You are on page 1of 49

SAOBRA] AJNI F AKUL TET

UNI VERZI TETA U BEOGRADU















Dr SNE@ANA F I LI POVI ] di pl .i n` .





OSNOVI TEHNOLOGI JE TRANSPORTA
-Osnovni pojmovi Teor i je t r anspor t a
i t ehnol ogi je dr umskog t r anspor t a
(pi sana pr edavawa)









BEOGRAD, JANUAR 2005. GODI NE




Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 1









SADR@AJ

PREDGOVOR AUTORA 1
1. TRANSPORT, SAOBRA] AJ, TRANSPORTNA TEHNOLOGI JA,
TRANSPORTNA USLUGA
2
1.1. TRANSPORT, SAOBRA] AJ, TRANSPORTNA TEHNOLOGI JA 2
1.2. TRANSPORTNI SI STEMI 2
1.3. TRANSPORTNA USL UGA I WENE KARAKTERI STI KE 10
1.4. ULOGA I ZNA^ AJ TRANSPORTA U DRU[ TVU I OKRU@EWU 11
2. TRANSPORTNE POTREBE I ZAHTEVI 12
2.1. TRANSPORTNE POTREBE 12
2.2. TRANSPORTNI ZAHTEVI 13
3. OSNOVNI PROCESI I PODPROCESI U TRANSPORTU ROBE I
PO[ I Q KI
19
3.1. MARKETI NG 20
3.2. PLANI RAWE I PROJEKTOVAWE TRANSPORTNOG PROCESA 21
3.3. PROCES TRANSPORTA 27
3.4. OPERATI VNA KONTROLA I UPRAVQAWE PROCESOM 30
3.5. KONTROLA KVALI TETA OD STRANE PREVOZNI KA 30
3.6. PRI KUPQAWE, MEMORI SAWE I OBRADA I NF ORMACI JA 31
4. REZULTATI RADA U TRANSPORTU 32
4.1. OBI M TRANSPORTA I TRANSPORTNOG RADA 32
4.2. KVALI TET SI STEMA 38
4.3. KVALI TET TRANSPORTNE USLUGE 40
4.4. UTI CAJ NA OKOL I NU 43
5. ORGANI ZACI JA TRANSPORTNOG POSLOVNOG SI STEMA 45
5.1. TEHNOLO[ KA STRUKTURA TRANSPORTNOG SI STEMA 45
5.2. ORGANI ZACI ONA STRUKTURA TRANSPORTNOG SI STEMA 46
5.3. NI VOI UPRAVQAWA U TRANSPORTNOM SI STEMU 48

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 2

1. TRANSPORT, SAOBRA] AJ, TRANSPORTNA TEHNOLOGI JA,
TRANSPORTNA USLUGA

1.1. TRANSPORT, SAOBRA] AJ, TRANSPORTNA TEHNOLOGI JA

Saobr a} aj (Transportation, Verkehr), u naj{ i r em smi sl u pr edst avq a del at nost
sa ci q em pr evoza, pr enosa i l i pr eme{ t awa objekat a i i nf or maci ja. Ako se r adi o
pr evozu objekat a onda se mo` e govor i t i o t r anspor t u (Transport), a i nf or maci ja o
t el ekomuni kaci jama (Telekomunication).
Tr anspor t pr edst avq a kompl eksan pr oces pr eme{ t awa, pr evoza i l i pr enosa
objekat a sa jednog na dr ugo mest o. Objekt i t r anspor t a mogu bi t i ` i vi (q udi ,
` i vot i we, bi q ke) i ne` i vi (pr i r odni r esur si , pr oi zvodi , hr ana i t d).
@i va bi } a - q udi i ` i vot i we, i maju sopst vene mogu} nost i da se kr e} u, al i
su one ogr ani ~ene u pogl edu br zi ne i r ast ojawa koje mogu da savl adaju. Ne` i vi
objekt i nemaju t u mogu} nost . I jedni ma i dr ugi ma je neophodna pogodna
t r anspor t na t ehnol ogi ja da bi r eal i zoval i svoje pot r ebe za kr et awem.
Pod t ehnol ogi jom t r anspor t a podr azumeva se na~i n t r anspor t ovawa
objekat a. Da bi se u svakodnevnom ` i vot u obezbedi l a mogu} nost kr et awa ` i vi h i
ne` i vi h objekat a koji mor aju da se t r anspor t uju br zo i na vel i ki m r ast ojawi ma,
r azvi jene su mnoge t ehnol ogi je. Najr aspr ost r aweni ja f or ma t ehnol ogi je
t r anspor t a je kor i { } ewe t r anspor t ni h sr edst ava (aut obus, avi on, br od...), koji se
kr e} u po odgovar aju} em put u (ul i ca, pr uga, vazdu{ ni kor i dor ..). Su{ t i na t e
t ehnol ogi je je pr omena mest a objekt a t r anspor t a u pr ost or u, pr eko pr omene mest a
nosi oca objekt a-t r anspor t nog sr edst va kr et awem po mr e` i put eva
(saobr a} ajni ca).
Tr anspor t na sr edst va daju objekt i ma pokr et q i vost i { t i t e i h od povr eda i
o{ t e} ewa. Put evi (saobr a} ajni ce) st var aju usl ove da se opt i mal no r eal i zuju
ekspl oat aci ono-t ehni ~ka svojst va t r anspor t ni h sr edst ava u pogl edu br zi ne, snage,
kor i { } ewa kapaci t et a i ener gi je, za{ t i t e od o{ t e} ewa i t d.
I z opi sa osnovni h kar akt er i st i ka pr oi zi l azi da je pr edmet i st r a` i vawa
t r anspor t a pot r ebe i zaht evi objekat a t r anspor t a, i kapaci t et i pot r ebni za
zadovoq ewe t i h pot r eba za kr et awem.
Posl edi ca t r anspor t ne t ehnol ogi je je kr et awe vozi l a, odnosno t okovi
vozi l a koji zaht evaju odgovar aju} e kapaci t et e mr e` e saobr a} ajni ca, { t o je
pr edmet i zu~avawa saobr a} aja (Traffic-engl , Verkehr-nem) kao nau~ne di sci pl i ne (u
u` em smi sl u).

1.2. TRANSPORTNI SI STEMI
1.2.1. Tr anspor t ni si st emkao si st em

I z samog nazi va t r anspor t ni si st em pr oi zi l aze osnovne odr edni ce
t r anspor t ni h si st ema .
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 3

Oni su si st emi jer se sast oje od del ova (podsi st ema i el emenat a), a
t r anspor t ni jer se or gani zuju da pr u` e usl uge sa ci q em da se zadovoq e pot r ebe
objekat a t r anspor t a za kr et awem.

Osnovne kar akt er i st i ke svakog si st ema pa i t r anspor t nog si st ema su:
^ ci q evi i ci q na f unkci ja si st ema,
^ st r ukt ur a si st ema,
^ f unkci oni sawe,
^ upr avq awe,
^ ost al o.
Tr anspor t ni si st emi spadaju u gr upu or gani zaci jsko - t ehnol o{ ki (OT)
sl o` eni h ot vor eni h si st ema sa st ohast i ~kom pr omenom st awa.
Ci q evi t r anspor t nog si st ema, su da se u dat i m usl ovi ma okr u` ewa,
zadovoq e t r anspor t ni zaht evi (po obi mu i kval i t et u) na opt i mal an na~i n, a t o
zna~i uz mi ni mal ni ut r o{ ak svi h r esur sa odnosno maksi mal nu ef i kasnost i
ef ekt i vnost , i mi ni mal ne negat i vne ut i caje na okol i nu.
Pr ojekt ovani ci q evi si st ema mor aju f or mal no bi t i def i ni sani skupom
par amet ar a.
Ovi par amet r i nazi vaju se ~est o i pokazat eq i kval i t et a si st emaa.
Pokazat eq i kval i t et a t r anspor t ni h si st ema t r eba da i maju sl ede} e
kar akt er i st i ke:
^ t r eba da i zr a` avaju kval i t et cel i ne si st ema
^ t r eba da budu i zr a` eni kvant i t at i vno, i
^ t r eba da budu jednost avni za pr a} ewe, dost upni br zo i bez vel i ki h
t r o{ kova.
U t r anspor t nom si st emu, ovi par amet r i mogu bi t i na pr i mer : obi m pr evoza
i r ada, sr edwa br zi na t r anspor t a, sr edwe vr eme f unkci oni sawa si st ema,
pouzdanost f unkci oni sawa si st ema , t r o{ kovi si st ema, ef i kasnost , gust i na
mr e` e i t d.
Va` no je i st a} i da par amet r i kval i t et a t r anspor t nog si st ema mogu bi t i
odr e| eni od st r ane samog si st ema, odnosno od st r ane i { eg - met a si st ema
(t r ` i { t e i l i pr eduze} e ).
Skup par amet ar a koji odr e| uje ` eq eno st awe- r ezul t at si st ema (Output)
nazi va se ci q na f unkci ja si st ema.
Ef ekt i vnost or gani zaci jsko - t ehnol o{ ki h si st ema odr e| ena je ni voom
r azl i kovawa ost var enog i ` eq enog-pr ojekt ovanog ci q a uzi maju} i u obzi r
ut r o{ ak r esur sa i vr emena, t j

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) s T , s U , s TR R s R = ,
gde su:
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 4

R(s) - r ezul t at i si st ema, s - st r at egi ja ost var ewa
ci q a, TR - t r anspor t ni r ad, U - ut r o{ eni r esur si , T -
ut r o{ eno vr eme.
Ef ekt i vnost si st ema se mo` e mer i t i odnosom i l i r azl i kom i zme| u
` eq enog i ost var enog r ezul t at a f unkci oni sawa si st ema.
Ef i kasnost or gani zaci jsko-t ehnol o{ ki h, pa i t r anspor t ni h si st ema
odr e| ena je odnosom ost var eni h r ezul t at a si st ema i ut r o{ eni h r esur sa u pr ocesu
st var awa-pr oi zvodwe usl uga (vozi l a, ` i vog r ada, ener gi je i dr ).
TS je cel i na, koja se sast oji od del ova (podsi st ema i el emenat a) i veza
i zme| u wi h, a sl o` en je jer se r adi o vel i kom br oju del ova i veza i zme| u wi h.
Del ovi si st ema su podsi st emi i el ement i .
Del ovi si st ema i veze i zme| u wi h ~i ne st r ukt ur u si st ema.
Svaki si st em pa i TS i ma dual nu pr i r odu: on je si st em za sebe, al i
i st ovr emeno i podsi st em vi { eg si st ema. Ova dual nost va` i do ni voa el ement a
si st ema koji je najni ` i podsi st em u si st emu na kome se mogu mer i t i ef ekt i
si st ema.
Por ed ci q eva i st r ukt ur e, jedna od osnovni h kar akt er i st i ka OT si st ema
pa i t r anspor t ni h si st ema je f unkci oni sawe, koje pr edst avq a odvi jawe svi h
pr ocesa odnosno akt i vnost i koje su usl ov r eal i zaci je f unkci je ci q a. Si st em koji
ne f unkci oni { e ni je si st em.
Da bi si st em f unkci oni sao u skl adu sa def i ni sanom f unkci jom ci q a wi me
se mor a upr avq at i .
Upr avq awe pr edst avq a dono{ ewe odl uka u skl adu sa zadat om f unkci jom
ci q a, i pr eduzi mawe akt i vnost i za wi hovu r eal i zaci ju. U t r anspor t u kao i u
dr ugi m OT si st emi ma se upr avq a pr ocesi ma, r esur si ma i or gani zaci jom.
Osnovne f aze upr avq awa su pl ani r awe, pr ojekt ovawe, or gani zaci ja i
kont r ol a si st ema.
U f azi pl ani r awa si st ema, def i ni { u se ci q evi i ci q na f unkci ja si st ema
(` eq eno st awe si st ema u budu} nost i ).
U f azi pr ojekt ovawa, def i ni { e se opt i mal na st r ukt ur a si st ema i el ement i
f unkci oni sawa, pot r ebni r esur si , { t o ~i ni or gani zaci ju si st ema .
Por ed kar akt er i st i ka da i ma f unkci ju ci q a, st r ukt ur u, f unkci oni sawe i
da se wi ma upr avq a, zna~ajna i su i ost al a svojst va TS kao { t o su:
- si ner get sko svojst vo , koje zna~i da su ef ekt i na ni vou si st ema ve} i od
pr ost og zbi r a ef ekat a weni h podi st ema.
- svojst vo i nt egr al nost i koje podr azumeva da se svaki deo si st ema mor a
ukl opi t i u cel i nu si st ema, { t o zna~i da ci q evi podsi st ema mor aju bi t i
sagl asni sa ci q evi ma cel i ne si st ema. Pr ema t oma svoje ci q ne f unkci je
kao si st emi za sebe, podsi st emi u t r anspor t nom si st emu mor aju
f or mul i sat i uzi maju} i u obzi r ci q eve cel i ne. Na t aj na~i n ci q evi i
ci q na f unkci ja cel i ne si st ema ul azi kao zadat ak (zaht ev vi { eg-met a
si st ema) u f or mul i sawe ci q a ni ` i h si st ema.
- svojst vo di nami ~nost i , koje podr azumeva da si st em i wegovi del ovi
mor aju bi t i t ako pr ojekt ovani da omogu} uju pr omene.
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 5

svojst vo ot vor enost i pr ema okr u` ewu a i st o t ako i unut ar si st ema.
TS mogu i mat i i dr uga mawe zna~ajna svojst va.


1.2.2. Tr anspor t ni si st emi wegovi podsi st emi

St r ukt ur a t r anspor t ni h si st ema mo` e se mewat i u zavi snost i od ci q a
anal i ze i upr avq awa.
U okvi r u jednog ni voa upr avq awa mogu} e je f or mi r at i st r ukt ur u si st ema
gde je kr i t er i jum objekat t r anspor t a: put ni ci odnosno r oba { t o je pr i kazano na
sl i ci 1.1.
TRANSP ORTNI SI STEM
PODSI STEM
TRA NSP ORT A
P UTNI KA
PODSI STEM
TRA NSP ORT A
ROBE

Sl i ka 1.1. St r ukt ur a si st ema pr ema objekt u t r anspor t a

Ako se kao kr i t er i jum za f or mi r awe st r ukt ur e na jednom ni vou upr avq awa
uzme dost upnost usl uge za kor i { } ewe onda se govor i o t r anspor t u za sopst vene
pot r ebe: i javnom t r anspor t u { t o je pr i kazano na sl i ci 1.2.

PODSI STEM
TRANSPORTA
ZA SOPSTVENE POTREBE
PODSI STEM
TRANSPORTA
ZA OP[ TE POTREBE
JAVNI TRANSPORT
1. Li ni jski t r anspor t put ni ka
2. Ne l i ni jski t r anspor t put ni ka
- t aksi t r anspor t
- ~ar t er t r anspor t
TRA NSPORTNI SI STEM
-

Sl i ka 1.2. St r ukt ur a TS pr ema dost upnost i za kor i { } ewe
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 6


Ako se kao kr i t er i jum uzmu t ehni ~ko - t ehnol o{ ke kar akt er i st i ke
t r anspor t ni h sr edst ava i saobr a} ajni ca onda se govor i o vi dovni m podsi st emi ma
t r anspor t a { t o je pr i kazano na sl i ci 1.3.
TRANSPORTNI SI STEM
PO DSI STEM
KOP NENOG
TRA NSP ORTA
- dr umski
- ` el ezni ~ki
P ODSI S TEM
CEVN OG
TRANSP ORTA
P ODSI STEM
VODNOG
TRAN SP ORTA
P ODSI STEM
VA ZDU[ NOG
TRANSP ORTA

Sl i ka 1.3. St r ukt ur a si st ema pr ema t ehnol o{ ko-t ehni ~ki m kar akt er i st i kama
komponent i TS

Mogu} e je dakl e f or mi r at i i dr uge st r ukt ur e t r anspor t ni h si st ema.

