmu. MALI ZAHVAT (nem. kleine Eingriff) Pojam se vezuje za arhitekturu Adolfa Loosa, a kasnije i nekolicine arhitekata postmodernista, meu kojima Borisa Podreccu. Sintagmu mali zahvat, Podrecca koristi da bi oznaio osnovnu ideju postmodernog arhitekturalnog zadatka. Objanjenje te ideje je utoliko vaznije to, ostane li se na prvom pogledu, moze izgledati da ovde imamo posla sa unutranjom arhitekturom. Najpre se moe utvrditi da je ideja malog zahvatausmerena na obezvreivanje jedne lane alternative, nategnute izmeu polova koje odreuje toboe staro i ono novo, najee po tome to se tek razlikuje od prethodnog, na jednoj, i do-gradnje, na drugoj strani. Tehnika malog zahvata, kako kae sam Podrecca, omoguuje da se reaguje neposrednije i raznovrsnije, da se ispretura zbrinutost onog prolog i dokopa specifinog. Na taj nain obavlja se tih, mukotrpan rad zidanja, koje ne preuzima ljuturu jueranje episteme, niti ogoljava jezgro sutranje, ve pazi da ono danas, u kojem su ve, samo toga treba biti svestan, sadrani i ono jue i ono sutra. Teorijska postavka malog zahvata, dakle, ima pre svega u vidu gradnju koja neguje arhitekturalno rastinje, ali i podizanje onih graevina koja kao novo-izrasle nee remetiti autentino nastajanje jednog grada (physis). Tako se znaenje malog zahvata pokazuje kao plodonosnije, jer zahvata samo jezgro episteme, preputajui brigu o ljuturi ivotu samog jezgra, a po znai povesti, i zadravajui za sebe brigu o pamenju (mnemosyne) umetnosti, onako kako ga je razumeo Warburg, koji je na jednom mestu napisao: Bogovi se kriju u detaljima. MALTERISANA ARHITEKTURA (nem. Putzarchitektur) Geografski ograniena arhitektura, sa osnovnom karakteristikom malterisanja spoljnih povrina arhitektonskog objekta, da bi se postigli estetski efekti, da bi se zatitila konstrukcija objekta i obezbedila njegova bolja izolovanost. Malterisana arh. varira u zavisnosti od podneblja (Mediteranska arhitektura, Kontinentalna arhitektura) i naina gradnje (zidanje opekom, zidanje kamenom), pa sve do slobodno modelovanog tuko rada (tukatura). MANASARA MERE GRAEVINSKE MERE Indusi su jo u davnoj prolosti bili odlini
matematiari. Kako je poznato, oni su pronali nulu i oblikovali na dananji arapski brojani sistem koji su Arapi od njih preuzeli. Sigurno nije sluaj da Indijci, kod odmeravanja svojih graevina, a naroito kod proporcionisanja svojih hramova, nisu poli od dekadnog sistema, nego od oktavnog sistema, koji su na odlunom mestu brojem 25 spojili s dekadnim, da onda opet nastave stupnjevanje oktava i kvarta. Mere ovog indijskog arhitektonskog sistema proporcija predstavljaju paralelu ranije opisanom sistemu graevinskih mera sa osnovnom merom od 1/8 m = 125 mm = 12,5 cm, odnosno 1,25 m, i m = 250 mm = 25 cm, odnosno 2,5 m. U ovoj postavci se, ukopavanjem broja 25 = 52, prekida stupnjevanje osmice i etvorke u svrhu da se mera yava = 12,5, odnosno mera angula = 50 opet pojave u vioj mesnoj vrednosti, u stvarnoj graevinskoj meri prijapathya hasta (53 = 125). Ovde nalazimo udno poklapanje sa graevinskim merama, tj. isto spajanje stupnjevanja etvorke i osmice sa stupnjevanjem petice, odnosno sa decimalnim sistemom karakteristinim za sistem graevinskih mera, sa osnovnom merom 125, odnosno sa nizom prepolavljanja sa osnovicom 1000. Uzme li se, radi poreenja obaju sistema, za indijsku meru prajapathya hasta = 12,50 mm = 1,25 m = 1 GM, iznenadie nas u sledeem stupnjevanju povezanost, koja se jo praktino moe meriti, pa sve do najvee jedinice za premeravanje Zemlje: 8 paramanu = 1 ratharenu = 0,025 mm (zrno praine), 8 ratharenu = 1 valagra = 0,2 mm (debljina vlasi), 8 valagra = 1 u = oko 1,6 mm (u), 8 uiju = 1 yava = 12,5 mm (zrno), 4 yava = 1 angula = 50 mm (prst), 25 angula = 6 prajapatya hasta = 1250 mm = 1,25 m = 1 GM, 2 prajapatya hasta = danda = 2500 mm = 2,5 m = 1 IGM, 4 prajapatya hasta = 1 danda = 5000 mm = 5 m = 2 IGM (letva za merenje), 2 danda = 10 000 mm = 10,00 m = 4 IGM, 4 danda = ryju = 20 000 mm = 20 m = 8 IGM, 8 danda = 1 ryju = 40 000 mm = 40,00 m 0 16 IGM (traka za merenje). 53 = 125 = 1000/8, 52 = 100/4, 200 = 1000/4, 125 x 10 = 1250 mm = 1 GM , 52 10 = 250 mm = 1 IGM. Mi smo svoje graevinske mere izgradili dok jo nismo znali za ove stare indijske mere. injenica da su nae graevinske mere u tako savrenom skladu s ovim sistemom proporcija, koji nam je u prastarom pismu sauvan, ini se da predstavlja, da tako kaemo, istorijsku kontrolu i izvanredan dokaz da su nae graevinske mere i njihova sistematika ispravne. MANIFESTUARHITEKTURI Proglas, objava, obznana neke arhitektonske ideje, nekog arhitektonskog stava ili pokreta. MANIR (fr. manire, tal. manira) Put i nain ponaanja ili postupanja u nekoj stvari, nain obraivanja koji prelazi u jednoobraznost i ablon; fin nain ivota, ponaanje, dranje; umetniki potez; u knjievnosti i umetnosti: neduhovito podraavanje ili stalno ponavljanje jednoga po sebi dobrog i originalnog stila, izvetaenost, nakinurenost; maniri pl. obiaji, ponaanje; muziki ukrasi; ovek lepih manira ovek lepog ponaanja i ophoenja. MANIR U UMETNOSTI (franc. maniere, nem. Manier, ital. maniera) U umetnosti, nain izraavanja svojstven pojedinom umetniku ili lik. koli; oituje se u tehnici, fakturi i posebnim obelejima realizacije dela. Takoe i lik. izraz odreenog razdoblja (na pr. maniera grecaI). Vasariju je maniera idealizacija prirode; tek u spisima G.P. Bellorija u XVIIv. ovaj se termin upotrebljava kritiki u smislu far di practica, dakle manuelne vetine. Raditi u neijem maniru, u arhitektonskom smislu, znai projektovati, komponovati, ornamentisati povodei se, u smislu spoljanjih i formalnih obeleja, odreenim uzorom. M. je takoe sinonim za izvetaenost, pozu i rutinu, dakle za sve ono, to je suprotno pojmu spontanog stvaranja. MANJE JE VIE Paradoksalan pojam kojeg je u arh. teoriju uveo Mies van der Rohe, u
nameri da predstavi velianstvo minimalizma u arh., kao i procesaracionalizacije koji dovodi do velianstvenih konanih rezultata. Miesove zgrade su izvanredne zahvaljujui minimalnij upotrebi materijala, strogosti i jednostavnosti arh. kopozicije, koji dovode do jednostavnih reenja. Meutim, ovakav minimalistiki stav kritikovali su mnogi (Paul Rudolph) zbog toga to je esto ignorisao zahteve i potrebe funkcije zgrade. MARKA (engl. mark, franc. marque, nem. Marke, ital. marca) Isprva znak vlasnitva, zatim znak zanata, peat, grb, fabriki znak, oznaka porekla neke robe (zatitni znak, trade mark). M. na proizvodima umetnikog zanatstva (porculan, fajans, izraevine od plemenitih metala, nametaj, tapiserije, vodeni znak papira - filigran i sl.) oznaava mesto, radionicu ili fabriku, majstora ili umetnika, ponekad i vlasnika, a kod plemenitih metala stepen istoe. Vrlo esto se m. oznaava monogramom. MARKETING (engl.) Predstavlja naziv za proces putem kojeg se koordiniraju svi elementi prodaje proizvoda od strane potroaki orijentisane kompanije. Reklamiranje, pakovanje, razvoj novih proizvoda, istrazivanje trzita i predstavljanje proizvoda - predmeta prodaje, putem m. se predstavljaju idealizovano, na onaj nain kako je to mogue najprihvatljivije ponuditi jednom tritu. Na ovaj nain, m. predodreuje trgovaki znak jednog proizvoda unutar jednog sektora trzita. MAS KULTURA Kultura masovnog sloja stanovnitva, ona koju upranjava veliki broj stanovnika. Stambena kultura je jedan vid mas kulture. Takodje, urbana kultura je mas kultura. MAS PRODUKCIJA Naziv za proizvodnju jednog proizvoda u velikom broju primeraka, namenjenih masovnoj upotrebi. Mas produkcija prati mas dizajn. Produkcija automobila je na primer mas produkcija. MASIVNA GRADNJA (nem. Massivbau) Nain gradnje kod kojeg su funkcije noenja i zatvaranja prostora sadrzane unutar jedinstvene, homogene konstrukcije, nasuprot skeletnoj gradnji. Kod masivne gradnje, zidovi su izvedeni kao masivni, nosei graevinski elementi, tavanice su takoe masivne, izvedene livenjem na licu mesta, ree su prefabrikovane. Kod masivne gradnje su skoro svi graevinski elementi u funkciji noenja rhitektonskog objekta, za razliku od skeletnog sistema, kod kojeg su odreeni graevinski elementi, na primer stubovi, u funkciji konstruktivnih elemenata, dok su drugi elementi samo pregradni ili ukrasni. MASIVNE KONSTRUKCIJE V. Load-bearing. Tip konstrukcije kod kojeg zidovi, slepi ili takasti sa otvorima, nose tavanice, krovove i dr., nasuprot strukturi koja je zasnovana na ramovskom ili skeletnom principu, kao kod bondrune konstrukcije. Konstrukcije od kamena, prirodnog i vetakog betona, armiranog betona i prednapregnutog betona. MASIVNO SKELETNI SISTEM Meoviti sistem. Ukoliko se kod skeletnih zgrada javljaju masivni zidovi koji zamenjuju itav red (niz) stubova, ne moe vie biti rei o istom skeletnom sistemu, ali s druge strane ni istom masivnom sistemu, ve o nekoj sredini izmeu masivnog i skeletnog sistema. Ovaj sistem se esto primenjuje i kod najsavremenijih objekata. Obino kod trotraktih objekata srednji trakt sa vertikalnim komunikacijama, instalacijama i sanitarnim prostorijama je izmeu masivnih konstruktivnih zidova, dok su fasade u skeletu sa nizom stubova. MASOVNA KULTURA Naziv za kulturni koncept koji je predvien za korienje i realizaciju unutar irokih narodnih slojeva, narodnih masa. Masovna kultura je , nasuprot elitistikoj, dostupna svim slojevima i socijalnim strukturma, laka je, jednostavna, razumljiva, neoptereujua. Koncept m.k. predstavlja proizvod postrevolucionarnog perioda Sovjetskog saveza, ali ga susreemo mnogo ranije u radovima socijalnih teoretiara - utopista. U arhitektonskom smislu, predstavlja onu arhitekturu koja je dostupna i razumljiva irokim
masama, odnosno, velikom broju njenih korisnika. M.k. u arhitekturi koarakteristina je za razliite periode razvoja, a znaajno dolazi do izraaja u periode realizma, neo realizma, kao i u odreenom smislu u periodu moderne arhitekure i funkcionalizma. MASOVNA POTRONJA Predmeti masovne potronje su oni koje ovek upotrebljava svakodnevno i konstantno. Pojam masovne potronje u industrijskom dizajnu predstavlja osnovicu dizajniranja proizvoda koji se koriste svakodnevno i u velikim koliinama (novine i asopisi, obua, odea, dizajniranje hrane za ambalau, automobili i dr.). MASOVNA PROIZVODNJA, MASS PRODUCTION (engl.) Naziv za industrijsku proizvodnju upotrebnih predmeta, arh. elemenata i predmeta dizajna, za masovnu upotrebu, odnosno, masovno korienje. Poetkom XIX veka, masovna proizvodnja, kao posledica industrijske revolucije, podstakla je stvaranje prvog masovnog trita za sve vrste proizvoda, ukljuujui i umetnost. Novo trite bilo je prilagoeno srednjoj klasi, budui da je ona imala najveu kupovnu mo. Trgovci obino nisu bili uopte zainteresovani, za artikle koji se ne bi prodavali, pa bilo da se radilo o eirima ili slikama. Umetnici iz svih oblasti bili su prisiljeni da udovoljavaju zeljama novostvorenih diktatora ukusa, a romantiari su se pobunili protiv takve vulgarizacije njihove umetnosti. Jedan deo njihove pobune dobio je formu suptilne pomene u definisanju Umetnosti, pa je takva, relativno nepromenjena, doprla i do nas. Romantiari su pridavali neobian znaaj originalnosti i kreativnosti. Harold Osborn tako pie: Prvi put u istoriji, nezavisno od nekih ranih nagovetaja u kineskoj teoriji umetnosti, originalnost je prihvaena kao neminovan kvalitet velikog umetnikog dela i umetnika. Vei deo modernistikih objekata, podignutih pre I svetskog rata, sa izrazitom namerom ostvarenja masivne proizvodnje, bili su industrijski objekti. To je uglavnom bolo zbog toga to se smatralo da objekti oblikovani na mehanicistiki nain najvie odgovaraju industriji; malo korisnika je bilo dovoljno hrabro da rizikuje ovaj novi arhitektonski stil u okruzenju koje je namenjeno vie ljudima nego mainama. Najznaajniji primer m.p. predstavlja projekt Waltera Gropiusa i Adolfa Meyera iz 1922-23.g. za masovnu proizvodnju stambenih jedinica od graevinskih elemenata velikih razmera. MASS ARHITEKTURA (engl. mass masovna) Nastala uporedom sa mass kulturom, ije su osnovne karakteristike throw - away estetika, estetika maine, adhokizam, industrijska gradnja, masovna produkcija. MAINE ZA STANOVANJE (engl. machines for living in) Le Corbusierova metafora kojom je on oznaio pojam stana i stambene kue kao maine za stanovanje, odnosno, naglasio znaaj tehnike i tehnologije u savremenom stanovanju. Le Corbusierova stambena jedinica ili kua za stanovanje svojom formom ali i sadrzajem, funkcijom, asocira na jedan tehniki sklop, sloen ali koristan, izmiljen i podignut da bi sluio oveku. MAINSKA ESTETIKA (engl. Machine Aesthetic) Arhitektura koja sugerie da je neto napravljeno uz pomo ili upotrebu maine, koja priznaje industrijalizaciju, masovnu produkciju i inenjerstvo; takodje, arhitektura koja upotrebljava elemente metalnih struktura (brodove, avione, automobile, itd.) na eklaktiki nain, pre kao pojavne stvari, nego kao objekte sa funkcijom koju oni stvarno imaju. Mainska estetika postavlja kontradiktorne zahteve za potenjem i istinom u arhitekturi, a odbacuje logiku strukturalnih principa. Internacionalna moderna je imala tendenciju da koristi ugladjene povrine zidova i duge trake prozora u metalnim ramovima koje su nastale pod uticajem prekookeanskih brodova kao to je bio MATEMATIKI PROSTOR Naziv za prostor koji je definisan i odreen matematikim odrednicama. To je: euklidovski prostor, geometrijski prostor i dr. MATEMATIKA IDEALNE ARHITEKTURE Idealna arhitektura je matematiki samerljiva i
mogue ju je definisati matematikim principima. To su bila shvatanja arhitekata epohe humanizma i renesanse, kada su matematike i geometrijske metode koriene da bi se dolo do cilja: idealnog arhitektonskog objekta. MATERIAJLIZAM U ARHITEKTURI I MATERIJALISTI Nastao dvedesetih godina kao posledica i reakcija na revolucionarna i socijalna dogaanja. Predstavlja marksistiki pristup arh. sa osnovama socijalnog utopijanizma. Materijalistiki arhitekti su dugo bili meta kritika kao arhitekti ija su dela nehumana. Predstavnik m.a. je Hannes Meyer, koji je izmeu 1928. i 30.g. vodio Bauhaus. MATERIJALI U ARHITEKTURI Izvesni materijali poseduju odreena svojstva koja su od posebnog znaaja za graevinarstvo. Pored sastava, tehnikih i fizikih osobina, graevinski materijali imaju specifina strukturalna svojstva, kao to su otpornost na dejstvo spoljnih sila, trajnost, obradivost, tekstura i taktilnost, nepropustivost, fleksibilnost i, na kraju, vrlo znaajno svojstvo, posebna ekspresivna mo. Focillon kaze da materijali nose u sebi izvesnu predodreenost ili, kako se on izraava, izvesnu formalnu vokaciju...pa samim tim bude, ograniavaju ili podstiu ivot formi u umetnosti. U raznim istorijskim i geografskim irinama odreeni materijali su, u izvesnom smislu, odreivali stil epohe, podneblja, naroda i kultura. Gotika je oboavala kamen i iz njega su majstori klesai ostvarivali fantastine konstruktivne i dekorativne varijacije o kakvim ni ranije niti kasnije tehnike nisu mogle ni sanjati. Alvar Aalto je bio zaljubljen u drvo, Luigi Nervi u armirani beton, a Mies van der Rohe govori iskljuivo britkim jezikom elika. Iz ruku pravog majstora materijal zrai bogatim spektrom svojih prostornih tonova, u nevetim rukama umire. Za arhitektonsku transformaciju materijala u konstrukcije i tehniko oblikovanje ostaju neiscrpne mogunosti. Stari, klasini materijali u novim tehnikama dobijaju novu ulogu i lik; novi materijali stvaraju novu epohu arh. budunosti. Materijali svojom teksturom ispoljavaju kako strukturalna i fizika svojstva kao to su vrstina trajnost tako i posebna svojstva svoje due kao to su iskrenost, toplina, prisnost i snaga. Svojom taktilnou materijali se prema oveku odnose kao i ljudi - grubi su ili intimni, hladni ili spontani, odbojni ili humani. Svoja svojstva materijali predaju prostoru koji grade. Od klasinih do plastinih i sintetinih materijala bogatstvo njihove primene i tehnike obrade je neiscrpno polje arhitekture koje valja neprekidno i iznova osvajati. MATERIJALIZACIJA U ARHITEKTURI Materijalizacija u sutini predstavlja gradjenje, relizaciju jednog arhitektonskog objekta prema arhitektonskom planu. Materijalizacija je proces ostvarenja arhitektonske ideje putem njenog otelotvorenja gradjevinskim materijalima. MEDICINA STANOVANJA Naziv za disciplinu vezanu za medicinu i arhitekturu, koja se bavi prouavanjem tetnosti i pogodnosti pojedinih uticaja u podruju stanovanja. Medicina stanovanja se bavi: orijentacijom stambenih objekata i jedinica, insolacijom, provetravanjem, klimatizacijom, zatitom od buke, izolacijom stambenih jedinica, ergonomijom enterijera stambenih jedinica, eventualnih tetnim delovanjem razliitih materijala koji se koriste u graevinarstvu i arhitekturi (malteri, krovni pokrivai, boje, lakovi i sl.), pa sve do prouavanja i analize rasporeda nametaja i njegovih ergonomskih karakteristika. Medicina stanovanja je veoma znaajna posebno u onim sluajevima kad se stambene jedinice nalaze u podrujima koja su trajno zagaena usled faktora industrijalizacije ili usled neprilagoenog i naglog razvoja saobraaja. MEGA FORMA Naziv za arhitektonsku formu izuzetno velikih dimenzija, koja je slozena iz gripa i podkompozicija formi. Mega forme sreemo na polju urbanizma, pa se tako moe rei da jedan veliki grad predstavlja slozenu mega formu.
MEGASTRUKTURE 1. U arhitektonskom smislu, sastoje se od konstruktivnog okvira velikih dimenzija u okviru koga se rasporeuju zgrade za razliite porebe i razliitih funkcija. U vizionarskom smislu najirih poteza je projekat Kenzo Tangea za izgradnju Tokijskog zaliva, 1960.g. Za nae vreme pojam megastrukture predstavlja esto izobliavanje normalnog procesa gradnje jednog grada, izmeu ostalog, izmenu njegovog gradskog lika. Moderni arhitekti se sami sebi suprotstavljaju kada podrzavaju funkcionalizam i megastrukture. Megastrukture su 1960-tih i 1970-tih g. propagirane posredstvom projekata i idejnih crtea, pre svega grupe Archigram, koja odbacuje arhitekturu, ali ije vizije grada i crtei zidnih razmera nadivljavaju poslednje megalomanske trzaje onih koji su definisali pozni Beaux Arts. Za razliku od arhitekture predgraa, megastrukture se daju uklopiti u totalni dizajn i ine vrlo lepe makete, koje zasenjujue deluju na stranicama arhitektonskih asopisa, ali su nevezane za bilo ta dostizno ili pozeljno u tadanjem drutvenom ili tehnolokom kontekstu. Povremene duhovite primene predstavnih sredstava u stilu Pop Arta kod vizionara megastruktura u redu su kao cilj za sebe, vie sa literarnom nego arhitektonskom namerom. Kao arhitektonska teorija, m. ne odgovaraju pravim potrebama tadanjeg trenutka. Savremene megastrukture mogu da budu posmatrane kao strukture nastale evolucijom iz oblakodera nebodera. Ovaj proces evolucije je prolazio kroz etiri karakteristine faze u periodu nakon zavretka Drugog svetskog rata. Prva faza je okarakterisana primenom nternacionalnog stila modernizma na poslovne kule, medju kojima su prvi primeri bili Lever House u Park Avenue u New Yorku (1952), Gordon Bunshaft-a iz firme SOM Skidmore Owings anf Merril, kao i Seagram Building, takodje na Manhattan-u, koji je projektovao imigrant Ludwig Mies van der Rohe sa Philip Johnson-om (1958). Druga faza je trajala od kasnih 1950-tih do sredine 1970-tih, a predstavljala je rafiniranu prvu fazu preuzimanjem prednosti tehnologije kao to su brzi elevatori, visokootporni elici i kompjuterski software koji su omoguili istraivanje strukturalnih sistema koji e proiriti mogunosti visoke gradnje. Karakteristini primeri za ovu fazu su Mies van der Rohe-ovi Lake Shore Drive apartmani, Chicago (1948-51) ili Charles Correa-in kanchanjunga apartman blok, Bombay (1980). Trea faza u evoluciji visoko podignutih poslovnih tornjeva rezultovala je iz pokuaja da se povrati publika koja je bila otudjena koristei visoke kule odenute u staklo. Ovo je uglavnom postignuto upotrebom post-modernistikih formi ekspresije koje su proistekle iz tipova gradjevina manjih dimenzija, ali koje su bile iroko prihvaene za komercijalne zgrade, kad je post-modernizam prihvaen kao omiljen komercijalan stil 1980-tih. U sutini, ova faza predstavlja povratak antropomorfizmu poznatih Art Deco nebodera iz prolosti, kao to su Chrysler Building, William van Alen-a (1930), ili ire State Building, Shreve, Lamb i Harmon-a (1931). Ovo se moda moe okarakterisati kao osnovna, srednja i vrhunska faza posleratnog dizajna oblakodera. etvrta faza je karakteristina super-tower eksplozijom, koja se dogodila primarno u Aziji, ali se moe videti mnogo ire kao arhitektonska ekspresija globalne ekonomije koja transformie gradove po celom svetu. Ove nove megastrukture predstavljaju monumentalne ikone ove ekonomije, reprezentujui mo medjunarodnih elektronskih finansija u kojima super kule zamenjuju super mo. Uporedo sa ovim ekonomskim imperativima, ova faza predstavlja u svom kontekstu environmentalnu i socijalnu interakciju isto kao i njenu konceptualnu ekspresiju u razvoju tipa gradjevine koja treba da dominira veliinom svoje forme, strukture, detalja i servisa. Najznaajniji predstavnici megastrukturalista su: Ludwig Mies van der Rohe, Seagram Building, New York (1954-8); Skidmore, Owings i Merrill, John Hancock Center, Chicago (1965-70); Minoru Yamasaki, World Trade Center, New York (1972-3); I.M. Pei, Bank of
China, Hong Kong (1989-90); Cesar Pelli, Petronas Towers, Kuala Lumpur (1992-97); John Portman, One Peachtree Center, Atlanta, Georgia (1992); Hugh Stubbins and Associates sa Emery Roth i sinovima, Citicorp Center, New York (1976-8); Philip Johnson, Pennzoil Place, Houston (1976); Kohn Pedersen Fox; Ken Yeang, Pet Cobb Freed; Norman Foster, Century Tower, Tokyo (1987-91), Hongkong and Shanghai Bank, Hong Kong (1979-85). Millenium Tower predlog, London (1997); Helmut Jahn, Messe Turm, Frankfurt (1991); Christian de Portzamparc, Credit Lyonnais, Euralille (1996); Kenzo Tange, Tokyo City Hall Complex, Tokyo (1991) i dr. MEGASTRUKTURNE ZGRADE Hongkonka toranjska zgrada Bank of China ima 76 spratova. U najniem je delu kvadratno-prizmatina, sa stranicom duine 48 m. U osnovama navie izostavljen je jedan po jedan kvadrant kvadrata, pa u najviem delu zgrade ostaje tek jedan kvadrant. Primenjena je nosiva konstrukcija sastavljena od 8 elilnih reetaka u bonim i dijagonalnim ploama prizme. Visine su reetaka razliite u pojedinim visinskim podrujima zgrade. Svaka od 8 ravanskih reetaka ima sopstvene pojaseve, pa nema trodimenzijskih elinih vorova, a stubovi i pojasevi susednih reetaka spregnuti su obavijanjem armiranim betonom. Tako je izvedeno vrlo jednostavno postignuto prostorno medjudelovanje ravanskih reetaka. Od vrha zgrade nanie svakih se 13 spratova gravitacijsko optereenje prenosi horizontalnim reetkastim ploama u bridne stubove tornja. Bridni stubovi nose gotovo celu teinu zgrade. Stub u osovini najnieg dela zgrade see do vrha od 25 spratova, pa spratovi ispod njega daju velik slobodan prostor za bankovne prostorije. Zgrada je temeljena na kesonima koji dopiru do granitnog sloja. MEKA ARHITEKTURA, SOFT ARCHITECTURE (engl.) Arhitektura koja se formira od mekih elemenata: pneumatski jastuci, atorska platna i rugi meki prirodni i vetaki materijali, pomou kojih se, raznim metodama, mogu izgraditi arhitektonski objekti. MENTALNA HIGIJENA Pojam koji se odnosi na urbanu aglomeraciju sa stanovita njenog dejstva na ljudsko ponaanje. Autori kao to su Bowlby i Anna Freud, pokazali su da m.h. nije isto to i fizika higijena, koju ona esti uslovljava, ali nikada nije njome uslovljena: za skladan razvoj linosti i njenih drutvenih odnosa nezamenljiv je samo odreeni afektivni klimat. Paradoksalno je da nezdrava sirotinjska etvrt moe se pokazati zdravijom od one koju su urbanisti preuredili saglasno principima higijene; psihijatrijska i sudska statistika koje se odnose na razvoj mentalnih oboljenja, alkoholizma, prestupnitva i kriminala, pruaju obilje svedoanstava o tome. U Francuskoj, na inicijativu R.H. Hazemanna, nastala je kritika primena urbanistikih principa CIAM-a sa stanovita nedostatka m.h. Njegova koncepcija prostora i kljuni koncepti koji iz ovakvog urbanizma proistiu (standardizacija, umnoavanje zelenih prostora, zoniranje, ukidanje ulice) su takoe postalki predmet dublje analize sa stanovita njihovih posledica na ljudsko ponaanje. MENTALNA PREDSTAVA O GRADU Pojam je vezan za Kevina Lynch-a (ro. 1918.g.) prema kojem predstavlja sliku, predstavu o naoj okolini. Ta predstava se stvara istovremeno neposrednim oseanjem i iskustvom iz prolosti, prikupljenim u seanju, i ona je ta koja nam omoguava da informaciju obradimo i da usmerimo svoju delatnost. Potreba za prepoznavanjem nae okoline i sposobnost da joj se da neki oblik tako su znaajne, i pruaju svoje korene tako duboko u prolost, da ta predstava poprima za pojedinca veoma veliki praktini i emotivni znaaj. MERA PEAKA Pedesetih i ezdesetih godina Xxv. tzv. apstraktni ekspresionisti moderne arhitekture su priznali jednu dimenziju sklopa malog planinskog grada i njegovog trga: meru peaka i tzv. gradski ivot, podstaknut njegovom arhitekturom. Ovakvo shvatanje srednjovekovnog urbanizma ohrabrilo je megastrukturalna razmiljanja - u ovom kontekstu malih planinskih gradovau tehnolokoj obradi - i potkrepilo predrasude modernih arhitekata protiv automobila. Mera peaka postala je osnovno opredeljenje i prostorno merilo jedne
gradske i uopte urbane strukture. MERA, POJAM Dimenzija povrine spada u osnovne podatke njenog odreivanja. Fizika samerljivost izraava se jedinicama duine, irine i visine, dok se prostor moe uporeivati nizom jedinica. Pored mere, postoji merilo - prostor meren u odnosu na oveka, predeo, atmosferu i sl. U odnosu na prirodu gledanja i kretanja pojavljuju se optike ili vremenske dimenzije koje e ograniiti jednu prostornu zamisao na veliine proistekle iz gornjih uslova. Dimenzije emo posmatrati kao potrebu definisanja polozaja i osnovnih tokova predmeta u prostoru. Istovremeno, to prua realne uslove za kontrolu i odmeravanje uslovljenih veliina u nekom procesu. Merama takoe odreujemo i sisteme - veliine i odnose elemenata koji ine materijalnu osnovu sheme naeg prostora. Dalje, merama utvrujemo krajnje mogue veliine iskoristljivosti povrina u pojedinim procesima, te arhitekt time deluje koordinirajui tehnike i prostorne mogunosti sa ogranienjima materijalne, odnosno ekonomske, drutvene prirode. Suvereno vladaanje merama u smislu gornje tvrdnje iziskuje potrebu uvoenja sistema koji proistiu iz prirode procesa, i to dvojako: - na temelju veliina usvojenog osnovnog graevinskog materijala - sistem poznat pod imenom modularna koordinacija; - na temelju odreenih veliina i njihove meusobne, esto geometrijske povezanosti. I jedan i drugi sistem karakteriu se uvoenjem jedinane vrednosti, kojaomoguava da se sve mere u sklopu izraze kao proizvod izabrane veliine i celog broja. Meutim, prvi sistem ima danas dalekosene posledice u razvitku arhitekture i graevinarstva u celini, jer predstavlja osnovu za standardizaciju graevinskih elemenata i uvoenja nunih uslova za industrijsku proizvodnju. Parola bre, bolje i jeftinije ostvarljiva je samo u uslovima zamene zanatske proizvodnje industrijskom.To e uvesti nove postupke i metode u graenju, a zajedniki jezik u vidu modularne koordinacije stvarae uslove za internacionalizaciju graenja. Drugi sistem - usvajanje odreenih kvantitativnih jedinica i njihovog umnoavanja po geometrijskom ili postupku prostog udvajanja, odnosno prepolovljavanja, nai emo u itavom razvitku arhitekture, naravno najvie u periodima sa izrazitom tenjom uspostavljanja kontrole u organizaciji stvaranja prostora. Renesansni arhitekti su, svaki za sebe, u pogledu ovih individualnih odreenih veliina sigurno najvie ostavili svetu. Japansko odmeravanje prostorija u kui za stanovanje brojem hasura (asura) - tatamija, takoe spada u ovu grupu napora isto kao i pokuaj objanjenja kompozicionih postupaka u prolosti primenom nekih proporcijskih shema. Veina dimenzionih sistema (pre uvoenja metarskog) pokazuje oiglednu povezanost sa potrebama korisnika, proistiui iz karakteristinih veliina njegovog tela: prst, dlan, stopa, lakat, korak, itd. Nastali su kao najoigledniji i najprirodniji elementi uporeenja i stekli univerzalnost upotrebe. U savremenim dimenzionim sistemima u naem vremenu iste su polazne vrednosti koje su bile odluujue i u vremenu pre nas. Prostor kao njegov najoigledniji proizvod saobraen je prema njegovim osnovnim radnjama: sedenje, stajanje, leanje i kretanje. Ova etiri stava u sadejstvu sa predmetima upotrebe sainjavaju deo problema dimenzionisanja prostora. Analizirajui tako tipine povrinske situacije lako dolazimo do dimenzionalnih zakljuaka koji se mogu manjim saobraavanjima izraziti jednom veliinom. Time stvaramo sisteme, koji imajo svoje izrazite praktine posledice. Imajui istu polaznu shemu - u jedinicama mera oveijeg tela - moemo tako ustanoviti slinosti kod razliitih autora. Usvajanjem jedinane mere internacionalnog znaaja -internacionalnog modula - i iskazivanjem ove jedinice kroz predlozene sheme, svakako stojimo pred vremenom koje e sve ove
preferencijalne vrednosti pokuati izraziti jednom hjedinstvenom shemom. Dosadanji rad u internacionalizaciji graevinarstva vie je bio usmeren ka ustanovljavanju nacionalnihstandarda, problemu gra. operative i usvajanja elemenata, to je i sasvim razumljivo, dok su problemi ovih jedinstvenih shema bili zapostavljeni. MERE U ARHITEKTURI (gr. methron metron) Slozena arhitektonska struktura zahteva, pored drugih uslova, zajedniki izraz veliine, jedan celovit sistem mera. Prvobitne m. a. izvode se iz delova ljudskog tela, stope, lakta, ake i palca. Ovakve mere nalazimo u periodima razvoja najranijih civilizacija. O vavil. merama moemo suditi prema pronaenom metalnom tapu, starom 2.000 g.p.n.e., na kojem su utisnuti zarezi za duzinu stope, lakta i kvadratne opeke od tri dlana. Stari Egipani mere narodnim ili kraljevskim laktom od 6, odnosno 7 dlanova, 45cm ili 52,3-52,85cm. U ptolomejskom periodu, mere su takoe proistekle iz veliine delova ljudskog tela, a telo je podeljeno na 22 dela. Kod Grka stopa je gravna gra. mera, sastavljena od etiri palme ili ake i esnaest daktila, odnosno prsta. U svojih Deset knjiga o arhitekturi, Vitruvije e pisati o antropometrijskom karakteru graevina: Osnovne mere su potrebne graenju i uzete su od delova tela, kao palac, dlan, stopa, lakat i podeljene u potpun broj. Za potpun broj uzeli su preci broj deset...a matematiari broj est.. kasnije su ova dva broja spojili i nainili broj esnaest, kao najpotpuniji broj... Tako izlazi da stopa ima esnaest palaca, da lakat ili cubitus ima dvadeset etiri i da je ovek visok 96 palaca. Ribakov je moda najcelovitije sistematizovao narodne mere antropometrijskog karaktera: kosi seanj (216cm), prost seanj (152cm), polovina senja (108),korak (76cm), lakat (54cm), manji lakat (38cm), stopa (27cm) i mali pedalj (19cm). Graditelji italijanske renes. prihvataju stopu i lakat a mi ih nalazimo na mnogim crteima, naroito Palladievim planovima vila, koji su kotirani vientinskim stopama. Ruskoni (1590.) i Cesare Cesariani (1521.) daju svoje analiza mera antropomorfnih karaktera, zasnovanih na stopi i laktu. Vasari, Leonardo Da Vinci i Gaurizio, daju harmonijske sisteme razmera, a Francesco Giorgi odreene proporcije tela izjednauje sa antikim muzikim intervalima. Alberti zastupa aritmetiki sistem na vie empirijski nain, preporuujui stopu kao osnovnu mernu jedinicu. Duererov pristup je takoe empirijski, uz upotrebu harmonijske i aritmetike skale, odbijajui 83izmiljeno kanonsko savrenstvoI koje se ne moe nai meu obinim ljudima. Leonardo se sluzi alikvotnim delovima tela kao fakturalnim merama nastalim pokretom figure. Interesantan je Schmitov kanon proporcija, baziran na fiksnim takama zglobova celine i delova. U Indiji se estetski principi predstavljaju kao religiozni propisi, a indijske mere se zasnivaju na oktavnom sistemu, suprotno dotadanjem pregledu mera antropometrijskog karaktera. U Kini, graditelji su za svaku graevinu anticipirali etiri strane sveta i boanstvo u njenom sreditu, dakle 4 i 1 jednako 5, ili za poimanje sveta etiri elementa: zemlju, vazduh, vatru i vodu, etiri godinja doba, etiri doba ovekovog ivota ( detinjstvo, mladiko doba, zrelo doba i starost), etiri prsta na Ruci vie palac i dr. Kinezi su meu prvima razvili decimalni sistem. Japanski graditelji se ponovo vraaju na antropometrijske mere: ken (rastegljaj) 1,818m, kane aku (stopa) 30,30cm i sun (palac) 3,03cm. U jadranskom podruju i Centralnoj Evropi upotrebljavaju se uglavnom stopa ili lakat, a kod Srba, Bugara, Rusa i Poljaka, pored ostalih mera javlja se i arin,poznat u arap. svetu pod nazivom Dhira ili kod Turaka Zira mimary, (75-75,8cm) kao iskljuivo neimarska mera, zakonom propisana, upotrebljavana od XVI do druge polovine XIX v. MERE U ZEMLJAMA BEZ UPOTREBE METRA I STOPE Ako istraimo mere u drugim zemljama, koje nisu zasnovane ni na metru ni na stopi, nailazimo esto na saglasnost sa
graevinskom merom; meutim takva saglasnost sa drugim parnim brojevima metarskog sistema vrlo je retka. Egipat: 1 baa = 4 dhira mamari = 3,000 m, 1 dhira mamari = 6 kabdaha = 0,750 m, 1 kabdah = 4 usbaa =0,125 m, 1 usbaa = 6 haba air, 1 fersakh = 2,250 km, 1 mila hahmi = 1000 dhira mamari = 0,750 km. Etiopija: 1 mada = 5,00 m, 1 kint = 0,50 m, 1 siner = 0,25 m. Grka 1 pik = 0,75 m. Velika Britanija: 1 pace geometrical = 1,253 m. Italija: 1 palmo d'asa = 0,125 m, 1 palmo (Genova) = 0,25 m. Maroko: 1 quama 1,25 m. Jonska ostrva: 1 trabucco 2,50 m MERENJE, POSTUPAK TRIANGULACIJE Postupak po kome se velike povrine zemljita dele, u cilju premeravanja, u niz medjusobno povezanih trouglova, ija se temena zovu trigonometrijske take. Po postupku se meri jedna strana jednoga trougla (osnovica, baza) kao i svi uglovi, pa se sinusnom metodom sraunaju ostale strane. Trigonometrijske take obrazuju jednu mreu i, prema medjusobnom rastojanju tih taaka, mrea moe biti vieg i nieg reda. Mrea I reda predvidja to rastojanje od 20 i vie km, II reda od 10-20km, II reda od 3-10 km, IV reda od 1-3 km i V reda ispod 1 km. MERILO, MODUL (l. modulus mera, merilo) Arh. mera za odreivanje veliine pojedinih delova stubova i svodova graevine; jedinica za meru, merilo; prenik metalnog novca, medalje i dr.; figura ili slika kod krojaica i tkalja; kalup za pravljenje metaka; fiz. modul elastinosti, moduo elastinosti reciprona vrednost koeficijenta elastinosti; model. MERKANTILNI INTERESI U ARHITEKTURI Prvenstveno nastali u SAD krajem XIXv., da bi kasnije bili proireni i na Evropu. Predstavljaju skup meuzavisnih interesa naruilaca i samih arhitekata koji rezultuju specifinim karakterom arhitekture. Ovi interesi zavise od ekonomskih inilaca i elja pojedinanih investitora. Shvatanjem arh. putem merkantilnih interesa, ona dobija ponekad ekonomske odrednice koje su mnogo vaznije od stilskih i ostalih likovnih karakteristika. MESOPOTAMSKE MERE Matematska naela na kojima se u Mesopotamiji osniva itava nauka mera i odnosa, jasno se opaa i na spomenicima. Na osnovu tih mera i odnosa odreivane su i proporcije u arh. elementima, a jedinica mere za proporcije ovde se podudara sa jedinicom mere za duzinu. U arh. taj odnos mera nametnut je pre svega dimenzijama gradiva: opeka, u najboljim epohama, imala je za duzinu strane jedinicu mere stopu. Duina graevina izraavana je brojem opeka, visina brojem slojeva. Dimenzije prostorija u rasporedu palata takoe su odreivene brojem opeka. U Korzabadu, na pr. jedno poploano dvorite pokriveno je tano celim opekama, tj. dimenzije opeka tano se sastoje u dimenzijama prostorije. Ovaj brojni odnos opaa se takoe u proporcijama osnove prema visini objekta: kod stepenastih kula hramova baza prvog stepena ima duzinu strane jednaku sa celokupnom visinom kule. Najzad, u osnovama se jasno opaza geometrijska pravilnost. Ona se sprovodi kako u hramovima i palatama, tako i u regulaciji gradova. Meutim, simetrije nema, nema osovine rasporeda, nema ni ravnotee meu pojedinim delovima graevine, u odnosu na njihove dispozicije, pa ni u dekoraciji zidova nema jednakosti podele. META DIZAJN Naziv za projektovanje dizajna o dizajnu, koje je karakteristino za italijanske anti design predstavnike iz 1960-tih g., posebno Ettore Sottsa-sa, koji je istrazivao predmete kao objekte masovne kulture u odnosu na njegov koncept ukusa. METAFIZIKA ARHITEKTURA (ital. architettura metafisica) Arhitektura koja se koncepcijski naslanja na metafiziko slikarstvo, koje je inaugurisao G. de Chirico za vreme svog boravka u Parizu 1911-15 kao reakciju na futuristiki dinamizam. M.a., poput
metafizikog slikarstva, uvodi geometrijsku pravilnost i simboliku boje, gradi prostor s naglaenom trodimenzionalnou i ostvaruje specifinu atmosferu unutranje napetosti. Elementi m.a. poprimaju katkad ironino znaenje. Poput metafizikog slikarstva, m.a. je svoje ideje i izvore pronalazila u delima A. Schopenhauera i F. Nietzschea. Najreprezentativniji i najkarakteristiniji predstavnik m.a. je italijanski arhitekt Aldo Rossi. METAFIZIKA KOLA U ARHITEKTURI Osnovni element m..a. jeste postavljanje i posmatranje arhitekture na nivou kosmike skale, idealnih kosmikih principa transponovanih unutar arhitektonskog modela. Glavni predvodnik m..a. bio je Louis Kahn, a znaajni su bili Aldo van Eyck i James Stirling. esto se, u smislu upotrebe arh. konstrukcije, predstavnicima ove kole smatraju i Luigi Nervi i Buckminster Fuller. METAFORA U ARHITEKTURI (gr. metaphora metafora prenoenje, prenos) Pojam metafora znai u poetskom smislu, figuru u kojoj re, mesto svoga prvobitnog znaenja, dobija drugo, zbog toga to je govornik u svom duhu upotrebio dva predmeta; skraeno poreenje u kome nije izriito kazano da je neka stvar poreena sa drugom, te je, mesto rei koja treba da se poredi, prosto dola re s kojom se ona poredi; slikovit izraz, prenosno znaenje, prenosni smisao. U arhitekturi, metaforom se karikirano naglauju karakteristine osobine jednog stila ili pojedinog arhitektonskog oblika ili urbanistikog plana. Najraniji planovi su metaforino predstavljani: zemlja kao ivo bie majka, drvo ivota, povrina planete kao oklop kornjae i dr. Ponekad se plan zgrade naziva zmijom, zbog karakteristine vijugave osnove i sl. Charles Jencks metaforino prikazuje tri primera camp arhitekture: kuu Bruce Goffa (Bavinger House), Herberta Greena (Prairie house) i Paolo Soleria (Desert House) kao pu, armadilo i meseev pejza. METAR TANO KOSMIKO ODREIVANJE DUINE METRA Za tana fizikalna merenja pra-metar je netaan, jer podlee spoljnim toplotnim uticajima stezanja i rastezanja. Ta temeljna mera morala se je stoga odrediti na neki drugi nain, nezavisan od promena na naoj Zemlji. Teoretski se mora svuda u vasioni, na kakvoj planeti i u svako vreme, moi odrediti duina metra, pa ak i onda kad bi propala cela Zemlja sa svim svojim parametrima. Tek tako bi bila tano utvrena temeljna mera za sve prirodne nauke. Tu je pozvana u pomo astronomija koja se kod odreivanja duina oslanja na svetlost (npr. godina svetla). Tako je utvreno da je 1 m = 1.533.164,03 duine talasa crvene kadmijeve linije spektra, na suvom vazduhu, kod 15 temperature i 760 mm vazdunog pritiska. Na ovaj se nain moe svagda odrediti duina metra, pomou specijalnih aparata. Ranije odreivanje metra, na osnovu veliine Zemlje, bilo je dugotrajno, promenljivo i stoga suvie netano. Mnogo se je pretresalo pitanje upotrebljivosti metra ija je duina od 10,000.000-tog dela Zemljinog kvadranta utvrena tako zamrenim nainom. Nijedan ovek ne moe da sebi predstavi veliinu Zemljinog kvadranta, a jo manje njegov 10,000.000-ti deo. Naroito umetniki svet je do dana dananjega zadrao negativan stav prema ovoj neovenoj meri. Ba u krugovima arhitekata, kod raspravljanja o merama, uvek se iznova ukazuje na jasnu i prirodnu meru stope koju svako moe u sebi unapred nekako da predstavi. METAR (gr. metron mera, merilo, l. metrum) 1. jedinica (metarskog) sistema mera, jedinica duine: priblino desetmilioniti deo jednog Zemljinog kvadranta, raunajui ga od pla do ekvatora (od stoera do polutara); metar je rastojanje dvaju zareza na ipci od slitine platine i iridijuma koja se uva u jednoj meunarodnoj ustanovi u Parizu. METARSKA MERA Pod pretpostavkom da je na naoj Zemlji jedino sama Zemlja nepromenljiva, uzeta je zemlja kao temeljna mera, i deljenjem ove utvrena je duina metra. Tvrdilo se da e se, u sluaju ako se jednom izgubi prototip metra, moi uvek iznova tano utvrditi duina metra, na temelju nepromenljive veliine Zemlje. Pokazalo se, meutim, da je ta pretpostavka netana, i zato se danas metar meri po prametru,
sauvanom u Sevres-u kod Pariza, i po njegovim trabantima u glavnim gradovima svih zemalja koje su pristupile metrikoj konvenciji. METARSKI RASTER Raster mreza kod koje su pojedinana kvadratna polja data u odreenoj razmeri veliine 1x1 metar. METASPACIJALNA ORGANIZACIJA GRADA Naziv koji se koristi za organizaciju jednog prostora, najee grada, koja se smatra idealnom, viom, uzvienom, idealnom i savrenom. Metaspacijalnu organizaciju susreemo u svemiru, ali i u idealnim planovima, kao to su idealni gradovi ili palate. Metaspacijalnu organizaciju susreemo u shvatanju organizacije ant. grada, gde su oni esto smatrani za pvoroene i kosmocentrine. Svaki je, dakle, bio u sreditu jednog sveta, jedne verzije sveta. Spekulacije ove vrste ne bi bile uopte mogue da nije one prve, veoma plemenite zablude da je gradski entitet po sebi vajkadanja tvorevina, nastala zajedno sa kosmosom, u trenutku kada se delilo postojanje od nepostojanja, red od nereda. METOD (gr. meJodoz istraivanje, ispitivanje, put i nain istraivanja, l. methodus) Smiljeno i plansko postupanje pri radu radi postignua nekog uspeha, istine, saznanja, odreeni put i nain ispitivanja, miljenja i rada; u istraivake metode ili heuristike metode ubrajaju se: analiza ili analitiki metod, sinteza ili sintetiki metod, indukcija ili induktivni metod, dedukcija ili deduktivni metod v. dijalektika i metafizika; naroito: nain pouavanja i predavanja; Sokratov metod nain pouavanja u kome se dolazi do saznanja putem veto postavljenih pitanja i odgovora. METODE MRENOG PLANIRANJA Mreno planiranje odnosi se na tehnologiju i vreme. Planirani radovi (u nastavku aktivnosti) svrstavaju se u one radove koji su neprekinuto medjusobno vremenski povezani, od poetka do kraja plniranog gradjenja objekta (kritine aktivnosti), i koji odredjuju trajanje gradjenja, i u one koji se mogu s obzirom na vreme slobodno "pomicati" unutar odredjenih granica, tj. koji imaju tzv. "vremensku rezervu". Ta spoznaja daje metodama mrenog planiranja mnoge prednosti obzirom na do tada razvijene metode. Tehnologija rada prikazuje se mrenim dijagramima, upotrebom grafikih oznaka koje zavise o primenjenoj metodi. Postoje dve mogunosti prikazivanja tehnologije rada: da se njeno teite usmeri na trenutak poetka i kraja rada, ili da se usmeri na izvrenje aktivnosti. U prvom sluaju je mreni dijagram opisan i prikazan vorovima dogadjaja. U drugom sluaju je opisan i prikazan strelicama aktivnosti. Drugi sluaj se moe u mrenim dijagram upisati i prikazati i na drugi nain: aktivnosti pomou vorova, a tehnoloka povezanost medju njima strelicama. Osim po nainu opisivanja i prikazivanja tehnologije rada, mreni dijagrami se razlikuju i po nainu vremenskog povezivanja uzastopnih aktivnosti: normalna vremenska veza povezuje trenutak kraja prethodne aktivnosti s trenutkom poetka sledee, stoga se naziva i vremenska veza kraj-poetak; vremenska veza poetak-poetak (St veza) povezuje trenutak poetka prethodne aktivnosti s poetkom sledee, to omoguuje njeno slobodno pomicanje u vremenu; vremenska veza kraj-kraj (Ft veza) povezuje trenutak svretka prethodne aktivnosti sa svretkom sledee, to takodje omoguuje njeno vremenskopomicanje. MIKROKLIMA Mikroklima jednog podruja ili naseljenog mesta predstavlja skup ekemenata i faktora: tle, voda, sunce, vetar, vlanost i reljef terena, koji odreuju uzronike klimata prostora, karakteristine u pogledu klimatskih uslova. Posebni lokalni klimatski uslovi kod naseljenih mesta znatno se razlikuju od uskova klimata okoline, pa ak se razlikuju i meusobno s obzirom na namenu gradskih povrinam, poloaj naselja, reljef i nadmorsku visinu. Namena povrina gradskih zona i izgraenost gradske teritorije sa lokalnim faktorima klimatskih uslova, sainjavaju osnovne uzronike gradskih mikroklimata. Klimat ne zavisi samo od uticaja prirodnih inilaca, ve se on usled dejstva fiziko-biolokih pojava menja naroito u naselju i gradskim privredno-poslovnim zonama. Klima u gradu se
razlikuje od klime svoje okoline, a ova se razlika naroito izraava u temperaturi i vlaznosti vazduha. U samom gradu postoje znatne razlike mikroklimata izmeu gradskih zona, gradskih etvrti i stambenih blokova. Povoljan je mikroklimat zelenih povrina, blagih ozelenjenih kosina i prevoja, padina pore ume, jezera i reka, a nepovoljan je kod gusto izgraenih zatvorenih gradskih stambenih blokova, poploanih trgova, ulica i slinih povrina, kao i zatvorenih a ogolelih kotlina, koje su leti izloene osunavanju a zimi udaru vlaznih i hladnih vetrova. Kao to se mikroklimat sa povoljnim i nepovoljnim uslovima za stanovanje obrazuje prema lokalnim ili prirodnim iniocima, isto se tako i klimatski uslovi mogu delimino menjati i poboljavati kod izvesnih rekonstrukcija i remodelacija postojeih gradova i gradskih aglomeracija. Zelenilo poboljava zivotne uslove svoje sredine kao zatita od vetra, praine i larme, te ono poboljava mikroklimat gradova. MIKROREJON (Arh.). Osnovna urbanistika stambena jedinica koja, pored stanovanja, zadovoljava elementarne potrebe gradskog stanovnitva u pogledu snabdevanja, kolstva, kulturno-drutvenih potreba, fiskulture itd. Kretanje u stambenom mikrorejonu je u principu peako, pri emu je tranzitni saobraaj iskljuen. U zavisnosti od sistema izgradnje, broj stanovnika se obino kree od 4000 do 8000. MIKROURBANIZAM Nasuprot makrourbanizmu, grana urbanizma koja se bavi prouavanjem, ispitivanjem, analizom i projektovanjem najmanjih urbanistikih celina, kao to su mikrolokacije: neposredno stambeno okruzenje, deo jedne ulice, jedna mala gradska zona ili etvrt, pjaceta, skver, neposredno susedstvo, staro gradsko jezgro i dr. MIKROZAJEDNICA, JEDINICA SUSEDSTVA U urbanistikom smislu, mikrozajednicu ini neposredno okruenje jedne ili manje grupe stambenih jedinica. Mikrozajednica je izdvojena skupina stambenih jedinica, koje meusobno ine neposredno susedstvo. Problemima mikrozajednice bavi se mikrourbanizam. MILIMETARSKA HARTIJA Naroito tampana hartija sa milimetarskom podelom na kvadratie. Veoma je pogodna za brzo iscrtavanje grafikona, podunih i poprenih profila itd. Providna milimetarska hartija, u nedostatku planimetra, slui za odredjivanje povrina na planu. MILIMETARSKI PAPIRI U svrhu skiciranja i projektovanja, isto se tako mogu upotrebljavati normalni milimetarski papiri, sa debljim crtama centimetarske mree, koji se mogu svugde kupiti. Centimetarski kvadrati odgovaraju u razmeri 1:250 = 1 IGM = 2,5 m. Milimetarski kvadrati odgovaraju u razmeri 1:250 = 1 MGM = 0,25 m. Za gradjevinske mere (GM) i male gradjevinske mere (MGM/2) vredi svaki put polovina. Kod razmere 1:500 odnosi se na odgovarajui nain pomiu. Centimetarski kvadrati odgovaraju u razmeri 1:500 = 2 IGM = 5,00 m. Milimetarski kvadrati odgovaraju u razmeri 1:500 = 2 IGM = 0,50 m. Prepolavljenjem ovih metarskih podela dobijaju se ranije opisani IGM i MGM brojevi. IGM/2 i MGM/2. Za dalje deljenje IGM/2 vrede cm, koje se na merilima lako utvrde. Pa ni oznaci mere MGM/2 = mm ne stoji nita na putu, jer su na crtakim razmerama oznaene i mm. Ali u praksi nisu uobiajene takve detaljne mere u toj maloj razmeri, nego se one oznauju u veoj razmeri, 1:100 ili jo bolje u razmeri 1:50. U razmeri 1:50 MHM/2 = 2,5 mm, pa se prema tome isto tako lako oznauje kao IGM/2 u merilu 1:500. MILIMETARSKI RASTER Raster mrea kod koje su najmanja pojedinana kvadratna polja dimenzija 1x1 mm. Koristi se prilikom projektovanja detalja sklopova. MIMIKRINOST ARHITEKTURE Pojam se odnosi na arh. koja se uklapa u prirodu, ostvarujui sintezu tradicionalnog graditeljstva i organskih oblika. Arh. koja je slina po obliku i drugim spoljnim osobinama prirodi i neposrednoj okolini.
MINIMALIZAM U ARHITEKTURI Stav u arhitekturi da se najmanjom moguom upotrebom razliitih elemenata arh. kompozicije i materijala postiu maksimalni kompozicioni i estetski efekti jedne zgrade. Najznaajniji predstavnik minimalizma u arh. bio je Mies van der Rohe, koji je svoj minimalistiki stav izrazio u poznatom paradoksu manje je vie. V. Racionalizacija. Kao nastavak i proizvod modernistikog i ranijih pokreta, isto kao i njegovu manifestaciju u drugim umetnostima, izvore minimalizma moemo da posmatramo u poecima pokreta Arts and Crafts, koji se razilaze od viktorijanske kulture. Zaetke minimalizma pronalazimo u radovima William Morris-a, medju ostalima, za kojeg se smatra da je uspostavio temelje modernistikim principima iskrene upotrebe materijala i struktura, kao i totalan umetniki rad. Minimalizam, onakav kakav se pojavljuje danas, evidentno je da vue veze u filozofiji i radu Mies van der Rohe-a i reduktivistikoj tendenciji koja pronalazi krajnji izraz u njegovom radu. U nameri da ostvari ekstremnu jednostavnost svojih radova, kao to je na primer Pavilion u Barceloni (1928-9) i Farnsworth House (1945-51), Mies je nameravao da maksimalizuje oseanje protoka prostora medju zonama u enterijeru, kao i izmedju spoljanjeg i unutranjeg prostora. Mies-ovo redukovanje detalja nije predstavljalo njegov lini in, ve je predstavljalo izraz fuzije arhitekture i prirode. Izvesna promena dogodila se kod reduktivistikog senzibiliteta kad je minimalizam kao stav bio prihvaen od mnogih arhitekata po celom svetu, koji su teili da pronadju odgovor na sopstvena pitanja odnosa prema prirodi i arhitekturi. Medju ovim arhitektima koji su traili balans izmedju arhitekture i prirode kroz strogu jednostavnost forme, povrine i detalja, bili su: Tadao Ando, Antoine Predock, John Pawson, Alberto Campo Baeza, Donald Judd i Ricardo Legorreta, koji su pratili trag Luis Barragan-a. Najznaajniji medju njima, Tadao Ando, ne prihvata tezu da arhitektonski minimalizam predstavlja izgradjeni ekvivalent artistike apstrakcije i anti-reprezentativni reduktivizam koji proistie iz nje. Pozitivna suprotnost u strategiji Tadao Ando-a predstavlja upotreba rafiniranih verzija modernistikog jezika da bi se pobedio njegov kontekst. Stub, zid i prozor su preuzeti kao oruje koje se upotrebljava protiv homogenosti koju su oni nekad kombinujui se kreirali. Primeri Ando-ve minimalistike arhitekture predstavljaju Koshino House, Tokyo (1981), Nakayama House, Nara (1985), Chikatsu-Asuka, Istorijski muzej, Osaka (1990-4), Water Temple, Awaji Island (1990), Meditation Space ua UNESCO, Paris (1995). Medju ostalim japanskim minimalistima karakteristini su: Shiro Kuramata, Yoshio Taniguchi. Medju skulptorskim minimalistima najznaajniji je Luis Barragan, sa Plaza y Fuente del Bebedero, Las Arboledas, Mexico City (1958-61)., kao i Towers, Satellite City, Mexico City (1957), sa Mathias Goeritz-om. MINIMIZIRANJE INVESTICIJA, ZAKON MINIMIZIRANJA INVESTICIJA Racionalno troenje raspolozivih investicionih sredstava je opti zahtev ekonomskog razvoja. Preko njega se utie na rasprostiranje uticaja akumulacionog efekta. Iako se zahtev postavlja pri svakom obimu akumulacije, ipak ukoliko je raspoloivost kapitala ogranienija, akumulacioni efekti racionalnog troenja investicija su vei. Poetna faza i opredeljujua u procesu racionalnog troenja investicija je faza izbora lokacije. Ona je poetna i opredeljujua i za proizvodne i za neproizvodne investicije. Meutim, kako uee neposredno proizvodnih investicija jedva premauje 50% ukupnih investicija, problem uteda investicija svodi se na: 1) pronalaenje mogunosti izvora uteda u okviru neposredno proizvodnih i 2) na intenzifikaciju uteda u neproizvodnim investicijama. Neposredno proizvodne investicije objektivno su opredeljene tehniko-tehnolokim karakteristikama proizvodnog procesa. Pa ipak, mogunosti racionalizovanja investicionog utroka postoje. Strukturu proizvodnih investicija sainjavaju investicije u izgradnju graevinskih objekata, u izgradnju pogona i nabavku ureaja, maina i alata. Za
funkcionalnost proizvodnih investicija najznaajnije su one koje su ulozene u nabavku tehnike. Pored niza faktora, meu kojima su neki ak i psiholoki (sklonost ka reprezentativnom arhitektonskom izgledu), lokacija moe da utie na ekonomski neracionalnu strukturu investicija, posebno elementima svoje geografske osobenosti. Daleko vie mogunosti za minimiziranje prua podruje neproizvodnih ili posredno proizvodnih investicija. Pre svega, ono je nuno iz vie razloga: 1) investicionim utedama na ovom podruju poveava se realan obim investicija za proizvodnju; 2) utede u izgradnji neproizvodnih, naroito infrastrukturnih kapaciteta, omoguavaju utede sredstava za odravanje; 3) princip investicionih uteda navodi na potovanje reda veliina u izgradnji privrednih objekata. Dva podruja uteda su posebno znaajna: podruje infrastrukture i podruje stambenokomunalne privrede. Osnovne eleznike linije, drumske magistrale, osnovna prenosna mrea elektrine energije - moraju da budu pratioci privrednih aktivnosti, a nikako tranzitnog karaktera. Drugo je podruje stambeno-komunalnih investicija. Njihov znaaj namee pre svega kvantum stambeno-komunalnih investicija. Dok su neproizvodne investicije u prosvetu, kulturu, zdravstvo, vre vezane za teritorijalni razmetaj stanovnitva, stambenokomunalna izgradnja ima disperzivne osobine, koje znaajno utiu na disperziju u investicijama, to automatski umanjuje racionalnost. Konano, samo podruje stambenokomunalnih investicija sa svojim periodima aktivizacije investicija, komplementarnom funkcijom stambene i komunalne privrede, daje mogunosti za postizanje odreenih uteda. MINUTA (gr., engl. minute, ital. minuto) 1. U klasinoj arhitekturi, jedinica mere koja predstavlja ezdeseti deo prenika stuba u osnovi njegovog stabla. Moe da bude ezdeseti ili pak trideseti deo modula. Minuta je naziv za modularnu jedinicu mere duzine, omiljenu u periodu renesanse. Deo uncije, odnosno, vientinske stope. 1 vientinska stopa=35,10cm = 12 uncija = 48 minuta. 2. ezdeseti deo stepena, kojim se meri jedan ugao. MIT PRAVOG UGLA Tezu o mitu pravog ugla postavio je Iannis Xenakis (rodj. 1922.). On zapravo kritikuje planove pravog ugla, jer planiranjem zasnovanim na ovoj tradiciji ne mogu se reiti ni neki jednostavniji problemi, kao to je podizanje novih gradova, i to ak ni onda kad urbanisti uivaju punu podrku svojih vlada, kao to je bio sluaj sa Le Avrom, Brazilijom ili Chandigharom, koji su zasad mrtvo rodjeni gradovi. Pri sadanjem nainu obrazovanja urbanista i arhitekata nemogue je da pojedinci uspeju, na papiru, a priori, da ree probleme radjanja, izgradnje i razvoja jednog grada, probleme koji su hiljadu puta kompleksniji nego problemi jednog stana ili jednog stambenog kompleksa. Taj nedostatak vodi urbanistikim reenjima na papiru, a ona su tek jadne kombinacije pravih linija i pravougaonika, postavljenih u neumesno izvijugane prostore (=zelene prostore). MLETAKI SISTEM MERA Srednjovekovni sistem duinskih mera poreklom iz Mletake republike, koji se primenjivao i u oblastima pod mletakim uticajem. ine ga: veliki lakat, mali lakat, mletaka stopa, una, crta, linija. V. takodje: Dubrovaki lakat, Dubrovaka stopa, Dubrovaki pasus (pa), Dubrovaki pedalj, Seanj. MNOGOBOJNOST, POLIHROMIJA (gr. polu, crwma boja) Mnogobojnost; bojadisanje delova graevine i plastinih umetnikih dela raznim bojama (naroito bilo u obiaju u Starom i Srednjem veku; u novije doba ponovo ulazi u modu). MOBILNA ARHITEKTURA (engl. mobile architecture) Naziv za pokretnu arh., onu koju je mogue pokrenuti, montirati i demontirati. M.a. je takoe i arhitektura na tokovima, kue prikolice. Meutim, u osnovi, pojam se odnosi na pokret u modernoj arh. koji je nastao krajem ezdesetih godina. Predstavnici m.a. su lanovi francuske Utopie group, koja je
nastala na politikim doktrinama marksizma, i koja se predstavila serijom satirinih kolaa koji su predstavljali napad na bvladajue arh. ideologije liberalizma i futurizma. Bila je to m.a., nainjena od pneumatskih elemenata na naduvavanje: zidova, podova, nametaja. ak je i mehanika oprema kue bila na naduvavanje. MODEL STANOVANJA V. Stanovanje. Naziv za obrazac, tip, uzor stanovanja na jednom urbanom popdruju. Model stanovanja predstavlja urbanistiki model kojim se pretpostavlja i predlae odredjeni tip ivota stanovanja u jednoj urbanoj sredini. Modeli stanovanja zavise od podneblja, sredine, sociolokog aspekta stanovnitva, kulturnog karaktera (obrazovanja), ekonomskih mogunosti i mnogih drugih inilaca. Osnovni modeli stanovanja mogu da budu: gradsko stanovanje i seosko stanovanje; individualno stanovanje i kolektivno stanovanje, stanovanje u centru i stanovanje u periferiji, stanovanje sa visokim standardom i substandardno stanovanje. U odnosu na pojedine tipove stanovanja, moemo tako razlikovati i pojedine modele stanovanja, kao to je: model kolektivnog stanovanja, model gradskog stanovanja, model ruralnog stanovanja, model stanovanja u centru, model stanovanja na periferiji i dr. MODELACIJA Vajanje, oblikovanje volumena; obradoma materijala, oblika, prostora, prostornih elemenata, meuodnosa punog i praznog, boja, ritmova, svetla i senke i dr. MODELOVANJE, MODELING (engl.) 1. Dvodimenzionalna prezentacija trodimenzionalne forme. 2. Oblikovanje umanjene trodimenzionalne forme, prema modelu, a pomou plastinih materijala. MODIFIKACIJA (l. modificatio) Preinaivanje, preinaenje, predrugojaavanje, predrugojaenje, izmena; preinaenje, preinaenost, predrugojaenje, predrugojaenost; odreivanje mere; blie odreivanje, napr. jednog pojma; ograniavanje, ublaavanje. MODUL (lat. modulus, lat. mn. moduli) Mera odnosa, srazmere kod antikog uenja o formi ija je jedinica mere prenik stuba, koji je dalje podeljen na 30 delova (minuta). Visina, irina i duina prostiranja jedne antike graevine bila je prikazana jedinicama modula. U antikoj arhitekturi, jedinica mere kojom su se odreivali odnosi meu pojedinim delovima graevine. Kod Etruraca modul je bila stopa, kod Grka i Rimljana poluprenik stuba na bazi. - U savremenoj arhitekturi kao modul se uzima dimenzija Oveka ili konstantan razmak osa stubova skeletne nosive konstrukcije. U novim renicima, definicija m. se svodi na usko tehniko znaenje koje modul ima pri analiziranju klasinih redova arhitekture. Prema Vitruviju, modul je odreen deo jedne utvrene veliine i predstavlja jedinicu mere proporcija. Razni graditeljski kanoni utvruju veliinu od koje zavisi glavni projektantski modul kod hramova, za irinu spomenika ili stuba. Kod fasada dorskog tetrastila delie se na 27, a kod hrama u obliku heksastila irina se deli na 42 dela, i t.d. Prema tome, m. je promenljiva mera i moze da bude glavni ili pomoni m. za razliite elemente graevine, ili korektivni , za modifikaciju karakteristinih proporcija u odnosu na dimenzije. U kasnoj srednjovek. arh. obezbeena je disciplinovanija modulacija, koja se razvijala od interkolumnijuma broda velikih katedrala do strukturalnih elemenata got. svodovai njihovih horizontalnih projekcija. U savremenoj arhitekturi, modul je bilo koja jedinica mere koja olakava prefabrikaciju. MODUL, KONSTRUKTIVNI - korak. Predstavlja viestruki iznos projektnog modula, koji regulativno odreuje razmak - raspon izmeu dva konstruktivna elementa. MODUL, OSNOVNI Iznosi 1M ili M=10cm=1dm, osnovna jedinica mere. MODUL, PROJEKTNI Predstavlja regulativni stalni viestruki iznos osnovnog graevinskog modula. MODUL, REGOLA HOMOGENEA ( lat. ) Naziv za modul iz kojeg je razvijena organska struktura (prema Witkoweru).
MODUL, TIPOVI MODULA Osnovni tipovi modula su: osnovni modul, projektni modul, modularni koeficijent, konstruktivni modul, modularna mera, modulisana mera. MODULACIJANaziv za proces vrenja mera odnosa, srazmere arhitektonskih elemenata i njihovo utvrdjivanje putem modula. MODULARNADISCIPLINA Pojam oznaava plan ili projekt izraen u modularnom sistemu u svim svojim elementima. Najznaajniji predstavnik m.d. je Le Corbusier. MODULARNAKOORDINACIJA Modul predstavlja englesku ili francusku re koja je nastala iz latinskog izvora rei modulus, koja je predstavljala malu jedinicu mere, kao deminutiv od rei modus. U klasinoj arh. modulus predstavlja polovinu prenika stuba u njegovoj osnovi i predstavlja jedinicu proporcionisanja u klasinom redu stubova i entablaturi. Njena stvarna veliinama nije predodreena unapred, ali se odreuje za svaki projekat posebno. Kod modularne koordinacije modul ne predstavlja jedinicu proporcije, ve predodreenu standardnu meru koja se koristi za koordiniranje dimenzija komponenti jedne zgrade (vrata, prozori, paneli, grede) sa dimenzijama prostora projektovanog objekta unutar kojeg treba postaviti ove komponente. Modularna mera (oli osnovna mera) komponenti izraena je istovetnim celim brojem modula kao veliine koja odreuje njihov prostor unutar zgrade. Meutim, stvarna, izvoaka mera komponente bie ubek manja od njene modularne mere za razliku koju stvara prostor naleganja i njegova tolerancija (proizvoaka i manipulativna). Pometnja u shvatanju modula kao jedinice standardizacije i njegove antike upotrebe kao osnova arh. proporcija, nastavljena je, na pr., kod Le Corbusierovog Le Modulora. On predstavlja, u sutini, metod primene principa Zlatnog preseka i nema povezanosti sa modularnom koordinacijom.Modulor nama nieg zajednikog sa Modularnom. Modul u modularnoj koordinaciji se ponekad smatraza osnovni modul, da bi bio razlikovan od svojih mnogostrukosti, koji se koriste kao moduli plana, izvedeni moduli, projektni moduli i td. Ipak najbolja upotreba pojma je kada se on ogranii na upotrebu pojma modul u smislu oznaavanja osnovnog modula i iz njega se izvedu ostali izrazi, kao to su planska mrea za njegove umnoke. Ovo je potrebno iz razloga zato to je veliina osnovnog modula meunarodno ograniena na 10 centimetara, za metrike zemlje i 4 ina za zemlje koje koriste ine i stope. Logina pozadina izbora ove mere za osnovni modul, ne podrava upotrebu bilo koje druge mere, due ili krae, koja bi se umnoavala i ponavljala kao modul. Ukratko, postoji samo jedan modul: 10 cm ili 4 ina. Meunarodno odreenje ovog modula od 10cm/4ina bilo je rezultat dva uzroka. Pre svega, to su bila nastojanja proizvoaa da se modul naini to je mogue veim iz razloga pojednostavljenja i masovne produkcije. Sa druge strane, sa gledita arhitekata, postojalo je nastojanjr da se dobije to je manje mogui modul iz razloga veih estetskih i funkcionalnih projektantskih mogunosti. Usvojeni principi m.k. jedinstveni su za sve krajeve sveta, tamo gde je ovaj problem raspravljen. M.k. je ula u nacionalne standarde mnogih tehniki razvijenih zemalja, poev od Francuske (1942.g.) i SAD (4 ina, 1945.), Belgije (1948.), Italije (1949.), Nemake (10cm i 12,5cm, 1951.), a zatim i ostalih razvijenih zemalja. U mnogim zemljama postoje Asocijacje graenja prema modularnim standadima (SAD, Velika Britanija, Australija i dr.). MODULARNA MERASve one mere koje nastaju prostom deobom projektnog modula, a kao rezultet takve deobe daju ceo, decimalan broj. MODULARNA MREA Naziv za mrezu, postavljenu u dimenzijama odabranog osnovnog modula, koja se koristi za arh. projektovanje, izvoenje arh. objekata ili prilikom arheolokih iskopavanja. M.m. moe da bude: trakasta, pravougaona, kvadratna, trougaona, estougaona, kruno koncentrina, kruno radijalna i dr. MODULARNE POMONE MREE Upotreba pravilnih mrea, razliitog oblika, sainjava
jedan od uobiajenih postupaka kojim se uproava posao u procesu arhitektonskog projektovanja. Upotrebljava se obina karirana hartija ili posebno nacrtana mrea shodno svrsi. Arhitekti se slue takvim nainom prilikom reavanja poteza opteg plana, a inenjeri, veoma esto, postavljaju svoje crtee skeletnih konstrukcija preko takvih mrea. Ovakav postupak ujedno olakava posao u projektnom birou i pozitivno utie na umnu disciplinu. Tek nedavno se dolo na ideju o optoj upotrebi mreza ne samo za postavljanje glavnih konstruktivnih elemenata i poteza opteg plana, ve i radi koordinacije po poloaju i dimenzijama svih dimenzionisanih materijala i elemenata koji se ugrauju. Ovo namee njihovu racionalizaciju u zavisnosti odreene mree ili kombinacije nekoliko mrea i to ne samo u smislu da se uprosti rad u birou, ve i da se olaka sklapanje materijala na gradilitu, uz to manje seenje i doterivanje. Mree nisu upotrebljavane na jednake naine u svim zemljama, niti pak od raznih konstruktera u jednoj te istoj zemlji. Da bi se izbegao svaki nesporazum, treba pribei izvorima i prouiti, bar elementarno osnovne principe. Plan Bramante-a za crkvu sv. Petra u Rimu, zasnovan je na mrei, a razliiti konstruktivni elementi, svodovi, stubovi, pilastri i nie, poklapaju se sa potezima mree. Svrha ovih mrea je dvostruka: one predstavljaju, u prvom redu, pomoni sistem koji doputa situiranje objekata u odnosu na stalne linije i take a time i meu sobom; ove mree utvruju takoe dimenzionalnu razmeru za prouavanu povrinu. Kod grafikona, horizontalne i vertikalne raspodele, definisane linijama pomone mree, odgovaraju, svaka ponaosob, razmeri odreene veliine. Isto tako, na nekoj karti, pomona mrea slui kao razmernik i doputa utvrivanje poloaja bilo kojeg predmeta u odreenoj zoni. U toku poskednjih godina, izvesne zamlje su pojaale upotrebu pomonih mrea kod postavljanja graevinskih planova. Ponekad, kao u Danskoj, sve evolucija modularnih mrea se zasniva na lokalnim ili nacionalnim tradicijama. U drugim zemljama, upotreba mrea se razvijala paralelno sa uvoenjem novih graevinskih metoda. Dimenzije mrea su razliite, ali se uglavnom upotrebljava kvadratna mrea. Meusobni poloaj pojedinih elemenata i njihovo mesto u skupnom planu odreeni su na nedvosmislen nain odabranim pomonim sistemom. Kada su elementi utvreni u zavisnosti od pomone mree tada je moguno reduciranje broja formata i uproavanje i trandardizovanje detalja sastava. U ovakvim prilikama, upotreba mreze doputa koordinaciju polozaja i sklapanje elemenata, a naroito ako su njihove veliine paljivo usklaene sa osnovnim dimenzijama pomonog sistema. Modularne pomone mree ili skraeno: MPM predstavljaju sistem ortogonalnih linija gde su odstojanja izmeu njih, u oba pravca, iskazana u modularnim merama. Odstojanja izmeu linija mree mogu biti razliita, ali uvek iskazana u modularnim merama. Pored ortogonalnih, mozemo da koristimo i druge oblike mrea: dijagonalne, poligonalne, kombinovane, itd. Prednosti koje pruzaju MPM: 1. Proces projektovanja je racionalniji i efikasniji; 2. Omoguava se sagledavanje, kompariranje i laka kontrola svih redova veliina u svim fazama projektovanja; 3. Usmerava proces projektovanja u pravcu strukturalnog disponiranja odreenih funkcionalnih jedinica i skupova; 4. Olakava i pojednostavljuje izbor i opredeljenje konstruktivnog sistema; 5. Disciplinuje misaoni proces projektovanja; 6. Omoguuje dimenzionalnu koordinaciju elemenata i delova zgrada; 7. Predodreuje industrijalizovani nain graenja, odnosno prefabrikaciju elemenata za graenje.
Poloaj MPM prema odabranom i usvojenom konstruktivnom sistemu moe biti dvojak, i to: a) kontinualna MPM i b) diskontinualna MPM. Kontinualna MPM postavlja se tako da potezi mreze prolaze kroz ose konstruktivnih elemenata i na taj nain definiu meru (od ose do ose) kao ist konstruktivni raspon. Diskontinualna MPM postavlja se tako, to se na mestima gde poinje prostiranje konstruktivnih elemenata MPM prekida, a mere za jainu elemenat se dodaju. MODULARNE STRUKTURE U urbanistikom pogledu, modularne strukture se razvijaju ve nekoliko hiljada godina, sve do najnovijih urbanistikih dispozicija. Naravno da modularne strukture nisu samo one ortogonalne nego i heksagonalne i mnoge druge, kako to pokazuje Bakenonov predlog, dok lin (Lynch) i modularne strukture kvadratinog rastera deli na mrene i ahovske. Kombinacija razliitih modularnih struktura, kao i isputanje pojedinih polja i njihovo korienje na drugi nain, intenziviraju ritam i promene fizike strukture u celini. Projekt novog Nemakog uuniverziteta Kandilisa, Josia i vudsa (Candillic, Josic, Woods) pokaazuje mogunosti modularnih struktura za slozene programe. MODULARNI ARHITEKTONSKI ELEMENTI Naziv za arh. elemente koji su uraeni tako da njihove dimenzije odgovaraju odreenim modularnim merama. Modularni elementi su proizvod modularnog projektovanja i obino se primenjuju kod prefabrikovanih arh. objekata. Za osnovni arh. modul usvaja se odreena jedinina duina koja odreuje sve elemente modularnog arh. sistema. MODULARNI DIZAJN (engl. modular design) Dizajn na osnovu utvrdjenih dimenzija ili modula, obino kao rezultat upotrebe prefabrikovanih elemenata. V. Industrijalizovana gradnja, ali takodje podran teorijskim interesovanjem. V. Modulor. MODULARNI KOEFICIJENT Poznata veliina izraena kao ceo broj kojim se multiplicira osnovni graevinski modul. Obelezava se u projektima sa (n). MODULARNI RASTER Raster mrea kod koje su kvadratna polja data u veliini 1 modula (1 M). 1 modul je mera usvojena za osnovnu meru nekog projekta, prostora, arhitektonskog elementa ili elementa enterijera. 1 modul moze da iznosi; 10 cm, 60 cm i dr. MODULARNI SISTEM Sistem mera i dimenzija jednog arh. objekta koji je projektovan i izveden prema bazino uspostavljenim mernim pravilima - modulu,koji je proizaao iz jedinine mere dela ovekovog tela. MODULISANA MERA Naziv za sve mere koje su nastale prostom ili kojom drugom deobom projektnog modula, a kao rezultat daju mere koje nisu celi decimalni brojevi. MODULOR (franc., engl.) Sistem proporcija koji je unapredio Le Corbusier u svom delu Le Modulor (1951.g.). Modulor je zasnovan na merama muke figure i korien je da bi se odredile mere i proporcije jedinica i elemenata gradnje. Modulor je u teoriji arhitekture naziv za proporcionu skalu koju je postavio Le Corbusier sa svojim saradnicima, koja je prema Albertu Einsteinu uinila loe tekim a dobro lakim. Modulor ja zasnovan na dve linije, koje proistiu iz Zlatnog preseka i koje su date u odnosu prema ljudskom tellu. Inicijalna dimenzija je 226 cm (7 ft 5 in), to predstavlja visinu stojeeg oveka sa podignutom jednom rukom, a ija polovona je 113cm. Pri tome, ovekovom visinom se smatra visina od 183cm. Usluaju kada je ovekova visina 175cm, inicijalna dimenzija m. je 216 cm. MODUS VIVENDI (lat. nain ivota) Stil ivota, nain ivota. Pojam karakterie nain na koji jedna osoba ili pripadnici jedne socijalne strukture ive. Modus vivendi se, u arhitektonskom smislu, odnosi na nain i stil stanovanja, ureenja enterijera stana ili kue, stila odevanja, uopte, ivotnog stila. Modus vivendi, u sociolokom smislu, predstavlja nain ponaanja pojedinca ili karakteristine grupe stanovnika. Na modus vivendi umnogome utie proces urbanizacije, koji odreuje nain ivota, rada i stanovanja u jednoj urbanoj sredini.
Postoje razliiti modeli stanovanja: graanski model, seoski ili ruralni model, tehniciziran model stanovanja, shematizovan model, kolektivni model, individualni model i dr. MOLEKULARNA STRUKTURA Gradjevine nainjene u obliku tuba i lopti, aranirane da podseaju na dijagram molekula, kao kod Atomijuma, koji je podignut za Briselsku izlobu (1958). MONOHORD U ARHITEKTURI Bilo je sasvim prirodno da se trae odgovarajue brojane vrednosti za tonove, kao elemente muzike harmonije. Pitagora je u tu svrhu upotrebio jednu icu na rezonantnoj podlozi, takozvani monohord. Ukupnu duinu titrajue ice = 1 oktava, podelio je Pitagora u 8 tonova, a rastojanje tonova je odreivao prema pripadajuoj duini ice. V. Pitagorina nauka o harmoniji. MONOHROMATIKA Jednobojnost. MONOHROMIJA (gr. monoz monos sam, jedan i crwma hroma boja) Jednobojnost. U arh. je monohromni objekt ili kompozicija ona, koja je zavrno obraena samo jednom bojom ili jednim materijalom (natur beton), ali sa tankim prelazima i nijansama od svetle do tamne. Suprotan pojam je polihromija,viebojnost, mnogobojnost. Monohromija je takoe prisutna u enterijerima, vitraima, poploavanjima, dekoraciji i dr. MONOTONA ARHITEKTURA Naziv za jednoobraznu arhitekturu, iji elementi se neprekidno ponavljaju, inei neinteresantnu, nedinaminu, statinu i neinventivnu kompoziciju. U urbanistikom smislu, monotonija je odlika delova jednog grada koji sadrze istovetne, jednoobrazne, neinventivne elemente. Postoji prostona monotonija, koloritna monotonija ili monotonija arh. i urban. sadraja. MONTAA (fr. montage) 1. postavljanje neke sprave na mesto upotrebe; nametanje, sklapanje, sastavljanje (maina, puaka, topova i dr.); 2. voj. punjenje metaka, granata itd.; 3. odabiranje pojedinih odlomaka, delova, crtea, slika i dr. i sastavljanje u jednu skladnu umetniku celinu (u knjievnosti, muzici, radiju, grafici, fotografiji i dr.). MONTANA KUA, POREKLO Ideja o montanoj kui potie jo iz vremena Leonarda da Vinci-ja, koji je ujedno i njen tvorac. Oko 1500. Godine univerzalni genije jen projektovao kuu od fleksibilnih elemenata, iji su drveni delovi bili obradjivani pre nego to bi stigli na mesto gradnje. Pravljenje montanih kua otpoelo je u Engleskoj u XVII veku, dok su serijsku proizvodnju zapoeli Amerikanci. Doseljenici u Novi Svet morali su brzo i jeftino da dodju do krova nad glavom, pa je tako ve 1900. Zapoela mainska proizvodnja. U XIX veku montane kue u Nemakoj su podizane prevashodno u vojne svrhe. MONTANO GRADJENJE, RAZVOJ Gradnja prethodno proizvedenim elementima koji se na gradilitu postavljaju i spajaju (montiraju). Za razliku od konvencionalnog gradjenja, kad se zida opekama, kamenom, kamenim blokovima i kad se betonira na gradilitu, montanom gradnjom nastaju gradjevine sastavljanjem prethodno izradjenih krupnih gradjevinskih elemenata. Montano gradjenje i proizvodnja elemenata (prefabrikacija, predfabrikacija) osnovna je industrijalizacije gradjevinarstva. Dosadanje iskustvo s montanim gradjenjem pokazuje da ne postoje gradjevine koje se ne bi mogle graditi montanim postupkom. Gradjenje gotovim elementima nije novo. U najstarije doba gradjevinski su elementi pripremani na nalazitu (kameni blokovi u kamenolomima), prevoeni su esto na veliku daljinu i tamo ugradjivani u piramide i hramove. Od XVII do XIX veka gradjene su montane drvene zgrade za smetaj vojnika u Engleskoj, Nemakoj i Austriji, te za smetaj kolonijalne uprave u britanskim kolonijama. Prvi put je 1838. godine organizovana industrijska proizvodnja elemenata od cementa, a 1849. godine industrijska proizvodnja armiranobetonskih elemenata, kada je francuski vrtlar J. Monier (1823-1906) izradio razliito oblikovane posude za cvee. Ve posle nekoliko godina (1852) proizveden je prvi montani nosa u obliku slova T za valjaoniku halu u Nemakoj. Krajem XIX i poetkom
XX veka sve se vie primenjuju pretfabrikovani elementi: nosiva konstrukcija nad kasinom u Biaritzu (1891), prvi velikopovrinski betonski krovni elementi (Brooklyn, SAD, 1900.), prednapregnuti betonski krovovi i tavanice (sistem Lund, 1905), armiranobetonska reetkasta konstrukcija (sistem Visintini, 1906), prva lepljena drvena konstukcija (1910), prve montane stambene zgrade u Evropi (1918), serijska proizvodnja nosaa od prednapregnutog armiranog betona za tavanice i krovove (sistem Hoyer, 1937), montani armiranobetonski nosai za most (raspon 33 m, 1938) i za hangar u blizini Rima (raspon 36 m, 1939), montani most preko reke Marne (raspon 78 m, 1942). R. Camus (1953) ostvario je u Fracuskoj ideju o gradnji stambenih zgrada od prethodno izradjenih elemenata koji se na gradilitu samo montiraju. MONTANO GRADJENJE, SVRHA MONTANE GRADNJE Osnovna je svrha prelaz na industrijske postupke gradjenja, jer se tako postie vea produktivnost. Osim toga, takvo gradjenje ima mnoge prednosti: a) montani elementi proizvode se u optimalnim uslovima, pa se postie bolji kvalitet proizvoda, bolje iskoriavanje materijala, a osigurava se i uspena kontrola kvaliteta, b) ostvaruje se neprekidna proizvodnja elemenata nezavisno o vremenskim prilikama (rad na skelama, na visini i na slobodnom zamenjen je radom pod krovom), c) zanatska proizvodnja zamenjena je industrijskom, uz bolje iskorienje maina i uredjaja, s mogunou serijske proizvodnje, te primene mehanizacije i automatizacije, d) smanjenom upotrebom skela i oplata snizuju se trokovi gradnje i tede ume, e) smanjeno je stezanje konstrukcije, jer su montani elementi ve stabilizirali pre montae, f) elementi se najee montiraju suvim postupkom, pa se manje vlage unosi u gradjevinu, g) gradi se bre, a moe se ostvariti istovremenost grubih i zavrnih radova, ime se smanjuju trokovi na gradilitu (gradilina reija) i h) potrebno je manje kvalifikovanih radnika na gradilitu, koji se danas u razvijenim zemljama teko nalaze. Montanom gradnjom uz dobru organizaciju i uz izbor pogodnog montanog sistema moe se postii jeftinija gradnja. Montana gradnja, medjutim, ima i nedostataka. Oni se mogu svesti na sledee: a) potrebna su velika poetna ulaganja (gradnja fabrike montanih elemenata) koja su opravdana tek kad je serijska proizvodnja dovoljno velika, b) poveani su transportni trokovi, jer se gotovi elementi moraju dovesti iz fabrike na gradilite; oni se mogu smanjiti dobrom organizacijom prevoza i izradom nekih, pogotovu tekih, elemenata na gradilitu, c) potekou pri gradnji predstavljaju mnogobrojne spojnice (fuge), ali one za priblino 40% smanjuju uticaj promene temperature na stezanje i rastezanje konstrukcije i d) postoji opasnost od uniformisanosti gradjevina, to ne treba izjednaiti s tipizacijom elemenata koja uvek ima pozitivan uticaj. esto ve i jedna od spomenutih prednosti moe biti dovoljna za primenu montane gradnje. Tako, npr., u industrijski razvijenim zemljama pomanjkanje kvalifikovanih gradjevinskih radnika, a u zemljama s hladnom klimom bolje iskorienje relativno kratke gradjevinske sezone mogu uticati na odluku o primeni montane gradnje. MONUMENT PREDMET (l. monumentum) Umetniki izraen predmet koji neposredno ili simbolino slui kao uspomena na koga ilito, spomenik. MONUMENTALAN (lat. monumentalis, nem. Monumental, engl. monumental) Naziv za graevinu naroito velikih dimenzija ili one graevine koje izazivaju kod posetilaca i posmatraa naroita oseanja. Takoe, naziv za veoma znaajne graevine. MONUMENTALIZAM Odrednica jednog arh. pravca, stila ili pojedinanog objekta koja se odnosi na njegovu grandioznost u fizikom ili idejnom smislu. Snane odlike monumentalizma imajumnoge arh. epohe i mnogi stilovi: egipatska epoha, helenistiki arh. stil, arh. Starog Rima, renesanse, klasicizma i dr. MONUMENTALNA ARHITEKTURA Naziv za arh. ije su dimenzije ogromne u odnosu na
ovekove i koja ima za osnovni karakter svoju fiziku veliinu. Meutim, nije uvek neophodno da m.a. bude fiziki grandiozna: monumentalnost jednog arh. objekta postie se takoe monumentalnou, grandioznou njegove ideje, koncepcije i znaaja. Tokom istorije arh., steemo bezbroj primera m.a. Stare civilizacije na tlu Severne Afrike i Latinske Amerike ostavile su za sobom najznaajnije primere monumentalne arh.: egipatske piramide, mezoamerike i latinoamerike piramide. Civilizacije Dalekog Istoka takoe obiluju m.a. u obliku brojnih hramova. Arh. Stare Grke i Starog Rima mogu se smatrati koncepcijski monumentalnim arhitekturama, u ijim arh. redovima i stilovima preovlauje namera i ideja monumentalnosti. U doba gotike, monumentalnost je glavna odlika i namera gradnje katedrala. I u periodu renesanse, postoji monumentalnost uglavnom kod sakralne arhitekture. Monumentalnost savremene arh. prisutna je u fizikim dimenzijama arh. objekata, pre nego u koncepcijskom i idejnom smislu. Savremeni oblakoderi su predstavnici novog koncepta monumentalnosti. MONUMENTALNA GRADJEVINA (lat. monumentalis, engl. monumental) 1. Gradjevina koja je podignuta da bude monument, ili lii na njega. 2. Gradjevina koja je formalna, impresivna, vrlo velika i postojana, verovatno podignuta u nameri da zadivi i zastrai posmatraa. MORALNOST STAMBENE ARHITEKTURE Pitanje moralnosti stambene arhitekture vezano je za pitanje moralnosti arhitekture uopte. Stambena arhitektura je ona vrsta arhitekture koja je najvie vezana za oveka i njegove potrebe, koja predstavlja napor za zadovoljenjem tih potreba na najpogodniji nain. Ukoliko stambena arhitektura nije zadovoljila potrebe svojih stanovnika, dolazi do stvaranja patogenih elemenata koji se prenose na stanovnike. MORAVSKA STOPA Naziv za modularnu jedinicu mere koja odgovara jedinici stopi, koja je koriena u periodu Moravske kole. 1 m.s.=30cm=4ake=16 prstiju. MORFOLOKE STRUKTURE Naziv za urbane ali i arhitektonske strukture koje su vezane za geografsku strukturu terena i podruja na kojem se ta urbana sredina ili arhitektonski oblik nalaze. Morfoloke strukture predstavljaju predele i poloaje, kue, ulice i trgove, spomenike, okolinu i etvri, povezane sa prirodnim oblicime terena na kojem se nalaze. Nasuprot morfolokim strukturama, razlikujemo socioloke strukture koje obuhvataju podelu stanovnitva, doba starosti i polove, domainstva, aktivno ili pasivno stanovnitvo, takozvane socio-profesionalne kategorije, oni koji rukovode ili kojima se rukovodi. MOTIV (srednjovek. lat. motivum od moveo pokreem) U lik. umetnostima, obeleje umetnikog dela prema prikazanom sadrzaju, odnosno obelezje formi ukrasne namene (dekorativni m., ornamentalni m.). Terminoloki se naziv m. diferencira od naziva tema koji se upotrebljava kad je re o kompoziciji s mitolokim, legendarnim, istorijskim, sakralnim, alegorijskim i sl. sadrajem. MOTIV U ARHITEKTURI Motiv je mogue utvrditi na bilo kom nivou organizovanog prostora, ukoliko se naravno ne radi o nunom sklonitu. Ali je svrsishodnije u meuakciji nivoa oznaiti te sile koje deluju na odreene motivacije. U principu, mogue je prihvatiti da se motiv konstituie kao forma i tehnika pod uticajem mnotva razloga. Stoga motiv ne treba gledati kao iskljuiv problem forme, jer se esto u organizacijama moe govoriti o sociolokim motivacijama a koje struktuiraju osnove budueg prostora. Na nivou izgraene (urbane) sredine motivacije su obino kombinovane: socioloke, ekonomske, politike, organizacione itd. Primera radi, pravo na vidik kao usvojeni princip i motiv mnogih gradova u prolosti nema svojih posledica, kao motiv, samo u organizacionom smislu. Motiv ne deluje samo u urbanom tkivu, ve je motivacija predodredila i neke unutarnje strane ivota u jedinicama: socijalne raspodele, odnose u porodici, prava na zatvoren i
otvoren ivot i prava na meditiranje i uivanje u vidiku. Ovakvo delovanje motiva pronalazimo u tezi o izgraenom prostoru koju zastupa 1934.g. Gropius: Visoki objekti okrueni sa to je mogue vie zelenila, pokazali su se kao jedini stambeni tip na podruju glavnih gradova. Le Corbusier pokazuje iste motive izgradnjom Unite dhabitation a Marseille, 1954.g. Obe teze sastoje se u smanjenju izgraenog prostora a pod razliitim dejstvom mogue tehnike, i daju predloge koji po znaaju i viestrukim posledicama predstavljaju kombinovane motive. Na nivou urbane sredine motiv utie na stepen ograenosti i ukljuenosti u sredinu; odreuje pored opte regulacije svih vrsta tokova i vrstu mase sa neposrednim posledicama na njen organizacioni sastav. Na nivou ograenog-ukljuenog prostora, tri sluaja moderne arhitekture kao to je Miesov nemaki paviljon na izlobi u Barceloni, 1929.g., vila Savoie Le Corbusiera iz 1929-1931.g. i Herbert Jacobs House F.L. Wrighta iz 1937.g. su najbolji primeri za razliite motivacije unutarnjeg prostora, koji meusobno imaju istih naelnih obeleja u vezi s pejsazem i okruzjem. Nemaki paviljn u Barceloni pokazuje postojanje opteg motiva bliske i mobilne veze izgraene sredine i predela. Mobilnost je u njenoj unutranjoj, izgraenoj, organizaciji, a to je stvorilo tehnikutekueg prostora (flowing space, espace courante). Izrazavajui osnovni motiv o preklapanju sredine, vila Savoie i Herbert Jacobs House, isti motiv preispituju u jaem dejstvu izgraenog i ograenog sopstvenog sveta u sredini. Na nivou ograenog, mogue je motive vezati u lanac, prekidati ga i time odreivati njegove razliite dubine. U jednoj tipinoj jedinici oigledno je mogue na tri osnovna stepena izvriti spajanje motiva ili njihove prekide: 1. Orijentisanost u pravcu kretanja - pristup bez dvoumljenja, mogue dubinsko svezivanje motiva; 2. Sagledljivost i mogunost kretanja - orijentisanost prema grupama - odnos prema spoljanjem prostoru. 3. Analiza pojedinih grupacija - meuodnosi i odnos prema spoljnjem prostoru. MREE U ARHITEKTURI, ARHITEKTONSKE MREE Naziv ne predstavlja perspektivnu konstrukciju, ve su one pomono sredstvo za trodimenzionalnu organizaciju jednog apstraktnog prostora, njegovu anatomiju ili strukturu i osnovne pojmove o teoriji mreza. MREE, MODULARNE POMONE MREE Koriste se prilikom projektovanja da bi se odredili elementi definisanja prostora, a iz njih dalje se odredjuju konstruktivni prostorni elementi i funkcionalni elementi. Postoje sledee modularne pomone mree: kontinualna modularna pomona mrea, diskontinualna modularna pomona mrea, transformisana modularna pomona mrea, superponovana modularna pomona mrea, miniplicirana modularna pomona mrea. MULTICENRIANPROSTOR, POLICENTRIANPROSTORProstor u arhitektonskom i urbanistikom smislu, koji je formiran okolo vie razmetenih centara. V. Multicentrinigrad. MULTIFUNKCIONALAN, VIENAMENSKI U arhitekturi, naziva za jedan prostor koji ima vie od jedne namene. Gotovo sve vrste arhitektonskih prostora mogu da imaju vie od jedne funkcije, bez obzira na njihovu namena. U stanovanju, multifunkcionalan prostor kuhinje prima i funkciju obedovanja, dok multifunkcionalan prostor dnevne sobe moe da ima i funkciju biblioteke, a ponekad i funkciju spavae sobe, u izuzetnim sluajevima. Postoje projektovani multifunkcionalni objekti sa predvienim karakeristikama obavljanja vie srodnih ili razliitih funkcija. Tako na pr. multifunkcionalna sportska hala moe da ima funkcije odvijanja nekoliko raznorodnih sportova, pa ak i da ima funkciju bioskopa ili kongresne, koncertne dvorane. Multifunkcionalni trgovi nisu predvieni samo za okupljanje veeg broja graana, ve su esto imali uloge gradskih trnica i venica (u starom Rimu), pa i funkcije sudnica, mesta egzekucija.
Multifunkcionalnost je veoma znaajna karakteristika jednog prostora i kao takva predstavlja prednost jedne urbane sredine. Multifunkcionalnost u odreenim sluajevima moe da bude mana jednog prostora (kao na pr. multifunkcionalnost dnevne sobe), ali je najee to prednost (sportska hala). MULTIPLI (od lat. multiplus mnogostruk, engl. multiples) Umetnika dela projektovana za masovnu produkciju, koja teoretski mogu da budu izvedena u neogranienom broju, bez erozije na kvalitetu sadraja. MULTIPLIKACIJA, ARHITEKTONSKANaziv za umnogostruavanje istih arhitektonskih elemenata, jedinica ili objekata koji se nalaze u jedinstvenojh celini. Multiplikacija je karakteristina za stambenu arhitekturu, kao i za arhitekturu administrativnih zgrada, gde se kancelarije multiplikuju oko jezgra zgrade ili koridora. MULTIVALENTNOST PROSTORA (engl. multivalence vrednost, vanost) Naziv za vieznanost, viestruku vanost ili viestruku vrednost jednog prostora. Takoe, pojam predstavlja jedan prostor koji ima vie prostornih karakteristika. Prema Jencksu, m. predstavlja unutar jednoga prostora prisustvo razliito vrednovanih nivoa znaenja. Ovako posmatran, m.p. se sastoji iz etiri razliita kvaliteta: imaginativne kreacije, ili naina postavlja kompozicije elemenata prostora na popuno nov nain, od koliine delova kompozicije koja je tako transformisana, naina vezivanja izmeu delova koji predstavlja izvor kreacije i koji doputa da se delovi kompozicije modifikuju izmeu sebe. Teoriju multivalentnosti mozemo konkretno predstaviti primerom dva tipa arhitekture: jedna je arh. Le Corbusiera koja pokazuje imaginativnu fuziju, a druga je arh. Fredericka Gibberda, koja pokazuje skup ili kompoziciju koja je sutinski univalentna. MUTUALIZAM (engl. mutual uzajaman, meusoban) Karakteristika jedne arhitekture, arh. ideje, koncepta ili arh. stava koji su proizali iz razliitosti vie ideja i koji unutar svoje strukture nose vie ideja i uticaja. Gropijusov osnivaki manifest Bauhausa nosi u sebi sadrine ideja socijalizma gildi, pokreta Arts i Krafts i mutualizma. NACIONALNE ARHITEKTURE Naziv za arh. objekte, ideje, pokrete i uopte kulturne, etnoloke i druge primere graditeljstva i arhitekture, koji su ponikli, nastali iz izvora, tradicije, kulture, socijalnih, ekonomskih i drugih uslova jedne nacije, zemlje, izdvojene regije, teritorije sa izdvojenim i zaokruenim karakteristikama kulture. N.a. moemo posmatrati u vie nivoa razvoja i u kontekstu vie znaajnih inilaca: istorijskog razvoja, perioda istorije iz kojeg su ponikle, uslovima koji su predodredili n.a.: geografski, regionalni, razvoj zanatstva, nivo razvoja kulture, tradicija upotrebe odredjenog gradj. materijala, potrebe koje arh. zadovoljava; tipoloke karakteristike arh., drutveno uredjenje i njegov uticaj na n.a., vera i verski obiaji i dr. Nasuprot nacionalnim arhitekturama, postoje pokreti internacionalne arhitekture koja predstavlja arhitekturu formiranu nezavisno od bilo kakvog nacionalnog uticaja. NACIONALNE KARAKTERISTIKE ARHITEKTURE Pojam opisuje elemente jedne arh. koji predstavljaju karakteristine crte jednog podneblja transponovane na arh. objekte. Arh. objekti sa n.k.a. ne moraju da budu arhitektonski predstavnici nacionalnih arhitektura; esto objekti predstavnici modernih arh. pokreta mogu da sadre nacionalne karakteristike. N.k.a. mogu da budu karakteristike u; formi, konstrukciji, dispoziciji i planu osnove, ornamenici, upotrebi materijala i dr. Mnogi savremeni arhitekti koristili su nacionalne karakteristike pojedinih zemalja da bi postigli eljeni arhitektonski cilj: Frank Lloyd Wright, u projektu svojih vila koristi karakteristike japanske nacionalne arh., takodje u projektu hotela u Tokiju. Mnogo godina kanije e Kiyonori Kikutake transponovati elemente nacionalne japanske arh. i primeniti ih u svojim gradjevinama (Civic Centre, Miyakonojo, 1965-66), Alvar Aalto e ugraditi finske tradicionalne elemente u svoje projekte ( Saynatsalo Gradska Venica, Finska, iz 1950).
