Biblioteka Depna knjiga 52

Glavni i odgovorni urednik Milorad Gruji Likovno grafiko oblikovanje Dobrilo M. Nikoli

upam sade
Preveo Vojislav Despotov Knjievna zajednica Novog Sada

IA UPANIADA

CIP KaTaAOiHaaijnja y Bn5AHOTeKa Maraije cpncice, HOBH CaA 294.1 Upaniade / preveo Vojislav Despotov. Novi Sad : Knjievna zajednica Novog Sada, 1988. 135 str. ; 18 cm. (Biblioteka Depna knjiga 52) ISBN 86-7331-122-5

Posmatraj S'vemir sav u slavi Boga: i sve to ivi i kree se na zemslji. Napustivi prollazno, u Venom radost nai: neka ti srce drugih strasti nema. ineei tako, poeli ivot od stotinu godima. Samo dela za Boga uinjena ne dklivaju duu ovelkovu. Ima svetova koje pohode demoni, svetova najdufolje tame. Onaj ko postotjanje Diuha porie, u tamu smrti pada. Duli nepoikretni bri je od misli; ula ga ne dostiu: izvan njih je on. Mimjui, nadmauje sve kojli hitaju. Okeanu njegovog bia duh ivota upravlja sve tokove dela. Kree se i miruje. Daldko je i blizu. U svemu je i van svega. Ko sva bia u svome ja sagleda i svoje ja u svim biima, oslobaa se straha. Kad mudrac sagleda ovo vellko 'jedianstvo i njegovo Ja postanu sva blia, kaikav rau strah i kaikva alost zapretiti mogu? Duh obliva isve zraeinjem svoji'm. Netelesaii je i nepovrediv, ist i zlom nedotaknut. Vrhovni je vizionar i misliilac, unutranji i kosmiki, i sve to postoji na put je Venosti spravio. U dubafcu tamu padaju svi to dela slede. U jo dublju tamu padaju svd to znanje slede. Jedno potie od dela a dnigo od znanja. Tako usmo od drevnih mudraca koji nam istiinu objasnie. Ctaaj fco poznaje i delo i znanje, ddom simrt nadmauje a znanjem besmrtnost postie.
9

U duboku tamu padaju svi to unutranje sle' de. U jo dublju tamu padaju svi to kosmiiko slede. Jedno potiee od ko'smikog a drogo od unutranjeg. Ta'ko usmo od drevnih mudraca kojli nam isitinu ob/jaisnie. Onaj ko poznaje i kosmiko i umutranje, uinutraSin'jim 'smrt nadmauje a koismilkim besmrtnost po'stlie. Zilatnim je krugom lice istine skriveno. Uklani ga, o boe svetlosti, da ga mogu videti, ja koji istinu volim! O, ivotodavno siunce, potomku Gospoda Stvaranja, usamljeni vizionaru neba! Razaslaj svetlost svoju i uikloei zaslepljujui sjaj svoj da mogu gledati tvoje zlatno ozraje: taj duh dulboko u tetoi, moj je unutrarnji Duh. Neka ivot besmirtnom ivotu hodi, i telo u popfo ncika odc, OM: o, duio moja, setli 'se truda p i o l i l i , sc'l'i sr! (), i l i i o n i o j ; i , sc-li sc truda pro' . l l l l . M ' l i Sf!

KENA UPANISADA

i'

I I I M d o h i . i do vrhovnog blaenstva vodi u \ itro H"/,nr,k;i, i i koja sve staze pozna' " ' I l u l . i | i i r c | ' /jla 'i/jbavi nas. MoMtve i veru

lllllllllHi ll

10

PRVI DEO

Ko odadlje misao da luta? Ko ivot navodi da na putovanje krene svoje? Ko pnimorava nas da rei ove izriemo? Koji to Duh skiiven je ka ofca i uha? To je uho uiju, oko oiju, Re rei, misao mislli, i ivot ivota. Ond koji muidrost slede, prolaze s druge strane i, naiputajui ovaj svet, besmrtni postaju. Ne odlazd to oko, nli re, ni misao. Ne znamo ga i razumeti ga ne moemo: on je ianad svega pozmatog i nepoznatog. Tako usmo od drevnih. mudraca koji nam istinu objasnie. Ono to se reima ne moe iska^ati ali je pomou red kazano: znaj da je to sam Braman, Diuh; a ne ono to narod oboava. Ono to se mislima ne moe misldti ali je pomou misli miljeno: znaj da je to sam Braman, Duh; a ne ono to narod oboava. Ono to se okom ne vidi ali je pomou oka vieno: znaj da je to sam Bramain, Duh; a ne ono to narod oboava. Ono to se uhom ne moe uti ali se pomou uha uje: znaj da je to sam Braman, Duh; a ne ono to narod oboava. Ono to se dahom ne moe udahnuti ali se pomoou daha udie: znaj da je to sam Braman, Duh; a ane ono to narod oboava.
13

DRUGI DEO

Uitelj: Ako misli: Znam dobro", znaj da malo istine zna. Ti samo opaa pojavu Bramana ikoji poiva u ouli'ma i >u tebi je. Nastavi s razmiljanjem. Uenik: Mislim da znam. Ne zamiljam: Znam ga dobro" a ne mogu pak ni da kaem: ,,Ne znam ga". Ko meu oama to zna, taj ga zna; a ne onaj koji kae: ,,Ne anam ga". Pojavljuje se u misldma oraih koji ga pozraaju izvan mislli, ne onima koji zamiljaju da je mogue dostii ga milju. Nepaznat je uenima a poznat prostima.
Poznat je u zanosu buenja koje otvara dveri venog ivoita. Pomou Jastva siuign /.aclobiti mo/rino ;i POMKK'-U vi/.iiji' V i v n o s l . /. ' l i N " | i i ' . i ! .|iii/,ii;io, svclilosl dstine M i ", , | , , 1 1 1 1 1 1 k o j i ga spoznao nije. Mn i IT. n.ipii',1,1 juci ovaj svet, video " > 'l I M I I I ' I I | I I , / i v o l besmrtni postie. TRECI DEO

Jednom idavino Braman, Duh Vrhovini, iz^bori pobedu u korist bogova. A bogovi s ponosom miljahu: To mi sami pobedu iziborismo, .naa je sva/ slava. Bramam to vide i pojavi se pred njima ali ga oni ne poznae. ,,Ko je taj to nas lispunjava udom?", povikae. I obratie se Agnjiju, bogu vatre: ,,O boe sveznajui, poi i vidi ko je taj to nas isptunjava udom". Agni otra ika Bramainu a ovaj upita: ,,Ko si tii?" Ja sam bog vatre", odgovori ovaj, bog ikoji zna sve".
14

Kakva je mo u tebi?", upita Braman. ,,Mogu da spalim isve stvari na zemlji". Tad postavi Bramain pred njim snop slame, govorei: Spali ovo". Bog vatre upotrebi svu mo ali e slama ne zapalti. Potom se vratfli ostalim bogovima i kaza: Nisam .saznao ko je taj koji nas ispunjava udom". Tad se oni obratie Vajuu, boigu vazdiiha: O Vaju, poi i vidli ko je ta^j koji nas ispujijava udom".Vaju otra ka Bramanu a Braman upita: ,,Ko si ti?" Ja sam Vaju, bog vazduha", odgovori ovaj, Matarivan, vazduh ikoji pokree sverair". Kakva je mo u tebi?", upita Braman. Moj vihor moe razneti sve to je na zemlji.*' Tad postavi raman pred njim snop slame, govorei: Oduvaj ovo". Bog >vazduha upotrebi svu mo all silamu tne aduva. Potom se virati ostaliin bogovima i kaza: Nisam saznao ko je taj koji nas ispunjava udora". Tad se bogovli obratde Indri, bogu groma: 6 davaoe zemaljsikih dobara, poi i vidi ]ko o'e taj koji nas ispuinjava iudom". I Iradrd otra ka Bramanu, Duhu Vrhovinom, ald ovaj bee-nestao. Ali, na istom kraju neba opazi bog gospou blistave lepote. Bee to Uma, boanska mudrost, ker sneniih planfiiia. ,,Ko je taj koji nas ispunjava udom?", uipita je on.
ETVRTI DEO

,,On je Braman, Duh Vrho'vni", odgovori ona. Raduj mu se jer kroz njega slavu pobede postigao si;" Tako bogovi Agni, Vaju i Indra pretekoe ostale bogove jer behu prvi koji dooe u blizinu Bramanovu li prvii koji saznae da on je Diuth Vrhovni.
15

I tako Indra, bog groma, pretee ostale bogove jer najvie se priblii Bramaniu i prvi saznade da on je Duh Vrhovni. Povodom toga kazano je: Vien fe u Prirodi, u udesnosti bleska munje. U duu dolazi u udesnosti bleska vizije. Zove se Tadvanam, to znai: Vrhunac Ijubavne enje". Kao Tadvanam, oboavati ga treba. Sva e stvorenja voleti takvog miljenika Gospoda. Uitelj: Zamolio si me da ti objasnim Upaniadiu, svetu mudrost. Upaniada ti je objanjena. Uistinu ti rekoh sveto uenje o Bramanu.

KATA UPANIADA

16,,

PRVI DEO

Vaaravaa prinese na rtvu sve svoje posede; ali, ne bee to <iz elje za nebesima. Imae sina po knenu Naiketa koji, premda tdk doaik bee, zadobi viziju o veri u asu kada se uoi'ni'e pontude ite pomisli: Ova bedna ponuda krava koje su prestare da bi davale mleko i preslabe da bli ipasle travu ili ile ,na pojdlo, mora voditi ka svetu patnje." I odlui da rtvuje samog sobe te ree ocu: Oe, kome e me dati?" Upita jo j'ednoim, pa jo jednom i jo jednom; tada mu otac Ijutito odgovori: ,Daou te Smrti". Naiketa: Ka jezgru stvari ja odlazim, u sredinu stvari ja odlazim. Kakvo li ije delo Smrti to se danas ima uiniti kroz mene? Seti ise k'aiko odlaahu iljiidi iz davnina, i ikako e odlaziti Ijudi iz daina koji piradstoje; smrtnik sazreva .kao ito i malik itu ponovo' ise raa. Naiketa je morao tri noi da eka bez hrane u boravitu Jame, boga smrti. Glas: Bramin se vraa svom domu kao duh vatre: prinesi rtvu vode, o boe smrti. Kako 11 je nepromliljen ovek koji ne prua gostoprimstvo braminu! On gubi nadu za budunost, sve prole zasluge svoje, sadanju imovinu svoju, sinove svoje, svoje sve. Smrt: Poto si doao iu moje stanite kao sveti gost i tri ti nol oije ukazano gostoprimstvo, izaberi za sebe tri dobra.
19

Naiketa: Neka miine gnev mog oca, neka me se sea i dobro me doeika kada se hudem vratio. Neka to bude inoje prvo dobro. Smrt: Moja e mo uiniti da te se otac sea i valli ikao pre; a kad te vidi slobodnog od eljustii smrti, sladak e biti njegov noni san. Naiketa: Ne postoji .strah na nebesima: starost i ismrt ne postoje. Dobri se, dzvan starosti ;i smrta, raduju na nebu, nedodimuti glau, eu i patnjom. Na nebu oni besmrtnost postiu. Ti zna, o smrti, tu svetu vatru koja nebu vodi. Objasnii mi je jer ja vemjem. Nekia to bude moje drugo dobro. Smrt: Ja znam, Naiketa, tu svetu vatni ikoja vodi nebu. Sluaj. Ta vatra 'fcoja dostizatnje -beskrajmih svetova ipredstavilja, i njihova je zadubina, skrivena je na svetom mestu u srcu. / Smrt mu ispria o vatri stvaranja, o prapoetku svetova i oltaru rtvene vatre, i koliko se opeka u oltar mora ugraditi i kako se opeke moraju postaviti. Naiketa ponovi uenje. Smrt bee zadovoljna te nastavi: Sledee dobro dau tii danas. Ova e rtvena vatra ipo tvom imenu biti poznata. Uzimi, daikle, od mene ovaj venac mnogih oblija. Svako ko triput zapali ovu vat'mp i postigne jedinstvo sa Trojstvom, izvrivli tri sveta ina, fevan e biti ivota i smrti; jer on oe zinati boga vatre, boga koji poznaje sve stvari; znanjem i oboavanjem postlii e mir vrhovni. Svako ko, poznavajui Trojistvo, izgradi oltar rtverie vatre i ttiput obavi Naiketiinu rtvu, ras'kinue okove smrti i, nadmaivi patnju, mai radost u nebesima. To je vatra koja vodi ka mebu a izalbrao si je kao drugo dobro. Ljudi e je nazivati vatrom Nadikete. Izaberi sada tree idobro.
20

Naiketa: Kad ovak umire, javlja se : 'edea sumnja: neki kau ,,on jeste" a ndki nije". Kaii mi istinu. , Smrt: aik i bogovi u drevnim vremenima sumnjiae isto; jer, itajinovit je zaikon ivota i smrti. Zatrai ne'ko drugo dobro. Oslobpdi me ovoga. Naiketa: Ova se sumnja ak i bogovtimia javIja a ti veli, o smrti, da se teko da razumeti. No, veeg uitelja od tebe u tome nema, kao to nema ni veeg dobra. Smrt: Uzmi konje li zlato, stofcu i slonove; izaberi sdinove i uniuke koji e iveti stotinu godioa. Poseduj beskrajna prostranstva zemlje i ivi onoliko dugo kolliko ti je volja. Ili poeli nelko drugo dobro koje smatra jedna'ko ovom i uivaj u njemu, bogat i dugovean. Budi gospodar ove beskrajne zemlje. Ispuniu ti sve elje. Zaiskaj da ti se ispuni bilo kojia elja u smrtnom svetu, ak i ona koju je teko isptuniti. Dau ti lepe slufcinje ,sa ikoijama i muzilkim instrumentima, ali, ne pitaj me, Naiiketo, o tajnama snnrti. ' Naiketa: Sva su ta zadovoljstva prolazna, o Krajiu svega! Ona oslabljuju ivotnu snagu a ivot je kratak doista! Zadri svoje konje, pesmu i igru. Obilje ne moe zadovoljiti oveka. Hoemo li uivati u njemu sa tobom nad glavom? livimo li dok si ti jo moan? Mogu da zahtevam samo ono to sam ve zahtevao. Oseti li zemaljski smrtnik svoju besmrtnost, kako da poeli dug ivot pun uivanja, poudu obmanjujue leip'ote? Odaginaij tad sumnju o veliiini drage strane. Podari mi dobro koje razotkriva tajiiu. To je jedino dobro koje ti Naiketa moe zatnaiti.
21

DRUGI DEO

Smrt: Postoji staza radosti i staza uivanja. - Obe prlivlae duu avdkovu. Onaj ko prvom stazom hodi, do dobra stie; onaj ko hodi stazom uiviainja, ne dostie Kraj. Dve staze pred ovekom lee. Razmiljajui o njima, modrac izabira stazu radosti a budala se dri staze uivanja. Ti si, Naiketo, razimiljao o uivanjima i odbacdo ih. Nisi prihvatio okove poisedovanja, oikove kojima se Ijudi okivaju i koji ih u dubine vuku. Postoji staza mudrosti i staza neznanja. Razdvojene su i razliitim krajevima vode. Ti si, Naiiketo, sledbenik staze mudrosti; bezbrojna te uivanja ne omamljuju. ivei u neznanju, drei da su ueni i mudri, budale besciljno tumaraju tamoamo, kao da sJeipce slepac vadi. Ono to lei izvan ivota, .ne sija detiinjastiima, bezobziirnima ili obiljem zavedenima. Ovo je jedini svet:1 drugoga nema", kau onli i tako lutaju od smrti do smrti. Retki tek za njega uju; a mnogi od njih ne dostiu ga ni'kad. udesan je svako ko o njennu pouava a mudar je svako ko se pouavati da.' udesan je svaiko ko ztiao ga je kad je pouavao. Ne moe ga pouavati onaj koji ga nije dosegao; on ne moe Mti dosegnut razmiJtjanjem. Put do njega vodi kroz Uitelja koji ga je video. On je vii oid najuzvielnijih misli, uiistinu 'iznad svlih misli. Ovo se sveto znanje ne poistie zakljuivanjem; ali, od istiinskog se Uitel'ja moe dobiti. Kada si spreman da ga nae, naao si ga. O, da mi je jo jedan" uenik nalik tebi! Znam da su sva blaga prolazna i da se Veno ne dostie prolaznim. I ja sam poloiio vatru Na-

iketine rtve i spaljivanjem prolazinog u njoj dostigao sam Veno. Pred itvojim se oima, Naiketo, pruilo ispunjenje svih elja, nadmo iu svetu, veona nagrada u obredu, obala na kojoj nema straha, veliina slave i neograniena prostranstva. Svega si se odrekao snagom i mudrou. Kad mudrac odmara um svoj u razmiljanju o naem Bogu koji je izvan vremena, k6ji neviidljiv boravi u tajni sivih stvani i srcu oveko* vom, tada se uzdie nad uivanjem i patnjom. Kad ovek uje i razume to, sutinu tialazei, Najskrivenije doseui, tad u izvoru radosti radost nalazi. Naiketa je dom otvOren za tebe, Atmane, za tebe, Boe. ' Naiketa: Reci mi, ta vidi izvan dobra i zla, izvan oinoga to je uinjeno ili nije uinjeno, izvan prolog i budueg. Smrt: Kazau ti Re koju sve Vede slave, 'sve samo-rtve izraavaju, zahteva svako sveto uenje i ivot svetaki. Ta re je OM. Ta je Re veoni Braman: ta Re je Najvii Kraj. Poznavanjem oVe svete rei sve su enje ispunjene. To je vrhovnd smisao spasenja: to je pomo najvia. Spoznajoim velike Rei postaje vdiki na nebesima Bramana. Atman, Duh vizije, nije roen i nikada ne u-mire. Pre njega ne bee nita i on je JEDNO zauvek. Ne^roee i vean, otiavi s drage strane vremena ili otuda dolazei, on sa -smru tela ne umire. Ubica koji misli da ubdja i ubijeni koji misli da umire ne znaju puteve istine. Ne m6e se ubiti veno u oveku: veono u oveku ne umire. U srcu svih stvorernja poiva Atman, Duh, Ja; manji od najmanjeg atoma, vei od beskrajne vasione. ovek koji predaje svoju Ijudsku volju,
23

a 22

patnju nadmauje i opaa slaiuu Atmana, milou Tvoroa. Odmarajui se, an i dalje luta; spavajui, svuda stie. Ko drugi osiim mog Ja moe spozmati tog Boga radosti i patnje? Kad mudraci shvate sveprisutoog Duha koji nevidljiv boravi u vidljliivom i stalan u nestalnom, 'nadmauju patnju. Ne dostie se Atman dugim uenjem, ne dostie se umom i svetom naukom. Doistiu ga oni koje je izabrao on jer oni su izabrali njega. Izabranima otkriva Atman svoju slavu. Ne dostie se Atman ni najdubljom spoznaj'om, sve ddk se ne zauzdaju putevi zla, dok se ulima ne prui odmoir, umu konceotracija i srcu mir. Ko uistinu zna igde je on? Velianstvenost njegove moi odbacuje svetenike i ratnike pa i samiu simrt odbaou(je. TREI DEO Na uzvienom i tajnovitom mestu u srcu borave dva bia koja u svetu istine piju vlino ivota. Oni koji poanajiu Bramana, koji .uvaju pet svetih vatri i koji pale trostruku vatru Naiketinu mazivaju ta bia svetlou" i isertkom". Zapalimo svetu vatru Nailketinu, niost kojim se prelazi na drugu obaliu bez straha, vrhovni veoni Duh! Upozmaj Atmana kao Gospodara koija; i telo kao koije. Znaj da je raztim 'koija a um da su dizgline. Konji, kae se, jesu uila; a putevi njihovi ulnd predmeti. Jedinstvo due, uma i ula naziva se lonim to se i raduje i pati". Onaj ko ispravno ne razume i iji um nikada nije spreman, nije gospodar svog ivota, on je kao ravi kooija s dlivljim kanjima.
24

