Odbrana Sokratova

PLATON - ODBRANA SOKRATOVA Prvi deo BESEDA PRE GLASANjA DA LI JE SOKRAT KRIV ILI PRAV a) Razlika izmeu kiene, ali lane, i proste, ali iskrene besede I Kakav su utisak, graani atinski, uinili na vas tuioci moji, to ja ne znam. Ja, evo, od njihovih beseda gotovo ne poznajem sam sebe: tako su ubedljivo zvuale njihove besede. Pa ipak, rekao bih, nikakve istine nisu kazali. A meu mnogim laima to su ih izneli najvie sam se zaudio jednoj, i to onoj gde su vas opominjali da se morate uvati da vas ne prevarim, jer sam vest besednik. to se ne zastidee da u ih odmah injenicama pobiti kad se pokae da nisam nikako vest besednik, to mi se uini da je vrhunac njihove bestidnosti, ako moda ne zovu vetim besednikom onoga ko istinu govori; jer ako tako misle, onda bih potvrdio da sam besednik samo ne prema njihovom obrascu. Oni, dakle, kao to ja tvrdim, ili su kazali od istine neto malo ili nita; ali od mene uete elu istinu. Ali, tako mi Diva, graani atinski, ono to ete od mene uti, to nee biti besede kao to su njihove, ulepane glagolima i imenicama, ni iskiene, nego beseda jednostavna i sa obinim izrazima. Jer sam tvrdo uveren da je pravo ono to kaem, i niko od vas neka ne oekuje drukije. Ta ne bi, zaelo, ni dolikovalo, graani, ovim godinama mojim da kao ludo mome slaem besede i da pred vas izlazim. Ali vas, graani atinski, usrdno molim i zaklinjem: ako u mojoj odbrani ujete onakve iste reci kakvima sam navikao da se sluim na trgu kod menjakih stolova, gde su me mnogi od vas uli kao i na drugom mestu, nemojte se uditi i nemojte vikati zato! Stvar je u ovome. Ovo danas je prvi put kako izlazim pred sud kad mi je ve sedamdeset godina. Zatim, ja ne umem besediti kao to se ovde besedi. Uzmite da sam ja ovde sluajno stranac u punom smislu, vi biste mi, razume se, opratali kad bih se sluio onim narejem i onim nainom u kome sam odrastao. Tako se, eto, i sada obraam vama sa opravdanom, kako mi se ini, molbom da ne gledate na nain moje besede moda e ona biti loija, a moda i bolja nego samo da gledate na to i samo na to panju da obraate da li ja pravo govorim ili ne, jer to je dunost i zadatak sudijin, a besednikov istinu govoriti. b) Predmet: dve vrste tuilaca II Pre svega, duan sam, graani atinski, odbraniti se od prvanje lane tube i prvanjih tuilaca, a zatim od docnije i od docnijih. Protiv mene su ustali mnogi tuioci i tue me pred vama, i to odavno, ve mnogo godina, ali nita istinito ne iznose. Tih ljudi ja se vie bojim nego li Anita i njegove druine, mada su i ovi opasni. Meutim, graani, opasniji su oni drugi koji su mnoge od vas jo u detinjstvu hvatali i uveravali vas i optuivali me, a nita ne bese istina: Ima neki Sokrat, kau, mudar ovek, koji razmilja o nebeskim pojavama i koji je ispitao sve to je pod zemljom i koji ume loiju stvar da pravi boljom. Ti ljudi, graani atinski, koji su takav glas rairili, to su oni opasni tuioci moji. Jer, oni koji su ih uli, misle da ti ljudi koji takve stvari ispituju ni u bogove ne veruju. A zatim, tih tuilaca ima velik broj, i oni se ve dugo vremena tim

poslom bave, i vama su se obraali jo u onim vaim godinama kad ste im najlake mogli poverovati, jer ste bili jo deca, a samo neki od vas i mladii, pa su me optuivali, razume se, u vetar, jer nikoga nije bilo da se brani. A to je od svega toga najudnovatije, to je to im ni imena ne mogu znati ni kazati, osim ako je ko meu njima sluajno pisac komedija: a svi oni koji su vas iz zavisti ili iz strasti za klevetanjem za se pridobijali, kao i oni koji su sami bili uvereni i druge uveravali ti su najnepristupaniji. Nijednoga od njih ne mogu ovamo pred sud da dovedem, ni da pobijem, nego moram, razume se, da se borim kao sa senom i da se branim i da pobijam, a nikoga nema da odgovara. Uzmite, dakle, i vi da su se, kao to kaem, podigle protiv mene dve vrste tuilaca, i to jedni koji su me sada tuili, pa onda oni preanji to sam ih maloas napomenuo; i uzmite na um da mi se na prvom mestu valja odbraniti od starih! Ta vi ste i pre tubama tih ljudi poklonili panju, i to u mnogo veoj meri nego tubama ovih sadanjih. Dobro! Treba, dakle, da se branim, graani atinski, i da se trudim da vam istisnem iz srca onu klevetu to ste je vi u toku dugoga vremena usvojili, i to da je istisnem u tako kratko vreme. eleo bih zaista da moja odbrana ne ostane bez uspeha ukoliko je to bolje i za vas i za mene. Ali drim da je to teko, i nipoto mi nije nepoznato kakva je to rabota. Ali opet neka ide stvar svojim tokom kako je Bogu drago: zakon zahteva poslunost, i treba se braniti. c) Pobijanje javnog mnenja (gl. IIIX) III Bacimo, dakle, pogled na poetak! Koja je ono tuba koja je donela klevetu na me i koja je Mel&tu dala hrabrosti da podigne ovu tubu protiv mene. Dobro. ta su, dakle, klevetnici uzeli u svojim klevetama protiv mene? Moram ih uzeti kao tuioce i njihovu tubu proitati kao tubu tuilaca: Sokrat krivo radi i predaleko ide kad ispituje ono to je pod zemljom i to je na nebu, i kad loiju stvar pravi boljom, i kad druge to isto u i. Tako nekako glasi tuba. To ste i samii gledali u komediji' Aristofanovoj: nekakav Sokrat lebdi onde i govori da vazduhom putuje, i mnoge druge budalatine blebee; a od svega toga ja nita, ni mnogo ni malo, ne razumem. Ja to ne govorim kao da omalovaavam tu nauku ako ima ljudi koji su u neemu takvome mudri da me ne bi Melet tolikim tubama optuio nego zato to ja, graani atinski, nikakva znanja nemam o tim stvarima. A za svedoke zovem mnoge od vas same i molim vas da obavestite jedni druge i da kaete koliko vas je ipak ulo moje razgovore! Ima vas mnogo takvih. Izvetavajte, dakle, jedni druge je li ko od vas ikad uo, Sli malo ili mnogo, da sam o takvim stvarima razgovarao! Po tome ete saznati da tako stoji i sa svim ostalim glasovima to ih svetina o meni rastura. IV Ali, od toga nema nita; i, ako ste uli od koga da ja idem da pouavam ljude i da za to uzimam pare ni to nije istina. A ini mi se da je i to pohvalno kako bi ko bio sposoban da pouava ljude, kao Gorgija Leontinjanin, i Prodik Kejanin, i Hipija Elianin. Svaki od ovih, graani, ima tu sposobnost: oni idu od varoi do varoi pa gledaju na mlade ljude, koji se mogu badava druiti sa kojim god hoe od svojih sugraana, za se pridobiju, pozivajui ih da prekinu veze sa onim drutvom i da saobraaju s njima, da im daju novaca i da im, pored toga, budu blagodarni. Uostalom, ovde je jo jedan mudrac, Paranin, za koga sam doznao da je doputovao. Sluajno sam se sastao sa ovekom koji je sof istima platio vie novaca nego svi ostali, sa Kalijom sinom Hiponikovim. Ovaj ima dva sina, pa ga upitam: Kalija, rekoh, da su se tvoji sinovi rodili kao