1.2.3. Komponent e - el ement i t r anspor t nog si st ema

I z opi sa t r anspor t ne t ehnol ogi je mogu se def i ni sat i i osnovni el ement i
koji ~i ne svaki t r anspor t ni si st em, a t o su:
^ vozi l a,
^ saobr a} ajni ce - put evi ,
^ t er mi nal i ,
^ ener gi ja,
^ or gani zaci ja i upr avq awe.
Svaka od komponent i t r anspor t nog si st ema je podsi st em t r anspor t nog
si st ema, a i st ovr emeno i si st emi za sebe koji t ako| e zaht evaju upr avq awe.
Osnovne komponent e TS i f unkci onal ne veze i zme| u wi h dat i su na sl i ci
1.4.

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 7





OU
S
V
E
T

Sl i ka 1.4. Osnovni el ement i TS i veze i zme| u wi h.

Vozi l a
Pr vi el ement TS su t r anspor t na sr edst va-vozi l a. U t r anspor t nom si st emu
vozi l a obezebe| uju objekt i ma t r anspor t a, q udi ma i r obi , mobi l nost i { t i t e i h od
povr e| i vawa i o{ t e} ewa. U TS post oje r azl i ~i t a vozi l a aut obusi , t r ol ejbusi
t r amvaji , met r o vozi l a, vozi l a pr i gr adske ` el ezni ce, kami oni , br odovi avi oni
i t d.
Sva vozi l a u si st emu i l i sva vozi l a jednog vi dovnog podsi st ema ~i ne vozni
par k.
Br oj vozi l a u voznom par ku i zr a~unava se kao zbi r pojedi ni h vozi l a.
U dr umskom t r anspor t u , u zavi snost i od namene vozi l a vozi l a se del e na
vozi l a za t r anspor t put ni ka put ni ka, vozi l a za t r anspor t t er et a i speci jal na
vozi l a { t o je pr i kazano na sl i ci 1.5.

DRUMSKA MOTORNA
VOZI LA
MOTORNA VOZI LA
ZA PREVOZ PUTNI KA
MOTORNA VOZI LA
ZA PREVOZ TERETA
SPECI JALNA
MOTORNA VOZI L A
aut obusi
put ni ~ki aut omobi l i
mot or ci kl i
kami oni
vu~na vozi l a
speci j al na vozi l a
me{ al i ce
vozi l a za odvoz sme} a
hl adwa~e

Sl i ka 1.5. Podel a dr umski h mot or ni h vozi l a pr ema nameni

Vozi l a mogu da r ade pojedi na~no (V) i l i vezani po nekol i ko kao
t r anspor t ni sast av odnosno voz (SAS). Pojedi na~na vozi l a i l i voz koji r ade u
si st emu ~i ne t r anspor t nu jedi ni cu (TJ).
Za or gani zat or e t r anspor t a bi t na su:
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 8

^ konst r ukci jska svojst va vozi l a kao { t o su: di menzi je, najve} a snaga
mot or a, br oj obr t a i maksi mal ni obr t ni momenat , maksi mal na br zi na
vozi l a i t d.
^ ekspl oat aci ono - t ehnol o{ ka svojst va vozi l a kao { t o su na pr i mer :
di nami ~ka svojst va, nosi vost , pouzdanost , pr ohodnost , st abi l nost ,
meko} a hoda i t d.

Pr ema JUS-u vozi l a namewena za t r anspor t ne` i vi h objekat a (t er et na vozi l a) se
del e:
pr ema t i pu kar oser i je na:
vozi l a sa jednodel nom kar oser i jom - t er et ni aut omobi l ,
vozi l a sa dvodel nom kar oser i jom - vu~ni vozovi (aut ovozovi ).
^ pr ema nosi vost i vozi l a na:
vozi l a vr l o mal e nosi vost i (< 0.5 t ona),
vozi l a mal e nosi vost i (0.5 - 3.0 t one),
vozi l a sr edwe nosi vost i (3.0 - 7.0 t ona),
vozi l a vi soke nosi vost i (7.0 - 12 t ona),
vozi l a vr l o vi soke nosi vost i (>12 t ona).
^ pr ema vr st i nadogr adwe na:
st andar dna vozi l a (sa sandukom),
speci jal na vozi l a (ci st er ne, ki per i , hl adwa~e, i sl .).

Put evi -saobr a} ajni ce
Dr ugi el ement TS su put evi - saobr a} ajni ce (S).
Put evi su deo povr { i na koji ma se kr e} u objekt i t r anspor t a-put ni ci , r oba
odnosno vozi l a. Put evi mogu bi t i ul i ce, aut oput evi , r ezer vne t r ake, pr uge, vodni
put evi i vazdu{ ni kor i dor i .
Pod ovi m pojmom podr azumevaju se i svi pr at e} i objekt i koji su vezani za
i zvo| ewe t r ase: vi jadukt i , most ovi , t unel i , ukr sni ce kao i put na opr ema, objekt i ,
i q udi koji se bave odr ` avawem put eva.
U dr umskom t r anspor t u u zavi snost i vr st e vozi l a koje opsl u` uju i zna~aju u
mr e` i put evi se del e na put eve za mot or na vozi l a i za me{ ovi t i saobr a} aj
odnosno na magi st r al ne, r egi onal ne i l okal ne { t o je pr i kazano na sl i ci 1.6.

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 9

PUTEVI
PREMA VRSTI SAOBRA] AJA PREMA ZNA^ AJU U MRE@I
magi st r al ni
r egi onal ni
l okal ni
ZA MOTORNA
VOZI L A
ZA ME[ OVI TI
SAOBRA] AJ
i skq u~i vo za
mot or na vozi l a
aut oput evi

Sl i ka 1.6. Podel a put eva pr ema nameni i zna~ju u t r anspor t noj mr e` i


Ter mi nal i
Tr e} i el ement TS su mest a na koji ma objekt i t r anspor t a-put ni ci , r oba i
vozi l a ul aze i /i l i i zl aze i z si st ema odnosno na koji ma put ni ci i l i r oba mewaju
t r anspor t no sr edst vo jednog i l i vi { e vi dovni h podsi st ema. Ova mest a nazi vaju se
t er mi nal i - (T).t er mi nal i su aut obuske st ani ce, vazdu{ ni t er mi nal i , r obno
t r anspor t ni cent r i , kont ejner ski t er mi nal i , l uke, aut obaze i sl .
Ter mi nal i mogu bi t i r azl i ~i t i po sl o` enost i st r ukt ur e i
f unkci oni sawa.
Posebni t er mi nal i su t er mi nal i za vozi l a u koji ma se vr { e r azl i ~i t e
f unkci je vezane samo za opsl ugu vozi l a. Po svojoj st r ukt ur i i f unkci oni sawu
t ako| e mogu bi t i mawe i l i vi { e sl o` eni . Tako na pr i mer t o mogu bi t i samo mest a
i objekt i gde se vr { i par ki r awe vozi l a i nazi vaju se par ki r al i { t a i gar a` e,
st ani ce za snabdevawe vozi l a gor i vom i l i el ekt r i ~nom ener gi jom. Najsl o` eni ji
t er mi nal i za vozi l a su aut obaze odnosno depoi u okvi r u koji h se obavq aju
najsl o` eni je f unkci je t ehni ~kog opsl u` i vawa vozi l a.
Pojam t er mi nal a podr azumeva sve objekt e, opr emu i q udske r esur se koji
obezbe| uju da ovi f unkci oni { u, { t o zna~i da su i oni t ako| e si st emi .

Ener gi ja
Za svoje kr et awe vozi l a u TS kor i st e r azl i ~i t e obl i ke ener gi je, ost al a dva
el ement a, saobr a} ajni ce i t er mi nal i , t ako| e kor i st e ener gi ju za r azl i ~i t e
pot r ebe (osvet q avawe, pogon opr eme, gr ejawe i t d). I z t oga pr oi zi l azi da ne mo` e
bi t i r e~i o f unkci oni sawu si st ema bez ~et vr t e komponent e TS - ener gi je (E), pr i
~emu se pod ovi m pojmom podr azumevaju svi objekt i , opr ema i q udi , koji r ade na
snabdevawu pojedi ni h el ement a TS ener gi jom.
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 10

I zuzi maju} i vozi l a, svi napr ed pomenut i el ement i st r ukt ur e t r anspor t ni h
si st ema nazi vaju se f i ksni kapaci t et i i l i i nf r ast r ukt ur a t r anspor t nog si st ema.

Or gani zaci ja i upr avq awe
Na kr aju, obzi r om na svu sl o` enost st r ukt ur e i f unkci ja pojedi ni h
el emenat a st r ukt ur e, jasno je da ne bi mogl o bi t i skl adnog ef i kasnog i
ef ekt i vnog i si ner get skog f unkci oni sawa cel i ne t r asnpor t nog si st ema, bez
odgovar aju} e or gani zaci je i si st ema upr avq awa.
Pod or gani zaci jom i upr avq awem podr azumeva se koor di naci ja akt i vnost i
svi h el emenat a-komponent i si st ema. Or gani zaci jom se def i ni { e set pr ocedur a
koji ma se obezbe| uje opt i mal no f unkci oni sawe, a upr avq awem wi hova
r eal i zaci ja.

1.3. TRANSPORTNA USLUGA I WENE KARAKTERI STI KE

Pr ema st andar di ma, usl uga je r ezul t at pr oi zi { ao i z akt i vnost i u vezi
i zme| u davaoca i kor i sni ka usl uge i i nt er ni h (pr et hodni h) akt i vnost i davaoca da
zadovoq i pot r ebe kor i sni ka.
Pol aze} i od ove def i ni ci je, t r anspor t na usl uga je r ezul t at koji je pr oi zi { ao i z
ni za akt i vnost i pr evozni ka (oper at or a) po~ev{ i od st var awa svi h usl ova za
obavq awe t r anspor t ne del at nost i (nabavka vozi l a, obezbe| ewe f i nansi jski h
sr edst ava, odgovar aju} i h q udski h r esur sa i t d.), pr eko pl ani r awa t r anspor t nog
pr ocesa, pr i pr eme vozi l a i osobq a pa do i zvr { ewa pr eme{ t awa r obe i l i
put ni ka, u skl adu sa wi hovi m zaht evi ma u pogl edu obi ma, kol i ~i ne, r ast ojawa,
kval i t et a: br zi ne, r i t ma, komf or a, usl uge i t d.
U i st i m st andar di ma, kval i t et se def i ni { e kao sveukupna svojst va-
kar akt er i st i ke usl uge, koje se odnose na sposobnost davaoca (pr evozni ka) da
zadovoq e zaht evane i sve one pot r ebe kor i sni ka koje se podr azumevaju.
Tr anspor t ni si st emi , t r anspor t na t ehnol ogi ja i t r anspor t na usl uga i maju
zna~ajne speci f i ~nost i u odnosu na dr uge pr oi zvodno - t ehnol o{ ke si st eme i
pr oi zvode. Osnovne - speci f i ~ne osobi ne t r anspor t ne t ehnol ogi je i usl uge
ogl edaju se u sl ede} em:
+ Pr edmet r ada put ni k i l i r oba ne pr i padaju pr oi zvo| a~u-i spor u~i ocu
t r anspor t ne usl uge. Kod t r anspor t a put ni ka, put ni k je jednovr emeno i pr edmet
r ada i kor i sni k usl uge.
+ Vi { epar amet ar ski kar akt er t r anspor t ne usl uge.
Por ed obi ma i kval i t et a bi t ni par amet r i t r anspor t ne usl uge u odnosu na
dr uge pr oi zvode i usl uge su pr ost or i vr eme.
+ I st ovr emenost pr oi zvodwe i t r o{ ewa usl uge u pr ost or u i vr emenu.
Tr anspor t na usl uga se mor a pr u` i t i , na mest u gde, i moment u vr emena kada je
zaht ev i spost avq en, u obi mu i kval i t et u kako je zaht evano.
+ Pouzdanost f unkci oni sawa u pogl edu obi ma i kval i t et a usl uge t r anspor t ni h
kao or gani zaci jsko-t ehnol o{ ki h si st ema obezbe| uje se r ezer vi r awem kapaci t et a-
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 11

vozi l a, a ne kao kod dr ugi h pr oi zvodno - t ehnol o{ ki h si st ema r ezer vi r awem
pr oi zvoda - usl uga.
+ Zavr { na kont r ol a kval i t et a, kao f akt or pouzdanost i si st ema, pr e
r eal i zaci je usl uge ni je mogu} a zbog pomenut e osobi ne jednovr emenost i i spor uke i
t r o{ ewa usl uge. Kont r ol a kval i t et a usl uge se obavq a dakl e jednovr emeno sa
" t r o{ ewem" usl uge.

1.4. ULOGA I ZNA^ AJ TRANSPORTA U DRU[ TVU I OKRU@EWU

Tr anspor t je del at nost od vi { est r ukog i i zuzet nog zna~aja i ut i caja na
okr u` ewe.

U obl ast i dr u{ t vene pr oi zvodwe t r anspor t i ma nekol i ko zna~ajni h ul oga:
+ Kao podsi st em l ogi st i ~ke podr { ke svi m pr oi zvodni m pr ocesi ma
t r anspor t di r ekt no ut i ~e na r ezul t at e svi h pr i mar ni h i sekundar ni h pr oi zvodni h
pr ocesa. Nai me kr oz pr eme{ t awe objekat a, t r anspor t st var a usl ove da se osnovni
el ement i poi zvodwe ` i vi r ad-q udi , pr edmet i r ada i sr edst va za r ad na| u " na
pr avom mest u u pr avom t r enut ku vr emena" .
+ I ndi r ekt no, kr oz ost var en kval i t et t og pr ocesa i zr a` enog kr oz zamor
q udi i l i o{ e} ewa st var i , ut i ~e na kval i t et i ef ekt i vnost t i h pr ocesa.
+ Kao pr i vr edna del at nost t r anspor t anga` uje vel i ka sr edst va ul o` ena u
t r anspor t na vozi l a, ` i vi r ad, ener gi ju, f i nansi je i dr ., i zna~ajno je da ona
posl uje ekonomi ~no.
Tr anspor t t ako| e ut i ~e i na mogu} nost i r eal i zaci je i dr ugi h pot r eba q udi .
Svoji m per f or mansama i t ehnol ogi jom ut i ~e na l okaci ju, f or mu, vel i ~i nu i
kval i t et ` i vot a u gr adovi ma.
Na kr aju, zna~ajni su i ut i caji t r anspor t a na pr i r odnu okol i nu.
Jedan od ne` eq eni h kopr odukat a t r anspor t a su povr ede i gubi ci ` i vot a
q udi kao i mat er i jal ni gubi ci i { t et e na t r anspor t ni m vozi l i ma i okol i ni usl ed
saobr a} ajni h nezgoda koji h je sa pove} awem obi ma t r anspor t a svakog dana sve vi { e.
Dr ugi negat i van ut i caj t r anspor t a na pr i r odnu okol i nu je zaga| ewe okol i ne
kr oz i zduvne gasove, buku i ot padne mat er i je kao ne` eq ene pr odukt e t r anspor t ne
t ehnol ogi je.
Tr e} i zna~ajni ut i caj ogl eda se u t ome da st r ukt ur a i per f or manse
t r anspor t nog si st ema (br zi na, kapaci t et i cena, vi dovna r aspodel a i t d.) bi t no
odr e| uju r aci onal no kor i { } ewe povr { i na kao jednog od osnovni h pr i r odni h
r esur sa, nar o~i t o u gr adovi ma.
Tr anspor t ni si st em t ako| e ut i ~e na pot r o{ wu ener gi je koja pot i ~e od
pr i r odni h r esur sa (naf t e, ugq a, i t d.), ~i je je r aci onal no t r o{ ewe t ako| e
i zuzet no zna~ajno za svako dr u{ t vo.




Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 12

2. TRANSPORTNE POTREBE I ZAHTEVI

2.1. TRANSPORTNE POTREBE

@i vot q udi vezan je za odvi jawe mnogobr ojni h akt i vnost i , ~i ji je ci q
zadovoq ewe r azl i ~i t i h ` i vot ni h pot r eba kao { t o su r ad, obr azovawe, kul t ur a,
snabdevawe i sl .
Usl ov za r eal i zaci ju najve} eg br oja ovi h akt i vnost i je jedi nst vo el emenat a
(q udi i /i l i st var i ) ovi h pr ocesa u pr ost or u i vr emenu odnosno obezbe| ewe usl ova
da se oni na| u na pr avom mest u u pr avom t r enut ku vr emena.
Da bi se ovi usl ovi ost var i l i javq aju se pot r ebe za di sl okaci jom q udi i
pr edmet a.
Pod t r anspor t ni m pot r ebama se podr azumeva svako kr et awe (di sl okaci ja)
objekat a t r anspor t a od mest a gde t akva pot r eba nast aje, do mest a gde ona pr est aje.
Op{ t i pokazat eq pokr et q i vost i objekat a t r anspor t a u t r anspor t nom
si st emu nazi va se mobi l nost (M) i i zr a` ava se odnosom i zme| u br oja ost var eni h
kr et awa - put ovawa (P) i l i t r anspor t nog r ada (TR) i br oja st anovni ka (B
ST
)
odr e| enog podr u~ja u odr e| enom per i odu vr emena odnosno:

st
B
P
M = , odnosno
st
r
B
TR
M = .
Vel i ~i na kojom se opi suje t r anspor t na pot r eba nazi va se put ovawe, mest o
odakl e zapo~i we put ovawe nazi va se po~et na t a~ka (i zvor ) put ovawa, a gde se
zavr { ava: ci q na t a~ka (ci q ) put ovawa, i l i i zvor i ci q put ovawa.
Put ovawe je dakl e di sl okaci ja q udi i l i st var i koja podr azumeva kr et awe
od vr at a do vr at a.
Put ovawa mogu bi t i pr ost a i sl o` ena. Pr ost a put ovawa podr azumevaju
kr et awe obavq eno jedni m na~i nom (vi dom), a sl o` ena ako se put ovawe obavi sa
vi { e na~i na (vi dova) t r anspor t a.
U ci q u r eal i zaci je ovi h pot r eba neophodno je i zvr { i t i wi hovu
kvant i f i kaci ju u pr ost or u i vr emenu.
Osnovni par amet r i koji ma se mogu opi sat i pojedi na~ne t r anspor t ne
pot r ebe se mogu se najboq e sagl edat i na osnovu sl i ke 2.1.

PT CT ttr
td td ti
PT ttr
td ti ti
s1
ti
ttr CT ttr
td ti ti

Sl i ka 2.1. [ ema pr ost og i sl o` enog put ovawa u t r anspor t u
r obe odnosno po{ t anski h po{ i q ki
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 13

I z navedene sl i ke se vi di da je put ovawe u pr ost or u def i ni sano:
^ po~et nom t a~kom put ovawa (PT) i zavr { nom - ci q nom t a~kom
put ovawa (CT), odnosno r ast ojawem i zme| u ovi h t a~aka koje se nazi va
du` i na put ovawa, (l
put
),
a u vr emenu:
^ t r enut kom nast anka pot r ebe (t
1
), t r enut kom zavr { et ka put ovawa (t
2
),
odnosno vr emenom t r ajawa put ovawa (t
put
).
St r ukt ur a du` i ne odnosno vr emena put ovawa zavi si od i zabr anog na~i na
t r anspor t a i obuhvat a sva r ast ojawa odnosno vr emena koja se ut r o{ e za
r eal i zaci ju pot r ebe.
Za najsl o` eni je put ovawe za r obu odnosno po{ i q ke, sa aspekt a kor i sni ka
t r anspor t ne usl uge, ona obuhvat aju u najop{ t i jem sl u~aju: vr emena ut r o{ ena na
pr i st up u si st em (t
d1
), vr eme ~ekawa na usl ugu (t
i
), vr eme t r anspor t a (t
t r
) i vr eme
od si st ema do ci q ne t a~ke put ovawa (t
d2
),

+ + =
tr i d put
t t t t .
Anal ogno t ome u du` i nu put ovawa ul aze du` i na pr e| ena do ul aska/i zl aska
i z t r anpor t nog si st ema i du` i na pr evoza koja pr edst avq a r ast ojawe i zme| u
i zl azne st ani ce i ul azne st ani ce u t r anspor t nom si st emu, odnosno:

+ =
tr d put
l l l .
Odnos du` i ne i vr emena put ovawa pr edst avq a br zi nu put ovawa, koja
pr edst avq a jednu od osnovni h kar akt er i st i ka kval i t et a usl uge t r anspor t nog
si t ema:
put
put
put
t
l
V = .
Pojedi na~ni zaht evi koji se javq aju na odr e| enom podr u~ju koje opsl u` uje
t r anspor t ni si st em, sabi r aju se t ako da se i zme| u pojedi ni h t a~ka f or mi r aju
pot oci pot r eba

2.2. TRANSPORTNI ZAHTEVI

I zbor om na~i na r eal i zaci je (vi da t r anspor t a), t r anspor t ne pot r ebe se
t r ansf or mi { u u t r anspor t ne zaht eve pr ema odr e| enom t r anspor t nom podsi st emu.
TZ TP
t r anspor t a i na ~ na i zbor


Tr anspor t ni zaht evi nast aju na mest u gde put ni ci i l i r oba ul aze u i zabr ani
t r anspor t ni podsi st em (ul azna st ani ca - US), a zavr { avaju na mest u gde i zl aze i z
si st ema (i zl azna st ani ca - IS).
Mest a gde r oba i l i put ni ci ul aze/i zl aze i l i mewaju t r anspor t no sr edst vo
u/i z t r anspor t nog si st ema nazi vaju se ul azna (US) odnosno i zl azna (IS) st ani ca
(t er mi nal ).
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 14

U t om smi sl u i pojedi na~ni t r anspor t ni zaht evi , anal ogno t r anspor t ni m
pot r ebama odr e| eni su u pr ost or u, ul aznom st ani com (US), i zl aznom st ani com (IS),
odnosno r ast ojawem i zme| u wi h koja pr edst avq a du` i nu t r anspor t a (l
tr
),
Put koji t r eba da pr e| e r oba - po{ i q ka i zme| u ul azne i i zl azne st ani ce
pr edst avq a du` i nu t r anspor t a (l
trr
) koja pr edst avq a u najop{ t i jem sl u~aju kod
sl o` eni h t r anspor t ni h put ovawa zbi r du` i na t r anspor t a pojedi ni m
t r anspor t ni m sr edst vi ma (vi dovi ma):

=
v
v , tr tr
l l .
U vr emenu, t r anspor t ni zaht evi def i ni sani su t r enut kom ul aska i i zl aska
r obe i z si st ema { t o pr edst avq a vr eme t r anspor t a (t
tr
).
Vr eme t r anspor t a ~i ni skup svi h vr emena koje je ut r o{ eno za r eal i zaci ju
t r anspor t ni h zaht eva ukq u~uju} i : vr emena koje r oba pr ovede u kr et awu (t
v,
) vr emena
ut r o{ enog na ut ovar no-i st ovar ne oper aci je:

+ = =
ui v
v
v tr tr
t t t t
,
.
Odnos du` i ne i vr emena t r anspor t a je br zi na t r anspor t a (V
tr
) koja
pr edst avq a jedan od najzna~ajni ji h svojst ava kval i t et a t r anspor t nog si st ema.
tr
tr
tr
t
l
V = .
Kako se t r anspor t ni zaht evi r eal i zuju na konkr et noj t r anspor t noj mr e` i oni se
na pojedi ni m del ovi ma mr e` e sabi r aju i ~i ne pot oke zaht eva.
Za odr e| eni t r anspor t ni si st em od najve} eg zna~aja je def i ni sawe
kar akt er i st i ka pot oka zaht eva u pr ost or u i vr emenu, kao usl ov za opt i mal no
upr avq awe r eal i zaci jom t i h zaht eva.

2.2.1. Osnovne kar akt er i st i ke zaht eva u t r anspor t u r obe i po{ i q ki

Pot oci t r anspor t ni h zaht eva i maju i zr a` ene kar akt er i st i ke
st ohast i ~nost i u pr ost or u i vr emenu odnosno na r azl i ~i t i m mest i ma u
t r anspot r noj mr e` i , u r azl i ~i t i m moment i ma vr emena, pojavq uju se zaht evi
r azl i ~i t i po i nt enzi t et u.
Usl ov da bi t r anspor t ni si st em odgovor i o na i spost avq ene t r anspor t ne
zaht eve opt i mal nom ponudom u odnosu na kapaci t et , kval i t et i cenu neophodno je
det aq no pr ou~i t i ove kar akt er i st i ke i i zvr { i t i wi hovo def i ni sawe u pogl edu
kvant i t et a i kval i t et a.
2.2.2. Osnovne kvant i t at i vne kar akt er i st i ke t r anspor t ni h zaht eva

Vel i ~i ne koji m se mogu kvant i f i kovat i t r anspor t ni zaht evi i odnosi koji
post oje i zme| u wi h najl ak{ e je mogu} e sagl edat i na osnovu kar akt er i st i ~nog
pr i mer a pr i kazanog na sl i ci 2.1.
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 15

Pr et post avka je da na na mr e` i post oje ~et i r i t a~ke (t er mi nal a), i zme| u
koji h post oje zaht evi da se u odr e| enom per i odu vr emena t r anspor t uju odr e| ene
kol i ~i ne r obe.
[ ema mr e` e i t r anspor t ni h zaht eva pr i kazana je na sl i ci 2.2.
D
A
C
B
Z1
Z2
Z3
Z4
l 12
l 23
l 34
l 41

Z3
Z2
Z1
1 2 3 4
U1
i13
i12
U2
U3
U4
i23
1 2 3 4
stanica (s)
Z4
1
i41
i31
i21
i34
i24
i14
1

Legenda: U - ul asci , i - i zl asci , Z - pr ot ok
Sl i ka 2.2. a) [ ema i t i ner er a, b) Nast anak t r anspor t ni h zaht eva i di jagr am
pr ot oka
I z pr i kaza se vi di da u najop{ t i jem sl u~aju na svakom t er mi nal u mo` e da
post oji zaht ev da se t r anspor t uje odr e| ena kol i ~i na r obe od t og t er mi nal a do
nekog dr ugog t er mi nal a na mr e` i .
U t om smi sl u mogu} e je na svakom t er mi nal u (s) def i ni sat i zaht eve za
t r anspor t om:
Na t er mi nal u s=1:

1 1 1 1
U I U Z = = .
Na t er mi nal i s=2:
( )

= =
= + = + = + =
2
1
2
1
2 2 1 2 2 1 12 2 1 2
s
s
s
s
I U I U Z I U U i U U Z .
Na t er mi nal u s=3:
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 16

( )

= =
=
= + = + + = + + =
3
1
3
1
3 3 2 3 2 3 2 1 23 13 12 3 2 1 3
s
s
s
s
I U
I U Z I I U U U i i i U U U Z

I na t er mi nal u s=k:
( )

= =
= + =
k
s
s
k
s
s k k k k
I U I U Z Z
1 1
.
Na osnovu pr et hodne anal i ze pr oi zi l azi da su osnovni kvant i t at i vne
kar akt er i st i ke t r anspor t ni h zaht eva od zna~aja def i ni sawe pot r ebni h
kapaci t et a su:
kol i ~i ne r obe - (br oj) po{ i q ki koje ul aze (U
s
), odnosno i zl aze i z
si st ema (I
s
), na t er mi nal u - st ani ci (s),
i nt enzi t et pot oka zaht eva i l i pr ot ok zaht eva (Z
s
) na t er mi nal u -st ani ci
(s), i sr edwa vr ednost pr ot oka r obe (Z
sr
),
(zaht evani ) obi m t r anspor t a (P),
(zaht evani ) obi m t r anspor t nog r ada (NTR),
sr edwa du` i na t r anspor t a (l
sr
).
Pod kol i ~i nom r obe - po{ i q ki koja ul azi u odnosno i zl azi i z t r anspor t nog
si st ema podr azumeva se kol i ~i na r obe - po{ i q ki koju t r eba ut ovar i t i odnosno
i st ovar i t i na t er mi nal u - st ani ci (s), u/i z t r anspor t nog sr edst va, u jedi ni ci
vr emena.
U odnosu na pr evozni ka, kol i ~i na r obe - (br oj) po{ i q ki koju t r eba
ut ovar i t i pr edst avq a i kol i ~i nu t er et a koju t r eba t r anspor t ovat i . Kol i ~i na
t r anpor t ovane r obe - po{ i q aka mo` e se u najop{ t i jem smi sl u i zr azi t i kao masa,
kao br oj po{ i q ki i l i u zapr emi nski m mer ama.
Pod pr ot okom r obe podr azumeva se kol i ~i na r obe - po{ i q ki koja se pr eveze
kr oz jednu kar akt er i st i ~nu t a~ku t r anspor t ne mr e` e u kar akt er i st i ~nom per i odu
vr emena. Pr ot ok r obe se ne mewa i zme} u dva t er mi nal a, i z ~ega pr oi zi l azi da
pr ot ok pr edst avq a i kol i ~i nu r obe koja se pr eveze na deoni ci i zme| u dva
t er mi nal a.
Kar akt er i st i ~ne t a~ke na mr e` i su t er mi nal i i l i pr esek t r anspor t ne
mr e` e, a per i odi posmat r awa naj~e{ } e su dan, ~as, i mesec.
(Zaht evani ) Obi m t r anspor t a pr edst avq a ukupnu kol i ~i nu r obe koju je
pot r ebno t r anspor t ovat i u odr e| enom per i odu vr emena. Jasno je da post oji veza
i zme| u obi ma t r anspor t a, pojedi na~ni h kol i ~i na r obe koje su u{ l e u si t em, t ako
da je obi m r ada jednak zbi r u pojedi na~ni h zaht eva za t r anspor t om odnosno:

=
s
s
U P .
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 17

U t r anspor t u pi sama i /i l i po{ i q ki , mogu} e je da por ed obi ma t r anspor t a
i zr a` enog masom, { t o je uobi ~ajeno u t r anspor t u r oba, ovaj bude i zr a` en i u
dr ugi m vel i ~i nama na pr i mer : br ojem t r anspor t ovanoh pi sama i l i po{ i q ki .
Obi mt r anspor t nog r ada pr edst avq a r ad koji si st em t r eba da se obavi da bi
kol i ~i nu r obe (U
s
) t r anspor t ovao na r ast ojawe (l
s
), u kar akt er i st i ~nom per i odu
vr emena, a mo` e se dobi t i i ako se ukupan obi ma r ada pomno` i sr edwom du` i nom
t r anspor t a:
sr s s
l P l Z NTR = =


(Zaht evani ) obi m t r anspor t nog r ada se ~est o nazi va net o t r anspor t ni r ad
(NTR).

