Casopis RECIKLAZA I ODRZIVI RAZVOJ 2011

RECIKLAA I
ODRIVI RAZVOJ
RECYCLING AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT
Glavni urednik:
MILAN TRUMI
GROZDANKA BOGDANOVI
Odgovorni urednik:
IZDAVA
www.ror.edu.rs
:
Tehniki fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu, Srbija
VOLUMEN 4 BROJ 1 (2011) ISSN 1820-7480
M
R
T
K
a
t
e
d
r
a
Department
RECIKLAA I ODRIVI RAZVOJ
GLAVNI UREDNIK:
Milan Trumi Milan Trumic
Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru University of Belgrade, Technical Faculty in Bor
Katedra za mineralne i reciklane tehnologije Department of Mineral and Recycling Technologies
V.J. 12, 19210 Bor, Srbija V.J. 12, 19210 Bor, Serbia
Tel/Fax: 030 421 749 Phone/Fax: +381 30 421 749
E-mail: mtrumic@tf.bor.ac.rs E-mail: mtrumic@tf.bor.ac.rs
ODGOVORNI UREDNIK: EDITOR-IN-CHIEF:
Grozdanka Bogdanovi Grozdanka Bogdanovic
Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru University of Belgrade, Technical Faculty in Bor
Katedra za mineralne i reciklane tehnologije Department of Mineral and Recycling Technologies
Tel: 030 424 555 Phone: +381 30 424 555
E-mail: gbogdanovic@tf.bor.ac.rs E-mail: gbogdanovic@tf.bor.ac.rs
UREIVAKI ODBOR: EDITORIAL BORD:
Rodoljub Stanojlovi Rodoljub Stanojlovic
Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru, Srbija University of Belgrade, Technical Faculty in Bor, Serbia
Miodrag iki Miodrag Zikic
Nada trbac Nada Strbac
Sneana Mili Snezana Milic
Goran Vuji Goran Vujic
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, Srbija University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences, Serbia
Hristina Stevanovi arapina Hristina Stevanovic Carapina
EDUCONS Univerzitet Sremska Kamenica, Fakultet zatite EDUCONS University Sremska Kamenica, Faculty of
ivotne sredine, Srbija Environmental Protection, Serbia
Ljubia Andri Ljubisa Andric
Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih Institute for Technology of Nuclear and other Raw Materials,
sirovina, Beograd, Srbija Belgrade, Serbia
Zagorka Aimovi Pavlovi Zagorka Acimovic Pavlovic
Univerzitet u Beogradu, Tehnoloko metalurki fakultet, University of Belgrade, Faculty of Technology and Metallurgy,
Srbija Serbia
Duan Stanojevi Dusan Stanojevic
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija, abac, Srbija High Technology School of Professional Studies, Sabac, Serbia
TEHNIKI UREDNICI: TECHNICAL EDITORS:
Maja Trumi Maja Trumic
Dejan Anti Dejan Antic
IZDAVA: PUBLISHER:
Tehniki fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu Technical Faculty in Bor, University of Belgrade
DIZAJNER KORICA: COVER DESIGNER:
Maja Trumi Maja Trumic
TAMPA: PRINT:
Grafomed Trade, Bor, Srbija Grafomed Trade, Bor, Serbia
INTERNET ADRESA: WEB ADDRESS:
www.ror.edu.rs www.ror.edu.rs
EDITOR-IN-CHIEF:

RECIKLAA I
ODRIVI RAZVOJ


Glavni urednik / Editor-in-Chief:
MILAN TRUMI

Odgovorni urednik / Editor-in-Chief:
GROZDANKA BOGDANOVI

www.ror.edu.rs

ODRIVI RAZVOJ I POLIMERNI MATERIJALI

SUSTAINABLE DEVELOPMENT AND POLYMER MATERIALS

Slobodan Jovanovi
1,
, Jasna V. Dunuzovi
2

1
Tehnoloko-metalurki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
2
IHTM-Centar za Hemiju, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

IZVOD U poslednjih dvadesetak godina dolo je do naglog porasta primene polimernih
materijala u praktino svim oblastima ljudskih delatnosti, a naroito za izradu ambalae. I pored
toga, u svetu, a i kod nas, dosta esto se uju ideje da polimerni materijali zadovoljavaju sve
tehnike i ekonomske uslove, ali zbog toga to ne mogu da se uklope u kruni tok materije u
prirodi oni zagauju ivotnu sredinu i samim tim ne zadovoljavaju ekoloke kriterijume, pa ih ne
treba koristiti npr. za izradu ambalae, a naroito ne ambalae za pakovanje ivotnih namirnica.
U prvom delu ovoga rada ukazano je na razloge koji su doveli do zagaenja nae planete
zemlje i ta se ini u cilju ouvanja ivotne sredine i prihvatanju i uvoenju u ivot ideje o
odrivom razvoju. U drugom delu rada je na izabranim primerima pokazano koliki doprinos
odrivom razvoju se ostvaruje primenom polimernih materijala na bazi fosilnih ili obnovljivih
sirovina. Pokazano je takoe da se recikliranjem polimernog otpada u nove materijale i sirovine ili
njegovim sagorevanjem mogu ostvariti znaajne utede u sirovinama i energiji i tako dodatno
doprineti odrivom razvoju. Pored toga, polimerni materijali su znaajno uticali na ubrzan razvoj
velikog broja tehnologija, kao to su npr: tehnologija proizvodnje transportnih sredstava,
graevinarstva, elektronike i elektrotehnike, grafike tehnike, tekstila, sportske opreme i tako na
jedan specifian nain doprineli smanjenoj potronji sirovina, energije i emisije CO
2
. Na osnovu
prikazanih podataka moe se zakljuiti da su polimerni materijali ekoloki materijali i da je to
jedan od razloga to je za polimerne materijale za sledeih dvadeset godina predvien godinji
porast proizvodnje od 4 do 8 %.
Kljune rei: odrivi razvoj, polimerni materijali

ABSTRACT - In the last twenty years, a rapid growth in the application of polymer materials
occurred in practically all fields of human activities, especially for packaging. Never the less, in
the world and our country, quite often one can hear the ideas that polymer materials satisfy all the
technical and economic requirements, but because they cannot fit into the circular flow of matter
in nature, they pollute the environment and therefore do not satisfy the environmental criteria, so
they should not be used for example, for packaging and in particular not for food packaging.
In the first part of this article the reasons which led to the pollution of our planet earth are
pointed out and also what is done in order to preserve the environment and to accept

UDK: 502.131.1:678.7

2
and introduce into the life ideas of sustainable development. In the second part it is
shown, on selected examples, in which amount application of polymer materials based on
fossil or renewable raw materials contributes to sustainable development. It is also shown
that by recycling of polymer waste into new materials and raw materials or its
combustion, significant savings in raw materials and energy can be achieved, which
further contributes to sustainable development. In addition, polymer materials have
significantly contributed to the rapid development of many technologies, such as:
technology of transport vehicles production, construction, electronics and electrotechnics,
graphic techniques, textiles, sports equipment and in a specific manner contributed to the
reduced consumption of raw materials, energy and CO
2
emission. Based on the presented
data it can be concluded that the polymer materials are environmentally friendly, which is
one of the reason for planned annual polymer production growth of 4 to 8% in the next
twenty years.
Key words: sustainable development, polymer materials

1. STANJE ZAGAENOSTI ZEMLJE

Eko sistem nae planete zemlje ine, kao to se
vidi na slici 1, stene, podloga, voda , vazduh i izmeu
njih ivi svet. Energija za opstanak eko sistema zemlje
dolazi od sunca [1].

Slika 1. ematski uproen prikaz ekosistema nae planete
zemlje

Kao to se vidi na slici 1 izmeu svih komponenata
eko sistema dolazi do interakcija razliitih vrsta, koje su
oznaene vertikalnim strelicama. Priblino konstantan
priliv energije sunevog zraenja u toku jedne godine
ima za posledicu uspostavljanje dinamike ravnotee
izmeu komponenata eko sistema i per-manentnog
krunog toka energije i materije. Sveukupnost ovih
interakcija odreuje klimu na zemlji, a samim tim i
uslove opstanka ivog sveta. Na promene klime na
zemlji do poetka dvadesetog veka odluujui uticaj
imao je priliv suneve energije. Situacija se menja
tokom dvadesetog veka.
Na slici 2 prikazan je porast broja stanovnika na
zemlji.

Slika 2. Porast broja stanovnika na zemlji od 1700. do 2007.
godine i prognoza do 2050. godine

Kao to se vidi na slici 2, broj stanovnika na zemlji
poeo je ubrzano da raste od 1910. godine i ve u
oktobru mesecu 2011. godine dostigao cifru od 7
milijardi. Prema predvianjima, koja su do sada raena
u 2050. godini, ako ne bude nepredvienih katastrofa,
broj stanovnika treba da dostigne brojku od 9 milijardi.
Ubrzano poveanje broja stanovnika na zemlji u
periodu od 1910. godine do danas posledica je naglog
razvoja industrije, mehanizacije poljoprivrede i
proizvodnje sve veih koliina hrane, razvoja hemije i
medicine, kao i sve vee industrijske proizvodnje
razliitih vrsta dobara. Ubrzan razvoj industrije je
praen nekontrolisanim porastom potronje raspoloivih
sirovina i energije, kao i nastajanjem ogromnih koliina
otpada svih vrsta. Na slici 1 prikazano je da proizvodi
ljudske delatnosti na zemlji u tome periodu poinju da
utiu na sve komponente eko sistema zemlje
(horizontalne strelice) i remete uspostavljenu ravnoteu i
krune tokove materije i energije na zemlji. Eko sistem

3
zemlje ima sposobnost da odreene koliine otpada
prihvati bez posledica po uspostavljeno ravnoteno
stanje. Meutim, kada koliina otpada koju ljudi
odbacuju pree jednu kritinu koliinu dolazi do
naruavanja uspostavljene ravnotee i trajnih promena u
eko sistemu zemlje sa nesagledivim posledicama.
Razvoj drutva, kao i izvori sirovina nisu geografski
ravnomerno rasporeeni, pa je dolo do podele na mali
broj razvijenih bogatih zemalja u kojima ivi oko 15
% stanovnitva koje raspolae sa oko 80 % svetskog
kapitala i koje troi prekomerne koliine sirovina i
energije i permanentno vodi ratove. Sa druge strane 85
% stanovnika raspolae sa 20 % svetskog kapitala troe
samo toliko sirovina i energije koliko im je potrebno, a
vrlo esto i nedovoljno za odravanje ivota. Oko 20 %
stanovnika zemlje ivi u siromatvu i troi maksimum 1
dolar dnevno. Prema podacima svetske banke razlike u
standardu graana razvijenih i nerazvijenih zemalja e
rasti do 2015. godine [2]. U tim zemljama godinje
umire veliki broj dece i graana zbog nedostatka hrane i
iste vode. Ilustracije radi, u tabeli 1 prikazano je koliko
jedna hiljada stanovnika neke razvijene zemlje (npr.
Nemaka) i nerazvijene zemlje uestvuje u korienju
optih dobara.

Tabela 1. Uee u korienju zajednikih dobara i optereenju ivotne sredine 1000 stanovnika
Nemake i neke proseno nerazvijene zemlje u toku jedne godine
Uee u korienju dobara i optereenju
ivotne sredine
Razvijena zemlja Nerazvijena zemlja
korienjem energije, TJ 158 22
emisija CO
2
, tone 13.700 130
fluorovani i hlorovani ugljovodonici, kg 450 16
transport roba, tkm 4.391.000 776.000
transport putnika kolima, Pkm 9. 126.000 904.000
putnikih automobila, kom. 443 6
potronja cementa, tone 413 56
potronja elika, tone 665 5
specijalni otpad, tone 187 oko 2

Prekomerna proizvodnja i potronja dobara u
razvijenim zemljama ima za posledicu i nastajanje
velike koliine otpada. Ilustracije radi u tabeli 2
prikazana je samo koliina komunalnog otpada po glavi
stanovnika i godini za nekoliko izabranih zemalja.
Za zbrinjavanje otpada USA i Kanada potroe
zajedno godinje 47,6, EU zemlje 42,0, Japan 30,5 i
vajcarska 2,3 milijarde dolara. Zemlje u razvoju imaju
daleko manju koliinu otpada, ali nemaju dovoljno
sredstava za zbrinjavanje ni te koliine otpada.
Komunalni otpad u tim zemljama delimino se odlae
na neureene deponije, a najvea koliina se odlae na
mesta koja nisu prihvatljiva za odlaganje otpada.

Tabela 2. Koliina komunalnog otpada u kilogramima po glavi stanovnika i godini za nekoliko
izabranih zemalja (OECD, 1994, 2007)
Zemlja
Otpad, kg/stanovnik
1994. god. 2007. god.
EU (27) - 522
USA 744 -
Norveka 538 -
Luksemburg 504 -
Holandija 500 -
Danska 399 801
Nemaka 374 -
vajcarska 336 -
Engleska 335 -
vedska 301 -
Francuska 260 -
Italija 249 -
Austrija 216 -
eka Republika - 294
ZEMLJE U RAZVOJU < < 100 -

4

Cena reavanja problema otpada u Evropi je vrlo
visoka. Primera radi, kada je grad Napulj (Italija) imao
poznate probleme sa otpadom, vajcarska je ponudila
Italiji da prihvati taj otpad i da ga spaljuje po ceni od
110 do 150 /toni.
Razliitim ljudskim aktivnostima u poslednje vreme
u atmosferi je poveana koncentracija svih relevantnih
tetnih otpadnih gasova (CO
2
, CO, NO
x
, SO
2
, O
3
,
hlorovani i fluorovani ugljovodonici) i time je znaajno
pojaan efekat staklene bate, odnosno uticaj na klimu
[3]. Primera radi, u periodu izmeu 1990. i 2007. godine
emisija CO
2
nastalog iz fosilnih goriva i industrijskih
procesa u svetu porasla je (prema razliitim izvorima) za
34 do 38 % i u 2007. godini dostigla koliinu od 32
milijarde tona. Izmeu 1990. i 1999. godine emisija CO
2

je rasla po stopi od oko 1 % godinje, a u periodu od
2000. do 2007. godine po stopi od 3,5 % godinje.
Ovakav porast emisije CO
2
nije predvien ni jednom
prognozom raenom pre 2000. godine. Brzina rasta
emisije CO
2
u poslednje tri godine blago je usporena
samo u nekim razvijenim zemljama, zbog svetske
finansijske krize i obustave rada odreenog broja
fabrika.
U tabeli 3 prikazan je udeo emisije CO
2
pet najveih
zagaivaa u ukupnoj emisiji CO
2
u svetu.

Tabela 3. Udeo emisije CO2 najveih zagaivaa u ukupnoj emisiji CO2 u svetu
Zemlja Kina USA EU - 17 Indija Rusija
Udeo CO
2
(mas.%) 24 21 12 8 6
Masa CO
2
, t po glavi
stanovnika
5,1 19,4 8,6 1,8 11,8

Do zagaenja planete zemlje dolo je zbog:
naglog poveanja broja stanovnika na zemlji i sa
tim povezanom prekomernom potronjom sirovina i
energije i nastajanja neprihvatljivih koliina otpada
razliitih vrsta i
ogranienog kapaciteta eko sistema zemlje da bez
posledica prihvati nastale koliine otpada.
Pratei dinamiku potronje zajednikih resursa i
ugroavanja ivotne sredine na zemlji, veliki broj
naunika je shvatio da e tolerisanje takvog stanja imati
katastrofalne posledice za sve stanovnike zemlje.
Naunici su shvatili da je neophodno sa moguim
posledicama ovakvog stanja upoznati to vei broj
stanovnika, a naroito politike elite svih zemalja sveta,
koje su pojedinano i zajedno najodgovornije za
usmeravanje drutva u pravcu koji e ljudima obezbediti
dugoroni opstanak na zemlji.
U literaturi je objavljen veliki broj scenarija u
kojima se daju prognoze o potronji sirovina i energije, i
o merama, koje je neophodno sprovoditi da bi se
obezbedio oveka dostojan ivot na zemlji. Na slici 3
prikazan je takav jedan scenario, koji je predloio S.
Schmidt Bleek [4].
U svojoj knjizi S. Schmidt Bleek je detaljno
obrazloio da brzina potronje sirovina na zemlji
prikazana krivama 1, 2 i 3 vrlo brzo, brzo i usporeno, ali
sigurno, vode svet u katastrofu. Jedino scenario prikazan
krivom 4 na slici 3, koji podrazumeva uvoenje eko
faktora 1:10, odnosno smanjenje sadanje potronje
sirovina za 90 %, moe da obezbedi i generacijama ljudi
koje dolaze dugoroni boravak na zemlji.

Slika 3. Scenario potronje sirovina po S. Schmidt-Bleek-u i
posledice
(1bez preduzimanja mera tednje, 2zamrzavanje sadanjeg
tempa potronje, 3optimizacija proizvodnje i privatna tednja,
4uvoenje eko-faktora 1:10 obezbeuje dugoroni boravak
ljudi na zemlji) [4]

Na slici 4 strunjaci Komisije za zatitu ivotne
sredine UN prikazali su realne podatke o promeni
stepena zagaenja nae planete sa vremenom do 2007.
godine i svoju prognozu do 2050. godine. Stepen
zagaenja sa vrednou 1 predstavlja kritini stepen
zagaenja iznad kojeg naa planeta nije vie u stanju da
prihvati poveane koliine otpada bez trajnih posledica

5
na stanje ranije uspostavljene ravnotee u eko sistemu.
Kao to se vidi na slici 4, kritini stepen zagaenja na
zemlji je dostignut oko 1980. godine, a ve 2007. godine
stepen zagaenja je povean za 50%.

Slika 4. Prikaz zagaenja planete zemlje do 2007. godine i
scenario razvoja dogaaja do 2050. godine

Ako se nita ne preduzme stepen zagaenja zemlje
e u 2050. godini dostii vrednost 2,3, odnosno dolo bi
do ireverzibilnih promena i drastinog naruavanja
stabilnosti eko sistema zemlje i promena klime, koje bi
imale vrlo tetan uticaj na ivi svet. Strunjaci UN su
ukazali da bi u periodu koji sledi bilo neophodno stepen
zagaenja smanjiti ispod kritine vrednosti i tako
obezbediti ljudima normalan ivot na zemlji.

1.1. ta se preduzima u svetu u cilju zatite ivotne
sredine
Pored naunika i istraivaa, i veliki broj politiara i
u najrazvijenijim zemljama sveta je shvatio da:
planeta zemlja nije vie u stanju sama da rei
probleme izazvane prekomernom potronjom
sirovina i prekomernim zagaenjem tla, voda i
atmosfere, kao i da je opasnost od globalnog
zagrevanja planete potpuno realna,
nijedna zemlja na svetu, ma koliko bila velika i
jaka, nije u stanju da samo svojim graanima
garantuje bezbedne uslove za ivot, ve da to moe
da se realizuje samo zajednikim naporima svih
zemalja sveta delovanjem npr. kroz Ujedinjene
nacije.
U poslednjih tridesetak godina Ujedinjene nacije su
organizovale veliki broj skupova na kojima su doneti
razliiti predlozi i neke najznaajnije odluke vezane za
ouvanje ivotne sredine. U ovome tekstu e biti
navedene neke od njih.
1987. godine jedna Komisija UN, koju je vodila
premijerka Norveke (G.H.Brundtland) u svome
izvetaju predloila je definiciju pojma odrivog razvoja
po kojoj je to: Razvoj koji zadovoljava potrebe
oveanstva danas, bez umanjenja mogunosti da
budue generacije zadovolje svoje egzistencijalne
potrebe [5]. Brandtland-komisija je u obrazloenju
pojma odrivog razvoja navela da on ne obuhvata samo
zatitu ivotne sredine, ve ima i ekonomsku i socijalnu
komponentu, kao to je to prikazano na slici 5.

Slika 5. Tri komponente odrivog razvoja

Kao to se vidi na slici 5 ekoloka, ekonomska i
socijalna komponenta treba da budu ravnopravno
zastupljene u odrivom razvoju, jer se samo tako mogu
smanjiti postojee razlike u kvalitetu ivota i jednoga
dana ostvariti ravnopravnost meu stanovnicima na
zemlji. Komisija je takoe konstatovala da odrivi
razvoj u budunosti ne treba shvatiti kao jedan krut
koncept, ve da je on fleksibilan i da zavisi od vremena,
obrazovanosti graana, stepena ureenosti drava i
njihovog bogatstva.
Od znaaja je da se pomene i svetska konferencija o
razvoju i zatiti ivotne sredine, koja je odrana 1992.
godine u Rio de eneiru i na kojoj je odrivi razvoj
prihvaen kao zajedniki cilj svih lanica UN (globalno
partnerstvo) i na kojoj je sainjena Agenda 21 u kojoj je
opisan kompletan program rada na uvoenju odrivog
razvoja. 1997. godine su UN organizovale u Njujorku
skup pod nazivom Rio-5-Konferencija UNGAS, na
kojoj je Agenda 21 prihvaena kao obavezujua i svaka
zemlja uesnica se obavezala da donese svoju Agendu
21 u kojoj ekoloka, ekonomska i socijalna komponenta
odrivog razvoja moraju da budu ravnopravno
zastupljene. Uspena realizacija ciljeva Agende 21 u
jednoj zemlji moe da se realizuje samo pod uslovom da
se svi graani informiu i prihvate ideju odrivog
razvoja i motiviu za rad na realizaciji ciljeva detaljno
opisanih u Agendi 21 [6].
Ujedinjene nacije su 1997. godine organizovale
sastanak u japanskom gradu Kyoto, koji je bio posveen
ouvanju klime na zemlji. Zemlje uesnice su prihvatile

6
da u periodu od 2008-2012. godine smanje za 5 %
emisiju est relevantnih gasova (CO
2
, N
2
O, metan,
delimino halogenovani fluoro-ugljovodonici,
perfluorougljovodonici i sumpor-heksafluorid) u odnosu
na emisiju iz 1990. godine i tako doprinesu usporavanju
globalnog zagrevanja. Uobiajeno je da se u
komunikaciji ne navode svi navedeni tetni gasovi ve
se govori samo o koliini emitovanog CO
2
, ali se
podrazumeva da su u toj koliini drugi tetni gasovi
uraunati tako to se njihova masa mnoi sa
odgovarajuim koeficijentom, koji ukazuje koliko puta
dati gas vie doprinosi zagaenju ivotne sredine od
CO
2
. EU zemlje su se prihvatile da do 2012. godine
smanje emisiju tetnih gasova za 8%. EU je objavila
smernice RL 3003/87 i RL 2004/101 u kojima je
definisala proceduru odreivanja emisije CO
2
i
zaduenja pojedinih lanica.
U februaru 2005. godine stupio je na snagu Kyoto
protokol. Obaveze zemalja potpisnica, koje su
uestvovale na skupu u Japanu i prihvatile da smanje
emisiju CO
2
, time su ozvaniene, odnosno postale
obavezujue. Zahvaljujui takozvanim fleksibilnim
mehanizmima Kyoto protokola, danas je mogua
meunarodna trgovina CO
2
-kontigentima uz osnovnu
ideju da je za klimu na zemlji u principu svejedno na
kom delu zemlje e doi do emisije CO
2
, odnosno na
kom delu zemlje e se smanjiti emisija CO
2
.
Zahvaljujui mogunosti trgovine kontigentima
CO
2
ve je formiran odreen broj firmi koje se
profesionalno bave ovim poslom, odnosno,
posredovanjem izmeu prodavaca i kupaca CO
2

kontigenata. Na slici 6 prikazan je model njihovog
funkcionisanja.

