SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI TrebaitatidelaIgnjatijaBrjananinova. NepreporuujemDobrotoljublje,timenetrebazapoinjati, vejamimdaeseonajkoproitaIgnjatijaBrjananinova zaprepastitisvojimneznanjemidaezadobitinajuzvienijenaslaenje. SvetenomuenikSerafimiagov OtacJustinjerevnosnoitaospiseSvetihpodvinikapustinjskih, kaoispiseIgnjatijaBrjananinovaovanostiovesvetemolitvekojaglasi GospodeIsuseHriste,SineBoiji,pomilujmegrenog, ikojomsuseodpamtivekahranilenebrojenebogoenjivedue. IzknjigeNaBogooveanskomputu,str.

65 1

UMESTOUVODNIKA PRVIDEO Pozdravnoslovo IVOTOPISEPISKOPA IGNjATIJABRJANANINOVA Uvod Glava1 Glava2 Glava3 Glava4 Glava5 Glava6 Glava7 Glava5 Glava9 Glava10 Glava11 Glava12 Glava13 Glava14 Glava15 Glava16 Glava17 *** Predgovor OsledovanjuGospodunaemIsusuHristu. Opokajanju OvienjuHrista OitanjuJevanelja Oitanjusvetihotaca. Oudaljavanjuoditanjaknjigakojeusebisadrelanouenje 2

IstinaiDuh Oljubavipremablinjem OljubavipremaBogu Opostu Omolitvi:prvideo Omolitvi:drugideo Osamglavnihstrasti,sanjihovompodelomiograncima. Ovrlinamakojestojenasuprotosamglavnihgrehovnihstrasti Dnevniapostol1.februara1840.godine Razmiljanjeoveri Vrtuvremezime Drvozimipredprozoromkelije Misaonaobalimora Molitvaprogonjenogoveka Groblje Glasizvenosti(misaonagrobu) UenjeoplauprepodobnogPimenaVelikog Osuzama OISUSOVOJMOLITVI Razgovorstarcasauenikom Prvideo.OISUSOVOJMOLITVIUOPTE Drugideo.OPRELESTI Treideo.OBAVLjENjUISUSOVOMMOLITVOM DRUGIDEO Opaenjunasebe Molitveniumtraisjedinjenjesasrcem Suditepravoimirnonavratimasvojim,ineljubitekrivezakletve,govoriGospod Svedritelj Dokazovaskrsenjuljudskihtela,uzetizdelovanjaumnemolitve Osmirenju(razgovorizmeustarcainjegovoguenika) Otrpljenju Oistoti Reutehestradalnicimamonasima KrstsvojikrstHristov Rosa itejskomore 3

Savest Orasejanomiusredsreenomivotu Onavikama Razmiljanjeosmrti SlavaBogu! Mreegospodaraovogasveta Pesmausenikrsta(uzetoizXVglaveIzlaska) Razmiljanjeprizalaskusunca Farisejprvideo Farisejdrugideo PosetaValamskommanastiru Omonatvu,razgovorizmeupravoslavnoghrianinamirjaninaimonaha Veraidela Ojevanelskimzapovestima Ojevanelskimblaenstvima Odnoshrianinapremasvojimstrastima Oistinskomilanomsmirenoumlju aaHristova Plamoj TREIDEO Blaenovek Josif,pobonouispunjenapripovest,uzetaizPost3250 PoslanicabraiSergijevepustinjeizBabajevskogmanastira SlovoostrahuBoijemioljubaviBoijoj SudoviBoiji Savetovanjeduesaumom Vienjesvogagreha OlikuioblijuBoijemuoveku Razmiljanje,prvenstvenoomonakomivotu, uzetoizPrveposlaniceapostolaPavlaTimoteju Osnovnodelanjemonaha Duhmolitvepoetnika Slovookelijnommolitvenompravilu Slovoocrkvenojmolitvi Slovoomolitviustimaiglasom SlovoopouenjuilioseanjunaBoga Slovoomolitviuma,srcaidue SlovooIsusovojmolitvi Stranac 4

Tajanstvenoobjanjenje99.psalma Slovoospasenjuiohrianskomsavrenstvuprvideo Slovoospasenjuiohrianskomsavrenstvudrugideo Slovoostanjimaovejeprirodeupogledudobraizla 1.Uvod 2.Triovekovastanjaupogledudobraizla 3.Stanjeprirodeupogledudobraizlanakonstvaranjaoveka 4.Stanjenakonovekovogpada 5.Stanjenakonovekovogiskupljenja 6.Kakoemopokajanjemobnovitiiskupljenupriroduakojeozledimo? 7.Odnosobnovljeneprirodepremazlu 8.Zakljuak 5

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI UMESTOUVODNIKA IgumanMarko(Lozinski) DuhovniivotmirjanaimonahapodelimaipismimaepiskopaIgnjatija(Brjananinova) IzuavajuiivotipisanadelanezaboravnogepiskopaIgnjatija(Brjananinova),nehotino priklanjaglavupredveliinomnjegovogduhovnoglika. U njemu vidimo redak spoj mnogih prirodnih darova i hrianskih vrlina zadobijenih celoivotnimpodvigom.SvetiteljIgnjatijebiojepriasnikiblagodatnihdarova. Imaojeuroenobistarum,srcepunoljubaviipesnikitalenat.OvedaroveBrjananinov nije prineo na rtvu tatine i prolaznosti, ve ih je posvetio Bogu i blinjima. Od mladih dana sa izuzetnim samoodricanjem posvetio je sebe sluenju Gospodu i Njegovoj Svetoj Crkvi. Svecelo se rukovodei u svom podvinikom ivotu moralnim predanjem Pravoslavne Crkve,svetiteljasketapostigaojeopitnipodvigpokajanja,napredovaouumnosrdanom delanju,stekaoljubavpremablinjimaiBoguizadobioizuzetandarrasuivanjaimnoge druge vrline. A njegova nepokolebiva detinja vera dostojna je pobonog divljenja. SposobnostvladikeIgnjatijadavidistanjeoveijihduaidaihrukovodikaspasenju,kao injegovopronicanjeubuduusudbinuCrkve,jesteudesniiblagodatnidar.Svinabrojani i mnogi drugi darovi poiveg Vladike privlaili su k njemu ljude koji su udeli za duhovnim ivotom. Najbolji savremenici videli su u njemu istinsko svetilo hrianstva i svomduomteilidaseprilepeknjemu(duhovnoveuzanjega).Mnogirevnosniinoci, pobona inteligencija i obian duboko verujui narod inili su veliku duhovnu porodicu bogomudrogarhipastira. Duhovni autoritet i uticaj Vladike meu svojom pastvom bio je veliki. Savremenici su visoko cenili raznovrsne darove koje je pokazivao ep. Ignjatije. Jedan od njih je pisao o njemu: On bi mogao da bude novi Rielje, i mogao bi da upravlja carstvom ne slabije nego uveni kardinal; mogao bi ak privremeno da bude i Nikon, ali to nije dopustio Gospod. Tako su mislili o Vladiki neki njegovi savremenici, ali on sam nikada nije 6

pomiljaonaduhovnukarijeru,nazemaljskuslavu.Njegovaduaoddetinjstvajeudela zausamljenouiistinskimmonakimpodvizimaupotpunojpovuenosti. I pored mnogih pokazanih sposobnosti, preosveeni Ignjatije smireno je smatrao da ne mogu svi da budu listovi, cvetovi, plodovi na drvetu dravnom, ve treba poneko, kao korenje, da ga snabdeva ivotom i snagom, onim zanimanjima nepoznatim, tihim, sutinskikorisnim,sutinskineophodnim. Svetiteljjesmatraodajejednoodtakvihsutinskineophodnihzanimanjasluenjereju utvrivanjeblinjihuveriihrianskommoralu. Zaista,ep.Ignjatijejecelogsvogivotaibiotajivotvornikoren,kojijepodsticaoduhovni ivot mnogih ljudi, koji su zatim olistavali, cvetali i donosili plodove na drvetu Ruske Crkve. PosopstvenompriznanjuVladikesluenjerejubilojenjegovoosnovnozanimanje,kome jeposveivaosvusvojusnagu.Podvigsluenjablinjimarejunazidanja(pouavanja)bio jezanjegaizvorradostiiutehenapopritunjegovogivotaispunjenognevoljama. Sluenje brai Reju Bojom!.. To sluenje se ukazivalo pred oima due moje kao ushiujua, naslaujua slika... pisao je Preosveeni. ...Beskrajno milosrdni Bog poveriomijeovosluenje!Nesamodamigajepoverio,negoijavljamnogimduamada ituodmeneovosluenje!..Kakoseutenodozivajusamnommnogedueutajanstvenoj noiovogasvetasaraznihstranasvojihjednasabolesnikogodra,drugaizizgnanstva, jedna sa obale Volhova, neka sa obale Dvine, neka sa polja Borodinskog, poneka iz kolibe, a neke iz dvorca carskog. Dua, ma gde bila postavljena, ako nije slomljena neosetljivou,vazdaoseapotrebuzarejuBojom,vazdajepadmuiigui.Izgovaram re Boju u besedama linim, piem je u besedama kad nisam prisutan kao sagovornik, sastavljamnekeknjigekojebimogledazadovoljeduhovnepotrebesadanjeghrianstva, da slue pri sadanjoj gladi kao neka uteha i pouka. Od sluenja Rei razlee se u dui mojoj nekakav neizrecivo radosni glas uverenja u spasenje. Sluenje ep. Ignjatija reju nazidanja(pouavanja)nijeprestalonjegovomsmru.UenjeVladikeoduhovnomivotu hrianina,kojejeizloiousvojimdelima,sluispasenjuhrianasvihsledeihnarataja. JozaivotavladikeIgnjatijanjegovadelasuitanapomnogimobiteljima(manastirima) ruskezemljeibilasuvisokocenjena. Sarovska pustinja primila je Oglede iz asketike sa naroitom ljubavlju. U Kijevo Peerskoj Lavri, Optinoj pustinji, UstMedvecskoj obitelji, u NikoloBabajeskom manastiru, u obiteljima petrogradske, moskovske, kavkaske, stavropoljske i drugih eparhija dela Vladike su bila smatrana duespasonosnim knjigama, koje odraavaju asketska predanjapravoslavnog podvinitva,uskladu sa duhovnimpotrebama inotva togavremena.aksuinadalekomAtonudelaep.Ignjatijapostalapoznataipobuivala pobonopotovanjenjihovogautora. 7

AnajboljijerarsiprologvekaodmahsuvideliudelimapreosveenogIgnjatijasvestrano rukovodstvo za duhovni ivot. Petrogradski mitropolit Isidor u pismu od 7. aprila 1867. godine pisao je Vladiki: Poto sam danas dobio trei i etvrti tom dela Vaeg preosvetenstva, urim da Vam izrazim iskrenu zahvalnost za korisna dela Vaa, koja svedoe o dubokom izuavanju duespasonosnog uenja bogomudrih podvinika pobonostiiistinskihrukovoditeljauinokomivotu.Nemoguadapritomneizrazim duevnoaljenjetooslabelasnagaotkazujesluenjeVaemkrepkomduhuunastavljanju podviga na tom popritu duhovne nauke, na kome odavno nismo videli tako usrdnog trudbenika. Kostromski arhiepiskop Platon, upoznavi se sa delima , svetitelja Ignjatija sa blagodarnoumujepisao:...IzmeuostalogtivadalisumiiVaeasketskespise.Ovoga asa uzimam ih u ruke i ujem u njima zvuke svetootake harmonije, naslaujem se duhomdrevnihotaca...OtvarampresvegaPlamoj,takosetuoseasv.Jefrem.Vladiko sveti,izraavamVamistinskublagodarnosttostemidostavilidelaVaa.Daposlueona nadobroCrkve,kaoidelasvetiteljaTihonaidaVasBogudostojiastisvetiteljaTihonai prepodobnihibogonosnihotaca.UCrkviVisteostavilispomeniksvogduhovnogdelanja.Sada pak preporuujem svoj eparhiji pisana dela Vaa. Da oivi u svom svetenstvu elja za pribavljanjemiusrezaitanjeVaihpodvinikihspisa. Predivno otkriva znaaj dela ep. Ignjatija za hriane toga vremena arhimandrit Ignjatije (Maliev),uenikiprvikelejniksvetiteljaIgnjatija.Uporeujuisvojedobasavremenima proroka Ilije, arhimandrit Ignjatije (Maliev) pie: Tada oveanstvo nije muila, a ne muiganisada,gladzahranom,negogladzasluanjemreiBoje.Visteotvorilinebo, potekle su vode, i edni ljudi su se napojili, Vi ste dali hranu koja hrani gladne. Tako razumem Vaa dela... Vaa knjiga je knjiga ivota! A uenje su vode ive, koje ispunjavaju due oveije. Ovo uenje je u nae oskudno vreme neophodno kao voda u vremeproroka. I ne samo monahujui, nego i najbolji predstavnici belog svetenstva i svetovnjaci iz mnogih gradova (Petrograda, Moskve, Jaroslava, Vologde, Arzamasa, Stavropolja, Brjanska i drugih gradova) izrazili su starcusvetitelju (arhijereju), koji se nalazio na predsmrtnombolesnikomodru,iskrenublagodarnostzaduhovnobogatstvo,kojesadre njegovadela.Poslesmrtiep.Ignjatijazanimanjezanjegovulinostidelameuinocimai bogoljubivim mirjanima neprestano je raslo. Objavljivanje drugog (1878) i treeg (1905) izdanja celokupnih dela Vladike i ponovljena izdanja njegovih pojedinih dela oigledno svedoe o tome da su dela arhipastirapodvinika odgovarala duhovnim potrebama hrianaibilaveomatraena. IzdanjadelavladikeIgnjatijauviehiljadaprimerakabrzosurasprodavanapoobiteljima (manastirima)ipojedinimlicimasveruskezemlje.JedinoGospodBogznabrojlicakojasu ihitalaikojasuzadobilaodnjihpravilnoupravljanje(usmerenje)uduhovnomivotu. 8

Moe se pouzdano rei da se u punoj meri ostvarilo znaajno predoseanje uenika ep. Ignjatija,kasnijearhiepiskopaJaroslavskogLeonida,kojejeizneougodinismrtiVladike. Nadamse,govoriojeon,daepravoslavniruskinarodusvajatipokojnogSvetitelja;u njegovomivotuipisanimdelimaonienastojatidanau,inaieonotomoedabude duespasonosno za sve. Ep. Ignjatije pojavio se kao slavni pretea samobitnih ruskih pisacaasketa, bogoslova: ep. Teofana Zatvornika, shijeromonaha Amvrosija i drugih optinskih staraca. Kasniji i najnoviji ruski hrianski pisci u pitanjima duhovnog ivota estosepozivajunadelaepiskopaIgnjatijakaonaneosporniautoritet. NjegovouenjeoumnosrdanojmolitvinaloseiuzbornikuoIsusovojmolitvi,izdatom odValaamskogmanastirauzuenjeep.TeofanaZatvornika. Mnogipoznatiarhipastiriipastirisakraja19.ipoetka20.vekarukovodilisuseusvojoj pastirskoj delatnosti staranja o duama delima preosveenog Ignjatija. Godine 1915. arhiepiskop Tverski i Kainski Serafim (iagov, upokojio se 1939. godine, kasnije mitropolit Lenjingradski nap. autora), vodei brigu o obnovi parohijskog ivota svoje eparhije,preporuivaojepastirimaitanjedelaep.Ignjatija.Onjepisao:Trebaitatidela IgnjatijaBrjananinova...idrugihpodvinika.NepreporuujemDobrotoljublje,timene trebazapoinjati,vejemimdaeseonajkoproitaIgnjatijaBrjananinovazaprepastiti svojimneznanjemidaezadobitinajuzvienijenaslaenje. uveni optinski starci Varsonufije, Nektarije, Nikon, starac Jeleazarovske obitelji shiarhimandrit Gavrilo izraavali su se sa najveim uvaavanjem o linosti i pisanim delimaVladike. Isadamnogimirjaninalazeudelimaep.Ignjatijaizvorivevode,kojiutoljavaduhovnu e. Za monahujue ep. Ignjatije je bio i jeste u pravom smislu rei uitelj inoka. Njegov Doprinos savremenome monatvu treba da bude nastolna (priruna) knjiga za svakog inokakojielidaideputempravilnogtelesnogiduhovnogpodviga.Pastirpropovednih, rukovodeiseuenjempreosveenogoduhovnomivotuhrianina,vodiesvojupastvu putem spasenja, a u njegovim delima moe da crpi nepresuni materijal za svoje propovedi. Ueni bogoslov u delima Vladike nai e kristalno isto pravoslavno uenje o mnogim aktuelnimbogoslovskimpitanjima. Arhipastiruoblagodaenomjavnomcrkvenomsluenjuep.Ignjatijamoedanaeprimer samoportvovanogsluenjaCrkvi. Lik preosveenog Ignjatija kao arhipastirapodvinika i sada ivi u srcima najboljih hriana, a njegovo uenje o duhovnom ivotu slui im kao rukovodstvo na putu ka venomnebeskomotaastvu. 9

UobnovljenimduhovnimkolamaRuskeCrkveep.Ignjatijeopravdanosesmatrajednim odnajistaknutijihpredstavnikaasketskepropovedi19.veka.PropovedivladikeIgnjatija, koje su bile odraz svog njegovog asketskog uenja, prouavaju se kako u duhovnim seminarijama,takoiuakademijama. Stogodinjica smrti svetitelja Ignjatija bila je obeleena od strane lenjingradske i moskovske Akademije naunim predavanjima, posveenim tom jubileju. U moskovskoj DuhovnojAkademijinatemujubilejabilajepostavljenaizlobauastseanjanapoiveg Svetitelja. Zavravajui rad, hteo bih da navedem rei jednog od potovalaca vladike Ignjatija iz naih dana, arhiepiskopa Mihajla (uba). U lanku posveenom stoleu od dana prestavljenjaepiskopaaskete,onpie:AkojezaivotaepiskopaIgnjatijapoznanstvosa njimipoznavanjenjegovedelatnostiinjegovihpisanihdelabioudeolica,kojasusanjim imalaoveilioneodnose(veze),njegovihprijateljaistareina,ondajekasnijenjegovoime postalo poznato kao ime jednog od najuglednijih rukovoditelja na putevima koji vode ovejuduukaBoguivenomivotu. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI POZDRAVNOSLOVO Doba sjajne Romeje i Srbije Nemanjia bilo je kratko, ali dovoljno da se utvrdi temelj naemnarodu,njegovojCrkviikulturi,daonuzrastedosvogmestauzajednicinaroda.U onovremesuHilandarisvetogorskaportvovanostHilandaracabilineposredniistoniki uesniktepovestiiuzrastanja. Danas je na istom putu zavetanja svetog Save i Simeona iznikla jedna savremena i budunosti posveena hilandarska ustanova u otadbini, Zadubina Svetog manastira Hilandara. Njen zadatak je da nastoji da u naem vremenu i pred oima sveta ovaploti dvenajveezapovesti:LjubiGospodaBogasvojegasvimsrcemsvojim...i:Ljubiblinjegasvoga kaocamogacebe(Mt22,3739).

10

Knjigekojesepojavljujuprednaimitaocimajedansuodplodovadelatnostihilandarske Zadubine. Upoznavajui savremenog oveka sa bogatim i spasonosnim duhovnim nasleemCrkve,Zadubinakrozsvojebibliotekeobjavljujedelapravoslavnihautora,od svetihotacadosavremenihbogoslova,duhovnikaipisaca. TakoHilandarkrozsvojuotadbinskuZadubinunastavljasvojeprisustvouduhovnomi kulturnom prostoru matice, neprekinutim pisanim tragom, zapoetim delom i slovom svetogSaveSrpskog. IgumanmanastiraHilandaraArhimandritMojsije SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI UVOD Sjeajtesesvojihstarjeina, kojivampropovijedaerijeBoiju; gledajuinasvretaknjihovaivota, ugledajtesenavjerunjihovu. (Jev13,7) Prolo je dvanaest godina od dana mirnog upokojenja preosveenog episkopa Ignjatija Brjananinova,svetiteljaimonahaRuskecrkve19. veka,koga seneprestanoseamo.Jo uveknamjebliskonjegovovreme,mnoginjegovisavremenici,sapodviniciiuenici,jo uveksumeuivima,asvetlalinostblaenopoivegsvetiteljaBoijegstojivisokonad nama i svetli svetlou njegovih hrianskih vrlina, podvizima njegovog strogog monakogivotainjegovimasketskimspisima.Kaoukrasmonatvanaegveka,svetitelj je bio delatni uitelj monaha, i ne samo svojim spisima nego i itavim svojim ivotom pruao je divni primer samoodricanja, bliskog ispovednitvu, primer borbe oveka sa strastima,tekoama,bolestima,primerivota,kojijeuzpomoidejstvoobilneblagodati Boijedoneopodvinikuvenacpobedei mnogeposebnedaroveDuhaSvetoga.Kadasa strahopotovanjem prati taj mnogostradalni i plaem ispunjeni put podvinika ka duhovnim visinama, i kada jasno uvia naroito prisustvo promisla Boijeg u itavom njegovomivotu,tadae,inehotice,ivopoznativeruuoinskostaranjeBoga,Tvorcai Spasitelja naeg o nama, i sam e zaeleti da, po meri sopstvenih snaga, sledi taj 11

savremeni obrazac hrianskog savrenstva. Ostavljajui buduem biografu podroban i iscrpansudoplodotvornojdelatnostinezaboravnogsvetitelja,mismoodluili,zasada,da ovdeiznesemosamokratakivotopis,usnuloguGospodupreosveenogIgnjatija,kojije sastavljen prema zapisima njegovih najbliih uenika i njegovog roenog brata Petra AleksandroviaBrjananinova,kojimujebiodubokopredanuduhovnomodnosu,idelio sanjimsamouposlednjihgodinanjegovogivotaumiruNikolobabajevskogmanastirai kojijeuivaopunopoverenjeinaklonostblaenogsvetitelja,kaoinjegovogsapodvinika, drugaodranemladosti,pasvedodubokestarosti,shimonahaSergijevepustinje,Mihaila ihaova, sa kojim je zapoeo svoj monaki podvig i podelio ga sa njim do samog episkopstva, druga pred kojim nije skrivao nijedan dogaaj svog ivota. I na kraju najvanije rukovodili smo se linim pripovedanjem arhipastira i monaha o svojim bolestima, borbama, brigama, oseanjima i blagodatnim iskustvima, koja je izloio u svojimdelima.Zasvadelauopte,anaroitozaduhovnomoralna,karakteristinojedase u njima potpuno tano oslikava unutranji ivot njihovih pisaca. Na taj nain dela daju obilan materijal biografu pri oblikovanju karaktera linosti tog sutinskog dela ivotopisa;alidabisenaistinskinainpredstavioivotpreosveenogIgnjatijapotrebnoje prethodno prouiti i ispitati ono to je on sam izuavao i ispitivao. To izuavanje, meutim, tako je malo dostupno, jer su takva iskustva sasvim izuzetna, a to najmanje zavisiodlinihnaporaivoljeoveka.SamoonajkojijepromislomBoijimpostavljenna slian put i donekle uveden u vatru slinih iskuenja moe znati svu posebnost takvih iskustava, i iz tog ugla pravilno oceniti delanje onoga koji o njima govori. Odlika ivotopisa izuzetno znaajnih ili istaknutih ljudi je da se vie naglaava jedna strana njihovog ivota, i to ona u kojoj se delatnost tih lica u najveoj meri projavljuje, ime se istiu samo grube, najkarakteristinije crte njihove linosti i na njih se usredsreuje sva panja, tako da spoljanjost njihovih dela zaklanja sve ostalo. Zato je pri sastavljanju ivotopisa takvih linosti potrebno imati u vidu ovu injenicu i pridravati je se od poetka do kraja ivotopisa; jedino tako e ivotopis imati vlastitu zadrku. U tom kontekstu, ivot preosveenog Ignjatija ima naroitu prednost: on ima vrlo osobenu stranu,kojapotpunoizdvajanjegovulinostodostalihduhovnihljudinjegovogvremena. Ta strana njegovog ivota jeste potpuno samoodricanje radi tanog ispunjavanja jevanelskih zapovesti u skrivenom monakom duhovnom podvigu, koji je postao predmet novog asketskobogoslovskog uenja u naoj duhovnoj literaturi uenja o unutranjem usavravanju oveka kroz monaki nain ivota i ovekovom odnosu sa drugimduhovnimrealnostimakojenanjegautiu,kakonanjegovuunutranjost,takoina njegovuspoljnuilifizikustranu.UpravotojetaposebnostkojaodvajasvetogIgnjatijaod drugihduhovnihpisacanaegvremenakarakteristinacrtakojaga,iakojesvidobrone uviaju,nesumnjivoinidrugaijim.

12

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA1 PreosveeniIgnjatijeizabranjedasluiBogujoumajinojutrobi.Predznaktogizabranja, kakvogseudostojesamoretkiiposebnisluiteljiBoiji,bilisusledeidogaaji.Roditelji preosveenogstupilisuubrakuranojmladosti.Upoetkunjihovogbrakaroenojedvoje dece, ali ta radost nije dugo trajala; oba deteta su umrla u prvim danima ivota k mladi par je dugo ostao bez dece. U dubokoj tuzi zbog svoje dugotrajne bezdetnosti, mladi suprunici su se obratili jedinoj pomoi pomoi nebeskoj. Preduzeli su pokloniko putovanje po okolnim svetim mestima, kako bi usrdnim molitvama i dobrim delima izmolilirazreenjeneplodnosti.Blagoestivipoduhvaturodiojeplodom:kaodarmolitve oaloenihsuprunikarodiosesin,nazvanDimitrije,uastjednogodprvihvologodskih udotvoraca prepodobnog Dimitrija Priluckog. Oigledno je da je neplodnost mladih BrjananinovihbiladelopromislaBoijeg,kakobiroeniposlegubitkaprvenaca,isproen molitvama, i sam postao revnosni delatelj molitve i iskusni uitelj. Mladenac Dimitrije roen je 6. februara 1807. godine, u selu Pokrovsko, na imanju koje je bilo oevina njegovogoca,uGrjazoveckomsrezu,uVologodskojguberniji.Buduimonahimaojetu srenu okolnost da svoje detinjstvo provede u povuenosti seoskog ivota, u bliskom dodirusaprirodom,kojajetakopostalanjegovprviuitelj.Tujestekaoljubavkaosami; deakjevoleoestodaprovodivremeusencistoletnogdrveaprostranihumaitamose, sam,pogruavaoutihemisli,ijijesadraj,nesumnjivo,bioinspirisanprirodomkojaga okruuje.Velianstvenaibezglasna,onajeranopoeladadelujenanjeganadahnjujuiga: podsticala je njegovu detinju duu, jo neoptereenu mnogim brigama svakodnevice, na uzvienijeideale,kakavjeivotpravihpustinjaka,inilajeushienimnjegovosrcedajui mu iva, ista oseanja, kakva moe doneti samo usamljenost. Mladi je rano nauio da prepoznajetajnemiglasprirodeidagarazlikujeodovosvetskelarme.ivotudomunije mnogo uticao na njega, on se vie udubljivao u sebe, i usred prefinjenosti svetovnog okruenjaizgledaojekaovaspitanikpustinje.Iskraboanskeljubavizasjalajeunjegovom istomsrcuiispoljilaseunesvesnojprivrenostimonatvuinjegovimvisokimidealima, vrlo prihvaenim u njegovom zaviaju, kao i u posebnoj naklonosti prema svemu svetenomiistinskilepom,pomerinjegovogdetinjeguzrasta.Daljitoknjegovogivotau 13

velikojmerijepovezansaovimranimdanima.Mladijeduhovnobioodvojenodsveta,a takvonastrojenjemaloletnogDimitrijanijemoglonaiinarazumevanjeroditelja.Njegov otac, Aleksandar Semjonovi Brjananinov, potomak starih plemia Brjananinovih, veomapoznateiuvaeneporodiceuVologodu,biojesvetskiovek,upunomsmislurei. Budui da je bio u slubi paa, u vreme imperatora Pavla Petrovia, imao je neobino razvijenoseajzaprefinjenostuureenjudomaibiojesavreniprimernaprednogruskog veleposednika onog vremena. Nasledivi od svojih roditelja znatno imanje, on je morao njegovvelikideodapotroidabiisplatioogromnadugovanja,posleegamujeostalooko 400 dua[1] i ivopisno selo Pokrovsko, mesto u kom su nekada iveli njegovi preci zaviaj budueg svetitelja. Njegova supruga, majka preosveenog Ignjatija, Sofija Atanasjevna, takoe poreklom iz porodice Brjananinovih, kao ena zavidnog obrazovanja, veoma blagoestiva, ne zaboravljajui da je mu glava, u svemu se povinovala muu, delei njegove poglede i razmiljanja. Aleksandar Semjonovi, opravdanosmatranzajednogodnaprednihobrazovanihveleposednikasvogdoba,bioje pristalicaprosveenosti,[2]itrudiosedaisvojojdeciomoguitemeljnoobrazovanje,kako bi od njih nainio prave sinove otadbine, odane prestolu, verne pravoslavlju. Pruajui takvovaspitanjesvojimsinovima,nebimubilostranoastoljubljeusluajudaihkasnije viDi na visokim poloajima dravnih slubi. Pronicljivi mladi Dimitrije nije mogao da previdituzamisaosvojihroditelja,potpunosuprotnunameramaistremljenjimanjegove mlade due, i tu poinje njegova unutranja borba, poinju iskuenja i stradanja, koja od tadapostajustalnideoivotapoivegvladike. SvadecauporodiciBrjananinovih, braaisestre DimitrijaAleksandrovia, vaspitavana su zajedno, povezana uzajamnim druenjem, ali su svi uviali prvenstvo Dimitrija i to nisu uviali samo zato to je on bio najstariji, nego zbog naroitog, uzvienog, moemo rei, sklada njegovog uma i karaktera, zbog njegove moralne nadmoi. Iako je uivao svagdanje uvaavanje brae i sestara i sve ih prevazilazio u naunim sposobnostima i drugim talentima, Dimitrije Aleksandrovi nikada nije ispoljavao ni najmanje preuznoenje ili razmetanje. Poeci monakog smirenoumlja su se projavljivali u njegovom tadanjem ponaanju i nainu miljenja; po moralu i umu bio je daleko iznad svojih godina, i to je razlog zbog kog su se braa i sestre odnosili prema njemu ak sa nekakvimstrahopotovanjem,aonimje,sasvojestrane,prenosiosvojemoralneosobine. Kako su godine prolazile, primetnije se ispoljavalo religiozno nastrojenje Dimitrija Aleksandrovia: ono se projavljivalo u naroitoj naklonjenosti molitvi i itanju knjiga duhovnomoralnog sadraja. On je voleo esto da poseuje crkvu, a u kui je esto imao obiajdasemoliutokudana,neograniavajuisenaustanovljenovremeujutroiuvee. Njegovamolitvanijebilanaliknauobiajenoiitavanje,estouurbanoimahinalno,kao to je to obino kod dece; on se uio paljivoj molitvi, koja poinje stajanjem u strahopotovanjuilaganomizgovaranjumolitvenihrei,itolikojenapredovaounjojda se, jo u detinjstvu, naslaivao njenim blagodatnim plodovima. Uei se da se moli sa panjom, sa strahopotovanjem se odnosio prema svemu svetenom, ulivajui to 14

strahopotovanje i ostaloj svojoj brai i sestrama; Jevanelje je uvek itao sa umiljenjem, razmiljajui o onome to ita. Njegova omiljena knjiga bila je kola blagoea, u pet tomovastarogizdanja.Taknjiga,kojasadrikratkoizloenadelasvetihinjihoveizabrane izreke, potpuno je odgovarala raspoloenju deaka, ili tanije, ona je izgraivala njegov duh,ostavljajuisvetimpripovestimaiizrekamaduhonosnihmuevadasamedelujuna njega,bezposredstvadodatnihobjanjenja.SposobnostiDimitrijaAleksandroviabilesu veoma mnogostrane: osim uobiajenog bavljenja naukama, on ss sa velikim uspehom bavio kaligrafijom, slikanjem, notnim pevanjem, i ak i muzikom, i to na najteem instrumentu, kakav je violina. Kako je veoma brzo izuavao svoje lekcije, on je svoje slobodneasovekoristiozaitanjeirazliitepismenevebe,ukojimaje,takoe,poeoda se ispoljava njegov literarni talenat. Njegovi uitelji, u to vreme, bili su profesori Vologodskebogoslovijeiuiteljigimnazije.KuniuiteljbiojeuenikbogoslovijeLevitski, koji je iveo u porodici Brjananinovih. On je pak predavao i Boiji zakon. Levitskog je odlikovala primetna dobroudnost i temeljno poznavanje svog predmeta. On je tako dobro umeo da upozna svog uenika sa osnovnim istinama bogoslovlja, da je Dimitrije Aleksandrovidokrajaivotazadraozahvalnoseanjenanjega. ivot Dimitrija Aleksandrovia u roditeljskom domu potrajao je do njegove esnaeste godine;tajprviperiodivotavejebioteakzanjega,uduhovnomsmislu,jerspoljanjii unutranji uslovi ivota u roditeljskom domu nisu doputali mogunost da bilo kome otkrijezavetneeljeiciljevekojisutadaispunilinjegovuduu.Kaozakljuakoperiodu detinjstva autora Asketskih ogleda, veoma je korisno navesti njegove sopstvene rei o tomdetinjstvu.EvokakopotresnoongovoriosebiulankuPlamoj:Mojedetinjstvoje bilopreispunjenotugom.TuvidimTvojuruku,Boemoj!Janisamimaokomedaotkrijem svoje srce; poeo sam ga izlivati pred Bogom mojim, poeo sam itati Jevanelje i itija svetihTvojih.Zavesa,ponegdepropustljiva,stajalajezameneprekoJevanelja;aliTvoji Pimeni,TvojiSisojiiMakariji,ostavljalisuneobianutisaknamene.Misao,kojaseesto uznosilaBogumolitvomiitanjem,poelaje,malopomalo,dadonosimirispokojstvou mojuduu.Kadasambiopetnaestogodinjimladi,neizrecivatiinajeprostrujalamojim umomimojimsrcem.Alijajenisamshvataojasamsmatraodajetouobiajenostanje svihljudi.[3] Krajem1822. godine,kadaseDimitriju Aleksandroviupribliavalaesnaestagodina od roenja, roditelji su ga poveli u Sankt Peterburg, kako bi ga dali u glavnu inenjersku kolu, za ta se on pripremao uei kod kue. Za vreme putovanja, u blizini liselburga, otac se iznenada obrati sinu sledeim pitanjem: Gde bi ti eleo da stupi u slubu? Pogoentakoneobinomoevomotvorenou,sinvie nijeeleodaskrivaodoca tajnu svogasrca,kojudotadanikomenijeotkrivao;prvojeizmolioodnjegaobeanjedasenee ljutiti ako mu se ne dopadne odgovor; a zatim je, sa vrstom voljom i snagom potpuno iskrenog oseanja, rekao kako eli ii u monahe. Odluni odgovor sina, po svoj prilici, nijeimaouticajanaoca;on,ilimunijepridaonikakavznaajzbogmladostionogakojije 15

daoodgovor,ilinijehteodaseizjanjavaoprividnojneizvodljivostielje,kojasepotpuno razilazilasaplanovimakojejeongradiozabudunostsvogsina.UPetrogradu,Dimitrije Aleksandrovi je blistavo poloio ispit za upis.[4] Prijatna spoljanjost i izuzetno poznavanje nauka, skrenuli su na mladog Brjananinova naroitu panju Njegovog visoanstvaNikolajaPavlovia,kojijetadabiogeneralinspektorinenjera.Velikiknezje naredioBrjananinovudasejaviuAnikovskidvor,gdegajepredstaviosvojojsupruzi, vladarki, velikoj kneginji Aleksandri Teodorovnoj, i preporuio ga kao izvrsnog poznavaoca, ne samo nauka, koje su potrebne u inenjerskoj koli, nego i kao znalca latinskog i grkog jezika. Njeno visoanstvo je naredila da imenuju Brjananinova za Njenog umirovljenika. Kada je postao car, Nikolaj Pavlovi i carica Aleksandra Teodorovna nisu prestali da pokazuju svoju naklonost prema Brjananinovu. Kada je poloio ispit, Dimitrije Aleksandrovi bio je postavljen u sprovodniku etu glavne inenjerskekole,anjegovapravaslubapoelajedaseraunaoddanakadajepoloio zakletvu, 19. januara 1823. godine. Uspeh u naukama,[5] odlino vladanje i naklonost velikogkneza,podiglisuganaprvomestomeudrugovimajunkerima[6];krajem1823. godine,prelaskomunajviinadzornikirazred,onjeodreenzanarednikasprovodnike ete; godine 1824. prebaen je iz junkerskog razreda u nii oficirski (danas je to Nikolajevskainenjerskaakademija)i13.decembrajeimenovanzainenjerazastavnika. Izuzetne umne sposobnosti i moralne osobine Dimitrija Aleksanrovia, privlaile su kolske profesore i predavae; svi oni su se prema njemu odnosili sa velikom blagonaklonou,otvorenomudajuiprvenstvonadostalimuenicima. Pored slubenonaune delatnosti, Dimitrije Aleksandrovi je imao uspeha i u svetskom drutvu, zbog svojih linih vrlina. Rodbinske veze uvele su ga u dom tadanjeg predsednika Akademije umetnosti, Olenjina. Tamo je na knjievnim veerima postao omiljeni recitator, a poetskim i uopte knjievnim talentom zadobio je panju tadanjih znamenitih linosti knjievnog sveta: Gnjedia, Krilova, Batjukova i Pukina. Takvo drutvo, naravno, imalo je dobar uticaj na literarni razvoj budueg pisca. Preosveeni Ignjatije se do kraja ivota saoseajno seao saveta koje su mu tada davale neke od ovih linosti. Pomenutikrugsvetskihpoznanstava,komejepripadalaitetkaDimitrijaAleksandrovia A. M. Suhareva, koja je imala znaajna poznanstva, samo je spolja delovao na ivot mladog oveka, iji se unutranji ivot razvijao samostalno, nezavisno od rodbinskih i drutvenihveza.DimitrijeAleksandrovije,uprkoslarmiprestonikogivota,ostaoveran svojim duhovnim stremljenjima, koja je iskusio u samoi dalekog zaviaja: on je uvek u religijitraioivo,opitnoznanjei,uvanblagodau,nijesepredavaonitrulenomuticaju tuih uenja ni mamcima svetskih zadovoljstava. Evo kako podrobno on sam, u gorenavedenom lanku Pla moj, opisuje svoje tadanje duevno stanje: Stupio sam u vojnuiujednonaunuslubu,neposvomizboruielji.Tadajanisamsmeonisamumeo daelimnita;jerjonisambionaaoIstinu,jojenisamjasnovideokakobihjemogao 16

poeleti! Ljudske nauke, pronalazak palog ljudskog razuma, postale su predmet moje panje: na njih sam se ustremio svim silama due; neodreena religiozna interesovanja i oseanjaostalasupostrani.Prolesugotovodvegodineuzemaljskiminteresovanjima:u mojoj dui se rodila, i ve izrasla, nekakva strana pusto, javila se glad, javila se nepodnoljivaenjazaBogom.Poeosamdaoplakujemsvojunemarnost,daoplakujem tajzaboravkomesampredaosvojuveru,daoplakujemsladosnutiinukojusamizgubio, daoplakujemtuprazninukojusamstekao,kojamejepritiskala,uasavala,ispunjavajui meoseajemsiromatva,gubitkaivota!Itano,bilajetopatnjaduekojaseudaljilaod svog istinskog ivota, Boga. Seam se: hodam ulicama Petrograda u uniformi junkera, gradomlijemsuzeizsvojihoiju... Moja shvatanja su bila ve zrela, traio sam objanjenja u religiji. Nehotina religiozna oseanja nisu mi bila dovoljna, hteo sam da vidim verno, jasno, Istinu. U to vreme, razliite religiozne ideje su uzburkavale severnu prestonicu, sukobljavale su se, borile meusobom.Nijednanidrugastrananisusedopalemomsrcu;onoimnijeverovalo,ono ih se plailo. U strogim mislima, ja sam sanjao uniformu junkera, i dodelu uniforme oficira.aliosamzajunkerskomuniformom:unjojsemoglo,kadadoeuhramBoiji, statiugomiluvojnika,statiugomiluprostihljudi,imolitise,iridatikolikotiduahoe. Mladiu nije bilo do veselja, ni do zabave! Svet za mene nije predstavljao nita primamljivo:jasampremanjemubiotakohladan,kaodajesvetbiosasvimbeziskuenja! Kaodazameneonanisupostojala:mojumjesavbiopogruenunauke,iujednojegoreo odelje dasaznagdesekrijeistinska vera,gdesekrije istinsko uenjeu njoj, dalekood dogmatskihimoralnihzabluda.[7] NAPOMENE: 1. Tj.seljaka(prim.prev.). 2. U toku itavog svog ivota, u potpunosti je izdravao dvorazrednu kolu u selu Pokrovsko,kojujepohaalookopedesetoroseoskedece. 3. Asketskiogledi,tom1 4. Te godine, za 30 slobodnih mesta konkurisalo je 130 konkurenata. Od svih njih, Brjananinovnesamodajebioprvinegojejedinoonodgovorionazahtevezaupis udruginadzornikirazred. 5. Ukratkomperiodu,Brjananinovjepostaoprviuenikusvomrazredu,itomesto unaukamasauvaojedosamognaputanjakole. 6. JunkerpitomacvojnekoleucarskojRusiji(prim.prev.). 7. Asketskiogledi,tom1. 17

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA2 Poetak duhovne delatiosti, kada se ona preduzima sa odreenim ciljem i poinje da preovladava, kako bi, zatim, postala potpuno iskljuiva (delatnost), obino je propraen unutranjom borbom sa pomislima i strasnim oseajima. Ta borba je toliko snana, da nemanikakvemogunostidajojsesuprotstavisopstvenimsilamaneophodnajepomo odozgo. Dimitrije Aleksandrovi se okrenuo molitvi, tvorei je u sebi, paljivo i neprestano.Takvamolitva,koja obrazujeunutranjegmonaha,izgraujepremasebisvu duevnudelatnostoveka, alineophodno jepravilno senauiti takvoj molitvi,to i jeste predmet monakog duhovnog delanja. On se bavio umnom molitvom, i toliko eljno se vebaounjoj,dajeonapoelasamadadelujeunjemu.Dogaaloseuvee,govoriojeon kasnije o sebi, da lee u postelju i, stavljajui jastuk pod glavu, poinje da govori molitvu,idatako,nemenjajuipoloaj,neprekidajuimolitvu,ustajeujutrudaidena posao, naasove. Na tajnain, budui dajebio monahudui,ivesa esnaest godina ivotaiskusioblagodatnodejstvomolitve,ovajpobonimladinijemogaodasezadovolji Obiajem koji je bio ustanovljen u koli samo jednom godinje pristupati tajnama ispovesti i sv. priea, nego mu je bilo potrebno ee da se ukrepljuje tom duhovnom hranom,zbogegase,radizadovoljenjasvojeelje,obratioverouiteljuiduhovnikukole. Takoneobinadojavameumladiimajeizazvalazauenostduhovnika,posebnokada je na ispovesti rekao da se bori sa mnotvom grehovnih pomisli. Ne pravei razliku izmeu grehovnih pomisli i politikih zamisli, otac protojerej je smatrao Da je obavezan da o toj okolnosti obavesti kolsku upravu. Upravnik kole, generalporunik grof Sivers, podvrgao je optuenog mladia formalnom ispitivanju o znaenju pomisli, kojejeonsampriznaoza grehovne. Nemakauprava,neshvatajui znaenjetog izraza, poela je da motri na Brjananinova.[1] Zbog nesmotrenosti duhovnika, Brjananinov je preuzeo teku odgovornost pred svojom upravom i dospeo je u nemoan poloaj; bio je prinuen da pronae sebi drugog duhovnika. Zato se Brjananinov obratio monasima Valaamskog podvorja i poeo je odlaziti tamo svake subote i nedelje radi ispovesti i sv. prieai,poueniskustvom,trudiosedatosakrijeodkolskeuprave.Utomsvetomdelu pridruio mu se drug iz kole, ihaov, jedan od plemia Pskovske gubernije, koji je 18

istovremenosanjimpoaoukoluikogjeveomavoleoVladarNikolajPavlovi.Dimitrije Aleksandrovisenajiskrenijimprijateljstvomvezaozaihaova,bezobziranarazliitost njihovih karaktera: prvi je bio ozbiljan, zamiljen, usredotoen usebe, a drugi veseljak, govorljiv, otvorene due. ihaov se prepustio Brjananinovu, vie nego sin ocu, i brat bratu: takav je bio uticaj Dimitrija Aleksandrovia na svog sadruga. Prvi susret ta dva mlada prijatelja bio je pun umiljenja i istinski hrianskog karaktera. Jednom, u prijateljskimrazgovorima,DimitrijeAleksandrovijeprekinuoveselobrbljanjeihaova, rekavi mu: Budi ti hrianin! Ja nikada nisam bio Tatarin, rekao mu je prijatelj. U tomsluaju,rekaojeprvi,potrebnojetereiostvaritinadelu,irevnosnijeseudubitiu njih. Od tada, obojica su odlazili na podvorje kod monaha, ispovedali se i prieivali, molili se, pouavali se besedama spasonosnim za duu, podvizavali se. Evo kako te odlaske,usvojimzapisima,opisujeihaov,gdeonotvorenogovorikakavuticajsuoni imalinanjega:Jednesubotedobiosampozivodsvogdrugadaidemosveteniku. Zbogega? Jaimamobiajdaseispovedam,anedeljompristupamsvetimHristovimtajnama;gledaj itidanezaostaje. Mojabednaglavanalaseuizbezumljenostiivelikojzbunjenosti.Strahiuas;taikako, nisamspreman,nemogu! To nijetvojastvar,negoduhovnikovahrabro jeodgovorio drug,i svojom ljubavljume vukao za sobom. Mladost i zdravlje, sve spoljanje okolnosti i itavo okruenje, a pored toga i silna unutranja pobuna strasti i navika razjarenih delovanjem koje im se suprotstavlja, strano su uznemirili duu pa zar bi ona mogla odoleti u svojoj nemoi kada ne bi bilo nevidljive sile odozgo koja ju je podrala? I, pri svemu tome, da nisam imaotakvogdruga,kojijesvojomblagorazumnouimeneurazumljivao,iduusvojuza meneuvekpolagao,ideliosamnomsvakumuku,kakobihjaostaoitavnatompopritu popritudobrovoljnogmuenitvaiispovednitva. Monasi Valaamskog podvorja su primali mlade ljude sa ljubavlju, zato to su videli u njima iskreno stremljenje ka Bogu i elju za spasonosnim putem, ali oni, kao ljudi bez naunogobrazovanja,kojisuseprvenstvenoograniavalinaspoljanjipodvig,nisumogli upotpunostidaodgovorenjihovimduhovnimpotrebama,pasuposavetovalimladeljude dasezaduhovnepoukeobratemonasimaNevskelavre.Tamosuutovremeboravilineki uenici staraca o. Teodora i o. Leonida, iskusnih mueva u duhovnom ivotu koji su primili monaki postrig, prvi od poznatog starca Pajsija Velikovskog, arhimandrita moldavskog manastira Njamc, a drugi od od njegovih uenika. To su bili monah Aron, monahHariton,Joanikijeidrugi.Mladiljudisupoeliodlazititimmonasima;prekonjih su se upoznali sa duhovnikom lavre, ocem Atanasijem, koji je svojim istinskim otakim odnosom, punim ljubavi, podstakao njihovo ivo stremljenje hrianskoj pobonosti. Mladi ljudi su se radovali jer su pronali istinske uitelje, koji su razumeli njihove 19

duhovne potrebe, i koji su mogli mnogo da im koriste. Oni su poveali svoju revnost u podvizima pobonosti, uestali su u svojim posetama monasima, naslaivali se bogosluenjem u Lavri, koje je ostavljalo dobar utisak na njih, zato to je bilo velianstvenijeiduenegonaValaamskompodvorju.Savetovalisusesamonasima,kao sa duhovnim ocima, o svemu to se tie unutranjeg monakog delanja, ispovedali su svoje pomisli, uili kako da se sauvaju od strasti, grehovnih navika i padova, kojim knjigamameudelimasvetihotacadaserukovodeitomeslino.Dobrimonasi,posebno o. Joanikije i duhovnik o. Atanasije, delili su sa monaholjubivim i mudroljubivim mladiima sve to su stekli svojim dugogodinjim duhovnim iskustvom. esto ih je Dimitrije Aleksandrovi oduevljavao svojim pitanjima, koja su se ticala onih strana duhovnogivotakojesvedoeoprilinozrelomduhovnomuzrastu.Takobliskodruenje sa monasima imalo je odgovarajue dejstvo. Dimitrije Aleksandrovi je postao savreni asketa u dui, okruio se delima svetih otaca, preteno podvinikog sadraja, koja je nenasito iitavao, i jo vie se udubljivao u samosozercanje i primetno je ohladneo u odnosunasvetskodrutvo.UsvomPlau,onovakogovoriosebi: Pred pogledom uma, ve su se nale granice ljudskih znanja u najviim krajnjim naukama.Doavidotihgranica,jasampitaonauke:tavidajeteovekuuposed?ovek jevean,injegovposedmorabitivean.Pokaitemitajveniposed,topravobogatstvo, kojebihmogaoponetisasobomugrob!Naukesuutale. Za zadovoljavajui odgovor, za odgovor sutinski neophodan, ivotni, obratiu se veri. Ali gde se ti krije, vero istinita i sveta? Ja te ne mogu prepoznati u fanatizmu, koji nije obeleen jevanelskom krotou, on je odisao raspaljenou i preuznoenjem! Ja te ne mogu prepoznati u svojevoljnom uenju, koje se odvojilo od crkve i izgradilo svoj novi sistem, sujetno i razmetljivo proglaavajui pronalaenje nove istinite hrianske vere, osamnaestvekovaposleovaploenjaBogaRei.Ah!Kakojemunanedoumicaukojojje plivalamojadua!... I poeo sam ja esto, sa suzama, da molim Boga, kako me On ne bi ostavio kao rtvu zablude, kako bi mi pokazao pravi put, po kom bih mogao odlaziti Njemu, nevidljivo, umomisrcem.Odjednom,menisejavljamisao...asrcejojhrli,kaoprijateljuuzagrljaj.Ta misao je savetovala da izuim veru iz izvora iz dela svetih otaca. Njihova svetost, govorila je ona meni, garantuje za njihovu pouzdanost: njih izaberi za rukovodioce. Povinovause.NalazimnaindapribavimdelasvetihugodnikaBoijih,saeupoinjem da ih itam, duboko ih istraujem. Proitavi jedne, uzimam druge, itam, ponovo iitavam, izuavam. ta me je najpre porazilo u delima Otaca Pravoslavne Crkve? To njihovo saglasje, udno, velianstveno saglasje... Kakvo uenje, izmeu ostalog, nalazim kod njih?Nalazim uenjekojeponavljaju svioci, uenjeda jeput spasenjajedinstven nepokolebljivo sledovanje poukama svetih otaca. Ako si video, kau oni, nekoga ko je preleenlanimuenjem,kojijestradaozbognepravilnoizabranogpodvigaznaj:onje

20

slediosebe,svojrazum,svojamiljenja,aneuenjeOtaca,kojeinidogmatskoimoralno predanjeCrkve... Tamisaojebilazameneprvopristaniteuzemljiistine.Tujemojaduanalapredahod talasaivetrova.Misaodobra,spasonosna!MisaoneprocenjividarsveblagogBoga, koji eli da se svi spasu i dou u poznanje istine! Ta misao je postala kamen temeljac za duhovno graenje moje due! Ta misao je postala moja zvezda vodilja! Ona je poela neprekidno da mi osvetljava mnogotrudni i bolni, tesni, nevidljivi put uma i srca ka Bogu. Kakvim milosrem me je obasuo Bog moj! Kakva nepropadljiva riznica, koja upuuje u blaenu venost, koja mi poslata odozgo, sa gornjeg prestola boanske milosti i premudrosti...Bog,samBogmejedobrommiljuveodvojioodsujetnogsveta.Jasam iveo u svetu, ali nisam bio na optem, irokom, utabanom putu: dobra misao me je povela odvojenom stazom, koja vodi ivim, studenim izvorima vode, po plodonosnim zemljama, po ivopisnim mestima, ali je esto divlja, opasna, ispresecana provalijama, i potpunousamljena.Njomretkoprolaziputnik. itanje Otaca me je potpuno jasno uverilo da je spasenje u nedrima Ruske crkve nesumnjivo, ega su liene veroispovesti Zapadne Evrope, poto nisu u celosti sauvale dogmatsko i moralno uenje prvobitne Hristove Crkve. Ono mi je otkrilo ta je Hristos uinio za oveanstvo, u emu je pad oveka, zato je neophodan Iskupitelj, u emu se sastojispasenjekojejedoneoidonosiIskupitelj.Onomijeneprestanogovorilo:potrebno jerazviti,osetiti,uvidetispasenjeusebi,bezegajeverauHristamrtva,ahrianstvo reinazivanje,beznjegovogostvarenja!Onomejenauilodagledamvenostkaovenost pred kojom je nitavan i hiljadugodinji zemaljski ivot, a ne samo na, koji se meri nekakvim poluvekovljem. To me je nauilo da zemaljski ivot treba provoditi u pripremanjuzavenost,kaotoseupredvorjimapripremajuzaulazakuvelelepnecarske dvorce.Onomijepokazalo,dasusvazemaljskainteresovanja,naslade,poasti,nadmoi pusteigre,kojeigrajuodrasladeca,ikojimaproigravajublaenstvovenosti.[2] NAPOMENE: 1. Inspektor kole bio je inenjer, generalmajor, baron Elsner, koji se teko sporazumevaonaruskomjeziku. 2. Asketskiogledi,tom1. 21

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA3 Duhovnastremljenjamladogpodvinika,njegovarevnost,usrdnostumolitvi,nalisuse na tekoj proveri. Prvi neprijatelji na putu njegovog spasenja bili su njegovi ukuani. Aleksandar Semjonovi postavio je na sluenje njegovom sinu oveka koji mu je bio predandosamozaborava.Tojebiostaracodezdesetgodina,poimenuDorimedont,koji jeitavsvojveksluiosvomgospodinuuveriipravdi.Onjebio,takorei,nadzorniksvih postupakaDimitrijaAleksandrovia,iprenosioihjeAleksandruSemjonoviu.Tevestisu bile teke za roditelja. On se tada setio elje sina, koju je izrazio na putu za Petrograd, i sadaseuveriodatonijebiodeijikapric.Onjepaktadaosvemupisaoupravnikukole, grofuSiversu,svomstaromprijateljusakojimjebiouslubipaa,imoliogadanadgleda pitomca Brjananinova; pisao je takoe i svojoj roaki Suharevoj, molei je da odvue njegovog sina od onoga to je namerio. kolska uprava je preduzela svoje mere, premetajui Brjananinova iz privatnog stana u dravni, u zidine Mihajlovskog inenjerskog zamka, pod strogi nadzor, a Suhareva uticajna osoba, pobrinula se da obavesti tadanjeg mitropolita petrogradskog Serafima, da se njen roak Brjananinov, ljubimac vladara cara, upoznao sg monasima Lavre, da ga duhovnik Lavre, Atanasije, nagovaranamonatvo,ida,akoseotomesaznanadvoru,nionmitropolitneeizbei neprijatnosti.MitropolitjepozvaoduhovnikaAtanasijaistrogomuprigovorio,zabranivi mu da prima Brjananinova i ihaova na ispovest. Za Dimitrija Aleksandrovia su bile teketeokolnosti,kojesuograniavaleslobodunjegoveduhovnedelatnosti;onjeodluio da se sam predstavi mitropolitu i lino mu objasni. Mitropolit u poetku nije verovao u nekoristoljubivo stremljenje mladia, kada mu je ovaj, u razgovoru, saoptio svoju neizostavnu elju da stupi u monatvo; ali potom, paljivo sasluavi iskrene molbe mladogoveka,mitropolitmujedozvolioda,kaoiranije,odlazikodduhovnikauLavru. Takva je bila tenja Brjananinova ka monakom ivotu; to nije bila udljiva elja da se pokaeoriginalnimudrutvu,nijebilaposledicaprostograzoarenjauivot,ijugorinu izadovoljstvaonjonijeuspeodaiskusi:tojebilaistanamera,stranasvakomsvetovnom preraunavanjuiskreno,sveto oseanjeboanskeljubavi,koja jedinamoetako snano ovladatisutinomduedajenikakvepreprekenemogusavladati.

