Dr. Vojin Lilic-Psihijatrija

PSIHIJATRIJA
(INFORMACIONO KOMUNIKACIONI PRISTUP)
Prim. Mr sci med. Dr Vojin Lili neuropsihijatar sistemski porodini psihoterapeut

(Email: drvojinlilic@gmail.com)
Ni, 2012. ( VI izmenjeno i dopunjeno izdanje ) / Prvo izdanje tampano je 2000. godine. /
Knjigu posveujem mom Sinu, Boidaru.
Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji
SADRAJ :
I UVOD......................................5
II PRAVILAN PRIJEM INFORMACIJA, PRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA I PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA..................8
1. PRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA......................................................8 1.1. PRAVILAN DIREKTNI PRIJEM INFORMACI JA..................................................8 1.2. PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA (PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA)..........................................................9 2. PRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA ........................10 3. PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA ................................................................11
III
NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA, NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA I NEPRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA..............................................................13 1. NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA.................................................13 1.1. NEPRAVILNI NAINI DIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA........................13 1.2. NEPRAVILNI NAINI INDIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA ( NEPRAVILNI OBLICI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE )...............................15
2. NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA ...........................16 2.1. NEDOVOLJNO RAZVIJEN LINI VREDNOSNI SISTEM kod oligofrenih............16 2.2. ISKRIVLJENI LINI VREDNOSNI SISTEM.............................................................17 2.2.1. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD ZAVISNIKA..........................................17 2.2.2. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD FOBINIH.............................................19 2.2.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEUROTIARA.....................................19 2.2.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEPSIHOTINO DEPRESIVNIH.......20 2.2.5. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOSOMATIARA...........................21 2.2.6. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOPATA.........................................22 2.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH OSOBA ................................23 2.3.1. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA........................................................................................24 2.3.2. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOINIH I PARANOIDNIH...25 2.3.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINO DEPRESIVNIH.......28
2.3.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD MANINIH..........................28 2.4. NAKNADNO OSIROMAEN LINI VREDNOSNI SISTEM kod dementnih.......28
3. NEPRAVILNI NAINI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE I MEULJUDSKE RAZMENE.......................................................................................29 3.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD ZAVISNIKA.................................................................31 3.1.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD ZAVISNIKA...........31 3.1.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD ZAVISNIKA......32 3.2. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD FOBINIH...............................................................................................................................................34 3.2.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD FOBINIH........34 3.2.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD FOBINIH...35 3.3. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA..................................37 3.3.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA........................................................37 3.3.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA.....................................................................................41 3.4. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOINIH I PARANOIDNIH..................................................................43 3.4.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOINIH.................................................................44 3.4.2. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOIDNIH.............................................................50 3.5. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD DEPRESIVNIH....................................................................52 3.5.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD DEPRESIVNIH......52 3.5.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD DEPRESIVNIH......54 3.6. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD MANINIH......................................................................................................................55 3.6.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD MANINIH...............55 3.6.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD MANINIH..........56
IV INFORMACIONO - KOMUNIKACIONA HIPOTEZA O NASTANKU I ULOZI PSIHIJATRIJSKIH ENTITETA U OKVIRIMA PORODICE...................................57
V INFORMACIONO - KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE...60 1. OSNOVNE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE..................................................................................60
2. PARADOKSALNE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE.....................................................................................................................63 3. METAFORA KAO SPECIFINA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA PSIHOTERAPIJSKA INTERVENCIJA...............................................................................64
VI PRIHOTERAPIJSKI RAD KOD POJEDINIH PSIHIJATRIJSKIH ENTITETA..72 1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU ZAVISNIKA..................................................................73 2. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU FOBINE OSOBE ( NEUROTIARA)...................76 3. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA........................................................................................................78 3.1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA TIPA "ZAVISNIKA"........................................................78 3.2. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA TIPA "NEGATIVISTIARA".........................................80 3.3. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA TIPA "APATOABULIARA"........................................82 4. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINIH OSOBA PARANOINOG I PARANOIDNOG TIPA...........................................................................................................84 4.1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINE OSOBE PARANOINOG TIPA.84 4.2. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINE OSOBE PARANOIDNOG TIPA.88 5. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU DEPRESIVNE OSOBE....................................................90 6. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU MANINE OSOBE..........................................................96 7. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOSOMATSKE OSOBE............................................98 8. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU SA DETETOM KAO PSIHIJATRIJSKIM PACIJENTOM........................................................................................................................101 9. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PARTNERA SA STERILITETOM...............................111
VII VIII
UMESTO POGOVORA - "Svetli grobovi"................................................................114 LITERATURA.................................................................................................................117
IX Dva bonusa za dobre itaoce:

1. Pravilna meuljudska komunikacija i mentalno zdravlje i....................119 2. Psihologija oveka i opta predodreenost...............................................133
UVOD
INFORMACIJA je specifian oblik:
1) energije ( 1- elektromagnetne - kod ula vida, 2- mehanike - kod ula sluha i dodira ) i 2) materije ( u oblasti ula mirisa i ukusa) .
Prijemom informacija osobe izgrauju svoju predstavu o stvarnosti, gradei LINI INFORMACIONI SISTEM. Ovo je sloena forma sastavljena od niza povezanih informacija sa razliitim stepenom verovatnoe u njihovu istinitost. Svaki pojedinani sadraj Linog informacionog sistema praen je vie ili manje intenzivnim, prijatnim ili neprijatnim, emocionalnim nabojem, a ovo dopunski selektuje informacije u zavisnosti od toga kakva je i kolika vrednost pojedinanih sadraja Linog informacionog sistema u postupku prilagoavanja i uspenog opstanka individue. Ovi pratei elementi grade paralelan sistem oznaen kao LINI EMOCIONALNI SISTEM.
Lini informacioni sistem i Lini emocionalni sistem u svojoj povezanosti ine specifinu informaciono-emocionalnu strukturu koju oznaavamo imenom LINI VREDNOSNI SISTEM individue. Lini vrednosni sistem se nadograuje i menja tokom ivota jedne osobe i predstavlja vie ili manje adekvatan odraz postojee realnosti.
ANATOMO-FIZIOLOKA OSNOVA ovih sadraja lei u uzajamnom sadejstvu:
1. retikularne supstance, koja prevashodno utie na nivo budnosti (to je osnovni preduslov za prijem informacija), 2. ekstrapiramidnog sistema, odgovornog za Lini emocionalni sistem, tj.za emocionalni nivo i
3. kore velikog mozga ( tj. kore parjetalnog, okcipitalnog i temporalnog renja), u ijim se primarnim, sekundarnim i tercijarnim zonama grupiu elementi Linog informacionog sistema ( poev od elementarnih informacija, koje se skladite u primarnim zonama, pa sve do potpunih engrama, koji se formiraju u tercijarnim, parjeto-temporo-okcipitalnim, zonama modane kore!). (15)
Podaci koje navodi Lurija ("Osnovi neuropsihologije")(15) upuuju da je CENTAR SVESNOG dela Linog informacionog sistema u kori nedominantne hemisfere velikog mozga ( o tome govori pojava Antonovog sindroma, tj. Sindroma anozognozije, koji prati lezije ovih zona kore velikog mozga! ). (Ovde su locirani CENTRI NEUVEBANIH AKTIVNOSTI: 1.centri za aktuelno uene motorike vetine, 2. centri prepoznavanja sloenih vizuelnih sadraja / likova, ideograma, slovnih greaka, likovnih dela.../, 3.centri za prepoznavanje sloenih i neuvebanih slunih sadraja / npr. prepoznavanje muzikih dela, prepoznavanje stihova?/, 4.centar za prepoznavanje sloenih predmeta opipavanjem, 5.centri za analizu sloenih ukusa i mirisa /kod degustatora/.
Analogno prethodnom sledi i zakljuak da je CENTAR NESVESNOG dela Linog informacionog sistema u kori dominantne hemisfere. (Ovde su lokalizovani CENTRI UVEBANIH AKTIVNOSTI /AUTOMATIZAMA/: 1.centri dobro uvebanih motorikih automatizama / emocionalna motorika, hodanje, plivanje, ples, sviranje na instrumentu, vonja automobila, vonja bicikla, pilotiranje, govor(Brokin centar), pisanje, pletenje.../, 2.optiki automatizmi / itanje slova i uvebanih rei, itanje brojki i uvebano raunanje, uvebano igranje aha, mice i slinih vizuelnih igara, uvebano prepoznavanje najbliskijih osoba.../, 3.sluni automatizmi / uvebano razumevanje govora(Wernikeov centar), uvebano prepoznavanje muzike kod muziara,.../, 4.taktilni automatizmi / oseanje "taktilnih melodija" uvebanih radnji, prepoznavanje poznatih predmeta opipavanjem /, 5.automatomatizmi u oblasti ula mirisa i ukusa / kod degustatora! /).
Dominantna hemisfera je tako "Hemisfera nesvesnog" ("Hemisfera automatizama", tj."Hemisfera odravanja homeostaze"), dok je Nedominantna hemisfera "Hiemisfera svesnog" ("Hemisfera kreativnosti i improvizacije", tj. "Hemisfera promene").
Uporedo s tim pretpostavljamo i da komisure velikog mozga verovatno igraju ulogu u postupku potiskivanja ili "osveavanja" sadraja Linog informacionog sistema, a komisure diencefalona odgovarajuu ulogu u potiskivanju ili "osveavanju" sadraja Linog emocionalnog sistema.
BIOHEMIJSKA OSNOVA za koju vezujemo ovde izloeni koncept, bazira na hipotezi da je Lini emocionalni sistem direktno povezan sa funkcionisanjem endogenog opijatnog sistema (5) (otkrivenog sedamdesetih godina 20-og veka). Postojanje ovog sistema omoguava "emocionalno bojenje" svake informacije u dijapazonu neprijatno-neutralno-prijatno ("crno-sivo-belo").
Celinu navedenog koncepta najbolje ilustruje ematski prikaz na Slici 1.
sLVS
nLVS
Slika 1: ematski prikaz sadraja LVS-a u denjaka.
Legenda : 1) S - simptom (u "dominantnoj" hemisferi) u nesvesnom delu Linog informacionog sistema (nLVS). 2) sLVS - svesni deo Linog informacionog sistema (u "nedominantnoj hemisferi"). 3) Intenzitet senki ukazuje na stepen prijatnosti, tj. neprijatnosti informacija (tamno = neprijatno, sivo = neutralno, svetlo = prijatno). 4) Intenzitet linija ukazuje na stepen uverljivosti informacija (debela linija = informacija u koju se mnogo veruje) (tanka linija = manje verovatno istinita informacija). 5) Oblici i linije predstavljaju Lini informacioni sistem, a senke predstavljaju Lini emocionalni sistem.
II
PRAVILAN PRIJEM INFORMACIJA, PRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA I PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA
1.
PRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA
Osnovni naini prijema informacija su:
1) Direktan prijem informacija ( Odvija se neposrednim kontaktom naih ula sa sadrajem o kome se informiemo. ) 2) Indirektan prijem informacija ( Odvija se preko posrednika, kroz postupak interpersonalne komunikacije. )
1.1. PRAVILAN DIREKTAN PRIJEM INFORMACIJA
Ukljuuje :
1) Dobru ouvanost anatomskih struktura za prijem, prenos i obradu informacija. 2) Zadovoljavajui nivo budnosti. ( Odsustvo prevelikog mentalnog zamora ili dejstva psihoaktivnih supstanci i sl. Ovo predstavlja "donju granicu" za dobar prijem informacija! ) 3) Zadovoljavajui nivo afektiviteta. ( Dovoljna afektivna smirenost. ) ( Granino povien afekt predstavlja "gornju granicu" za dobar prijem informacija! ) 4) Dobra razvijenost Linog informacionog i Linog emocionalnog sistema ( tj. Linog vrednosnog sistema ). ( Ovaj element obezbeuje preduslove za adekvatnu ugradnju novih informacija i emocija u Lini vrednosni sistem!) 5) Zadovoljavajua sposobnost osobe da kreativno razvija svoj Lini informacioni i Lini emocionalni sistem ( tj. Lini vrednosni sistem ). ( Ova sposobnost se zasniva na odgovarajuoj selektivnosti i kritinosti primaoca, kako prema novoprimanim, tako i prema starim sadrajima svog Linog vrednosnog sistema. )
1.2. PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA (PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA)
Ukljuuje:
1) Dobrog davaoca informacija :
1- To je osoba koja ima pravilan direktan prijem informacija koje e potom dalje prenositi ( Ima karakteristike navedene pod takom II 1.1. ), i 2- to je osoba koja aktivno ( i ne ekajui na traenja primaoca ), uz adekvatnu selektivnost, istinito, jasno i pravovremeno prua vane informacije.
i 2) Dobrog primaoca informacija :
1 - To je takoe osoba koja pravilno direktno prima informacije ( kao pod II 1.1. ) ( jer se i indirektno primljene informacije primaju na isti nain kao i direktno primljene informacije ), i 2 - koja aktivno ( i bez nuenja od strane davaoca ) trai vane informacije, pravilno analizira njihovu istinitost i znaaj, trai pojanjavanje kada su informacije nejasne i trudi se da se pravovremeno informie.
EMA PRAVILNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE

AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA
"Aktivan" - aktivno stupa u komunikaciju traei ili nudei vanu informaciju. "Dominantan" - Davalac informacije je apsolutno dominantan u odluci da li e informaciju proslediti primaocu.
10
2. PRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA
Lini informacioni i Lini emocionalni sistem ine Lini vrednosni sistem i delom su sastavljeni od sadraja koji dosta realno odraavaju stvarnost, a delom od vie ili manje neadekvatnih informacionih i emocionalnih elemenata. Razvoj Linog vrednosnog sistema poinje sa otpoinjanjem procesa aferentacije ( pristizanja informacija preko ula u CNS ) i traje tokom celog ivota. Dinamika razvoja Linog vrednosnog sistema je u ranom uzrastu deteta najbra, a docnije po pravilu sporija, ali i mnogo kompleksnija, u smislu ugraivanja novih sadraja i korekcija starih sadraja Linog vrednosnog sistema. injenica je da se i stvarnost, kao osnovni izvor informacija, menja u prostoru i vremenu, te se Lini vrednosni sistem i zbog toga izgrauje uz stalnu potrebu za "restauracijom" svojih delova, kako bi se odrao ritam sa pomenutim promenama stvarnosti. Adekvatan prijem novih informacija praenih odgovarajuim emocijama, uz adekvatnu korekciju starih informacionih i emocionalnih sadraja, obezbeuje kreativni razvoj Linog vrednosnog sistema. Lini vrednosni sistem predstavlja i motivaciono jezgro koje usmerava ovekovu aktivnost u pravcu daljeg menjanja stvarnosti. U uzajamnom odnosu STVARNOST povratnog uticaja. LINI VREDNOSNI SISTEM prisutan je fenomen
ELEMENTI PRAVILNOG RAZVOJA LINOG VREDNOSNOG SISTEMA su sledei:
1) Pravilan prijem informacija ( kao pod II 1. ), uz ukljuenje njima odgovarajueg prateeg afektiviteta. 2) Pravilan postupak formiranja svesnog i nesvesnog dela Linog vrednosnog sistema ( lociranih u razliitim hemisferama velikog mozga ). 3) Pravilan postupak korigovanja iskrivljenih i brisanja nepotrebnih (neadekvatnih) informacionih i emocionalnih sadraja Linog vrednosnog sistema. 4) Pravilan povratni uticaj individue i njene okoline jedno na drugo, to potstie obostrani rast i razvoj.
Sadraji Linog vrednosnog sistema su delom svesne, a delom nesvesne formacije i one su locirane u razliitim hemisferama velikog mozga ( Vidi sliku 1!). Nesvesni sadraji Linog vrednosnog sistema nastaju najveim delom adekvatnim procesom FORMIRANJA AUTOMATIZAMA, kojim se dobro uvebani sadraji iz nedominantne, svesne hemisfere, premetaju u dominantnu, nesvesnu hemisferu.
11
Daleko manje, ali od kljunog znaaja za ovekovo funkcionisanje, deo nesvesnih sadraja Linog vrednosnog sistema nastaje patolokim procesom POTISKIVANJA ( lanim "brisanjem" ) informacije ("ideje"), emocionalog sadraja ("afekta") ili informacionoemocionalnog ("ideo-afektivnog") kompleksa. Potiskivanje iz svesti se obavlja pod dejstvom povienog nivoa afektiviteta u momentima linih i porodinih kritinih ivotnih dogaaja /Vidi sadraj pod III 1.1.3)!/. Upravo ovaj mehanizam ima presudnu ulogu u FORMIRANJU PSIHIJATRIJSKOG SIMPTOMA kao teme iji sadraj, preplavljujui ponaanje pacijenta ( a esto i aktivnost cele porodice i ireg miljea ), dodatno "obezbeuje sigurnost" da e traumatski delovi Linog vrednosnog sistema ostati u nesvesnom. S druge strane, formiran Psihijatrijski simptom omoguava osobi da, u sklopu svojih nesvesnih aktivnosti, zadovolji ili izbegne zadovoljenje svojih nesvesnih pobuda.
Iz prethodno navedenog sledi i OPTEPRIHVAENI PSIHOTERAPIJSKI KONCEPT koji pretpostavlja da se postupkom "osveavanja" traumatskih nesvesnih sadraja Linog vrednosnog sistema moe, na mala vrata, ukloniti i sam psihijatrijski simptom. Ovakav koncept ukljuuje i logiku Frojdove psihoanalize, ali se jednako odnosi na metode iz arsenala sistemiara komunikacionista (koji uvoenjem modela adekvatne interpersonalne komunikacije kre put do nesvesnih sadraja).
Koristim priliku da, na ovom mestu, pomenem i DRUGI PSIHOTERAPIJSKI KONCEPT, takoe iz domena komunikacionog pristupa, koji ukazuje na mogunost da se psihijatrijski simptom eliminie i kroz aktuelne interpersonalne porodine komunikacije i razmene koje e, svojim intenzivnim afektivitetom (znaajem), uspostaviti adekvatnu porodinu lojalnost i line i porodine vrednosne sisteme, ime e obesmisliti i eliminisati psihijatrijski simptom.
Na taj nain, dok je Frojdova psihoanaliza iskljuivo istorijska, jer intervenie koristei informacije iz prolosti, komunikaciona sistemska psihoterapija je i "istorijska" i "sadanja".
3.
PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA
Pravilna meuljudska razmena se uspostavlja izmeu DAVAOCA i PRIMAOCA koji imaju specifine karakteristike:
DOBAR PRIMALAC je AKTIVAN
1/ Aktivno analizira svoje potrebe. 2/ Aktivno analizira naine kako je mogue da svoje potrebe zadovolji. 3/ Aktivno, prvi, stupa u komunikaciju sa davaocem na kojeg je usmeren u postupku zadovoljavanja svojih aktuelnih potreba.
12
DOBAR DAVALAC je PASIVAN
1/ Okrenut je analizi sopstvenih potreba i naina da ih zadovolji. 2/ Stupa u komunikaciju tek po pozivu primaoca.
DOBAR DAVALAC je DOMINANTAN
Nakon analize svojih mogunosti i potreba suvereno odluuje hoe li dati ono to je od njega traeno.
DOBAR PRIMALAC je RECESIVAN
1/ Prihvata odluku davaoca 2/ U sluaju da je njegovo traenje odbijeno ima mogunost da ga odloi ili da se usmeri na nekog drugog davaoca.
EMA PRAVILNE MEULJUDSKE RAZMENE
AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC
PASIVAN DOMINANTAN DAVALAC
Obavljanjem pravilne meuljudske razmene jaa odnos bliskosti, samopotovanja i uzajamnog potovanja i poverenja partnera u dijadi, uz anse za rast i razvoj (morfogenezu), kako individua ponaosob tako i dijade, a i ire sredine. Ovo je realan okvir i za pravilnu emocionalnu razmenu.
13
III NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA, NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA I NEPRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA
1. NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA
1.1. NEPRAVILNI NAINI DIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA
1) Naruenost anatomskih struktura za prijem, prenos i obradu informacija.
2) Loa budnost. (Mentalni zamor, dejstvo psihoaktivnih supstanci i sl. utie da se informacije pri prijemu iskrivljuju ili da uopte i ne budu primljene.)
3) Povien nivo afektiviteta:
1 - Svesni ili nesvesni pojaani strah od gubitka (realnog ili umiljenog). 2 - Svesni ili nesvesni pojaani poriv da se pridobije korist (realna ili umiljena) za sebe ili za nekog drugog. 3 - Svesna ili nesvesna pojaana simpatija ili ljubav usmerena prema sebi ili prema nekom drugom. i 4 - Svesna ili nesvesna pojaana agresivnost (mrnja) prema sebi i/ili drugima.
Ovi elementi utiu da se informacije pri prijemu iskrivljuju ili potiskuju u nesvesni deo Linog informacionog sistema ili im se pridodaje iskrivljen emocionalni sadraj (u okviru Linog emocionalnog sistema) ili se i ovaj emocionalni sadraj potiskuje u nesvesno (bilo zajedno sa samom informacijom, u obliku ideoafektivnog kompleksa, ili samostalno).
14
4) Nepravilna razvijenost Linog vrednosnog sistema ispoljava se kao:
1 - Nerazvijen Lini vrednosni sistem (zastupljen kod dece i kod oligofrenih osoba) esto vodi nemogunosti odgovarajueg ukljuenja novih informacija u Lini vrednosni sistem. Sledi neadekvatno ukljuivanje uz neadekvatan emocionalni ton ili neukljuivanje vanih informacionih i emocionalnih sadraja.
2 - Iskrivljen Lini vrednosni sistem dovodi do slinih efekata. Pretpostavljamo da najvei broj ljudi ima vie ili manje iskrivljen Lini vrednosni sistem, to vie ili manje ometa njihovu adekvatnu adaptaciju u kontekstu realnosti.
3 - Psihotian Lini vrednosni sistem takoe ometa prijem novih informacija i grubo naruava adaptaciju.
i 4 - Naknadno osiromaen Lini vrednosni sistem, karakteristian za razliite tipove hroninih psihoorganskih sindroma (demenci), ima iste efekte.
5) Loa kritinost primaoca informacija ispoljava se kao:
1 - Loa kritinost primaoca informacija u odnosu na sadraj njegovog Linog vrednosnog sistema:
a) Ispoljavanje nerealno pojaane sumnje u svoj Lini vrednosni sistem moe nerealno pojaati verovanje u novopristiglu informaciju iako je ista netana, sa efektom sledstvenog iskrivljavanja Linog vrednosnog sistema.
b) Nerealno smanjena ili odsutna sumnja u ispravnost svog Linog vrednosnog sistema vodie tome da e osoba negovati svoj iskrivljeni Lini vrednosni sistem iskrivljavajui i novopristigle informacije.
2 - Loa kritinost primaoca informacija u odnosu na novopristigle informacije:
a) Nerealno pojaana sumnja u novoprimljene informacije, kao i
b) Nerealno smanjena sumnja u iste po pravilu vodi iskrivljavanju Linog vrednosnog sistema.
15
Napomena : Sposobnost za kreativni razvoj Linog vrednosnog sistema je najvia funkcija CNS-a i ukljuuje visoke analitiko-sintetike mehanizme. Ova sposobnost ima najvii adaptivni potencijal.
6) Kombinacija dva ili vie prethodno navedena modela neadekvatnog direktnog prijema informacija praktino onemoguava jasnu ocenu stepena udela pojedinanih od ovih modela u ukupnom efektu (koji je po pravilu mnogo vei od efekta prostog zbira pomenutih neadekvatnih modela).
1.2. NEPRAVILNI NAINI INDIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA (NEPRAVILNI OBLICI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE)
2) Nepravilnosti koje potiu od davaoca inormacija :
1- Ako je davalac informacija, u postupku svog direktnog prijema odreene informacije (ili kasnije), doiveo iskrivljavanje, neadekvatno brisanje ili potiskivanje (lano "brisanje") same informacije, njenog prateeg emocionalnog sadraja ili i jednog i drugog (tj. ideoafektivnog kompleksa), takav davalac e nesvesno preutati vanu informaciju ili e je preneti u iskrivljenoj formi.
2- Neki efekti mogu nastati u samom momentu davanja ranije adekvatno primljene informacije:
a) Davalac tada moe, svesno ili nesvesno, upitan ili ne, da preuti ili izmeni sadraj i/ili emotivni ton vane informacije (koja je do tada bila pravilno postavljena u njegovom Linom vrednosnom sistemu);
b) U momentu davanja informacija davalac moe da bude, svesno ili nesvesno, neprimereno aktivan (slabo aktivan ili preterano aktivan) ili neprimereno selektivan (neselektivan ili pogreno selektivan);
16
c) Takoe moe, svesno ili nesvesno, koristiti nejasnu komunikaciju kao nain da izbegne prenos vane informacije;
d) Ili moe, svesno ili nesvesno, odlagati pruanje vane informacije i istu pruiti onda kada ona delom ili u potpunosti izgubi praktian znaaj.
3) Nepravilnosti koje potiu od primaoca informacija :
1 - Primalac u okvirima indirektnog prijema informacija moe ispoljiti iste probleme kao i pri nepravilnom direktnom prijemu informacija (Vidi opis pod III 1.1.).
2 - On, takoe, moe biti neprimereno aktivan (slabo aktivan ili preterano aktivan) ili neprimereno selektivan (neselektivan ili pogreno selektivan) u traganju za vanim informacijama, to moe biti svesno ili nesvesno ponaanje.
3 - Primalac moe i da, svesno ili nesvesno, izbegava da trai pojanjenje za sumnjive, nejasne i nepravovremene (ili preutane) informacije.
2.
NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA
Oblici nepravilnog razvoja Linog informacionog sistema i Linog emocionalnog sistema, tj. Linog vrednosnog sistema, nastaju delovanjem jednog ili vie nepravilnih naina prijema informacija (Opisano u odeljku III 1.)
2.1. NEDOVOLJNO RAZVIJEN LINI VREDNOSNI SISTEM (kod oligofrenih) Nedovoljno razvijeni Lini vrednosni sistem je oekivano zastupljen u dece odreenog uzrasta, a patoloki karakterie oligofrene osobe, kod kojih jasno postoji pojava manjeg broja informacija u Linom vrednosnom sistemu, to je praeno esto oskudnim i neprimerenim emocijama (tj. razvojem neprimerenog Linog emocionalnog sistema). Ovo je osnov nepravilnog testiranja realnosti kad su u pitanju oligofrene osobe, iz ega sledi i njihova manje uspena funkcionalnost. Ovaj oblik Linog vrednosnog sistema nekada poprima i elemente Iskrivljenog ili Psihotinog Linog vrednosnog sistema.
17
2.2. ISKRIVLJEN LINI VREDNOSNI SISTEM
Modeli iskrivljenog Linog vrednosnog sistema su vie ili manje prisutni u veine ljudi. Svest o konkretnim delovima koji su iskrivljeni nije prisutna, ve je u svesti prisutna vie ili manje jasna pretpostavka da ovi postoje. (Osveenje ovih sadraja daje ansu za korekciju i razvoj Linog vrednosnog sistema.!!!) Osobe ove grupe su relativno funkcionalne, ali uz razvoj psihikih ili psihosomatskih fenomena koji e biti opisani u daljem tekstu. Duboko iskrivljenje Linog vrednosnog sistema vodi kvalitativnom skoku u psihotini Lini vrednosni sistem.
2.2.1.
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD ZAVISNIKA
Opte karakteristike: U poetnim fazama razvoja zavisnosti zavisnik u potpunosti potiskuje u nesvesno sopstveni uvid u postojeu zavisnost. Negacija je nesvesan akt odbacivanja neprijatne realnosti, tj. akt lanog "brisanja" dela Linog informacionog sistema i ona pokuava da "zatiti" zavisnika od traume sueljavanja sa svojim neadekvatnim funkcionisanjem. U kasnijoj fazi, negacija postaje neefikasna i deo uvida probija u svest, ali uz prisutno minimiziranje problema. Minimiziranje je rezultat i dalje prisutnog potiskivanja u nesvesno, ali sada manjeg dela Linog informacionog sistema. Negacija i minimiziranje su pojave vezane za ranije faze zavisnosti. Svesno laganje (za razliku od nesvesnog laganja po tipu minimiziranja ili negacije) karakterie kasnije faze, kad ve postoji potpuna svest o sopstvenoj zavisnosti. _ Neophodno je istai da je, u nekim sluajevima, veoma teko razluiti da li pacijent svesno lae ili je pod uticajem potpune negacije problema zavisnosti. (Predlaemo Vam da, u poektu rada sa pacijentom, uvek najpre pretpostavite da on nesvesno negira problem, a ne da svesno lae(!).)
Projekcija ("Drugi to ine vie od mene.") moe da podrava negaciju, minimiziranje ili svesno laganje, kao i
18
Racionalizacija (Nalaenje opravdanja za formiranje i odravanje zavisnosti ili recidiv.). Kod alkoholiara, u fazi apstinencije, beleimo znake nesvesne (maskirane) depresivnosti, to se, u fazi pijenja, smenjuje otvorenim ispoljavanjem depresivnosti i agresivnosti. Preteranu dobrotu prema drugima u fazi nepijenja, u fazi pijenja smenjuje preterana zahtevnost ili agresivnost. (Supruge alkoholiara esto Vam iznose klasinu reenicu: "Mnogo je dobar kad je trezan.") -- Zavisnici i njihove porodice glorifikuju ljubav i vernost i ispoljavaju izraenu incestuoznost. Nesposobni su da osveste i prihvate svoje realne emocije pa i da uspeno osveste i obrade incestuozne pulzije. (Nesvesno ili svesno postavljaju pred sebe i partnera zahtev za srenom ljubavlju, ne uvaavajui realni sadraj oskudnih i pomeanih emocija koje u ovom odnosu postoje.). Agresivna ljubomora proistie iz paradoksa glorifikacije ljubavi i vernosti, u kombinaciji sa objektivnim emocionalnoseksualnim zahlaenjem izmeu partnera. Ova se esto razvija i do psihotinog nivoa, kako je to kod alkoholne ljubomore.
Nedovoljno potovanje vrednosti ivota i zdravlja, a visoko vrednovanje novca i drutvene moi (na nesvesnom ili na svesnom nivou), takoe karakteriu Lini vrednosni sistem zavisnika i osoba iz njihovog okruenja.
Vane napomene :
Napred navedeni sadraji se odnose na niz poznatih formi bolesti zavisnosti: alkoholizam, narkomaniju, zavisnost na rad, zavisnost od kockanja, kartanja, igara na sreu, TV-a, kompjutera,video igara, pasija, telefonskih razgovora, rizinih ili manje rizinih sportova (auto ili moto trke, skijanje, alpinizam...), zavisnost od hrane (mentalna anoreksija, bulimija, gojaznost), zavisnost od seksa (nimfomanija, satirijaza, egzibicionizam, voajerizam, preljubnitvo...).
Sutinu svih nabrojanih (i nenabrojanih) entiteta ini zavisnost od odreene funkcionalne sekvence ("igre" - kako to definie Teorija igara ). "Igra" ima vaan adaptivni potencijal i predstavlja formu odravanja morfostaze (zastojne ravnotee) individue, porodice i ireg sistema. Pretpostavlja se da ovakav zastoj (odmor) usporava mogue velike promene i prebrzi razvoj koji nosi opasnost da dovede do sloma sistema (individue ili porodice)! Meutim, pretpostavljena adaptivna funkcija "igre" ima i granicu kada se kao takva iscrpljuje i kada nastavak "igre" bitno usporava pa i blokira sistem u njegovom normalnom razvoju i preti da dovede do njegovog sloma. Tada je neophodno aktiviranje morfogeneze (razvojne ravnotee).
19
2.2.2. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD FOBINIH
Simptom (fobija) je izraz nesvesne hetero i autoagresivnosti koja ima u osnovi maskiranu depresivnost. Fobina osoba se, na svesnom nivou, ne miri sa svojom fobijom kao sa jakim sadrajem iji je osnov u nesvesnim (potisnutim iz svesti) traumatskim sadrajima. Ona uporno pokuava da svesnim naporima odagna simptom ili izbegne njegovu pojavu. Pritom osea neadekvatnu linu odgovornost za odravanje simptoma. Fobini pacijent, vremenom intenzivira nesvesnu i/ili svesnu depresivnost ( zbog : 1/ oseanja sopstvene neadekvatnosti, 2/ line bezuspene borbe sa simptomom i 3/ oseanja da ga i okolina smatra neadekvatnim i nedovoljno borbenim ). Uz depresivnost paralelno se odrava i nesvesna ili svesna agresivnost prema sebi i drugima (lanovima porodice, lekarima). Fobina tema potiskuje sve ostale sadraje Linog vrednosnog sistema. Fobini nesvesno gaje kompleks nie vrednosti. Oni su pojaano aktivni zbog nesvesne ili svesne nesigurnosti u sebe (Otuda esto proistiu i obimni rituali proveravanja i izbegavanja.).
2.2.3.
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEUROTIARA
U osnovi je svesno potcenjivanje sopstvene linosti tj. svesni kompleks nie vrednosti. Zbog poviene napetosti, koja postoji kao rezulatat nedovoljne samouverenosti, relativno ee ine greke, to im jo vie jaa kompleks nie vrednosti. Kako bi izbegli greke razvijaju ponaanje preteranog proveravanja sebe i drugih ili itave rituale izbegavanja situacija, koje, po njihovoj proceni, za njih nisu savladive. I malu konfrontaciju ili kritiku primaju sa velikom alou, ali ne manifestuju agresivnost prema onome ko ih kritikuje, ak i ako je kritika nerealna. I malu pohvalu (ak i manju nego to su je realno zasluili) doivljavaju sa velikom radou i zahvalnou prema onom ko ih hvali.
20
Kad postignu i veliki uspeh (uz, po pravilu, preveliko ulaganje) ponaaju se vie nego skromno i ne oekuju adekvatnu nagradu. Svesno, (a u biti neosnovano) zavide "uspenim" psihosomatiarima na njihovim "poloajima, sposobnostima i titulama", te i tako ojaavaju lini kompleks nie vrednosti. Zbog sopstvene nesigurnosti nisu dovoljno borbeni i relativno lako se povlae pred problemima koji se pred njih postavljaju i pred osobama koje su adekvatno ili pojaano borbene (kao to je to sluaj sa psihosomatiarima). Ovo su, po pravilu, funkcionalno mlaa deca iz porodice porekla koja su rasla u prezatiujuem miljeu u kojem nisu uspela da razviju dovoljno svoje postojee sposobnosti. Okolnosti ponavljanih neuspeha na linom planu takoe su faktor koji doprinosi razvoju ovakve psihike strukture. Ove osobe, pokuavajui da poboljaju utisak o sebi pred drugima, posveuju adekvatnu panju svom spoljnom izgledu i to rade nepretenciozno. ak i kad su prelepi ne gorde se. Mogu razvijati fobije, zavisnost, svesnu ili nesvesnu (larviranu) depresivnost, psihopatiformno ponaanje (kada njihova depresivnost prelazi u autoagresivnost, praenu, po pravilu, samopovreivanjem). Mogue je spontano ili psihoterapijskim postupkom inicirano sazrevanje osobe. Lako prihvataju psihoterapiju u fazi razvoja sopstvenih ili porodinih simptoma. Kada se javljaju lekaru sa nesrazmerno malim povodima ne ine to zbog podsvesne agresivnosti ili velikog samoljublja, ve iz autentino pojaanog straha i potrebe da se provere.
2.2.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEPSIHOTINO DEPRESIVNIH
Depresivnost koja se pojavljuje kao adekvatno oseanje, ovde narasta i postaje nain ispoljavanja i nesvesne agresivnosti prema drugima i sebi. I pacijent i njegova okolina po pravilu dugo potiskuju ispoljavanje depresivnosti te se, po principu "poslednje kapi u ai", dogodi da aktuelni veliki ili mali povod pokrene izliv naoko neadekvatne depresivnosti. Depresivni svoja oseanja ne vezuje (ili ih neadekvatno vezuje) za realne sadraje svog ivotnog iskustva (svog Linog informacionog sistema). Depresivni sadraji Linog emocionalnog sistema se odvajaju od delova Linog informacionog sistema te depresivni svoje oseanje depresivnosti doivljava kao nerealno. Zbog toga ima oseanje line neadekvatnosti, a potom nastavlja i neadekvatnu borbu da svesnim naporom odagna depresivnost, to ga jo vie iscrpljuje.
21
I sama okolina procenjuje depresivnost pacijenta kao nerealnu i podvrgava ga as zahtevima da se izbori sa svojom depresijom, as neadekvatnim pokuajima da ga oraspoloi ili ubedi kako nema razloga za depresiju. Osobe iz okoline i same imaju previsok prag za sopstvenu depresivnost i velike tekoe u ispoljavanju iste. to se pacijent i njegova okolina vie bore protiv depresije (na pomenute naine) to vie tonu u nju kao u ivo blato. Depresija kao tema potiskuje sve druge sadraje Linog vrednosnog sistema. U predepresivnom periodu ove osobe karakterie: stoiarski model ponaanja i preveliki zahtevi prema sebi i drugima.
2.2.5. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOSOMATIARA
U osnovi je nesvesno precenjivanje sopstvene linosti, tj. nesvesni kompleks vie vrednosti (kao tipina reaktivna formacija na bazini kompleks nie vrednosti), uz nesvesno smanjeno samoljublje. Razvoju ovakvih linosti doprinosi pozicija funkcionalno starijih meu svojom braom i sestrama u porodici porekla, kao i itav sistem podravanja ovakvog ponaanja, kako zbog podrke porodice, tako i zbog njihovih linih socijalno priznatih stvarnih ili nazoviuspeha. Svoje funkcionisanje i poziciju nesvesno ili svesno zaodevaju u ruho mistifikacije formirajui karakteristian imid nadprosenosti (akt koji ih izdie u sopstvenim oima i oima drugih ljudi). To su "visoki strunjaci", "veliki naunici", "sposobni menaderi", "umetnici", "mudraci", "teolozi"... Posebno im pogoduju granine oblasti (umetnost, nauka, filosofija, teologija, magija...) jer je u njima utvrivanje objektivne realnosti veoma teko. Gradei precenjenu sliku o sebi stvaraju minijaturno (ili vee) iracionalno (psihotino) jezgro, koje podrava njihov kompleks vie vrednosti. Direktna konfrontacija sa nerealnou sadraja pomenutog iracionalnog jezgra jako ih uznemirava i moe ih pokrenuti na ekspanziju psihotinosti (zato je KONTRAINDIKOVANA!!!). Preporuuje se korienje iskljuivo INDIREKTNE KONFRONTACIJE, nuenjem realnih sadraja u vezi sa odreenom temom. Ovo su relativno visoko sposobne osobe relativno visokog socijalnog postignua, ali ne i genijalne kako o sebi nesvesno grade sliku pred sobom i drugima. Kompleks vie vrednosti pomae donekle ovim osobama da snize nivo line napetosti, to poboljava njihovu efikasnost (Verom u sebe oni zaista i postiu vie.).
22
Previsoki zahtevi koje sebi postavljaju, previsok stav o svojoj moi i ulozi, previsoka odgovornost za sebe i druge, prihvatanje pretekog ivotnog tereta, pojaana frustracija na neuspeh, sve ih to izlae stresu i razvoju psihosomatskih bolesti, depresije, zavisnosti, psihotinosti... estoko reaguju na kritike, a bez adekvatne radosti primaju pohvale i nagrade (Drugo mesto ili manja nagrada mogu i da ih povrede!). esto su skromne spoljanjosti ( Zbog niskog samoljublja.). Zbog sklonosti trpljenju po pravilu se kasno (ili nikad) javljaju lekaru, a terapiju po pravilu izbegavaju. Zbog njihove uverenosti u svoju potpunu adekvatnost veoma je oteano (ali ipak mogue) da doe do njihovog spontanog ili psihoterapijom pomognutog sazrevanja. Na psihoterapiju dolaze po pravilu pratei nekog drugog lana porodice iji simptom dovodi porodicu terapeutu, a tada mogu postii promene i sazrevanje kroz postupak za kojeg smatraju da je upuen iskljuivo pomenutom lanu zbog kojeg porodica dolazi na tretman (indirektno sazrevanje "preko drugog" ).
2.2.6.
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOPATA
U osnovi kod ovih osoba je prisutna kombinacija svesnog kompleksa vie vrednosti i pojaanog samoljublja. Njihove line potrebe i njihovo zadovoljenje su primarni i neodloni. Pojaani su i izmenjeni njihovi bazalni nagoni, a snieni pa i ugaeni vii. Oni "zasluuju da dobiju sve po svaku cenu" i pritom lako "prelaze preko leeva". Line potrebe zadovoljavaju preteranim sredstvima: njihov nakit su predebeli lanci, narukvice, prstenje; kola su im preskupa i svetske marke, preterano raskona i robusna; odea takoe... Svoje telo posebno neguju i ukraavaju kitnjastim (ali ne i bizarno runim) tetovaama i uglavnom se ne samopovreuju ak ni u sluajevima depresivno-agresivnih ispada (Tada, po pravilu, fiziki povreuju okolinu.). Neadekvatni su partneri. Osobu sa kojom su tretiraju kao "lutku" - ak joj se tako i obraaju, jer je ona za njih samo predmet za njihovo dominantno seksualno zadovoljavanje ili pravljenje mao-imida. Nikakvi dublji emocionalni partnerski nivoi nisu im dostupni. Neadekvatni su roditelji. Bez dovoljno emocija za svoju decu. Od njih trae da budu u funkciji zadovoljenja potreba roditelja psihopate. Prenose lako model ponaanja kojem su bili izloeni u svojoj porodici porekla (gde su i sami bili grubo zapostavljani i nevoljeni, bilo
23
da im je otvoreno uskraivana ljubav i ispunjenje realnih potreba, ili da su bili izloeni automatskom ispunjavanju njihovih elja bez obzira na realan okvir). Od malena nesvesno ueni da samo o sebi (i sami o sebi) vode brigu oni docnije uspostavljaju neadekvatnu meuljudsku komunikaciju i meuljudsku razmenu sa okolinom, to im nagomilava nesvesnu depresivnost uz, anse za usmeravanje na izbor riskantnih poziva ili pasija i razliitih oblika bolesti zavisnosti.(9) Zbog njihove uverenosti u svoju adekvatnost veoma je oteano spontano ili psihoterapijom propraeno zrenje. Teko se ukljuuju u psihoterapijski postupak i onda kada je to potrebno da uine zbog drugog lana porodice (To znatno umanjuje anse za "zrenje preko drugoga" vidi 6.2.5., zavrni pasus.).
2.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH OSOBA
_ Psihotini Lini vrednosni sistem praen je upadljivo bizarnom (udnom, nerazumljivom) funkcionalnou osobe. Granica izmeu iskrivljenog i psihotinog Linog vrednosnog sistema je upravo ta mera shvatljivosti ili neshvatljivosti pacijentovog ponaanja u odnosu na okvire realnosti.
Mala psihotina jezgra tipa patoloke ljubomore, paranoinog jezgra ili minijaturnih psihotinih nukleusa pod okvirom socijalno prihvaene mistifikacije (kako je to sluaj kod psihosomatiara ili onih koji veruju u religiozne i magijske fenomene), su pokazatelj da je dijagnostika psihotinog Linog vrednosnog sistema prvenstveno kvalitativna kategorija, ali da je za dijagnozu veoma vana injenica i kolika je kvantitativna zastupljenost psihotinih sadraja kao i koliki je njihov praktini uticaj na ivot osobe i njene neposredne okoline.
U ovakvim dijagnostikim okvirima jasno je da je i sama pozicija dijagnostiara kao nekog ko "dovoljno realno sagledava stvarnost" neto to sa razlogom moemo posmatrati sa dosta opreza. Poseban problem u oceni da li je neki sadraj psihotian ili nije ine one granine oblasti (religija, umetnost, nauka) u kojima je testiranje realnosti veoma sloen proces koji istovremeno uvek nosi izazov za onog ko se ovim oblastima bavi da neosetno "pree granicu realiteta".
24
2.3.1 LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA
1) PSIHOZE SA DOMINANTNIM NEGATIVNIM ZNACIMA :
Psihoze sa dominantnim negativnim znacima nastaju potiskivanjem u nesvesno ( lanim "brisanjem") dela (ili delova) Linog vrednosnog sistema (prevashodno Linog emocionalnog sistema). Ovde beleimo: 1 - Apatine forme najee kod SCH simpleks i 2 - Abuline forme 3 - Katatone forme - najee kod SCH katatonika.
2) PSIHOZE SA DOMINANTNIM FORMALNIM POREMEAJIMA MILJENJA :
Psihoze sa dominantnim formalnim poremeajima miljenja nastaju psihotinom dezorganizacijom, iskrivljavanjem i/ili potiskivanjem delova Linog vrednosnog sistema ( prevashodno Linog informacionog sistema ) u nesvesno. 1 - sa neologizmima, 2 - sa blokovima misaonog toka, najee kod 3 - sa epizodama disociranosti, 4 - sa "salatom od rei".
najee kod SCH hebefrenica
3) PSIHOZE SA DOMINANTNIM SADRAJNIM POREMEAJIMA MILJENJA :
Psihoze sa dominantnim sadrajnim poremeajima miljenja nastaju iskrivljavanjem delova Linog vrednosnog sistema (Linog informacionog i Linog emocionalnog sistema), uz takoe prisutno potiskivanje u nesvesno. 1 Paranoine forme - PARANOJA 2 Paraniodne forme - SCH paranoides, parafrenija...
25
2.3.2.
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOINIH I PARANOIDNIH
1/ LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOINIH
a) Karakteristike paranoika :
Paranoik svesno belei svesne ili nesvesne sadraje u ponaanju partnera pogreno im (i onim nesvesnim sadrajima!) dajui znaenje svesnih sadraja. Ovo se deava pod dejstvom povienog nivoa afektiviteta paranoika, u smislu opisanom pod III 1.1.3). Detaljno, jasno i dosta ubedljivo izraava svoje paranoine ideje, uz visok stepen napetosti (ideo-afektivni blok). Primer : Patoloki ljubomorna osoba belei svesno ili nesvesno koketno ponaanje partnera iskljuivo kao svesno, a to izraava otvorenim, detaljnim, dosta ubedljivim sumnjama, uz linu intenzivnu napetost i uznemirenost. Potom paranoik reaguje jo veom distancom i razvijanjem jo intenzivnije paranoinosti ili grubim verbalnim ili fizikim napadom. Sebe svesno ne belei kao bolesnog. (to predstavlja pravilo sa izuzecima: npr. kada se neki pacijenti, zbog svoje ljubomore, javljaju na tretman.) Nesvesno ipak osea da "neto s njim nije u redu" i izbegava da se lako otvara na tu temu, posebno ako ga doekuje gruba konfrontacija okoline. Paranoino jezgro je usko, koherentno i jasno ogranieno. Otuda relativno adekvatna funkcionalnost pacijenta u veoma irokom okviru njegovog linog funkcionisanja.
b) Karakteristike partnera paranoika :
Partner paranoika veoma retko svesno manipulie, a mnogo ee nije svestan vanih agresivnih sadraja svog ponaanja usmerenih na pacijenta. Njegovo ponaanje je svesno ili nesvesno motivisano faktorima koji utiu na stvaranje povienog nivoa afektiviteta /Vidi III 1.1.3)!/. U poetku on se izuzetno malo ili previe brani od optubi paranoinog partnera. Kasnije, pod pritiskom, u stanju povienog afekta, moe da izgubi takt i "prizna greke" (nesvesno time kanjavajui i sebe i partnera), to poveava mogunost daljih komplikacija (sve do homicidalnosti pacijenta!).
26
Dugo ne tretira paranoika kao bolesnika verovatno i sam oseajui nesvesno svu sloenost njihovog meusobnog odnosa.
Vane napomene :
Relativno otvorena partnerska komunikacija je dosta dugo prisutna. Smanjenje sumanutosti je znak ili stvarnog poboljanja (stvarne redukcije sumanutosti) ili pogoranja u smislu disimulacije (prikrivanja stvarnih sadraja) nakon koje sledi etapa razbuktavanja simptoma i bujanje psihotinog jezgra u LVS-u.
Paranoja sa idejama veliine i odnosa se lako razvija na malom psihotinom jezgru psihosomatiara (vidi III 2.2.5.). Okolina dodatno pomae razvoj ovog tipa paranoje time to prihvata autoritarnost pacijenta koju ne razume ili je se plai, tj. trpi delovanje po tipu afektivnih uticaja opisanih pod III 1.1.3), ime podrava paranoinog u njegovoj psihotinosti.
Paranoja sa idejama veliine i odnosa moe biti dopunjena idejama proganjanja koje mogu imati uporite u moguim svesnim ili nesvesnim neprijateljstvima okoline.
2/
LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOIDNIH
a) Karakteristike paranoidnog pacijenta :
Paranoidna osoba nesvesno belei svesne ili nesvesne sadraje u ponaanju partnera pogreno im dajui (i onim nesvesnim sadrajima) znaenje svesnih sadraja. I ovde su od presudnog znaaja faktori povienog nivoa afektiviteta opisani pod III 1.1.3). Nepotpuno, nejasno i bizarno izraava paranoidne ideje, uz neadekvatne afektivne reakcije (prejake ili preslabe). Sebe ne belei kao bolesnog. Paranoidno jezgro je iroko, difuzno i promenljivih granica. (Otuda grubo naruena funkcionalnost pacijenta u relativno irokom okviru njegovog linog funkcionisanja.)
27
b) Karakteristike partnera paranoidnog pacijenta :
Partner paranoidne osobe retko svesno manipulie, a mnogo ee nije svestan punih sadraja svog ponaanja. (I sam potiskuje u nesvesno najvei deo svojih agresivnih poriva koje gaji prema pacijentu.) Dugo pacijenta ne tretira kao bolesnog (ili bar ne ozbiljno) i nedovoljno intenzivno ga konfrontira ( to je, verovatno, rezultat svesnog ili nesvesnog poimanja da sadraji ponaanja pacijenta nisu ba potpuno besmisleni ). Docnije se konfrontira sa pacijentom uz verbalnu i fiziku agresivnost. (I ova reakcija sugerira postojanje svesnog ili nesvesnog poimanja smisla paranoidnosti.). Paranoidna meuljudska komunikacija vremenom sve vie oteuje poverenje meu partnerima. Zatvaranje komunikacije, po tipu utanja u zajednici, vodi jo teem efektu. Porast agresivnosti partnera rezultira estim ubistvima.
Poseban entitet
REAKTIVNA PARANOIDNOST
a) Reaktivno paranoidna osoba :
Po pravilu je paranoina. U poetku svesno belei svesne lai i prevare. Ne izlazi iz ovakve IPK, ve je odrava, ime se poveava napetost. /Reaguje iz povienog afektivnog nivoa reakcijama po tipu III 1.1.3)./ Ulazi u okvire pogrenog prijema informacija i iskrivljavanja LVS-a do psihotinih razmera, to potom utie na njeno ponaanje i ini ga grubo poremeenim (ak do toga da poini ubistvo iz straha da e biti ubijena).
b) Partner (ili partneri) reaktivno paranoidne osobe :
Svesno lau i manipuliu, stimulisani povienim nivoom afektiviteta ( kao pod III 1.1.3). Manje ili vie prepoznaju u kom se stanju nalazi suprotna strana. Mogu i sami, po istom mehanizmu, upasti u reaktivnu paranoidnost (sa grubim poremeajima ponaanja, ak do injenja ubistva!).
28
TERAPIJSKE INTERVENCIJE
KOD REAKTIVNE PARANOIDNOSTI:
Hitno izdvajanje osobe iz miljea opisane meuljudske komunikacije. Davanje podrke od strane osobe sa kojom pacijent ima odnos punog poverenja (a i ona u njega, pod uslovom da, u strahu od psihotinosti pacijenta, nije i ona ula u gradnju patoloke meuljudske komunikacije, u kojoj nema uzajamnog poverenja). Stvaranje uvida u realnu veliinu percepiranih opasnosti, uz razvijanje realnih taktika odbrane od istih.
2.3.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINO DEPRESIVNIH
Razvojem emocionalnih uticaja opisanih pod III 1.1.3), a u okvirima ve postojee nepsihotine depresije (vidi III 2.2.4.), razvijaju se depresivne sumanute ideje kao i ideje (i pokuaji) samoubistva, to depresiji daje kvalitet psihotinosti.
2.3.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD MANINIH
Pod dejstvom emocionalnih uticaja opisanih pod III 1.1.3), dolazi i do mogunosti razvoja manine slike sa euforinim raspoloenjem, logorejom i ekspanzivnim sumanutostima.
Po svojoj dubljoj sutini radi se zapravo o maninoj formi bazino depresivnog poremeaja.
2.4.
NAKNADNO OSIROMAEN LINI VREDNOSNI SISTEM ( kod dementnih )
Model sekundarno osiromaenog LVS-a je karakteristika organskih hroninih psihosindroma tj.demenci. Ovde svrstavamo razliite forme presenilnih i senilnih demenci (opisanih u vaeoj Meunarodnoj klasifikaciji bolesti).
29
3.
NEPRAVILNI NAINI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE I MEULJUDSKE RAZMENE
Opte karakteristike nepravilne meuljudske komunikacije su opisane u odeljku III l.2. Nepravilna meuljudska razmena se uspostavlja izmeu neodgovarajueg primaoca i neodgovarajueg davaoca.
- NEODGOVARAJUI PRIMALAC je :
ili 1/ Pasivan ili nedovoljno aktivan 1 - Ne analizira ili samo naznaeno analizira svoje potrebe. 2 - Ne analizira ili samo naznaeno analizira naine zadovoljavanja istih. 3 - Ne stupa prvi u komunikaciju sa davaocem.
ili 2/ Pojaano, ali ogranieno aktivan (npr. zavisnik) 1 - Analizira uzan krug ili samo jednu svoju potrebu ( po pravilu patoloku). 2 - Analizira intenzivno samo naine da zadovolji tu jednu patoloku potrebu. 3 - Stupa prvi u kontakt sa davaocem (opet iskljuivo vezano za jednu patoloku potrebu).
- NEODGOVARAJUI DAVALAC je POJAANO AKTIVAN
1 - Okrenut je neadekvatnom primaocu i proceni njegovih potreba. 2 - Prvi stupa u kontakt sa primaocem nutkajui ga ili stalno ispitujui njegove potrebe, ime paradoksalno blokira primaoca da sam preispita svoje potrebe.
- NEODGOVARAJUI DAVALAC je RECESIVAN
1 - Ili automatski sve zatraeno daje, ili 2 - dozvoljava da se od njega sve bukvalno otima.
30
- NEODGOVARAJUI PRIMALAC je DOMINANTAN
1 - Ili on odreuje da li e primiti ponueno, ili 2 - bukvalno otima od davaoca ono to hoe.
Vane napomene i digresije :
Nepravilna meuljudska komunikacija i nepravilna meuljudska razmena naruavaju samopotovanje kao i potovanje partnera, remete zadovoljavanje uzajamnih potreba i odravaju se paralelno sa odravanjem porodinog simptoma (nekog od pshijatrijskih entiteta). Sekvence nepravilne meuljudske komunikacije i nepravilne meuljudske razmene uspostavljaju se po pravilu izmeu osoba sa visokim stepenom emocionalne vezanosti (roditelj dete, emocionalni partneri...) dovodei do ispoljavanja naizmenine ljubavi i mrnje, sa karakteristikama poznatog fenomena duple veze (double bind ). Pritom se uvek radi o procesu u kojem obe strane (primalac i davalac) uestvuju delimino svesne ili potpuno nesvesne sadraja svoje interakcije. Ponavljane nepravilne meuljudske komunikacije i nepravilne meuljudske razmene usporavaju rast i razvoj individue i sistema, to u izvesnoj meri i u odreenom periodu moe da bude i adaptivni mehanizam kojim se tedi energija sistema i izbegava eksplozivni rast i razvoj (Morfostaza kao adaptivni fenomen.).
Morfostaza opstaje : 1. odravanjem hronine blae krize, ili 2. spontanim ili terapijski izazvanim promenama po tipu Promene Prvog reda (2) (supstitucija jednog problema drugim, kod jednog istog ili kod nekog drugog lana porodice), to takoe vodi odravanju hronine blae krize (podnoljive krize).
Intenziviranje krize ( spontano ili terapijski izazvano) vodi individuu i sistem ka kritinoj taki (vrh krize) ijim dostizanjem se neminovno (uz veu ili manju cenu) izlazi iz okvira morfostaze (zastojne ravnotee) i prelazi u oblast morfogeneze (razvojne ravnotee) ili dolazi do sloma sistema.
Prelaz u morfogenezu biva obavljen: 1 - nesvesnom Promenom Drugog reda, koju ine intenzivne strukturne promene (separacija, razvod, bolest i smrt, raanje, sklapanje novih partnerstava,...), uz nesvesno menjanje dotadanjeg Linog vrednosnog sistema i nesvesno aktiviranje Modela pravilne meuljudske komunikacije i meuljudske razmene, ili
31
2 - razvojem svesne Promene Drugog reda (to je, pretpostavljamo, za sada, veoma retka varijanta /?!/). Promenu Drugog reda (svesnu i nesvesnu) karakterie : 1 - sutinska izmena Linog vrednosnog sistema (usklaivanje sa realnou), 2 - uspostavljanje pravilne meuljudske komunikacije, 3 - uspostavljanje pravilne meuljudske razmene, 4 - gubitak simptoma i 5 - Faza razvoja (morfogeneze) individue i sistema, koju potom smenjuje Faza kvalitivno nove morfostaze (nove homeostaze).
3.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD ZAVISNIKA (Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlje III 2.2." Iskrivljeni Lini vrednosni sistem " i III.2.2.1." Lini vrednosni sistem kod zavisnika"!) 3.1.1 MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD ZAVISNIKA Tokom odravanja zavisnosti ni zavisnik ni njegov partner ne potuju osnovna pravila dobre komunikacije : komuniciraju i kada je zavisnik u stanju izmenjene svesti (pod dejstvom psihoaktivne supstance, npr.), kao i onda kada zbog visokog nivoa afektiviteta nisu u stanju da adekvatno uju jedan drugog niti da adekvatno "mere rei". Kada apstinira zavisnik je, po pravilu, veoma pasivan u okvirima meuljudske komunikacije. U istim uslovima varijanta neselektivne pojaane aktivnosti tokom meuljudske komunikacije po pravilu je zastupljena kod partnera zavisnika, a retko kod samog zavisnika. Ovakav nain funkcionisanja i U FAZI APSTINENCIJE gradi i odrava izmeu zavisnika i njegovog partnera upadljivo nepravilnu meuljudsku komunikaciju (prikazanu na emi).
EMA NEPRAVILNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE KOD ZAVISNIKA ( 1 - kad je zavisnik u ulozi davaoca i 2 - kad je u ulozi primaoca informacija)
1 ZAVISNIK PARTNER ZAVISNIKA NESELEKTIVNO POJAANO AKTIVAN ili VEOMA PASIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA
VEOMA PASIVAN ili NESELEKTIVNO POJAANO AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA
32
ZAVISNIK VEOMA PASIVAN ili NESELEKTIVNO POJAANO AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA
PARTNER ZAVISNIKA NESELEKTIVNO POJAANO AKTIVAN ili VEOMA PASIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA
Vana napomena : U naoj praksi (u uslovima kada apstiniraju) veina zavisnika funkcionie mnogo ee iz pozicije primaoca informacija (po modelu "2/").
3.1.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD ZAVISNIKA
Nepravilna meuljudska razmena kod zavisnika praktino se ispoljava u 4 karakteristine forme : 1) Forma koja se odvija u fazi kada zavisnik, u ulozi dominantnog primaoca, uzima sadraj svoje zavisnosti. 2) Forma koja se odvija u fazi kada zavisnik, u ulozi dominantnog primaoca, zadovoljava svoje druge potrebe ( nevezane za sadraj zavisnosti). 3) Forma koja se odvija u fazi kada je zavisnik u ulozi recesivnog aktivnog davaoca. 4) Forma koja se odvija u fazi kada je zavisnik u ulozi recesivnog pasivnog davaoca.
Prve dve forme se tiu zavisnika kao neodgovarajueg primaoca (ema 1), a druge dve ilustruju njegovu ulogu neodgovarajueg davaoca (ema 2).
33
SHEME NEPRAVILNE MEULJUDSKE RAZMENE KOD ZAVISNIKA
ema 1:
ZAVISNIK AKTIVAN (ili PASIVAN) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC
PARTNER ZAVISNIKA
PASIVAN (ili AKTIVAN) RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC
ema 2:
ZAVISNIK AKTIVAN (ili PASIVAN) RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC PARTNER ZAVISNIKA PASIVAN (ili AKTIVAN) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC
Vane napomene :
Zavisnik kao neadekvatan primalac (ema 1), na svoju (kao aktivan) ili na tuu inicijativu (kao pasivan), ulazi u razmenu u kojoj je dominantan, ali sutinski gubitnik. To je sluaj sa alkoholiarem kada pije kradom ili uz pritisak na druge lanove svog okruenja da mu obezbede pie, ili kad to ini "ne mogavi da odbije" alkohol u prilici kada mu je nuen. (Potpuno identini okvir nalazimo i kod drugih zavisnosti nabrojanih u poglavlju 6.2.1.) Zavisnik kao neadekvatan davalac (ema 2) je po pravilu, "previe dobar" i ini za druge i vie nego to mu zaista odgovara. Ovo je, delom, i "reakcija pokajnika". ("Mnogo je dobar kad je trezan." - je karakteristina izjava supruge alkoholiara!) Okolina u ovoj fazi, belei preterivanje zavisnika, ali i prihvata njegovu "preveliku dobrotu", a sam zavisnik postepeno ulazi u "negativan bilans" jer vie daje no to prima, a to ga, nesvesno ili svesno, ini nezadovoljnim i agresivnim prema sebi i drugima (ee je ovo slika maskirane, a ree otvorene depresivnosti.).
34
Iz ovakvog stanja se lako ulazi u fazu ponovnog uzimanja sadraja zavisnosti, ime se "zatvara krug zavisnikog ponaanja".(1) Zavisnik tako prolazi kroz dve etape: u prvoj, funkcioniui kao neadekvatan primalac, ne potuje druge (otima od drugih), a u drugoj, kao neadekvatni davalac, ne potuje sebe.(11) Partner zavisnika, u prvoj fazi, biva potpuno ignorisan ili grubo maltretiran od strane zavisnika, a u drugoj fazi doivljava da bude izloen gotovo neverovatnoj predusretljivosti i potinjavanju. Ovakav "toplo-hladno" odnos kome je u osnovi double bind komunikacija iscrpljuje obe strane, te partner zavisnika esto razvija psihosomatske poremeaje ili obolenja (hipertireozu, eernu bolest, hipertenziju, gojaznost, koronarnu bolest, karcinom...) ili otvorenu depresivnost, zavisnost, fobiju ili pojaanu sklonost akcidentima.(4,19)
3.2. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD FOBINIH (Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlje III 2.2. "Iskrivljeni Lini vrednosni sistem " i III 2.2.2." Lini vrednosni sistem kod fobinih"!)
3.2.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD FOBINIH
Fobini pacijent, po pravilu, dominira aktivnou tokom meuljudske komunikacije i preoptereuje ovu temom svoje fobije, potiskujui tako ostale sadraje (Pojaano je, ali izrazito tematski ogranieno aktivan.). Partner fobinog pacijenta je dosta pasivan u meuljudskoj komunikaciji i (svestan ili nesvestan toga) komunicira uz visok nivo napetosti.
35
EMA MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE KOD FOBINOG PACIJENTA ( 1/ kad je fobini pacijent u ulozi davaoca i 2/ kad je u ulozi primaoca informacija):
1/ FOBIAN PACIJENT VISOKO SELEKTIVNO (na temu fobije) POJAANO AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA PARTNER FOBINOG
SMANJENO AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA
2/ FOBIAN PACIJENT VISOKO SELEKTIVNO (na temu fobije) POJAANO AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA DAVALAC INFORMACIJA PARTNER FOBINOG
SMANJENO AKTIVAN DOMINANTAN
Vana napomena : U praktinom ivotu fobinog pacijenta dominira meuljudska komunikacija po tipu "1/"!
3.2.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD FOBINIH Nepravilna meuljudska razmena kod fobinog pacijenta se ispoljava u 4 karakteristine forme: 1) Forma koja se odvija u fazi kada pacijent, u ulozi primaoca, a pod uticajem sadraja svoje fobije, po pravilu angauje partnera. Npr. kada agorafobini pacijent zove suprunika da izae sa posla jer ne moe da se samostalno vrati iz etnje po gradu. (Ovo je u dijadi sa fobinim pacijentom najei oblik partnerskog funkcionisanja.):
FOBIAN PACIJENT IZRAZITO SELEKTIVNO POJAANO AKTIVAN (na temu fobije) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC NEODGOVARAJUI DAVALAC PARTNER FOBINOG
SMANJENO AKTIVAN RECESIVAN
36
2) Forma koja se odvija u fazi kada fobini pacijent zadovoljava druge svoje potrebe (Ovo je, takoe, veoma est oblik funkcionisanja partnera!):
FOBIAN PACIJENT PASIVAN (ili NAZNAENO AKTIVAN) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC
PARTNER FOBINOG POJAANO AKTIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC
3) Forma koja se odvija u fazi kada je fobini pacijent u ulozi pasivnog davaoca:
FOBIAN PACIJENT PASIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC (Veoma je krt.)
PARTNER FOBINOG AKTIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC (Retko i malo prima pa ostaje nezadovoljan.)
4) Forma koja se odvija u fazi kada je fobini pacijent u ulozi aktivnog davaoca:
FOBIAN PACIJENT AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC (Ovako funkcionie veoma retko.)
PARTNER FOBINOG
PASIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC
37
Vane napomene :
Fobian pacijent je neadekvatno krt davalac /forme "3)" i "4)" su veoma oskudne/, a neadekvatan i prekomeran primalac. Veoma teko definie svoje stvarne potrebe, ali mu u tome obilato "pomae" partner (koji je oskudni primalac, a prekomerni davalac). Sledi neadekvatno zadovoljenje potreba uesnika u dijadi, sa narastanjem njihove svesne ili nesvesne napetosti i depresivnosti. Fobina osoba, kada funkcionie kao pod "1)" (a ovaj oblik je najee zastupljen u praksi meuljudske razmene fobinog pacijenta), najjasnije ispoljava svoju nesvesnu agresivnost prema partneru i prema sebi. Mogue su komplikacije kod oba partnera : psihosomatskih poremeaja ili oboljenja. razvoj zavisnosti, otvorene depresije,
3.3. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja III 2.3. "Lini vrednosni sistem kod psihotine osobe i III 2.3.1." Lini vrednosni sisterm kod psihotinih sa shizofrenim karakteristikama"!)
3.3.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA
Komunikacija psihotinog je, po pravilu, saoptavanje nesvesnih sadraja "nerazumljivim jezikom" (ili, najmanje, jezikom nerazumljivim naoj svesti!). Jasni su nagovetaji da se, ni iz daleka, ne radi o besmislenoj komunikaciji, ve da se radi o sadraju koji je duboko provokativan u praktinoj aktivnosti koju obavlja u smislu uticaja na meuljudsku komunikaciju i meuljudsku razmenu. Prenos duboko nesvesnih sadraja nalazi svoje puteve ne samo kroz sadraje psihotinih osoba, ve i kroz veoma sline sadraje umetnika, koji su nam, takoe, u trenutku prijema, velikim delom nejasni (neosveeni), ali nam intenzitet prijatnih ili neprijatnih oseanja koje pritom doivljavamo jasno ukazuje na prisustvo naoj svesti nedohvatljivog, ali intenzivnog smisla. Nekada u ivotu, tek posle mnogo sloenog ivotnog iskustva, (kao kad sklapate mozaik pa doete do odreenog momenta kada shvatite znaaj komadia koga ve odavno imate u rukama) uspete da svesno spoznate znaenje i znaaj izvesnih ranije vaoj svesti zaista neshvatljivih sadraja.
38
Kominikacija sa psihotinim je izazov posebne vrste. Niko kao psihotina osoba ne testira tako otro autentinost u meuljudskoj komunikaciji nas "normalnih", stavljajui nas na teka iskuenja da u strahu odustanemo, ili se oholo "uzvisimo" (zakljuujui da su oni, psihotini, nia ljudska vrsta, koja je "prolupala" pa ne zna ta pria). Puno je i onih to, negirajui sopstveni strah pred "neshvatljivim", razvijaju nesvesnu agresivnost prema pacijentu, a onda i prema sebi samim. Niko kao psihotina osoba ne vraa nam tako efikasno "loptu naeg krhkog znanja". Nita nas tako snano ne suoava sa injenicom da ljudsko "znanje","greh nastao jedenjem ploda sa drveta poznanja dobra i zla", valjda zato i jeste najvei ovekov greh jer ni samo nije svesno svog iskrivljenog i nedovrenog lika. Koliko ste samo puta uli i videli psihijatre kako "puni znanja i razumevanja" za shizofreniju "objanjavaju bolest" porodici i pacijentu, ili dre predavanja drugima, ispustivi (zbog sopstvenog straha ili oholosti) da priznaju koliko toga ne shvataju ni sami. Lino se divim naim uiteljima: profesoru Davidoviu, koji je, posle viedecenijskog bavljenja psihijatrijom, govorio kako samo plitiki umovi mogu tvrditi da znaju psihijatriju i da on, u svojim godinama, shvata koliko je ne zna; i profesoru Vlajinu, koji je , isprovociran shizofrenom komunikacijom, pokuavao da pacijentu koji mu govori nerazumljivim shizofrenim jezikom odgovori svojim nerazumljivim jezikom. (Kada analiziramo sadraj takvog naina meuljudske komunikacije sa SCH pacijentom uoavamo da je to u sutini autentian vid komunikacije pacijentovog nesvesnog sa terapeutovim nesvesnim!).
Koji su karakteristini sadraji nepravilne meuljudske komunikacije kod psihotinih osoba shizofrenih karakteristika?
Psihotini sadraji (verbalni i neverbalni) proizvod su pacijentovog nesvesnog i predstavljaju proboj iz nesvesnog dela Linog informacionog i Linog emocionalnog sistema. Vodei "duplo knjigovodstvo" (percepcijom sopstvenih sadraja na svesnom i nesvesnom nivou) i sam pacijent delom uoava da svoje ponaanje ne moe da razume (Ovaj fenomen ide do klasinog opisa Sindroma mentalnog automatizma, kada pacijent delove ili sveukupno svoje ponaanje doivljava kao potpuno izolovano od svoje volje, tj. svoje odluke, tj. svog svesnog uticaja.). Pred opisanim sadrajima narasta nivo afektiviteta /na jedan od naina opisanih pod III 1.1.3)/ kako kod samog pacijenta tako i kod njegovog partnera u meuljudskoj komunikaciji (lana porodice, pa i samog neuropsihijatra). Paradoks ovakve pojave je da se ona, kroz ponavljanje nepravilne meuljudske komunikacije, jo vie ukorenjuje.
39
Kako do toga dolazi?
Partner psihotinog, izloen bizarnim (udnim, neshvatljivim) sadrajima pacijenatovog ponaanja, biva izloen uticaju faktora svog linog pojaanog afektiviteta /opisanih pod III 1.1.3)/ i nastavlja komunikaciju gubei autentinost. Umesto da vodi meuljudsku komunikaciju "putevima koji su mu jasni" partner psihotinog nastavlja komunikaciju sa psihotinim "kao da mu je sve jasno", prividno negirajui njegovu psihotinost, "savetujui" ga i odgovarajui od njegovih bizarnih sadraja i prihvatajui model ophoenja prema pacijentu kojim u osnovi diskvalifikuje sutinu meuljudske komunikacije kao takve (a sutina meuljudske komunikacije je izvorni prenos informacija!). U drugom momentu, kada se iscrpe u prethodno opisanom "glumljenju komunikacije", partner po pravilu naglo "prekida igru" i ispoljava autentinu zahtevnost i agresivnost prema SCH pacijentu, kao da je ovaj potpuno zdrava linost, odgovorna u celosti za svoje ponaanje. Ovakav "toplo-hladni" (double bind) odnos od strane partnera psihotine osobe mnogi autori opisuju kao osnovni mehanizam odravanja shizofrenog ponaanja.
Kompletne istine radi neophodno je istai da i ponaanje shizofrene osobe, sa svoje strane, ima praktino iste faze "toplo-hladnog" (double bind) funkcionisanja. U jednoj fazi pacijent je zaista grubo psihotian, a ve u drugoj ume da se postavi u komunikaciji zauujue adekvatno, te ovom svojom nesvesnom "igrom" vraa partneru "loptu zaluivanja". I kao i svaka motka tako i ova "psihotina" ima dva kraja, te se partneri, vezani nesvesnim "toplohladno" odnosom "tuku", sa vie ili manje milosti, u duem ili kraem periodu ivota.
ta dobijaju u ovakvoj "igri"?
(Vidi poglavlje IV.)
1 - Ponajpre gotovo stoprocentnu sigurnost da e ostati zajedno do kraja ivota, ili bar do momenta dok neko u surovoj "igri" bukvalno ne strada (suicidalnost i homicidalnost, zavisnosti, depresija, teka psihosomatska oboljenja, surova su stvarnost ovakve porodice). 2 - ansu da se doivotno separiu.
3 - Mogunost da se realizuju, bez prodora u svest, mnogi, najee incestuozni, homo ili heteroseksualni sadraji na relaciji psihotini pacijent - partner. 4 - Mogunost da se partnerski odnos sauva od otvorenog (svesnog) incesta (biolokog ili socijalnog).
5 - Mogunost da se maskira i kontinuirano realizuje nedostatak ljubavi ili ak otvorena mrnja jednog ili oba partnera.
40
ematski prikaz navedenih faza shizofrene komunikacije mogue je predstaviti na sledei nain:
1) ovako:
U fazi kada je pacijent davalac informacija meuljudska komunikacija se odvija
PSIHOTIAN PACIJENT AKTIVAN (ili PASIVAN) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC (Saoptava sadraje svog nesvesnog, nerazumljive svojoj i svesti primaoca.)
PARTNER AKTIVAN (ili PASIVAN) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC (Reaguje kao da mu je sve ili dosta toga jasno, to nije autentina reakcija.)
2) U fazi kad je pacijent primalac informacija:

PSIHOTIAN PACIJENT PARTNER AKTIVAN (ili PASIVAN) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC (Nesvesno ili svesno ne iskazuje autentine misli i oseanja, ve se, uz prisutne elemente neadekvatnog nivoa afektiviteta /vidi III 1.1.3)/, ponaa as tako kao da veruje u shizofrenu psihozu pacijenta kao "jasnu bolest", as tako kao da pred njim i nije bolesna osoba.)
AKTIVAN (ili PASIVAN) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC (Ne belei svesno, iako mu je to ulima dostupno, da partner ne nastupa pred njim sa autentinom pozicijom osobe koja ne razume sadraj psihoze, ve sa pozicijom osobe pune predrasuda o shizofrenoj bolesti.)
41
3.3.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA
U praksi funkcionisanja ovih osoba uoavamo nekoliko karakteristinih tipova sa specifinim oblicima nepravilne meuljudske razmene:
1) TIP "ZAVISNIKA" U ponaanju ovako psihotinog dominira "uzimanje po svaku cenu", tj. "otimanje od partnera", to je znak nesvesne agresivnosti prema partneru (a potom i prema sebi). Ovako psihotina osoba esto razvija prateu zavisnost (kao simptomatsku). Njegov partner takoe moe da razvija svesnu ili nesvesnu depresivnost, zavisnost ili psihosomatske poremeaje.
1- Uobiajena varijanta ovog tipa izgleda ovako:

PSIHOTIAN PACIJENT tipa"zavisnika" AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC PARTNER PSIHOTINOG PASIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC
2- Retka varijanta kada je psihotini tipa "zavisnika" u ulozi dominantnog davaoca sree se kod pseudomaninih ubova:
PSIHOTIAN PACIJENT tipa "zavisnika" u pseudomaninom ubu
PARTNER PSIHOTINOG
AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC
42
2) TIP "NEGATIVISTIARA"
U ponaanju ovako psihotinog dominira "odbijanje po svaku cenu". I ovde su prisutne dve preovlaujue varijante:
1- PSIHOTIAN PACIJENT tipa "negativistiara nedavaoca"
PARTNER PSIHOTINOG
PASIVAN DOMINANTAN NEDAVALAC
AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC U POKUAJU
2- PSIHOTIAN PACIJENT tipa "negativistiara neprimaoca" PASIVAN DOMINANTAN NEPRIMALAC
PARTNER PSIHOTINOG
AKTIVAN RECESIVAN DAVALAC U POKUAJU
Kliniki je utisak da pojaanje aktivnosti partnera pojaava i negativizam psihotinog, uz porast napetosti u dijadi. Negativizam je oblik nesvesne agresivnosti prema partneru, ali i prema sebi (to je oblik sutinske depresivnosti). Dalje generisanje negativizma moe da dovede do katatonog sindroma (stupora). Partner negativistiara moe da razvije svesnu ili nesvesnu depresivnost, zavisnost ili psihosomatske poremeaje.
43
3) TIP "APATOABULIARA"
U ponaanju ovako psihotinog dominira "automatsko primanje ili davanje". ( Kao da mu je svejedno.)
1- PSIHOTIAN PACIJENT tipa "apatoabuliar automatski primalac"
PARTNER PSIHOTINOG
AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC
2- PSIHOTIAN PACIJENT tipa "apatoabuliar automatski davalac"
PARTNER PSIHOTINOG
PASIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC
AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC
3.4. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOINIH I PARANOIDNIH OSOBA (Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja III 2.3. "Lini vrednosni sistem kod psihotine osobe i III 2.3.2." Lini vrednosni sistem kod paranoinih i paranoidnih osoba".)
44
3.4.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOINIH
1/
MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PARANOINIH
a) Kad je paranoina osoba u ulozi davaoca informacija meuljudska komunikacija se odvija dvofazno:
I FAZA (faza prikrivanja autentinih sumnji u partnera):

PARANOINI PARTNER PARANOINOG NEAUTENTINO SNIENO AKTIVAN (Nesvesno ili svesno belei neizreene sumnje partnera, ali ne trai pojanjenje.) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC NEAUTENTINIH INFORMACIJA
NEAUTENTINO SNIENO AKTIVAN (Svesno sumnja u partnera, ali se trudi da to ne iskazuje.) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC NEAUTENTINIH INFORMACIJA
II FAZA (faza otvorenog izraavanja autentinih sumnji u partnera):

PARANOINI PARTNER PARANOINOG NEADEKVATNO POJAANO AKTIVAN (Ili se neadekvatno "brani od optubi" ili u afektu "priznaje" - to moe biti uvod ak i u ubistvo.) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC AUTENTINIH INFORMACIJA
FURIOZNO AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC AUTENTINIH INFORMACIJA (Otvoreno i estoko govori o svojim sumnjama u partnera, uz visoku agresivnost ak do homicidalnosti.)
45
b) Kad je paranoina osoba u ulozi primaoca informacija meuljudska komunikacija se, takoe, odvija dvofazno:
I FAZA (faza prikrivanja nepoverenja u partnera):

PARANOINI NEAUTENTINO SNIENO AKTIVAN (Svesno pokuava da prikrije svoje nepoverenje u partnera.) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC INFORMACIJA (Preutno zakljuuje da ga partner svesno manipulie to moe ali i ne mora da bude tano.)
PARTNER PARANOINOG NEAUTENTINO POJAANO AKTIVAN (Nesvesno ili svesno iskazuje "zabranjene" sadraje u smislu ponaanja koja utiu na stvaranje povienog nivoa afektiviteta kod paranoika /vidi III 1.1.3)/.) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC INFORMACIJA
II FAZA (faza otvorenog izraavanja nepoverenja u partnera):