Slika 6. Model funkcionisanja trgovine sa CO2 u svetu [7]

Kao to se vidi na slici 6 za funkcionisanje
predloenog modela mora da postoje tri partnera:
investitor, zemlja koja eli da se na njenoj teritoriji
realizuju projekti koji doprinose smanjenju emisije CO
2

(prodavac) i firme ili institucije, koje imaju obavezu da
smanje emisiju CO
2
(kupci) i kojima je povoljnije da tu
svoju obavezu namire kupovinom odgovarajueg
kontigenta CO
2
bilo gde u svetu, nego u svojoj zemlji.
Investitor formira projekte koji doprinose smanjenju
emisije odreene koliine CO
2
i obezbeuju sredstva za
njihovu realizaciju na najpovoljnijim lokacijama u svetu.
U najveem broju sluajeva takvi projekti se realizuju u
slabije razvijenim zemljama i delimino se finansiraju iz
fondova za humanitarnu pomo, pa se prodajom
kontigenata CO
2
dobijaju dodatna sredstva za realizaciju
ovih projekata. Na taj nain su usmereni tokovi novca iz
razvijenih u nerazvijene zemlje. Na slici 6 je takoe
pokazano i da svi predlozi projekata, kao i gotovi
projekti, moraju da budu kontrolisani od strane
nezavisnih institucija.
Rad na smanjenju emisije CO
2
moe da se
preduzme tek kada se npr. za jednu firmu, ustanovu,
grad, regiju i celu zemlju odredi ukupna godinja emisija
CO
2
i definiu izvori emisije. Svaki emiter CO
2
dobija
od odgovarajuih dravnih organa zvaninu informaciju
sa kolikom emisijom tetnih gasova je zaduen i kolika
mu je taksa za licencu da te gasove moe da emituje.
Procedura za ova odreivanja je definisan normom ISO
14064-1. Svako verifikovano smanjenje emisije CO
2
ima za posledicu smanjenje takse. Ako neki emiter CO
2

bilo gde u svetu otkupi kontigent CO
2
koji odgovara
njegovoj ukupnoj emisiji on dobija sertifikat da je
njegova proizvodnja CO
2
neutralna i oslobaa se
plaanja taksi. Da bi motivisala svoje lanice da ulau
u smanjenje emisije CO
2
EU e od 2013. godine
znaajno poveati takse. Ove mere e znatno pogoditi
sve intenzivne potroae energije. Predstavnici

7
proizvoaa stakla , papira, hemijskih proizvoda, elika
i nemetala u Nemakoj su ve izraunali da e im
obaveze za emisiju CO
2
u toku 2013. godine biti
poveane za oko 4,5 milijardi evra.
2009. godine UN su organizovale svetski skup u
Kopenhagenu, koji je bio posveen odrivom razvoju
(promeni klime). Rezultati ovoga skupa su bili samo
delimino uspeni, zato to najvei svetski zagaivai
ivotne sredine nisu hteli da prihvate vee finansijske
obaveze i svoje vee uee u smanjenju zagaenja
ivotne sredine i smanjenju razlika u standardu
razvijenih i nerazvijenih zemalja.

2. POLIMERNI MATERIJALI

Proizvodnja polimernih materijala u svetu, kao to
je to prikazano na slici 7, porasla je od 1,5 miliona tona
u 1950. godini do 265 miliona tona u 2010. godini.
Ovako brz porast proizvodnje nije do sada zabeleen ni
za jednu drugu vrstu materijala [8].

Slika 7. Porast proizvodnje polimernih materijala u svetu u
periodu 1950. 2010. godine

Brz porast proizvodnje i primene polimernih
materijala praktino u svim oblastima ljudske delatnosti
uslovljen je:
postojanjem relativno jeftinih i za sada dostupnih
sirovina za njihovu proizvodnju (nafta, zemni gas,
ugalj, obnovljive sirovine),
malom gustinom polimernih materijala,
povoljnim odnosom svojstvo/cena,
jednostavnim i brzim postupcima prerade, kojima se
mogu prevesti u predmete vrlo sloenog oblika,
mogunou prilagoavanja svojstava razliitim
oblastima primene,
njihovom inertnou (bezopasni za ljude i okolinu) i
injenicom da su oni u pravom smislu te rei
ekoloki materijali.
Zbog navedenih razloga polimerni materijali se
smatraju materijalima druge polovine dvadesetog veka,
a prema svim prognozama oekuje se da e tu poziciju
zadrati i u dvadeset prvom veku. Na slici 8 prikazani
su udeli polimernih materijala koji se koriste u razliitim
oblastima ljudskih delatnosti [8].

Slika 8. Udeli polimernih materijala (mas.%) koji se koriste u
najznaajnijim oblastima primene (Ukupna masa polimera 265
miliona tona)

2.1. Doprinos odrivom razvoju primenom
polimernih materijala

Saznanje i prihvatanje injenice da su izvori
sirovina i energije u svetu ogranieni i da ih treba
tedeti, kao i narasla svest o neophodnosti zatite ivotne
sredine od tetnih supstanci i sve veih koliina
razliitih vrsta otpada, doveli su do toga da se u
poslednjih dvadesetak godina sve ozbiljnije postavlja
pitanje o potrebi provere ekoloke opravdanosti kako
proizvodnje tako i primene svih, pa prema tome i
polimernih materijala. Pod ekolokim materijalom se
danas podrazumeva materijal pri ijoj se proizvodnji,
primeni i recikliranju utroi manje sirovina i energije i
manje zagadi ivotna sredina nego pri korienju drugih
materijala, koji mogu da se koriste za istu namenu.
Poreenje ekolokih svojstava materijala poelo je
jo osamdesetih godina dvadesetog veka. U tome
periodu istraivai su za odreivanje ekolokog bilansa
koristili razliite procedure, pa su dobijeni rezultati bili
praktino neuporedivi. Ovaj problem je reen
objavljivanjem serije normi DIN EN ISO 14040/14044.
Odreivanje eko-bilansa je vrlo sloeno i mora se
izvoditi tano po proceduri opisanoj u navedenim
normama. Za pojanjenje pojma ekobilansa na slici 9
prikazana je vrlo uproena ema njegovog odreivanja.

8

Slika 9. Uproeni prikaz odreivanja ekobilansa materijala

Kao to se vidi na slici 9, pri pravljenju ekolokog
bilansa za neki proizvod neophodno je za svaku fazu
ivota proizvoda polazei od sirovina, dobijanja
materijala, izrade predmeta koji ima neku upotrebnu
vrednost, njegovog korienja, odlaganja na deponiju i
recikliranja odrediti koliko se utroi sirovina, vode,
energije za transport i koliko pri tim fazama nastaje
otpadnih gasova, otpadne vode, vrstog otpada i otpada
pri transportu. Pre nego to se pone sa pravljenjem
energetskog i materijalnog bilansa treba fiksirati ciljeve i
okvir rada, nain obrade i interpretacije rezultata.
Ekoloki bilansi omoguavaju korektno poreenje
razliitih materijala, svih faza njihove proizvodnje,
prerade, upotrebe i recikliranja, kao i doprinosa svake
faze zagaenju ivote sredine. Pored toga, omoguavaju
i poreenje razliitih postupaka proizvodnje jednog te
istog proizvoda, pa samim tim i optimalan izbor kako
materijala tako i postupka njegove proizvodnje,
korienja i recikliranja. U okviru ovoga teksta nee biti
prikazani kompletni ekoloki bilansi za polimere i druge
materijale koji se koriste za iste namene, ve e samo na
nekoliko primera biti ukazano na prednosti korienja
polimernih materijala i njihov doprinos zatiti ivotne
sredine i odrivom razvoju [9a].
Ilustracije radi, na slici 10 prikazano je kakve bi
posledice imala zamena ambalae od polimernih
materijala sa ambalaom od alternativnih materijala
(staklo, papir, karton, beli lim, elik, aluminijum i drvo).
Za izradu ambalae u svetu je u toku 2010. godine
utroeno oko 80 miliona tona polimernih materijala.

Slika 10. Doprinos odrivom razvoju primenom polimernih
materijala za izradu ambalae

Kao to se vidi na slici 10, korienjem ambalae
od alternativnih materijala umesto od polimernih
materijala za pakovanje iste koliine nekog proizvoda u
Evropi, masa ambalae porasla bi skoro etiri puta,
odnosno za oko 40 miliona tona, cena ambalae bi se
poveala 1,89 puta, za odlaganje otpada bilo bi potrebno
na deponijama obezbediti 1,61 puta vei prostor, za
proizvodnju ambalae bilo bi potrebno potroiti 1,5 puta
vie energije, odnosno 1240 miliona GJ i dolo bi do
1,95 puta vee emisije CO
2
u atmosferu, odnosno 61
milion tona CO
2
[9b]. Ovi podaci nedvosmisleno
ukazuju na ekoloke i ekonomske prednosti primene
polimernih materijala za izradu ambalae u odnosu na
alternativne materijale.
Na slici 11 prikazano je kolika uteda u potronji
energije i emisiji CO
2
moe da se ostvari pri grejanju
jedne porodine kue sa korisnom povrinom od 132 m
2

u sluaju kada je pri gradnji kue koriena toplotna
izolacija od stiropora prema standardu DIN 4108 [10].

Slika 11. Razlike u potronji energije i emisije CO2 pri grejanju dve porodine kue (132 m
2
) u sluaju kada je jedna graena bez, a
druga sa toplotnom izolacijom

9

Strunjaci su proraunali da bi se primenom
toplotne izolacije pri novogradnji i renoviranju starih
kua u svakoj zemlji moglo ostvariti znaajno smanjenju
emisije CO
2
, koje bi omoguilo ispunjavanje obaveza o
smanjenju emisije tetnih gasova preuzetim
potpisivanjem Kijoto-protokola.
Korienjem polimernih materijala i u drugim
oblastima primene ostvaruju se znaajne utede u
energiji, a samim tim doprinosi i smanjuju emisije
tetnih gasova. Primera radi industrija transportnih
sredstava (automobili, avioni, vozovi i parobrodi)
ispunjava sve otrije ekoloke zahteve (smanjenje
potronje energije i emisije tetnih gasova) ne samo
poboljavanjem pogonskih agregata, ve i ugradnjom u
svoje proizvode sve vie lakih polimernih materijala i
samim tim i supstitucijom materijala sa veom gustinom
(metali, staklo). Slino se moe konstatovati i za
korienje polimernih materijala u svim drugim
oblastima primene. To praktino znai da se
proizvodnjom i primenom polimernih materijala
znaajno doprinosi zatiti ivotne sredine, odnosno
odrivom razvoju.
Kada se razmatraju ekoloka svojstva polimernih
materijala treba uzeti u obzir da su makromolekulske
supstance - polimeri vrlo stabilne (sem
biodegradabilnih) i da se vrlo sporo razgrauju, pa da
prema tome i ne mogu u pravom smislu te rei
zagaivati ovekovu sredinu. Kada se ovaj problem
korektno razmatra mora se, istini za volju, rei i da se
polimerni materijali ne sastoje samo od
makromolekulskih supstanci, ve da u njihov sastav
ulaze i razliiti aditivi, koji su niskomolekulske
supstance i koji bi u principu mogli da difuzijom preu
npr. u pakovani proizvod i da ga eventualno zagade.
Meutim, polimerni materijali su najmlai materijali,
pa je i njihova primena npr. u medicini (implanti),
farmaciji (ulaze u formulacije lekova) ili za izradu
ambalae u razvijenim zemljama u potpunosti regulisana
vrlo strogim zakonskim propisima [11. Zbog toga do
sada nisu zabeleeni sluajevi da je primena polimernih
materijala imala tetne posledice po zdravlje ljudi u bilo
kojoj oblasti primene.

2.2. Doprinos odrivom razvoju recikliranjem
polimernih materijala

Kada se govori o primeni polimernih materijala,
mora se imati u vidu da se znaajan deo ovih materijala,
a naroito pri izradi ambalae, koristi za proizvodnju
predmeta koji se jednokratno primenjuju i da se posle
kraeg vremena nau u komunalnom otpadu, odnosno
na deponijama za odlaganje komunalnog otpada. U
svetu se nagomilavaju ogromne koliine komunalnog
otpada u kojem znaajno mesto imaju i polimerni
materjali. injenica, da polimerni materijali imaju malu
gustinu i da se esto radi o upljim telima razliitih boja,
stie se pogrean utisak da je udeo polimernih materijala
u komunalnom otpadu mnogo vei nego to u stvari
jeste i da zauzima preveliki deo i onako oskudnog
prostora na deponijama. Cena odlaganja komunalnog
otpada u savremeno ureenim deponijama je vrlo visoka
i iznosi npr. oko 70 dolara u Americi, a oko 60 evra po
toni otpada u Nemakoj. Deponije velikog broja gradova
i u razvijenim zemljama su praktino popunjene, a nove
se zbog visokih cena ne grade odgovarajuom brzinom.
Zbog toga se oko jedan milion tona polimernog otpada,
zajedno sa komunalnim otpadom nae u moru. Zbog
ljudske nebrige, polimerni materijali se i na kopnu vrlo
esto sreu van deponija, to iritira ekoloka drutva
koja su i u nekoliko razvijenih zemalja pokrenula
inicijativu za zabranu korienja polimernih materijala
npr. za izradu ambalae i to posebno kesa za pakovanje
prehrambenih proizvoda. Zbog toga su u velikom broju
razvijenih zemalja u periodu od 1980 do 1990. godine
angaovana znaajna sredstva i nauni potencijali u cilju
reavanja problema komunalnog, a zajedno sa njim i
polimernog otpada. Na osnovu rezultata sprovedenih
istraivanja konstatovano je da se reenje problema
polimernog otpada moe ostvariti
smanjenjem mase otpada,
recikliranjem otpada u cilju dobijanja:
novih materijala i
sirovina (hemijsko recikliranje),
korienjem otpada u cilju dobijanja energije,
odlaganjem polimernog otpada u korektno ureene
deponije i
primenom biodegradabilnih polimera i njihovim
kompostiranjem ili korienjem za dobijanje
biogasa.
Zemlje u Evropi su, na osnovu rezultata navedenih
istraivanja, poele da donose propise kojima se regulie
nain reavanja polimernog, a naroito ambalanog
polimernog otpada. Ovi propisi su se znaajno
razlikovali, pa je i Evropska unija 1994. godine u cilju
harmonizacije ovih propisa donela direktivu kojom se
ova materija regulie (94/62/EG) i odreuju koliine
(kvote) polimernog otpada koji svaka zemlja lanica
treba da zbrine na jedan od predloenih naina.
Revizijom stare i donoenjem nove direktive u 2004.
godini (2004/12/EG) ove kvote su znaajno poveane i

10
predloeno je da svi naini reavanja problema
polimernog otpada budu ravnopravni.
Smanjenje mase polimernog otpada u komunalnom
otpadu moe se ostvariti poboljanjem svojstava
polimernih materijala, to omoguava da se za dobijanje
nekih proizvoda utroi manja masa polimernog
materijala, a zadri njihov kvalitet. Na primeru ambalae
od polimernih materijala pokazano je koliko je mogue
poboljanjem svojstava polimernih materijala, kao i
postupaka izrade ambalae doprineti smanjenju mase
polimernog otpada na deponijama. Ilustracije radi na
slici 12 prikazano je kako se menjala masa izabranih
posuda za pakovanje iste vrste i koliine nekog
proizvoda od 1970. do 2005. godine.

Slika 12. Smanjenje mase ambalae za dva izabrana proizvoda
sa vremenom (danas: 2005. god.)

Posebno znaajni rezultati su ostvareni pri
proizvodnji poliolefina primenom novih metalocenskih
katalizatora. Pomou ovih katalizatora mogue je
uvoenjem dugih bonih grana u makromolekule ili
definisanom ugradnjom komonomera dizajnirati
makromolekule polietena (PE) i polipropena (PP) u
odnosu na molekulsku strukturu, molarnu masu,
raspodelu molarnih masa i tako poboljati njihova
mehanika i barijerna svojstva, kao i preradljivost.
Zahvaljujui poboljanju preradljivosti i svojstava npr.
PP sada je mogue proizvoditi folije npr. za pakovanje
cigareta debljine 16 do 18m umesto 24 m, folije za
pakovanje hleba debljine 35 m umesto 45 m ili
metalizirane folije za pakovanje ipsa i razliitih peciva
debljine 25 m umesto 35 m. U proseku u poslednjih
dvadesetak godina masa ambalae od polimernih
materijala za pakovanje prehrambenih proizvoda
smanjena je u proseku za oko 28 mas.%, pa je samim
tim pored utede sirovina, energije i emisije CO
2

smanjena i koliina ambalanog otpada.
Meutim, ovo znaajno smanjenje potronje
polimernih materijala pri izradi ambalae nije doprinelo
trajnom smanjenju mase polimernih materijala na
otpadu, zato to je u meuvremenu znaajno povean
broj proizvoda koji se pakuje u ambalau od polimernih
materijala, kao i broj pakovnih jedinica.
Prema prognozama strunjaka u narednom periodu
se ne moe oekivati znaajan skok u poboljanju
svojstava polimera koji se koriste za izradu ambalae, pa
samim tim ni znaajno smanjenje mase ambalae po
pakovnoj jedinici. Meutim, oekuje se da e se veom
primenom kompjutera pri izboru vrste polimera, a
naroito pri dizajnu oblika ambalae u bliskoj
budunosti ostvariti znaajne utede polimernih
materijala, a samim tim i doprineti zatiti ivotne
sredine, odnosno odrivom razvoju.
Najvei doprinos reavanju problema polimernog
otpada, smanjenju njegove koliine na deponijama, kao i
doprinosa odrivom razvoju za sada se ostvaruje
recikliranjem, odnosno ponovnom upotrebom
polimernog otpada u cilju dobijanja novih materijala,
sirovina i energije. Na slici 13 je ematski prikazan
opteprihvaeni koncept recikliranja polimernog otpada
[12].

Slika 13. ematski prikaz koncepta reavanja problema
polimernog otpada recikliranjem i spaljivanjem

Najjednostavniji nain recikliranja polimernog
otpada u cilju dobijanja novih materijala je mogue
ostvariti kada se radi o istom otpadu termoplastinih
polimera. Takav otpad nastaje pri proizvodnji
polimernih materijala i izradi razliitih proizvoda od
polimernih materijala, pa se i najee koristi direktno
na mestu nastajanja ili se posle regranulacije i
eventualnog dodavanja aditiva iznosi na trite.
Transportna i pomona ambalaa (palete, folije, itd.) je

11
uglavnom nezaprljana i moe se takoe direktno
reciklirati u materijal. Prema evropskoj direktivi
94/62/EG za prikupljanje ove vrste polimernog otpada
zadueni su proizvoai polimera i proizvoda od
polimernih materijala kao i trgovina.
Najvei deo ambalae u koju su direktno pakovani
prehrambeni, farmaceutski, kozmetiki i proizvodi za
odravanje higijene u razvijenim zemljama se posle
upotrebe proizvoda nae u komunalnom otpadu. Da bi
takav polimerni otpad, koji se sastoji od veeg broja
razliitih, najee jako zaprljanih posuda i folija od
razliitih polimernih materijala i u komunalnom otpadu
se nalazi zajedno sa drugim vrstama otpada, mogao da
se reciklira, neophodno ga je prvo pripremiti za
recikliranje.
U okviru pripreme za recikliranje, polimerni otpad
je neophodno [13]:
odvojiti od drugih grupa materijala prisutnih u
komunalnom otpadu,
klasirati prema vrsti polimernog materijala,
usitniti,
oprati,
osuiti,
umeati sa razliitim aditivima i prevesti u granulat.
Kao to se vidi, za dobijanje reciklata iz ove vrste
ambalanog polimernog otpada, neophodno je izvesti
veliki broj operacija, za koje mora da se koristi
specifina oprema, pa je i stvarna cena dobijanja
reciklata visoka. Kada se za recikliranje u nove
materijale koristi sadanje stanje tehnike mogue je
dobiti reciklate sa kvalitetom koji odgovara kvalitetu
sveih polimera, pa ih je mogue ponovo koristiti i za
proizvodnju ambalae i za prehrambene proizvode.
Kada se za recikliranje ne koristi sadanje stanje tehnike
dobijaju se reciklati razliitog kvaliteta, koji imaju uu
oblast primene i niu cenu.
Pri recikliranju polimernog otpada u materijal
zadrava se makromolekulska struktura reciklata.
Hemijskom i termikom obradom polimernog
otpada mogue je dobiti itav niz korisnih gasovitih i
tenih niskomolekulskih produkata. Kod nekih polimera,
kao to su polimetilmetakrilat, poli(-metilstiren) ili
polioksimetilen pri zagrevanju dolazi do odigravanja
reakcije depolimerizacije i dobijanja monomera od kojih
su polimeri sintetizovani. Posle preiavanja ovi
monomeri se mogu ponovo koristiti za sintezu polimera.
Pri zagrevanju najveeg broja polimera dolazi do
statistike razgradnje i nastajanja itavog niza
niskomolekulskih supstanci. Ovim nainom recikliranja
polimernog otpada, koji se najee naziva hemijskim
recikliranjem, dobijaju se produkti, koje se posle
preiavanja i dorade koriste kao petrohemijske
sirovine umesto nafte ili zemnog gasa. Za razliku od
recikliranja polimernog otpada u cilju dobijanja
materijala, kod hemijskog recikliranja se makromolekuli
razgrauju do niskomolekulskih supstanci. Za hemijsko
recikliranje je razraen itav niz postupaka od kojih su
neki univerzalni, a neki prilagoeni samo jednoj vrsti
polimernog otpada [14].
Postupci hidrolize, alkoholize i glikolize se ve
primenjuju u industrijskim razmerama za razgradnju
PET-a i nekih drugih poliestara, poliamida, poliuretana i
polikarbonata do polaznih monomera. Produkti dobijeni
glikolizom boca od PET-a upotrebljavaju se za sintezu
PET-a, koji se ponovo moe koristiti za izradu boca za
osveavajue napitke.
Recikliranjem polimernog otpada u materijale i
sirovine ostvaruju se znaajne utede u sirovinama,
energiji proizvodnje polimera i emisiji CO
2
, pa samim
tim i doprinosi odrivom razvoju.
Polimerni materijali su petrohemijski proizvodi i u
njima je sauvana kompletna energija nafte. U tabeli 4
su prikazane vrednosti toplote sagorevanja za nekoliko
polimernih materijala i standardnih goriva.

Tabela 4. Toplota sagorevanja nekih materijala
Materijal
Toplota sagorevanja,
MJ/kg
poliolefini, polistiren 46,0
polivinilhlorid 18,8
papir, drvo 15 - 17
komunalni otpad 6 10
Standardna goriva:
ulje za grejanje 43,9
zemni gas 33,0
kameni ugalj 28,0
mrki ugalj 18,0

Imajui u vidu podatke iz tabele 4 bilo je blisko
pameti da se polimerni otpad, koji vie nije mogue
reciklirati na druge naine, koristi za dobijanje energije
sagorevanjem. Izdvojeni polimerni otpad iz komunalnog
otpada koristi se direktno najee kao pomono gorivo
u visokim peima i cementarama. Ispituju se mogunosti
primene polimernog otpada kao goriva i u drugim
oblastima industrije. Interesantno je da je u razvijenim
delovima sveta (Evropa, Japan, USA) sadraj
polimernog otpada u komunalnom otpadu od 6 do 8
mas.%. Toplota sagorevanja komunalnog otpada se
kree od 9 do 12 MJ/kg. Polimerni otpad u toploti

12
sagorevanja komunalnog otpada uestvuje sa 25 do 30
%, a pored toga olakava i njegovo sagorevanje.
Sva savremena postrojenja za sagorevanje, kako
komunalnog tako i izdvojenog polimernog otpada, su
snabdevena efikasnim peima za potpuno sagorevanje
otpada i ureajima za preiavanje otpadnih gasova i
otpadnih voda. Novoizgraena postrojenja za
sagorevanje polimernog i komunalnog otpada su
bezbedna i ne zagauju zivotnu sredinu. Zbog toga u
razvijenim zemljama veliki broj gradova pokriva
znaajan deo potreba za toplotnom i elektrinom
energijom sagorevanjem polimernog otpada zajedno sa
komunalnim otpadom koji i nastaje u tim gradovima.
Spaljivanjem otpada se koristi njegov energetski
sadraj i tako tede prirodni resursi. ljaka koja zaostaje
posle sagorevanja otputa malo tetnih supstanci u
okolinu i prema sadanjim propisima moe se bez
problema odlagati na deponije ili npr. koristiti pri izradi
podloge za puteve.
Reavanje problema komunalnog otpada njegovim
odlaganjem na deponije je i pored velike primene,
najnepovoljnije reenje, jer se njime praktino na
neodreeno vreme odlae korienje sirovina i energije
vezane u polimerima a znaajno poveava koliina
otpada na ve skoro popunjenim deponijama.
Na slici 14 prikazano je na koji je nain dalje
obraivan sakupljeni polimerni otpad nastao u zemljama
EU+2 u toku toku 2009. godine.
Kao to se vidi na slici 14 i u zemljama EU je u
toku 2009. godine za recikliranje i sagorevanje
korieno samo 53,6 % polimernog otpada, dok je 46,4
% odloeno na deponije. Za sada, samo 9 zemalja EU
ima dobro razvijene sisteme za prikupljanje i ponovno
korienje polimernog otpada. U zemljama EU
strunjaci predviaju da posle 2020. godine nee vie
koristiti deponije za odlaganje kako polimernog tako i
nekih drugih vrsta otpada. Prema podacima prikazanim
na slici 14 teko se moe oekivati ispunjenje ovih
prognoza u predvienom roku.
U poslednjih petnaestak godina razraeni su
postupci proizvodnje itavog niza biorazgradivih i
bionerazgradivih polimera na bazi obnovljivih sirovina.
U tabeli 5 prikazani su kapaciteti za proizvodnju ovih
polimera u 2010. godini i prognoza za 2015. godinu
[15].
Tabela 5. Kapaciteti za proizvodnju biopolimera u tonama u
svetu za 2010. god. i prognoza za 2015. god.
Vrsta biopolimera 2010. god. 2015.god.
Bio PE 200000 (28 %) 450000 (26
%)
Bio PET 50000 (7 %) 290000 (17
%)
PLA 112500 (15 %) 216000 (13
%)
PHA 88100 (12 %) 147100 (9 %)
Biorazgradivi
poliestri
56500 (8 %) 143500 (8 %)
Biorazgradive blende
skroba
117800 (16 %) 124800 (7 %)
Bio PVC - 120000 (7 %)
Bio PA 35000 (5 %) 75000 (5 %)
Regenerisana
celuloza
36000 (5 %) 36000 (2 %)
PLA - blende 8000 (1 %) 35000 (2 %)
Bio PP - 30000 (2 %)
Bio PC - 20000 (1 %)
Ostali biopolimeri 7500 (1 %) 22300 (1 %)
Ukupno
724500
(100%)
1709700
(100%)

Slika 14. Udeli polimernog otpada nastalog u EU+2 korienog za recikliranje u materijale, dobijanje energije i odlaganje na deponije

13

Oekivani vrlo veliki porast proizvodnje polimera
na bazi obnovljivih sirovina (biomase) u budunosti je
vrlo verovatan, kada se ima na umu da su obnovljive
sirovine praktino jedina alternativa fosilnim
sirovinama, kojih je sve manje, kao i kolika sredstva se
u svetu ulau u razvoj tehnologija korienja obnovljivih
sirovina za dobijanje hemijskih proizvoda, a meu njima
i polimera. Sa porastom proizvodnje polimera na bazi
obnovljivih sirovina ostvarie se znaajne utede
fosilnih sirovina i smanjiti potronja energije i emisije
CO
2
. Do problema moe da doe samo u sluaju ako se
za proizvodnju obnovljivih sirovina pone koristiti jo
vea povrina zemljita koje se danas koristi za
proizvodnju hrane.
Na kraju treba napomenuti da je primena
polimernih materijala znaajno uticala na ubrzan razvoj
velikog broja tehnologija, kao to su npr.: tehnologija
proizvodnje transportnih sredstava, graevinarstva,
elektronike i elektrotehnike, grafike tehnike, tekstila,
sportske opreme itd. i na taj nain dodatno doprinela
ouvanju ivotne sredine i odrivom razvoju na zemlji.
Do sada je jedino majka priroda mogla da od CO
2
i
vode uz pomo enzima i suneve energije sintetizuje
polimere i neke druge hemijske supstance. Meutim, u
toku ove godine (2011.) strunjaci firme Bayer
(Nemaka) i nekih univerziteta u Nemakoj su u
Hemijskom parku u Leverkuzenu pustili u pogon
poluindustrijsko postrojenje u kome proveravaju
novorazvijeni katalitiki postupak korienja CO
2
za
sintezu jedne supstance, koju su zatim ugradili u jedan
poliuretan. Ovim otkriem mogu da se ostvare
neverovatni uspesi u hemiji i nauci o materijalima. Ono
e uticati da se sva organska jedinjenja u koja je ugraen
ugljenik potpuno drugaije vrednuju i da se npr. CO
2

ukljui u kruni tok materije u prirodi na jedan do sada
nepoznat nain [16] i tako sprei suvina emisija u
atmosferu.

