You are on page 1of 26

SADRAJ Predgovor vii Prvo Poglavlje 13 Drugo Poglavlje Tree Poglavlje 74 etvrto Poglavlje Epilog 133

41 109

Kundalini je slavljena od svih. Ona sama, kada je jogi probudi, donosi prosvetljenje. Ona je ta koja daruje osloboenje i znanje, jer To je Ona Sama. Ona je izvor celokupnog znanja i blaenstva. Ona Sama je ista Svesnost. Ona je Braman, Ona je Prana akti, Uzviena Sila, Majka Prane, vatra, zvuk i izvor svih stvari. Svami ivananda PREDGOVOR Na poetku bih eleo neto da kaem o duhovnom putu kojim se penjemo pomou Joge. Moe se rei da je to penjanje uz brdo. Ali, ima tu i uspona i padova. Penjete se gore i odjednom padnete dole. Put ka vrhu nije prav i na njemu se pojavljuje prepreka. Na nekim mestima je put irok, ali se na nekim najednom suava. Nailazimo na neprokrene predele kroz koje se veoma teko probiti, a ak i ako nastavimo, ne znamo gde emo dospeti. Tako je to na duhovnom putu. Na poetku je sve veoma udesno: Naravno, ja mogu da izvedem asane, pranajamu, itd. Ali, iznenada se put prekida, nailazite na gusti i naprosto ne znate kuda dalje. ak i ako se nekako probijete kroz bunje, dospevate do movare. Neki poklonici nestanu u ivom pesku i nikada ne izau. Neki moda ugledaju lepu enu ili privlanog mukarca i venaju se, i tada poele da nastave svoj ivot sa decom, kuom i porodicom to znai da ih je jo jednom progutala maja i da su zaboravili svoj duhovni cilj. I pored svega, mogue je probiti se kroz te prepreke i dostii vrh. I tada moete jasno osmotriti sve oko sebe. Tada moete meditirati i uivati potpunu slobodu. Nema vie roenja; nema vie smrti; moete se veito odmarati. Ta iskustva su poznata jogiju. On hoda neravnim putem ka vrhu. Oni koji dolaze iz razliitih pravaca, sledei razliite uitelje, kada jednom dostignu vrh, shvataju da je sve isto. Na putu e prepreke biti razliite, ali je pogled sa vrha isti. Cilj jogikih praksi je da podignu nivo vaeg ivota, da vozilo vaeg duhovnog razvoja ubace u prvu brzinu. Tada moete prei u drugu brzinu, moda i u treu, a onda, nakon poetnih uspona, ve moete bezbedno krstariti po bregovima. To nije tipino za veinu svetovnih ljudi koji samo padaju niz litice bregova ne znajui kako da se zaustave, mislei da je srea negde dole i da eka na njih. Oni idu direktno nizbrdo, sve bre i bre u mnogobrojne nesree kao to su rak, sida, visok krvni pritisak, srana oboljenja. Uskoro za njih postaje prekasno i oni doivljavaju slom. Mada to predstavlja liniju manjeg otpora, molim vas, nemojte padati. Mi emo vam pokazati drugaiji put. Put je osvetljen, on je utrt pomou Hata joge Pradipike, drevnog teksta koji su jogiji

upotrebljavali da steknu mo putem koje se mogu uspeti sve do vrha. Put su utabali prosvetljeni uitelja koji su imenovani od strane velikih bia: Macjendranat, njegov uenik Gorakanat i drugi, kojih je ukupno etrnaest. Pradipika je jedna od najstarijih rasprava (spisa) o hata jogi; sve dananje knjige o jogi zasnovane su na toj raspravi. To je sredinji put. Ono to svi mi jedino moemo jeste da ga rairimo i ponudimo raznovrsna tumaenja. Kao dodatak praksama koje su navedene u Hata joga Pradipici, jedino mogu da veoma preporuim prouavanje knjiga kao to su Viveka udamani od ankaraarije, kao i rimad Bagavatam Purane. Viveka udamani je veoma lepa knjiga i onaj koji sledi izloena uputstva stei e donekle unutranji mir, to je neophodan uslov da bi se prebrodile prepreke raasa (strast ili aktivnosti). Uz to, potrebna nam je predanost, jer bez boije milosti mi ne moemo da dosegnemo Izvor, ma koliko se naprezali. A kako da sebi olakamo sticanje te predanosti, moemo proitati u Bagavatam Purani. Te vebe nisu neto to sam ja izmislio; radi se o tradicionalnom metodu koji sam intenzivno upranjavao dok sam boravio sa svojim uiteljem ivanandom u Himalajima. iveo sam u umi okruen tigrovima i kobrama. Ponekad bih uo tigrove iz svoje kolibe, kada su prolazili da piju vodu; snano su urlikali. Na kolibi sam imao samo krhka vrata koja su mogli sa lakoom da srue. Pa ipak, u takvim okolnostima sam obavljao treninge ujutro, u podne, u vee i u pono, vebajui skoro etrnaest sati dnevno. Spavao sam veoma malo samo dva ili tri sata nou. Ali, moi koje sam na taj nain stekao ne mogu se ni pobrojati. Na cilj je da za veoma kratko vreme poveamo frekvenciju vibracija. Na sanskritu, taj rad se zove akti sanar. akti je mo a Sanar znai buenje. Mi hoemo da putem sadane ili spiritualne prakse navedemo akti da se iz svog pospanog ili statinog stanja pokrene i pree u dinamino stanje. Pa ipak, pazite da ne potegnete preko svojih mogunosti. Ne radite previe stvari odjednom; ne idite previe duboko ili previe brzo; ne radite previe intenzivno, jer vam u tom sluaju sleduje povratni udarac. Upravo zato sam ove prakse uskladio prema evolutivnom nivou mojih uenika. Nikada nisam preporuio neku praksu ako je sam nisam isprobao. Takoe, mada lino volim disciplinu, verujem da takva vrsta discipline mora doi iznutra. Pokazao sam svojim uenicima kako se ta disciplina moe postii, a onda sam ih ostavio da je praktikuju kao da su sami u umi. Tome je pridodato samo neto malo grupnih praksi kao pojaanje. Uz to, moji uenici sami donose odluke i vode spiritualni dnevnik koji ja kontroliem da bih proverio njihov spiritualni napredak. Svakoga dana se susreemo na po jedan sat da bismo razgovarali o naim vebama, te da bi im preneo neka uputstva u pogledu tehnike vebi u cilju boljeg izvoenja nekih procesa. Moje osnovno uputstvo je kontrola uma. Drugo - treba izbegavati sve suvine elje osim jedne elje da uveate snagu svoje volje. Ako zadovoljite jednu elju, pojavie se deset novih i kada ete uopte zavriti ispunjavanje tih elja? Ali, ako razvijete snagu volje i unitite barem jednu elju, tada ete biti jaki. I tada ete sa lakoom unititi jo deset novih elja, a potom stotinu. Om nama ivaja! Svami Vinu-devananda NAPOMENA IZDAVAA Ovde smo upotrebili tekst Hata joga Pradipika koji je bio tampan u Adjaru u Indiji, 1893.

godine. Ovo je redak i veran prevod, veoma vredan zbog pronicljivih komentara Bramanande (koji su takoe ukljueni). Mada je to izdanje bilo objavljeno pre skoro sto godina, izdava nije morao mnogo da ga menja kako bi tekst uinio prikladnim za dananje vreme. Dodaci izdavaa tampani su u zagradama. Tekst Pradipike je tampan masnim kurzivom (bold italik). Tekst Bramanandinih komentara je tampan kurzivom (italik). Tekst komentara Svami Vinu-Devanande tampan je verzalom, i verno prenosi njegovo izlaganje u nizu predavanja koji su odrani u ivanandinom aramu u Val Morinu, u Kvebeku, juna 1986. godine. Ova knjiga je namenjena kao pomo onima koji ele da naue naprednije prakse hata (kundalini) joge od kvalifikovanog uitelja. Preporuuje se takoe da se prouava paralelno sa Complete Illustrated Book of Yoga od Svami Vinu Devanande i sa Sivananda Companion to Yoga. Mnoge instrukcije koje su ovde saoptene izvorni autori su namerno prikrivali, drugima je potrebno ureivanje, a za mnoge je potrebno vostvo uitelja da bi se korigovale. Svamiji stalno naglaavaju da ove prakse nisu za poetnike i da prenebregavanje ovih upozorenja predstavlja rizik za psihu. Zato vas molimo da potujete ta upozorenja i upustva, pod vostvom svoga gurua. Glosar nije pripremljen za ovu knjigu, jer je Hata joga Pradipika namenjena naprednijim uenicima, koji bi trebalo da su ve upoznati sa veinom ovde upotrebljenih sanskritskih termina. Pa ipak, prevod veine sanskritskih termina1 (u zagradama) dat je prilikom prve pojave tih termina u tekstu isto tako, i prilikom svake upotrebe neke nepoznate rei, i na svakom mestu gde Svami ili izvorni tekst ponavljaju definiciju zbog razumljivosti.

Posveeno Njegovoj svetosti ri Svami ivananda Sarasvatiju iz Riikea, na Himalajima koji je iveo od 8. septembra 1887. do 14. jula 1963. Onako kako ju je zapisao u sedamnaestom veku nadahnut drevnim izvorima Jogi Svatmarama sa tumaenjima Bramanande

PRVO POGLAVLJE (1) Prvo pozdravljam Gospoda, ivu, koji je nauio Parvati vetini hata vidje, to je korak ka dostizanju najuzvienije raa joge. Svatmarama poinje uenje na tradicionalni nain, padanjem na kolena pred guruom. On prvo pada na kolena pred adi guruom, koji je prvi guru Gospod iva, a tada pred njegovim uenikom Macjendranatom i pred njegovim uenikom Gorakanatom. Pomou njihove milosti, Svatmarama je rairio tu veliku nauku. Vidja znai znanje. Znanje hata joge je najpre iva preneo svojoj supruzi Parvati, Univerzalnoj

Majci. Cilj hata joge je da vam prui znanje pomou koga ete kontrolisati dve energije: ha i ta (prana i apana). Bez ovog znanja je veoma teko postii kontrolu nad umom, koja se zove raa joga. Raa joga radi sa umom; hata joga radi sa pranom i apanom. Mnogi uenici pogreno smatraju da se hata joga bavi samo asanama, jer asana je samo jedan od osam koraka u hata jogi. Tu u stvari i nema konkretne razlike izmeu hata joge i raa joge. Nije mogue upranjavati raa jogu bez praksi hata joge, i obratno. Hata joga je praktian put da se kontrolie um putem kontrole prane. Posmatrajte talasanje listova na drvetu. Na osnovu tog talasanja moete pretpostaviti brzinu vetra, mada ne moete videti sam vetar. Na isti nain, mi ne moemo videti pranu ili apanu, ili kretanje uma ili misli. Po raa jogi, um je kao jezero, a misli su talasi (ili vriti na sanskritu, utisci). Raa joga podrazumeva kontrolu, ili ak i zaustavljanje tih talasa misli. Na sanskritu se to kae Joga ita vriti niroda. (Joga je umirivanje talasa uma) Kako tvrdi Patanali, autor (raa) joga sutri, postoji pet vrsta vritija, s tim da su neki pozitivni, a neki nisu. Od tih pet samo je jedan sasvim pozitivan, a to je onaj kada se vidovnjak (aspirant) poistoveti sa sopstvom (atmanom). To je jedino mogue kada se talasi misli umire. Tada vidovnjak u mirnom jezeru uma vidi svoje vlastito sopstvo (atman). Ali, sve dok vetar postoji, mi emo videti samo da se drvo pokree, da listovi lepraju ponekad lagano, ponekad divlje, ali se uvek pokreu. Hata joga se pita Kako zaustaviti to talasanje? ili Kako da onaj koji gleda vidi sopstvo? Kao to su talasi na jezeru nastali od vetra na jezeru, isto tako su talasi uma nastali od prane i apane. Ponekad se te energije kreu veoma brzo, ponekad lagano, pa e u skladu sa prirodom kretanja prane/apane, talasi misli biti intenzivni ili lagani. To zovemo misli raasa, ili misli tamasa. Talasi tamasa su lenji i pospani, jer oni oliavaju inertnost. To nije tiho, smireno stanje uma, ili aktivno stanje uma; to je inertno stanje uma u kome je on nesposoban da uini bilo ta. To je samo vegetiranje, kao u sluaju kamena ili sante leda. Talasi tamasa su veoma teki i spori, zaleeni kao led, tako da ne moete da vidite svoj odraz ak i ako je povrina naizgled veoma mirna. U tom stanju je nemogue videti ta je ispod povrine jezera. Talasi raasa su poput olujnog neba. Veoma dinamini, pokretaki. Talasi se pojavljuju na jezeru, oni se pojavljuju i nestaju na uskovitlanoj povrini uma. Ali, u satvikom stanju talasi postaju mirni; tu nema kretanja prane ili apane, jer se energija sprovodi u centralni energetski kanal, suumnu. Kada su prisutni talasi, obino se prana i apana kreu kroz idu i pingalu, kanale koji se nalaze na levoj i desnoj strani tela. To je mogue jasno dokazati proverom vaih modanih talasa. Ponekad je desna hemisfera aktivnija; ponekad je aktivnija leva. Talasi iz leve hemisfere su uglavnom analitiki, matematiki, nauni, racionalni, itd. Generalno gledajui, to su talasi koje uglavnom upotrebljava zapadni um. To je razlog to ste vi na Zapadu napravili lepe gradove, automobile i kompleksnu tehnologiju - zato to vaa leva hemisfera uglavnom dominira nad desnom hemisferom. ak i vae religije naglaavaju levu, analitiku stranu. Kada hrianski monah ide u osamu, on se radije predaje kontemplaciji (razmiljanju) negoli meditaciji, pa i u judaizmu, uobiajeni pristup rabina religiji jeste analitiki. Talasi koji dolaze iz desne strane mozga su filozofski, posveeniki, emotivniji, mirniji po prirodi

