Katedra za elektroniku

Uvod u elektroniku - OO1UE

Elektronske komponente

prof. Vujo Drndarevi vujo@etf.rs

1

Elektronska komponenta osnovni elektronski element smeten u zasebno kuite Elektronske komponente poseduju dva ili vie elektrina prikljuka ili izvoda (eng. pin) pomou kojih se vri povezivanje

Izgled elektronskih komponenti Razliiti oblici elektrinih prikljuaka komponenti 2

Meusobno povezane komponente formiraju elektronsko kolo koje obavlja odreenu funkciju, npr. pojaava, radio prijemnik, oscilator itd.
Komponente za povrinsku montau

Povezivanje komponenti lemljenjem na Diskretne komponente tampanoj ploici komponente mogu biti pakovane pojedinano, kao to je sluaj sa otpornicima, kondenzatorima, tranzistorima i diodama.
kuite ip izvod (pin)

Integrisano kolo naziva se i ip (eng. chip); minijaturizovano elektronsko kolo proizvedeno na osnovi (ploici) od poluprovodnikog materijala. Sadrati vei broj osnovnih elektronskih elemenata, uglavnom tranzistora.

Pasivne komponente ne pojaavaju signal, ali mogu uneti linearanu ili nelinearnu promenu
otpornici, kondenzatori, induktivnosti, diode komponente za povezivanje (konektori)

Aktivne komponente pojaavaju ili na drugi nain aktivno menjaju signal

tranzistori, integrisana kola, vakuumske elektronske cevi
4

Otpornici
Otpornik je je element ija je osnovna uloga unoenje otpornosti u elektronsko kolo. Idealni otpornik je element sa jednim parom izvoda, kod koga je trenutna vrednost napona u(t) izmeu krajeva srazmerna trenutnoj vrednosti struje i(t) koja kroz njega protie. R v(t)=Ri(t)
+ v(t) i(t)

Otpornost provodnika:

R= l/A
specifina otpornost zavisi od vrste materijala

Otpornost otpornika zavisi od vrste materijala od koga je napravljen i oblika strukture otpornika (duina l, povrina poprenog preseka A) ali, u manjoj meri, i od temperature na kojoj se nalazi! 5

Otpornost otpornika moe biti fiksna ili promenljiva (potenciometri, reostati)

Otpornici sa ianim izvodima za montau kroz rupe na tampanom kolu

Promenljivi otpornici - potenciometri

Otpornici za povrinsku montau na tampanom kolu (SMD- Surface Mount Device) 6

Na osnovu materijala od koga su napravljeni otpornici mogu biti ugljeni

ili

metalni (slojni i iani)

Popreni presek ugljenog otpornika

Popreni presek metalslojnog otpornika

Izgled ianog otpornika

7

otpornik kondenzator Mrea otpornika (SIL - Single In Line resistor)

integrisano kolo

Detalj tampane ploice sa SMD komponentama

8

Karakteristike otpornika: nominalna vrednost otpornosti, izraava se u , k ili M. tolerancija (odstupanje stvarne od nominalne vrednosti, tipino 1%, 5%, 10 %) snaga (koliku snagu moe da disipira otpornik, tipino 0.25 W do 1 W) temperaturni koeficijenat (promena otpornosti sa promenom temperature,
tipino 10-4/oC). Metalni otpornici imaju bolje temperaturne karakteristike od ugljenih otpornika i prave se sa manjom tolerancijom, koja ide i do 0.1%

Snaga otpornika odreena je fizikim dimenzijama. Otpornici velikih snaga su najee namotani iani otpornici

Obeleavanje karakteristika otpornika bojama

Vrednost otpornosti i tolerancija otpornika sa slike

10

Kondenzatori
Elektrini kondenzator je element sa jednim parom prikljuaka u kome se elektrina energija akumulira u vidu elektrostatike energije. Kondenzator obrazuju dva provodna tela razdvojena izolatorom. Provodna tela su naelektrisana istim koliinama naelektrisanja (Q) ali suprotnog polariteta i nalaze se na potencijalima V+ i V-. Kapacitivnost kondenzatora C=Q/(V+-V-)=Q/U i(t) C Elektrini kapacitet ploastog kondenzatora