ZAKLJUAK

Primenom i recikliranjem polimernih materijala
znaajno se doprinosi odrivom razvoju zato to se:
pri proizvodnji polimera ostvaruju utede u
sirovinama i energiji (nafta),
pri korienju polimera od polimernih materijala
smanjuje potronja energije i emisija CO
2
,
polimerni materijali mogu na razliite naine
ponovo upotrebiti (reciklirati) i na kraju iskoristiti
za direktno dobijanje energije,
primenom polimernih materijala u razliitim
oblastima ivot graana ini jednostavnijim,
zdravijim i jeftinijim. To svakako doprinosi boljem
kvalitetu ivota ljudi, a samim tim posebno
doprinosi i socijalnoj komponenti odrivog razvoja.

LITERATURA

1. Okosystem Erde. http://www.oekosystem-
erde.de/html/system-erde.html
2. Nachhaltige zukunftsvertrgliche Chemie, Verband
der Chemischen Industri, Frankfurt, 2000.
3. Johnke, B.; Scheffran, J.; Soyez, K. Abfall, Energie
und Klima; Erich Schmidt Verlag: Berlin, 2004.
4. Schmidt-Bleek S., Wieviel Umwelt braucht der
Mensch?, MIPS Das Ma fr kologisches
Wirtschaften, Berlin,1994.
5. UN Department of Economic and Social Affairs,
Division for Sustainable Development .
http://www.un.org./esa/sustdev .
6. www.un.org-esa-sustdev-agenda21.htm
7. Neosys AG. Entwicklung von CO
2

Handelsprojekten; http://www.neosys.ch
8. PlasticsEurope. Grafiken zur
Wirtschaftspressekonferenz; Mai, 2011(Interpack,
2011).
9. a) Baumast, A.; Pape, J. (Hersg) Betriebliches
Umweltmenagement; Eugen Ulmer Verlag:
Stuttgart, 2001.
b) Denkstatt Experten, Studie: Die Auswirkung von
Kunststoffen auf Energieverbrauch und
Treibhausgas emissionen in Europa.
http://www.denkstatt.at
10. Huckenstein, B.; Plesnivy, T. Chemie in unserer
Zeit 2000, 5, 226.
11. Bergmaier, J.; Washttl, M.; Wapner, B. Prfpraxis
fr Kunststoffverpackungen; Behrs Verlag:
Hamburg, 2010.
12. Kosmidis, V.; Achilias, D.; Karayannidis, G.
Macromol. Mater. Eng. 2001, 286, 640.
13. Jovanovic, S. Hemijska industrija 1999, 53, 31.
14. Wolters, L.; Marwick, J. V.; Regel, K.; Lackner, V.;
Schr, B. (Hrsg) Kunststoff-Recycling; Carl Hanser
Verlag: Mnchen,1997.
15. European Bioplastics. http://www.european-
bioplastics.org
16. htp://research.bayer.de/de/co2.asp

ANALIZA STANJA I STRATEKI OKVIR
UPRAVLJANJA OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI

WASTE MANAGEMENT IN SERBIA,
STATUS QUO AND STRATEGIC FRAMEWORK

Goran Vuji
, Bojan Batini, Nemanja Stanisavljevi, Dejan Ubavin, Miodrag ivanev

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka,
Departman za inenjerstvo zatite ivotne sredine i zatite na radu, Novi Sad, Srbija

IZVOD Poetkom 90-ih godina, mnoge EU Direktive i nacionalni zakoni definisali su niz ciljeva
i Strategija koje treba da omogue adekvatno upravljanje svih tokova generisanog otpada.
Istraivanje i analiza iskustava u drugim zemljama, kao i implementacija odgovarajue politike,
moe pomoi Srbiji da izbegne izvesne greke i nepotrebne investicije vezane za sektor upravljanja
otpadom.
Za zemlje u razvoju, poput Srbije, implementacija naprednih tehnologija je teko dostina,
tako da deponije predstavljaju najrealistinije reenje za zatitu ljudskog zdravlja i zatitu ivotne
sredine, kao dva osnovna cilja u upravljanju otpadom. Drugim reima, deponije su odrivo
dugorono reenje ukoliko je prisutan nizak nivo ekonomskog razvoja, i predstavljaju reenje koje
e u relativno kratkom roku sa manjim investicijama postaviti adekvatnu osnovu za dalji razvoj
sistema upravljanja otpadom.
Kljune rei: Srbija, Upravljanje otpadom, Deponija, Zemlje u razvoju

ABSTRACT - Since the beginning of the 1990s, many EU Directives and national laws have been
developed set of objectives and strategy to enable proper management of all waste streams
generated. Research and analysis of experiences in other countries, as well as the implementation
of appropriate policies, can help Serbia to avoid certain mistakes and unnecessary investments
related to waste management sector.
For developing countries such as Serbia, the implementation of advanced technology is
hard to attain, so landfills represent the optimal solution that will fulfill two main goals of solid
waste management, that include protection of human health and protection of the environment. In
other words, landfills are a sustainable long terms solution if the economy development is on a low
level, and landfills represents solution that in a relatively short time and with less investment than
advanced treatment facility can be adopted, and create basis for development of waste
management systems.
Keywords: Serbia, Waste Management, Landfill, Developing Countries

UDK: 628.472.3(497.11)

15

1. UVOD
Srbija predstavlja zemlju u razvoju, i kao takva
mora posebno da obrati panju na unapreenje sistema
upravljanja otpadom, kao jednog od kljunih elemenata
ouvanja i zatite ivotne sredine. Postavljanje dobre
osnove u ovom sektoru, veoma je vano za odreivanje
daljeg razvoja sistema upravljanja otpadom u buduem
periodu. Takoe, bitno je da sve relevantne institucije i
donosioci odluka prepoznaju vanost ulaganja u sistem
upravljanja otpadom. Sa 3527 divljih deponija, pri emu
samo 4 zadovoljavaju sve tehniko-sanitarne uslove, sa
preko 2 miliona tona generisanog komunalnog otpada
godinje, 80% teritorije obuhvaene organizovanim
sakupljanjem otpada, i BDP od 4000, Srbija je u svojoj
strategiji identifikovala 29 regionalnih deponija, 4
insineratora, i nekoliko MBT postrojenja.
Strateki posmatrano, deponovanje predstavlja
odrivo reenje za dui niz godina u sluajevima sporog
ili ak negativan razvoja ekonomije, dok sa druge strane
predstavljaju i reenje koje se moe vrlo lako adaptirati
u moderan sistem upravljanja otpada i to u kratkom
vremenskom periodu i sa manjim ulaganjima nego kod
drugih postrojenja za tretman. Uvoenje naprednih
tehnologija i postizanje 3R modela je mogue postii
premotavanjem nekih tradicionalnih koraka u razvoju
krajnjeg modela upravljanja otpadom, ali u sluajevima
sporog ekonomskog i socijalnog razvoja, deponije su
optimalno reenje koje e ispuniti pomenuta dva kljuna
cilja upravljana otpadom.
Jedan od najveih izazova u polju upravljanja
otpadom jeste rast koliina generisanog otpada, ime se
stvara dodatni pritisak na kapacitete postrojenja za
tretman otpada. Uzimajui za primer reciklau, stopa
recikliranja papira kod 15 lanica EU i Norveke je
poveana sa 36% u 1985. godini na 49% 1996.
Meutim, istovremeno se i ukupna koliina papira
tretirana u insineratorima ili deponovana takoe
poveala usled poveanja generisanja papira i kartona.
Porast koliine otpada naglaava vanost izgradnje
dodatnih postrojenja za tretman (reciklaa,
kompostiranje, insineracija, itd) ukoliko se eli postii
stabilizacija ili smanjenje koliine deponovanog otpada.

2. UPRAVLJANJE OTPADOM U SRBIJI
Upravljanje otpadom u Srbiji se suoava sa
periodom brzih i fundamentalnih promena. Do sada,
sistem upravljanja otpadom se sastojao u sakupljanju i
odlaganju otpada na deponije, koje u veini sluajeva ne
ispunjavaju sanitarne standarde za deponije vrstog
otpada.

Grafik 1. Morfoloki sastav otpada u Srbiji

Prvi korak u kreiranju adekvatne osnove za razvoj
sistema upravljanja otpadom, jeste prikupljanje podataka
o koliinama i morfolokom sastavu otpada. U tu svrhu,
prikupljeni su podaci o sastavu i koliini otpada u 10
reprezentativnih optina u Srbiji sa razliitim socio-
ekonomskim statusom. Za odreivanje sastava otpada,
uzimani su uzorci komunalnog otpada od 500 kg iz tri
zone: individualna, kolektivna domainstva i
komercijalna zona i ruralno podruje u optinama.
Sakupljeni uzorci su runo razvrstavani prema katalogu
u 16 razliitih frakcija. Dobijeni rezultati su prikazani
sledeim grafikom.
Ekstrapolacijom je dobijeno da Srbija godinje
generie 2.374.375 tona komunalnog otpada, to daje
prosek od 0.87 kg generisanog otpada po stanovniku
dnevno. Analiza morfolokog sastava ukazuje da
organski otpad sa svoje dve podkategorije ini ak 43%
ukupne koliine otpada. Potencijalne reciklirajue
frakcije ine do 38.8%, i ukljuuju plastiku sa 15%, dok
karton doprinosi sa 9.4%, papir sa 7.3%, staklo sa 5.3% i
metal sa 1.8%. Ostale frakcije otpada koje ine tekstil,
pelene, koa i fine estice ine 18.3% od ukupne
koliine.
Drugi korak vaan korak predstavljala je
identifikacija svih deponija u Srbiji. Uz pomo GPS
ureaja, pored samog poloaja i lokacije deponija,
definisani su i podaci o povrini, prosenoj dubini
otpada, udaljenosti od vodenih tokova itd. Dodatni
podaci su prikupljeni popunjavanjem upitnika na licu
mesta. Upitnik je sadrao vie od 20 pitanja sa ciljem da
se to bolje opiu lokacije deponija. Rezultati
istraivanja su pokazali da Srbija ima vie od 3500
deponija, od kojih je samo 180 zvaninih gradskih
deponija.

16

Grafik 2. Procenat otpada koji se trenutno odlae na sanitarne deponije

Trenutna situacija u Srbiji ukazuje na nizak
procenat deponovanja otpada na sanitarne deponije, jer
se veina otpada jo uvek odlae nekontrolisano ili na
deponije koje ne zadovoljavaju odgovarajue standarde.
U narednom periodu predstoji dalje planiranje i
izgradnja sanitarnih deponija u veim centrima Srbije.
Za sada, sanitarne deponije su izgraene u Kikindi,
Leskovcu, Lapovu, Vranju Uicu i Panevu, i na njih se
trenutno deponuje oko 14.3% ukupne koliine
generisanog otpada u Srbiji, to ini 18.3% od ukupnog
broja graana Srbije. Trenutno su jo u izgradnji i
deponije u Sremskoj Mitrovici, Pirotu i Iniji ime bi se
procenat deponovanog otpada na sanitarne deponije
poveao na 21.9%, odnosno otpad od 27.7% graana
Srbije bi se tretirao na ovaj nain. Izgradnjom sanitarne
deponije u Beogradu, vie od polovine, tanije 55.4%
generisanog otpada bi se deponovalo na sanitarne
deponije. Trend izgradnje sanitarnih deponija i sanacije i
zatvaranja postojeih neadekvatnih deponija bi trebalo
da se nastavi u cilju dostizanja 100%.

3. UPRAVLJANJE OTPADOM U ZEMLJAMA I
REGIONIMA SA RAZLIITIM SOCIO-
EKONOMSKIM POKAZATELJIMA

Srbija se trenutno suoava sa dubokom recesijom i
finansijskom krizom. Stopa bruto nacionalnog dohotka
od -4.7% 2009.godine i 0.7% u 2010., karakterie
nepovoljnu finansijsku situaciju u Srbiji, kao i u svim
evropskim zemljama. Trenutna ekonomska i socijalna
situacija u Srbiji moe se opisati podacima kao to su
stopa nezaposlenosti koja je skoila sa 22% koliko je
iznosila 2008. na 23.7% u 2009. Relativno visoka stopa
inflacije od 12.4% u 2008. do 6.1% 2010.
Veza izmeu bruto nacionalnog dohotka i
generisane koliine otpada je oigledna i moe se ak
smatrati linearnom, iako pored toga i socijalni, kulturni,
religijski i istorijski faktori takoe imaju vaan uticaj. U
zemljama poput Meksika, Tajlanda, Kine, Filipina gde
se BND kree do 10.000 $/graan/god. generie se oko
300 kg otpada po stanovniku godinje. U razvijenom
zemljama, gde se koriste savremeni tretmani otpada,
koliina generisanog otpada varira od 400
kg/stanovnik/god. u Junoj Koreji sa BND od
16,000$/graan/god, do 500 kg/stanovnik/god. u
zemljama sa BND od 25,000$/graan/god.
Ova injenica implicira na neophodnost visokog
bruto nacionalnog dohotka za prelazak na sisteme
upravljanja otpadom sa modernim tehnologijama za
tretman otpada.
Indikator trenutne situacije u oblasti upravljanja
komunalnim otpadom u Srbiji se moe ogledati i u
sektoru za otpadne vode. Statistiki podatci pokazuju da
je 35.03% domainstava prikljueno na kanalizacionu
mreu. Od ukupne koliine nastalih otpadnih voda, oko
87% se isputa direktno u medijume ivotne sredine bez

17
ikakvog tretmana. Najvei gradovi u zemlji, Beograd,
Novi Sad i Ni direktno isputaju otpadne vode u
recipijente. Neka od postojeih postrojenja su
zapostavljena, a mnoga obezbeuju samo primarni
(mehaniki) tretman, dok veina ne radi u kontinuitetu.
Zagaenje iz difuznih izvora prouzrokuju vie od 50%
zagaenja vode.
Kao pozitivan primer u oblasti upravljanja otpadom
moe se navesti injenica da je Srbija usvojila set
zakona o ambalanom otpadu i tako se pridruila
familiji Evropskih zemalja koje imaju sistem zelene
take. Nakon usvajanja zakona definisani su i ciljevi za
reciklau ambalanog otpada: 4% u 2010., potom 8% do
2011. i 25% u 2014. godini. Ipak, definisani ciljevi su
veoma ambiciozni, pri emu poseban problem
predstavlja injenica da se 38% ukupne koliine otpada
u Srbiji moe reciklirati (sa optimistinom 100%
efikasnou separacije).
U sledeoj tabeli su prikazani ciljevi zelene take
koji su definisani zakonom o ambalanom otpadu u
Srbiji. Moe se uoiti da Srbija veoma sporo napreduje
ka cilju 3R, sa konstatacijom da e stopa reciklae
ambalanog otpada u 2014. godini biti 55%, to
predstavlja svega 4.57% ukupne koliine generisanog
otpada.
Zemlje u razvoju pri postavljanju svog sistema
upravljanja otpadom, moraju imati u vidu greke sa
kojima su se suoavale razvijene zemlje, i te greke se
ne smeju ponavljati. Osnovna greka je opredeljenje da
je neophodno zaobii sistem koji se zasniva na
deponijama i to je pre mogue primeniti napredni 3R
sistem kao i druge tretmane otpada. Postavlja se pitanje
da li je to mogue, odnosno da li je mogue postii
ciljeve u upravljanju otpadom sa prihvatljivom cenom,
ili razvijati moderan sistem upravljanja otpadom uz
velike investicije.

Tabela 1. Ciljevi Zelene takeodreene zakonom o ambalanom otpadu u Srbiji
OPTI CILJEVI
GODINA 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
Ponovna upotreba [%] 5.0 10.0 16.0 23.0 30.0
Reciklaa [%] 4.0 8.0 13.0 19.0 25.0
SPECIFINI CILJEVI ZA RECIKLIRANJE
GODINA 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
Papir/karton [%] 0.0 0.0 14.0 23.0 28.0
Plastika [%] 0.0 0.0 7.5 9.0 10.5
Staklo [%] 0.0 0.0 7.0 10.0 15.0
Metal [%] 0.0 0.0 9.5 13.5 18.5
Drvo [%] 0.0 0.0 2.0 4.5 7.0

U Holandiji je uvoenjem naprednih tehnologija i
smanjenjem koliine otpada, dolo do poveanja
naknade sa 100/domainstvu/godinje 1990. do
220/domainstvu/godinje 2003. kada je do-stignut i
minimalni broj deponija. Taksa za Novi Sad je 2003.
bila 30/domainstvu/godinje, dok je 2010. iznosila
36/domainstvu/godinje.
Napredne tehnologije za tretman otpada su nekoliko
puta skuplje u poreenju sa deponijama, ak i kada se
raunaju trokovi odravanja kao i trokovi nakon
zatvaranja u periodu od nekoliko decenija. Poreenja
radi, cena insineracije je oko 100/toni, dok cena
tretmana otpada u postrojenjima za kompostiranje iznosi
vie od 40 po toni. Trokovi recikliranja zavise od
trenutnog stanja na tritu sekundarnih sirovina, ali
celokupan proces koji ukljuuje, separativno
sakupljanje, transport, tretman, reciklau i/ili ponovnu
upotrebu sekundarnih sirovina iznosi oko 80 po toni
otpada.
Poetkom devedesetih, mnoge EU Direktive i naci-
onalne politike su razvijane sa ciljevima da se unaprede
procesi i implementacija reciklae i ponovne upotrebe,
kao i da se postave ogranienja za koliine deponovanog
otpada. Takva politika sada poinje da daje rezultate,
imajui u vidu da je procenat reciklae komunalnog
otpada (ukljuujui kompostiranje) u zemljama EU 15 +
EFTA znaajno porastao i da je skoro dupliran u odnosu
na period 90-ih, doseui 40% u 2004.
Deponije, kao najmanje poeljno reenje u
hijerarhiji upravljanja otpadom je jo uvek najee
primenjivani metod u pan-Evropskom regionu. U EU,
31% od ukupno generisanog otpada se deponuje, 42% se
reciklira, dok se 6% tretira u procesu insineracije uz
dobijanje energije. Ostatak od 21% je neodreeno.
Konstantno poveanje koliine generisanog otpada,
utie na pretpostavku da se 2020. godine moe oekivati
dupla koliina otpada u poreenju sa 1980. godinom.
Interesantno je da i pored prihvaenih zakona, kao i
Direktive EU o deponijama i merama za smanjenje
koliina deponovanog otpada, oekivana koliina otpada

18
koji e se deponovati 2020. bie skoro ista kao i 1980.,
kada nije bilo tih zakona. Naravno ovo je direktan uticaj
rasta stope generisanog otpada, tako da konstantan
porast koliine otpada stoga zahteva izgradnju dodatnih
postrojenja za tretman (reciklaa, kompostiranje,
insineracija) ako se eli postii smanjenje koliine
deponovanog otpada. Meutim, pravo pitanje je da li su
zemlje u razvoju, u stanju da ulau u napredne
tehnologije za tretman otpada i pored ulaganja u
odgovarajue deponije, pogotovo posamtrano sa aspekta
Srbije, gde nisu sva naseljena mesta obuhvaena
organizovanim sakupljanjem otpada, uz injenicu da
komunalna preduzea uspevaju da naplate svoje usluge
u procentu od oko 70%.
Na sledeem grafiku su prikazane trenutne cena
usluga prikupljanja otpada za optine Juno-Bakog
regiona, kao i maksimalno priutivi nivo poveanja cena
ovih usluga koje bi po odreenim socio-ekonomskim
pokazateljima graani mogli finansijski da podnesu.
Moe se uoiti da ima prostora za porast cena ali se
postavlja pitanje, da li je taj porast dovoljan za ulaganja
u moderne tehnologije za tretman opada. Situacija u
Srbiji ukazuje da je najrealnije reenje upravo izgradnja
regionalnih centara zasnovanih na sanitarnim
deponijama, uz sanaciju i rekultivaciju postojeih divljih
smetlita i deponija i proirenjem obuhvata svih graana
organizovanim sakupljanjem otpada.
Pre konane odluke, vano je znati da smanjenje,
ponovna upotreba i reciklaa nisu ciljevi upravljanja
otpadom, nego zatita zdravlja ljudi, ivotne sredine i
ouvanje resursa, a razliite tehnologije za tretman su
samo sredstva za postizanje tih ciljeva. Kako su zatita
oveka i ivotne sredine najvaniji ciljevi upravljanja
otpadom koji su u veini sluajeva ostvareni u
razvijenim zemljama vano je da budua strategija u
zemljama u razvoju ide napred ka ostvarenju tih ciljeva
ali sa priutivim trokovima.

Grafik 3. Prikaz trenutnog i maksimalno priutivog nivoa naplate za junobaki region

ZAKLJUAK
Nakon analize sistema upravljanja otpadom u
razvijenim zemljama i analizom uticajnih parametara na
segment upravljanja otpadom, postavlja se pitanje da li
je sistem regionalnih sanitarnih deponija greka ili
neminovni poetak svakog dobro organizovanog sistema
upravljanja otpadom. Sve napredne tehnologije su skupe
i teke za implementaciju, pogotovo za zemlje u razvoju.
Radi postizanja ciljeva upravljanja otpadom uvoenje
sistema sanitarnih umesto divljih deponija, predstavlja
najefikasnije i ekonomski priutivo reenje za zemlje u
tranziciji. Situacija u zemljama u razvoju ukazuje da je
veoma teko nai bolje reenje nego to su sanitarne
deponije. Zemlje sa slabom ekonomijom i demokratskim
sistemom koji je jo uvek u progresu su veoma izloene
pritisku da se postave nove strategije za sisteme
upravljanja otpadom. Moderne tehnologije za tretman
otpada su veoma skupe za graane, u poreenju sa
sanitarnim deponijama. Poreenjem bruto nacionalnog
dohotka u razvijenim zemljama i njihovog sistema
upravljanja otpadom, za zemlje u tranziciji bilo koji
drugi tretman osim sanitarnih deponija je teak za
postizanje. Obzirom da su investicije u infrastrukturne
projekte kao to su izgradnja kanalizacionog sistema i
postrojenja za tretman otpadnih voda jo uvek prioritet,
uvoenje sanitarnih deponija kao kljunih komponenti u
celokupnom sistemu upravljanja otpadom predstavlja
najrealnije reenje.
LITERATURA
1. Brunner, P.H.; Fellner, J. Setting priorities for waste
management strategies in developing countries.
Waste Management & Research 2007, 25, 234-240.