i zato ih upotrebljavamo uglavnom u inertnim situacijama ili u emotivnim stanjima. Bilo da nekoga volite ili mrzite, talasi se sputaju na inertni nivo, nivo tamasa. Cilj joge jeste da nijedna hemisfera ne vri dominaciju nad drugom, da se stvori satviko stanje. Zato mi meditiramo na mestima gde se odvija veoma malo aktivnosti tamo gde je prisutno samo obino prirodno njihanje grana drvea na povetarcu ili povremeni cvrkut nekih ptica. Isto tako, u naim aramima uzgajamo cvee. Sve to doprinosi smirivanju uma. Osnovna praksa joge je da se kontrolie leva strana mozga upotrebom desne strane. Kada je levi mozak aktivan, funkcionie ida i dah se kree kroz desnu nosnicu. Kada funkcionie desna strana mozga, otvorena je leva nosnica i funkcionie pingala. Te smene se deavaju na svakih sat i po do dva, pri emu se smenjuju levo i desno. Ali, kada se energija ne kree ni kroz levi ni kroz desni nadi, ona mora da ide kroz suumnu i tada je energija uravnoteena. Svest o vremenu i prostoru je stvorena kretanjem tih talasa prane izmeu levog i desnog kanala. Postoji neka slinost izmeu samadija i dubokog spavanja. U dubokom spavanju vi niste svesni vremena i prostora, jer su vritiji potisnuti; oni nisu anulirani (zaustavljeni) kao u samadiju. Moemo rei da su vritiji u dubokom snu kao na ledu u zamrzivau. Oni e se ponovo pojaviti kada izae sunce i otopi led. Ali, u stanju samadija vritiji uopte ne postoje. Obino je jedino vreme kad doivljavamo stanje takvog mira tokom dubokog spavanja, stanja inertnosti, ali u samadiju su mentalne modifikacije anulirane. Tada je prisutna ravnotea izmeu leve i desne strane mozga. Zbog toga praktikujemo naizmenino disanje kroz nozdrve, jer ne moemo da direktno delujemo na sam mozak. Komentar Bramanande: Skoro svaki rad u pogledu joge i tantri je na neki nain objanjenje ive, velikog jogija, njegovoj eni Parvati. Re hata je sastavljena od glasova ha i ta, koji znae Sunce i Mesec, tj. pranu i apanu. Njihova joga, ili ujedinjenje, tj. pranajama, zove se hata joga. U ovoj reenici i u celom ovom delu, govori se da je hata joga samo sredstvo (put) za raa jogu. Ne moe biti raa joga bez hata joge i obratno. (2) Svatmarama jogi, nakon to pozdravi svoga gurua, predaje se iskljuivo hata vidji da bi dostigao raa jogu. U skladu sa tradicijom, on prvo pozdravlja svog vlastitog gurua, jer namerava da ima korist od uenja. Vi morate da pozdravite svoga uitelja, jer Bog prenosi uenje preko njega. Tu je taj bog iva koji se manifestuje preko Svatmaraminog uitelja. Raa joga znai kontrolu talasa misli, neto to nije mogue bez hata joge. Svatmarama ne govori o asanama ni o fizikom disanju, nego o suptilnom toku koji oblikuje misaone talase. Komentar Bramanande: Reju iskljuivo on jasno definie da je cilj praksi hata joge priprema za raa jogu, a ne sticanje sidija (magikih moi). Moi su usputne i manje bitne. Celokupni kurs hata joge ima za cilj da omogui potpunu kontrolu nad telesnim organima i umom tako da jogi moe da odri dobro zdravlje i da ne zapadne u nevolje prilikom predstojeeg kursa raa joge, koji e ga voditi do kaivalje ili konanog osloboenja. (3) Onima koji lutaju u tami suprotstavljenih sekti, nesposobni da dostignu raa jogu, milostivi Svatmarama jogi nudi svetlost hata vidje. Ovde moete prevesti termin raa joga kao kontrolu toka misli. Oni koji su nesposobni da dostignu raa jogu jesu oni koji su nesposobni da kontroliu svoje vlastite misli dok meditiraju; njihove misli nastavljaju da se pojavljuju. Cilj raa joge je zaustaviti talase misli, ali ako to ne

moete da uradite, pokuajte barem da ovladate pranom. Da biste kontrolisali pranu, valja da kontroliite fiziko disanje. Na taj nain, preko fizikog vi dolazite do suptilne prane, i tada do jo suptilnijeg nivoa misli. Jer oni su isprepletani, jedno deluje na drugo. ta se misli pod suprotstavljene sekte? Neko e vam rei da radite ovako, drugi e rei da ponavljate mantre ili pak neto tree. Hata joga je nauni pristup obuzdavanju toka misli pomou ovladavanja pranom. To je mogue postii onda kada vie nema talasa. Pos-matra koji gleda vidi sebe, posmatra i posmatrano postaju jedno; posmatra se poistoveuje sa Sopstvom. U tom stanju nema vritija (misaonih talasa). To izgleda kao da gledate u jaku svetlost sunca ili snaan far dolazeeg auta. Izvesno vreme ste zaslepljeni. Kada se, zahvaljujui vebama pranajame, vritiji napokon umire, vi zalazite u oblast raa joge. To je stanje kada posmatra vidi Sebe. Komentar Bramanande: Autor ovde kae da je mogue dostii raa vidju jedino pomou hata vidje. Ime autora, Svatmarama jogi, veoma je sugestivno. Ono oznaava nekoga ko nalazi radost u saobraanju sa svojim viim sopstvom. To je poslednji od sedam stadijuma nane. U rutijima (svetim spisima) pie Bramavarita je onaj koji se zabavlja i veseli u svom viem sopstvu. Tih sedam stanja su ovako objanjeni u Joga Vaiti: Onaj koji zna da napravi razliku izmeu trajnog i prolaznog, onaj koji ima prefinjena oseanja, tako da ga ne privlae svetovna zadovoljstva, koji dostigavi potpunu kontrolu nad svojim organima, fizikim i mentalnim, osea nezasitu elju da sebe oslobodi ovog kruga postojanja, dostigao je prvi nivo, subea, ili tenju ka istini. Onaj koji razmilja o onome to je proitao i uo i koji je to upoznao u svom ivotu dostigao je drugu fazu, viarana, ili pravilno istraivanje. Kada um, odbacujui mnotvo, ostaje miran i fiksiran na jedno, on je dostigao trei nivo, tanumanasa ili odumiranje uma. Do sada je on sadaka ili praktiar. Kada redukuje svoj um sa tri prethodne faze na stanje iste satve, kada spoznaje istinu direktno u sebi Ja sam Braman on je u etvrtoj fazi, satvapati ili postignuu stanja satve. Ovde se jogi naziva Bramavid (poznavalac Bramana). Do sada je on praktikovao sampranata samadi, ili kontemplaciju gde je jo prisutna svesnost dvojnosti. Odatle pa nadalje, preostale tri faze predstavljaju asampranata samadi, tj. nestajanje svesnosti o tri stvari - znalcu, znanom i znanju. Kada jogija ne privuku sidiji koji se pojavljuju na ovom nivou, on dostie stanje zvano asamakti (neprijanjanje). Jogi se sada naziva Bramavidvara. Do sada je on obavljao neophodne obaveze svoje volje. Ali, kada on ne vidi nita drugo osim Bramana svuda, to stanje se zove parartabavani, tj. kada se spoljanje stvari ne pokazuju da postoje. Ovde jogi izvrava svoje funkcije na podsticaj drugih. On se zove Bramavarita kada dostigne sedmi, poslednji nivo, tokom kojeg ne izvrava ni svoje dnevne obaveze ni obaveze na podsticaj drugih, nego ostaje u stanju trajnog Samadija. Autor ovog dela je rekao da je dostigao ovo stanje, kao to to govori njegovo ime. (4) Macjendranat, Gorakanat i drugi su jako dobro poznavali hata vidju. Jogi Svatmarama ju je nauio zahvaljujui njima. To je poetak nabrajanja niza onih koji su primili to znanje. Po tradiciji, milou Gospoda ive, jogi Macjendranat bio je riba koja se preobrazila u oveka i primila hata vidju od Gospoda ive lino. Znanje ne moe da se pojavi svuda. Ono je kao mleko koje dolazi samo iz vimena krave. Ne moete da muzete uvo. Isto je i sa guruom. Znanja moe biti svuda, ali vi ne moete dobiti znanje odasvud, nego jedino preko loze uitelja i uenika. Tako je iva uio Macjendranata,