PARANOINI PARTNER PARANOINOG NEODGOVARAJUE POVIENO AKTIVAN (Neadekvatno se "brani" tj. negira sadraje kojih ili nije svestan ili ih je svestan ali je motivisan nekim od faktora pod III 1.1.3). Ili, pak, "priznaje krivicu" neautentino priznajui sadraje kojih nije svestan ili prenaglaavajui sadraje kojih je svestan.) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC INFORMACIJA
NEODGOVARAJUE POVIENO AKTIVAN (Agresivno i detaljno ispituje partnera, esto uz fiziku agresivnost. Otvoreno zakljuuje da ga partner svesno manipulie, to moe ali i ne mora da bude tano. Mogue je da poini ubistvo.) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC INFORMACIJA
Vane napomene :
Dok analizirate meuljudsku komunikaciju kod paranoje prisetite se koliko ste puta i sami, u kraem ili duem trajanju, "plie ili dublje", upadali u "zamke" ovog modela nepravilne meuljudske komunikacije.
46
Utisak je autora da je ovo praktino najee zastupljen model nepravilne meuljudske komunikacije u naem svakodnevnom ivotu. Kao faktor "razgraivanja" (ili "izazov za graenje") poverenja paranoini model meuljudske komunikacije je ona kritina taka nakon koje sledi: 1) slom meuljudske komunikacije sa separacijom partnera (odvajanjem ili ubistvom) ili 2) otvaranje novih okvira za razvoj meuljudske komunikacije.
2 - MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOINIH
a)
Kada je paranoik u ulozi davaoca meuljudska razmena se odvija dvofazno:
I FAZA (faza u kojoj je paranoik neautentian davalac):
PARANOINI
PARTNER PARANOINOG
POVIENO AKTIVAN NAGLAENO DOMINANTAN (Sa stavom kao da e se naljutiti ako bude odbijen.) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN DAVALAC (Daje sa ogromnim oekivanjima da mu se vrati i mnogo vie nego to je dao.)
SMANJENO AKTIVAN RECESIVAN (Da li svesno ili nesvesno "nema hrabrosti da odbije" ili "prihvata besplatan dobitak" -nemogue je razluiti.) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN PRIMALAC (Ponaa se kao neko ko "mora da uzme od partnera da bi izbegao njegovu agresivnost".)
47
II FAZA (faza u kojoj se paranoik povlai iz uloge davaoca):
PARANOINI
PARTNER PARANOINOG
NEAUTENTINO PASIVAN (U stvari prepoznaje potrebe partnera.) DOMINANTAN (Odbija da daje partneru kojeg vidi kao krtog. To ini sa dozom negativnog emocionalnog naboja - kao da e se naljutiti ako se i dalje od njega trai.) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN NEDAVALAC (Odbija partnera uz odgovor "nemam", a kad bi bio autentian rekao bi "neu da ti dam" to bi omoguilo partneru da potrai i dopunska objanjenja za ovakav prekid meuljudske razmene.)
NEAUTENTINO SMANJENO AKTIVAN (Prepoznaje i izraava svoje potrebe, ali nesvesno ili svesno prepoznaje i da ga paranoik odbija.)
RECESIVAN
NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN PRIMALAC U POKUAJU (Iako svesno ili nesvesno prepoznaje neautentinost odbijanja ne uputa se u traenje dopunskih objanjenja za prekid meuljudske razmene.)
48
b)
Kada je paranoik u ulozi primaoca meuljudska razmena se, takoe, odvija dvofazno:
I FAZA (faza u kojoj je paranoik neautentini primalac) :
PARANOINI
PARTNER PARANOINOG
NEAUTENTINO SMANJENO AKTIVAN (Ograniava se da adekvatno potrai.)
RECESIVAN (Ne odbija ono to mu se daje i kada to nije ono to mu treba.)
NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN PRIMALAC (Gotovo da nikad nije zadovoljan primljenim i to nesvesno ili svesno pokazuje.)
NEAUTENTINO POJAANO AKTIVAN (Pojaano, ali najee neadekvatno krto nudi partnera paranoika nesvesno ili svesno agresivan zbog stalnog nezadovoljstva kojim paranoini "zrai", a uz to i nesvestan svoje krtosti za koju na ovaj nain nalazi opravdanje.) DOMINANTAN (Jer mu to dozvoljava paranoini partner.) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN DAVALAC (Nesvesno ili svesno prepoznaje neprimerenost ovakve meuljudske razmene, a ipak je nastavlja.)
49
II FAZA (faza u kojoj se paranoik povlai iz uloge primaoca) :
PARANOINA OSOBA
PARTNER PARANOINOG
NEAUTENTINO PASIVAN (Odustaje da trai od partnera.) NEAUTENTINO RECESIVAN (Odbija da primi od partnera, pravdajui se da to "ne sme ili mu je neprijatno".) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN NEPRIMALAC (Odbija i ono to bi mu odgovaralo, a tim generalnim odbijanjem svesno ili nesvesno kanjava partnera za njegovu krtost.)
NEAUTENTINO AKTIVAN (I ako svesno ili nesvesno belei da se paranoik povukao iz meuljudske razmene.) NEAUTENTINO DOMINANTAN (U sutini mora da prihvati odbijanje partnera, {to ga povreuje.) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN DAVALAC U POKUAJU (Nesvesno ili svesno prepoznaje da se paranoik povukao iz meuljudske razmene, to ga povreuje, ali ipak nastavlja pokuaje uspostavljanja iste.)
Vana napomena :
Opisani modeli nepravilne meuljudske razmene kod paranoine dijade obezbeuju funkcionisanje sa bitno smanjenom razmenom, to moe, do izvesne mere, da bude i adaptabilan morfostatski faktor (Ovaj faktor, smanjujui razmenu materije i energije u dijadi, usporava njen razvoj.).
50
3.4.2.
MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOIDNIH
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja III 2.3. "Lini vrednosni sistem psihotine osobe " i III 2.3.2. " Lini vrednosni sistem kod paranoinih i paranoidnih".)
1 - MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PARANOIDNIH OSOBA
a) Kada je paranoidna osoba u ulozi davaoca informacija meuljudska komunikacija se odvija dvofazno: I FAZA (faza u kojoj je paranoidni upadljivo nerazumljiv partneru /na svesnom nivou/) :
PARANOIDNA OSOBA PARTNER PARANOIDNOG
POJAANO ILI SNIENO AKTIVAN
DOMINANTAN
NEADEKVATNO AKTIVAN /Na svesnom nivou ne vidi znaaj ovakve meuljudske komunikacije, ali je prihvata motivisan nekim od faktora povienog nivoa afektiviteta definisanih pod III.1.1.3)/ RECESIVAN NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN PRIMALAC INFORMACIJA (Povlai se iz autentine meuljudske komunikacije, ili od samog poetka ili posle pokuaja da se ubeuje sa psihotinim kako bi mu promenio stavove.)
NEODGOVARAJUI DAVALAC INFORMACIJA (Prua informacije koje na svesnom nivou ostaju nerazumljive partneru, ali partnerove emocionalne reakcije /ljutnja ili simpatija/ ipak sugeriu pretpostavku da postoji skriveni /nesvesni/ smisao ovakve meuljudske komunikacije.)
II FAZA (faza u kojoj je paranoidni funkcionie istupajui na nain razumljiv partneru / na svesnom nivou/) :
PARANOIDNA OSOBA PARTNER PARANOIDNOG
AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA
AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA
51
b) Kada je paranoidna osoba u ulozi primaoca informacija meuljudska komunikacija se, takoe, odvija dvofazno:
I FAZA (faza kada paranoidni neadekvatno reaguje na informacije koje mu partner daje) :
PARANOIDNA OSOBA
PARTNER PARANOIDNOG
PASIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN PRIMALAC INFORMACIJA (Neadekvatno reaguje na komunikaciju partnera.)
AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN DAVALAC INFORMACIJA (Sumnja da njegovo davanje informacija ima ikakvog smisla.)
II FAZA (faza kada paranoidni dosta adekvatno reaguje na informacije koje mu partner upuuje) :
PARANOIDNA OSOBA AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA
PARTNER PARANOIDNOG AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA
Vana napomena : Paranoidni i njegov partner se kreu u meuljudskoj komunikaciji izmeu dve krajnosti: razumevanja i nerazumevanja, a i njihove emocije se kreu od simpatije do straha i agresivnosti. Ovakva meuljudska komunikacija as pojaa bliskost as izazove mrnju, to ini sadraj double bind fenomena kao osnovnog mehanizma odravanja psihoze.
52
2 - MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOIDNIH OSOBA Meuljudska razmena kod paranoidnih osoba se odvija u irokom spektru oblika. Najee je to po tipu "zavisnika" ili "negativistiara", a daleko ree po tipu "apatoabuliara".
Vane napomene :
Meuljudska komunikacija i meuljudska razmena kod paranoidnih i paranoinih osoba su potpuno neadekvatni i predstavljaju osnov za dalje odravanje ili irenje paranoidnog jezgra (u okviru LVS-a), prevashodno zbog narastajueg nepoverenja i straha. Ovakvo funkcionisanje umesto bliskosti raa nepoverenje i strah sa moguim komplikacijama u vidu izbijanja verbalne i fizike agresivnosti (u fazama "jasnog komuniciranja") kada moe doi i do ubistva. U ovako formiranim odnosima i partner paranoinog (ili paranoidnog) je izloen mogunosti da razvije paranoinost sa svim moguim komplikacijama (psihotinou i homicidalnou).
3.5. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD DEPRESIVNIH
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja: III 2.2. "Iskrivljeni Lini vrednosni sistem", III 2.2.4. " Lini vrednosni sistem kod nepsihotino depresivnih", III 2.3. "Lini vrednosni sistem kod psihotine osobe" i III 2.3.3." Lini vrednosni sistem kod psihotino depresivnih".)
3.5.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD DEPRESIVNIH U meuljudskoj komunikaciji depresivni pacijent, po pravilu, zauzima poziciju Pasivnog primaoca informacija :
1)
DEPRESIVNA OSOBA PASIVAN (ili izrazito snieno aktivan) RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA
PARTNER DEPRESIVNOG
POJAANO AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA
53
2) U ulozi davaoca informacija, takoe po pravilu, manifestuje slinu pasivnost ili izrazito snienu aktivnost:
DEPRESIVNA OSOBA
PARTNER DEPRESIVNOG
PASIVAN (ili izrazito snieno aktivan) DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA
POJAANO AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA
3) Drugaiji principi vae kod agitovane depresije gde preovladava sledei model meuljudske komunikacije:
DEPRESIVNA OSOBA
PARTNER DEPRESIVNOG
POJAANO AKTIVAN (monotematski, tj. sa depresivnim sadrajima) DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA
PASIVAN (ili pojaano aktivan "odgovara od depresije") RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA
54
3.5.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD DEPRESIVNIH
1) Kada je depresivna osoba u ulozi davaoca meuljudska razmena se, po pravilu, odvija na sledei nain :
DEPRESIVNA OSOBA PASIVAN DOMINANTAN NEDAVALAC
PARTNER DEPRESIVNOG AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC U POKUAJU
2) Kada je depresivna osoba u ulozi primaoca meuljudska razmena se odvija na sledei nain :
DEPRESIVNA OSOBA PASIVAN DOMINANTAN NEPRIMALAC
PARTNER DEPRESIVNOG AKTIVAN RECESIVAN DAVALAC U POKUAJU
Vane napomene :
Oblici nepravilne meuljudske komunikacije kao i nepravilne meuljudske razmene kod depresije gotovo su identini formama opisanim u vezi sa funkcionisanjem psihotinih osoba shizofrenih karakteristika po tipu "negativistiara". I ovde postoji isti kliniki utisak da pojaana aktivnost partnera pojaava znake obolenja pacijenta ( u ovom sluaju njegovu depresivnost) i obrnuto, pojaanjem depresivnosti pacijenta sekundarno dolazi i do pojave depresivnosti ( nesvesne ili svesne) i samog partnera. Depresija obeju strana poprima funkciju nesvesne ili svesne agresivnosti, ispoljavane istovremeno prema partneru i prema sebi samom.
55
Ovakav proces moe dovesti do depresivnog stupora, depresivnih sumanutosti, pokuaja samoubistva ili samoubistva. Partner depresivnog moe razviti nesvesnu depresivnost (sa psihosomatskim oboljenjem, pojavom zavisnosti ili sklonosti zadesima) kao i svesnu depresivnost.
3.6. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD MANINIH
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja III 2.3. "Lini vrednosni sistem psihotine osobe" i III 2.3.4."Lini vrednosni sistem kod maninih".)
3.6.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD MANINIH
Da li naa stvarnost vie ni psihijatrijskim bolesnicima nije smena ili se neto drugo deava to bitno menja nozoloki profil pacijenata, teko je rei. Tek, iz prakse se namee konstatacija da je, odavno ve, retka pojava pravog maninog sindroma kakvog smo kao studenti imali prilike da vidimo na predavanju profesora Stoiljkovia, sada ve daleke 1981. godine. "Zarazna" euforija, beskrajna lucidnost i logoroinost manine pacijentkinje, prikazana je potpuno nenadano, od strane pre svega vrsnog neurologa, oveka ne manje lucidnog i spremnog da na najbolji nain prihvati "dar sudbine" i masi studenata uarenih oiju ponudi ono to se, ulaskom pacijentkinje u salu za predavanje, samo po sebi nametnulo - prikaz manije. "Ovo ete upamtiti..." I, upamtili smo... Hiperaktivna, euforino selektivna, nesposobna da uti ("ni 5 minuta"), bila je za pamenje...
EMA MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE KOD MANINIH
MANINI PACIJENT
PARTNER MANINOG
HIPERAKTIVAN HIPERDOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC INFORMACIJA
PRINUDNO PASIVAN (Ne dolazi do rei.) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC INFORMACIJA
56
3.6.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD MANINIH
U sluaju nepravilne meuljudske razmene kod manije dominira aktivnost i dominantnost maninog pacijenta.
MANINI PACIJENT
PARTNER MANINOG
AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC (U ovoj ulozi sklon je krai i alkoholizmu ili drugim zavisnostima.)
PASIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC (esto razvija svesnu ili nesvesnu depresiju, zavisnost ili psihosomatske poremeaje.)
2 MANINI PACIJENT
PARTNER MANINOG
AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC (Rasipniki se ponaa i partneru diktira nain i nivo zadovoljenja njegovih /partnerovih/ potreba.)
PASIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC (Takoe esto razvija svesnu ili nesvesnu depresiju, zavisnost ili psihosomatske poremeaje.)
57
IV INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA HIPOTEZA O NASTANKU I ULOZI PSIHIJATRIJSKIH ENTITETA U PORODINOM MILJEU
Pojedini (specifini) psihijatrijski entiteti se odravaju u porodinim okvirima uz istovremeno odravanje: 1) Specifinih modela neodgovarajueg (iskrivljenog ili psihotinog) Linog vrednosnog sistema lanova porodice, 2) Specifinih modela nepravilne meuljudske komunikacije i 3) Specifinih modela nepravilne meuljudske razmene. Ovo istovremeno odravanje navedenih sadraja u porodinim okvirima jedan je od osnova za pretpostavku o njihovoj uzajamnoj povezanosti, na principima uzajamne uzronosti (feedback-a), kao na emi:
SIMPTOM (Specifian psihijatrijski entitet)
SPECIFIAN MODEL NEODGOVARAJUEG LINOG VREDNOSNOG SISTEMA
SPECIFIAN MODEL NEPRAVILNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE
SPECIFIAN MODEL NEPRAVILNE MEULJUDSKE RAZMENE
Pretpostavljamo da se sistem prikazan na emi formira tokom jedne ili vie nepravilno obavljenih meuljudskih komunikacija i meuljudskih razmena koje se dogode u situacijama povienog nivoa afektiviteta /vidi III 1.1.3)/, to je, po pravilu, karakteristino za trenutke individualnih ili porodinih kritinih ivotnih dogaaja.
U praksi se susreemo sa: 1) oekivanim kritinim ivotnim dogaajima (sklapanje braka, raanje deteta, polazak u kolu, zavravanje kole, odvajanje odraslog od primarne porodice, zapoljavanje, sklapanje partnerstva momak-devojka, stvaranje brane ili vanbrane zajednice dece koja su odrasla, raanje unuka, smrt deda i baba) i
58
2) neoekivanim kritinim ivotnim dogaajima (razvod ili prekid vanbrane veze, pobaaji, prevremena smrt lana porodice, zades sa veim ili manjim invaliditetom...). Oekivani kritini ivotni dogaaji po pravilu su sadraj prelaza iz jedne u drugu fazu individualnog, tj.porodinog ivotnog ciklusa i predstavljaju gotovo nerazdvojne elemente ivota svake porodice. Otuda nimalo sluajno najvei broj psihijatrijskih entiteta upravo otpoinje vremenski vezano za neki od oekivanih kritinih ivotnih dogaaja. Neoekivani kritini ivotni dogaaji nisu pravilo i nisu oekivan sadraj ivota individue i porodice; ree se javljaju, ali tim vie, zbog neoekivanosti, nose jo intenzivniji nivo afektiviteta, ime se pojaava ansa za obavljanje specifinih interpersonalnih komunikacija i interpersonalnih razmena koje e pratiti pojava i fiksiranje simptoma (psihijatrijskog entiteta) u porodinom sistemu.
O kakvim se to nepravilnim meuljudskim komunikacijama i meuljudskim razmenama zapravo radi?
Pretpostavljamo da se, u opisanim situacijama povienog stepena afektiviteta, u toku jedne ili vie obavljenih meuljudskih komunikacija i meuljudskih razmena izmeu lanova porodice ispolji jedan od sledeih sadraja:
1) nedostatak ljubavi ili ak otvorena pojava mrnje ili 2) neadekvatno velika doza ljubavi ili ak otvorena "incestuoznost" (Pod ovim pojmom podrazumevamo pojavu manifestacija ljubavi do erotinosti, bilo prema krvnom srodniku, to bismo nazvali "biolokom incestuoznou", bilo prema "socijalnom srodniku" /kumu, zetu, snaji.../, to bismo nazvali "socijalnom incestuoznou". Ovakav fenom moe biti hetero ali i homoseksualan, u okviru odnosa partnera iste ili razliitih generacija.). Pomenuti fenomeni dovode partnere (jednog ili vie njih) u poziciju dopunskog povienja nivoa afektiviteta uz intenzivno potiskivanje sadraja u nesvesni deo Linog vrednosnog sistema.
U okviru opisanih interpesonalnih zbivanja aktiviraju se pojave Specifinog psihijatrijskog entiteta, Specifinog modela nepravilne meuljudske komunikacije, Specifinog modela neodgovarajueg linog vrednosnog sistema i Specifinog modela nepravilne meuljudske razmene.
Sva etiri navedena elementa deluju u meusobnom sadejstvu : 1) Odravaju meusobnu patoloku ravnoteu. 2) Uspostavljanjem psihijatrijskog entiteta kod jednog od lanova porodice preplavljuju ovom temom celokupni ivot porodice.
59
3) Obezbeuju da ostala tri elementa (Specifini model nepravilne meuljudske komunikacije, Specifini model neodgovarajueg Linog vrednosnog sistema i Specifini model nepravilne meuljudske razmene) ostaju sve vreme aktivni, a da se to ne privodi svesti. 4) Na ovaj nain se uspeva da raniji, sadanji i budui sadraji nepravilne meuljudske komunikacije i nepravilne meuljudske razmene budu prisutni i dodatno stvarani, uz njihovo stalno potiskivanje i dranje u nesvesnom delu Linog vrednosnog sistema.
Na gore navedeni nain postiu se sledei praktini efekti :
1) Koi se mogua bioloka reprodukcija porodice. (U ovom sluaju simptom e omoguiti nesvesno odmicanje i dovoljnu distancu izmeu partnera.). 2) Mogu je i obrnuti efekat: zbliavanje nesvesno bliskih partnera i dolaenje do trudnoe tj. raanja. 3) Omoguava se i razdvajanje partnera uzajamne ljubavi. bez obzira da li imaju ili nemaju dovoljno
4) Mogue je i odravanje partnerstva bez obzira da li partneri imaju ili nemaju dovoljno ljubavi. 5) Koi se mogua svesna ili nesvesna poligamna orjentacija partnera. 6) Omoguava se svesna ili nesvesna poligamna orjentacija partnera. 7) Koi se svesna ili nesvesna "bioloka incestuoznost". 8) Omoguava se svesna ili nesvesna "bioloka incestuoznost". 9) Koi se svesna ili nesvesna "socijalna incestuoznost". 10) Omoguava se svesna ili nesvesna "socijalna incestuoznost". 11) Omoguava se da odrastao ostane uz roditelje ili brata ili sestru (i sl.), tj. nesepariran. 12) Omoguava se separacija odraslog iz primarne porodice. 13) Omoguava se da se neko osami ( autizuje ). 14) Omoguava se da neko stupi u meuljudsku komunikaciju i meuljudsku razmenu sa okolinom ( Pridruivanje ).
60
V INFORMACIONO - KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE Iz prethodno razmotrene hipoteze (sadraj pod takom IV) proizilazi uvoenje u psihoterapijski rad specifinih informaciono - komunikacionih psihoterapijskih intervencija.
1.
OSNOVNE INFORMACIONO KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE
1) UVOENJE PRAVILNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE
Pravilna meuljudska komunikacija se koristi : 1 - kao princip funkcionisanja sistema terapeut-porodica (tokom seansi) i 2 - kao na porodicu prenesen nain komunikacije koji ona (porodica) koristi i mimo terapeutovog prisustva.
1 - Svaka seansa se vodi uz primenu pravilne meuljudske komunikacije. Ovo podrazumeva nezagovaranje nikakvog kliea redosleda komunikacije izmeu uesnika seanse, ve se ovaj redosled utvruje u konkretnoj situaciji i prema konkretnom angaovanju lanova porodice i terapeuta, uz podravanje (na ovaj nain i neverbalno) aktivne pozicije kao neophodnosti za dobru interpersonalnu komunikaciju! Terapeut komunicira tokom seanse po jasnim pravilima dobre meuljudske komunikacije, smenjujui se u ulogama dobrog davaoca informacija i dobrog primaoca informacija (Vidi stranu 9.!). On podstie lanove porodice, ali ih ne gura u dobru komunikaciju ve im istu nudi i to ponavlja svestan njenog znaaja, ali i spreman da saeka pojedine lanove da se postupno ukljue. Pravilo je da je u poetnoj fazi terapeut najaktivniji, a da se, daljim tokom tretmana, prelazi u fazu kada se i ostali lanovi porodice postepeno sve vie i sve adekvatnije ukljuuju. Ukoliko kod nekog od lanova porodice tokom seanse doe do pojave upornog utanja i pored normalnog podsticanja terapeut to prihvata i nastavlja razgovor sa drugim lanovima porodice koji su aktivni. Ako neko ispolji pritisak na lana koji uporno uti (iz straha ili nesvesne agresivnosti) terapeut tada nastupa direktivno i daje uputstvo porodici o tome da treba podsticati komunikaciju, ali ne i prelaziti granicu u tome, kako bi se ostavila mogunost da svako uzme uea u komunikaciji prema svojim stvarnim mogunostima i potrebama. Porodica na seansi moe spontano da prihvati pravilnu meuljudsku komunikaciju, a da toga nije ni svesna, ili moe, to je malo verovatno, sopstvenom percepcijom da osvesti ovaj sadraj. Obaveza je terapeuta da obavi kratku edukaciju porodice i osvesti joj sve elemente pravilne meuljudske komunikacije, ime joj, na ovu temu, maksimalno daje ansu da ovlada neophodnim vetinama.
61
2 - Pravilnu meuljudsku komunikaciju porodica moe da prihvati na nesvesnom ili svesnom nivou (to je daleko bolja varijanta) te da je koristi i mimo seansi dobivi tako "mono oruje" za uspenu adaptaciju u budunosti. Osveivanje ovog sadraja daje porodici dopunski kvalitet da u sluaju pojave istog ili novih porodinih simptoma i sama zna da se bori koristei "terapijsku taktiku dobre komunikacije". Ovako se stvara i mogunost da se tehnika dobre meuljudske komunikacije ukljui kao veoma vaan svesni sadraj porodinog vrednosnog sistema sa mogunou svesnog transgeneracijskog prenosa.
Opisana terapijska tehnika podrazumeva i aktivne intervencije terapeuta u momentima kada treba prekidati komunikaciju, to se ini u sledeim situacijama: 1 - Kada je neko od lanova (ili sam terapeut) u mentalnom zamoru ili pod dejstvom psihoaktivne supstance. 2 - Kada je previsok afektivni nivo seanse (Tada se, najpre, pokua manevar usporenja komunikacije kako bi se dalo vreme za laganije pranjenje emocija, ime se izbegavaju raptusi i iskrivljavanje komunikacije.). 3 - Kada su prisutni i drugi fenomeni karakteristini za razliite primere nepravilnog direktnog prijema informacija (vidi III 1.1.). (Takav je primer organski poremeaj ula sluha. Pritom savetujemo oprez, jer smo u praksi suoeni sa fenomenom "dopunske psiholoke nesvesne nagluvosti", a kod osoba koje realno imaju odreen nivo oteenja sluha, ali zbog dopunskih nesvesnih emocionalnih razloga, funkcioniu kao da im je poremeaj mnogo dublji!)
2) IZRADA GENOGRAMA (7,17), (MAPE PORODINOG STABLA), PO PRINCIPIMA McGOLDRICK M., GERSON R., 1985.(18) Najbolje iskustvo imamo sa sadrajima dobijenim izradom trogeneracijskog genograma koji obuhvata: decu, njihove roditelje i generaciju baba i deda. Ovo je direktan i najbolji nain za upoznavanje Linog i Porodinog vrednosnog sistema.
3) TEHNIKA KORIGOVANJA SADRAJA ISKRIVLJENOG LINOG VREDNOSNOG SISTEMA pacijenta i porodice (a, ee ili ree, i sadraja iskrivljenog Linog vrednosnog sistema samog terapeuta!). Ova se tehnika najintenzivnije obavlja tokom izrade genograma, ali prati praktino i sve druge sadraje terapijskog postupka. Radi se po tipu indirektne konfrontacije (nuenjem "drugaijeg vienja" ili, jo nenije, "drugaije pretpostavke o neem").
4) TEHNIKA NORMANA I BETI PAUL, 1974. (Po McGoldrick M., Gerson R., 1985.)(20), predstavlja podvrgavanje porodice postupku intenzivne analize pojedinanih iskustava lanova porodice u vezi sa oekivanim i neoekivanim kritinim ivotnim dogaajima (sa posebnim akcentom na kritine ivotne dogaaje koji prethode uspostavljanju psihijatrijskog entiteta u porodinim okvirima).
62
Ovim postupkom postie se obavljanje intenzivne informacione i emocionalne razmene koja ima veklike anse da dovede do pojanjavanja (na nesvesnom ili svesnom nivou) informacionih i emocionalnih sadraja koji su, u trenucima kritinih ivotnih dogaaja, bili manifestovani i potisnuti u nesvesni deo Linog i Porodinog vrednosnog sistema. Ova se tehnika izvodi krajnje obazrivo s obzirom na veliki emocionalni znaaj potisnutih sadraja i neophodnost da isti budu postupno otkriveni, uz postupno emocionalno pranjenje, ali i adekvatnu empatsku obradu. Kao posebna psihoterapijska tehnika ona se lako inkorporie u tehniku izrade genograma.
5) UVOENJE PRAVILNE MEULJUDSKE RAZMENE
Sadraj ove psihoterapijske intervencije precizno je opisan u odeljku II 3.(Vidi stranu 11.!) Intervencija se moe koristiti: 1 - na samoj seansi (pod uticajem terapeuta) ili 2 - van neposrednog kontakta sa terapeutom (van seansi ), kada porodica, nesvesno ili svesno, pomenuti sadraj ukljui u svoje funkcionisanje.
Porodica retko moe sama da uoi ovu vetinu, te stoga uvek treba da bude direktno i precizno instruirana od strane terapeuta, ime joj se, takoe, prua jo jedno "novo oruje" za uspenu adaptaciju. Ovaj sadraj, slino pravilnoj meuljudskoj komunikaciji, moe postati nesvesni, ali i svesni deo porodinog funkcionisanja sa mogunou transgeneracijskog prenosa. (I ovde je povoljnija varijanta svesno prenoenje ove vetine jer ista daje porodici dodatnu adaptacionu snagu da svesno kontroliui ove mehanizme izbegne ili uspeno reava nove pojave porodinih simptoma.)
Zato su intervencije uvoenja pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene toliko vane?
Uvoenjem pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene mogue je postii dve stvari: 1. Postepenu deblokadu meuljudske komunikacije i meuljudske razmene sve do postepenog prodora sadraja potisnutih interpersonalnih komunikacija i razmena koje se, u novom okviru (u uslovima pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene), svesno ili nesvesno ponovo obavljaju obezbedivi "vraanje porodinih dugova", sa vie ili manje svesnog ili nesvesnog emocionalnog reagovanja (nekada je to uzdah olakanja kojeg primeti samo terapeut na svesnom planu, a zbog svoje verziranosti).
63
2. Drugi mogui efekat uvoenja pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene sastoji se u injenici da se, na ovaj nain, stvara nov okvir za obavljanje (ali sada na adekvatan nain) aktuelnih meuljudskih komunikacija i meuljudskih razmena, a u uslovima narasle individualne i porodine krize koja ima sva obeleja novog kritinog ivotnog dogaaja sa visokim nivoom afektiviteta! Aktuelna porodina kriza sadri i elemente aktuelnog terapijskog tretmana tokom kojeg se porodica vodi putevima stavljanja na probu i ispitivanja porodine ljubavi i bliskosti. Ukoliko se pokae da u nekim relacijama nema ljubavi i bliskosti ili da, i ako je ima, ona ne biva adekvatno iskazana (sa jedne ili obe strane), to postaje realan okvir za spontanu ili na terapeutov predlog nainjenu separaciju. Ukoliko se pak jasno pokae da postoji dovoljno obostrane ljubavi (ili bliskosti) to postaje nova baza za kvalitativno nov odnos i dalje uspeno obavljanje procesa meuljudske komunikacije i meuljudske razmene izmeu lanova porodice. I u jednom i u drugom sluaju sutina je u obavljanju pojanjavanja dotad nejasnih emocionalnih relacija, smee privlaenja i odbijanja, to je bila emocionalna osnova i uporite za odravanje double bind komunikacija.
Krajnji uspean ishod ovih intervencija, a i tretmana uopte, jeste, ili zrelije uspostavljanje emocionalnog odnosa ljubavi i bliskosti, ili suoavanje sa nedovoljnou ljubavi i bliskosti (ili nemogunou da se ista iskomunicira), nakon ega beleimo ili uspeno zajednitvo ili uspenu separaciju.
2.
PARADOKSALNE INFORMACIONO - KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE
1) PARADOKSALAN SAVET TERAPEUTA PARTNERIMA DA SE ODVOJE
uz komentar da oni, iako moda i imaju dovoljno ljubavi jedno za drugo, ive partnerski ivot sa mnogo obostranog nezadovoljstva i depresivnosti, te da bi njihovo razdvajanje, pod takvim okolnostima, bilo za njih najbolje reenje. Na ovakav nain se partnerima daje savet da se telesno odmaknu, a da se emocionalno priblie i upuuju se na obavezu da ljubav i zajednitvo gaje samo u okvirima dovoljno srenog (zadovoljavajueg) partnerskog odnosa! Ova se psihoterapijska intervencija koristi na autentian nain tek onda kada je terapeut iscrpeo odgovarajue pokuaje da pomogne partnerima da izau iz double bind pozicije i kada je njemu (terapeutu) jasno da pred sobom ima osobe koji ne postiu dovoljno uzajamne sree da bi uspeno nastavile zajedniki ivot.
64
2) INTERVENCIJA SAOPTAVANJA "NEMA PROMENE, NEMA POMOI."
( Salvador Minuin, svetski poznat autoritet iz oblasti sistemske porodine psihoterapije, je, sa jo jednim svojim kolegom, na Svetskom kongresu iz sistemske porodine psihoterapije, potpuno iznenadio sve prisutne ponudivi ovu konstataciju!!?? ) Ova se intervencija nudi porodici u uslovima kada terapeut autentino doivljava da je zaista uinio sve to je mogao u pokuaju da pomogne. Sama terapijska intervencija, kao i autentine okolnosti u kojima se primenjuje, dovode do pada emocionalne napetosti (poput "pomirenja sa sudbinom"), uz pratee defokusiranje simptoma. Sve to bitno smanjuje uspenost potiskivanja nesvesnih sadraja i daje im ansu za prodor, delom ili u celini, u svesni deo Linog vrednosnog sistema, uz odvijanje informacione i emocionalne deblokade preko procesa uvoenja pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene, a sa dobrim terapijskim uinkom. Nakon toga poveavaju se anse da se i u budue meuljudska komunikacija i meuljudska razmena u porodici svesno ili nesvesno obavljaju na pravilan nain.
3. METAFORA KAO SPECIFINA INFORMACIONO - KOMUNIKACIONA PSIHOTERAPIJSKA INTERVENCIJA
Metafora kao specifina informaciono-komunikaciona psihoterapijska intervencija predstavlja element koji, u najdubljem smislu, saima nataloeno ljudsko znanje, veru i umetnost, nosei impresivnu snagu viegeneracijske ovekove borbe da nae put do sebe i drugih ljudi, put do ljubavi. Psihoterapija kao umetnost i umetnost kao psihoterapija preko metafore postaju jedno isto, dajui ansu oveku da iskomunicira sa najlepim stranama svoje i tue ljudske due. U nemogunosti da itavu knjigu posvetim ovoj najlepoj od najlepih psihoterapijskih tehnika zadovoljavam se samo time to navodim one metafore koje lino najee koristim u svojoj psihoterapijskoj praksi.
1) Parafraziram izreku Vladike Nikolaja Velimirovia (23):
"Boe, pomozi mi da u ivotu promenim ono to mogu i da se pomirim sa onim to ne mogu da promenim."
65
Ovu izreku koristim u psihoterapijskom postupku definiui obavezu svakog lana u porodinoj terapiji (pa i samog terapeuta) da uini SVE TO MOE (ni vie ni manje od toga) da bi doprineo poboljanju. Istovremeno, ovim ukazujem uesnicima u terapijskom postupku (pa i samom sebi) da emo, mogue je, doi do krajnje take kada dalja promena nee vie zavisiti od naih snaga, ali da smo i tada uinili mnogo (ili tanije, najvie to smo mogli), ime se unapred reavamo dodatnog munog oseanja da nismo "oduili dug prema sebi i prema drugima".
2) Izreku "Pametniji poputa."(21) prihvatio sam u odreenoj meri, a koristim je i u novom obliku: "Pametniji ne poputa." Tumaenje izreke "Pametniji poputa." sagledavam tako da i sam prihvatam neophodnost da prekidam komunikaciju u trenucima previsoke afektivnosti partnera (kada, po pravilu dolazi do "prejakih rei"). Ovaj manevar obilato preporuujem kao nain da se zatitite od drugih (po crnogorskom predanju to se zove "junatvo"), a takoe i da druge zatitite od sebe (to Crnogorci zovu "ojstvo"). Novi oblik izreke koji glasi "Pametniji ne poputa." daje dopunu prethodnoj interpretaciji, a u smislu neophodnosti zadravanja aktivnog stava u komunikaciji (i u ivotu uopte), uz trajnu borbu za bolje.
3) Kada je kljuna terapijska tema partnerska ljubav preporuujem korienje dva prelepa primera iz poezije:
A. Ukoliko je potrebno da se partneri zarobljeni double bind komunikacijom suoe sa nainom kako da zaista vide kakav je i koliko intiman njihov odnos, upuujem ih na predivnu pesmu Alekse antia (22):
Ne vjeruj...
Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kau, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime,Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi I prelije srmom vrh modrijeh kra, Tamo gdje u grmu proljee lepra I gdje slatko spava na jorgovan plavi, Doi, ekau te!
66
U asima tijem, Kad na grudi moje priljubi se vre, Osjeti li, draga, da mi t'jelo dre, I da silno gorim ognjevima svijem, Tada vjeruj meni, i ne pitaj vie! Jer istinska ljubav za rijei ne zna; Ona samo plamti, silna, neoprezna, Niti mari, draga, da stihove pie!
B. Ukoliko jedan ili oba partnera, svesno ili nesvesno, nose (svako svoj) teret zbog "bekstva od ljubavi" pozivam u pomo Lazu Kostia i upuujem partnere da proitaju njegovu pesmu(10)
Santa Maria della Salute
Oprosti, majko sveta, oprosti to naih gora poalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaenoj tebi podie dvor; prezri, nebesnice, vrelo milosti, to ti zemaljski sagrei stvor; Kajan ti ljubim preiste skute, Santa Maria della Salute.
Zar nije lepe nosit lepotu, svodova tvojih postati stub, nego grejui svetsku grehotu u pep'o spalit srce i lub; tonut o brodu, trunut u plotu, avolu jelu a vragu dub? Zar nije lepe vekovat u te, Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko, mnogo sam strad'o mnoge sam grehe pokaj'o ja; sve to je srce snivalo mlado, sve je to jave slomio ma', za im sam ezn'o, emu se nad'o, sve je to davno pep'o i pra', na ugod ivu pakosti ute, Santa Maria della Salute.
67
Trovalo me je podmuklo, gnjilo, al' ipak neu nikoga klet; to god je muke na mene bilo, da nikog zato ne krivi svet: jer, to je dui lomilo krilo to joj u jeku duilo let, sve je to s ove glave sa lude, Santa Maria della Salute.
Tad moja vila preda me granu, lepe je ovaj ne vide vid; iz crnog mraka divna mi svanu, k'o pesma slavlja u zorin svit, svaku mi mahom zalei ranu, a'l teoj rani nastade brid: to u od milja, od muke ljute, Santa Maria della Salute?
Ona me glednu. U duu svesnu nikad jo takav ne sinu gled; tim bi, to iz tog pogleda kresnu, svih vasiona stopila led, sve mi to nudi za im god eznu', jade pa slade, emer pa med, svu svoju duu, sve moje ude, - svu sveanost za te, divne trenute!Santa Maria della Salute.
Zar meni jadnom sva ta divota? Zar meni blago toliko sve? Zar meni starom, na dnu ivota, ta zlatna voka to sad tek zre? Oh, slatka voko tantalskog roda, to nisi meni sazrela pre? Oprosti moje grene zalute, Santa Maria della Salute.
Dve se u meni pobie sile, Mozak i srce, pamet i slast. Dugo su bojak strahovit bile, K'o besni oluj i stari hrast: Napokon sile sustae mile, vijugav mozak odra vlast, razlog i zapon pameti hude, Santa Maria della Salute.
68
Pamet me stegnu , ja srce stisnu, utekoh mudro od sree, lud, utekoh od nje - a ona svisnu. Pomraa sunce, veita stud, gasnue zvezde, raj u pla briznu, smak sveta nasta i strani sud O svetski slome, o strani sude, Santa Maria della Salute!
U srcu slomljen, zbunjen u glavi, spomen je njezin sveti mi hram. Tad mi se ona odonud javi, k'o da se bog mi pojavi sam: U dui bola led mi se kravi, kroz nju sad vidim, od nje sve znam zato se mudraki mozgovi mute, Santa Maria della Salute. Doe mi u snu. Ne kad je zove silnih mi elja navreli roj, ona mi doe kad njojzi gove, tajne su sile slukinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove, zemnih milina nebeski kroj. Tako mi do nje prostire pute Santa Maria della Salute. U nas je sve k'o u mua i ene, samo to nije briga i rad, sve su miline, al' neeene, strast nam se blai u rajski hlad Starija ona sad je od mene, tamo u biti dosta joj mlad gde svih vremena razlike ute, Santa Maria della Salute.
A naa deca pesme su moje, tih sastanaka veiti trag; to se ne pie, to se ne poje, samo to duom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje, to je u raju prinovak drag, To tek u zanosu proroci slute, Santa Maria della Salute.
69
A kad mi doe da prsne glava o tog ivota hridovot kraj, najlepi san mi postae java, moj ropac njeno: "Evo me, naj!" Iz nitavila u slavu slava, iz beznjenice u raj, u raj! U raj, u raj, u njezin zagrljaj! Sve e se elje tu da probude, duine ice sve da progude, zadiviemo svetske kolute, bogove silne, kamo li ljude, zvazdama emo pomerit pute, suncima zasut seljenske stude da u sve kute zore zarude, da od miline dusi polude Santa Maria della Salute.
4) Kada je tema u psihoterapiji odnos prema materijalnim vrednostima i vrednostima ljudske podrke i prijateljstva parafraziram staru istonjaku priu (citat iz knjige :"Svjetski izazov", Jean-Jacqnes, Servan-Schreiber, 1980.)(6).
"Na dobitku je svako ko izgubi jedan zlatnik - stara je istonjaka pouka"
"Jednog je dana neki trgovac etao putem po velikom ostrvu i spazio na zemlji oito izgubljen zamotuljak. Podie ga i otvori. S iznenaenjem nae unutra tri zlatnika, svaki u vrednosti jednog rija. Obradova se i pouri da se sa svojim novim blagom vrati kui. Tada mu prie drugi eta i ree da taj zamotuljak pripada njemu i da ga je on tu izgubio. Pa zatrai da mu vrati ona tri zlatnika. Trgovac koji ih je naao gledae na to drugim oima, pa izjavi: 'to si naao, to je tvoje.' Re po re i njihova se prepirka produi nadugako. No, jednog trenutka rasprava se, kao sama od sebe, preokrenula. Bivi vlasnik poeo je govoriti: 'Ako emo pravo, kad sam ih ve izgubio, izgubio sam ih.' A drugi e: 'Na kraju krajeva, ja sam ih sluajno naao i oni mi ne pripadaju.' I tako se opet nisu mogli sloiti. I beskonana se rasprava nastavi kao i pre, samo u obrnutom smeru. Najzad pametno odluie da im presudi neko trei i tako se uputie najslavnijem sucu (a bio je to O'Oka Echizen-no-kami Tadasuke). Ovaj ih obojicu paljivo saslua i ovako presudi: 'Ova tri zlatnika koje svako od vas eli da d onom drugom zaplenjuje javna vlast. Poto ste se odrekli vlasnitva nad njima neete imati prigovora na ovakvu odluku.' Potom sudija uze zlatnike i izae u drugu sobu.
70
Dva oveka ostadoe zbunjeni, zamiljeni i poneto tuni. Tada se sudac vrati nosei u rukama dva zamotuljka. Obojici je pruio po jedan, a u svakom zamotuljku bila su po dva zlatnika. 'etiri zlatnika koja sada zajedno imate sastoje se od ona tri koje ste mi doneli i jednog zlatnika koji sam dodao iz svog depa, u znak zahvalnosti za ono emu ste me nauili. Pre dolaska kod mene svako od vas dvojice je u jednom momentu mislio da ima tri zlatnika. Sada imate po dva i to je kao da je svako od vas izgubio po jedan zlatnik. I ja, koji sam dodao jedan zlatnik, takoe mogu rei da sam tako izgubio zlatnik. Svako od nas trojice je tako izgubio istu stvar: jedan zlatnik. To je cena za ono to smo svi zajedno dobili.'"
5) Kada je potrebno obraditi temu alovanja za mrtvima, sa pobeivanjem straha od smrti, uz prikupljanje porodinih snaga i njihovo napajanje novim ivotnim arom od izuzetne je koristi prisetiti se stihova Jovana Jovanovia Zmaja -"Svetli grobovi" (Vidi kraj knjige!)(8).
6) U toku psihoterapijskog definisanja snage kojom se psihijatrijski entitet namee pacijentu i okolini, koristim se svojom linom metaforom koju sam nazvao "Nijagarin vodopad".
Da bih doarao pacijentu i porodici svu snagu kojom nesvesna psiha formira i odrava psihijatrijski problem esto njihove svesne napore da se tome odupru definiem opisujui paradoksalnu situaciju u kojoj ovek stane pred Nijagarine vodopade i, sa svoje dve ruke, pokua da ih zaustavi.
7) Metaforu "Bonaca i jedriliar", takoe nastalu tokom linog psihoterapijskog rada, koristim u sluajevima kada oseam da je promena mogua, ali da je treba strpljivo saekati, kao to vet jedriliar zateen u bonaci strpljivo eka vetar, a potom ga veto "uhvati" i nastavi plovidbu. Ovu intervenciju po pravilu koristim kod apato-abulinih sindroma, kao i kod ispoljavanja negativizma, saoptavajui pacijentu i porodici da im aktuelno nestrpljenje i pritisak zaista nita nee pomoi (kao to ni jedriliaru nita nee znaiti da uzalud "hvata" vetar onda kada ga nema). Po pravilu, tek kad se pacijent i porodica opuste i smanje uzajamni pritisak dolazi do pozitivne promene kad savetujem "podizanje jedara i nastavak plovidbe".