19
2. Centre for Strategic Economic Studies Vojvodina-
CESS Economic Forecast for Serbia 2009 and 2010
Slow recovery follows sharp downturn.
3. Environmental Outlooks: Municipal Waste;
ETC/WRM, 2007.
4. Diverting Waste from Landfill. Effectiveness of
Waste-Management Policies in the European Union;
European Environmental Agency, ISSN 1725-9177,
EEA Report No 7/2009.
5. Lacoste, E.; Chalmin, P. Veolia Environemnt. From
Waste to Resource, In: 2006 World Waste Survey
(Ed.); Economica: Paris, 2007.
6. Mazzantia, M.; Montinib, A.; Nicolli, F. The
Dynamics of Landfill Diversion: Economic Drivers,
Policy Factors and Spatial Issues Evidence from
Italy Using Provincial Panel Data. Recourse,
Conservation and Recycling 2009, 54, 53-61.
7. Price, J.L. The Landfill Directive and the Challenge
Ahead: Demands and Pressures on the UK
Householder. Recourse, Conservation and Recycling
2001, 32, 333-348.
8. Redi, N. Registar izvora zagaivanja kao osnov za
uspostavljanje sistema upravljanja otpadom.
Reciklaa i odrivi razvoj 2009, 2, 1-8.
9. Stevanovi-arapina, H.; Mihajlov, A.; Stepanov, J.;
Savi, D. Uspostavljanje odrivog sistema
upravljanja otpadom- primena koncepta: ocenjivanje
ivotnog ciklusa. Reciklaa i odrivi razvoj 2010, 3,
22-28.
10. Mihajlov, A. Segment odrivog korienja prirodnih
resursa i integralnog upravljanja otpadom: reciklaa.

UTICAJ OTPADA NA URBANO STANOVNITVO DOPRINOS
USPOSTAVLJANJU UZRONO POSLEDINIH VEZA

WASTE MANAGEMENT AND URBAN POPULATION - CONTRIBUTION TO ESTABLISH
CAUSE - EFFECT RELATIONSHIPS

Hristina Stevanovi arapina
1,
, Andjelka Mihajlov
2

1
Fakultet zatite ivotne sredine, Univerziet Edukons, Sremska Kamenica, Srbija
2
Fakultet tehnikih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija

IZVOD Upravljanje otpadom u Evropskoj uniji i razvijenim zemljama u svetu je izgraeno na
principima hijerarhije otpada: prevencija otpada, ponovna upotreba proizvoda, reciklaa, prerada
otpada (ukljuujui i dobijanje energije) putem sagorevanja i konano, uklanjanje konanim
odlaganjem ostatka. U zavisnosti od lokalnih uslova, aktivnosti upravljanja otpadom razliito utiu
na zdravlje stanovnitva i ivotnu sredinu.
Na bazi hijerarhije upravljanja otpadom kao kvalitativnoj metodi, razvijena je i sve vie se
koristi kvantitativna metoda analize ivotnog ciklusa otpada.
U radu se prezentuju aspekti koje treba tretirati u cilju utvrivanja uticaja ivotnog ciklusa
otpada na urbano stanovnitvo kroz uspostavljanje metodolokog pristupa za definisanje uzrono -
posledinih veza. Polazna osnova istraivanja je injenica da se utvrivanje uticaja otpada na
urbano stanovnitvo mora definisati kroz:
- multidisciplinarno sagledavanje uticaja stanja otpada, socijalnih i ekonomskih efekata,
ekspozicije stanovnitva, zdravstvenih efekata koji su povezani sa uticajem razliitih
emisija iz operacija upravljanja otpadom u medijume ivotne sredine;
- sagledavanje specifinih karakteristika urbane sredine.
Definisanje metodolokog pristupa iskazano je kroz potrebu za uspostavljanjem i razvojem
indikatora na lokalnom nivou koji bi definisali uticaj otpada na zdravlje stanovnitva u urbanoj
sredini.
Kljune rei: Upravljanje otpadom, uticaj na zdravlje, indikator, opcije upravljanja,
multidisciplinarni pristup

ABSTRACT - Waste management in European Union and developed countries is based on the
principles of waste hierarchy. Different waste management options produced a different impact on
population health and the environment.
This paper is dealing with different aspects to be treated in order to determine the impact of
the life cycle of waste in an urban population in order to establish a methodological approach for
defining the cause effect relationship. The starting point of research is the fact that determining
the impact of waste on the urban population must be defined by:

UDK: 351.777.6 ; 628.4

21
- Multidisciplinary assessment of the impact of waste status, social and economic effects,
population exposure, health effects associated with the impact of different emissions in the
environmental media arising from waste management;
- Consideration of the specific characteristics of urban areas.
Defining of the methodological approach to establish the cause-effect relationships involving
waste management options and urban population is expressed through the need for the
establishment and development of indicators at the local level to define the impact of waste on
human health in urban areas.
Keyword: Waste management, impact on health, indicators, waste options, multidisciplinary
approach

1. UVOD
U mnogim aspektima, zdravlje stanovnitva nije
prirodni proizvod, ve je rezultat interakcije i
ravnotee izmeu drutva, ekonomije i pritisaka na
ivotnu sredinu kao i pokretakih snaga razvoja.

Slika 1. Zdrava, odriva zajednica [1]

Svetska zdravstvena organizacija [2] i Zakon o
javnom zdravlju Republike Srbije,2009
/www.ekoplan.gov.rs/ definiu da:
Zdravlje je stanje potpunog fizikog, mentalnog i
socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti
ili nesposobnosti.
Bolesti koje danas najee pogaaju stanovnitvo
rezultat su kombinacije mnogobrojnih faktora koji su
razliitih karakteristika, porekla i trajanja. Bolesti se
javljaju u razliitim ivotnim dobima ljudi, i zavise od
osetljivosti organizma koja je opet odreena njihovim
genetskim nasleem, starou, polom, optim
zdravstvenim, ekonomskim i socijalnim stanjem.
Znaajnim pretnjama za zdravlje stanovnitva se
smatra i zagaenja ivotne sredine, kao to su pre
svega zagaenje vazduha, nastajanje otpada,
nedostatak i/ili nizak kvalitet vode za pie u pojedinim
podrujima, nizak nivo sanitarne infrastrukture, visoke
koncentracije opasnih hemikalija itd.
Uspostavljanje meusobne veze izmeu zagaenja
ivotne sredine i zdravlja stanovnitva je sloen
fenomen. Ne postoji jednostavna formula niti
metodologija koja moe jednostrano definisati uticaj
razliitih pritisaka pa i pritisaka iz ivotne sredine na
zdravlje stanovnitva svake pojedinane zajednice. U
tom smislu, uspostavljanje prioriteta koji definiu
uticaj ivotne sredine na zdravlje zahteva kompleksan
i izbalansiran istraivaki i vremenski proces.
Utvrivanje uzrono posledine veze izmeu
stanja ivotne sredine i zdravlja stanovnitva
(Environmental health) pre svega na urbanom,
lokalnom nivou je samo prvi korak u reavanju
problematike koja nastaje sa uticajem zagaenja
ivotne sredine. Sledei kritini korak predstavljen je
potrebom da se nae reenje za spreavanje i redukciju
uticaja koji nastaju usled uspostavljenih relacija. Neki
uticaji se mogu reiti samo kroz zdravstveni sektor,
neki kroz sektor ivotne sredine. Mnogi uticaji su
kompleksni i meusobno povezani, te se ne mogu
reiti sektorski i zahtevaju razvoj integrisane politike
koja koherentno tretira zdravlje, ivotnu sredinu i
razvojne ciljeve drutva. Iskustvo pokazuje da se
progres i uspeh jedino moe postii ukoliko su
ukljuene sve relevantne institucije i nivoi ,
ukljuujui i participaciju javnosti.

2. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM
Drutvo je postalo zabrinuto nad nekontrolisanim
iskoriavanjem prirodnih resursa i degradacijom
ivotne sredine, te se poslednjih decenija sve vie
uoava porast interesa i brige drutva za stanje ivotne
sredine. U tom cilju, i industrija i biznis iskazuju sve
veu potrebu i interes ka sprovoenju i izgradnji
22
aktivnosti koje nee ugroziti stanje ivotne sredine., ka
proizvodnji zelenih proizvoda uz "zelenije" procese.
Poseban problem predstavlja otpad koji nastaje u
svim oblastima ljudskih aktivnost kako u razvijenim
tako i u zemljama u razvoju. Otpad je ozbiljan
ekoloki, socijalni i ekonomski problem za sve
moderne razvojne ekonomije. Nain na koji se otpad
generie i kako se sa njim postupa ima uticaj na
svakoga graanina, mala i srednja preduzea, na
organe uprave i vlast, na medjunarodno trite
Otpad s jedne strane svojim nastajanjem i
delovanjem izaziva zagaenje ivotne sredine , ali s
druge strane otpad predstavlja veliki potencijal kao
resurs sekundarnih sirovina i energije. Tretman otpada
predstavlja veliki izazov za tehniku struku u cilju
razvoja tehnolokih postupaka koji su prihvatljiva za
ivotnu sredinu (environmentally friendly technique).
S druge strane, tretman generie nova radna mesta i
otvara mogunost za razvoj novog biznisa.
Uticaj otpada na ivotnu sredinu proistie iz
zagaenja koje se emituje kroz ceo ivotni ciklus
otpada, od nastanka ( kada se odbaci proizvod koji
nema vie upotrebnu vrednost ), preko sakupljanja,
kroz postupke tretmana otpada kao to su reciklaa,
kompostiranje , sagorevanje, odlaganje na deponije
itd. Opasnost po zdravlje stanovnitva nastaje kroz
razliite nivoe emisija u medijume ivotne sredine
(vazduh, podzemne vode, zemljite...) poreklom od
otpada koji nije kontrolisan, odloen ili tretiran
pravovremeno i u skladu sa zahtevima savremenih
tehnologija.
Integralno upravljanje otpadom (engl. Integrated
waste management - IWM) je koncept upravljanja
otpadom koji ima za cilj da se minimizuju uticaji koji
nastaju zbog tehnologija tretmana otpada
uspostavljanjem optimizovanog sistema upravljanja
otpadom u drutvu. Koncept je baziran na razmatranju
raspoloivih opcija tretmana i /ili kombinacija opcija,
uz uvaavanje specifinosti ivotne sredine,
energetskih kapaciteta, ekonomskog potencijala i
drutveno-politikih karakteristika drutva.
Integralno upravljanje otpadom je sveobuhvatan
koncept koji poinje sa projektovanjem
(dizajniranjem) proizvoda , tako da se koristi manje
sirovina-materijala, proizvodi se tehnikama
procesiranja sa produkcijom manje otpada, koji na
kraju svog upotrebnog veka postaju otpad ali koji se
moe ponovo koristiti kroz adekvatne procese kao to
su reciklaa, kompostiranje, dobijanje RDF goriva ili
sagorevanje uz iskorienje energije. Proces prerade
nastalih otpada je prikazan na slici 2.

Slika 2. Komponente integralnog sistema upravljanja
otpadom [4]

3. OTPAD I ZDRAVLJE STANOVNITVA

Sve ljudske aktivnosti generiu otpad. Loe
upravljanje otpadom dovodi do kontaminacije vode,
zemljita i atmosphere to ima znaajan impact na
zdravlje stanovnitva.
Teko je izmeriti efekte na zdravlje stanovnitva
nastale dugoronom ekspozicijom stanovnika dejstvu
materija koje su prisutne u otpadu ili nastaju kao
produkti na postrojenjima za tretman otpada, naroito
imajui u vidu da su te koncentracije preteno male,
kao I sagledavajui sloen nain njihovog prenosa
kroz zemljite, ulaz u lanac ishrane i sl. Ipak , usled
nedostatka kvalitetnih istraivanja I dokaza o uticaju
postrojenja za tretman otpada, njihova izgradnja I rad
izaziva panju I zabrinutost javnosti. Razliiti
akcidenti, koji esto i nisu u vezi sa upravljanjem
otpadom proizveli su izuzetno jak NIMBY (not in my
backyard- ne u mom dvoritu ) sindrom koji izaziva
suprotstavljanje izgradnji postrojenja : deponija,
reciklanih centara, insineratora . Vlade su pod sve
veim pritiskom javnosti da prue dokaze o uticaju
ovakvih postrojenja na zdravlje stanovnika. Veliki broj
radova i studija je izraen koji tretiraju uticaj emisija
zagaujuim materija u blizini razliitih postrojenja
za tretman otpada. Epidemioloke studije su esto
ukazale na postojanje odreenih veza izmeu nastalih
bolesti i blizine lokacije postrojanja za tretman otpada,
ali ogroman broj ipak nije uspostavio znaajne dokaze
o uzrono-posledinim vezama.
Nastajanje odreenih zdravstvenih problema se
moe povezati sa svakim korakom u ivotnom ciklusu
otpada, tokom rukovanja, tretmana , odlaganja i to [5]
23
Usled direktnog izlaganja uticaju otpada , kroz
procese povraaja I reciklae ili drugih vidova
izlaganja opasnim materijama iz otpada (gasovi
iz insinseratora, ili deponija, miris, tetoin, buka i
sl.
Indirektnim uticajem (npr. gutanjem
kontaminirane vode, hrane sa kontaminiranog
zemljita zagaene usled odlaganja otpada i sl. ).
Epidemioloke studije koje se bave uticajem
aktivnosti upravljanja otpadom na zdravlje stanovnika
se baziraju na posmatranju (zbog, pre svega etikih
razloga) a ne na eksperimentalnom istraivanju.
Ekspozicija stanovnitva uticaju postrojenja za
tretman otpada moe biti
Akutna, kratkotrajno izlaganje visokom nivou
opasnih materija, bioaerosola I praine do koga
dolazi usled akcidenata koji mogu nastati pri radu
postrojenja za tretman otpada
Hronina , kada se radi o dugotrajnom izlaganju
relativno niskim koncentracijama opasnih
supstanci.
Polazna osnova za odreivanje uticaja otpada i
operacija za njegovo uklanjanja na urbano
stanovnitvo je da se taj uticaja mora definisati kroz
multidisciplinarno sagledavanje:
Stanja koliina i karakteristika otpada, prirode i
karakteristika postrojenja za tretman i nain
upravljanja sa otpadom;
Socijalnih i ekonomskih karakteristika
stanovnitva;
Ekspozicije stanovnita, zdravstvenih efekata koji
su povezani sa uticajem otpada;
Specifinih karakteristika urbane sredine.
Imajui u vidu karakteristike otpada, kao
indikacija zdravstvenih efekata koji mogu nastati usled
uticaja emisija u medijume zivotne sredine iz
postrojenja za upravljanjem otpadom se navode [6]:
Iritacije oka: VOC
Bronhitis I respiratorne infekcije : estice, SO

2
Astma
Smanjenje kapaciteta za prenos kiseonika u krvi :
CO
2

Efekti na centralni nervni system : olovo, mangan,
CO
Efekti na imuni system : Pb, dioksini, PAH,
benzene, PCB, organohlorna jedinjenja
Efekti na reproduktivnost : AS, benzene, Cd, PB,
Hg, Hlorna jednjenja . PAH, PCB
Cancer: PAH, As, Ni, Cr, vinil hlorid, benzene
Efekti na jetru : As. PCB, hloroform, vinil hlorid
Efekti na bubrege : Hg, Cd, As, Pb,halogenovani
ugljovodonici, organski rastvarai, pesticide.
Postoji veliki broj istraivanja koji su razmatrali
uticaj deponija i insineratora na zdravlje stanovnitva,
ali na alost mali broj istraivanja se bavio uticajem
na zdravlja procesa kompostiranja a jo manje
uticajem reciklae na zdravlja.
Najvei broj radova se odnosi na istraivanja u
blizini samih lokacija postrojenja, a neznatan broj
radova tretira uticaj na iru populacija, pre svega na
vulnerabilne i osetljive grupe stanovnitav (starost
populacije, siromatvo, pol, deca, trudnice i sl.) kao i
na same radnike koji uestvuju u procesu upravljanja
otpadom.
Uzrono posledina veza izmedju uticaja razliitih
emisija iz postrojenja za tretman otpada i
zdravstvenog stanja stanovnitva na odrenom
prostoru se moe utvrivati kroz sprovoenje razliitih
epidemiolokih studija koje istrauju zdravstveno
stanje stanovnitva na tom prostoru. U ovakvim
studijama se mogu nai uspostavljene korelacije i
statistiki odnosi i izmeu nivoa zagaenja iz
postrojenja i uestalosti pojedinih bolesti kod
definisanih grupa stanovnitva na prouavanom
prostoru, ali je na osnovu ovih istraivanja nemogue
izvriti kvantitativnu determinaciju rizika od
obolevanja pri odreenim uslovima zagaenja . [1]
Teoretski, kvantifikacija ekspozicije mogua je
primenom raznih metodologija uglavnom zasnovanih
na rezultatima monitoringa stanja i nastalih emisija i
matematikim modelima koji definiu distribuciju
zagaenja i postavljanjem korelacije sa tipskim
bolestima koje su u vezi sa odreenim tipom
zagaenja.
Za kvantitativno odreivanja rizika od postrojenja
za tretman otpada (insinerator, deponija, postrojenje za
reciklau, deponija) neophodno je:
Jednoznano i kvantitativno definisati ekspoziciju
stanovnitva uticaju postojanje (po pojedinanim
parametrima zagadjujuih materija i asociranim
medijumima voda, vazduh, zemljite )
stanovnitva obolelog od pojedinih grupa bolesti;
Utvrditi socio-ekonomske, zdravstvene,
regulatorne, finansijske, razvojne, indikatore koji
definiu osetljivost odreene populacije prema
razvoju bolesti koje su u relaciji sa uticajem
zagaenih materija;
Izvriti viegodinja ispitivanja uz praenje svih
ostalih parametara od uticaja.

N

T
a
b
e
l
a

1
.

P
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a

z
a

t
r
e
t
m
a
n

o
t
p
a
d
a
,

e
m
i
s
i
j
e

,

p
u
t

r
e
c
e
p
t
o
r
i

,

p
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
i

e
f
e
k
t
i

n
a

i

!
i
v
o
t
n
u

s
r
e
d
i
n
e

[
6
]

P
o
S
T
R
O
J
E
N
J
A

Z
A
T
R
E
T
M
A
N

E
M
I
S
I
J
E

D
e
p
o
n
i
j
a

P
t
a
i
n
a
,
.
m
i
k
r
o
<
i
r
g
a
n
i
z
m
i
,

o
t
p
a
d
,

d
e
p
o
n
i
j
s
k
i

g
a
s

C
f
4
,

C
O
2
,
t
d
k
i

m
e
t
a
l
i
,

I
z
d
u
v
n
i

g
a
s
o
v
i

i
z

p
r
o
c
e
s
a

s
a
g
o
r
e
v
a
n
j
a

d
e
p
o
n
i
j
s
k
o
g

g
a
s
a

P
r
o
c
e
d
n
e

v
o
d
e
k
o
j
e

s
e

i
z
l
u
i
:
u
j
u

u

p
o
d
z
e
m
n
e
,

i

l
r
u
n
e

v
o
d
e

i
k
o
j
e

s
a
d
d
e

s
o
l
i
,

t
d
k
e

M
e
t
a
l
i

Z
n
,

P
b
,

A
s

k
a
o

i

r
a
z
l
i
i
:
i
t
a

o
r
g
a
n
s
k
a

j
e
d
i
n
j
e
n
j
a

l
n
s
i
n
e
r
a
c
i
j
a

E
m
i
s
i
j
e

S
O
"

N
O
"

H
C
I
,

H
F
,

V
O
C
,

C
O
,
,
;

N
2
O
,

d
i
o
k
s
i
n
a

I

f
u
r
a
n
a
,

m
e
t
a
l
a

(
Z
n
,

P
b
,

C
U
,

A
S
,
)

,

p
r
M
i
n
a
,

m
i
r
i
s
,

m
i
k
r
o
o
r
g
a
n
i
z
m
i

U
s
l
e
d

d
e
p
o
z
i
c
i
j
e

g
a
s
o
v
a

s
a
g
o
r
e
v
a
n
j
a
:

H
2
S
O
4
,
H
N
0
3
,
H
2
C
0
3
,
i
:
v
r
s
t
e

i
:
e
s
t
i
c
e
,

Z
n
,

P
b
,

C
u
,

A
s
,

d
i
o
k
s
i
n
i

I

f
u
r
a
n
i

I
z

p
e
p
e
J
a
:

m
e
t
a
l
i

,

Z
n
,

P
b
,

C
u
,

A
s
,

d
i
o
k
s
i
n
i

I

f
u
r
a
n
i

I
z

d
e
p
o
z
i
c
i
j
e

g
a
s
o
v
a
:

H
2
S
0
4
0

H
N
O
o
,

H
,
C
0
3
,

i
:
v
r
s
t
e

/
;
e
s
t
i
c
e
,

Z
n
,

P
b
,

C
u
,

A
s
,

d
i
o
k
s
i
n
i

I

f
u
r
a
n
i
,

<
l
e
s
t
i
c
e
,

f
l
u
o
r
i
d
e
,

h
l
o
r
i
d
i

N
A
C
I
N

N
A
S
T
A
J
A
N
J
A

-
P
U
T

E
m
i
s
i
j
a

u

v
a
z
d
u
h

z
a

v
r
e
m
e

d
e
p
o
n
o
v
a
n
j
a
,

k
o
m
p
a
k
t
i
r
a
n
j
a
,

I

p
r
e
k
r
i
v
a
n
j
a
,

F
u
g
a
t
i
v
n
e

e
m
i
s
i
j
e
,

E
m
i
s
i
j
e

u

v
a
z
d
u
h

i
z

p
r
o
c
e
s
a

s
a
g
o
r
e
v
a
n
j
a

V
o
d
e
n
i

t
o
k

-
i
z
l
u
i
:
i
v
a
n
j
e

m
a
t
e
r
i
j
a
l
a

u

p
o
d
z
e
m
n
e

i

t
o
k
o
v
e

u
s
l
e
d

p
r
o
c
e
d
j
i
v
a
n
j
a

t
r
e
t
i
r
a
n
i
h

i

n
e
t
r
e
t
i
r
a
n
i
h

p
r
o
c
e
d
n
i
h

v
o
d
a

K
o
n
t
a
m
i
n
a
c
i
j
a

p
o

z
a
t
v
a
r
a
n
j
u

E
m
i
s
i
j
e

u

v
a
z
d
u
h

z
a

v
r
e
m
e

o
p
e
r
a
c
i
j
e

p
r
i
p
r
e
m
e
,

o
d
l
a
g
a
n
j
a

p
e
p
e
l
a
,

g
a
s
o
v
i

i

/
;
e
s
t
i
c
e

i
z

p
r
o
c
e
s
a

s
a
g
o
r
e
v
a
n
j
a

V
o
d
a

-
d
e
p
o
z
i
c
i
j
a

o
p
a
s
n
i
h

a
m
t
e
r
i
j
a

u

v
o
d
e

:

O
d
J
a
g
a
n
j
e

p
e
p
e
l
a

i
z

s
a
g
o
r
e
v
a
n
j
a

l
l
e
b
d
e
e
e
g
p
e
p
e
J
a

p
r
e
k
o

p
r
o
c
e
s
a

p
o
n
o
v
n
o
g

p
r
o
c
e
d
i
v
a
n
j
e

m
a
t
e
r
i
j
a
l
a

k
o
j
i

s
e

o
d
l
a
t
u

n
a

z
e
m
l
j
i
!
!
t
e
,

d
e
p
o
z
i
c
i
j
a

g
a
s
o
v
a

i
z

p
r
o
c
e
s
a

s
a
g
o
r
e
v
a
n
j
a

n
a

R
E
C
E
P
T
O
R

O
s
e
t
l
j
i
v
i

r
e
c
e
p
t
o
r
i

u

b
l
i
z
i
n
i

p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a

:

s
t
a
n
o
v
n
g
t
v
o

i

h
a
b
i
t
a
t
i

O
s
e
t
l
j
i
v
i

r
e
c
e
p
t
o
r
i

u

b
l
i
z
i
n
i

,

k
o
r
i
s
n
i
c
i

p
o
d
z
e
m
e
n
i
h

v
o
d
a
,

H
a
b
i
t
a
t
i

u

b
l
i
z
i
n
i

O
s
e
t
l
j
i
v
i

r
e
c
e
p
t
o
r
i

i

k
o
r
i
s
n
i
c
i

n
a
k
o
n

z
a
t
v
a
r
a
n
j
a

O
s
e
t
l
j
i
v
i

r
e
c
e
p
t
o
r
i

u

b
l
i
z
i
n
i
,

o
s
e
t
i
j
i
v
i
h
a
b
i
t
a
t
i
,

O
s
e
t
l
j
i
v
i

r
e
c
e
p
t
o
r
i

u

p
r
e
i
:
n
i
k
u

g
a
s
o
v
a

s
a
g
o
r
e
v
a
n
j
a
,

.