NACRT (nem. Entwurf, engl. draft) Putem crtea prikazano reenje nekog arhitektonskog objekta ili gradjevine, koje slui kao osnova, podloga za izradu arhitektonskih planova. Takodje, naziva se i: predprojekt, projektna skica ili idejno reenje. V. Arhitektonski projekt, Plan. NAELO URBANE GRAVITACIJE Princip urbanizovanja jednog podruja obzirom na udaljenost od ustanova primarne socijalne i zdravstvene zatite, obrazovanja, javnih komunalnih slubi i snabdevanja, sportskih i kulturnih sredita i sl. NAIN IZGRADNJE (nem. Bauweise) Urbanistiki pojam koji oznaava izgradnju gradjevinskih jedinica ili grupacija u smislu njihovog medjusobnog odnosa,dispozicije, odnosa prema terenu, saobraajnicama, otvorenom prostoru i drugim prostorno urbanistikim odrednicama. Nain izgradnje predstavlja najee vrstu urbanog sistema, urbanistikog opredeljenja za nain postavke i orijentacije arhitektonskih objekata unutar neke urbanistike celine ili odvojene grupacije arhitektonskih objekata. Osnovni tipovi naina izgradnje, u urbanistikom smislu, su: otvoreni nain izgradnje, zatvoreni nain izgradnje, izgradnja u nizu, izgradnja u redovima, blokovski nain izgradnje (otvoreni blok, poluotvoreni blok, zatvoreni blok i dr.). Otvoreni nain izgradnje predstavlja urbanu strukturu ili grupaciju slobodnostojeih arhitektonskih objekata na svojim, pojedinanim parcelama. Objekti su najee etvorostrano orijentisani, a svaka arhitektonska jedinica predstavlja posebnu, izdvojenu celinu. Meoviti nain izgradnje predstavlja kombinaciju otvorenog naina izgradnje i naina izgradnje u nizu. Kod ovog naina izgradnje, arhitektonski objekti su: 1. samostalno izdvojeni na sopstvenim parcelama, 2. medjusobno povezani sa susednim objektom, formirajui na taj nain dvojni objekt, ili 3. medjusobno povezani sa dva ili vie susednih objekata, formirajui na ta nain niz. Zatvoreni blok je urbanistika struktura kod koje su objekti postavljeni u formi zatvorenog sistema, tako to su gradjevine postavljene po obodu parcela, neposredno uz okolne ulice, ostavljajui slobodan ali zatvoren prostor u sredini bloka. Ovaj nain izgradnje je primenjivan kod izgradnje starih gradskih jezgara, gde je obrada spoljanjih fasada bloka (prema ulicama) bogatija i plastinija u odnosu na unutranjost bloka. Kod izgradnje u nizu, stvorena je forma ulice, du koje su postavljeni objekti, naslanjajui se medjusobno jedan na drugi. Kod izgradnje u redovima objekti su lamelno gradjeni i postavljeni paralelno jedan u odnosu na drugi. Kod blokovskog naina izgradnje, arhitektonski objekti su medjusobno povezani u dugi niz koji svojom formom ini otvorenu ili zatvorenu blokovsku strukturu. NADOGRADNA FLEKSIBILNOST V. Fleksibilnost u stambenoj gradnji NAIVNA ARHITEKTURA, ARHITEKTURA NAIVACA Predstavlja arh. nastalu iz ideja ili realizacijom naivnih umetnika, umetnikih laika i amatera, kao ekspresiju njihove osobene linosti ili ostvarenje njihovih stremljenja, elja i snova (v. Nadrealna arhitektura). Naivni arhitekti pristupaju procesu gradnje iz unutranjeg poriva i elje, a ne iz namere zadovoljenja sopstvenih funkcionalnih potreba za stanovanjem, tako da njihova arh. ne predstavlja funkcionalne, konstruktivne ili ostale karakteristike organizovanog plana. Medju istaknutim predstavnicima n.a. je Ferdinand Cheval, potar iz Hautrives-a u Francuskoj, koji je 33 godine gradio svoju idealnu palatu. Njegova palata predstavlja meavinu mnogo stilova: moeju sa minaretima, Hindu hram, vajcarski chalet, Maison Carree u Algiru i srednjovekovni dvorac. Drugi predstavnik n.a. je Simon Rodilla, Napolitanac, crepar, koji je emigrirao u SAD i sagradio Watts Towers (1921.-51.) blizu Los Angeles-a, visoku metalnu skeletnu konstrukciju pokrivenu betonom inkrustriranu komadima lomljenog stakla i
porcelana. Dalje primere n.a. predstavio je Gilles Ehrman (u knjizi Les Inspires et leurs demeures, 1962.g., sa predgovorom Andre Bretona): Maison de la Sirene, pokrivenu koljkama, koju je sagradio amdija izVendee-a, drugu kuu je podigao i pokrio mozaikom jedan grobar i dr. NAMENA POVRINA (Urb.) Plan namene povrina i upotrebe zemljita glavni je deo prostornog plana, iako taj plan u prostornim planovima ima manje znaenje nego u urbanistikim planovima. Kao podloga slue karte u razmeri koje odgovara podruju za koje se izradjuje prostorni plan (npr. za optinske planove razmera 1:25 000, za regionalne 1:50 000 do 1:250 000, za republike planove razmera 1:250 000 do 1:500 000). U planu namene povrina naznaene su zone namena i pojedinane lokacije nekih specifinih objekata NAMENA POVRINA, PLAN NAMENE POVRINA (Urb.) Plan namene povrina osnovni je deo generalnog urbanistikog plana. Njime se propisuje upotreba zemljita, i to odredjivanjem zona i pojedinanih lokacija. Generalnim se planom utvrdjuju sadraji koji imaju funkciju gradskog, a ne lokalnog znaenja. Njihov je smetaj potrebno odrediti na nivou celine, a ne na nivou detaljnog urbanistikog plana, bilo zbog toga to utiu na ukupnu koncepciju, bilo to imaju posebne lokacijske zahteve s obzirom na obeleja zemljita ili obzirom na prostorni odnos s drugim opte-gradskim funkcijama. Zona se od pojedinane lokacije ne moe razlikovati veliinom povrine. Ona obuhvata na odredjenoj povrini vie korisnika prostora koji su uglavnom homogeni (skupina estica), pa smetaj bilo kojeg od njih nema vanosti za celinu grada. To znai da je zona zapravo konana jedinica za nivo generalnog plana pa ju je potrebno planirati i na nivou detaljnog urbanistikog plana, koji e pokazati razmetaj svake estice. Pojedinana lokacija odredjuje se na nivou generalnog plana za sadraje koji se u gradskom prostoru pojavljuju izolovano, bilo zato to funkcioniu prema naelu gravitacije (centri, kole) ili imaju specifine lokacijske zahteve obzirom na obeleja terena ili funkcionalne odnose. Kriterijumi za odredjivanje povrina jesu: obeleja terena (nagib, osunanost, vlanost, nosivost, izgled, rastinje itd.), upotreba okolnog zemljita, postojea vrsta izgradjenosti, smetaj u gradu ( obzirom na saobraajnice i saobraajne terminale, regionalni saobraajni sistem, renu ili morsku obalu, smer vetrova, smer tokova i visinu podzemnih voda) te naelo gravitacije (udaljenost od osnovne kole, trgovine dnevnog snabdevanja, lokalnog sredita snabdevanja, javnih slubi, veeg opskrbnog sredita i sl.). Povrine se prema nameni klasifikuju na stambene zone, koje mogu biti samo stambene (osim stanovanja doputena je i trgovina na malo i osnovne ulsuge) istambeno centralne zone (prizemlja u naelu namenjena za trgovinu i usluge), stambeno-poslovne zone (kao stambene zone, a doputene su i manje proizvodne jedinice koje ne smetaju okolini te poslovne zgrade), gradska sredita ili poslovne zone (sve sredinje funkcije uz mali deo stanovanja), poslovno-manipulacijske zone (trgovina na veliko, skladita, poslovne zgrade), industrijske zone (industrijski pogoni, servisi, skladita, proizvodni zanati i sl.),saobraajne povrine (ulice, trgovi, etalita, javna parkiralita), transportne povrine (pruge, stanice, aerodromi, luke), slobodne povrine (javne zelene povrine, sportske, poljoprivredne i umske povrine), posebne povrine (groblja, sajmita, deponije, vojni objekti), zatiene zone (zone zatite spomenika, prirode, vodozatite, zatitni zeleni pojasi, pojasi funkcionalne zatite), neizgradive (non aedificandi) povrine (zone i pojasi posebnih ogranienja, zone prostorne rezerve i sl.) i mree pojedinanih lokacija. NAPINJAI UETA KOD EGIPANA Stari Egipani imali su za vaan zadatak odmeravanja gradjevina posebne cehove, herpedonapte (napinjae ueta). Iz mnogobrojnih prikazivanja svih egipatskih epoha vidi se i njihovo versko kultno znaenje. Na slikama iz 2500. godine pre n.e., kao i na slikama iz 150. godine pre nae ere, nalaze se uvek isti
napinjai ueta, koji maljem zabijaju kolac. Ovi hiljadugodinji cehovi su sa primitivnim sredstvima doli do neverovatnih uspeha. Prema Borchardt-ovim merenjima, iznosila su odstupanja kod uglova Keopsove piramide, u orijentisanju prema stranama sveta, najvie 3' i 3''. Jedan od uglova bio je taan do na 2'', tj. do na 1800. deo uglovnog stepena. Kod simbolinog situiranja graevine uestvovao je ak i sam kralj. Pri tome su se upravljali po zvezdama, kao to je to vidljivo iz jednog pradavnog izvora koji navodi Cantor: Kralj ree: Uzeo sam drveni kolac i dralje malja. Drim ue zajedno sa boginjom Safeh. Pogled mi ide za kretanjem zvezda. Kad moje oko naie na sazvee Velikog medveda i kad se ispuni odreen mi vremenski odsek broja na asovniku, postaviu ugaone take tvog boanskog hrama. NAPINJAI UETA U GOTICI Iskolavanje gotskih katedrala bilo je poput gradnje takoe simboliki in. Orijentisanje glavne ose katedrale podeavalo se, kao to i samo ime kae, horom prema istoku. Na istoku iveo je i umro otkupitelj i spasitelj. Tamo je, naravno, bio upravljen i pogled zajednice. Tamo, pred horom, bio je oltar pred kojim je klealo svetenstvo okrenuto prema istoku.Katedrala se smetala, orijentisala veinom na dan ekvinocija, kad se sunce raa tano na istoku ili u podne prema seni olovnice. Slino kao to se i danas velike povrine Zemlje mere trianguliranjem koje polazi od tano odmerene osnovice, tako se i u srednjem veku, pri odmeravanju svih pojedinosti na graevini, polazilo od prirodne duine osnovice izabranog lika za proporcionisanje. Tanost klesarskih radova u gotici moe se razumeti samo iz toga to se primenjivala geometrija kruga kao merilo. NAPREDNI ARHITEKTONSKI ELEMENTI Nasuprot konvencionalnim arhitektonskim elementima, naprednim arhitektonskim elementima Robert Venturi smatra one arhitektonske elemente koji su proizali iz ekonomije i tehnologije gradnje. NARATIVNA ARHITEKTURA (engl. Narrative Architecture) Predstavlja ekspresiju koju je razvio arhitekt i enterijerista Nigel Coates sredinom 1980-tih i koju je koristila njegova grupa NATO (Narrative Architecture Today), koja je osnovana u Londonu 1983.g. Coates insistira na stanovitu da je narativna arhitektura pre svega stav, pristup a ne stil. On smatra da funkcija jednog arh. objekta ima manje veze sa arh. strukturom a vie sa aspektima koji su virtuelno nevidljivi - savremena ivotna sredina umnogome zavisi od elektrinih kablova, telefonskih linija i radio talasa. Zbot svega ovoga, arhitektura je otvorena za novo definisanje. Smatrajui da simbolina funkcija arh. moe da bude slojevito postavljena, tako da restoran moe da postane pozornica, Coates smatra da arh. treba da sadri tzv. mentalnu dimenziju, vremensku dimenziju i prema tome i narativnu dimenziju. Drugim reima, on posmatra enterijer poput poprita, prostora gde se odvija scenario van funkcije prostora kao mesta ljudskog boravka: bivajui proitan, entereijer takoe priziva psiholoke odgovore. Zbog toga, ako spoljanji svet ukljuuje karakteristike kao to su energija, nepostojanost i promenljivost, haos i konflikt, onda ove karakteristike treba da budu odraene, ak preuveliane unutar jednog enterijera. Takoe, slojevi pozivanja na prolost i budunost mogu takoe da naglase karakteristike sadanjosti. Ukoliko se ovakvi prostorni pojmovi priblize filmskom ili televizijskom scenografskom poimanju jednog prostora, unutar kojeg su prostorno - vremenske karakteristike apstraktne kategorije, tada moemo posmatrati n.a. poput jezika filma ili televizije. Ovakav pristup arh. moe da bude posmatran pod optim platom Postmodernizma, isto kao i delom radikalnog dizajna ili anti - dizajna. Takoe, dok je Robert Venturi uticao na primenu znakova i simbola komercijalnog sveta na arhitekturu, n.a. je posmatrala mnogo suptiliniju upotrebu i ponovo upotrebu moderne imaginacije u kojoj su oseajni i iskustveni aspekti igrali vaznu ulogu. N.a. je predstavljala radni koncept koji je bio zasnovan na Coates-ovim sopstvenim radovima. Meutim, slian pristup moemo da pronaemo kod
panaca Alfredoa Arribasa i Javiera Mariscala, u periodu 1980-tih, kao i Britanaca Tom Dixona i Daniel Weila. NARUAVANJESREDINE Sa porastom pomodnosti ekologije i njenom orijentacijom na probleme okrnjene sredine, poremeenog ekolokog ekvilibrijuma, napadnutog ekolokog sistema, itd., rasla je i angaovanost ekologa prouavanjem osnovnih inioca koji su doveli do konstatovanog stanja. Veliki je broj ekologa koji je prouavao uzroke pa je i veliki broj klasifikacija inilaca. Navodimo samo nekoliko klasifikacija uzroka: Gutheim smatra da se osnovni uzroci nalaze u hiperpopulaciji, u narastanju stanovnitva koje se urbanizira i u ogranienim egzistencijalnim resursima, na drugoj strani. Ovaj nesklad izaziva tri sloma: 1) slom harmonije sa prirodnom sredinom; 2) slom u socijalnom sistemu i 3) slom u psihologiji oveka. Ylvisaker ukazuje na tri grupe faktora: 1) trend porasta stanovnitva; 2) porast gradova i 3) nedovoljnost javnih gradskih slubi. May istie takoe tri, ali neto drugija, uzroka: 1) akcelerirani porast stanovnitva, 2) urbanizacija i 3) nova tehnologija. Johnson smatra da je osnovni uzrok neprilagoenost tehnike nivou razvoja i uslovima razvoja i svoj stav obrazlae brojnim primerima iz zemalja u razvoju. Najee se u ovom pogledu rukovodi dvema grupama zabluda: 1) da se primenom najsavremenije tehnike moe preskoiti period istraivanja, eksperimentisanja, razvijanja razvojnih disciplina; 2) da je dovoljno izgraditi veliku industriju da bi se poveao nacionalni dohodak i ostvarilo blagostanje zemlje. Moda je najbolji primer dobre sinteze Japan, gde su se spojili zapadna tehnologija i samuraji disciplina, integrisanjem spoljnih elemenata sa onim to je duboko usaeno u kulturnom nasleu. Na drugoj strani, kao primeri se mogu navesti Buenos Ajres i Manila. Treina stanovnitva Argentine iviela je u Buenos Ajresu, sedamdesetih godina, sa tendencijom poveanja ovog procenta na polovinu samo u jednoj dekadi. Preduzea locirana u Manili daju preko 50% ukupnog industrijskog dohotka na Filipinima. Mesthene govori o pet krivica tehnologije: 1) tehnologija je liila oveka posla; 2) tehnologija je oduzela oveku individualnost; 3) tehnologija je postala autonomna, eliminisala je potrebe ljudske kontrole; 4) tehnologija je dehumanizirala sve sfere ljudskog zivota i rada i 5) tehnologija je promenila socijalne uslove individualnog ponaanja. Iz navedenih razmatranja dosta vidljivo proistie da je najrasprostranjenije shvatanje o znaaju dve osnovne grupe inilaca za poremeaje u ekolokom sistemu: 1) porast populacije i 2) uticaj tehnologije. NASILJE U ARHITEKTURI I URBANIZMU (engl. outrage) Pojam je uveden u arh. istoimenom temom asopisa Architectural Review, iz juna 1955.g., gde predstavlja odreene vidove nasilja u arh. i urban. Bio je to konani odgovor na urbani haos koji je sve vie uzimao maha. Tema asopisa narasla je u stalnu kolumnu, da bi kasnije bila utopljena u stalni prilog Ian Nairna subtopia i predstave varvarskih civilizacija. N.a. predstavlja uticaje na polju arh. a posebno urban. koji agresivnim i tetnim delovanjem degradiraju bilo koje kvalitete arh. i urban. Najreitiji primeri urban. nasilja su svi vidovi bespravne gradnje, neplanske ekspanzije gradova i izgradnja substandardne urbane substrukture. NATURALIZAM (prema lat. natura priroda) 1. Svako teorijsko objanjenje, naroito filozofsko, koje uzima za ishodite prirodu, tj. ljudskom iskustvu pristupane pojave i zakone. U tom smislu n. je misaono stanovite suprotno misticizmu (supranaturalizmu). Prema filozofskom n. priroda je primarna stvarnost i izvor svega zbivanja u svetu; sve svesno i duhovno, na pr. podruje etikih normi i drutvenih struktura, izvedeno je iz materijalno-prirodnog i o njemu zavisno. 2. Na podruju lik. umetnosti i literature, n. opte znai pravac koji uzima za svoj predmet i
za stvaralaki uzor prirodu. Meutim, kraj mnogoznanosti pojma prirode, terminom n. oznauju se razliite tendencije u umetnosti. Tako se u arh. ponekad n. naziva tenja prema to potpunijoj i vernoj imitaciji oblika iz prirode. U novije vreme, suava se naziv n. na one umetnike priukaze realnog sveta u kojima je naglaena elementarnost, sirovost i divljina prirodnih bia. NATURALIZAM U ARHITEKTURI 1. U arhitekturi predstavlja stav podrazavanja prirode u arhitekturi, analiziranje i istrazivanje prirodnih pojava i stanja i njihovu primenu u arhitekturi. Naturalisti usklauju svoje ivotne, posebno arhitektonske principe sa prirodnim principima i transponuju ih unutar svojih objekata. Naturalistiki stav predstavlja transponovanje prirodnih zakonitosti i principa unutar vetaki izgraene Ovekove ivotne sredine. 2. Pojam se takoe koristi da bi opisao naturalisti pristup upotrebe prirodnih graevinskih materijala i prirodne, esto sirove i grube obrade povrina arhitektonskih objekata. Naturalizam u tom smislu se primenjuje kao pojam koji oznaava grubo obraenu fasadnu povrinu jednog arhitektonskog objekta, izgraenu prirodnim materijalima, esto u njihovom prirodnom, sirovom stanju. Ovakav naturalizam esto prelazi u brutalizam arhitektonske gradnje, koji karakterie upotreba natur betona i gruba zavrna obrada. NEFUNKCIONALNOST Nasuprot funkcionalnosti, pojam karakteristie jedan arhitektonski objekat, enterijer, prostoriju ili deo nametaja u smislu njegovog oteanog korienja ili nepogodnosti za korienje. Nefunkcionalnost nastaje onda kada nisu u dovoljnoj meri analizirane upotrebne karakteristike jednog arhitektonskog prostora ili objekta, tako da nastaju problemi prilikom njegovog korienja. Nefunkcionalan objekat je onaj ija namena ne odgovara svrsi objekta i koji nije mogue koristiti sa uspehom i bez problema. Nefunkcionalan nametaj ne odgovara ergonomskim karakteristikama korisnika, neudoban je i nepraktian. Nefunkcionalnost esto nastaje usled formalizma u pristupu dizajniranja i projektovanja, kada projektant posveuje znaajnu panju izgledu prostora ili objekta, a nedovoljno obraa na njegove upotrebne karakteristike. Nasuprot nefunkcionalnosti, funkcionalnost predvia svrsishodno i lako, ugodno korienje jednog prostora ili objekta. Na osnovu upotrebnih karakteristika jednog prostora, mozemo govoriti o funkcionalnom ili nefunkcionalnom prostoru. Funkcionalizam u arhitekturi predstavlja pokret ili arhitektonski stav koji prvenstveno tretira upotrebnu vrednost prostora ili arhitektonskog objekta, a tek potom tretira njegove estetske i oblikovne karakteristike. NEGATIVNA SIMBIOZA U URBANIZMU Predstavlja simbiozu suprotnosti, oprenih tendencij i ciljeva koja korespondira unutar jedne urbane zajednice na tetu jedne strane, ali u krajnjem, istorijskom kontekstu, kao rezultat donosi progres. Skoro celokupna istorija arh. i urban. predstavlja primere negativne simbioze. Simbioza snane, nehimane i tiranske vladavine nad narodom, koja je donosila ratove, porobljavanja i smrt, ostavila je najznaajnije arh. spomenike i urbane organizacije gradova, koji nisu imali premca. Na ovaj nain, negativna simbioza je u krajnjem smislu imala pozitivne efekte. NEGATIVNI PROSTOR (engl. negative volume, negative space) Zatvoreni, okrueni prazni prostor u arhitekturi, skulpturi ili slikarstvu koji ini okosnicu celokupne umetnike kompozicije. NEIMARSTVO, GRAEVINARSTVO (Org.). Nauno-struna oblast koja obuhvata istraivanje, projektovanje i izvoenje svih vrsta graevinskih objekata, odnosno svih vidova graevinskih radova. Deli se na dve glavne grupe: zgradarstvo ili visokogradnju i inenjerstvo ili niskogradnju. NEISKAZIV PROSTOR (engl. ineffable space) Pojam kojim je Le Corbusier opisao prvobitni akt svakog zivog bia za posedovanjem ili zauzimanjem neiskazivog ili neizrecivog
prostora, to ujedno predstavlja prvi opti dokaz neije egzistencije. Odnos prema n.p., Le Corbusier je dao u svojim specifinim krivim, nedefinisanim prostorima koji oblikuju crkvu Ronchamp, koja e ui u ikonografiju moderne arhitekture. NEIZGRADIVE POVRINE, NON AEDIFICANDI (lat.) Neizgradive povrine. Naziv za one povrine na urbanistikom planu jednog grada ili urbanistike aglomeracije uopte na kojima nije mogua nikakva gradnja. To su zone i pojasevi posebnih ogranienja, zatiene zone i zemljita. V. Namena povrina. NEKONVENCIONALNA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja nije izvedena ili projektovana na uobiajen, standardan, klasian, sporazumno dogovoren nain. Pojam n.a. je u arh. teoriju uveo Robert Venturi polovinom 1960-tih g., da bi opisao, predstavio i objasnio arh. koja je nastala no osnovu drukijih stanovita od svakidanjih i uobiajenih. Tako, Venturi u svojoj knjizi Sloenosti i protivrenosti u arhitekturi iz 1966.g. (Complexity and Contradiction in Architecture) daje opis pojma n.a. na sledei nain: Arhitektura je nuno sloena i protivrena u samom njenom ukljuivanju tradicionalnih Vitruvijanskih elemenata udobnosti, vrstine i uivanja. A danas su potrebe programa, konstrukcije, mehanike opreme i izraza, ak i u pojedinanim zgradama u jednostavnom kontekstu, raznovrsne i oprene na taj nain koji je ranije bio nezamisliv. Za mene su problemi dobrodoli i ja koristim neizvesnosti. Obuhvatajui suprotnost kao i sloenost, ja sam za ivotnost ba kao i za valjanost...Volim elemente koji su pre hibridni nehgo isti, pre kompromisni nego neuprljani, pre iskrivljeni nego strogi, pre dvojni nego jasno naglaeni, koji su jednako neobini koliko i bezlini, dosadni koliko i zanimljivi, pre konvencionalni nego dizajnirani, koji vie prihvataju nego to iskljuuju, koji su pre vieslojni nego prosti, na tragu prolosti koliko i novatorski, vie nedosledni i zagonetni nego neposredni i jasni.Ja sam za neurednu vitalnost pre nego za oigledno jedinstvo. Ja ukljuujem non sequitur i proklamujem dvojnost. NEOPLASTIKA Pojam predstavlja nauku o plastinoj vrednosti predmeta u prostoru koji se stepenuje bojama. Poto je kubizam otkrio izraajnu - plastinu - snagu svih geometrijskostereometrijskih tela u okviru date kompozicije, odnosno u prostoru, lako se uoava da boja tu ve postignutu plastinu vrednost moe da stepenuje i diferencira po rasprostrtosti povrina ili po dubini prostora. Boje pri tom mogu da budu svojstvene, uroene odabranom prirodnom ili vetakom materijalu ili naknadno nanete. Prirodne boje imaju u svojim meusobnim odnosima izvesna pravila. Ta pravila takoe raspravlja neoplastika. Kubizam dopunjen ovakom neoplastikom priprema, sa likovnog gledita, tle kasnijem purizmu, prvom smelijem opitu u razvoju savremene arh. misli, sa tenjom ka sintezi. Nema sumnje da je idejno - istraivaki rad pre svega holandskih neoplastiara, pre svega Mondriana, uticao na grupu umetnika okupljenu u Parizu, kao i na sazrevanje samog Le Corbusiera, Ozenfanta i drugih, a time i na postanak puristikog pravca kao loginog razvoja stvari, odnosno na osposobljavanje osnovnih otkria kubizma za dalju borbu. Dok je program Stijla sadrajno uklopljen do neraspoznavanja u teoriju pariskih purista, on se ve primeuje u radu Bauhausa u Weimaru (Gropius, Meyer), a zatim i u Dessau. NEOSKULPTURALNA ARHITEKTURA Arhitektura koja je karakteristina za razliite periode savremene arhitekture, a ije su osnovne karakteristike upotreba novih skulptoralnih formi putem kojih se ostvaruju razliiti skulptoralni arhitektonski efekti. Neoskulptoralna arhitektura se pojavljuje zajedno sa anti racionalnom arhitekturom, prvi put poetkom 1960.tih, u mnogim zemljama. Trend u arhitekturi uvodi skulptoralne forme na taj nain da celokupni arhitektonski objekti imaju karakteristike grandioznih skulptorskih dela. Objekti su graeni sa sofisticiranim krivim konturama, poput onih od Eero Saarinena, pa sve do skulptoralnog eklekticizma Edwarda Stonea (Hartford Museum, New York, 1958-59. Kasniji predstavnici neoskulpturalne arhitekture su Charles Eames, Ieoh Ming Pei, Paul
Rudolph, Louis K ahn, Minoru Yamasaki, Kevin Roche i Robert Venturi. Savremeni neoskulpturalni arhitekti su: Stanley Tigerman, Frenk O' Gehry, Philip Stark, Zaha Hadid, Hans Hollein, Calatrava i dr. NEOZIDANA POVRINA (Arh.). Slobodna povrina graevinske parcele koja po propisima mora ostati neizgraena, kao urbanistiko-higijenska zatitna mera u cilju obezbeenja pravilnog osvetljavanja, osunavanja i provetravanja zgrada. NESAMOSVESNA TRADICIJA U ARHITEKTURI Pojam je u arh. teoriju uveo Stirrat Johnson-Marshall, koji je 1946.g. zajedno sa svojim timom projektovao sistem za masovnu proizvodnju kola, da bi kasnije bio naimenovan od engleskog Ministarstva prosvete da centralizuje svoja istraivanja i formulie zvaninu politiku gradnje. Johnson-Marshall e napisati: Ono to je poytrebno, to je da imamo tim eksperata, sa arhitektom odgovornim za utvrenje balansa izmeu svih aspekata, koji e da osigura da doprinos svakog specijaliste bude na pravilan nain povezan sa celinom... Ovaj pristup gradnji e nas dovesti do...nove arh. koja je jednostavna i nesamosvesna ekspresija savremenih potreba. Ovakav stav e izrasti u optu tendenciju u arh. koja e nastaviti model funcionalne tradicije odomaene industrijske gradnje koja je nastala jo u XIXv. NEUTRALNI PROSTORI Naziv za prostore koji se nalaze na lestvici izmeu izotopija (mesta istog, ista mesta) i heterotopija (drugo mesto, mesto drugog). Neutralni prostori u urbanistikom smislu su: raskra, mesta za prelaz, mesta koja nisu nereena ve neodreena, neutralna. esto su to rezovi/avovi u prostoru, kao na primer kad jedna iroka ulica ili avenija odvaja i/ili povezuje dve etvrti, dve suprotne heterotopije. NEZNAMENITA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja nije toloko dobro poznata niti ima karakteristike monumentalnosti ili fizike grandioznosti, ve je okrenuta tradiciji, podneblju. N.a. je narodna arhitektura , ali ne predstavlja primitivnu arhitekturu, ve njeni primerci mogu da budu arh. veoma znajni, bogati po svom obliku i sanzni prema svojoj koncepciji. NIVELISANJE Predstavlja visinsko predstavljanje mree gradskih saobraajnica i ulica i gradskih povrina u okviru rejona, etvrti, stambenih zajednica, aglomeracije ili grupe zgrada. Nivelisanje uslovljava reljef terena, koji esto nije tako povoljan za nivelaciono i visinsko reavanje gradskih povrina namenjenih izgradnji, a naroito nije pogodan za reavanje gradske saobraajne mree pokrenutog terena. Zadatak prostornog nivelisanja esto uslovljava namenu i preoblikovanje reljefa obzirom na uslove za podizanje gradskih stambenih kompleksa i povrina namenjenih trgovima, kao i na uslove ostvarenja saobraajnih ulinih povrina. Prostorno nivelisanje sainjava deo inenjerskih priprema pri reavanju gradskih problema i izgradnji gradova i naselja. Prostorno nivelisanje obuhvata problematiku reavanja nivelacije gradske teritorije, regulisanje obaloutvrda, bujinih slivova, movara, niskih gradskih plavnih zona, otkopa, jarkova, useka, nasipa i dr. Svi ovi radovi su vezani za predradnje prostornog nivelisanja koje treba da rei problem razmetanja masa po celoj teritoriji grada. U vertikalnom planiranju grada veoma je vazno nivelisanje ulica. Uslovi nivelisanja utiu na poloaj i znaaj ulice, na njen popreni presek, na dispoziciju uokvirujuih objekata, na prilaze stepenitima i na veliInu ekonomskog dvorita. Povrinsko odvodnjavanje trgova, gradskih blokova i ulica, reava se nivelisanjem. Ureajne nivelacione osnove gradova i naselja treba da prikau: - podune uline profile; ulinu mreu sa nivelacionim oznakama vododelnica, uvale i uspone. NIVO IZGRAENOSTI U urbanizmu predstavlja broj stanovnika ili povrinu objekata koji se nalaze na jednom posmatranom urbanistikom podruju, uporeen sa predvienim i dozvoljenim nivoom izgraenosti za to podruje. Nivo izgraenosti se izraava brojem ili procentom.
Gornji nivo izgraenosti predstavlja gornji parametar fizike urbane iskoristljivosti prostora. U sluaju kada je prekoraen gornji nivo izgraenosti, dolazi do degradiranja kvalitativnih karakteristika prostora: kvalitet stanovanja drastino opada, javljaju se teko premostivi saobraajni problemi. Donji nivo izgraenosti predstavlja donju granicu izgraenosti koja je dovoljna da bi bilo urbanizovano jedno posmatrano podruje. Donji nivo izgraenosti je minimalna izgraenost koja omoguuje izgradnju pravilne infrastrukture, pravilno snabdevanje i druge urbane karakteristike. Podruja koja pripadaju grupi ispod donjeg nivoa izgraenosti su neurbanizovana podruja. NIZ UDVOSTRUAVANJA Udvostruavanje je isto tako jednostavno i vano kao i polovljenje (v.). To je tako prirodno da ne vredi gubiti rei da bi se utvrdila osnovanost ove izreke. Udvostruavanje, koje poinje od 1, daje ovu sliku: 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64, 128, 256, 512, 1024. Poevi od brojke 8 razlikuje se niz udvostruavanja, koji poinje sa 1, od niza polovljenja koji poinje sa 1000; te razlike treba izjednaiti zaokruenim vrednostima. NIZANJE U STAMBENOJ ARHITEKTURI Pod pojmom nizanje u arhitekturi podrazumeva se svako postavljanje stambenih ili drugih zgrada. U stambenoj arh. to mogu da budu individualne, odvojene ili spojene kue ili to mee da bude reanje (sklapanje) vieporodinih zgrada (zgrada sa vie stanova) u jedan otvoreni ili zatvoreni niz bilo kojeg oblika. Meutim, ovde emo nizanje (niz) definisati kao postavljanje porodinih kua - stanova jednih uz druge, sa zajednikim zabatnim zidovima, ili, jo odreenije, kao nizanje individualnih porodinih kua u jedan jedinstveni objekt i to tako da su pojedini stanovi kue neposredno vezani sa terenom (ulicom, vrtom, dvoritem) odnosno da ne gube karakteristike samostalne (individualne) porodine kue. Ovaj niz, moemo ga nazvati i zatvoreni niz, uao je u terminologiju pojedinih zemalja u svom pravom smislu, a u Engleskoj, postoji kao pojam terasaste kue. Glavni uzrok nastajanja ovakvog zbijenog niza bila je teznja za koncentracijom prostora, na koju su uticali ekonominije graenje, skraivanje komunikacija, zatvaranje, zaokruivanje prostora, laka odbrana, traenje bliskosti (drutvenost), i dr., a na njegov dalji razvoj uticale su njegove karakteristike, jer on, isto kao i individualna (samostalna) porodina kua, omoguava neposredno povezivanje zatvorenog i otvorenog prostora. Usled toga esto se niz primenjuje ne vie kao klasian niz ve niz koji otvara iroke mogunosti oblikovanja novih prostornih struktura. Tragovi poetka nizanja individualnih porodinih stanova pod zajedniki krov vode nas jo u doba barbarstva. Tako je na Biskupinskom jezeru (Poznanj) u XVIIv. p.n.e. izgraena na movarnom terenu vea nastamba koja se sastoji od paralelnih nizova. Nasip ovog naselja armiran je drvenom graom, ulice su poploane balvanima, a elije sa ognjitem i tremom su na drvenomn rotilju. U primere poetaka grupisanja spada i primitivno naselje na indoneanskom otoku Nias, koje se sastoji od dva paralelno blago zakrivljena niza koliba - kua i kue poglavice koja na kraju zatvara zajedniku unutranju povrinu. Takoe i u kuama Pueblo indijanaca nailazimo na stvaranje niza, ali ovoga puta terasasto postavljenih elija, gde je verovatno odbrambeni inilac bio od ne malog znaaja, pored toga to je takav nain izgradnje pod jednim krovom odgovarao zajednikom nainu ivljenja. Primena nizanja u starom veku moe se uoiti u sklopu gradskog tkiva u planu grada Mohenjo Daro, iz 3250-2750.g.p.n.e. U Olynthosu (Grka) iz Ivv.p.n.e. neki delovi grada sainjeni su u nizovima atrijunmskih
kua. To isto, ali sa izrazitim odvajanjem u zasebnu etvrt, vidimo u egopatskom gradu Kahun iz prvog veka druge hiljadugodinjice p.n.e. ili u gradu Ahetatin (Tel el Amarna) iz kraja Xvv.p.n.e. U oba sluaja sa radi o potpuno odvojenom delu grada, za radnike - zanatlije, ograenom od ostalih. U srednjem veku mozemo pratiti nizanje individualnih porodinih kua zanatlija i trgovaca unutar skuenih granica srednjovekovnih gradova. Taj je niz karakteristian po tome to se on prilagoava pomenutim skuenim granicama i esto raznovrsnoj konfiguraciji terena. Uglavnom se formiraju dva tipa niza: jedan sa uski licem porodinih individualnih kua kod kojega se stan razvija po dubini parcele i drugi koji se sa irokim licem pojedinih kua prilagoava, usled strmog terena, plitkim parcelama. Ova dva karakteristina tipa nizova moemo da primetimo u mnogim evropskim gradovima, na pr. u Bernu, Bazelu i dr. Slino ovim primerima su i kratki nizovi u Nirnbergu, iz oko 1500.g., koji se ne pojavljuju kao element formiranja ulice, ve se koriste kao element za oblikovanje jedne zasebne grupacije (stanovi za zanatlije - tkalce) u tkivu grada. Prednost niza ali ne i svih pogodnosti koje pruza, kao to je povezivanje sa prirodom, primenjene su u nekim ranijim pokuajima socijalnog i ekonomskog pristupa izgradnji manjih najamnih stanova sa poetka XVIv. u Augsburgu i poetka XVIIv. u Kopenhagenu. Mada ova dva naselja predstavljaju usamljene poduhvate, ona su karakteristina po tome to je njima posle Tel Amarne i Kahuna uinjen pokuaj organizovanog pristupa izgradnji jedinstvenog poduhvata, koji e u eri industrijalizacije dobiti iroke razmere. Niz se primenjuje u veoj meri kada industrijski polet XIXv, dovodi do velikog priliva radnika u gradove i industrijske centre i prouzrokuje veliku nestaicu stanova. Kako je industrijalcu - vlasniku sredstava za proizvodnju, potrebno da bilo kako obezbedi jeftinu radnu snagu, koja e ujedno biti vezana za njega, to on kao najpodesniji, koristi onaj nain kojim e radnika to vie vezati za zemlju, a to je bila individualna porodina kua i to kua u nizu, kao ekonomski najpogodnija. One se mnogo primenjuje naroito u industrijskim oblastima Engleske, a docnije je prihvaena i u svim industrijski razvijenim zemljama. Kao primer moze se uzeti Mulhausen, iz 1867.g. Razvoj vrtnih gradova u Engleskoj poetkom Xxv. takoe pogoduje razvoju niza kao naina koncentracije porodine individualne kue koja ujedno prua i velike mogunosti za postizanje ambijentalnih vrednosti. Primena niza nalazi plodno tle u Danskoj posle II svetskog rata, negde oko pedesetih godina, kada se intenzivno grade individualne porodine zgrade. U ovom periodu razvoja niza dali su vidan doprinos arhitekti Ern Hoff i Bennet Windings u naselju Sondergard park 1950.g. Naselje se sastoji od samostalnih individualnih kua, dvojnih u slobodnom tretmanu, kraih i duih nizova. Kuama se prilazi sa mirnih uliica, a okrenute su prema slobodnim zelenim povrinama koje se utapaju u veliku zajedniku povrinu za igru i rekreciju. Smicanje po horizontali i vertikali omoguilo je da se ovaj klasian niz prilagodi prilikama na terenu, da se pojavi kao smaknuti niz, lanani niz itd. Slobodnijim tretiranjem organizacije sheme stana i umnozavanjem novih vrednosti, naroito u sferi privatnog, nastaju nova reenja. to se tie osnove stanova - kua spratnog niza, razvile su se tri karakteristine eme koje se uglavnom razlikuju u poloaju stepenita. Najpre se pojavljuju osnove sa stepenitem po dubini trakta koje su karakteristine za srednji vek, a kasnije je uvedena osnova sa stepenitem okomito na zajednike zidove niza, u periodu forsiranja izgradnje stanova tzv. Existenzminimum-a - stana za minimum egzistencije - oko 1930.g. Ovo reenje ima i svoje puno opravdanje jer predstavlja
jednostavnije konstruktivno reenje i omoguava smanjenje raspona na minimum, naroito ako je stepenite dvokrako. NIZOVI GRAEVINSKIH MERA U SRAZMERI ZLATNOG PRESEKA Niz zlatnog preseka osnovan na graevinskoj meri 125 ima iste zaokruene vrednosti kao i Lam-ov niz; pri tom su brojevi graevinskih mera analogni brojevima srazmera kako sledi: 125/ (deljiv sa) 1, 250 /2, 375/3, 625/5, 1000/8, 1625/13, 2625/21, 4250/34, 8875/55, 13125/89, 22000/144. Isto vredi i za sledei niz sa graevinskom merom 250: 250/1, 500/2, 750/3, 1250/5, 2000/8, 3250/13, 5250/21, 8590/34, 13750/55, 22250/89, 36000/144. Naroito praktian i upotrebiv srazmer 5 : 8 je u direktnoj vezi s graevinskim merama, a s druge strane i s decimalnim sistemom, jer je: 54 = 625 = 5/8 od 103 = 1000. Zbog toga nas ne iznenauje to svi srazmeri 5 : 8 aritmetikog niza koji poinju sa 250, daju uvek brojeve sa celim stotinama: 125 : 200, 250 : 400, 375: 500, 500 : 800, 625: 1000, 1250 : 2000, itd. Na osnovu ovo malo primera od naroite su vanosti srazmere: 375 : 500 i 625 : 1000, jer se kod njih i minor i major podudaraju sa lanovima aritmetikog niza koji poinje sa 125. NO PLACE (engl. bez mesto) Pojam koji ima znaenje naj priblinije zna enju pojma utopija. Jedno mesto moze da bude definisano sa mnogo razliitih odrednica, znaajnih predstava mesta, prilika, istorijskih konotacija, vieznanosti, ili, jednostavno, sve ove odrednice mogu da budu izbegnute i u tom sluaju iamo pojam ne-mesta, no place, to u sutini predstavlja originalno znaenje pojma utopija. NON AEDIFICANDI (lat.) Neizgradive povrine, naziv za one povrine u urbanistikom planu jednog grada na kojima nije mogua nikakva gradnja. To su zone i pojasi posebnih ogranienja, zatiene zone i zemljita. NORMALNA PROJEKCIJA, NORMALAN PLAN, PRAVOUGAONA PROJEKCIJA (nem. Normalprojektion) Projekcija jednog geometrijskog tela sa pogledom normalnim (pod uglom 900) u odnosu na ravan tog tela. Normalna projekcija prikazuje geometrijsko telo pomou njegovog izgleda u tri ravni: horizontalnoj, vertikalnoj i bonoj (horizontalna, vertikalna i bona projekcija). Takoe, moe da prikazuje i neko telo iz ugla, ali iz vertikalne, horizontalne ili bone ravni. Takvu projekciju nazivamo oborenom projekcijom. NORMALNI BROJEVI Kad je, kratko vreme nakon Prvog svetskog rata, nemaki odbor za standarde stvorio normalne brojeve (NB), koji slue za premeravanje standardizovanih delova, odredio ih je iz sklopa desetice i iz sklopa dvojke, koja su oba broja praosnova izgradnje naeg brojanog sistema. Pri tome je trebalo voditi rauna i o razliitim drugim, za tehniku vanim matematikim pojmovima, kao to su koreni, potencije, vrednost p itd. Kod normalnih brojeva zadran je niz udvostruavanja od 1 i to 1, 2, 4, 8 do 16. Isto tako je zadran niz prepolavljanja od 1000 preko 500, 250 do 125. Za sledei prepolovljeni broj 62,5 uzet je broj 63. Umesto udvostruenog broja 32, koji je zadran kao priblina vrednost reda Ralo, izabrana je vrednost 3,15 i to prema tanoj vrednosti od 3,125 i s obzirom na brojeve = 3,14 i drugi 10 = 3,16. Odstupanja od tanih vrednosti su tako uzeta da se ona ponitavaju prilikom sabiranja, praktino je postignuto meusobno izjednaenje odstupanja od tanih vrednosti. NORME U GRADJEVINARSTVU Norme u gradjevinarstvu (gradjevinske norme) predstavljaju utvrdjene odnose u pogledu utroka vremena, materijala, energije, novca i sl. na jedinicu finalnog proizvoda. Ako predstavljaju utroak vremena za jedinicu proizvodnje, tada su norme vremena; predstavljaju li uinak u jedinici vremena, tada su norme uinka; a za utroak materijala, energije i sl., imamo norme materijala, energije itd. Sve zajedno se zovu tehnike norme. Razlikujemo elementarne norme od proizvodnih normi. Prve predstavljaju norme za pojedine operacije koje ulaze u sastav radnog procesa, dok se druge izraunavaju za gradjevinske procese za odgovarajuu jedininu meru proizvodnje.
NOVA ARHITEKTURA Pojam se vezuje za stvaranje nekog novog pokreta ili stila u arhitekturi uopte, ili promovisanje nekog novog arhitektonskog pravca. Nova arhitektura mo da bude posmatrana sa aspekta filizofije prostora, odnosa oveka prema njemu, odnosa arhitekture prema istoriji, okolini ili pak prema tehnologiji. Pojam n.a. se ponekad koristi da bi oznaio upotrebu nekih novih graevinskih materijala ili novih konstruktivnih sistema. Po Gropijusovoj gormulaciji nova arhitektura se ne postavlja kao moderni stil, ve kao prevaziloaenje svakog mogueg stila. Tehniki i estetski proces tee da se izjednae i daju garanciju da e arhitektonsko istraivanje biti bez ikakve devijacije i greke: ispravna konstrukcija, arhitektonsko delo povezano sa sistemom proizvodnje i vrednost samo po sebi, apsolutni kvalitet. Ova metafizika ideologija arhitekture kao istine omoguila je funkcionalistikom statutu da se potvrdu isred istorijskih tekoa svih vrsta u jednom od najdramatinijih perioda svetske istorije, kada se iracionalnost oslobaala lanaca uz pomo politike moi faistikih diktatura, kada je jedan rat nepredvidivih dimenzija pretvarao u prah nesigurnu ravnoteu itavog sveta. Obeanje jedne apsolutne racionalnosti, stalnog i vrstog spoja sa razvojem industrijskog sistema uinilo je da bela volumetrijska arhitektura postne sutina nada oveanstva, simbol oajnikog prizivanja jednog sveta vraenog razumu i bratstvu. NUMERIKA TAKSONOMIJA (engl. numerical taxonomy) Metoda koja se koristi da bi bila prikazana meusobna relacija pojedinih predstavnika stilova i pokreta (u arhitekturi), na taj nain to se njihova pripadnost odreenom stilu ili koli oznaava brojevima, koji na skali predstavljaju deo sistema uticaja ili razvoja arhitekture uopte u odreenom periodu. OBJEKAT (l. objectum) Predmet, stvar, ono to se vidi ili predstavlja, predmet ili osoba na koje je posmatranje upravljeno; zadatak, svrha, cilj neke celatnosti; gram. predmet, tj. ona re u reenici na koju prelazi (ili: na koju se odnosi) glagolska radnja; fil. preldmet ili sadrina neke misli, bila ona stvarna (realni objekat) ili samo zamiljena (idealni objekat); supr. subjekat.Objekt je naziv za predmet, ogranien u prostoru svojim konturama, definisan svojim oblikom, bojom i teksturom, koji je odreen svojom zapreminom, koji je statian ili se kree, u kontaktu sa ovekom ili samostalan. Prema J. Piagetu: Objekt je sistem perceptualnih predstava koje zadravaju svoj stalni prostorni oblik tokom uzastopnih pomeranja i mogu se izolovati u uzronom nizu, koji se odvija tokom vremena. Takoe, on navodi; Svet se izgrauje kao jedan sklop stalnih objekata, povezanih uzronim vezama, nezavisnim od subjekata i smetenih u prostoru i vremenu. OBLIK (Arh.). Spoljanje usklaivanje izgleda u arhitekturi, koje proizlazi iz loginog poretka raznovrsnih elemenata ukomponovanih u jednu estetsku celinu po zakonu objedinjavanja subjekta sadrine i objekta forme. OBLIK EVOCIRA FUNKCIJU Predstavlja maksimu Kenzo Tange-a (1913). OBLIK PRAVI NEUSPEH Predstavlja maksimu P. Backe-a (1977). OBLIK SLEDI FUNKCIJU Predstavlja maksimu Louis Henry Sullivan-a (1856-1924). OBLIK SLEDI METAFORE Predstavlja maksimu Ada Louise Landman Huxtable. OBLIK. Oblik je funkcionalan odnos izmeu oveka i prostora. O. arhitektonski odreuje prostor i u njemu zauzima kvantitativno mesto. Sainjen je po prirodnim organskim uzorcima, menja se neprestano i tako dobija nova obeleja. Ralanjava se proporcijskim odnosima zasnovanim na zakonima geometrije ili teorije graditeljske morfologije. Ako nastaje iz jednog unapred osmiljenog ili odabranog modularnog postupka sadrae odreene tektonske ili harmonijske odnose, gde e njegovi pojedini lanovi, geometrijski shvaeni, kocke ili poliedri, initi osnov za trodimenzionalnu apstraktnu kompoziciju. Znaajno je za arhitektonsko stvaralatvo da izmeu oblika i funkcije postoji organska povezanost. U stvari, oblikovanje predstavlja takoe jednu vrstu funkcije. Funkcija i forma
su u obinoj upotrebi dva zasebna pojma; u umetniko - arhitektonskom stvaralatvu to su meusobno organski povezani pojmovi, koji u okviru funkcionalizma predstavljaju isti simultani proces trazenja jedne nove izdelane oblikovne pojave, jednog novog i jedinstvenog arhitektonskog izraza. Najlepe izdelana forma je simbol svrhovitosti jednog arh. oblika. Kvalitet oblika, ve prema stepenu svoje svrhovitosti i likovne vrednosti, probuuje kao vii umetniki izraz svee doivljaje i istinsko doivljavanje lepog i novog. Zato su ljudi i zainteresovani za oblike jer oni nisu odvojeni od svrhovitosti objekta bilo da je re o kui, automobilu, avionu i dr. Krajnji kvalitet i vrednost svih pojedinih funkcija utapaju se u konani sadraj objekta, u materijalni i duhovni sklop novog umetnikog dela i izraza i postaju na taj nain organski sastavni deo proizvedenog i konanog oblika, kao oznake kolektivne svrhovitosti. Unutranja snaga te spojenosti - kompozicija sadrzaja i oblika srazmerna je stvaralakom naponu utroenom i sadranom u jednom umetnikom delu i stvaralakoj moi samog arhitekte. Najvii stepen funkcionalnosti predstavlja meru harmoninog sreivanja sadrzaja i oblika, njihovog materijalnog i duhovnog sjedinjenja. Predmet arhitekture je konkretizovan kroz interpretaciju geometrijskih kategorija oblika. Oblik je najneposrednije sredstvo izrazavanja i uobliavanja prostora. Prema Focillonu oblik je stroga definicija prostora, ali i nagovetaj novih oblika. Oblik ima sopstvenu atmosferu, on se nastavlja, iri u imaginarnom svetu... Le Corbusier, zaljubljen u euklidovske oblike, daje svoju, lirski obojenu predstavu oblika arhitekture: Kupe, konusi, cilindri ili piramide su veliki osnovni oblici u kojima reljef izlazi ist, taan, bez dvosmislenosti, zato su ovi oblici lepi, to su najlepi oblici... Balsac je vrlo kratak i jasan kada uzvikuje: Sve je oblik, i ivot je oblik! Karakter oblika zavisi pre svega od karaktera elemenata njegove konstitucije. Njegovi osnovni elementi su, kao to ve znamo: linija, povrina i volumen. OBSOLESCENCIJA, OPSOLETNOST, ZASTARELOST (lat. obsoletus) Pojam zasterelosti esto predstavlja uporite moralnih debata o konzumerizmu, pa prema tome i o dizajnu. Planirana zastarelost pojavila se u SAD u periodu 1950-tih kao deo strategija velikih korporacija. To je znailo da bi jedan proizvod trebalo da ima ogranien vek trajanja, da li zbog umanjenja njegove fizike izdrljivosti ili zato to bi ubrzo stilski izaao iz mode. Poslednji razlog je predstavljao strategiju stylinga (mode). Opredeljenje i lojalnost potroaa prema nekoj marki proizvoda bilo bi odreeni i podrzani putem reklamne kampanje, strategije razvijanja identiteta korporacije (corporate identity) i servisiranjem proizvoda nakon prodaje, tako da bi potroa nastavio da kupuje unutar ponude novih proizvoda iste kompanije. Opseg proizvoda bio bi tako planiran i dizajniran da sluzi ovoj lestvici konzumerizma. Za one koji podravaju ovakav sistem, na taj nain je posao bio zagarantovan za sve one koji su bili ukljueni u ovu industriju, ukljuujui i dizajnere. Protivnici o., kao to je to bio Vance Packard, smatrali su ovakav koncept za podmuklu manipulaciju potroaa, koji isto tako nije opravdan sa stanovita ouvanja kvaliteta ivotne sredine. Kao odgovor, pojedini proizvoai, posebno u Nemakoj i Skandinaviji, poeli su da naglaavaju u svojim reklamnim kampanjama i planiranju proizvoda postojanost njihovih materijala. Pojedini proizvoai su takoe poeli da razvijaju reciklirajue elemente svojih proizvoda. OIENE GRADJEVINE (engl. scraped) Gradjevine sa kojih su uklonjeni svi naknadno dodati delovi i elementi. Termin je bio u upotrebi u periodu gotikog preporoda, kad su entuzijastiki restauratori u Engleskoj, kao to je bio Sir George Gilbert Scott, virtuelno uklanjali sve ono to je moglo da kreira homogene gradjevine srednjeg zailjenog perioda. U tom procesu, otklanjano je sve ono to je bilo perpendikularno, jakobinsko i georgijansko. Ova tendencija je bila proirena u periodu XIX veka, a vodila je William Morris-a da osnuje Udruenje za zatitu antikih gradjevina (Society for the
Protection of Ancient Buildings, SPAB) 1877. SPAB je bilo poznato kao pokret za antiienje gradjevina. ODNOS PREMA POSTOJEEM U ARHITEKTURI Veina savremenih objekata ne uklapa se u tradicionalno, nemoderno, okruenje, bez obzira komeperiodu ono pripada. To uklapanje neki ak namerno ignoriu. Sa druge strane, uklapanje moderne arhitekture u moderno okruzenje je skoro uvek ilo lake. Ovo ne znai da su savremeni objekti koji ignoriu svoje nemoderno okruenje obavezno runi, ili da u nekim sluajevima nisu vazniji od okruzenja koje zanemaruju. Ali, u sutini, to pokazuje samoljubivost i antisocijalni karakter modernog pokreta u arhitekturi. Povrno procenjujui, ova ravnodunost, uistinu odbojnost prema harmoninom kontinuitetu u prostoru, potie od silovitog odbacivanja izvedenih arhitektonskih formi od strane modernista. Arhitektonski etiki kodeks modernista smatra da je istorija beznaajna, da je njihovo doba jedinstveno i da zbog toga arhitektura mora da bude odvojena od prolosti. U periodu nastanka pokreta Moderne, modernisti uveravali da e skoro svako na svetu, osloboenog ukusa i pod uticajem Moderne, uskoro eleti da ivi u istoj vrsti kua, u istoj vrsti modernih gradova, u svemu to bi odraavalo duh modernog vremena. Dok su vremena uvek bila naa, odluka o tome koje forme ih karakteriu, bila je uvek njihova odluka arhitektonske elite. Zbog ovakvog (nadmenog) ubeenja nekolike generacije arhitekata oseale su malu potrebu da prilagode svoj rad starijoj, teoretskoj zastareloj arhitekturi koja okruzuje njihova ostvarenja. Oni su projektovali svoje objekte kao da e da egzistiraju u nekoj vrsti vizuelnog vakuuma. Razarajue posledice ovakvoga stava ugroavaju stanovnike svakog veeg grada u svetu. Ironija je da koreni modernizma, skoro dvesta godina stari, potiu direktno od romantiarskog shvatanja umetnika iz XVIII i XIXv. ODNOSI MEU ZONAMA ARHITEKTONSKOG OBJEKTA Znaaj odnosa meu zonama jednog arh. objekta je toliki da direktno utie na karakter budueg prostora. U naelu, odnos meu zonama moe se uspostaviti na bazi samo funkcionalne sheme, najjednostavnijim spajanjem postavljenih grupa. Ovo se ini bilo direkno, ili preko prelaznih elemenata - zglobova, ne ulazei u blia prostorna doticanja ili meusobna prodiranja. Postupak suprotan ovome polazi od koncentracije mase i bliskih povezivanja pojedinih zona, tako da se spoljni utisak objekta priblizava delovanju jednostavnih geometrijskih tela. Skoro je nomogue nabrojati sve sluajeve u kojima se pokazuje specifinost ovih odnosa, spojeva, jer je takoe uobiajen postupak i kombinovanja iznetih mogunosti. U pojedinim programima gde se istie tenja i ka koncentrisanim, javnim povrinama interesantnim za sve zone, kao i postojanje potpuno odvojenih funkcionalnih grupa samo prikaenih lakim vezama za sredotenu povrinu, iziskuje se ba postupak primene i jednog i drugog naina. Sredotena povrina moze dopustiti, pored koncentrisanosti, potpuno slobodno nadgraivanje radnih zona, kako u vertikalnom tako i horizontalnom smislu. Tu se postize potpuna pokrenutost tako da su radne zone sasvim osloboene u namenskom i prostornom delovanju. Najoptiji tip odnosa meu zonama je sproveden u trakama, paralelnim jedna drugoj. irenjem komunikativne trake, njenim izborom za mesto ulaza i njenim skraivanjem u duinskom smislu, ovi spojevi u unutarnjem prostoru dobijaju razvijenije prostorne odnose. Uvlaenjem vie traka u spoj mogua su reenja koja nizmenino deluju trakasto i koncentrisano, pri emu postoje velike mogunosti za isticanje pojedinih delova sklopa, odnosno, njihovo samostalno oblikovanje u svim planovima. ODNOSI U PROSTORU Razlikujemo sledee karakteristike odnosa u prostoru: prelamanje, deljenje, sabiranje, prodor, preklapanje, izoblienje.
OFFICE 1. V. Administrativne zgrade, Office landscape. 2.U arhitekturi hotela i ugostiteljskih objekata offce predstavlja proirenu komunikaciju, hodnik ili hol koji se nalazi kao tampon prostor izmedju prostorije kuhinje i prostorije resztoranske sale za ruavanje. Office predstavlja tampon zonu koja eliminie buku, neprijatne mirise, isparenja i temperaturnu razliku izmedju kuhinje i restorana. Takodje, ovaj prostor slui za odlaganje posudja, escajga i hrane i pia u vremenu neposredno pre ili nakon konzumiranja. OFFICE LANDSCAPE (engl., nem.Buerolandschaft)V. Pejzani sistem. Predstavlja oblik projektovanja poslovnih prostorija koji je razvijen u Nemakoj od strane specijalista za organizaciju administrativnih objekata, Eberharda i Wolfganga Schnelle, u periodu kasnih 1950-tih i ranih 1960-tih godina. Nemaka re buerolandschaft znai pejzani biro, a ovakva organizacija poslovnog prostora predstavljala je istraivanje mogunosti orvorenog plana kancelarija, za iji enterijer su upotrebljene pregrade i ardinjere sa biljkama kao prostorni elementi koji dele prostor. Ovakav pristup je vrlo brzo uticao na razvoj enterijera kancelarijskog prostora kako u estetsko vizuelnom pogledu, tako i u poboljanju produktivnosti i optem poboljanju uslova rada. Ovaj koncept je naroito prihvaen i razvijen u SAD, pogotovo medju specijalistima za enterijer i kancelarijski nametaj, kao to je bio George Nelson. OFFICE LANDSCAPE, PEJSANI SISTEM, LANDSCAPE SISTEM Naziv za sistem projektovanja, pre svega prostora poslovnih zgrada u otvorenom planuili slobodnom planu kod kojih je prostor celih pojedinih etaza izveden kao jedinstveni prostor, bez zidova i drugih masivnih zidnih barijera. Na taj nain je ostvaren vizuelni i fiziki meusobni kontakt svih zaposlenih na jednoj etai. Office landscape je sistem koji je prvi put upotrebljen u SAD, u prostorima enterijera prvobitnih oblakodera. Sistem je prihvatio i primenio Sullivan, da bi ga kasnije gotovo do savrenstva razvio F.L. Wright. Kritiku office landscapea, u kojima se radno mesto nalazi u otvorenim loznicama sainjenim od niskog nametaja i gde su svetlost i vazduh iz prozora zamenjeni neonskim sijalicama i otvorima za klimatizaciju, daje Blake. On primeuje da su rezultati ovog sistema, osim rasipanja prostora i energije, a s obzirom na veoma tetan psiholoki uticaj obaveznog promiskuiteta, tragino razoaravajui. Otkud to, pita se Blake ironino, da arhitekti koji su izmislili ovaj apsurdni sistem organizacije, nastavljaju da ive i rade gotovo uvek u tradicionalnim ambijentima, zatieni starim zidovima, osvetljeni tradicionalnim prozorima i ljubomorni na sopstvenu privatnost? OKRUENJE, OKOLINA SISTEMA Pojam okruenja nekog sistema kao i pojam sistema je vrlo relativan (jer sve veze izmeu sistema i njegove sredine ne moraju da istovremeno predstavljaju veze izmeu sistema i okruenja). Sve postojee veze izmeu nekog stvarnog objekta ili pojave za koji smo uveli sistem i stvarne sredine toga objekta nisu i ne moraju predstavljati okruzenje za sistem Okruzenje sistema predstavljaju samo one veze koje proizilaze iz aspekta i svrhe istrazivanja a ne na sve postojee ili na sve mogue. Tako okruenje i sistem treba svojim odredbama da predstavljaju onaj deo sveta koji je od interesa za posmatranje, te se uzimaju u obzir samo oni odnosi i dejstva koja utiu na prirodu celog sistema a sa gledita same svrhe istrazivanja i njegovih kriterijuma. Kako je svaki sistem potopljen u svoju okolinu na koju vri uticaj i kako okolina vri uticaj na sistem i to tako da ti uticaji mogu menjati obeleja kako okoline tako i sistema onda se postavlja opravdano pitanje dge je granica nekog sistema u njegovoj okolini. Odnosno, koji elementi pripadaju sistemu a koji njegovom okruzenju? Kako su i sistem i okruzenje po svojoj definiciji relativni to je i pripadnost elemenata jednog ili drugog relativne prirode. Samo utvrivanje pripadnosti elemenata i postavljanje granica izmeu sistema i njegovog okruenja nije egzaktne prirode, ve je prvenstveno stvar ocene, iskustva i intuicije onoga koji sistem prouava i odreuje njegov karakter. Ciljevi i zadaci istraivanja odreuju da li e
i koji oblici predmeta, svojstva i veza biti element sistema ili njegove okoline. Svakako da su granice izmeu sistema i okoline promenljive i one se mogu pomeriti u toku samog procesa istraivanja tako da se elementi koji su prethodno bili elementi okoline mogu nai u sistemu a elementi koji su u nekom momentu pripadali sistemu mogu biti prebaeni u njegovu okolinu. Uticaji sistema na okolinu i okoline na siistem asociraju na to da izmeu sistema i okoline postoji neki aktivan odnos koji uslovljava zavisnost stanja jednog od drugog. OKRUJE Skup svih spoljanjih uticaja na jedan arh. ili urbanistiki oblik: geografski, prirodni, tradicionalni, istorijski, socioloki, estetski, ograniavajui, saobraajni, ekonomski, stilski, pojedinani, posebni i dr. OKSIMORON U ARHITEKTURI Naziv za materijal u arhitekturi koji moze da se upotrebi za sve svrhe. OKTAEDARSKI ELIJASTI SISTEM elijasti sistem koji je sainjen od jednakih oktaedara. OKTAMETARSKA PODELA U arhitektonskom projektovanju i izvodjenju, naziv za podelu zidne ili fasadne ravni ili povrine poda po principu podele na osam jednakih delova. Takodje, pojam oznaava i projektovanje i izvodjenje objekata u kvadratnom ili pravougaonom rasteru na razmaku od osam metara. OKTAVA U ARHITEKTURI Oktava je ponavljanje osnovnog tona (C) u smanjenom merilu (C') u srazmeru brojeva titraja, npr. 256:512. To odgovara jednostavnoj srazmeri od 1:2. Nizovi oktava nastavljaju se u srazmeri prepolavljenja = , , 1/8 itd., odgovarajui nizu prepolovljenja naeg sistema graevinskih mera od 1.000, 500, 250, 125 itd. Drugi intervali imaju, prema svojim brojevima titraja, isto tako jednostavne proporcije. OKTAVNI SISTEM naziv za sistem mera ili matematiko - geometrijski sistem koji je baziran na osnovnom broju osam, odnosno, brojevima iji krajnji kolinik predstavlja broj osam. Graditeljski oktavni sistem bio je prisutan u staroj Indiji. OLFAKTIVNA KARAKTERISTIKA GRADA Naziv za ulnu karakteristiku jednog grada, pre svega za karakteristine gradske mirise, prema kojima moemo da raspoznajemo i razlikujemo pojedine gradove. Na primer, marokanski grad Meknes se raspoznaje po snaznom mirisu ruinog drveta, budui da je u njemu razvijeno zanatstvo izrade rezbarenog nametaja od ovog drveta. Pojedini gradovi koji se nalaze na velikim rekama, imaju karakteristian miris reke. OMOTA, ARHITEKTONSKI Naziv za materijal ili element konstrukcije ili pregrade koji se koristi da bi obloio konstruktivni sklop jednog objekta. Omota objekta predstavlja njegov zavrnisloj, fini, fasadu ili izgled, a moe da bude od razliitih materijala: kamena, opeke, maltera, drveta, stakla i dr. Omota predstavlja vizuelnu zavrnicu objekta, sa estetskom funkcijom ili funkcijom da titi unutranjost objekta ili konstrukciju objekta od nepovoljnih spoljanjih uticaja. OPAAJNA SVOJSTVA PREDMETA Osnovna o.s.p. su: veliina, oblik, tekstura i boja. Predmete prvenstveno razlikujemo prema njihovoj veliini. Zatim, oblik je taj koji diferencira dva predmeta iste veliine. Ukoliko posmatramo dva predmeta iste veliine i istog oblika, sledea mogunist njihovog razlikovavanja je pomou njihovih meusobnih razlika u teksturi. Na kraju, ukoliko dva predmeta imaju udentinu teksturu, jo jedino preostaje boja kao sredstvo njihovog medjusobnog razlikovanja i raspoznavanja. OPEN PLACE (engl.) Otvoreni prostor. Engleski naziv za otvoreni prostor, trg, neizgradjeni prostor. Nasuprot zatvorenom prostoru, koji je izgradjen pa prema tome i pokriven, otvoreni prostor predstavlja neizgradjen prostor, sa ili bez konkretne funkcije. U urbanizmu, otvorenim prostorom se smatra prostor gradskog trga, ulice, parka, etalita, igralita, keja ili poljane.
OPIT (ISPITIVANJE) NA MODELU Primenjuje se pri projektovanju gradjevina, kada usled velikog uticaja raznih faktora nije mogue raunski dobiti tane razultate. Metoda se zasniva na principu mehanike slinosti, gde delujue sile na gradjevini u prirodi i na modelu u odgovarajuim takama stoje u direktnoj proporciji. OPORTUNIZAM U ARHITEKTURI Stav u arh. koji predstavlja suprotnost ili negaciju odreenog opteg shvatanja, stila ili stanja, nasuprot uobiajenom stavu. Mnogi veliki arhitekti bili su oportunisti, a ovaj stav su prenosili na svoje objekte. Na primer, Walter Gropius za vreme faze svogboravka u Americi, konstantno je negirao i samo postojanje neega to se moe podvesti pod pojam novog stila. OPTI PSIHOLOKI EFEKAT OBJEKTA U opti psiholoki fekat objekta spadaju sledee njegove karakteristike: mogui uticaj objekta na psiholoko stanje korisnika, dugoroan psiholoki efekat objekta na korisnike, psiholoka ugodnost objekta, mogunost intimiziranja u objektu, mogunost sretanja u objektu. OPTIKAKOREKCIJA, VARIJACIJA (engl. optical correction) Mala varijacija u obliku pojedinih arhitektonskih elemenata (na primer entazis) kod stubova ili blago zakrivljena gornja linija lintelada bi se korigovala oigledna izboina, ulegnue ili disproporcija objekta. OPTIKAKOREKTURA U praksi, kod projektovanja i kod graenja, teko da e se koristiti ove, same po sebi jednostavne, mogunosti optike korekture, jer nema naroitog stilskog opravdanja za istovremenu primenu veeg broja geometrijskih osnovnih likova koji proizlaze iz harmonijskih odnosa. Niko se nee ni osvrtati na sitnu razliku izmeu 123 i 125 = 1,6%, koju oko jedva primeuje. Badarski instrumenti dozvoljavaju kod drvenih merila greke do cm po metru, to u najgorem sluaju znai razliku od 1,5% izmeu dva krajnje razliita merila. Ali, gde se eli da se proporcije potpuno doteraju, po pravilu e se ionako raditi sa korekturama vertikale i horizontale (ugaone i ostale stubove stanjiti prema gore, horizontalne kurvature itd.), a to znai korigovati mere u skladu s optikim utiskom. Gornja razlika moe zato posluiti u svrhu srednjeg izravnanja graevinskih mera. Autor nema ionako namere da arhitekta sputava ili da mu koi slobodna likovna nastojanja, ve naprotiv, ove mere moraju svuda omoguiti slobodne korekture koje se, praktiki, odnose na meso graevine, a kostur ostavljaju netaknutim. OPTIKARAFINIRANOST (engl. optical refinements) Suptilne modifikacije na profilima ili povrinama da se koriguje iluzija ulegnua ili disproporcije na gradjevini. V. Entazis. OPTIKEILUZIJE Vienje je vremenski, sukcesivni proces odslikavanja stvari i njihovog prevoenja u pojmovne predstave. ovekovo oko u prividno haotinom poretku trai take oslonca, repere koji bi diferencirali odnose i vrednosti i definisali zakonitosti integriteta sveta i stvari koje nas okruuju. Haotini prostor, bez unutranjih zakonitosti uznemiruje stanje duha. Mi nikada ne doivljavamosvet objektivne stvarnosti na isti nain i ako je on prividno ostao nepromenljiv. Tok vremena se respektuje na promenu odnosa oko nas i u nama samima. Proces percipiranja i njegovi aspekti su za arhitekturu od posebnog znaaja. U tom pogledu za arhitektu projektanta naroito je znaajan fenomen optikih iluzija, koji vrlo esto, ako ne i po pravilu, prati vizuelno percipiranje oblika Optike iluzije su posledica odreenih deformacija slika objektivne stvarnosti i nastaju zbog nesavrenstva naih instrumenata percepcije koja ne vreaju ukus i oseanja. Oko je instrument vizuelne pecepcije. Akomodacijom oka pokuavamo sagledati svet oko nas i subjektivni doivljaj uiniti to vernijim objektivnom stanju. Za to vernije sagledavanje stvari i njihovo defnisanje nije dovoljna jedna taka osmatranja - potreban je niz taaka potreban je pokret. Stari majstori su izvanredno poznavali zakone percepcije i unapred vrili odreene korekcije koje su otklanjale mogue deformacije kod objekata koje su gradili prema utvrenim
zakonima harmonije i proporcije. Otuda pojava entazisa kod stuba i podignute strele luka kod bazisa hrama, kao i blagi nagibi krajnjih stubova prema centru. Iz bezbrojnog spektra optikih iluzija moe se utvrditi nekoliko zajednikih zakonitosti koje ih objanjavaju. Jedan od prvih zakona percepcije glasi: veliine su upravo proporcionalne vremenu njihovog sagledavanja. Primer sa duima iste vrednosti (duine) a razliitog utiska najbolje ilustruje ovu zakonitost subjektivne percepcije. To pokazuje da se ulozeni napor za sagledavanje odrazava kao kvantitativno svojstvo predmeta osmatranja. Utvreno je takoe da je sagledavanje po horizontali lake (a tim i bre) od sagledavanja po vertikali. Otuda i objanjenje iluzije razliitih vrednosti kvadrata izdeljenih po horizontali ili vertikali, kao i poznati primer tzv. iluzije Gaty sa krugom u trouglovima. Tree pravilo percepcije objanjava iluziju uzajamnog dejstva veliina; tako, na primer, maleno kao konstanta u drutvu veih izgleda manje nego to objektivno jeste, i obrnuto, veliko izgleda vee u drutvu manjih. Poseban vid optike iluzije jeste problem iradijacije koji je posledica odnosa i uzajamnog dejstva razliito osvetljenih povtina i oblika. Iradijacija je u stvari glodanje koje svetlost vri po ivicama oblika. To ima za posledicu utisak da su iste vrednosti na tamnoj i svetloj podlozi prividno razliite, u korist svetlije povrine. OPTIKE KOREKCIJE, POPRAVKE PLANA (engl. optical corrections) Popravke plana ili povrine nekog arhitektonskog objekta ta bi se ispravile mogue perceptivno iskrivljenje. Optike korekcije ukljuuju entazis, poveanje visine nizna kamenih blokova zajedno sa visinom zida da bi se nizovi uinili da izgledaju identini po svojoj visini, kao i blago konveksno zakrivljenje povrine stilobata. OPTIKE MEAVINE (engl. optical mixtures) Medjusobno blisko postavljanje malih koliina primarnih boja tako da se dobije utisak njihovog pretapanja koje proizvodi sekundarnu boju. U slikarstvu su ovaj efekat koristili impresionisti, a jo sistematinije neoimpresionisti. OPTIKI ILUZIONIZAM U ARHITEKTURI BAROKA Dok suklasina kultura i njen renesansni produzetak a posteriori izvrili kontolu optikog uinka teoretizujui razliita prilagoavanja i korekcije slike u funkciji njene vidljivosti, barokna kultura postavlja pitanje percepcije u sredite svog interesa. Prema Chantelouovom svedoenju, sam Bernini je tvrdio da je jedna od najvaznijih stvari imati dobro oko da se dobro ocene suprotnosti, jer stvari ne izgledaju samo onakve kakve jesu ve su i u odnosu prema stvarima koje su im bliske i taj odnos menja njihov izgled. Ovaj zakljuak o komplementarnosti figure i podloge, koji predsytavlja okosnicu Gestaltpsychologie, bio je dobro poznat umetnicima XVIIv., za koje kompozicija predstavlja predvianje odnosa koji e se stvoriti izmeu pojedinih delova zavisno od njihovog rasporeda i moguih poloaja posmatraa. U arhitekturi, jo se rezonuje i projektuje u vidu hijerarhijski rasporeenih osovina i povrina, ali aksijalna vizija ima jedino zadatak da poveze u celinu epizode kontinuirane naracije koja se odvija duz itave strukture omotaa koju treba istrazivati i dozivljavati u svakom i najsitnijem detalju. Arhitekti iz 1630.g. ne zadovoljavaju se ovim analitikim reenjem i okuavaju se u novoj sintezi. Fasada zavrava svoju autonomiju, a naroito odluujuu vezu s gradskom sredinom; no njena veza sa strukturom pred kojom stoji kao urbanistiki posrednik ponovo postaje krajnje tesna iako je privid pretpostavljen sutini. OPTIMIZACIJA PROJEKTA Arhitektonski projekat, nakon izvrenih analiza, se optimizuje, da bi se postigli najpovoljniji uslovi u jednom prostoru. U jednom projektu, vri se: optimizacija prostora, optimizacija prostornih jedinica, optimizacija konstrukcije, optimizacija saobraajne sheme projekta, optimizacija funkcionalnih celina objekta. ORGANICIZAM Predstavlja shvatanje arhitektonske forme kao zivog organizma, sa biomorfolokim karakteristiama. Organicizam se javlja naroito u arhitekturi renesanse i
baroka, da bi se kasnije javio u arhitektiri klasika Moderne (F.L. Wright). Organicizam izbegava svako kontaminiranje prolou i propoveda raskid i tabulurasu: naputanje svih tradicionalnih kodova i njhovo zamenjivanje jednim novim kodom dobijenim deduktivnim postupkom organicistike funkcionalne analize. Organicistiki kod je u stvari bio mnogo manje nov nego to se verovalo jer je s jedne strane poivao na Euklidovoj geometriji a s druge na pojednostavljenju tradicionalnih arhitektonskih tela. Meutim, vana je bila namera s kojom je geometrijski kod bio transponovan u arhitektonsku razmeru: namera je bila da se korenito izmeni geneza arhitektonskog dela. Ako je ranije neka kua uvek bila ki neke druge kue i u krajnjoj liniji potomak kolibe, sada je kua morala nastati direktno iz ovekovih potreba projiciranih u prostor. Odbacivanje uzora i vera i analitiko projektovanje proizlazili su zapravo iz opredeljenja intelektualnih avangardi koje su u eliminisanju svih ukrasa i u naputanju reprezentativnog znaenja arh. videli proces obesveenja, posvetovljenja, vraanja arhitektonske operacije jednom sasvim ljudskom horizontu, izvan ikonologija predaka nasleenih od starog sveta. ORGANIZACIJAPOVRINE Uspostavljanje kompozicionih zakona na jednoj arh. povrini: zakoni ravnotee, funkcionalna organizacija, estetska organizacija, organizacija masa i dr. ORGANIZACIJASISTEMA Svaki slozeni arh. sistem sainjen je metodom njegove organizacije, odnosno, organizacije njegovih elemenata. O.s. moe da bude: linearna o.s., koncentrisana, radijalna, segmentna simbolina, ortogonalna, mrena, modularna, slobodna, modularno ekstenzivna, rastua o.s.. Linearna o.s. predstavlja linearno nadovezivnje elemenata u nizu. Radijalna pretpostavlja kruzno organizovanje elemenata sistema. Segmentna o.s. organizuje sistem po njegovim delovima (segmentima). Mrezna o.s. predstavlja organizaciju unutar mreze (matrice), koja moe da bude ortogonalna, modularna ili slobodna. Simbolina o.s. sadri simboliku predstavu sistema, sa simbolikim znaenjem. O.s. sa modularnom ekstenzijom omoguuje proirenje modula sistema, ili rast jednog sistema. ORGANSKAGEOMETRIJA Naziv za baznu geometrijsku postavku jednog arh. sistema ili jednog arh. objekta. Pojam o.g. najee se vezuje za geometriju arh. Frank Lloyd Wrighta. Mnogo puta je pominjano da se Wright kao dete esto igrao rasklopivim geometrijskim blokovima, Froebel blokovima. Ono to odreuje sve ove blokove, bila je osobina njihovog slaganja u beskrajno mnogo varijanti, odnosno, oni su posedovali karakteristike nediferenciranog jedinstva: istovremeno oni su predstavljali masu, boju, uzorak, siluetu, konstrukciju i strukturu. Na primer, nije bilo razlike izmeu njihovog poloaja jednog na drugome, to je predstavljalo konstrukciju ili njihovog uspravljanja, to je predstavljalo strukturu: sve je to predstavljalo jedinstveni in. Ovakav stav predstavljao je sutinu Wrightove organskearhitekture, koja je bila njegovo prvo i najsnaznije oruzje prema svim drugim stilovima, ukljuujui Beaux-Arts i klasicizam. ORGANSKA SLOENOST U ARHITEKTURI Nakon organske arhitekture, F.L. Wrighta, pojam se vezuje za postmodernu arhitekturu, pre svega za arhitekturu italijanskih arhitekata, kao grupe GRAU (Gruppo Romano Architetti Urbanisti). Njihove graevine i projekti sustiu se u predstavljanju, u miru ostvarene ravnotee, jednog procesa na delu, jednog delovanja koje nije aditivno i kombinatorno ve organsko, u smislu koji ovoj rei moe da se pripie pozivajui se na Della Volpea, ali i neposredno na Albertija, na Palladija i na Vasarijevu primedbu koji, u povodu Farnesina del Perruzzi, upotrebljava izraz ne sazidana ve roena. ORGANSKE FORME I KOSMIKI SIMBOLIZAM U SAVREMENOJ ARHITEKTURI Upotreba organikih formi, povezanost arhitekture sa neposrednim terenom na nain koji je reminescentan primordijalnim konstruktivnim tehnikama i sklonitima pokrivenim zemljom. Objekti pojedinih autora sugeriu ak elemente ceremonije i rituala,
posebno kroz provokativno ukljuivanje pozajmljenog scenarija, kao na primeru sraunatog kosmikog simbolizma arhitekture Ushida-Findlay Partnership-a, kao i zemljane arhitekture Charles Jencks-a i njegove supruge Maggie Keswick. Generalno, njihova filosofska slinost ukljuuje integraciju pejsaa kao deo sirovog arhitektonskog materijala i ekspresivno prevodjenje prirodnih fluidnih formi u jezik gradnje. Karakteristini primeri ukljuuju kue autora kao to je Jersey Devil, Kua pu, Forked River, New Jersey, SAD (1972), Hill House, La Linda, California, SAD (1977-79); takodje srhitekturu UshidaFindlay Partnership, Soft and Hairy House, Tsukuba City, Japan (1994), Truss Wall House, Tsukurawa, Machida-City, Japan (1991-93); Arthur Quarmby, Underhill, Yorkshire, Engleska (1974); Peter Vetsch, Nine Houses, Dietikon, vajcarska (1993). Jedan od najinteresantnijih primera organske forme i kosmikog simbolizma u arhitekturi predstavlja The Garden of Cosmic Speculation Charles Jencks-a, kotska (1989-). ORGANZACIONI SISTEMI Predstavljaju sveukupno ovekovo delovanje, poev od prvog tapa kojim je dohvatio plod, od prvog krika koji je imao neko znaenje, od prvog znaka uklesanog u deblo drveta ili kamena, sve do pisma i preko njega do sveukupnog umnog i kulturnog fonda. Pri stvaranju tehnikih sistema, ovek je putem delovanja i organizovanja elemenata te prirode stvarao svoje svrsishodne sisteme koji su mu i omoguavali da postavlja sebi sve vie i vie ciljeva. Time je sve vie i vie odreivao sebe i sutinu svoje egzistencije. U komponovanju prirodnih elemenata sa nekim ciljem ovek je vrio redosled njihovih organizovanja, dajui pri tome nova funkcionalna svojstva tom prestruktuiranju. Od linija i taaka, kao elemenata geometrijskih sistema, stvarao je znakove ili modele prirodnih realiteta, slike i crteze zivotinja i biljaka. Svaki drugi i novi raspored i red davao je modele novih oblika i formi. Stvarajui nove rasporede od niza, tapova, organizujui ih u novim odnosima, kakve nije sretao u prirodi, ljudska mo stvarala je nova sredstva i orua koja su joj sluila i koja su imala novu scrhu. Vezujui u zajedniku spregu prirodne i novostvorene sisteme, ovek je dobijao i novi organizacioni sistem - zaprege. To je opet nova pretpostavka za ostvarenje i novog cilja. Motiv svakog organizacionog sistema je cilj a kao takav je i motiv stvaralatva. Iz iznetog se da uoiti da su organizacioni sistemi ili sprega prirodnih i tehnikih sistema ili biolokih sistema. Najei elementi organizacionih sistema su sprega prirodnih-biolokih i tehnikih elemenata. U organizacione sisteme sa biolokim elementima esto spadaju sve vrste drutvenih organizacija. Uopte uzev, organizacioni sistemi su delo ljudskog intelekta i njegove moi da ovlada procesom. Ovi sistemi mogu se klasificirati uglavnom u dve grupe, kod kojih ne postoje otre granice: na jednostavne i slozene. I jedni i drugi odreuju se sa dva kriterijuma: - kriterijumima sloenosti strukture sistema, - kriterijumima broja upravljakih impulsa. ORGMAN (engl. skr. the organization man organizovani ovek, organizacija ovek) Pojam nastao 1950.tih godina, u vreme kad je sociologija urbanizma uspela da postigne ono to nazivamo saglasnost o efektima ivota u velikim podrujima metropola. Ovaj konsenzus bio je zasnovan na pogodnoj zamisli, poput onoj o ekonominom oveku koja je bila neophodna da bi se razgovaralo o irokim trendovima u okolnostima idealnih tipova. Naravno nijedan stvarni uzor oveka nikada se nije ponaao prema pravilima idealnog tipa kojeg su formulisali ekonomisti na osnovu podataka kojima su raspolagali putem statistike. U isto vreme, sociolozi su formulisali lik i osobenost urbanog oveka, koji je dobio naziv orgman, oorganizacija ovek. ORIGINALNOST U ARHITEKTURI Originalnost je bila jedna od moguih mera umetnikog
uspeha u prolosti, ali nikada i jedina mera kao to je postala u odreenim krugovima u XIXv. i zadrzala se do danas na tetu vizuelnog kontinuitetima u dananjim sredinama. Ako ste zeleli da se o vama misli kao o ozbiljnom umetniku, morali ste da ismevate popularne predstave lepog i da stvorite svoje sopstvene. Moraliste da stvorite svoj sopstveni izraz; u suprotnom ste bili samo plagijator. otrcani umetnik. Tako je prethodno insistiranje na perfekciji izvoenja arhitektonskih objekata zamenila genijalnost i originalnost. Renesansni umetnici nisu krili ruke u brizi to su Madona i dete koje su slikali bili ve ranije slikani hiljadama puta. Oslanjali su se na perfekciju izvoenja u okvirima ogranianja datog kompleksa. Ve u drugoj polovini XIXv. za avangardu je ak i tradicionalni motiv postajao sumnjiv. Neke od ovih romantiarskih ideja prodrle su van slikarstva i u druge vizuelne umetnosti, podstiui reformu koja je zapoela u Engleskoj. Jedan od njenih ciljeva bio je da utie na uzdizanje ukusa srednje klase. Smatra se da je pokretarts and Crafts (Umetniki i zanatski pokret), zvanino osnovan 1875.g., na elu sa Williamom Morrisom, najpoznatija manifestacija ovg tipa umetnike pedagogije. Meutim, 1890.g., postalo je jasno da su reformatori promaili i da ukus srednje klase nije mogao da se uzdigne, barem ne dovoljno da bi reformatori bili zadovoljni. Preokupacija originalnou, u smislu izraavanja umetnikovih najdubljih oseanja, i elja za okiranjem buroazije zajedno su doprineli da se definicija lepog u arhitekturi okrene za 180 stepeni. Poetkom Xxv. fabrika je ve postala objekat divljenja, a eklektika vila vlasnika fabrike predmet podsmeha. Tako je zver postala lepa, a lepo se pretvorilo u zver. Istoriari tvrde da se ovakav salto u domenu estetskih vrednosti dogodio jer su arhitekte ponovo prihvatili razum i estetsku moralnost kao vodilju u svom radu. Ali, ba su ti isti principi, (kao to su racionalnost, etinost i funkcionalnost - ekonominost, koji su konano doveli do modernizma) bili korieni da bi opravdali gotiku obnovu u XIXv. Ovaj preokret bolje se moze objasniti kao zestoka reakcija na ono to su umetnici smatrali trulim burzoaskim vrednostima. Predvodnici su bili Emile Zola, Oscar Wilde, George Bernard Shaw i Clive Bell, iji su senzibiliteti, kao to ih je okarakterisao Jacques Barzun, izraavali ogorenost. Do toga vremena umetnici su pokuavali da poduavaju srednji stalez; od tada, pa nadalje, preli su u napad. ORIJENTACIJA (novolat. orientatio usmeravanje od lat. oriens, orientatis istok, istoni, engl. orientation) 1. Sama re orijentacija dolazi od Orijenta - Istoka, sa koga se raa Sunce. I sve hrianske crkve su oduvek orijentisane svojim oltarom prema istoku. Prema E. Cassireru. Istok, kao izvor svetlosti je takoe i izvor ivota, dok je zapad kao mesto gde zahodi sunce prepun svih uzasa smrti. Prema nekim teorijama, strane sveta se povezuju sa axis mundi, pa se tako formira jedna obuhvatna kosmologija. Prema Vitruviju: Priroda je proturila jedan kraj osovine sveta kroz severnu taku iza Velikog Medveda, a drugi kraj ide kroz suprotnu taku ispod zemlje, na jugu. Tako je i rimski grad organizovan po dve ose cardo (axis mundi) koja ide pravcem sever-jug i decumanus, koji se prostire pravcem istok-zapad. 2. Predstavlja planiranje, projektovanje i gradnju ili postavljanje jednog arh. objekta ili urbane celine obzirom na njen polozaj u odnosu na strane sveta. O. uslovljavaju prirodni faktori: osunanost (insolacija), rua vetrova, ozraenost, postizanje pogleda, ali i drugi faktori: mitoloki, astroloki, religiozni i mnogi drugi. O. je posebno znaajan element prilikom podizanja sakralni objekata, crkava, moeja, gde je posebna panja posveena poloaju objekta u odnosu na strane sveta (pravac sunevog izlaska i zalaska). 3. U teorijskom smislu, u osnovi, ovek se orijentie prema objektu, to e rei, prilagoava se fizioloki i tehnoloki fizikim stvarima; on uspostavlja uzajamne veze i odnose sa drugim osobama, shvata apstraktne realnosti, ili znaenja, koja se prenose raznim jezicima, nastalim u cilju komuniciranja. Njegova orijentacija prema razliitim
objektima moe biti saznajna, ali i afektivna; no u oba sluaja ona je usmerena prema ustanovljenju jedne dinamine ravnotee izmeu njega i njegove okoline. Prema tome, prostor nije neka posebna kategorija orijentacije, ve jedan od aspekata bilo kakve orijentacije. Odnosno, prostor je samo jedan od aspekata sveukupne orijentacije. 4. Kod etruanskog ina fondacije templuma ili grada, orientatio predstavlja jednu fazu, postupak, kojim se templum povezuje za unapred odreene kosmoloke repere i deli na izvestan broj sekcija, najverovatnije esnaest, jer se na toliko delova u haruspicini zamiljeno razlagala i jetra rtvovane ivotinje. I pored ogromne razlike, i jetra i templum su imali jednu zajedniku stranu: u pitanju je bio supstitut kosmosa. U inu orijentacije, odreeni su kardinalni astronomski pravci i to pomou instrumenta koji se zove groma. U prvoj fazi rituala povlaio se prvo u mislima, a zatim i stvarno na tlu se iscrtavao veliki koordinatni krst u ijem se preseku nalazilo zamiljeno sredite templuma, a verovatno i samog budueg grada. 5. U crkvenom graditeljstvu polozaj glavne uzduzne ose u smeru zapad-istok, tj. glavni delovi crkve - kor s apsidom i glav. oltarom - smeteni su na ist. strani. Naziv potie iz ranohrianskog obiaja, preuzetog iz antike, da se pri molitvi vernici okreu prema izlazeem suncu. Taj se nain usmeravanja objekta proirio i starohrianskoj arh. ist. zemalja, zatim se javlja na Zapadu, ali nije nikada prihvaen kao iskljuivo naelo. 6. U optem smislu, usmeravanje osovine neke graevine u odnosu na strane sveta, pre svega prema klimatskim uslovima (insolacija, rua vetrova), prema mikroklimi i saobraajnicama, susednim objektima i dr. U crkvenoj arhitekturi i arhitekturi hramova uobiajena je orijentacija prema stranama sveta. ORIJENTACIJA RASTERA Naziv za orijentaciju jednog urbanog rastera, u odnosu na fiksne repere. U ant. rim. urban. sreemo o.r. koja treba da se poklapa sa glavnim stranama sveta. Meutim, ima i odstupanja, jer su mnogi, prilikom utemeljenja rastera, ne poznavajui sistem sveta, sledili Sunce, t.j. njegov izlaz i zalaz, a to ponekad nije bilo tano sa stvarnim pravcem istok-zapad. Dakle, razliit poloaj izlaska Sunca u toku ceremonije koja je dugo trajala, a pogotovo u razliitim godinjim dobima, mogao je uticati na orijentaciju limitacije. Raster i orijentacija grada s njegovim ulicama morali bi se potpuno, to se orijentacije tie, poklapati s rasterom i limesima agera. ak jo vie: geometrijsko sredite grada (umbilicus) trebalo bi da bude ujedno i sredite sistema limitacije u ageru, kao njegovo ishodite, ali to u praksi redovno nije ispotovano. ORIJENTACIJA ZGRADA Stambene ulice sa okvirnom ivinom izgradnjom pa i najire, ne pruaju dobre uslove orijentacije i osunavanja. Kod ovakvih ulica, uzidana zgrada ima dva slepa zida, a fasade su orijentisane povoljno ili nepovoljno. Od svih vrednosti za arh. i urban. pravilna orijentacija je najbitnija, mada je njen problem postavljen dosta kasno. Da li e se od orijentacije primeniti jug, jugoistok ili jugozapad zavisno je od lokalnih prilika i ostalih uslova klimata, ali ukoliko se eli srednja vrednost sunane svetlosti naroito u periodu zaimskih meseci, tada je juna strana preporuljivija. Meutim, ukoliko uslovi zahtevaju toplotnu vrednost, tada je jugoistona i jugozapadna orijentacija u prednosti. Juna orijentacija je najtoplija u prolee, jesen i zimi, a dosta prijatna leti zbog visine sunca na horizontu. Sunani zraci pri ovoj orijentaciji veoma malo prodiru u prostor zgrade. Zgrade orijentisane prema istoku i zapadu veoma su hladne u doba zime, a naroito tople u danima leta. to se tie orijentacije prema severu, ona je i suvie hladna i kodljiva za stanovanje. Najvei intenzitet radijacije prima fasada. Treba voditi rauna o temperaturi vazduha, jer ima razlike izmeu maksimuma visine sunca (u podne), i maksimuma temperature vazduha koju ima mesto neto oko dva sata kasnije. Zato poloaj prema jugozapadu, ma koliko primao istu koliinu suneve radijacije, kao jugoistoni, praktino je topliji u toku leta, a
mnogo manje udoban za spavae sobe gde se trai veernja sveina. Orijentacija prema jugu ili orijentacija koja se ne iri vie od 25 stepeni prema jugoistoku je najbolja za sve prostorije stanovanja, podrazumevajui i kuhinju. Orijentacija koja se iri vie od 25 stepeni prema jugozapadu je povoljna za prostorije dnevnog baljenja, ali manje povoljna za spavae sobe. Orijentacija koja se ne iri vie od 45 stepeni prema jugoistoku je prihvatljiva za sve prostorije, sem ako se ne iri vie od 45 stepeni prema jugozapadu, kada se tolerie za dnevne sobe, ali je nepovoljna za spavae sobe. Sve ostale orijemtacije su nepovoljne bilo za dnevne ili spavae prostorije. Najzad treba voditi rauna o kinom vetru, tetnom po zdravlje. ORT (nem. mesto, prostor) 1. Mesto, predeo, kraj. 2. Granica, ograniavanje ivica, rub neke graevine ili dela graevine (na primer zabat) 3. Nemaki naziv za mesto, prostor, zatim, varoicu, palanku, selo, predeo, kraj. Koncept mesta (Ort) predstavlja F. Bollnow, prema kome je Ort odreen osnovnim pravcima i smerovima, kao to su vertikalno i horizontalno, ispred i iza, levo i desno. Ort je definisan sreditem (Mitte), geografskim smerovima, horizontom i perspektivom. ORTOGONALAN PLAN Naziv za arh. i urban. plan koji je izraen u ortogonalnom mrenom sistemu, odnosno, iji su elementi kompozicije meusobno ortogonalno postavljeni. U urbanistikom smislu, o.p. predstavlja plan kod kojeg su urban. elementi komponovanu unutar ortogonalnog mreznog sistema. ORTOGONALNA PROJEKCIJA (PRAVOUGLA PROJEKCIJA) (Mat.). Figura koja se dobija ako se iz svake take neke geometrijske figure povue normala na neku ravan ili na pravu na koju se projicira. ORTOGONALNI SISTEM (gr. ortoz gonos ortos gonos pravi ugao) Geometrijski sistem paralelno postavljenih linija u dva pravca, koja se nalaze u meusobnom odnosu u pravom uglu. O.s. se koristi kod mrenog sistema arh i urb. projektovanja. Za razliku od o.s., takoe postoje i kosi sistemi, gde su prave postavljene pod kosim uglom. ORTOGONALNO PLANIRANJE Naziv za izradu urbnistikih planova u ortogonalnom matrinom sistemu. OSNOVA OBJEKTA, PLAN OBJEKTA Predstavlja horizontalni presek kroz objekat u njegovom podnozju iznad temelja ili u visini prozora. Moze biti vie osnova jednog istog arhitektonskog objekta, na pr. osnova temelja, osnova prizemlja, osnovasprata itd. Iz osnove vidimo horizontalnu povrinsku figuru objekta, debljinu zidova, polozaj stubova, vrata, prozora, stepenica i sl. Ali iz osnove ne mozemo oceniti prostor objekta, niti imati ideju o njegovoj unutranjoj ili spoljanjoj arh. Tome pomazu fasade i preseci. OSNOVNI BROJ GEOMETRIJE KRUGA Kad se ispitaju prouavanja u pravcu harmonije zlatnog preseka, mnogo se toga moe nai u raspravama o zlatnom preseku Spitzenpfeil-a koje su objavljene u raznim strunim asopisima, ali do danas nisu naalost prikupljene i zajedno objavljene. Zlatni presek Spitzenpfeil prouava ve decenijama kao klju mera i brojeva raznih graevina gotike, sve do baroka, uglavnom u junoj Nemakoj, pa je u tom pogledu vrlo zasluan. Kao Mssel i drugi, pronaao je i on posvuda uporite odmeravanja u geometriji kruga. On je, meutim, na osnovu merila pojedinih epoha pronaao jednake grupe brojeva, nezavisne od mnogougla koji je sluio kao osnov graevinskim izmerama. On je na osnovu toga doao do ubeenja, da su matematski slabo potkovani ljudi u srednjem veku, umesto iracionalnih vrednosti korena iz 2, 3 i 5 koje zahteva konstruisanje kvadrata, istostraninog trougla i pravilnog petougla upotrebljavali srazmerne brojeve koji daju praktino potrebne vrednosti s velikom priblinom tanou. OSOVINSKI OTKLON (nem. Achsenneigung) Postavljen pod uglom u odnosu na osovinu. Projektovanje, izgradnja ili dogradnja neke graevine ili dela neke graevine tako da je on
postavljen u planu otklonjen, pod uglom u odnosu na glavnu osu arhitektonskog plana. Najee su to pridodati elementi arhitektonskog plana koji su iz nekih razloga izgraeni pod uglom u odnosu na ortogonalan plan osnovnog korpusa graevine. Najoigledniji primer osovinskog otklona nalazi se u planu Amonovog hrama u Luksoru, ili planu crkve San Vitale u Raveni. OSOVINSKI RAZMAK, OSNI RAZMAK Razmak izmeu dve osovine simetrije, podune ili poprene ose dve meusobno udaljena arh. elementa, na pr. dva stuba, zid i sl. OSUNANJE Predstavlja stepen izloenosti sunevim zracima jedne povrine, arhitektonskog objekta ili graevinskog terena. O. zavisi od: geografskog polozaja terena, oblika i orijentacije terena, zakoenosti terena, godinjih doba, doba dana, klimatskih uslova, blizine zelenila, stepena oblnosti i dr. O. je veoma bitna karakteristika terena predvienog za gradnju i odluujui je faktor orijentacije jednog graevinskog objekta ili njegovog dela. Poveanjem sadraja slobodnih estica u atmosferi javlja se i vee razbijanje i reflektovanje svetlosti u vidu difuznog zraenja. Kada su istiji vazduni slojevi, intenzitet direktne dnevne svetlosti, od izlaska sunca ka njegovom visinskom maksimumu u podne, daleko je vei nego difuzne svetlosti pri istim uslovima. Ovaj odnos izmeu direktne i difuzne radijacije zavisan je od visine sunca i nadmorske visine mesta. Odnos vrednosti dnevne suneve svetlosti prema difuznoj raste sa poveanjem upadnog ugla sunca prema horizontu, kao i sa poveanjem nadmorske visine. Reflektovanje zemljinog pokrivaa poveava vidljivost u zavisnosti od upadnog ugla i sastava tla. Ovoreflektovanje ytla izaziva i poveanje zagrevanja niih slojeva. Ukoliko se kod mikroklimata eli izbei naroito u danima oko letnjeg solsticija i najvee visine sunca, reflektovanje tla usled poveanja difuzne svetlosti i zagrevanja tla, vri se izbor materije pokrivaa sa poveanjem ili smanjenjem njegove povrine u zavisnosti od namene. OSUNAVANJE (INSOLACIJA) (Arh.). Direktno obasjavanje strana zgrade sunevim zracima, kao vaan higijenski faktor, naroito za prostorije u kojima se boravi. Vazduh sa osunane strane je topliji, suvlji i slobodniji od bakterija nego sa neosunane strane. S ovim u vezi je i orijentisanje zgrada i prostorija prema stranama sveta. Minimalno osunavanje je 2 asa dnevno. Za pravilno osunavanje irina ulice u odnosu na visinu fronta je: za pravac SJ, jedan i po puta visina, a za IZ, tri puta visine. OSVETLJAJ Osvetljaj neke povrine se dobija kada se koliina svetlosti koja svake sekunde pada na tu povrinu podeli sa njenom veliinom. Jedinica osvetljaja zove se luks. Pri stalnoj koliini svetlosti svake sekunde, osvetljaj je vei ukoliko je osvetljena povrina manja, a opada sa kvadratom rastojanja povrine od svetlosnog izvora. Ukoliko su radovi koji se pri vetakom osvetljenju obavljaju finiji, utoliko osvetljaj treba da je vei i obratno. Ukoliko je osvetljaj vei, utoliko je vei i radni efekat, ali su iz razloga ekonominosti za razne vrste radova i prostorija propisane srednje vrednosti osvetljaja, koji podaci slue za osnovu pri proraunu elektrinog osvetljenja. OSVETLJAJ, TIPOLOGIJA Predstavlja koliinu svetlosti koja pada na jednu povrinu izraunata u odnosu jaine svetlosti i veliine povrine. Razlikujemo sledee o.: 1. o. u slobodnom prostoru (horizontalni o ., vertikalni o.), 2. o. u zatvorenoj prostoriji. O. moe da bude: prirodni o. i vetaki o. O. u zatvorenoj prostoriji zavisi od: refleksije zidova, boje zidova, veliine, polozaja i oblika prozora, visine parapeta, orijentacije prostorije, oblik prostorije, dubine prostorije u odnosu na prozor, vrste prozorskog stakla koje se koristi, zavesa i dr. OSVETLJENJE, INDIREKTNO Osvetljenje koje se postie indirektnim upadom svetlosnih zraka u neki prostor ili na neku povrinu koja se osvetljava. Indirektno osvetljenje se postie putem odbijanja ili prelamanja svetlosnih zraka od prepreke postavljene ispred prostora koji
se osvetljava. Na fasadama, arhitektonski elementi koji vre prelamanje sunevih zraka zovu se brisoleji, na prozorima su to aluzine, aluzije ili kure. OTVARANJE PROSTORA Skeletni sistem oslobaa i otvara prostor u svim pravcima; to je u stvari ekstremni rezultat redukovanja zidne mase za raun otvora. Umesto kontinualnih povrina dobijaju se take, stub i greda postaju osnovni elementi strukturalnog sklopa. Sistem se preko taaka oslonaca projektuje u modularne mree uniformnih raspona. To omoguava maksimalni primenu raznih sistema prefabrikacije, montae, tipizacije elemenata i uvoenje modularne koordinacije u proces projektovanja i proizvodnje graevinskih elemenata. Skeletni sistem je povezan u jedan jedinstven prostorni sklop udruenih elemenata konstrukcije objekata koji primaju i savladavaju niz sloenih sila i napona i omoguavaju montau sekundarnih elemenata zatvaranja prostora. Transparentnost i fleksibilnost unutarnjih prostora je do maksimuma omoguena. Sistem je odraz uvoenja reda u meuodnode, to obezbeuje racionalnost do maksimuma i sugerie izvesnu strogost i elastinost u isto vreme. Arhitektura zrai svojom logikom, otvorenou, lakoom i uravnoteenim odnosima. Skelet je u pogledu izbora materijala najsvestraniji sistem: drvo, elik i beton su najbolje iskorieni u skeletnom sistemu konstrukcija. Primena modula dobija svoju punu afirmaciju u sistemu skeleta. OTVOREN TIP PROSTORA Nasuprot zatvorenom tipu prostora naziv za prostor koji aktivno korespondira sa svojom okolinom. Otvoreni prostor prima u sebe saobraajnu i drugu infrastrukturu okoline, sadri tokove kretanja njegovih korisnika, multifunkcionalan je i upotrebljiv na svim svojim nivoima. +Zatvoreni tip prostora je fiziki izolovan prostor iz okoline, nedostupan, monofunkcionalan, esto nedodirljiv ali i neupotrebljiv. OTVORENA ARHITEKTURA (engl. open architecture) Prema Oscaru Hansenu (poljski arhitekt, lan Team Ten), o.a. je ona arh. koja moze da prihvati promene a da ne postane nejasna ili zastarela. Prema Christoferu Alexanderu, o.a. je ona koja moze da prihvati brojne rasprostranjene pozitivne karakteristike nae ere. OTVORENA ESTETIKA (engl. open aesthetic) Naziv za estetiku jednog arh. objekta, njegovog dela (na pr. fasade) koja nosi karakteristike razliitih estetskih izvora i tendencija. Objekti graeni po principu o.e. predstavljaju tzv. aditivnu kolekciju, odnosno, zbir razliitih estetskih doivljaja: stilskih, ornamentalnih, upotrebe razliitih materijala, esto i itavih stilova, koi su ukomponovani u jedinstvenu celinu. Objekti o.e. lie na proizvode sklopljenih elemenata preuzetih iz kataloga delova, mada njihov sveukupni izraz nije naruen. Prema definiciji o.e. Alison i Petera Smithson, ona predstavlja formalan sistem koji nije nikada zavren, koji nikada ne namee limit mogunistima njegove funkcionalne promene i nikada ne potsea na protekli socijalni red. U urbanistikom smislu, princip o.e. pronalazimo u urbanistikim planovima koji imaju karakter otvorenosti prema okolini i sredini u kojoj se nalaze, odnosno, koji korespondiraju sa okolinom, nasuprot moguim zatvorenim reenjima. OTVORENA ESTETIKA U ARHITEKTURI, OPEN AESTHETIC U arhturi, naziv za svojstvo arhitektonskog objekta koje ima otvoreni odnos kako prema njegovom tvorcu, tako prema njegovom korisniku i nadasve prema posmatrau. Objekat sa svojstvom otvorene estetike doputa nadgradnju, predstavlja prostor u koji je mogue uneti linu notu, lini element. Ovakav objekat nije naglaeno individualan ve je pre neutralan, a konanu individualnost dobija tek nakon veeg broja intervencija u prostoru od strane njegovih korisnoka. Objekti otvorene estetike esto su industrijski proizvedene zgrade, zgrade sa prefabrikovanim elementima, ali neutralne u svom estetskom karakteru i sadraju, dovoljno jasnom da dozvoli nesmetan pristup promenama koje e nainiti njegovi budui korisnici.