C=A/l
+ v(t) -

Provodne ploe

i(t)=C.dv(t)/dt

- dielektrina konstanta A povrina ploa l - razmak ploa

Dielektrik

Reaktansa kondenzatora Xc=1/C

11

Osnovne karakteristike kondenzatora kapacitivnost (F veoma velika vrednost, koristi se pF, nF, F) tolerancija (odstupanje od deklarisane vrednosti, tipino 2%, 5%, 10 %) radni napon (V) gubici (utroak el. energije, faktor gubitaka tg) Kondenzatori mogu biti: - fiksni - promenljivi Na osnovu materijala od koga je napravljen dielektrik, kondenzatori se dele na: - keramike - plastine (polistiren, stirofleks,...) - papirne - liskunske - elektrolitske

Elektrolitski kondenzatori su polarizovani to znai da imaju (+) prikljuak i () prikljuak, o emu se mora strogo voditi rauna pri povezivanju u elektrino kolo. Obrtanje polariteta moe dovesti do eksplozije elektrolitskog kondenzatora!
Simboli za kondenzatore

fiksni

promenljivi

polarizovani

12

Izgled razliitih tipova kondenzatora

vieslojni keramiki

disk keramiki polistiren

elektrolitski aluminijumski

(-) pol!
Kondenzatori za povrinsku montau (SMD) elektrolitski tantal kondenzator elektrolitski aluminijumski kondenzator
13

Induktivni elementi
Kalemovi
Kalem je element sa jednim pristupom (jednim parom prikljuaka) u kome se elektrina energija akumulira u vidu magnetne energije. i(t) L Veza izmeu struje i napona na kalemu:

v(t)=Ldi(t)/dt
+
Induktivnost kalema

v(t)

Kalem se realizuje tako to se provodnik namota na odgovarajue telo. Elektromagnetno polje je najae u sredini kalema

Reaktanska kalema:

XL= L
Jedinica za induktivnost je Henry (H)
14

Kalemovi mogu biti:

- sa fiksnom induktivnou, - sa promenljivom induktivnou, - sa jezgrom od magnetnog materijala (za vee induktivnosti i manje frekvencije), - bez jezgra (za manje induktivnosti i vee frekvencije). Induktivnost kalema se menja promenom poloaja jezgra koje je napravljeno od magnetnog materijala. Retko se koristi promena induktivnosti promenom broja navojaka jer je kalem najee oklopljen svojim kuitem.

Simbol za kalem sa jezgrom

Izgled nekoliko tipova induktivnosti malih vrednosti

15

Karakteristike kalemova:
- induktivnost L ( jedinica Henry H, najee se koristi H i mH) - otpornost namotaja R - faktor dobrote Q=L/R, (tipine vrednosti od 20 do 100)

Kalemovi se koriste kao:

- deo oscilatornog kola - deo filtra - kao prigunice, da spree (prigue) promenu struje u kolu - za akumulaciju energije kod pretvarakih kola - kao sastavni deo transformatora

Izgled kalema sa feritnim jezgrom za povrinsku montau

Izgled "tampanog kalema" koji se izrauje direktno na tampanoj ploi

16

Transformatori
Transformator je elektrini ureaj koji transformie energiju iz jednog kola u drugo posredstvom magnetne sprege. Transformator se sastoji od dva ili vie spregnuta namotaja ili jednog namotaja sa vie izvoda i, u veini sluajeva, magnetnog jezgra koje koncentrie magnetski fluks. Naizmenina struja u jednom namotaju e indukovati struju u drugim namotajima. Transformatori se koriste da smanje ili poveaju napon, da menjaju impedansu ili da obezbede elektrinu izolaciju izmeu kola.