Ali, onaj ko ispravno razume i iji je um uvek pripravan, jeste gospodar svog ivota, on je kao dobar koija sa uvebanim konjima. Onaj fco ispravmo ne raziume, bezobziiran je i nikad ist, on ne stie na Kraj putovanja ve luta o,d simrti do smrti. Ali, anaj ko ispravno razume, obziram je i uvek ist, on dostie Kraj putovanja d odatle se niitkad nc vraa. ovelk rijim koijama upravlja razum, koji gleda i dri dizgine svoga uma, dostie Kraj putovanja, vrhovni verni Duh! Izvan ula njihovi su predmetii a izvan prednieta je um. Izvan uma je ist razuru a izvan razuma je Duh u ooveku. Izvan Duha u oveku je Duh u svemiru a izvan toga je Purua, Duh Vrhovini. Niega nema izvan Purue: On je Kraj stazfe. Svetlost Atmana, Duha, nevidljdva je, sikrivma u svim biiima. Vide je vizioinari jedva vidljivog, u asu kad im je vizi'ja otra i jasna. Mudrac neka preda sVoj govor umu, um neka preda poznavanju sebe, poznavanje sebe Duhu svemira a Duh svemira Dehu raira. Probudi se, ustani! Stremi Najviem i u Svetlosti budi! Sveoi kau da je staza strma i teka, uzana kao ivica seiva. Atman je izvain zvuka i oblika, bez dodira je, ukusa i mirisa. Vean je, nepromenljiv, bez poetka i kraja: doista iiznad promiljanja. Kada se pokae Atmanova svest sama, oslobaa se ovek iz eljusti smrti. Mudrac koji je u stanju da ui i da poduoava potom o ovoj drevnoj prii o Naiketi, izreenoj od Jame, boga smrti, dosttie slavu u svetu Bramana. Onaj ko, ispunjen oboavanjem, kazuje ovu vrhovnu tajnu na sfcupu bramina, ili na ceremoniji Sradhe, pakojnima poisveenoj, pripravan je za Venost, uistiniu pr!iipravan je za Venost.
B 25

ETVRTI DEO

Tvorac naoini odlazna ula: ka spolj.nom svetu ona odlaze, ne ka Duhu unutranjem. Ali, svetac koji besmrtnost opazi, gledae u sebe i nae vlas'titu duu. Budala tri za spoljnim zadovoljsttfima i u zamke zagrljaja srnrti upada. A mudrac je besmrtnost oiaao i ne trai Veno u stvarima prolaznim. Ovo je od oinih koji nam daju da opaamo boje, zvuke, imirise i poljupce Ijubavi; od onih koji nam daju da steknemo znanje; od onih koji nam daju da budemo svesni svega: Ovo je uistinu Ono. Kad mudrac zna. to a saznao je kroz velikog i sveprisutnog Duha u nama, onog koga smo svesni u snu ili na javi, tada nadmauje patnju. Kad poznaje Atmana, Jastvo, unutranji ivot, kojji uiva kao to pela uiva u slasti cvetova ula, Gospodara svega to je bilo i to e biti, tada strah nadmauje. Ovo je ustinu Ono. Bog stvaranja, koji na poetku bee roen iz vatre misli, pre no to bejahu vode; koji se pojavio u elementima, uavi u srce: Ovo je 'Uistinu Ono. Boginja beskrajnosti, koja dolazi kao ivotna snaga i priroda; koja bee roena iz elemenata, uavi u srce: Ovo je uistinu Ono. Agni, :Sveznajui bog vatre, skriven u dva kremena svete rtve, kao seme ivota u utrobi, maj:ke, koji prima jutarnje poklonjenje onih to slede stazu svetlostl ili stazu dela: Ovo je uistinu Ono. Kad god se jutarnje sunce raa i ponovo zalazi; u kome svi bogovi behu roeni i izvan ega se odhoditi ne moe:
26

Ovo je 'ui'stinu Ono. Ono to je ovde i tamo je, a oino to je tamo i ovde je. Koje vidi mnoge.i riijednoga, lutajui od smrti do sm<rti. ak se i umom m'Oe ta istina nauoiti: ne postoji mnotvo ve samo JEDNO. Koije vidi raznolikost a ne jedinstvo, luta od smrti do smrti. Dua boravi u nama, plamen veliine palca. Kad spozinata je kao Gospodar prolosti i buduonosti, pobeuje se sav strah; Ovo je 'uistinu Ono. Kao plamen bez dima, veliine palca, dua biva; Gospodar prolosti i buidunosti, danaTHJice i sutranjice: Ovo je 'uistinu Ono. Kao kia ije se vode slivaju niz planinsOsi greben na sve strane, tako oovek koji Vidi samo razinolikost stvari tri za njima na sve strane. Ali, kao ista voda ikoja sa istom vodom postaje jedno i isto, takvom, o Naiketo, postaje dua mudraca koji zna.
PETI DEO

isti veni Duh boravi u dvorcu s jedanaest kapija tela. Gospodarei u ovom dvorcu, ovek se o,slobaa patnje i slobodan tako od svih okova osloboenje postiie. ,,U kosmosu on je sunce, i vetar, i nebo; za okarom svetenilk je i 'soma-vino u upu. Boravi u Ijudkna i boigovima, u pravednosti i nebesima beskrajniiin. O>n je u zemlj'i, u vodi i stenju planinskom. On je Istina i Mo." ivotne moi klanjaju se tom bogu koji je u srcu, koji vlada dahoim ivota, udisainjem i izdisanjem. Kada su veze to vezuju Duh sa telom evrste a Duh se osloibodii, ta jo preostaje?

27

Ovo je uistinu Oino. Smrtinik ne ivi tim dahom koji se uliva i izliva. Izvor njegovog ivota drugi je a to nagoni dah-da tee. Govoriou iti sada o tajind venog Bramana; i o tome ta se dogaa dui nakon smrti. Dua se moe vratiti u majimu utrobu i dobiti tako novo telo. Moe otii u drvee ili bttlljke aik, u iskladu s pirethodoom imudrou i delom. Postc|ji Duh koji je budan u naem snu i udnovate sinove tvori. On je Braman, Duh Svetlo-"""" sti, koga Besimrftni zovu doista. Svi svetovi ma Duhu tom poivaju i niko van njega ne moe otii: Ovo je ui'S'tinu Ono. Kao to vatra paprima nova oblija u svemu gde se jaivlja, taiko Duh uzima nova oblijia u svim ivuoim stvariima. Oin je .u svemu i van svega. Kao to vetar ppprima nova oblija u svemu gde se javlja, tako Duh uzima nova oblija u svim ivuim stvarima. Qn je u svemu i van svega. Kao to sunce koje odrava svet nije dotaknuto ineistooom zemaljskam, tako Duh koji je u svim stvariima nije dotaknut spoljniom patnjom. Postoji jedain Gospodar, Duh koji je u svim stvarima, koji oblije svoje u mnoga oblija preobraava. Samio mudrac koji ga vidi u duama njihovim dui postie veni mir. Ovo je Ono" tako razumevaiju oni neapisivo uivanje vrhovmo. Kako se Ovo" moe spoznati? Daje li svetlost ili ga samo odraava? Tamo nema sunca, ;nl meseca, ni zvezda; munje ne sevaju i ni najmanjeg odraza zemaljskih vatri nema. Od njegove svetlosti sve' svetlou sja i zraci njegovi sva bia obasjavaju.
28

ESTI DEO

Korenje Drveta Veonosti na nebeaima se nalazi a granje njegovo u zemlju see. To je Bramain, isti Duh, doista Besmrtnim nazvan. Svi svetovi na Duhu tom poiivaju i niko van njega kroiti ne moe: Ovo je .uistinu Ono. Oitav svemir od njega potie i ivot njegov itavim svemiroim raspailjen je. U snazi njegovoj velianstvo je groma. Onaj iko ga zna besimirtnost je naaa. U strahu pred njim vatra gori i u istrahu pred njliim sunce sjja. U istrahu pred njim putevima svojim kreou se oblaci i vetri, a i sama smrt kree se. Ugleda li ga ko u ovom ivotu pre no to telo otputuje, oslobaa se okova; ako ne, raa se stailoip i s'talno umire u svetovima naviim i oblijima inovim. Braman je vien u istoj ,dui kao u oglddalu jasino, i na Tvorevim nebesima kao svetldst jasno; u zemlji senikli, meutim, kao seanje na snove a u svetu duhova kao u uzburkanoj vodi odraz. Kad mudrac zna da materijalna ula ne potiu od ,Duha, d da mjihovo spavanje i buenje pripada vlastitoj im prirodi, ine alosti se vie. Izvan ula je um a izvan uma razum, nljegova sir. Izvan razujma je Duh u ooveku a izvan ovoga je Duh svemira, podstreka svega. A izvan je Purua, isveproimajui, neopisivi. Kada ga sinrtnik spozna, oslofbaa se i besmrtnoist postie. Oblik mu nije u polju vidljivog: smrtnlilm ga oima niko ne opaa. Vidi ga isrto srce, i um i rnisli koje su ttlste. Oni koji ga znaju isviot besmrtni postiu. Kada pet oula i um iniruju, a i raizum sam pooiva u mim, tad zapoinje Staza vrhovna.
29

Stanje utianih eula naziva se Joga. PoUrebno je tada paljliv biti [jer Joga dolazi i odlazi. Reoi i m'isli ne mogu ga dostiei a i oiko ga ne moe videti, Ko, ga opaziti moe sem znalaca koji ka.u: ,,On je"? U veri da ,,On je", postojanje se njegovo mora. op.az.iti a mora se apazitd i u svoj svojoj sri. Opaen Ikao ,,On je", zraie dalje atkrovenje sri njegove. Odreikavi se svih elja kqje mu lee na srcu, smrtnik beamrtan postaje, i ve se u ovam svetu s Bramainom sjedinjuje. Raskiin'ujvi sve stege Jcoje mu srce zaiuzdavaju, smrtnik bescmrtan postaje. To je sveto uanje. Stoitiinu i jedan put vode 'iiz srca. Jedan se od puteva penje do fcrune na glavi. To je put to do besmrtaosti vodi; drugi vode razliitim krajevima. Onaj to uvek boravi u svim stvorenjiitma jeste Atoan, Purua,, Ja, plamiatk u srcu. Neka ga N ovek pnipravan odstrani iz tela kao to kotica oidstrainjuje se iz Ijuske. Upoznaj ovu istu svetlost besmrtou; uipoanaj uistinu ovu istu svatlost besmirtnu. I Naailketa naui vrhovniu mudrost od boga jvota posle smrti, i naui znanje o Uinutranjeim jedinstvu, o Jogi. Tad dostie Bramain, uli Vrhov-ni, i posta besmrtan i ist. Isto e se podariti svakome ko svoj Atman upoana, svoje vie Ja.

PRASNA UPANIADA

30

PRVO PITANJE

ulkea Bharadvaa, aibja Satjaikama, Saurjajani Gargja, Kausalja Avalajana, Bhargava Vaidarbi d Kabandi Katjajana behu ueniici koji oboavahu Bramain, Vrhovrii Duh; njdhovi uimovi poivahu na Bramanu i nalazihu se u potrazi za Najvilim Bramamom. Jednom reikoe: ,ySveti Pipalada moe objasniti itavo sveto uenje" i, mislei tako, pribliie mu se, donosei mu kao znak dubokog potovanja ulje za svetu vatru. Svetac im ree: Ostanite jo jednu godinu stripljivi, isti i u veri. Pitajte tada ta god elite a ako budem znao ja u vam rei sve. Kad doe as, Kabandi Kafljajana ode k svecu i ree: Uitelju, otkuda sva stvo'renja potiu? Svetac odgovori: U pooetiku je Tvorac eznuo za radou stvaranja. Dugo je razimiljao a onda dooe Raji, materija, i Prana, ivot. Ovo e dvoje", pomisli, ,,za mene stvoriti bia." Sunce je ivot a imesec materija. Sve to limia oblik, vrst ili .mek, jeste materija: zato je oblik materija. Kad jutarnje izlazee sunce istono nebo obli(je, okupa svetlou svojom sav ivpt I'stoka. Potoim obasja Jug, Zapad, Sever i nebo celo svetlou koja daruje ivot svemu ivuoem. Tako se smnce raa kao vatra, kao ivot u beskrajnoiin svom obilju. U stihu Rig-vede reeno je: Sunce se raa u zlatnom ozraju! Suinoe od hiljadu zraka u stotinama predela bara
33

veznajui, svrha svih molitelja; svetlost i vatra vrhovna, beskonani irrot svih bia." Gos-pod Stvaranja uistinu je vreme godine. Ono ima dva puta: put Juga i put Severa. Oni koji ceae misao: Uinili smo rtvu i pobona dela" samo do predela meseca stfiu i vraaju se ivotu i smrti. Zato oni sveoi koji ele decu i' parodieni iivat slede put Juga. To je put koji ka precima vodi. Ali, oni kaji u potrazj za unutranjim Buhoim slede duhovni put Severa, sa upamoeu, istotom, veroim i liiudrou, stiu do predela Siinca. A tamo je bkean ivota, v,rhovno utoite, zemIja besmrtnosti u kojoj nema straha/Odande se ani ne vraaju: to je kraj putovajnja. U stihu ,Rig-vede reeno je: Govori se o Ocu koji alje kiu sa neba Severa, fcojti boravl u godinjim doMrna i pokazuje se na dvanaest naiina. Dmgi, goivore o mudracu na nebu Juga, sa koijama od sedam tokova i est paoka." Dan i no su Gospod Stvaranja. Dan je ivot a no materija. Oni ikoji se danju u djubavi udruuju, ivot svoj protraoe; ali, oni koijli se nou u Ijubavi udruuju, dobru stazu slede. Dve nedelje u tami materija su a dve nedelje svetla ivot su. Neki sveci obavljaju svoje rituale u tolku dve nedelje svetla; a neki u vreme tmine. Hrana je uistiinu Gospod Stvaranja. Od hrane semenje nastaje a od semenja sva se b'ia raaiju. Oni to potuju Zakon Gospoda Stvaranja, postajii stvoriltelji i nalik njemu istvaraju par. Oni u blede predela meseca stiu. Ali, oni u kojima nema obmane, neistine ili rave vere, koji ive u upornosti, istoti i istini, njiihovi su blistavi' predeli sunca\
34

DRUGO PITANJE Tad Bhargava Vaidarbi zaipita: Uitelju, to sile uvaju jedinstvo bia, koliko dugo svetiljke ivota gore i fcoja je v-rhovina meu njima? Svetac odgovoni: Siile su kosmos, vazduh, vatra, voda i zemlja; i glas, um, oiko i uho. Ove sile svetilijke ivota-^pale i vele: Mi uvamo jedinstvo ovog bia i mi srno mu temelj." AM iivot, mo vrhovna, ree im: ,,Ne padajte u zablu'du. Ja sam taj koji sa potostrukim delom ouvam jedinstvo ovog bia i njogov sam temelj." Ali mu oni ne poverovae. ivot se uvredi i die visdko da napusti telo, a i sve moi ivota uinie to, te ivot virati se u stainje mirovanja a i sve moi. Kao to se pelinja matica die a sa njom i sve pele, a kad se pelinija matica vraa na poinak to ine i sve pele, isto se zbiva i sa moima glasa, uima, oka, uha. Moi tad razuimee i radosino otpevae ovu pesmu ivota: ivot je vatra koja gori i sunce koje svetlost daru|j&. tfivot je vetar, i kia, i grom na nebu. ivot je materija i zemlja, ono to jeste i ono to nije, i ono to je izvan svega u Venoisti. Na ivotu poivaju sve stvari, kao paoci u sreditu tooka. Na 'iivotu podvaju Vede, i moMoci, i ratnici, i svetenici. Tebi, o 2ivote koji pooiva sa svim svojdm modima, sva stvoreinja pobonoist nude. Kao Gospod Stvaranja ti kree se po utrobi majke do poinovinog roenja. Ti bi'va glavraim donosipcem daroiva za bogove, prva ti je ponuda za pokojne; ti biva pesnitvoim vizionara, istiina drevnih svetaca. Ti biva Rudrom, bogom zatite; ti biva Indrom u zracima svojdm, o ivote. Kao sunce to luta nebesima, ta biva Gospodom nebeske svetlosti sve.
35

Kad kia sa neba liije, o ivote, sva ti se bia raduju i vele: Nae e hrane u izobilju biti." Td biva istim, o ivote, vrhovniim -vizionarom, gospodarom i uivaiocem svega. A mi ti pruamo ono u emu oajvie uiva, ti, oee na, dahu sveg ivog. Budi nam naiklanjem, o iivote, sa tim nevidIjiivim oblikom tvojim fcoji je u glasu, oku i uhu, i koji u umu boravi. Ne ostavljaj nas. U tvojoj je mooi sav ovaj svet i treoe,. alk, najsvetije ndbo. Zatiti nas, o ivote, kao majka decu svoju: podari inam slavu i mudrost nam podari.
TREE PITANJE

Tad Kausalja Avalajana upita: Gospodaru, odakle izvire ovaj ivot? Kako dospeva u telo? Kako se u njemu iri i nastavlja boravak? Kako li naputa telo? Kako li je u vasioni bez njega a kako sa njim? Svetac bdgovori: Na vana pitanja eli da ti odgovorim ali, znam, ti vold Bramana pa u ti odgovoriti. ivat od Duha dolazi. Kao to ovelk baca sen/ku, tako Duh baca senku ivota a, kao senka prethodnih ivota, novi ivot u telo dolazi. Kao to vladar zapoiveda svojim islubanicima i pokazuje im gradove kojima e vladati u njegovo ime, tako Prana, mo ivota, zapoveda di*ugim ivotnim mo'ima tela. Apana vlada donjim oblastima. Sam Prana ivd u oku i uhu i kree se kroz usta i nos. Samana vlada Siredntjim ablastima i briine o ivotodavnoj hrarii. Od Samane sedam plamenova dolazi. U srcu boravi Atman, Ja. On je u sreditu S!XDtinu i jednog kanala. Od svakog kanala izvire jo stotina kanala vie. Sedamdeset dve hiljade
36

kanala grana se o.d svakoga. U svakom od :nilion malih kanala kree se mo Vjane. Polazei od jednog meu njima, ivotoa snaga Udana vodi ka nebu istote, pomou dela dobrih, i ka paklu zla, pomou dela zlih. Ako je obe vrste dela vode, put zavrava na ovoj zemlji oovakovoj. Sunce je Prana, ivot ovog svemiira; izlazi dajui radoiSt ivotu u Ijudsk'im oima. Boanstvo zemilje vlada donjim oblastima Apane. Izmeu sunca i zeml[je nalazi ise oblast Samane. Vazdtdi je Vj,ana. Vatra je Udana. Kad vatra ivota zgasne, ula se u um utapaju i ovek se vraa u dvot. Pos*lednje misli njegove vode ga do Prane i tamo, udruene iivom vatroim Udane i voene Atmanom, Duhom lino, on odlazi u predele za kojima je eznuo. Oinaj ko na ovakav nain smisao ivota spozna, niikada ne uraire no itvot veoni postde. U jednom stihu se kae: Onaj koji zna raanje ivota, njegoTO prispee' u telo, raspirostiranje mjegovo u petostrufcoisti, ooaj ko^i zna odnos ivota sa Duhom uinutranjim, uiva veni ivot, ui'stinu uiva veni ivot."
ETVRTO PITANJE

Tad Saurjajani Gargja upita: Uitelju, koliko sila spi u ooveku a koliko ih ostaje budno? Ko je taj Duh to vidd udo snova? Ko uffiva tajnu spavanja bez snova? Ko je taj Duh na kome sve ostalo poiva? Svetac odgovori: Kao to pre doiaska mraka zraci zalazeeg sunca izgledaju kao jedan u svom svetlosnom krugu, da bi se pri izlasku svunca ponovo rasprili, tako moi ula postaju jedno u vioij moi uma. Tada se ne moe videti, uti,
37

K&g^P^Mto"^

^&sie:

^ o'r c p I g ' |9

^ I3 c/i 3 S& -

it elj Tad a bj a 'S atjaiikama upi a: koji pred k a s vog ivota na OMU z as az posle smr ti? ju medit ciju, k uda Svetac odgovo i: Re OM, o Satjak am cendentalna, je i priipada Bra manu, D uh d nom. Poi ou ov e svete rei mud rac
^ 9 o pT-, o
cn a.T3 ffO^ a

, *-" < C o

a 3. >m

t> *

^s w

H 3> W

o ~-

r- < c! & r

a|li^

R'tra Q CB Oq

nost. A ako z nija dva glasa, uiv ipredelima na z besfcih ra Ali, ako.sa tri glasa venog um svoy u meditaciju o Vrh ovno do predela sv etlosti ;sunca Tada a sveg zla, kao to zmdja pres daoi sv u, ts hairmooijama Sama -Vede s tsa osmat moe p o sa Bra inih, o dakle m og Ijudsko tela i fcoji boravi u gradu vi eg iiv ta. Dva stiha o to e vele ujedinje Tri glasa neujed mudrac u rniru em; al , mud spoljini sp ju jed s va preman nj d el a, spre ama Rigollnilja Sa h har rmonija sikomUJ

:3

gg-^^ -

^o

. o ~ ^- < < < ng 9 e 9 --. 3

"' * c ^ ^ g? n 3 -

S|pl < rx < i

^"sS-g' tl^s'5 g gc ^
p e

rp >-*

r+ t/ '

&

nj'im predelima neba; ali, uz pomo OMA, svetac stie do predela koje -vizionari poznaju u harmonijama Sama-Vede. Tamo on nalaai mir Vrhovnog Duha, gde nema nitanja, i smrti, i gde nema straha.
ESTO PITANJE

Tad svetac ree uenicima: Tako poznajem ja Duha Vrhovnog. Niega nema izvan toga. _ Naklonivi mu se u potovanju, uenici rekoe: Ti si uistinu na otac koji nas je od neznanja spasa<> i doveo nas do druge obale. Potovanje najdublje vrhovnim viziomarima! Potovanje najdublje vrhovnim vizionarima!