Macjendranat je uio svog uenika Gorakanata i zahaljujui njegovoj milosti je Svatmarama sastavio ovu knjigu, nauivi hata jogu. Na sanskritu se to kae guruparampara. (5 9) iva, Macjendranat, Sabara, Anandabairava, ourangi, Meina, Gorakanat, Virupaka, Bilesaja, Mantana, Bairava, Sidi, Buda, Kantadi, Korantaka, Surananda, Sidapada, arpati, Kaneri, Pujapada, Nitjanata, Niranana, Kapali, Bindunata, Kaka andevara, Alama, Prabudeva, Goda, odi, Tintini, Banuki, Naradeva, Kanda, Kapalika i mnogi drugi veliki sidasi, pobedivi vreme snagom hata joge, kreu se po svetu. Tu je mnogo hata joga majstora. Samo na pomen njihovih imena ve kao da dobijamo njihov blagoslov. Ovde su navedeni samo neki hata joga majstori koji su zadobili sidije. Oni ne samo da su dostigli moi, nego su, to je jo vanije, u stanju da prevaziu prostor i vreme i da putuju kroz svih etrnaest nivoa, jer su u stanju da poalju svoju pranu u suumnu. Ponekad oni dou na fiziki nivo da pomognu oveanstvu, ako je oveanstvo spremno za to. Oni ak mogu da odre svoja fizika tela ivim ako to ele, dovoenjem prane u suumnu. Propadanje fizikog oblija mogue je zaustaviti zatvaranjem ide i pingale i aktiviranjem suumne. Takva osoba, ija prana se kree kroz suumnu, naziva se sida. Za nju ne postoje ni dan ni no, ni roenje ni smrt. Buda koji se ovde pominje nije isti Buda koji je skoro svima poz-nat. Ovaj Buda je bio jedan od majstora hata joge. (10) Hata joga je sigurno utoite za one koji su se opekli trima tapasima (bolovima). Za sve one koji vebaju jogu, hata joga je poput kornjae koja nosi svet. Komentar Bramanande: Ta tri tapasa su adjatmika, adidaivika i adibutika. Postoje dve vrste adjatmike, telesna i mentalna. Adidaivika su one bolesti (patnje) koje su izazvane planetarnim uticajima, a adibutika su one patnje koje su izazvali tigrovi, zmije, itd. (11) Jogi, eljan da zadobije sidije, mora da uva hata jogu u tajnosti, jer ona daje rezultate samo ako je tajna. Ako se nepromiljeno razotkrije ona postaje bezvredna. Upozorenje govori o tome da se ovo znanje mora uvati u tajnosti. Ne otkrivajte ga nikome. To je vidja znanje neto to ne znai nita nekome ko nije spreman da primi znanje. Kada uenik doe uitelju, uitelj procenjuje da li je uenik spreman ili ne. Jer, to znanje nije neto to se tek tako razglaava u javnosti. Ono je krajnje lino. I vae prakse ne bi trebalo da otkrivate nikome, jer ih drugi i onako ne bi razumeli. To nije stvar za javno objavljivanje i prikazivanje. Komentar Bramanande: U ovoj knjizi on u tanine objanjava date procese, a ipak kae da jogi mora da ih dri u tajnosti. To jasno govori da nije ba sve reeno i da se najvaniji procesi moraju nauiti direktno od gurua. Otuda sledi tvrdnja da e se onaj koji pone da veba ovo nakon teorijskog prouavanja i bez vostva gurua povrediti. Adkari, ili kandidat, mora da ima sledee kvalitete: a) On bi trebalo da obavlja svoje dunosti i da je osloboen linih motiva i vezanosti; b) On mora da bude usavren u jami i nijami (objanjene su kasnije), i da ima razvijen intelekt. On mora da je ve pobedio bes i ljutinu. c) On mora da bude potpuno predan svojm guruu i bramavidji. Nije udo to uitelji odbijaju da prime sve kandidate naslepo (bez razlikovanja), i kau da se samo retki razviju u adepte. (12) Onaj koji veba hata jogu trebalo bi da ivi sam u maloj kolibi ili manastiru smetenom na mestu daleko od kamenja, vode i vatre; van dometa strela i u plodnoj zemlji (dravi) kojom vlada

vrli kralj, gde on (jogi) nee biti niim uznemiravan. Ta drava ne bi trebalo da bude zemlja u kojoj su ljudi pohotljivci, zlikovci ili razbojnici. To mora da bude mirna okolina, bez nasilnika, pljakaa ili lopova. U velikom gradu je esto opasno etati, ali selo je obino mnogo povoljnije. Drava kojom vlada vrli kralj je ona u kojoj kralj praktikuje darmu. Mnogim dravama vladaju diktatori, tako da su to mesta gde je zakonski skoro nedopustivo da se praktikuju ove stvari. Neu da ih imenujem, ali u izvesnim drvama moete biti uhapeni ako upranjavate ove stvari. Moramo imati potpunu slobodu da vebamo nae prakse bez straha od uznemiravanja. Takoe morate biti smeteni negde gde je hrana dostupna. Ne moete meditirati ili vebati hata jogu bez satvike hrane, kao to su uglavnom biljke, voe i mleko. Daleko od kamenja, vatre i vode su veoma mudra uputstva. Van dometa strele (koliko daleko moe dopreti strela) je moda pedeset metara. Ne smetajte svoj ator ili drugo stanite blizu nagnutih objekata ili kamenja koje se odronjava. Ne smetajte svoje prebivalite tamo gde su mogui umski poari, zemljotresi ili vulkani. Ne smetajte svoj ator blizu movara koje e vam doneti uznemiravajue komarce i druge insekte. Sve su to vani zdravstveni faktori koje niko ne moe olako da prenebregne ako hoe da praktikuje ovaj naporni kurs joge. Manastir bi trebalo da bude okruen cvetnim vrtovima... tako da se jogijevo oko smiri... Na zidovima svoje kolibe trebalo bi da naslika cikluse postojanja i jade koji ih prate. Trebalo bi da naslika narake (paklove i mesta proienja nakon smrti), kako bi jogijev um stekao odbojnost prema svetovnom ivotu... (13) Koliba bi trebalo da ima veoma mala vrata i da bude bez prozora. Pod kolibe bi trebalo da bude ravan i bez rupa. Ona ne bi trebalo da bude ni previe duga ni previe visoka. Trebalo da bude veoma ista, s obzirom da se svakodnevno moe uprljati kravljom balegom, i treba da bude bez ikakvih insekata. Okolo bi trebalo da bude malo dvorite sa uzdignutim seditem i bunarom, i sve to bi trebalo da bude ograeno zidom. To su odlike jogike kolibe kao to su je opisali sidasi koji upranjavahu hata jogu. To moe biti koliba ili aram. Ne bi trebalo da ima prevelike prozore da ne bi izazivalo va um da luta napolju. Kravlja balega je upotrebljavana u Indiji kada jo nije bilo cementa za podove. Kada bi se gola zemlja premazala kravljom balegom i kada bi se balega osuila, pod bi postajao veoma tvrd, tako da insekti vie nisu mogli da prou kroz njega. I danas se to upotrebljava na selu. Komentar Bramanande: Ako je koliba veoma visoka, u tome e biti velika tekoa za odravanje, a ako je veoma duga, onda oko moe da previe luta. Nandikevara tome dodaje: Manastir bi trebalo da bude okruen cvetnim vrtovima... tako da se jogijevo oko smiri... Na zidovima svoje kolibe trebalo bi da naslika cikluse postojanja i jade koji ih prate. Trebalo bi da naslika narake (paklove i mesta proienja nakon smrti), kako bi jogijev um stekao odbojnost prema svetovnom ivotu... (14) ivei na takvom mestu, jogi bi trebalo da oslobodi svoj um od svih briga i da veba jogu kako ga ui njegov guru. To ne znai da je uitelj joge dadilja koja vas neprekidno nadzire. On vas vodi. Inae bi pranajamu trebalo da ponete samo pod vostvom gurua. U suprotnom neete znati pravilnu upotrebu dijafragme. Puko prouavanje knjiga nee dati eljeni rezultat; morate da ve-bate. Puno ljudi ita Bagavad

Gitu ili Ramajanu, ali ne veba. Drugi itaju Bibliju, pa nakon toga pue. Takav nain rada vas nee odvesti nigde. Vebanje je vano. Gospod iva e vam omoguiti da steknete sidije samo ako zna da neete upotrebiti te moi. Tada vam sidiji dolaze automatski. Znanje ili sidiji su dati samo onome ko je predao sebe viem Sopstvu, a ne egu ili telu. Predanost guruu je takoe neophodna, jer Bog i guru su jedno. Bog nee doi direktno da vam pomogne, on se manifestuje preko vaeg uitelja. U skladu sa prirodom uitelja se oblikuje i odnos uenika prema njemu. Neke uitelje moete imati samo jedan dan. Uitelj Gurudeva ivanande zadrao je ivanandu samo jedan sat, jer je ivananda vebao jo u prolim ivotima. On je postao veliki majstor nakon samo malo vebanja. Potom, mnogo godina kasnije, na samo jedan njegov dodir svo moje znanje iz prolosti se pojavilo i on me je u magnovenju uinio majstorom hata joge. Uitelj nije sedeo pored mene i uio me sve ove stvari. Ja sam ve vebao njegovu sadana tatvu ranije, ali je njegovo prisustvo bilo neophodno da aktivira sva moja prola seanja. Uitelj je potreban da probudi to znanje iz samskara (suptilnih impresija) prolih ivota. Vi niste roeni tako glupi ili slepi. Uitelj otvara samskare bilo dodirom, bilo mirisom, uenjem, itd. U stara vremena je to za uitelja bio sasvim uobiajen nain pouavanja. Sam uitelj takoe mora da obavi takav trening i da disciplinuje svoj ivot kako bi primenio isti reim i na vas. On svakako zna koliko moe da vam da, jer on vidi vau evoluciju. On vam mora prepisati sadanu poput lekara: moda e odreena doza ape pomoi da se smanji preterano raasika priroda, itd. Komentar Bramanande: Neophodnost prisutnosti uitelja za vreme praktikovanja joge je ovde veoma naglaena. Jogabija kae: Onaj koji hoe da veba jogu mora da ima uitelja. Delo po imenu Raa joga kae: Kaivalja se ne stie obilnim prouavanjem veda, astri i tantri bez saveta gurua. U Skanda purani je reeno Osam nivoa joge moraju da se naue samo od kompetentnog uitelja; sidiji se dobijaju jedino od ive. (Osam nivoa se odnose na atanga (osam udova ili raa jogu.) Srutiji kau: Mahatme otkrivaju ove stvari samo onima koji su se duboko predali svom viem Sopstvu i sa istim potovanjem se odnose prema svom guruu! Samo onaj koji ima svog aariju ili gurua moe da zna. Mislim da mnoge knjige o Jogi nisu toliko za poetnike i uenike, koliko za uitelje, da ih upotrebe kao prirunike za pravilnu obuku svojih uenika. ak e i u medicini onaj koji prepisuje terapiju empirijski, bez dubinskog prouavanja prirode i specifinosti pacijentovog sklopa i koji nije u stanju da jasno vidi delovanje razliitih lekova na unutranji organizam - biti nazvan prevarantom i arlatanom. Ali, u hata jogi, u kojoj i najmanja greka moe da dovede do smrti ili ludila, apsolutno je nuno da uz sebe imamo gurua koji je uspeno proao taj trening, i koji jasno moe da vidi kroz na sistem i osmotri efekte razliitih procesa oblikujui ih na odgovarajui nain. (15) Jogija unitava previe jedenja, teak fiziki rad, previe govora, dranje neprimerenih zaveta, neselektivno druenje i nepostojanost. To su upozorenja. Izvesne stvari vam nee doneti uspeh; neete postii cilj. Teak fiziki rad je jedna takva stvar. Kada vebate intenzivne asane i pranajame, ne moete sei drva deset sati. Jednostavno to smanjite. Tuiranje hladnom vodom moe biti korisno u izvesnim momentima, ali

ne i za vreme intenzivne pranajame. To e vam oslabiti ivce. U takvim periodima je dozvoljeno samo tuiranje toplom vodom. Takoe ne smete sedeti blizu vatre. Isto kao to ne smete da se preopteretite hranom tokom te intenzivne sadane, ne smete ni da postite vie od tri do etiri sata tokom te sadane, jer bi vam to oslabilo telo. Trebalo bi da imate umerenu, uravnoteenu, ogranienu ishranu. Ne idite u krajnosti. Takoe, ne jedite nou pre odlaska na spavanje, jer u tom sluaju rano ujutro neete biti u stanju da pravilno izvedete pranajamu. Komentar Bramanande: Zaveti su stvari kao to su kupanje u hladnoj vodi u rano jutro, uzimanje obroka (samo) po noi i post. (16) Jogi uspeva pomou vedrine (veselosti), istrajnosti, hrab-rosti, istinskog znanja, vrste vere u rei svoga gurua i naputanjem loeg drutva. Istinsko znanje je znanje pravog Sopstva (ne tela), u najgorem sluaju barem teorijski. (16) Ne povreivati bilo ta, govoriti istinu, uzdravati se od uzimanja neeg to pripada drugima, odravati ednost, biti uzdran i odvaan, biti milostiv prema svima, ii pravo napred, umereno se hraniti i proistiti sebe - to ini jamu. Pravo znai da u mislima, reima i delima vi upranjavate istinu. Istrajati u ednosti (prava bramaarija) je posebno vano kada praktikujete intenzivnu sadanu opisanu u ovoj knjizi. Tada ete biti uspeni. To e biti objanjeno do detalja kasnije. Milostiv se odnosi na ahimsu (nenasilje). Komentar Bramanande: Sve navedeno bi trebalo shvatiti kao stvari koje treba da izbegavamo da (loe) inimo, govorimo i mislimo. (16) Tapas (pokore), vedrina, vera u Boga (astikja), milosre, oboavanje boanstva, sluanje objanjenja doktrina Vedante, stid, stabilan um, apa (ponavljanje molitvi), i vrate (pridravanje zaveta) to tvori nijamu, kau poznavaoci Joge. Komentar Bramanande: Ovo sve je objanjeno u Saindilja upaniadi ovako: Tapas je mravljenje tela paljivim dijetama, itd. Vedrina podrazumeva zadovoljenje onim to se dobije bez traenja. Astikija znai verovanje u vede i ono to one kau. Milosre znai davati zaslunim osobama sa ljubavlju ono to su opravdano zasluile. Na ovom mestu Gita kae. Satvika dana ili milosre se sastoji u davanju, osobama koje ti ne mogu vratiti, u pravom trenutku i na pravom i mestu, jednostavno darivanje kao stvar dunosti. Oboavanje mora da se izvodi sa mirnim i istim umom. Sluanje znai teorijsko prouavanje Vedante. Stid znai otpor da se ine stvari koje su u vedama i astrama zabranjene. apa se odnosi na prakse mantri koje nisu zabranjene u vedama i koje su nauene od gurua. Ima ih dve vrste, zvune i unutranje. Unutranja apa je ponavljanje mantri mentalno. Kurs ovde navedenih vebi je najprirodniji i istovremeno naj-efektniji. Dostizanje jame i nijame sadri u sebi sve aktivne i pasivne vrline. Sledee etiri sadane su neophodna kvalifikacije za uenika: (a) Razlikovanje izmeu trajnog i prolaznog. (b) Savrena ravnodunost prema bilo kojem objektu elje, od najniih oblika zemaljskog ivota, pa do Demijurga. (c) Postignue estostrukih kvaliteta (d) Intenzivna elja i intenzivna tenja ka osloboenju. Sve te stvari su ukljuene u prva dva nivoa joge. Pomou tih stvari um se prirodno odvraa od

