You are on page 1of 222

VODI ZA UENJE

Kako da sa manje truda i vremena postiete odline rezultate

www.link-group.eu

Vodi za uenje
Kako da sa manje truda i vremena postiete odline rezultate

Sadraj
1. Predgovor .........................................................................................................9 2. UVOD .............................................................................................................. 15 2.1. ta je uenje? ....................................................................................................16 2.1.1. Vrste uenja .........................................................................................16 2.2. Osam najveih problema u uenju ...........................................................19 2.3. Najei izgovori u uenju............................................................................20 2.4. Nauite da uite - faze u razvoju znanja..................................................22 2.5. Nekoliko najbitnijih stvari za uenje.........................................................24 2.6. Faktori uspenog uenja ...............................................................................26 2.7. esnaest pitanja pre i za vreme uenja lista za proveru.................29 3. STILOVI UENJA ........................................................................................... 31 3.1. Tri stila uenja koja moete koristiti..........................................................32 3.2. Kako da unapredite svoj stil uenja? ........................................................34 3.3. etiri stila uenja prema Haniju i Mamfordu .........................................36 3.3.1. Test odreivanja stila uenja ........................................................37 4. METODE UENJA.......................................................................................... 41 4.1. Kako da uite pomou PPP metode?..................................................42 4.2. Da li ste uli za MURDER sistem uenja? .................................................44 4.3. Uite pomou partitativne metode. Lako i brzo ................................46 4.4. Otkrijte kako da uite pomou kombinovane metode .....................47 5. STRATEGIJE UENJA .................................................................................... 49 5.1. Osam apsolutno neoborivih strategija uenja .....................................50 5.2. Kako da primenite strategiju aktivnog uenja? ....................................53 5.3. Zato da koristite strategiju razmiljanja naglas? ................................56 5.4. Kako da uite kroz reavanje problema? ................................................57 5.4.1. Koraci u uenju kroz reavanje problema .................................57 5.5. Lak nain da uite u grupi ............................................................................61

6. MOTIVACIJA ZA UENJE ............................................................................. 63 6.1. Zato je vano da se motiviete za uenje? ...........................................64 6.2. Jedanaest strategija za podizanje motivacije za uenje ...................65 7. EFIKASNO UENJE ....................................................................................... 67 7.1. Dobre karakteristike koje treba posedovati za efikasno uenje.....68 7.2. est elemenata koji e pomoi da nauite neto bolje ....................70 7.3. Pet koraka za efikasno uenje lista za proveru ..................................71 7.4. Osamnaest zakona efikasnog uenja ......................................................73 7.5. Petnaest pravila za efikasnije uenje ........................................................80 8. UPRAVLJANJE VREMENOM U UENJU ..................................................... 83 8.1. Uvod .....................................................................................................................84 8.2. Pet najvanijih principa upravljanja vremenom u uenju ................86 8.3. est velikih kradljivaca vremena u uenju .............................................87 8.3.1. Test: Kradljivci vremena ...................................................................89 8.4. Kako spreiti odlaganje i odugovlaenje? Lista za proveru .............91 8.5. Strategije za pobeivanje odugovlaenja ..............................................93 8.6. Postavite ciljeve................................................................................................94 8.6.1. Dve metode postavljanja ciljeva ..................................................94 8.6.2. Osam smernica za postavljanje ciljeva ......................................95 8.6.3. Test: Da li ste ciljno orijentisani? ...................................................96 8.7. Devet strategija za dobro korienje vremena u uenju...................98 8.8. Paretov princip 80:20 u uenju ................................................................ 100 8.9. 28 saveta za upravljanje vremenom u uenju ................................... 102 8.10. Upitnik: Organizacija vremena u uenju .............................................. 106 8.11. Upitnik: Vai prioriteti i kako provodite svoje vreme ....................... 108 8.12. Veba: Odreivanje slobodnog vremena ............................................ 112 9. UPRAVLJANJE STRESOM........................................................................... 113 9.1. Kako da upravljate stresom? 23 strategije........................................... 114 9.2. Otkrijte kako da reite ispitni stres ......................................................... 119 9.3. Stres test .......................................................................................................... 120

10. ITANJE GRADIVA ...................................................................................... 123 10.1. Pet faza procesa itanja gradiva .............................................................. 124 10.2. Primenite SQ3R metodu itanja .............................................................. 125 10.3. Kako da izvlaite beleke iz knjiga? ....................................................... 127 10.3.1. Saveti za obeleavanje teksta prilikom itanja .................... 127 11. PISANJE ........................................................................................................ 129 11.1. Kako da efikasno i efektivno piete? ..................................................... 130 11.1.1. 1. Priprema pisanja ......................................................................... 131 11.1.2. 2. Pisanje nacrta teksta ................................................................. 132 11.1.3. 3. Revizija teksta .............................................................................. 133 11.1.4. 4. Provera gramatikih greaka u pisanju .............................. 133 11.2. Deset uputstava za efektivno pisanje ................................................... 134 12. PAMENJE GRADIVA.................................................................................. 135 12.1. Osam naina kako da se koncentriete ............................................... 136 12.2. ta je zaboravljanje? .................................................................................... 138 12.3. Reite problem zaboravljanja .................................................................. 140 12.3.1. Strategija optimalnih intervala .................................................. 140 12.3.2. Zato je bitno da redovno ponavljate gradivo?................... 142 12.3.3. Kako da zapamtite mnogo vie prilikom uenja? Devet tehnika ................................................................................................ 143 12.3.4. Dve ideje za poboljanje pamenja ......................................... 145 12.4. Test pamenja ................................................................................................ 147 13. PREDAVANJA............................................................................................... 151 13.1. Kako da se pripremite i ponaate na predavanju? ........................... 152 13.1.1. Kako da hvatate beleke na predavanjima? .......................... 153 13.2. Kako da utiete na profesore? ................................................................. 155 13.3. Zato da aktivno sluate? .......................................................................... 156 13.3.1. Devet zlatnih pravila aktivnog sluanja su: ........................... 157 13.4. etrnaest saveta za aktivno sluanje ..................................................... 158 13.5. Test: Umete li da sluate? ........................................................................... 160

14. ISPITI ............................................................................................................. 167 14.1. Kako da se pripremite za ispit? Dvanaest preporuka ...................... 168 14.2. Kako da se pripremite za usmeni ispit? ................................................ 171 14.3. Zato je na ispitu vana mo glasa?....................................................... 173 14.4. Kako da poloite ispitni test? ................................................................... 174 14.5. Rezimiranje ispita. Lista za proveru........................................................ 176 15. VETINA KOMUNIKACIJE .......................................................................... 177 15.1. Kako da ovladate vetinom govora? ..................................................... 178 15.1.1. Pet najvanijih osobina uspenih govornika ........................ 179 15.2. Petnaest pravila verbalne komunikacije .............................................. 181 15.3. Sedam elemenata neverbalne komunikacije..................................... 183 15.3.1. Saveti za neverbalnu komunikaciju ......................................... 184 15.4. Trikovi u komunikaciji sa profesorima .................................................. 186 15.5. Strategije za dranje dobre prezentacije ............................................. 188 15.6. Test: Vetina prezentacije........................................................................... 190 16. REZIME ......................................................................................................... 193 16.1. Sie: 50 uputstava za uspeh u uenju ................................................... 194 16.2. Mudre misli o uenju................................................................................... 201 16.3. Literatura: ........................................................................................................ 211

Predgovor

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Dananje drutvo prolazi kroz period velike transformacije koju karakteriu sledei trendovi: Globalizacija. To je proces u dananjem svetu kojim se postepeno ukidaju ogranienja protoka roba, usluga, ljudi, ideja i informacija meu razliitim dravama i delovima sveta. Eksplozija znanja. Dvadeset prvi vek je oznaen kao vek znanja u kome se sposobnost drutva da proizvodi, selektuje, prilagoava, komercijalizuje i koristi znanje pokazuje kao kritini faktor rasta jednog drutva i poboljanja kvaliteta ivota. Informaciono drutvo. To je drutvo u kome stvaranje, distribucija i manipulacija informacijama postaje znaajna kulturna i ekonomska aktivnost. Centralno mesto u ovim drutvima zauzimaju informacione tehnologije koje direktno utiu na proizvodnju i ekonomiju. Eksplozija stanovnitva. Misli se na veliki porast stanovnitva. Broj stanovnika raste geometrijskom progresijom. Realne procene su da e 2011. godine na naoj planeti iveti oko osam milijardi ljudi. Sa svim ovim promenama menja se i uloga obrazovanja. Dok je raniji cilj obrazovanja bio da ovek ovlada postojeim znanjem, danas, pored ovladavanja znanjem, on mora da naui i kako da stalno usvaja nova znanja. U dananje vreme se trae nove vetine: pronalaenje infromacija, kritiko razmiljanje, upravljanje vremenom, efikasno pregovaranje, upravljanje stresom, vetina komuniciranja, vetina prodaje, rad u timovima, upravljanje projektima... Iz svih tih razloga svi mi moramo da budemo spremni da stalno stiemo nova znanja i iskustva. Da nikada ne prestanemo sa procesom uenja. Neprekidno uenje postaje minimalan uslov za prilagoavanje svim dananjim promenama i postizanje uspeha u svim oblastima. Kao to ree Brajan Trejsi: Ako stalno ne uite i ne unapreujete sebe, budite sigurni da neko drugi tamo negde to radi. Kada budete sreli tu osobu, izgubiete. Zbog svega toga raste znaaj kulture uenja, a u znanje se investira vie nego ranije. Prvi i najvaniji uslov neprekidnog uenja jeste znati kako uiti. Postojei sistem obrazovanja zasnovan je na pretpostavci da su promene znanja relativno spore i da je ono to se naui danas dovoljno da se stavi u upotrebu do kraja radnog veka.

10

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Takav sistem nas ui da se plaimo greaka jer odmah bivamo sankcionisani loim ocenama. To nas sputava i kasnije se odraava na nau linost tako to ne elimo da priznamo da smo napravili greku. Na taj nain gubimo ansu da tu greku ispravimo, da dalje uimo i razvijamo se kao emocionalno zdrave osobe. Ne moe se unaprediti znanje niti kreirati nove ideje ako ovek nije spreman da proba neto novo. Da rizikuje da pogrei pa da kasnije izvue pouku iz svoje greke. Kao to kae Teodor Ruzvelt: Samo ovek koji nita ne ui, nikada ne grei. Uspene osobe znaju za ovaj trik i napreduju bre zato to prave vie greaka od ljudi koji su naueni da je greiti loe i da je to odraz njihove neinteligencije. kolski sistem, kakav postoji kod nas, u svetu je odavno prevazien. Njemu je neophodna sveopta reforma koja e pre svega podrazumevati izgradnju novih metoda uenja. Stari pristup po kome profesor ili nastavnik razmilja, a uenici izvravaju, postaje stvar prolosti. Okruenje je suvie dinamino i puno promena da bi klasian pristup uenju opstao. Otuda svi, i profesori i uenici, moraju da ue. Status kvo stanje treba napustiti. Ljudi koje ue moraju stalno da se menjaju i usavravaju. Da budu otvoreni i spremni na radikalne promene. Nastavno osoblje kod nas se bavi dranjem asova, a ne obrazovanjem. Na pitanje zato uenici postiu prosene ili loe rezultate, profesori razloge obino trae u lenjosti uenika. Uenici svoje neuspehe pravdaju teinom gradiva. Postoji na hiljade pojmova, nabrajanja, definicija, podela, formula koje jednostavno ne mogu da stanu u njihovu glavu. Informacija je previe i oni se oseaju dezorjentisani. Sve to stvara oseaj nelagodnosti, odlae se uenje, izostavljaju se teke stvari, ui se kampanjski... I motivisani studenti koji ulau dosta truda, ne postiu rezultate koji odgovaraju uloenom radu. Problemi u uenju koje imamo ne potiu ni zbog lenjosti studenata ni zbog teine gradiva. Problem sa uenjem postoji zato to nismo naueni kako da uimo. Ne poznajemo naine planiranja, organizacije i realizacije procesa uenja u koli ili na fakultetu. Od svih nas se oekuje da sa razumevanjem svakodnevno uimo mnotvo razliitih materijala i gradiva, iz razliitih oblasti, a retko kada smo u prilici da se upoznamo sa proverenim strategijama koje nam omoguavaju da efikasnije i efektnije uimo. Preputeno je svakoj individui da ui na sopstvenim neuspesima. Previe vremena potroimo na uenje, a da nas niko nije uio kako da uimo. Tako samouki vrlo retko postiemo dobre rezultate. A, uenje postaje muenje.

11

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Poto ivimo u informatikoj eri, gde se informacije mnoe neverovatnom brzinom, veini ljudi je potrebna tehnika koja e im omoguiti da: bre zavre kolu, bre savladaju novine u svom poslu, efikasnije ue strani jezik, pretrauju Internet i sl. Zbog toga treba napraviti takav sistem obrazovanja koji e pored osposobljavanja uenika i studenata za danas traene vetine, ukljuiti i oprobane metode, strategije i vetine neophodne za brzo i efikasno uenje. Postoji veliki broj tehnika za olakavanje procesa uenja i poveanja njegove efikasnosti. Poznavanje i primena strategija i uputstava za uenje mogu vam biti od velike pomoi. esto studenti i uenici ovladavanje strategijama, taktikama i nainima za uspenije uenje vide kao dodatno uenje i zbog toga pokazuju odbojnost. Stoga je vrlo vano da shvatite da strategije i tehnike uenja takoe treba da nauite, razvijate i usavravate, kao i svaku drugu aktivnost kojom ete se kasnije u ivotu baviti. One treba da vam pomognu da ostvareni rezultati budu u skladu sa uloenim vremenom, energijom i trudom. Da uite sa lakoom i zadovoljstvom, i pri tome budete uspeni. Bitno je da upamtite i sledee: bez obzira na godine, pol i obrazovanje, svako moe da zapamti i naui sve to poeli ako, koristei svoje intelektualne sposobnosti, ui na svoj jedinstven nain, otkrije i primeni svoj stil uenja. Za primenu bilo koje strategije za uenje i za savladavanje obaveza, pre svega, neophodno je da budete motivisani i da imate pozitivan mentalni stav koji se ogleda kroz shvatanja tipa: U koli sam da uspem, da neto nauim, Zavrii sve zapoete obaveze i sl. To je najvaniji faktor uspeha u koli ili na univerzitetu. Sledei vaan faktor je kako planirate vreme i odnosite se prema planiranim obavezama. Potebno je da nauite kako da organizujete svoje vreme jer ete ga samo na taj nain imati dovoljno, i za uenje, ali i za druge aktivnosti koje su sastavni deo vaeg ivota. Vrlo je bitno i kako se odnosite prema stresu, na koji nain se koncentriete, hvatate beleke na predavanjima, koliko brzo itate i usvajate gradivo... Nezamislivo je da na tritu veoma retko moete nai uputstva koja pomau da postanete uspeniji u onome to svakodnevno radite - uite. Nasuprot tome, za mnogo drugih, moda ak i manje bitnih ljudskih aktivnosti od uenja, postoje razni vodii, prirunici.

12

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Veoma retko, ak i u ustanovama koje se bave obrazovanjem, sreemo volju da se pomogne studentima, da se sve bitno za uenje uoblii u jedan vodi, prirunik, gde ete na jednom mestu imati najvanije savete i preporuke za uenje. Iz tih razloga je nastao Prirunik za uspeno i efikasno uenje. On pokazuje naine kako da postignete ciljeve uenja: da nauite gradivo, zapamtite ga, usvojite znanje, poloite ispit, dobijete visoku ocenu, primenite naueno... elja autora prirunika je da se pomogne svima kojima je uenje sastavni deo aktivnosti bez obzira da li su u pitanju studenti i uenici, uesnici neformalnog obrazovanja, zaposleni ljudi iji posao zahteva uenje. Prirunik e vam odgovoriti na niz dilema i otvoriti razumiljanja ta sve proces uenja podrazumeva i u kojim se sve pravcima treba razvijati kako bi se stepen savladavanja materije, koja je predmet uenja, poveao do maksimalnih granica svake individue, bez obzira na njene prirodne i line sposobnosti. Ovaj prirunik e vam pokazati: Kako da uspeno uite? Kako da se najbolje pripremite za polaganje razliitih vrsta ispita? Kako da organizujete radni prostor? Kako da napiete dobar referat ili seminarski rad? Kako da postignete maksimalnu mentalnu i fiziku formu u uenju i ostanete u njoj? Kako da organizujete i utedite vreme, stvorite korisne navike? Kako da poveate koncentraciju? Kako da pravilno uite? Kako da najbre uoite kljune rei u lekciji? Kako da brzo itate? Kako da aktivno sluate i to vie gradiva nauite na nastavi? Kako da se borite protiv zaboravnosti? Kako da savladate strah od ispita? Kako da organizujete beleke sa predavanja? Kako da se opustite tokom uenja?

13

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Prirunik e vam dati odgovore na ova, ali i ostala brojna pitanja i dileme. Cilj prirunika je da vas uputi kako da sebi olakate uenje, smanjite vreme koje mu posveujete, a u isto vreme postiete odline rezultate. Prirunik je sainjen tako da se ne mora itati od poetka do kraja. Potrebno je da jednostavno pregledate sadraj i odluite ta ete prvo proitati. Ostatak moete proi kasnije. Zapamtite: Uenje ne mora biti muenje! U veri da e ovako prezentiran biti od pomoi velikom broju studenata i uenika, oekujemo sve dobronamerne sugestije koje e uiniti da naredne verzije prirunika budu jo bolje i korisnije.

14

UVOD

15

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

ta je uenje?
Uenje je svesna, svrsishodna i namerna aktivnost kojom stiete odreena saznanja i vetine. To je sloen, permanentan proces prisutan u svim aspektima i razdobljima naeg ivota. Bazira se na pamenju gradiva koje se ui. Tako se razlikuje kratkotrajno i dugotrajno uenje kao to se razlikuje kratkorono i dugorono pamenje. Uenje obuhvata usvajanje navika, informacija, znanja, vetina i sposobnosti. To je proces koji rezultira u relativno trajnoj promeni ponaanja. Uenjem formirate tragove u mozgu koji ostaju kao deo iskustva linosti i mogu imati razliitu duinu trajanja, to uglavnom zavisi od namene za koju uite. Uenje treba razlikovati od pojmova obuavanja, treninga, razvoja, obrazovanja. Obuavanje oznaava sticanje novih praktinih znanja i vetina potrebnih za rad, rukovoenje, upravljanje organizacijom, prema usvojenim pravilima, propisima i standardima. Obuavanje dovodi do promena u vetinama. Trening predstavlja uvebavanje steenih praktinih znanja i vetina. Razvoj je vezan za sticanje novih znanja, vetina i sposobnosti koje omoguavaju pojedincu preduzimanje sloenijih poslova, pripremajui ga za budunost i zahteve koji tek dolaze. Razvoj dovodi do promena u stavovima i vrednostima. Obrazovanje znai sticanje i stalno inoviranje irih znanja iz primenjenih naunih disciplina i poslovne prakse, relevantnih za delatnost i ciljeve preduzea.

Vrste uenja
Postoji nekoliko vrsta uenja: 1. Mehaniko uenje je uenje napamet poto se gradivo ui doslovno, bez izmena, razumevanja i uspostavljanja smislenih veza izmeu postojeeg i nekog drugog gradiva (bez obzira da li je u pitanju isti nastavni predmet ili neki drugi). U praksi se esto upotrebljava termin bukvalno uenje, a u argonu bubanje ili trebanje.

16

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Razlikujemo nekoliko varijanti ove metode uenja: 1) Uenje napamet gradiva koje se inae ne ui smisleno (poput tablice mnoenja ili naziva organizama izvedenih iz latinskog jezika koji uenici, recimo, ne ue). 2) Uenje gradiva koje moe da se razume, ali je neophodno nauiti ga napamet (na primer recitacija ili tekst za pozorinu predstavu). 3) Uenje gradiva koje moe da se razume, ali u procesu nastave, uglavnom grekom profesora, to gradivo nije uinjeno smislenim. Ovakvo uenje postoji u kolskoj praksi, ali je nepoeljno. 2. Opservaciono uenje polazi od stava koji glasi: da bi uenik ili student bio uspean, mora biti paljiv, imati pristup i zadrati informacije, mora biti motivisan, posedovati elju da naui i mora biti u stanju da tano reprodukuje eljene vetine. 3. Uenje putem otkria je metod koji se zasniva na pristupu da uenici ili studenti treba da uspostave interakciju sa svojim okruenjem i to tako to otkrivaju i manipuliu objektima, dolazei do pitanja i kontroverzi, kroz eksperiment. Osnovna odlika uenja putem otkria je da ono to treba da se naui, nije dato, ve onaj koji ui mora samostalno do toga doi tako to e ga otkriti. Prvo treba postojee podatke organizovati u nove celine da bi se dolo do kombinacije koja vodi ka reenju. Uenjem putem otkria ostvaruju se opti ciljevi obrazovanja, formira se autonomija, sposobnost samostalnog reavanja problema, sposobnost za istraivanja i primenu nauenog na nove situacije, razvija se motivacija i sl. 4. Konvergentno uenje se jo naziva i logiko uenje jer se zasniva na pravilima logikog miljenja, odnosno logiki ureenom sledu intelektualnih radnji koji dovodi do jednog tanog reenja. Ova metoda uenja je svojstvena za naune oblasti u koli kao to su matematika, fizika, hemija, biologija, istorija, geografija itd, tj. za oblasti u kojima se od uenika najvie zahteva logiko razmiljanje. Primeri za ovu metodu uenja su brojni. U matematici se na ovaj nain usvaja algoritam za reavanje neke klase matematikih zadataka, a u prirodnim i drutvenim naukama neke uzrono-posledine veze koje dovode do reavanja odreenih problema (npr. zato se vodonik vie ne koristi za pokretanje balona). 5. Aktivno uenje je uenje kroz rad, izvravanje zadataka i linu akciju. Postie se direktnim ukljuenjem uenika u proces uenja.

17

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Sutina aktivnog uenja moe se shavatiti kroz citat uvenog Bendamina Frenklina: Reci mi i ja u zaboraviti, pokai mi i ja u moda zapamtiti, ukljui me i ja u razumeti. 6. Uenje uvianjem je najsloeniji oblik uenja, zasnovan na reavanju problema putem uvianja bitnih odnosa u situaciji. Uenje uvianjem se odlikuje time to se naglo dolazi do tanog reenja. Uspean nain dolaska do reenja se generalizuje i primenjuje u slinim situacijama. Uenje uvianjem je dominantan oblik uenja kod oveka, koji on primenjuje ak i onda kada ui materijal koji sam po sebi nije osmiljen. 7. Didaktiko uenje je tradicionalni proces uenja u kome je u centru procesa uenja nastavnik, a karakteriu ga predavanja, demonstracije, ispitivanje studenata i direktno uenje. 8. Programirano uenje je savremeni nain uenja gde se vee gradivo razbija na niz meusobno povezanih delova koje uenik zatim savladava sukcesivno, deo po deo. Nakon svakog savladanog dela, uenik proverava znanje i napreduje individualno, srazmerno svom prethodnom znanju. Uspeno se mogu programirati vrsto povezani i strukturisani delovi gradiva koji predstavljaju osnovna znanja koja uenik treba da stekne. 9. Uenje po modelu je vrsta za koju je karakteristino ugledanje onoga ko ui na uzor ili model, ije se ponaanje i osobine linosti usvajaju imitacijom ili na bilo koji drugi nain. Uzor ili model je osoba za koju je pojedinac emocionalno vrsto vezan, koju voli, potuje ili oboava. U detinjstvu, najei model je roditelj, ujak, stariji brat, uitelj ili kasnije poznati peva, sportista, politiar, naunik, knjievnik, biznismen ili neka druga javna linost. 10. Uenje na osnovu uloga je vid uenja zasnovan na uenju identifikacijom i imitacijom kojim se pojedinci osposobljavaju za izvoenje onih uloga koje e, kasnije, preuzimati u ivotu.

18

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Osam najveih problema u uenju


Prilikom uenja mogu se pojaviti brojni problemi. U nastavku e vam biti predstavljeni oni najei: 1. 2. Stalno odlaganje poetka procesa uenja. Niste motivisani. Nikako da sednete, da zagrejete stolicu. Sve drugo vam je vanije. Brzo odustajanje od uenja zbog drugih poslova, aktivnosti, obaveza ili provoda. Prijatelji vas zovu na roendan, proslavu, urku. Roditelji su vas zamolili da odete do prodavnice, da im pomognete u sreivanju stana... Sve su ovo sastavne aktivnosti ivota, ali mogu da ometaju proces uenja ako nisu dobro rasporeene u odnosu na uenje. Neredovno uenje (kampanjsko uenje), uenje pred sam ispit... Dva meseca je do ispitnog roka, mislite da imate dovoljno vremena, odlaete poetak uenja. Ovo je obino velika varka. Vreme do ispita brzo proe, a vi se naete u nebranom grou jer imate malo vremena da kvalitetno pripremite ispit. Oseaj brzog zaboravljanja i pomeanosti nauenog. esto se deava da se ui vie od onoga to je optimalno za taj dan, esto ne povezujete injenice, informacije i znanja iz prethodnih slinih predmeta, niste dovoljan broj puta ponovili gradivo, niste razjasnili najvanije celine, izvukli teze za lekciju... Sve to moe rezultovati u zaboravljanju preenog. Strah od ispita je jedan od najveih ometaa procesa uenja. Jo na samom poetku uenja kreete da razmiljate o ispitu, o negativnom ishodu, sluate razne prie i govorkanja o ovom ili onom profesoru. Javlja se trema, nervoza, predispitni strah, a jo niste zavrili proces uenja. Uenje bez proveravanja i ponavljanja gradiva. Prelazite gradivo samo itanjem. Dok itate sve razumete, zadovoljni ste, mislite da e sve ostati u memoriji. To je druga varka u uenju. Uenje bez ponavljanja i proveravanja je uzaludno uenje. Nepostojanje vlastite organizacije gradiva. Niste napravili plan aktivnosti za predmet koji spremate. Ne postoji dnevni, ali ni nedeljni ni meseni plan. Ne znate kad poinjete tog dana, koji deo aktivnosti je predvien za uenje, a koji za slobodno vreme... Postojanje velikih tekoa u razumevanju gradiva. Niste bili na predavanju i niste uli izlaganje profesora. Ili, bili ste na predavanju, ali ste hermetiki sluali. Posle predavanja niste razjasnili nerazumljive delove, nejasnoe, nove rei i sl. Niste razgovarali sa kolegama o obraenoj temi... Rezultat su veliki problemi u razumevanju gradiva.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

19

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Najei izgovori u uenju


Postoje brojni izgovori da ne zaponete uenje. Predstavljamo vam listu najeih kao i strategije kako da ih eliminiete: 1. Nemam inspiraciju za uenje Ako budete ekali da se pojavi inspiracija za uenje, verovatno je neete ni doekati. Ne moete ekati da se poklope sve kockice. Da budete vedri, raspoloeni, nadahnuti... Odlika pravih profesionalaca jeste da ue i rade i kada su loe volje. ta da radite kada nemate inspiracije? Jednostavno ponite da uite bez nje. Kad jednom ponete uiti, moe vam se dogoditi da to i ne bude tako teko kao to ste u prvi mah mislili i da vas to to ste nauili ili reili podstakne na dalje uenje. 2. Lekcija je jako velika Ponekad vam se ini da je to to morate nauiti previe. Cela lekcija vam izgleda jako veliko i ini vam se da e biti teko nauiti je. To vas moe obeshrabriti i dovesti do toga da odustanete. ta da radite u ovakvoj situaciji? Izdelite lekciju na nekoliko manjih delova. Zatim nauite prvi od tih manjih delova. To sigurno nee biti problem. Mali deo se uvek moe nauiti. A kad njega nauite, ovaj mali uspeh e vas podstai da preete na drugi deo. Pa na trei, etvrti itd. Malo po malo, nauiete celu lekciju. 3. Ne mogu neprestano uiti Obino vam se ini da stalno uite jer prvih pola sata traite ta vam sve treba za uenje, pa se pola sata premiljate kako da ponete, pa pola sata razgovarate sa kolegom sa fakulteta... i sve to raunate kao uenje. Ako vreme isplanirano za uenje, zaista provedete u efektivnom uenju, neete imati utisak da stalno uite. Uiti nije uvek lako. Morate uiti i ono to vam se svia i ono to vam se ne svia. Sigurno biste radije gledali neki film ili se druili sa prijateljima. To nije problem. Ostvarite plan uenja, a zatim nagradite sebe nekim filmom, knjigom, izlaskom

20

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

4. I ako budem uio, dobiu lou ocenu Jedna stara izreka glasi: Pazite ta elite, moglo bi vam se i ostvariti. Druga kae: Za optimiste je aa napola puna, za pesimiste je napola prazna. Jedna od bitnih stvari u uenju, kao i u ivotu, jeste da budete optimista. Ne posmatrajte stvari crno. Vi postajete nepopravljivi optimista samo onda kada stvarate navike optimizma. Optimizam je temelj pozitivnog mentalnog stava. Optimisti su ljudi sa krilaticom Sve moe da se uradi i sredi. Oni nalaze dobre i pozitivne strane u svakoj situaciji. Kad neto krene loe oni kau: Dobro je, a onda trae naine i metode da taj problem ili tekou ree. Optimisti prave planove akcija, postavljaju ciljeve koje ele ostvariti i usmeravaju svoje misli na ono to trenutno rade. Nasuprot njima, pesimisti su napeti, depresivni i uopte ne razmiljaju ta bi u datoj situaciji mogli uiniti. Optimisti trae korisne lekcije u svakoj prepreci ili razoarenju. Kao to je Napoleon Hil rekao: Optimisti rade po principu da potekoe dolaze, ne da spree, ve da podue. 5. Ne mogu uiti sam ak i ako volite da uite sami, ponekad je dobro da uite sa nekim u paru ili grupi. Rasprava o onome to uite sa drugom osobom moe vam znaajno olakati sticanje znanja. Partner u uenju moe vam objasniti neto to vam nije jasno. Isto tako, vae objanjavanje lekcije partneru moe vam pomoi da uvrstite gradivo. esto smo uvereni kako neto dobro znamo i kako smo to nauili, ali tek kada pokuamo to preneti nekom drugom, vidimo da to i nije ba tako. Strategija uenja u paru je odlian nain i da uvebate prezentaciju pred profesorom, da se pripremite za prezentaciju znanja na ispitu. Zajedniko uenje deluje i na vau motivaciju. Moda biste u jednom trenutku odustali od uenja jer vam je svega dosta, ali vas partner svojom upornou podstie da nastavite. Takoe, u pauzama e vam biti manje dosadno kada ste u drutvu.

21

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Nauite da uite - faze u razvoju znanja


Prilikom procesa uenja i sticanja znanja prolazite kroz etiri faze: 1. Faza nesvesne nekompetencije Ovo je prva faza uenja. U njoj ste nesvesno nekompetentni, ne znate ta ne znate, odnosno ta sve treba da nauite. Na primer, kada biste gledali profesora ili uitelja kako dri predavanje, pomislili biste u sebi: Ovo je jednostavno. To i nije neki problem nauiti. Ili gledate vozaa autobusa kako vozi, kako menja brzine, prestorojava se i kaete: Ovo je prosto, To mogu i ja. 2. Faza svesne nekompetencije U drugoj fazi, fazi svesne nekompetencije, poinje vae uenje. Prvi put postajete svesni da ne uite dobro, da ne znate kako pravilno treba uiti i koliko. Ovo je kritina faza u procesu uenja i sticanja znanja. Naime, neznanje neega esto moe stvoriti frustraciju kod ljudi i uticati na to da odustanu od uenja. Zbog toga je veoma vano da budete dovoljno motivisani za uenje. Na primer, upisali ste kurs manekenstva. Nakon prolaska teorijske obuke, doao je red na stvari kao to su: ustaljivanje osmeha, pravilni pokreti, hodanje u visokim tiklama, vebe izgradnje pravilnog ponaanja, eta putovanja, stoge dijete, uee na modnim revijama svakog dana... Pomislite koliko stvari ima da se naui. Kaete sebi: Ja ne mogu sve ovo. Uhvati vas panika. I odustanete. Ili, upisali ste asove vonje. Poloili testove. Kreete na prvi as vonje, gledate instruktora ta sve radi: pali motor, menja brzine, gleda u retrovizor, pretie, ide u rikverc, parkira, naglo koi... Mnotvo stvari koje je on napravio za kratko vreme vas demotiviu, podstiu na razmiljanje tipa: Kako u ja sve ovo?. Nisam ja za ovo. Moda je najbolje da sve to napustim. 3. Faza svesne kompetencije U treoj fazi saznali ste kako se pravilno ui. Sve vie primenjujete uspene strategije i metode u uenju. Upornim radom i vebom postajete sve blii sticanju znanja i savladavanju vetina uenja. Postajete sve uspeniji. Oseate

22

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

se prijatno jer postajete sve vetiji u uenju pri svakom novom pokuaju. Treba vam samo koncentracija da biste bili uspeni u uenju. Ako se posluimo malopreanjim primerom vonje, to znai da vozite bez problema, uspeno pratite saobraajne znakove i signalizaciju, odlino menjate brzine, palite migavce, pretiete, koite... Svakim danom sve vie i vie postajete blie automatizmu u vonji. Ili kao manekenka, hodate uspravno, izgled vam je skoro savren, prijatno se osmehujete... etnja po modnoj pisti postaje sve vie mehaniki proces. Iako ova faza zahteva neobino mnogo truda i koncentracije, donosi i veliko zadovoljstvo. 4. Faza nesvesne kompetencije Poslednja faza jeste faza u kojoj ste u potpunosti ovladali uenjem. Stekli ste veliko znanje. Proces uenja je prirodan, jednostavan, ne zahteva toliko koncentracije. Ako to primenite na vonju automobila, to bi moglo da izgleda ovako: vozite ve godinama, nauili ste sve situacije, ovladali motorikom i brzinom, vonja postaje rutina, automatizovani proces. Ne razmiljate mnogo dok vozite, sluate muziku, pevate, razgovarate sa suvozaem...

23

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Nekoliko najbitnijih stvari za uenje


Da biste postigli uspeh u uenju, potrebno je da vodite rauna o etiri bitne stvari u uenju: 1. Uslovi u kojima uite Pre poetka uenja obavezno provetrite sobu u kojoj uite. ist vazduh pomae boljem radu mozga. U prostoriji ne sme biti ni pretoplo ni prehladno (optimalna temperature treba da je izmeu 18 stepeni i 22 stepena). Druga bitna stvar je da uite, ako je mogue, uvek u isto vreme. To je dobra strategija za razvoj radnih navika. Uite uvek na istom mestu, sedei za stolom. Vodite rauna da sto ne bude ni previsok ni prenizak. Na stolu pripremite sav materijal za uenje, a sve ostale stvari sklonite. Radio i televizor ugasite. 2. Planiranje uenja Jedna od najvanijih stvari u uenju je da napravite stalni raspored vremena za uenje, odmor i ostale aktivnosti. Svakog dana odredite redosled uenja. Uite u kontinuitetu po 45-60 minuta. Uenje razliitih tema i predmeta prekidajte kratkim odmorom. 3. Nain na koji uite Pre poetka uenja potrebno je da se saberete i usmerite misli na ono to ete uiti. Uiete krae, a gradivo bolje nauiti ako ono to je bilo obraivano u koli ili na fakultetu uite istog ili sledeeg dana kod kue. to pre to bolje. Pre poetka uenja, prvo treba da prelistate udbenik i beleke da biste se podsetili gradiva koje ste uili prolog puta. Zatim proitajte paljivo lekciju i zabeleke u radnoj svesci. Ako je potrebno, proitajte i nekoliko puta. Zatim prouite crtee i tabele u udbeniku. Nakon itanja razmislite ta je vano i bitno u lekciji i to podvucite ili oznaite pored,

24

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

sa strane teksta nekim znakom. Koristite uobiajene i najee znake kao to su strelica ili zvezdica. Gradivo ete najbolje uiti i ponavljati ukoliko deo po deo prepriate glasno svojim reima. Gradivo moete ponavljati tako da naslove iz lekcije pretvorite u pitanja, napiete ih i pokuate odgovoriti bez gledanja u knjigu. Zamolite roditelje, prijatelje da vas presliaju, pregledaju zadatke ili testove i ukau na eventualne greke koje treba da ispravite. Nakon uenja nagradite sami sebe izlaskom, nekom igricom, gledanjem televizije i sl.

4. Podsticaji za uenje Vrlo vana stvar u uenju jeste motivacija i podsticaji. Bitno je da kad god moete budete okrueni i vedrim i pozitivnim osobama koje razumeju vas i vae probleme, koje e pokazivati interes za vae rezultate uenja. One e vam mnogo znaiti u trenucima kada naie kriza uenja, odnosno kad vam uopte ne ide sa uenjem. Kroz verbalnu ili neku drugu pomo. Dobar nain motivacije jeste hvaljenje i bodrenje sebe. Ono moe biti znaajan podstrek u procesu uenja.

25

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Faktori uspenog uenja


Na uenje utiu mnogi inioci. Svaki od njih, na svoj nain, manje ili vie utii na proces uenja i usvajanja znanja. Najee se navode sledeih sedam: 1. Fizioloko stanje Za uspeno uenje izuzetno je vano vae zdravstveno stanje, nain na koji se hranite, boravak na vazduhu, fizika aktivnost, dovoljno sna 2. Motivacija Odugovlaite poetak uenja, dosadno vam je dok sedite iznad knjige, itate, ali pamtite vrlo malo, govorite sebi kako morate da uite, a ipak ne uite, kinjite sebe zbog toga... Ovo sve znai da niste motivisani za uenje. Kako da probudite motivaciju? Glavni podsticaj uenju jesu pozitivan stav i volja, ugodne misli, pozitivna oekivanja. Gotovo 50% uspeha zavisi od toga koliko imate pozitivno gledite na sve oko sebe. Ishod esto zavisi od oekivanja. Jo jedna dobra tehnika je da uredite prostor za uenje. Urednost je pola uenja (misli se na plan, radnu torbu, sto...). Napravite optimalnu temperaturu, neka prostorija u kojoj uite bude osvetljena, ne menjajte mesto za uenje (ista situacija stvara pozitivne asocijacije za uenje). Sluanje muzike je takoe dobra strategija. Muzika jaa um, oslobaa kreativne sposobnosti, ini telo zdravim. U knjizi Mocartov efekt Don Kampbel navodi da ugodna, nenametljiva i tiha muzika i do pet puta olakava uenje i motivie uenika. 3. Rad na asu Ovo podrazumeva aktivno prisustvo na asu (uee u diskusijama, postavljanje pitanja...), zapisivanje beleki, praenje nastave sa punom koncentracijom...