Tad ukea Bharadvaa upita: Uoiitelju, jedmom je princ Hiranjanabha Kausailja doao k mani i postavio mi sledee pitanje: Poznaje li Duh od esnaest oblika?" Ne pozinajem ga", odgovorih m(laanoim princu. Kad bah ga znao, kafcoi bih inogao rei da ga ine znam? Jer, onaj koji neistinu govori, vene kao drvo bez karena: neu zboriti neistinu." Princ zauta d otputova na svojim koijama. Sada ja pitam tebe: gde je taj Duh? Svetac odgovort': O silne moj, Duh u kome se esnaest oblilka stvara ovde je, u telu ovom. Duh je miislio: ,,U ijem u izlaenju izai, u ijem u ostanku ostatd?" I stvorio je ivot, a oid ivota veru, kosmos i vazduh, vodu, zemilju i oula, i um je stvorio. Stvorio je hranju i od hrane snagu, uzdrljivoist, svete pesme, sveta dela; i svetove ak je stvorjo. A u S'vetovima ime bee .stvoreno. Kao to reke koje ka akeamu taku, 'naavi tamo svoj konani mir, izgubivi tamo 'i'me i oblilk, te Ijudi samo o ofceanu govore, talko i esnaest oblika viziionara svega teku ka Duhu, naavi tamo svo/j konanii m'ir, izgubivi tamo svoja imana i oblike, te Ijudi samo o Duhu govore. Jedan stih veli: Ovi se oblici u njemu nalaze kao paoci u sreditu tolka. Zinaj tog Duha koj1! se mara apoznati da te smrt nikada ne bi dotakla."
40

41

MUNDAKA UPANIADA

PRVI DEO PRVO POGLAVLJE

B,rama bee ranijje ono to bogovi jesu, Stvoritelj svega, uvar Vasdone. Vizdju o Bramanu, temelju sve mudrosti, on u otkrovenju predade svom prvoroenom sinu Atharvanu. Ovu viziju i mudrost o Bramainu, predatu Atharvaniu, ovaj u drevnim vremenima otlkri Angirii. A Angira je predade Satjavahi a ovaj je dade u nasledstvo Angirau. ivlj,ae tad eovek po imenu auinalka, vlasnik velikog imanja; auinaka se s dubokim potovanjem priblii jednoga dana Angirau i upita ga: UJitelju, ta je to to se potpuno sazna kada je saznato? Uitalj odgovori: iSveci vele da postoje dve vrste mudrosti, via i nia. Nia se mudrost nalazi u etiri svete Vede i u est vrsta znanja koje pomae s,aznanju, pevanju i koriieiijiu Veda: objanjenje i gramatika, izgovor i poezija, ritual i znaci nebeski. Ali, vie je znarije ono Jsoje ka Venom vodi. Ono je izvan misli i nevidiljivo je, izvam porodice i bez boja je. Ne posediuje ni oi ni ui; nema ni nuke ni noge. Veno je i svqprisutno, besfcrajno u veliiini i beskrajino u mailenkosti. Ono je Veno koje sveci vide kao izvor cele tvorevine. Kao to pauk plete svoje niti, i ikao to biljke rastu iz zemlje, i kao to kosa izrasta iz tela ovekoivog, tako cela tvoreviina die se iz Venog.
45

Pamou Tapasa, snage meditacije, Braman iri se i tada nastaje pramaterija. A odatle potiu ivot i um, elementi, svetovi i besmrtnost rituailnog kia. Iz tog Duha koji zna sve i vidi sve, iji je Tapas ista vizija, iz njega potie Branna, stvoritelj, ' ime, oblilk i pramaterija.
DRUGO POGLAVLJE

Ovo je, istina: postupcd oboavanja koje S'veci saznae iz svetih stdhova, isipriani su u- tri Vede na mnoge naine. Izvravajte 'ih uvek, o Ijubitelji istine: oni su va put svetog dela u ovom svetu. Kada se uzdignu plamenovi svete vatre, >s verom pripremite svete ponude. Ako se pri 'svetoj Vatri Agnihotre ne posveti panja mladom 'ili punom mesecu, ili dobima godinjim, ili prvim plodovima pirolea; ako nema gostiju, alko je ponuda rtve inedovrena, ili pak niijje uinjena u skladu sa pravilima, 'ili je zaboravljena ponuda bogovima svim, tad onaj to nudi ine dobiva dar sedam svetova. Ignajuih plamenova svete vatre je sedam: crnd, uasni, onaj to je mek kao um, onaj tamni sa dimom, tamnocrveniii, iskriavi i bletei plamen svih oblika. Ako se rtva zapoinje kad su plamenovi bletei, i smatra se ponudia znacima neba, tada ga svete ponude vode na zracima sunca gde Gospodair S'viih bogova visoko svoje prebivalite 'ima. A kad ga ma zracima sunevim blistave ponude uzdignu, tada ga slave reima pesme: Dobrodoao", kau, dobrodoao. Uivaj u nebesima Braminim to ti ih ista .sveta dela darivae." Alii, nesigurni su rtveni amci to ka najdaIjoj obali brode; nesigurno je osiamnaest knjiga gde su objanjena nia dela. Lakomisleni kdj'i ih

slave kao najuzvieniji kraj, ponovo stari su i smrtni. dvei u nezinanju i smatrajui se mudriin i uenim, budale besciljno lutaju tiamo-amo, kao slepci slepcima voeni. Lutajiui stazom nemudrosti, Dostigli smo kraj ivota", misle biudalasti. Oblaci strasti skrivaju od njih drugu stranu i tuni su im asi kad uivaju plodove svojih ini poboiiih. Zaimiljajui religiiozni ritual i dafove milosra kao posledny'e dobro, inemudri ne vide Stazu vrhovnu. Doista imaju oni u nebesima visokim plodove isvojih pobonih ini; no odande na ernlju padaju ili ak u nie oblasti. Ali oni to isto i s verom ive u samoi uirrusikoj, koji poseduju mudrost i; mir i'ne eznu za posedima zemaljsfcim, oni u blistavoj is. toti prolaze Jcroz kaipije sunca ka virhovmom bo^ ravatu gde Duh je u .Venosti. Posmatrajui svetove tvorevine, nka oni koji Boga vole postignu Oidricanje: ono to je iznad tvorevine, ne moe se dostii delom. U enji za boanskom mudrou nefca s inajdublljim potovanjem k Uitelju hode, k Uoiteslju u kome ive svete rei i ija se-dua ismirila u Bramanu. Ueniiku koji dolazi s umom i ulima mirujuoim, Uiitelj p-rua viziju Bramana, Duha istine i' vfenosti.
DRUGI DEO PRVO POGLAVLJE

Ovo- je istina: Kao to od vatre plamene iskri se hiljadu iskrica, tako od- Tvorca bezbroj bia ivot poprima i ponovo vraa mu se. All duli svetlosti iznad oblika, nikad-roen, u svemu i izvan svega, jeste zraenje iznad ivota i uma, i izvan Tvorca ove tvorevine.
47

Od mjega potiu isav ivot i um, i oseainja sveg ivota. Od njega potftu svetlost i prostor, vazduh i vatra i voda, i ova zemlljia koia nas sve drzi. Glava na telu njegovom vatra je a ooi su mu sunoe i mesec; njegove ui predeli su ineba, a svete Vede re. Dah miu je vetar a srce celi svemir. Ova je zemljia njegova postelja. On je Duh to je u .svim stvarima. Od njega potioe isuince a izvor svih vatri sunce je. Od njega potiee mesec, od njega potie fcia i sve biljike to raistu na zemlji. I ovek potie od njega a ovek eni daru|je seme; i taiko bezbroj bia potie od Duha vrhovnog. Stihovi Rig-Vede i pesme Sama-Vede, molitve Jaur-Vede i ohredi inicijacije, rtve d ponude i darovi, onaj to nudii rtvu, godina i svetovi oienii svetlou sunca i meseca, sve potie od Duha. Od njega okeani i planine su; i sve reke potiou od -njega. I sve biljke i sr svega u emu boravii Unutranji Duh; sve potie od njega. Duh je uistinu sve: i delo, i snaga Tapasa, i Brama tvorac, i besmrtnoist. Onaj koji zna baravite mjegovo na tajnom mestu u srcu raskida okove neznanjia i u ovom Ijudskom ivotu ve.
1 V
U J

DRUGO POGLAVLJE

Bljetav u svetlosti svdjoj, nevidljiv na tajnom mestu u srcu, Duh je vrhovino prebivalite za sve to se kree, die i vidi. Znaj ga kao sve to jeste, i to nije, fcraj Ijubavi i enje van razumevanja, najvie u sviim biima. On je sam svoja svetlost i manje od najmanjeg; ali, u njemiu borave svi svetovi i sva bia njiihova. On je veoni Braman, i ivot, i re, i um.
48

On je istina i ivot besintrtni. Oii je cilj ikome sve stremi: dostigni taj cilj, o sine moj! Uzmi velikii luk Upaniada i zategni strelu oboavanjem izotrenu. Briljivo zategiii liuk i pogodi sredite znaka, taj istd, veni Duh. Luk je sveti OM a strela je naa vlastlta dua. Braman je znak za strelu, cilj duevni. Kao to se strela sjedinjuje sa znakom, neka se dua s n(jim sjedini. U nj su utkiani nebo i zemlja i svi delovi vazduha, u njemu boravi um 'i sve ivotne snage. Znaj ga kao JEDNO i zanemari sve druge rei. On je most besmrtnosti. Tamo gde se sreou sdouni kainali tela, ikao paoi u sreditu tooka, tamo se kree oe, u srou, i obiilke svoje naznolike preobraava u jedan jed'ini. Usredsredi svoje misli na OM, Atman, tvoje Ja. Slava je to u tvom dalekom putovanju izvan tame! Onaj ikoji ztna isve i-vidi sve, i oiju slavu vasiana sva pokazuje, boavi ,kao Duh boanskog graida Bramana u ipredelu Ijtudakog srca. On postalje um i traje na telu i ivotu, fe hrane crpi snagu i nalazi u srou mir. Tamo ga mudrac nalazi kao uivanje, i svetloist, i ivot veonii. A kad je vien u 'imanenciji svojoj i tramscendenciji, tada se kidaju veze koje steu srce, sumnje uma nestaju i zakon Karme ne deluje vie. U vrhovnoj zliatnoj sobi Braman je, nedeljdv i ist. On je bljetava svetlost svih svetlasti i to zna onaj koji Bramana zna. Tamo ne sija sunce, ni mesec, ni zvezde; munje ne sevaju tamo i nijedna vatra zemaljiska. Od njegove svetlosti sve svetlost prua; zraenje njegovo obasjava svu tvorevinu. Braman, Duh veoni, onaj je koji se rasprostire ispred i iza, levo 1 desno, gore i dole. Uistinu je Braman sve.
49

TREI DEO PRVO POGLAVLJE Dve ptice postoje, dva prijatelja Ijupka; na istom drvetsu ive. Jedna jede plodove s tog drveCa a druga utei ppsmatra. Prva je Ijudstka dua koja, boravei na stablu tom, uptikos ivosti svojoj, u nemudrosti tugu osea. Ali, pri'meivanjem sinage i slave vieg Duha, oslo'baa se patnje. Kad mudri vizionar u zdatnoj slavi posmatra Gosipoda, Duha, Tvarca boga stvaranja, tad ostavlja za sobom i dobro i zlo i oieoi hodi ka jedinstvu vrhovnom. T'iiho se oudei, mudrac ga Vidi kao ivot kojd se pali po celoj tvorevini. Najvei je vizionar Bramana onaj ko^i, izvrujuoi svoje delo kao sveti in, u Bdgu, u Atrnanu, u Sebi, nalazi sav svoj mir i radost. Ovaj se Atman dostie istinom i tapasom od koga is'tinskia mudrost i ednost dolaze. Mudraci koji k njemu streme i isti su, vide ga u telu u svoj svetlasti njegovoj i slavi. Istina poibedu izboruje, ^neistina ne. Istina je put to ka predelima svetlosti vodi. Svec'i' putuju itamo osloboenii elja i doseu tako whovno boravite Istine. Neiziinerljiv je u svetilosti svojofj i izvan svake mi'sl'i a sja bao manje od najmanjeg. Daleko je on, daleko, a-blizak je, u sredini srca poiva. Ne moe se sagledati okom, rei ga ne mogu opisati. Ne moe se dosegnuti ulima, uzdrljivou il'i sivetim inima. Milou mudrosti i istotoim uma moe biti vien nedeljiv, u tiini kontemplacije. Ovaj se nevidljivi Atrruain mo-e videti umoim dok pet ula miruju. Um je protkan ulima; ali, u istom umu blista svetlost Jastva.
50

Bez obzira ta isti u srcu mogu videti u umu svoan, bez obzira kakve elje mogu imati u srcu svom, oni dost'iu svojje ciljeve i oistvaruju elje: oniaj koji tei ka usipehu neka najdublje potuje vizionare Duha.
DRUGO POGLAVLJE

Tad on poznaje vrhoivno boravite Bramana gde vasiona cela blista zracima sjajnim. Mudrac koji nema elja i oboava Duh ovaj, ,prol e s druge strane semena ivota u smrt. ovak iji um za mnogiin eljama ezne i strasino tei predmetima elja, vraa se ponovo u ivot i smrt, svojim eljama saglasno. Ali, onaij koji poseduje Knaj svih enji, 'i ije je jastvo nalo d^punjenje, u ovom .e ve ivotu elje sve i/gubiti, Ne dostie se Atman tekim uenjem, a ni kroz inteleikt i svete pouke. Dostie ga onaj koji ga je izabrao. Izabranicima svojdm otkriva Atman slaivu svo^u. Ne dostie se Atman od slabog, nepaljivog ili onog koji se ravo odricanju ui; dostie ga mudrac koji duu svoju na pravi nain vodi u boravite Bramana. Dostigavi to mesto vrhovmo, vizioinari nalaze radost u mudrosti, nj'ihove due i'Spunjenje; a stragti nestaju, primiruju se. Ispunjeni oboava-. njem, nali s>u Duh u svemu i odlaze u Sve. Askete koje dobro poznaju znaaj Vedante, ije su misli eiste odricanjem, u asu odlaska slobodu nalaze u oblastima Bramana i postiu veini ivot vrhovni. Petinaest se oblika vraa svo'm izvoiru a ula ka boanstvima svo[jim. Sva dela i jastvo i znanje njegovo odlaze u Vrhovno veno.
51

Kao to reke u o!kean teku i tamo nalaze svoj konaemi mir dok imena im i oblici nestaju, tako mudrac postaje slobodan od imena i oblika i ulazi u sjaj Vrhovnog Du(ha koji je od svih veliina vei. Ko Boga zna ui'stinu Bog positaje.

MANDUKJA UPANIADA

52

OM. Ova je vona Re sve: sve to je bilo, to jeste i to e biti, i to je dzvan, u veenosti. Sve je OM. Biraman je sve a Atmah je Braman. Atman, Jastvo, u etiri se stanjja nalazi. Prvo je stanje budni ivot svesti koja se kree ika spolja i ,u sedam spoljnih i grubih elemenata uiva. Drugo je stanje ivot sanjainja svesti koja se kree ka unutra 1 uiva u sedam findh tiiiiutranjih elemenata i'vlastitom svom svetlu i samoi. Trece je stanje ivot sspavanja tihe svesti i kojoj nema elja i gde se ne opaalju sno-vi. Ovo stanje dubdkog sna jedno je od nekoliko, od mnogih tihih svesti koje ini mir i mir uivajiui. Ova je tiha svest svemona, sveznajiua, unutranji gospodar, izvor svega, poetak i kraj "vih bia. e'tvirto je staoje Atrnan u vlastitom svom istom obliku: probuani ivot vrhovne svesti. To nije ni unutranja ni sipoljina svest, ni polusvest, ni svest kojja spava, ni svest ni ne^S'vest. To je Atman, Duh lino, koji se ne moe videti i dota)knuti, ikoji je iz-nad svih fazlika, van misli i neiskazjiv. U jedinstviu s njim vrhovni je dokaz postojanja njegovog. On je kraj razvoja i ne-dvojstva. Mir je i Ijubav. Ovaj je Atman vena Re OM. Njjegova tri glasa, A, U i M, prva su tri stanja sivasti a ta su tri stanja tri glasa. Prvi ,glas, A, prvo je stanje budne svesti, svojstvene svim Ijudima. Sadri se u rei Apti, ,,do55

stizanje", i Adimatvam, ,/bdti prvi". Ko ovo zma uistiinu ostvaruje >sve svoje elje i u svim stvarima prvi poistaje. Drugi glas, U, drugo je stanje svesti koja s'anjja. Sadri se u reima Utkara, ulspinjanje", i Ubhajatvam, jednakost". Ko ovo zna, do naslea svih znanja uspinje se i svejednakoist postie. U poirodici njegovoj ne raa se lan koji Bramana ne poznaje. Trei glas, M, tree je stanje spavajue svesti. Sadri se u reima Miti, mera" i u koreinu Mi, dovriti", to daje Apiti, kofnani kraj". Ko ovo zna sve moe meriti umom svojim i konani kraj postii. Re OM kao jedan zvuk etvrto Ije stanje vrhovne isvesti. Izvan ula je i ini kraj razvoja.Ne-dvojstvo je i Ijubaiv. Sa jastvocn svojim ka Vrhovnom Jastvu odlazi, ka Vrhovnom Jastvu koje ovo zna, koje Otvo zna.