.

.
.

.
.
O
s
e
t
l
j
i
v
i

a
k
v
a
t
i
r
o
i

h
a
b
i
t
a
t
i
u

b
l
l
z
i
n
i

p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a
,

r
e
c
e
p
t
o
r
i

u

v
o
d
a
m
a
R
e
c
e
p
t
o
r
i

n
i
z
v
o
d
n
o

o
d

m
e
s
t
a

i
s
p
u
!
!
t
a
n
j
a

O
s
e
t
l
j
i
v
i

r
e
c
e
p
t
o
r
i
k
o
j
i

s
u

e
k
s
p
o
n
i
r
a
n
i

k
o
n
t
a
m
i
n
i
r
a
n
o
m

i
i
i

d
e
p
o
z
i
c
i
j
i

e
m
i
s
i
j
a

P
O
I
E
N
C
I
J
A
L
N
I

E
F
E
K
T
I

S
T
A
N
O
V
N
I
S
T
V
O

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
a

e
k
s
p
o
z
i
c
i
j
a

.

o
p
a
s
n
i
m

m
a
t
e
r
i
j
a
l
i
m
a

.

P
o
t
r
e
b
n
a

I
s
t
r
a
t
i
v
a
n
j
e
u
t
i
c
a
j
a

n
a

n
o
v
o
r
o
d
e
n
i
:
a
d
,

a
s
t
m
u
,

r
e
s
p
i
r
a
t
o
m
e

b
o
l
e
s
t
i

i

k
a
n
c
e
r

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
a

e
k
s
p
o
z
i
c
i
j
a

p
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
o

o
p
a
s
n
i
m

m
a
t
e
r
i
j
a
l
i
m
a
.

P
o
t
r
e
b
n
a

i
s
t
r
a
t
i
v
a
n
j
a

u
t
i
c
a
j
a

n
a

n
o
v
o
r
o
d
e
n
(
l
a
d
,

a
s
t
m
u
,

r
e
s
p
i
r
a
t
o
m
e

b
o
l
e
s
t
i

I

k
a
n
c
e
r

N
e

i
z
g
l
e
d
a

d
a

p
o
s
t
o
j
i

z
n
o
o
a
j
a
n

u
t
i
c
a
j

n
a

z
d
r
a
v
l
j
e

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
a

e
k
s
p
o
z
i
c
i
j
a

m
e
t
a
l
i
m
a
,

d
i
o
k
s
i
n
i
m
a
,

f
u
r
a
n
i
m
a
,

t
r
e
b
a

d
a

s
e

i
s
p
i
t
a

k
a
n
c
e
r
,

I
e
f
e
k
t
i

d
e
f
o
r
m
i
t
e
t
a

n
o
v
o
r
o
d
e
n
i
:
a
d
i

Z
I
V
O
T
N
U

S
R
E
D
I
N
E

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
o

z
a
g
a
d
e
n
j
e

u
s
l
e
d

d
e
p
o
z
i
c
i
j
e

k
i
s
e
l
i
h

g
a
s
o
v
a
,

p
o
v
e
e
a
n
j
a

s
a
d
d
a
j
a

m
e
t
a
l
a

u

v
e
g
e
t
a
c
i
j
e

u
s
l
e
d

u
t
i
c
a
j
a

k
i
s
e
l
i
h

g
a
s
o
v
a

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
a

k
o
n
t
a
m
i
n
a
c
i
j
a

p
o
d
z
e
m
n
e

i

v
o
d
e

s
a

m
e
t
a
l
i
m
a
,

o
r
g
a
n
s
k
i
m

m
a
t
e
r
i
j
a
m
a
,

b
i
o
a
k
u
m
u
l
a
c
i
j
a

t
o
k
s
i
r
o
i
h

m
a
t
e
r
i
j
a

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
a

k
o
n
t
a
m
i
n
a
c
i
j
a

f
l
o
r
e

I

f
a
u
n
e
k
o
j
a

j
e

u

k
o
n
t
a
k
t
u

s
a

k
o
n
t
a
m
i
n
i
r
a
n
i
m

B
i
o
a
k
u
m
u
l
a
c
i
j
a

t
o
k
s
i
r
o
i
h

e
l
e
m
e
n
t
a
t
a

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l

z
a

a
c
i
d
i
f
i
k
a
c
i
j
u

u
s
l
e
d

d
e
p
o
z
i
c
i
j
e

k
i
s
e
l
i
h

g
a
s
o
v
a
,

p
o
v
e
c
a
n
j
a

s
a
d
r
f
a
j
a

s
o
l
i
,

d
i
o
k
s
i
n
a
l
d
i
b
e
n
z
o
f
u
r
a
n
a

u

v
e
g
e
t
a
c
i
j
e

u
s
l
e
d

g
a
s
o
v
a

M
o
g
u
c

u
t
i
c
a
j

n
a

a
c
i
d
i
f
i
k
a
c
i
j
u

N
e

i
z
g
l
e
d
a

d
a

i
m
a

z
n
a
i
:
a
j
n
i
h

e
f
e
k
a
t
a

V
I

::s

<
:>

:S
o

<
"
>
.
.
S
'

;
:
t

s
::...
:
-
.

"
:
:
0

P
1

;
;
.
:

Q

<
:>

.
.
.

-
.
2
.

"
"
K
J

c

.....
.
.
.
.

,
-
.

0
0

T
a
b
e
l
a
1
.

(
n
a
s
t
a
v
a
k
)

P
O
S
T
R
O
J
E
N
J
A

Z
A
T
R
E
T
M
A
N

E
M
I
S
I
J
E

N
A
C
I
N

N
A
S
T
A
J
A
N
J
A

-
P
U
T

P
R
E
N
O
S
E
N
J
A

R
E
C
E
P
T
O
R

P
O
T
E
N
C
I
J
A
L
N
I

E
F
E
K
T
I

S
T
A
N
O
V
N
I
S
T
V
O

Z
I
V
O
T
N
U

S
R
E
D
I
N
E

K
o
m
p
o
s
t
i
r
a
n
j
e

C
H
4
,
C
0
1
,
p
r
a
s
i
n
a
,

m
i
r
i
s
,

h
a
k
t
e
r
i
j
e
,

g
l
j
i
v
i
c
e

V
a
z
d
u
h

-
e
m
i
s
i
j
e

i
z

r
u
k
o
v
a
n
j
a

s
a

o
t
p
a
d
o
m
,

g
e
n
e
r
i
s
a
n
j
a

k
o
m
p
o
s
t
a

I

r
u
k
o
v
a
n
j
a

s
a

k
o
m
p
o
s
t
o
m

O
s
e
t
l
j
i
v
i

r
c
e
p
t
r
o
i

u

b
l
i
z
i
n
i

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
a

e
k
s
p
o
z
i
c
i
j
a
o
p
a
s
n
i
m

b
a
k
t
e
r
i
j
a
m
a

I

g
l
j
i
v
i
c
a
m
a
.

N
e
m
a

z
n
a
c
a
j
n
i
h

e
f
e
k
a
t
a

V
l

<
ti
<
5

'
"
P
o
t
r
e
b
n
a

i
s
t
r
a
i
i
v
a
n
j
a

u

v
e
z
i

s
a

r
e
s
p
i
r
a
t
o
m
i
m

I

o
s
t
a
l
i
m

b
o
l
e
s
t
i
m
a

c

:
S
,
<
"
I,
n
,
5
:>

K
o
n
t
a
n
i
i
n
a
n
t
i

u

t
r
a
g
o
v
i
m
a

Z
a
m
l
j
i
s
t
e

-
p
o
t
e
n
c
i
j
a
l

z
a

t
r
a
n
s
f
e
r

O
s
e
t
l
j
i
v
i

r
e
c
e
p
t
o
r
i

k
o
j
i

s
u

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
a

e
k
s
p
o
z
i
c
i
j
a

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l

z
a

z
a
g
a
d
e
n
j
e

z
e
m
l
j
g
t
a

g
d
e

.
S

u
k
o
m
p
o
s
t
n
i
m

g
o
m
i
a
l
m
a
,

k
o
n
t
a
m
i
n
a
n
t
a

i
z

k
o
m
p
o
s
t
a

u

e
k
s
p
o
n
i
r
a
n
i

p
r
e
h
r
a
n
j
i
v
a
n
j
u

k
o
n
t
a
m
i
n
a
n
t
i
m
a

k
r
o
z

s
e

k
o
r
i
s
t
i

k
o
m
p
o
s
t

,5
:>

k
a
o

~
S
j
l

m
e
t
a
l
,

o
r
g
a
n
s
k
a

t
r
e
t
r
i
a
n
o

z
e
m
l
j
i
s
t
e

I

p
o
t
e
n
c
i
j
a
l

d
a

z
e
m
l
j
i
s
t
a

s
a

k
o
m
p
o
s
t
o
m

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
e

p
r
o
i
z
v
o
d
e

k
o
j
i

~
j
e
d
i
n
j
e
n
j
a

s
e

k
o
n
t
a
m
i
n
i
r
a

l
a
n
a
c

i
s
h
r
a
n
e

s
e

g
a
j
e

n
a

z
e
m
l
j
i
s
t
u

s
:::..
P
o
s
t
r
o
j
e
n
J
e
z
a

P
r
M
i
n
a
.
i

m
i
r
i
s

V
a
z
d
u
h
-
e
m
i
s
i
j
a

p
r
i

s
k
a
l
d
i
s
t
e
n
j
u

I

O
s
e
t
l
j
i
v
i

r
e
c
e
p
t
o
r
i

u

b
l
i
z
i
n
i

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
a

e
k
s
p
o
z
i
c
i
j
a

N
e
m
a

z
n
a
c
a
j
n
i
h

e
f
e
k
a
t
a

:
'"

r
e
c
i
k
h
l
i
u

s
e
p
a
r
a
c
i
j
i

o
t
p
a
d
a

p
r
M
i
n
i

I

n
e
p
r
i
j
a
t
n
i
m

-
-
:
;
0

'"

m
i
r
i
s
i
m
a
B
o
l
e
s
t
i

u
s
l
e
d

<
"
I
~
i
n
h
a
l
a
c
i
j
e

p
r
a
s
i
n
e

;
:
;
~
'
T
r
a
n
s
p
o
r
t

O
I
'g
a
n
s
k
a
j
e
d
i
n
j
e
n
j
a
,

o
s
t
a
c
i
,

s
u
r
f
a
k
t
a
n
t
i

E
t
n
i
s
i
j
e

i
z
v
o
z
i
l
a

U
k
:
l
j
u
c
u
j
u

C
O
,

C
O
2
,
N
O
x
,
.
c
e
s
t
i
c
e
,

m
e
t
a
l
,

p
r
a
s
i
n
a

o
d

g
u
m
a
"

V
o
d
a
-
e
m
i
s
i
j
e

m
a
t
e
r
i
j
a
l
a

u

p
r
o
c
e
s
i
m
a

p
r
a
n
j
a

I

c
i
s
c
e
n
j
a

p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a

V
a
z
d
u
h

-
e
m
i
s
i
j
e

u

v
a
z
d
u
h

i
z

o
p
e
r
a
c
i
j
e

r
a
d
a

v
o
z
i
l
a

I

a
k
c
i
d
e
n
t
a
l
n
i
h

i
s
p
u
s
t
a
n
j
a

R
e
c
e
p
t
r
o
i

n
i
z
v
o
d
n
o

o
d

m
e
s
t
a

u
p
u
s
t
a
n
j
a

o
t
p
a
d
n
i
h

v
o
d
a

I

d
e
p
o
z
i
c
i
j
e

m
u
l
j
a

i
z

p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a

z
a

t
r
e
t
m
n
a

o
t
p
a
d
n
i
h

v
o
d
a

G
e
n
e
r
a
l
n
o

s
t
a
n
o
v
n
i
s
t
v
o

,

o
s
e
t
l
j
i
v
i

r
e
c
e
p
t
o
r
i

u

b
l
i
z
i
n
i

t
r
a
n
s
f
e
r

s
t
a
n
i
c
e

i
i
i

m
e
s
t
a

p
r
i
v
r
e
m
e
n
o
g

o
d
l
a
g
a
n
j
a

d
o

s
a
k
u
p
l
j
a
n
j
a

N
e
m
a

z
n
a
c
a
j
n
i
h

e
f
e
k
a
t
a

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l

z
a

e
k
s
p
o
z
i
c
i
j
u

i
z
d
u
v
n
i
m

g
a
s
o
v
i
m
a

d
u
:
!
:

t
r
e
n
s
p
o
r
t
n
i
h

r
u
t
a

I

t
r
a
n
s
f
e
r

s
t
a
n
i
c
a

N
e
m
a

z
n
a
c
a
j
n
i
h

e
f
e
k
a
t
a

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l

z
a

e
k
s
p
o
z
i
c
i
j
u

i
z
d
u
v
n
i
m

g
a
s
o
v
i
m
a

d
u
:
!
:

t
r
e
n
s
p
o
r
t
n
i
h

r
u
t
a

I

t
r
a
n
s
f
e
r

s
t
a
n
i
c
a

c

s
:::..
i
:
l
!

:S
o

i
j
.
.
s
:
,

"
"
"

~
.....
.....
-......
A
k
c
i
d
e
n
t
a
l
n
a

i
s
p
u
s
t
a
n
j
a

.

~
V
O
C
,

p
r
M
i
n
a
,

m
i
r
i
s
,

o
t
p
a
d

I

"
"
V
O
C
i
z
g
o
r
i
v
a

(
d
i
z
e
l

I

V
o
d
a
-
p
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
a

G
e
n
e
r
a
l
n
o

s
t
a
n
o
v
n
g
t
v
o
,

o
s
e
t
l
j
i
v
i

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l

z
a

k
o
n
t
a
m
i
n
a
c
i
j
u

P
o
t
e
n
c
i
j
a
l

k
o
n
t
a
m
i
n
a
c
i
j
e

p
o
d
z
e
m
n
i
h

I

0
0

b
e
n
z
i
n
)

k
o
n
t
a
m
i
n
a
c
i
j
a

p
o
d
z
e
m
n
i
h

v
o
d
a

i
z

r
e
c
e
p
t
o
r
i

u

b
l
i
z
i
n
i

t
r
a
n
s
f
e
r

s
t
a
n
i
c
e

p
o
d
z
e
m
n
i
h

v
o
d
a

I

i
z
v
o
r
a

p
o
v
r
s
i
n
s
k
i
h

v
o
d
a

S
u
r
f
a
I
c
t
a
n
t
n
i

I

t
e
c
n
i

o
t
p
a
d

i
z

p
r
o
c
e
s
a

c
i
s
c
a
n
j
a

a
k
c
i
d
e
n
t
a
l
n
i
h

i
s
p
u
s
t
a
n
j
a

o
t
p
a
d
n
e

v
o
d
e

i
z

p
r
o
c
e
s
a

p
r
a
n
j
a

i
i
i

m
e
s
t
a

p
r
i
v
r
e
m
e
n
o
g

o
d
l
a
g
a
n
j
a

d
o

s
a
k
u
p
l
j
a
n
j
a

v
o
d
o
s
n
a
b
d
e
v
a
n
j
a

I

p
o
t
e
n
c
i
j
a
l
n
a

k
o
n
t
a
m
i
n
a
c
i
j
a

p
o
v
r
s
i
n
s
k
i
h

v
o
d
a

N

V
I

26
4. INDIKATORI [1]

Polazna osnova za o utvrivanje uticaja opcija
upravljanja otpadom na urbano stanovnitvo je
definisanje indikatora.
Indikatori (pokazatelji) su najefikasniji oblik za
praenje promena i ostvarivanja ciljeva sektorskih
politika i strategija. Generalno, indikatori slue [1,7,8].
Da pomognu u definisanju stanja;
Da se sagledaju trendovi;
Za poreenja vremenskog ili prostornog statusa;
Za posmatranje uticaja odreenih politika i drugih
intervencija;
Da pomognu istraivanju specifinih povezanosti
stanja.
Indikatori koji pokazuju neke pojave na lokalnom
nivou bi trebalo budu: reprezentativni, vani, uverljivi,
transparentni i tani. Oni moraju biti [1,7,8]:
Jednostavni jednoznani;
Merljivi sa mogunou poreenja,
kvantifikovanja i kategorisanja;
Odbranjivi;
Razumljivi da pruaju informacije jednostavne za
korienje ;
Kredibilni iz objektivnih naunih izvora;
Sveobuhvatni;
Primenljivi;
U skladu sa lokalnim potrebama; i
U skladu sa socijalnim vrednostima.
EEA (evropska agencija za zatitu ivotne sredine )
je razvila set idikatora koji slue za praenje stanja i
promena u ivotnoj sredini, izmeu ostalog i stanja
promena uticaja otpada naivotnu sredinu.

Waste
CSI 017 - Generation and recycling of packaging
waste
CSI 016 Municipal waste generation
Republika Srbija je definisala indikatore kroz
Pravilnik o nacionlanoj listi indikatora zatite ivotne
sredine (Sl. Gl RS 37/2011 )
Indikatori uticaja ivotne sredine na zdravlje
stanovnitva u Republici Srbiji nisu razvijeni. U odnosu
na ekonomske i socijalne indikatore, indikatore ivotne
sredine i odrivog razvoja, indikatori uticaja zagaenja
na zdravlje stanovnitva (environmental health ) su
relativno nov fenomen /WHO, 1999/. Rio Konferencije
o ivotnoj sredini i razvoju 1992, kao i druge sline
aktivnosti ija je tema bila zatita i ivotne sredine
prepoznale su potrebu za boljem i veim znanjem i
informacijama o uslovima ivotne sredine, trendovima i
uticajima.
Za potrebe utvrivanja uticaja odreene opcije
upravljanja otpadom na zdravlje stanovnika potrebno je
razviti posebne indikatore na lokalnom nivou.

4.1. Razvoj indikatora i DPSIEERA metodologije

Za razvoj indikatora kojima se definie uticaj
potrojanje za tretman otpada se moe koristi
DPSIEERA Metodologija koja je razvijena za potrebe
Disertacije [1] i koja predstavlja inovativnu kompilaciju
DPSIR i DPSEEA metodologije i koja bi se adaptirala
za namenu uticaja razliitih emisija u sve medijume
iovtne sredine iz postrojanja za tretman otpada.
Za potrebe istraivanja uticaja emisija iz postrojenja
na na zdravlje potrebno je razviti set indikatora koji
objedinjuju potrebe karakterizacije stanja ivotne
sredine i stanja zdravlja stanovnitva.

Slika 3. DPSIEERA metodologija

Na osnovu pregleda literatura i uvida u emisije iz
postrojanja, definisati indikatore prema DPSIEERA
okviru.
1. Utvrivanje D pokretakih faktora koji utiu na
uticaj zagaenog vazduha na zdravlje stanovnitva kao
to su:
Demografski podaci na lokalnom nivou;
Podaci o lokalnom razvoju i ekonomiji;
Lokalne prirodne karakteristike;
Urbane karateristike optine, stanje infrastrukture i
sl.
Analiza topografskih, pedolokih podataka,
korienja zemljita.
U ovoj fazi je potrebno identifikovati veliki broj
indikatora koji je indirektno i direktno relevantan za
otpad i za zdravlje stanovnitva, posebno:kao to su
demografski pokazatelji, stepen urbanizacije,
siromatvo, zaposlenost. Ovi podaci su specifini za
svaku lokalnu sredinu i predstavljaju osnovu za
postavljanje dalje politike.
27
2. Utvrivanje P pritisaka na lokalno zagaenje
urbane sredine i zdravlje stanovnitva: Identifikacija
izvora zagaenja koji direktno i indirektno utiu na
zagaenja ivotne sredine u optinama
Utvrivanje indikatora koji predstavljaju pritisak na
zdravlje i ivotnu sredinu, posebno.
Posebno su vani indikatori koji definiu najvee
generatore otpada- ali i ostali zagaivae kao to su
postrojenja (pre svega IPPC i PRTR postrojenja),
saobraaj, potronja energenata itd.
3. Identifikacija indikatora koji definiu S stanje
ivotne sredine i stanje zdravlja stanovnitva:
Stanje kvaliteta ivotne sredine.
Indikatori koji definiu stanje ivotne sreine u
optini i postavljanje korelacije u odnosu na zakonske
okvire.
4. Identifikacija I Impakta
Na osnovu analiza literature i dosadanjih
istraivanja, identifikovano je da postoji uticaj otpada
na klimatske promena. Imajui u vidu impakt klimatskih
promena na zdravstveni status stanovnitva, ovaj uticaj
je iskazan kao posebna kategorija i potrebno je
definisati indikatore koji ga odreuju
5. Analiza i identifikacija indikatora koji utiu na
E1ekspoziciju stanovnitva zagaenju
Razmatranje ekspozicije stanovnitva uticaju
otpada;
Dosadanji podaci, nain njihovog sakupljanja,
nain obrade podataka.
Da bi se odredila ekspozicija stanovnitva
odreenom uticaju postrojenja potrebno je prikupiti
izuzetan broj razliitih podataka iz oblasti zatite ivotne
sredine i medicinskih istraivanja. Indikatori koji se
identifikuju u ovoj fazi, moraju biti u tesnoj prostornoj i
vremenskoj korelaciji sa indikatorima stanja ivotne
sredine.
U cilju uspostavljanja monitoringa ekspozicije,
potrebna je puna saradnja strunjaka iz domena
medicinskih nauka i strunjaka iz domena nauka o
ivotnoj sredini. Dalja akcija je da se takoe moraju
sakupiti i podaci o ivotnim navikama stanovnika,
genetskom nasleu, lokaciji stanovanja i rada, vremenu
boravka.itd.
Iz svega navedenog, ovaj korak je najtei za
definisanje i prikupljanje podataka. Veliki broj
indikatora posredno i neposredno definie ekspoziciju
stanovnitva: udeo populacije koji ivi u blizini izvora
zagaenja, procenat dece koji ima zdravstvene
probleme uzrokovane zagaenjem, procenat
stanovnitva koji je izloen dejstvu zagaenom
vazduhu, vodi, zemljitu.
6. Analiza i definisanje indikatora koji definiu
E2 efekte na zdravlje stanovnitva
Identifikacija indikatora koji odraavaju stanje
zdravlja koje moe biti promenjeno usled dejstva
emisija iz postrojenja za tretmna otpada;
Idenitifikacija ostalih indikatora koji utiu na
nastajanje zdravstvenih efekata;
Utvrivanje korelacije sa faktorima zagaenja.
Sakupljanje podataka o zdravstvenom stanju
stanovnika mora biti u direktnoj korelaciji sa
indikatorima stanja emisija iz postrojenja za tretman
otpada.
Odluka o tome da li je odreeno zagaenje uzronik
bolesnog stanja pojedinca, je sloena i zavisi od itavog
niza parametra. Zbog toga je kod definisanja nekog
zdravstvenog efekta, pored podataka o zagaenju
potrebno sakupiti i podatke o ekspoziciji odreenom
zagaenju. Zdravstveni efekti koji su mogu biti
pokazatelji su navedeni u Tabeli 1.
7. Analiza i identifikacija R indikatora- Reakcija
Polazei od injenica da se zakonodavna i
institucionalna politika odreenog sektora postavljaju na
nacionalnom nivou, kroz indikatore REAKCIJE se
identifikuju indikatori koji se odnose na uspostavljanje
zakonodavne, institucionalne, infrastrukturne i
finansijske osnove za sprovoenje odreene politike
zatite zdravlja od dejstva zagaenja produkovanih iz
postrojenja za tretman otpada.
U tom cilju se identifikuje indikatori koji definiu
Postojee zakonodavstvo u zatiti ivotne sredine i
zatite zdravlja;
Identifikuju nedostatke.
Ova faza je svakako najvanija jer postavlja okvir
za delovanje lokalne zajednice.
8. Analiza i identifikacija A indikatora-Akcija
lokalne zajednice za sprovoenje sistema zatite zdravlja
od uticaja otpada
Identifikacija lokalnih odluka strategija i institucija;
Identifikacija potrebne infrastrukture i finansijskih
izdvajanja;
Identifikacija nedostataka.
Ova faza je svakako najvanija s obzirom da akcije
i odziv na prikupljene podatke treba da rezultiraju u
odgovarajuim, primenljivim, adaptabilnim i
dugotrajnim merama. Ovi zakljuci treba da pokau koji
deo budeta namenjen za istraivanje zdravstvenih
efekata treba da bude lociran na istraivanja veze i
uticaja zagaenja na zdravlja stanovnika. Ove mere se
odnose na uspostavljanje razvojne politike zatite
zdravlja i zatite ivotne sredine kao i izradu akcionih
planova za njihovo sprovoenje i namenjene su
28
razliitim nivoima, inspekciji, tuilatvu, slubama za
nadzor sistema za monitoring ivotne sredine, u ovom
radu, monitoring aerozagaenja, i njen uticaj na zdravlje
itd.