OTVORENA FORMA (engl. open form) Arhitektonski objekat ili skulptura koja se nekim svojim delom upadljivo uvlai, proima i stapa sa okolnim prostorom. OTVORENE FORME Kenzo Tange jeve 1966.g. naznaio pojam otvorenosti, otvorene forme za budue promene (Function, Structure and Symbol). Time je bila oznaena razlika izmeu funkcionalizma i strukturalizma; to je bio u istini novi odnos i promena ka shvatanju procesa projektovanja i prostora njegovog proizvoda, kao stalnog procesa, te Herman Hertzberger s pravom zakljuuje: zadatak arhitekte se ne sastoji u postavljanju gotovih i perfektnih reenja, ve u mogunosti da korisniku pruzi uslove za njegovu sopstvenu nadgradnju. Zato sirovost Diagon kua istog autora nije estetski princip brutalizma, ve je to samo prelazna faza ivota graana, - spoj velikog reda i granica velike strukture i individualnog ponaanja jedinica. Ali, ve 1959.g. se u Holandiji, a pre toga 1952.g. na kongresu CIAM-a u Sigtuna-i, poeli su razgovori o Promenama i Rastu ili o vremenu kao oblikovnom faktoru. Van Bodegraven je to formulisao na sledei nain: Mi stojimo pred potrebom stvaranja forme ili strukture, koja se vremenom moe razvijati...Ya sumnjiavost u davno obrazovane principe izmeu godina 1920-1960. dola je do izraaja i na kongresu takoe CIAM-a u Oterlo-u pojavom grupe Team Ten i posebno aktivnostima Kenzo Tange-a, metabolista u Japanu ili Louis-a Kahn-a u Americi. U sklopu ovih nasytojanja svakako su i povelja u Machu Picchu 1977.g., jer arhitektura treba da bude proces stvaranja sredine isplanirane u harmoniji sa elementima prirode. Treba jasno istai da je tehnologija sredstvo a ne cilj, ili deo usvojene deklaracije arhitekata sveta u Varavi 1981.g.: Planiranje, arhitektura i projektovanje ne treba da tretiraju grad kao niz sastavnih delova, ve moraju teziti da stvoreintegrisanu multifunkcionalnu sredinu. Novi koncepti urbanizacije trae kontinuitet izgraene sredine implicirajui da svaka graevina nije vie izolovan objekt ve element kontinuuma koji iziskuje dijalog s ostalim elementima da bi dopunio sopstveni lik. Naglasak vie nije na omotau, ve na kontinuitetu gradskog tkiva. Zakljuak je nedvosmislen da se u ovakvoj vrsti promena ne mogu oekivati i nepromenjenost delatnosti u arh., prvenstveno u projektovanju. Opta povezanost elemenata sredine i problema njenog kvaliteta iziskuju pomnije i detaljno utvrivanje svih pojavnih oblika fizikog okvira, pri emu se nain odabiranja ne moze svesti, podvrgnuti principima koji su lieni trostruke odlike struktura (optost, promenljivost, samoupravljanje). OTVORENE I ZATVORENE STRUKTURE Pojam je preuzet iz socioloke terminologije i prenet je u oblast arhitekture i urbanizma. U arhitektonskom i urbanistikom smislu, pojam otvorene strukture predstavlja naziv za strukture koje imaju karakteristike: neposrednog saobraanja sa okolinom, transponibilnosti, transformabilnosti, nadogradivosti, irenja i ekspanzije, multifunkcionalnosti, konstruktivne jednostavnosti, transparentnosti, jednostavnosti svojeg znaenja i dr. Nasuprot otvorenim strukturama, zatvorene strukture predstavljaju njihovu suprotnost: izolovanost od okoline, neprenosivosti na sredinu okolo nje, nepromenljivost, zavrnost u kompoziciji, nemogunost proirenja, jednofunkcionalnost, esto su konstruktivno zavrene, komplikovane i nije ih mogue konstruktivno nadgraditi, nisu transparentne, i komplikovane su unutar svog znaenja. Otvorene strukture su: moderni gradovi, urbanistiki otvoreni blokovi, otvorene kompozicije arh. objekata (grozdasti sistemi, linearni sistemi, tepih sistemi). Zatvorene strukture predstavljaju: stara gradska jezgra, manastirske graevine, utvrenja, dvorci, zatvoreni stambeni blokovi i dr. OTVORENI BLOK Urbanistiki pojam koji oznaava blok otvoren prema svom okruenju: ulicama, trgu, slobodnim, zelenim povrinama i dr.; nasuprotzatvorenom bloku, kog kojeg su objekti zatvoreni prema okolnim ulicama, a otvoreni orema unutranjem dvoritu. OTVORENI PLAN Naziv za athitektonski plan koji ima osnovnu karakteristiku prostorne otvorenosti, kako u odnosu na teren, odnosno, spoljanji prostor okolo objekta, isto tako i
unutar samog objekta, u odnosu na susedne prostorije. Otvoreni plan sadrzi potpuno nov arhitektonski vokabular: holove, galerije, pomine pregrade, lake demontane i pomine zidove, centralni sklop prostorija, velike otvore na fasadi. Osnovni princip otvorenog plana predstavlja jedan od zakonitih principa Moderne flowing space - tekui prostor ili prostor koji tee. Koncepcija graevina u otvorenom planu ili u slobodnom planu esto se dovodi u vezu sa japanskim prototipovima iz kojih potie. Ovu koncepciju naroito je kritikovao Blake zbog njene apstraktnosti koja ukazuje, u vidu univerzalnog reenja za prostorne probleme, na model koji e odgovoriti na zahteve predstavljakog i kontemplativnog tipa. Prelepo nizanje povezanih prostora, koji teku jedan iza drugog, odvojeni samo pokretnim pregradama, tipinih za japanske kue, pretpostavljalo je u stvari postojanje drutvenog poretka zasnovanog na nejednakosti u kome je bilo mogue osloniti se na mnogobrojnu poslugu i u kojoj je ena, u potpuno podreenom polozaju, imala zadatak da odrzava neokrnjeni red u ovim prostorima lienim nametaja i u kojimasvaki predmet koji nije na svom mestu predstavlja neizdrljiv vizuelni poremeaj. Principe otvorenog plana uveliko e preuzeti i eksploatisati Moderna, pre svega njeni osnovni protagonisti i nosioci: F.L. Wright, Mies van der Rohe, Le Corbusier, W. Gropius i drugi. OTVORENI PROSTOR Naziv za neizgraen prostor u sklopu terena jednog arh. objekta ili jedne urbanistike celine. O.p. moe da bude neureen, ili oblikovan parternim arh. ili urb. reenjem. OTVORENO DRUTVO I ARHITEKTURA (engl. open society) Pojam je u arh. teoriju uveo Karl Popper, u svojoj knjizi Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, koja je prvi put publikovana odmah nakon rata, 1945.g. Knjiga je predstavljala napad na na sve oblike zatvorenog drutva, od tribalizma do arhetipalnog platonikog drutva Zapada sve do Hitlerove Nemake. Ovaj zadnji sluaj bio je veoma vaan posebno zbog toga to je predstavljao neposrednu i relevantnu ilustraciju naina na koji je jedan iskorenjeni stanovnik grada mokao efektivno da bude retribalizovan, izmeu ostalog i zato to je predstavljao jednostavnu i laku rtvu svih oblika progresivistikih mitova i istorijskih determinizama. Nacistika Nemaka je, shodno ovome, u nekom smislu bila paradigma svih urbanih problema na najgori mogui nain: tribalna, zatvorena mitologija nakalemljena na tada tehnoloki najrazvijeniju drzavu. Nasuprot ovakvoj tezi, Popper je postavio tezu otvorenog drutva, koja je predstavljalo meavinu prisutnih socijalnih tendencija, zamenu za impersonalne, racionalne funkcije personalnim kontaktima i ideologiju kritikog racionalizma, koje obe, postavljene zajedno, daju sliku otvorenog drutva .Ovakav model idealnog drutva, o.d. sa svojom osnovom u konstantnom kriticizmu i socijalnom inenjerstvu, komad po komad predstavljao je suprotnost svim oblicima holistikog, utopijskogplaniranja, to je odgovaralo optim tendencijama posleratnog urbanizma. Popper je dao glavne crte dugog revolucionarnog procesa, koju je istorijski zaet jo u periodu Stare Grke, a koji jo uvek predstavlja poetak stvaranja savrenog otvorenog drutva. OTVORENOST PROSTORA (engl. openness) Pojam kojim se odreuje otvoren, odnosno, povezan odnos jednog arh. i urban. prostora prema drugom prostoru, prema neposrednoj okolini, prema korisniku tog prostora i ostalim uesnicima u njemu. Takoe, predstavlja otvorenost jednog prostora prema razliitim stilskim uticajima, moguim promenama, transformabilnosti, multifunkcionalnosti i dr. PALAC I METAR Za arhitektu je naroito vano da moe, unutar danas ve neoborivog metrikog sistema, rekonstruisati predstave starih mera stope i palca. Pri tom bi bilo pogreno kad bi se polo od neke sluajno zaostale mere, npr. od engleske stope, kao to to mnogi ine u upornom i grevitom prianjanju uz ono to je preostalo od ranijih vremena.
Mi moramo biti na isto da je engleska stopa, u svojoj dananjoj duini, isto tako plod samovolje, kao to su to bile i ranije duine stopa u drugim zemljama. Duina engleske stope je odreena, kako se tvrdi, prema kraljevskoj stopi Karla Velikoga. Prema jednom drugom izvoru odredio je engleski kralj Henrik Prvi duinu engleske stope prema duini svog ezla. Pri uporeivanju stope sa metrom danas nije vie opravdano uzimati u obzir englesku ili ameriku stopu. Treba drati na umu i injenicu da se engleski i ameriki sistem stope i palca ne slau potpuno. Tako je Engleske 1895. godine utvrdila zakonski odnos izmeu yarda i metra sa 1 yard = 914,399 mm, dok su Amerikanci 1903. godine slubeno utvrdili preraunavanje yarda u metre sa1 yard = 914,4018 mm. Slino se razlikuju i prostorne mere ovih dveju zemalja. PALAC, DAKTIL (gr. daktyloz), naziv za mernu jedinicu antropometrijskog karaktera, proisteklu iz mere ovekovog palca. Kod Grka, stopa je glavna gra. mera koja je sastavljena od 16 daktila, odnosno, prsta. Japanski graditelji su takoe imali mernu jedinicu proizalu iz mere ovekovog palca, koju su zvali sun (palac) i koji je iznosio 3,03cm. PALIMPSEST U ARHITEKTURI I URBANIZMU (engl. palimpsest) 1. Naziv potie od pergamenta sa koga je, u doba oskudice, prvobitni tekst izbrisan pa napisan nov: pomou hemijskih reagencija esto je mogue proitati i raniji 2. Naziv kojim se u arhitekturi predstavlja njena vieslojnost, odnosno, odraz predhodnih uticaja, vremena, kultura i stilova. Jedan arh. predstavlja palimpsest ukoliko je nastao u vie razliitih vremenskih epoha ili ukoliko ima vie odvojenih znaenja. U urbanistikom smislu, jedan grad predstavlja palimpsest, budui da je nastajao tokom dugog procesa nastajanja i razvoja, pod razliitim uticajima. Primer p. predstavlja barokno slojevito gradsko tkivo, utisnuto u najvidljivije, najsazetije i duhom najsrodnije otiske. PALIRSKI PLAN Naziv za graevinski ili arhitektonski plan koji sadri dimenzije i mere karakteristine za objekat koji prikazuje. Palirski plan je naziv koji se upotrebljava da bi naznaio izvoaki plan nekog arhitektonskog ili graevinskog objekta. PANORAMSKA ZGRADA, PANORAMA Zgrada koja sadri veliku sliku, bilo da je ona aranirana na unutranjosti cilindrine povrine okolo posmatraa koji se nalazi u centru (ciklorama, cyclorama) ili je nezarolana niti zaobljenu, ve je nainjena tako da promie pred posmatraem tako da stvara utisak celine jedne panorame. Ukoliko se slika (iji su neki delovi delimino providni) posmatra kroz otvor, onda se objekti na slici pomeraju u prostoru i vremenu i tada se panoramska zgrada naziva diorama; ona moe da pokazuje promene vremena. Jedna od najpoznatijih panorama je Panorama National, Paris (1859). PANORAMSKI SNIMAK (IZGLED) (Arh.). Vrsta nacrta na kome su predstavljeni teren i objekti na njemu posmatrani iz visine. PARADIGMIKA ARHITEKTURA (gr. paradeigma paradeigma primer za ugled, uzor, uzorak) Naziv za arhitekturu koja predstavlja primer za ugled, uzor, uzorak ili obrazac. U likovnom smislu, p.a. predstavlja arh. koja je uzor ili model za arhitekte i umetnike. PARADNA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu kojoj je smisao prikazivanje, pokazivanje. To je privremena arhiktektura (efemerna arhitektura) koja traje samo za vreme jednog kraeg perioda. Paradna arhitektura je arhitektura izlobenih postavki, kulisa, pozorinih dekoracija, dekoracija dvorskih sveanosti. Najznaajniji primeri paradne arhitekture nastali su u Francuskoj u periodu baroka. PARALELAN (gr. parallhloz) Naporedan, uporedan, istoga pravca, koji je, kae se, u svima takama jedan od drugog jednako udaljen; fig. saglasan, koji jedan drugom odgovara, barabar. PARALELIZAM (gr. parallhloz) ) Fil. odnos slinih stvari jednih prema drugima; biogenetiki paralelizam slinost i podudarnost izmeu individualnog i opteg razvitka; psihofiziki paralelizam odnos izmeu miljenja i bia, psihikog i fizikog, prema kome ove dve grupe
jedna drugoj odgovaraju, ali nisu identine; geom. naporedan tok pravih linija ili povrina, svojstvo izraeno u sledeem: Ako jedna prava u preseku sa dvema pravama obrazuje sa iste strane dva unutranja ugla iji je zbir manji od dva prava ugla, te dve prave, beskrajno produene, sei e se i to sa one strane sa koje su ovi uglovi manji od dva prava (Evklid); teol. saglasnost, jednoobraznost, slinost pojedinih mesta u Sv. pismu, slinost pojedinih stihova u psalmima. PARALELNA PERSPEKTIVA V. Aksonometrija (nem. Parallelperspektive) Nepravilan naziv za aksonometriju (v. Projekcija), nasuprot centralnoj perspektivi. PARALELNA PROJEKCIJA, PARALELNI PLAN, AKSONOMETRIJA (franc., axonometrie, nem. Axonometrie, Parallelprojektion) Za razliku od centralne perspektive, takoe se zove i paralelna perspektiva. Projekcija neke figure na nekoj ravni (projekcionoj ravni) kod paralelne projekcije jeste figura koja se dobija kad se iz svake take date figure povuku paralelne prave do ravni. PARAMETRI FORME (engl. Pareameters of Form) Pojam je u urbanizam uveo Lionel March, 1967.g., svojim prostornim planom grada organizovanim du stranica heksagonalnog sistema plana. Ovaj sistem sadrzao je osnovne organizacione strukture grada: Na makro planu A. urbano zemljite unutar zajednice grada, B. urbano zemljite u drugim gradskim zajednicama, C. gradske administrativne granice, D. ruralne glavne saobraajnice; na mikro planu E. javni sistem saobraaja, F. kole. Ovakav gradski sistem imao je svoje prednosti: bolji pristup, laki razvoj, vei sauvani prostor i velike slobodne povrine. PARAMETRI, ARHITEKTONSKI Naziv za veliine, mere veliine, jedinice ili merne karakteristike koje se nalaze unutar jedneog sloenog arh. ili urban. oblika i koje ga odreuju, nezavisno od drugih uticaja. U arh. , posebno u urbanizmu, osnovni parametri koji odreuju jedan sistem pre svega su funkcionalni parametri: saobraajni (eme kretanja), istorijski (istorijsko graditeljsko naslee), geografski, ekonomski, socioloki i dr. PARAMETRIKA ARHITEKTURA, PARAMETRIKI DIZAJN kola p.d. predstavlja logian nastavak nadgradnje dostignua i vrednosti koje je postigla logika tradicija, a koji se odnosi na pitanja reavanja kompleksnih problema pomou sistematskih metoda dizajna, sa posebnom koncentracijom na osobine zahteva koji se postavljaju pred projektanta, nasuprot modelu projektovanja koje je koncentisano na konaan izgled objekta. Parametrika kola je nastala i razvila se sredinom ezdesetih godina, da bi ubrzo postala glavni pokret svuda u svetu. kola je prvenstveno usmeravala panju na arh. i urbanistikimanalizama, merama i pomirenju svih elemenata koji bi mogli biti nazvani parametrima jedne graevine ili urbane strukture. Drugim reima, svim onim elementima arh. i urban. projektovanja, plana ili gradnje, koji su na bilo koji nain mogli da budu predmet razmiljanja ili opaanja, ak i takve stvari kao to su odnosi materijala i srodnih sistema. Interesantan primer parametrikog principa prijektovanja moda je u najjanijoj formi dao Christopher Alexander, svojim Dijagramom forme za jedno indijansko selo iz 1962, koji ne samo da odraava veliki broj parametara, ve prikazuje njihovu osobitu strukturu. Christopher Alexander ide dalje predstavljajui grafiku strukturu grada uporeenu sa strukturom drveta: organska struktura grada nastalog tokom dugog vremenskog perioda pod razliitim uticajima i suprotnim tendencijam data je kao pandan strukturi modernog grada, koja pati od nedostatka razliitosti i premauje ovekomerne okvire. PARAZITIZAM U ARHITEKTURI 1.Naziv za arh. forme, ponekad za itave arhitektonske objekte koje su nastale na osnovama, ostacima, naputenim ili zaputenim graevinama iz prethodnih perioda, a koje koriste pogodnosti njihove konstrukcije i materijal za gradnju. Parazitski objekti takoe mogu da budu objekti bespravne gradnje koji se oslanjaju na
postojeu konstruktivnu ili optu graevinsku strukturu svog suseda ili prethodnika. 2. U urbanistikom smislu, paraziti su one urbane grupacije koje bespravno koriste infrastrukturu jedne lokacije, izvan svih dozvoljenih zakonskih normi. 3. U metaforinom smislu, pojam objekta parazita predstavljaju dogradnje i nadgradnje postojeih arh. graevina. PARCELA (nl. parcella, franc. parzelle, nem. Parzelle) Komadi, deli celine, napr. zemlje, gradilite. Od strane optinskog katastra premeren deo zemljita koji je namenjen za gradnju jednog ili grupe objekata. Parcela je po pravilu numerisana i uvedena u zemljine knjige. PARCELACIJA Percelacija zemljita u granicama regulacionog plana je tehniki i pravni postupak kojim se graevinski kompleksi nepodesnih oblika a velikih povrina dele na manje estice - gradilita (graevinske parcele). Pri podeli zemljita treba povesti rauna o najmanjim povrinama gradilita, o procentu iskoriavanja zemljita, o povoljnim dimenzijama, o nainu postavljanja i o visini objekata. Parcelacijom se tezi da gradilita dobiju to pravilniji oblik. Veliine povrina i duine lica gradilita zavise od namene zone izgradnje u kojoj se gradilite nalazi i od uslovljene visine predviene za izgradnju bloka. Preureenje postojeih blokova, podelom veih delova na manje, ima za svrhu stvaranje gradilita podesnih za izgradnju. Parcelacija se moze sprovesti kako kod pravilnih tako i kod nepravilnih oblika blokova. Proirenjem podruja grada i gradskih zona, velike i nepravilne poljoprivredne parcele ulaze u sastav gradskog tkiva, a povlaenjam gradske saobraajne mree, ove povrine postaju gradski blokovi odreenih namena. U granicama saobraajne mree blokovi koji su sastavljeni iz nepravilnih oblika, parceliu se na manje pravilne delove odreenih povrina u svrhu gradilita onih zona kojima pripadaju po nameni. Korienje parcele kao gradilita uslovljeno je tek tada, ako je parcelacija zemljita sprovedena prema regulacionom planu i ako su obezbeene sve tehniko-komunalne mere za ostvarenje higijensko-tehnikih uslova za stanovanje. PARTERNA ARHITEKTURA (franc. partere parter, povrina terena) Naziv za arhitekturu koja se bavi analizom i projektovanjem slobodnih i drugih povrina u sklopu arh. objekata, neposredno uz njih, povrina ulica, trgova, parkova, zelenih povrina. P.a. daje reenja arhitektonske obrade malih, otvorenih ili zatvorenih povrina, javnih ili individualnih, kroz obradu njihove podne povrine, opremanje urbanim mobilijarom, cveem i zelenilom (hortikultura). Parterna arhitektura sadri lepezu arhitektonskih elemenata koje primenjuje, kao na pr. vrtno uredjenje, uredjenje terasa, bata, okunica, parkova, itd. U sklopu pojma p.a. nalazi se i pojam parterni urbanizam, ree mikrourbanizam. PARTERNO UREENJE Arhitektonsko i urbanistiko ureenje partera, povrine poda prizemlja, ureenje zelenih povrina terena oko objekta, terasa, prilaznih saobraajnica, poda trgova, pjaca, etalita i dr. Projekt parternog ureenja najee sadri: projekt poploavanja poda partera, plan ozelenjavanja, hortikulturno reenje, plan saobraajnih povrina, plan parternog urbanog mobilijara (klupe, fontane, esme), projekte stepenita, rampi, prilaza, prolaza i dr. PARTICIPATORY DESIGN (engl.) Sudelujue projektovanje. U periodu 1960-tih i 1970-tih arhitekti i planeri, najvie u javnom sektoru, poeli su da ukljuuju javnost u konsultacije vezano za planiranje i projektovanje stambenih objekata i podruja i sredine u kojoj se oni nalaze. U SAD i Velikoj Britaniji vreni su mnogobrojni eksperimenti na ovom polju. PATERNALIZAM U ARHITEKTURI Karakteristika arhitekture snanih linosti, pobornika arh. misli, koji su svoje ideje i stavove snano utisnuli u arhitekturu svoje epohe i sredine. Arh. njihovih sledbenika ili uenika nosi snane crte arhitekture svojih uitelja. P.a. je jasno izrazen u doba renesanse (Michelangelo) ili u savremenoj arh. (Alvar Aalto). PATOGEN PROSTOR, URBOPATOGENI PROSTOR Naziv za arhitektonski prostor koji
sadrzi elemente nezdrave za stanovanje i uopte boravak ljudi u njemu. Patogeni prostori su oni prostori koji su zagaeni, izloeni uticajima zagaivaa, nezdravom uticaju buke, insolacije, toplote, neprijatnih mirisa i drugih uticaja koji negativno utiu na oveka. esti izvori prostorne patogenosti su hemijske supstance koje se koriste za zavrnu obradu zidova, lakovi za podove, ili su to materijali kancerogenog karaktera (azbest na pr.). Urbopatogeni prostor je onaj prostor ili ono urbano podruje koje sadri elemente nezdrave za ivot i rad ljudi. Urbopatogeni prostori su prostori industrijskih gradova u kojima je smetena prljava industrija, prostori izloeni polucijama sa saobraajnica ili oni koji su izlozeni snaznom izvoru buke. PATOLOGIJA I SANACIJA ZGRADA Zgrada je sistem koji stari, koji se odupire spoljanjim uticajima i koji se prilagodjava uslovima okoline. Ako zgrada nema potrebnu otpornost prema spoljanjim uticajima i ako se ona ne moe prilagoditi promenama prilika u okolini, ona se oteuje i propada, pa joj se tako skrauje vek trajanja. Unutranje prostorije u zgradi formirane su pomou obodnih i razdelnih konstrukcija, a obodne konstrukcije se osim toga moraju odupreti spoljanjim uticajima i optereenjima da se odri mirkoklima unutranjih prostorija u poeljnom stanju. Zbog toga su obodne konstrukcije najvie iloene spoljanjim uticajima i najvie se oteuju. Pod obodnim konstrukcijama podrazumevaju se krovovi, fasade i konstrukcije u tlu. Mnoge stare zgrade sauvale su se do danas jer su njihove masivne obodne konstrukcije bili otporne prema spoljanjim uticajima. Dananja tehnologija gradjenja i novi materijali, medjutim, omoguuju upotrebu laganih slojevitih konstrukcija sastavljenih od razliitih materijala koji imaju odredjene funkcije u sistemu zgrade. Slojevita konstrukcija se sastoji od dve osnovne strukture: primarne, nosive konstrukcije, koja preuzima sva mehanika optereenja,isekundarne, zatitne konstrukcije, koja udovoljava svim ostalim zahtevima koje moraju zadovoljiti obodne konstrukcije. Oteenja sekundarne strukture obodnih konstrukcija mnogo su ea nego oteenja primarne strukture. Oteenja sekundarne strukture poveavaju trokove odravanja, skrauju vek trajanja konstrukcije i smanjuju upotrebnu vrednost zgrade. Oteena obodna konstrukcija nema onu funkciju radi koje je i izgradjena, jer se tada ne odrava mikroklima u prostorijama zgrade, jer su u njima nepovoljni zdravstveni uslovi boravka, jer je poveana potronja energije za grejanje i jer je poveana mogunost oteenja nosive konstrukcije. Patologija obodnih konstrukcija ima prema tome veliko ekonomsko znaenje. PATRONATSKA ARHITEKTURA Naziv za arhitektonske objekte koji su nastali pod finansijskim patronatom mecene: veledostojnika ili kralja. Dananja p.a. nastaje najee kao zadubinska arhitektura, pod patronatstvom drutva. PAUKOVA MREA RASTER U gr. urbanistici postojala je, barem u teoriji, zamizao o gradu prostorno organizovanom u sistemu paukove mreze, koji se pripisivao Hipodamusu iz Mileta, a aluziju na njega donosu Aristofan u svojim Pticama. Meutim, nema nikakve potvrde da je ta zamisao realizovana u gr. svetu. PAVILJONSKA GRADJEVINA (Arh.). Slobodna graevina specijalne namene i karakteristinog izgleda. Primeri: izlobeni paviljon, paviljon na sportskim igralitima, bolniki paviljoni u paviljonskom sistemu itd. PAVILJONSKI SISTEM (Arh.). Decentralizovan nain izgradnje neke vee ustanove (bolnice, zavoda, kole i dr.) sa veim brojem manjih paviljona umesto jednog velikog centralnog. PAVILJONSKI SISTEM GRADNJE (nem. Pavillonsystem) Urbanistiki sistem gradnje koji se sastoji iz vie izolovanih ili samo slabo povezanih graevinskih tela. Paviljonski sistem gradnje naroito je prisutan kod izgradnje kola, bolnica, naunih instituta. takoe, esta je njegova primena u stambenoj gradnji, gde se koristi zbog omoguenja insolacije,
provetrenosti i zvune zatienosti lokacija. PEJSANI SISTEM GRADNJE U urbanizmu, pojam se koristi da bi naznaio urbanistiku kompoziciju arhitektonskih objekata slobodnostojee postavljenih u jednom urbanom prostoru. Pejsani sistem gradnje kod stanovanja pretpostavlja stambene jedinice ili lamele koje su postavljene samostalno u zelenilu, nezavisno jedna od druge. Pejsani sistem gradnje karakteristian je za gradnju bolnica, kola, univerziteta, gde su postavljeni izolovani paviljoni unutar jedinstvene urbanistike kompozicije plana. PEJSANI SISTEM U ADMINISTRATIVNIM ZGRADAMA, OTVORENI SISTEM, LANDSCAPE SISTEM V. Office landscape. Kao i kod zatvorenog biro sistema, i ovde se postavlja zadatak, pre svega, prilagoavanja svim funkcijama koje namee organizacija poslovnih zgrada. Osnovne funkcije obuhvataju: 1. Racionalne tokove rada. To znai da vreme cirkulacije informacija i transmisije dokumenata moraju da budu svedene na minimum. 2. Optimalne radne uslove. Neophodno je predlozenim reenjem ponuditi najbolje radne uslove svim sluzbama. Ovi radni uslovi imaju dva aspekta: fizioloki (zvuna izolacija, klimatizacija, osvetljenje, itd.) i psiholoki, koje se izkazuje u problemu optimalnog ureenja enterijerskog prostora u ovom sistemu. Ovo nazivamo fiziko ureenje koje obuhvata: dispoziciju nametaja, distribuciju prostora, koloristike potrebe itd. Iz tih razloga, u procesu projektovanja neophodno je sprovesti potpunu integralnost svih uesnika: arhitekata, organizatora, enterijerista, instalatera, sociologa, itd. Osnovni kriterijumi za dobru organizaciju biroa pejsaa su: 1. Radni tokovi i izmena informacija. Osnovni faktori za studiju biroa je rad i tok. Jer, sve ili skoro sve operacije u jednom birou se obavljaju ne na jednom ve na vie radnih mesta. Biro pejza omoguuje da se lociranje radnih mesta obezbeuje bliskost kontakta i utie da se izbegnu nepotrebna kretanja sluzbenika i materijala. Otvorena podna povrina nudi najbolje uslove za postavljanje optimalne eme radnih tokova. Podela administrativnog posla namee konstantnu razmenu informacija izmeu svih radnih mesta i prateih slubi. Radni proces predstavlja skupinu neophodnih veza koje omoguuju izvrenje radnih zadataka. Organizacija mora da svede na minimum vreme cirkulacije informacija. Osnovni uslov jeste projektovanje cirkulacionih staza minimalne duzine. U svakome sluaju radni tokovi i izmena informacija ostaju osnovni kriterijum organizacije u studiji biroa pejzaza. 2. Fleksibilitet predstavlja drugi kriterijum. Administrativne strukture pod uticajem novih mehanizovanih uslova ili prirode posla podlezu neprestanim promenama. Radi toga evidentno je da iz toga proizlaze modifikacije radnih tokova i zatim nove lokacije radnih mesta. Organizator mora da nametne uslove biro pejzaa, tj. da sauva elastinost artikulacije prostora kao i mogunosti pregrupisavanja i izmene lokacije radnih mesta kao i ureenja prostora. Biro pejza je fleksibilan kada omoguuje niz kasnijih adaptacija u skladu sa modifikacijama organizacione prirode, ne izazivajui pri tome nove, vee trokove konstruktivne izmene. Radi toga esto se predviaju rezervne povrine jo u toku studija ovakvih biroa. Modularni sistem favorizuje fleksibilnost prostora. PENTAGONALAN NIZ predstavlja aritmetiki niz brojeva: 1,5,10,15...i.t.d. PERCEPCIJA U ARHITEKTURI Percepcija arhitektonskog objekta je prilino sloen proces na relaciji delo - konzument, gde se kvantitativne vrednosti prostornih odnosa, objektivno date, transformiu u subjektivno doivljavanje stvarnosti. Prema tome, objektivna istina stvarnosti je relativna, im se javlja subjekat kao faktor percipiranja. Za nas je subjektivna predstava objektivne stvarnosti jedina prava istina o njoj. Nisu stvari, za nas, onakve kakve objektivno jesu, ve kakvim ih mi vidimo i doivljavamo. Perspektiva za nas objektivno postoji jer je mi, bez sumnje, vidimo kao perspektivu -
odnosi i veliine su upravne sa kvadratom njihovog rastojanja od take naeg posmatranja. Taj subjektivno doivljen odnos mi izjednaavamo sa objektivnom egzistencijom stvari (koja je objektivno drugaija). Perspektiva ne egzistira u stvarnosti, to je samo slika deformisane stvarnosti usled ogranienih perceptivnih moi oveka. Dve paralele se nikada ne seku ak ni u imaginarnoj beskonanosti one ostaju paralelne. Proces percipiranja nije jednostavno mehaniko odslikavanje objekata i oblika materijalnog sveta u nau svest. iv ovek i foto-kamera ne percipiraju prostorne vrednosti istovrsno. ovek, pored ostalih fiziolokih prednosti, obuhvata prostor kroz vreme kao etvrtu i svoje psihofizike reakcije i reflekse kao petu dimenziju prostora. Uprkos svojoj nadmonosti nad drugim pomagalima spoznaje i instrumentima sagledavanja sveta, ovek nije svemoan i savren. Samo putem neposrednog iskustva ovek uspeva da dobije tanu (ili bar priblino tanu) predstavu o stvarnim odnosima u svetu objektivne stvarnosti. Bitni element prostora, kako se danas shvata, kaze Sigfried Giedion, jeste njegova mnogostranost, beskonani potencijal njegovih unutarnjih odnosa. Ako eli da uhvati pravu prirodu prostora, posmatra mora da se u njemu projektuje. Postoji niz uslova bez kojih je vizuelno percipiranje onemogueno. Osnovni elementi za to su: prostor, vreme, svetlost, objekat, i subjekat. Prostor je preduslov egzistencije svih stvari, on je neophodna sredina u kojoj se odigravaju sve manifestacije sveta i zivota. Prostor nije vie puki sluaj nekog isto tektonskog procesa, definie ga W. Woringer, ve je on primaran, on je zapravo polazna taka arhitektonske koncepcije. Vreme je element percepcije koji omoguava sagledavanje ostalih, u jednom intervalu merljivih vrednosti bez ega bi svet bio samo jedan skamenjeni trenutak nepostojeeg. Vreme i prostor su nerazluivo dvojstvo sveta. Minkovski kae: Od sada sam prostor ili samo vreme osueni su na propast, neka vrsta njihovog jedinstva je ono to moe da ouva njihovo postojanje. Definiciju vremena dao je Henri Focillon formulacijom: Vreme se, naizmenino moe tumaiti kao jedinica za merenje i kao kretanje, kao niz nepokretnih inilaca i kao neprekidni prekid. Svetlost animira vrednosti; ona nam otkriva oblike, otvara dubine prostora. Bez svetlosti svet bi egzistirao kao apsolutna vladavina mraka. Svetlost unosimo u unutranji prostor arhitekture da bismo mu dali dimenziju, boju i ivot. Objekat, kao predmet percipiranja, jeste materijalizovana prostorna koncepcija. Objekat se manifestuje svojim prostorom, svojim odnosom osnovnih masa, oblicima svojih struktura, bojom i fakturom materijala, veliinom i rasporedom elemenata... Oblik je, prema Focillonu samo zamisao duha, jedna spekulacija o prostoru svedenom na geometrijsku inteligibilnost, sve dok se ne oivotvori u materijalu. Subjekat - linost koja doivljava prostor posredstvom svojih psihofiziolokih instrumenata percipiranja. Stvari postoje nezavisno od prisustva oveka kao subjekta percepcije, meutim, samo us njegovo aktivno uee ostvaruje se i sam proces percepcije. Oko je neposredni instrument moi vizuelne percepcije. Oko prima predmete i slike iz stvarnosti i preko zenice i soiva prenosi na unutranji deo ronjae. Odatle se slika, preko izvanredno osetljivih nervnih epia, prenosi u vidne sfere kore mozga. Na taj nain se u naoj svesti odslikava predstava samog predmeta percipiranja. Predmeti razliito udaljeni i osvetljeni sagledavaju se akomodacijom oka i konvergencijom svetlosnog zraka. Polja jasnog vida obuhvataju parametre razliitih vrednosti u odnosu na pravac fiksacije. Postoje etiri ugla graninih vrenosti: 50 stepeni, iznad 70 stepeni, ispod 90 stepeni ka spoljnjoj strani i 60 stepeni ka unutranjoj strani od take fiksiranja. Ovde je interesantno napomenuti da slika rezultante vidnih polja ocrtava dijagram zlatnog
preseka (1:1,618) i tu se trazila potvrda maginog svojstva i univerzalnosti proporcije zlatnog preseka. PERCEPTUALNI PROSTOR Naziv za neposredni, opaajni prostor, onakav kakav ga ovek spoznaje neposrednim korienjem svojih ula. PERFEKCIJA U ARHITEKTURI Nastojanje za postizanjem arhitektonskog ideala u kompoziciji, harmoniji, skladu, funkciji arhitektonskog objekta, boji, kretanju, volumenu i dr. Tenje za perfekcijom u arhitekturi bile su prisutne u svim kulturama, poev od kulture Starog Egipte, u antikoj Grkoj, Rimu, renesansi pa sve do danas. Arhitektonski redovi predstavljaju visok nivo dostignute perfekcije u arhitekturi, koji se koristi i danas. U urbanizmu, perfekcija je prisutna u tenjama arhitekata za postizanje idealnig plana grada, naroito u periodu renesanse. PERFORACIJA (novolat. perforatio buenje) U arhitekturi, pojam se koristi da bi naznaio buenje ili prodore unutar jednog zida ili druge arhitektonske povrine. Perforacije na jednom fasadnom zidu ine sistem prozora, dok perforacije na jednom pregradnom zidu ine ornament ili ukras. Prozorske perforacije mogu da budu: rozete, trafore, dok perforacije tavanica i zidova mogu da budu: kasete, tranzene i dr. PERIODIZACIJA, ARHITEKTONSKA Svrstavanje arhitektonskih objekata u odredjene stilove, a potom u odredjene vremenske periode. Arhitektonska periodizacije moe da se vri prema stilskim karakteristikama, konstruktivnim karakteristikama, istorijskim karakteristikama, geografskim, socio ekonomskim, opte kulturnim civilizacijskim karakteristikama, obliku i dr. Tako, razlikujemo stilsku periodizaciju, konstruktivnu periodizaciju, istorijsku periodizaciju, geografsku, kulturnu i dr. Prema istim karakteristikama i elementima, mogue je vriti i urbanistiku periodizaciju. PERMANENTNA ARHITEKTURA Naziv za arhitektonske i urbanistike strukture koje su trajnog karaktera i ostaju na svom mestu dug niz godina, nasuprot efemernoj arhitekturi ili arhitekturi privremenih objekata, koji se grade da bi trajala kratak period. PERSIJSKE MERE Persija upotrebljava istovremeno dve jedinice mere: lakat (0,55m) i stopu (0,33m) ali, postoji taan odnos izmeu ovih jedinica mera tj. 5 stopa = 3 lakta, a sve glavne dimenzije persijskih spomenika sadre istovremeno ceo broj stopa i lakata, to znai, da su te dimenzije izraavane proizvodom od 3 lakta ili 5 stopa. Persijska opeka je bila duga 1 stopu, to je i kod zidova omoguilo lako postizanje ovog odnosa, kao i optu upotrebu opeke, na pr. za oblogu zidova ili poploavanje. Za konstrukcije od kamena jedinica mere je obino lakat, deljen na 24 dela. Ali u persijskoj arh. nailazimo i na drugu jedinicu - modul nesumnjivo primljen od Grka, a po kome je izrazavan odnos svih delova jednog spomenika.Persijski modul izrazen je srednjim poluprenikom stuba, tj. onim koji se nalazi na polovini visine stabla stuba. Po ovome modulu odreivane su mere svih ostalih delova stuba, sve proporcije i razmaci stubova. Isto tako karakteristian je i relativno konstantan odnos prenika stuba prema njegovoj visini. PERSONALNOST U ARHITEKTURI Karakteristike jedne arh. da sadri elemente personalnosti svog stvaraoca. PERSPEKTIVAN PRIKAZ (nl. perspectiva) Perspektiva je nauka o prikazivanju predmeta na datoj ravni onako kako ih, sa odreene take posmatranja, nae oko vidi; slika predmeta u daljini; fig. pogled u budunost; izgledi za budunost; poljska perspektiva kad taka oka lei u visini oveka iznad vidika: ptija perspektiva slikanje (ili: crtanje, pogled) na neki predmet sa visine ptijeg leta, tj. ukoso i odozgo; abja perspektiva slikanje (ili: crtanje, pogled) ukoso i odozgo. PERSPEKTIVNA KONSTRUKCIJA SA NIVOA TERENA Predstavlja perspektivni prikaz jednog tela (na pr. kocke) na taj nain kao da se ono vidi gledajui sa nivoa terena na kojem se nalazi. Karakteristike ove perspektivne konstrukcije su da se linija horizonta nalazi unutar
gabarita tela, a ona taka se nalazi na liniji horizonta, takoe unutar gabarita tela. Nedogledi se nalaze levo i desno od one take, na razliitim rastojanjima od mesta gde se nalazi izgled (projekcija) one take na liniji horizonta. Ovo je najea perspektivna konstrukcija. PETA FASADA U savremenoj arhitekturi, od perioda Le Corbusiera, uveden je pojam pete fasade. Naziv predstavlja krov, najee ravan krov, projektovan i ureen po principima parternog ureenja i ureenja fasade. Peta fasada esto sadri: terase, nivoe, mesta za sedenje, bazen na krovu i sl. PIKTOGRAFIJA (od lat. pictus slikan i gr. grafein grafein pisati) Slikovno pismo; izrazavanje misli i pojmova pomou slika. U pravilu su znakovi tog pisma shematinog oblika, pri emu je likovni element vie ili manje podreen. Kroz taj stadijum proli su sistemi pisme drevnih civilizacija (klinasti, egipatski, kritski, kineski i dr.); u pismima predkolumbovske Amerike i Indijanaca tej je sistem najizrazitiji. U obliku razlinih preglednih tabela i uputstava na trgovakim artiklima, koje su namenjene ljudima razliitih jezinih podruja, p. se u novije vreme sve ee primenjuje. PIKTORIJALNA PERCEPCIJA Vii nivo iznad obine percepcije, iskustvo iz druge ruke, odnosno, proces u kome jedinka posredstvom umetnikog dela postaje svesna neega. Percepcija slike jednog prostora, arh. objekta ili oblika. PITAGORINA NAUKA O HARMONIJI Ne moe se utvrditi u kojoj se je meri Pitagora posluio jo starijim egipatskim saznanjima. U svakom sluaju nalazimo u njegovoj nauci obraeno sve sa tim predmetom povezano znanje staroga sveta, koje je on upoznao prilikom dva nauna putovanja po Egiptu. Pitagora, kao i cela njegova kola, takozvani Pitagorovci, smatrali su brojeve praelementima izgradnje svetova. ak su i pojmove temeljili na brojevima. Tako je miljenje bilo = 2; pravednost = 4; savrenost = 8 itd. PITAGOROVSKI PRAVOUGAO, LIK PROPORCIJA INTERVALA Pitagora, koji je jo pre skoro 2500 godina naao sve proporcije intervala, pronaao je u isto vreme i reenje ovih harmoninih odnosa u geometriji kruga, kao korenu svih sredinjih zakona harmonije. On je pronaao da se sve prave proporcije intervala mogu nai u pitagorovskom pravouglu kruga. Ove proporcije intervala i akordi dobijaju se na gornjoj slici iz meusobno povezanih odnosa stranica pojedinih likova tako prirodno i jasno da moemo shvatiti zato su Pitagorovci u ovom liku videli praizvor celokupne muzike harmonije. Sekunda, koju ne oseamo kao punovredan sklad i septima koja nema jednostavnu proporciju brojeva, bez ostatka nedostaju u ovom liku proporcija, to samo poveava njegovu vrednost. PLACE NON PLACE (engl. mesto ne mesto) Pojam je u arhitekturu uveo Charles Jencks u svojoj knjizi Modern movements in architecture, po kojem je jedno mesto dato svojom antitezom ne mesta. ovek je organizacione prirode i on tei da kreira svoje mesto boravka i da upravlja njime. U odnosu na stepen njegove kreacije, mogue je ostvariti prostor koji e da bude mesto ili ne mesto. Ne mesto je urbanistiki ambivalentno, bez karaktera, stava, nejasne prirode i sadrine. Da bi dobilo karakter mesta, potrebno je izvriti njegovu urbanu reidentifikaciju, kojim putem se vraa identitet jednom mestu. Urbani identitet je kategorija koja podie vrednost jednom mestu i die ga iznad nivoa ne mesta. PLAN (l. planum) 1. ravnica, povrina, ravan prostor, ravno zemljite; 2. nacrt, crte graevine; kartografsko prikazivanje neke manje oblasti; 3. plan u ekonomici svesno regulisane raspodele ukupnog proizvodnog rada na razne oblasti proizvodnje. Oblik regulisanja i ostvarivanja ukupne reprodukcije, koji odgovara socijalizmu (komunizmu); 4. drutveni plan. Godinje regulisanje raspodele nacionalnog dohotka kojim se utvruju
opti odnosi u razvoju privrede kao i ostale delatnosti. PLAN KRETANJA Naziv za urbanistiki ili arhitektonski plan koji je izveden na osnovu analize kretanja kroz odreen prostor (arh. objekt ili grad). P.k. sadri kljuna mesta koja su od znaaja za saobraaj kroz zonu koju predstavlja. U arh. smislu, to je analiza kretanja kroz jedan arh. objekt sa ucrtanim svim znaajnijim pravcima, frekvencijama (uestalosti) kretanja i mestima gde se menja smer ili struktura kretanja. U urban smislu, p.k. predstavlja sistem saobraajnica povuenih izmau znaajnih ziljnih taaka, analiziran prema vrsti saobraaja (peaki, kolski, metro), tipu saobraajnica(peake, kolske, biciklistike, inske), frekvenciji kretanja, mestima ukrtanja i promene pravca kretanja. P.k. je osnovni element koji predodreuje jedan urbanistiki plan. PLAN SA SMAKNUTIM TROUGLOVIMA Karakteristian arh. plan gde je pravougaona osnova objekta dijagonelno preseena u dva trougla koji su meusobno smaknuti ili gde je arhitektonska kompozicija sainjena od dva trougla meusobno smaknuta. esta kompozicija u arh. ezdesetih i sedamdesetih. Znaajan protagonista p.s.t. je I.M. Pei (Mizej moderne umetnosti u Washingtonu). PLAN SA ZAROTIRANOM OSOM SIMETRIJE Pojam uveden u arh. sedamdesetih godina, zajedno sa razvojem post moderne arhitekture. Predstavlja arhitektonski manir arh. projektovanja sa osnovnom koncepcijom pravilne geometrijske forme objekta koja je rotacijom iskoena u odnosu na svoju bazinu osovinski simetrinu formu. Ovakva, smela vrsta planova koriena je da bi bila postignuta dinaminost kompozicije arh. objekta. Protagonisti su bili: Robert Venturi, Michael Graves, Charles Moore i dr. PLAN, GEOMETRIJSKI 1. Svaka stvarna ili zamiljena vertikalna ili horizontalna povrina paralelna sa ravni koju prikazuje. 2. Horizontalno uredjenje delova gradjevine ili crte ili dijagram koji pokazuje takvo uredjenje u horizontalnom preseku. 3. Nacrt. V. Graevinski nacrt, Arhitektonski projekt (nem. Riss) Prikaz jednog objekta (projekcija). Postiji normalan plan (osnove, izgledi, boni izgledi, preseci), paralelan plan (aksonometrija) i perspektiva. 4. Graevinski plan koji je nastao u doba gotike, naziva se kotirana projekcija. PLAN, GRADJEVINSKI (Org.). (1) Predstavljanje koliinskog i vremenskog predvianja izvrenja graevinskog zadatka. Predvianje samo koliinskog izvrenja, kapaciteta ili finansija naziva se statiki plan. Unoenjem vremenskog faktora dobija se dinamiki plan, koji se deli na godinji, kvartalni, meseni, dekadni i dnevni dinamiki plan. Meseni i ostali nazivaju se jo i operativni dinamiki planovi, ili kalendarski planovi rada. Predvianje za dui period graevinskih dogaaja moe se predstaviti perspektivnim planom. (2) Crte na osnovu koga treba izvriti neki tehniki posao, kao sastavni deo projekta. Tako imamo: radioniki plan, palirski plan i sl. PLAN, PALIRSKI (Org.). Plan koji je do detalja razraen i kotiran da se po njemu mogu bez zadravanja da izvode radovi. Palirski planovi se rade obino u veoj razmeri. PLAN, TIPOVI PLANA Osnovni tipovi plana su: 1. Aksijalan plan, 2. elijasti plan, 3. Centralni plan, 4. Dvostruki plan, 5. Zadnji plan, 6. Ulazni plan, 7. F-plan,8. H-plan, 9. Holni plan, 10. Hol, 11. Plan longhouse, 12. Otvoreni holni plan, 13. Solarni plan, 14. Wealden plan. PLANIMETRIJA (l. planum ravnica, ravan, gr. metria merenje) Merenje ravnih povrina; geom. nauka o prostornim veliinama koje lee u ravni; ravna geometrija. Deo geometrije koji prouava skupove taaka u euklidskoj ravni. Neki posebni skupovi taaka, kao to su duina, ugao, krunica i krug, jesu osnovni planimetrijski elementi. Od tih osnovnih elemenata izvode se sloeniji, kao to su uopteno geometrijske figure (likovi), posebno poligonalne crte i poligoni. Osim prouavanja svojstva planimetrijskih elemenata i njihovih
medjusobnih odnosa u tehnikoj su primeni posebno vane metode konstruisanja sloenih elemenata od osnovnih tzv. geometrijskh konstrukcija. PLANIMETRIJSKO MERENJE Merenje ravnih povrina nekog tela ili povrine zemlje ili jednog arhitektonskog objekta. PLASTINA FORMA Naziv za arhitektonsku formu koja je oblikovana prema slobodnim principima, koja sadrzi nepravilne i raznolike oblike, koja deluje lepotom linija i oblika, nasuprot krutim, geometrujskim arh. formama. Izraz putem p.f. sreemo naroito u periodu arhitekture baroka. U modertnoj arh., p.f. naroito sreemo u arh. Aalvara Aalto-a. PLASTINA LINIJA, Linija koja se pojavljuje u prostoru, koja gotovo samostalno egzistira u prostoru i odreuje ga isto onoliko koliko i sama ravna arh. linija koju moe da predstavlja bilo koja materija, gde njeno linearno prostiranje preovladava nad irinom i dubinom. Primarni izraz p.l. je da vizuelno definiu prostor. PLATONIZAM U ARHITEKTURI I PLATONISTI Platonizam predstavlja idealistiku tradiciju, idealizam koji je potekao iz tenje da se dostigne vrhunac organizacije prostora i savrenstvo idealne forme. Platonizam se javlja unutar mnogih arh. stilova kao tenja prema stilskom savrenstvu. Posebno izraen u doba renesanse, platonizam je bio sutinska karakteristika nastojanju renesansnih umetnika a posebno arhitekata da se dostigne savrenstvo arh. objekta. Mnogi arh. u doba renes. projektovali su svoje graevine po principima doktrine idealnih, savrenih odnosa i formi, koje su pokuavali da dosegnu upotrebom optih zakona simetrije, harmonijske proporcije i primenom harmonijskih matematikih redova u arhitekturi. Meu istaknutim predstavnicima ital. renes. izdvajamo: Brunelleschija, Albertija, Michelozzoa, Bramantea, Raphaela, Peruzzija, Michelangela, Sanmochellija, Palladija i dr. U savremenoj arh. platonistiki idealisti su odraavali nameru da svoje projekte i arh. objekte dovedu do idealnog savrenstva, kao da oni predstavljaju odraz kosmikog reda i zakonitosti. Meu modernim arh. posebno mesto meu platoniarima zauzima Mies van der Rohe, ija je arhitektura esto kritikovana zbog ovakvog svojstva, ali koja je predstavljala apsolutan zahtev, podreenost platonistikom nainu gledanja na arh. Platonistiki pristup u arh. sreemo takoe kod Louisa Kahna, a u post modernom periodu platonistiki principu sadre se u arh. James Stirlinga. Akademski platonizam je platonizam koji je svoju potvrdu dobio na akademskim institucijama, na kojima je predstavljao deo teorijskog arh. stava institucije. Neo platonisti su predstavnici platonizma u arh. koji su svoje arh. stavove zasnovali na oivljavanju principa platonizma i njihovoj ugradnji u arh. projekte. PLEIN AIR (franc. otvoren prostor) Pojam se u arhitekturi koristi da bi oznaio veliki, otvoren, pokriven prazan prostor, koji predstavlja esto poprite dogaanja ili odvijanja neke funkcije. Plein air sreemo kod velikih prostora galerija, svetlih prostora staklenika. Plein air moe da zauzme i unutranji prostor a kretanje velikih masa koje obavijaju dinovske zapremine izloenih maina ili drugih objekata u njemu stvara nov i pobedonosni ambijent u kojem seovek mea sa svojim novim udotvornim proizvodom i ponitava sve u njemu. PLEJBOJ ARHITEKTURA Ovaj pojam je verovatno ustanovio S. Giedion 1961.g., piui o pomodnoj arh. Naime, postoji shvatanje kod pojedinih arhitekata da se savremena arh. smatra modom i da su mnogi projektanti samo primenjivali modne poteze internacionalnog stila i da se sad, kada je moda prola, naslauju u romantinoj orgiji. Moda iz 1960. sa svojim nekritino izabranim istorijskim fragmentima, zarazila je nazalost mnoge obdarene arhitekte... radi se o nekoj vrsti plejboj arhitekture. Arhitektura se tretira kao to plejboj tretira ivot- brzo se prezasiti svega i juri od jedne do druge senzacije. PLURALIZAM U ARHITEKTURI Pluralistiko shvatanje predstavlja arh. kao rezultat razliitih uticaja i predodreenosti. Pluralistiki pristup arh. ukljuuje unutar celine nekoliko ili vie stilskih karakteristika koje su sadrane u jednom arh objektu. Karakteristian primer
pluralistike arhitekture predstavljaju radovi Charles Moore Michaela Gravesa i Roberta Venturija, koji sadre istoristiki senzibilitet koji unutar jednog objekta ukljuuje mnotvo prethodnih stilova i karakteristika. POETNA FORMA U ARHITEKTURI Primarni in arhitektonskog izbora je jednostavna ideja, jedna strong idea od koje se stie do izbora forme crpei iz repertoara seanja i elementarne geometrije. Ova poetna forma razmatra se u funkciji ljudskih aktivnosti koje moraju da se razvijaju u odnosu prema njoj i iz tog razmatranja izlazi deformisana, prilagoena i konkretizovana u isto vreme. Samo ako je ova deformacija usaglaena sa zakonima forme i ljudskim potrebama, proces projektovanja moe da se nastavi. Ako se ova usaglaenost ne potvrdi, potrebno je izabrati drugu formu i poeti iz poetka. PODRAAVANJE U ARHITEKTURI Predstavlja proces ili operaciju kopiranja ili ugledanja na postojee primere, da bi se postigao slian ili istovetan efekat. Meutim, postavlja se pitanje: Ako je ono to se eli samo objekat koji podraava drugi objekt, emu onda arhitektura? Suprotno pristupu podrazavanja, predstavlja projektovanje arhitektonskog objekta koji odgovara svome okruzenju. Ovaj pristup uvek zahteva kreativnost, vetinu i razborito korienje projektantskog zanata, a nikada nepromiljeno kopiranje. POINT BLOK IZGRADNJA, POINT BLOK ZGRADA (engl. point block housing) U stambenoj izgradnji, point blok je visoki stambeni blok u kojem je centar rezervisan za stepenice, liftove i sl., a stanovi su postavljeni zrakasto u odnosu na taj centar. POKAZIVANJE U ARHITEKTURI Prema Wittgensteinu, osim govorenja i utanja, postoji jo pokazivanje. Osnovno ton ovog pokazivanja, koje takoe moe da znai u-kazivanje i, otuda na-znaivanje, odgovara osnovnom tonu urbanistikog i arhitekturalnog rada postmodernih arhitekata. To nezadovoljskto htenjem da se ono to je naelno menja moe neko ko hita napred da tumai kao neku temperovanu filosofiju izmirenja i da je stavi pred osudu. U stvarnosti, pak, ova postavka, u kojoj arhitektura ne budi nikakve velike nade, nudi jedan spektar najraznovrsnijih moguih izraza. Jer pretumaenje i razjanjenje vode jednom daleko kompleksnijem polju recepcije nego neki neopuritanizam tabula rasae. POKRETNA ARHITEKTURA Naziv za arh. koja je tako izvedena da ima mogunost promene mesta, poloaja ili moe da se kree. P.a. je karakteristina pre svega za nomadsku arhitekturu, od svojih najprimitivnijih formi pokretnih kolika, atora ili malih pokretnih drvenih kuica na tokovima, pa sve do najsavremenijih kua na tokovima. U primitivnim sredinama Afrike (Gvineja), karakteristika pokretnosti je znaajna za lokalnu gradnju. Cela sela se premetaju, u pokretu, traei novu, pogodniju sredinu za ivot.Bernard Rudofsky tako pie: Ponekad granica iameu odela i stanita postaje neodreena, kao izmeu kinog atora i mini ogrtaa. Ispraznjene koare mogu da igraju ulogu zaklona od kie, a portabl krovovi postaju amreli i obratno. POLIEDARSKI ELIJSKI SISTEMI Poliedarski elijski sistemi predstavljaju danas jedan sloeniji tip prostornog reda. To je nain na koji se rzliiti brojprostornih elija moze rasporediti na povrini sfere. Kod pravilnih ili prividno pravilnih elija u jednom sistemu dolazi do stvaranja zatvorenog prostora gde se unutranji prostor elije ne vidi. P..s. omoguuju transparentna geometrijska presecanja i omoguuju njihovo otvaranje prema spoljnjem prostoru. POLIGON, GEOMETRIJSKI (gr. polu gonoz mnogougaon) Naziv za geometrijski lik koji je formiran spajanjem tri ili vie dui koje su postavljene meusobno pod odreenoim udglom. Poligon moe da bude pravilan ili nepravilan. Pravilan poligon sadri meusobno iste uglove izmeu stranica poligona, dok su kod nepravilnog poligona uglovi razliiti. Poligoni su: trougao (trigon), kvadrat, pravougaonik (tetragon), petougaonik (pentagon), estougaonik (heksagon), sedmougaonik (septagon), osmougaonik (oktogon),
devetougaonik (nonagon), desetougaonik (dekagon) i t.d. POLIHROMIJA (gr. poluz polys mnogi i croma hroma boja, nem. Polychromie) Viebojnost, arolikost; primena veeg broja boja u graditeljstvu, vajarstvu i umetnikom zanatu. Karakteristika jednog umetnikog dela, arhitektonske graevine, povrine, sklopa ili ak jednog urbanog predela koji sadri vie elemenata razliitih boja. Polihromne povrine sadrze delove obojene razliitim bojama i mogu da predstavljaju razliite principe polihromnosti: komplementarnost boja, suprotnost boja ili antagonizam, pastelnu polihromiju, tonsku p. i dr. Nasuprot polihromiji, monohromija predstavlja upotrebu samo jedne boje, kod koje varira njena osvetljenost; svetlim i tamnim tonovima jedne te iste boje dobijaju se osnovne karakteristike jedne povrine. Svrha joj je da naglasi i istakne tektonske i organske forme odnosno ukrase. Pri tom se pretezno sluzi bojama koje odgovaraju lokalnim bojama objekta, naglaava kontraste i tezi za vizuelnim efektom. Pojavljuje se ve u preistoriji, pa kod primitivnih naroda i u narodnoj umetnosti (bojenje nastamba, tkanja, keramike, orua, oruja, nakita, pletiva, maska a i oveijeg tela). U graditeljstvu dolazi p. do izrazaja u Mesopotamiji kod oblaganja zidova viebojnom glaziranom opekom s figuralnim motivima. U ant. Grkoj bio je dorski hram bogato polihromiuran. U starohri]anskom i vizantijskom graditeljstvu p. se postizala zlatom zidnih mozaika, raznobojnim kamenim podovima, bojenjem zidova i svodova, a kasnije raznobojnim oltarima i prozorima (vitrazi). U Italiji se od doba romanike izvode proelj graevina alternacijom svetlog i tamnog mramora; istie se bogata p. u enterijeru baroknih crkava. U sev. krajevima znaajne su crno-bele bondrune (kanatne) konstrukcije i objekti od nemalterisane opeka. I savremena arh. nastoji oiveti fasade razliitim metodama polihromiranja. U skulpturi se, prvenstveno kod drvenih kipova, ve u najstarije vreme boje delovi tela (kosa, usta, oi). Taj se nain redovno primenjuje u srednjovek. plastici; panski vajari idu pri tom do krajnjeg verizma i upotrebe raznovrsnog materijala (tzv. estofado stil). Polihromira se prvenstveno plastika od terakote i mnogih vrsta keramike. U umetnikom zanatstvu pojava polihromiranja je neograniena; ona dolazi do izraaja u svim vrstama proizvoda i u svim materijalima, prvenstveno kod izvoenja ornamenata. POLIMORFIZAM U arhitektonskom i urbanistikom smislu, karakteristika prostora koji ima istu funkciju da se javlja u vie razliitih formi. Polimorfni arh. objekti su oni koji se pojavljuju u vie razliitih arhitektonskih formi. U Urbanistikom smislu, polimorfija predstavlja svojstvo urbanih elemenata da sadre vie razliitih oblika. POLINUKLEIZAM Pojam koji u urbanom planiranju predstavlja plan jednog grada sa vie dragskih jezgara, odnosno, centara - nukleusa. Ideju polinukleizmau urbanom planiranju zastupao je Lewis Mumford i u vezi s njim takoe ideju regionalizma. Svojom tvrdnjom da regionu pripada budunost, on prethodi dananjoj ekonomsko-geografskoj struji. Ukratko, Mumford eli grad koji e biti istovremeno i vie ruralnog i vie urbanog karaktera, no to to predlazuprogresistiki modeli grada. POLITIKI KOMPROMIS U ARHITEKTURI Arhitektura kao komleksan proces sadrzi snane uticaje politike i politike strukture perioda u kojem je nastala. Da bi jedno arh. delo zaivelo, potrebno je da usaglasi vie razliitih uticaja i kompromisa, meu kojima su veoma znaajni politiki. Odnos arhitekata prema politici esto je bio beskompromisan, ali bez obzira na to, pronalazimo dugu listu politikih kompromisa koji su uticali na rad i razvoj mnogih velikih arhitekata. Gropius je 1934.g. pisao pisma Goebbelsu opisujui mu novu arhitekturu i nazivajui je sintezom klasine i gotske tradicije. Wassili Luchardt, Herbert Bayer, Hugo Haering i drugi beskompromisni arhitekti ipak su radili za nacistike naruioce.
Le Corbusier je proveo 1941. godinu u Vichiju, u nameri da ubedi marionetsku vladu da ga angazuje. Lloyd Wright je putovao u Rusiju za vreme Staljinovih istki, a Philip Johnson je ak platio da bi posetio Hitlera u Danzigu, odmah nakon njegove invazije na Poljsku da bi zapoeo Drugi svetski rat. POLITIKA PROSTORA Predstavlja komleksan skup operacija, legislative i egzekutive, sadrzanih unutar donetih zakonskih akata i urbanistikih planova, kojima se ureuju i odreuju odreeni prostorni odnosi na nivou zakona jednog grada, regije ili drzave. Politika prostora poznaje prostor samo kao homogenu i praznu sredinu u koju se smetaju predmeti, ljudi, maine, industrijske prostorije, prilivi mreze. Jedan takav prikaz politike prostora zasniva se na logistici ograniene racionalnosti i objanjava strategiju koja unitava diferencijalne prostore urbanog i stanovanja, redukujui ih. POLIVALENTAN PROSTOR U arhitekturi, naziv za prostor koji moe da ima vie namena, vie karakteristinih stanja i odrednica. Polivalentan prostor moze da ima vie razliitih znaenja, poruka i smisla. Karakteristini polivalentni prostori su prostori gradskih trgova: na njima se dogaaju socijalne i kulturne aktivnosti, ekonomsko trgovake aktivnosti, na trgovima se ljudi sreu, trguju, ponekad su trgovi bili sudnice i mesta sudskih egzekucija. Tokom istorije, trgovi su bili poprita najznaajnijih dogaanja. Takoe, pod pojmom polivalentnog prostora, mozemo da smatramo da su to i multifunkcionalni, vienamenski prostori. POLOAJ, JUKSTAPOZICIJA (engl. juxtaposition) Naziv za poloaj jedne stvari pored druge. Stavljanje (ili: metanje) jednog pored drugog, granienje s neim, slaganje spolja, dodavanje. POLUOTVORENI SISTEM IZGRADNJE (Arh.). Nain izgradnje graevinskih blokova meusobno povezanih zgradama koje se po pravilu postavljaju po duim stranama blokova, dok krae strane ostaju slobodne neizgraene. Provetravanje bloka je osigurano, dok orijentacija zgrada u odnosu na strane sveta moe da bude i nepovoljna. POMONO - HIGIJENSKA ZONA Pomono - higijenska zona obuhvata prostorije neposredno vezane za radnu zonu sa dvojakim zadatkom: dopunjavaju mogunost sprovoenja procesa u radnoj zoni (magacini, ostave i sl.) i obezbeuju odravanje higijenskog nivoa u sklopu. Prvi tip prostorija proistie neposredno iz uslova organizacije same radne zone i nepotrebno ga je posebno analizirati, dok je drugi s obzirom na nain eksploatacije i pojavu u razliitim namenama, ceoma interesantan. Odravanje odreenog higijenskog nivoa reavamo prostorijama koje se pojavljuju ili kao zasebne jedinice: WC-i, lina higijena, umivaonice, kupatila, garderobe, ienja i sl. ili se niz ovih navedenih prostorija pojavljuje u vezanom obliku obrazujui grupe kojeomoguavaju sprovoenje odreenog higijenskog reima, te imamo sanitarne propusnike i blokove. Korienje ovih objekata vri se odvojeno po polovima, pa je i njihov odnos u razliitim namenama drugaiji. PORTABLE ARHITECTURE Naziv za arhitekturu, odnosno, arhitektonske objekte koje je mogue preneti na drugo mesto, rasklopiti, prevesti ili ukloniti na brz i efikasan nain. Medju primere portable arhitekture ubrajamo prevozna sredstva sa elementima stanovanja (vozovi, brodovi, jahte, autobusi, automobili), ali i tradicionalne arhitektonske forme koje su konstruktivno i strukturalno tako nainjene da ih je mogue prreneti. Karakteristian je primer portable architecture koji su predstavili Cohos Evamy Parners, Alberta, Canada (1967). POSEBNE STRUKTURE U urbanistikom smislu, posebne strukture imaju specifinu ulogu u identifikaciji gradova i naselja i danas, kada ponavljanje fizikih struktura postaje jedna od
temeljnih opasnosti za urbanu formu i to sa vie aspekata - ove naglaene, specifine jedinice prostora postale su zahvalna tema istraivanja fizikih struktura. Ove strukture multipliciraju svoje vrednosti esyto i svojim programima, istaknutim poloajima koje zauzimaju, simbolinim znaenjem za naselje, panjom i energijom sa kojom se izvode, itd. Nedostatak kakvih posebnih struktura u mnogim, naroito stambenim ansamblima, jedan je od razloga njihove este neprivlanosti. POSTPROJEKTNE ANALIZE (PPA) Postprojektne analize (PPA) se rade u fazi implementacije sa ciljem da olakaju ili omogue njegovu realizaciju u skladu sa nalazima i zahtevima analize uticaja na okruenje (AUO) studije. Smatraju se direktnim nastavkom AUO, a po nekim autorima ine njihov sastavni deo. PPA se rade samo za odredjene delove plana, po pravilu one koji mogu imati signifikantne uticaje na ivotnu sredinu, ali ne za plan u celini niti po svim evidentiranim uticajima. Identifikacija uticaja, selekcija pitanja koja e biti predmet daljega rada i prioriteti se utvrdjuju u AUO studiji. Stav je da to treba da budu uticaji koji se ocene kao najvaniji po ivotnu sredinu, oni o kojima se, na osnovu prethodnog iskustva i znanja, najmanje zna, kao i pitanja koja iz posebnih razloga moraju biti detaljnije i svestranije ispitana. Odatle i raznovrsnost studija, tematski usmerenih ka tehnikim, tehnolokim, proceduralnim, administrativnim, itd. pitanjima. Dosadanja iskustva se odnose uglavnom na vee projekte, a smatra se da bi se PPA mogle raditi i za razvojne programe, planove pa ak i politike razvoja (policies). U nekim zemljama (sluajevima) PPA se vezuje za ukupnu aktivnost koja se tie kako implementacije tako i eksploatacije projekta, pa se vidi i kao sastavni deo monitoringa, i to: pre izgradnje, tokom izgradnje, tokom eksploatacije i nakon zatvaranja. POTEZ U arhitektnskom, a pre svega urbanistikom smislu, predstavlja jednu karakteristinu izdvojenu arhitektonsku ili urbanistiku celinu koja se od svoje okoline razlikuje specifinim karakteristikama: prostornim, funkcionalnim, istorijskim, estetskim, socijalnim, osobenim i dr. Jedan potez moze da predstavlja specifian urbani blok, odreenu ulicu, skup slinih ili funkcionalno istovetnih arhitektonskih objekata i sl. Urbano planiranje i projektovanje se obino vri u odnosu i prema odreenimpotezima. Potez moze da bude jedna ulica, blok, kompleks i sl. U makrourbanom smislu, potez moe da ini jedan grad ili vie povezanih gradova, zona koja se nalazi du auto strade ili drugog puta. Potez u SAD ppre sveg predstavlja glavnu, osnovnu komunikaciju, odnosno internu saobraajnicu jednog grada, u odnosu na koju su smeteni svi znaajni sadraji tog grada. Tu p. predstavlja osnovno poprite svih znaajnijih deavanja u jednom gradu, a gradski urbani razvoj se vri u odnosu na njegov potez. Potezi su pretezno linearne, odnosno linijske strukture koje obuhvataju niz delova povezujui ih kretanjem, susedstvom i slinou u kompleksne aksijalne oblike organizacije urbanog ambijenta. POTREBE, STRUKTURA POTREBA Postoje sledee osnovne strukture potreba: osnovne potrebe, neophodne potrebe, svakodnevne potrebe, povremene potrebe, potrebe vezane za boravak, potrebe vezane za slobodno vreme. POTREBE, VRSTE POTREBA Prilikom urbanistikog i arhitektonskog projektovanja vrlo je vano da se napravi analiza i projekcija potreba na koje e budui objekat ili urbanistika sredina da odgovori. Generalno, potree je mogue svrstati u sledee grupe: postojee potrebe, nastale potrebe, narastanje potreba, analiza potreba. U smislu tipologija potreba, postoje sledei karakteristini tipovi: potrebe vezane za odredjen uzrast korisnika, potrebe vezane za odredjen pol, tipovi potreba vezani za odredjen tip objekta, tipovi potreba vezani za odredjenu lokaciju, tipovi potreba vezani za drutveni kontekst, tipovi potreba vezani za socijalni kontekst, tipovi potreba vezani za kulturni kontekst, tipovi potreba vezani za klimatske karakteristike mesta.
POTROAKA ARHITEKTURA Arhitektura nastala iz principa razvoja potroakog drutva, sa namerom da zadovolji narastajue potrebe korisnoka kao potroaa arhitektonskog dobra. Paralelno sa razvojem p.a., nastala je tzv. Throw away Architecture, koja predstavlja ideju arhitekture za jednokratnu upotrebu, gradnju za ogranieno korienje, koja e moi da sustigne tempo savremenog ivota. P.a. je bila tendencija naroito razvijena u potroakim drutvima, sa visoko razvijenim potrebama stanovnitva i trzitem koje ih zadovoljava. Sa aspekta korisnika, p.a., estetski znaaj je daleko manji od funkcionalnog, a ekonomski momenat je najznaajniji. Razvoj p.a.na zapadu, meutim, nije doveo do izgradnje kolektivnih stambenih zgrada niti do rairene upotrebe prefabrikovanog sistema gradnje, ve je zaustavljen na nivou grtadnje individualnih stambenih objekata ogranienog vremena trajanja. POTROAKA INSTANT ARHITEKTURA Naziv za onu arhitekturu koja je nastala kao posledica preterane, neumerene proizvodnje; to je takodje i instant arhitektura. Takodje, pojam se esto odnosi na kapitalistiku arhitekturu, koja je nainjena sa osnovnim ciljem da zadovolji potrebe oveka. POTRONA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja je nastala kao proizvod potrakog drutva. Potrona arhitektura se gradi da bi prvenstveno zadovoljila osnovne potrebe njenog korisnika. Ona je efemerna, ogranienog veka trajanja i ogranienih dizajnerskih karakteristika. Predstavnici potrone arhitekture su: kontejneri za rad i stanovanje, barake, atori i dr. POVRATAK NA STARO U ARHITEKTURI Pojam razrauje Eugenio Battisti, u Enciclopedia universale dellarte. Pojam prestavlja stav koji se ne poistoveuje sa neim isprekidanim i linim, u zavisnosti od psiholoke sklonosti nekoliko umetnika...niti se moe shvatiti kao trenutak u normalnom procesu umetnikog razvoja, kao kakva pauza ili zastoj i razmiljanje, posle nekog napornog ostvarenja; ili kao vie ili manje latentan oblik konzervativizma, zaostajanja u odnosu na aktuelan ukus (...) naprotiv, on u sutini odgovara jednom pozitivnom preokretu, prenoenju na jedan drugi plan problema koji se ine nereivim na osnovu injenica koje pruza neposredna tradicija (...) Prema tome, povratak na staro se pre svega razlikuje od tradicije i u izvesnom smislu joj se suprotstavlja. POVRINA - JEDINICA PROSTORA U horizontalnom planu sklop nastaje ograivanjem i spajanjem sa spoljnom sredinom Povrine su u smislu ostvarenja ova dva pojma time odmerene za odreenu upotrebljivost. Stoga jedinica prostora uvek predstavlja spoj razliito tretiranih povrina. One su uslovljene jedna drugom i tako omoguavaju tok odreenih procesa, namena. One su osnova arhitektonske sadrine, znai i povrine kao elementa, ali ipak ne i jedini uslov koji odreuje kvalitet arhitektonskih prostora. Raspored povrina u horizontalnom planu je plod smiljene organizacije, to izrazava funkcionalnost celine. U analizi procesa razlikujemo opte uslove funkcije ili sve ono to karakterie etiri osnovne ivotne funkcije prema Le Corbusieru: stanovanje, rad, kultura duha i tela i kretanje, dok se posebni uslovi funkcija reavaju kod svakog pojedinanog procesa. Projektovanjem stalno vrimo razradu funkcije u smislu usavravanja procesa, a to daje odreene zakljuke u obradi oblikovanih elemenata, odnosno prostora u celini/ Ovakvim postupkom samo se stie mogunost za vei izbor u odluivanju. Svaka prostorna jedinica je povrina koja dozvoljava u odreenim uslovima odvijanje nekakvog procesa, bilo pojedinanog, ili kao dela veeg broja radnji. Tu uoavamo tri lana, tri osnovna podatka iji e nam meuodnos kasnije omoguiti da obrazujemo itavu skalu veliina: - upotrebni predmet, - korisnik, - kretanje.
Upotrebni predmet (sto, stolica, krevet, itd.) karakteriu svojstva: oblik, veliina i njegove prostorne osobine, zatim materijalna svojstva (struktura, boja), upotrebna vrednost u smislu trajanja i mogueg odravanja, kao i osobine u zauzimanju prostora. Od posebnog je znaaja odreivanje povrine, oblika upotrebnog predmeta, jer su to i prvi dimenzionalni podaci u definisanju nove povrine pri emu u proces uvodimo i korisnika. On kao drugi nedeljivi lan obavlja svoj rad u direktnom kontaktu sa upotrebnim predmetom ili bez njega, zauzimajui karakteristian stav. Pod vrstom aktivnosti razmatraju se kompletni podaci o korisniku: fiziko-telesne, bioloke, psiho-socijalne i duhovne prirode. Da bi se odredila neka namena, potrebno je da se u svojim polaznim jedinicama rei prvenstveno dimenzionalni odnos izmeu korisnika i upotrebnog predmeta. Prema vrsti namene usvaja se mogua veliina upotrebnog predmeta a stav i odnos korisnika preko njegovih fiziko-telesnih, biolokih mogunosti u ovoj vrsti posla. Podatke za ovo odluivanje nalazimo u analizi anatomskih zahteva za etiri karakteristina stava korisnika u prostoru (sedenje, stajanje, lezanje i kretanje), a za razne vrste uzrasta. Svaka via jedinica u definiciji prostora zahteva potpuni udeo korisnika, znai i osobenosti psiho-socijalne i duhovne prirode. Obilje ovih podataka koji tumae viedimenzionalnu prirodu korisnika ujedno uspenije i bogatije definiu prostor. Time se obezbeuje kvalitetan postupak u odreivanju upotrebljivosti povrine i prevazilazi nastojanje da se iskljuivo dimenzionom analizom (samo unoenjem iskustvom proverenih podataka) uprosti i objasni sutina arhitektonskog projektovanja. Trei lan - kretanje - posmatramo kao analizu dogaaja u celini i posebno odnosa mirovanja i kretanja traene namene; u prvom redu kretanje u dogaaju, odnosu korisnika i upotrebljenog predmeta, i kretanje koje se odvija izvan povrine zauzete od ova dva lana. Ono se na ovaj nain u celini zonira s obzirom na broj potrebnih podataka, ime se analizirana povrina, deo sklopa, vezuje za uslove prostora u celini. Definiui svaku jedinicu povrine mi odreujemo stav korisnika u pokretu ili stanju mirovanja sledeim osnovnim podacima: frontalna profilna traka, veliina koraka i nain mirovanja. Moramo naglasiti da u donoenju zakljuaka o veliini i obliku ovih lanova deluju neposredno i nacionalne norme za higijenu, za odreenu namenu, kao i usaglaavanje sa celokupnim sklopom. POVRINA Definicija povrine u arhitektonskom smislu ne ograniava se na njeno dvodimenzionalno posmatranje. Ona se odnosi na itav sklop. U sukobu jedne povrine prema drugoj, odigrava se stvaranje prostora. Stoga, govorei o povrini sigurni smo da u isto vreme govorimo i o sklopu. Nikada jedna povrina ne ivi svoj posebni, odvojen ivot. One su u stalnom kretanju, jedna prema drugoj, uslovljavajui svojim opstankom i odlikama opstanak i odlike drugih. Osnovna odlika p. je materijalnost iju oiglednost nije potrebno isticati. To su materijali i konstrukcije ija je primena (priprema i obrada) vezana za tehnika dostignua svakog vremena ponaosob. Prema svojim obelezjima oni mogu biti primenjeni dvojako. Sklopom je mogue negirati njihovu prirodu - sastav ili, naprotiv, sklopom istai njegovu istinitost. Kod ovog poslednjeg postupka konstruktivni potezi koji osnivaju sklop jasno se razlikuju od elemenata koji ga dopunjavaju zagraivanjem. Time istinitost strukture dolazi do punog izrazaja. Pod izmenom strukture primenjenog materijala moramo podrazumevati i primenu boje kojom se obino direktno deluje na izmenu dejstvovanja povrine. Veitu dilemu materijalizacije povrine najbolje ilustruju rei danskog arhitekte P.V. JensenKlinta, iz 1919.g.: Kultivirajte opeku, crvenu ili zutu. Koristite njene iroke mogunosti. Ne kopirajte detalje ni grke ni gotske. inite ih sami od materijala. Ne verujte da je gips
graevinski materijal. Smejte se takoe kad vam kau da je boja graevinski materijal. Ako ikada budete imali priliku da gradite u granitu, ne zaboravite da je to otmen materijal i da armirani beton postaje graevinski materijal. Ne prestajte da traite dok ne naete novi stil za njega. Jer stil stvaraju materijali, objekat, vreme i ovek Arh. povrina, odnosno, ravna povrina ne moze da uokviri prostor ve samo uspeva da ga razgranii, dok e kriva povrina to uiniti upotpunosti. U pogledu prostorne aktivnosti, ravna povrina je kao i linija, sasvim neaktivna. Kada je savijena, onda pokazuje svoju aktivnost. Kod ravnih povrina konvencijom utvrujemo ta e biti irina a ta dubina. Sve zavisi od take naeg posmatranja, shvaeno horizontalno, vertikalno ili dijagonalno. Od posebnog je znaaja organizovanost povrine. Ona, materijalno definisana, zadovoljava razliite stepene organizacije, ime je sraunata i na odreenu upotrebljivost. Pod ovim se podrazumeva nain spajanja razliitih povrina u sklopu - odnos povrine prema drugoj povrini u lancu svih stepena razmatranja jedne namene.To se odnosi kako na slaganje otvora u vertikalnoj projekciji, tako i na odnose povrina u horizontalnoj projekciji: otvoreno, zatvoreno, odnosi u veliinama, ograivanje jedne prema dtugoj nameni ili njihovo meusobno ukljuivanje, itd., upravo na sve ono to se deava u viedimenzionalnoj sredini - arhitekturi. Povrina predstavlja rezultat kretanja linija poodreenim zakonitostima. S obzirom na dvodimenzionalnost, povrina fiziki ne egzistira, ona je u stvari pojam odreenog odnosa drugih kategorija, projekcija stanja tih odnosa. Povrine su osnovni elementi konstrukcije prostora - one ga uobliavaju i preko odreenih materijala realizuju. POVRINA DRUGOG REDA, HIPERBOLOID POVRINA Povrina drugog reda; ima ih dve vrste: jednokrilnih i dvokrilnih (dvogranih, dvoplonih). Oba nastaju obrtanjem hiperbole oko njene ose (jednokrilni oko sporedne, dvokrilni oko glavne ose) tako da svaka njena taka opisuje elipsu. POVRINSKI ELEMENTI, RAVNINSKI ELEMENTI, ELEMENTI U JEDNOJ RAVNINazivaju se ploama ako su optereeni preteno upravo na svoju ravan, a diskovima ako su optereeni preteno u svojoj ravni. Kako su nosivost i krutost povrinskih elemenata u njihovoj ravni bitno vee od nosivosti, odnosno krutosti upravo na tu ravan, povoljnije je povrinske elemente iskoristiti kao diskove nego kao ploe. Povrinski elementi u naborima deluju i kao ploe i kao diskovi. Naborane konstrukcije mogu se svrstati u tapne i piramidne naborane konstrukcije. PRA FORMA Forma koja predstavlja uzor, izvor iz kojeg je potekla jedna arhitektonska forma. P.f. moze da ima istorijski karakter, da je nastala u odreenim istorijskim uslovima, ili to moze da bude izvorni oblik: prirodni oblik, geometrijski i dr. Arhitektura Louisa Kahna predstavlja oblike nastale prema arhaikim uzorima (pra formama). Gradei svoje objekte na uzorima p.f., Kahn izraava svoje verovanje u njih. PRABROJ 5 Nije udo da je broj 5 bio glavni broj Pitagorovaca koji su, kao to je poznato, svo zbivanje u svetu videli u odnosima brojeva. Petougao je bio simbol njihovog udruenja i njihov znak prepoznavanja. Tako je broj 5 u svim vremenima bio temeljni broj i kulminaciona taka naeg decimalnog brojanog sistema. Najstariji magini kvadrat u predanju rimskih agrimensora, ima u sreditu broj 5 kao aritmetiku sredinu. Zapadnoarapski matematiar Ivan iz Seville donosi isti kvadrat u neto izmenjenom obliku, sa brojem 5 u sreditu. U oba kvadrata je isti proseni broj 15. PRAGMATIZAM U ARHITEKTURI I PRAGMATIARI Stav prema kojem jedno arhitektonsko delo treba meriti i ceni samo po njegovoj praktinoj vrednosti i koristi za ivot. Istinito je samo ono arh. delo koje ima praktine vrednosti i koristi. Kod arhitekata pragmatiara, funkcija predstavlja osnovnu odliku jednog arh. objekta a njegova vrednost
izrazena je unutar njegove praktinosti. Najistaknutiji pragmatiari su predstavnici arh. funkcionalizma. PRAVA Najkrae rastojanje izmedju dve take u ravni ili prostoru. Jednaine prave u ravni : Ax+By+C=0 (opti oblik) , y = mx + b (eksplicitni oblik), x/a + y/b = 1 (segmentni), x cos w + y sin w - p = 0 (normalni Heseov). Ovde su A,B,C konstante, x,y, koordinate ma koje take na pravoj; a, b odseci koje prava odseca na koordinatnim osama, m = tg a ugao izmedju te normale i ose X.( a ugao izmedju prave i pozitivne ose X), p duina normale iz koordinatnog poetka povuene na pravu, w Jednaine prave u prostoru: Ax+By+Cz+D=0 (opti oblik, presek dveju ravni), A1x+B1y+C1z+D1, y=mx+a (ortogonalne projekcije na koordinatnim ravnima),z=nx+b; (x x1)/ cos a = (y y1)/ cos b = (z z1)/ cos g(normalni oblik) ili (x x1)/ L = (y y1)/ M = (z z1)/ N ; (L:M:N = cos a : cos b : cos g; x = a1t + b1, y = a2t + b2, z = a3t + b3 (parametarski oblik) gde su a1, a2, a3, b1, b2, b3, konstante; a, b, g, uglovi koje zatvara prava sa koordinantnim osama; x1, y1, z1 koordinate jedne take na pravoj, t parametar. PRAVCI I SMEROVI Svako mesto ima svoje pravce i smerove. Jedino mesto, kokjeg moemo zamisliti kao mesto bezpravaca, jeste lopta, koja slobodno lebdi u apstraktnom Euklidovskom prostoru. Polulopta, meutim, ve izraava sutinsku razliku izmeu horizontalnih i vertikalnih pravaca u egzistencijalnom prostoru. Aristotel je priznavao kvalitetivno razlikovanje gore i dole, ispred i iza, desno i levo kao razlike, ukorenjene u samoj oveijoj konstituciji i u njegovom odnosu prema gravitacionom polju. Vertikalni pravac je, na primer, linija pada (smer nadole) ili uzdizanja (smer nagore). PRAVOLINIJSKI SISTEM OBJEKTA U pravolinijskom sistemu zavretka objekta nailazimo na prvom mestu na jednu horizontalnu gredu koja premoava otvore izmeu stubova ili zidova. Ta greda se zove arhitrav i njena je uloga da stvori podlogu tavanici, da primi teret od tavanice i da ga prenese na podupirae: stubove i zidove. U najstarijim arh. preko kamenih arhitrava kee kamene grede ili ploe jedna uz drugu i obrazuju tavanicu; u grkoj arh., preko arhitrava je porean niz poprenih greda na izvesnom razmaku i tek one nose ploe tavanice. PRE ASSEMBLED ARHITEKTURA Naziv za arhitektonske i konstruktivne sisteme koji su proizvedeni u radionici, prethodno pripremljeni i sastavljeni, a zatim u takvom stanju transportovani na mesto gradnje i tamo podignuti ili sastavljeni. PRE FORMA Naziv za arh. formu koja je prethodila naknadno podignutoj, novonastaloj formi. P.f. susreemo kod dogradnji, nadgradnji, adaptacijama i dr. PREDMER Obraun koliina radova po pozicijama predrauna gradjevinskog objekta. Te koliine slue kao osnov za izradu predrauna. Razlikujemo predmere za pretprojekat, za idejni i za glavni projekat. Za pretprojekat se predmer radi priblino, prema krupnim pokazateljima, za idejni projekat prema priblinim dimenzijama, a za glavni projekat prema dimenzijama iz glavnog projekta. PREDRAUN (TROKOVI) Sastavni deo projektnog elaborata koji sadri predvidjeno kotanje gradjenja nekog tehnikog objekta. Sastoji se iz niza pozicija iji zbir kotanja daje predraunsku sumu, koja predstavlja ukupno predvidjeno kotanje objekta. Predraun moe da se radi na osnovu pretprojekta, idejnog projekta i glavnog projekta, prema koijma nosi i naziv. Slui za angaovanje finansijskih sredstava za gradjenje objekta, kao licitacioni dokument, kao osnova za obraun i naplatu radoa od investitora i kao osnova za proveru ostvarenih cena prilikom gradjenja. PREDSTANDARD Je dokumet koji je privremeno prihvatila standardizacijska organizacija i dostupan je javnosti, s namerom sticanja potrebnog iskustva za njegovu primenu na kojoj
e se izraditi standard. PREFABRIKOVANI ELEMENTI Naziv za arh. ili konstr. elemente koji su prethodno izraeni u radionici ili fabrici (prefabrikacija), a zatim su doneti na licu mesta gradnje objekta i tamo su montirani na svoji konstr. poziciju. Arh. nastala upotrebom p.e. naziva se prefabrikovana arhitektura, odnosno, konstrukcije se nazivaju prefabrikovanim konstrukcijama. Karakteristine grupe p.e. su: Grupa A. Vrste konstrukcija sklopljene od pojedinanih delova: A1. Konstrukcije montirane u svoj definitivni polozaj; A2. Konstrukcije prethodno sklapane. Grupa B. Konstrukcije prefabrikovane u celini: B1. Konstrukcije prefabrikovane na gradilitu; B2. Konstrukcije prefabrikovane industrijski. PREFORMA, ARHITEKTONSKA Naziv za arhitektonski prototip, model, maketu, crte ili plan koji predstoji projektovanju ili razradi jednog arhitektonskog projekta. Preformu treba razlikovati od arhitektonske praforme, koja predstavlja izvorni oblik iz kojeg je nastala jedna arhitektonska forma. PRELAZNI PROSTOR Predstavlja prostor koji se nalazi izmeu spoljnje i unutranje atmosfere jednog arh. objekta.Postize se upotrebom vetrobrana, koji se dimenzionie veliinom i uestalou kretanja ljudskih masa, a u prostornom smislu potrebno ga je svesti na nuznost. Po svom poloaju i znaaju on obezbeuje vreme potrebno za orijentaciju u prostoru ulaza. To je povrina na kojoj se ovek moe uveriti u pravilnost svog kretanja, to znai da ne sme da bude uznemiravan na tom pravcu nijednim od tokova kretanja, ili dejstvovanjem neke od funkcija. Prijemni prostor se moze tretirati kao vestibil, hol, prolaz, galerija, razvodnik itd., te osim povrine za kretanje (prolaz ili zadravanje - funkcionalno usmereno na razne tipove meuveza) imamo niz pripremnih funkcija, kao to su: obavetenja, odlaganje, razne vrste kontrola, kao i razvod prema osnovnom komunikativnom voru. PREMISA, ARHITEKTONSKA U arhitekturi, oblik, forma ili element arhitektonskog objekta koji je ranije istaknut, odnosno, ve pretpostavljen u arhitekturi objekta. Stub je premisa grkih hramova, luk je premisa arhitekture starog Rima, beton je premisa moderne arhitekture, posebno brutalizma. PRENDRE LE PARTI (franc.) Parti je izbor, svrha, znaenje ili metoda. Parti pris ima znaenje sklonosti, predubedjenja ili pravac, miljenje; tako, u arhitektonskom kriticizmu parti predstavlja usvajanje ili stav koji predstavlja projekat isto kao i izbor pristupa kad se realizuje jedna idejna shema. Prendre le parti predstavlja donoenje odluke ili opredeljenje, poput onog u arhitektonskom projektu. PREPOLOVLJENJE KOD GRAENJA Ovaj niz prepolovljenja vaan je i za standardizovanje u graevinarstvu, ali nije doao do izraaja pri projektovanju u poslednjim decenijama kao to je to bio sluaj u epohama klasinog graevinarstva. Naroito dobar primer prikazuje osnova palete poznatog arhitekta A.V. Palladia, iz vremena renesanse. Prostorije s obe strane ulazne dvorane tako su poreane da je svaka dalja prostorija za polovinu manja od prethodne. Kao u puevoj kuici prolazi se kroz prostorije koje su redom u pola manje: ulazni hol = 1/1 E, prostor za primanje = E, susedna prostorija = E, sporedna prostorija = 1/8 E, kabinet = 1/16 E. Kod klasinih osnova iz vremena renesanse ovako se polovljenje svuda javlja, iako retko kad tako dosledno kao kod Palladia. Opte uzeto deljenje povrina za arhitekte nije tako vano kao deljenje duina i irina prostorija i cele zgrade. Te su mere veinom u jednostavnom meusobnom odnosu. One su po pravilu cele osnovne mere (lakat = 2 stope), ili njihova , retko ili . Stupnjevanje navie esto je provedeno udvostruavanjem 4, 8, 16, 32 itd. Kao primer za to moe nam najbolje posluiti originalni opis gradnje, uz nacrt jedne palate od Leonarda da Vinija:
Stepenite je jedan i lakta (bracci) iroko i u kolenu zavinuto (inginocchiata). Ono ima svega 16 lakata sa 32 stepenice od kojih je svaka lakta iroka, a lakta visoka, a odsek gde stepenite zavija je 2 lakta irok, a 4 lakta dug. Zid koji deli jedno stepenite od drugog je lakta debeo, a irina stepenice iznosie 2 lakta, jer dvorana treba da bude za lakta ira. Ova e dvorana biti 21 lakat dugaka i 10 lakata iroka, i tako e biti dobro. Dvorani emo dati visinu od 8 lakata, iako bi imala pravo da bude isto toliko visoka koliko je iroka. ali meni izgledaju takve (prostorije) melanholine, jer kod tolike visine ostaju mrane, a stepenite bi onda bilo prestrmo, previe uspravno. PRESECI KROZ OBJEKAT Preseci nam oznaavaju i pokazuju konstrukciju i unutranjost objekta. Oni predstavljaju vertikalno preseen objekat u glavnim pravcima (poduni, popreni preseci). Prema tome, iz ovih crtea vide se preseeni zidovi, preseene tavanice i njihov meusobni odnos i ortogonalne projekcije unutarnjih zidova koji ograniavaju prostore, sa njihovom arhitektonskom obradom. Iz preseka vidimo i visinu pojedinih prostorija i njihov oblik. PRESEK (nem. Geschoss, Schnitt) V. Preseci. U arhitekturi ili umetnosti gradnje, najee upravan presek kroz jednu graevinu ili jedan njen deo. Presek moe da bude nainjen u pravcu podune ose graevine (poduzni presek) ili upravno na nju (popreni presek). Presek je nacrt kod graevinskih planova dobiven povlaenjem zamiljene horizontalne ili vertikalne ravni kroz objekt na njegovim karakteristinim mestima. Iz njega se vide: debljina zidova i konstrukcija, vrsta materijala, duine, irine, visine i relativne i apsolutne kote. Puni delovi u preseku su rafirani ili obojeni. PRESEK, INTERSEKCIJA Naziv se medjusobni presek arhitektonskih konstruktivinih i drugih elemenata, kao na primer kod intersekcije rebara jednog gotikog svoda. PRETPROJEKT Prethodni projekt, koji se radi obino u maloj razmeri, pri emu se daju opte dispozicije objekta sa najglavnijim dimenzijama, oblacima i raspodelom. Slui kao predstudija, a i za dobijanje priblinog finansijskog efekta, a i za dobijanje priblinog finansijskog efekta radi uporedjivanja raznih varijanti reenja. a puteve i eleznice radi se u razmeri 1:25000, 1:50000 i 1:100000, za zgrade u razmeri 1:200, a za mostove 1:200 i 1:500. Za arhitektonske objekte nosi naziv program. PRETRPANOST U ARHITEKTURI Naziv za prenatrpanost ornamentike, razliitih arhitektonskih elemenata, stilova, konstruktivnih delova, materijala, boja, tekstura, koja se moe javiti na jednom arhitektonskom objektu. Pretrpanost je naglaena u baroku, posebno rokokou, a nasuprot pretrpanosti postoji stav purista u arhitekturi, koji naglaavaju manje je vie, to znai, to manje materijala, elemenata u enterijeru, to e enterijer da bude arhitektonski i estetski kvalitetniji. PRIGUIVANJE VIBRACIJA Pod priguivanjem vibracija podrazumeva se postupno smanjivanje njihovih amplituda sve do stanja mirovanja kad se radi o slobodnim vibracijama, odnosno spreavanje rezonancije kad se radi o prinudnim vibracijama. Vibracije se priguuju zbog trenja medju esticama materijala, odnosno zbog nepovratnog pretvaranja u toplotu dela energije koji podrhtavanje tla za vreme potresa unosi u konstrukciju. Priguivanju vibracija pridonosi viskozno priguivanje, koje zavisi o frekcenciji vibracije, i histerezno priguivanje, koje ne zavisi o toj frekcenciji. PRIGUIVANJE ZVUKA Smanjivanje energije zvuka koji prolazi kroz neku pregradu, ili se od nje odbija; zavisi od izolacione sposobnosti materijala, od stukture pregrade i od vee ili manje moi upijanja zvuka. PRIMA U ARHITEKTURI, PRIMA = KVADRAT 1:1 Prima u arhitekturi je ona harmonijska osobina koja kao dvostruki, jednako visoki C, sadri u sebi prvi sklad (prvu konsonancu) od 1:1 (broj titraja 256:256), titranem ice u vazduhu koji je okruuje. Ova proporcija prime odgovara kvadratu sa odnosom stranica 1:1.