VETAVATARA UPANIADA

56

PRVI DEO Vernici Bramanovi pitaju: Koji je izvor'-ove vasione? ta je Braman? Odakle mi patiemo? Koja raam snaga offloguouje da ivimo? Gde poivamo? Ko gospodari maim radostima d alostima, o vizioinari Bramana? Hoemo li misliti ma vreme, na vlastitu prirodu istuari, na zalkoin potrebe za ivotom, na mogunost, ina elemente ili na mo stvapanja ene ili mukarca? Nema jedimstva ovih stvari jer nad njima je dua koja misM. Ali, naa je dua u vlasti zadovoljistva i bola! Pomou joge meditacije i konteimplaeije mudrac je video boju mo, skrivenu u svojoj vLastitoj tvorevind. Oin je taj ko)j* gospodari svim izvorima ove vasione, poev o^d vremena pa do due ovdkove. Oni videe Toak njegove m'Oi, izraen u jed-' nom krugu, u tri sloja, esnaest delova; pedeset paoka, dvadeset pomonih paoka, est griiipa osmice, tri puta, jednog ueta sa bezbroj strukova i velike iluzije: ,,T,ri sloja" tri inioca prirode: svet'lost, vatra i tama; esinaest delova ili paria oboda Toka" pet elemeiiata, pet znaenja saznavanjia, pet znaenja delanja i umovanja; pedeset paoka" pedeset stanja svesti kako i ui ankja mudrost: pet vrsta greke, dvadeset osam vrsta slabosti, devet vrsta uivan|ja i osam obrazovanja; dvadeset pomoonih paaka" deset u59

l a ^ i njihovih deset predmeta; est gruipa osmice" oblici prirode, sastavni del'ovi telia, mioi Joge, naini oiseanja, bogovi i vrline; ,;tri puta" Joga svetlosti, Ijubavi i ivota; ,,ue od bezbroj strukova" erija za bezbroj obli'ka; ,,veiliika iluzija" ikizija kojia vidi JEDNO kao dvoje. Oni takoe videe reku ivota kako plahovito hita sa pet bujica ulnih oseanja tkoje potiu iz pet izvora, pet elememata. Njeni su talasi pofcrenuti sa pet vetrova a njeno je poreklo petostruiki zdanac svesti. Ova reka ima pet virova i uzbunkane talase pet patnjji. Iima pet stuipnjeva bola i pet opasnih zavijutaka i zaoikreta. U ovom besfcraj,nom tolku tvorevine gde ,sve stvari ive i uimiru, luta Ijudska dua feao labud u neumornom letu, misled da je Bog daldko. Aili, kada je prdkrije Ijubav Boja, nalazi besmrtni ivot svoj. Slavljen u pesmama bee Braraan. U njemu su Bog, i svdt, i dua. Kaida vizidnari Bramana vide ga u celoj tvoireviini, nalaze miir u Bramanu i osloboeni su patnje. Bog podrava jedinstvo ove vasione: vieno i nevieno, proilazaio i neprolazmo. Dua je ovekova okovana zadovoljstvom i boilom; ali kada dua vidi Boga, oislobaa se svake sputanositi. ! Postdji du a oivekova puna mudroisti i nemudrosti, moi i inemoi; postoji priroda, Pnakriti, koja je stvorena za duu; i postoji Bog, beslkrajni, sveprisu'tini, koji poismatra delo tvorevine. Kada ovek ovo troje zna, on Bramfena zna. Materija je prolazna ali je Bog zauvek u Venosti; on gospodari i materijom i duom. Pomou meditacije o n|jemu, i kontemplacije o njemu, "i sjedinjenja sa njim, dovrava se unitenje zemaljske zablude. Kada ovek zna Boga, sldbodan je: njegovim patnjama je kraj; smrti i roentja nema vie.
60

Kada je u unutranjem jedinstvu on izvan sveta tela, tad trei svet, svet Duha, nalazi se, svet gde je Mo svega: tad oveik ima sve jer jedno je sa JEDNIM. Znaj da je Braman veno u tebi i da se nita uzvienije ne moe spoznati. Kada se vidi Bog i svet i dua, vidi se Troje: vidi se Braman. Kao to se u drvetu ne moe videti vatra nego joj svetlost daje mo da izgleda kao vatra, tako se Braman u svemiru i u dui pomou OMA otkriva. Dua je podnoje drveta koje gori i vatrom biva, a OM je razgranata kronja. Molitva je mo koja ini da se OM raskrali 1 osvetili se tajna Boga. Bog se u dui pronalazi kada je istinom i samo-rtvovanjem vien, kao to se vatra nalazi u drvetu, voda u skrivenim izvorima, sir u mleku i ulje u uljarici. Postoji Duh koji je skriven u svim stvarima, kao to je sir skriven u mleku, i koji je izvor samo-^poznaje i samo-rtve. To je Braman, Duh Vrhovni. To je Braman, Duh Vrhovni. DRUGI DEO avitri, bog nadahnua, poslao je um svoj i svoje moi istinu da nau. Video je svetlost boga vatre i rairio je po zemlji. Milou boga avitri, na se um sjedinjuje s njim i sve nae moi po svetlost aljemo. avitri daruje ivot duama naim i one tada sjaju divotnom svetlou. On sjedinjuje na um i njegove moi 1 nae misll ka nebesima vodi. Vizionari boga, koji vide sve, odravaju svoje umove i misli svoje u jedinstvu. Oni opevaju slavu boga avitrija koji je svakom oveku podario rad.
61

Ja s pobonou pevam pesme o drevnim vremenima: neka moje pesme s'lede put sunca. Neka me uju sva deca besmrtnosti, ak i ona to su na nebesima najviim. Tamo gde gori vatra Duha, gde duva vetar Duha, gde tee Soma-vino Duha, tamo se nova dua raa. Nadahnuti avitrijem, naimo radost u molitvama drevnih vremena: aiko od njih naeinimo stenu riau, oeistiemo se od prolih grehova, Sa uspravnim telom, glavom i vratom vodi um i njegove mooi-u srce tvoje: i OM Bramana tada e biti tvoj un kdjim e prebroditi reke straha. A kad je telo u tihom strpljenju, dii ritmiki kroz nozdrve sa uvlaenjem i istiskivanjem vazduha. Koije uma voze divlji konji a ti Se divlji konji pripitomiti moraju. Povuoi se na tiho' mesto da bi vezbao Jogu, zatien od vetra, mesto visoko i isto, daldko od tinjajue vatre i gadosti svih, tamo gde zvuk vode i lepota okoline pomau misli i konitemplaciji. Pre konane vizije Bramana pojaVlljuju se zamiljena oblija: izmaglica, dim i sunce; vetar, iskrice vatre i vatra; munje, eist kriistal i mesec. Kada je jogin zavladao svim snagama svog tela, sainjenim od elemenata zemlje, vatre, vode, vazduha i etra, tad uzima novo telo duhovne vatre koje je izvan bolesti, starosti i smrti. Prvi plodovi vebi joge su ovi: zdravlje, malo izgubljene materije i ist ten; ."Svetlina tela, prijatan miris i sladalk glas; i odsustvo pohlepnih elja. Kao to zlatno ogledalo, prekriveno prainom, nakon ienlja ponovo blista u punom sjaju, tako oveik ikoji je video Istinu Duha postaje jedno sa njim; 'svrha njegovog ivota ipostigmuta je i on je izvan patnje.
62

Tad dua oVekova.postaje svetiljika s ijom svetlou on nalazi Istinu Bramana. Tada on vidi Boga, istag, riikad-roenog, venog; a ikada vidi Boga, osloboen je svih oikova. To je Bog ija svetlost obasjava celu tvorevinu, Tvorac svega od poetka. On je bio, biva i /auvek e biti. On 'je u svemu i vidi sve. Slava neka bude Bogu tom koji je u vatri, koji je u vodi, koji je u bi'ljlkama i drveu, koji je u svim stvarima u ovoj beskrajnoj tvorevini. Slava i samo slava neika je tom Duhu. TREI DEO Postoji JEDNO u ijim Ije ruikama mrea Maje koja vlada njegovim moima, koja vlada svim svetovima sa moima svojim. Ono je isto.i u asu stvaranja i u asu razaranja. Oni koji ga znaju, besmrtnost postiu. On je Rudra, on sam je JEDNO koje vlada svetovima sa moima svojim. On nadzire sva bia i gospodari njihovom tvorevinorn i razaranjern nljihovim. Njegove su oi i usta svuda, njego^e su ruke i noge isvuda. On je Bog 'koji je nailndo nebo i zemlju, koji je oveku dao ruike i pticama krila. Neka Rudra, vizionar Venosti, koji zatiuje sva bia, koji je bogovima podario roenje j slavu, i koji je u poetku Zlatno Seme stvorio, neka nam podari milost iste vizije. Sii k nama, Rudra, ti kolji boravi na pianinama visotkim. Doi i ne^ka svetlost u licu tvom, nedotaknuta strahom i zlom, obasja i nas. Doi nam sa Jjubavlju svojom. Neka ne odapinje strelu u dlan tvoj uvreen ovelk nitd ijedno ivo bie: neka to bude strela Ijubavi.
63

Vee od svega je Braman, Vrhovni, Beskrajni. On boravi u tajnovitosti svih bia, u zavisnosti od njihovog oblija u prir6di. Oni koji znaju njega ikoji zna sve i u iijoj su slavi sve stvari, besmrtnost postiu. Ja znam Duha Vrhovnog, zraeeg kao sunce to je izvan tame. Onaj koji g'a zna, nadmauje smrt jer on je jedina staza za ivot besmrtni. Njegova je beskrajnost izvan svega to je malo ili veliko a veeg od njega nema. Kao drvo nepresuno stoji on u sreditu nebesa a zraci njegovi obasjavalju celu tvorevinu. Oni koji znaju njega koji je vei od svega, izvan oblika i dzvan bola, besmrtnost postiu: oni koji znaju u svetove patnje ne odlaze. Sav je ovaj svemir u slavi Boga, ive, boga Ijubavi. Glave i lica Ijudi njegovi su jer on je u srcima svih. On ije doista Goapod vrhovni oija milost uzbuuje srca Ijudi. On nas vodi u radost svoju vlastitu i ka slavi svetlosti svoje. On je u dui svega, koja je kao plamiak veliine palca skrivena u srcima Ijudi. On je uoitelj mudrosti to dostie se milju i Ijubavlju. On je besmrtnost onih koji ga znaju. On ima bezbroj glava i oilju i nogu, i njegova beskrajnost dspunjava vasionu, i jo deset izvan. Boig je uistinu cela vasiona: oino to je bilo, to jeste i to e uvek biti. On je bog ivota besmntaog i sveg ivoita to od hrane ivi. Njegove su ruike i noge svuda, posvuda su mu glave i usta: on vidi sve, on uje sv. On je u tsvemu; on jeste. Svetlost osveenja dolazi do njega kroz beskraljne moi opaanja, a on je iznad ovih moi. On je Bag, gospodar svega, besfcrajno utoite svega. Lutajui labud due boravi u dvorcu s devet kapija tela i odlee da uiva u spoljnom svetu.
64

Qn je gospodar svemira: svega to se kree i svega to se ne kr-ee. On dri sve stvari bez pomoi ruku i bez nogu tri na sve strane. Bez oiju vidi on sve stvari, bez uiju sve stvari uje. On zna sve ali niko ne poznaje njega, Duha pre poetka, Duha Vrhovnog venog. U srcu svega lei Atman, Duh, Jastvo; manji od najmanjeg atoma, vei od najveeg prostora. Kada uz midost Boju ovelk vidi slavu Boga, on vidi ga izvan sveta elja i za sobom ostavllja patnju. Ja poznajem taj Duh ija je beskrajnost u svemu, koji je izvan vremena zauvek. Ja poznajem taj Duh koga vernici Bramana venim zovu, iz.van roenja i ponovnog raanja ivota. ETVRTI DEO Neka Bog koji u tajni svoje vizije i moi preobraava svolje belo zraenje u tvorevinu obilja boja, od koga sve stvari potiu i u koga se svi vraaju, neka nam podari iste vizije milost. On je sunce, mesec, i zvezde. On je vatra, voda i vetar. On je Birama, tvorac svega, i Praapati, Gospod toreviiine. Ti mladiu i ti devojko; ti ovee i ti eno: ti stare, ti Boe koji se pojavljuje u oblijima beskrajnim. Ti plava ptico i ti zelena ptico; ti oblae koji stvara munje i ti godinje doba i ti okeanu. Izvan poetka, ti vlada u svojolj beskrajnosti i svi svetovi u tebi poinju. Postoji priroda, nikad-roena, koja sa svoja tri elementa svetlcu, vatrom i tamom stvara u prirodi sve. Postoji nikad-roena dua ovekova, okovana zadovoljstvima prirbde; i postoji Duh oveka, nikad-roen, koji je napustio zadovoljstva u radosti Drugom stranom.
65

Postoje dve ptice, dva Ijupfca drugara, a istom drvetu to borave. Jedna jede plodove s tog drveta a druga u tiini posmatra. Prva je Ijudska dua koja, boravei ha tom drvetu, osea tugu u nemudrosti svoljoj. Ali, posmatranjem moi i slave vieg Duha, oslobaa se patnje. Od kakve je.koristi Rig-Veda onome koji ne zna Duha od koga potie Rig-Veda, i u kome sve stvari prebivaju? Jer, jedino oni koji su nali njega, nalaze mir. Jer, sve svete knjige, sva sveta rtva i obred i molitva, sve rei Veda i sva prolost i sadanjost i budunost od Duha potiu. Sa Majom, njegovom snagom udesa, stvorio je on sve stvari a Maja okiva Ijudsku duu. Znaj stoga da je priroda Maja a'li da je Bog gospodar Maje;,i da sva bia u vasioni naoj jesu delovi njegove blistavosti beskrajne. On vlada izvorima tvorevine. Od njega potie vasiona i u njega se vraa. On je Gospodar, davalac blagoslova, jedini Bog naeg oboavanja, u kome je mir savreni. ,Neka Rudra, vizionar Venosti, koji je bogovima podario roenje i slavu, koji zatiuje sve stvari, i kdji je u poetku video Zlatno Seme, nfika nam podari milost iste vizije. Ko je taj Bog kome emo ponuditi oboavanje svoje? Bog bogova, u ijoj su slavi svetovi i koji vlada ovim svetom oveka i svih ivih bia. On je Bog oblika beskrajnih, u ijoj su slavi sve stvari, manji od najmanjeg atoma i Tvorac svega, veno iv u tajni tvorevine svolje. U viziji ovog Boga Ijubavi veni je mir. On je Gospodar svega,' koji, skriven u srcu stvari, nadzire svet vremena. Bogovi i vizionari Bramana jedno su s njim; a kad ga ovek spozna, raskida okove smrti.
66

Kada neko spozna Boga koji je skriven u srcu svih stvari, kao to je sir skriven u mleku, i u ijoj su slavi sve stvari, oslobaa se svih okova. To je Bog ije su delo svi svetovi, vrhovna Dua koja zauvek boravi u srcima Ijudi. Oni kolji ga upoznaju svojim srcima i umovima, besmrtni postaju. Postoji oblast s druge strane tame, gde nema ni dana ni noi, niti neega to postoji niti neega to ne postoji. Jedino iva, bog Ijubavi, postoji tamo. To je oblast velianstvenog sjaja Boga od koga potee svetlost sunca, i od koga u poetku potee drevna mudrost. Um ga ne moe dokuiti, ni gore, ni dole, ni u sredini. Sa kim da uporedimo onoga ija je .slava vasiona cela? Daleko izvan prostora vizije, on se ne moe videti smrtnim oima; ali, on se spoznati moe srcem i umom a oni koji ga spoznaju, besmrtnost postiu. ovek ti prilazi s uenjem bojalljivim i kae: ,,O'; ti Boe koji si neroen, neka me lice tvoje, Rudra, obasja i neka tvoja Ijubav vena zatita mi bude." Ne povredi dete moje, ni dete mog deteta; ne povredi ivot moj, konje moje ili krave. Ne ubij u besu svom nae hrabre Ijude jer mi te zauvek oboavamo." PETI DEO Dve su stvari skrivene ,u tajni beskrajnosti Bramana: znanlje i neznanje. Neznanje je prolazno a znanje besmrtno; ali, Braman je u Venosti, iznad znanja i neznanja. On je JEDN.O u ijoj su moi mnogi izvori tvorevine, i koren i cvet svih stvari. Zlatno Seme, Tvorac, bee u poetku u njegovom umu; video ga je roenog kad je vreme poelo.
67

On je Bog koji razapinje mreu seoba i povlai je poljem ivota. On je Gospodar koji je stvorio gospodare tvorevine, vrhovna Dua koja svima vlada. v Kao to zraci sunca obasjavaju oitav prostor, tako slava Boja vlada oelom tvorevinom njegovom. U irenju svoje vlastite prirode, on svih stvari pupoljke preobraava u cvetove i plodove. Daje im sav svoj miris i boju. On, JEDINI, jedini Bog 'Jcoji svemirom vlada. Postoji Duh skriven u taljni Upaniada i Veda; a Brama, bog tvorevine, poseduje ga kao svog vlastitog Tvorca. To je Duh Boga, viden od bogova i vizionara drevnih vremena, a oni, sjedinjeni s njim, besmrtni postaju. Kad je oveik okovan s tri moei prirode, on radi za sebinu nagradu i vremenom je stiee. Njegova dua postaje tad mnogooblije tri moi, luta po tri staze i bacana biva od ivota do smrti. Dua je kao sunce blistavo. Ka-d se sjedinjuje sa samosveu ,,Ja sam" i njegovim elijama, postaje plamen veliine palca; ali, kad se sjedinjuje sa istim razumom i unutranjim Duhom, po- staje zgusnuta kao vrh igle. Dua se moe smatrati delom vrha jedne vlasi koja je podeljena sa stotinu drugih i koje behu podeljene sa stotinu drugih; a u ovoj ivoj Dui seme beskraja postoji. Dua nilje ovdk, ni ena, niti ono to nije ni ovak ni ena. Kada dua uzima oblik tela, okovana je istim tim telom. Dua se raa i iri u telu, sa snovima i eljama i hranom ivota. I tad se ponovo raa u novim telima, saglasno njihovim prethodnim delima. Vrednost due odreuje njeno budue telo: zemaljsko ili vazduno, teko ili lako. Njene misli
68

i dela njena mogu odvesti u slobodu ili u ropstvo, u ivotu posle ivota. Ali, postoji Bog u oblijima beslkrajnim, a kada ovek poznaje Boga, oslobaa se svih okova. On je Tvorac svega, veno iv u tajni svoje tvorevane. On je izvan poetka i kraja i u nljegovoj su slavi sve stvari. On je bestelesni Duh ali ga moe videti srce isto. Bie i ne-^bie potiu od njega i on je Tvorac svega. On je Bog, Bog Ijubavi, i kad ga ovek spozjna, ositavlja za soboim svoja tela u seobi. ESTI DEO Neki sveci govore o prirodi stvari kao uzroku sveta, a drugi, u zabludi, govore o vremenu. Ali, zahvaljujui slavi Bojoj, Toak Bramana okree'se u vasioni. Cela je vasiona veno u njegovoj moi. On je ista svest, tvorac vremena: sve-moni, sve-znajui. Gospodarenjem njegovim delo tvorevine obre se u razvoj i tako imamo zemlju, vodu, etar, vatru i vazduh. Bog je dovrio svoje delo, i odmarao se, i nainio okov Ijubavi izmeu svoje due i due svih stvari. I JEDNO je postalo jedno sa jednim, i dvoje, i troje, i osam, i sa vremenom i sa siunom tajnom Ijudslke due. Njegova prva dela vezana su s tri svojstva i on svakoj stvari odreuje mesto u prirodi. Kada troije nestane, delo je izvreno i vee delo moe poeti. Njegovo Bie izvor je svih bia, seme svih stvari to u ovom ivotu ive. On je izvan vre- > mena i prostora i Bog je oblije beskrajnog to boravi u najveoj dubini naih misli i vien je od onih koji ga vole. On je izvan drveta ivota i vremena, i stvari vienih smrtnim oima; ali, cela vasiona od nje69

ga potie. On .nam daruje istinu i oduzima zlo, jer on je Gospodar sveg dobra. Znaj da je on u naljveoj dubini tvoje due i da je on dpm besmrtnosti tvoje. Upoznajmo Gospodara gospodara, Kralja kraIjeva, Boga bogova: Bog, Bog Ijubavi, Gospodar svega. Ne moemo videti kako stvara niti kakav je alat njegovog dela. Nita se ne moe porediti sa njim a kako i moe od njega neto biti vee? Njegova je snaga na bezbroj naeina pokazana, o kako je veliko njegovo delo i mudrost njegova! Nikoga ne bee pre njega a niko ne vlada nad njim; jer, on je izvor svega i nada svim vladalac. Neka nas Bog koji je skriven u prirodi, kao to je i svilena buba skrivena u sviilenoj auri ndka nas vodi ka sjedinjenju sa njegovim Duhom vlastitim,-sa Bramanom. On je Bpg, skriven u svim biima, njihova najdublja dua koja je u svemu. On posrnatra dela tvorevine, ivi u svim stvarima, posmatra sve stvari. On je ista svest, izvan tri stanja prirode, JEDNO kolje vlada tiinom mnogih, JEDNO ikoje preobraava seme u semenja mnoga. Jedino oni koji vide Boga u duama svojim postiu radost venu. On je Veono meu stvarima Ikoje isu pro'lazne, ista svest svesnih stvorenja, JEDNO koje ispunjava molitve mnogih. Covek spoznaje Boga pomou vizije anikje i siklada Joge a ikada ovek spozna Boga, osloboen je svih jada. iSunce tamo ne sija, ni mesec, ni zvezde; munje .tamo ne sevaju a jo manje vatre zemaljske. Od njegove svetlosti sve ovo svetlost odaje; njegovi zraci obasjavaju tvorevinu svu. ,. On je veno lutajui labud, dua svega u vasioni, Duh vatre u akeanu ivota. Upoznati njega znai nadmaiti smrt, on je jedina staza ka venoim ivotu.
70

