You are on page 1of 33

RENESANSA U XV veku Humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastikom tradicijom. Obnavlja se zanimanje za jezik, knjievnost i uda antikog sveta.

U Italiji se umetnici okreu rimskoj umetnosti,a u flamanskim gradovima Obnova se izraava u jaoj sklonosti ka naturalizmu. Iz spoja ova dva tumaenja se zapravo rodila modernaevropska umetnost. Svest o renesansi se rodila u Italiji. 1330 g. Petrarka italijanski pesnik i humanista. Renesansa u arhitekturi se javlja ubrzo posle 1400 g. Renesansa u slikarstvu se javlja oko 1420 g. istovremeno u Firenci i Holandiji, dok neki istoriari smatraju da poinje sa otom. Cilj renesanse nije bio da se dela antike podraavaju, ve da se dostignu i prevaziu. Homo universal je umetnik renesanse. On je i arhitekta i slikar i skulptor i pesnik i naunik.Umetnik poseduje veliku individualnost, lini stil i izraz. Prvi je put spomenut termin renesansa u knjizi ivoti najslavnijih slikara, skulptora i arhitekata Giorgio Vasaria (15111574 g). Renesansa je prvi period u istoriji koji je svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime. Postoji spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i obiaje. U umetnosti preovlauje problem proporcije ljudskog tela, istrauje se pokret i perspektiva. Renesansa se deli na: RANA RENESANSA kraj XIV poetak XV veka ( 1495 godina). VISOKA RENESANSA 1495 -1520 godine MANIRIZAM (i drugi pravci) 1525 1600 RANA RENESANSA NA SEVERU POZNA GOTIKA SLIKARSTVO - poinje u Flandriji 1420 godine. Naziv pozna gotika ne odgovara u potpunosti karakteru severnjakog slikrstva XV veka.Za razliku od Italijana oni nisu odbacili meunarodni stil, on im je polazna taka. U Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prolou. U oima Italijana pozno gotiko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju: neograniena dubina, stabilnost, povezanost i potpunost, dok slikari meunarodnog stila nikad nisu teili tolikoj doslednosti. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao: MAJSTOR IZ FLEMALLEUA - To je verovatno bio Robert Campin. On je podraavao istinu i potpunu istinu. Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost, individualni oblik i veliinu, boju,materijal, fakturu povrine, stepen elastinosti i tretman osvetljenja. Na svojim slikama ak pravi tanu razliku izmeu direktnog I difuznog osvetljenja. Smelo naputanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih dogaaja iz simbolinihokvira stavlja u svakodnevni ambijent) namee mu problem kako da svakodnevni ambijent ne bude trivijalan. Zato on koristi tzv prerueni simbolizam, ime on svakoj pojedinosti naslici i daje simbolinu poruku. Majstor iz Flemallea se drao istovremeno realizma i simbolizma. Dela: Oltar Merode, triptih, slika na drvetu, 1425 1428 g., svakodnevni ambijent + prerueni simbolizam (svea, miolovka i dr.) Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (meavina fino samlevene boje sa razblaenim umancetom), u poznoj gotici to je tehnika ulja. Ova tehnika omoguava: bolji tonalitet, skale boja su elastinije i prelivi su meki I iri, omoguava tzv glazuru - tanke providne premaze, pa sve do impasta (debele naslage guste teke boje), omoguuje barunasto tamne prelaze, te ive prikaze (naturalistine) vidljive stvarnosti. Zato flamanske majstore zovemo oevima modernog slikarstva. Posle njih, ulje ostaje osnovni medijum slikanja. BRAA HUBERT I JAN VAN EYCK Oni su usavrili razne efekte tehnike ulja. Optiki efekat atmosferska perspektiva je magliast zastor koji pravi vazduh, ini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. Kad se pribliimo granici vidljivosti on ih sve prekrije. Takoe pozadina se stapa sa nebom. Braa van Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu. Ona je za nae opaanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija saudaljenou). Meka, jasna svetlost razblauje ivice senke. Oni su realisti skoro mikroskopski precizni. Dela: Ganski oltar - slika na drvetu, poliptih, 1432 g., najvei spomenik ranog flamanskog slikarstva Raspee i Strani Sud - 1420 1425 g. ovek u crvenom turbanu - 1433 g. slika na drvetu (Jan van Eyck)

Giovanni Arnolfini i njegova ena - 1434 g. slika na drvetu (Jan van Eyck) Triptih je osnovni oblik slike novog stila. Tek od Majstora iz Flemallea portret igra vanu ulogu u slikrstvu severa realistino portretisanje. Pored donatora u sve veem broju sreemo nezavisne likove. U delu Jan van Eycka istraivanje stvarnosti i njeno prikazivanje pomou svetlosti i senke je dostiglo granicu koja nee biti prevaziena za naredna dva veka. ROGIER VAN DER WEYDEN On je trei veliki slikar flamanskog slikarstva. Ponovo je obuhvatio oseajnu dramatiku patos gotike umetnosti. Ui od prethodne dvojice slikara. Vie ga interesuje svet ljudskih oseanja, nego spoljanji vid dogaaja. Rogierova umetnost je opisana kao fiziki istija iduhovno bogatija od Jan van Eyckove, pa je postala uzor mnogim umetnicima. Sve ovo to vai za Rogierova religiozna dela, vai i za njegove portrete. Kod njih ne naglaava neke crte,a istie druge da bi naglasio karakter. Dela: Francesco d'Este, portret na drvetu, 1455 g. Skidanje sa krsta, slika na drvetu, 1435 g. HUGO VAN DER GOES On je Rogierov sledbenik. Nesreni genije, tragino je zavrio, umro je kao fratar. Dela: Portinarijev oltar, 1476 g., poliptih, slika na drvetu, na njemu se vidi Goesovo interesovanje za nadprirodno, javljaju se razlike u veliini figura GEERTGEN TOT SINT JANS Holananin. Snana realnost teme. Likovi su blagi i uproeni. Dela: Roenje Hristovo, 1490 g., slika na drvetu, ideja pononog roenja HIERONIMUS BOSCH Holananin. Dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora. Dela: Vrt uivanja, triptih, slika na drvetu, 1500 g. udno iracionalno delo kao iz sveta snova. Egzotine ivotinje ali ihibridna i deformisana udovita. Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grenog oveanstva ima ednosti, paak i udno poetske lepote. CONRAD WITZ Iz Basela je. Dela: Petrov ribolov, 1444 g., slika na drvetu, prikazan optiki izgled vode, to je najraniji portret pejsaa. Avinjonska Pieta je najuvenija francuska slika XV veka, slika na drvetu, 1470 g. Slikarstvo XV veka severno od Alpa moemo nazvati prvi vek slikarstva na drvetu. VAJARSTVO Vajari su esto bili i slikari, pa su figure esto i reprodukovali sa svojih slika. Tako je bilo do 1500 godine. Najkarakteristinija dela vajara pozne gotike su drveni oltari u obliku krinje, esto ogromnih dimenzija I neverovatno zamrenih detalja. Dela: Aneo koji lebdi, 1518 g. crkva St. Lorenz, Nurnberg, Veit Stosz Krunisanje Bogorodice, 1471 1481 g. drveni oltar, parohijska crkva St. Wolfgang, Austria, Michael Pacher GRAFIKA UMETNOST Severno od Alpa razvila se tamparska vetina ne samo za knjige ve i za slike. Najranije tampane knjige pojavile su se u oblasti Rajne 1450 god. Drvorezi sa poetka XV veka su drvene ploe sa kojim su se tampale slike. Rani drvorezi imaju ornamentalnu emu. Konture su izvedene jednostavnim punim linijama. Block-buch su popularne slikovnice u XV veku. ine kombinaciju slike i teksta. 1450 god. su se pojavila metalna slova. Gravure oko 1430. godine su modelovane finim rafiranim linijama. Prvi graveri su bilizlatari. Moe se pratiti individualni stil. MARTIN SHONGAUER (1430 1491. godine) Bio je poznati tampar i slikar koji je stekao meunarodnu slavu. Njegove gravure imaju sloenu kompoziciju, prostornu dubinu i bogatstvo fakture. Neobuzdana izraajnost i formalna preciznost, snani pokreti. Dela: Iskuenje Sv. Antonija (1480 1490. godine), gravura.

MAJSTOR HAUSBUCHA Njegovi otisci su mali, intimne atmosfere i spontani, gotovo da su skice. Svoje crtee u bakarnu plou je urezivao finom elinim iglom tehnika prost bod. Ova tehnika dozvoljava veoma tanke linije, kao perom. Ona doputa meke, vazduaste efekte, barunaste senke i drug koje se rezaljkom ne mogu postii. Dela: Sveta Bogorodica, 1480 1490. godine, suva igla

RANA RENESANSA U ITALIJI Rana renesansa se razvila u Firenci Novoj Atini kao jedan vid borbe protiv Milanskog vojvodstva, koje je htelo da je osvoji. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. Umetnik vie nije zanatlija kao do tad, ve je ovek mislilac, obrazovan, u drutvu naunika i pesnika. Razvile su se dve vrste umetnika: tip svetskog oveka i tip usamljenog genija, udljivog osobenjaka. VARSTVO Vajarstvo se sluilo primerima antike vie nego druge umetnosti. Antiki primeri direktno utiu na renesansu. U XV veku i pored crkvenih zabrana poela se izuavati anatomija. to se tie klasine nagote, gde se god sreemo sa nagim telom od 800 1400 godine moemo rei da poiva iz klasinog izvora. U XV veku ponovo se otkriva ulna lepota akta. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture. Sjedinjuju se klasini oblik i sadrina. Umetnost rane renesanse za razliku od pozne gotike tei stavu prema ljudskom telu koji je bio slian klasinoj sredini. Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir razliitih pojedinaca. Zadnji deo statue obrauje se kao i prednji. Primeuje se uticaj antike u dobroj proporciji, poloaju, kopoziciji, detalju. Primetan je uticaj i romanike i gotike. Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture, mada postoje i dela vezana zaarhitekturu. Obnavlja se antiki duh, polazi se od prirode i prouava se anatomija. LORENCO GHIBERTI Dela: Rajska vrata, 1435 g. reljef, pozlaena bronza, krstionica Firenca NANNI DI BANCO Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. Sjedinjuje klasini oblik i sadrinu. Dela: etiri sveca, 1410 1414 g. mermer, crkva Or San Michele, Firenca Uspenje Bogorodice, 1420 g., reljef, Porta della Mandorla DONATELLO (1386) On je najvei vajar Italije posle Mikelanela. Uio je kod Ghibertija. Reio je veinu problema u vajarstvu. Njegova najbolja dela su raena u bronzi. Teio je jaanju realizma I pristupanosti umetnikom delu, to postie dajui svojim figurama izraenija lina obiljeja. U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. Preuzima oblike iz prirode, ne idealizuje ihtoliko, a likovi su realistini i brutalni. Slui se kontrastima svetlosti i senke. Kroz izraz lica postie unutranju dinamiku. Vlada perspektivom I naglaava treu dimenziju. Krajnji individualizam Donatelovog stila potvruje injenicu usamljenog genija. Dela: Sv. Marko, 1411 1413 g., mermerna statua, crkva Or San Michele, Firenca, prva statua posle antike saklasinim kontrapostom Sv. ore, 1415 1417 g., mermerna statua, crkva Or San Michele, Firenca Prorok (Zuccone), 1423 1425 g., mermer, zvonik firentinske katedrale. Donatello: Govori, govori inae e te avo odneti! Irodova gozba, 1425 g., reljef na ploi od pozlaene bronze, S. Giovanni, Siena, koristi na linearnu perspektivu David, 1430 1432 g., bronzana statua, prvi muki akt posle antike u prirodnoj veliini Gattamelata, 1445 1450 g., konjanika statua, bronza FILIPPO BRUNNELESHI Bio je arhitekta. Pronaao je sistem linearne perspektive. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan. Poto taj postupak pretpostavlja da posmatraevo oko zauzima odreen poloaj u prostoru, slika u perspektivi nam automatski kazuje gde trebada stanemo da bi smo je pravilno posmatrali. SLIKARSTVO

Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke, forma sedeformie linijom i jakom konturom, boja je sekundarni element, slikari su osloboenikanona. Naglaava se psihologija likova. Obnavlja se antiki duh i prouava se anatomija.Sredinom XV veka su pronaene uljane boje nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku vrhunac je Venecijansko slikarstvo .Kompozicije fresaka su velike i monumentalne. Prostor je predstavljen to vernije.Crkvene linosti se rade kao obini ljudi sa individualnim karakteristikama, sve vie se istiu portreti. Osnova je promatranje oveka, a ne imitiranje. TOMMASO DI GIOVANNI MASACCIO (1401 1428 g.) On je mladi genije koji je pokreta novog pravca i otov naslednik. Potpuno je ovladao naunom perspektivom. Dostie jedinstvo I povezanost prostora. Takoe reava probleme svetlog-tamnog i modelovanja. Figure su mu masivnije, stabilne, plastine i prirodno stoje u prostoru. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. Njegova dela su monumentalne veliine, likovi su odeveni aktovi, ija draperija pada kao prava tkanina. Njegovi likovi stoje u divno uravnoteenom contrapostu. Najvea sauvana grupa dela su mu freske u Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. Bio je freskista, ali i vian i u slikarstvu nadrvetu. Ne koristi otre kontrase svetlosti i senke. Blage polusenke stvaraju itavu skalu prelaznih varijanti. Dela: Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. Jovanom, 1425 g., freska, crkva Sta Maria Novella, Firenca Poreski novi, 1427 g. freska, kapela Brancacci, Firenza Izgnjanje iz raja, 1427 g. freska, kapela Brancacci Sta Maria del Carmine Firenza Madona na prestrolu, 1426 g. slika na drvetu FRA FILIPPO LIPPI (1406 1469 g.) Likovi su mu masivni, trodimenzionalni, perspektiva je nedisciplinovana, istrauje pokret. Dela: Madona na prestolu, 1437 g. slika na drvetu FRA GIOVANNI DA FIESOLE - FRA ANGELICO On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. Posle 1430g., njegova dela znae temeljnu novinu u pogledu kopozicije, boje i perspektive. Dela: Blagovesti, 1440 1450 g. freska, manastir Sv. Marko, Firenca DOMENICO VENEZIANO (1410) 1439 g. iz Venecije dolazi u Firenzu. Stvara novi tip oltarske slike Sacra Conversazione Sveti razgovori. Likovi opte meu sobom, dozvoljavaju da budemo u njihovom prisustvu, ali ne i da im priemo, kao u pozoritu. Osea se Donatelov uticaj. Kolorit je integralni deo dela. Dela: Madona sa detetom i svecima, 1445 g. slika na drvetu, Firenca, znaajno delo po koloritu i kompoziciji PIERO DELLA FRANCESCA (1415 1492 g.) Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov uenik. Spaja Masacciovu plastinost, geometriju urbinskog dvora, Fra Angelicove arke boje I severni naturalizam. Stvara dela koja izgledaju zaista moderno. Verovao je u naunu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao kako se ona primenjuje na stereometrijska tela, arhitektonske oblike i ljudsku figuru. Dok je slikao glavu, ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte, kupe, kocke, cilindra i piramide. Dela: Otkrivanje asnog Krsta, 1460g., freska, crkva San Fracesco, Arezzo ANDREA DEL CASTAGNA Dela: Tajna veera, 1445 1450 g., freska, Firenca David, 1450 1457 g., slika na koi, prikazan je pokret LUCA DELLA ROBBIA (1400 1482 g.) Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. Bio je poznat po reljefima u mermeru. Dela: Aneli koji pevaju, 1435 g. reljef, katedrala Firenca Madona sa anelima, 1460 g. gleosana terakota BERNARDO ROSSELLINO (1409 1464 g.) 1436 g. dolazi u Firencu. Dela: Grobnica Leonarda Brunija, 1445 1450 g., mermer, smatrana je za prvi spomenik koji potpuno oznaavaduh nove ere, ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni, komemorativni, klasicistiki i hrianska briga o zagrobnom ivotu, spasenju Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najvie rade crkveni mobilijar, dok su slobodnestatue potpuno retke. Oko 1450 godine, razvija se tradicija realistinog portretnog vajarstva i sve vie raste popularnost meu mecenama.