drepci ili junci, bilo bi u redu da im naemo i najmimo nekog uvara koji e ih uiniti lepima i dobrima u vrlini kakva ve pripada njihovu rodu; a to bi bio ili kakav konjar ili zemljoradnik. Ali kod tebe je re o ljudima, pa koga namerava da im uzme za uitelja? Ko ume da predaje takvu vrlinu, ljudsku i graansku? A kako ima sinova, ti si svakako o toj stvari razmislio. Ima li koga, zapitah, ili nema? Dabome da ima, odgovori on. Pa ko je to? produih ja. I odakle je i poto ui? Euen, Sokrate, Paranin,, za pet mina odgovori on. I ja sam Euena cenio kao srena oveka, ako on zaista ima tu vetinu i ako ui za tako male pare. Ja bih se zaista i sam kaunio i gospodio kad bih to umeo. Ali ne umem, graani atinski. V Moda bi ko od vas prihvatio: Ali, Sokrate, ime se ti, u stvari, zanima? Odakle su potekle klevete protiv tebe? Nisu valjda otuda to se ti nisi niim naroitim bavio nego ostali? Ne bi se toliki glas i govor o tebi rasturio da ti, ipak, nisi neto drukije radio nego ostali! Govori nam, dakle, ta je u stvari, da ne nagaamo o tebi! Ko to govori, ini mi se da pravo govori. I ja u pokuati da vam izloim ta je to to je meni donelo ime i klevetu. Sluajte, dakle! Moda e neki od vas pomisliti da se ja alim, ali budite uvereni, kazau vam punu istinu. Ja, graani atinski, nisam niim drugim do nekakvom mudrou stekao to ime. Pa kakvom to mudrou? Mudrou koja je moda ljudska. ini se da sam zaista u toj mudrosti mudar. A oni to sam ih malo pre pomenuo, moda e biti predstavnici koje vee mudrosti nego to je ljudska, ili ja ne znam da naem za to pogodniji izraz. Ali ja je ne razumem, a ko to tvrdi, taj lae i govori to da me okleveta. I sada, graani atinski, nemojte podii graju, ni onda ako vam se uini da se hvaliem. Jer, one reci to ih budem rekao nisu moje, nego u se pozvati na besednika koji zasluuje vau punu veru. Kao svedoka za svoju mudrost, ako je uopte ima i ako je kakva, naveu vam boga u Delfima. Herefonta valjda znate. To bese i moj prijatelj od mladosti, a bio je i prijatelj veini od vas, i s vama je bio u onom izgnanstvu i s vama se vratio. I poznajete prirodu Herefontovu, njegovu estoku strast kad bi se na to dao. Pa on, dakle, ode jedared i u Delfe, pa se usudi da zapita proroite ovo ali, kao to rekoh, nemojte, ljudi, udariti u graju on zapita da li je ko mudriji od mene. Pitija odgovori da niko nije mudriji od mene. I to e vam, eto, njegov brat potvrditi, jer Herefont je ve umro. VI A ne zaboravite zato ja to govorim! Hou da vas obavestim odakle je potekla kleveta protiv mene. Jer kad sam ja ono uo, ovako sam umovao: ta to, upravo, misli bog, i kakvu to zagonetku kazuje? Ta nita nisam nalazio u sebi po emu bih znao da sam mudar. ta on, dakle, upravo misli kad izjavljuje da sam ja najmudriji? Valjda ne lae. To protivrei njegovu biu. I dugo vremena nisam znao ta je upravo smisao njegove izjave i, najzad, posle tekog razmiljanja, latio sam se da ga ovako otprilike ispitam. Uputih se jednome od onih koji uivaju glas da su mudri da bih tu, ako ve igde, pobio proroanstvo i pokazao proroanstvu: evo, ovaj je od mene mudriji, a ti si izjavio da sam ja. Dok sam izblie, posmatrao ovoga oveka imena mu ne treba da napominjem, a bese to jedan od dravnika koga sam ispitivao i takvo neto, graani atinski, doiveo i dok sam se s njimr razgovarao, dobio sam utisak da taj ovek, dodue, izgleda mudar mnogim drugim ljudima, a najvie samom sebi, ali da to u stvari nije. Ja sam, potom, pokuavao da mu dokazujem kako on, dodue, misli da je mudar, ali da nije. Tako sam omrzao i njemu i mnogima koji su bili prisutni. Na povratku razmiljao sam u sebi da sam ja, ipak, mudriji od toga oveka, jer, kao to se ini, nijedan od nas dvojice ne zna nita valjano i dobro, ali on

misli da zna neto, a u stvari ne zna, dok ja, kao to ne znam, i ne mislim da znam. Ja sam, ini mi se, bar neto malo mudriji od njega, i to ba po tome to i ne mislim da znam ono to ne znam. Od ovoga odoh do drugoga, i to do jednoga od onih koji su vaili kao mudriji nego onaj, pa sam dobio isti utisak. I tako sam i njemu i mnogima drugima omrznuo. VII Potom, iao sam po redu dalje. I mada sam i sa alou i sa strahom opazio da sam samo mrzak postajao, opet mi se inilo da je nuno re boju potovati iznad svega: da treba ii ispitivati proroanstvo ta ono kae, pa se obraati svima koji su na glasu da neto znaju. I boba mi, graani atinski ta treba da vam istinu kaem zaista sam iskusio ovako neto. Dok sam ispitivao prema reci bojoj, gotovo mi se uinilo da su oni koji behu najvie na glasu najpraznoglaviji, a oni drugi koji su manje zapaeni da su po razboritosti vrsniji. Treba da vam iznesem svoje lutanje kako sam promuio ceo niz nekakvih muka, samo da mi izjava proroita ostane u vaenju. Posle dravnika obratih se pesnicima, i onima koji pevaju tragedije i onima koji pevaju ditirambe, i ostalima, mislei da e me ovde kao lopova u krai uhvatiti da sam bednija neznalica nego oni. Uzimajui, dakle, njihove pesme, i to one za koje mi se inilo da su najvie izraene, stao bih da ispitujem u emu je smisao tih pesama, ne bih li, u isti mah, i nauio togod od njih. Stid me je, graani, da vam kaem istinu, ali mi je ipak valja rei. Pravo da kaem, gotovo svi prisutni umeli su bolje od njih da objasne ono to oni sami behu ispevali. Dokuio sam za kratko vreme i kod pesnika da ono to oni pevaju nije plod njihove mudrosti, nego nekog prirodnog dara i zadahnua, kao to biva kod vraeva i proroka. I ovi, dodue, kau mnogu i lepu stvar, ali od onoga to kau ne znaju nita. Uinilo mi se da su i pesnici tako neto iskusili; i, u isti mah, opazio sam da pesnika obdarenost stvara u njima verovanje da su oni i u ostalim stvarima najmudriji, a to nisu. Odoh, dakle, i odavde sa uverenjem da sam ih onim istim prevaziao ime i dravnike. VIII Naposletku pooh rukotvorcima. Bilo mi je potpuno jasno da, tako rei, nita ne znam, ali sam bio uveren da u kod njih nai mnogih i lepih znanja. I u tome se nisam prevario, jer su znali ono to ja nisam znao i bili su mudriji od mene u strunom znanju. Ali, graani atinski, uinilo mi se da i te valjane zanatlije imaju istu manu koju i pesnici. Zato to je svaki od njih lepo radio svoj zanat, svaki je drao da i u ostalim najkrupnijim stvarima prevazilazi mudrou sve druge, pa im je ta njihova mana zastirala onu njihovu strunu mudrost. Tako sam sam sebe pitao u ime prorotva da li bih voleo da ostanem onakav kakav jesam, tj. nikako mudar kao oni to su mudri, ni neuk kao oni to su neuki, ili da imam ono obadvoje to oni imaju. Odgovorio sam sam sebi i prorotvu da je za mene bolje da ostanem onakav kakav jesam. IX Taj nain ispitivanja, graani atinski, bese za mene izvor mnogih neprijateljstava, i to veoma tekih i veoma munih, jer su se iz njih razvile mnoge klevete protiv mene, pa se pronosi taj glas o meni da sam mudrac. Jer, oni koji su redovno prisutni misle da sam ja sam mudar u onome u emu drugoga pobijem. I tako se ini, graani, da je, u stvari, samo Bog mudar, i u onom prorotvu kae on samo to da ljudska mudrost neto malo vai, tavie nimalo. I kao da on u tome smislu govori o Sokratu, pa se posluio mojim imenom, uzimajui me samo kao primer,