bilo kakve privlanosti prema svetovnim objektima, pa je zahvaljujui tome na pravom putu da bude uspean u koncentraciji. Asane i pranajama dolaze u pravo vreme da otklone bilo koji uznemiravajui element koji se moe pojaviti u telu, i njegove tendencije. Put ka viim nivoima je sada gladak i lak. Ali, taj put je teko prei, i samo mali broj ima hrabrosti da ga pree ili strpljenja da istraje i pored ponovljenih neuspeha. Zato se 99 odsto praktiara preplai prespektivom ve u najlakim i najprak-tinijim stvarima: asanama i pranajami. Oni itaju o udesnim i glupavim efektima za koje je navedeno da se postiu pomou najlak-ih fizikih procesa u neshvatljivo kratkom vremenu, i sa lakomou ih se prihvataju na nekoliko meseci. Ali, kada otkriju da nisu videli ni senku od tih slavnih moi koje su obeane, oni sa gnuanjem naputaju sav rad i postaju najogoreniji neprijatelji joge, tvrdei da je ona la uvek kada uju za nju. Oni jo i prou dobro, ali drugi zapadaju u ozbiljne greke tokom tog procesa i svoje ivote zavravaju kao manijaci i samoubice. Oni nisu spoznali vanu injenicu da su te grandiozne moi obeane kao rezultat kursa pranajame samo ako ih veba neko ko je u sebi usavrio moralne i duhovne kvalitete koje podrazumevaju jama i nijama. Ta injenica je lepo objanjena u Joga Vaiti u sledeoj prii: Jedan sanjasin je povuen u dungli vebao pranajamu tokom mnogo godina, ali nije postigao nijednu od navedenih moi. Tada je poao jednom mudracu i pun potovanja ga zamolio da ga ui jogu. Mudrac mu je rekao da ostane sa njim i tokom prve dve godine je na sve eljne molitve svoga uenika za instrukcijama odgovarao sa ekaj. Postepeno se sanjasin navikao na tu situaciju i prestao je da dosauje svom uitelju traei instrukcije. Kada je prolo dvanaest godina, rii je jednog dana pozvao svog uenika i zatraio da izgovori re Om. Kada je sanjasin doao do prvog glasa, reaka (izdah) je zapoeo prirodno. Kada je zavrio drugi glas, puraka (udah) je nastupio. Na kraju treeg glasa, zapoela je kumbaka (zadravanje daha). Kao kad varnica padne na polje suncem isuene trave i sve se za par minuta zapali, tako je izgovaranje svete rei pokrenulo na aktivnost spiritualne sposobnosti koje su do tada uspavane leale u ueniku. Za kratko vreme je proao kroz poetnu fazu pratjahare, djane i darane i nastanio se u istom i uzvienom stanju samadija. U ovoj prii je za nas vana injenica da je mudrac strpljivo ekao prirodni razvoj duhovnih sklonosti svog uenika i proienje njegove prirode kroz asocijacije i okolinu. On je izabrao pravo vreme, i prozirui narav svojega uenika kao staklo, na jednostavan nain ga je doveo do rezultata, psihikih i duhovnih, za koje osobe koje nisu upoznate sa principima joge i bez vostva uitelja, rade godinama. Kada bi se ta injenica shvatila i uvidela njena vanost, bilo bi mnogo manje rtava i neuspeha. (17) Asane se smatraju prvim delom (hata joge) poto oblikuju prvu fazu (nivo) hata joge. Sada razumete da hata joga nisu samo asane; one su samo prvi deo, prva faza. Zato asane treba vebati radi stabilnosti, lakih nogu i zdravlja uopte. Mada je nemogue jasno objasniti i spoznati vanost istina koje se kriju iza razliitih asana (apsurdnih i bezveznih, kao to nekome mogu izgledati) sve dok se ljudski sklop ne shvati u svoj svojoj sloenosti i detaljima, ja ipak sa sigurnou mogu rei da razliite poze donose mnoge vane rezultate, psihike i druge. Na primer, tokom nekih asana, pritisnuti su razliiti nervni centri i pokrenuti na akciju. One

snano utiu na to da se nepravilnosti u organizmu stave pod kontrolu, i to je jo udesnije, ali ne manje istinito, proiuju nau mentalnu prirodu (odstranjivanjem nekih ivotinjskih strasti iz nas). Mnoge bolesti koje su nastale preterivanjima, ili nepravilnostima, odnosno raspoloenjima (stanjima) tela kao to su na primer vetrovi, u i sluz, odstranjuju sa asanama. Psiholozi e ovde otkriti ogromno polje za svoja istraivanja i uskoro mogu oekivati etvu. Komentar Bramanande: Reeno je da asana ini oveka stabilnim jer ubija raogunu koja izaziva nestalnost uma. Odstranjivanjem bolesti, ona olakava koncentraciju, jer kao to Patanali kae, Bolesti, tupost, sumnje, nebriga, tromost, svetovne misli, lane predstave o stvarima, neshvatanje sutine i nestabilnost uzroci su rasejanosti uma, i to su prepreke. Teina tela se pojavljuje zbog prevlade tamasa, a asana to otklanja. (18) Sada nastavljam sa navoenjem nekih asana koje su prihvaene od strane takvih mudraca kao to je Vaita i takvih jogija kao to je Macjendranat. Komentar Bramanande: Vaita i Macjendranat su obojica nani i jogiji, ali je prvi bio ueniji u nani, a drugi u jogi. (19) Stabilno smestivi oba stopala izmeu butina i miia potkolenice nogu, on treba da sedi uspravno na ravnom mestu. To je svastikasana. To je jedna od meditativnih poza. Savij desnu nogu i stopalo. Isto uini i sa levom nogom, smetajui je na desnu. Tada prste levog stopala smesti izmeu miia desne potkolenice i bedra. (20) Smesti desno stopalo pod desni mii zadnjice i levo stopalo pod levi mii zadnjice. To se zove gomukasana i podsea na lice krave. To se takoe zove i muktasana. (21) Smesti jedno (desno) stopalo na drugu (levu) butinu i drugo (levo) stopalo na desnu butinu. To je virasana. Tako to postaje poloaj lotosa. (22) Pritisni na anus ukrtenim stopalima i sedi veoma pa-ljivo. Po tvrdnji jogija je to kurmasana. Mi to zovemo sidasana. Navedene poze su osnovne sedee poze. (23) Sedei u padmasani provuci ruke izmeu butina i pot-kolenica. Stabilno ih poloi na tlo i uzdigni se od zemlje. To je kukutasana. (24) Zauzevi kukutasanu savij svoje ruke oko vrata i ostani uzdignut kao kornjaa. To se zove utana kurmasana. (25) Uhvativi oba palca na nogama svojim rukama dri jednu nogu (i ruku) istegnutu i pravu a drugu savij do svojega uha kao da zatee luk sa strelom. To se zove dunurasana. (26) Smesti desno stopalo ispod leve butine i levo stopalo izvan desnog kolena. vrsto dri desno stopalo sa levom rukom i levo stopalo desnom rukom i tada okreni svoju glavu u levo do kraja. To je macjendrasana. (27) Macjendrasana poveava apetit raspirujui gastrinu vatru i unitava strane bolesti u telu. Kada se izvodi, uzdie kundalini i ini mesec stabilnim. Komentar Bramanade: Kae se da je iznad korena nepca smeten mesec, iz kojeg uvek kaplje hladni ambrozijalni nektar koji se gubi meanjem sa gastrinom vatrom. Ovom asanom se to spreava. Ima jedna neobina pria o Macjendranatu. On je rekao da je bio uenik Adinata, odnosno ive. Jednom je iva otiao na usamljeno ostrvo i, smatrajui ga nenaseljenim, stao je da

poduava svoju enu Parvati misterijama joge. Desilo se da je jedna riba bila blizu zaliva i sve to ula ostavi nepokretna sa umom koncentrisanim na data uputstva. Primetivi to, Adinat je pomislio da je riba nauila jogu, i budui krajnje milostiv, pokropio ju je vodom. Istovremeno je riba postala sidas, sa boanskim telom, i nazvana je Macjendra. Ta pria je duboko simbolina i sugestivna. Uporedi je sa priom o Macja Avataru, o ribi za iji rog je bila vezana hinduska Nojeva barka Vaivasvate za vreme potopa. (28) Istegni obe noge i vrsto drei rukama palce na nogama smesti svoje elo na kolena. To je pasimotanasana. (29) Ta najizvrsnija od svih asana, Pasimotanasana, ini da dah tee kroz suumnu, uzdie gastrinu vatru, ini lea vitkim i otklanja sve bolesti. (30) Smesti ruke stabilno na tlo i nasloni telo na nadlaktice pritiskajui sa strana na svoj trup. Uzdigni noge u vazduh i dri ih u visini glave. To je majurasana. Komentar Bramanande: Ta poza podsea na vebu na dva paralelna vratila u modernoj gimnastici. (31) Ova asana lei bolesti stomaka, lezda i slezine i otklanja sve bolesti izazvane nadimanjem zbog previe vetrova, ui i sluzi. Zahvaljujui njoj se lako vari hrana koja je pojedena neselektivno i neumereno, pa se ak i strani otrov halahala pretvara u pepeo. Komentar Bramanande: Dok su bogovi i asure mukali okean, prva stvar koja se pojavila bila je otrov kalakuta ili halahala. On je poeo da saie sva tri sveta i nijedan bog se nije dao nagovoriti da ga pojede. Na kraju ga je iva progutao, ali pre nego to je proao niz njegovo grlo, Parvati ga je jako stisnula. Zato je zauvek ostao tu i ivino grlo je postalo plavo. Otuda njegovo ime Kalakanta ili Nilakanta (plavogrli). To jasno otkriva neke velike kosmike misterije povezane sa evolucijom naeg planetarnog sistema. (32) Leanje ispruen svom duinom na leima na tlu poput mrtvaca naziva se avasana. Ta asana otklanja umor izazvan drugim asanama i doprinosi smirivanju uma. (33) Asana koje je obelodanio iva ima osamdeset etiri. Od njih, objasniu etiri najvanije. Komentar Bramanande: Gorakanat je rekao: Postoji onoliko asana koliko i razliitih bia. iva je izbrojao osamdeset etiri lakhe (jedna lakha je 100 000) i samo ih on poznaje. Od svih njih je izabrao osamdeset etiri; a od njih, etiri su najvanije za upotrebu. (34) To su: sida, padma, sima i badra. Od tih, najudobnija i najizvrsnija je sidasana. (35) Pritisni vrsto perineum petom, a drugu petu smesti iznad penisa (ili pubine kosti). Nasloni bradu vrsto na prsa. Ostani uspravan, kontroliui svoje organe i fiksirajui pogled u taku izmeu obrva. To se zove sidasana i otklanja sve prepreke na putu oslobaanja. (36) Smesti desnu petu iznad penisa i levu iznad desne. To se takoe zove sidasana. Komentar Bramanande: sidasanu, kako je objanjena u prethod-nim slikama, praktikovali su sledbenici Macjendranata. Ona koja je ovde objanjena pripada drugim grupama. (37) Neki kau da je to sidasana, a neki da je to varasana, trei muktasana, a neko, opet, da je to guptasana. Komentar Bramanande: Ovo to je prvo objanjeno slino je sidasani i varasani. Muktasana se sastoji od smetanja jedne pete pod perineum, a druge pete iznad. Guptasana je objanjena u strofi 37. (38) Sidasi tvrde da je od svih nijama najvanija ona da nikome ne naudimo, a od svih jama je

