You are on page 1of 15

Naslov originala Eugn Ionesco LA CANTRATICE SHAUVE Antipice Prevela Ivanka Markovi LICA: G. SMIT GA SMIT G.

MARTIN GA MARTIN MERI, sluavka VATROGASNI KAPETAN SCENA I Engleski graanski stan, sa engleskim naslonjaama. Englesko vee. G. Smit, Englez, u svojoj fotelji i svojim engleskim papuama, pui svoju englesku lulu i ita engleske novine, kraj engleske vatre. Ima engleske naoare i male prosede engleske brkove. Pored njega, u drugoj engleskoj fotelji, ga Smit, Engleskinja, krpi engleske arape. Duga pauza - englesko utanje. Engleski sat otkucava sedamnaest engleskih otkucaja. GA SMIT: Gle, devet asova. Veerali smo orbu, ribu, krompir sa slaninom, englesku salatu. Deca su pila englesku vodu. Dobro smo veerali veeras. Zato to stanujemo u okolini Londona i to se zovemo Smit. G. SMIT nastavljajui itanje pukne jezikom. GA SMIT: Krompir je vrlo ukusan sa slaninom, ulje u salati nije bilo ueglo. Ulje bakalina na uglu mnogo je bolje od ulja bakalina preko puta, ak je bolje i od ulja bakalina dole ispod brega. Ali neu da kaem da je njihovo ulje loe. G. SMIT nastavljajui itanje pukne jezikom. GA SMIT: Meutim, ipak je ulje bakalina na uglu najbolje. G. SMIT nastavljajui itanje pukne jezikom. GA SMIT: Meri je ovoga puta dobro ispekla krompir. Proli put ga nije dopekla. Ja ga volim samo dobro peen. G. SMIT nastavljajui itanje pukne jezikom. GA SMIT: Riba je bila svea. Prste da olie. Dva puta sam se posluila. Ne, tri puta. A posle moram da idem u klozet. I ti si se posluio tri puta. Meutim, trei put si uzeo manje nego prva dva puta, dok sam ja sipala mnogo vie. Ja sam veeras vie jela nego ti. Otkud to? Obino ti vie jede. Ne moe se rei da nema apetita. G. SMIT pukne jezikom. GA SMIT: Ipak, orba je moda bila malo preslana. Bila je manje bljutava nego ti. Ha-ha-ha. A bilo je u njoj suvie praziluka a malo luka. ao mi je to nisam rekla Meri da doda malo ljutog kopra. Idui put u znati kako u. G. SMIT nastavljajui itanje pukne jezikom. GA SMIT: Na mali deko je hteo da pije pivo, on e voleti da prvue, pravi tvoj sin. Jesi li video kako je za stolom gledao u bocu? Ali ja sam mu sipala u au vodu iz bokala. Bio je edan i popio ju je. Helena lii na mene: dobra je domaica, tedljiva, svira klavir. Ona nikad ne trai da pije englesko pivo. Kao ni naa mala devojica, koja pije samo mleko i jede samo kaicu. Vidi se da joj je tek dve godine. Ona se zove Pegi. Kola sa dunjama i pasuljem je bio izvanredan. Moda smo mogli uz kolae da popijemo po aicu australijskog burgonjca, ali nisam iznela vino na sto da ne bih deci davala rav primer halapljivosti. Treba ih nauiti da budu uzdrani i odmereni u ivotu. G. SMIT nastavljajui itanje pukne jezikom. GA SMIT: Mrs. Parker poznaje jednog rumunskog bakalina po imenu Popesko Rosenfeld, koji je ba stigao iz Carigrada. To vam je veliki strunjak za jogurt. Ima diplomu kole proizvoaa andrinopoljskog jogurta. Sutra u otii da kod njega kupim veliku erpu rumunskog folklornog jogurta. Ne nalaze se esto takve stvari ovde, u okolini Londona. G. SMIT nastavljajui itanje pukne jezikom. GA SMIT: Jogurt je odlian za stomak, bubrege, apendicit i apoteozu. To mi je rekao doktor MekenziKing, koji lei decu naih suseda, Donsovih. To je dobar lekar. U njega ovek moe imati poverenja. Ne propisuje nikad lekove koje nije sam na sebi oprobao. Pre nego to e uputiti Parkera na operaciju, prvo se i sam operisao od ui, mada uopte nije bio bolestan. G. SMIT: Pa kako se onda doktor izvukao, a Parker umro? GA SMIT: Zato to je kod doktora operacija uspela, a kod Parkera nije uspela. G. SMIT: Onda Mekenzi nije dobar lekar. Trebalo je da kod obojice operacija uspe ili je trebalo da

obojica podlegnu. GA SMIT: Zato? G. SMIT: Jedan savestan lekar treba da umre sa bolesnikom ako ne mogu zajedno da ozdrave. Kapetan broda tone sa brodom u talase. A ne preivi ga. GA SMIT: Ne moe se porediti bolesnik sa brodom. G. SMIT: A to da ne? I brod ima svoje bolesti; uostalom, tvoj je doktor zdrav kao nov brod; razlog vie da potone kad i njegov bolesnik, kao doktor i njegov brod. GA SMIT: Gle, toga se nisam setila... Moda je to i tano... i kakav zakljuak izvlai odatle? G. SMIT: Da su svi doktori arlatani. I bolesnici isto tako. Jedino je mornarica potena u Engleskoj. GA SMIT: Ali mornari nisu. G. SMIT: Razume se. utanje. G. SMIT (I dalje dri novine) Ima jedna sgvar koju nikad neu razumeti. Zato u linim vestima, u novinama, uvek daju godine umrlih, a nikad novoroenadi? To je besmislica. GA SMIT: Nikad se nisam to pitala. Opet kutanje. Sat otkucava sedam puta. Tiina. Sat otkucava tri puta. Tiina. Sat ne otkucava nijedanput. G. SMIT (I dalje dri novine.): Gle, pie da je Bobi Vatson umro. GA SMIT: Boe moj, jadnik, a kad je umro? G. SMIT: A to se sad udi? Zna vrlo dobro. Umro je pre dve godine. Sea se da smo bili na pogrebu pre godinu i po. GA SMIT: Dabogme da se seam. Odmah sam se setila, ali ne vidim zato si se ti iznenadio kad si to video u novinama. G. SMIT: To i nije bilo u novinama. Ima ve tri godine otkako se govori o njegovoj smrti. Setio sam se asocijacijom ideja. GA SMIT: teta! Tako se dobro drao. G. SMIT: Bio je to najlepi le Velike Britanije! Ne bi mu ovek dao njegove godine. Jadni Bobi, prolo je etiri godine od.njegove smrti a jo je bio topao. Pravi ivi le. I kako je samo bio veseo. GA SMIT: Jadna Bobi! G. SMIT: Hoe da kae ,,jadni" Bobi. GA SMIT: Ne, mislim na njegovu enu. I ona se zvala kao i on, Bobi, Bobi Vatson. Kako su imali isto ime, nije ovek mogao da ih razlikuje kad ih vidi zajedno. Tek posle njegove smrti moglo se zaista znati ko je jedno, a ko drugo. Meutim, jo i danas ima ljudi koji je meaju sa pokojnikom i izjavljuju joj sauee. Poznaje li je? G. SMIT: Video sam je samo jednom, sluajno, na pogrebu Bobija. GA SMIT: Ja je nikad nisam videla. Je li lepa? G. SMIT: Ima pravilne crte, a ipak ne bi se moglo rei da je lepa. Suvie je velika i debela. Crte joj nisu pravilne, a ipak se ne bi moglo rei da je vrlo lepa. Malo preterano mala i mrava. Predaje pevanje. Sat otkucava pet puta. Dugo kutanje. GA SMIT: A kad misle da se venaju, njih dvoje? G. SMIT: Idueg prolea, najkasnije. GA SMIT: Moraemo svakako da im odemo na svadbu. G. SMIT: Moraemo da im odnesemo svadbeni poklon. Pitam se samo ta? GA SMIT: A to im ne bismo dali jedan od onih sedam srebrnih posluavnika koje smo mi dobili kao svadbene poklone i koji nam nikad niemu nisu sluili. GA SMIT: alosno je to je ostala tako rano udovica. G. SMIT: Sreom, nisu imali dece. GA SMIT: Samo im je jo to trebalo! Deca! Jadna ena, ta bi sad s njima! G. SMIT: Jo je mlada. Moe lepo da se preuda. Crnina joj tako lepo stoji. GA SMIT: Ali ko e se starati o deci? Zna dobro da imaju deaka i devojicu. Kako se zovu? G. SMIT: Bobi i Bobi kao i njihovi roditelji. Stric Bobija Vatsona, stari Bobi Vatson, bogat je i voli deka. Mogao bi da uzme na sebe kolovanje Bobija. GA SMIT: To bi bilo prirodno. A tetka Bobi Vatson, stara Bobi Vatson mogla bi opet da uzme na sebe kolovanje Bobi Vatson, erke Bobi Vatson. Tako bi majka Bobi Vatson, Bobi, mogla da se preuda. Ima li koga u vidu? G. SMIT: Da, jednog roaka Bobija Vatsona. GA SMIT: Koga? Bobija Vatsona? G. SMIT: O kome Bobiju Vatsonu govori? GA SMIT: O Bobiju Vatsonu, sinu staroga Bobija Vatsona, drugog strica Bobija Vatsona, ovoga to je umro. G. SMIT: Ne, nije to taj. To je Bobi Vatson, sin stare Bobi Vatson, tetke Bobija Vatsona, ovoga to je umro.