2.2.3. Pr omene t r anspor t ni h zaht eva u vr emenu

Tr anspor t ni zaht evi se mewaju u pr ost or u i vr emenu, po i nt enzi t et u i
kval i t et u, zbog ~ega ka` emo da i maju sl u~ajnu - st ohast i ~ku pr i r odu.
Pr omene kvant i t at i vni h kar akt er i st i ka t r anspor t ni h zaht eva kao { t o su
obi m t r anspor t a i t r anspor t nog r ada vezani su za odr e| ene ci kl use pr oi zvodwe i
pot r o{ we u dr u{ t vu. U t r anspor t u neki h r oba i zr a` ene su sezonske
ner avnomer nost i u t r anspor t ni m zaht evi ma (t r anspor t ugq a, poq opr i vr edni h
pr oi zvoda i t d.).
Na obi m zaht evanog r ada t ako| e mogu ut i cat i i kl i mat ski usl ovi kao i
usl ovi put a i saobr a} aja.
I nt enzi t et pr omene obi ma t r anspor t a r obe u odr e| enom per i odu vr emena,
(napr : po ~asovi ma u t oku dana, po dani ma u sedmi ci , po meseci ma u t oku godi ne
i t d.), i zr a` ava se koef i ci jent i ma ner avnomer nost i - K
n.

Koef i ci jent ner avnomer nost i u vr emenu, pr edst avq a odnos i zme| u
maksi mal nog (Z
max
) i sr edweg obi ma t r anspor t a r obe (Z
sr
) u posmat r anom per i odu
vr emena:
sr
max
n
Z
Z
K =
Sa gl edi { t a t r anspor t er a - pr evozni ka, ove pr omene ni su povoq ne jer ne
omogu} avaju opt i mal no kor i { } ewe kapaci t et a u vr emenu.
Pr omene obi ma t r anspor t a r obe u vr emenu pr i kazana je na sl i ci 2.3.
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 18

Z
vreme - t
Zmax
Zsr

Sl i ka 2.3. Pr omene obi ma t r anspor t a r obe u vr emenu

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 19

3. OSNOVNI PROCESI I PODPROCESI U TRANSPORTU
ROBE I PO[ I Q KI

Pr ema st andar di ma ISO 9001-4, da bi se obezbedi l a kval i t et na usl uga i weno
st al no unapr e| ewe neophodno je r eal i zovat i odr e} ene pr ocese, i dokument e koji
i h pr at e.
Osnovni pr ocesi i dokument i koji t r eba da pr at e obavq awe svake pa i
t r anspor t ne usl uge pr i kazani su u bl ok di jagr amu t zv " pet q e kval i t et a" , (sl i ka
3.1.).

Sl i ka 3.1. Pet q a kval i t et a pr u` awa usl uge

Napr ed je ve} r e~eno da se pod or gani zaci jom t r anspor t nog pr ocesa
podr azumeva ni z uskl a| eni h oper aci ja, ~i ji je zadat ak obavq awe t r anspor t ne
usl uge.
Tr anspor t r obe je sl o` en t ehnol o{ ki pr oces, i sast oji se od ni za
podpr ocesa i akt i vnost i .
Da bi mogl i uspe{ no da or gani zujemo i upr avq amo ovi m sl o` eni m
pr ocesom, neophodno je da pr et hodno sagl edamo sve podpr ocese i oper aci je u wemu,
koje t r eba da su uskl a| ene sa pet q om kval i t et a.
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 20

Osnovni podpr ocesi i oper aci je u okvi r u t r anspor t a r obe - po{ i q ki ,
uzi maju} i u obzi r pet q u kval i t et a TU, pr i kazani su na sl i ci 3.2.

KONTROLA PROCESA
MARKETI NG
PLANI RAWE I
PROJEKTOVAWE
TRANSPORTNI PROCES
PRI PREMA
REALI ZACI JA I
F UNKCI ONI SAWE
REZULTATI RADA
i zbor i t i nerera
re` i mrada vozi l a
re` i mrada voza~a
PLAN TEHNI ^ KOG
OPSLU@I VAWA
u
t
o
v
a
r

i
s
t
o
v
a
r
P
R
E
V
O
Z
voza~
vozi l o
roba
nat ur al ni ( ) Z,TR
f i nansi jski
kval i t et
ut i caj na okol i nu
def i ni sawe TZ
konkurent i
promoci ja
POSLOVNI I NF O SI STEM
OKRU@EWE
S
l i ka 3.2. Podpr ocesi i oper aci je u pr ocesu t r anspor t a r obe


Kako se i z bl ok-di jagr ama vi di osnovni podpr ocesi u r eal i zaci ji t r anspor t a r obe
su:
1. Mar ket i ng
2. Pl ani r awe i pr ojekt ovawe t r anspor t nog pr ocesa
3. Pr oces t r anspor t a
4. Kont r ol a kval i t et a od st r ane pr evozni ka
5. Pr i kupq awe, memor i sawe i obr ada i nf or maci ja
7. Tr anspor t na usl uga - obr a~un r ezul t at a r ada i u~i nka

3.1. MARKETI NG

Mar ket i ng obuhvat a t r i podpr ocesa:
- i st r a` i vawe i def i ni sawe t r anspor t ni h zaht eva,
- i st r a` i vawe kar akt er i st i ka najzna~ajni ji h konkur enat a na t r ` i { t u
usl uga,
- pr omoci ju i r ekl ame t r anspor ni h usl uga.

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 21

3.1.1. I st r a` i vawe i def i ni sawe t r anspor t ni h zaht eva

U okvi r u pr et hodnog pogl avq a def i ni sana su osnovna svojst va i
kvant i t at i vi pokazat eq i t r anspor t ni h zaht eva. Pr va f aza u or gani zaci ji svakog
t r anspor t nog pr ocesa je da se ut vr de konkr et ne vr ednost i ovi h svojst ava i
pokazat eq a.
Kod def i ni sawa kvant i t at i vni h pokazat eq a t o zna~i da t r eba odr edi t i
br ojne vr ednost i za kol i ~i ne r obe - br oj po{ i q ki koje t r eba t r anspor t ovat i ,
pr ot oke i obi m t r anspor t nog r ada po vr st ama r oba, kao i ost al e kar akt er i st i ke
t okova r oba za svaki kar akt er i st i ~an per i od vr emena: po pol asci ma, u t oku dana,
sedmi ce, sezone u t oku godi ne, kao i wi hovu r aspodel u u pr ost or u (po~et ne i
zavr { ne t a~ke ot pr eme - pr i jema r obe - po{ i q ki ).
Kod def i ni sawa kval i t at i vni h pokazat eq a t r anspor t ni h zaht eva, pot r ebno
je def i ni sat i zaht eve u pogl edu kval i t et a usl uge, i r angi r at i i h po zna~ajnost i sa
aspekt a kor i sni ka.
Do def i ni sawa zaht eva dol azi se i st r a` i vawem t r ` i { t a i po mogu} nost i
st var awem dugor o~ni h odnosa kor i sni ka i pr evozni ka u koji ma } e bi t i
pr eci zi r ani svi el ement i usl uge u du` em vr emenskom per i odu.
Obaveza i spor u~i oca usl uge, pr ema st andar di ma kval i t et a je i da vodi
evi denci ju i da anal i zi r a ` al be kl i jenat a po zavr { eni m usl ugama.

3.1.2. I st r a` i vawe kar akt er i st i ka najzna~ajni ji h konkur enat a na t r ` i { t u
usl uga

Ova akt i vnost podr azumeva bl i ` e def i ni sawe per f or mansi gl avni h
konkur enat a kako u pogl edu ponu| eni h kapaci t et a, kval i t et a usl uge, cena i sl .
I zl azni r ezul t at i i z ove f aze u or gani zaci ji t r anspor t nog pr ocesa su
t r anspor t ni zaht evi mer odavni za pr or a~un pot r ebni h kapaci t et a (vozi l a, q udi ,
ener gi je i t d.) za i zvr { ewe pr ocesa.

3.2. PLANI RAWE I PROJEKTOVAWE TRANSPORTNOG PROCESA

U okvi r u ovog podpr ocesa vr { i se pl ani r awe i pr ojekt ovawe usl uge:
- i zbor opt i mal nog si st ema kr et awa vozi l a - i t i ner er a,
- r e` i ma r ada vozi l a i voza~a,
- si st em t ar i f a, i
- pl an r ada t ehni ~kog opsl u` i vawa.



Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 22


3.2.1. Si st emi kr et awa vozi l a u t oku r ada

Or gani zaci ja kr et awa vozi l a u t oku r ada t r eba da obezbedi najve} i u~i nak -
pr oi zvodnost uz najmawi ut r o{ ak r esur sa (vozi l a, ` i vog r ada, ener gi je).
Pod i t i ner er om (put awa, obr t , t ur a) se podr azumeva kr et awe vozi l a u t oku
jednog ci kl usa t r anspor t nog pr ocesa od po~et ne t a~ke put a (U
S
) do ponovnog
povr at ka u i st u t a~ku put a.
Obr t vozi l a se sast oji od vi { e vo` wi , koje mogu bi t i sa t er et om i l i bez
wega.
Pod vo` wom se podr azumeva kr et awe vozi l a i zme| u svaka dva ut ovar no -
i st ovar na mest a u t oku jednog obr t a vozi l a, a mo` e bi t i sa t er et om i l i bez wega.

3.2.1.1. Pokazat eq i r ada vozi l a u t oku jednog obr t a vozi l a

Za ut vr | i vawe ukupnog u~i nka pr evozni ka uvek se pol azi od u~i nka u t oku
svakog obr t a vozi l a koji se onda sumi r aju na ni vou gr upe vozi l a, podi st ema i sl .
Zbog t oga je va` no def i ni sat i osnovne pokazat eq e r ada vozi l a po~ev{ i od jednog
obr t a vozi l a.
Osnovni pokazat eq i r ada jednog vozi l a u t oku jednog obr t a su:
- du` i na i t i ner er a - put a t r anspor t a (K), koja pr edst avq a
r ast ojawe koje vozi l o pr e| e u t oku jednog ci kl usa kr et awa.
Du` i na put a pr edst avq a zbi r du` i na pojedi ni h vo` wi sa t er et om (K
ts
) i l i
bez t er et a (K
ps
) odnosno:



+ =
s
s , p
s
s , t
K K K

- vr eme obr t a (T), koje pr edst avq a vr eme
t r ajawa ci kl usa u okvi r u koga se obave sve
oper aci je u t oku jednog i t ener er a: kr et awe
vozi l a i zme| u kr ajwi h t a~aka i t i ner er a, i
ut ovar no i st ovar ni pr ocesi .
Vr eme obr t a pr edst avq a zbi r vr emena
pr ovedeni h vo` wi (t
w
) i na ut ovar u-i st ovar u (t
ui
)
odnosno:



+ =
w ui
t t T
- br oj obr t a u t oku r ada (n
o
), koji pr edst avq a br oj ponovq eni h ci kl usa
u t oku r ada vozi l a i dobi ja se i z odnosa vr emena vozi l a na r adu i vr emena
obr t a:

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 23


T
H
n
r
o
=
- br oj vozi l a na r adu (N)
- nosi vost - kapaci t et jednog vozi l a (C
V
)
- kol i ~i na t r anspor t ovane r obe - br oja po{ i q ki u t oku
jednog obr t a vozi l a (P)
Kol i ~i na t r anspor t ovane r obe u t oku jednog obr t a vozi l a pr edst avq a zbi r
kol i ~i na r oba t r anspor t ovani h u pojedi ni m vo` wama (U
s
) odnosno:

=
s
U P

S dr uge st r ane, kol i ~i na r obe - po{ i q ki koje mo` e da pr eveze jedno vozi l o
u t oku vo` we, jednaka je pr oi zvodu i zme| u nosi vost i vozi l a (C
V
) i i skor i { } ewa t e
nosi vost i ():

S V S
C Z =

pa je onda kol i ~i na t r anspor t ovani h po{ i q ki u t oku jednog obr t a:

=
S
S V
C P (t ona)
I z pr et hodni h jednakost i se vi di da i skor i { } ewe kor i sne nosi vost i vozi l a
pr edst avq a odnos i zme| u nosi vost i vozi l a i pr evezene kol i ~i ne r obe odnosno:
V
S
S
C
Z
= (0<<1)

- Obavq eni t r anspor t ni r ad (NTR)

Obavq eni t r anspor t ni r ad pr edst avq a pr oi zvod i zme| u t r anspor t ovane
kol i ~i ne r obe - po{ i q ki i r ast ojawa pr evoza i mo` e se i zr a~unat i :

Za jednu vo` wu (NTR
s
):

s s s
l Z NTR = (t km).

Za jedan obr t (NTR) kao zbi r i zvr { enog t r anspor t nog
r ada u pojedi ni m vo` wama:

= =
s s s
l Z NTR NTR (t km).

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 24

- Ponu| eni t r anspor t ni r ad (BTR) pr edst avq a pr oi zvod
i zme| u ponu| enog kapaci t et a vozi l a (C
V
) i du` i ne
t r anspor t a i mo` e se i zr a~unat i :

Za jednu vo` wu:

s s V s
l C BTR = (t km).

Za jedan obr t vozi l a:


= =
s s V s
l C BTR BTR (t km).

3.2.1.2. Ti povi i t i ner er a

Post oji vi { e t i pova i t i ner er a vozi l a me| u koji ma su najzna~ajni ji :
- ponavq aju} i i t i ner er vozi l a,
- pr st enast i i t i ner er vozi l a,
- r adi jal ni i t i ner er vozi l a.

Ti povi i t i ner er a pr i kazani su na sl i ci 3.3.


a)
A
LAB
ZAB
B

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 25

b)
L D A
D
A
L CD
C
L B C
L A B
B
Z A B
Z BC
Z D A


v)
D
C
L A D
A
L
A
B
B
L
A
C
Z
A
C
Z
A
B
Z A D


Sl i ka 3.3. Osnovni t i povi i t i ner er a: a) ponavq aju} i , b) pr st enast i v)r adi jal ni
3.2.2. Re` i mr ada vozi l a i voza~a

- Re` i m r ada vozi l a
U oper at i vnom r adu, neophodno je i zvr { i t i koor di naci ju r ada vozi l a sa
pot r ebama kor i sni ka. Re` i mom r ada vozi l a def i ni { u se: vr eme i r edosl ed
i zl aska i vr eme i r edosl ed povr at ka vozi l a u aut obazu.
Post oje u t r i osnovna r e` i ma r ada vozi l a:
- jednovr emeni i zl azak vozi l a na r ad,
- l an~ani i zl azak vozi l a na r ad, i
- st epenast i i zl azak vozi l a na r ad.

- Re` i m r ada voza~a
Rad voza~a se mo` e odvi jat i samost al no i u smeni . Kada r adi samost al no
voza~ se zadu` uje za vozi l o i r adi u t oku cel og vr emena za koje je vozi l o pod
r adni m nal ogom.
Smenski r ad podr azumeva da dva i l i vi { e voza~a se zadu` uju i r ade na
jednom vozi l u.
Mogu} a su dva t i pa smenskog r ada:
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 26

+ voza~i se smewuju na odr e| enoj t a~ki , odnosno svaki voza~ vozi samo na
odr e| enom del u r el aci je,
+ voza~i smewuju jedan dr ugog na put u, u t oku jednog obr t a vozi l a.

3.2.3. Tar i f ni si st em i cene usl uga

Za i zvr { enu t r anspor t nu usl ugu, kor i sni ci pl a} aju odr e| enu nadoknadu,
~i ja je vi si na unapr ed def i ni sana t ar i f ni m si st emom, i l i me| usobni m dogovor om
i spor u~i oca i kor i sni ka usl uge koji se ut vr | uje ugovor om.
U t r anspor t u, cena usl uge odr e| uje se pr ema i zvr { enom u~i nku i zavi si
naj~e{ } e od du` i ne (di st ance) t r anspor t a. Tar i f ni si st em pr edst avq a ur e| en
si st em po kome se odr e| uje vi si na naknade za i zvr { ene t r anspor t ne usl uge.
Za kor i sni ka, t ar i f ni si st em je spi sak cena za pojedi ne vr st e usl uga. Za
pr evozni ka t o je sl o` en si st em koji obuhvat a: i zbor t i pa t ar i f nog si st ema koji } e
bi t i pr i mewen, odr e| i vawe t zv. osnovne cene (t ar i f nog modul a), i zbor t ar i f ni h
kor aka, vr st e i vi si ne popust a za odr e| ene kat egor i je kor i sni ka i t d.