kao da je hteo rei: Onaj je od vas, ljudi, najmudriji koji je, kao Sokrat, uvideo da njegova mudrost nita ne vredi. Da bih, dakle, u smislu izjave boje to istraivao i ispitivao, ja jo i sada obilazim i graanr, i strance, ako mislim za koga da je mudar. Posvetivi se takvom delanju, nisam imao vremena da uradim neto to bi vredno bilo spomena ni za grad ni za svoju kuu, nego ivim u beskrajnoj sirotinji radi toga sluenja Bogu. X Osim toga, oni mladii koji me drage volje prate, i koji imaju najvie slobodna vremena, a to su sve sinovi najbogatijih graana, vesele se kad sluaju kako se ljudi ispituju, pa i sami esto ugledaju se na mene, pa docnije pokuavaju da na drugima ogledaju svoju vetinu ispitivanja. I pritom, mislim, pronalaze veliku mnoinu ljudi koji veruju da znaju neto, a stvari znaju malo ili nita. Otuda dolazi da se ovi to ih ti mladii ispituju srde na me a ne na se, pa govore: Ima nekakav gadni Sokrat koji kvari omladinu. I kad ih ko upita ta radi i ta ui kad ih kvari, oni nita ne umeju da odgovore, nego su u neprilici. A da se ne bi inilo da su u kripcu, navode ono to se lako iznosi protiv svih onih koji se bave filosofijom, tj. da on ispituje ono to je na nebu i to je pod zemljom, i da ne veruje u bogove, i da loiju stvar pravi boljom. Ta istinu, mislim, ne bi hteli da iznose, tj. ne bi hteli da priznaju kako je Sokrat jasno pokazao da se oni petvaraju da znaju, a ne znaju nita. A kako su oni, mislim, astoljubivi, i estoki, i mnogobrojni, pa kako su u svojim izjavama protiv mene uporni i ubedljivi, razumljivo je da su vam napunili ui, bedei me odavno i estoko. Zato su iz toga kruga i navalili na mene Melet, i Anit, i Likon. Melet se ljuti za pesnike, Anit za zanatlije i dravnike, a Likon za besednike. Zato, kao to sam u poetku spomenuo, ja bih se udio kad bih uspeo da vam za tako kratko vreme iupam iz srca tu klevetu, koja je tako silno nabujala. To vam je, graani atinski, puna istina; i dok sam govorio, nisam ni krupno ni sitno zatajio ni preutao. Pa opet prilino znam da se ba time zameram, a to je, u isti mah, i dokaz da istinu govorim, i da je to ta kleveta protiv mene, i da joj je to izvor. Pa bavili se vi ispitivanjem te stvari sada ili docnije, nai ete uvek da je moje shvatanje pravilno. POBIJANjE MELETA KAO GLAVNOG TUIOCA (GL. XIXXII) XI Od onoga zato su me prvanji tuioci tuili to moe biti dovoljna odbrana pred vama. A od Meleta, onoga potenjaka i prijatelja otadbine, kako on sebe zove, i od onih docnijih tuilaca, pokuau da se sada branim. Da ujemo opet, kao da su to sasvim novi tuioci, ponovo i njihovu optubu! A ona glasi ovako nekako: Sokrat je kriv to, kae, kvari omladinu, i to ne veruje u bogove u koje veruje drava nego u druga nova bia demonska. Eto, to je predmet te optube! Ispitajmo sada svaku pojedinu taku te optube! Kae, pre svega, da sam kriv to kvarim omladinu. A ja, graani atinski, izjavljujem da krivo radi Melet kad od ozbiljne stvari pravi alu, tj. lakoumno vue na sud svoje sugraane, pretvarajui se da se ozbiljno stara za stvari za koje se on zaista nikada nimalo nije brinuo. A da stvar tako stoji, potrudiu se da i vama dokaem. XII Sokrat: Ovamo, dakle, Melete, pa odgovori nije li ti mnogo stalo do toga da omladina bude to bolja? Melet: Meni bar jeste. Sokrat: Pa hajde kai sada ovde pred sudijama ko je ini boljom! Ti to svakako zna kad vodi brigu o njoj. Pronaao si u meni, kao to kae, onoga koji je kvari, pa

me dovodi pred sudije i tui; ali hajde pomeni i onoga ko je ini boljom, pa pokai sudijama ko je taj! Vidi, Melete, ti uti i ne ume nita rei? Pa zar ti se ne ini da je to sramota i dovoljan dokaz za moju tvrdnju da ti to nimalo nije bilo na srcu? Nego reci, dragoviu moj, ko je ini boljom? Melet: Zakoni. Sokrat: Ali ne pitam te za to, prijatelju moj, nego koji je to ovek koji, pre svega, ba i to mora da zna, zakone. Melet: To su ovi ovde, Sokrate, sudije. Sokrat: Kako kae, Melete? Ovi su sposobni da omladinu vaspitaju i da je boljom ine? Melet: Svakako. Sokrat: Zar svi ili samo jedan od njih mogu, a drugi ne? Melet: Svi. Sokrat: Tako mi Here, dobro govori! I pominje veliko obilje dobrih vaspitaa! A ta onda? Da li je i ovi sluaoci ine boljom ili ne? Melet: I oni! Sokrat: A ta kae za savetnike? Melet: I savetnici! Sokrat: Onda, Melete, moda kvare omladinu oni u skuptini, skuptinari (eklesijasti) Sli se i oni staraju za njeno vaspitanje? Melet: I oni! Sokrat: Prema tome, izgleda, svi se Atinjani staraju da omladina bude dobra i valjana osim mene: samo je ja jedini kvarim. Tako li kae? Melet: Sasvim odluno to kaem. Sokrat: Time si me osudio na golemu nevolju! Ali odgovori mi na ovo pitanje: da li je po tvom shvatanju i s konjima tako? Da li svi ljudi ine konje boljima, a samo jedan ima to ih kvari? Ili vai ono to je potpuno protivno tome: tj. ima jedan koji ume da ih ini boljima, ili ih je veoma malo, i to su konjari, dok ih veina, ako je oko njih i slui se njima, kvari? Ne biva li tako, Melete, ne samo sa konjima nego i sa svima ostalim stvorenjima? Razume se, nesumnjivo je tako, pa potvrdili vi to, ti i Anit, ili ne potvrdili. Ta bila bi to i neka golema srea za omladinu ako je samo jedan kvari, a svi drugi joj koriste. Ali, Melete, ti dovoljno pokazuje da se nikada nisi starao za omladinu, i oevidno odaje svoju lakoumnost kad ti nita nije stalo do onoga radi ega me na sud vodi. XIII Osim toga, kai nam, tako ti Diva, Melete, da li je bolje iveti meu estitim graanima ili meu rdavim? Odgovori, prijatelju, to nije nimalo teko pitanje! Zar ne ine ravi nekakvo zlo onima to su im uvek najblii, a dobri nekakvo dobro? Melet: Svakako. Sokrat: Ima li, dakle, koga ko bi vie voleo da mu blinji kode, negoli da mu koriste? Odgovori, dragoviu moj! Ta i zakon nareuje da odgovara. Ima li koga ko eli da mu se kodi? Melet: Nema. Sokrat: Eto, dakle, goni li ti mene ovamo zato to ja namerno ili nenamerno kvarim omladinu i gorom je inim? Melet: Ja bar zato to namerno kvari. Sokrat: Pa ta, Melete? Toliko si ti u svojim mladim godinama mudriji od mene u ovim starim godinama da si uvideo da zli uvek prave nekakvo zlo svojima najbliima, a dobri dobro, a ja sam, evo, zagrezao u jo dublje neznanje da ne znam ni to da u, uinim li koga ravim u svom sobraanju s njim, dospeti u opasnost da se moram bojati da kakvo zlo ne doekam od njega? Pa toj tolikoj bedi da se izlaem namerno, kao ti to kae? To ti ne verujem, Melete, a mislim da ne veruje nijedan drugi ovek; nego, ili ja uopte ne kvarim omladinu, ili ako je kvarim, kvarim je nenamerno, tako da ti u obadva sluaja lae. A ako je kvarim nenai lerno, onda zakon trai da se za takve nenameravane grehe c vek ne dovodi ovamo pred sud, nego se nasamo uzme, obavetava i opominje. Oevidno je da u, ako budem obaveten, prestati da inim ono to nenamerno inim. A ti si se izmakao i nisi hteo da se sa mnom sastane i da me obavesti; mesto toga, ti me vodi ovamo pred sud, kuda se po zakonu vode oni koje treba kazniti, a ne oni koje treba pouiti. XIV Nego, graani atinski, to je ve oevidno da Meletu, kao to rekoh, nije bilo do tih stvari ni mnogo ni malo stalo. Ali ipak nam objasni, Melete, kako ja po tvom miljenju kvarim omladinu?