On je nestvoreni Tvorac svega: 6n zna sve. On je ista svest, tvorac vremena: svemoan, sveznajui. -On je Gospodar due, i prirode, i tri stanlja prirode. Od njega potie seoba ivota i osloboenje: okovi vremenski i sloboda u Venosti. On je Bog svetlosti, besmrtan u svojoj slavi, ista svest, sveprisutan, voljeni zatitnik svega. On je veni vladalac sveta: moe li biti drugog vladara do njega? eznui stoga za osloboenjem, hrlim ka utoitu u Bogu koji milou svojom otkriva svoju sopstvenu svetlost; i koji u poetku stvori boga stvaranja i dade mu svete Vede. Hrlim ka utoitu u Bogu koji je IEDNO u .tiini Venosti, isti zrak lepote i savrenstva, u kome mir mi nalazimo. On je most vrhovni to ka besmrtnosti vodi, i Duh vatre koja spalljuje blato nieg ivota. Ako bi ikad ovek mogao ator da digne na nebu, toga bi dana bio u stanju da okona svoju patnju bez pomoi Boje. Zahvaljujui snazi unutranjeg sklada i pomou milostii Boga, vetavatara zadobi viziju Bramana. Tad se obrati svojim najbliim uenicima-pustinjacima sa znanjem o vrhovnom oienju, o Bramanu koga oboavaju svi vizdonari. Ova vrhovna tajna Vedante to bee objavljena u drevnim vremenima mora se dati jedino onima ije je srce isto i koji su uenici ili siriovi. Ako neko vrhovnu Ijubav ka Bogu ima i svog uitelja voli kao Boga, svetlost ovog uoenja blistae mu u velikoj dui: doista blistae mu u ve'likoj dui.

71

MAITRI UPANIADA odlomci

Ovo je znanje o Bramanu kakvo je u svim Upaniadama i kakvo objavljeno bee od sveca Maitrija. Slavne Valakilje bili su isti i dobri a jednom zapitae Kratu Praapatija: Poto je ovo telo nalik koijama bez svesti, ko je Duh koji mo osveenja ima? Ko upravIja koijama?" Praapati odgovori: Postoji Duh koji je meu svim stvarima ovog sveta a iznad svih stvari je na ovom svetu. On je jasan i ist, u miru praznine beskraja. On je izvan ivota tela i urria, nikad-roen, nikad-umirui, vean, uvek JEDNO u svojoj sopstvenoj veliini. On je Duh ija mo svest daruje telu: on upravlja koijama." Tad Valakilje rekoe: , Uitelju, kako ovo isto Bie daruje svest ne'Svesnom telu? 'Kako on upravlja ikoijama?" Kratu Praapati odgovori: Kao kad se zaspali ovek budl, a dok spava ne zna da e se probuditi, tako i deo siunog nevidljivog Duha dolazi kao glasnik tela a da telo nije svesno njegovog prispea. Deo Beskrajne Svesti postaje naa dovrena svest sa moima razlikovanja i razaznavanja, kao i sa lanim razumevanjem. On je uistinu Praapati i Viva, Izvor tvorevine i Opte u svima nama. Ovaj Duh je svest i daje svest telu: on uiprav-' ija koijama." 2.35
75 ..

Pesnici kau da je to Duh koji luta po ovoj zemlji, od tela do tela, osloboen svetlosti i tame koji sva naa dela slede. Osloboen je poto je s'lobodan o;d sebinosti, i nevidljiv j'e, nedohvativ, skriven u tami. ini se da radi i ini se da ne radi; ali uistinu on ne radi a jeste. On je u svoim vlastitoim Bieu, ist, namenjajui, nekreui, ineuprijan; i u mi,ru izvan svih elja posmatra dramu svemira. O,n je sifcriven iza koprene tri stanja i delova vasione; ali, u uivanju svog zakona pravednosti on je uvefik JEDNO, on je uvek JEDNO. 2.7 Valakilje reikoe: Uitelju, govorio si nam o veliini Atmana, Duha, Vrhovne Due; ali, ikakva je dua koja je okovana svetlou ili tamom koji slede sva naa dela, i ko se, ponovo roen i,z dobra ili zla, uzdie ili poinje ida luta od dve suprotne sile podstainiut?" Praapati odgovori: Doista postoji druga dua, sainjena od elemenata tela, bhutatmain, okovana svetlou ili tamoim koji slede sva naa dela a koja se, ponovo roena iz dobra ili zla, uzdie ili poinje da luta, od dve suprotne sile podstaiknuta. A ovo je objanjenje: Postoji pet siunih elemenata, tan-matri; postoji takoe pet ogromnih elemenata, maha-bhuta. Njihovo jedinstvo naziva se Ijudskim telam. Ljudska dua gospadari telorh; ali, besmrtna duhovna Dua ista je ,'kao kaplj'ica vode na listu lotosa. Ljudska je dua u vlasti tri dela i stanja prirode; tako dolazi do zbrke. Zbog ove zbrke, dua ne moe biti svesna Boga koji boravi u njoj i ija nam snaga daje snagu za dela. Dua je tako u viru blatnjiavih bujica tri stanja priro76

de, postaje nestrpljiva i uznem'irena, ispunjena zbrkoim i puna alja, bez ikoncentracije i ponosom poremeena. Kad god dua misli Ja" i imoje", uplie se u svoje nie ja, kao ptica sa mreastom zarakom." 3.2 Braman jeste", vele vizionard Bramana. Braman su vrata", veli ovek isposniokog sklada, iji su gresi o-prani. OM je slava Brajmana", veli ovdk kontemplacij.e, koji veito misli na Bramana. Stoga se Braman taj dostie vizijom, sikladnou i kontemplaoijom. 4.4 U poetku bee Braiman, JEDNO i beskrajno.' On je izvan severa i juga, Istoka i zapada, izvan anoga to je gore i dole. Njegova besfcrajnost svuda je. U njemu nema ni gore, ni iznad, ni ispod; i u njemu nema ni istoika -ni zapada. Duh vrho'vni je nemerljiv, inedoikuoiv, izvan razuanevanja, nikad-roen, izvan razuma, izvan misli. Njegova je besfcraj besfcraj isvemira. Na 'kraju svetova, sve stvari spavaju: samo je on u Veonosti budan. Tad se iz njegovog beskrajnog svemira raaju i bude novi svetovi, vasiona koja je besikraj misli. U svesti Bra;mana jeste vasiona, .i u njega se vraa. Vien je u zracima sunca na nebu, u plamenu vatre na zemlji, i u vatri ivota koja gori od hrane ivota. Zato je (reenio: Onaj koji je u sunou, i u vatri, i u srcu oveka, jeste JEDNO. Onaj koji ovo zna jedno je sa JEDNIM. 6.17 Kada mudrac um, svoj oslobodi od svih stvari i kad duh ivota ojegov napusiti unutranje opa77

aje, neka se odmara u miru, osloboen kretanja volje i strasti. Poto ivo bioe po knenu duh ivota potie od onog to je vee od.duha ivota, neka se duh ivota prepusti onome to 'nazvano je turja, etvrto stanje svesti. Jer, kazano je: Postoj'i neto izvan naeg uma, ono to boravi u tiind usred naeg uma. To je vrhovna tajha izvan misli. Ndka se neiji um i neije sduno telo odmaraju na njemu a ne na neem drugom. 6.19 Postoje dva naina .kontemplacije o Bramanu: u zviuiku i u tiini.' Pomou zvuka u tiinu hod'imo. Zvuk Bramana je OM. Om nam pomae da hodkno do kraja: tiine Bramana. Kraj je besr mrtnost, jedinstvo i mir. Kao to pauk .postie slobodu tkanjem sopstvenih niti, ovek kontemplacije znaenjem OMA slobodu postie. 6.22 Zvuk Braimana je OM. Na kraju OMA je ti'ina. To je tiina radosti. To je ikraj putovanja gde .nema vie sitraha i patnje: strpljiv, nepakretan, vean, besmrtan. Zovu ga sveprisutnim. Vinuom. Da bi se Najvie doseglo, pobomo razmatraj zvuik i tiinu Bramana. Jer, kazano je: Bog je -zvuk i tiina. Ime mu je OM. Pastigni stoga kontemplaciju: kontemplaciju u tiini, o njemu. 6.23 Kao to se vatra bez ogreva smiruje i gasi, tako misli postaju tihe i dua nalazi mir u vlastitom sviom izvoru. Kao to imisao to ezne za isitinam nalazi mir u vlast'iitom svom izvoru, taiko lane tenje ka
78

usponu; ishod bivdh dela, dovode ula u zabSiamsara, seoba ivdta, u um se smeta. Stoga nek um se odrava istim, jer ovek postaje ono to misli: to je tajna Venosti. Utiianos't utna nadimauje doibra i zla dela, ' a u tiani dua je JEDNO: taid se osea radost Venosti. Zar je mogue ne postii osloboenje kada se na Boga inisli onol'ilko ,fco!liko i na svet ovaj? Dve su vr'ste ovekovog uma, isti i neisti: neist je onaj to je o'kovan stradu a ist kada je strasti osloboen. j Kada je um utian, izvan slabostd i ne panje, 'tad moe da prodre u svet fcoji je daleko izvan uma: najvii Kraj. Um treba u srcu uvati sve dok se Najvii Kraj ,ne dostigne. To je mudnost i to je osloboenje. Sve drugo samo su rei. Rei ne mogu opisaiti radost due koja je u dubokioj kontemp'laciji sve neisto odbacila due ikoja je jedno sa Altmanom, njegow:m vlastitim Duhom. Saimo oni fcoji radpst ovu osete, znaju ta je to. Kao to se voda sjedinjuje s vodom, a vatra s vatrom, a vazduh s vazduhom, taiko se um sjedinjuje sa Beskrajnim Umom i stde tko Konanu slobodu. Doista je um izvor ofcova i izvor ioslaboenja pritom. Biti vezan za stvari ovog sveta: to je okivanje. Osloboditd se njih: to je os'loboenje. 6.24 Slava neka je Agniju, bogu vatre ikoji pirebiva na zemljd, i koji svet paimti. Neka svet ovaj pripadne onome koji te voli.
79

Slava neka je Vauu, bogu vetra fcoji prebiva u vazduhu i koji pamti ovaj svet. Neka svet ovaj pripadne onome Jcoji te voli. Slava neka je Aditji, bogu sunca koji prebiva na nebu 1 koji pamti ovaj svet. Neka ovaj svet pripadne oinome koji te voli. 6.35

KAUITAKI UPANIADA
ocUomci

80

Kada ovek govori, ne moe da die: to je rtva disanja govoru. A kada die, ne moe da govori: to je rtva govora disanju. Ovo su dve bezgranine i besmrtne pohuide ovdka, svejedno da li je budan ili spava. 2.5. Positoje tri oboavanja sve-pokoravajueg Kauitafcija: Pri izlasku sunca on je rdkao: ,,Ti koji daje slobodu, oslobodi me grehova mojih." Kad sunce bee na p'ola neba, on je rekao: ,,Ti koji si visoko i daje slobodu, postavi me visoko i oslobodi me grehova mojih." U asu zalaska sunca on rekao je ovu molitvu: Ti koji daje punu slobodu, u potpunosti me oslobodi grehova mojih." 2.7. Kad vatra gori, Braman sja; a kad se vatra gasi, Braman odlazi. Njegova svetlost odiazi k suncu a dah njegov ivotni ika vetru. Kad sunce sja, Braman sja; ia kad sunoe zalazi, Braman odlazi. Njegova svetlost odlazi k mesecu, a dah njegov ivotni ka vetru. Kad bljesne munja, Braman blista; a Ikada proe, Braman odlazi. Svetlost njegova odlazi u nebesa a dah njegov ivotni ka vetru. 2.12.
83

Pratardana, sin Devadae, vodio je unutranju bitku celom duom i stigao tako do doma Indre, doma Ijubavi Boje. Indra mu ree: Pratardana, zatrai dar." PraCardana na to ree: Traim dar Jcoji za oveanstvo smatra naj'boJjim." Uitelj ne namee dar svom uenifcu", ree Indra. Zatrai koji god ali dar." Onda mi dar nije potreban", ree Pratardana. Ali, Indra ne napusti stazu istine jer Bog je istina. O.vaiko iree Praitardani: Poznaj imene, jer za ovdka je to najbolje: Boga da poznaje. Tad Indna ree: Ja sam dah ivota, ja sam o ivotu svest. Potuj nost. me i misM na mene kao na ivot i 'besmrtDah ivota je jedan: Kada mi govorimo, ivot govori. Kada mi vidimo, ivdt vidi. Kada mi ujemo, ivot uje. Kada oni mislimo, ivot misli. Kada mi diemo, ivot die. I neto jo vee postoji od daha ivota. Moe se iveti bez govona: moemo videtii nemoga. Moe se iveti ;bez vida: moemo videti slepoga. Moe se iveti bez sluha: moemo videii gluvoga. Moe se iveti bez ispravnog uma: moemo videti luldoga. Ali svesft ivota postaje dah ivata i ivot daruje telo. Dah ivota je svest o ivotu a svest o ivotu je dah ivota.
3. 23
84

3.1.

Kiada svest vlada .govorom, pomou govora sve rei izgovaramo. Kada svest vlada disanjem, pomou udaha sve mirise oseamo. Kada svest vlada okom, pomou o'ka sve oblike vidimo. Kada svest vlada uhom, pomou uha sve. zvuke ujemo. Kada svest vlada jezikom, pomou jezika sve ukuse oseamo. Kada svest vlada umom, pomou uma sve misli mislimo. 3.6

Ne treba govor da saznamo: siaznajmo onoga koji goyori. Nisu stvari vieno ono to treba da sazmamo: saznajmo onoga fcoj'i vidi. Nisu zvuci ono to treba da saznamo: saznajmo onoga koji uje. Nije ium ono to treba da saznamo: saznajmo ONOGA KOJI MISLI. 3.8

85

TAITIRIJA UPANIADA odlomci

Rei istfcne govoriu i irei boanskog zaikona bie na mojim usnama. 1,1 .Uitelj i uenik Neka nas obasja svetlost svetog znanja, da slavu imudrosti postignemo. 1.3 O Gospode, daj mi da uem u tebe i ti doi u mene, o Gospode. U tvojiim vodama, o Gospode, da operem grehe svoje. 1.4 ta je neophodno? Pravednost, i svetxj znanje i uenje. Istina, i sveto znanje i uenje. . Meditacija, li sveto znanje i ueaije. Saimokonitrdla, i sveto znanje i uenje. Mir, i sveto znanje i uenje. Obred, i sveto znanje i uenje. ovekoljublje, i sveto znanje i uenje.

Satjavaa, Istaniti, kae: Istina." Taponitja, Isposnik, kae: Isposnitvo." Ali Naika, koji je bol .nadmaio, ikae: Znanje i uenj'e. On'i su isposnitvo, oni su isposnitvo."

89

Onaj koji zna Bramaraa koji je Istina, svest i beskrajno uivamje, skrovito u idubini nae due i u nebesima .najvi'im, uiva u eemu god eli, zajedno sa Biramanom sveznajiuim. Od Atmaina Bramana ikosmos u poetku nasta. Od kos^ mosa vazduh. Od vazduha vatra. Od vaitre voda. Od vpde zemlja. Od zem'lje biljlke. Od biljaka hrana i seme: od hrane i semena nasta ivo bie, ovak.

2.1.
Ko porie Boga, porie sebe. Ko priznaje Boga, sebe priz-naje.

2.6 Uivanje nam je od Boga. Ko bi iveti mogao i ko bi disati imogao da uivanje Bramana vasionu tne ispunjava? 2.7 Stavi li ovdk bezdan izmeu sebe d Boga, bezdan e anu strah donositi. Nae E oslonac u Nevidljivam i Neiskazivom, osloboen je straha. 2.8
Rei i misao ga pohode ali se vraaju, ne dosegavi ga. Ali, onaj iko poznaje uivanje Bramana, ne strahuje vie.

2.9 Jednom Bhrigu Varuni ode k ocu, rekavi: Oe, abjasni mi tajnu Bramana." Otac mu govorae o hrani zemlje, o dahu avota, o onome ikoji vidi i onome ikoji uje, o umu kojd zna i oname koj'i govoiri. Dalje mu ree: Upoznaj onoga od koga sva bia potiu, pomou'koga sva bia ive i kome se sva bia vraaju. To je Braman." Bhrigu ode i obavi tapas, duhovnu molitvu. Pomisli da je Braman hrana zemlje: jer iz zem 90

Ije sva bia potiu, pomou nje ive d u zemlju se vnaaju. I vrati se opet ocu Varun'i i ree: Oe, objasni mi dalje tajnu Bramana." Otac imu odgovori: Upoznaj Bramana-uz pomo tiapas, moilitve, jer Braman je molitva." Bhrigu ode i obavi tapas, duhovnu molitvu. Pomislli da je Bramaai ivot: jer iz ivota sva bia potiu, pomou njega ive i u ivot se vriaaju. I vrati se opet oou Vamni i ree: ,,0e, objasni mi dalje tajnu Braimana." Otac imu odgoivori: Upoznaj Bramana uz pomo tapas, molitve, jer Braman je molitva." Bhrigu ode i abavii tapas, duhovinu molitvu. Pomisli da je Braman misao: jer od uma sva b'ioa potiu, pomou uima ive i u um se vraaju. I vrati se opet iocu Varuni d ree: ,,'Oe, objasni imi dalje tajnu Bramana." Otac mu odgovori: Upoznaj Bramana uz pomo tapas, molitve, jer Biraman je malitva." Bhrigu ode i obavi tapas, duhovnu moliftvu. Pomis'li da je Braman razum: jer od razuma sva bia potiu, pomou razuma ive i u razum se vraoaju. I vrati se opet ocu Varuni, postaVi isto pitanje i ddbi isti odgovor. Bhrigu ode i obavi tapas, duhovnu molitvu. I tad ugleda da je Braman uivanje: jer OD UIVANJA SVA BICA POTICU, POMOU UIVANJA IVE I U UZIVANJE SE VRACAJU. To bee vizija Bhrigu Varuruijia, vizija 'koja mu od Najvieg doe; a iko ovu viziju ima, u Najvi'em ivi. 3.16 Oh, udo radosti! Ja sam hrana ivota, ja sam onaj 'koji jede hranu ivota: ja sam dvoje u JEDNOM.