GA SMIT: Hoe da kae Bobi Vatson trgovaki putnik? G. SMIT: Svi Bobi Vatsoni su trgovaki putnici. GA SMIT: Kakav teak posao. Ali ipak ponekad se tu naprave dobri poslovi. G. SMIT: Da, kad nema konkurencije. GA SMIT: A kad nema konkurencije? G. SMIT: Utorkom, etvrtkom i utorkom. GA SMIT: Ah, tri puta nedeljno? A ta radi Bobi Vatson za to vreme? G. SMIT: Odmara se, spava. GA SMIT: A zato ne radi ta tri dana kad nema konkurencije? G. SMIT: Ne mogu ja sve da znam. Ne mogu ja da odgovorim na sva tvoja glupa pitanja! GA SMIT (uvreeno): Ti to kae da bi me ponizio? G. SMIT (sa irokim osmehom): Zna dobro da nije tako. GA SMIT: Svi su ljudi isti! Sedite tu po ceo dan, sa cigaretom u ustima, ili se puderiete i minkate usta pedeset puta na dan, ukoliko ne pijete bez prestanka! G. SMIT: A ta bi ti rekla kad bi ljudi kao ene puili stalno celog dana, puderisali se, mazali usta ruom, pili viski? GA SMIT: Uh, mene je ba briga! Ali ako ti to govori da bi me nervirao, onda... zna dobro da ne volim takve ale. Ona baca arape vrlo daleko i pokazuje zube. Ustaje. G. SMIT (I on ustaje i prilazi eni, neno): O, kokice moja peena, to bljuje vatru! Zna dobro da se alim. (Uhvati je oko struka i poljubi.) Kakav smo mi smean stari zaljubljeni par! Hajde, ugasiemo svetlost i idemo da pajkimo! SCENA II ISTI, MERI MERI (ulazi): Ja sam kuna pomonica. Provela sam vrlo prijatno popodne. Bila sam u bioskopu sa jednim mukarcem i gledala film o enama. Posle bioskopa ili smo da pijemo rakiju i mleko, a onda smo itali novine. GA SMIT: Nadam se da ste vrlo prijatno proveli popodne, da ste ili u bioskop sa jednim mukarcem i da ste pili rakiju i mleko. G. SMIT: I novine. MERI: Gospoa i gospodin Martin, vai gosti, pred vratima su. ekali su me. Nisu smeli sami da uu. Trebalo je veeras da veeraju sa vama. GA SMIT: Ah da. ekali smo ih. A bili smo gladni. I kako ih nije bilo, hteli smo da veeramo bez njih. Nita nismo jeli celog dana. Nije trebalo da izlazite. MERI: Vi ste mi to dozvolili. G. SMIT: Nismo to namerno uinili. MERI (prsne u smeh. Potom plae. Osmehuje se.): Kupila sam noni lonac. GA SMIT: Draga Meri, budite dobri pa otvorite vrata i uvedite gospodina i gospou Martin, molim vas. Idemo brzo da se obuemo. Ga i G. Smit izlaze desno. Meri otvara vrata levo na koja ulaze g. i ga Martin. SCENA III MERI, SUPRUZI MARTIN MERI: Zato ste doli tako kasno! To nije utivo. Treba doi na vreme. Jeste li razumeli? Sedite ipak, i sad ekajte. (Izlazi.) SCENA IV ISTI BEZ MERI G. i Ga Martin sedaju jedno preko puta drugog, utke. Osmehuju se jedno drugom stidljivo. G. MARTIN (Dijalog treba da se govori otegnutim, jednolinim, malo pevajuim glasom, bez ikakvih preliva): Izvinite, gospoo, ako se ne varam, negde smo se ve sreli. GA MARTIN: I meni se, gospodine, ini da sam vas ve negde videla. G. MARTIN: Da vas nisam video, sluajno u Manestru, gospoo? GA MARTIN: To je lako mogue. Ja sam rodom iz Manestra. Ali se ne seam dobro, gospodine, ne bih mogla rei da li sam vas tamo videla ili nisam! G. MARTIN: Boe moj kako je to udno. I ja sam poreklom iz Manestra, gospoo. GA MARTIN: Kako je to udno! G. MARTIN: Kako je to udno!... Samo ja sam, gospoo, napustio grad Manester pre otprilike pet nedelja.2 GA MARTIN: Kako je to udno! Kakva neobina podudarnost! I ja sam, gospodine, napustila grad Manester pre pet nedelja, otprilike. G. MARTIN: Uhvatio sam voz u trideset minuta prolo osam, koji stie u London u etvrt pred pet, gospoo.