Ili je oevidno da po optubi koju si podneo kvarim tako to je uim da ne veruje u bogove u koje veruje drava nego u druga nova bia demonska? Ne kae li da je kvarim takvim uenjem. Melet: Sasvim odluno to kaem. Sokrat: Tako ti ba tih bogova, Melete, o kojima je sada govor, reci jo jasnije i meni i ovim ljudima ovde! Jer, ja ne mogu da shvatim: tvrdi li ti da ja omladinu uim da veruje da ima nekih bogova, tako da prema tome i sam verujem u bogove, i da zato nisam potpun bezboac, i da nisam po tome krivac, ali opet da ne verujem u one bogove u koje veruje drava nego u druge, i da li je to, tj. verovanje u druge bogove, ono za to me ti tui; ili tvrdi da ja uopte ni sam ne verujem u bogove i da to svoje neverovanje kao uitelj prenosim na druge? Melet: Ja tvrdim to poslednje: ti uopte ne veruje u bogove. Sokrat: udnovati Melete, ta hoe s tom tvrdnjom? Ja, dakle, ne verujem ni za Sunce ni za Mesec da su bogovi, kao to veruju ostali ljudi? Melet: Tako je, Diva mi, ljudi sudije, jer kae da je Sunce kamen, a Mesec da je zemlja? Sokrat: Ti misli Anaksagoru da optui, dragi Melete, i tako malo dri do sudi ja i misli da su oni toliko nepismeni da ne znaju da su spisi Anaksagore Klazomenjanina puni takvih izjava? Pa i omladina, dakle, ui od mene tu mudrost koju moe ponekad, ako je veoma skupa, da kupi kod igralita za jednu drahmu, da onda ismejava Sokrata, ako on tu mudrost sebi prisvaja, pogotovo kad je tako udnovata? Nego, tako ti Diva, zar se tebi zaista tako ini da ja poriem boga? Melet: Tako je, Diva mi, ti ga potpuno porie! Sokrat: To ti, Melete, niko ne veruje, a kako se meni ini, ti to ne veruje ni sam sebi. Jer, meni izgleda, graani atinski, da je on i suvie besan i neobuzdan, pa je i podrieo ovu tubu iz nekoga besa, i neobuzdanosti, i neobazrivosti mladalake. Nalii mi na nekoga ko sastavlja zagonetku, pa hoe da pravi ogled: Hoe li Sokrat, ona mudraina, moi opaziti da se ja alim i da sam sebi protivreim ili u njega i ostale sluaoee prevariti? Jer, ovaj tuilac kao da sam protivrei svojim tvrdnjama u tubi, kao kad bi kazao: Sokrat je kriv ne to ne veruje u bogove, nego to veruju u bogove. A to je posao onoga koji se ali. XV Pa sada, graani atinski, razmotrite sa mnom po emu ja mislim da on tako govori. Ti nam odgovaraj, Melete, a vi, kao to vas u poetku zamolih, vodite rauna o "tome da se ne bunite ako budem na svoj uobiajeni nain govorio! Ima li koga od ljudi, Melete, koji veruje da ima ljudskih osobina, a ne veruje da ima ljudi? Neka odgovara, ljudi, i neka ne vie ovo pa ovo! Ima li koga ko ne veruje u konje, a veruje da ima konjskih osobina? Ili ne veruje da ima sviraa, a veruje u svirake osobine? Nema toga, predobri ovee! Ako ti ne eli da odgovara, onda ja to saoptavam tebi i ostalima koji su ovde. Ali mi odgovori bar na ono to posle toga sleduje: ima li koga ko veruje da ima demonskih osobina, a ne veruje u demone? Melet: Nema ga. Sokrat: Koliko si ugodio stvari kad si jedva jedared odgovorio, i ako samo iz potovanja prema sudijama. Dakle, ne tvrdi li da verujem u demonska bia, ili nova ili stara, i da to uim? Na svaki nain, u demonska bia verujem prema tvojoj izjavi, a to si ti u tubi i zakletvom potvrdio. A verujem li u demonska bia, onda je neminovno potrebno da i u demone verujem. Ne stoji li tako? Ta stoji! Uzimam da si saglasan s tim kad ne odgovara. A ne smatramo li demone zaista za bogove ili za decu boju? Tvrdi li to ili ne? Melet: Svakako. Sokrat: Dakle, ako ve verujem u demone, kao to ti kae, pa ako su demoni neka vrsta bogova, onda bi to bilo ono to ja tvrdim, tj. da ti postavlja zagonetku i alu zamee kad kae da ja ne verujem u bogove, a onda opet da verujem kad ve eto u demone verujem. A ako opet stoji da su demoni deca boja, nekakva vanbrana, ili od nimfa ili od drugih kakvih ena, a i govore da su od njih, ko bi onda od ljudi verovao da ima dece boje, a da bogova nema. To bi isto tako bilo besmisleno kao kad bi ko verovao da ima mladunadi od konja i magarica, i to je madad, a ne bi verovao da ima konja i

magarica. Nego, Melete, ti sii svakako podneo tubu da nas iskuava, ili nisi znao kakvu bi mi istinsku krivicu natovario. A da bi ti ma koga ko samo malo pameti ima mogao ubediti da e jedan isti ovek, s jedne strane, verovati u demonska i boanska bia, a, s druge strane, ne verovati ni u demone, ni u bogove, ni u heroje, to nije nikako mogue. XVI Nego, graani atinski, da ja nisam kriv u smislu tube Meletove, za to, po mome miljenju, nije potrebno da se mnogo branim, nego je i to dovoljno. A to sam i ranije napomenuo da se protiv mene diglo jako neprijateljstvo, i to kod mnogih, to je, nema sumnje, istina. Ta to i jeste ono to e me osuditi, ako me osudi, a ne Melet ni Anit, nego kleveta mnogih i njihova zavist. To je zaista ve mnoge i druge i dobre ljude osudilo, a mislim da e tako biti i u budunosti. Pa nema nikakve opasnosti da e se to kod mene zaustaviti. Ali moda bi ko rekao: E zar se ti ne stidi, Sokrate, to si se predao takvom zanimanju s koga si sada u opasnosti da e glavu izgubiti? Ja bih takvom oveku pravom reju odgovorio: Ne govori mudro, ovee, ako misli da jedan ovek, ako i neto malo ima koristi od njega mora da rauna sa opasnostima ivota ili smrti, a da u svome radu i delanju ne mora da gleda samo na to da li radi pravo ili nepravo, i da li vri posao dobra ili zla oveka. Jer, bar po tvome sudu, bili bi budale svi oni od polubogova to su pred Trojom poginuli, i svi ostali i sin Tetidin, koji je toliko prezreo opasnost samo da ne bi ostao pod kakvom sramotom. Kad je goreo od elje da ubije Hektora, mati njegova, boginja, ovako mu je nekako, ini mi se, kazala: Sine, ako osveti smrt drugara svoga Patrokla i ubije Hektora, sam e poginuti, jer, kae ona, Posle Hektora odmah i tebe sudbina eka. Mada je on to uo, ipak je malo pazio na smrt i opasnost. Mnogo vie uplaio se od toga da ivi kao kukavica i da ne osveti svoje prijatelje, pa je rekao: Neka poginem odmah kad kaznim krivca, samo da ne boravim kao sramota i da ne Sedim kod laa zaludno breme zemaljsko! Valjda ne veruje da je on razmiljao o smrti i opasnosti? Ovako stvar stoji, graani atinski, uistinu: gde se god ko sam postavi i gde proceni da je najbolje, ili gde ga zapovednik odredi, tu, izgleda mi, treba da ostaje i da se izlae opasnosti, ne pazei ni na smrt ni na to drugo nego na sramotu. XVII Ja bih, na primer, strano uradio, graani atinski, da sam onda kad su me zapovednici, koje ste vi odabrali da mnome zapovedaju, postavljali i pod Potijom, i pod Amfipoljem, i kod Deliona, da sam tada, kao i svaki drugi, ostajao na onome mestu gde su me postavili, i izlagao se opasnostima prkosei smrti, a da sam se sada kad mi je bog naredio, kako sam pomislio i razumeo, da svoj ivot posvetim filosofiji i ispitivanju sebe i ostalih prepao ili smrti ili ma ega drugoga, pa ostavio svoje mesto. To bi strano bilo, i zaista bi me onda s punim pravom mogao neko dovesti na sud to ne verujem da ima bogova kad se ne pokoravam proroanstvu, a bojim se smrti i drim da sam mudar, a ipak nisam. Jer, bojati se smrti, graani, ne znai nita drugo nego drati se mudrim, a ne biti mudar. To znai misliti da ovek zna ono to ne zna. Ta niko ne zna nije li smrt od svih dobara najvee dobro za ljude, a opet plae se od nje kao da pouzdano znaju da je najvee zlo. I kako da to nije neznanje i to ono najprekornije, kad neko uobraava da zna to ne zna. A ja graani, po tome i u tome pitanju odudaram moda od veine ljudi; pa ako bih zaista smeo rei da sam u emu i mudriji nego drugi, rekao bih da sam u tome to kako nisam dovoljno obaveten o prilikama u Hadu, tako i ne drim da imam kakvo znanje o tome. A znam da je ravo i sramotno kad neko krivo radi i ne slua boljega, bilo boga bilo oveka. Dakle, mesto onoga zla za koje pouzdano znam da je zlo, ja se nikada neu bojati ni kloniti se stvari o kojima ne znam nisu li