3.2.4. Pl an r ada t ehni ~kog opsl u` i vawa

U t oku ekspl oat aci je, dol azi do pr omene t ehni ~kog st awa vozi l a. Osnovni
pr ocesi koji ut i ~u na pr omenu t ehni ~kog st awa podskl opova, skl opova i vozi l a su:
t r ewe, kor ozi ja, zamor i st ar ewe mat er i jal a od koji h je vozi l o sa~i weno.
I nt enzi t et ovi h pr ocesa zavi si od kval i t et a vozi l a (ugr a| ena svojst va vozi l a),
usl ova ekspl oat aci je (opt er e} ewa, usponi , vl aga i t d.) i i nt enzi t et a ekspl oat aci j e
(~asovi vozi l a u r adu).
Da bi se obezbedi o br oj vozi l a koji je pot r eban da r adi , neophodno je
i nt er venci jama t ehni ~kog opsl u` i vawa odr a` avat i i h u i spr avnom-
r aspol o` i vom st awu kr oz pr event i vno odr ` avawe, i l i u sl u~aju kvar ova,
opr avkama dovest i i h u i spr avno st awe (t zv. obnavq awe r adne sposobnost i
vozi l a).
Ove oper aci je mor aju bi t i uskl a| ene sa pot r ebama saobr a} aja i mor aju se
pl ani r at i .
U okvi r u pl ana r ada TO pl ani r aju se kar akt er i st i ke zaht eva za odr ` avawem
u okvi r u koji h t r eba da se def i ni { u:
+ vr st e r adova ({ t a t r eba r adi t i na vozi l i ma),
+ obi m r adova (koji obi m r adova t r eba obavi t i ),
+ per i odi ~nost r adova (kada t r eba vr { i t i r adove)
U okvi r u pl ana t r eba pr edvi det i t ako| e i
t ehnol ogi ju i zvr { ewa pr ocesa odr ` avawa, t j.
na~i n kako pl ani r ani obi m r adova po vr st ama
obavi t i . Ovo podr azumeva pr or a~un neophodni h
kapaci t et a za odr ` avawe:
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 27

- sr edst ava r ada (ma{ i na, al at a),
- ` i vog r ada (br oja i zvr { i l aca po speci jal nost i ma-mehani ~ar i ,
el ekt r i ~ar i , l i mar i i t d.),
- ut r o{ ka del ova i mat er i jal a i t d.
I zl azni podaci i z ovog pl ana su: pl ani r ani br oj r aspol o` i vi h vozi l a (N
s
),
odnosno pl ani r ana t r enut na i sr edwa r aspol o` i vost vozi l a, ver ovat no} a
bezot kaznog r ada vozi l a, i dr ugi pokazat eq i ekspl oat aci one pouzdanost i vozi l a i
podsi st ema za odr ` avawe vozi l a.


3.3. PROCES TRANSPORTA

I zvr { ewe t r anspor t nog pr ocesa obuhvat a oper aci je:
+ oper at i vnu pr i pr emu za i zvr { ewe pr ocesa,
+ dol aska vozi l a na mest o ut ovar a i ut ovar r obe,
+ pr evoz r obe od po{ i q aoca - mest a ut ovar a do
pr i maoca - mest a i st ovar a r obe.

I zl azni r ezul t at i i z ovog del a pr ocesa su odr e| eni t r anspor t ni u~i nci ,
(t r anspor t ovana kol i ~i na r obe, i zvr { eni t r anspor t ni r ad, i skor i { } ewe
r esur sa), kval i t et usl uge, t r o{ kovi i pr i hod.

3.3.1. Oper at i vna pr i pr ema t r anspor t nog pr ocesa

U pr i pr emu t r anspor t nog pr ocesa spadaju svi podpr ocesi i oper aci je koje
i maju za ci q da obezbede usl ove da se i zvr { i konkr et an t r anspor t ni zadat ak.
Za konkr et an zadat ak vr { i se pr i pr ema vozi l a, voza~a, r obe i odgovar aju} e
dokument aci je koja pr at i pr oces.

3.3.1.1. Pr i pr ema vozi l a
U pr i pr emu vozi l a spadaju pr ocesi t ehni ~kog opsl u` i vawa vozi l a koja
i maju zadat ak da obezbede pl ani r anu spr emnost vozi l a:
+ sa aspekt a wi hovog t ehni ~kog st awa (i spr avnost i ),
+ sa aspekt a admi ni st r at i vni h usl ova (r egi st r aci ja
vozi l a, osi gur awe).
I zl azni r ezul t at ovi h podpr ocesa i oper aci ja je i spr avno vozi l o,
snabdeveno gor i vom i mazi vom, odgovar aju} om opr emom, pr i bor om i pr at e} om
dokument i ci jom, dakl e vozi l o spr emno za r ad.

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 28

3.3.1.2. Pr i pr ema voza~a

Vozi l o ne mo` e da obavq a r ad bez voza~a, spr emnog i kval i f i kovanog da
obavi zadat ak. Spr emnost i kval i f i kovanost voza~a da obavi zadat ak pot vr | uje se
t ako| e pr at e} om dokument aci jom. Pr i pr ema voza~a za i zvr { ewe pr ocesa dakl e
obuhvat a oper aci je r aspor e| i vawa voza~a na konkr et no vozi l o i zadat ak, i
snabdevawe dokument aci jom koja pr at i voza~a i sam t r anspor t ni pr oces.
U dugol i ni jskom t r anspor t u r oba pot r ebno je i zvr { i t i i f i nansi jsku
pr i pr emu pr ocesa pr eko obezbe| ewa voza~a dnevni cama i bonovi ma za gor i vo.
Robu namewenu t r anspor t u po{ i q al ac (i l i po{ t anska i spost ava) mor a
pr et hodno da pr i pr emi .

3.3.1.3. Pr i pr ema r obe - po{ i q ki

U pr i pr emu r obe za t r anspor t spadaju:
+ ambal a` i r awe,
+ sor t i r awe,
+ ozna~avawe,
+ mer ewe, i
+ pr i pr ema dokument aci je za r obu.

3.3.1.4. Pr i pr ema dokument aci je koja pr at i t r anspor t ni pr oces

Napr ed je r e~eno da su i zvor i podat aka koji ul aze u I S r azni dokument i .
Osnovna oper at i vna dokument a u t oku i zvr { ewa t r enspor t nog pr ocesa su:
- Pr evozni dokument i :
- put ni nal og,
- kont r ol ni l i st u put ni ~kom t r anspor t u,
- t ovar ni l i st u t r anspor t u r obe.
- Dokument i za vozi l o:
- saobr a} ajna dozvol a,
- mat i ~na kwi ga vozi l a.
- Dokument i za voza~a:
- voza~ka dozvol a,
- l i ~na kar t a.
- Dokument i u me| unar odnom t r anspor t u.

- Dokument i za voza~a
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 29


Osnovni dokument za voza~a je voza~ka dozvol a, koja sadr ` i por ed op{ t i h
podat aka o l i cu za koje dozvol a va` i (i me i pr ezi me, adr esa, l i ~ni br oj i t d.) i
podat ke o wegovoj osposobq enost i za upr avq awe odr e| enom vr st om vozi l a i
vr emenom t r ajawa dozvol e.
Por ed voza~ke dozvol e voza~ je du` an i da poseduje osnovni
i dent i f i kaci oni dokument - l i ~nu kar t u.

- Dokument i u me| unar odnom saobr a} aju

Me| unar odni t r anspor t r obe i l i put ni ka mor a da se ukl opi u me| unar odne
konvenci je o odvi jawu ove vr st e t r anspor t a.
Ovi m konvenci jama kao i bi l at er al ni m spor azumi ma i zme| u zemaq a
r egul i { u se odnosi zemaq a u obl ast i t r anspor t a koji obuhvat aju: dobi j awe
me| unar odni h dozvol a, i znos car i na, usl ove t r anspor t a, uvoza, t r anzi t a i dr ugi h
speci f i ~nost i .
Pr evozni ci koji se bave ovom del at no{ } u pr ema pr opi si ma du` ni su da:
- budu r egi st r ovani za me| unar odni t r anspor t
- da r aspol a` u odgovar aju} i m r esur si ma (vozi l i ma, opr emom osobq em i t d),
kao usl ov za kval i t et no bavq ewe ovom del at no{ } u
- da r aspol a` u odgovar aju} i m i znosom sr edst ava u posl ovnom f ondu.

Za bavq ewe me| unar odni m t r anspor t om pot r ebni su sl edede} i dokument i :
- za vozno osobq e : put ni nal og, me| unar odna dozvol a, paso{ , pot vr da o
por ekl u devi za i kr edi t no pi smo,
- za vozi l o : saobr a} ajna dozvol a, zel eni kar t on osi gur awa i pot vr da u
sl u~aju speci jal ni h pr evoza,
- za r obu : dozvol a za pr evoz, car i nske i spr ave i kar net i za pr evoz r obe.

I zl azni r ezul t at svi h podpr ocesa i pr i pr eme TP je vozi l o sa voza~em i
odgovar aju} i m mat er i jal ni m i f i nansi jski m r esur si ma spr emno da i zvr { i
konkr et ni t r anspor t ni zadat ak.
.
3.3.2. Ut ovar i i st ovar r obe

Znat an deo vr emena u i zvr { ewu t r anspor t nog pr ocesa vozi l o pr ovede na
ut ovar u i i st ovar u r obe. Kako je napr ed pokazano, vr eme pr ovedeno na ut ovar u i
i st ovar u bi t no ut i ~e na pr oi zvodnost r ada vozi l a pa se nast oji da ono bude { t o
kr a} e.
Tr ajawe ut ovar ni h i i st ovar ni h podpr ocesa zavi si od:
- na~i na pakovawa r obe (pr i l ago| enost i r obe za pr et ovar ),
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 30

- vr st e i pr oi zvodnost i pr et ovar ni h sr edst ava,
- or gani zaci je ut ovar no-i st ovar ni h oper aci ja.

Por ed gubi t ka vr emena za konkr et an pr et ovar ni pr oces, vozi l o dangubi i
zbog ~ekawa na ut ovar - i st ovar .

3.3.3. Pr evoz
Ovaj pr oces se sast oji od kr et awa vozi l a i zme| u dve ut ovar no - i st ovar ne
st ani ce.


3.4. OPERATI VNA KONTROLA I UPRAVQ AWE PROCESOM

Da bi se obezbedi l o kval i t et no odvi jawe napr ed nabr ojani h podpr ocesa i
akt i vnost i u t r anspor t nom pr ocesu, mor a se kont i nui r ano vr { i t i kont r ol a
wi hovog i zvr { ewa. Kont r ol a se vr { i t ako { t o se mer i i zvr { ewe pl ani r ani h
zadat aka: wi hov obi m i kval i t et i zat i m ovi upor e| uju sa pl ani r ani m. U okvi r u
ove akt i vnost i pr eduzi maju se i mer e za ot kl awawe por eme} aja do koji h mo` e do} i
u t oku pr ocesa (kvar vozi l a, saobr a} ajne nezgode, zast oji i t d).

3.5. KONTROLA KVALI TETA OD STRANE PREVOZNI KA

Da bi se obezbedi l o kval i t et no odvi jawe napr ed nabr ojani h podpr ocesa i
akt i vnost i u t r anspor t nom pr ocesu, mor a se kont i nui r ano vr { i t i kont r ol a
wi hovog i zvr { ewa. Kont r ol a se vr { i t ako { t o se mer i i zvr { ewe pl ani r ani h
zadat aka: wi hov obi m i kval i t et i zat i m ovi upor e| uju sa pl ani r ani m. Na pr i mer ,
u f azi i zvr { ewa t r anspor t nog pr ocesa, pr at i se br oj odr ` ani h pol azaka,
ka{ wewa, popuwenost vozi l a i t d., i upor e| uje sa pl ani r ani m vr ednost i ma ovi h
vel i ~i na.

U or gani zaci ji f unkci je kont r ol e, pot r ebno je dat i odgovor e na pi t awa:
- { t a t r eba kont r ol i sat i ,
- kada t r eba vr { i t i kont r ol u,
- kol i ko ~est o t r eba vr { i t i kont r ol u, i
- ko t r eba da vr { i kont r ol u,

Kont r ol a i zvr { ewa t r anspor t nog pr ocesa je jedna od osnovni h akt i vnost i u
si st emu kval i t et a.
Usl ed por eme} ajni h i mpul sa i z okr u` ewa i i z samog pr eduze} a, mogu} e je da
do| e do odst upawa u pl ani r anom odvi jawu t r anspor t nog pr ocesa. U t om sl u~aju,
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 31

neophodno je donet i oper at i vne odl uke koje t r eba da obezbede da se ponovo
uspost avi pl ani r ano st awe. Na pr i mer , u sl u~aju ot kaza vozi l a na l i ni ji pot r ebno
je donet i odl uku o sl awu dr ugog vozi l a za zamenu, u sl u~aju da se ne obezbedi
dovoq an br oj vozi l a spr emni h za r ad mor aju se i zvr { i t i i nt er venci je u mr e` i
l i ni ja i t d.
Upr avq awe dakl e pr edst avq a dono{ ewe odl uka. Odl uke se donose na r azni m
ni voi ma u si st emu, po~ev{ i od oper at or a - i zvr { i l aca (voza~i , di spe~er i ,
mehani ~ar i i t d.), pa do gl avni h menaxer a. Svaki zaposl eni u pr eduze} u u t oku
svoga r ada donosi odr e| ene odl uke koje su od ve} eg i l i maweg ut i caja na
f unkci oni sawe i r ezul t at e r ada si st ema.
Pr oces oper at i vnog upr avq awa podr azumeva upor e| ewe par amet ar a pr ocesa
sa pl ani r ani m i dono{ ewe odl uka na osnovu unapr ed poznat i h kr i t er i juma i
model a. Oper at i vne odl uke su sem u ekscesni m si t uaci jama ugl avnom jednost avne i
donose se na bazi i skust va.