22

Praksamonakogivotajasnopokazujedasuonikojisugaistogsrcaizabralispremnina svakoportvovanjeipotpunosamoodricanje.EvokakvaoseanjaseizlivajuuPlaugde autorAsketskihogledaovakogovori: Ohladilo se moje srce prema svetu, prema njegovim slubama, prema njegovim veliinama, prema njegovim sladostima! Odluio sam da napustim svet, kako bih zemaljski ivot posvetio poznanju Hrista, prihvatanju Hrista. Sa tom namerom, ja sam poeodarazmatrammanastirskuisvetovnuduhovnost.Itusamsusreomuku,kojajekod mene jo bila uveana zbog moje mladosti i neiskustva. Ali sve sam jasno video, i kada samstupioumanastirnisamnaaonitanovo,neoekivano.Kolikopreprekajebilozato stupanje! Neu svega da se seam; samo telo mi je vapilo: Kuda me vodi? Ja sam tako slaboibolesno.Tisivideomanastire,tisiihbliskoupoznao,ivotunjimajeneizdrljivza tebe i zbog moje slabosti, i zbog tvog vaspitanja, i zbog svih ostalih razloga. Razum je potvrivaoargumentetela.Alipostojaojeglas,glasusrcu,mislimglassavesti,ilimoda anelauvara,kojimijegovoriovoljuBoiju,jerglasjebioodluanizapovedniki.Onmi jegovorio:Takoeispunititvojudunost,neizostavnudunost.Glasjebiotolikosilan dasupredstaverazuma,alosne,pouzdane,posvojpriliciplotskamiljenja,prednjim delovalenitavno.[1] Pored dogaaja i okolnosti koji su zavisili od volje ljudi, i sama priroda je postavila preprekeblagoestivimnameramamladogDimitrija.Uprolee1826.godine,onjeoboleo od teke plune bolesti, koja je imala sve simptome tuberkuloze, tako da nije mogao da izlazi.VladarcarNikolajPavlovinarediojesopstvenimlekarimadaposeujubolesnikai da ga svake nedelje izvetavaju o toku bolesti. Doktori su saoptili Dimitriju Aleksandroviu opasnost njegovog stanja, i on sam je smatrao da je na pragu ivota, i estimmolitvama sepripremaozaprelazaku venost. Alinijese dogodilotakokako su predvializnamenitilekariizprestonice;bolestjedoivelapovoljanpreokret,iposluila je bolesnome kao dokaz toga da bez volje Boije ni najpostojaniji zakoni prirode nemaju siludadelujunanas. SviblagoestivinaporiDimitrijaAleksandroviabilisupripremazaovajodlunipreokret kojijeonmoraouinitikakobiostvariosvojedavnanjenamereielje.Alidabiostvario taj preokret, tj. da bi potpuno prekinuo sve svoje veze sa svetom, bio je potreban ovek koji bi pomogao taj raskid, koji bi snagom svog duha poveo za sobom bio je potreban Mojsije,kakobiizveonovogIzrailjcaizEgiptasvetovnogivota.TajMojsije,zaDimitrija Aleksandrovia, postao je gorepomenuti jeromonah Leonid.[2] O. Leonida je odlikovala duhovna mudrost, svetost ivota, iskustvo u monakom podvigu; pod njegovim rukovoenjem obrazovani su mnogi istinski podvinici pobonosti i uitelji monatva. Dimitrije Aleksandrovi se mnogo nasluao o tom starcu od monaha iz Lavre. Na kraju, dogodilosedaseupoznasanjim.O.LeonidjezbogsvojihposlovaboraviouPetrogradui smestioseuNevskojlavri.TamojeDimitrijeAleksandrovi,ujedinomrazgovorusatim predstavnikom tadanjeg monakog podvinitva, osetio takvu naklonost prema tom 23

starcu, kao da je proveo itav vek sa njim: to su bili veliki minuti u kojima ga je starac duhovno rodio kao sina... O doivljaju tog prvog razgovora, Dimitrije Aleksandrovi je kasnijegovoriosvomdruguihaovuovako:Srcemijeoteoo.Leonidsadajeodlueno; dau ostavku u slubi i poi u za starcem; njemu u se predati svom duom i traiu jedinospasenjedueuusamljenosti.Posletogprvogsusreta,DimitrijeAleksandrovive vienijepripadaosvetu,odlunipreokretsedogodio,bilojepotrebnosamonekovreme, kakobidefinitivnopokidaosvetskeveze. Potojenameriodapotpunonapustislubuiodeumanastir,DimitrijeAleksandrovije prvo morao izdrati veliku duhovnu borbu sa svojim roditeljima, sa jedne strane, i sa monicimaovogasveta,sadruge.Taborbagajestajalavelikihnapora.Kakosunjegove fizikesnagestalnobilepodrivanebolestima,onjesadamoraoduhovnodasepripremi, kakobiizdraopritisakodstraneroditeljskeidravnevlasti,kojesueleledaugue,da uniteonotojezanjegabilodraeipoeljnijeodsvega.Onjeizdraodvostrukuborbuu svojim mladim godinama fiziku i duhovnu; i kako je u prvoj, silom svog duha uvek trijumfovaonadslaboutela,takoseiudrugojpokazaokaoiskusanipouzdanboracsa zemaljskimstihijama,kojesumuobeavalemnogotogaslasnog,velikogislavnog.Utoj poslednjoj borbi, konano se pokazao njegov tvrdi karakter, koji je neophodan da bi se proiveozahtevnimonakiivot,kojitraisamoodricanje,naroitunepokolebljivostvolje, neustraivost, postojanost i spremnost na svaku krajnost. To su ta vrata, kroz koja je trebalodamladipodvinikstupinauskiitegobniputmonatva. Ujunu1826.godine,DimitrijeAleksandrovijedobiotromeseniotpustizslubei,kako bipopraviozdravlje,odlaziuzaviaj,udomsvojihroditelja.Znajuiastoljubivenamere oca i ne elei, pritom, da oalosti svoje roditelje tako to e im odluno saoptiti svoju volju, Dimitrije Aleksandrovi se trudio da ih postepeno i obzirno pripremi na nameravanu promenu ivota, ali ni to nije pomoglo; Aleksandar Semjonovi nije mogao da se pomiri sa milju o monatvu svog prvenca. On se ljutio na njega, kategoriki odbijajui, odstranjujui ga od sebe kao neposlunog sina. Sve je morao podneti krotki i osetljivi mladi,posluanzapovestiSpasitelja: Koji ljubi ocailimater vemanego mene, nije menedostojan(Mt10,37).Sadubokomtugom,nedobivieljenipristanak,onjeotputovao iz roditeljskog doma u prestonicu. Sada mu je predstojala obaveza da ponovo poloi zavrniispituinenjerskojkoli,tojeuiniokrajemdecembra,imadabezkonkurencije drugovaizgeneracije,kojisuispitpoloilimnogoranije,itujesauvaosvojeprvenstvo pobrojubodova;azatimje,oslobodivisepodreenostikoli,daoostavkuuslubi.Tuga jesusrelanovanevolja:moraojeimatiposlasaviimvlastima,moraojeakbranitisvoju zavetnueljupredmonarhom,komejeucelostidugovao svoje vaspitanje, obrazovanje i zahvalnost za vrlo blagonaklono zanimanje za njega. Bilo mu je teko da uveri svetovne ljude u iskrenost svojih duhovnih stremljenja, shvaenih samo od strane nekoliko monaha u Nevskoj lavri; tu je bila potrebna odvana reenost; bilojepotrebnosuprotstavitisejedinosamoodricanjemisnagomvolje,aneargumentima 24

ioiglednimukazivanjima.Jasnoje,sporjebioneravnopravan:bilojepotrebnoilipredati se, popustiti ili pokazati primer nepokolebljive hrabrosti, muenikog junatva, pravog ispovednitva. Car imperator Nikolaj Pavlovi, saznavi za molbu koju je predao Brjananinov, i za njegovueljudaideumanastir,poruiojesvomavgustovskom[3]bratu,velikomknjazu Mihailu Pavloviu, da svima omiljenog pitomca odgovori od takvog poduhvata. Prvih dana januara 1827. godine, Dimitrije Aleksandrovi je pozvan na dvor velikog kneza. Tamo je bila sabrana sva via uprava inenjerske kole. Devetnaestogodinji mladi, sa trepetom u srcu, ali vrste volje, stao je pred sabranje. Veliki knez mu je saoptio da car imperator, znajui njegove sposobnosti u slubi, umesto ostavke, ima nameru da ga prevedeugarduidamudatakavpoloajkojiezadovoljitiisamoljubljeBrjananinovai njegovo astoljublje. Mladi ovek je na to rekao da, budui da nema dovoljno novanih sredstava,onnemoesluitiugardi.Briguotome,carjepreuzeonasebe,prekinuoje velikiknez.Mojenaruenozdravlje,nastaviojemladi,kaotojepoznatoNjegovom velianstvu, po vestima lekara koji su me leili, dovodi me u potpunu nemogunost da nosimtereteslube,ipredviajuiskorusmrt,moramsepobrinutiopripremanjusebeza venost, zbog ega i biram monaki poziv. Veliki knez je primetio da on moe dobiti slubu u junoj klimatskoj oblasti Rusije i da je daleko asnije spasavati svoju duu ostajuiusvetu.Brjananinovjeodgovorio:Ostatiusvetuieletidasespase,tojeVae visoanstvo isto kao stajati u vatri i eleti da ne izgori. Ne obazirui se na ubeivanja velikog kneza, koji je pribegavao i laskanjima i pretnjama, Brjananinov je ostao vrst u svojojnameri,imoliojedamuseuinimilostdagaotpusteizslube.Tadamujeveliki knez odluno rekao da mu se, budui da on ostaje nepopustljiv u svojoj tvrdoglavosti, saoptavanajviavolja:carimperatorodbijadagaoslobodislube,iinimubartumilost, da njemu samom ostavlja da izabere utvrenje u koje e biti poslan na slubu. Brjananinov je odbacio taj dobrovoljni izbor. Veliki knez se obratio grofu Opermanu, svom pomoniku, koji je po zvanju bio generalinspektor inenjera: on je predloio Dinaburg. Veliki knez je prihvatio predlog, i iste te veeri sainjeno je postavljenje BrjananinovauDinaburkuinenjerskukomandu,sanaredbomdautokudvadesetetiri asaizPetrogradaotputujeumestonoveslube. UpravnikDinaburkekomandeutovremebiojegeneralmajorKlimenko;njemujereeno o nastrojenju Brjananinova i bilo mu je naloeno da ima strog nadzor nad njegovim ponaanjem.Drugoviizslube,upoetku,nisusesasvimsapoverenjemodnosiliprema DimitrijuAleksandroviu,alisuposlepromenilisvojemiljenje,uvidevinjegovoistinsko blagoee, krotost i blagorazumnost. Oni su mu ak postali predani, raspodeljujui njegoveslubeneobavezezbognjegovogboleljivogstanja.SlubeniposaoBrjananinova bilojenadgledanjeizvoenjaraznihgraevinaizemljanihradovauutvrenju;onjetada bioslabogzdravlja,pajebioprinuenponekolikonedeljazaredomdaostajeustanu,ne izlazei,izatomujebilaneophodnapomodrugovauispunjavanjuslubenihdunosti. 25

Jedino je prepiska sa o. Leonidom odravala Dimitrija Aleksandrovia u toj duhovnoj usamljenosti,jerjebioodvojeniodsvogvoljenogdrugaihaova.Ujesen1827.godine, veliki knez Mihail Pavlovi je posetio Dinaburko utvrenje i, uverivi se u fiziku nesposobnost oficira Brjananinova za vrenje slube, priklonio se njegovoj neizostavnoj eljidabudeotputen. NAPOMENE: 1. Asketskiogledi,tom1. 2. KaoshimnikdobiojeimeLav. 3. lat.carski(prim.prev.) SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA4 Godine1827,6.novembra,DimitrijeAleksandrovijedobioeljeniotpust.Biojeotputen u inu porunika i smesta se, kroz Petrograd, uputio u Aleksandrosvirski manastir, o. Leonidu, kako bi pod njegovim rukovoenjem poeo monaki podvig. Doavi u Petrograd, obuen kao prost ovek, u kouhu, naao se u stanu ihaova. Ovde su se dogovorili da obojica stupe u manastir i to odmah, po mogunosti. ihaov je istog trenutkanapisaomolbu,navodeikaorazlogprilikeudomu,alinijedobioudovoljenjei moraojejoostatiuslubi. Naputanje slube Dimitrija Aleksandrovia dogodilo se bez znanja roditelja, i zato je, prirodno,navukaonasebenjihovgnev.Onisusinuukinulimaterijalnupomo,iprekinuli susanjimakipismeneodnose.Natajnain,ulazakDimitrijaAleksandroviaumanastir pratilojepotpunomaterijalnosiromatvo;onjebukvalnoispuniozapovestonesticanjuu samompoetkumonatva,imogaojepotpunoopravdanoreisaapostolom,kaoistinski 26

uenik Hristov: Eto, mi smo ostaviti sve i za tobom poli (Mt 19,27). U svom Plau on je ovakoizraziosvojaoseanja,sakojimajestupionatajnoviivotniput:Jasamstupiou manastir,kaotoseizbezumljeni,pokrivioiiodloivirazmiljanje,bacauoganj,ilina puinu, kao to vojnik, noen srcem, juri u krvavi boj, u oiglednu smrt. Moja zvezda vodilja, dobra misao, dola je da mi svetli u samoi, u tiini, ili tanije u mraku, u manastirskimburama.[1] Bespogovorno posluanje i duboko smirenje odlikovali su vladanje poslunika Brjananinova u manastiru. Za prvo posluanje odreeno mu je sluenje pri kuhinji. KuvarjebionekadanjikmetskikuvarAleksandraSemjonoviaBrjananinova.Istogdana kadajestupioukuhinju,dogodilosedajebilopotrebnoiiuambarpobrano.Kuvarmu jerekao:Nota,brate,idemopobrano!ibaciomujedakzabrano,takotogajesvog zasuobelomprainom.Noviposlunikjeuzeodakipoao.Uambaru,rairividaksa oberuke,i,pouputstvukuvara,prihvativigaizubima,kakobibilolakesipatibrano, on je u srcu osetio novo, nepoznato duhovno kretanje, kakvo jo nikada nije iskusio: sopstveno smireno vladanje, potpuno zaboravljanje svoga ja, to mu je tada priinilo takvo zadovoljstvo, da je on itavog ivota pominjao taj dogaaj. Izmeu ostalih poslunika,biojeodreendapostavivelikuribarskumreuujezeroSvirskogmanastira. Jednom, mrea se nekako zamrsila u dubini. Monah, koji je bio od prostih ljudi, ije zaduenje je bio lov, znajui da Brjananinov zna da pliva i da moe dugo ostati pod vodom,poslaogajedarazmrsimreu.Neobaziruisenajakujesenjuhladnou,Dimitrije Aleksandrovi je bespogovorno ispunio naredbu, koja se krajnje ubitano odrazila na njegovoslabozdravljeonjejakoozebao.Slinisluajeviposluanjaismirenjauinilisu da je sva manastirska bratija poela oigledno da se odnosi sa uvaavanjem prema Brjananinovu,ukazujuimuprednostnadostalima,tojenjegaveomamuilo,zatoto se,iveiumanastirskombratstvu,onaktrudiodaprikrijesvojeporekloiobrazovanje, radujuisekadasuga,neznajui,smatralizanesvrenogbogoslova. Stupiviumanastir,DimitrijeAleksandrovisesvomduompredaostarcuo.Leonidu,u duhovno rukovoenje. Te odnose je odlikovala iskrenost, otvorenost, i bili su savrena slikadrevnogposlunitva,ukomenijeuinjenkorakbezznanjailidozvoleuitelja.Svaki pokretunutranjegivotatakvihposlunikaodvijasepodneposrednimnadzoromstarca; svakodnevna ispovest pomisli daje im mogunost da savesno paze nad sobom, i uva monaha poetnika od tetnog delovanja onih pomisli koje kada se ispovede, poput pokoene trave, ne mogu vie nicati sa ranijom silom. Iskusni nadzor starca duhovnika otkriva najskrivenije tajne due, i ukazuje na strasti koje su se tamo ugnezdile, i na taj nainizuzetnopomaesamokontroli. Ispovest istoga srca, svagdanja predanost starcu i svecelo odsecanje volje pred njim, nagrauju se duhovnom utehom, lakoom i mirnim stanjem duha, koji su svojstveni bestrau.

27

Tajvidprvobitnogpodvinitvaiudrevnovreme,kadasupustinjeimanastiriobilovali duhovnimstarcima,biojeudeomalogbrojaposlunika,ajoreesesreedanas,kadaje primetnomanjeduhovnihstaraca.DimitrijeAleksandrovi,kaotojereeno,usvemuse povinovao volji svog duhovnog oca, sva pitanja i nedoumice je reavao neposredno sa njim. Starcu nije bilo teko da pouava svog mladog pitomca, vodio ga je putem spoljanjegiunutranjegsmirenja,ueigadelatnomivotu. Jednom, pripoveda I. A. Barkov, veoma blagoestiv ovek, dostojan svakog poverenja, doaojekodmene,izSvirskogmanastira,o.Leonid,zimi:biojeestokmrazimeava,i starac je doao u saonicama. Kada je on uao kod mene, ja sam potrao da donesem samovaripomislio:staracnijedoaosam,verovatnoimanekikoijaijasampoeoda molimstarcadainjemudozvolidaue.Staracsesloio.Jasampozvaoneznanca,inisam bio malo iznenaen kada je pred mene izaao mlad, lep ovek, sa svim obelejima plemikogporekla.Onsesmirenozaustaviokodpraga.Aozebaosi,plemiu,obratiomu sestarac,azatimjemenirekao:Znalikojeto?TojeBrjananinov.Tadasamselagano pokloniokoijau. O. Leonid je preduzeo taj krajnje smirujui nain rukovoenja svog uenika, mladog oficira Brjananinova, bez sumnje zbog toga da bi pobedio u njemu svako visokoumlje i samomnjenje, koji obino prate svakog oveka plemikog porekla i obrazovanog oveka koji dolazi meu proste ljude. Starac je postupao kao nelicemerni nastavnik, u duhu istinskog monatva, po primeru svetih otaca; neprekidno je podvrgavao svog uenika iskuenjima, a takvo okuanje smirenja nije moglo da se ne dopadne plemenitom posluniku,kojisesaiskrenomljubavljupremaBogupredaomonakimpodvizima. Kasnijetegodine,javilasepotrebadaseo.LeonidsasvimuenicimapreseliizSvirskog manastira,zbogmnogobrojnostiteobitelji,nadrugomesto.OnisuseuputiliuPloansku pustinju, u Orlovskoj eparhiji; Dimitrije Aleksandrovi je poao sa starcem, zajedno sa ostalim uenicima. U to vreme, u Ploansku pustinju je pristigao i ihaov. Drugovi su razmenili srdane pozdrave, obradovali se to su se ponovo sjedinili u tihom utoitu manastirske usamljenosti, i poeli su iveti kao ranije, zajedno, vezujui se savezom najsvetijegprijateljstva.Takavivotudvoje,odvojenooddrugihuenika,blagosloviojei staracLeonid. NAPOMENE: 1. Asketskiogledi,tom1.

28

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA5 Mladi poslunici su se u potpunosti predali podvinikom ivotu: drali su se samoe, izbegavalisumnotvoljudi,uvalisuseodutisakaizspoljanjesredinekojisutetniza bezmolvije,izbegavalisunepotrebnesusreteisuvina poznanstva,kako bi drali sebeu strogomutanjuiuvanjuuma.Svenjihoveduevnesilebilesuusmerenenabogomislijei molitvu.Posebnaprostorijaumanastirskomvrtu,izvansvakekomunikacije,omoguavala im je eljeni mir: mladi podvinici su se radovali svom otelnitvu. Tako su oni proveli zimu 1829. godine. Dimitrije Aleksandrovi, prirodno obdaren sposobnou knjievnog stvaralatva, voleo je da sozercava slike prirode i da iz njih uzima sadraje svoje bogomisli, koje je izraavao svojim vetim perom. Tu je on napisao svoj Vrt u vreme zime. Toj vrsti knjievnog stvaralatva pripada i drugo njegovo delo: Drvo zimi, pred prozorom kelije, koje je napisano malo ranije, u Svirskom manastiru. U ta dva dela iskazanesumisliioseanjabogomislenedue,kojasepredalareligioznomsozercavanju, pod uticajem molitvenih stanja koja iskuse samo bezmolvnici. Ali ubrzo se dogodilo da mladi podvinici treba da izvuku korist od smirenog utoita u Ploanskoj pustinji: pripremaloimsetekoiskuenje.Izmeuosnivaapustinje,jeromonahaMarkelaistarca o. Leonida, nastala su neslaganja, koja su primorala poslednjeg da napusti Ploansku pustinju i preseli se u skit Optinske vavedenjske pustinje, koja se nalazila u Kalukoj guberniji.Brjananinoviihaovsutakoedobilinaredbudaodmahnapusteobiteljiodu bilo kuda. Manastirska bratija se raalostila zbog bezrazlonog proterivanja smernih mladihposlunikakojinikoganiimnisuozlojedili,iispratilisuihsaoseanjemdubokog saaljenjaipotovanjanjihovogtihogistrogogivota,daviimpetrubaljazaput,kojesu zajedniki prikupili. Bilo je teko dvojici drugova da sa mravim novanikom putuju po nepoznatojzemlji,nemajuiuviduodreenomesto;onisusetrudili,kolikojemogue,da skrate svoje putovanje i uputili su se u Bjeloberekupustinju, iste te Orlovske gubernije. Zavremeputovanja,onisubiliuSvenskommanastirugdeseutovreme,uzatvornitvu, podvizavaojeromonahAtanasije,jedanoduenikaranijepomenutogmoldavskogstarca PajsijaVelikovskog.DimitrijeAleksandrovijeposetiozatvornikaimnogomujekoristio duekorisnirazgovoroblagotvornostiplaa,topominjeusvojimAsketskimogledima, 29

navodeireizatvornikakojesusedubokourezaleunjegovuduu:Onogdanakadane plaemzbogsebekaopalogsmatramdasamuprelesti.NiBjeloberekapustinjanijedala utoitezaivotsirotimputnicima,ionisu,produividalje,stigliuOptinskupustinju, gdesenastanioo.Leonidsauenicima.IgumanMojsejnijebiosaglasandaihprimikod sebe,alisestarijabratijasaalilanadoajnimstanjemskitnica,inagovorilisuigumanada ih ne otera. U maju 1829. godine, Brjananinov i ihaov su se smestili u Optinskoj pustinji,dreiseporetkaivotakojiimjebioodreenuploanskojobitelji. BoravakDimitrijaAleksandroviainjegovogdrugauOptinskojpustinjinijeniizblizabio onakav kao u Ploanskoj. Iguman ih je gledao neblagonaklono, bratija se ba nisu odnosilapremanjimasapoverenjem.Imalisumnogonevoljazbogusamljenikognaina ivota; sama manastirska hrana, pripremana na dugotrajnom posnom maslu, tetno je delovalanaslabiiboleljiviorganizamDimitrijaAleksandrovia.Onisuodluilidasami sebipripremajuhranu;savelikimnaporomsuuspevalidaizmoleprekrupuikrompir,pa su kuvali orbu usvojojkeliji;umestonoasu upotrebljavalisekiru,hranu jepripremao ihaov.Takotekaineprijatnasituacija,naravno,nijemogladugopotrajati:onajeimala za posledicu telesnu iscrpljenost i jednog i drugog. Prvo je od nje postradao Dimitrije Aleksandrovi,tolikodasenijemogaodratinanogama;onjemusestaraoihaov,koji je po telesnom sastavu bio snaniji od njega; ali ubrzo je i on zanemoao, zahvaen groznicom. Tada je za bolesnog druga brinuo Dimitrije Aleksandrovi; i mada ga je usrdnosluio,isamjepadaoodkrajnjeiznemoglosti. Majka Dimitrija Aleksandrovia bila je bolesna. Bolest kao vesnik smrti obino menja raspoloenje ljudskog srca. Sofija Atanasjevna, u dui je oprostila postupak svoga sina; materinskooseanjejeprogovorilounjoj;onajepoeleladasevidisasinom.Aleksandar Semjonovi, pod uticajem tih okolnosti i sam je smekao i napisao je sinu da on nee ometatinjegovenamere,idaondoemajci,iistovremenosapismom,poslaojezanjimi pokrivena kola. Dimitrije Aleksandrovi je pohitao roditeljima. On je krenuo zajedno sa bolesnim drugom ihaovim, jer je Aleksandar Semjonovi bio toliko paljiv da nije zaboravio da pozove i njega. Ali susret u roditeljskom domu ni izdaleka nije bio takav kako je obeano u pozivu. Zdravlje bolesne roditeljke Brjananinova se unekoliko popravilo, i pomirljivo oseanje koje se iznenada javilo u ocu zbog opasne situacije bolestiene,nestaloje.Onjehladnoprimiosina.Majka,madajebilaisrdana,ponaala sesuzdrano.Takojelutanjeodjednogmanastiradodrugog,teakpoloajuposlednjem, bolest majke i njena posledica trenutni izliv roditeljskih oseanja sve je to posluilo samodabiizvuklomladeljudeizutoitasveteobitelji,ipostaviloihnaranijiput,liceu licesasvetovnimiskuenjima.Zaneprijateljaovekovogspasenjanemapogodnijezamke negotojenaputanjezidinamanastira,odstraneposlunika,podbilokakvim,naizgled dobrim,izgovorima.Samovoljniizlazakizmanastirauvekjenjegovazamisao. Mladiljudisusesmestilipodsvetovnikrov,uzasebnomusamljenomkrilukue,unameri da nastave svoje monake podvige, i za svoje duhovne potrebe su se obraali mesnom 30

seoskom sveteniku, smatrajui svoj boravak tu samo privremenim. Ali nije tako mislio AleksandarSemjonovi.Onseokrenuosvojojranijojmislidavratisinasvetovnomivotu, inasvenainejepokuaodaganagovoridastupiudravnuslubu;rodbinaipoznanici sumuupuivalipogledesaistomtommilju;majka,iakoseponekadzanimalazanjegova uenjaospasenjudueidrugimuzvienimistinamahrianskogivota,nijeimalatoliko samostalnosti da bi se potpuno predala njegovim savetima. Sablazni koje su im kruile pred oima, zbunjivale su podvinike, um mnotva je naruavao njihovo bezmolvije. Mladimljudimapoeojetekodapadaboravakmeumirjanima,irazmiljalisuotome kakodase,topre,skloneizsvetovnogdrutva,kojejenespojivosamonatvom,idase ponovo smeste negde u manastir. Poto su poetak zime 1829. godine proiveli u selu Pokrovsko, sledee 1830. godine, u februaru mesecu, oba druga su krenula da trae podesnoutoiteumanastirskimzidinama;uputilisuseuKirilonovojezerskimanastir.U to vreme, tamo je u miru boravio arhimandrit Teofan, poznat po svom svetom ivotu i primernomrukovoenjuobitelji,anastojnikjebioigumanArkadije,njegovblizakueniki podraavalacnjegovognainaupravljanja.O.Arkadijaodlikovalajeprostapriroda;onje prepoznaoudvojicimladihpridolicaduhistinskogmonatva,isaljubavljuihjeprimiou svojuobitelj.Alidrugovisenisudugoradovalinovommestuboravka:neumoljivapriroda imjedokazaladaseoveknesastojisamoizdue,negoiiztela.Novojezerskimanastir nalazio se na ostrvu prostranog jezera. Vlana klima od isparenja vode izaziva estoku groznicukodnenaviknutihislabihorganizama.UbrzojenjentetniuticajosetioDimitrije Aleksandrovi; on je dobio groznicu i tri meseca je trpeo njene mune simptome, bez ikakvemedicinskepomoi.Nakrajusupoeledamuotiunoge,takodavienijemogao daustanesapostelje.Ujunu,kadagroznicatamonaroitobesni,roditeljisuposlalikoije po sina, kako bi ga prevezli u grad Vologod. Teko je bilo to vreme za Dimitrija Aleksandrovia: on je bio prinuen ponovo da se vrati tamo odakle je hteo da se spase bekstvom.UVologodu,DimitrijeAleksandrovisesmestiokodsvojihroditelja,ipoeoje dakoristimedicinskasredstvazagroznicukojagajemuila,kojajetakodubokopronikla unjegovorganizamdajeostavilasvojetragovenaitavnjegovdaljiivot.ihaov,kojije takoe postradao od klime novojezerske obitelji, otiao je u Pskovsku guberniju, radi susretasasvojimroditeljima,13.avgusta,istete1830.godine.Drugovisuserastalikako bi,svakiposebno,oprobalisvojesnageuborbisastihijamasvetovnogivota. 31

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA6 Ruka promisla, koja je do sada nevidljivo pokrivala lutalicu bezutoita, dotakla se srca preosveenog Stefaia, vologodskog episkopa: arhipastir je prozreo duhovna stremljenja mladogBrjananinovaiumilostiviosepremanjemu.PreosveeniStefanjetolikozavoleo DimitrijaAleksandroviadaseivozauzeozanjega,italjubavvladikebilajevidljiviznak blagonaklonostiBoijepremartvisrca,kojujeprinosionoviAvelj:onajenagovetavala povoljan ishod svih iskuenja podnesenih na putu ka monatvu, zato to je arhipastir u svojim rukama drao onaj venac koji je trebalo poloiti na glavu mladoga borca, izmuenog u borbi sa svetom, telom i avolom. Kada se oporavio od bolesti, Dimitrije Aleksandrovinijeeleodasevratikodroditelja,negose,poblagoslovuvladike,nastanio u Semigorodskoj pustinji. Mesto na kom se nalazila ta obitelj povoljno je uticalo na uostavljanje njegovog zdravlja; on se sa novom revnou predao svojim uobiajenim duhovnimzanimanjima;bogomislijuimolitviutiiniusamljenostikelije.Ovdejenapisao svoj Pla monaha, u kom se ispoljilo alosno stanje due koja pojaano tei Bogu ali je razbijena ivotnim tegobama, zbog ega joj je preostao samo pla na ruevinama njenih stremljenja. Dimitrije Aleksandrovi nije dugo iveo ni u Semigorodskoj pustinji; ubrzo, 20. februara 1831. godine, po njegovoj molbi, preosveeni ga je premestio u usamljeniji Dionisijev manastir, u Gluickoj pustinji, gde je i naimenovan u poslunika. U to vreme, dogodioseiprvisusretpreosveenogIgnjatijasatadanjimigumanomNikolougrjeskog manastira, arhimandritom Pimenom. O. Pimen, tada jo mladi trgovaki sin, ovako opisuje spoljanjost poslunika Brjananinova: Prvi put sam imao priliku da vidim BrjananinovanaobalirekeZolotuhe(uVologodu):jasambionalevojobali,aonjeetao desnom. Kao sad da ga vidim: visokog rasta, vitak i stasit, svetlosme, kovrdav, sa prelepim tamnobraon oima; na njemu je bio oviji kouh, prekriven nankingom[1] boje graka,naglaviposlunikakapa.Daljesepripovedaoduevljavanjegovimuzvienim dranjem, skromnim ponaanjem, stajanjem u crkvi na bogosluenju sa najveim strahopotovanjem,inakraju,samimgovorom,kojiopisujesledeimreima:Bezobzirai nanjegovemladegodine,bilojeoiglednodajeBrjananinovmnogoitaootakeknjige, dajeveomasolidnopoznavaoJovanaLestvinika,JefremaSirijskog,Dobrotoljubljeidela drugihpodvinika,izatojenjegovpouanizanimljivgovor,pruaouivanjeunajveoj meri.[2] 32

Meutim, roditelj Dimitrija Aleksandrovia, i u vreme njegovog boravka u Gluickom manastiru, nije prestajao da izraava elju za ispunjenjem svojih potreba: on je uporno traio to da sin napusti manastirski ivot i stupi u dravnu slubu. Tada je novonastali poslunik poeo moliti arhijereja da mu uini milost i da, s obzirom na porodine okolnosti, ubrza njegov postrig u monatvo. Preosveeni, dobro znajui duhovno raspoloenje Brjananinova, odluio je da ispuni njegovu molbu. Kako bi izdejstvovao dozvolu Svetog sinoda, on je pozvao Dimitrija Aleksandrovia da doe iz Gluickog manastirauVologod,irekaomujedasepripremazapostrig;ujednomujerekaoidato uva kao tajnu, od rodbine i poznanika, kako bi izbegao nekakve pritiske sa njihove strane,kojibimoglibitipreprekatomdelu,jeronjenameravaodaizvrinjegovpostrig neoekivano za sve. Takav poloaj je bio neugodan, u tako vano vreme: onaj koji se pripremao za postrig bio je prinuen da boravi u svratitu, i da se usred svetovne neobuzdanostipripremazavelikiobred. Godine 1831, 28. juna, preosveeni Stefan je izvrio obred postrienja Brjananinova u malu shimu, u sabornoj crkvi Vaskrsenja, i nazvao je Dimitrija Ignjatijem, u ast svetenomuenika Ignjatija Bogonosca, koga Crkva slavi 20. decembra i 29. januara. MonahIgnjatijejeupoetkuslavioprvi,akasnijeposlednjiodtihdana,kaosvojimendan. Toime,Ignjatije,ukazujejoinaprepodobnogIgnjatija,kneza,vologodskogudotvorca, ijs moti poivaju u Priluckom manastiru, gde se uvaju i moti prepodobnog Dimitrija Priluckog zatitnika novopostrienog monaha, od njegovog krtenja. Tako je on dobio imepodvojiciudotvorca,kojipoivajuujednojobitelji.Zaimejednoga,kojejedatona krtenju,vezanojeseanjenaokolnostiroenja,aimedrugoga,izreenonapostrigu,dato je kao znak seanja na slinost zemaljske sudbine novpostrienoga sa prepodobnim, poreklom iz kneevskog roda. Roaci Brjananinova koji su 28. juna doli u crkvu na bogosluenje bili su krajnje zaprepaeni zbog neoekivanog svetenog ina iji su posmatrai oni postali. etvrtog jula iste te godine, preosveeni Stefan rukopoloio je monaha Ignjatija u jeroakona, a 25. istog tog meseca u jeromonaha, i privremeno ga postavio pri arhijerejskom dvoru, koji se u Vologodu nalazi uz sabornu crkvu, iza iste ograde koju ine zidine tvrave iz vremena cara Ivana Groznog. Radi obuavanja u svetenosluenju,novorukopoloenijebiopostavljenugradskucrkvuSpasa,obinopod rukovoenjem svetenika Vasilija Nordova, koji je na kraju postao protojerej i stareina vologodskesabornecrkve. Roditeljinovopostrienogmonaha,podrazumevase,sanezadovoljstvomsugledalinataj dogaaj,naroitojeAleksandarSemjonovibiopogoennjime;njegovavoljanakojojje ontakoupornoistrajavaonijeispunjena:sviplanovivezanizasvetskukarijerunjegovog sina su se ruili, matanja o njegovoj blistavoj budunosti su iezla. Sin je u oima oca postao beskorisni lan drutva, koji je izgubio sve to mu je otac preneo vaspitanjem. ensko srce, manje istrajno u suprotstavljanju okolnostima i uvek popustljivije u odnosima, uinilo je da Sofija Atanasjevna blagonaklonije posmatra postupak sina; ali 33

duhovnastranajebilainjojstrana,takodasusvetovnashvatanjaodnelaprevagu.Sveto, naravno,nijeimalonikakvogznaajazamonaha,kojijesamsebedobrovoljnodoveoutaj poloaj, prinuen da zaboravi sve svetovne veze i rodbinska oseanja; ali okolnosti za monaha Ignjatija nisu bile takve da je mogao ostati bezoseajan na to nezadovoljstvo roditelja.Poslepostriga,onjemoraodaboraviudomu,kojisenalazioizvangrada,akoji je pripadao njegovom roaku i krsnom kumu Dimitriju Ivanoviu Samarinu, i bio je prinuen da prima novanu pomo od jedne svoje roake (ge Vojejkove). Boravak u Vologodugajeprimoravaodaseestokreeukrugurodbineipoznanika;mnogiodnjih su poeli da ga poseuju, i traili su od njega da im uzvraa posete. Mladih godina, prijatnespoljanjosti,onjebiopredmetinteresovanjaitavogvologodskogdrutva,svisu govorilionjemu,svisuelelidasezbliesanjim.Togajeneminovnouvlailousvetovnu rasejanostidirektnosesukobljavalosaonimzavetimakojejetekizgovoriouoltaru.Sve spoljanjeokruenjepustinoljubivogmonahabilojesuprotnonjegovimeljama,dojadile sumugradskeglasineipoeojedamolisvogpokrovitelja,preosveenogStefana,daga otpusti da ide u Gluicki manastir; ali preosveeni, nameravajui da mu da mesto koje odgovaranjegovimsposobnostimainjegovomblagoestivomnastrojenju,kojemupriliii po njegovom odnosu prema drutvu, zadravao ga je pored sebe. Ubrzo se pokazalo takvo mesto: krajem 1831. godine, upokojio se upravitelj Pelemskog Lopotovog manastira, jeromonah Josif. Naloeno je da obred pogrebenja izvri jeromonah Ignjatije. Godine 1832, 6. januara, on je imenovan na mesto upokojenog, a 14. januara mu je dato zvanjeupravitelja,priemujenanjegapoloennadbedrenik. NAPOMENE: 1. Nankingprvobitnokineska,veomagustaijakapamunatkanina,obinouteboje (nazvanapokineskomgraduNankingu)(prim.prev.). 2. SeanjaarhimandritaPimena.

34

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA7 Lopotov manastir, koji je osnovao prepodobni Grigorije Pelemski, vologodski udotvorac, nalazi se u Kadnikovskom srezu, u Vologodskoj guberniji, na 40 vrsta od Vologodaina7odKadnikova,smetennaobalirekePelme,kojaseulivauSuhonu,na umovitomimovarnommestu.Manastirjebiogotovorazruen,jerjebilanameradaon bude ugaen: crkva i ostale graevine bile su krajnje oronule, prihodi su bili oskudni, nedostajale su najneophodnije ivotne namirnice, a zato je i bratije bilo veoma malo. Trebalo je uloiti mnogo napora i briga, kako bi se sve popravilo, obnovilo, kako bi se dopunili nedostaci u svakom pogledu. Novi upravitelj nije padao duhom; energino se prihvatio posla. Uskoro su potekli prilozi blagoestivih stanovnika Vologoda, koji su slavili seanje na prepodobnog Grigorija; monasi iz manastira u kojima je kao poslunik boravioupraviteljIgnjatije,poelisusesabiratiunjegovuobitelj,izakratkovremesuu njojsainilibratstvood30ljudi.Bogosluenjsjeustrojenopremaodgovarajuemporetku: obiteljseobnovilaispoljaiiznutra,nijesemoglaprepoznatiuodnosunastanjeukakvom jujeprimioupraviteljIgnjatije.Alikolikojetokotalonjegasamoga?...Popripovedanju jednog oevica koji je posetio manastir Lopotov u zimu 1832. godine, upravitelj Ignjatije smestio se u straarnicu kod svetih dveri, dok je bila u toku izgradnja nove kelije za nastojnika. Srce Aleksandra Semjonovia je smekalo kada je video mladog sina u inu koji prilii starakomuzrastu,ikojidaklemnogoobeavazabudunost.Tamogdenijemoglaimati uticaja unutranja, duhovna strana, uspela je spoljanja, i ona je u potpunosti pokazala svoj blagotvoran uticaj na Sofiju Atanasjevnu. Sin upravitelj je poeo esto boraviti u roditeljskom domu: njegove snane rei o istinama zagrobnog ivota porazile su srce majke, koja je esto bolovala i koja je oseala blizinu svoje smrti. Majka se hranila duhovnimbesedamasina;njenashvatanjasuseizmenila;odtelesnihpostalasuduhovna; ona je zahvaljivala Bogu to ju je udostojio da se njen prvenac nae meu Njegovim sluiteljima, budui da je ranije to smatrala svojom velikom nesreom. Takva promena kod roditeljke, na kraju njenog ivota, neizrecivo je radovala sina, svetenomonaha. Upuena njegovim poukama i molitvama, Sofija Atanasjevna je mirno skonala 25. jula 1832. godine. Obred opela odsluio je sam iguman Ignjatije, u hramu sela Pokrovsko. 35

Divnojedaprilikomtogbogosluenjasinnijepustionijednusuzunadbeivotnimtelom majke! I to se nije dogodilo zbog uzdranosti, koja prilii onome koji predstoji svetenosluenjuilizboghladnoeoseanjapremaporodici,negojepredstavljaloposebnu crtuduhovnelinosti.Oseanjeunjemubilojeivo,sinovskaljubavpremamajciusvojoj prirodnoj meri, ali je u njemu duevni ovek bio zamenjen duhovnim; oseanje telesnog srodstvabilojeupotpunostiproetoduhovnomljubavlju,kojajenalagaladasenegubi glavaualostizaprolaznim,negodaseusnulojelijedinoblaeniudeouvenosti.Zato se takva porodina oseanja kod monaha Ignjatija nikada nisu ispoljavala na svoj uobiajen nain; ona su se kod njega odraavala kroz duboku misao i molitveno, bezmolvnooseanjestrahaBoijeg,uzpotpunospoljanjespokojstvo. U Lopotovom manastiru, upravitelja Ignjatija uteio je susret i ponovno zajedniko prebivanje sa njegovim omiljenim drugom ihaovim. ihaov je postao aktivni pomonik upravitelja Ignjatija u ustrojavanju obitelji; imao je odlian glas, dobro je znao crkvenopevanjeisastaviojeveomadobarhor,kojinijemalouticaonatodaseuobitelj privuku mnogi bogomoljci. Upravitelj Ignjatije ga je obukao u rasu i rukovodio u duhovnomivotu. Stupivinanovopoprite,namestostareinemonakogopteia,o.Ignjatijejebioava monakezajednice,upunomsmislurei.Odlomakkojisledi,iznjegovihasketskihspisa, otkriva nam kakav duh ga je vodio kada je pouavao monahe: Ovde u rei o ruskim manastirima,mojuubogure,reploddugogodinjegiskustva.Modae,zapisanana papiru, ona nekome dobro doi! Oslabio je monaki ivot, kao i uopte hrianski, oslabio je monaki ivot zato to se on nalazi u neraskidivoj vezi sa hrianskim svetom koji odvajajui slabe hriane u monatvo ne moe traiti od manastira snane monahe, poputdrevnih,kadajeihrianstvokojejeivelousvetuobilovalovrlinamaiduhovnom snagom. Ali jo uvek manastiri, kao utvrenje Svetoga Duha, bacaju zrake svetlosti na hrianstvo; jo uvek je tamo hrana za pobone; jo uvek je tamo uvanje jevanelskih zapovesti, jo uvek je tam.o strogo i dogmatsko i moralno pravoslavlje; tamo se, mada retko, krajnje retko, nalaze ive tablice Svetoga Duha. Primetno je da su svi duhovni svetovi i plodovi izrasli iz onih dua koje su, daleko od poznanstava unutar i van manastira, uzgajale sebe itanjem Svetog pisma i svetih otaca, uz veru i molitvu nadahnutu smirenim, ali snanim pokajanjem. Gde nije bilo takvog uzgajanja, tamo je besplodnost. tainivebanjemonaha,zbogegaijestesamomonatvo?Onosesastojiodizuavanja svih zapovesti, svih rei Spasitelja, u njihovom usvajanju umom i srcem. Monah postaje posmatra dve ljudske prirode: pale prirode, grehovne, koju on vidi u sebi, i obnovljene prirode,svete,kojuonvidiuJevanelju.DesetzapovestiStarogzavetaodbacilesusamo grube grehe, Jevanelje lei samu prirodu, obolelu od greha, koja je padom stekla grehovne osobine. Monah je duan, pri svetlosti Jevanelja, da stupi u borbu sa samim sobom, sa svojim mislima, sa oseanjima srca, sa oseajima i eljama tela, sa svetom, 36

neprijateljskimJevanelju,sasvetodrcimakojisetrudedazadreovekausvojojvlastii zarobljenitvu.Svesilnaistinagaoslobaa (Jn8, 32);osloboenogodropstva grehovnim strastimauobliava,obnavlja,uvodiupotomstvonovogaAdama,sveblagiDuhSveti...[1] Episkop vologodski Stefan, videi neumorne i korisne napore upravitelja Ignjatija na obnovljenju i blagoustrojenju lopotovske obitelji, proizveo ga je u in igumana, 28. maja 1833. godine; meutim, movarno okruenje Lopotovog manastira odnelo je i poslednje ostatkezdravlja,inakrajugajesasvimsmestiloubolesnikupostelju.ihaovjepatiou duizbogsvogigumana,inevideinikakavdrugiizlazuoajnomstanju,osmelioseda mu predloi svoju misao da se presele iz Lopotovog manastira negde na drugo mesto. Igumanjeodobriotumisao,ibilojeodluenodaihaovodeusvojzaviaj,uPskovsku guberniju, da se zauzme za njihov premetaj u jedan od tamonjih manastira. Upuen blagoslovomsvogigumana,ihaovseuputionanameravaniput.StigaviuPetrograd, onseobratiogroficiAniAleksejevnojOrlovojesmenskoj,sakojomje,netoranije,imao priliku da se upozna. To je bilo prilikom prvog njegovog putovanja iz Lopotovog manastira, kada je iao u svoj zaviaj zbog porodinih poslova; tada je on prvi put sreo groficu u novgorodskom Jurjevskom manastiru, u kelijama igumana, uvenog arhimandrita Fotija. Grofica je ljubazno primila ihaova, i priloila je Lopotovom manastiru nekoliko knjiga i 800 rubalja. Od tada, Brjananinov i ihaov su uivali blagonaklonost grofice Orlove, to je trajalo do same njene smrti. I tada je grofica Ana Aleksejevnatakoesrdanoprimilaihaova,smestilagausvojdom,snabdelagasvime to mu je potrebno, i aktivno je poela da se zalae za premetaj igumana Ignjatija iz Lopotovogmanastira. ihaov,nalazeiseuprestonici,ukruguuglednogdrutvakojejeposeivalogroficu,ve jenameravaodasevratinazaduLopotovmanastir,aligroficagajezadralaisavetovala mu je da se predstavm moskovskom mitropolitu Filaretu koji se tada nalazio u Petrogradu. ihaov se javio na Trojicko podvorje. Visokopreosveeni je blagonaklono primio lopotovskog monaha, i rekao je: Meni nisu nepoznati ivot i osobine igumana Ignjatija,iponudiomujemestoigumanaNikolougrjeskogtreerazrednogmanastira,u svojojeparhiji,akoonelitudasepreseli,obeavajuidaemukasnijeobezbeditiibolje. ihaov je zahvalio milostivom vladici, i usudio se da pred njim izrazi bojazan da e igumanu Ignjatiju biti neugodno da sam zatrai otpust iz vologodske eparhije, jer ga je postrigao lino arhijerej vologodske eparhije, koga e moda raalostiti takav postupak njegovog postrinika. Dobro, rekao je mitropolit, ja u predloiti to pred Slnodom, i nadam se da me nee odbiti. Sledeeg dana, iz Sinoda je poslata naredba u Vologod, preosveenom Stefanu, da se iguman Lopotovog manastira Ignjatije premesti u Nikolo ugrjeskimanastir,gdegaje,potobudepredaosvojmanastir,trebalosmestaposlati. PreosveeniStefanjeblagonaklonogledaonaovajdogaaj.UputiviigumanaIgnjatijasa svojim blagoslovom na novo mesto sluenja, on je o njemu dao sledeu ocenu, u svom obraanju mitropolitu moskovskom, 28. novembra 1833. godine: Iguman Ignjatije, posle 37

postriga u monatvo 1831. godine, po ukazu Svetog sinoda, nalazio se u bratstvu treerazrednog Gluickog manastira, i svojim pohvalnim osobinama i svojim obrazovanjemunaukama,uvekjeprivlaiomojunaroitupanju,zbogegajebiouzetu vologodskiarhijerejskidomi,poslerukopoloenjaujeroakona,azatimiujeromonaha, bio je ukljuen u saborno svetenosluenje, gde su sve vie i vie bile primetne njegove izuzetne sposobnosti, ukraene pohvalnim vladanjem. Godine 1832, 6. januara, ja sam postavio njega, Ignjatija, umesto upokojenog upravitelja jeromonaha Josifa u Lopotovom manastiru,zaupravitelja.Dokjebionaovojnovojdunostikojamujenaloena,obrascem svog primernog ivota, utvrivanjem poretka u manastiru, saglasno manastirskim pravilima i ustavima, tanim prikupljanjem svega to dolikuje manastiru, privlaei naroitupanjujavnosti,uspeojedaizazoveusrekodpotovalacasveteobitelji,itakoje poboljaousloveuLopotovommanastiru,kojijevebiodospeoupotpunipadirasulo,a sadajeunajkraemvremenudovedenunajboljestanje,ito:1)pribavljanjemskupocenih srebrnih svetih sasuda, Jevanelja i odee, i mnogih drugih crkvenih bogoslubenih predmeta,i2)izgradnjomkelijazaigumanaibratiju,azatimipopravkommnogihstarih manastirskih graevina. Kako je njegova, Ignjatijeva, sluba korisna za svetu obitelj, a zatim i odjeci u javnosti o njegovim pohvalnim osobinama, ubedili su me da ga ove godine, 28. maja, radi njegovog ohrabrenja za nastavak takvog sluenja, proizvedem u igumana,ostavljajuigauistomtomuhodanomLopotovommanastirukaoupravitelja,na toj izuzetno pohvalnoj slubi igumana Ignjatija, o kojoj je bilo potrebno obavestiti Vae visokopreosvetenstvo. ihaov, obradovan tako uspenim ishodom svog putovanja, uputio se iz Petrograda u rodni kraj, u Pskovsku guberniju, kako bi obavestio svoje roditelje. Ovde, ubrzo po dolasku,primiojepismoodgroficeOrloveesmenske,ukojemgaonaobavetavadasu svi dogaaji iz ivota igumana Ignjatija i njegasamogdoli dosaznanja caraimperatora NikolajaPavlovia,idajeNjegovocarskovelianstvoizvolelodasesetisvojihpitomaca, pajenarediomitropolitumoskovskomdaigumanaIgnjatijapozoveneuMoskvunegou Petrograd,kakobiselinopredstavionjemu,priemujedodaodaga,akomuseIgnjatije dopadneistokaoranije,onneeprepustitimitropolituFilaretu.VisokopreosveeniFilaret, radiispunjenjatenajvievolje,zvaninimpismo15.novembra1833.godine,imenovanim naepiskopavologodskogStefana,moligada,toprejemogue,poaljeigumanaIgnjatija pravouPetrograd,asvojimposebnimsvojerunimpismomigumanuIgnjatiju,onjetraio da on, bez ikakvog dvoumljenja, doe kod njega u Petrograd, u Trojicko podvorje. To nareenje mora biti neodlono ispunjeno, pisao je moskovski vladika, jer to nije moja volja. Dvadeset sedmog novembra iguman Ignjatije js predao Lopotov manastir svom blagajniku,a30. novembrajeotputovaou Petrograd. U to vreme, tu jestigao iihaov, nestrpljivo oekujui dolazak svog igumana. Doavi u prestonicu, iguman Ignjatije se

38

odmahpredstaviomitropolituFilaretu,kojigajeprimionasvomTrojickompodvorju,gde jeonisaekaovremekadajebiloodreenodasejavicaru. U naznaeni dan i as, iguman Ignjatije se predstavio caru u Zimskom dvorcu. Car se obradovao videvi svog pitomca, a radost, pie ihaov, da se pojavi pred voljenim carem, punoa oseanja zahvalnosti za sve milosti monarha, dovodili su do ushienja punogstrahopotovanjatopluduuvernoodanogmonaha.Poslenekolikoobjanjenjacar jeizvoleorei:Timisedopada,kaoiranije!Timeniduguje za vaspitanjekojesam ti dao,izamojuljubavprematebi.Nisihteodamisluitamogdesamjanameravaodate postavim, izabrao si put po svojoj volji na njemu mi i vrati svoj dug. Ja u ti dati Sergijevu pustinju, hou da ti ivi u njoj i da od nje naini manastir, koji e u oima prestonicebitiobrazacmanastira.Zatimjeonpoveoigumanauodajecariceimperatorke Aleksandre Teodorovne. Ulazei kod nje, upita je prepoznaje li ona tog monaha? Na odrian odgovor, on je pozvao igumana po prezimenu. Carica se vrlo milostivo ponela premasvomnekadanjemstipendisti,iprimoralagajedablagoslovisvunjenudecu.Car jeodmahnaloiodadoveduoberprokuratora[2]Sinoda,Neajeva,kojijeizvestioNjegovo velianstvo da Sergijeva pustinja ima posebno naznaenje ona je predata vikarnom episkopu petrogradskog mitropolita, i njene Prihode koristi episkop umesto izdravanja od duhovne administracije. Tada je car naredio da se izrauna koliko je velika suma prihoda koju vikarni episkop dobija od manastira, i da se u toj razmeri njemu obezbedi isplaivanjesumeizkabineta,amanastirdasepredapodpunuupravuupraviteljakogje on odredio. Oberprokurator je preneo Svetom sinodu najviu volju, i preosveenom Benediktu, tada vikarnom episkopu, data je naredba Sinoda da preda pustinju igumanu Ignjatiju, a sam da prima 4.000 rubalja u novcu, kao izdravanje iz kabineta. Tada je, po nareenju Sinoda, iguman Ignjatije uzveden u in arhimandrita, to je bilo izvreno 1. januara1834.godineukazanskojcrkvi,apetogdanaistogtogmeseca,noviupraviteljje doaousvojuobitelj,upratnjiihaovaidvadesetdvogodinjegmladiaJovanaMaliova, tekprimljenogmeukelijnike,kojijekasnije,kroz23godine,postaonasledniksvogstarca uupravljanjuobitelji,uinuarhimandrita. NAPOMENE: 1. Asketskiogledi,tom1. 2. Oberglavni;prokuratorlat.poslovoa,zastupnik,opunomoenik(prim.prev.)