26

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

4. Planiranje uenja Planiranje je jako vano jer poveava efikasnost uenja. Vrlo je bitno da napravite plan uenja na dnevnom i nedeljnom nivou. Kod kreiranja dnevnog plana vodite rauna koliko predmeta ete uiti danas, kako ete ih rasporediti, napravite da plan bude realan i izvodljiv, da izmeu svakog predmeta postoji odmor, da odmor sadri i neku ugodnu aktivnost (Internet, odlazak u bioskop, na pie i sl). Pravljenje nedeljnog plana uenja je neophodno jer vi imate i svoj privatni ivot, interese i elje. Kreiranje nedeljnog plana pomoi e vam da steknete radne navike i omoguiti kontrolu nad vaim aktivnostima. Evo jednog predloga kako bi trebalo da izgleda dnevni i nedeljni plan uenja: Dnevni plan uenja Nastavni predmet Planirani sati za uenje oddo Realizovano da / ne Napomena

27

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Nedeljni plan uenja pon Sati 7.00 8.00 9.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 ut sre et pet Planirana aktivnost sub ned

5. Snalaenje u materiji koja se ui Kada uite, vrlo je vano da razlikujete bitno od nebitnoga, da saimate gradivo u obliku vlastitih beleki, da uoite kljune rei i pojmove, da sadraj prepriate svojim reima tj. da izbegnete doslovno citiranje i uenje napamet. 6. Ponavljanje i uvebavanje gradiva Veoma je bitno da ponavljate gradivo koje ste preli kao i da znate koliko puta to treba uiniti. Da bi se gradivo dobro nauilo, treba da ga ponavljate i nakon to ste ga prvi put tano prepriali. Ovakav nain uenja e vam pomoi da prevaziete strah na ispitu i da teno i razlono odgovorite na ispitno pitanje.

28

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

esnaest pitanja pre i za vreme uenja lista za proveru


Pre nego to ponete sa uenjem odreenog predmeta, treba da prelistate knjigu, pogledate naslove lekcija, uoite kljune rei, a zatim da odgovorite na osam osnovnih pitanja koja e vam pomoi da odredite vau strategiju i neophodne korake za uspeno uenje. 1. Kako glasi naslov predmeta? 2. Koje su kljune rei koje se spominju u knjizi? Na primer, ako spremate predmet menadment, kljune rei su: planiranje, liderstvo, strategija, okruenje, organizacija, kontrola i sl. 3. Da li razumete sve kljune rei? 4. ta ve znate o toj temi? Moda ste ve itali neto o tome ili priali sa prijateljem ili kolegom. 5. Da li imate znanje iz slinih predmeta? Na primer, spremate predmet marketing, a pre toga ste poloili predmet prodaja, znanja steena na tom predmetu umnogome e vam olakati proces uenja marketinga jer se radi o slinom gradivu, sa mnogo zajednikih karakteristika. 6. Koje vrste informacija i podataka e vam pomoi u uenju (da li su to grafikoni, eme, tabele, statistiki podaci, istraivanja...)? 7. Da li ete se osloniti na samo jedan izvor informacija (npr. udbenik)? 8. Da li ete morati potraiti dodatne izvore (npr. Interent, dodatne knjige, asopisi, publikacije...)? Za vreme uenja treba da odgovorite na sledeih osam pitanja: 1. Dok uite, da li se zapitate da li razumete gradivo? Ovo je neophodno stalno da radite jer nema svrhe uiti bez razumevanja. Napamet naueno znanje ispari vrlo brzo. 2. Da li sa uenjem treba da idete bre ili sporije? Procenite vae sposobnosti tokom uenja i u zavisnosti od toga odredite sopstveni tempo. 3. Kada neto ne razumete, da li se zapitate zato to ne razumete? Ovo je vrlo vano pitanje. Uzroci nerazumevanja mogu biti loa koncentracija, loe

29

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

napisan udbenik, niste udubljeni u gradivo, ne crtate, ne razlaete gradivo na manje celine... 4. Da li tokom uenja pravite pauze kako biste napravili kratko izlaganje prethodno preenog gradiva? Nema svrhe uiti sve odjednom. Gradivo se mora ponavljati. Najbolje je materiju razdeliti na logine celine ili poglavlja i kad zavrite odreeno poglavlje, izvriti njegovo ponavljanje. 5. Da li se zamislite i zapitate da li je gradivo logino izloeno? Ako nije, potraite pomo u nekim drugim knjigama, udbenicima, na Internetu... 6. Da li kad uite gradivo, procenjujete stvari, tj. slaete se ili ne sa napisanim? Bez obzira ta pie u udbeniku, imajte svoj stav o svakom pitanju. Tako ete bre zapamtiti informacije i nauiti lekciju. 7. Da li vam je neophodan razgovor sa drugim studentima ili uenicima kako biste usvojili gradivo? Ovo moe biti odlina strategija da razjasnite nejasno, da sazante nove injenice o lekciji, da ponovite naueno. 8. Da li tokom uenja treba da stupite u kontakt sa vaim nastavnikom, asistentom...? Odlazak na konsultacije kod vaeg mentora i profesora je dobar nain da savladate sve tekoe i razjasnite mogue nejasnoe.

30

STILOVI UENJA

31

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Tri stila uenja koja moete koristiti


Da biste uklonili nedostatke koji se javljaju prilikom uenja i da bi taj proces bio to kvalitetniji i produktivniji, vano je da znate svoj stil uenja. Bilo da ste srednjokolac, student ili ste zavrili fakultet, ali elite da nastavite da se usavravate, sigurno ste kod sebe razvili odreeni nain na koji usvajate znanje i koji vam olakava uenje. Prilikom uenja moete koristiti vie stilova, s tim da e jedan verovatno biti dominantniji od drugog. Koji stil uenja ete izabrati, zavisi od situacije, odnosno znanja koja usvajate? Postoje razliiti pristupi i naini na koji moete pristupiti uenju. Najrairenija i najednostavnija podela tipova uenja je ona koja podrazumeva tri tipa uenja, a to su: vizuelni, auditivni i taktilini. Vizuelni tip uenja je karakteristian za one ljude koji najlake usvajaju gradivo kada su informacije prezentovane vizuelno, u obliku teksta i slika. Ako imate izraen ovaj stil uenja, onda verovatno esto razmiljate u slikama. Najbolje uite kada su sadraji prezentovani vizuelnim tehnikama poput Power Point prezentacija, flip arta, dijagrama i drugog pisanog materijala. Karakterie vas i to da najee koristite informacije iz udbenika i beleaka i da, uglavnom, preferirate samostalno uenje, dok tokom predavanja pratite profesorovu neverbalnu komunikaciju. Auditivni tip uenja karakterie one studente i uenike koji najlake ue: sluanjem predavanja, ueem u diskusijama, razmenom ideja. Ako imate izraen ovaj stil uenja, znai da se dobro snalazite u radu u grupi ili paru.

32

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Za vas je pisana informacija od manjeg znaaja. Sadraje lake uite i pamtite ako ih ujete ili itate naglas. Svoje uenje unapreujete itajui tekst naglas ili koristei snimljeni materijal. Ako tokom procesa uenja hvatate beleke, crtate slike i dijagrame kako biste lake zapamtili informacije, onda vas krasi taktilni tip uenja. Najbolje uite kroz pokret, dodir ili konkretnu radnju. Aktivno istraujete fiziki svet oko sebe. Karakterie vas to da ne moete mirno da sedite dui period vremena. Vau panju ometa potreba za aktivnou i istraivanjem. Kada otkrijete koji stil uenja koristite, moi ete da znaajno unapredite svoje uenje, kao i da primenite odgovarajue metode i tehnike uenja.

33

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Kako da unapredite svoj stil uenja?


Svoj stil uenja moete da unapredite korienjem razliitih strategija koje mogu dovesti do jo boljih rezultata. Pred vama se nalazi lista korisnih saveta za svaki stil uenja ponaosob: 1. Ako preferirate vizuelni stil uenja, ovaj tip uenja moete znaajno usavriti tako to ete: koristiti materijale poput fotografija, mapa, grafikona, dijagrama, koristiti razliite boje da oznaite najvanije delove u tekstu, koristiti multimedijalna sredstva (video, kompjuter, projektor), vizualizovati informacije u obliku slika da biste ih lake memorisali, obezbediti neometan i jasan pogled na predavaa, tako da moete da pratite njegovu neverbalnu komunikaciju, pisati beleke, ako predava nije obezbedio pisani materijal, ilustrovati svoje ideje kao slike pre nego to ih zapiete, uiti na tihom mestu, daleko od verbalnih uznemiravanja, itati ilustrovane knjige. 2. Auditivni stil uenja moete podii na vii nivo ako: napiete govor i prezentaciju, itate tekst naglas, uestvujte u diskusijama i debatama na asu, koristite ureaje za snimanje zvuka umesto da piete beleke tokom predavanja, diskutujete o svojim idejama, diktirate nekome svoje misli i ideje.

34

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

3. Taktilni stil uenja moete unaprediti tako to ete: se kretati dok uite nove stvari, koristiti redovne pauze tokom uenja, sluati muziku dok uite, raditi u stojeem poloaju, koristiti boje da istaknete ono najvanije u tekstu, preletiti preko materijala, pre nego to ponete da ga detaljno itate, kako biste dobili optu sliku, oiveti svoj radni prostor sa slikama i posterima.

35

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

etiri stila uenja prema Haniju i Mamfordu


Postoji slina klasifikacija stilova uenja koju su dali Hani i Mamford. Oni razlikuju etiri tipa: 1. Aktivista Ako ste aktivista, onda uivate da budete u centru panje. Bacate se sa puno entuzijazma na praktine aktivnosti. im neku aktivnost zavrite, imate elju da odmah preete na novu, bez elje da stanete i sagledate ta je uraeno, tj. ta ste novo nauili. Najvie vam odgovara uenje koje sadri sledee metode: obuka, projekti, igranje uloga, uenje u prirodi. 2. Revizor Najbolje uite kada sedite negde pozadi i posmatrate stvari iz razliitih uglova pre nego to donesete neki zakljuak. Volite natenane da analizirate ta ste novo nauili pre nego to ponete da to primenjujete u praksi. Najvie vam odgovara uenje koje sadri sledee metode: grupne diskusije, povratne informacije, mentorski rad, posmatranje, film i video. 3. Teoretiar Ako ste teoretiar, onda vas krasi to da volite da uite pomou pitanja i da stalno pronalazite logiku iz pretpostavki i koncepata. Cenite kada imate intelektualni izazov. Imate logian, racionalan pristup i teite da budete objektivni. Najvie vam odgovara uenje koje podrazumeva sledee metode: istraivanje, itanje, uenje na daljinu, dodatno obrazovanje, uenje u klasinim uionicama, predavanje, pitanja i odgovori. 4. Pragmatiar Kao pragmatiar, vi stalno traite vezu izmeu uenja i praktine primene tog znanja. Volite da eksperimentiete idejama: Da li i kako one funkcioniu u praksi?

36

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Najvie vam odgovara uenje koje ukljuuje sledee metode: mentorski rad, reavanje studija sluajeva, postavljanje ciljeva, kreiranje toka uenja na flip artu

Test odreivanja stila uenja


(Izvor: Hani & Mamford u: Stilovi uenja, http://www.maksimalnoforum.com/ forum/forum_posts.asp?TID=2655, 14.09.2006) Postupak: izaberite 25 od ponuenih 40 odgovora koje najvie oslikavaju vau linost zabeleite sve brojeve 1. Volim da priam sa drugim ljudima o tome kako stvari treba da se urade. 2. Ponekad posmatram aktivnosti drugih ljudi. 3. Volim da itam i da na taj nain uim. 4. U potpunosti se predajem novim izazovnim i praktinim aktivnostima. 5. Volim da eksperimentiem kada treba da izvrim zadatak. 6. Potrebno mi je vreme kako bi se navikao na nove ideje. 7. Uenje pomou filmova i videa pomae mi da bolje razumem gradivo. 8. Volim definisane projekte u kojima mogu odmah da ponem sa radom. 9. Odgovara mi uenje pomou metoda uenja na daljinu ili e-uenja. 10. Uivam u voenju drugih kroz projekat (mentorski rad). 11. esto mogu da predvidim rezultat. 12. Ispitujem i istraujem logiku koja stoji iza pretpostavki. 13. Pronalazim da je diskusija najbolji nain za uenje. 14. Poredim svoja reenja sa reenjima drugih ljudi ili situacijama. 15. Mogunost da se postavi pitanje je jako bitno za mene prilikom uenja. 16. Uenje napolju i trening su veoma interesantni. 17. Raspitujem se za skoro sve. 18. Volim obuku na poslu. 19. esto istraujem pitanja i razne teme. 20. Volim da analiziram situaciju pre poetka. 21. Volim da uim u klasino postavljenim kursevima.

37

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

22. Volim da uim kroz stvaranja i vizuelnu prezentaciju onog to smo radili, kao npr. flip art. 23. Predavanje je esto najbolji nain za mene da uim. 24. Iskreno uivam u sluanju drugih i njihovih miljenja. 25. Preuzimam akcije i poinjem sa realizacijom zadataka odmah. 26. Dobar sam u vizualiziranju zadatka pre nego to zaponem isti. 27. Studija sluaja mi pomae da stvarno razumem neki koncept. 28. esto zamiljam kako bi stvari trebalo da se urade. 29. Trudim se da isplaniram svaki projekat na kome radim. 30. Samouk ili kada mogu radom da uim, najbolji je nain na koji prihvatam nova znanja. 31. Uim najboje kada mogu da pratim nekoga kako radi odreeni posao. 32. Teim da klasifikujem ili uredim ideje kako bi reio problem. 33. Volim da uestvujem u brejnstormingu na teme sa kojima se moj tim ili ja suoavamo. 34. Veoma sam organizovan. 35. Najbolje uim kroz praktine vebe ili igranje uloga. 36. Mogu da uim kroz istraivaki rad. 37. Stalno vidim anse u okruenju. 38. Uim posmatranjem kako drugi rade. 39. Najboje uim kroz mentorski rad. 40. Volim reavanje problema. U tabeli ispod, zaokruite 25 odgovora koje ste izdvojili iz prethodne liste. Odredite koje je polje u kome imate najvie izabranih stavova. Da li je to aktivista, revizor, teoretiar ili pragmatiar. To polje je karakteristino za va stil uenja. AKTIVISTA REVIZOR TEORETIAR PRAGMATIAR 1 3 2 5 4 6 7 10 8 9 13 11 16 12 21 17 18 14 24 19 25 15 26 22 30 20 28 27 35 23 31 29 37 32 33 34 40 36 38 39

38

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Ako je slina procentualna zastupljenost odgovora za svaki stil uenja (po 6 ili 7 odgovora za razliite stilove), to znai da jo nemate dovoljno definisan stil i da treba da odredite, odnosno izgradite jedan glavni. Kako da izgradite sopstveni stil? Tako to ete ako, na primer, odaberete stil uenja aktivista i pri prvom testiranju ste dali sedam odgovora koje odgovaraju ovom stilu, raditi na jo tri stvari koje vam fale kako biste u potpunosti zaokruili ovaj stil. Sve ovo ne znai da ete odbaciti sve ono to je karakteristino za druge stilove, ve da ete imati jedan koji ste profilisali i sa kojim se najbolje snalazite. Uvek je dobro kombinovati razliite, a dokazane strategije iz ostalih stilova uenja, kako biste postigli cilj - zapamtili i nauili gradivo i uspeno poloili ispit.

39

40

METODE UENJA

41

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Kako da uite pomou PPP metode?


Pred vama se nalazi jedan od moguih naina racionalnog prouavanja gradiva, takozvana PPP metoda uenja nastala po prvim slovima rei: - itati povrno pre potpunog koncentrisanja. P - Pitati se koji je deo gradiva vaan. - itati svesno i pamtiti. P - Pamtiti proitano prepriavanjem ili beleenjem. P - Ponavljanje zapamenog nakon nekoliko sati ili dana. 1. itajte povrno pre potpunog koncentrisanja na gradivo Poenta povrnog itanja je da dobijete najbolji mogui pregled gradiva pre prelaska na detalje. Kako da dobijete potpuni pregled materije koju treba da nauite? Pogledajte ako postoji spisak najee korienih rei i izraza. Obino se nalazi na kraju knjige. Proitajte predgovor i saznajte zato je knjiga napisana, ta je autor eleo da kae. Na kraju svakog poglavlja esto je dat rezime. Taj sie je korisno da proitate u ovoj fazi. Ako vam sve ovo nije dovoljno, preletite gradivo. Proitajte i podnaslove i poneku reenicu. Ako su prisutni dijagrami, eme, tabele ili slike, dobro ih pogledajte. Oni esto sadre vane i saete informacije. 2. Pitajte se koji je deo gradiva je vaan Ovde koristite pitanja tipa: ko, kako, gde, ta, kada, zato i sl. Na ovaj nain ete se: Mnogo bolje seati informacija i injenica koje ste nauili kada ste odgovorili na neko pitanje, nego onih koje ste nauili napamet. Lake motivisati jer ete postavljanjem pitanja otkriti sopstveno neznanje ili slabost.

42

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

3. itajte svesno i pamtite U treoj fazi obavljate sledee aktivnosti: Koncentriete se. Obe noge su vam na podu, koristite tvrdu stolicu, itate to bre moete. Pronalazite glavne ideje i misli. To je prvi nivo vaeg itanja gradiva. Podvlaite i oznaavate najbitnije stvari u vezi sa lekcijom. Najee se koristi marker kojim se tekst jednostavno istie. Podvlaite sledee stvari: ono to je potrebno da zapamtite, tj. ono to je novo. Ne podvlaite ono to ve znate, podvlaite ono to pri ponavljanju elite uoiti na prvi pogled. Bitno je da ne podvlaite vie od onoga to je stvarno potrebno. Aktivno itajte. Razmiljate, razjanjavate, razumite, pamtite proitano. Obraajte panju na tabele, grafike prikaze, slike. Pomenuti elementi esto prikazuju mnogo vie od onoga to reima moete iskazati. 4. Pamtite proitano prepriavanjem sopstvenim reima ili beleenjem Ovde moete da koristite dve strategije pamenja gradiva: Pamenje ponavljanjem sopstvenim reima. Kada ste gotovi sa itanjem, podignite pogled sa knjige i prepriajte svojim reima ta je autor knjige eleo rei. Ponavljanje sopstvenim reima poboljava stepen pamenja. Uenjem napamet gradivo se brzo zaboravlja. Pamenje pisanjem zabeleki sa strane. Beleite sopstvene utiske, razmiljanja, primedbe o glavnim idejama na ivici stranice. Glasno izgovarajte te vae misli. 5. Ponavljajte zapameno nakon nekoliko sati ili dana Svakog puta kad neto nauite, trebalo bi to odmah proveriti i utvrditi. Tako ete spreiti da preeno gradivo zaboravite istog dana. Zatim mogu da uslede dalja ponavljanja. Jedna od preporuka da biste spreili zaboravljanje je da posle prvog ponavljanja istog dana, sledee bude posle dva dana, pa naredno posle osam dana. I zavrno nakon 30 dana. Time ete u potpunosti zapamtiti preeno gradivo.

43

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Da li ste uli za MURDER sistem uenja?


Ovakav sistem uenja nosi naziv prema poetnim slovima rei: Mood (atmosfera) Understand (razumeti) Recall (podsetiti se) Digest (razloiti) Expand (proiriti) Review (preispitati) 1. Kreirajte pozitivnu atmosferu Vrlo je vano da napravite pozitvnu atmosferu u kojoj ete uiti. Treba da odaberete odgovarajue vreme za uenje, pogodno okruenje kao i da budete raspoloeni. 2. Uite sa razumevanjem Kada neto ne razumete, prilikom uenja, bitno je da to oznaite i da se kasnje vratite na taj deo gradiva. Pokuajte da ga ponovo razjasnite, a ako vam ne uspe, potraite pomo od nekog strunjaka u toj oblasti ili od kolege iz kole. 3. Podsetite se preenog gradiva Nakon zavretka dela gradiva, potrebno je da zastanete sa uenjem i vlastitim reima prepriate ono to ste nauili. Ovo je odlina strategija da otkrijete gde kripi i da se fokusirate na te delove. 4. Razloite gradivo Ako vam se ini da ima mnogo gradiva, razloite ga na vie manjih celina i krenite deo po deo. Ako imate problema sa razumevanjem informacija, pored konsultacija kod profesora, moe vam pomoi i itanje druge literature ili pretraga po Internetu.

44

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

5. Proirite proces uenja U petom koraku, treba da postavite sebi tri tipa pitanja koja se odnose na materijal koji uite: Kad biste mogli da razgovarate sa autorom udbenika, koja pitanja biste mu postavili, ta je to to biste mu zamerili ili ta biste kritikovali? Kako biste mogli da primenite ovaj materijal na ono to vas zanima? Kako biste mogli da uinite ove informacije zanimljivim i razumljivim za druge studente? 6. Preispitajte dosadanji rad Ponovite materijal koji ste uili. Podsetite se koje su vam strategije pomogle da razumete ili zapamtite informacije. Primenite te strategije u buduem uenju.

45

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Uite pomou partitativne metode. Lako i brzo


Jedna od esto korienih strategija uenja je i partitativna metoda. Sastoji se od est faza: 1. Pregledajte tekst koji treba da uite u celini da biste uoili koja pitanja se u njemu obrauju. U svesci zabeleite podnaslove, pogledajte slike, crtee, grafikone, tabele, proitajte zakljuke iza pojedinih delova teksta. Tekst u ovoj fazi ne treba da itate u celini. 2. Pokuajte da formuliete podnaslove gradiva u vidu pitanja. 3. Podelite gradivo u delove, logike celine (na primer prema podnaslovima ili drugim kriterijumima). 4. Proitajte prvi deo teksta sa namerom da ga nauite. Podvucite nepoznate rei i potraite njihovo tumaenje u reniku. 5. Zatvorite knjigu i pokuajte u sebi da ponovite gradivo, tj. presliajte se. Odgovorite na pitanja iz druge faze koja se odnose na ovaj deo gradiva. Ukoliko ne uspete posle prvog itanja da ponovite preeno, proitajte taj deo ponovo sa namerom da ga nauite, a zatim se presliajte. Kada ste savladao taj deo, pokuajte pismeno, u vidu teza, siea, rezimea da opiete sutinu tog dela teksta. Zatim, kreirajte listu pitanja koja bi mogao pitati profesor ili koja vas zanimaju u vezi sa gradivom, a na njih nema odgovora u udbeniku ili knjizi. Zatim, na isti nain, nauite ostale delove teksta. 6. Kada ste sve delove dobro nauili, pogledajte teze jo jednom, sklonite ih, zatvorite knjigu i u sebi prepriajte lekcije i gradivo u celini. Ako ne moete to da uradite do kraja sa uspehom, posluite se knjigom ili tezama da biste se podsetili onog to niste dobro zapamtili ili razumeli.

46

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Otkrijte kako da uite pomou kombinovane metode


Druga esto koriena metoda uenja jeste kombinovana metoda. Dosta je slina partitativnoj. Kljuna razlika je u drugoj fazi. Sastoji se od tri koraka: 1. Kao prvo, paljivo proitajte tekst u celini. Zatim, analizirajte crtee, dijagrame, eme, slike i tabele. Podvucite nepoznate rei i potraite njihovo znaenje. Podelite tekst na delove i logike celine (moe kao i kod partitativne po podnaslovima). 2. Proitajte prvi deo teksta sa namerom da ga nauite. U tom delu podvucite ono to je vano. U sebi ponovite naueno. Kada ste nauili ovaj deo, njegovu sutinu izrazite u vidu teza, a zatim preite na drugi deo i obradite ga na isti nain. Kada obradite i drugi deo, poveite ga sa prvim. Ponovite zajedno prvi i drugi deo kao celinu. Zatim obradite trei deo, ponovite ga zajedno sa prvim i drugim delom kao celinu. Tako nastavite do kraja, dok ne nauite sve delove knjige. Znai, broj preenih lekcija se uveava svakim danom, ali ne na utrb zaboravljanja prethodno nauenih i obraenih lekcija. 3. Pogledajte svoje teze (za svaki deo) i pokuajte da jo jednom ponovite itavo gradivo. Udbenik koristite samo ako vam neto nije jasno i ako neke delove gradiva niste dobro zapamtili. Kao i kod partitativne metode, formuliite pitanja koja bi vam mogao postaviti profesor i koja vas posebno interesuju u vezi sa gradivom.

47

48

STRATEGIJE UENJA

49

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Osam apsolutno neoborivih strategija uenja


Strategije uenja su naini kojima upravljate svojim uenjem, a baziraju se na poznavanju linih osobina i sposobnosti, znanju o obrazovnim zadacima koje morate izvriti, vetinama sticanja, povezivanja i primene novih znanja, nunom predznanju i poznavanju svrsishodnosti i korisne vrednosti novog znanja. Da biste postigli uspeh u uenju, preporuljivo je da razvijate i primenjujete strategije koje mogu da od vas naprave uspenog uenika. Evo osam strategija koje je dobro da iskoristite u procesu uenja: 1. Razvijte naviku uenja Vrlo je bitno da napraviti vremenski plan za uenje koji ukljuuje vae vreme za uenje kao i gradivo koje ste planirali da uite u odreenim terminima. Preporuka je da kod pravljenja plana ponete sa lakim gradivom jer ete prelaskom ovakvog gradiva izgraditi samopouzdanje. Trebalo bi da nastojite da ak i najjednostavnije gradivo uprostite, dovedete do elemenata i odatle ponete sa uenjem. Ponavljanje gradiva treba da vrite sve dok njime u potpunosti ne ovladate i dok ne postignete sitauaciju da ga bez problema i sa razumevanjem moete reprodukovati. 2. Primenjujte aktivno uenje Uenju se morate posvetiti, a delove materije koju uite ne treba da ostavljate nerazjanjenim. Treba da pokuavate sa pronalaskom objanjenja do razumevanja, ponekad uei i na grekama. U pokuajima razumevanja gradiva dobro je da pronaete primere iz stvarnog sveta ili potraite demonstraciju ideja koje ne razumete. Od profesora traite saetke predavanja ili informacije o tome kako da doete do drugih izvora istih ili slinih informacija.

50

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

3. Koristite sve sposobnosti u uenju Konstruisanje ili modeliranje moe biti od velike koristi tokom uenja. Kad god je mogue, koristite stvarne, konkretne objekte kao sredstva za uenje. Upotrebljavajte ruke za konstruisanje i objanjavanje kao i telo za izraavanje. 4. Saimajte gradivo pisanjem Jedna od dobrih strategija uenja jeste da saimate gradivo pisanjem. U procesu savladavanja gradiva razraujte strukturu materije tako to ete, kada pravite teze, navoditi primere. Kad god je mogue, koristite slike i druge vizuelne prikaze za ilustraciju odreenih delova gradiva. O svojim zabelekama razgovarajte sa drugim osobama koje spremaju isto gradivo. 5. Organizujte i sistematizujte informacije kroz izradu koncepata Izrada koncepta ili koncept mape gradiva pomoi e vam u aktivnijem ukljuivanju u ono to elite nauiti. 6. Upotrebljavajte tehnologije Za efikasno uenje moete koristiti razliite tehnologije. Multimedijalne tehnologije moete uspeno koristiti da prikupite i organizujete informacije iz vie izvora. Raunarske simulacije, ak i igrice, mogu vam pomoi u prepoznavanju sloenih slika ili sistema ili u oponaanju situacija i odnosa iz stvarnog sveta. 7. Pripremite ispitna pitanja Tokom uenja i ponavljanja gradiva treba da pripremate pretpostavljena ispitna pitanja i da o njima raspravljate sa kolegama ili mentorom. Na ovako napravljena pitanja uvebavajte pismeno i usmeno odgovaranje. Korisno je da pokuate da prizovete atmosferu i situacije sa prethodnih pismenih ispita. 8. Obezbedite sebi mentora Savetnik na fakultetu, nastavnik ili mentor mogu vam znaajno pomoi u procesu uenja.

51

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Dobar mentor: vam pomae u razvoju strategija koje odgovaraju vaoj linosti, vaim sklonostima i interesima, vam pomae u stvaranju grupe za uenje koja ima zajednike ciljeve i koja razvija svoje mehanizme provere napredovanja u uenju, vas podsea na vae obaveze, vas ohrabruje i motivie, prati vae napredovanje i procenjuje vrednost rezultata uenja. Pre uenja obavezno obezbedite kontakt i saradnju sa ovakvom osobom.

52

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Kako da primenite strategiju aktivnog uenja?


Najbolje rezultate u uenju moete postii korienjem strategije aktivnog uenja. To je uenje kroz rad, izvravanje zadataka i linu akciju. Kako da sprovedete aktivno uenje? Tako to ete proces uenja podeliti u pet faza: prethodni pregled gradiva, postavljanje pitanja, itanje, reprodukovanje i zavrni pregled gradiva. 1. Prethodni pregled knjige Prethodnim pregledom gradiva stiete uvid u to ta ete uiti, tj. dobijate uvid u smisaonu celinu gradiva. Prelistavanjem i pregledanjem sadraja neke knjige, njenog predgovora, naslova, podnaslova, tabela i dijagrama, moete zakljuiti kakva je opta koncepcija i struktura knjige. Na taj nain uviate koje su teorijske postavke autora i kako on naglaava pojedine probleme. U ovoj fazi je potrebno da obratite panju na sva istaknuta mesta u tekstu: rei koje su boldirane, rei obeleene kosim slovima, razna nabrajanja koja su oznaena brojevima ili slovima. Treba i da proitate prvih nekoliko reenica svakog poglavlja jer se esto u njima izlae osnovni koncept celog poglavlja kao i redosled kojim e materija biti izlagana. U ovoj fazi uenja preleete tekst, povrno ga itate, traite kljune rei i pojmove u tekstu. Na taj nain se upoznajete sa gradivom, vrite njegovu selekciju, saznajete na ta treba obratiti panju, procenjujete potrebno vreme za uenje. Na osnovu svega toga - biete u stanju da kreirate i isplanirate tok uenja. 2. Postavljanje pitanja Druga faza jeste faza postavljanja pitanja. Nadovezuje se na prvu. U prvoj fazi ste uoili naslove i podnaslove, znaajne stvari u tekstu. Na osnovu toga moete da ponete sa postavljanjem pitanja, kao to su, na primer: O emu se govori u ovom poglavlju? Da li vam je ta tema ve poznata? Sa kog je aspekta je pisac knjige obradio ovu tematiku? Na koje stvari je autor obratio veu panju, a na koje manju? Vrlo je vano da kreirate to raznovrsnija pitanja da biste mogli da sagledate lekcije iz razliitih uglova. Dobro je i da imate to vee predznanje iz oblasti koju uite. U tom sluaju ete moi da postavite vie boljih i konkretnijih pitanja.

53

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

3. itanje gradiva Radi se o treem koraku u procesu uspenog uenja. U ovoj fazi treba da nastojite da tokom itanja pronaete odgovore na pitanja iz druge faze. Prilikom itanja gradiva naleteete ma mnotvo nepoznatih i nejasnih termina. Ovakve pojmove treba da potraite i proverite u renicima i enciklopedijama. Posebnu panju treba da obratite na tabele, dijagrame, eme, slike, skice. Svi ovi prikazi pomau u lakem razumevanju teksta. U ovoj fazi treba da sprovedete i proces podvlaenja gradiva, ali nikako pri prvom itanju. Podvlaenje je korisno tek u drugom itanju, tj. kada ste u stanju da razlikujete vano od nevanog. Koristite marker prilikom oznaavanja i podvlaenja. Bitno je da markirate samo glavne ideje, strune termine i neke vanije detalje jer ako podvuete ceo tekst, to e biti prilino nejasno i nepregledno. Moete koristiti i vie boja, s tim da svakoj odredite odreeno znaenje. 4. Reprodukovanje gradiva Reprodukovanje podrazumeva ponavljanje i presliavanje gradiva. Ovo je esto i najvanija faza aktivnog uenja. Ona nas titi od lane slike da neto znamo. Tek prilikom faze presliavanja, moemo zakljuiti koliko smo neto shvatili, razumeli... esto se deava da smo neto sa panjom i razumevanjem preli, proitali, da nam se ini jasnim. Meutim, kada treba da ga prepriamo, nastaje problem. Najbolje rezultate u reprodukovanju gradiva postii ete ako ponavljate gradivo svojim reima. Dobro je i da organizacija izlaganja bude drugaija nego to je to u udbeniku. Ponavljati gradivo moete putem glasnog presliavanja ili u sebi, moete crtati skicu strukture lekcije ili ponoviti pa napraviti rezime tj. osnovne zakljuke koje moete izvui iz teksta. to vam je gradivo koje uite sloenije i tee, proces presliavanja treba poeti kasnije, posle nekoliko itanja, kada ste u potpunosti shvatili smisao. Tokom ove faze dobro je i da se uivite u ispit, zamislite mogue situacije, mogua pitanja profesora i da pokuate da odgovorite na njih.

54

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

5. Zavrni pregled gradiva Peta faza je faza reponavljanja. Znaajna je da ne biste zaboravili gradivo. Sastoji se uglavnom od ponovnog presliavanja mada je karakterie i ponovno itanje. U ovoj fazi se moe desiti i da otkrijete neke stvari koje u prethonom itanju niste uspeli da uoite. Bitno za fazu zavrnog pregleda je i to da se due zadrite na tee shvatljivim lekcijama, na onim takama sa kojima ste imali problema u prvom itanju i da ih u potpunosti i do kraja savladate.

55

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Zato da koristite strategiju razmiljanja naglas?


Uenje moete ostvariti itanjem, crtanjem tabela, ema ili dijagrama, sluanjem, korienjem pokreta, sluanjem audio zapisa, razgovorom sa drugim osobama, ali i razgovorom sa samim sobom. Mnogi student i uenici vole da o nekim stvarima diskutuju sa drugom osobom ili grupom ljudi, da bi bili sigurni da su ih drugi razumeli, ali i sa samim sobom da bi se uverili da su stvar razumeli i zapamtili. Glasno razmiljanje, tj. govor samom sebi predstavlja korisnu alatku u uenju i predstavlja odraz angaovanja mozga na vie nivoa. Taj stil uenja moe biti veoma efikasan. U uenju ete koristiti vie ula i iskustava to otvara vei broj mogunosti i odgovara uspenijem uenju. Glasno razmiljanje i govor kod uenja moete koristiti u sledeim situacijama: kada treba da odrite usmenu prezentaciju kada treba da zapamtite nove rei njihovim glasnim ponavljanjem kada treba da uredite tekst njegovim glasnim itanjem kada treba da reite neke matematike ili tehnike probleme kada elite da date znaaj pojedinim delovima teksta tako to ete ga zvunije ili dramatinije izgovarati Govor samom sebi kao i metoda glasnog razmiljanja je deo uenja koji je veoma koristan i koji ne bi trebalo da izostavite.

56

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Kako da uite kroz reavanje problema?


Uenje kroz reavanje problema predstavlja uzbudljivu alternativu tradicionalnom nainu uenja. Obino se realizuje kroz timski rad (uee vie kolega na reavanju problema). Kod uenja kroz reavanje problema, profesor vam predstavlja problem, bez mnogo klasinog predavanja. Umesto klasinog ocenjivanja, on prati va i rad ostalih lanova u timu na reavanju problema, nain razmiljanja i kreativnost. Kod ovakvog uenja od vas se oekuje aktivan pristup kroz iznalaenje i apsolviranje sadraja potrebnih da se problem rei. Uloga profesora je da vam rad na problemu olaka, da bude mentor, ali ne i izvor za reenja problema. Uenje zasnovano na reavanju problema nudi vam sledee mogunosti: Proveru i procenu ukupnih znanja, Otkrivanje oblasti i elemenata na kojima jo treba da radite, Razvoj vetina za efikasniji rad u timu, Razvoj vetina komuniciranja, Definisanje i odbranu stavova kroz dokumentovanu i utemeljenu argumentaciju, Razvoj fleksibilnosti u obradi informacija i izvravanju obaveza, Uvebavanje i razvoj vetina koje e vam biti potrebne po zavretku obrazovanja.

Koraci u uenju kroz reavanje problema


1. Razmotrite problem Prodiskutujte sa profesorom o opisu problema i zabeleite njegove najvanije delove. U ovoj fazi se obino ne zna mnogo o problemu i nema se dovoljno znanja, ali u tome je izazov ovakvog naina uenja. Potrebno je da sakupite brojne informacije, nauite nove koncepte, principe i vetine koje e vam pomoi u procesu reavanja problema.

57

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

2. Navedite ono to je poznato U ovoj fazi treba da navedete sve ono to znate o oblasti iz koje je problem, a na osnovu prethodnih znanja ili iskustava. Ovde treba da razmotrite ne samo ta su vaa znanja i sposobnosti, nego i znanja i sposobnosti svih lanova tima. Treba da registrujete sve mogue doprinose lanova tima, bez obzira koliko vam to u ovoj fazi delovalo nepotrebno ili suvino. 3. Definiite problem Definiite postvaljeni problem i razvijte ga vlastitim reima i moguim konceptom. Navedite postojea znanja lanova tima, ali i ono to e za uspeno reavanje problema biti potrebno nauiti. Definisanje i razvoj problema napravite u pisanoj formi. Zatim je usaglasite sa svim lanovima tima. Dobra ideja je da proverite reakciju profesora na ovako razraen i definisan problem. Definiciju i razradu problema kasnije moete izmeniti ili dopuniti u zavisnosti od novoprikupljenih informacija. 4. Kreirajte listu moguih reenja problema Navedite sve ideje i reenja koje lanovi tima mogu smatrati adekvatnim. Predloena reenja i ideje rangirajte prema vrednosti. Zatim se sa ostalim lanovima tima opredelite za najbolje reenje ili reenje za koje vam se ini da moe biti primenjeno sa uspehom. 5. Izradite vremenski plan realizacije aktivnosti Aktivnosti koje treba da dovedu do reenja problema, treba da rasporedite unutar raspoloivog vremena. Kod planiranja vremena za zavretak pojedinih aktivnosti, treba da vodite rauna o tome ta se ve zna i ta je potrebno uiti. Takoe, treba da napravite veze izmeu planiranih aktivnosti i liste moguih reenja sainjene kroz korak etiri.