GA MARTIN: Kako je to udno! Kako je to neobino! i kakva podudarnost! I ja sam uhvatila taj isti voz, gospodine! G. MARTIN: Boe moj, kako je to udno, moda smo se ak, gospoo, i videli u vozu? GA MARTIN: To je lako mogue, to nije iskljueno, to se dri, i najzad to da ne!... Ali ja se toga uopte ne seam, gospode! G. MARTIN: Putovao sam drugom klasom, gospoo. Nema druge klase u Engleskoj, ali ja ipak putujem drugom klasom. GA MARTIN: Kako je to neobino, kako je to udno i kakva podudarnost. I ja sam, gospodine, putovala drugom klasom. G. MARTIN: Kako je to udno! Moda smo se ipak videli u drugoj klasi, draga gospoo! GA MARTIN: Stvar je lako mogua i to uopte nije iskljueno. Ali ne seam se toga ba najbolje, dragi gospodine! G. MARTIN: Moje je mesto bilo u vagonu broj 8, esti kupe, gospoo! GA MARTIN: Kako je to udno! I moje je mesto bilo u vagonu broj 8, esti kupe, dragi gospodine. G. MARTIN: Kako je to udno i kakva neobina podudarnost! Moda smo se sreli u estom kupeu, draga gospoo? GA MARTIN: To je najzad lako mogue. Ali se toga ne seam, dragi gospodine! G. MARTIN: Istinu govorei, draga gospoo, ni ja se toga ne seam, ali je mogue da smo se tamo videli, i ako dobro razmislim, stvar mi se ini ak vrlo mogua. GA MARTIN: O zaista, svakako, zaista, gospodine! G. MARTIN: Kako je to udno!... Imao sam mesto broj 3 kraj prozora, draga gospoo. GA MARTIN: O, boe moj, kako je to udno i kako je neobino, ja sam imala mesto broj 6, kraj prozora, preko puta vas, dragi gospodine. G. MARTIN: O, boe moj, kako je to udno i kakva podudarnost?... Znai, bili smo jedno preko puta drugog, draga gospoo! I tu smo se morali videti. GA MARTIN: Kako je to udno! To je mogue, ali ja se toga ne seam, gospodine. G. MARTIN: Istinu govorei, draga gospoo, ni ja se toga ne seam. Meutim, vrlo je lako mogue da smo se videli tom prilikom. GA MARTIN: Istina je, ali ja u to nimalo nisam sigurna, gospodine. G. MARTIN: Da niste to bili vi, draga gospoo, ona dama koja me je zamolila da stavim njen kofer u mreu, koja mi se potom zahvalila i dozvolila mi da puim? GA MARTIN: Pa da, to sam morala biti ja, gospodine! Kako je to udko, kako je to udno, i kakva podudarnost. G. MARTIN: Kako je to udno, kako je to neobino, kakva podudarnost! E pa onda, moda smo se upoznali u tom trenutku, gospoo? GA MARTIN: Kako je to udno i kakva podudarnost! To je lako mogue, dragi gospodine! Meutim, ne bih rekla da se toga seam. G. MARTIN: Ni ja, gospoo. Trenutak utanja. Sat otkucava 2 - 1. G. MARTIN: Otkad sam doao u London, stanujem u Ulici Bromfild, draga gospoo. GA MARTIN: Kako je to udno, kako je to neobino! I ja od svog dolaska u London stanujem u Ulici Bromfild, dragi gospodine. G. MARTIN: Kako je to udno, ali onda, ali onda, moda smo se sreli u Ulici Bromfild, draga gospoo. GA MARTIN: Kako je to udno, kako je to neobino! To je lako mogue, najzad! Ali se toga ne seam, dragi gospodine. G. MARTIN: Ja stanujem u broju 19, draga gospoo. GA MARTIN: Kako je to udno, i ja stanujem u broju 19, dragi gospodine! G. MARTIN: Pa onda, pa onda, pa onda, pa onda, pa onda, mi smo se moda videli u toj kui, draga gospoo? GA MARTIN: To je lako mogue, ali se toga ne seam, dragi gospodine. G. MARTIN: Moj je stan na petom spratu, stan broj 8, draga gospoo. GA MARTIN: Kako je to udno, boe moj, kako je to udno! I kakva podudarnost! I ja stanujem na petom spratu, u stanu broj 8, dragi gospodine! G. MARTIN (zamiljeno): Kako je to udno, kako je to udno, kako je to udno i kakva podudarnost! Znate, u svojoj spavaoj sobi imam jedan krevet. Moj je krevet pokriven zelenom perinom. Ta soba sa tim krevetom i njegovom zelenom perinom nalazi se u dnu hodnika, izmeu toaleta i biblioteke, draga gospoo! GA MARTIN: Kakva podudarnost, o boe moj, kakva podudarnost! I u mojoj spavaoj sobi ima krevet sa zelenom perinom i ona se nalazi u dnu hodnika, izmeu toaleta, dragi gospodine, i biblioteke! G. MARTIN: Kako je to neobino, udno, izuzetno! Onda, gospoo, mi stanujemo u istoj sobi i

spavamo u istom krevetu, draga gospoo. Moda smo se tu sreli! GA MARTIN: Kako je to udno i kakva podudarnost! Lako je mogupe da smo se tu sreli, i to moda prole noi. Ali se toga ne seam, dragi gospodine. G. MARTIN: Ja imam ericu, malu ericu, ona stanuje sa mnom, draga gospoo. Ima dve godine, plava je, jedno joj je oko belo, a drugo crveno, lepa je, zove se Alisa, draga gospoo. GA MARTIN: Kakva udna podudarnost! I ja imam ericu, dve joj je godine, ima jedno oko belo, a drugo crveno, vrlo je lepa i zove se takoe Alisa, dragi gospodine. G. MARTIN (Isti otegnuti glas, jednolian.): Kako je to udno i kakva podudarnost! I neobino! To je moda ista devojica, draga gospoo! GA MARTIN: Kako je to udno! To je lako mogue, dragi gospodine! Dosta dugo utanje... Sat otkucava dvadeset devet otkucaja. G. MARTIN (poto je dugo razmiljao, die se lagano i, ne ureki se, uputi se gi Martin, koja, iznenaena sveanim izgledom g. Martina, i sama ustaje, sasvim lagano; g. Martin ima isti krti, jednolini glas i govori malo pevajui): Onda, draga gospoo, mislim da nema sumnje, ve smo se ranije videli i vi ste moja roena ena... Elizabet, opet sam te naao! GA MARTIN (prilazi g. Martinu ne ureki se. Poljube se bezizrazno. Sat otkuca jedan vrlo glasan otkucaj. Otkucaj treba da je tako glasan da gledaoci podskoe. Supruzi Martin ga ne uju.) GA MARTIN: Donalde, to si ti, darling! Sedaju u istu naslonjau, zagrljeni, i zaspe. Sat opet otkuca nekoliko puta. Meri, na vrhovima prstiju sa prstom na usnama, tiho ulazi na scenu i obraka se publici. SCENA V ISTI, MERI MERI: Elizabet i Donald su sad suvie sreni da bi mogli da me uju. Mogu dakle da vam otkrijem jednu tajnu. Elizabet nije Elizabet, Donald nije Donald. A evo dokaza: dete o kome govori Donald nije Elizabetina erka, nije to ista osoba. Donaldova devojica ima jedno oko belo, a drugo crveno kao i Elizabetina devojica. Ali dok Donaldovo dete ima levo oko crveno, a desno belo, Elizabetino, pak, ima desno oko crveno, a levo belo. I tako se ceo dokazni sistem Donaldov rui spotiui se o tu poslednju prepreku koja unitava celu njegovu teoriju. Uprkos izvanrednim podudarnostima koje se ine kao konani dokazi, Donald i Elizabet, poto nisu roditelji istog deteta, nisu ni Donald i Elizabet. Uzalud on misli da je Donald, uzalud ona misli da je Elizabet. Uzalud ona misli da je on Donald: oboje se gorko varaju. Ali ko je pravi Donald? Ko je prava Elizabet? Kome to ide u raun da oduuje ovu zabunu? Ja to ne znam. Ne treba ni da pokuavamo da saznamo. Pustimo stvari takve kakve su. (Poe nekoliko koraka ka vratima, zatim se vraa i obraa se publici.) Moje je pravo ime erlok Holms. (Izlazi) SCENA VI ISTI, BEZ MERI Sat otkucava koliko hoke. Posle dugih trenutaka, ga i g. Martin se razdvajaju i vraaju se na mesta na kojima su bili na ponetku. G. MARTIN: Zaboravimo, darling, sve ono to se nije desilo meu nama i sad, kad smo se opet nali, pokuajmo da se vie ne gubimo i da ivimo kao pre. GA MARTIN: Da, darling. SCENA VII ISTI, SMITOVI Ga i g. Smit ulaze zdesna, bez ikakve promene u odelu. GA SMIT: Dobro vee, dragi prijatelji. Izvinite to ste nas tako dugo ekali. Smatrali smo da treba da vam odamo poast na koju imate pravo i im smo saznali da hoete da nam priinite zadovoljstvo posetivi nas ne najavljujui svoju posetu, pourili smo se da obuemo svoja sveana odela. G. SMIT (besan): Nita nismo jeli celog dana. Ve etiri sata vas ekamo. Zato ste zakasnili. Ga i g. Smit sedaju prema posetiocima. Sat podvlai replike sa vie ili manje snage, ve prema sluaju. Martinovi izgledaju zbunjeni i stidljivi. Zato razgovor u poetku nikako da krene i rei dolaze s mukom. Na poetku duga neprijatna pauza, pa posle duge pauze i oklevanja. G. SMIT: Hm. Pauza GA SMIT: Hm, hm. Pauza GA MARTIN: Hm, hm, hm. Pauza G. MARTIN: Hm, hm, hm, hm. Pauza GA MARTIN: O, zaista.