najvanija umerena ishrana; to vai i za sidasanu meu asanama. (39) Od osamdeset etiri asane, sidasanu treba izvoditi uvek. Ona proiava 72 000 nadija. (40) Jogi, koji je usredsreen na atmana i pridrava se umerene ishrane, ako jo praktikuje sidasanu tokom 12 godina, postie ostvarenje. (41) Kada se savlada sidasana a dah paljivo obuzda vebom kevala kumbake, emu jo razne druge asane? (42) Kada se ovlada sidasanom, unmani avasta (kasnije objanjena) koja daje zanos, mesec i tri bande dolaze bez napora i prirodno. Komentar Bramanande: Te bande su mula banda, udijana banda i alandara banda. One su, kao i unmani avasta, objanjene kasnije, zato ih ovde ne objanjavam. (43) Nema asane ravne sidasani, ni kumbake ravne kevali, ni mudre kao to je keari, ni laje (utonulost uma) kao to je nada. (44) Smesti desnu petu na koren leve butine i levu petu na koren desne butine. Prekrsti ruke iza lea i uhvati paleve nogu, desni palac desnom rukom i levi palac levom rukom. vrsto pritisni bradu na prsa i fiksiraj pogled na vrh nosa. To se zove padmasana i uklanja sve bolesti. Komentar Bramanande: Tajno uenje glasi da bi trebalo da bude tri ina prostora izmeu brade i prsa. (45, 46) Drugaiji pogled: Stabilno smesti stopala na suprotne butine (tabani ka gore) i ruke smesti jednu na drugu u sredini (dlanovi ka gore). Usmeri svoje oi na vrh nosa i smesti vrh jezika na koren prednjih zuba. Smesti bradu na prsa i polako uzdigni pranu na gore (stiskanjem anusa u mula bandi). (47) To je padmasana koja unitava sve bolesti. Nju ne mogu da postignu obini smrtnici, ve je postie samo poneka inteligentna osoba. (48) Poto zauzme padmasanu, smesti dlanove jedan na drugi, stabilno pritisni bradu na prsa i kontempliraj na Bramana, esto stiskajui anus i diui apanu na gore. Slinim stiskanjem grla potisni pranu ka dole. Time se zadobija neuporedivo znanje pomou kundalini (koja se tim procesom uzdie). Komentar Bramanande: Ujedinjenjem prane i apane se poveava gastrina vatra i zmija kundalini (koja lei sklupana u tri i po kruga oko suumne, zatvarajui otvor svojim ustima), osea to i poinje da se kree, uzdiui se i penjui se na gore. Tada bi pranu i apanu trebalo potisnuti kroz otvor u suumnu. Ovaj proces, ovde opisan, jeste alandara banda. (49) Jogi koji sedi u padmasani, kontroliui svoj dah uvuen kroz nadije, postaje osloboen. U to nema sumnje. (50) Sledi objanjenje simasane: smesti glenjeve na deo tela izmeu anusa i testisa desni gleanj na levu stranu i levi gleanj na desnu. (51) Smesti dlanove na kolena, istegni prste i usmeri svoje oi na vrh nosa sa otvorenim ustima i koncentrisanim umom. (52) To je simasana, koju tako mnogo cene najvii jogiji. Ta krajnje izvrsna asana olakava tri bande. (53) Sledea je badrasana: smesti glenjeve na obe strane sivni (mesto izmeu anusa i testisa; perineum). Desni gleanj na desnu i levi na levu stranu.

(54) Tada pomou ruku rairi butine. To je badrasana koja unitava sve bolesti. Sidasi i jogiji je zovu gorakasana. (55) Tako bi jogi trebalo neumorno da veba sve ove asane sve dok vie ne bude oseao bol ili zamor, proiavajui nadije izvoenjem pranajame i izvodei mudre i kumbake raznih vrsta. To je glavna stvar. Nakon izvoenja asana, sada je potrebno proistiti nadije, nerve. O tome govori drugo poglavlje. (56) Tada u teaju joge sledi koncentracija na nada (zvuke koji dolazi iz anahata akre ili sranog centra). Tako nakon pranajame prelazimo na meditaciju. Ovde je to u obliku koncentracije na unutranji zvuk. O tome e biti vie rei kasnije. (57) Bramaarija (posveenik Bramanu1) koji veba ovu jogu vodei uredan ivot i pridravajui se umerene dijete, odriui se plodova svoga delovanja, nakon godinu dana postaje sida. U to ne treba sumnjati. Zato morate sve ove stvari vebati pravilno. (58) Umerena ishrana podrazumeva da se uzima ukusna i slatka hrana, ostavljajui jednu etvrtinu stomaka praznu i nudei tu aktivnost ivi. Komentar Bramanande: On bi trebalo da napuni dve etvrtine svog eluca hranom, a treu vodom, ostavljajui etvrti deo praznim za prolazak vazduha. Da ponudi ivi - znai da mora da misli da je iva taj koji jede a ne on sam, kao to rutiji kau: Mahevara je taj koji jede, veliki Gospod. (59) Sledee stvari jogiji smatraju nezdravim: stvari koje su otre (ljute), kisele, pikantne i vrue, mirabolan (tropsko voe slino suvim ljivama), betelov orah i lie, susamovo ili ulje od slaice, likere, ribe, meso ivotinja kao to su magarac, krave, surutka (ali ne zapadnjaka surutka, koja je dobra za upotrebu), plod jojobe, uljne kolae, asafetidu i beli luk.Te stvari moramo izbegavati tokom intenzivnog kursa pranajame kao to je ovaj. Komentar Bramanande: Pod otrim stvarima, gorkim supstancama podrazumevaju se stvari kao to su gorka tikva i slino; pod kiselim takve kao to je tamarind (tamarindis indica, veliko tropsko drvo kiselih plodova, prim. prev.); pod pikantnim ljuta paprika; vrue su one koje poveavaju temperaturu organizma, kao eer, eer od trske, so. (60) Kao nezdrave, trebalo bi izbegavati sledee namirnice: one koje su jednom skuvane, zatim se ohladile da bi ponovo bile zagrejane, jer imaju previe soli i kiseline u sebi, to je nesvarljivo, pa bi trebalo s tom hranom pomeati listove kvasije (mijeg drveta). Hranu koja je jednom skuvana ne bi trebalo ponovo podgrevati, jer time iz nje izlazi sva energija. To pravilo je nastalo zato to u Indiji nije bilo friidera, pa bi ljudi ostavljali hranu nakon jednog obroka i onda je ponovo podgrevali to je veoma loe. Nesvarljivo. (61) Gorakanat kae da bi u poetku trebalo izbegavati: loe drutvo, grejanje pored vatre zimi, seksualne odnose i duga putovanja, kupanje u rano jutro, post i teak fiziki rad. Grejanje blizu vatre dovodi do udisanja previe ugljen-dioksida. Komentar Bramanande: Trebalo bi razumeti da se grejanje blizu vatre, seksualni odnosi, duga putovanja peke do svetih mesta, moraju izbegavati tokom perioda praksi. Kada potpuno savlada (usavri) svoje prakse, praktikant moe (po svom izboru) da se greje blizu vatre u zimskom periodu, ima seksualne odnose sa svojom enom u pravo vreme (kao to je navedeno u

smritijima) i putuje peke do svetih mesta, ako je porodian ovek. Takav pogled koji zastupa autor je jasan i u Gorakanatovoj reenici koja je citirana. Tuiranje u rano jutro rashlauje, postovi i sline prakse zahtevaju telesno vebanje, zato bi ih takoe trebalo izbegavati. Post poveava luenje ui. (62) Sledee stvari jogi moe da konzumira bez straha: penicu, pirina, jeam, mleko, gi (proieni puter), eerne slatkie, puter, med, suvi ingver, krastavce, pet povra za supu, pasulj (pajaran) i dobru vodu. Gi je proieni puter. eerni slatki je kristalizovani oblik eera. Krastavci su jedna od najboljih stvari koje moete pojesti. Va zapadnjaki spana je jedna od pomenutih pet vrsta povra za supu. (63) Jogi bi trebalo da jede hranljivu i slatku hranu pomeanu sa mlekom. Ona bi treba da bude ukusna za ula i hranljiva za telesne tenosti. To je veoma vano. To smo dodali u nau sadanu studentima koji obavljaju intenzivan trening kako bi u rano jutro lake radili pranajamu. To je veoma hranljivo i uopte nije teko. (64) Svaki ovek, ako aktivno veba jogu, postaje sida. Neko ko je sposoban da kontrolie pranu, bio on mlad, star ili ak veoma star, bolestan ili slab svako moe da postigne uspeh. (65) Onaj koji veba e stei sidije, ali ne i onaj ko je lenj. Jogiki sidiji se ne stiu samo teorijskim itanjem astri. (66) Sidiji se ne stiu samo noenjem odore jogija. Samo noenje narandaste odore i putanje brade vas nee uiniti jogijima; jer ispod svega toga, i dalje ste ista osoba. ni samo razgovorom o tome, ve je tajna uspeha neumorna praksa. Tu nema sumnje. (67) Razliite asane, kumbake i razliite mudre hata joge trebalo bi vebati samo dok ovek ne dostigne raa jogu. To bi trebalo vebati dok um ne postane veoma miran i prana ne pone da se kree kroz suumnu. Do tada morate vebati. Samo vebati. Ne traite rezultate; oni e na kraju doi samo od prakse i jo vie prakse. Ako svaki dan diete tegove, malo po malo e se vai miii razviti. Isto vai i ovde. DRUGO POGLAVLJE (1) Nakon to se usavri u asanama, jogi bi trebalo da veba pranajamu prema uputstvima svog gurua, drei sve vreme svoja ula pod kontrolom i vodei rauna da se kvalitetno i umereno hrani. (2) Kada dah luta, tj. nije pravilan, i um je takoe nestabilan, ali kada je disanje umireno, umiren je i um i jogi ivi dugo. Zato bi trebalo obuzdati dah. Kako dah moe da luta? Ovu reenicu moemo razumeti tek kada shvatimo da se tu ne misli na fiziki dah; tu se misli na pranu. Ova zabuna nastaje zbog problema pri prevoenju. Izvorni sanskritski izraz je prana vaju i ovde je preveden kao dah, jer u engleskom ne postoji re za pranu. Negde je preveden kao vazduh, negde kao dah. Zbog mogunosti zabuna kao to je ova, neophodan je guru. Um je kao drvo, a dah je kao vetar. Mi ne moemo da vidimo vetar, ali kada vidimo kretanje