58

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

6. Napravite pregled onoga to treba da nauite Jasno izdvojite oblasti, teme, metode i sve ono to treba da nauite da bi se dolo do reenja problema. Lista stvari koje treba da nauite, treba da bude u vezi sa predloenim i usvojenim moguim nainima reavanja problema (korak etiri). U ovoj fazi potrebno je da prikupite, sistematizujete i obradite nove informacije. Informacije traite na unapred odreenim mestima (knjige, strunjaci, veb stranice, itd), ali i na mestima za koja naknadno utvrdite da mogu biti dobri izvori. Potragu za informacijama vremenski ograniite i od svih lanova tima traite da se dre utvrenih rokova. Ukoliko sprovedena istraivanja i prikupljene informacije odgovaraju pretpostavljenim reenjima, preite na sledei korak. Ako sakupljene i obraene informacije ne pruaju dovoljno garancija da e problem biti reen, vratite se na korak etiri. 7. Prezentujte problem i iznesite reenje Pre konane prezentacije problema i njegovog reenja dobro je da reenja do kojih ste doli predstavite kolegama, studentima. U ovom predstavljanju treba da ukljuite definisanje i razradu problema, pitanja kroz koja ste pokuali doi do reenja, prikupljene podatke, analizu prikupljenih podataka i argumentaciju predloenih reenja ili preporuka. Potrebno je da jasno predstavite problem i njegova reanja. Ukratko predstavite proces primenjen u reavanju problema, razmatrane opcije i tekoe koje su pratile proces. Kod konane prezentacije posebnu panju posvetite ne samo zakljucima (reenja, preporuke), nego i njihovom obrazloenju, tj. utemeljenosti. Prezentacija treba da uveri druge da su predloena reenja dobra, ali je ne smete svesti na ubeivanje. Treba da naete naine da oni kojima se reenja problema izlau, bez predrasuda i sumnji, objektivno razmotre razloge koji ih argumentuju. Ako je rad na reavanju problema doveo do jasnih i nedvosmislenih reenja, to treba jasno i prezentovati. Ukoliko proces nije rezultirao dobro obrazloenim reenjima, to bez ustruavanja treba da naglasite i pozovete na dalje razmatranje problema i traenje reenja.

59

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Predstavljanje rezultata rada prilikom reavanja problema prilika je da profesorima i studentima pokaete ta ste i koliko nauili. Ukoliko je proces uspeno zavren, prezentacija treba da stavi do znanja da se materijom vlada. Ako su tokom rada utvreni problemi koje ovaj proces nije mogao prevazii, to treba da shvatite kao poziv, mogunost i potrebu za daljim uenjem i radom. 8. Analizirajte rad i prezentaciju Miljenje o radu na reavanju problema i njegovoj prezentaciji treba da iznese svaki od lanova tima, ali i grupa kojoj su reenja prezentirana. Ne treba da beite od oseaja ponosa za ono to je dobro uraeno, ali ni od shvatanja da na onome to nije bilo dobro, treba jo da radite i uite. Tomas Edison je bio ponosan i na svoje neuspene eksperimente jer ih je smatrao koracima na putu do uspeha.

60

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Lak nain da uite u grupi


Jedna od metoda uspenog uenja jeste i uenje u grupi. Radom u grupi stiete vetine liderstva, uite timsko reavanje problema, izgraujete samopouzdanje, razvijate vetinu reavanja sukoba, bolje komunicirate i pregovarate, vebate prezentaciju gradiva... Sve ovo moe biti od velike koristi u procesu vaeg daljeg uenja i za izgradnju vae linosti. Da biste sa uspehom uili u grupi, potrebno je da prihvatite zajedniki izgraene vrednosti i naine za obavljanje uenja. Druga bitna stvar za uspeno i efikasno uenje u grupi je da ste spremni da prihvatate i uvaavate razlike koje postoje meu razliitim uenicima ili studentima, da se uzajamno potujete i ohrabrujete. Vaan faktor uspeha u grupi je i kreativnost njenih lanova. Pri tom treba da vodite rauna o meri. Preterano i previe napadno zasipanje ostalih lanova grupe idejama ne mora uvek biti produktivno. Ideje treba da stavite u funkciju uspeha uenja, a ne isticanja samog sebe. Kod rada u grupi treba da imate u vidu da su mogui i sukobi miljenja. Oni esto nastaju iz kreativnosti. Reavanje sukoba treba da usaglasite sa ciljevima uenja i da uzajamno uvaavate ostale lanove grupe. Rad u grupi znaajno zavisi i od uloga profesora ili instruktora. Uenje e zavisiti od postavljenih ciljeva uenja koje definie profesor kao i od odreivanja naina za postizanje istih. Profesor moe pomoi uspehu grupe nenametljivim voenjem i usmeravanjem procesa uenja. On mora studentima ili uenicima staviti do znanja da grupno uenje nije neka neformalna aktivnost koja e onima koji malo rade omoguiti da bez posebnih napora budu nagraeni zajedniki uspelim uenjem. Ukoliko kod nekih uenika u grupi postoje ovakve namere, nastavnik treba da intervenie i uenje reorganizuje na takav nain da se obezbedi uee i doprinos svih uenika ili studenata. U narednom delu navodimo nekoliko preporuka za organizaciju rada grupe za uenje: 1. Na prvom sastanku svaki lan grupe za uenje treba da predstavi sebe, svoje prethodno iskustvo i kvalifikacije u slinim projektima, oekivanja od rada grupe.

61

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

2. 3. 4. 5. 6.

Zatim treba izabrati osobu koja e sazivati sastanke grupe kao i onoga ko e voditi zapisnik. Potom je potrebno urediti nain dostavljanja zapisnika sa sastanaka, da li e to biti potom, mejlom. Obavezati sve lanove da pre sledeeg sastanka proitaju zapisnik i daju svoju procenu unapreenja rada grupe. Na prvom sastanku treba dogovoriti nain, sredstva i uestalost komuniciranja lanova grupe. Zatim, utvrditi termine sastanaka, tj. mesto i vreme. Razmeniti brojeve telefona, mejl adrese i utvrditi pogodno vreme za komuniciranje meu lanovima. Sedmi korak je formulisanje ciljeva uenja. Treba dogovoriti da svaki od uesnika u radu grupe za sledei sastanak formulie tri do etiri najvanija cilja uenja. Ciljevi treba da budu specifini, merljivi, dostini, bitni i povezani. Na sledeem sastanku cela grupa treba da uporedi razliita vienja svojih lanova i usaglasi cljeve grupe. Deveta faza je odreivanje procesa za postizanje ciljeva. Utvrivanje metode, sredstava za realizaciju i prezentaciju uenja, faze realizacije uenja, vremenske okvire za projekat zajednikog uenja, odreivanje podgrupa, utvrivanje metoda istraivanja (da li su to biblioteke, terenska istraivanja i sl). Sledea aktivnost je analiza uinjenih istraivanja, provera napretka procesa, analiza propusta, traenje pomoi... Jedanaesta faza jeste zavretak zadatka. Da li je to pisanje nekog eseja, zavretak seminarskog rada, izrada prezentacije, kreiraje testova, navoenje bibliografije... I zavrna faza jeste evaluacija i revizija. Ocenjuje se proizvod rada tima, proces rada grupe, uee i doprinos pojedinih lanova, rezime rada, ispravljaju se propusti i greke, daju sugestije i zakljuci za unapreenja itd.

7.

8. 9.

10. 11.

12.

62

MOTIVACIJA ZA UENJE

63

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Zato je vano da se motiviete za uenje?


Ne moete da se naterate da uite na vreme i da u tome istrajete. Nemate snage ili koncentracije da uradite sve kako treba. Optuujete sebe za neuenje ili loe rezultate. Gradivo vam je obimno, frustrirani ste rezultatima uenja, pod stresom ste, entuzijazam vam je splasnuo. Razmiljate da odustane od uenja predmeta koji ste zapoeli. Problem je u motivaciji za uenje. To nije nita udno. To je normalno. Za oekivati je da vam nedostaje motivacija da se predano bavite tako tekim i dugotrajnim poslom kao to je uenje ili studiranje. Motivacija su svi oni faktori unutar vas koji podstiu, odravaju i kanaliu vae ponaanje u svrhu postizanja cilja. Motivacija u uenju su oni inioci koji pokreu, organizuju, usmeravaju i odreuju intenzitet i trajanje aktivnosti uenja. Kada vas inspirie neki veliki cilj, neki izvanredan projekat, sve vae misli su usmerene ka tome. Va um prevazilazi granice, vaa svest se iri u svim pravcima i vi se naete u novom, ogromnom i divnom svetu. Neiskoriene snage, znanja i talenti oivljavaju i vi otkrivate da ste mnogo snanija osoba nego to ste to ikad i sanjali. Kako da sve ovo ostvarite, tj. kako da se motiviete za uenje? Postoje 2 osnovna preduslova: 1. vrsto donesite odluku da ete stvarno uiti. Ovo je jedan od odluujuih uslova za uenje uopte. Ako nema snage i volje, jake odluke, nema ni motivacije. Tada ne pomau ni najbolji postupci. 2. Imajte pozitivan stav. Donesite odluku da ete uspeti. Abraham Linkoln je jednom rekao: Odluka da ete uspeti je vanija od svih ostalih stvari. Glavni podsticaj uenju jesu pozitivan stav i volja, pozitivne misli i oekivanja. Gotovo 50% uspeha zavisi od toga koliko imamo pozitivna gledita. Ono to mislite o sebi u velikoj meri utie na vaa oekivanja, raspoloenje, rezultate. Uspeh zavisi vie od trenutnog stanja, nego od sposobnosti.

64

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Jedanaest strategija za podizanje motivacije za uenje


Pred vama se nalazi jedanaest strategija koje treba da vas uzdignu, podignu entuzijazam i samopouzdanje: 1. Napravite ugovor sa samim sobom. Ugovor je u poslovnom svetu neto to obavezuje. On je garancija da e se odrati re. Obaveite se ugovorom da ete poloiti ispit. Predvidite sankcije ako ne uite ili ne poloite ispit. Kao u svakom ugovoru. 2. Ne ekajte inspiraciju za uenje. Uenje zaponite odmah. Budite uporni, ne dozvolite da vas ita pokoleba. Najlake je odustati. 3. Ispunite neophodne preduslove za uenje: Uredite prostor za uenje - urednost je pola uenja (od plana, torbe, stola, utvrenog vremena...). Obezbedite optimalnu temperaturu, svetlost, vlanost, stalno mesto (ista situacija stvara pozitivne asocijacije za uenje). Pustite muziku. Ona pozitivno deluje na emocije i oputa, jaa um, podstie kreativnost, motivie telo i do nekoliko puta olakava uenje. Vano je da muzika bude ugodna, nenametljiva i tiha, za dobro raspoloenje. Budite odmorni (vrlo vano za uenje je da imate dovoljno sna). 4. Planirajte vae uenje. Priprema je 90% uspeha, preduslov svega. Moete uiti stihijski, bez plana, ali e to znatno usporiti efekte uenja. Za dobre i brze rezultate morate planirati. Napravite plan, stavite ga na mesto gde e vam stalno biti pred oima i drite ga se. Napravite dnevni, ali i meseni plan. I pridravajte ga se. 5. Postignite male uspehe na samom poetku jer nita ne motivie kao uspeh. Podelite uenje na manje celine. Ako razloite proces uenja na manje delove, gradivo vam se nee initi toliko tekim i dosadnim. Kada zavrite jedan deo, pre nego to preete na drugi, osetiete zadovoljstvo postignutim i napredak, to sve dobro psiholoki deluje i motivie. To e vas dodatno motivisati da se dalje prihvatite posla. Primetiete promenu u raspoloenju. Biete produktivniji nego ikada ranije.

65

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

6. Koristite strategiju grudva snega. Vrlo dobar nain da se motiviete za uenje jeste strategija grudva snega. Kako ona izgleda? Otvorite va udbenik i pronaite najzanimljiviji deo za uenje. Zaponite odatle proces uenja. Na taj nain ete jednu lekciju, deo knjige ili poglavlje savladati na lak i jednostavan nain. To e poveati vae samopouzdanje i motivaciju. Poput grudve snega koja se kotrlja i poveava, tako e se i vae naredne aktivnosti u uenju vezati za prvi uspeno obavljen zadatak. 7. Nemojte preplitati nekoliko zadataka. Postoje razne smetnje prilikom procesa uenja. Sve one se ne mogu eliminisati. Ali ono to sigurno moete da uradite je da ne zadajete sebi nekoliko stvari u isto vreme. Veoma je bitno da se usredsredite na jedan zadatak i uradite ga najbolje to moete. To e poveati va nivo motivacije to e znaajno uticati da proces uenja zavrite mnogo bre. 8. Ne gledajte negativno na greke. One su vaan deo vaeg napretka u uenju. Ako ne greite, onda stagnirate, ne razvijate se, ne napredujete. Uspeh je rezultat pripreme, tekog rada i uenja iz greaka. 9. Razmiljajte o budunosti. Vrlo vaan faktor vaeg motivisanja za uenje jeste budunost koju ste projektovali. Uenje je korak ka tom cilju. Koje budue ciljeve moete da zacrtate? Nezavisnost. Da budete nezavisni, da ivite od svog posla. Obrazovanje. Da budete obrazovani na poljima koja vas zanimaju. Vetine. Da posedujete vetine koje danas nemate. Zaposlenje. Uenje moe da vam omogui bolju mogunost zapoljavanja. 10. Uite sa prijateljem ili kolegom. To se moe ispostaviti kao mnogo lake, efikasnije i podsticajnije. 11. Nagradite se za svaki uspeh, izvrenje zadatka. Nagrada stvara pozitivne asocijacije. To e vam poveati elju za uspehom. Neka nagrada bude lina, da osetite radost. Unapred odredite ta je nagrada (npr. okolada, omiljena knjiga, odlazak u bioskop ili pozorite...). A najvea nagrada iznad svih je da budete ponosni na svoje uenje.

66

EFIKASNO UENJE

67

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Dobre karakteristike koje treba posedovati za efikasno uenje


Pod efikasnim uenjem se podrazumeva ono uenje koje vodi dugoronom skladitenju informacija, njihovom povezivanju sa prethodnim iskustvom kao i sa problemima koji se uz pomo njih mogu reiti. Pod efikasnim uenjem se podrazumeva i provera znanja koja treba da bude usmerena na sposobnost analize i sinteze gradiva, a ne samo na puku reprodukciju. Da biste bili uspeni i efikasni u procesu uenja potrebno je da pokuate razviti sledee karakteristike: 1. Preuzimanje odgovornosti Odgovornost u ovom smislu rei znai da umete da prepoznate injenicu da je za uspeh potrebno doneti odluke o vlastitim prioritetima, vremenu i sredstvima. 2. Fokusiranje na vlastite vrednosti i principe Ovo znai da ne treba da dozvolite da bilo ko, bio to prijatelj, roak, poznanik upravlja vaim miljenjem o tome to je za vas vano. 3. Odreivanje prioriteta To podrazumeva da sledite prioritete koje ste sami postavili i stremite ciljevima koje ste zacrtali kao i da ne doputate da vas drugi ljudi ili interesi ometaju u tome. 4. Mentalitet pobednika Uvek razmiljajte optimistino, pobedniki. To je prva faza u procesu uspenog uenja. Ocena, tj. poloeni ispit je druga faza vae pobede. 5. Razumevanje drugih Kada imate neki problem sa profesorom ili kolegom, pokuajte da se stavite u njihovu kou. Sagledavajte injenice iz ugla drugih ljudi. To je nain da vas shvate, ali i da vi budete shvaeni.

68

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

6. Traenje reenja za probleme Ako, na primer, ne razumete materiju koju uite, nemojte je samo jo jedamput proitati. Ne pomiljajte na odustajanje. Pokuajte sa neim drugim, novim. Uvek moete da se konsultujete sa profesorom, mentorom, asistentom, prijateljem, kolegom, da napravite grupu za uenje i pokuate zajedno da reite problem... 7. Stremljenje uvek neem novom Nastojte uvek pred sebe postavljati nove izazove, zadatke, aktivnosti. To e vam omoguiti stalno uenje, sticanje novih znanja i razvoj vae linosti.

69

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

est elemenata koji e pomoi da nauite neto bolje


Postoje brojni razlozi zbog ega neto uite bre i bolje i moete da ga se setite nakon dueg vremenskog perioda: 1. Posveujete veliku panju procesu uenja. To znai da e svaka lekcija, poglavlje kome posvetite znaajnu panju prilikom uenja, biti bre i lake zapameni u odnosu da samo povrno prelazite preko lekcije. 2. Ponavljate dovoljan broj puta lekciju koju ste preli. Ponavljanje je majka uenja. Ako tokom uenja odreenu informaciju ili lekciju ponovite nekoliko puta, priseanje na nju e biti znatno olakano. 3. Nauene lekcije povezujte sa prethodnim injenicama kojima ste ovladali. Svaka informacija koju tokom ponavljanja povezujete sa ve postojeim znanjem ostaje due urezana u memoriju. 4. Dobro organizujte informacije. Ovde se misli da ako informacije i podatke koje prilikom uenja nauite, organizujete u odreene kategorije i prema pravim kriterijumima, da e one biti bolje zapamene od onih informacija koje uopte nisu organizovane. 5. Koristite optimalne vremenske razmake izmeu ponavljanja. Naime, postoje odreeni vremenski razmaci u kojima treba odreene informacije da ponovite, kako biste ih se mogli prisetiti i nakon dueg vremena. 6. Dobro izdvajate kljune rei. Misli se na rei ili fraze koje se razlikuju od ostatka teksta. Njihovom dobrom organizacijom, pravovremenim vaenjem u radnu svesku, bre ete ih zapamtiti i due seati. Ako kljune rei obeleavate u tekstu, vrlo je je vano da ih uinite drugaijima korienjem markera ako itate udbenik ili podebljavanjem, iskoavanjem, podvlaenjem rei (fontova) ako sedite i itate za raunarom.

70

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Pet koraka za efikasno uenje lista za proveru


Uenje je proces koji uvek moete podeliti na odreene korake. Postoji pet osnovnih na putu ka efikasnom uenju. Potrebno je da upoznate samog sebe, svoj kapacitet za uenje, procese koje ste ranije uspeno primenjivali, da saznate sve o predmetu ili temi koju elite uiti i da preispitate svoje rezultate. Zbog toga, pre nego to ponete uenje odreene oblasti ili predmeta, izvrite jednu vrstu samoanalize kroz odgovore na dole navedena pitanja. Kada to uradite, moi ete da razvijete vlastitu strategiju uenja. 1. Preispitajte sebe U prvom koraku utvrdite kakvo je vae iskustvo sa uenjem. Da li volite da itate, reavate probleme, pamtite, nabrajate, tumaite? Da li znate da rezimirate? Da li sebi postavljate pitanja o onome ta ste uili? Da li imate naviku da ponavljate? Da li imate pristup informacijama iz razliitih izvora? Da li volite samostalno ili grupno uenje? Da li uite sa prekidima ili kontinuirano? Kakve su vae navike uenja? ta funkcionie najbolje, a ta najgore u procesu uenja? Kako najbolje izraavate ono ta ste nauili? Testitanjem, pismenim ispitom ili razgovorom? 2. Vratite se u sadanjost Koliko ste zainteresovani za uenje? Koliko vremena elite provesti u uenju? ta privlai vau panju? Da li su dobre okolnosti za uspeh? ta moete kontrolisati, a ta je van vae kontrole? Moete li promeniti uslove za postizanje uspeha? ta utie na vau predanost prema uenju?

71

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Imate li plan uenja? Uzima li taj plan u obzir vaa prola iskustva i nain uenja? 3. Razmotrite temu uenja Koji je naslov? Koje kljune rei se istiu? Da li ih razumete? ta ve znate o toj temi? Da li poznajete teme koje su povezane sa glavnom? Koji izvori i informacije e vam pomoi? Hoete li se osloniti samo na jedan izvor informacija (npr. knjigu) ili ete traiti i dodatne izvore? 4. Analizirajte proces uenja Da li se dok uite pitate da li to razumete? Da li treba da uite bre ili sporije? Ako neto ne razumete, da li se pitate zato je tako? Da li stanete sa uenjem u nekom trenutku i napravite rezime? Da li stanete sa uenjem i radite procenu (slaete se ili se ne slaete)? Da li vam je potrebno da razgovarate sa drugim uenicima ili studentima kako biste obradili informacije? Da li treba da pronaete neki autoritet za pomo (profesor, asistent ili strunjak za temu koju uite)? Da li ponekad stanete sa uenjem i zapitate se da li ima logike u tome to uite? 5. Rezimirajte proces uenja ta ste napravili dobro? ta ste mogli napraviti bolje? Da li je va plan bio u skladu sa vaim jakim i slabim stranama? Da li ste odabrali adekvatne uslove? Da li ste bili disciplinovani i pridravali se plana? Da li ste uspeli? Da li ste proslavili svoj uspeh?

72

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Osamnaest zakona efikasnog uenja


Uspeno uenje nije privilegija genijalnih ljudi. Neki ljudi ue bolje, drugi loije. Oni koji ue uspenije, samo rade odreene stvari drugaije, primenjuju odreene metode, tehnike i taktike. Dobra stvar je da i vi moete nauiti zakone i principe uenja i uspeno ih primeniti prilikom realizacije projekta uenja. Bitno je da zapamtite: svako moe nauiti kako da bolje, efikasnije i uspenije ui. Potrebno je samo da sebi postavite cilj da elite postati uspeni u uenju, kao i da usvojite i vebate strategije uspenog uenja. Sledeih osamnaest zakona opisuje naine kako moete postati uspeni u uenju. 1. Zakon verovanja Jedna stara izreka kae: U ta god istinski verujete svim srcem, postaje vaa stvarnost. Najgore verovanje koje moete imati jeste ono kada verujete za sebe da ste ogranieni na neki nain. Na primer, mislite za sebe da ste manje talentovani ili sposobniji za uenje od drugih. Da su drugi superiorniji od vas. Ovakva verovanja koe va potencijal. Vuku vas unazad. Stvaraju sumnju i strah. Paraliu vas i spreavaju da preduzmete korake kojima ete iskoristiti va istinski potencijal za uenje. Da biste napredovali u uenju, da biste se kretali napred i navie, morate odbijati pomisao da ste ogranieni na bilo koji nain. Ako drugi ljudi uspevaju da naue vie i dobiju bolje ocene, to je zato to su razvili svoje talente i sposobnosti vie nego vi. Ono to oni rade, isto tako moete i vi. Samo treba da nauite kako. 2. Zakon uloenog truda Sva vredna dostignua, pa tako i rezultat na ispitu, zavise od tekog rada. Moete izvui vie od uenja samo ako vie uloite u uenje. to vie ulaete, bolju ete ocenu dobiti. Biete motivisaniji i odgovorniji. Stvoriete pozitivnu energiju. Uvek ete ponjeti ono to posejete. Ako posejete vie, na kraju ete ponjeti vie.

73

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

3. Zakon upornosti Upornost je najjai kvalitet uspeha u uenju. Najvanija prednost koju imate, onaj kvalitet koji vas odvaja od drugih, jeste sposobnost da istrajete due od bilo koga drugog. Kada istrajavate uprkos svakodnevnim preprekama, vi pokazujete sebi i drugim ljudima da posedujete samodisciplinu i da vladate sobom, a to su one karakteristike koje su neophodne za postizanje uspeha u uenju. Upornost se smatra velikim kvalitetom koji vam omoguava da savladate sva ogranienja, razoarenja, privremene neuspehe i barijere koje nadolaze dok spremate ispit. Vaa upornost, vaa istrajnost u uenju je ono po emu se meri koliko verujete u sebe. Uvek se setite reenice Vinstona erila: Nikada se nemojte predati, nikada, nikada nemojte odustati. 4. Zakon snage i energije Da biste bili uspeni u uenju, morate da imate dovoljno energije za uenje, da uvek budete budni i bistre glave. Energija je neophodna za dobru koncentraciju, razumevanje i memorisanje. Energiju prvenstveno dobijate iz zdravog tela i motivacije. ta da inite da steknete snagu i energiju? Za telo je vana zdrava i redovna ishrana, redovno i dovoljno spavanje (u periodu izmeu 23 i 7 sati) i redovna fizika aktivnost. Bitno je da ste stalno fiziki aktivni. Moete da radite kondicioni trening, vebe istezanja ili jaanja miia. Upiite se na bilo koji sport, upiite se u teretanu, vebajte jogu ili barem svakodnevno idite u etnju. 5. Zakon besprekornog rada Uspeni uenici su osobe koje se opredeljuju za perfekciju. Oni su posveeni tome da budu najbolji, da dobiju najbolje ocene. Stalno idu ka usavravanju. Predati su linom perfekcionizmu u svemu to rade. Najvie razmiljaju kako da pobede, tj. da poloe ispit.

74

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

6. Zakon uenja korak po korak Vrlo je vano da uite esto i redovno kao i da svaki put dobro savladate male celine. Bitno je da ste stalno usmereni na ostvarenje svojih ciljeva uenja, a to podrazumeva da uite kontinuirano. Tano je da neete uvek biti isto sposobni i raspoloeni za uenje, ali uspeh u uenju zavisi najvie od toga koliko uspete stvoriti naviku sistematskog, svakodnevnog, vremenski unapred tano odreenog uenja. Kako ovo da izvedete? Redovno, ako je mogue svakog dana, uite manje celine i dobro ih nauite. Gledajte da steknete naviku svakodnevnog uenja. Vrlo je bitno da budete disciplinovani u uenju kao i u svim ostalim aktivnostima i podrujima svoga ivota. 7. Zakon razumevanja i povezivanja gradiva Uspeni studenti i uenici prvenstveno nastoje da dobro razumeju glavnu poruku autora udbenika kao i opte ideje i koncepte. Neuspeni uenici nastoje da jednostavno upamte to vie podataka. esto bez razumevanja. Uspeni ljudi u uenju povezuju novo gradivo sa irim kontekstom i drugim izvorima znanja. Zato oni znaju da razlikuju bitne od nebitnih informacija. Time je kvalitet njihovog znanja bolji. Kako da razumete i povezujete gradivo? Uvek nastojte da nove informacije smisleno organizujete i povezujete. Istraujte: kako su nove informacije meusobno povezane, kako je novo i staro znanje povezano i kako su nove informacije povezane sa vlastitim iskustvom i svakodnevnim ivotom. 8. Zakon odlunosti Zakon odlunosti kae: Nivo do koga ete napredovati odreen je, uglavnom nivoom do koga elite da stignete. Koliko ete napredovati u uenju, ne

75

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

odreuju spoljni faktori, tj. ono to se deava oko vas. To uglavnom odreuju unutranji faktori, odnosno ono to se deava u vama. Va lini stepen elje i ambicije odreuje vae uenje i va rezultat vie nego bilo koji drugi faktor. Vi ste ona osoba koja odluuje i vi ete biti uspeni u uenju tano onoliko koliko ste to odluili. Preuzimanje obaveze da budete odlini u procesu uenja, vie nego bilo koja druga odluka, obezbedie vam zasigurno veliki uspeh. Posveenost tom zadatku e vas gurati sve vie i vie. Ona e vas motivisati i inspirisati. Ona e vas odravati kada se suoite sa obeshrabrenjem ili razoarenjem. Svi uspeni ljudi, u bilo kojoj oblasti, doli su do tog nivoa nakon to su doneli vrstu odluku da postanu najbolji u onome to rade. 9. Zakon planiranja i pripreme Najbolji uenici u koli i na fakultetu uvek se dobro pripeme pre poetka uenja. Glavno obeleje uspenih studenta se ogleda u temeljnoj pripremi u kojoj se sagledava svaki detalj, pre nego to se krene sa uenjem. Oni kritiki sagledavaju svoje ranije rezultate i analiziraju detalje prethodnog procesa uenja vie puta pre nego to ponu. Da li moete da zamislite nekog fudbalera ili koarkaa koji se ne zagreje pre poetka nekog takmienja. Isto tako vam je i u uenju. Ako elite da spremite i poloite ispit bez veih problema, mora vam prei u naviku da se pre poetka uenja maksimalno pripremite. Upamtite: Svaki minut koji utroite na prethodnu pripremu i planiranje ciljeva, aktivnosti i vremena, utedi vam 10 minuta rada na izvrenju tih planova. Sa paljivim planiranjem ostvarujete 1000 posto vei efekat na ulaganja vae mentalne, emotivne i fizike energije. 10. Zakon motivacije Zato se ponaate na odreen nain? Zato neko uprkos brojnim preprekama istraje u onome to je zapoeo, a drugi vrlo brzo odustaje? Kada postavljate sebi takva pitanja vi, zapravo, postavljate pitanja o motivaciji, sili koja pokree vae ponaanje prema nekom cilju. Motivacija za uenje je stanje kada imate motiv da neto uite i nauite. Da biste postigli uspeh u uenju, bitno je da ste zainteresovani i motivisani. Ako ste motivisani, postojae vei misaoni napor i stepen misaone aktivnosti, imaete bolju koncentraciju to e dovesti do boljih rezultata u uenju.

76

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

11. Zakon uenja od opteg prema pojedinanom Oni koji su uspeni u uenju, ne doivljavaju gradivo kao veliku masu nepovezanih delova, ve kao jednu veliku smislenu celinu koja je povezana i sa svakodnevnim ivotom. Oni posmatraju pojedine delove u svetlu ire celine iji su deo. To im olakava razumevanje i pamenje pojedinih podataka. ta da radite da ostvarite ovaj zakon? Nastojte da uvek dobijete globalni pregled nad gradivom i da dobro nauite optu strukturu. Ona vam je kostur na koji pojedine informacije moete dobro povezati. Koristite sadraje knjiga, saetke, naslove i podnaslove i crtajte kognitivne mape. 12. Zakon pamenja kljunih informacija Uspeni ljudi u uenju preduzimaju dodatne korake da dobro upamte kljune informacije. Oni aktivno i redovno ponavljaju najvanije delove gradiva. Kako da zapamtite kljune informacije? Kao prvo - ponavljajte redovno. Pri tome, pokuajte da se to vie gradiva prisetite iz glave. Kod ponavljanja vam mogu biti od koristi razna pomagala, kao na primer kartoteka za uenje, fle kartice i mnemotehnike (vetine koje omoguavaju da povezivanjem slika ili rei lake zapamtite informaciju). 13. Zakon jasnoe Devedeset posto vaeg uspeha u uenju zavisi od jasnog vienja cilja. Nedostatak jasnog sagledavanja cilja najvie doprinosi frustraciji i loem uspehu u uenju. Vie nego bilo koji drugi faktor. to su vam vae aspiracije i ciljevi uenja jasniji, to ete biti delotvorniji i efikasniji u njihovom postizanju. Uenici koji imaju jasne ciljeve postiu daleko vie za krai vremenski period nego oni koji ih nemaju. Klju za postizanje velikih dostignua u uenju jeste jasnoa vaih ciljeva. Va uspeh u uenju je uveliko odreen time koliko vam je jasno ta zapravo elite.

77

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

14. Zakon prioriteta Vae umee da odredite bitne prioritete u pogledu vremena odreuje ukupan kvalitet vaeg uenja. Najgore korienje vremena jeste kada radite dobro neto to uopte ne treba da radite. Paretov zakon 80:20 kae da 20% vaih aktivnosti odreuje 80% vrednosti svih drugih aktivnosti. Ako imate listu od 50 stvari koje treba da uradite, 10 stvari od tih 50 ima veu vrednost nego 40 ostalih zajedno. Zbog toga je veoma vano da u uenju usmeravate panju na mali broj aktivnosti koji doprinose velikoj vrednosti vaeg uenja i rada. 15. Zakon doslednosti Besprekorno uenje je mogue samo kada se maksimalno usresredite svim biem na jedan zadatak, jedan predmet i predate mu se sve dok ga u potpunosti ne zavrite. Ako u tome uspete, moete drastino poveati svoj nivo produktivnosti i rezultata. Dosledno uenje je jedna od najmonijih tehnika uenja. Ona vam moe poveati rezultate i za nekoliko puta. Moe vam smanjiti vreme koje utroite na uenje za celih 70 posto - samim inom predavanja uenju i disciplinovanjem sebe da ne ostavljate lekciju dok je ne zavrite. Kada krenete sa nekom lekcijom pa je ostavite i ponovo joj se vraate nekoliko puta, to drastino poveava vreme koje je potrebno da biste tu lekciju zavrili. Sa druge strane, kada krenete sa uenjem i odbijete da ga ostavite dok ne zavrite, u stanju ste da postignete daleko vie nego to ste mislili da je uopte mogue. Disciplinovanjem sebe da zavrite lekciju do kraja, vi znaajno poveavate vrednost svog rezultata. 16. Zakon vizualizacije gradiva Uspeni studenti i uenici tokom uenja stvaraju ive, zanimljive slike pojedinih informacija ili opisanih dogaaja. Oni vizualizuju informacije, tj. pokuavaju stvoriti sliku onoga to ele da zapamte. Na taj nain aktiviraju vei deo mozga i te slike postaju znaci koji im pomau da se prisete informacija. ta da uinite da vizualizujete gradivo? Kod uenja uvek malo stanite i zamislite neku sliku koja opisuje gradivo. Ako npr. uite o Solunskom frontu zamislite vojnike, puke, srpske i francuske zastave na jednoj strani, nemake i austrougarske na drugoj, zamislite kako se sve dimi od topova, bombi...

78

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

17. Zakon testiranja znanja Ljudi koji su eksperti za uenje, ne preputaju uspeh uenja sluaju. Oni sami proveravaju da li su upamtili najvanije podatke kao i da li su dobro razumeli materiju. Oni sebe stalno testiraju. ta da inite da testirate vae znanje? Nakon uenja ispitajte sebe tako da samostalno pokuate ponoviti najvanije delove gradiva svojim reima ili pokuajte odgovoriti na pitanja vezana uz gradivo. Moete crtati i mini kognitivne mape. Moda je najkvalitetnije ispitivanje ono u paru. Zamolite nekog drugog da proveri vae znanje tako to e vam postavljati pitanja. 18. Zakon analize i provere uenja Uspeni ljudu u uenju imaju razvijenu metakognitivne sposobnosti, tj. sposobnost da motre i reguliu sopstveni procesa uenja, razmiljanja i pamenja. Oni su svesni kad treba da testiraju svoje znanje i razumevanje, kada nisu razumeli gradivo i kada treba da promene strategiju i nain uenja. Uspeni uenici neprekidno proveravaju kvalitet plana i procesa uenja, znanja i razumevanja gradiva i menjaju nain uenja po potrebi. ta da inite da ostvarite ovaj cilj? Na kraju uenja odvojite vreme za kritiku analizu procesa uenja. Preispitajte svoj plan i strategiju uenja i donesite zakljuke kako da unapredite uenje. Odlina metoda je pisanje dnevnika uenja. Nakon svakog uenja ukratko napiite osnovne zakljuke o tome ta ste uili, ta nauili, kako ste uili i kako da unapredite uenje. Za razvoj metakognitivnih sposobnosti moe vam pomoi to da ponete prouavati uenje. Pohaajte neki seminar o uenju, itajte knjige o uenju i diskutujte sa drugim ljudima o uenju.

79

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Petnaest pravila za efikasnije uenje


Ko ne bi voleo da ui brzo i efikasno, a da mu ostane vremena i za druge stvari? Ali, naalost, uenje zahteva puno energije, linog angaovanja i vremena. Ipak dobro je drati se odreenih pravila koja u veini sluajeva pomau: 1. Pripremite se za uenje. Da bi ste optimalno i efikasno uili, prvo treba da se pripremite. Kako ete to uraditi? Odredite period dana koji ete posvetiti uenju. Na primer: Uiu sutra od 07 do 13h. Odreivanje vremena za uenje je vana odlika. Ako znate da ete u odreeno vreme poeti da uite, to e pre va mozak poeti pripremu za odreenu temu u smislu sortiranja i slaganja informacija. Takoe, postaete odgovorniji jer ete gledati da do tog vremena ispunite sve preduslove za uspeno uenje: prikupiete literaturu, napraviti plan, odrediti broj stranica ili lekcija koje ete prei, napraviti odgovarajuu atmosferu za rad... Takoe: Napravite raspored dnevnih aktivnosti, isplanirajte vreme za uenje, odmor i razonodu. Uite svakog dana u planiranom terminu koji vam najvie odgovara. Napravite plan uenja: gde ete da uite, ta ete da uite i kojim redosledom. Najbolje je da uite za stolom jer odrava budnost. Pored sebe imajte samo predmete neophodne za uenje. Imajte stalni radni prostor ili kutak, dobro osvetljen i provetren. Obezbedite to mirnije uslove za uenje, bez buke, galame i telefonskih poziva. 2. Sluajte dobro ta se pria na asu, bilo da profesor predaje ili ispituje. Ako mnogo vremena provodite u koli ili na fakultetu, iskoristite ga korisno i tu saznajte to vie pa e vam kod kue biti potrebno manje vremena za uenje.

80

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

3. Hvatajte beleke na predavanjima na svoj nain, razmiljajui o onome o emu profesor govori. Vodite beleke i kod kue. Proces voenja beleki ponite posle prvog itanja. Kada budete pravili beleke, koristite boje, slike, asocijacije, prostor, matu. Dobro organizovane i odlino sreene beleke e vam olakati uenje, ponavljanje, pomoi da organizujete misli i prezentirate sadraj koji uite. 4. Kod kue proitajte novu lekciju iz knjige istog dana kada je predavana, bez optereenja da je nauite, uporedite je sa vaim belekama sa asa i, po potrebi, dopunite. 5. Kada odluite da uite, ne kreite odmah na itanje i ponavljanje. Sagledajte, prvo, lekciju u celini, proitajte naslove, podnaslove i ono to je pisac udbenika ve sam podvukao (masnim slovima), pregledajte slike, grafikone, uoite bitne elemente u lekciji. Pitajte se ta treba da nauite, ta od postojeeg znanja moete da iskoristite (bilo da ste o tome itali, pisali, sluali, gledali na televiziji) i emu to znanje slui. 6. Dok ste odmorni, prvo treba da uite gradivo koje je tee. Ne uite sline nastavne predmete jedan za drugim kako ne bi dolo do meanja informacija i injenica. 7. Rasporedite uenje. Ako gradivo sadri veliki broj podataka koje treba da memoriete, ne pokuavajte da nauite sve odjednom, ve rasporedite uenje na vie dana. Uite deo po deo. Ukoliko je lekcija dugaka i teka, dobro je da je podelite u smisaone celine i uite segment po segment. 8. Podvlaenjem kljunih rei ili reenica istaknite bitne informacije. Tekst podvlaite na svoj nain, moe u raznim bojama, a pored teksta beleite svoje komentare i pitanja. 9. Obavezno razjasnite sve termine i injenice, nemojte da uite napamet ono to ne razumete. 10. Presliavajte se ponavljajui sutinu lekcije, teze ili tako to ete postavljati sebi pitanja onako kako to profesor ini. 11. Ukoliko imate mogunosti, proitajte i iz nekog drugog izvora o istoj stvari (enciklopedije mogu biti vrlo korisne i naravno Internet). 12. Koristite tehnike pamenja. Da biste zapamtili to vie informacija, moete koristiti razne tehnike pamenja: asocijacije, vizualizacije, akronime, crtanje

81

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

mentalnih mapa. Na taj nain ete se, kada budete ponavljali gradivo, samo letiminim pogledom preko njih, setiti svih stvari koje ste uili. 13. Naueno gradivo redovno obnavljajte. Vrlo vana stvar u procesu uenja jeste ponavljanje preenog gradiva. Veina ljudi zaboravi 70-80% informacija ve posle jednog dana. Da biste to spreili, treba da organizujete pravovremeno ponavljanje materije. Najbolje je da prvo ponavljanje bude 24 sata posle uenja i da traje do 10 minuta. Drugo ponavljanje se preporuuje posle tri do etiri dana nakon uenja, sledee nakon nedelju dana. Zatim sledi ponavljanje posle 30 dana. Za vee i obimnije predmete, ija priprema traje due, dobro je izvriti jo jedno ponavljanje nakon 5,6 meseci. Posle ovoga ete memorisati vae znanje za stalno. 14. Uite u intervalima. Mnogobrojna istraivanja procesa uenja su utvrdila da je bolje uiti u intervalima, nego odjednom, bez prestanka. Nauno je dokazano da se najbolje ui u intervalima od 45 do 60 minuta. Nakon tog vremena, najpametnije je da napravite kratku pauzu od 10 do 15 minuta i promenite aktivnost: protegnete noge, uradite neku vebu, skuvate aj, popijete sok... Pauze su veoma vane za efikasno uenje jer daju vremena vaem mozgu da integrie i sloi steeno znanje i povee ga sa prethodno nauenim. 15. Nemojte uiti nou. ovek ima svoj bioloki sat prema kome je no predviena za spavanje, a ne za uenje. Nou e vam biti mnogo tee da zapamtite gradivo.