91

Ja sam prvoroeni od svetova istine, roen pre bogova, roeo u sreditu besmrtoO'Sti. Onaj koji daje mene, moje je spasenje. Ja sam ta hrana koju jedu on'i to hraiiu jedu. Ja sam otiao Izvan vasione d sv^tlost sunca moja je svetJost. 3.10.6

CANDOGJA UPANIADA
od/lomci

92

Otkuda svi ovi svetovi dodaze? Iz svamira: sva bia iz svem'ira dzranjaju i u svemir se vraaju svemir je doista njihov poetak, i njihov konani kraj. 1.9.1. Praapati, Tvorac svega, odmarae se u ivotodavnoj meditacdji o svetovima svoje tvoirevine; od njih potdkoe itri Vede. O'dmanae se u meditaciji o Vedama te od njih potelkoe tri glasa: BHUR, BHUVAS, VAR, zemlja, vazduh i nebo. Odmarae se u meditaciji o tri glasa i od njih potee glas OM. Kao to lie 'doiazi od korena, tako sve irei' dolaze od glasa OM. OM je vasiona cela. OM je uistinu vasiona cela. 2.23.2 Veliki je Gajatni, najsvetiiji stih Veda; koliko li je tek vea Beskrajnost Bramana! etvntina njegovog bia ova je vasiona teskrajna: ostale tri etvntine njegovo su nebo Besimrtnosti. 3.12.5 Postoji Svetlost koja sja izvan svih zemaljskih stvari, izvan svih nas, izvan nebesa, najviih nebesa. To je Svetlost koja u naem srou sja. 3.13.1 itavia je vasiona uistinu Braman. On je poetak 'i kraj ivota sveg. Takvom miu se, utei, klanjaj.
95

ovek je uistinu saeinjen od vere. Kakva mu je vera u ovom ivatu, takav ce biti d u svetu izvan: sa verom i vizijom neka dela. Postoji Duh koj'i je um i ivot, i svetlost i istina, i besknajni prostor. U njemu sva su dela, i strasti, i rnirisi, i uk-usi. On prekriva celu vas'ionu i iU tiirii odan je svima. To je Duh ikojli je u mom srcu, manji od zraa rie i'M.zrna jema. To je Duh koji je u niom srcu, vei od zemlje, vei od nefea, od svih nebesa, vei od svih svetova. U njemu su sva dela i sve elje, svi mirisi i ukusi svi. On prekriva celu vasionu i u tiina odan je svima. To je Duh Ikojli je u mom srcu, tq je Braiman. Njemu u otii Ikaida napustim ovaj dvot. I njemu e otii onaj ikoji ima veru i me sumnja. Taiko je rekao andilja, tafco je reikao andilja. 3.14. Ka Nekvarljlivom Blagu hodim: mialou njegovom, inilou Jijegovom, milou njegovam. Ka Duhu ivota hodim:: milou njegoviom, milou njegovom, milou njegovom. Ka Duhu zemlje hodiim;: milou njegovom, milou Injegovom, rruilou njegovom. Ka Duhu nebesa hodim;: rnilou njegovam, imilodu (njegovom, mdlou njegovom. Ka Duhu nebesa hodlan: miloou njegovom, milou njegovom, imilou njegovoan. 3.15.3 ovek je iva rtva. Prvih dvadeset etiri godine njegovog ivota predstavljaju jutro ponude Soma-viiina; jer, sveti Gajatri ima dviadeset !i etiri glasa i pevanje Gajatrija uje se u jutarnjoj ponudi. Vae, bogovi zemlje, vladaju ovom ponuidom. Ako je ovdk za ovo vreme (bolestan, treba da moli: ,,Uz pomod Vaa, snaga imog ivota,
96

ndka mioja jutarnja ponuda traje sve do podnerae ponude i nelka moja rtva ine utrne dolk su Vae snaige mog ivota." Sledeih etrdeset etiri godine njegovog ivota podnevna su ponuida Socna-vina; jer, sveti Trishtiibh ima etrdeset i etiri glasa i pevanje Trishtubija uje se u podnevooj jpomudi. Rodre, bogovi vazduha, viladaju ovom poinudom. Alko je o vek za ovo vreme bolestam, treba da moli: ,,Uz pomo Rudri, sriaga mog ivota, inelka moja podnevna polnuda traje sve do veeraije ponude i neika moja ntva ne utrne dok su Ruidre snage mog ivota." Sledeih etrdeset osam godina njegovog ivota predstavlja'ju veernju ponudu; jer, sveti Jagati ima etrdeset i osam glasova i pevanje Jagatija uje se u veernjoj ponudi. Aditje, bogovi svetlosti, viladaju ovom ponudom. Abo je oveik zia ove vreme boleatan, trdba da moli: ,^Uz pomoq Adiitja, snaga mog ivota, nelka moja veernja ponuda traje do kraja dugog ivota; i inelka moija rtva ne utrne dok su Aditje snage mog ivota." Mahidaa Aitareja znade to fcad reoe: Zato da patim ti bdlestii 'kad neu urnreti?" I iveo je stotinu i esnaest godina. 3.16 Trdbalo 'bi da mislimo da Braman u unutranjem svetu predstavlja sveat; i tr^balo bi da inislimo da je Bramian u spoljjnom svetu predstavIja prostor. To su dve meditacije. 3.18.1 Jednom Satjakama iade svojoj majci i ree: Majlko, elim da ivim ivotom verskog uenika. Od kakve sam ja porodice?" Ona mu odgovori: ,,Ne znam, dete moje, od koje porodioe potie. U imiladosti ja bejaih sino
97

mana S sluah njnoge gospodare; tada dobih tebe. Zato d tfie znam od koje porodice potie. Ime.mi je abala a tvoje Satjaikama. Sebe moe Z'Vati Satjaikama abaia." Deak ode Uitelju Haridnumata Gautami i reoe: Zelim da budem ueenik svete mudrostd. Mogu li doi k tdbi," Uitelju?" Uitelj mu odgovori: ,,Od koje ti bee porodice, sine rtioj?" ,,Ne znam od ikoje sam iporodice",, odgovori Satjafcaima. Upitah majiku a ona mi ree: ,Ne znam, dete moje, od ikoje porodice poti^. U mladosti ja bejah siromana i sluah mnage gospodare; tada dobih tebe. Zato i ne zniam od koje porodice potie. Ime mii je Djabala a tvoje iSatjiaikama. Sebe moe zvat'i iSatjaifeaaria Djabaia.' Ja sam, daifcle, Satjakama Djabala, Uitellju." Uoitelj Gautama mu ree: Blizak ti je Braman jer se nisi udaljio od istine. iDoii k imeni, sine moj, lozeu te za ueriika."
4.4

Kakva je to mudrost, oe?", upita vetaketu. Ba kao to se poznavanjem komadia llovae moe upoznati sve to je.ilovaa, jer sve su razilike saimo rei a stvarnost je ilovaa, taikvo je to znanje. Ba kao to se poznavanjem komadda zlata moe upoznati sve to je zlato, jer sve su razlike samo rei a stvarnost je zlato, talkvo je to znanje. I ba kao to se poznavainjem komadia gvoa moe upoziiati sve to je gvoe, jer sve su razlike samo rei a stvarnost je gvoe, takvo je to znanje." vetalketu ,ree: Izvesno je da moji uitelji ni sami to ne znadoe. Da znadoe, zato mi ne ibli reikli? Objasni mi to, oe." Uiniu to, dete moje." 6.1 Donesi mi ;plod banjan drveta." Evo ga, oe." ,;Sloirui ga." Slomljeno je, gospodine." tta viidi u njemu?" Vrlo sitne semenke, gospodine." Slomi jednu od njih, sine ,moj." Slomljenia je, gOiSpodine." ta vidi u njoj ?" Nita, gospociine." Tad mu otac ree: Siine moj, ovo beskrajno banjan^drvo potie od sutdine u samenu a nju ne moe videti. Veruj imi, sine moj, nevidljiva i fina sutina Duh je itave vasione. To je Stvarnost. To je Atman. TI BEE TO." Objasni mi vie, oe", ree vetaketu. Uindu to, sine onpj. Stavi ovaj grruimen sali u vodu i doi sutra ujutru."

OM. Bee jednom deak po imenu vetaketu Aruneja. Jednog dana otac mu se ovalko obrati: vetaketu, poi i postani uenilk svete imudrosti. Nema onoga ko u .naoj porodici nije uio svete Vede 5 koji bi samo po tradioiji dobio titulu bramina." Deoafc ode te u svojoj dvanaestoj godini pouavae se Vedama pa se vrati ikui u dvadeset i etvrtoj godini, veoma gord na svoje znanje i visoikog mi'ljenja o sebi. Priimetivi to, otac mu ree: vetaketu, imiladiu mioj, izgleda da o sebi ima visoiko miljenje, da smatra kaiko si uen i da si' zlbog toga gord. Jesi li pitao za onu miudrost po kojoj se uje ano to se uje, m'isli ono to inije tniljeno i fcojom je paznato to nije poznato?"

99

vataiketu ulini kako rnu je nareeno a otac mu ujutru ree: Donesi grumen soli ikoji si ,sino stavio u vodu." vetaiketu pqgleda u vodu ali ine nae so jer se bee rastopila. Otac mu toda ree: Okusi vodu s ove strane. Kakva je?" iSflana." OJkusi iz sredine. Kakva je?" fSlaoia." Okusl s one strane. Kaikva je?" fSlana." iPonovo uizmi gruimen sold i vraiti se." Si^i fuini tafko, govorei: Ne mogu videti so. Vidim samo vodu." Otac mu fee: ,,Na 5sti nain, sdne moj, ne moe videti Du'h. Ali, on je uistinu ovde. N-eviidljiva i fina isutina Duh je itave vasione. To je Stvairnost. To je Istina. TI BEE TO.W Objasni ini vie, oe." Uiniu to, sine moj." ,yKao to ovek, sine moj, biva vezanih oiju odveden iz svoje zemlje Gandhara i ostavljein na pustom nnestu te luta izmeu Istolka, Sevena i Juga, jer vezanih oiju biva i ostaVljen je na pustom .mestu; afco mu n0ki dobroinitellj skiine okove i ikae: Zemlja Gandhara je u ovom pravou, podi tamo", on e, bude li mudar, idi od sda do sela, naspitujui se, sve dok ne doe do svoje zemlje Gandhara; isto se u ovom svetu deava ovefcu ikoji ima Uitelja jer Uitelj e ga uputiti u zemlju Duha. Talkav ovek imoe da kae: ,Lutau ovim svtom ddk ne postignem osloboenje; tada ou di da pronaem Dom svoj." Ova nevidljiva S fina sutina Duh je itave vasione. To je Stvarnost. To je Istina. TI BIVA TO. 6.1214
100

Ima li neega vieg od misM? Meditadija je uistinu via od mdsli. Zemlja izgleda kao da se O'dmara u meditaciji; vode, planine, <nebo i n^besa izgledaju kao da su u (meditaciji. Kad god ovek postigne veliinu na ovoj zemlji, stlie nagradu u skladu sa svojom meditacijom. 7.6

Kada ovek govori red istine, on govori rei veliine: upoznaj prirodu istline. Kada ovek zna, moe govoriti istinu. Onaj ko ne zna, ne moe govoriti dstinu: upoznaj piiirodu znanja. Kada ovek inisli, on moe da zina. Onaj ko ne misli, ne zna: upoznaj prirodu misli. Kada ovek ima veru, on mlisli. Onaj ko ne veruje, ne imiis'li: upoznaj prirodu vene. Tamo gde je napredak, neko vidi i ima veru. Gde nema napretka, nema vere: upoznaj prirodu niapretka. Tamo gde je stvaranje, tamo je mapredalk. Gde nema stvaranja, nema napretka: upoznaj prirodu stvaranja. Tamo gde je nadost, tamo je stvaranje. Gde nema radosti, mema .stvaranja: upoznaj prirodu radostli Taimo gde je Beskraj, tamo je radiost. Nema radosti u kraju. Samo u Beskraju radosti ima: upoznaj pnirodu Beskraja. Tamo gde se niita ne vidi, nita ne uje, nita ne zna, tamo je kraj. Beslkraj je besmrtan; alli, kraj je smrtian. Gde poiva Beskraj?" U svojoj vlastitoj veliini a moda ak ni tamo. U ovom svetu Ijudi veliinom nazivaju posedovanje stoke i kionja, slonova i zlata, slugu-i
101

ena, zemlje !i kua. Ali, ja ovo ne niazivam veliinom jer svaka od ovih stvari zavisi od druge. Beskraj je gore i dole, severoo i juno, istoeno i zapadno. Beskraj je eitav kosmos. Ja sam gore i dole, sevemo i juno, istono i zapadno. Ja sam itav kosmos. Atman je gore i Uole, severno i juno, istono i zapadno. Atman je itav kosmos. Onaj ko vidi, poznaje i razume ,ovo, ko u Atmanu, Duhu, nalazi Ijubav ,'i zadovoljstvo,, jedinstvo i radost, svoj Gospodar postaje. Njegova je sloboda beslkrajna 'tad. Ali, oni ikoji ne vide ovo, postaju sluge drugih gospodara i u svetovima ikoji su pralazni ne postiu osloiboenje. 7. 1625 OM. U centru dvorca Bramana, naem sopstvenoim teiu, postojli mali hram rialik lotosovom cvetu. Mi treba da pronaemo onoga koji prebiva u rhalom prostoru taiiio i da poelimo da ga upozinamo. A ako neko upita: ,,Ko je taj ikoji prebiva u malom hramu nalik jotosovotm cvetu u. centru dvoroa Bramana? Koga bi itrebalo da poeljmo da upoznamo i naemo?" onoemo odgovoriti: Mali prostor u srcu velilk je kao beskrajna vasiona. Tamo su nebo i zemlja, i sunce, i cnesec, -i zvezde; tamo su vatra, :i munje, i vetrovi; i sve ito jeste i sve to nije: jer, itava je vasiona u Njemu a on boiravi u naem srcu." A ako neko Ikae: Ako su sve stvari u dvorcu Braimana, sva hia i sve elje, ta preostaje 'kad starost nadvtlada idvorac ili kad proe ivot tela?", moemo odgovoriti: Duh koji je u telu, ne stari i ne umire; iniko ne moe da ubije Duh kojd je vean. To je pravii dvorac Bramana u kome boravi sva Ijubav svemira. To je Atman, isti Duh, van patnje, sta102

rosti i smrti; van zla, gladi i ei. To je Atman oija je Ijubav Istina, oije su misli Istina. Kao to ovde na zemljli sluge potuju svog kralja i sa njim su stalno i svuda, tako i sva Ijubav koja je Istina i sve misli koje su Istina potuju Atman, Duh. I kao to ovde na zemlji sva del'a oine se na vreme ii na vreme se dovravaju, tako u svetovima koji dolaze prolazna bivaju oak i dobra dela proldh vremena. iStoga oni ikoji naputaju ovaj svet, ne naavi svoju duu i Ijubav fcoja je Istina, ne n^laze slobodu nli u drugim svetovima. Ali, ond ikoji naputaju ovaj svet, naavi svoju duu i iljubav kojia je Istina, oni susreu slot^odu Duha, u ovom svetu i u svetovima koji dolaze." 8.1 Postoji most imeu vremena i Venostd; a taj most je Atman, Duh ovekov. Nii dan ni no ne prelaze tim mostom, -ni starost, ni simrt, ini patnja. Ni zlo ni gresi ne mogu prei tiim mostom jer svet Duha je ist. Zato, ikada se most pree, oi slepca proigledaju, -rane ranjenog dscele se, bolesnl ozdravljuju. Onome koji prolazi ovim mostom no nalikuje na dan jer u svetovima Duha postojd Svetlost, Svetlost vena. Zaue ove rei bogovi i avold te kazae: Hajde, poimo i naimo Atmian, naimo Duu, ne bd li ositvarili sve nae elje." Tad Indra od bogova i Viroana od avola bez rei pooe do Praapatija, nosei mu rukama ogrev kao znak da ele da ma postanu uenici. I tafco proivee sa Praapatijem tnideset i dve godine. Po isteku ovog vremena, Praapati ih upita: Zato ste liveli ivotom verskih uenika?"
103

Indra i Viroeta odgovorde: Ljudi kau da ti poznaje Atman, Duh koji je oist i ikoji nadmauje starost i s-mrt, glad, e !i patnju, Duh ije su elje Istina i eije su misld Istina; a i ti kae da se taj Dufa mora nai ii upoznati jer kaid se on nae, svi svctovd su naeni i sve elje su ostvarene. To je razlog ito ivesmo ovde kao tvoji uenici." Praapati im ree: Ono to vidite kad pogledate u neije.oi, to je Atman, besmrtni, bez straha, to je Bramaii." ,,A iko je onaj tooga vidimo Ikad paglediaimo u vodu ili u ogledalo?", zapitae. Isito se vidi u svemu", odgovoii Praapati i ree im: Idite i pogledajte se u kragu s vodom i pitajte me sve to elite da znate o Atmanu, vaem vlastitom ja." Ovia 'dvojiiea odoe i pogledae u krag s vodom. ta vidite?", upita Praapati. Jasino vidimo s^be, od glave do pete", rekoe oni. Ulepajte se i obucite velebnu odeu", ree Braapati, ,4 pogledajte se ponovo u vodi kraga." Onli uoinie tako d ponovo se pogledae u vodi kraga. ta vidite?" Vidimo se ovakvi ikakvi smo", odgovorie oni, j^ikraeni d obueni u vielebnu odeu." Besonrtno je iza sviiih strahova: to je Bratnan", ree Praapati. I oni odoe sa mirom u srcu. Praapati ih pogleda i ree: ;,Videli su a'li nisu razurneli. Nlisu pronali Atman, svoju duu. Svako tko se vlada njima naiUk, bio on bog ili avo umree." Tad Viroana ode avolima pun samo-zadovoljstva i ovako ih poui: ,,Mi predstavljamo naa tela a ona se na zemljli moraju uiniti sreraim. Naa tela netka buidu slavljena; zbog njih
104

moramo imati sluge. Ko svoje telo oini sreinim, onaj !ko za svoje telo ima sluge, dobro e mu biti u ovom svetu i u svetu koji dolazli." Zato Ijudi ikau, fcad. ovde na zemlji ovek ne daruje darove, nema veru d nee da se rtvuje: Taj ovek je avo"; uistinu to je davolskio uenje. Oblae svoja mrtva tela u fini tekstil, slave ih mirisima i ukraskna, misled da e time poikoriti sav svet. Ali Indra, pre no to se vrati bogovima, opaza opasnost ovog uenja i 'poinisli: Afeo raaie jastvo, na Atman, predstavlja telo, obueno u veIdbnu odeu, ulkraeno razniim ukrasinia, onida je telo slepo i jastvo je slepo, onda je teilo sakato i jastvo je salkato; a (kada itedo umire, i jastvo nae umire. Ne mogu da naem radost u ovom uenju." Stoga se vrati Praapatiju sa ogrevom u ruikama, to bee znak da eli da mu bude uenik. Zato si se vratio, velikd Maghavanu?", upita Praapatk Otiao sli sa Vdroanom, sa mirom u srcu." Indra odgovord: Kao to je Atman, jastvo, naa idua, odeveij u velebnu odeu kada je telo, i ukraen ukirasima kada je telo, (tako je tdo slepo i jasitvo je ,slepo, tako je telo sakato i jastvo je saikato, a kada umire telo umire i jastvo. Ne inoigu da naem radost u ovom uenju." Taiko je, Maghavanu", ree Praapati. ,,Pouoiu te vliem znanju. Ostani sa mnom jo trideset i dve godine." Indra ostade sa Pnaapatijera jo trideset i dve godine a potora mu Praa-pati ree: Duh koji u radosti luta po zemlji snova; to je Atman, to je Besmrtno lizvan straha: to je Braman." Tad Indra ode sa mirom u srcu; ali, pre no to se vrati bogovima, opazi opasnost ovog uoenja d pomisli: Kao u snovima, kada je telo slepo jastvo nije slepo, illi ikada je telo saikato jast 105

vo nije sabato, tako kada je telo ubijeno jastvo nije ubijeno; .u snovima izgleda da jastvo moe biti iibdjeno li da e patiti i oseati bol i jad. Ne mogu da naem radost u ovom uenju." Stoga se sa ogrevom u ruoi vrati Praapatiju koji mu ree: ^Otiao si, Maghavanu, sa mirom u srcu; zato si se vratlio?" Indra odgovoni: Kao u snovima, fcada je telo slepo Atonan nije slep, ili kada je telo sakato a Atman nije saikat, tako fcada je tdo ubijeno Atman nije ubijen; u snovima Szgleda da jastvo moe biti ubijeno i da e patiti i oseati bcd i jad. Ne mogu da naem radost u ovom uenju." Istina je ono to 'kae, Maghavanu", ree Praapat-i. Pouiou te viem znatiju. Ostani sa mnom jo trideset i dve godine." I Indra ostade sa Praapatijem jo toideset i dve godine. Tada mu Praapati ree: ,,Duh koji spava bez snova u spokojstvu dubokog sna, to je Atma-n, to je Besmrtno Szvan straha: to je Braman." Tad Indra ode sa imiroim u srcu ali pre no to doe do bogova opazi opasnost ovog uenja i pomisli: Ako je ovek u idubokom snu bez snova, on ne moe reoi ,Ja sam' i ne moe nita znati. Uistlinu e u nitavilo pasti. Ne m'Ogu da naem radost u ovom uenju." I ponovo ode Praapatiju s ogrevom u ruci. Zato si se vratio, Maghavanu? Otiao si sa mirom u srcu", upita Praapati. Indra odgovori: Kad je ovek u duibokom snu bez snova, on ne imoe rei ,Ja sam' i nita ne moe znati. Udstinu e pasti u nitavilo. Ne mogu da naem radosti u ovom uenju." Istina je ono to kae, Maghavan", ree Pnaapatli. Nauiu te viem znanju, najviem koje se predati da. Ostani sa mnom jo pet godina."
106