drveta, znamo da je vazduh uznemiren. Isto je i sa mislima. Kada je prana uznemirena ili nestabilna, va um je tako uznemiren da ne moete da sedite mirno na jednom mestu. U ekstremnom sluaju ludaka, prana je tako uznemirena da je nije mogue pravilno kanalisati (ni dovodni ni odvodni tokovi ne teku pravilno, pa su motorni ili senzorni nervi van kontrole). Tada su misli i aktivnosti tela potpuno van kontrole i ovek govori, kree se i smeje potpuno neusklaeno. To se takoe dogaa sa svima nama u razliitom stepenu uvek kada su nam misli nemirne kada dah luta. Vana stvar koju bi ovde trebalo razumeti jeste da su prana i um meusobno povezani. Pradipika kae da bi trebalo zaustaviti dah, ali vi svi znate da ako to doslovno uradite, neete dugo iveti. Ponovo vidimo da bi dah trebalo prevesti kao pranu. Kada je ta prana regulisana, tako da postane ritmina, i dah takoe postaje ritmian. Moemo posmatrati fiziki dah da bismo shvatili kako se prana kree. Posmatranjem listova na drvetu, mi utvrujemo dolazi li vetar sa severa ili sa juga, da li je to povetarac ili olujni vetar. Slino tome, posmatranjem fizikog daha mi moemo da ustanovimo mentalno stanje neke osobe. To je jedno od osnovnih pravila na kojima se zasniva i rad detektora lai. Kada izvodite pranajamu, vi reguliete impuls koji dolazi do dijafragme, tako da on postaje proporcionalan (1:4:2). Impulsi uvek idu od mozga do drugih delova tela, kao kada na primer ja pokrenem svoju ruku. Vi ne moete da vidite impuls, ali vidite kretanje. Miie kontrolie um koji alje impuls kroz nervni sistem do miia. Sve to zavisi od misli, jer misao je ono to kontrolie impulse. Pomou fizikog disanja vi reguliete impulse prane (a takoe i apane). Tada, stiskom zvanim muladara banda vi pokuavate da zaustavite impuls da ne doe do seksualnog organa i jo niih organa; vi podiete energiju na gore. Vi iskljuujete pranu ne samo zadravanjem daha, ve i pritiskom brade na prsa. Pritiskom na razliite nerve, vi kontroliete kardiovaskularni sistem; ritam rada srca i ritam disanja se takoe kontroliu. Kada pritiskate na muladara akru pritiskom pete na analni mii (sfinkter) i kada sedite na tom delu tela, vi pritiskate na kandu, mesto gde se sustiu svi nervi. To potiskuje apanu, terajui je gore. Prana se potiskuje na dole pritiskom brade na prsa. Na taj nain se ta dva impulsa udruuju. To se zove hata joga: jedinstvo ha i ta. Potrebno je da upotrebimo fiziki pritisak, kao i da upotrebimo um i disanje. Disanje, misao i telo - svi su angaovani; tada, pomou sva ta tri faktora, vi postiete potpunu kontrolu. Kae se da neko ko je veoma napredan u raa jogi, ne mora da prolazi kroz ovaj proces. Napredni raa jogi je onaj koji moe da kontrolie svoje misli, a kada jednom to uradite, vi kontroliete sve pranu i telo. Ali, takve osobe su veoma retke. Napredni raa jogi je ovek koji potpuno kontrolie emocije: poudu, ljutinu, bes, pohlepu, mrnju, ljubomoru, zavist, strah. Ali, veina nas mora da veba hata jogu da bi postigla raa jogu. Reeno je da jogi dugo ivi jer regulie impulse koji dolaze, tako da se dah usporava. Proporcionalnim usporavanjem daha produava se i ivot, jer tada energija sagoreva sporije. I katabolike i anabolike aktivnosti se smanjuju, ovek je uravnoteen, i tako se mladost odrava dugo. (3) Kae se da ovek ivi samo dok ima daha u svom telu. Kada dah napusti telo, kae se da je mrtav. Zato treba vebati pranajamu. I opet, tu se ne radi o fizikom dahu, nego o prani.

(4) Kada su nadiji puni neistota, dah ne moe da ue u sredinji nadi, suumnu. Tada nema postignua cilja niti ulaska u unmani avastu. Dananji ljudi koji itaju ove stvari moda misle da autor tvrdi smene stvari i da on ne zna nita o psihologiji i anatomiji. Kako je mogue da dah ide u nadije kada svako zna da ide samo u plua. Ali, ako ponovo prevedete dah kao pranu, kao to smo ve objasnili, tada ete pravilno razumeti te stvari. ta su gore pomenute neistote? Kada jedete pogrenu hranu, kada pijete ili puite, nervni sistem je ispunjen neistotama koje stvaraju otpor. Ako tada izvodite pranajamu, prana nee ii u suumnu. Ako dah (prana) ne ide u suumna nadi, tada nema postignua cilja. ta se po tim podrazumeva? Cilj je jedinstvo ha i ta, jedinstvo koje e dovesti do smirivanja uma. Kada je um miran, raa jogi kae da posmatra vidi Sebe. On vidi Sebe kao ja jesam. Unmani avasta je hata joga samadi postignut kontrolom prane. U raa jogi se to isto stanje naziva asampranata samadi. U nana jogi se zove nirvikalpa samadi ili turija. U bakti jogi se zove bava samadi ili samopredanost. Sve su to ista stanja. Za vreme unmani avaste dah se zaustavlja i um postaje tako miran da vi vidite Sebe. Avasta se odnosi na stanje uma. U tom stanju vie nema talasa (vritija) u umu jer prana vie ne deluje kroz idu i pingalu. Sve dok prana prolazi kroz te nadije, bie prisutno fiziko disanje i ivotna snaga, emocije i misli. Obino mi to ne moemo da zaustavimo; taj tok se zaustavlja jedino kada prana ode u suumnu tako da ida i pingala prestaju da budu ukljuene. Tada su one ponaaju kao provodnici bez struje. (5) Tek kada se nadiji ispunjeni neistotama konano proiste, jogi moe da uspeno izvodi pranajamu. Uspeno znai da prana tee kroz suumnu. Kada su nadiji neisti, prana nee ui u suumnu, tako da moramo da ponemo pranajamu da bismo proistili nadije. to vie napora uloimo u taj rad, to bre e nadiji biti proieni; ostalo dolazi automatski, samo po sebi. U stvari, najvie vremena provedemo u proiavanju. (6) Zato bi trebalo vebati pranajamu sa umom u kojem preo-vladava satviki element Satviki elemenat preovladava kada hoete da dosegnete svoje Sopstvo, ili Boga, kada ne izvodite pranajamu da biste zadobili sidije ili moi. Ako su va cilj moi, tada e preovladavati raa-guna. Ali, to e biti isto kao da pokuavate da leva ruka vlada desnom, dok obe zapravo pripadaju jednom telu. Ako hou da dokaem da sam vei od vas, to nije mo, to je samo iluzija, neznanje. Zato treba da obavljati ovu sadanu u cilju dostizanja Sopstva. dok se suumna nadi ne oslobodi od neistota. Za to moe biti potreban jedan ivot, deset ivota, deset miliona ivota, ili samo deset sekundi jer i to je takoe mogue. Kako da znate da ste doli do tog proienja? Prvi znak je zadovoljstvo. Da li znate ta je zadovoljstvo? Ako zaponete ovu praksu nadajui se da ete dobiti kaput od kuninog krzna, kada zavrite vebu, vie vam nije potreban krzneni kaput, niti ga elite. Ne elite nita. Ono to vam je stvarno potrebno ve imate: mir i zadovoljstvo u sebi. Kada ovek to postigne, nije mu vie potrebno da ide u bar, diskoteku ili koncert. On je zadovoljan samo time da posmatra neko drvo ili da sedi u praznoj sobi. On je zadovoljan svim uslovima u kojima moe biti. Ako nema struje, to je u redu. Ako nema vode, i to je u redu. Danas nije sunano vreme, u redu. Ali, ako mu iznenada sutradan donesu dobar ruak na lepom tanjiru, to e

takoe biti u redu. To se zove zadovoljstvo. Kada ste zadovoljni, vi ne traite neto i ne oekujete da ete biti sreni samo ako dobijete takvu i takvu stvar. Na primer, samo ako je lepo vreme vi ste sreni. Samo ako vas svami Vinu ui svemu, vi postajete sreni; samo ako vam suprug kupi krzneni kaput vi ste srene, samo ako vam ena kuva ukusna jela vi postajete sreni. Da li ete ikad nai sreu na taj nain? Ne, jer kad zavisite od nekoga drugoga, stvari uvek mogu krenuti pogrenim tokom, to se uglavnom i deava. Vi ne moete oekivati da se Sunce pojavi samo zato to ste vi nesreni ako nije sunano vreme. Ali, moete da budete sreni u sebi; moete se smejati i po kiovitom vremenu. To se zove zadovoljstvo. Kada su nadiji proieni, vae misli vie ne idu iz desne hemisfere mozga u levu ili iz leve u desnu. Uspostavljena je ravnotea, i vie nema uspona i padova. Obino se na ivot klati kao visak: jedan dan ide ovako srean, skakutav i veseo, sledei dan ide onako, drugaije. Kao jo-jo, napred-nazad, i napred-nazad. Ali, joga je uravnoteeno stanje uma. Toplo i hladno su isto; pobeda i poraz su isto; osuda i pohvala su isto; dobitak i gubitak su isto. To se zove zadovoljstvo. Kada prana ue u suumnu, prvi znak koji se javlja je zadovoljstvo. Moete biti sami u peini kao to sam ja bio, ili ako morate da idete da radite sa ljudima, i to je u redu. Jednog dana sam bio u peini u Himalajima i bio sam zadovoljan. Sledeeg dana sam bio u Londonu u hotelu sa pet zvezdica. Hotel sa pet zvezdica je takoe u redu, ali je taj hotel bio samo privremeno boravite, a ne izvor moga zadovoljstva. U peini nije bilo ni tople ni hladne vode. Morao sam da topim sneg kako bih dobio vodu. Svaki dan sam morao da tedim drva za ogrev, jer ih je bilo veoma teko nabaviti, a krajnje su skupa ako se kupuju. Ali to je bilo u redu to je bio put koji je Bog hteo. I mada su svi bili otili i ostao sam sm, bio sam zadovoljan, jer sam znao da sam nezavisna osoba i mogu da budem srean sam od sebe. To se deava prirodno kada se obavi proiavanje i kada se kundalini polagano kree navie. Kada je usmerena nanie, onda je to klatno. Evo kako ete to znati. Na primer, pretpostavimo da vam nakon punog obroka donesu iznenada jo hrane, ta biste uradili? Ne biste se na to obazirali, jer je elja za hranom nestala. Isto se deava i sa proiavanjem nadija. To dolazi automatski. Kada mir i zadovoljstvo uu u vas, to znai da je kundalini probuena ili da je akti otvorena. Tada vi zraite taj mir. Vai prijatelji i vaa porodica e videti neto novo u vama mirno i oputeno lice. Oni e osetiti novu atmosferu. Oni e to osetiti, kao ozebao ovek koji spolja ue u topli prostor i greje se ispred vatre. Ako vi oseate to zadovoljstvo, i drugi e to takoe osetiti. Ali, ak i ako drugi to ne oseaju, vi niste nesreni zato to nisu svi doli da vam se dive. Neki ljudi e vas ionako samo kritikovati. Takav je svet svet dualnosti. Niko nikada u ovom svetu nije bio oboavan od svih. Moete li mi navesti neku osobu koju su svi hvalili? Da li je Mojsije bio oboavan i hvaljen od svih? ak i nakon etrdeset godina, meu samim njegovim sunarodnicima bilo je mnogo onih koji behu ogoreni na njega. Jesu li svi hvalili Isusa? Razapeli su ga, iako im je govorio jedino o ljubavi i miru. Slino tome, Krina, Rama, Buda i Sokrat su bili kritikovani. Svami ivanandu su kritikovali njegovi uenici; jedan je ak potegao sekiru na njega. Vaa srea ne sme zavisiti od spoljanjih uticaja. Ako imate veru u svoje Sopstvo, to nije ego. Vera u Sopstvo znai da vi vidite da je Sopstvo u svemu, poto je sve jedno. Tada shvatate da tu nema nita to je potrebno zadovoljiti. Onog trenutka kad budete stvarno zadovoljni svojim ivotom, to e znaiti da je vaa kundalini probuena i da je vaa suumna proiena.