Pauza G. MARTIN: Svi smo nazebli. Pauza G. SMIT: A, meutim, nije hladno. Pauza GA SMIT: Nema promaje. Pauza G. MARTIN: Nema, sva srea. Pauza G. SMIT: Jao, jao. Pauza G. MARTIN: alosni ste? Pauza GA SMIT: Ne, gnjavi se. Pauza GA MARTIN: O, gospodine, u vaim godinama, ne bi trebalo. Pauza G. SMIT: Srce ne zna za godine. Pauza G. MARTIN: Istina je. Pauza GA SMIT: Tako kau. Pauza GA MARTIN: Kau i sasvim suprotno. Pauza G. SMIT: Istina je negde na sredini. Pauza G. MARTIN: To je tano. Pauza GA SMIT (supruzima Martin): Vi mnogo putujete, trebalo bi da znate ipak mnogo zanimljivih stvari da nam ispriate. G. MARTIN (svojoj eni): Reci, draga, ta si danas videla? GA MARTIN: Ne vredi, ne bi mi verovali. G. SMIT: Mi neemo posumnjati u vau dobronamernost. GA SMIT: Uvredili biste nas ako to pomislite. G. MARTIN (svojoj eni): Uvredila bi ih ako bi to pomislila. GA MARTIN (ljupko): Pa evo, prisustvovala sam danas jednoj izvanrednoj stvari. Jednoj neverovatnoj stvari. G. MARTIN: Reci brzo, draga. G. SMIT: Eh, ala emo se nasmejati. GA SMIT: Najzad. GA MARTIN: E lepo, danas, pola sam na pijacu da kupim povre, koje je sve skuplje... GA SMIT: Dokle e samo to tako da ide. G. SMIT: Ne treba da prekida, draga, gaduro. GA MARTIN: I videla sam, na ulici, ispred jedne kafane, jednog gospodina, pristojno odevenog, pedesetih godina, ak i mlaeg, koji je... G. SMIT: Koji je, ta? GA SMIT: Koji je ta? G. SMIT (svojoj eni): Ne treba da prekida, draga, ba si odvratna. GA SMIT: Dragi, ti si prvi prekinuo, ubre. G. MARTIN: Pst! (svojoj eni) ta je radio taj gospodin? GA MARTIN: E sad ete rei da izmiljam, klekao je na zemlju i sagao se. G. MARTIN, G. SMIT, GA SMIT: O! GA MARTIN: Da, sagao se. G. SMIT: Nije mogue. GA MARTIN: Da, sagao se! G. SMIT: Nije mogue! GA MARTIN: Da, sagao se. Prila sam mu da vidim ta to radi... G. SMIT: I onda? GA MARTIN: Vezivao je pertle na cipeli, jer su se odvezale. TROJE OSTALIH: Fantastino! G. SMIT: Da mi niste vi to rekli, ne bih verovao. G. MARTIN: A to da ne? Danas se mogu videti jo neverovatnije stvari, kad ovek izae. Eto,

danas sam ja lino video u podzemnoj eleznici kako na jednoj klupi sedi jedan gospodin koji je mirno itao novine. GA SMIT: Kakav ekscentrian tip! G. SMIT: Moda je to taj isti ovek. uje se zvono na ulaznim vratima. G. SMIT: Gle, neko zvoni. GA SMIT: Mora da je neko doao. Idem da vidim. (Ide da vidi. Otvara i vraka se.) Nema nikoga. (Opet seda.) G. MARTIN: A sad u vam dati drugi primer... Zvono. G. SMIT: Gle, neko zvoni. GA SMIT: Mora da je neko. Idem da vidim. Ide da vidi. Otvara i vraka se. Nema nikoga. Vraa se na svoje mesto. G. MARTIN (koji je zaboravio gde je stao): Ovaj! GA MARTIN: Rekao si da e dati drugi primer. G. MARTIN: A, da! Zvono. G. SMIT: Gle, neko zvoni! GA SMIT: Ja vie neu da idem da otvaram. G. SMIT: Da, ali nekog mora da bude. GA SMIT: Prvi put nije bilo nikoga. Ni drugi put. Zato bi sad nekog bilo? G. SMIT: Zato to je neko zvonio! GA MARTIN: To nije razlog. G. MARTIN: Kako? Kad se uje da zvoni na ulaznim vratima, znai da je pred vratima neko, koji zvoni da mu otvore vrata. GA MARTIN: Ne uvek. Eto videli ste maloas. G. MARTIN: U veini sluajeva je tako. G. SMIT: Kad ja odem nekome, ja zvonim da bih uao. I mislim da svi rade to isto i da svaki put kad zvonce zazvoni ima nekoga. GA SMIT: Teorijski to je tano. Ali u stvarnosti stvari se deavaju drugaije. Vrlo si dobro video maloas. GA MARTIN: Vaa je ena u pravu. G. MARTIN: Eh, vi ene uvek jedna drugu branite. GA SMIT: Pa dobro, idem da vidim. Nee moi da mi kae da sam tvrdoglava, ali e videti da nema nikoga! (Ide da vidi. Otvara vrata i zatvara ih.) Eto vidi, nema nikoga. (Vraa se na svoje mesto.) GA SMIT: Eh, ljudi uvek hoe da su u pravu, a nikad nisu u pravu. uje se opet zvono. G. SMIT: Gle, neko zvoni. Mora da ima nekoga. GA SMIT (dobija napad besa): Ne alji me vie da otvaram vrata. Video si da je to nepotrebno. Iskustvo nas je nauilo da kad se uje zvono na vratima, znai nikad nema nikog. GA MARTIN: Nikad. G. MARTIN: To nije sigurno. G. SMIT: To je ak pogreno. U veini sluajeva, kad se uje zvono na vratima, znai da ima nekoga. GA SMIT: On ba ne poputa. GA MARTIN: I moj je mu vrlo tvrdoglav. G. SMIT: Ima nekoga. G. MARTIN: To nije nemogue. GA SMIT (svome muu): Ne. G. SMIT: Da! GA SMIT: Ja ti kaem da nema. U svakom sluaju, nee me vie nzterati da izlazim ni za ta. Ako hoe da zna, idi sam! G. SMIT: I idem! Ga Smit slee ramenima. Ga Martin odmahuje glavom. G. SMIT (odlazi da otvori): A, how do you do! (Pogleda gu Smit i supruge Martin, koji su vrlo iznenaeni.) To je vatrogasni kapetan. __SCENA VIII ISTI, KAPETAN VATROGASNE ETE VATROGASAC (Razume se, ima ogroman lem koji blista i uniformu.): Dobar dan, dame i gospodo. (LJudi su jo malo iznenaeni. Ga Smit, ljuta, okreke glavu i ne odgovara na njegov pozdrav.) Dobar dan, gospoo Smit. Kao da ste neto ljuti. GA SMIT: Oh!