Odnos transformacije:
Primar

n=Vs/Vp=Ns/Np=Ip/Is
Mag. fluks Sekundar

Koeficijent iskorienja:

=Ps/Pp
za transformatore vee snage stepen iskorienja prelazi 90%

Jezgro

Simbol za transformator
17

Transformator moe imati vei broj zasebnih sekundarnih namotaja preko kojih se obezbeuju potrebni naponi. Us1 Up Us2 oznaka smera motanja sekundara

Osnovne karakteristike transformatora:

- primarni i sekundarni napon - primarna i sekundarna struja (ili snaga) - koeficijent korisnog dejstva

Izgled transformatora sa torusnim jezgrom

U elektronici transformatori se najee koriste u izvorima napajanja, da se svi potrebni naponi napajanja obezbede iz elektrine mree napona 220 V. Naponi na sekundaru su obino 6 V, 9 V, 12 V, 24 V i dr.
18

Izgled transformatora sa jezgrom od meusobno izolovanih limova. Ovakva jezgra se koriste radi smanjenja gubitaka u magnetnom materijalu do kojih dolazi usled vihornih struja.

Gubici usled vihornih struja rastu sa kvadratom uestanosti. Za visoke uestanosti koriste se jezgra napravljena od meusobno izolovanih zrnaca magnetnog materijala.

Merni transformatori, koriste se za merenje veoma velikih struja

Elektroenergetski transformator, koristi se u prenosu elektrine energije na daljinu

19

Diode
Dioda je poluprovodnika komponta koja sadri jedan PN spoj* i ima dva izvoda, anodu i katodu. Dioda provodi struju samo u jednom smeru, od anode ka katodi.
Spoj

iD
Katoda

Anoda

Poluprov. Poluprov. P N tipa tipa

-BVD 0 VD vD

Metalni kontakti

ematski prikaz poluprovodnike diode sa PN spojem

Anoda Katoda

Idealizovana strujno-naponska karakteristika diode, VD0.7 V

iD + vD

Grafiki simbol za diodu koji se koristi u elektrinim emama *) Spoj poluprovodnika P tipa i poluprovodnika N tipa
20

Vrste dioda Prema nameni, poluprovodnike diode se dele na:

Signalne diode

Ispravljake diode Prekidake diode Diode za stabilizaciju napona Diode referentnog napona

U upotrebi su i specijalni tipovi dioda:

Svetlee ili LED (Light Emitting Diode) diode Foto diode

Simboli za razliite tipove dioda
21

Varikap diode Laserske diode

Oblici kuita - pakovanje dioda

TO
tranzistorsko kuite

DO
diodno kuite

DO
kuite za montau na hladnjak

22

Oznaavanje dioda
Ne postoje jedinstveni standardi za oznaavanje elektronskih komponenti. Najee se primenjuje sledei format oznake za poluprovodnike komponente: XNYYY(Z) X- 1 za diodu; 2 za tranzistor; 3 za vieslojne diode, itd. N - simbol za poluprovodniku komponentu YYY - identifikacioni broj, tri ili etiri cifre (Z) - dodatna oznaka, nije obavezna. Primer: 1N345A - oznaka za poboljanu verziju poluprovodnike diode tipa 345

Kod dioda je uobiajeno je da se katoda oznai odgovarajuim znakom, kao to pokazuju sledei primeri:

23

Karakteristike diode

Maksimalna struja provoenja (IF) Maksimalan napon provodne diode (VF) Maksimalni napon inverzne polarizacije (BVD, VBR) Inverzna struja (IR) Maksimalna snaga disipacije (PTOT)

Za Zenerove diode specificira se jo i Zenerov napon VZ i struja kroz diodu IZ; za LED diodu najvanija karakteristika je struja kroz diodu za koju je jaina svetlosti najvea. LED dioda

Signalna ili prekidaka dioda

Usmeraka dioda

24