39

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA8 Namera igumana Ignjatija da se preseli iz Lopotovog manastira imala je u osnovi isto fiziki uzrok. Njegovom potkopanom organizmu bila je potrebna klima, ako ne juna, onda u najveoj meri suva, a ne movarna. Srean zbog zanimanja moskovskog vladike, on bi bio zadovoljan Nikolougrjeskim manastirom; ali dravna volja ga je postavila na mnogoirudelatnost. PoloajSergijevepustinje,upogleduklime,nijenudioaknionepogodnostikojejeimao Lopotovmanastir. Obala Finskog zaliva, iji talasi se razlivaju u pravcu same obitelji, nikako nije mogla pomoi u obnavljanju fizike snage. A u duhovnomoralnom pogledu, novo mesto boravkabilojedalekoneugodnijeuporeenjusaprethodnim;onojezahtevalodvostruki duhovnipodvig,jerjebilookruenotrnjemsvetovnihglasinaisujete,kojejeneminovno moralo povreivati duhovnog oveka. Samo su ga iva vera u promisao Boiji i dobra savestuispunjavanjumonakogzavetaposluanja,kojejearhimandritIgnjatijepokazivao uodnosunacarskuvolju,mogleosnaitiprilikomstupanjanatonovopoprite.Onjetu stupiokaoistinskimonah;nasuprotliniminteresima,onsebrinuojedinoodobruobitelji koja mu je poverena. Kao verni podanik i monah, on je vrsto odluio da tano ispuni volju ljubljenog monarha, i da od pustinje koja mu je poverena naini obitelj koja e biti uzorusvakompogledu. Sergijeva pustinja, osnovana 1734. godine, i smetena blizu samog Petrograda, pored sadanjeg petrogradskog eleznikog puta, bila je, kao to je reeno, pod upravom vikarnih episkopa. Takav administrativni poloaj ni najmanje nije iao na ruku njenom materijalnomstanju,ablizinaprestoniceinilajujeraskrsnicomzastanovnikeprestonice koji putuju, to je veoma neugodno delovalo na duhovni ivot bratstva obitelji. Manastirska zdanja, poev od crkve prepodobnog Sergija do poslednjih manastirskih sporednihzgrada,odavnosubilazaputena.Ucrkvi,kadasepristupilonjenojpopravci, samojedanzidsepokazaokaoupotrebljiv;zgradazaupravitelja,povijenaunutra,skoro danijepostojala,stajalajezakljuanainijesemoglazagrejati;smetajazanovopristiglog upraviteljanijebilo,ionjebioprimorandaodsedneudomuzainvalide,kojijesagraen 40

primanastirusredstzimagrofovaZubovih,ikojijebionanjihovomizdravanju.Tamosu mu bile dodeljene dve sobe u koje se smestio, zajedno sa osam ljudi, bratijom, veinom monaha; itavo bratstvo koje je zatekao bilo je sastavljeno od trinaestoro ljudi: osam monaha, tri poslunika i dva iskuenika. Bez obzira na tako neznatan broj bratije, meu njimanijebiloporetkakojipriliimanastiru.Zaputenostumaterijalnom,rasputenostu moralnom pogledu, carovali su svom snagom. U takvom stanju je Sergijevu pustinju zatekao novi upravitelj. Obitelji je bio potreban takav upravitelj. Delom promisla, ili molitvama prepodobnog Sergija, sto godina po osnivanju poelo je njeno obnavljanje, kako materijalno, tako i duhovno. Dostojanstvena linost upravitelja i njegova asketska duhovnost, odgovarali su stanju obitelji i onom naznaenju sa kojim ju je primio. Meutim,naporiibrigezbogspoljanjeobnoveidobrogustrojenja,iodnosisvakevrste premaviimainiima,ostavilisusvojpeatnabolesnommonahustrogogpoodviga.Po njegovomsopstvenompriznanju,oaloenjaodstraneljudi,kojasugasustigladotada, bilasuumerena. Kako bi ih iskusio, govori on u svom Plau, bilo je potrebno posebno poprite. Nedokuivimdelimapromisla,jasampremetenutuobitelj,susednusevernojprestonici, koju, dok sam iveo u prestonici, nisam eleo ak ni da vidim, smatrajui je po svemu neodgovarajuom u odnosu na moje duhovne ciljeve. Godine 1833. bio sam pozvan u Sergijevu pustinju i postavljen sam za njenog upravitelja. Sergijeva pustinja me je negostoljubivoprimila.Prvegodinepodolaskuunju,pogodilamejetekabolest,druge godine druga, treetrea;onesuunitileostatkemog oskudnog zdravljaisnage, postao sam izmoden, neprestano stradajui. Ovde su se podigli i zapenuali zavist, zloreje, kleveta,ovdesamsejapodvrgaotekim,dugotrajnim,poniavajuimkaznama,bezsuda, bez najmanje istrage, kao beslovesna stoka, kao bezoseajni idol; ovde sam video neprijateljekojidiunepomirljivomzlobomieuzamojompogibelji.[1] Iz tog pregleda stupanja oca arhimandrita Ignjatija u novu obitelj, oigledno je da se njegovaupraviteljskadelatnost,odsamogpoetka,moradelitinadvegrane:naspoljanje ustrojstvo i unutranje dobro ureenje. Prvo delo upravitelja bila je obnova hrama prepodobnogSergijaikapitalnapopravkazgradeupraviteljskihkelija.Evotajeonpisao 1834.godine,usvojojmolbitadanjemmitropolituPetrogradaSerafimu,kakobidozvolio da se u obitelji izvedu neophodna izgradnja i popravke: Pregledajui manastirske graevine, naao sam da su one bez izuzetka u veoma loem stanju. Takvo stanje su uvideli moji prethodnici, koji su upravljali manastirom, preosveeni episkopi reveljski i zato su blagovremeno pripremili novanu sumu (do pedeset hiljada rubalja u novanicama) i znatnu koliinu erpia, imajui za neizostavan cilj: uvanje starih i izgradnju novih zdanja. Radovi su zapoeti naredbom Petrogradske eparhijske uprave, kojomjedozvoljenaupotrebasakupljenihpedesethiljadarubaljaunovcuipripremljenog erpia. Grofica Orlova takoe je pomagala svojim bogatim prilozima. Crkva i zgrada upraviteljskih kelija, kao jednofasadna zdanja, povezani su novom, dvospratnom 41

zgradom, na ijem gornjem spratu je veoma udobno bila izgraena prostrana bratska trpeza, a u donjem se nalazila kuhinja, pekara, i druge prostorije domainstva. U vreme izgradnje tih zgrada, iste te 1834. godine tokom leta, potpuno neoekivano, obitelj je posetiocarimperator.DoaviizPetrograda,okoestsatiposlepodne,Onsam,uaojeu crkvuipitaojemonahakogjesreo:Dalijearhimandritkodkue?Kaidastaridrug hoe da ga vidi. Doao je arhimandrit, u pratnji njegovog nezamenjivog druga oca Mihailaihaova.Carseblagonaklonoinenoponeopremanjima,pitaoihjezanjihovog treegprijateljaTeodorova,kojijezajednosanjimastupioumanastir,inaodgovordase Teodorovvratiousvetiponovouslubu,primetioje:Izgledadamusemanastirskihleb uiniosuv,atebije,obratioseihaovu,kojiseznatnopopunio,iaonakorist.Tadasu doli carica imperatorka i car naslednik. Naravno, sakupilo se mnogo naroda, i sav taj narod bio je svedok oinskog zanimanja, koje je oduvek bilo karakteristina crta odnosa pokojnogimperatorapremapoivemvladiciIgnjatiju.Carjeeleopodrobnodapogleda zgradekojesegrade,ismatraojedajeneophodnoobnovitisabornucrkvu,zbogegaje zapovedio arhimandritu da podnese predraun, po poretku, nadlenoj slubenoj vlasti. Nainjeni predraun utvren je 25. decembra 1835. godine, i dravnim dopisom bilo je odreeno da se iz blagajne Petrogradske blagajnike komore isplati 96 808 rubalja i 19 kopejki,zapopravkuTrojickogsabornoghrama.Obnovajezavrena1838.godine,a1842. godine,utomhramusuizgraenebogatepevnice,odsumekojujepriloilaimperatorka AleksandraTeodorovna. Prva briga upravitelja, vezana za unutranje duhovno blagostanje obitelji, bila je ustanovljavanje strogog poretka u svemu, saglasno manastirskim ustavima: crkveno bogosluenje je poelo da se odvija u harmoninom inu, uzvieno i sveano, to je dopunjavalo i privlano horsko pevanje, razgovetno itanje, ceremonijalno stajanje, pokloni i dolina kretanja uopte, ureeno prebivanje kod trpeze, veoma prigodne odede,aurednostiistoausvemu,davalisuokruenjuizgledprefinjenosti,sjedinjenog sa prostotom, koji su oplemenjivali samu prirodu monaha. Upravitelj se udubljivao u kelijni ivot svakoga, ustanovio je spasonosno provoenje vremena u itanju monakih knjiga, vrenje poslova po posluanju, prema mogunostima, unosio je duh istinskog monatva u bratstvo, pobuujui svakoga na panju, prihvatanje saveta i pouka u moralnomivotu,nautvrivanjesebeporukovoenjusvetootakihspisa.Onjeprenosio bratijisvojnainmiljenjaipogledenamonatvo,biojeotaciuiteljsvih,primajuiihradi otkrivanja pomisli, pouke i duhovnog stanja. Vrata kelije oca arhimandrita bila su otvorena;njemususlobodnodolaziliodprestarelihmonahasvetenosluiteljadomladih poslunika, zbog ega je sve bratstvo poelo initi jednu veliku porodicu, kojom je upravljao jedan otac, povezanu savezom saglasja i duhovnog jedinstva, oduhovljenu i rukovoenu uzvienim uenjem oca uitelja. Naroito je, kae ihaov, delatnosti nastojateljapomagalonjegovoumeedaizabereljudeinjegovopoznavanjeljudskogsrca, kojim je on umeo da vezuje ljude za posao koji im poverava. On je teio da razvije u ovekupredanostposlukojimujenaloen,iohrabrivaoje(tupredanost)pohvalama,aki 42

nagradama i unapreenjima. Okruujui se sposobnim i snanim ljudima, on je brzo dostigaosvojeciljeveisprovodiojesvojenameretanoihostvarujui. NAPOMENE: 1. Asketskiogledi,tom1 SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA9 Bilojemnogonapora,prepreka,neuspeha,alostiiiskuenja,kakozasamogupravitelja, tako i za bratiju koja ga je okruivala, koja je dola sa njim; sama neugodnost mesta na komsemanastirnalazio,stojeinaprometnojraskrsniciprigradskihkuaprestonice,bila jezanjihteakunutranjikrst,nevidljivsvetovnimoima.OvdejearhimandritIgnjatije, iskustveno uei svoja duhovna eda unutranjem noenju krsta, koje je udeo svakog blagoestivoghrianina,atimpremonaha,samzanjihbioprimerdobrodunogtrpljenja i noenja svoga krsta bez roptanja, ime je, uz pomo blagodati, dostigao toliko veliku duhovnusilu,dajetakvonoenjekrstaumnogimsluajevimabiloprijatnozanjega.Tako, nastavljajui gore navedeni lanak Plaa, on govori o sebi: Ovde je milosrdni Gospod udostojio mene da poznam neizrecivu radost i mir due; ovde me je On udostojio da osetimduhovnuljubavisladostuonovremekadasamsreomogneprijatelja,kojijetraio moju glavu, i u mojim oima lice tog neprijatelja izgledalo je kao lice svetlog anela. Iskustveno sam poznao tajanstveno znaenje Hristovog utanja pred Pilatom i judejskim arhijerejima. Kakva je srea biti rtva poput Isusa! Ili ne! Kakva je srea biti raspet blizu Spasitelja,kaotojenekadabioraspetblaenirazbojnik,izajednosatimrazbojnikom,iz ubeenjadue,ispovedati:Dostojnodelimamojimprimiu:Sjetimese,Gospode,kadadoe uCarstvusvome.(Lk23,4142).[1]Reimautehealosnimmonasima,duhovnikrstonosac ovakopouavaotojstvari,kojaje,moemorei,nasunihlebistinskogmonakogivota: SledimoHrista!SmirimosepoputNjega!PoputNjega,nemojmoodbitidaseproujemo kaolicemeriiumnoporemeeninemojmopotedetinauast,nemojmosklanjatiliceod pljuvanjaiobrazodudarca,netraimonislavu,nilepotu,ninasladekojepripadajuovom 43

svetu; izvrimo zemaljsko stranstvovanje, kao tuini, koji nemaju gde da sklone glavu; primimo, primimo uvrede, ponienja i prezir od ljudi, kao ono to neodvojivo pripada putu koji smo izabrali; borimo se, javno i tajno, sa pomislima gordosti, svim silama odbacimo te pomisli naeg starog oveka, koji trai da oivi svoje ja, pod raznim izgovorima slinim istini. Tada e se Sin Boiji, koji je rekao: Useliu se u njih, i ivjeu u njima (2 Kor 6, 16), javiti u naem srcu, i dae nam vlast i silu da sveemo jakoga, opljakamonjegovesudove,stanemonaaspiduivaziliska,[2]ipogazimoih. Odbacimo roptanje, odbacimo tugovanje nad naom sudbinom, odbacimo alost srca i melanholiju, od kojih slabe due stradaju vie nego od samih nevolja. Odbacimo svaku misao o osveti i uzvraanju zla za zlo. Moja je osveta, ja u vratiti (Rim 12,19), rekao je Gospod. Hoelitegobedapodnosisalakoomiudobnou?SmrtradiHristadaprieljkuje. Ta smrt neka neprestano stoji pred tvojim oima. Umrtvljuj sebe svakodnevno, uzdravanjem od svih grehovnih pohota tela i duha; umrtvljuj sebe odbacivanjem svoje voljeiodbacivanjemsamoopravdanja,kojidolazeodlanograzumaikrozlukavusavest starogoveka;umrtvljujsebeivozamiljajuiioslikavajuisvojuneminovnusmrt.Data namjezapovestdasledimoHrista,uzevisvojkrst.Toznai?Mismodunidauveksa radouiveseljem,umremozaHrista... Onaj koji eli da umre za Hrista, kakvu nevolju, kakvu alost nee velikoduno pretrpeti?[3] Zajedno sa neophodnom izgradnjom i utvrivanjem poretka unutar obitelji, upravitelj arhimandritIgnjatijemoraojesvojudelatnostokrenutiinadrugegranenjenogureenja, tanije,nazemljinoimanjeiseoskodomainstvo.Kadajestupionamanastirskuupravu, onnijenaaonijednumeunamanastirskojzemlji.Premaposlovodstvuobitelji,izgledalo jedasusvuzemlju,kojajesteenakupovinomjoodstraneosnivaapustinje,nezakonito koristiliseljaciprivredniciizselaPodmanastirskognaselja,[4]amanastirjepakimaosamo 25,5desetina,[5]kolikojezauzimaopovrtnjakilivadaidasusvanastojanjamanastirada se obnovi njegovo pravo na tu zemlju, bez obzira na neospornost njegovih dokumenata, ostalabezuspeha.Godine1835.arhimandritjeizaaosamolbomzaponovnoutvrivanje meanamanastirskojzemljiinajbremrazmatranjupravanaposedovanjezemljekojusu seljaci nepravedno prisvojili, a takoe i o dodeljivanju dela ume manastiru, saglasno najviojnaredbi,objavljenoj4.juna1835.godine,premakojojmanastirima,kakobiimse pomoglousredstvimazaivot,trebadodelitipriblinood100do150desetinazemlje,radi osnivanjazemljoradnikogdomainstva.Sporsaseljacimareenje1836.godine,takoto je,iakojepriznatodazemljapripadamanastiru,zbogtekoedasesanjeiseleseljaci,koji susetunastanili1765.godine,odlueno,sasaglasnouupravitelja,dasezemljapodelina dvadela:istonastrana,nakojojjemanastir,polinijiodseverakajugu,predajesenjemu, azapadna,nakojojsusenaseliliseljaci,daseustupinjima.Saglasnostsatimustupkom, 44

upravitelj je divno izrazio u njegovom pismu bivem dravnom sekretaru, pri primanju molbe, knezu A. N. Golicinu. Vaa Svetlosti, pisao je arhimandrit, vaa uobiajena snishodljivost mi daje hrabrost da vas uznemiravam najpokornijom molbom, ali veoma lakom za vas;onasesastojiusledeem: naaobitelj odavno vodi spor zbogzemljekoja, prematapiji,planuizvaninojknjizirazgranienja,pripadanjoj,alijeosporenaodstrane dravnihseljakakojisusesamovoljnonaselilinanjoj.Ministarfinansija,razmotrivistvar, premda je i naao da zemlja po svoj pravdi pripada Sergijevoj pustinji, meutim, zbog problema preseljenja seljaka, odredio je da se zemlja podeli ovako: stranu, na kojoj se nalazi manastir, predati manastiru, a onu na kojoj su se naselili seljaci seljacima. Ovo njegovomiljenjejedolopredkomitetministara.MislimdabiseprepodobniSergijepre saglasiodaustupideosvogimanja,negodauinialostseljacima,preseljavajuiih,emu seoviprostiljudineedrugaijepovinovati,negoesepredatineutenojalostiigorkim suzama. Zato sam i ja, poverenik prepodobnog Sergija, kako u ovoj stvari, tako i u ostalima,kojesetiunjegoveobitelji,duandauzimamuobzirmilosresvognastojatelja, i da budem zadovoljan reenjem ministra finansija. Podrite ovo reenje u kabinetu ministara. Eto u emu se sastoji sva molba Vaoj svetlosti od poverenika obitelji prepodobnogSergija. Uvremedokjevoensporozemljinomposedovanju,upraviteljjepostaviodomainska naela, time to je prekinuo davanje u arendu nevelikog komada zemlje, koji je ostao u posedu obitelji, i zaveo je na njemu povrtnjak, poboljao je voarstvo, znatno je poveao jabukeuvrtu.Odvojenodmanastirskesvojine,letnjikovacje,odsamogpoetkaproblema ostavi bez ikakvog obraivanja, zarastao u korov i pretvorio se u blato. ienje i isuivanje blata bio je posao tokom jedne godine. Namislivi da obezbedi izdravanje manastirauvoenjemracionalnogseoskogdomainstva,arhimandritIgnjatijejetraiood mitropolita Serafima dozvolu da pozajmi iz kapitala komisije duhovnih kola 45 000 rubalja, sa otplatom kapitala u ratama, i kamatom od 8 % godinje. Ta suma je bila potrebna za pokretanje stoarstva, zemljoradniko orue, teglee konje, najam ljudi i drugepotrebeigraevinedomainstva. Po najvioj odluci, komisija je odobrila samo 30 000 rubalja, ali je doprinos oca Mihaila ihaova,kojijepriloio40000rubaljaunovanicama,nalino,samovlasnoraspolaganje arhimandritu, omoguio da se taj posao dovri, i da se ostvari mogue proirenje i poboljanjestoarstvaiitavogseoskogdomainstva.Manastirjepoeoitavegodineda koristipovreizsvogpovrtnjaka;raanoghlebajeneretkobilodovoljnozaitavugodinu, bezobziranaznatnopoveanibrojbratije,ogromnerashodenadarivanjebogomoljacau prazninedaneiprehranjivanjesvihmanastirskihradnika;ovsaisenabilojetolikodase svake godine prodavalo za sumu od jedne do jedne i po hiljade rubalja. Stoarstvo je snabdevalo bratsku trpezu obiljem mlenih proizvoda; pored salakih zemljoradnikih zdanja,kojasukotalado20000rubaljaunovcu,sasuaromzasuenjehlebaiupamaza detelinu,napravljenisuidrugiseoskiobjektineophodniobitelji. 45

Unapreenje i irenje domainstva, i prihodi od bogomoljaca, koji su u velikom broju dolaziliuobitelj,omoguilisudaseizdravaveibrojbratije,potrebakojusupoveavali kako sami bogomoljci, tako i este potrebe vlasti za jeromonasima koji bi sluili u floti. Arhimandritje1836.godinepoeomolitieparhijskuupravudasebratstvouveazaest jeromonaha. Sveti sinod, na ije razmatranje je predata ta stvar, 23. maja 1836. godine, doneo je sledeu odluku: Imajui u vidu pie Sinod da Sergijevu pustinju, koja se nalaziblizuprestonice,poseujumnogibogomoljci,idaseunjoj,podupravomsadanjeg upravitelja, moralno stanje bratstva, pobonost i poredak meu njima i u samom crkvenom sluenju osetno popravljaju, i da njeni monasi esto odlaze da slue u mornaricu, na prekomorskim putovanjima, Sveti sinod smatra da je pravedno i korisno, umesto onog to je predloeno od strane eparhijske uprave, da se u toj pustinji samo poveabrojjeromonahazaestljudi,daseonaprevedeizdrugorazredneuprvorazrednu, i da joj se dodeli ljudstvo i opte odravanje kao prvoklasnom manastiru, i time da se omogui pustinji mogunost da priprema vei broj dobrih monaha, i da se odri njeno dostojanstvoumiljenjunaroda,radibogomoljstvakojesetusliva.Ovoreenje,kojimse izraava priznanje najvioj duhovnoj upravi Sergijeve obitelji, zbog tadanjeg napredovanja, potvreno je posle najvieg Svedravnog izvetaja, 3. juna 1836. godine. Posledica toga bilo je brzo poveanje broja bratije, koji je 1837. godine, doao ak do 42 oveka.Nedostajaojesmetajzasve.PromisaoBoijiubrzojepokazaopomo:utovreme, u pustinju je stupio Makarov, poreklom od petrogradskih trgovaca, koji je skonao u toj pustinjikaoshimonah.Onjeobiteljipriloionakorienjesavsvojdobrosteenikapital, kojijeinilo50000rubaljaunovcu.Odtesume,40000jeupotrebljeno,1840.godine,za izgradnjuveedrvenezgradenakamenomtemelju,unutarmanastirskeograde,zakelije bratije;10000jeupotrebljenozaosnovneivotnepotrebeobitelji. Delokrug arhimandrita Ignjatija jo je rairen kada je 22. juna 1838. godine odreen za ustrojitelja svih manastira Petrogradske eparhije. Tu slubu on je nosio sve do samog njegovog izabranja na episkopsku katedru. I na tom sluenju on je zadobio opte poverenjeiuvaavanje,kakoupraviteljamanastiratakoibraemonaha,spajajuizasveu svom liku, i tvrdorazumnog predstavnika administrativne vlasti, i, za one koji su traili duhovni savet starca, iskusnog rukovoditelja, uvek spremnog da sa ljubavlju pomogne blinjem,duhovnimsavetomilirejuduhovneutehe. NAPOMENE: 1. Asketskiogledi,tom1. 2. Vaziliskmit.Legendarnikraljevskizmajkojije,toboe,svojimpogledomzadavao smrt(prim.prev.). 3. Asketskiogledi,tom1. 46

4. Rus.slobodanaseljesaslobodnimstanovnitvom(prim.izd.). 5. Desetinamerazapovrinu,jednaka1,09hektara(prim.prev.). SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA10 Ljubav prema sluenju monatvu sopstvenim primerom i spisima, nije se sama po sebi rasplamsalaigorelakodarhimandritaIgnjatija:onjeverovaousvojeprizvanjeodozgona to sluenje, i odnosio se prema njemu kao prema boanskom delu, trudei se da povea talantkojimujedat;izatojetakvaljubavkodnjegatrijumfovalanadsvimudljivostima ivota. U njemu je lebdeo duh ive vere u promisao Boiji, to su oseali svi koji su ga znaliitosejasnomoglovidetiiznjegovihspisa.Onjesmatraodaseivotoveka,kojise svecelo predao vostvu provienja, odvija po nekom Boijem planu, iji je prvoobrazac prikazan kroz svetene dogaaje izabranog naroda Boijeg. Gledajui na monaki ivot kao na putovanje po zemaljskoj pustinji i pripremanje za ulazak u obeanu zemlju venosti, on je uio da je potrebno sagledati tu venost jo pri sadanjem zemaljskom postojanju,kakobiobezbedilisebiulazakunjukadapreemogranicugroba.Tonijebilo prosto, povrnoizjednaavanje,negosaznanjesteeno duhovnim delanjem,ije je brojne primere on video na sebi samom; esto, kada je prirodni izvor njegovih dobrih elja presuio od vreline strasti i ivotnih bura, on je u sebi nalazio nova vrela blagodatnih misli, koja su iznenada isticala i obnavljala iznemogle snage; ivotne gorine su se rastvarale blagodatnim silama trpljenja i kroz to su postajale slatke, prijatne za duhovni ukus. On je imao poseban dar da sve posmatra na duhovan nain; najmanji dogaaj, po svoj prilici beznaajne okolnosti, kod njega su esto dobijale duboki smisao, i uvek su imaleodjekaumoralnomuenjukojimseonrukovodio;onisuobilnohranilinjegovumi srce,iestosuse,udivnojmelodijirei,razlegalisanjegoveduhovnopoetskelire.Takva njegovadelasu:BlaenmuPesmapodsenkomkrsta,Molitvaprogonjenogoveka, Plamonahaimnogadruga.Iztakvihposebnostiduhovnogprizvanjaistanjaproizilazi da je pismeno izraavanje bila duhovna potreba arhimandrita Ignjatija. Trudei se da otkrijesutinumonakogivota,arhimandritIgnjatijesetrudiodausamomsebiostvarii 47

ivopisnom reju drugima prenese duhovnu lepotu karaktera drevnog egipatskog monatva,kojejebiloidealnjegovogivota.Monatvopouenjuiprimerusvetihotaca, prvenstveno egipatskih, bilo je od detinjstva njegova zavetna zamisao. Rukovoen tim uenjem,onjeoseaobesprimernuljubavpremakinovijskommonatvu,italjubavjebila potpuno shvaena: on je gledao na uspostavljanje monatva kao na osnivanje asketskog uenja,gdeseraajuirazvijajumonakikarakteri;anamonatvouoptekaonanauku nadnaukama.Utomduhu,onjeupuivaosvakogkojeraspoloendastupiumonatvo,i snagom sopstvenog stremljenja svojim visokim idealima, snano je uticao na mlade, ivotom neiskvarene due. On je rado primao takve, u duhovno srodstvo sa sobom, i rukovodio ih je svojom iskusnom duhovnom reju, koja je imala takvo dejstvo da je preobraala srca, razreavala od dugogodinjih iskustava, slabila navike, menjala karakteremnogih.Sposobnostdaprimaispovestpomisli,tojeveomaretkapojavaunae vreme, arhimandrit Ignjatije je doveo do savrenstva; mnogostrano iskustvo, duboka pronicljivost, stalno i precizno samoposmatranje, inili su ga umenim u isceljivanju duevnihoiljaka,kojimajeonuvekprilazionajtanjomotricomduhovnerei.Umevida vlada sobom u svim ivotnim dogaanjima, ne padajui duhom ni u najteim okolnostima,onjetuvrstinuprenosioionimakojisumuispovedalisvojepomisli:tuga kojatiti,posleispovestikodnjega,inilaimsekaopukoprivienje.Pravilnogledanjena strasnu prirodu oveka plod dugogodinjeg samoposmatranja, koje je izloio u lanku: Odnoshrianinapremasopstvenimstrastima[1]bilojeizvorutehezanjegoveuenike; ono ih je primoravalo da se pri otkrivanju pomisli iskazuju sa punom slobodom, poverenjemibezstraha;onisuuvekslualiodgovorpotpunopomirenisasobom;estoje primerizsopstvenogivotakojijestaracnavodio,iliukazivanjenanekidogaajopisanu knjigama, bio tako blizak dogaaju koji je ispoveen, da u dui onoga koji se ispovedio nijeostavljaonikakvusumnjuilinedoumicu,uenikjeuvekodlazioodstarcasautehom. Ispovestpomislimonahapoetnika,zastarcajeuvekbilauosnovimonakogivota;ona je,kaoneizbeniulov,ulazilaukrugduhovnogvaspitanjaarhimandritaIgnjatija.Borbasa pomislima je muna, naroito u poetku podviga, kada monah koji je tek stupio nije jo navikao da ratuje sa njima oruem molitve; upravljanje sebe prema poukama iz knjiga jestekorisnoineophodno,alijenedovoljno.Tekojemladomedaobuzdasebeduhovnim uzdamakadanemaprimerpredsobom;aneprijateljnaroitosnanoratujeupravoprotiv onihkojibirajumanastirsadirektnimciljemspasenja,odbacujuisvesvetskeprednostii pogodnosti:zatakvejetoduhovnorukovoenjeivomreju,prilikomispovestipomisli, pravo otkrie; ono postaje ograda protiv napada neprijatelja i ini sopstvenu volju postojanom.Svejetodobrousluajukadajestaractolikomudariiskusandajeustanju da razume pomisli koje mu se otkrivaju i da shvata njihove uzroke i posledice; inae e njegovsavetdelovatirazorno,kaoloeprepisanilek.Nadobroustrojstvoduhovnesutine poetnika utie i ta okolnost, kada se njegov starac nalazi u vrhu uprave: gde je mnogovlae ili zavisnost starca, tamo je nesloboda u duhovnom pogledu. Arhimandrit Ignjatijejespojiousebiijednoidrugo,tj.iduhovnumudrostispoljanjuvlast,izatoje 48

ivotpodnjegovimrukovoenjemiunjegovojobiteljibiodragocenostecitezaonekoji su traili da razumno monahuju. Ne obazirui se na svoju boleljivost, on je primio na sebenapordasvakodnevnoodsluaispovestpomislinjegoviuenicisuakimaliobiaj davodenjihovdnevnizapis,ionisusvojepomisliotkrivaliistogsrca,saiskrenou,zato to je starac bio sposoban da prima takvu ispovest potpuno bestrasno. Korist od ispovedanjapomislibilajeoiglednasvima.Pritom,staracnijepodvrgavaosvojeuenike tekim iskuenjima, nego je promiljao fizike sposobnosti i umnu razvijenost svakoga, tako da je stanje pod njegovim duhovnim rukovodstvom bilo ak olakano, kako u fizikom,takoiumoralnompogledu. Evo miljenja samog starca Ignjatija o ispovesti pomisli, zasnovanog na strogom sledovanjuuenjusvetihotaca: Svi oci su saglasniu tomedajemonahpoetnik duanda odbacujegrehovnepomisli i matanjaunjihovomsamomzaetku,neulazeiuraspravunitiurazgovorsanjima.Za odbacivanjegrehovnihpomisliimatanja,ocipredlaudvaorua: 1)neodlonoispovedanjepomisliimatanjastarcu,i 2) neodlono obraanje Bogu, sa najtoplijom molitvom za prognanje nevidljivih neprijatelja.PrepodobniKasijangovori:Svagdagazinaglavuzmije,tj.poetakpomisli,i odmahihgovoristarcu:tadaesenauitidagaziubitanepoduhvatezmije,kadasene budestideodaih,svebezizuzetka,otkrivatvomestarcu.Tajnainborbesademonskim pomislima i matanjima bio je zajedniki za sve monahe poetnike u vreme cvetanja monatva. Poetnici koji su se neprestano nalazili uz svoje starce u svako vreme su ispovedalisvojepomisli,kakosetomoevidetiizitijaprepodobnogDositeja,apoetnici koji su dolazili svom starcu na odreeno vreme ispovedali su svoje pomisli jednom dnevno,uvee,kakosetomoevidetiuLestviciidrugimotakimknjigama.Ispovedanje svojih pomisli i rukovoenje savetom duhonosnog starca, drevni monasi su smatrali neophodnou bez koje se nije mogue spasiti... Pouke duhonosnog starca postojano vode monaha poetnika putem jevanelskih zapovesti, i nita ga tako ne razdvaja od greha i poetka greha demona, kao postojano i uporno ispovedanje greha u njegovom samom poetku. Takvo ispovedanje postavlja izmeu oveka i demona nepomirljivo neprijateljstvo, spasonosno za oveka. Takvo ispovedanje, unitavajui dvodunost ili kolebanje izmeu ljubavi prema Bogu i ljubavi prema grehu, daje dobroj volji neobinu silu, a zatim i neverovatnu brzinu napredovanju monaha, u ta se opet moe uveriti iz itija prepodobnog Dositeja. Oni monasi koji se nisu mogli boriti protiv greha postojano estimispovedanjem pomisli, jernisu imalistarca,borili suseprotiv njega postojanom i uestalommolitvom.[2] NAPOMENE: 49

1. Asketskiogledi,tom1.Tajlanakjeizdatposlesmrtiep.Ignjatija,1870.godine,u brouri:trilankanisubilautampi. 2. SvetiIgnjatijeBrjananinov.Prinossavremenommonatvu. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA11 Zimu1846.godine,arhimandritIgnjatijejeproveoneizlazeiizkelije,zbogtekebolesti,a kada je nastupilo prolee 1847. godine, on je uloio molbu da se oslobodi dunosti nastojateljaidaseotpustiumirovinu,uNikolobabajevskimanastirKostromskeeparhije. Umesto otpusta u mirovinu, njemu je odobren samo jedanaestomeseni otpust, radi popravljanjazdravlja,uBabajevskimanastir,nakojijeukazao.Posleodlaskaarhimandrita na taj otpust, car imperator, kada je jednom susreo ihaova, pitao ga je za zdravlje njegovogdruga,irekaomujedamunapiedanestrpljivooekujenjegovpovratak. Leto1847.godine,arhimandritIgnjatijejeproveouNikolobabajevskommanastiru,gdese i prihvatio ozbiljnog leenja. Njemu su bile odreene kelije, koje su se sastojale iz etiri male sobe, u odvojenom potkrovlju, iznad kelija nastojatelja. Taj smetaj, odvojen od ostalih stanova, bio je veoma pogodan za bezmolvije. Sa jedne strane, sa prozora kelije, otvaraosevelianstvenipoglednairokipredeo,natopljenrekomVolgom,ibiojeprizor zauivanjeotelnika,utrenucimapredaha.OvdejearhimandritIgnjatijenapisaomnogo duhovno pounih pisama raznim osobama, meu kojima je niz pisama nekom monahu Leonidu,saovakvimzaglavljem:Monahukojisebaviumnimdelanjem.Ovdejenapisan lanakBorodinskimanastir,kojinijeuaousabranadela;apovodpisanjatoglankabila jeposetaarhimandritaBorodinskogmanastira,naputuuBabajevskimanastir,popozivu tadanje nastojateljice, igumanije Marije Tukove. Posle jedanaest meseci, 1848. godine, arhimandritIgnjatijesevratiouSergijevupustinju.Trajnobezmolvijezavremeprebivanja uusamljenosti,uBabajevu,joviegajeoraspoloilopremasavrenomotelnitvu,kome jeonpostojanoteio.

50

Pretrpevi veliki gubitak zbog smrti svog voljenog monarha, cara imperatora Nikolaja Pavlovia, i ne naputajui nameru da se preseli u tiinu, arhimandrit Ignjatije je 1856. godine preduzeo putovanje u skit Optinske pustinje, iskljuivo sa ciljem da tamo uredi eljeni boravak u bezmolviju. On je ve sasvim bio dogovorio sa nastojateljem Optine pripremanjekelijezasebe,uskitu,izanjenuizradujedao200rubaljakapare,ivratioseu Petrograd,gdeje,zbogokolnostikojenisuzavisileodnjega,moraonaneodreenovreme odloitiispunjenjesvojezamisliopreseljenjuutiinu,iprepustitisvojudaljusudbinuvolji Boijoj. Godine 1856. upokojio se mitropolit Petrogradski Nikanor; a mitropolit Grigorije, koji je postavljen na njegovo mesto, dobro je poznavao arhimandrita Ignjatija i ak je bio u duhovno bliskim odnosima sa njim, i tada mu je, u smislu koristi za Crkvu Boiju, predloio episkopsku katedru u Stavropolju kavkaskom. Posle dobijanja najvie odluke, 23.oktobra1857.godine,uSvetomsinodudolojedonareenjaarhimandritaIgnjatijaza episkopakavkaskogicrnomorskog,a27.samahirotonijaukazanskojcrkvi,uprisustvu velikogbrojaokupljenognaroda.Drugogdana,novopostavljeniepiskopjesluioliturgiju u crkvi krsta u Lavri, a zatim je tri dana sledeeg meseca proveo u Sergijevoj pustinji. Drugog novembra, pustinju je posetila velika kneginja Marija Nikolajevna kako bi se oprostilasaepiskopomIgnjatijem,kakojeonaizvoleladaseizrazi.Treegnovembra,u nedelju, episkop Ignjatije je odsluio boansku liturgiju u pustinji, uestvovao je u zajednikoj bratskoj trpezi, i pozdravivi se sa svima, konano je napustio Sergijevu pustinju.OtputovaojeuNevskulavru. etvrtog novembra, po zahtevu udovice imperatorke Aleksandre Teodorovne, episkop IgnjatijejeotputovaouCarskoSelo,kakobisesusreosaNjenimvisoanstvom.Caricaje izvoleladagaprimiusvomkabinetu,gdemujepoklonilapanagiju,ukraenubrilijantima i rubinima, rekavi: Po izvoljenju cara, dajem vam tu panagiju, radi seanja na mene i pokojnog cara. Devetog novembra, episkop se pozdravljao sa velikim knezom KonstantinomNikolajeviemivelikomkneginjomAleksandromJosifovi. Tom prilikom je vodio dug duhovni razgovor sa velikom kneginjom, a desetog, u CarskomSelu,imaojesreudaseponovooprostisacarem,azatimisacaricomposebno, u njenim odajama, kada je carici bilo pogodno da sa njim vrlo ozbiljno razgovara o monatvuuopte,inaroitooSergijevojpustinji.Sedamnaestogjepreosveeniuestvovao u hirotoniji soloveckog arhimandrita Aleksandra u arhangelskog i holmogorskog episkopa. Na tom bogosluenju, namesnik Sergijeve pustinje, jeromonah Ignjatije, proizveden je u in arhimandrita, i po preporuci episkopa Ignjatija i jednodunoj elji bratije,postavljenjezanastojateljapustinje. ProiveviuSergijevojpustinjidvadesetetirigodine,bezdvameseca,episkopIgnjatijeju je napustio u stanju procvata. Za vreme njegove uprave, obitelj je ukraena sa tri nova velelepnahrama. 51

Od onih koje je arhimandrit Ignjatije vaspitavao u monatvu, Sergijeva pustinja je dala esnaestnastojatelja:desetarhimandrita,petigumanaijednogupravitelja. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA12 EpiskopIgnjatije,poredtolikodugogsvogupravljanjaSergijevompustinjom,nesamoda nije prikupio nikakav kapital nego je doao do takvog siromatva da prilikom svog odlaskanijeimaosopstvenihsredstavaaknizadaljiput.Onjebioneobinodareljivu milostinji: nikoga nije odbio, ako je imao neto da da, i kada nije bilo novca, davao je stvari, tako da su se kelijnici trudili da zadovolje prosjake novcem, ako je bilo mogue, kako bi ih preduhitrili da se lino ne obrate arhimandritu. Zato, kada je bilo potrebno otputovati iz Petrograda, episkop je bio prinuen da se obrati za novanu pomo jednoj osobi,sa kojomjebioubliskomduhovnom odnosu, koja muje idalapomoodhiljadu rubalja.Dvadesetpetognovembra,onjenapustioPetrogradidvadesetestogjestigaou Moskvu,odaklejeotputovaouSergijevulavru.PotojeproveonedeljudanauMoskvi,on suuputiouHarkoviRostov(nareciDon),gdejeodsedaouprovincijskimgradiimakod eparhijskiharhijereja,iponjihovompozivu,sluiojeliturgijuuKurskuiHarkovu,zatim je svratio u svetogorski manastir, i dvadeset etvrtog decembra, ujutru, krenuo je iz Bahmuta,pojoletnjesuvomputu.NouoiBoia,ustepigajesustiglastranasnena meava,kojajenjegovivotdovelauvelikuopasnost.Tekusedamsatiujutru,dvadeset petogdecembra,onsenekakodovukaodonaselja,usankama,kojimasusvetenosluitelji najbliegselaizalidagapronau,kadasuihobavestilikoijai,kojisuostavilikoijeu stepiipojurilinakonjimaudarivinasvazvonadaimjepotrebnapomo. Godine1858,4.januara,uetirisataposlepodne,episkopIgnjatijejestigaouStavropolj kavkaski. Arhijerejski dom nije postojao; novopristigli vladika smestio se u stanu koji je pripremljen zanjega, udomu trgovcaStasenkova. Postojalajemala drvenakuica,nalik na kolibu, koju je etrnaest godina ranije poklonio stavropoljski trgovac Volobujev, kao privremenismetajzaprvogepiskopaJeremiju.Natukolibujedograensamoskroman deo, sastavljen od dve male sobe, koje su nazvane sala i gostinska soba poslednja je 52

sluila ujedno i kao bogomolja za arhijereja, jer je iz nje napravljen i prozori i ulazna vrata u malu kamenu crkvu krsta, koja je nadograena na tu kolibu. Tada je i ta trona kuica potpuno razruena, tako da su se graani postideli da prime episkopa u nju; pokrenutidobromeljom,onisuiznajmilizanjegapristojanstan,nasvojraun.Nadan dolaska, preosveeni je primao u svom stanu svetenstvo saborne crkve, graane sa hlebomisoljuinaelnikagubernijegeneralporunikaA.A.Volockog;uveejekodkue sluaoveernju,adrugogdana(nedelja),5.januara,sluiojeliturgijuugradskojsabornoj crkvi.NadanBogojavljenja,pozavretkuliturgije,osvetiojevoduubazenukojisenalazio u centru grada, u prisustvu velikog broja sabranih vojnika, sa kropljenjem znamenja i u prisustvumnogobrojnogokupljenognaroda,kojijesrdanoprimiovladiku. Stavropoljskaeparhija,potpunoneureena,trailajevelikenaporeodepiskopaIgnjatija. Onajeustanovljenaoko1840.godine.NjenprviepiskopbiojeJeremija,kojiseizrevnosti premapravoslavljusuviestrogoponeopremaraskolnicima,kojihjeuznatnombrojubilo uKavkaskomlinijskomodreduvojske.ZbogtogajeKavkaskalinijskaupravanastojalada izuzme naseljavanje linijskog odreda iz resora eparhijskog arhijereja i da ga prenese u nadlenost obersvetenika Kavkaske armije. Tako je u tek ustanovljenoj eparhiji, sa pet stotina hiljada dua, koje su inile njenu pastvu, polovina otila iz uprave episkopa, koji nikakonijepretpostavljaomogunosttakvepodele.Potojetaeparhijabilasvrstanaured treerazrednih, njen episkop je morao primati platu od 285 rubalja u srebru godinje. S obzirom na to da je takva suma bila krajnje nedovoljna za obnovu tek otvorene katedre, kojojjebilopotrebnoureenjeusvemu,Svetisinodjeodrediodaseprivremenoepiskopu odvajaizsinodskesvotepo1000rubaljausrebrugodinje,kaodeparac,ipo1500rubalja usrebru,zaizdravanjearhijerejskogdvora,svedopotpunoguspostavljanjakatedre. Preosveeni Ignjatije je u Stavropolju zatekao, kako je ranije primeeno, gradskog guvernera Volockog, rodom iz Vologoda, svog vrnjaka iz detinjstva, sa kojim je istovremenostigaouPetrograddastupiuslubu;naelnikvojskebiojegeneralporunik Filipson, veoma blagoestiv ovek, a namesnik knez A. I. Barjatinski. Uskoro je Volocki otiaonaotpust,anjegovomestojezauzeostavropoljskiviceguvernerP.A.Brjananinov, roenibratepiskopa.PripolaskuizPetrograda,oberprokuratorSinoda,grofA.P.Tolstoj, uveravaojepreosveenogdaenastavitidamudajusredstvaodSinoda,kojasuprimali njegoviprethodnici,alibezobziranavieputaponovljenumolbu,nijednuodpomenutih plata nijednom nisu dali; meutim, episkop teko da bi ikako mogao iveti, da mu posebnesluajneokolnosti,kaotosu:upoetku,bliskostsadrugomizdetinjstva,azatim sa roenim bratom, nisu dale mogunost da pokrije nedostatke. U vreme dolaska episkopaIgnjatijanakatedru,arhijerejskomdomusubiliodreenisamoredovnisluitelji, komadiobradivezemljeokodvestadesetinaudaljenodgrada,zatimletnjikovacuumi blizu grada, u koji ulazi jednim svojim delom, nalazei se uz Andrejevsku crkvu koja pripada arhijerejskom domu, u kom je sada smeten vikarni episkop. U vezi sa tim umskim letnjikovcem, trebalo je da arhijerejski dom uzme u svoju nadlenost spor sa 53

jednim privatnim licem, koje je zauzelo zemlju u tom letnjikovcu, i na njoj napravilo ciglanu. Prvodeloepiskopabilojedazahvaligraanimazanjihovostaranjeonjegovomsmetaju, priemuimjeobjasniodajeneugodnodaon,kojijeokruenmonasima,iviusvetovnom domu porodice, i molio ih je da mu pomognu da sagradi makar mali smetaj uz crkvu krsta,namesturanijepomenuterazruenekolibe.Graanisuseusrdnosaglasili.Odmah je prikupljena suma od vie od 4 000 rubalja, i poetkom prolea zapoeta je gradnja drvene kue, na kamenom temelju, sa osam soba i devetom bogomoljom. U taj dom, smestili su se: arhijerej, dva jeromonaha, nekoliko poslunika i posluga. Istovremeno, episkop je dogovorio sa gradskim guvernerom saglasnost uprave da dravni seljaci zamene redovne sluitelje, koji su se otpremali platom, u godinjem iznosu, po lokalnoj umanjenoj vaeoj ceni, od 40 rubalja godinje po radniku. Ta saglasnost, predloena kavkaskom namesniku, bila je potvrena; isto tako, po najvioj naredbi, koju je izmolio namesnik, bila su zamenjena i sredstva, koja su zakonom odreena arhijerejskim domovima,odgovarajuomgodinjomnovanomnadoknadomkavkaskomarhijerejskom domu, iz poreskih prihoda komore dravne imovine. To je i odredilo poboljanje izdravanja episkopa, u vreme dok je preosveeni Ignjatije bio na stavropoljskoj katedri. Videvi da njegovi podnesci Svetom sinodu za poveanje sredstava izdravanja iz razliitih razloga nisu uvaavani, episkop Ignjatije je u vezi sa tim otiao direktno kavkaskom namesniku, knezu Barjatinskom, i potpuno mu predoio poloaj kavkaskog episkopa,sirotog,posredstvimaizdravanja,kojasunjemulinoodreena(285rubaljau srebru, godinjeg sledovanja), i postavljenog na takvo administrativno mesto koje neizostavnotraiodgovarajuespoljanjeureenjeinekakvunezavisnostumaterijalnim sredstvima;pritom,namesnikujepredstavljenobrazacizdravanjaTavrieskeeparhije,po ijemprimerujeepiskoptraiodaseodrediizdravanjekavkaskekatedre.Nestaramse radi sebe za tu naknadu pisao je preosveeni knezu jer mene nesumnjivo tada ve nee biti, kada se odobri taj moj zahtev, nego se staram radi same te stvari; bolje je zatvoriti katedru, nego je ostavljati u tako siromanom stanju, bez inovnika i lica koja okruuju episkopa, da trai pogrena sredstva za izdravanje. Ta molba, pomognuta sudelovanjem feldmarala, ovenana je uspehom, ali tek onda kada je episkop Ignjatije napustioKavkaskukatedru,sadajednuodnajboljeobezbeenihumaterijalnompogledu. PrvabrigaepiskopaIgnjatijauupravljanjupastvombilajedaseustanovibogosluenjepo odgovarajuem crkvenom inu, i da se utvrde potrebni odnosi izmeu svetenstva i naroda, kako u gradovima, tako i u selima. On sam je u odnosu sa svetenstvom bio srdaan, prost i direktan, neprestano se brinuo o njihovom ivotu, obrazovanju i uzajamnim odnosima, kakvi prilie svetenikom inu; paljivo je ulazio u delanje okrunih protoprezvitera, u moralno stanje onih koji su bili podvrgnuti kaznama i primedbama, trudei se, koliko je mogue, da odvoji slubenu krivicu osobe od njenih porodinih okolnosti i svih kunih potreba. Krajem avgusta, preosveeni je obiao 54

jugoistonideoeparhije,posetiojegradoveMozdokiKizljar,ikroznaseljaistonogdela provincijevratioseuStavropolj,gdejenazimupreaouponovoizgraenidom. Preosveeni Ignjatije je obraao svoju panju i na vaspitavanje mladih u kolskim ustanovamakojesubileunjegovojnadlenosti.Takojeonsmatraozaneophodnodase ogranie mere kanjavanja, koje su bile uobiajene u tim kolama, pa je naloio upravi bogoslovijedavaspitaivieobratepanjunamoralnustranuzahteva,darazvijajuudeci i mladima savesnost, koja e vie garantovati njihovo dobro vladanje, i da savesno procenjujupravednostkazne,usrazmerisanjihovom krivicom;kakobisamekaznebile razumneiljudske,bezzavoenjagnevomiliustrinom. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA13 Dolaskom prolea 1859. godine, preosveeni Ignjatije se veoma saoseajno poneo prema pitanjupoboljanjaivotaseljaka,ukidanjemvlastelinskogprava.Dubokogajerastuilo pogreno tumaenje volje cara oslobodioca, izvrtanje rei sloboda volja, koje su blagoizvoljenjemmonarhadarovanenjegovimpodanicima.Timpovodompreosveenije nainiodvadopisa,kojisucirkularnorazaslanipoeparhiji.Iujednomiudrugombilisu izloeni jevanelski pogledi na to pitanje, i preporuivalo se svetenstvu da se rukovodi tim gleditem, u sluaju odnosa sa parohijanima, kada im se oni obrate radi saveta ili urazumljivanjauveziseljakogpitanja. Uletoistetegodine,preosveenijeobiaozapadnideosvojeeparhije,posetiojeparohijei manastire Crnomorja, i oko dva meseca je proveo u Tamani. S jeseni, on se bavio traenjemiureenjemnovogsmetajazabogosloviju,kojajebilasmetenauiznajmljenoj kui, tesnoj i neudobnoj, i gde je rok najma ve isticao. Sudelovanjem lokalne gradske uprave dolo je do veoma pogodnog najma za tu namenu, na dugo vreme, u privatnim kuama, u brdovitom i najzdravijem delu grada, pored crkve sv. apostola Andreja Prvozvanog, na arhijerejskom umskom letnjikovcu, koja se na tom mestu granii sa glavnim trgovakim gradskim trgom. Bilo je mnotvo posledinih pitanja, koja su 55

pokrenuta proizvodnjom, mnogo davnanjeg nezadovoljstva izmeu parohijana i svetenstva,ijoveibrojpitanjanastalihzboguznemirujuihsukobasreskihgraanskih vlastisaduhovnim,kojisuilibilizavrenimirnimusaglaavanjem,ilisudovedeniuredi reeni; od mnotva njih, ostala je samo nitavna koliina nezavrenih, tako da se uopte moereidajeeparhijadovedenaupotpunoblagostanje. Meutim, problemi nisu prestali da progone episkopa Ignjatija i na tom njegovom poloaju,asmrtmitropolitaGrigorijaostavilagajebeznajbliegoveka,kojijeprijateljski saoseao sa njim. Tada ga je sustigla i veoma teka bolest: prirodni osip, zajedno sa visokomtemperaturom. Dugo jepotrajalo njegovo ozdravljenje,njegove snagesupoele primetnodaslabe,ionjeodluiodatraidaodepravoumirovinu,uvepoznatiNikolo babajevski manastir; krajem jula 1861. godine, predao je izvetaj Sinodu i pismom se obratiocaruimperatoru. Evosadrajatogpisma: Carujuimonarh,Najmilostivijicar! Oseajui iznemoglostsnaga od bolesti, kojatrajeve okoetrdesetgodina,i neprestano uvajui u svojoj dui elju da okonam dane u usamljenosti, ja sam Svetom sinodu predao izvetaj, u kojem, obavetavajui o stanju svog zdravlja, molim da budem osloboen upravljanja eparhijom i da mi se prepusti uprava nad opteiteljnim Nikolo babajevskim manastirom, na Volgi, u Kostromskoj eparhiji, kao to je to uinjeno sa mnogim arhijerejima, po oslobaanju od eparhijskih poslova. Ona milostiva panja, koje sumeudostojiliVaivladajuiroditelji,kojisumenazivalisvojimpitomcem,doputami daseobratimVaemcarskomvelianstvu,sanajponiznijominajuverljivijommolbom.Ne radi nekakve moje zasluge ili dostojanstva kojih ja nemam nego radi seanja na Vae pokojne roditelje, uinite mi milost i naredite da se ispuni moja molba, podarite mi moljeno utoite u kojem bih mogao na miru okonati svoje dane, uznosei nedostojne i ubogemolitve Bogu, za blagostanje Vas i itavog Vaeg carskog doma, i za pokoj i veno blaenstvo Vaihroditelja,kojihseneprestanoseamo. U oseanjima vernog i podanikog najpobonijeg uvaavanja i najpotpunije odanosti, imam radost biti... i ostalo 24. jula 1861. godine. Petog avgusta, sainjen je otpust sa odreenjempenzijeod1000rubaljagodinje;nakraju,onajeponajviojnaredbipoveana dodatkomod500rubalja.