Komentar Bramanande: Dah ne znai vazduh koji je udahnut i izdahnut, ve pranu, tj. magnetski tok disanja. Moe zvuati apsurdno ako kaemo da je dah potrebno poslati u noni prst, itd. U prethod-nom stihu, satvika budi podrazumeva um u kojem bi raastike elemente kao to su nestabilnost, tromost, itd. trebalo prevazii oboavanjem Ivare i istrajnou. (7) Sedei u padmasani, jogi bi trebalo da udahne pranu kroz idu, ili levu nozdrvu, i da zadri dah toliko dugo koliko moe, a da zatim izdahne kroz pingalu, desnu nozdrvu. (8) Udiui opet pranu kroz pingalu, trebalo bi da izvede kumbaku, zadravanje daha, kao to je opisano u knjigama, a zatim da lagano izdahne kroz ida nadi. (9) Jogi bi trebalo da izvede puraku (udisanje) kroz istu noz-drvu kroz koju je izveo reaku (izdisaj), i zadravi dah do krajnosti, dok se ne preznoji ili dok telo ne pone da mu se trese, polagano izdahne, nikako brzo, jer tako moe da smanji energiju tela. (10) Uvuci (u sebe) pranu kroz idu i izdahni kroz pingalu. Ponovo udahni kroz pingalu i zadri dah koliko moe, a zatim izdahni kroz idu. Jogi koji je sebe usavrio u jami prak-tikujui i pranajamu kroz levu i desnu nosnicu, proistie svoje nadije za ne manje od tri meseca. To je aniloma viloma (naizmenino nosno disanje). Za tri meseca ete dostii odreeni nivo proienosti. I onda e se javiti zadovoljstvo, mir i spokoj. Sve to e doi, pod uslovom da ispunite sledei uslov: pridravanje jame i nijame. Samo vebanje levog i desnog nosnog disanja nije dovoljno. ta su nijame? One podrazumevaju sledea pravila: 1) Saua istoa, unutranja i spoljanja: unutranja ienja putem neti i dauti, i satvika, ista vegetarijanska ishrana. 2) Santoa zadovoljstvo (o tome smo ve govorili), tako da ste zadovoljni u bilo kojoj situaciji da se naete. Neka osoba moe biti roena u velikoj palati, a neka druga moe biti roena u sirotinjskom kvartu. ta je uzrok tome? Karma. Nai sopstveni postupci iz prolosti izazivaju reakciju. Zato bi trebalo da ste zadovoljni bez obzira u kakvu situaciju da ste baeni. 3) Tapas askeza (post, obavezivanje da se praktikuje izvestan broj asana, pranajama ili jedenje samo odreene vrste hrane). Ne glupi zaveti, kao to je stajanje u hladnoj vodi po deset sati ili sedenje na vrelom suncu blizu vatre. Neki budalasti ljudi rade ove stvari, ali to je muenje i to je protiv joge. Pravi jogi ne preduzima takve vrste tapasa. Muenje tela u ime Boga nije dozvoljeno. A ni okruivanje svog tela sa previe raskoi. Sledite srednji put: ni previe raskoi, ni previe patnje. 4) Svadjaja prouavanje svetih spisa. 5) Ivarapranidana predanost boijoj volji ili predaja ega. Ovo su jame, ili ogranienja: 1) Satjam govorenje istine. 2) Ahimsa nenasilje. 3) Bramaarija celibat. 4) Asteja ne-pohlepnost. 5) Aparigraha ne-primanje poklona Kada se utvrdite u jami i nijami, tada moete da izvodite pranajamu. Samo pod tim uslovima ete dostii proienje tokom tri meseca. Svako moe vebati pranajamu, ali ako tu nema jame i nijame, uspeh nee lako doi, jer um ne ide u pravom smeru. Ali, ako su ovi uslovi ispunjeni,

moete ve sada imati koristi; veliko unutranje buenje moe uslediti u bilo koje vreme. (11) On bi trebalo da izvodi kumbake (zadravanje daha) etiri puta na dan: u rano jutro, podne, vee i u pono, To znai da bi ta etiri puta tokom dana trebalo praktikovati udisanje, zadravanje daha, izdisanje, dok se ne pojavi znojenje. Kako se proporcije poveavaju, osetiete da se pojavljuje znoj. dok ne povea broj na osamdeset. To je etrdeset ciklusa, jedan ciklus sadri dva zadravanja daha. etrdeset ciklusa ini osamdeset zadravanja. Udah, zadravanje, izdah je polovina ciklusa; i tada ponovo udah, zadravanje i izdah, to tvori jedan ciklus. etrdeset ciklusa ujutro, etrdeset u podne, etrdeset uvee, i etrdeset u pono. Poetnik e krenuti sa deset ili petnaest ciklusa i vremenom e poveavati broj do etrdeset. Tokom tog perioda bi trebalo da izbegavate slane stvari, isto tako pikantne (ljute), i da uzimate uglavnom satviku hranu kao to je mleko, badem, kuvani pirina u mleku, puter, itd. Uzimanje takve satvike hrane i vebanje uz potovanje jame i nijame, sa pravilnim stavom, donee proienje nadija u roku od nekoliko meseci. Tada ete blistati kao sjajni lotos. Kao dodatak praksama pranajame, trebalo bi takoe da posvetite izvesno vreme jutarnjim asanama, veernjim asanama, jutarnjoj meditaciji, veernjoj meditaciji. Potom, morate nai vremena za bande i mudre, prouavanje svetih spisa kao i za pevanje kirtana. Poto takoe morate nai vremena da obavite i svoje prirodne obaveze, itd, moete se zaueno zapitati kada ete spavati? Ako pravilno izvodite ove prakse, vae spavanje e uslediti automatski i nee vam biti potrebno puno spavanja, jer e vam samo jedan sat ili dva sata spavanja pruiti potpuni odmor. Tada san postaje veoma dubok i miran. Ali, ja vam ne preporuujem da napredujete tako brzo. Ako to ponete da radite sada, u vaem sadanjem stanju, povratni udarac e biti strahovit. Smuie vam se: Uh, nisam dobio nita od onoga to je svami pomenuo. Ponite polako i napredujte. Preporuujem da vebate samo tri puta dnevno, preskoivi pono-nu vebu. Imaete skoro istu korist ak i ako ne idete u tu krajnost. Zaista, to je standardni put joge. Kada idemo u osamu (povlaenje), trebalo bi da tako vebamo. Ako ivite u toplim podnebljima kao to je Izrael, onda je podnev-na praksa ta koju bi trebalo preskoiti. Previe znojenja. Takoe vam savetujem da izbegavate previe hladne uslove. Neki ekstremisti ak vebaju pranajamu dok sede u snegu, ali ne savetujem vam da vebate tu vrstu pranajame, jer ete doiveti potpuni slom nervnog sistema. Sve bi trebalo da bude umereno: ni previe hladno, ni previe toplo. Umerenost je veoma vana. Komentar Bramanande: Tako dolazimo do 320 kumbake na dan. Ali, poto vebanje u pono moe biti neprikladno, onda imamo broj od 240 kumbake. (12) U prvoj fazi se telo znoji. Postoje tri faze proienja. Prva faza je intenzivno znojenje. Kada se znojite, ne briite znoj pekirom ili odorom. Umesto toga, utrljajte znoj u svoje telo rukom. Taj znoj je namagnetisan zbog toga to sadri pranu u sebi. U drugoj fazi se celo telo trese. Proiavanje se nastavlja i nakon tri ili etiri meseca tog naizmeninog disanja, uajia i drugih

vebi, poinjete sa bastrikom. Tada e telo pokazati, na razliite naine, da je dolo do druge faze proienja. Ti znaci e se razlikovati od osobe do osobe. Telo moe da pone da se kree goredole tako estoko da neete moi da ga kontroliete, pokazujui time da se prana kree unutar njega. Neki ljudi mogu da doive strahovite emocionalne oscilacije, drugi e uglavnom biti u mirnom stanju, neki mogu pasti u neku vrstu nesvestice, polusvesno ili ak nesvesno stanje. Sve to dokazuje da je jogi koji se pridrava jame i nijame i pravilno se hranio dostigao drugu fazu pranajame. Dobro je da uete u tu fazu samo pod takvim uslovima. Ali, ako pokuate da stvorite to stanje bez jame i nijame i bez pravilne ishrane, itd, budite sigurni da e uslediti gomila reakcija koje neete moi da kontroliete i tada vam niko ne moe pomoi. Lekari nee razumeti to stanje. Usled pogrene prakse, ponekad moete osetiti strahovitu toplotu po celom telu, koju termometar nee registrovati. A ipak ete imati doivljaj kao da gorite. Jednom mi je u Indiji jedan uenik doao sa molbom: Svami, pomozi mi, telo mi gori. To se desilo zato to izvesne vebe nije radio pravilno ime je izazvao negativne reakcije. Ali, ako se pojavi drhtavica a radili ste ispravno, tada ete se unutar sebe oseati mirnim i jakim. Telo e se moda estoko kretati, ali ete vi iznutra biti mirni. Uobiajena reakcija je uvek blaeno unutranje stanje. Vi ete eleti da uivate u tom stanju, da ostanete u tom stanju. Ako dostignete to mirno iskustvo, ne morate da brinete. Ali, ako je unutranje stanje bolno, ili ako je to negativno stanje, znajte da neto nije u redu. To je najsigurniji nain da ustanovite da li napredujete ili idete u pogrenom smeru. U najvioj fazi prana dolazi do bramarandre. Zato bi trebalo izvoditi pranajamu. Randra znai kanal. Tako bramarandra znai Bramin kanal. Gde je Bramin kanal? Suumna. Sa tom treom i poslednjom fazom proiavanja snano podrhtavanje e prestati i vie nee biti znojenja, mada ete na raspolaganju imati ogromnu koliinu energije. Neete oseati nita drugo osim stabilnosti uma i unutranje radosti, sree i mira. Dodatna iskustva e se razlikovati od osobe do osobe. Neki ljudi e moda videti svetlost ili boje; neki e osetiti dodatne vibracije u kimi; neki uopte nee oseati ni vibracije, niti videti svetlost ili boje. Ako je to sluaj i sa vama, nemojte misliti da ne napredujete. To su samo individualne reakcije koje se razlikuju od osobe do osobe, u zavisnosti od mentalnog sklopa pojedinca. Kada je kundalini probuena, spoljanja iskustva e se razlikovati. Te stvari nisu vane; vano je: da li ste mirni? Da li ste zadovoljni svojim ivotom? Da li znate da ste slobodan ovek? Da li imate slobodu da radite ono to sada elite? Da li kontroliete svoja ula? Da li vas va um jo uvek nagoni da idete u piceriju da biste doiveli sreu? To su pitanja koja bi trebalo da postavite sebi. To su unutranja iskustva o kojima bi trebalo da brinete, a ne neki fenomeni. Za vreme ovih praksi povremeno se javljaju blokade u nadijima, kao reakcije na konzumiranje droga, mesa, alkohola, itd. Blokade se mogu pojaviti ne samo u suumni, nego ak i u idi i pingali (normalnim kanalima), ili u bilo kojem od etrnaest veih nadija, ili ak u bilo kojem od 72 000 nadija. Tokom blokade prana se kree kao podivljala reka, provaljujui u svaku rupu i zakutak, tekui nekontrolisano u svim pravcima. Kada doe do toga veoma je teko pomoi ljudima koji su dospeli u takvo stanje. Nisu se drali uputstava, nastojei da izvode bande, mudre, itd. bez odgovarajue pripreme. Takvi bi najpre trebalo da se vrate na normalan reim umerene ishrane, naputajui sve negativne navike, pa tek onda da ponovo ponu sa treningom jed-nostavnog