ANTONIO ROSSELLINO Dela: Portretna bista Giovanni Cellinija, 1456 g., mermer ANTONIO DEL PALLAIUOLO Prvi je umetnik koji je secirao leeve zbog izuavanja anatomije i pored crkvenih zabrana. Dela: Herkul i Antej, 1476 g. bronzana statuetea, Firenca, snaan centrifugalni zamah Bitka desetorice nagih ljudi, 1465 1470 g. gravura, anatomija tela u pokretu NICCOLO DELL'ARCA Dela: Oplakivanje Hrista, 1485 1490 g., terakota, spoj pokreta i emocija, slikno kao kod Nike sa Samotrake ANDREA DEL VERROCCHIO Bio je Leonardov uitelj. Dela: Putto sa delfinima, 1470 g., bronza, Palata Vechio, Firenza Konjanika statua Colleonija, 1483 1488 g., bronza, Venecija Putto (mn. Putti) naga deca sa krilima, predstavljaju duhove raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi, zovemo ih kupidonima) obino na veseo i aljiv nain.

ANDREA MANTEGNA On je posle Masaccia najznaajniji predstavnik rane renesanse. Bio je mladi genije. On je istaknuti predstavnik Padovanske kole. Radio je freske. Njegove figure, pejsai i arhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. Voli patos, veliki prizor, tvrdu, vrstonacrtanu, jasno konstruisanu formu. Belei svaki detalj. Koristi ablju perspektivu. Boje su hladne. Dela: Sv. Jakova vode na pogubljenje, 1455 g., freska, kapela Oretari, Padova, sruena 1944 g. Sv. Sebastian, 1455 1460 g., slika na drvetu Freske u Camera degli Sposi, 1471 1474 g., Mantova Oculus, 1473 g., freska, Camera degli Sposi, Mantova GIOVANNI BELLINI Bio je Mantegnin urjak. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva, naslikao jeizvestan broj sveanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. Dela: Madona sa svecima, 1505 g., slika na drvetu, crkva S. Zaccaria, Venice, umesto razgovora oseamo duboku povezanost likova Preobraenje, 1480 g., slika na drvetu, Napulj SANDRO FILIPEPI BOTTICELI (1445 1510 g.) Bio jefirentinski slikar. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. Bolesno oseajan umetnik, zanet paganskom lepotom, a bio je hrianin, sklon misticizmu, ispatanju i kajanju. Ova meavina misticizma i paganskog oseanja je odlika njegovog slikarstva. Boje su mu jednostavne, a kasnije koristi jae boje i naglaava emocije. Nema jakog kontrasta, senenje je ravnomerno. Koristio je kompoziciju karakteristinu za Firencu ( tri dela centralni deo sa dva krila). Simetrinost postie rasporedom masa. Preokupacija mu je istraivanje ljudskog tela, naroito enskog. Slabo se interesuje za dubinu prostora. Figure sumu istinski nage i uivaju punu slobodu kretanja. Figure mu lebde, ak i kad stoje. Dela: Roenje Venere, 1480 g., slika na platnu, Galerija Ufizzi, Firenza Rim krajem XV veka postaje znaajan pokrovitelj umetnosti. Bio je zanemaren papskim izgnanstvom u Avionjon. PIETRO PERUGINO Dela: Predaja kljueva, 1482 g., freska, Sikstinska kapela Vatikan, jasnoa prostora, matematiki tana perspektiva VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 1520) Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika. Smatra se da su veliki geniji XVI veka: Leonardo, Bramante, Mikelanelo, Rafaelo, Giorgione, Tizian imali iste ideale kao i njihovi prethodnici. Njihova imena su postala sinonim za savrenstvo. Oni predstavljaju vrhunac, klasinu fazu renesansne umetnosti. Platonovo shvatanje genija, duha koji obuzima pesnika i navodi ga da stvara u Boanskom zanosu, su proirili neoplatonisti, pa seshvatanje duha genija proirio i na likovne umetnosti (arhitekturu, vajarstvo i slikarstrvo). Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. Vera u boansko poreklogenija, navodila je umetnikagenija na subjektivna, a ne na objektivna merila istine i lepote. Dok su umetnici rane renesanse bili sputani pravilima

univerzalno vaeim, umetnici visokerenesanse su manje zaintersovani za racionalni red, a vie za vizuelni efekat. Oni utiu naoseanja posmatraa. Tee idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna, statina i simetrina. LEONARDO DA VINCI(1452 1519 g.) Bio je Verrocchijev uenik. Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse. Bio je genije u pravom smislu rei (slikar, matematiar, fiziar, arhitekta, prouavao je mehaniku, botaniku, anatomiju i dr.). Sa 30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku kolu. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila prihvaena filozofija neoplatonista. Naputa je, jer je bio aristotelovac. U slikarstvu polazi od prirode koju prouava. Kompozicioni postupak dovodi dosavrenstva. Kod njega postoji naelo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena panja posmatraa). Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom, precizno izgraenim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. Bio je sjajan crta. Bio je oprezan kao slikar, radio je dugo i sporo. Njegova svetlost uobliuje formu i daje joj prelaze. Koristi svetlost onog dela dana kad Sunce zae difuznu. Oblici su nedovreni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti. Figure suobavijene senkama i polusenkama, koje ih utapaju uprostor. To je Leonardov sfumato (fine izmaglica), koji u prvi plan istie nain modelovanja (svetlo-tamno) chiaroscuro, te likovivie nisu otro dovojeni jedni od drugih. Zbog ovakvog naina prikazivanja, slika vie lii na poetsku viziju, nego na obinu sliku stvarnosti. Slikao je verske teme, a nije bio vernik. U njegovom delu nema traga hrianskoj potitenosti, asketizmu, mistici. Antiku je voleo, ali je nije podraavao. Stvorio je sopstveni tip lepote. Rekao je: Najvii i najtei cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udova predstavi nameru oveije due. Dela: Monaliza, 1503 1505 g., slika na drvetu, Louvre, Paris, usavreni sfumato Tajna veera, 1495 1498 g., freska, Sta Maria delle Grazie, Milano Poklonjenje Mudraca, 1481 1482 g., slika na drvetu, Firenza Bogorodica u Peini, 1465 g., slika na drvetu Prvi greh i izgnjanje iz Raja, 1508 1512 g., freska, Sikstinska kapela, Vatikan Zaetak u materici, 1510 g., crte perom, Dvorac u Windsoru

MICHELANGELO BUONAROTTI (1475 1564 g.) Toskanski vajar klesar mermernih statua, slikar, arhitekta, pesnik. Takoe je biogenije. Izrazita stvaralaka snaga, naalost bio je cinian i nesrean, izolovan od sveta. Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija. Nijedno njegovo veliko delo nije zavreno. Stalno se vraao svojim delima. Jo kao mlad opredelio se za skulpturu. Stvaralaki rad je usmerio ka oveku. Tei da iskae ovekove strasti, fiziku snagu, mudrost i bol. Vezao se za klasinu antiku V veka. Da bi postigao dinamiku uvlai dijagonale. Osea se psiholoka akcija, a forma joj je podreena. Zamiljao je da su njegove statue tela osloboena iz mermernih tamnica, a telo je bilo zemaljska tamnica due. Dvojstvo izmeu due i tela daje njegovim statuama patos. Njegove skulpture odiu napetou. Za njega su govorili da je kao slikar lo kolorista, moda nepravino, njegovi narativni prizori su slikarski pandan reljefima, a ne iluzionistike predstave. Dela: David (1501 04.) mermer, Firenca, najranija monumentalna statua visoke renesanse, sabijena energija, radnja u mirovanju Rob na umoru, 1513 1516 g., mermerna statua Freske u Sikstinskoj kapeli, Vatikan: Stvaranje Adama (1508 12 g.), Strani Sud (1534 41 g.), Delfska Sibila proroica (1509 10 g.) Grobnica Giuliana Medicija, mermer, S. Lorenzo, Firenza Campidoglio, 1545 g. najlepi trg na svetu Kupola crkve Sv. Petra, 1546 1564 g. Rim Mojsije, 1513 1515 g., mermerna statua, terribilita - strahovita duhovna snaga RAFFAELLO SANZIO RAFAEL (1483 1520 g.) Bio je uenik Pietra Peruginoa. Bio je tip svetskog oveka. On je glavni slikar visoke renesanse. Njegova umetnost je istovremeno i lirska i dramska, slikarski bogata, a vajarski solidna. Portretista i slikar Bogorodice, Rafaelo je u Vatikanskim loama i stancama stvorio monumentalne fresko-kompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura, tako da ni jedna ne smeta drugoj. Mikelanelu duguje za izraajnost, fiziku snagu i dramatino grupisanje likova. Takoe koristi i Leonardovski sfumato, ali sve ovo on utapa u svoj lini stil i daje mu drugo znaenje. Intenzivna svetlost i faktura. Da bi stvorio slikarski prostor on se vie oslanjao na pokrete figura, nego na perspektivne vidike. Od poetka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje, kombinujui realizam portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse. Dela: Madona del Granduca, 1505 g., slika na drvetu, Firenca

Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama: Atinska kola, 1510 1511 g., freska, remek-delo, olienje klasinog duha visoke renesanse, harmoninouravnoteeno telo i duh, akcija i emocija, sjajno postavljena arhitektonska pozornica, Stanca della Segnatura (papina biblioteka); Galatea, 1513 g., freska, Villa Farensina, Rim, spiralni i dinamini pokreti figura VENECIJA U Veneciji je manje uoljiva razlika izmeu rane i visoke renesanse, nego u Firenci i Rimu. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian. Izloeni uticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek, u gradu u kom su suneva svetlost injeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave, a poznavajui i usavravajui tehniku uljanih boja, venecijanski slikari posebno istiu intenzitet boja i atmosferu pejsaa i prirode. GIORGIONE (1477 1510 g.) Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija. Koristi istu paletu boja kao i Bellini. On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da je esto slikao bez prethodne skice, sluei se samo bojom i svetlou. Oseajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom kolom. Tajanstveni Giorgione nekoliko vekova pothranjuje se tajna koje obavija venecijanskog umetnika. Razlozi su brojni: prerana smrt, iva rasprava o atribuciji njegovih dela i sad, unitenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi, suparnitvo sa Tizianom, pretpostavlja se da je bio Jevrej. Dva najpoznatija dela: Oluja, 1505 1506 g., platno, Galerija Akademije Venecija, erotska alegorija Tri filozofa, 1057 1510 g., slika na platnu, Be, aluzija na tri ovekova doba TIZIANO VECELLI TIZIAN (1485 1576 g.) Najvei venecijanski slikar XVI veka. Bio je pod presudnim Giorgionea, a i zavrio je imnoga njegova nedovrena dela. On prikazuje svet klasinih motiva kao deo prirodnog sveta, koji nije nastanjen ivim statuama, ve biima od krvi i mesa. Svojstvo vedre ivahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama. Temu Sacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjujui uobiajen pogled en face pogledom pod kosim uglom. Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtraenji portetista. Imao je stranu mo zapaanja ljudskog karaktera. Portreti su blagih kontura i otrih senki. U snanom i izraajnom baratanju boja nije mu bilo premca. Tehnika u ulju (tople imeke osvetljene povrine, duboki tamni tonovi, koji su ipak prozrani i fino modelovani) dobila je puno ostvarenje. Pojedinani potezi etkice, do tada jedva vidljivi postali su znatno slobodniji. Dela: ovek sa rukavicom, 1520. g., Louvre, Paris Madona sa lanovima porodice Pesaro, 1526. g., freska, crkva Frari, Venecija Pavle III sa unucima, 1546. g., Narodni muzej u Napulju Hristos sa trnovim vencem, 1570. g., Pinakoteka Minhe

MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 1600) U umetnosti posle visoke renesanse (1525 1600 g.) je poniklo nekoliko suparnikih stilova, dok se o manirizmu danas najvie raspravlja. Manirizam se najpre razvio u Italiji, pazatim u Francuskoj i aniji. Nova umetnost je izraz krize evropskog drutva izazvanereformacijom crkve i versko politikim ratovima .Uznemirenost jednog sveta u previranju, u kom je vera bila zamenjena sumnjom, asigurnost isekivanjem, odrazila se u novoj umetnosti kroz udesno,izoblieno, dvosmisleno,kroz dosetku i iluziju. Tanki izdueni oblici, napregnut i uznemiravajui ili pak hladan i bezlian izraz likova i perspektivne proizvoljnosti, glavne su odlike ovog stila. Slike susubjektivne, svetlost nema izvor i svojstva. Drugaiji je odnos prema boji individualnakoncepcija. Maniera(ital.=stil). Manirizam predstavlja raskid sa klasinom umetnou, a njegovo prvobitno znaenje je usko i puno potcenjivanja, jer je oznaavalo grupu slikara sredine XVIvek u Rimu i Firenzi iji je samouvereni, izvetaeni, usiljeni stil izveden iz izvesnih crtaRafaela i Mikelanela. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela priznat je kao specijalan oblik ireg pokreta koji je unutranju viziju ma kako subjektivnuili fantastinu stavljao iznad prirode ili klasika. ANTIKLASINA FAZA MANIRIZMA ROSSO FIORENTINO U Firenci je najekstremniji lan novog stila. Antiklasini, duboko uznemirujui, udljivivizionarski stil, ukazuje na unutranju zebnju. Dela: Skidanje sa krsta , 1521 g., jedna od prvih maniristikih slika JACOPO PONTORMO Bio je Rossov prijatelj. Pokazuje isto tako udne osobine. Introspektan i snebljiv zazire odspoljnog sveta. udesno oseajni crtei. Dela: Maijin pohod Elizabeti , 1528 g., San Michel, Itali

Studija mlade devojke , 1526 g., crte crvenom pisaljkom ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu. Elegantna faza je bio stil koji je manje bio optereensubjektivnim oseanjima, ali je takoe bio udaljen i od stila visoke renesanse. Ovaj stil se posebno obraao aristokratskim mecenama, kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskomkralju. Ubrzo zatim je postao meunarodni. Ovaj stil je dao sjajne potrete. PARMIGIANINO (1503 1540 g.) Na njega je uticala ritmina ljupkost Rafaelove umetnosti. Figure su visoke, izduenihudova, vitke, kao posebna vrsta ljudi. Dela: Autoportret , 1524 g., slika na drvetu Madona dugog vrata , 1535 g., slika na drvetu, Galerija Uffizi, Firenza AGNOLO BRONZINO Bio je dvorski slikar Cosimo I Mediija. Dela: Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Mediijem , 1550 g., slika na drvetu, Galerija Uffizi, Firenza MANIRIZAM U VENECIJI Sjedinjavao je antiklasinu i elegantnu fazu. JACOPO ROBUSTI TINTORETTO (1518 1594 g.) Venecijanski majstor dramatinog manirizma, te se njegovi portreti odlikuju velikom psiholokom dubinom. Umetnik udesne energije i pronalazakog duha. estokimkontrastima tamno-svetlo, izduenim figurama, smelim perspektivnim skraenjima, koji iz prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse. Grozniava,nerealna svetlost. Dela: Hristos pred Pilatom , 1566 1567, platno, Scuola di San Rocco, Venic Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene , 1575 1577 g., platno, Scuola di San Rocco, Venice Tajna veera , 1592 1594, freska, crkva S. Giorgio Maggiore, Venice, negira sve vrednosti klasinekomozicije DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS EL GRECO (1541 1614 g.) Najvei maniristiki slikar. 1567 g. dolazi sa Krita u Veneciju. Poduava se Ticijanom iTintoretom. 1570 g. ide u Rim, a 1576 g. u Madrid i u paniji ostaje do kraja ivota. Nikadnije zaboravio svoje vizantijsko poreklo, ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmuunutranje vizije, koja je teila da izrazi nezamislivo i apstraktno. Krajnje subjektivno koristiliniju, boju, svetlost. Dela: Sahrana grofa Orgaza , 1586 g., platno, Santo Tome, Toledo, panija Fray Felix Hortensio Paravicino , 1605 g., platno PROTOBAROKNI STIL Pojavio se oko 1520 g.