3.6. PRI KUPQ AWE, MEMORI SAWE I OBRADA I NF ORMACI JA

Jedan od osnovni h usl ova odvi jawa t r anspor t nog pr ocesa je post ojawe r azni h
i nf or maci ja o t oku odvi jawa pr ocesa i st awu si st ema. Tako na pr i mer , u pr voj
f azi -i st r a` i vawu t r anspor t ni h zaht eva, neophodne su i nf or maci je o zaht evi ma, u
f azi i zvr { ewa, i nf or maci je dat e u r edu vo` we, u f azi kont r ol e i upr avq awa,
i nf or maci je o pl ani r ani m i i zvr { eni m pol asci ma vozi l a, u f azi obr a~una
u~i nka, ul azne i nf or maci je za obr a~un i zmer i t eq a r ada i t d.
Da bi se obezbedi l o uspe{ no i kval i t et no odvi jawe t r anspor t nog pr ocesa
neophodno je dakl e, r aspol agat i vel i ki m br ojem podat aka. Podaci post aju
i nf or maci ja t ek ako su zna~ajni za dono{ ewe neki h odl uka. Si st em koji se bavi
pr i kupq awem, pam} ewem (memor i sawem), obr adom i dost avq awem i nf or maci ja
kor i sni ci ma, nazi va se i nf or maci oni si st em (I S). I nf or maci je se sakupq aju o
pr ocesi ma i r esur si ma.
U skl adu sa t i m, i nf or maci oni si st em t r eba da def i ni { e i nf or maci jske
pot r ebe i zaht eve, dokument e i z koji h se oni dobi jaju, na~i ne wi hove obr ade kao i
wi hove t okove. Dobar i nf or maci oni si st em je onaj, koji mo` e da obezbedi ..pr ave
i nf or maci je, na pr avom mest u u pr avom t r enut ku vr emena.., a t o zna~i da
i nf or maci je mor aju bi t i br ze - pr avovr emene i pouzdane. Mo` e se r e} i da nema
kval i t et nog f unkci oni sawa i upr avq awa u t r anspor t nom pr eduze} u bez
kval i t et nog i nf or maci onog si st ema.
Savr emeni i nf or maci oni si st emi podr azumevaju post ojawe odr e| ene
opr eme-r a~unar a, moni t or a, { t ampa~a, i t d. (har dver ), ni za post upaka i pr ocedur a
koji pokr e} u ma{ i ne, vr { e memor i sawe i r azne obr ade podat aka-pr ogr ama
(si st emski i apl i kat i vni sof t ver ), q ude r azni h st r uka (si st em anal i t i ~ar a,
oper at er a, pr ogr amer a) koji r ade u t om si st emu (lifewear), i or gani zaci ju
(organwear).

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 32

4. REZULTATI RADA U TRANSPORTU
Odr e| eni obi m i kval i t et t r anspor t i h zaht eva pr evozni k zadovoq ava
ponu| eni m obi mom i kval i t et om t r anspor t a i t r anspor t og r ada, koji je r ezul t at
obavq enog t r anspor t nog pr ocesa. Pr evozni k je zai nt er esovan da se ovaj
t r anspor t ni r ad r eal i zuje uz r aci onal no kor i { } ewe ul o` eni h r esur sa: vozi l a,
` i vog r ada, ener gi je, f i nansi jski h r esur sa i t d. U t om smi sl u, kval i t et
t r anspor t nog pr ocesa sa aspekt a pr evozni ka ocewuje se pr eko pr oi zvodnost i r ada
i pokazat eq a i skor i { } ewa.
Por ed obavq enog t r anspor t nog r ada, u t oku t r anspor t nog pr ocesa r eal i zuju
se odr e| eni ut r o{ ci : sr edst ava, ` i vog r ada, ener gi je i t d, koji se svi mogu i zr azi t i
u f i nansi jskom obl i ku u vi du t r o{ kova.
U t r anspor t nom pr ocesu, napl at om za i zvr { enu usl ugu, ost var uje se t ako| e i
odr e| en pr i hod.
U t oku odvi jawa t r anspor t nog pr ocesa ost var uju se i ut i caji na pr i r odnu
sr edi nu.
I z napr ed i zl o` enog pr oi zi l azi , da su osnovni r ezul t at i t r anspor t nog
pr ocesa koje t r eba bi l ansi r at i :
obi m t r anspor t nog r ada,
kval i t et si st ema: ef i kasnost i i skor i { } ewe,
kval i t et t r anspor t ne usl uge,
t r o{ kovi ,
pr i hod,
ut i caji na okol i nu.

4.1. OBI M TRANSPORTA I TRANSPORTNOG RADA

Ef ekt i vnost t r anspor t nog pr ocesa je pr oi zvod u~i nka i r aspol o` i vost i
vozi l a. On zavi si od i nt enzi t et a kor i { } ewa ponu| eni h kapaci t et a (obi m r ada),
kval i t et a wi hovog kor i { } ewa (i skor i { } ewe nosi vost i , put a i vr emena) i
r aspol o` i vost i vozi l a. Pr va dva el ement a ef ekt i vnost i zavi se od kval i t et a
pr oi zvodne,a t r e} a od kval i t et a t ehni ~ke ekspl oat aci je vozi l a u t r anspor t nom
si st emu.
Obi m r ada u t r anspor t u kao { t o smo napr ed vi del i zavi si od ponu| eni h
kapaci t et a i pr e| enog put a, a pr oi zvodnost od kval i t et a wi hovog kor i { } ewa u
pr ost or u i vr emenu. Pr ema t ome, r ezul t at e r ada gr upe vozi l a i l i ukupnog voznog
par ka, mo` emo sumi r at i i ocewi vat i pr eko nekol i ko gr upa i zmer i t eq a:
^ i nt egr al ni h i zmer i t eq a obi ma r ada,
^ i zmer i t eq a obi ma r ada u pr ost or u,
^ i zmer i t eq a r ada u vr emenu,
^ i zmer i t eq i br zi ne.
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 33




4.1.1. I nt egr al ni i zmer i t eq i obi ma r ada

Osnovni i nt egr al ni i zmer i t eq i obi ma r ada u t r anspor t u r obe - po{ i q ki su:

- Kol i ~i na t r anspor t ovane r obe - br oj t r anspor t ovani h po{ i q ki - P,
- Ponu| eni - i nst al i sani kapaci t et i (br oj t ona) - C,
- Ost var eni - net o t r anspor t ni r ad - NTR,
- Ponu| eni - br ut o t r anspor t ni r ad - BTR.

Kako je osnovni el ement t r anspor t nog pr ocesa vo` wa odnosno obr t jednog
vozi l a t o se u~i nak gr upe vozi l a i l i ukupnog voznog par ka u odr e| enom per i odu
vr emena dobi ja sumi r awem r ezul t at a r ada pojedi ni h vozi l a u odr e| enom per i odu
vr emena.
O i zr a~unavawu pokazat eq a po pojedi ni m vo` wama i obr t i ma bi l o je r e~i u
pogl avq u o bi l ansi r awu r ada u t oku jedne vo` we i obr t a vozi l a, pa ovde ne} e bi t i
ponavq ani .
Kor i { } ewe ponu| eni h i nst al i sani h kapaci t et a u t r anspor t u i zr a` ava se
kr oz:
st at i ~ko i skor i { } ewe kor i sne nosi vost i (), i
di nami ~ko i skor i { } ewe kor i sne nosi vost i (c).

St at i ~ko i skor i { } ewe kor i sne nosi vost i () u posmat r anom per i odu
vr emena pr edst avq a sr edwu vr ednost st at i ~kog i skor i { } ewa kor i sne nosi vost i u
pojedi ni m vo` wama (i). Za (ni) vo` wi , i zr a~unava se kao odnos i zme| u sume
pr ot oka put ni ka-r obe (Zi) i sume ponu| enog br oja mest a-t ona (C
i
) podeq enog sa
br ojem vo` wi :

= =
= =
i i
n
1 i i
i
i
n
1 i
i
i
C
Z
n
1
n
1
.
Di nami ~ko i skor i { } ewe kor i sne nosi vost i () pr edst avq a odnos i zme| u
r eal i zovanog - net o (NTR) i ponu| enog - br ut o (BTR) r ada, odnosno:
BTR
NTR
= .




Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 34



4.1.2. I zmer i t eq i pr e| enog put a

Osnovni i zmer i t eq i pr e| enog put a su:
a. Pr e| eni put - ki l omet r a` a vozi l a - K.
b. Pr e| eni put r obom - po{ i q kama - K
t.

c. Pr e| eni put bez put ni ka - r obe: pr azni - Kp.
d. Nul t i pr e| eni put - K
n
.

Kao i u pr et hodnom sl u~aju, u~i nci za ceo vozni par k u odr e| enom per i odu
vr emena i zr a~unavaju se sumi r awem u~i naka jednog vozi l a.
a. Pr e| eni put (K), pr e| eni put sa r obom - po{ i q kama (K
t
), pr e| eni put bez
r obe-po{ i q ki (K
p
) i nul t i pr e| eni put (K
n
).
va` e r el aci je:
- jedno vozi l o, jedan dan: K = K + K + K
vi t p n
vi vi vi

- (N) vozi l a, (d) dana: K = K + K + K
t p n


b. I zmer i t eq i i skor i { } ewa pr e| enog put a
I zmer i t eq i pr e| enog put a su:
i skor i { } ewe pr e| enog put a
i skor i { } ewe u odnosu na nul t i pr e| eni put

b.1. I skor i { } ewe pr e| enog put a (|)

Ovaj i zmer i t eq pr edst avq a odnos i zme| u pr e| enog put a pod t er et om (K
t
) i
ukupnog pr e| enog put a (K), u posmat r anom per i odu vr emena, odnosno:
=
K
K
t

b.2. I skor i { } ewe u odnosu na nul t i pr e| eni put ( )

Ovaj i zmer i t eq pokazuje kol i ki deo pr e| enog put a su vozi l a ut r o{ i l a na
nepr odukt i vnu vo` wu od aut obaze do mest a pr vog ut ovar a r obe - po{ i q ki odnosno
od mest a posl edweg i st ovar a r obe-po{ i q ki , do aut obaze.U posmat r anom per i odu
on pr edst avq a odnos i zme| u nul t og pr e| enog put a (Kn) i ukupnog pr e| enog put a
(K):

K
K
n
=
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 35


4.1.3. I zmer i t eq i r ada vozi l a u vr emenu

a. Osnovni i zmer i t eq i r ada vozi l a u vr emenu su:
- I nvent ar ski f ond ~asova (Hi)
- ^ asovi kada su vozi l a bi l a i spr avna (Hs)
- ^ asovi kada vozi l a ni su bi l a i spr avna (Hn)
- ^ asovi r ada vozi l a (Hr)
- ^ asovi pr ovedeni u vo` wi (Hw)
- ^ asovi pr ovedeni u ~ekawu na ut ovar -i st ovar po{ i q ki (H
ui
)
- ^ asovi vozi l a pr ovedeni u r ezer vi (Hrz)
- ^ asovi vozi l a ost al i h vr emenski h gubi t aka u t oku r ada (Hos)
- ^ asovi kada vozi l a ni su r adi l a (Hnr)
- ^ asovi kada vozi l a ni su r adi l a jer ni su i mal a posl a (Hm)
- ^ asovi kada vozi l a ni su r adi l a i z or gani zaci oni h r azl oga (Hor).

Svi vr emenski i zmer i t eq i , dobi jaju se pol aze} i od vr emena ost var eni h u
t oku dana, onol i ko dana kol i ko sadr ` i vr emenski per i od u t oku koga se vr { i
bi l ansi r awe (g- dana), i na kr aju za onol i ko vozi l a kol i ko i h i ma u voznom par ku
(N).
Va` e r el aci je:
- (N) vozi l a, (g) dana:
Hi = Hs + Hn
Hs = Hr + Hnr
Hr = Hw + Hd = Hw + Hui + Hrz + Hos
Hnr = Hm + Hor

b. I zmer i t eq i i skor i { } ewa vr emena

I zmer i t eq i i skor i { } ewa vr emena su:

Tr enut na r aspol o` i vost vozi l a - A
Raspol o` i vost vozi l a u per i odu vr emena - A
sr

I skor i { } ewe r aspol o` i vog voznog par ka - o'
I skor i { } ewe voznog par ka - o
I skor i { } ewe dnevnog (i nvent ar skog) f onda ~asova ()
I skor i { } ewe r adnog vr emena (o)
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 36


b.1. Tr enut na r aspol o` i vost vozi l a - A
Tr enut na r aspol o` i vost vozi l a (A) pr edst avq a r aspol o` i vost voznog
par ka u jednom vr emenskom pr eseku i pr edst avq a odnos i zme| u br oja i spr avni h
odnosno vozi l a sposobni h za r ad (H
s
) i i nvent ar skog br oja vozi l a (H
i
), odnosno:

i
s
H
H
A = .
b.2.. Raspol o` i vost vozi l a u per i odu - A
sr


Raspol o` i vost vozi l a pr edst avq a odnos i zme| u ukupnog vr emena kada su
vozi l a bi l a i spr avna (Hs) i i nvent ar skog f onda vr emena (Hi), odnosno:
A
H
H
H
H H
sr
s
i
s
s n
= =
+

Ovaj i zmer i t eq , r ezul t at je, za dat a vozi l a i usl ove ekspl oat aci je,
kval i t et a r ada na t ehni ~kom opsl u` i vawu vozi l a, wi hovom pr event i vnom
odr ` avawu i opr avkama.

b.3. I skor i { } ewe r aspol o` i vog voznog par ka -

Ovaj i zmer i t eq pokazuje kako se kor i st e r aspol o` i va vozi l a. Zavi si od
r ada sl u` be mar ket i nga i or gani zaci je t r asnpor t nog pr ocesa. Mo` e se i zr azi t i
kao odnos i zme| u vr emena pr ovedenog u r adu (Hr) i vr emana kada su vozi l a bi l a
r aspol o` i va - i spr avna za r ad (Hs) odnosno:
' =
H
H
r
s
.

b.4. I skor i { } ewe voznog par ka -

Ovaj i zmer i t eq pokazuje skupni u~i nak t ehni ~kog opsl u` i vawa vozi l a
(podsi st ema t ehni ~ke ekspl oat aci je) i or gani zaci je t r anspor t nog pr ocesa
(podsi st ema pr oi zvodne - saobr a} ajne ekspl oat aci je voznog par ka) i pr edst avq a
pr oi zvod i zme| u r aspol o` i vost i vozi l a (Asr) i i nt enzi t et a kor i { } ewa
r aspol o` i vi h vozi l a (al f apr i m) u per i odu odnosno:
= ' = = A
H
H
H
H
H
H
sr
s
i
r
s
r
i







Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 37

b.5. I skor i { } ewe dnevnog (i nvent ar skog) f onda ~asova -

I skor i { } ewe i nvent ar skog vr emena (vr emena u 24 ~asa) i i skor i { } ewe
r adnog vr emena.
Ve} sami nazi vi i zmer i t eq a ukazuju da oni sl u` e za mer ewe i skor i { } ewa
r aspol o` i vog vr emena vozi l a i vr emena vozi l a na r adu.
I skor i { } ewe i nvent ar skog vr emena () je odnos i zme| u vr emena pr ovedenog
na r adu (Hr) i ukupnog r aspol o` i vog f onda ~asova (Hi) za r ad u posmat r anom
per i odu vr emena t j.:
=
H
H
r
i
,
a i skor i { } ewe r adnog vr emena (o) kao odnos vr emena kada se vozi l o kr et al o
odnosno pr ovel o u vo` wi (Hw), i vr emena pr ovedenog u r adu (Hr) u posmat r anom
per i odu vr emena t j.:
o =
H
H
w
r
.


4.1.4. Br zi ne u t r anspor t u

Br zi na pr edst avq a pr e| eni put u jedi ni ci vr emana i t ako| e je jedan od
osnovni h par amet ar a kval i t et a i pr oi zvodnost i t r anspor t nog pr ocesa i si st ema.
Mogu se mer i t i i bi l ansi r at i r azl i ~i t e br zi ne u t r anspor t u u zavi snost i od ci q a
anal i ze.
Naj~e{ } e r azmat r ane br zi ne u t r anspor t u sa aspekt a pr evozni ka su :
- Saobr a} ajna br zi na - V
s
,
- Tr anspor t na br zi na -V
tr
,
- Ekspl oat aci ona br zi na - V
e
.