PRIMARNE BOJE, OSNOVNE BOJE (engl. primary colours, primaries) Boje: crvena, plava i uta. Boje iz kojih proistiu sve ostale, a koje same ne mogu da budu dekomponovane. PRIMARNE STRUKTURE (engl. primary structures) Bazini elementi umetnikog rada. U arhitekturi, elementi osnovne koncepcije arhitektonskog objekta u kompozicionom, prostorno organizacionom ili konstruktivnom smislu. PRIMARNI OBLIK Osnovni oblik, prvobitni oblik, naroito kod kristala. PRIMORDIJALNA ARHITEKTURA U istoriji arhitekture, naziv za prvobitne arhitektonske forme i prvobitne objekte, koji su predstavljali prapoetke ljudske delatnosti gradjenja. PRIRODA KAO ARHITEKTA Pojam se odnosi na prirodno stvorene arh. forme, koje imaju sve karakteristike arhitektonskih graevina. Naa sklonost da gledamo stalaktitske peine mislei pri tom na katedrale ili da vidimo zamkove u izrezbarenim stenama ne odaje ni naroitu matovitost ni smisao za umetnost. Primer p.k.a. predstavlja Ciudad Encantada, Zaarani grad, oko 180km istono od Madrida, je formacija krednih sedimenata koja se prostire na oko dva kvadratna kilometra. Fantastini oblici sa karakteristinim prepustima predstavljaju izuzetan prizor i nisu potrebna nikakva matovita poreenja sa arh. da bi se u njima uivalo. Takoe, u Africi, postoji obiaj da se izdubljuju meka debla drveta baobab Adansonia digitata, koja se koriste za stanovanje. PRIRODNE STRUKTURE Poredjenje ivih i tehnikih konstrukcija nije zanimljivo samo u pogledu forme ve naroito i u pogledu interne strukture, pogotovo komparacija prirodnih ljuski sa najnovijim lakim konstrukcijama. Prva dela oveka liila su na peine, na ptiija gnezda i na konstrukcije koje su pravile ivotinje, ali nimalo na strukture ivih bia koje su jo u najdavnija vremena dobila savrene forme. Kod uporedjivanja razliitih konstruktivnih sistema za jedan odredjeni sluaj kao merilo moe da koristi utroak materijala i energije. Otpornost u odnosu na naprezanja od pokretnog optereenja i sopstvene teine je cilj kome tee i tehnike i ive strukture. Medjutim, ni najvea dostignua u oblasti tehnikih struktura nisu dostigla kapacitet prirodnih struktura. Frei Otto, Helmcke i Krieger istraivali su ljuske mikroorganizama sa stanovita lakih konstrukcija i konstatovali naroito visok kapacitet ljuski diatomeja ija je ljutura od staklastog silicijuma. One nisu glatke ve imaju reetkastu strukturu. Na ovu diatomeju veoma podsea kupola od prefabrikovanih armiranbetonskih rebara Buckminster-a Fuller-a. Zahvaljujui svojoj konstrukciji ljuske diatomeje izdravaju izvanredno visoke sile. Izgled diatomeje ima slinost sa kupolama (Nervijeva Sportska palata u Rimu). Inspirisan prirodnim strukturama Frei Otto predlae reenja lakih konstrukcija sa krutim uglovima i u vidu raplanjenog rotilja. Le Ricolais je istraujui triangulisane strukture ukazao na jednoelijske mikroorganizme redilarije koji ive u morskim dubinama izloeni ogromnim pritiscima. Kod ovih organizama mogu se zapaziti tetraedarske strukture sa bonim povrinama od trougaonih okaca i grananje kao kod drveta, strukture sa pritisnutim sistemom spolja i sistemi sa radijalnim grananjem u vie etaa. Le Ricolais je u svojim istraivanjima oblika i slika koje se u njima javljaju koristio topologiju i teoriju grafa i pomou njih dolazi do odredjenih statikih karakteristika. Komplikovane strukture kao to je kost po svojim performansama daleko nadmauje najboje eline konstrukcije. Tehnike strukture Le Ricolais-a izraavaju konstruktivne principe ivih organizama ("Sferovektor" sa 6 horizontalnih prstenova). U laboratorijama fakulteta i instituta irom sveta, u ateljeima konstruktora i arhitekata nastaju modeli i crtei novih struktura koje se istrauju. Nema nikakve sumnje da e one najbolje biti realizovane jer je ne samo ekonomija na njihovoj strani. Novi oblici proizali iz zakona maksimalnog kapaciteta sve e se vie razlikovati od onih koje je stvorila dosadanja tehnika. Slino kao u aeronautici i u arhitekturi e strukture postajati sve vie prilagodjene zakonima fizike i zahtevima za minimumom rada i materijala, iz ega e nastati nove iznenadjujui interesantne forme.
PRIRODNI DETALJ (nem. Naturdetail) Prikaz jednog detalja u prirodnoj veliini (razmera 1:1). PRIRODNI SISTEMI Obuhvataju sisteme istorodne prirode koji postaju nezavisno od ljudskog delovanja. U svom nastajanju, kretanju i gubljenju, podvrgavaju se optim zakonima prirode. To su geoloke, kosmike i bioloke sredine. U ovim sistemima javio se ivot kao najvia manifestacija organizovanosti materije, u kom ambijenti je sledila i pojava oveka. Svojom sposobnou da donosi odluke, ovek je najsavreniji sistem zasada poznat u univerzumu. On je i sam postao tvorac dve grupe sistema: tehnikih i organizacionih. PRIRODNOST, NATURALIZAM (prema lat. natura priroda, engl. naturism) 1. Filosofska teorija koja za svoje ishodite uzima prirodu kao primarnu i jedinu stvarnost i izvor svih zbivanja u svetu. 2. U oblasti lepih umetnosti i knjievnosti, naturalizam je pravac koji za svoj predmet i umetniki uzor uzima prirodu, elementarnu, sirovu, divlju i ivot, onakav kakav jeste, bez ulepavanja i i dealizovanja. Kao umetnika tendencija, naturalizam se rairio evropskom kulturnom scenom u drugoj polovini XIX veka iskazujui se kroz razne umetnike pokrete i stilove, u vidu odsustva onih optekulturnih kriterijuma koji umetnost ele trajno da uzvise do sklada, ravnotee i savrenstva. PRIVATNOST U ARHITEKTURI Naziv za arhitektonsko reenje ili arh. objekt koji je podignut prema osnovnim principima izdvajanja intimnih funkcija ovekovog stanovanja i uopte, izdvajanja stanovanja od drugih funkcija arh. objekta ili urbanog sistema. PRIVREMENE GRADJEVINE Sve gradjevine koje spadaju u pripremne i pomone radove. To su: radionice, skladita, barake za stanovanje, razne nastrenice, fabrike betona itd. PRIVREMENI OBJEKT Gradjevinski objekt koji se gradi na gradilitu za smetaj radnika i materijala, ili privremeni put, eleznica itd. koji su potrebni da bi se mogao izgraditi osnovni objekt. PROBLEM MASE I OTVORA Problem mase i otvora, koj se najotrije namee u reavanju, komponovanju vertikalnog plana, a ime su odreeni njihovi meusobni odnosi, i u tehnikom smislu nemogue je odvojiti od unutarnjeorganizacije korienja prostora, znai odnosa upotrebnog predmeta i kretanja. Jo i u klasinom shvatanju arhitekture, taj odnos je bio odluujui. Masa zida je bila mesto gde se vrilo okupljanje predmeta upotrebe, a potezi osovinskih linija dali su podsticaj za centralna eksponiranja vanih i odluujuih namena. Kod ovih postupaka veliine prostora omoguavale su njihovo dobro korienja. A kada su ova shvatanja preneta i na graanske prostorne mogunosti, tada su se pokazali njihovi funkcionalni nedostaci, i umesto omoguenog kretanja nestalo je saplitanje. PROCENAT IZGRAENOSTI ZEMLJITA Procenat izgraenosti zemljita izraava odnos povrine pod zgradama prema odreenoj povrini stanovanja. Pr=(Pzx100)/Pj. Gde je: Pr = procenat izgraenosti, Pz = povrina pod zgradama, Pj = povrina jedinice. Ovaj procenat oznaava izgraenost povine prema ukupnoj povrini i pokazuje dopunjujue slobodne neizgraene povrine koje ostaju u jedinici stanovanja posle izgradnje svih objekata. Slobodne povrine poboljavaju higijenske uslove stanovanja putem ozelenjavanja i aeracije, i pruaju bolje uslove insolacije. Procenat izgraenosti kod starih nasleenih delova gradova iznosi 80-85%. Ovako veliki procenat stvorio je nehigijenske uslove stanovanja u stambenim blokovima i uzanim ulicama sa izgraenim objektima sa obe strane u vidu koridora. Procenat izgraenosti zavisan je od sistema izgradnje. Kod sistema zatvorenih blokova procenat izgraenosti raste, dok kod otvorenog sistema gradnje i koncepcije slobodnih individualnih objekata, procenat opada. Izgradnja u visinu smanjuje procenat izgraenosti, a poveava slobodne povrine. Procenat je zavisan od dispozicije objekata, odnosno, od njihovog meusobnog rastojanja.
Pratei objekti poveavaju procenat izgraenosti. Prosenu gustinu izgraenosti kod jedinice stanovanja treba obraunati sa 20-30%. Poveanje procenta izgraenosti preko 30% stambene jedinice pogorava higijenskozdravstvene uslove stanovanja. PROCES ARHITEKTONSKOG PROJEKTOVANJA Predstavlja pre svega umnu radnju, ali koja je usmerena ka sasvim jasnom polju iji su ciljevi, po Vitruvijevim pravilima, solidno graenje, udobnost i lepota. Ovaj teak cilj zahteva dugo i duboko razmiljanje, metod sainjen od stalnih provera zbog kojih se javlja potreba za svesnom kritikom aktivnou, kojoj e se moi pridruiti i ostale osobe koje e arhitekta pozvati u pomo. Leon Battista Alberti pie o ovom aspektu procesa arhitektonskog projektovanja: Nikada neu zanemariti da preporuujem ono to su obiavali da rade najbolji arhitekti: razmiljati i ponovo razmiljati o delu kojem treba pristupiti u celini i prouiti njegove posebne delove, sluei se ne samo crteima ve i maketama (...) i koristei se savetima strunjaka. Radnja projektovanja nije samo isto prenoenje jedne poetne, u svojim osnovnim crtama ve odreene umne zamisli, nego autokritiki proces, i zahteva odvajanje od dela koje moe da bude plod samo dugih i strpljivih iekivanja, potrebnih da bi se u dui umirilo oduevljenje za tek zapoeto delo, da bi se zatim ponovo vratila k njemu jo jednom razmiljajui, kako tvoj sud o onome to si projektovao ne bi bio pod uticajem ljubavi prema invenciji, ve zasnovan na spokojnom razmiljanju. A to je ideja o recherche patiente koju e i Le Corbusier izabrati kao obelezje svog hrabrog dela. PROELJE, FRONT, FASADA (engl. front, franc. facade, nem. Fassade, ital. facciata) Spoljnja zidna povrina zgrade koja ima istaknuto praktino i umetniko znaenje u koncepciji graevine kao njen jauoljiviji deo. Zidna povrina na kojoj se nalazi glavni ulaz u graevinu, pa je zbog toga raskonije istaknuta, zove se glavna fasada - glavno proelje, za razliku od bonih fasada - proelja kod slobodno situiranih objekata (vila, dvoraca, solitera, crkava itd.) i zaelja na straznjoj odnosno dvorinoj strani zgrade. U zgradama profane i sakralne namene monumentalnog obelezja p. kao njihov znaajni deo esto je nezavisno od ostale konstrukcije. Prema karakteru vremena i stila, te shvatanjima graditelja, proelja oblikuju arhitektonsku celinu kompozicijom otvora i masa, ispusta i profilacija te izborom materijala. Glavna obeleja proelju daje namena zgrade i njen poloaj u sklopu ulice, trga ili parka, a u njemu se odraava unutranji raspored prostorija. Kod ant. hramova i njihovih klasicistikih replika proelja su oblikovana sveanim nizom stubova, polustubova i pilastara kojima se prilazi stepenitem. U proeljima ant. graevina glavni je element arhitektonske ekspresije ponavljanje istog motiva (stubovi, lukovi). Preuzimajui oblik rim. bazilike, starohrianske i romanike graevine zadravaju na svojim proeljima elemente konstruktivnog profila glavnog vieg broda uz koji se pruaju nii boni brodovi; na izdignutom frontalnom delu srednjeg broda nalazi se veliki okrugli prozor (rozeton) koji uz portale i nizove arkadica predstavlja glavni ukras romanikih p. U nekim podrujima zvonik ve rano postaje sastavni deo p., uklapa se u njega i prua tipinu sliku romanikih i got. crkvenih graevina. U got. dekorativni elementi uguuju konstruktivne akcente proelja. U profanim graevinama - izuzevi burgove - toranj ostaje deo p. u toskanskim gradskim kuama (case-torri). - Harmonino interpretiranje p. kao strogo ralanjene zidne mase s otvorima dobija najsnaniji izraz u renesansnoj palati (Pal. Farnese u Rimu). Nakon ovakve jednostavne stereometrijske forme, koja se s palata i dvoraca prenosi i na crkvenu arh., afirmie se postepeno barokno ralanjenje koje razbija strogost kompozicije virtuoznim uvijanjem ili izboavanjem zidne povrine p., njenim razbijanjem na nezavisne elemente kao to su raznovrsni rizaliti kao i bogatom primenom dekorativnih elemenata (volute, timpani, venci, stubovi, pilastri). Nakon klasicistike faze koja se vraa smirenim zatvorenim p. parietalnog tipa ili manjim porticima, te nakon
razdoblja ist. stilova (imitacije ranijih shema p.), na prekretnici XIX i Xxv. p. poprimaju u razdoblju Stila 1900 i Secesije raznovrsne oblike u kojima dolazi do izraza iroko individualna ekspresija. Ovu slobodu jo vie potie zamah u tehnikom napretku koji, oduzevi zidovima zadatak nosivosti, prua neograniene mogunosti oblikovanja p. Jaka ekspresivnost postignuta upotrebom metala i stakla, koju uvodi O. Wagner (palata Potanske tedionice u Beu), postaje sve ea u savremenoj arh. funkciuonalistikog (Le Corbusier) i organskog (F.L. Wright) smera. Savijene linije plana koje prate trake jednako savijenog stakla daju p. karakter membrane uz koju je sa strane prislonjen ulaz (F.L. Wright, upravna zgrada Johnson Wax Co.). Oplata proelja staklom otkriva unutranju konstrukciju zgrade (oblakoder Seagram - Building, New York, L. Mies van der Rohe) te tako nestaje p. u klasinom smislu; svojim staklenim povrinama ono deluje dematerijalizovano. PROFANA ARHITEKTURA (lat. profanus: koji se nalazi van hrama) Arhitektura koja slui svetovnim (dakle necrkvenim) ciljevima. Naziv sa svakidanju, svakodnevnu arhitekturu, namenjenu standardnim, svakidanjim korisnicima. Profana arhitektura obuhvata zadovoljenje standardnih, svakodnevnih, profanih potreba stanovnika, za razliku od na pr. sakralne gradnje, koja zadovoljava potrebe ovekovog verovanja u boga i potrebe njegovog kulturnog uzdizanja. U istoriji arhitekture, profanom arhitekturom se smatrala sva ona gradnja koja se odvijala izvan hrama ili dvorca, gradnja objekata za prosto stanovitvo, gradnja "neplemikih" objekata i karakteristika. Profana arhitektura tokom istorije arhitekture nije imala znaajnije kvalitativne karakteristike. PROFANA GRADNJA (nem. Profanbau) Naziv za neku graevinu bez kulturnih odrednica. Svakodnevna gradnja za standardne, svakodnevne korisnike. PROFIL TLA Vertikalan presek tla koji pokazuje debljine, karakteristike i raspored slojeva kao i vrste zemljanih materijala na koje se nailazi u nizu buotina du odredjene linije ispitivanja. PROGRAMI, ARHITEKTONSKI Predstavljaju osnovni dokument na bazi kojeg se vri projektovanje jednog arh. ili graevinskog objekta. Program sadri sledee karakteristine celine: projektni zadatak (arhitektonski ili urbanistiki), funkcionalne karakteristike, sadrzaj objekta, program namena, kapacitete, finansijski program i dr. PROIZVODNA MERA P.m. obuhvataju kod graenja bez spojnica graevinskim modularnim merama. Kod graenja sa spojnicama p.m. proizilaze iz gra. modularnih mera kad se oduzmu spojnice. PROJEKAT ORGANIZACIJE GRADILITA Je elaborat kojim se reeva nain gradnje objekata s obzirom na raspoloiva sredstva, uz osiguranje kvaliteta radova, u najpovoljnijim rokovima i s najmanjim trokovima. Uz projekat se daju reenja za izvrenje predradnji, kao npr. osposobljenje zemljita za gradnju objekta (devijacije vodotoka, predlaganje pruga i puteva, ruenje postojeih objekata i sl.) te za pripremne i zavrne radove. Primenom operativnog istraivanja i upotrebom elektronskog raunara odabira se najpovoljnija varijanta tehnolokih i organizacionih reenja. Projektovanje organizacije jeste deo pripreme rada. Tehnolozi, planeri i organizatori proizvodnje reavaju tehnika, ekonomska, pravna, socijalna, psiholoka i ostala pitanja. Gradnja objekta je sloen zadatak s pojedinanim reenjima, i sadri npr. Zemljane radove, betonske, zidarske, zavrne radove i drugo, pri emu treba uskladiti pojedinana reenja s kompleksnim zadatkom. Projekt organizacije gradnje obradjuje postupno pojedine elemente (delove projekta) prema fazama rada sve do utvrdjivanja cene kotanja objekta, ako se pretpostavi da e se radovi izvesti uz predvidjene uslove. PROJEKCIJA (Mat.), (nem. Projektion). 1. Projekcija neke figure na nekoj ravni (projekcionoj ravni) jeste figura koja se dobija kad se iz svake take date figure povuku
paralelne prave do ravni (paralelna projekcija) ili ako se iz jedne take (centra) kroz sve take date figure povuku prave do ravni (centralna projekcija) (v. Ortogonalna projekcija). 2.Izgled, prikaz nekog objekta putem njegovog projiciranja na povrinu ili projekcijskuravan. Projekcija moe da bude: a) normalnaprojekcija, b) kotiranaprojekcija, c) izometrijskaprojekcija izometrijskaaksonometrija (izometrija), d)dimetrijskaaksonometrija, e) trimetrijskaaksonome trija, f) izometrijskavojnaprojekcija, g) izometrijskakonjanikaprojekcija. 3. Element ili elementi jedne gradjevine koji su istureni ispred konstruktivne mase fasadnog zida, kao to su ispadi, kantilever (cantilever), oriel i sl. PROJEKCIJA BUDUE SREDINE Prilikom arhitektonskog projektovanja vrlo je vana projekcija budue sredine, koja se ugradjuje u budui arhitektonski oblik i prostor uopte. Vre se sledee projekcije budue sredine: sa aspetka razvoja prostora, sa aspekta razvoja potreba, sa aspekta razvoja standarda. Razvojni podaci se koriste da bi se izvrilo dimenzionisanje budueg prostora, kako u smislu povrina, tako i u smislu dimenzionisanja potreba buduih korisnika. PROJEKCIJA BUDUEG DRUTVA Prilikom urbanistikog i arhitektonskog projektovanja vri se projekcija budueg drutva, da bi se precizno utvrdile potrebe na koje je potrebno odgovoriti putem arhitekture. Projekcija budueg drutva se vri sa sledeih aspekata: socijalna projekcija, kulturna projekcija, ekonomska projekcija, tehnoloka projekcija, razvojna projekcija. PROJEKT ENTERIJERA, SADRAJ Svaki projekt enterijera treba da sadri: projekte dispozicije i oblikovanja fiksnog nametaja, pokretnog nametaja, opreme, osvetljenja, obrade podnih i zidnih povrina, klimatizacije, posebne detalje enterijera, izbor materijala u enterijeru, izbor boja i tekstura. PROJEKTANTSKIEGO Predstavlja specifinu psiholoku karakteristiku arhitekte projektanta, koja naroito dolazi do izraaja prilikom prihvatanja ili odbijanja da primeni odreeno nametnuto projektantsko reenje. Uzrok ove este pojave treba traiti u korenima njegovog strunog obrazovanja. Na samom poetku svog kolovanja, mladi arhitekti ue da projektuju objekte koji se izdvajaju iz svog okruenja i koji se lako prepoznaju kao objekti koje su projektovali arhitekti. To je zacrtani savremeni ideal kreativnosti. Malo je poznatih arhitektonskih imena koji imaju obiaj da projektuju neupadljive objekte. Ba naprotiv, nova zgrada najee na sav glas najavljuje svoje nadmono prisustvo. Potreba za linim izrazom ima koren jo u romantizmu XIXv., to predstavlja afirmaciju genija na delu, makar i po cenu samog okruzja. Ovakav pristup je neodvojiv od dananje nepotrebno uske definicije arhitektonske kreativnosti. Prema sadanjem stanju svesti, arhitekti teko mogu da se oseaju kreativnim, ukoliko se njihovi objekti utapaju u svoje okruenje, iako to ine sasvim umeno. S druge strane, odgovornost arhitekata se znaajno razlikuje od odgovornosti drugih umetnika. Slike su izloene u muzejima i ljudi mogu da odluuju da li ele ili ne ele da ih vide; arhitektura bez poziva ulazi u svaiji ivot. Jednostavno, ako i naivno reenje ovog konflikta izmeu projekta vrednog potovanja i onoga koji je rezultat subjektivnog stava je izmena definicije kreativnog arhitektonskog izraza da obuhvati izmeu ostalog, i objekat koji se dobro uklapa u svoje okruzenje. Prema tome, treba potisnuti sirov tip kreativnosti originalnost kroz novotarije - i naglasiti rafiniranost unutar estetskih granica datog vizuelnog okruzenja, bilo ono moderno ili tradicionalno. PROJEKTNI KRITERIJUMI Naziv za kriterijume koji definiu jedan arhitektonski projekat. Projektni kriterijumi su najee sadrani unutar projektnog zadatka i mogu da budu: opti projektni kriterijumi i posebni projektni kriterijumi. Projektni kriterijumi se odnose na:
standarde, tehnike propise, potrebe korisnika i dr. kriterijumi se vezuju za: tipologiju arhitektonsko-gradjevinskih objekata, funkcionalnost objekata (funkcionalni kriterijumi), svrsishodnost arhitektonskih oblika, odrivost oblika, ekonomski kriterijumi, kulturni kriterijumi, socijalni kriterijumi. PROJEKTNI ZADATAK Da bi se izvrilo arhitektonsko projektovanje, potrebno je da se definie projetni zadatak, koji postavlja zadatke i ciljeve arhitektonskog projektovanja. Prilikom analize projektnog zadatka, posebna panja se obraa na: karakteristike projektnog zadatka, sadraj projektnog zadatka, prostorna ogranienja projektnim zadatkom, ekonomska ogranienja projektnim zadatkom, tabele povrina, tabele namena, eljene odnose povrina, cilj projektnog zadatka, dinamiku realizacije projekta. Problemi koji proistiu iz projeknog zadatka su: problemi opteg karaktera, posebni problemi, eksterni problemi, interni problemi, problemi nastali iz (ne)mogunosti primene standarda. PROJEKTNIZADATAK, CILJ Osnovni deo projektnog zadatka sadrzi program kao izraz prostornog sadrzaja objekta. Programom se utvruje: kategorija objekta, struktura i kapacitet, funkcionalni zahtevi, tehnika i materijalna sredstva i svi drugi posebni uslovi kao neophodni element zadatka. Kategorizacija arhitektonskog objekta nije neka precizno sistematizovana podela na pojedine grupe i varira u irokom rasponu od stambenih zgrada preko drutvenih i drugih objekata javnog karaktera do mnjih ili veih prostornih zahvata urbanizma. Kapacitet moze biti viestruko oznaen, ili kao data povrina, ili kroz odreeni broj stanova, kreveta, radnih mesta, jedinica prostora, bruto-produkta ili na neki drugi nain izraena veliina. Dok struktura odreuje prostorni odnos elemenata i princip njihove organizacije, kapacitetom se prejudicira sav kvantum arhitektonskog prostora. Posebnim uslovima programa, koji mogu biti i fakultativno dati, obuhvataju se razni aspekti vezani za specifian karakter, znaaj, dispoziciju ili neki drugi vid budueg objekta. Ovde spadaju svi elementi lokacije, kao deo urbanistikih uslova, prirodni i geografski preduslovi, okvirna finansijska i materijalna sredstva izgradnje, faze realizacije i dr. Valja napomenuti da je od posebnog znaaja interesa da se arhitekta-projektant neposredno ukljui u rad na konstrukciji programa i projektnog zadatka koji iz njega proistie, ime u znatnoj meri olakava sebi predstojei napor oko reavanja svih elemenata, od koncepcije do detaljne razrade. PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE Za probleme prostora ova dva izraza su sinonimi jedan drugome. Prvi je neto mlai izraz a oboje oznaavaju sumu rada u ostvarenju fizikog okvira budue ili obnavljanja postojee sredine. Nepotrebne specijalistike podvojenosti praktikovane u naem vremenu da bi se dolo do ove vetake podele rada najvie su uticale na osiromaenje struktura a u drutvenom smislu su omoguile neogranienost manipulacije - dakle, trijumf birokratskog vladanja ljudima. PROJEKTOVANJE U ARHITEKTURI Projektovanje kao faza u stvaranju prostora predstavlja, izmeu ostalog, utvrivanje sadrine - procesa koji se u njemu odvijaju. Njih izraavamo sklopovima i ralanjujemo u jedinice i skupove definiui ih njihovim sredstvima. Jedan projektovani sklop mogue je mnogostruko analizirati sa razliitih stanovita, kada se utvruje priroda njegovog sastava i uzajamnog delovanja, pri emu veta ruka analitiara moe to pojedinano razmatranje prikazati odsudnim. Ali to ne zani da bi u procesu projektovanja samo zbir pojedinanih posmatranja arhitekture dao rezultate. Pokuaj da mnoge injenicee iz oblasti projektovanja uvrstimo u sistematske preglede, a da pri tome nisu odreeni meusobni odnosi ovih podataka u svim nivoima reavanja, pokazuje u svakodnevnoj praksi projektovanja oigledne nedostatke. Neuvaavanjem dinaminosti odnosa u jedinicama i celinama ove sistematizacije veoma brzo zastarevaju, gube svoju
aktuelnost.. Netreba shvatiti da je ovo posmatranje usredsreeno samo na horizontalni i vertikalni plan Naprotiv, ono se kao postupak proteze na sve faze pa obuhvata i oblikovne elemente, njihov proporcijski odnos, materijalni sastav, odliku strukture, sklop u njegovom potpunom znaenju. Istraivanja u ovom pravcu - u bilo kom momentu - ukazuju na celinu, sklopove i njihovu meusobnu povezanost; jedinane vrednosti utvrene analitikim postupcima definiu se iskljuivo svojim meusobnim odnosom. Ovde jedinice dobijaju svoje znaenje tek u odreenim odnosima u sklopu: izabrana jedinica neke namene ne moze biti apstraktno definisana. Ona je uvek proizvod tumaenja odnosa te jedinane namene prema svim viim namenama. Pod viom namenom potrebno je podrazumevati sve one koje definiu prostor u neprekidnom lancu od jedinica ka urbanoj, gradskoj, svetskoj sredini. Takose ove jedinice, obzirom na mesto ili stepen posmatranja (prostor, grad, zemlja, itd.), mogu pojaviti na razliitim nivoima. Veliina i kvalitet podataka koji definiu proces projektovanja pod odreenim uslovima, a u datom osmatranju su ocenjeni kao najvia jedinica, mogue je da na viem nivou, u sledeoj sredini, u drugim meusobnim odnosima ove nove sredine uestvuju kao polazne jedinice njenog obrazovanja. elei da otkrivanjem ove unutarnje zavisnosti pojedinanih istina, upravo definisanjem odnosa u sklopu, prikazemo projektantski postupak, prisiljeni smo da se odluimo za deduktivno-analitiku metodu: prihvatajui da su u svakoj jedinici ili onome to nju definie vidljiva i zamrena svojstva sklopa. Utvrujui polazne vrednosti za organizaciju nekog sklopa, kao i pravila kojima se te jadinice uvruju u njih, zahteva se prisustvo sveukupnog posmatranja odnosa u pojavama. Arhitekt prati promenljive procese svakodnevnog zivota u ijem totalitetu nalazi odgovor za potrebu stalnog modelovanja ovih jedinica, kao i njihovog stepenovanja prema uslovima razliitih sredina. Odreujui vrednosti prostora u novoj sredini ispitujemo uslove aktivnosti korisnika u svetu biolokih, socijalnih i tehnikih razmatranja a u odnosu na ve postojeu prirodnu, urbanu sredinu. U tom dvojnom sukobu zasniva se kvalitet nove sredine podlone ispitivanju i odreivanju hijerarhijskog odnosa meu vrednostima. Tako posmatrana svaka arh. organizacija je samo jedan stepen moguih sredina u neprekinutom lancu od bioloke jedinice, preko porodice, grada, zemlje, itd. Iz tih razloga projektovanje zahteva ispitivanje ne samo odnosa meu razliitim stepenima sredine, ve i meu veliinama koje omoguavaju osnovnu upotrebljivost prostora. Veliine se brojem i kvalitetom potrebnih podataka razlikuju; svaka od njih podrazumeva postojanje sadrzaja nizeg reda - ali ne prosti zbir - kao i uslove za njeno razvijanje u jedinicu vieg reda. Prema metodi za koju smo se odluili - deduktivni-analitiku - odgovor na nae osnovno pitanje izgraivae se u razvijanju saznanja, a na dalji interes bie usmeren ka oiglednom prisustvu arhitekture u naem vidnom polju. Njena celina se uvek javlja prvenstveno kao reenje odnosa prirodne i nove sredine i meusobnog odnosa korisnika i njenih svojstava. PROJEKTOVANJE ZGRADA U POTRESNIM PODRUJIMA Projektovanje zgrada koje bez veih oteenja mogu izdrati potres one intenzivnosti koja se moe oekivati na podruju gde e biti izgradjene. Zgrade otporne na potres moraju, osim zahteva koji vrede za sve zgrade, zadovoljti i dodatne zahteve. Da bi se formulisali dodatni zahtevi, uvode se pojmovi koji nisu potrebni kad se projektuju konstrukcije uzvan potresnih podruja, a to su: dukatilnost materijala i konstrukcija, priguivanje vibracija te apsorpcija i disipacija energije. PROJEKTOVANJE, ELEMENTI PROCESA PROJEKTOVANJA Postoje sledei karakteristini elementi procesa projektovanja: ideja, skica, analize skice, razrada ideje, radno idejno reenje, idejni projekat, razrada idejnog projekta, analize idejnog projekta,
sinteza, definisanje projekta, definitivno opredeljenje projektong reenja, vrednovanje definitivnog opredeljenja projektnog reenja. PROJEKTOVANJE, KONSTRUKCIJSKO Pronalaenje to povoljnije nosive konstrukcije koja zadovoljava zahteve to joj se postavljaju. Nosiva je konstrukcija deo gradjevine koji preuzima uticaje i na gradjevinu; ona je fizika realizacija nosivog sistema i fizika celina u kojoj medjusobni odnosi elemenata slede iz svojstva celina. Konstrukcijsko projektovanje deo je ukupnog projektovanja. Koncepcija nosive konstrukcije deo je idejnog projekta gradjevine. Konstrukcijsko projektovanje mora zadovoljiti sledee opte zahteve: a) gradjevina mora biti funkcionalna, tj. mora da bude prostorno organizovana u odnosu na oblik, veliinu, kretanje ljudi i kontakt s okolinom; b) gradjevina mora zadovoljiti fizikalne zahteve, tj. mora imati adekvatnu nosivu konstrukciju, instalacije, klimatske, mehanike i ostale uredjaje; c) gradjevina mora biti udobna za ivot i rad. Projektovanjem treba zadovoljiti sve te zahteve na optimalan nain. Elementi nosivih konstrukcija mogu se klasifikovati: a) prema geometrijskom obliku (linijski i povrinski elementi); b) prema materijalu; c) prema krutosti, pa se razlikuju elementi koji delovanjem optereenja ne menjaju znatno svoj oblik i savitljivi elementi (npr. elina uad) koji delovanjem optereenja menjaju znatno svoj oblik, ali zadravaju fiziki integritet; d) prema naprezanju (aksijalno i fleksijsko naprezanje) i e) prema funkciji (tavanice premouju prostoriju i uglavnom su fleksijski napregnute, stubovi i zidovi primaju akcije tavanica i uglavnom su napregnuti na pritisak, temelji velike pritiske u zidovima i stubovima toliko redukuju da su podnosivi za tlo). PROJEKTOVANJE, POMONE METODE Za arhitektonsko projektovanje koriste se sledee pomone metode: crtei, skice, perspektivni prikazi, makete, kompjuterske animacije, grafikoni, izometrijske i aksonometrijske predstave, modeli. Osnovne norme za projektovanje ukljuuju: razmere, mere i oznake. Pomona sredstva prilikom projektovanja su: rasteri, moduli, geometrijske analize, geometrijski likovi i tela. PROJEKTOVANJE, PROPISI Prilikom projektovanja vri se uskladjivanje projekta sa propisima, i to: optim tehnikim propisima, posebnim tehnikim propisima, kao i propisima za pojedine tipove arhitektonskih objekata. Takodje, vodi se rauna o uskladjenosti projektne dokumentacije sa zakonskim pravnim propisima, i to: zakonskim pravnim usmerenjima i ogranienjima, zakonskom regulativom vezanom za gradnju. PROJEKTOVANJE, STANDARDI ZA PROJEKTOVANJE Predstavljaju standarde koji se koriste prilikom arhitektonskog i gradjevinskog projektovanja, a odnose se na prostorne standarde, standarde u vezi veliina povrina, konstruktivne standarde, standarde vezane za materijale koji se koriste za izgradnju, standarde termoizolacije, insolacije, zatite od buke, vatrogasne standarde i dr. Medju standardima, razlikuju se: opti standardi, tehniki propisi, medjunarodni standardi, predstandardi, sertifikacije. PROJEKTOVANJE, TIPOLOGIJA Postoje sledei karakteristini tipovi projektovanja: urbanistiko planiranje, urbanistiko projektovanje, urbanistiko zoniranje, urbanistika projektna regulacija, detaljno urbanistiko projektovanje, arhitektonsko projektovanje, gradjevinsko projektovanje, enterijersko projektovanje, projektovanje instalacija (elektro, mainskih, vodovodni i kanalizacionih i d.), hortikulturno projektovanje i dr. Vrste projekata su: skica, idejno reenje, idejni projekat, glavni projekat izvodjaki projekat (palirski plan), arhitektonsko-gradjevinski detalji, radioniki crtei, abloni i matrice, projekti in situ. PROLAZNAARHITEKTURANaziv za prolaznu arhitekturu, kako u smislu upotrebe arhitektonskih materijala, tako i u smislu arhitektonskih oblika i kompozicije. U smislu arhitektonskih materijala, efemernu arhitekturu karakterie upotreba drveta, slame i slinih materijala privremenog karaktera. U smislu oblika, efemerni oblici su privremeni, nainjeni za kratak period, za povremenu, prolaznu svrhu.
PROMENLJIVA ARHITEKTURA V. Mobilna arhitektura. Koncept arhitekture koji je promovisao Yona Friedman i drugi, koji je drao da korisnici zgrada i naselja treba da imaju uee i ulogu u planiranju i promeni planova naselja. Arhitektura treba da se sastoji od strukturalnog okvira, infrastrukture i servisa koji uzrastaju na zemljitu i koji bi trebalo da budu beskrajno adaptabilni. Ovakvi pogledi uticali su na arhitektonsku i urbanistiku misao 1960-tih i 1970-tih. PROMENLJIVA, TRANSFORMABILNA ARHITEKTURA Arhitektura koja moe da menja svoju formu, takoe, naziv za arh. prostor koji moe da se transformie ( povea, smanji, promeni svoju funkciju i dr. PROPERTY DEVELOPER (engl.) V. Developer. Engleski naziv za gradjevinskog preduzimaa, odnosno, onog koji razvija jednu lokaciju, poev od njenog urbanistikog planiranja, pa sve do realizacije planiranog objekta. Developeri se bave izgradnjom lokacija i prodajom izgradjenih objekata. Oni plasiraju novac ulaui ga u nekretnine i obru ga poveanjem vrednosti lokacije. PROPORCIJA (lat. proportio razmera, skladnost) U likovnim umetnostima, razmera izmeu pojedinih delova celine ili odnos jednog od delova prema celini. Razmere dobro proporcionisanog lika uopteno odgovaraju razmerama u stvarnosti. U ant. skulpturi (Poliklet) fiksiran je kanon idealnih proporcija ljudskog tela, a postavka je da je ovek mera svih stvari (Protagora) primenjuje se kod odreivanja proporcija u arhitekturi. Za vreme renesanse formira se u arhitektui, kao i u slikarstvu poseban pojam idealne proporcije, tzv. zlatni presek (zlatni rez). U savremenoj umetnosti, naroito u arhitektonskim reenjima, javlja se teznja za potovanjem prirodnih proporcija (Le Corbusierov modulor). PROPORCIJA, GEOMETRIJSKA (l. proportio) Razmer, srazmera, odnos; mat. jednakost dvaju odnosa, napr. 5:15=6:18, a:b=c:d; aritmetika proporcija odnosna jednaina sa jednakim ostacima, napr. 118=107; geometrijska proporcija jednakodeljiva odnosna jednaina, napr. 12:4=6:2; harmonina proporcija odnos izmeu 4 veliine kada se razlika prve dve odnosi prema razlici tree i etvrte kao prva veliina prema poslednjoj. PROPORCIJA, HARMONINA (Arh.). Harmonian odnos dimenzija neke povrine, tela ili prostora kao osnov za umetniko oblikovanje u arhitekturi. Proporcija se moe bazirati na oseanju mere, pri emu se ne moe govoriti o nekom sistemu, ve je to oseanje spontano, ili moe biti rukovoena i racionalnim putem, na osnovi dva sistema: relativnog i apsolutnog. Obrazac za relativno proporcionisanje dat je u antikoj grkoj arhitekturi kroz modul zajedniku meru kako za celinu objekta, tako i za sve njegove delove. Slino su posluili i matematiki pojmovi i odnosi: zlatan presek, broj 3 kao prvi neparan broj simetrije i sl. PROPORCIJE GEOMETRIJE KRUGA Sva istraivanja o proporcijama istorijskih graevina, a naroito u tom pogledu neiscrpiva epoha gotskog stila, zasnivaju se na geometrijskim oblicima geometrije kruga. Skoro svaki istraiva pronaao je neki drugi geometrijski lik kao klju. Dehio smatra na temelju svojih istraivanja istostrani trougao sveobuhvatnim kljunim likom, Drach /4 trougao, a Knauth, arhitekt katedrale u Strassburgu, trougao u kvadratu. Drugi opet, smatraju kljuem Pitagorin trougao, petougao, estougao i druge mnogougle. Kako pokazuju Mssel-ova, opirna i temeljita istraivanja, ovi su razliiti kljuevi oblici stvarno upotrebljavani za proporcionisanje graevina. I u gotskoj graevinskoj epohi, koja izgleda tako jedinstvena, pojedini majstori upotrebljavali su najrazliitije kljune likove. Rziha, u svojoj briljivo pisanoj knjizi o klesarskim znakovima, smatra da se je za svaku graevinu odreivao kljuni lik, od kojega na toj graevini potiu svi klesarski znakovi, pa i
znak samog majstora. Taj je lik sluio i kao merilo proporcije graevine. Odatle potiu i raznolike forme gotskih graevina, koje su u svojoj celini jedinstvene po stilu, jer izviru iz duha vremena i geometrije kruga, dok su u pojedinostima meusobno vrlo razliite, zbog razliitih polaznih geometrijskih likova za proporcije. Rziha je, na drugom mestu izveo sve klesarske znakove iz tih likova. PROPORCIJE U ARHITEKTURI U arhitektonskoj praksi kao poseban, bezlian klju istiu se proporcije o ijoj primeni su meljenja podeljena - od poklonika do ljudi koji im negiraju svaki znaaj. Sa stanovita organizacije arhitektonske forme na bi smo mogli u odreenim odnosima sagledati opti, univerzalni klju svakog vremena. Postupci i tipovi p. vremenom se menjaju. U evropskoj praksi klasian je primer konzilijuma arhitekata prilikom gradnje Milanske katedrale sa temom: oblikovati katedralu ad triangulum ili ad quadratum. U prolosti je primena prostih brojnih odnosa poivala na esto praktinoj potrebi merenja zemljita (kao egipatski trougao 3:4:5), pasmo skloni verovanju da itavo mistificiranje oko brojeva - proporcija - treba traiti u njihovoj praktinoj pomoi za reavanje problema graevinarstva. injenica je da se kod pojedinih teoretiara za isti problem pokazuju razliita reenja - dijagrami koji pokazuju zavisnost delova i celine na bazi geometrijske povezanosti - unosi u ozbiljnost ovoga posla prilinu sumnju. Meutim, ne traei od p. klju vene lepote, ve sredstvo za shvatanje postupka u odreenoj situaciji pri osnivanju sklopa i koordinaciji njegovih konstruktivnih delova, objanjava se i smisao bezlinog kljua proporcija - njihov pravi znaaj. One mogu da otkrivaju projektantski postupak u ma kojoj epohi - i to definisanjem jedinice iz ega proistie mogunost praenja razvitka standarda osnovnog problema svakog vremena. U primeni, razlikujemo tri naina: a) putem analogije, slinosti veliina izraenih mernim brojem ili njegovom recipronom vrednou; b) putem unapred usvojene osnovne geometrijske forme; c) putem usvojene mere (modula) - racionalne veliine kojom su izraeni u odrenom geometrijskom poretku delovi i celina. Primenu proporcijskih sistema u sadanjosti kao i istrazivanja u prolosti nemogue je vriti izvan ostalih problema struke. Ovo ispitivanje danas ne moemo vezati iskljuivo za matemaatske zakonitosti, obzirom da su i one imale svoj utvren razvitak. Kao to znamo, proportio aurea nije uvek bila ono to mi danas podrazumevamo pod tim pojmom. Bilo bi pogreno takoe objanjavati stav renes. majstora dekompozicijom jednog od proelja, kada je njegova panja iskljuivo bila posveena elementu tog proelja. U njemu on sprovodi poredak brojeva, veliina, koji se u geometrijskom smislu oslanjaju na vrednosti poznate pod imenom harmonijskih razmera. Nita manja greka ne bi bilo posmatranje baroknog dela istim merilima koja smo izneli u ocenjivanju renesansnog majstora, ili nekim vetaki stvorenim merilom, odreene geometrijske zakonitosti, objanjavanje postupaka svih epoha. edinice mera odreuju merne vrednosti elemenata uzetih za sebe; one odreuju red veliina stvari u odnosu na samu jedinicu mere. Meutim, pored apsolutne vrednosti elemenata kompozicije, za arhitekturu je od veeg znaaja odnos samih elemenata meusobno datih. Kompozicija u stvari usklauje odnose pojedinih parametara samih elemenata, s jedne strane, elemenata kao celinskih delova kompozicije s druge strane. Proporcija je odnos elemenata kompozicije definie Matila Ghyka, harmonija je odnos proporcija. Proporcija i harmonija su meusobno zalanane. Le Corbusier, koji se nikada praktino nije oslobodio naslea estetikog akademizma i formalizma, i ija filozofija arhitekture uglavnom bazira na klasinim zakonima matematike, daje i ovde svoju definiciju arhitekture viene iz ug;a proporcija: Arhitektura je naprosto umetnost. Ona je matematiki red, kombinatorika, uoavanje novih odnosa proporcije i harmonije.
U istrazivanju najpovoljnijih odnosa elemenata kompozicije izgraen je ceo sistem zakona proporcije zasnovanih na intelektualnim ili intuitivnim izvorima, relativnog ili apsolutnog proporcionisanja. Viollet Le Duc smatra da se bitna razlika izmeu klasine i srednjovekovne arh. sastoji u karakteru sistema proporcija kojima su dela ovih epoha komponovana. Klasini majstori Grke i Rima su, prema Le Duc-u, izvodili proporcije iz modula zavisnih od same umetnosti, dok su proporcije arhitekture srednjeg veka izvoene iz razmera oveka. Fra Luca Paciuolo je u svojoj studiji o proporcijama uzdigao znaaj proporcije zlatnog preseka do apsolutnog zakona estetike. Kasnije, u vreme eklekticizma, dolo je do poplave mnogobrojnih teorija o proporcijama kao preduslovima i merilima svih estetikih vrednosti arhitekture, od Adolfa Zeisinga do Gustav Theodora Fechnera i Augusta Thierscha, pa sve do Le Corbusiera i modernog doba. Sve ove teorije, ili bar najvei deo njihovih ispraznih napora, pokuavaju da nadomeste nedostatak kreativng duha bogatstvom geometrijskih slika, pravila i obrazaca pomou kojih se mogu umetnika dela ne samo tumaiti nego sa izvesnom garancijom uspeha i stvarati. Pedantni i strpljivi analitiari likovnih aspekata arhitekture otkrivaju noz novih zakonitosti. Primenom svih moguih sredstava dokompozicije uvek se uspeva uspostaviti odreena zakonitost grafike mreze kojom se slika prekriva, dosta proizvoljno i vrlo komplikovano, uostalom. Ako je nekada takva teorijska i nauna preokupacija imala i izvesnog smisla. uvoenjem prostora i njegovih dimenzija u svet arhitekture ceo ovaj analitiko geometrizovani postupak i prilazpostaje sumnjiv. Meutim, valja shvatiti da problem odnosa, harmonije i proporcija u arh. kompoziciji ne gubi ni danas svoj odreeni znaaj kao sredstvo prostornog uobliavanja. PROPORCIJSKI DIJAGRAM Uobiajeni je da se kod kompozicionih analiza primenjuje jedan proporcijski sistem. Pojedine epohe su imale svoje proporcijske sisteme, dimenzionalnu nomografiju i svoja pomona, tehnika i geometrijska sredstva pri projektovanju. Ovakva istraivanja prati dimenzionalni, polazni, proporcijski ili kontrolni dijagram, koji sadri proporcionalne analiza pojedinih graevina. PROPORCIJSKI INSTRUMENT Naziv za instrumen koji je imao funkciju merenja i odreivanja odreenih proporcija. Sluzio je za razmeravanja kod raznih zanata i kao graditeljski visak, a sadrzavao je urezane kanonske skale. Poznati primer je Galilejev tip p.i.. PROPORCIJSKI KLJU (nem. Proportionsschluessel) Osnovna geometrijska figura iz koje se vidi osnovni odnos masa neke graevine (osmougaonik, kvadratura, trijangulacija). PROPORCIJSKI SISTEMI Naziv za uspostavljene sisteme koji treba da postignu ideal proporcionog sklada jednog arh. objekta. Budui da savrena harmonija oblika zavisi od prostornih odnosa, oblik se svodi na merenje, u kojima se sadrzi i lepota. Zato graditelji iznalaze prave mere oslanjajui se na tradiciju i iskustvo, a to je istovremeno nekakav dimenzionalni sistem, za utvrivanje harmonijskih odnosa elemenata arh. sklopa. Najjednostavniji p.s. je 1:1, 1:2, 1:3,1:4 i t.d., a kasnije, kod pitagorejaca, aritmetiki h.s.(ax=x-b), harmonijski p.s. (a-x)/a=(x-b)/b i geometrijski p.s. a:x=x:b. PROPORCIJSKI ESTAR Ovi graditeljski instrumenti sauvani su do dananjeg dana, zahvaljujui brojnim arheolokim istraivanjima. Pretpostavljamo da su se p.. sluili rim. umetnici i graditelji, a sadrravali su razliite proporcionalne podele (1:2, 9:5). Najzapazeniji su p.. sa osobinom neprekidne podele. PROPORCIONALAN (l. proportionalis) Razmeran, srazmeran, koji stoji u nekoj srazmeri, odmeren; proporcionalne veliine pl. veliine koje stoje u nekom odnosu jedne prema drugima, napr. proporcionalne linije; proporcionalni izborni sistem izborni sistem kod koga se broj izabranih poslanika pojedinih politikih stranaka odreuje u srazmeri prema
ukupnom broju svih onih to su glasali. PROSTOR 1. Arhitektonski prostor. Prostor je fundamentalan element arhitekture, a arh. je umetnost graenja u prostoru. Prema B. Zeviju: Svaka zgrada u nastajanju sarauje sa dva prostora: unutranjim, potpuno odreenim pomou same zgrade i spoljnjim p. ili urbanistikim p.. Sada mozemo odabrati sasvim jednostavan sadrzaj kakvog neutralnog prostora, zamiljajui konkretne strukturalne elemente, zidove, slobodne podupirae, razne horizontalne nivoe ili kakav drugi konstruktivni element. Potrebno je sve to organizovati u jednu celinu, to zahteva deljenje i artikulaciju ili povezivanje, odnosno, stavljanje u vezu jednog prostora sa drugim, enterijera sa eksterijerom ili jednog nivoa sa drugim, da bi najzad uspostavili odreene odnose horizontalnih sa vertikalnim povrinama. Ovo slaganje obavljalo se odavna kroz sline procese, bez obzira na razliite epohe u kojima su majstori ili graditelji koristili sline kombinacije izmeu povrina i volumena za stvaranje odgovarajuih arh. kompozicija razliitih po namenema, strukturi, prirodi i vrsti. Oni su unosili u gradnju niz komponenata: intelektualnih, ekonomskih, socijalnih, tehnikih, funkcionalnih, estetskih. 2. Istorija razmiljanja o p. potie mnogo ranije, ali tek u gr. filosofskoj misli moemo dobiti konkretne slike koncepcije prostora. Tako je Parmenid zauzeo jedan prolazni stav kada je tvrdio da se p. kao takav ne moe zamisliti, pa da prema tome ni ne postoji.Leukip, je, meutim, p. smatrao realnou, mada lienu telesne agzistencije. Platon je jo dublje zahvatio rtaj problenm u svom Timaeusu, uvodei geometriju kao nauku o prostoru. Ali, tek je Aristotel razvio teoriju mesta (topos). Za njega je prostor bio zbir svih mesta, dakle jedno dinamino polje sa svojim pravcima i kvalitativnim osobinama. Njegov pristup problemu se moe smatrati pokuajem da se sistematizuje primitivni, pragmatini prostor, ali on ve predskazije izvesne dananje koncepte. Kasnije, teorije o p. se zasnivaju mnogo vie na Euklidovoj geometriji nego li na Aristotelu, pa su definisale prostor kao beskrajan i homogen, tretirajui ga kao jednu od osnovnih dimenzija svemira. Tako Lukrecije kaze: Cela priroda se zasniva na dve stvari: postoje predmeti i postoji praznina u kojoj se oni nalaze i u njoj se kreu. Barokni prostor se oslanja na tri specifina obeleja, sva tri na neki nain vezana za prethodnu kulturu: prostor kao kvalitet, nova uloga ukrasa koja se poklapa sa novom definicijom slike i radikalna kritika upuena disperzivnom tipolokom eksperimentisanju s kraja XVIv. Jo se kod Girolama Cardana prostor podudara sa prazninom: mesto nekog tela je sinonim za povrinu koja ga obuhvata; s Telesijem, meutim, prostor ve postaje prvobitno postojanje, bie za sebe suprotstavljeno materijalnoj masi. No, tek s Francescom Patrizzijem pojam prostora dobija definiciju koja se na zadivljujui nain poklapa s arhitektonskim ostvarenjima baroknih majstora, a posebno s Borrominijevim pristupom prostoru. Prostor je, dakle, pie on u Pancosmia, hipostatsko proirenje koje postoji za sebe, i nije inherentno nijednoj opipljivoj stvarnosti. On nije koliina. A ako jeste koliina, ona nije vezana za kategorije ve ih prevazilazi a istovremeno im je zaetak i naelo. Ne moe se, dakle, rei ni da je promena, jer nije promena nijedne supstance. Ali moze li prostor biti supstanca? Ako je supstanca ono to samo po sebi postoji, onda je prostor supstanca vie no bilo ta drugo, jer je on podloga svim predmetima u prirodi. On u stvari postoji sam po sebi i nema potrebe da se oslanja na bilo ta drugo da bi postojao: ne zahteva nita to bi ga podrzavalo u postojanju ve on sam podrzava druge supstance i uslovljava im postojanje... O prostoru pie i Francesco Patrizzi: Ne treba istrazivati da li se van neba nalazi mesto, praznina ili vreme; jer jedno je opte mesto, nepregledni prostor koji slobodno moemo zvati prazninom (vacuo); i u njemu su bezbrojne i beskrajne planete, kakva je ova na kojoj zivimo mi. Ovakav prostor nazivamo beskrajem, jer nema razuma, razloga, mogunosti, ula ili prirode koji treba da ga definiu.: Ove su stranice ispisane u
poslednjim decenijama XVIv.; ali otkria koja one sadre postaju delotvorna u umetnosti, preko veza kojeje teko sagledati. Tek mnogo godina kasnije, savremena arhitektura usredsreuje svoja istraivanja na sadraj i koncepciju prostora. Oseanje jedinstva prostora, organinosti predstave, postignuto uzimanjem prostora za osnovni parametar, otkrie je koje su pripremila istraivanja manirista, ali koje su konkretizovali tek majstori XVIIv. Mnogo kasnije, Kant jo uvek posmatra p. kao osnovnu a priori kategoriju oveijeg shvatanja, razliitu i nezavisnu od materije. Naroito je znaajno usavrvanje Euklidove teorije prostora doneo XVIIv., kada je Decart stvorio svoj sistem ortogonalnih koordinata. Zamisao da Euklidova geometrija daje vernu predstavu o fizikom prostoru sruila se stvaranjem ne-Euklidovskih geometrija u XIXv. i sa Ajntajnovom teorijom relativiteta. Pokazalo se da takve geometrije daju blie i jasnije aproksimacije fizikog prostora, a to je jo vaznije, dolo se do saznanja da je svaka geometrija ovekova konstrukcija, pre no to bi bila neto, to je naeno u prirodi. Starinska koncepcija jedinstvenog prostora se prema tome razbija na nekoliko prostora: konkretni fiziki prostor i na apstraktne matematike prostore, to ih je ovek izmislio da bi opisao svoj fiziki prostor. Teorija relativiteta nas je odvela i dalje, zamenjujui raniju predstavu o komadima materije u trodimenzionalnom prostoru, serijom dogaaja u etvorodimenzionalnom kontinuumu prostor-vreme. 3. Svakako da prostor (socijalni, urbani, ekonomski, epistemoloki itd.) ne moze dati oblik, smisao, finalitet. Meutim, vidimo kako se javlja sa svih strana ova teza: prostor kao pravilo, norma, vii oblik, oko kojega bi se mogao ostvariti sporazum naunika ako ne corpus nauka. Dakle, prostor je samo medijum, sredina i sredstvo, orue i posrednik. Vie ili manje prilagoen, to jest - pogodan. On nikada nema egzistencije po sebi, ali upuuje na neto drugo. Na ta? Na vreme, egzistencijalno i istovremeno bitno, koje prevazilazi ova filozofska odreenja, istovremeno subjektivno i objektivno, injenica i vrednost. Jert vreme je najvie dobro onih koji ive, bilo ravo bilo lepo; jer je istovremeno i cilj i sredstvo. Vezivanje vreme - prostor, ili ako hoemo upisivanje - vreme u prostoru, postaje predmet saznanja; da li je to predmet u prihvaenom znaenju, izdvojiv, odreenih obrisa? Svakako ne. Budui da odnos izmeu vremena i prostora daje apsolutnu prednost prostoru, otkriva se drutveni odnos, nerazdvojan od drutva u kome prevladava izvestan oblik racionalnosti koja upravlja trajanjem. PROSTOR DELATNOSTI (nem. Handlungsraum) Naziv za prostor kao odraz ovekovih delatnosti u njemu. P.d. se moze nazvati i radnim prostorom, a on se, prema Bollnow-u, sastoji od prostorne organizacije upotrebnih objekata. PROSTOR KAO NAUKA O PROSTORU Veliki broj iskaza o prostoru, o raznim vrstama prostora od geometrijskog do socijalnog i u razliitim disciplinama od arhitekture do politike, vode nas ka uvrivanju uverenja da je potrebno definisati i razviti disciplinu koja e definisati ta je to prostor, koji su njegovi sastavi, ponaanje delova, dakle celu hijerarhijsku lestvicu veliina kojima emo suvereno ovladati - nauku o prostoru. Nauka o prostoru ne znai to i tvrenje da je arh. nauka, dakle, ovde se ne raspravlja o tome ta je to arhitektura - smatra se da je arhitektura - arhitektura, ali je pojam nauke o prostoru prilog o novom polozaju arhitektura, o shvatanju sinteze ili o novoj metodologiji. Kako je uobiajeno da se sinteza objanjava odnosom arhitekture i ostalih likovnih umetnosti, ovde se, naprotiv, sinteza odreuje sumom svih saznanja o prostoru, posebno odnosa i rezultata koje oekujemo od ovog zajednikog rada. Nauka o prostoru, dakle, obezbeuje samostalno vladanje svake od disciplina - iskljuivo u domenu svog rada i na osnovama potrebnim za dati sluaj i rezultata svih ostalih koji treba da uestvuju. Potrebe izraene u viestrukom nalogu potpune i racionalno odreene neposredne
budunosti mogu biti jednim uslovom nastanka forme fizikog okvira. Kakav stan za kakvu porodicu treba ve iskljuiti iz polja ispitivanja arhitekture, ali merila forme - standard stanovanja su tema broj jedan arh., gde se opet i jedino mogue, na osnovama drugih disciplina, odreuju poeljne granice delova stana, njegovih sastava i odnosa meu njima. Pa u ovom smislu valja shvatiti pojam forme - dakle najistije materijalizacije, naela nauke o prostoru, bez ikakvih drugih nasleenih uvreenih optereenja, posebno razlike forme i sadrzine. PROSTOR KOJI TEE, FLOWING SPACE (engl. tekui prostor) Prostor koji tee, ideja i tendencija da se kua shvati kao prostorno jedinstvo, gde seprostori meusobno saimaju, prepliu, nasuprot krutosti klasinog prostora. Prvobitnu realizaciju ovog pojma pruio je Frenk Lloyd Wright u svojoj prerijskoj arh., a kasnije je ova ideja dobila na znaaju u arh. Mies van der Rohea, Gropiusa i dr. Pojam oznauje Robert Venturi reima: Tekui prostor je podrazumevao da je ovek napolju kad je u stvari unutra, i da je unutra kad je napolju, odnosno da je i tamo i tamo u isto vreme. PROSTOR LJUDSKOG ZAJEDNIKOG IVOTA (nem. Der Raum des menschlichen Zusammenlebens) Unutar njega, objedinjuju se prostori delovanja iizraajni prostori, da bi tako nastao, prema Bollnow-u prostor ljubeeg zajednikog ivota. On istie da se enidba kod primitivnih naroda vrlo esto povezuje sa graenjem kue. Prema Bollnowu prostor koji (zaljubljeni) zajedniki prave, to je njihov dom. Kada prostor ljubavi postane javan, onda on dobija karakter hrama, svetog prostora. PROSTORIJA (nem. Raum) U umetnosti graenja i arhitekture pojam prostorije se odnosi na volumen ili povrinu unutranjosti neke graevine koja je ograniena konstrukcijom koja prostoriju ini, odnosno, vertikalnim prostornim ogranienjima (zidovima) i tavaninom ili krovnom konstrukcijom. Prostorija moze da predstavlja element ili deo unutranjeg prostora neke graevine ili njenog sklopa. Arhitektura kao umetnost ili vetina organizacije prostora predstavlja disciplinu iji je osnovni element ili motiv upravo prostorija. Zatvorena prostorija (unutranja prostorija) moze da bude razliitih dimenzija i oblika, razliito obraena, dekorisana, sa razliitim namenama. Otvorena prostorija (dvorite, mesto) moze da bude razliito odreena i sa razliitim karakteristikama: unutranje dvorite, spoljanje dvorite, zaklonjeno dvorite, dvorite izmeu zgrada, otvoreno i dr. PROSTORNA ATMOSFERA Predstavlja psiholoku karakteristiku jednog prostora, odnosno, nain na koji on psiholoki deluje na svog korisnika, posetioca ili posmatraa. Mo obrazovanja atmosfere je svakako vea u spoju prostornih suprotstavljanja, prodiranja razliitih nivoa iji su odnosi dovedeni do maksimalnih suprotnosti (gore-dole), tako da utiu da se broj atmosfera povea, da se uspostavi ak i meusobni dinamian odnos, a pri emu se skuenost mogueg razvijanja prostora u horizontali moe viestruko nadoknaditi ba ovim razlikama u nivou. Klasian primer predstavlja delimino Le Corbusierov Unite dhabitation u Marseju, vile F.L. Wrighra, istovremeno kao i svaki dvoetani boravak u Makedoniji, na grkim ostrvima ili bilo koji drugi primer, gde u individualnoj analizi korisnika ili moguih grupacija otkrivamo povean broj moguih atmosfera, nasuprot sluaju kada se ista prostorna organizacija deava u jednom nivou. Potrebno je dodati da u veini sluajeva ova uveana visina, koja obino obuhvata dva nivoa, deluje i na stvaranje neposrednije i uveane veze sa poljnom sredinom koja takoe svojim dejstvom moe da obogati ovaj unutarnji dozivljaj prostora - prostornu atmosferu. PROSTORNA DOMINANTA Naziv za graevinu koja svojom monumentalnou, visinom, oblikom ili znaajem dominira u nekom prostoru, najee je to prostor jednog grada. U Starom egiptu, piramide su bile najznaajnije prostorne dominante. Obelisk je prostorna dominanta koja je koriena poev od Starog Egipta, pa sve do Starog Rima i kasnije. Egipatski obelisk je znaajna prostorna dominanta grada Pariza, na trgu Konkord.
U nekim gradovima, posebno u periodu gotike, glavne prostorne dominante bile su katedrale, koje su dominirale ne samo gradovima ve i pojedinim podrujima. Dvorci su takoe bile izuzetne prostorne dominante: postavljeni na uzvisinama, liticama, predstavljali su znaajni vidni reper. Pariz je izgradio znaajnu prostornu dominantu Ajfelovu kulu, u svrhu Svetske izlozbe. Savremene prostorne dominante su oblakoderi, kao na primer u New York Twins Tower, oblakoderi Svetskog trgovinskog centra, pre njihovog ruenja. V. Dominanta, prostorna. PROSTORNA EKONOMIJA Disciplina ekonomskih nauka koja za oblast svog prouavanja ima ekononomski aspekt, prilaz i postupak organizacije jednog prostora. P.o. zajedno sa prostornim planiranjem predstavlja osnov budueg urbanistikog ureenja jednog prostora. P.e. obuhvata i ekonomiju prostora, koja analizira ekonomske uslove, karakteristike i posledice ekonomskih uticaja na jedan prostor, kao verovatno najbitnije uticaje koje prostor danas odreuju. PROSTORNA KONCEPCIJA Polazne osnove za nain na koji e jedan prostor biti reen, odnosno, arh. artikulisan. P.k. mogu da budu: arhitektonske, urbanistike, graevinske i dr. P.k. mogu da se zasnivaju na sledeim premisama: estetskim, funkcionalnim, konstruktivnim, tradicionalnim, geografskim i dr. Siegfried Giedion daje oakvu definiciju p.k.: Proces kojim se jedna prostorna predstava moe transponovati u emocionalnu sferu, nazivamo prostornim konceptom. Iz njega proistiu informacije o odnosima izmeu oveka i njegove okoline. Taj koncept je duhovni izraz realnosti sa kojom se on konfrontira. No, on i menja svet, koji lei pred njim. Taj svet ga primorava da grafiki projektuje svoj poloaj - ako eli da uspostavi zajedniki jezik. PROSTORNE JEDINICE Utvrene su sledee jedinice koje su nastale kao rezultat zajednikog pristupa povrini, bez obzira na specifinosti namene. Prvu jedinicu nazvali smo elementom. Za nas ne postoji, na primer, umivaonik ili stolica kao element; to je upotrebni predmet. Tek kada u odreenoj situaciji, podrazumevajui ovde i sklop, definiemo njegovu upotrebu korisnikom i kretanjem, nastaje - element. Element je povrina koju zauzima upotrebni predmet u neposrednom odnosu s korisnikom, veliina koja je proizala iz njihovog meusobnog odnosa a zavisna je od poloaja korisnika prema upotrebnom predmetu. (Shvatajui i ovo kao deo sklopa: povrina u sve tri dimenzije). Stoga se jdan upotrebni predmet pojavljuje bezbroj puta ali u razliitim elementima. Elemenat je upravo najpromenljivija veliina u projektovanju. Druga jedinica je radno mesto. Njega ini jedan ili vie elemenata sa uticajem svih spoljnjih faktora koji omoguavaju sprovoenje procesa. Nemogue je nabrojati sve spoljne faktore jer su oni izriito vezani za prirodu svakog radnog mesta ponaosob. Ali mogue ih je razvrstati u dve grupe: a) svi potrebni uslovi prirodne i urbane sredine i zadovoljeni uslovi nacionalnih normi za higijenu, i b) uslovi okolnog prostora, definisan odnos prema ostalim radnim mestima. Trea jedinica je tipina jedinica - zajednica radnih mesta. U okviru sklopa pojavljuje se kao uoljiva dispoziciona veliina. Ona reava deo zatvorenog procesa koji se neposredno vezuje za celinu. To su, na primer: tipovi soba u hotelu - u okviru opteg procesa tipina jedinica reava stanovanje; kod poslovnih zgrada tipovi kancelarija ili kod prosvetnih objekata vrste uionica itd. Razvrstavajui procese u celinama utvruju se uslovi za obrazovanje tipinih jedinica, tako da od prirode sloenosti namena zavisi i njihova sadrina, poev od najprostijih jedinica koje reavaju samo deo procesa (internati srednjokolske omladine gde se jedinice dele prema utvrenom ritmu ivotnih uslova: dnevne aktivnosti, none aktivnosti, higijena i slino) pa do jedinica koje reavaju proces u celini. Takav je sluaj na primer u Unite
dhabitation u Marseju Le Corbusiera, gde je stan u celini tipina jedinica sklopa. Stan uopte kao zatvorena jedinica u bilo kom obliku je tipina jedinica sklopa, koja tek nainom spajanja - odnos jedinica - sklop - reava urbanistiku jedinicu. PROSTORNE SHEMATE V. Shemate. Sadraj psiholoke dimenzije prostora. Prostorne shemate su sainjene od elemenata koji poseduju izvesnu nepromenljivost, kao to su univerzalne elementarne strukture (arhetipovi) i socijalno ili kulturno uslovljene strukture, kao i izvesne line idiosinkrazije. Sve to, skupa uzeto, sainjava ovekovu sliku njegove okoline, to jest jedan stabilan sistem trodimenzionalnih relacija izmeu objekata raznog znaenja. Prema tome, mi objedinjavamo prostorne shemate u na koncept egzistencijalnog prostora. PROSTORNE SHEME Naziv za shematsku osnovu jednog prostora. P.s. se sastoje iz rastera (kvadratnog ili pravougaonog), ponekad modularnog rastera,koji odreuje proporcionalne odnose arh. objekta. PROSTORNI BALANS Predstavlja meusobni odnos sadraja na jednom prostoru. Prostorna struktura koja je opredeljena osnovni mfunkcijama: radom, stanovanjem, rekreacijom i komunikacijama, mora da bude realizovana na osnovu koncepta o prostornom balansu. U koncipiranju prostornog balansa bitan je instrumentarij lokacija akrztivnosti. Lokacija aktivnosti obezbeuje u dvostrukom smislu prostorni balans: 1. najpre balans izmeu proizvodnih i tercijarnih aktivnosti, a zatim 2. balans izmeu izvora sirovina i centara proizvodnje, mesta rada i mesta stanovanja, izmeu proizvodnje i potronje, itd. Naime, lokacija aktivnosti obezbeuje najpre opti prostorni balans koji se odnosi na fiziko balansiranje ekonomskog i socijalnog razvoja, a zatim ona obezbeuje balans posebnih struktura koje su meusobno povezane. PROSTORNI FRAGMENT Naziv za deo sklopa jednog prostora, sa detaljnim prikazom elemenata prostornog sklopa. PROSTORNO BALANSIRANJE Prilikom arhitektonskog projektovanja vri se prostorno balansiranje, i to: balansiranje povrina, balansiranje volumena, balansiranje prostornih celina, balansiranje traktova, odnos podcelina prostora prema prostornoj celini. PROSTORNODINAMIKAKONSTRUKCIJA Naziv za arhitektonsku konstrukciju koja svojim oblikom i konstruktivnim sistemom daje utisak pokreta, dinamizma, energije, nasuprot prostorno statikoj konstrukciji, koja daje utisak stabilnosti, mirovanja, vremenskog. PROSTORNOOKRUENJE Mnogi savremeni arhitektonski teoretiari su pisali o prostornom okruenju. Da spomenemo samo neka, kao Colin Rowe, Tom Schumacher, Alan Colquhoun, koji su se relativno irokim okvirima bavili istraivanjima spornih pitanja urbanistikog projektovanja: kako je karakter grada podrzavan i naruavan zavisno od tipa objekata koji su naknadno graeni i njihovog odnosa sa okruenjem. Mnogi od ovih radova su koncentrisani na prouavanje kompozicionih planova gradova, koji naizmenino prikazuju objekte i prostore izmeu njih. Metod se pokazao vrlo korisnim jer omoguuje da vidimo grad na neuobiajen nain, to zahteva preispitivanje naeg miljenja. Ali, dok prouavanje kompozicionih planova omoguuje znaajan globalni pregled, oni sami po sebi ne mogu da izraze vizuelni sklad prostornih oblika. Odnosi izmeu objekata, koji u velikoj razmeri izgledaju usklaeni, postaju neubedljivi u realnom prostornom odnosu 1:1. Opti karakter gradskog plana moe da bude manje oigledan i time manje znaajan kada je vien iz peake, a ne iz ptije perspektive. PROSTORNOPLANIRANJE (nem. Landesplannung, Raumplannung) Nauna disciplina kojoj je najblia urbanizam, koja se bavi praenjem, istraivanjem, analizom, sistematizacijom rezultata rada na svim relevantnim makro prostornim fenomenima, pojavama, zakonitostima, promenama, uticajima, kompleksnim faktorima jednog prostora,
sa namerom kontrolisanja, razvoja i unapreenja njegovih karakteristika, iji je krajnji cilj poboljanje ukupnih uslova zivota na njemu. P.p. moze da se vri u vie faza i nivoa. Prema fazama, p.p. moze da bude: godinje, dekadno, privremenog karaktera ili dugorono. Prema nivoima, p.p. moze da bude vreno na nivou jedne gradske zone, grada, regije, oblasti, republike ili drzave. Prema nivou obrade, moze da bude: gradski prostorni plan, regionalni prostorni plan, republiki prostorni plan i t.d. Prostorno planiranje predstavlja planiranje naselja, sela ili gradova u odnosu prema prirodi, prema predvidivim i pretpostavljenim privrednim, socijalnim i kulturnim zahtevima koji utiu na osnovne probleme i pitanja planskog, sistematskog i briljivog oblikovanja jedne urbane celine, grada ili nekog njegovog dela. Prostorno planiranje istrauje i pretpostavlja pojedinane aspekte od interesa za razvoj neke sredine (razvojni plan). Prostorno planiranje predstavlja zajedniki sadraj pojmova optinsko planiranje i zemljino planiranje. PROSTORNO UREDJENJE (nem. Raumordnung) U urbanizmu i prostornom planiranju, cilj kojem se tezi prilikom ureenja regiona, jednog podruja, grada, dela grada, bilo u optem smislu ureenja ili u arhitektonskom smislu ureenja nekog pojedinanog dela, odnosno, elementa, putem zakonske regulative i njenog sprovoenja putem upravnih organa ili egzekutivnih predstavnika uprave podruja ili predmeta prostornog ureenja. Prostorno ureenje ima veoma kompleksan sadraj i zavisi od veoma mnogo razliitih uticaja i sadrzaja nekog regiona ili prostora uopte: geografskih karakteristika, klime, naseljenosti, razvijenosti; karaktera razvijenosti podruja (poljoprivreda, industrija, zanatstvo i dr.), sociobiolokih, kulturnih, tradicionalnih, tehnolokih, radnih, mikroklimatskih, specifinih i drugih uticaja. PROSTORNO VREMENSKA KONCEPCIJA ARHITEKTURE Prema ovoj koncepciji, svaki arh. oblik ili izgraeni objekt sadri dva osnovna uticaja koja ga odreuju: to su prostor i vreme. Obe ove odrednice istovremeno predstavljaju ograniavajui i neograniavajui faktor, u zavisnosti od pristupa prema njima. Ovako posmatrano, prostor je zbir raznorodnih uticaja koja ga odreuju i postavljaju ga u funkciju jednog arh. objekta, dok je vreme odrednica koja sadrzi slojeve kulturnih, socijalnih, ekonomskih, istorijskih zbivanja koja se krajnje odraavaju na arhitekturu. PROSTORNOST KAO KVALITET Prostornost je kvalitet unutranje organizacije. Njegova mo deluje na na senzibilitet, tako da nam se njegovo otkrivanje u razliitim naim poloajima prema njemu i okolnostima prema spoljnjoj sredini pokazuje u vidu atmosfere tog okruja (u odnosu na nas). Ukoliko je takvih moguih odnosa vie u jednoj arhitektonskoj organizaciji, onda je i ona, njena prostornost, znaajnija. PROSTORNOST Pojam se vezuje za gradnju arh. objekata i urbanistikih celina u uslovima raspolaganja velikih povrina i zapremina prostora. Prostornost jedne urban. celine predstavlja njenu kompozicionu osobinu da se nalazi na velikom prostornom podruju, sa prostranim slobodnim povrinama i malim koeficijentom izgraenosti. Prostornost jednog arh. objekta se sastoji u njegovoj dispoziciji na velikom placu gradnje. Prostornost jednog arh. enterijera pretpostavlja upotrebu velikih prostornih volumena, visoko podignutih tavanica i grandioznih kompozicija. P. je osnovna karakteristika gotske i klasicistike arhitekture. PROTO INDUSTRIJSKA ARHITEKTURA Pojam se vezuje za prvu, najraniju a samim tim i najprimitivniju industrijsku arhitekturu koja se javila pre svega kao tradicionalna i narodna arhitektura. P.i.a. ukljuuje dolape, vetrenjae sa horizontalnim i vertikalnim krilima, kao i golubarnike, te dragocene kolektore za ubrivo. Obzirom na na prezir prema idejama a oduevljenost prema izumima esto se posmatrau voe dopada funkcionalna logika ove arhitekture, nego njena estetika.
PROVETRAVANJE (VENTILACIJA) (1) Obnavljanje vazduha u prostorijama, pokvarenog poveanjem procenta ugljen-dioksida i vodene pare i poveanjem temperature od prisutnih osoba. Izvori zagadjenja su jo i dim, praina, razna isparenja i kodljivi gasovi. Obnavljanje vazduha moe se vriti stalno i povremeno. Kada je poznat broj osoba, ono se odredjuje na bazi potrebe vazduha u m3/as na 1 osobu. Pri nepoznatom broju osoba, odredjuje se na bazi broja obnavljanja zapremine vazduha u prostoriji u 1 asu. Prirodno provetravanje obavlja se na osnovu razlike u temperaturi vazduha u sobi i spolja kao i pod dejstvom vetrova. Vetako provetravanje sa mehanikom pogonom je sigurnije i efikasnije, jer ne zavisi od spoljanjih faktora, omoguava natpritisak prema potrebi i dovodi u prostoriju tano odredjenu koliinu vazduha sa mogunou njegovog preiavanja, zagrevanja, vlaenja, suenja i hladjenja. (2) Izmena pokvarenog vazduha u tunelu sveim vazduhom. Vri se za vreme gradjenja (privremeno provetravanje) i u eksploataciji tunela (stabilno provetravanje). Strujanje vazduha kod provetravanje moe da se stvori prirodnim putem (razlika u barometarskom pritisku, razlika u temperaturi, vetar, eventualna izgradnja ahta) i vetakim putem (ventilatori sa vodovima). Privremeno vetako provetravanje moe da bude potisno (pulzaciono), usisno (aspiraciono) i kombinovano. Stalno vetako provetravanje tunela moe da bude po sistemu podunog, poprenog i polupoprenog provetravanja. PROVETRAVANJE, TIPOLOGIJA Postoje: prirodno provetravanje i prinudno provetravanje, kao i: provetravanje kroz prozorske otvore i vrata i provetravanje kroz ventilacione kanale. Provetravanje kroz ventilacione kanale je takvo provetravanje pri kome se svaka prostorija provetrava kroz vertikalni ventilacioni kanal koji se izvodi od te prostorije do iznad krova. Ventilacioni kanali se izvode kao pojedinani i kao sabirni. Pod pojedinanim ventilacionim kanalom podrazumeva se kanal koji se izvodi od najnie etae zgrade do iznad krova i na koji se prikljuuju prostorije sa svih spratova pomonim ventilacionim kanalima. Na sabirni ventilacioni kanal mogu se prikljuiti najvie dva pomona ventilaciona kanala sa jednog sprata. Pojedinani ventilacioni kanali izvode se uvek ako zgrada nema vie od prizemlja i etiri sprata, ako je grada via, izvode se, po pravilu, sabirni ventilacioni kanali. PRVOBITNA FORMA (eng. primal prvobitan) Naziv za prvobitnu, praformu, oblik iz kojeg su proistekli ostali oblici. PSIHODELINA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu nastalu sredinom ezdesetih godina koja je zasnovana na psiholokom odnosu arhitekte i objekta ili mesta gradnje, na nain da je taj odnos proizaao iz unutranjeg psihikog stanja arhitekte. P.a. ima povratno dejstvo, ona takoe utie na svoje korisnike i posmatrae. Ovu arh. takoe moemo smatrati nadrealnom arhitekturom. PSIHOLOGIJA I STANOVANJE Psihologija stanovanja je disciplina koja se bavi psiholokim aspektom ovekovog stanovanja, meuzavisnostima i meuuticajima izmeu stanovnika i prostora njegovog stanovanja. PSIHOLOHIJA PERCEPCIJE Pojam se vezuje za prouavanje i analizu duevnih karakteristika opaajnih svojstava jednog prostora. Jedan prostor moe da ima takva opaajna svojstva koja utiu na psihologiju njegovog posmatraa ili uesnika. U tom smislu, moemo da govorimo o psihologiji stanovanja, psihologiji grada, sela, psihologiji masa, pojedinca, psihologiji dece i odraslih, psihologiji danas i psihologiji sutra. Opazajna svojstva koja imaju psiholoki efekat su najee u vidu: boja (tople i hladne boje), teksture, kompozicije, pokreta, statinosti i dr. Ako bismo hteli da osnovne postavke psihologije opaanja interpretiramo u optijem obliku,
onda bismo mogli rei da se elementarna organizaciona shematasastoji u uspostavljanju centara prostora (bliskost), pravaca ili puteva (kontinuitet) i povrina ili oblasti (zatvorenost). Da bi se mogao orijentisati, ovek pre svega mora shvatiti takve odnose. PSIHOLOKA FUNKCIONALNOST Predstavlja funkcionalnost jednog arh. objekta u psiholokom smislu, odnosno, njegovo zadovoljavanje psiholokih potreba i zahteva koje postavljaju korisnici. U savremenim arhitektonskim pokretima, psiholoka funkcionalnost je bila est pokreta empirizma i bila je povrni korektiv nekih racionalistikih teoretskih oporosti. Psiholoka funkcionalnost je, izmeu ostalog, bila ta koja je dovela do ponovog vraanja savremene arhitekture na kue sa krovovima od terakote, ponovno razmatranje problema ljudskog prostora, to je rezultovalo izbegavanju geometrijske pravilnosti arhitektonskog plana, isuvie verno i popustljivo pribegavanje dijalektu kao sredstvu komunikacije. PTIIJA PERSPEKTIVA, PTIJA PERSPEKTIVA (nem. Draufsicht, Vogelschau, Vogelperspektive) Naziv za perspektivu sa visoko leeim horizontom ili sa takom gledanja usmerenom prema dole. Perspektivno predstavljanje nekog predmeta putem izgleda odozgo. Nain perspektivnog prikaza nekog tela pogledom na njega sa mesta iznad njega, odnosno, "iz vazduha" (pogled ptice). Pri tom, linija horizonta je postavljena iznad perspektivno prikazanih kontura objekta, a nedogledi se najee nalaze na razliitim odstojanjima od projekcije one take na liniji horizonta. Ptija perspektiva moe da bude sa: horizontalnim pravcem pogleda ili sa nagnutim pravcem pogleda. Ukoliko se radi o ptijoj perspektivi sa nagnutim pravcem pogleda, tada postoji i trea taka nedogleda, u koju se sutiu vertikalne ivice predmeta. PURISTIKA ESTETIKA Osnove p.e. objavio je slikar Ozenfant u lArtu 1929.g. Tu on izmeu ostalog navodi: Klijenta uljuljkuje pesniki san lirizma pri pomisli na svoj budui dom. Mata o tome kako e biti okruen simfonijama. Predaje se srcu arhitekta, a arhitekt je sav prozet zeljom da bude Michelangelo. Konstruie odu armiranom betonu, koja se po pravilu ne podudara sa onim o emu je matao sopstvenik; otuda sukobi i ti stoga to te pesme nainjene od drugih nisu za stanovanje. Osnovne stavove p.e. Le Corbusier je obradio i saeo u pet taaka: 1. stubovi, 2. krovna bata, 3. slobodno oblikovanje osnove, 4. poduzni prozori, 5. slobodno oblikovanje fasada. Puristiko delanje na polju urbanizma i arhitekture sveo je na dve osnovne ovekove duhovne zaokupljenosti: 1. racionalno miljenje u oblasti logike - tehnikih postupaka, 2. iracionalno oseanje u oblasti umetniko-estetskih izrazavanja (emocije). RACIONALIZACIJA ARHITEKTONSKOG PLANA Naziv za postupak tokom kojeg se jedan arhitektonski plan podvrgava analizi kojo se vre funkcionalna i ekonomska poboljanja plana u sledeim karakteristikama: organizaciji prostora, konstrukciji, materijalu, povrinama, kretanju i saobraajnim komunikacijama, instalacijama i dr. RACIONALIZACIJA U ARHITEKTURI Pojam se odnosi na proces organizacije prostora ili arh. projekta na osnovu najcelishodnijih metoda i naina rada, funkcionisanja, konstruktivnih karakteristika, ekonomskih uslova, i dr., usavravanje, poboljanje. Meutim, esto se pod pojmom r. smatra uproavanje, ali kroz suptilne argumente. Ovakav vid racionalizacije u arh. izraava velianstveni paradoks Mies van der Rohea manje je vie. Posledice ovakvog Miesovog gledita, izrazio je Paul Rudolph: Svi problemi se ne mogu nikada reiti... Zaista je obeleje dvadesetog stolea da su arhitekti vrlo selektivni u odreivanju problema koje ele da ree. Mies, na primer, pravi udesne zgrade samo zbog toga to ignorie mnoge aspekte jedne zgrade. Kad bi on reio vie problema, njegove bi zgrade imale daleko manje siline. RACIONALIZAM U ARHITEKTURI Pojam obuhvata mnogo razliitih znaenja u razliitim vremenskim periodima, od strane raznih grupa u istoriji arhitekture XX veka, ali se najee
primenjuje u smislu arhitektonskih principa koji se nalaze iza internacionalnog modernog pokreta koji su vodile takve linosti kao Gropius i Mies van der Rohe, predstavljajui takozvanu estetiku maina i funkcionalizam. Klasina i renesansna arhitektura se zalae za arhitekturu kao nauku, sa principima koje je mogue shvatiti na racionalnoj osnovi. Teoretiari arhitekture iz XVIII i XIX veka, kao to su J.-N.-L. Durand, Viollet-le-Duc, Semper i drugi, takodje su se zalagali za pristup arhitektonskom projektovanju koji je proizaao iz kulture evropskog prosveenja. Racionalizam XX veka nije posedovao koherentnu teoriju, ali je prihvatio stav da arhitektonski i urbani problemi mogu da budu savladani primarno kroz odbacivanje istoricizma i pokreta poput Arts and Crafts, Art Nouveau ekspresionizma (za koje su protagonisti racionalizma smatrali da predstavljaju slepe puteve), a da je za arhitekturu najbolje da pone iznova, kao tabula rasa. Racionalisti su shvatali svoju ulogu kao mesijansku u sopstvenoj elji da naine novi svet, bolju arhitekturu, socijalistike strukture, a njihovo verovanje u ispravnost onoga to rade i onog za ime tee, preneli su na mainsku estetiku kao najodgovarajui smisao. Zastupnici racionalizma postavili su pred arhitekturu odredjene principe. Prvo, arhitektura, industrijski dizajn i planiranje mogu da budu upotrebljeni za potrebe socijalnog inenjerstva i edukativne namene, pa prema tome, dizajn ima moralno znaenje. Drugo, potrebno je da se potuju striktna ekonomija, jeftinaindustrijalizacija i industrijalizovani metodi gradjenja, a zatim, totalno odsustvo ornamenta, da bi se postiglo minimum standarda za stanovanje svakog stanovnika. Tree, potrebno je koristiti prefabrikaciju i industrijske tehnologije na svim nivoima, da bi se nainila nova ivotna sredina; treba ih upotrebiti ak i kad se koriste tradicionalne metode gradnje (opeke su, nadasve, masovni proizvod, standardizovana, prefabrikovana komponenta gradnje), gradjevine treba da izgledaju kao da su ih nainile maine (tako, fasade od opeke treba pokriti slojem maltera). etvrto, potrebno je izvriti opte ienje, ruenje i uklanjanje postojeeg urbanog tkiva, tako da na istoj teritoriji budu izgradjeni novi objekti. Na kraju, forma sama po sebi treba da proistie iz konstruktivnih, ekonomskih, funkcionalnih, politikih i socijalnih razloga, pa prema tome, ona nije predmet subjektivnog niti individualnog shvatanja ili opredeljenja. U praksi, racionalizam je ohrabrio prihvaeni internacionalni stil iz kojeg su izbrisani svi istorijski i dekorativni elementi, primajui uticaje od konstruktivizma iDe Stijl-a. Medju najznaajnijim gradjevinama bile su Gropiusova zgrada Bauhaus-a, Dessaau (1925-6), Le Courbusier-ova Maison Stein, Garches (1927) i kue na Weissenhofsiedlung, Stuttgart (1927), dok su teorijske i ujedinjujue osnove davali CIAM i odredjeni pisci, medju kojima su najznaajniji Giedion i Pevsner. Jedan od kurioziteta racionalizma procvetao je u Italiji pod vladavinom Benito Mussolinijevog faistikog reima (1922-43), a u sutini italijanski modernizamje takodje nazivan racionalizmom od strane Gruppo 7. Terragni je moda bio najizraeniji italijanski racionalista, sa svojom Upravom faistike partijie, Como (1932-6). Gruppo 7 se razvija formirajui Movimento Italiano per lArchitettura Razionale (MIAR), inspirisan delimino futurizmom. Nakon rata 1939-45, racionalizam je bio prihvaen, praktino kao de rigueur stil zapadne Evrope i Amerike. Posmatrano objektivno, bio je to samo jo jedan stil u arhitekturi, koji je izvlaio svoje motive iz ogranienog opsega arhitektonskih karakteristika potvrdjenih u 1920-tim, dugujui uopte, vrlo malo samom racionalizmu, ve vie eljama za zamislima za koje je smatrano da su odgovarajue za to vreme, i koje su, zbog toga, predstavljale samo metafore masovne produkcije, modernosti i industrijalizacije. RADIKALNA ARHITEKTURA, RADICAL ARCHITECTURE (engl.) Termin se esto upotrebljavao u periodu 1960-tih i 1970-tih da sugerie neke ekstreme arhitektonskih oblika ili (mnogo ee) leviarsku politiku poziciju kreatora ovakve arhitekture. Ovakav pogled je
podstican i iroko predstavljan u italijanskom arhitektonskom urnalu Casabella. U stvarnosti, radikalna arhitektura je najee predstavljana u vidu crtea, projekata ili kolaa, predstavljana od odredjenih grupa arhitekata (na primer Archizoom), koje su postavljale pred arhitekte pitanja o onom to konstituie arhitekturu, obino ukljuujui jurianje na arhitekturu koja je sadrala formalan jezik. RADIONIKI CRTE arhitektonsko graevinski crte, deo projekta koji je izveden i relativno maloj razmeri (1:10, 1:5, pa sve do 1:1), a na osnovu kojeg je mogue u svakom i najmanjem detalju izraditi predstavljeni deo. Radioniki crtezi se koriste prilikom projaktivanja arhitektonske stolarije, detalja ornamentike i sitne plastike, kao i detalja enterijera i nametaja RADNA TRAKA U arhitektonskom projektovanju, naziv za povrinu koja je ima funkciju obavljanja odredjene delatnosti ili rada od strane korisnika prostora. Radna traka je definisana: radnom povrinom povrina ploe stola, kuhinskog elementa i sl., na kojoj se obavlja odredjen rad ili odredjena radna operacija, povrinom namenjenom postavljenju stolice ili mestu koje je odredjeno za stajanje u toku procesa rada, kao i komunikativnom pocrinom kojom se omoguuje komunikacija ostalih, posrednih uesnika u procesu rada. Radna traka ima svoj radni gabarit. RADNATRAKA, RADNIGABARIT Radna traka jeprostorno omeena povrina neophodna za izvrenje odreenih aktivnosti na upotrebnom predmetu. Dimenzionalni parametri ove povrine opredeljuju numeriku vrednost upotrebnog predmeta. Komunikativnatraka, koja je esto u vezi sa radnom trakom, je prostorno omeena povrina koja obezbeuje izvrenje razliitih aktivnosti i radnih procesa (sedenje, kretanje, rad itd.). Dimenzionalni parametar radne trake kod mnogih objekata usko je vezan za veliinu radnog stola kao i broj radnih mesta u jednoj radnoj jedinici. Stoga razlikujemo: jednorednu radnu traku, dvorednu radnu traku, trorednu radnu traku i vierednu radnu traku. Vieredne radne trake primenjuju se samo u tzv. radnim salama-halama, ili panoramskim kancelarijskim prostorijama. RADNAZONA Radna zona obuhvata povrinu osnovnog sadrzaja projektovanog prostora. Njen oblik proizlazi prvenstveno iz karaktera procesa, iji zakljuci odreuju donekle i odnos prema ostalim zonama. Procesi utiu na razvitak radne zone, na njeno prostorno saobrazavanje i posebno na promene koje ona mora da prati, i da oblikom svoje organizacije pruzi zadovoljavajua reenja. Pri izuavanju procesa radnih mesta najvie paznje posveivalo se pitanjima koja sumaterijalno najvredina, te je problem radnog mesta npr. u industriji ili administraciji temeljnije ispitan nego na nekim drugim sluajevima. Procesi rada u savremenoj kuhinji su takoe bili predmet ispitivanja organizovanog pristupa reavanju savremenog i socijalnog stanovanja, te se kao rezultat pojavio stav o vrsti sastavu radnih mesta, centara koji sainjavaju procesne linije u kuhinji. Koliina kretanja u procesu odredila je mesto pojedinih centara, meusobni odnos, aposebna ispitivanja dala su reenja za svako pojedino mesto. Strogo utvreni procesi u radnoj zoni olakavaju postupak, bar u ovom trenutku. Meutim, u zonama ije su povrine usmerene na vei broj namena, gde se obavljaju procesi ije se povrine u okviru prostora uklapaju, a ne strogo izdvajaju, usvajanje prostornog zakljuka je posledica temeljno uraenih analiza svih predvienih situacija u procesu, uz definisanje odnosa svake radne zone prema ostalim zonama. Znai da je nemogue zavriti ispitivanja na dimenzionalnim podacima, odnosima upotrebnih predmeta i slino, to predstavlja bazu, ali je nedovoljno da bi odgovorili na sva pitanja koja postavlja vienamenskapovrina. Za niz funkcija ija su reenja od zivotnog znaaja za ljudsku zajednicu, naroito u stambenoj izgradnji ili izgradnji socijalnih ustanova, postoje nacionalne preporuke, usmeravaja ili ogranienja u vidu normativnih akata. Ovo je takoe rezultat teorijsko-
praktinih ispitivanja odgovarajuih instituta. Oni tede jedan deo puta u praksi pristupa reavanju radnih zona, jer se kao gotovi analitiki podaci uvode u proces projektovanja, a samim tim ne mogu se okarakterisati preprekom u stvaralatvu. Jedino pravilno uspostavljanje odnosa meu zonama, bez obzira koliko su one normirane, utie na kvalitet budueg prostora. Znai, vrednost projektantskog postupka u ispitivanju ovih odnosa donee odreen kvalitet, a svaki arhitekt posebno u analitikom pristupu nekom programu odreuje, normira povrine. Postavljajui shemu procesa i meusobni odnos osnovnih sadrzaja budueg prostora utvrujemo broj i vrstu radnihzona. Shema kretanja odeuje broj korisnika po vrstama. Svaku od predvienih zona mogue je iskazati na isti shematski nain kao zbir potrebnih funkcionalnih grupa. Povrina r.z., prema procesu, usvaja se vezivanjem tipinih jedinica u sklop preko komunikativnezone, ili se to ostvaruje u jedinstvenoj povrini, u kojoj se postavljaju ne samo potrebna radna mesta, ve nekad i povrina za kretanje, vertikalna vorita i pomono higijenska zona.Izmeu ove dve krajnosti u organizaciji radne zone mogue je navesti niz prelaznih reenja a koja u postupku vre razliita spajanja prisutnih zona u sopstvene povrine. RADNIGABARIT Pod radnim gabaritom podrazumevamo zbir povrina upotrebnog predmeta i komunikativne (manipulativne) trake koja obezbeuje radnu aktivnost i kretanje. Veliina radnog gabarita je uslovljena veliinom upotrebnog predmeta, njegovim polozajem i komunikativnom trakom. RADNO MESTO V. Prostorne jedinice, Radna zona. Radna mesta mogu se razvrstati u dve osnovne grupe, i to: 1. Kao iskljuivi rezultat reenih procesa i meusobnog delovanja ostalih radnih masta. Ovde se ne mogu navesti razlozi koji su nastali kao rezultat analize i dejstva prirodne ili urbane sredine neposredno na trazeno radno mesto. Ali i u ovim sluajevima urbana sredina dejstvuje, samo ovog puta posredno, tj. preko koncepta celine; 2. Kod namena gde je nemogue definisati r.m. bez direktnog uticaja uslova prirodne, odnosno, urbane sredine. Kod niza jedinica za stanovanje u hotelima lako je uoiti da i raspored radnih mesta predstavlja samo posledicu dobrog tumaenja mogunosti, prilika i dogaanja u prostoru spoljnje sredine. Odlike ovih su toliko znaajne za budui karakter radnog mesta da su - moemo slobodno tvrditi - podloga celokupnog zakljuivanja. Termin radno mesto nije nov, a primenjuje se najee u projektovanju administrativnih i industrijskih zgrada. Pojam moze da bude blie odreen sledeim elementima: 1. Radno mesto je teritorijalno ogranien prostor koji je dovoljan za smetaj radnog stola ili maine, za rad i kretanje maine i oveka i za smetaj potrebne pripremljene koliine materijala za obradu, i obraenog materijala, do se ovaj sa mesta ne otpremi u dalju proizvodnju; 2. U pogledu veliine radnog mesta, treba razlikovati tri pojma: ist gabarit - radni gabarit, i povrine potrebne za opravku radnog mesta - remont ili montani gabarit; 3. U odnosu na proizvodnju, radna mesta mogu biti samostalna, grupna (organizovana za serijsku proizvodnju) i u nizu (organizovana za lananu proizvodnju); 4. Obzirom na vrste, radna mesta se mogu diferencirati na pokretna i nepokretna; 5. Obzirom na upotrebu pogonske energije, radna mesta se mogu podeliti na dve glavne grupe: na radna mesta gde se odvija manuelan rad i na radna mesta kojima je potrebna pokretaka snaga; 6. Radno mesto nije definisano samo svojom veliinom, ve mnogim faktorima koji obezbeuju bezbedan i udoban rad oveka. Poto su sve teorijske analize u veini sluajeva odreivale samo zahvaenu povrinu
predmetima i njihovom upotrebom od strene korisnika, koja je tu teritoriju proirivala za kretanje oko i sa predmetima, mi smo usvajajui ovaj termin (Arbeitsplatz, plade de la travaille) njega razmatrali kao polaznu jedinicu prostora. Iz tih razloga, polazna jedinica kao promenljiva veliina, bila bi element, dakle neto to jo nema sve odlike prostora, ali je polazna vrednost za dolaenje do prostora. Radno mesto je u tom redosledu ve jedinica prostora, zapravo njegova prva i osnovna jedinica, ije su odlike proirene, jer se sada ono posmatra u procesu zadovoljenja odvijanja delatnosti, a ne samo kretanje i opsluivanje. Tako su uvedene dve velike grupe za njegovu definiciju i one su u polaritetu ograeno/ukljueno. U prvoj bi to bili: izbor veliine (prvi stepen delatne analize - element), veze u neposrednoj okolini - fizike, vizuelne, komunikativne, sa ostalim radnim mestima, i prostorna klima koja obuhvata uslove prirodnog i vetakog osvetljenja, poloaja prema otvorima, osunanja i zatitu od sunca, vazduh - provetravanje, temperaturu, grejanje, vlanost i akustiki konfor. U drugoj su uslovi ukljuivanja ka prirodi, urbanom i porodinom kolektivu i neposrednom susedstvu. to se tie uslova pod nazivom klima prostora, tu valja razumeti pet meunarodno prihvaenih zahteva korisnika o kvalitetu graevine, i to: toplotni konfor, vazduni konfor, vizuelni konfor, akustiki konfor i uteda energije. Toplotni konfor obuhvata temperaturu, vanost i grejanje, vazduni konfor obuhvata: kvalitet vazduha, provetravanje, koliinu i uticaj mesta i oblika prostora na klimu prostora, vizuelni konfor obuhvata: prirodno i vetako osvetljenje, poloaj prema otvorima, osunanje i zatitu od sunca, akustiki konfor obuhvata: ograniavanje smetnji i uznemirenja, problem utede energije bi spadao takoe u deo klime prostora. RAFINIRANOST U ARHITEKTURI Naziv za plan jednog arhitektonskog objekzta koji je preien, prefinjen, kompoziciono uskladjen, sa visokim stepenom kompozicione harmonije, plan kojem se nema ta oduzeti ili dodati. Rafinirana arhitektura je harmonina, preiena, prefinjena arhitektura. RAISON DETRE U ARHITEKTURI (francuski razlog postojanja) U arhitektonskom smislu, predstavlja povod, osnovni uzronik, razlog stvaranja i postojanja jednog arhitektonskog dela ili graevine uopte. To je njegova funkcija, snaga njegovog izraza, dominantno stanje u sistemu arhitektonskih objekata. Prema Le Corbusieru raison detre predmeta predstavlja lekciju koju istorija pruza arhitekti; svaki dogaaj i svaki predmet su u vezi sa. RAMOVSKA IZGRADNJA (engl. framed building) Struktura iju teinu nosi ramovska konstrukcija umesto noseih zidova. Pojam ukljuuje takodje savremene metalne strukture, one od prednapregnutog betona, kao i drvene ramovske konstrukcije i gradjevine. Od prvih, ramovi su obino opiveni lakim materijalom za spoljno oblaganje zidova; u poslednjem sluaju, ispuna rama moe da bude od letvica oblepljenih erpiom, opekom i dr. RASPORED OSLONACA (nem. Stuetzenstellung) Razmak i raspored stubova u jednom redu ili na jednom spratu. Raspored oslonaca moe da bude takav da je meusobni razmak stubova isti (interkolumnijum) ili da bude rasporeen u ritmu krai-duzi razmak. Postoji nekoliko osnovnih tipova rasporeda oslonaca: 1. Spratnirasporedoslonaca: raspored oslonaca u prizemlju odgovara rasporedu oslonaca stubova na spratu. Isto tako, raspored oslonaca na fasadi jedne graevine, odgovara rasporedu oslonaca u unutranjosti iste graevine. 2. Ritmikirasporedoslonaca: esto korien raspored oslonaca naroito u periodu renesanse (paladijevmotiv, serliana), gde se kao stubovi nosai unutar jednog arkadnogniza postavljaju udvojenistubovi ili stubovi postavljeni po dva na manjem razmaku od duzine raspona luka. 3. Spratnirasporedoslonacasarazliitimstubnimredovima. esto primenjivan raspored oslonaca u periodu romanike, a karakterie ga spratni raspored oslonaca, uz upotrebu razliitih stubnih redova na razliitim spratovima graevine.