71
8) Metaforu "Tree oko" esto koristim kao prateu intervenciju u postupku svesnog uvoenja u porodino funkcionisanje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /vidi V 3./. Tada kaem da svaki ovek ima tu sposobnost ("Tree oko") da svesno prati tok meuljudske komunikacije i meuljudske razmene i da stalno nadzire da li se ovi sadraji pravilno odvijaju.
9) "Priu o slonu" koristim kao ilustraciju neophodnosti negovanja normalne meuljudske komunikacije kao aktivnosti kojom se dostie mnogo potpuniji nivo spoznaje realnosti.
"U neku daleku zemlju po prvi put dovedoe slona. Glas o neobinoj ivotinji dospe do vladara ove zemlje i on posla svoja tri savetnika da pogledaju ivotinju i da mu potom podnesu izvetaj. Doavi pred ogromnu ivotinju svaki je stade gledati iz svoje pozicije (za koju bee smatrao da je najbolje odabrana). Potom se vratie svom vladaru i ovako mu rekoe: Prvi savetnik: 'Presvetli, to Vam je jedna velika ivotinja sa dve velike noge i velikim repom..' Drugi ree: 'Visoanstvo, to je veliki stvor sa etiri velike noge i jednim ogromnim uvom.' A trei e: 'Vaa visosti, to je stvarno velika ivotinja. Ima dve velike noge i jednu ogromnu surlu.'"
72
VI PRIHOTERAPIJSKI RAD KOD POJEDINIH PSIHIJATRIJSKIH ENTITETA
Psihoterapijski tretman svih psihijatrijskih entiteta uvek se obavlja kroz tri klasine faze:
I FAZA: U prvoj fazi se pokuava zdruivanje porodice (ili partnera). To je faza pojanjavanja mehanizama kojima se odreeni psihijatrijski entitet odrava u sistemu i nuenja oprobanih naina za uspostavljanje jasnih komunikacija i jasno iskazivanje emocionalne bliskosti kroz temu borbe za ivot i zdravlje.
II FAZA: Dalji rad se nastavlja nakon potpunog ( u realnom roku obavljenog) iscrpljivanja napora da se problem uspeno rei na nivou prve faze. U drugoj fazi se autentino upuuje partnerima poziv na separaciju i radi na planiranju i sprovoenju iste.
III FAZA: Ova faza sledi logino nakon autentinog i potpunog iscrpljivanja prethodne dve (takoe u odgovarajuem realnom roku). U treoj fazi terapeut nastupa sa pozicija priblinih stavu: "Nema promene, nema pomoi." i priprema sebe i porodicu koja je na tretmanu da prihvati dalji razvoj problema onako kako on bude usledio, dajui i dalje sve od sebe , ali bez jasnog stava o krajnjem ishodu.
Vana napomena :
Preporuujemo kao pravilo da partneri (ili porodica) jo na prvoj seansi budu upoznati od strane terapeuta sa navedenim fazama. Ovo smatramo posebnom psihoterapijskom intervencijom od izuzetnog znaaja (to je "hipoteza o daljem toku problema").
73
1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU ZAVISNIKA
(Pre daljeg itanja podsetite se ponovo poglavlja: III 2.2."Iskrivljen Lini vrednosni sistem", III 2.2.1."Lini vrednosni sistem kod zavisnika",III 3. "Nepravilni naini meuljudske komunikacije i meduljudske razmene " i III 3.1." Meuljudska komunikacija i Meuljudska razmena kod zavisnika".)
I FAZA:
U prvoj fazi psihoterapijskog rada terapeut prua porodici zavisnika itav arsenal psihoterapijskih intervencija preko kojih e lanovi porodice (ili partneri u dijadi) biti uvedeni u situacije da testiraju (pokau i dokau) stvarni nivo i sadraj svoje uzajamne bliskosti. To su sledee intervencije:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i meuljudske razmene /vidi odeljak V/.
2. Organizovanje (zdruivanje) porodice (ili partnera) sa zadatkom uspostavljanja i odravanja apstinencije(3)(uz medikaciju): kod alkoholiara uz korienje disulfirama, kod narkomana uz korienje Naltrexona i povremenih analiza mokrae na prisustvo droga.
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) /vidi odeljak V/.
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974. /vidi poglavlje V/.
5. Korigovanje sadraja iskrivljenog LVS-a i nuenje adekvatnih elemenata i kvalitetnije hijerarhije LVS-a ("Ispravljanje LVS-a")-/vidi poglavlje V/.
6. Afirmacija NOVOG PORODINOG KONCEPTA menja tradicionalne stavove o braku i porodici uvaavajui realne istorijske promene u kojima se savremena porodica kao zajednica formira i razvija. 1) Ovo se prvenstveno odnosi na korekciju stavova o partnerstvu obzirom da ono (bilo brano ili vanbrano) poiva na ekonomskoj slobodi obeju strana, to je nezaobilazna odrednica koja diktira novu realnost: neophodnost da u praksi opstaju samo ona partnerstva koja imaju dovoljno uzajamne ljubavi ili ona kod kojih, zbog intenzivne okupacije partnera podizanjem malog deteta (uzrasta do 5-6 godina), ljubavni sadraj partnerstva biva privremeno delimino (ili znaajno) potisnut u drugi plan.
74
2) Neminovna je i korekcija stavova o raanju dece i kontroli raanja uz zauzimanje jasnog stava da je porodica sa troje dece (do etvoro) ideal kome treba teiti kao i da u tom smislu nije bez znaaja da izmeu dece postoji dovoljna razlika u uzrastu (idealno bi moda bilo da je to 5-6 godina?), kako bi porodica adekvatno rasporedila svoje resurse i to optimalnije obavila ovu svoju svakako najvaniju funkciju.
3) Korekcija stavova o podeli odgovornosti meu lanovima trogeneracijske porodice podrazumeva prihvatanje realnosti da je "nosei (najdeblji) stub porodinog mosta" srednja generacija (uzrasta 25-45 godina), generacija sa najveom snagom, te stoga i sa najveom odgovornou da donosi odluke od kljunog znaaja za trogeneracijsku porodicu. Beanje od ove vrste odgovornosti sreemo u praksi kao izuzetno esto! Tom "bekstvu od odgovornosti" srednje generacije po pravilu ide na ruku i paradoks vlasnitva nad porodinom imovinom (injenica je da se materijalna osnova porodica vodi kao vlasnitvo najstarije generacije!). Zadovoljni smo zakonskim reenjima koja su, poveavanjem dela nunog minimuma pri nasleivanju porodine imovine, u mnogome poboljala ekonomski status srednje generacije dajui time realnu osnovu da ona (srednja generacija) zaista zauzme mesto u porodici i drutvu koje joj realno i pripada. S druge strane, ozakonjena mogunost da stara osoba sklopi ugovor o doivotnom izdravanju i tako lii potomke porodine imovine, predstavlja, po naem miljenju definitivno loe zakonsko reenje.
4) Tokom psihoterapijskog tretmana koriguju se i mnogi drugi stavovi kojima se definie nivo oekivanja, granice moi i uloge lanova porodice, to postepeno vodi porodicu i terapeuta stazom kreiranja novog i adekvatnijeg porodinog okvira.
5) Posebno se radi na definisanju aktuelnih razvojnih zadataka lanova porodice sa pravljenjem konkretnih planova radi ostvarivanja postavljenih individualnih i porodinih ciljeva.
II FAZA:
Ako se terapeut uveri da zavisnik svesno ili nesvesno ne eli da apstinira, ili se i pored apstinencije belei nezadovoljavajui partnerski odnos (nedostaje ljubav sa jedne ili sa obe strane, ili se ne nalazi nain da se ljubav razmeni), terapeut dolazi do take kada autentino savetuje partnerima (ili porodici) da planiraju separaciju.
1. U sluaju alkoholizma predlae se supruniku alkoholiara da odvajanjem od partnera (uz razvod ili bez njega) doprinese poboljanju situacije: 1) tako to e ouvati lini integritet (ivot i zdravlje) i
75
2) tako to e pokazati pozitivan odnos prema partneru time to e mu uskratiti neverbalnu podrku za pijenje. ("Dokle god ostajete uz suprunika koji je alkoholiar dotle nam nee biti jasno da li je upravo njegovo pijenje to to vi od njega oekujete?")
2. Kada je u pitanju narkomanija, u ovoj fazi nekada sam predlagao ostatku porodice da se odvoji od narkomana (Iz prakse beleim spontane porodine reakcije ovakvog tipa: Jedna majka je odvojila svog sina narkomana i dala mu na raspolaganje dvosoban stan, koji nije u njegovom vlasnitvu, ali pritom nije davala nikakvu drugu materijalnu podrku i autentino je prekinula kontakte. Usledio je relativno uspean period u funkcionisanju porodice.). (Ovakvim vidom separacije postie se da ostatak porodice izbegne "zamke" sauestvovanja u odravanju narkomanije .) Sada ne predlaem separaciju jer je vidim kao promenu koja bitno smanjuje mo roditelja da interveniu u fazama recidiva uzimanja narkotika (posebno kod over doza!!!).
3. U svakom sluaju separacija se definie i kao mogui spontani ili terapijski razvojni ishod koji moe uslediti i uz uspeno odravanje apstinencije, na ta se partneri (ili porodica) posebno pripremaju. Psihoterapijski rad u ovoj fazi podrazumeva planiranje svih detalja separacije i davanje podrke njenom sprovoenju.
III FAZA:
Jedan broj partnera i porodica zavisnika dospeva i do ove, tree i poslednje po redu faze psihoterapijskog tretmana. U ovoj fazi, nakon iscrpljivanja svih prethodnih intervencija, terapeut dolazi u poziciju da autentino saopti porodici da je on lino potroio sve svoje metode i da , od sada pa nadalje, vie nije u stanju da predvia u kom pravcu bi problem zavisnosti mogao da se razvija. Uporedo s tim, terapeut izraava i dalje otvorenu spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne partnerima ili porodici u saniranju (ili barem smanjivanju) moguih posledica daljeg razvoja problema. Dopunske detalje o krajnjim efektima ovakve intervencije obnovite itajui odeljak V 2. intervencija saoptavanja: "Nema pomoi, nema promene.".
Vana napomena : Ovako opisan fazni tok tretmana predstavlja u sutini terapeutovu hipotezu o daljem razvoju problema zavisnosti i terapeut je duan da istu saopti uesnicima u terapiji (po mogunosti jo na prvoj seansi), jer se radi o izuzetno vanoj psihoterapijskoj intervenciji koja nosi znaajan terapijski potencijal!
76
2.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU FOBINE OSOBE (NEUROTIARA)
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja: III 2.2. "Iskrivljen Lini vrednosni sistem", III 2.2.2."Lini vrednosni sistem kod fobinih", III2.2.3."Lini vrednosni siostem kod neurotiara", III 3.2.1. "Meuljudska komunikacija kod fobinih" i III 3.2.2." Meuljudska razmena kod fobinih".)
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /Vidi odeljak V./.
2. Organizovanje porodice (ili partnera) sa zadatkom zauzimanja realnih stavova prema sadraju fobije: 1) Sadraj fobije se definie kao fenomen koji izvire iz pacijentove nesvesne psihe. 2) U vezi sa tim iskazuje se puno razumevanje za pacijentove svesne napore kojima pokuava da obuzda svoje smetnje, ali se i istie da je takav pokuaj slian pokuaju oveka da sa svoje dve ruke zaustavi Nijagarine vodopade /vidi V 3./. Na ovaj nain se obavlja intervencija rastereivanja od dopunske depresivnosti koja je izazvana kako pojaanim pritiskom pacijenta na samog sebe, tako i slinim uticajem okoline (zbog ega i pacijent i okolina postepeno tonu u sve veu depresiju). 3) Nasuprot opisane reakcije pacijenta i okoline savetuje se da se pacijent paralelno sa tekuim leenjem, ukljui i na bihevioralnu-psihoterapiju (Tekui tretman se nastavlja i ako pacijent to ne uini.). 4) Takoe se savetuje pacijentu da dozira svoje svesne napore u pokuajima da koriguje fobine smetnje i da, po dostizanju kritine take, prekida takvu aktivnost i poziva u pomo partnera (to fobini po pravilu i ini). 5) Savetuje mu se i da ne uri sa eljom da postigne brzo poboljanje, jer se moe razoarati, ali i da otvoreno pokuava i da prepoznaje i prihvata eventualne pozitivne promene (Kao to jedriliar kad se nae u bonaci s panjom prati svaku pojavu vetra i uspeno ga "hvata" punei jedra.) - vidi metaforu "Bonaca i jedriliar"V 3./. 6) Planira se i odgovarajua medikacija.
3. Izrada genograma ( po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) /vidi V/.
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974.) (Vidi V 1.).
77
5. Korekcija sadraja iskrivljenog Linog i Porodinog vrednosnog sistema /Vidi V 1./ i
6. Afirmacija novog porodinog koncepta (identino kao kod tretmana zavisnika).
II FAZA :
1. Ako se terapeut, po iscrpljenju aktivnosti prve faze tretmana, uveri da se fobine smetnje i dalje odravaju ili se odrava nezadovoljavajui partnerski odnos (nedostaje ljubav, sa jedne ili sa obe strane, ili se ne nalazi nain da se ljubav razmeni), on autentino savetuje separaciju partnera /vidi V 2./. Ovo obrazlae: 1) potrebom da se ouva ivot i zdravlje partnera fobinog pacijenta (kako bi barem ta osoba mogla da i na dalje obavlja svoju roditeljsku ulogu) ili 2) neophodnou da se partneri razdvoje kako bi imali anse za nova partnerstva i nova roditeljstva.
2. Separacija se definie i kao mogui spontani ili terapijski razvojni ishod koji moe uslediti i nakon uspenog uklanjanja fobinih smetnji, na ta se partneri (ili porodica) posebno pripremaju. I ovde psihoterapijski postupak podrazumeva planiranje svih detalja separacije i davanje podrke njenom sprovoenju.
III FAZA :
U ovu fazu se dospeva iscrpljivanjem sadraja prethodne dve. Terapeut tada autentino saoptava uesnicima u terapiji da je on lino uinio sve to je znao i mogao i da, od sada pa nadalje, vie nije u stanju da predvia u kom pravcu bi problem fobinih smetnji mogao da se razvija. Pritom i dalje izraava otvorenu spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne uesnicima u terapiji u saniranju moguih posledica daljeg razvoja problema /vidi, kao dopunu ovom sadraju, odeljak V 2.2./.
Vana napomena : Opisani tok tretmana fobinih smetnji predstavlja terapeutovu hipotezu o daljem razvoju fobinih problema. Ova je, sama za sebe, izuzetno vana terapijska intervencija, te se preporuuje njeno saoptavanje po mogunosti jo u toku prve seanse!
78
3. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA (Pre daljeg itanja podsetite se poglavlja: III 2.3. "Psihotini Lini vrednosni sistem", III 2.3.1."Lini vrednosni sistem kod psihotinih sa shizofrenim karakteristikama", III 3.3."Meiljudska komunikacija i Meuljudska razmena kod psihotinih sa shizofrenim karakteristikama", III 3.3.1. "Meuljudska komunikacija kod psihotinih sa shizofrenim karakteristikama" i III 3.3.2." Meuljudska razmena kod psihotinih sa shizofrenim karakteristikama".)
3.1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA TIPA "ZAVISNIKA"
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /vidi odeljak V/.
2. Organizovanje (zdruivanje) porodice (tj. uesnika u terapiji) sa zadatkom zauzimanja realnih stavova prema sadraju ponaanja psihotinog pacijenta koji funkcionie po tipu "zavisnika": 1) Psihotini sadraji pacijentovog ponaanja definiu se kao elementi pokretani iz pacijentove nesvesne psihe (sa snagom "Nijagarinih vodopada" /vidi V 3./. U vezi s tim jasno se definie da pacijent nema nikakvu odgovornost (dakle ni krivicu) za svoje psihotino ponaanje. Ovim se blokira bilo kakvo opravdanje agresivnog ponaanja porodice prema pacijentu u smislu navodnog "kanjavanja". 2) Sa druge strane, aktivno se definiu granice koje porodica postavlja pred pacijenta: u raspolaganju materijalnim sredstvima, u uticaju pacijenta na bioloki ritam porodice (spavanje, organizaciju dnevnih aktivnosti i dr.). S tim u vezi naini se lista onoga to e mu se dozvoljavati i lista onoga to mu se nee dozvoljavati ak ni po cenu ispoljavanja auto ili hetero agresivnosti. Pri tom se pojava auto ili heteroagresivnosti (ili alkoholisanost) definie kao apsolutna indikacija da se zatrai hitna medicinska pomo i smetaj na bolniki tretman na odeljenju zatvorenog tipa! Ovim se blokira ispoljavanje agresivnosti pacijenta prema porodici! 3) Paralelno sa prethodnim merama koristi se i odgovarajui medikamentni tretman. 4) Promena se oekuje u smislu definisanom metaforom "Bonaca i jedriliar" /V 3./.
79
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) /vidi V/.
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974.) /vidi V 1./.
5. Korigovanje sadraja psihotinog Linog vrednosnog sistema/vidi V 1./ i
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA /vidi IV 1./.
II FAZA : Ako se terapeut uveri da i pored svih napora dolazi do pogoranja i ispoljavanja riskantne auto ili heteroagresivnosti, savetuje se nuni prijem u bolnicu ( za poetak na odeljenje zatvorenog tipa). Ovo je specifini oblik separacije iji je cilj da prekine situaciju vanrednog nepoverenja i visok emocionalni naboj koji u tom momentu vlada u porodici, kako bi se spreile vrlo verovatne komplikacije (ak do homicida!). U hospitalnim uslovima se primenjuje intenzivna medikacija i socio i psihoterapijski tretman (po sadrajima opisanim u okviru I faze).
III FAZA: Ukoliko se i pored iscrpljenja aktivnosti navedenih u opisu prve dve faze leenja ne uspostavljaju znaci poboljanja terapeut saoptava porodici da je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu bolest razvijati. Pritom izraava otvorenu spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne porodici u saniranju moguih posledica daljeg razvoja psihoze /vidi odeljak V 2. pod 2), - intervenciju "Nema pomoi, nema promene."/.
IV FAZA: Kod pacijenata kod kojih doe do postepene potpune separacije od porodice i formiranja hospitalizma preporuujemo ukljuivanje u organizovani kolektivni hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena : I ovde opisani tok tretmana predstavlja terapeutovu sistemsku hipotezu o daljem razvoju psihoze, to je psihoterapijska intervencija za sebe. Ova intervencija ima izvanredan terapijski potencijal te se njeno saoptavanje porodici i pacijentu preporuuje jo na prvoj seansi.
80
3.2.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA TIPA "NEGATIVISTIARA"
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene.
2. Zdruivanje porodice (tj. uesnika u terapiji) sa zadatkom zauzimanja realnih stavova prema sadrajima ponaanja psihotinog pacijenta koji funkcionie po tipu "negativistiara": 1) Psihotini sadraji definiu se kao elementi pokretani iz pacijentove nesvesne psihe (sa snagom "Nijagarinih vodopada" /vidi V 3./. Jasno se definie da pacijent stoga nema nikakvu odgovornost (pa, dakle, ni krivicu) za svoje psihotino ponaanje. (Ovim se blokira bilo kakvo opravdanje agresivnog ponaanja porodice prema pacijentu u smislu navodnog "kanjavanja".) 2) Uporedo s tim aktivno se definiu granice koje porodica postavlja prema pacijentu: u vezi sa doziranjem sadraja, broja i intenziteta pokuaja da se prevazie pacijentov negativizam i u vezi sa odreivanjem momenata kada e se potraiti pomo neuropsihijatra i obaviti separacija od porodice i smetaj u bolnicu. S tim u vezi saini se lista sadraja koji e se nuditi pacijentu ( i onog to e se od njega traiti) i odredi se adekvatan broj i intenzitet nuenja (tj. traenja). Ukoliko ovako dozirano (ili neadekvatno dozirano) nuenje i traenje bude praeno pogoranjem (do razvoja stupora ili znaajnog pada telesne teine, auto ili heteroagresivnosti) sledi neophodna hospitalizacija. Na ovaj nain se umanjuje stepen iscrpljivanja pacijenta i porodice i porodica uva od svesne ili nesvesne pasivne ili aktivne agresivnosti pacijenta. 3) Paralelno se sprovodi i odgovarajui medikamentozni tretman. 4) Signalizira se porodici i pacijentu da je promenu potrebno iekivati kao to jedriliar dospeo u bonacu iekuje vetar, ali da je treba i znati prepoznati i "uhvatiti vetar" onda kad se pojavi (vidi metaforu "Bonaca i jedriliar").
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) /vidi V 1./.
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974.) /vidi V 1./.
81
5. Korigovanje sadraja psihotinog Linog vrednosnog sistema /vidi V 1./.
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA /vidi VI 1./.
II FAZA:
Ako se terapeut uveri da i pored svih terapijskih intervencija dolazi do pogoranja negativizma, sve do pojava koje ukazuju na fiziku ugroenost pacijenta (stupor ili vidan pad telesne teine), ili dolazi do pojave auto ili heteroagresivnosti, savetuje se nuni prijem u bolnicu (tj. separacija od porodice), gde se nastavlja medikacija, socio i psihoterapijski tretman (po sadrajima opisanim u okviru I faze).
III FAZA:
Ukoliko se, posle iscrpljenja svih aktivnosti vezanih za prve dve faze leenja, utvrdi da ne postoje znaci poboljanja terapeut autentino saoptava porodici da je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu bolest dalje razvijati. Pritom izraava spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne porodici u saniranju moguih posledica daljeg razvoja psihoze (vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene.".
IV FAZA:
Kod pacijenata koji se postepeno sve vie separiraju od porodice i formiraju hospitalizam preporuujemo ukljuenje u organizovan hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena : Opisani tok psihoterapijskog tretmana predstavlja terapeutovu sistemsku hipotezu o daljem razvoju psihoze, to je izuzetno znaajna psihoterapijska intervencija i treba je saoptiti porodici i pacijentu jo na prvoj seansi.
82
3.3. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA TIPA "APATOABULIARA"
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /vidi odeljak V 1./ .
2. Organizovanje porodice sa zadatkom zauzimanja realnih stavova prema sadrajima ponaanja psihotinog pacijenta koji funkcionie po tipu "apatoabuliara": 1) Psihotini sadraji definiu se kao elementi pokretani iz dubine pacijentove nesvesne psihe ( sa snagom "Nijagarinih vodopada". Jasno se definie da pacijent stoga nema nikakvu odgovornost (pa, dakle, ni krivicu) za svoje psihotino ponaanje. (Ovim se blokira bilo kakvo opravdanje agresivnog ponaanja porodice prema pacijentu u smislu navodnog "kanjavanja".) 2) Aktivno se definiu granice koje porodica postavlja prema pacijentu: u vezi sa doziranjem sadraja, broja i intenziteta pokuaja da se prevazie pacijentova apatoabulinost i u vezi sa odreivanjem momenata kada e se potraiti pomo neuropsihijatra i obaviti separacija od porodice i smetaj u bolnicu. Saini se lista sadraja koji e se nuditi pacijentu (i onoga to e se od njega traiti) i odredi se broj i intenzitet nuenja (tj. traenja). Ukoliko se, uz vee ili manje napore porodice, razvija pogoranje do stepena stupora (ili znaajnog pada telesne teine), sledi neophodna hospitalizacija. Na opisani nain se umanjuje stepen iscrpljivanja porodice i ista uva od efekata pasivne agresivnosti pacijenta. 3) Uporedo se koristi i odgovarajua medikamentna terapija. 4) Signalizira se porodici i pacijentu da je potrebno imati strpljenja i promenu (poboljanje) iekivati kao to jedriliar dospeo u bonacu iekuje vetar. Pritom treba znati prepoznati i "uhvatiti vetar" onda kad se on pojavi (vidi metaforu "Bonaca i jedriliar".
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) .
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974.) .
83
5. Korigovanje sadraja psihotinog Linog vrednosnog sistema.
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA.
II FAZA:
Ako pored prethodnih intervencija sledi pogoranje ( u smislu pojave apatoabulitinog stupora ili vidnog gubitka na teini, tj. somatske dekompenzacije) savetuje se separacija od porodice i nuni prijem u bolnicu, gde se nastavlja medikacija, socio i psihoterapijski tretman (po sadrajima opisanim u okviru I faze).
III FAZA:
Posle bezuspenog iscrpljenja aktivnosti vezanih za prethodne dve faze leenja, terapeut autentino saopti da je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu bolest dalje razvijati. Pritom izraava spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne porodici u saniranju moguih posledica daljeg razvoja psihoze (vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene.").
IV FAZA:
Kod pacijenata koji se postepeno sve vie separiraju od porodice i formiraju hospitalizam preporuujemo ukljuenje u organizovan hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena:
Opisani tok psihoterapijskog tretmana je terapeutova sistemska hipoteza o daljem razvoju problema (psihoze). Ovo je izuzetno znaajna psihoterapijska intervencija i treba je saoptiti porodici i pacijentu jo na prvoj seansi.
84
4.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINIH OSOBA PARANOINOG I PARANOIDNOG TIPA
4.1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINE OSOBE PARANOINOG TIPA
(Pre daljeg itanja potsetite se poglavlja: III 2.3. "Psihotini Lini vrednosni sistem", III 2.3.2. "Lini vrednosni sistem kod paranoinih i paranoidnih" i III 3.4.1. "Meuljudska komunikacija i meuljudska razmena kod paranoinih".) (Pod ovim naslovom razmatra se psihoterapijski tretman svih paranoinih sindroma, pri emu u praksi najee sreemo reaktivna paranoina stanja i paranionu ljubomoru.)
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /vidi odeljak V 1./.
2. Organizovanje partnera (ili porodice) u smislu zauzimanja realnijih stavova prema sadrajima ponaanja paranoine osobe:
1) Partnerima (ili porodici) se nudi terapeutova hipoteza da je paranoini sadraj rezultat pacijentovog svesnog uoavanja svesnih ili nesvesnih sadraja njegovog partnera. Ono to se, u takvom okviru, definie kao greka paranoine osobe, to je, to i nesvesne sadraje partnera doivljava kao da su svesni i planirani. Deo ove terapijske pretpostavke je tumaenje (takoe pretpostavka) zato dolazi do ovakve greke pacijenta: Naime, najverovatnije je da se radi o delovanju povienog nivoa afektiviteta paranoine osobe u momentu kada se suoava sa opisanim nesvesnim ispoljavanjima partnera, to iskrivljava proces prijema i obrade informacija /vidi 5.1. pod 3)/. Slino se objanjava i drugi deo hipoteze po kome partner paranoinog nije svestan punog (neprijateljskog) znaenja delova svog ponaanja, takoe iz razloga delovanja povienog nivoa afektiviteta, to ukljuuje mehanizam efikasnog potiskivanja sadraja u nesvesno.
2) Poseban pristup se nudi u terapijskom postupku sa paranoinom ljubomorom: a) Definiu se granice normalne ljubomore kao normalnog oseanja alosti osobe koja voli ukoliko osea da partner prema njoj nema dovoljno ljubavi ili da ima vie ljubavi za nekog drugog. Ovo oseanje ni u kom sluaju ne vodi ubistvu ("onoga koji me ne voli ili vie voli drugog" ili "tog drugog"), niti samoubistvu ("jer nisam dovoljno voljen od osobe koju volim").
85
b) Agresivna (patoloka) ljubomora se definie kao fenomen za koji se pretpostavlja da moe da ima jednu od sledeih uloga: 1 - Ljubomora kao stalno prisutna tema koja odrava odnos distance i nedovoljnog poverenja izmeu partnera moe da im onemoguava da spoznaju pravi sadraj njihovih uzajamnih emocija. Kao rezultat toga agresivna ljubomora moe da maskira nedostatak ljubavi bilo kod jednog (ak i kod onog ljubomornog) ili kod oba partnera (istovremeno), ili moe da ima sasvim suprotnu ulogu, a to je, da na paradoksalan nain distancira partnere koji imaju dovoljno uzajamne ljubavi, ali i svesnu ili nesvesnu zabranu raanja. U ovom drugom smislu agresivna ljubomora moe paradoksalno, da obavlja i, uslovno reeno, korisnu ulogu, u sluajevima kada je opravdano zaustaviti ovaj trend, a radi ouvanja ve postignute optimalne bioloke produkcije - u sluajevima sa troje ili etvoro dece. 2 - U sluajevima kada ovaj mehanizam ne obavlja sutinski korisnu ulogu (ulogu odranja dobre morfostaze) ve poprima karakteristike neadaptabilnog mehanizma kojim se koi razvojnost porodice (morfogeneza), odravanje ovakvog funkcionisanja vodi razvoju depresivnosti kod partnera. Pritom bolesno ljubomorna osoba po pravilu ispoljava agitovanu depresivnost sa agresivnou koja je ee usmerena prema partneru (ak do homicidnosti), a moe imati i autoagresivan smer (do latentne ili otvorene suicidalnosti). Partner ljubomornog po pravilu ispolji vremenom larviranu (ree otvorenu) depresivnost. I jedan i drugi partner mogu da razviju zavisnost, sklonost akcidentima i psihosomatici (u sluaju maskirane depresivnosti). Ovakav razvoj uvodi u narastajuu krizu koja dovodi: ili 1/ do sloma jednog ili oba partnera (to se manifestuje smru od bolesti, suicida, homicida ili zadesa) ili 2/ do njihove separacije (razvodom ili hospitalizacijom), ili 3/ postoji ansa za rast i razvoj najee kroz fenomene raanja bez svesnog povezivanja ovih elemenata, a 4/ retko ili nikad (?) kroz fenomene razvojnog toka praenog svesnim sazrevanjem u domenu uspostavljanja Modela prabilne meuljudske komunikacije, pravilne meuljudske razmene i normalno razvijenog Linog vrednosnog sistema . 3) Uporedo se koristi odgovarajua medikacija (uz saglasnost pacijenta).
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.) .
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974.) .
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA /vidi VI 1./.
86
II FAZA:
Ukoliko navedene intervencije ne daju poboljanje ve dolazi do sve veeg gubitka poverenja i neadekvatnih odnosa meu lanovima porodice, terapeut zagovara separaciju partnera (ili razvod). U vezi s tim obavlja se planiranje detalja i pomo u to bezbolnijem sprovoenju ove intervencije. Ako eskaliraju pokuaji heteroagresivnosti ili (ree) autoagresivnost (ili alkoholisanost) savetuje se hitna hospitalizacija!
III FAZA:
Posle neuspenog iscrpljivanja aktivnosti iz okvira prve dve faze tretmana, terapeut autentino saoptava da je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu bolest dalje razvijati. Pritom izraava spremnost da i dalje pomae porodici (ili partnerima) u saniranju moguih posledica daljeg razvoja problema (vidi intervenciju: "Nema pomoi, nema promene.").
IV FAZA:
Znaajan broj pacijenata postie trajnu separaciju od partnera ili porodice (razvodom, ubistvom ili dugotrajnim hospitalizacijama). Oni (retki) koji su na dugom bolnikom leenju, ukljuuju se u organizovani hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena: Opisani tok psihoterapijskog tretmana je terapeutova sistemska hipoteza o daljem razvoju problema (psihoze). Ovo je izuzetno znaajna psihoterapijska intervencija i treba je saoptiti porodici i pacijentu jo na prvoj seansi.
87
SPECIFINOSTI TRETMANA REAKTIVNE PARANOINOSTI
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlje III 2.3.2."Psihotini Lini vrednosni sistem kod paranoinih i paranoidnih", sa posebnim osvrtom na podnaslov "Poseban entitet - Reaktivna paranoidnost".)
Paranoidna reakcija je, po pravilu, paranoina reakcija.
U poetku terapije se odmah intervenie separacijom osobe od izvora svesne manipulacije.
Potom se aktivira sistem podrke (partner, prijatelji i sl.) tj. one osobe u koje pacijent ima dovoljno izgraeno poverenje i koje e, postepenom i indirektnom konfrontacijom, uz lagano smanjivanje nivoa napetosti, uticati na redukciju, a potom i potpuno gubljenje psihotinog konstrukta.
Sledi faza retestiranja realnosti (uz izgradnju realnih barijera protiv realno procenjenih realnih opasnosti). Ovo prati i odgovarajua reakcija sistema podrke (partnera, porodice, okoline).
U sluaju nesprovoenja gore navedenih intervencija, uz zadravanje pacijenata u miljeu narastajue nesigurnosti i sa nastavkom nepravilne meuljudske komunikacije i nepravilne meuljudske razmene, usledie razbuktavanje psihoze do stadijuma kada e psihotini poeti da ispoljava generalnu podozrivost u komunikacijama sa okolinom te e ga ona, refleksno, poeti da distancira. Nadalje se formira zaaran krug nepoverenja koji, pretpostavljamo, moe biti uvod za dostizanje teko reverzibilnog (ako ne i ireverzibilnog) psihotinog nivoa. Promena sredine je, ak i tada, potencijalno blagotvorna.
88
4.2. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINE OSOBE PARANOIDNOG TIPA
(Pre daljeg itanja potsetite se poglavlja: III 2.3. "Psihotini Lini vrednosni sistem", III 2.3.2. "Lini vrednosni sistem kod paranoinih i paranoidnih", i III 3.4.2. "Meuljudska komunikacija i meuljudska razmena kod paranoidnih".)
Psihoterapijski tretman psihotinih osoba paranoidnog tipa obuhvata niz aktivnosti koje se, takoe, mogu podeliti u nekoliko faza.
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /vidi V 1./.
2. Organizovanje uesnika u terapiji u smislu zauzimanja realnijih stavova prema sadrajima ponaanja paranoidne osobe: 1) Uesnicima u terapiji se nudi terapeutova hipoteza da je paranoidni sadraj rezultat pacijentovog nesvesnog uoavanja sadraja koje okolina svesno ili nesvesno ispoljava prema pacijentu. I ovde osoba (slino paranoinom pacijentu, ali samo na nesvesnom nivou) i svesnim i nesvesnim sadrajima okoline pridaje znaaj svesnih sadraja. Pretpostavljamo da se i ovde radi o delovanju visokog nivoa afektiviteta paranoidne osobe u momentu kada se suoava sa svesnim ili nesvesnim ispoljavanjima okoline, to iskrivljava proces prijema i obrade informacija uz dopunsko ukljuivanje akta potiskivanja. Potisnuti elementi potom probijaju kao sadraj psihotinog ponaanja kao "Nijagarin vodopad"). Slino objanjavamo i drugi deo ove hipoteze po kome partner (partneri) paranoidnog ili svesno manipulie ili nije svestan punog znaenja delova svog ponaanja, takoe iz razloga delovanja povienog nivoa afektiviteta, to je praeno efikasnim potiskivanjem u nesvesno. 2) Posebno skreem panju da se u praksi sreu i forme paranoidne ljubomore, koje su dosta sline (po temi) ali se i bitno razlikuju od paranoine ljubomore (po stepenu bizarnosti, koherentnosti i afektivnog kvaliteta, a u smislu poznate razlike izmeu "paranoidnog" i "paranoinog"). Primer iz prakse, koji mi se namee dok piem ove redove, jeste paranoidna ljubomora pacijenta iju sam porodicu imao prilike da vidim. Na seansi su prisustvovali pacijent, njegova supruga, pacijentov stariji brat (po socijalnom uspehu "porodina zvezda") i jedan dalji roak familije. Pacijent je bio na bolnikom leenju, a ostalo troje je doputovalo privatnim kolima u posetu svom bolesnom lanu porodice.
89
Tok seanse, kojeg ovom prilikom ne opisujem, upuivao je, dosta jasno, na hipotezu o postojanju jakog nesvesnog emocionalnog trougla izmeu dva brata i snaje. U ovakvom miljeu pacijent je nesvesno uoavao nesvesnu (ili svesnu ? ) uzajamnu naklonost svoje supruge i svog starijeg brata (koji je, oigledno, i njemu samom bio vie nego brat ili "otac"), a to se postepeno ispoljilo probojem nesvesnih sadraja tipa paranoidne ljubomore. Da li je to bio jedini nain da izae iz situacije u kojoj je bio deo trougla u kojem nije mogao da razlui do koje mere je ljubav koju su mu upuivali supruga i brat bila autentino upuena njemu, a koliko je to bio nain da njih dvoje primarno odre svoju uzajamnu nezavisnu relaciju? 3) I kod paranoinih i kod paranoidnih manifestacija obilato koristim terapijsku intervenciju procene stepena uzajamnog poverenja, tako to, najpre sa pozicije terapeuta izraavam (u procentima) stepen poverenja koji imam u sagovornike. Pritom istiem da ni u sebe samog nemam potpuno poverenje (100%) jer znam da i ja imam dosta nesvesnog u svom ponaanju i da moda i u meni, u nekom oku, "sedi mali avolak". Obino kaem da samom sebi verujem 97,5%, a svima ostalima manje od toga. to se tie "malog avolka" kaem da je moda i dobro to ga imamo i definiem ga kao - potrebni nivo sumnje i smisla za igru, koji nas teraju na samokritinost i inventivnost ( a ovo su osnovni preduslovi za rast i razvoj). Otvoreno kaem da me je strah od ljudi koji u sebe veruju 100% i od drugih trae da to isto ine. Veoma est sadraj seansi je i procena stepena nepoverenja (to je drugo lice iste teme). Ovo je posebno neophodno u sagledavanju ali i prevenciji rizika od pojave agresivnosti (posebno fizike) izmeu lanova koji gaje visok stepen meusobnog nepoverenja! 4) Uporedo se koristi i medikamentozni tretman (uz pristanak pacijenta).
3. Izrada genograma (po metodi Mc Godrick M., Gerson R., 1985.).
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974.).
II FAZA:
Ako i pored prethodnih intervencija ne dolazi do poboljanja tj. dolazi do pogoranja ( u smislu ispoljavanja visokog nepoverenja i heteroagresivnosti) savetuje se obavezna hospitalizacija.
90
III FAZA:
Posle bezuspenog iscrpljenja arsenala prve dve faze leenja terapeut autentino saoptava da je uinio sve i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu bolest dalje razvijati. Pritom izraava spremnost da i dalje pomae porodici u saniranju moguih posledica daljeg toka psihoze /vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene."/.
IV FAZA:
Kod pacijenata koji se sve ee hospitalizuju i separiraju od porodice preporuujemo ukljuenje u organizovan hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena : Opisani tok terapijskog tretmana je posebna psihoterapijska intervencija (terapeutova sistemska hipoteza o daljem toku problema) i istu treba saoptiti porodici i pacijentu jo na prvoj seansi.
5. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU DEPRESIVNE OSOBE
(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja: III 2.2. "Iskrivljeni Lini vrednosni sistem", III 2.2.4. "Lini vrednosni sistem kod nepsihotino depresivnih", III 2.3. "Psihotini Lini vrednosni sistem", III 2.3.3. "Lini vrednosni sistem kod psihotino depresivnih" i III 3.5. "Meuljudska komunikacija i meuljudska razmena kod depresivnih".)
Uvod: Nema oveka koji u svom ivotu nije bio izloen spoznaji da je mnogo ee doiveo napore da savlada ivotne prepreke kao i da se suoi sa nezadovoljstvom samim sobom ili drugim ljudima, no to je doivljavao uspehe, zadovoljstvo i sreu. Neki e rei "To je ivot", i nasmejati se osmehom lanog optimizma. Njihov osmeh na usnama deluje tako da gotovo uvek osetim hladne marce niz kimu. A oni i njihove psihosomatske bolesti (da ih ne nabrajam), njihova sklonost zavisnostima, rizinim profesijama i sportovima, rizinoj vonji, ak i ispoljavanjima potpune suprotnosti depresiji - maninog ponaanja, oni - takvi kakvi su, moda najbolje odslikavaju sad ve mnogo jasniji termin "maskirana depresija" ("depresija pod maskom").
91
Ove osobe gotovo nikada nee doi kod neuropsihijatra, osim retkih izuzetaka koji e hteti da uju i njegovo miljenje ili onih, takoe retkih, to su posluali svoje, jo ree, lekare opte prakse ili specijaliste, koji su imali toliko ljudske i medicinske irine i toliko gotovo fantastine nade da postoje i takvi psihijatri koji bi mogli tretirati i ovakve sadraje, te su ih uputili nama. Drugi su oni koji e se javiti sa albama na neraspoloenje, pad volje i nagona, nesanicu, oseanje dubokog nezadovoljstva sobom i drugim ljudima, a rei e da i sami ne znaju otkud im sve to. I borie se da to potisnu, a i drugi oko njih e pokuavati da ih ubede kako nemaju nikakvih razloga za tugu i nezadovoljstvo i kako treba da se okrenu i da vide da je ivot lep. Traie da im pomognemo, lekovima, psihoterapijom ili kako god znamo. I njih e biti najvie. Bie uporni u traenju pomoi i ako to ne uinimo, ako im zaista ne pomognemo, sigurno emo im se svesno ili nesvesno pridruiti. (Kad smo ve kod toga, izvinite na indiskreciji, ali recite mi prepoznajete li kod sebe neku od gore navedenih formi svrstanih pod "maskiranu depresiju" ili, moda, otvoreni "nemaskirani" oblik?) Budite zadovoljni ako ste meu treima. To su oni to znaju da su suze lek. to plau kad im se plae i znaju zato plau i dozvoljavaju i drugima da to ine. Oni znaju da je ivot teak, jer to je tako. Oni ga ive, spremni da svakom danu daju i od njega uzmu sve to mogu. Oni su svesni razlike izmeu ivota i smrti. Plau i smeju se. Vole i dozvoljavaju drugima da vole. Na dobitku ste i onda kad plaete i onda kad se smejete s njima. Oni znaju da je sve sudbina: i onda kada smo spremni da se hvatamo u kotac sa ivotom i onda kad to nismo.
Najira klinika podela depresije kao fenomena kree se, dakle, u dijapazonu tri ve pomenute forme:
1. "Maskiranu depresiju" (ili kako neki kau "larviranu", "uaurenu", to su, takoe, interesantni nazivi koje u ovde tumaiti) karakterie: 1) Evidentno postojanje depresivne osnove koja se manifestuje kroz niz ispoljavanja destrukcije sebe i drugih ili izlaganja riziku da se to dogodi; 2) Potpuno odsustvo svesnosti o tome (tako da je ovaj vid depresije ak najvie "maskiran" pred samom osobom koja ga u sebi nosi, a onda i pred okolinom); 3) Stoiarski model prihvatanja ivotnih tegoba, propraen kultom lanog optimizma (uz gotovo obavezan "ledeni smeak"); 4) Negovanje neadekvatne kulture neprihvatanja tuih i svojih autentinih emocija (uz transgeneracijsko prenoenje stava da je "sramota plakati" jer "uvek ima nesrenijih od nas", ili, jo tee, da "ne vredi plakati...", jer niko nije vredan naih suza, a kao vrhunac maskirane depresije, poruka da treba pobei od ljubavi jer "ne vredi ljubiti sa previe ara" ili "ne vredi potroiti ivot, traei ljubav."). A da li Vam kau koliko ete tek tada izgubiti i kolike e suze moda zauvek ostati u Vama - kao "larva u auri"?...A kad jednog dana neki "crni leptir" izae iz svoje "aure" (poput Laze Kostia u "Santa Maria della Salute" - vidi V 3./), i pogleda svoja skupljena crna krila, ako uspe da oprosti sebi, moda se i seti da ih rairi i pokae danu arene boje ljubavi i ivota...