moda dobre za nas. Zato ni onda kad biste me vi oslobodili i ne sloili se s Anitom koji je izjavio da ili uopte nije trebalo da ja ovamo doem, ili, kad se ve to jedared dogodilo, da me svakako mora pogubiti, i koji vam uz to dodaje da e se, ako ja budem osloboen, vai sinovi zanimati onim to Sokrat ui i potpuno se iskvariti, i kad biste vi na to meni kazali: Sokrate, sada, dodue, neemo poverovati Anitu nego te putamo, ali samo pod tim uslovom, razume se, da se vie ne bavi tim ispitivanjem i da se mahne ljubavi prema mudrosti; ako te uhvatimo jo jedared u takvom poslu, izgubie glavu sigurno; kad biste me, dakle, kao to rekoh, pod tim uslovom oslobodili optube, ja bih vam odgovorio: Ja vas graani atinski, pozdravljam i veoma cenim, ali u se viie pokoravati bogu nego li vama, i dokle god bude daha u meni i dokle god budem snage imao, neu prestati da se bavim ispitivanjem istine, i da vas savetujem, i pouavam, kad se s nekim od vas ve budem sastao, govorei po svom obiaju; .estiti moj ovee, Atinjanin si, graanin najvee i po mudrosti i snazi najuglednije drave, a nije te stid to se stara za blago kako e ga vie nagomilati, i za slavu, i za ast, a za pamet, i za istinu i za duu, da bude to bolje, za to se ne stara i nimalo ne haje?' A ako bi ko od vas to osporio i ustvrdio da se stara za to, neu ga pustiti da odmah ode, niti u se ja s njim rastati, nego u ga pitati, i ispitivati, i proreetavati; pa, ako dobijem utisak da on nema vrline, a tvrdi da je ima, koricu ga to najvanije stvari najmanje ceni, a nitavnije vie. Tako u se drati i prema mlaemu i prema starijemu, na koga se god namerim, i prema strancu i prema graaninu, ali vie prema graaninu, ukoliko ste mi blii po krvi. Jer to, budite uvereni, bog nareuje, i ja smatram da vama i vaemu gradu jo nikada nije vea srea osvanula od ove moje slube bogu posveene. Ta ja i ne radim nita drugo nego neprestano obilazim i savetujem vas, i mlae i starije, da se ne starate vie ni za telo ni za blago, a ni tako revnosno, nego za duu, da vam ona bude to bolja. I uim da se vrlina ne raa iz blaga, nego iz vrline da se raa blago i sva ostala dobra ljudima i u domaem i u javnom ivotu. Dakle, ako ja ovakvim uenjem kvarim omladinu, to bi bilo ono tetno; a tvrdi li ko za me da drugo uim nego li ovo, nita ne tvrdi. Prema tome, izjavio bih, graani atinski, ovo: posluali vi Anita ili ne, i pustili vi mene ispod suenja ili ne, ja neu nikako drukije da radim, ni ako bih imao po nekoliko puta glavom da platim. XVIII Nemojte vikati, graani atinski, nego ostanite pri onome to sam vas molio da ne doekujete moje reci grajom, nego da sluate! Jer, po mome miljenju, neete se kajati ako me budete mirno sluali. A nameravam da vam kaem jo neto drugo, na to ete moda zagrajati; ali nemojte to nipoto initi. Dobro znajte: ako me osudite ovakva kakvim se ja prikazujem neete meni nakoditi vie nego sami sebi, jer meni zaelo nita nee nakoditi ni Melet ni Anit, niti mogu, jer smatram da boanski poredak stvari ne podnosi da bolji ovek strada od gorega. Pa ipak, moda e me on pogubiti, ili izagnati, ili oduzeti graansko pravo; ali, moda on i ko drugi uzima to za neko veliko zlo, ali ja ne uzimam, nego uzimam mnogo vie za veliko zlo ono to on sada radi, tj. pokuava da na pravdi pogubi oveka. Otuda, graani atinski, nipoto se ne branim radi sebe, kako bi to ko mogao da misli, nego radi vas, da me ne osudite i da se, na taj nain, ne ogreite o dar koji vam bog dade. Jer, ako mene pogubite, neete lako nai drugoga takvoga koji bi, mada je to i neto smeno kazati, upravo seo na grad kao na konja koji je velik, dodue, i plemenit, ali koji ba zbog veliine poneto naginje sporosti, i kome je zato potrebno da ga podstie neka mamuza. Tako, eto, ini mi se da je mene bog i pridelio gradu kao takva oveka koji e vas bez prestanka podsticati, i savetovati, i koriti svakoga pojedinoga, ukratko: koji e vam po ceo dan svuda na ramena sedati. Ovakvi drugi nee vam se lako roditi, sugraani moji. Zato, ako mene posluate, potedeete me. Vi ete se, moda, ljutiti kao dremljivi kad ih bude, pa me udariti i, sluajui

Anita, lako me pogubiti, a onda ete ceo svoj ostali ivot neprestano spavati, ako se bog za vas ne potara i ne poalje vam koga drugoga. A da sam ja ba taj koga je bog podario gradu, to moete doznati iz ovoga. Ne nalii na ljudsko dranje to to sam ja sve svoje line stvari zapustio i to podnosim da se moja domaa privreda ve tolike godine zanemaruje, a neprestano podiem vau korist, obraajui se svakome posebno kao otac ili stariji brat, i savetujui svakoga da vrlinu neguje. Pa da sam ja od svega toga ikakvu korist vukao i da sam za svoja savetovanja kakvu platu dobijao, onda bi se moje dranje dalo razumeti, ali sada vidite, eto, i sami da tuioci, koji me u svemu ostalom tako bestidno tue, nisu mogli u bestidnosti otii toliko da nau svedoka za to da sam ja ikada i od koga uzeo kakvu platu ili je samo zatraio. Ja, mislim, imam pouzdana svedoka za to da istinu govorim. Ko je taj svedok? Moja sirotinja. XIX Moda bi se, pak, moglo uiniti udno to to ja idem naokolo i samo svakoga pojedinoga to savetujem i u sve se paam, a ne usuujem se da javno iziem pred vas u skuptini, pa da savetujem gradu. A tome je uzrok to to ste vi mene esto i na mnogim mestima uli gde govorim da se meni javlja neto boansko i demonsko, neki glas; a to je ono to je i u tubi Melet naveo rugajui se. To je neki glas koji mene prati jo od rane mladosti; i kad se javi, uvek me odvraa da ne inim ono to nameravam da inim, ali me nikada ne navraa. To je ono to me spreava da se bavim dravnim poslovima. I ini mi se da je to prava srea to me spreava. Ta verujte mi, graani atinski, da sam se ja rano latio dravnih poslova, ja bih odavno poginuo, pa ne bih ni vama ni sebi nita koristio. I nemojte se na me ljutiti to istinu govorim; jer nema oveka koji bi spasao svoj ivot ako bi se otvoreno i asno protivio ili vama ili kome drugom narodnom zboru, pa pokuavao da sprei da se mnoge nepravde i bezakonja deavaju u gradu, nego onaj koji se istinski bori za pravdu, on mora, pa hteo on ma i kratko vreme da se odri u ivotu, da se ogranii na rad u privatnom ivotu, a uea u javnom ivotu mora se odrei. XX Za ove tvrdnje naveu vam jake dokaze, ne reci nego dela, a vi to cenite. Sasluajte, dakle, to se meni dogodilo da se uverite da se ja ne bih ni u jednom sluaju povukao mimo pravdu iz straha pred smru, nego da bih i glavu dao, a ne bih uzmicao. to vam budem govorio, bie, dodu,g,nametljivo i opirno, ali sve istinito. Ja, graani atjpki, nikada nikakvu drugu slubu nisam vrio u gradu, osim to sam bio savetnik. Naa fila, Antiohova, ba je bila u slubi kad ste vi onih deset vojvoda, koji nisu pokupili stradalnike u pomorskoj bici, hteli sve zajedno osuditi, a protiv zakona, kao to ste se svi docnije uverili. Tada sam se ja jedini od pritana usprotivio vama da se nita ne radi protiv zakona, i glasao sam protivno; i mada su besednici bili spremni da me prijaves i odvedu u tamnicu, a i vi to zahtevali i vikali, ipak sam smatrao da se ja radije, u savezu sa zakonom i pravdom, moram izvri opasnosti negoli, u strahu pred okovima ili smru, sloiti se s vama koji ste donosili nepravedno reenje. I to bese u ono vreme dok je drava jo imala demokratski ustav. Ali, kad je dola oligarhija, opet su mene, sa etvoricom drugih, ona Tridesetorica pozvali u tolos i naredili nam da sa Salamine dovedemo Leonta Salminjanina da ga oni pogube; a takva mnoga nareenja izdavali su oni i mnogima drugima, jer su hteli da ih to vie opterete krivicama. Ali tada sam ja ne reju nego delom ponovo dokazao da meni ako to nije suvie grubo rei nimalo nije stalo do smrti, a da mi je uopte stalo samo do toga da ne radim nita ni nepravedno ni bezbono. Mada je bila onako svirepa, ta vlada nije me uplaila da uinim kakvu nepravdu, nego kad smo iz nadletva izili, ona etvorica otplovie na Salaminu i