dubokog disanja. Takoe, isprva ne bi trebalo da vebaju zadravanje daha. Potom polako, lagano, kako se telo normalizuje, i kako se kanali proiuju, moda nakon nekoliko meseci, oni mogu da ponu naizmenino nosno disanje sa zadravanjem daha. Za ljude koji se nau u takvoj nevolji veoma je teko pronai pomo, ukoliko ne sretnu uitelja koji je iskusio te stvari i koji e na prvi pogled razumeti u emu je problem i znati da prui odgovarajuu pomo. Komentar Bramanande: U prvoj fazi, prana se zadrava u trajanju dvanaest matri. To je vreme kada se pojavljuje znojenje. U drugoj (fazi) dvadeset etiri matre, i u treoj trideset est matri. Matra se smatra kao vreme koje je potrebno da se triput okrene kolenom ili jednom pucne prstima. U stara vremena nisu imali sat. Za ljude tog doba najmanja vremenska jedinica je bila matra, koja traje priblino tri sekunde. Tako vidimo da se u prvoj fazi prana zadrava u trajanju od trideset est sekundi (dvanaest matri); recimo da je to pola minuta. Drugi kau da matra traje toliko vremena koliko je potrebno da tri puta udarite rukom o ruku. Trea definicija je da je to vreme koliko traje udah i izdah oveka koji je u dubokom snu. Oni su upotrebljavali razliite definicije. Prva faza pranajame je period od dvanaest i po disanja. Ta disanja su nazvana pale. Druge faze joge: pratjahara, darana, djana i samadi, samo su razvoj pranajame. Ovde oni ne govore o fizikom disanju, nego o prani koja je u suumni. Kada prana ostaje u suumni jedan i po minut, to se zove jedno disanje ili jedna pala. Kada prana ostaje u suumni vie od dvanaest i po disanja, to vie nije pranajama, nego pratjahara. To su tri faze proiavanja nadija. U prvoj se pojavljuje znojenje. U tom periodu, prana se zadrava dvanaest matri (priblino 30 sekundi). Primetite da se zadrava prana, a ne dah. Drite pranu 30 sekundi u suumni. Prana tu nee stajati due od odreenog vremena, jer tu su ogromna ogranienja. To je kao da drite zajedno dva pola od dva magneta, oni e odbijati jedan drugog. Na isti nain, pozitivna sila suumne i ne-tako-proiena energija od ide i pingale dolaze i potis-kuju jedna drugu. To je privremeno zaustavljanje za veoma kratko vreme. To se zove prva faza. Dobro zapamtite da trideset sekundi zadravanja daha ne znai da fiziki zadravate dah toliko vremena. Ovde se misli na zadravanje daha u suumni. Druga faza je zadravanje od dvadeset etiri matre. U treoj fazi prana ostaje u suumni trideset est matri (oko minut i po), ali pravi unutranji oseaj o vremenu izgleda kao venost. Vreme vie ne postoji; u tom stanju ak niste svesni ni da svet uopte ima bilo kakvo znaenje. Kada se povratite iz tog stanja, svet deluje kao iluzija, privid. Nemojte misliti da se ovo iskustvo pojavljuje jedino u suumni. Zapravo, vi ovo zraenje oseate kroz celo telo, a ne samo u pojedinim delovima. Lokacija je data jedino da bi se va um lake usredsredio. Isto je i kada se koncentriete na akre da biste stekli veu mo koncentracije. To pomae energiji da tee kroz pravi kanal, to je najvanija stvar za dostizanje mira. To je ono to se podrazumeva pod zadravanjem prane u razliitim fazama. Upozorenje: nikada u jogi ne shvatajte nita doslovno. Na primer, simbol Boga ive je pleui Natara, koji predstavlja stvaranje i unitavanje, ples materije. Materija se menja svakog momenta: kada jedna estica materije umre, ona postaje nova materija za neto drugo. To se zove Ples ive. Latice na akrama su takoe simboli, koji ukazuju na tip zraenja energije. Te stvari su tako predstavljene da ih um moe vizualizovati, one su samo pomo za usmeravanje vae

koncentracije. Zato nemojte da se zaglavite, upotrebite vizualizaciju da se vratite u stvarnost. U stvarnosti nikada neete videti latice na akrama. Ono to vidite je obrazac energetskih promena, promene talasne duine, jer ete u tim viim fazama prakse doiveti drugaija iskustva. Ti simboli su samo pomo da usredsredite svoj um. Mnogi uenici joge gree to shvataju te simbole doslovno, pa kada ne doive takva iskustva, oni misle da je celo uenje pogreno. Ali, to je zato to se nikad nisu obratili svom uitelju kako bi stekli pravilno razumevanje. U treoj fazi, kada odreene energije ponu da se razvijaju, moe vam se desiti da ponete da piete poeziju. Paralelno sa razvojem akri moete postati vidoviti, ili razviti razne moi, ili se moe desiti da doivljavate jedino unutranji mir, bez elje da se kreete ili druite sa bilo kime. Reakcije e biti razliite, ali unutranje iskustvo uvek ostaje isto: svi e iskusiti mir i radost. Kada se prana zadri 125 pala (jedna pala je jedan i po minut), tada ona ulazi u bramarandru. Kada prana ostane u bramarandri priblino 25 pala, to je pratjahara. Ako prana tu ostane tokom pet gatika (dva sata), to je darana. Ako tu ostane 60 gatika (dva i po dana), to je djana. Ako se zadri dvanaest dana, to je samadi. Ponovo elim da naglasim da mi ovde ne govorimo o fizikom disanju, nego o tome koliko se dugo prana zadrava u suumni. U fazi od dvanaest i po pala, prana ostaje jedino u niim akrama, i tada, kada se dostigne dvadeset ili trideset pala, prana ide do viih akri. Kada je dostignuto 120 pala prana dostie krunu. To znai da poveavanje duine zadravanja prane dovodi do toga da se ona kree sve vie i vie, i to uzlaznom linijom. Ne oekujte da e se to dogoditi samo nakon jednog ili dva teaja ili putem dopisivanja, iako je to zapravo vae prirodno stanje. To se moe dogoditi danas, sutra, ili napredak moe da izostane ako ste nesavesni. Sada moete biti puni entuzijazma, ali ako vas nakon zavretka ovog intenzivnog teaja zavedu sa sladoledom, picom, mladiima i devojkama, plesom i muzikom i ulnim uivanjima, tada ste gotovi vairagja (nestrastvenost) e nestati. Stvari koje ste nauili tokom vaih praksi podiu nivo vaih vibracija; one stvaraju vatru. A vi sada kao da uzimate au vode i prospete je na vatru, gasei je. Tada ete morati da ponete sve iznova. Sa takvim nastupom i stalnim novim poecima neete previe napredovati. Ono to vam je potrebno jeste kontinuirana praksa. Ne idite previe brzo, kao na primer da radite vebe svako jutro, podne, vee i pono tokom tri meseca, a onda tri godine nita. Ako izaberete tako nagao pristup, neminovno e uslediti reakcija. To je kao kada neko podie preveliku teinu uvis i prebrzo nakon pet minuta on e morati da prestane zbog bolova u miiima, a bolovi e se nastaviti i kada se vrati kui, dok e krajnji rezultat toga e biti prestanak dizanja tegova. Takoe, sa previe pranajame doi e do povratnog udarca; usledie strahoviti mentalni bol. Mnogi su morali da prekinu praksu jer su ili previe brzo i bol je za njih postao nepodnoljiv. To se dogodilo mnogim uenicima. Krenuli su previe naglo, da bi iznenada naleteli na prepreku. A onda su morali da stanu i vrate se na staro, gde su nastavili da tavore. U sledeem ivotu oni e sve poeti iznova, dolazei veoma brzo do faze gde su se zaustavili. Ali, ako nisu razvili viveku i vairagju, oni e se jo jednom okliznuti i vratiti unazad. Ako vebate samo deset pranajama na dan, onda ve-bajte samo deset; ako meditirate pola sata na dan, nastavite da inite tako. ak i tada moe doi do buenja. Ako tako vebate malo po malo, svaki dan, tada e zbirni efekat biti mnogo bolji nego ako imate nekoliko meseci brzog rada, nakon ega napravite potpuni prekid

rada. Kontinui-rana praksa je najbolja. (13) Utrljajte dobro u telo znoj koji se pojavi. To daje stabilnost i lakou celom organizmu. U prvoj fazi, kad pone znojenje, trebalo bi znoj dobro utrljati u telo nemojte ga brisati. Ako tako radite, vi zapravo vrite praniku masau. (14) U ranoj fazi vebanja jogi bi trebalo da jede hranu pomeanu sa mlekom i gijem (preienim puterom). Ali, kada uznapreduje, ne mora vie da se dri tih ogranienja. U ranoj fazi kada se proiavate, trebalo bi da jedete samo hranu pomeanu sa pirinem i gijem (preienim puterom). Treba da izbegavate stvari kao to su so i zaini. Toga morate da se veoma strogo pridravate. (15) Kao to lavove, slonove i tigrove krotimo postepeno, isto tako bi postepeno trebalo da ovladamo i pranom. Inae e ona ubiti praktiara. Da li ste ikada videli tigra u cirkusu? Kako su oni izdresirani? Veoma, veoma polagano i paljivo, uz posmatranje svakog izraza majeg raspoloenja. I emu slui stolica ispred tigra? Ne samo za zatitu. Kada tigar zagrebe apom po stolici, stolica ne reaguje, pa je tigar, mislei da je stolica deo ovekovog tela, naveden da misli da je ovek jai od njega. Pa iako je tigar u stvarnosti jai, ovekov intelekt ga je ipak prevario. Ista stvar je i sa pranom. Vi morate da pokuate da ukrotite pranu polagano. Nasilni metodi, prebrz pristup ili pristup bez odreene ishrane i bez ispunjenja ostalih vanih uslova izazvae reakciju. Ba kao to e nepravilno dresiran lav ili tigar povrediti oveka. Ova strofa je upozorenje da se ne igramo sa pranom, ne sledei sva pravila i propise. (16) Vebanjem pranajame (uz pravilnu hranu i odgovarajuu bandu) ovek se oslobaa od svih bolesti. Pogrenim vebanjem joge, jogi navlai na sebe sve bolesti. Da li ete se osloboditi svih bolesti ili ete na sebe navui sve bolesti, zavisi od toga kako vebate. (17) Zbog pogrenih vebi pranajame, dah slabi, pa se otud javljaju kaalj, astma, bolovi u glavi, oima, uima i razne druge bolesti. Astma je tekoa s disanjem, ali tu tekou ne izazivaju plua. Astma se pojavljuje zao to prana nepravilno dolazi u disajni sistem, a isto tako i u pogrenom smeru. Dijafragma ili drugi miii se skupljaju umesto da se ire, ili je disanje plitko ili nepravilno na neki drugi nain. Isto je i sa kijanjem i kaljanjem oni su samo kretanja prane. Pogrene vebe pranajame koje izazivaju poremeaje u prani izazvae mnoge bolesti. Zato ste upozoreni da budete paljivi. Nije mi namera da vas uplaim, ve da vas navedem da vebate sa panjom. To je kao upotreba motorne testere; morate da znate kako da je upotrebite, da se ne biste opasno posekli. (18) On bi trebalo da postepeno udie i isto tako postepeno da izdie; takoe bi zadravanje daha trebalo da bude postepeno. Ne preko svojih sposobnosti. Samo ete vebanjem udisaja, zadravanjem daha i izdisanja na proporcionalan nain dovesti pranu pod kontrolu. (18) Tako se dobijaju sidiji. (19) Kada su nadiji proieni, vidljivi su odgovarajui znaci, tj. telo postaje vitko i svetlo. Vi ne oseate da je telo teko. Mi ne govorimo o fizikoj teini. Vi ete se oseati kao da samo to niste poleteli (bez krila, naravno). Laki i isti. I tu je sjaj koa, lice i oi e zraiti i iskriti.

To pokazuje da su nadiji proieni. (20) Ako su nadiji proieni, jogi je sposoban da due zadri dah. Gastrina vatra postaje aktivnija, nada (unutranji zvuk) se uje i on uiva u savrenom zdravlju. Ako je dah zadran na due vreme (ne govorimo o fizikom dahu), prana ulazi u suumnu i u tom sluaju nastaje ravnotea izmeu desne i leve hemisfere mozga. Tada oba nadija, ida i pingala, funkcioniu naizmenino. To je ono to se podrazumeva pod ovladavanjem dahom. Kada gastrika vatra postane aktivnija, vi moete pojesti ak i otrov. Neki ljudi uju nada (unutranji zvuk), drugi imaju mogunost da vide svetlost, dok neki mogu oseati neku vrstu mira, tiinu. Njihovi umovi ne ele da se kreu niti da uju bilo ta oni samo hoe da se odmaraju u tom iskustvu mira i tiine. Spoljanja iskustva e se razlikovati od osobe do osobe, ali u svim fazama, bilo da opaate boje, svetlost, ili zvuke, jedna stvar je zajednika za sve: um je veoma staloen i miran. To je osnovni znak da su nadiji proieni. Sa druge strane, kada nema mira i um stalno luta, a vi ste nesreni, ili u malodunom raspoloenju, to pokazuje da se prana ne kree pravilno, jer nadiji nisu proieni.