82

UPRAVLJANJE VREMENOM U UENJU

83

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Uvod
Za velike uspehe u uenju, kao i u ivotu, potrebno je vreme. Vreme je ogranieni resurs i veoma je vano da znate kako da njime efikasno upravljate. U ovim turbulentnim vremenima niko ne moe da oekuje da e ostvariti spektakularne rezultate u uenju ako ne ume da potuje vreme, i to ne samo da ga potuje, ve i da sa njim vrlo obazrivo i racionalno postupa. Naime, zadaci se danas svakodnevno poveavaju, stalno pristiu nove informacije, obaveze stiu jedna drugu, tako da se esto deava da vreme predvieno za slobodne aktivnosti - koristite za obavljanje kolskih zadataka. To vrlo esto rezultira stresom koji moe ugroziti fiziko i mentalno zdravlje. Uspeh u koli i fakultetu kao i kvalitet ivota zavisi od toga kako upravljate raspoloivim vremenom. Gubljenje vremena je najskuplja navika od svih koje student ili uenik moe da ima u svom uenju. Jednostavno reeno, ako traite svoje vreme na beskorisne stvari, neete ostvariti uspeh. Studenti i i uenici u dananje vreme ne znaju da efikasno upravljaju svojim vremenom, a to ih spreava da maksimalno efikasno iskoriste svoje kapacitete. Da biste uklopili svoje planirane aktivnosti u vreme koje vam je na raspolaganju, morate da kontroliete svoj radni dan, a ne da radni dan kontrolie vas. Vremenom se moe upravljati ako se svi poslovi obavljaju onda kada su isplanirani i ako im se posveuje onoliko vremena, koliko je planirano. Upravljanje vremenom polazi od planiranja zadataka, utvrivanja prioriteta, planiranja i distribucije vremena. Ono osigurava da se bavite pravim aktivnostima, zadacima, kljunim problemima. Takoe, troenje vremena morate stalno analizirati. Analizom troenja vremena moete saznati koje su aktivnosti produktivne, a koje nisu, koliko vremena izgubite u toku dana za rutinske poslove, koliko vremena utroite za razvojne i kreativne poslove, koliko je jo zadataka ostalo i sl. Sam problem upravljanja vremenom u uenju bie vam jasniji preko sledee eme:

84

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Prva ema govori o tome da li imate postavljene ciljeve uenja kao i da li ih postiete. U drugoj se misli na plan uenja, da li ste ga napravili, da li ga se pridravate. Trea govori o vetini upravljanja prioritetima u uenju (vanim stvarima koje treba da obavite). etvrta u prvi plan istie vau spremnost da promenite sve ono to ne valja u vaem upravljanju vremenom u uenju.

85

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Pet najvanijih principa upravljanja vremenom u uenju


Pred vama se nalaze osnovni principi organizacije vremena koji se mogu primeniti kako u uenju, tako i u drugim ivotnim oblastima: 1. Priprema je osnovni element upravljanja vremenom. U fazi pripreme se definie plan uenja i pravi raspored aktivnosti. Planom uenja rasporeujete svoje dnevne obaveze oko uenja sa ostalim obavezama. Vrlo je vano da tokom kreiranja plana predvidite i svakodnevne male pauze, prekide, krize i odgaanja. Pokuajte napraviti i raspored za porodicu, prijatelje, sport, izlaske... Zapamtite: svaki minut potroen na pripremu viestruko se vraa kasnije kroz efekte i rezultate uenja. 2. Drugi princip upravljanja vremenom u uenju jeste formulisanje cilja uenja. Iako je postavljeni cilj na najvei pokreta, najvei broj uenika i studenata nema postavljen cilj uenja. Nuno je da postavite cilj koji e Vas podsticati. Da li je to poloen ispit, ocena na ispitu, poloen kolokvijum... Taj cilj morate duboko u sebi osetiti, mora Vas poneti. Svim svojim biem, svom svojom delatnou, znanjem, strau, inteligencijom, oseanjima morate se posvetiti dostizanju sebi postavljenog cilja. 3. Trei princip upravljanja vremenom u uenju je razlaganje zadataka na manje komade. Razbijanjem velikog zadatka u seriju manjih i izradom rasporeda vremena za svaki korak moete napraviti gotovo sve to zamislite uz puno manje stresa i nerviranja, nego kada pokuavate zavriti sve odjednom. 4. Sledei princip jeste odreivanje prioriteta zadacima. Vrlo je vano da dodelite prioritete zadacima. Prvo, napravite listu najvanijih zadataka u toku dana, zatim listu srednje bitnih zadataka koje treba da obavite u toku dana i listu zadataka koje ete uraditi ako vam ostane slobodnog vremena. Na taj nain ete znati na ta da se usredsredite najvie, a za ostalo, ako stignete odlino, ako ne - bie vremena. 5. Peti princip podrazumeva da najtee i najzahtevnije stvari treba raditi kada ste najproduktivniji i najkoncentrisaniji. Time ete osigurati da najkomplikovanije i najsloenije stvari zavravate dok ste svei, orni, odmorni i puni energije. Ovaj princip e vam znaajno pomoi i kasnije u toku karijere, jer ete ga moi primeniti i na va posao.

86

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

est velikih kradljivaca vremena u uenju


ak i kada imate dobru nameru da zavrite obaveze oko uenja, u toku jednog dana postoje kradljivci vremena koji e pokuati da vam oduzmu dragoceno vreme. Postoji est velikih kradljivca vremena koji vas ometaju u izvrenju vaih aktivnosti u uenju:

1. Slabo planiranje Viktor Igo je jednom rekao: Gde nema plana, ubrzo zavlada haos. Uenici i studenti esto proputaju da planiraju. To dovodi do toga da svoju panju usmeravaju na manje bitne stvari, a proputaju da zavre vane poslove. Planiranje aktivnosti je odlian nain da ovo spreite. 2. Nedostatak prioriteta/ciljeva Ovo je verovatno najvei/najvaniji lopov vremena. Utie na sve to obavljamo i na linom i na planu uenja. Oni koji tokom dana ostvare najvie, znaju tano ta ele da ostvare. Na nesreu, mnogi od nas misle da se ciljevi uenja postavljaju godinje, a ne dnevno. Rezultat toga je previe utroenog vremena na nebitne stvari, a ne na stvari koje su vane u naem uenju. 3. Odlaganje Lepo je planirati vreme, ali je beskorisno ako odgaate vae obaveze. Najvei lopov vremena nije donoenje odluka, nego izbegavanje donoenja odluka. Ako ve ostavljate neto za kasnije, gledajte da to budu manje bitne stvari, one koje nee ostaviti posledice zbog neizvravanja. Odlaganje nevanih stvari moe imati pozitivnu vrednost u vaem danu. Veliki problem predstavlja odlaganje vanih stvari. 4. Prekidanja Dobro planirate vreme, ne volite odugovlaenje, ali i pored toga ne stiete da zavrite sve poslove. Pitate se ta je uzrok? Prekidanja.

87

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Prekidi su veliki ubica vremena. Oni vas u znaajnoj meri mogu liiti produktivnosti. Otkriveno je da se za jedan sat neometanog rada uradi isto koliko i za etiri sata ometanog. Istraivai sa Univerziteta Ilinois su otkrili da nam je posle jednog minuta ometanog rada potrebno 15 minuta vremena da se vratimo na nivo koncentracije pre ometanja. Ako ste ometeni 10 puta tokom dana, izgubili ste dva i po sata skoncentrisanog rada. Prekidanje dolazi iz dva izvora: od osoba i elektronskim putem (mejl, faks, fiksni ili mobilni telefon...). Telefon, najvanije sredstvo komunikacije, moe biti najvei neprijatelj efikasnosti. Ako ne znate kako da kontroliete njegovu upotrebu, moe vam se uiniti da niste student ili uenik, ve da ste zaposleni u telemarketingu. Prekidanja mogu biti dobra i loa. Postoje prekidanja koja su vana i koja prihvatate bezuslovno. Ona za vas imaju vrednost i dobrodola su vam (npr. pozvao vas je kolega da vam saopti da je saznao pitanja koja se mogu pojaviti na ispitu ili se javio da vam saopti da je uspeo da rei zadatak ili problem u vezi sa uenjem koji vas je oboje muio prethodne nedelje). Naravno da ete ovakve prekide doekati sa odobravanjem. Ali ima prekidanja koja imaju malu ili skoro nikakvu vrednost (npr. navratio vam je roak da vam prepria sinonu fudbalsku utakmicu ili pozvao vas je prijatelj da vam ispria svoje ljubavne jade...). Ovakva prekidanja vas odvlae i spreavaju da budete produktivni kada to elite biti. Znati kako da izaete na kraj sa prekidima je jedna od najboljih stvari koju moete da nauite. 5.Previe truda Mnogi uenici i studenti imaju oseaj da moraju da zavre sve u toku jednog dana i ne daju sebi vremena da urade stvari kako treba. To vodi do pola dovrenih projekata uenja i oseaja neuspeha. 6.Pretrpan sto Kada proitate ovaj pasus, pogledajte sto. Ako moete da vidite manje od 80% povrine stola, onda verovatno patite od stonog stresa. Najuspeniji uenici i studenti rade na raienim stolovima.

88

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Test: Kradljivci vremena


Sledea pitanja trebalo bi da vam pomognu da utvrdite kako kontroliete kradljivce svog vremena Telefon vas gnjavi dok uite. Telefonski razgovori su skoro uvek nepotrebno dugi. Prijatelji ili kolege prekidaju vae aktivnosti da bi vam ispriali svoje probleme ili da bi askali. Roditelji, brat ili sestra prekidaju va rad upadajui bez upozorenja. Na stolu imate gomilu stvari sa kojima radite. Teko vam je da utvrdite i ispunite krajnje rokove, sem pod pritiskom. Na stolu imate previe papira, knjiga i drugih materijala za itanje koji vam odizimaju puno vremena. Na stolu imate previe papira, knjiga i drugih materijala za itanje koji vam odizimaju puno vremena. Ostavljate za poslednji as vane zadatke koji iziskuju mnogo koncentracije. Ne moete da odredite svoje zadatke i prioritete. Oni su zbunjujui i promenljivi. esto se bavite sekundarnim stvarima. Ne pravite dnevni plan rada. Uvek pokuavate da uradite stvari to bolje. Previe ste obuzeti detaljima. esto reavate probleme koje bi i drugi reili na dovoljno kvalitetan nain. Zapiite poene za svaku kolonu. Pomnoite zbir svake kolone vrednostima koje su prikazane. Ukupan zbir
Uvek esto Ponekad Retko

= X0 = =

= X1

= X2

= X3

89

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Rezultati: Od 0 - 9 poena: Doputate sebi da svakog dana budete oteeni od strane kradljivaca vremena. Poto ne planirate svoje vreme, oni vam oduzimaju vei deo vremena. Od 10 - 19 poena: Pokuavate da instalirate sigurnosni sistem da vas zatiti od kradljivaca vremena. Ali sistem ne radi tako precizno i dovoljno redovno. Od 20 - 29 poena: Upravljate svojim vremenom dovoljno dobro, ali primeujete neke probleme i slabe take u svom sistemu kontrole vremena kroz koje bi kradljivci vremena mogli izvriti napad na vae dragoceno vreme. Od 30 - 39 poena: Vae dragoceno vreme nee lako upasti u ruke kradljivcima vremena. estitamo, vi ste model za sve one koji ele da naue da upravljaju svojim vremenom.

90

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Kako spreiti odlaganje i odugovlaenje? Lista za proveru


Postoje razliite metode da prekinete odugovlaenje u uenju. Ovde e vam kao tehnika za poetak uenja biti predstavljen set pitanja na koja treba da odgovorite. Sauvajte odgovore na postavljena pitanja i koristite ih kao pomo za praenje uinjenog napretka u uenju. 1. ta elite da uradite? ta je konani cilj i rezultat? ta su najvaniji koraci da doete do cilja i rezultata (misli se na krupne korake)? ta ste do sada po ovom pitanju uradili? ak i ako nita niste uradili, znajte da ste na dobrom putu jer o uenju razmiljate (dok odgovarate na ova pitanja). Kao to kae poslovica: I najdui put poinje prvim korakom. 2. Zato to elite uraditi? ta je va najvei motiv? Nemojte brinuti ako je vaa motivacija negativna. Ukoliko je tako, treba da pokuate da je drugaije izrazite, moda da ire sagledate stvari i postoji ansa da ona iz negativne pree u pozitivnu. ta su drugi pozitivni rezultati koji e proistei iz uspenog zavretka uenja? Navoenje ovakvih rezultata moe vas vratiti dobrim idejama i zamislima koje su zbog pomanjkanja samopuzdanja bile potiskivane. 3. Navedite ta mogu biti otpori i prepreke u uenju Imate li volje i snage da zavrite uenje? Koji su spoljni resursi potrebni? Resursi nisu samo materijalne prirode (sredstva, oprema, novac), nego ukljuuju i vreme i ljude (eksperte, kolege, iskusnije kolege). ta e se desiti ako ne bude napredovanja i rezultata? 4. Napravite okvirni plan Najvaniji i realno ostvarljivi koraci. Uenje je lake ostvariti kad je pripremljeno i realizovano kroz faze. Treba da ponete sa manje zahtevnim fazama i da na njih, kako napredujete u realizaciji, dodajete detalje i sloenije elemente.

91

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Koliko vremena e pojedine faze i uenje uzeti? Vremenski plan i okvir pomae u praenju planiranog napretka i podsea da na putu do zavretka projekta uenja postoje i prepreke. Koji deo dana je ostavljen za uenje? Ovo pomae u razvoju radnih navika, stvara dobro radno okruenje i udaljava vas od raznoraznih smetnji (uenju se mnogo vie posveujete jednom kad ste se reili smetnji). Nagrade koje ete sebi priutiti. Ovde treba da ukljuite i ono to ete sebi uskratiti (izlasci, na primer), dok ne stignete na cilj. Vreme za pregled i reviziju. Zamolite prijatelja, kolegu, strunjaka, mentora da povremeno napravi uvid u realizovano. To e vam pored jedne vrste nadzora, pomoi i u motivaciji. 5. ta treba da priznate i prihvatite? Poetne probleme i greke u radu. Uinjene greke koje otkrijete i popravite, dugorono su vrednije od samih ciljeva uenja. Na grekama se ui i stie iskustvo. Pad koncentracije, zasienost i beanje od uenja. Tokom uenja, dolazi do zasienosti i situacija kada ete od njega nastojati pobei. Ovo treba da priznate i da se sa tim suoite, ali da ne dozvolite da vas ovo iskuenje savlada. Emocije. Frustracija se javlja kada se stvari ne odvijaju u eljenom pravcu i eljenom dinamikom. Zapitajte se da li radite najbolje to moete na reenju ili prevazilaenju problema. Mata. Ponekad sebe treba da zamislite kao zadovoljnu, srenu, ponosnu osobu koja je uspeno zavrila projekat uenja. Nemojte misliti da je odlaganje uenja deo vaeg ponaanja i da na tome ne moete nita uraditi. Eliminacija odlaganja se prevazilazi jednostavno - kroz posveivanje obavezama koje ekaju.

92

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Strategije za pobeivanje odugovlaenja


1. Zakaite sastanak sa samim sobom. Odluite kada ete ga odrati i izdvojite vreme. 2. Neka bude vidljivo ono to radite. Npr: otvorena knjiga na radnom stolu. Ukoliko se nalazi tamo, podsea vas na uenje, a i lake je da ponete. 3. Ustaljena rutina. Neprijatni zadaci koji se rutinski rade, ne rade se svesno pa se mnogo lake obavljaju. 4. Stvorite sliku budunosti. ta ako uspete da zavrite zadatak? Koliko ete se dobro oseati da vidite zadatak zavren u potpunosti? 5. Zaponite dan tekim zadatkom. Umesto da razmiljate o neprijatnom zadatku celog dana, zavrite s njim i budite zadovoljni. Neka vam ovo postane navika: jedan teak zadatak na poetku svakog dana. 6. Gledajte na uenje kao na priliku. Ako ne postoji dobar razlog, zato neto uopte radite? 7. Energija. Fizika spremnost i san e uticati na Vau sposobnost da izaete na kraj sa zadacima na odluan i energian nain. Prema tome, redovno vebajte i dosta spavajte. 8. Bacite se na posao i krenite. Ne brinite oko planiranja svakog detalja, samo ponite i izlazite na kraj sa detaljima kako na njih nailazite. Kada jednom ponete, mnogi zadaci postanu prijatniji i budu bre odraeni. 9. Radni sto koji ne privlai panju. Neka vam sto bude uredan, ne treba da ima nita primamljivo na njemu. Takoe, drite svoje pauze podalje od svog radnog stola tako da na umu imate: Radni sto znai uenje. 10. Task-master. Zamolite prijatelja, brata, sestru da bude Vae zvanino zvocalo, da Vas podsea dnevno ili nedeljno. Uivae da vam pomau... 11. Uivajte u zadatku. Pronaite nain da vam zadatak bude prijatan. Gledajte na njega kao na igricu ili pronaite neke od aspekata koji su prijatni. Govorite sebi da volite da ga radite.

93

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Postavite ciljeve
Da biste postigli uspeh u uenju, morate da definiete ciljeve koje elite da postignete. Uspeh je sazdan od ciljeva. Svi uspeni studenti i uenici su ciljno orijentisani. Znaju ta ele i svakodnevno se usresreuju da to i postignu. Vaa sposobnost da postavite ciljeve je krucijalna vetina da uspete na fakultetu ili koli. Ako odluite ta je to to elite u koli ili fakultetu, poeete nepogreivo da se kreete u pravcu svoga cilja. U svojoj knjizi emu Vas ne ue na Harvardskoj koli biznisa Mark Mek Kormak govori o istraivanju sprovedenom na Harvardu 1979. godine. Tada je od polaznika postdiplomskih studija zatraeno da odgovore na pitanje da li imaju jasno postavljene ciljeve kao i planove za njihovo ostvarenje. Samo tri posto postdiplomaca je odgovorilo da ima jasno zacrtane i definisane ciljeve. Kada su 10 godina kasnije istraivai ponovo intervjuisali nekadanje postdiploimce, ustanovili su da ovih 3% ljudi koji su imali ciljeve zarauje 10 puta vie od preostalih 97% postdiplomaca zajedno. Uspeni ljudi ulau potrebno vreme da odrede svoje ciljeve i prioritete da bi im postalo jasno ko su i ta ele. Kao kad arhitekta pre poetka gradnje crta detaljan plan zgrade. Henri Dejvid Toro je davno napisao: Da li ste sagradili svoje kule u vazduhu. Jeste. Odlino. Tamo je i trebalo da ih sagradite. A sad se dajte na posao i sagradite temelje ispod njih. Isto tako je i u uenju. Kulu (zavretak kole ili fakulteta, polaganje ispita i sl) ste sagradili u mislima, a sada treba da napravite merdevine da se popnete do te kule.

Dve metode postavljanja ciljeva


Kako da postavite ciljeve u uenju? Moete koristiti metodu modane turbulencije. Evo kako ona funkcionie: Izaberite neki cilj koji imate, zapiite ga u formi pitanja na vrhu pareta papira. Onda, napiite trideset odgovora na to pitanje. Na primer, moete napisati: ta mogu uraditi da bih upisao sledee godinu? Tada moete napisati neke odgovore, recimo: Odlaziu redovno na predavanja, Ustajau svakog dana ranije, Uiu jedan sat due od ostalih, Poeu uenje na vreme ili

94

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Planirau svoje aktivnosti jedan dan pre i sl. Treba da teite da napiete najmanje trideset odgovora na ovaj nain, a ako je mogue i vie. Izaberite jednu ideju sa vae liste i preduzmite korake u vezi sa njom, odmah. Radite ovu vebu svakog dana u nedelji. Neka vam to bude prva stvar ujutru za bilo koje pitanje ili cilj. Druga metoda jeste da napravite glavni plan (obino se odnosi na period jedne kolske godine) koji se sastoji od manjih ciljeva koje treba da ispunite, ukoliko elite da ga dostignete. Zatim kreirajte estomeseni, tromeseni i jednomeseni plan nainjen od manjih ciljeva koje bi trebalo da dostignete kako biste ostvarili svoje glavne ciljeve. Svaki od njih bi trebalo da se zasniva na prethodnom planu. I konano, postavite listu stvari koje treba da uradite u toku dana kako biste se pribliavali optim ciljevima. U ranoj fazi ovi ciljevi mogu biti itanje knjiga i sakupljanje informacija o ostvarivanju vaih ciljeva. Ovo e vam pomoi da poboljate kvalitet i realnost prilikom postavljanja ciljeva. I najzad, ponovo pregledajte vae planove i uverite se da se poklapaju sa nainom na koji elite da ivite. Poto ste se odluili za prvu grupu planova, nastavite da ponovo pregledate i aurirate listu svojih dnevnih obaveza. S vremena na vreme ponovo pregledajte dugorone planove i prilagodite ih tako da odraavaju vae promenljive prioritete i iskustvo.

Osam smernica za postavljanje ciljeva


Uputstva koja slede e vam pomoi da postavite efektivne ciljeve: 1. Pozitivno iskaite svoje ciljeve. 2. Budite jasni. Postavite jasan cilj, stavite datume, vreme, merila kako biste mogli da ocenite dostignue. Ukoliko ovo uradite, tano ete znati kada ste postigli cilj i moi ete u potpunosti da uivate u tome to ste postigli. 3. Postavite prioritete. Tamo gde imate nekoliko ciljeva, dajte svakom prioritet. Ovo vam pomae da izbegnete oseaj pretrpanosti prevelikim brojem ciljeva i pomae vam da usresredite panju na najbitnije. 4. Zapisujte ciljeve. To ih kristalie i jaa.

95

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

5. Operativni ciljevi treba da ostanu mali. Ako je cilj prevelik, onda vam se moe initi da ne napredujete. Ukoliko ciljeve odravate malim i promenljivim, postoje vee anse da budete nagraeni. Odvojite male ciljeve od velikih. 6. Postavite ciljeve performansi, a ne krajnje ciljeve. Trebalo bi da vodite rauna da postavite ciljeve nad kojima imate to je vie kontrole. Nita nije tako obeshrabrujue od neostvarenja cilja zbog razloga koji su van vae kontrole. Ukoliko postavljate ciljeve na osnovu linih performansi, moete da kontroliete dostignue svojih ciljeva i budete zadovoljni njima. 7. Postavite realne i pragmatine ciljeve. Vano je postaviti ciljeve koje moete da postignete. 8. Nemojte da postavljate ciljeve suvie nisko. Isto kao to je vano da ne postavljate ciljeve nerealno visoko, nemojte ih postavljati ni suvie nisko. Trebalo bi da postavite ciljeve tako da su malo van vaeg neposrednog domaaja, ali ne toliko daleko da nema nade da se dostignu. Niko nee uloiti ozbiljne napore u ostvarivanje cilja za koji veruje da je nerealan.

Test: Da li ste ciljno orijentisani?


(Izvor: http://www.plark.net/literatura/mng005.php, 16.10.2009) Pred vama se nalazi dvanaest pitanja na koja treba jednostavno odgovoriti, sa DA ili NE. 1. Da li imate zapisane svoje ciljeve uenja? 2. Da li vai ciljevi poinju sa glagolom radnje (nauiti, poloiti, postii...)? 3. Da li va postignuti cilj proizvodi kljuni rezultat? 4. Da li je va cilj merljiv? 5. Da li se va cilj uklapa u vae aktivnosti? 6. Da li ja va cilj realan i ostvarljiv uz izvestan napor? 7. Da li je va cilj u skladu sa vaim planovima? 8. Da li ste za ostvarenje cilja obezbedili potrebne resurse (vreme, materijale, ambijent...)? 9. Kada se cilj, ostvari, da li e opravdati uloena sredstva? 10. Da li ste zadovoljni kako ste formulisali ciljeve? 11. Da li su vam jasne koristi od ostvarenja cilja? 12. Da li ste utvrdili kalendar praenja i evaluacije ostvarenja ciljeva?

96

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Rezultati: 10, 11 i 12 odgovora sa DA - Uvek znate ta treba da uradite i ta se od vas oekuje. 7, 8, 9 i 10 odgovora sa DA - Nemate dobro rasporeene prioritete. Prednost dajete ciljevima i aktivnostima koje preferirate. 4, 5, 6 odgovora sa DA - Ima puno konfuzije i zbrke u formulisanju svojih cileva. Posavetujte se sa onima koji su uspeni u postavljanju i ostvarenju ciljeva. 1, 2 i 3 odgovora sa DA - Oko vas je gusta magla. Ne znate ta treba raditi.

97

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Devet strategija za dobro korienje vremena u uenju


U procesu uenja treba da budete svesni kako koristite svoje vreme. Vreme je vaan resurs u organizovanju, odreivanju prioriteta i postizanju ciljeva u uenju. Ali i za druge aktivnosti druenje, porodicu, hobi itd. Pred vama su korisne strategije za efikasno upravljanje vremenom u uenju: 1. Uvek definiite sopstvene ciljeve to je jasnije mogue. Da li imate oseaj da ne radite ono to elite jer niste postavili ciljeve? Jedan od faktora koji izdvaja uspene uenike i studente je njihova sposobnost da razmisle ta ele da postignu i imaju zapisane ciljeve koje konstantno obnavljaju. Vai dugoroi ciljevi treba da utiu na vae dnevne aktivnosti i da budu na vaoj listi obaveza. Bez cilja ljudi odlutaju na linom planu i planu uenja. 2. Analizirajte kako troite vreme. Da li provodite dovoljno vremena na projektima (iako moda nisu tako hitni sada) koji su potrebni da razvijete sebe ili svoju karijeru? Koja je najbitnija upotreba mog vremena sada? To je pitanje koje bi moglo da vam pomogne, ako ga postavljate sebi esto, da se fokusirate na vane zadatke i prestanete da gledate zadatke koji se ine hitnim (ili prijatnim), ali nisu bitni za vae ciljeve. 3. Imajte plan. Kako moete ostvariti ciljeve bez plana? Veina ljudi zna ta eli, ali nemaju plan da to ostvare, osim obinim napornim radom. Nauite da sastavljate listu obaveza, koristite dnevne i nedeljne planere. U planer unesite sve bitne dogaaje u vezi sa kolom ili fakultetom. Kada su pismeni i usmeni ispiti, kolokvijumi, testovi, do kada treba predati seminarski rad itd. Kada su konsultacije, sastanci, vebe. Plan moete predstaviti i grafiki ako vam je tako lake. Va godinji plan treba da se dnevno aurira i preureuje kako postepeno postiete zacrtano. Uspeni ljudi konstantno prave liste. To im omoguava da vode rauna o prioritetima i da budu fleksibilni na promenu prioriteta. Ovo bi trebalo raditi i sa linim i planovima uenja. Lekcija koju treba da nauite je da to vie vremena provedete planirajui vae vreme i aktivnosti, vie ete vremena imati za te aktivnosti. Postavljanjem ciljeva i uklanjanjem lopova vremena - i takvim postupanjem svakog dana - shvatiete da ete imati dodatno vremena nedeljno da iskoristite na one aktivnosti i ljude koji su vama najbitniji.

98

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

4. Analizirajte planirane aktivnosti. Problemi e se uvek javljati, vrednost dobrog plana je da ih na vreme prepoznate i naete reenja. Dobro upravljanje vremenom omoguava da merite koliko ste blizu ciljeva jer ono to moete da merite, moete i da kontroliete. Uvek pokuajte da delujete preventivno. Dobra strategija uenja je da isplanirate reviziju preenog materijala jednom nedeljno. 5. Zapiite ta sve treba da uradite, zatim odluite ta ete uraditi odmah, a ta kasnije, za ta ete zaduiti nekog drugog, ta ete odloiti za neki naredni period. 6. Potrebno je da odredite na koliko ete praviti pauze u uenju. Da li je to 45 minuta, jedan sat? Koliko e vremenski iznositi pauze? Njihovu dinamiku. Nekad e vam biti potrebne ee pauze, na primer ako je materija tea. 7. Sedma bitna stvar je da nauite da zadatke poreate po prioritetu. Gledajte da kad kreete sa uenjem, ponete od teih stvari. 8. Iskoristite vreme za uenje do maksimuma. Ne morate uiti samo za radnim stolom. Moete uiti kada putujete autobusom, presliavati se tokom tranja ili etnje i sl. 9. Neposredno pre asa rezimirajte ono to ste nauili. Takoe, posle asa, rezimirajte ispredavano gradivo. Dokazano je da se najvie zaboravlja u roku od 24 sata, ukoliko se ne rezimira.

99

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Paretov princip 80:20 u uenju


esto ete se nai u situaciji da provodite previe vremena u uenju, obavljajui pritom stvari od manje vanosti. Svakodnevno se uputate u aktivnosti koje vam same dolaze, a pritom se nikad ne zapitate: Da li inim pravu stvar? Ili: Da li obavljam zadatke sa manje efikasnosti? Ukoliko ne vodite rauna o ovome, nai ete se u situaciji kako obavljate puno poslova, biete rastrgnuti izmeu njih, nikada neete imati dovoljno vremena, biete iscrpljeni, a pravi rezultati e izostati. Italijanski ekonomista Vilfredo Pareto je 1906. godine napravio matematiku formulu koja opisuje nejednaku distribuciju bogatstva u njegovoj zemlji, posmatrajui kako 20% ljudi poseduje 80% bogatstva. Dr. Dozef M. Juran prepoznao je univerzalni princip i primenio ga na razliita podruja pa samim tim i na uenje. Rezultati su bili univerzalni u svim ivotnim oblastima. Nazvao ga je 80/20 zakon (Vital few and trivial many Mnotvo nevanih, a malo vanih stvari). 80/20 zakon znai da je 20% uzroka odgovorno za 80% rezultata. Manji deo uzroka, inputa ili napora dovodi do najveeg dela posledica, autputa ili rezultata. Paretov princip u uenju znai da 20% aktivnosti u uenju donosi 80% uspeha. 80% rezultata u uenju dolazi od 20% uloenog napora. 80% vrednosti koju realizujete u uenju, ostvarite za samo 20% provedenog vremena. Iz svega toga sledi da je veliki deo vaih napora u uenju (80% - etiri petine) u najveoj meri nebitan i irelevantan. Ako budete potovali Paretov princip, ovakve situacije ete ograniiti na najmanju moguu meru. Mi smo ueni i vaspitavani da razmiljamo linearno, na nain da svaki uzrok ima svoju oekivanu posledicu, da postoje uhodani odnosi, stabilni ivotni uslovi, predvidivi ishodi itd. Meutim, problem je u tome to realan svet nije takav. Realan svet je podloan nizu uticaja u kome su uzroci i posledice zamagljeni, u kome je ravnotea iluzija, a neravnotea stvarnost, u kome postoji jasan trend nepredvidivih dogaaja.

100

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Princip 80/20 je najkorisniji kada moete da utvrdite te sile koje se nalaze ispod povrine kako biste mogli da prekinete negativne uticaje i date snaan podsticaj pozitivnim snagama. Iz delovanja Paretovog principa trebalo bi izvui sledee zakljuke: Vrednujte i unapreujte izuzetnu produktivnost umesto da podiete prosenu produktivnost. Traite preice umesto da trite trku do kraja. Budite selektivni, a ne sveobuhvatni. Teite savrenstvu u odabranim stvarima, a ne solidnosti u svim stvarima. U svakoj oblasti ivota pokuajte da otkrijete kojih 20% aktivnosti donosi 80% rezultata. Postavite manji broj vrednih ciljeva u kojima e Princip 80/20 raditi za vas, a ne protiv vas. Jedan od paradoksa na koje ukazuje Princip 80/20 je da je bolje biti vet i inteligentan na pravom mestu u pravo vreme, nego biti vredan sve vreme i na svakom mestu. Paretov princip je efikasan alat koji bi trebalo da se koristi kao dnevni podsetnik da biste usmerili 80% vremena i energije na 20% uenja, koji je stvarno vaan deo. Nemojte samo uiti i raditi. Uite i radite pametno na pravim stvarima.

101

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

28 saveta za upravljanje vremenom u uenju


Pred vama se nalazi 28 najvanijih saveta za efikasno upravljanje vremenom u uenju: 1. Vane ativnosti u uenju obavljajte rano ujutru jer se vreme za obavljanje tekih zadataka pronalazi sve tee kako dan odmie. 2. Ponite dan sa pozitivnim razmiljanjem. Pokuajte da mislite o pozitivnim stvarima na samom poetku dana. Ovo e vam pomoi da uete u pozitivno stanje svesti. 3. Imajte lagani doruak bez urbe i krenite na uenje relaksirani. Dobar doruak e vam dati energiju potrebnu za dan pred vama. 4. Ponite rad to je ee mogue u isto doba dana. Ljudska bia su podlona navikama. Uslovite sami sebe kako biste zapoeli posao u odreeno doba dana. 5. Pokuajte da izbegnete jutarnje navike. Gledajte da izbegnete ili spreite jutarnje rituale kao to su sluanje vesti, gledanje televizijskog programa, itanje novina i slino. Prebacite ove aktivnosti u manje produktivan period dana kao to je pauza za ruak ili kasno popodne. 6. Iskljuite raunar dok uite. Ne dozvolite da vas etovanje ili primanje elektronske pote poremeti u uenju. Odvojite vreme za slanje i primanje mejlova. Dva termina dnevno su sasvim dovoljna. 7. Izbegavajte slanje SMS poruka i priu telefonom u vreme uenja. Mogu vas znaajno poremetiti. U periodu pauze ova aktvnost je dozvoljena. 8. Dobro poreajte prioritete. Napravite razliku izmeu hitnog i vanog. Hitno moe vrlo esto biti orak koji vam samo oduzima vreme. esta greka je da se energija gubi na hitne poslove i da se sve ostalo ostavlja po strani. Radite na tome da smanjite hitne zadatke koje morate obaviti da biste imali vremena za vane. Oznaavanje ili podvlaenje ciljeva na vaoj listi obaveza moe vam pomoi da vane stvari ne postanu hitne. 9. Zavrite zapoeti zadatak pre nego to preete na neto drugo. Razmislite na trenutak koliko je vremena potrebno za pripremu vanog zadatka. Ukoliko zadatak prekinete na pola puta, postoji velika ansa da ete

102

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

morati da ponovite ovaj pripremni deo posla. Treba izbegavati prelazak sa jednog posla na drugi i rezervisati dovoljno vremena da bi se vaan zadatak zavrio. Ukoliko je prekid neizbean, napravite beleku o stvarima koje e vas podsetiti na to o emu se radi, po povratku na ovaj zadatak. To e vam utedeti dosta vremena. 10. Ne posmatrajte radni sto kao mesto za odlaganje papira. Papiri mogu da vam oduzmu sat dnevno ako stalno neto traite i ako vas to stalno ometa. Mnogi ljudi imaju naviku da im radni sto postane gomila spiskova obaveza, dokumenata, pisama, telefonskih poruka itd. 11. Zadatke sa kojima se suoavate, reavajte postupno. Nikako ne ekajte da se nagomilaju kako biste tek tada poeli da ih reavate. 12. Razmotrite vae bioloko vreme. To je vreme dana kada se oseate najbolje. Da li ste ranoranilac, nona ptica ili najbolje funkcioniete popodne? Efikasno upravljanje vremenom je kada znate kad ste u najboljoj formi i kada to vreme koristite za ono to je bitno. 13. Uradite pravu stvar. Istaknuti ekspert iz oblasti menadmenta Peter Druker kae: Uraditi pravu stvar je vanije, nego da stvari radite kako treba. Uraditi pravu stvar znai uspenost, obavljanje stvari znai efikasnost. Prvo se usredsredite na uspenost (prepoznajte pravu stvar), a onda se koncentriite na efikasnost (da radite kako treba). 14. Nemojte biti perfekcionista. Ne postoji apsolutno savrena osoba. Treba da teite da stvari koje radite budu blizu savrenstva, ali perfekcionizam, nepotrebno poklanjanje panje detaljima, moe biti forma odlaganja zadataka. 15. Izbegavajte neplanirane aktivnosti. Svi ponekada dobijemo nagon da iznenada uradimo neto dugaije prilikom uenja, npr. da telefoniramo i nakratko porazgovaramo. Kao pravilo, va uinak e biti smanjen zbog takvog ponaanja jer vas za trenutak odvlai od prioriteta. 16. Koristite pauzu u odreeno vreme i zadrite dobar tempo rada. Uvek ima vremena za pauzu. Intenzivan rad u duem vremenskom periodu se ne isplati. Vaa koncentracija i efikasnost se smanjuju i poinjete da pravite greke. Pauze nikad ne treba posmatrati kao gubitak vremena. One su zaista neophodne. Najbolje je imati regularne, kratke pauze. Ovo e vam obnoviti energiju za zadatak kojim se bavite. 17. Nabavite rokovnik gde moe voditi rauna o svom vremenu. Zapisujte aktivnosti, obaveze i dogaaje da biste memoriju oslobodili za uenje.

103

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Moete koristiti i dnevnik. Dnevnik bi trebalo da sadri glavnu listu (uradiu ga vremenom), dnevnu listu (uradiu danas) i podsetnik. Lista glavnih aktivnosti Preka potreba Lista dnevnih aktivnosti
neophodno uraditi

Podsetnik Petak 14. Mart 9 10 11 12 13 14 15 16

trebalo bi uraditi

Vanost

moda bi trebalo uraditi

Sve zapisujte!

Dnevnik moe biti papir ili lini planer, ta god vama odgovara, ali trebalo bi da obuhvati i poslovne i kune obaveze i da bude mali i prenosiv. 18. Dodatno vreme moete pronai ako odredite dan u nedelji kada ustajete sat vremena pre ili kreete na spavanje sat kasnije nego obino. 19. Nauite da kaete ne. Jedna od najkraih rei koju je najtee izgovoriti. Koncentrisanje na zadatke vam moe pomoi. Ograniavanje vremena za vane stavri, ali esto neplanirane, kao to su porodica i prijatelji, takoe moe da pomogne. Kao prvo, morate biti ubeeni da ste i vi i vai prioriteti vani - ini se da je to najtei deo u uenju da kaete ne. Kada jednom postanete ubeeni u tu vanost, rei ne nevanim stvarima u ivotu, postaje jednostavnije.