G. SMIT: To jest, vidite... moja se ena malo postidela zato to nije bila u pravu. G. MARTIN: Dolo je, gospodine kapetane vatrogasne ete, do razmimoilaenja izmeu gospoe i gospodina Smita. GA SMIT (gnu Martinu): To se vas ne tie! (gnu Smitu) Molim te da ne mea ljude sa strane u nae porodine svae. G. SMIT: Ali, draga, to nije tako ozbiljno. Kapetan je stari prijatelj kue. NJegova mi se majka udvarala, i oca sam mu poznavao. Traio je da mu dam za enu svoju erku, kad je budem imao. I umro je a nije doekao. G. MARTIN: Za to nije ni on kriv, a niste ni vi. VATROGASAC: Ali u emu je stvar? GA SMIT: Moj je mu tvrdio... G. SMIT: Ne, ti si tvrdila. G. MARTIN: Da, ona je. GA MARTIN: Ne, on je. VATROGASAC: Ne uzbuujte se. Ispriajte mi stvar, gospoo Smit. GA SMIT: Pa evo. Vrlo mi je neprijatno to moram da vam kaem iskreno, ali vatrogasac vam je pomalo i ispovednik. VATROGASAC: Dakle? GA SMIT: Prepirali smo se zato to je moj mu govorio da kad se uje zvono na vratima, uvek mora da ima nekoga. G. MARTIN: Stvar izgleda verovatna. GA SMIT: A ja sam govorila da svaki put kad zvoni nema nikoga. GA MARTIN: Stvar moe izgledati neobina. GA SMIT: Ali je dokazana, i to ne teorijskim demonstracijama, ve injenicama. G. SMIT: Nije istina, poto je vatrogasac tu. On je zvonio, ja sam otvorio, i on je bio tu. GA MARTIN: Kad? G. MARTIN: Pa sad odmah. GA SMIT: Ali, tek poto smo uli etvrti put zvono nali smo nekoga. A etvrti put se ne rauna. GA MARTIN: Tako je. Samo se prva tri puta raunaju. G. SMIT: Gospodine kapetane, dozvolite mi da vam sad ja postavim nekoliko pitanja. VATROGASAC: Izvolite. G. SMIT: Kad sam otvorio i kad sam vas video, ba ste vi zvonili? VATROGASAC: Da, ja sam zvonio. G. MARTIN: Bili ste pred vratima? I zvonill ste da biste uli? VATROGASAC: Ne poriem. G. SMIT (svojoj eni, pobedniki): Eto vidi? Bio sam u pravu. Kad se uje zvono, znai neko zvoni. Ne moe rei da kapetan nije neko. GA SMIT: Daleko od toga. Ponavljam ti da ti go~ vorim samo o ona tri prva puta, poto se etvrti put ne rauna. GA MARTIN: A kad je prvi put zazvonilo, i to ste bili vi? VATROGASAC: Ne, nisam to bio ja. GA MARTIN: Eto vidite? Zvonilo je, i nije bilo nikoga. G. MARTIN: Moda je to bio neko drugi? G. SMIT: Jeste li dugo stajali pred vratima? VATROGASAC: Tri etvrti asa. G. SMIT: I nikog niste videli. VATROGASAC: Nikoga. U to sam siguran. GA MARTIN: Jeste li uli da zvoni drugi put? VATROGASAC: Jesam, ali ni to nisam bio ja. A nije opet bilo nikoga. GA SMIT: Pobeda! Ja sam bila u pravu. G. SMIT (svojoj eni): Ne uri toliko. (Vatrogascu) A ta ste radili pred vratima? VATROGASAC: Nita. Stajao sam. Mislio sam na razne stvari. G. MARTIN (vatrogascu): Ali, trei put, zar niste vi zvonili? VATROGASAC: Jesam, to sam ja. G. SMIT: Ali kad smo otvorili, nismo vas videli. VATROGA.SAC: Jer sam se sakrio... ale radi. GA SMIT: Ne smejte se, gospodine kapetane... Stvar je tako alosna. G. MARTIN: U stvari, mi jo ne znamo da li, kad neko zvoni, ima nekoga ili nema. GA SMIT: Nikad nikoga. G. SMIT: Uvek ima nekoga. VATROGASAC: Ja u vas sad pomiriti. Pomalo ste u pravu oboje. Kad zvoni na vratima, ponekad ima nekoga, ponekad nema nikoga. G. MARTIN: To mi se ini logino.

GA MARTIN: I ja tako mislim. VATROGASAC: Stvari su proste, u stvari. (Supruzima Smit.) Poljubite se. GA SMIT: Ve smo se poljubili maloas. G. MARTIN: Poljubie se sutra. Ima vremena. GA SMIT: Gospodine kapetane, poto ste nam pomogli da sve to razjasnimo, raskomotite se, skinite lem i sedite malo. VATROGASAC: Izvinite me, ali ne mogu dugo da ostanem. Rado u skinuti lem, ali nemam vremena da sednem. (Seda ne skidajui lem.) Priznajem da sam k vama doao zbog neeg sasvim drugog. Doao sam slubeno. GA SMIT: A ime moemo da vas usluimo, gospodine kapetane? VATROGASAC: Moliu vas da mi oprostite moju indiskreciju (vrlo zbunjeno) ovaj... (Pokazuje prstom supruge Martin.)... smem li... pred njima. GA MARTIN: Nemojte se ustruavati. G. MARTIN: Mi smo stari prijatelji. Oni nam sve priaju. G. SMIT: Kaite. VATROGASAC: Pa eto. Ima li vatre kod vas? GA SMIT: A zato nas to pitate? VATROGASAC: Zato to... izvinite, ali imam nareenje da ugasim sve poare u gradu. GA MARTIN: Sve? VATROGASAC: Da, sve. GA SMIT (zbunjeno): Ne znam... ne verujem, hoete li da odem da vidim? G. SMIT (mrkke): Bie da nema nita. Ne mirie na paljevinu. VATROGASAC (oajan): Ba nita? Da nemate neki zapaljeni odak? Neto to gori na tavanu ili u podrumu? Bar neki poetak poara? GA SMIT: ujte, ne bih htela da vas alostim, ali mi se ini da kod nas za sada nema nita. Obeavam da u vam javiti im neto bude. VATROGASAC: Svakako, uiniete mi uslugu. GA SMIT: Obeavam vam. VATROGASAC (supruzima Martin): A kod vas, ni kod vas nita ne gori? GA MARTIN: Ne, na alost. G. MARTIN (vatrogascu): Poslovi su slabi u poslednje vreme. VATROGASAC: Vrlo slabi. Nema skoro niega. Neke sitnice, neki odak, ili ambar. Nita ozbiljno. To se ne isilati. A kako nema uinka, nagrada prema proizvodnji je vrlo slaba. G. SMIT: Nita vie ne ide. Svuda isto. U trgovini, poljoprivredi, svuda je kao i sa vatrom, sve je stalo. G. MARTIN: Nema ita, nema ni poara. VATROGASAC: A nema ni poplava. GA SMIT: Ali ima eera. G. SMIT: Samo zato to ga uvoze. GA MARTIN: Sa poarima je tee, takse su velike. VATROGASAC: Ipak ima, ali i to je dosta retko, poneko guenje gasom. Tako se jedna mlada ena prole nedelje uguila gasom, ostavila je gas otvoren. GA MARTIN: Zaboravila ga je? VATROGASAC: Nije, ve je mislila da je to njen ealj. G. SMIT: Te su zabune uvek opasne. GA SMIT: Jeste li bili kod prodavca ibica? VATROGASAC: Tu nita nema. Osigurao se lrotiv poara. G. MATRIN: Mogli biste od moje strane da odete do vekfildskog vikara. VATROGASAC: Nemamo prava da gasimo poars kod svetenika. Biskup bi se naljutio. Oni sami gase svoje poare ili ih gase vestalke. G. SMIT: Pokuajte kod Dirana. VATROGASAC: Ne mogu ni tamo. On nije Englez. Samo je primio dravljanstvo. A naturalizovani graani imaju pravo da imaju kue ali ne i da ih gase ako gore. GA SMIT: Meutim, kad je izbila vatra prole godine, ipak su je ugasili. VATROGASAC: Sam je to uradio. Ilegalno. Oh, neu ja ii da ga prijavim. G. SMIT: Ni ja. GA SMIT: Poto vam se ipak ne uri toliko, gospodine kapetane, ostanite jo malo. Bie nam milo. VATROGASAC: Hoete li da vam priam anegdote? GA SMIT: O svakako, ba ste zlatni. Poljubi ga. G. SMIT, GA MARTIN, G. MARTIN: Da, da, anegdote, bravo! (Pljeskaju.) G. SMIT: A jo je zanimljivije to to su vatrogaske prie istinite, sve i preivljene.