ZAKLJUAK

Postoji veliki, ali jo uvek nedovoljan broj
istraivakih studija koje obrauju uticaj postrojanja za
tretman otpada na zdravlje stanovnka.
Politika upravljanja otpadom moe pre svega da
umanji tri vrste uticaja na ivotnu sredinu: emisije iz
postrojenja za obradu otpada, npr. metana iz deponija,
uticaje na ivotnu sredinu nastale ekstrakcijom sirovina,
te zagaenje vazduha i emisije gasova sa efektom
staklene bate koji nastaju upotrebom energije u
proizvodnim procesima. [9] Premda procesi reciklae i
sami vre uticaj na ivotnu sredinu, u veini sluajeva
ukupni uticaji koji se izbegnu reciklaom i preradom
vei su od uticaja koji nastaju u procesu reciklae. [1]
Premda su uticaji prerade otpada na ivotnu sredinu
su novim tehnolokim reenjima znatno smanjeni (MBT
tehnologija, insineracija sa korienjem toplote,
visokoefikasne tehnologije za preiavanje otpadnih
gasova), jo uvek postoji potencijal za dalje poboljanje,
pre svega primenom postojeih propisa, a potom
proirenjem postojeih proizvodnja, kao i efikasnija
upotreba resursa.
Za uspostavljanje integralnog upravljanja otpadom
potrebne su velike investicije za izgradnju infrastrukture,
obuku i obrazovanje stanovnitva. Kroz ovakav sistem
se smanjuje uticaj neodgovarajuih opcija upravljanja
otpadom na zdravstveni status stanovnitva.
S druge strane , pitanje zdravstvenih rizika po
stanovnitvo , mora da se reava i na drugim frontovima
kao to su [9];
Uvoenjem mera podsticaja za minimizaciju
otpada, kroz spreavanje, reciklau, kompostiranje
optereenje cene proizvoda trokovima prerade
Uvoenjem nadzora nad javnim zdravljem sa
stanovita prakse upravljanja otpadom
Ueem javnosti u donoenju odluka o sistemu
upravljanja otpadom
Korienje biomarkera u buduim epidemiolokim
Iz svega navedenog, jasno je da je uspostavljanje
INDIKATORA NA LOKALNOM NIVOU koji
karakteriu vezu izmeu emisija koje nastaju iz
postrojenja za upravljanje otpadom i zatite zdravlja se
postavlja kao prioritet jer njihovim praenjem se moe
upravljati uticajem otpada na zdravlje stanovnika i
doneti pravovremene odluke i sprovesti adekvatne akcije
LITERATURA

1. Stevanovi-arapina, H. Zagaenje vazduha i
urbano stanovnitvo metodoloki pristup
uspostavljanja uzrono-posledinih veza. Doktorska
disertacija, Univerzitet Educons, Fakultet za
zatitu zivotne sredine, Sremska Kamenica, 2011.
2. Reducing Risks, Promoting Healthy Life; World
Health Report; World Health Organization: Geneva,
Switzerland, 2002.
3. Stevanovi arapina, H.; Jovovic, A.; Stepanov, J.
Ocena ivotnog ciklusa LCA (Life Cycle
Assessment) kao instrument u stratekom planiranju
upravljanja otpadom; Univerzitet Educons, 2011
(ISBN 978-86-87785-26-7).
4. Stevanovi arapina, H.; Krsti, A. Zbornik radova
Meunarodne konferencije Otpadne vode,
komunalni vrsti otpad i opasan otpad, Zlatibor, 6.
9. aprila 2009; (ISBN 13978-86-82931-28-7).
5. McDougall, F.; White, P.; Franke, M.; Hindle, P.
Integrated Solid Waste Management: a Life Cycle
Inventory, 2
nd
Ed.; Blackwell Publishing: 2008.
6. Review of Environmental and Health Effects of
Waste Management, Municipal Solid Waste and
Similar Wastes; Department for Environment, Food
and Rural Affairs. UK, 2004, Product code
PB9052A.
7. Stevanovi arapina, H.; ugi Drakuli, N.;
Kaanin Grubin, M.; Vasili, R. Metodologija
istraivanje uticaja zagaenja vazduha na stanje
populacije, Knjiga I, Kniga II; Projekat: Analitiko
istraivanje uticaja zagaenja na stanje populacije u
izabranim urbanim lokacijama (Panevo, Vrac,
Bor), Ministarstvo ivotne sredine i prostornog
planiranja, 2010a.
8. Stevanovi arapina, H.; Kaanin Grubin, M.;
ugi Drakuli, N.; Vasili, R.; Mihajlov, A.
Improved methodology for assessing the
environmental health indicators. JEPE- Journal of
Environmental Protection and Ecology 2010, 11(3),
941-948.
9. Giusti, L. A review of waste management practices
and their impact on human health. Waste
Management 2009, 29, 22272239.
10. Rushton, L. Health hazards and waste management.
British Medical Bulletin 2003, 68(1), 183-197.
11. Redi, N. Registar izvora zagaivanja kao osnov
za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom.

KONTROLA EFIKASNOSTI ELEKTROSTATIKE SEPARACIJE
OTPADNIH BAKARNIH KABLOVA RASLOJAVANJEM
PROIZVODA PROCESA PO FRAKCIJAMA GUSTINA

CONTROL OF ELECTROSTATIC SEPARATION EFFICIENCY OF
WASTE COPPER CABLE BY FLOAT - SINK ANALYSIS

Rodoljub Stanojlovi
, Jovica Sokolovi, Seka Stojanovi

Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru, Bor, Srbija

IZVOD Recikliranjem otpadnih bakarnih kablova primenom elektrostatikog separatora Eriez
ostvareni su pozitivni tehnoloki rezultati. Pri definisanim tehnolokim parametrima u opitu
elektrostatike separacije ostvareno je maseno iskorienje provodnog proizvoda, I
pp
=68,99 %, sa
sadrajem bakra u istom od 88,35 %. Istovremeno, iskorienje neprovodnog proizvoda, plastike,
iznosilo je I
np
=7,32 %, sa maksimalnim kvalitetom proizvoda. Meuproizvod procesa separacije
zastupljen je sa 23,69 % mase tretirane otpadne sirovine, sa ueem od 3,12 % bakra i 20,57 %
plastike.
Rezultati separacije prezentovani standardnim tehnolokim pokazateljima, iskorienjima i
kvalitetom dobijenih proizvoda ne daju potpunu informaciju o efikasnosti procesa, time i
mogunost adekvatne kontrole i regulacije. Komponente sadrane u otpadnim bakarnim
kablovima, bakar i plastika, pored razlike u provodnosti elektrine energije veoma se razlikuju i po
gustinama. Komparativnost provodnosti i gustine, kao karakteristika bakra i plastike, sa stanovita
rezultata razdvajanja na elektrostatikom separatoru, daju mogunost primene postupka analize po
frakcijama gustina proizvoda separacije, kao metode za bolju kontrolu, a time i regulaciju procesa.
Primenom postupka analize po frakcijama gustina proizvoda elektrostatike separacije
konstatovano je tehnoloko iskorienje bakra u provodnom proizvodu, I
Cu
=98,8 %, kao i
distribucija istog u meuproizvodu 1,2 %, i neprovodnom proizvodu 0 %. Iskorienje plastike u
neprovodnom proizvodu iznosi I
p
=19,10 %, a raspodela iste u meuproizvodu i provodnom
proizvodu iznosi 59,92 %, odnosno 20,98 %, respektivno. Granulometrijskom analizom proizvoda
separacije, kao i pojedinih komponenata sadranih u provodnom, neprovodnom i meuproizvodu,
dobijene su informacije o uticaju granulometrijskog sastava kako sirovine tako i pojedinih
komponenata na efikasnost elektrostatike separacije.
Kljune rei: reciklaa, otpadni bakarni kablovi, elektrostatika separacija

ABSTRACT - The recycling of waste copper cable using an "Eriez" electrostatic separator
achieved positive technological results. In the electrostatic separation experiments with defined
technological parameters was achieved a mass revovery of conductive products, IPP = 68.99%,

UDK: 628.477.6:621.315.2

30

with the copper content of 88.35%. At the same time, recovery of non-conducted products, plastic,
was achived I
np
= 7.32%, with maximum quality products. Intermediate product of separation
process is represented with mass recovery 23.69% of treated waste materials, with content of
3.12% copper and 20.57% of plastic.
The separation results presented with standard technology indicators, recovery and quality of final
products, do not provide complete information on the effectiveness of the process and at the same
time the possibility of adequate control and regulation. The components that are are contained in
the waste copper cables, copper and plastic, are very differente both in the conductivity of
electricity and the density. Comparasion of the conductivity and density of copper and plastic, from
the point of separation results on the electrostatic separator, give the possibility of applying the
float-sink analysis procedure, as well as methods for better control, and thus the regulation
process.
The application of the float-sink analysis of final electrostatic separation products was noted a
recovery of conductive copper product about I
Cu
= 98.8%. Copper recovery of intermediate and
non-conductive products were about 1.2% and 0%, respectively. Recovery of the non-conductive
plastic product was I
p
= 19.10%, with plastic distribution in the intermediate and conductive
product were 59.92% and 20.98%, respectively. Granulometric analysis of final products of
separation, as well as individual components which are contained in the conductive, non-
conductive and intermediate products, can be obtained information about the effect of particle size
of both raw materials and certain components on the efficiency of electrostatic separation.
Keywords: recycling, waste copper cable, electrostaitc separation

1. UVOD

Recikliranje otpadnih bakarnih kablova je
ekonomski profitabilan i ekoloki opravdan tehnoloki
postupak. Elektrostatika separacija je jedna od
savremenih metoda razdvajanja bakra od prateih
komponenata, zasnovana na razlici u provodnosti
elektrine energije. Standardni tehnoloki pokazatelji,
iskorienje i kvalitet dobijenog proizvoda esto ne daju
dovoljno informacija o efikasnosti separacionih procesa,
a time i mogunost adekvatne kontrole, regulacije i
optimizacije procesa. Ova konstatacija vai i za
savremene elektrostatike procese separacije.
Pokazatelji rada ureaja, otrina razdvajanja, definisana
preko verovatnog odstupanja, E
p
, procenta zalutalih
zrna, Egares, podeone veliine parametra u funkciji
kojeg se razdvajanje vri, daju mogunost, kako boljeg
razumevanja procesa separacije, analitinijeg
sagledavanja uticaja relevantnih parametara, tako i
adekvatnije kontrole i regulacije procesa. Komponente
sadrane u otpadnim bakarnim kablovima, bakar i
plastika, pored razlike u provodnosti elektrine energije,
veoma se razlikuju i po gustinama. Postojea
komparativnost provodnosti i gustine, kao karakteristika
bakra i plastike, sa aspekta ponaanja i rezultata
razdvajanja u procesu elektrostatike separacije,
omoguavaju primenu postupka analize po frakcijama
gustina proizvoda separacije, kao metode za bolju
identifikaciju efikasnosti procesa, kontrolu i regulaciju
istog.
Raslojavanjem sirovine, otpadnih bakarnih kablova
po frakcjama gustina dolazi se do pouzdanijih
informacija o separabilnosti komponenata, kao i stepenu
meusobne osloboenosti kao preduslova uspene
separacije.
Kod realnih sirovina, kod kojih u manjoj ili veoj
meri nije ostvarena apsolutna osloboenost
komponenata, primenom postupka analize po frakcijama
gustina, stvara se mogunost kontrole procesa separacije
sa aspekta otrine razdvajanja, E
p
, procenta zalutalih
zrna, Egares, kao i podeone gustine razdvajanja
p
. Na
osnovu ovih pokazatelja rada ureaja i ostvarenih
tehnolokih rezultata, iskorienja i kvaliteta dobijenih
proizvoda, u mogunosti smo da vrimo adekvatnu
kontrolu i regulaciju procesa uz optimizaciju relevantnih
parametara.
Ukoliko su komponente u sirovini potpuno
osloboene, kao na primeru tretiranih otpadnih bakarnih
kablova, tehnoloki rezultati elektrostatike separacije
nisu uslovljeni separabilnou sirovine, jer je ista
idealna, ve odreenim tehniko-tehnolokim
parametrima koji se mogu identifikovati, kontrolisati i
regulisati. Identifikacija tehnikih i tehnolokih
mogunosti ureaja, adekvatnost definisanih tehnolokih

31

parametara i odgovarajua pripremljenost sirovine za
proces elektrostatike separacije u velikoj meri se mogu
konstatovati primenom postupka raslojavanja proizvoda
separacije po frakcijama gustina i analizom dobijenih
rezultata.

2. KARAKTERIZACIJA OTPADNIH BAKARNIH
KABLOVA

Sirovina na kojojsu vrena laboratorijska ispitivanja
su otpadni bakarni kablovi sa plastinom izolacijom,
korieni za prenos niskonaponske elektrine energije.
Priprema uzoraka za istraivanja podrazumeva
usitnjavanje sirovine do potpune osloboenosti, ggk 5
mm, odstranjivanje klase 0,075 mm, homogenizaciju,
skraivanje i uzorkovanje polaznih uzoraka za opite
elektrostatike separacije.

2.1. Granulometrijski sastav

Analiza granulometrijskih sastava uzoraka izvrena
je suvim prosejavanjem na sitima raspona krupnoe od
5,00 mm do 0,075 mm. Sitovne analize su vrene na
integralnom uzorku otpadnih bakarnih kablova, kao i
uzorcima sadranih komponenata, bakru i plastici.
Rezultati sitovnih analiza prikazani su u tabeli 1, a
krive granulometrijskih sastava dijagramima na slici 1.

Tabela 1. Rezultati analiza granulometrijskih sastava
Klasa krupnoe
d [mm]
Otpadni bakarni kablovi Bakar Plastika
m [%] D [%] m [%] D [%] m [%] D [%]
5 + 3,35 6,65 100,00 0,99 100,00 11,48 100,00
3,35 + 2,36 27,85 93,35 4,79 99,01 51,12 88,52
2,36 + 1,7 34,3 65,5 42,57 94,22 24,41 37,4
1,7 + 1,18 26,65 31,2 43,77 51,65 10,22 12,99
1,18 + 0,71 2,38 4,55 2,95 7,88 2,48 2,77
0,71 + 0,3 1,20 2,17 3,75 4,93 0,27 0,29
0,3 + 0,075 0,97 0,97 1,18 1,18 0,02 0,02
100,00 100,00 100,00

Slika 1. Krive granulometrijskih sastava

Rezultati istraivanja pokazuju da se usitnjavanjem
otpadnih bakarnih kablova do definisane ggk 5 mm,
stvara proizvod sa dominantnim ueem srednjih klasa
krupnoe, -3,35 + 1,18 mm, od preko 80 %. Takoe
treba istai da bakar, kao komponenta sadrana u ovoj
otpadnoj sirovini ima neto vei afinitet prema
usitnjavanju, u odnosu na plastiku, tako da je u
integralnom proizvodu procesa usitnjavanja zastupljen u
neto finijim granulacijama, - 2,36mm, u odnosu na
plastiku koja je dominantno zastupljena u krupnozrnijem
obliku, + 1,18 mm.

2.2. Gustina
Shodno potpunoj osloboenosti komponenata,
bakra i plastike u otpadnoj sirovini, kao i poznatim
gustinama, bakra,
Cu
=8900 kg/m
3
i plastike
pl
=1350

0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 4,5 5
D

(
%
)

d (mm)
Otpadni bakarni kablovi
Bakar
Plastika

32

kg/m
3
, raspodela otpadnih bakarnih kablova po
frakcijma gustina izvrena je u tetrabrometanu TBE,
C
2
H
2
Br
4
, gustine = 2960 kg/m
3
. Rezultati raslojavanja
integralnog uzorka otpadnih bakarnih kablova prikazani
su u tabeli 2.
Tabela 2. Rezultati raslojavanja
Gustina (kg/m
3
) m (g) m (%)
- 2960 215,52 35,92
+ 2960 384,48 64,08
600,00 100,00

Razdvajanjem integralnog uzorka po frakcijama
gustina dobijeni su proizvodi, teka frakcija + 2960
kg/m
3
sa apsolutno istim bakrom i laka frakcija 2960
kg/m
3
u kojoj je distribuirana plastika. Pored veeg
zapreminskog uea plastike i vizuelnog utiska da je
zastupljenija, rezultati istraivanja pokazuju veu mase-
nu zastupljenost bakra, priblino 58 %, prema 42%.

2.3. Oprema koriena u eksperimentima

Granulometrijska analiza uzoraka vrena je
prosejavanjem otpadne sirovine proizvoda separacije i
komponenata, bakra i plastike, suvim postupkom, na
standardnoj seriji sita Tyler, veliine otvora od 5mm
do 0,075 mm.
Gustine komponenata, bakra i plastike odreena je
primenom postupka staklenog piknometra, a
raslojavanje sirovine po frakcijama gustina, vreno je u
tetrabrometanu, primenom metode pliva-tone, PT.
Eksperimentalna istraivanja elektrostatike
separacije vrena su na separatoru tipa Eriez,
laboratorijski visokonaponski elektrostatiki separator
model ESP-14/01S, slika 2.

Slika 2. Elektrostatiki separator ERIEZ model ESP-14/01S

2.4. Istraivanja

Prva faza istraivanja odnosi se na teoretsko
odreivanje gornje granine krupnoe bakra, koja se
moe izdvojiti na elektrostatikom separatoru. Teoretska
izraunavanja ggk vrena su za estice bakra, sferinog
oblika u funkciji jaine elektrinog polja, E, promene
obrtaja bubnja (elektrode), , i veliine ugla izmeu
bubnjaste i otklanjajue elektrode, . Pri datim
promenljivim, primenom relacije (1) [2, 4, 6] dobijene
su sledee raunske vrednosti, tabela 3.
( )
2
0
2
17, 2
4
sin
3
E
r
g R t u e
e
=

(1)

gde su:
r
0
poluprenik estice bakra, [m]
c dielektrina propustljivost sredine vazduha,
(1,00059)
E jaina elektrinog polja, [V/m]
gustina bakra, (8,9 10
3
[kg/m
3
])
g gravitaciono ubrzanje, (9,81 [m/s
2
])
ugao izmeu horizontalne ose bubnja i koronarne
elektrode, (65 [])
e ugaona brzina bubnja, [rad/s]
R poluprenik bubnja, (0,18 [m])

33

Tabela 3. Raunske vrednosti poluprenika estica bakra
Broj
r
0
[m]
n [o/min] [] U=20 kV U=25 kV U=30 kV
1
40
15 3,79 5,93 8,54
2
20 5,35 8,37 12,05
3
25 7,81 12,21 17,58
4
45 52,18 81,53 117,41
5
50 90,17 140,9 202,89
6
55 150,69 235,45 339,05
7
50
15 5,5 8,59 12,37
8
20 7,76 12,12 17,46
9
25 11,32 17,69 25,48
10
45 75,61 118,15 170,13
11
50 130,67 204,17 294,01
12
55 218,36 341,18 491,3
13
60
15 12,19 19,04 27,42
14
20 17,2 26,87 38,7
15
25 25,1 39,22 56,48
16
45 167,9 261,88 377,11
17
50 289,64 452,56 651,69
18
55 484 754,25 1089,01

Analizom rezultata teoretskih izraunavanja moe
se konstatovati veliki uticaj odabranih tehnikih
parametara na veliinu ggk estica koje se iz otpadnih
bakarnih kablova primenom elektrostatike separacije
mogu izdvojiti. Shodno teoretskim rezultatima za
izvoenje eksperimenata opredelili smo se za tehnike
parametre definisane u teoretskom obraunu br. 18.
Druga faza istraivanja predstavlja izvoenje
eksperimenata elektrostatike separacije pri sledeim
tehnikim parametrima, U = 30 (KV); n = 60 (
0
/min);
= 50 (
0
), kao i raslojavanje proizvoda separacije po
frakcijama gustina.
Rezultati eksperimentalnih ispitivanja su prikazani
u tabelama 4 i 5.

Tabela 4. Rezultati elektrostatike separacije otpadnih kablova
Parametri procesa
Proizvodi separacije
Provodni proizvod Meuproizvod Neprovodni proizvod
U
(kV)
N (
0
/min)

(0)
m
(%)
Cu
(%)
I
Cu

(%)
m
(%)
Cu
(%)
I
Cu

(%)
m
(%)
Cu
(%)
I
Cu

(%)
30 60 50 68,99 88,35 98,80 23,69 3,12 1,2 7,32 0,00 0,00

Tabela 5. Rezultati raslojavanja proizvoda separacije po frakcijama gustina
Gustina
(kg/m
3
)
Proizvodi separacije
Provodni proizvod Meuproizvod Neprovodni proizvod
m
k

(%)
m
k
u

(%)
m
k
100

(%)
m
k

(%)
m
k
u

(%)
m
k
100

(%)
m
k

(%)
m
k
u

(%)
m
k
100

(%)
- 2960 11,65 8,04 20,99 96,88 22,95 59,91 100,00 7,32 19,10
+ 2960 88,35 60,95 98,80 3,12 0,74 1,20 0,00 0,00 0,00
100,00 68,99 100,00 23,69 0,00 7,32

34

Analizom ostvarenih tehnolokih pokazatelja
elektrostatike separacije prikazanih u tabeli 4 moe se
doneti generalni zakljuak o efikasnoj valorizaciji bakra.
Maseno iskorienje bakra, kao osnovne korisne
komponente, od 98,80 % sa sadrajem istog u proizvodu
od 88,35 % potvruju predhodnu konstataciju. Meutim,
sutinska ocena efikasnosti rada ureaja, sa stanovita
otrine razdvajanja, kako osnovne tako i pratee korisne
komponente, bakra i plastike, na osnovu prikazanih
pokazatelja ne moe se izvriti. Sagledavanje i
definisanje otrine rada ureaja u funkciji distribucije
obe komponente u provodnom proizvodu,
meuproizvodu i neprovodnom proizvodu, daju
mogunost analitinije. Ocene rada ureaja, neophodne
za adekvatnu kontrolu, regulaciju i optimizaciju u cilju
ostvarivanja najboljih tehnolokih pokazatelja.
U cilju dobijanja dodatnih informacija o ostvarenoj
efikasnosti elektrostatike separacije u izvedenim
eksperimentima izvreno je raslojavanje proizvoda
separacije po frakcijama gustina. Rezultati ovih
istraivanja prikazani su u tabeli 5.
gde su: m
k
(%) uee komponenata (frakcija)
u proizvodima procesa
m
k
u
(%) uee komponenata u odnosu na
ulaz
m
k
100
(%) raspodela komponenata za 100 % u
ulazu
Raslojavanje proizvoda elektrostatike separacije,
provodnog proizvoda, meuproizvoda i neprovodnog
proizvoda po frakcijama gustina, s obzirom na apsolutnu
osloboenost komponenata, uslovilo je idealno
razdvajanje lake i teke komponente, odnosno bakra i
plastike.
Dobijeni rezultati upuuju na generalni zakljuak o
nedovoljnoj efikasnosti procesa elektrostatike
separacije sa aspekta otrine razdvajanja. Ova
konstatacija se prvenstveno odnosi na efikasnost
razdvajanja plastike. Iskorienje bakra od 98,80 % u
odnosu na ukupni sadraj u ulaznom uzorku otpadnih
bakarnih kablova je respektabilno. Efikasno izdvajanje
bakra potvruje se rezultatima koji pokazuju da je
preostalih 1,2 % zalutalo u meuproizvodu, dok
neprovodni proizvod ne sadri ovu osnovnu korisnu
komponentu.
Meutim, rezultati razdvajanja plastike nisu
zadovoljavajui. Raspodela plastike po proizvodima
procesa separacije pokazuje veu distribuciju u
provodnom nego u neprovodnom proizvodu, 20,99 %,
odnosno 19,10 %, kao i dominantnu distribuciju u
meuproizvodu, 59,91 %. Na osonovu ovih pokazatelja,
kao i sraunatih procenata zalutale mase pojedinih
komponenata u proizvodima separacije, dobijenih na
osnovu analiza po frakcijama gustina, u mogunosti smo
da kvalitetnije kontroliemo tehnoloki proces a time i
utiemo na bolju regulaciju i optimizaciju parametara od
kojih zavise, kako otrina razdvajanja, tako i tehnoloki
rezultati.
U cilju dodatne kontrole efikasnosti elektrostatike
separacije otpadnih bakarnih kablova, uraene su analize
granulometrijskih sastava bakra i plastike u proizvodima
separacije. Rezultati ovih ispitivanja prikazani su
dijagramima na slikama 2 i 3.