56

Godine 1861, 19. septembra, car je posetio Kavkaz, ali nije bio u Stavropolju, nego je upoznavajuisesaponovoosvojenomzemljomizaKubana,pitaogrofaEvdokimova(iji glavni stan je bio u Stavropolju) za preosveenog, i preko njega mu je poslao orden sv. Ane I stepena, koji nije ekao vladiku u Stavropolju, nego mu je potom poslat u novo mestoboravka. Pri odlasku iz Stavropolja, isto kao ranije iz Petrograda, preosveeni nije imao vlastitih novanihsredstava;ponovojemorao pribei pomoi sa strane, kako biserazraunao sa nekimdugovimaipokriotrokoveputa.Naputu,prolazeikrozMoskvu,svratiojekod svogstarogznanca,preosveenogLeonida,episkopadmitrovskog,vikaramoskovskog,i gostovaojekodnjegadvenedelje,zbogbolesti.Dogodiomusenervniudarudesnunogu, i iako su preduzete medicinske mere i on dobio nekakvo olakanje, ipak ga je, od tada, neprestanomuilaslabosttenoge. UvremesvogprebivanjanaKavkazu,preosveeninijenaputaosvojduhovnoknjievni rad. Osim pouka koje je usmeno govorio, ovde je napisao knjigu Prinos savremenom monatvu, koja ini peti tom njegovih dela. U njoj, on savremenom monatvu prenosi savete o monakom ivotu, kroz pravila spoljanjeg ponaanja i unutranje duevne delatnosti, primenjujui ih na raznorazna sluenja, kojima su izloeni monasi u nae vreme. Sainio je pouke: O razliitim stanjima prirode ljudske u odnosu prema dobru i zlu,Ovienjuduhova,iOspasenjuihrianskomsavrenstvu. Poukuovienjuduhovapreosveenijesastavionaosnovusopstvenihiskustava.Iskustva tevrsteonjedoivljavaotokomveepolovinesvogduhovnogivotaiprikazivaoihjeu svojimknjigama,posmatrajuiih,kakosaduhovne,takoisafizikestrane. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA14 Preosveeni jedoputovao uNikolobabajevski manastir 13.oktobra1861.godine.Sanjim sudoli:igumanJustin,kojijeuznjegaupravljaokavkaskimarhijerejskimdomom,blisko duhovnoedoepiskopa,jeromonahrizniarKalist,jedanodposlunikaSergijevepustinje,

57

jeromonahTeofan,nekadaduhovnikstavropoljskogarhijerejskogdoma,priAndrejevskoj crkvi,jedanodmonahaNikiforovskepustinje,Oloneckeeparhijeinekolikoposlunika. Poslednji su se na Kavkazu nalazili pod duhovnim rukovoenjem jeromonaha Teofana, koji se, isto kao i iguman Justin i jeromonah Kalist, sam koristio savetima i duhovnim usmerenjimavladikeIgnjatija.TakosusvelinostikojesudolesaKavkazaubabajevsku obiteljinilejednuduhovnuporodicu,injihovjednoduninaindelovanjauticaojenasav unutranjiispoljanjiivotobitelji. NikolobabajevskimanastirnalaziosenadesnojobalirekeVolge,gdeseunjuulivamala rekaSolonica,kojadelikostromskumanastirskuobalusagranicomJaroslavskeprovincije. Izaobetereke,manastirposedujemalelivadezakoenje.StanovniciJaroslavljasuoduvek bili naklonjeni Nikolobabajevskom manastiru i sa posebnim strahopotovanjem i verom potuju svetinju koja je u njemu udotvornu ikonu svetog Nikolaja. Po svoj prilici, povoljanpoloajobitelji,kojasenalazilanapoloviniputaizmeudvaprovincijskagrada Jaroslavlja i Kostroma, i pored jednog od prvih vodenih puteva, trebalo je da povoljno utiunanjenomaterijalnoblagostanje,aliustvarnostinijebilotako:pridolicesaKavkaza zateklesu taj opteiteljni manastir sa svega 60 rubalja u gotovini, i dve hiljade rubalja duga, i to pred sam ulazak u zimu, bez ikakve zalihe hleba i pripremljenih drva; ratarstvom se u manastiruuoptenisubavili.Ureenjuobitelji mnogojepomogla okolnostdaje,jopre dolaskapreosveenogIgnjatija,njenbivinastojatelj,igumanPartenije,posopstvenojelji i molbi, bio premeten od strane eparhijske vlasti u Nadjejevsku pustinju, iste te Kostromske eparhije, i njegovu dunost odmah je preuzeo iguman Justin: za ureenje manastiraodreenjejeromonahKalist,ajeromonahTeofanjepostaodrugiduhovnik.in bogosluenja, poredak ivota u kelijama, bratska trpeza i kue, sve je krenulo nabolje. Uvedeno je redovno ratarstvo na zemlji koja pripada manastiru, oko 80 desetina, delom blatnih,delompodpeanimnanosom,zbogegajeizvrenoureivanjepolja,prokopani su kanali radi isuivanja blata i kroz njih je blatna voda sputena u Volgu. Zapoeto je preureivanjekelija,odreenihzasamogepiskopa,ikapitalnapopravkakelijazabratijui nastojatelja.Tazgrada,sajednestraneokrenutapremaVolgibilajedvospratna,adruga, unutar manastira jednospratna; smatrali su da je potrebno da se ona ojaa poprenim gvozdenim inama, zato to je ona, zbog vlanosti tog mesta i zbog neravnomernog sleganja,znatnoispucalautompravcu.Gostoprimnicazaonekojidolaze,kojasenalazila usklopusameogrademanastira,iznutrajesvabilaprepravljenaipristojnonametena. Prve godine posle dolaska vladike Ignjatija na Babajku, posetio ga je njegov stari drug ihaov,itajsusretimjebioposlednjiuivotu.Obojicasuuvideladazaposlednjegnije dobrodanapustisvojemestoboravka,uSergijevojpustinji,ukojujeonuloiosvesvoje imanje i gde e uivati potrebnu panju tokom boleljive starosti. Krajem juna 1862. godine,ubabajevskuobiteljdoaojedaiviroenibratvladike,P.A.Brjananinov,kojije 58

izmolio otpust sa slube na dunosti stavropoljskog gradskog guvernera, i preselio se u manastir,kaobogomoljac. Umaju1862.godine,episkopIgnjatijejeposetiopreosveene:PlatonauKostromu,Nilau JaroslavljuiIrinejauTolgskommanastiru,blizuJaroslavlja;posletogputovanjavienigde nijeizlazioizmanastira,osimvonjekoijamapookolinimanastira,polepomvremenu.U sedamasovaujutru,onjepioaj,kojijesmatraoneophodnim,kaosredstvokojezagreva krv,igovorioje:Evotaznaistarost,nenapijeseajainemoeBogudasepomoli. Oddevetasova,prihvataoseposlailijeizlazionaliturgijuilijenadgledaoposlovekoji suseizvodili;primaojeposetioce,najveimdelombolesneseljake,kojisuuzimalilekove odvladike(homeopatija).Okupljaloseveomamnogotakvihbolesnika;jedanodkelijnika jezapisivaouknjigunjihovaimena,godineivrstubolesti,avladikajeodgovaraokomeje dat kakav lek, koliko puta ga je primio i dijetu, ako se pokazalo da je ona potrebna. Leenjejeteklouspeno,alijeposletrigodineprekinutozbogmnogobrojnogokupljanja bolesnih,kojisunaruavaliosamusvetitelja.Poistekudvanaestogasa,vladikajeruao. Njegovatrpezajebilaprostaijeojeveomaumereno.Upetnaestasova,onjepioajna koji je uvek pozivao i nekoga od bratije, i ugoenje je uvek zavravao razgovorom, spasonosnim za duu. Posle veernje, do dvadeset asova, primao je sve monahe i poslunike kojima je bio potreban u duhovnom smislu, kao i posetioce sa strane. Od dvadesetasova,vladikasezatvaraousvojekelije;spavaojeobinoneskidajuise,nou jeobuvaoizmeodvaljanevune,zbogbolestinogu,kojesuodavnopromrzle.Takojebio ureenkelijniivotpreosveenogIgnjatijanaBabajki. DolaskompreosveenogIgnjatijaumanastir,okupljanjenarodanabogosluenjaznatnose uvealo; crkva svetog Nikolaja, koja je mogla da smesti ne vie od 600 ljudi, postala je tesna, i sva manastirska bratija i okolno stanovnitvo poeli su da izraavaju elju da se izgradinovihram,namestusabornoghramaIverskeMajkeBoije,kojidospeouopasno stanje,ikojijebiosastavljenodestmalihcrkvica,odkojihjeuetiribilozabranjenovriti bogosluenje, jer su se stvorile velike pukotine u svim pravcima kamenih svodova. Pojavio se prilonik izvoa kamenih radova, metanin Jaroslavlja Teodotov, koji je obeao da e sve kamene radove izvesti sa svojim radnicima besplatno, i da e dati za poetne radove 1 000 rubalja. Preosveeni je iz Petrograda pozvao arhitektu kojeg je poznavao, profesora Akademije umetnosti I. I. Gornostajeva, i predao mu je svoju velianstvenu ideju za novi hram, koju je ovaj ostvario u svom projektu. Kako bi se poruio razrueni saborni hram, bilo je potrebno izdejstvovati dozvolu Svetog sinoda, prekooberprokuratora;atakoejebilapotrebnainajviapotvrdaiodlukazaizgradnju novog hrama. Meutim, manastir je morao da pouri sa ruenjem hrama, zato to su se radniciTeodotova,usluajudasenedobijereenje,spremalidaoduuPetrograd,nasvoje poslove,atadabiiTeodotovbioprinuendaodustaneodonogatojeobeao,tobibio velikigubitakzagraditeljehrama.

59

U subotu,prve nedelje Velikog posta, car je po pristupanju svetim tajnamablagoizvoleo dasesetidaoberprokuratorimaposloveokojimatrebadasainiizvetajitraiojedase upozna sa njima. Oberprokurator, direktor njegove kancelarije, naelnik odeljenja svi krozijerukejeproaopredmetobabajevskomhramu,bilisupriasnicitogdana.Carje primiokznanjuprilogTeodotovaiizvoleojedaodobrirazruenjestaroghrama.Istogtog dana, odluka je telegrafom poslata, preko Jaroslavlja u Babajevski manastir; sva manastirskabratijabilisupriasnici,alivladikajeotomebioobavetendrugogdanau nedeljunadanNedeljepravoslavlja,posleliturgije,kojujeonsamsluio.Takoseodigrao dogaajkojizasluuje dabudepomenut:prvikorak uizgradnji novog hrama uinila su lica koja su sva,bezizuzetka,neposredno pretogapristupilaprieuSvetim Hristovim TajnamavidljiviznakblagoslovaBoijegnazapoetiposao.Uponedeljakdrugenedelje posta,zapoetojerazruavanjestaroghrama.Radovisuteklibrzo,ciglajepripremanau ciglanama koje su podignute uz manastir, a na licu mesta je vaen grubi kamen koji je upotrebljenzacoklu.Mestojeraieno,jerjenovihrampodignutmalodaljekadubini obaleioznaenesurazmeretemelja;tvrdotlonijezahtevalouvrivanjestubovima.Bilo je planirano da se poetkom prolea zapone izgradnja objekta. ekala se potvrda projekta,kojajekasnila.Ministarsaobraajajesmatraodasuarhitektonskelinijenanjemu suvie smele da bi se mogle pouzdano izvesti; tek posle linih objanjenja arhitekte Gornostajeva, ministarstvo se saglasilo sa potvrdom. Tako je projekat hrama u ast udotvorne ikone iverske Majke Boije bio pripremljen za svedravni izvetaj, koji se sa svojestrane,zbograzliitihokolnosti,protegaodokrajamaja,itekjedvadesetprvogdana tog meseca, na dan praznovanja Majke Boije, Vladimirske Ikone, car je odobrio da se potvrdi projekat. Nad izgradnjom hrama Bogomajke, pisao je vladika svom bratu oigledan je prst Bogomajke. Ljudima koji se trude na nekom poslu daruje se pomo; ujednoimsedajedaseizboresapreprekamaidasepomue,radinjihoveduevnekoristi, kakobisetodelooistiloodprimesasujeteidrugihzanosa,kakobionobiloizvrenou bogomudromsmirenoumlju.Takavje,uobiajeno,tokdelakojimajeBogpokrovitelj. Za izgradnju novog hrama novac su davali graani Jaroslavlja i Kostroma, koji su bili naklonjeni manastiru. Episkop jaroslavski Nil sa simpatijama je gledao na elju graana da svake godine u litiji prenose udotvornu ikonu svetog Nikolaja iz Babajevskog manastira u jaroslavsku sabornu crkvu. Kostromski episkop Platon izrazio je svoje odobrenje i Sveti sinod, ukazom od 4. jula 1866. godine, prihvatio je i odobrio litiju jaroslavskog arhipastira. Od tada, ta ikona se svake godine nosi u Jaroslavlje, kada je susreuipratedesetinehiljadaitelja. 60

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA15 ivei u miru babajevske obitelji, osloboen slubenih obaveza, preosveeni Ignjatije je sve slobodne asove svog dana koristio za pregledanje i dopunjavanje svojih asketskih spisa. Rad na njihovom tampanju je preuzeo na sebe njegov roeni brat Petar Aleksandrovi,kojisepreseliokodnjega.Meusvimdelima,kojasuizdatautovreme, naroito je znaajno delo Re o smrti, koje je prvi tampao izdava asopisa Domaa besedaAskoenski.KasnijejepreosveeniIgnjatijesastavioposebandodatakzaReo smrti;tajdodatakjeuaouizdanjeAsketskihogleda,nakrajudrugogtoma,azatim,sa ponovnom znaajnom dopunom autora, izdat je zajedno sa Rei o smrti kao zasebna knjiica,poslenjegovesmrti,1869.i1880.godine. ProdavacknjigaiizdavaI.I.Glazunov,staripoznanikvladikeIgnjatija,dogovoriosesa njim za tampanje svih njegovih dela, prihvatajui trokove izdavatva na sebe, i time je uveo preosveenoga u naporan posao pregledanja, ispravke, dopune i spajanja u jednu celinu svih lanaka koje je pisao u razna vremena, u inu arhimandrita, a kasnije i episkopa. Tako su nastala prva dva toma pod nazivom Asketski ogledi, koja su izdata 1864. godine; a poslednja dva: Asketska propoved i Prinos savremenom monatvu, koja se sastoje iz saveta o dolinom ponaanju i duhovnom delanju, tampana su 1867. godine, pre same smrti vladike. Peti tom, pod naslovom Otanik, koji sadri izreke svetihotacaidogaajeiznjihovogivota,takoejeizdaoGlazunov,tekposlesmrtipisca. U predgovoru prvom tomu, autor objanjava razloge koji su ga pobudili da izda svoja dela;upravo,onsmatradajeduandahrianskojzajednicipodneseizvetajoobeanoj zemljikojujesagledao,kojatoiduhovnablaga,kakvojemonakiivotkojisesprovodi po uenju i predanju istone Crkve, i koji se moe sagledavati kroz njene ive predstavnike. U tom predgovoru se govori da su razliiti lanci Asketskih ogleda napisanipovodompitanjakojasunicalauzajednicimonaha,ibogoljubivihmirjana,koji su bili duhovno povezani sa autorom. Svi oni, u punom sastavu, izraavaju pravoslavni hrianski podvig u njegovom poretku, postupnosti; uvaju podvinika od zanosa i zabluda, od neumesnog stremljenja visokim duhovnim stanjima; ue da se polau vrsti temeljiispunjavanjemjevanelskihzapovesti,pokajanjemipokajnimplaem.

61

Ovde je veoma umesno navesti rei samog preosveenog Ignjatija, koje je, ne jednom, u otvorenimrazgovorimaponoviosvombratuP.A.daonniokakvomduhovnomdelanju nije govorio, a tim pre nije ni pisao, a da nije svojim sopstvenim iskustvom proverio to uenjeilidelanjeinjegoveposledice,kojejeonprenosiosluaocuiliitaocu,ukazujuiu istotovremenaSvetopismoiotakespisekojigovoreoistojtojstvaritoseuostalom jasnovidiiizsamihnjegovihdela. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA16 Mnogo pre svoje smrti, preosveeni Ignjatije je poeo da se priprema za nju i esto se u svojim razgovorima doticao odluka u sluaju smrti. Za pet godina (1862. godine), on je sainio duhovno zavetanje, koje je overeno 20. jula 1863. godine u Domu graanskog sudauKostromu,kojimjesvasvojadelapredaouvlasnitvoinaraspolaganjesvombratu PetruAleksandroviuBrjananinovu.Uavgustu1864.godine,onjegovoriosvombratu: Naamajkajetakoebilabolesnapredsmrt,kaoija,svenanogama,iapetitjebiodobar; akadjedolovremezatridanabolestjeuinilakrajsvemu.Molimte,kadajabudem umirao,nepomiljajtedazovetedoktora,dajtemidaumremkaohrianinnestvarajte guvu.Omojojsmrtineobavetavajterodbinuinaekajteihradipogreba,negokadame predatezemlji,ondaihobavestite...Jatigovorimunapred,kakobitiznao,ikakoutom asupredsmrtnebolestinebizaboravioibrinuose.Otome,kakoigdedamesahrane,ne govorim nita i nita ne zavetavam zato to ne elim da upliem blinje izvan granica svogivota,aosimtoga,toseskoronikadaneostvaruje. Dolaje1866.godina,tampanisutreiietvrtitomdelapreosveenogIgnjatija,njegova Asketska propoved i Prinos savremenom monatvu ili Saveti; meutim, njegove fizike snage su vidno slabile, tako da su njegova duhovna deca, koja su dolazila iz Petrograda, bila zaprepaena promenom sa kojom su se suoila videvi duhovnog oca iznurenogboleuiprevremenomstarakomnemoi.Bezobziranatakvufizikuslabost, duevnaivahnostganijenapustila.Nebojtese,pisaojeonjednomodsvojihduhovnih eda,kojasusebavilikorekturomnjegovihdelakojasuizdavana,janeuumretidokne

62

zavrim svoje delo sluenja oveanstvu i dok mu ne predam re istine, iako sam zaista takooslabioiiznemogaoutelesnojsnazi,kaotovamizgleda. Godine 1866, 14. avgusta, nikolobabajevsku obitelj su posetili njihova imperatorska visoanstva, naslednik Aleksandar Aleksandrovi i veliki knez Vladimir Aleksandrovi. Vladika, poklanjajui cariu svetu ikonu blagovernog kneza Aleksandra Nevskog, doekao ga je sledeim reima: Svemogui Bog, u teka vremena za Rusiju, osenio je nebeskimblagoslovominebeskompomoiblagovernogknezaAleksandraNevskog,neka timblagoslovomipomoioseniiVaeimperatorskoVisoanstvouvelikomsluenjuBogu i oveanstvu, koje Vam predstoji. Zatim, uruujui Vladimiru Aleksandroviu ikonu svetog ravnoapostolnog kneza Vladimira, rekao je: Vae imperatorsko visoanstvo! U starini, dva velika kneza Ravnoapostolni i Monomah nosila su ime Vladimir. Blagoee,mudrostihrabrostsuodlikovalinjihovivot.Isadavelikiknez,kojinosiime poeljnozaRusiju,nekaobradujeRusijutimosobinamakojetolikodobradonosenarodu kada ga ozare iz svetilita carskog doma. Razgovor sa uzvienim posetiocima, u keliji vladike,ticaosemanastira.Manastirisubolnice,govoriojepreosveenitojeutoite zaljudekojisaznavisvojunemodasauvajusebe,svojuduu,iveiusvetu,odlazeu topribeiteidonoseunjegasvojashvatanja,svojenavike,svojeporoke,svojestrasti,koje surazvijeneobrazovanjemkojesudobiliusvetuzatosemoralnostanjemanastiranalazi upotpunojzavisnostiodmoralnognastrojenjanaroda.Razvraujesenarod,razvraujuse i manastiri. U njih se potkralo mnogo toga za osudu, mnogo ravog; ali i pored svega toga,oniuvajusvojkarakterpribeita,zaonekojieledasesauvajuodvenepogibli; onisubolnicezaduebeznadenobolesnih,onisuutoitevernostiPravoslavnojCrkvii prestolu. Izvolite, Vae visoanstvo, obratite panju na tu okolnost, da nema drugog stalea,osimmonakog,ukomsenebimoglakovatiizdajaprestola.Monatvoimanastiri su zato naroito progonjeni od strane zlonamernih partija, zato to su oni odani veri i prestoluipodravajutaoseanjakodonihkojisezbliavajusanjimaikojisepotinjavaju njihovomduhovnomusmeravanju.Jednomnogomjasamveugrobuinetraimnitaza sebe, i nita mi nije potrebno, nego Vaem visoanstvu saoptavam sutu istinu, radi istine;molimVaevisoanstvo,podravajtemanastireraditogdobrakojedonosinjihovo postojanje. Njihova visoanstva su se veoma blagonaklono odnosili prema vladici, obodrilisugasvojim zanimanjem zanjegoverei. Njihova poseta jeostavilanajprijatniji utisaknapreosveenog,iongaje,predonimaizsvogokruenja,nazvaovienjemsvetila kojaizlaze. 63

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ivotopisEpiskopaIgnjatijaBrjananinova GLAVA17 Zimu 1866/1867. godine, preosveeni Ignjatije je proveo u radu na pripremi za tampu izabranihizrekaidogaajaizivotasvetihmonaha,kojiineestitomnjegovihdela,koji jeizdattekposlenjegovesmrtipodnazivomOtanik.Zajednosatim,onnijeprekinuo nidanastavljaidrugedelomzapoete,delomdopunjene,ranijenapisanelanke.Tezime, onjenapisaolanakOtrpljenjustradanja,Oodnosuovekapremanjegovimstrastima, iznaajnojedopunioRazgovorstarcasanjegovimuenikomoIsusovojmolitvi. Danisuprolazili,nitasenaizglednijemenjalo.Ljudiiznjegovogokruenjasunaviklida gagledajustalnobolesnog,slabihsnaga,alipritomneprekidnoobuenog,stalnozauzetog radomzapisaimstolom,iliumolitvenompodviguinitavidnonijepokazivaloblizinu njegovesmrti;iakoseonponekadalionabolsrca,bolestnoguidrugenevolje,svejeto prolazilo, kao povremene pojave i prilino uobiajene, tako da nimalo nisu menjale poredakdnevnihzanimanja.Bezobziranarazliitenevoljeokojimajegovorioonimaiz njegovogokruenjanikonikadanijeuonjegovbolesnikijauk.Onjevieputagovorio dase,suzdravajuiseodjaukanjazbogbolesti,onuidatrpisvetodolazi,apoobiaju atonskihpodvinika,neskidajuisenidanjuninou,dosamogasasmrti,onkaodaje timspoljanjimporetkomivotasakrioodokruenjakolikojeopasnonjegovostanje. Godine 1867,16. aprila, na dan svetlog Hristovog vaskrsenja, odsluivi liturgiju, preosveeni se tako umorio da su ga sa mukom doveli do kelije. Bio mu je potreban poluasovniodmor,kakobiprikupiosnagudauzmehranu.Istogtogdana,onjeobjavio onimaizsvogokruenjadagaposleveernjenikoneuznemirava,jerodtogasatogdana neenikogaprimati,objavivikaorazlogteodlukesvojupotrebupripremanjazasmrt. Narednogdana,sedamnaestog,biojeroendancaraimperatoraAleksandraNikolajevia, ipreosveenijeprestojaoliturgijuuoltaru,alijeizaaodaodsluiblagodarnimoleban,pri emujeitaozavrnublagodarnumolitvusatakosnanim,dubokoblagodatnimizrazom, dajeskrenuooptupanjunatajsluaj.Kojemogaodapretpostavidajetobioposlednji izlazak svetitelja iz njegovih kelija iz kojih po povratku vie nije izlazio, iako je njegov uobiajeni ivot u trudovima, u podvigu, u bolestima tekao nepromenjivo uobiajenim redom. 64

Dvadesetprvogaprila,izPetrogradasustiglitreiietvrtitomnjegovihdela,kojisutek izaliiztampe.PreosveeniseprekrstioiproslavioBoga,ineotpakovavi,nepogledavi knjige, naredio je da se one ostave do dolaska njegovog brata Petra Aleksandrovia iz Petrograda.Njegovaravnodunostbilajepotpunosuprotnabrinomiprirodnodelatnom karakteru, i ranijem zanimanju preosveenog za izdavanje njegovih dela, na ta je on gledaokaonaobaveznoispunjavanjesvogduga.Nemoedaseneprimetidajepritom, dolazak njegovog brata bio krajnje neodreena okolnost, pa se pomenutom odlukom preosveeni potpuno povukao od posla, koji je po prirodnom poretku njemu, kao arhipastiru i autoru, bio najblii od svih njegovih zemaljskih poslova. U to vreme, objanjavajuiarhimandrituJustinusvojeduhovnostanje,onmujegovoriodajeizgubio svaki oseaj prema svemu zemaljskom, da je ak izgubio zanimanje za ukus hrane, pri emujedodao:Janeudugopotrajati.Svomeomiljenomkelijniku,VasilijuPavlovu,[1] vieputajeponavljaodajeveomakorisnomolitiGospodazaobavetavanjeodanusmrti. VeomajedobrorekaojeonakoGospodnekogaobavestiosmrtikojasepribliava, samo to ti izvetaji ne bivaju uvek tano odreeni, zbog toga da bi ovek prebivao u neprestanomstrahu.SvetiTihonjemolioGospoda:KaimiGospode,kadaujaumreti? Njemujebiloreeno:Unedeljnidan,alinijebiloreenotanoukoji.Dakle,ipripremaj se u svaku nedelju. Dvadeset treeg aprila, u nedeljni dan, u Nedelju svetog apostola Tome, preosveeni je ceo dan proveo na postelji, zbog opte slabosti. Sledeeg dana, u ponedeljak,onjepisaonastojateljuNikolougrjeskogmanastiraarhimandrituPimenuda jetakoslab,daekasmrt,idaljekae:Jue(unedelju),itavdansampreleao,ekaosam smrt,adanasponovovrim. JouvremeStrasnesedmicevladikajegovoriodajeimaomaliudar,alipotonijeostavio nikakvetragovebolesti,tajsluajnijeizazvaonikakvuozbiljnuopasnost.Dvadesetpetog aprila,udarseponovio.ArhimandritJustinjetraioblagoslovdapoaljepodoktora,ali preosveeni je sa reenou, u mirnom i spokojnom raspoloenju, odluno rekao: Nije potrebno;ponoviojenekolikoputa:Menijetakolakodobro! Dvadesetsedmog,uetvrtak,preosveenijemoliojednogodsvojihnajbliih,jeromonaha Kalista, da ga namae borovom mau: po zavretku mazanja on je traio oprotaj od Kalistairekaojedajeprihvatiotuusluguodnjegaposlednjiput.Napitanjejeromonaha: zarmusemastnedopada?odgovorioje:Ne,negosumojidaniodbrojani. Dvadesetosmog,upetak,posleruka,preosveenijepoobiajulegaodaseodmori,alije ubrzo ustao, traivi da mu daju aj. Kelijnik Vasilij, primetivi neobino crvenilo lica, pitao je za razlog. Vladika je objasnio da je to posledica blagog udara, koji nije izazvao nikakvunaroitupovredu,aliseonoseatolikoloedaoekujesmrt.Zbogtihrei,koje su pogodile mladia tugom i uasom, svoju prvu misao izrazio je pitanjem: Kako u ja iveti bez vas vladiko pa i sada je veoma teko? Vladika je odgovorio: Da, bauka, veoma,veomateko,takotekodatinemoenizamisliti:ijasammisliootebiipredao sam, kako sebe, tako i tebe, volji Boijoj. Kada mu je doao stariji kelijnik, koji je bio 65

ekonom njegove kelije, jeroakon Nikanor, i predloio da poalju po doktora, vladika je odbio taj predlog. Ranije je on, ne jednom, govorio onima oko njega: Kada ja budem umirao ne aljite po doktora, dajte mi da umrem kako sleduje hrianinu u panji, bez smuivanja i rasejavanja vaom brigom. Arhimandrit Justin kae da je jo poetkom prolezime,povodomrazgovoraolicukojejedoiveloparalitiniudar,vladikarekao:I ja u umreti od udara. Arhimandrit je poeo gotovo da prigovara, govorei da je to za njegovtelesnisastav,mravostinainivotaneverovatno,alijevladika,kratkopotvrdivi svojereipromeniotemurazgovora.Upetakuveevladikaseumirio,inarediojedaza subotupripremezakupanje,aliustaviujutru,dovoljnoivahan,rekaojedamujebolje,i dodavi: Ajuesamo tonisamumro promenio je odluku okupanju,rekavi:Jo nije potrebno. Tih poslednjih dana svog ivota, preosveeni je prema svima bio zagrejan neobinom milou, koja kao da je ublaila tugu. Ta milost i nezemaljska radost koja od nje potie, sijali su na licu bolesnika. Jednog od tih poslednjih dana, vladika je, opratajui se sa svojim kelijnikom, odgovorio na njegov poklon i pratanje poklonom do zemlje u strahopotovanju,rekavi:Timeni,bauka,oprosti.Izgledstarca,pundivnogsmirenja, doveojekelijnikadosuza.Tihdana,vladikamujevieputagovoriodajenjemutekoda sputaumnabavljenjezemaljskimipovukaviseodoptenjasasvima,ongotovodanije vieiveonazemlji. Tridesetogaprila,uNedeljuenamironosica,usedamsatiizjutra,kelijnikVasilije,uavi u spavaonicu[2] preosveenog, pronaao je orlec[3] ispred ikona nesklonjen, to se deavalo veoma retko najveim delom ga je preosveeni, budui da ga je uvek upotrebljavao prilikom ispunjavanja kelijnog pravila, sam sklanjao. Umivi se, on je po obiajuispiobogojavljenskuvodicuiizaaojeutrpezarijudapijeaj,narediviVasilijuda pospremispavaonicu. Popividveaiceaja,onjepouriousvojuunutranjukeliju.Poistekuosmogsata,pred samu propoved na kasnoj liturgiji, Vasilije, ulazei k njemu sa uobiajenom molitvom, naaogajekakoleinapostelji,nalevomboku,licempremazidu.Primetividavladika, uvek veoma paljiv, nije obraao panju na to to je on uao, kelijnik je u poetkuto pripisaonaroitojudubljenostiprimolitvenomdelanju,toseponekaddeavalosanjim. Stojei neko vreme, Vasilije je ponovio molitvu, ali odgovora nije bilo. Zagledajui paljivo,onjeprimetiodajerukavladikepokrivenasamrtnikimbledilom;priaojeblie i uverio se da je vladika ve skonao. Njegova glava, koja je leala na uzglavlju, bila je malonagnutanapred,dlanleverukebiojepodignutnagore,kaoumolitvi,adesnaruka, sputena niz telo, leala je pored otvorenog kanonika.[4] Zapravo, poboan poloaj tela biojerazlogzbogkogkelijniknijemogaobrzodaprihvatidajeonvepreaouvenost. Smrt,dolazeisvetiteljuHristovom,zateklajenjegovumzanetmolitvoslovljem;zapoevi ganazemlji,onjebioprizvannabeskonanoslavoslovljeBogananebu.

66

Episkop Ignjatije se odavno pripremao i ekao je dolazak smrti, naoruan neprestanom molitvom imenom Gospoda Isusa Hrista, i smrt, poraena Hristom, potovala je ivot u Hristu,dolazeislugiHristovompremanjegovojeljiutiiniusamljenosti,uasumolitve, sa panjom udubljenom u molitvoslovlje; ak je izabrala takav poloaj tela koji nee naruiti blaenost svetitelja koji odlazi, koji je sav svoj ivot posvetio duhovnom delanju koje je Gospod zapovedio: pokajanju i plau. Iavi tim putem, nije mogao a da se ne pribliiblaenstvimakojasuobeanauJevaneljuzatevrline. Lice umrlog episkopa, kada su telo preneli na sto, sijalo je svetlom radou,koja nije zemaljska. Na levoj slepoonici bila je primetna plava ila, koja se sputala oko uha, po obrazu,salinijicamacrvenebojeverovatnojepratilaputkojimjesmrtulautelo. Razgovarajui sa jednim od njemu bliskih uenika o jevanelskim zapovestima, sveti Ignjatijejerekao:Svakajavnavrlina,nijemojavrlina,pouenjusamogGospoda,kojije zapovedio da se svako jevanelsko dobro ini tajno. I upravo je sva veliina njegovog ivotnogpodviga,usvomneopisivomobimu,ostalatajnanjegoveduhovnekelije,kojaje ispovedanaiotkrivena,kolikojetobilomogue,unjegovimdelima,alijeusvojojpunoi poznata jedino Bogu. Tom tajnou, koja je odlikovala svu njegovu zemaljsku delatnost, prema tanom smislu jevanelskih zapovesti, preosveeni Ignjatije je obeleio i svoj konani, predsmrtni podvig. Povezujui njegovo pripovedanje kelijniku o obavetavanju odozgo svetog Tihona o danu njegove smrti u nedeljni dan, sa pismom preosveenog arhimandrituPimenu,dajeonpreleaosvuTominunedelju,oekujuismrt,inakraju,na dan smrti (nedelja), nareenje njegovom kelijniku da pouri da mu to bre pripremi spavaonicu,navodinamisaodajeinjemubiootkrivendannjegovesmrti,iodreenisto kaoisvetomTihonu,kaonedeljnidan. Radi utehe nama, svojim osirotelim duhovnim edima, vladika je ostavio odreeno uputstvoosvomzemaljskomivotnomputu,otomekudajeonstremioivotom,igdeje verujemo stigao. Ja sam uzet, kae on u predgovoru etvrtom tomu svojih dela uznesensairokogputa,kojivodiuvenusmrt,ipostavljensamnatesanimuanput, koji vodi u ivot. Tesni put ima najdublje znaenje: on podie sa zemlje, izvodi iz pomraenjasujetom,uzvodinanebo,uzvodiuraj,uzvodiBogu,postavljapredNjegovo liceunezalaznusvetlost,radivenogablaenstva. Divnojetosenatajistipraznik,uNedeljuenamironosica,upokojioiprepodobniNil Sorski,poznatidelateljumnemolitve;taistovetnostdanasmrtikaodapotvrujeprimetnu slinost unutranjeg podviga naeg savremenog otelnika, kako po karakteru, tako i po njihovimplodovima,saosnivaemotelnikogivotauRusiji,udavnini.Sveto,naravno, nemoebitiznaajnozasvakoga,alionikojipoznajumolitvenopodvinitvosvetiteljaiz linogsaivotasanjim,ilikoristenjegovespise,nemogudatonesabirajuusrcu,kakobi usebiizgradilisvetenoseanjenasvogduhovnogocainastavnika.

67

Tri dana i tri noi stajalo je telo episkopa Ignjatija u njegovim kelijama, nepromenjivo uvajui svetli izraz lica, a zatim je bilo preneto u sabornu manastirsku crkvu svetog Nikolaja.Kadajeproaoestidan,5.maja,upetak,zaupokojenuliturgijuiopeloodsluio je episkop Jonatan, episkop kiniemski, vikar kostromski. Po njegovoj odluci, opelo je slueno po inu pashalnog sluenja, a po zavretku opela, on je izgovorio nadgrobnu besedu i oprostio se od pokojnika, a posle njega se oprostilo svetenstvo, sasluitelji, manastirsko bratstvo i svi prisutni, na elu sa upravnikom Kostromske provincije, T. S. Dorogobuinovim. Zatim je telo, u otkrivenom kovegu, bilo noeno u litiji oko crkve svetog Nikolaja, i uneto je u bolniku manastirsku crkvu sv. Jovana Zlatoustog i prepodobnog Sergija Radonjekog, gde su posle uobiajene litije zatvorili poklopac i kovegjesputenugrobnicuizalevepevnice. Po optem miljenju, opelo pokojnika je na njih ostavilo pre utisak crkvene sveanosti negoalosnogobreda.Uenicivladikesuseprisealinjegovihrei:Moesevidetidalije pokojnik u milosti Boijoj, ako je prilikom pogreba njegovog tela tuga onih koji ga okruujurazvodnjenanekakvomneshvatljivomutehom. Iakojesvihdanaprepogrebabrojokupljenihljudibioprilinoveliki,nadanpogreba,bez obzira na izlivanje Volge, koje je stanovnitvu sa one strane reke otealo prelazak u manastir,okupiloseokopethiljadaljudi. Blaenikojesiizabraoiprimio,Gospode!Nekaihpamteiznaratajaunarataj! NAPOMENE: 1. SadamonahpetrogradskeNevskelavre. 2. Vladikajezauzimaosvegadvesobe,prijemnuukojojjebilaitrpezarija,ikabinet, kojijeujednobioispavaonica. 3. Orlecjeilimokruglogoblika,saizvezenimorlomnanjemu,kojisepostavljapod nogeepiskopapribogosluenjuimolitvi. 4. Kanonik, gr. crkvena knjiga koja sadri u sebi razne kanone, akatiste i jo neke molitve(prim.prev.). 68

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI PREDGOVOR italackojipoznajepredanjePravoslavneCrkve,lakoeuvidetidajeuOgledima,koji su pred njim, izloeno uenjesvetihotaca onaucinadnaukama,[1] o monatvu uenje usklaeno sa savremenim potrebama. Glavna razlika izmeu ivota drevnog i ivota dananjeg monatva je u tome to su monasi prvih vekova hrianstva bili rukovoeni bogonadahnutim uiteljima, a sada kako primeuje prepodobni Nil Sorski zajedno sa drugimkasnijimocimamonasimorajudaserukovodenajvieSvetimpismomidelima otaca, jer je ivih sasuda boanstvene blagodati veoma malo. Objanjenje te smernice i njeneneophodnostijeosnovnatemaOgledausvojnjihovojobimnosti. lanci,odkojihsesastojimojaknjiga,pisanisuuraznavremena,razliitimpovodima,a najpre povodom asketskih pitanja koja su se raala meu monasima i bogoljubivim mirjanima sa kojima sam duhovno bio povezan. Zavravajui moje ovozemaljsko stranstvovanje,oseaosamobavezudaiznovapregledam,ispravim,dopunim,saberemi izdamsvelanke,kojesamnapisaouinuarhimandrita.[2]Postojedvarazlogazbogkojih samsmatraotosvojomobavezom:prvijetajtosumnogilancivebilirasprostranjeniu rukopisima sa manjim ili veim pogrekama, a drugi, jer sam se oseao dunim da hrianskoj zajednici podnesem izvetaj o mom sagledavanju obeane zemlje, koja toi duhovne darove i blaga, o doivljaju monakog ivota, onakvog kakav je u svetom predanjuPravoslavneCrkveikakonamje,popromisluBoijem,datodagasagledamou ivotunekolikonjegovihivihpredstavnika. Na kraju mi ostaje da molim itaoce za snishodljivost prema oskudnosti moga uma i molitvuzauboguduumoju. EpiskopIgnjatije1865.godine. NAPOMENE: 1. Prepodobni Kasijan Rimljanin. O skitskim ocima i o rasuivanju, Dobrotoljublje, tom4.

69

2. SvetiJovanDamaskin,nakrajusvogivota,osamiviseulavriprepodobnogSave, sakupiojesvetojenapisaoutokusvogivotaibriljivosvepregledaoiispravio, kako bi uinio svoja dela to razgovetnijim.Takav postupak oveka ispunjenog boanstvenomblagodau,podstakaojeautoraAsketskihogledadauiniisto.itija svetih,4.decembar.itijesvetogJovanaDamaskina. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OSLEDOVANjUGOSPODUNAEMISUSUHRISTU Ko meni slui, za mnom neka ide (Jn 12,26), rei su Gospodnje. Svaki hrianin, zavetima poloenim na svetom krtenju, primio je na sebe obavezu da bude rab i sluga Gospoda IsusaHrista:svakihrianinjeneizostavnoduandasledujeGospoduIsusuHristu. Kadajenazvaosebepastiromovaca,GospodjerekaodaovceglasPastirasluaju...iovceidu za njim, jer poznaju glas njegov (Jn 10, z4). Glas Hristov je nauka Njegova; glas Hristov je Jevanelje; sledovati Hristu putem zemaljskog stranstvovanja to je delatnost potpuno usmerenapremaNjegovimzapovestima. Da bi sledili Gospoda moramo poznavati Njegov glas. Izui Jevanelje i moi e da ga sledisvojimivotom. Onajkojiodroenihtelomueunovoroenje(v.Tit3,5),svetimkrtenjem,ikojisauva stanje u kom se naao posle krtenja, ivei po Jevanelju taj e se spasiti. On e ui u bogougodnopoljezemaljskogivotaduhovnimroenjem,iizaieblaenimupokojenjem, iuvenostipauenai(Jn10,9),venu,najizobilniju,najsladosniju,duhovnu. Komenislui,zamnomnekaide,igdjesamja,ondjeeislugamojbiti;ikomenisluitomee dati poast Otac moj (Jn 12,26). Gde je bio Gospod kada je ovo rekao? oveanstvom sjedinjen sa Boanstvom, On se nalazio na zemlji meu ljudima, u dolini njihovog izgnanstva i stradanja, ujedno prebivajui Boanstvom tamo gde je bio od bespoetnog poetka.LogosbjeeuBoga(Jn1,1)iuBogu.Slovojegovoriloosebi:OtacjeuMeni,iJau Njemu(Jn10,38).TudospevaionajkojislediHrista:akoispovedaustima,srcemidelimada jeIsusSinBoiji,BoguNjemuprebivaionuBogu(1Jn4,15). 70

KoMenislui,tomeedatipoastOtacmoj(Jn12,26):Onomekojipobijedisvetigreh,sledei meneuzemaljskomivotu,daudauvenomivotusjedisamnomnaprijestolumome,kaoi jatopobijedihisjedohsaOcemmojimnaprijestoluNjegovom(Otk.3.21). PrenegotopoezaHristommoraseodreisveta.Akosetonedogodi,uduizaNjega neebitimesta.Kohoe,kakojeGospodrekao, zamnom daide neka se odreknesebe i uzme krstsvoj,izamnomide.Jerkohoeivotsvojdasauva,izgubiega,akoizgubiivotsvojmene radi i jevanelja onaj e ga sauvati. (Mk 8,3435). Ako neko doe meni i ne mrzi oca svojega, i mater,ienu,idjecu,ibrau,isestre,paiivotsvoj,nemoebitimojuenik.Ikonenosikrsta svojegaizamnomneide,nemoebitimojuenik(Lk14,2627). MnogiprilazeGospodumalonjihbiradagasledi.MnogiitajuJevanelje,naslaujuse, oduevljavajuuzvienouisvetounjegovoguenjamalijebrojonihkojiseodlueda utemeljesvojivotnazakonimakojepostavljaJevanelje.Svimakojimupristupajuitrae daihprimi,Gospodobjavljuje:Akonekodoemeni,anijeseodrekaosvetaisebesamoga, nemoebitimojuenik. Ovo je tvrda besjeda, govorili su o nauci Spasitelja ak i oni ljudi koji su naizgled bili NjegovisledbeniciismatraliseNjegovimuenicima:Kojemoesluati?(Jn6,60).Ovakoo reiBoijojsudiubogotelesnomudrovanje,izoajaukomsenalazi.ReBoijajeivot (Jn 6.63), ivot veni, ivot sutinski. Ta re umrtvljuje tjelesno mudrovanje (Rim 8,6), proistekloizvenesmrti,kojetusmrtuovekuodrava:reBoijajeludostzaonekojisu radi tela poginuli i koji su pristali da ih ono pogubi. Ali ona je sila Boija nama koji se spasavamo(1Kor1,18). Posle pada, greh je toliko ovladao nama da nema osobine niti pokreta due koji nije duboko proet njime. Odbacivanje greha, sjedinjenog sa duom, znailo je odbacivanje due. Takvo odbacivanje due neophodno je radi njenog spasenja. Da bi se usvojilo bie obnovljeno Hristom, neophodno je prethodno odrei se bia zaraenog grehom. Hranu koja je otrovana, svu prosipamo; paljivo peremo sud i u njega, zatim, stavljamo hranu kojuemoupotrebiti.Isamahranakojajeotrovana,opravdanosenazivaotrovom. DabismoslediliHrista,presvegasemoramoodreisvograzumaisvojevolje.Irazumi volja palog bia potpuno su oteeni grehom; oni nikako ne mogu da se usaglase sa razumomivoljomBoijom.RazumBoijimoiedausvojionajkojiodbacisvojrazum, voljuBoijuispunjavaeonajkoseodrekneispunjavanjasvojevolje. Da bismo ili za Hristom, moramo uzeti krst svoj. Pod uzimanjem svog krsta smatra se dobrovoljno, i strahopotovanjem ispunjeno predavanje sudu Boijem u svim tegobama, kojesudoputenepopromisluBoijem.Roptanjeinegodovanjeunevoljamaiiskuenjima jesteodbacivanjekrsta.SledovatiHristumoesamoonajkojiuzmekrstsvoj:pokoranvolji Boijoj,spremandapretrpiprekor,osudu,izobliavanje.

71

Gospodkojinamjezapovediosamoodricanje,odricanjeodsvetainoenjekrsta,dajenam snagudaispunjavamoNjegovezapovesti.Onikojiizaberudaihispunjavajuikojisetrude datoine,odmahuviajukolikojetoneophodno.Uenjekojedelujetakosurovo,izugla povrnog i pogrenog telesnog mudrovanja, postaje jedino razumno, blagou preispunjeno:onopozivapalenaspasenje,poginuleuivot,pogrebeneuadunanebo. Oni koji ne izaberu dobrovoljno odricanje od sebe i sveta, bivaju primorani da to uine. Kada sepriblii neumoljivaineizbenasmrttadaseoni rastaju odsvega zatasu bili vezani; samoodricanje ide dotle, da se naputa i samo svoje telo, pokopava i ostaje u zemlji,kaohranacrvimaitrulei. Samoljublje i privezanost za propadljivo i sujetno plod je samozavaravanja, slepila, duevne smrti. Samoljublje je izopaena ljubav prema sebi, ljubav bezumna i pogubna. Onaj koji je samoljubiv, vezan za sujetno i prolazno, grehovne naslade, on je neprijatelj samsebi.Onjesamoubica:misleidavolisebeiugaasebi,onsebemrziiunitava,ubija sebevenomsmru. Osvrnimosenazavedene,pomraene,obmanutesujetom!Urazumimose,opijenesujetom onaliavapravilnograsuivanja!Nauimosenaiskustvimakojaseneprekidnoodvijaju prednaimoima.Deavajuseprednama,neizbenoesedogoditiinamasamima. Onajkojeproveoitavivotstiuipoasti,hoeliihponetisasobomuvenost?Zarnee ovde ostavitizvunetitule,odlikovanjaisavsjaj svog okruenja? Nee liu venost otii samooveksasvojimdelima,saosobinamakojejestekaoutokuzemaljskogivota? Onaj koji je proveo ivot stiui bogatstva, prikupio mnogo novca, osvojio ogromna prostranstva,osnovaobrojneustanovesavelikimprihodima,iveoudvorcima,uzlatui mermeru, posedovao konje i raskone koije hoe li poneti sve to u venost? Ne! On ostavlja sve na zemlji i, za poslednju potrebu tela, zadovoljava se najmanjim deliem zemlje,kojijejednakopotrebanijednakodovoljanbilokommrtvacu. Koseutokuivotabaviouveseljavanjemtelainasladama,provodiovremesaprijateljima uigramaidrugimzabavama,pirovaozaraskonimtrpezamanakrajuese,neminovno, odvojiti od naina ivota na koji je navikao. Jer, nastupie vreme starosti, bolesti, a za njima i trenutak odvajanja due i tela. Tada e shvatiti, ali kasno, da je sluenje pohoti i strastimasamoobmana,dajeivotraditelaigrehabesmislenivot. Gladzazemaljskimuspehomjetakostranaiudovina!Onajenezasita.Tekpronaeno zadovoljenje ubrzo gubi vrednost, i glad se ponovo javlja sa novom snagom. Nita postojee joj nije dovoljno: ona ivi za budue, eli samo ono to nema. Predmeti elje primamljuju srce oveka, budei matu i nadanja o zadovoljenju: obmanut, i trajno obmanjivan, on juri za njima itavog svog ivota, dok ga ne iznenadi neoekivana smrt. Kakoiimeobjasnititutrkuukojojjesvakobezonoprevaren,kojavladasvimaizavodi 72

svakog? U nae due je usaena potreba za beskonanim dobrima, ali srce, oslepljeno padom,traiuvremenskomizemaljskomonotopripadavenostiinebu. Sudbina koja je zadesila oce i brau moju, stii e i mene. Oni su umrli: umreu i ja. Ostavljam moju keliju, u njoj ostavljam i moje knjige, i moje odede, i moj radni sto, za kojimsamproveomnogesate;ostavljamsvetomijebilopotrebnoilisammisliodamije potrebno u ovom ivotu. Iz tih soba u kojima sam iveo, izneu samo svoje telo, kao u predvorjedrugogaivotaisveta;izneusvojeteloipredaugazemlji,kojajeodpoetka posluilaza telo ljudsko.Istinajeda toeka i vas,brao, kojiitateove redove.I vi ete umreti: na zemlji ete ostaviti sve to je zemaljsko; samo ete duama svojim prei u venost. Dua ovekova postaje onakva kakva su joj dela. Kao to se na ogledalu odslikavaju predmetikojisepostaveprednjega,takoseiduauobliavapremaonomeimesebavii to radi, prema svom okruenju. Kada se predmet udalji od ogledala, koje ne zna za oseanja,njegovodraznestaje;alinaslovesnojduiostajutragovi.Onimogubitiublaeni izamenjenidrugima,alizatojepotrebanitrudivreme.Otiscikojeduanosiutrenutku svojesmrti,oniostajunjenizavenost,ipostajuzalognjenogvenogblaenstvailivene muke. NemoetesluitiBoguimamonu(Mt6,24),rekaojeSpasiteljpalimljudima,razotkriviim stanjeukojesudospelipadom.Kaokadlekarsaoptavabolesnikustanjeukomsenalazi zbog bolesti i koje bolesnik ne moe sam razumeti. Zbog naeg duevnog rastrojstva, namajeneophodnozaspasenjedasenavremeodreknemosamihsebeisveta. Niko ne moe dva gospodara sluiti; jer ili e jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili e se jednoga drati,adrugogaprezirati(Mt6,24). Iskustva nepobitno potvruju opravdanost gledita o moralnoj slabosti oveka, koje je Svesveti Lekar jasno izrazio u navedenim reima, izreenim veoma odreeno: ako udovolji svojim sujetnim i grenim eljama, one e te obavezno zavesti; zanos vodi u porobljavanjekojeumrtvljujesveduhovno.Onikojisudopustilisebidakrenuzasvojim eljama i telesnim mudrovanjem, koji su zavedeni i porobljeni njima, oni su zaboravili Bogaivenost,uzaludsuprotrailizemaljskiivotiumrlivenomsmru. Nije mogue istovremeno ispunjavati i svoju volju i volju Boiju: jer ispunjavanje prve naruava ispunjavanje druge, ona postaje suvina. Kao to miomirisno dragoceno miro gubisvojulepotuprednitavnomprimesomsmrada.NatoBogsamokae,prekosvoga velikog proroka: Ako hoete dobrovoljno sluati, dobra zemaljska jeete. Ako li neete, nego budetenepokorni,maevaspojesti,jerustaGospodnjarekoe(Is1,1920). NemoguejesteirazumBoijibaveisetelesnimmudrovanjem.Jerjetjelesnomudrovanje smrt,kakojerekaoapostol.JerjetjelesnomudrovanjeneprijateljstvoBogu,potosenepokorava 73

zakonuBoijem,nitipakmoe.(Rim8,67).tajetotelesnomudrovanje?Tojenainmiljenja, proistekaoizstanjaukojesuljudidospelipadom,kojiihupuujedadelujunazemljikako bibiliveninanjoj,takotoveliasvetojepropadljivoiprolazno,auniavaBogaisve tojeBoguugodno,oduzimajuiljudimaspasenje. Odrecimoseduanaihkakobi,pozavetanjuSpasitelja,zadobiliduenae!Dobrovoljno se odrecimo poronog ivota, u koji smo upali dobrovoljnim odricanjem Boga, kako bi dobiliodBogasvetostanjeobnovljene ljudske prirode kroz Bogakojise ooveio! Svoju volju i demonsku volju, kojoj se naa volja potinila i sa kojom se sjedinila, zamenimo voljom Boijom, koja nam je objavljena u Jevanelju; telesno mudrovanje, zajedniko palimduhovimailjudima,zamenimorazumomBoijim,kojisijaizJevanelja. Odrecimo se svega to imamo kako bismo mogli da sledimo Gospoda Isusa Hrista! Odricanjeodzemaljskihdobaraodvijasenaosnovupravilnogshvatanjaotome.Pravilno shvatanjeomaterijalnombogatstvuobjavljenojeuJevanelju(Lk.16,131);kadaseono saoptavarazumovekainehoticeuviasvunjegovuispravnost.Zemaljskaimovinanije naa svojina, kako pogreno smatraju oni koji o tome nikada ne razmiljaju: jer, kada bi takobilo,onabiuvekizasvagdaostalanaa.Onameutim,prelaziizrukeuruku,inataj nain sama o sebi svedoi to da se ona samo daje na korienje. Dobra pripadaju Bogu; ovek njima samo privremeno raspolae. Kada je onaj koji raspolae odan, on na pravi nain ispunjava volju onog koji mu je poverio da to ini. Tako i mi, upravljajui materijalnim bogatstvom koje nam je dato na odreeno vreme, trudimo se da njime upravljamo po volji Boijoj. Nemojmo ga koristiti kao sredstvo za zadovoljavanje naih prohtevaistrasti,kaosredstvonaevenepogibli:upotrebimoganakoristoveanstva, komejeonotakomnogopotrebnoikojetolikostrada,upotrebimogakaosredstvosvog spasenja. Oni koji ele hriansko savrenstvo u potpunosti ostavljaju zemaljsko sticanje (Mt19,1630);onikojielespasenjedunisudadajumilostinjukolikogodjetomogue (Lk11,41),idaseuvajuodzloupotrebebogatstva. Odrecimo se slavoljublja i astoljublja! Neemo juriti poasti i titule, koristei pritom nedozvoljenaiponiavajuasredstvakojastojenasuprotzakonuBoijem,savestiidobru naihblinjih.Takvisunainikojenajviekoristeonikojieledasteknuzemaljskuslavu. Zaraenizavedensujetom,nezasititragalaczaljudskomslavom,nesposobanjedaveruje uHrista:Kakovimoetevjerovati,rekaojeHristosastoljupcima,Njegovimsavremenicima, kadaprimateslavujedanoddrugoga,aslavukojajeodjedinogaBoganetraite?(Jn5,44)Ako namjepromislomBoijimpreputenazemaljskasilaivlast:onda,koristeiih,postanimo dobroinitelji oveanstva. Odbacimo ljuti otrov toliko opasan za ljudski duh: glupi i prezreni egoizam, koji pretvara ljude koji su njime zaraeni u zveri i demone, i ini ih napastimaoveanstva,kojiinezloinpremasebisamima. ZavolimopresvegavoljuBoiju,stavimojeiznadsvega;asvetosenjojprotivizamrzimo blagoestivom i bogougodnom mrnjom. Kada se nae grehom iskvareno bie usprotivi 74

jevanelskomuenjuispoljimomrnjupremanjemutakotoemoprezretinjegoveeljei potrebe.toodlunijepokaemotumrnju,odlunijaebitipobedanadgrehomibiem kojimjegrehovladao;timeeinaeduhovnonapredovanjebitibreisnanije. Kada ljudikojisunambliski potelupokuaju danas odvojeodsledovanja volji Boijoj, pokaimopremanjimasvetumrnju,poputonekojupokazujujagnjadpremavukovima, takotosenepretvarajuuvukoveinebranesezubimaodvukova(Mt10,16).[1]Svetom mrnjompremablinjimaostajeseveranBogu,neprihvatajuiporonuljudskuvolju,ak i kad su ti ljudi nai najblii srodnici. Velikoduno podnosimo oaloenja koja nam nanoseimolimosezanjihovospasenjenikakoimneupuujuiotrereiinjimasrodna dela,jertojemrnjapalogbia,mrnjakojajeBoguprotivna. Spasiteljjerekao:Nemislitedasamdoaodadonesemmirnazemlju;nisamdoaodadonesem mirnegoma.Jersamdoaodarastavimovjekaodocanjegovo!ikerodmaterenjezine,isnahu od svekrve njezine (Mt 10,3435). Jer sam doao kako ove rei Gospodnje tumai sveti Jovan Lestvinikdarastavimbogoljupceodsvetoljubaca;telesneodduhovnih,slavoljubiveod smirenoumnih: Bog se raduje odvajanju i rastavljanju, onda kada se ono ini iz ljubavi premaNjemu.[2] Iprorokjenazvaozemljumestomsvogadolaska(v.Ps118,19),asebedoljakomistrancem unjoj: JerjasamdoljakkodTebeiprolaznik,kao sviocimoji (Ps38, 13), kako kae u svojoj molitviBogu.Kakooiglednaiopipljivaistina!Istinakojusuljudizaboravili,bezobzira nasvunjenuoiglednost.Jasamdoljaknazemlji;roenjemsamdoao,smruuotii.Ja sam propaznik na zemlji: preseljen sam na nju iz raja, gde sam sebe ukaljao i oskvrnio grehom. Biupreseljenisazemlje,iztog mogprivremenogizgnanstva ukojeme jemoj Bog poslao, kako bih se pokajao, oistio od greha i ponovo postao sposoban za ivot u raju. Zbog svoje uporne, krajnje nepopravljivosti trebalo je da budem veno gurnut u adskutamnicu.Jasamstranacnazemlji,stranstvovanjepoinjemukolevci,azavravam u grobu: stranstvujem od detinjstva do starosti, u razliitim okolnostima i zemaljskim situacijama.Jasamdoljakiprolaznik,kaosviocimoji.Mojiocisubilidoljaciistrancina zemlji: doli su na nju roenjem, a smru su je napustili. Izuzetka nije bilo: jo niko od ljudinijeostaozauveknazemlji.Otiiuija.Mojodlazakvepoinje:snagamenaputa, starost me savlauje. Otii u, otii odavde, jer je to nepobitna injenica i nepromenjivi zakonTvorcaiBogamog. Treba da shvatimo da smo mi stranci na zemlji. Jedino sa takvim shvatanjem moemo nepogreivo razmiljati i odluivati u svom zemaljskom ivotu; samo sa takvim shvatanjemgamoemopravilnousmeritiiiskoristitizasticanjeblaenevenosti,anena prazno i sujetno, na unitenje sebe. Na pad nas je oslepeo i oslepljuje nas! Zato smo primoranidanasilno,itokomdugovremena,uveravamosebeunajoiglednijeistine,koje sutolikojasnedajesvakoubeivanjesuvino.