92
Opisani trenutak "demaskiranja" upravo jeste kljuni momenat koji e neke osobe dovesti do razvoja svesne reaktivne depresivnosti bilansnog tipa kada linost osvesti i emocionalni i informacioni sadraj svoje depresije, a potom uspe i da, vie ili manje uspeno, "isplae stare suze". Kao po pravilu tek potom e doi do fenomena punog emocionalnog sazrevanja, kada osoba daje novu ansu sebi i drugima da voli i ivi. Ovakav spontani (ili terapijom izazvani) ishod je i put psihoterapijskog reavanja problema larvirane depresije. Osnovni psihoterapijski cilj jeste doi u fazu osveavanja i normalnog ispoljavanja depresivnih sadraja (bilo direktnim prelazom u taj oblik, bilo prethodnim prolaskom kroz oblik depresivnosti bez svesti o povodu).
2. Otvorena ("nemaskirana") depresija takoe ima svoje specifinosti:
1) Niz karakteristika koje i sam pacijent izdvaja i na njih ukazuje (neraspoloenje, pad volje i nagona, nezadovoljstvo sobom i drugima...) pokazuju da se radi o osobi svesnoj svoje depresivnosti kao emotivnog sadraja. 2) Intenzitet depresivnosti moe ii od blaih formi sve do grubo depresivnog stupora ili depresivnih raptusa sa suicidalnou, u okvirima apsihotinih ili psihotinih formi. 3) injenica je da pacijent svoje emocije (sadraje Linog emocionalnog sistema) ne povezuje sa, po pravilu, tekim linim ivotnim iskustvima (u okviru sadraja Linog informacinog sistema), te tako neguje svojevrsnu ideo-afektivnu disocijaciju, a sebe doivljava kao emocionalno neprimerenog. 4) Premorbidno se, po pravilu, radi o osobi sa svim karakteristikama "maskirane" depresije (vidi prethodni odeljak 1.). 5) Okruenje (partner i porodica), u kojem dominiraju po broju i angamanu osobe sa prisutnim jasnim znacima "maskirane"depresije, pogoduje odravanju (pa ak i pojaavanju intenziteta) depresivnosti pacijenta. 6) Nasuprot tome, okruenje sa osobama koje imaju dobro formiran Lini vrednosni sistem i dobro ispoljavaju svoje autentine emocije, praktino predstavlja osnov koji sam po sebi deluje blagotvorno na depresivnu osobu, uvodei je u sasvim drugaiji i sutinski prirodniji i zdraviji model reagovanja na "udare sudbine".
3. Reaktivna depresija je termin koji podrazumeva otvorenu depresiju kojoj osoba poznaje povod.
93
Lako je uoiti da autor ovih redova zastupa stav da nijedna depresija nije bez svoje realne podloge u ivotnom iskustvu i da je razlika meu njima najbolje vidljiva preko sledee eme:
1. "Maskirana" depresija
nema svesnosti o sopstvenoj depresiji (depresivni deo Linog emocionalnog sistema je potisnut u nesvesno), nema svesnosti o realnim povodima za depresiju (i traumatski deo Linog informacionog sistema je potisnut u nesvesno).
2 Otvorena ("nemaskirana") depresija
postoji svesnost o sopstvenoj depresiji (depresivni deo Linog emocionalnog sistema je osveen), nema svesnosti o jednom delu ili o svim realnim povodima za depresiju (traumatski deo Linog informacionog sistema je i dalje potisnut u nesvesno).
3 Reaktivna depresija
postoji svesnost o sopstvenoj depresiji (depresivni deo Linog emocionalnog sistema je osveen), postoji svesnost o svim realnim povodima za depresiju (traumatski deo Linog informacionog sistema je osveen).
Za razliku od prve dve forme reaktivna depresija predstavlja oblik depresije koji je po svojoj uestalosti verovatno najrasprostranjeniji, a po svojoj malignosti, u smislu relativno kratkog trajanja i tendencije za samoizleenjem, najbenigniji. Otuda i osnovna tendencija psihoterapeuta da prve dve forme, uz odgovarajui postupak, postepeno prevede u reaktivnu depresiju (tj. otvorenu depresiju na poznati povod).
94
PSIHOTERAPIJSKI PROGRAM:
I u tretmanu razliitih formi depresije (apsihotinih i psihotinih; "maskiranih", otvorenih i reaktivnih) psihoterapijski postupak tee ustaljenom formom, kroz nekoliko faza:
I FAZA:
1. Uvoenje pravilne meuljudske komunikacije i pravilne meuljudske razmene /vidi V 1./.
2. Organizovanje uesnika u terapiji sa zadatkom zauzimanja realnih stavova prema sadrajima ponaanja depresivnog pacijenta: 1) Depresivni sadraji kod otvorene ("nemaskirane") depresije definiu se kao elementi pokretani iz pacijentove nesvesne psihe, sa snagom "Nijagarinih vodopada" - vidi V 3. pod 6). Jasno se definie da pacijent stoga nema nikakvu odgovornost (pa, dakle, ni krivicu) za svoje depresivno ponaanje. Ovim se delimino blokira nesvesno agresivno ponaanje ostalih lanova porodice prema pacijentu, a i samog pacijenta prema sebi (u smislu razvoja dopunske depresivnosti usled oseanja nemoi da se "ispliva" iz depresije). 2) Daje se podstrek pacijentu i svim ostalim lanovima porodice da autentino ispolje svoje elemente depresivnosti i da ih poveu sa realnim povodima, ime se obavlja "porodino pranjenje depresivnosti". 3) Aktivno se definiu granice koje partner ili porodica postavljaju prema pacijentu: u vezi sa doziranjem sadraja, broja i intenziteta nuenja pacijenta kao i traenja od njega (u smislu uvoenja to normalnije meuljudske razmene), u vezi sa odreivanjem momenta kada e se, uz konsultaciju neuropsihijatra, obaviti separacija od porodice i smetaj u bolnicu. Saini se lista sadraja koji e se nuditi pacijentu (i onoga to e se od njega traiti) i odredi se broj i intenzitet nuenja (tj. traenja), ime se porodica delimino titi od efekata pasivne agresivnosti pacijenta, a i obrnuto (pacijent titi od pritiska porodice). 4) Uporedo se ukljuuje odgovarajui medikamentni tretman. 5) Signalizira se porodici i pacijentu da je potrebno imati strpljenja i poboljanje iekivati, kao to jedriliar dospeo u bonacu iekuje vetar - vidi metaforu "Bonaca i jedriliar".
95
5. Korigovanje sadraja psihotinog Linog vrednosnog sistema. Posebna tema je suicidalnost. Pritom analiziramo: suicidalnost kao oekivanu ljudsku sklonost u tekim periodima ivota; suicidalnost kao greh unitenja svog ali i ivota koji bi mogli (ili e biti) nastavljeni na na ivot (deca, unuci, praunuci...); suicidalnost kao mogue nesvesna ili svesna teatralna forma manipulacije okolinom, koja se uvek moe, i bez svesne namere, zavriti tragino; suicidalnost kao greh kanjavanja sebe i onih koji ostaju u ivotu.
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA - vidi VI 1..
II FAZA: Ako uz sve prethodne intervencije sledi pogoranje, posebno ono sa neuzimanjem hrane ili vode, ili sa najavama i pokuajima samoubistva, savetuje se separacija partnera od porodice i smetaj u bolnicu.
III FAZA: Posle iscrpljenja terapijskog arsenala, terapeut autentino saoptava porodici i pacijentu da je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu bolest dalje razvijati. Pritom izraava spremnost da i dalje pomae porodici i pacijentu u saniranju daljih tokova bolesti -vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene".
IV FAZA: Kod pacijenata koji se esto hospitalizuju sledi potreba da se to aktivnije ukljue u organizovan hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena : Opisani tok psihijatrijskog tretmana je posebna psihoterapijska intervencija (terapeutova sistemska hipoteza o daljem razvoju problema). Ovu intervenciju, zbog njene vanosti, treba uputiti pacijentu i porodici jo na prvoj seansi!
96
6.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU MANINE OSOBE
(Pre daljeg itanja obnovite poglavlja: III 2.3.Psihotini Lini vrednosni sistem, III 2.3.4.Lini vrednosni sistem kod maninih i III 3.6.Meuljudska komunikacija i meuljudska razmena kod maninih.)
Kao to je ve reeno u prethodnom odeljku maniju smatramo jednim od oblika "maskirane" depresije, a za ovu hipotezu najvee uporite nalazimo u bliskoj povezanosti manije i depresije to se najbolje manifestuje u sklopu manijako-depresivne klinike slike. Druga specifina karakteristika manije je njena velika fenomenoloka slinost sa funkcionisanjem zavisnika (uz evidentno veliku sklonost ovih pacijenata ka razvoju alkoholizma ili drugih formi bolesti zavisnosti).
Psihoterapijski tretman i ovog entiteta tee u nekoliko faza:
I FAZA:
2. Organizovanje uesnika u terapiji sa zadatkom zauzimanja realnih stavova prema sadrajima maninog pacijenta: 1) Manini sadraji definiu se kao elementi pokretani iz nesvesne psihe sa snagom "Nijagarinih vodopada" a pacijent, iz tog razloga, nema odgovornost niti krivicu za svoje manino ponaanje. Ovim se delimino blokira agresivno ponaanje okoline prema pacijentu u smislu navodnog "kanjavanja". 2) Daje se podstrek pacijentu i porodici da autentino ispolje depresivna oseanja i da ih poveu sa realnim povodima, ime se obavlja "porodino pranjenje depresivnosti". 3) Jasno se definiu granice koje porodica postavlja pema pacijentu: u raspolaganju materijalnim sredstvima u uticaju pacijenta na bioloki ritam porodice ( spavanje, organizaciju dnevnih aktivnosti i dr. ) S tim u vezi naini se lista onoga to e mu se dozvoljavati i lista onoga to mu se nee dozvoljavati ak ni po cenu ispoljavanja auto ili heteroagresivnosti.
97
Pojava fizike agresivnosti ili njene najave, kao i alkoholisanost pacijenata, apsolutna su indikacija da se zatrai hitna medicinska pomo i manini prinudno smesti na odeljenje zatvorenog tipa. Ovakvom intervencijom se delimino blokira agresivnost pacijenta prema porodici. 4) Uz navedeno koristi se i odgovarajui medikamentni tretman. 5) Promena se oekuje sa strpljenjem "jedriliara koji eka vetar" -vidi metaforu "Bonaca i jedriliar".
II FAZA:
U sluaju da, i pored sprovoenja aktivnosti iz okvira I faze terapije, pacijent pokazuje fiziku agresivnost (ili istu najavljuje) ili, pak, dolazi do alkoholisanosti manine osobe, sa nepredvidljivim ponaanjem, neophodno je preporuiti separaciju partnera od porodice putem hospitalizacije na odeljenju zatvorenog tipa (gde e se nastaviti medikacija, socio i psihoterapijski tretman, sa sadrajima opisanim u okviru I faze).
III FAZA:
Posle iscrpljivanja terapijskih intervencija prve dve faze tretmana terapeut autentino saoptava porodici i pacijentu da je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu bolest dalje razvijati. Pritom izraava spremnost da i dalje pomae porodici i pacijentu u saniranju daljih tokova bolesti -vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene.".
98
IV FAZA:
Kod pacijenata koji se esto i produeno bolniki lee neophodno je da se to adekvatnije ukljue u organizovani hospitalni ivot po tipu otvorene Komune koja privreuje.
Vana napomena : Opisani tok psihijatrijskog tretmana je posebna psihoterapijska intervencija (terapeutova sistemska hipoteza o daljem razvoju problema). Ovu intervenciju, zbog njene vanosti, treba uputiti pacijentu i porodici jo na prvoj seansi!
7. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOSOMATSKE OSOBE
(Pre daljeg itanja obnovite poglavlja III 2.2.Iskrivljeni Lini vrednosni sistem i III 2.2.5.Lini vrednosni sistem kod psihosomatiara.)
Osobe sa psihosomatskim poremeajima karakterie pozicija odsustva uvida (svesti) o tome da je njihov psihosomatski poremeaj (ili bolest) u bilo kakvoj vezi sa psihikim sadrajima. Karakterie ih slika "maskirane" depresivnosti (vidi odeljak VI 5.) i izraen stoiarski model, u okviru kojeg je otvoreno izbegavanje da se ode lekaru na bilo kakav pregled jedna od osnovnih karakteristika. I kada dobiju svoje ozbiljne dijagnoze dugo ih minimiziraju i negiraju, gotovo do psihotinih razmera, nastavljajui da ive svojim dotadanjim preterano intenzivnim ritmom. Ukoliko ih neko i uputi na razgovor sa psihoterapeutom gotovo je neverovatno da e takav savet prihvatiti, jer iz svoje pozicije osoba koje "puno znaju o ivotu" ne vide bilo kakav razlog da odu savetodavcu. U praksi psihoterapije ove osobe ponajvie dobijamo kao lanove porodica drugih "psihijatrijskih"pacijenata. Oni dolaze na tretman sa predubeenjem da su oni lino potpuno psihiki zdravi, a tokom seansi nesvesno ili i svesni i nesvesno pokuavaju da "naue" sve oko sebe (naravno i samog terapeuta) "psihikoj stabilnosti" i mentalnoj "vrstini". U ovakvim sluajevima ne insistiramo da se bavimo direktnom konfrontacijom (to je kontraindikovano initi kod ovih osoba, zbog njihovog ionako snienog i veoma povredivog samoljublja), ve radimo s porodicom drei se programa psihoterapijskog tretmana vezano za odreeni psihijatrijski problem indeks pacijenta.
99
Na ovaj nain, uporedo i "na mala vrata" ("preko drugog"), plasiramo psihoterapijske intervencije koje utiu i na osobu sa psihosomatskim poremeajem. Posebnu panju posveujemo sekvencama u kojima dolazi do autentinih emocionalnih pranjenja kod ovih osoba i takve fenomene posebno podstiemo sa pozicije izgradnje adekvatne kulture autentinog ispoljavanja i prihvatanja svojih i tuih emocija.
Poseban entitet - PSIHOTERAPIJSKI TRETMAN BOLESNIKA SA MALIGNIM TUMOROM
Dva psihijatrijska aspekta su od posebne vanosti za ovu temu:
1) Znaaj psiholokih uticaja za sam nastanak malignih tumora i 2) Uticaj postavljene dijagnoze i ostalih intervencija na dalje funkcionisanje pacijenta, pa i na sam tok bolesti.
(Glavna pitanja psihoonkologije izuzetno je uspeno obradio prof. Lesi u monografiji "Rak i duevni ivot" /1985./ i istu posebno preporuujemo svim zainteresovanim za ovu oblast.)
1): Sa pozicije psihoonkolokih znanja, a uz postojee psihoterapijsko iskustvo, namee nam se hipoteza da psihiki faktori u sklopu slike "maskirane" depresije (sa njenim karakteristinim sadrajima) pogoduju i razvoju malignih tumora (vidi prvi deo ovog poglavlja). Koliko je udeo psihikih faktora u jednom multifaktorijalnom tumaenju nastanka malignih tumora, smatramo samo retorikim pitanjem, polazei od injenice da "aa nije puna dok se u nju ne ulije i poslednja kap" i da je upravo eliminisanje i te "poslednje kapi" (ako prihvatimo da je psihiki faktor i toliko mali ? ) dovoljna intervencija da do malignog razvoja moda uopte i ne doe !? Da li je ovo precenjena ideja ostaje na svakom pojedinano da to procenjuje i da u psihoterapijskom smislu nastupa uz odreeni lini stav i uverenje. injenica je da je meu lekarima (pa i ostalim osobama) mnogo onih koji praktino smatraju da je psihoterapijski tretman u smislu prevencije ili leenja malignih tumora isto fantaziranje (to verovatno misle i kad je u pitanju psihoterapijski tretman psihoze shizofrenih karakteristika). Teko je oekivati da e se ovakve osobe upustiti u bilo kakve dileme na ovom polju, a da ne govorim o tome koliko bi praktian posao ekao psihoterapeute ukoliko bi njihovi stavovi bili shvaeni makar sa 2,5% verovanja da je to mogue ! Imajui u vidu da smo, u odeljku VI 5., detaljno razmotrili i formu i nain tretmana "maskirane" depresije ostaje nam samo da se , u smislu ideje o preventivnom psihoterapijskom radu u domenu malignih tumora (a i ostalih psihosomatskih oboljenja), pozovemo na ve izloene psihoterapijske principe i program koji je definisan.
100
2):
Svakom oveku je izuzetno vano: 1 - Kako da ivi da bi bio i ostao zdrav? i 2 - Kako da se ponaa ako mu se utvrdi dijagnoza malignog tumora?
Odgovor psihoterapeuta na prvo pitanje je praktino dat u poetnim poglavljima ove knjige koja obrauju aspekte adekvatnog ljudskog funkcionisanja.
ta oekivati od psihoterapije (i psihoterapeuta) kada ve doe do postavljanja dijagnoze malignog tumora? Prvo pitanje koje se namee je : Da li pacijentu rei dijagnozu? U sklopu ovog pitanja je i njegov nastavak koji glasi: ta mi to u stvari kazujemo pacijentu kad mu saoptavamo da boluje od malignog tumora? Gotovo sigurno da za naziv "maligni tumor" ("rak", "karcinom") zna gotovo svaki ovek civilizovanog sveta. Drugo je pitanje ta e koji ovek ( pa i kad su u pitanju strunjaci) dati kao opis onoga to on lino pod ovim nazivom podrazumeva. Za neke e to biti ravno izricanju smrtne presude. ak i neki onkolozi se usuuju da, koristei statistike podatke, daju "prognoze" o trajanju neijeg ivota uz odreenu dijagnozu!? Kolika je ansa za psiholoku jatrogenizaciju ovakvim postupcima i do kog stepena uticaja na psihiko stanje (pa i na tok maligniteta) ovakvi komentari mogu da dovedu, procenite sami. Koliko je ovo "zloupotreba statistike" jasno znaju svi koji imaju ikakva ozbiljna iskustva sa tokom malignih tumora i koji su svesni da je svako prognoziranje na temu trajanja ivota ovakvih pacijenata sutinski neadekvatno. Upravo sa ovim stavovima i izlazimo pred svakog pacijenta sa malignim tumorima ( i pred njihove porodice) kazujui im da se zaista radi o ozbiljnom oboljenju, ali i sugeriui da su precizne prognoze o trajanju ivota pacijenta nerealne, ime (bar se nadamo) eliminiemo moguu jatrogenizaciju. Takoe, imamo utisak da je skrivanje dijagnoze od pacijenta praktino veoma teko izvodljivo. Paradoksalno izgledaju situacije u kojima se svi prave da ne znaju da i sam pacijent zna (ili otvoreno nasluuje) svoju dijagnozu. Ovu "igru skrivalice" esto vidimo i preporuujemo njeno razotkrivanje upravo iz razloga to u takvoj situaciji ve postoji delimina svesnost pacijenta o tome "da se neto ozbiljno sa njim zbiva". On to nekad vidi i po ozbiljnim licima iz svoje neposredne okoline, a da ne govorimo o bolnikom prostoru u kojem se lei. U takvom sluaju mnogo je bolje otvoreno istupiti pred pacijenta i porodicu kako bi se svi na realan nain suoili sa problemom i adekvatno organizovali. Dok mistifikacija moe da poveava stres i unese konfuziju u meuljudsku komunikaciju, demistifikacija e uiniti suprotno i pomoi da itava porodica moe da nastavi mnogo normalnije komunikacije. Sadanjost sve vie prua drugaiji okvir na ovu temu. Povoljan tok leenja i velika frekvenca dijagnostifikovanja doveli su do praktine situacije da su osobe sa leenim malignim tumorom danas mnogo ee u naoj okolini te je i to razlog za postepeno formiranje drugaijeg stava o ovom problemu, demistifikaciju i lake prihvatanje ovakve dijagnoze no to je to nekada bio sluaj.
101
Spoznaja paradoksa da mnoge osobe iz nae okoline naprasno umru od infarkta ili poginu u saobraajnom udesu dok osobe sa dijagnozom malignih tumora ive, uz odgovarajue leenje, dugo godina, uvodi ljude sve vie u poziciju da mnogo ozbiljnije cene i koriste svaki dan svog ivota, to sigurno ima svoju pozitivnu stranu.
ta je to to jo preporuujemo, kao dalji psihoterapijski program? Odgovor je isti kao i u sluaju psihoterapijskog rada sa porodicom u sistemu osobe sa reaktivnom depresijom. (Dijagnostifikovanje malignog tumora po pravilu i uvodi porodicu u stanje reaktivne depresivnosti jednog ili vie lanova.) Tok odgovarajueg psihoterapijskog tretmana opisan je u poglavlju 10.5. te se italac upuuje da tu nae upotpunjen odgovor i na ovo pitanje.
8.
PSIHOTERAPIJA U SISTEMU SA DETETOM KAO PSIHIJATRIJSKIM PACIJENTOM
Dete kao psihijatrijski pacijent moe da manifestuje itavu lepezu psihijatrijskih stanja:
1. poremeaje spavanja, hranjenja, eliminacije stolice i mokrae, sisanje prsta; 2. poremeaje ponaanja po tipu hiperaktivnosti, auto i heteroagresivnosti, beanja iz kole, pada uspeha, puenja; 3. neurotine forme tipa poremeaja govora, tikova, grimasiranja, akanja nosa, grienja noktiju; 4. psihotine manifestacije (deiji autizam i dr.); 5. psihosomatske poremeaje i oboljenja (znojenje dlanova, ekcem, astma, maligni tumori, dijabetes,...); 6. manipulisanje psihoaktivnim supstancama (sve do razvoja zavisnosti); 7. ostali vidovi zavisnosti (vidi poglavlje o zavisnostima )...
102
Ovde nabrojani i mnogi drugi fenomeni veoma esto dovode porodicu psihijatru, psihologu ili nekom iz drugih profesija za koje se smatra da e moda pomoi u reavanju problema. I pored sve fenomenoloke raznolikosti (koja ponajvie potie iz trasgeneracijskih porodinih okvira) metod psihoterapijskog rada je jedinstven i zasniva se na sledeoj osnovnoj hipotezi o ulozi detetovog simptoma za porodini sistem: Bolest deteta se formira i odrava u miljeu stvaranja i odravanja emocionalnog trougla: dete, majka, otac. (Ree su ovim trouglom obuhvaene druge osobe, ali se i to deava.) U ovom trouglu dete svojom boleu nesvesno podrava neadekvatne emocionalne odnose, kako izmeu sebe i svakog od roditelja ponaosob, tako i izmeu samih roditelja. Kao to dete nema svest o ovoj interakciji, tako i roditelji nisu svesni ovako opisanog funkcionisanja, ve su zarobljeni toplo-hladnim emocionalnim odnosima i double-bind interpersonalnom komunikacijom.
PSIHOTERAPIJSKI PROGRAM
I FAZA:
2. Organizovanje roditeljskog para sa zadatkom zauzimanja realnije pozicije u odnosu na razumevanje mehanizama kako se problem odrava:
1) Analiziraju se 3 sadraja ("tri stranice trougla"): (a) odnos majka-dete, (b) odnos otac-dete, (c) odnos majka-otac. Osnovne teme analize su: Ko se od roditelja, kada i kako angauje u vezi sa problemom deteta? Kako dete reaguje u tim momentima? I kako se ko osea u takvim trenucima?
2) Ako konkretni sadraj simptoma spada u red psihosomatskih, psihotinih ili neurotinih manifestacija (to je u dece najei sluaj) tada istiemo da se radi o fenomenima koji su pokretani iz detetove nesvesne psihe sa snagom "Nijagarinih vodopada". U vezi s tim jasno se definie da dete nema nikakvu odgovornost, pa dakle ni krivicu, za opisano ponaanje. Na ovaj nain se blokira bilo kakvo opravdanje agresivnog ponaanja porodice prema detetu, u smislu navodnog "kanjavanja".
103
3) Ako se radi o simptomu koji spada u red poremeaja ponaanja, zloupotreba psihoaktivnih supatanci ili zavisnosti, gde dete (po pravilu odraslo) ima dovoljno mogunosti da uvede kontrolu nad svojim reakcijama, ovo i konstatujemo, redefiniui podelu moi i odgovornosti za odravanje simptoma na taj nain to priznamo da je dete najmonije u pogledu uticaja kako na odravanje simptoma tako i na njegovo eliminisanje. Potom jasno definiemo i mo roditelja i terapeuta.
4) Aktivno definiemo granice koje roditelji postavljaju pred dete: u pogledu njegovog uticaja na sopstveni bioloki ritam, kao i bioloki ritam roditelja tj. porodice (u smislu spavanja, hranjenja, organizovanja dnevnih aktivnosti i dr.) i u oblasti raspolaganja materijalnim sredstvima porodice. U vezi s tim naini se lista onoga to e se detetu dozvoljavati i onoga to mu se nee dozvoljavati - ni po cenu ispoljavanja agresivnosti. Pritom se unapred definie da e svaka pojava auto ili heteroagresivnosti (ili drugi kritini razvoji simptoma) biti indikacija za smetaj deteta na bolniki tretman! (Ovim se aktom donekle ograniava agresivnost pacijenta prema porodici!)
5) Posebno tretiramo (na odvojenim seansama sa roditeljskim parom, bez prisustva deteta) emocionalne odnose izmeu roditelja (partnera).
Zbog izbegavanja pozicije utrougljavanja terapeuta sa parom (to se deava u sluajevima kada terapeut prihvati da bude uvuen u intimne relacije partnera) preporuujemo "BEZLINU TERAPIJU SA PARTNERSKOM DIJADOM".
"BEZLINA TERAPIJA SA PARTNERSKOM DIJADOM" - podrazumeva terapijski tretman sa roditeljskim (partnerskim ) parom na takav nain da se ne analizira njihova konkretna emocionalna relacija niti pojedinosti intimnih odnosa. Smisao tretmana je da terapeut partnerima jednosmerno ponudi vie tema koje, po svojoj sutini, pripadaju onome to zovemo "afirmisanje novog porodinog koncepta".
104
Koji su to sadraji?
a) "PRIA O PARTNERSKOJ LJUBAVI" je prva tema ovog dela terapije.
Ljubav prema partneru se definie kao sadraj koji je, u svom najveem delu, nesvesna kategorija, koju niti moemo svesnim naporima da izazovemo, niti da je izbriemo. Partnerska ljubav je prelepa "jabuka sastavljena iz dve polovine". Da bih plastino prikazao obostranu i dovoljno intenzivnu ljubav partnera koristim emu 1.:
U ovom sluaju beleimo najbolju varijantu u kojoj se partneri "sreu na pola puta", to je praeno objektivnim doivljajem obostranog i intenzivnog emocionalnog interesovanja i zadovoljstva.
Sluajevi kao na emi 2.:
takoe su esti, ali daleko manje zadovoljavajui okvir. Ovakve forme (posebno one sa velikom razlikom u emocionalnom interesovanju partnera) dobijaju opsesivni karakter za lanove dijade.
Ovakvi partneri esto manifestuju patoloke forme "ljubavi" u smislu: - neurotske varijante po tipu "volim te i ubiu se ako me ostavi ili se okrene nekom drugom" i - psihopatske varijante po tipu "volim te i ubiu te ako me ostavi ili se okrene nekom drugom". Upravo kod ovakvih formi vremenom dolazi do kriziranja odnosa bilo spontano (iscrpljenjem jednog ili oba partnera, bez ili sa ukljuivanjem psihijatrijskih entiteta), bilo pod terapijskim dejstvom. Ovakve relacije mogu imati i produenu morfostatsku adaptacionu ulogu, a kao rezultat toga i minimalno raanje (partnerstvo bez ili sa jednim, retko dva deteta).
105
b) "LJUBAV I RAANJE"
Ne moe se prenebregnuti ideja da je osnovna bioloka svrha ljubavi produetak vrste, tj. raanje. injenica je da sve "ljubavne igre" teku u pravcu intimnog seksualnog odnosa, a da ovaj, uz svesne ili delimino svesne dozvole, vodi raanju kao inu koji je i svojevrsno krunisanje arobnog spoja mukarac ena. Imajui u vidu psihoterapeutsku praksu na temu psihogenog steriliteta, lino sam uveren da ne postoji mogunost raanja bez spontane ili terapijski izazvane situacije koja e obezbediti da partneri, bar trenutno, izbalansiraju i zadovoljavajue intenziviraju svoj emocionalni odnos (nezavisno da li su pri tom svesni toga). Stav prema ljubavi usko je vezan za stav prema raanju, to se naravno prvenstveno odnosi na kljuni period ovekovog ivota tj. srednje ivotno doba (izmeu 25 i 45 godina uzrasta) kada dominira mogunost svesne odgovornosti i odluke u vezi sa raanjem dece. U ovom ivotnom periodu prevelika uestalost raanja (kakva je, na ovim prostorima zabeleena pre 3-4 generacije) moe da iscrpi partnerske i porodine snage, sve do biolokog ugroavanja (to je zabeleeno u istoriji Srba tekim stradanjima od bolesti, gladi i ratova). Aktuelni ivot, meutim, nosi drugu, jo teu krajnost. U eri konformizma, kontracepcije i pobaaja, sreemo se sa drastinim stepenom "bele kuge", koja se cirkularno povezuje sa visokom uestalou intenzivnih ispoljavanja "maskirane" depresivnosti. Odgovoriti ta je pritom starije "kokoka ili jaje" sigurno je nemogue, ali doi do ove take do koje smo doli, a ne razviti uvid u pravi znaaj i potrebu za pravom merom raanja, takoe je gotovo nemogue. Lino sam pod utiskom da sve ee sreem parove koji planiraju ili ve imaju tree dete, to mi daje po malo optimizma na ovu temu. Istovremeno u porodicama koje se iz raznoraznih razloga odriu raanja suoavam se sa nizom porodinih i linih problema?!
c) "PRIA O BRAKU"
injenica je da je odnos mukarca i ene pretrpeo drastine promene u poreenju sa ne tako davnom praksom patrijarhata. Nema valjda vie od 3-4 generacije od vremena kada je otac porodice (mukarac etrdesetih godina) enio sina, esto ga i ne pitajui ni da li hoe ni sa kojom devojkom hoe da ivi. Brak se ugovarao izmeu porodica i mlada je, kao robinja (bez ikakvih prava na nasleivanje imovine), "davana u tuu kuu". Pritom je, po preutnim pravilima starog patrijarhata, bila u obavezi da seksualno pripada ne samo muu ve i njegovom ocu (o emu su, valjda, poslednji tragovi u nas opisani u "Neistoj krvi" Bore Stankovia). (Ovakav patrijarhalni okvir opisao je i Fridrih Engels u "Poreklu porodice, privatne svojine i drave", dajui primer upravo sa slovenskih (ruskih) prostora.)
106
U takvoj patrijarhalnoj porodici novi brani par imao je dve osnovne uloge: da radi i da raa. Donoenje odluka je bilo iskljuivo pravo i obaveza starog oca porodice. Pod ovakvim uslovima nije bilo praktino veih ansi da se partneri oko neega ozbiljnije jedan drugom suprotstave. Partnersko odluivanj tada nije ni postojalo, a time ni mogunost da se izmeu partnera izraze i suprotstave ikakve razlike.
A kako je danas? Partneri najee sklapaju brak tek po zavretku kolovanja i najee je jedan ili oba partnera ve zaposlen. Ekonomski poloaj je drugaiji i zbog izmene zakona o nasleu ime su ene takoe postale nosioci prava na naslee dela imovine svojih roditelja. (Tako se porodina imovima, ranije nazivana "Oevinom", jer se prenosila samo "po mukoj liniji", sada ravnopravno deli i kerima i sinovima. Treba istai da je ovo promena koja see jedva 3-4 generacije unazad kroz istoriju.) Profesionalna i materijalna sloboda i stariji uzrast pri sklapanju braka kombinuje se danas sa gotovo u 100% sluajeva prisutnim pravilom da se brak sklapa slobodnom voljom i izborom partnera koji neguju uzajamnu ljubav. Ovakav brak je zajednica koja se karakterie velikom individualnom snagom partnera, a uporedo s tim i velikom odgovornou da se ivot uini to boljim. Zato je onda, u reklo bi se mnogo humanijim uslovima sklapanja branih zajednica, toliki broj razvoda? Opisana brana relacija sutinski se zasniva na poziciji moi i slobode partnera. U ovakvim uslovima proces partnerskog odluivanja nas uvodi u situacije apsurda: Nebrojeno puta se dolazi u poziciju da ena ima jedno, a mukarac drugo miljenje. Nekad su to sitnice (po tipu: da li e vaza sa cveem stajati na sredini stola ili malo levo), a nekada ivotno vani sadraji (npr. koliko e se dece roditi u braku). Neko e rei: "Ali, brak je kompromis!" I ja tako mislim. Ali objasnite mi kako ete napraviti kompromis izmeu mukarca koji eli drugo dete i ene koja to ne eli (potujui pravo svakog od njih da za svoje stavove imaju i valjane razloge). Ili, na primer, kako ete izbei loa oseanja partnera (i onoga koji poputa i onog kome se poputa), u situacijama jasnog suoavanja sa njihovim razlikama. Razlike, meutim, moda i nisu problem, ali neuspeli pokuaji da se one "izmire", su moda prava tema za analizu. Paradoks je to razlike moda i ne moramo da "mirimo" (niti da ih "guramo pod tepih"), ve naprotiv, da ih postanemo svesni. Neke od njih emo moda spontano (nenametnuto) i prihvatiti, a one koje ne moemo da prihvatimo moda i treba da nas dovedu do situacije da se zamislimo kako da se bolje organizujemo i da napravimo jedan drugom "prostor za razlike" ili kako da se razdvojimo, ako to nismo u mogunoisti.
107
d) "PRIA O RAZVODU"
Vrlo paradoksalna pria. Nekad pomislim kako neke brakove "uva od razvoda" upravo injenica da su praktino razvedeni (iako formalno nisu). To su oni brakovi gde je "ar ljubavi" odavno ugaen i ta injenica kao da nikome ne smeta. ive kao prijatelji, sa retkim intimnim odnosima ili uz brani "seksualni automatizam" i polako tonu u "maskiranu" depresivnost, a da toga naravno nisu ni svesni. Drugi se "ljuljaju" svesni svoje hronine krize partnerstva. Trei se "tresu" povremenim akutnim krizama, ulaze u intenzivne depresivne epizode i izlaze iz njih, ubijaju se i samoubijaju... Ne znam i ne smem da tvrdim - moda postoje i brakovi koji ive zaista skladno. Kao ovek i savetodavac u zadnje vreme odbijam da govorim o "braku" i "razvodu" jer ove dve kategorije zaista spadaju u red "izmiljenih sadraja realnosti". Ono o emu prihvatam da govorim, to je partnerski odnos mukarca i ene, odnosno da li on uopte postoji, da li je ljubav jednostrana ili obostrana i da li je i koliko intenzivna i koliko zadovoljava partnere odgovarajuom koliinom sree koju zajedniki doivljavaju. Ako je ljubav jednostrana ili nepostoji ili je nedovoljno intenzivna otvoreno savetujem separaciju partnera i aktivnije traenje stvarnog ("bogom danog") partnera na drugoj strani. Isto inim i ako konstatujem da partneri neguju odnos u kojem je nemogue jasno razluiti ko koga i koliko voli (to je karakteristino u okvirima double bind partnerske komunikacije). Tada kaem da moda i postoji dovoljno partnerske ljubavi, ali da je ovakav odnos toliko bolan da preporuujem separaciju kao, u tom momentu, siguran znak ljubavi (vidi paradoksalne psihoterapijske intervencije, pod V 2.). Presedan inim kada odbijam da razgovaram o kvalitetu partnerskih odnosa kod roditelja koji imaju dete manje od 5-6 godina. U tom periodu dominirajui odnos jeste uzajamna ljubav roditelja i "ljudskog mladuneta" i u tom okviru telesni kontakt majke i oca sa detetom ini bazu emocionalne razmene u kojoj dobija i dete i roditelji. (Ovde esto navodim podatak amerikih autora da oevi koji se igraju svojom malom decom due ive!) Pria o partnerskom odnosu, u tom periodu ivota, moe da zavede i partnere i terapeuta od osnovne teme, a to je emocionalni odnos roditelja prema detetu (i obrnuto). S druge strane, ako se radi o partnerima ije je dete napunilo 5-6 godina (a pritom to nije tree ili etvrto dete svojih roditelja), sama se po sebi otvara pria o novom raanju. Tako se partneri, ako imaju dovoljno uzajamne ljubavi (pa i ako je nemaju), mogu nai na tekoj muci. Korienje kontracepcije koje je do tada i imalo svoje opravdanje, sada postaje "nerealan koncept". Planiranje neraanja u trenucima kad su partneri intenzivno angaovani oko podizanja malog deteta ima dosta smisla i u odnosu na samo dete koje se, u ulozi funkcionalnog jedinca, razvija maksimalno i bez konkurencije razmenjujui ljubav sa roditeljima.
108
Problem se otvara onako kako dete poraste i kad poinje da ispoljava znake potrebe za telesnim odvajanjem od roditelja (najpre u formi stida od roditeljskih poljubaca, a potom i otvorenog traenja da ima svoj krevet i svoju sobu).
e) "LJUBAV TELA"
(Proitaj najpre pesmu iz odeljka V 3. pod 3): "Ne vjeruj..." Alekse antia.) "uti i pusti tela neka govore." - kae u jednom filmu mlada indijanka svom vatrenom udvarau. Znaju ljudi odavno ta je to ljubav i nemojte se praviti da to nije tako. Ako su vam intimni odnosi "nikakvi" pomislite: "Moda se vatra ugasila." Ako Vam je ena "hladna" ili mukarac "impotentan" dozvolite sebi da prihvatite i tu mogunost da se ne radi o "bolesti" ve naprosto o obinoj "iskrenosti". I ne zaboravite da je Amor jedno vragolasto i nepredvidljivo stvorenje spremno da zbija i slatke i bolne ale. Milosrdan je samo prema onima koji potuju njegovu snagu. ( "U grkoj mitologiji pandan rimskom Amoru je Eros ili Erot i on je nemilosrdan muilac ljudi i bogova, kojima potresa duu". )*
f) "PRIA O PRELJUBI"
Termin "preljuba" verovatno je adekvatan onda kada neka osoba ne uspostavlja potpun (uz rizik od raanja, tj. bez kontracepcije) intimni kontakt sa partnerom sa kojim ima puno uzajamne ljubavi, ili to isto ini sa osobom koja nije "broj jedan" (kako to lepo kau adolescenti) ili bar "broj sedam", ve broj "trideset i sedam". Ovakve veze i same po sebi kratko traju i imaju prevashodno vie ili manje intenzivan seksualni doivljaj, a pritom se i rastanak prividno manje bolno doivljava, zbog ega se moda pojedine osobe lako i uputaju u ovakve relacije. Ono to je karakteristino za preljubu, to je da, u okvirima ovakvog odnosa, jedna ili obe strane precizno vode rauna o kontracepciji. U mnogim sluajevima i brak postaje polje ovakve veze, bili toga partneri svesni ili ne. "valerisanje" pre braka, u braku ili van braka tako postaje nain ivljenja mnogih ljudi, nain koji obezbeuje "manje bola" i manje rizika od raanja".
Mala enciklopedija, Prosveta, Beograd 1969.
109
Da li je stvarno manje bola? Ili je "sindrom preljubnika" samo jo jedan oblik bolesti zavisnosti, bolest koja se uzajamno odrava sa unutranjom "maskiranom" depresijom, kod osobe ija je bazina potreba ista kao i potrebe svih drugih ljudi - da voli do raanja.
g) "PRIA O LJUBOMORI"
Ako oseate da ete nainiti ubistvo ili samoubistvo zbog ljubomore radije se odvojte od partnera. Ovakvo e odvajanje biti mnogo manje bolno. Ako Vam partner preti da e se ubiti ili da e ubiti Vas ili nekog treeg ako ga ostavite, shvatite to veoma ozbiljno i odmah ga ostavite. Tako e, moda, svi preiveti. (???)
Ako se igde linije ivota i smrti i linije ljubavi i mrnje, tako tragino dodiruju, to je u "prii o ljubomori". Surova Amorova kazna udeljena je valjda svakom ko u svojoj oholosti misli da ljubavlju moe da vlada. I verovatno ba tako kao to ne dozvoljavaju svom partneru da prestane da ih voli, ljubomorni su u stanju da prenebregnu i pretpostavku da su moda i oni prestali da vole partnera. Svoju "frigidnost" ili "impotentnost" prema partneru oglasie rezultatom partnerove odbojnosti prema njima (i bie 50% u pravu). Ali ta dalje? Neki e "igrai" igrati surovu igru do kraja ne odvajajui se. Neki e i "platiti glavom". Drugi e podvui crtu i izai iz igre, to e ih moda uiniti zrelijim. Preporuujem ovo drugo.
ta je krajnji smisao "BEZLINE TERAPIJE SA PARTNERSKOM DIJADOM"? Vodei partnerski par kroz prie o partnerstvu postepeno ih uvodimo u poziciju boljeg razumevanja sebe i drugih ljudi, uz velike anse da i sami promene mnogo toga u dotadanjem sadraju njihovih Linih vrednosnih sistema, a potom i da promene mnoge ivotne sadraje svog partnerstva. Kolike su anse da se i na ovaj nain doe do bitnih promena u partnerskoj relaciji, procenite sami.
110
6) Uz prethodne terapijske intervencije koristimo i odgovarajue medikamente. 7) Pozitivne promene u vezi sa psihijatrijskim problemom deteta najavljujemo kao fenomen kojeg treba oekivati kao to jedriliar oekuje vetar - vidi metaforu "Bonaca i jedriliar".
5. Korigovanje sadraja nepravilno formiranog Linog vrednosnog sistema.
6.
Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA.
II FAZA:
Ako se terapeut uveri da i pored svih napora dolazi do pogoranja, nagovetaja ili ispoljavanja komplikacija koje ugroavaju integritet deteta ili okoline, savetuje se prijem na deje psihijatrijsko odelenje (gde e se nastaviti medikacija, socio i psihoterapijski tretman sa sadrajima opisanim u okviru I faze).
III FAZA:
Ukoliko se i pored iscrpljenja opisanih aktivnosti u okviru prve dve faze tretmana ne uspostavljaju znaci poboljanja, terapeut saoptava porodici da je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu problem sa detetom razvijati. Pri tom izraava otvorenu spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne porodici u saniranju moguih daljih komplikacija /vidi intervenciju "Nema pomoi, nema promene."/.
Vana napomena : Opisani tok tretmana predstavlja posebnu psihoterapijsku intervenciju (terapeutova sistemska hipoteza o daljem razvoju problema). Stoga se preporuuje njeno saoptavanje porodici jo na prvoj seansi.
111
9. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PARTNERA SA STERILITETOM
Partnerski sterilitet se definie kao izostanak trudnoe tokom vie od dve godine i pored normalno (bez kontracepcije) obavljanih seksualnih odnosa. Koji su sve razlozi ovakvoj pojavi moda emo najrealnije objasniti ako kaemo da je zaee izuzetno sloena pojava kojoj mnoge tajne znamo, ali mnoge i ne. A tek kad se sklope svi ti "arobni faktori" od kojih su neki anatomski, neki hormonski, neki psihiki, a neki i nepoznati, tek tada dolazimo do "tajne zaea" oveka. Proceniti uticaj pojedinih od pomenutih faktora samo je delimino mogue. Klasina medicina ukazuje na neke jasne organske granice steriliteta, ali istovremeno izraava oprez u davanju prognoza za niz stanja koja su daleko ispod proseka, a gde je ipak dolazilo do zaea?!
Kako se onda uopte snai u pokuaju da definiemo ta je to psihogeni sterilitet?
injenica je da je psihiki faktor u vezi sa ovom temom uvek prisutan sa svoja dva mogua uticaja: 1) kao faktor koji, sam ili u sadejstvu sa drugim faktorima, moe oteati ( pa i onemoguiti) zaee i 2) kao faktor koji moe doprineti zaeu u uslovima kada su ostali faktori proseni ili znatno ispod granice proseka! Ova dvosmernost psihogenog uticaja pokazuje se tako, kod jednih kao faktor steriliteta, a kod drugih kao faktor izuzetne prijemivosti za trudnou ("Nekim partnerima je dovoljno da im se senke susretnu, pa da ena ostane trudna."). Ni jednim ni drugim parovima zaista nije lako. Ipak, onima sa sterilitetom neuporedivo je tee, dok ovim drugima preostaju razliita kontraceptivna sretstva i pravilno planiranje porodice ( raanje troje do najvie etvoro dece ). Ako ovako posmatramo uticaj psihikog faktora lako ete shvatiti autora ove knjige to otvoreno zastupa tezu da svaki sterilitet treba prihvatiti kao multifaktorijalan (nastao sadejstvom vie poznatih i nepoznatih faktora), to praktino znai i kao psihogen (jer je ovaj faktor, osim u sluajevima grubih anatomskih nedostataka, uvek prisutan). U tom smislu uloga psihoterapeuta i psihoterapije sigurno ima svoje mesto u gotovo svakom pojedinanom sluaju.
112
PSIHOTERAPIJSKI PROGRAM KOD PARTNERSKOG STERILITETA
I FAZA:
2. Organizovanje partnerskog para u smislu usmeravanja na:
1) to efikasnije podvrgavanje dijagnostikim postupcima ( prevashodno urolokim i ginekolokim) radi postizanja to realnijeg uvida u stanje reproduktivnih organa; 2) to efikasnije sprovoenje terapijskih mera (medikamentoznih, operativnih) od kojih se oekuje poboljanje reproduktivnih potencijala; 3) procenjivanje perioda u kojem je mogue oekivati da prethodni terapijski zahvati dovedu do trudnoe; 4) procenjivanje motivacije i mogunosti za pristupanje pokuajima vantelesne oplodnje; 5) sprovoenje pokuaja vantelesne oplodnje; 6) procenjivanje perioda u kojem e se oekivati rezultati pokuaja vantelesne oplodnje.
4. Analiza kritinih ivotnih dogaaja (po metodi Normana i Beti Paul, 1974.). sa posebnom panjom u odnosu na akt trudnoe i raanja.
5. Korigovanje sadraja Linog vrednosnog sistema.
6. Afirmisanje NOVOG PORODINOG KONCEPTA (vidi deo oznaen kao "Bezlina terapija sa partnerskom dijadom").
113
II FAZA: Ako se terapeut uveri da su iscrpljeni svi napori u pokuaju sa se rei problem partnerskog steriliteta on autentino konstatuje da je problem moda i nereiv i predlae partnerima razdvajanje kao znak uzajamne ljubavi i davanja anse da partneri moda nau druge osobe za nova partnerstva koja e im moda doneti trudnoe i raanja.
III FAZA: Ukoliko se i pored iscrpljenja terapijskih aktivnosti iz prve dve faze tretmana ne dogodi trudnoa, terapeut saoptava partnerskom paru da je uinio sve to je umeo i da vie nije u stanju da predvia u kom e se pravcu problem steriliteta dalje razvijati. Pritom izraava otvorenu spremnost da, u granicama svojih mogunosti, pomogne partnerima u onome to e ivot nadalje doneti - vidi V 2..
Vana napomena: Opisani tok tretmana predstavlja zasebnu psihoterapijsku intervenciju (terapeutova sistemska hipoteza o daljem razvoju problema). Stoga se preporuuje kao neophodno njeno saoptavanje partnerima sa problemom steriliteta jo na prvoj seansi.
114
VII
UMESTO POGOVORA
SVETLI GROBOVI (8)
Bejaste li, brao moja mlada, Da l' bejaste vi na groblju kada, Aj, na groblju, na golemu? Ta uvek smo mi na njemu. Groblje j' zemlja kom se hodi; Groblje j' voda kom se brodi; Groblje vrti i gradine; Groblje brda i doline, Svaka stopa: Grob do groba. Groblje j' spomen doba sviju; Groblje knjige to se tiju; Povesnica svih zemalja, Starostavnik cara, kralja, I itulja viih slika Izbranika, muenika, Od poetka pamtiveka. Sve j' to groblje Al' je i kolevka. Nema broja ni imena U visini zvezdam' svima, Kamol' broja i spomena U zemljici grobovima! Milione progutala j' tama, Crna tama mnogih tisulea, Niko ih se vie i ne sea No pogdekom uvek gori svea. Il' je svea, il' je ime svetlo, Il' su dela koja se ne gase, Pa redove nedoglednog groblja Svojim zrakom krase.
115
Ti grobovi, Stari, novi, Oni sjaju Svakom narataju Kad se umlje u prolost udubi, U tamnini da se ne izgubi; Kad se pusti u davnine svete, U davnine i svete i klete, Da ti mis'o puta ne pomete. To su vatre doglasnice, Pruaju' se iz daljnih eona U povorci onoj dugoj Dosvetljuju' jedna drugoj Strujom koja napred leti, Tee' samo jednoj meti, Pa se tako svetle mlazi Pa se vide svetli trazi J e d n o g duha r a z n i h doba, Duha kome nema groba. U grob samo srui kosti, Strese pep'o koj' mu smeta Brem buju via leta K uzvienoj budunosti. Ko s' osvrne da pogledi Bistrim okom i pogledom Na grobove ove svetle, Povesnice dugim redom, Mora uti kako j' ivo, Kroz vekove, kroz maglinu, Ded unuku, otac sinu, Borac borcu dovikiv'o: "Gde ja stadoh ti e poi!" "to ne mogoh ti e moi!" "Kud ja nisam ti e doi!" "to ja poeh ti produi!" "Jo smo duni ti odui!"
To su zbori, to su glasi Kojima se prolost krasi, to prodiru kroz svet mrani Sa grobova onih zrani' Spajajui gromkim jekom, I boanskom silom nekom, Spajajui vek sa vekom I oveka sa ovekom.
116
Oko svakog svetlog groba (Ba ko gore oko zvezda) Povesnica pria ovo: Hvatalo se neko kolo, Kolo mlado, kolo novo, Nove klice stara nada, Novo cvee stabla stara, Due iste, srca mlada, Naslednici svetog ara; Tu se slego ivot mladi Da se s grobom razgovara. I ti pade, dragi brate! "Nisam, deco, v a s dok traje!" Je l ' ti borba bila teka? "Pokuajte, milina je!" ta si hteo? kud si po'o? "Tamo kud se stii mora!" Zar je vera tako jaka? "Uvek jaa od zlotvora!" Malo nas je koj' bi smeli "Al' vas jaka sila kree!" Zar ko moe stii celi? "Ko posumnja nikad nee!"
"A ko behu oni divi, Koji su te napred zvali, Koji su te ojaali, Koji su ti krila dali?" _"To bejahu ideali!" Bez njih nema via leta Nad oblakom mraka gusta, Bez njih bi se malaksalo, Bez njih bi se brzo palo, Svet bi bio grob bez cveta, ivot prazan mladost pusta!" Oko svakog svetlog groba Prikuplj'o se ivot novi, Naslednici svetog ara, Kupili se sokolovi, Piju' duom svetle zrake. Jest, tako je, brao draga, Ti grobovi nisu rake, Ve kolevke novih snaga!...
117
VIII
LITERATURA:
1. Bepko C.S. and Krestan J.: The responsibility trap : Women and men in alcoholic families. New York: The Free Press, 1985. 2. Bowen M.: Family therapy in clinical practice. Jason Aronson, New York, 1878. 3. Gai B.: Porodina terapija alkoholizma. Rad, Beograd, 1978. 4. Goldner-Vukov M.: Porodica u kizi. Medicinsk knjiga, Beograd-Zagreb, 1988. 5. Goldner-Vukov M., Baba-Milki N.: Oseajni ivot savremenog oveka i droge. Prosveta , Ni, 1992. 6. Jean Jacqnes, Servan Schreiber: Svjetski izazov. 1980. 7. Jolly W. M., Froom J., Rosen M.G.: The genogram. Journal of Family Practice, 10(2), 251-255, 1980. 8. Jovanovi Jovan, Zmaj: Poezija ljubavi i rodoljublja (Lektira za osmi razred osnovne kole), Mlado pokolenje, Beograd 1971. 9. Kecmanovi D.: Psihijatrija. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb,1989. 10. Kosti Laza : Pletisanke(pesme). Prosveta, Beograd, 1974. 11. Lili V.: Sekvenca funkcionisanja alkoholiarske porodice i mogunosti za promenu. X Kongres psihijatara Jugoslavije sa meunarodnim ueem. Ni, 25-29.10. 1995. 12. Lili V.: Jugoslovenska porodica, koreni krize i anse za razvoj. Savetovanje "Simptomatsko ponaanje i rat", Ni, 28-29.10.1999. 13. Lili V.: Informaciono-komunikacioni model u psihijatriji.(Prvo izdanje), Ni, 2000. 14. Lili V.: Informaciono-komunikacioni model u psihijatriji.(Drugo izdanje, u elektronskoj formi), Ni, 2006. 15. Luria A.R.: Osnovi neuropsihologije. Nolit, Beograd, 1983. 16. Mala enciklopedija. Prosveta, Beograd. 1968. 17. Mc Goldrick M.: Problems with family genograms. American Journal of Family Therapy, 7, 74-76, 1980. 18. Mc Goldrick M., Gerson R.: Genograms in Family assesstment. Norton comp., New York,1985. 19. Miti O., Koci M., Popovi R.: Primena porodine terapije u hospitalnim uslovima. Prvi seminar porodine terapije, Bukovika Banja, Arandjelovac, 11-12. XII 1988.
118
20. Paul N., Paul B.: Deathand changesin sexual behavior. In F.Walsh (Ed.), Normal family processes. New York: Guilford Press, 1982. 21. Stefanovi-Karadi Vuk: Srpske narodne poslovice. Beograd. 1933. 22. anti Aleksa: Poezija ljubavi i rodoljublja (Lektira za osmi razred osnovne kole), Mlado pokolenje, Beograd, 1971. 23. Velimirovi Nikolaj: Sabrana dela. Nolit, Beograd. 1998.
119
IX
Dva bonusa za dobre itaoce:
1. Pravilna meuljudska komunikacija i mentalno zdravlje i 2. Psihologija oveka i opta predodreenost
1.
PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MENTALNO ZDRAVLJE
Opta teorija sistema, kao i teorija ivih sistema( 3.), objanjavaju ukupnu stvarnost tumaei je kao sloenu strukturu (makrosistem) sastavljenu od niza subsistema koji meusobno na ogranien i specifian nain razmenjuju materiju(M) i energiju(E). U skladu sa ovim teorijama i ovek se definie kao bioloki subsistem koji je u ravnotei sa okolinom i sa njom takoe odrava specifine oblike razmene materije i energije (Slika 1.)
Slika 1.
120
Mali delovi materije i energije, koje nazivamo informacijama, slobodno ulaze u ljudski organizam preko organa ula ( Slika 2.).
Slika 2.
Upravo zato to predstavljaju male koliine materije i energije infrormacijama je dozvoljen "slobodan ulaz" (po principu "proba se ne plaa"), jer kao takve, s jedne strane, nisu u mogunosti da grubo narue unutarnju ravnoteu organizma, a s druge strane, predstavljaju vanredno vane sadraje preko kojih se ovek upoznaje sa spoljanjim i unutranjim svetom, a potom i sigurnije obavlja kvantitativno daleko vee razmene materije i energije, uspevajui da odri neophodno potrebnu ravnoteu sa okolinom.
INFORMACIJE su, dakle, specifian oblik:
1) energije ( 1- elektromagnetne - kod ula vida, 2- mehanike - kod ula sluha i dodira ) i
2) materije ( u oblasti ula mirisa i ukusa) .
121
Ljudsko bie obavlja sloenu aktivnost prijema i analize informacija iz okruenja, pa i iz sopstvenog tela. /Slika 3./ Slika 3.
Ovi se sadraji, jo na nivou ulnih elija, cepaju na elementarne utiske (ime se obavlja analitiki proces), a potom, kroz sistem prenosa impulsa ka viim centrima nervnog sistema, sledi sintetiki postupak, koji je sve sloeniji kako se pribliava konanom nivou, a to su tercijarne parjetotemporo-okcipitalne zone kore velikog mozga, u kojima se sinteza informacija dovodi do oblikovanja u forme engrama.( 6.) Tako se spoljna i unuranja stvarnost u pravom smislu odslikava u najviim zonama centralnog nervnog sistema. Prijemom informacija i njihovom obradom oveku je omogueno da odrava sloenu interakciju sa okolinom, poev od najelementarnijih refleksnih odgovora (kakvi su akson refleks i miotatatiki refleksi iji su refleksni centri u kimenoj modini), pa sve do formiranja engrama u tercijarnim zonama kore velikog mozga, koji ine kompleksan LINI INFORMACIONI SISTEM (LIS) sa sloenim uticajem na ljudsko ponaanje.
Za svaku pojedinanu informaciju LIS-a vezuje se, vie ili manje adekvatno, razliito intenzivan, prijatan, neprijatan ili neutralan, emocionalni naboj, a u zavisnosti od toga kakva je i kolika vrednost odreene informacije u postupku prilagoavanja i uspenog opstanka individue (Ovaj postupak slikovito zovemo "EMOCIONALNO BOJENJE INFORMACIJA".)./Slika 4./ Ovi pratei emocionalni elementi grade paralelan sistem oznaen kao LINI EMOCIONALNI SISTEM (LES). LES je sistem koji obezbeuje SELEKTIVNOST KAO NAJVANIJU FUNKCIJU
122
CENTRALNOG NERVOG SISTEMA, ne samo tako to kontrolie proces obeleavanja engrama po njihovom znaenju i po intenzitetu tog znaenja, ve i time to predisponira i sloene postupke opaanja, prijema i obrade novih informacija (ZNAAJ PREDRASUDA U POSTUPKU PRIJEMA I OBRADE INFORMACIJA!).
Slika 4.
LIS + LES
(CNS) (VNS) Kora VM EPS Modano stablo (RS)
LVS
Teorija ODRAZA Testiranje realiteta
Lini informacioni sistem (LIS) i Lini emocionalni sistem (LES) u svojoj povezanosti ine informaciono-emocionalnu strukturu koju oznaavamo imenom LINI VREDNOSNI SISTEM (LVS) individue.( 5.) ANATOMO-FIZIOLOKA OSNOVA izloenih sadraja lei u uzajamnom sadejstvu retikularne supstance (koja prevashodno utie na nivo budnosti), ekstrapiramidnog sistema (odgovornog ponajvie za LES, tj. za emocionalni nivo) i kore velikog mozga (u ijem se primarnim, sekundarnim i tercijarnim zonama grupiu elementi LIS-a). (Luria)( 6.) BIOHEMIJSKO-ELIJSKA OSNOVA za koju vezujemo ovde izloeni koncept, bazira na pretpostavci da je LES direktno povezan sa funkcionisanjem endogenog opijatnog sistema (otkrivenog sedamdesetih godina 20-og veka). Upravo postojanje ovakvog sistema omoguava ranije pomenuto "emocionalno bojenje" svake informacije u dijapazonu neprijatno-neutralno-prijatno ("crno-sivo-belo").( 2.) Lini informacioni (LIS) i Lini emocionalni sistem (LES) koji ine Lini vrednosni sistem (LVS) delom su sastavljeni od sadraja koji dosta realno odraavaju stvarnost, a delom od vie ili manje neadekvatnih informacionih i emocionalnih elemenata. Zavisno od stepena dostignutog razvoja i adekvatnog odraavanja realiteta LVS moe biti: nedovoljno razvijen (kako je to u oligofrenih osoba ili u dece), iskrivljen (kako je to u veine ljudi, a podrazumeva podnoljiv broj "greaka" u odnosu na sadraje realiteta), sekundarno osiromaen
123
(kako je to u dementnih osoba) ili psihotian (kada postoji dramatian nesklad izmeu realiteta i sadraja psihotinog LVS-a). Razvoj LVS-a poinje sa otpoinjanjem procesa aferentacije (pristizanja informacija preko ula u CNS) i traje tokom celog ivota. Dinamika razvoja LVS-a je u ranom uzrastu deteta najbra, a docnije po pravilu sporija, ali i mnogo kompleksnija u smislu ugraivanja novih sadraja i korekcija LVS-a.
injenica je da se i stvarnost, kao osnovni izvor informacija, menja u prostoru i vremenu, te se LVS i zbog toga izgrauje uz stalnu potrebu za "restauracijom" svojih delova, kako bi se odrao ritam sa pomenutim promenama stvarnosti. Adekvatan prijem novih informacija i njihovo povezivanje sa odgovarajuim emocijama, uz adekvatnu korekciju starih informacionih i emocionalnih sadraja, obezbeuje kreativni razvoj LVSa. LVS takoe predstavlja i motivaciono jezgro koje usmerava ovekovu aktivnost u pravcu daljeg menjanja stvarnosti. U uzajamnom odnosu STVARNOST LVS prisutan je fenomen povratnog uticaja.
NAINI PRIJEMA INFORMACIJA
/Slike 5. i 6./
Osnovni naini prijema informacija su:
1. Direktan prijem informacija /Slika 5./ (Odvija se neposrednim kontaktom naih ula sa sadrajem o kome se informiemo.) Slika 5.
124
i 2. Indirektan prijem informacija /Slika 6./ (Odvija se preko posrednika, kroz postupak interpersonalne komunikacije.).
Slika 6.
1. PRAVILAN DIREKTAN PRIJEM INFORMACIJA
Ukljuuje : 1) Dobru ouvanost anatomskih struktura za prijem, prenos i obradu informacija. 2) Dobar nivo budnosti. (Odsustvo prevelikog mentalnog zamora ili dejstva psihoaktivnih supstanci i sl. Ovo predstavlja "donju granicu" za dobar prijem informacija!) 3) Dobar nivo afektiviteta. (Granino povien afekt predstavlja "gornju granicu" za dobar prijem informacija!) 4) Dobru razvijenost LIS-a i LES-a (LVS-a). (Ovaj element obezbeuje preduslove za adekvatnu ugradnju novih informacija i emocija u LVS!) 5) Individualnu sposobnost za kreativni razvoj LIS-a i LES-a (LVS-a). (Ova sposobnost se zasniva na odgovarajuoj selektivnosti i kritinosti primaoca, kako prema novoprimanim, tako i prema starim sadrajima svog LVS-a.)( 4.)
125
2. PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA (PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA)
Ukljuuje: 1) Dobrog davaoca informacija : 1 - sa karakteristikama kao pod 1.( zbog kojih je on pre svega uspean u prethodnom postupku svog direktnog prijema informacija koje e potom dalje prenositi) i 2 - sa sposobnou da aktivno (i bez traenja primaoca), uz dobru selektivnost, istinito, jasno i pravovremeno prua vane informacije ;
i 2) Dobrog primaoca informacija : 1 -takoe sa karakteristikama kao pod 1.( jer se i indirektno primljene informacije primaju na isti nain kao i direktno primljene informacije) i 2 -sa sposobnou da aktivno trai informacije, dobro analizira njihovu istinitost i znaaj, trai pojanjavanje kada su informacije nejasne i da se trudi da se pravovremeno informie.( 5.)
INFORMACIONI PRISTUP SVESNOM I NESVESNOM (Slika 7.)
Sadraji LIS-a i LES-a (tj. LVS-a) su delom svesne a delom nesvesne formacije. Podaci koje navodi Lurija ("Osnovi neuropsihologije")( 6.) jasno ukazuju da je CENTAR SVESNOG dela LIS-a u kori nedominantne hemisfere velikog mozga (kod denjaka u kori desne hemisfere). Na ovakav zakljuak upuuje pojava takozvanog Antonovog sindroma ( Sindroma anozognozije ili izostajanja svesti o neurolokom ispadu ), to je pojava koja se javlja iskljuivo u vezi sa oteenjima razliitih regiona kore nedominantne hemisfere velikog mozga. Naime, zapaeno je da su oteenja delova kore desne hemisfere u denjaka uvek praena ne samo odgovarajuim neurolokim ispadom ve i pojavom nepostojanja svesnosti pacijenta da uopte ima neuroloki ispad. (U kori nedominantne hemisfere su locirani CENTRI NEUVEBANIH AKTIVNOSTI: 1.centar za aktuelno uene motorike vetine, 2. prepoznavanje sloenih vizuelnih sadraja / likova, ideograma, slovnih greaka, likovnih dela.../, 3.centar za prepoznavanje sloenih i neuvebanih slunih sadraja / npr. prepoznavanje muzikih dela, prepoznavanje literarnih delova.../, 4.centar za prepoznavanje sloenih predmeta opipavanjem, 5.centri za analizu sloenih ukusa i mirisa /kod degustatora/.)
126
Slika 7.
HEMISFERA NESVESNOG Hemisfera automatizama (odravanja ravnotee)
HEMISFERA SVESNOG Hemisfera kreativnosti (promene)
Na slian nain sledi i pretpostavka da je CENTAR NESVESNOG dela LIS-a u kori dominantne hemisfere. (Ovde su lokalizovani CENTRI DOBRO UVEBANIH AKTIVNOSTI /AUTOMATIZAMA/: 1.centri dobro uvebanih motorikih automatizama / emocionalna motorika, hodanje, plivanje, ples, sviranje na instrumentu, vonja automobila, vonja bicikla, pilotiranje, govor, pisanje, pletenje.../, 2.optiki automatizmi / itanje slova i uvebanih rei, itanje brojki i uvebano raunanje, uvebano igranje aha, mice i slinih vizuelnih igara, uvebano prepoznavanje najbliskijih osoba.../, 3.sluni automatizmi / uvebano razumevanje govora, uvebano prepoznavanje muzike kod muziara,.../, 4.taktilni automatizmi / oseanje "taktilnih melodija" uvebanih radnji, prepoznavanje poznatih predmeta opipavanjem /, 5.automatomatizmi u oblasti ula mirisa i ukusa / kod degustatora! /) Dominantna hemisfera je tako "Hemisfera nesvesnog" ("Hemisfera automatizama", tj. "Hemisfera odravanja ravnotee"), dok je Nedominantna hemisfera "Hemisfera svesnog"("Hemisfera kreativnosti", tj. "Hemisfera promene"). Uporedo s tim pretpostavljamo i da komisure velikog mozga verovatno igraju ulogu u postupku potiskivanja ili "osveavanja" sadraja LIS-a(informacija), a komisure diencefalona odgovarajuu ulogu u potiskivanju ili "osveavanju" sadraja LES-a(emocija).
Nesvesni sadraji LVS-a grupiu se u oblasti dominantne hemisfere na sledee naine:
1. Deo sloenih automatizovanih motorikih ponaanja (npr. motorika govora u Brokinom centru), kao i funkcije u oblasti automatskog opaanja (npr. automatsko razumevanje govora uz pomo Wernikeovog centra, ili automatsko itanje uz pomo centra za leksiju...), u oblasti pet poznatih ula, kada dostignu nivo automatske izvrivosti, takoe kidaju veze sa kontrolnim svesnom hemisferom i postaju automatizovane, to podrazumeva, najveim delom, odsustvo svesti.
127
(Centri ovih automatizama smeteni su u kori velikog mozga nedominantne hemisfere, izuzev njenog prefrontalnog dela.)
2. Gomilanjem jednog dela automatski isprogramiranih vetina kojima je svest odavno ovladala (raunanje, rutinsko igranje aha i drugih "vizuelnih" igara, donoenje rutinskih profesionalnih odluka, rutinsko logino razmiljanje, vonja automobila...), to ove sadraje kvalifikuje kao elemente kojima svest ne mora da se aktivno bavi (centar ovih automatskih planskih aktivnosti verovatno je prefrontalna kora dominantne hemisfere velikog mozga).
i 3. Gomilanjemanjem sadraja koji su emocionalno bitni za oveka, ali imaju karakter emocionaklne traume i ne mogu da budu prihvaeni na svesnom nivou. Ovi se sadraji mehanizmom potiskivanja (lanim "brisanjem") informacije ("ideje"), emocionalog sadraja ("afekta") ili informaciono-emocionalnog kompleksa ("ideoafektivnog kompleksa"), pomeraju iz delova kore nedominantne u delove kore dominantne hemisfere.
Upravo mehanizam potiskivanja ima presudnu ulogu u FORMIRANJU PSIHIJATRIJSKOG SIMPTOMA kao teme iji sadraj, preplavljujui ponaanje pacijenta (a esto i aktivnost cele porodice i ireg miljea), dodatno "obezbeuje sigurnost" da e napred pomenuti potisnuti delovi LVS-a ostati u nesvesnom. Kontrolu realizacije u okvirima ponaanja koje je definisano kao psihijatrijski problem verovatno kontrolie prefrontalna kora velikog mozga dominantne hemisfere. Nesvesni deo LVS-a (pa i sam psihijatrijski simptom kao njegov element) omoguava osobi da, u sklopu svojih nesvesnih aktivnosti, zadovolji ili izbegne zadovoljenje svojih nesvesnih i svesno neprihvatljivih pobuda (npr. incestuoznih pulzija).
Iz navedenih sadraja SLEDI I OSNOVNI PSIHOTERAPIJSKI KONCEPT koji pretpostavlja da se postupkom "osveavanja" nesvesnih sadraja LVS-a i njihovom adekvatnom obradom, moe, na mala vrata, ukloniti i sam psihijatrijski simptom.
128
MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA ( INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA)
VERBALNA I NEVERBALNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA
VERBALNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA
Ljudski govor i pisanje govornih sadraja je u najveem procentu jezik svesnog. (Pretpostavljamo da se funkcija govora i pisanja odvija prevashodno pod kontrolom desne hemisfere, tj njene prefrontalne kore, koja "kontrolie ta govorimo ili ta piemo"!) Kada se ljudski govor otme recenziji svesti (najverovatnije pod dejstvom nesvesnog plana definisanog delovanjem nesvesne kontrolne funkcije prefrontalne kore leve hemisfere!) sreemo se sa pojavom omaki ili nesvesno izreenih istina, tipino opisanih kao proboji nesvesnih sadraja u govorni jezik. Ovi sadraji su, pre svega zbog toga to predstavljaju traumu i za samu linost, mehanizmima potiskivanja (po tipu potiskivanja samo ideje, samo afekta ili ukupnog ideoafektivnog kompleksa), prevedeni u nesvesnu psihu (najverovatnije i samu lociranu u dominantnoj hemisferi/!?/). Psihoterapijski postupci razliitih psihijatrijskih kola, u sutini tee da stvaraju uslove za oslobaanje potisnutih traumatskih sadraja nesvesne psihe i njihovu obradu, uz adekvatno emocionalno pranjenje i sledstveni gubitak psihijatrijske simptomatologije. Kao to izgovaranje istine moe biti svesno i nesvesno tako i la moe biti izgovarana svesno ili nesvesno. Najee je ovakvo ponaanje rezultat svesnog ili nesvesnog straha ili oseanja inferiornosti, ili svesne ili nesvesne elje da se uspostavi lana nadmo u relacijama (kod osoba koje sutinski gaje kompleks nie vrednosti, a opisano ponaanje razvijaju po tipu reaktivne formacije, u neuspelom pokuaju da natkompenzuju oseanje inferiornosti i straha u socijalnim relacijama). Analiza tueg govora ili pisanog sadraja, u okvirima rutine, opaa se centrima koji su automatizovani i smeteni u dominantnoj hemisferi. Nerutinski sadraji, svesno ili nesvesno, aktiviraju analizu govornih ili pisanih poruka, to angauje nedominantnu hemisferu. Kad se sedraj razume (tano ili pogreno), sledi njegovo emocinalno bojenje i smetaj u svesnu ili nesvesnu hemisferu (zavisno od toga hoe li osoba ukljuiti nehanizam potiskivanja ili ne).
129
NEVERBALNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA
Prevashodno je "jezik nesvesnog". Sastoji se iz aktivnosti glatke muskulature, kao i popreno prugastih miia. Pod kontrolom je vegetativnog nervnog sistema, kao i delova CNS-a, osim kore nedominantne hemisfere. injenica da se neverbalna komunikacija po pravilu otima kontroli svesti obilato je koriena razvijanjem razliitih metoda detekcije lai u kriminalistici. Praenje neverbalne komunikacije je izuzetno vaan elemenat i u psihijatrijskim procenama,kao i u procenama sadraja koji se odvijaju tokom psihoterapijskih postupaka.
Prepoznavanje karakteristinog jezika gestova i vegetativnih reakcija pomae da prepoznamo i emocije mrnje i ljubavi, kao i da na vreme predosetimo trenutak kada gruba verbalna komunikacija moe da preraste u fiziko nasilje. "Pusti tela neka govore"- kae indijanka svom vatrenom udvarau u jednom popularnom filmu, ukazujui na neverbalnu komunikaciju kao autentini nain ispoljavanja ljubavnog odnosa mukarca i ene.
SLAGANJE VERBALNE I NEVERBALNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE
Procenjivanje autentinosti komunikacije dosta lako se postie kada postoji slaganje izmeu verbalnih i neverbalnih sadraja. U sluajevima kada postoji kolizija izmeu sadraja na verbalnom i neverbalnom nivou to moe znaajno remetiti komunikaciju tj. mogunost primaoca informacije da u istu autentino poveruje. Shizofrena komunikacija je karakteristian primer ovakve situacije. Pojam "ideoafektivna disocijacija" upravo upuuje na neodgovarajui emocionalni ton (neverbalnu komunikaciju) koji prati verbalne iskaze shizofrenih osoba. Shizofrena komunikacija praktino predstavlja nesvesno odustajanje od adekvatnog komuniciranja i prelazak na specifian patoloki tip komunikacije koji (takoe nesvesno) za osnovnu funkciju ima odravanje nepoverenja i emocionalne distance.( 1.)
130
PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA ( PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA ) /Slika 8./
Pravilna meuljudska komunikacija tj. pravilan indirektni prijem informacija, je AKTIVAN i SELEKTIVAN proces razmene informacija izmeu osoba u kojoj iste naizmenino menjaju poziciju davaoca i primaoca infomacija.
Slika 8.
SELEKTIVNOST
Kao to slika pokazuje, u ovom procesu oba uesnika su aktivna(A), to znai da aktivno tragaju za novim informacijama, s jedne strane, tj. aktivno istrauju nedostatke u svom i informacionom sistemu sagovornika, s druge strane. Pritom je onaj koji poseduje informaciju dominantan(d) u odluci da li e je preneti drugoj osobi (Idealna pozicija nije skrivanje,ve dalji prenos vanih informacija!!!). Primalac vane informacije definitivno je recesivan(r) i u situaciji je da direktno zavisi od odluke davaoca infoirmacija da mu iste prenese! Pritom se osobe zavisno od aktuelne pozicije u postupku prenosa informacija oznaavaju kao "davaoci" (D) ili "primaoci"(P) informacija. Pravilna meuljudska komunikacija se svesno ili nesvesno pretvara u nepravilnu komunikaciju, u momentu kad, iz svesnih ili nesvesnih razloga, doe do elementarnog gubitka poverenja meu uesnicima u komunikaciji, tj. kad jedna ili obe strane drugu stranu doive kao neprijateljsku ili nedovoljno sposobnu da pravilno prati sadraj komunikacije ili isti pravilno upotrebljava u praktinom ivotu!. U kritinim momentima komunikacija se, zbog gubitka poverenja u sagovornika, ili prekida ili se nastavlja sa elementima nepoverenja, manipulacijom i uz stvaranje uslova za verovatno produbljenje nepoverenja meu uesnicima (paranoini komunikacioni okvir), to meuljudske odnose sutinski dovodi u krizu.
131
U patolokim okvirima jedna od strana ili postaje hiperaktivna nudei neadekvatne informacije (lai), ili se povlai i postaje upadljivo pasivna (preutkuje autentine sadraje). Ozbiljan i karakteristian problem u meuljudskoj komunikaciji je i situacija u kojoj ona poprima obeleje verbalne agresije, esto praene pretnjama i uvredama. Smatra se da pravilna komunikacija moe da suoi partnere sa vidnim razlikama u informacijama koje iznose, ali da se ove rezlike mogu prihvatiti i dalje obraivati na nain da ne ugroavaju dalji pozitivan tok komunikacije. Meutim, u momentu kada se u komunikaciji pokrene lanac uvreda ("prejake rei"), ista postaje okvir u kojem se svakog momenta moe prei i na fiziku agresivnost.
Nije potrebno isticati kako je od trenutka kad otpone verbalni sukob (svaa), pa do momenta kad ista preraste u fiziki sukob (tuu), po pravilu potrebno vrlo malo vremena!!! ivotne vetine svake osobe morale bi obavezno da ukljuuju i sposobnost prepoznavanja momenta kada meuljudski razgovor poprimi oblike verbalnog nasilja (svae). U tom trenutku je obaveza uesnika da prekinu dalju verbalnu komunikaciju i da razgovor nastave tek kad se nivo afekta i neadekvatnih sadraja (uvreda i pretnji) korenito izmeni. Ovo elementarno uputstvo za meuljudsku komunikaciju univerzalno vai, kako u relacijama uslovno zdravih, tako (i jo vie) i u relacijama sa psihijatrijski obolelim osobama!!! Takoe je neophodan savet da se uvek autentino komunicira (bez manipulacija komunikacijom) jer se time zadrava humani okvir i prua ansa sebi i sagovorniku da se meuljudski odnos kreira i odrava na poziciji dobronamernosti i poverenja!!!
Ponovo ukazujemo na vanredan znaaj SELEKTIVNOSTI u postupku prijema i obrade informacija. Ona je rezultat kako spoljanje realnost, koja uvek nudi samo odreeni broj sadraja, tako i limitiranih sposobnosti primaoca informacija koji je na specifine naine predodreen da uoi ili ne uoi odreene informacije, a potom ih adekvatno ili manje adekvatno obradi i ukljui u lini informacioni sistem. (Situacija sa selektivnou je najbolje ilustrovana ponaanjem kupaca na pijaci.) Nove informacije predstavljaju esto priliku za dalje sazrevanje i razvoj linosti, ali mogu biti i ansa da se ista ne pokae dovoljno sposobnom da adekvatno obradi nove sadraje(!?), to u adaptivnom smislu moe da bude kritina taka za dalje prilagoavanje i opstanak. Novo doba oveku donosi prevelik dotok novih informacija u jedinici vremena, kao i brzu promenljivost strukture i elemenata suprasistema u kojem ovek ivi, to iz korena menja uslove ljudskog opstanka, postavljajui pred modernog urbanog oveka neoekivane, nove i tee zadatke prilagoavanja. Skloni smo da verujemo da je upravo iscrpljenje u borbi za opstanak onaj kljuni faktor zbog kojeg savremeni ovek bitno uestalije ispoljava zamor, depresiju i psihosomatska stanja koja se ire u vidu svetske pandemije. Podaci jasno govore da tehnoloki visoko razvijena drutva aktuelno belee niz karakteristinih problema: porast broja samaca, pad nataliteta, epidemiju depresije i depresivnih ekvivalenata, kao i psihosomatskih bolesti.
132
Nije onda nikakvo udo to emo vam ozbiljno savetovati da u linom ivotu pokuate da ograniite promenljivost sadraja kao i prekomeran dotok informacija. (Za poetak, ozbiljan savet: Kad god TV program ne nudi neto zaista bitno - gasite televizor!) Uslov da ostanete ivi i zdravi u budunosti sigurno e biti i da se dovoljno odmarate, kao i da bitan deo dana utroite u doivljavanju dovoljne koliine istinskih zadovoljstava.
PARADOKS POTPUNE PREDODREENOSTI U RAZVOJU SISTEMA
Na kraju ovog predavanja neophodno je istai injenicu da je itav Makrosistem, iji smo i mi deo, potpuno predodreen u svom razvoju. Ili, to bi nai stari rekli: "Sve to se sa nama i oko nas deava je SUDBINA..." Jesmo li, kreui se i sami u potpuno predodreenom razvojnom hodu, doli do neke posebne take? Moda smo doli do take postizanja vieg nivoa svesti o "svesnom" i "nesvesnom" u nama? Hoe li nam bolje razumevanje svesnog i nesvesnog, kao i ljudske komunikacije sa okolinom, pomoi da prepoznamo i bolje reavamo vekovne probleme zdravlja, bolesti i naeg opstanka uopte? Hoemo li ve danas biti mudriji i sreniji? Ili e sva ova pitanja i dalje podjednako muiti i mnoge to dolaze posle nas?
Literatura :
1. Gai B.: Porodina terapija alkoholizma. Rad, Beograd, 1978. 2. Goldner-Vukov M., Baba-Milki N.: Oseajni ivot savremenog oveka i droge. Prosveta , Ni, 1992. 3. Kecmanovi D.: Psihijatrija. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb,1989. 4. Lili V.: Adekvatna interpersonalna kominikacija i mentalno zdravlje, Majski susreti zdravstvenih 5. radnika Srbije, 2008. 6. Lili V.: Informaciono-komunikacioni model u psihijatriji. Knjiga.(etvrto izdanje, u elektronskoj formi),Ni, 2009. 7. Luria A.R.: Osnovi neuropsihologije. Nolit, Beograd, 1983.
133
2.
PSIHOLOGIJA OVEKA I OPTA PREDODREENOST
Veliki broj ljudi ( najverovatnije upadljiva veina!?) ima utisak da poseduje slobodu izbora pri donoenju svojih odluka i upravljanju svojim ponaanjem. Potom oni zakljuuju da, kad ve postoji sloboda izbora, realno postoji i odgovornost oveka za njegove odluke i ponaanje. U realnosti, meutim, svi nai sadraji, kao uostalom i sve drugo to se u stvarnosti deava, samo tee tokovima strogo predodreenog razvoja. Nae prethodno iskustvo i kontakt sa elementima aktuelnog trenutka, nepogreivo rezultiraju donoenjem jedinstvenih (strogo odreenih) odluka koje su direktni rezultat ova dva osnovna faktora. injenica je da postoji i znaajan procenat osoba koje imaju jasan uvid u opisanu predodreenost u razvoju svega postojeeg. Predodreenost u tokovima ivota pojedinaca najee nazivamo ljudskom sudbinom. ta je razlog da velika veina ljudi ipak podlee iluziji da ima "Slobodu izbora"? U realnosti procesa odliivanja postoji razliito irok okvir u kojem vrimo na strogo predodreeni izbor: Nekad se on obavlja tako to uzmemo to jedno jedino to nam se nudi, a nekad nepogreivo izaberemo meu sijaset ponuda onu za koju smo predodreeni ("onu za koju procenimo da nam najvie odgovara"). Upravo postojanje ueg ili ireg okvira (dve ili vie razliitih ponuenih mogunosti) su podstrek za odranje ove zablude. Velikom broju ljudi se naprosto uini da su "za malo" mogli da naine i drugaiji izbor od onog kojeg su nainili.
Kako iluzija o postojanju "Slobode izbora" utie na ljudsku psihu i ljudsko ponaanje? U vezi s ovim pitanjem oslikau Vam doivljavanja i ponaanje oveka koji veruje u iluziju "Slobode izbora", a potom i doivljavanje i ponaanje nekog ko realno posmatra ove sadraje. Obeavam Vam da ete biti suoeni sa najveom moguom razlikom koja moe da postoji meu ljudima, naspram koje su sve ostale rasne i kulturoloke razlike minimalne.
Ljudi koji veruju u "Iluziju slobode izbora" esto vre pojaani pritisak na druge da takoe prihvate da je postojanje "Slobode izbora" realnost. Uporedo sa prihvatanjem ideje da ljudi imaju slobodu izbora sledi i ideja da "oni svojom voljom donose odluke u vezi sa svojim ponaanjem", a iz toga dalje sledi da su i " odgovorni za kontrolisanje svog ponaanja i posledice koje iz tog ponaanja proizilaze".
134
Nadalje, oni zakljuuju da, ukoliko neko naini pogrean potez (potez nakon kojeg dolazi do loih rezultata), treba ga prozvati na odgovornost, tj. suditi mu za pogreno nainjen korak. Prihvativi stav o sopstvenoj odgovornosti, osobe koje su pod uticajem "Iluzije slobode izbora", svoje poteze nakon kojih dolazi do loih ishoda ozbiljno tretiraju kao sopstvene greke i sa njima se teko nose (esto razvijaju otvoreno depresivno ponaanje), a kaznu, bilo da je sami sebi izriu ili to ini neko drugi, gotovo da doive uz dozu olakanja. Nije teko pretpostaviti da e ovakvi ljudi, u situacijama kada oseaju "ogromnu krivicu" koju sebi ne mogu da oproste ( niti oseaju da su "dovoljnio kanjeni"), esto biti skloni i da ovu svoju "veliku greku" pokuaju da obrade na poznate naine tj. poznatim MEHANIZMIMA ODBRANE: Tako e neki "neoprostivu greku" u celosti potisnuti u nesvesno (negacija) (gde e ona biti izvor "maskirane depresije", sa mogunou spoljanjeg ispoljavanja preko psihosomatskih ili psihikih pojava), ili e mehanizmom deliminog potiskivanja (minimiziranjem) podeliti depresiju na delom svesnu i delom nesvesnu (delom je "zamaskirati", a delom ispoljiti). Neki ljudi e, pak, primeniti mehanizam "racionalizacije", pri emu e vie ili manje iskrivljavati svoju predstavu o stvarnosti, kako bi izbegli da se suoe sa svojom "neoprostivom grekom". (Termin "racionalizacija" potpuno je neprimeren stvarnim sadrajima ovog mehanizma odbrane, koji su sutinski iracionalni. Stoga se zalaem da se ovaj mehanizam odbrane nazove "iracionalizacija".). Drugi e svoju "greku" pred sobom i drugima prikazivati kao "uspeh" (poznatim mehanizmom Reaktivne formacije), to predstavlja jo dublje iskrivljavanje sopstvene predstave o realnosti. Neki e "grenost" projektovati na okolinu "koja je u stvari pravi nosioc greaka i koja ih ne razume i ponaa se neprijateljski prema njima" .
Ali "Iluzija slobode izbora" nije samo okvir za analizu greha i krivice, ve i ozbiljno polje koje odrava u funkciji i pojam "zasluenog uspeha". "Iluzija slobode izbora" je tako "majka" i drugih dveju kljunih ovekovih iluzija: -"Iluzije odgovornosti za greku" i -"Iluzije zasluge za uspeh".
"Iluzija zasluge za uspeh" ini ljude, svesno ili nesvesno, oholim i zahtevnim. S jedne strane se, svesno ili nesvesno, oseaju nadmeno, kao da su vanredno vredni nekakvom svojom zaslugom (Imaju svesni ili nesvesni kompleks vie vrednosti.). Manifestuju i oekivanje poveanog potovanja od okoline, ali i poveavaju oekivanja od sebe samih (da u budunosti sami sebe nadmae). Jasno je da ove osobe nerealno intenzivnije doivljavaju i tugu zbog "svoje greke" i sreu zbog "svog uspeha", a takoe i druge oko sebe strogo dele na "krivce" i "zaslune" (esto mrzei i kritikujui ove prve i hvalei one druge).
135
Kako izgleda suprotnost opisanom ponaanju tj. kako misli i funkcionie osoba koja je prevazila "Iluziju slobode izbora" i ima realan pogled na stvarnost?
Osnova onoga to se s pravom zove "duevni mir" esto je u injenica da su ljudi koji ga poseduju istovemeno i oni koji istiu svoje verovanje u sudbinu /tj. potpunu predodreenost svih dogaanja/. (Slini duevni mir imaju i istinski religiozne osobe koje sva deavanja u sebi i oko sebe vide kao "boju volju", to je, po efektu oslobaanja oveka od neadekvatnog doivljaja moi i odgovornosti, u sutini veoma slian nain miljenja.) injenica je da se mnogi ljudi okreu religiji ili verovanju u sudbinu u poznijim godinama svog ivota ili nakon to preive teke ivotne traume. Muno ivotno iskustvo i njegova psiholoka obrada izgleda da doprinose da osoba konano stekne uvid u realost pune predodreenosti svega postojeeg. Osobe koje uspeno sagledavaju realnost imaju svest o tome da i njihove odluke i ponaanje nisu nita drugo do proizvod tokova materije i energije i imaju uvid u njihovu potpunu predodreenost. Otuda su jako sreni kad vide da im je sudbina dala da obave neke dobre uloge, a nesreni kad im je dato da pogree, ali se u prvom sluaju ne ponaaju oholo, a u drugom sluaju ne trpe grubi oseaj krivice, jer oba fenomena ne tretiraju kao "linu zaslugu" ve kao sadraj sudbine. Iz ovih razloga funkcionisanje ovih osoba prati daleko vei stepen emocionalnog mira ("duevnog mira"). One niti ulaze u ekstremno zadovoljstvo samim sobom ili drugima, niti imaju epizode ekstremnog oseaja svoje ili tue krivice. Njihov duevni mir nije rezultat potiskivanja emocija, kako je to sluaj kod psihosomatskih ili nekih psihijatrijskih pacijenata, ve je rezultat istinske ivotne mudrosti.
Dokle e istorija da se ponavlja?
Ovo pitanje smo postavili imajui u vidu injenicu da je spoznaja postojanja fenomena opte predodreenosti (sudbine) u vie navrata bila prihvatana od strane onog dela ljudske teorije i prakse koji nazivamo "naukom". Utisak je da svaka osoba i svaka generacija za sebe otpoinje i vie ili manje uspeno dovrava proces spoznaje realnosti. Obzirom da je za realno sagledavanje ovog procesa ipak potrebna odreena koliina pronicljivosti, verovatno i nije nikakvo udo to, u svakoj generaciji, samo deo ljudi dosegne uvid u potpunu predodreenost tokova stvarnosti.
136
Da li su osobe koje dosegnu uvid u ukupnu predodreenost svega postojeeg u ikakvoj prednosti nad drugim ljudima?
Osobe koje veruju u "slobodu izbora" neminovno emocionalno intenzivnije funkcioniu. Kod ovih osoba, intenzivna emocionalna stanja, kada se ne koriguju ranije pomenutim psiholokim mehanizmima odbrane, isuvie esto i bitno remete procese pravilnog opaanja, rasuivanja i odluivanja. Takoe, ispoljavanje intenzivnih emocionalnih stanja praeno je i burnim telesnim zbivanjima sa visokom energetskom potronjom, to, u sluaju ovakvih uestalih ispoljavanja, postaje bitan faktor koji e voditi organizam iscrpljivanju energetskih rezervi. U krajnjem ovakve e osobe imati sve anse ili za razvoj manifestne (otvorene) depresije, kao reakcije na svoje i tue neuspehe ili pak mogu biti ushiene svojim i tuim uspesima. Mnoge ovakve osobe e aktivirati ranije opisane Psiholoke mehanizme odbrane, to e biti praceno neuspenim fenomenima adaptacije. Ovi e mehanizmi potisnuti emocionalno reagovanje i dovesti do gomilanja maskirane depresivnosti, a ova e potom nalaziti ishodite u razvoju psihijatrijskih ili psihosomatskih fenomena. Moe se pretpostaviti da je mogua prednosti osoba koje veruju u sudbinu (ili u "boju volju") u odnosu na druge ljude, to to sva dogaanja daleko mirnije analiziraju, te su tako zatiene od svih napred pomenutih fenomena koji se deavaju osobama koje veruju u postojanje "slobodne volje".
Da li robovanje "iluziji slobodne volje" ima i elemente svojevrsne prednosti osoba u borbi za opstanak?
Mogue je pretpostaviti i da osobe koje svoje pobede i poraze doivljavaju kao svoje line uspehe ili neuspehe ( a ne kao tok sudbine ), imaju jae motivacione mehanizme u odnosu na osobe koje veruju u sudbinu ili boiju volju. Otuda je mogue pretpostaviti da su ove osobe, paradoksalno, borbenije i upornije u dostizanju zamiljenih ciljeva(?!). iroka anketa koja bi se ticala analize ovih stavova na velikoj statistikoj masi, imala bi mogunost da iznedri i pretpostavku o tome ta je funkcionalnije: dobar uvid u realnost ili njeno iskrivljavanje. Polazna pretpostavka ovog autora je ipak takva da osobe sa svesnim poimanjem opte predodreenosti i osobe sa istinski religijskim poimanjem sveta vidi kao one koje su adaptibilnije i spremnije za procese razvoja, preivljavanja i reprodukcije... Pitanje ipak ostaje, do daljeg, otvoreno...