Slika 2. Granulometrijski sastav bakra u proizvodima
elektrostatike separacije

Slika 3. Granulometrijski sastav plastike u proizvodima
elektrostatike separacije

Rezultati granulometrijskih analiza bakra i plastike
distribuiranih u pojedinim proizvodima separacije su
indikativni, i sa stanovita optimizacije procesa veoma
korisni.
Oekivana vea krupnoa estica bakra u
meuproizvodu u odnosu na krupnou bakra u
integralnom uzorku i provodnom proizvodu, zbog
teoretski odreene vrednosti ggk, nije se ostvarila.
Suprotno tome, u meuproizvodu je distribuiran bakar u
sitnozrnijoj formi, dijagrami na slici 2. Za razliku od
bakra, granulometrijski sastav plastike u svim
proizvodima procesa elektrostatike separacije je skoro
identian, dijagrami na slici 3.
Generalno se moe zakljuiti da efikasnost
razdvajanja bakra, u ispitivanoj sirovini otpadnih
D

[
%
]

d [mm]
Meuproizvod
Integralni uzorak
Provodni proizvod
D

[
%
]

d [mm]
Meuproizvod
Integralni uzorak
Provodni proizvod

35

bakarnih kablova, u velikoj meri zavisi od
granulometrijskih karakteristika ove korisne
komponente. Takoe, u primenjenom tehniko-
tehnolokom reimu procesa separacije granulometrijski
sastav plastike nema znaajniji uticaj na efikasnost
razdvajanja.
Analizom rezultata eksperimentalnih istraivanja u
skladu sa teorijom procesa elektrostatike separacije,
moe se zakljuiti sledee:
- Vea ggk uspeno izdvojenih estica bakra u
odnosu na teoretski odreene vrednosti, posledica su
razliitog oblika estica bakra koje figuriu u teorijskim
obraunima, sferini oblik, i realnog oblika estica u
eksperimentima, od valjkastog, ploastog do igliastog,
odnosno razliitih specifinih povrina ovih estica to
shodno teoriji procesa, proporcionalno utie na intenzitet
njihovog naelektrisanja. Shodno tome, teorijsko
izraunavanje ggk estica bakra, prikazano relacijom
(1), za praktinu primenu treba dopuniti popravnim
koeficijenom (k) koji bi se odnosio na ovu karakteristiku
sirovine.
- Manja efikasnot izdvajanja bakra finije granulacije
moe se reavati na vie naina, smanjenjem donje
granine krupnoe ulazne sirovine, ili poveanjem
intenziteta onih sila koje finozrne estice efikasnije
odbacuju od povrine bubnjaste elektrode u provodni
proizvod, a iste su poveanje intenziteta elektrinog
polja i broja obrtaja bubnjaste elektrode.
- Nezadovoljavajua efikasnost izdvajanja plastike,
odnosno njena dominantna preraspodela u
meuproizvodu i provodnom proizvodu, ukazuju na
nedovoljan intenzitet sila koje istu zadravaju na
rotirajuoj bubnjastoj elektrodi. Poveanje intenziteta tih
sila uslovljen pre svega veim intenzitetom elektrinog
polja i drugim tehniko tehnolokim faktorima
doprinee poveanju efikasnosti elektrostatike
separacije plastike iz otpadnih bakarnih kablova.

ZAKLJUAK

Analizom teorijskih i rezultata praktinih
istraivanja sa sigurnou se moe zakljuiti da primena
postupka raslojavanja po frakcijama gustina proizvoda
elektrostatike separacije otpadnih bakarnih kablova
daje mogunost boljeg sagledavanja efikasnosti procesa
razdvajanja komponenata. Definisanje pokazatelja
otrine razdvajanja omoguava kvalitetniju kontrolu,
regulaciju i optimizaciju procesa u cilju ostvarivanja
boljih tehnolokih pokazatelja procesa separacije.
Rezultati eksperimenata pokazuju visoko
tehnoloko iskorienje bakra, 98,80 %, kao i nii
kvalitet provodnog proizvoda, uslovljen izuzetno
visokim procentom zalutalih estica plastike, 20,99 %, u
istom proizvodu. Takoe, primena postupka raslojavanja
po frakcijama gustine, ukazuje na ostvareni maksimalni
kvalitet i nezadovoljavajue iskorienje plastike, 19,10
%, u neprovodnom proizvodu, kao i dominantnu
distribuciju iste, 59,91 % u meuproizvodu.
Pokazatelji procesa elektrostatike separacije
dobijeni naknadnom karakterizacijom proizvoda
separacije, analizom po frakcijama gustina i
granulometrijskom analizom proizvoda i pojedinih
komponenata, frakcija, sadranih u istim upuuju na
mogunost poboljanja efikasnosti procesa. Pored
navedenih zakljuaka i konstatacija koje se prvenstveno
odnose na poveanje efikasnosti izdvajanja plastike,
time i poboljanja kvaliteta provodnog proizvoda,
doprinos rezultata istraivanja je i ukazivanje na potrebu
poboljanja jednaine za odreivanje teoretske vrednosti
ggk estica bakra, prikazane u radu (1), u cilju
pouzdanije praktine primene. Prikazanu relaciju treba
dopuniti popravnim koeficijentom (k), veim od 1,
uslovljenim razliitom specifinom povrinom otpadnog
bakra tretiranog u procesu separacije.
Obim izvedenih istraivanja ne daje mogunost
pouzdanog odreivanja vrednosti popravnog
koeficijenta (k), kao i optimizacije procesa, ve samo
ukazuje na znaaj primene postupka raslojavanja po
frakcijama gustina proizvoda separacije i
granulometrijske analize proizvoda separacije i
pojedinih komponenata, frakcija, u kontroli i
optimizaciji procesa, to je i bio osnovni cilj ovog rada.

LITERATURA

1. Svoboda, J. Separation of Particles in the Corona-
Discharge Field; Magnetic and Electrical Separation
1993, 4, 173-192.
2. Li, J.; Lu, H.; Xu, Z.; Zhou, Y. A Model for
Computing the Trajectories of the Conducting
Particles from Waste Printed Circuit Boards in
Corona Electrostatic Separators. J. Hazard. Mater.
2008, 151, 5257.
3. Cui, J.; Forssberg, E. Mechanical Recycling of
Waste Wlectric and Electronic Equipment: A
Review. J. Hazard. Mater. 2003, B99, 243263.
4. Lu, H.; Li, J.; Guo, J.; Xu, Z. Movement Behavior in
Electrostatic Separation: Recycling of Metal

36

Materials from Waste Printed Circuit Board. J.
Mater. Proc. Techn. 2008, 197, 101108.
5. Wu, J.; Qin, Y.; Zhou, Q.; Xu, Z. Impact of
Nonconductive Powder on Electrostatic Separation
for Recycling Crushed Waste Printed Circuit Board.
J. Hazard. Mater. 2009, 164, 13521358.
6. Xu, Z.M.; Li, J.; Lu, H.Z.; Wu, J. Dynamics of
Conductive and Nonconductive Particles Under
High-voltage Electrostatic Coupling Fields. Sci
China Ser E-Tech Sci 2009, 52(8), 2359-2366.
7. Shunli, Z.; Forssberg, Er. Optimization of
Electrodynamic Separation for Metals Recovery
from Electronic Scrap. Resour. Conserv. Recycl.
1998, 22, 143-162.
8. Li, J.; Lu, H.Z.; Guo, J. et al. Recycle Technology
for Recovering Resources and Products from Waste
Printed Circuit Boards. Environ. Sci. Technol. 2007,
41(6), 1995-2000.
9. Li, J.; Xu, Z.M.; Zhou, Y.H. Application of Corona
Discharge and Electrostatic Force to Separate Metals
and Nonmetals from Crushed Particles of Waste
Printed Circuit Boards. J. Electrostat. 2007, 65, 233-
238.
10. Veit, H.M.; Diehl, T.R. et al., Utilization of
Magnetic and Electrostatic Separation in the
Recycling of Printed Circuit Boards Scrap. Waste
Management 2005, 25, 6774.

UPRAVLJANJE OTPADOM IZ RUDARSTVA NASTANAK I MOGUNOST PRERADE

MINING WASTE MANAGEMENT GENESIS AND POSSIBILITY OF PROCESSING

Grozdanka Bogdanovi
#
, Milan Trumi, Maja Trumi, Dejan V. Anti
Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru, Bor, Srbija

IZVOD Intenzivna eksploatacija i prerada rude bakra na podruju Borskog okruga dovela je do
degradacije velikih povrina zemljita i deponovanja velikih zapremina vrstog otpada (rudnika
raskrivka i jalovina, flotacijska jalovina, topionika ljaka) i pojave kiselih rudnikih voda.
Karakteristika ovih otpada je da sadre znaajne koliine bakra i drugih elemenata i permanentno
dovode do zagaenja zemljita, vode i vazduha.
U radu su prikazani i analizirani industrijski tehnogeni otpadi nastali u rudarstvu i preradi
metala, kao i njihova mogunost prerade.

Kljune rei: RTB Bor, rudnika jalovina, flotacijska jalovina, ljaka, rudnike vode, ivotna
sredina

ABSTRACT Intensive exploitation and processing of copper ore in Basin Bor has led to
degradation of large areas of land, deposing huge volumes of solid waste (mining and flotation
tailings, smeltiing slag, etc.) and the occurance of acid mine drainages (AMD`s). Characteristics
of these wastes, that contain significant amounts of copper and other elements, permanently lead to
pollution of soil, water and air.
This paper presents and analyzes industrial technogenic wastes from mining industry and
metal production as well as ability for their prosessing.
Keywords: Mining and Smelting Basin Bor, mining tailings, flotation tailings, smelting slag, acid
mine drainages, environment

UVOD

U savremenoj praksi proizvodnje obojenih, retkih i
plemenitih metala, sve vea panja se posveuje
mogunou tretiranja sirovina sa niskim sadrajem
metala, s obzirom da su nestale, ili su veoma ograniene
rezerve bogatih ruda. Istovremeno, intenzivan razvoj
tehnike u svetu uslovljava veu potronju metala, to

kao posledicu ima viestruki porast cene metala
poslednjih godina.
Najvei intenzitet opadanja bakra u rudi prisutan je
u zemljama June Amerike. U ileu, sadraj bakra u
rudi koja je eksploatisana u poslednjih dvadeset godina
smanjen je za blizu 23 %, a u Peruu za oko 20 %. U
SAD i Kanadi smanjenje sadraja bakra u rudi je bilo
izraeno do sredine osamdesetih godina, a zatim je dolo

UDK: 628.4:005:622(497.11) ; 502.174:622(497.11)

38

do izvesne stabilizacije, iako na relativno niskom nivou.
Prosean sadraj bakra u rudnicima u SAD bio je nii u
2000. godini za 27,4 %, u odnosu na nivo u 1970.
godini. Rudnici bakra RTB-a Bor koji su se na poetku
XX veka svrstavali meu svetske rudnike sa najveim
sadrajem bakra (proseno 5-6 % bakra u rudi),
zavravaju isti vek sa prosenim sadrajem bakra ispod
0,4% i svrstavaju se meu najsiromanije u svetu 1.
Razvoj tehnolokih procesa za korienje
niskoprocentnih i kompleksnih sirovina, zahteva
masovnu proizvodnju to naroito pri povrinskom
otkopavanju rude ima jako negativan uticaj na ivotnu
sredinu. tetan uticaj rudarskih aktivnosti ogleda se u
degradiranju velikih povrina zemljita (povrinski
kopovi), deponovanju velikih zapremina vrstog otpada
(rudnika raskrivka, jalovina i flotaciona jalovina) i
pojavi kiselih rudnikih voda. Pri metalurkoj preradi
polimetalinih ruda i koncentrata, pored dobijanja
osnovnih metala, dolazi do stvaranja meuproizvoda
(ljake, praine i muljevi).
Znaaj prerade ovakvih sirovina je sve vei zbog
smanjenja rezervi mineralnih sirovina iz kojih je
tehnoloki mogue i ekononomski opravdano dobijanje
metala 2-5.
Vei deo industrijskog otpada moe se danas
korisno upotrebiti, te predstavlja sekundarne sirovine. U
poreenju sa rudarskom eksploatacijom, pripremom,
obogaivanjem i metalurkom preradom rudnih sirovina,
proizvodnja obojenih metala iz sekundarnih sirovina ima
itav niz prednosti od kojih su najvanija sledea 6 :
Niska investiciona ulaganja
Visoka tehnoloka efikasnost, posebno iz
kvalitetnih sekundarnih sirovina
Manja potronja energije
Smanjenje potronje neobnovljivih resursa
mineralnih sirovina
Smanjenja zagaenja ivotne sredine.
U ukupnom obimu proizvodnje i potrebi trita za
obojenim metalima, uloga sekundarnih metala i legura iz
sekundarnih sirovina je veoma znaajna. Porast
potronje obojenih metala i sve stroiji propisi u oblasti
zatite ivotne sredine takoe nameu pitanje reciklae i
dobijanja vrednih metala iz ovakvih sirovina.
Jedan od nacionalnih prioriteta za dostizanje
odrivog razvoja u Republici Srbiji odnosi se na zatitu i
unapreenje ivotne sredine i racionalno korienje
prirodnih resursa. U okviru Nacionalne strategije
odrivog razvoja na osnovu analize postojeeg
mineralno - sirovinskog kompleksa u Republici Srbiji,
definisani su sektorski ciljevi u oblasti odrivog razvoja
mineralnih sirovina, koji pored ostalog ukljuuju
nalaenje novih leita i racionalno korienje
postojeih prirodnih resursa uz primenu istijih
tehnologija kao i ispitivanje vrednosti zaostalih
mineralnih sirovina u jalovitima i deponijama rudnika
7. Nain korienja resursa u smislu odrive
proizvodnje i potronje, ostaje kritino pitanje koje se ne
moe reiti bez adekvatne politike upravljanja otpadom.
Osnove Tematske strategije EU o odrivom korienju
prirodnih resursa su postvaljene na tvrdnji da adekvatno
upravljanje otpadom smanjuje pritisak na prirodne
resurse i redukuje zagaenje u nastalog preradom istih.
To podrazumeva integraciju i usaglaavanje ciljeva i
mera svih sektorskih politika, harmonizaciju nacionalnih
propisa sa zakonodavstvom EU i njihovu punu primenu
8.

1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I KOLIINE
OTPADA

Osnovu veeg dela industrijskog razvoja ine
neobnovljivi mineralni resursi: rude, nemetali i
energetske sirovine. Timoki eruptivni masiv je odavno
poznat po bakronosnim orudnjenjima, koja pored
minerala bakra nose u sebi i znatne koliine minerala
gvoa, arsena, molibdena, plemenite metale ( zlato,
srebro i dr.), kao i razliite vrste nemetalinih sirovina.
Ovaj masiv se nalazi u Istonoj Srbiji, na ijem prostoru
postoje tri aktivna rudnika bakra (Bor, Veliki Krivelj i
Majdanpek) i etvrti rudnik u ponovnom otvaranju
Cerovo - Cementacija 1.
Rudarska proizvodnja u Boru otpoela je
1903.godine podzemnom eksploatacijom. Povrinski
kop Bor je otvoren 1912. godine i eksploatisan je do
1986. godine. U optini postoje jo dva povrinska kopa
rude bakra u Velikom Krivelju (otvoren 1979.) i
Cerovu (otvoren 1990 a zatvoren 2002). Povoljni trini
uslovi, diktirani dobrom cenom bakra na Londonskoj
berzi, omoguili su kombinatu bakra ponovo otvaranje
rudnika Cerovo u 2011.godini. Pored ovih rudnika gde
su rezerve detaljno istraivane, postoji i niz lokaliteta
gde je vreno delimino istraivanje bakronosnih
orudnjenja.
Na slici 1. je prikazan geoloki sklop hidrotermalne
zone Timoke eruptivne oblasti sa oznakama lokaliteta
gde su uoene i registrovane pojave orudnjenja bakra
9.

39

Slika 1. Hidrotermalna izmenjena zona Timoke eruptivne oblasti

Kao potencijalne sirovine za proizvodnju bakra
podrazumevaju se sve otpadne sirovine dobijene
eksploatacijom leita mineralnih sirovina, pripremom i
preradom otkopanih sirovina, tkz. tehnogene sirovine. U
tehnogene sirovine spadaju rudnike raskrivke sa niim
sadrajem bakra i uz prisustvo oksidnih minerala bakra,
stara flotacijska jalovita kao i ljake, praine i muljevi
nastali pri pirometalurkoj preradi koncentrata bakra.
Otpad RTB Bor uglavnom se deponuje na otvorenom
prostoru, ili u krugu odgovarajuih pogona. Osnovne
otvorene deponije rudnike raskrivke i jalovine nalaze se
kod Bora, Velikog Krivelja i Cerova, a deponije
flotacijske jalovine u Boru i Velikom Krivelju.
Dosadanjim rudarenjem i metalurkom preradom
koncentrata bakra na teritoriji optine Bor deponovano
je oko:
450 x 10
6
t raskrivke,
207 x 10
6
t flotacijske jalovine,
23 x 10
6
t topionike ljake.
Ovaj otpad predstavlja 99,95 % ukupno
deponovanog otpada na teritoriji optine Bor 9. Po
svakom stanovniku Borske optine deponovano je
11133 t raskrivke i jalovine. Na slici 2 su prikazane
lokacije deponija sa naznaenim mestima gde je u
okviru projekta Svetske banke predviena sanacija
jalovita i deponija za odlaganje rudnikog otpada u
zoni rudnika Bor.

Slika 2. Lokacije deponija rudnikog otpada nastalog u RTB Bor sa oznaenim objektima za sanaciju [20]

40

Topionika ljaka je tehnogena otpadna sirovina
koja se odlikuje visokim sadrajima bakra, ali i
plemenitih metala (0,65% Cu; 0,4 g/t Au; 7,5g/t Ag).
Deponovana je u neposrednoj blizini preraivakih
kapaciteta, a takoe, svakodnevno nastaje od 700 do
1000 t ljake, u zavisnosti od kapaciteta prerade [11,12].
U tabeli 1 su prikazane pribline koliine i sadraj bakra
u odloenim otpadnim sirovinama na odreenim
lokacijama, kao i vrednost osnovne korisne komponente
(bakra) u njima.
Tabela 1. Koliina rudnikog otpada i metalurke ljake i sadraj bakra 9

Deponije otpada
Koliine
(Mt)
Sadraj
Cu (%)
Cu (t) Vrednost
(miliona US$)
Jalovina
povrinskih
kopova
Bor
Visoki planir 150 0,15 225000 1691,0
Severni planir 20 0,3 60000 450,9
Planir RTH 60 0,1 60000 450,9
Unutranje odlagalite 28 0,2 56000 420,9
V. Krivelj Planir V. Krivelj 170 0,1 170000 1277,7
Cerovo Planir Cerovo 22 0,18 40000 300,6
Flotacijska
jalovina
Bor
Staro flotacijsko jalovite 27 0,3 81000 608,8
Flotacijsko jalovite RTH 50 0,2 100000 751,6
V. Krivelj Flotacijsko jalovite V. Krivelj 130 0,15 195000 1465,5
Metalurka
ljaka
Bor Metalurka ljaka 16,5 0,65 107000 804,2
Ukupno: 673,5 1094000 8222,1
* Cena bakra na dan 21.12.2011. godine 7515,6 US$/t

Nakon otkopavanja i odlaganja raskrivke i jalovine,
sulfidna mineralizacija stenske mase biva izloena
vazduhu i atmosferilijama, to dovodi do procesa
hemijske i biohemijske oksidacije sulfidnih minerala i
stvaranja rudnikih voda.

1.1. Rudnika raskrivka i jalovina

Eksploatacijom mineralnih sirovina metodom
povrinskog otkopavanja, to je u RTB-u Bor najei
sluaj, stvaraju se ogromne koliine otpadnog
materijala: raskrivke i jalovine (partije ruda sa niskim
sadrajem sulfidnih minerala, partije oksidne rude, itd.).
Rudnike raskrivke i jalovine predstavljaju materijale
koji se sastoje od stenske mase ili izdrobljene mase, koji
se karakterie velikim rasponom granulacije od veoma
velikih delova stena do sitnozrnih estica i praine.
Uopteno, ovi otpadni materijali se u Timokom
eruptivnom regionu, sastoje od magmatskih stena
(andezit, dacit, piroklastiti, itd) i sedimentnih stena
(krenjak, peari i dr.) i sadre vrlo malu ili nikakvu
vrednost mineralizacije [9].
Za vreme eksploatacije rude na povrinskom kopu
Bor vreno je odlaganje raskrivke i jalovine na
lokalitetetima Visoki planir (nazvan i Otreljski
planir), na Severnom planiru, rudnikoj deponiji
rudnog tela H (RTH). Najvea koliina jalovine je
odloena na Visokim planirima gde je ukupno odloeno
oko 150 miliona tona jalovine, sa procenjenim
sadrajem bakra od 0,15% od ega 20 % moe da se
predstavi kao bakar u obliku oksidnih minerala, a od
sulfidnih minerala su prisutni halkozin, kovelin, i
neznatan sadraj halkopirita. Iz Tabele 1 se vidi da je sa
povrinskog kopa u Boru, u toku njegovog aktivnog rada
odloeno oko 250 miliona tona jalovine.
U toku eksploatacije na povrinskom kopu Veliki
Krivelj formirana su dva odlagalita raskrivke i to na
lokalitetima Todorov potok i Saraka potok, pri emu su
ova dva odlagalita odvojena i nalaze se na suprotnim
stranama povrinskog kopa Veliki Krivelj. Do sada je
ukupno odloeno oko 170 miliona tona jalovine sa
sadrajem bakra na ovim odlagalitima oko 0,1 %.
Najvei sadraj bakra je u obliku sulfidnih minerala, i to
najvie halkopirita, zatim halkozin i kovelin u mnogo
manjoj meri.
Godine 1990. zapoeto je otvaranje povrinskog
kopa Cerovo Cementacija 1 koji je bio u eksploataciji
do 2002.godine. U aktivnom periodu eksploatacije je
ukupno odloeno 22 miliona tona raskrivke sa
sadrajem bakra koji je bio manji od 0,2 %.
Najzastupljeniji sulfidni mineral bakra u jalovini je bio
halkozin, a u manjoj meri kovelin i halkopirit. Od
nesulfidnih minerali su uglavnom bili prisutni malahit i
azurit sa prisustvom kuprita i tenorita [1, 9].
Odlaganje raskrivke i jalovine na deponijama u
Boru, Velikom Krivelju i Cerovu je vreno kamionskim

41

transportom pri emu su stvoreni nepovoljni uslovi za
tretiranje ove sirovine luenjem. Podloga terena na
kome je odlagan material je bila nepripremljena, to je
sa aspekta luenja i zatite okoline, vrlo nepovoljna
situacija.

1.2. Flotacijska jalovina

Flotacijska jalovina nastaje u procesima flotacijske
koncentracije mineralnih sirovina i predstavlja izuzetno
usitnjeni materijala (50 90 % klase krupnoe -0,074
mm). Flotacijska jalovina nosi odreeni deo sulfidne i
poveani deo oksidne mineralizacije metala koji nisu
koncentrisani postupkom flotiranja. Raspodela bakra po
klasama krupnoe je karakteristina i prisutna je najvie
u sitnijim klasama, ispod 10m, i to kako sulfidnog tako
i nesulfidnog oblika. Jalovina procesa flotacijske
koncentracije deponuje se na flotacijskim jalovitima
gde se sedimentacijom vri delimino razdvajanje faza.
U zavisnosti od perioda u kojem je jalovina odlagana
kao i mineralizacije leita iz koga je nastala moe imati
manju ili veu mineralnu vrednost.
Flotacijsko jalovite Bor locirano je u dolini Borske
reke, a formiranje flotacijskog jalovita poelo je 1933.
godine, kada je poela sa radom flotacija u Boru.
Deponovanje jalovine vreno je sve do 1987. godine,
kada je taj proces preseljen u otkopani prostor rudnog
tela H, u neposrednoj blizini. Prethodno, teren je grubo
poravnat i iznivelisan kako bi moglo da pone
odlaganje, koje je vreno u okviru tzv. tri polja. U
starom flotacijskom jalovitu odloena je jalovina sa
sadrajem metala koji je priblian sadraju u prirodnim
resursima koji se trenutno eksploatiu. Staro flotacijsko
jalovite rudnika bakra Bor je odavno predmet
istraivanja u cilju iznalaenja mogunosti valorizacije
bakra i drugih korisnih komponenti (plemeniti metali,
pirit, kaolin).
Sa poetkom rada flotacije Veliki Krivelj, krajem
1982.godine, poinje deponovanje flotacijske jalovine u
dolini Kriveljske reke, u neposrednoj blizini rudnika.
Kompletni akumulacioni prostor jalovita Veliki Krivelj
je, sa tri brane, podeljen u dva polja, odnosno jalovite
se sastoji od dva bazena - polja za odlaganje jalovine i
tri brane.