RASPRENOOSVETLJENJE Naziv za vrstu osvetljenja koje ne dolazi u unutranjost prostorije sa jedne take, od strane takastog svetlosnog izvora, ve je raspreno po celoj prostoriji putem prelamanja i odbijanja svetlosti kroz difuzno prozorsko staklo. RASTER (od lat. rastrum groblje, nem. Raster) 1. Naziv za geometrijsku mreu koja ini osnovu jednog arh. ili urban. plana, koja odreuje njegovu strukturu, veliine, dimenzije, globalnu kompoziciju i saobraajni sistem. Raster moe da bude opte: geometrijski i organski. Geometrijski r. je: kvadratan, pravougaon, trougaon, heksagonalan, radijalan, koncentrian, talasast, promenljiv, sloen. Organski r. je: nepravilan, r. prema izohipsama. Prema funkciji, raster moze da bude: 1. urbanistiki raster, 2. arhitektonski raster, 3. konstruktivni raster, 4. enterijerski raster, 5. fasadni raster. Prema dimenzijama, raster moze da bude: 1. milimetarski raster, 2. metarski raster, 3. modularni raster i dr. Prema nameni, raster je: 1. konstruktivni raster, 2. projektantski raster i dr. Tokom istorije arh. i urban., raster je imao vanu ulogu prilikom odreivanja poloaja arh. objekata i posebno poloaja jednog grada. U ant. doba, jo je Vitruvije nesumnjivo bio pod uticajem kritike iznesene na raun hipodamske doktrina kad i on, sledei Aristotela, preporuuje da se izbegava sasvim pravilna ortogonalna planimetrija gradskog areala, i to prvenstveno zbog lake odbrane grada od neprijatelja, ako ovaj prodre u grad. Meutim, u praksi, upravo od Vitruvijevih vremena, aksijalnost i simetrija postaju glavne odlike eukosmije rim. grada i njegovih monumentalnih graevina. 2. U umetnosti, posebno tamparstvu, mreica okomitih i vodoravnih takastih linija, koja se izvodi fotohrmijskim putem na povrini kliea; pomou te mreice postiu se kod tampanja tonovi i intenzitet obojenosti na reprodukcijama jednobojnih i viebojnih otisnutih slika. RASTER, MILIMETARSKI Raster mrea kod koje su najmanja pojedinana kvadratna polja dimenzija 1x1 mm. Koristi se prilikom projektovanja detalja sklopova. RASTEREENJE KONSTRUKCIJE (nem. Entlastung) Konstruktivni princip koji se primenjuje da bi se rasteretila greda ili luk nekog otvora od optereenja zida iznad. Postoje dva tipa rastereenja: 1. trougaono rastereenje i 2. rasteretni luk. 1. Trougaono rastereenje (nem. Entlastungsdreieck) se primenjuje iznad arhitravne grede, kada se blokovi zida iznad stepenasto povlae, ostavljajui trougaoni prostor iznad grede, koji je esto ispunjen skulptoralnim ili reljefnim prikazom (Lavlje vratnice iz Mikene). 2. Rasteretni luk (nem. Entlastungbogen) je luna konstrukcija nad nekom niom ili u nekom zidu, koja rastereuje zidne otvore koji se nalaze ispod od tezine zidne konstrukcije iznad. RASTUI STAN Teza o potrebi rastueg stana oslanja se na tri empirijske injenice-uslova: -Demografski: Porodica je rastui organizam iji se broj lanova u vremenu neizbeno smanjuje ili poveava. -Socioloki: Porodica je osnovna socioloka elija koja zahteva neometanu individualnost u svom domenu, i koja za svoju normalnu reprodukciju zahteva odgovarajui prostor. -Ekonomski: Sa stanovita ekonomisanja investicijama, nedopustljiv je luksuz poetna gradnja statikih jedinica za maksimalnu veliinu porodice (tradicionalan nain gradnje porodine kue kod gradjanskih klasa na zapadu), jer tamo gde se stambeni problem postavlja kao ire drutveno pitanje, gde ukljuuje i slojeve s niskim prihodima ono onemoguava reenje problema. U sklopu tih slojeva, stan koji je koncipiran kao promenljiva rastua jedinica (uslovljena rastom porodice i prihoda). Doxiadis to smatra jednim trajnim i povoljnim reenjem ne samo ekonomskog dela problema, nego i uslovom za ostvarenje stabilnosti porodice i njenih lanova za due vreme i u ustoj ljudskoj zajednici, to je, s druge strane, uslov za povoljan razvoj sociolokih elemenata. Analogni uslovi mogu se primeniti i na nestambene strukture, kolske zgrade, trgovinske i uslune jedinice, iz ega proizilazi opti zahtev i za koncipiranjem zgrade, jedininog elementa gradske strukture, kao razvojne i fizike rastue
jedinice. RAVNE LINIJE, TEORIJA RAVNIH LINIJA (engl. straight lines) Teorija u arh. koja u osnovi predstavlja reakciju, odnosno, revolt prema geometriji arhitektonskih oblika prikazanih upotrebom sterilnih tehniciziranih pravih linija, nasuprot prirodnim krivim, slobodno zaobljenim linijama koje su humane i svojstvene ovekovoj prirodi. Pokret protiv ravnih linija u arh. nastao je paralelno sa hipi pokretom u svetu i u osnovi predstavljao je snanu kritiku postojeeg arh. sistema zasnovanog na krutim pravilima geometrije. Tvorac i najznaajniji protagonista teorije ravnih linija bio je beki arhitekt i slikar Hundertwasser, koji je napisao: Mi ivimo u haosu pravih linija...Onaj koji ne veruje u to trebalo bi da se pomui brojei ravne linije koje se nalaze svuda okolo njega i razumee; zbog toga to nikad nee prestati sa brojanjem... RAVNI POVRINSKI SISTEMI KONSTRUKCIJA Ploe se prostiru preko linijskih oslonaca, naelno paralelnih sa koordinatnim osama. Tako se obrazuju pravougaone ploe, dobijaju se rotacioni sistemi. Moguan je sluaj kosih ploa; njihove su strane obrazovane paralelogramima odredjenih ukrasnih uglova. Funkcija objekta moe nametati vrlo razliite pravce naleganja; onda se dobijaju trougaoni, mnogougaoni, trapezni i drugi oblici ploa. Najzad, ploe se mogu oslanjati ne linijski ve na definisane povrine; takve su ploe bez rebara, oslonjene na tzv. kapitele; opte se takve ploe nazivaju peurkaste ploe. Optereenje je podeljeno po povrini ploe kontinualno ili diskontinualno i deluje upravno na srednju povrinu ploe. Moe biti i optereenje kosog pravca; u tom se sluaju radi sa komponentama upravnim na srednju ravan ploe i komponentama u toj ravni. Geometrijski, ploa ima debljinu malu u odnosu na druge dve dimenzije- irinu i duinu. RAVNOTEA KAO HARMONIJA V. Harmonija. Ravnotea je najbitniji uslov integriteta celine. Kod simetrije se vri poklapanje ose ravnoteze sa samom osom simetrije pa je otuda simetrija ve sama po sebi neka vrsta obezbeene ravnotee. U slobodnim dispozicijama ravnotea je skrivena i valja je ostvariti ne formalnim ve istinskim uspostavljanjem unutarnjeg jedinstva i kohezije elemenata kompozicije. To je mnogo slozeniji proces i za to valja posedovati mnogo vie kvalifikacija, vetine i imaginativne moi. Oscar Nimeyer je u nizu svojih objekata istrazivao fenomen ravnoteze kao jedan od primarnih principa arhitekture. Njegove realizacije u tom smislu mogu posluziti kao obrasci uspostavljene ravnotee osnovnih volumena jedne ire urbanistike kompozicije, kao u sluaju centralnog objekta kompleksa u Braziliji. RAVNOTEA Stanje tela kada miruje ili kada se kree ravnomernom brzinom. Telo na koje deluju sile moe biti u ravnotei samo ako je rezultanta sila jednaka nuli. Razlikuju se tri vrste ravnotee: (a) stabilna, kada se telo posle manjeg poremeaja vraa u prvobitni poloaj; (b) indiferentna, ako u blizini, ima jo niz ravnotenih poloaja; (c) labilna kada se telo posle poremeaja ne vraa u prvobitni poloaj, nego se kree prema nekom drugom, stabilnom, poloaju. RAZMERA (nem. Massstab) Razmera crteza. Odnos jedinice mere arhitektonskog crteza i jedinice mere objekta ili prostora na terenu. Arhitektonaska razmera predstavlja stepen umanjenja prirodnih dimenzija objekta i dimenzija objekta koji je nacrtan u planu. Uobiajene arhitektonske razmere su: 1:200, 1:100. 1:50. Uobiajene urbanistike razmere su: 1:25.000, 1:2.500, 1:1000, 1:500, 1:200. RAZMERA CRTEA Odnos izmedju duina na crteu i odgovarajuih veliina u prirodi, npr. 1:25, 1:100, to znai da su veliine u prirodi 25, odnosno 100 puta vee od duina na hartiji. Na ovaj nain mogu, osim duina, da se predstave i druge koliine, kao npr. sile u planovima sila. RAZMERA, PROPORCIONALNA (engl. scale) 1. U arhitekturi, proporcije gradjevine ili njenih delova koje su u odnosu na modul ili neku jedinicu mere. 2. U arhitektonskom
crtanju, razmera planova, preseka, osnova, itd., u relaciji prema stvarnoj veliini objekta koji se ucrtava. RAZMERNIK Lenjir ili drugi merni instrument koji poseduje skalu mera izvedenu u odreenoj razmeri. Razmernik daje dimenzije crtea izraenih u razliitim razmerama. RAZONODA I ARHITEKTURAU stambenoj arhitekturi, isto kao i u urbanom planiranju, posebna panja se odnosi na funkciju ovekove razonode. U tu svrhu se planiraju i projektuju deja igralita za najmladje i sportska igralitai drugi sportski objekti za starije. U skladu sa uslovima terena i mogunostima, koriste se zelene povrine za izgradnju sportskih terena, a na mestima obala mora, reka i jezera, prave se plae i kupalita. U svrhu razonode, projektuju se i planiraju hoteli, hotelska i apartmanska naselja, sa prateim sadrajima. RAZUMLJIVOST U ARHITEKTURI Arhitektura nekog objekta, da bi bila shvaena a prema tome i pravilno koriena, mora da bude razumljiva. Svaki arhitektonski objekat predstavlja izraz arhitektonskog jezika. On govori putem arhitektonskih simbola: konstruktivnih (grede, lukovi, otvori), simbola materijala (boja, tekstura), izrazom forme (oble, geometrijske, simbolike, teriomorfne i dr.). Svi ovi elementi predstavljaju sistem znakova koje emituje jedan arhitektonski objekat. Ukoliko je ovaj sistem znakova lako protumaiti, tada kaemo da je arhitektura posmatranog objekta razumljiva. RAZVIJENA FASADA (nem. Fassadenabwicklung) Postupak prilikom projektovanja pomou kojeg se prikazuje objekt na taj nain to se njegove etiri fasade razviju, onim redosledom kako stoje u prirodi. Razvijena fasada daje celoviti prikaz arhitektonskog objekta, kako njegove uline, tako njegove dvorine fasade. RAZVIJENI IZGLED (nem. Abwicklung) Nain arhitektonskog prikazivanja fasade nekog objekta tako to se susedne fasade, koje u osnovi stoje meusobno postavljene pod uglom, na crtezu predstavljaju u produzetku, u istoj ravni. Pomou razvijenih izgleda postie se prikazivanje izgleda graevine u pravim dimenzijama, bez skraenja koja bi se inae pojavila. RAZVOJ I FORMA Svaka arhitektonska forma ima svoj razvojni put, poev od njenog prvobitnog nastanka pa do danas. Moemo da pratimo razvoj: konstruktivnih oblika, kao elemenata ili konstruktivnih sistema, materijala za gradnju i oblaganje, tehnika gradnje, pa sve do razvoja formi ornamentalnih ukrasa. Na osnovu stepena razvoja jedne arhitektonske forme, mogue je precizno utvrditi vreme nastanka arhitektonskog oblika, ali i detaljno mesto nastanka jednog arhitektonskog ornamenta. READY MADE ARHITEKTURA (engl. gotovo, spremno, brzo, lako uinjeno) 1. Naziv za arhitekturu koja je ve pripremljena, izvedena, presklopljena i mogue ju je po instant principu jednostavno doneti na njenu lokaciju i spustiti po zelji naruioca. Ovakva arhitektura je nastala iz potrebe veoma brze izgradnje odreenih objekata, pre svega prodajnih objekata, ali i stambenih, koja nestaje iz ekonomskih i potroakih razloga ili usled dogaanja neke prirodne ili vetake kataklizme, nakon koje je neophodno to pre uspostaviti normalne uslove ivota ugroenog stanovnitva. R.m.a. pretpostavlja visok stepen prefabrikacije, znaajnu upotrebu tehnologije graenja, savremenih konstruktivnih principa i savremenih materijala. 2.Ready made pojava u umetnosti vezana je za poetke likovne anarhije i destrukcije; naziv za besmislene objekte nastale kao kombinacija predmeta svakodnevne upotrebe kojima se proizvoljno dodaju ili otkidaju pojedini delovi. Ready made je prvi primenio Marcel Duchamp, jedan od inicijatora dadaizma, koji je po dolasku u Ameriku (1915) nainio prve ovakve objekte. REALISTA U ARHITEKTURI Realista je onaj arhitekta ili umetnk uopte koji ne odustaje da izmeu dela i gledalaca potrai posredovanje nekog subjekta i koji se i dalje slui
najukorenjenijim vizuelnim konvencijama. Meutim, realizmom sa esto izraavaju i umetnici koji u svoja dela programski unose drame i suprotnosti savremenog drutva, i odbijajui svaku konvenciju trae komunikaciju novog tipa bez pomoi tradicionalnih sredstava. Realisti su i arhitekti i umetnici koji se slue prostornim predstavama ili slikama kao posredstvom za prenoenje zakljuaka i sudova, ali i oni koji nastoje da upotpunosti prenesu u delo trenutak svog iskustva, proklamujui potrebu za ponitenjem linosti u njenom proizvodu. REALIZACIJA PROJEKTA Materijalno se arhitektonski objekt ostvaruje izgradnjom, tj. izvodjenjem gradjevnih radova prema odredjenoj dispoziciji koja je fiksirana u elaboratima arhitektonskog projekta. Za razliku od realizacije na podruju nekih drugih grana umetnosti (vajarstva, slikarstva), u kojima sam kreator i tehniki relizira svoju zamisao, na podruju arhitektonske delatnosti izvodjenje gradjevinskih radova predstavlja u sutini tehniki rad nezavisan u svom praktinom odvijanju od linosti kreatora. Potpuno je rauzumljivo da arhitekt-kreator mora po pravilu imati mogunost nadzora nad procesom izvodjenja gradjevine, kao garanciju da e se realizacija izvriti prema intencijama i koncepciji samoga projekta. Praktinu realizaciju arhitektonskoga projekta, tj. izgradnju objekta, preuzimaju posebno organizovana gradjevinska preduzea. Sprovodjenje izgradnje zahteva u prvome redu dobru organizaciju gradilita, koje predstavlja adekvatan tehniki pogon, snabdeven u sluaju veih objekata gradjevinskim mainama, transpornim sredstvima i potrebnom radnom snagom. RE-ARHITEKTURA Ponovo upotreba (re-upotreba) i ponovo doterivanje (restauracija, rekonstrukcija) starih zgrada takvog kvaliteta da nije mogue odravanje njihove funkcije (kao na primer Hartley-ev Albert Docks, Liverpool. REDESIGN, REDIZAJN Ponovo oblikovanje jednog arhitektonskog objekta, enterijera ili detalja. Redizajn moze da bude sastavni element rekonstrukcije, pa ak i restauracije, kada se koriste nova reenja da bi se postigli bolji kvalitet ili izgled jednog prostora, objekta ili arhitektonskog detalja. U urbanistikom smislu, redizajn je prisutan u urbanistikim planovima, uporedo sa urbanistikom rekonstrukcijom. Redizajn jednog trga, na primer, ukljuuje novi projekt poploavanja trga i uvoenje novih prostornih elemenata, ka o na pr.: novog osvetljenja, reklama, fontana i dr. REDUKCIJA, ARHITEKTONSKA Naziv za proces smanjenja, uklanjanja nepotrebnih elemenata prilikom arhitektonskog projektovanja i urbanistikog planiranja. Predstavlja optimalizaciju prostora, njegovu racionalizaciju, putem izbacivanja vika prostora i pakovanja prostora u svedene i racionalne forme. Slian postupak vri se i u urbanistikom planiranju. REFLEKSIJA (l. reflexio) Odbijanje (talasa, svetlosti, svetlosnih zrakova, zvuka itd.); odblesak, odsev, odsjaj; fil. razmiljanje, rasuivanje, razmatranje, prenoenje panje sa objekta posmatranja na subjekt i razmatranje odnosa u kome se nalazi subjekt prema objektu; znanje radi znanja; posmatranje, zapaanje, opaska. REFLEKTOVANA BOJA (engl. reflected colour) Optika promena nijanse boja koja se dogadja kad se jedna boja odbija o drugu. REFORMIZAM U ARHITEKTURI Pojam za arhitektonski stav, ree pokret koji ima za cilj preinaenje, menjanje nabolje, preustrojstvo, popravku sadanje stanje u arh. Reformistiki pokreti u arh. naroito su prisutni u savremenoj arh., gde su nastajali zajedno sa reformistikim pokretima i strujanjima u savremenoj istoriji. Primer uticaja reformizma u savremenoj arhitekturi predstavlja nastanak komunistikog konstruktivizma i njegov period pre nego to e da bude uguen od strane staljinistike reakcije iznutra i konzervativnog i liberalnog reformizma spolja. Kubo -futurizam predstavlja takoe pokuaj reformistikog
pokreta u arh., nastalog na osnovama socijalnog reformizma drutva. REGIONALIZAM U ARHITEKTURI Naznaava pripadnost jednom podruju, regiji, geografskom podneblju ili posebnoj kulturno tradicionalnoj sredini. Regionalna arh. takoe predstavlja tradicionalnu arh. jednog podneblja. Ona moze da bude folklorna arh. i tada je nastala kao plod istorijske narodne tradicije graditeljstva, ili moe da bude istorijska arhitektura regije, kada nosi odlike i istorijske karakteristike stilova odreenog podruja. R.a. takoe pronalazimo i u vidu stilskog regionalizma, koji karakterie upotreba stilskih elemenata jedne regije unutar arhitekture koja prostorno nije vezana za nju. Regionalizam mozemo takoe da posmatramo u optem smislu, prilikom istovremene upotrebe arh. elemenata karakteristinih za dve i vie regija, pa ak iz vie istorijskih perioda i njihovo ukomponovanje unutar jedinstvene i celovite arh. kompozicije. REGIONALNO PROJEKTOVANJE Poeci regionalnog projektovanja smatra se da su nastali tokom XIXv., kada je nastao velik raskorak izmeu urbanistikog projektovanja i ostvarenja urbanistikog plana. Umesto doslednog ostvarenja plana za proirene delove grada, to je u periodu feudalizma, i naroito apsolutizma bilo otrim merama sprovoeno, sada se izgradnja novih gradskih delova sprovodila pod uticajem zemljinih i graevinskih pekulanata, koji na osnovu deliminih parcelarnih planova poljoprivredno zemljite pretvaraju u stambene blokove. Veina tako raenih deliminih planova nije bila u skladu sa pravilnim urbanistikim razvojem grada i stvarala smetnje pri sprovoenju generalnog urbanistikog plana. Kod planskog proirenja velikih gradova nailazilo se na velike smetnje zbog besplanske izgradnje predgraa i prigradskih naselja, koja su vremenom ulazila u sastav teritorije za proirenje grada. Ove probleme reavalo je regionalno projektovanje. REGULACIJA (nem. Flucht) 1. Prava linija koja ograniava (regulie) vie graevina ili delova jedne graevine sa jedne strane i postavlja ih u odreen poloaj u odnosu na regulacionu liniju. 2. Redosled soba u nekoj graevini, koji ini niz soba meusobno postavljenih du zajednike osovine. (v. Enfilade). REGULACIONA LINIJA V. Graevinska linija. Regulacionom linijom se reguliu odnosi gradilita prema ulici. Ona obelezava povrinsku traku koja pripada ulici i koja odvaja javne saobraajne povrine namenjene peaku ili kome drugom vidu saobraaja od povrina namenjenih za izgradnju. Regulaciona linija prema tipu izgradnje moze biti za zgradu ili za ogradu. Graevinska linija ili regulaciona linija za agradu oznaava poloaj zgrade prema ulici i njenoj regulacionoj liniji. Graevinska linija i regulaciona linija ulice kod gradske ivine izgradnje ine optu regulacionu liniju. REGULACIONA LINIJA, GRANICA U PLANU (Arh.). Granica odreena regulacionim planom prema kojoj se moraju pri projektovanju ili izgradnji postaviti gradski objekti i zgrade. REKOGNOSCIRANJE TERENA Oblizak i neposredno upoznavanje terena na kome se predvidja neka trasa. Ima za cilj utvrdjivanje topografskih, geolokih, meteorolokih, hidrolokih i drugih uslova. REKONSTRUISATI (nl. reconstruere) Ponovo sagraditi, iznova sazidati, prezidati; iz pojedinih delova ili ostataka stvoriti sebi sliku prvobitne celine, pa onda ponovo sastaviti tu celinu, obnoviti. REKONSTRUKCIJA (lat. reconstructio, nem. Rekonstruktion) U arhitekturi, istrazivanje i ponovo uspostavljanje prvobitnog izgleda i stanja jednog delimino ili potpuno unitenog graevinskog ili arhitektonskog objekta, ili umetnikog predmeta uopte. U arh. smislu, predstavlja nanovo uspostavljanje izgleda, ponekad i obnavljanje funkcije jednog arh. objekta, tako da on dobija svoj prvobitni izgled koji je imao u jednoj ili vie faza
svog postojanja, onakav kakave je bio pre unitenja objekta. R. moze da obuhvati: celokupan objekat, njegovu fasadu, njegov enterijer, konstrukciju, detalje objekta. R. moe da bude: kompletna i delimina (ukoliko se vri samo na delu arh. objekta. R. se moze vriti u zajednici sa sanacijom, konzervacijom, adaptacijom. R. je mogue obnoviti prethodne funkcije jednog objekta, ali i dati mu nove funkcije. R. se vri prema planu rekonstrukcije. Tehnike r. su: projektne (restitucija, restauracija), tehnike r.: izgradnja, dogradnja, nadgradnja i dr. U urban. smislu, mogue je vriti r. unitenog, nestalog urbanog tkiva ili r. novosagraenog ali tehniki i urbanistiki neodgovarajueg tkiva. Urban. r. moe da bude: r. ulica, fasada, saobraaja, gradske infrastrukture (vodovod, kanalizacija, elektrine instalacije i dr.). Urban. r. ima za cilj podizanja urbanog standarda jednog urbanog tkiva. Metode rekonstrukcije su veoma raznovrsne i razliite. Prva faza rekonstrukcije obuhvata: istraivanje postojee dokumentacije o objektu i istrazivanje samog objekta, da bi se izvrila restauracija njegovog prethodnog stanja, odnosno, prvobitnog izgleda. Druga faza je izgradnja nedostajuih elemenata, dogradnja ili promena oblika fasade i enterijera. Zavrna faza je uspostavljanje funkcije arhitektonskog objekta u skladu sa njegovom preanjom funkcijom. REKTIFIKACIJA (nl. rectificatio) Ispravljanje, popravljanje; mat. pretvaranje krive linije u pravu, odreivanje duine krivih linija; hem. potpuno preiavanje tenosti ponovom destilacijom. REKTILINEARAN (engl. rectilinear) Naziv za pravolinijski, izveden arh. objekat ili nacrtan arh. plan u pravolinijskom geometrijskom sistemu.Rektilinearan planpredstavlja arh. ili urb. plan nastao upotrebom pravolinijskog sistema. REKTILINEARAN PLAN (engl. rectilinear) Pravolinijski plan, kod kojeg je osnova komponovana osnovnom dominantnom upotrebom pravih linija. REKTILINEARNA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu nastalu na osnovu rektilinearnog plana. Rektilinearan grad je grad nastao na osnovu pravolinijskog plana. REKTILINEARNA FORMALNOST Arhitektonsko naelo projektovanja u ortogonalnom sistemu, projektovanje u rektilinearnim formama. RELACIJE Jesu povezanost, meuzavisnost i interakcije elemenata i iste poivaju na odreenim zakonima ili odreenim kriterijumima. Kako relacije predstavljaju osnovno obeleje opte definicije to je njihova raznovrsnost skoro neograniena jer iste mogu biti uzrono-posledine, sluajne, logine, funkcionalno zavisne, finalistike i sl. Svakako da se sve relacije i odnosi istovremeno ne mogu uzimati u obzir - usled ega se mora znati kriterijum i karakter pri izboru prirode odnosa. Ako bi se prouavanje svelo na opisivanje samo elemenata sistema nezavisno jednih u odnosu na druge, to strogo uzevi nije ni mogue, i neuzimajui u obzir relacije i meuzavisnosti koje postoje meu njima, to bi se prouavanje svelo na bezsadrajnu anatomiju. U prirodi, poznato je, nita nije stalno i sve podleze kretanju, sve se menja i transformie.Ova opta karakyteristika prisutna je u svakom realnom sistemu. Meutim, ona je prisutna u naim arhitektonskim sistemima kao logina osnova za racionalno shvatanje prirode. Povezanost i relacije elemenata sistema ine krvotok u organizmu sistema. Ukoliko se odnosi na nekim elementima ne javljaju u onoj prirodi koja je odreena prirodom zadatka onda takvi elementi prestaju biti tkivo sistema i ne ulaze u njegov kontekst, no oni elementi koji se nisu nalazili u sistemu mogu se nai u njemu ukoliko postanu nosioci onih interakcija i meuzavisnosti koje vladaju u sistemu. RELATIVNA MERA (Arh.). Mera izraena u delovima, ili u viekratnicama neke odreene veliine na samom objektu. Ova slui kao jedinica za merenje svih ostalih dimenzija i zove se modul. Tako na zgradama stare grke, modul je bio donji poluprenik stuba.
RELJEF, ZEMLJINI Izgled zemljine povrine, sa njenim razliitim oblicima u visinskom pogledu, naziva se reljef ili visinska razgrana zemlje. Na kartama se predstavlja izohipsama, rafiranjem ili senenjem u boji. REMEK DELO (engl. masterpiece) 1. U sistemu srednjovekovnih gildi, obavezno probno delo koje je svaki kandidat za zvanje mastera morao da saini da bi dokazao svoje kvalifikacije. 2. Kolokvijalno, svako umetniko elo izuzetne vrednosti. REMINESCENTNA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja predstavlja izraz, odnosno, podsea na neku formu, sadrinu, strukturu, kompleks ili izraz koji je ve jednom postojao i kao takav bio ve sadran u primeru koji je izgradjen mnogo ranije. REPETITIVNE FORME Naziv za forme koje se ponavljaju u odredjenom ritmu, u nizu ili naizmeninom nizu, poput ah polja. Javljaju se na profilaciji na arhitektonskim objektima, frizovima i sl. REPLIKA (engl. replica) Precizno reprodukovan umetniki objekat od strane samog autora ili drugog umetnika. REPRESIVNA TOLERACIJA U ARHITEKTURI, REPRESIVNO TRPLJENJE Pojam je definisao Herbert Marcuse, a predstavlja kompromis koji avangardni arhitekta mora da postigne sa dravnim sistemom, bez obzira koliko nazadan ili represivan on bio da bi na kraju mogao da nametne svoje ideje. R.t.a. opisuje 1965.g. panski arh. Ricardo Bofill kao kontradikciju kroz koju je morao i sam da proe kao arhitekt za vreme faistikog reima u paniji gradei luksuzne vile za dravne naruioce, mada sam nije uestvovao u njihovoj politici. REPRESIVNI PROSTOR Ako ispitamo primere urbanistikih predloga, moemo zakljuiti da oni ne idu daleko. Oni se ograniavaju na to da izdele prostor na kvadrate i da ga prertiju mreom. Ne znajui ono to nastaje u njihovo sopstvenoj glavi i u njihovim operativnim konceptima, ne priznajui u sutini ono to se dogaa (i to se ne zbiva) na njihovom slepom polju, tehnokratama se deava da organizuju u tanine represivni prostor. Oni ne znaju da prostor krije ideologiju (tanije ideo-logiku). Ne znaju da je naizgled objektivni urbanizam (jer je dravni, pothranjivan strunostima i znanjem) u sutini klasni urbanizam i da prikriva klasnu strategiju (posebnu logiku). U iskuenju smo da zakljuimo kako upravo u tom sektoru tehnostruktura i kompenzaciona mo nasuprot velikim ekonomskim i politikim snagama (Galbraith), dolaze do optimelne efikasnosti, dozvoljavajui logici i strategiji da se sakriju od pogleda: strategiji da se pokae loginom, to jest - nunom. REPRODUKCIJA U ARHITEKTURI Naziv za postupak umnozavanja, ponavljanja ili nanovog proizvoenja odreenih arh. elemenata ili celih objekata. U Urbanizmu, pojam reprodukcije se vezuje za umnozavanje urbanih elemenata i njihovu novu primenu u strukturi jednog grada. RESPONSIVNA ARHITEKTURA, ARHITEKTURA KOJA BRZO REAGUJE Naelo koje su postavili pripadnici grupe arhitekata Archigram, a predstavlja arhitekturu koja ima sposobnost aktivnog odnosa prema promenama u drutvu i mogunost da odgovori na mnoge mogue razumne zahteve i potencijale koji se pred nju postave. Ovo je pluralistika arhitektura sa elementom brze reakcije. Njena imaginacija je prioritetna u odnosu na politiku planiranja. RESTAURACIJA, ARHITEKTONSKA (l. restauratio). V. Zatita spomenika. Proces obnavljanja i popravljanja jednog arhitektonskog objekta sa namerom njegovog vraanja u prvobitnu formu. esto ukljuujue nadoknadjivanje nedostajuih delova ili popravku oteenih delova objekta, tako da ukljuuje izradu replika (replikacija), to predstavlja nov rad u starom stilu. Restauracija je esto neophodna nakon katastrofa, medjutim, mnogo ee se posmatra kaokonzervacija, to predstavlja zatitu, poravku i odravanje objekata. RETENCIJE, ARHITEKTONSKE (lat. retento sauvati) Naziv za sauvane ostatke
graevina iz proteklih istorijskih perioda. RETENTIVNOST U ARHITEKTURI Pojam koji se u arh. i urban. koristi da bi se naglasila njihova odlika, odnosno, sposobnost sakupljanja, memorisanja i predavanja informacija razliitog karaktera i iz razliitih istorijskih perioda. Jedna graevina predstavlja skup razliitih memorisanih informacija koje svedoe o ranijim dogaajima i prenose misaone poruke prolosti. Prema Lewisu Mumfordu, grad predstavlja najbolji organ memorije koji je ovek nainio do danas. Tako, na primer, Firenca, koja ima neto vie od etiri stotine hiljada stanovnika, sadri znaajniju i sadrajniju retentivnu funkciju od nekih svetskih metropola sa deset puta veim brojem stanovnika. RETIKULISAN 1. Konstruisan ili araniran da ima oblik mree, sa ponavljanjem iste figure preko cele povrine plana, kao kod horske pregrade ili reetke.Takodje, naziv za zid sagradjen od poligonalnih kamenih blokova, kao to je zid od krupnozrnog peara nepravilnog oblika ili od kvadratnih kamenih blokova koji su postavljeni dijagonalno. 2. U smislu gotike retikulacije, termin se odnosi na kurvilinearne gotike kamene ukrase (retikulisani trejser) koja se sastoji od mreolike strukture medjusobno isprepletenih karnizfalca (ogee) koji formiraju aru. RETORIKI ELEMENT U ARHITEKTURI Naziv za krasnoreive, besednike, govornike elemente u monumentalnoj arhitekturi, koji govore o njenom sadraju, ali najee ne vre ni konstruktivnu niti funkcionalnu ulogu. R.e. nisu esti u dananjoj arhitekturi, ali, tokom istorije, ovaj element je opravdavan kao vaee sredstvo izraavanja. U Ledoux-ovom projektu za sveanu kapiju u Bournville-u, stubovi koji nose luk su konstruktivno retoriki, izraajno, oni podvlae apstraktnost otvora i definiu otvor kolskog prolaza. esto klasian portik moe da bude retorian ulaz. Paul Rudolf-ov ulaz u zgradu Umetnosti u Yale-u je u razmeri grada; meutim, veina ljudi koriste mala vrata sa strane u stepeninoj vertikali. REVITALIZACIJA, METODOLOGIJA Metodologija revitalizacije zasnovana je na optoj metodologiji rada na zatiti, uz izvesne specifinosti u postupku koje proizlaze iz potrebe ukljuivanja spomenika u savremene funkcije. Istraivanja arhitektonskog spomenika predstavljaju osnovu svakog rada na zatiti, pa i revitelizacije. Deo istraivanja ine istraivanja u cilju prouavanja objekta, njegovih karakteristika i vrednosti korienjem arhivskih, istorijskih, kao i drugih podataka sauvanih na samom spomeniku. Drugi deo istraivanja obuhvata detaljna istrazivanja arh. i stanja spomenika. Ona imaju za cilj utvrivanje promena i prepravki na spomeniku, utvrivanje njihovog autentinog izgleda i dobijanje podataka koji mogu da utiu na pojedina reenja - obradu prostrora, tavanica, podova ili obnovu pojedinih oblika. Istraivanja su posebno usmerena ka utvrivanju celokupnog stanja objekta, upotrebljenih materijala i konstrukcije. Utvrivanje namene predstavlja znaajnu fazu istraivanja pri revitalizaciji spomenika. Ova istraivanja podrazumevaju utvrivanje prvobitne namene, analizu mogunosti korienja sa istom ili izmenjenom namenom i analizu savremenih uslova i potreba za korienjem spomenika u vezi sa namenom celine u kojo se objekat nalazi. Projektovanje u oblasti revitalizacije ima znatne specifinosti jer se program utvruje prema postojeem objektu koji je pored toga i kulturno dobro, pa se stoga projektno reenje mora usklaivati sa karakterom i vrednostima graevine. Izrada projektne dokumentacije vri se stoga i prema postupku koji je predvien za izradu investicione tehnike dokumentacije, ali i uslovima koji proizlaze iz Zakona o zatiti kulturnih dobara. REVIVALIZAM U ARHITEKTURI, ARHITEKTONSKO OIVLJAVANJE (eng. revival, ponovno oivljavanje)Naziv za ponovo oivljavanje pojedinih arh. stilova iz prolosti i njihovo predstavljanje u novom svetlu. Pokreti revivalizma prisutni su kao neo stilovi, posebno je poznat Neo Liberty stil.
REVIZIJA PLANA Svaki investicioni program i glavni projekat mora da prodje kroz revizionu komisiju radi pregleda i utvrdjivanja da li je ekonomski opravdano predloeno gradjenje objekta, zatim da li je objekat, predstavljen pomou crtea i ostalih dokumenata, odgovara tehnikim i urbanistikim propisima, kao i utvrdjenom projektnom zadatku, po obimu, lokaciji, kvalitetu i funkcionalnosti. REVOLUCIJE U ARHITEKTURI I URBANIZMU Predstavljaju nagle i znaajne skokove unutar linije razvoja arhitekture, urbanizma ili njenih elemenata. Tako, postoji: revolucija arh. forme, konstruktivna revolucija, revolucija stanovanja, revolucija gradnje, urbana revolucija, saobraajna revolucoja i dr. Revoliciju arh. forme predstavljavljao je period stvaranja moderne arh., kada su njeni pobornici odbacili klasine principe arh. forme i proklamovali potpuno novi pristum arh. projektovanju (Le Corbusier: Prema novoj arhitekturi, 1923., Walter Gropius: Manifest Bauhausa, 1919., Mies van der Rohe i dr.). Konstruktivna revolucija nastala je pronalaskom armiranog betona (Auguste Perret, Garage Ponthieu, 1906., Tony Garnier, Cite Industrielle, 1901-4., Max Berg, Hol Stolea, 1912-13., pa sve do Pier Luigi Nervi, Izlozbena hala, Torino, 1948-9). Revolucija stanovanja nastaje dvadesetih i tridesetih godina (Le Corbusier, Maison Suisse, Univerzitetski grad, Pariz, 1930-32, Unite dHabitation, 1947-52., Moses Ginzburg i I. Milinis, Narkomfim kolektivno stanovanje, Moskva, 1928-9, Arne Jacobsen, Bellavista stanovanje kod Kopenhagena, 1933. i dr.). Revolucija gradnje nastaje razvojem industrijske gradnje i prefabrikovane gradnje (Walter Gropius i Adolf Meyer, Projekt kua za masovnu produkciju, 1922-23). Urbana revolucija nastaje razvojem otvorenog blokovskog planiranja dvadesetih i tridesetih godina (Le Corbusier: La Ville Radieuse, 1930-38, Plan Voisin, Paris, 1925.). REZERVA PROSTORA Pojam se koristi naroito u urbanizmu da predstavi onaj prostor koji je preostao u toku urbanizacije neizgraen i koji je takav ostao da bi budui planovi mogli da razviju dodatne, proirene sadraje. Rezerve prostora imaju mnogi savremeni gradovi. One mogu da budu u formi: praznog, neizgraenog prostora, u formi prostora pod objektima koji su predvieni za ruenje ili dogradnju, odnosno nadziivanje. RITAM (Arh.). Harmonino ponavljanje jednog motiva po odreenom redu. U arhitekturi se to moe odnositi na niz stubova, lukova, otvora, ornamenata i dr. Ponavljanje moe biti ujednaeno ili sa preskokom i smenjivanjem dva ili vie motiva. Grki hramovi prostilosi su najoitiji primeri ritmikog poretka u arhitekturi. Mi doivljavamo r. kao estetsko svojstvo stvari i pojava. Ritam u arh. je izrazen ponavljanjem kontrastnih motiva. U arh. kompoziciji, r. se izrazava kao pravilno ponavljanje konstruktivnih elemenata u vidu pojave prostornih intervala, slino oseanju ritma u muzici. Akcenat i ritam ine dve osnovne komponente od ijeg karaktera i odnosa zavise ritmika svojstva arhitektonskog dela. Ritam predstavlja poseban vid uspostavljanja reda u arhitektonskom delu ili prostoru uopte, gde se sukcesivno ponavljaju pojedini elementi. Ritam je poseban fenomen, svuda prisutan. U stalnoj ritmizaciji vremena i ivota egzistira itav svet prirode i kosmikih prostranstava. Ritam je nuan element svakog postupka gde se operie nizom istorodnih elemenata prostorne konstitucije objekata arhitekture. Multiplikacijom broja osnovnog elementa, od opeke, stuba, otvora, prostorne elije itd., dolazimo do materijalizacije dela. Ponavljanje nije samo estetiki izraz, ve, pre svega, izraz nunosti - uslov tehnike realizacije objekta. Gradacija je poseban vid ritma gde se vri promena elemenata ili intervala ponavljanja. Gradacija je ritam u perspektivi. Kao i ritam, gradacija moze da bude likovna ili prostorna, osovinska ili radijalna, uniformna ili vieznana. Uniformna ritmizacija moe dovesti do utiska monotonije; gradacija unosi ivost i razbija
monotoniju ritma. Poto ritam sugerie neogranieni tok, potrebno je uspostaviti izvestan broj repera koji bi ga fiksirali kao zavrnu sliku jedne odreene celine. Ritam kao niz bez tanog ogranienja i akcentovanja pojedinih taaka ne moe obezbediti nuno jedinstvo arhitektonskog dela. Umetniko delo zahteva zadovoljenje najveeg broja, ako ve ne i svih uslova kompozicije, uslovno datih. RITMIKA TEKSTURA Vetaki ili ree, prirodno nastala tekstura jedne povrine, koja je nastala upotrebom zakona ritmike. Primer r.t. predstavlja tekstura jednog podnog mozaika, gde je povrina poda obloena ritmikom podelom elemenata mozaika. RITMUS, RHYTHMUS (gr. rhuthmuz) U graditeljstvu, reanje niza sa naizmenino postavljenim pojavljujuim motivima ili grupama motiva, odnosno baznih elemenata meusobno iste li sline duzine (venci, traveji, oslonci i dr.). ROCK ARHITEKTURA, ROCK DESIGN, ROK ARHITEKTURA, ROK DIZAJN Naziv za arh. i dizajn nastali ezdesetih godina uporedo sa nastankom i razvojem rock muzike. Predstavlja ad hoc arh. koja je karakteristina za na brzinu podignuta naselja pod atorima i barakama, koja prate velika rock dogaanja (Woodstock). Takoe, pojam obuhvata i arh. scenografija i kulisa koje su dizajnirane za pojedine turneje rock grupa (Rolling Stones, Yes, Pink Floyd i dr. Meu znaajnijim arhitektima i dizajnerima r.a. je Roger Dean. ROHBAU (nem. grubagradnja) Izgradnja arhitektonskih objekata do nivoa grube gradnje, odnosno, bez uraenih zavrnih zanatskih radova. Ovaj princip izgradnje primenjuje se iz razloga ostvarenja nie prodajne cene objekta, bre gradnje, kraeg roka izgradnje i omoguavanja svakom kupcu da, prema sopstvenim namerama i eljama izvede zavrne zanatske i graevinsko zanatske radove. Izgradnja po principu roh bau najee ukljuuje stavljanje objekata po sistemu "pod krov", a ne po sistemu "klju u ruke". Objekti izgraeni po sistemu "Roh bau" najee nemaju izvedene radove: podopolagake, molersko farbarske i sl. ROLLERCOASTERARHITEKTURA (engl. roller coaster) Naziv za arh. koja je nastala prenaglaenom upotrebom zavojitih talasastih nepravilnih linija. RUDIMENTARNAARHITEKTURA Naziv kojim se opisuje poetna, osnovna arhitektura, isto tako, nerazvijena, zaostala u razvitku. R.a predstavljaju zakloni protiv vetra, koji ponekad dostiu gigantske razmere. U Japanu, na primer, oni mogu da tite, tanje, obavijaju jednu kuu, zaselak ili itavo selo. RURALNAARHITEKTURA Naziv za arh. koja je karakteristika za seosku sredinu, vezana za polje, neposredno u meuuticaju sa tlom. R.a. je najee tradicionalna arh., koja je nastala na osnovu iskustava zivota na selu. Ruralne kue su kue koje su vezane za selo i prirodu, posebno tu spadaju obe iz perioda XVIII i XIX veka, kao to su cottagesorneei fermesornees ili gruge gradjevine dizajnire tako da sugeriu ruralan ideal, kao to je to sluaj sapitoresknimpejsaima, sa obilatom upotrebom asimetrije, vernakularnihdetalja i materijala, kao to su grubomalterisanje, krovina, slama, lomljeni kamen i dr. RURALNI PROSTOR Uz dosadanji tempo i karakteristike privrednog razvoja pojavljuje se potreba zatite poljoprivrednog prostora od njegove upotrebe za nepoljoprivredne delatnosti, ali i sama poljoprivreda moe destruktivno delovati na zemljite. Poljoprivredne su povrine ugroene gradjevinskim delatnostima, proirivanjem urbanizovanih povrina, oneiavanjem zemljita i primenom neadekvatnih intenzivnih postupaka njegove obrade. Pri tome treba uzeti u obzir da je udeo odradivih povina u ukupnoj povrini zemljita veoma mali (na Zemlji taj udeo iznosi 10% od povrine kopna). Smatra se da je za autonomu prehranu stanovnitva potrebno 0,40 ha odradivog zemljita po stanovniku, a u zemljama bive Jugoslavije se, na primer, rapolae jo samo sa 0,46 ha.
Prostorni planovi mogu pridoneti uredjenju ruralnog prostora: a) izradom plana namene poljoprivrednih povrina na temelju pedoloke karte, da bi se osigurala njihova optimalna upotreba; b) definisanom upotrebom tla i predvidjenim merama izbei, spreiti ili sanirati erozijske procese (uvanje uma, regulacija vodotoka, saniranje klizita, spreavanje poplave) uz obradjivanje zemljita uz izohipse, a ne upravno na padinu, kako se najee radi, ali to trai preparcelaciju i komasaciju zemljita, jer je dug period amortizacije bonifikacijskih i melioracijskih radova; d) provodjenjem arondacije i komasacije na podrujima gde su parcele suvie usitnjene ili ratrkane, pa se takvim zahvatima potpuno prestruktuie prostor; e) usmeravanjem razvoja, rasporeda i opremljenosti ruralnih naselja. RUSTINA ARHITEKTURA, KATEGORIJE Naziv za ruralnu arh., odnosno, onu koja je nastala na selu i koja prati potrebe i funkcije zivota na selu. R.a. se pojavila u ant. rim. periodu zajedno sa pojavom razvijenih ekonomija. Novi tip ruralnog naselja je nazvan rustina vila - villa rustica. Njeno znaenje je teko prepoznati po njenom imenu i po apelativima koji su izvedeni iz njega, pogotovo ne po onome to je od te rei postalo u franc. jeziku, gde la ville znai grad. Izvornom znaenju mnogo je blii italijanski naziv villaggio i pridev villano, sa znaenjem prost, neotesan. Pojam rustine vile poklapa se saznaenjem pojma sala, franc. la ferme, ital. fattoria, nem. Meierhof, ali to nije bilo njeno prvobitno znaenje. U poetku, to ime nose manji gradski sklopovi rezidencijalnog znaaja. Krajem Republike, postoje u Rimu kompleksi sa nazivom villa a postoji i sam termin villa urbana, koji se upotrebljava za graevinu rezidencijalne i poslovne namene. Odatle nastaje i njena suprotnost - villa rustica sa kojom se pojavljuje novi tip naselja koji e postati pojam seoskog nastanjivanja na poljoprivrednim dobrima.U njenom okviru se formira familia rustica u kojoj trajno zivi i radi za svog gospodara radna snaga. Meutim, mnoge arh. ostatke izvan urban. aglomeracija ne moemo uopteno da svrstamo pod pojam rustine, pa ni ruralne arh. Tu mozemo da utvrdimo tri osnovna tipa r.a., obzirom na namenu i kvalitet izgradnje. Prvi tip predstavljaju kompleksi vrhunskih kvaliteta, luksuzne palate i rezidencije gornjeg drutvenog sloja (Hadrijanova vila u Tivoliju, vile u okolini Neapolisa, Sirmione-u i dr.). Drugoj grupi pripadaju rezidencijalne palate, koje su sadrzavale i gazdinstvenu komponentu. U treu grupu ubrajaju se one palate koje su pretezno imale gazdinstven karakter, kao centri ruralnih ekonomija. SABI V. Zen principi. Mnoge od estetskih vodilja zen umetnikih formi potiu iz ukusa potinjenim konceptima wabi i sabi. Wabi se odnosi na potinjenu lepotu nerazdvojivu u jednostavnosti i mirnoi, spokojstvu, a sabi se odnosi na rafiniranu elegantnost na nain da objekti postaju dostojni potovanja i lepi zbog toga to sadre patinu svog doba i na taj nain inspiriu posmatraa sa dubokim oseajem strahopotovanja. Wabi sabi zajedno opisuju naklonost prema jednostavnim svakodnevnim stvarima, kao to su zdele za aj ili mrve bambusovog aja, koji se koriste na rafiniran nain. Wabi moe da se odnosi na jednostavne radosti ivljenja u primitivnoj slamnatoj kolibi to je tipino za japanske ajne kue, to moe da kreira oseaj elje za opozivanjem svega onog to je zemaljsko u korist udima prirode i ivota u mistinoj kontemplaciji. Kad se ovaj sens prirodne jednostavnosti kombinuje sa sensom antikviteta ili primitivne rustinosti, to moe da kreira sabi. SADRAJ I FORMA (engl. content and form) U arhitekturi je u svakom periodu razvoja sveprisutan problem sadrzaja i forme. Odnos forme i sadrzaja jednog arh. objekta moze da bude razliit. Forma moze da odgovara sadrzaju (funkciji) objekta, da ga prati i zaisi od njega. U tom sluaju, govorimo ofunkcionalistikoj arhitekturi. U sluaju kada je forma samostalna i nije u bilo kakvoj vezi sa sadrzajem objekta, tada govorimo o formalizmu ili formalistikoj arhitekturi. Meutim, najee odnos izmeu forme i sadraja jednog arh. oblika nije jednostavan i jednoznaan, ve predstavlja itav nit meuodnosa i meuzavisnosti koje imaju ova dva karaktera arh. objekta. Forma predstavlja odraz
sadraja, ali istovremeno ona je i estetska kategorija, koja takoe namee svoje zakonitosti. SADRAJ MODERNE ARHITEKTURE Bio je predmet rasprava kritiara i istoriara. Predstavlja sadraj koji je progresivan, tehnoloki, vernakularan, orijentisan procesom, esto povrno drutveno zainteresovan, ponekad herojski i originalan. Taj sadraj nije neminovno proistekao iz reavanja funkcionalnih problema, ve je pre svega izrastao iz neobjanjenih ikonografskih opredeljenja modernih arhitekata a izrazen je kroz jezik nekoliko jezika - forme. Formalni jezici i sistemi asocijacija koji predstavljaju s.m.a. su neizbezni i dobri, a postaju tiranije samo kada ih nismo svesni. Sadrzaj nepriznatog simbolizma moze da ispadne smean i naivan. SALNA GRADNJA (nem. Saalbau) Graevina koja unutar svoje glavne osnove, izvan krila graevine koja su sa manjim prostorijama, sadri samo jednu salu. Najpoznatiji primeri salnih gradnji nalaze se u Francuskoj, kao na pr.: Palata pravde, Poitier; u Italiji: Basilica Palladiana, Vicenza i Ragione u Padovi; u Nemakoj: Lusthaus u Stuttgartu (sruena) i u Dresdenu, Palais im Grossen Garten. SAMOKRITICIZAM U ARHITEKTURI Naziv za onu arhitekturu koja je svesna svojih nedostataka i ne pretenduje da ih sakrije, ve, naprotiv, istie ih kao prirodne i neminovne. Estetski nedostaci nekog gradjevinskog materijala mogu sa druge strane da budu funkcionalne prednosti, dok nedostatak jedne arhitektonske forme ne znai da ona nije ugodna za boravak u njenom prostoru. SAMOSVESNA TRADICIJA U ARHITEKTURI Pojam je u arhitekturu uveo Charles Jencks, kojim on opisuje samosvesnu tradiciju u arhitekturi kao njenu sopstvenu unutranju akciju; ova tradicija svojstvena je aarhitekturi postmodernizma. Uopteno, postoje dva pristupa putem kojih se odvijaju procesi samosvesne tradicije: njena potinjenost prolim modelima arhitekture u verovanju da oni sadre neke univerzalne principe, ili opsesija prolim epohama i starim gradjevinama sa idejom da oni mogu da omogue neku vrstu zemaljske besmrtnosti svojim graditeljima. Ideja Auguste Pereta bilo je verovanje u univerzalne vrednosti klasine arhitekture sa izrazom u arhitektonskim univerzalnim formama kolonade i entablature, dok je Hitler, sa svojom idejom klasinog, hiljadugodinjeg Treeg Rajha bio tipian predstavnik drugog pristupa samosvesnoj tradiciji. Oba ova shvatanja imala su veliki broj pristalica u periodu dvadesetog veka, dostiui kulminaciju u periodu tridesetih godina zajedno sa razliitim formama faizma, a kasnije ponovo u periodu ezdesetih godina, zajedno sa trijumfom Birokratske kole. Politika samosvesne tradicije, to moemo pogoditi, predstavlja konzervativan pristup, elitistiki, centralistiki i pragmatiki stav, sa povremeno ukljuenim elementima mistikog fundamentalizma ubaenim da bi pokrenuli ili brutalizovali masu svojih poklonika. SANACIJA, ASANACIJA Zatita jednog arhitektonskoh objekta od uruavanja, propadanja i uopteno, postupak kojim se vri opte poboljanje statikih, estetskih, funkcionalnih i drugih karakteristika jednog objekta. Statika sanacija ukljuuje izradu konstrukcije koja zadovoljava sve potrebne statike standarde. Ova sanacije omoguuje krutost objekta i dozvoljava uvoenje novih sadraja. Tako na pr. statikom sanacijom antikih teatara, omoguuje se njihovo korienje u savremenim uslovima, tako da je ostvarena bezbednost posetilaca. U funkcionalnom smislu, sanacija uvodi nove funkcije u jedan arhitektonski objekt. Estetska sanacija predstavlja izradu novih arhitektonskih elemenata upotrebom novih materijala koji e objektu dati savremen izgled i karakter. Sanacija fasade je postupak izrade nove fasade putem uvoenja novih materijala, da bi se spreilo propadanje objekta usled atmosferskih i drugih uticaja. SAOBRAAJNA ARHITEKTURA, ARHITEKTURA SAOBRAAJA, SAOBRAAJNI URBANIZAM (engl. traffic architecture) Arhitektura, odnosno, urbanizam koji je nastao na
osnovu plana saobraaja kroz podruje koje je predmet projektovanja. Pojam nastao zajedno sa stanovitem da je plan kretanja osnovni princip na bazi kojeg je potrebno izvriti arh. ili urban. projektovanje. Da bi se jedan postojei urbani sistem poboljao, potrebno je izvriti analizu kretanja kroz njega, a zatim otkrivene novonastale promene u saobraaju integrisati u budui urbanistiki plan. Pojam se vezuje za urbanistiki plan Louisa Kahna za Filadelfiju, koji je zasnovan na odrednicama saobraajne strukture. SAOBRAAJNE PROSTORIJE U sklopu arhitektonskih objekata, u saobraajne prostorije spadaju: 1. horizontalne komunikacije: hodnici, galerije, holovi; 2. vertikalne komunikacije: stepenita (glavna, sporedna), liftovi (brzi, normalni, osobni, teretni). SAVREMENA ARHITEKTURA (Arh.). Arhitektura koja se sprovodi u danom periodu i koja tei da graevinskim objektima da nov oblik u duhu vremena, prema ukusu i u skladu sa aktuelnim potrebama, prema raspoloivom materijalu i tehn. mogunostima. Ona stvara nove, savremene forme, koje odgovaraju duhu vremena, uglavnom odbacujui ili adaptirajui prethodne. SAVREMENE INSTALACIJE U ARHITEKTURI Predstavlja arhitektonski izraz upotrebom nesvakidanjih izraajnih sredstava: kompozicija elemenata nearhitektonskog karaktera, situacija, dogadjaja, zvuka, pokreta, scenarija, trenutnog dogadjanja i drugog. Savremenim instalacijama u arhitekturi prethodile su arhitektonske izlobe gde su arhitekti svoj izraz pronalazili u kolaima, platnima, filmu, pre nego u klasinim arhitektonskim izraajnim sredstvima. Medju karakteristinim predstavnicima savremene instalacije u arhitekturi treba napomenuti Nigel Coates-a, koji je bio rani lider u period 1970-tih pokreta narativne arhitekture, koja je nazvana NATO (Narrative Architecture Today). Primarna misija ove organizacije, nasuprot modernistima nije bila tendencija proklamovanja utopijanskih formula, ve upotreba novih gradjevina u smislu ouvanja i otelotvorenja svih njihovih nedostataka, senzualiteta, i razliitosti kvaliteta koji unapredjuju njihov opti kvalitet. Znaajna je njegova instalacija Ecstacity Installation, koju je Coates nainio zajedno sa A.A. Associates 1991 da bi predloio ekstatinost za veliku milenijumsku proslavu u Engleskoj. U svom pesimizmu, koji se odnosio na tendencije razvoja svih novih gradova u svetu, uzimajui forme prezasienosti i destrukcije sopstvenog identiteta, on predlae da London bude transformisan u veliku pijacu koju on naziva mekim urbanim intervencijama. Ovo treba da ukljui instalacije, odnosno, narativne priveske za objekte kao nain da se otkriju njihovo poreklo i namena, u smislu informacionih artefakata koji su integrisani sa preostalim prostorom i tetom koju je nainio urbani razvoj. Ove instalacije su umetnika dela, koja izbijaju iz fasada, malih ulica i trotoara i kontinualno menjaju karakter ulica koje postaju mesto spajanja prolosti i budunosti u organskim koreografskim dogadjanjima. Ova vrsta grada-kolaa ili collage city predstavlja grad koji eksplodira u humoru, eroticizmu i predstavlja cyberarchitecture koja je inspirisana masovnim komunikacijama, a urbani plan je ispunjen perverznim inverzijama postojeeg gradskog pejzaa. Sa slinim intervencionistikim instinktom, ali fokusiranim na prirodnu sredinu, rad francuskog arhitekte Francois Roche eksperimentie sa rascepom koji je napravljen izmedju ritualnog prostora i privremenih struktura. Roche je potvrdjeni antimodernista i odbacuje ideju da gradjevina treba da bude permanentna i environmentalno nametnuta, objanjavajui svoj filozofski pristup kao potovanje kameleonskog znaenja arhitekture. Kad dizajnira projekt, Roch je rukovodjen onim to on naziva genetikim kodom teritorijalnosti, gde sklonite povlai izdvojenost od svoje neposredne okoline i, kao rezultat, predstavlja konstantno stanje obnavljanja. Za svoj projekt iz 1993, nazvan Mimesis, lociran pored Pont del Concorde u Parizu, Francois Roche je iskoristio mesto na kojem se
nalazilo Bain Deligny, da bi kreirao intervenciju kojom je rastavio jedan bazen za plivanje i delove restorana i postavio ih na seriju od osam bari lociranih na Seni, dajui im na taj nain karakter toka reke. Projekat koristi sve zamislive materijale i kompoziciju postavlja u fragmentalni kola koji predstavlja kako seanje na njihovu prethodnu egzistenciju, tako i sugestiju njihove dematerijalizacije u ekoloku sredinu. SAVREMENI STIL Termin se koristi da opie tendencije u umetnosti, arhitekturi i dizajnu u Britaniji (1945-56). To je stil kojeg je popularizovao Festival Britanske izlobe 1951. i zato je takodje poznat po imenu Festivalski stil, Stil june obale (South Bank style) ili Novi engleski stil (New English Style). U estetskom smislu, stil uobiajava upotrebu jarkih, svetlih boja, zajedno sa meavinom organskih boja. Nametaj u ovom stilu esto predstavlja kombinaciju tankih metalnih ipki i svetlog drveta, drvenih nogu koje su izbaene napred, zailjene, isto kao i obilje malih, obojenih plastinih sfera u opremi nametaja. Tvodimenzionalni uzorci koje nalazimo na tapacirungu, tekstilu i tapetama, ukljuuju geometrijski dizajn. Ovakav stil nalazimo takodje i u skulpturama Barbare Hepworth, slikama Joan Miro-a, pa ak i u trodimenzionalnim modelima molekularnih struktura koje su radjene u plastinoj tehnologiji a koriene su u tehnolokim i naunim laboratorijama. SAZNAJNI KONCEPT PROSTORA Dok je pragmatian prostor ivotinja samo funkcija uroenih instinkata, ovek mora da naui koja mu je vrsta orijentacije u prostoru potrebna da bi mogao da dela. U jezicima starih ili primitivnih civilizacija, mi ve nalazimo termine koji izraavaju ili saoptavaju prostorne relacije, kao to su: gore i dole, ispred i iza, desno i levo. Ti termini, meutim, nisu apstraktni, ve stoje u neposrednom odnosu sa samim ovekom - ali i sa njegovom neposrednom okolinom, te tako izraavaju njegov poloaj. Prostor starih Egipana je, na pr., bio odreen posebnom, specifinom geografijom te zemlje, tako da se u njihovom jeziku mnogo ee javljaju orijentacioni pojmovi nizvodno i uzvodno, namesto juzno i severno. Ovde je jasno da saznajni koncept prostora nije apstrahovan od direktnog iskustva prostornih odnosa. Prostorne inticije primitivnih naroda su konkretne saznajne orijentacije, koje se odnose na objekte i lokalitete. SCENSKA PERSPEKTIVA Barok ima neeg svojstvenog u uporeenju sa svim ranijim epohama, a to iz razloga to dela tog doba nisu nastajala postepeno, nego su, skoro na savremen nain, zamiljena na tabli za crtanje i ostvarena odjednom. Iz toga se vidi da nije samo taj nain projektovanja kriv za siromana reenja uporeenja dananjih arhitektonskih i urbanistikih objekata. Ali, geometrijska shema i linija lenjira ne smeju da postanu cilj za sebe. Kod baroknih kompozicija sve je dobro promiljeno i unapred je odreen budui izgled u stvarnosti. Sraunato perspektivno dejstvo i veto formiranje trgova su najjaa strana ovog stila. Pored razmimoilazenja sa osnovnim nainima antike, treba priznati da je na polju umetnosti izgradnje gradova postignut vrhunac svoje vrste. Osnovna misao tih reenja je scenska perspektiva, to je oigledno kod svih dvoraca i monumentalnih palata. Planovi velikih palata, zgrada i itavih gradova, rade se prema utvrenim zakonitostima koji su analogni zakonitostima pozorine scenografije, preuzeti iz nje. Osnovni je cil postizanje utiska velianstvenosti jednog zdanja i harmonije njenih oblika u urbanom prostoru. Scenska perspektiva ukljuuje simetriju, skraenje, kompozicione planove, izraajnost masa. Jedna palata se postavlja poput pozorine scenografije ili makete, odnosno, jednog skulptorskog dela, koji se posmatra iz daljine, iz za to predvienih uglova (vedute), odakle izgleda na najkarakteristiniji, harmonian naIn. SCIENCE FACT U ARHITEKTURI (engl. nauna injenica) Pojam odreuje naune injenice, stvarne dogaaje i dostignia u nauci, koji odreuju jednu futuristiku arh. science fact konano odreuje predstavu ili model arhitekture u budunosti, dok science fiction predstavlja proizvod mate i duhovitosti pojedinca. Science fiction arh. ograniena je
science factom i esto zavisi od njegove naune realnosti koja je injenino dokazana. SEGREGACIJA (nl. segregatio) Odvajanje, izdvajanje iz neke celine; deoba zajednikog zemljita. SEGREGACIJA U ARHITEKTURI Naziv za meusobno izdvajanje dva ili vie arh. objekata ili izdvajanje pojedinih delova arh. oblika ili urban. celina koje sadre odreene razliitosti zbog kojih ne mogu da egzistiraju zajedno na istom prostoru. Razlikuju se sledee vreste arh. i urban. segregacija: funkcionalne segregacije, formalne s., prostorne s., vremenske s., saobraajne s., tehnoloke s., segregacije u odnosu na tip korisnika (pol, uzrast, obrazovanje i kulturu), segregacija u odnosu na prirodne karakteristike (urbano, ruralno) i dr. Da bi se izbegla zbrka izmeu: razlike, razlikovanja, odvajanja i segregacije, nije nekorisno spomenuti da ona postoji. Razlika je nespojiva sa segregacijomkoja je karika. Ko kae razlika, veli odnosi, dakle, bliskost - odnosi opaeni i shvaeni, dakle - umetanje u dvostruki prostorno-vremenski red: blizak i dalek. Odvajanje i segregacija raskidaju odnos. Oni predstavljaju za sebe same jedan totalitarni red, iji je strategijski cilj raskidanje konkretnog totaliteta, razbijanje urbanog. Segregacija komplikuje i unitava slozenost. SEIZMIKO JEZGRO ZGRADE U arhitekturi poslovnih objekata, naroito kod oblakodera, projektuje se tzv. seizmiko jezgro zgrade, koje ima zadatak ukruenja zgrade u sluaju zemljotresa. Seizmiko jezgro je armirano betonsko jezgro, projektovano tako da prenese horizontalne i vertikalne seizmike sile na ostale elemente zgrade na taj nain da ne bi dolo do naruavanja statike celovitog konstruktivnog sistema zgrade. U slopu seizmikog jezgra zgrade esto se nalaze liftovska jegra i stepenino jezgro, kao i zidovi za ukruenje zgrade. SEKSPARTITAN Nainjen iz est medjusobno zasebnih delova. SEKSTA U ARHITEKTURI Seksta, kao interval C:A (broj titraja 256:426,7), predstavlja svojom proporcijom 3:5, sledei, ve taniji, stupanj niza zlatnog preseka koji poinje sa 1, a to, izraeno u brojevima graevinskih mera, znai proporciju 750:1.250 itd. SEKULARNA ARHITEKTURA Naziv za svetovnu arhitekturu, za razliku od duhovne arhitekture, arhitekture crkava i hramova. Sekularna arhitektura obuhvata stambene objekte i sve druge gradjevine namenjene irokoj upotrebi narodnih masa. SEKUNDA U ARHITEKTURI, SEKUNDA = 8:9 Sekunda, kao interval od C:D (broj titraja 256:288) je po svom odnosu 8:9 vrlo slina odnosu stranica kvadrata, tako da se ona ne osea vie kao harmonian interval, nego kao disonanca. Ovaj oseaj uha odgovara neugodnom optikom utisku koji dobivamo kad gledamo pravokutnik, koji je skoro jednak kvadratu. SEKUNDARNA ELIJA V. elija. elija u jednoj elijskoj strukturi koja nema primarna konstruktivna svojstva, ve je umetnuta ili lnterpolirana unutar primarne elije. SEMANTIKA PROIZVODA (engl. product semantics) Predstavlja pojam koji je u irokoj upotrebi kod industrijskih dizajnera tokom perioda 1980-tih. Nastao je iz semiolokih razmatranja koje su razvili filozofi kao to su Frenchman i Roland Barthes. Barthes, na osnovu filozofskih radova iz ranih godina XXv. Ferdinanda de Saussure, proirio je 1950-tih znaenje pojma sa pisanog i izgovorenog jezika na jezik predmeta i slika. On je smatrao da takvi predmeti i slike ne oznauju samo njihovu osnovnu funkciju, ve takoe nose meta znaenje; nadasve oni utiu, zahvaljujui iroj povezanosti, kao znakovi. Tako, na primer, jedan automobil marke Citroen DS nalikuje katedrali: ne samo zbog svog imena (DS: deese), to se na francuskom izgovara kao boginja, ve i zbog lakoe njegovog styling-a, koji mu daje nebeski kvalitet, to korisnika opredeljuje da se prema ovom proizvodu odnosi na religiozan nain. Automobil je tako postao savremen predmet oboavanja. U sutini, na taj nain, bila je otkrivena socio-psiholoka funcija predmeta,
ivotne sredine i dogaaja, pretpostavljajui da su oni nosili u sebi veu snagu i znaenje nego to je to bilo mogue utvrditi na prvi pogled. Ovakav proces nazvan je semiologija (ili semiotika u SAD) - prouavanje znakova. Korien je poev od ranih 1970-tih, od strane levo orijentisanih posmatraa kao konceptualno sredstvo kritike Zapadnog drutva. Knjiga Dekodirano reklamiranje (Decoded Advertisements) iz 1978.g., Judith Williamson, postala jeveoma prouavana meu reklamnim agencijama, a reklamiranje je sledstveno, postalo mnogo sofisticiranije. Ona u predgovoru svoje knjige tako pie:Danas Silk Cut moe da postigne slino upuivanje putem korienja boje i tipografije reklame za Cadbury-jevo Dnevno mleko (puppurni vrtlozi), evocirajui na taj nain, jedino putem forme, uvenu au punomasnog dnevnog mleka, koja nam na drugoj reklami govori: Uzmite Cudbury okoladu. SEMANTIKA U ARHITEKTURI V. Znaenje u arhitekturi. Pojam oznaava disciplinu koja se bavi prouavanjem i primenom rezultata istraivanja elemenata jednog arh. stila sa aspekta njihovog znaenja, odnosno onoga ta ti elementi oznaavaju. Znaenje arh. elemenata ili delova arh. strukture igralo je vanu ulogu u istoriji arh., posebno unutar arh. redova i stilova. U got. stilu, svaki pa i najmanji deo graevine sadravao je neko znaenje, odnosno, bio je nabijen informacijo. Unutar gradske celine, pojedini delovi su imali sebi svojstvena znaenja, koja su im davala karakter. Semantika se bavi takoe prouavanjem znaenja pojedinih arhitektonskih naziva, kao i rei kojima se objanjava neko stanje, dogaaj ili karakter u arhitekturi. SEMIOLOGIJA U ARHITEKTURI, TEORIJA ZNAKOVA Takoe, semejoloki pristup u arhitekturi. Predstavlja naunu disciplinu koja se bavi prouavanjem, analizom i primenom rezultata analize znakova u arhitekturi i njihovim znaenjem, smislom i predstavljanjem. Pojedine arh. discipline zasnovane su na semiologiji, kao na pr. radikalna teorija dizajna, koje je nastala na kompjuterskoj analizi i semiologiji kao teoriji znakova. U urbanizmu, semiologija prouava mnotvo znkovnih pojava, dovodi ih u meusobne veze i relacije i iz njih daje novonastale slike i zakljuke. Mnogi savremeni naunici primenjuju danas semioloki (semejoloki) pristup, zasnovan na francuskom strukturalizmu i na lingvistikim teorijama Noam Chomsky-og. Nastojalo se da se razvije jedan koherentan model analize zadatka koji se postavlja pred graditelja. Tu pre svega treba pomenuti Christopher Alexandera, dik su ostali, poput Roberta Venturi-a ili za obnovom teorije arh. forme. SENKA U slikarstvu ili arhitektonskom crtanju, senenje je nain za postizanje efekta plastinosti jednog arhitektonskog objekta. Dubina senke, odnosno njena duina, prestavlja odraz reljefne povrine fasade jednog objekta. Oseneni objekti su plastino prikazani. Efekat senke se esto koristi i prilikom arhitektonskog projektovanja, da bi se dobilo na plastinosti arhitektonske kompozicije fasade. Senku na fasadi stvaraju horizontalni ili vertikalni ispadi (venci i kolonade), duboku senku stvaraju prozorski otvori, te na taj nain arhitektura postaje plastina, providna, leprava, sa ipkastim efektom. Efekat duboke senke na fasadi treba da odvoji objekat od zemlje ili da odvoji krov od ostalog dela objekta, dajui gradjevini na taj nain utisak njenog lebdenja. SENZACIJE U ARHITEKTURI Le Corbusier i Saugnier su oktobra 1920.g. u reviji LEsprit Nouveau su objavili da njihovi dizajn i pisanje mogu biti zasnovani na univerzalnim zakonima. Ubrzo zatim, oni su napali emiricizam u arh. kao beskarajno neist i otkrili svoje vrsto stanovite univcerzalnih zakona. Prema toj teoriji ekspresije, jedne forme prirodno izraavaju odreena konstantna znaenja ili senzacije. Prema Le Corbusieru (pravo ime Jeanneret) i Saugnieru (pravo ime Ozenfant) postoje dva osnovna tipa senzacija: 1. Primarne senzacije koje su predodreene u svim ljudskim biima putem jednostavne igre oblika i primarnih boja i
2. Sekundarne senzacije koje su promenljive zavisno od individue, zbog toga to zaviso od njegovog kulturnog i naslednog kapitala. Primarne senzacije sadre osnovu plastinog jezika; to je nepromenljiv, formalni, eksplicitni jezik koji predodreuje subjektivne reakcije jedinke ili koji dozvoljava uzdizanje na grube temelje senzitivnog rada, bogatog emocijama. Ne izgleda neophodnim da se govori nairoko i nadugako o ovoj elementarnoj istini da je bilo ta od univerzalne vrednosti vie vredno od bilo ega male individualne vrednosti. SENZUALIZAM, SENZUALISTI Pristup ili stav u arh., sredinom ezdesetih godina razvijen u arh. koncept i pokret na osnovama tradicije formalizma i pomodnog u modernoj arhitekturi, koji e znaajno promeniti koncept arh. toga vremena. Nastao iz intuitivnog dela arh. tradicije s. je pokret koji je esto uporeivan sa Art Nouveau stilom, pre svega zbog koncepcijske slinosti ova dva pokreta. Art Nouveau i s. bili su zasnovani na dvojnom aspektu, sa jedne strane, oba pokreta su predstavljala snaznu krititku industrijskog okruzenja zbog svoje monotonije, jednoobraznosti i agresivnosti, dok su sa druge strane gradili svoju umetniku strukturu na osnovama najnaprednijih plodova tehnolokog razvoja. Senzualisti su svoju arhitekturu gradili upotrebom elemenata koji su proizali iz njihovog bliskog odnosa sa estetskim aspektom sredine u kojoj su gradili. Njihovi objekti nnajee nisu bili velikih razmera niti su sadravali izrazene crte funkcionalnosti. Estetski karakter oni su predstavljali u projektima enterijera, nametaja, predmeta svakodnevne upotrebe, a ukoliko su to bili arh. objekti ili kompleksi, njihova realizacija je esto zavravala na nivou ideje. Takoe, s. su traili elemente sa svoju arh. unutar boje, snane estetske kompozicije, u odnosu arh. prema prirodi, njenoj organskoj strukturi. Najznaajniji predstavnici senzualizma, koji su takoe i predstavnici supersenzualizmasvakako su: Hans Hollein, Archizoom, Superstudio, Ricardo Bifill i Taller de Architectura i dr. SEPARATNA ELIJA V. elija. Naziv za izdvojenu, pojedinanu eliju jednog elijastogsistema. SEPTIMAUARHITEKTURI Septima, kao interval C:H (broj titraja 256:4.523) ne odgovara ni jednom tanom jednostavnom odnosu, a u stvari septima ni ne vai kao harmonian interval, iako je njena proporcija, od priblino 4:7, blizu drugoj vrednosti niza zlatnog preseka koji poinje sa 3:4. Osim normalnih intervala znaajne su jo, u vezi s time, mala terca i mala seksta. SERIJSKA PROIZVODNJA ( engl. batch production) Takoe, fleksibilna proizvodnja, razvijena je od perioda kasnih 1960-tih g., kao odgovor na sve bre i znaajnije promene i zahteve na tritu, kako u smislu obima proizvodnje, tako i varijeteta proizvoda. Razvoj pluralizma u dizajnu navelo je proizvoae da odbace misao o dugim proizvodnim serijama standardizovanih proizvoda i umesto njih okrenu se malim serijama ili setovima razliitih proizvoda. S.p. mogue je ostvariti upotrebom sistema kompjuterski programirane manufakture, CAM (computer - aided manufacture), tako da proizvodni pogoni, koji su programirani, u sprezi sa proizvodnim robotima, mogu vrlo brzo da menjaju svoj proizvodni program. Savremena proizvodna tehnologija omoguava kontinualnu promenu dizajna i proizvodnog programa, tako da proizvoai mogu vrlo brzo da reaguju na sve promene kako trzita, tako i dizajna proizvoda. SERVICING ARHITEKTURA (engl. sluenje) Stav prema kojem je najvaznija arhitektonska funkcija da slui i ona je postavljena u prvi plan, ispred drugih arh. vrednosti. S.a. je nastala unutar brutalizma, upotrebom visoko tehnoloki razvijenih konstrukcija koje odreuju formu arh. na osnovu konstruktivne svrhe. Primer s.a. je arh. Cedric Pricea (Kavez za ptice, London, zajedno sa Lord Snowdonom i Frankom Newby-em, 1961-2.) koja predstavlja konstruktivnu organizaciju forme projektovane da sluzi, umesto da bude lepa. SERVICING ROBOT Futuristika koncepcija kue-robota koja ima izuzetno sofisticiranu
strukturu i koja je programirana da zadovolji sve potrebe njenog korisnika. Ideje s.r. nastale su ezdesetih godina zajedno sa nastankom pop arhitekture. SERVISNA ETAA Etaa jednog arh. objekta, obino smetena u nivou krovne etae, ree iznad nivoa prizemlja, koja sadrzi instalacije neophodne za normalno funkcionisanje objekta: grejanja, klimatizacije, vodovoda, kanalizacije, gasovoda, elektrine instalacije i dr. SERVISNI PROSTORI Pomoni prostori jedne graevine koji imaju funkciju vrenja odreenih funkcija snabdevanja (gas, elektrina energija, voda, topla voda, topao vazduh), polucije (kanalizacija, smee), saobraaja (snabdevanje, liftovi, parkiranje- mirujui saobraaj), ostave, magacini, radionice, tehnoloke prostorije, komore sklonita i dr. Servisni prostori nalaze se u etazi ispod prizemlja ili na krovu (servisna etaa), unutar meutavanskog prostora, vertikalnog ahta ili dukta ili kao poseban objekt. SERVISNI TORANJ Naziv za centralni deo, jezgro jednog oblakodera, koje ima konstruktivnu i servisnu funkciju zgrade. U njemu se nalaze liftovi, stepenita i dr. SEVERNA ORIJENTACIJA PLANA (nem. Nordung) Pravilo da se planovi i karte crtaju i prikazuju tako da se pravac severa nalazi na gornjoj ivici lista karte. SFERNA GEOMETRIJA, SPATIAL GEOMETRY (engl.) Naziv metode koju je primenjivao Jorn Utzon, a koja se sastojala u izvoenju konstrukcije od prefabrikovanih elemenata a pomou pokretne lune oplate a bez ikakve skele, kakva je inae potrebna za normalnu ljuskastu konstrukciju. S.g. Utzon je primenio prilikom gradnje zgrade opere u Sidneju. SFERNA TRIGONOMETRIJA Grana trigonometrije koja se bavi reavanjem trougla (sferni trougao) ije su strane luci glavnih krugova iste lopte (koji imaju isti poluprenik kao i lopta). U sfernoj trigonometriji vae iste trigonometrijske funkcije i odnosi medju njima kao i u ravnoj trigonometriji. SFERNI SISTEM Naziv za elijasti sistem koji se sastoji iz veeg broja sfera razliite veliine. SHEMA (gr. schma) Dranje, ponaanje, oblik, forma; slika, uzor; nacrt, skica, svaki obrazac koji slui kao uzorak i uputstvo za sreivanje, istraivanje i prikazivanje ega; osnovni nacrt, pregled; gram., poet. = figura. SHEMATA Dranje, ponaanje. Shemata se moze definisati kao tipino reagovanje na neku odreenu situaciju. Takve reakcije se formiraju tokom mentalnog razvoja individue, i to uzajamnim delovanjem individue i njene okoline, pa se tako ovekovi postupci ili operacije grupiu u koherentne celine.Piaget opisuje taj proces kao kombinaciju asimilacije i akomodacije, pri emu se asimilacija odnosi na delovanje organizma na okolne stvari, dok se akomodacija odnosi na suprotno stanje. Tako organizam, odbijajui da se pasivno pokori okolini, menja svoju okolinu, nameui joj izvesnu strukturu, po svom nahoenju. SIGNALI U ARHITEKTONSKOJ KOMUNIKACIJI Jedna dimenzija arhitektonske komunikacije sastoji se ni u emu drugom do serije neizmeninih signala: grubo prema glatkom, tamno prema svetlom i t.d. Najgeneralnije objanjenje naina na kojima signali funkcioniu je teorija informacija, koju je postavio Colin Cherry, nasuprot ekspresionistikoj teoriji, je ideja da su znaenja bitno vezana kako za posmatraa, tako i za signale. Dalje, v. Teorija informacija. SIGNIFIKATIVNA FORMA (engl. significant form znaajna forma) termin je skovao engleski kritiar umetnosti Clive Bell, 1913. godine. Da bi opisao ono, to po njrgovom miljenju, ini sutinu umetnikog ela forme i medjusobne odnose formi. Prema njegovoj formalistikoj doktrini je sama forma stvarni sadraj umetnikog dela, dok su druga znaenja, na primer narativni i simboliki elementi od sekundarne vanosti. SILUETA (franc. silhouette) Lik ili predmet prikazan jednobojno ili povrinski unutar konture. Naziv ima po poreklu ironian prizvuk; nastao je sredinom XVIIIv. po imenu franc. ministra finansija E. de Silhouettea, poznatog po tedljivosti i krtosti. S. je tada bila sinonim za
krtost u boji kao suprotnost kolorizmu portretne minijature. S. se pre svega razvila u XIXv. u Nemakoj. SIMBOLIKA ARHITEKTURA Termin je skovao Charles Jencks u 1980-tim da opie arhitekturu sa snanim stepenom personifikacije ili sa aluzijama na kulturne ideje, istorijske reference i druge premodernistike teme, ili u kojoj su sadrane vizelne ale, igre rei i mnemoniki motivi. SIMBOLINE STRUKTURE U urbanistikom smislu, ove fizike strukture vezuju se za odreene simbole ili predodreene forme (gradske kapije, gradski zidovi, iste geometrijske forme, (sve do osnove u obliku trenjevog cveta na Svetskoj izlobi u Osaki 1970. sa kojom su domaini hteli da se simbolino poveu sa jednom tradicijom), itd. Izvesnog simbolizma ima i u velikim osovinskim pravcima i organizacijama prostora, u simetrinim sklopovima itd. SIMBOLIZAM I ASOCIJACIJE U ARHITEKTURI Simbolizam predstavlja neophodni element arhitekture i predstavlja model esto preuzet iz prolog vremena ili kod postojeeg grada kao deo izvornog materijala, dok kopiranje njegovih elemenata predstavlja deo metode projektovanja ove arhitekture. Prema tome, arh. se oslanja na asocijacije u opazanju, odnosno, na asocijacije u svom nastajanju. Alan Kolhun je pisao o arh. kao o sistemu komunikacije unutar drutva, opisujui antropoloku i psiholoku osnovu za upotrebu tipologije oblika u dizajnu. Pri tom je nagovestio da mi ne samo da nismo osloboeni oblika prolosti i dostupnosti tih oblika kao tipolokih modela, ve ako pretpostavimo da smo osloboeni, gubimo kontrolu nad vrlo aktivnim sektorom imaginacije i nae moi da komuniciramo sa drugima. Kolhun opisuje u osnovi predstavni kvalitet artefakata primitivne kulture i njihovih odnosa, i raspravlja o odravanju antropoloke osnove za ikonine vrednosti u proizvodima tehnologije. Kosmoloki sistemi primitivnih naroda nisu bili bliski prirodi, ve intelektualni i vetaki. Kolhun, takoe, opovrgava tezu moderne arhitekture da oblik treba da bude rezultat fizikih i matematikih zakona pre nego prethodne asocijacije i estetikih ideologija. Ne samo to ovi zakoni sami nisu proizvod ljudske misli, ve u stvarnom svetu, ak i u svetu razvijene tehnologije, oni nisu potpuno odreujui; postoje oblasti slobodnog izbora. Ako se u svetu iste tehnologije pri razmiljanju o toj oblasti prihvataju samo postojea reenja, utoliko e pre to biti sluaj u arhitekturi, gde su zakoni i injenice jo manje sposobni da direktno vode ka formi. Sistemi predstavljanja nisu potpuno nezavisni od injenica objektivnog sveta i, zaista, moderni pokret u arhitekturi predstavljao je pokuaj da se izmene sistemi predstavljanja nasleeni iz pre industrijske prolosti, a sa kojima se, inilo se, vie nije moglo baratati u kontekstu brzo promenljive tehnologije. Upravo iz ove teorije je izvedeno shvatanje o vrhunskom znaaju naunih metoda u analizi i klasifikaciji. Sutina funkcionalne doktrine modernog pokreta nije u tome da su lepota ili red ili znaenje suvini, ve da se vie ne mogu nai u namernoj potrazi za konanim oblikom, a nain na koji artefakt estetski deluje na posmatraa vien je kao kratak spoj u procesu formalizacije. Forma je prosto rezultat logikog procesa kojim su pribliene operacionalne potrebe i operacionalne tehnike. Konano, one e se spojiti u jednu vrstu biolokog produetka ivota, a funkcija i tehnologija e postati potpuno providne. Da je forme rezultat namene kao deterministikog procesa, prihvaeno je u spisima Le Corbusiera, Laszla Moholy Nagy-ja i drugih prvaka modernog pokreta, u njihovim opisima intuicije, mate, inventivnosti i slobodnih i bezbrojnih plastinih dogaanja koja reguliu arhitektonski projekat. Rezultat je, premoa Kolhunu, napetost izmeu dve oigledno suprotne ideje biolokog determinizma sa jedne strane i slobodnog izraza sa druge u okviru doktrine modernog pokreta. Iskljuivanjem izvesne tradicionalne prakse u ime nauke, ostavljena je praznina koja je popunjena jednim oblikom slobodnog ekspresionizma: Ono to se na
povrini javlja kao vrsta, racionalna disciplina dizajna, paradoksalno ispada da bude mistino verovanje u intuitivni proces. SIMETRIJA (gr. symmetria symmetria, od sun zajedno i metron metron mera, engl. symetry, franc. symetrie, nem. Symmetrie, ital. simetria) Poreklo pojma simetrije je grko, ali se moe izvesti i dokazati da je on imao drugo znaenje nego danas. U antiko doba nije bio poznat moderni pojam simetrije, to jest slinosti dve strane kao u ogledalu. Ko je sebi uzeo truda da u ostacima grke i latinske literature o umetnosti pronikne do pravog znaenja rei simetrija, taj zna da ona izrazava neto za ta mi danas nemamo odgovarajuu re. Prema tome re symmetria se ne moze prevesti bez opisivanja. I Vitruvije je mogao samo da je opie, a ne i prevede. Zato je terminologija Vitruvija uvek kolebljiva, izuzev ako zadrava grku re. Neki put stavlja re proportio na njeno mesto i moda je tu najblieispravnom prevodu. Meutim, on nerado bira tu re, jer sam kaze da simetrija upravo proizlazi iz quae graece analogia dicitur. Stvarno su kod antikih umetnika proporcija i simetrija u sutini jedno te isto, sa razlikom da se u arhitekturi pod proporcijom podrazumeva samo izvesna dopadljivost odnosa po oseanju (na primer visina stuba prema debljini), dok simetrija znai to isto, ali je tu odnos izraen brojkama. Tako je bilo znaenje tog pojma i u srednjem veku. Tek kada su u zidarskim loama gotike poeli da se izrauju arhitektonski crtei i sve se vie baratalo sa osovinama simetrije u dananjem smislu, sve ja vie ulazilo u svest ljudi i teoretski pojam o jednakom obliku levo i desno. Za ovaj novi pojam izabrana je stara re i na taj nain promenila svoje nekadanje znaenje. Pisci renesanse upotrebljavaju je ve u tom smislu, i od tada je ideja o simetrinom osvojila svet. Na planovima su simetrine osovine sve ee, a sa planova one se sele na trgove i ulice. Osvajaju jedno podruje za drugim, dok nisu postale svemogui eliksir. Tako, na primer, bavarski graevinski propisi iz 1864.g. trae, kao najvaniji uslov estetike, da se kod fasada izbegava sve to bi vrealo simetriju i moral. Preputa se svakom da sam tumai koja je povreda propisa stranija. Moderna arhitektura, meutim, sadrzala je odnos koji je iz korena bio protivan simetriji i principima simerije u modernoj arhitekturi. Tako, na primer, Bruno Zevu je pisao da je simetrija nepodnoljivi rak koji se moze porediti u frojdovskom smislu, sa homoseksualnou. U ovoj sumarnoj optubi Zevi je meutim dopustio da ga zavede nerazumno psihoanalitiarsko udaljavanje od predmeta umesto da se bavi istorijom arhitekture. U suprotnom, primetio bi da je simetrinost neke zgrade ili nekog ambijenta najneposredniji izraz instinktivne tenje za poistoveivanjem oveka i njegovog proizvoda, oveka i njegovog ivotnog prostora; primetio bi da zabrana simetrije odgovara autoritativnom i netolerantnom stavu koliko i onaj imaginarni koji bi htela da pogodi. Simetrija se u prostornom sagledavanju oivljava asimetrino, stoga je ona i predstavljala znaajan princip samo u dvodimenzonalnom interpretiranju arhitekture frontova i fasada, umesto arhitekture prostora. Zato simetrina kompozicija i gubi svoj smisao ako nije zasnovana na organskoj logici samog programa. Neoklasicistiko i monumentalistiko oblikovanje vrlo slozenih tehnolokih procesa programa savremenih objekata predstavlja anahronizam svoje vrste. Simetrija a priori obezbeuje kompoziciji najnuniji stepen unutarnje ravnotee i jedinstva. U sluaju asimetrije ravnotea nije vie samo formalna kategorija, gde se osa simetrije i osa ravnotee poklapaju, ve zahteva puniji i ivotniji smisao i sadraj. Otuda je ravnotezu slobodnih dispozicija mnogo teze ostvariti i zahteva znatno slozeniji kreativni napor autora. Simetrija simbolie stabilnost i formalno jedinstvo, dok asimetrija ispoljava vie zivosti, pokreta i dinemiku prostora. Za pojam s. upotrebljavala se u lat. jeziku re proportio; ona je ula u romanske jezike ali je postepeno gubila svoje prvobitno znaenje. U renesan. traktatima o arh. imaju pojmovi
simetrija i proporcija isti smisao, no s vremenom se u optem govoru proporcija nadredila simetriji, koja je sauvala prvobitno znaenje. SIMETRIJA, HARMONIJSKA (gr. summetria) Ravnomernost, skladnost, slaganje, ravnomeran odnos pojedinih delova neke celine, suprotna skladnost, suprotno slaganje. SIMETRIJA, SOCIJALNA Naziv za ravnoteu socijalnih polova. Na socijalnoj lestvici, sa jedne strane se nalaze bogati, ekononski moni, dok su sa druge strane ose simetrije postavljeni siromani, bedni. Harmonija postoji dok postoji simetrija ovih polova. Svaka asimetrija vodi naruavanju polova, a to nadalje vodi u destrukciju. SIMULTANA PREZENTACIJA (engl. simultaneous representation) Istovremena prezentacija raznih karakteristinih aspekata posmatranog objekta koja stvara sliku znatno razliitu od stvarnog objekta. SINEKIZAM (gr. sun oikia sun - oikia) 1. Naziv za zajedniku kuu, zajedniko stanovanje. 2. Prvobitan, latinski sinekizam, za razliku od docnijeg, doneo je i jedan novi elemenat: ostvario je prilino ubogu citadelu sa bedemima od zemlje - murrus terrenus. Rimska mitografija se teko mirila sa ovakvom realnom slikom. Ona je, nasuprot, veoma naglaavala svetski znaaj raanja grada i legendarno je isticala njegove velianstvene karakteristike, nasuprot osnovnoj i realnoj karakteristici sinekizma. SINGLE STRAND TEORIJA (engl. Teorija jedne obale) U arh. teoriji, stanovite da u razvoju arhitekture postoji jedna sveproimajua tradicija sa kojom svako od arhitekta ima kontakt i saznanje o njoj i da je mogu samo jedan moralni i logiki razvoj arhitekture, nasuprot teoriji arh. kao seriji diskontinualnih pokreta, odnosno pluralizma razliitih metoda na razliitim mestima i u razliito vreme. SINOPTIKI ARHITEKTONSKI PLAN Naziv za arh. plan koji je dat u formi nacrta ili skice. SINTETIZAM (franc. synthetisme od gr. sunqesiz synthesis saimanje) Pre svega nain slikanja a zatim i arhitektonskog projektovanja; nastao na prelazu iz XIX u XXv., koji prostor transponuje u dvodimenzionalni povrinski prikaz, intenzivirajui boju i postiui otre kontraste suprotstavljanjem tih povrina, omeenih jakim konturama. SINTEZA (gr. sunJhsiz) Sastavljanje, spoj, spajanje; log. spajanje vie delova u celinu (napr. pojam je sinteza, tj. spoj vie raznih oznaka u celinu); sinteza ili sintetina metoda, progresivna metoda, jedna od istranih ili heuristinih metoda; put ili prolaenje od prostijega kao poznatoga, istinitoga, ka sloenijim istinama dovoenjem u vezu tih prostijih istina (napr. Euklidova geometrija izgraena je sintetinom metodom); put od delova ka celini; postupak kojim se od suprotnih pojmova (teze i antiteze) stvara vii pojam u kome su suprotnosti uklonjene (dijalektina metoda); hem. postupak izgraivanja neke tvari spajanjem, jedinjenjem, njenih sastojaka, elemenata; supro. analiza. SINTEZA FORME Pojam je uveden u arh. teoriju nakon knjige Christopher Alexandera Beleke o sintezi forme (Notes on the Synthesis of Form), koja se bavi formom kao rezultatom sinteze mnotva uticaja na nju, koja esto nisu u direktnoj vezi sa arhitektom kao tvorcem te forme. Svi ovi uticaji mogu da budu podvedeni pod odreene grupe kriterijuma, a kriterijumi mogu da budu potpuno razliiti. Na pr., Alison i Peter Smithson (u svome delu Kriterijumi za masovnu gradnju kua) i Buckminster Fuller Univerzalne potrebe za stambene prednosti daju potpuno razliite kriterijume za izgradnju stambenih kua, sa kompletno razliitom semantikom teinom. Sinteza forme Alexandera ima za cilj pre svega da iznae, istrai i analizira sve mogue kriterijume o kojima neko moe i da pomisli da su od znaaja za reenje problema. Zatim, ti kriterijumi se razlau u najmanje mogue fizike entitete i iz njih se briu neizbene semantikai kulturalna optereenja. Nakon ovakvog ispiranja kriterijuma, od svih ugraenih vrednosti, oni bivaju sintetizovani u meusobno povezne podgrupe, koje se prikazuju dijagramom forme. SINUSOIDNI PROFIL Naziv za arhitektonski profil koji ima izgled sinusoide. S.p. koji zidnu
masu usmerava duz dijagonalnih pravaca predstavlja veliko dostignue jezika rimskog baroka, koji retko dostie jasnou govora svojih uzora, ali sveden ak i na puki nagovetaj, kao u temi to se beskonano ponavlja u portalima s kosim ivicama, on uva svoju vrednost i postaje modul koji odreuje jednu novu gradsku pozornicu. SISTEM (gr. susthma) Ono to je sastavljeno, sastav, sustav, celina; prema izvesnom gleditu ureena i od raznovrsnih stvari ili saznanja sastavljena celina, skup ureenih delova, napr. u matematici po logikim naelima ureena raznovrsnost matematikih tvorevina, kao: jednaina, taaka, krivih, povrina; oblik ureenja i upravljanja dravom; nain rada, nain postupanja; zgrada, graevina, plan, celishodno sastavljena celina (napr. sistem sveta, Sunani sistem, notni sistem itd.); bez sistema bez veze, bez plana, nenauno. SISTEM PALCA Lakoa i jednostavnost primene su razlozi to se jo danas, iako je metarski sistem uveden jo pre vie decenija, rado upotrebljavaju mere stopa i palac koje su vrlo pristupane predstavama zanatlija i graevinara, kao i sistem 2 x 30 = 60, kao mera za koliine u trgovini. Najizrazitije je bilo razraeno stupnjevanje dvanaestice u Francuskoj, gde su do francuske revolucije vredele ove mere: 1 pariska stopa = 12 pariskih palaca, 1 pariski palac = 12 pariskih linija, 1 pariska linija = 12 pariskih taaka. Za praktinu primenu u svakodnevnom ivotu nije dolazila u obzir razdeoba linija u take. Zato se u drugim zemljama, npr. u paniji, Danskoj, Velikoj Britaniji, Irskoj i konano u Sjedinjenim Amerikim Dravama nalaze u svakodnevnoj upotrebi samo stope, palci i linije. Dalje englesko deljenje linije (lines) na 12 sekunda (seconds), a ovih na po 12 terca (thirds) ima vrednost samo za nauku. Za potrebe pri graenju moe otpasti i linija. Tu se radije palac delio na razlomke. U veini pomenutih zemalja, mere vee od stope nisu vezali na stupnjevanje dvanaestice. Tako je vea mera iznad stope u: paniji 1 vara = 3stope, Portugalu 1 vara = 3 stope, Rusiji 1arin = 2 stope, Danskoj 1 Aalen (lakat) = 2 stope, Vel. Britaniji 1 yard = 3 stope. Samo u nekim nemakim zemljama, kao npr. u Pruskoj, odgovarala je mera Pute =12 stopa stupnjevanju dvanaestice, dok je ona u drugim zemljama esto merila samo 10 stopa. Za naune svrhe nije, u mnogo sluajeva, bilo dovoljno deljenje palca na linije, pa se upotrebljavalo dalje deljenje natake, po francuskom sistemu mera. SISTEM TAAKA Ako se izvestan broj materijalnih taaka u prostoru, koje mogu da se kreu nezavisno jedna od druge, skupi u zatvoren sistem, dobija se sistem materijalnih taaka. SISTEM, POJAM Sistem je kombinacija elemenata i spada u red injenica i ne da se razumevati samo po sebi. Sstem (organizacija) se moe razumeti tek kada njegova unutranja struktura moe biti shvaena kao jedan od niza moguih rasporeda elemenata gde je dostupno pitanje njegovog znaaja. Da se paksistem, bio celina - poseban sluaj potrebno je ostvariti mnotvo stvarnih rasporeda. Otuda re sistem se koristi sve vie kad god su u pitanju slozene pojave bilo u drutvu, u unutranjem ustrijstvu atoma, biologiji, lingvistici ili ak svemirskim prostranstvima. Sve vea upotreba pojma i sve vea eksploatacija rei sistem doveli su do velike raznovrsnosti njegovog znaenja pa esto i do neodreenosti znaenja. Prvobitno, etimoloko poreklo i znaenje rei sistem oznaavali je neku celinu. Kako je svaka celina sazidana iz svojih delova, to sistem predstavlja skup delova povezanih i struktuiranih u celinu. Meutim, tu se preutno dozvoljava da celina proizilazi iz svojih delova. Savremeno shvatanje ne doputa takvu potvrdnju smatrajui da je celina po svojoj prirodi via od svojih delova. Naprotiv, novi pristup u nauci karakterie se tendencijom da se specifikaciojom svojstva sistema kao skupa elemenata objasne zakonitostima pojava tih elemenata.
Sistem takoe oznaava i gledite, naela i principe po kome je struktuirana neka celina. Delovi celine i naela po kojim su oni struktuisani u celinu predstavljaju osnove sadraje znaenja pojma sistem Ovako shvaeno znaenje nalo je svoju primenu na mnogim poljima ljudske delatnosti, pre svega u nauci, posebno u arhitekturi i urbanizmu. Biolog L.V. Bertalanfi, koji i osniva opte teorije sistema, u svojoj Optoj teoriji sitema 1962.g. sistem definie na sledei nain: Sistem je kompleks elemenata koji su uzajamno povezani. Rasel L. Akof je neto opirniji u formulaciji: U irem smislu i ne veoma precizno sistem se moe definisati kao ma koja sutina koncepcijske ili fizike prirode koja se sastoji iz uzajamno zavisnih delova. A.D.Hal i E.E. Fejdzen u radu Definicija sistema dosta uopteno odreuju: Sistem je skup predmeta zajedno sa povezanou izmeu objekata i njihovih atributa. Dosta preciznija je definicija J.Klira koju daje u svom radu Opti sistem kao metodologija cilja: Sistem se ovde odreuje nabrajanjem promenljivih, njihovim dopustivim vrednostima i njihovim algebarskim, topolokim, gramaytikim i drugim svostvima, koje u svakom konkretnom sluaju determiniu odnose izmeu dotinih promenljivih. Vrlo bliska ovoj definiciji je i definicija koju daje A.Report: Sistem je neki deo sveta koji je u ma koje vreme mogue opisati, pripisujui konkretne vrednosti nakom skupu promenljivih. SISTEMATIKA ODMERAVANJA Kod odmeravanja prostorija, mesta za sedenje, svrstavanja redova ljudi moe se uvek raunati da ovek, obuen u zimski kaput, treba irinu od najmanje 62,5 cm, a par ljudi 1,25 m. Ako se odmerava prostor samo za 1, 2 i 3 oveka, jednog pored drugoga, onda su ove osnovne mere ujedno i najmanje mere. Kod veeg broja ljudi mogu s ove osnovne mere jo neto smanjiti, tako da se viekratnik od 1,25 m moe uzeti kao razmak od sredine do sredine zida, naroito kod gradnje sa gotovim zidnim ploama. ena treba, po irini oko 12,5 cm manje prostora nego mukarac. Normalna je mera za nju 50 cm, pa je prema tome potreban i manji prostor za enu s mukarcem ili za same ene. Sve ove mere potrebnog prostora mogu se, naravno, u praksi poveati, a donekle smanjiti. SISTEMI, OTVORENI I ZATVORENI Naziv za arhitektonske ili urbanistike strukturne celine koje odreuju jedan arh. objekat ili urbanistiku jedinicu, a koje predstavljaju osnovu njihove kompozicione i funkcionalne organizacije. Sistemi mogu da budu odreeni modularnim merama, modularnim mreama, konstruktivnim mreama, saobraajnica i obzirom na to, mogu da budu: kompozicioni sistemi, funkcionalni sistemi, ili su to: modularni sistemi, modularni mrezni sistemi, konstruktivni sistemi, sistemi saobraajnica (saobraajni sistemi). Sistemi mogu da budu otvoreni i zatvoreni. Otvoreni s. su oni koji korespondiraju sa svojom okolini i svojim korisnicima. Oni mogu biti dograeni, rekonstruisni ili im moe biti promenjena funkcija bez znaajnijeg umanjenja njihovih osnovnih karakteristika, nasuprot zatvorenim sistemima ije se osnovne karakteristike menjaju uporedo sa bilo kakvim promenama sistema. SISTEMSKA ANALIZA U URBANIZMU Naziv za analizu dela jedne urbane celine putem analize sistema njegovog funkcionisanja. S.a.u. moe da bude: sistemska analiza saobraaja, infrastrukture, snabdevanja, izgradnje, potrinje i dr. Sistemska analiza primenjena na urbani transport, na pr. odnosi se na prouavanje moguih modela transporta kroz jedan grad, upotrebom veze i kombinacije razliitih transportnih sistema: individualnog, inskog i dr., koja za cilj ima poboljanje karakteristika transporta smanjenjem vremena transporta, njegove cene i poveanjem njegovih kvaliteta i udobnosti. S.a.u. ima dve osnovne prednosti: 1. mnogo je lake sagraditi model jednog grada i testirati ga, nego analizirati postojeu strukturu grada i 2. sistemskom analizom parametri iz mnogih drugih sistema mogu da budu izdvojeni i ponovo sklopljeni u celinu iji su konani rezultati pozitivni.