CORREGGIO (1589/94 1534 g.) Bio je fenomenalno obdaren slikar. iveo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda iVenecijanaca, Mikelanela i Rafaela. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskimoseajem za boju i fakturu. Tek od 1600 g. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g. Dela: Uspenje Bogorodice , 1525 g., freska, kupola katedrale u Parmi, remek-delo iluzionistike perspektive,blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde Jupiter i Jo , 1532g., slika na platnu, jednak je duhovni i telesni zanos UMETNOST BRESCIE I VERONE To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije. Umetnici, izvestan broj, oslanjaju naGiorgionea i Tiziana, ali imaju mnogo vee interesovanje za stvarnost sadanjice realisti. GIROLAMO SAVOLDO

Tei da svete dogaaje prikae u okviru tronih kua i obinog naroda, to je bilakarakteristika i pozne gotike. iroki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana. Punoa, svetlost je utcaj Geertgen tot Sint Jansa. Dela. Sv. Mateja , 1535 g. PAOLO CALLARI VERONESE (1528 1588 g.) Najklasiniji umetnik svoga vremena. Bio je kolorista velike obdarenosti sa ivim prikazom detalja i oblika. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskone pozorine predstave. Posle Tintoreta je n ajznaajniji slikar Venecije. Izbegava svaku vezu sanatpirrodnim. Dela: Hristos u Levijevoj kui , 1573 g., Venecija VAJARSTVO Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. Mikelanelova divovskalinost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka.Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu. Druga faza manirizma pojvljuje sena bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje. BENEVUTO CELLINI (1500 1571) Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. Bio je firentinski zlatar i vajar. Pustolov.Osea se uticaj Parmigianina. Dela: Slanik Fransoa I , 1539 1543 g., zlato i emajl, alegorino znaenje kompozicije FRANCESCO PRIMATICCIO Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. Dela: Dekoracija u tuku, Fontainbleau , 1541 1545 g. FRANCUSKA U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVIveka. JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA) , 1529 1608 g.Radio je u Firenzi. On je italijanizirani francuz. Uradio je monumentalne skulpture umermeru velikih razmera uz mogunost sagledavanja sa svih stana, to je do tad bilomoguno samo u bronzi. Divimo se disciplini, ali nema pravog patosa. Dela: Otmica Sabinjanke , 1583 g., mermer, Loggia dei Lanzi, Firenca

RENESANSA NA SEVERU U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopduni prema italijanskim stilovima iidejama. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVIveku koja je vea nego u Italiji. Uticaji su bili razni: ranorenesansni, visoko renesansni, maniristiki. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa,nego u Italiji. NEMAKA Zaviaj reformacije, gdje su se odigrale glavne bitke rata stilova. MATTHIAS GRNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT 1528 g.Pored Durera najznaajniji je umetnik rene sanse u Nemakoj. Kao i El Greko postao jeslavan tek u naem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je oseanje za pokret (sve treperii kree se kao da ivi svojim ivotom). Grunewaldovi oblici su meki, elastini i meki. Svetlosti kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelou i prilagodljivou. Skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Takoe je vrhunskiupotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je uda pomou svetlosti koja ni danas nisu prevaziena. Poznavanje perspektive i fizika bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. Bio je genije i arhitekta i slikar i ininjer. Takoe je od Italijana nasledio individualistiki duh.Dela: Izenhajmski oltar , 1510 1515 g., slika na drvetu, najznaajnije je delo, deluje silinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice Raspee sa Izenhajmskog oltara , sjedinjuje vremena i venosti, realnosti i simbolizam Blagovesti Koncert Anela ( Apoteoza Marije)Vaskrsenje

ALBRECHT DRER (1471 1528 g.) Bio je protestant i najvei prdstavnik nemake renesanse. Veoma je brzo stekaomeunarodnu slavu. Jo kao mlad poseuje Veneciju 1494 1495 g. za njega je renesansaimala bogato znaenje. Prihvatajui italijansko miljenje da likovne umetnosti spadaju uslobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemia i humanistikog naunika.Bio je najvei graver svog doba i vrio je velik uticaj svojim drvorezima i gravuramakoji su kruili itavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu ralanjenostzrelog grafikog stila. On je reprodukovao razne umetnike. Bio je prvi umetnik oaran svojim portretom.On je u slikarstvu, kao i u grafici preteno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj, nepomuenoj liniji, u spletu i tkanju linija. Dela. Italijanske planine , 1495 g., akvarel etiri jahaa Apojkalipse , 1497 - -1498 g., drvorez, Autoportret , 1500g., slika na drvetu Adam i Eva , 1504 g., gravura Vitez, Smrt i avo , 1513 g., gravura etiri Apostola , 1523 1526 g., slika na drvetu LUCAS CARNACH STARIJI (1472 1553 g.) Danas je poznat po svojim portretima i arobno naslikanim mitolokim prizorima.Ekspresionistiki manirizam. Dela: Parisov sud , 1530 g., slika na drvetu Rapee , 1503 g., slika na drvetu ALBRECHT ALTDORFER (1480 1538 g.) Bio je bavarski slikar, nadareni pejsaista. Naslikao je najraniji ist pejsa Dobar je poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog renika. Njegove slike pokazuju neobuzdanumatu. Dela: Bitka kod Isa , 1529 g., slika na drvetu, ptiija perspektiva, bitniji je pejsa HANS HOLBEIN MLAI (1497 1453 g.) Iz Augsberga. Predstavnik je linearnog stila, kao i Direr. Istrauje dekorativne vrednostilinije i povrine. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnou detalja. Poznat je i kao portretista. Dela: Erazmo Roterdamski , 1523 g., portret na drvetu Henri VIII , 1540g., portret na drvetu, nepogreiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske linosti ENGLESKA NICHOLAS HILLIARD (1547 1619 g.) Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu. To su tzv.portable portreti. Oni su izmiljeni jo u antici, a oivljeni su u XV veku. Koristiravnomerno osvetljenje i preterano, briljivo uraene detalje. Dela: Mladi meu ruama , 1588 g., slika na pergamentu HOLANDIJA Holandsko slikarstvo XVI veka, usled teke istorijske politiko-verske krize, nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nemakoj. U doba 1550 1600 g. Holandija je dala najvee slikare severne Evrope i porednemira u zemlji, koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledeeg veka u baroku.Dva glavna nastojanja karakteriu Holandsko slikarstvo XVI veka:asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoretarazvoj repertoara tema koje e dopuniti, a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme(pejsa, mrtva priroda, anr-scene prizori iz svakodnevnog ivota) PIETER AERTSEN Bio je pionir samostalne mrtve prirode. Dela: Mesarnica , 1551 g., slika na drvetu PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 1569 g.)Jedini je genije meu holandskim slikarima. Slikao je pejsae i anr-scene. Njegovo interesovanje za narodne obiaje i svakidanji ivot prostih ljudi proizaao jeiz jednog sloenog filozofskog stava. No je bio visoko obrazovan, prijatelj humanista i prijatelj Habsburkog dvora. Nikada nije radio za crkvu, a i kad je radio religiozne teme bilesu dvosmislene.Putovanje na jug 1552 1553 g, u Rim, Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo jedivne pejsae

posebno alpskih predela.Koristi monoton kolorit, i minimum oblikovanja i senki. Perspektiva je smela, akopozicija je monumentalna i uravnoteena. Dela: Seljaka svadba , 1565 g., slika na drvetu Povratak lovaca , 1565 g., slika na drvetu Slepac vodi slepca , 1586 g., slika na drvetu VAJARSTVO Do 1520 g. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa. Renesansni stil senajpre i najvie razvio u vajarstvu Francuske. JEAN GOUJON Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka. Rado je reljefe u Luvru. Oni su bogati ineplastini. Ljupki likovi podsjeaju na manirizam Cellinija. Dela: Reljefi sa esme Nevinih , 1548 1549 g., Pariz GERMAIN PILON 1535 1539 g. Najznaajniji je vajar XVI veka. Mnogo je nauo od Francesco Primaticcioa . ubrzorazvija sopstveni jezik, spojivi manirizam Fontainbleaua sa elementima antike skulptureMikelanela i gotike tradicije. Njegova glavna dela su monumentalne grognice. Dela: Grobnica Henrija II , 1563 1570 g., St. Denis, Paris Leei kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II) , patos i lepota koji traju i u smrt BAROK (1600 1750) Barok je poslednji, veliki evropski stil. Iako je , uglavnom, zapadnoevropski stil, on nema opti zajedniki karate kao renesansa ili manirizam. U baroku se nacionalneosobenosti jae istiu:u Italiji, paniji i Flandriji barok je umetnost kontrareformacije (verskog karaktera, anaruilac je bila katolika crkva, sa temom da se izazove potovanje i vrati vernik u crkvu) u Francuskoj, koja je pod Lujem XIV u XVII veku postala najizrazitiji primer apsolutistike monarhije , barokna umetnost se razvijala kao stroga klasicistika varijanta u Holandiji, graanskoj i protestantskoj, umetnost, a najvie slikarstvo izraava ukus buroazije u prikazivanju malih i graanskih tema: pejsa, mrtva priroda, anr-scene i portretBarokni stil se razvio u Rimu krajem XVI veka iz umetnosti renesanse i manirizma, bez radikalnog prevrata. Barokna umetnost razvija i prenaglaava vrednosti visoke renesanse ,tako da one postaju nove vrednosti: simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom nemamo dve (levu i desnu uravnoteene polovine slikesigurni i jaki smerovi vodoravni i uspravni, karakteristini za visoku renesansu podreujuse u barokudijagonalnom i ovalnom usmeravanju . Takvim smerovima prostor se produbljuje, a presecanjem oblika okvira slike, prizor tei da nastavi i izvan nje nestaje renesansni odnos glavnih i podreenih delova, mnotvo masa i oblika se meusobno proimaju i prepliu , tako da delo ostavlja utisak kao celina , a ne kao pojedinost pojaava se izraz lica, dramatian je, patetian, a grimasa ide do neukusa. Pojaava se gestikulacijapojaava se odnos svetlo-tamno. Svetlo je neprirodno i veoma naglaeno, a senka je tamnai teka, ako je neto naglaeno osvetljava se skulpture su jakih i izvijenih pokreta. U izrazu lica se iskazuju jake strasti: zanos, bol,mrnja. Pod uticajem pozorine i scenske umetnosti u vajarstvo ulaze patetika i teatralnostdekorativnom skulpturom su ukraeni zidovi, oltari, balkoni, stepenita i nametaj. Najeese radi u tuku, bronzi, raznobojnom mermeru, pozlauje se i boji radi sjaja i ivopisnosti prepliu se arhitektura, skulptur i slikarstvo i ine jedinstveno delo. BAROK U ITALIJI U italijanskom baroku tei se naturalizmu i patetinosti .Postoje dve velike kole: Rimska (Karavao) realistini pristup Bolonjska (Anibale Karai) kolasini pristup SLIKARSTVO MICHELANGEL O MERISIA DA

CARAVAGGIO (1571 1610 g.)

1593 g. dolazi u Rim. Predstavnik je rimske kole. Bio je beskompromisan revolucionarnirealista. Njegov realizam je brutalan i surov odgovara izraz naturalizam. Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i runoj. Zanima ga stvarnost tela, masa izapremina. Njegove knjige su svetovno-hrianske , netaknute teolokim dogmama, a isto seobraaju i katolicima i protestantima. Teloke teme su prikazane u svetovnom ambijentu .Radi u novom obliku svetlo-tamnog, snani chiaroscuro=Stil Tenebrozo, tamno., mrano.To je tzv.stil podrumskog osvetljenja. Figure postavlja u jako zamraenu atmosferu koju reflektorski osvetljava odozgo i putavetaki mlaz svetlosti na glave linosti, koje najboljeobrauje.Daje utisak velike plastinosti pomou kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa.Vetako svetlo daje njegovim slikama veliku dramatinost. Potpuno izbacuje pozadinu, pretvarajui je u tamnu masu. Figure gusto grupie, a komponuje po takonu dijagonaliteta, suprotno renesansi. Karavaizam je tamno slikarstvo, jakih kontrasta, dramatine kopozicije i velikih emocija.Uticao je na mnoge umetnike irom Evrope. Dela: Pozivanje Sv. Mateje , 1597 1601 g., crkva S. Luigi dei Francesci, Rim Raspee Sv. Petra , 1600 1601 g., Cerasijeva kapelica, Santa Maria del Popolo, Rim ANNIBALE CARRACCI (1560 1609 g.) Bio je vie reformator, nego revolucionar. Predstavnik je Bolonjske kole. U Bolonji sa jo dva lana svoje porodice 1580 g. Stvara antimaniristiki stil. 1595 g. dolazi u Rim. Spajaklasine i savremene osobine u slikarstvu. Na njega utie Mikelanelo, kopozicijsko reenje,kao i Rafaelo i Venecijanci. U poreenju sa Karavaovim religioznim slikama, on nemasavremenih odela, ni oseaj za tkanine i nema dramatike svetlosti. Njegove slike su doterane: Freska na tavanici palate Farnese , 1597 1601 g.Rim, Beg u Egipat , 1604 g., Rim, pejsa civilizovan, likovi su manje vani, delo koje najavljuje pejsae Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI GUERCINO (1591 1666 g.) U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila. Na njegovimfreskama, na tavanicama, arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmomCorreggia i jakom svetlou i bojom Tiziana, pretvara itavu povrinu u jedan bezgranian prostor. Likovi proleu kao da ih nose stratosferski vetrovi. Dela: Aurora , 1621 1623 g., detalj stropne freske Vila Ludovisi, Rim VAJARSTVO U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen, raznobojni mermer, bronza, a u obradise esto meaju glatke, krajnje polirane povrine sa grublje obraenim povrinama. Tako seobradom postiu i najzahtevniji efekti: tkanina, svila, vuna, sjaj u oima i dr. GIANLORENZO BERNINI (1598 1680 g.) Bio je najvei barokni vajar XVII veka. Kao kiparev sin bio je pod uticajem antikegrke i rimske umetnosti, kao i talijanskih majstora XVI veka. Bio je vajar i arhitekta.Zahvaljui njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu. II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost, Tizianov nain boja, tipian potez) FRANS HALS (1580 1666 g.) Bio je predstavnik Harlemske slikarske kole. Bio je portretista. Slikajui model, Halsnije isticao njegove stalne osobine, ve realnost trenutnog izraza, pokreta i osvetljenja sa ivoizraenim karakteristikama. On je slikar osmeha.U ranim delima se osea uticaj Rubensa, dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage iirine, sa usresreenou u dramatinom trenutku - karavaovski uticaj. On slikaspontanim irokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. Pastozna faktura, brzi potezi kista, interesovanje za trenutno, ini da njegove slike deluju neposredno, akoiseak iz ivota i kao trenutna impresija vienog. On je pretea impresionizma. Dela: Veseli pijanica , 1627 g., slika na platnu, Dravni muzej Amsterda Malle Babbe , 1650 g. lanice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu , 1664 g., Muzej Fransa Halsa, Haarlem REMBRANDT VAN RIJN (1606 1669 g.) Bio je najvei genije holandske umetnosti. Bio je slikar, crta i bakropisac . PristalicaKaravaa i najbarokniji majstor meu holananima. Preokupiran je portretom (uradio jeoko 80-tak autoportreta). U centru panje mu je odnos izmeu ljudske figure i prostora.Prostor je neutralan. Linosti ne miruju, nego su uvek u nekoj akciji.Radio je mitoloke teme, grupne

portrete, dok pejsae radi tek u zrelom dobu. Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog odreenog ugla, ona zrai iz samih boja, iji je pigment nanosio as u debelim, ispupenim, as u tankim, prozirnimnamazima. Subjektivni tretman svetlosti dostie krajnju slobodu u poznijim delima. Onfenomenalno gradira svetlost. Svetlost obasjava lica, eksperimentie sa razliitimosvetljenima lica. Razvojne tri etape njegove linosti obeleavaju njegova tri dela: I etapa- Nona straa, II etapa- as anatomije, III etpa- Suknari. I etapa je eksperimentalan stil. Naroito ispituje svetlost, tj. kako ona istie oblike. Njegove najranije slike (Lajdensko doba, 1625 1631 g.) su malih dimenzija, dubokorealistine i jako osvetljene. Mnoge od njih obrauju starozavetne teme, koje je slikar tokomsvog veka najvie voleo. II etapa 1631 g. dolazi u Amsterdam ,1636g. razvija stil visokog baroka, bestidno preruen, teatralan i dramatian. Stvara dramatine dubine u slici, daje dublji smisao svetlo-tamnom. Izraz je liniji.Tada je bio najtraeniji slikar portreta i veoma imuan ovek. III etapa posle 1650 g. nakon desetogodinje krize (dosta je osiromaio) i unutranjenesigurnosti, njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskomistananou i slikarskom irinom. Produbljuje psiholoku studiju i postaje iskren isamoanalitian.Kaografiki umetnik Rembrandt stoji odmah iza Direra. Kao i kod ostalih umetnikaXVII veka, najee njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. Radi sakiselinom u kombinaciji sa suvom iglom.Umro je siromaan i nepriznat. Dela: Tobija i Ana sa jaretom ,1626 g., slika na drvetu, kolekcija baronice Bentinck, Pariz as anatomije dr. Tulpa , 1632 g., Mauritshuis, Haag Oslepljivanje Samsona , 1636 g., Institut Staedel, Frakkfurt Nona straa , 1642 g., Dravni muzej, Amsterdam Hristos propoveda , 1652 g., gravura Poljak na konju , 1655 g., zbirka Frick, NY Jakov blagosilja Josifove sinove , 1656 g., slika na platnu, Galerija slika Kasel as anatomije dr Deymana , 1656 g., ulje na platnu, Rijkmuseum, Amsterdam Povratak bludnog sina , 1665 g., Muzej Ermitra, Lenjingrad JAN VERMEER VAN DELFT (1632 1675 g.) Najee je radio anr-scene na kojima najee prikazuje kune enterijere i likove,najee ene, obino zabavljene nekim poslom i razbibrigom. U enterijeru Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja, itanja pisma, sipanja mleka, sviranja ilistavljanja ogrlice. Njegovi enterijeri odiu oseajem vedrine zbog istih boja i senzualne,izvanredne svetlosti. Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer. On opaa stvarnostkao mozaik obojenih povrina. Vermer istie kontrast toplih i hladnih boja, kontrast razliitihfaktura predmeta, irenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. Dela: Devojka sa turbanom , 1660 1663 g., Mauritshuis, Hag Pismo , 1666 g., slika na platnu, Dravni muzej Amsterdam Astronom , 1668 g., Louvre, Paris ipkarica , 1669 1670 g., Muzej Luvr, Pariz

BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka) Od 1624 1642 g. je vladao Luj XIII (kardinal Rielje).Od 1643 1661 g. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan).Od 1660 1685g. je vladao Luj XIV, ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma.Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmonija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti.U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutiza Luj XIV je nametnuo svoj ukus, 2)postojanje tradicionalnog maniristikog duha publika nije spremna za nove ideje, 3) nije bilo kontrareformacije. Ovaj period u francuskojumetnosti Francuzi nerado zovu barokom. To je za njih Stil Luja XIV. Oni umetnost iknjievnost toga doba zovu klasinim, kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. Naziv klasian ima tri znaenja:sinonim za vrhunsko ostvarenjetakmienje forme i sadrine Klasine antike i Visoke renesansesvojstvo

uravnoteenosti i uzdranosti. Vladao je oseaj za meru, pa se nisu mogli razviti prenaglaeni i kitnjasti barokni oblici.Klasicizam Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. To je epoha Luja XIV,vreme uvene Versajske uglaenosti, reprezentativne umetnosti dvora. Taj klasini dvorskistil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj. Razlikuju se dva perioda: Stil Luja XIII, Stil Luja XIV(Versajska umetnost, koja prestaje 1690g.)to se likovnih umetnosti tie, XVII vek u Francuskoj nije onoliko znaajan, koliko upaniji, Italiji, Holandiji i Flandriji.U slikarsrvu ovog perioda svuda se osea italijanski uticaj u dva pravca: Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela:Nikola Pusen, Klod Loren) Karavaovci (po ugledu na Karavaa: or de La Tur) GEORGES DE LA TOUR (1593 1652 g.) Karavaovski uticaj se osea samo po koncepciji osvetlenja. La Tour se bavio efektimasvetla, ali za razliku od Karavaa, on u sredite slike stavlja izvor svetlosti vetaki, koji je vidljiv (svea, baklja i sl.). slika scene u noi i mraku, sa jakim kontrastima svetlih i tamnih(osvetljenih) partija.On jerealista, ali nije naturalista. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskihdetalja). Forma je geometrijski proiena, telo svodi na detalje lopte, kupe, valjka.Slika verske teme, kao da se radi o temama iz svakodnevnog ivota, tako da bi se moglo pomisliti da radi anr-scene. Kolorit je sveden, tj. na tamnoj podlozi kontrastira crvenetonove. Dela: Magdalena Pokajnica , 1640 1644 g., ulje na platnu, Metropolitan museum, NY Josif drvodelja , 1645 g., Luvr, Pariz BRAA LE NAIN Antonie, Louis, Mathieu jo kao mladi rade u Parizu. Radili su portrete, religiozne imitoloke teme. Njihova dela se izdiu iznad anr slike. Dok su holandske anr-scenesatirine i humoristine, Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu teinu.Bili su i pod Karavaovskim uticajem. Dela: Seljaka porodica , 1640 g., Luj Le Nain, Louvre, Pariz Seljaki obed , 1642 g., Luj Le Nain, Luvr, Pariz, NICOLAS POUSSIN(1594 1665 g.) Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasine umetnosti. Skoro itavo jevreme radio u Rimu, a bio je uenik i Venecijanske kole. Izmeu 1630 1640 g. naputabarokni stil i prihvata strogo klasini. 1640 g. dolazi u Pariz, a 1642 g. odlazi u Rim i tamoostaje. Komponuje po horizontalama i vertikalama, to su odlike Renesanse i Klasicizma, anema baroknih dijagonala. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici, a koristi jak kolorit.Ima oseaj za meru, jasnou i red. u njegovom delu je sve namerno i sraunato. Teme su mu: mitoloke, biblijske scene i pejsai koje spaja sa mitolokim. Forme pejsaasu idealizovane, drvee je briljivo postavljeno.Cilj slikarstva po njegovom miljenju je da predstavi ozbiljna i plemenita ljudskadela. Ona se moraju prikazati na logian i sreen nain, ne onako kako bi se stvarno dogodilo,nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savrena. U tu svrhu umetnik treba da tei zaoptim i tipinim, treba da izbegne jeftina sredstva, kao to su ive boje, i da naglasi oblik ikompoziciju.Pre Pusena niko ne podvlai takvu bliskost slikarstva i knjievnosti. Dela: Cefalus i Aurora , 1630 godina, narodna galerija, London Otmica Sabinjanki , 1636 1637 g., Metropolitan museum, NY Pejza sa pogrebom Fokiona , 1648 g., Luvr, Pariz CLAUDE LORRAINE (1600 1882 g.) Klod Loren je bio pejzaista. Radio je idiline vidove pejzaa. Takoe, provodi skoroitav ivot u Rimu i sa puno ljubavi istrauje predele Kampanje, okoline Rima. Pravei bezbrojene crtee na licu mesta koji slue kao graa za njegove slike, u kojima ne tei zatopografskom tanou, ve prua poetsku sutinu predela ispunjenim oblicima antike.Slike su doterane i udeene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je zapostavljao. Pejzai imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor, magliasto svetlo koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva. Taj interes za svetlost, dovodi kasnijeimpresionizma. Svetlo izbija iz pozadine slike. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgijelebdi nad takvim vidicima. Dela: Pejza sa Apolonom i Merkurom, 1645, galerija Doria Pamphili, Rim Pejza iz Kampanje, 1650, crte tuem, British museum, London Pastorala , 1650. g., bakrorez VAJARSTVO Do zvaninog stila u vajarstvu Kraljevski stil dolazi se kao i u arhitekturi.

Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbaena kao suvino dinamina da bi sauvaladostojanstvo kralja. Konjanike statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju irom Francuske bivaju srueneu vreme francuske revolucije, koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukoeno.Barokna svojstva se istiu u plastinom modelovanju, kraljev plat je noen vetrom u poreenju sa njegovim antikim prototipom. FRANCOIS GIRARDON Radiomodele Luja XIV i statue u Versaju. Klasicista. ANTONIE COYSEVOX Lebrun ga je zaposlio u Versaju. Pribliio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu jeLebrun dozvolio. Realiza i utananost lica. Dela: Veliki reljef u tuko-malteru u Salonu rata u Versaju PIERRE PUGET (1620 1694 g.) On je najvei i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. Kompozicija mu je uzdranijaod Berninijeve. Radio je rafinirane reljefe. Dela: Milo iz Krotone , 1671 1683 g., mermer, Luvr, Pariz Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su uili egrtovanjem, ali kad sulikovne umetnosti dobile status slobodnih umetnosti umetnici su hteli da praksu potkrepeteorijskim znanjem. U tu svrhu se osnivaju umetnike akademije. Prva takva se pojavila uItaliji u drugoj polovini XVI veka, a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu1648 godine ROKOKO (XVIII vek) FRANCUSKA 1648godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. Uenje uakademijama se zasnivalo na klasicima, Rafaelu, Pusenu. Od 1663 g.Lebrunpostaje njen direktor. Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vre Colbert i Lebrun., ne samozahvaljujui novcu, ve i novom sistemu kolovanja u odobrenom stilu.Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crtea i boje: Konzervativci crte stoji iznad boje , koja deluje na ula Rubensovci -boja je bitnija od crtea jer je vernija prirodiLebrunov autoritet opada, 1715 g. umire Luj XIV, a sa tim je savladana diktatorska mo akademije. 1717 g. Rubensovci su izvojevali definitivnu podbedu, kada je u akademiju primljen Vato, na osnovu svog Hodoaa na Kiteru. Svuda se osea uticaj Rubensa ivenecijanaca.Inae, umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka. Ona vie nijemonarhistika ni versajska. Vie se ne radi za Kralja Sunca, ve za novu klijentelu obogaenu buroaziju, krupne trgovce. Pariz, iz kog se za vreme Luja XIV umetnost preselila u Versaj, ponovo postaje centar.Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka.Zovu ga i stilom Luja XV. Rokoko= vesela dekoracija peina koljkama i kamenjem.Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. To su galantneslike sa prizorima pastoralnih zabava, svakodnevnog ivota i scena iz pozorita. Grupemukaraca i ena u nestvarnim, idilinim pejzaima udvaraju se reima, igrom i muzikom.Radi se i portret. Boje su svetle, ruiasta i plava, nanete u sitnim mrljama lakim dodirometkice sugeriu oblike pokret i atmosferu. Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskogdrutva za vreme Luja XV,drutva zabave i dokolice. Tada i francuska aristokratija tei za lakom zabavom, ljubav je neobavezna-flert, liena dubine i strasti. Sve je lako, neobaveznoi povrno. Slike su malih formata. Umetnost tei da osvoji posmatraa, puno je povrnelepote i elegancije. Bitna jedopadljivost. Nova tehnika u slikarstvu je pastel. Slikarstvo jeljupkoiulno, bez emocionalne dubine. JEANANTOINE WATTEAU (1684 1721 g.) Antoan Vato je tvorac i tipian predstavnik rokokoa stila. Pod uticajem je Rubensa,koristi njegovu paletu boja, gradi slike svetlou i bogatim koloritom, konture ne postoje.Teme sufetes galantes galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog drutva i pozorine glumice u vrtu.Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage. Njegovi pejzai podseaju na pozorine kulise. Svet posmatra kao pozorite prirode ukom pripadnici mondenskih drutvenih krugova uivaju u dokolici. Dela: Hodoae na Kiteru , 1717 g., Slika na platnu, Luvr Pariz, na osnovu nje doao na Akademiju, mada je slikaruila sva akademska pravila.

L'indifferent ( Nonalantni mladi ), 1717 g., Slika na platnu Luvr, Pariz FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g.) Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 1764) -ljubavnicaLuja XIV, koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg baroka dobila ime stil Pompadur .Bio je i dvorski portretista .Slika vedra ivotna zadovoljstva, esto prelazei granicu dobrog ukusa. Ima tenju da sedopadne. Radio je i mnoge mitoloke predstave Venere, enski akt. Najvie voli svetloruiastu i plavu boju. Slike mu se granie sa pornografijom. Radio je portrete, pejzae,dizajnirao je porcelan tapiserije, radio je scenografije. Dela: Gospoa de Pompadour , 1756 g., Alte Pinakothek, Minhen Porodica za dorukom , 1739 g., Luvr, Pariz JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN (1699 1779 g.) an Batista arden-ov stil se uslovno moe nazvati rokokoom. On sadri flamanski realizam. Poeo je kao slikar mrtve prirode, a kasnije i prizora iz graanskoga porodinogivota. Bio je majstor i anr-scena i mrtve prirode.Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike izivota obinih ljudi.Preovlauju smei i zagasiti tonovi. To su skromna platna sa toplim ruiastim tonovimauz prigodan naturalizam. Dela: Kuhinjska mrtva priroda, 1730 1735 g., Ashmoleov muzej Oxford0 Guvernanta , 1738 g., Kanadska nacionalna galerija, Otava Povratak sa pijace , 1739, slika na platnu Luvr, Pariz JEAN HONORE FRAGONARD(1732 1806 g.) Od svojih dvaju uitelja Bouchera i Chardina, vei uticaj na njega Bue. Sa nadahnutom lakoom, spontanou stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov ivot pokreturokokoa.Slika brzim pokretima kista sa nanoenjem bogatih slojeva boje. Odluno postupanje sa bojom i snaan naturalizam podseaju na Halsa i Rembrandta, a slike mu prikazuju prekrasne pastoralne predele, erotske prizore i ljubavne susrete.Fragonard je nadiveo svoju eru , njegove slike izlaze iz mode pribliavanjemRevolucije. Umro je siromaan i zaboravljen. Dela: Kupaice 1765 g., slika na platnu, Luvr, Pariz, spontanost podsea na Rubensa. Elipsasti pokret, jakaatmosferska magla. Muzika , 1769 g., ulje na platnu, Pariz Buenje Ljubavi , 1771 1773 g., zbirka Frick, NY, naruila gospoa Barry ljubavnica posle de Pompadour-ove. Sumrak , 1778 g., Luvr, Pariz

ENGLESKA Engleska arhitektura XVII veka u optim crtama ide za razvojem francuske arhitekture.Oko 1700 godine, visoki barok pobeuje klasicistiku tradiciju, ali Engleska nikad nijeprihvatila rokoko koji je doao zanjim.Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan, ali nepriznat, uticaj na engleskoslikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske kole posle srednjeg veka,od veeg znaaja.Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost, koje su kao tipine zarokoko, preovlaivale u Evropi. Pokazivali su veu sklonost ka formalizmu i naglaavali sutradiciju to u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma, mada jo uvek sa nekimvrednostima rokokoa, koji e prerasti u svojevrstan oblik romantizma. Najvie se radi portret, graanski i jednostavan i pejzai. Slikarstvo je zasnovano na liniji,manja je plastinost oblika. WILLIAM HOGARTH (1697 1764 g.) Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao moderne moralne teme. Bio je kritiar engleskog drutva sa ironinim humorom. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kritiar drutva po svom sopstvenom pravu. Svojim moralitetima poduavavrlinama srednjeg stalea. Dela: Orgija Prizor III iz puta razvratnika , 1734 g., Muzej Sir Joshua Sonaea, London THOMAS GAINSBOROUGH (1727 1788 g.) Gejnzboro je poeo da radi kao pejzaista, a zavrio kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog drutva. Ima prozirnu tehniku i lakou poteza. Dela: Robert Andrews i njegova ena , 1749 1750 g., ulje na platnu, Nacionalna galerija, London Ga Siddons , 1785 g., ulje na platnu, Nacionalna galerija, London JOSHUA REYNOLDS (1723 1792 g.)

Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i protagoniste akademskog pristupa umetnosti, koje je stekao tokom dve godine provedene uRimu.U njegovom stilu se osea uticaj venecijanaca, flamanaca i Rembrandta vie nego to jehteo da prizna u teoriji.Veinu svojih portreta oplemenjuje aligorijskim dodacima ili preruavanjima. Dela: Portret Johna Campbella , 1778 g., Dvorac Cawdor, kotska Ga Siddons ,kao muza tragedije , 1784 g., San Marino, Kalifornija Humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastikomtradicijom. Obnavlja se zanimanje za jezik, knjievnost i uda antikog sveta. U Italiji se umetnici okreu rimskoj umetnosti,a u flamanskim gradovima Obnova se izraava u jaoj sklonosti ka naturalizmu . Iz spoja ova dva tumaenja se zapravo rodila modernaevropska umetnost. Svest o renesansi se rodila u Italiji. 1330 g. Petrarka

italijanski pesnik ihumanista.Renesansa u arhitekturi se javlja ubrzo posle 1400 g.Renesansa


u slikarstvu se javlja oko 1420 g. istovremeno u Firenci i Holandiji, dok neki istoriari smatraju da poinje sa otom.Cilj renesanse nije bio da se dela antike podraavaju, ve da se dostignu i prevaziu. Homo universal je umetnik renesanse. On je i arhitekta i slikar i skulptor i pesnik i naunik.Umetnik poseduje veliku individualnost, lini stil i izraz.Prvi je put spomenut termin renesansa u knjizi ivoti najslavnijih slikara, skulptora iarhitekata Giorgio Vasaria (1511 1574 g.). Renesansa je prvi period u istoriji koji je svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime. Postoji spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i obiaje. U umetnosti preovlauje problem proporcije ljudskog tela, istrauje se pokret i perspektiva. Renesansa se deli na: RANA RENESANSA

kraj XIV - poetak XV veka ( 1495 godina).


VISOKA RENESANSA

1495 -1520 godine


MANIRIZAM (i drugi pravci) 1525 1600 RANA RENESANSA NA SEVERU POZNA GOTIKA SLIKARSTVO poinje u Flandriji 1420 godine . Naziv pozna gotika ne odgovara u potpunosti karakteru severnjakog slikrstva XV veka.Za razlikuodItalijana oni nisu odbacili meunarodni stil, on im je polazna taka. U Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prolou. U oima Italijana pozno gotiko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju: neograniena dubina, stabilnost, povezanost i potpunost, dok slikari meunarodnog stila nikad nisu teili tolikoj doslednosti.Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao: MAJSTOR I Z FLEMALLEUA To je verovatno bio Robert Campin. On je podraavao istinu i potpunu istinu. Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost, individualni oblik i veliinu, boju,materijal, fakturu povrine, stepen elastinosti i tretman osvetljenja. Na svojim slikama ak pravi tanu razliku izmeu direktnog i difuznog osvetljenja.Smelo naputanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih dogaaja iz simbolinihokvira stavlja u svakodnevni ambijent) namee mu problem kako da svakodnevni ambijent ne bude trivijalan. Zato on koristi tzv. prerueni simbolizam, ime on svakoj pojedinosti naslicii daje simbolinu poruku. Majstor iz Flemallea se drao istovremeno realizma isimbolizma. Dela: Oltar Merode , triptih, slika na drvetu, 1425 1428 g., svakodnevni ambijent + prerueni simbolizam (svea,miolovka i dr.) Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (meavina finosamlevene boje sa razblaenim umancetom), u poznoj gotici to je tehnika ulja. Ova tehnikaomoguava: bolji tonalitet, skale boja su elastinije i prelivi su meki i iri, omoguava tzv.glazuru - tanke providne premaze, pa sve do impasta (debele naslage guste teke boje),omoguuje barunasto tamne prelaze, te ive prikaze (naturalistine) vidljive stvarnosti. Zatoflamanske majstore zovemo oevima modernog slikarstva. Posle njih, ulje postajeosnovni medijum slikanja. BRAA HUBERT I JAN VAN EYCK Oni su usavrili razne efekte tehnike ulja. Optiki efekat, atmosferska perspektiva je magliast zastor koji pravi vazduh, ini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. Kad se pribliimo granici vidljivosti on ih sve prekrije. Takoe pozadina se

stapa sa nebom. Braavan Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu. Ona je za nae opaanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija saudaljenou). Meka, jasna svetlost razblauje ivice senke. Oni su realisti skoro mikroskopski precizni. Dela: Ganski oltar , slika na drvetu, poliptih, 1432 g., najvei spomenik ranog flamanskog slikarstva Raspee i Strani Sud , 1420 1425 g. ovek u crvenom turbanu , 1433 g.,slika na drvetu, Jan van Eyck Giovanni Arnolfini i njegova ena ,1434 g., slika na drvetu Jan van Eyck Triptih je osnovni oblik slike novog stila.Tek od Majstora iz Flemallea portret igra vanu ulogu u slikrstvu severa realistino portretisanje. Pored donatora u sve veem broju sreemo nezavisne likove. U delu Jan vanEycka istraivanje stvarnosti i njeno prikazivanje pomou svetlosti i senke je dostiglo granicukoja nee biti prevaziena za naredna dva veka. ROGIER VAN DER WEYDEN On je trei veliki slikar flamanskog slikarstva. Ponovo je obuhvatio oseajnu dramatiku patos gotike umetnosti. Ui od prethodne dvojice slikara. Vie ga interesuje svet ljudskihoseanja, nego spoljanji vid dogaaja. Rogierova umetnost je opisana kao fiziki istija iduhovno bogatija od Jan van Eyckove, pa je postala uzor mnogim umetnicima. Sve ovo tovai za Rogierova religiozna dela, vai i za njegove portrete. Kod njih nenaglaava neke crte,a istie druge da bi naglasio karakter. Dela: Francesco d'Este, portret na drvetu, 1455 g. Skidanje sa krsta , slika na drvetu, 1435 g. HUGO VAN DER GOES On je Rogierov sledbenik. Nesreni genije, tragino je zavrio, umro je kao fratar. Dela: Portinarijev oltar , 1476 g., poliptih, slika na drvetu, na njemu se vidi Goesovo interesovanje za nadprirodno, javljaju se razlike u veliini figura GEERTGEN TOT SINT JANS Holananin. Snana realnost teme. Likovi su blagi i uproeni. Dela: Roenje Hristovo, 1490 g., slika na drvetu, ideja pononog roenja HIERONIMUS BOSCH Holananin. Dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora. Dela: Vrt uivanja , triptih, slika na drvetu, 1500 g., udno iracionalno delo kao iz sveta snova. Egzotine ivotinje ali ihibridna i deformisana udovita. Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grenog oveanstva ima ednosti, paak i udno poetske lepote. CONRAD WITZ Iz Basela je. Dela: Petrov ribolov , 1444 g., slika na drvetu, prikazan optiki izgled vode, to je najraniji portret pejsaa. Avinjonska Pieta je najuvenija francuska slika XV veka, slika na drvetu, 1470 g..Slikarstvo XV veka severno od Alpa moemo nazvati prvi vek slikarstva na drvetu. VAJARSTVO Vajari su esto bili i slikari, pa su figure esto i reprodukovali sa svojih slika. Tako je bilodo 1500 godine. Najkarakteristinija dela vajara pozne gotike su drveni oltari u oblikukrinje, esto ogromnih dimenzija i neverovatno zamrenih detalja. Dela: Aneo koji lebdi , 1518 g., crkva St. Lorenz, Nurnberg, Veit Stosz Krunisanje Bogorodice , 1471 1481 g., drveni oltar, parohijska crkva St. Wolfgang, Austria, Michael Pacher

GRAFIKA UMETNOST Severno od Alpa razvila se tamparska vetina ne samo za knjige ve i za slike. Najranijetampane knjige pojavile su se u oblasti Rajne 1450 god..(a Gutenberg?) Drvorezi sa poetka XV veka su drvene ploe sa kojim su se tampale slike. Rani drvorezi imaju ornamentalnu emu. Konture su izvedene jednostavnim punim linijama.Block-buch su popularne slikovnice u XV veku. ine kombinaciju slike i teksta.1450 god. su se pojavila metalna slova.Gravure oko 1430. godine su modelovane finim rafiranim linijama. Prvi graveri su bilizlatari. Moe se pratiti individualni stil. MARTIN SHONGAUER (1430 1491. godine)Bio je poznati tampar i slikar koji je stekao meunarodnu slavu. Njegove gravure imajusloenu kompoziciju, prostornu dubinu i bogatstvo fakture. Neobuzdana izraajnost iformalna preciznost, snani pokreti itd u delu: Iskuenje Sv. Antonija(1480 1490. godine), gravura. MAJSTOR HAUSBUCHA Njegovi otisci su mali, intimne atmosfere i spontani, gotovo da su skice. Svoje crtee u bakarnu plou je urezivao finom elinim iglom tehnika prost bod. Ova tehnikadozvoljava veoma tanke linije, kao perom. Ona doputa meke, vazduaste efekte, barunastesenke i drug koje se rezaljkom ne mogu postii. Dela: Sveta Bogorodica , 1480 1490. godine, suva igla RANA RENESANSA U ITALIJI Rana renesansa se razvila u Firenci Novoj Atini kao jedan vid borbe protivMilanskog vojvodstva, koje je htelo da je osvoji. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. Umetnik vie nijezanatlija kao do tad, ve je ovek mislilac, obrazovan, u drutvu naunika i pesnika. Razvilesu se dve vrste umetnika: tip svetskog oveka i tip usamljenog genija, udljivog osobenjaka. VARSTVO Vajarstvo se sluilo primerima antike vie nego druge umetnosti. Antiki primeridirektno utiu na renesansu. U XV veku i pored crkvenih zabrana poela se izuavatianatomija. to se tie klasine nagote, gde se god sreemo sa nagim telom od 800 1400godine moemo rei da poiva iz klasinog izvora. U XV veku ponovo se otkriva ulna lepota akta. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture. Sjedinjuju se klasini oblik i sadrina. Umetnost rane renesanse za razliku od pozne gotike tei stavu prema ljudskom telu koji je bio slian klasinoj sredini.Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir razliitih pojedinaca.Zadnji deo statue obrauje se kao i prednji. Primeuje se uticaj antike u dobroj proporciji, poloaju, kopoziciji, detalju. Primetan je uticaj i romanike i gotike.Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture, mada postoje i dela vezana zaarhitekturu. Obnavlja se antiki duh, polazi se od prirode i prouava se anatomija. LORENCO GHIBERTI Dela: Rajska vrata , 1435 g., reljef, pozlaena bronza, krstionica Firenca NANNI DI BANCO Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. Sjedinjuje klasini oblik i sadrinu. Dela: etiri sveca, 1410 1414 g., mermer, crkva Or San Michele,Firenca Uspenje Bogorodice , 1420 g., reljef, Porta della Mandorla DONATELLO (1386 - ) On je najvei vajar Italije posle Mikelanela. Uio je kod Ghibertija. Reio je veinu problema u vajarstvu. Njegova najbolja dela su raena u bronzi. Teio je jaanju realizma i pristupanosti umetnikom delu, to postie dajui svojim figurama izraenija lina obiljeja.U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. Preuzima oblike iz prirode, ne idealizuje ihtoliko, a likovi su realistini i brutalni. Slui se kontrastima svetlosti i senke. Kroz izraz lica postie unutranju dinamiku. Vlada perspektivom i naglaava treu dimenziju. Krajnjiindividualizam Donatelovog stila potvruje injenicu usamljenog genija. Dela:

Sv. Marko, 1411 1413 g., mermerna statua, crkva Or San Michele,Firenca, prva statua posle antike saklasinim kontrapostom Sv. ore, 1415 1417 g., mermerna statua, crkva Or San Michele,Firenca Prorok (Zuccone ), 1423 1425 g., mermer, zvonik firentinske katedrale, Donatello je govorio statui: Govori, govori inae e te avo odneti! Irodova gozba , 1425 g., reljef na ploi od pozlaene bronze, S. Giovanni, Siena, koristi na linearnu perspektivu David, 1430 1432 g., bronzana statua, prvi muki akt posle antike u prirodnoj veliini Gattamelata, 1445 1450 g., konjanika statua, bronza FILIPPO BRUNNELESHI Bio je arhitekta. Pronaao je sistem linearne perspektive. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan. Poto taj postupak pretpostavlja da posmatraevooko zauzima odreen poloaj u prostoru, slika u perspektivi nam automatski kazuje gde trebada stanemo da bi smo je pravilno posmatrali. SLIKARSTVO Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke, forma sedeformie linijom i jakom konturom, boja je sekundarni element, slikari su osloboenikanona. Naglaava se psihologija likova. Obnavlja se antiki duh i prouava se anatomija.Sredinom XV veka su pronaene uljane boje nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku vrhunac je Venecijansko slikarstvo .Kompozicije fresaka su velike i monumentalne. Prostor je predstavljen to vernije.Crkvene linosti se rade kao obini ljudi sa individualnim karakteristikama, sve vie se istiu portreti. Osnova je promatranje oveka, a ne imitiranje. TOMMASO DI GIOVANNI MASACCIO (1401 1428 g.) On je mladi genije koji je pokreta novog pravca i otov naslednik . Potpuno jeovladaonaunom perspektivom. Dostie jedinstvo i povezanost prostora. Takoe reava problemesvetlog-tamnog i modelovanja. Figure su mu masivnije, stabilne, plastine i prirodno stoje u prostoru. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. Njegova dela su monumentalneveliine, likovi su odeveni aktovi, ija draperija pada kao prava tkanina. Njegovi likovi stoje u divno uravnoteenom contrapostu. Najvea sauvana grupa dela su mu freske uBrancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. Bio je freskista, ali i vian i u slikarstvu nadrvetu. Ne koristi otre kontrase svetlosti i senke. Blage polusenke stvaraju itavu skalu prelaznih varijanti. Dela: Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. Jovanom , 1425 g., freska, crkva Sta Maria Novella, Firenca Poreski novi , 1427 g., freska, kapela Brancacci, Firenza Izgnjanje iz raja , 1427 g., freska, ela Brancacci Sta Maria del Carmine Firenza Madona na prestrolu , 1426 g., slika na drvetu FRA FILIPPO LIPPI(1406 1469 g.) Likovi su mu masivni, trodimenzionalni, perspektiva je nedisciplinovana, istrauje pokret.Dela: Madona na prestolu , 1437 g., slika na drvetu FRA GIOVANNI DA FIESOLE - FRA ANGELICO On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. Posle 1430g., njegova delaznae temeljnu novinu u pogledu kopozicije, boje i perspektive. Dela: Blagovesti , 1440 1450 g., freska, manastir Sv. Marko, Firenca DOMENICO VENEZIANO (1410 )1439 g. iz Venecije dolazi uFirenzu. Stvara nonovi tip oltarsk slike SacraConversazione Sveti razgovori. Likovi opte meu sobom, dozvoljavaju da budemo unjihovom prisustvu, ali ne i da im priemo, kao u pozoritu. Osea se Donatelov uticaj.Kolorit je integralni deo dela. Dela: Madona sa detetom i svecima, 1445 g., slika na drvetu, Firenca, znaajno delo po koloritu i kompoziciji PIERO DELLA FRANCESCA (1415 1492 g.) Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov uenik. Spaja Masacciovu plastinost,geometriju urbinskog dvora, Fra Angelicove arke boje i severni naturalizam. Stvara dela kojaizgledaju zaista moderno. Verovao je u naunu perspektivu kao osnovu slikarstva i

pokazaokako se ona primenjuje na stereometrijska tela, arhitektonske oblike i ljudsku figuru. Dok jeslikao glavu, ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte, kupe,kocke, cilindra i piramide. Dela: Otkrivanje asnog Krsta, 1460g., freska, crkva San Fracesco, Arezzo ANDREA DEL CASTAGNA Dela: Tajna veera, 1445 1450 g., freska, Firenca David , 1450 1457 g., slika na koi, prikazan je pokret LUCA DELLA ROBBIA (1400 1482 g.) Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. Bio je poznat po reljefima umermeru. Dela: Aneli koji pevaju , 1435 g., reljef, katedrala Firenca Madona sa anelima, 1460 g., gleosanaterakota BERNARDO ROSSELLINO (1409 1464 g.)1436 g. dolazi u Firencu. Dela: Grobnica Leonarda Brunija , 1445 1450 g., mermer, smatrana je za prvi spomenik koji potpuno oznaavaduh nove ere, ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni,komemorativni, klasicistiki i hrianska briga o zagrobnom ivotu, spasenju Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najvie rade crkveni mobilijar, dok su slobodnestatue potpuno retke.Oko 1450 g. razvija se tradicija realistinog portretnog vajarstva i sve vie raste popularnost meu mecenama. ANTONIO ROSSELLINO Dela: Portretna bista Giovanni Cellinija , 1456 g., mermer ANTONIO DEL PALLAIUOLO Prvi je umetnik koji je secirao leeve zbog izuavanja anatomije i pored crkvenih zabrana.Dela: Herkul i Antej , 1476 g., bronzana statuetea, Firenca, snaan centrifugalni zamah Bitka desetorice nagih ljudi , 1465 1470 g., gravura, anatomija tela u pokretu NICCOLO DELL'ARCA Dela: Oplakivanje Hrista , 1485 1490 g., terakota, spoj pokreta i emocija, slikno kao kod Nike sa Samotrake ANDREA DEL VERROCCHIO Bio je Leonardov uitelj. Dela: Putto sa delfinima , 1470 g., bronza, Palata Vechio, Firenza Konjanika statua Colleonija , 1483 1488 g., bronza, Venecija Putto (mn. Putti) naga deca sa krilima, predstavljaju duhove raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi, zovemo ih kupidonima) obino na veseo i aljiv nain. ANDREA MANTEGNA On je posle Masaccia najznaajniji predstavnik rane renesanse. Bio je mladi genije. On je istaknuti predstavnik Padovanske kole. Radio jefreske. Njegove figure, pejsai iarhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. Voli patos, veliki prizor, tvrdu, vrstonacrtanu, jasno konstruisanu formu. Belei svaki detalj. Koristi ablju perspektivu. Boje suhladne. Dela: Sv. Jakova vode na pogubljenje, 1455 g., freska, kapela Oretari, Padova, sruena 1944 g. Sv. Sebastian , 1455 1460 g., slika na drvetu Freske u Camera degli Sposi , 1471 1474 g., Mantova, Oculus , 1473 g., freska, Camera degli Sposi, Mantova GIOVANNI BELLINI Bio je Mantegnin urjak. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva, naslikao jeizvestan broj sveanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. Dela:

Madona sa svecima , 1505 g., slika na drvetu, crkva S. Zaccaria, Venice, umesto razgovora oseamo duboku povezanost likova, tako da su svi govorniki gestovi nepotrebni Preobraenje , 1480 g., slika na drvetu, napulj SANDRO FILIPEPI BOTTICELI (1445 1510 g.) Bio jefirentinski slikar. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. Bolesnooseajan umetnik, zanet paganskom lepotom, a bio je hrianin, sklon misticizmu, ispatanju ikajanju. Ova meavina misti cizma i paganskog oseanja je odlika njegovog slikarstva.Boje su mu jednostavne, a kasnije koristi jae boje i naglaava emocije. Nema jakogkontrasta, senenje je ravnomerno. Koristio je kompoziciju karakteristinu za Firencu ( tridela centralni deo sa dva krila). Simetrinost postie rasporedom masa. Preokupacija mu jeistraivanje ljudskog tela, naroito enskog. Slabo se interesuje za dubinu prostora. Figure sumu istinski nage i uivaju punu slobodu kretanja. Figure mu lebde, ak i kad stoje. Dela: Roenje Venere , 1480 g., slika na platnu, Galerija Ufizzi, Firenza Rim krajem XV veka postaje znaajan pokrovitelj umetnosti. Bio je zanemaren papskimizgnanstvom u Avionjon. PIETRO PERUGINO Dela: Predaja kljueva , 1482 g., freska, Sikstinska kapela Vatikan, jasnoa prostora, matematiki tana perspektiva VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 1520) Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika. Smatra se da su veliki geniji XVI veka: Leonardo, Bramante, Mikelanelo, Rafaelo, Giorgione, Tizian imali iste ideale kao i njihovi prethodnici. Njihova imena su postala sinonim za savrenstvo. Oni predstavljajuvrhunac, klasinu fazu renesansne umetnosti. Platonovo shvatanje genija, duha koji obuzima pesnika i navodi ga da stvara u Boanskom zanosu , su proirili neoplatonisti, pa seshvatanje duha genija proirio i na likovne umetnosti (arhitekturu, vajarstvo i slikarstrvo). Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. Vera u boansko poreklogenija, navodila je umetnikagenija na subjektivna a ne na objektivna merila istine i lepote.Dok su umetnici rane renesanse bili sputani pravilima univerzalno vaeim, umetnici visokerenesanse su manje zaintersovani za racionalni red, a vie za vizuelni efekat. Oni utiu naoseanja posmatraa. Tee idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna, statina i simetrina. LEONARDO DA VINCI(1452 1519 g.) Bio je Verrocchijev uenik.Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse. Bio je genije u pravom smislu rei(slikar,matematiar, fiziar, arhitekta, prouavao je mehaniku, botaniku, anatomiju i dr.). sa30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku kolu. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila prihvaena filozofija neoplatonista. Naputa je, jer je bio aristotelovac. U slikarstvu polazi od prirode koju prouava. Kompozicioni postupak dovodi dosavrenstva. Kod njega postoji naelo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena panja posmatraa). Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom, preciznoizgraenim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. Bio je sjajan crta. Bio jeoprezan kao slikar, radio je dugo i isporo. Njegova svetlost uobliuje formu i daje joj prelaze. Koristi svetlost onog dela dana kadSunce zae difuznu. Oblici su nedovreni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti. Figure suobavijene senkama i polusenkama, koje ih utapaju uprostor. To je Leonardov sfumato (fineizmaglica), koji u prvi plan istie nain modelovanja (svetlo-tamno) chiaroscuro, te likovivie nisu otro dovojeni jedni od drugih. Zbog ovakvog naina prikazivanja, slika vie lii na poetsku viziju, nego na obinu sliku stvarnosti.Slikao je verske teme, a nije bio vernik. U njegovom delu nema traga hrianskoj potitenosti, asketizmu, mistici. Antiku je voleo, aki je nije podraavao. Stvorio je sopstvenitip lepote. Rekao je: Najvii i najtei cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udovapredstavi nameru oveije due. Dela: Monaliza , 1503 1505 g., slika na drvetu, Louvre, Paris, usavreni sfumatoTajna veera, 1495 1498 g., freska, Sta Maria delle Grazie, Milano Poklonjenje Mudraca , 1481 1482 g., slika na drvetu, Firenza Bogorodica u Peini , 1465 g., slika na drvetu Prvi greh i Izgnjanje iz Raja , 1508 1512 g., freska, Sikstinska kapela, Vatikan Zaetak u materici , 1510 g., crte perom, Dvorac u Windsoru MICHELANGELO BUONAROTTI(1475 1564 g.)

Toskanski vajar klesar mermernih statua, slikar, arhitekta, pesnik. Takoe je biogenije. Izrazita stvaralaka snaga, naalost bio je cinian i nesrean, izolovan od sveta.Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija. Nijedno njegovovelliko delo nije zavreno. Stalno se vraao svojim delima. Jo kao mlad opredelio se zaskulpturu. Stvaralaki rad je usmerio ka oveku. Tei da iskae ovekove strasti, fizikusnagu, mudrost i bol. Vezao se za klasinu antiku V veka. Da bi postigao dinamiku uvlaidijagonale. Osea se psiholoka akcija, a forma joj je podreena. Zamiljao je da su njegovestatue tela osloboena iz mermernih tamnica, a telo je bilo zemaljska tamnica due. Dvojstvo izmeu due i teladaje njegovim statuama patos. Njegove skulpture odiunapetou. Za njega su govorili da je kao slikar lo kolorista, moda nepravino, njegovinarativni prizori su slikarski pandan reljefima, a ne iluzionistike predstave. Dela: David , 1501 1504 g., skulptura, mermer, Firenca, najranija monumentalna statua visoke renesanse, sabijena energija, radnja u mirovanju Rob na umoru , 1513 1516 g., mermerna statua Freske u Sikstinskoj kapeli , Vatikan, Rim: Stvaranje Adama , 1508 1512 g. Strani Sud , 1534 1541 g. Delfska Sibila (proroica) , 1509 1510 g. Grobnica Giuliana Medicija , mermer, S. Lorenzo, Firenza Campidoglio , 1545 g., najlepi trg na svetu Kupola crkve Sv. Petra , 1546 1564 g., Rim Mojsije , 1513 1515 g., mermerna statua, terribilita - strahovita duhovna snaga RAFFAELLO SANZIO RAFAEL ( 1483 1520 g.)Bio je uenik Pietra Peruginoa.Bio je tip svetskog oveka. On je glavni slikar visoke renesanse. Njegova umetnost je istovremeno i lirska i dramska, slikarski bogata, a vajarski solidna.Portretista i slikar Bogorodice, Rafaelo je u Vatikanskim loama i stancama stvorio monumentalne fresko-kompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura, tako da ni jedna ne smeta drugoj.Mikelanelu duguje za izraajnost, fiziku snagu i dramatino grupisanje likova. Takoekoristi i Leonardovski sfumato, ali sve ovo on utapa u svoj lini stil i daje mu drugo znaenje.Intenzivna svetlost i faktura.Da bi stvorio slikarski prostor on se vie oslanjao na pokrete figura, nego na perspektivnevidike. Od poetka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje, kombinujui realizam portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse. Dela: Madona del Granduca , 1505 g., slika na drvetu, Firenca Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama: Atinska kola , 1510 1511 g., freska, remek-delo, olienje klasinog duha visoke renesanse, harmoninouravnoteeno telo i duh, akcija i emocija, sjajno postavljena arhitektonska pozornica, Stanca della Segnatura(papina biblioteka) Galatea , 1513 g., freska, Villa Farensina, Rim, spiralni i dinamini pokreti figura VENECIJA U Veneciji je manje uoljiva razlika izmeu rane i visoke renesanse, nego u Firenci iRimu. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian. Izloeniuticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek, u gradu u kom su suneva svetlost injeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave, a poznavajui i usavravajui tehniku uljanih boja, venecijanski slikari posebno istiu intenzitet boja i atmosferu pejsaa i prirode. GIORGIONE (1477 1510 g.)Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija. Koristi istu paletu boja kao i Bellini. On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da je esto slikao bez prethodne skice, sluei se samo bojom i svetlou.Oseajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom kolom.Tajanstveni Giorgione nekoliko vekova pothranjuje se tajna koja obavijavenecijanskog umetnika. Razlozi su brojni: prerana smrt, iva rasprava o atribuciji njegovihdela i sad, unitenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi, suparnitvo sa Tizianom, pretpostavljase da je bio Jevrej. Dva najpoznatija dela: Oluja , 1505 1506 g., platno, Galerija Akademije Venecija, erotska alegorija Tri filozofa , 1057 1510 g., slika na platnu, Be, aluzija na tri ovekova doba TIZIANO VECELLI TIZIAN (1485 1576 g.)

Najvei venecijanski slikar XVI veka. Bio je pod presudnim Giorgionea, a i zavrio je imnoga njegova nedovrena dela. On prikazuje svet klasinih motiva kao deo prirodnog sveta,koji nije nastanjen ivim statuama, ve biima od krvi i mesa.Svojstvo vedre ivahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama. TemuSacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjujui uobiajen pogled en face pogledom pod kosim uglom.Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtraenji portetista. Imao je stranu mozapaanja ljudskog karaktera. Portreti su blagih kontura i otrih senki. U snanom i izraajnom baratanju boja nije mu bilo premca. Tehnika u ulju (tople imeke osvetljene povrine, duboki tamni tonovi, koji su ipak prozrani i fino modelovani)dobila je puno ostvarenje. Pojedinani potezi etkice, do tada jedva vidljivi postali su znatnoslobodniji. Dela: ovek sa rukavicom , 1520. g., Louvre, Paris Madona sa lanovima porodice Pesaro , 1526. g., freska, crkva Frari, Venecija Pavle III sa unucima , 1546. g., Narodni muzej u Napulju Hristos sa trnovim vencem , 1570. g., Pinakoteka Minhe MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 1600) U umetnosti posle visoke renesanse (1525 1600 g.) je poniklonekoliko suparnikihstilova, dok se o manirizmu danas najvie raspravlja. Manirizamse najpre razvio u Italiji, pazatim u Francuskoj i aniji. Nova umetnost je izraz krize evropskog drutva izazvanereformacijom crkve i versko politikim ratovima .Uznemirenost jednog sveta u previranju, u kom je vera bila zamenjena sumnjom, asigurnost isekivanjem, odrazila se u novoj umetnosti kroz udesno,izoblieno, dvosmisleno,kroz dosetku i iluziju. Tanki izdueni oblici, napregnut i uznemiravajui ili pak hladan i bezlian izraz likova i perspektivne proizvoljnosti, glavne su odlike ovog stila. Slike susubjektivne, svetlost nema izvor i svojstva. Drugaiji je odnos prema boji individualnakoncepcija. Maniera(ital.=stil). Manirizam predstavlja raskid sa klasinom umetnou, a njegovo prvobitno znaenje je usko i puno potcenjivanja, jer je oznaavalo grupu slikara sredine XVIvek u Rimu i Firenzi iji je samouvereni, izvetaeni, usiljeni stil izveden iz izvesnih crtaRafaela i Mikelanela. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela priznat je kao specijalan oblik ireg pokreta koji je unutranju viziju ma kako subjektivnuili fantastinu stavljao iznad prirode ili klasika. ANTIKLASINA FAZA MANIRIZMA ROSSO FIORENTINO U Firenci je najekstremniji lan novog stila. Antiklasini, duboko uznemirujui, udljivivizionarski stil, ukazuje na unutranju zebnju. Dela: Skidanje sa krsta , 1521 g., jedna od prvih maniristikih slika JACOPO PONTORMO Bio je Rossov prijatelj. Pokazuje isto tako udne osobine. Introspektan i snebljiv zazire odspoljnog sveta. udesno oseajni crtei. Dela: Maijin pohod Elizabeti , 1528 g., San Michel, Itali Studija mlade devojke , 1526 g., crte crvenom pisaljkom ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu. Elegantna faza je bio stil koji je manje bio optereensubjektivnim oseanjima, ali je takoe bio udaljen i od stila visoke renesanse. Ovaj stil se posebno obraao aristokratskim mecenama, kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskomkralju. Ubrzo zatim je postao meunarodni. Ovaj stil je dao sjajne potrete. PARMIGIANINO (1503 1540 g.) Na njega je uticala ritmina ljupkost Rafaelove umetnosti. Figure su visoke, izduenihudova, vitke, kao posebna vrsta ljudi. Dela: Autoportret , 1524 g., slika na drvetu Madona dugog vrata , 1535 g., slika na drvetu, Galerija Uffizi, Firenza AGNOLO BRONZINO Bio je dvorski slikar Cosimo I Mediija. Dela:

Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Mediijem , 1550 g., slika na drvetu, Galerija Uffizi, Firenza MANIRIZAM U VENECIJI Sjedinjavao je antiklasinu i elegantnu fazu. JACOPO ROBUSTI TINTORETTO (1518 1594 g.) Venecijanski majstor dramatinog manirizma, te se njegovi portreti odlikuju velikom psiholokom dubinom. Umetnik udesne energije i pronalazakog duha. estokimkontrastima tamno-svetlo, izduenim figurama, smelim perspektivnim skraenjima, koji iz prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse. Grozniava,nerealna svetlost. Dela: Hristos pred Pilatom , 1566 1567, platno, Scuola di San Rocco, Venic Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene , 1575 1577 g., platno, Scuola di San Rocco, Venice Tajna veera , 1592 1594, freska, crkva S. Giorgio Maggiore, Venice, negira sve vrednosti klasinekomozicije DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS EL GRECO (1541 1614 g.) Najvei maniristiki slikar. 1567 g. dolazi sa Krita u Veneciju. Poduava se Ticijanom iTintoretom. 1570 g. ide u Rim, a 1576 g. u Madrid i u paniji ostaje do kraja ivota. Nikadnije zaboravio svoje vizantijsko poreklo, ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmuunutranje vizije, koja je teila da izrazi nezamislivo i apstraktno. Krajnje subjektivno koristiliniju, boju, svetlost. Dela: Sahrana grofa Orgaza , 1586 g., platno, Santo Tome, Toledo, panija Fray Felix Hortensio Paravicino , 1605 g., platno PROTOBAROKNI STIL Pojavio se oko 1520 g.