104

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

20. Dobro iskoristite viak vremena. Povremeno e vam se pojaviti neki viak vremena. Iskoristite ovo vreme za rutinske zadatke ili za planiranje. 21. Razmislite o vremenu u toku dana kada moete oekivati najvie prekidanja. Planirajte svoje aktivnosti izmeu ovih delova dana, tako da zadatke moete izvravati bez uznemiravanja i na razuman i racionalan nain. 22. Manji nedovren posao zavrite na kraju dana. Pokuajte da zavrite manji, nedovren posao (itanje mejlova, sreivanje stana, telefoniranje prijateljima i sl) posle zavretka uenja. 23. Jedan sat u nedelji posvetiti se ureenju sobe, radnog prostora. Urednost osigurava preglednost, a preglednost omoguava upravljanje vremenom. 24. Ako se suoite sa kriznom situacijom, zapitajte se zato se to dogodilo i odredite glavni razlog. Svaka krizna situacija ima glavni razlog. Veina kriznih situacija su se deavale i pre. Ne dozvolite da se ponove. 25. Nikad nemojte potpuno da popunite sve dane i sate u nedelji. Ostavite prostora za hitne stvari koje mogu da iskrsnu. 26. Na kraju svakog radnog dana pripremite se za sledei radni dan. 27. Zavrite uenje sa pozitivnim stanjem duha. Dozvolite sebi da se oseate zadovoljno nakon to ste zavrili uenje. Zaboravite na svoje muke i radujte se zbog uspeha koji ste ostvarili tog dana. 28. Pridravajte se plana troenja vremena jer je u suprotnom beskoristan.

105

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Upitnik: Organizacija vremena u uenju


Proitajte sledeih 20 reenica i tiklirajte polje oznaeno sa DA ili NE ako reenica opisuje stanje na organizaciju vaeg uenja. 1. Nemate nikakvu rutinu ili sistem za organizovanje DA svog vremena u uenju. 2. Plaite se da ete zaboraviti neto da uradite. 3. Ne postavljate standarde uspenosti. 4. Nedostaje vam usmerenje u radu. 5. Ne ispratite uvek uenje do kraja. 6. Obino reagujete na hitne poslove, odlaui ono to nije vano. 7. Nemate vremena za planiranje. 8. Vie volite da delate nego da razmiljate. 9. Nemate prioritete ta treba itati i koliko detaljno. 10. Ne obeshrabrujete nenajavljene posetioce. 11. Teko vam je da privedete neku posetu kraju. 12. Ne znate kako da kaete ne, a da ne uvredite. 13. Nedostaje vam krupna slika i perspektiva vaeg rada. 14. Va problem je to nerealno procenjujete vreme i ne postavljate rokove 15. Ne volite da donosite odluke zbog straha ta bi se moglo desiti ako se naprave greke 16. Ne predviate uvek efekte vaih odluka. 17. Imate neefikasan pristup donoenju odluka. NE

106

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Od reenica koje ste oznaili sa DA odaberite pet koje imaju najvei uticaj na vau uspenost i pokuajte da ih poreate po vanosti. Zatim, stavite akcenat na tih pet glavnih razloga vae smanjene produktivnosti i radite na tome da ih otklonite.

1._________________________________________________________ 2. __________________________________________________________ 3. __________________________________________________________ 4. __________________________________________________________ 5. __________________________________________________________

107

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Upitnik: Vai prioriteti i kako provodite svoje vreme


Pred vama se nalazi kvadrant (slika ispod) koji e vam pomoi da na lak nain upravljate vremenom u uenju kao i da poreate svoje aktivnosti prema kriterijumima hitnosti i vanosti. Sastoji se od etiri polja: I kvadrant govori o aktivnostima koje su istovremeno i urgentne i vane. To su one stvari koje ne mogu da se pomere. Na primer, izlazak na ispit, kontrolni rad, kolokvijum... Postoji tano utvren termin kada je ispit, kontrolni, kolokvijum. Ove stvari uenici i studenti obino dobro procenjuju. II kvadrant je klju vaeg upravljanja vremenom u uenju. Tu se ogleda vae umee upravljanja prioritetima. Podrazumeva stvari koje deluju kao da nisu hitne i da se mogu odloiti. Meutim, takve aktivnosti imaju veoma veliku vanost. Npr. odlazak na predavanje ili konsultacije sa profesorom. To su aktivnosti koje moete propustiti ili odloiti. Ali to nee biti korisno za vas. Redovni odlasci na predavanja i konsultacije sa profesorima su vaan deo strategije uspenog polaganja ispita. U ovom kvadrantu treba da navedete vae najvanije aktivnosti u uenju. III kvadrant govori o aktivnostima koje na prvi pogled deluju kao hitne, ali i ako ih pomerite, nee se nita dramatino desiti. Na primer, niste se videli sa prijateljem dugo vremena. Smatrate da to treba da uradite to pre. Ali obaveze oko uenja vam to ne dozvoljavaju. Nita strano. Javiete prijatelju da vam se ispit pribliava, da vam je sad uenje najvanije i da ete mu se javiti im zavrite sa ispitom. Izlasci i oputanje jesu vaan deo strategije uenja, ali nisu njeni krucijalni elementi. IV kvadrant govori o zadacima koji se mogu pomeriti i odloiti, koji ne zauzimaju visoko mesto na vaoj lestvici prioriteta i koje ete obino zavravati ako ste uspeno zavrili zadatke iz I, II i III polja. Recimo, gledanje televizije, odlazak u bioskop, pozorite, na fudbal i sl. Ili na primer odlazak na planinu ili more. One jesu bitne u vaem ivotu, ali znaju se prioriteti (upisati godinu, poloiti ispit ili kolokvijum, napisati seminarski...). Ove aktivnosti obino dolaze na kraju, kao nagrada za uloeni trud u uenju.

108

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Sada, u svaki kvadrant vremenske matrice navedite i upiite aktivnosti koje obavljate. TABELA UPRAVLJANJA VREMENOM HITNO NIJE HITNO II

V A N O

M A NJ E V A N O

III

IV

Tokom naredne nedelje pratite kako provodite svoje vreme. Da li ste ostvarili svoje prioritete iz drugog kvadranta? Ako niste, zato? ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________

109

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Napravite plan kako da sledee nedelje bolje ostvarite svoje prioritete iz drugog kvadranta i prikaite ga ovde. Neka on bude deo alata koje koristite u planiranju, prikaite sve zadatke koje bi trebalo obaviti. __________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ Sada znate gde troite najvei deo svog vremena. Da li ste zainteresovani da podignete granicu? Da li elite da se izvuete iz prvog, treeg i etvrtog kvadranta i da sve prebacite u drugi? Hajde da vidimo kako se to moe postii. Koji su to mali problemi koji vam blokiraju energiju? Koja je svrha vaeg uenja? Razmislite nekoliko minuta i zapiite svoje misli o tome gde ste vi sada u odnosu na va cilj uenja. __________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ Nemojte misliti da je neobino to to imate potekoa sa uenjem. Mnogi uenici ih imaju. Veoma esto vam moe pomoi strategija razmiljanja o prvoj stvari. Imajui prvu stvar na umu, odgovorite na sledea pitanja: 1. Da li zaista elite da traite i sledite svrhu uenja? Ako je tako, zato? Ako nije, zato? __________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ 2. ta dobro funkcionie u vaem uenju, a ta ne? ________________________________________________________ ________________________________________________________

110

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

________________________________________________________ ________________________________________________________ 3. ta biste promenili u svom uenju? ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ 4. Pre nego to se pretrpate zadacima, navedite listu malih promena koje moete odmah da sprovedete umesto da pokuavate da sve odjednom preuzmete na sebe. ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ 5. Sada kada ste zapisali neke od stvari koje moete odmah da uinite, napravite nekoliko realistinih, dugoronih ciljeva i strategija koje e vam pomoi da napredujete na putu. Moda biste mogli da svoje ciljeve pogledate i kroz perspektivu navika. ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ 6. Kako ete se osigurati da ete se bezuslovno pridravati postavljenih ciljeva i strategija? ________________________________________________________ ________________________________________________________

111

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Veba: Odreivanje slobodnog vremena


Pred vama se nalazi tabela sa spiskom aktivnosti koje e vam pomoi da odredite kako provodite svoje vreme:

Kolona I: navedite koliko vremena nedeljno provodite u ovim aktivnostima (u satima).


Predavanja Uenje Posao (ako ste zaposleni) Fizike vebe Aktivnosti koje se redovno ponavljaju (fudbal, teretana, pilates i sl) Druenje sa prijateljima Zaduenja i sitni poslovi Ostalo ____

Kolona II: pomnoite svakodnevne aktivnosti sa pet (radni dani) ili sa sedam (svaki dan) da biste procenili koliko sati nedeljno se bavite tim aktivnostima.
Putovanja na fakultet (x5 =) Kuvanje/jelo (x7=) Lina higijena (x7=) Spavanje (x7=) Ostalo (x7=)

Ukupno A:

Ukupno B:

Ukupno A + B = Ukupno C: ______ sati U jednoj nedelji ima 168 sati. Oduzmite C od 168 = _____ slobodnih sati

112

UPRAVLJANJE STRESOM

113

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Kako da upravljate stresom? 23 strategije


Pod stresom se podrazumeva neka spoljna sila (stresor) iskazana u vidu agenasa, stimulatora, podsticaja koji izazivaju promenu energije i uzbuuju receptore, dovodei na ego u stanje neprijatnosti, uzbuenja ili potitenosti. Stres je umni i fiziki napor koji oseate kao rezultat uticaja okolnih inilaca. Zbog toga je veoma vano upravljati stresom. Upravljanje stresom znai da uspevate da zadrite kontrolu kada situacije, ljudi i dogaaji pred vas postavljaju prekomerne zahteve. Kako da upravljate stresom? Postoji veliki broj dobrih strategija: 1. Prestanite da odlaete aktivnosti. Stres ne moete u potpunosti ukloniti, ali ga moete kontrolisati. Stres izaziva previe aktivnosti koje treba obaviti, a vremena za njih je sve manje. Prvo i osnovno pravilo izbegavanja stresa je da prestanite odgaati aktivnosti. Ukoliko neto moete obaviti, obavite to odmah, danas. Odlaganjem aktivnost ona nee nestati, samo ete imati manje vremena da je izvrite. Jedan od najboljih naina kako se nositi sa stresom jeste planirati unapred. 2. Osvrnite se okolo. Pogledajte oko sebe i vidite da li postoji neto to biste kod sebe mogli da promenite, kao i da li moete kontrolisati situaciju. 3. Stopirajte negativne misli. Negativne i zastraujue misli moete zaustaviti tako to ete poeti misliti o neem ohrabrujuem i pozitivnom, o nekoj osobi koja vam je podrka, kojoj verujete ili o nekom mestu gde se oseate dobro. Ako volite reku, zamislite kako sa svojim prijateljima plovite amcem ili idete na pecanje, ako volite da igrate mali fudbal, setite se vaih pobeda nad drugim ekipama itd... Potrebno je da stalno razmiljate optimistino i da radite najbolje to se moe. Ne moe sve uvek da ide u najgorem moguem pravcu i da se stalno pogorava. Reavanje problema je stepenik na putu do uspeha. Na problem ipak treba gledati sa vedrije strane. 4. Postavite sebi realno dostine ciljeve. Potrebno je da smanjujete broj poslova, obaveza i dogaaja. To je jedan od najboljih naina za smanjenje preoptereenja.

114

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

5. Ne ivite u prolosti. Prestanite da gunate i da se stalno na neto alite jer vam to stvara mentalni napor, proizvodi stres i smanjuje sposobnost da budete pozitivni i napredujete. 6. Nemojte paniiti. Nemojte se uplaiti od koliine onoga to morate uraditi i izvriti. Jedna od poetnih greaka uenika i studenata u kolama i na fakultetima je to ponu da panie kada shvate ta sve moraju uraditi koliko ispita poloiti, koliko stranica nauiti, koliko kontrolnih ili kolokvijuma poloiti, koliko predavanja odsluati... 7. Svesno uivajte u sadanjosti. Shvatite svoje trenutno stanje kao avanturu, kao zanimljivu zagonetku koju treba reiti. Govorite sebi da vam je situacija, moda naporna, ipak lepa, da ete je se kasnije rado seati jer ete iz nje izai kao pobednik i ostvariti svoje ciljeve. Ovakav stav e pozitivno uticati na vau podsvest, biete bolje raspoloeni i dobiete vie energije i elje za akcijom. 8. Stavite stres u normalne okvire. ta i da dobijete slabu ili negativnu ocenu ili ne uspete da poloite ispit. Moraete jo jednom da odgovarate, da piete test, da objasnite roditeljima. To nije nita strano i tragino. Sve se da popraviti i ponovo ostvariti. Bitno je da upamtite da su i padovi koraci na putu uspeha. 9. Poboljajte vau sposobnost da izlazite na kraj sa stresom korienjem tehnika kao to su: Sakupljanjem svih injenica pre nego pekulisanjem i brigom. Strah od nepoznatog i pesimizam u vezi sa budunou moe da se smanji sakupljanjem injenica. Razmiljanjem na sledei nain: Niko nema pravo da me naljuti. Ja o tome odluujem. Zapisivanjem svega, naroito poslova koji treba da se urade i problema kojima je potrebna panja. Sastavljanjem liste svih problema, njihovih najgorih moguih ishoda, i pravljenjem liste moguih akcija. 10. Nauite da se oputate. Vrlo je bitno da znate na najbolji nain da se opustite. Meditacija ili vebe disanja su provereni i efiksani naini da kontroliete stres. 11. Ne iscrpljujte se manje vanim stvarima. Usporite malo. Probleme koji se javljaju svakodnevno treba da poreate po prioritetima i posvetite se manjem broju vanih stvari. Manje bitne ostavite za kasnije.

115

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

12. Bavite se fizikim aktivnostima. Nauno je dokazano da fizika aktivnost povoljno utie na smanjenje stresa. Fizika aktivnost je apsolutno potrebna i to iz vie razloga: odrava va celokupan organizam u dobroj formi, regulie krvni pritisak, povoljno utie na vau psihu, oputa vae miie, takoe povoljno utie na disanje. Moete za poetak etati svakog dana po malo. Posle toga ponite da trite. Kasnije idite dva puta nedeljno na plivanje, to je odlina strategija. 13. Imajte uvek reenicu ili poruku za ohrabrenje. Prilikom uenja javljaju se svakakve crne misli. To je normalno. Dovoljno je da vam neto ne ide pa da ponete stvari da posmatrate negativno. Na primer: Meni ovo ne ide, Nema anse da poloim ovaj ispit, Nije ovo za mene itd. Vrlo je vano da na svaku zastraujuu misao koja se javlja uvek imate neki ohrabrujui odgovor, neku reenicu koja e vas dovoljno motivisati, odagnati crne misli i podii samopouzdanje. Moete na primer rei: Nisu drugi pametniji od mene, Kad je mogao on/ona, mogu i ja, Glavu gore, ovo je samo prolazna slabost 14. Ponavljajte mudre misli uspenih ljudi. Jedna od dobrih tehnika, slina prethodnoj, je da izaberete mudre misli koje su govorili uspeni ljudi, da ih zapiete i da na svaki problem, negativnu misao uvek imate spremnu mudrost. Evo petnaestak dobrih koje e vas podstai da razmiljate pozitivno: a. Veinu velikih stvari postigli su ljudi koji se nisu predavali i onda kada je sve izgledalo beznadeno. b. Sav napor se isplati samo onda kada ne odustajete od onoga to ste naumili. c. elimo li uspeti u ovom svetu, moramo najpre posedovati samopouzdanje, a zatim samoportvovanost. d. Ukoliko u uenju nemate probleme, vi i ne uite. e. Put do uspeha vodi kroz 99% neuspeha. f. Svaki poraz ne znai automatski i neuspeh. Pravi poraz ete doiveti samo onda kada prestanete da pokuavate. g. Ako elite da postignete uspeh, neka vam pree u naviku da radite ono ega se plaite.

116

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

h. Ne postoje prepreke. To su koraci na putu do uspeha. i. j. Kad se borimo, borimo se do pobede, neuspeh nije opcija. Odluka da uspe je jedini nain da uspe.

k. Vera u uspeh, uspeha je pola. l. Pre uspeha bogovi odredie da se ovek oznoji.

m. Tajna uspeha lei u ciljanoj upornosti. n. Nita ne dolazi samo od sebe. Sve morate da postignete. o. Kad god sam postigao uspeh, znam da sam pozitivno razmiljao. 15. Pokuajte da iskoristite stres. Ako se ne moete boriti sa onim to vas uznemirava i ako od toga ne moete pobei, onda sa stresom treba da plivate i da gledate da ga iskoristite na najbolji mogui nain. 16. Napravite pauzu od dnevnih aktivnosti. Naite vremena da se odmorite od svega, ako ne stiete vie, barem pola sata, sat dnevno. Potraite aktivnost koji vas smiruje: TV, radio, itanje knjiga, sluanje muzike, neki hobi... 17. Dovoljno spavajte. Vrlo je vano da redvno i dovoljno spavate. Nedostatak odmora moe pogorati stanje stresa. 18. Razvijajte se na linom polju: itajte (napravite spisak knjiga i pronaite one koje su vam korisne na osnovu bibliografija). Trenirajte. Druite se i uite od ljudi na koje biste voleli da se ugledate. 19. Organizujte svoje vreme. Ponite svoja dan na vreme, nemojte spavati do kasno. Ako imate obaveze na poslu ili u koli, isplanirajte kada ete raditi na svojim projektima, nemojte dozvoliti da kasnite. 20. Smejte se. Smeh najbolji lek za stres. Teko je nasmejati se kada vam je ivot u totalnom haosu, ali nekad vredi zastati za trenutak i pogledati na neke stvari iz vedrije perspektive. Kad vam naiu neki problemi, nasmejete im se, recite sebi da uopte nije vredno brinuti o njima. 21. Ako trenutno niste u stanju da reite neki problem, dajte sebi malo vremena da razmislite. Promenite temu o kojoj razmiljate, preusmerite

117

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

misli, uradite neto drugo, sve to u cilju da vam se um razbistri... Kada se kasnije vratite na svoj problem, obino vam bude lake da ga reite. 22. Sluajte muziku koja vas ispunjava, koja vas inspirie, koja vas oputa. Muzika moe biti odlian nain da se opustite i da smanjite stres. Pustite muziku glasno ili tiho, kako god volite. 23. Pojednostavite stvari. Nekada je potrebno da zastanete i razmislite: ta je najgore to vam se moe desiti? Mi esto umemo da preterujemo i previe koristimo svoju matu, na taj nain, u svojoj glavi, od sitnih stvaramo veoma velike probleme. U reavanju svakog problema pokuajte da to vie pojednostavite va pogled na celu stvar.

118

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Otkrijte kako da reite ispitni stres


Nije neobino da osetite veliki stres pred sam poetak ispita ili jo ee za vreme trajanja ispita. Ispitni stres je stanje u kom postaje gotovo nemogue da razmiljate. to due traje, stanje se samo pogorava. Obino se javlja nakon to ste proitali ispitna pitanja i niste odmah znali tane odgovore. Neki od simptoma ispitnog stresa koji vam se mogu javiti su: nedostatak koncentracije, brzo disanje, munina, vlani dlanovi, oseaj vruine, blokada mozga (misli prolaze prebrzo da biste ih mogli zapisati, ne moete se niega setiti). Sledee etiri metode omoguavaju da umnogome smanjite simptome predispitnog i ispitnog stresa: 1. Zastanite. Preuzmite kontrolu nad svojim telom. Ponite da kontroliete svoje disanje. Duboko udahnite, zadrite dah i polako izdahnite. Ponovite to nekoliko puta. 2. Ponavljajte stalno u sebi: Ja sam sposoban da se suoim sa ovim izazovom. Vredno sam radio i pripremao se za ispit. Ne prihvatam da ne znam nita. 3. Nemojte pokuavati da odgovorite na sva pitanja ili da reite sve zadatke odjednom. Polako. Jedan po jedan. Nemojte brinuti o sledeem pitanju dok odgovarate na sadanje. Zabrinutost vam u tom trenutku nee pomoi. 4. Razmiljajte pozitivno. Budite optimista. U najgorem sluaju treba da znate: pad na ispitu nije najgora stvar koja vam se moe desiti u ivotu. ivot je pun uspona i padova. Pasti na ispitu nije nita strano. Popraviete rezultat vrlo brzo, ve u sledeem roku.

119

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Stres test
Postoji mnogo uzroka stresa i ti uzroci variraju od osobe do osobe. to je za vas uzrok stresa, za nekoga drugog ne mora biti, i obrnuto. Meutim neki od zajednikih uzroka stresa jesu: loa organizacija vremena, loa fizika aktivnost, neredovna ishrana, nezadovoljstvo procesom uenja, nezadovoljstvo u privatnom ivotu, lo odnos sa drugim ljudima i slino. Veoma je vano da radite na smanjenju stresa to je vie mogue ili bar da menjate odnos prema stresu i da ga lake podnosite. Minimiziranje stresa ili smanjenje stresa na odreenu, prihvatljivu normu je zaista neto na emu bi trebalo da radite iz dana u dan. Sledei test vam moe pomoi da izraunate va nivo stresa, da odredite kategoriju kojoj pripadate i da na osnovu toga preuzmete potrebne korake za minimizaciju ili eliminicaiju stresa. Izraunajte svoju visinu stresa ispunjavajui upitnik Koliko esto doivljavate neku od sledeih situacija? Nikad Jednom nakon dugo vremena Retko Ponekad esto Obino Uvek 1 bod 2 boda 3 boda 4 boda 5 bodova 6 bodova 7 bodova

Tabela. Skala bodova Nakon to zavrite popunjavanje upitnika, saberite bodove (korienjem skale bodova u tabeli iznad) i imaete rezultat.

120

Prirunik Nikad Jednom Retko nakon dugo vremena

Kako da uspeno i efikasno uite Ponekad esto Obino Uvek

Umorni ste Umorni ste Oseate se utueno Nemate dobar san Fiziki ste iscrpljeni Emotivno ste iscrpljeni Ne moete dosta toga podneti Nesreni ste Oseate se skrueno Oseate se ulovljeni u klopku Oseate se bezvredno Zamoreni ste ivotom Previe brinete Oseate se bez ideja i volje Slabi ste i skloni bolestima Oseate se beznadeno Oseate se odbaeno Oseate se pesimistino

1. Ako je va rezultat izmeu 17 i 51, znai da vam dobro ide upravljanje stresom. 2. Ako vam je rezultat izmeu 52 i 68, bilo bi mudro da preispitate ivot, vrednujete svoje prioritete i razmotrite mogue promene. 3. Ako vam je rezultat izmeu 69 i 85, proivljavate izgaranje do nivoa kada je neophodno da preduzmete neto u vezi s tim. 4. Rezultat izmeu 86 i 119 ukazuje na akutno stanje i potrebu za hitnom pomoi.

121

122

ITANJE GRADIVA

123

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Pet faza procesa itanja gradiva


1. Pregledajte poglavlje Proitajte uvodno poglavlje, naslove i podnaslove, kao i saetak zadnjeg poglavlja. Pregledajte sve dijagrame, grafikone, tablice i fusnote. Sve to e vam oduzeti svega pola sata, sat. Na ovaj nain ete stei uvid u sr i glavne odrednice teksta koje se nalaze u poglavlju. To e vam pomoi da se lake ukljuite u uenje i izvravanje postavljenog zadatka. 2. Postavite pitanja Pretvorite svaki naslov u pitanje. Na primer, naslov Osnovni aspekti preduzetnitva moe postati ta su osnovni aspekti preduzetnitva? Postavljanjem pitanja pre poetka aktivnog uenja sauvaete snagu za kasnije memorisanje vanih informacija. 3. itajte tekst tako da biste dobili odgovor na pitanja Proitajte tekst imajui na umu pitanje koje ste postavili kada ste proitali naslov poglavlja. To e vas usmeriti i naterati da pronaete glavnu ideju kao i da odaberete ono to je najvanije. 4. Oznaite i podvucite Nakon itanja kratkog poglavlja, vratite se i podvucite rei (ne cele reenice) koje daju odgovor na pitanje koje ste postavili. itanje s podvlaenjem svega i svaega dovodi do zbrke, konfuzije. Prednost podvlaenja i oznaavanja samo onoga to je vano za dobijanje odgovora na postavljeno pitanje je u tome da smanjuje koliinu teksta koji treba da ponovite i memoriete. 5. Ponovite Na kraju odlomka podsetite se na pitanje koje ste sebi postavili iz naslova i probajte dati odgovor na njega. To e vas naterati da proverite sve to ste nauili u proitanom odlomku pre nego to preete na sledei. Ponavljanjem ete videti da li zaista razumete to to ste proitali. Nastavite taj proces, odlomak po odlomak, kroz celo poglavlje.

124

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Primenite SQ3R metodu itanja


Naziv SQ3R metoda dolazi od poetnih slova engleskih rei: Survey (pregledati) Question (pitati) Read (itati) Replay (rei naglas) Review (ponovo pregledati). Iz ovog sledi da proces itanja lekcije ili gradiva moete podeliti u pet faza: 1. Pregledajte oblast ili tekst Ova faza podrazumeva da pre itanja napravite brzi pregled naslova zaglavlja, podnaslova, naslova slika, tabela, dijagrama, da letimino preete preko pitanja za proveru znanja, ako postoje. Proverite da li postoje uputstva za uenje teksta. Ako postoje, pregledajte ih. Dobro je pregledati uvodne i zakljune paragrafe kao i rezime gradiva. 2. Formuliite pitanja Jo tokom prvog pregleda gradiva treba da formuliete pitanja. Moete npr. naslove i podnaslove odmah transformisati u pitanja. Kroz pitanja ete se podsetiti ta je profesor rekao o tekstu koji treba da proitate. Postavite pitanja sebi ta sve od ranije znate o temi koju uite, kroz prethodna predavanja, itanje dodatne literature, pohaanja seminara, kurseva ili korienjem informacija sa Interneta. 3. Krenite na itanje gradiva Trea faza jeste sam proces itanja. Ponite da itate materiju. Prilikom itanja obratite panju na podvuene, podebljane ili na drugi nain istaknute delove teksta. Ponovo proitajte naslove slika, dijagrama, ema. Kada naletite na tee delove teksta, smanjite vau brzinu itanja. Prostudirajte ih, izanalizirajte. Tek kad ih skroz rastumaite, preite na sledeu lekciju.

125

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Oznaite vane delove teksta markerom. Zatim se vratite na pitanja koje ste formulisali u drugoj fazi i pokuajte na njih odgovoriti. 4. Prepriajte tekst koji ste zavrili Nakon zavretka lekcije pokuajte da je prepriate. Glasno postavljajte pitanja u vezi sa tekstom koji prepriavate i naglas odgovarajte svojim reima na ova pitanja. Tokom prepriavanja pravite nove beleke svojim reima. Osim glasnog prepriavanja lekcije moete koristiti i aputanje, ali je prvi nain mnogo bolji i efikasniji. Glasno prepriavanje teksta ima svoje prednosti, jer na vizuelno usvojene informacije dodajete i zvunu sliku i izgraujete sopstveni renik i vetinu izlaganja. 5. Ponovno pregledajte i razmotrite materiju To je peta, poslednja faza u procesu itanja. Ona znai da se vraate materijalu koji ste ve obradili. Odnosi se na to da materijal ponovo pregledate, ponavljate i razmatrate. Redovno ponavljanje prua mogunost da razmiljate o sadraju, konceptima i idejama gradiva na novi nain. Ponavljanjem ete osveiti pamenje, dobiti nove ideje i misli koje ete na vreme smestiti na odgovarajua mesta. Ova faza e vam mnogo znaiti kada doe vreme konanog spremanja ispita jer ete ranije otkriti eventualne propuste u uenju, konsolidovati informacije, preformulisati svoje zakljuke i ideje o gradivu pa neete gubiti dragoceno vreme nekoliko dana pred polaganje kada je ispitna nervoza najvea.

126

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Kako da izvlaite beleke iz knjiga?


Kada itate udbenik, normalna stvar je da posle jednog ili dva itanja ponete da izvlaite beleke iz tekstova. Ovo su neka od pravila kojih se morate drati prilikom izvlaenja beleki: 1. itajte onoliko koliko moete razumeti. Ako primetite da vam opada koncentracija, odloite knjigu na neko vreme, odmorite i osveite se. Kasnije se vratite itanju. 2. Ne izvlaite beleke odmah tokom prvog itanja. Takoe, nemojte zapisivati ono to ne shvatate. Ako budete zapisivali uporedo sa prvim itanjem, to e uglavnom znaiti pisanje bez razumevanja i sa previe informacija. 3. Kada zavrite sa prvim itanjem, obeleite i locirajte najvanije ideje, poruke, naslove i podnaslove. 4. Posle lociranja najvanijih ideja i zakljuaka, odloite knjigu za trenutak i pokuajte da parafrazirate te informacije. Beleke moete unositi na osnovu vaeg parafraziranja. 5. Nemojte prepisivati delove lekcije koje itate. Uzmite samo onoliko detalja koliko je potrebno da razumete materiju. 6. Kada vadite beleke, koristite vie izvora. Naravno nemojte preterati sa mnotvom materijala, koji vas moe usporiti i zbuniti. Dobar nain je da prvo odaberete glavni izvor beleki, konceptualno dobar, izvuete beleke iz njega, napravite glavni kostur, a onda na njega dodate informacije iz drugih izvora. 7. Nakon zavretka zapisivanja beleki izvrite njihovo poreenje sa tekstom lekcije, proitajte ih jo jednom, izvrite analizu teksta beleki (zapitajte se da li je sve to ste zapisali jasno i razumljivo).

Saveti za obeleavanje teksta prilikom itanja


Obeleavanje teksta prilikom itanja je vaan deo vae strategije uenja. Ono vam pomae za jednostavniji pregled gradiva, omoguava da pravite kvalitetne beleke, teze i olakava usvajanje gradiva. Ovo su neki od saveta koji vam mogu pomoi da na kvalitetan nain obeleavate prilikom itanja:

127

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

1. Pre nego to pristupite oznaavanju teksta, obavezno proitajte celo poglavlje ili unapred odreeni deo teksta. Na ovaj nain stiete uvid u razvoj ideje, a u nekim lekcijama se nalaze i delovi u kojima autor sam saima i reinterpretira ideje ili koncepte. 2. Na marginama brojevima oznaite vane delove teksta (definicije, koncepte, ideje, itd). Obeleite najvanije injenice, primere koji olakavaju razumevanje, definicije i manje poznate i nepoznate rei. Ako je mogue, na marginama ili izmeu pasusa upiite parafraze, pitanja i saetke. 3. Tekst oznaavajte podvlaenjem ili bojenjem posebnim markerima. Markiranje teksta moe vam biti od velike pomoi, posebno kada treba da se vratite njegovim vanim i zanimljivim delovima. 4. Prilikom markiranja ne koristite mnogo boja. Rezultat velikog broja boja moe biti previe iarana i haotina stranica na kojoj neete moi da se snaete. 5. Ne markirajte tekst prilikom prvog itanja. Proitajte ga do kraja, pa onda donesite odluku koji su njegovi najvaniji delovi, rei, definicije. 6. Umesto podvlaenja i bojenja rei u tekstu, efikasnije je da stavljate vertikalne linije ili uzvinike pored vanijih redova teksta. Prilikom narednog itanja teksta imaete jasan pregled taaka koje su vane za tu lekciju, a i stranica nee biti iarana. 7. Koristite sopstvene rei za kratke beleke kada interpretirate ideju umesto rei autora. Izraavanje vlastitim reima tera vas na dublje razmiljanje o ideji i dovodi do njenog potpunog shvatanja. 8. Napomene moete da piete ili na marginama teksta ili na posebnom papiru. Vrlo je vano da one budu kratke i jasne. To e vam kasnje omoguiti efikasniji pregled materijala i njegovo ponavljanje. Napomene nemojte optereivati mnogobrojnim detaljima kojima jedna lekcija ili tekst moe obilovati. Pokuajte izdvojiti vano i ono to za razumevanje teksta ima smisla. Cilj je da napravite sintezu informacija u razumljivu celinu koju ete lako moi zapamtiti.

128

PISANJE

129

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Kako da efikasno i efektivno piete?


Pisanje je pratei oblik uenja. Pod njim se u koli ili na fakultetu podrazumeva pisanje na pismenim ispitima, pisanje seminarskih i strunih radova, pisanja eseja, magistarskih i doktorskih radova, pisanje u cilju prezentacije predavanja i sl. Pisanje je vana sposobnost jednog intelektualca i na razvoju ove vetine treba da radite od poetka kolovanja jer e vam mnogo puta kasnije zatrebati u profesionalnoj karijeri. U nastavku e vam biti predstavljene faze procesa pisanja kao i osnovni saveti za efikasno pisanje. Prilikom izrade pisanog rada vodite rauna o sledeim stvarima: da se obraate ciljanom auditorijumu da imate organizovan sadraj da je prezentiran na ubedljiv i efikasan nain. Izradu pisanog rada moete podeliti u etiri faze: 1. Priprema: definisanje teme, priprema naina obraanja ciljnom auditorijumu i sprovoenje istraivanja 2. Koncipiranje i pisanje: kreiranje sadraja, razvoj poruka i razvitak stila pisanja 3. Provera: pregled poruka i pregled organizacije sadraja

130

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

4. Korektura: posveivanje panje gramatici, ispravka greaka u pisanju...

1. Priprema pisanja
Kod pisanja svih tipova pisanih radova (seminarski radovi, ispitni eseji, pismeni ispiti...) treba da potujete odreene korake: a. Uvodna faza Odreivanje teme. Ovde treba da izrazite tezu, temu, ciljeve ukratko, u par reenica. Definisanje publike i odreivanje naina obraanja. Utvrdite da li e rad ocenjivati samo profesor ili asistent? Da li e biti predstavljen kolegama? Strunjacima i profesionalcima van fakulteta? Odredite nain pisanja koji e biti najefikasniji za komunikaciju. Odredite strategiju istraivanja i listu izvora. Razvijte listu kljunih rei i termina (preporuuje se izdvajanje oko 50 rei ili termina, ali ovaj broj moe biti manji ili vei, u zavisnosti od vrste rada). Ova lista e vam predstavljati osnovu za prikupljanje, literaturno istraivanje i pisanje. Odredite vremenski okvir. Kod planiranja vremena za pisanje uraunajte i ureivanje teksta, njegovu reviziju kao i neplanirane okolnosti. b. Inspirativna faza Ova faza treba da obezbedi uvanje ideja i inspiraciju. Na odreenom mestu zapiite i sauvajte dobre fraze, izraze, inspirativne dogaaje koji mogu biti obraeni u tekstu koji ete pisati. c. Faza istraivanja U ovoj fazi skupljate, zapisujete i snimate informacije, ideje, podatke, injenice... Takoe, vrite pregled dokumenata, tekstova, rezultata eksperimenata, baza podatka, veb stranica, izvetaja itd. Veoma je bitno da, o moguim izvorima i preporukama za sadraj i ciljeve teksta koji pripremate, razgovarate sa profesorima, asistentima, bibliotekarima, strunjacima iz oblasti o kojoj ete pisati. Kao literaturne izvore moete koristiti: udbenike, knjige, naune i strune radove, veb stranice, profesionalne izvetaje itd. Ove izvore prilikom itanja beleite i ispravno navodite.

131

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

d. Faza organizovanja U ovoj fazi potrebno je da napravite koncept i okvirnu skicu ili emu teksta koji ete pisati. Poeljno je da razradite stil i nain na koji ete naglasiti osnovne poruke i ciljeve teksta.

2. Pisanje nacrta teksta


a. Uvod u pisani rad Uvodni deo pisanog rada treba da sadri nekoliko elemenata vanih za itav tekst: Uvod u temu, pri emu treba ve tada da nastojite da zainteresujete itaoca (ne zaboravite ciljnu publiku). Naznaite perspektivu i vane take gledita. Naznaite nekoliko taaka (tri, etiri) koje e tekstom biti razraene. b. Utvrivanje redosleda i naina prelaska sa pasusa na pasus Za svaki predmet razrade skicirajte po jednu reenicu koja se odnosi na tu taku i odredite njeno mjesto u strukturi razrade. Napravite nacrt prelaznih reenica ili rei kojima e se vriti povezivanje prethodne i naredne take u razradi. Izbegnite veoma kratke paragrafe (jedna ili dve reenice) jer ovakav paragraf moe znaiti da su predmet ili taka slabo razraeni. Kroz itav pisani rad radite na razvoju svoje, ili na poetku prihvaene, tue take gledita. Nemojte se previe udaljavati od glavne teme i ideje rada. Kod razrade ne treba da urite sa zakljucima i skraivanjem reenica, tipinim za pisanje zakljuaka i rezimea doi e vreme za to. Tekstualnu interpretaciju obogatite citatima, podacima i sl. Ukoliko citirate, to uradite po utvrenim pravilima. c. Zakljuak Pre pisanja zakljunog dela proitajte uvodni pasus i razradu. Razradu sumirajte u mislima i skicirajte zakljuak. Zatim se jo jednom vratite uvodnom pasusu i razradi i proverite odgovarajui na pitanja: Da li zakljuni deo ukratko iznosi glavne ideje?

132

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Da li zakljuni deo odraava glavne pravce i podvlai najvanije elemente razrade? Da li zakljuni deo logino odraava razvoj razrade? Ponekad je, nakon definisanja zakljuka, potrebno da prepravite ili prilagodite uvodni deo da bi itav rad dobio na konzistentnosti. Nakon zavrenog pisanja nacrta teksta uzmite dva dana odmora.

3. Revizija teksta
Trea faza podrazumeva da prethodno uraeni nacrt teksta editujete i revidirate. Ovo treba da uradite sa punom koncentracijom. Izvrite evaluaciju teksta. Bitno je da imate samokritian stav. a. Rad proitajte nasamo i naglas kao da itate publici. Iznenadiete se koliko ete propusta uoiti ovakvim nainom itanja. b. Zamolite neku drugu osobu (najbolje nekoga ko je upuen u temu) da proita rad i da d svoje sugestije ili ukae na eventualne greke ili bitne, a proputene elemente. c. Reviziju teksta uradite paljivo i popravite tekst na svim mestima na kojima je to potrebno. Poeljno je da uporedite revidiranu i prethodnu verziju teksta jer ete na taj nain smanjiti mogunost da ste revizijom neto propustili.

4. Provera gramatikih greaka u pisanju


Izdvojite vreme za paljivu proveru moguih gramatikih nepravilnosti i greaka u pisanju. To je vana faza rada. ta vredi to je ono u tekstu napisano na dobar i ubedljiv nain, ako rad prate mnoge gramatike i pravopisne greke.