dovedoe Leonta, a ja odande odmah odoh kui. I moda bih za to glavom platio da ona vlada nije ubrzo pala. I to e vam mnogi svedoci posvedoiti. XXI Mislite li vi, dakle, da bih ja kroz tolike godine iv ostao da sam se posveivao dravnim poslovima, i da sam se, pritom, kao to i dolikuje estitom oveku, zauzimao za pravdu, i da sam u tome, kao to treba, svoj najkrupniji zadatak nalazio? Do toga treba mnogo, graani atinski! Nijedan drugi ovek ne bi to postigao. Ja u se kroz ceo svoj ivot isti ovakav pokazati, kako u javnom ivotu, ako sam gde to uradio, tako i u privatnom: nikada nikome nisam ja ma nita dopustio protiv pravde, i pritom ne mislim samo na graane uopte, nego i na one za koje moji klevetnici kau da su moji uenici'. A ja nikad nisam bio niiji uitelj. Ako je ko eleo, dodue, da uje kako ja govorim i vrim svoj naroiti posao, bio mlai ili stariji, ja nikada nikoga nisam odbio, niti se razgovaram samo onda ako mi plate, a ako ne plate ne, nego i bogatau i siromahu jednako stojim na raspoloenju da me pitaju, i ko zaeli moe da odgovara i da slua ono to ja govorim. Postane li ko od tih ljudi valjan ili ne, ja za to s pravom ne bih bio odgovoran, jer nikada nikome nikakvo uenje nisam obeao, niti sam ga uio; a ustvrdi li iko da je od mene ikada ita nauio posebice uo to ne bi i svi drugi uli, budite uvereni da ne govori istinu. XXII Ali zato, dakle, neki vole da provode sa mnom toliko vremena? uli ste ve, graani atinski, ja sam vam kazao svu istinu: vole da sluaju kako se ispituju oni koji misle da su mudri, a to nisu. Jer, to sluati nije neprijatno. A meni je to, kako mislim, i nareeno od boga da radim, i preko prorotva, i preko snova, i na svaki nain na koji je ikada ita i druga volja boja naredila oveku da radi. To je, graani atinski, i istina i lako se moe dokazati. Jer, ako ja zaista jedne mlade ljude kvarim a druge sam pokvario, onda bi, razume se, neki stariji, da su uvideli da sam im ja u njihovoj mladosti ikad ita ravo savetovao, morali sami sada da se ovde jave pa da me tue i da mi se svete. A kad oni sami ne bi to hteli, onda bi morali neki od njihove rodbine oevi, i braa, i drugi roaci da se toga sada sete i da mi se svete, ako je rodbina njihova ikakvo zlo od mene doivela. Zaista, mnogi su od njih, kao to vidim, ovde prisutni: prvi eto Kriton, moj vrnjak i optinar, a otac ovoga evo Kritobula; zatim Lisanija Sfeanin, otac toga Eshina; pa dalje Antifont Kefianin, otac Epigenov. Zatim, tu su i drugi ija su braa boravila u tome drutvu, Nikostrat, sin Teosotidov, a brat Teodotov a Teodot je umro, i on nije mogao primorati brata da me ne tui tu je i Paral, sin Demodokov, kome brat bese Teag. Tu je, eto, i Adimant, sin Aristonov, iji je brat ovaj Platon i Ajantodor, iji je brat onaj Apolodor. I mnoge druge mogao bih napomenuti, od kojih je Melet bar jednoga ili drugoga u svojoj besedi imao da navede kao svedoke. Ako je to zaboravio onom prilikom, neka ih navede sada, ja to doputam, i neka izjavi ako ima takvih podataka. Ali mesto toga, graani, nai ete to je sasvim protivno tome: svi oni pripravni su da pomau meni koji sam ih kvario i zlo inio njihovim roacima, kao to tvrde Melet i Anit. Ba oni koji su pokvareni moda bi sami imali razloga da govore meni u prilog, ali oni koji nisu pokvareni ve su stariji ljudi, roaci ovih, kakav oni imaju drugi razlog da mi idu na ruku do onaj valjan i pravedan, jer svi znaju za Meleta da lae, a za mene da govorim istinu? Pogovor

SOKRAT NEE PLAKATI ZA MILOST, JER TO NIJE LEPO (GL. XXIII) NI PRAVEDNO (GL. XXIV) XXIII Neka bude tako, graani! to sam mogao rei u svoju odbranu, to je otprilike, mada bi se i drugo to slino dalo dodati. A moda e se ko od vas naljutiti kad se seti sebe kako je on, nalazei se u manjoj parnici od ove parnice, molio i zaklinjao sudi je lij ui mnoge suze pa doveo svoju decu kako bi izazvao to vie samilosti prema sebi, i mnoge druge roake i prijatelje, a ja, evo, od svega toga nita neu da uinim, mada se nahodim, kako bi se moglo initi, u krajnjoj opasnosti. Moda e ko kada to vidi biti prema meni nemilostivije raspoloen pa e se ba zato razljutiti i u Ijutini glasati. Ako je ko od vas takav, ja, dodue, to ne verujem, ali ako jeste, ini mi se da bih tome s pravom ovako odgovorio: Valjda i ja, prijatelju, imam nekakvih svojih roaka. Jer, ba po onim recima Homerovim, nisam se ni ja rodio od hrasta, ni od kamena nego od ljudi, pa imam i svojih roaka, graani atinski, tavie, i tri sina, jedan je ve momak, a dva su jo deca. Pa, ipak, nisam ni jednoga od njih ovamo doveo da ih pokazujem i da vas molim da me oslobodite. A zato nita od toga neu da uinim? Ne zato to bih bio tvrdoglav, graani atinski, ni zato to bih vas prezirao, nego da li se ja plaim smrti ili ne, to je druga stvar, ali za dobar glas nije lepo, mislini, ni za me, ni za vas, ni za ceo grad, da ja ita tako radim, pa jo u ovakvim godinama i s tako poznatim imenom, bilo to ime istinito ili lano. Stvorilo se bar miljenje da se Sokrat neim razlikuje od veine ljudi. Ako bi, dakle, izmeu vas oni koji misle da se odlikuju ili mudrou, ili hrabrou, ili ma kojom drugom vrlinom, hteli da se ponaaju onako kao to sam ranije rekao, onda bi to bila sramota. Ja sam esto video neke takve ljude kad im sude; oni misle da su neto, a udnovato se ponaaju, kao da smatraju da e im se neto strano dogoditi ako bi morali poginuti, i kao da e biti besmrtni ako ih vi na smrt ne osudite! Ti, ini mi se, tovare sramotu na dravu, pa bi onda i poneki stranac mogao zakljuiti da se oni Atinjani koji se odlikuju vrlinom, a koje graani biraju i za slube i za druge poasti, nita ne razlikuju od ena. Takvo dranje, graani atinski, ne treba da pokazujemo ni mi koji mislimo da neto u svetu vredimo, a ni vi da doputate ako bismo se mi tako drali, nego treba upravo da to pokazujete da ete kudikamo radije osuditi onoga koji pred vama pravi takve ganutljive prizore i time dravu ini smenom, negoli onoga koji se na sudu mirno ponaa. XXIV Ali, ostavljajui na stranu dobar glas, meni se ini, graani, da nije ni pravedno moliti sudiju i biti osloboen zbog moljakanja, nego treba obavetavati i osvedoavati. Ta ne sedi sudija zato da pravdu poklanja, nego da je utvruje. I zakleo se da nee deliti milost onima kojiima se njemu svidi, nego da e sudijsku slubu vriti po zakonima. Ne treba, dakle, ni mi vas da navikavamo na to da gazite zakletvu, a ne treba ni vi da se navikavate, jer onda ni jedni ni drugi ne bi radili kako je bogu pravo. Ne traite, dakle, graani atinski, da moram pred vama raditi ono to ne smatram ni da je lepo, ni pravedno ni bogu pristupano, a naroito kad me, tako vam Diva, ovaj Melet zbog bezbotva tui. Jer, ovo je oevidno: kad bih ja vas koji ste vezani svojom zakletvom nagovarao na svoju stranu i moljakanjem primoravao na to, uio bih vas da ne verujete u bogove, i, razume se, ja bih sam sebe svojom odbranom optuio da ne verujem u bogove. Ali stvar nipoto ne stoji tako. Ja graani atinski, verujem u bogove kao nijedan od mojih tuilaca, i poveravam vama i bogu da presudite meni kako e i za me i za vas biti najbolje.