CORREGGIO (1589/94 1534 g.) Bio je fenomenalno obdaren slikar. iveo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda iVenecijanaca, Mikelanela i Rafaela. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskimoseajem za boju i fakturu. Tek od 1600 g. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g. Dela: Uspenje Bogorodice , 1525 g., freska, kupola katedrale u Parmi, remek-delo iluzionistike perspektive,blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde Jupiter i Jo , 1532g., slika na platnu, jednak je duhovni i telesni zanos UMETNOST BRESCIE I VERONE To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije. Umetnici, izvestan broj, oslanjaju naGiorgionea i Tiziana, ali imaju mnogo vee interesovanje za stvarnost sadanjice realisti. GIROLAMO SAVOLDO Tei da svete dogaaje prikae u okviru tronih kua i obinog naroda, to je bilakarakteristika i pozne gotike. iroki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana. Punoa, svetlost je utcaj Geertgen tot Sint Jansa. Dela. Sv. Mateja , 1535 g. PAOLO CALLARI VERONESE (1528 1588 g.) Najklasiniji umetnik svoga vremena. Bio je kolorista velike obdarenosti sa ivim prikazom detalja i oblika. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskone pozorine predstave. Posle Tintoreta je n ajznaajniji slikar Venecije. Izbegava svaku vezu sanatpirrodnim. Dela: Hristos u Levijevoj kui , 1573 g., Venecija VAJARSTVO Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. Mikelanelova divovskalinost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka.Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu. Druga faza manirizma pojvljuje sena bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje. BENEVUTO CELLINI (1500 1571) Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. Bio je firentinski zlatar i vajar. Pustolov.Osea se uticaj Parmigianina. Dela:

Slanik Fransoa I , 1539 1543 g., zlato i emajl, alegorino znaenje kompozicije FRANCESCO PRIMATICCIO Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. Dela: Dekoracija u tuku, Fontainbleau , 1541 1545 g. FRANCUSKA U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVIveka. JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA) , 1529 1608 g.Radio je u Firenzi. On je italijanizirani francuz. Uradio je monumentalne skulpture umermeru velikih razmera uz mogunost sagledavanja sa svih stana, to je do tad bilomoguno samo u bronzi. Divimo se disciplini, ali nema pravog patosa. Dela: Otmica Sabinjanke , 1583 g., mermer, Loggia dei Lanzi, Firenca

RENESANSA NA SEVERU U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopduni prema italijanskim stilovima iidejama. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVIveku koja je vea nego u Italiji. Uticaji su bili razni: ranorenesansni, visoko renesansni, maniristiki. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa,nego u Italiji. NEMAKA Zaviaj reformacije, gdje su se odigrale glavne bitke rata stilova. MATTHIAS GRNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT 1528 g.Pored Durera najznaajniji je umetnik rene sanse u Nemakoj. Kao i El Greko postao jeslavan tek u naem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je oseanje za pokret (sve treperii kree se kao da ivi svojim ivotom). Grunewaldovi oblici su meki, elastini i meki. Svetlosti kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelou i prilagodljivou. Skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Takoe je vrhunskiupotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je uda pomou svetlosti koja ni danas nisu prevaziena. Poznavanje perspektive i fizika bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. Bio je genije i arhitekta i slikar i ininjer. Takoe je od Italijana nasledio individualistiki duh.Dela: Izenhajmski oltar , 1510 1515 g., slika na drvetu, najznaajnije je delo, deluje silinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice Raspee sa Izenhajmskog oltara , sjedinjuje vremena i venosti, realnosti i simbolizam Blagovesti Koncert Anela ( Apoteoza Marije)Vaskrsenje ALBRECHT DRER (1471 1528 g.) Bio je protestant i najvei prdstavnik nemake renesanse. Veoma je brzo stekaomeunarodnu slavu. Jo kao mlad poseuje Veneciju 1494 1495 g. za njega je renesansaimala bogato znaenje. Prihvatajui italijansko miljenje da likovne umetnosti spadaju uslobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemia i humanistikog naunika.Bio je najvei graver svog doba i vrio je velik uticaj svojim drvorezima i gravuramakoji su kruili itavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu ralanjenostzrelog grafikog stila. On je reprodukovao razne umetnike. Bio je prvi umetnik oaran svojim portretom.On je u slikarstvu, kao i u grafici preteno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj, nepomuenoj liniji, u spletu i tkanju linija. Dela. Italijanske planine , 1495 g., akvarel etiri jahaa Apojkalipse , 1497 - -1498 g., drvorez, Autoportret , 1500g., slika na drvetu Adam i Eva , 1504 g., gravura Vitez, Smrt i avo , 1513 g., gravura etiri Apostola , 1523 1526 g., slika na drvetu LUCAS CARNACH STARIJI (1472 1553 g.) Danas je poznat po svojim portretima i arobno naslikanim mitolokim prizorima.Ekspresionistiki manirizam. Dela:

Parisov sud , 1530 g., slika na drvetu Rapee , 1503 g., slika na drvetu ALBRECHT ALTDORFER (1480 1538 g.) Bio je bavarski slikar, nadareni pejsaista. Naslikao je najraniji ist pejsa Dobar je poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog renika. Njegove slike pokazuju neobuzdanumatu. Dela: Bitka kod Isa , 1529 g., slika na drvetu, ptiija perspektiva, bitniji je pejsa HANS HOLBEIN MLAI (1497 1453 g.) Iz Augsberga. Predstavnik je linearnog stila, kao i Direr. Istrauje dekorativne vrednostilinije i povrine. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnou detalja. Poznat je i kao portretista. Dela: Erazmo Roterdamski , 1523 g., portret na drvetu Henri VIII , 1540g., portret na drvetu, nepogreiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske linosti ENGLESKA NICHOLAS HILLIARD (1547 1619 g.) Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu. To su tzv.portable portreti. Oni su izmiljeni jo u antici, a oivljeni su u XV veku. Koristiravnomerno osvetljenje i preterano, briljivo uraene detalje. Dela: Mladi meu ruama , 1588 g., slika na pergamentu HOLANDIJA Holandsko slikarstvo XVI veka, usled teke istorijske politiko-verske krize, nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nemakoj. U doba 1550 1600 g. Holandija je dala najvee slikare severne Evrope i porednemira u zemlji, koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledeeg veka u baroku.Dva glavna nastojanja karakteriu Holandsko slikarstvo XVI veka:asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoretarazvoj repertoara tema koje e dopuniti, a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme(pejsa, mrtva priroda, anr-scene prizori iz svakodnevnog ivota) PIETER AERTSEN Bio je pionir samostalne mrtve prirode. Dela: Mesarnica , 1551 g., slika na drvetu PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 1569 g.)Jedini je genije meu holandskim slikarima. Slikao je pejsae i anr-scene. Njegovo interesovanje za narodne obiaje i svakidanji ivot prostih ljudi proizaao jeiz jednog sloenog filozofskog stava. No je bio visoko obrazovan, prijatelj humanista i prijatelj Habsburkog dvora. Nikada nije radio za crkvu, a i kad je radio religiozne teme bilesu dvosmislene.Putovanje na jug 1552 1553 g, u Rim, Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo jedivne pejsae posebno alpskih predela.Koristi monoton kolorit, i minimum oblikovanja i senki. Perspektiva je smela, akopozicija je monumentalna i uravnoteena. Dela: Seljaka svadba , 1565 g., slika na drvetu Povratak lovaca , 1565 g., slika na drvetu Slepac vodi slepca , 1586 g., slika na drvetu VAJARSTVO Do 1520 g. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa. Renesansni stil senajpre i najvie razvio u vajarstvu Francuske. JEAN GOUJON Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka. Rado je reljefe u Luvru. Oni su bogati ineplastini. Ljupki likovi podsjeaju na manirizam Cellinija. Dela: Reljefi sa esme Nevinih , 1548 1549 g., Pariz GERMAIN PILON

1535 1539 g. Najznaajniji je vajar XVI veka. Mnogo je nauo od Francesco Primaticcioa . ubrzorazvija sopstveni jezik, spojivi manirizam Fontainbleaua sa elementima antike skulptureMikelanela i gotike tradicije. Njegova glavna dela su monumentalne grognice. Dela: Grobnica Henrija II , 1563 1570 g., St. Denis, Paris Leei kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II) , patos i lepota koji traju i u smrt BAROK (1600 1750) Barok je poslednji, veliki evropski stil. Iako je , uglavnom, zapadnoevropski stil, on nema opti zajedniki karate kao renesansa ili manirizam. U baroku se nacionalneosobenosti jae istiu:u Italiji, paniji i Flandriji barok je umetnost kontrareformacije (verskog karaktera, anaruilac je bila katolika crkva, sa temom da se izazove potovanje i vrati vernik u crkvu) u Francuskoj, koja je pod Lujem XIV u XVII veku postala najizrazitiji primer apsolutistike monarhije , barokna umetnost se razvijala kao stroga klasicistika varijanta u Holandiji, graanskoj i protestantskoj, umetnost, a najvie slikarstvo izraava ukus buroazije u prikazivanju malih i graanskih tema: pejsa, mrtva priroda, anr-scene i portretBarokni stil se razvio u Rimu krajem XVI veka iz umetnosti renesanse i manirizma, bez radikalnog prevrata. Barokna umetnost razvija i prenaglaava vrednosti visoke renesanse ,tako da one postaju nove vrednosti: simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom nemamo dve (levu i desnu uravnoteene polovine slikesigurni i jaki smerovi vodoravni i uspravni, karakteristini za visoku renesansu podreujuse u barokudijagonalnom i ovalnom usmeravanju . Takvim smerovima prostor se produbljuje, a presecanjem oblika okvira slike, prizor tei da nastavi i izvan nje nestaje renesansni odnos glavnih i podreenih delova, mnotvo masa i oblika se meusobno proimaju i prepliu , tako da delo ostavlja utisak kao celina , a ne kao pojedinost pojaava se izraz lica, dramatian je, patetian, a grimasa ide do neukusa. Pojaava se gestikulacijapojaava se odnos svetlo-tamno. Svetlo je neprirodno i veoma naglaeno, a senka je tamnai teka, ako je neto naglaeno osvetljava se skulpture su jakih i izvijenih pokreta. U izrazu lica se iskazuju jake strasti: zanos, bol,mrnja. Pod uticajem pozorine i scenske umetnosti u vajarstvo ulaze patetika i teatralnostdekorativnom skulpturom su ukraeni zidovi, oltari, balkoni, stepenita i nametaj. Najeese radi u tuku, bronzi, raznobojnom mermeru, pozlauje se i boji radi sjaja i ivopisnosti prepliu se arhitektura, skulptur i slikarstvo i ine jedinstveno delo. BAROK U ITALIJI U italijanskom baroku tei se naturalizmu i patetinosti .Postoje dve velike kole: Rimska (Karavao) realistini pristup Bolonjska (Anibale Karai) kolasini pristup SLIKARSTVO MICHELANGEL O MERISIA DA CARAVAGGIO (1571 1610 g.) 1593 g. dolazi u Rim. Predstavnik je rimske kole. Bio je beskompromisan revolucionarnirealista. Njegov realizam je brutalan i surov odgovara izraz naturalizam. Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i runoj. Zanima ga stvarnost tela, masa izapremina. Njegove knjige su svetovno-hrianske , netaknute teolokim dogmama, a isto seobraaju i katolicima i protestantima. Teloke teme su prikazane u svetovnom ambijentu .Radi u novom obliku svetlo-tamnog, snani chiaroscuro=Stil Tenebrozo, tamno., mrano.To je tzv.stil podrumskog osvetljenja. Figure postavlja u jako zamraenu atmosferu koju reflektorski osvetljava odozgo i putavetaki mlaz svetlosti na glave linosti, koje najboljeobrauje.Daje utisak velike plastinosti pomou kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa.Vetako svetlo daje njegovim slikama veliku dramatinost. Potpuno izbacuje pozadinu, pretvarajui je u tamnu masu. Figure gusto grupie, a komponuje po takonu dijagonaliteta, suprotno renesansi. Karavaizam je tamno slikarstvo, jakih kontrasta, dramatine kopozicije i velikih emocija.Uticao je na mnoge umetnike irom Evrope. Dela: Pozivanje Sv. Mateje , 1597 1601 g., crkva S. Luigi dei Francesci, Rim Raspee Sv. Petra , 1600 1601 g., Cerasijeva kapelica, Santa Maria del Popolo, Rim ANNIBALE CARRACCI (1560 1609 g.) Bio je vie reformator, nego revolucionar. Predstavnik je

Bolonjske kole. U Bolonji sa jo dva lana svoje porodice 1580 g. Stvara antimaniristiki stil. 1595 g. dolazi u Rim. Spajaklasine i savremene osobine u slikarstvu. Na njega utie Mikelanelo, kopozicijsko reenje,kao i Rafaelo i Venecijanci. U poreenju sa Karavaovim religioznim slikama, on nemasavremenih odela, ni oseaj za tkanine i nema dramatike svetlosti. Njegove slike su doterane: Freska na tavanici palate Farnese , 1597 1601 g.Rim, Beg u Egipat , 1604 g., Rim, pejsa civilizovan, likovi su manje vani, delo koje najavljuje pejsae Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI GUERCINO (1591 1666 g.) U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila. Na njegovimfreskama, na tavanicama, arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmomCorreggia i jakom svetlou i bojom Tiziana, pretvara itavu povrinu u jedan bezgranian prostor. Likovi proleu kao da ih nose stratosferski vetrovi. Dela: Aurora , 1621 1623 g., detalj stropne freske Vila Ludovisi, Rim VAJARSTVO U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen, raznobojni mermer, bronza, a u obradise esto meaju glatke, krajnje polirane povrine sa grublje obraenim povrinama. Tako seobradom postiu i najzahtevniji efekti: tkanina, svila, vuna, sjaj u oima i dr. GIANLORENZO BERNINI (1598 1680 g.) Bio je najvei barokni vajar XVII veka. Kao kiparev sin bio je pod uticajem antikegrke i rimske umetnosti, kao i talijanskih majstora XVI veka. Bio je vajar i arhitekta.Zahvaljui njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu. II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost, Tizianov nain boja, tipian potez) FRANS HALS (1580 1666 g.) Bio je predstavnik Harlemske slikarske kole. Bio je portretista. Slikajui model, Halsnije isticao njegove stalne osobine, ve realnost trenutnog izraza, pokreta i osvetljenja sa ivoizraenim karakteristikama. On je slikar osmeha.U ranim delima se osea uticaj Rubensa, dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage iirine, sa usresreenou u dramatinom trenutku - karavaovski uticaj. On slikaspontanim irokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. Pastozna faktura, brzi potezi kista, interesovanje za trenutno, ini da njegove slike deluju neposredno, akoiseak iz ivota i kao trenutna impresija vienog. On je pretea impresionizma. Dela: Veseli pijanica , 1627 g., slika na platnu, Dravni muzej Amsterda Malle Babbe , 1650 g. lanice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu , 1664 g., Muzej Fransa Halsa, Haarlem REMBRANDT VAN RIJN (1606 1669 g.) Bio je najvei genije holandske umetnosti. Bio je slikar, crta i bakropisac . PristalicaKaravaa i najbarokniji majstor meu holananima. Preokupiran je portretom (uradio jeoko 80-tak autoportreta). U centru panje mu je odnos izmeu ljudske figure i prostora.Prostor je neutralan. Linosti ne miruju, nego su uvek u nekoj akciji.Radio je mitoloke teme, grupne portrete, dok pejsae radi tek u zrelom dobu. Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog odreenog ugla, ona zrai iz samih boja, iji je pigment nanosio as u debelim, ispupenim, as u tankim, prozirnimnamazima. Subjektivni tretman svetlosti dostie krajnju slobodu u poznijim delima. Onfenomenalno gradira svetlost. Svetlost obasjava lica, eksperimentie sa razliitimosvetljenima lica. Razvojne tri etape njegove linosti obeleavaju njegova tri dela: I etapa- Nona straa, II etapa- as anatomije, III etpa- Suknari. I etapa je eksperimentalan stil. Naroito ispituje svetlost, tj. kako ona istie oblike. Njegove najranije slike (Lajdensko doba, 1625 1631 g.) su malih dimenzija, dubokorealistine i jako osvetljene. Mnoge od njih obrauju starozavetne teme, koje je slikar tokomsvog veka najvie voleo. II etapa 1631 g. dolazi u Amsterdam ,1636g. razvija stil visokog baroka, bestidno preruen, teatralan i dramatian. Stvara dramatine dubine u slici, daje dublji smisao svetlo-tamnom. Izraz je liniji.Tada je bio najtraeniji slikar portreta i veoma imuan ovek. III etapa posle 1650 g. nakon desetogodinje krize (dosta je osiromaio) i unutranjenesigurnosti, njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskomistananou i slikarskom irinom. Produbljuje psiholoku studiju i postaje iskren isamoanalitian.Kaografiki umetnik Rembrandt stoji odmah iza