VATROGASAC: Ja govorim o stvarima koje sam sam iskusio. Priroda, samo priroda, a ne knjige. G. MARTIN: Tano, uostalom, istina i nije u knjigama ve u ivotu. GA SMIT: Hajde ponite! G. MARTIN: Hajde, ponite! GA MARTIN: Tiina, on poinje. VATROGASAC (kaljucne nekoliko puta): Izvinite me, nemojte me tako gledati. Nezgodno mi je. Znate dobro da sam stidljiv. GA SMIT: Ba je zlatan! (Poljubi ga.) VATROGASAC: Pokulu ipak da ponem. Ali mi obeajte da neete sluati. GA MARTIN: Ali ako ne sluamo, neemo vas uti. VATROGASAC: Toga se nisam setio! GA SMIT: Kaem ja vama, pravo derite. G. MARTIN, G. SMIT: O, milo dete! (Poljube ga.) GA MARTIN: Samo hrabro! VATROGASAC: E pa evo. (Opet kaljuca, pa poinje glasom drhtavim od uzbuenja) Pas i vo", eksperimentalna basna: jednom je drugi vo pitao drugog psa: zato nisi progutao svoju surlu? Izvini, odgovori pas, zato to sam mislio da sam slon. GA MARTIN: A kakvo je naravouenije? VATROGASAC: To vi treba da naete. G. SMIT: Ima pravo. GA SMIT (besno): Jo jednu. VATROGASAC: Jedno je tele jelo suvie tucanog stakla. I prema tome, moralo je da se porodi. I donese na svet jednu kravu. Meutim, kako je tele bilo muko, krava nije mogla da ga zove ,,mama". Nije mogla ni da mu kae tata" jer je tele bilo suvie malo. Onda je tele moralo da se oeni jednom osobom, a optina preduze sve mere predviene na savremen nain. G. SMIT: Nain kao u Kanu. G. MARTIN: Kao kembii, na kanski nain. VATROGASAC: Zar ste je znali? GA SMIT: Sve su je novine objavile. GA MARTIN: To se desilo nedaleko od nas. VATROGASAC: Ispriau vam drugu priu, Petao i pas". Jednom je jedan petao hteo da izigrava psa. Ali nije imao sree, jer su ga odmah poznali. GA SMIT: Naprotiv, psa koji je hteo da izigrava petla niko nije poznao. G. SMIT: A sad u ja da vam ispriam jednu: Zmija i lisica". Jednom jedna zmija prie lisici i ree: ini mi se da vas poznajem!" A lisica joj odgovori: I meni se ini." Onda" - ree zmija - dajte mi novaca." Lisica nikad ne daje novac", odgovori lukava ivotinja i, da bi pobegla, skoi u duboku dolinu punu jagoda i kokojeg meda. Zmija je tu ve ekala, smejui se mefistofelskim smehom. Lisica izvadi svoj no viui: Nauiu ja tebe pameti!" - pa prbee okrenuvi lea. Nije imala sree. Zmija je bila bra. Dobro smiljenim udarcem pesnice udari lisicu posred ela, a ova se raspade u paramparad, viui: ,,Ne, ne, etiri puta ne. Nisam ja tvoja ki!" GA MARTIN: Zanimljivo. GA SMIT: Nije loe. G. MARTIN (estita g. Smitu): estitam. BATROGASAC (ljubomorno): Nije slavna. A ja sam je ve znao. G. SMIT: Uasno je to. GA SMIT: Ali to nije istina. GA MARTIN: Na alost, jeste. G. MARTIN (gospoi Smit): Sad je na vas red, gospoo. GA SMIT: Ja znam samo jednu priu. Ispriau vam je. Naslov je ,,Buket". G. SMIT: Moja je ena uvek bila romantina. G. MARTIN: Prava Engleskinja! GA SMIT: - Evo: jednom je jedan verenik doneo buket cvea svojoj verenici, koja mu je rekla hvala; ali pre no to e mu rei hvala, on, bez rei, uze cvee koje joj je dao da bi joj dao lekciju i, govorei, uzimam ih natrag, ree joj do vmenja i ode tamoamo. G. MARTIN: O, zaista ljupko. (Poljubi ili ne poljubi gu Smit.) GA MARTIN: Vama, gospodine Smit, svi zavide na eni. G. SMIT: Istina je. Moja je ena suta inteligencija. ak je inteligentnija i od mene. U svakom sluaju mnogo je enstvenija. Tako bar kau. GA SMIT (vatrogascu): Jo jednu, kapetane. VATROGASAC: A ne, kasno je. G. MARTIN: Priajte, ipak. VATROGASAC: Suvie sam umoran. G. SMIT: Uinite nam to.