Drugi deo BESEDA POSLE GLASANjA DA JE KRIV a) Predlog o hrani u Pritaneju (gl. XXVXXVI) XXV Da se ja, graani atinski, ne srdim zato to mi se to dogodilo, to ste me, naime, osudili, pomau mi mnoge druge okolnosti, a nije me ni iznenadilo to to se dogodilo, nego se mnogo vie udim broju glasova s jedne i s druge strane. Ja bar nisam raunao da e razlika biti tako mala, no mnogo vea; a ovako, kako izgleda, da je samo trideset glasova drukije ispalo, ja bih bio osloboen optube. Dodue, Meletu sam, kao to mi se ini, i ovako izbegao, i to ne samo izbegao, nego je svakome oevidno ovo: da se Anit i Likon nisu javili kao moji tuioci, platio bi on globu od hiljadu drahmi, jer ne bi dobio ni peti deo glasova. XXVI Taj ovek, dakle, predlae za me kaznu smrti. Dobro! A ta treba da vam ja sa svoje strane predloim, graani atinski? Razume se, zasluenu kaznu. ta, dakle? Kakvu sam kaznu ili globu zasluio za to to mi je palo na pamet da u svom ivotu ne mirujem, nego sam zapustio ono za to se mnogi staraju: gomilanje novaca, domau privredu, vojvodstvo, dravnitvo, i sve ostale slube, zavere i bune, to se deavaju u javnom ivotu? Smatrao sam da sam zaista i suvie estit da bih, posveujui se tome mogao ouvati svoju linu bezbednost, pa zato i nisam iao tamo gde ne bih ni vama ni sebi nita koristio, nego sam odabrao drugi put: obraao sam se svakome posebno da mu, kako ja mislim, inim najvee dobroinstvo; trudio sam se da savetujem svakoga od vas da se ni za to svoje ne stara pre nego to bi se za se postarao kako e biti to bolji i to razboritiji, i da se ne stara za dravne prilike pre negoli za samu dravu, pa da se na taj isti nain stara i za sve ostalo. ta sam, dakle, zasluio za takav nain rada? Neto dobro, graani atinski, ako ve treba doneti predlog da uistinu odgovara zasluzi, i to takvo dobro koje bi meni dolikovalo. ta, dakle, dolikuje oveku siromahu, dobrotvoru, kome je potrebno slobodno vreme da vas opominje? Ja ne znam, graani atinski, ta bi takvom oveku vie dolikovalo nego hranu u Pritaneju; njemu to vie dolikuje negoli onakvom od vas koji je u olimpijskim igrama pobedio na jednom, ili na dva, ili na vie konja. Jer, ovakav dobitnik donosi vam samo prividnu sreu a ja istinsku i pravu, pa njemu ne treba nikakve vae hrane a meni treba. Treba li, dakle, da ja po pravdi predloim ono to sam zasluio, ja vam predlaem: hranu u Pritaneju. b) Predlog o globi od trideset mina (gl. XXVIIXXVIII) XXVII Ali, moda e ovaj predlog napraviti u vama slian utisak kao i one moje izjave o jadikovanju i moljakanju, tj. moda e vam se uiniti da ja sebe precenjujem. Ali o tome, graani atinski, ne moe biti ni govora, nego stvar vie stoji ovako. Ja sam uveren da nijednome oveku ne inim nepravdu namerno, ali vas u to ne mogu uveriti, jer smo se malo vremena razgovarali jedni s drugima. A da vi, kao to ja mislim, imate zakon, kao i drugi ljudi, da se o smrti sudi ne samo jedan dan nego mnogo dana, vi biste se uverili. A ovako, u tako kratkom vremenu, nije lako skidati sa sebe krupne klevete. Kako sam ja, dakle, uveren da nikome nepravdu ne inim, daleko sam od toga da sam sebi nepravdu uinim i da sam protiv sebe tvrdim da sam zasluio nekakvu

kaznu, pa da tako neto za se dosuujem. ega da se bojim? Zar da se bojim da me ne stigne kazna koju za me predlae Melet i o kojoj, kaem, ne znam ni da li je srea ni da li je nesrea? Mesto toga da izaberem neto o emu pouzdano znam da je zlo? ta da predloim, dakle? Zar okove? Pa zato da ivim u tamnici gde nisam nita drugo do rob inovnika to ih vi postavljate one Jedanaestorice? Ili globu da amam u tamnici, dok je ne isplatim? Pa to je ono isto to sam ba sada rekao. Ja nemam novaca da platim globu. Nego da predloim izgnanstvo? Moda biste taj predlog prihvatili. Zaista, graani atinski, morala bi me velika ljubav za ivot vezivati kad bih tako nerazuman bio da se ne bih mogao dosetiti da vi, koji ste sugraani moji, ve niste mogli podneti moje drutvo i moje beseenje, nego vam je ono i suvie dodijalo i omrzlo, pa sada pokuavate da ga se oslobodite a stranci e ga, dakle, lako podnositi? Nipoto, graani atinski! Lepa li mi ivota kad bih ja otiao iz otadbine u ovim godinama, pa menjao jednu varo za drugom, i iveo u izgnanstvu! Ta verujte mi da bi omladina, kuda bih god stigao, sluala moje govore ba kao i ovde. Pa ako odbijem od sebe nju, ona e mene sama izagnati, jer e gledati da za to pridobije starije ljude; a ako je ne odbijem, onda e to uiniti ba radi nje same njeni roditelji i roaci. XXVIII A moda e ko kazati: Kad od nas ode, Sokrate, zar ne bi mogao utati, pa spokojno u tuini iveti? Ali to je ono to mi je od svega najtee objasniti nekima od vas. Jer, ako reknem da to znai ne sluati boga i da mi je zato nemogue mirovati, neete mi to verovati, jer se toboe pretvaram; a ako reknem da je ba to najvea srea za oveka da svaki dan vodi razgovore o vrlini i o ostalim pitanjima o kojima vi ujete da se ja razgovaram i ispitujem sama sebe i druge, i da ivot bez takvoga ispitivanja nije vredan da se ivi, onda ete mojim recima jo manju veru poklanjati. To je tako kao to vam ja kaem, graani, ali vas u to uveriti, to nije laka stvar. Osim toga, ja nisam navikao da sam o sebi mislim da sam zasluio ikakvo zlo. Kad bih ja zaista imao novaca, predloio bih novanu kaznu koliku bih ve imao da platim, jer to ne bih osetio kao gubitak. Ali ovako nemam, ve ako moda hoete da mi novanu kaznu ograniite na meru koliko bih momogao da platim. A mogao bih moda da vam platim jednu minu srebra. Toliko, dakle, ja predlaem. A Platon ovaj ovde, graani atinski, i Kriton, i Kritobul, i Apolodor, pozivaju me da vam predloim trideset mina, a oni sami izjavljuju da e za to jamiti. Predlaem, dakle, toliko, a ovi ljudi bie vam pouzdani jamci za tu novanu kaznu. Trei deo BESEDA POSLE IZRICANjA PRESUDE NA SMRT a) Re onima koji su ga osudili (gl. XXIXXXX) XXIX Bez vae presude ja bih imao samo jo koju godinu da proivim do smrti svoje. I samo radi toga kratkoga vremena, graani atinski, vi ete od strane onih koji budu hteli da grde na grad izii na bedan glas i pasti pod krivicu da ste ubili Sokrata mudraca. Jer, koji budu hteli da vam prigovaraju, izjavljivae da sam mudar, ako i nisam to. A da ste poekali samo kratko vreme, elja bi vam se sama od sebe ispunila. Ta vidite kako sam godinama svojim ve daleko od ivota a blizu smrti. A ne velim to vama svima, nego samo onima koji su me na smrt osudili. A upravo