1.3. Topionika ljaka

Topionike ljake, kao tehnogeni otpadi koji nastaju
topljenjem koncentrata bakra, su veoma razliite u
pogledu fizikih, mineralokih i hemijskih osobina. Ove
razlike se javljaju usled raznovrsnosti ruda, koncentrata i
topitelja koji se koriste u procesu topljenja, kao i usled
primenjenih tehnologija topljenja.
Bakarna ljaka se sastoji preteno od fajalita i
magnetita i vrstih sulfidnih rastvora Cu-Fe-S koji su u
obliku kapljica uklopljeni u gvoe-silikatnoj osnovi.
Odlikuje se visokim sadrajima bakra, ali i plemenitih
metala ( 0,65% Cu; 0,4 g/t Au; 7,5g/t Ag). Deponovana
je u neposrednoj blizini preraivakih kapaciteta, u
koliini od 16-18 miliona tona, a takoe, svakodnevno
nastaje od 700 do 1000 t ljake, u zavisnosti od
kapaciteta prerade [11]. Industrijska prerada topionike
ljake se vri u pogonu Flotacije Bor od 2001.godine.

1.4. Rudnike vode

Nakon otkopavanja i odlaganja raskrivke i jalovine,
sulfidna mineralizacija stenske mase biva izloena
vazduhu i atmosferilijama, to dovodi do procesa
hemijske i biohemijske oksidacije sulfidnih minerala i
pojave rudnikih voda. Rudnike vode se pojavljuju u
obliku prirodnih izvora u rudnicima bakra, odakle se
ispumpavaju, ili slobodno otiu u oblinje potoke i
reice, zagaujui ih. One se karakteriu niskom pH
vrednou (najee u intervalu od 3 do 4) i visokom
koncentracijom sulfata i jona metala kao to su gvoe,
magnezijum, cink, a sadre i manje koncentracije
kadmijuma, olova, bakra i nikla [13]. S obzirom na
ogromne koliine odloenih raskrivki i jalovine, periodi
izluivanja se uglavnom mere decenijama nakon
zavretka rudarskih aktivnosti.

2. PRERADA OTPADNIH TEHNOGENIH
SIROVINA

Prerada tehnogenih i sekundarnih sirovina
omoguava utedu primarnih sirovina, utedu u energiji
i zatitu ivotne sredine. S obzirom na to da su tokom
viedecenijske proizvodnje bakra u Boru i blioj okolini
formirana odlagalita sa ogromnom koliinom otpadnih
materijala (raskrivke i jalovine povrinskih kopova,
flotacijska jalovita i odlagalita topionike ljake), kao i
na to da ovi materijali imaju negativan uticaj na ivotnu
sredinu, namee se pitanje njihove sanacije i mogunosti
reciklae.
Otpad iz procesa pripreme mineralnih sirovina (
rudnika i flotacijska jalovina) moe se upotrebiti za
popunjavanje praznih otkopnih prostora, ili za saniranje
i remedijaciju eksploatacionih rudnikih povrina, nakon
ega bi sledela i njihova bioloka rekultivacija. Sanacija

42

starih povrinskih kopova u Boru je uraena tako to je
povrinski kop "rudno telo H" zapunjeno flotacijskom
jalovinom, a otvoreni Povrinski kop Bor se zapunjava
raskrivkom sa Povrinskog kopa Veliki Krivelj koja se
dovozi transportnom trakom.
Flotacijska jalovina se ve koristi u svetu za
dobijanje raznih opekarskih proizvoda [14]. Postoji
dosta primera gde se rudniki otpadi koriste kao
graevinski materijali, za izgradnju autoputeva, ali je
ponekad njihova primena onemoguena zbog sklonosti
ka luenju dela komponenti, nepovoljnog
granulometrijskog sastava, i dr.
Uobiajeno je u svetu da se za dobijanje bakra iz
rudnikih jalovina i flotacijskih jalovita, koriste
hidrometalurki postupci (luenje, solventna ekstrakcija
i elektroliza). Staro flotacijsko jalovite rudnika bakra
Bor je odavno predmet istraivanja u cilju iznalaenja
mogunosti valorizacije bakra i drugih korisnih
komponenti jer dosadanja istraivanja nisu omoguila
da se nae tehnoloki opravdano reenje [15-17].
Topionike ljake, kao tehnogeni otpadi koji nastaju
topljenjem koncentrata bakra, su veoma razliite u
pogledu fizikih, mineralokih i hemijskih osobina.
Povoljne fiziko mehanike i hemijske karakteristike
ljake omoguavaju primene ove vrste otpada kao
dodatak razliitim materijalima kao to je cement, u
opekarskoj industriji, industriji abraziva, staklarskoj
industriji, itd. [18]. Kada je sadraj bakra i drugih metala
u ljaci povoljan, pristupa se njenom daljem tretmanu
primenom flotacijskih postupaka, a takoe se vre
istraivanja dobijanja metala i hidrometalurkim
postupcima [11, 16]. Industrijska prerada topionike
ljake se vri u pogonu Flotacije Bor od 2001.godine.
Treba istai i to da pored reciklae ranije
deponovanih otpadnih materijala nita manje nije vano
ni recikliranje otpadnih materijala iz tekue prerade
mineralnih sirovina, ime e se tehnoloki procesi na
ovim prostorima uvesti u kategoriju odrivih
tehnologija.
U RTB Bor se samo manji deo rudnikih voda iz
Jame Bor kolektira (plave vode), delimino oslobaa od
jona bakra u postrojenju za cementaciju; prepumpava u
flotacijsko jalovite, a odatle recirkulie u proces
flotacijske koncentracije rudnika Veliki Krivelj. Ostali
deo odlazi u Kriveljsku reku dodatno poveavajui
njenu zagaenost. Na osnovu analiza kvaliteta vode
moe se uoiti njena viegodinja zagaenost jonima
bakra i gvoa, a primetna je i poveana kiselost vode
kao i znaajna koncentracija suspendovanih estica koje
reci daju karakteristinu utu boju. Da bi se jasnije video
uticaj Kriveljske reke na unos zagaujuih komponenti u
Borsku reku, a preko nje na Timok i dalje Dunav,
potrebno je poznavati i koliine ovih voda.
Rudnike otpadne vode je potrebno prethodno
tretirati do potrebnog nivoa za isputanje u rene
vodotokove. Za preiavanje otpadnih voda se najee
koriste fizike metode preiavanja, hemijske metode
(neutralizacija, precipitacija i dr.), fiziko-hemijske
metode (adsorpcioni procesi, flotacioni procesi,
ekstrakcioni procesi, membranski i elektrohemijski
procesi), biohemijske metode preiavanja i
kombinovane metode [19].
Proizvodnju bakra u RTB-u Bor, u Boru, od samog
njenog poetka pratilo je ekoloko zagaenje zemljita,
vode i vazduha. Za reavanje viedecenijskog zagaenja
u Boru dobijena su sredstva Svetske banke za obnovu i
razvoj, koja e omoguiti sanaciju flotacijskih jalovita,
flotacijskih brana i odlagalita rudnikog otpada
(raskrivke), koji su rezultat proizvodne aktivnosti
rudnika bakra. U okviru ovog projekta predviena je
sanacija sledeih objekata: polje 2 flotacijskog jalovita
Veliki Krivelj, staro borsko flotacijskog jalovite, brana
3 flotacijskog jalovita Veliki Krivelj, deponija
rudnikog otpada Saraka i Jugoistona deponija
rudnikog otpada [20]. Nain korienja resursa, baziran
na kompleksnom planiranju upravljanjem mineralnim
resursima, ostaje kritino pitanje koje se ne moe reiti
bez adekvatne politike upravljanja otpadom.

ZAKLJUAK

Sve intenzivniji razvoj ljudskog drutva bazira se na
razvoju industrijske proizvodnje i energetike, zbog ega
se namee potreba obimnije eksploatacije rudnog
bogastva, odnosno mineralnih sirovina. Republika Srbija
spada u red zemalja sa raznovrsnim i relativno bogatim
mineralnim resursima, pri emu su leita bakra
koncentrisana u timokom eruptivnom basenu.
Znaajnija leita bakra se nalaze u Majdanpeku, Boru,
Velikom Krivelju i Cerovu, a takoe postoji i niz
lokaliteta gde je vreno delimino istraivanje
bakronosnih orudnjenja.
Dugogodinja eksplotacija u Boru i okolini je u
velikoj meri uticalo na ivotnu sredinu, preko
degradacije velikih povrina zemljita (povrinski
kopovi), deponovanju velikih zapremina vrstog otpada
(raskrivka i jalovina), pojave otpadnih voda i zagaenja
vazduha. Neke od otpadnih sirovina sadre korisne
komponente, bakar i plemenite metale u granicima
ekonomske isplativosti njihove prerade. Vei deo

43

industrijskog otpada moe se danas korisno upotrebiti, te
predstavlja sekundarne sirovine. Reciklaom otpadnih
sirovina nastalih pri eksploataciji i preradi mineralnih
sirovina i topljenju koncentrata, omoguava se ponovo
korienje materijala koji nemaju upotrebnu vrednost.
Na ovaj nain se otpadu nastalom u rudarstvu daje nova
upotrebna vrednost i istovremeno smanjuje negativan
uticaj na ivotnu sredinu.

LITERATURA

1. Mitrovi, Z.; Jovanovi, M. Sto godina borskog
rudarstva 1903-2003. Sedamdeset pet godina
basenskih flotacija 1929-2003; RTB Bor i
Megatrend univerzitet Beograd: Bor, 2007.
2. Miliji, Z. ivotna sredina i odriva proizvodnja
RTB-a Bor. Reciklaa i odrivi razvoj 2008, 1, 1-10.
3. Mihajlovi, B.; Milievi, . Odrivi razvoj
proizvodnje rude bakra u RTB Bor. Reciklaa i
odrivi razvoj 2008, 1, 11-22.
4. Jankovi, P.; Marjanovi, T.; Lekovski, B.
Metalurgija bakra i odrivi razvoj. Reciklaa i
odrivi razvoj 2008, 1, 23-33.
5. Trumi, M. .; Bogdanovi, G. D.; Trumi, M. S.;
Bugarinovi, S. J. Industrial waste and its
environmental impact - case study of Bor, ISWA
Beacon 2011: Public-private partnership and
hazardous waste in developing countries in SEE,
Middle East and Mediterranean Region, 08
th
-10
th

December 2010, Novi Sad, Serbia, 2010; pp 117-
122.
6. Ili, I.B.; Guliija, Z.P.; Soki, M.D. Reciklaa
metalinih sekundarnih sirovina; ITNMS: Beograd,
2010.
7. Nacionalna strategija odrivog razvoja, na osnovu
l. 17, st. 1. i l. 45, st. 1 Zakona o Vladi, Slubeni
glasnik RS, br. 55/05, 71/05-ispravka i 101/07.
8. Mihajlov, A. Segment odrivog korienja
prirodnih resursa i ntegralnog upravljanja otpadom:
Reciklaa. Reciklaa i odrivi razvoj 2010, 3, 1-8.
9. Program dugoronog razvoja RTB Bor,
Hidrometalurgija bakra, Univerzitet u Beogradu,
Tehniki fakultet u Boru, 1993.
10. Marjanovi, T.; Trumi, M.; Markovi, Lj. Local
Environmental Action Plan; The Municipality of
Bor: Bor, 2003.
11. Stanojlovi, R.; Sokolovi, J.; tirbanovi, Z.;
Marjanovi, T. Ekonomski isplativ, tehnoloki
mogu i ekoloki opravdan proces zajednike
prerade rudarskih tehnogenih otpada topionike
ljake i stare flotacijske jalovine RTB-a Bor.
12. Stanojlovi, R.; tirbanovi, Z.; Sokolovi, J.
Primena nove tehnologije u funkciji odrive prerade
topionike ljake. Reciklaa i odrivi razvoj 2008, 1,
34-42.
13. Bogdanovi, G.; Antonijevi, M.; Milanovi, Z.;
erbula, S.; Mili, S. Analiza stanja rudnikih voda
Rudnika bakra Bor, Zbornik radova II Simpozijum
reciklane tehnologije i odrivi razvoj, Sokobanja,
Srbija, 2007; pp 269-275.
14. Radojevi, Z.; Deli - Nikoli, I.; Milii, L.;
Terzi, A. Odrivo korienje mineralnih sirovina u
proizvodnji graevinskih materijala u Srbiji,
Zbornik radova 6. Simpozijum reciklane
tehnologije i odrivi razvoj, Sokobanja, Srbija,
2011; pp 102-108.
15. Lottermoser, B.G. Mine wastes: Introduction to
Mine Wastes; Springer: Berlin Heidelberg, 2003.
16. Al-Abed, S.R.; Jegadeesan, G.; Purandare, J.; Allen,
D. Leaching behavior of mineral Processing waste:
Comparison of batch and column investigations.
Journal of Hazardous Materials 2008, 153, 1088
1092.
17. Antonijevi, M,M.; Dimitrijevi, M.D.; Stevanovi,
Z.O.; erbula, S.M.; Bogdanovi, G.D.
Investigation of the possibility of copper recovery
from the flotation tailings by acid leaching. Journal
of Hazardous Materials 2008, 158, 2334.
18. Gorai, B.; Jana, R.; Premchand, K. Characteristics
and utilisation of copper slag. Resources,
Conservation and Recycling 2003, 39: 299-313.
19. Stankovi,V.; Boi, D.; Gorgievski, M.;
Bogdanovi, G. Heavy metal ions adsorption from
mine waters by sawdust. Chemical Industry and
Chemical Engineering 2009, 15(4), 237249.
20. Studija procene stanja ivotne sredine za sanaciju
jalovita i deponija za odlaganje rudnikog otpada u
zoni rudnika Bor (kao deo projekta Regionalni
razvoj Bora Br. Projekta p092999), 2011.

Uputstvo autorima

Tehniki fakultet u Boru, Univerziteta u Beogradu je poeo objavljivanje asopisa nacionalnog znaaja pod nazivom
''RECIKLAA I ODRIVI RAZVOJ'' u toku 2008. godine. asopis "RECIKLAA I ODRIVI RAZVOJ" (ROR) objavljuje
originalne naune, strune i pregledne radove iz oblasti prirodnih, inenjerskih i drutveno humanistikih nauka, koji prethodno
nisu objavljeni.

Dostavljanje radova:
Sve prepiske ukljuujui slanje rukopisa, obavetenja o odluci urednika i zahteva za revizijom odvijaju se preko
sledeih e-mail adresa:

Prof. dr Milan Trumi, glavni urednik
Tehniki fakultet Bor, Univerzitet u Beogradu,
Katedra za mineralne i reciklane tehnologije,
Vojske Jugoslavije 12, 19210 Bor, Srbija
Tel/Fax. 030/421 749
e-mail: mtrumic@tf.bor.ac.rs

Prof. dr Grozdanka Bogdanovi, odgovorni urednik
Tehniki fakultet Bor, Univerzitet u Beogradu,
Katedra za mineralne i reciklane tehnologije,
Vojske Jugoslavije 12, 19210 Bor, Srbija
Tel. 030/424 555
e-mail: gbogdanovic@tf.bor.ac.rs

Podnoenje radova podrazumeva da:
nije prethodno objavljen (osim u obliku izvoda ili u celini na naunom skupu)
nije u proceduri objavljivanja na nekom drugom mestu
nee biti objavljen na drugom mestu u istom obliku, na engleskom ili nekom drugom jeziku
Ako je rad predstavljen, u celini ili delimino, na naunom skupu, to treba navesti u fusnoti na naslovnoj strani.
Svi radovi podleu recenziji. Mole se autori da podnesu detalje o kontaktu, ukljuujui e-mail adrese, za tri
potencijalna recenzenta. Recenzenti treba da budu u oblasti rada, ali ne u vezi sa institucijom iz koje autor dolazi. Konani
izbor recenzenata pripada urednicima u potpunosti.

Priprema rukopisa:
Jezik: asopis izlazi jednom godinje, na srpskom jeziku. Radovi stranih autora objavljuju se na engleskom jeziku.
Priprema teksta: Radovi moraju biti pripremljeni u MS WORD-u, font Times New Roman, veliine (font size: 12 pt), duplog
proreda (line spacing: double) sa marginama 2,5 cm, A4 format papira. Tekst pripremiti u jednoj koloni (single-column
format). Numerisati sve stranice rukopisa kao i tabele, slike i literaturu.
Opti format: Rad treba da sadri sledee: naslovnu stranu, izvod na srpskom i engleskom jeziku, kljune rei na srpskom i
engleskom jeziku, tekst, zahvalnice (opciono), priloge (opciono), nomenklaturu, literaturu, nazive slika i tabela.
Naslovna strana: Naslovna strana treba da sadri naslov na srpskom jeziku (velika slova font 12pt bold) i na engleskom jeziku
(velika slova font 12pt bold italic), imena i prezimena autora i koautora sa naznaenim arapskim brojem u superscriptu iza
imena i pre odgovarajue adrese. Jasno naznaiti osobu za prepisku u procesu revizije, publikovanja i nakon objavljivanja rada.
Osobu za prepisku oznaiti zvezdicom. U fusnoti dati e-mail adresu, broj telefona i faksa osobe za prepisku. Naslov treba da
bude kratak i da jasno opisuje sadrinu rada.
Izvod/Abstract: Druga stranica treba da sadri izvod na srpskom i engleskom jeziku od 150 do 200 rei koji sadri kratak
pregled najvanijih rezultata. Na kraju izvoda/abstracta u posebnom redu dati 4 do 6 kljunih rei da olakaju indeksiranje i on-
line pretraivanje.
Tekst: Tekst treba da sadri: Uvod, Teoretski deo (ako je neophodno), Eksperimentalni rad, Rezultate i diskusiju i Zakljuak.
Citiranje literature u tekstu oznaiti arapskim brojevima u uglastim zagradama po redu pojavljivanja (na primer, [1,2-4]).
Autori bi trebali da naprave jasnu razliku izmeu glavnih naslova i podnaslova.
Uvod: Uvod treba da sadri prethodna istraivanja sa odgovarajuom obradom literature, problemima u istraivanju i
cilj rada.
Teoretski deo: Daje se ako je neophodno za opis teorijske osnove koriene u radu, kao sto je model i sl.
Eksperimentalni rad: Materijal i metod rada koji se koriste treba jasno i detaljno da se opiu, da omogue da drugi
istraivai mogu da ponove istraivanje. Samo nove tehnike treba opisati detaljno, dok za poznate tehnike samo
navesti adekvatnu literaturu.
Rezultati i diskusija: Rezultate rada predstaviti koncizno i pojasniti diskusiju korienjem tabela i ilustracija. Znaaj
rezultata treba diskutovati bez ponavljanja teksta iz uvodnog dela. Obavezno dati adekvatni indikator o nivou
eksperimentalne greke i statistike znaajnosti rezultata. Broj ilustracija, grafika i formula svesti na minimum.
Zakljuak: Treba da ukae na znaajan doprinos rada sa njegovom primenom.
Nomenklatura: Ako se u tekstu koriste simboli, slova ili skraenice treba da budu navedene sa objanjenjem.
Jedinice koristiti stndrdne SI simbole
Skrenice bi trebalo navoditi pri prvom pojvljivnju pojma koji se skrauje, n primer, air conditioning (AC).
Slike moraju biti nvedene u uzstopnom numerikom redosledu u tekstu kao Slika 1, Slika 2, itd, uz pravilno pozicioniranje u
tekstu, oznaavanjem broja i naslova ispod same slike. Slike treb poslti i u posebnom fajlu u originlnom formtu (BMP, GIF
ili JPG) i rezoluciji prilagoenoj z tmpnje.
Tbele moraju da imaju posebne nslove i morju biti redom numerisne u tekstu, ko Tbel 1, Tbel 2, itd. Tbele ne
bi treblo d duplirju podtke koji se mogu ni u drugim delovim rukopis.
Priznnje ili zahvalnost na srdnji moe biti ukljueno u lanak, u fusnoti na naslovnoj stranici. Imjte n umu izvor
finnsirnj z istrivnje.
Reference morju biti poreane po redosledu navoenja u tekstu i npisne u sledeem obliku:
asopis:
[Broj] (odgovara broju u tekstu), Prezime, Inicijali imena autora; Naslov rada. Naslov asopisa (italic) Godina
objavljivanja (bold), broj volumena (broj asopisa) (italic), strana od-strana do.
[1] Trumi, M., Magdalinovi, N.; New model of screening kinetics. Minerals Engineering 2011, 24(1), 42-49.
Knjiga/Monografija:
[Broj] (odgovara broju u tekstu), Prezime, Inicijali imena autora; Naslov knjige (italic); Izdava: Mesto izdavanja,
Godina objavljivanja.
[2] Bogdanovi, G., Antonijevi, M., (2011) Ponaanje i oksidacija halkopirita u vodenoj sredini, Bor:
Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru.
Internet izvor:
[Broj] (odgovara broju u tekstu), link strane sa koje je preuzet tekst, datum preuzimanja
[3] http://www.srtor.tf.bor.ac.rs/preuzimanje.php, preuzeto 23.12.2011.
Zahvalnost: Svesti na minimum
Formule i jednaine: Moraju biti napisane sa velikom panjom korienjem odgovarajueg alata u MS Wordu '' Equation
Editor''. Napravite razliku izmeu cifre ''jedan'' i slova '' l '', kao i cifre ''nula'' i slova ''O''. Ne koristiti malo slovo ''o'' kao cifru
''nula''. Jednaine numerisati redom kao (1), (2)...
Dodatne informacije: Proces recenzije: Svi rukopisi se alju na ocenu najmanje dva nezavisna recenzenta. Konanu odluku o
prihvatanju rada donose glavni i odgovorni urednici.

CIP
,

658.567

RECIKLAA i odrivi razvoj = Recycling
and Sustainable Development / glavni urednik
Milan Trumi ; odgovorni urednik Grozdanka
Bogdanovi. - Vol. 1, br. 1 (2008)- . -
Bor (V.J. 12) : Tehniki fakultet u Boru,
Univerzitet u Beogradu, 2008- (Bor : Grafomed
- trade). - 28 cm

Godinje
ISSN 1820-7480 = Reciklaa i odrivi razvoj
COBISS.SR-ID 147280140

SADRAJ
CONTENTS
Slobodan Jovanovi, Jasna V. Dunuzovi
ODRIVI RAZVOJ I POLIMERNI MATERIJALI
SUSTAINABLE DEVELOPMENT AND POLYMER MATERIALS 1
Goran Vuji, Bojan Batini, Nemanja Stanisavljevi, Dejan Ubavin, Miodrag ivanev
ANALIZA STANJA I STRATEKI OKVIR UPRAVLJANJA OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI

WASTE MANAGEMENT IN SERBIA, STATUS QUO AND STRATEGIC FRAMEWORK 14
Hristina Stevanovi arapina, Andjelka Mihajlov
UTICAJ OTPADA NA URBANO STANOVNITVO - DOPRINOS USPOSTAVLJANJU UZRONO
POSLEDINIH VEZA
WASTE MANAGEMENT AND URBAN POPULATION - CONTRIBUTION
TO ESTABLISH CAUSE - EFFECT RELATIONSHIPS 20
Rodoljub Stanojlovi, Jovica Sokolovi, Seka Stojanovi
KONTROLA EFIKASNOSTI ELEKTROSTATIKE SEPARACIJE OTPADNIH BAKARNIH KABLOVA
RASLOJAVANJEM PROIZVODA PROCESA PO FRAKCIJAMA GUSTINA
CONTROL OF ELECTROSTATIC SEPARATION EFFICIENCY OF WASTE COPPER
CABLE BY FLOAT-SINK ANALYSIS 29
Grozdanka Bogdanovi, Milan Trumi, Maja Trumi, Dejan V. Anti
UPRAVLJANJE OTPADOM IZ RUDARSTVA - NASTANAK I MOGUNOST PRERADE
MINING WASTE MANAGEMENT - GENESIS AND POSSEBILITY OF PROCESSING 37

Casopis RECIKLAZA I ODRZIVI RAZVOJ 2011

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Casopis RECIKLAZA I ODRZIVI RAZVOJ 2011

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

RECIKLAA I

, Bojan Batini, Nemanja Stanisavljevi, Dejan Ubavin, Miodrag ivanev

Bronhitis I respiratorne infekcije : estice, SO

, Jovica Sokolovi, Seka Stojanovi

Das könnte Ihnen auch gefallen