Direra. Kao i kod ostalih umetnikaXVII veka, najee njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. Radi sakiselinom u kombinaciji sa suvom iglom.Umro je siromaan i nepriznat. Dela: Tobija i Ana sa jaretom ,1626 g., slika na drvetu, kolekcija baronice Bentinck, Pariz as anatomije dr. Tulpa , 1632 g., Mauritshuis, Haag Oslepljivanje Samsona , 1636 g., Institut Staedel, Frakkfurt Nona straa , 1642 g., Dravni muzej, Amsterdam Hristos propoveda , 1652 g., gravura Poljak na konju , 1655 g., zbirka Frick, NY Jakov blagosilja Josifove sinove , 1656 g., slika na platnu, Galerija slika Kasel as anatomije dr Deymana , 1656 g., ulje na platnu, Rijkmuseum, Amsterdam Povratak bludnog sina , 1665 g., Muzej Ermitra, Lenjingrad JAN VERMEER VAN DELFT (1632 1675 g.) Najee je radio anr-scene na kojima najee prikazuje kune enterijere i likove,najee ene, obino zabavljene nekim poslom i razbibrigom. U enterijeru Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja, itanja pisma, sipanja mleka, sviranja ilistavljanja ogrlice. Njegovi enterijeri odiu oseajem vedrine zbog istih boja i senzualne,izvanredne svetlosti. Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer. On opaa stvarnostkao mozaik obojenih povrina. Vermer istie kontrast toplih i hladnih boja, kontrast razliitihfaktura predmeta, irenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. Dela: Devojka sa turbanom , 1660 1663 g., Mauritshuis, Hag Pismo , 1666 g., slika na platnu, Dravni muzej Amsterdam Astronom , 1668 g., Louvre, Paris ipkarica , 1669 1670 g., Muzej Luvr, Pariz

BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka) Od 1624 1642 g. je vladao Luj XIII (kardinal Rielje).Od 1643 1661 g. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan).Od 1660 1685g. je vladao Luj XIV, ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma.Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmonija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti.U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutiza Luj XIV je nametnuo svoj ukus, 2)postojanje tradicionalnog maniristikog duha publika nije spremna za nove ideje, 3) nije bilo kontrareformacije. Ovaj period u francuskojumetnosti Francuzi nerado zovu barokom. To je za njih Stil Luja XIV. Oni umetnost iknjievnost toga doba zovu klasinim, kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. Naziv klasian ima tri znaenja:sinonim za vrhunsko ostvarenjetakmienje forme i sadrine Klasine antike i Visoke renesansesvojstvo uravnoteenosti i uzdranosti. Vladao je oseaj za meru, pa se nisu mogli razviti prenaglaeni i kitnjasti barokni oblici.Klasicizam Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. To je epoha Luja XIV,vreme uvene Versajske uglaenosti, reprezentativne umetnosti dvora. Taj klasini dvorskistil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj. Razlikuju se dva perioda: Stil Luja XIII, Stil Luja XIV(Versajska umetnost, koja prestaje 1690g.)to se likovnih umetnosti tie, XVII vek u Francuskoj nije onoliko znaajan, koliko upaniji, Italiji, Holandiji i Flandriji.U slikarsrvu ovog perioda svuda se osea italijanski uticaj u dva pravca: Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela:Nikola Pusen, Klod Loren) Karavaovci (po ugledu na Karavaa: or de La Tur) GEORGES DE LA TOUR (1593 1652 g.) Karavaovski uticaj se osea samo po koncepciji osvetlenja. La Tour se bavio efektimasvetla, ali za razliku od Karavaa, on u sredite slike stavlja izvor svetlosti vetaki, koji je vidljiv (svea, baklja i sl.). slika scene u noi i mraku, sa jakim kontrastima svetlih i tamnih(osvetljenih) partija.On jerealista, ali nije naturalista. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskihdetalja). Forma je geometrijski proiena, telo svodi na detalje lopte, kupe, valjka.Slika verske teme, kao da se radi o temama iz svakodnevnog ivota, tako da bi se moglo pomisliti da radi anr-scene. Kolorit je sveden, tj. na tamnoj podlozi kontrastira crvenetonove. Dela: Magdalena Pokajnica , 1640 1644 g., ulje na platnu, Metropolitan museum, NY Josif drvodelja , 1645 g., Luvr, Pariz

BRAA LE NAIN Antonie, Louis, Mathieu jo kao mladi rade u Parizu. Radili su portrete, religiozne imitoloke teme. Njihova dela se izdiu iznad anr slike. Dok su holandske anr-scenesatirine i humoristine, Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu teinu.Bili su i pod Karavaovskim uticajem. Dela: Seljaka porodica , 1640 g., Luj Le Nain, Louvre, Pariz Seljaki obed , 1642 g., Luj Le Nain, Luvr, Pariz, NICOLAS POUSSIN(1594 1665 g.) Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasine umetnosti. Skoro itavo jevreme radio u Rimu, a bio je uenik i Venecijanske kole. Izmeu 1630 1640 g. naputabarokni stil i prihvata strogo klasini. 1640 g. dolazi u Pariz, a 1642 g. odlazi u Rim i tamoostaje. Komponuje po horizontalama i vertikalama, to su odlike Renesanse i Klasicizma, anema baroknih dijagonala. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici, a koristi jak kolorit.Ima oseaj za meru, jasnou i red. u njegovom delu je sve namerno i sraunato. Teme su mu: mitoloke, biblijske scene i pejsai koje spaja sa mitolokim. Forme pejsaasu idealizovane, drvee je briljivo postavljeno.Cilj slikarstva po njegovom miljenju je da predstavi ozbiljna i plemenita ljudskadela. Ona se moraju prikazati na logian i sreen nain, ne onako kako bi se stvarno dogodilo,nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savrena. U tu svrhu umetnik treba da tei zaoptim i tipinim, treba da izbegne jeftina sredstva, kao to su ive boje, i da naglasi oblik ikompoziciju.Pre Pusena niko ne podvlai takvu bliskost slikarstva i knjievnosti. Dela: Cefalus i Aurora , 1630 godina, narodna galerija, London Otmica Sabinjanki , 1636 1637 g., Metropolitan museum, NY Pejza sa pogrebom Fokiona , 1648 g., Luvr, Pariz CLAUDE LORRAINE (1600 1882 g.) Klod Loren je bio pejzaista. Radio je idiline vidove pejzaa. Takoe, provodi skoroitav ivot u Rimu i sa puno ljubavi istrauje predele Kampanje, okoline Rima. Pravei bezbrojene crtee na licu mesta koji slue kao graa za njegove slike, u kojima ne tei zatopografskom tanou, ve prua poetsku sutinu predela ispunjenim oblicima antike.Slike su doterane i udeene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je zapostavljao. Pejzai imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor, magliasto svetlo koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva. Taj interes za svetlost, dovodi kasnijeimpresionizma. Svetlo izbija iz pozadine slike. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgijelebdi nad takvim vidicima. Dela: Pejza sa Apolonom i Merkurom, 1645, galerija Doria Pamphili, Rim Pejza iz Kampanje, 1650, crte tuem, British museum, London Pastorala , 1650. g., bakrorez VAJARSTVO Do zvaninog stila u vajarstvu Kraljevski stil dolazi se kao i u arhitekturi. Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbaena kao suvino dinamina da bi sauvaladostojanstvo kralja. Konjanike statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju irom Francuske bivaju srueneu vreme francuske revolucije, koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukoeno.Barokna svojstva se istiu u plastinom modelovanju, kraljev plat je noen vetrom u poreenju sa njegovim antikim prototipom. FRANCOIS GIRARDON Radiomodele Luja XIV i statue u Versaju. Klasicista. ANTONIE COYSEVOX Lebrun ga je zaposlio u Versaju. Pribliio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu jeLebrun dozvolio. Realiza i utananost lica. Dela: Veliki reljef u tuko-malteru u Salonu rata u Versaju PIERRE PUGET (1620 1694 g.) On je najvei i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. Kompozicija mu je uzdranijaod Berninijeve. Radio je rafinirane reljefe. Dela: Milo iz Krotone , 1671 1683 g., mermer, Luvr, Pariz

Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su uili egrtovanjem, ali kad sulikovne umetnosti dobile status slobodnih umetnosti umetnici su hteli da praksu potkrepeteorijskim znanjem. U tu svrhu se osnivaju umetnike akademije. Prva takva se pojavila uItaliji u drugoj polovini XVI veka, a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu1648 godine ROKOKO (XVIII vek) FRANCUSKA 1648godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. Uenje uakademijama se zasnivalo na klasicima, Rafaelu, Pusenu. Od 1663 g.Lebrunpostaje njen direktor. Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vre Colbert i Lebrun., ne samozahvaljujui novcu, ve i novom sistemu kolovanja u odobrenom stilu.Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crtea i boje: Konzervativci crte stoji iznad boje , koja deluje na ula Rubensovci -boja je bitnija od crtea jer je vernija prirodiLebrunov autoritet opada, 1715 g. umire Luj XIV, a sa tim je savladana diktatorska mo akademije. 1717 g. Rubensovci su izvojevali definitivnu podbedu, kada je u akademiju primljen Vato, na osnovu svog Hodoaa na Kiteru. Svuda se osea uticaj Rubensa ivenecijanaca.Inae, umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka. Ona vie nijemonarhistika ni versajska. Vie se ne radi za Kralja Sunca, ve za novu klijentelu obogaenu buroaziju, krupne trgovce. Pariz, iz kog se za vreme Luja XIV umetnost preselila u Versaj, ponovo postaje centar.Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka.Zovu ga i stilom Luja XV. Rokoko= vesela dekoracija peina koljkama i kamenjem.Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. To su galantneslike sa prizorima pastoralnih zabava, svakodnevnog ivota i scena iz pozorita. Grupemukaraca i ena u nestvarnim, idilinim pejzaima udvaraju se reima, igrom i muzikom.Radi se i portret. Boje su svetle, ruiasta i plava, nanete u sitnim mrljama lakim dodirometkice sugeriu oblike pokret i atmosferu. Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskogdrutva za vreme Luja XV,drutva zabave i dokolice. Tada i francuska aristokratija tei za lakom zabavom, ljubav je neobavezna-flert, liena dubine i strasti. Sve je lako, neobaveznoi povrno. Slike su malih formata. Umetnost tei da osvoji posmatraa, puno je povrnelepote i elegancije. Bitna jedopadljivost. Nova tehnika u slikarstvu je pastel. Slikarstvo jeljupkoiulno, bez emocionalne dubine. JEANANTOINE WATTEAU (1684 1721 g.) Antoan Vato je tvorac i tipian predstavnik rokokoa stila. Pod uticajem je Rubensa,koristi njegovu paletu boja, gradi slike svetlou i bogatim koloritom, konture ne postoje.Teme sufetes galantes galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog drutva i pozorine glumice u vrtu.Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage. Njegovi pejzai podseaju na pozorine kulise. Svet posmatra kao pozorite prirode ukom pripadnici mondenskih drutvenih krugova uivaju u dokolici. Dela: Hodoae na Kiteru , 1717 g., Slika na platnu, Luvr Pariz, na osnovu nje doao na Akademiju, mada je slikaruila sva akademska pravila. L'indifferent ( Nonalantni mladi ), 1717 g., Slika na platnu Luvr, Pariz FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g.) Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 1764) -ljubavnicaLuja XIV, koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg baroka dobila ime stil Pompadur .Bio je i dvorski portretista .Slika vedra ivotna zadovoljstva, esto prelazei granicu dobrog ukusa. Ima tenju da sedopadne. Radio je i mnoge mitoloke predstave Venere, enski akt. Najvie voli svetloruiastu i plavu boju. Slike mu se granie sa pornografijom. Radio je portrete, pejzae,dizajnirao je porcelan tapiserije, radio je scenografije. Dela: Gospoa de Pompadour , 1756 g., Alte Pinakothek, Minhen Porodica za dorukom , 1739 g., Luvr, Pariz JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN (1699 1779 g.) an Batista arden-ov stil se uslovno moe nazvati rokokoom. On sadri flamanski realizam. Poeo je kao slikar mrtve prirode, a kasnije i prizora iz graanskoga porodinogivota. Bio je majstor i anr-scena i mrtve prirode.Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike izivota obinih ljudi.Preovlauju smei i zagasiti tonovi. To su skromna platna sa toplim ruiastim tonovimauz prigodan naturalizam. Dela: Kuhinjska mrtva priroda, 1730 1735 g., Ashmoleov muzej Oxford0 Guvernanta , 1738 g., Kanadska nacionalna galerija, Otava

Povratak sa pijace , 1739, slika na platnu Luvr, Pariz JEAN HONORE FRAGONARD(1732 1806 g.) Od svojih dvaju uitelja Bouchera i Chardina, vei uticaj na njega Bue. Sa nadahnutom lakoom, spontanou stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov ivot pokreturokokoa.Slika brzim pokretima kista sa nanoenjem bogatih slojeva boje. Odluno postupanje sa bojom i snaan naturalizam podseaju na Halsa i Rembrandta, a slike mu prikazuju prekrasne pastoralne predele, erotske prizore i ljubavne susrete.Fragonard je nadiveo svoju eru , njegove slike izlaze iz mode pribliavanjemRevolucije. Umro je siromaan i zaboravljen. Dela: Kupaice 1765 g., slika na platnu, Luvr, Pariz, spontanost podsea na Rubensa. Elipsasti pokret, jakaatmosferska magla. Muzika , 1769 g., ulje na platnu, Pariz Buenje Ljubavi , 1771 1773 g., zbirka Frick, NY, naruila gospoa Barry ljubavnica posle de Pompadour-ove. Sumrak , 1778 g., Luvr, Pariz

ENGLESKA Engleska arhitektura XVII veka u optim crtama ide za razvojem francuske arhitekture.Oko 1700 godine, visoki barok pobeuje klasicistiku tradiciju, ali Engleska nikad nijeprihvatila rokoko koji je doao zanjim.Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan, ali nepriznat, uticaj na engleskoslikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske kole posle srednjeg veka,od veeg znaaja.Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost, koje su kao tipine zarokoko, preovlaivale u Evropi. Pokazivali su veu sklonost ka formalizmu i naglaavali sutradiciju to u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma, mada jo uvek sa nekimvrednostima rokokoa, koji e prerasti u svojevrstan oblik romantizma. Najvie se radi portret, graanski i jednostavan i pejzai. Slikarstvo je zasnovano na liniji,manja je plastinost oblika. WILLIAM HOGARTH (1697 1764 g.) Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao moderne moralne teme. Bio je kritiar engleskog drutva sa ironinim humorom. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kritiar drutva po svom sopstvenom pravu. Svojim moralitetima poduavavrlinama srednjeg stalea. Dela: Orgija Prizor III iz puta razvratnika , 1734 g., Muzej Sir Joshua Sonaea, London THOMAS GAINSBOROUGH (1727 1788 g.) Gejnzboro je poeo da radi kao pejzaista, a zavrio kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog drutva. Ima prozirnu tehniku i lakou poteza. Dela: Robert Andrews i njegova ena , 1749 1750 g., ulje na platnu, Nacionalna galerija, London Ga Siddons , 1785 g., ulje na platnu, Nacionalna galerija, London JOSHUA REYNOLDS (1723 1792 g.) Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i protagoniste akademskog pristupa umetnosti, koje je stekao tokom dve godine provedene uRimu.U njegovom stilu se osea uticaj venecijanaca, flamanaca i Rembrandta vie nego to jehteo da prizna u teoriji.Veinu svojih portreta oplemenjuje aligorijskim dodacima ili preruavanjima. Dela: Portret Johna Campbella , 1778 g., Dvorac Cawdor, kotska Ga Siddons ,kao muza tragedije , 1784 g., San Marino, Kalifornija