75

Stranackojisenaenaputu,udomukojiprimaprolaznike,neobraamnogopanjuna taj1dom.Zatobitoiniokadaeunjemuvrlokratkoboraviti?Onbrinesamozajedno: trudisedanepotroiprevienovcakojimujepotrebandabinastavioputidabiopstaou velikomgraduukojiseuputio;svenedostatkeineudobnostiradoepretrpeti,znajuida sutonepredvienostikojimasuizloenisviputnici,idaganenaruivospokojstvooekuje teknamestukomestremi.Onsenevezujesrcemzabilokakavpredmetutojgostionici, akiakojeizuzetnoprimamljiv.Neegubitivremenasporedneposlove,jermujevreme potrebno kako bi dovrio naporno putovanje. Neprekidno je udubljen u razmiljanja o velelepnoj carskoj prestonici, u koju se uputio, o ozbiljnim preprekama koje treba savladati, o nainima koji mogu olakati putovanje, o razbojnikim zasedama koje ga oekuju uz put, o nesrei onih koJima se nije dalo da sreno zavre taj put, i srenim okolnostimaonihkojisuutomeuspeli.Kadaprovedeneophodnovremeugostionici,on zahvaljujedomainunaukazanomgostoprimstvu,iodlazi,agostionicuzaboravljailijese samopovrnosea,jerjenjegovosrcebilohladnopremanjoj. Imajmoimitakavodnospremazemlji.Negubimouzaludsnagedueitela,nemojmoih prinositi na rtvu sujeti i trulenosti. uvajmo se od privezanosti za prolazno i materijalno,kakonamtonebibilapreprekausticanjuvenog,nebeskog.uvajmoseod udovoljavanja svojim neudovoljivim i nenasitim pohotama, jer udovoljavanje njima produbljuje na pad i dovodi ga do stranih razmera. uvajmo se onoga to je suvino, zadovoljavajui se samo sutinski neophodnim. Usmerimo svu panju na zagrobni ivot koji nas oekuje, koji nee imati kraja. Poznajmo Boga koji nam je zapovedio da ga poznamo i koji nam je to poznanje darovao Svojom reju i Svojom blagodau. Primimo Boga za vreme svogzemaljskogivota. On nasjepredodredio zanajtenjesjedinjenjesa sobom i dao nam rok da to ostvarimo zemaljski ivot. Ne postoji drugo vreme, osim vremenazemaljskogivota,ukombisemoglodogodititoneobinoprimanje:akosene dogodi tada, nee se nikada ni dogoditi. Zadobijmo drutvo itelja neba, svetih angela i poivih svetih ljudi, kako bi nas oni uveli u vjena obitalita (Lk 16,9). Nauimo da prepoznamo pale duhove, te ljute i podmukle neprijatelje roda ljudskog, kako bismo izbegli njihove podvale i kako ne bismo sa njima otili u oganj veni. Svetilnik je nogama mojimreTvoja(Ps118,105).ProslavimoizablagodarimoBoguzaizobilnadobra,kojimaje preispunjenikojazadovoljavajunaepotrebeuovomprolaznomutoituzemlji.Jedino istim umom moemo sagledati znaaj tih dobara: ona su blede kopije venih dobara. Onaodraavajunebeskablagatakoslaboinedovoljno,kaotosenkaodslikavapredmete koji jebacaju.Dajuinamzemaljska blaga, Bognam, na tajanstvennain, govori: Ljudi! Vaeprolaznoutoitejesnabdevenoraznovrsnimineizbrojivimdobrima,kojaosvajajui ushiuju i pogled i srce, i udovoljavaju vaim potrebama do preizobilja: zakljuite na osnovu toga, kakvim dobrima tek izobiluje veno obitalite. Uvidite beskonanu, nepojmljivu dobrotu Boiju prema vama, i potujui zemaljska blaga, blagoestivo razmiljajuiisozercavajuiih,nemojtepostupatinerazumno:nemojteseporobitinjimai

76

ne dozvolite im da vas pogube. Treba ih koristiti koliko je potrebno i neophodno, ali se svimsilamaustremitinasticanjenebeskihblaga. Uklonimoseodlanihuenjainemojmoihispunjavati:ovceHristovezatuinomneepoi, nego e pobjei od njega, jer ne poznaju glas tuinaca (Jn 10,5). Odluno se upoznajmo sa glasom Hristovim, kako bismo ga odmah prepoznali kada ga ujemo i kako bi smesta poslualireNjegovu.Stiuiuduhuoseajzatajglas,mistiemouduhuiotuenjeod glasatuina,kojiuraznolikimtonovimadolaziodtelesnogmudrovanja.imujemotaj glas beimo, beimo od njega kao ovce Hristove, koje se spasavaju od glasa tuina bekstvom: vrstom reenou da se na njega ne obaziru. Obratiti panju na njega je vrlo opasno:tovodiuiskuenje,aiskuenjeupogibao.Padnaihpraroditeljapoeojekadaje pramajkaobratilapanjunaglastuina. NapastirnezovenassamoSvojimglasom,negonasirukovodiprimeromSvogivota: OnpredSvojimovcamaide(v.Jn10,4).Zapovedionamjedaseodreknemosvetaisebe,da uzmemosvojkrstikrenemo:svejetoOnizvrioprednaimoima.Hristospostradazavas, ostavljajuivamprimjerdaidetenjegovimstopama(1Pet2,21).Onjeblagoizvoleodaprimi naSebeljudskuprirodu,iiakojebiocarskogaroda,spustioseupoloajprostognaroda. NjegovoroenjesedogodilouvremestranstvovanjaNjegovePresveteMajke,zakojuse tadanijenalomestaudomovimaljudi.Roenjeutali,ukojojsenalaziladomaastoka, a kaokolevkazanovoroeneposluile sujasle.Isamo to se pronela vest oNjegovom roenju,dogovorenojeiubistvo.Mladenacseveprogoni!Traisemladenacdaseubije! OnbeiodrazjarenogubicekrozpustinjuuEgipat!SvojedetinjstvoBogoovekjeproveo u poslunosti roditeljima, nareenom ocu i Majci po telu, pokazujui primer smirenja ljudima, koji stradaju od gordosti i neposluanja koje od nje dolazi. U zrelim godinama Gospod se posvetio propovedi jevanelja, prohodei od grada do grada, iz sela u selo, nemajuinitasvoje.Nosiojesamohiton[3]irizu.UvremekadjeOnobjavljivaoljudima spasenje,iizlivaonanjihboanskublagodat,ljudisugazamrzeli,eleliNjegovusmrti vie puta pokuali da ga ubiju. Na kraju su ga kaznili kao najveeg zloinca. On im je dopustio da izvre najuasnije zlodelo, koje je elelo njihovo srce, jer je eleo da stradanjemSvesvetogizbaviodvenekazneistradanjagrenirodljudski.Zemaljskiivot Bogoovekajebiomueniki:muenikomsmrujeizavren.ZaGospodomsuublaenu venost preli i svi sveti, proli su uskim i bolnim putem, odriui se slave i svetskih naslada,podvizimazauzdavajuitelesneprohteve,raspinjuiduhnakrstuHristovom,a to su za palog oveka zapovesti Jevanelja, podvrgavajui se mnogim liavanjima, proganjani palim duhovima, proganjani i od svoje brae ljudi. Krenimo za Hristom i svetimakojisugasledili!Bogoovekpotosamizvrioienjegrijehovanaih,sjedesadesne strane Velianstva na visinama (Jev 1, 3). Tamo On poziva i one koji ga slede: Hodite blagosloveniOcamojega;primiteCarstvokojevamjepripremljeno(Mt25,34).Amin. 77

NAPOMENE: 1. PogledajitijevelikomueniceVarvare,itijasvetih,decembar4. 2. Lestvica,3.deo. 3. Kratkabela,vunenaililanenahaljina,bezrukava,kojasenosilaslinonaojkoulji, dogologtelaipasalapojasom(prim.prev.). SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OPOKAJANjU Pokajteseivjerujteujevanelje!Pokajtese,jersepribliiloCarstvonebesko(Mk1,15,slinosa Mt4,17). To su bile prve rei propovedi Bogooveka. Iste te rei On nam govori i sada, posredstvomJevanelja. Kada je greh najvie ojaao u svetu u svet je siao svesilni Lekar. On je siao u zemlju izgnanstva, u zemlju nae patnje i stradanja, koja prethode venim mukama u adu, da blagovestiizbavljenje,radost,isceljenjesvimljudimabezizuzetka.Pokajtese! SilapokajanjazasnivasenasiliBoijoj:LekarjesvemoguilekkojiOndajejesvemogu. Tada, u vreme Svoje propovedi na zemlji Gospod je pozivao na isceljenje sve koji su oboleli od greha, inikakavgrehnijesmatrao neisceljivim. I sadaOn nastavljada poziva sve,daobeavaidarujeoprotajsvakoggreha,isceljenjesvakeduhovnenemoi. O, skitnice zemaljske! O, svi vi, koji jurite ili se vuete po irokom putu, uz neprekidni um zemaljskih briga, zabava i veselja, po cveu, pomeanom sa bodljikavim trnjem, vi kojiuritetimputempremakraju,kojijesvimapoznatikojisvizaboravljatemranom grobu, i jo mranijoj i stranoj venosti, zaustavite se! Otrgnite se iz zagrljaja sveta, koji vasneprekidnodriuzarobljenitvu!PosluajteonotovamobjavljujeSpasitelj,obratite potrebnupanjunaNjegoverei!Pokajteseivjerujteujevanelje,kaevamOn,pokajtese, jersepribliiloCarstvonebesko.

78

Krajnje vam je potrebno, zemaljske lutalice, da punu panju obratite na to sutinski korisno,spasonosnosavetovanje:inaeetestiidogroba,stiidopragaivratavenosti, nestekavinikakvopravilnoshvatanjeniovenostiniodunostimaonogakojistupau nju,pripremivizasebeunjojjedinopravednekaznezavaegrehe. NajteiodgrehovajenepanjapremareimaSpasitelja,zanemarivanjeSpasitelja.Pokajte se! Laljivi, obmanjivi put zemaljskog ivota: za one koji ga poinju, on predstavlja beskonano poprite, ispunjeno stvarnou; za one koji ga zavravaju najkrai put, ukraenpustimsnovienjima.Pokajtese! I slavu, i bogatstvo i sva druga trulena sticanja i nadmoi, za ije sticanje oslepljeni grenikupotrebisavsvojzemaljskiivotisvesnagedueitela,onmoraostavitiuonim minutima u kojima se sa due nasilno skida njena odeda telo, i kada nevidljivi aneli vodeduunasudpravednogBoga,kogaonanepoznaje,kogajezanemarivala.Pokajtese! Ljudisetrude,uredaseobogatesaznanjima,alisamonevanimsaznanjima,pogodnim samozaprivremeno,kojaosposobljavajuzazadovoljavanjepotreba,udobnostiiprohteva zemaljskogivota.Spoznajuidelo,kojisunamsutinskipotrebni,radikojihnamjejedino i darovan na zemaljski ivot spoznaju Boga i pomirenje sa Njim, posredstvom Iskupiteljamipotpunopreziremo.Pokajtese! Brao!Zagledajmose,bezpristrasnosti,prisvetlostiJevanelja,unazemaljskiivot.On jenitavan!Svanjegovadobraoduzimajumusesmru,aestoimnogopresmrti,raznim neoekivanimokolnostima.Tetruleisunedostojne,kaodobrakojatakobrzonestaju,da senazivajudobrima!Onesupreobmane,mree.Onikojisezapetljajuutemree,ikoji senjimasputaju,liavajuseistinitih,venih,nebeskih,duhovnihdobara,kojasedostiu veromuHristaisleenjemNjeganatajanstvenomputujevanelskogivota.Pokajtese! U kakvom smo/mi stranom slepilu! Kako to slepilo oigledno dokazuje na pad! Mi vidimosmrtnaebrae;znamodainamaneizbeno,imodavrlobrzoonasledi,zatoto nikoodljudinijeostaozauveknazemlji;mividimokodmnogih,ipresmrti,daihizda zemaljska srea, da se ona esto preokrene u nesreu, slinu svakodnevnom okuanju smrti.Neobaziruisenato,tolikojasnosvedoanstvosamogiskustva,mijurimoprolazna blaga,kaodasupostojana,dasuvena.Svanaapanjajeokrenutanjima!Zaboravljenje Bog!Zaboravljenajevelianstvenaiujednogroznavenost!Pokajtese! Izdae, brao, neizbeno e nas izdati sva trulena blaga: bogate e izdati njihovo bogatstvo,slavnenjihovaslava,mladenjihovamladost,mudracenjihovamudrost.Samo jedno veno, sutinsko blago ovek moe sticati u vreme zemaljskog putovanja: istinsko bogopoznanje,pomirenjeisjedinjenjesaBogom,kojejedarovaoHristos.Aliradidobijanja tihnajviihdobarapotrebnojeostavitigrehovniivot,potrebnogajezamrzeti.Pokajtese! 79

Pokajte se!taznai pokajati se?Znai:priznati,raskajati sezasvoje grehe,ostaviti svoje greheodgovoriojenekisvetiotacnatopitanjeiviesenevraatinjima.[1]Natajnain susemnogigrenicipretvoriliusvece,mnogibezakoniciupravednike. Pokajtese!Odbaciteodsebenesamooiglednegreheubistvo,razbojnitvo,blud,klevetu, la,negoipogubnerazonode,itelesnenaslade,zloinakamatanjaibezakonepomisli sve, sve to je zabranjeno Jevaneljem. Raniji grehovni ivot umijte suzama iskrenog pokajanja. Negovorisamsebi,uuninijuiduevnojraslabljenosti:Jasamupaoutekegrehe:jasam dugotrajnim grehovnim ivotom stekao grehovne navike: one su vremenom postale kao prirodnasvojstva,uinilisupokajanjenemoguimzamene.[2]Temranemislitisugerie tvojneprijatelj,kogjoneprimeujeinepoima[3]:onznazamogunostpokajanja,onse boji da te pokajanje ne istrgne iz njegove vlasti i trudi se da te odvue od pokajanja, pripisujuiBoijemsvemoguemlekunemo. Ustanovitelj pokajanja je tvoj Tvorac, koji te je sazdao ni iz ega. Jo lake, On te moe presazdati, promeniti tvoje srce: nainiti srce bogoljubivo od srca greholjubivog, nainiti srceisto,duhovno,sveto,odsrcaulnog,telesnog,zlonamernog,sladostrasnog. Brao! Poznajmo neizrecivu ljubav Boiju prema palom ljudskom rodu. Gospod se ooveio, kako bi kroz ooveenje omoguio Sebi da primi na Sebe kaznu, koju su ljudi zasluili,idakaznomSvesvetogiskupikrivceodkazne.tagajeprivuklonama,ovde,u zemljunaegizgnanstva?Naapravednost?Ne!Njegajeprivuklonamaonojadnostanje ukojenasjedovelanaaogrehovljenost. Grenici! Ohrabrimo se. Za nas, upravo za nas, Gospod je izvrio veliko delo Svog ooveenja; On je pogledao na nae bolesti sa nepojmljivom milou. Prestanimo da se kolebamo! Prestanimo da padamo duhom i da sumnjamo! Ispunjeni verom, usrem i blagodarnou,pristupimopokajanju:posredstvomnjegaemosepomiritisaBogom.Ako libisebezbonikobratioodsvijehgrijehasvojihkojeuini,idraobisveuredbemojeitvoriosudi pravdu, doista e ivjeti, nee poginuti. Bezakonja njegova to ih je god uinio nee mu se vie spominjati,upravdisvojojkojuiniivjee.TakvoobeanjedajeBoggreniku,ustimaSvog velikogproroka(Jez18,2122). Odgovorimo, prema naim slabim snagama, na veliku ljubav Gospoda prema nama, onako kako na ljubav Stvoritelja mogu odgovoriti Njegova stvorenja, i to pala stvorenja: pokajmo se! Pokajmo se, ne samo ustima; posvedoimo nae pokajanje ne samo malobrojnim, kratkoronim suzama, ne samo spoljanjim ueem na crkvenom bogosluenju, vrenjem crkvenih obreda, ime su se zadovoljavali fariseji. Prinesimo, pored suza i spoljanje pobonosti, i plod dostojan pokajanja: zamenimo grehovni ivot jevanelskimivotom.

80

Zatodamrete,domeIzrailjev!(Jez18,31)Zatovihrianiginete,odvaihgrehova,venom smru? Zato se vama puni ad, kao da ve u Crkvi nije ustanovljeno svemogue pokajanje? Tajbeskonanodobridar dat jedomuIzrailjevomhrianimai ubilo koje vreme ivota, kakvi god da su gresi, on deluje sa istovetnom silom: oiava svaki greh, spasavasvakogakopribegavaBogu,makartobilouposlednjim,predsmrtnimminutima. Zato da mrete, dome Izrailjev! Hriani konano umiru venom smru, zato to se sve vreme zemaljskog ivota bave samo naruavanjem zaveta krtenja, sluenjem grehu; oni ginuzatotoninajmanjepanjeneudostojavajuReBoiju,kojaimobjavljujepokajanje. Usamimpredsmrtnimminutima,onineumejudaiskoristesvemoguusilupokajanja!Ne umeju da iskoriste, zato to nisu dobili nikakvo saznanje o hrianstvu, ili su dobili saznanjekrajnjenedovoljnoinejasno,kojesemoranazvatiprepotpunimneznanjem,nego nekakvimsaznanjem. Tako bio ja iv, govori Gospod Gospod kao da je prinuen da pojaa uveravanje pred nevernicima, i da pobudi zanimanje kod nezainteresovanih. Tako bio ja iv, govori Gospod Gospod,nijemimilodaumrebezbonik,negodasevratibezboniksasvogaputaibudeiv...(Jez 33,11)Zatodamrete,domeIzrailjev?... ZnaojeBogljudskuslabost,znaojedaeoniiposlekrtenjaupadatiusagreenja:iztog razloga On je u Svojoj Crkvi ustanovio tajnu pokajanja, kojom se oiuju gresi uinjeni posle krtenja. Pokajanje mora pratiti veru u Hrista, prethoditi krtenju u Hrista; a posle krtenja ono ispravlja naruavanjedunosti onoga ko jepoverovao u Hrista i krstio se u Hrista. KadasumnogiizJerusalimaiitaveJudejesilazilikodJovana,propovednikapokajanja, na Jordan radi krtenja, oni su mu ispovedali svoje grehe ispovedali su ne zato, kako primeuje jedan sveti pisac,[4] to je sveti Krstitelj imao potrebu da zna sagreenja onih koji mu dolaze, nego zato to je za snagu njihovog pokajanja bilo neophodno da se sa oseanjemaljenjazbogupadanjaugrehepoveeispovedanjegrehova. Duakojaznadajedunadaispovedasvojegrehekaeistitajsvetiotacsamomtom milju, kao uzdom, uzdrava se od ponavljanja ranijih sagreenja; nasuprot tome, neispoveenigresi,kaodasuizvreniumraku,lakoseponavljaju. Ispovedanjem grehova raskida se druenje sa grehovima. Mrnja prema grehu znak istinskogpokajanjajestereenostdasevodivrlinskiivot. Ako si stekao naviku prema grehovima, ee ih ispovedaj i ubrzo e se osloboditi grehovnogropstva,lakoiradosnoesleditiGospodaIsusaHrista. Onaj ko neprestano izdaje svoje prijatelje, njemu prijatelji postaju neprijatelji, udaljuju se odnjega,kaoodizdajnika,kojielinjihovuvenupogibao:onajkoispovedasvojegrehe,

81

oni od njega odlaze, zato to se gresi zasnivaju i snae gordou pale prirode, ne trpei izobliavanjeiupozorenje. Ko u nadi na pokajanje dozvoljava sebi da sagrei dobrovoljno i namerno: taj lukavo postupa u odnosu prema Bogu. Onoga koji grei dobrovoljno i namerno, u nadi na pokajanje, neoekivano pogaa smrt, i njemu se ne daje vreme koje je on planirao da posvetivrlini.[5] Tajnomispovestiodlunoseoiujusvigresi,uinjenireju,delomipomilju.Dabiseiz srca izbrisale grehovne navike, koje su se u njemu ukorenile, u toku dugo vremena, neophodnojevreme,neophodnojepostojanoprebivanjeupokajanju.Postojanopokajanje sainjava postojana skruenost duha, borba sa pomislima i oseajima u kojima se razotkriva grehovna strast sakrivena u srcu, obuzdavanje telesnih oseaja i trbuha, smirenamolitva,estaispovest. Brao, mi smo dobrovoljnim grehom izgubili svetu neporonost, koja je neuporediva ne samosagrehovnimdelomnoakizapoznanjemzlaneporonostkojajeuduhovnom blesku u kom smo mi dovedeni u postojanje, iz ruke Spasitelja. Mi smo izgubili i tu neporonost koju smo dobili pri novom stvaranju krtenjem; mi smo na putu ivota ukaljalisvojehaljine,kojejeizbeleoIskupitelj.Ostalanamjejojednavodazaumivanje vodapokajanja.taebitisanamakadazanemarimoitoumivanje?Dogodienamseda stanemo pred Boga sa duama unakaenim od greha i On e strano pogledati na oskvrnjenuduu,osudiejenavenumuku. Umijte se, kae Bog grenicima, oistite se, uklonite zlou djela svojih ispred oiju mojih, prestanitv zlo initi. Tada doite, pa emo se suditi. ime se zavrava taj sud Boiji, sud pokajanja,nakojiBogneprestanopozivagrenika,uvremenjegovogzemaljskogivota? Kadaovekuvidisvojegrehe,odluisenaiskrenopokajanjeipopravljanje:toBogreava Svojsudsaovekom,sledeomodlukom:Akogrijesivaibudukaoskerlet,postaebijelikao snijeg;akobuducrvenikaocrvac,postaekaovuna(Is1,16,18). Ako hrianin pak pokae nemar prema tom milostivom, poslednjem pozivu Boijem: njemu Bog objavljuje venu pogibao. Dobrota Boija, govori apostol, na pokajanje te vodi (Rim2,4).Bogviditvojasagreenja:Ondugotrpeljivogledanasagreenjakojatiinipred Njegovim oima, na niz sagreenja koja su obrazovala sav tvoj ivot; On eka tvoje pokajanje, i ujedno ostavlja tvojoj slobodnoj volji da izabere tvoje spasenje ili pogibao. I dobrotu i dugotrpljenje ti zloupotrebljava! Kod tebe nema popravke! Tvoj nemar je sve jai! Kod tebe jaa i zanemarivanje Boga i tvoje sopstvene, vene sudbine! Ti se brine samooumnoavanjusvojihgrehova,ranijimsagreenjimadodajenovaidvostrukovea sagreenja!Svojomupornouinepokajanimsrcemsabirasebignjevzadangnjevaiotkrivanja pravednogasudaBoga,nakomesedatisvakomepodjelimanjegovim:ivotvjenionimakoji istrajnouudobrimdjelimatraeslavuiastibesmrtnost;ajarostignjevonimakojiseuporno protiveistiniapokoravajunepravdi.Nevoljaituganasvakuduuovjekakojiinizlo(Rim2,59). 82

Amin. NAPOMENE: 1. PimenVeliki,vidi:Skitskipaterik. 2. PrepodobniMakarijeVeliki,Beseda7,gl.2. 3. PrepodobniMakarijeVeliki,Beseda7,gl.2. 4. SvetiJovanLestvinik,Beseda4 5. IsakSirijski,Beseda90. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OVIENjUHRISTA HoelidavidiGospodaIsusaHrista?Doiividi!(Jn1,46),kaeNjegovapostol. Gospod Isus Hristosje dao obeanje da e biti sa Svojim uenicima do svretka vijeka (Mt 28,20).Onjesanjima;usvetomJevaneljuitajnamaCrkve.[1]Njeganemazaonekojine verujuuJevanelje:oniganevide,buduidasuoslepljenineverovanjem. HoelidaujeHrista?OntigovoriJevaneljem.NemojzanemaritiNjegovspasiteljski glas: udalji se od grehovnog ivota, i paljivo sluaj Jevanelje Hristovo, koje je ivot veni. HoelidatisejaviHristos?Onetenauitikakotodadobije.KoimazapovijestiMojei driih,tojeonajkojiMeljubi;akojiMeneljubi,togaeljubitiOtacMoj;iJaugaljubitiijaviu musesam(Jn14,21). Ti si usinovljen Bogu, kroz tajnu svetog krtenja, ti si stupio u najtenje jedinstvo sa Bogom, kroz tajnu svetog priea; sauvaj usinovljenje, sauvaj jedinstvo. istotu i obnovljenje koje ti je donelo sveto krtenje oivljavaj pokajanjem, a zajednicu sa Bogom 83

uvajiveipoJevaneljuitojemogueeeseprieujuisvetimHristovimtajnama. OstaniteuMeni,iJauuvama(Jn15,4),rekaojeGospod.AkozapovijestiMojeodrite,ostaete uljubaviMojoj(Jn15,10).KojijedeMojetijeloipijeMojukrvuMeniprebivaiJaunjemu(Jn6, 56). uvaj se uobrazilje koja ti moe stvoriti predstavu da vidi Gospoda Isusa Hrista, da ga moe opipati, obuhvatiti. To je prazna igra naduvene, gorde tatine! To je pogubna samoobmana![2] Ispunjavaj zapovesti Gospodnje i na udan nain videe Gospoda u sebi,usvojimosobinama.TakojevideoGospodausebisvetiapostolPavle:njemujebilo potrebno to vienje radi hriana; oni koji ga nisu imali nazivali su ga nedostinim stanjem,kojejepotrebnohrianima. Ako ti ivi grehovnim ivotom, udovoljava svojim strastima, i ujedno misli da voli GospodaIsusaHrista,ondateNjegovbliskiprijatelj,kojijeleaonaNjegovimgrudimau vremeTajneveere,izobliavausamoobmani.Onkae:Onajkojigovori:Poznaosamga,a zapovijesti njegove ne dri, laa je, i u njemu istine nema; A koji dri rije njegovu, zaista je u njemuljubavBoijadostiglasavrenstvo(1Jn2,45). Akoispunjavasvojugrehovnuvoljuitimenaruavajevanelskezapovesti:GospodIsus Hristoseteubrojatimeuonekojiganeljube.Komeneneljubi,govoriOn,rijeimojene dri(Jn14,24). Nemojdapojuribezrasuivanja,neispitavisavesnosvojehaljine,ustarim,smrdljivim dronjcimaubraksaSinomBoijim,usjedinjenjesaNjim,iakosiitipozvanutajbrak,u kojijepozvansvakihrianin.PostojetakveslugetogGospodaradoma,kojeetisvezati rukeinoge,ibacieteunajkrajnjutamu,dalekoodBoga(Mt22,1113). Sluge u iju se vlast predaje drski, pokajanjem neoieni, nahranjen tatinom i visokoumljem,trailacljubaviiostalihuzvienihduhovnihstanjajesudemoni,odbaeni aneli. Tama najkrajnja to je slepilo ljudskog duha, strasno, telesno stanje. Greh i pali duhovivladajuuovekukojisenalaziutomstanju.Onjelienmoralneslobode:njegove ruke i noge su vezane. Vezivanje ruku i nogu oznaava gubitak sposobnosti za bogougodniivotiduhovnonapredovanje.Utomstanjunalazesesvisamoobmanuti.Iz tog bednog stanja, ovek izlazi tako to saznaje svoju zabludu, odbacuje je i stupa na spasonosnopopritepokajanja. Teakjeizlazakizsamoobmane.Navratimastojistraa;vratasuzakljuanaglomaznim snanim katancima i rezama. Katanci i reze gordost samoobmanutih, koja je duboko skrivena u srcu, njihova sujeta, koja je poetni razlog njihove delatnosti, licemerje i lukavstvo, kojima se prikriva gordost i sujeta, kojima se oni oblae u masku dobronamernosti,smirenja,svetosti.Nerazorivipeatsmatranjedelovanjasamoobmane zablagodatnodelovanje.

84

Moelionajkojisenalaziusamoobmani,uoblastilaiiobmana,bitionajkojiispunjava zapovesti Hristove, koje su istina od Istine Hrista? Onaj koji simpatie la, koji se naslauje laju, koji prihvata la, koji se u duhu sjedinio sa laju, moe li saoseati sa istinom?Ne!Onjemrzi,postajenjenizbezumljenineprijateljiprogonitelj. Kakvo e biti vae stanje, nesreni matari, koji mislite za sebe da ste proveli zemaljski ivotuBoijemzagrljaju,kadavaspogodeSpasiteljeverei:Nikadvasnisamznao;iditeod menevikojiinitebezakonje(Mt7,23). IstinskimojprijateljuuGospodu!IdikaGospoduIsusuHristu,pribliavajmuseputem jevanelskih zapovesti; upoznaj ga kroz njih, njihovim ispunjavanjem pokazuj i dokazuj svojuLjubavkaGospoduIsusu.Onetisesamobjaviti,objavietiseudaniaskojije poznatjedinoNjemu.Zajednosatomobjavom,izlieutvojesrceneiskazanuljubavprema Sebi. Boanska ljubav ne bilo ta drugo, to lino pripada palom oveku: ona je dar SvetogDuha(Rim5,5),kojialjejedinoBogusasudekojisuoienipokajanjem,usasude smirenjaicelomudrenosti. PoverisebeGospodu,anesebi:tojedalekopouzdanije.OnjetvojSazdatelj.Kadasiseti podvrgao najgorempadu,Onjeraditebeprimiooveanskuprirodu,predaojeSebena kaznu radi tebe, za tebe je prolio krv Svoju, tebi je objavio Svoje Boanstvo ta On jo nee uiniti za tebe? Pripremi se za Njegove darove oienjem sebe: to je tvoj posao. Amin. NAPOMENE: 1. SvetenomuenikPetarDamaskinkae:HristosjesakrivenuJevanelju.Onajko hoedaganaemoraprodatisvesvojeimanjeikupitiJevanelje,kakobinesido naao Hrista itanjem nego kako bi ga primio u sebe podraavanjem Njegovog ivotausvetu.OnajkojitraiHrista,govorisvetiMaksim,moragatraitineizvan, negounutarsebe,tojest,morabititelomiduom,kaoHristos,bezgreankolikoje oveku mogue. Sveti Petar Damaskin, knjiga prva, O etvrtom vienju, Dobrotoljublje,tom3. 2. Taj vid samoobmane sveti asketski pisci nazivaju samomnjenjem. Sveti Jovan Karpatski ovako opisuje samomnjenje: Samomnjenje je hranjenje due sujetom i sujetno nadimanje uma. Jovan Karpatski, glava 49, Dobrotoljublje, tom 4. O toj vrsti samoobmane sveti apostol Pavle kae: Niko da vas ne obmanjuje tobonjom poniznou i sluenjem anelima, uputajui se u ono to nije vidjeo, i uzalud nadimajui se tjelesnim umom svojim (Kol 2,18). Sveti Grigorije Sinajski je rekao: Oni koji govore na osnovu svojih pomisli, pre istote su se prelestili duhom 85

samomnjenja. Na takve se odnose rei Pria: Jesi li vidio ovjeka koji misli da je mudar?Vieimanadanjaodbezumnoganegoodnjega(Pr2b,12).SvetiGrigorije, glava128,Dobrotoljublje,tom1. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OITANjUJEVANELjA PrilikomitanjaJevaneljanetrainasladu,netraiushienje,netraiblistavemisli;trai dasagledanepogreivusvetuIstinu. NemojsezadovoljavatisamobesplodnimitanjemJevanelja,trudisedaispuninjegove zapovesti,iitavajgadelima.Tojeknjigaivota,ipotrebnojeitatijeivotom. Nemoj da misli da bez razloga najsvetija meu knjigama, etvorojevanelje, poinje Jevaneljem po Mateju, a zavrava se Jevaneljem po Jovanu. Matej vie pouava kako ispunjavati volju Boiju, i njegova uputstva vie prilie onima koji zapoinju put Boiji; Jovan izlae nain sjedinjenja Boga sa ovekom, koji je obnovljen zapovestima, to je dostupnosamoonimakojisunapredovalinaputuBoijem. KadaradiitanjaotvaraknjigusvetoJevanelje,setisedaeonaodluititvojuvenu sudbinu.Premanjojenambitisueno,igledanonato,kakvismobiliovdeuodnosuna nju,dobiemoudeoilivenogblaenstvailivenekazneOH12,48). BogjeotkrioSvojuvoljunitavnojtrunicipraineoveku!Knjigaukojojjeizloenata velika i svesveta volja u tvojim je rukama. Ti moe i primiti i odbaciti volju tvog SazdateljaiSpasitelja,gledajuipotomekakotebiodgovara.Tvojveniivotivenasmrt jeutvojimrukama:dakle,rasudikolikojepotrebnodabudeoprezan,razuman.Neigraj sesvojomvenomsudbinom! Skruenog duha se moli Gospodu, kako bi ti On otvorio oi da vidi uda koja su sakrivenauNjegovomzakonu(Ps119,18),atojeJevanelje.Oiseotvaraju,iuviase neobino isceljenje due od greha, koje se izvrava reju Boijom. Isceljenje telesnih slabosti bilo je samo dokaz isceljenja due, dokaz za telesne ljude, za umove zaslepljene ulnou(Lk5,24). 86

itaj Jevanelje sa krajnjim strahopotovanje i panjom. U njemu nita ne smatraj za nevano, za nedostojno razmatranja. Svako njegovo slovce isputa svetlost ivota. Zanemarivanjeivotajesmrt. itajui o leproznima, raslabljenima, slepima, hromima, posednutima, koje je Gospod iscelio, pomiljaj da je tvoja dua, koja nosi razliite oiljke od grehova i nalazi se u zarobljenitvudemona,slinatimbolesnicima.NauiseizJevaneljaveridaeGospod, kojijeiscelionjih,iscelitiitebe,akogabuderevnosnomoliozasvojeisceljenje. Stiitakvoraspoloenjedue,kakobiseosposobiozaprimanjeisceljenja.Sposobnidaga prime su oni koji su spoznali svoju grehovnost i odluili da je napuste (Jn 9,3941). Gordeljivom pravedniku, to jest, greniku, koji ne vidi svoju grehovnost, nije potreban, beskoristanjeSpasitelj(Mt9,13). Vienjegrehova,vienjetogpadaukomsenalazisavrodljudski,poseban^edarBoiji. Izmolizasebetajdar,ibietirazumljivijaknjiganebeskogLekaraJevanelje. Potrudiseda/Jevaneljebudeuvojenotvojimumomisrcem,datvojum,takorei,plivau njemu, ivi u njemu: tada e i tvoje delanje, u skladu sa tim, postati jevanelsko. To je moguedostiisamoitanjemustrahopotovanju,izuavanjemJevanelja. Prepodobni Pahomije Veliki, jedan od najznamenitijih drevnih otaca, znao je napamet sveto Jevanelje, i zadavao je svojim uenicima, po otkrivenju Boijem, kao neizostavnu obavezudaganaue.TakoihjeJevaneljesvudapratilo,neprestanoihjerukovodilo.[1] I zbog ega sada hrianski vaspita ne bi ukrasio pamenje nevinog detenceta Jevaneljem,umestodagazagaujeizuavanjemEzopovihbasniidrugihnitavnosti? Kakvajeradost,kakvojebogatstvosteiJevaneljeupamenju!Nemoguejepredvideti preokreteinevoljekojisemogudogoditiutokuzemaljskogivota.Jevaneljekojejedeo pamenjamoeitatislep,zatvorenikapratiutamnicu,razgovarasazemljoradnikomna njivi, koju eonzatimnatopiti, upuujesudiju u vremesamogsuenja,rukovodi kupca natrnici,uveseljavabolesnoguvrememunenesaniceitekeusamljenosti. Nemoj se drznuti da sam tumai Jevanelje i druge knjige Svetog pisma. Pismo koje je izreeno preko svetih proroka i apostola, nije izreeno proizvoljno, nego po nadahnuu SvetogDuha(2Pt1,21).Kakoondanijebezumnotumaitigaproizvoljno? SvetiDuh,kojijeprekoprorokaiapostolaizrekaoreBoiju,tumaiogajeprekosvetih otaca. I re Boija i njeno tumaenje jesu dar Svetoga Duha. Sveta Pravoslavna Crkva prihvatasamotojednotumaenje!Njenaistinskadecaprimajusamotojednotumaenje! Ko proizvoljno objanjava Jevanelje i sve Pismo: taj samim tim odbacuje njegovo tumaenje od svetih otaca, Duhom Svetim. Ko odbacuje tumaenje Svetog pisma Svetim Duhom:taj,bezsvakesumnje,odbacujeisamoSvetopismo. 87

I tako re Boija, re spasenja, za njene drske tumae postaje zadah smrti, ma sa dve otrice,kojimonikoljusamisebenavenupogibao(2Pt3,16;2Kor2,1516).Njimesuse ubili na venost Arije, Nestorije, Evtihije i drugi jeretici, koji su proizvoljnim i drskim tumaenjemPismaupaliubogohulstvo. Nakogaupogledati?Nanevoljnogainaonogakojeskruenogduhaikodrkeodmojerijei(Is 66,2), govori Gospod. Takav budi u odnosu na Jevanelje i Gospoda, koji je prisutan u njemu. Napustigrehovniivot,napustizemaljskeprivezanostiinaslade,odreknisesvojedue,i tadaeJevaneljepostatidostupnoirazumljivozatebe. Komrziivotsvojnaovomesvijetu,rekaojeGospodduizakojuje,poslepada,greholjublje postalokaodajeprirodnokaodajeivotsauvaegazaivotvjeni(Jn12,25).Zaonoga kovolisvojuduu,zaonogkoseneodluujenasamoodricanje,Jevaneljejezatvoreno: onitaslova,alireivota,kaoDuh,zanjegaostajepodneprovidnomzavesom. KadajeGospodbionazemljiupresvetomtelumnogisugavideli,iujednonisuvideli. Kakvajekoristkadaovekgledatelesnimoima,kojesumuzajednikesaivotinjama,a oimaduenevidinitaumomisrcem?IdanasmnogisvakodnevnoitajuJevanelje,a nikadganisuitali,iuopteganepoznaju. Jevanelje,rekaojenekiprepodobni pustinjak,ita seistim umom; ashvata sepo meri ispunjavanjanjegovihzapovestinasamomdelu.AlitanoipotpunootkrivanjeJevanelja nemoesesteisopstvenimnaporima:tojedarHristov.[2] Duh Sveti, koji se useli u Svog vernog i istinskog slugu, ini ga i savrenim itaocem i istinskimispuniteljemJevanelja. Jevanelje je prikaz osobina novog oveka, koji je Gospod sa neba (1 Kor 15,47). T^j novi ovekjeBogpoprirodi.Svojsvetinaratajljudi,kojiverujuuNjegaipreobraavajuse premaNjemu,Oninibogovimapoblagodati. Vi koji se valjate u smrdljivom i groznom blatu grehova, pronaite nasladu u Njemu! Podignite vae glave, pogledajte na isto nebo: tamo je vae mesto! Bog vam daje dostojanstvo bogova; a vi, odbacujui to dostojanstvo, birate sebi drugo: dostojanstvo ivotinja i najneistijih. Osvestite se! Ostavite smrdljivo blato; oistite se ispovedanjem grehova;umijtesesuzamaraskajanja;ukrasitesesuzamaumiljenja;podignitesesazemlje, uziitenanebo:tamoe vasuzvesti Jevanelje. DoksvjetlostimateJevanelje, ukom je sakrivenHristosvjerujteusvjetlost,dabudetesinovisvjetpostiHrista(Jn12,36). 88

NAPOMENE: 1. itije Pahomija Velikog, Vies des Peres des deserts d Orinet par le R. P. Michel AngeManin.JevaneljejenapametznaoisvetiTihonVoronjeki. 2. PrepodobniMarkoPodvinik,Oduhovnomzakonu,gl.32,Dobroolju/Je,tom1. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OITANjUSVETIHOTACA Razgovoridrutvoblinjihveomadelujenaoveka.Razgovoripoznanstvosanaunikom donose mnotvo informacija, a time mnogo uzvienih misli i oseanja, sa putnikom mnogo saznanja o zemljama, naravima i obiajima naroda. Oigledno: razgovor i poznanstvo sa svetima donose svetost. Sa prepodobnim (svetim) bie prepodoban (svet), i sa ovekomnevinimbienevin,isaizabranimbieizabran(Ps17,2627). Odsada,utokukratkogzemaljskogivota,kojiseuPismuakinenazivaivotom,nego stranstvovanjem,upoznajmosesasvetima.Tihoedapripadanjihovomdrutvu,hoe dabudesudeoniknjihovogblaenstva?Odsadastupiuoptenjesanjima.Kadaizaeiz zidina tela, oni e te primiti kod sebe, kao svog poznanika, kao svog druga (Lk 16,9). Nema blieg poznanstva, nema tenje povezanosti od povezanosti jedinstvom misli, jedinstvomoseanja,jedinstvomcilja(1Kor1,10). Gde je jednomislije, tamo je neizbeno i jednodunost, tamo je neizbeno jedan cilj i podjednakuspehudostizanjucilja. Usvoji u sebi misao i duh svetih Otaca itanjem njihovih spisa. Sveti oci su dostigli cilj: spasenje.Itiedostiitajcilj,prirodnimtokomstvari.Kaojednomislenijednoduansa svetimocima,tiesespasiti. Nebo je primilo u svoja blaena nedra svete Oce. Time je ono posvedoilo da su misli, oseanja, delanja svetih Otaca njemu blagougodni. Sveti oci su izloili svoje misli, svoje srce,nainsvogdelanjausvojimspisima.Dakle,kolikojepouzdanorukovoditisekanebu pospisimasvetihOtaca,posvedoilojesamonebo. 89

SvispisisvetihOtacasusastavljeniponadahnuuilipoduticajemSvetogDuha.Neobino jesaglasjeunjima,neobinopomazanje!Onajkojiserukovodinjima,bezsumnje,imaza rukovodiocaSvetogaDuha. Svevodeokeanaslivajuseuokean,imodajeokeanpoetaksvihzemaljskihvoda.Sva dela Otaca spajaju se u Jevanelju; sva ona naginju tome da nas naue tanom ispunjavanju zapovesti Gospoda naeg Isusa Hrista, izvor i kraj svih njih jeste sveto Jevanelje. SvetiOcipouavajukakopristupatiJevanelju,kakogaitati,kakogapravilnoshvatati, tadoprinosi,ataspreavanjegovorazumevanje.Izatoseupoetkuviebaviitanjem svetihOtaca.KadateonipaknauedaitaJevanelje:tadaprvenstvenoitajJevanelje. NesmatrajdatijedovoljnosamoitanjeJevanelja,bezitanjasvetihOtaca!Tojegorda, opasnamisao.BoljepustidateJevaneljuprivedusvetioci,kaosvojevoljenodete,kojeje svojeprethodnovaspitanjeiobrazovanjedobiloposredstvomnjihovihspisa. Mnogi,svi,kojisubezumno,oholo,odbacilisveteOce,ineposredno,saslepomdrskou, pristupili Jevanelju sa neistim umom i srcem, upali su u pogibeljnu zabludu. Njih je odbaciloJevanelje:onokasebiputajedinosmirene. itanje Otakih spisa je roditelj i car svih vrlina. itanjem svetih Otaca uimo se istinskom razumevanju Svetog pisma, pravoj veri, ivotu po jevanelskim zapovestima, dubokomuvaavanju,kojetrebaimatiuodnosunajevanelskezapovesti,jednomreju spasenjuihrianskomsavrenstvu. itanje Otakih spisa, po smirenju duhonosnih uitelja, postalo je glavni oslonac za one kojieledasespasuiliakdadostignuhrianskosavrenstvo.[1] Knjige svetih Otaca, po izrazu jednog od njih, sline su ogledalu: paljivo i esto se zagledajunjihiduamoedasagledasvesvojenedostatke. Opet te knjige su nalik bogatoj zbirci lekovitih preparata: u njoj dua moe potraiti spasonosnilekzasvakuodsvojihslabosti. SvetiEpifanijeKiparskijegovorio:Jedanpoglednasveteknjigepobuujenablagoestivi ivot.[2] itanjesvetihOtacamorabitisavesno,paljivoipostojano:nanevidljivineprijatelj,koji mrzi glas koji utvruje, naroito mrzi kada taj glas dolazi od svetih Otaca. Taj glas izobliava podvale naeg neprijatelja, njegovo lukavstvo, otkriva njegove zamke, njegov nain delovanja: i zato se neprijatelj bori protiv itanja Otaca raznim gordim i hulnim pomislima, trudi se da baci podvinika u sujetne brige, kako bi ga odvukao od spasonosnogitanja,napadagauninijem,dosadom,rasejanou.Iztebitkeprotivitanja 90

svetih Otaca, mi moramo zakljuiti koliko je za nas spasonosno oruje koje neprijatelj tolikomrzi.Neprijateljsesilnotrudikakobigaistrgaoiznaihruku. Svaki neka izabere itanje svetih Otaca koje odgovara njegovom nainu ivota. Otelnik nekaitaOcekojisupisaliobezmolviju;monahkojiiviuopteiuOcekojisupisali poukeza monakaopteia;hrianinkojiiviusvetusveteOcekojisuiznosilisvoje pouke uopte za itavo hrianstvo. Svako, ma u kakvom zvanju bio, neka crpi izobilno pouavanjeizspisaOtaca. Neizostavno je potrebno da itanje odgovara nainu ivota. Inae e se ispunjavati mislima, iako svetima, ali neostvarivim na samom delu, koje e pobuivati besplodno delanje samo u uobrazilji i elji; a blagoestiva dela, koja prilie tvom nainu ivota, iskliznueiztvojihruku.Osimtogatoepostatibesplodnimatartvojemisli,kojese nalaze u neprestanoj protivrenosti sa krugom delovanja, neprekidno e u tvom srcu raati zbunjenost, a u ponaanju neodlunost mune, kodljive za tebe i za blinje. Pri nepravilnom itanju Svetog pisma i svetih Otaca, lako se moe udaljiti od spasonosnog putauneprohodneumeidubokeprovalije,tosemnogimaidogodilo.Amin. NAPOMENE: 1. PrepodobniNilSorski,Pravila. 2. Alfavitnipaterik. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OUDALjAVANjUODITANjAKNjIGAKOJEUSEBISADRELANOUENjE Ponovo ti donosim, verni sine istone Crkve, re iskrenog, dobrog saveta. Ta re ne pripadameni:onapripadasvetimocima.Odatlesusvimojisaveti. uvajumisrceodlanihuenja.Nerazgovarajohrianstvusaljudimakojisuzaraeni lanimmislima;nemojitatiknjigeohrianstvukojesupisalilaniuitelji. 91

PratilacIstinejeDuhSveti:OnjeDuhIstine.Pratilacisaradniklaijeduhavola,kojije laaiotaclai. Onajkojiitaknjigelanihuitelja,neizbenosepridruujelukavom,tamnomduhulai. Nekatiseneinidajetoudno,neverovatno:takotvrdecrkvenasvetilaSvetiOci.[1] AkotvojumisrcenisuniimispisaninekaIstinaiDuhnapiunanjimazapovestiBoije iNjegovuduhovnunauku. Ako li si pak dozvolio da ti tablice due budu ispisane i iscrtane raznim shvatanjima i utiscima,nerazmiljajuiblagorazumnoiopreznokojepisac,taonpie,ondaoistiono tosupisalistranipisci,oistipokajanjemiodbacivanjemsvegatoseprotiviBogu. NekapisacnatvojimtablicamabudejedinoprstBoiji. Pripremizatogpiscaistotuumaisrca,blagoestivim,celomudrenimivotom:tadaese pri tvojim molitvama i itanju svetih knjiga, neprimetno, tajanstveno, iscrtavati na tablicamaduezakonDuha. Dozvoljeno ti je da ita samo one knjige o religiji koje su pisali sveti oci vaseljenske IstoneCrkve.ToistonaCrkvatraiodsvojedece.[2] Akolitidrugaijerasuuje,inalazidasuzapovestiCrkveslabijezasnovanenegotvoje rasuivanje i rasuivanje drugih koji se slau sa tobom: ti vie nisi sin Crkve, nego njen sudija. Tiemenazvatijednostranim,nedovoljnoprosveenim,rigoroznim?Ostavimenimoju jednostranost i sve druge nedostatke: vie elim da uz te nedostatke budem posluan istonojCrkvi,negodauzsvatobonjasavrenstvabudemumnijiodnje,idazbogtoga sebi dozvolim neposluanje prema njoj i udaljavanje od nje. Istinskim edima istone Crkvemojglaseprijati. Oniznajudaonajkojielidadobijenebeskupremudrostmoranapustitisvojusopstvenu, zemaljsku,makakoonavelikabila,odreijese,priznatijezaonotoonajeste,ludost(1 KorZ,19). Zemaljskamudrost je neprijateljstvo prema Bogu: ona se ne pokorava Boijem zakonu, i ne moe se pokoriti (Rim 8,7). To je od poetka njena osobina; ona e takva ostati do samogsvogkrajazemljaidjelatosunanjoj,asanjimaizemaljskamudrost,izgorjee(2 PetZ,10). SvetaCrkvadozvoljavaitanjeknjigasalanimuenjemsamoonimsvojimlanovima,iji sumisaoioseajisrcaisceljeniiprosveeniSvetimDuhom,ikojiuvekmoguodistinskog dobrarazlikovatizlo,kojesepretvaradajedobroikrijeseizamaskedobra.