Neke od ovi h br zi na pomi wane su ve} u r ani ji m pogl avq i ma i ni je od zna~aja
da se i zr a` avaju na ni vou ukupnog voznog par ka, koji se mo` e bavi t i veoma
r aznol i ki m t r anspor t om. I z t og r azl oga na ni vou voznog par ka pogodno je
i zr a` avat i kao i zmer i t eq e saobr a} ajnu br zi nu koja ukazuje na usl ove okr u` ewa
(saobr a} aja i put a) u koji ma se odvi jao t r anspor t i ekspl oat aci onu br zi nu.
Saobr a} ajna br zi na pr edst avq a odnos i zme| u ukupnog pr e| enog put a i
ukupnog vr emena pr ovedenog u vo` wi :
V
K
H
s
w
=

[km/h].
Tr anspor t na br zi na pr edst avq a br zi nu ost var enu u t oku t r anspor t nog
pr ocesa i pr edst avq a odnos i zme| u pr e| enog put a i vr emena pr ovedeni h u
t r anspor t u, odnosno:
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 38


OS ui w
tr
H H H
K
v
+ +
= .

a ekspl oat aci ona br zi na odnos ukupnog pr e| enog put a i ukupnog vr emena
pr ovedenog na r adu :
V
K
H
e
r
= .
U wi hovom pr or a~unu pol azi se od i zr a~unat i h vel i ~i na pr e| enog put a i
odgovar aju} i h vr emena za jedno vozi l o i na kr aju za svi h (N) vozi l a u posmat r anom
per i odu vr emena.


4.2. KVALI TET SI STEMA

4.2.1. Pr oi zvodna, t r o{ kovna i ekonomska ef i kasnost si st ema
Sa aspekt a pr evozni ka, povoq no je da svi i zmer i t eq i f unkci oni sawa i
i skor i { } ewa si st ema budu { t o ve} i . Za pr avu ocenu r ezul t at a r ada i mogu} nost i
upor e| i vawa sa dr ugi m pr evozni ci ma neophodno je me| ut i m svest i i zvr { eni obi m
r ada na jedi ni cu ul o` eni h r esur sa: vozi l o, zaposl enog, ut r o{ enu ener gi ju i l i
ul o` ena f i nansi jska sr edst va u kom sl u~aju se govor i o pr oi zvodnost i vozi l a,
zaposl eni h, ener gi je i l i f i nansi jski h sr edst ava. U l i t er at ur i se pr oi zvodnost
vozi l a i ener gi je nazi va jo{ i pr oi zvodna ef i kasnost , pr oi zvodnost zaposl eni h -
pr odukt i vnost , a r aci onal no kor i { } ewe f i nansi jski h r esur sa t r o{ kovna i
ekonomska ef i kasnost .
Pr akt i ~no, ef i kasnost jednog or gani zaci ono - t ehnol o{ kog si st ema se
mer i odnosom ost var enog obi ma pr oi zvodwe, i ul o` eni h r esur sa odnosno odnosom
out put a (Output) i i nput a (Input) u pr oi zvodwu - { t o je pr i kazano na sl i ci 4.1.

TRANSPORTNI
PROCES
TP
RESURSI
( ) N,S,E,F
INPUT
OUTPUT
UTI CAJ NA OKOLI NU
KVALI TET USLUGE
TRO[ KOVI , PRI HOD
TRANSPORTNI RAD


Sl i ka 4.1. Ef i kasnost t r anspor t nog si st ema

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 39


Osnovni i zmer i t eq i pr oi zvodne ef i kasnost i su:
+ pr oi zvodnost vozi l a - En,
+ pr oi zvodnost zaposl eni h E
s,

+ ener get ska ef i kasnost - E
en
,
+ t r o{ kovna ef i kasnost - E
t
,
+ ekonomska ef i kasnost (r ent abi l nost )- E
e
.


4.2.1.1. Pr oi zvodnost i l i pr oi zvodna ef i kasnost vozi l a - E
n

Pr oi zvodnost i l i pr oi zvodna ef i kasnost vozi l a pr edst avq a odnos i zme| u
obavq enog t r anspor t nog r ada i anga` ovani h (i nvent ar ski h) vozi l a (N
i
), mest a i l i
i nst al i sani h kapaci t et a (t ona) (C
i
). Ra~una se za odr e| eni per i od vr emena i mo` e
se i zr azi t i r el aci jom:
N
TR
E = , odnosno
C
TR
E = .

4.2.1.2. Pr oi zvodna ef i kasnost zaposl eni h - Es

Pr oi zvodna ef i kasnost zaposl eni h i l i pr odukt i vnost zaposl eni h
pr edst avq a odnos i zme| u i zvr { enog t r anspor t nog r ada i br oja zaposl eni h (S), i l i
ut r o{ enog vr emena zaposl eni h na r adu (H
r
). Tako| e se r a~una za odr e| eni per i od i
mo` e i zr azi t i kao:

S
TR
E
s
= , i l i
r
s
H
TR
E = .

4.2.1.3. Ener get ska ef i kasnost - E
en


Ener get ska ef i kasnost pr edst avq a odnos i zme| u i zvr { enog t r asnpor t nog
r ada i ut r o{ ene ener gi je (E) u posmat r ansom per i odu vr emena odnosno:

EN
TR
E
EN
= .



Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 40

4.2.1.4. Tr o{ kovna ef i kasnost - E
t

Tr o{ kovna ef i kasnost pr edst avq a odnos i zme| u obavq enog t r anspor t nog
r ada - TR, i ut r o{ eni h svi h r esur sa i mat er i jal a i zr a` eni h u f i nansi jskom
obl i ku (t r o{ kova pr oi zvodwe) - T[ odnosno:

[
[
T
TR
E
T
= .

4.2.1.5 . Ekonomska ef i kasnost - Ee

Ekonomska ef i kasnost pr edst avq a odnos i zme| u ost var enog pr i hoda - PR i
t r o{ kova t r anspor t ne pr oi zvodwe - T[ odnosno:

[ [ T
C TR
T
PR
E
SR
e

= = .

Ovaj i zmer i t eq pokazuje zapr avo kako je usl uga r eal i zovana na t r ` i { t u odnosno
ut i caj cene usl uga na r ezul t at e r ada si st ema.

4.2.2.I zmer i t eq i i skor i { } ewa r esur sa

I skor i { } ewe r esur sa pr edst avq a i nver zne vel i ~i ne od pr oi zvodne,
t r o{ kovne i ekonomske ef i kasnost i si st ema.


4.3. KVALI TET TRANSP ORTNE USLUGE

4.3.1. Svojst va kval i t et a usl uge

U t oku i zvr { ewa t r anspor t nog zadat ka, por ed ost al i h u~i naka, r eal i zuje se
i odr e| eni ni vo kval i t et a usl uge.
Pod kval i t et om usl uge se podr azumeva op{ t i ef ekat svojst ava usl uge koji
odr e| uje st epen zadovoq ewa pot r eba kor i sni ka usl uge. U t r anspor t u put ni ka t a
svojst va koje t r eba da zadovoq i usl uga def i ni sana su u f azi i st r a` i vawa
t r anspor t ni h zaht eva. Mogu bi t i veoma r azl i ~i t a, kao na pr i mer : u~est anost
i spor uke, vr eme f unkci oni sawa si st ema, br zi ne i t d.
Sva svojst va kval i t et a usl uge mogu se svr st at i u dve gr upe:
1. Kompl eks svojst ava vezani h za t r anspor t , koja su okr enut a kor i sni ku, i
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 41

2. Kompl eks svojst ava pouzdanost i t ehni ~ki h si st ema - t r anspor t ni h
sr edst ava i pouzdanost i sl u` be za odr ` avawe i obnavq awe t ehni ~kog
st awa vozi l a.
Svojst va kval i t et a usl uge pr ema st andar di na dat a su na sl i ci 4.2.

Sl i ka 4.2. Svojst va kval i t et a usl uge

U pr vu gr upu spadaju svojst va:
- or gani zaci jske podr { ke usl uge,
- pogodnost i usl uge za kor i { } ewe,
- r aspol o` i vost i usl uge,
- st abi l nost i usl uge,
- pr oi zvodne sposobnost i si st ema.
a u dr ugu gr upu ekspl oat aci one pouzdanost i t r anspor t ni h sr edst ava.
Or gani zaci jska podr { ka usl uge pr edst avq a sposobnost pr evozni ka da
obezbedi usl ugu i pomogne u wenom kor i { } ewu. Pr edst avq a skup svi h akt i vnost i
na obezebe| ewu osnovni h el emenat a pr oi zvodwe i wi hovom or gani zaci onom
povezi vawu u pr ocese koji za r azul t at i maju usl ugu.
Pogodnost usl uge za kor i { } ewe je svojst vo usl uge da se l ako kor i st i i
odr e| ena je svi m el ement i ma usl uge koji omogu} uju da kor i sni ci svoju pot r ebu za
put ovawem l ako r eal i zuju. To pr e svega podr azumeva r azvi jen si st em i nf or mi sawa
kor i sni ka, t ar i f ni si st em i si st em napl at e, konf or u vozi l u i konf or na
st ani cama.
Raspol o` i vost usl uge je svojst vo usl uge da je ona dost upna u pr ost or u i
vr emenu kada je i gde ona zaht evana od kor i sni ka i da u t oku i zvr { ewa nema
odst upawa od pl anom pr edvi | eni h. Svojst vo r aspol o` i vost i se del i na svojst vo
pr i st upa~nost i i nepr eki dnost i .
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 42

St abi l nost usl uge pr edst avq a sposobnost da se usl uga koja je ve} pr u` ena i
daq e pr u` a bez ekscesni h pogor { awa kval i t et a.
Pr oi zvodna sposobnost usl uge je sposobnost pr evozni ka da sa sr edst vi ma
koji ma r aspol a` e zadovoq i obi m t r anspor t ni h zaht eva.
Ekspl oat aci ona pouzdanost je sposobnost da se obezbedi odr e| eni br oj
spr emni h - r aspol o` i vi h vozi l a za i zvr { ewe zadat ka.

4.3.2. Obl i ci kval i t et a t r anspor t ne usl uge i si st ema

Pol aze} i od osnovnog di jagr ama t oka svake pa i t r anspor t ne usl uge mo` e se
uo~i t i da se u r azni m f azama ovoga pr ocesa mo` e govor i t i sa r azni h aspekat a
odnosno o r azl i ~i t i m obl i ci ma kval i t et a usl uge.
U f azi i st r a` i vawa i def i ni sawa t r anspor t ni h zaht eva, kor i sni ci usl uge
se i zja{ wavaju koja su i m i kol i ko zna~ajna svojst va t r anspor t ne usl uge. U t om
sl u~aju mo` emo govor i t i o zaht evanom odnosno kako se ~est o u l i t er at ur i jo{
nazi va i o~eki vanom i l i ` eq enom kval i t et u usl uge.
Pr ema (ISO 9004- 2) zaht evi kor i sni ka mor aju bi t i def i ni sani u dokument u
Sa` et a i nf or maci ja o usl uzi i l i pr ema Speci f i kaci ji zaht evane usl uge, koji
pr edst avq a spi sak i zna~ajnost pojedi ni h od zaht evani h - ` eq eni h kar akt er i st i ka
usl uge.
U f azi pl ani r awa i pr ojekt ovawa t r anspor t ne usl uge, zaht evana svojst va
usl uge od st r ane kor i sni ka se, u skl adu sa mogu} nost i ma t r anspor t nog si st ema,
pr esl i kavaju (pr et var aju) u skup t zv pr ojekt ovani h svojst ava usl uge, kada se mo` e
govor i t i o pr ojekt ovanom odnosno pl ani r anom kval i t et u usl uge. Ovaj kval i t et
t r eba t ako| e da je def i ni san dokument om koji se nazi va Speci f i kaci ja usl uge, u
kome je dat popi s pr ojekt ovani h kar akt er i st i ka usl uge. U t r anspor t u na pr i mer
speci f i kaci ja usl uge je pr oi zvodna sposobnost (r aspol o` i vi kapaci t et i ),br zi na
i r i t am dost ave po{ i q ki , cena i dr . Ova svojst va usl uge nazi vaju se u l i t er at ur i
obi ~no i per f or mansama t r anspor t nog si st ema.
U f azi r eal i zaci je t r anspor t nog pr ocesa - obavq awa t r anspor t ne usl uge
dol azi do odst upawa pr ojekt ovani h svojst ava usl uge zbog por eme} ajni h i mpul sa i z
okr u` ewa (saobr a} ajni usl ovi , kl i mat ski usl ovi , upr avq awe i t d), al i i i z
si st ema (pouzdanost vozi l a, nedol asci i l i zaka{ wewa osobq a na posao i t d).
Vel i ~i ne r eal i zovani h svojst ava t r anspor t ne usl uge (na pr i mer vr eme dost ave)
koji se ut vr | uju mer ewi ma u r eal nom si st emu, pr edst avq aju r eal i zovani -
objekt i vni kval i t et t r anspor t ne usl uge. Real i zovani kval i t et t r anspor t ne usl uge
pr edst avq a jedan od najzna~ajni ji h el emenat a za anal i zu i unapr e| ewe kval i t et a
t r anspor t ne usl uge.
Kako kval i t et pr edst avq a, u kr ajwoj l i ni ji , st epen zadovoq ewa pot r eba
kor i sni ka, wegova ocena ne bi bi l a pot puna i mogu} a bez i st r a` i vawa i
ocewi vawa st avova kor i sni ka o r eal i zovanoj usl uzi . U t om sl u~aju, mo` e se
govor i t i o ocewenom, subjekt i vnom i l i ~est o nazi vanom do` i vq enom kval i t et u
usl uge. Ni zak ni vo ocena r eal i zovane usl uge ukazuje da je do gr e{ aka mogl o do| i u
pojedi ni m f azama, al i i u svi m f azama st var awa t r anspor t ne usl uge.
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 43

Tako na, pr i mer , mogu} e je da u f azi i st r a` i vawa pot r eba kor i sni ka, ove
pot r ebe ni su pr avi l no i dent i f i kovane, u f azi pr ojekt ovawa, da ut vr | ene pot r ebe
ni su dobr o pr et vor ene u pr ojekt ovana svojst va usl uge, u f azi r eal i zaci je
t r anspor t ne usl uge, or gani zaci ja i zvr { ewa ni je obezbedi l a amor t i zaci ju
por eme} ajni h i mpul sa, i t d.
U t om smi sl u ocena i anal i ze ocewenog kval i t et a usl uge je dr ugi el emenat
za unapr e| ewe kval i t et a t r anspor t ne usl uge.

Ako pojedi ne od ovi h obl i ka kval i t et a t r anspor t ne usl uge: zaht evanog (ZK),
pr ojekt ovanog (PK), r eal i zovanog (RK) i ocewenog kval i t et a usl uge (OK)
pr edst avi mo kao kr ugove, kval i t et usl uge mogao bi se pr edst avi t i pr esekom ovi h
kr ugova.U i deal nom sl u~aju, najvi { i kval i t et t r anspor t ne usl uge post i gao bi se
pr ekl apawem ova ~et i r i kr uga, a ci q svakog t r anspor t nog si st ema je da
pr ekl opq ena povr { i na bude { t o ve} a, odnosno da se post i gne sl i ka { t o
pr i bl i ` ni ja i deal noj (pot puna pr ekl opq enost svi h).
Sa aspekt a kor i sni ka, opt i mal no je da post oji pr ekl opq enost zaht evanog
(ZK) i ocewenog kval i t et a usl uge (OK), a kor i sni ke ne i nt er esuje kako } e
pr evozni ci t o obezbedi t i .
Sa aspekt a pr evozni ka, obi ~no se smat r a da je bi t no da pr ekl opq enost
pr ojekt ovani h i r eal i zovani h svojst ava kval i t et a usl uge bude vi soka.
I z pr i mer a se mo` e vi det i da se vi sok ni vo kval i t et a usl uge (vel i ka
povr { i na KU) mo` e obezbedi t i na r azl i ~i t e na~i ne, u r azl i ~i t i m si t uaci jama. U
zavi snost i od mogu} nost i , pr evozni k } e se opr edel i t i za r azl i ~i t e st r at egi je
upr avq awa r adi dost i zawa ` eq enog kval i t et a usl uge.