G. MARTIN: Molim vas. VATROGASAC: Ne. GA MARTIN: Vi ste ledenog srca. Mi smo na eravici. GA SMIT (pada na kolena, jecajui, ili to ne ini): Preklinjem vas. VATROGASAC: Neka vam bude. G. SMIT (gi Martin na uho): Pristaje! Sad e opet da nas gnjavi! GA MARTIN: Uh! GA SMIT: Nemam sree, bila sam suvie utiva. VATROGASAC: Kijavica": Moj je urak imao, sa oeve strane, brata od tetke, iji je ujak imao tasta iji se deda po ocu oenio, po drugi put, jednom uroenicom iji je brat upoznao na jednom od svojih putovanja devojku koju je zavoleo i sa kojom je imao sina, koji se oenio jednom neustraivom apotekaricom, koja je bila upravo neaka jednog krmanoa nepoznatog u Britanskoj mornarici i iji je pooim imao tetku koja je teno govorila panski i bila, moda, jedna od unuka jednog inenjera, rano preminulog, unuka jednog vlasnika vinograda odakle se dobija osrednje vino, ali je njegov unuk, povuen ovek, narednik, imao sina koji se oenio jednom lepom mladom rasputenicom, iji je prvi mu bio sin jednog iskrenog rodoljuba koji je umeo da vaspita u elji da se obogati jednu od svojih erki, te se ova udala za jednog lovca, koji je poznavao Rotilda i iji se brat, poto je promenio nekoliko zanimanja, oenio i dobio erku iji je pradeda, slabaan i sa naoarima, koje mu je dao jedan njegov roak, zet jednog Portugalca, vanbrani sin jednog mlinara, ne suvie siromanog, iji je brat po mleku uzeo za enu erku jednog biveg seoskog lekara, a sam je bio brat po mleku sina jednog mlekara, koji je i sam bio vanbrani sin drugog jednog seoskog lekara, koji se enio tri puta jedno za drugim, ija je trea ena... G. MARTIN: Mislim da sam znao tu treu enu, ako se ne varam. Jela je piletinu u osinjaku. VATROGASAC: Nije to ta. GA SMIT: Pst! VATROGASAC: Kao to rekoh:... ija je trea ena bila erka najbolje babice u okrugu i koja se, obudovela rano... G. SMIT: Kao moja ena. VATROGASAC:... preudala za jednog stakloresca, punog ivota, koji je sa erkom jednog efa stanice imao dete koje je znalo da sebi kroz ivot prokri put... GA SMIT: Prav kao eleznica. G. MARTIN: Kao u dejoj igri. VATROGASAC: I da se oeni piljaricom iji je otac imao brata, gradskog oca jednog malog grada, koji je za enu uzeo plavokosu uiteljicu iji je neak, peca veito na strai... G. MARTIN: Mrtvoj strai? VATROGASAC:... Kraj reke uzeo za enu drugu plavokosu uiteljicu koja se isto tako zvala Marija, iji se brat oenio drugom Marijom, opet plavokosom uiteljicom... G. SMIT: Kad je plavokosa, moe samo Marija da bude. VATROGASAC:... iji je otac odrastao u Kanadi kod jedne stare ene koja je bila neaka jednog popa ija je baba ponekad, zimi, dobijala kijavicu kao i svi. GA SMIT: udna pria. Skoro neverovatna. G. MARTIN: Kad ovek dobije kijavicu, treba da uzme skije. G. SMIT: To je nepotrebna mera predostronosti, ali apsolutno neophodna. GA MARTIN: Izvinite, gospodine kapetane, ali nisam ba sasvim dobro razumela vau priu. Na kraju, kad stigne do babe popa, kao da se ukopa. G. SMIT: Svaki put kad ovek dopadne do popa, on se zakopa. GA SMIT: Oh, molim vas, kapetane, hajde jo jednom, svi vas mole. VATROGASAC: Ne znam da li u moi. Na slubenoj sam dunosti. Zavisi od toga koliko je asova. GA SMIT: Mi nemamo asovnika u kui. VATROGASAC: A ovaj sat? G. SMIT: Ne radi dobro. Voli da je u opoziciji. Uvek pokazuje suprotno od vremena koje treba. _____SCENA IX ISTI, SA MERI MERI: Gospoo... Gospodine. GA SMIT: ta ste hteli? G, SMIT: ta ete vi ovde? MERI: Neka me gospoa i gospodin izvine... i dama i gospodin takoe... ja bih htela... ja bih htela... i ja... da vam ispriam jednu priu. GA MARTIN: ta kae? G. MARTIN: ini mi se da je devojka naih prijatelja poludela... Kae da i ona hoe da ispria jednu priu. VATROGASAC: ta ona zamilja? (Pogleda je.) Oh! GA SMIT: ta se vi u to meate.

G. SMIT: Zaista vam nije mesto ovde, Meri... VATROGASAC: O, pa to je ona! Nije mogue! MERI: Nije mogue! Ovde? GA SMIT: ta sve to znai, sve to? G. SMIT: Vi ste u prijateljstvu? VATROGASAC: Kako da ne! Meri se baca vatrogascu oko vrata. MERI: Tako sam srena to vas opet vidim, najzad. G. i GA SMIT: Oh! G. SMIT: To je preterano, ovde, kod nas, u okolini Londona. GA SMIT: To nije pristojno! VATROGASAC: Ona je ugasila moje prve vatre. MERI: Ja sam njegov mali vodoskok. G. MARTIN: Ako je tako... dragi prijatelji... to su oseanja objanjiva, ljudska, asna... GA MARTIN: Sve to je ljudsko asno je. GA SMIT: Ipak ne volim da je gledam ovde... meu nama... G. SMIT: Nema potrebno obrazovanje... VATROGASAC: Oh, vi imate suvie predrasuda. GA MARTIN: Ja mislim da je jedna sluavka, u stvari, mada se to mene ne tie, uvek samo sluavka... G. MARTIN: ak i ako ponekad ima dosta dobre detektivske sposobnosti. VATROGASAC: Pusti me. MERI: Ne uzbuujte se!... Nisu oni tako strani. G. SMIT: Hm, hm... dirljivi ste vas dvoje, ali, i malo... malo... G. MARTIN: Da, to je prava re. G. SMIT:... Malo nametljivi... G. MARTIN: Postoji i britanska uzdranost, izvinite me jo jednom to preciziram svoju misao, koju stranci ne shvataju, ak ni strunjaci, zahvaljujui kojoj, da tako kaem... najzad, ne kaem to zbog vas... MERI: Htela sam da vam ispriam... G. SMIT: Ne priajte nita. MERI: O, molim vas. GA SMIT: Idite, mala moja Meri, idite lepo u kuhinju i itajte svoje pesme pred ogledalom. G. MARTIN: Gle, mada nisam sluavka, i ja itam pesme pred ogledalom. GA MARTIN: Jutros kad si se pogledao u ogledalu, nisi se video. G. MARTIN: Zato to jo nisam bio tu... MERI: Moda bih ipak mogla da vam izrecitujem jednu malu pesmu. GA SMIT: Mala moja Meri, uasno ste tvrdoglavi. MERI: Da vam izrecitujem jednu pesmu, onda, vai? Pesma se zove Vatra" u ast kapetana. VATRA Polikandri su blistali u umi Jedan se kamen zapali Dvorac se zapali uma se zapali LJudi se zapalie ene se zapalie Ptice se zapalie Ribe se zapalie Voda se zapali Nebo se zapali Dim se zapali Vatra se zapali Sve se zapali, Zapali, zapali. Recituje pesmu dok je Smitovi guraju iz sobe SCENA X ISTI, BEZ MERI GA MARTIN: Jeza me je uhvatila. G. MARTIN: Ali ipak ima neke topline u njenim stihovima... VATROGASAC: Meni se ovo uinilo divno. GA SMIT: Ipak... G. SMIT: Preterujete.