njima kaem i ovo: Moda verujete, graani, da je presuda na smrt pala zato to nisam imao onakvih reci kojima bih vas mogao uveriti, kad bih odluio da se moram sluiti svima, sredstvima delanja i beseenja, samo da izbegnem kazni. Nipoto! Osuen sam, dodue, zbog nestaice, ali zaelo ne reci nego drskosti, i bezonosti, i volje da vam govorim onakve stvari kakve bi vam bilo najprijatnije sluati: da plaem i jadikujem i druge mnoge stvari da radim i govorim koje su mene, koliko ja mislim, nedostojne; a takve stvari vi ste i navikli da sluate od drugih. Ali kad sam se branio, nisam pomislio da radi otklanjanja opasnosti smem da uinim ita nedostojna slobodna oveka, pa ni sada se ne kajem to sam se onda tako branio: ne, ja mnogo vie volim da posle onakv^ udbia j poginem negoli posle ovakve da sebi ivot iskupljujem. Jer, ni na sudu ni u ratu ne smem ni ja ni iko drugi dovijati se tome kako bi po svaku cenu izbegao smrti. I u bitkama esto se jasno pokazuje da neko moe izbei smrti, ako je odbacio oruje i okrenuo se da moli milost od progonilaca. Ims. i mnogo drugih sredstava u pojedinim opasnostima da ovek moe izbei smrti ako se samo usudi da se lati svega neasnog i kad radi i kad govori. Ali moda nije teko, graani, izbei smrti, nego je mnogo tee izbei nevaljalstvu, jer ono tri bre nego smrt. Pa tako je i mene sada, jer sam spor i star, sustiglo ono sporije, a moje tuioce, jer su vesti i nagli, sustiglo je ono bre nevaljalstvo. I sada se rastajem s vama, ja sam od vas zasluio osudu na smrt, a ovi ovde od istine ig nevaljalstva i nepravednosti. I kao to ja ostajem pri svome predlogu, tako moraju i oni. To se moda i trebalo dogoditi, i mislim da je to i u redu. XXX A sada elim da bacim jedan pogled u budunost i da vama koji ste me osudili budunost proreknem. Jer i nalazim se ve onde gde ljudi najvie postaju proroci kad stoje pred vratima smrti. Vama, ljudi, koji me osudom ubiste izjavljujem da e vas odmah posle moje smrti stii mnogo tea kazna, tako mi Diva, negoli je ona kojom ste mene ubili; jer sada ste to uinili mislei da ete se resiti davanja rauna o svom ivotu, ali e vam se, tako ja tvrdim, sasvim protivno dogoditi. Bie ih vie koji e od vas traiti raun; njih sam ja dosada zadravao, ali vi niste to opaali. Ali bie vam opasniji ukoliko su mlai, i vi ete se jo vie ljutiti. Jer ako vi oekujete da ete ubijanjem ljudi odvratiti koga da vam ne prigovara to ne ivite pravo, ne raunate dobro. Ta ovakvo sredstvo spasenja niti je uopte mogue, niti je asno, nego ono je najlepe, i u isti mah, i najlake kad ovek ne kolje druge, nego sam sebe sprema kako e biti to bolji. To je ono to proriem vama koji me na smrt osudiste, i time se s vama rastajem. b) Re onima koji su ga oslobodili (gl. XXXIXXXIII) XXXI A sa onima koji su me oslobodili rado bih progovorio koju re o ovom to se ovde dogodilo, dok su arhonti zaposleni i dok jo ne odlazim tamo gde se, kad stignem, moram sa ivotom rastati. Nego, ljudi, ostanite tu ovo malo vremena; nita nam ne smeta da se izmeu sebe porazgovaramo dok nam je to prosto. Vama kao svojim prijateljima hou da rasloim ta upravo znai to to se danas meni dogodilo. Meni se, ljudi sudije pravo vas nazivam kad vas nazivam sudijama dogodilo neto udnovato. Onaj redovni proroki glas, glas boanstva, javljao mi se uvek veoma esto itavo poslednje vreme, i on me je i u najmanjim stvarima opominjao kad bih nameravao da neto nepravo uradim; i sada mi se, kao to vidite i sami, dogodilo ono to bi se moglo smatrati, i smatra se, kao najvee zlo. A meni se ni jutros, kad sam ostavio svoju kuu, nije protivio taj znak boji, ni onda kad sam ulazio ovamo pred sud, ni igde u mojoj odbrani kad sam nameravao ta da

kaem; pa ipak me je u drugim prilikama na mnogo mesta usred reci zadrao. A danas me nigde za vreme celog ovog spora ni u delanju ni u govorenju nije zadravao. ta da uzmem, dakle, kao uzrok tome? Ja u vam kazati: ini mi se da se ovo to se meni dogodilo kao dobro dogodilo, i to nikako ne moemo razumeti mi koji verujemo da je smrt neko zlo. Jak dokaz imam za to tvrenje: meni bi se zaelo znak opominjanja javio i opomenuo me kad ne bih imao da uradim neto dobro. XXXII A promislimo i s druge strane koliko ima razloga za nadanje da je smrt neko dobro! Jer smrt je jedno od ovoga dvoga: ili je takva da onaj koji je umro nije nita, pa nema nikakva oseanja ni o emu, ili je, prema onome to se govori, nekakva promena i seoba due odavde na drugo mesto. U prvom sluaju, ako nema nikakva oseanja, nego je sve kao san, kad se spava i nita ne sanja, smrt bi bila udo od blagodati. Kad bi ko imao da izabere takvu no u kojoj je tako spavao da nije nita u snu video, i kad bi imao da ostale noi i dane svoga ivota uporedi s tom noi, i da resi i kae koliko je dana i noi boljih i prijatnijih od one noi proiveo u svome ivotu, ja verujem da bi ne samo kakav obian ovek nego i veliki kralj persijski naao da ih je lako prebrojati prema ostalim danima i noima. Ako je, dakle, smrt takva, onda je ona blagodat, ja mislim, jer elo ovo vreme, ini mi se, nije nita due nego jedna takva no. U drugom sluaju, ako je smrt kao neka seoba odavde na drugo mesto, i ako je istina ono to se govori da zaista borave onde svi oni koji su preminuli, kakva bi srea mogla biti vea nego ova, ljudi sudije? Jer, akoli ko stigne u Had, oslobodivi se ovih nazovisudija, i nae onde prave sudije za koje se i kae da onde pravdu kroje, Minoj, i Radamant, i Eak, i Triptolem, i drugi od polubogova, koji su bili pravedni u svome ivotu zar bi to bila rava seoba? Ili da se ponovo sastane s Orfejem, i Musejem, i Hesiodom, i Homerom, koliko bi ko od vas dao za to? Ja, bar, hteo bih i vie puta da umrem, ako je to istina. Jer ba za mene bilo bi to sjajno drutvo onde kad bih se sastao s Palamedom i sa Ajantom Telamonovim, i ako je jo ko od starih junaka zbog nepravedne osude stradao, pa kad bih uporeivao svoje patnje s njihovima, to ne bi bilo, kao to mislim, neprijatno. A to bi bilo najvanije: provodio bih onde svoj ivot istraujui i ispitujui, kao ove na zemlji, ko je od njih mudar, i ko misli da je a nije. ta bi ko dao za to, ljudi sudije, da ispita onoga kojd je protiv Troje poveo onu mnogu vojsku, ili Odiseja, ili Sisifa, i hiljade i hiljade drugih, i mukaraca i ena to bi ih ovek mogao napomenuti? S njima se onde razgovarati i biti s njima u drutvu i ispitivati ih to bi bilo neizmerno blaenstvo. Svakako, oni onde, po svoj prilici, ne osuuju na smrt za takve razgovore. Jer, kao i uostalom, tako su oni sreniji nego ovi ovde i u tome to su za sve ostalo vreme besmrtni, ako vai kao istina ono to se govori. XXXIII Nego i vi, ljudi sudije, treba da negujete dobru nadu prema smrti i da ovo jedino imate na umu kao istinu: za dobra oveka nema zla ni u ivotu ni posle smrti, a bogovi ne odbacuju dela njegova. I ovo to me sada stiglo nije pusta igra sluaja, nego je meni oevidno da je za me bolje da ve sada umrem i da se muka oslobodim. Zato me i unutranji glas nigde nije zadrao, i ja, to se mene tie, nisam ba ljut na one koji su me osudili i tuili. Ipak, oni nisu meni sudili i optuivali me u toj nameri, nego zato to su mislili da mi kode; i zato su zasluili da se kore. Ali, molim vas jo ovoliko: kad moji sinovi odrastu, osvetite im se ljudi, dodijavajui im onako isto kao i ja vama to sam dodijavao, ako vam se ini da se vie staraju za blago ili za to drugo nego li za vrlinu. I ako budu smatrali da su neto, a nisu nita, korite ih kao to sam ja vas korio to se

ne brinu za ono za to treba, i to misle da su neto, a ne valjaju nita. I ako budete tako radili,, onda sam od vas doiveo punu pravdu, i ja sam i moji sinovi. Ali ve je vreme da odlazim ja u smrt, a vi u ivot. A ko od nas ide ka boljem spasenju, to niko ne zna osim Bog.