SISTEMSKA ARHITEKTURA 1. Arhitektura zasnovana na prefabrikovanim sistemima i komponentama koje su aranirane na razliite naine. 2. Arhitektura koja je derivirala iz logikih, racionalnih, analitikih procesa i procedura esto vezanih za kompjuterski dizajn. 3. Arhitektura dizajnirana kao deo veeg (kulturnog, socijalnog i urbanog) sistema. U ovom smislu ona je povezana sa performance design-om, zasnovanim na analizi funkcije isto onoliko koliko na estetskim, fizikim i psiholokim potrebama korisnika. U modi u periodu 1960-tih, nije dokazala da predstavlja sve-namensku soluciju a to su se nadali njeni protagonisti. SISTEMSKA GRADNJA Naziv za gradnju koja se vri unutar postavljenog sistema gradnje koji ukljuuje: standardizaciju elemenata, prefabrikaciju elemenata gradnje, industrijalizaciju gradnje, ekonomiku, masovnost gradnje, fleksibilnost i konvertibilnost. Princip S. g. uveden je nakon Drugog svetskog rata uporedo sa narastanjem potreba masovne izgradnje stambenih naselja. Postoje mnogobrojni primeri sistemske gradnje stambenih i kolskih objekata pedesetih godina, a ona je esto koriena jer je bila jeftina, brza i zahtevala je angaovanje malog broja radne snage. kolski objekta graeni putem s.g. bili su projektovani unuar fleksibilnog mrenog sistema koji je dozvoljavao slikovitu upotrebu masa, razliitih materijala i prijatnog urbanog mobilijara. SISTEMSKI NAMETAJ Predstavlja pojam koji se odnosi na dizajn i proizvodnju ogranienog broja elemenata nametaja koje je mogue sklopiti u razliitim kombinacijama i na taj nain ostvariti varijacije konfiguracija uz upotrebu istih osnovnih elemenata. Na taj naim, s.n. predstavlja suprotnost komadnom nametaju, koji ne pripada sistemu ili porodici objekata. S.n. se koristi pre svega kao kancelarijski nametaj od perioda 1940-tih, kada su kancelarijski prostori prestali da budu komponovani od stolaova poreanih jedan pored ili naspram drugog, ve su esto predstavljali otvorene prostore pregraene meusobno noskim i tankom pregradama. Na razvoj s.n. uticali su Freank Lloy Wright i drugi pobornici arhitekti, a na polju dizajna George Nelson. 1964.g. Nelsonov Action Office, kojeg je projektovao zajedno sa Robertom Propstom, bio je prvi, zaista fleksibilan, integrisan i modularno orijentisan kancelarijski sistem, koncept koji je kasnije vie puta razvijan. SITUACIJA (l. situs poloaj, nl. situatio) Stanje, poloaj (kue, mesta); drutveni poloaj, imovno stanje, opte stanje, prilike (vojske, drave i dr.); sadanje politiko stanje (u dravi, Evropi, svetu); komedija situacija pozorini komad u kome se oseanje smenoga ne izaziva reima, nego samom radnjom i predmetom komada; situacioni plan plan, napr. graevine, s obzirom na poloaj. SITUACIONI CTRE (nem. Lageplan) Crte arhitektonske ili urbanistike osnove sa veoma smanjenom razmerom (najee 1:500 i manja razmera) na kojem je vidan poloaj (situacije) lokacije i graevinskog objekta u odnosu na uu ili iru urbanistiku celinu. U situacionom planu nalaze se obino: granice lokacije predviene za gradnju, susedne lokacije, kao i okolne ulice ili trgovi ukoliko postoje. SITUACIONI PLAN Horizontalna projekcija terena, dobivena snimanjem i kartiranjem, na kojoj je ucrtan plan za izvodjenje nekog gradjevinskog objekta saobraajnice, mosta, gradjevine itd. U situacioni plan date razmere upisuju se sve potrebne horizontalne dimenzije. Ako nisu upisane, mogu se odrediti i odmeravanjem razmernikom. SITUACIONI PLAN, GEODETSKI (Geod.). Horizontalna projekcija terena, dobivena snimanjem i kartiranjem, na kojoj je ucrtan plan za izvoenje nekog graevinskog objekta saobraajnice, mosta, graevine itd. U situacioni plan date razmere upisuju se sve potrebne horizontalne dimenzije. Ako nisu upisane, mogu se odrediti i odmeravanjem razmernikom. SITUACIONISTI (eng. Situationists) Naziv za arhitekte koji svoje projekte i arh. analizu zasnivaju na planu situacija, koji opredeljuje buduu graevine ili urbanistike objekte. U
arh., jedna graevina predstavlja zbir moguih funkcionalnih, konstruktivnih, tehnolokih, socijalnih i drugih situacija. Prema s., ona predstavlja ivi organizam unutar kojeg se odvijaju karakteristine promene, kako na svakodnevnom planu, tako i u planu budueg rasta objekta. Karakteristian pristup projaktovanja situacionista preuzeli su metabolisti za svoje high tech objekte: japanski metabolisti Kenzo Tange, Kiyonori Kikutake, Kisho Kurokawa, ali i ostali metabolisti: Buckminster Fuller, Peter Cook i dr. S. nain projektovanja preuzeli su takoe projektanti prefabrikovanih sistema gradnje. U urbanistikom projektovanju, situacioni pristup pretpostavlja funkcionalne planove jednog gradskog podruja pomou analiza saobraaja i kretanja uopte (kolski i peaki saobraaj), koji najee opredeljuje matricu gradskog plana (traffic arhitektura). Takoe, on pretpostavlja esto radikalna reenja nastalih i moguih saobraajnih problema. SITUS (lat. situs poloaj, mesto) Latinski naziv za polozaj jednog grada ili arh. objekta, takoe nazivza mesto na kojem je sagraen jedan arh. objekat. Takoe, naziv za podruje jednog grada ili mesto gde leze ostaci grada ili objekta. Pojam se ponekad koristi u smislu mesta boravita, prebivalita ili stana. SKELETNE ZGRADE Predstavljaju one zgrade kod kojih vertikalni nosei elementi, tj. stubovi i horizontalni nosei elementi, tj. grede i tavanice, ine jdnu celinu u konstruktivnom i statikom pogledu. Kod skeletnog sistema, dolazi se do najistijeg izraza etiri funkcije: fundiranje, noenje, pokrivanje i pregraivanje. Najvanije preimustvo s.z. nad masivnim, je u tome to se spoljnji i unutranji zidovi oslobaaju funkcije noenja, a izvode se, uglavnom, kao ispune u svojstvu pregraivanja prostora i kao yoplotne i zvune izolacije. Skeletna konstrukcija je naroito pogodna za agrade veih visina kao i za velike raspone. Noseu konstrukciju kod s.z. moemo deliti na vie naina: A. Po materijalu: drvo, armirani beton, metal (elik, aluminijum); B. Po nainu izvoenja: monolitne (izvoenje na licu mesta), prefabrikovane, kombinovane; C. Po optem sklopu zgrade, tj. po konstruktivnom sistemu: prizemne sa najraznovrsnijim konstruktivnim sistemima (okvirne konstrukcije, koritaste, ed - krovovi, ljuske, kupole itd.); viespratne - koje su najee u ortogonalnom konstruktivnom sistemu. SKICA (engl. sketch, franc. esquisse, nem. Skizze, ital. schiezzo) Prvi, prethodan i nedoteran oblik umetnikog dela, u kojem je improvizovana osnovna zamisao kompozicije. U toku priprema za definitivno ostvarenje, takva prvobitna improvizacija moe doiveti znatne izmene. Prema zadatku kojem e posluiti, s. moe da bude izvedena u razliitim lik. tehnikama: u crteu (perom, olovkom, kredom, ugljenom), u laviranom crteu etkicom na platnu, hartiji ili zidu (sinopija), u pastelu i dr. U arh. s. daje temeljnu zamisao objekta, ali bez odreivanja detalja. SKICA TERENA (Geol.). Priblian situacioni plan terena izraen slobodnom rukom u toku snimanja. U skicu se unose i priblini poloaji letava za vreme snimanja, tj. poloaji snimljenih detaljnih taaka. Skicu vodi veoma iskusno lice, koje zna da bira detaljne take. SKICA, CRTE (tal. schizzo) Nabrzo izraen (neizveden potpuno) crte; nacrt, osnova, glavni potezi neeg (napr. slike, kipa, graevine i sl.); lit. crtica, priica. SKIN ARHITEKTURA (engl. skin koa) Naziv za ad hoc arhitekturu koja je primenljiva na nekoliko tipova arh. objekata (industrijska skin arhitektura, administrativna skin arhitektura i dr.). Predstavlja upotrebu arh. elementa opne ili koe koja obavija i artikulie jedan prostor omoguujui da u njemu bude vrena bilo koja funkcija. Ovako formulisan, ovaj novi princip arh. projektovanja nastao je ezdesetih godina u Velikoj Britaniji u radovima Jamesa Stirlinga i Gowana. Postojala su tri znaajna izvora projektovanja s.a.: studentski eksperimenti, upotreba standardnih industrijskih delova i upotreba aksonometrijske tehnike koja je od tada postala sastavni deo arhitektonskog projekta. Primer s.a. je objekat Leicester Engineering Building, u Leicesteru, Stirlinga i Gowana, iz 1964.g.
SKLOP BROJKE DVA Stari su ovaj problem reili tako da su brojeve 62,5 dobiven prepolavljanjem i 64, dobiven udvostruavanjem, zaokruili na srednju vrednost od 63. Tako je postavljen zatvoren niz, osnovan na brojci dva, sa vrednostima: 1, 2, 4, 8, 16, 32, 63, 125, 250, 500, 1000. Mnogi su, meutim, izabrali prelaz tamo gde se je on kod same gradnje mogao najlake ukljuiti. Kod milanske katedrale su npr. razmaci osi stubova odreeni prema najmanjem razmaku osi sporedne lae = 16 rimskih lakata, i to ovako: razmak osi stubova sporedne lae = 16 lakata = 1 x 16, razmak osi po duini sporedne lae = 32 lakta = 2 x 16, irina poprene lae = 64 lakta = 4 x 16, duina poprene lae = 124 lakta = 8 x 16, duina cele katedrale = 250 lakata. Udvostruavanje ide ovde od 1 x 16 do 8 x 16, tj. 16, 32, 64, 128. Meutim, duina nije uzeta sa 2 x 128 = 256, iako bi taj broj odgovarao potenciji broja 16, ve duina katedrale od 250 lakata predstavlja prelaz na prepolavljanje koje poinje od broja 1000. Brojevi mera milanske katedrale odgovaraju potpuno sklopu brojke dva, i to u vrlo praktinoj formi ba za taj sluaj. Vrlo se esto potcenjuje znaenje ovog sklopa brojke dva za stare narode. Kod Arapa, najboljih matematiara svog vremena, ovo je stupnjevanje imalo sasvim naroito znaenje. Alhvarizmi, autor po njemu prozvanog algoritma, naeg dananjeg brojanog raunanja, posvetio je udvostruavanju i prepolavljanju, kao naroitim nainima raunanja, dva poglavlja svoje knjige. Na Arape je verovatno delovalo kao neki fenomen da se iz deset vrednosti sklopa brojke dva mogu jednostavnim sabiranjem dobiti sve brojane vrednosti od 1 do 1000. Time se naroito koristilo kod mera za teine. Dovoljno je 10 tegova sa vrednostima navedenog sklopa brojke dva da se dobiju sve teine od 1 do 1001. Da pomenemo samo neke primere: Vrednost 1001 sastavljena je od 500 + 250 + 125 + 63 + 32 + 16 + 8 + 4 + 2 + 1. Vrednost 350 sastoji se od 250 + 63 + 4 + 1. Vrednost 786 sastavljena je od 500 + 250 + 32 + 4 + 2. Vrednost 788 sastavljena je od 500 + 250 + 125 + 63 + 32 + 16 + 8 + 4 + 1 itd. Svakii italac moe to sam ispitati postavljanjem zadataka. Jasno je da pria o Hiljadu i jednoj noi, kao i sve druge arapske prie koje imaju veze sa 1001, imaju svoj koren u sklopu brojke dva, kao i u naroitom svojstvu te brojke koja, pomnoena sa bilo kojim jedno, dvo- ili trocifarnim brojem, daje produkte deljive sa 7, 11 ili 13. SKLOP Celinu - prostor ne prost skup jedinica, mogue je analizirati kroz tri razliita stepena. Oni ishode iz osnovnog uslova organizacije, tj. tipa procesa koji objedinjuje ve ustanovljene jedinice u skupove vieg reda koje smo nazvali zonama, funkcionalnim grupama i sklopovima. Definiui sastav - svojstva pojedinih namena koja ine sklop, uoavaju se razlike u organizacijama, i to prvenstveno u postuku njihovog odreivanja i odlikama koje se prenose na fizionomiju celine. Tako u posmatranju niza ponovljenih tipinih jedinica uoavamo razlike izmeu njih i povrina za kretanje, ili onih koje omoguavaju vezu objekta i njegove ire okoline. Uoavamo takoe da ove razlike povrina u sklopu pri posmatranju i razliitih namena ukazuju istovremeno i na mogunost njihovog ustrojavanja nekim zajednikim pravilima. U stanju smo, dalje, da iskazemo delove sklopa vrednovanjem tipolokih odlika radnih mesta, da odredimo prvi stepen zone, kao prvi skup organizovanih jedinica, i to: 1. Radna zona: povrina koja razreava osnovni proces u sklopu sa radnim mestom, jedinicom procesne i prostorne organizacije. 2. Komunikativna zona: trake i vorita - osnovn a jedinica odreena brojem ili gustinom ljudske mase i vremena potrebnog za njenu evakuaciju.
3. Pomono-higijenska zona koja neposredno potpomae procese u radnim zonama, ali se u sklopovima najee javlja kao izdvojena povrinaska organizacija sa svojim samostalnim tipinim jedinicama. 4. Mesto ulaza - ulazna zona: nezavisnost ovih procesa i njihov uticaj na oblikovanje celine daju nam uslove da ih izdvojimo u posebnu zonu. Odreujui drugi sklop organizacionih jedinica - drugi stepen - primeujemo da se proces u sklopu moze odvijati u vie zatvorenih grupa ije su meusobne veze takoe rezultat tih procesa kao i uslova prirodne ili urbane sredine. Ove zatvorene grupe sastoje se od onih vrsta zona koje omoguavaju odvijanje dela procesa i njegovog ukljuivanja u sklop. Tako organizovane delove sklopa - drugi sklop nazivamo funkcionalnim grupama iji je broj iskljuivo zavisan od karaktera sklopa. Postupak za odreivanje sklopa sadri u sebi sve prethodne radnje, a njegova svojstva ne mogu se definisati zbirom pojedinanih svojstava - jedinica nieg reda. Svako ozbiljnije bavljenje ovim pitanjem ukazuje da se odgovori na njega mogu traiti u tumaenju odnosa meu zonama i funkcionalnim grupama, tj. odlikama koje definiu ove sastave. SKUPMNOTVA Ono to daje ton savremenim reenjima, predstavlja skupmnotva, odnosno, skup jedinica prostora zajednike namene u urbanistiki organizovan oblik, pri emu se - kod elija - pristupa zauzimanju obodnih povrina, oslobaanjem spoljnjeg platna kako za kretanje, tako i za sve one namene koje nisu strogo ograniene za fiksirane predmete upotrebe izmeu kojih je i namena punog kontakta unutarnjeg i spoljanjeg prostora. Kod sloenih sklopova iji se delovi namenski i oblikovno znatno meusobno razlikuju postoji mogunost razluivanja i isticanja njihovih pojedinanih svojstava. Grupisanje otvora i mase istie funkcionalne grupe i one samostalno deluju u sklopu. Naroito kod razdvajanja u vertikalnom smislu one se obrazuju na bazi isticanja ovog osnovnog kontrasta. Napredak u tehnici gradnje doneo je izvesnu podvojenost vertikalnog plana kao dela neke kompletne strukture. Obrazovanjem zida zavese (curtain wall), staklenog zvona koje pokriva unutranju organizaciju, nesvedenu na strogo podvojene jedinice, postize se potpuna labilnost prostornih veza, a time i odgovarajuih planova. SKY-SIGN (engl.) Natpis ili drugi reklamni materijal postavljen sa metalnim ramom, slobodnostojei ili montiran na vrh jedne gradjevine, tako da se vidi na nebeskom svodu. Bilo je to sredstvo konstruktivizma i De Stijl-a, a uzdizali su ga Venturi i ostali postmodernisti. SLIKOVITOST U urbanistikom smislu, predstavlja onaj kvalitet fizikog objekta koji nam prua visoku verovatnou da e na bilo kog posmatraa proizvesti jedan snaan utisak koji daje jasnu sliku. Slikovitost sainjavaju oblici, boje ili opti rasporedi, koji olakavaju nastajanje zivopisno identifikovane, snazno konstruisane i veoma korisne mentalne slike okoline. Tu osobinu bismo mogli nazvati i itljivou, pa moda ak i vidljivou, - u nekom povienom smislu, u kom se objekti ne samo sagledavaju vidom, ve se i predstavljaju vrlo otro i intenzivno naim ostalim ulima. Stern je razmatrao taj atribut kod nekog umetnikog predmeta, pa ga je nazvao oiglednou (apparency). A poto umetnost nema samo taj jedan cilj, on je osetio da je jedna od njene dve osnovne funkcije u tome da stvori predstave koje e svojom jasnou i skladom oblika zadovoljiti posmatraevu potrebu za zivahnim, slikovitim izgledom. Izrazito slikoviti, zamiljivi grad u ovom posebnom smislu e nam izgledati lepo uoblien, izrazit, upeatljiv, on e privlaiti na pogled, ali i sluh da paljivije posmatramo i oslukujemo, te da tako vie uestvujemo. Pod tim okolnostima e ulno shvatanje okoline biti ne samo olakano, ve i proireno, i produbljeno. SLOBODAN PLAN Naziv za plan jednog arhitektonskog objekta koji nije ogranien krutim
formama, ve je izveden u slobodnim oblicima koji dozvoljavaju izmene, nadogradnju, u zavisnosti od potreba. SLOBODNA FASADA Slobodno formirana fasadna podela, koja je nastala kao posledica mogunosti koje prua skeletna konstrukcija. SLOBODNA FORMA (engl. free form) Iregularni ili asimetrini oblici, naroito krivolinijski, u arhitekturi i drugim lepim umetnostima, kao i u dekorativnoj umetnosti. SLOBODNA GRUPACIJA Pri reavanju novih stambenih jedinica ili stambenih zajednica, unutranja saobraajna mrea reava se tako da se izvesne stambene ulice ili ulini ogranci zavravaju kao zatvorene ili slepe ulice , oko kojih se grupie slobodna stambena izgradnja. Ovaj nain grupisanja objekata daje punu slobodu projektantu pri reavanju svojih koncepcija za ostvarenje ivopisnih stambenih grupacija i intimnije povezivanje sa ambijentom i prirodom, ne vezujui se za simetriju, ablonsko nizanje objekata i monotoniju uline izgradnje. Slobodna grupacija individualnih i dvojnih porodinih zgrada ini samo deo jedinice stanovanja, te u svom sastavu pored isto stambenih namena moe imati i koji manji pratei objekat. Slobodna grupacija uokvirena zelenilom, a udaljena od larme i praine, prua mnogo vie pogodnosti i privlanosti za stanovanje od krutosti ulinog paralelizma, kako u ispunjavanju higijenskih uslova, tako i u pogledu kompozicionog oblikovanja. Kompoziciono jedinstvo se moe ostvariti bilo grupacijom po odreenom redu stvaranja vizuelnih sagledavanja, ponavljanjem grupacije objekata i individualnim razmetajem u slobodnom ambijentu. Slobodan nain grupisanja objekata tei ka uklanjanju svih inih simetrija i ponavljanja koje se susreu kod naselja sa retkom naseljenou. Ovaj nain tei da oveka privue to vie prirodi, te se u tom smislu i slepe ulice nikada ne izgrauju due od 70m. Slobodan zeleni prostor koli povezuje ove grupacije moe se veoma povoljno koristiti za ostvarenje lokalnih rekreativnih povrina i fiskulturnih terena manjih obima. SLOBODNA OSNOVA Le Corbusierov princip osnove: on je preobrazio armiranobetonski skelet iz jednog tehnikog pomonog sredstva u element estetske vrednosti. Unutranji zid je modelovao pregradnim zidovima, tako da je osnova mogla da poprimi razliite oblike. Takoe, ostvario je prozimanje unutranjeg i spoljanjeg prostora. SLOBODNA UMETNOST Pojam se upotrebljava za proces arhitektonskog projektovanja u periodu baroka, da bi naznaio mentalni karakter arhitektonske operacije; on vodi Leon Battista Albertija prema njegovoj uvenoj tvrdnji po kojoj crte ne sadri nita to bi zavisilo od materije i da je takav da se moe nepromenjen prepoznati u vie graevina, zanemarujui bilo kakvu materiju (omni materia exclusa), to jest, na nain koji sam Alberti opisuje kada govori o matematiarima, smatrajui ih onima to samo umom, odvojenim od materije, mere oblike stvari. Na ovaj pasus godinama se bila okomila kratkovida i formalistika kritika, nastojei da u njemu prepozna dokaz o nezainteresovanosti humaniste za probleme praktine realizacije dela, potcenjivanje tehnike, ili ak nagovetaj Croceovog stava o umetnikom delu koje se u potpunosti ostvaruje u duhu svog stvaraoca. SLOBODNA VISINA (engl. headroom) Stvarna visina od poda do tavanice, ili od kolovoza do nadvonjaka. SLOBODNE STRUKTURE V. Fizike strukture. Slobodne strukture nastaju samo prividno slobodno jer je u njihovoj genezi cela jedna uticajna serija vrlo odreenih i reklo bi se strogih pravila i logika graenja naseljskog prostora. Talo Eliel Saarinen vrlo jasno naglaava da medijevalne (srednjovekovne) gradske strukture nisu bile onako planirane kako se to danas shvata. Tu je re o urbanistikom projektovanju u najboljem smislu rei, jer se grad razvija kao trodimenzionalna struktura a ne kao apstraktni plan ulica. Stalno promenljivi interesi ljudske zajednice i ovekova sredina u najirem smislu rei proizvode
pod odreenim uslovima vredne slobodne, esto zvane organske fizike strukture, koje pokazuju svu vrednost neposrednog prostornog transponovanja funkcionalnih i sadrajnih procesa u konkretni izgraeni prostor i fizike strukture. SLOBODNJAKI ANARHIZAM U ARHITEKTURI Predstavlja arhitekturu proizalu iz podsvesne tradicije arhitekte. Pojam moda najbolje opisuje Hundertwasser: Samo onda kada arhitekt, zidar i zemljoposednik predstavljaju jedinstvo,ondnosno, kad se radi o jednoj osobi, tada mozemo da govorimo o arhitekturi. Sve drugo nije arhitektura, ve fizika inkarnacija kriminalnog ina. SLOBODNO OBLIKOVANJE FASADA Le Corbusier je u vremenu od 1921-27.g. obradio u pet taaka osnovne postavke svoje arhitekture. Meu ovih pet taaka, nalazi se i s.o.f. Time to su podovi oko cele zgrade istureni preko lica nosivih stubova poput balkona, itava fasada stupa ispred nosive konstrukcije. Usled toga ona gubi znaaj nosivosti; prozori mogu biti postrojeni u kojoj god duzini, a nisu neposredno vezani sa unutranjom podelom zgrade.Prozor kod gradnje neke palate moe da bude dugaak 1om isto tako kao i 200m (Le Corbusierov projekt za zgradu Lege naroda u enevi). Fasada dobija time mogunost slobodnog reavanja. SLOBODNO OBLIKOVANJE OSNOVE Pripada jednoj od pet taaka osnovne postavke arh. Le Corbusiera. Sistem stubova nosi meutavanske konstrukcije i dopire sve do samog krova. Razdeljeni zidovi postavljaju se prema potrebi; pri tom spratovi nisu zavisni jedan od drugog. Tu vie ne postoje nikakvi nosivi zidovi, vesamo opne svih debljina. Prednost ovog naina je potpuna sloboda u reavanju osnove, to jest slobodno raspolaganje sredstvima kojima se lako nadoknauju neto skuplje armiranobetonske konstrukcije. SLOGAN, ARHITEKTONSKI Aarhitektonsko geslo, krilatica koja karakteristie pojedinu arhitekturu, stil ili pokret. Poznatin slogan moderne arhitekture bio je manje je vie, to je trebalo da ukae da svako prenatrpavanje enterijera objekta samo teti i smanjuje njegov kvalitet. SLOENI SISTEMI Mogu imati neogranien broj elemenata sa sloenim spregama koje omoguavaju veliki broj stanja sistema. Veliki broj spona nisu meu sobom otro odelita te se javlja kontinuirani proces, koji se, dodue, da izraziti diferencijalnim jednainama, ali koji se esto ne moe ni odrediti. Sloenost se moe javiti i kod sistema sa malim brojem elemenata ali kod kojih su sprege i odnosi vrlo slozeni i komplikovani. Sa gledita njihovog odreivanja i definisanja ponaanja, daleko je teze vriti odredbe ovakvih sistema nego u obrnutom sluaju, gde je broj elemenata veliki a odnosi i sprege jednostavne. Sa gledita strukture, slozenost sistema je u zavisnosti od broja elemenata sistema i njihovih sprega. Treba napomenuti da kod sloenih sistema dolazi lake do naruavanja strukture nego kod jednostavnih. Ukoliko su sprege i odnosi slozeniji, procesi se komplikuju i naruavaju. Kod prostijih sistema ovi procesi su jednostavni a posledice neznatne. Poznato je da ukoliko je tehniki sistem sloeniji, teze ga je konstruisati, ali i odrzavati. Meutim, sa gledita kibernetiara, sloenost sistema je u zavisnosti od upravljakih impulsa. Kada su u pitanju dinamiki sistemi, same upravljake akcije su kriterijum sloenosti. Tako se deava da vrlo sloeni tehniKi sistemi, pa i kompjuteri kao najsloeniji od njih, trae vrlo jednostavne upravljake akcije, dok drugi, iako jednostavniji u svojoj strukturi trae vrlo komplikovana upravljaka delovanja. U grupu slozenih sistema sa aspekta upravljanja spadaju prvenstveno organizacioni sistemi. Dok se prirodni sistemi ponaaju prema prirodnim zakonima, pa kod njih nema upravljakih impulsa, dotle se tehnikom sistemima koji su kompozicija prirodnih elemenata posredstvom oveka koji im odreuje prirodu ponaanja, upravlja prema postavljenim ili drutvenim ciljevima. Od toga zavisi sloenost tehnikog sistema. Organizacioni sistemi su najsloeniji sistemi sa gledita upravljakog delovanja.
SLUAJ U ARHITEKTURI I URBANIZMU Predstavlja veliku zabludu ako se misli da bi sluajnost i danas, sama od sebe, i redovito, mogla da stvori neto lepo, kao u staro vreme. Nije bila sluajnost, niti ud pojedinaca, ako su nekada i bez plana, bez konkurencije, bez vidljivih znakova nekog napora i u stalnom daljem razvoju, nastali lepi trgovi i itavi delovi grada. Jer, ovaj razvoj nije bio sluajan, pojedini naruioci nisu radili na svoju ruku, nego su se svi zajedno povinovali umetnikoj tradiciji svog vremena. A ta tradicija je bila toliko vrsta i sigurna, da je na kraju sve ispalo ponajbolje. Kada je Rimljanin podizao svoj kastrum, znao je sasvim tano kako se to radi, i nije mu ni na pamet padalo da uini drukije nego to je bio obiaj. Ta uobiajena forma je sadrala sve to se odnosi na udobnost i lepotu. Kada je od kastruma trebalo da se razvije grad, onda se opet razumelo po sebi da on mora imati forum, na kome e biti podignuti hramovi, javne graevine i skulpture. Svi su znali kako se to izvodi u pojedinostima, jer je za to postojao usvojen propis, koji je trebalo samo prilagoditi mesnim prilikama. Tako to uopte nije bila sluajnost, nego velika umetnika tradicija, iva u itavom narodu. Ona je, prividno bez plana, stvarala gradove i pri tome nije mogla da pogrei. Slino je bilo u srednjem veku i renesansi. A kako bi danas izgledala ta takozvana sluajnost? Bez gradskog plana, bez normi, svaki bi sopstvenik drukije gradio, jer u masama vie ne ivi vrsta umetnika tradicija. A kao posledicu, imali bismo haos, kome se nita ne moe prilagoditi. Runi blokovi kua, zatim tu i tamo podignute zgrade bez ikakve veze, preovladali bi isto tako kao to je to sluaj u sistemu kunih blokova po geometrijskom rasteru. A crkve i spomenici bi sigurno zauzimali uvek samo sredinu trgova. To je moda jo jedino o emu se misli da tako mora biti i da se to na drugi nain ne da uraditi. SMALL IS BEAUTIFUL (engl. malo je lepo) Maksima, odnosno, krilatica koju je predstavio Schumaker, koja e biti ideja vodilja mnogim arhitektima i dizajnerima u nastojanjima da pronau lepotu izraza u malom, jednostavnom, svakodnevnom. Ona predstavlja protivlek za totalitarni gigantizam, za urbanizam u stilu Haussmanna i Speera, koje je tako esto vrio svoj neprirodan uticaj na urbaniste i moderne arhitekte. SOCIJALNA ARHITEKTURA 1. Arhitektura koja je nainjena sa namerom da je koriste mase ljudi kao socijalnih bia, nasuprot arhitekturi koja je svojom formom i stilom predodredjena za korienje vieg sloja drutva. 2. kolske i druge zgrade koj su podignute nakon rata 1939-1945 u Engleskoj a koje inkorporiu naune metode projektovanja, prefabrikaciju i ndustrijalizovane zgrade, kao deo modernog pokreta u arhitekturi. SOCIJALNA FUNKCIJA ARHITEKTURE Politiari arhitekture uvek su isticali njenu bazinu dihotomiju: arhitektura kao umetnost i (ili) arhitektura kao socijalni servis, naglaavajui da je mogue ostvarilti ili jedno ili drugo. Zbog toga su uvek nastojali da arh. posmatraju arh. u svetlu njene socijalne funkcije, zanemarujui onu umetniku. Socijalna funkcija pretpostavlja arhitekturu koja ima svrhu zadovoljenja socijalnih zahteva i potreba pre svega, bez obzira na artistike karakteristike. S.f.a. naroito je bila naglaena u Sovjetskom Savezu u periodu dvedesetih godina, kada je bilo neophodno zadovoljiti narasle stambene potrebe stanovnitva i omoguiti im nova radna mesta. Drugi znaajan period dogodio se nakon Drugog svetskog rata u Evropi, a karakteristian primer je Velika Britanija sa Abercrombijevim planom za decentralizaciju Londona, koji je pretpostavljao formiranje niza novih gradova (New Towns)istovremeno sa sprovoenjem nove politike socijalne gradnje. Nacionalno Ministarstvo nadlezno za planiranje imalo je zadatak da ostvari razuman balans industrijske i stambene izgradnje po celoj zemlji, to je rezultovalo podizanjem preko dvadeset Novih gradova sa svojom industrijom, izgradnjom preko milion novih stambenih jedinica u samo pet godina i podiglo arh. projektovanje od malih privatnih firmi do velikih, javnih preduzea.
SOCIOLOGIJA ARHITEKTURE Naziv za naunu disciplinu koja se bavi prouavanjem uticaja drutvene zajednice i drutvene organizacije na arhitekturu. Poddiscipline koje su od znaaja za arhitekturu su: socijalna statika i morfologija, socijalna dinamika, socijalna statistika. SOCIOLOGIJA I ARHITEKTURA Ma koliko arhitektura predstavljala sklop umetnosti (vetina gradnje) i tehnikih znanja (tehnologija gradnje) njen konani cilj jeste ovek, ljudska zajednica i zadovoljenje njegovih potreba. U tom smislu, sociologija kao nauka o drutvu i uslovima drutvenog ureenja ima znaajan uticaj na arhitekturu. Da bi se shvatio jedan arhitektonski koncept, pravac ili stil koji je nastao tokom istorije razvoja arh., potrebno ja posedovanje znanja iz oblasti sociologije drutva u kojem je ta arhitektura nastal. Razliita drutvena ureenja dovela su do razliite vrste arhitekture. Robovlasniko, demokratsko, feudalno, industrijsko, kapitalistiko, komunistiko i socijalistiko drutvo dovela su do dijametralno razliitih arhitektonskih koncepcija koje su nastale upravo na posebnim socijalnim karakteristikama pojedinih zajednica. SOFISTICIRANA TEHNOLOGIJA U ARHITEKTURI Primena tehnologije u arhitekturi je sve vie prisutna. U poslednjim decenijama, uveliko se u projektovanju i eksploataciji savremenih objekata primenjuje sofisticirana tehnologija. Ova tehnologija se primenjuje na podruju: energetike (grejanje, vetrenje, klimatizacija, solarna arhitektura), snabdevanja strujom, vodom, gasom (kompjuterska obrada podataka vezano za snabdevanje objekta, potrebe i potronju), osvetljenja, sigurnost i bezbednost (tv kamere, vizuelni i drugi nadzor objekta), zatite objekta od preterane insolacije i atmosferilija i dr. SOFT - TECH (engl. soft technology meka tehnologija) Pojam koji je nastao sredinom 1980tih. Uobiajeno opisuje modifikaciju elektrnskog hardvera (hardware), na pr. hi-fi sistema, dajui mu zaobljenu, kurvilinearnu formu i tople i jarke boje. Primere ovakvog dizajnerskog pristupa delimino nalazimo kod japanskih dizajnera kompanije Yamaha i Sharp. Predmeti njihovog dizajna, izraeni na principima biomorfizma i istoricizma, imali su za cilj da postignu i obezbede humanije i duhovite konotacije pokuavajui da prevladaju opte tendencije i stavove da je japanski dizajn previe funkcionalan u svojoj pojavi. Zasluga za razvoj s.t. takoe pripada u odreenoj meri uticajima grupe Memphis i Postmodernizma u Japanu ranih 1980-tih godina. Takoe, pojava je bila deo opte tendencije japanskog dizajna za stvaranje duhovitog stylinga objekata. irokU upotrebU Retro Moderneu SAD takoe moemo smatrati delom s.t. SOFT ARCHITECTURE (engl.) 1. Prostori za ivot koji sadre samo nekoliko fiksiranih predmeta ili delova. Oni su konstantno kontrolisani od strane kompjutera, u onolikoj meri koliko je to potrebno. 2. Nisko energetske samoizgradive stambene jedinice. SOFTWARE U ARHITEKTURI (engl. softver, program) 1. Naziv za kompjuterske programe koji imaji primenu u arhitekturi: arh. projektovanju, arh. analizi, statici, dizajnu, crtanju ili predstavljaju programe za vrenje kompjuterske animacije jednog objekta ili prostora uopte. Najpoznatiji arhitektonski kompjuterski s. je CAD, koji ujedno ima i najrasprostranjeniju primenu. 2. Pojam se takoe upotrebljava u arh. terminologiji da bi oznaio ili opisao promenljivi deo jedne arh. strukture: stanovnika unutar nepromenljive arh. opne - kue. 3. Urbanistiki s. predstavljaju stanovnici, saobraajna sredstva, nasuprot konstantnim oblicima zgrada, saobraajnica i sl. 3. Softwer esto predstavlja sadraj, nasuprot arh. formi. 4. Pojam software kao jezik arhitekture, nalazi se u ant. svetu u okviru mitolokog miljenja, a prenet ja ak i u modernim arh. poduhvatima dananjice. Primera radi: svaka paljivo proporcionisana fasada podrazumeva izvesnu imanentnu aritmoliku sadrinu pitagorejskog, numeriko-mitolokog tipa; to vai i za svaki detralj. ak i najjednostavniji arh. rezultat naeg savremenog sveta uvek u sebi sadrzi elemente arhitektonskog software-a.
SOLARNA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja je projektaovana da na najpogodniji nain iskoristi sve pozitivne efekte sunca i insolacije. Solarne zgrade koriste sunevu energiju za proizvodnju elektrine energije, zagrevanje vode, grejanje objekta ili njegovo hladjenje. Putem solarnih kolektora zagreva se hladna voda i deponuje u rezervoare. Postoje pasivni i aktivni sistemi solarnih kua. Kod aktivnih sistema koriste se solarne baterije ili solarni kolektori za pretvaranje suneve energije u neki drugi vid energije koji je mogue koristiti odmah ili onda kad je ona neophodna. Kod pasivnih solarnih sistema sama kue po sebu, svojom arhitektonskom i konstruktivnom koncepcijom predstavlja sistem koji koristi prednosti insolacije. Takvi objekti imaju debele kamene zidove koji predstavljaju rezervoare toplote dobijene zagrevanjem sunevih zrakova. Takodje, pasivni sistemi poseduju staklena fasadna platna kojima se postie efekat staklene bate i na taj nain se prirodnim putem kua greje u zimskom poeriodu. SOTO IN SU (ital. odozdo na gore) Perspektivni prikaz koji prikazuje arhitekturu ili figure u ekstremnom skraenju koje doarava pogled odozdo ka velikim visinama. Popularan u oslikavanju tavanica u periodu baroka. SPECIFINA TOPLOTA Koliina toplote koja je potrebna da se digne temperatura jedinice mase za 1C. Izraava se u kalorijama na gram na 1C. Za gasove se specifina toplota izraava ili na konstantnom pritisku, Cp, ili pri konstantnom volumenu (zapremini), Cv. U proraunima instalacija kondicioniranog vazduha obino se upotrebljava Cp. SPECIFINA VLANOST VAZDUHA U meavini vodene pare i vazduha, teina vodene pare na 1 kg suvog vazduha. SPECIFINO OPTEREENJE TLA Optereenje po jedinici povrine, koja se obino izraava u kg/cm2. SPIRALA (od gr. speira speira zavoj, nem. Spirale) V. Zavojnica. Krivulja u ravni ili u prostoru koja obilazi oko jednog sredita pribliujui mu se ili se od njega udaljujui. U ornamentici, puzasta linija, jedna esta ornamentalna forma. Motiv spirale javlja se od preistorije u plastici, slikarstvu, arhitekturi, tekstilu. Nakon najstarijih poznatih spiralnih ornamenata iz paleolitika Francuske, s. postaje sve ei motiv u dekoraciji egip. predfaraonske keramike, objekata kikladske i kritsko-mikenske kulture, te kulture Malte, keramike Balkana i Srednje Evrope, skandinavske bronze i predmeta iz gvozdenog doba, naroito u podruju Jadrana. Od ant. umetnosti motiv spirale preuzima Srednji vek i onda renesansa. Oblik s. primenjuje se ne samo kod ukrasnih nego i kod nekih konstruktivnih delova arh., osobito kod stepenita (na pr. Bramanteovo u Vatikanskoj palati), kupola (Borrominijeva na crkvi S. Ivo alla Sapienza u Rimu) i zdenaca. SPOLIUM ARHITEKTURA Pojam koji se najee vezuje za post-rimsku Arh., koju karakteristie upotreba kolaa - fragmenata razruenih graevina iz perioda ant. rim. arh. Kod s.a., kapiteli ant. rim. stubova su upotrebljavani kao bazisi, na primer, u samom renesansnom stilu, u kojem je stari klasini rimski arhitektonski jezik bio upotreljavan u novim kombinacijama. James Ackerman, tako, pie o Michelangelu koji je retko preuzimao jedan motiv a da mu nije dao ili novi oblik ili novo znaenje. Meutim, on je redovno zadravao bitne crte starih modela kako bi prinudio posmatraa da se seti izvora dok bi uzivao u inovacijama. SPONAUARHITEKTURI U periodu predmodernistikog bilo je uobiajeno da se dogradnja vri na samom postojeem objektu. Meutim, savremeni arhitekti ustezali su se da uspostave takav direktan kontakt sa istorijom. Moderni pokret se naizgled opirao svakom pravljenju ustupaka prolosti, ali ba kao i arhitekti drugih perioda, i modernisti su razvili oseaj za vizuelni doivljaj, tako da su bili netolerantni prema nekim vrstama vizuelnog haosa. Njihov nagon za istotom znaio je da ne mogu da zanemare moguu konfuziju koja
bi nastala uvoenjem novih elegantnih reenja meu stare objekte. Uhvatili su se u kotac sa ovim problemom uvoenjem praznine, koja se zove spona izmeu starog i novog objekta. Postoji nekoliko tipova spona izmeu objekata. Neke su uputeni delovi objekta povueni sasvim od fasadnog platna i mogu biti uzane nekoliko desetina santimetara ili iroke nekoliko metara, to zavisi od veliine objekta. Ovaj deo koji vezuje dva objekta, moze da bude i u istoj ravni sa starom fasadom, ali razliitog materijala od onoga od koga je graen bilo stari bilo novi objekt. Spona izmeu dva objekta je i bukvalno povlaenje od postojee fasade i simbolino odvajanje od prolosti. Na mestu spajanja dva objekta ne primenjuje se moderni arhitektonski renik, jer je taj deo ostavljen kao neutralna povrina i stvara iluziju da dva objekta u stvari i nisu spojena. Sama re spona je, naravno, pogrena. To je klasian sluaj zanemarivanja stvarnih vizuelnih vrednosti da bi se ouvao mit o postojanju svesti i brige o okruzenju. Ova spona uopte ne vri povezivanje, nego samo nastoji da sprei suprotnosti dva objekta i usaglaava nesaglasne elemente dva objekta. Ponekad projektanti, potpuno svesni potencijalnih konflikata, odluuju da budu to je mogue manje nametljivi povlaei objekat to je mogue vie. Iako nije suptilno reenje, to je esto najmanje tetna alternativa, ukoliko projektant, u svom krutom pristupu odbacuje ma kakvo neposrednije i skladnije povezivanje dva objekta. Ovo reenje kao da kae: Ja sam nov, ali pokuavam najbolje to mogu da drim pristojnu udaljenost. SPRAT, ETAA, KAT (engl. storey, floor, franc. etage, nem. Stockwerk i Geschoss, ital. piano) Naziv za nivo graevine podignut iznad nivoa prizemlja. U horizontalnom rasporedu arhitektonskog objekta deo koji se nalazi izmeu dva poda ili izmeu jednoga poda i krova. Zgrada na spratove bilo je ve u staroj Tebi u Egiptu (5 spratova). Grka kua obino nema spratova; u samoj Atini ipak su pronaeni ostaci jednospratnih graevina. U rim. doba viespratne su graevine vrlo uobiajene. U Srednjem veku i renesansi retke su kue sa vie od dva sprata, no one postaju uobiajene poevi od XVIIv. U razliitim vremenima su razliiti rasponi izmeu dva poda. U modernoj stambenoj izgradnji je redoviti raspon izmeu dva sprata 2,70 do 3,20m. U pojedinim razdobljima imao je svaki sprat odreenu funkciju (na pr. kod renesansnih palata nalaze se u prizemlju skladita, u meuspratu trgovake poslovnice, zatim spavaonice, a u najviem spratu su soba za dnevni boravak, trpezarija i kuhinja. U XIXv. uobiajen je naziv bel-etage za reprezentativni prvi sprat. SPRATNA VISINA (nem. Stockwerkshoehe) Visina jednog sprata, visina izmeu podne povrine donjeg nivoa jednog objekta i podne povrine nivoa iznad. Spratna visina predstavlja svetlu visinu prostora plus debljinu tavanice. SPRATNI ELEMENT Spratni element predstavlja deo povrine trakta koju ograniavaju dva uzastopna konstruktivna raspona. Spratni element je odreen: - osnovom, - poprenim presekom, - eonim izgledom ili fasadnim elementom. SRAZMERA (nem. Verhaltnis) Merna srazmera, odnos visine prema irini i duini graevinskog objekta ili elementa jedne graevine. SRAZMERE DIN FORMATA Niz DIN-formata osniva se na jednom pravougaoniku povrine 1 m2. To je imalo naroito preimustvo, jer je uobiajeni format za listovni papir A4 = 21 x 29,7 cm, po irini odgovarao starom folio-formatu, a po visini starom kvart-formatu. Tako su se ureaji u registraturama mogli odmah upotrebiti za novi format.
SREDINA iri pojam za mesto dogaaja moemo oznaiti sredinom. To inimo prema poznatoj definiciji Jovana Cvijia: razne oblasti na zemlji se razlikuju jedna od druge po specijalnim geografskim osobinama koje u naem duhu bude ideju o geografskoj ili prirodnok sredini. No obzirom na pojavu i drugih sredina, kao to su ruralna, urbana, te sve pojmove mozemo usvojiti kao ue, blie pojmove pojmu izgraena sredina, odnosno, vetaka sredina, za razliku od naziva prirodna. Ispitujui razne nivoe organizovane stvarnosti tj. posebno mogue stepene organizovanja izgraene sredine, nije teko utvrditi nemogunost postavljanja granica delovanja ovih posebnih pojmova, tj. urbane ili ruralne sredine. Sredina ili okruzje se definie dosta esto u razliitim podrujima nauke, u razne svrhe. Prema E.L. Grooomes-u, koji daje definiciju sredine sa ekolokog pristupa, sredina je prema reNiku amerikih koleda agregat okruujuih stvari, uslova i uticaja. Ukupna suma uticaja koji modifikuju i odreuju razvoj ivota i karaktera, je definicija koju P. Meadows navodi kao pasivni tradicionalni koncept sredine, prihvatajui se da da savremenu sliku pojma sredina: Ovaj revolucionarni princip da sve mora da bude in situ smeteno, da tako kazemo, u jedan transakcioni kontekst, povlai za sobom najmanje tri veoma znaajna obeleja: 1) da sve mora da bude shvaeno u smislu date strukture i odnosa; 2) da je zbog toga environment stvarno jedan pluralistiki koncept a stvarnost je plenum formarum, kontinuum od umnoenih jedinki, jedna unitas multiplex; 3) da je pre svega to jedan razvojni koncept - promena je od okruja na okruivanje, od stvari na akciju. Prema tome, Meadows ne negira znaaj tradicionalnog koncepta za formiranje savremenog. Na pr., iz starog grkog koncepta sredine u kome je dominiralo shvatanje prirode kao intelektualnog organizma, za svremeni koncept je znaajna analogija izmeu makrokozme prirode i makrokozme oveka. Iz renesansnih predstava, u kojima je dominiralo shvatanje da je priroda nesposobna da se samoregulie i da postoje nametnuti prirodni zakoni, korisna je bila analogija izmeu prirode, koju je stvorila via sila i maine koju je stvorio Ovek. Moderna sinteza je krenula od analogije izmeu procesa u svetu prirode, koji su predmet prirodnih nauka i promena u humanim dogaajima koje su predmet drutvenih nauka. Zbog toga savremenim pojmom dominira shvatanje podruja, strukture i samog organizma. U tom smislu, ne postoji razlika izmeu pojma okruzje i stvari koje su okruene: okruje je shvaeno kao strukturalizacija akcije okruzivanja. irina pojma sredina i nebrojenost ivih organizama uticali su na dalje raanjivanje pojma sredina i njenu elementarnu klasifikaciju. Opte je prihvaena podela na prirodnu sredinu i vetaku sredinu, koja je stvorena ljudskom aktivnou. Prirodnu sredinu ili prirodni pejza, kako govori A. Glickson, sainjava skup prirodnih inilaca: voda, vazduh, sunce, vetar, zemljite, biljni i zivotinjski svet. ista prirodna sredina je istorijski prevaziena jer je vezana za period Adama. Sposobnost oveka da svojim svrsishodnim radom prilagoava prirodu sebi i svojim potrebama, dala je obeleje vetake sredine okruju oveka. Ambijentalni prostor, kulturni pejza, ljudska sredina, su termini kojima se obeleava sredina koju je ovek stvorio i u kojoj ne postoji iskljuiva i apsolutna dominacija, ve samo prisustvo i uticaj prirodnih faktora. Po F. Gutheimu ovek je deo prirode, u interakciji sa njom. U poslednjim godinama nauka i tehnika ogromno su poveali sposobnost oveka da utie na procese prirode...Ali promene u prirodnom svetu mogle bi da budu ak znaajnije po buduim posledicama, koje postaju poznate iz ubrzanog sudaranja oveka sa prirodom, koje se ak javljaju kao suparnik ratu, od daleko trajnijeg znaaja. Gutheim klasifikuje sredinu koju je ovek stvorio na: radnu sredinu, transportnu sredinu, fiziku sredinu, domau sredinu, itd. Radna sredina industrije je dobila irok znaaj zbog
problema radnih grupa, ljudske efikasnosti, zdravlja i blagostanja. Domaa sredina je posebno znaajna za ivot porodice. Domaom sredinom se obuhvataju uslovi stanovanja svih kategorija, od porodice sa niskim dohotkom, porodica starih ljudi, do rekonstrukcije naselja i tipova zgrada. irenje pojma sredine ukazuje na dve znaajne injenice: 1) sve je prisutniji ekoloki pristup u istraivanju regiona, grada, niih mikrozajednica; 2) sve je manje razgranienje izmeu prirode i stvorene sredine. SREDINA, TIPOLOGIJA Postoje sledei karakteristini tipovi sredine: prirodna sredina, urbana sredina, ruralna sredina, tehnoloka sredina, radikalna sredina, konzervativna sredina. SREDINA OSA, SREDNJA OSA (nem. Mittelachse) Najee simetrala, osa simetrije neke graevine ili nekog njenog dela. SREDITE ovek se poistoveuje sa sreditem. Predstavljajui niz praznih, materijalno nepostojeih sredita, ali koja se ipak opaaju, arhitekti uspevaju da stvore blii odnos izmeu ljudi i elementarne arhitekture. Teorija prostora slui da se uvrsti perceptivna veza izmeu subjekta i arhitekture, tj. mnogostrukosti subjekata. Zato je arhitektura esto policentrina, i prema tome sugerie ideju da je svaka taka sredite sveta i svaki ovek sredite opaanja. Kroz ovu prizmu, moemo da posmatramo stav renesansnog graditelja koji je oveka video kao jedino sredite sveta, nasuprot jednom policentrinom svetu u kome ne postoji ta apsolutna aksijalnost. Pojam sredita, isto kao i pojam mesta, je temeljan za celokupnu arhitekturu. Sredite je primarno, isto kao i mesto, zato to se radi istovremeno o fizikoj i psiholokoj stvarnosti, moda o susretu fizike stvarnosti i raznih psijolokih stvarnosti. Gubitak odnosa prema sreditu i mestu je istovremen sa gubitkom identiteta i predstavlja jedan od kriznih momenata moderne arhitekture. SREDNJI I SVETLI RAZMAK ZIDOVA U hodnicima stanova i dr. poeljno je da se prolaznici udobnije razminu. U njima je prikladna najmanja svetla irina od 1,25 m. Poto su zidovi u masivno graenim stambenim kuama uglavnom deblji, to je kod njih prikladnije davanje svetlih mera, a ne mera od osi do osi. Baratanje sa merom modula npr. polazi od svetlih mera prostora, ali ukljuuje u taj sistem i debljine zidova. U zgradama sa velikim saobraajem i tamo gde treba da se razmimoiu po tri oveka, irina hodnika iznosi 3 x 62,5 cm = 187,5 cm, to odgovara razmaku od dva metra izmeu sredina zidova, kod gradnje sa gotovim zidnim ploama. SREDSTVA ARHITEKTONSKE KONSTITUCIJE Prostorne koncepcije arhitekture uobliavaju materijali kroz posebne vidove svog strukturalnog sklopa. Osnovni karakter izraza arhitektonskog dela proistie iz odabranog materijala i naina njegove konstitucije. Oblici objekta nisu, stoga, nezavisne i proizvoljne geometrijske forme, ve konkretni izrazi statikih svojstava materijala. Arhitektura je umetnost konstruisanja i uobliavanja materijala - neposrednih sredstava definisanja prostora. Istorija arhitekture je u prvom redu istorija razvoja tehnike u korienju i obradi raznih prirodnih i vetakih materijala graenja. Materijali imaju svoj poseban unutarnji rezon i zahtevaju adekvatan odnos primene i obrade. Ne mogu se isti oblici interpretirati raznim materijalima. Elementi konstrukcija moraju odrazavati svojstva materijala. U svojoj pohvali materijalu, venecijanski fratar Carlo Lodola mu poruuje: Ti ima svoje razloge, ispolji ih. Ti si gospodar arhitekture, prestani da bude pasivno posluan i radi samo po svojoj prirodi. Vidi li? Drvo je nametnulo grkm arhitektima stub i arhitrav, sadra (gips) je nametnula Etruanima luk. Jaki kamen nametnuo je Firentincima ravan zid. Ne dozvoli da tevie izigravaju. Poto je ovek, trei za najudnijim fantazijama, izgubio svoj razum, nametni ti svoj. Kad gospodari lutaju, dozvoljeno je slugama da ponovo uzmu svoju
slobodu... Materijali su rei i strofe kroz koje graditelj saoptava svoje ideje. Konstrukcije osmiljavaju govor materijala prevodei ih iz inertne sile u poeziju prostora i vremena. SREDSTVA IZRAAVANJA U ARHITEKTURI Sredstva izraavanja u arhitekturi su planovi i crtei kojima se saoptavaju ideje uobliavanja prostora. Jezik arhitekture preko grafikih simbola i konvencija dozivljava stalnu transformaciju. Od starih egipatskih majstora preko umetnika i graditelja renesanse do savremenih projekata jednog Wrighta i Le Corbusiera, rukopis pojedinih arhitekata zadrzava svoj poseban stil uklapajui se u opti jezik sporazumevanja koji karakterie vu ili onu istorijsku epohu, kolu ili stilsku formaciju. Crteom je ovek ispoljavao neke svoje iskonske nagone, predstave sveta i strahovanja, kao u primerima peinskih crteza iz praistorije oveka. U arhitekturi je crte preko odreenih simbola posluio kao sredstvo izraavanja prostorne ideje budueg objekta, kao u naivnoj interpretaciji plana egipatske kue, pa preko virtuoznih skica Leonarda da Vincija, majstorskih crteza SantElia-e. STAMBENA GUSTINA Izraava se brojem stalnih stanovnika po hektaru zemljita, brojem stambenih jedinica ili brojem kvadratnih metara stambene neto-povrine. Slino vredi i za poslovnu gustinu (gustinu radnih mesta). Pri tom se razlikuju: a) elementarna neto-gustina (obuhvaena samo zemljita namenjena stanovanju, odnosno srazmerno ponderisane povrine ako je namena meovita); b) ukupna neto-gustina (obuhvaena zemljita namenjena stanovanju te pristupne saobraajnice i manje zelene povrine koje prate svaku parcelaciju); c) bruto-gustina stambene etvrti (obuvaena neto-gustina i tzv. produetke stanovanja, tj. zajednike sadraje koji uvek prate vee sklopove stanovanja (deije ustanove, osnovne kole, lokalnu opskrbu, lokalne javne zelene povrine, sve ulice lokalne mree); d) bruto-gustina grada (obuhvaena ukupnu povrinu gradskog podruja, odnosno gradske aglomeracije, ali ne povrinu obuhvata generalnog plana). Za gustinu radnih mesta vrede ista naela. STANDARD (eng. standard) Svaka zakonom utvrena mera, normalna mera, merilo; zakonska novana stopa i sl.; neto to vai kao uzor, obrazac, to je priznato kao klasino: standard ivota (eng. standard of life) prosena mera zadovoljavanja ekonomskih potreba pojedinca, pojedinih drutvenih klasa (apstraktno naroda); standard zlato normalno, novano zlato od 22 karata; standard obrazac trg. obrazac, uzorak neke robe kome mora i isporuena roba da odgovara. STANDARD, NORMAJe dokument sastavljen saglasnou (konsenzusom) i odobren od ovleenog organa, namenjen optoj i viekratnoj upotrebi, koji odredjuje pravila, odrednice ili znaenje delovanje ili njihovih rezultata radi postizanja optimalnog nivoa uredjenosti u podruju na koje se standard odnosi. Standardi se trebaju zasnivati na uopenim rezultatima nauka, tehnologije i iskustva, u cilju promicanja najpovoljnije koristi za zajednicu. STANDARDIZACIJA Ili normizacija, delovanje na sastavljanju odredaba (standarda, normi) za optu i viekratnu upotrebu u stvarnim ili moguim problemima, radi postizanja optimalne uredjenosti u odredjeom podruju. To se delovanje sastoji, u provom redu, od izrade, prihvatanja i primene standarda. Standardizacija pridonosi prikladnosti proizvoda, proizvodnih postupaka i usluga u njihovoj primeni. Posebni su pak ciljevi standardizacije racionalna raznovrsnost, kompatibilnost i zamenljivost proizvoda, sigurnost i zatita ivota, zdravlja, okoline, imovine i potroaa, a pri razmeni dobara i usluga uklanjanje prepreka u trgovini, olakanje tehnoloke saradnje i konano bolji privredni uinci. Poeci se standardizacije mogu nazreti u oblicima posuda u grnarstvu i u primitivnim oblicima alata u preistorijskom razdoblju. Najstarije poznato pramerilo duine urezano je u kip sumerskog vladara Gudea (2144-2124 god.). Neto kasnije uveden je u Kini jednistven
merni sistem za merenje duine. Jedan od najstarijih pisanih propisa iz gradjevinarstva sadri Hamurabijev zakonik (Codex Hammurabi, oko 1750 pre nove ere). U starom Egiptu i Rimu postojali su standardi za opeku. U Rimu su bile standardizirane vodovodne cevi, a potronja se vode naplaivala prema preseku cevi. U XV veku u Mletakoj Republici bila je standardizovana brodska oprema (vesla, jarobli, okovi i dr.). S razvojem industralizacije poinje sistemska standardizacija industrijskih proizvoda i alata. Pionir je na tom podruju inenjer i fabrikant J. Whitworth, koji je standardizovao sistem vijanih navoja (1841). Uskoro se u to ukljuuju nacionalna udruenja inenjera kao nosioci izrade standarda. MedjunarodnaKonvencija o metru zakljuena je 1875. godine, pa je tako prihvaen jedinstven merni sistem koji postaje osnova buduih nacionalnih i medjunarodnih standarda. Medjunarodna konferencija Dogovor o jedinstvenim ispitim metodama za gradjevine i konstrukcijske materijale (Dresden, 1886) zaetak je medjunarodne standardizacije. Nakon toga osnivaju se naciionalne organizacije za standardizaciju: British Engineering Standards Committee (1901), ameriki National Bureau of Standards (1901), Normenausschuss der deutschen Industrie (1917) i dr., te medjunarodne organizacije za standardizaciju: Medjunarodna elektrotehnika komisija (International Electrotechnical Commission, IEC, 1906) i Medjunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardization, ISO, 1946), kao naslednica Medjunarodne federacije nacionalnih udruenja za standardizaciju (International Federation of the National Standardizong Associations, ISA, 1928). STANDARDIZACIJA U ARHITEKTURI Naziv za postupak uvoenja, primene i kontrole opte uspostavljenih normi, karakteristika, kvantitativnih i kvalitativnih vrednosti koje odreuju nivo dozvoljene upotrebne granice u sledeim oblastima arhitekture. Prema Walteru Gropiusu standard znai najvii stepen civilizacije, trazenje najboljega, izdvajanje bitnoga i nadlinoga iz linog i sluajnog. U arhitekturi postoje sledei standardi: 1. standardi povrina i organizacije korisnog prostora, 2. dimenzioni standardi arh. objekata, 3. standardi kvaliteta arh. materijala, 4. standardi vezani za nosivost i upotrebi razliitih konstrukcije arh. objekata, 5. standardi zatite arh. objekta od: toplote, hladnoe, zvuka, vlage, kapilarne vlage, kie, snega, vetra, 6. zemljotresni standardi, 7. urbanistiki standardi, 8. ekoloki standardi, 9. standardi za snabdevanje arh. objekta: vodom, elektrinom energijom, 10. standardi za zagrevanja arh. objekta, 11. standardi vezani za evakuaciju smea, 12. standardi vezani za vertikalne komunikacije u arh. objektu: stepenita, liftove, 13. standardi vezani za posebne korisnike: decu, stare, bolesne i dr. STANDARDIZOVANJE I FORMAT Mogunost polovljenja standardizovanih listova, uz stalan srazmer stranica, koje je u svoje vreme proveo dr. Portsmann, ima mnogo prednosti, pa su ti formati uvedeni i u drugim zemljama. Portsmanova je polazna taka bila deljenje 1 m2. Povrinu = 1 m2 obuhvatio je on srazmerom stranica 1 : 2, jer jedino ovaj srazmer stranica ostaje stalan kod daljeg prepolavljanja. Tako je nastao format Ao sa stranicama 841 x 1189 mm i sa povrinom od 1 m2. Format A1 bio je toga 594 x 841 mm, A2 bio je toga 420 x 594 mm, A3 bio je 1/8 toga 297 x 420 mm veliina tabaka, A4 bio je 1/16 toga 210 x 297 mm listovni papir, A5 bio je 1/32 toga 148 210 mm pola listovnog papira, A6 bio je 1/64 toga 105 x 148 mm dopisnica. STATINA ARHITEKTURA Ona arhitektura koja je nepromenljiva, u istoj formi i funkciji, bez obzira na promenu uslova i karaktera sredine u kojoj se nalazi. Nasuprot statinoj arhitekturi, nalazi se transformabilna arhitektura, odnosno, ona arhitektura koja nema svoje vrsto ograniene oblike, ve moe da ih menja, da se proiruje, prilagodjava uslovima i potrebama korisnika i vremena. Ova arhitektura je promenljiva i nikad nije statina. STATIKA GRADJEVINSKIH KONSTRUKCIJA Nauno podruje koje se bavi ravnoteom
nosivih gradjevinskih konstrukcija koje preuzimaju razliita statika optereenja i druge statike uticaje. Statika gradjevinskih konstrukcija je osnova za projektovanje nosive konstrukcije pomou koje se odrejduju leajne i unutranje sile i deformacije. Glavni uticaji koji deluju na nosive konstrukcije jesu: stalna i korisna gravitacijska optereenja, vetar i potres, temperaturne promene, sleganje temeljnih podloga, skupljanje betona i prednaprezanje konstrukcija. Reakcije konstrukcija na pojedine uticaje obino se analiziraju odvojeno. Konstrukcije se analiziraju pomounjihove mehanike eme. To je pojednostavljeni prikaz nosive konstrukcije koji slui za utvrdjivanje njenog mehanikog ponaanja; ona mora verno prikazivati sva bitna svojstva konstrukcije, ali moe grubo simulirati ili zanemariti njena nebitna svojstva. U statici konstrukcija esto se primenjuje pojam apsolutno krutog, tj. nedeformisanog tela. To je telo koje se delovanjem optereenja ne deformie, to znai da se medjusobni razmeci njegovih taaka ne menjaju. Nedeformabilnost je idealizacija koje se esto pretpostavlja kad su deformacije konstrukcije malene u uporedjenju s njenim dimenzijama i kad se konstrukcija radi analize smatra skruenom (zamrznutom). Zapravo, gradjevine su konstrukcije krutog tela koja se delovanjem optereenja neznatno deformiu. Elastostatika konstrukcija, osim ravnotee, razmatra i deformacije konstrukcija koje se odredjuju na osnovi pretpostavke da je materijal konstrukcije elastian. STEPENASTA GRADNJA (nem. Abtreppung) 1. Stepenasto povlaenja gornje ivice zabata zgrade. Najee se primenjuje iz konstruktivnih razloga, da bi se izbeglo ugaono zakoenje kamenih blokova ili opeka od kojih je zabat izgraen 2. Stepenasto povlaenje gornjih etaa neke graevine. Vri se da bi se omoguila bolja insolacija ili da bi se formirale terase (terasaste graevine), da bi se pratila konfiguracija terena ili iz drugih, arhitektonskih razloga. STEREOMETRIJSKE FORME Stereometrijski iste forme su one forme koje ukljuuju konus, kubus, piramidu i sferu. Ove forme su bile vaan elementneoklasicizma. STEREOMETRIJSKI (engl. stereometric) U kontekstu perspektive crtei koji daju snaan utisak trodimenzionalnosti. STEREOTOMIJA PRESEKA (gr. stereoz temnw seem, tomn sek, presek) Deo stereometrije koji se bavi presecima povrina onih tela koja prodiru jedna u druga delimino ili potpuno (kod kamenorezaca, maina i dr.). STERNOVI POSTULATI POSTMODERNIZMA V. Postmodernizam. Robert Stern, arhitekta i pisac, rekao je da postmodernisti nalaze zajedniki interes u sledeem: 1. povezivanje sa okruenjem (kontekstualizam): obezbeivanje mogunosti za naknadno narastanje datog objekta i zelja da se on poveze saneposrednim okruzenje; 2. aludiranje: pozivanje na istoriju arhitekture koje nekako prevazilazi eklekticizam i razvija neku nejasnu kategoriju formulisanu kao odnos oblika i predstave o njemu i znaenja koja konkretne predstave poprimaju tokom vremena; 3. ornamentalizam: obino zadovoljstvo ulepavanje arhitekture. STIL, ARHITEKTONSKI (gr. stuloz stylos stub; lat. stilus iljasta pisaljka; kod srp. starijih pisaca slog; engl. style, franc. style, mode, maniere, nem. Stil, ital. stile, maniera, modo) U likovnoj umetnosti, skup karakteristika umetnikog dela, po kojima se ono razlikuje od drugih umetnikih ostvarenja iste vrste (katedrala roman. stila nasuprot katedrali got. stila), nastalih na uem ili irem podruju u odreenoj drutvenoj sredini i odr. istorijskim, kulturnim i ekonoskim uslovima; poseban nain kojim pojedini umetnik izrazava vlastitu viziju sveta, svoje misli i emocije; u irem smislu umetnika epoha ili razdoblje (starohriansko, srednjovekovno, barokno), smer (konstruktivizam), pravac (funkcionalistiki), kola (Bauhaus); vie ili manje zanatska, majstorska, rutinerska
ostvarenja, podvrgnuta odreenom sistemu (maniru, modi) koji odreuje njihov izgled (nametaj, enterijer, posue, nakit, dekoracija i sl.). Pojmom s. odreuje se opti karakter umetnosti poj. zemalja (Francuska, Nemaka), pokrajina (Toskana, Flandrija), gradova (Venecija, Firenca), narodnosti (slovenska, germanska) i sl. Narodna umetnost takoe ima svoje opte odlike stila, kao to ih ima delimino i deja umetnost i umetnost primitivnih naroda. Razlikuju se i faze uspona, zrelosti i dekadencije odreenog stilskog izraza (rana renesansa, visoka renesansa, kasna renesansa, manirizam u njihovom epigonskom smislu), kao i stilske faze u postepenom razvoju pojedinog autora, stilovi generacija, stilovi sakralne i profane arhitekture, itd. U uem smislu rei, stilom bi se trebale nazvati samo autonomne umetnike celine velikih epoha (romanika, gotika, itd.). Pojam s. veoma se iroko i slobodno primenjuje, jer za njega jo nije postavljena potpuna, svestrana i opte prihvatljiva definicija. Izraajni oblici kojima ovek predouje vidljivu stvarnost kao i svoj oseajni i misaoni svet menjali su se i neprestano se menjaju. Te se promene u irem smislu rei stilovi razvijaju uvek organski povezano, ukoliko njihov razvojni tok nije naglo prekinut bitnim spoljanjim faktorima. Prouavanjem evolucije stilova i njihovih oblika, poevi od preistorijskih kultura do ostvarenja dananjice, uoene su neke zakonitosti i dolo se do znaajnih saznanja, na pr. o odnosima izmeu umetnikih dela kao izraza ljudske svesti, vremena i drutva u kojem su nastala, zatim o odnosu izmeu stvaraoca i njegovog dela, ili o razliitim uticajima koji su se odrazili u duhu i obliku dela. Jedna je od evidentnih injenica, da se stilski oblici razvijaju i ive prema svojim sopstvenim pravilima gotovo identino u umetnosti celog sveta svih vremena. Polazei od svoje poetne faze, oni doseu klasinu fazu, zatim prelaze u manir, da bi zavrili u "baroknoj" preteranosti i u vulgarizaciji. Drugo je znaajno pravilo u razvoju stilskih oblika, da se gotovo uz svaki novonastali stil javlja s jedne strane produbljivanje te nove izraajnosti, a s druge strane reakcija na nju, katkada veoma estoka. Uoeno je takoe, da i pored neprestane promene stilskih oblika, svaki stil sadri odreene nepromenljive formalne, tehnike i estetske kvalitete, po kojima se odvaja od ostalih stilova i po kojima se moze kvalifikovati kao autonomna celina. STILIZACIJA (novolat. stilisatio, od gr. stuloz stilos drka, pisaljka) U likovnim umetnostima, pojednostavljenje; metoda, proces kojim se oblici iz prirode eliminisanjem detalja i svega sluajnog i suvinog svode na saetu istu formu u kojoj su sadrani samo bitni elementi ili osnovna kontura. Osim oblika mogu se stilizovati i boje. Stilizovani oblici se javljaju prvobitno u ornamentima i u narodnoj umetnosti (vez, rezbarenje, tkanje i sl.), zatim u radovima dekorativne namene te u irokom rasponu umetnikih ostvarenja. Uproenje prirodnih oblika: stilizovano lie, cvee, ivotinje u arhitektonskoj ornamentici. STRAIGHT LINES U ARHITEKTURI (engl. prave linije) Arhitektura pravih linija, projektovana upotrebom pravih, neprekinutih linija. Kritiku pravih linija u arhitekturi nainio je beki arhitekt i slikar Hundertwasser tvrdnjom da mi ivimo u haosu pravih linija, a svako ko eli da preispita ovaj haos treba da prebroji sve prave linije oko sebe i ustanovie da nikad nee prestati da ih broji. Pokret protiv pravih linija u arhitekturi, prvi znaajniji nakon perioda baroka, uinio je Gaudi, sa parkom Guel u Barceloni. Wrightova organska arhitektura unosi prirodne linije u arhitekturu a Aalto organske oblike dovodi gotovo do savrenstva. STRAIGHT REVIVALISM (engl. pravo ponovo oivljavanje, pravi preporod) Pojam se vezuje za pokret pravog i jedino ispravnog ozivljavanja, preporoda u arhitekturi, koji je karakteristian za pokret ili stil postmodernizma. U s.r. se ozivljavaju najcelishodniji i najbiniji arhitektonski stavovi i elementi. Najistaknutiji predstavnik s.r. je Quinlan Terry. STREAMLINING (engl. (dizajniranje) u aerodinaminim formama) Pojam koji je slian stylingu po tome to se odnosi na postozanje dodatnih efekata povrine jednog
predmeta dizajna ili enterijera, nakon to je njegov unutranjo oblik predodreen. Ovakav dizaj je proistekao iz aerodinamikih formi, pa prema tome, najee ga pronalazimu kod razvoja oblika u automobilskoj industriji. S. su meu prvima primenjivali u General Motorsu Harley Earl, kao i Chrysler korporacija 1930-tih i 40-tih g., da bi s. dostigao ekstremni oblik 1950-tih. Meutim, zajedno sa dinaminom konotacijom, s. je takoe naao svoj put i u proizvodnom dizajnu kunih predmeta. Tako, pojavljuje se Coldspot friider Raymonda Loewy-ja iz 1932.g. koji ima aeredinamian oblik. S. nasleuje tendencija oblikovanja organskih formi, nakon period iza Drugog svetskog rata, kada je razvijena plastika. STREET ART (engl. ulina umetnost) esto se pojam povezuje sa periodom u razvoju arh. i umetnosti krajem 60.tih godina, posebno, nakon studentskog pokreta 1968.g. u Parizu. Osnovne karakteristike s.a. su da je to umetnost koja je nastala na ulici, dakle u gradskim prostorima, da su izraajna sredstva najrazliitija, da je to ad hocu metnost, nastala u trenutku inspiracije i da ona traje ogranieno vreme - za vreme trajanja uline manifestacije (protesti), ili koliko to dozvoljavaju vremenski uslovi (grafiti). Tehnike i predstavnici s.a. mogu da budu: slogani, grafiti, instalacije, kulise, predstave, panoi, reklame i dr. STREET DECK (engl. ulina paluba) Ideja protagonista novog brutalizma o ulici palubi galeriji, koja se uzdie visoko iznad prizemlja objekta i dominira njime. Prvi put je ideju predstavio CIAM, kao ulicu u vazduhu, a naziv su preimenovali u ulicu palubu Peter i Alison Smithson, 1952. Godine. STRESSED SKIN (engl.) Naziv za samonoseu arh. krovnu konstrukciju, najee se pojam odnosi na ljuskaste konstr. sisteme. Meutim, ak i projekti nametaja idu za ovom tendencijom ljusaka. Stolice s jednom nogom Eero Saarinena predstavljaju s.s. konstrukcije. STRUKTURA (lat. structura sklapanje, skladanje; engl. i franc. structure, nem. Struktur, ital. struttura) Sastav, ustroj, graa, sklop. U lik. umetnosti, nain na koji je pojedina celina (graevina, skulptura, slika) formirana povezivanjem svojih delova odnosno pojedinosti. U novijoj likovnoj terminologiji nazivaju se strukturom i vidljive karakteristike procedure pri nastanku umetnikog dela. Struktura predstavlja veoma irok i jo uvek otvoreni problem o kojem postoji brojna literatura. S. najee predstavlja termin koji istovremeno definie celinu, delove te celine i odnose izmeu tih delova. Svaka stvar, ako nije kompletno amorfna, ima strukturu; ona je predstavljena kao autonomna celina internih zavisnosti; to je celina koju ine solidarni elementi, tako da svaki pojedini zavisi od ostalih i samo u odnosu na ostale moze da bude ono to jeste. Ako se struktura ograniava na to da bude sistem organskih odnosa ou tout se tient, primetiemo da strukturalistika instancija proima celu istoriju filozofije, bar od Aristotelovog pojma sutine, preko razliitih formi biologistikog organicizma i razliitih srednjovekovnih teorija forme do filozofija organizma u XIXv. Primeujemo da u savremenoj filozofiji postoje razni tipovi forme, od Sprangerovih Lebensformen do Kriekovih Urformen, od Dilthey-evih Grundformen do Huserlovih Wesenformen ili Schelerovih Gefuehlsformen, od kojih svaka predstavlja neku vrstu strukturalnog ustrojavanja istorijske, ontoloke ili psiholoke stvarnosti. Nastavljajui u ovom pravcu, dananja estetika je prepuna strukturalnih sistema, od simbolikih formi Kasirer-Langerove struke do formalnih strategija nove kritike, od Focillonovih formi do Parejsonovih formi kao proizvoda formativnosti; to su strukturalna ustrojstva koja propoveda Pacijev relacionizam pod utcajem Whiteheada; to su sistemi sistama u formalistikom smislu rei koje je definisao Charles Lalo, koji je kao osnovu socioloko-estetikog istraivanja uzeo strukturalnu estetiku... I najzad, o strukturi je od poetka govorila psihologija forme, neskriveno utiui na mnoge
struje savremenog strukturalizma; na polju te psihologije forme prilino razumljive i zadovoljavajue strukturalne definicije dao je Merleau-Ponty. U zakljuku bi se moglo rei da je ideja o strukturalnoj celini proimala filozofsku misao svih vekova, bilo da se pojam totaliteta, povezan sa Celokupnou, sa Kosmosom, sa Svetom, primenjivao kao Forma Formi ili da se pojam celine pomerao na posebnapodruja upravo zato da bi se kriterijumi odreenog poretka mogli uvesti u jednu optu situaciju, u kojoj je kriza metafizike misli onemoguavala uspostavljanje opteg Poretka. A injenica da je ovaj stav preovladao u savremenoj misli, moe nas navesti da govorimo o prilino rairenoj formalistikoj, strukturalnoj i organicistikoj preokupaciji, ali ne o strukturalizmu kao homogenoj struji. STRUKTURA OSNOVNE ELIJE Postoje sledee strukture osnovne elije: funkcionalna struktura, upotrebna struktura, geometrijska struktura, struktura opreme. STRUKTURA PROSTORA, TIPOVI Postoje sledei karakteristini tipovi strukture prostora: upotrebna struktura, funkcionalna struktura, struktura namena, struktura korisnika, struktura medjuodnosa, struktura medjuzavisnosti. STRUKTURALIZAM PROSTORA Pojam se vezuje za shvatanje prostora kao jedne strukture, kojom se izrazava nae postojanje na svetu. Da bismo doli do strukturalistikog shvatanja prostora, mi imamo na raspolaganju dva izvora informacija: socijalne nauke i filosofiju. Mada su socijalne nauke jedva neto malo prouavale problem strukturlizma prostora, ipak se mnogo toga moe dokuiti iz radova izvesnih psihologa, sociologa ili antropologa. Posebno se istiu radovi Jeana Piageta o razvoju deteta, koji vrlo jasno rasvetljavaju osnovne strukture ovekove slike o svojoj okolini. Isto tako je znaajno da Piaget u svojoj knjizi integrie psiholoke strukture u shvatljiviji i jedinstveniji sistem strukturalizam. S.p. opisuje Merleau-Ponty reima: Mi smo rekli da je prostor egzistencijalan, ali smo isto tako mogli rei i da je egzistencija prostorna. Merleau-Ponty, kao i Bachelard i Bollnow, oigledno mnogo duguju Heideggeru, koji je prvi tvrdio da je egzistencija prostorna. ovek i prostor se ne mogu razvesti. Prostor nije niti spoljni objekt, a ni unutranji dozivljaj. Mi nemamo oveka i prostor, odvojene jednog od drugog... STRUKTURALNE GRAEVINE Graevinska umetnost dozvoljava da se modernim materijalima postignu neslueni uspesi na podruju estetike, iako je moda estetska procena strukturalne sazvunosti razliitog graevinskog materijala danas jo u stanju zaostalosti, slino kao to su bili kontrapunkt i orkestracija u XVIIv. Kod velikih tehniKih, prevashodno strukturalnih graevina, trijumf dananjice izraava se pomou novog raspoloivog graevinskog materijala. esto se nastoji da se dobije utisak moi, snage, istovremeno i rastereenosti i ljupkosti i jednostavnosti. Eduardo Torroja o tome, tako, pie: Prieljkuje se da most velikih raspona deluje kao gipki atleta koi majstorski savlauje iste raspone, a da pri tom ne nastane utisak munog naprezanja snage niti one isturpijane tehnike, ve onako, kao da granica mogunosti lezi jo mnogo dalje. Prisustvo teznje za vrstoom, lakoom, moi i ornamentalnosti mnogih dananjih konstrukcija moe se pronai i kod ranijih epoha, kao, na primer, kod gotike. Ova tenja je tada bila vie izraz drugog, vieg ideala. Sada, kako izgleda, svrhu nalazi u sebi samoj i stoji u svakom sluaju u slubi tehniko-ekonomskog razmatranja. Jo nikad tako neposredno kao danas nije utelovljena u estetski izraz. STRUKTURALNI DETERMINIZAM Kao pojam u arhitekturi javlja se u knjizi Nikolaus Pevsnera Pioniri modernog dizajna iz 1936.g. u kojoj on veruje u postojanje deterministikog odnosa izmeu odreenog sadraja i forme, odnosno tih aspekata koje on pominje pod pojmom stil, umestoprihvatanja mnogo fleksibilnije predstave o tome da je odnos izmeu stila i sadrzaja neobrazlozen. Le Corbusier je pokuao da ubedi svoje sledbenike da industrija nas nadvladava poput potopa koji se valja
prema svojem sudbinskom kraju. Mozda su Le Corbusierovi ideali bili pozitivni a njihov krajnji efekt dobrodoao, ali metod njegove argumentacije bio je opasan isto onoliko koliko je opasan svaki determinizam, koji smatra da svako treba da prati optu tendenciju realistinih dogaaja, ma gde oni vodili. STRUKTURALNI INENJER (engl. structural engineer) Naziv za arhitektu inzenjera koji se bavi projektovanjem i izgradnjom strukturalnih konstrukcija i strukturalnih kompozicija. Strukturalne konstrukcije su najee gigantske konstrukcije sa funkcijom pokrivanja velikih slobodnih povrina: hala, sportskih terena, gradskih centara i dr. Najpoznatiji meu s.i. su: Morandi, Nervi, Castiglioni, a najizrazitiji je Frei Otto. STUDIJA (engl. study, franc. etude, nem. Studie, ital. studio) Pripremni rad (crte, slika bojom, plastino delo, maketa) za izvoenje celovitog i redovno veeg umetnikog dela. U kompozicijskoj studiji odraava se umetnikovo nastojanje , da unapred fiksira odreene delove koji ine sastavni deo kompozicije. STUDIOARHITEKATA (engl. offices of architects) Pojam oznaava nain organizovanja arhitekata unutar jednog arhitektonskog biroa ili studija, formiranog oko centralne linosti koji je nosilac ideja, stila i aktivnosti studija. Unutar organizacije studija radili su mnogi znaajni arhitekti, koji su na taj nain okupljali svoje studente i budue sledbenike, da bi ih uili kroz zajedniki ra. Ponekad se s.a. nazivaju arh. kolama, jer su obrazovne karakteristike studija esto bile znaajnije od ostalih. Poznati s.a. bili su: kolektivna radionica Frenka Lloyda Wrighta u Taliesinu, kao i studiji Le Corbusiera i Alvara Aalta. Svi ovi studiji ili ateljei, voeni su pod snaznom cenralnom kontrolom nosioca studija, ali postojali su takoe primeri samoorganizovanih arh. timova, koji su bili znaajno autonomni. STUPNJEVANJE BROJA DVANAESET U nekim vremenskim razdobljima upotrebljavalo se iskljuivo stupnjevanje broja dvanaest, koje je potpuno potisnulo decimalni sustav. Pojam stotina = 10 x 10 bio je npr. izmenjen u stotina = 10 x 12 = 120. Tako je zajednica stotine kod Germana imala 120 porodica. Prema nordijskom istorijskom predanju imala je godina 364 dana = 3 x stotina (stotina = 120) = 360 + 4 = 364. U Engleskoj razlikuju jo danas u nekim predelima, naroito meu ribarima: short-hundred = 100 i long-hundred = 120. Jo poetkom 18 stolea kau: za 120 velika stotina, za 1200 velika hiljada, za 1200 l vinsko bure. U odlinoj knjizi Karla Menningera, je iscrpnoo prikazana ova povezanost. Pri tome je vano da se radi samo o izmenjenim oznakama u samom decimalnom sistemu brojeva. Pojmovi za koliine, izgraeni na stupnjevima broja dvanaest, koji su bili ranije u Evropi upotrebljavani kao: 1 tuce (fr. = douzaine = 12), 12 tuceta (fr. = gros gouzaine = veliko tuce = 122 = 144), 1 nemaki Schok (5 x 12 = 60), a brojali su se u decimalnom sistemu. Isto vredi i za deljenje mera za duine na: 1 hvat = 12 stopa, 1 stopa = 12 palaca, 1 palac = 12 linija, 1 linija = 12 taaka. Na ovaj nain bio je izgraen isti duodecimalni sistem: 12, 122 i 123 i 124 koji se raunao u decimalnom sistemu te je usled toga uveliko oteavao raunanje. STUPNJEVANJE BROJA DVANAEST RED U KOSMOSU Na stupnjevanje broja dvanaest se nadovezuje deljenje godine u 12 meseca i dana i noi na po 12 sati. Pristalice duodecimalnog sistema smatraju ga, na temelju ove injenice, praritmom vremena, odnosno kosmosa. Ali, kako izgleda, to u u stvarnosti? Haldejci su odredili vreme godinjeg kretanja Sunca sa 360 dana. Odatle su izveli deljenje kruga na 360. S druge strane su utvrdili da obilaenje Meseca traje 29,53 dana. Oni su ovaj broj zaokruili na 30 dana = 1 mesec, i tako je nastala sunana godina od dvanaest meseci. Razlike prema kretanju Sunca ispravljali su Haldejci svake 6. godine umetanjem posebnog meseca. Drugi kalendari nastojali su da celishodnije poveu meseevu i sunanu godinu. Ali, nijedan od njih, nakon kratkog vremena nije se vie poklapao sa stvarnim godinjim vremenom.
Julije Cezar sredio je tu zbrku uvoenjem Julijanskog kalendara u celoj Rimskoj imperiji. Po njemu ima godina 365 dana, a svake 4. godine se dodaje jo jedan dan. STUPNJEVANJE DESETICE Bez sumnje su 2 x 5 prsta na rukama bili povod da je skoro kod svih naroda, na retko jedinstven nain, provedeno stupnjevanje brojeva po desetinskom ili decimalnom sistemu. Svakako je najjednostavnije raunati na prste, kako to i danas ine primitivni narodi i deca u osnovnim kolama. STUPNJEVANJE DVADESETICE Osim decimalnog stupnjevanja (v. Stupnjevanje desetice), postojalo je jo samo stupnjevanje dvadesetice i to kod Acteka u Meksiku i kod Maja Indijanaca u Jukatanu, koji su imali posebne izraze za brojeve 202, 203 i tavie 204 = 160.000. Jasno je, da stupnjevanje dvadesetice proizlazi iz zbroja prstiju na rukama i nogama, jer se svako primitivno raunanje osniva na lako shvatljivim skupovima jedinica. STYLING (engl. stilizovanje) Ukljuuje primenu povrinskih efekata na jednom proizvodu nakon to je dizajniran njegov unutranji mehanizam. Namera s. moze da bude ili da se prikrije ili istakne veza izmeu forme i funkcije. Nepromenjivo, s. se koristi kao sredstvo da bi se stimulisali zahtevi kupaca. Dok stylingmozemo da smatramo za dodatnu opciju u inzinjerskom smislu, on je ipak veoma vaan u uslovima stila i dobrog ukusa. S. bi mogao da bude (i u najveem broju sluajeva jeste) dodavanje novih sekundarnih funkcija nepromenjenim primarnim funkcijama: on bi prividno informisao, ali bi, u stvari, pomou novih ubeivakih strategija potvrivao ono to je korisnik eleo, inio i ve umeo da radi. Sam in ubeivanja bio bi samo oprezna strategija steenih miljenja. Meutim, ponovna semantizacija predmeta koji ini styling, moe u nekim sluajevima izgledati kao pokuaj da se, pomou strategije novih sekundarnih funkcija, konotira njegova druga ideoloka vizija. Funkcija, kao to znamo, ostaje nepromenjena, ali se menja nain posmatranja predmeta u sistemu ostalih predmeta, u relacijama reciprone vrednosti jednih i drugih, a svih zajedno u odnosu na delatnosti iz svakodnevnog zivota. Automobil ija se karoserija menja da bi bila za sve, dok je po svom motoru, sa svim nepromenjenim primarnim funkcijama, ranije izgledao kao simbol odreene klase, stvarno postaje neto razliito. Styling je u tom sluaju reenkodirao primarnu funkciju, izmenio je funkciju predmeta. U dizajnu, posebno amerikom, s. se vezuje najvie za period izmeu 1920-tih i 1950-tih, delimino zajedno sa streamliningom. Karakteristini dizajneri, kao to su Walter Dorwin Teague, Raymond Loewy, Henry dreifuss i Norman Bel Geddes, kreirali su forme koje su svojim s. naglaavale modernost i brzinu. Posebno u automobilskom dizajnu, spoljanji izgled predmeta se menjao mnogo brze nego njegova unutranjost i manska konstrukcija. Graeni prema principima obsolescencije, automobili su kupcima vrlo brzo izgledali da su izali iz mode. Prema svojoj sveobuhvatnoj definiciji, s. obuhvata ki, marketing ifunkcionalizam i veoma esto je bio predmet zustrih rasprava. Poznate su rasprave koje su nastale na osnovu viktorijanske reformatorske kampanje u dizajnu koju je pokrenuo Henry Cole, da bi kasnije bile nastavljene radovima funkcionalista, meu kojima Dietera Ramsa i Ulmske visoke kole za oblikovanje (Ulm Hochschule fuer Gestaltung). 1980-tih g. dizajneri i proizvoai u s. unose i takve odrednice kao to su sigurnost, ergonomija i utcaje na cenu proizvoda. Styling je danas integrisan u celokupan proces dizajniranja, poev od koncepcije predmeta i nije primenjen samo na njegov spoljanji efekat. Nadalje, automobilski dizajn se menja mnogo brze nego ranije, to predstavlja jo vei izazov dizajnerima - stylistima. SUBSISTEM, PODSISTEM Naziv za izdvojeni deo jednog sistema koji kompoziciono ili funkcionalno predstavlja celinu za sebe. SUBSTANDARDNI PROSTORI Naziv za arh. i urban. prostore koji ne zadovoljavaju osnovne prostorne standarde. S.p. nemaju osnovnu infrastrukturu: saobraajnu, elektrinu
energiju, vodovod i kanalizaciju i dr. SUBSTRUKTION, SUBSTRUKCIJA (lat.) Substrukcija, podstruktura. Deo gradnje ispod jedne graevine na terenu koji ima malu nosivost, da bi se deo tereta graevine ravnomerno rasporedio po horizontalnoj povrini terena na kojem je graevina podignuta. (Na primer, kod Dioklecijanove palate u Splitu). SUBSTRUKTURA Naziv za jednu strukturu koja se nalazi ispod i nosi neku drugu strukturu ili arhitektonske elemente. U arhitektonskim konstrukcijama, naziv za konstruktivni sistem nieg ranga, podreen glavnom noseem konstruktivnom sistemu jednog objekta. Substruktura esto prenosi sile na konstruktivnu strukturu, koju optereuje ravnomerno. SUBSTRUKTURA, KONSTRUKTIVNA Naziv za konstruktivnu strukturu jedne gradjevine koja se nalazi ispod zemlje ili ispod poda prizemlja te gradjevine. SUBTOPIJA, SUBTOPIA Pojam je nastao i uveden je u arhitektonsku terminologiju 1955.g., tekstovima pod istoimenim naslovom koje je za Architectural Review pisao Ian Nairn u toku narednih trinaest godina. U svojim lancima, Nairn je opisivao zapadnu kulturu kao skup predstava i slika varvarske civilizacije. Bio je to period zaetka i razvoja Pop pokreta, koji je tada veoma esto nazivan terminima kao to su infantilan, varvarski, regresivan, nadasve definisan pojmom subtopija. Mada su humanisti i liberali zemalja blagostanja pedesetih godina bili ti koji su smatrali ameriku popularnu kulturu za nered, subtopiju,uopteno pogrdno se odnosei prema njoj, ipak je ovaj novi senzibilitet bio predmet divljenja ako ni zbog ega drugog, a ono zbog inventivnosti pa ak i ozbiljnosti pristupa. SUPERGRAFIKE (engl. Supergraphics) Pojam se odnosi na princip premetanja razmere na planu, pomeranja odnosa mera i upotrebu principa isecanja zidnih povrina da bi se dobio utisak veeg prostora. Princip s. prvi je primenio Robert Venturi, a razvio ga je Charles Moore. Takoe, pojam s. predstavlja aplikaciju velikih grafikih povrina na arh. prostore. Rei i slike se inkorporiraju kao delovi jedne zgrade, pre nego to se smatraju naknadnim grafikim dizajnom jedne arh. povrine, kao to su reklamni panoi i slike. Kao pojam, s. nastaje sredinom 1960.tih, kada privlae panju na simboliku funkciju zgrade putem upotrebe slika i teksta. S. mozemo da smatramo jednom od razvijenih karakteristika Postmodernizma. SUPERIMPOSTAN (engl. superimposed) Postavljen iznad, nad, nadredjen. Nadredjen arhitektonski element, postavljen iznad drugog. SUPERIMPOSTNA MASA Masa gradjevine ili arhitektonskog objekta koja je postavljena iznad posmatranog arhitektonskog konstruktivnog elementa. SUPERSTRUKTURA - SUBSTRUKTURA Nasuprot substrukturi, predstavlja arhitektonsku strukturu koja je podignuta iznad podnone strukture ilisubstrukture. SUPERSTRUKTURA, ARHITEKTONSKA U arhitekturi, naziv za gornju strukturu jednog arhitektonskog elementa ili objekta. SUPROTSTAVLJANJE POVRINA Nain organizacije arh. povrine ili arh. prostora uopte putem isticanja kontrasta njegovih elemenata. SUPSTITUCIJA, ARHITEKTONSKA Naziva za zamenjivanje jednih arhitektonskih oblika drugim, jednog konstruktivnog sistema drugim. Arhitektonska supstitucija se esto vri kod revitalizacije i rekonstrukcije arhitektonskih objekata, gde se dotrajali i islueni objekti zamenjuju novim, konstruktivno korisnim i funkcionalno moguim elementima i oblicima. SURVIVAL KIT (engl. komplet za preivljavanje) Standardni ivotni paket, pojam koji je u arh. uveo Buckminster Fuller, a koji pretpostavlja sve potrebne stvari neophodne za svremeno stanovanje, koje jedan grad ili jedan apartman instant obezbeuje svom korisniku. Fullerovu ideju razradili su predstavnici grupe Archigram, pod imenom s.k., a koji predstavlja komplet neophodan urbanom stanovniku da bi opstao u ivom gradu (Living
City). Komplet sadri selekciju mnogih predmeta potroakog drutva, sve do poslednjih Playboy asopisa i hi fi -ja. SUSEDSTVO Naziv za neposredno najblizu urbanu grupaciju referentnom arhitektonskom objektu. Takoe, predstavlja najue povezanu grupaciju arh. objekata, koji ipak poseduju sopstvenu autonomnost. Kod grupacije stambenih kua, na pr. s. predstavlja nekoliko meusobno najbliih kua. SUVA GRADNJA Vrsta gradnje kod koje se ne upotrebljavaju tena vezivna sredstva, ve se graevinski elementi meusobno spajaju ili prostim naleganjem(suhozid) ili upotrebom neke od suvih metoda: rafljenje, zakivanje, epljenje, varenje, upotreba raznih drvenih veza, klinova, klanfi i dr. Suva gradnja je odlika prefabrikovane gradnje i opte je prihvaena naroito kod elinih konstrukcija, gde se kao osnovno vezivno sredstvo koriste vijci. Pogodnosti suve gradnje su: brza montaza, relativno laka i jednostavna montaza, laka manipulacija graevinskih elemenata. Meutim, za razliku od mokrih postupaka, suva gradnja zahteva graevinsku radnu snagu bolje struno osposobljenu od one koja se koristi pri mokrim graevinskim postupcima. SVET STVARI Osnovni problem zahvaene povrine u arhitekturi je u dobrom odnosu sveta stvari i delovanja korisnika. Ono se prema fizikom okviru, ne moe svesti samo na kombinovanje 4 karakteristina poloaja oveka u prostoru (sedenje, leanje, stajanje i kretanje), jer svaki od ovih poloaja nosi sobom i razliite uslove, naine opaanja prostora - vizuelnog, taktilnog pa do svih i nedefinisanih osetljivosti oveka u prostoru. injenica da se na ivotnom nivou deavaju i duhovne i duevne reakcije, da su one izrazito individualne prirode, esto rezultat odreenih motiva, cilja i tumaenja spoljnih uticaja, jasno je onda, da su zbog neuvaavanja ovih injenica neke preporuke u arhitektonskoj praksi i nepodobne. Krajnji i jedini cilj stvari je da dobro slue a to otvara itav niz zadataka, jer ako je predmet proizvod sam za sebe, sa neispitanim razlozima njegovog opstanka, onda je njegova sudbina neizvesna a njegova upotreba ograniena. Posao oko kreiranja predmeta zahteva upoznavanje potrebe korisnika ime se zalazi u deo njegovog postojanja, odnosno akcije izmeu predmeta i oveka ili mogunosti korienja predmeta. U arhitektonskim analizam su oni ispitani u svim tipinim situacijama, pa i u zahtevima njihove promenljivosti; dakle, sva njihova strukturalna odreenost ispitana je u pravcu osnovne upotrebljivosti. SVETLOST U ARHITEKTURI Svetlost je medijum pomou kojeg ovek vidi i sagledava svet oko sebe. Meutim, kvaliteti dnevne svetlosti nisu statini, ve se svakogasa menjaju. Zahvaljujui promenama svetlosti, odnosno, vedrine ili oblanosti jednog dana, mi doivljavamo arhitektonske objekte pod razliitim osvetljenjem, u razliitim svetlosnim relacijama. U zavisnosti od osvetljenosti arh. objekta i same njegova boje se razliito ponaaju: boja objekta u senci je jarka, dok boja objekta na suncu ima slabiji intenzitet. Posmatrane pod razliitim svetlosnim efektima, zgrade kao da dobijaju razliite dimenzije, mase i siluete. Medjutim, sama svetlost moze da sadrzi efekt mobilnosti. U toku noi, gradovi dobijaju potpuno nov karakter, to je posledica promene strukture i intenziteta svetlosti. Tada sumorne konture dugih gradskih ulica postaju pune boja, a mnoge zgrade bljete u ritmovima veernjeg osvetljenja. Pod uticajem svetlosti, gradski trgovi ili skverovi, postaju zivi prizori svetlosne igre. SVRSISHODNOST ARHITEKTONSKOG DELA Socijalni karakter arhitekture u isto vreme podstie i ograniava njenu svestranost. Poto su njena dela posledica drutvene upotrebe, njena slobosa stvaralatva vrlo je relativna. Nema autnomne arh. niti moe biti slobodnog umetnika meu arhitektima. Svrha arhitekture je u njenoj dtutvenoj funkciji, ona je u bukvalnom smislu sredstvo neposrednog rada i zivota. Upotrebljivost, utilitarnost i korisnost
objekta arhitekture su neiskljuivi postulati njene egzistencije. I oni objekti i spomenici arhitekture koji prividno nemaju funkciju korisnog nego izrazavaju izvesne simbole drutva sadrze u sebi dubok smisao i svrhu svog postojanja. Hegel je u arhitekturi video jedu od neophodnih kategorija duha. Po njemu, prva od posebnih umetnosti je arhitektura Njen zadatak je da spoljanju neorgansku prirodu obradi tako da spoljanji svet, udeen prema pravilima umetnosti, postane srodan duhu. Francastel mnogo vie od Hegela nalazi ishodite i svrhu arhitekture u njenoj materijalnoj i drutvenoj sredini, ali nikako kao fragmentarni prevod stvarnosti ili samo kao simbol, ve je ona umetnost, stvaranje, istovremeno objekat i sistem, proizvod a ne odblesak; ona ne objanjava, ona dejstvuje; nije samo znak, ona je delo - delo oveka a ne prirode ili bozanstva. Svrha umetnosti nije da stvori dvojnika pogodnog za rukovanje, njoj je istovremeno svrha da podrobno izrazi i da ga uoblii na nov nain. Moda nigde nije bilo vie kontroverznosti nego o ovom fundamentalnom pitanju arhitekture kao umetnosti. Dok, na primer, Otto Wagner proklamuje sveto naelo funkcionalizma da nita to je nepraktino ne moe biti lepo u istom gradu. Adolf Loos sa svojstvenom mu iskljuivou i temperamentom govori: Sve to slui nekom cilju treba da se iskljui iz carstva umetnosti. Loos verovatno nije smatrao da ovakvim parolama vri samoporicanje. Nezavisno od toga, on se moze smatrati jednim od prethodnika savremenog funkcionalizma, svakako u veoj meri od funkcionaliste Wagnera. EMA (gr. schma, engl. schema) Oblik ili umetnika kompozicija redukovana do najsimplikovanijih dijagramskih slika. PEKULATIVNOZEMLJITE Naziv za zemljite koje ne predstavlja graevinsko ili opremljeno urbanistiko zemljite sa ciljem njegove planske izgradnje da bi bile zadovoljene potrebe stanovniuka na njemu, ve predstavlja investiciju pekulanata koji, investirajui sredstva u odreeno zemljite na odreenom mestu i pod odreenim ekonomskim i urbanim uslovima, menjaju kvalitativno stanje tog zemljita, kao i uslove gradnje, iji je cilj ukupno poveanje cene pekulativnog zemljita. Ovakva pojava dovodi ponekad do apsurdnih situacija da cene jednog zemljita skau, ne zato to su opti uslovi takvi, ve zato to su uslovi izmenjeni na vetaki nain, mimo trzinih uslova, pekulativnim putem. Isto tako, mogue je na pekulativan nain oboriti cene jednog graevinskog zemljita, na pr. gradnjom prljave industrije na njemu. RAFIRANJE (od nem. Schraffierung, Schraffung crtkanje; engl. hachures i hatch lines, franc. hachures, ital. trattegio) Senenje tj. modeliranje volumena pomou tankih paralelnih ukrtenih crtica. Primenjuje se kod crtanja na papiru, a u grafici na ploi negativu. TABU PROSTOR U istoriji arhitekture, naziv za prostor koji predstavlja zabranjeno podruje. To je esto prostor jednog hrama (egipatski, grki) ili je to prostorija u jednoj gradjevini ili kui. U egipatskom hramu, tabu prostor je bila prostorija u kojoj se nalazilo mumificirano tela faraona. Prilikom gradnje ove prostorije ili prilikom obreda sahranjivanja u njoj su zazidjivani ivi svi oni koji su imali saznanje o ovoj prostoriji. TACKBOARD ART (engl. umetnost izlobenog panoa) Naziv je nastao krajem pedesetih godina, nakon izlobe Richarda Hamiltona (1956.g.), kada je glavno izraajno sredstvo arhitekata postao izlobeni pano, tabla na kojoj su raeni kolai fotografija i teksta, zajedno sa slikama, koji su predstavljali nove tendencije u arh. Bile su to vieslojne simbolike predstave, koje su liile na reklamne panoe, to je tada predstavljalo osnovni oblik memorisanja i prikazivanja arh. ideja. Predstavnici t.a. bili su izmeu ostalih: Lawrence Alloway, toni Del Renzio i Holroyd. TAPEROVANO (engl. taper) Postepeno smanjenje irine ili debljine kod bilo kojeg izduenog objekta prema jednom ili drugom kraju, kao na primer kodherma, obeliska, vrha tornja ili terma. Stabla stubova, ukoliko su pravilna, ne taperuju se, ve je na njima poznata
pojava entazisa. TEHNICIZAM Problemska vrednost tehnicizma u odnosu na arhitekturu moze se mozda bolje proceniti ako se proiri na problem ljudskog rada. Analiza pojava koje progresivno oznaavaju etape evolucije metoda industrijske proizvodnje i njihov uticaj na psihologiju i na kulturni svet radnika, prua nam podatke koji olakavaju uoavanje nekih iskustava moderne umetnosti i arhitekture u sveobuhvatnoj istorijskoj perspektivi. Kako i svet rada, tako i svet umetnosti osea naizmenina dejstva onog procesa personifikacije maine koji izgleda da ima svoju naknadu u mehanizaciji ovekovih aktivnosti, u njegovom odbijanju da postane protagonista svoje sudbine. Nauna organizacija rada koju je 1911.g. predloio F. Taylor predstavlja eksperiment koji je, nakon to je zaokruio ciklus svog sazrevanja, jasno pokazao vanljudske ciljeve razvoja proizvodnih procesa i tekoe da se unapred predvide posledice na drutveni ivot. Stvoren kao predlog jedne mentalne revolucije koja bi trebalo da uspostavi novi odnos izmeu oveka i njegovog rada i izmeu razliitih komponenti organizacije proizvodnje, taylorzam jeubrzo postao inilac unitenja linosti radnika pretvarajui ih u neku vrstu atomske strukture fabrika. Taylorevi ciljevi bili su sasvim razliiti: pre svega eksperimentalna odreenost najboljeg metoda za izvravanje i vremena potrebnog za jednu operaciju, dakle, odreivanje raspodele rada koja bi vodila rauna o ovim analitikim podacima odbacujui sve vrste rasipanja, rasipanja vremena radnika ili vremena maina, prouzrokovanih kanjenjima usled pogrene raspodele snaga ili usled nedostataka u koordinaciji koliina. Na podruju arhitekture, iskustvo Bauhausa je u manjoj ili veoj meri razjasnilo humane i civilizacijske ciljeve pokuaja da se reorganizuju proizvodni procesi arhitekture u tehnikom smislu, to je shvaeno kao jedini mogui nain da se spasu preivele vrednosti zapadne civilizacije. U irem smislu, bela arhitektura sredinjih godina izmeu dva rata, u celini izraava proizvod tehnicizma, koji ima za cilj iznalaenje formalno novog izgleda arhitekture i novog grada. Naputanje prostornog jedinstva, elementarne simbolike koja je povezivala jednu zgradu sa tlom i traenje jedinstva pod tenzijom, i dinamike ravnotee postignute hladnom primenom pravila tehnike, predstavljaju osnovne karakteristike tehnicizma u modernoj arhitekturi. E Mayo tako pie: Nalazimo se u situaciji da smo evoluirali iz drutva koje je posedovalo vrste tradicije i dobro utvrene kulturne forme ka onome to bi se moglo nazvati drutvom prilagoavanja, okarakterisanim rastuom sloenou meusobno sve nezavisnijih institucija, i neodreenou svojih drutvenih pravila, gde je sve nestabilniji pojedinac izloen stalnim pritiscima, napetostima, sukobima koji direktno utiu na njegovo duhovno blagostanje i na njegovu viziju sveta. TEHNIKE I ARHITEKTONSKE FORME Arhitektonske forme su svakako posebni oblici i to simboliki oblici. Da li su tehnike forme simbolike i da li one ikad mogu postati takve? Rashodovani automobili, na primer, bacaju se na smetlite. Niko ne oplakuje izgled i formu nekog automobila od pre deset godina. Prema Poelzigu, tako, neke isto umetnike forme, hram, unutranjost gotske katedrale, Rembrandtova slika nikad ne prestaju da povoljno deluju na oveka. Tehnike forme mogu da nestanu, unitavaju se, esto ostaju bez vrednosti i dejstva. Nastaju i slue praktinom ivotu. Tehnika ide tragom prirodnih zakona. Ona je produenje prirode i hoe da se uoblii kao neka demonska sila. U vidu aviona, letilica, iskristalizovala se neka fantastina slinost sa preistorijskim prirodnim formama. I tako nastaje neka druga priroda u svoj svojoj demonskoj velelepnosti, ali retko kao umetnost. TEHNIKI OPIS Dokumenat u kome se iznose tehnike karakteristike projektovanog objekta kao i svi uslovi rada. Obino je sastavni deo svakog projekta i licitacionog elaborata, naroito za vee, sloenije objekte.