92

VelikiugodniciBoiji,kojisupoznalinemozajednikusvimljudima,plailisuseotrova jeresiilai,izatosunasvakojakenaineizbegavalirazgovorsaljudimakojisuzaraeni lanim uenjem i itanjem jeretikih knjiga.[3] Imajui pred oima pad uenog Origena, iskusnog u debatama Arija, krasnoreivog Nestorija i druge bogate svetskom mudrou, oni su traili spasenje i nali su ga u bekstvu od lanih uenja, u najtanijem posluanju Crkvi.DuhonosnisvetipastiriiuiteljiCrkveitalisuspisebogohulnihjeretika,prinueni na takvo itanje neophodnom potrebom itave hrianske zajednice. Oni su snanom reju, reju duhovnom, izobliavali zablude, i otkrivali svim edima Crkve opasnost skrivenuujeretikimspisima,prikrivenuvelelepnimnazivimasvetostiiblagoea. Ali za mene i tebe je neophodno da se uvamo od itanja knjiga koje su sastavili lani uitelji. Svakome koji ne pripada istonoj Crkvi, jedinoj svetoj, i pie o Hristu, o hrianskojveriimoralu,pristajeimelanoguitelja. Kai:kakomoedozvolitisebiitanjesvakeknjige,kadatesvakaknjigakojuita,vodi kuda hoe, ubeuje te da se saglasi sa svim za ta joj je potrebna tvoja saglasnost, da odbacisvetojojjepotrebnodaodbaci? Iskustvo pokazuje koliko su pogubne posledice bezrasudnog itanja. Koliko se meu edima istone Crkve moe sresti shvatanja o hrianstvu, najnejasnijih, nepravilnih, protivrenih uenju Crkve, koja poriu njeno sveto uenje shvatanja, koja su usvojena itanjemjeretikihknjiga! Ne alosti se, drue moj, zbog mojih upozorenja, koja su podstaknuta time to ti elim istinskadobra.Otac,majka,dobarvaspita,zarneestrahovatizanevino,neiskusnodete, kadaonopoelinepripremljenodaueusobuukojojjemeuzalihamahranemnotvo otrova? Smrt due je vea nesrea od smrti tela; umrlo telo e vaskrsnuti, i esto smrt tela biva povod za ivot due; nasuprot tome, dua umrtvljena zlom rtva je vene smrti. Duu moe ubiti jedna misao koja u sebi sadri nekakav vid bogohulstva, delikatan, potpuno neprimetanzaonogakojinezna. Nastupievreme,nagovestiojesvetiapostol,vrijemekadazdravenaukeneepodnositi,nego eposvojimeljamaokupitisebiuiteljedaiheupouima;iodvratieuiodistine,aokrenutise bajkama(2Tim.4,34). Ne zavaravaj se zvunim naslovima knjiga koje obeavaju da e doneti hriansko savrenstvo onome kome je jo potrebna deija hrana: ne zavaravaj se ni velelepnim izdanjima, ni ivopisnou, snagom, lepotom stila, ni time to je pisac toboe svet, to je toboedokazaosvojusvetostmnogobrojnimudima. Lanouenjesenezaustavljanipredkakvomizmiljotinom,nipredkakvomobmanom, kakobisvojimbajkamadaloizgledistine,izatojelakootrovatiduunjime. 93

Lanouenje,samoposebivejeobmana.Njimejepreitaocaobmanutpisac(22Tim. 3,13). Obeleje knjige istinski, sutinski duekorisne jeste sveti pisac, lan istone Crkve, potvrenipriznatodsveteCrkve.Amin. NAPOMENE: 1. Nekanikoneita,rekaojesvetenomuenikPetarDamaskin,onogakoneslui kako bi ugodio Bogu. Ako pak i proita neto takvo u neznanju: neka se to pre potrudidatoizbrieizseanjaitanjemboanskihspisaimeunjimaupravoonih kojinajboljesluezaspasenjenjegovedue,premastanjukojejedostigao...Knjige kojesusuprotnetomenikakodaneita.Zatojepotrebnoprimatiduhaneistog, umesto Duha Svetog? Ko se bavi kakvom rei, dobie osobine te rei, iako to neiskusni ne vide, kao to vide oni koji imaju duhovno iskustvo. Sveti Petar Damaskin,knjigaprva,lanakorasuivanju,Dobrotoljublje,tom3. 2. Prilikom savravanja tajne ispovesti, odreeno je da se pokajnik pita da li ita jeretikeknjige.Trebnik. 3. itijePahomija,Patrologiae,tomusLXXIII,sar.XLIV. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ISTINAIDUH Ne obmanjuj se tatinom i uenjem onih koji, i sami obmanuti tatinom, zanemarujui istinu Crkve i boanskog otkrivenja, tvrde da se istina moe javiti u tebi samome, bez zvuka rei, i da te moe usmeravati sama po sebi, nekakvim neodreenim i nejasnim delovanjem.Tojeuenjelaiinjenihmiljenika.[1]

94

Oznake lanog uenja: mranost, neodreenost, samomnjenje,[2] i ono to ga prati, sanjalako, krvno i nervno naslaivanje. Njega izaziva tanano delovanje sujete i sladostraa. Palo oveanstvo verom pristupa svetoj istini; drugog puta ka njoj nema. Vjera biva od propovijedi,apropovijedodrijeiBoije(Rim10,17),uinasapostol. ReBoijajeistina(Jn17,17):jevanelskezapovestisuistina(Ps118,86),asvakiovekje la(Ps115,2).SvejetoposvedoenouSvetompismu.Kakopakodonogakojelamisli daujeglassveteistine? Hoelinjegadaujedaujeduhovniglassveteistine?NauisedaitaJevanelje:od njegaeutiistinu,unjemueuvidetiistinu.Istinaetiotkrititvojpadivezelai,veze samoobmane,kojimajenevidljivovezanaduasvakogovekakojinijeobnovljenSvetim Duhom. Tebe jesram da prizna, pali gordeljive, gordi u samom svom padu, da ti mora traiti istinuvansebe,daonaulaziutvojuduuprekosluhaidrugihtelesnihula!Alitoje neospornaistina,kojaotkrivakolikojeduboknapad. Tolikojedubok,tolikostraannapaddaje,kakobinasizvukaoizpogibeljnepropasti, BogReprimionasebeoveanskuprirodu,kakobiljudioduenikaavolailaipostali uenici Boga i Istine, i kako bi se posredstvom Rei i Duha Istine oslobodili grehovnog ropstvainauilisvakojistini(Jn8,3132;slino;Jn16,13). Mi smo tako grubi, tako ulni, da je bilo neophodno da se sveta istina podvrgne naim telesnim oseajima; bili su neophodni ne samo zvuci rei nego i isceljenja nemonih, opipljiva znamenja na vodi, drvetu, hlebu, kako bi mi, uvereni telesnim oima, mogli makarmalougledatiIstinu.Tolikosusepomrailenaeduevneoi! Akoneviditeznakeiudesa,neetedapovjerujete(Jn4,48),prekorevaojeGospodulneljude, koji su traili od Njega isceljenje tela, i ne slutei ak da se njihove due nalaze u neuporedivo stranijoj nevolji, i da im je zato neuporedivo vie potrebno isceljenje i nebeskiLekarnegotelu. I ovek je shvatio pred Gospodom, da su ga znamenja, vidljiva telesnim oima, privela veri,privelaumnomgledanju.Jer,govoriojeonGospodu,nikonemoeovaznamenjatvoriti kojatitvoriakonijeBogsnjim(Jn3,2).Atajovekjeimaozemaljskuuenost. MnogisuoimavideliSpasitelja,videliNjegovuboanskuvlastnadsvomtvariuudima koja je On tvorio; mnogi su svojim uima sluali Njegovo sveto uenje, sluali same demone kako svedoe o Njemu; ali nisu ga poznali, zamrzeli su ga, posegnuli su za najuasnijim zloinom za bogoubistvom. Tako je dubok, tako je straan na pad, nae pomraenje. 95

ini se: dovoljno je proitati jednu glavu Jevanelja, kako bi poznao Boga koji u njemu govori.Tiimarijeiivotavjenoga,GospodeiBoena,kojisisejaviouskromnomvidu oveka,ImismopovjerovaliipoznalidasitiHristosSinBogaivoga(Jn6,6869). Samoistinaobjavljuje:Akoviostaneteunaucimojoj,zaistastemojiuenici;Ipoznaeteistinu,i istina e vas osloboditi (Jn 8,3132). Izuavaj Jevanelje, i iz njega e ti se objavljivati autentina,svetaistina. Istinasemoeobjavljivatiiunutaroveka,Ali,kadato?Tada,kadaseporeiSpasitelja, ovekobueusilusvisine(Lk24,49):AkadadoeOn,DuhIstine,uveevasusvuistinu(Jn 16,13). Ako li pre objavljenog dolaska Svetoga Duha udela svetitelja Boijih, neko pomisli da ujeusebiistinukojaseobjavljuje,tajlaskasamosvojojgordosti,obmanjujesebe;onpre slua onoga koji je govorio u raju: Postaete kao bogovi (Post Z,5). I taj glas njemu izgleda kaoglasistine! SaznavatiistinuizJevaneljaisvetihotaca,prekoitanjasesjedinjavatisaonimkojiiviu Jevaneljuisasvetimocimajevelikaradost. VeeradostiodradostidasluamistinuodsamogPresvetogDuha,janisamdostojan!Ja nisam sposoban za nju! Nisam sposoban da je izdrim, da je sauvam: moj sasud nije spreman,nijedovreninijeutvren.VinoDuha,akobibilosipanounjega,raskidalobi ga,isamobiseprosulo(Mt9,17),izatojemojsveblagiGospod,pazeinamojunemo, dugotrpeljivpremameni(Lk18,7),inestavljapredmenezajelojakuduhovnuhranu(Kor 3,2). KapetanjepriznaodajenedostojandaprimiGospodausvojdom,alijemoliodaunjegov domdoesvemoguareGospodnjaiiscelimladia.Onajedola,dogodiloseznamenje, dogodiloseisceljenjemladia.Gospodjepohvalioveruismirenjekapetana(Mt8,za.25). Sinovi Izrailjevi su govorili svom svetom voi i zakonodavcu, govorili su iz pravilnog shvatanjaveliineBoije,izshvatanjaodkogseuovekuraasaznanjeipoznanjeljudske nitavnosti:Govorinamti,isluaemo;anekanamneGovoriBog,danepomremo(Izl20,19).Te smireneispasonosnereisusvojstvenesvakomistinskomhrianinu:hrianinsetakvim zalogomsrcauvaodduevnesmrti,kojapogaaonekojisuobmanutisvojomgordoui drskou.Nasuprotistinskomhrianinu,tomduhovnomIzrailjcu,samoobmanutivapiu izbezumljenosti:SinoviIzrailjevisunekadagovoriliMojsiju:Tigovorinama,imiemote sluati;nekanamGospodnegovoridaneumremo.Netako,Gospode,molimte!Nekane govori sa mnom Mojsije, ili bilo koji od proroka: Ti govori, Gospode Boe, koji si dao nadahnuesvimprorocima.Tijedini,beznjih,moemesavrenonauiti.[3] NedostojanjeGospoda,nedostojanjetogpodraavanjaonajkojijesavuprljavtinamai neistotama,aglupom,gordeljivom,sanjalakomuobraziljommislidasenaeuzagrljaju 96

Preistog, Presvetog Gospoda, misli da ga ima u sebi i sa Njim da razgovara, kao sa drugom.[4] Bogproslavljanusavetusvetih,velikistraannadsvimaokoNjega(Ps88,8),kaeSvetopismo; On je straan za same najvie nebeske sile. estokrilni serafimi krue oko prestola, i u istupljenju i uasu od veliine Boije neuutno slavoslove, pokrivajui ognjenim krilima ognjena lica: to je video tajnovidac Isaija (Is 4). ovee! U strahu Boijem, pokrij se smirenjem! Dovoljno je, dovoljno, da re Boija istina ue u dom due preko sluanja ili itanja i iscelideaka,tojesttebe,kojisejonalaziudeakomuzrastuuodnosupremaHristu, iakosi,prematelesnomuzrastu,timodaveukraensedomkosom. NemadrugogpristupaIstini!Kakoliepovjerovati,kaeapostol,uOnogazakoganeue?A kakoeutibezpropovjednika?Vjerabivaodpropovijedi,apropovijedodrijeiBoije(Rim10,14, 17). Zamukli su ivi organi Svetoga Duha: istinu propoveda Svetim Duhom izreeno Pismo. VernisineistoneCrkve!Posluajprijateljskisavet,spasonosansavet.Tihoepouzdano daupoznaputBoiji,kakobitimputempoaokavenomspasenju?Izuavajsvetuistinu uSvetompismu,prvenstvenopakuNovomzavetuispisimasvetihotaca.Uztovebanje, neizostavnojepotrebnaiistotaivota:zatotosamoistisrcemmoguvidetiBoga.Tada epostati,usvojevreme,umeripoznatojiugodnojBogu,uenikimiljeniksveteIstine,i neodvojivipriasnikSvetogaDuha,kojijeneodvojivodnje,kojisenjomepredaje.Amin. NAPOMENE: 1. Toma Kempijski, O podraavanju Isusa Hrista, knjiga 1, gl. 3, knj. 3, gl. 2. U originalu stoji: naprsnik, tj. ovek koji lei na grudima nekoga (kao to sekae za sv. Jovana Bogoslova da je leao na grudima Spasiteljevim), ljubimac, miljenik (prim.prev.) 2. Ranijejereenodasusvetiocitakonazivalijedanvidsamoobmane,zbogegaimi zadravamotakavnaziv. 3. Podraavanje,knjiga3,glava2. 4. Isto,glava1. 97

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OLjUBAVIPREMABLINjEM tamoebitidivnije,sladosnijeodljubavipremablinjem? Ljubavjeblaenstvo,mrnjajemuenje. SavzakoniprorocisuseusredsreivalinaljubavpremaBoguiblinjem(Mt.22,40). Ljubav prema blinjem je staza koja vodi u ljubav prema Bogu: zato to je Hristos blagoizvoleodaseobueusvakognaegblinjeg,auHristujeBog(1Jn). Nemojmisliti,najvoljenijibrate,dajezapovestoljubavipremablinjembilabliskanaem palomsrcu:zapovestjeduhovna,anaimsrcemsuovladaliteloikrv;zapovestjenova,a naesrcejestaro. Naaprirodnaljubavjeoteenapadom;njujepotrebnoumrtvititozapovedaHristosi preuzetiizJevaneljasvetuljubavpremablinjem,ljubavuHristu. Osobinenovogovekasvemorajubitinove;nikakvastarasvojstvamuneprilie. PredJevaneljemljubavkojadolazioduzburkanekrviitelesnihoseanjanemanikakvu vrednost. Ikakvuonavrednostmoeimati,kadaseprizagrejanojkrvizaklinjedaepoloitiduu zaGospoda,akroznekolikosati,kadasekrvohladi,dajezakletvudaganepoznaje?(Mt. 26,33,35,74) Jevanelje odbacuje ljubav koja zavisi od uzburkanosti krvi, od oseanja telesnog srca. Onokae:Nemislitedasamdoaodadonesemmirnazemlju;nisamdoaodadonesemmirnego ma.Jersamdoaodarastavimovjekaodocanjegovogikerodmaterenjezineisnahuodsvekrve njezine.Ineprijateljiovjekupostaedomainjegovi(Mt10,3436). Pad je potinio srce vladavini krvi, i preko krvi, vladavini kneza ovog sveta. Jevanelje oslobaa srce iz tog ropstva, iz tog nasilja, i dovodi ga pod rukovoenje Svetog Duha. SvetiDuhuidajesvetovoletiblinjeg. Ljubavkojajevoena,hranjenaSvetimDuhomjesteoganj.Tajoganjgasioganjprirodne, plotskeljubavi,oteenegrehopadom.[1] 98

Onajkojikaedajepotrebnoimatiituidruguljubav,obmanjujesamsebe,rekaojesveti JovanLestvinik.[2] Kakavjepadnaeprirode?Takav,daonajkojijepoprirodisposobandavoliblinjegasa gorinom,morasebenaroitoprinuditikakobigavoleoonakokakoJevaneljezapoveda dagavoli. Najplamenijaprirodnaljubavlakosepreokree u odbacivanje,u nepomirljivumrnju (2 Car13,15). Prirodnaljubavseiskazivalainoem. Ukakvimranamajenaaprirodnaljubav!Kakvatekaranajenanjojstrast!Srcekojimje ovladala strast spremno je na svaku nepravdu, na svako bezakonje, samo kako bi udovoljilosvojojbolesnojljubavi. LanasumjerilamrskaGospodu,apravamjeraugodnamuje(Pr.11,1). Prirodnaljubavsvommiljenikudonosisamozemaljsko;onebeskomonanemisli. OnaseboriprotivnebaiSvetogDuha;zatotoDuhtrairaspinjanjetela. OnaseboriprotivnebaiSvetogaDuha;zatotosenalazipodvlauduhalukavog,duha neistogipalog. Pristupimo Jevanelju, najvoljeniji brate, pogledajmo se u to ogledalo! Gledajui se u njega,svuiemostarehaljine,ukojenasjeobukaopad,iukrasiemosenovomhaljinom, kojunamjepripremioBog. NovahaljinajeHristos.KojiseGoduHristakrstiste,uHristaseobukoste(Gal3,27). NovahaljinajeDuhSveti.Obuieteseusilusvisine(v.Lk24,49),rekaojeGospodzatu haljinu. HrianiseoblaeuosobineHristove,dejstvomsveblagogDuha. Za hrianina je mogue to oblaenje. Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista; i staranje za tijelonepretvarajteupohote(Rim13,14),kaeapostol. Prvo,rukovoenJevaneljem,odbacineprijateljstvo,zlopamenje,gnev,osuivanjeisve tostojinasuprotljubavi. Jevanelje zapoveda da se molimo za neprijatelje, da blagosiljamo one koji nas kunu, inimo dobro onima koji nas mrze, da ne inimo blinjem sve ono to ne elimo da on namaini. Potrudise,tikojielidaslediHrista,dasvetezapovestiispunjavanasamomdelu. 99

Veoma je nedovoljno: samo sa zadovoljstvom proitati zapovesti Jevanelja, i zadiviti se visokommoralukojionosadriusebi.Naalost,mnogisetimezadovoljavaju. Kada pristupi ispunjavanju zapovesti Jevanelja: tada se vrsto suprotstavi zadovoljavanju vladara tvog srca. Ti vladari su: tvoje sopstveno telesno stanje, kojim si potinjenteluikrvi,ipaliduhovi,podijomvlaujezemljatelesnostanjeoveka. Telesno mudrovanje, njegova istina i istina palih duhova, trae od tebe da ne ispusti svoju ast i druge nadmoi, da ih zatiti. Ali ti sa hrabrou izdri nevidljivu borbu, voenJevaneljem,voensamimGospodom. rtvuj se svima kako bi ispunio jevanelske zapovesti. Bez takvog rtvovanja ti ih ne moeispuniti.GospodjerekaoSvojimuenicima:Akohoekozamnomii,nekaseodrekne sebe(Mt16,24). KadajeGospodsatobomnadajsepobedi:Gospodnemoedanebudepobednik. Izmoli za sebe pobedu kod Gospoda; izmoli je neprestanom molitvom i plaem. I neoekivano e doi dejstvo blagodati u tvoje srce: ti e iznenada osetiti najsladosniji zanosduhovneljubavipremaneprijateljima. Predstojitijoborbe!Potrebnojejodabudehrabar!Pogledajnapredmetetvojeljubavi: onitiseveomadopadaju?Tvojesrcejeveomaprivezanozanjih?Odrekniihse. To odricanje od tebe trai Gospod, koji je postavio zakon ljubavi, ne zato da bi te liio ljubaviionogatovoli,negodabiti,odbacivitelesnuljubavuprljanuprimesamagreha, postaosposobandaprimiduhovnu,istu,svetuljubavkojajevrhovnoblaenstvo. Onaj koji je osetio duhovnu ljubav sa mrnjom e gledati na telesnu ljubav kao na izopaenounakazivanjeljubavi. Kakoseodreipredmetaljubavikojikaodasupriraslizasamosrce?KaiBoguzanjih: OnisuGospodeTvoji,ajakosam?Nemonostvorenje,kojenemanikakavznaaj. Danas ja jo stranstvujem na zemlji, i mogu neem biti koristan za moje voljene; sutra, moda,ieznuusanjenoglicaijasamzanjihnita! Hteo ne hteo, smrt dolazi, dolaze druge okolnosti, koje e me nasilno otrgnuti od onih koje sam smatrao mojima, i oni vie nisu moji. Oni u stvari i nisu bili moji; to je bio nekakav odnos izmeu mene i njih, obmanjivao sam se tim odnosom, nazivao sam, priznavaoihzamoje.Adasuonizaistabilimojizauvekbimipripadali. Stvorenja pripadaju samo Tvorcu: On je njihov Bog i Vladika. Tvoje, Gospode moj, predajemTebi:jasamihnepravilnoiuzaludnoprisvojiosebi.

100

ZanjihjesigurnijedabuduBoiji.Bogjevean,sveprisutan,svemogu,neizmernodobar. OnomekojeNjegovOnjenajverniji,najpouzdanijipomonikipokrovitelj. Bog Svoje daje oveku: oveku ljudi postaju svoji, privremeno po telu, zauvek po duhu, kadaBogblagoizvolidaovekudatajdar. Istinska ljubav prema blinjem zasniva se na veri u Boga: ona je u Bogu. Da svi jedno budu,govoriojeSpasiteljsvetaSvomeOcu,kaoti,Oe,tosiumeniijautebi,daioniunama jednobudu(Jn17,21). SmirenjeipredanostBoguubijajutelesnuljubav.Dakle:onaivitatinomineverjem. inikorisnotomoeitozakondozvoljava,zatvojevoljene;aliuvekihpreputajBogu, itvojaslepa,telesna,nehotinaljubavmalopomaloesepretvoritiuduhovnu,razumnu, svetu. Akolijetvojaljubavprotivzakonitastrast,odbacijekaogadost. Kadatvojesrcenijeslobodnotojeznakostraenosti. Kadajetvojesrceuropstvu,tojeznakbezumne,grehovnestrasti. Svetaljubavjeista,slobodna,svauBogu. OnajedejstvoSvetogDuha,kojidelujeusrcupomerinjegovogoienja. Odbacivineprijateljstvo,odbaciviostraenost,odrecisetelesneljubavi,stekniduhovnu ljubav;ukloniseodzlaiinidobro(Pszz,14). Ukazuj potovanje blinjem, kao ikoni Boijoj potovanje u tvojoj dui, nevidljivo za druge, jasno samo tvojoj savesti. Tvoje delovanje neka bude tajanstveno saglasno tvom duevnomnastrojenju. Ukazujpotovanjeblinjem,negledajuinauzrast,pol,staleipostepenoeutvomsrcu poetidasejavljasvetaljubav. Uzroktesveteljubavinijeteloikrv,nijenaklonostoseanjajesteBog. Onikojisulienislavehrianstva,nisulienidrugeslave,kojusudobilipristvaranju:oni suikoneBoije. AkoikonaBoijabudebaenauvatrustranogada,jaitamomoramdajepotujem. tasemenetievatra,ad!TueikonaBoijabitibaenaposuduBoijem:mojposaojeda sauvampotovanjepremaikoniBoijoj,itimedasebesauvamodada.

101

I slepome, i gubavcu, i onome oteenog uma, i odojetu, i krajnjem prestupniku, i neznabocu, ukazau potovanje, kao ikoni Boijoj. ta ti ima sa njihovom nemoi i nedostacima!Starajsezasebe,datinebiimaonedostatkauljubavi. UhrianinuukaipotovanjeHristu,kojinamjerekaozapouku,ijoenamrei,kada sebudereavalanaavenasudbina:Kaduinistejednomeodovemojenajmanjebrae,meni uiniste(Mt25,40). U svom odnosu prema blinjem dri u seanju te rei Jevanelja, i postae naprsnik ljubavipremablinjem. NaprsnikljubavipremablinjemnjomeulaziuljubavpremaBogu. AliakotimislidavoliBoga,autvomsrcupostojineprijatnoraspoloenjepremamakar jednomoveku:tisiondautunojsamoobmani. Ako koree:govorisvetiJovanBogoslovLjubimBoga, a mrzi brata svojega,laaje...Iovu zapovijestimamoodnjega:KojiljubiBoga,daljubiibratasvojega(1Jn4,2021). ProjavaduhovneljubavipremablinjemjeznakobnovedueDuhomSvetim:Miznamoda smopreliizsmrtiuivot,jerljubimobrau;jerkoneljubibrataostajeusmrti(1Jn3,14). Savrenstvohrianstvajeusavrenojljubavipremablinjem. Savrena ljubav prema blinjem je u savrenoj ljubavi prema Bogu, u kojoj nema kraja savrenstvu,ukojojnemakrajaunapredovanju. NapredovanjeuljubavipremaBogujebeskonano:zatotoljubavjestebeskonaniBog(1 Jn4,16). Ljubavpremablinjemjetemeljzdanjaljubavi. Voljenibrate!Traidaotkrijeusebiduhovnuljubavpremablinjima:ulazeiunju,ui euljubavpremaBogu,navratavaskrsenja,navrataCarstvanebeskog.Amin. NAPOMENE: 1. Lestvica,Pouka15,glava3. 2. Lestvica,Pouka3,glava16. 102

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OLjUBAVIPREMABOGU Ljubi Boga tako kako je On zapovedao da ga ljubi, a ne tako kako misle da ga ljube samoobmanutizanesenjaci. Ne stvaraj sebi ushienja, ne uznemiravaj svoje nerve, ne raspaljuj se plamenom vetastvenim,plamenomtvojekrvi.rtvablagoprijatnaBogujesmirenjesrca,skruenost duha. Bog se sa gnevom odvraa od rtve koja je prinesena sa uobraenou, sa gordim miljenjemosebi,akiakojetortvapaljenica. Gordost dovodi nerve u uznemirenost, uzburkava krv, pobuuje matu, oivljava pali ivot; smirenje umiruje nerve, obuzdava uzburkanost krvi, unitava matarenje, umrtvljujepaliivot,oivljavaivotuIsusuHristu. PoslunostpredGospodomjeboljaodrtve,ipokornostjeboljaodpretilineovnujske,govorioje prorok izrailjskom caru, koji se usudio da prinese Bogu nepravilnu rtvu (1 Sam 15,22): ako eli da prinese Bogu rtvu ljubavi, nemoj je prineti samovoljno, po nepromiljenoj strasti; prinesi je sa smirenjem, u ono vreme i na tom mestu, kada i gde je Gospod zapovedio. Duhovno mesto, jedino na kom je zapoveeno da se prinose duhovne rtve jeste smirenje.[1] Gospodjevernimitanimobelejimaoznaioonogakojivoliionogakojinevoli.Onje rekao:Akomenekoljubi,rijemojudrae.Komeneneljubi,rijeimojenedri(Jn14,2324). HoedasenauiljubaviBoijoj?Udaljiseodsvakogdela,rei,pomisli,oseanjakojeje zabranjeno Jevaneljem. Tvojim neprijateljstvom prema grehu, koji je toliko mrzak svesvetomeBogu,pokaiidokaitvojuljubavpremaBogu.Sagreenja,ukojaseupadne ponemoi,odmahleipokajanjem.Aliboljesetrudidanedoputasebinitasagreenja, strogobdijuinadsobom. Hoe da se naui ljubavi Boijoj? Paljivo izuavaj zapovesti Gospoda u Jevanelju i trudisedaihostvarinasamomdelu,trudisedajevanelskevrlinepretvoriunavike,u tvojeosobine.Osobinaonogakojivolijedatanoispunjavavoljuonogakogvoli. ZavolehzapovestiTvojevemaodzlataitopaza(dragogkamena).Raditogaposvimazapovestima Tvojim upravljah se, svaki put nepravedan omrzoh (Ps 118,127128), govori prorok. Takvo 103

vladanjejeneophodnoradiouvanjavernostiBogu.Vernostjeneizostavniuslovljubavi. Beztoguslovaljubavseraskida. Neprestanim udaljavanjem od zla i ispunjavanjem jevanelskih zapovesti ime se izvrava sve jevanelsko moralno uenje dostiemo ljubav Boiju. Samim tim, mi prebivamo u ljubavi prema Bogu: Ako zapovijesti moje odrite, ostaete u ljubavi mojoj (Jn 15,10),rekaojeSpasitelj. SavrenstvoljubavisastojiseusjedinjenjusaBogom;napredovanjeuljubavipovezanoje sa neiskazivom duhovnom utehom, nasladom i prosveenjem. Ali u poetku podviga uenik ljubavi mora izdrati estoku borbu sa samim sobom, sa svojim duboko povreenimbiem:zlo,kojejeuroenoprirodipalojugreh,postalojezanjuzakon,koji seboriinegodujeprotivZakonaBoijeg,protivzakonasveteljubavi. Ljubav prema Bogu zasniva se na ljubavi prema blinjem. Kada se kod tebe ublai zlopamenje:tadasitiblizakljubavi.Kadatvojesrceosenisveti,blagodatnimiruodnosu naitavooveanstvo:tadasitipredsamimvratimaljubavi. AlitavrataseotvarajusamoDuhomSvetim.LjubavpremaBogujedarBoijiuoveku, koji je sebe pripremio za primanje tog dara, istotom srca, uma i tela. Po stepenu pripremljenostibivaistependara:zatotojeBogiusvojojmilostipravosudan. LjubavpremaBogupotpunojeduhovna:tojeroenoodDuha,duhje(JnZ.6). to je roeno od tijela, tijelo je (Jn 3,6): telesna ljubav, kao roena telom i krvlju, ima vetastvenasvojstva,trulena.Onajenepostojana,promenljiva:njenoganjpotpunozavisi odtvari. Sluajui iz Pisma, da je Bog na oganj (Jev 12,29), da je ljubav oganj, i oseajui u sebi oganjprirodneljubavi,nemojpomislitidajetojedanisti.Ne!Tadvaognjasumeusobno suprotstavljena i gase jedan drugog.[2] Sluimo ugodno Bogu sa potovanjem i strahom. Jer Bognajeoganjkojispaljuje(Jev12,2829). Prirodna ljubav, pala ljubav, raspaljuje krv oveka, dovodi do uznemirenosti njegove nerve, pobuuje matu; sveta ljubav hladi krv, umiruje i duu i telo, vue unutranjeg ovekakamolitvenomutanju,pogruavagauzanossmirenjemiduhovnomsladou. Mnogipodvinici,primiviprirodnuljubavkaoboansku,raspalilisusvojukrv,raspalili suimatu.Stanjeraspaljenostiveomalakoprelaziustanjepomame.Onekojisenalazeu raspaljenosti i pomami mnogi su smatrali za ispunjene blagodau i svetou, a oni su nesrenertvesamoobmane. Bilo je mnogo takvih podvinika u zapadnoj Crkvi, od vremena kada je ona upala u papizam,kojibogohulnopripisujeovekuboanskeosobine,iovekuodajepoklonjenje, koje odgovara i prilii samo Bogu; ti podvinici su napisali mnogo knjiga u svom 104

raspaljenomstanju,ukomimjepomamljenasamoobmanaizgledalakaoboanskaljubav, dok im je rastrojena uobrazilja prikazivala mnotvo vienja, laskajui njihovom samoljubljuigordosti. Sine istone Crkve! Udalji se od itanja takvih knjiga, udalji se od sluanja pouka samoobmanutih. Rukovodi se Jevaneljem i svetim ocima istinske Crkve, u smirenju uzlazi ka duhovnoj visini ljubavi boanske, kroz posredstvo izvravanja Hristovih zapovesti. PouzdanoznajdajeljubavpremaBogunajviidarSvetogDuha,aoveksesamoistotom i smirenjemmoepripremitizaprimanjetogvelikog dara, kojim semenjai um,i srce, i telo. Uzaludanjetrud,onjebesplodanitetan,kadatraimodaprevremenootkrijemousebi visoke duhovne darove: milosrdni Bog ih daje u svoje vreme, postojanim, trpeljivim, smirenimizvriocimajevanelskihzapovesti.Amin. NAPOMENE: 1. Alfavitnipaterik,IzrekeprepodobnogPimenaVelikog. 2. Lestvica,Pouka3.iPouka15. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OPOSTU Glavavrlinajemolitva;njenaosnovajepost. Postjeneprekidnaumerenostuhrani,sarazumnomprobirljivou. Gordiovee!Timatatakomnogoivisokootvomumu,aonjepotpunoineraskidivo zavisanodeluca. Zakonposta,kojijenaizgledzakonzacreva,ustvarijezakonzaum.

105

Um,tajcaruoveku,akoelidapreuzmepravanasvojusamodravnostidaihsauva, morasepresvegapotinitizakonuposta.Samotadaeonbitineprestanosnaanibistar; samo tada on moe vladati nad eljama srca i tela; samo uz neprestanu trezvenost on moeizuavatijevanelskezapovestiisleditiih.Osnovavrlinajepost. Tek stvorenom oveku, uvedenom u raj, data je jedinstvena zapovest, zapovest o postu. Naravno, data je jedna zapovest zato to je ona bila dovoljna da sauva prvostvorenog ovekaunjegovojneporonosti. Zapovestnijegovorilaokoliinihrane,samojezabranjivalasastav.Dakle,nekazauteoni koji priznaju post samo u koliini hrane, a ne i u sastavu. Ako se udube u iskustveno izuavanjeposta,onieshvatitiznaajsastavahrane. Toliko je vana zapovest o postu koju je Bog objavio oveku u raju da je, zajedno sa zapoveu, izreena i kazna za naruavanje zapovesti. Kazna se sastojala u poraavanju oveanstvavenomsmru. I sada grehovna smrt nastavlja da poraava one koji naruavaju svetu zapovest posta. Onaj koji se ne pridrava umerenosti i izbirljivosti u hrani, ne moe sauvati ni devstvenost, ni celomudrenost, ne moe obuzdavati gnev, preputa se lenjosti, uniniju i tugovanju,postajerobsujete,stanitegordosti,kojudonosiovekunjegovtelesnisastav, kojisenajvieprojavljujeodraskoneiobilnetrpeze. ZapovestopostujeobnovljenaipotvrenaJevaneljem.Pazitenasebedasrcavaaneoteaju prejedanjemipijanstvom(Lk21,34),zavetaonamjeGospod.Prejedanjeipijanstvodebljaju, nesamotelonegoiumisrce,tojest,uvodeoveka,duomitelom,utelesnostanje. Nasuprot tome, post uvodi hrianina u duhovno stanje. Onaj ko je oien postom smirenjeduhom,celomudren,skroman,utljiv,tananihoseanjausrcuimislima,lagan telom, sposoban za duhovne podvige i umovanje, sposoban za primanje boanske blagodati. Telesniovekjesvecelopogruenugrehovnenaslade.Onjesladostrastanitelom,isrcem, i umom, on nije sposoban ne samo za duhovno naslaivanje i primanje boanske blagodati nego ni za pokajanje. On je nesposoban za duhovno zanimanje uopte: privrenjezazemlju,utonuojeumaterijalno,ivduomjemrtav. Teko vamakojistesiti sada,jereteogladnjeti (Lk6,25).Tako ReBoijagovori onima koji naruavaju zapovesti svetog posta. ime ete se vi hraniti u venosti, kada ste se ovde nauili zasienju jedino vetastvenom hranom i vetastvenim nasladama, kojih nema na nebu? imeetesevihranitiuvenosti, kadanisteokusilinijednood nebeskihdobara? Kako je vama mogue da se hranite i naslaujete nebeskim dobrima, kada niste stekli nikakavoseajzanjih,negostestekliodbojnost?

106

NasunihlebzahrianejeHristos.Nasiivanjetimhlebomjenenasitotojespasonosno prejedanjeinaslaivanje,nakojesepozivajusvihriani. NenasitosenasiujrejuBoijom;nenasitosenasiujispunjavanjemHristovihzapovesti, nenasitosenasiujzatrpezomkojusi(Boe)pripremio...nasuprottlaiteljamojih,inapajajse izprepuneae(Ps22,5). Od ega da ponemo, kae sveti Makarije Veliki,[1] mi koji se nikada nismo bavili ispitivanjem naih srca? Stojei izvan, kucaemo molitvom i postom, kako je Gospod i zapovedio:Kucajte,iotvorievamse(Mt7,7). Taj podvig, koji nam savetuje jedan od najveih uitelja monatva, bio je podvig svetih apostola.UnjegovomambijentususeoniupodobilidaujuglasDuha.Adokonisluahu Gospodu,govoripisacnjihovihdela,ipoahu,reeDuhSveti:OdvojtemiVarnavuiSavlana djelonakojesamihpozvao.Tadaoni,postiviipomoliviseBoguipoloivirukenanjih,otpustie ih(Dap13,23).Izokruenjapodviga,kojisuinilipostimolitva,ulasezapovestDuhao prizvanjuneznaboacauhrianstvo. Kakojeneobinacelinakojuinepostimolitva!Molitvajenemonaakonijezasnovanana postuipostjeneplodanakonanjemunijesazdanamolitva.[2] Post oslobaa oveka od telesnih strasti, a molitva se bori sa duevnim strastima, i pobediviih,proimasavsastavoveka,oiujega;uoienislovesnihram,onauvodi Boga. Koneobraujuizemljuzasejava:tajupropatavasemeiumestopeniceeponjetitrnje. Tako i mi, ako budemo sejali semena molitve ne izotravajui telo: umesto pravde, kao plod doneemo greh. Molitva e biti unitena i pokradena od strane raznih sujetnih i poronihpomisliimatanja,oskrnaviesesladostrasnimoseanjima.Naetelojenastalo od zemlje, i ako ga ne obraujemo, kao zemlju, nikada neemo moi doneti plodove pravde.[3] Naprotiv, ako neko obrauje zemlju sa velikom revnou i trudovima, ali je ostavi nezasejanu:njuegustoprekritikorov.Tako,kadatelobivaistananopostom,aduase neobraujemolitvom,itanjem,smirenoumljem:tadapostpostajeroditeljmnogobrojnih korovaduevnihstrasti:visokoumlja,sujete,prezira.[4] tajetostrastprejedanjaipijanstva?Onajkojeizgubiourednu,prirodnueljuzajelomi piem, trai daleko veu koliinu i raznolikost svojstava istih, a ne samo toliko koliko je potrebno za odravanje ivota i telesnih snaga, na koje preterano hranjenje deluje suprotnoodsvojeprirodnenamene,delujetetno,slabeiirazarajuiih. elja za hranom ispravlja se jednostavnom trpezom i uzdravanjem od prejedanja i naslaivanja hranom. Prvo je potrebno napustiti prejedanje i naslaivanje: time se i 107

izotrava elja za hranom i postie se urednost. Kada pak elja postane uredna: tada se onazadovoljavajednostavnomhranom. Nasuprot tome, elja za hranom koja se zadovoljava prejedanjem i naslaivanjem otupljuje. Radi njenog pobuivanja, mi pribegavamo raznoraznim ukusnim jelima i napicima.eljaupoetkudelujekaodajezadovoljena;zatimpostajesloenijainakraju sepretvaraubolesnustrast,kojatraineprestanonaslaivanjei prejedanje,ikojastalno ostajenezadovoljena, NameravajuidasebeposvetimosluenjuBogu,postavimouosnovunaegpodvigapost. Sutinska karakteristika svake osnove mora biti nepokolebljiva vrstina: inae graevina koja se na njoj gradi nee moi stajati na njoj, ma koliko ona bila vrsta. I mi, nikako i nikada, ni pred kakvim predlogom, nemojmo dopustiti sebi da naruimo post prejedanjem,anaroitoneopijanjem. Sveti oci za najbolji post smatraju uzimanje hrane jednom na dan, i ne do sitosti. Takav post neraslabljujetelo dugotrajnimgladovanjem i ne optereuje ga suvinomhranom, a uztogaodravasposobnimzaduekorisnudelatnost.Takavpostnepredstavljanikakvu naroitu posebnost, i zato onaj koji posti nema razloga za preuznoenje, emu je sklon ovekpovodomsamevrline,posebnoakoseonaotroistie. Ko se bavi telesnim radom ili je toliko slab telom da se ne moe zadovoljiti uzimanjem hranejednomdnevno,tajmorajestidvaput.Postjeradioveka,aneovekradiposta. Aliprisvakomuzimanjuhrane,iretkoiesto,strogosezabranjujeprejedanje:onooveka ininesposobnimzaduhovnepodvige,iotvaravratadrugimtelesnimstrastima. Neumereni post, to jest, dugotrajno preterano uzdravanje od hrane, nije odobreno od stranesvetihotaca:zbogneumerenoguzdranjaiiznemoglostiovekadokojezbognjega dolazi,ovekpostajenesposobanzaduhovnepodvige,iestoseokreeprejedanju,esto upadaustrastpreuznoenjaigordosti. Svojstva hrane su veoma vana. Zabranjeni rajski plod, iako je bio prelepog izgleda i ukusa, pogubno je delovao na duu: doneo joj je poznanje dobra i zla, i time je unitio neporonostukojojsustvoreninaipraoci. Isadahrananastavljasnanodadelujenaduu,tojenaroitoprimetnopriupotrebivina. Todelovanjehranezasnivasenanjenomrazliitomdelovanjunateloikrv,inatometo seisparavanjeigasovikojeonaizazivauelucupodiuumozakiimajuuticajnaum. Iztograzloga,svaopojnapia,naroitooditarica,zabranjenasupodviniku,zatotoum liavajubudnosti,atimeipobedaumislenojborbi.Pobeenium,naroitosladostrasnim pomislima,naslaujuisenjima,gubiduhovnublagodat;onotojezadobijenomnogimi dugotrajnimnaporima,gubisezanekolikosati,zanekolikominuta. 108

Monah nipoto ne treba da upotrebljava vino, rekao je prepodobni Pimen Veliki.[5] To pravilotrebadaslediisvakiblagoestivihrianin,kojielidasauvasvojudevstvenosti celomudrenost. Sveti oci su sledili to pravilo, a ako su i upotrebljavali vino, to je bilo veomaretkoisanajveomumerenou. Zaljuena hrana mora biti proterana sa trpeze podvinika, zato to pobuuje telesne strasti.Tosubiber,umbir,idrugipikantnizaini. NajprirodnijahranajeonakojujeTvoracodredioovekuodmahpostvaranjuhranaiz biljnogcarstva:Bogjerekaonaimpraroditeljima:Evo,daosamvamsvebiljetonosisjemepo svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose sjeme; to e vam biti za hranu (Post 1,29). Tek posle potopajerazreenaupotrebamesa(Post9,3). Biljna hrana je najbolja za podvinika. Ona najmanje raspaljuje krv, najmanje goji telo; isparenjaigasovikojiseodnjeoslobaajuiulazeumozak,najmanjedelujunanjega;na krajuonajenajzdravija,jerproizvodinajmanjesluziuelucu.Iztihrazloga,prinjenoj upotrebi,izuzetnolakojesauvatiistotuibodrostuma,aujednosanjimainjegovuvlast nadcelimovekom;prilikomnjeneupotrebeslabijedelujustrasti,iovekjesposobnijiza bavljenjeblagoestivimpodvizima. Jela od ribe, naroito pripremljena od krupne morske ribe, imaju ve sasvim druge osobine: ona osetnije deluju na mozak, goje telo, raspaljuju krv, ispunjavaju eludac tetnimsluzima,naroitopriestojineprekidnojupotrebi. Tadejstvasuneuporedivojaaodupotrebemesnehrane:onakrajnjegojitelo,dajuimu posebnugojaznost,rasplamsavakrv;njenaisparenjaigasoviveomaoptereujumozak.Iz tograzloga,monasijeuopteneupotrebljavaju;onapriliiljudimakojise,iveiusvetu, stalnobavenapornimtelesnimposlovima.Aliizanjihjenjenastalnaupotrebatetna. Kako! povikae ovde umiljeni intelektualci: Mesna hrana je od Boga razreena oveku,avizabranjujetenjenuupotrebu?Natomiodgovaramoreimaapostola:Svemije slobodno,(tojest,svemijedozvoljeno)alisvenekoristi;svemijeslobodno,alisveneizgrauje (1Kor10,23).Miizbegavamoupotrebumesa,nezatotogasmatramoneistim,negozato to ono stvara naroitu gojaznost u itavom naem sastavu, i spreava duhovno napredovanje. Sveta Crkva svojim mudrim utemeljenjima i postavkama, razreavajui hrianima koji iveusvetuupotrebumesa,nijedopustilanjegovuneprekidnuupotrebu,negojevreme mesojedenija rastavila periodima uzdravanja od mesa, periodima u kojima se hrianin otrenjuje od svogmesojedenija. Takve plodove posta iskustvom moe doznati na sebi svakokoihsepridrava.

109

Za monahe je zabranjena upotreba mesa, dozvoljena je upotreba mlene hrane i jaja, u vreme mesojedenija. U odreenim periodima i danima njima je razreena upotreba ribe. Alinajveideovremenaonimoguupotrebljavatisamobiljnuhranu. Iskljuivo biljnu hranu upotrebljavaju najrevnosniji podvinici blagoea, naroito kada osete u sebi pohoenje Duha Boijeg (2Kor 6, 17), zbog ranije navedene pogodnosti te hraneinjenejeftinoe.Zapieonikoristejedinovodu,izbegavajuinesamoraspaljujuei opijajuenapitkenegoihranljive,kakvisusvinapicioditarica.[6] PravilapostasuustanovljenaodCrkveuciljupomoinjenimedima,kaorukovoenjeza itavu hriansku zajednicu. Pritom, svakome se preporuuje da ispituje sebe uz pomo iskusnog i razboritog duhovnog oca, i da ne uzima na sebe post koji premauje njegove snage:zatoto,ponavljam,postjeradioveka,aneovekradiposta:hranomkojajedata zaodranjetelanetrebagaunititi. Akoobuzdacreva,rekaojesvetiVasilijeVeliki,uieuraj,akopakneobuzda,bie rtvasmrti.[7]Podimenomrajaovdetrebarazumetiblagodatnomolitvenostanje,apod imenom smrti strasno stanje. Blagodatno stanje oveka, u vreme njegovog prebivanja na zemlji, predstavlja njegov zalog venog blaenstva u nebeskom Edemu; a pad u vlast grehaiduevnogmrtvilajezalogpadauadskuprovalijuradivenogmuenja.Amin. NAPOMENE: 1. Pouka7,glava4. 2. PrepodobniMarkoPodvinik.Pouka8,Opostuismirenju. 3. Isto. 4. Isto. 5. Alfavitnipaterik. 6. Lestvica,Pouka14,glava12. 7. PrepodobniNilSorski,Pouka5,Pomisaostomakougaanja.