133

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Deset uputstava za efektivno pisanje


Predstavljamo vam deset osnovnih saveta za sve oblike pisanja. 1. Vrlo je vano da redovno piite, bilo da je to izrada strunog ili seminarskog rada ili obino izvlaenje teza iz udbenika. Vie pisanja znai bru izgradnju vetine kvalitetnijeg pisanja. Dobro pisanje spada u red vetina koje se kod studenata i uenika veoma cene. Ono odraava va stil i linost. Pisanje vam takoe pomae u stvaranju procesa konciznijeg miljenja. Postoji jedna izreka koja kae da se ne zna ta ovek misli, dok se to to se misli ne napie. 2. Odredite sebi rokove u pisanju. Oni vam mogu biti od velike pomoi, jer ete posveivati vie energije i koncentracije pisanju. 3. Vodite rauna da prilikom pisanja uporedo pregledavate i ureujete tekst. 4. Bitno je i da vodite rauna o duini teksta prilikom pisanja. Duina moe znaajno uticati na kvalitet stila pisanja. 5. Piite jednostavne misli. Jednostavnim reenicama. Jednostavnim reima. Bez komplikovanih ili nepotrebnih rei ili fraza ili prideva. Nastojte da uinite pisanje zanimljivijim i sveim. O kojoj god temi da piete, ona ne mora biti suvoparna i dosadna. 6. Piite kratkim reenicama. to su krae reenice, to bolje. 7. Stalno odravajte ritam reenica. Nekoliko duih reenica presecite kratkom i obrnuto. 8. Neprekidno odravajte ritam pasusa. Nekoliko duih pasusa presecite kratkim i obrnuto. 9. Prilikom sreivanja teksta, primenite tehniku seenja: duge reenice odvojite zarezom i pretvorite ih u vie kratkih reenica. 10. Kako biste bolje revidirali i sredili tekst, korisno je da njegovu prvu verziju ostavite na nekoliko dana. Ostavljanjem vremenskog razmaka izmeu pisanja nacrta teksta i njegovog ureivanja, dobiete mnogo vie ideja, biete sveiji i kvalitetnije ete urediti tekst. Zato, saekajte par dana i ponovo proitajte i ispravite gde je ta potrebno.

134

PAMENJE GRADIVA

135

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Osam naina kako da se koncentriete


Primetili ste da u nekim situacijama, kada uite, vae misli lutaju od jedne do druge teme, spoljni dogaaji vam skreu panju, sadraj je dosadan, teak i nije vam interesantan. Jedna od najvanijih stvari u uenju jeste sposobnost koncentrisanja odnosno usmeravanja miljenja. Ono predstavlja sposobnost fokusiranja na odreenu aktivnost bilo da itate gradivo, odgovarate na ispitu, reavate test i sl. Poenta koncentracije u uenju je da uspete da eliminiete sve ono to odvraa vau panju u procesu uenja. Kako da postignete koncentraciju neophodnu za uspeno i efikasno uenje? Postoji nekoliko naina: 1. Naite mesto na kom ete uiti. I ne menjajte ga. Nemojte menjati stolicu, radni sto, osvetljenje i neposredno okruenje. 2. Umanjite prekide. Na primer: a. Izbegavajte dranje fiksnog i mobilnog telefona u blizini mesta za uenje. Nauno je dokazano da svaki prekid rada, zahteva 15-20 minuta vremena za novo zagrevanje i uspostavljanje koncentracije. b. Na vrata sobe u kojoj uite stavite jasan natpis da vas ne uznemiravaju. 3. Pridravajte se plana uenja. Ispunite svaku planiranu aktivnost. Neispunjenje samo jedne planirane aktivnosti moe promeniti itav tok realizacije plana i moe dovesti u pitanje itav proces uenja. 4. Fokusirajte se na uenje. Pre poetka uenja uzmite nekoliko minuta da rezimirate naueno, da razmislite ta e vam sve biti potrebno tokom procesa uenja, da se podsetite uspenih strategija koje ste koristili u prethodnim uenjima. 5. Dajte sebi neki podsticaj. Motiviite se. Odredite nagradu koju ete sebi priutiti po zavretku uenja (izlazak sa drutvom, omiljena TV serija, film, hrana koju volite i sl).

136

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

6. Ako osetite umor, nakon nekog vremena promenite temu ili predmet koji uite. Ali i ovde morate voditi rauna. Previe promena tema moe prouzrokovati malo toga uraenog i zapamenog. Preporuuje se da u toku jednog dana ne idete na vie od tri nove teme ili predmeta. 7. Menjajte stilove uenja. Promenite metodu itanja, tehniku motivacije za uenje. Pokuajte sa grupnim uenjem. Krierajte ispitna pitanja na koja ete uenjem odgovarati. Posavetujte se sa mentorom ili profesorom oko izbora najboljeg metoda uenja gradiva. Ako primenite vie razliitih aktivnosti u uenju, imaete bolje rezultate u uenju. 8. Napravite plan sadraja za pauze i odmor i pridravajte ga se. Tokom pauze radite neto potpuno drugaije od uenja: proetajte, osveite se, idite na rekreaciju i sl.

137

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

ta je zaboravljanje?
Proces zaboravljanja podrazumeva potpuno ili delimino, trajno ili privremeno gubljenje onoga to smo nauili kao i nemogunost reprodukcije ili prepoznavanja nauenog materijala. Razlikujemo dve vrste zaboravljanja: 1. Spontano zaboravljanje Ova vrsta zaboravljanja nastaje ako se neko gradivo ne ponavlja ili ako se znanje ne upotrebljava. U tom sluaju znanje polako iezava. 2. Aktivno zaboravljanje Ova vrsta zaboravljanja nastaje kada se meusobno ometaju dve vrste gradiva (na primer prvo se ui menadment, pa se posle pree na marketing). Brzina zaboravljanja nauenog nastavnog gradiva najvea je nakon prestanka uenja. S vremenom, zaboravljanje je sve sporije, ali i dalje raste. Postoje etiri osnovna razloga zato zaboravljate ono to ste nauili: 1. Retroaktivna inhibicija. To je situacija kada ono to sada uite ometa pamenje onoga to ste ranije nauili. Uenjem novih informacija briete rezultate prethodnog uenja jer ih jo niste u potpunosti ukomponovali u strukturu vaeg znanja. To je razlog zato se ne moete setiti onoga to ste nauili ranije. 2. Proaktivna inhibicija. Sluaj kada ono to ste ranije nauili ometa pamenje onoga sto sada uite. 3. Dug vremenski period. Proao je dug vremenski period od kada ste neko gradivo uili i nauili. Svaka informacija u dugoronom pamenju ima svoj biohemijski zapis. Prolaskom vremena od zadnjeg korienja taj zapis slabi i vremenom se polako izgubi. Zbog toga informacije koje ne koristite esto, vrlo lako zaboravljate. 4. trebersko uenje. To znai da ste lekcije i gradivo uili napamet i da ih niste meusobno povezivali sa postojeim znanjem. Poto su one celine za sebe, vrlo brzo se zaboravljaju. To je karakteristika uenja napamet. Brzo ispari. Moda ete i postii rezultat uenjem napamet, tj. poloiti predmet ili ispit, ali vae znanje o tome e vrlo kratko trajati.

138

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Najei uzrok zaboravljanja je retroaktivna inhibicija (zaboravljanje kao posledica ometanja nauenog gradiva naknadnim aktivnostima). Ovu pojavu ne moete da izbegnete, ali je moete svesti na minimum tako to ete prethodno gradivo usvojiti, zatim napraviti pauzu i baviti se neim drugim. Zaboravljanje je vee ukoliko je prethodno naueno gradivo slinije gradivu koje uite. Takoe, dui vremenski interval izmeu dva uenja obezbeuje manje zaboravljanje. to je gradivo bolje naueno, manja je mogunost zaboravljanja. Takoe, ukoliko je gradivo bolje organizovano u celine, manja je mogunost zaboravljanja.

139

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Reite problem zaboravljanja


Da li vam se deava da se ubrzo nakon uenja novog materijala moete setiti samo malog dela nauenog? Odgovor je verovatno pozitivan. Nemojte da vas to zbuni i demoralie. To se deava skoro svima. to manje imate prilike da vebate ono to ste nauili, to je vea brzina kojom e novosteeno znanje biti zaboravljeno. Najbolji nain da neto zapamtite je da obnavljate naueno gradivo. Obnavljanje je majka znanja. Ali esto nemate vremena da obnavljate staro gradivo, jer profesori stalno predaju novo ili iz nekog drugog razloga, materija koju treba da nauite se stalno uveava. Uite novo i novo, pri tom ne obnavljajui prethodno naueno. Dnevni pritisci vam ba ne dozvoljavaju da vebate gradivo koje ste nauili ranije. Obrazovni sistem irom sveta je organizovan na nain da kanjava one koje ne naue novo gradivo. Vi ste praktino gurnuti u besmislenu situaciju. Prisiljeni ste da traite svoje vreme. Krajnji rezultat je katastrofalan. Najvei deo vaeg vremena propada zbog toga to zaboravljate najvei deo nauenog. Naravno, stei ete opte razumevanje nauenog gradiva, ali razumevanje je takoe zasnovano na tragovima u pamenju i podjednako je podlono zaboravljanju. Samo je pitanje vremena kada ete nepovratno izgubiti najvei deo vremena investiranog u uenje. Kako da reite ovaj problem? Korienjem strategije optimalnih intervala.

Strategija optimalnih intervala


ta podrazumeva strategija optimalnih intervala? Podrazumeva rasporeivanje obnavljanja gradiva u paljivo odabranim vremenskim intervalima koji se nazivaju optimalni intervali. Optimalni intervali se izraunavaju na osnovu dva suprotstavljena kriterijuma:

140

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

1. Intervali treba da budu toliko dugi da omogue nisku uestalost obnavljanja i da iskoriste takozvani efekat razdvajanja, po kome dui periodi izmeu obnavljanja, do neke granice, daju bolje pamenje. 2. Intervali treba da budu dovoljno kratki da obezbede da materijal jo uvek nije zaboravljen. To znai da intervali treba da budu toliko dugi koliko je potrebno da se mali deo znanja zaboravi. U vezi sa strategijom optimalnih intervala jeste i pojam indeksa zaboravljanja. Indeks zaboravljanja je indeks kojim se meri nemogunost reprodukovanja ili prepoznavanja ranije nauenog materijala. Indeks zaboravljanja, moe varirati od 3%, za sporije i veoma tano uenje, do 20% za bre uenje karakterisano manjim zadravanjem znanja. Ako indeks zaboravljanja padne ispod 3%, brzina sticanja znanja postaje mnogo spora i neprihvatljivo niska. Sa druge strane, brzina sticanja znanja dostie vrh kada je indeks zaboravljanja negde oko 20%. Iznad te vrednosti, i zadravanje i brzina sticanja znanja opadaju. Kod klasinog uenja, u kome su ponavljanja proizvoljno postavljena, indeks zaboravljanja je znaajno iznad 50%. Takvo uenje nije samo sporo, nego je iznad svega zadravanje steenog znanja veoma nisko. Umesto da pamtite stvari koje su bitne, vi pamtite samo stvari koje je lako zapamtiti ili one na koje sluajno naletite tokom pregleda drugih delova materijala. Poto se optimalni intervali razlikuju za razliite delove znanja, potrebo je da nauene materijale podelite na najmanje mogue delove koje se nazivaju jedinice znanja. Korienje optimalnih intervala i jednostavnost jedinica znanja predstavlja klju za veliku brzinu i veliko zadravanje nauenog. Kao zakljuak se moe izvesti da je klju za efikasno uenje u minimizaciji broja obnavljanja potrebnih da se eljeno znanje zadri u pamenju. Kako ete to ostvariti? Odreivanjem optimalnih intervala koji razdvajaju pojedinana obnavljanja. Znanje mora biti podeljeno u najmanje mogue delove (tzv. jedinice znanja). Kvalitet vaeg uenja zavisie od izbora materijala i naina na koji je on podeljen u pojedinane jedinice znanja. Kada primenite ovu tehniku, moi ete da skratite vreme neophodno za obnavljanje i do nekoliko puta, da reite mnoge od vaih problema sa uenjem, da organizujete svoje pamenje. Uiete bez ikakvog napora. A sam proces uenja ubrzaete nekoliko puta.

141

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Zato je bitno da redovno ponavljate gradivo?


Jedan od najboljih metoda pamenja gradiva jeste njegovo ponavljanje. Bez ponavljanja veina informacija se zadri samo u podsvesti i ne moe se upotrebiti za stvaranje novih asocijacija. Ponavljanje ne znai da treba samo da isitavate tekst vie puta, ve da tokom ponavljanja utvrujete injenice i promiljate. Ponavljanje nauenog treba da vrite neposredno pre nego to se zapameno pone gubiti. Prvo ponavljanje je najbolje da napraviti 15-20 minuta nakon uenja koje je trajalo oko jedan sat. Ono bi, prema pravilno napravljenim belekama, trebalo da traje oko deset minuta. Na ovaj nain ete zatititi zapameno od zaborava na priblino jedan dan. Zatim, sledeeg dana treba da napravite drugo ponavljanje koje e otprilike trajati pet minuta. Nakon drugog ponavljanja nivo pamenja preenih lekcija e biti znatno vii. Posle sedmog dana, napravite tree ponavljanje u trajanju od nekoliko minuta. Ovo ponavljanje, zajedno sa etvrtim ponavljanjem nakon mesec dana, obino je dovoljno za trajno pamenje. O znaaju ponavljanja za uspeno i efikasno uenje govore i preporuke mnogobrojnih istraivaa procesa uenja. Oni su utvrdili da najmanje etvrtina, a poeljno bi bilo da je u pitanju polovina od ukupno predvienog vremena za uenje, treba da bude potroena na utvrivanje i ponavljanje gradiva. Pri tome, prvo ponavljanje treba da bude celovita revizija nainjenih beleki (odbacivanje nepotrebnih, dodavanje zaboravljenih beleki i njihovo oblikovanje u konanu verziju). Sva sledea ponavljanja treba da napravite bez gledanja beleki tako da na isti list papira napiete sve ega se moete setiti. Kada sve ovo uradite, uradite proveru u odnosu na prvobitne beleke. Na ovaj nain izvreno ponavljanje imae najbolji kumulativni uinak na vae pamenje. Kod svakog sledeeg ponavljanja moete odabrati samo sloenije gradivo i tako dodatno utediti vreme. Vrlo je vano da uenje ponete na vreme. Dobro je poznata i nauno potvrena injenica da je za pretvaranje kratkotrajnog u dugotrajno pamenje potrebno najmanje est do osam nedelja. Kampanjsko uenje i zgusnuto usvajanje informacija mnogo je tetnije od vremenski dobro rasporeenog

142

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

uenja, jer opada intenzitet uenja, dolazi bre do umora i zasienosti, a i znaajnije opada motivacija.

Kako da zapamtite mnogo vie prilikom uenja? Devet tehnika


Veina nas misli da ima potekoa sa pamenjem. Ali, pravi problem najee nije u loem funkcionisanju naeg mozga, nego u tome da imamo nerealna oekivanja od svog pamenja. Veliki broj uenika ne pristupa uenju sa strategijom ponavljanja gradiva i odbijaju da prihvate da razumeti nije isto to i zapamtiti. Nove lekcije treba da pregledate to je pre mogue, a ponavljanje treba da vrite vie puta izmeu prve obrade lekcije i zavrnog ponavljanja gradiva za ispit. Klju za uenje je ponavljanje. Sa svakim ponavljanjem materije koja se ui, rastu anse za njeno permanentno usvajanje. Viestruko ponavljanje ne samo da e omoguiti utvrivanje znanja o ve usvojenim konceptima, nego e i ukazati na koncepte koji su bili pogreno shvaeni. Pravovremeno uoavanje ovakvih mesta spreie vam paniku i u poslednjem momentu. Dodatni razlog za ponavljanje gradiva je i to to prirodno zaboravljate ak i one koncepte koje ste shvatili. Dug period bez ponavljanja i ponavljanje tek pred ispit je esto oteano predispitnom nervozom i nedostakom vremena. Postoji vie tehnika za memorisanje informacija. Ovo su najee primenjivane tehnike. 1. Akronimi i akrostihovi Akronimi i akrostihovi slue za informacije koje se pamte pomou kljunih rei. Akronim predstavlja izmiljenu kombinaciju slova, pri emu svako od slova treba da podseti na injenicu koju treba zapamtiti. Npr. DOCNI je akronim za red poteza kod pucanja iz pitolja - Diite, Opustite se, Ciljajte, Nanianite, Ispalite. Akrostih je izmiljena reenica u kojoj prvo slovo svake rei treba da podseti na ideju koju treba zapamtiti. Npr. EFIKASNO GRADI DUNAVSKU BRANU je akrostih koji moe posluiti da se zapamtite note na muzikoj skali - E, G, D, B.

143

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

2. Lokus metoda Lokus metoda se koristi za pamenje do dvadeset pojmova. Poenta ove strategije je u sledeem: treba da odaberete neko mesto na kome provodite mnogo vremena (npr. stan) i zamislite sebe kako etate i uvek primeujete iste stvari istim redom npr. vrata, fotelja, friider itd. Dalje treba da zamislite kako na svakom od ovih mesta stavljate stvari koje treba da zapamtite. Potrebno je da imate uvek isti pravac kretanja (vrata fotelja friider). Npr. ako je potrebno da zapamtite imena astronauta koji su putovali na mesec (Gagarina, Armstronga, Oldrina), zamislite da etate stanom i da se na vratima sudarate sa Gagarinom, zatim nailazite na Armstronga u svojoj fotelji, potom se okreete ka friideru, otvarate ga i u njemu vidite smrznutog Oldrina. Slino je i sa stvarima kao i drugim pojmovima. 3. Uvezivanje Ovo je taktika koja se koristi za liste sa ili bez redosleda. Od pojmova koje treba zapamtiti pokuajte stvoriti kratku priu u kojoj svaka re ili ideja koju treba da zapamtite asocira na sledeu re ili ideju. Ako nekim sluajem treba da zapamtite rei: eril, usta, soba, pregovori, moete smisliti priu u kojoj eril svoja usta dri otvorena, u sobi u kojoj se nalazi grupa ljudi sa kojom pregovara. 4. Tehnika skraivanja To je tehnika kojom moete smanjiti broj informacija tako da dobijete lako pamtljivu celinu. Na primer, skraenice MERR (ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja), NSZ (nacionalna sluba za zapoljavanje), ASUPI (agencija za strana ulaganja i promociju izvoza). Ove skraenice su nastale uzimanjem prvog slova pojedinih rei. 5. Tehnika povezivanje rei u reenicu Ova tehnika vam pomae da zapamtite kljune rei. Ovom tehnikom slaete nepovezane rei u jednu logiku reenicu. Na primer, treba da zapamitite rei biznis, preduzetnik, ideja, trite. Moete ih zapamtiti u obliku reenice: Za uspeh u biznisu preduzetnik mora imati dobru ideju koja treba da bude prihvatljiva sa aspekta trita.

144

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

6. Tehnika kodiranja Ova se tehnika koristi kada treba da zapamtite neku formulu. Na primer, jaina delovanja sile se dobija kada se pomnoi masa sa ubrzanjem (F=ma) se moe zapamtiti kroz reenicu: Bio je fudbaler Milana i Ajaksa. 7. Metoda mesta Ova metoda se zasniva na tome da odaberete neki prostor koji esto koristite ili kroz koji stalno prolazite, a zatim odreene stvari ili pojmove iz uenja poreate vizuelno na odreena mesta. Kad god pogledate u to mesto, znaete na koji pojam se odnosi i uvek ete moi da se podsetite preenog gradiva. Taj prostor moe biti vaa soba, kuhinja, itaonica... 8. Tehnika rimovanja To je takoe zgodna tehnika za pamenje formula, ali i drugih stvari. Poenta je napraviti neki stih, neto to se rimuje. Na primer, formulu za akceleraciju moete zapamtiti kroz stih: Iz fizike je osnovno znanje, sila kroz masa jednako je ubrzanje. 9. Metoda prostornog ureenja stranice Ova metode podrazumeva da vae beleke sa predavanja razmestite na stranice prethodno saetog teksta za uenje. Tako ete dobiti prostorni raspored zgodan za pamenje. Ako primenite svih ovih devet tehnika, moi ete da poveete nepovezano, vei broj podataka svesti na manji broj, napraviti smisleno od besmislenog, nauiti koje znakove bi valjalo upotrebiti da se prisetite neega...

Dve ideje za poboljanje pamenja


1. Napravite spisak moguih ispitnih pitanja i pokuajte da date odgovore Izvucite jedno pitanje sluajnim izborim. Potom naite mali komad papira ili kartona. Na prednjoj strani papira zapiite naslov pitanja. Na poleini papira napiite odgovor na to pitanje. Zatim izvucite, drugo pitanje, pa tree itd. Za svako pitanje ponovite istu strategiju.

145

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Dok putujete autobusom, ekate kod zubara i sl, izvucite svoje papirie i pokuajte da odgovorite na pitanja, bez gledanja na poleinu papira. Moete dati prijatelju komad papira sa pitanjem i odgovorom, zamoliti ga da vam proita pitanje, a vi pokuajte da odgovorite. Ako ste zaboravili odgovor, pogledajte sa druge strane i pokuajte ponoviti odgovor. Primenom ove strategije moete umnogome poboljati vae pamenje. Dok piete pitanja i odgovore, vi dobrim delom pamtite gradivo. Zatim ponavljajui utvrujete vae rupe u znanju. To e vam omoguiti da se usresredite na slabe take i douite deo koji sa nesigurnou prepoznajete. I tree, napravili ste spisak pitanja i odgovora, neku vrstu rezimea onog najvanijeg to e vam doneti dodatno vreme za ponavljanje pred sam ispit. To tada neete morati da radite. 2. Glasno ponavljajte Druga strategija polazi od toga da je glasno ponavljanje najvaniji element dugoronog pamenja. Prvi korak je da izvuete ono to treba da nauite i proitate to glasno nekoliko puta svakog dana. To vam je kao kad pamtite rei pesama vaih omiljenih muzikih grupa, pevaa i pevaica. Vi glasno izgovarate rei pesme i posle par ponavljanja znate pesmu za sva vremena. Ili vebate neki ske ili recitaciju. Glasnim ponavljanjem deo po deo nauili ste zahtevan materijal. Osim glasnog ponavljanja, ovu strategiju moete podrati i nekom rimom ili zamiljenom slikom koju vezujete uz pojedine delove teksta. Nastojte da budete kreativni i pronaite rei koje se rimuju sa onim to morate zapamtiti. Gradivo moete povezivati i sa nekim seanjima, matanjima i sl.

146

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Test pamenja
U nastavku se nalaze zadaci kojima ete proveriti svoju sposobnost pamenja. Zadatak 1: Proitajte samo jednom sledeu listu pojmova. Potrudite se da to vie zapamtite kao i redosled po kome su napisani. zid irafa reka zgrada haljina ogledalo ica torba torta biljka makaze struja ekser kutija sat kruka doktor kljeta parfem reza

Zadatak 2: Posmatrajte sledee pojmove minut. Za to vreme pokuajte da zapamtite to vie pojmova kao i to pod kojim brojem se oni nalaze. 1) estica 2) biljka 3) teleskop 4) fotelja 5) streljana 6) krov 7) tampa

147

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

8) pekmez 9) brija 10) dezodorans

Zadatak 3: Posmatrajte svaki od ovih niza brojeva. Na svakom se zadrite najvie 30 sekundi, a zatim pokuajte da ga ponovite, odnosno zapiete ne gledajui ponovo. Postupak ponovite za svaki broj posebno. 1) 653549892167682 2) 184239756184392 3) 201745968205453 4) 653739065914280

Zadatak 4: Posmatrajte maksimum dva minuta sledee brojeve telefona i probajte da ih to vie zapamtite. Picerija 345-859 Kolega sa fakulteta 321-846 Stomatolog 218-089 Elektriar 978-428 Poslovni partner 230-899 Turistiki agent 443-308 Muzej 357-701 Omiljeni klub 921-892 Fitnes centar 570-645 Deurna apoteka 415-139

148

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Zadatak 5: Pokuajte da za dva minuta zapamtite to vie godina kada su se desili sledei istorijski dogaaji. 1) 1929. Velika ekonomska kriza 2) 1789. Buroaska revolucija 3) 1389. Kosovska bitka 4) 1934. Ubijen kralj Aleksandar I Karaorevi 5) 1454. Izumljena prva tamparska maina 6) 1804. I srpski ustanak 7) 1942. Igmanski mar 8) 1878. Berlinski kongres 9) 1856. Roenje Nikole Tesle 10)1919. Osnovana je Liga naroda (pretea Ujedinjenih nacija) 11) 2001. Teroristiki napad na Ameriku

Zadatak 6: Promeajte pil od 52 karte. Zatim ga prelistajte jedno 5,6 minuta. Onda pokuajte da, ne gledajui ponovo u pil, zapamtite taan redosled svih karti. (Na primer: prva je osmica tref, druga je devetka karo, trea je dama pik... pedeset prva je dvojka herc, pedeset druga je kralj karo). Reenja ovih est zadataka napiite na jedan papir, pri tom ne gledajui u napisani zadatak. Zatim proverite procenat tanih odgovora. Ako ne reite test sa procentom veim od 50%, nemojte oajavati. Prosena osoba pamti od 20 do 60% ovih pojmova. Kada savladate principe i tehnike koje smo spominjali u prethodnom delu, moi ete da pamtite od 85 do 100% tanih odgovora.

149

150

PREDAVANJA

151

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Kako da se pripremite i ponaate na predavanju?


Priprema za predavanja podrazumeva obavljanje sledeih aktivnosti: 1. Ukoliko je na prethodnim predavanjima bilo zadataka koje je trebalo da reite, to pre predavanja svakako i uradite. 2. Neposredno pred predavanje se koncentriite i pripremite za predmet predavanja. Proitajte beleke sa prethodnih predavanja pre poetka novog. 3. Ako je to mogue, proitajte i koncipirajte gradivo koje e tek biti izloeno na predavanju. Ovo omoguava da unapred znate ta nije jasno i da, ako to ne dobijete na predavnju, reagujete i od nastavnika traite objanjenje odmah. 4. Kod itanja beleki priprema za predavanja na marginama proitanog treba da unesete kratke beleke i oznaite ono to je shvaeno, ono to nije shvaeno, zapiite mogua pitanja za nastavnika ili kolege. 5. Na predavanja dolazite na vreme. To je manir lepog i pristojnog ponaanja, a moe vam biti korisno jer profesori ne vole kanjenja na svoja predavanja. 6. U uionici ili amfiteatru odaberite mesto koje vam najvie odgovara, tj. mjesto sa koga se uje i vidi profesor i sa koga ete moi da razgovarate sa njim. 7. Tokom samog predavanja nemojte zevati, ne gledajte okolo po sali ili uionici, ne razgovarajte u vreme dok drugi izlau, ne razmenjujte papire i olovke, bez razloga ne skreite panju kolega i nastavnika. 8. Sluajte paljivo predavaa tokom predavanja. Pokuajte da brzo procenite ta je od reenog vie, a ta manje vano. Dobro je da znate da odvojite nevano od vanog jer ete na taj nain zapisivati kljune stvari, a u kasnijoj pripremi ispita to e vam biti od velike koristi. Brzo pisanje moe biti od koristi kod hvatanja beleki sa predavanja, ali ne treba da automatski zapisujete sve to je reeno. Treba da sluate dovoljno dugo i zapisujete samo ono to je naglaeno ili ono za ta procenite da je vano. 9. Dodatna objanjenja od predavaa traite to pre. To ne znai da treba da ga prekidate prilikom izlaganja gradiva. Najbolje je da pitanja zapiete u svesku i da na kraju predavanja iskoristite ovo svoje pravo. Neki profesori stimuliu prekidanja i postavljanja pitanja.

152

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Kako da hvatate beleke na predavanjima?


Pisanje beleki sa predavanja veoma je vaan deo u pripremi ispita. Najvanija stvar koju treba da shvatite je da hvatanje beleki na predavanjima nije mehaniko pisanje reenica koje profesor izgovori. One treba da budu rezultat beleenja vaeg razumevanja ideja i koncepata koji su bili predmet predavanja. Veina uenika i studenata zapisuje sve to profesor ili nastavnik kae. Rezultat takvog hvatanja beleki je mnotvo nepreglednih informacija i podataka koje najee ne razumete i u kojima ne moete da se snaete. Za kvalitetno hvatanje beleki bitne su tri stvari: 1. da posedujete i primenjujete kritiko razmiljanje 2. da aktivno i ciljano sluate i 3. da umete da procenite profesorov stil izlaganja. U nastavku e vam biti predstavljeno devet jednostavnih preporuka kako da vodite svoje beleke sa predavanja: 1. Pre samog procesa hvatanja beleki sa predavanja istraite nain na koji profesor izlae svoje gradivo. Zatim napravite organizaciju svojih beleki. Razmislite kako e izgledati, kako e biti struktuirane itd. 2. Nabavite dobar notes iz kog ete moi izvaditi stranice. esto ete prilikom spremanja ispita neke stranice morati da presloite, neke da dopunite i dodatno razvijete. Zato vam notes ovakvog formata tu zamisao umnogome olakava. 3. Svako novo predavanje, svaki novi proces hvatanja beleki ponite na novoj stranici. Najbolje je da na toj novoj, prvoj stranici ispiete osnovne informacije o predavanju i da beleke ponete od naredne stranice. 4. Kad god je mogue, koristite eme, grafikone, mape, skice, tabele i sl. 5. Prilikom hvatanja beleki izbegavajte striktno navoenje rei profesora. 6. Ostavite malo vei prostor na levoj margini. Taj prostor vam moe posluiti za navoenje nekih napomena, definicija, interesantnih ideja. 7. Beleke obavezno pregledajte pre narednog predavanja ili pre itanja novog materijala.

153

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

8. Beleke organizujte tako da se rezime ili sie celokuonog predavanja nalazi na kraju stranice tog predavanja. Sie moete napraviti i na poetku lekcije. Ovakav koncept vam umnogome olakava proces uenja u kasnijem periodu i tedi znaajno vreme kako se ispit pribliava jer ete prethodno naueno gradivo brzo i efikasno ponavljati itanjem rezimea. 9. Prostor na stranici za hvatanje beleki organizujte na sledei nain: Navedite prvo datum predavanja. Zatim upiite redni broj predavanja. Potom zapiite naslov predavanja. Posle toga navedite imena profesora, nastavnika, asistenta. Onda sledi proces hvatanja beleki.. Kada zavrite sa hvatanjem beleki, proitajte beleke minimum jednom. Zatim, samite tekst nakon predavanja. To podrazumeva: o vaenje kljunih rei vezanih za tu lekciju o zapisivanje interesantnih fraza o pravljenje spiska pitanja na koje nemate odgovor Uveite informacije i tekst beleki sa drugim izvorima informacija (prethodna predavanja na slinu temu, dodatna literatura, internet izvori...). Formuliite najvanije ideje i zakljuke. Nakon ovih faza proces uenja moe da pone.

154

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Kako da utiete na profesore?


Uspeh na odreenom predmetu umnogome zavisi od toga da li i na koji nain komunicirate sa profesorom. Profesori vole uenike koji pokazuju interes za njihovo predavanje i koji postavljaju dobra i logina pitanja. Postoje razliite strategije da pokaete zainteresovanost za predavanje i dobijete naklonost od profesora. Ovo su devet najeih: 1. Prilikom komunikacije sa profesorom dobro je da mu stavite do znanja da su neki delovi gradiva ili ukupna predavanja dobro koncipirani i realizovani, ali ne treba da se ustruavate da na kulturan i direktan nain ukaete na stavke koje svojim predavanjem nije ispunio. 2. Dobro je da znate i da koristite ime profesora. Profesori vole da ih oslovite imenom i prezimenom. 3. Stavite do znanja profesoru da cenite njega i njegov predmet. 4. Nastojte da gledate na gradivo i izlaganje profesora iz njegovog ugla. 5. Izbegavajte une rasprave, prepirke i svae sa profesorima. 6. Nemojte kritikovati profesora bez osnova, proglaavati ga nesposobnim i aliti se stalno u vezi sa njegovim predavanjima. Bolje se koncentriite na gradivo i na uljudan nain razgovarajte o problemima sa razumevanjem gradiva. 7. Ako kroz raspravu utvrdite da niste u pravu, to treba i da priznate. Naravno, oekuje se i da profesor prizna kad nije bio u pravu. 8. Kada stavljate primedbe, uvek naglasite profesoru da vam je namera da od predavanja dobijete najvie to se moe. 9. Pohvale gradiva i predavanja treba da budu iskrene. Nemojte da laskate kako biste eventualno dobili bolji status. Veina kvalitetnih profesora zna da prepozna lana laskanja i takve stvari smatraju negativnim kod uenika.

155

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Zato da aktivno sluate?


Kod aktivnog sluanja panju usmeravate prema profesoru ili drugoj osobi koja govori. Aktivno sluanje obino je praeno afirmativnim klimanjem glave, odranjem kontakta oima i izbegavanjem pokreta koji ometaju. Da bi se sluanje moglo nazvati aktivnim, potrebno je da koristite sledee vetine: parafraziranje, postavljanje potpitanja i saimanje. Parafraziranje izreenog koristite tokom predavanja u svrhu razjanjavanja izreenog, a sastoji se od toga da ponovite svojim reima ono to ste od profesora uli. Vraate ono to je reeno onome ko govori. Parafraziranje izreenog obino poinjete reima Drugim reima Ili: Dakle, Vi kaete, Kako sam vas ja razumeo i slino. Na taj nain profesoru dajete mogunost da ispravi ili potvrdi ono to ste uli i razumeli. Postavljanje potpitanja. U aktivnom sluanju veoma vana su potpitanja jer ih postavljate u svrhu pojanjavanja onoga o emu se govori. Potpitanja treba da se tiu iskljuivo teme razgovora. Saimanje se odnosi na to da ukratko prepriate ono to je profesor rekao. Obino se koristi na kraju razgovora. Cilj je da prepriate i samete sadraj predavanja, ono to ste uli i videli u svrhu pojanjavanja problema i isticanja kljunih taaka. Ove tri tehnike ne znae da treba da budete saglasni sa svim onim to je profesor rekao, ve da ste razumeli ono to je on rekao. Prilikom sluanja treba da izbegavate sledee situacije: Pseudosluanje ponaate se kao da sluate, ali ipak ne sluate. Jednoslojno sluanje znai da primate samo jedan deo poruke (npr. verbalni), dok drugi deo (npr. neverbalni) potpuno zanemarujete. Selektivno sluanje podrazumeva sluanje samo onoga to vas zanima. Selektivno odbacivanje znai da ste usresreeni samo na ono to ne elite uti. Kada se tema koju ne elite uti pojavi u predavanju, vi je potisnete i odbacite.

156

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Otimanje rei. Sluanje je usmereno na pronalaenje trenutka da ubacite vlastiti problem ili iskustvo i skrenete fokus predavanja na sebe. Odbrambeno sluanje ili defanzivno sluanje se javlja kada izjave profesora doivljavate kao napad na koji odbrambeno reagujete. Na taj nain onemoguavate normalan tok razgovora. Sluanje u zasedi. Sluate sa ciljem napadanja profesora.

Devet zlatnih pravila aktivnog sluanja su:


1. Stavite se na mesto profesora. 2. Prestanite sa unutranjim dijalogom. 3. Koncentriite se na ono to se govori. 4. Pokaite da sluate. 5. Parafrazirajte kad god moete. 6. Proverite detalje ako niste sigurni da li je shvaeno. 7. Vodite rauna o onome to profesor nije izgovorio. 8. Napiite najvanije detalje poruke. 9. Sluajte izmeu redova.

157

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

etrnaest saveta za aktivno sluanje


1. Panju usmeravajte prema temi i profesoru. Izbegavajte druge aktivnosti koje vode padu koncentracije. Ignoriite umove, otvaranja i zatvranja vrata, ono to se vidi kroz prozor i sl. 2. Podsetite se ta o temi koja se izlae ve znate. Ukoliko znate ta e biti tema izlaganja, naite vremena za nju i pripremite se (knjige, ranija predavanja, novinski lanci, veb stranice, podsenje na konkretna iskustva, itd). 3. Nastojte da naete mesto za sedenje to blie profesoru. Uspostavite kontakt kako biste kasnije bili u mogunosti da traite dodatne informacije. 4. Potisnite emocije. Tokom sluanja, privremeno, ostavite po strani svoje stavove i pretpostavke. Tu ste da ujete ta profesor ima da kae, a ne da sami sebe pretvarate u nepristojnog i neumerenog sagovornika. 5. Stavite se u ulogu onoga koji govori. Sluajte uima, ali i oima. Nemojte biti nestrpljivi. ak i kada vam se ini da izlaganje ili prezentacija idu pogrenim tokom, sasluajte profesora. 6. Ne uznemiravajte ostale kolege komentarisanjem ili slanjem razliitih signala pri neslaganju ili slaganju sa onim to profesor kae. 7. Reagujte na eventualna pitanja profesora. Time pokazujete zainteresovanost i panju. 8. Onom ko je govorio, ostavite nekoliko trenutaka da predahne nakon izlaganja. 9. Proverite da li je shvaeno ono to je reeno kroz: preformulaciju najvanijih taaka, to je najbolja potvrda da ste razumeli ono to je reeno saimanje najvanijih taaka pitanja i traenje objanjenja

158

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

10. Razgovor sa profesorom posle predavanja treba da produite kroz: navoenje vlastitih iskustava to je znak zainteresovanosti interpretaciju onog to je reeno kao pokazivanje shvatanja 11. Kod postavljanja pitanja treba da: kratko izrazite zahvalnost ili prvi utisak o izlaganju, ukratko ukaite na ono u vezi sa im ete neto pitati i jasno postavite pitanje. 12. Kod uea u diskusiji treba da se ukratko osvrnete na taku o kojoj se diskutuje i na nain kako je ona izloena, formuliete i izreknete vlastitu ideju, predlog, sugestiju, interpretaciju, zatraite komentar ili miljenje profesora i ostalih slualaca. 13. Sa kolegama i prijateljima prodiskutujte o onome to se slualo. 14. Napiite saetak onoga ta ste sluali za naknadno razmatranje. Zapamtite: dobri uenici i studenti paljivo sluaju, dok najbolji nita ne proputaju.

159

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Test: Umete li da sluate?