VATROGASAC: ujte, istina je... sve je to vrlo subjektivno... ali to je moje shvatanje sveta. Moj san. Moj ideal... i podsea me da treba da poem. Poto vi ne znate koliko je sati, a ja, za tri etvrti asa i esnaest minuta tano, imam poar na drugom kraju grada. Treba da pourim. Mada je to sitnica. GA SMIT: ta e to biti, mala vatra u odaku? VATROGASAC: ak ni to, malo slame i titanje u stomaku. G. SMIT: ao nam je to odlazite. GA SMIT: Bili ste vrlo zabavni. GA MARTIN: Zahvaljujui vama proveli smo pravu kartezijansku etvrt asa. VATROGASAC (kree ka izlazu, zaustavlja se): Tim povodom, a elava pevaica? Opte, neugodno utanje. GA SMIT: I dalje se elja na isti nain. VATROGASAC: Tako! E, do vienja, dame i gospodo. G. MARTIN: Mnogo sree i mnogo vatre! VATROGASAC: Nadajmo se, u optem interesu. Vatrogasac odlazi. Svi ga prate do vrata i vraaju se na svoja mesta. SCENA XI ISTI, BEZ VATROGASCA GA MARTIN: Ja mogu da kupim depni no za mog brata, ali vama ne moe Irsku da kupi tata. G. SMIT: Hoda se nogama, ali se greje strujom ili ugljem. G. MARTIN: Onaj ko danas proda vola, imae sutra prazna kola. GA SMIT: U ivotu treba gledati kroz prozor. GA MARTIN: Moe se sesti na stolicu, kad ga stolica nema. G. SMIT: Treba uvek misliti na sve. G. MARTIN: Tavanica je gore, pod je dole. GA SMIT: Kad ja kaem da, to je tek da se kae. GA MARTIN: Svakom svoja sudbina. G. SMIT: Uzmite krug, poMilujte ga, postae zaaran. GA SMIT: Uitelj ui decu da itaju, ali maka doji maie kad su mali. GA MARTIN: Dok nam krava daje svoje repove. G. SMIT: Kad sam na selu, volim samou i mir. G. MARTIN: Jo niste dovoljno ostareli za to. GA SMIT: Bendamen Franklin je bio u pravu: vi niste mirni kao on. GA MARTIN: Koji su dani u nedelji. G. SMIT: Monday, Tuesday, Wednesdey, Thursday, Friday, Saturday, Sunday. G. MARTIN: Edward is a clerck, his sister Nancy is a typist, and his brother William a shopassistant. GA SMIT: udna porodica! GA MARTIN: Vie volim pticu u polju nego par arapica iz kolica. G. SMIT: Bolje ribu i kolibu nego salatu i palatu. G. MARTIN: Kua Engleza je dvorac kneza. GA SMIT: Ne znam dovoljno panski da bih se sporazumela. GA MARTIN: Dau ti papue moje svekrve ako mi da koveg tvoga mua. G. SMIT: Traim monofizitskog svetenika da ga oenim naom sluavkom. G. MARTIN: Hleb je drvo, dok je hleb takoe drvo, a iz hrasta se raa hrast, svakog jutra u zoru. GA SMIT: Moj ujak ivi kraj reice, ali to se ne tie babice. G. MARTIN: Hartija je za pisanje, maka za mia, a sir za grebanje. GA SMIT: Automobil ide vrlo brzo, ali kuvarica bolje sprema jela. G. SMIT: Ne budite urani, bolje poljubite zaverenika. G. MARTIN: Charity beigins at home. GA SMIT: ekam da akvadukt doe da me vidi u mlinu. G. MARTIN: Moe se dokazati da je socijalni progres mnogo bolji sa eerom. G. SMIT: Dole mast za cipele. Posle ove poslednje replike g. Smita, ostali kute trenutak, zaprepaeni. Osea se neka zategnutost. I otkucaji sata su nervozniji. Iduke replnke ke bnti izgovorene prvo ledenim tonom, neprijateljskim. Neprijateljstvo i iznerviranost e da rastu. Pri kraju scene etiri lica e stajati, jedno uz drugo, viui replike, diui pesnice, spremni da se bace jedno na drugo. G. MARTIN: Ne blistaju naoari od crne masti za cipele. GA SMIT: Da, ali za novac se moe kupiti sve to se hoe. G. MARTIN: Vie volim da ubijem zeca nego u vrtu da pevam. G. SMIT: Kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu. GA SMIT: Kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva

kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana. G. MARTIN: Kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana. G. SMIT: Psi imaju buve, psi imaju buve. GA MARTIN: Kaktus, koksis, kokoar, kokarda, kopile. G. MARTIN: Vie volim jaje da izleem, nego tueg vola da veem. GA MARTIN (iroko otvara usta): Ah, oh, ah, oh! Pustite me da kripim zubima. G. SMIT: Krokodil! G. MARTIN: Hajde da oamarimo Ulisa. G. SMIT: Odoh da ivim u kolibi meu kakaovim drveem. GA MARTIN: Kokosove palme iz kokosovih uma ne raaju kokoke, ve kokos. Kokosove palme iz kokosovih uma ne raaju kokoke, ve kokos. Kokosove palme iz kokosovih uma ne raaju kokoke, ve kokos. Kokosove palme iz kokosovih uma ne raaju kokoke, ve kokos. GA SMIT: Pacovi nemaju papke, papci nemaju pacove. GA MARTIN: Ne pipaj mi papuu. G. MARTIN: Papuu ne dirni. G. SMIT: Dirni muhu, nemirni duhu. GA MARTIN: Muha se mie. GA SMIT: Mii ti mae. G. MARTIN: A mae muholovku, a mae muholovku. G. SMIT: Olovku lovaku. GA MARTIN: Lovaka pria. GA SMIT: Pria kao ia. G. MARTIN: Prie puna kola. G. SMIT: Kao sveti Nikola. GA MARTIN: Nikola svetac dira mi metak. GA SMIT: Ne pipajte, slomljen je. G. MARTIN: Sili! G. SMIT: Pridom! GA MARTIN i G. SMIT: Fransoa! GA SMIT, G. MARTIN: Kope! GA MARTIN, G. SMIT: Kope Sili! GA SMIT, G. MARTIN: Pridom Fransoa! GA MARTIN: Glagoljivci glagoljivi, glagoljivci glagoljivi. G. MARTIN: Marica, lonca trtica. GA SMIT: Krinamurti, Krinamurti, Krinamurti! G. SMIT: Papa e da skapa! Papa nema kapu, kapa ima papu. GA MARTIN: Bazar, Balzak, Bazen. G. MARTIN: Lakoma, likovna, lukava. G. SMIT: A, e, i, o, u, a, e, i, o, u, a, e, i, o, u. GA MARTIN: Be, ce, de, ef, ge, el, em, en, pe, er, es, te, ve, ve, iks, cet. GA MARTIN: Luk s vodom, mleko s lukom. GA SMIT (podraavajui voz): Tef, tef, tef, tef, tef, tef, tef, tef tef. G. SMIT: Nije GA MARTIN: to G. MARTIN: O GA SMIT: Nuda. G. SMIT: Ve GA MARTIN: je G. MARTIN: O GA SMIT: Vuda. Svi zajedno, na vrhuncu besa urlaju jedno drugom u ui. Svetlost se gasi. U mraku se uje u sve brem ritmu SVI UGLAS: Nije to onuda, ve je ovuda, nije to onuda, ve je ovuda, nije to onuda, ve je ovuda, nije to onuda, ve je ovuda, nije to onuda, ve je ovuda. ZAVESA Iznenada rei prestaju. Opet svetlost. G. i ga Martin sede kao Smitovi na poetku komada. Komad poinje sa Martinovima, koji govore tano iste replike Smitovih u 1. sceni dok zavesa lagano pada.1

ZAVESA
1 Na predstavi su neke replike ove poslednje scene brisane ili im je izmenjen red. S druge strane, finalno ponavljanje - da tako kaemo - uvek je bilo sa Smitovima dok autoru nije sinula blistava ideja da zameni Smitove Martinovima tek posle stote predstave.

____________________________________________