TEHNIKI PREGLED Struni pregled izvrenih radova kojim se oni uporedjuju sa planom, tehnikim opisom i tehnikim uslovima, pri emu se proverava oblik, kvalitet i stabilnost izvedenog objekta. Vri se u toku izrade nekog objekta i na kraju, pre pozivanja kolaudacione komisije. Kolaudaciona i superkolaudaciona komisija takodje vre tehniki pregled radova. TEHNIKI PRIJEM RADOVA Postupak kojim unvestitor preuzima izvrene tehnike radove ili gotovu gradjevinu od izvodjaa. Moe da bude privremen ili okonan. Privremen je u toku rada i vri ga nadzorni organ. Okonan vri kolaudaciona i superkolaudaciona komisija. TEHNIKI PROPIS Propisuje tehnike zahteve, bilo direktno, bilo upuivanjem na standard, tehniki uslov ili pravila prakse, bilo pak njihovim ukljuivanjem u tehniki propis. Tehniki se propis moe dopuniti tehnikim uputstvima kojima se opisuje nain uskladjivanja s propisanim zahtevima. TEHNIKISISTEMI Su deo ljudskog stvaralatva. Oni su stvoreni sa nekim ciljem ili pobudom, te su u osnovi tehnoloki sistemi. Po svojoj prirodnoj strukturi oni su nastali preraspodelonm i kompozicijom prirodnih struktura emu zahvaljujui je omohuena transformacija jednog oblika prirodne energije u drugi. Organizovanje prirodnih elemenata u oblike pogodne za stvaranje svrsishodnih tehnikih sistema predstavlja proces tehniciziranja, koji je doveo do industrijske i tehnoloke revolucije u novijoj istoriji. Usmerenost njihovog zadatka i namene ine da su ovi sistemi, podvrgavajui se prirodnim zakonitostima, podvrgnuti i svojoj svrsi kao opravdavanju nastajanja. TEHNIKI USLOV, TEHNIKA SPECIFIKACIJA Jjeste dokument koji definie tehnike zahteve kojima se mora udovoljiti proizvod, proces ili usluga. Ako je potrebno, tehniki uslov treba naznaiti postupke pomou kojih se moe saznati je li udovoljeno postavljenim zahtevima. Tehniki uslov moe biti standard, deo standarda ili samostalan dokument. TEHNIKI USLOVI Pisani dokument, kao sastavni deo licitacionog elaborata, odnosno projekta za izvodjenje, u kome je izneto kako koji radovi imaju da se izvedu i od kakvog materijala. TEHNIKA, POSTUPCI I SREDSTVA (gr. tecnh tehne vetina) 1. Postupak primenjen kod ostvarenja umetnikog dela; nain izvoenja obzirom na materijal, pomona sredstva i metode rada; vetina i stepen savladavanja svih faktora realizacije. 2. Sveukupan nain rada karakteristian za pojedinog umetnika ili kolu, po kojem se ta dela izdvajaju od ostalih istovrsnih ostvarenja. 3. Sredstva, upotrebljeni materijal i njegova tehnika obrada. Upotrebnim predmetima i proizvodima umetnikog zanatstva (primenjena umetnost) esto odreuje vrstu, osim materijala i tehnikog postupka, i njihova namena (ipka, ilim, damasciranje, drvorezbarstvo, ebenist, emalj, fajansa, filigran, intarzija, kamenina, kamenjaa, keramika, knjiga, kovano gvoe, majolika, nakit, nonja, novac, odea, oruje, nametaj, porculan, odea, sag, tapete, tapiserija, tekstil, terakota, vezenje, zlatarstvo i dr.). TEHNIKE PREDVIANJA (engl.forecasting methods) Naziv za tehnike kojim je mogue predvideti globalne dogaaje u bliskoj budunosti oveanstva, koji su bitnog znaaja, izmeu ostalog, za urbano planiranje i urbanizam uopte. Prisutne su sledee t.p.: 1. normativno predvianje, koje predstavlja predvianje budunosti onako kako je vidi pojedinac; 2. tehnika projektivne budunostiI, koja ne preuzima glavne promene u ideologiji i svetskoj moi i 3. inventivna tehnika predvianja (V. Delfi tehnika) koja je zasnovana na bazi inovacija i pronalazaka za koje odreeni futuristi smatraju da je mogue da e da se dogode. TEHNOKRATSKA ARHITEKTURA Naziv za arh. sa osnovnim karakteristikama upotrebe visoko sofisticiranih tehnikih sistema koji omoguuju vrhunska konstruktivna i tehnoloka
reenja. Glavno pobornik i protagonista t.a. bio je Buckminster Fuller, arhitekt-pronalaza, koji je svoju poziciju izgradio na ekstremno dizajniranim konstrukcijama geodezijski hkupola. Proklamujui trijumf tehnokratije (ili administracije) nad politikom, Fuller je svojim kupolama pokrivao tada neverovatne raspone, kao na pr. na hali Union Tank Car Company, Louisiana iz 1958, prenika preko 115m., koja je u to vreme predstavljala najvei zatvoreni slobodni prostor koji je do tada pokriven. TEHNOLOGIJAIARHITEKTURA Uticaj tehnologije na arhitekturu naroito je porastao razvojem novih tehnologija gradnje zajedno sa pronalaskom i primenom novih materijala za gradnju. Tokom istorije arh. postojeli su perioti tzv. tehnolokih revolucija, kada je dolazilo do skokovitog razvoja arh. zahvaljujui nekom tehnolokom pronalasku. Za periode tehnolokih revolucij u ustoriji arh. smatramo pronalazak armiranog betona, uvoenje gvoa u izgradnju arh. i gra. objekata, uvoenje staklenih povrina (zidzavesa), korienje novih konstruktivnih sistema, pre svega geodezijskih kupola, ljuski, obeenih krovnih konstrukcija, nabora, pneumatskih konstrukcija i dr., uvoenje prefabrikacije i industrijalizovane gradnje i dr. Predstavnici tehnolokih revolucija u arh. su: Joseph Paxton (gvoe, staklo), Henri Labrouste, V. Contamin, William Holabird, Martin Roche, Louis Sullivan, Victor Horta, Hector Guimard, Gustav Eiffel, Eugene Freyssinet (gvoe), Auguste Perret, Tony Garnier, Robert Maillart, Max Berg (armirani beton), Peter Behrens, Walter Gropius, Bruno Taut, Louis Sullivan, Chicago school, Frank Lloyd Wright (staklo), Le Corbusier, Marcel Breuer, Oscar Niemeyer (natur beton), Philip Johnson, Louis Kahn, Mies van der Rohe (staklo, elik), Richard Buckminster Fuller, Pier Luigi Nervi, Eero Saarinen, Eduardo Torroja, Konrad Wachsmann, Jorn Utzon (novi konstruktivni sistemi) i dr. TEHNOLOKAEKSPLOZIJA Naziv za proces naglog razvoja tehnologije u kratkom vremenskom trajanju, koji e imati gotovo uvek kao posledicu razvoj ovekovog drutvenog ureenja, a zatim, razvoj gradova. Prva znaajnija ovekova otkria bila su, prema zabeleenim podacima: pronalazak kultivacije itarica i pluga, pronalazak grnarskog toka, amca, razboja, metalurgije bakra, apstraktne matematike, tane astronomske opservcije, kalendara, pisma. Sva ova otkria, dogodila su se u priblino istom vremenskom periodu, oko 3000 g.p.n.e. Najstariji urbani ostaci danas poznati, osim Jerihona, datiraju iz ovog perioda. Ovakvi primeri svedoe o dogaanju tehnoloke ekspanzije ovekove moi, iju jedinu paralelu predstavljaju promene koje su se dogodile u XXV. U oba sluaja, ovek, odjedanput egzaltiran, ponaao se poput bogova, ali sa malo svesti ili oseaja o svojim ljudskim ogranienjima koja su ga razlikovala od bogova TEHNOSOFISTIKACIJA (engl. technosophistication) Naziv za arh. projekte i objekte koji sadre izrazite elemente savremenih tehnolokih principa i dostignua koji su u funkciji arh. objekta. TEHNOSTRUKTURE 1. Naziv za arh. i urban strukture koje su zasnovane na izrazitoj upotrebi tehnikih i tehnolokih reenja. Primenjuju se u visoko standardizovanim sredinama i objektima (administrativni objekti, bolnice, pozorita, sportske hale i dr. 2. Takoe, pojam kojeg je u arh. uveo John Kenneth Galbraith (technostructure) kojim oznaava anonimnu grupu eksperata i specijalista koji su okupljeni oko arh. ili urban. projekta i rade da bi doli do zadovoljavajuih reenja za odreene propleme i parametre. TEKSTURA POVRINE PREDMETA Predstavlja veoma vano svojstvo povrine jednog predmeta koje daje bitne informacije da bi smo taj predmet razlikovali id drugih njemu slinih. Tekstura predstavlja povrinsku strukturu predmeta, iji kvalitet ima veoma veliku ulogu u umetnosti, dizajniranju, primenjenoj umetnosti i modeliranju. Povrina predmeta je: glatka, rapava, veoma gruba, polirana, rustina, ravna ili neravna, to su samo neke od nebrojenih mogunosti.
TEKTONIKA (gr. tektonikoz drvodeljski, tesaki, tesarski, neimarski, tektonikh sc. tecnm vetina obrace drveta) 1. vetina crtanja i graenja alata, orua, sudova, nametaja itd. koja udruuje korisno i umetniko; 2. vetina spajanja, izvoenja i rasporeivanja materijalnih i umetnikih elemenata u umetnikom delu; 3. geol. deo geologije koji prouava sastav Zemljine kore i procese koji se u njoj zbivaju = geotektonika. TEKTONIKA, STRUKTURNA GRADNJA (prema gr., nem. Tektonik) Strukturna gradnja jedne graevine, pri emu svaki pojedinani tehniki element graevine predstavlja istovremeno, formalno jedinstvo sa svojim umetnikim karakterom. TENDENCIJE U ARHITEKTURI Tenje u arhitekturi (u odredjenom pravcu, stilu, za izvesnim ciljem), smer u kojem se razvija jedna arhitektura; stremljenje jedne forme, cilj arhitekture. TEORIJA ARHITEKTURE Arhitektonska delatnost kao vid drutvene aktivnosti dijalektiki je povezana sa optim formama kretanja ljudskog drutva i prema tome njen razvoj ima specifine zakonitosti. Kako se arhitektonsko stvaranje sastoji od dve osnovne komponente, od kojih je jedna tehnike a druga kreativno - umetnike prirode, to su i unutranje zakonitosti arhitektonske delatnosti kompleksne prirode. Komponenta tehnikih zakonitosti unutar procesa arhitektonske delatnosti fiksirana je rezultatima naune spoznaje na podruju niza prirodnih a delom i drutvenih nauka; komponenta kreativno - estetskih zakonitosti na podruju arhitektonske delatnosti odredjena je rezultatima naune spoznaje na podruju opte teorije umetnosti i specijalne teorije arhitekture. TEORIJA EKSPRESIJE Pojam je u arh. uveden nakon eseja Le Corbusiera i Saugniera (pod pravim imenima Jeannereta i Ozenfanta) 1920.g. prema kojoj odreene forme po prirodi predstavljaju odraze (ekspresije) odreenih, konstantnih znaenja ili senzacija. TEORIJA INFORMACIJA U ARHITEKTURI (engl. information theory) Predstavlja ili analizira kompleksan zbir razliitih informacija koje jedan arhitektonski objekt emituje ili prima, ondnosno, putem kojih on komunicira sa drugim objektima, okolinom u kojoj se nalazi i, najvanije, prema samom svojem korisniku. Teorija opisuje nizove vizuelnih i drugih utisaka i uticaja koje jedan objekat izaziva i serije reakcija na njih. Jedna dimenzija arhitektonske komunikacije, ne predstavlja nita drugo do seriju naizmeniih signala, grubo nasuprot mekom, glatkom, svetlo nasuprot tamnom i t.d. Generalnu teoriju koja objanjava nain na koji utiu ovi signali, teoriju informacija, postavio je nasuprot shvatanjima ekspresionistike teorije Colin Cherry: Signali ne prenose informacije, kao na pr.kad teretni kamioni prenose ugalj. Pre bismo mogli da kazemo: signali imaju informaciju sadrzanu unutar dejstva njihovog potencijala za vrenjem selekcije. Signali deluju na alternative obrazujui sumnju primalaca. Oni predaju snagu da bi se izvrilo razlikovanje ili izbor izmeu ovih alternativa. U sutini, moemo rei da one alternative koje formiraju sumnju primaoca, zajedno predstavljaju primaoevo nekadanje saznanje, kao i njegovu trenutno prisutnu shematu -njegovu panju i nameru. Osnovna taka gledita t.i.a. je da primaoevo iskustvo sadri njegovu projekciju budueg delovanja, kao i njegovu unutranju selekciju nastalu interaktivnim uticajima njegovih oekivanja, predvianja, sugestija i ogranienja. TEPIH GRADNJA V. Gradnja u obliku tepiha ili saa. V. Tepih planiranje. Projektovanje i gradnja arhitektonskog objekta koji predstavlja strukturu koja poleze po terenu i zauzima ceu povrinu terena, poput "tepiha". Arhitektonski objekt je kompleks, celovit i sadrzajan, koji ne poznaje "prostor izvan" i "prostor unutra", ve je spolj-unutra proeto kroc strukturu objekta. Ova struktura sadrzi naizmenino pokrivene i otkrivene prostore (atrijume), unutranje saobraajnice, trgove, skverove, ali i dvorane, radne i stambene jedinice. Tepih gradnju prvenstveno pronalazimo u starim civilizacijama, kakva je bila civilizacija Starog Egipta. Nastala prvenstveno usled potrebe zatite od prevelike insolacije, tepih gradnja je u kasnijim periodima imala i odbrambeni karakter. Sakupljanje stanovnitva na
jednom mestu omoguavalo je laku i efikasniju odbranu teritorije jednog grada. U Starom Rimu, tepih gradnja je nastala prvenstveno iz ekonomskih razloga, da bi se izgradila to vea povrina pod objektima u centralnim gradskim zonama. Razvojem tehnike gradnje, prestala je ekonomska potreba za izgradnju po principima tepih gradnje, jer su oblakoderi odgovorili na potrebu poveanja gustine naseljenosti i izgraenosti. Tepih gradnja u savremenoj arhitekturi ponovo postaje aktuelna '60 tih i 70'tih godina XX veka, pre svega na podruju stambene izgradnje, a zatim i na polju izgradnje univerzitetskih i uopte kolskih objekata. Znaajni su projekti grupe arhitekata Josic, Candilis i Woods, za univerzitete, kao i mnogobrojni projekti stambenih naselja raeni u sistemu tepih gradnje. TERASASTE KUE Naziv za kuu koja je projektovana tako da se osnove njenih spratova stepenasto pomeraju od prizemlja prema vrhu kue, tako da stupanj izvan svake osnove predstavlja odvojenu ravnu krovnu terasu. Terasasta kua je nastala najverovatnije na podruju Orijenta, u Mesopotamiji i Staroj Indiji. Takoe, pronalazimo formu terasaste kue i kod Pueblo indijanaca, odnosno, u staroamerikoj kulturi. Terasasta kua ima znaajnu ulogu u savremenoj, modernoj arhitekturi. Ideja terasastih domova javila se u Evropi 1920-tih godina XXv., polazi od neophodnosti masovnih najamnih stambenih zgrada kao nekog postojeeg zla. Prvi put, t.k. se pjavljuju u Beu, kao posledica zadatka koji je beka optina poverila svojim srhitektima u svrhu podizanja optinskih stambenih domova, kao jedno od sredstava za savlaivanje stambene krize. Meu tadanjim arhitektonskim reenjima za podizanje velegradskih stambenih domova pojavili su se i Behrensovi terasasti domovi kao najnapredniji predlog, zasnovan na idejama iz 1920. g. Uzimajui u obzir naune teze izvesnih higijeniara, da su prozranost i razumna prostornost unutranjosti mnje vane injenice od potpune opkoljenosti stambenih zgrada atmosferskim vazduhom, Behrens je pristupio reavanju datog problema putem t.k. Reajui jedno krilo preko drugog po visini, Behrens je postigao da krovna terasa nie poloenog krila obrazuje ujedno terasu za gradnju povie i poneto iza nje. O ovom projektu Behrens navodi: Ureenjem ovakvih kua suprotstavljena su neprijateljima narodnog zdravlja tri najvea protivnika: mogunost danononog zadravanja na sveem vazduhu svih obolelih od tuberkuloza ili lica sklonih toj bolesti, koja tu nalaze lekovitost, drugo, ostavljanjem odojadi i dece na slobodnim mestima tik do samih stanova na svakom spratu smanjuje se njihova smrtnost, koja je naroito velika u vruim mesecima; tree, razdvajanjem pojedinih odeljenja za spavanje, sobe su, pomou pokretnog zida Schuerwenden - tako podeljene da odgovaraju prozorskim nizovima. Svim ovim postupcima izbegava se pasnost zaraze i nepoeljnje posledice moralne prirode koje sobom redovno donosi velegradski promet. Behrensove t.k., neostvarene kao i Loosovi projekti, spadaju u red najznaajnijih reenja u tom periodu. Ideju terasastih domova Behrens dalje razvija 1927.g. projektom stambenog objekta u okviru modernog uglednog naselja Weissenhof u Stittgartu. TERCA U ARHITEKTURI, TERCA = 4:5 = 100:125 Velika terca, kao interval od C:E (broj titraja 256:320), po svojim proporcijama 4:5 odgovara odnosu stranica pravougla, koji preporuuju Vitruvije, Alberti i drugi teoretici arhitekture, kao lepo proporcionisan lik. Ovaj pravokutnik odgovara tano odnosu 102 prema 53 ili, da se izrazimo u brojevima naih graevinskih mera, on odgovara odnosu 100:125 ili 200:250, 400:500, 800:1.000 itd. Ova je proporcija neverovatnom tanou identina sa prosenim odnosom irina i visina svih slika visokog formata koje je Fechner ispitivao obzirom na najlepi format, u celom nizu muzeja. TERENSKE KARTE Topografija se nije mogla obazirati na kakve udobnosti prilikom crtanja, i za nju je bilo najvanije usklaenje razliitih razmera. Njena osnovna razmera je bila 1:25.000, a gde postoji temeljna karta u razmeri 1:5.000, moe ona sluiti za podlogu. S
obzirom na opisane odnose mera, ine graevinske mere za obe ove razmere najprirodniju vezu na metarsku razmeru, to uveliko pojednostavljuje i olakava obradu optih nacrta izgradnje i ureenja celih predela. TERENSKI INDEKS, KOEFICIJENT POTRONJE ZEMLJITA Predstavlja recipronu vrednost koeficijenta iskorienosti zemljita. TERITORIJALNOST (nem. Eigenraum) Teritorijalnost je prouavao T. Hall i on daje njen detaljan opis: T. se obino definie kao ponaanje, odnosno, kako jedan organizam na sebi svojstven nain polae pravo na jednu odreenu povrinu i btani je od lanova svoje sopstvene vrste )specije). T. ini okvir prostora u kome se deavaju stvari - tu su mesta gde se ui, mesta za igru, bezbedna mesta za skrivanje... Osnovno za teritorijalnost je jedno otro, akutno oseanje granica koje obeleavaju razdaljinu koja se mora odravati izmeu pojedinaca. Lini prostor, definisan u koncepciji teritorijalnosti ne smemo, meutim, pobrkati sa egzistencijalnim prostorom, koji u velikoj meri ima javni karakter, okupljajui lanove jednog drutva na zajednikim javnim mestima. TERMINOLOGIJA, ARHITEKTONSKA (lat. terminus granica, medja, gr. logoz re, govor) Skup vetaki napravljenih (strunih) izraza (termina) iz oblasti arhitekture. THROW AWAY ESTETIKA, ESTETIKA ZA JEDNOKRATNU UPOTREBU (engl. throw away odbaciti, za jednokratnu upotrebu) Pojam throw away estetikeuveo je u teoriju i prouavao ga Reyner Banham zajedno sa teorijom pop arta, industrijskog dizajna i estetike maina. Zajedno za sve ove teorije estetike bilo je da su predstavljale estetiku za iroki sloj stanovnitva, koja je bila ugraena i prenoena predmetima svakodnevne masovne potronje. Osnovna poruka ove estetike je da proizvod za masovnu potronju treba da ima estetske kvalitete vrhunskog dizajna, bez obzira to je njegova upotreba jednokratna - ovi proizvodi se nakon upotrebe bacaju. T.a.e. je primenjena najee na dizajniranje ambalaze proizvoda kao i na druge proizvode masovne potronje. TIMSKI RAD U ARHITEKTURI Arhitektura predstavlja proizvod timskog rada i to tima koji je sastavljen iz specijalista raznih oblasti i profila. Arhitektonski ti najee sainjavaju: arhitekte, urbanisti, arhitektonski tehniari, elektroienjeri, statiari, geo inenjeri, mainski inenjeri, sociolozi, psiholozi i dr. TIPINE ORGANIZACIJE U ARHITEKTURI Pod tipinim organizacijama podrazumevamo itavu pojavu porodica reenja za iste potrebe ljudskog opstanka u fizikom i drutvenom prostoru, utvrenih svojstava i neogranianih vremenom ili mestom. Postupak u definiciji tipinosti, tipinih organizacija se razvijao na principu polarnosti poto on kao i pojam princip, izraava jednu od najoptijih zakonitosti svih kompleksnih pojava sveta; odreene strane ili pojave stoje uvek tako sutinski i neposredno jedna nasuprot drugoj, da ba ta suprotnost neposredno omoguava njihovu (relativnu) celinu. Smatrajui horizontalni plan poetnim, u kome su vidljive i ostale odlike budueg prostora, moramo se upitati da li je moguno uoiti neka opta mesta znaajna za sprovoenje ove organizacije. Horizontalni plan se prvenstveno razvrstava po tipu meusobne veze njegovih povrina. To bi dalo uslove za postojanje tipinih organizacija. Drugi deo, koji bi ulazio u kompletnu njegovu sadrinu i tretirao njegov odnos prema svim planovima prostora (dvodimenzionalna i viedimenzionalna analiza), daje uslova za definisanje karaktera sklopa. Razlozi ovakvog posmatranja su iskljuivo praktine prirode, a zakljuci na bazi prvog razvrstavanja ukazuju na znaaj kontinualnog razvoja arh. prakse. Bogatstvo oblika u reavanju konstrukcija i drugih elementa bilo je esto povod za podele po tipovima i u okvirima jedinstvenih graevinskih epoha. Meutim, u osnovnoj organizaciji, korisne - upotrebljive povrine, ne moemo uoiti toliko fundamentalnih varijanti za ove podele osim to se sva ova ostvarenja mogu podeliti u dve velike
porodice: jednoprostorne i vieprostorne. U vieprostornoj organizaciji opaamo grupisanje lanaka osnivanjem sredotezne povrine ili njihovim prostim dodavanjem. Stanovanje u pojasu Mediterana je organizovano oko centralnog dvorita.To je jezgro koje grupie sve povrine, funkcije stambenog sklopa. Renesansna palata ili Palladijeva vila iz unutranjeg jezgra, komunikativne i paradne povrine, razvija stambene funkcije. Sredotezna povrina organizuje sklop oko sebe. Odnos prostora je dinamian u stalnoj smeni i razlici utisaka. To ne znai da su jednoprostorne kompozicije manje vredne. Naprotiv, razvijanjem tree dimenzije one mogu naknaditi ovu dinaminost. Svakako da i najbolja ostvarenja pojedinih epoha - njihovi simboli - mogu biti ovako posmatranibez obzira na razlike uoljive u primeni konstrukcija i materijala, to je proizvod odreenog vremena. Na taj nain, tipine organizacije moemo kao istinske prototipove odreenih civilizacija pratiti u njihovom razvitku, utvrujui kolektivne napore velikog broja generacija. Skloni smo da u tipinim organizacijama uoimo, pored sve njihove raznolikosti, zajednike motive i da u njima opaamo stalnost i zajedniku logiku razmiljanja a to se moe i neposrednim posmatranjem utvrditi. Ovde se misli prvenstveno na tipinost situacije percipiranja prostora: biti pred objektom i obuhvatiti ga, ulaziti u doivljavati promenu sredine i najzad biti obuhvaen svim postojeim delovima prostora, i potom na sve ono to proverava i usmerava mnogobrojna iskustva. Zato predlaemo da ovu pripadnost i odliku tipinosti pojedinih razdoblja ocenjujemo kroz sledeih pet taaka koje odraavaju karaktertipinih organizacija: 1. svaka od ovih organizacija razvija se iz jedinice ka mnotvu, a sve vrednosti ovim ukljuivanjem izraavaju meuzavisnost; 2. svaka od njih specifino reava odnose u individualnoj i kolektivnoj sferi - ovo smatramo kljunim stavom jer se ogleda u problemima kako stanovati, do toga kako se kretati kroz grad; 3. svaka od njih ostvaruje ovekovu sredinu ograivenjem i ukljuivanjem u prirodnu, odnosno urbanu sredinu sopstvenim sredstvima i tumaenjima; 4. svaka od njih je standard epohe, tuma shvatanja i njenih mogunosti, univerzalni klju epohe; 5. one ne podleu nacionalnim politikim i ostalim modelima. Priznaju vrednost svetskog, opteg iskustva. Studije tipinih organizacija, kao deo teorijskog pristupa, obrauju stanja i odnose ovih dabi na osnovu zakljuka odredili i ocenili postupke i rezultate sadanjeg rada. Ovo je iskljuivo teorijsko polje rada gde su smetene osnovne postavke preko kojih se objanjava podruje arhitekture. Tako se sprovode ispitivanja koja pokazuju pojavu optih crta u pojedinanim organizacijama. U prvom redu to je karakter ukljuivanja tipinih organizacija u plan moguih grupisanja (hijerarhija sredine). Skoro nedefinisan odnos jedinice i mnotva je u njenoj deliminoj ili potpunoj nezainteresovanosti, nevezanosti, sa postojeom sredinom. Ovde se namerno napominje - delimino jer se ukidanjem razmatranja nekih od svojstava mnotva (urbani plan, plan sklopa) omoguava ukljuenje jedinice; prosuivanje tipinih organizacija samo po nekim dimenzijama vri i delimino ukidanje stvari. U svakom posmatranom sluaju pretpostavlja se da odnosi i sadrzaji svih delova budu dvostruko merljivi: prema viem nivou i u samoj jedinici. TIPIZACIJA (Org.). Ogranienje proizvodnje na nekoliko utvrenih, najracionalnijih vrsta predmeta koji se izrauju. To je izvestan stepen standardizacije u privredi, a u graevinarstvu se odnosi kako na maine, alat i materijal, tako i na objekte, delove
objekata, pojedine graevinske elemente, to sve poveava racionalizaciju rada. TIPOLOGIJA PROSTORA Predstavlja podelu prostora po odredjenim karakteristikama. Tako, razlikujemo sledee tipove prostora: unutranji i spoljanji, zatvoreni i otvoreni, prazan i pun, oblikovan i neoblikovan, prirodan i vetaki, konzervativan i avangardnji prostor i sl. TIPSKA KUA (nem. Typenhaus) Kua za stanovanje sa tipiziranim (normiranim) osnovom kue i presekom (fasadom). Takoe, tipske kue mogu da budu tipizirane i u urbanistikom smislu. Tipske kue se najee koriste u podrujima kolonijalizacije ili u socijalnim naseljima nekog grada. Tipske kue su najee podignute kao kue u nizu, ali mogu i da budu grupisane oko centra. TIPSKI OBJEKAT Arhitektonski objekat koji je izveden prema tipskom projektu, jedinstvenom za celo naselje ili tipskom katalokom projektu. Tipski objekat nije jedinstven, ve sadri standardne elemente prostora i oblikovanja. Tipska arhitektura je karakteristina za velika stambena naselja, industrijska naselja i predgraa, u kojima su sve kue identine i po obliku i po boji. Tipska arhitektura je nastala iz potrebe brze gradnje, potrebe prefabrikacije i nize cene gradnje. U savremenoj arhitekturi pojedinih drava, naroito u zemljama istone Evrope, tipski objekti su gotovo jedina forma gradnje u odreenim periodima. Tako na pr. u Rusiji postoje tipovi stambenih objekata pod "narodnim imenom": "hruovka" i "brenjevka", naravno, asocirajui na period vladavine tih politiara, kada su podizani odreeni tipovi stambenih objekata. Nasuprot tipskim objektima, postoje "tipini objekti", koji su karakteristini za odreenu sredinu, podneblje ili narod. Tako postoje: mediteranski tip objekata, alpski tip, ravniarski tip, ili je to graanska, odnosno seoska kua i t.d. TIRANIJA FORME Pojam se vezuje za modermizam u dizajnu, ali i pojedine predstavnike postmodernog pokreta, a upotrebljava se da bi oznaio previe istaknut formalizam, kod kojeg funkcija prestaje da ima svoj smisao. Tiranija forme razbija mit dizajna i predstavlja njegove mogue i proistekle posledice u ureenju prostora. Peter Blake, bivi diriektor asopisa Architectural Forum i Architecture Plus, daje 1970-tih godina ironino kritinu analizu tiranije forme. On, tako, govori o uspesima postignutim u oblasti avangardnog dizajna: fotelje poput poput one crvenoplave od Rietvelda iz kojih se ne moe izai bez pomoI ortopedskohg hirurga, stolice poput Berlin-chair od istog Rietvelda koje pretpostavljaju, kako bi opravdale svoju asimetrinu formu, duboke genetske promene ljudske rase; komadi nametaja, poput onih koje su projektovali Le Corbusier, Mies van der Rohe, koji bez sumnje savreno odgovaraju zahtevu da se prostor za stanovanje uini fluidnim i prozranim, ali koji se obino - sa svojim odbojnim materijalima, svojim okastim formama i potuno teorijskom saglasnou sa potrebama telesnog pokreta - slabo prilagoavaju za vrenje svoje primarne funkcije i ostaju pre svega predivne skulpture za divljenje. Mi odbacujemo tiraniju forme imali su obiaj da kau moderni majstori, zakljuuje Blake. Prilagoditi ili reiti probleme. I to je prilino tano. Ali problem koji je pokret Moderne zaista hteo da rei, ako je suditi po njegovim dostignuima, bio je u stvari neugodna anatomija ljudske rase: naime, nita ne moe da funkcionie - po shvatanju Bauhausa - sve dok mukarci ne budu reprogramirani u obliku kocke i ene u obliku kugle; do tada, sve ostale stvari e ii na svoje mesto sa dubokim i glasnim klik i onda e samo reenje postati problem. TLOCRT, PLAN (engl. i franc. plan, nem. Grundriss, ital. pianta) V. Plan. U arhitektonskoj praksi, prikaz graevinskog objekta projektovanjem njegovih kota na horizontalnu povrinu, razrada rasporeda prostorija i konstruktivnih delova graevine ili kompleksa graevina.
Projektovanje i unapred planirana koncepcija zgrade, naroito od vremena gotike, zahtevali su prethodnu skicu, pa su graditelji uz nacrte, preseke i skice arhitektonskih i dekorativnih detalja izvodili tlocrte. Intenzivnije se izvode t. od vremena renesanse; u baroku su znaajniji graditelji posedovali kolekcije t. svojih i tuih graevina. U toku XIXv. standardizovane su razmere t. za izvoenje zgrada (situacioni plan 1:500, detaljni 1:200, narudbeni 1:100, izvoaki 1:50), a fiksirano je i njihovo opisivanje (oznaavanje raspona i dimenzija kotama, karakteristine boje za pojedine vrste graevinskog materijala i konvencionalni znakovi za pojedine vrste instalacija). Naknadni t. izvodi se prilikom snimanja ve postojeih objekata. U irem znaenju t. je horizontalna projekcija rasporeda zgrada, komunikacija i zelenila u pojedinom bloku graevina, u sektoru naselja ili u prikazu celog naselja. TOPIJE Naziv za mesta, lokalitete, pojam koji je izveden iz naziva topos. Prvobitne topije, lokaliteti, dobijajui imena uli su u dvostruku prostornu mreu, mentalnu i socijalnu, praktinu i verbalnu. Topije potiu neposredno iz prirode: osobine tla (materijalna priroda, fauna i flora, pravac puteva) slue kao imena. Tu heterogenost prirode industrijski prostor zamenjuje svojom homogenou, ili radije svojom eljom za homogenou, saobraznom njegovoj kvantitativnoj racionalnosti. Prostor, planiran, zadrava topije samo kao sluajnosti, neodreene prijatnosti jednog folklornog jezika; sva mesta su slina a razliita samo po svom rastojanju. TOPOLOKA SVOJSTVA URBANOG FENOMENA Razlikovanja i razlike koje se tiu topolokih svojstava urbanog prostora, tako nazvanih svojstava, koji teorijski obrazuju mrezu ili sistem umesto suprotnosti (paradigmu): - privatno i javno;- visoko i nisko; - otvoreno i zatvoreno;- simetrino i nesimetrino; - savladano i ono to je ostalo, itd.Ovde moemo da imamo analizu veoma poznatu po dimenzijama: simbolikoj dimenziji, koja se obino odnosi na spomenike, pa prema tome, i na sadanje ili prole ideologije i institucije - paradigmikoj, skupu ili sistemu suprotnosti sintagmatikoj, povezivanjima (putevima). TOPOS (gr. topoz mesto) Grki naziv za mesto, nastaokao plod razvoja ge. misli o prostoru. Tako je Parmenid zauzeo pozitivan stav kada je tvrdio da se prostor kao takav ne moe zamisliti, pa da prema tomeni ne postoji, dok je Leukip prostor smatrao realnou, mada lienu telesne egzistencije. Platon je jo dublje zahvatio taj problem u svom Timaeusu, uvodei geometriju u nauku o prostoru. Ali, tek je Aristotel razvio teoriju mesta - topos. Za njjega je prostor bio zbir svih mesta, dakle jedno dinamino polje sa svojim pravcima i kvalitativnim osobinama. Njegov pristup problemu se moe smatrati pokuajem da se sistematizuje primitivni, pragmatini prostor. TORANJSKE ZGRADE, PROJEKTOVANJE TORANJSKIH ZGRADA Osnovni su zahtevi konstruktivnog projekta toranjskih zgrada dovolja vrstoa, krutost i stabilnost. Adekvatna bona krutost potrebna je radi ograniavanja uticaja drugog reda, dakle dodatnih momenata savijanja koji nastaju zbog smicanja prihvatnica gravitacijskih sila, zatim zbog relativnih bonih smicanja susednih tavanica da bi se spreile tete na nenosivim delovima konstrukcije (npr. lomljene prozorskih stakala) te zbog amplitude bonih smicanja i ubrzanja pri vibracijama uzrokovanim vetrom i potresom, a radi spreavanja nelagodnog oseaja ljudi u zgradi. Dok u konstruktivnom projektovanju malih niskih zgrada prevladava uticaj gravitacionog optereenja, a boni uticaji iziskuju eventulano samo neznatne dodatne trokove, u konstruktivnom projektovanju toranjskih zgrada prevladavaju boni uticaji i iziskuju dodatne trokove. Zanimljiva je zavisnost troka zgrade po jedinici povrine tavanine konstrukcije konstrukcije od broja spratova. Troak za spratne tavanice praktino ne zavisi od broja
spratova, troak za stubove i zidove raste otprilike linearno, a troak za bono ukruenje zgrade raste eksponencijalno s brojem spratova. Toranjske zgrade obino imaju jezgro. Ono sadri liftove, stepenita, kablove, instalacije te eventulano sanitarne i druge pomone prostorije. Radi protivpoarne zatite u mnogim je zemljama propisano da se stepenita i liftovska jezgra odvoje od ostalih prostorija protivpoarnim zidovima. Jezgro mehaniki predstavlja konzolu. Ona se obino temelji na ploi preko rotilja od zidova (podrumske kutije) visokih jedan, dva, a ponekad i do pet spratova; ima, dakle, jedinstven temelj, a to je i najpovoljnije reenje za zemljotresna podruja i podruja s podzemnim iskopima. Teite temeljne stope mora biti vertikalno ispod teita zgrade kako bi naginjanje zgrade mogli uzrokovati tek vetar i zamljotres TOTALITARIZAM U ARHITEKTURI Totalitarizam, kao osnovna crta arhitekture Xxv., nije samo plod drutveno-politikih sistema. Slepa vera u napredak, mitologija nauke i tehnike, magija krupnih brojeva vezana za demografski rast, pluralizam izjednaavan sa haosom, sve je to doprinelo da se rodi uverenje da sam ovek vie ne zna kako mu valja stanovati i iveti. I da je na arhitekturi da to sazna umesto njega. Niko nije nametnuo arhitektima ideju o tipizaciji i prefabrikaciji po meri nekih utopijskih, a ne stvarnih potreba: niko ih nije naterao da u urbanizmu zanemare zakon vrednosti, da za trenutak izdvoje problem zagaenja umesto da neutralizuju njegove izvore, niti da prilagoavaju ivot prostornim shemama, delei i odvajajui ono to po svojoj sutini ini jedu celinu. Arhitekti su odgovorni za sadanje stanje odnosa ovek-Arhitektura-Okolina utoliko to su se zaloili za ostvarenje takvih ideja. TOTALITARNA ARHITEKTURA Tobonje oficijelno prihvaena arhitektura od strane diktatorskih reima, nad-centralizovanih vlada ili politikih grupa, netolerantnih prema opoziciji, posebno od strane faista u Italiji, nacista u Nemakoj, staljinista u Sovjetskom Savezu, komunista u Kini, itd. Poputinternacionalnog stila, sadravala je simplifikovani neoklasicizam i skulpturu zasnovanu na realizmu XIX veka kao i klasicizam koji je koristila za masivne predimenzionisane dravne monumente. TOTALNA ARHITEKTONIKA Pojam se vezuje za arhitektonski koncept Bauhausa i Waltera Gropiusa, koji je zamislio logiko i sistematsko povezivanje u obraivanju arhitektonskih problema, kada je predvideo, u toku zasnivanja Bauhausa koncept totalne arhitektonike. Ovaj koncept se da prenositi putem koherentnog, operacionog i sistematizovanog predavanja. TOTALNA ARHITEKTURA (engl. Total architecture) Predstavljena putem arhitekata Walter Gropius-a i Bruno Taut-a u period 1920-tih, ova arhitektura sugerie sintezu svih umetnosti i zanata u novoj arhitekturi, zasnovanoj na delima kompozitora Wilhelm Richard Wagner-a (1813-83) i ideji Gesamtkunstwerke (totalan rad u umetnosti). Medjutim, totalna arhitektura je imala suprotno dejstvo odvajajui umetnost i zanatstvo od arhitekture. Uprkos to je ovaj manifest propao kod modernog pokreta, Gropius je objavio The Scope of Total Architecture 1955 (revidirana edicija 1962). TOTALNI DIZAJN 1. Naziv za dizajn jednog objekta koji ukljuuje dizajn svih njegovih elemenata, poev od arh. forme, detalja, dizajna enterijera objekta, pa sve do sitnih detalja, kao to je: pribor za jelo, posteljina, odea radnog osoblja i dr. 2. U urbanistikom smislu, totalni dizajn je suprotnost postepeno naraslom gradu, koji se iri kao posledica mnogih odluka. Totalni dizajn za arhitektu osmiljava ulogu mesije, ispravljaa nereda prigraa; plasira grad kojim vlada ista arhitektura i koji se odrava kroz reviziju dizajna; podrava, najzad, dananju arh. gradske obnove, u iju svrhu koristi sve lepe umetnosti. TOTALNI PROSTOR Pojam se vezuje za koncepciju arhitektonskog prostora stanovanja koju je predstavio Renato Severino, kojom je autor doprineo poboljanju ideje o vrstim i
slobodnim takama prostora. Odlike njegove koncepcije su: kontinuitet, fleksibilitet i lankovitost, dok u njegovom sastavu podrazumeva dve vrste prostora: tzv. namenske objekta i prostor transformacije. Namenski objekti: spavanje, kuvanje, higijena, prema autoru, kao industrijski komadi ukljuuju se prema potrebi iu utvrenu rasternu mreu celokupne jedinice. No, i ovi svojim ukljuenjem doputaju maksimalan broj transformacija samim tim to je ova osnovna mreza jednog stana postavljena u dve etaze, pa se obzirom na broj ovih namenskih objekata, moe oekivati i maksimalan prostor u donjoj etai kao i minimalan prostor transformacija u gornjoj etai jedinice. TOTALNI ZAHVAT Svodovi i kupole su praoblici konstrukcija totalnog zahvata - to su jedinstveni prostorni elementi i sistemi kojima se vri zatvaranje prostora. Trodimenzionalna konstrukcija totalnog zahvata ukida klasinu podelu na konstruktivni sklop i ispunu, elemente koji nose i koji bivaju noeni,vertikalne i horizontalne povrine objekta. Zasnovana na jednainama vieg reda, konstruktivna reenja grade vrlo bogate oblike koji se granie sa fantastinim formama same prirode. Dimenzije prostornih konstrukcija dobijaju grandiozne dimenzije raspona sa minimalnim debljinama tela konstrukcije svedenih praktino na opne. Jedinstvenim tretmanom prostor se modeluje i transformie u jedan imaginarni svet oblika koji nagovetavaju arhitekturu budunosti. Umesto interpretacije prostora dramatizacijom sloenog strukturalnog sklopa, graditelj arhitekture se iznova vraa interpretacijama saetih slika prostorne ideje date u jednom jedinom potezu ruke, u jednoj jedinoj strofi poetske misli...Tragajui za novim istinama, arhitektura se, izgleda, vraa ka nekim jednostavnim i iskonskim praistinama svog sveta. TOUKOU, KINESKI MODEL ZA GRADNJU HRAMOVA Kao jedinstvena mera (modul) nije sluio donji prenik stuba, kao kod Grka, nego irina konzole koja je podupirala krovne grede. irina konzole razlikovala se prema veliini graevine. Zbog toga je modul za svaku veliinu zgrade bio drukiji. Tako su, kod razliitih veliina graevine, srazmeri mogli ostati proporcionalni. Takva konzola zove se kineski toukung (izgovara se dogung) a mera za irinu toukou (izgovara se dokau). S tim toukou, kao modulom, odmeravane su sve pojedinosti u hramu. Tako npr. irina stuba iznosi 6 toukou, a visina 6 10 = 60 toukou. (U ovom sluaju postoji srodstvo s asirskim, vavilonskim i egipatskim ezdesetinskim sistemom, odnosno s naim nainom merenja vremena i uglova). Vrsta sistema menjala se u toku stolea. Tako su u vremenu oko 1100, 1500 i 1800 postojali razliiti sistemi modula. Ceo taj predmet nije jo sasvim istraen. U evropskim knjigama nije do sada o tome nita objavljeno. TOWER (engl. toranj, kula) 1. Naziv koji oznaava visoku kulu, visok toranj u sklopu jednog utvrenja ili dvorca. 2. Pojam se danas koristi da bi oznaiooblakoder (neboder), odnosno, izuzetno visoku graevinu najee administrativne namene, podignutu samostalno ili u sklopu gradskog uzeg centra. TOWNSCAPE FILOSOFIJA, FILOSOFIJA GRADSKOG PEJSAA (engl. townscape gradski pejsa) Predstevlja teoriju filozofije koja prouava i analizira jednu urbanu strukturu na osnovu promena gradskog pejsaa. Osnovni objekat interesovanja t.f. su spoljanji efekti, bavljenje leenjem simptoma, ne uzroka urbane propasti. Bilo kako, t.f. je postala osnovno, kruto verovanje i moda u arh. i dizajnu. Hugh Casson je prvi dao vizuelno otelotvorenje ovih ideja u svojim serijama skica gradskih pejsaza. Gordon Cullen je dalje razvio 1948.g. t.f. u metodu projektovanja u Engleskoj, da bi je kasnije pretvorio u filosofiju. Ova filosofija, zdruena sa starim engleskim potovanjem prem prirodi i engleskim pravnim sistemom o vlasnitvu nad teritorijom, doveo je do novih urbanistikoh reenja. TOWNSCAPE, TAUNSKEJP (engl. gradska veduta, gradski pejsa, gradska panorama) 1.
U savremenoj arhitektonskoj leksici, delovi grada, grad ili gradovi, posmatrani i prouavani u smislu takvih formi koje su analogne pitoresknim oblicima prirode. 2. Deo urbanog tkiva koji je mogue sagledati odjednom. Termin je bio u estoj upotrebi u periodu 1940-tih, analogno terminu landscape (pejsa), a vezuje se sa serijom studija koje su objavljene u asopisu Architectural Review sa namerom da ohrabre pokuaje i napore za unapredjenjem ivotne sredine u Velikoj Britaniji. Mnogi istorijski gradovi sadre prijatne townscape koji su se odrali kroz peake zone, a kampanja asopisa Architectural Review predlagala je da studije townscape-a, iji su pioniri bili Geddes, Parker, Sitte i Unwin, treba da obezbede pretpostavke za ogroman broj planova urbanog razvoja, poput onog koji je radjen u Velikoj Britaniji za nove gradove u periodu nakon rata 1939-45. Ipak, protagonisti internacionalnog modernizma odbacili su koncept pitoresknog, vodei neuspehu njegove primene od perioda 1945. TOWNSCAPERS (engl. od townscape, gradski pejsa) Naziv sa arhitekte i urbaniste koji su u svoje planove ugraivali principe townscape filosofije. Poznati predstavnici t. su; LCC (London Country Council (sada GLC, Greater London Council), Robert Matthew. TRABUCCO VELIKA MERA U PODRUJU SREDOZEMNOG MORA Trabucco, glavna mera jonskih ostrva, na kojima su se najdue odrali antiki obiaji i mere, potpuno je jednaka meri industrijskog graevinarstva IGM. Trabucco je u Milanu imao isto tako 2,5 m, a vredeo je i vredi delimino jo i danas na Sardiniji, u Torinu, Nici, itd. uz manja odstupanja. TRADE MARK (engl. zatitni znak, trgovaka marka) U dizajnu, naziv za zatitni znak jednog proizvoda, najee proizvoda robe iroke potronje, ali i unikatnog dizajna. T.m. je nainjen najee putem grafikog vizuelnog znaka utisnutog na ambalau proizvoda, koji svedoi i garantuje njegov kvalitet i visoki standard. T.m. je takoe znak potpis proizvoaa, na osnovu kojeg on deklarie sebe i garantuje za kvalitet proizvoda. T.m. je veoma znaajan vizuelni signal, posebno u procesu reklamne kampanje, ali takoe ima svrhu da izdvoju odreeni proizvod od drugih i ukae na njegove kvalitetne karakteristike. TRADICIJA Predstavlja uticaj naslea na arhitekturu u smislu njenih oblika, funkica, upotreba materijala, dispozicije, kompozicije, orijentacije, korienja itd. Izvesno je da je veina stilskih perioda prolosti - antika, italijanska renesansa - stajala vrsto na tradiciji, da su se najvei umetnici ogledali sa dunim strahopotovanjem za delima prolosti. Ni romanski stil nije znaio potpun raskid sa antikim tradicijama. Do njih vode neprekinute niti preko vizantijskog stila. Sve to tek na kulturnom tlu ostalih naroda dobija drugi izraaj primenom drugog gradiva i uslovljenou klimatskih prilika. Jedino gotika prua donekle drugaiju sliku. Nova volja za iznalaenjem oblika stvorila je posredstvom gotike izmenjeno umetniko shvatanje. Hans Poelzig analizira tradiciju: Danas mo emo da posmatramo sve prisutne tradicije, dopremljene do nas metodama koje ranija vremena uopte nisu poznavala. Danas su na dohvatu ruke nove metode rada i konstruisanja sa dosad nevienim preimustvima...Onaj koji bi danas podigao kuu u nekom stilu prolosti, na primer u stilu baroka, morao bi se odrei preimustva dananjih konstruktivnih sredstava. Ovakvo muziciranje u starom stilu ne moze nikad uspeti...Onaj koji tehniku freske prenosi na uljno slikarstvo - a koliko puta je to ve pokuavano - pretrpee neuspeh i nee nikad dospeti do nekog prekaljenog stila. Tradicija se esto uzima formalistiki dekorativno. Ali isto tako dekorativno mogu biti opremljene i nove konstrukcije. Prema tome, pogreka obeju strana - tradicionalista i formalista - lei u istom nainu miljenja u pogledu dekorativizma, koje i danas preovlauje. Da li e se postupati u duhu naslea ili moderno, to je pitanje koje se redovno postavlja. Po prvom stanovitu arhitekt ne prelazi okvir formalistikog dekorativizma, a po drugom on dodue menja svoj manir i stil, ali opet samo u dekorativnom smislu.
TRADICIJE U SAVREMENOJ ARHITEKTURI Predstavljaju skupove uticaja koji odreuju jedan arh. stil, pokret, a nadasve jedan arhitektonski objekat. Svaka teorija i arh. praksa predstavljaju proizvod odreenih tradiconalnih uticaja, koji zavise od faktora vremena, kulture, i razvoja uopte. Tradicionalni uticaji odreuju i definiu pojedine stilove tokom istorijskih perioda njihovog trajanja. Osnovne tradicije u arhitekturi su (prema Charlesu Jencksu): aktivistika tradicija, idealistika tradicija, intuitivna tradicija, logiarska tradicija, samosvesna tradicija, nesamosvesna tradicija. TRADICIONALIZAM U ARHITEKTURI Upotreba tradicionalnih arh. elemenata forme, kompozicije ali i sadraja unutar modernih arh. projekata. Tradicionalizam moemo da posmatramo sa nekoliko aspekata: kao arhitektonsku tradiciju jedne kulture, drave ili naroda, kao tradiciju upotrebe odreenih arhitektonskih ,materijala, kao korienje tradicionalnih arh. oblika i kompozicija ili kao tradicionalan odnos prema odreenim tipovima arhitekture. U savremenoj arh. esto sreemo tradicionlistiki odnos prema arh. objektu, ponekad pronalazimo vie arh. tradicija unutar samo jednog arh. objekta. Istaknuti predstavnici t.a. su bili: Frenk Lloyd Wright, koji je u svoje vile unosio sutinske vrednosti tradicije Japana, Le Corbusier, koji je, bez obzira na svoj internacionalistiki stav, duboko potovao arh. tradiciju, posebno Balkana (Kruevo, Makedonija). U arhitekturi ezdesetih i sedamdesetih godina pronalazimo snane tradicionalistike tendencije naroito meu japanskim arhitektima: Kiyonori Kikutake, Kenzo Tange, koji upotrebljavaju japanske tradicionalne arh. elemente na savremen nain. U evropi, snani predstavnici su u paniji, Ricardo Bofil, u Italiji Aldo Rossi i dr. TRAFFIC ARHITEKTURA Pojam koji nije vezan samo za arh., ve pre za urbanizam, a oznaava arh. ili urb. plan nastao analizom saobraaja posmatranog podruja. Mrea i struktura saobraaja i kretanja kroz projektovani prostor predstavlja opredeljujui element za njegov konani plan. TRAKT (od lat. tractus vuenje, prostiranje, nem. Trakt) U arhitekturi, naziv za deo graevine koji se u okviru veeg sklopa (dvorca, manastira) izdvaja kao zaseban graevinski korpus, na pr. krilo. Obino se upotrebljava za one delove graevine u kojima je naglaen horizontalni smer protezanja. Naziv za izdvojenu celinu jednog arh. objekta, koja je sa glavnim korpusom povezana stepenitem ili hodnicima. Funkcionalni trakt je uoblieno i ogranieno prostiranje, izgraene i arhitektonski oblikovane prostorne celine. Prema poloaju radnih jedinica, u odnosu na horizontalnu komunikaciju, trakt moe biti: jednostruk, dvostruk i viestruk. U najirem smislu, oblik trakta je uslovljen prirodnim i urbanim uslovima, koji pored odreenih ogranienja, mogu biti u izvesnom smislu i inspirativni sa gledita projektovanja. S toga su oblici traktova vrlo razliiti. Navodimo nekoliko tipinih primera: 1. linearni, 2. poluzatvoren, 3. zatvoren,4. slobodno razvijen trakt. TRAKT GRADJEVINE (Arh.). (1) Pravougaoni oblik slobodne graevine. Zalomljen ogranak trakta zove se krilo. Za niz zgrada sa zajednikim stepenitima, kae se zgrada u traktu. (2) Kod zgrada skeletne konstrukcije trakt je oivien sa dva poduna niza stubova, pa zgrada u preseku moe imati dva, tri ili vie traktova (emu odgovara tri, etiri ili vie nizova skeletnih stubova). TRAKT, NIZ Predstavlja niz soba ili niz stanova postavljenih du jednog zajednikog koridora. TRANSDUKCIJA (lat. transductio) U arhitektonskom i urbanistikom smislu, predstavlja proces izgradnje virtuelnog predmeta.
TRANSFORMABILNAARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja nema svoje vrsto ograniene oblike, ve moe da ih menja, da se proiruje, prilagodjava uslovima i potrebama korisnika i vremena. Ova arhitektura je promenljiva i nikad nije statina. Nasuprot transformabilnoj arhitekturi je statinaarhitektura,odnosno, ona arhitektura koja je nepromenljiva, u istoj formi i funkciji, bez obzira na promenu uslova i karaktera sredine u kojoj se nalazi. TRANSFORMACIJA, ARHITEKTONSKA Promena jednog arh. oblika u drugi. Takoe, promena funkcije jednog arh. prostora u drugu. Transformacija jednog oblika moe da bide izvedena i u sluaju kad taj oblik ne menja svoje dimenzione karakteristike; ovkva transformacija se vri promenom karaktera svetlosti koje pada na oblik: oblik osvetljen spolja ima jedne karakteristike, dok u sluaju kada je osvetljen samo iznutra, menja svoje prostorne karakteristike. Samopodeavanje, transformacija prostora ili njegov visok stepen valentnosti nije odlika i cilj naeg vremena. Ona se moe pratiti u svakom razdoblju delatnosti kada su savladane osnovne ekonomske tekoe i kada prostor nije bio rezultat nude. Praenjem ovih pojava moemo u razvitku standarda uoiti ovo nastajanje ka viesmerno funkcionalno iskoristljivom prostoru, pa ak i takvih oblika koji se kontinualno javljaju u razliitim periodima sa razliitim tehnikim mogunostima. Danas se u veini sluajeva sreemo sa vievalentnim prostorom, poev od tipinih jedinica pa do zona ili funkcionalnih grupa i sklopova koji, danas, sve vie izraavaju namere ka mogunosti samopodeavanja i transformacije. Svakako da najzahvalniji sluaj za ova ispitivanja predstavljaju tipine jedinice, gde se po pravilu utvruje najmanji mogui broj jednovalentnih prostora, a da se ostatak ostavlja moguim transformacijama koje treba shvatiti kao niz mobilnih i mirnih rasporeda. Danas se u stambenoj izgradnji govori o vrstim takama jedinica, tj. kupatilo, kuhinja i sve ostalo vezano za instalacijske tokove, s jedne strane i kontinualnom, unutranjem prostoru s druge strane koji bi omoguavao novu, mobilnu stambenu sredinu. Ovde je Renato Severino svojom tezom o tzv.totalnom prostoru doprineo poboljanju ideje o vrstim i slobodnim takama prostora. Odlike njegove koncepcije su: kontinuitet, fleksibilitet i lankovitost, dok u njegovom sastavu podrazumeva dve vrste prostora, tj. namenske objekte i prostor transformacije. TRANSGRESIJA (l. transgressio) Prestup, prekoraenje (zakona, naredbe i dr.); geol. prodiranje mora u kopno i irenje na raun kopna (supr. regresija). TRANSLACIJA Kretanje nekog tela pri kome svi njegovi delovi imaju situ brzinu. TRANSPARENCIJA (nl. transparentia) Prozranost, providnost. TRANSPARENTNA ARHITEKTURA Naziv za onu arhitekturu koja je prozirna, sa mnogo svetlosnih prodora, komunikacijskih prodora i sl. TRANSPARENTNA ELIJA Element elijastog sistema koji ima providnu, transparentnu strukturu. TRANSPARENTNOST ARHITEKTONSKOG PLANA Osobina arhitektonskog plana da je otvoren, sa irokim prolazima i koridorima, sa velikim povrinama kroz koje u objekat upada svetlost, sa visokim mogunostima za otvaranje prema spoljanjem prostoru. TRANSPARENTNOST ARHITEKTONSKOG PROSTORA Naziv za jedan arhitektonski prostor kojeg odlikuje prozranost, prolaznost, providnost, osvetljenost. TRANSPOZICIJA Jedna primarna forma ili konkretan oblik, asocira u nama razliite prostorne predstave. Na pr., jedan mali steak ili grupa steaka iz jedne nekropole, moe u nama da izazove asocijaciju na oblik kue, odnosno, seosku grupaciju, to nam na prvi pogled pokazuje da izmeu ova dva oblika koji prestavljaju svet ivih i svet mrtvih, nema razlike. Ukoliko apstrahujemo oblik i element izdvojimo iz njegovog znaenja, njegova
kompozicija e dobiti sasvim drugi znaaj, odnosno, sasvim drugu vrednost u odnosu na izmenjeni prostor. T. u arh., meutim, dovodi i do novih problema, gde e tradicionalne forme dobiti svoje novo znaenje i tumaenje, u razliitim sredinama i u razliitim epohama. TRANSVALUTACIJA Pojam se odnosi na proces analize umetnikog dela koji prihvata da ispita i dejstvo dela izvan kulturnog konteksta u kojem je nastalo. Jasno je, na primer, da je sam nain gledanja - dakle, tumaenja - neke zgrade uslovljen vizuelnom kulturom. U tom su smislu izrazito prosvetljujue Wittkowerove stranice o renesansnom shvatanju proporcija gde autor u jednostavnom odnosu izmeu dvaju merila identifikuje svoju generaciju kao proizvod vie generacija u nizu a generaciju Argana i Panofskog kao usredsreivanje na perspektivu. TRANSVERZALA, GEOMETRIJSKA (nl. transversalis) Geom. poprenica, linija ili povrina koja preseca sistem linija ili povrina. TRANSVERZALAN (nl. transversalis) Poprean; fiz. transverzalno talasno kretanje kretanje kod kojeg delii elastine sredine trepere upravno na pravac prostiranja poremeaja, tj. zraka (supr. longitudinalan). TRANSVERZALNA OSA, POPRENA OSA Osa, zamiljena linija du koje se prostire neka graevina u poprenom smislu. TRANZICIONALNA ARHITEKTURA (engl. transitional architecture) 1. Prelazna arhitektura. 2. Naziv se obino odnosi na period prelaza iz romanesknog stila u gotski. Ponekad su detalji iz kasnijeg stila upotrebljeni na optim oblicima ranijeg stila. 3. Prelaz generalno iz jednog stila u drugi. TRIANGULARAN (nl. triangularis) Trougli, trougaoni, trokutni; trouglast, trokutast; triangularni brojevi mat. najprostiji od tzv. figuriranih brojeva, naime 1, 3, 6, 10, 15, 21, 28, 36, 45, 55, 66, 78 itd., koji se mogu izraziti takama podjednako udaljenim jednih od drugih na povrini jednog ravnostranog trougla. TRIGONOMETRIJA (gr. trigwnoz trougaon, trougli, trokutni, metria merenje), (geom.) Deo geometrije koji se bavi reavanjem trouglova, tj. koji pomou dovoljnog broja datih elemenata jednog trougla iznalazi, raunskim putem ili konstrukcijom, njegove ostale elemente; ravna trigonometrija bavi se reavanjem ravnih slika; sferna trigonometrija bavi se reavanjem sfernih trouglova. TRIJANGULARNAMREA1. Opte, naziv za modularnumreu u arh. i urban. ili saobraajnu mreu koja se sastoji iz sistema jednakih trouglova, odnosno, dva sistema paralelnih pravi koji su meusobno postavljeni pod uglom, tako da nihovi preseci obrazuju trouglove. T.m. je esto koriena kod arh. objekata drutvenog karaktera, jer omoguuje transformabilnost. multifunkcionalnost i sadri veoma ekonomian sobraajan sistem, zasnovan na centralno postavljenoj strukturi saobraaja, umesto na poduno koridorskoj. 2. U saobraajnom smislu, t.m. je predstavljala predmet istraivanja urbanista u periodu krajem pedesetih i tokom ezdesetih godina. Ova mrea predstavlja najbolju formu za izgradnju gradskih autoputeva zbog toga to zauzima najmanju povrinu gradskog zemljita na mestima spajanja saobraajnica i zato to je najvie otvorena za fleksibilnost i promene. T.m. su posebno istrazivali Alison i Peter Smithson, i Louis Kahn. TRIJANGULATURA se zasniva na sistemu korena broja 3, gde se kao osnovne proporcijske slike javljaju istostrani trougao sa visinom (a koren iz 3)/2, pravougaonik 1: koren iz 3 i estougaonik, odnosno, dvanaestougaonik. T. ima veliku primenu u doba got. (fasada milanske katedrale)i doba renes. U drugoj polovini XIX v. Violet le Duc iznalazi tri vrste trouglova za proporcionisanje. Osim ve poznatog ravnostranog i pravouglog trougla, on uvodi i tzv.egipatski trougao sa stranama 2,5:4 odnosno 5:8. Na istom crte u preklopljen je tzv. sveti egipatski trougao koji odgovara pitagorejskim brojevima 3,4 i 5. TRIMETRIJSKA AKSONOMETRIJA (nem. Trimetrische Axonometrie) Trimetrijska
aksonometrija pokazuje neko geometrijsko telo (kocku na pr.) posmatrano sa ugla a pri tom su obe horizontalne ivice ela objekta koso postavljene u odnosu na projekcionu ravan i pri tom su, za razliku od dimetrijske aksonometrije, obe date u skraenju, dok su samo vertikale date u punoj dimenziji. TRIPARTITNA OSNOVA Osnova jednog arhitektonskog objekta koja je projektovana iz tri kompoziciono i funkcionalno izdvojene celine. TRODIMENZIONALNE STRUKTURE Potrebe za pokrivenim prostorima sve veih raspona i tendencije novih arhitektonskih stremljenja navele su izvestan broj arhitekata i inenjera na istraivanje konstruktivnih sistema zasnovanih na triangulaciji prostora. Ovim problemom bavili su se poznati konstruktori Torroja, Le Ricolais, Buckminster Fuller, Makowski, Frei Otto, Wachsmann, Du Chateau, Ketoff i drugi. Poznate kao "trodimenzionalne strukture" ove konstrukcije se najee koriste u vidu horizontalnih povrina velikog raspona i one se zbog svoje strukturne gustine tretiraju slino kao pune ravne ploe. Za razliku od klasinog reenja u vidu rotilja verikanih greda na trougaonoj mrei trodimenzionalne strukture sadre grede u kosim ravnima ime se postie znatno vea krutost. Krov sale u kompleksu fabrike Citroen sastoji se od jednostavnih piramidalnih elemenata od tapova koji se tapovima gornjeg i donjeg pojasa povezuju u trodimenzionalnu strukturu na pravougaonoj osnovi. Nad salom pozorita Thonon-les-Bains u Serge Ketoff je konstruisao trodimenzionalnu strukturu od prednapregnutog betona, gde su montane armiranobetonske piramide veza izmedju betonske ploe gornjeg pojasa i prednapregnute armature u donjem pojasu. Wachsmann-ove trodimenzionalne strukture karakteriu geometrijski prostorni moduli u vidu tetraedra ili piramide. Ovakve strukture sastoje se od veoma velikog broja tapova i vorova, pa je pored geometrijskog reenja strukture od primarnog znaaja konstrukcija vorova, koji mora da prenese sile i da bude ekonomian i montaan, a po mogunosti i demontaan. TRODIMENZIONALNO Predstava jednog arhitektonskog objekta ili elementa u tri dimenzije: duini, irini i visini. Trodimenzionalna predstava moe da bude aksonometrijski crte, perspektiva ili perspektivni model, ili je to maketa objekta. Za razliku od dvodimenzionalnog prikaza, trodimenzionalni model daje celovitu predstavu izgleda arhitektonskog objekta. TROUGAONA SHEMA ARHITEKTONSKOG OBJEKTA Arhitektonska shema objekta raena u trougaonoj modularnoj matrici. Pravci pruanja masa objekta i njegovi zidovi u trougaonoj shemi nalaze se meusobno pod uglom od 600. Ova shema se koristi kod jabnih objekata: kola, administrativnih zgrada, bolnica i dr., ali je nepodesna za stambene zgrade, jer nosi sa sobom mnogobrojne probleme unutranje organizacije prostora. TROUGAONI RASTER Naziv za raster koji je u obliku trougaone mree. Najee je ta mrea sainjena od jednakostraninih trouglova. TWINPHENOMENA (engl. fenomen blizanaca) Naziv za fenomen u arh., posebno u savremenoj arh. gde arh. objekti istovremeno sadre suprotnosti svojih svojstava ili suprotne karakteristike koje funkcioniu istovremeno. est primer t. pronalazimo u arh. sloenih sistema Aldo van Eycka, gde svaka zasebna jedinica sadri odreeni stepen autonomnosti, a istovremeno veliki stepen multivalentnosti, nasuprot generalnom trendu univalentnosti forme, apstraktnom, neutralnom prostoru. UDRUENJA, UMETNIKA, UDRUENJA UMETNIKA Zajednice umetnika, organizovane zbog ostvarivanja odreenih ciljeva umetnikih, ekonomskih, propagandnih. Zametak umetnikih udruenja javlja se ve u antici. Da bi zatitili svoje interese, zanatlije odnosno umetnici formiraju struna udruenja, koja kod Rimljana nose razliite nazive (collegia, corpora, sodalitates) Krajem rim. doba ta se udruenja raspadaju, ali se ponovo javljaju u velikom broju u feudalnoj drutvenoj strukturi ranoga Srenjeg veka, da se u neto
izmenjenim oblicima odrze sve do Francuske revolucije, kada naglo nestaju. Od njihovih brojnih naziva (mnogi potiu jo iz rim. vremena) najei su: u Italiji corporazioni, compagnie, corpi, frataglie, arti, scuole, mestranze; na Siciliji ministeria, magisteria; na Sardiniji i u paniji gremios; u german. zemljama Innungen, Gilden, Zuenfte, Bauhuetten, u Engleskoj guilds, gilds, companies; u Francuskoj corporations, compagnies, metiers, confreries; u podruju Junih Slovena cehovi, bratovtine, esnafi, rokodelstva. Ta srednjov. udruenja, cehovi, intenzivno se razvijaju i dobijaju svoju karakteristinu fizionomiju u periodu izmeu X i XIIIv. Ceh omoguuje svojim lanovima da se bave zanatom, odreuju cene zanatskim odnosno umetnikim radovima, brine se za povoljne uslove na tritu i za ogranienje konkurencije, normira kvalitet proizvoda, vri nadzor nad potovanjem umetnike tradicije, odreuje koliko pomonika i naunika moe pojedini majstor drati i poduavati u svojoj radionici itd. U XIVv. cehovi su dostugli vrhunac u svom razvoju, nakon kojeg nastupa postepeni pad. Izmenjeni ekonomski odnosi u doba humanizma i reformacije oslabili su dotada vrstu cehovsku strukturu, baziranu na strogoj kolektivnoj uzajamnosti. U po. XVIIv. cehovi ponovo jaaju, a u XVIIIv. dolazi do estokih borbi izmeu samih cehova; u tim borbama cehovi se pomalo raspadaju. Princip slobode rada i trgovine, te konkurencija manufaktura i fabrika, ubrzali su u periodu posle Francuske revolucije definitivnu propast cehova. Uz cehove, javljaju se veoma rano i "akademije": u Francuskoj u XIVv., a u Italiji u XVv. To je novi oblik udruenja, u kojima se okupljaju umetnici, diferencirajui se time od zanatlija. Po svojoj organizacionoj strukturi akademije su sline cehovima; tek vremenom dobijaju znaaj najvie ustanove za nastavu lik. umetnosti, kakav status imaju danas. Akademije su odigrale znaajnu ulogu u istoriji umetnosti, naroito u XVII i XVIIIv., ali su u to vreme nametale svojim lanovima i uenicima gotovo iskljuivo ugledanje u umetnost antike "kao izvora vene lepote". Prva akademija, Academie de Saint-Luc, osnovana je u Parizu 1391 i postojala je do 1789. uvena pariska Academie Royale de Peinture et de la Sculpture osnovana je 1648. Ona je, kao svoju ekspoziturum osnovala u Rimu 1663 Academie de France i uspostavila "Prix de Rome"; te su ustanove ve prave umetnike kole. Iz cehova su se razvijale i druge evr. akademije, tako u Italiji u Firenci, Rimu, Torinu, Veneciji. U razvoju nove umetnosti predstavljaju znaajne inioce i nova umetnika udruenja, koja se razlikuju od cehova i akademija. Ona se ee javljaju od sredine XIXv. i od tada njihov broj neprestano raste. Uz bitne ciljeve tradicionalnih umetnikih udruenja mogunosti rada i prosperiteta novim je udruenja esto glavna svrha: manifestacija, uvrenje i proirenje odreenih umetnikih ideja, ili, jo ee, organizacija izlobi zbog afirmacije udruenja i njegovih lanova. Za arhitekturu znaajna udruenja predstavljaju: prvo osnovano udruenje 1809, "Lukasbund", Be, koje jo uvek ima karakteristike srednjovek. bratovtine. - Oko sredine XIXv. organizovan je u SAD "Art Union". 1861 u Londonu osnovano je udruenje "Arts and Crafts", koje je utemeljio W. Morris s grupom slikara prerafaelita. 1883, u Londonu, W. Morris osniva "The Art Worker,s Guild". 1892 u Minhenu je formirana prva "Secesija". 1897 u Beu utemeljena je "Secesija". U Darmstadtu je 1899 utemeljena "Kuenstlerkolonie" (P. Behrens, J.M. Olbrich i dr.). U Minhenu je 1900 utemeljena grupa "Die Phalanx" (v. Kandinski). 1903 je u Beu utemeljeno udruzenje "Wiener Werkstaetten". 1904 u Weimaru, osniva se i odrava prva izloba "Deutscher Kuenstlerbund". 1907 u Minhenu je utemeljen "Deutscher Werkbund". 1910 u Berlinu, utemeljena je "Neue Sezession" od lanova grupe "Bruecke" i "Neue Kuenstlerfereinigung". 1916 u Cirihu, osnovana je grupa "Dada". Od 1917-32, u Leidenu i Parizu, organizuje se grupa slikara i arhitekata oko asopisa "De Stijl". 1919 u Weimaru, osnovan je "Bauhaus". 1923 u Berlinu, El Lissitzky osniva grupu "G" (Gestaltung); u Moskvi se osniva udruzenje
arhitekata "ASNOVA". 1926 u Milanu, osnovana je "Gruppo 7", udruzenje arhitekata. 1928, osnovan "CIAM" (Congres Internationaux d'Architecture Moderne"), udruzenje koje se sastoji od tri organa: Congres (glavna skuptina lanova), CIRPAC (Comite International pour la Resolution des Problemes de l'Architecture Contemporaine) i radne grupe koja reava posebne probleme; postoje i nacionalne sekcije CIAM-a. 1932 u Parizu osniva se udruenje "Abstractio-Creation". 1937 u Chicagu, L. Moholy-Nagy utemeljuje "New Bauhaus". 1946, u SAD, formira se "TAC" (The Architects Collaborative"), osnivai W. Gropius i dr. UGAO, PROBLEM UGLA (engl. corner, problem of the) Problem ugla u arhitekturi predstavlja problem odnosa arh. objekta postavljenog na uglu i ulice, trga ili drugog prostora prema kojem je ovaj objekat okrenut. Zbog svog znaaja, motiv ugla esto je korien kao centralni motiv jedne arh. ili urban. kompozicije. U urbanistikom smislu, ugao je nastao presecanjem dve ulice, ree kao slobodnostojee formirana povrina, a svoju geometriju prenosio je na arhitekturu. Problem ugla prvi put se javlja u centralnoj kompoziciji idealnih gradova ili u arhitektonskim oblicima osnova poligonalnih i centralnih graevina. U doba baroka,motiv ugla je korien da bi bila naglaena monumentalnost jedne graevine. Za razliku od popreno simetrinih graevina, centralno simetrine graevine na uglu predstavljale su dominantne motive gradova u periodu XVIIIv. U savremenoj arhitekturi, motiv ugla predstavlja kompozicijski izazov za arhitekte, koji oni reavaju na razliite naine (isticanjem ugla, povlaenjem zgrade u odnosu na ugao, prosecanjem ugla, konkavnim zavretkom ugaonog motiva i dr. UGAONA KONTRAKCIJA (nem. Eckkontraktion) Smanjenje ugaonog interkolumnijuma. Ugaonu kontrakciju pronalazimo kod dorskih hramova, koju prati tzv.Triglifni sukob. Kontrakciju pronalazimo i unutar niza stubova (najee kod dva stuba), radi optike korekture. ULAZ (engl. entry) Termin se upotrebljava da opie poziciju glavnog mesta ulaska u jednu kuu. Specifinije, to je mesto ulaska u jednu srednjovekovnu kuu izgradjenu u drvenoj konstrukciji. Postoje mnogobrojne varijante ulaza koje nose specifine nazive, medju kojima izdvajamo: 1. Centralni ulaz: ulaz koji se nalaci na pristupnoj fasadi objektaa, u sreditu ose simetrije. 2. Boni ulaz: mesto ulaska u jedan objekat sa njegovog boka, tj., sa prilaza objektu okrenutom prema bonoj fasadi. 3. Poporeni ulaz: ulaz popreko u odnosu na glavnu fasadu (v. Boni ulaz). 4. Popreni pasa: Slino porenom ulazu, ali sa delom koji formira pasa koji je poktiven i vodi ka ulaznom holu. 5. Ulaz u lobi: ulaz koji direktno vodi u lobi jedne gradjevine. 6. Zabatni ulaz: ulaz koji se nalazi na zabatu gradjevine, najee u osi simetrije zabata. 7. Lobi ulaz: sa vratima koja vode u lobi sa ije unutranje strane se nalazi najee dimnjak ili ognjite kue, a sa druge strane se nalaze vrata. ULAZNAZONA Na granici spoljne i unutarnje sredine, na njihovom preplitanju, organizuju se delovi prostora koje nazivamo ulaznomzonom. U analizi koja utvruje osnovne uslove opstanka ulazne zone mogua su ispitivanja triju grupa: 1. formiranje srednjeg puta - uticaj spoljnje sredine; 2. uticaj unutarnje sredine na mesto, izraajnost i sastav ulazne zone; 3. izbor motiva. Smiljenim elementima pristupa (spolja) uvodimo se u osvajanje unutranje sadrine, to znai da je ovo psiholoko - vizuelno dejstvovanje sraunato. Ukoliko toga nema, naputena je login linija izgraivanja doivljaja, te je prostor, iako materijalno ostvaren, nasilno odvojen od svoje sredine. Ova spoljnja reenja esto jasno deluju u smislu uvlaenja, a nekada svojom nevelikom naglaenou otkrivaju itavo bogatstvo u neposrednom prelazu spoljnjeg u unutranji prostor. Najee u produenom, viespratnom
delovanju, usisavanju korisnika, te kroz niz situacija ostvaruju teenje prostora, preklapanje vih dveju sadrina. Mogue je uoiti dva postupka u stvaranju veze spoljaunutra: reenje u ravni, bez produbljivanja i jae povezanosti unutarnje strukture sa oblicima koji organizuju ulaznu zonu u njenom spoljnjem delu i reenje po dubini, pri emu je jako naglaena povezanost ovih sredina. ULAZNEIIZLAZNEVELIINESISTEMA O. Lange u svom delu Celina i delovi, polazei od toga da svaki sistem(elemenat) preko svojih ulaza prima delovanje okoline a kroz svoje izlaze emituje delovanje na okolinu, smatra da je takav sistem aktivan i da su takoe aktivni oni elementi sistema kod kojih imamo isti proces, te stoga pretpostavlja da: 1. Okolina deluja ne sistem (elemenat) S izazivajui u njemu izvesna stanja strogo odreene vrste, kao to su temperatura, pritisak, elektrino punjenje i pranjenje, oseanje, ulni utisak i dr. Pojedine vrste ovakvih stanjanazivamo ulazisistema(elemenata). 2. Sistem (elemenat) S deluje na okolinu izazivajui izvesna stanja strogo odreenog karaktera, na pr. temperaturu, magnetno polje, boju, izazivanje zvuka, kretanje i sl. Pojedine vrste ovakvih stanja nazivamo izlazisistema (elemenata). 3. Sistem (elemenat) poseduje najmanje jedan ulaz i najmanje jedan izlaz. Prvi i drugi stav determinie sistem (elemenat) S kao relativno izolovan sistem ija je veza sa okolinom kanalisana preko ulaza i izlaza. Iskljuivanje drugih veza van ovih u sutini je eliminacija onih koje za dati aspekt nisu od interesa tj. koje ne ulaze u kontekst postavljenog zadatka. Treim stavom iskljuuju se oni sistemi (elemanti) koji imaju samo ulaz odnosno samo izlaz, poto takvi sistemi nisu aktivni. Henrih Griljevski u svom delu Kibernetika bez matematike smatra da: 1. Ostatak univerzuma deluje ne na sistem ali ovo delovanje se odvija samo izvesnim, tako da kaemo, putevima koje nazivamo ulazima sistema. 2. Na sistem utie na ostatak univerzuma, ali to delovanje se odvija, da tako kaemo, samo odreenim putevima, naime odvija se posredovanjem izlaza naeg sistema. ULAZNI HOL (Arh.). Vei prostor odmah posle ulaza u zgradu, koji daje pristup u druge prostorije ili odakle polaze hodnici za ostale prostorije i pristup za glavno stepenite za spratove. Slui i kao ekaonica. ULAZNI MOTIV Pojava i obrada motiva ulaza vezana je za odluivanje o itavom sklopu. Svaki ulaz je jedan motiv, ali kvalitet ne zavisi od broja i veliine, ve od njegove prave snage. Ona je mahom u njegovoj dobroj namenskoj i volumenskoj organizaciji i odreenosti. Kod veeg broja masa u sklopu ovaj izbor je otean jer esto dovodi i do konkurencije motiva. Ulazni motiv prvenstveno regulie veze, tok koji vizuelno, psiholoki i fiziki mora da usmerava kretanje. Sve ostalo bie podreeno ovom stavu: jasnost motiva i nedvoumljenje u pravcima kretanja. Dela Le Corbusiera u ovom smislu pruaju vie izuzetno dobrih, ak klasinih iskustava, te ih i ovom prilikom moramo istai: vila Savoy ima otvoren i naglaen motiv veze sa zemljom objekat na subovima; vila u Garcheu - kombinacija otvorenog motiva na I etai i pruenog tvorenog stepenita koje poput ruke uvodi i spaja dve sredine. Ova dva motiva karakteristina su za itavu njegovu delatnost. ULAZNI PLAN V. Plan, Plan tipovi plana. Naziv za plan jedne gradjevine sa akcentom na ulaznim vratnicama ili na portalu gradjevine, kao to je to sluaj sa portalima romanikih i gotikih crkava. ULAZNI PROSTOR, VESTIBIL, ULAZNI (Arh.). Veliki prostor kod ulaza u zgradu kroz koji se prolazi u ostale glavne prostorije. ULINI FRONTOVI Naziv za ulinu fasadu, odnosno, niz ulinih fasada kua ili drugih arhitektonskih objekata koji ine jednu ulicu. Ulini frontovi najee sadre prave linije.
Prave linije ostavljaju nas hladnim, to su najee reenja bez oseaja. Pod konac prav, beskrajno dugaak ulini fron je dosadan, pa makar bio u najlepem kraju. On nije u skladu sa naim prirodnim oseanjima, ne prilagouje se terenu i ostaje jednolian u efektu. Ali i krae ulice deluju loe, pa mora da je tome drugi razlog. Taj razlog je u najvie sluajeva nedostatak zatvorenih ulinih frontova. Stalni useci irokih poprenih ulica, koje stvaraju levo i desno izolovane kune blokove glavni su uzrok to tu nema ni obuhvatne celine, niti ikakvog efekta. Bie to jasno ako se stare uline arkade uporede sa njihovim savremenim varijantama. Stare arkade, u Bolonji na primer, sjajne i po arhitekturi i po detaljima, pruaju se bez prekida celom ulicom, oko celog trga, makar samo na jednoj strani, ali uvek bez prekida. Na tome poiva celo dejstvo i ono ne moe da izostane, jer samo neprekidan niz lukova moe da obuhvati sve u jednu kompozicionu celinu. Danas je to sasvim drugaije. Zbog toga ni nae prave ulice ne daju jedinstven utisak. Moderna ulica se sastoji skoro samo od ugaonih zgrada. Red izolovanih kunih blokova, bez postojanja ulinih frontova, uvek e loe delovati, bile ulice i krivudave. UMETNOST I TEHNOLOGIJA (engl. Art and Technology) Odnos izmeu umetnikog i tehnolokog principa ili koncepta jednog arh. dela. Javlja se pre svega u modernoj arhitekturi, kao proizvodu umetnikog procesa, ali i snanih uticaja koje nameu konstruktivne, funkcionalne i druge tehnike karakteristike arh. objekta. Svaki arh. objekt sadri odnos umetnosti i tehnologije, poev od najprimitivnije ovekove nastambe, gde je primitivni stanovnik morao da upotrebi svoje skromno tehniko znanje da bi na pr. pokrio svoju kolibu, pa sve do visoko tehnoloki soficistiranih primera savremene arhitekture, unutar kojih su sublimisana vrhunska dostignua i saznanja iz oblasti tehnike, tehnologije, proizvodnje materijala, informatike, snabdevanja energijom, saobraaja i dr. Pobornici moderne arhitekture su meu prvima istakli znaaj odnosa u.t. ukljuujui ga unutar svojih projekata (Walter Gropius, Mies van der Rohe, Le Corbusier, Frank Lloyd Wright). UMRAUM (nem. okolni prostor) Naziv za prostor u njegovom znaenju okolnog prostora, koji u arh. teoriju uvodi vajcarska kritiarka Vogt-Goeknil. Ona razvija svoju teoriju arhitektonskog prostora kao Umraum (okolni prostor). Meutim, ona ne postavlja fundamentalnu razliku izmeu perceptualnog i egzistencijalnog prostora, pa uvodi neprecizne pojmove, kao to su na pr. Erlebnis eines Raumes (dozivljajni prostor i Gesamteindruck (opti utisak). Takoe, ona pie o nedvojbenom susretu s prostornim totalitetom. U samoj stvari, ve sama re Umraumerlebnis (percepcija okolnog prostora), koja se javlja u samom naslovu njene knjige, morala bi biti definisana terminima psihologije percepcije. Da bi potkrepila svoju tezu, Vogt-Goeknil razmatra tri vrste prostora: Der Weite Raum (iroki prostor). der enge Raum (ogranieni prostor) i der gerichtete Raum (usmereni prostor). Postupajui tako, ona se dotie nekoliko svojstava egzistencijalnog prostora, ali poto joj nedostaje koherentni sistem dobro definisanih koncepata, njegovo istraivanje nije ni moglo doi do bilo kakvih optih zakljuaka. UNBUILDABLE BUILDINGS (engl. graevine koje nije mogue izgraditi) Pojam se odnosi na onu arhitekturu, utopistiku, vizionarsku ili u tehnolokom smislu konstruktivno nedostupnu. Ova arhitektura zavrava u idejnim reenjima, vizionarskim crteima i skicama; takoe, sreemo je na platni nauno fantastinih filmova, u sf stripovima i knjigama. U istoriji arhitekture, postoje mnogobrojni primeri unbuildable buildings, predstavljeni na crteima i slikama utopista, kao to su bili Piranesi, Boullee, Ledoux, ali i u projektnim reenjima savremenika, kao na pr. grupe Archigram, Solerija, Fullera i drugih. UNIFIKACIJA (nl. unificatio) Jedinjavanje, ujedinjenje; sjedinjavanje, sjedinjenje; ujedinjenje, ujedinjenost, sjedinjenje, sjedinjenost; izjednaenje, uravnivanje. UNIFORMAN (nl. uniformis) Jednoobrazan, jednorodan, jednolik; jedinstven, novog oblika; fiz. uniformno kretanje jednako kretanje, kretanje ija se brzina ne menja; supr. multiforman.