4.4. UTI CAJ NA OKOLI NU

Por ed pozi t i vni h ef ekat a, t r anspor t svoji m f unkci oni sawem i zazi va i negat i vne
ef ekt e na okol i nu. Ovi negat i vni ef ekt i odnose se na emi t ovawe buke od st r ane
t r anspor t ni h sr edst ava, emi t ovawe gasova koji zaga| uju vazduh, i pr oi zvo| ewe
mat er i jal ni h ot padaka koji t ako| e zaga| uju okol i nu.
U r azvi jenom svet u gde je obi m t r anspor t nog r ada vel i k i gde se kr e} e veoma
vel i ki br oj vozi l a ova zaga| ewa su zna~ajna. Pr oceweno je da u r azvi jeni m
zemq ama cena zaga| ewa okol i ne i znosi 1-2 % br ut o nar odnog dohot ka.
Zaga| ewe okol i ne i ma r azl i ~i t e posl edi ce i zme| u koji h su najzna~ajni je na
zdr avq e st anovni ka, gde i zazi va i r i t i r awe r azl i ~i t i h or gana, smawuje ot por nost
` i vi h bi } a pr ema r azni m bol est i ma, i zazi va t r ovawa i pojavu kancer ogeni h
oboq ewa i na okol i nu gde pr a{ i na i pr q av{ t i na i zazi va zaga| ewe zemq i { t a i
voda, uni { t ava { ume, i i zazi va pad poq opr i vr edne pr oi zvodwe.
Aut omobi l ski saobr a} aj ut i ~e sa oko 35% u st var awu ki sel i h ki { a i sa oko 20%
pr eko emi t ovawa ugq endi oksi da na ef ekat st akl ene ba{ t e.
Posr edan ef ekat zaga| ewa je i na i st or i jsko nasl e| e kr oz ugr o` avawe
i st or i jski h spomeni ka.
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 44

Pove} awe buke pr eko odr e| ene gr ani ce pove} ava oset q i vost q udi na
st r esove i pr i mor ava i h da uzi maju sr edst va za smi r ewe.
U Tabel i 4.1 je pr i kazana ja~i na zvukova koje emi t uju pojedi ne vr st e
t r anspor t ni h sr edst ava.

Tabel a 4.1. Ja~i na zvukova pojedi ni h vr st a t r anspor t ni h sr edst ava
TRANSPORTNO SREDSTVO
PODRU^ JE SREDWE
JA^ I NE ZVUKA |dBA|
Put ni ~ki aut omobi l 67 - 77
Dost avna vozi l a 69 - 77
Mot oci kl i 72 - 83
Ter et na vozi l a i aut obusi 76 - 86
Tr amvaji 78 - 86
Lako{ i nski si st emi (LRT) 73 - 77

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 45

5. ORGANI ZACI JA TRANSPORTNOG POSLOVNOG SI STEMA

Tr anspor t ni si st emi su or gani zaci jski pr oi zvodno - t ehnol o{ ki si st emi
koji se bave or gani zaci jom i pr u` awem t r anspor t ni h usl uga. Or gani zaci jski
pr oi zvodno - t ehnol o{ ki si st emi su obl i k udr u` i vawa q udi r adi ost var ewa
zajedni ~kog ci q a. Ci q t r anspor t nog kao posl ovnog si st ema je da se odr e| eni
obi m i kval i t et t r anspor t ne usl uge r eal i zuje uz ost var ewe maksi mal nog pr of i t a
(javni t r anspor t ) i l i mi ni mal ni h t r o{ kova po jedni ci usl uge (t r anspor t za
sopst vene pot r ebe). Ost var ewe ovakvi h ci q eva mogu} e je kr oz opt i mal no
upr avq awe r esur si ma (mat er i jal ni m f i nansi jski m, kadr ovski m r esur si ma i dr .),
pr ocesi ma i or gani zaci jom u okvi r u cel i ne i svaki m od sast avni h del ova
t r anspor t nog si st ema.
Mo` e se r e} i da nema opt i mal ni h r ezul t at a cel i ne si st ema bez r ezul t at a
wegovi h sast avni h del ova-or gani zaci oni h jedi ni ca.
Or gani zaci ona st r ukt ur a t ar anspor t ni h si st ema mor a se posmat r at i sa
aspekt a t ehnol ogi je, or gani zaci je i upr avq awa.
5.1. TEHNOLO[ KA STRUKTURA TRANSPORTNOG SI STEMA

Tehnol o{ ka st r ukt ur a t r anspor t nog si st ema zavi si od vr st e i
speci f i ~nost i usl uge (t r anspor t put ni ka i l i r obe i odr ` avawe vozi l a) u
del at nost i kojom se si st em bavi .
Anal i zom osnovni h pr oi zvodno - t ehnol o{ ki h pr ocesa u svakoj del at nost i ,
u ci q u maksi mal nog i skor i { } ewa sr edst ava r ada, vr { i se podel a si st ema na
t ehnol o{ ke cel i ne.
U zavi snost i od sl i ~ni h i l i i st i h konst r ukci jsko - t ehnol o{ ko
ekspl oat aci oni h kar akt er i st i ka sr edst ava r ada i vr st e t r anspor t a, (vozi l a,
ma{ i na i al at a za odr ` avawe vozi l a i t d.), t ehnol o{ ke cel i ne se del e daq e na
pr oi zvodno - t ehnol o{ ke jedi ni ce kao osnovne el ement e t r anspor t nog si st ema na
kojem se ni vou pl ani r aju i obr a~unavaju r ezul t at i r ada: pl ansko - obr a~unske
jedi ni ce t r anspor t nog si t ema.
Na kr aju, kao osnovna oper at i vna jedi ni ca za i zvr { ewe zadat aka u
t r anspor t u javq a se , vozi l o sa voza~em.
Osnovna t ehnol o{ ka st r ukt ur a t r anspor t nog si st ema pr i kazana je u t abel i 5.1.

Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 46

Tabel a 5.1. Tehnol o{ ka st r ukt ur a t r anspor t nog si st ema
1. ni vo TRANSPORTNI SI STEM
2. ni vo DELATNOST
- TRANSPORT PUTNI KA
- TRANSPORT ROBE
- ODR@AVAWE VOZI LA
- OSTALO
3. ni vo TEHNOLO[ KA CELI NA
Me| unar odni TP, Me| ugr adski TP,
Gr adsko-pr i gr adski TP, Me| unar odni TR,
Unut r a{ wi TR, l okal ni TR, Odr ` avawe,
Opr avke, i t d.
4. ni vo PLAN-OBRA^ UNSKA JEDI NI CA
- Li ni ja JTP,
- KTE gr upa vozi l a,
- r adi oni ca
5. ni vo VOZI LO SA VOZA^ EM
- aut obus
- kami on
- gr upa r adni ka i st og zanat a

5.2. ORGANI ZACI ONA STRUKTURA TRANSPORTNOG SI STEMA

Pol aze} i od osnovnog pr oi zvodno-t ehnol o{ ki h pr ocesa i podpr ocesa koji
ga ~i ne, jasno je da za wi hovo opt i mal no f unkci oni sawe u t r anspor t nom si st emu
t r eba da post oje dva or gani zaci ona del a: oper at i va koja obuhvat a osnovna sr edst va
r ada i neposr edne i zvr { i oce osnovni h pr ocesa u del at nost i ma (voza~i i vozi l a,
r adni ci na odr ` avawu sa pr i padaju} om opr emom) i dr ugi deo, koji ~i ne kadr ovi sa
odgovar aju} i m sr edst vi ma koji st var aju - obezbe| uju usl ove da se da se t i pr ocesi
odvi jaju (ugovar awe posl a obezbe| ewe sr edst ava r ada, f i nansi ja i t d.).
Oper at i vu u t r anspor t ni m si st emi ma ~i ne t zv t r anspor t na (pr oi zvodna) i
t ehni ~ka oper at i va.
Usl ove za odvi jawe osnovni h pr ocesa posl ovawa t r anspor t nog si st ema
obezbe| uju se kr oz f unkci je; i st r a` i vawa i r azvoja, pl ana i anal i ze, mar ket i nga,
kadr ova, f i nansi ja i op{ t i h posl ova. Nabr ojane f unkci je u t r anspor t nom si st emu
nazi vaju se posl ovne f unkci je.
Or gani zaci ona st r ukt ur a i veze i zme| u pojedi ni h f unkci ja i oper at i ve u
t r anspor t nom si st emu pr i kazane su na sl i ci 5.2.1.

Sl i ka 5.1. Or gani zaci ona st r ukt ur a t r anspor t nog si st ema
I R PA OP
Q
M U F
I st r a` i vawe
i r azvoj
Pl an
i anal i za
Op{ t i
posl ovi
Kval i t et Mar ket i ng
Upr avq awe
q udski m
r esur si ma
Fi nansi je

TP
Tr anspor t
puni ka
T
Tehni ~ko
opsl u` i vawe
TR
Tr anspor t
r obe
TRANSPORTNA
OPERATI VA
TEHNI ^KA
OPERATI VA
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 47


O pl ani r awu, pr ojekt ovawu, or gani zaci ji i i zvr { ewu osnovni h pr ocesa u
del at nost i t r anspor t a bi l o je r e~i r ani je. Razmot r i mo zna~aj i zadat ke i
or gani zaci ju osnovni h posl ovni h f unkci ja u t r anspor t ni m si st emi ma.
- I st r a` i vawe i r azvoj
F unkci ja i st r a` i vawa i r azvoja u t r anspor t ni m si st emi ma i ma zadat ak da
se kr oz pr a} ewe, st i cawe i r azvoj sopst veni h znawa u del at nost i ma koji ma se
si st em bavi , i spi t a mogu} nost unapr e| ewa st r ukt ur e i f unkci oni sawa si st ema.
- Pl ani r awe
F unkci ja pl ani r awa t r eba da obezbedi osnovu za upr avq awe t r anspor t ni m
si st emom u skl adu sa post avq eni m ci q evi ma. U t u svr hu ci q evi se konkr et i zuju i
r azr a| uju kr oz pl anove koji ~i ne i zl azni r ezul t at r ada u okvi r u ove f unkci je.
U okvi r u ove f unkci je pr at i se i r eal i zaci ja svi h par amet ar a, i upor e| uje
sa pl anski m vr ednost i ma.
Pl anovi i wi hova r eal i zaci ja pr edst avq aju osnovu za dono{ ewe odl uka
odnosno t zv of f l i ne ( of l ajn ) upr avq awe. Dono{ ewe odl uka se sast oji u
t ome da se pr at i r eal i zaci ja po svi m par amet r i ma pl ana, upor e| uje sa pl ani r ani m
vr ednost i ma i donose odl uke i pr eduzi maju akci ja za pr omene st awa.
- Mar ket i ng
F unkci ja mar ket i nga t r eba da i spi t a zaht eve t r ` i { t a t r anspor t ni h usl uga
i l i vi { eg si st ema i da obezbedi uposl enost t r anspor t ni h kapaci t et a, odnosno
r eal i zaci ju t r anspor t ne usl uge na t r ` i { t u. Tako| e, bavi se pr ou~avawem
konkur enat a i pr omoci jom usl uga.
- Upr avq awe q udski mr esur si ma
Qudski r esur si su jedan od najzna~ajni ji h f akt or a svake pr oi zvodwe pa i
pr oi zvodwe t r anspor t ne usl uge. Smat r a se da su kadr ovi t ol i ko zna~ajan r esur s, da
mogu nadoknadi t i nedost at ak ost al i h r esur sa t j. da ako pr eduze} e r aspol a` e
kval i t et ni m kadr ovi ma ono } e i mat i i i deje i t ehnol ogi je i kapi t al .
U t r anspor t nom si st emu f unkci ja upr avq awa kadr ovi ma i ma zadat ak da
obezbedi odr e| eni br oj i st r ukt ur u kadr ova za i zvr { ewe posl ova i zadat aka u
okvi r u posl ovawa si st ema i da i h st i mul i { e da ef ekt i vno i ef i kasno r ade.
- F i nansi je
Ci q ove f unkci je je obezbe| ewe f i nansi jski h sr edst ava za f unkci oni sawe
i r azvoj t r anspor t nog si st ema.
- Op{ t i posl ovi
Ova f unkci ja t r eba da obezbedi podr { ku osnovni m pr ocesi ma u i zvr { ewu
posl ova zajedni ~ki h za sve or gani zaci one jedi ni ce kao { t o su na pr i mer :
i nf or mi sawe, admi ni st r aci ja, pr avni posl ovi i t d.
- Kval i t et
Ova f unkci ja i ma zadat ak obezbe| ewa i unapr e| ewa kval i t et a svi h pr ocesa
r esur sa i or gani zaci je t r anspor t nog si st ema.
Svaki t r anspor t ni posl ovni si st em mor a da sadr ` i navedene del ove koji
me| ut i m mogu bi t i komponovani u r azl i ~i t e or gani zaci one f or me { t o zavi si od
vr st e usl uge koju pr u` a, t ehnol ogi je r ada, vel i ~i ne si st ema i t d. Pojedi ni od
Osnovi t ehnol ogi je t r anspor t a - pi sana pr edavawa

Pr of . dr Sne` ana F i l i povi } st r ana 48

del ova mogu bi t i samost al ne or gani zaci one jedi ni ce, a pojedi ne f unkci je mogu
bi t i objedi wene u jednu or gani zaconu jedi ni cu.

5.3. NI VOI UPRAVQ AWA U TRANSPORTNOM SI STEMU

Napr ed je ve} r e~eno da je upr avq awe dono{ ewe odl uka. U posl ovnom
si st emu kakav je t r anspor t ni , donose se se r azne odl uke a sve se mogu podel i t i na
st r at e{ ke, koje se odnose na r azvoj i pr omene si st ema, posl ovne koje se odnose na
t eku} e odvi jawe posl ovawa, i oper at i vne koje se odnose na odvi jawe osnovni h i
pr at e} i h podpr ocesa. U or gani zaci ji posl ovawa u ci q u ef i kasni jeg r ada,
dono{ ewa kompet ent ni h odl uka, i zbegavawa pr ekl apawa nadl e` nost i i
odgovor nost i neophodno je def i ni sat i ni voe odl u~i vawa. Na sl i ci 5.2. pr i kazani
su ni voi odl u~i vawa u t r anspor t nom posl ovnom si st emu.

GENERAL NI MENAXER
POSL OVODNI ODBOR
MENAXERI DEL ATNOSTI MENAXERI F UNKCI JA
REAL I ZATORI
u del at nost i ma i f unkci jama
OPERATORI - I ZVR[ I OCI
u del at nost i ma i f unkci jama
NI VO I
NI VO II
NI VO III
NI VO IV

Sl i ka 5.2. Ni voi upr avq awa u t r anspor t nom posl ovnom si st emu

I z sl i ke se vi di da post oje ~et i r i osnovna ni voa upr avq awa. Na ni vou 1
(gener al ni di r ekt or ) donosi st r at e{ ke odl uke, na ni vou 2, posl ovne odl uke
(posl ovodni odbor - di r ekt or i del at nost i i f unkci ja), a na ni vou 3 i 4 oper t i vne
odl uke (r eal i zat or i u del at nost i ma i f unkci jama i oper at or i ).
Posl ovodne st r ukt ur e koje or gani zuju i koor di ni r aju r ad svi h f unkci ja
mor aju i mat i punu samost al nost u dono{ ewu odl uka, a i st o t ako i punu
odgovor nost za i zvr { ewe pl anski h zadat aka. Ovakvi m st r ukt ui r awem mogu} e je
l ako ut vr di t i odgovor nost svake f unkci je i oper at i ve u odvi jawu pr oi zvodno-
t ehnol o{ ki h pr ocesa.

Related Interests