I Indra ostade sa Praapatijem jo pet godina. To bee ukupno sto i jedna godina ivota sa Praapatijam i zato Ijudi kau: Velliki je Indra proiveo sa Praapatijam edni ivot Bramaarje, duho'vnog uenika, stotiinu i jednu godinu." Tad Praapati ree Indri: Istina je da je telo smrtno, da je nad njime mo smrti; ald, ono je talkoe prebivalite Atmana, Duha besmrtnog ivota. Telo, fcua Duha, pod vlau je zadovoljstva i bola; ako oovekom zavliada njegovo telo, nikad se itaj ovek nee osloboditi. Alii, ako je oveik u radosti Duha, u Duhu ikoji je veno slobodan, tad je taj ovek osloboen svih okova, okova zadovoljstva i okova bola, Vetar nema tela, ni munja, ni grom, ni oblak; ali, digavi se u vlie sfere, nalazi svoje telo od svetlosti. Na isti se nain dua, kada je spokojna, die i naputa telo d, doseui Duh Vrhovnli, nalazi svoje od svetlosti telo. To je zemlja beskrajne slobode gde, izvan svog .smrtnog tela, Duh oveka slobodan postaje. Tamo se moe smejati i pevati o svojoj slavi sa eteriinim enama i prijateljima. On uiva u eteriinim koijama i zaboravlja kolica svog tela na zemlji. Kao to ivotinja pripada teretnim kolima, tako na zeimljd dua pripada telu. Znaj da kad oko pogleda u prostor to gleda i vidi Duh oovekov: oko je samo organ vida. Kad neko ikae: Oseam ovaj miris", Diuh je taj koji osea: on koristi ulo mirisa. Kad nefco kae: ,,Ja govoram", to Duh govori: glas je sredstvo govora. Kad neko kae: ,,Ja ujem", to Duh uje: uho je samo organ sluha. A kad neko kae: Ja mislim", to Duh misli: um je samo organ miiljenja. Svetlost Duha omoguuje Ijudskom umu da vidi, da miisli i uiva u ovom svetu.
107

iSvi 'bogovi na nebesima Bramanoviim potuju beskrajini Duh Vrhovrii. Stoga i imaju iradosti svii, i svetove, i e'lje sve. oveik kojii na ovoj ^e-rtllji nalazi i upoanaje Atman, svoje vlastito jastvo, posednik je svih svetiih dja svojih, sviih svetova i sve radosti." Tako je govonio Praapati. Talko je iiistamu govorio Praaipati.
8. 712

BRIHAD-ARANJAKA UPANIADA

108

Iz zablude vodi me ka Istini. Iz.tame vodi me ka Svetlosti. Od smrti vodi me ika besmrtnosti. I. 3.28 Ova je vasiona trojstvo imena, oblija i dela. Izvor svlih. imena je re jer reju su izgovorena sva imena. Ree je iza svih imena, kao Braman iza reoi to je. Izvor svih obMja je oko jer olkom su viena sva oblija. Oko je liza svih oblija, kao Braman iza oka to je. Izvor svih dela je telo jer telom se sva dela oine. Telo je iza svih deia, tkao Braiman dza tela to je. Ime, oblije i delo su jedno, ATMAN, Duh ivota; pretmda jedno, ATMAN je trojstvo ovo. Besmrtno je stvarnlim prekriveno. Duh ivota je besmrtan. Ime i oblije stvarni su i Duh je njima prekriven. 1.6

Jednam Gargja, bramin gord na svoju uenost, ode Aatasatruu, kralju Benarea, i ree: Rad sam da te pouim o Bramanu. Dau ti hliljadu darova bude li mogao, odgovori ikralj a narod e na to: VeMka je dareljivost naeg kralja, kao u kralja anaike." Gargja zapoe: Postoji duh u suncu visoifeom i ja mu se klanjaim kao Bramanu.
111

Kako to moe da ikae?, upita knalj. Ja smatram sunce gospodarem zraka, izvorom svih stvorenja na zemljli. Gangja nastavi: Pastojii duh na mesecu dailekom ,i ja mu se klanjaim kao Bramanu. Aatasatru odgovori: Ja smatram mesec gospodarem Soma-vina, u bdo obuenog. Postoji duih u munji ree tada Gargja i ja mu se Jdanjam ikao Biramanu. Ja stnatraim munju obinom svetlou. zaudi se Aatasatru. Postojli duh u eterinim prostonima. ree Gargja i ja mu se klanjam /kao Bctiamanu. Kaiko to moe da Jkae. upita Aaitasatru. Ja smatram eterine pirostore samo merazvijenim abiljem. Gargja nastavi: Postoji duh u vetru i ja imu se klanjiam kao Bramanu. Aatasatru odgovori: Ja smatram vetrove samo <monom Indilinom vojslbom. Postoji duh u vatri i ja mu se klanjam kao Bramianiu. ; ree Gargja. Ja ismatraim vatru velikom silom samo. ree Aatasatru. Gargja produi: Postoji duh u vadi i ja mu se kilanjam kao Bramanu. Aatiasatru odgovori: Ja vodu smaitram leplim odgledom samo. Postoji duih u ogleda'lu, nastavi Gargja, i ja mu se klanjam kao Bramanu. Ja smatram ogledalo nekn sjajnim siamo. doda Aataisatru. Gargja nee: Postoji duh u zvufcu Ijudsikog ikora;ka i ja mu ,se Iklanjam 'kao Bramanu. Kaiko to moe da ikae? iznenadi se Aatasatru. Ja smatram zvulk tej znakom ivota samo. Postoji duh u nebesima, nasta-vd Gargja, i ja mu se iklanjam kao Biramanu.
112

Ja smiatram nebesa prijateljima koji su uvdk sa nama. odgovori Aatasatru. Postoji duh koji je senlka i ja mu se klanjam kao Bramanu. nastavi Gargja. Kako to moe da ikae? upita Aatasatru. Ja smatram senku simru samo. Gargja ree: PoiStoji duh u telu Ijudskom i ja mu se iklanjaim kao Bramanu. Ja smatram telo ree Aatasatru oonotaoem due samo. I, je li to sve, upita zatim. Gargja odgovori: To je sve. Ako je to sve 'ree Aatasatru onda mii ne znamo nita. uvi to, Gargja kaza: Dopustli da budem tvoj uenik. Doista je protiv obiaja, ree Aatasatru, da bramin dolazi katriji po nauk. Ali neka, predavaou tii istinu o Bramanu. Rekavi to, uze ga za ruku i odvede do oveka koji bee spavao dubokim snom. Nazva ga raznim imenima a jedno bee ovo: ,,Ti veliki ovee, odeven u belo, ti kra'lju Some." Ali, ovaj ne ustade. Aatasatru ga prodrma rukom i on se probudi. Kad bee zaspivao ovaj ovek, ree Aatasatru, kud ode njegova svest; a kad se budio, otku-1 da se vrati? Gargja je utao. Aatasatru ree: Kad ooveik zaspi, dua njegova uzima svest od ula i s'njima odlazi na poinak, Vrhovnom Duhu koji je u STCU oveikovom. Kada su sva ula umirena, za oveka se kae da je zaspao. U dui su tada ivotne inoi dah, glas, o'ko, uho li um i u tiini tamo'se odmaraju. Kada je dua u zemlji snova, svi svetovi pripadaju dud. ovek moe biiti veliki kralj ili velilbi braimin i iveti u dobrim ili loim usloviima. Kao to voliki kralj, pbilazei zeimlju svoju, sa sobom vodi sluge svoje, tako i dua ovdkova sa
113

sobom vodi sve ivotne moi i luta po zemilji snova, kuda god joj se prohte. Kada je ovek u dubokom snu 1 kada imu sva svest otee kroz sedamdeset dve hiljade fcanalia kojli vode do sredita srca, dua mu se odmara u omotau to srce abmata. I Ikiao to pninc, veliiki kralj ili veliki bramin mogu puin radosti iiai mir, taiko li dua eovekova mir nalaai. Kao to od pauka dolaze lake niti ili iskrice od vatre, tafco i od Atmana, Dviha ovelka, dolaze sve ivotne moi, svi svetovi, svd bogovi: sva stvorenja. Upoznati Atman znai upoznatd tajnu Upaniada: istinu istiine. ivotne su moi dstiina a Istana je njihova Atman, Duh. 2.1.1. 20 Maitrejii", ree jednog dana Janavalkja svojoj eni, nameravam da napustim ovaj sadanji ivot i povuem se u ivot meditacije. Dopusti da sve svoje posede ostavim tebli i Katjajiani." Ako zemlja cela, sa bogatstvima svojim, pripada meni, o Gospodaru moj", ree Maitreji, hoou li zbog toga postiii veni ivot?" Naravno da nee", ree Janavalkja, tvoj bi ivot samo ivot bogataa bio. Zbog bogatstva se ne nadaj venom ivotu." Maitreji ree: ta da linim sa imoviinom ako mi ona ne daruje veni ivbt? Umesto nje, daj mi mudrost svoju, o Gospodaru moj!" uvi to, Janaivalkja ree: U sreu si moim, voljena moja, i drage su mi tvoje rei. Doi i sedi ovde, pouoiu te ali sa najidubljam panjom sasiluaaj moje rei." I ree Janavalkja potom: Nije, uistinu, suprug drag zbog Ijubavi supruga ve drag je zbog Ijubavti Duse u suprugu.
114

Nije supruga draga zbog Ijubavi supruge ve draga je zbog Ijubavii Due u supruzi. Ndsu deoa draga zbog Ijubavi dece ve su draga zbog Ijubavi Due u deci. Nisu bogatstva draga zbog Ijubavi bogatstva vee su draga zbog Ijubavi Due u bogatstviima. Nije vera draga zbog Ijubaivi vere ve je draga zbog Ijubavi Due u veni. Nije snaga draga zbog Ijubavd snage ve je draga zbog Ijuibavi Due u snazi. Nisu nebesa draga zbog Ijubavi nebesa ve su draga zbog Ijilbavli Due u nebesima. Nisu bogovi dragi zbog Ijubavi bogova ve su dragi zibog Ijubavii Due u bogovima. Nisu stvorenja draga zbog Ijuibavi stvoirenjia ve su draga bog Ijubavi Due u stvorenjima. Nlije sve postojee drago zbog Ijubavi svega postojeeg ve je drago zbog Ijiibavii Due u svemu positojeem. To je Dua, Duh, Jastvo, koje mora biti vieno i uto, d imati nae misli i meditacdju, o Maitreji. Kada je Dua viena i uta, miiljena !i spoznata, tada i isve postojee spoznato postaje. Vera e napustiti oveka koji misli da je vera od Due odvojena. Snaga e napustitli oveka kojd misli da je snaga od Due odvojena. Bogovi e napustiti oveka kojii misli da su bogovi od Due odvojeni. Stvorenja e napustiti oveika kojli misli da su sitvorenja od Due odvojena. Sve postojee e napustiti oveka Ikojd misli da je sve postojee od Due odvojeno. Jer-vera, snaga, nebesa, stvorenja, bogovi i sve postojee u Duii borave. Kao to se udaranjem u dobo oie mogu zadrati njegovii zvuoi a mogu se zadrati dranjem doboara i doboa.
115

Kao to se otvaranjern koljke rae mogu zadrati njeni zvucd a mogu se zadrati dranjam koljke i onoga koji je otvara. Kao to se sviranjem flaute ne mogu zadrati njenii zvudi a mogu se zadrati dranjem flaute i sviraa na njoj. Tako je 11 sa Duhom, Duom. Kao fcad se griuimen sbli stavi u vodu i .taiko rastvoren ne da se ponovo sastaviti a voda je, ipak, slana na istii naeiin, o Maitreji, Vrhovini je Duh dkean iste svesti, teskrajan i bezgranian. Izrastajui iz elemenata, u njih se poiiovo vnaa: nema svesti posle smrtii. Tako je govorfo Janavalkja. A Maitreji na to ree: Oarana sam, o Gospodaru moj, to ujem da nema svesti posle smrti." Janavalkja joj odgovori: ,,Ne govorim ooaravajue rei ali je ono to govorim dovoljno za mudrost. Jer tamo gde se ini da lima dvojstva, tamo jedan vidi drugog, ouje drugog, neko osea neije mirise, neko mis'li na ndkog, jedan poznaje drugoga. AM, fcada je sve postalo Duh, neoije vlastlito Jastvo, kaiko i koga imoe nefco da viidi? Kako i koga moe neko da ouje? Kaiko i ije mirise moe da oseti? Kako i ikome moe neko da se obraa? Kako i koga bi neko mogao da zna? Kako neko moe da zna onoga Ikoji zna sve? Kako se Znalac moe 'saznati?
2.4.

VRHOVNO UCENJE

116

PROLOG

analkli, (kralju Videhe, doe jednom Janavalkja, smerajui da utanjem sauva vrfiovnu tajnu mudrosti. Jedanput, pak, dok analka i Janavalkja raspravljahu o rtvovanju svete vatre, Janavalkja obea kralju ispunjenje svake elje a ovaj izabra da mu se odgovori na sva piitanja. Zato anaka, kralj Vddehe, simesta upita: Janavalkja, kafcva je svetlost ovekova? Sunce je svetlost njegova, kra'lju, odgovori ovaj. Zahvaljujui svetlostii sunca ovek se odmara, hodi dalje, radi i vraa se. Doista je tako, Janavalkja. A Ikada siince zae, koja je itada svetilost oveikova?^ Mesec tad postaje svetslost njegova, odgovooni on. Zahvaljujui svetlosti meseca ovek se odmara, hodd dalje, radi i vraa se. Dolista je taiko, Janavalkja. A kada zau, i sunce i mesec, Ikoja je tada isvetlost ^ovekova? Vatra tad postaje svetlost njegova. Zahvaljujui svetlosti vatre ovek e odmara, hodi dalje, radi d vraa se. A kada sunce i mesec zau, Janavalkja, a vatra utrne, koja je tada svetlost oovekova? Glas tada postaje svetlost njegova. Zahvaljujui glasu kao svetlostd svojoj ovek se odmara, hodi dalje, iradi i vraa se. Zato doista, o kralju, ovek nalazi put u mraku gde ne moe videti ni vlastitu iruku. On iglas tada ouje.
B H9

Doista je tako, Janavalkja. A kada sunce i mesec zau, a ivatra utrne i glas zanemi, koja je tada svetlosft ovekova? Dua tad postaje svetlost njegova. Zahvialjujui svetlosti due ovek se odmara, hodi dalje, radi i vraa se. ta je to Dtia?, upita tad kralj Videhe.
BUDNOST I SANJANJE

Janavalkja ree: Ona "je svest ivota. Ona je svetlost srca. Ostajui uvek isti, Duh oovekov luta svetoin budnosti i svetom snova. Ciini se da luta u mislima. M se da luta u radosti. Ali, u ostatlku dubakog, sina on naputa ovaj svet i njegove prolazne oblike. Jer uistinu se Duh ovekov, kada oivi i uzme tdo, priikljuuje smrtnlim zalima; ali, kada u smrti odlazi s druge strane, zauveik naputa zlo. Duh ovekov ima dva prebivalita: ovaj svet i svet s druge strane. Postojii i tree prebivalite: zemlja spavanja d snova. Boravei na ovoj graninoj zemljd, Duh ovekov osmatra svoje prebivalite u ovom svetu i onom drugom, dalekom. Lutajui ovom graniinom zemljom, on opaa iza sebe ve patnje ovog sveta a pred sobom vidli sve radostii druge strane.
SNOVI

u tim predelima, nema ni zadovoljstava ni zano'sa; ali, on stvara svoje sopstvene rado'Sti, svoja zadovoljstva i zanose. U toj zemlji nemia jezera, ni 16tosovog cveta, ni potoka; ali, on gradi svoja sopstvena jezera, svoje cvetove lotosa i potoke. Jer, Duh ovekov je Tvorac. U ovim je stihoviima ireeno: Naputajui svoje telo ikroz kapiju isnova, Duh odrava budniim svoja uspavana uila. Tada uziima 'svoju sapstvenu svetlost i vraa se domu svom, taj Duh zlatnog sjaja, taj velno lutajui laibud. Naputajui svoje gnezdo, pod bremenom daha ivota, besmrtni Duh viine se da'leiko od gnezda. Svuda se kree slobodno taj Duh zlatnog sjaja, taj veno lutajui labud. A u predelima snova, lutajui gore i dole, Duh izrauje za scbe bezbroj finlih tvorevina. Izgleda ponebad da uiva u Ijubavi bajnih lepota, pone'kad se smeje ili posmatra strahotne li grozne Mizije. Ljudi viide polje njegovog uivanja; ali, on se nikada ne imoe videti. Kae ,se da oveka ne treba buditi naglo jer bi se jedva oporavio ne vratj li mu se Duh. iKae 'se i da su sinovi nalik budnom sltanju, jer ono to se u budnom stanju vidi, vidi se i u snu. Istina je samo da Duh sja svojom vlastitom ,svetlou. Dau ti hiljadu darova", ree tada fcralj Videhe, samo mi reci ikoja je to via mudrost koja osiloboenju vodi?" Kada je Duh ovekoiv naao radost u zemlji snova, d u lutanjima svojim opazjio i dobro i zlo, tada se vraa svetu budnositi. Ali, sve to je 'video tamo, ne vraa se s njim jer Duh ovekov je S'lobodan.
121

Kada Duh oveikov poe na poinak, sa sobom nosi sve stvari ovog sve-sadreeg sveta te stvara i razara u svojoj vlastitoj slavi i sjaju. Tada Duh ovekov sja u svojoj vlastitoj svetlosti. U toj zemlji nema koija, ni konjskih zaprega, ni puteva; ali, 'on gradi svoje sopstvene koije, svoje konj.slke zaprege i puteve. Nema radosti
120

A fkad je naao radost u ovom svetu budnosti i u lutanjima svoji'm posmatrao i dobro i zlo, vraa se ponovo istim putem u zemlju snova., I kao to velika riba pliva dameu dve rene oibale, najpre du istoene a potom du zapadne obale, tako se i Duh ovekov kree kraj svoja dva prebiivalita: ovaj svet budnosti i zemlje spavanja d inova.
DUBOKI SAN