(Izvor: http://www.mudrac.com/mod/quiz/view.php?id=68, 21.10.2009) Pred vama se nalazi test pomou koga ete da utvrdite da li posedujete vetinu aktivnog sluanja. Potrebno je da od pet ponuenih odgovora odaberete jedan koji najvie odgovara vama. 1. Da li na osobu sa kojom komunicirate obraate punu panju, ak i kada za to vreme radite neto drugo? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 2. Ako sagovornik zastane i okleva, da li ga ohrabrujete da nastavi? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 3. Da li zaboravljate to to su vam rekli? a. uvek (1 bod) b. skoro uvek (2 boda) c. obino (3 boda) d. retko (4 boda) e. nikad (5 bodova) 4. Da li pokuavate da razumete poruke koje stoje iza stvarnih rei i reenica? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda)

160

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 5. Da li sluate i onda kad su vam stvari unapred poznate? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 6. Da li podjednako paljivo sluate i mlade i stare, mukarce i ene? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 7. Da li u sagovornika direktno gledate, povremeno se smeite i klimate glavom? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 8. Da li postavljate pitanja da bi vam stvari detaljnije objasnili? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda)

161

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

e. nikad (1 bod) 9. Da li moete da ignoriete razliite stvari koje vas ometaju dok neto sluate? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 10. Da li podstiete druge na razgovor? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 11. Da li za vreme nekog predavanja mislite o tome to je reeno, ak i kad predavanje nije najinteresantnije? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 12. Da li na vae sluanje utie to da li vam je sagovornik prijatelj, poznanik ili stranac? a. uvek (1 bod) b. skoro uvek (2 boda) c. obino (3 boda) d. retko (4 boda) e. nikad (5 bodova)

162

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

13. Da li se uzdravate od zakljuaka dok ne sasluate sve? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 14. Da li putate da va sagovornik zavri reenicu pre nego to ponete da priate? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 15. Da li volite da sluate kada drugi ljudi priaju? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 16. Da li ponovite i rezimirate neiju ideju i pitate da li ste ono to je reeno, dobro razumeli? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod)

163

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

17. Da li sluate i one osobe koje vam se ne sviaju? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 18. Da li traite da vam se neke rei i pojmovi, koji vam nisu dobro poznati, razjasne? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 19. Da li sluate bez obzira na stil neijeg izlaganja (manir prianja, ton, izbor rei i sl)? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod) 20. Da li pokuavate da otkrijete motive koji se kriju iza odreene poruke? a. uvek (5 bodova) b. skoro uvek (4 boda) c. obino (3 boda) d. retko (2 boda) e. nikad (1 bod)

164

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Reenje: I grupa - Neaktivni slua (20-40 bodova): Ne volite da sluate, ne postavljate pitanja da vam se razjasne nepoznate stvari, volite da upadate sagovorniku u re. Morate dosta toga da uradite da biste usvojili vetinu aktivnog sluanja. II grupay - Pasivni slua (40-70 bodova): Posedujete neke karakteristike aktivnog sluaa. Pravite neke gestikulacije, pokrete tela. Klimate glavom na profesorovo izlaganje. Ali ne traite da vam se neke rei i pojmovi, koji vam nisu dobro poznati, razjasne. esto imate zamerke na profesorov stil izlaganja. Ne sluate osobe koje vam se ne dopadaju. Ne parafrazirate izreeno. III grupa - Skoro aktivan slua (70-90 bodova): Blizu ste dostizanja perfekcije u aktivnom sluanju. Skoro uvek parafrazirate izreeno, strpljivi ste u sluanju, putate sagovornika da zavri. Ali ne pokuavate da otkrivate motive koju nosi poruka sagovornika i umete da ne sluate paljivo osobu koja vam se ne svia. Popravite ove dve stvari i eto vas u IV grupi. IV grupa - Savreni slualac (90-100 bodova): Vi ste savreni aktivni slualac. Posedujete sve karakteristike koje treba da ima jedna ovakva osoba.

165

166

ISPITI

167

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Kako da se pripremite za ispit? Dvanaest preporuka


Uspeh na ispitu nije samo rezultat vaih sposobnosti tog dana. On zavisi od vaeg ponaanja u predispitnom periodu, sposobnosti da procenite situaciju i da se uklopite u realne rokove. Za uspeno poloen ispit kljuno je da imate unapred pripremljenu strategiju, tj. nain na koji ete da ostvarite cilj - poloite ispit. Najea predispitna pitanja koja se javljaju su: Na koje faze treba podeliti gradivo? Kako najefikasnije uiti? U koje doba dana (danju, nou) je najbolje uiti? Koliko dugo spremati ispit? Da li uiti napamet? Kako savladati tremu? Da li da uite sa nekim i slino? Pred vama se nalazi dvanaest dokazanih i proverenih uputstava u organizaciji pripremanja ispita: 1. Pripreme za ispit ponite jo kod prvog susreta sa gradivom, na prvom predavanju, kod prvog pregleda udbenika, kod prvog sreivanja beleki. 2. Vodite beleke na pravilan i organizovan nain. Piite kvalitetno beleke tokom predavanja. Pregled i obradu beleki ponite to pre nakon predavanja. Pregledajte beleke pre poetka predavanja. Detaljnije i dublje pregledajte beleke jednom nedeljno. Posebnu panju posvetite hvatanju i obradi beleki onih delova gradiva koji e sigurno biti na ispitu, tj. u ispitnim pitanjima. Kao pomo ovoj vrsti informacija mogu vam biti od koristi razgovori sa profesorom, starijim kolegama... Beleke, napomene i izvore za spremanje gradiva organizujte prema ispitnim pitanjima.

168

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

3. Isplanirajte vreme potrebno za pregled i obradu gradiva. Formirajte jedinice gradiva i odredite vreme u koje e te jedinice biti obraivane. 4. Nemojte uiti kad se oseate psihiki loe ili kad ste umorni. To je samo gubljenje vremena. Najtee i najzahtevnije gradivo uite nakon odmora, kada imate najvie sveine i koncentracije. 5. Napravite malu simulaciju ispita (na primer napravite testove za ispit i krenite da na njih odgovarate). Kreirajte vlastitu listu moguih ispitnih pitanja. Vebajte prezentaciju pred profesorom. Listu treba pripremati stavljajui se u ulogu nastavnika (ta su pitanja koja biste vi postavili da pripremate test), a zatim treba utvrditi da li na pitanja sa te liste moete odgovoriti. 6. Ako je mogue, organizujte ponavljanje ispitnog gradiva u grupi. To e vam umnogome olakati polaganje ispita i uiniti vas hrabrijim pred ispitni nastup. 7. Idite na konsultacije. Razgovarajte sa profesorom ili asistentom o gradivu sa kojim imate problem. Ove razgovore ne treba da obavljate neposredno pred ispit. 8. Uenje zavrite jedan dan pre ispita. Dan pred ispit ostavite za relaksaciju, odmor, sreivanje misli... 9. Paljivo pratite ispitno gradivo na predavanjima. Posebnu panju posvetite uputstvima koje za uenje preporuuje profesor na predavanjima. Na predavanjima obratite panju na delove koje profesor naglaava, ponavlja, vie puta im se vraa, zapisuje na tabli, u vezi sa kojim postavlja pitanja studentima tokom predavanja ili naglaava da e taj deo gradiva biti na ispitu. 10. Ako profesor ne govori o pitanjima za test, slobodno ga pitajte. Nabavite i pogledajte prethodne testove koje je pripremao isti profesor. Razgovarajte sa kolegama i pokuajte zajedniki predvideti koja e pitanja test sadravati. 11. Nemojte ponavljati gradivo samo pred ispit. Proces ponavljanja treba da obavljate nekoliko puta u toku ispitnog ciklusa.

169

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

12. Za zavrno ponavljanje gradiva neposredno pred sam ispit: Napravite listu provere uenja. Na ovoj listi treba da se nae sav materijal koji moe da se pojavi na ispitu ili testu (beleke, formule, ideje, koncepti, zadaci i sl). Kreirajte rezime i saetke uenja. Kad god je mogue, kroz saete koncepte treba da izloite i uveete ideje i teme koje se ue. Snimite najvanije delove. Ako za to postoji mogunost, napravite audio zapis vanih delova gradiva, zakljuaka, definicija, ideja i sl. I sluajte pred ispit. Napravite kartice. Kartice sa najvanijim definicijama, formulama, listama koje treba da zapamtite, pripremajte jo tokom obrade gradiva. Kartice uvek nosite sa sobom i prelistavajte ih kad god za to imate mogunosti.

170

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Kako da se pripremite za usmeni ispit?


Za uspenu pripremu usmenog ispita treba da obratite panju na nekoliko bitnih stvari. 1. Ispit treba dobro da pripremite. Uenje je najvanije i bez njega neete imati uspeha na ispitu. 2. Na vreme proverite taan datum, termin i mesto polaganja ispita. Proverite da li se na ispitu koriste tehnika sredstva (raunar, kasetofon i sl). 3. Dobro je da pitate profesora koja su mogua pitanja na ispitu. Zapiite mogua ispitna pitanja i uvebavajte odgovore na njih. 4. Dobar nain pripreme usmenog ispita moe biti rad sa kolegama ili strunjacima iz oblasti iz koje se ispit priprema. 5. Ponavljajte i uvebavajte odgovore pred ogledalom da biste videli i procenili svoje ponaanje, izraze lica, pokrete... 6. Na ispitu izgledajte profesionalno. Pristojno se obucite, iskljuite mobilni telefon, nemojte ometati ostale kolege, praviti buku i sl. 7. Na mesto polaganja ispita doite uvek neto ranije.

8. Vreme do ispita iskoristite za oputanje i sagledavanje situacije, a ne za ponavljanje gradiva. 9. Kada ispit pone, svu panju usmerite prema ispitivau. Vano je da zauzmete dobru i pristojnu pozu i da pokuate da ostvarite kontakt oima. 10. Tokom ispita se trudite da budete inteligentan govornik, ali i inteligentan slualac. Ako ne znate odgovor na neko pitanje, nemojte se udaljavati od teme. To profesori ne vole. Jasno recite da odgovor na pitanje ne znate, ali pokuajte da do odgovora doete (kroz sopstveno zakljuivanje kroz neto to znate od pre, kroz neku studiju sluajeva i sl). 11. Tokom ispita zadrite samopouzdanje i pribranost, ak i kad stvari ne idu u najboljem pravcu. est je sluaj da profesor testira vae ponaanje. 12. Kada su pitanja potvrdno/odrinog oblika uvek odgovarajte sa da/ne.

171

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

13. Prilikom odgovaranja uvek naglaavajte vane delove. Ubacite neki primer kojim ete potkrepiti poznavanje pitanja. 14. Ponekad je dobro pitati profesora da li ima jo neto to biste mogli rei i to bi pomoglo da formira miljenje o oceni. 15. Bez obzira na rezultat ispita, iz prostorije izaite pristojno, dostojanstveno, uz pozdrav. 16. Nakon usmenog ispita napravite vlastitu procenu ispitnog nastupa. ta ste uradili dobro, a ta loe. Ove procene zapiite kako biste mogli korigovati svoj celokupni nastup za sledei ispit.

172

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Zato je na ispitu vana mo glasa?


Tokom ispita morate paziti da zvuk vaeg glasa ne odraava nuno i vae stvarne emocije. Ukoliko va glas postane ravan, bez izraajnih i snanih tonova, odavaete utisak da ste uplaeni i nesigurni. Nedostatak koordinacije misli i glasa proizvodi neodluan glas, najee kod uenika koji nisu sigurni u ono to govore. Pravilna upotreba glasa pomoi e da komunikacija sa profesorom bude uspena. Dobro pripremljena lekcija, ali loe prezentovana, imae manje uspeha od loe pripremljenog, ali dobro predstavljenog gradiva. Va profesor od vas unapred oekuje strunost i poznavanje gramatike koja je vidljiva iz ispravne upotrebe rei. 1. U sluaju kad primetite da profesor ne razume ili ne razmilja previe o ispitnom pitanju, na veu aktivnost moete ga podstai glasnim govorom ili neverbalnom komunikacijom (kretanjem i snanijim pokretima). 2. Koristite pauze u govoru. Retorike pauze zadravaju panju sagovornika, a dramske pauze naglaavaju vanost tog dela govora. Uenici koji brzo govore, oni kojima mozak tri ispred jezika, imae potekoa da ih profesor razume, a neretko odaju utisak nesigurne ili nezainteresovane osobe koja to pre eli da zavri ispit. 3. Vano je da ne gomilate nepotrebne rei u konverzaciji sa ciljem da ostavite utisak ekstremno obrazovane osobe. Profesor to moe shvatiti kao va pokuaj da dobijete na vremenu jer ne znate ta elite rei u tom trenutku. 4. Govor treba biti bez nepotrebnih rei, jasan, jednostavan i lak za razumevanje, ali ne i suvoparan. 5. Kod pripremanja za ispit morate biti sigurni da znate znaenja rei koje planirate da koristite. 6. Ne koristite latinske rei, kao ni rei lokalnog slenga koje mogu imati drugaije znaenje (najee vulgarno i uvredljivo). 7. Izbegavajte mumljanje, i ponavljanje raznih potapalica kao hmm, ovaj, znate, znai 8. Koristite topli i blagi humor i stvorite prijatnu atmosferu svojim dobrim raspoloenjem.

173

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Kako da poloite ispitni test?


Polaganje u vidu testa je est nain polaganja ispita. Studenti ga mnogo vie vole u odnosu na usmeno ispitivanje. Ako ste doboro pripremili gradivo, polaganje testa e za vas predstavljati maji kaalj. Meutim, ako niste dobro savladali materiju, tj. preli veliki broj stvari iz udbenika, to moe biti problem. Test uglavnom trai precizne odgovore na sitne detalje iz pojedinih tema. Najbolji nain pripreme za test je da reavate testove sa prethodnih polaganja ili ispita. Pitanja nee biti u potpunosti ista, ali mogu biti slina. U najgorem sluaju mogu vam pokazati koja poglavlja treba da nauite. Ukoliko imate sree, moe se dogoditi da na ispitu dobijete pitanja koja su ve bila u prethodnim ispitnim rokovima. Prouavanje testova sa prolih ispita i odgovaranje na njih iz svojih beleki i preporuene literature, najbolji je nain za pripremu ove vrste testa. Neete morati pamtiti svaku informaciju koja je napisana o datoj temi. Postoje razliite opcije odgovora na testu. Nekada se trai samo jedan taan odgovor, nekada ete morati da zaokruite vie tanih odgovora. Ponekad se trai da se odabere jedan netaan, a ponekad vie netanih odgovora. Zbog toga je vrlo vano da paljivo itate pitanja kako biste znali ta se oekuje od vas. Za proveru znanja na ispitu u vidu testa, morate imati strategiju za zaokruivanje odgovora: 1. Prvo treba da pogledate ponuena pitanja i da ih podelite u pet kategorija: pitanja na koja sigurno znate taan odgovor pitanja na koja mislite da znate taan odgovor pitanja za koja pretpostavljate odgovor pitanja za koja niste sigurni u odgovor pitanja za koja sigurno ne znate odgovor 2. Zatim, ponovo proitajte sva pitanja u testu. Oznaite kljune rei, negacije, dvostruke negacije, problematina pitanja, sve to vam je vano u pitanju. Ako smete da piete po testu, na ivicama stranica zapiite informacije koje biste mogli da zaboravite, a odnose se na postavljeno pitanje.

174

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

3. Zatim odgovorite na pitanja na koja sigurno znate odgovor kako biste sebi podigli samopouzdanje. Ako je test podeljen na dva dela, (tj. postoje pitanja sa ponuenim odgovorima i pitanja u kojima vi morate napisati odgovor), reite prvo pitanja sa ponuenim odgovorima. esto se deava da u ponuenim odgovorima imate odgovor na neko pitanje iz drugog dela testa. 4. Nakon toga ponite da odgovarate na pitanja za koja mislite da znate taan odgovor i na pitanja za koja pretpostavljate odgovor. Pokuajte na sledei nain. Proitajte pitanje i odgovorite na njega svojim reima. Zatim pogledajte ponuene odgovore i odredite koji je najblii vaem. U ovoj fazi moete poeti da koristite postupak eliminacije odgovora na pitanje. Ne treba da se dugo zadravate na pitanjima na koja ni pomou metode eliminacije ne moete da odgovorite. Uvek vodite rauna koliko vam je ostalo vremena do kraja testa. 5. Pretposlednja faza jeste odgovaranje na pitanja na koja ne znate odgovor. Ako netani odgovori nisu kanjivi (ne boduju se negativno), gledajte da odgovorite na sva pitanja. Ako postoje negativni bodovi, proverite da li imate dovoljno sigurnih bodova. Ako imate, nemojte se kockati. Ako nemate, probajte. Nemate ta da izgubite. Postoji nekoliko metoda za zaokruivanje odgovora na pitanja o kojima nita ne znate: Ako su ponuena dva veoma slina odgovora, obino, ni jedan ni drugi nisu tani. Ako su dva ponuena odgovora jako razliita, jedan od njih je taan. Odgovori koji zapoinju reima uvek, nekada, nikada, niko, izuzev, najee, najree esto nisu tani odgovori. 6. Na kraju, proverite da li ste odgovorili na sva pitanja. Ako se odgovori piu na drugom listu, budite paljive prilikom oznaavanja odgovora. esto se moe desiti da odgovor znate, ali da umesto B zaokruite C.

175

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Rezimiranje ispita. Lista za proveru


Bez obzira da li ste bili uspeni ili ne prilikom polaganja ispita, uvek je dobro da napravite mali rezime uraenog kako biste mogli ponoviti ono to je bilo uspeno i ispraviti ono to eventualno nije bilo dobro. Pred vama se nalazi spisak od osam pitanja koja treba da postavite sebi kada ste zavrili sa predmetom ili ispitom: 1. ta ste napravili dobro prilikom uenja? 2. ta biste mogli da napravite bolje u narednim fazama uenja? 3. Jeste li imali tekoa sa planom uenja koji ste napravili? 4. Da li ste odabrali odgovarajue uslove za uenje? 5. Da li ste izvrili svoj plan uenja? 6. Jeste li bili disciplinovani u izvrenju plana? 7. Da li ste uspeli u smislu ocene u koli ili rezultata na ispitu? 8. Da li ste obeleili i proslavili svoj uspeh? Odgovori na ova pitanja predstavljae dobre smernice za pravljenje novog plana uenja prilikom pripreme sledeeg predmeta. Sve napravljene greke ete izbei, unaprediete sistem uenja, a i bre ete savladati gradivo.

176

VETINA KOMUNIKACIJE

177

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Kako da ovladate vetinom govora?


Uspena komunikacija sa profesorom pretpostavlja upotrebu pravih rei u pravo vreme i na pravi nain. Nekoliko je linih kvaliteta koje razlikuju govornike i njihovu uspenost: jasnoa, tanost, empatija, kontakt oima, izgled, telesno dranje, vokalni kvaliteti. Jasnoa se odnosi na to da ideje treba da izrazite organizovano, smisleno i jednostavnim jezikom, da ne pokuavate da impresionirate profesora dugakim sloenim reenicama i stranim reima. Da bi se rei mogle pravilno razumeti, vana je, kako jasnoa u razmiljanju i oblikovanju rei i reenica, tako i jasnoa u izgovaranju. Tanost predstavlja zahtev da ono to govorite odraava upravo ono to elite rei. Potreban je relativno bogat renik koji se stie obrazovanjem, iz kog se mogu odabrati one rei kojima e se dati precizno znaenje svojim mislima i ispuniti cilj komunikacije sa profesorom. Empatija je kvalitet kojim pokazujete uivljavanje u oseaje i potrebe druge strane. Empatija ne znai obavezno slaganje sa onim to je druga osoba ranije izrekla, ve prepoznavanje i razumevanje pozicije sluaoca (profesora). Kontakt oima se smatra vanim iniocem odnosa tokom komunikacije sa profesorom. Odnosi se na smer i duinu pogleda i pokazuje da sluate i opaate profesora. Suprotno tome - ne gledanje u oi ili uestale promene u smeru i duini pogleda, esto alju poruke kao npr. Ne zanima me, Ne svia mi se, Nisam siguran u sebe, Ne znam to govorim, Nemoj mi verovati itd. Izgled je znaajan zato to utie na to kako vas drugi doivljavaju i razumeju. Izgled odraava i kako vidite samog sebe, odnosno kakvu sliku o sebi elite preneti drugima. Dva su kljuna podruja u vezi sa izgledom onoga koji govori: a) istoa i urednost i b) odea i izgled prikladan situaciji. Dranje tela je vano zato to prenosi odnos i stav prema izgovorenom sadraju i profesoru. Tako npr. poluleei poloaj u stolici moe poslati poruku profesoru da ste oputeni ili umorni ili vam je dosadno i nije vam stalo do toga ta on govori.

178

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Vokalni kvaliteti govora esto se smatraju uroenim ali, to je samo delimino tano, budui da se oni mogu stalno unapreivati pogotovo u cilju postizanja kvalitetnije komunikacije. Vokalni kvaliteti znaajni su i radi vae uverljivosti.

Pet najvanijih osobina uspenih govornika


U nastavku se nalazi pet najznaajnijih karakteristika koje morate da posedujete ukoliko elite uspeno da komunicirate sa profesorom. 1. Raspoloenost za komunikaciju Dobar govornik zastupa tezu da je sve podlono razgovoru, da nema zabranjenih tema i stavova koji se ne mogu menjati. On ne veruje obavezno u sve to mu se kae i spreman je da otvori svaku temu za koju smatra da je bitna. On je uvek spreman da dovede u pitanje miljenje druge strane. Uspean govornik tei da zatiti svoje interese, to ne znai da ne potuje interese profesora. 2. Sluanje svojih sagovornika Jedna od najvanijih karakteristika uspenih govornika je da umeju da sluaju svoje sagovornike. Bitno je da: Vodite rauna da va profesor na predavanjima govori vie od vas. Ne prekidate predavaa. Iako ponekad elite da prekinete svog profesora zato to smatrate da imate da kaete neto vano, probajte da se suzdrite i ostavite to za pogodan trenutak. Nauite aktivno da sluate. Time svom predavau dajete do znanja da paljivo pratite svaku njegovu re. Zatraite da vam profesor pojasni stvari koje nisu razumljive. Znate da itate govor tela svog profesora jer se na osnovu njega moe mnogo toga zakljuiti. 3. Strpljenje Dobar govornik treba da bude strpljiv i razuman. Treba da se oslobodite tenje da to pre zavrite odgovaranje. Na ispitu ete imati veliku prednost ako niste optereeni faktorom vremena, ako ne urite i pritiskate profesora da to pre prihvati va odgovor i stavove.

179

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

4. Umee postavljanja pitanja Karakteristika uspenih studenata i uenika je da zna da postavlja mnogo pitanja. Dobri uenici su u stalnoj potrazi za novim i korisnim informacijama. Oni postavljaju jasna, direktna i otvorena pitanja. Na njihova pitanja se ne moe odgovoriti sa Da ili Ne. (npr. moete pitati: ta mislite o tome? Umesto: Da li vam se svia ovo?). Bitno je i da ne postavljate pitanja koja su neprijatna. Umesto da pitate: Zato? Ili: Zbog ega tako mislite? 5. Naklonjenost ka rezultatu Studenti ili uenici koji su su dobri govornici su uvek orijentisani ka rezultatu. Njih interesuje ishod ispita, a ne linost profesora. Oni ne pokazuju emocije i ne primaju stvari lino. Osim ovoga morate biti i: 1. ljubazni, ali ne familijarni; 2. paljivi, ali nenametljivi; 3. tani, ali ne sitniavi; 4. smireni, ali zainteresovani; 5. uredni i pedantni, bez preterivanja; 6. duhoviti, ali ne sarkastini; 7. jasni, ali ne krti niti preopirni u objanjavanju; 8. struni, ali ne arogantni; 9. komunikativni, ali ne brbljivi; 10. sposobni, ali ne prepredeni (lukavi); 11. optimistini, ali ne lakoverni; 12. neposredni, ali nikad neobuzdani; 13. iskreni, ali ne nepristojni; 14. sigurni, ali bez ispoljavanja superiornosti; 15. preduzimljivi, ali nikada bez mere; 16. slualac, ali ne pasivni, ve aktivni; 17. oprezni, ali nikako plaljivi. Kvalitetne i pravovremene pripreme su jedan od odluujuih faktora za uspenu realizaciju govora kao naina komunikacije. Bez obzira na to koliko ste struni i koliko ste govora ve izveli, morate se uvek pripremiti. Ukoliko to uinite, biete sigurniji u sebe i zadobiete poverenje svojih sagovornika, a va autoritet i ugled e porasti.

180

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Petnaest pravila verbalne komunikacije


Ovo su neka od pravila koja treba praktikovati prilikom korienja verbalne komunikacije sa profesorom ili drugim sluaocima (asistent, mentor, kolega iz kole ili sa fakulteta...): 1. Govorite jasno, tako da sluaoci mogu uti i razumeti ta se kae. 2. Koristite jezik koji je adekvatan temi i poznat sluaocima. Ne treba koristiti tehnike termine ako ih sluaoci nee razumeti. 3. Treba izbegavati nepoznate i strane rei ili izraze i truditi se da se maksimalno koristi maternji jezik. 4. Koristite adekvatan ton da bi se pospeila i pojaala poruka. 5. Neophodno je voditi rauna o terminima i izbegavati pomodarske izraze i argon. 6. Koristite rei koje su adekvatne za datu situaciju. Treba izbegavati kolokvijalne izraze ili vreanja prilikom razgovora. 7. Obratite panju kako ljudi reaguju na ono to im saoptavate. Ono o emu razmiljaju, ljudi uglavnom ne izraavaju naglas. Nauite da itate njihove misli kroz izraz lica, pokrete nogu i ruku. Pre svega, pokuajte u njihovim oima da proitate znake zbunjenosti, neslaganja, neverice, otpora ili razumevanja. 8. Da biste zadrali panju ljudi, podeavajte svoj glas. Vie e ih zainteresovati ono o emu govorite ako iznenada neto kaete glasnije ili tie, bre ili sporije, ako zastanete pre ili posle neke sutinske konstatacije. 9. Ljude kojima se obraate gledajte pravo u oi. 10. Posvetite panju osobi sa kojom razgovarate. 11. Izbegavajte ali za povezivanje reenica. Ova re kod ljudi odmah izaziva odbrambeni stav. Bolje je koristiti veznik i. 12. Prilagodite govor datoj situaciji. Nain na koji se razgovara sa kolegama moda nee biti adekvatan kao kada se razgovara sa bratom, majkom, ocem.

181

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

13. Paljivo posmatrajte neverbalne znake koji mogu da ukau ta druga osoba stvarno misli. esto oni mogu biti suprotni od onoga ta ta osoba kae. 14. Postavljajte pitanja kojima se proverava da li druga strana razume ono to se govori. 15. Paljivo sluajte ta druga osoba govori, pratite njene komentare. Dozvolitie joj da govori. Odgovorite na svako njeno pitanje.

182

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Sedam elemenata neverbalne komunikacije


Savremena istraivanja pokazuju da je neverbalna komunikacija najvanija i presudna u prvom kontaktu. 60% kompletnog utiska formira se na osnovu neverbalne komunikacije. Postoji sedam elemenata neverbalne komunikacije o kojima morate voditi rauna prilikom komunikacije sa nastavnicima, profesorima, kolegama: 1. Izraz lica Reakcija lica je najei nain brzog slanja povratne informacije. Izrazom lica pokazujete nivo razumevanja ili ukljuenosti u razgovor te najbre izraavate oseje (radost, strah itd). 2. Pogled Pokretima oiju signalizirate drugim osobama to od njih oekujete. Na primer, na predavanju pogled profesora prema ueniku moe izazvati da on pone da izlae svoje miljenje, iako nije bio direktno verbalno prozvan. 3. Poloaj tela i kretanje Poloaj tela i kretanje odraavaju stavove, oseaje, odnose s drugima. Nagnutost tela napred za vreme razgovora moe znaiti da ste zainteresovani za sagovornika, dok odmicanje govori da elite da prekinete komunikaciju. Ili, ako se za vreme razgovora sedite na ivici stolice, time verovatno pokazujete elju da to pre odete. 4. Pokreti Uz izraz lica pokreti su najizraajniji deo neverbalne komunikacije. Pokretima esto moete komunicirati samostalno, bez verbalnog dela poruke (npr. odmahivanje rukom, moe znaiti Ma pusti nije bitno). Pokretima takoe pojaavate verbalnu poruku ili iskazujete emotivno stanje (npr. lupkanje prstima po stolu znai nervozu, dosaivanje itd).

183

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

5. Prostorna bliskost Razdaljina izmeu vas i druge osobe znaajno utie na tok komunikacije. Nije isto da li ste na udaljenosti od jednog metra ili pet metara, da li vi sedite, a neko drugi stoji. Bitna je i razlika u visini izmeu vas i sagovornika i sl. 6. Spoljni izgled Spoljni izgled odraava sliku o vama i utie na ponaanje i stavove profesora ili kolega. Frizura, nakit, odea, obua sadre poruke o linosti, drutvenoj pripadnosti, stavovima i emotivnom stanju. Na osnovu njih profesori i kolege stvaraju prvi utisak. 7. Paralingvistiki znakovi Oni se odnose na nain izgovaranja rei. Paralingvistiki znakovi su oni koji se glasom i drugim nainima alju uz verbalnu poruku: emocionalni ton, visina, jasnoa, brzina, glasnost, tanost. Oni nisu povezani sa sadrajem onoga to govorimo, ali znaajno utiu na znaenje onoga to je reeno. Zavisno od paralingvistikih znakova, ista reenica moe imati vrlo razliito znaenje, npr. reenica Dobro sam moe biti izreena sa zadovoljstvom ili ironijom itd.

Saveti za neverbalnu komunikaciju


1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Upotrebljavajte neverbalne znakove. Upotrebljavajte neverbalne znakove koji su prilagoeni drugoj osobi. Upotrebljavajte neverbalne znakove koji su prilagoeni situaciji i okolini. Upotrebljavajte neverbalne znakove koji su prilagoeni vama. Budite dosledni u upotrebi neverbalnih znakova. Odaberite razliite znakove kako biste odaslali razliita znaenja. Izbegavajte upotrebu suprotstavljenih verbalnih i neverbalnih znakova. Upotrebljavajte pokrete tela i izraze lica kako biste poveali razumljivost vae poruke. Prikladno upotrebljavajte gestove.

10. Upotrebljavajte otvoreni stav tela kada se elite ukljuiti u interakciju sa drugima ili zatvoreni stav tela kada se ne elite ukljuiti.

184

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

11. Uskladite svoj stav tela sa stavom druge osobe kada se slaete sa njenim uverenjima, oseajima, vrednostima ili imajte suprotan stav tela kada se ne slaete. 12. Uspostavite kontakt oima i odrite ga kada elite komunicirati sa nekom osobom ili kruite pogledom po prostoriji i ne uspostavljajte kontakt oima kada ne elite. 13. Upotrebljavajte ugodnu udaljenost kada razgovarate sa drugima. 14. Upotrebljavajte dodir kako biste pokazali toplinu, zabrinutost, sklonost ili otvorenost prema drugima. 15. Menjajte visinu, brzinu, intonaciju i jainu glasa kako biste prikladno iskazali svoje namere i upotpunili svoju verbalnu poruku. Izbegavajte potapalice. 16. Upotrebljavajte prikladnu brzinu, glasnou, kvalitetan izgovor. 17. Prikladno se odevajte. 18. Izbegavajte ekstremna ponaanja. 19. Pokuajte prilagoditi svoju neverbalnu komunikaciju kontekstu.

185

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Trikovi u komunikaciji sa profesorima


U nastavku e vam biti predstavljeno 19 dobrih saveta za uspeno ostvarenje procesa komunikacije sa profesorom: 1. Ne odustajte u nameri da razgovarate sa profesorom. Ne oekujte unapred odbacivanje. 2. Pokaite profesoru da ste dobar slualac iskazujui njegove izjave drugim reima. 3. Koristite kontakt oima i smeak kao va prvi dodir sa njim. 4. Traite zajednike ciljeve, interese i iskustva sa profesorima sa kojima komunicirate. 5. Uravnoteite primanje i davanje informacija. 6. Ne upotrebljavajte re ti kada znai ja. 7. Pitajte profesore za njihovo miljenje. 8. Gledajte ono pozitivno u profesorima sa kojima komunicirate. 9. Iskaite profesorima svoje oseaje, miljenja i emocije. 10. Kada priate priu, predstavite prvo glavne take, a onda dodajte detalje. 11. Budite svesni otvorenog i skrivenog govora tela. 12. Prihvatite pravo druge osobe da bude individua. 13. Budite tolelantni prema uverenjima profesora, iako se ne slaete sa njima. 14. Nikada ne uzimajte reakciju profesora ili njegovu ljutnju lino, iako je to naizgled upueno lino vama. Duboko udahnite, izbrojite do deset i vidite ta on zaista hoe i ta ima na umu. 15. Ne morate da imate odgovore na sva pitanja. U redu je rei: Ja ne znam. Probajte da naete zajedniko reenje - to uvek dobro doe. 16. Odgovorite injenicama. Nemojte reagovati samo emocijama. Preuzmite odgovornost za svaku komunikaciju koju obavljate i razmislite da esto vae ponaanje moe da izazove neke negativne reakcije kod njega.

186

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

17. Profesori se esto ale da ih ne sluaju. Moete im dati do znanja da ih sluate, a panju im skrenite sledeim reenicama: Jel moete da mi kaete neto vie o tome? Mene tu najvie impresionira Zainteresovalo me je ono to ste rekli. Moete li mi objasniti u malo vie detalja o 18. Zapamtite, jedno je ta profesor eli rei, a drugo ta vi u stvari ujete. Nai lini filteri, pretpostavke, rasuivanje i verovanja mogu itekako promeniti ono to ujemo i ono to elimo da ujemo. Razmislite dobro o onome to ujete i zapitajte se da li ste sve dobro razumeli. Ako niste, upitajte profesora: Moete li mi bolje objasniti ta ste hteli rei? 19. Uvek traite zajednike take umesto da se fokusirate na razlike. ta je to to moe biti od zajednikog interesa za obe strane? Recite mu: Moja namera je da saraujemo da bismo uspeli na ovom projektu (polaganju ispita). 20. Budite uvek pozitivno raspoloeni. Pitajte sebe: ta je dobro u ovome? Ili: ta sam nauio iz ovoga? Iz svega moete izvui neto pozitivno i zadrati dobro raspoloenje.

187

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Strategije za dranje dobre prezentacije


Va profesor vam daje zadatak da prezentirate pred drugim studentima ili uenicima neku lekciju, tj. predavanje. Da vas ne bi oblio znoj i da vam ne bi klecala kolena, evo sedam dobrih saveta kako da odrite dobru prezentaciju. 1. Pripremite se Kvalitetna priprema je klju svakog uspeno obavljenog posla. Pre nego to krenete na osmiljavanje same prezentacije, morate se naoruati svim potrebnim informacijama. Nemojte se plaiti da pitate ono to ne znate. Bolje da pitate, nego da uprskate stvar kad je ve sve gotovo. Od kolega koji bolje poznaju tematiku ili imaju vie iskustva od vas, izvucite sve detalje koji su vam potrebni kako biste dobro odradili posao. 2. Osmislite formu prezentacije U osmiljavanju same prezentacije posebnu panju dajte njenoj formi. Na samom poetku prezentacije se predstavite i recite ta je tema koju prezentirate. Vaa prezentacija mora imati uvod u temu gde ete sluaoca upoznati sa onim o emu ete govoriti i na taj nain ga uvesti u temu. U srednjem delu ete govoriti o samoj sri vae teme pa mu pridajte posebnu vanost. Na kraju prezentacije zakljuite sa par reenica te dajte mogunost komunikacije. To znai da sluaocima treba da obavezno date mogunost da postave pitanja ako im neto nije bilo jasno ili ako ele neto vie da saznaju o temi. Priprema za prezentaciju je kljuna za ovaj deo. Nemojte dopustiti da ne znate odgovor na postavljeno pitanje ili da neko drugi treba da odgovara umesto vas. 3. Vebajte Kada ste na papiru osmislili svoju prezentaciju, treba da je uvebate. To ne znai da morate napamet nauiti ono to ste stavili na papir. Najbolje je da napravite mali podsetnik o najvanijim detaljima prezentacije i na osnovu toga uvebate svoj govor. Prezentacija treba da izgleda poput razgovora, iako govorite samo vi. Zbog toga je potrebno da vebate. Vebajte pred svojim prijateljima, lanovima porodice ili pred ogledalom. Vebajte do onog trenutka dok ne budete u potpunosti zadovoljni svojim izlaganjem.

188

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

4. Pazite na vreme Uspena prezentacija je ona koja sluaoca informie o najvanijim detaljima prezentovanog materijala, a nije mu ni u nijednom trenutku naporna ili dosadna. To znai da treba pogoditi pravo vreme trajanja, kako prezentacija ne bi bila prekratka i prekrta informacijama ili, sa druge strane, toliko duga i opirna da slualac na kraju ni ne zna ta je sluao. Istraivanja pokazuju da je najefikasnije prvih 15 minuta nekog predavanja. Tokom vremena sluaocu progresivno pada koncentracija tako da preduga izlaganja nemaju svrhu. 5. Pripazite na dranje tela Dranje tela puno govori o nama samima. Izbegnite vrpoljenje na mestu, preplitanje prstiju ili naslanjanje na sto. Ovo su samo neki primeri kojima svom sluaocu dajete do znanja da ste nervozni, odnosno nezainteresovani za temu o kojoj govorite. Zauzmite odluan stav i na taj nain pokaite da vladate temom o kojoj govorite. 6. Odaberite prikladnu odeu Nita osim vae teme ne sme zaokupljati panju vaih sluaoca, ak ni vaa odea. U obzir dolazi neupadljiva odea kao to je neki lepo odelo ili kostim sa odgovarajuom kouljom. Izbegavajte majice, kratke suknje, visoke potpetice, upadljiv nakit, sve ono ime moete izazvati odvraanje sluaoca od prezentacije. 7. Opustite se Nastojte da budete to oputeniji. Vai sluaoci e znati ako ste nervozni. Zbog toga je vano da se dobro pripremite jer e vam to uliti samopouzdanje koje vam je potrebno. Ako vam se i desi neki manji propust, nemojte dopustiti da vas to zbuni ili pokoleba. Nastavite dalje i do kraja zavrite prezentaciju.