UNIFORMNA ARHITEKTURA Naziv za jednoobraznu arh., jednaku, istog oblika, karaktera i strukture. Prefabrikovana arh., predstavlja u.a. UNIKATNI DIZAJN Oblikovanje, dizajniranje predmeta ljudske upotrebe pojedinano, reavanjem problema svakog predmeta ponaosob. U.d. je naroito prisutan kod predmeta ija upotreba nije masovna: kod predmeta odevanja, nakita, unikatnog nametaja i dr. UNIVALENTNA ARHITEKTURA Naziv za arh. i arh. formu uopte koja ne korespondira sa okolinom niti sa svojim korisnikom. Najee, to je naziv za apstraktan, neutralan prostor. UNIVALENTNOST MODERNOG ARHITEKTONSKOG JEZIKA Predstavlja izdvojen i izolovan jezik moderne arhitekture, idealni element preobraaja drutva kroz arhitekturu prema Le Corbusierovoj teoriji, koji je stvoren da bi se izbegla politika revolucija uporedo sa revolucijom u urbanizmu i arhitekturi. Kritikujui ga, tokom perioda 1960-tih godina, Paolo Portoghesi pie: Moderan grad nas sve vie udaljava od svesti da je ljudski ivot sastavni deo jednog eko-sistema sastavljenog od mnogih razliitih oblika ivota. U tom smislu, i u njegovoj sadanjoj istorijskoj formi, grad predstavlja ambijent koji nije nita manje neodreen i iskrivljujui od sela shvaenog kao nalije gradske medalje. UNIVERZALNA ARHITEKTURA Futuristiko gledanje univerzalne civilizacije, kod koje je koncepcija prostora zajednika kako oseajnoj strukturi ovog perioda, tako i njegovom duhovnom stavu. UNIVERZALNI ARHITEKT 1. Naziv za arhitekte koji su tokom istorije bili nosioci ne samo najviih znanja iz oblasti arhitekture, ve takoe iz ostalih oblasti umetnosti i tehnike. U doba renesanse, postojao je ideal univerzalnog oveka, kojem su mnogi eleli da se priblie. Michelangelo Buonaruotti je bio izvrstan arhitekta, skulptor, slikar, urbanista i vojni planer. Leonardo Da Vinci je u svojoj univerzalnosti sadrao karakteristike tehnikog genija, naunika optih naunih oblasti, slikara, arhitekte, crtaa. U kasnijim periodima, teko je pronai sline univerzalne linosti (uomo universale). 2. U savremenoj arh. pojam koristi Buckminster Fuller kada predlae sistem organizacije na svetskom nivou u kojem njegovi istaknuti inenjeri, nemilosrdni i autoritativni, univerzalni arhitekti, zamenjuju organe vlada efikasno obavljajui njihov posao. UNIVERZALNI PROSTOR Naziv za prostor koji nosi odrednice spoljanjeg i unutranjeg prostora istovremeno, prostor gde se spoljanji i unutranji prostor meusobno proimaju. Pojam u.p. uneo je u arh. teoriju Mies Van der Rohe, svojim projektima, meu kojima je najznaajniji Farnsworth House, Fox River, Illinois, iz 1945-50.g. UNIVERZALNOST U ARHITEKTURI Univerzalnost je pojam za optu arh., sveobuhvatnu, koja je svemu i svima zajednika, bez izuzetka, opte razumljiva i prihvatljiva. Le Corbusier je definisao purizam (1921.g.) kao univerzalni stil koji je razumljiv skoro svalkom, za to se on sam uvek zalagao i stil koji kao takav treba da postane opta arh. konvencija. Kao odgovor, bila je pretpostavka o izgradnji novog, internacionalnog stila, koji e biti nosilac univerzalnosti u arhitekturi. U kasnijem periodu, univerzalnost se pojavljuje takoe kao odlika i drugih stilova. Na pr., prema teoriji pop arhitekture, ono to je najvie univerzalnoveini ljudi, predstavlja delikatnu kombinaciju tipinog i koraka ispred. UNOVOKALNOST U ARHITEKTURI Nasuprot arhitektonskoj harmoniji, unovokalnost predstavlja jednoznanost arhitektonskog prostora, istovetnost i jednovrednost elemenata tog prostora, jednostavnost, ali i monotoniju. Univokalna arhitektura je rudimentarna, jednostavna po svojoj koncepciji i strukturi, nastala upotrebom jednog ili veoma malog broja arhitektonskih elemenata. UNUTARNJI PROSTOR V. Takodje Unutranji prostor Nasuprot spolja, unutarnji prostor predstavlja stanje u kojem se nalazi jedan prostor ili ovek u tom prostoru, gde je izdvojen, zatien, izolovan, uokruen, uokviren, povuen. Osnovno svojstvo jedne kue je to na suvodi unutra. Prema tome, bit kue kao arh. je unutarnji prostor. Dok smo u gradu, mi
smo jo uvek napolju, mada je kod mnogih gradova, posebno srednjovekovnih, pojam unutar imao znaenje biti u gradu, unutar gradskih zidina, zatien. U kui smo sami sa sobom, povukli smo se u u.p. Kada otvaramo ulazna vrata od kue nekome drugom, onda je to naa slobodna odluka; mi putamo svet da doe do nas, iako mozemo da ga posmatramo iz kue. U.p. se prema tome primarno definie kao topoloki zatvoreni prostor. Meutim, svaki u.p. treba da ima svoju komunikaciju sa okolinom, koja se ostvaruje na bilo koji pogodan nain, ali da ima svoju unutarnju strukturu. O tome, Robert Venturi kae: Projektujui iz spoljenjosti u unutranjost, kao i iznutra prema spolja, stvara se potrebna napetost, to nam pomae pri pravljenju arhitekture. A poto je unutra razliito od spolja, onda zid - to mesto mene - postaje arhitektonski dogaaj. Arhitektura se zbiva na susretu unutarnjih i spoljnjih sila upotrebe prostora. Te sile unutranjosti i spoljne okoline su i opte, a i posebne, one su i sveobuhvatne ali i zavisne od datih okolnosti. UNUTRANJA ARHITEKTURA Arhitektonska obrada prostorija u zgradi. UNUTRANJI ARHITEKTONSKI MOTIVI U URBANIZMU Primena unutranjih arhitektonskih motiva (stepenice, holovi, galerije, stubovi) i na spoljnoj arhitekturi jedna je od elemenata drai i lepote antikih i srednjovekovnih arhitektonskih kompozicija. Onaj prevashodno pitoreskni utisak koji ini, na primer, Amalfi, nastao je iz upravo grotesknog nereda spoljnjih i unutranjih motiva: u isto vreme i na istom mestu nalazimo se i u kui, i na ulici i na spratu i na prizemlju, sve zavisi kako smo shvatili ove udnovate kombinacije. To je ono to oduevljava skupljaa veduta i to vidimo na pozorinim scenskim dekoracijama. Ali za scensku sliku se nikada nee odabrati moderni deo grada, to bi za gledaoce bilo isuvie dosadno. UNUTRANJI I SPOLJANJI PROSTOR U dva pravca se moze istrazivati spoljanji i unutranji prostor: sa ugla funkcionalnih odnosa i aktivnosti, sa ugla fizikih karakteristika izgraenog gradskog tkiva i negativnih prostora koje ono oblikuje (trgovi, ulice itd.). U prvom sluaju unutranji prostori stanovanja funkcionalno se nastavljaju u spoljanji okvir (produenje stanovanja). U drugom sluaju sloeni odnosi izmeu pozitivnog i negativnog prostora koji daju ambijentalne vrednosti gradovima i neizgraeni prostori jednako su vredni delovi fizike strukture, kao i sami objekti. Razdvojiti ove dve ravni prostornog miljenja i oblikovanja - znai ukinuti i jednu i drugu. Skoro bi se moglo rei da je i sama fizika organizacija urbanog prostora u sutini i izmeu ostalih aspekata uspostavljanje odnosa izmeu unutranjih i spoljanjih, izgraenih i neizgraenih delova urbane morfologije. UNUTRANJI IZGLED, UNUTRANJOST (nem. Untersicht) 1. Prikaz unutranjosti jedne graevine, slika ili perspektiva graevine sa pogledom iznutra. 2. Unutranji pogled na plafon ili unutranje krovite jednog prostora, na primer: tavanica, kasetirana tavanica. UNUTRANJI PROSTOR Predstavlja prostor unutar jednog arhitektonskog objekta, odnosno, unutar njegovih zidova, ispod njegovog krova. U osnovi, u organizacionom smislu, odnos unutranjeg prostora (reava nekakav posmatrani model ivota) i njegove zalananosti (ukljuenosti, sadejstva) u kompletnu strukturu sredine, moe se objasniti i odnosom jedinice i mnotva. Ovde mnotvo treba shvatiti kao tip zeljene strukture u okviru koje se mogu ostvariti zeljeni kontakti na nivou pojedinac-kolektiv. Time jedinica, odnosno unutranji prostor, ne moe biti odreen unutranjim merilima, ve postoje vrednosti koje precizno reavaju odnos unutranjeg prostora prema celokupnoj sredini. UOBLIAVANJE (nem. Gestaltung) Davanje izgleda prilikom reavanja projektnog zadatka, odnosno funkcije jednog arhitektonskog objekta. Uobliavanje esto sadri
elemente stila i formalnog reenja. UOBRAENOST U ARHITEKTURI (engl. conceit) Prihvatljivi fabrique u jednom vrtu, obino kapriciozan, kao na primer to je most koji ne premouje nita ve je postavljen iskljuivo kao ornament. UPARENI ARHITEKTONSKI ELEMENTI (nem. Gekuppelt) Arhitektonski elementi (stubovi, nosai, prozori, portali i dr.) koji su postavljeni jedan pored drugog, jedan ispred drugog ili jedan iznad drugog u paru tako da ine udvojeni uporedni element. Ovo je prisutno kod: dvojnih prozora, dvojnih arkada i ostalih prostora kod kojih je potrebno postii efekt fasade sa obe strane zida na kojem se nalaze upareni arhitektonski elementi. UPOTREBNA VREDNOST PROSTORA Upotrebna vrednost jedne prostorne organizacije moe biti ocenjivana na svim njenim stepenima istraivanja i realizacije, njome se moe dobiti kompletna slika njene vrednosti. Evropska praksa pokazuje dve osnovne grupe, kriterija: 1. Elemente za odreivanje funkcionalne vrednosti objekta: veliina, namena, konstrukcija, kvalitet, poloaj u sklopu, opremljenost, ekonominost, i 2. Kriterije koji se odnose na ambijent: mesto i odnos prema centru, socijalna diferencijacija, saobraaj - parking, zdravstveno - higijenski uslovi: istoa vazduha, mir, buka - odnos prema centru snabdevanja, zelenilo. Zadovoljenje interesa korisnika obuhvatilo bi ocenu sledee etiri grupe: 1.funkcija, 2. stupanj opredeljenosti, 3. poloaj stana: objekat, naselje, centar i 4. ekonominost: trokovi eksploatacije i odravanja. Upotrebna vrednost organizacija ili u uem smislu kvalitet mogue je smatrati i potrebnim organizacionim aktom svih slubi u realizaciji prostora, obzirom da se uvoenjem ovih kriterijuma a koji nisu nepoznati ekonomskoj praksi, moe i tanije odrediti prava graevinska vrednost realizovanih prostora. UPOTREBNI PREDMET V. Prostorne jedinice. Svojim svojstvima upotrebni predmeti orua - su nerazdvojni uesnici u izgraivanju vrednosti jednog arhitektonskog prostora i prema neposrednim korisnicima - njihovim meuakcijama - odluuju najintenzivnije u funkcionalnim analizama. Dogaaj - kretanje, mogue je u svim nivoima organizacije sagledati u odnosu prema uporebnom predmetu i to poev od definicije radnog mesta, zoniranjem kretanja u njegovim i ostalim prostornim okvirima, pa sve do tzv. irih, urbanistikih sklopova, gde se dogaaj, okrenut prema upotrebnim predmetina, samo umnozava brojem aktivnih funkcija. Upotrebne predmete moemo posmatrati od nivoa povrine osnovne prostorije stana, gde su sadrzani unutar mobilijara ili radnih sredstava (stolica, kuhinjska oprema i sl.), pa sve do urbanistikog plana jednog grada, gde su sadrani u okviru mobilijara jedne ulice (telefonska govornica, potansko sandue, klupa. isl.). Postoje opti upotrebni predmeti, ija upotreba nije vezana za odreen prostor (spoljanji ili unutranji), niti za neku karakteristinu sredinu (mobilni telefon). UPRAVAN (nem. lotrecht, senkrecht) Naziv koji odreuje poloaj neke dui, ravni, geometrijskog tela ili arhitektonskog oblika u odnosu na drugi, od uglom od 900. URADI SAM INDUSTRIJA (engl. Do it yourself industry) Industrija koja je ekspanziju doivela nakon Drugog svetskog rata, koja je zasnovana na proizvodnji delova nametaja, enterijera, pa sve do kompletnih kua za stanovanje. Takoe, razvijena je grana industrije nametaja koja proizvodi delove iz kojih se sklapa nametaj. V. Do it yourself arhitektura. URBAN ART Naziv za umetnosti koje su proistekle i koje se odvijaju neposredno u urbanoj sredini. To su likovne, muzike ili scenske umetnosti: grafiti, plakati, bildbordi, koncerti na otvorenom ili pozorite na otvorenom. URBAN VILLAGERS, URBANI SELJACI Naziv za stanovnike jednog grada koji su u grad
preneli sve osobine karakteristike za ljude koji ive na selju. Urbani seljaci u centru grada gaje stoku, seju kukuruz i ive poput onog dela populacije koji ivi na selu. esto su urban villagersi i stanovnici slamova, bespravno podignutih naselja, koja su bez vode, struje, kanalizacije i vode takav vid ivota jer su uslovima primorani na to. URBANA ANALIZA Analiza svih uticaja na jednu urbanu sredinu koji je odreuju i menjaju. Takoe, predstavlja analizu realnih i moguih uticaja i odrednica jedne budue urbane strukture. U.a. predstavlja sastavni deo bilo kojeg urbanog ali i arhitektonskog projektovanja. U.a. obuhvataju: analiza saobraaja, geomorfologije, analize prirodnih uticaja (osunanost, rue vetrova, klima i dr.), analize strukture stanovnitva, ekonomske analize, statistike analize, istorijske analize (istorijski spomenici, staro gradsko jezgro), tradicionalne analize, tehniko-tehnoloke analize i dr. URBANA ANTROPOLOGIJA V. Antropologija grada. Naziv za naunu disciplinu koja se bavi prouavanjem razvoja oveka kao bia i jedinke u sadejstvu i pod uticajima koje na njega ini jedna urbana sredina i obratno. Poput oveka, i sam grad se ponaa kao ivo, bie: gradovi se raaju, razvijaju, rastu, ali i umiru. Gradovi imaju svoje bolesti: zagaenja, prenatrpanosti, emanacije otrovnih gasova, buku i dr., koji se prenose i interaktivno deluju na oveka. Urbana antropologija analizira uzroke negativnih stanja i sagledava posledice, daje predloge za ozdravljenje i oivljavanje grada nakon hroninih negativnih stanja u kojima se jedna urbana sredina nalazi. URBANA ARTIKULACIJA Svaki grad kao i svaka urbana sredina ima svoj jezik, manje ili vie razumljiv. Grad je mogue itati poput otvorene knjige, ui u njegovu istoriju, dogaaje i preneti ih u sadanje stanje. Urbana artikulacija omoguuje jasnou, itljivost urbanih elemenata i njihovog sadejstva, ostvarujui na taj nain ulogu grada kao tiva, ivog i jasnog, grada kao izvorita obilja informacija o sebi samom, o njegovim stanovnicima, humanoj istoriji uopte. Da bi se sauvala urbana artikulacija jednog grada, potrebno je uvanje njegovog sadraja i njegovo prenoenje na dananjeg stanovnika. Dobro artikulisani gradovi prenose svoj karakter na savremene gradske strukture, uvajui istovremeno identitet jedne urbane celine. URBANA DEZINTEGRACIJA Pojavljuje se esto zajedno sa socijalnom dezintegracijom, a predstavlja unutranje razbijanje jedne urbane celine, uporedo sa sveukupnim propadanjem jedne zajednice koja u njoj ivi, a esto pronalazimo primere propadanja cele jedne civilizacije. Budui da uzroci jedne u.d. ne moraju da budu ratovi, opsade, bolesti ili kataklizme, urbani fond esto ostaje nedirnut, ali biva uruen promenama iznutra, unitenjem njegove funkcije koja je izazvana od strane propadanja njegovih stanovnika. Najreitiji primer u.d. pronalazimo u fazi sveukupnog pada RImskog crstva, koje je urueno iznutra, socijalnim, moralnim i najzad fizikim propadanjem. URBANA DIJAGNOZA Prikaz urbanistikog stanja jedne sredine, pomou analiza njenih urbanih pojava i manifestacija, na osnovu koje je mogue utvrditi uslove ivota i boravka u njoj, kao i njene osobine i njen kvalitet. Nakon postavljanja u.d. mogue je pristupiti promeni uslova sredine, eventualno njenoj revitalizaciji, rekonstrukciji, urbanoj nadgradnji ili promeni urbane strukture. Problemom u.d. bavio se Ebenezer Howard, koji je prikazao svoju dijagnozu rasta gradova i predstavio svoj program reavanja ovog problema putem serije objanjavajuih dijagrama. Ovi dijagrami su predstavljali ideju grada kao izbalansirane zajednice razliitosti urbanih formi njegovih prethodnika. URBANA JEDINICA Naziv za jedinicu prostora kao podruja urbane sredine. Urbana jedinica moe da bude jedinica susedstva, ili je to trg, ulica, centar grada, peaka zona, oping centar i sl. Urbana jedinica je predmet izrade urbanih planova i predstavlja najmanju
urbanu sredinu koja je predmet urbanistikog delovanja. Urbana jedinica je, poput arhitektonskog objekta, sklona rekonstrukciji, adaptaciji, dogradnji ili nadgradnji. Urbana jedinica je najmanja prostorna jedinica u kojoj vae urbanistiki principi i zakoni. URBANA JEDINICA STANOVANJA Predstavlja jedinici stanovanja u urbanistikom smislu. Kao to je u arhitektonskom smislu jedinica stanovanja stan ili kua za stanovanje, urbana stambena jedinica je teritorija susedstva, bloka, etrti ili stambene ulice. URBANA KONCENTRACIJA Predstavlja koncentraciju stanovnitva na odreenom urbanistiki definisanom podruju. Koncentracija stanovnika na 1km2 predstavlja broj stanovnika koji ivi na jednom kvadratnom kilometru. Takoe, urbana koncentracija moe da se posmatra kao broj stanovnika koji se nalazi na podruju jednog grada, regije, geogradskog ili politikog podruja. Urbana koncentracija je promenljiva kategorija: u toku dana indeks urbane koncentracije na jednom urbanom podruju moe da se promeni po nekoliko puta, u zavisnosti od mesta gravitiranja stanovnika i centara aktivnosti u jednom gradu. Urbana koncentracija centra grada poveava se svakog jutra zajedno sa dolaskom velikog broja ljudi na posao, a drastino opada nou, kada se ljudi vraaju svojim kuama. V. Koncentracija URBANA KONGESTIJA Pojam koji oznaava urbano nagomilavanje, pretrpavanje, koje je karakteristino za savremene metropole, u kojima su ekonomski principi preovladali nad urbanim. Tipian primer u.k. predstavlja Mantattan u New Yorku, koji sardri kompleksan sistem zgrada nagomilan i koncentrisan unutar ogranienog gradskog jezgra (city). URBANA KONVERTIBILNOST Naziv za osobinu jednog urbanog sistema da moze da menja svoju formu ili funkciju, pri tom prilagoavajui se nastalim potrebama. Takoe, naziv za mogunost jednog urbanog sistema da u okviru iste strukture primi vie razliitih sadraja. URBANA KULTURA Naziv za kulturu stanovanja i boravljenja u urbanoj sredini, optu kulturu, kao i sve vidove njenih manifestacija koje su karakteristine i nastale su na jednom urbanom prostoru. U.k. se stie pravilnim razvijanjemurbanih navika. URBANA PSIHOLOGIJA Nauna disciplina koja se bavi prouavanjem psiholokih aspekata, pojava i uticaja na polju urbanizma i urbanizacije. Srodna disciplina je psihologija stanovanja. Urbana psihologija istrauje psiholoke aspekte, njihove meuzavisnosti sa urbanizmom i uticaje na urbanu sredinu, kao i razvoj psiholokih meuodnosa izmeu stanovnika u urbane strukture. U.p. se bavi prouavanjem psihologije stanovnika u urbanim sredinama, uticajima sredine na psihologiju stanovnika, moguim psihikim poremeajima stanovnika u odreenim uslovima urbane sredine i nainima leenja. U.p. se bavi psiholokom preventivom koja spreava negativne uticaje na stanovnike. U.p. ukljuuje sledee oblasti: psihologiju stanovanja, psihologiju grada, psihologiju sela, psihologiju rada, psihologiju odmorai rekreacije. URBANA SEGREGACIJA Izdvajanje razliitih urbanih funkcija u meusobno razliite prostorne sisteme, da bi bilo obezbeeno takvo vrenje jedne funkcija koje ne bi agresivno delovalo na drugu. U.s. se vri, pre svega segregacijom saobraaja (kolski, peaki), segregacijom bunih funkcija od tihih, moguih zagaivaa od iste sredine, kolektivnog od individualnog, javno od privatnog, kretanja od mirovanja, dnevno od nonog, svakodnevno od periodinog i povremenog, istorijski tradicionalnog od savremeno modernog, centralnog od perifernog i dr. URBANA SREDINA Predstavlja sredinu koja je oblikovana ovekovim svesnim i planiranim postupkom organizacije velikih povrina. Osnovnu urbanu sredinu predstavlja grad, ali ro mogu da budu i njegova predgraa, blokovi, zone, pa ak i urbanizovane seoske sredine. Nasuprot urbanoj sredini, ruralna sredina je ona koja je sauvala osnovni kontakt i meuuticaj sa faktorima prirode, odnosno, prirodne sredine. V. Ruralno - urbano, Ruralna
sredina. Uticaj urbane sredine na arhitekturu mogue je, kao u svakoj funkcionalnoj analizi, pokazati tzv. otvorenim funkcijama, tj., sve ono to postie odreeni cilj iskrivenim funkcijama; ono to se moe na vie naina tumaiti iz odnosa pojava koje se posmatraju. Ovaj uticaj lako je pokazati na primerima uticaja prirodnih izvora materijala na gradnju kue i njihove harmonije sa predelom. Tako, cena 1m2 izgraene povrine suava horizontalno razvijanje objekta; nastaje koncentracija svih elemenata organizacije, pa ak i ispod nedopustivih granica, ispod dozvoljenih socijalno-medicinskih ogranienja. Takoe, moemo da pratimo uslovnost kue za stanovanje i njene okoline u odnosu na temperaturne karakteristike. I na kraju, da pomenemo koncepciju japanskog prostora, koja predstavlja oigledan uticaj urbane sredine na arhitekturu: postoje mnogobrojni primeri objekata postavljenih na uzdignutoj platformi od mokrog i memljivog zemljita, ali integrisanog u spoljnju sredinu. URBANA STRUKTURA Kako formulisati urbanu strukturu imajui u vidu potrebu za minimiziranjem energtskih zahteva? Odgovor na ovo pitanje nije nimalo jednostavan iz prostog razloga to ne zavisi od jednog ili nekolicine faktora. Osim planerskih, tehnolokih, saobraajnih, dizajnerskih i drugih zahteva, ovde su od velikog uticaja politiko ekonomski uticaji koji, kao to je iz prakse poznato mogu biti "vaniji". U cilju stvaranja preduslova za "odrivo gradjenje" osnovni pristup je uspena analiza koja bi trebalo da kroz klasinu emu uloeno/dobijeno ("invest/benefit") tanije kroz ilustrovan odnos "sadanjih vrednosti buduih uteda uz neophodna dodatna ulaganja" prikae strukturu dobitka uzimaji naravno u obzir i pretpostavljenu duinu korienja. Osnov energetski efikasne urbane strukture je svakako iskorivanje pogodnosti koje nudi okruenje u onim razmerama u kojima nee doi do degradativnih pojava istog. Ovde se ne misli samo na slobodne, neizgradjene prostore ve i na nasledjenu, u odredjenoj meri fiziki definisanu, sredinu. Kreiranje objekta usaglaenog sa okruenjem podrazumeva shvatanje zakonitosti istod, odnosno oktrivanja njegove logike i prepostavljanja buduih uticaja koje intervencija moe imati. Lokacija se ovde tretira kao unapred definisan entitet na koga je potrebno primeniti adekvatne analize. Pravilno prouavanje ire i ue lokacije ne moe biti sprovedeno bez oslanjanja na bioklimatske principe i faktore sredine od kojih se kao najuticajniji izdvajaju: klimatski faktori, topografija i nasledjena sredina, vegetacija, komunikacioni faktori, faktori komfora, uticaji postojeeg gradjevinskog fonda i zakonske regulative. Definicija ovih faktora je samo mali okvir moguih analiza i ne bi je trebalo uzeti kao dovoljnu mada je svakako treba shvatiti kao obaveznu. URBANE FUNKCIJE Naziv za grupu razliitih funkcionalnih odrednica karakteristinih za jednu urbanistiku celinu. Urbane funkcije mogu da budu: funkcije stanovanja, rada, administracione, kulturne, privredne (industrijske), saobraajne, infrastrukturne i dr. URBANE JEDINICE Naziv za urbanistike celine koje sadre elementarne karakteristike koje ih odreuju i razlikuju od drugih. Ove karakteristike mogu da budu: formalne, strukturne, koncepcijske, funkcionalne. Razlikujemo tipoloki niz u.j.: regija, urbana oblast, metropola, velegrad, grad, selo, naselje, gradska optina, gradska etvrt (kvart), ulica, blok, deo bloka. URBANE LOKACIJE L. Wingo razlikuje tri pristupa lokaciji gradskih aktinosti:1) ad hoc lokacija; 2) gravitacioni model lokacije i 3) ekonomski modeli lokacije. Ad hoc lokacija karakterie se lociranjem struktura u gradu sluajnim izborom ili izborom po liniji manjeg otpora. Gradovi koji brzo rastu, koji doivljavaju demografsku i institucionalnu ekspanziju esto se odlikuju reavanjem prostornih struktura ad hoc lokacijama. Gravitacioni model ima svoju teoretsku osnovu u uenjima fiziara o ponaanju elemenata atoma u zatvorenom sistemu. Teoretiari lokacije smatraju da stanovnitvo i aktivnosti
pokazuju sklonost da se koncentriu oko centra, fokusne take, ali istovremeno i spremnost da menjaju svoju prostornu strukturu. Pri tome, i kretanje stanovnitva i kretanje ljudskih aktivnosti podleze poznatom zakonu gravitacije, po kome je gravitacija upravo srazmerna masi koja se privlai a obrnuto srazmerna distanci sa koje se privlai. G.K. Zipf definie procese: diverzifikaciju i unifikaciju, kojima objanjava prostorno aranziranje ekonomije. Proces diverzifikacije ispoljava se u kretanju stanovnitva ka izvorima sirovina. Osnovni motiv je ekonomski i nalazi se u smanjenju trokova transporta od izvora sirovina do mesta proizvodnje. Obzirim na razliitu lokaciju izvora sirovina, proces diverzifikacije znai razbijanje stanovnitva u velike grupe iroko razbacane na nekom podruJu. Istovremeno delujei proces unifikacije; javlja se tenja da se ljudske aktivnosti koje obezbeuju ivot stanovnitva to vie priblie potoau, koja je takoe ekonomski motivisana potrebom smanjenja trokova transporta u dopremanju proizvoda graanskom stanovnitvu. U ekonomskim modelima dva osnovna kriterijuma odreuju lokaciju stanovnika i lokaciju aktivnosti u gradovima: 1) cena zemljita i 2) trokovi transporta. Cena zemljita veliinom rente utie na minimizaciju trokova, dok trokovi transporta deluju na maksimizaciju profita. U SAD je napravljen atlas korienja zemljita (Land Use Maps) za 44 amerika grada, koji je posluio za posmatranje zakonitosti lociranja osam razliitih aktivnosti. Konkretni rezultati ovih istraivanja ukazali su na izvesna sasvim tipina ponaanja u svim velikim gradovima: 1. Grupa poslovnih aktivnosti banaka, finansija, , osiguranja, pokazuje istovremenu sklonost i ka centralizovanom lociranju i ka disperziji u lociranju. Ove poslovne aktivnosti karakterie raspolaganje najjaim finansijskim kapitalom, zbog ega se gubi u znaaju visoka cena zemljita u centru. S druge strane, disperzivno lociranje omoguava pribliavanje ovih aktivnosti korisnicima njihovih usluga. 2. Maloprodajna prometna mreza u svim gradovima ima izrazenu tendenciju disperzivnog lociranja; priblizavanje potroau ekonomski je dovoljno jak razlog da kompenzira visoku cenu zemljita ukoliko je maloprodajna mrea koncentrisana u centru grada, dok je lociranje u perifernim delovima grada, gde je zemljite jevtino, motivisamo masovnou relativno siromane potroake skupine. 3. Lociranje kulturno-prosvetnih institucija - biblioteka, televizijskih studija, univerziteta, nije toliko uslovljeno lokacijom u odreenom prostornom traktu grada, koliko populacionim kvantumom, veliinom grada. 4. Saobraajne aktivnosti po pravilu su locirane u blizini mesta rada, na pogodnom zemljitu. Pored zemljita koje predstavlja prirodan ograniavajui faktor, smanjivanje transportnih trokova je od znaaja. Konkurentnost razliItih oblika saobraaja ini da se u lociranju saobraajnih aktivnosti sve vie potuje kriterijum jevtinog transporta. Na toj osnovi drumski saobraaj gradi svoju konkurentsku sposobnost u odnosu na elezniki, a postepeno i avionski u odnosu na drumski. 5. Industrijske aktivnosti se, po pravilu, lociraju du linearnih elemenata: saobraajnica, magistrala, eleznica. Industrija je veliki kompleks i ponaanje svih industrijskih aktivnosti nije isto. U najveem broju sluajeva bitan je transportni kompleks i otuda pravilo linearnog lociranja. Meutim, trino orijentisane industrije, locirane su u centru grada zbog blizine potroaa, iasto kao i radno orijentisane industrije; industrije koje su tehnoloki povezane neposredno sa tritem (automobilska industrija), locirane su du saobraajnica, itd. URBANE NAVIKE Skup ovekovih navika, nastalih nakon dueg perioda njegovog boravka u urbanoj sredini. U.n. su nastale kao rezultat nunosti ovekovog prilagoavanja uslovima jedne sredine. U.n. su specifinog karaktera, zavise od vrste urbane sredine i veoma su razliite od na pr. ruralnih navika. URBANE STRUKTURE Naziv za osnovne modele urbanistikog oblikovanja prostora,
urban. planiranja i projektovanja, koje jednom urban. prostoru daju kvantitativan i kvalitativan sadraj i smisao. U.s. predstavljaju osnovu jednog urban. plana ili kompozicije, one ga odreuju u prostoru i daju mu elemente na osnovu kojih ga je mogue izgraditi i razlikovati od drugih. Osnovne u.s. predstavljaju: A. Prostorne koncepcije i ideje; B. Prostorni programi, planovi i projekti; C. Strukture urban. plana i kompozicije: mrene strukture, prostorne modularne strukture, saobraajne strukture, strukture urbanog zoniranja, razvojne strukture; D. Funkcionalne strukture: strukture stanovanja, industrije, poslovne u.s., trgovake u.s. strukture slobodnih povrina, parkovi i dr.; E. Strukture jednog urbanog elementa: struktura neposrednog susedstva, ulica, kvart, blokovske u.s., gradske etvrti, optine, gradovi, podruja, regije i dr.; F. Formalne u.s.: otvorene strukture, zatvorene strukture, linearne u.s., radijalne u.s., koncentrine u.s., grozdaste, terasaste, atrijumske, tepih strukture, futuristike, metabolistike i dr. G. Ostale u.s.: socijalne, ekonomske, kulturne, tradicionalne, nasleene, novoformirane, planske, neplanske i dr. URBANE TEHNIKE Naziv za zbir razliitih tehnika koje se primenjuju prilikom urban, analize, planiranja i projektovanja i koje omoguuju boljhe sagledavanje i predstavljuanje urbanih problema i njihovih reenja. Broj urbanih tehnike je velik i zavisi od oblasti koja se istrauje: 1. Likovne tehnike: grafike, fotografske, topografske, planovi, crtei; 2. Planerske tehnike: statistike (demografske, socijalne, privredne, administrativne i dr., predvianja (normativno predvianje), planiranja, investiciona planiranja, pokazatelji (numeriki, kvalitativni i dr.), posebne tehnike (Delfi tehnika), futurologija, tehnike scenarija, tehnike planiranja sistema; 3. Socioloke tehnike: plan demografske ekspanzije, plan zaposlenosti, socijalna i obrazovna struktura stanovnika, plan razvoja drutva i drutvenih promena; 4. Tehnike analiza saobraaja: segregacija saobraaja, mreni plan saobraajnica, kolektivni transport, snabdevanje, plan infrastrukture; 5. Tehnike urbanih matrica: direkcionalne strukture, centripetalne strukture, mre ne strukture, pravougaone matrice, kvadratne matrice, trougaone matrice, parametri forme, trihex matrice; 6. Tehnike primene urbanih modela: istorijski modeli, tradicionalni modeli, ekspanzioni modeli, modeli bespravne gradnje, futuristiki modeli, tehnoloki modeli, saobraajni modeli, funkcionalni modeli, ekonomski modeli, 7. Tehnike analiza urbanih struktura: linearne strukture, tepih strukture, spacijalne strukture, blokovske strukture, otvoreni sistemi, zatvoreni sistemi, saasti sistemi, grozdasti sistemi, idealne strukture, ekoloke strukture, saobraajne strukture, strukture grada zida, kurvilinearne strukture, grozdaste strukture, metabolike strukture, tradicionalne strukture; 8. Tehnike analiza urbanih zona: centralne i periferne zone, stambene zone (kolektivno stanovanje, individualno stanovanje, rezidencijalno stanovanje), administrativno-poslovne zone, industrijske zone, zone odmora i rekreacije, predgraa, gradovi sateliti, zone bespravno podignutih objekata, vikend zone i dr. 9. Ankete, intervjui: sprovoenje anketa, razgovora, intervjua, obavetavenje pismima, oglasnim panoima, izrada dokumentacionog filmskog materijala, obavljanje sastanaka; 10. Makete: izrada situacionih maketa. 11. Simulacije: izvoenje simulacija stanja i dogaanja na prirodnom ili vetakom uzorku. URBANI IDENTITET Istorija urbanizma poev od CIAM-a pa sve do Tima Deset (Team
ten), od 1952. do 1963.g. u osnovi predstavlja istoriju pokuaja ponovog uspostavljanja urbanog identiteta. Alison i Peter Smithson su u.i. definisali jednostavnim izrazom: To je oseanje da ste vi neko koji ivi negde. U stvari, ovakvo shvatanje u.i. nastalo je kao reakcija na obrazovan stav prema futuristikom organizovanom drutvu i gradu u kojem niko ne ini nigde. U.i. ovako shvaen, predstavlja kompleksnu strukturu odnosa i uticaja unutar jedne urbanistike celine koja mu daje karakteristian, osoben i izuzetan sadraj, koji se zatim, preko njegovog arhitektonskog korpusa aktivno prenosi na stanovnika. U.i. predstavljaju sledee karakteristine celine uticaja: istorijski, socijalni, tradicionalni, kulturni, ekonomski, tehnoloki, saobraajni, stilski i dr. Jedna urbana sredina poseduje svoj u.i. tada kada je odreena u odnosu na drugu ili uzor, odnosno model, karakteristinom grupom urbanih uticaja koji joj daju odreeno znaenje i karakter. Prostori bez u.i. su amorfni, apatini, neinventivni, opti. Ponovo vraanje urbanog identiteta jednoj sredini koja ga je izgubila naziva se procesom urbane reidentifikacije. URBANISTA - ARHITEKTA (l. urbs grad, urbanus gradski) Inenjer-arhitekt koji se bavi urbanizmom i urbanistikom. URBANISTIKA SITUACIJA, SITUACIONI PLAN, SITUACIJA Naziv za situacioni plan, odnosno, plan dispozicije jednog arh. objekta ili grupe arh. objekata koji ih predstavlja u njihovom neposrednom odnosu prema okolini: drugim objektima, saobraajnicama, slobodnim povrinama i dr. U.s. predstavlja pratei plan svakog arh. ili gra. objekta, gde detaljno prikazuje osnovnu njegovu poziciju na parceli na kojoj e biti graen. U.s. se radi u razmeri dovoljnoj da bi detaljno prikazala odnose izmeu objekta i neposredne okoline. URBANISTIKA SREDINA Naziv za prostorno podruje ili njegov deo koji je obrazovan, formiran i izgraen na osnovu urbanistikih principa organizacije jednog prostora, bez obzira da li su ovi principi bili iz naunog izvora ili su oni sadrani u tradiciji graenja te sredine. Jedna sredina je urbanistika, ukoliko sadri elemente urbanistike organizacije, odnosno grupisanja prostornih elemenata prema urbanistikim pravilima. Najprimitivnije primere u.s. pronalazimo u organizaciji jedinica stanovanja kod primitivnih plemenskih zajednica u Africi i Americi. Slozene u.s. u velikim civilizacijama (Egipat, Grka,Rim) su nastale na osnovu geometrijsko-matematikih principa odreivanja prostora, razliitih principa organizacije drutvenih zajednica, mitolokih i religioznih principa, funkcionalnih i drugih principa. Savremena u.s. razvija se na osnovu metoda naunog urbanizma, ukljuujui i novonastale uticaje: saobraaja i infrastrukture, ekspanzije, narastajuih i usloenih potreba stanovnika, tehnikih mogunosti i dr. Problemi u.s. su: prenaseljenost, gustina stanovanja, ekoloki problemi, saobraajni problemi, problemi infrastrukture i snabdevanja i dr. URBANISTIKIKVART U urbanizmu, naziv za podruje u jednom gradu koje je sa sve etiri strane uokvireno ulicama. Kvart ima kvadratnu ili pravougaonu osnovu. Pojam kvart prvi put se javlja u planu Hipodamusovog grada, a zatim u planu rimskog castruma, gde gradske osovine cardoi decumanusdele teritorijucastruma u etiri kvarta. URBANISTIKIUSLOVI Predstavljaju vrstu urbanistikog projekta koja se daje investitoru kao uslov za izgradnju. Urbanistiki uslovi sadre sve elemente i ogranienja koji postoje za predmetnu lokaciju a koji su dati u detaljnom, regulacionom ili generalnom planu. U sklopu urbanistikih uslova postoji: situacioni plan lokacije sa ili vez ucrtanog gabarita objekta, regulaciona, graevinska linija, osnovni urbanistiki parametri predmetne lokacie stepen izgraenosti,koeficijentizgraenosti, indeksizgraenosti parcele, spratnost, brutograevinsk a povrina objekta. Urbanistiki uslovi daju potrebne uslove u smislu likovnog identiteta budueg objekta: kos ili ravan krov, stil gradnje, namena objekta, odnos razliitih namena u objektu. Urbanistiki uslovi, pored graevinskih elemenata, sadre i: uslove za projektovanje vodovoda i kanalizacije, uslove za projektovanje elektrosnabdevanja
(elektroenergetska saglasnost) , uslove za projektovanje sistema daljinskog grejanja i dr. Urbanistiki uslovi sadre izvod iz katastra podzemnih instalacija, izvod iz saobraajnog plana i ostele relevantne dokumente neophodne za izradu arhitektonskog projekta. URBANISTIKOMIKROPODRUJE, MIKROREJON U urbanizmu, naziv za najue urbanistiko podruje koje je predmet posmatranja ili je predmet jedne urbanistike analize. Mikrorejon obino predstavlja prostor neposrednog susedstva u stanovanju. U centru grada to moe da bude jedan blok ili njegov deo, odnosno, deo ulice. U smislu saobraaja, mikrorejon je najue saobraajno gravitaciono podruje. U ekolokom smislu, mikrorejon je najmanje podruje na kojem je mogue uoiti odreene ekoloke karakteristike. UREDJENJE PROSTORA Urediti prostor za gradnju znai reiti tehnologiju gradnje, organizaciju, mehanizaciju, trasnport i transportne puteve na najpovoljniji nain. Gradilita imaju razliite oblike, veliinu i konfiguraciju terena, te su mogue razliite varijante uredjenja prostora, pogotovo ako ima vie faktora u proizvodnji. Za svako gradilite, koje je, u stari, proizvodni potencijal, treba posebno prouiti uredjenje prostora i predoiti ga projektnom dokumentacijom. Uredjenje prostora za proizvodnju potrebno je sprovesti pri gradnji svakog objekta ili povezane grupe objekata. Nakon dovrenja objekta s proizvodnog prostora odvoze se postrojenja i maine, a prostor se uredjuje obzirom na izgradjeni objekat i urbanistike zahteve. USLOVI PRIRODNE SREDINE Uslovi prirodne sredine ovako deluju na jedan arhitektonski projekt: prvo kao podaci koji direktno utiu na organizaciona i tehnika zakljuivanja o buduem prostoru - uslovi koji definiu njegovu bioloku vrednost - i drugo, kao kvalitet prirodne sredine izrazen odnosom osnovnih njegovih geografskih obelezja: odnosom kopna i vode, odlikama reljefa, zelenila i atmosfere, sredine u celini. USLOVI URBANE SREDINE Uslovi urbane sredine - ideja o celovitom delovanju zajednice a ne pojedinanih zgrada regulie karakter budueg prostora. Bilo da se izgrauje celina ili pojedinaan objekt u ve izgraenoj sredini, osnovne njegove fizike odlike su podreenesvojstvima celine, i to: Broj spratova, duine i dimenzije sainjavajuih delova, sastav volumena - osnovni odnosi: nisko, visoko, prelazno kao i delovanje istih: neutralno, horizontalno ili vertikalno; uvoenje otvorenosti ili zatvorenosti objekta prema sredini itd. Svako projektovanje tumai ove uslove uz mogunost njihovog kritikog ispitivanja ukoliko su oni proizvod shematizovanih ili formalnih zakljuivanja. esto su ti opti uslovi ogranieni ekonomskom snagom vremena, jo ee shvatanjem da se u novim sredinama deluje proverenim metodama. Tako se govori o uklapanju oblika uz oblk - ato je samo put koji u novim uslovima potvruje neke neopravdane metode, te se u ovakvim situacijama moraju stvarati sukobi izmeu urbanistikog i arhitektonskog shvatanja projektovanja, koji su po prirodi nedeljivi. Ono to dopunjava uticaje na arhitekturu su i elementi sredine: faktori neive prirode (atmosfera, voda i tle) i ive prirode (od mikroorganizama do sisara). Oni su bili zajedno sa socijalnim i ekonomskim faktorima predmet mnogih ispitivanja do sada. Nezavisno od rada na problemima arh. bili su usmereni na otklanjanje svih nepovoljnih uslova u ljudskoj sredini. Stoga arhitektura mora da usvoji ova ispitivanja. UTILITARIJANIZAM U ARHITEKTURI (engl. utility korist, korisnost) Stav u arhitekturi koji za njenu najznaajniju karakteristiku uzima korisnost objekta i postavlja ga ispred svih drugih karakteristika. Arhitekti utilitarijanisti projektuju objekte na osnovu funkcionalnih zahteva i potreba, stavljajui u drugi plan estetske i stilske elemente svoje arhitekture. UTILITARNA ARHITEKTURA Arhitektonski objekti koji nisu namenjeni stanovanju ili odmoru, ve slue odreenoj korisnoj delatnosti (industrijski i poljoprivredni pogoni, laboratorijumi, skladita). Nasuprot stambenoj i reprezentativnoj arh., kod objekata
utilitarnog karaktera oblikovni moment je u drugom planu, a teite na ekonominosti izvoenja i praktinosti. Prvi veliki utilitarni objekti nastali su u drugoj polovini XIXv., a vezani su za razvoj industrije i primenu novih materijala (gvoe, beton) i novih konstruktivnih metoda. Ovi su objekti svojim velikim dimenzijama postali znamenje industrijskog doba i nove estetike koja je stilskom eklekticizmu XIXv. suprotstavila princip doslednog potovanja materijala, konstrukcije i funkcije. Time je utilitarna arh. izvrila presudan uticaj na formiranje savremenog arh. izraza. U novije doba, u.a. gubi svoje ranije znaenje. Pod ovim pojmom podrazumevaju se sada svi objekti javnog znaaja ( trine i izlobene hale, eljeznike stanice, aerodromi, industrija), koji su esto reprezentativno arhitektonski oblikovani i daju specifino obeleje naem vremenu. UTILITARNOST U STANOVANJU Utilitarnost je osnovno obeleje svake, pa i stambene arhitekture. Utilitaran predmet ili prostor odrediv je i merljiv (na stolici se dobro ili loe sedi). Medjutim, utilitarnost ima i nemerljivu komponentu, jer je ona namenjena oveku u svoj njegovoj raznolikosti (ak i na anatomski oblikovanoj stolili ne sedi svako udobno). Le Corbusierova definicija stan je stroj za stanovanje nije potpuna jer ne odredjuje stan kao okvir za zadovoljavanje svih ljudskih socijalno - emotivnih potreba. Stan projektovan prema fiziko-antropolokim merama i fiziolokim nunostima prua malo mogunosti za radost stanovanja. Iz jednoznano shvaene utilitarnosti, kao unapred odredive kategorije, nastao je funkcionalizam. UTOPIJSKA ARHITEKTURA Projekti za gradjevine i gradove koji obezbedjuju ideal, pretpostavljeni ideal, idealno ivotno okruenje za njihove korisnike, obino ukljuujui razvoj koji nije postojao prethodno, ili u sluajevima kad je predvidjeno sveukupno ruenje prethodno sagradjenog tkiva da bi se obezbedili idealni uslovi za stvaranje nove, ivotne sredine. UTOPIJSKI PROSTOR (gr. utopia od gr. ou topoz ) Naziv za prostor, dobar i poeljan ali neostvariv, prostor pukog zavaravanja. UTOPISTIKA TRADICIJA Naziv za arh. tradiciju koja je nastala na osnovana utopistikih ideja i koja je formirana na njihovim primerima. Robert Owen je za ideju svoje utopijske zajednice imao tradicionalnu organizaciju manastira, a ideju autonomnog stanovanja i autonomne zivotne zajednice, predstavlja Fourie, u svojim Falansterijama (Phalanstere), komunama iz devetnaestog veka na osnovu kojih je nastao dananji princip kolektivnog stanovanja koji e odrediti karakter savremenog grada. Takoe, Le Corbusier je direktno bio inspirisan manstirom Ema i Fourierovim utopijanskim socijalizmom kada je projektovao svoj Unite dHabitation u Marseju. UVUENO PRIZEMLJE Prizemlje, kao kontaktna zona zgrade s ulicom, ima drukije znaenje u strukturi zgrade od ostalih etaa. Ta se razlika esto eli oblikovno naglasiti, pa se izvodi uvueno prizemlje. Ako su stubovi u prizemlju uvueni, na mestu se diskontinuiteta pojavljuje koncentracija naprezanja, to je posebno nepovoljno kad se pojave dimanika optereenja. Analiza ravnotee tavanice prizemlja pokazuje da je moment P, a kojega ine vertikalna akcija i vertikalna reakcija u ravnotei s momentom para horizontalnih sila Z i D. Glava se stuba mora, dakle, preko tavanice prizemlja horizontalno usidriti; sila Z prenosi se u neki zid ili neki drugi vertilani ukrutni element, napreui na istezanje tavanicu prizemlja. Uvueno prizemlje moe se ostvariti i bez uvlaenja stubova na jedan od sledea tri naina: a) fasade se u prizemlju uvue, a slobnodni stubovi prolaze do temelja stvarajui kolonadu. Takvo je uvueno prizemlje prikladno za zgrade u gradskim sreditima, jer tada ulica ili trg dobijaju trem; b) kad zgrada ima konzolno istaknute tavanice u jednom ili u oba smera, uvueno se prizemlje ostvaruje premetanjem povrine proelja, tako da se prizemlje zatvori u ravni unutranjih bokova stubova; c) ako je dimenzija preseka stubova koja je
upravna na proelje dosta velika (visoke zgrade), uvueno se prizemlje moe ostvariti pomakom opne prizemlja iako tavanice nemaju prepuste. UZOR, MODEL (engl. model, franc. modele, nem. Modell, ital modello) Obrazac, uzor, primer; oblik (lik, tip) u koji se neko ugleda, uzima ga za primer ili imitira (reprodukuje). U lik. umetnostima uzorak ili predloak. U arh. se esto izrauje arhitektonski ili urbanistiki model - maketa, odnosno, umanjen plastini prikaz graevine ili kompleksa zgrada. U primenjenoj umetnosti, izrauju se m. za razliite proizvode, na pr. od porculana. UZVIEN U ARHITEKTURI, SUBLIMAN (engl. Sublime) Estetska kategorija koja se vezuje za ideje strahopotovanja, intenziteta, snage, burnosti, terora i ogromnosti sa naglaavanjem ovekove relativne beznaajnosti u odnosu na lice Prirode, to izaziva emocije i stimulie imaginaciju. Ova kategorija je stoga razliita od Lepote i pitoresknog i predstavljala je produbljen znaaj u relaciji prema shvatanju grandioznosti, monosti i estini prirodnih fenomena. Glavni apologeti sublimnog bili su Edmund Burke (1729-97), sa svojim delom A Philosophical Enquiry into the Origin of our Ideas of the Sublime and Beautiful (1756) i Immanuel Kant (1724-1804), sa svojom Observations on the Feeling of the Beautiful and Sublime (1764). U arhitekturi, sublimno je povezano sa ogromnou, veliinom koja nadrasta sve ostalo, sa primitivnou (posebno kod neukraenog dorskog reda) i stereometrijskom istotom (kao kod veine neoklasinih dela, tj., kao u radovima Boullee-a, i vizijama zatvora Piranesi-ja). UI GRAEVINSKI REJON Predstavlja podruje ili mesto gradnje jednog objekta ili jednog kompleksa. Ui graevinski rejon najee je definisan granicama graevinskog placa ili regulacionom linijom graevinskog placa. VAJANAARHITEKTURA Pojam se odnosi na arhitekturu koja je nastala slino procesu vajanja, odnosno, stvaranja skulptorskog dela, od razliitog materijala ili od prirodnih elemenata neposrednog tla na kojem se arh. objekat nalazi. Primere v.a. nalazimo u trogloditskimstanitima, kao i mnogobrojni tokom istorije podignuti slobodno stojei objekti isklesani iz zive stene, a potom i izdubljeni. V.a. pronalazimo u arh. hramova u Indiji, koji su isklesani u steni. VALOVITEZGRADE, VALOVITINEBODERI Upotreba valovite linije nije bila samo ograniena na upotrbu prilikom podizanja zidova i fasada, ve postoje urbanistiki primeri formiranja valovitih struktura, kako na mikro, trako i na makro planu. Interesantan je valoviti plan Landsdowne Crescenta, Bath, iz 1794.g.. Njegove tri zmijaste vijuge lee visoko iznad grada, dajui mu organski izgled. Takoe, Le Corbusier je u svom projektu sanacije Alira iz perioda 1930-1934.g., primenio urbanistiki plan valovito postavljenih nebodera, kao organski plan. VALOVITIZID Naziv za zatalasanu formu jednog zida, koja dinamino zatvara jedan unutrnji prostor ili povrinu jedne fasade. V.z. je forma karakteristina za period baroka. Najznaajniji primer v.z. predstavlja fasada crkve San Carlo alle Quattro Fontane, Francesca Borrominija (1599-1676.), koja se smatra pronalaskom ove arh. forme. Ova forma se kasnije pojavljuje u veoma velikim dimenzijama u valovitom urban. obliku Crescents-a (Engleska) iz kasnog XVIIIv., jo kasnije u Le Corbusier-ovom urban. projektu za Alir, kao i u arhitekturi Antinio Gaudia, Alvara Aalta i dr. VARIJANTAUARHITEKTURIIUMETNOSTI Jedna od skica, jedan od nacrta budueg projekta ili budue slike umetnikog dela. VEDRA ARHITEKTURA Pojam je u arhitekturu uveo Minoru Yamasaki. Postmoderna arhitektura je sloena, ali ipak ne predstavlja slikovitost i subjektivni ekspresionizam. U periodu krajem XX veka se lana sloenost Postmoderne arhitekture suprotstavila lanoj jednostavnosti ranije Moderne arhitekture. na reklamira neku arhitekturu simetrine slikovitosti koju Minoru Yamasaki naziva vedrom i koja predstavlja jedan novi
formalizam koji je isto tako nepovezan sa iskustvom kao i raniji kult jednostavnosti. Njegove zamrene forme ne odraavaju istinski sloene programe, a njegov zamreni ornament, iako zavisi od industrijskih tehnika izvodjenja, suvoparno potsea na forme prvobitno stvorene primenom zanatskih tehnika. gotska isprepletenost i naglaeni sjaj rokokoa su ne samo bili izraajno valjani u odnosu na celinu, nego su i poticaloi od jednog jasnog prikazivanja rukotvornih vetina i izraavali su vitalnost koja je proizlazila iz neposrednosti individualne metode. VELIINA Veliina je kvantitativna vrednost. Kvantitet je relativna vrednost koja se utvruje pomou druge odreene vrednosti kao jedinice mere. Odnos kvantuma pojedinih elemenata daje kvalitet zbiru. ovek, kao posrednik u odmeravanju vrednosti, daje i samim merama dimenzije svog bia, ili nekih apstraktnih vrednosti vremena i prostora. Mere su stoga neka vrsta modula i parametra, kojima se utvruju prostorno-vremenske dimenzije. Odreeni merni odnosi daju posebna kvalitativna svojstva stvarima, kao to suproporcija, ritam, intenzitet, boja, itd. Relativna vrednost veliina je uslovljena i uslovima percipiranja gde znatnu ulogu imaju izvesne deformacije vienja kao optikeiluzije, fobije i dr. Na taj nain u krug naeg interesovanja, pored estetike i tehnike, ulaze i mnoge druge grane nauke, kao optika, fiziologija, psihologija, metrika i matematika itd. VENTILACIJA I KLIMATIZACIJA Postupci dovodjenja i odvodjenja vazduha te odravanje eljenog stanja vazduha u zatvorenom prostoru. Ventilacija(vetrenje, provetravanje) jeste odvodjenje istroenog vazduha iz zatvorenog prostora i dovodjenje sveeg prirodnim ili prisilnim putem radi ugodnijeg, sigurnijeg i nekodljivog boravka osoba ili za potrebe nekog procesa. Klimatizacija (kondicioniranje) jeste odravanje eljene temperature i vlanosti vazduha u zatvorenom prostoru, koje uz ventilaciju obuhvata i ienje, grejanje ili hladjenje te ovlaivanje ili suenje vazduha. Obrada vazduha koja obuhvata samo neke od navedenih postupaka esto se takodje naziva klimatizacijom, to se naroito odnosi na hladjenje vazduha. Svrha klimatizacije je osiguranje prostora za ugodan boravak i rad ljudi te odravanje eljenog stanja vazduha u prostorijama sa skupocenim predmetima i osetljivim aparaturama ili zbog zahteva proizvodnog procesa. VERNAKULARNA FORMA (engl. vernacular) Forma karakteristina za odreena podruja, gradove ili drave, koja predstavlja tradicionalnu stilsku formu jednog kraja. VERNAKULARNA ARHITEKTURA (engl. vernacular domai, mesni, domorodan) Naziv za arh. nastalu na osnovama jedne tradicije koja je izdvojena unutar geografski ili kulturno civilizacijski izdvojenog podruja. V.a. je tradicionalna arh. ali i arh. zasebnog stila, koji je karakteristian za odreeno podruje. Vernakularna arhitektura je nepretenciozna, jednostavna, domaa, urodjena, to su tradicionalne strukture nainjene od lokalnih materijala i praenjem dobro poznatih formi i tipova. Uobiajeno je podeljena u tri kategorije: agrikulturna (ambari, farme i dr.), domaa i industrijska (grnarije, kovanice i dr.). U Nemakoj i Engleskoj, veliki broj kua podignutih u drvenoj konstrukciji iz perioda srednjeg veka i kasnije, noe se smatrati za vernakularnu arhitekturu, dok drvene ruralne strukture, kao to su kolibe, takodje spadaju u ovu kategoriju. Prvi put je vernakularna arhitektura ozbiljno shvaena u kasnom XVIII veku kad su nainjeni pokuaji da se ponovo kreiraju njeni delovi u sklopu pitoresknog pokreta, a ona je obezbedjivala ugledne primere za arhitekte iz perioda XIX veka, posebno pri gradnji kua stila domaeg i gotikog preporoda i Arts and Crafts pokreta. Vernakularna arhitektura bila je kontrastna ugladjenoj arhitekturi, ak je klasifikovana kao arhitektura bez arhitekata, to nije u sutini ispravno, jer je veina vernakularne arhitekture bila u osnovi vrlo sofisticirana tokom perioda svog razvoja, a arhitekti kao to su bili Devey, Lutyens i Webb, svojom arhitekturom duguju mnogo uzorima vernakularnih gradjevina, tako da vernakularna arhitektura nikad nije bila
izolovan fenomen, arhitektura proletarijata, ruralna ili urbana. Arhitekti koji su u stanju da prihvate pouke primitivne vernakularne arhitekture, tako lako prijemive kada je izloena kao Arhitektura bez arhitekata, ili industrijske vernakularne arhitekture, tako lako prilagodljive elektronskom i svemirskom vernakularnom izrazu u vidu razvijenih megastruktura neo-brutalista ili neo-konstruktivista, ne priznaju lako vrednost komercijalnog vernakularnog izraza. Za umetnika, stvaranje novog moe da znai opredeljenje za staro ili za postojee. Moderna arh. nije toliko odbacivala komercijalni vernakularni izraz koliko je pokuavala da ga osvoji stvaranjem i uvivanjem sopstvenog autohtonog izraza, poboljanog i univerzalnog. Ona je odbacila mogunost kombinovanja fine sa grubom umetnosti. Italijanski pejzaz je oduvek dovodio u sklad vulgarno sa vitruvijanskim: neposrednu okolinu katedrale sa samim svetilitem, portirevu veernicu nasuprot glavnom ulazu u zgradu, itd. VERNAKULARNA FORMA (engl. vernacular) Forma karakteristina za odreena podruja, gradove ili drave, koja predstavlja tradicionalnu stilsku formu jednog kraja. VERTIKALA (nl. vertikalis) Mat. uspravna prava linija, vertikalan poloaj. Prema Aristotelu, vertikalni pravac je linija pada (smer nadole) ili uzdizanja (smer nagore), pa mu je jo od nezapamenih vremena pripisivan jedan poseban znaaj. Vertikala je stoga oduvek bila smatrana kao sveta dimenzija prostora. Ona predstavlja stazu prema realnosti koja moze da bude via, ali i niza od svakodnevnog zivota. Axis mundi prema tome nije samo centar sveta, ve je i veza izmeu tri kosmika carstva: carstva nebeskog, zemaljskog i carstva podzemlja i pakloa, a jedini prodor i put kojim se moe stii iz jednog carstva u drugo, vodi tom centralnom vertikalom. U vezi sa boravitem i kuom, vertikala oznaava i sam proces graenja (umesto sagradio je kuu kae se esto podigao je kuu). Sebastiano Serlio tako interpretira vertikalan stub kao izraz ovekove stvaralake moi. Gaston Bachelard oznaava vertikalnost kao osnovnu osobvinu kue, od posebno vanog znaaja. VEZANI SISTEM (nem. Gebundenes System) Kvadratni sistem konstrukcije, poznat jo od romanikog perioda. Zasnovan je na ematizmu kvadratne konstrukcije koji je prisutan u celokupnoj osnovi jedne romanike bazilike. Osnovni modul koji odreuje konstrukciju graevine je kvadratni raspon srednjeg broda: njemu odgovaraju kvadratni rasponi transepta, a kvadratni rasponi bonih brodova su veliine etvrtine osnovnog modula. VIDEO GRAFIKA (engl. video graphics) Predstavlja granu grafikog dizajna koja, koja za svoju televizuelnu prezentaciju, ukljuuje takoe i vremensku dimenziju. Grafika na televiziji moe da bude upotrebljena na mnogo razliitih naina: za naslovne sekvence, da objasni neke podatke upotrebom grafike prikaze i mape ili u intermedijarnom prostoru izmeu dva televizijska programa, da pojaa identitet televizijske kompanije. Ovakav medijum prenoenja grafikih poruka znai da je potrebno grafike poruke i slike tako planirati da je mogue njihovo itanje u odreenom prostoru ekrana u odreenom vremenu, nasuprot pokretnim ili animiranim slikama i prizorima. V.g. je pre svega nastala u domenu filma, a njen pionir bio je Saul Bass, ije v.g. su uticale na rane televizijske grafike. 1963.g. Bernard Lodge je proizveo prve v.g. upotrebom video tehnika pre nego umetnikih tehnika, za BBC seriju Drt. Who. Razvoj v.g. nastavio je Colin Cheesman upotrebom Computer - aided design-a (CAD). Razvoj v.g. ubrzala je pojava novih kompjuterskih programa sredinom 1980-tih, kao to su bili Paintbox i Harry. Konkurencija izmeu satelitske i kablovske televizije zajedno sa pritiscima na nosioce televizijskog monopola krajem 1980-tih razvila je v.g. kao brandinga pojedinih televizijskih kanala, to je povealo potranju za v.g. VIDLJIVASTRUKTURA Tek vidljiva struktura obrazuje binom praktinog i lepog, odnosno, kako je to izrazio Adolf Loos grka amfora i bicikla su istih estetskih vrednosti. Na vidljivoj strukturi, razlikovanju kakvog ga je predstavio Loos, insistira i Charles Jencks, stvarajui
pojam arhitekturegovora. VIRTUELNAARHITEKTURA, VIRTUELNIURBANIZAM Naziv za arhitekturu i urbanizam koji su nastali kao pretpostavljen deo stvarnosti, u vidu modela, plana, koncepcije virtuelne stvarnosti. Virtuelna arhitektura je esto predstavljena utopijskim predstavama, crteima, projektima iji je cilj predstavljanja jedne mogue ideje o moguoj stvarnosti, putem predstavljanja mogueg arhitektonskog objekta. Na podruju urbanizma, virtuelna stvarnost se predstavlja putem urbanih modela, zasnovanih na istraivanjima mesta, lokaliteta i moguih karakteristinih njegovih stanovnika. Virtuelnu arhitekturu pronalazimo i u literaturi, pre svega u domenu naune fantastike, gde se predstavljaju odreeni gradovi, urbane sredine i podruj unutar jenog virtuelnog (zamiljenog) vremena, prostora i unutar jednog virtuelnog drutvenog sistema. Virtuelna arhitektura se esto koristi da bi predstavila mogui model budunosti i da bi na taj nain uspostavila puteve mogueg razvoja jednog drutva ili civilizacije uopte. VIEDIMENZIONALNO Naziv za objekat posmatran ne samo u svoje tri fizike dimenzije, ve i u onim dimenzijama koje nisu neposredno merljive in situ. Te dimenzije su vremenskog karaktera, kulturnog, istorijskog, literarnog, filosofskog, socijalno-ekonomskog, vojnog, geografskog i drugog karaktera. VIENAMENSKEIJEDNONAMENSKEPOVRI Pojam jednonamenskei vienamenskepovr ine uvodimo radi iskazivanja pravog znaenje moguih jedinica u dispoziciji, kao i njihovih promenljivosti. Na primer, odreujui jedinicu higijene, kupatilo, uvek smo suoeni njenom ogranienom upotrebljivou, Kod kupatila elementom kupanja, umivanja, defekacije i mokrenja. Meutim, kao jedinica stanovanja ova moe biti elementima usmerena ka jednoj nameni: spavanje ili slino, ali i ka vie namena. Izraziti primer ove tvrdnje predstavlja balkanska tradicionalna stambena jedinica koja namenski zadovoljava niz dnevnih i nonih aktivnosti ili danas, u skuenim ekonomskim uslovima, ostvarenje prostore sa vie namena u dnevnom toku (multidutyroom). Odreivanje povrine u drugom sluaju moe se svesti na zbir pojedinanih elemenata, jer se njihovim spajanjem veliina povrine ne ograniava. Ovde su vani motivi dispozicije, kao to je pokuaj povoljnog nadoknaivanja smanjenja povrina u povezivanju povrine itavog sklopa: u jednom trenutku mali, dovoljan, u sledeem veliki prostor. VIESPRATNA SKELETNA ZGRADA Predstavlja viespratnu zgradu koja je izvedena uz upotebu skeletnog konstruktivnog sistema, odnosno, upotrebom stubova kao vertikalnih konstruktivnih nosaa i tavanica kao horizontalnih konstruktivnih nosaa. Skeletni sistem ne ukljuuje zidove kao nosee konstruktivne elemente. Konstruktivni elementi u sklopu viespratnih skeletnih zgrada su: A. Horizontalni konstruktivni elementi: - tavanice (meuspratne konstrukcije), grede (podvlake). B. Vertikalni konstruktivni elementi: - stubovi, zidovi. C. Temelji, koji mogu biti, zavisno od naina fundiranja: - plitko fundirani, duboko fundirani. D. Ostali konstruktivni elementi: - stepenita, krovne konstrukcije, spregovi za prijem horizontalnih sila (od vetra, seizmikih uticaja i dr.). Skeletne zgrade mogu da budu klasifikovane na sledei nain: - armirano-betonske monolitne skeletne zgrade, - eline skeletne zgrade i - prefabrikovane skeletne zgrade. VIESTRUKO KODIRANJE U ARHITEKTURI Svaki arhitektonski objekt nosi u sebi
odreen kod. Kod sadri niz informacija o njemu i predstavlja niz osnovnih karakternih crta koje taj objekt poseduje. Arhitektonski kodovi mogu da budu: vremenski kodovi istorijski, socioloki, kulturni kodovi, tehniki kodovi, ekonomsi kodovi, geografski, etniki, literarni, graevinski, estetski i drugi. Svaki objekat istovremeno nosi zapis o seriji informacija razliitog karaktera i vrsta on je viestruko kodiran. Prema karakteristikama stila arhitekture, tako na primer, moemo odmah da procenimo doba gradnje arhitektonskog objekta, ali istovremeno, prena tipu konstrukcije i upotrebljanom materijalu, u mogunosti smo da damo odgovor na podneblje i kljimu u kojoj je graeno, stepen tehnike obrazovanosti graditelja, pa sve do odgovora na stepen tehnikog nivoa pojedinih drutava. Mnogi arhitektonski objekti su visoko sofisticirani i u sebi nose vieslojne, mnogostruke, esto skrivene kodove. Otkrivajui njih i proniui u njihovu slojevitost, saznajemo mnoge skrivene informacije, vezane za uslove pod kojima je jedan arhitektonski objekt graen, pa sve do estetskih nazora naruilaca ili nivoa razvoja pojedinih arhitekata. Prouavajui materijale od kojih su objekti sagraeni, saznajemo mnogo o razvoju graevinske tehnike i indzstrije: spoznajemo mesta iz kojih je ekploatisan graevinski materijal, nain njegove dopreme, a iz ovoga, dalje, saznajemo mnogo o nivou razvoja saobraajne infrastrukture, na primer, kojom je taj materijal dopreman. Mnoge informacije o davnim i nestalim civilizacijama saznajemo na osnovu viestrukog kodiranja u arhitekturi. Meutim, slojevitost i viestrukost esto postavlja pred analitiara enigme koje nije mogue lako reiti. Da bi se dobila potpuna i celovita slika o jednoj kulturi, a preko njegove arhitekture i graevinske umetnosti, potrebno je esto dopuniti je iz ostalih izvora informacija, kao to su: pisani zapisi, slike, fotografije, arhivski podaci, mitovi, legende i dr. Savremena arhitektura je veoma esto viestruko kodirana voljom samog projektanta arhitekte. Gradei svoj objekat, arhitekta svesno u njega ugrauje itav niz kodova koji treba analitiaru ili posmatrau da prenese mnogobrojne informacije. Najee su to informacije o stavu projektanta prema odreenim kulturnim, estetskim, funkcionalnim ili tehnikim odrednicama. Funkcionalistiki objekti, tako, sadre u sebi jasan kod koji predstavlja objekat u njegovom upotrebnom smislu: arhitektura je oiena od nepotrebnih detalja i ornamenata, a akcent je dat na upotrebne vrednosti kako pojedinih prostorija, tako i konstruktivnih sklopova i elemenata (fasada, krov, itd.). Postmodernistiki arhitektonski objekti su sloeno viestruko kodirani jer sadre u sebi mnotvo informacija o odnosu arhitekte prema istorijskom arhitektonskom nasleu, prema stilovima u arhitekturi; takoe sadre mnotvo informacija o naruiocu posla govore o njegovom kulturnom stavu, ponekad o njegovoj ekscentrinosti i estetskim principima. Jedan objekat moe istovremeno da sadri i meusobno suprotne kodove. Tako na pr., pronalazimo u arhitekturi Alvara Aalta izraen odnos prema prirodi i prirodnim ekolokim tokovima, sa jedne strane, dok sa druge strane vidimo visoku tehniciziranost njegovih objekata, koje je proizvod tehnolokih principa i stavova autora. Bez obzora na vrstu i karakter arhitektonskih kodova, osnov je u tome da su oni sveprisutni, da odreuju i daju karakter jednom arhitektonskom objektu i da su usveoptoj meuzavisnosti univarzalne strukture prostornih kodova kojima je svet naprosto nabijen. Najkomplikovanije strukture viestrukih kodova pronalazimo na prostorima gradova, najee istorijskih jezgara. Pariz, Rim, London i drugi gradovi predstavljaju ive enciklopedije iz kojih je mogue itanje najraznovrsnijih informacija istorijskog, civilizacijskog, kulturnog ili tehnikog karaktera. VISINA PRESEKA (nem. Geschosshoehe) U preseku, mera izmeu gornje povrine poda jednog sprata do gornje povrine poda drugog sprata. VISINA SPRATA (1) Bruto visina sprata meri se: (a) od povrine poda nieg sprata zgrade
do povrine poda gornjeg sprata (gradjevinska Hbr); (b) od gornje ivice medjuspratne konstrukcije nieg do gornje ivice medjuspratne konstrukcije vieg sprata (konstruktivna Hbr; ukoliko su podovi na svim spratovima iste debljine, obe visine (a) i (b) iste su. (2) Neto visina meri se: (a) gradjevinska Hneto od poda do plafona; (b) konstruktivna Hneto kao svetla mera izmedju dveju uzastopnih medjuspratnih konstrukcija. VISINSKO ODSTOJANJE, KOTA (1) Visinsko odstojanje take od nekog horizonta ili horizontalne ravni. Ako je visina take odreena u odnosu na nulu, koju predstavlja srednji nivo mora (kod nas Jadranskog mora), kota je apsolutna. Ako je utvrena u odnosu na neku proizvoljno izabranu horizontalnu ravan, kota je relativna. (2) U tehnikim planovima, kota je broj koji oznaava neku dimenziju. VISOKA ARHITEKTURA (engl. high architecture) Arhitektura koja stremi plemenitom, uzvienom, u svojoj formi koja sledi identine sadraje sakralnog karaktera. VIZIONARSKA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja je svojim planovima, koncepcijama i idejama bila daleko ispred svoga vremena, iji planovi, skice i crtei, isto tako i tekstovi, e biti osnova kasnijih istraivanja i primer odnosno uzor novoj arhitekturi. Arhitektonski vizionari su bili mnogi crtai, slikari, univerzalni umovi: Leonardo da Vinci, Michelangelo Buonarroti, Giobanni Battista Piranesi, Claude Nicolas Ledoux, Etienne Louis Boullee. Meu modernim arhtektima, veliki vizionari bili su Le Corbusier i Frank Lloyd Wrighta. Meu savremenicina, postoji veliki broj vizionarskih arhitekata i grupa: Superstudio, Archigram i dr. VIZUELNA AKUSTIKA Pojam je u savremenu arhitekturu uveo Le Corbusier, nokon svog projekta katedrale u Ronchampu, a koji se odnosi na postizanje vizuelnog efekta forme jednog arh. oblika poput akustinog efekta muzikih oblika. VIZUELNA ANALOGIJA Likovna slinost il istovetnost izgleda, predstave ili prikaza jednog predmeta ili arh. objekta sa drugim ili njegovim uzorom ili primerkom. VIZUELNA ISTRAIVANJA Istraivanja arh. oblika i arh. prostora u odnosu na njihove osnovne vizuelne odrednice: odnose u prostoru, kretanje, promene i dr. VIZUELNA KOMUNIKACIJA Nain vizuelnog odnosa izmedju jedne urbane strukture (grada, trga, ulice, metroa) i njenog korisnika (peaka, vozaa) predstavlja sistem vizuelnih komunikacija jednog urbanog sistema. Vizielna komunikacija moe da se odvija putem prenosilaca informacija, kao to su: informacioni panoi, reklamni panoi, saobraajni znaci, peaki znakovi kretanja, zatim putem objekata: trgovakih i drugih javnih objekata, saobraajnica, mostova, pasaa, trgova. V.k. se ostvaruje i putem aktivnog odnosa uesnika u prostoru: vonjom, etnjom, radom u jednom prostoru, ak i stanovanjem. Poseban vid v.k. predstavlja komunikacija grafitima, natpisima na zidovima fasada. VIZUELNA PERCEPCIJA Predstavlja pojam koji oznaava vizuelno opaanje, vizuelno oseanje, shvatanje i vizuelno primanje jednog prostora, sa svim njegovim karakteristikama. VIZUELNI IDENTITET U urbanizmu, arhitekturi i enterijeru, svaki izgraeni objekt sadri u sebi odreen stepen vizuelnog identiteta. Vizuelni identitet predstavlja niz karakteristika objekta, njegovih svojstvenosti, osobitosti, specifinosti, koje ga ine onim to jeste. Vizuelni identitet moe da bude manje ili vie naglaen; ukoliko nije dovoljno naglaen, govorimo da objekat "nema identitet", pa je potrebno izvriti odreene arhitektonske korekcije, kako bi objekt povratio svoj identitet. U urbanizmu, jedan grad ili urbana sredina poseduje svojstven, izdvojen identitet, koji mu daju: arhitektura objekata, urbani elementi (trgovi, parkovi, ulice), ali i ljudi, koji su neophaodni sastavni deo urbanog identiteta. Na osnovu vizuelnog identiteta moemo da govorimo o stilskim karakteristikama jednog arhitektonskog objekta ili da ga povezujemo sa odreenom epohom. Najei arhitektonski element koji se povezuje sa pojmom identiteta jesta fasada jednog arhitektonskog objekta. To je spoljanji
vizuelni prikaz objekta, koji u najveoj meri daje vizuelni karakter objekta. Pojedini arhitektonski stilovi i pravci duboko su oslonjeni na vizuelni identitet. Barok, tako, predstavlja spoljanjost ali i unutranjost objekata koje su bogato ukraene, vizuelno naglaena, dok moderna arhitektura potencira jednostavnost i praktinost svojih objekata, dajui im vizuelni identitet jednostavnih formi. Vizuelni identitet je osnovna karakteristika pojedinih gradova, prema kojem ih klasifikujemo i vrednujemo. Za gradove koji nemaju ili su izgubili svoj vizuelni identitet kaemo da su "bez duha" ili su to jednostavno "spavaonice", mesta u kojima ljudi borave samo da bi zadovoljili svoje bioloke potrebe. Nasuprot ovakvim gradovima, postoje mnoge spontano nastale i narasle urbane sredine sa veoma snanim dejstvom vizuelnog identiteta: to su na primer mali mediteranski gradovi, mesta izuzetno pitoreskna, sa duboko urezanim lokalnim karakterom. U savremenom urbanizmu, esti su pokuaji ostvarenja vizuelnog identiteta jedne urbane sredine putem njenog planiranja u duhu postojeih primera istorijskih ili malih gradova sa snanim vizuelnim identitetom. Ekstremne primere pronalazimo u Las Vegasu, gde su podignute kopije najkarakteristinijih svetskih urbaih sredina sa jakim vizuelnim identitetom. Tako, na pr. u Las Vegasu postoje trgovi kopije onih u Veneciji, Rimu, Parizu i dr. Promena ili gubitak vizuelnog identiteta jedne urbane sredine moe da dovede do trajnog degradiranja kvaliteta ove sredine, to se dalje prenosi na njene stanovnike. Postoje sluajevi naputanja pojedinih gradova koji su naglo izgubili svoj urbani identitet iz razliitih razloga, na primer, usled podizanja industrijskih postrojenja. Meutim, postoji i proces tokom kojeg pojedina gradska podruja koja su degradacijom izgubila svoj vizuelni identitet, ponovo uspostavljaju nov identitet, usled delovanja njihovih stanovnika. Tako na primer, delovi New Yorka koji nemaju osnovne uslove i standarde za normalan ivot, bivaju revitalizovani od strane svojih stanovnika, esto na neoekivane i neobine naine; njihovi stanovnici pronalaze sopstvene naine izraavanja, kao to su: grafiti, buvlje pijaceili ulina igralita za basket. VIZUELNI PLAN Pojam se vezuje za Kevina Lyncha, prema kojem bi nova izgradanja ili rekonstrukcija morala crpsti nadahnue iz onoga to bi se moglo nazvati vizuelnim planom grada ili metropolitenskog regiona: skupom preporuka i kontrolnih mera u odnosu na vizuelni oblik okoline, a sa stanovita onih koji u njoj obitavaju. Priprema takvog plana bi morala poeti analizom postojeeg oblika i i javne predstave o datoj zoni. Ta analiza bi se zavrila nizom dijagrama i izvetaja koji bi prikazivali znaajne javne predstave, glavne vizuelne probleme i mogunosti, kao i kritine elemente predstave i njohove meusobne odnose. Krajnji cilj takvog plana ne bi bio fiziki oblik sam po sebi, nego kakvoa mentalne predstave koju bi on izazvao kod stanovnika. VIZUELNI PROSTOR Naziv za prostor koji kao osnovne sadri vizuelne karakteristike. To je prostor posmatran sa gledita vizuelnog opazaja. Svaki prostor je u sutini vizuelnog karaktera, ali, takoe, postoje i: istorijski prostor, tradicionalni prostor, funkcionalan prostor, tehniki prostor i dr. VIZUELNI ZAPIS Naziv za vizuelnu karakteristiku jednog arh. objekta, enterijera ili dela grada, na osnovu koje oni bivaju prepoznatljivi i izdvojeni od drugih. V.z. moe da bude predstavljen u vidu forme, povrine (fasade), kompozicije ili neke druge karakteristine vizuelne crte. V.z. moe da bude: istorijski v.z., konstruktivni v.z., spomenik, element urbanog identiteta, znaajan objekat i dr. VIZUELNO ISKUSTVO Pojam psiholokog, odnosno racionalno-emocionalnog iskustva koje se stvara uticajoma i dejstvom jednog arh. objekta ili jedne urbanistike celine. V.i. je znaajno jer prua elemente ovekove spoznaje odreenog prostora ili jednog dela tog prostora. Iz v.i. proistie odnos oveka prema jednom prostoru u kojem ivi, boravi ili se
trenutno nalazi. Ovakav odnos moze da bude aktivan, odnosno interaktivan, to pretpostavlja menjanje i uzajamnu razmenu podataka i informacija ili je to pasivan odnos, gde ovek predstavlja samo pasivnog posmatraa. V.i. moe da bude istorijskog karaktera, kada sadrzi predispozicije istorijskih stilova koji su preneti u savremeni primer. VIZUELNO PODRUJE U URBANIZMU Predstavlja kvalitete, koji potenciraju obim i prodor vizure, -- stvarno ili simbolino. U tu grupu spadaju prozranost (kao kod stakla); preklapanje (kao kad se konstrukcije pomaljaju jedne iza drugih); viste i panorame koje produbljuju domet vienja (kod aksijalnih bulevara, kod irokih otvorenih prostora, kod pogleda sa uzviica) zglobni elementi (ie, penetracija objekta) koji vizuelno tumae prostor; konkavnost (udoljice ili padine brega u pozadini, ili kod krivine ulice) ime se izlau pogledu i udaljeniji objekti; izvesne indikacije, koje nagovetavaju neki objekt, koji inae tom posmatrau nije vidljiv. Svi ti srodni kvaliteti olakavaju shvatanje prostornih i sloenih celina, pojaavajui efikasnost vienja: njegovog dometa, prodiranja i moi razreavanja. VIZURA (l. videre videti, visum) Opt. zamiljena crta koja polazi iz posmatraeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. Prava koja prolazi kroz presek konaca u durbinu i optiki centar objektiva. VOJNA PROJEKCIJA, IZOMETRIJSKI VOJNI NACRT (nem. Militaerriss) Vrsta geometrijske projekcije, kosog aksonometrijskog prikaza (makazasti nacrt)nekog objekta sa ma kojeg onog pravca (ugla gledanja) kod koje je, za razliku od konjanike projekcije, gornja (horizontalna) povrina predmeta data u njenom pravom izgledu, bez skraenja. Vojna projekcija se ponekad, nepravilno, naziva i vojnom perspektivom. VOLUMEN Predstavlja zapreminu prostora koju zauzima svojom masom i oblikom jedno prostorno arhitektonski oblikovano telo. Volumen kompoziciono namee veoma sloene probleme. Potrebno je odrediti meusobne odnose arh. delove sa celinom, njihove proporcije, mere, modul, simetriju, harmoniju, ritam ili kontrast u odnosu na prostor ili granice, dubinu, svetlost, prostiranje i poloaj posmatranja u odnosu na sam oblik. Osim povrina i oblika, v. je jedan od tri najznaajnija elementa arh. kompozicije. Volumen je trodimenzionalna geometrijska kategorija. Arhitektura se manifestuje kroz volumene koji nastaju odnosom povrina kao elemenata koji ih konstruiu. Volumen odreuje kvantum prostora, to je masa ili upljina oblika koji volumenu daje formalnu kvalitativnu vrednost. Forma je, znai, ekspresija volumena kao mase ili sadrzine prostora. Volumen se ispoljava kroz formu. U njemu je sublimisana osnovna koncepcija dela. Arhitektura koristi i interpretira sve mogue pojave formalne konstrukcije volumena, od njegovih euklidovskih praoblika do vrlo sloenih izraza jednaina vieg reda. Lopta je, na primer, simbol totalnog jedinstva oblika. Ona ima i to svojstvo da ostaje nepromenljiva iz svih taaka osmatranja. Za percipiranje volumena potrebna je stalna promena take osmatranja, upravo, potreban je niz taaka, tj. kretanje. VOLUMETRIJA Predstavlja sistem istraivanja, merenja, proporcionisanja meusobnih odnosa zapremina prostora jednog arhitektonskog dela ili arhitekture uopte. VOLUMINOZNA ARHITEKTURA Naziv za obimnu, opsenu arhitekturu, arhitekturu opsenih radova. Voluminozna arhitektura karakteristina je za stare civilizacije, kao to su egipatske piramide, antiki grki hramovi, rimski akvadukti i koloseumi, gotike katedrale i dr. VRAANJE U PRVOBITNO STANJE, RESTITUTIO IN INTEGRUM (l. restitutio in integrum) Vraanje u prvanje stanje (posed i sl.). VREDNOVANJE LOKACIJE Na osnovu katastra, izradjenog na osnovu informacione baze podataka o gradu, mogue je vriti uporedjivanje i vrednovanje lokacije po razliitim kriterijumima: mesto u gradu (gradsko jezgro bie atraktivnija i isplativija za investitora od
ireg centra); veliina raspoloivog prostora za intervencije; stanje lokacije (opremljenost infrastrukturom, dostupnost peacima, fizika ruiniranost objekta, obim neophodnih intervencija, i dr.); identitet lokacije itd. Ovi kriterijumi sasvim su slini ve ustaljenim kriterijumima koji se primenjuju u studijama za procenu i utvrdjivanje zemljine rente i dobro su poznati u urbanistikoj literaturi i praksi. Poseban uslov za ove procene kvaliteta lokacije je injenica da je lokacija dovoljno, a ne izuzetno vredna, jer bi se, u tom sluaju, njenim planiranjem i tretmanom bavile odgovarajue institucije tipa zavoda za zatitu spomenika kulutre, iskljuivo javni sektor ili dravna uprava. VREDNOVANJE TEHNIKOG SISTEMA GRADNJE Tehniki sistem gradnje se vrednuje: obzirom na kvalitet, obzirom na vreme, uporedjivanjem performansi tehnikih sistema, ukupne vrednosti, vremena i kvaliteta, putem rang liste o podobnosti pojedinih tehnikih sistema. VREMENSKINIZOVI Predstavljaju nizove u urbanistikom smislu, koji se doivljavaju po vremenu, ukljuujui i proste povezanosti stav-po-stav, gde se jedan element prosto povezuje sa prethodnim i potonjim elementom (kao kod povremenog niza detaljnih gradskih belega), ali i nizovi koji su odistinski ugraeni u vreme, pa su stoga po svojoj prirodi melodijski (kao kada je intenzitet gradskih belega u stalnom porastu, sve dok se ne dosegne do klimaksa). WEBIDEJA(eng. tkivo, mrea) Ideja mrenog planiranja i projektovanja koju su prvi put predstavili Candilis, Josic i Woods, na projektu Univerziteta u Berlinu iz 1963.g. Ideja mreze preneta je na arhitektosku strukturu objekta univerziteta, putem organizacije arh. plana u odnosu na dve mrezne ose: veliku (major axis) i malu osu (minor axis). Web ideja e nakon ovog projekta postati esto korien princip arh. i urban. projektovanja, primenjivan na planu grada. WELTANSCHAUUNG (nem. poglednasvet, izgledsveta) Svaka opte ideja o prirodi sveta, izraena eksplicitno ili implicitno u umetnikom delu, koja je istovremeno i pokreta sistema moralnih ili estetskih vrednosnih sudova. WHITESPACE(engl. beliprostor) Naziv koji su prvenstveno koristili predstavnici vajcarske kole, a u svom literarnom smislu ima znaenje belog prostora jedna strane hartije, koja ne sadri bilo kakav grafiki znak ili dizajn. Moe da se koristi kako bi bila naglaena itljivost jednog slova na njemu ili da bi se dobila vea snaga jednog grafikog znaka na listu. WITOPERACIJA (engl. um, razum, smisaozahumor) Pojam se vezuje za dizajnerski postupak postmodernista, pre svega Roberta Venturija, gde predstavlja razumnu operaciju projektovanja koja ukljuuje, esto u ironinom smislu, kontrast izmeu ekstrema zamisli arhitekte. Projektovanje koje ukluuje operacijuwit sadri esto okantne elemente, gde fasada jednog arhitektonskog objekta esto sadri prelaz od isto konceptualne metafore na isto znakovnu metaforu, odnosno,m pokazuje tenju da se zgrada projektuje u ambijentu i da se povea komunikativni potencijal preko nepredvidivosti i izmene skale predmeta. Istorijska slika jednog objekta skinuta je sa prestola i pribliena granici nekritine potronje, ali se na kraju iskupljuje zahvaljujui upravo otroumnosti. YIPPIESARHITEKTURA Pojam predstavlja arhitekturu i urbano planiranje nastale na politikim uticajima organizacije drutva, pa prema stome i jednog urbanog sistema, leviarskih aktivista, meu kojima je bio yippy pokret. ZADNJI PLAN V. Plan, Plan tipovi plana. Naziv za plan jedne gradjevine koji se nalazi u pozadini prednjeg fronta ili prednje fasade. Zadnji plan moe da bude detaovan, odvojen od objekta ili povezan sa njim, ali je po pravilu udaljen i sklonjen izvan glavnog korpusa objekta.
ZAJEDNIKI SADRAJI, PRODUECI STANOVANJA ine sadraje koji uvek prate vee sklopove stanovanja (deje ustanove, osnovne kole, lokalno snabdevanje, lokalne javne zelene povrine, sve ulice lokalne mree i dr. ZAJEDNITVO I PRIVATNOST Metoda parametrikog dizajna ili parametrikog projektovanja koju je postavio i razradio Christopher Alexander u prvom svojih pet kljunih radova. Analizirajui z.p. u urbanom stanovanju, Alexander je postavio 33 parametra urbane kue i pokazao kako oni mogu da budu zajedno reeni da bi proizveli najvie zadovoljavajui balans sukobljenih tendencija. ZAMREN RED U ARHITEKTURI Henri Bergson je nered nazvao redom koji ne mozemo da vidimo. Red u arhitekturi i urbanizmu je esto veoma kompleksan, nevidljiv i zbog toga se esto karakterie pojmom zamrenog reda. U urbanistikom smislu, to esto nije jednostavan, strogi red projekata gradske obnove ili moderan totalni dizajn megastruktura. To je, naprotiv, izraz suprotnog usmerenja u arhitektonskoj teoriji. To nije red kojim dominira strunjak i koji je nainjen laganim za oko. Oko u pokretu tela koje se kree mora da se potrudi da bi uoilo i protumailo mnotvo raznih promenljivih, uporednih redova, poput pokrenutih sklopova na slikama Viktora Vazarelija. To je jedinstvo koje odrava, ali samo odrava, kontrolu nad sukobljenim elementima koji ga sainjavaju. Haos je vrlo blizu; njegova blizina, ali i izmicanje od njega, daje...snagu. (August Heckscher). ZAPAANJE PROSTORA ovekovo zapaanje prostora predstavlja jedan kompleksan proces i kojem uestvuju mnoge promenljive veliine. Mi ne zapaamo svet koji bi bio istovetan i zajedniki za sve nas, kao to to tvrde realisti, ve zapaamo razliite svetove, koji su proizvod naih posebnih motivacija i dotadanjeg iskustva. Uopte uzev, zapaanje se usmerava u smeru vaeih pretpostavki o prirodi ovekove okoline, a te pretpostavke se menjaju u skladu sa okolnostima u kojima mi uestvujemo. ZATITA GRAEVINA U visokogranji, postoje sledee vrste z.: 1. toplotna zatita, 2. spreavanje kondenzovane vodene pare u tavanicama i zidovima, 3. zvuna zatita u visokogradnji, 4. seizmika zatita u graevinarstvu, 5. zatita od klizanja tla, 6. zatita od hemijskih uticaja (korozije, vlage), 7. zatita od biolokih uticaja (biljnog i ivotinjskog porekla), 8. zatita od poara i vatre, 9. zatita od groma. ZATITA OD PREKOMERNE INSOLACIJE Postoje sledei tipovi zatite od prekomerne insolacije: zatita dispozicijom objekta, zatita povlaenjem fasade, zatita upotrebom izolacionih materijala, zatita upotrebom svetloodbijajueg stakla, zatita upotrebom brise soleil-a, zatita upotrebom tendi, zatita upotrebom pergola i dr. ZATITAPRIRODE Ideja o zatiti prirode nastala je zbog devalorizacije pejzaa usled ubrzane industrijske i urbane ekspanzije, a takoe i zbog odbrane od tekih posledica poremeenja prirodne ravnotee (erozija, poplave, sue, promene klime). Prvo zatieno podruje bila je uma Fontainebleau u Francuskoj, koja je 1853 proglaena rezervatom prirode. God. 1872 nastao je u USA prvi nacionalni park, Yellowstone. U poetku bave se zatitom prirode pojedinci i specijalna drutva, ali ve po. XXv. javljaju se prvi organizovani oblici drzavne sluzbe za zatitu prirode, a doneseni su i prvi propisi. Od 1928 postoji meunarodna organizacija, a 1948 osnovan je Meunarodni savez za zatitu prirode i prirodnih dobara (UICN) kojem je tokom niza godina sedite u vajcarskoj (Morges). God. 1962 prihvatio je UNESCO "Preporuku za zatitu lepote i karakteristika pejzaa i predela" u kojoj su formulisana osnovna naela zatite prirode pri izgradnji naselja, cesta, lociranju aerodroma, postavljanju elektrinih vodova, stanica radija i televizije, pri kampovanju, kaptiranju izvora, a zauzet je stav i u pogledu zagaivanja voda i vazduha. ZATVORENI BLOK V. Blok. U urbanizmu, naziv za urbanistiku strukturu u vidu jednog bloka koji je prema spoljanjosti okrenut fasadama objekata, odnosno, koji je izdvojen od
ostalih objekata putem neprolazne ili vizuelne barijere. Blokovi prema svojoj urbanistikoj dispoziciji i oblikovanju mogu da budu:otvoreni blokovi, zatvoreni blokovi ili poluotvoreni, odnosno, poluzatvoreni blokovi. ivot u izdvojenim gradskim etvrtima poznajemo jo u doba antikog Rima, u formi insulea, zgrada za izdavanje koje su bile grupisane unutar zatvorenih blokova. Zatvoreni blok u dananjem smislu je nastao iz forme srednjovekovnog zatvorenog grada, koji je od spoljanjeg prostora van grada izdvojen gradskim zidinama, iz razloga njegove odbrane od napadaa. Tu formu preuzeo je urbanizam XVIIIv. gradei izolovane gradske etvrti, u kojima su iveli predstavnici iste socijalne strukture stanovnika. Period moderne arhitekture negira ulicu kao urbanistiku vrednost i postavlja objekte unutar jedinstvenog prostora zelenila. U ovakvoj urbanistikoj postavci nije bilo mogue formirati stambene zone u formi zatvorenih blokova. Meutim, dugogodinja tradicija stanovanja u gradovima koji su podeljeni u etvrti po principu stvaranja zatvorenih blokova, odrala se do danas. Savremeno urbanistiko projektovanje esto pretpostavlja izgradnju blokova zatvorenog tipa, koji svojim spoljanjim stranama formiraju ulice, dok su u unutrnjosti bloka smetena interna dvorita. ZATVORENIPROSTOR Naziv za izgradjeni prostor, prostor koji se nalazi unutar arhitektonskog objekta, ispod tavanice, sa poznatom namenom i sadrinom, nasuprot otvorenomprostoru (v. Openspace). ZBIJENAKOMPOZICIJA (engl.) Naziv za arhitektonsku kompoziciju koja je esto sloena, ali je postavljena unutar vrstih, snanih okvira. Nastaje procesom projektovanja u kojem se arhitektonske forme jedne graevine, meusobno razliite, ralanjavaju i postavljaju jedn do druge sa naglaenim razliitostima, a zatim se iste postavljaju unutar jedne snane arhitektonske forme koja ih meusobno povezuje u jeddinstvenu, kompaktnu celinu. Pojam je nastao iz metode kubistikog kolaa meusobno autonomnih geometrijskih oblika koji zadravaju svoju autonomiju unutar jedinstvene celine, koju je primenio Le Corbusier na zgradi parlamenta u Chandigarhu. ZEITGEIST ARHITEKTURA (nem. duh stolea, duh vremena) Naziv za arhitekturu nastalu pod patronatom opte ideje o duhu stolea ili duhu vremena (Zeitgeist) koji odreuje opte kriterijume kao i posebne stavove u arhitekturi. Zeitgeist je bilo sveopte kulturno stanovite i stanje duha u periodu postojanja Treeg Rajha, koje je ostavilo dubokog traga na kulturnim ali i tehnikim civilizacijskim tokovima. Meutim, istovremeno, Zeitgeist je znaio gubitak individuiteta arhitekata i umanjenje znaaja pojedinca unutar kolektivnog sveopteg stanja duha. Moda najkarakteristiniju definicuju sreemo u Goebbelsovom zahtevu za socijalnim Zetgeistom u kojem on Zeitgeist predstavlja kao najsutinskiji princip naeg pobednikog osvajakog pokreta koji je svrgnuo sa prestolja individualnost. ZEITGEIST, KONCEPCIJA (nem. duh vremena, duh stolea) Nastao kao filosofski pojam duha solea, a razvijen u doba vladavine Treeg Rajha u Nemakoj, kada je bio najvei njegov uticaj na arhitekturu. Predstavlja izrazito idealistiku koncepciju novog duha, novog idealizma, veliku epohu, koja e razviti ideju velianstvenosti arhitekture i arhitekture epohe na uzorima iz klasinog perioda arhitekture i egipatske civilizacije. Z. nosi u sebi i odreenu dozu fatalizma, pa se arh. zasnovana na idejama z. naziva fatalistikom arhitekturom. ZELENI DIZAJN Naziv za pokret ekolokog dizajna koji se dogotio u periodu kraja XX veka, a koji je tesno povezan sa eco-tech arhitekturom. Predstavlja projektovanje arhitektonskih objekata koji su tesno povezani sa prirodom, zelenilom i predstavljaju u sutini strukturu prirodnog ambijenta povezanu sa arhitektonskim gradjevinskim objektom. Medju arhitektonskim timovima koji su najvie povezani sa progresivnim istraivanjem zelenog dizajna je nemaka firma LOG ID. Ova interdisciplinarna grupa je jedinstveno sainjena od arhitekata, inenjera, doktora medicine, botaniara, fiziara i komunikacionih tehnologa.
Grupu je osnovao Dieter Schempp, a firma je postala svetski poznata na polju istraivanja solarne energije i ekonomije zelene tehnologije. Dok je rad grupe bio primarno orijentisan u naunom smislu, njihovo korienje fukcionalnih koordinata prevedenih u zgrade imalo je ubedljiv artistiki profil. LOG ID usmerava svoju panju na solarne odgovore na energetske probleme arhitekture, smatrajui solarnu energiju za najprimereniju i najjeftiniju energiju koju je mogue upotrebiti u arhitekturi. Oni takodje sagledavaju povezanost izmedju prisustva svetlosti i njene konverzije u ljudsku energiju, to predstavlja idealan model gde se maksimalna korist generie iz minimalnog inputa energije. Znaajan je njihov objekt Research Laboratory for Experimental Traumatology, sa Dieter Schempp-om i Fred Moellring-om, Ulm, Nemaka (1989), zatim Glasshouse, Herten, Nemaka, (1994). U SAD je formiran Center for Maximum Potential Building Systems (CMPBS) u Laredo, Texas, pd vodjstvom Pliny Fisk-a i Gail Vittori-ja, koji je prouavao uzorke habitata po celom svetu sa namerom da razume korelaciju izmedju uslova stanovanja, klime, botanikog sveta i topografije, izvuenih iz varijeteta geografskih lokacija. Fokus njihovog prouavanja je na problemu globalnog urbanikzma i neuspehu ekonomije da zasnuje svoje operacije na integrisanim sistemina prirode, a zaradi zatite sopstvenog kontinualnog profita i odrivosti. Medju mnogobrojnim projektima ovog centra, karakteristian je The Advanced Green Builder Demonstration, Austin, Texas, SAD (1994-97). U Francuskoj treba pomenuti radove grupe Sens Espace, pod vodjstvom Jean Pierre Campredon-a, u Nemakoj to su Hinrich i Inken Baller; STERN u Berlinu, kao i Sim van der Ryn. ZENITALNI SISTEM RASVETE Princip osvetljenja arhitektonskog unutranjeg prostora putem uvoenja svetlosnih otvora na povrini tavanice prostora koji se osvatljava. Putem zenitalnog osvetljenja, suneva svetlost se uvodi u prostor sa gornjih povrina objekta. Objekti koji sprovode zenitalno osvetljenje na jednoj graevini mogu da budu: staklene kupole, horizontalne zastakljene povrine, kose staklene povrine "ed krovovi". Zenitalnim sistemom rasvete postie se lateralno osvetljenje, tj. osvetljenje sa gornje strane, koje treba da ostvari efekat prirodnog sunevog osvetljenja. Meutim, zenitalno osvetljenje moe da bude vetako, izazvano vetakim izvorom svetlosti smetenim u sklopu povrine tavanice prostora, obino iznad staklene povrine. Zenitalni sistem rasvete primenjuje se u objektima reprezentativnog karakterima: venicama, muzejima, galerijama, holovima pozorita, sajamskim halama, trnim centrima, bankama, kolama i dr. ZGRADA (Arh.) (nem. Gebaeude) V. Kua. Opti izraz za graevinski objekat iz oblasti visokogradnje sa odreenom namenom, npr. kolska zgrada, stambena zgrada i dr. (v. Kua i Graevina). Gradjevinski objekt namanjen za smetaj ljudi, stoke, vozila, opreme, hrane i dr. Zgrade podizane u starom veku u Egiptu, Asiriji i Rimu bile su veoma skladne i odgovarale su nameni. Kao gradjevinski materijal upotrebljavani su kamen i drvo. ZID (lat. murus, od toga ital. muro, franc. mur, nem. Mauer, engl. wall, srp. folklorna re duvar)Ploa ili volumen od masivnog graevinskog materijala, kojoj je zadatak da omeuje neki prostor, zatvara ga prema spoljanjosti, deli nekoliko prostora, titi prostor od promena temperature, atmosferilija i buke, te po potrebi prenosi optereenja ostalih konstrukcija koje direktno ili indirektno poivajku na njemu. Ogradni z. ograuje neko zemljite, potporni z. preuzima bono optereenje tla ili vode, a fortifikadcioni z. slui za odbranu. Zidna platna su kompaktne povrine koje se prostiru po nekoj direktrisi odreenih kategorija linija. Njihov smisao je da svojom povrinom satvaraju tano definisane unutranje prostore. Materijali se u vertikalnom smislu zidnog platna konstituiu tako da mogu primiti sve sile optereenja meuspratnih konstrukcija, kao i sekundarne sile vetra, potresa itd. ZID, OSNOVNA PODELA Zid jevertikalni povrinski gradjevinski element, izgradjen od
masivnog materijala bez obzira na nain obrade. Najee se koriste zidovi od opeke, kamena, betona i armiranog betona. Zidovi su s obzirom na optereenje nosivi ako preuzimaju teret tavanica i krovne konstrukcije, a nenosivi ako nose samo sopstvenu teinu. Nosivi zidovi s obzirom na poloaj u zgradi mogu biti uzduni i popreni. Uzduni zidovi mogu da budu nosivi zidovi, unutranji i spoljanji, paralelni su s licem zgrade, a ukrueni su poprenim zidovima i tavanicama. Udaljenost uzdunih zidova u stambenih zgradamai iznosi 4-6 m. Popreni nosivi zidovi, su oni koji se u stambenoj zgradi postavljaju upravno na fasadu zgrade na udaljenosti od 3,5 do 6,5m, preuzimaju optereenje tavanine i krovne konstrukcije, koje su razapete u uzdunom smeru, pa su krajevi zidova vie optereeni. Spoljanja nenosiva uzduna zidna masa ima zadatak da zatvara prostor i da ga toplotno i zvuno zatiti od okoline. Uzduni i popreni zidovi ine priblino kvadratina polja, koja se prekrivaju krstato armiranim ploama. ZIDNI RASPORED (nem. Wandgliederung) Raspored, nain postavljanja unutranje fasade, odnosno, unutranjeg izgleda jedne crkve, pomou komplikovanja zidnih otvora (prozori, vrata), arkada, galerija, kolonada, nia, predprostorija, pomou slepih lukova, zidnih okvira i ispuna, zatim pomou arhitektonskih elemenata postavljenih ispred zidova (lizene, pilastri i dr.), pomou lajsni, profila, friza, venaca i dr. ZLATNI PRAVOUGAONIK Osnova pravougaonika standardizovanih dimenzija komponenata u kojoj je odnos irine prema duini isti kao odnos duine i zbira irine i duine. ZLATNI PRESEK I PROPORCIJE V. Zlatni presek. Zlatni rez je, bez sumnje, najvie upotrebljavana i meu laicima najpoznatija proporcija. Dr. Adolf Zeising i J. Bochenek su vrlo uverljivo dokazali da je dobro proporcionisani ovek u celosti, kao i svojim delovima proporcionisan po Z.R. To jeod presudnog znaenja za nauku o proporcijama lepote. I to ne samo s razloga to ovek odreuje, prema svojim izmerama, mere stvarima s kojima ima posla, ili mere prostora u kojem se kree, nego iz saznanja da je ovek taj koji kazuje ta je lepo. Kad se tako gleda, onda nema apsolutne lepote, same po sebi, van oveka, ovek sam odreuje i osea koja je proporcija lepa, tj. koja njemu odgovara. oveka je, jo u najprimitivnijoj davnini, pre no to je pristupio oblikovanju lepih stvari, vodilo priroeno oseanje lepote pri izboru branog druga. Ovim trajnim probiranjem kroz milione godina, voenim oseanjemlepote, ovek se sam izgradio i postigao ideal lepote koji je u njemu utelovljen. Tako je ovek, posmatran i etiki i estetski, postao mera svih stvari, temelj proporcija svake umetnosti uopte, a likovne umetnosti nadasve. ZLATNI PRESEK, SECTIO AUREA (lat., nem. Goldener Schnitt, engl. golden section, ital. sezione aurea) Odnos dvaju nejednakih delova nekog pravca, kod kojeg se manji deo odnosi prema veem delu kao to se vei deo odnosi prema ukupnoj duini pravca. Iracionalna proporcija, verovatno poznata kod antikih Grka (kod Euklida), za koju su renesansni teoretiari smatrali da je boanskog porekla, pre svega Luca Pacioli ("De divina proportione", 1479, objavljena 1509.g.). Zlatni presek moe da bude definisan kao du preseena tako da je odnos manjeg odseka prema veem isti odnosu veeg odseka prema celoj dui. Ovo ne moe da bude izvedeno matematiki, zbog ega je zlatni presek oduvek fascinirao. Priblino, ovaj odnos iznosi 5:8. Smatra se da je prvu, potpunu definiciju z.p. ili neprekidne podele, ne navodei da je o tome re, dao Euklid u svojim Elementima i da ona verovatno potie od Pitagore. Z.p. je bio veoma vaan pojam u umet. starih Grka. Z.p. se kao opti zakon javlja u prirodi u kristalima
minerala i razliitim biljnim plodovima, cvetovima, petougaonim i spiralnim formama, tako da se njihovi lanovi meusobno odnose kao 1:O odnosno 1:0,618. U geometriji, podela dui prema z.p. postie se konstrukcijom odnosa AB:AB/2 odnosno AB/2+AC. Ovakvoj podeli odgovara rim. proporcijski estar jednog arhitekte iz Pompeje, sa kracima 8:5. Pravougaonik sa z.p. konstruie se obaranjem dijagonale upisane u polovinu kvadrata na jednu od njegobih stranica, ime se dobija odnos (A+B:B) ili 1:1,618=1:O, koji se smatra savrenom proporcijom. U lik. umetnostima, adekvatno geometrijskoj podeli, pod zlatnim presekom podrazumeva se odnos delova nekog objekta u kojem se manji deo odnosi prema veem kao to se vei odnosi prema celini. Zakon zlatnog preseka temelji se na principu odnosa izmeu pojedinih delovba ljudskog tela. Z.p. se najvie potovao u ant. umetnosti, zatim u renesansi, i to u prvom redu u arhitekturi (pri ralanjivanju povrina osnove plana, odnosno prostornih proporcija). U slikarstvu z.p. najee se primenjuje u odnosu duine i visine slike. Odnosi proporcija u smislu zlatnog preseka daju umetnikom delu posebnu harmoniju i lepotu. ZLOUPOTREBA U ARHITEKTURI (engl. abuse) 1. Krenje uspostavljenih obiaja u klasinoj arhitekturi. 2. Izoblienje, iskrivljenje forme. Prema Palladiju, zloupotrebe se odnose na: ispade, konzole ili modillone koji podravaju (ili bar tako izgleda) osnovnu strukturu objekta, kao na primer, stub. Takodje, odnosi se na razbijene ili gore otvorene pedimente, natkrilja ili nadvoje kornia ili rustikaciju stubova. Perrault i drugi arhitekti identifikovali su sledee zloupotrebe u arhitekturi: pilastre i stubove koji su fiziki zdrueni, posebno na uglovima objekata, zdruene stubove, distorziju metopa putem njihovog proirivanja i rektangularnog oblika umesto kvadratnog; takodje, nenormalno iroke interkolumnijacije. Medju izoblienja spadaju i tzv. gigantski redovi koji se koriste umesto kompozitnih redova, cavetto obrada koja je postavljena iznad baze stuba; arhitravni kornii (poput onih u helenistikom i jonskom stilu), kao ientablature koje su prekinute neposredno iznad stubova. Ipak, kroz upotrebu, mnoge zloupotrebe su postale prihvatljivi deo klasicizma. ZNAENJE U ARHITEKTURI (engl. meaning) Pojam obuhvata mnotvo karakteristika jednog arh. objekta koje ga blie odreuju i ine moguom komunikaciju sa njim, takoe, one predstavljaju unutranji smisao jednog objekta, dat u arh. formi, u obliku simbola, skulpture, slike, motiva, pokreta. Znaenje arh. objekta moe da bude eksplicitno ili skriveno, javno ili tajno, otvoreno ili zatvoreno, simboliko ili funkcionalno. Jedan arh. objekat moe da bude vieznaan ili bez znaenja (beznaajan). Z.a. moe da utie na razvoj jednog arh. stila, da predodredi formu arh. objekta ili da odredi odnos korisnika prema njemu. Simbolika arhitektura postavlja karakteristiku znaenja kao osnovno merilo jednog arh. objekta. Prema Umberu Eku, pogreno bi bilo miljenje da arh. znaenje, po samoj svojoj prirodi, denotira neku stabilnu primarnu funkciju, dok se sekundarne funkcije tokom istorije menjaju. Primarne i sekundarne funkcije arh. objekta se vremenom na razliite naine gube, vraaju i smenjuju; ova gubljenja, vraanja i smenjivanja tipina su za ivot formi uopte i predstavljaju normu u tumaenju pravih umetnikih dela; one, meutim, postaju vidljivije na polju arh. formi, tamo gde, po optem miljenju, imamo funkcionalne predmete koji su nosioci nedvosmislenih indikatora, odnosno, koji su jednosmisleno komunikativni. ZNAK I ARHITEKTURA Znak je esto vaniji od arhitekture. U savremenoj arhitekturi, natpis u prvom planu je esto vulgarno ekstravagantan, a graevina iza njega je skromna nunost. U pop arhitekturi, ono to je jeftino, to je arhitektura. Ponekad je sama zgrada znak. Protivrenost izmeu spoljanjosti i unutranjosti bila je uobiajena pojava u arhitekturi pre modernog pokreta, posebno u gradskoj i monumentalnoj arh. Barokne kupole su bile i simboli i prostorne strukture, a po meri su vee i vie spolja nego iznutra kako bi
dominirale nad svojom gradskom pozadinom i prenosile simbolinu poruku. Lane fasade prodavnica na zapadu inile su istu stvar: bile su vee i vie od unutranjih prostora ispred kojih su stajale kako bi prikazale znaaj odreene prodavnice i upotpunile kvalitet i jedinstvo ulice. ZONE STAMBENE JEDINICE Postoje sledee zone stambene jedinice:radna zona, komunikativna zona, zona za odmor, pomono-higijenska zona, ulazna zona, zajednika komunikaciona povrina zgrade, zajednika ulazna zona. ZONE STAMBENE JEDINICE, UTVRDJIVANJE PROCESA U ZONAMA I ELEMENTIMA ZONA Utvrdjivanje procesa u zonama i elementima zona stambene jedinice se odnosi na: utvrdjivanje koliine kretanja, upotrebnu analizu, utvrdjivanje uestalosti boravljenja, utvrdjivanje procesa ukratanja, mimoilaenja, odvajanja, vizuelne komunikacije, zvune komunikacije. ZOOMORFIJA (od gr. zwon zoon ivotinja i morjh morfe oblik) U lik. umetnosti, nain predoavanja oveka ili biljke u ivotinjskim oblicima: zoomorfne biljke u orijentalnoj mitologiji, zoomorfni ljudi u ant. mitologiji i religijama Bliskog Istoka. U odabiranju hibridnih ivotinjskih likova i njihovom povezivanju s biljnim ili ljudskim oblicima odraava se smisao za simboliku kojom su proete religije starih naroda. Kao dekorativni elementi, ili vezani uz hriansku ikonografiju, ovi su oblici vrlo esti u srednjovek. umetnosti Zapada. ZOOMORFNEFORME Naziv za arh. oblike proistekle iz uzora formi ivotinjskog sveta. Z.f. mogu da budu: ptije forme (oblik ptijih krila), saaste forme, kue konice, kue gnezda i dr. Postojali su takoe eksperimenti izgradnje kua u obliku ivotinje. Poznat je primer z.f. kue za stanovanje u obliku slona, Lucy, the Margate elephant, koja je sagraena kao turistika atrakcija 1881.g. blizu Atlantic city-a, New Jersey. ZVEZDASTA ZGRADA (nem. Sternhaus) Savremeni tip stambene zgrade koja ima osnovu u kojoj su tri ili vie stambenih krila postavljena zvezdasto u odnosu na sredinje jezgro zgrade. ZVUNA IZOLACIJA OBJEKTA Predstavlja izolaciju jednog arhitektonskog objekta ili prostora od prekomernog uticaja buke. ZVUNA IZOLACIONA SREDSTVA Sredstva kojima se postie da se zvuk koji nastaje sa jedne strane pregrade, prenosi na drugu sa smanjenom jainom. U pitanju su zvuci koji se prenose vazduhom i zvuci koji nastaju vibracijom same pregrade. Za prve, pogodni su materijali gusti sa malo pora, za druge, pregrade od mekog materijala sa malom teinom. Najefikasnije su pregrade iz dva ili vie razliitih slojeva. ZVUNI REFLEKTOR Naziv za materijal koji se koristi da bi odbijao zvune talase ili ih usmeravao u eljenom pravcu. ABLJA PERSPEKTIVA (nem. Froschperspektive) Vrsta perspektive kod koje je ona taka smetena duboko ispod linije horizonta, tako da je pogled na jedan objekat perspektivno nainjen iz najnie mogue take. ablja perspektiva ima nisko postavljen horizont, sa pogledom upuenim navie, odnosno, linija horizonta se nalazi esto na liniji osnove, tj. U ravni osnove tog tela. Ona taka moe da se nalazi u ravni horizonta ili ispod nje. Kod ablje perspektive linije osnove prikazanog objekta poklapaju se sa linijom horizonta, a nedogledi su razliito udaljeni od projekcije one take na horizontu. IVOTNA SREDINA Predstavlja prostor, mesto, sedite boravka nekog zivog bia; ovekova zivotna sredina je mesto boravka oveka, prostor u kojem on vri svoju egzistenciju. ivotnusredinu oveka, arhitekturu, prostor ili okvir naeg svakodnevnog zivota opazamo dvojako - u spoljnjoj i unutarnjoj organizaciji, ija nedeljivost je osnova shvatanja i pravilnog tumaenja kvaliteta prostora, a time i projektantskog postupka koji njemu prethodi. ovek opaza spoljnu organizaciju bez obzira na slozenost masa, dok u unutarnjoj organizaciji
postaje njen deo, obuhvaen delovima sklopa. Pripadanje unutarnjoj organizaciji ovek ostvaruje svojim kretanjem. Na pokretnoj putanji u razliitim rakama ovo obuhvatanje se menja, umnozava. Svaki novi poloaj je poseban doivljaj. Jedan prostor na taj nain postaje vieprostor. Unutarnja, organizovana sredina, koja oveka obuhvata, formira se ograivanjem. Ovo izdvajanje iz prirodne sredine, iz nunosti da se titi ali i mogunosti da ima pristupane veze s njom, znai istovremeno i objedinjavanje s prirodom.

Recnik Arhitektonskog Projektovanja

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Recnik Arhitektonskog Projektovanja

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

recnik arhitektonskog projektovanja

MALDINI: RECNIK ARHITEKTONSKOG PROJEKTOVANJA

Das könnte Ihnen auch gefallen