Kao to solko ilii orao, posle nebeskog leta, umonno sklapaju svoja krila i sleu u svoje gnezdo, tako i Duh ovelkov hita na mesito poinka gde dua nema elja i gde Duh ne vidi snove. ' Sve to je vlieno u snu, sui strahovi budnosti, tuga, (potitenost i padanje u bezdan, vieno je kao zabluda. Ali, kada Duh, ikao bralj ili bog, osea: ,,Ja sam sve", tada j^e >an u najviem svetu. To je svet Duha, gde nema elja, ge su odagnata sva z'la i gde nema straha. Kao to mukarac u zagrljajii ivoijene ene osea spokoj-stvo samo, tako d Dua, u zagrljaju Atmana, osea spofcojstvo sacno. .Sve su elje ostvarene jer Duh je ono to sve osttvaruje; nema elja tamo li -nema patnje tamo. Tamo otac nije vie otac niti je majka majka; svi svetovi tamo nisu vetovi initi su bogova bogovi. Tamo nestaju Vede; kradljivac nije fcradljivac, niti Je izgnanik izgnanik; gonilac nije tamo ganilac niti je ovek ini'Sikog p'orekla ovelk niskog porekia; hodoasnik tamo Jiije hodoasinik a pustiaijak nije pustinjak; jer, Duh je ovekov proao zemljama dobra ;i zla, jer Duh je oveikov otiao s diruge strane patnje srca. Tamo Duh ne vidi ali, ne videi, vidi. Kaiko to da Duh ne viidi ako je on Sve? Ali, nema dvojstva tamo, riiega to mu daje. da vidi.
122

Tamo Duh ne osea imirise ali, ne oseajui ,ih, on osea. Kako to ida.Duh ne osea imirise ako je on Sve? Ali^nema dvojstva tamo, nema mirisa, niega to imu se daje da osea. Tamo Duh ne moe da iqkus;i, ali ne kuajui, on kua. Kaik'o to da Duh ne moe da ofcusi ako je on Sve? Ali, inema dvojstva tamo, miega to mu se daje daj dkusi. Tamo Duh ne govori ali, ne govoired, govoni. Kaiko to da D,uh ne govoni ako je on (Sve? Ali, nema dvojstva tamo, niega to b'i' igovorio. Tamo Duh ne uje, ali, ne ujui, uje. Kiako to da Duh ne ujie ako je on Sve? Ali, nema dvojistva tamo, niega to mu se.daje da ouje. Tamo Duh ne misli ali, ne misled, on misli. Ka;ko to da Duh ne misli ako je on Sve? Ali, ,nerna dvojstva tamo, niega to rnu ^se' idaje da mislii. Tamo Duh me dodiruje, ali, ne dodirujui, on dodiruje. Kako to da Duh ne dodiruje ako je on Sve? Ali, nema dvojstva tamo, niega to mu se daje da dodiruje. Tamo Duh ne zna, ali, ne znajui, zna. Kako to da Duh ne zna ako je on Sve? Ali, nema dvojstva tamo, niega to mu se daje da zna. Jer samo tamo gde ima dvojstva, tamo jedan vidi drugaga, osea imiiris drugoga, govori drugome, slua drugoga, dodiruje drugoga ,i na drugoga. Ali, u okeanu Duha viziomar sam posimatra neizmerje svoje. To je svet Bramana, 10 kralju. To je staza vrhovna. To je blago vrhovno. To je svet vrhovni. To.je radost vrhovna. U iradosti toj sva druga bia ive. Onaj ko u ovom svetu postie uspeh i stie bogatstvo, iko je Gospodar Ijudi d uiva u isVdm Ijudskim zadovoljstvima, dostigao je vrhovriu Ijudsku radost.
123

Alii, stotinu je puta od Ijudslke nadosti vea radost ondh to dostigoe nebesa predaJta. Stotinu je puta od radosti nabesa predaka vea radost nebesa nebesfcih bia. Stoitinu je puta od radosti nebesa nebesikih hia <vea radosit bogova koji postiigoe boanstvo svetim deliima. Stotinu je puta iod nadosti bogova koji postigoe boanstvo svetim delima veea radost bogova koji se rodie boansiki i onih koji poseduju isvetu mudrost, ikoji su istd i osloboeni strasti. Stotiinu je puta od iradosti bogova Jjoji su roeni boansfci vea radost sveta Gospodara Tvorevine, i onih koji poseduju svetu imuidrost, ikpji su iisti i oslobodeni strasti. A S'totMu je puta od radosti Gospodara Tvorevine vea radost sveta Bramana, i onih koji poseduju svetu mudrost, "ikoji su istii i otsloboeni strasti. To je radoat vrhovna, to je svet Diuha, o kralju. Dau iti hiljade dairova", ree tada ikralj Vddehe, samo mi reci -koja je to sveta mudrost koja osloboenju vodi?" A Janavalkja se uplad i poinisli: Pametan je kralj. Presekao md je siva-fcu odstupnicu. Nemam kud. Kada je Duh ovekov naao radotst u zemlji snova, i u lutanjima svojim video i dobro i zlo, ponovo se vraa ovom budnom svetu. SMRT Kao to se pretovarena kola teko poikreu, tako se i kiola Ijudsikog tela, u kojima Duh prebiva, teko kreu ikad ovek isputa dah ivota. Kada telo slabi, stari ili poboljeva, kao to plodovj mangoa ili svetog fig-drvta otpadaju sa svojih stabala, tako se Duh oovekov odvaja od
B 124

Ijudskog tela ii istim putem vraa ivotu, ctkuda i doe. Kada kralj dolai, idvorjani i stareine, vozari i upravitelji spreonaju za njega hramu, pie i kraIjevske odaje, govorei: ,Kralj dolazi, kralj, je blizu', isto tako sve ivotne mioi ekaju onoga koji ovo zna i vele: Duh dolazi, Duh je blizu." Kada kralj odlazi, a dvorjani i staireime, vozari i upravitelji oko njega okupljaju se, isto tako se okupljaju sve ivotme moai oko due u asu ikad ovek isputa dah ivota. Kada dua oovekova slabi i pada u prividnu nesvesit, okupljaju se sve- ivotne nioi. Dua okuplja sve elemente ivotne vatre d.prodire u srce. I kada se Duh to ivi u oku vrata svom izvoru, dua vie ne razaznaje loblike. Tada se sjedinjuju sve ivotne mpi ovekove a narod kae: om vd'e ne asea iiairise. Njegove se ivotne moi sjedinjiujiu a inarod kae: on ivie ne osea ukuse. Njegove se ivotne moi sjedinjuju a inarod kae: on vie ne govori. Njegove se ivotne moi sjedinjuju a narod kae: oin vie ne uje. Njegove se ivotne moi sjedinjuju a narod kae: on vie ne misli. Njegove se ivotne moi sjedinjuju a naro>d kae: on vie ne osea dodir. NjegO've se ivotne jnoi sjedinjuju a narod kae: o.n vie ne zna. Tada u srcu svetlost sja i obasjava duu na njenom putu dalekom. Kada se, 1 odvajajui se O'd glave, oka ili drugog dela tela, ivot die da sledi duu, a moi iivotne slede ivot. Dua postaje svesna i priodire u :Svest. Njena imuidrosit i dela odneena su ruikom, i znanje poznato od starina. Kao to se gusenica, doavi na vrh jedne travke, premeta na drugu tra^ku, tako Dua, naputajui telo i nemudrost, prelazi u drugcr telo i smeta se u njemu.

125

Kao to zlatar starom nakitu daje novi oblik, novi i lepi, tako i Dua, inaputajuoi telo ii nemudrost, prelazi u novi oblik, novi i lepi: oblik nalik precima u nebesima, ili inebeskim biima naliik, ili bogovima svetlosti, ili Gospodu Tvorevdne, ili Braimi, Tvorcu V,rhovnom, ili obliku pak nekih drugih jbia .nalik. Dua je Braman, Veno. ' Izraena je od svesti i uma: izraena je od ivota i vizije. Izraena je od zemlje i vode: izraena je od vazduha i prostora. Izraena je od svetlosti i tame: izraena je od elje i mira. Izraena je od gneva i Ijubavi: izraena je od vrline ,i poroka. Izraena je od svega to je bldsko: izraena je od svega to je daleko. Iziraena je od svega.
KARMA

Kakva su dela ovekova i ho:d po stazi ivotnoj, takvim i on postaje. ini li dobro, posfeje dobar; ini li zlo, postaje zao. Delima istim postaje ist; delima zlim postaje zao. Doista se kae da je ovek sainjen od elja. Kakva mu je elja, takva mu je vera. Kakva mu je vera, takva su mu dela. Kafcva su mu dela, takvim on postaje. Kazano je: Sa delima svojim ovek dolazi do ikraja sudbine svoje. Dostiui kraj putovanja, zapoetog delima svojim na zemlji, od tog se sveta oovek vraa ovom svetu Ijudskog dela. Tako dalekog za oveka koji strastisma robuje.
OSLOBOENJE

A sada o oveku osloboenom strasti. Onoga koji je strasti osloboen, ije su se elje ispunile, jer Duh bee u njegpvoj elji, ne
126

naputaju moi ivpitne. Gn sjedinjuje se s Bramanom, Duhom, i u Duh ulazi. Stih jedan kae: Kada nestamu sve strasti to se uz sroe privijaju, smrtnik besmrtan postaje i jo za ivota Osloboenje postie. Kao to uginula barska zmiija lei na mravinjaku, taiko prolazi i smrtoo telo; ali, bestelesni i besmrtni Duh je ivat i svetlost i Venost. Stihcvvii kau: Naoh puteljak, od davnina poznat, u daljinu to se protee. Njime su se sveci koji Duh zhadoe do nebesa uspeli i odatle do osloboenja. Ukraen je belim i plavim, utim, crvenim i zelenim. To je put vizionara Bramana, onih ija dela su oista i -kojd imaju unutrainju vatru i svetlost. U dubaku tamu padaju svi to de'la slede. U jo dub'lju tamu padaju svi to mudrost slede. Ima svetova bez radosti, svetova unutranje taime. U ove svetove odlaze posle smrti oni koje u nemudrosti njihovoj svetlost ne probudi. Kada je budan za Viziju Atmana, naeg vlastitog Jastva, i kada doisita moe da kae: ,,Ja sam ON", kakve ga elje mogu primorati da za telom tui? Onaj to u tajni ivota nae Atman, Duh, i budan je od svoje svetiloati, njemu kao tvorcu pripada sav svet Duha jer on je taj svet. Doik smo u ovom ivotu, moemo doseoi svetlost mudrosti; ne dosegnemo li je, duboka e bitd naa tama. Oni to svetlost vide, u ivot veni ulaze: oni to u tami ive, u patnji se predaju. Kada ovek vidi Atman, Jastvo, Boga lino, gospodara svega pro'log i isvega budueg, ^ne strahuje vie. Pred onim kome godine prolaze, i svi dani go! dine , njemu se bogovi Manjaju kao Svetlosti svetlosti svih, kao tivotu besmrtnom;
B 127

Onoga u 'kojem pet vrsta bia prebiva i beskraj prostora, njega znam kao veno Braman, njega znam kao besmrtno Atman.Oni ikoji znaju njega koji je oko oka, uho uKa, um uma i ivot ivota, oni znaju Bramana od poeitka vre-mena. ak se i umom istdna ova ima videti: ne postoji mnotvo ve Jedno. Ko vidi mnotvo a ne Jedinstvo lutae od smrti do 'smrti. Posmatraj tad kao Jedno beslkrajno_ i veno Jedno fcoje je u ozraju izvan prostora, venu Duu nikad roenu. Znajui ovo, neka potovalac Bramana mudroist sledi. Nefca ne razmdJja o brojnim reima jer rei brojine samo su slabost. Janavalkja nastavi: To je veli'ki Atman, Dtih neroen, svest ivota. O,n boravi u naim srcima kao vladalac nada svim, kao uitelj svih i nadzornik svega postojeeg. Veliina njegova ne postaje dobrkn delima veoa ni ravdm manja. On je Gospodar vrhovni, vladar i zatitn'ik svih bia, onost fcoji svetove od propasti uva. Potovaoci Bramana trae ga u svetim Vedama, kroz svete rtve, imilosre i uzdrljivoat. Onaj ko ga zna, postoje Muni, svetac. Hodoasnici vode ivot lutanja u udnji za kraljevstvom njegovim. Znajui ovo, drevni sveci ne elee pOtomstvo. ta emo s potomcima?", govoirili su, ,,mi koji imamo Duh, itav svet?" Nadmaujui elju za sinovima, bogatstvom i .svetom, oni vodihu ivot hodoasniifca. Jer, svaka elja za sinovima i bogatstvom elja je za svetom. A ta elja je itatina. Ali, Duh ,nije ovo, naje ovo. On je neshvatljiv, jer shvaen ne moe bdti. On je neuniitiv jer uniten ne moe biti. On nema okove, jer je slobodan; a slobodan od svih okova, on je izvan patnje i strah-a.
128

ovek koji ovo zna, nije ni srean ni nesrean zbog dobra i'Ii zla koje bee poinio. On nadmauje i jedno i drugo. Ono to je uinjeno ili ostavljeno nedovreno, ne dodiruje ga. Reeno je u svetom stihu: Vena veliina vizionara Bramana ne poveoava se niti umanjuje delima koja se ine. Neka ovok pronae put Duha: ko nae ovaj put, oslobaa^se okova zla. Ko ovo zna i <mir nae, postaje svoj goispodar, nj'egovo je spokojstvo trajrto i njegova je misao trajna. U sebi on vidi Duha a Duha vidi kao sve. Nedotaknut je zlom: on otklanja zlo. NeuprIjan je grehom: sve greno spaljuje on. Nadmauje zlo, patnju i sumnje sve, jer on vidi Veino. To je svet Duha, o kralju. Tako je govorio Janavalkja. O, Uitelju. Tvoje ikraljevstvo je moje i ja sam tvoj, ree tad kralj Videhe.
EPILOG

To je veliki neroeni Duh ovekov, uivalac hrane ivota i davalac zado'voljstava. Bogatstva ova nalazi onaj ko ovo zna. To je veliki neroeni Duh ovekov, veno mlad i besmrtan. To je Duh rvasione, utoite od sveg straha. Brihad-aranjaka up. 4. 3^4

129

NAPOMENA PREVODIOCA
\

Najstarije upaniade, duhovni tekstovi u tradiciji razliitih vedskih kola, sainjene su negde izmeu 800 i 400 godine pre tiove ere do'k najmlae potiu iz 15. veka. Pretpostavlja se da je na sanskritu tampano uikupno 112 upaniada, a sve one, saikupljene u jednoj knjizi, inile 'bi antologiju obima Bi'blije. Ovaj izbor ukljuuje najpoztnatije i najvanije upaniade, oine koje se zbog svojih pesnikih i filozofskih dimeinzija uglavnoim i prezentiraju u imodernoj svetsikoj fcnjievno'sti. Sanskrits'ka re upanisad (upaniada) ili upa ni sad potie od^glagola sad (sedeti), rei upa (dolc, ispod, pod) to je u vezi sa latinskim s-ub, i rei ni (pod, dole, nie, ispod), to se u engles'korn jeiziku nalazi kao be-neath (binit) i nether (ineder). Sa malo poetske slobode u tumaenju porekla, mogla bi se utvrditi i veza sa srpsbohrvat'skim reima: sedeti, ispod, nie. Ili je ta veza upravo taona i obavezttjua? Celina rei upanisad znaila bi: sedenje, upuivanje, sedenje kraj nogu uitelja. Pretpostavlja se da je hronoloiki, istorijiski red upaniada otiprilike ova)kav: Brihad-aranjaka, andogja, Taitirija, Kauitaki, Kena, Kata, Ia, Mundaka, Prana, Mandukja, vetavatara i Maitri. Ovde je njihov redosled iamenjen. Neke od najstarijih date su na kraju jer, na izvestan nain, predstavIjaju kulminaciju celoikupnog uenja uipaniada doik je Ia, na primer, shodno novijoj indijskoj tradiciji, stavljena na poetaik. Upaniade su sa sanskrita prvi put prevedene u sedamnaestom veku, i to na persijs'ki jezi'k, odakle

131

ih je put vodio u latinski i ostale jezike. Na srpskohrvatski odnosno hrvatskosrpski jezik upaniade su prevoetie u nekoliko mahova, u razliitom izboru i obimu. Postojei prevodi bitno se razlikuju'jedan od drugog, tnajvie zbog injenice da su korieni razlieiti izvori, sanskrit, ruski, italijanski i nekoli'ko engles'kih verzija. Prevode koji se nalaze u knjizi Poeci indijske misli (prirpdila Rada Ivekovi, BIGZ, Beograd, 1981) prevodilaca: . Vodinelia, D. Zai, R. Ivekovie i . Veljaia trebalo bi, moda, smatrati najpreciznijim prenoenjem u srpskohrvatski, s obziroim da su prevodi sainjeni iz samskrita, originala, dakle. No, dragoceni su i ostali prevodi, pre svih izbor objavljen 1976. godine u Izdanju Glasa Slavouiije", Osijek, zatim Vesne Krmpoti itd. KO'd nekih prevoda iskljuivo su korieni ili barem konsultovani engleski prevodi (Maksa Milera i Rada-krinana, oa primer), oni koji se obino smatraju naj autoritativni j im. U ovoj knjizi je kao osnovni izvor korien engleski prevod Huana Maskara, objavljen 1964. godine u izdanju ,;Pingvina" (London); ovu eng'lesku verziju prevodijac smatra jednom od najjednostavinijih, najeksplicitaijih i, pritom, najpoetskijih. U tolku rada na prevoidu, paralelno su konsultovane i dve postojee verzije na nemaokoim jeziku. Upravo zbog injenice da je planiran kao popularno iizdanje indijslkih svetih -spisa, ovaj prevod koristi produeni oblik stiha, sa prostijoim i, nadam se, os'vetljenijom arhitektoni'kom, ,u,z mogunost da sprega simplifikacije i poetizacije u izvesnoj meri oduzme neto od mistike snage ovim svetim formulama o venom jedinstvu i dvojstvu Bramana i Atmana, beskonanog kosmiokog principa, apsolutnog duha, i subjektivnog principa, svesti, due, jastva. Korien je konvencionalni nai'n transliteracije sanskritskih imena (Braiman, Atman, Purua, Naiketa), uobiajen i, u izvesnoj meri, karadievski obavezujui u srpskohrvatskom jeziku odnosno nje 132

govoj istonoj varijanti. Pojam bramana, (brahman) pisan malim islovima, to oznaava duhovni'ka, ovde je, takoe po obiaju, pisan kao bramin, U potpunosti je preuzet i oblik koji Huan Maskaro koristi u engleskom jeziku za definisanje Atmana - izraz Self prevoen je kao Ja ili Jastvo postoji, dakako, i sebstvo, i sopstvo, itd. a upotreba jednog' ili drugog oblika zavisila je isikljuiivo od nielodijske grap reenice u kojoj se javlja. Sliono je i sa engleskoim reju universe koja se ovde javIja kao 1. vasiona, 2. svemir i 3. kosmos. Autor prevoda izbegavao je, za religijsike tekstove, po njegovam imiljenj'U, potpuno neprimerene nove rei i kovanice iako bi one, mogue, preciznije izrazile zgusmutu simboliku sanskritiskih pojmova. Time se, naravno, nije htelo izjednaoiti bogatstvo sanskrita i srpskohrvatskog jezika. Na pojedinim mestima zadrane su -engleske (latinske) rei, potpuno odomaene kod nas kakve su kontemiplacija, meditar cija, koncentracija, transcendencija itd. meutim, one e za imodernog citaoca, svakako, predstavljati najmanju prepreku.

V. D

133

SADRAJ
Ta xod

. ~~

7 1

Kena. Kata Prana Mundaka ' Mandukja vetavatara . Maitri Kauitaki Taitirija andogja Brihad-aranjaka Vrhovno uenje Napomena prevodioca

11 17 31 43 53 57 73 81 87 93 109 117 131