110

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OMOLITVI PRVIDEO Sirotomejesvojstvenodaprosi,aovekukojijeosiromaiopadomugrehjesvojstvenoda semoli. Molitva je obraanje palog oveka i pokajnika Bogu. Molitva je pla palog oveka i pokajnika pred Bogom. Molitva je izlivanje elja i molbi srca, uzdisanje palog, grehom ubijenogovekapredBogom. Prvo ispoljavanje, prvi pokret pokajanja je pla srca. To je molitveni glas srca, koji prethodimolitviuma.Iubrzoum,podstaknutmolitvomsrca,poinjedaraamolitvene pomisli. Bog je jedini izvor svih istinskih dobara. Molitva je majka i glava svih vrlina,[1] kao sredstvoistanjeoptenjaovekasaBogom.Onapozajmljujevrlineodizvoradobara BogaidajeihonomovekukojisemolitvomtrudidaprebivaudodirusaBogom. Put ka Bogu je molitva. Odmeravanje preenog puta jesu razliita molitvena stanja, u kojapostepenoulazionajkojisemolipravilnoipostojano. NauisedasepravilnomoliBogu.Nauividasemolipravilno,molisepostojanoi lako e naslediti spasenje. Spasenje dolazi od Boga u svoje vreme, i neosporno u srcu obavetavaonogakojisemolipravilnoipostojano. Zapravilnumolitvupotrebnojedaseonaproiznosiizsrcaispunjenogsiromatvomduha; iz srca skruenog i smirenog. Sva druga stanja srca,pre njegove obnove Duhom Svetim, smatraj kakvim upravo i jesu nesvojstvenim greniku pokajniku, koji moli Boga za oprotenje svojih grehova i za osloboenje kao iz tamnice i okova od porobljenosti strastima. Mojsijevim zakonom Izrailjcima je bilo propisansgda samo na jednom, od Boga odreenommestu,prinosesvenjihovertve.Iduhovnizakonhrianimaodreujesamo jedno duhovno mesto za prinoenje svih njihovih rtvi, a naroito rtve nad rtvama molitve.Tomestojesmirenje.[2] 111

Bogu nisu potrebne nae molitve! On zna i pre nae molitve ta je nama potrebno; On, Premilosrdni, obilno izliva svoje darove i na one koji ne trae od Njega. Molitva je neophodna nama:kroznjuovekprimaBoga. Beznje,ovek je stran Bogu,ato sevie vebaumolitvi,viesepribliavaBogu. Molitvajeprieeivota.Naputanjenje,duidonosinevidljivusmrt. to je vazduh za telo, to je DuhSveti za ivot due.Dua posredstvom molitve die tim svetim,tajanstvenimvazduhom. Kada ustane od sna, neka tvoja prva misao bude o Bogu; sam poetak tvojih misli, jo nezapeaen nikakvim sujetnim utiskom, prinesi Bogu. Kada odlazi u san, kada se pripremadasepogruziutajobrazacsmrtinekatvojeposlednjemislibuduovenostii Bogukojicarujeunjoj. Aneo je nekom svetom monahu otkrio sledei poredak misli u molitvi, koji je blagougodan Bogu: Poetak molitve treba da se sastoji od slavoslovlja Bogu, od blagodarenjaBoguzaNjegovabezbrojnadobradela;zatimsmodunidaprinesemoBogu najiskrenijeispovedanjenaihgrehova,uskruenostiduha,auzakljukumoemoizneti, ali u velikom smirenju, molbe Gospodu za nae duevne i telesne potrebe, sa strahopotovanjemostavljajuiNjegovojvoljiispunjenjeilineispunjenjetihmolbi.[3] Poetniuslovmolitvejevera:verovah,zato(i)govorih(Ps115,1)molitvumojumilosrdnom Bogu,kojijeblagoizvoleodamizapovedimolitvuiobeaojedaeobratitipanjunanju. Sve to itete u svojoj molitvi, vjerujte da primiti; i bie vam (Mk p,24), objavio je Gospod. I bacivisvakusumnjuidvodunost,neodstupno umolitviGospodu,kojijezapovedioSvagdadasemole,i$kneklonu(Lk18,1),tojestdane padajuuuninijezbogteskobeumolitvi,kojajenaroitoupoetkuteka,nepodnoljivaza umkojijenavikaosvudadaluta. BlaenajeduakojamolitvomieprekidnoudaranavratamilosraBoijeg,ijadikovanjem nasuparnikasvoga(Lk18,3)nagrehkojijenapadaneprestanozamaraNezamorivog[4]: onaeseusvojevremeobradovatiusvojojistotiisvombestrau. Ponekad naa molba biva smesta usliena, a ponekad pak, po reima Spasitelja, Bog e oklijevati(v.Lk18,7),tojest,neispunjavaodmahonotosmotraili:Onvididajepotrebno odloiti na neko vreme to ispunjenje, radi naeg smirenja, da je nama potrebno da se zamorimo, shvatimo svoju nemo, koja se uvek veoma otro ispolji kada mi bivamo ostavljenisebisamima. Molitva, kao razgovor sa Bogom, sama po sebi je veliko dobro, esto daleko vee od onoga to ovek moli i milosrdni Bog, ne ispunjavajui molbe, ostavlja molitelja uz njegovu molitvu, kako je ne bi izgubio, kako ne bi ostavio to najvie dobro, kada primi 112

traeno dobro, koje je daleko manje. Molbe, ije je ispunjenje povezano sa tetnim posledicama, Bog ne ispunjava; On ne ispunjava ni te molbe koje su protivne Njegovoj svetojvolji,protivneNjegovimpremudrim,nedostinimsudovima. NasuprotBoijemodreenju,velikibogovidacMojsijejetraiodamubudedarovanoda ue u obeanu zemlju, i nije bio uslien (Ponz Z,26); sveti David se molio, pojaavajui molitvupostom,pepelomisuzama,dasesauvaivotnjegovogbolesnogsina,alinijebio uslien (2 Sam 12). I ti,kada tvoje moljenje Bog ne bude ispunio, pokori se sa strahopotovanjem volji svesvetoga Boga, koji je iz nepoznatih razloga ostavio tvoju molbuneispunjenom. Sinovima sveta, koji trae od Boga zemaljska blaga radi zadovoljenja telesnih pouda, svetiapostolJakovobjavljuje:Itete,ineprimate,jerpogrenoitete,danauivanjavaatroite (Jak4,3). Kada elimo da stanemo pred zemaljskog cara, pripremamo se za to sa naroitom briljivou:prouavamokakvotrebadabude,prirazgovorusanjim,nastrojenjeoseanja naeg srca, kako nas zbog poriva nekakvog oseanja ne bi povukla neka re ili pokret, neprijatancaru;blagovremenosmiljamotaemomugovoriti,kakobigovorilisamoono tojepodesno,itimegaoraspoloilipremasebi;staramoseizatodasamnaspoljanji izgledprivuenjegovupanjunanas.Timpre,dunismodasedolinopripremimo,kad elimodastanemopredCaracareva,idamolitvomstupimourazgovorsaNjim. ovjekgledatojenaoima,aGospodgledanasrce(1Sam16,7);alikodoveka,raspoloenje srca se najbolje procenjuje na osnovu izgleda njegovog lica, njegove spoljanjosti. I zato prilikom molitve, dri telo u poloaju koji ispoljava najvee strahopotovanje. Stoj kao osuenik,sapognutomglavom,nesmejuidapogledanebo,rukusputenihnizteloili sastavljenih pozadi, kao da su vezane uetom, kao to obino bivaju vezani prestupnici uhvaeni na mestu prestupa. Zvuk tvog glasa neka bude alosni zvuk plaa, jecaj povreenogsmrtonosnimorujemiliizmuenogljutomboleu. Gospod gleda na srce. On vidi najskrivenije, najtananije nae pomisli i oseanja: vidi sve prolo i sve budue nae. Bog je svuda prisutan. I zato stoj na tvojoj molitvi kao to bi stajaopredsamimBogom.TanojedatistojipredNjim!TistojipredtvojimSudijomi punovlasnim Vladikom, od koga zavisi tvoja sudbina c u vremenu i u venosti. Iskoristi tvoje predstojanje pred Njim na uspostavljanje svog blagostanja; nemoj dopustiti da to predstojanje,zbogtvojenedostojnosti,postaneuzroktvogkanjavanjaprolaznogivenog. KadanameravadaprineseBogumolitvu,odbaciezemaljskepomisliibrige.Nemojse bavitimislimakojetitadadolaze,datiseonenebiuinilevane,blistave,neophodne.Daj Bogu Boije, a ono to je potrebno za prolazni ivot stii e da da u svoje vreme. Nije mogue u isto vreme raditi za Boga molitvom i umom se baviti uzgrednim pomislima i brigama. 113

PremolitveokadiusvomsrcutamjanomstrahaBoijegisvetepobonosti:pomislidasiti razgnevio Boga bezbrojnim sagreenjima, koja su Njemu bolje znana negoli samoj tvojoj savesti:potrudisedaumilostiviSudijusmirenjem.PazIse!NemojdaprobudiNjegovo negodovanjenemarnouidrskou.OnjeblagoizvoleodaakiNjemunajblie,najistije anelskesilestojepredNjimusvakojpobonostiinajsvetijemstrahu(Ps88,8). Haljinatvojeduetrebadasijabelinomprostote.Niegasloenogtunetrebadabude!Ne treba da se meaju lukave pomisli i oseanja sujete, licemerja, laljivostm, stomakougaanja, visokoumlja, sladostraa tih tamnih i smradnih mrlja, kojima biva pokrivenaduhovnahaljinafarisejakojisemole. Umesto bisera i dijamanata, umesto zlata i srebra, ukrasi se celomudrenou, smirenoumljem, suzama krotosti i duhovnog razuma, a pre nego to dobije te suze, suzamapokajanja;ukrasisedeijom,anelskomnezlobivou:tojedragoceninakit!Kada carugledanaduitajnakitkaduiseokreeNjegovmilostivipogled. Molitva za sve, sve bez izuzetka zbog uvreda, ak i najteih jeste neizostavni uslov uspehaumolitvi.Ikadstojitenamolitvi,kaeSpasitelj,pratajteakotaimateprotivkoga;dai Otacvakojijenanebesimaoprostivamasagrjeenjavaa.Akolipakvineopratate,niOtacva kojijenanebesimaneeoprostitivamasagrjeenjavaa(Mk11,2526).Molitvazlopamtljivih jesteusevnakamenu,rekaojeprepodobniIsakSirijski.[5] Umereno, razumno, postojano uzdravanje u hrani i piu, ini telo lakim, oiuje um, dajemubodrost,izatotakoesluikaopripremazamolitvu.Neuzdranjecrevainitelo tekim, debelim, esti srce, pomrauje um mnotvom isparenja i gasova, koji iz eluca odlazeumozak.Onajkojiseprejeoilizasitiojedvastajenamolitvusanjivostilenjostga napadaju,i mnotvo prostakih matanjaprikazuje seunjegovoj uobrazilji,njegovo srce nemoedospetiuumiljenje. Kolikojetetnoneuzdranje,tolikojetetan,amodaivie,neumerenpost.[6]Slabosttela kojanastajeuslednedovoljneishranenedozvoljavadasevrimolitvaupotrebnojkoliini isapotrebnomsnagom. Koliina molitve odreuje se svakome prema nainu njegovog ivota, i prema koliini duevnihitelesnihsnaga.Dveudoviinelepte,kojejeonadonelaucrkvuikojesuinile svu njenu imovinu, za pravosudnog Boga bile su vee od znaajnih priloga bogatih, od njihovog suvika. Tako sudi i o molitvi: odredi sebi njenu koliinu u skladu sa svojim snagama, i seti se premudrog saveta velikog uitelja podvinika: Ako ti svoje nemono teloprimoranadelakojapremaujunjegovesnage,timeusvojuduuunosipomraenje idonosijojpometenost,anekorist.[7]

114

Odzdravogisnanogsastavatraiseodgovarajuamolitva.Svakamolitva,rekaojeisti taj veliki otac, pri kojoj se telo ne napree, a srce ne doe u skruenost, smatra se nedozrelimplodom:zatotojetakvamolitvabezdue.[8] Budui da obavlja drutvene dunosti, a ako si monah onda posluanja, i nema mogunok:ti da odvoji za molitvu onoliko vremena koliko bi ti eleo, nemoj da te to zbunjuje: sluenje koje se obavlja po zakonu i po savesti, priprema oveka za usrdnu molitvu,ikvalitetomzamenjujekoliinu.Nitatolikonepomaenapredovanjuumolitvi kaosavest,zadovoljenabogougodnimdelanjem. Ispunjenje jevanelskih zapovesti oraspolouje srce za istu, umiljenjem ispunjenu molitvu, a istinska molitva upuuje na miljenje, oseanje, delanje prema zapovestima Jevanelja. Milosre prema blinjima i smirenje pred njima, koji se izraavaju spoljanjim delima i gajeudui,zajednosaistotomsrca,prvenstvenouodnosunabludnepomisliioseanja, ine osnovu i silu molitve.[9] Oni kao da su njena krila (Ps 54,7), kotima ona uzlee na nebo. Bez njih, molitva ne moe da se podigne od zemlje, to jest da nikne iz telesnog mudrovanja:onojezadrava,poputmreeilisilom;onojezbunjuje,skrnavi,unitava. Duamolitvejepanja.[10]Kaotojetelobezduemrtvo,takojeimolitvabezpanje mrtva. Molitva koja se proiznosi bez panje, preokree se u praznoslovlje, i onaj koji se takomoliubrajaseuonekojiuzimajuuzaludimeBoga(V.Pr.30,9). Rei molitve izgovaraj bez urbe, ne dozvoli umu svuda da luta, nego ga zatvori u rei molitve.[11]Tesanjeimuantajputzaum,kojijenavikaoslobodnodalutapovaseljeni, alitajputvodikapanji.Kojeiskusiovelikoblagopanjetajezavoletidapritesnisvoj umnaputukojivodikablaenojpanji. Panja je prvobitni dar boanske blagodati koji se daje onome koji se trudi i strpljivo stradaumolitvenompodvigu.[12] Panjikojajeblagodatnidarmoraprethoditisopstvenitrudnapanji:poslednjemorabiti delatno svedoanstvo iskrene elje da se dobije prvo. Sopstvenu panju pogaa bura pomisliimatanja,premiljaseonjima,ablagodatnapanjajepreispunjenavrstinom. Zabranisebirasejanostmisliprilikommolitve,zamrzimatanje,silomvereodbacibrige, udariusrcestrahomBoijim,ilakoesenauitipanji. Umkojisemolimoradasenalaziupotpunoistinskomstanju.Matanje,makoliko bilo primamljivoilepo,buduidajesopstvena,proizvoljnatvorevinauma,izvodiumizstanja boanske istine i uvodi ga u stanje samoobmane i prelesti, i zato se ono i odbacuje u molitvi.

115

Um u vreme molitve mora biti bez vienja, i sa svom brinou se sauvati od njih, odbacujui sve slike koje se ocrtavaju u uobrazilji: zato to um u molitvi stoji pred nevidljivimBogom,koganijemoguepredstavitinikakvimmaterijalnimprikazom.Slike, akoihumdozvoliprilikommolitve,postajuneprozirnazavesa,zid,izmeuumaiBoga. Oni koji pri svojim molitvama ne vide nita, vide Boga, rekao je prepodobni Meletije Ispovednik.[13] Ako bi ti se u toku molitve uvstveno javio ili se sam po sebi u tebi umno prikazao lik Hrista,ilianela,ilinekogsvetog,jednomreju,makakvadajetoslika,nipotoneprimaj to javljanje kao istinito, ne obraaj na njega nikakvu panju, ne ulazi u razgovor sa njim.[14]Inaeeneizbenodoivetiobmanuinajveuduevnuozledu,tosemnogima i dogodilo. ovek, pre njegove obnove Svetim Duhom, nesposoban je za optenje sa svetim duhovima. On, budui da se nalazi u oblasti palih duhova, u njihovom zarobl>enitvu i ropstvu, moe videti samo njih, i oni esto, primetivi njegovo visoko miljek>e o sebi i samozavaravanje, javljaju mu se u vidu svetlih anela, u vidu samog Hrista,kakobipogubilinjegovuduu. Crkvajeprihvatilasveteikoneradipodsticanjablagoestivihseanjaioseanja,anikako radipodsticanjamatanja.StojeipredikonomSpasitelja,stojkaopredsamimGospodom Isusom Hristom, svuda prisutnim po Boanstvu, i ikonom Svojom prisutnim na tom mestu gde se ona nalazi. Stojei pred ikonom Majke Boije, stoj; kad pred samom Presvetom Djevom; ali um tvoj uvaj bez vienjaa: najvea je razlika biti u prisustvu Gospoda i stajati pred Gospodom, ili uobraavati Gospoda. Oseanje prisustva Gospodnjeg uvlai u duu spasonosni strah, unosi u nju spasonosno oseanje straha Boijeg, a uobraenje Gospoda i Njegovih svetih prikazuje se umu kao materijalno, i navodi ga na lano, gordo miljenje o sebi duu dovodi u lano stanje, stanje samoobmane.[15] Uzvieno je stanje oseanje Boijeg prisustva! Njime se um zadrava od razgovora sa stranim pomislima, koje kleveu na molitvu; zbog njega se snano osea nitavnost oveka;zbognjegasejavljanaroitabudnostnadsobom,kojaovekauvaodsagreenja, ak i najmanjih. Oseanje Boijeg prisustva dobija se paljivom molitvom. Njegovom zadobijanju mnogo doprinosi i pobono stajanje pred svetim ikonama. Rei molitve, oivljenenjom,prodirudubokouduu,ubadaju,probadaju,takorei,srceiproizvodeu njemuumiljenje.Reimolitvekojaseobavljaurasejanostidotiusejedinopovrinedue, neostavljajuinikakavutisaknanju. PanjaiumiljenjesmatrajusedaromSvetogDuha.SamoDuhmoezaustavititalaseuma, kojiserazleusvuda,rekaojesvetiJovanLestvinik.[16]Drugiotac,dostojanblaenstva, rekaoje:Kadajesanamaumiljenje,tadajesanamaBog.[17] Onajkojedostigaoneprekidnupanjuiumiljenjeusvojimmolitvama,dostigaojestanje blaenstva onih koji se u Jevanelju nazivaju siromani duhom i koji plau. On je ve 116

raskidao mnoge okove strasti, ve je zamirisao mirisom duhovne slobode, ve u svojim nedrima nosi zalog spasenja. Ne naputaj tesni molitveni put i dostii e sveti mir tajanstvenesubote:usubotuseneizvravanikakavzemaljskiposao,povlaisenaborbui podvig;ublaenombestrau,izvanrasejanosti,duaistommolitvomstojipredBogom,i umirujeseuNjemu,veromuNjegovubeskrajnudobrotu,predanouNjegovojsvesvetoj volji. Kod podvinika molitve napredovanje u molitvi u poetku poinje da se javlja kao naroitoprisustvopanje:svremenanavreme,onaneoekivanoobuzimaumizakljuava ga u rei molitve. Zatim, ona postaje mnogo postojanija i dugotrajnija: um kao da se prilepi za rei molitve, one ga povlae ka sjedinjenju sa srcem. Na kraju, sa panjom se iznenadapoveeumiljenjeiovekauinihramommolitve,hramomBoijim. Prinosi Bogu tihe i smirene molitve, a ne strasne i vatrene. Kada postane tajanstveni svetenosluitelj molitve tada e ui u Boiju skiniju i tamo e svetenim ognjem napuniti molitvenu kadionicu. Neisti oganj slepo, vetastveno rasplamsavanje krvi zabranjenojeprinositisvesvetomeBogu. Sveteni oganj molitve pozajmljen iz Boije skinije jeste sveta ljubav, koja se Duhom Svetimizlivauistinskehriane(Rim5,5).Onajkojisetrudidasjedinimolitvusaognjem krvimisli,usvojojsamoobmani,obmanutmiljenjemosebi,daizvravasluenjeBogu,a ustvarigarazgnevljuje. Ne trai naslade u molitvi: one nikako nisu svojstvene greniku. elja grenika da oseti nasladuvejesamoobmana.Traidaoivitvojemrtvo,okamenjenosrce,kakobiseono otvorilo da oseti svoju grehovnost, svoj pad, svoju nitavnost, kako bi ih ono shvatilo, sagledalo ih u samoodricanju. Tada e se u tebi javiti istinski plod molitve: istinsko pokajanje. Ti e zajaukati pred Bogom i zavapie Njemu molitvom, iz bednog stanja svojedue,kojetiseiznenadaotkrilo;vapiekaoiztamnice,kaoizgroba,kaoizada. Pokajanjeraamolitvu,idvostrukoseraaodsvojekeri. Naslada u molitvi iskljuivo je udeo svetih izabranika Boijih, obnovljenih Svetim Duhom. Ko je zaveden silinom krvi, zaveden sujetom i sladostraem, i sam sebi predstavljanasladu:tajsenalaziunajgorojsamoobmani.Natakvodelovrlojesposobna duapomraenaivotompotelu,duaobmanutaiobmanjivanasvojomgordou. Oseanjaroenamolitvomipokajanjemsastojeseuolakanjusavesti,uduevnommiru, u pomirenju sa blinjima i sa ivotnim okolnostima, u milosti i sastradanju sa oveanstvom, u uzdranju od strasti, od hladnoe prema. svetu, u pokornosti Bogu, u snazi prilikom borbe sa grehovnim pomislima i zanosima. Tim oseanjima kojima e takoeokusitinaduspasenjabudizadovoljan.Netraiprevremenouzvienaduhovna. stanjaimolitvenaushienja.Onauoptenisutakvakakvimihpredstavljanaauobrazilja: 117

dejstvoSvetogDuha,odkogsejavljajuuzvienamolitvenastanja,nedostinojetelesnom umu.[18] Nauidasemolisvakomsvojompomilju,svomduomsvojom,svomsnagomsvojom. Pita: ta to znai? To se ne moe drugaije saznati, nego iskustvom. Trudi se da se neprekidno bavi paljivom molitvom: paljiva molitva e ti doneti odgovor na pitanje krozblaenoiskustvo. Molitveni podvig izgleda teak, skuen, suvoparan za um, koji je navikao da se bavi jedino trulenim stvarima. Navika na molitvu se teko stie; a kada se pak zadobije ta navika,onatadapostajeizvorneprestaneduhovneutehe. Molitva,kaotojeveranijereeno,jestemajkasvihvrlina:stecimajku!Sanjomedoii njenaedaudomtvojedue,iuiniegahramomBoijim. Pre zapoinjanja svakog posla prinesi molitvu Bogu; njom se priziva Boiji blagoslov na tvoja dela, i njome sudi o svojim delima: pomisao o molitvi udaljuje od dela koja su protivnazapovestimaBoijim. KosepresvakogdelaireiobraamolitvomBoguzaurazumljenje,pomoiblagoslov:taj ivisvojivotkaodajepredoimaBoga,podNjegovimrukovoenjem.Navikanatakvo ponaanje je vrlo pogodna; nema nieg otroumnijeg, rekao je Veliki Varsanufije, nema niega zgodnijeg, od toga da se, pri svakoj potrebi sa kojom se sreemo, um uzvodi Bogu.[19] UtekimivotnimokolnostimauestajmolitveBogu.Sigurnijejepribeimolitvama,nego praznim razmiljanjima slabog ljudskog razuma, razmiljanjima koja se najveim delom pokaukaoneostvarljiva.SigurnijejeoslonitiseveromimolitvomnasvemoguegBoga negoklimavimrazmiljanjimaipretpostavkamanasvojnemonirazum. Nemojbitinerazboritusvojimmolbama,kakonebiprognevioBogasvojimmaloumljem: onaj koji od CARA careva trai neto nitavno uniava Njega. Izrailjci koji nisu obratili panjunaudaBoija,kojasuradinjihizvrenaupustinji,molilisudaimseispuneelje creva:Jodokhranabeeuustimanjihovim,doegnjevBoijinaNjih(Ps77,3031). Prinosi Bogu molitve koje prilie veliini Njegovoj. Solomon je traio od Njega premudrost; dobio ju je, i sa njom mnotvo drugih dobara: zato to je traio razumno. JelisejjetraioodNjegablagodatSvetogDuha,dvostruko,predsvojimvelikimuiteljem, injegovamolitvajebilaprimljena. Onaj koji trai u svojoj molitvi trulena zemaljska blaga izazvae negodovanje nebeskog caranasebe.AneliiarhanelitevelmoeNjegovegledajjuteuvremetvojemolitve, gledajutatitraiodBoga.Onisezadivljujuiradujukadavidezemaljskogkojijeostavio

118

svojuzemljuiprinosimolitvuzadobijanjeneeganebeskog;onisealoste,nasuprottome, naonogakojineobraapanjunanebesko,itraisvojuzemljuitrulenost. Namajezapoveenodabudemokaodeca,pozlobi,anepoumu(1Kor14,20).Prilikom molitveodbacujeserazumovogasveta,mnogogovorljivirazmetljiv:iztoganesledidase u njoj oekuje i trai oskudnost uma. U njoj se trai savreni razum, razum duhovni, ispunjen smirenoumljem i prostotom, koji se esto u molitvi izraava, ne reima, nego molitvenimutanjem,kojeprevazilazirei.Molitvenoutanjetadaobuzimaum,itadase prednjimiznenadapojavenova,duhovnashvatanja,kojasenemoguizrazitireimaovog sveta i veka, i tada se javlja naroito ivi oseaj prisustva Boga. Pred neobuhvatnom veliinomBoanstvazamukneNjegovanemonatvarovek. Mnogogovorljivost(Mt6,7,8),kojujeGospodosudioumolitvamaneznaboaca,nalazise u mnogobrojnim molbama za prolazna blaga, kojih su prepune molitve neznaboaca, u tom pompeznom izlaganju u kom su one zatraene[20] kao da retoriki ukrasi, vetastvena zvunost i snaga stila, mogu na Boga delovati isto kao to deluju na sluh i nerve telesnih ljudi. Osuujui tu mnogoreitost, Gospod nikako nije osudio dugotrajne molitve, kako se uinilo nekim jereticima: On sam je osvetio dugotrajnu molitvu, prebivajuidugoumolitvi.IprovedesvunoumolitviBogu(Lkb,12),svedoiJevaneljeo Gospodu. Dugotrajnost molitve ugodnika Boijih nije zbog mnogogovorljivosti, nego zbog izobilja duhovnih oseanja, koja se kod njih javljaju za vreme molitve. Izobiljem i snagom tih oseanjavremese,takorei,ponitavapreobraavajuisezasvetiteljeBoijeuvenost. Kada delatelj molitve dostigne napredovanje u svom blaenom podvigu: tada razliite misli u psalmima i drugim molitvoslovljima postaju neodgovarajue za njegovo raspoloenje. Molitva mitara i druge krae molitve, bolje izraavaju neizrazivu, opirnu eljusrca,iestosuugodniciBoijiprovodiliutakvojmolitvimnogesate,daneigodine, neoseajuipotrebuzaraznolikoumislizasvojusnanu,usredsreenumolitvu.[21] Molitve koje su sastavili jeretici veoma su sline molitvama neznaboaca: u njima je mnogogovorljivost;unjimajezemaljskalepotarei;unjimajeuzburkanakrv;unjimaje nedostatak pokajanja; u njima je tenja ka braku sa Sinom Boijim pravo iz bludilita strasti;unjimajesamoobmana.OnesustraniDuhuSvetome:unjimaseoseasmrtonosna zarazamranogduha,duhalukavog,duhalaiipogibli. Veliki je rad molitva! Sveti apostoli su se radi molitve i sluenja Slovu odrekli sluenja blinjima u njihovim telesnim potrebama. Ne dolikuje nama, rekli su oni, da ostavivi rije Boijusluimookotrpeza...Amiemoumolitviiuslubirijeipriljenoostati(Dap6,2,4),to jest, u razgovoru sa Bogom u molitvi, i razgovoru o Bogu sa blinjima, objavljujui im triipostasnogBogaiooveenogBogaLogosa.

119

Bavljenje molitvom je najuzvienije delo za oveiji um; stanje istote, koje je strano razonodi, i koje umudolaziod molitve jenjegovo najuzvienijeprirodno stanje;njegovo ushienjeBogom,emujeosnovniuzrokistamolitvajestenatprirodnostanje.[22] UnatprirodnostanjeulazesamosvetiugodniciBoiji,obnovljeniSvetimDuhom,kojisu svuklistarogAdamaiobukliseuNovog,kojisusposobniotkrivenimlicemodraavatislavu Gospodnju,preobraavatiseutajistilik,izslaveuslavu,delovanjemDuhaGospodnjeg(2Kor 3,18).Najveideoboanskihotkrivenjaonidobijajuuvremebavljenjamolitvom,budui da je to vreme u koje dua biva naroito pripremljena, okrenuta optenju sa Bogom.[23] TakojesvetiapostolPetar,uvrememolitve,ugledaopoznatuplatanicukakosesputasa neba (Dap 10,11). Tako se kapetanu Korniliju u vreme molitve javio aneo (Dap 10, 3). Tada,kadaseapostolPavlemoliouJerusalimskomhramu,javiomuseGospodinaredio da smesta napusti Jerusalim: Idi, jer u teja poslati daleko meu neznaboce (Dap 22,1721), rekaomujeOn. Gospodjezapovediomolitvu,kaoipokajanje.Kaokrajmolitve,kaoipokajanja,pokazan je jedino: ulaz u Carstvo nebesko, u Carstvo Boije, koje je u nama. Pokajte se, jer se pribliiloCarstvonebesko(Mt4,17).CarstvoBoijeunutrajeuvama.Ititeidaevamse;traitei naiete;kucajteiotvorievamse.Jersvakikojiite,dobija;ikojitrai,nalazi;ikojikuca,otvara muse.OtacvanebeskiedatiDuhaSvetogonimakojiituodNjega(Lk11,910,13).AzarBog neeodbranitiizabranikesvojekojimuvapijudanino,ialesenanasiljekojemsuizloeniod grehovnezarazeidemona?Kaemvamdaeihubrzoodbraniti(Lk18,78).UlazakuCarstvo nebesko, koje je svetim krtenjem usaeno u srce svakog hrianina, jeste razvijanje tog CarstvadejstvomSvetogDuha. Molitvomhitaduakojaekaspasenje,hitazaSpasiteljem,upratnjiNjegovihbezbrojnih uenika. Vii za Njim, poput ene Hananejke (Mt 15,2228); ne alosti se zbog Njegovog dugotrajnog neobaziranja: velikoduno i smireno izdri tegobe i ponienja, koje e On dopustiti na tvom molitvenom putu. Radi uspeha u molitvi, neizostavno je potrebna pomoiskuenja.Potvojojveri,zatvojesmirenje,raditvogneodstupanjaumolitvi,One te uteiti isceljenjem keri tvoje, koja besni zbog delovanja strasti isceljenjem tvojih pomisliioseanja,pretvoriviihodstrasnihubestrasne,odgrehovnihusvete,odtelesnih uduhovne.Amin. NAPOMENE: 1. Lestvica,zaglavljePouke28.PrepodobniMakarijeEgipatski,Pouka3,glava1. 2. PremaobjanjenjuPimenaVelikog.Alfavitnipaterik 3. Lestvica,Pouka28,glava7.

120

4. Lestvica,Pouka7,glava11. 5. Pouka89. 6. PrepodobniKasijan.Poukaorasuivanju.Dobrotoljubnje,tom4. 7. Sv.IsakSirijski,Pouka85. 8. Isto,Pouka11. 9. SvetiIsakSirijski,Pouka56.iPouka57. 10. PrepodobniSimeonNoviBogoslov.Reotrividamolitve,Dobrotoljubljetom1. 11. Lestvica,Pouka28,glava17. 12. KalistiIgnjatijeKsantopuli,Dobrotoljublje,tom4,glava24. 13. Delo O molitvi, ovog ugodnika Boijeg, smeteno je u knjizi Klasje, u izdanju Optinskepustinje. 14. PrepodobniGrigorijeSinait,Oprelesti,vrlokorisnapoglavlja,Dobrotoljublje,tom 1. 15. PoukaprepodobnogSimeonaotrioblikamolitve. 16. Lestvica,Pouka28,glava17. 17. JeromonahSerafimSarovski. 18. SvetiIsakSirijski,Pouka55. 19. Odgovor216. 20. PotumaenjublaenogTeofilaktaOhridskog 21. Jeromonah Serafim Sarovski, monah koji je naroito napredovao u molitvi, koji je proveo hiljadu dana i hiljadu noi stojei na kamenu i vapijui Gospodu: Boe milostivbudimenigrenome!Pripovestoivotuipodvizimao.Serafima.Moskva, izdanje1844.godine. 22. Lestvica,Pouka28. 23. SvetiIsakSirijski,Pouka16. 121

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OMOLITVI DRUGIDEO Svetjeveliki,zaduuspasonosan,podvigmolitve.Onjeglavniiprvimeumonakim podvizima. Svi ostali podvizi jesu podvizi koji slue tom podvigu; oni se preduzimaju raditogadabisepodvigmolitveuspenijeizvravao,kakobiplodovimolitvebiliobilniji. Glava svakog blagoestivog ivota, rekao je prepodobni Makarije Veliki, i vrh svih dobrihdelajestepostojanoprebivanjeumolitvi.[1] Kojeljudskostanjemoebitiuzvienije,kojesemoeuporeditisastanjemovekaodonog u kome je doputeno da molitvom razgovara sa Carem careva, sa Bogom bogova, sa Tvorcem i punovlasnim Vladarom svih vidljivih i nevidljivih, materijalnih i duhovnih stvorenja? Zbogvanostivrenjamolitve,tovrenjezahtevaznaajnuprethodnupripremu.[2] Od onih koji ele da pristupe Caru careva, On trai Njemu ugodan nain miljenja i raspoloenje srca, onaj nain miljenja i ono raspoloenje srca, posredstvom kojih su se NjemupribliiliiNjemuugodilisvipravedniciStarogiNovogzaveta(Lk 1,17).Beztog naina miljenja i raspoloenja srca pristup je nemogu, pokuaji i napori pristupa su uzaludni. TikojielidapristupiBogu,iprisajediniseNjemuneprekidnimprebivanjemumolitvi, pazise!Briljivoispitajsvojnainmiljenja:dalijezaraennekakvimlanimuenjem?Da litanoibezizuzetkaslediuenjeIstoneCrkve,jedineistinite,svete,apostolske?[3]Ako li neko ne poslua niCrkvu, rekao je Gospod uenikuSvome, neka ti bude kao neznaboac i carinik,kojisustraniBogu,kojisuneprijateljiBoiji.Kakavpakznaajmoeimatimolitva onogakosenalaziustanjuneprijateljstvapremaBogu,ustanjuotuenjaodBoga? Saznanje sopstvene grehovnosti, saznanje sopstvene nemoi, svoje nitavnosti jeste neophodanuslovdamolitvabudemilostivoprimljenaiuslienaodBoga. Svisveti su u osnovu svoje molitve polagali saznanje i ispovedanje svoje grehovnosti i grehovnosti itavogoveanstva.Svetostovekazavisiodsaznanjaiispovedanjategrehovnosti.Onaj kojidarujesvetostljudimazanjihovopokajanje,rekaoje:Nisamdoaodazovempravednike nogrjenikenapokajanje(Mt9,13). 122

Tikojielidasebavipodvigommolitve!prenegotopristupitompodvigu,potrudise da oprosti svakomeko te je ogorio, oklevetao, ponizio, ko ti je priinio bilo kakvo zlo. Taj,predkoganameravadastanemolitvom,zapovedati:Ako,dakle,prinesedarmolitve gornjemrtvenikuCarucareva,iondjesesjetidabrattvojimanetoprotivtebe,ostaviondje darsvojpredrtvenikom,iiditesenajprijepomirisabratomsvojim,paondadoiiprinesidarsvoj (Mt5,2324). Pripremi sebe za molitvu bestraem i bezbrinou. Od strasti su brige. Sputavana strastima,opsednutabrigama,tvojamisaonemoenesmetanomolitvomdastremiBogu. Ne moete sluiti Bogu i mamonu: jer gdje je blago vae, ondje e biti i srce vae. Ne brinite se, dakle, govorei: ta emo jesti, ili ta emo pii, ili ime emo se odjenuti? Itite priljenim, postojanim, molitvama, ispunjenim umiljenjem, najprije Carstvo Boije i pravdu njegovu, i ovo e vam se sve dodati. Otrgni od zemlje i svega zemaljskog tvoj um i srce, i nee ti biti tekodazaponenevidljivihodmolitvomkanebu. Akotrpisiromatvo,ilitemuetekeokolnosti,ilitezlostavljaiprogonitvojneprijatelj: ne osvri se zbog toga da tvoja panja pri molitvi ne bi bila napadana nikakvom razonodom,nikakvimzbunjivanjemneosvrisenanadolazeaseanjaipomisliotvom siromatvu,otvojimokolnostima,otvomneprijatelju.Taj,uijojpunojvlastisiiti,itvoje okolnosti,itvojneprijatelj,kaevoljenimaSvojima:Nekasenezbunjujesrcevae,vjerujteu Boga,iumenevjerujte(Jnn,1). Kadasemoli,zavetaonamjeGospod,uiuklijetsvoju,izatvorivivratasvoja,pomoliseOcu svomekojijeutajnosti:iOtactvojkojividitajno,uzvratietebijavno.Bilodasiudrutvuljudi ilisisam,trudisedasepostojanoudubiuunutranjuklijettvojedue,dazatvorivrata ulaijezika,idasetajnomoliumomisrcem. Zavolevipodvigmolitve,zavolisamouivetastvenukeliju.Zatvorinjenavratazasebei za druge. Trpeljivo podnosi skuenost zatvorenosti: ona nee ubrzo biti zamenjena prijatnijim oseanjem. Prebivaj u svojoj keliji, rekli su sveti oci, ona e te nauiti svemu[4]tojest,monakomivotu,kojijesavusredsreennamolitvu. Zavolevi podvig molitve, zavoli u^anje: ono e snage due sauvati nerazjedinjene, sposobne za neprestanu molitvu u unutranjoj klijeti. Naviknutost na utanje daje mogunostzabezmolvnumolitvusrcaiusredgalamemnotvaljudi.2 Kao rtvu ljubavi prema molitvi prinesi ulne naslade i umne naslade, radoznalost, znatielju; uvaj tvoju duu od svih spoljnih utisaka, kako bi se na njoj otisnuo, posredstvom molitve, Bog. Njegov svesveti, nevidljivi, duhovni lik ne trpi da prebiva u duikojajezagaenaslikamasujetnog,vetastvenog,prolaznogsveta. Ne zanosi se vidljivom prirodom, ne bavi se sozercavanjem njene lepote; nemoj gubiti drago^enovremeiduevnesnagenasticanjeznanjakojedonoseljudskenauke.1Isnagei 123

vreme upotrebi za sticanje molitve, koja svetenodejstvuje u unutranjoj klijeti. Tamo, u tebi samome, molitva e otkriti prizor koji e privui svu tvoju panju: ona e ti doneti znanjakojasvetnemoeprimiti,obiimakojaonaknemoenirazumeti. Tamo, u dubini srca, uvidee pad oveanstva, uvidee tvoju duu ubijenu grehom, uvideegrob,uvideead,uvideedemone,uvideelanceiokove,uvideeplameno orujeheruvima,kojiuvaprolazkadrvetuivota,braneiovekuulazurajskuobitelj uvidee mnoge druge tajne, sakrivene od sveta i od sinova sveta.[5] Kada otkrije taj prizor, tvoje oi e se prikovati za njega; ti e ohladniti prema: sveku zemaljskom i trulenom,simsidosadasaoseao. SadailisutraumreurekaojesvetiAndrejmonahu,[6]odvlaeigaodprivezanOstiza materijalno, objanjavajui nerazumnost takve privezanosti. Veoma tane rei! Veoma tano prikazananeodreenostkrajanaegzemaljskog ivota!Nedanas,sutrau umreti. Nita nije lake nego umreti. I najdui ivot, kada se pribliimo njegovom kraju, deluje kao najkrai trenutak. Zato bi se pak bavili onim to emo, po neophodnosti, morati napustitizauvek,napustitiveomabrzo.Boljejemolitvomizuitisebe,izuitiivotisvet kojinasoekuje,ukomemovenoostati. Usamljenostkelijeipustinjatujeobitalitemolitve.Kojeiskusiomolitvurekaojesveti Jovan Lestvinik, taj e izbegavati mnotvo ljudi: ko e, ako ne molitva, uiniti svog ljubitelja, poput pustinoljubivog magareta, slobodnim od potrebe za drutvom.[7] Ako hoe svoju duu da posveti delu molitve: udalji se od gledanja sveta, odvoji se od ljudskogdrutva,odrazgovoraiuobiajenogprimanjadrugovausvojukeliju,akipod izgovorom ljubavi. Udalji od sebe sve to spreava i ometa tvoj tajanstveni razgovor sa Bogom.[8] Prebivaj na zemlji i u ljudskom drutvu, kao tuin. Ti si tuin. Zemlja je gostionica.Nepoznatjeasukojiebitipozvan.Pozivjeneizbeanineumitan,odbitiili usprotiviti se nije mogue. Pripremi sebe svetom molitvom za radostan izlazak iz gostionice. MolitvaprisajedinjujeovekaBogu.Nanjenodejstvo,saneiskazivomzaviuimrnjom, gledaju pali aneli, koji su padom, iz prisajedinjenosti Bogu preli u strano, bezumno neprijateljstvo prema Njemu. Raznoraznim iskuenjima oni nastoje da pokolebaju onoga koji se moli, da ga odvrate od najspasonosnijeg podviga, da mu otmu to napredovanje i blaenstvo koje je, bez sumnje, dobio podvigom. I zato se mora na vreme pripremiti za tekoe onaj kojielida sebavimolitvom, kakonebi dolaziou nedoumicui zbunjenost kada ga one sustignu, kako bi im se mogao odvano suprotstaviti snagom vere i trpljenja.[9] Demoni pogaaju monaha koji prebiva u molitvi, telesnim bolestima, mue ga siromatvom, nedostatkom interesovanja i pomoi ljudi, kao to su pogaali i muili pravednog Jova, po Boijem doputenju. Ali mi, poput tog pravednika, blagoslovimo i zablagodarimoBoguzatotosu,poNjegovomdoputenju,izvrilidemoni(Jovgl.1.i2); 124

u slavoslovlju i blagodarnosti izvrimo svesvetu volju Boiju, koju nam je objavio Sveti BoijiDuh:Nasvemuzahvaljujte;jerjeovovoljaBoijazavasuHristuIsusu(1Sol.5,18). Demoni ue ljude da se naoruaju protiv delatelja molitve, da ga osuuju zbog udnog ponaanja, zbog oskudnosti korisne delatnosti optuuju ga za prazninu, licemerje i umiljenusvetost,pripisujumuzleilaljivenamere,poronadela,naruavajuiometaju njegovo bezmolvije, primoravaju ga na poslove suprotne njegovom nainu ivota, povezane sa zabavom, rasejanou, na naruavanje mira srca. Znajui poetni uzrok tih iskuenja, moliemo se, prema zapovesti Jevanelja i zavetanju svetih otaca, za nae blinje,kojigreeuneznanjuizavedenosti;podvaledemonaunitieBog. Iskuavajui nas spolja, demon deluje i unutar nas. Sada se udaljimo u usamljenost, i ponemo da se bavimo molitvom: oni pobuuju u nama razne grehovne elje, kakve do tada nismo oseali napadaju nae srce bezbrojnim grehovnim pomislima i matanjima, kojasedotadanikadanisupojavljivalaunaemumu:onitoinekakobimi,dospeviu nedoumicu i uninije, budui da ne vidimo nikakvu korist od molitvenog podviga i usamljenosti, napustili iste.[10] To delovanje demona za podvinike koji su novi u podvigu izgleda kao delovanje sopstvene due: nevidljivi, u zlu brzi nai neprijatelji, ineizlodelaujednohoedasesakriju,kakobiizlazakizzamki,postavljenihzaoveka, njemubionemogu,arastrojstvoipogibijaneizbeni.[11] Kao to demoni smatraju da je veoma vano za njih da se sakriju od oveka, tako je za ovekaveomavanodashvatidasuonipoetnidelateljigreha,izvornaihiskuenja,a ne nai blinji, ne mi, kada ivot provodimo u sluenju Bogu a ne bilo kakav dogaaj. Uvidevineprijatelje,postepenoemosenauiti,podrukovoenjemreiBoije,dabudno nadziremonjihisebe,daimsevrstosuprotstavljamo.Ponizitese,uinasvrhovniapostol, dakle,podmonurukuBoiju,davasuzvisikaddoevrijeme.SvesvojebrigepoloitenaNjega,jer seOnstarazavas.Buditetrezveniibdite,jersuparnikva,avo,kaolavriuihodiitraiko1ada prodere.Njemuseprotiviteutvrenivjerom(1Pt5,b9). Taborba,tinapadidemonanaonekojisemoleispasavaju,doputeniodsamogBoga jesu posledica naeg proizvoljnog pada, prilikom kog smo se pokorili vlasti demona. Pokorimo se odluci Boijoj, pravosudnoj za nas, i pognimo glavu pred svim udarcima muka i bolesti, kojima e biti ugodno Bogu da kara nau grehovnost i naa sagreenja u prolaznom ivotu, kako bi nas izbavio od venih muka i bolesti koje smo zasluili. Bog, doputajui da nam se dogode iskuenja, i predajui nas avolu, nikada ne prestaje da promilja o nama; kanjavajui nas, ne prestaje da nam ini dobro. Vjeran je Bog, kae apostol,kojivasneepustitidaseiskuatevemanegotomoete,negoeuinitisaiskuenjemi kraj, da moete podnijeti (1 Kor 10,13). I avo, kao sluga i stvorenje Boije, iskuava ne onoliko koliko on hoe, nego onoliko koliko mu doputa zapovest Boija; iskuava ne onda kada on ushtedne, nego kada mu se za to daje dozvola.[12] Predajmo Bogu, po

125

savetuapostola,svunaubriguosebi,svenaetuge,svunaunadu,izbogtogaseeei snanijemolimoNjemu. Doputenjedemonimadanasiskuavajujeneophodnozanaespasenje:protiveisenaoj molitvi, oni nas primoravaju da se nauimo da naroito veto koristimo taj ma. Maem molitveslamaseognjenimaheruvimakojiuvaputkadrvetuivota,ipobednikpostaje priasnikvenogivota(Otk2,7).[13]PoneizrecivojpremudrostiBoijoj,zlodobrupomae, u nameri koja nije dobra.[14] Kada u naoj usamljenosti i bavljenju molitvom, u nama iznenada prokljuaju strasna oseanja i pokreti, napadnu nas ljutite pomisli, stanu pred nasgrehovnamatanjauzavodljivojivosti:tojeznakdolaskademona.Tadanijevreme za uninije, nije vreme za raslabljenost: vreme je podviga. Usprotivimo se neprijateljima snanommolitvomBogu,ionerasejati,prognatinaeneprijatelje.[15] U nevidljivoj borbi neemo uvek i brzo postati pobednici: pobeda je dar Boiji, koji Bog daruje podviniku usvoje vreme, koje je poznato jedino Bogu i odreeno je jedino od Boga.Samiporazipostajuneophodnizanas.Ovdesepodrazumevajuporazikojidolaze odnaenemoiinaegrehovnosti,aneodpromenljivevolje.Porazibivajudoputeniradi naegsmirenja,raditoga,dabimiuvideliiizuilipadnaegbia,ipriznalineophodnost Iskupitelja,poverovaliuNjega,iispovedaliNjega.[16] Prilikomtakvihporazanainevidljivineprijateljiizazivajustidkodnaszbognaihporaza, a zbog stida dolazi raslabljenost u molitvenom podvigu, nepoverenje u njega, misao o njegovom naputanju i o prelasku na dobru delatnost meu ljudima. Ne dajmo se obmanuti!Usamoodricanjuibezstida,otkrijmosvojuranupredsveblagimisvemoguim Bogomnaim,kojijenamzapovediotuspasonosnubestidnost,iobeaodaejeovenati odmazdomnadsuparnicimanaim(Lk18).Poloimozavetusvojojdui:dokrajaivota neostavljatimolitvenipodvig,iznjegovogokruenjapreiuvenost. Na stid pri porazima daleko je od smisla: on je zao podsmeh nama od strane naih neprijatelja. Moe li taj list smokve stid sa njegovim sredstvima da sakrije ovekovo sagreenje od svevideeg Boga? Bog vidi greh i bez ispovedanja greha. On trai ispovedanjejedinoraditogadabiizleio.AkojeOnzavetaoSvomapostoludaoprata bratu,kojijesagreioikojisekaje,sedamputanadan:timpreetosamispunitinadnama, kojimuneprestanoprinosimomolitvuipokajanje(Lk17,4). Briljivo obratimo panju na sledee: zar naa dvodunost ne snai nae neprijatelje u borbisanama?Nijelionauzroknaihestihporaza?Neuvrujemolimisamivlasti uticaj naih neprijatelja nad nama, ispunjavajui njihovu volju kada ispunjavamo nae telesneelje,zanose,strasti?NeprognevljujemolitimeBoga,neudaljujemoligaodsebe? Nedelujeliunamasvetoljublje,kojezadravananamaizgledsluiteljaBoijih,alinam oduzima sutinsko dostojanstvo Boijih sluga, inei nas u sutini neprijateljima Boga? (Jak4,45) 126

Dvojeduanovjek,nepostojanjeusvimaputevimasvojimkavrlini(Jak1,8):timpre,onese pokolebati na putu najuzvienije, najvanije vrline molitve. On biva odbaen od Boga, kao ni topao ni hladan (Otk 3, 16). On nee moi da bude uenik istinske molitve, koja svojeuenikedovodipredliceBoije,radinatprirodnepouke,kojaihvodizaIsusom,ako seneodreesvegatoima(Lk14,33):bolesnenaklonostivoljepalogovekapremasvetu.A kojisuHristovi,raspeetijelosastrastimaieljama(Gal5,24):samoonikojisvecelopripadaju Hristumogusteiistinskumolitvu. Naizgled nitavna strast, naivna ljubav prema bilo kom predmetu, ivom ili neivom, nizvodiumisrcesaneba,obaraihnazemljumeubeslovesnegmizavceionekojimile prostranim ovosvetskim morem (Ps 103, 25). Sveti oci uporeuju podvinika koji je napredovao u molitvi sa orlom, a sitniave strasti sa petljom na omi; ako se u tu petlju zaplete makar jedan nokat snane noge orla, orao postaje nesposoban da preleti goru, i postaje lak i neizbean ulov za lovca[17]: uzaludna je tada i snaga i neustraivost carske ptice. Idi, ue nas sveti oci, uzmi uputstvo iz svetog Jevanelja, prodaj sve to ima i podaj siromasimaiuzmikrst,odrecisesebe,takotoesesuprotstavititvojimstrastimaitvojoj paloj volji (Mt 19,21; 16,24; Mk 10,21), kako bi mogao da se pomoli nesmueno i bez rasejanosti.[18] Dok u tebi ive strasti, dotle e tvoju molitvu ometati zbunjenost i rasejanost. Neophodnojeprvoseodvojitiodmaterijalnogbogatstva,rastatiseodsveta,odreigase: samo kada se dogodi to odricanje, hrianin moe sagledati svoje unutranje ropstvo, tamnicu, okove, rane, umrtvljenje due.[19] Borba sa smru koja ivi u srcu, koja se odigravaposredstvommolitve,podvostvomReiBoije,jesteraspee,jestepogubljenje dueradispasenjadue(Mk8,35).[20] Sjedinimolitvusarazumnimpostom:sjedinjenjetadvaduhovnaorujazapovediojesam Gospod,radiisterivanjademonaizsebe(Mk9,29).Atikadaposti,namaiglavusvoju,ilice svojeumij(Mt6,17),zapovedaojeSpasitelj.Potumaenjusvetihotaca[21]jelej,kojimsuu to vreme pomazivali glavu, oznaava milost koju moramo imati u svom duhovnom rasuivanju,kakojerekaoiapostol:Obucitese,dakle,kaoizabraniciBoiji,svetiiljubljeni,u milosre, dobrotu, smirenoumlje, krotost, dugotrpeljivost, podnosei jedan drugoga, i opratajui jedandrugomeakokoimatubunakoga;kaotoHristosoprosti vama, takoivi(Kol3, 1213). Lice tela i due treba umivati suzama: one e se tada pojaviti na oima onog koji posti i molise,kadasenjegovosrcepreispuniljubavljupremablinjima,sastradanjemsacelim oveanstvombezizuzetka. HoelidazadobijeBogamolitvom?Usrcuzadobijmilost,kojomnamjezapoveenoda se upodobimo nebeskom Ocu (Lk. 6,36) i dostignemo blagodatno savrenstvo (Mt 5,48). Primorajsrcenamilostidobrotuipogruzi,obucisavsvojduhuteosobine,dokgodne 127

osetiusebiovekoljublje,poputonogkojimsunceobasjavajednakoizleidobre;idajedad pravednimainepravednima(Mt5,45).[22] Kada od due svim blinjim oprosti njihova sagreenja: tada e ti se otkriti tvoja sopstvena sagreenja. Ti e uvideti koliko ti je potrebno milosre Boije, koliko je ono potrebnoitavomoveanstvu:zaplakaepredBogomzasebeizaoveanstvo. Svetiocisvedelanjemonaha,savnjegovivot,saimajuupla.taznaiplamonaha?To jenjegovamolitva.[23] SvetiDuh,kadaseuseliuoveka,molisezanasuzdisajimaneizrecivim(Rim8,26).Boanski i nadnebesniDuh,kao dajepostao duaoveka, molisei plae za njega; Onsemoliza svetepovoljiBoijoj(Rim8,27),zatotojejedinoNjemupotpunopoznatavoljaBoija.ta je u Bogu niko ne zna osim Duha Boijega (1 Kor. 2,11); Gospod, obeavajui Svojim uenicimanajveidar,darSvetogDuha,rekaoje:UtjeiteljDuhSveti,kogaeOtacposlatiu imemoje,Onevasnauitisvemu(Jn14,26);daklesvemu,iplauimolitvi.Oneplakatiza nas,Onesemolitizanas,jermineznamotaemosemolitikaototreba(Rim8,26).Toliko smominemoni,ogranieni,pomraeniipovreenigrehom![24] AkoSvetiDuh,useliviseunas,plaezanas:timpresmomi,dokneprimimotogStranca u sebe, duni da plaemo za sebe. Ako je nae stanje, posle obnovljenja Svetim Duhom, dostojno plaa po svedoanstvu samog Duha: tim pre je ono dostojno plaa u svojoj starini, u svom padu, preputeno samo sebi. Pla mora biti neodvojivo svojstvo nae molitve,njenpostojani,nerazdvojivisaputnikisatrudnik,njenadua. Ko spaja pla sa molitvom, taj se podvizava po zapovesti samoga Boga, podvizava se ispravno,zakonito.Usvojevremeoneponjetiobilanplod:radostpouzdanogspasenja. Kojeodstranioplaizmolitve:tajsetrudinasuprotBoijemodreenju,tajneeponjeti nikakavplod.Nesamoto,ponjeetrnjetatine,samoobmane,pogibli. Brao! Ne dopustimo sebi da nas obmanu lane, smene, nerazumne, pogibeljne misli: nemojmo stremiti traenju naslade prilikom nae molitve! Nije grenicima svojstvena blagodatna naslada; njima je svojstven pla: zatraimo ga sa svim usrem, zatraimo tu riznicukljuzasveduhovneriznice. Onajkojinemapla,nalaziseulanomstanju:onjeobmanutsvojomgordou. Sveti oci nazivaju pla voom duhovnog podviga. On je duan da predvodi sve nae blagoestivepomisli,daihusmeravakapravomcilju.Pomisaokojanijeproetaplaemi kojanijerukovoenanjimjestezabludelapomisao.[25] PrepodobniPimenVelikijerekao:Savivotmonahamorabitipla.Tojeputpokajanja, koji nam je predat preko Pisma i otaca, koji su rekli: Plaite! Drugog puta osim plaa nema.[26] 128

Drugivelikiotacjerekao:AkohoedaugodiBogu,izaiizsveta,odvojiseodzemlje, napustitvar,pristupiTvorcu,isjedinisesaTvorcem,molitvomiplaem.[27] Monasi koji ive u manastirima sa puno ljudi, i ele da steknu molitveni pla, moraju naroitodaobratepanjunaumrtvljenjesvojevolje.Akojeonibuduodsecaliinebudu obraali panju na grehe i ponaanje blinjih uopte, zadobie i molitvu i pla. Pomisli, sabirajui se u srcu, pobuuju u njemu molitvu i tugu po Bogu, a ta tuga proizvodi suze.[28] Kako nae vreme strano oskudeva u uiteljima istinske molitve, izaberimo sebi za rukovoditeljaiuiteljapla.Oneinauitimolitvi,isauvatiodsamoobmane. Svikojisuodbacilipla,kojisugaodvojiliodsvojemolitve,upalisuusamoobmanu.To potvrujusvetioci.[29] Ko je posredstvom plaa dostigao istu molitvu, sea se u vreme molitve samo Boga i svojegrehovnosti.Smrtisud,kojimoranastupitiodmahposlesmrti,izgledamukaodaje venastupio.OnusrcuoseadastojipredSudijomkojiukonanidansudaneegledati ko je ko i bie neumoljiv, pred Sudijom koji jo moe biti umoljen i moe prihvatiti lice onoga koji plae na sud koji je uspostavljen i otpoeo u molitvi. On se blagovremeno uasava, dvoumi, treperi, rida, stenje, kako bi izbegao beskorisne uase, trepet, nedoumice, ridanje, oajanje, koje e kod odbaenih grenika izazvati konana odluka prognevljenogBogauvekove. Onosuujesebe,kakonebibioosuen;priznajezasebedajeprestupnik,dostojansvih kazni,kakobiodsebeudaljiokazne;ispovedadajegrenik,kakobidobiopravednostiz desnice Boije, koji tu pravednost daje svim grenicima koji su spoznali i raskajali se za svojugrehovnost. Gospod zapoveda: Itite i dae vam se; traite i nai ete; kucajte i otvorie vam se. Ovde je ukazano ne na jednokratno delovanje, nego na neprekidno; zapovest se odnosi na itav zemaljskiivotoveka.Jersvakikojiite,natakavnain,dobija;ikojitrai,nalazi;ikojikuca, neprekidno,otvaramuse.OtacvanebeskiedatiDuhaSvetogaonimakojiituodnjega?(Lk 11,910,13)Premasamomobeanju,neophodnojesavesno,neprekidnodelanje:Neznate kadaedoigospodarkue:uveeiliuponoiiliupojpijetlovailiujutru,danedoeiznenadai naevasdaspavate(Mk13,3536). Nije mogue, primeuje sveti Jovan Lestvinik, nauiti molitvi onoga koji eli da joj se naui koristei samo rei.[30] Njeni uitelji su iskustvo i pla. U skruenosti i smirenju duha, ponimo podvig molitve, stupimo pod rukovoenje plaa: i sam Bog, koji daje molitvuonomekojisemoli(1Sam2,9),1postaenauiteljmolitve.Hoditekmeni,pozivanas sveta majka svih dobrodetelji molitva, svi koji ste umorni, pod jarmom strasti robujui palimduhovima,inatovareniraznimsagreenjima,ijauvasodmoriti.Uzmitejarammojna 129

sebe,inaietepokojduamasvojim,isceljenjevaihrana.Jerjaramjemojblag(Mt11,2830), moedaisceliodsagreenja,akinajveih.[31] Hodite eda poziva nas sveta majka svih vrlina molitva posluajte me: strahu Gospodnjem nauiu vas (Ps 33, 11). Nauiuvas strahu Gospodnjem na samom iskustvu, u vaasrcauneunjegovoseaj.Nauiuvasistrahupoetnika,kojimsesvakoudaljujeodzla (Pr15,27),[32]iistomstrahuGospodnjem,kojiostajeuvekveka(Ps18,10),strahu,kojimje straanGospodnadsvimaokoNjega(Ps88,8),straannadsamimognjenimheruvimimai preslavnim, estokrilnim serafimima. Ostavite besplodnu i uzaludnu privezanost za sve to je prolazno, sa kojim emo se morati i nevoljno rastati! Ostavite sablanjive zabave i naslade! Ostavite praznoslovlje, smeh, i mnogoslovlje, koji pustoe duu! Setite se, shvatite,uveritese,dasteviovde,nazemlji,kratkotrajniprolaznici,dajevaaotadbina, venaobiteljnebo.Vamajepotrebanpouzdanisilanvoadotamo:tajvoasamja,niko drugi. Svi sveti, koji su preli sa zemlje na nebo, nisu preli drugaije nego sa mnom. Onomekojistupiusavezsamnom,jaotkrivampadigrehovnostoveka,iizvlaimgaiz njih,kaoizdubokepropasti.Japrednjimrazotkrivamknezovekojisuuvazduhu,njihove zamkeilance,raskidamtezamkeilance,pobeujemiprogonimteknezove.Jastvorenju objanjavamTvorca,iiskupljenomeIskupitelja,mirimovekasaBogom.Jasvomueniku iljubiteljuotkrivamneobuhvatnuveliinuBoga,iuvodimgauonostanjestrahaBoijegi pokornostiNjemu,ukomtrebadasenalazestvorenjapredStvoriteljem.Jasejemsmirenje u srcu, i inim srce izvorom obilnih suza; svoje priasnike inim priasnicima boanske blagodati. Ne naputam one koji se rukovode sa mnom, dok ih ne izvedem pred lice Boije,dokihnesjedinimsaBogom.Bogjeneispunjivoispunjenjesviheljausadanjemi buduemveku.Amin. NAPOMENE: 1. Pouka3,glava1. 2. Lestvica,Pouka28,glava1. 3. Trebnik,Poredakispovesti. 4. Alfavitnipaterik,prepodobniArsenijeVeliki. 5. SvetiIsakSirijski,Pouka41. 6. SvetiJovanKarpatski,glava13,Dobrotoljublje,tom4.PrepodobniMakarijeVeliki, Pouka1,glava1,Pouka7,glava1etiminej,2oktobar. 7. Lestvica,Pouka27,glava56. 8. Pozajmljenoiz56.poukesvetogIsakaSirijskog. 130

9. PrepodobniNilSinajski,Omolitvi,Dobrotoljublje,tom4. 10. PrepodobniNilSorski,Pouka3. 11. PrepodobniMakarijeVeliki,Pouka7,glava31. 12. PrepodobniMakarijeVeliki,Pouka4,glava7. 13. PrepodobniMakarijeVeliki,Pouka4,glava5. 14. PrepodobniMakarijeVeliki,Pouka4,glava6. 15. Primer borbe sa pobunjenim strastima moe se videti u itiju svete Justine. eti minej,2.oktobar. 16. PrepodobniNilSorski,Pouka3. 17. PrepodobniavaDorotej,Pouka11,Obrzomodsecanjustrasti 18. PrepodobniNilSinajski,Omolitvi,gl17. 19. PrepodobniMakarijeEgipatski,Beseda21,glave2.i3. 20. Iskustvo takve borbe i raspea vidimo u itiju Antonija Velikog, prepodobnog MakarijaEgipatskogidrugihsvetihmonaha. 21. Blagovesnik. 22. SvetiIsakSirijski,Pouka1. 23. SvetiIsak,Pouka21. 24. PrepodobniMakarijeVeliki,Pouka6,glava11;Pouka7,glava12. 25. PrepodobniSimeonNoviBogoslov,Pouka6. 26. Alfavitnipaterik. 27. Alfavitnipaterik,SisojeVeliki 28. Rukovoenje u duhovnom ivotu, prepodobnih Varsanufija Velikog i Jovana Proroka,Odgovor282. 29. Prepodobni Grigorije Sinait, O preleti, i o mnogim drugim predlozima, Dobrotoljublje,tom1. 30. Pouka28,glava64. 31. Lestvica,Pouka28,glava2. 131

32. CitatpocrkvenoslovenskojBibliji. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OSAMGLAVNIHSTRASTI,SANjIHOVOMPODELOMIOGRANCIMA 1.STOMAKOUGAANjE Prejedanje,pijanstvo,nedranjeirazreenjepostova,jedenjeutajnosti,lakomstvoiuopte naruavanje uzdranja. Nepravilna i suvina ljubav prema telu, njegovom stomaku i zadovoljenju, u emu se sastoji samoljublje, zbog kog nastaje neuvanje vernosti Bogu, Crkvi,vrliniiljudima. 2.BLUD Bludno raspaljivanje, bludna oseanja i elje tela, bludna oseanja i elje due i srca (razdraivanje), primanje neistih pomisli, razgovor sa njima, naslaivanje njima, prihvatanje njih, oklevanje u njima. Bludna matanja i zanosi. Oskvrnue isticanjem. Neuzdranjeula,naroitopipanja,uemujedrskostkojaunitavasvevrline.Psovanjei itanje sladostrasnih knjiga. Prirodni gresi bluda: blud i preljuboinstvo. Protivprirodni gresibluda:onanisanje,homoseksualnost,sodomijainjimaslini. 3.SREBROLjUBLjE Ljubav prema novcu, uopte ljubav prema imovini, pokretnoj i nepokretnoj. elja za bogaenjem. Razmiljanje o nainima bogaenja. Matanje o bogatstvu. Strah od starosti, neizvesnog siromatva, bolesti, progonstva. Tvrdiluk. Koristoljublje. Nepoverenje pre^a Bogu, nenadanje u Njegov promisao. Strasna ili bolesna l>ubav prema raznim trulenim stvarima, koja duu liava slobode. Bavljenje sujetnim brigama. Ljubav ka poklonima.