189

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Test: Vetina prezentacije


(Izvor: http://www.plark.net/literatura/mng059.php, 17.10.2009) Pred vama se nalazi test koji e vam dati odgovor na pitanje koliko dobro pripremate i drite prezentacije. Odaberite jedan od etiri ponuena odgovora: skoro nikad, ponekad, esto, skoro uvek. Opciju skoro nikad bodujte sa jednim, ponekad sa dva, esto sa tri i skoro uvek sa etiri poena. Saberite i na osnovu zbira proverite u kojoj se grupi nalazite. Za svaku od navedenih tvrdnji odaberite onu koja najvie oslikava vau pripremu i tok prezentacija 1. Svoje prezentacije prethodno dobro uvebam. 2. Ne plaim se da e moja prezentacija biti neuspena. 3. U organizaciji prezentacije nita ne preputam sluaju. 4. Trudim se da unapred saznam ta moji sluaoci oekuju. 5. Voditelju skupa kaem unapred kako da me predstavi. 6. Oseam se prijatno i relaksirano za vreme prezentacije. 7. Paljivo izaberem nain na koji u zapoeti prezentaciju. 8. Sluaocima unapred kaem koje e imati koristi od moje prezenatcije. 9. Unapred definiem cilj prezentacije 10. Moj glas ne drhti tokom prezentacije, ve je smiren i oputen skoro nikad ponekad esto skoro uvek

190

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

skoro nikad 11. Po prostoriji se kreem prirodno i leerno. 12. Nastojim da usmerim dvosmernu komunikaciju sa publikom. 13. Paljivo pratim ponaanje slualaca i ako treba adekvatno reagujem. 14. Svoje sluaoce gledam direktno u oi. 15. Koristim razumljiv i primeren renik. 16. Tokom prezentacije prisutnima postavim nekoliko pitanja 17. Koristim kratke beleke radi bolje organizacije prezentacije 18. Ne koristim beleke u kojima je sve napisano od rei do rei. 19. Kada neto naglaavam, koristim povieni ton. 20. Promiljeno koristim gestove i pokrete tela 21. Razmiljam o moguim pitanjima i pripremam odgovore na njih. 22. Zahvalim se sluaocima na postavljenim pitanjima. 23. Koristim mogunosti koje pruaju vizuelna sredstva i moderna tehnologija

ponekad

esto

skoro uvek

191

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

skoro nikad 24. Paljivo odaberem nain na koji u zavriti svoju prezentaciju. 25. Vodim rauna da ne prekoraim predvieno vreme za prezentaciju. Reenja:

ponekad

esto

skoro uvek

Grupa I (0-29 bodova): Nita ne valja od poetka do kraja. Vrlo loe pripremate i drite prezentaciju. Upiite neki kurs i ponite da radite na izgradnji ove vetine. Grupa II (30-49 bodova): Niste dobro pripremljeni, beleke su vam preobimne, ne vladate vetinom govora, glas vam drhti, ne gledate sluaoce u oi. Grupa III (50-74 bodova): Vladate materijom, ali samo vi priate, ne podstiete aktivnu diskusiju ve samo vi priate. Obavezno prelazite preko limita vremena za prezentaciju. Grupa IV (75-89 bodova): Solidno pripremate i izlaete temu prezentacije. Podstiete pitanja slualaca. Glas vam je dobar, ali fali vam dranje. Govor tela alje poruku da jo niste u potpunosti oputeni. Niste unapred pripremili odgovore na mogua pitanja slualaca, ve pokuavate da se snaete na licu mesta. Prekoraujete vreme za prezentaciju. Grupa V (90-100 bodova): Vi ste skoro savreni za prezentaciju. Materiju izlaete teno i razlono, dobro ste pripremljeni, podstiete pitanja, imate unapred spremljene ogovore, znate ta je cilj prezentacije, potujete vreme trajanja prezentacije, koriste vizuelna pomagala, beleke su vam kratke i jasne. estitamo.

192

REZIME

193

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Sie: 50 uputstava za uspeh u uenju


Pred vama se nalazi sie i sublimacija svega prethodno obraenog o strategijama i metodama uspenog uenja u vidu pedeset preporuka za uspeh u uenju. 1. U koli ete dobiti onoliko koliko uloite. Do uspeha ete stii samo radom. Uz taj rad povremeno e ii i stres. Odlaganje i izbegavanje obaveza moda je dobra strategija za privremeno ublaavanje stresa. Ali, morate znati da ovakav pristup poveava stres u narednom periodu. Kada ponete da radite na nekom ispitu ili predmetu, izbacite razmiljanja o tome kako je to veliko ili kako je to teko. Treba da izaberete mali deo velikog posla i da krenete napred. 2. Druite se sa uspenim kolegama. Motivaciju moete znaajno poveati kroz druenje sa kolegama ili prijatejima koji imaju uspeha u uenju. Treba da nastojite da uite od drugih, da poduavate druge, da traite izazove u uspehu kolega. Dobro bi bilo da sa kolegama formirate grupu za uenje koja e spremati ispite i organizovati ispitivanja i testiranja pre samog ispita. Unutar grupe razgovarajte o strategijama u uenju, o ciljevima uenja, ali i strahovima koje treba nastojati da zajedniki eliminiete. 3. Preispitajte sopstveni pristup uenju. Ispiti mogu biti veoma bolna i stresna iskustva. Ali i korisno sredstvo koje e vam ukazati na kvalitet uenja. Umesto da odlaete uenje do poslednjeg trenutka, treba da ga uinite rutinskom navikom i svakodnevnom obavezom. Takoe, treba da ostavite dovoljno vremena za pripremu gradiva i proveru znanja pre ispita. Na ovaj nain ete moi uoiti propuste u uenju i izgraditi samopouzdanje pred polaganje ispita. 4. Fokusirajte se na uspeh. Pozitivan pristup je jedan od najvanijih faktora za uspeh u koli ili fakultetu. Preuzimanje odgovornosti za dogaaje, izvravanje obaveza i stalna posveenost postavljenim ciljevima doprinee vaem uspehu u uenju. 5. Izgradite svoj stil uenja. I stalno ga poboljavajte i unapreujte. Koristite dobre strane sva tri stila uenja: adaptivnog, vizuelnog i taktilnog. 6. Planirajte i kontroliite svoje vreme. Planiranje vremena je od izuzetne vanosti za va uspeh u uenju. Napravite raspored dnevnih aktivnosti,

194

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

isplanirajte vreme za uenje, odmor i razonodu, izlaske, druenje sa prijateljima. Koristite planer, odredite rokove za zavretak zadataka koji su u toku, ali i unesite aktivnosti koji iza njih slede. 7. Ako imate druge zadatke ili obaveze koje vam se motaju po glavi, zapiite ih na papir i odredite kada ete ih obaviti. Zatim odloite papir i vratite se na zadatak koji obavljate. 8. Treba da znate ta su vai ciljevi. Pre pristupa bilo kojoj materiji treba jasno da definiete ciljeve, tj. nemojte prilaziti stvarima tek onako. Uvidite vanost uenja i postavite jasan cilj uenja. Svakog dana odredite prioritete ta treba da uite i strogo ih se pridravajte. 9. Ostvarite potrebne uslove za rad. Napravite najbolji ambijent za uenje. Najbolje je da uite za stolom jer odrava budnost. Imajte stalni radni prostor ili kutak. Veoma je vano da mesto na kom uite ima dovoljno svetlosti, da sto i stolice postavite tako da vam je kima prava, da vam je sav materijal za uenje nadohvat ruke (knjige, sveske, olovke, gumice, police i fioke gde takav materijal odlaete...). Izbegavajte skueni prostor, neka vam bude udobno. 10. Kombinujte to vie metoda za postizanje bolje efikasnosti uenja, to ukljuuje pronalaenje podataka, izdvajanje i procenu glavnih delova teksta, organizovanje i povezivanje sline grae, ponavljanje, vebanje... 11. Vrlo je vano da se unapred upoznate sa sadrajem predmeta i kurseva. To e vam omoguiti pogled na predmet iz perspektive profesora, olakati analizu sadraja predmeta i razumevanje ciljeva. Saznanje ta je na kursu ili predmetu vie ili manje vano. To e vam olakati planiranje i pomoi da usmerite panju prema cilju uenja. 12. Iskoristite maksimalno nastavu, budite redovni na predavanjima. Budite aktivni, uestvujte u nastavi. Uenje na asu moe skratiti vreme uenja kod kue za 50%. 13. Aktivno sluajte tokom predavanja. Aktivno sluanje znai da sa panjom i zainteresovanou pratite predavanje profesora. 14. Vrlo je bitno da vodite beleke sa predavanja. Posebnu panju posvetite poetku i kraju izlaganja koji obino ukazuju na organizaciju sadraja i osnovne ideje i predstavljaju sie predavanja. Vane stvari zapiite. Traite objanjenje za ono to u izlaganju nije jasno. Treba da se odviknete od navike pasivnog sluanja i da ne zapisujete sve to je izloeno. Procenite ta je korisno od onoga to ujete na predavanju.

195

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

15. Prvi deo vremena predvienog za uenje treba da utroite na ponavljanje gradiva koje ste toga dana obraivali u koli ili na fakultetu (dok vam je pamenje jo svee). To podrazumeva da dopunite beleke, proitate lekciju, podvuete ono to je bitno. Ono to ste nauili i uli za vreme asa brzo ete zaboraviti ako ga ne ponovite i ne proradite ponovo kod kue. 16. Pre nego sto krenete da uite, pregledajte poglavlja. Proitajte uvodno poglavlje, naslove i podnaslove, kao i saetak zadnjeg poglavlja. Pregledajte sve dijagrame, grafikone, tablice i fusnote. Sve to traje samo nekoliko minuta, a pomae vam da vidite o emu se radi, da steknete utisak i da imate u glavi strukturu onoga to ete raditi. Da znate ta se sa im moe povezivati. To e vam pomoi i prilikom organizacije, znaete ta je lakse, ta tee i moi ete bolje isplanirati vreme za uenje. 17. Podelite gradivo u manje delove koje moete nauiti za krae vreme. Prisilite sebe da zavrite jedan mali zadatak i tek onda nastavite sa sledeim. Usresredite se na samo jedan manji zadatak odjednom. 18. Prvo uite tee gradivo, a zatim lake. Bolje ete uiti ako naizmenino budete uili predmete koji su meusobno razliiti, npr. pre matematike uite istoriju ili srpski jezik. Ako uite programiranje, nakon njega preite na menadment, ako radite prodaju nakon nje preite na upravljanje ljudskim resursima i sl. 19. Ne prelazite esto sa predmeta na predmet. Koncentriite se dovoljno dugo na jedan predmet kako bi u potpunosti usvojili definisanu celinu. 20. Koristite periode najvee budnosti i koncentracije za uenje tekih delova gradiva. Najlake je uiti rano ujutro, sat vremena nakon buenja jer tada mozak najlake absorbuje informacije i podatke. 21. Kada vam misli odlutaju, odredite jednu reenicu koju ete rei samome sebi, a koja e vam biti podsticaj da se ponovo skoncentriete na uenje (npr. Usredsredi se, Vrati se na uenje ili Ne odustaj i sl). 22. Dobro i kvalitetno itajte. Preduslov uspenog uenja je dobro itanje. Tekst je potrebno da prvo letimino proitate i uoite bitne delove. Zatim da prepriate proitano vlastitim reima to vam pomae da gradivo bolje zapamtite. Na zavrecima poglavlja esto je dat rezime. Preporuuje se da ga proitate. Unutar teksta obratite panju na delove teksta prikazane masnim slovima ili uokvirene delove teksta. To su uglavnom vani podaci. 23. Postavljajte pitanja i potpitanja. Pretvorite svaki naslov u pitanje. Na primer, naslov Osnovni aspekti programiranja moe postati ta su osnovni

196

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

aspekti programiranja? Postavljanjem pitanja pre poetka aktivnog uenja sauvaete snagu za memorisanje bitnih informacija. Dok itate tekst, razmiljajte o pojmovima na koje nailazite u tekstu, setite se da li ste ve neto o toj temi uli do sad, da li neto o tome ve znate. Ako su na kraju poglavlja postavljena pitanja, svakako ih proitajte i odgovorite na njih, ona su va vodi u uenju. 24. Podvucite i oznaite najbitnije delove teksta. Vrlo je vano da podvalite i oznaavate samo vane delove teksta. Najbolje je u tu svrhu koristiti markere razliitih boja. Jedan marker za kljune rei, drugi za termine i podatke koje treba da zapamtite, trei za definicije. Podvlaenjem kljunih rei ili reenica istiu se bitne informacije. Podvucite ono to je novo i to valja zapamtiti. Nije potrebno da podvlaite od ranije poznate stvari. Takoe, podvlaite ono to pri ponavljanju elite odmah uoiti kao i deo teksta koji upuuje na sr problema i koji prua jasne odgovore na vaa pitanja. 25. Razmiljajte kada itate gradivo. Aktivno itanje je vrlo korisna strategija za poveanje efikasnosti uenja. Ono podrazumeva itanje sa razmiljanjem o proitanom. Potrebno je da itati sa nastojanjem da se napisane ideje i koncepti razumeju i dovedu u meusobne veze. Kod itanja nastojte da samete osnovne ideje i da izloene teme interpretirate kroz kritiko razmiljanje. 26. Kada zavrite sa itanjem i podvalenjem gradiva, potrebno je da prepriate proitano. Lekciju pokuajte ponoviti vlastitim reima. Prepriavanje sopstvenim reima je najbolje ponavljanje proitanog i za rezultat ima vei nivo zapamenog. Nije potrebno da pamtite sve to se u tekstu nalazi. Treba da itate selektivno, uz izdvajanje informacija koje su bitne za predmet. 27. Koristite asocijacije. Upotrebljavajte asocijacije kako biste lake upamtili neko ime, pojam Pokuajte ih grafiki prikazati, formirajte upeatljivu sliku, koja vas naknadno moe podsetitii na sadraj gradiva. Pravite eme, mape, prepisujte delove gradiva, sve to e vam pomoi da bolje zapamtite gradivo. 28. Napravite skicu ili sliku. Napiite kratki saetak, skicirajte sliku sa glavnim idejama. Takav pristup e vam pomoi jer se na ispitu, bilo pismenom ili usmenom, ne trae samo injenice, ve i razumevanje kao i povezivanje jedne spoznaje s drugima. Izrada slika je preporuljiva tokom celog procesa uenja, tako da ih moete koristiti i u nedeljnom ponavljanju i u ponavljanju pred ispit.

197

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

29. Uite u drutvu. Traite pomo prijatelja iz razreda ili drugih ljudi. U drutvu je mnogo interesantnije. Ako uite u grupi, delegirajte tano zadatke. Na taj nain e zajedniko uenje biti efikasnije. 30. Izradite nalepnice. Kad vam neto nikako ne ulazi u glavu, uzmite papir u boji, nalepite ga tamo kuda esto prolazite i proitajte to svakog puta. Neki od najuspjenijih ljudi pisali su matematike i hemijske formule na papiriu i lepili ih na putu do kupatila. Svakog puta kad su prolazili tuda, itali su to i tako lake pamtili. Drugi su lepili istorijske injenice na zid do kreveta, itali pred spavanje i prvo u to gledali kad otvore oi ujutru. 31. Ako ne poznajete neki termin ili kad naiete na teke delove, nemojte stati, ve nastavite dalje, moda je objanjenje na sledeoj stranici ili dalje u tekstu. Nepoznate termine podvucite i naknadno ih traite u reniku. 32. Ponavljajte i izgovarajte naglas ideje, odnosno bitne injenice koje elite zapamtiti, na nain kao da ih objanjavate nekom drugom. Pokrijte stranicu teksta i koristite kljune rei koje ste zabeleili na marginu da biste u sebi, ili jo bolje, naglas ponovili tekst. 33. Ako imate problema s nekim predmetom, nemojte taj problem potiskivati, suoite se s njim i odmah ponite da radite sistematski na njemu, ulaganjem veeg napora. 34. Upravljajte stresom. Ueniki i studentski ivot je prilino stresan. Zbog toga je bitno da prepoznate stanje stresa, napravite pauzu u radu i delujete na ublaavanju njegovih posledica. Smanjenje stresa moete postii nekom fizikom aktivnou, aktivnim odmorom ili rekreacijom. To slobodno vreme iskoristite za pronalaenje uzroka stresa. Kad taj uzrok prepoznate, treba da raditi na njegovom reavanju. 35. Identifikujte distraktore kao to su: zvonjava telefona, pisanje i primanje SMS poruka, posete i sl. Smanjite ih ili pomerite do zavretka uenja ili pauze. Iskljuite kompjuter, televizor... 36. Kada uite, izbegavajte ometanja: obavestite rodbinu i prijatelje da uite, postavite natpis na vratima da vas ne ometaju, zakljuajte se, iskljuite telefon. 37. Pobrinite se da smanjite buku oko sebe dok uite. Ako vam je potrebna muzika u pozadini, neka bude lagana i tiha. 38. Teite stalnom napredovanju. Jedan od kljunih elemenata uspeha u koli ili na univerzitetu jeste rad na iskustvu steenom kroz ranije predmete i ispite.

198

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Kod analize iskustava posebnu panju posvetite dobrim i loim iskustvima, iz njih uite i na osnovu nauenog delujte. 39. Organizujte uenje. Recimo ovako: treba da preete knjigu od 315 stranica za ispit. Treba vam dva dana samo da proitate celu knjigu informativno. Moete da nauite 35 strana dnevno u proseku, znai trebae vam devet dana da tu knjigu lepo savladate. Knjiga ima pet poglavlja. Jedan dan odvajate samo za ponavljanje poglavlja, to je jo pet dana. I jo dva puta po tri dana da jo jednom preete celu knjigu i ponovite naueno. To je 22 dana. Desie se da e vas tri dana mrzeti da uite pa uraunajte i to. To je ukupno 25 dana za uenje. Znai treba da ponete da uite 25 dana pred ispit. 40. Usresredite se na ono to radite. Osim u rasporedu vremena, tajna uspeha u uenju lei i u potpunom usresreivanju na ono to se radi u odreenom trenutku. Dobro je da nauite da odmah reavate najtee zadatke, kao i da nauite da poreate aktivnosti prema vanosti, te one najvanije reite prve. 41. Budite uvek motivisani. Za uspeno i efikasno uenje vano je da stalno nalazite delotvornu motivaciju. Ogromna je razlika kada neto uite sa eljom da nauite ili bez te elje. Porastom motivacije, raste vaa volja za uenjem. 42. Podstiite samog sebe. Predoite sebi sve prednosti i zadovoljstva koje vas oekuju po uspenom zavretku uenja. Pomislite na radost koju ete doiveti nakon postizanja cilja. 43. Uvek budite radno aktivni. Nikada ne treba da se skroz opustite. I kada odmarate, to ne znai da treba u potpunosti da se iskljuite iz onoga to je glavno, krucijalno za vas. Ne razmiljajte neradno. Kada ujutro uete u kolsku ili fakultetsku zgradu, nemojte sa sobom unositi druge misli. Dok ste tamo, mislite samo o temama i sadrajima kolskih asova ili fakultetskih predavanja. 44. Odmarajte. Nemojte se preforsirati. Uenje bez odmora nije pravo uenje. Preporuljivo je da na svakih sat vremena rada napravite pauzu od 15 minuta tokom koje ete: popiti sok, protegnuti noge, izai na vazduh... A nakon tog malog odmora, natrag na uenje. 45. Opustite se posle uenja. Neposredno posle uenja se malo opustite. Provedite pola sata ili sat u sluanju muzike, gledanju televizije i sl. 46. Nemojte uiti nou. ovek ima svoj bioloki sat, prema kome je no predviena za spavanje, a ne za uenje. Nou e vam biti mnogo tee da zapamtite gradivo.

199

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

47. Neki studenti i uenici praktikuju da proitaju lekciju pre spavanja. Ako ste u stanju, pre nego to sklopite oi, jo jednom proitajte lekciju. I dok spavate, mozak pamti i radi. Nakon toga, uivajte u snovima. 48. Kada uspeno zavrite planirani zadatak, nagradite sebe izlaskom, druenjem ili itanjem knjige. 49. Nemojte dozvoliti da vam fakultet ili kola bude glavni izvor problema, nezadovoljstva, straha i nesigurnosti kada to nije potrebno. 50. Ako imate elje da zavrite fakultet ili kolu, potrebno je da budete spremni da za tu elju neto i date. Misli se na vae vreme i trud.

200

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Mudre misli o uenju


Nepismeni u XXI veku nee biti oni koji ne znaju itati i pisati, nego oni koji ne znaju uiti, zaboraviti neprimenjivo i nauiti novo. Alvin Tofler Obrazovanje treba da pone od sebe samoga. Ludvig Fojerbah Ne napredovati znai nazadovati. Johan Volfgang Gete Samo u upornom radu i uenju lei naa budunost. D.R. Gilbert Ono to smo nauili, nije mnogo, ali ono to nismo je neizmerno. Pjer dLaplas Osnovni cilj edukacije nije da se stvari naue, ve da se ne zaborave! Gilbert esterton Ljudi ne ue da bi znali, ve da bi stekli sigurnost. Bertrand Rasel Poslovni ambijent ne postaje snaan zahvaljujui radnoj snazi ili sirovinama, ve zahvaljujui stalnom i intenzivnom uenju. Peter Druker Uenje je vrsta prirodne snage za um! Ciceron Edukacija je dug dananjice prema generacijama budunosti! Dor Pibadi Odluiti pogreno je razumljivo, ali odbiti permanentno uenje nije! Filip Krozbi Edukacija je ono to preivi sve ono to zaboravimo nakon uenja. B.F. Skiner Uenje je ono to e u XXI veku odrasli raditi da bi iveli i radili. S.J. Perelman

201

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Obrazovanje je sposobnost da sve sasluate, a da se ne iznervirate i da zadrite samopouzdanje. Robert Frost Sutina znanja je da ga primeni, ako ga ima! Ako ga nema, priznaj i ui! Konfuije Uenje je ono to ste znali celog ivota, ali na drugi nain. Doris Lesing ovek ostari onog trenutka kada vie ne moe nita da naui. Arturo Graf Obrazovani se razlikuju od neobrazovanih isto kao ivi od mrtvih. Anonimni autor Samo ovek koji nita ne ui, nikada ne grei. Teodor Ruzvelt ivot ui samo one koji ga prouavaju. Kljucevski Cenim onoga ko ivi da bi uio. Fridrih Nie Bolje je nauiti i nepotrebno, nego nita. Anonimni autor Ne uimo za kolu, nego za ivot. Anonimni autor Kao to njiva, mada plodna, ne moe raati bez obrade, tako ni ovek ne moe stvarati bez uenja. Ciceron Oni koji ne znaju, neka ue, a oni koji znaju, neka nalaze zadovoljstvo u tome da se podseaju. Latinska izreka Ako svakodnevno odvojite vreme za uenje, razmiljanje i planiranje, biete u stanju da razvijete i upotrebite mo koja moe promeniti Vau sudbinu. V.Klement Stoun

202

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Neprestano uenje je minimalan uslov za uspeh u bilo kojoj oblasti. Denis Veitli Edukacija je kljuni element preivljavanja, jer smo iz perioda industrijske tranzicije preli u postindustrijsku, koja se bavi obradom informacija, a ne proizvodnjom dobara. Gordon Mekfarlan Dajte oveku ribu i nahraniete ga za jedan dan, nauite ga kako da je lovi i prehraniete ga za celi ivot. Lao Ce Obrazovanje je metod kojim se stie vii stepen predrasuda. Lorens D. Piter Oni koji ele neto da naue, nikada nisu besposleni. Anonimni autor Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne. Anatol Frans Uenje je kao veslanje uzvodno, im se prestane, odmah se kree nazad. Anonimni autor to vie kola to manje robova. to vie znanja to vie imanja. Stjepan Radi Niko na svetu nije jai od oveka koji zna. Japanska poslovica Ljudi se doekuju prema odei, a ispraaju prema znanju. Turska poslovica Znanje i pravda govore, dok neznanje i nepravda urliu. Arturo Graf Znati da znamo to znamo i da ne znamo to ne znamo, pravo je znanje. Henri David Torej Ono to mi znamo je samo jedna kap - to ne znamo je okean. Isak Njutn

203

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Svaki ovek po prirodi tei znanju. Aristotel Znati ne znai biti. Naueno morate pokuati preneti u svakodnevni ivot. Blez Paskal Znanje je mo, ali neznanje jo uvek ne znai nemo! Nils Bor Znanje je vrednije od novca, otrije od sablje. Gruzijska poslovica Sve ono to podrazumevamo znanjem dokazuje se u praksi. Danas je znanje informacija koja je primenjiva u praksi, informacija usmerena ka rezultatu. Piter F. Druker Neznanje moe da se oprosti, ali neznanje da ne zna je neoprostivo! Henri Adams Imperije budunosti su imperije uma. Vinston eril Znanje je koveg sa blagom, a klju za taj koveg je veba! Tomas Fuler Znanje je kao novac. to ga vie ima, vie ti treba. Do Bilings Ne znamo milioniti deo jednog procenta o bilo emu! Tomas Alva Edison Blago onome ko zna da ne zna, a hoe da zna. Anonimni autor Podeli svoje znanje sa drugima. To je put da postane besmrtan. Dalaj Lama Nije siroe onaj ko je ostao bez roditelja, nego je siroe onaj ko je ostao bez znanja i odgoja. Anonimni autor Teorijsko znanje je blago iji je klju praksa. Tomas Fuler

204

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Ko zna, zna, ko ne zna, moe da zna. Miroslav Zori Diplome se kupuju, ali ne i znanje. Anonimni autor Upravo onako kako znanje raste, smanjuju se predrasude. Tomas Karlajl Znanje je otrov koji u velikim dozama lei, a u malim ubija! Mor Jokai U informatikom periodu, strateke vrednosti e biti kreativnost, znanje i informacija. Don Nezbit U informatikom drutvu znanje nije ast i privilegija, ve glavni resurs za rast i profit. Don Nezbit Onaj koji najmanje zna, najvie pretpostavlja. Tomas Fuler Znanje napreduje koracima, a ne skokovima. Tomas Makolej Znanje dolazi iz analize stvari i pojava, a mudrost dolazi iz njihovog kombinovanja. Don Morison Prvi korak ka utedi vremena je da utvrdimo kako ga sada troimo. Vilijam Rati Vreme je kao brzi voz, jer iz njega ne moe da iskoi i nikada ne ide unazad. Mihaj Babits Najvanije vreme je SADA jer je to jedino vreme koje je mono i na koje moemo da utiemo. Lav Nikolajevi Tolstoj Radi danas i zavri danas! Donald en

205

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Nikad nee pronai vremena ni za ta. Ako eli vreme, mora ga napraviti. arls Bukston Vreme je najdeficitarniji resurs i, ukoliko se njime ne upravlja, niim se drugim ne moe upravljati. Peter Drucker Za poznavanje vrednosti jedne godine pitajte studenta koji je pao godinu. Anonimni autor Stalna zaokupljenost mislima ta sve treba uraditi je verovatno najvei pojedinani potroa vremena i energije. Keri Ne zaboravite: sutina upravljanja vremenom nije u tome da radite vie, nego da ostvarujete vama najbitnije i budete sretni. Anonimni autor Ne gubi vreme alei zbog greaka nainjenih u prolosti. Izvuci iz njih naravuenije i guraj dalje. Braun Vi kontroliete svoj ivot tako to kontroliete svoje vreme. Hajrum Smit Ako vodimo rauna o minutima, godine e brinuti same o sebi. Bendamin Frenklin Za vreme mog intenzivnog ivota mnogi su me pitali kako ja sve to uspevam? Odgovor je jednostavan: sve sam obavljao odmah! Riard Tangje Vreme tee lagano, ali prolazi brzo! Alis Voker Odugovlaenje je umetnost dranja koraka sa onim to je bilo jue. Don Markis Nita nije vrednije od ovog dana. Volfgang Gete Uvek imamo dovoljno vremena ako ga koristimo na pravi nain. Anonimni autor

206

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

ovek koji moe upravljati svojim vremenom, moe upravljati gotovo svime. Bernard Boru Vreme je vrednije od novca. Moete dobiti vie novca, ali ne moete dobiti vie vremena. Dim Ron Vreme leti. Na tebi je da bude navigator. Robert Orben Vreme je kao vetar: Dobro iskorieno, vodi nas do svakog cilja. Anonimni autor Upravljati vremenom ne znai da treba raditi vie, nego mudrije. Anonimni autor Raenje stvari u poslednjem trenutku je mnogo skuplje nego pre tog trenutka. Valentin Kuleto Za poznavanje vrednosti jedne desetinke pitajte nekog ko je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama. Anonimni autor Ne postoje hitne stvari, ve samo ljudi koji kasne. Kineska poslovica Nikad ne zaponi dan ako on nije ve zavren na papiru. Anonimni autor Razmislite: da li ste zaista tako prezaposleni ili samo zbrkani i neorganizovani. Anonimni autor Seti se: haos na radnom stolu, haos u glavi! Anonimni autor Sadanji minut je bolji od minuta kasnije. Anonimni autor Vreme je sve to imamo. Iskoristimo ga na najbolji mogui nain. Anonimni autor Za godinu dana alie to nisi poeo danas. Karen Lamb

207

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Mi moemo odlagati, ali vreme nee. Antifon Odluka kako da koristite vreme, znai utedu vremena. Fransis Bejkon O nekom oveku ne treba da se sudi po onome to ne zna, ve po onome to zna. Etjen Kondijak Nije pametan onaj koji mnogo zna, ve onaj koji zna ono to mu je potrebno. Anonimni autor Za nove prodore potrebna su nova znanja i efikasnije metode. Anonimni autor Znanje koje se ne dopunjuje svakog dana, smanjuje se svakog dana. Kineska poslovica Postoji samo jedno dobro - znanje i samo jedno zlo - neznanje. Sokrat Znanje je kap u moru neznanja. Narodna poslovica Treba dugo uiti da bi se malo znalo. Narodna poslovica Niko na svetu nije jai od oveka koji zna. Anonimni autor ovek sa jasnim ciljem napredovae ak i na putu prepunom prepreka, a ovek bez cilja nee daleko dospeti ak i kada su mu svi putevi otvoreni. Tomas Karlajl Cilj je san sa rokom. Harvi Makej ivot ne prua vee zadovoljstvo od savladavanja potekoa na putu uspeha, postavljanje novih ciljeva i njihovo dostizanje. Dr Samuel Ciljevi su snovi s akcijom. Anonimni autor

208

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Ako nemate cilj kojim teite, to moe biti veliki problem. Ako nemate uporite ili ako nemate trenutni cilj, ne teite smislu, nego se samo borite s problemima kada se oni pojave. Anonimni autor Najvanija stvar na svetu nije gde smo, ve u kojem smeru idemo. O.V. Holms Ako nemate svoje ciljeve, osueni ste da ostvarujete tue. Brajan Trejsi Cilj nije rad, ve postizanje rezultata. Anonimni autor Samo postavljanje ciljeva nije dovoljno. Morate se na neki nain obavezati da ih ispunite. Anonimni autor Ako si se uputio prema cilju i putem poeo zastajkivati da kamenom gaa svakog psa koji laje na tebe, nikada nees stii na cilj. Dostojevski Moete nauiti sve to je potrebno da znate kako biste ostvarili bilo koji cilj koji sebi postavite, ogranienja ne postoje. Brajan Trejsi Odredite prioritete ciljeva. Veliki deo uspeha u ivotu zavisi od sposobnosti da prave stvari stavite na pravo mesto. ta vie, razlog zbog koga ne postiemo najvei broj glavnih ciljeva, lei u tome to prvo obavljamo sekundarne stvari. Robert Makajn Na cilj moe biti postignut samo pomou plana u koji moramo strasno verovati i na osnovu koga moramo strasno delati. Ne postoji drugi put do uspeha. Stefan A. Brenen Planovi ne uspevaju zbog nedostatka ciljeva! Kada ne znate u koju luku plovite, nema vetra koji je dobar! Seneka

209

Kako da uspeno i efikasno uite

Prirunik

Ciljevi nisu sudbina, oni su smer! Ciljevi nisu naredba, oni su dogovor! Ciljevi ne odreuju budunost. Oni mobiliu resurse i poslovnu energiju, jer prave budunost. Peter Drucker Postoji jedan kvalitet koji morate posedovati da biste bili pobednik, a to je odreivanje konanog cilja, svest o onome to elite i gorua elja da to posedujete. Napoleon Hil ivot e se retko izmeniti ako nema novog cilja. Anonimni autor Uspeh je rezultat neprestane brige za postizanje cilja. Disraeli ovek se die zajedno sa svojim ciljevima. iler Buncaju ljudi i postaju umorni od ivota kada nemaju pred sobom neki cilj prema kome bi upravili svaki svoj napor i svaku svoju misao. Marko Aurelije Postoji neki automatizam u kreativnom razmiljanju. Jednom kada sebi postavite cilj, moete se prepustiti automatizmu koji e vas odvesti do cilja uspenije, nego to bi svesno razmiljanje ikad bilo u stanju. Vi hranite cilj razmiljanjem o krajnjem rezultatu, a automatizam obezbeuje sredstva za postizanje cilja. Maksvel Malts Nita drugo, nego delovanje prema odreenom cilju jeste ono to ini ivot podnoljivim. Fridrih iler I najsporiji, ako ne gubi iz vida svoj cilj, ide jo uvek bre od onog koji luta bez cilja. Gothold Efraim Lesing

210

Prirunik

Kako da uspeno i efikasno uite

Literatura:
1. Andrilovi, V, Samostalno uenje, Jastrebarsko, Naklada Slap, 2001. 2. Dryden, G, dr. Vos, J, Revolucija u uenju, Zagreb, Educa, 2001. 3. Furlan, I, Primenjena psihologija uenja, Zagreb, kolska knjiga, 1984. 4. Howe, M. J. A, Psihologija uenja, prirunik za nastavnike, Jastrebarsko, Naklada Slap, 2002. 5. Jovanovic-Ili, M, Razvoj sposobnosti uenja. Beograd, Prosveta, 1977. 6. Knoblauch, J, Uenje ne mora biti muenje. Zagreb, STEP press, 2001. 7. Zarevski, P, Psihologija pamenja i uenja, Jastebarsko, Naklada Slap, 2002. 8. iropaa, Lj, Psihologija, igoja, Beograd, 2006. 9. S. Krnjaji, Socijalno ponaanje uenika, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd, 2004. 10. Woolfolk, A, Educational psychology, Allyn and Bacon, Boston, 1998. 11. Maksi, S, Darovito dete u koli. Beograd, Institut za pedagoka istraivanja, 1998. 12. Meyers, C, Teaching Students to Think Critically, San Francisco, London, Jossey Bass Publishers, 1986. 13. Paris, P. G. Critical thinking and the use of the internet as a resourse, International Education Journal, 2002. 14. Kerr K. Austin, Some Tips on Writing Papers for History Courses, Ohio State University, 2002. 15. Danilovi, M, Hipermedijalna interaktivna obrazovna tehnologija i uenje, Beograd, 2004. 16. Gardner, H, Kornhaber, M. L. & Wake, W. K, Inteligencija - razliita gledita, Jastrebarsko, Naklada Slap, 1999. 17. Greenfield, P, Yan, Z, Children, adolescents and Internet, A new field of inquiry in developmental psychology, Developmental psychology, 2006. 18. Grgin, T, Edukacijska psihologija, Jastrebarsko, Naklada Slap, 2004. 19. Huffman, K, M. Vernoy & J. Vernoy, Psychology in Action, John Wiley & Sons, New York, 1994. 20. Lazarevi, D. Kritiko miljenje u funkciji informatikog obrazovanja uenika, 2005. 21. Callender, Aimee A, & McDaniel, Mark A, The Limited Benefits of Rereading Educational Texts, 2009. 22. Claxton, Charles S, & Murrell, Patricia H, Learning Styles: Implications for Improving Educational Practices, 1987. 23. Holland, John L, The Psychology of Vocational Choice Waltham, MA: Ginn & Co, 1966.

211

Kako da uspeno i efikasno uite 24. Karpicke, Jeffrey D, Butler, Andrew C, & Roediger III, Henry L, Metacognitive Strategie in Student learning: Do Students practice, 2009.

Prirunik

25. Kolb, David A.,Experential Learning: Experience as the Source of Learning and Development, Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, 1984. 26. McDaniel, Mark A, Howard, Daniel C, & Einstein, Gilles O, The Review Study Strategy: Effective and Portable, 2009. Read-Recite-

27. Sternberg, Robert J., Thinking Styles Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1999. 28. Swerdlow, Joel L. , August, The Power of Writing, 1999. 29. Brian Tracy, 100 apsolutno neoborivih zakona poslovnog uspeha, Sentiment, Beograd, 20004. 30. http://www.irl.org/projects/projects.htm 31. http://ppf.unsa.ba/pdf/mitu.pdf 32. http://www.mingl.org 33. http://www.studygs.net/index.htm 34. http://www.accessexcellence.org/LC/TL/filson/writhypo 35. http://www.wisc.edu/writing/Handbook/ 36. http://www.skolarac.net 37. http://www.kakouciti.com 38. http://www.portalalfa.com 39. http://www.pedagog.org.yu 40. http://www.cse.buffalo.edu/~rapaport/howtostudy 41. http://www.oln.org 42. http://www.howto.co.uk 43. http://parlament1.21.forumer.com 44. http://www.metpb.edu.rs 45. http://www.step.hr/std-info/zanimljivosti/kako-uciti.shtml 46. http://www.roditeljportal.com 47. http://www.edukacija.rs 48. http://www.plark.net 49. http://www.mudrac.com 50. http://www.mudremisli.com

212

Aplikativno programiranje Internet programiranje Informacioni sistemi IT menadment Elektronska trgovina i bankarstvo Web dizajn sa internet marketingom

www.its.edu.rs
Savski nasip 7, Novi Beograd, Srbija 011.209.6777 l o ce@its.edu.rs

Tehniar Informacionih Tehnologija

www.iths.edu.rs
Savski nasip 7, Novi Beograd, Srbija 011.209.6777 l o ce@its.edu.rs

Obrazovanje nove generacije

www.savremena-gimnazija.edu.rs
Savski nasip 7, Novi Beograd, Srbija 011.209.6777 l o ce@its.edu.rs

Administracija mrea Dizajn & multimedija Programiranje IT poslovanje CAD

www.it-akademija.com
Cara Duana 34, 11080 Zemun, Beograd 011.3168.223 l o ce@it-akademija.com

Cambridge poslovni program HR, projektni i opti menadment Marketing i prodaja Poslovna administracija Preduzetnitvo Finansije

www.biznis-akademija.com
Cara Duana 34, 11080 Zemun, Beograd 011.3076.100 l o ce@biznis-akademija.com

Vaa virtuelna kola Uite od kue, besplatno i onda kada to poelite

www.link-university.com
Cara Duana 34, 11080 Zemun, Beograd 011.3168.223 l o ce@link-university.com

online kursevi Engleski jezik Informacione Tehnologije Dizajn Poslovne vetine

www.link-elearning.com
Cara Duana 34, 11080 Zemun, Beograd 011 .3168 .935 l o ce@link-elearning.com

www.link-group.eu
Business O ce: Lvl 20 & 21 Bastion Tower, 5 Place du Champ de Mars, Brussels, Belgium +32.2.550.3600, o ce@link-group.eu O ce Zemun, Srbija: Cara Duana 34, 11080 Zemun, Beograd, Serbia +381.11.3166.406, marketing@link.co.rs O ce Novi Beograd, Srbija: ComTrade Technology Center, Savski nasip 7, 11070 Novi Beograd, Serbia +381.11.2096.777, marketing@link.co.rs O ce Timioara, Romania: Bd. Mihai Viteazu 30B, Romcapital Center, etaj 1 +40.356.408.877, o ce@it-academia.com O ce Bucureti, Romania: Str. Ion Brezoianu 27, Bog'Art Center, etaj 8, Sector 1, Bucharest +40.314.326162, o ce@it-academia.com

Nepismeni u XXI veku nee biti oni koji ne znaju itati i pisati, nego oni koji ne znaju uiti, zaboraviti neprimenjivo i nauiti novo. Alvin To er

www.its.edu.rs

www.iths.edu.rs

www.savremena-gimnazija.edu.rs

www.it-akademija.com

www.biznis-akademija.com

www.link-university.com

www.link-elearning.com

Cara Duana 34, 11080 Zemun, Beograd, Srbija o ce@link.co.rs, www.link.co.rs +381.11.3168.223