Dr. Vojin Lilic-Psihijatrija

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Dr. Vojin Lilic-Psihijatrija

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

PSIHIJATRIJA

(INFORMACIONO KOMUNIKACIONI PRISTUP)

Prim. Mr sci med. Dr Vojin Lili neuropsihijatar sistemski porodini psihoterapeut

Knjigu posveujem mom Sinu, Boidaru.

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

IV INFORMACIONO - KOMUNIKACIONA HIPOTEZA O NASTANKU I ULOZI PSIHIJATRIJSKIH ENTITETA U OKVIRIMA PORODICE...................................57

V INFORMACIONO - KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE...60 1. OSNOVNE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE..................................................................................60

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

UMESTO POGOVORA - "Svetli grobovi"................................................................114 LITERATURA.................................................................................................................117

IX Dva bonusa za dobre itaoce:

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

INFORMACIJA je specifian oblik:

ANATOMO-FIZIOLOKA OSNOVA ovih sadraja lei u uzajamnom sadejstvu:

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

Celinu navedenog koncepta najbolje ilustruje ematski prikaz na Slici 1.

Slika 1: ematski prikaz sadraja LVS-a u denjaka.

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

PRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA

Osnovni naini prijema informacija su:

1.1. PRAVILAN DIREKTAN PRIJEM INFORMACIJA

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

1.2. PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA (PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA)

1) Dobrog davaoca informacija :

i 2) Dobrog primaoca informacija :

EMA PRAVILNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

2. PRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA

ELEMENTI PRAVILNOG RAZVOJA LINOG VREDNOSNOG SISTEMA su sledei:

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA

DOBAR PRIMALAC je AKTIVAN

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

DOBAR DAVALAC je PASIVAN

DOBAR DAVALAC je DOMINANTAN

DOBAR PRIMALAC je RECESIVAN

EMA PRAVILNE MEULJUDSKE RAZMENE

AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC

PASIVAN DOMINANTAN DAVALAC

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

1. NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA

1.1. NEPRAVILNI NAINI DIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA

1) Naruenost anatomskih struktura za prijem, prenos i obradu informacija.

3) Povien nivo afektiviteta:

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

4) Nepravilna razvijenost Linog vrednosnog sistema ispoljava se kao:

5) Loa kritinost primaoca informacija ispoljava se kao:

2 - Loa kritinost primaoca informacija u odnosu na novopristigle informacije:

a) Nerealno pojaana sumnja u novoprimljene informacije, kao i

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

2) Nepravilnosti koje potiu od davaoca inormacija :

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

3) Nepravilnosti koje potiu od primaoca informacija :

NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

2.2. ISKRIVLJEN LINI VREDNOSNI SISTEM

LINI VREDNOSNI SISTEM KOD ZAVISNIKA

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

2.2.2. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD FOBINIH

LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEUROTIARA

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

2.2.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEPSIHOTINO DEPRESIVNIH