132

Prisvajanje tueg. Lihvarstvo. Bezdunost prema sirotoj brai i svima kojima je pomo potrebna.Kraa.Razbojnitvo. 4.GNEV Pokazivanje, primanje gnevnih pomisli; matanje o gnevu i osveti, pomuivanje srca jarou, pomraenje uma njome: nedolina vika, svaa, grdnja, estoke i zajedljive rei, udaranje. Tua, ubistvo. Zlopamenje, mrnja, neprijateljstvo, osveta, klevetanje, osuivanje,smuivanjeiuvredablinjeg. 5.TUGA Ogorenje,melanholija,odsecanjenadeuBoga,sumnjauobeanjaBoija,neblagodarnost Boguzasvetosedogaa,maloduje,netrpeljivost,neprekorevanjesebe,oaloenjena blinjeg,roptanje,odricanjeodkrsta,pokuavanjedasesiesanjega. 6.UNINIJE Lenjostzasvakodobrodelo,naroitozamolitvu.Naputanjecrkvenogikelijnogpravila. Naputanje neprestane molitve i duekorisnog itanja. Nepanja i urba pri molitvi. Nebriga. Nemanjestraha Boijeg.Besposlienje. Suvinouspokojavanjesnom,leanjem i uivanjem svake vrste. Prelaenje sa mesta na mesto. esto izlaenje iz kelije, etnje i posete prijateljima. Praznoslovlje. ale. Bogohuljenje. Naputanje metanisanja i drugih telesnih podviga. Zaborav svojih grehova. Zaborav Hristovih zapovesti. Nerad. Robovanje.GubitakstrahaBoijeg.Ozlojeenost.Neosetljivost.Oajanje. 7.SUJETA Traenje ljudske slave. Nadimanje. elja i traenje zemaljskih poasti. Ljubav ka lepoj odei,kolima,posluziikelijnimstvarima.Obraanjepanjenalepotusvoglica,prijatnost glasa, i druge osobine tela. Naklonost ka propadljivim naukama i znanjima ovoga veka, 133

traenjeuspehaunjima,radizadobijanjaprolazne,zemaljskeslave.Stidpriispovedanju sopstvenih grehova. Skrivanje istih pred ljudima i duhovnim ocem. Lukavstvo. Opravdanje reima. Protivreenje. Sticanje svog razuma. Licemerje. La. Laskanje. ovekougaanje. Zavist. Poniavanje blinjeg. Promenljivost karaktera. Pretvaranje. Nesavesnost.udiivotdemonski. 8.GORDOST Preziranjeblinjeg.Pretpostavljanjesebesvima.Drskost.Pomraenje,grubostumaisrca. Njihova privezanost za zemaljsko. Hula. Neverje. Prelest. Lano imenovani razum. Nepokornost Zakonu Boijem i Crkvi. Sleenje svoje zemaljske volje. itanje jeretikih, razvratnihisujetnihknjiga.Nepovinovanjevlastima.Zajedljivopodsmevanje.Naputanje hristopodobnog smirenja i utanja. Gubitak prostote. Gubitak ljubavi prema Bogu i blinjem.Lanafilosofija.Jeres.Bezbonost.Neznanje.Smrtdue. *** Kakve su nevolje, kakve rane, koje ine jednu veliku ranu, onemoalost starog Adama, koja je nastala njegovim padom. O toj velikoj rani govori prorok Isaija: Od pete do glave nemanitazdrava,negoubojimodriceiranegnojave,niiscijeenenizavijeneniuljemzablaene (Is 1,6). To znai, po tumaenju otaca, da rana,[1] greh nije pojedinana, na nekakvom jednomdelu,negonaitavomBiu:obuzelajetelo,obuzeladuu,okupiralasveosobine, svesnageoveka.TuvelikuranuBogjenazvaosmru,kadaje,braneiAdamuiEvida kuajuoddrvetapoznanjadobraizla,rekao:Ukojidanokusisnjega,umrijee(Post2,17). Istogtrenutka,kadasuokusilizabranjeniplod,praocisuiskusilivenusmrt:unjihovim oima pojavilo se telesno oseanje, oni su videli da su nagi. Kroz poznanje nagosti tela, pokazalaseobnaenostdue,kojajeizgubilalepotuneporonosti,nakojojjepoivaoDuh Sveti. U oima deluje telesni oseaj, a u dui stid, u kom su sastavljena sva grehovna oseanja: i gordost, i neistota, i tuga, i uninije, oajanje! Velika je rana duevna smrt; nepopravljiva je nemo koja je nastupila posle gubitka boanskog podobija! Veliku ranu apostolnazivazakonomgrijehaitijelomsmrti(v.Rim7,2324),zatotosuseumrtvljeniumi srce potpuno okrenuli ka zemlji, da udvoriki slue trulenim eljama tela, pomraili su se,opteretili,isamisupostalitelo.TotelovienijesposobnozaoptenjesaBogom!(Post 6,3)Totelonijesposobnodanaslediveno,nebeskoblaenstvo!(1Kor15,50)Velikarana seproirilanasavljudskirod,postalajenesrenasvojinasvakogoveka.

134

Posmatramsvojuvelikuranu,gledamnaumrtvljenjesvoje,ispunjavamsegorkomtugom! Dvoumimse, ta treba da inim? Hou li slediti primer starog Adama koji je, uvidevi golotinju svoju, pourio da se sakrije od Boga? Hou li poeti, poput njega, da se opravdavam,dodajuikrivicunakrivicugreha?BesmislenojeskrivatiseodSvevideeg! BesmislenojeopravdavatisepredOnimkouvekpobedi,kadaMusude(v.Ps50,6). Obui u se, umesto u smokvino lie, u suze pokajanja; umesto opravdanja prineu najiskreniju nameru. Obuen u pokajanje i suze, stau pred Boga moga. Ali gde u nai Bogamoga?Uraju?Jasamisteranodatle,iheruvim,kojistojinaulazu,neemepustiti! Samomteinomsvogtela,jasamprivrenzazemlju,mojutamnicu! Greni potome Adama, ohrabri se! Zasijala je svetlost u tamnici tvojoj: Bog je siao u dolinutvogaizgnanstva,kakobiteuzveoutvojugornjuotadbinukojusiizgubio.Tisi hteodaznadobroizlo:Ontiostavljatoznanje.TisihteodapostanekaoBog,izbogtoga si postao po dui slian avolu, a po telu slian stoci i zverinju: Bog, sjedinjujui te sa sobom,uiniotejeBogompoblagodati.Ontiopratagrehe.Itojemalo!Onupakoren zlaiztvojedue,samugrehovnuzarazu,otrovkojijeavoubaciouduu,idajetilekza itavputtvogzemaljskogivota,radiisceljenjaodgreha,kakosetinijednomnebizarazio njime,potvojojnemoi.Tajlekjeispovedanjegrehova.HoelidasvuestarogAdama, ti koji si svetim krtenjem ve obuen u novog Adama, ali si sopstvenim bezakonjem uspeo da oivi starinu i smrt, ugui ivot, uini ga polumrtvim? Hoe li ti, koji si se porobiogrehu,privuennjemusilomnavika,vratitisebisloboduipravednost?Pogruzise u smirenje! Pobedi sujetni stid, koji te ui da se licemerno i lukavo pretvara da si pravedan, i time u tebi uva i snai duhovnu smrt. Izbaci greh, iskrenim ispovedanjem greha stupi u neprijateljstvo sa grehom. Taj lek treba da prethodi svima ostalima; bez njega, leenje molitvom, suzama, postom i svim drugim sredstvima bie nedovoljno, nezadovoljavajue,slabo.Poigordeljive,svomduhovnomocuprednjegovimnogama naimilosreOcanebeskog!Jedino,jedinoiskrenaiuestalaispovestmoeosloboditiod grehovnihnavika,uinitipokajanjeplodonosnim,ispravljanjetrajnimiistinskim. Ja sam ovo napisao u kratkom trenutku umiljenja, u kom se otvaraju oi uma radi samopoznanja, koje tako retko nailazi, radi izobliavanja sebe, savetovanja, opomene, pouke.Ati,kojisaveromiljubavljuuHristu,proitaoveredove,imodanaeunjima neto korisno za sebe, prinesi srdani uzdah srca i molitvu za duu, koja je mnogo postradala od grehovnih talasa, gledajui esto pred sobom potop i pogibiju, nalazei predahujedinompristanitu:uispovedanjusvojihgrehopada. NAPOMENE: 1. AvaDorotej,Pouka1. 135

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OVRLINAMAKOJESTOJENASUPROTOSAMGLAVNIHGREHOVNIHSTRASTI 1.UZDRANjE Uzdranje od suvine upotrebe hrane i pia, naroito od prekomerne upotrebe vina. Pravilno dranje postova, kako je Crkva ustanovila. Obuzdavanje tela umerenom i postojano ujednaenom upotrebom hrane, od ega poinju da slabe uopte sve strasti, a naroitosamoljublje,kojesesastojiubeslovesnojljubaviprematelu,stomakuinjegovom zadovoljenju. 2.CELOMUDRENOST Udaljavanjeodbludnihdelasvakevrste.Udaljavanjeodsladostrasnihrazgovoraiitanja, od izgovaranja ravih, sladostrasnih, dvosmislenih rei. uvanje ula, naroito vida i sluha, a jo vie dodira. Skromnost. Odbacivanje bludnih pomisli i matanja. utanje. Bezmolvije. Sluenje bolesnima i osakaenima. Seanje na smrt i ad. Poetak celomudrenosti um koji se ne koleba zbog bludnih pomisli i matanja; savrenstvo celomudrenostiistota,kojagledaBoga. 3.NESTICANjE Zadovoljavanje samo neophodnim. Mrnja prema raskoi i uivanju. Milosre prema sirotim.Ljubavpremajevanelskomsiromatvu.NadanjenapromisaoBoiji.Sledovanje Hristovimzapovestima.Spokojstvoislobodaduha.Bezbrinost.Mekoasrca. uvanje sebe od prekomernog sna, razneenosti, praznoslovlja, ala i otrih rei. Ljubav premanonimbdenjima,poklonimaidrugimpodvizimakojiduidonosebodrost.Retko,

136

koliko je mogue, izlaenje iz kelije. Seanje na vena dobra, elja za njima i oekivanje istih. 4.KPOTOST Udaljavanje od gnevnih pomisli i smuivanja srca jarou. Trpljenje. Sledovanje Hristu, koji poziva svog uenika na krst. Mir srca. Tiina uma. Hrianska vrstina i odvanost. Nemanjeoseajaoaloenosti.Nezlobivost. 5.BLAENIPLA Oseanje pada, zajednikog svim ljudima, i sopstvene duevne nitavnosti. Tugovanje zbog njih. Pla uma.Boleiva skruenost srca. Lakoa savesti, blagodatna uteha i radost, koja dolazi od njih. Nada na milosre Boije. Blagodarnost Bogu u tekoama, pokorno podnoenje istih, zbog gledanja na mnotvo svojih grehova. Spremnost na trpljenje. Oienje uma. Oslobaanje od strasti. Umrtvljenje za svet. elja za molitvom, usamljenou,posluanjem,smirenjem,ispovedanjemsvojihgrehova. 6.TREZVENOST Usre ka svakom dobrom delu. Ispunjavanje crkvenog i kelijnog pravila bez lenjosti. Panja pri molitvi. Briljivo nadziranje svih svojih dela, rei i pomisli. Krajnja nepoverljivost u sebe. Neprestano prebivanje u molitvi i rei Boijoj. Strah Boiji. Postojanobdenjenadsobom. 7.SMIRENjE Strah Boiji. Njegovo oseanje pri molitvi. Bojazan koja se naroito javlja prilikom iste molitvekojasenaroitosnanooseaprisustvoiveliinaBoijadamolitvaneieznei nepreokreneseunita.Dubokopoznanjesvojenitavnosti.Izmenjenipogledinablinje, priemuoni,bezikakveprinude,smirenomeizgledajukaoda gaprevazilazeusvakom 137

pogledu. Projava prostodunosti u ivoj veri. Mrnja ka ljudskoj pohvali. Neprestano optuivanje i prekorevanje sebe. Ispravnost i istota. Bestrae. Ravnodunost prema svemu.Umiljenje.Poznanjetajne,skriveneukrstuHristovom.eljazaraspinjanjemsebe za svet i strasti, tenja ka tom raspeu. Odbacivanje i zaborav laskavih obiaja i rei, po prinudi skromnih, aliunameriilipo navicipretvaranja. Prihvatanjejevanelske ludosti. Odbacivanje zemaljske premudrosti, kao nepotrebne za nebo. Preziranje svega to je uzvienozaljude,amrskoBogu(Lk16,15).Ostavljanjeopravdanjareima.utanjepred onima koji nas vreaju, kako ui jevanelje. Odbacivanje svih sopstvenih umovanja i primanjejevanelskograzuma.OdbacivanjesvakepomislikojaoduzimaHristovrazum. Smirenoumljeiliduhovnorasuivanje.SvesnoposluanjeCrkviusvemu. 8.LjUBAV U vreme molitve prelazak straha Boijeg u ljubav Boiju. Vernost Gospodu, koja se dokazuje postojanim odbacivanjem svake grehovne pomisli i oseanja. Neizrecivi, sladosni zanos itavog oveka ljubavlju ka Gospodu Isusu Hristu i Svetoj Trojici kojoj prilii poklonjenje. Gledanje lika Boijeg i Hristovog u blinjima; iz toga proisteklo pretpostavljanje svih blinjih sebi, pobono potovanje istih u Gospodu. Ljubav prema blinjima, bratska, ista, jednaka prema svima, bestrasna, radosna, jednako vatrena i premaprijateljimaipremaneprijateljima.Ushienostzamolitvuiljubavuma,srcaicelog tela. Neizrecivo naslaivanje tela duhovnom radou. Duhovni zanos. Raslabljenje telesnih udova zbog duhovne utehe.[1] Nedelovanje telesnih oseanja pri molitvi. Razreenje od nemosti jezika srca. Prekidanje molitve zbog duhovne sladosti. utanje uma.Prosveenjeumaisrca.Molitvenasila,kojapobeujegreh.MirHristov.Odstupanje svih strasti. Upijanje svih spoznaja nadmonim Hristovim umom. Bogoslovlje. Poznanje bestelesnihbia.Slabostgrehovnihpomisli,kojenemogudaseprikauuumu.Sladosti obilna uteha u nevoljama. Vienje ljudskih ureenja. Dubina smirenja i najunienijeg miljenjaosebi... Krajjebeskrajan! NAPOMENE: 1. SvetiIsakSirijski.Pouka44. 138

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI DNEVNIAPOSTOL1.FEBRUARA1840.GODINE Neki monah,po nedokuivim putevima Boijim,stupiojenapopriteiskuenja.Nadan njegovog stupanja na to poprite, na liturgiji, itali su 62. zaalo Prve saborne poslanice apostolaPetra:Ljubljeni,nenuditeseognjukojivambivaradikuanjavaegidalje(1Pt4,12). Naroitosumonahapogodilerei,kojeobjavljujeapostol:Vrijemejedaponesudoddoma Boijeg(1Pt4,17).Monahuseuinilodasutereiizreeneupravonjemu.Krozspoljanje delovanje ljudi i demona, koji su samo slepa orua boanskog promisla, izvrava se tajanstveni,najviisudsudBoiji(Jovgl.1,gl.2).[1]Akojeposledicatogsudakazna:to jeposledicapravosua.Akojeposledicatogpravosuakazna:ondajeonarazotkrivanje krivice,razotkrivanjeodBoga.Uzaludsmatramsebepravednim,nepravednokanjenim, muimsebrzimopravdanjima,kojesamusvojojsavestidrimzala,opravdavamsebe, okrivljujem ljude. Samozvani pravednie! Usmeri pogled uma na tvoje grehe, nepoznate ljudima,poznateBogu:isaznaedasusudoviBoijipravedni,adajetvojeopravdanje bestidno lukavstvo. Sa pobonom pokornou, uznesi slavoslovlje sudu Boijem, i opravdajorujakojajeBogizabraokakobitekaznio.MirHristovsiieutvojesrce.Tim mirom,pomiriesesatvojimtegobamasasamoodricanjemesebeisvepredativolji Boijoj.Jednajedinabrigaostaenatebi:brigazatotanije,delatnopokajanje,kojeukida neprijateljstvoizmeuovekaiBoga,iovekasjedinjujesaBogom.Osnovapokajanjaje saznanje,punosaznanjesvojegrehovnosti. NAPOMENE: 1. PrepodobniMakarijeVeliki,Pouka4,glava7. 139

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI RAZMILjANjEOVERI Izlivam rei srca mog, tiho ustalasanog netrulenom i neizrecivom radou. Brao! Pronikniteistommiljuureimoje,inasladitesezaduhovnomtrpezom!VerauHrista jesteivot.Onajkojisehraniverom,jozavremezemaljskogstranstvovanjaokuaveni ivot, namenjen pravednicima po zavretku tog stranstvovanja. Gospod je rekao: Koji vjeruje u mene ima ivot vjeni (Jn 6,47). Verom su ugodnici Boiji pretrpeli estoka iskuenja: nosei u grudima bogatstvo i nasladu venog ivota, oni zemaljski ivot sa njegovimprelestimanisusmatralinizata.Veromsuoniprimalitekoeistradanja,kao dar od Boga, kojim ih je Bog udostojio da podraavaju i prisajedinjuju se Njegovom prebivanjunazemlji,kadajeOnblagoizvoleodaJednimodSvojihlicapriminauprirodu iizvrinaeiskupljenje.Bezmernanaslada,kojuraavera,upijaljutinutekoe,takodase u vreme stradanja osea jedino naslada. To je posvedoio velikomuenik Evstratije, u svojojpredsmrtnojmolitvi,stavljajuiglavupodma.Telesnemuke,govoriojeonBogu, jesuradostslugiTvom![1]Veromsusesvetipogruziliudubinusmirenja:onisuistim okomvereuvidelidasurtvekojeovekprinosiBogudaroviBoijiuoveku,ovekovi dugovi, nepotrebni Bogu, ali neophodni, spasonosni za oveka, ako se ovek trudi da ih prinosi, umnoava, podmiruje. Sluaj, narode moj, kae Bog, i govoriu ti; Izrailju, i zasvedoiuti:Bog,BogtvojJajesam.Neutezartvetvojekarati:jerjeMojavaseljenaipunoa njena(Ps49,78,12).taliimatonisiprimio?Aakosiprimio,tosehvalikaodanisiprimio?(1 Kor4,7)Aodsvakogakomejemnogodano,mnogoeseitraiti;:akomejepovjerenomnogo,od njega e se vie iskati (Lk 12,48). Sveti Boiji su udotvorili, vaskrsavali mrtve, predviali budue,biliopijeniduhovnomsladou,iujednosusesmirivali,biliutrepetu,gledajui sa nedoumicom, uenjem i strahom kako je Bog izvoleo da se smiluje na prah, kako je prolaznom poverio Svog Svetog Duha. O, uasa! Od gledanja tih tajni um koji gleda obuzima utanje; srce obuzima neizreciva radost; jezik posustaje u pripovedanju. Verom susvetizadobililjubavpremaneprijateljima:okouma,prosveenoverom,nepokolebljivo gleda u Boga i njegov promisao, i tom boanskom promislu pripisuje sve spoljanje okolnosti. Tako je David, gledajui Gospoda svagda pred sobom, kako bi ostao nepokolebljivo odvaan u svim tekoama i iskuenjima, koji se trude da pokolebaju i pomute srce (Ps 15,8), rekao za Simeja, kada ga je Simej proklinjao i gaao kamenjem: Gospod mu je rekao: psuj Davida. ta je vama do mene sinovi Serujini, to jest, gnevne i osvetoljubive pomisli! Ostavite ga neka me psuje, jer mu je Gospod zapovjedio: da ako Gospod pogleda na nevolju moju (2 Sam 16,1012). Dua prima iskuenja, kao lek za svoje nemoi, 140

zahvaljujeLekaruBogu,ipoje:Ispitajme,Gospode,i okuajme;pretopibubregemoje i srce moje(Ps25,2).Pritakvomsagledavanjuiskuenja,ljudiidrugaorujaiskuenjaostajupo strani, kao oruja. Nema zlobe prema njima, nema neprijateljstva! Dua koja slavoslovi Tvorca, koja zahvaljuje nebeskom Lekaru, opijena neizrecivim oseanjima, poinje da blagosiljaorujasvogleenja.[2]Ieto!Iznenadaseunjojraaljubavpremaneprijateljima, ovek postaje spreman da poloi duu za svog neprijatelja u tome vidi ne rtvu, nego dug,neizostavandugnedostojnogsluge.Odsada,nebonamjeotvorenouimouljubav prema blinjima, njome u ljubav prema Bogu, prebivajmo u Bogu i Bog e prebivati u nama.Etokakvoblagokrijeusebiverazastupnikidavalacnadeiljubavi.Amin. 1840.godine,Sergijevapustinja. NAPOMENE: 1. etiminej,13decembar. 2. PrepodobniMakarijeVeliki,Beseda37,glava2.i4. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI VRTUVREMEZIME Godine1829.jasamproveozimuuPloanskojpustinji.[1]Isadatamo,uvrtu,usamljena stoji drvena kelija u kojoj sam iveo sa mojim drugom. Kada je mirno vreme, u jasne sunane dane, ja sam izlazio na trem, sedao sam na klupu i gledao sam prostrani vrt. Njegovanagostbilajepokrivenasnenimpokrivaem,unaokolosvetiho,nekakavmrtvii velianstveni mir. Taj vidik je poeo da mi se dopada: zamiljeni pogled nehotice se usmeravaokanjemu,prikivaosezanjega,kaodaunjemupronalazitajnu. Jednom, ja sam sedeo i netremice gledao u vrt. Iznenada, spala je zavesa sa oiju moje due: pred njima se otvorila knjiga prirode. Ta knjiga, koja je data na itanje prvostvorenomAdamu,knjigakojajesadralausebireiDuha,poputboanskogPisma. Akakvusamtonaukuproitaouvrtu?Uenjeovaskrsenjumrtvih,silnouenje,uenje otkrivanjem stvarnosti sline vaskrsenju. Da mi nismo navikli na oivljavanje prirode u prolee, ono bi nam se uinilo potpuno udesno, neverovatno. Ne zadivljujemo se zbog 141

navike,gledajuiudo,viekaodaganevidimo!Gledamogoljenegranedrveaionekao damisauverljivougovoresvojimtajanstvenimjezikom:Miemooiveti,pokriemose liem, zamirisaemo, ukrasiemo se cveem i plodovima: zar nee oiveti suve kosti ljudskeuvremesvogprolea? Oneeoiveti,obuieseutelo,unovomoblikustupieunoviivotiunovisvet.Kao to drvee koje nije izdralo ljuti mraz, izgubivi ivotni sok, pri dolasku prolea biva poseeno i iznosi se iz vrta radi ogreva; tako e i grenici, koji su protraili svoj ivot Boga, biti sabrani u poslednji dan tog veka, u poetku budueg venog dana, i baeni u neugasivioganj. Ako bi bilo mogue nai oveka koji ne bi znao za preokrete koji se dogaaju sa promenom godinjih doba, i ako bi doveli tog neznanca u vrt koji u vreme zime velianstveno poiva smrtnim snom, i pokazali mu ogoljeno drvee i govorili mu o toj raskoi u koju e se ona obui u prolee: on bi, umesto odgovora, pogledao na vas i osmehnuo se vae rei bi mu se inile kao neostvariva izmiljotina! Tako i vaskrsenje mrtvih deluje neverovatno za mudrace koji lutaju u mraku zemaljske mudrosti, i nisu saznalidajeBogsvemogu,idaNjegovaraznolikapremudrostmoebitisozercavana,ali ne moe se postii umom stvorenja. Bogu je sve mogue: za Njega nema uda. Loa pretpostavkaoveka:onotominismonaviklidavidimo,tonamdelujekaoneizvodljiva stvar,neverovatnoudo.DelaBoija,nakojaneprekidnoiveravnodunogledamojesu divnadela,velikauda,nedostina. I svake godine, priroda pred oima itavog oveanstva ponavlja uenje o vaskrsenju, oslikavajuigapreobraavajuim,tajnimdelom! 1843.Sergijevapustinja. NAPOMENE: 1. Taj opteiteljni manastir nalazi se u Orlovskoj eparhiji, izmeu Sjevskog i Dmitrovskoggrada,udaljen40vrstaodsvakog. 142

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI DRVOZIMIPREDPROZOROMKELIJE Zimu 1828. godine, proveo sam u manastiru prepodobnog Aleksandra Svirskog. Pred prozorommojekelijestajalojedrvo,razgolienoodmraza,kaoskelet,razgoliensmru. Usamljenost izotrava ula, izotrava misao, krug njihovog delovanja se proiruje. Meutim,more,zakojesvetiJovanLestvinikkae,daononeizostavnomoradasetalasa, zatalasalo se.[1] Ogoljeno drvo mi je sluilo za utehu: ono me je teilo nadom na obnovljenjemojedue. Glasom mojim, glasom mog uma, glasom mog srca, glasom mog boleljivog tela, glasom slabostimojih,glasommojihpadovavikah(Ps141,2):Gospode,usliimolitvumoju(Ps142, 1),sluajmolitvumoju(Ps141,7),kojuTialjemokruenborbama,kojepotresajumojumi srce,okruenbolestima,kojegueiraslabljujumojetelo,okruenmnotvomnemoi,koje obuzimaju itavo moje bie, okruen bezbrojnim padovima, kojima je preispunjen moj ivot. Ti koji si usliio Jonu koji ti se molio u utrobi kita, uslii i mene koji ti vapim iz utrobe mojih bezakonja, iz utrobe ada. Iz dubine, iz bezdana grehova, iz bezdana mojih prohtevaiiskuenjavikahTebi,Gospode,Gospode,usliiglasmoj!Izvediiztamnice(Ps141,8) strastiduumoju,izlijunjublagodatnusvetlost!Kadaizlijeunjutusvetlost,svetlostkoja jeisvetla,iradosna,iivotvorna,tadaeseonaispovedatiImenuTvome(Ps141,8).Kadau deluje dui ispovest, pobuena blagodau, koja prevazilazi um i pogruava ga u svoju neizrecivu sladost, on, siavi u klijet srca, zatvorivi se u njoj, ne obazirui se ni na ta ulno, izgovara Tvoje ime, poklanja se Tvom imenu, obuhvata Tvoje ime i biva obuzet njim. Tvoje Ime, Rei Boija i Boe, ini za njega sve druge rei suvinim! Izbavi me od goniteljamojih,demonskihpomisliipostupaka,jerseutvrdievemaodmene(Ps141,7),vie odvoljemojedue,vienegotomojumdosee!Utrnuumeniduhmoj,smeteseumenisrce moje(Ps142,4).Obuzeemebolovismrtni,opasnostiadskesnaoeme(Ps114,3).Gospode,ne uzdam se u svoju snagu: moji padovi me ue da poznam nemo moju. Ti si Gospode nadanjemoje!Samotadamogubitiuzemljiivih(Ps114,9),uzemljisvetepravdeTvoje, kadaTiGospodespustiblagodatTvojuusrcemoje,kada,useliviseumojesrce,bude udeonasleamoga(Ps15,5),mojajedinaimovinaiblago!ObradovaesesvetianeliTvoji, obradovae se lica ljudi koji su Tebi blagougodili, kada budu videli moje spasenje. Mene ekaju pravednici, dokle mi ne uzvrati (Ps 141,8) milost Tvoju, ne po obilju grehova mojih, negopoobiljuTvogovekoljublja.Amin.

143

NAPOMENE: 1. Lestvica,Pouka4,glava60. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI MISAONAOBALIMORA Nakogajenalikhrianinkojipodnositekoezemaljskogivotasaistinskimduhovnim razumom? Njega moemo uporediti sa putnikom koji stoji na obali zatalasanog mora. Ljutiti beli talasi prilaze nogama putnika i, udarajui o pesak, rasipaju se po njegovim nogamausitnekapljice.More,prepiruisesaburom,hui,praveitalasekaogore,peni, kljua.Talasiraajuiprodirujedandrugog,glavesuimovenanesnenobelompenom, prekriveno njima, predstavlja jednu neobuhvatnu eljust, stranog udovita, nanizanih zuba. Taj grozni prizor, sa spokojnom milju, posmatra tajanstveni putnik. Jedino su njegove oi na moru, a gde je misao/njegova, gde je srce? Njegova misao je na vratima smrti,asrcenasuduHristovom.Tuonvepredstojiumom,tuvepredstojioseanjem, tu su njegove brige, tu je njegov strah: od tog straha bei strah zemaljskih iskuenja. Vetrovieutihnuti,moreesestiati.Gdesusepodizalignevnitalasi:tamoserasprostire nepominapovrinavodazamorenihburom.Poslesilneuznemirenosti,oneseumirujuu mrtvoj tiini; u njihovom prozranom ogledalu odraava se veernje sunce, kada ono izaeiznadKrontata,ipustisvojezrakenizFinskizaliv,ususretstrujamaNeve,prema Petrogradu.ivopisanjepogledkojiznajustanovniciSergijevepustinje!Tonebo,taobala, tegraevine,kolikosuvideligordih,svirepihtalasaovenanihpenom?Isvionisuproli, svisupolegliutiinugrobaigrobnice.Ionikojiprolazepored,istoseuspokojavaju!taje tolikonepouzdano,tolikokratkotrajnokaovenciizmorskepene! Gledajui iz tihog morskog pristanita na svetovno more, koje podiu bure strasti, blagodarim Ti, Care i Boe moj! Ti se me doveo u ogradu svete obitelji! Sakrio si me u skrovitulicaTvogaodmetealjudskoga!Pokriosimepodkrovodjezikasvadljivih(Ps30,21). Zbogtogajetolikotunamojadua,zatosezbunjujemuneizvesnosti,jerodemliodavde, sa obale prevrtljivog i nesigurnog mora ivota, umesto atora divnog, do doma Boijeg, s glasom radosti i ispovedanja odjeka praznujueg (Ps 41,5), hou li se tamo useliti u vekove 144

vekova?tamesetiubrigezemaljskenaBogasepouzdah;neusebojatitaemiuiniti ovek.(Ps55,12). 1843.godine,Sergijevapustinja. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI MOLITVAPROGONjENOGOVEKA BlagodarimTi,GospodeiBoemoj,zasvetosedogaasamnom!BlagodarimTizasve brigeiiskuenja,kojesimiTiposlaoradioienjagrehovakojimasamuprljao,grehova kojimasamraniomojuduuitelo! Pomiluj i spasi oruja koja si Ti upotrebio za moje leenje: te ljude, koji su me alostili. Blagosloviihuovomiubuduemveku!Uraunajimuvrlinutotosuuiniliradimene! Odrediimobilnenagradeodtvojihvenihblaga! AtasamTijaprinosio?Kakveblagougodnertve?Jasamprinosiojedinogrehe,jedino naruavanje Tvojih boanstvenih zapovesti. Oprosti mi Gospode, oprosti krivome pred Tobomipredljudima!Oprostineodgovornome!Darujmidaseiskrenouverimisaznam dasamjagrenik!Darujmidaodbacimlukavaopravdanja!Darujmipokajanje!Darujmi skruenost srca! Daruj mi krotost i smirenje! Daruj ljubav prema blinjima, ljubav neporonu, istu prema svima, i onima koji me tee i onima koji me aloste! Daruj mi trpljenjeusvimmukamamojim!Umrtvimezasvet!Uzmiodmenemojugrehovnuvolju, inasadiusrcemojeTvojusvetuvolju,datvorimjedinonju,delima,reima,pomislima,i oseanjimamojim. Tebipriliislavazasve!Tebijedinompriliislava!Jedinotojemojestidlicaiutanje usta. Stojei pred stranim Tvojim sudom u mojoj ubogoj molitvi, ne nalazim u sebi nijedno dobro delo, nijednu vrlinu, i stojim,odasvud okruen jedino nebrojenim mnotvom mojih grehova, kao gustim oblakom i maglom, sa jedinom utehom u mojoj dui:sanadomnaneogranienumilostidobrotuTvoju.Amin. 145

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI GROBLjE Poslemnogogodinaodsustva,posetiosamivopisnb^seloukojemsamserodio.Odavno g ono odavno pripada naoj porodici. Tamo postoji ve^ianstveno groblje, koje zaklanja vekovima staro drvee. Pod irokim granama drvea lee ostaci onih koji su ih posadili. Doao sam na groblje. Razlegle su se nad grobovima plane pesme, utene pesme svetenogparastosa.Vetarjekruiopovrhovimadrvea,umilojenjihovalie,tajum sestapaosaglasompojanjasvetenosluitelja. Sluao sam imena poivih, ivih za moje srce. Reala su se imena: moje majke, brae i sestara,mojihdedovaipradedova,kojisuotili.Kakvajeusamljenostnagroblju!Kakva neobina, sveta tiina! Koliko seanja! Kakav neobian, dugogodinji ivot! Pratio sam nadahnute,boanskepesmeparastosa.Upoetkumejeobuzeosamooseajtuge;zatimje on postepeno postajao laki. Pri kraju parastosa, tiha uteha je zamenila duboku tugu: crkvene molitve su duhovnom nasadom rastvorile ivo seanje na umrle. One su blagovestile vaskrsenje koje oekuje umrle! One su blagovestile o njihovom ivotu, pozivalenablaenstvotogivota. Grobovi mojih praotaca ograeni su krugom vekovnog drvea. iroko rairene grane stvarajusenkunadgrobovima:podsenkompoivamnogobrojnaporodica.Tuleeostaci mnogihpokolenja.Zemljo,zemljo!Natvojojpovrinisesmenjujuljudskapokolenja,kao lienadrveu.Milosezelene,uteno,nevinoumeti listovi, koji sekreu noeni tihim dahomprolenogvetra.Njimaedoijesen,oniepouteti,paesadrvetanagrobove, istrulie na njima. Kada doe novo prolee, drugi listovi e ukraavati granje, takoe samodoktrajenjihovkratkired,itakoeeuvenuti,ieznuti. tajenaivot?Zaristoto,tojeiivotlistovanadrvetu! 20.Maj1844. SeloPokrovsko,Vologodskagubernija. 146

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI GLASIZVENOSTI (Misaonagrobu) Usumraktiheletnjeveeri,stajaosam,zamiljenisam,nagrobumogprijatelja.Togdana mu je bio pomen, tog dana je njegova porodica dugo ostala na grobu. Skoro da se nije mogla uti re meu prisutnima: mogli su se uti samo jecaji. Jecaje je prekidalo samo duboko utanje; utanje su prekidali jecaji. I dugo je jecaje smenjivalo utanje, a utanje jecaji. Ja sam stajao, zamiljen i sam, na grobu; stajao sam okruen utiscima dana. Iznenada, obuzelo me je neoekivano, udno nadahnue. Kao da sam uo glas pokojnika! Njegovu zagrobnu re, tajanstveni govor, neobinu propoved, kako je ona izgledala u mojoj dui, urimdazapiemdrhtavomrukom. Oe moj! Majko moja! Suprugo moja! Sestre moje! U crnim odelima, obueni u duboku alost i telom i duom, vi ste se okupili na mom usamljenom grobu pognutih glava, okruili ste ga. utke, samo sa pomislima i oseanjima, vi razgovarate sa utljivim stanovnikom groba. Vaa srca su ae neisceljive tuge. Potoci suza liju iz vaih oiju; za potocima koji se prolivaju, raaju se novi potoci suza: alosti nema dna, nema kraja suzama. Decoedamoja!Ivisteovde,kodkamenagroba,kogkamenanadgrobnog!Inavaeoi su nagrnule suze, a vae srce ne zna zato plau oi, vi se ugledate na oi mog oca, oi moje majke. Vi se divite nagrobnom kamenu, svetlucavom kamenu, granitu koji je kao ogledalo; divite se natpisu nainjenom od zlatnih slova; a oni taj granit i taj natpis objavljujuvaeranosirotovanje. Oemoj!Majko moja! Suprugomoja!Rodbino iprijateljimoji?Zatotolikodugo stojite nadmojimgrobom,nadhladnimkamenom,kojihladnostojinastraigroba?Davnojeve ohladnelo moje beivotno telo; po zapovesti svemogueg Tvorca, ono se vraa u svoju zemlju, rasipa se u prah. Kakve teke misli vas obuzimaju, vas zadravaju na mom grobu?..: Sluitelji oltara su na njemu prineli molitvu za moje upokojenje, objavili su mi venoseanjeuBogu,kojimespasavaiupokojava.Onisuotiliodutljivoggroba:iditei vi.Vamajepotrebanodmor,poslenaporadueitela,izmuenih,istrzanihtugom. 147

Vineidete!...Visteovde!...Visteseprikovalizamestomogpogrebenja!Uutanju,koje govori vie nego to moe rei najvelelepnija krasnoreivost sa duom, za koju nema objanjenjasasrcem,ukomobiljeoseanjaguiodreenostoseanja,viseneudaljavate odgroba,zapeaenogzamnogevekove,odkamenabezoseajnogspomenika.tavam jepotrebno?...Daneoekujete,ispodkamena,iznedaramranoggroba,mojglas? Nema tog glasa! Govorim samo utanjem. utanje, nenaruiva tiina jeste svojstvo grobljadosametrubevaskrsenja.Ostacimrtvacagovorebezzvukovakojisupotrebniza zemaljske rei: ostvarujui truljenje oni objavljuju gromku propoved, najuverljivije svedoanstvoonimakojiupometnjiigalamizemaljskepovrinetragajuzatrulenim. Ijajouvekimamglas!Igovorimsavama,iodgovaramnavaenerazjanjenemisli,na vaaneizgovorenaineiskazanapitanja.Posluajteme!Prepoznajtemojglasusveoptem glasu kojim venost govori vremenu! Glas venosti je jedan neizmenjiv, neosporan. U njojnemanepostojanosti,promenljivosti:unjojjedanjedan,srcejedno,misaojedna. SveujednosjedinjujeHristos.Zatojeglasjedan. U tom glasu, kojim venost govori, u tom bezmolvnom, a u isto vreme, gromoglasnom glasu, prepoznajte moj glas! Zar vi, roeni moji, ne prepoznajete moj glas! Moj glas u optem,jedinomglasuvenosti,imasvojposebanzvuk,kaoglasstruneuoptemakordu mnogostrunogklavira. Glas venosti govori svima nama, govori od vremena naeg prelaska u bie. On nam je govoriojokadasmobilinesposobnidagaprimetimo,govorionamjeiunaemzrelom uzrastu, kada smo ve mogli i morali da ga zapazimo, da ga shvatimo. Glas venosti!... Avaj!...Malojeonihkojiteoslukujuubunojzemaljskojgostionici!Onotonasspreava da te sluamo je nae detinjstvo, ono to nas spreava da te sluamo su ivotne brige i zabave.Alitineeuutati.Govori,govoriinakraju.prekogroznogposlanikasmrti, trai, i od paljivog i od nepaljivog sluaoca, odgovor za panju i poslunost velikim reimavenosti. Kakobiglasizvenostiimaozavasposebanodjek,dabimogaoposebnodapronikneu vae srce, da reima spasenja oduevi va um Bog me je ubrojao u one koji govore iz venosti. Moj glas se stopio u harmonino saglasje sa sveoptim glasom prostranog nevidljivogsveta.Zasveneznancenazemljijasammrtav,bezglasan,kaoisvimrtvaci, alizavasjasamivimrtavvamgovorimrespasenjaotvorenije,snanije,negotobih jerekaodasamostaomeuvamaidazajednosavamajurimzaprividomdobara,kojima trulenost obmanjuje i pogubljuje izgnanike iz raja, koji su za kratko vreme smeteni u zemaljskugostionicu,radinjihovogpomirenjasaBogom,kojegsuprognevili. Bogjemilostiv,beskonanomilostiv.Kadabibiloneophodnoikorisnoiznenadabiseiz tamegroba,ispodtekogkamenja,javamaodazvao!...Nebosmatradajepojedinaanglas izvenostisuvian...Ikakoglasizvenostinebibiosuvian,kadajeBogblagoizvoleo,da 148

ne samo ravnoangelni ljudi nego i sam jedinorodni Sin Njegov, objavi volju Njegovu vaseljeni, objavi svete i stroge ustave blaene za poslune, a strane za nepokorne venosti?ImajuMojsejaiproroke,nekanjihsluajuLk16,29),biojeodgovornebakadjeglas umrlih traio da propoveda onima koji ive na zemlji, telesnim ivotom, koji su mrtvi duevnomvenomsmru.AkonesluajuMojsejaiproroke,akonekoiizmrtvihvaskrsne,nee se uvjeriti. (Lk 16,31) Drue moj mrtvae, ali sa jo ivom reju u ustima! Primi moju porukuiispunije. Evo ga otac moj! Evo je mati moja! Evo supruga moja! Evo rodbina moja! Ne mogu sa njima tovoriti drugaije nego optim glasom venosti. U tom glasu oni uju i zvuk mog glasa...Da,onigauju!...Alinemamodvojenu,pojedinanu,mojure...Druemoj!Budi moja re; iz nae zajednike riznice, iz svetene venosti, reci im kratku, za mene najvaniju re za njih: da je zemaljski ivot trenutno varljivo snovienje. Venost je neizbena. Postoji i nesrena venost!... Steknite pak blaenu venost, panjom, povinovanjemsvesvetomzakonusvesvetogBogaidoitemeninaistinskunasladu,kojoj nemakraja,svakiusvojevreme,odreenosamoijedinoBogom! Godine1848,Sergijevapustinja. MisaonapisanapovodomsmrtiK.T.Oa,kojijeodmladihgodina bioubliskimodnosimasaarhimandritomIgnjatijemBrjananinovim. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI UENjEOPLAUPREPODOBNOGPIMENAVELIKOG[1] Brat je pitao avu Pimena o tome kakvo delanje treba da ima monah. Ava je odgovorio: Avraam,kadajedoaouobeanuzemlju,kupiojesebigrob,iodgrobajepoeodavlada obeanom zemljom. Brat je upitao kakvo znaenje ima grob. Ava je odgovorio: To je mestoplaaijecaja. 149

SledeiizraztakoepripadaaviPimenu:Plajedvojak:delaiuva. BratjepitaoavuPimena:tadainimsamojimstrastima,kojemeozlojeuju?Staracmu jerekao:PlaimosvomsnagompreddobrotomBoijomdoknamonaneuinimilost. BratjepitaoavuPimena:tadainimsasvojimgresima?Staracjerekao:Onajkojieli da se izbavi od grehova koji ive u njemu, plaem se izbavlja od njih, i koji eli da ne upadaponovougrehe,plaemseizbavljaodupadanjaunjih.Tojeputpokajanja,kojisu nampredaliPismoioci,kojisurekli:Plaite!Drugogputa,osimplaanema.1 Jednom je ava Pimen, prolazei kroz Egipat, ugledao enu kako sedi na grobu i gorko plae.Tadajeonrekao:Akobiseizitavogsvetaokupilidajetee,nebimogliodvui njenuduuodplaa.Takoimonahtrebapostojanodaimaplausebi. Jednom je prepodobni Pimen iao sa avom Anuvom po okolini grada Diolka. Ugledavi tamoenu,kakosekidaigorkoplaenadgrobom,onisusezaustavilidajeuju.Zatim, malootiavi,srelisuprolaznika,isvetiPimengajepitao:tasedogodilosatomenom? Onatakogorkoplae.Prolaznikjeodgovorio:Umrlisujojmu,sinibrat.Tadajeava Pimen,obraajuiseaviAnuvu,rekao: Tebigovorim:akoovekneumrtvisvesvojeplotskeelje,inesteknetakavpla:onne moebitimonah.Savivotmonahajestepla. Starac je rekao: Pla ini pouavanje (duevno delanje, duevni podvig) monaha. Ako nemaplaa,nemoguejesauvatiseodrastrojstvaipometnje.Jasamodgovorio:Kada samjaukeliji,plaprebivasamnom:akopaknekodoekodmene,ilijaizaemiznje, vieganenalazim.Natojestaracrekao:Tojezatototinisiusvojiopla,negokaodati jebiodatnazajam.Jasammoli0daobjasniterei.Staracjerekao:Akoseoveksvim silamapotrudidasteknepla:zadobiegadamuslui,kadasamopoeli. BratjeupitaoavuPimena:Natatrebadaseusmeripanjabezmolvnikaukeliji?Starac jeodgovorio:Jasamslianovekukojijeugazioublatodogue,kojinositeretokovrata, i vapi Bogu: Pomiluj me! Pomiluj me! To su rei onoga koji je u duu unedrio pla. Pla,kadadostignerazvoj,nemoedaseobueumnogomislijeimnogoslovlje:njemuje kaoizraavanjeneobuhvatnogduhovnogoseajadovoljnasamokratkamolitva. Brat je upitao avu Pimena o monakom delanju. Starac je rekao: Kada nas Bog poseti, prizivajui nas u venost: ta e nas tada zabrinuti? Brat je odgovorio: Nai gresi. Staracjerekao:Dakle!Uimoukelijenae,osamiviseunjima,setimosenaihgrehova, iGospodenasuti.Ovdetrebapodrazumevati,nepovrno,hladnoseanjenagrehei svojugrehovnostnegoseanjespojenosapokajanjem,saplaem. Kada je skonao ava Arsenije Veliki sveti Pimen je, uvi za smrt Velikoga, zaplakavi rekao:Blagotebi,avaArsenije!Zatotositiplakaozbogsebeuovomivotu.Onikojine 150

plau ovde, veno e plakati. Nemogue je ne plakati, ili ovde dobrovoljno, ili tamo nevoljno,namukama. NAPOMENE: 1. Alfavitnipaterik,slovaP.iA. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OSUZAMA Suzesuprirodnepalomljudskombiu.Prepadaononijeznalozasuzeznalojesamoza najistijenaslaivanjerajskimblaenstvom.Onojeizgubilotoblaenstvo:njemusuostale suze, kao izraz saoseanja prema blaenstvu, kao svedoanstvo pada, kao svedoanstvo stanja pod gnevom prognevljenog Boanstva, kao nada da e se jednom vratiti u blaenstvo.Istinitajetanada:zatotosaoseanjepremablaenstvunijeizbrisanoizbia. Istinitajetanada:zatototugovanjezaizgubljenimnebeskimblaenstvomnemoebiti zadovoljeno nikakvim prolaznim zadovoljstvom; i ono, ostajui nezadovoljeno, oekuje zadovoljenje, objavljuje postojanje zadovoljstava. U suzama, na tajanstven nain, ivi uteha,auplauradost.ovek,maukakvomzemaljskomblagostanjusenalazio,mana kakvoj visini stajao, u kakvom obilju plivao, susree se i preivljava takve minute, sate i dane, u kojimamujepotrebna uteha kojudonosesuzeutehuudrugojutehine nalazi. Svakiodnas,samotostupiuzemljunaegizgnanstvaimuke,uzemljustradanjaiplaa, tako i obeleava to stupanje, poetak svog postojanja, planim vapajem. Blaen je ovek kome je zatita u Tebe, koja se znamenuje suzama pri njegovoj molitvi! Takva nevidljiva, duhovna ushoenjazavetaj u srcu svome, prelazei dolinu plaa zemaljski ivot, koji si Ti odrediozapokajanje:JereblagoslovedatiZakonodavac,kojinamjeodredioplaisuze.Oni kojiseoisteplaemisuzama,hodieizsileusilu,ijavieseBognadbogovimanaSionuu ljudskom duhu, koji je istinskim pokajanjem pripremljen *za primanje Boga (Ps 83,6,8). Koji su sejali u suzama, ponjee u radosti. Oni koji idui putem zemaljskog ivota, iahu uskim i alosnimputem,iplakahu, bacajuisemesvoje,dolazeidoiesa radou, uzimajui rukovetisvoje(Ps125,56). 151

Suze,kaoosobinanaegpalogbia,zaraenesuslaboupada,kaoisveostaleosobine. Nekobivanaroitosklonsuzamapoprirodi,iusvakojpogodnojsituacijiprolivasuze:te suzenazivajuseprirodnim.Postojeigrehovnesuze.Grehovnimsuzamanazivajusesuze kojeseprolivajuizgrehovnihpobuda.Takvesuzeu^izobiljunaroitolakoprolivajuljudi koji su predani sladostrau; suze, sline sladostrasnim suzama, prolivaju oni koji se nalaze u samoobmani i prelesti; u izobilju se prolivaju suze iz sujete, licemerja, pretvaranja, ovekougaanja. Na kraju, proliva ih zloba: onda kada je liena mogunosti dauinizlodelo,daprolijeljudskukrv,tadaona prolivasuze.TesuzejeimaoNeron,u kom su savremeni hriani, zbog njegove estine i mrnje prema hrianstvu, mislili da videantihrista.[1]Prirodnimsuzamapripadajusuzeizogorenja;kadapakogorenjeima grehovnikarakter,ondasuzeogorenjapostajugrehovnesuze.Iprirodneigrehovnesuze, kako nam nalau sveti oci, treba pretvarati u bogougodne, to jest, menjati pobude suza: privoditiusvojeseanjenaasagreenja,neizbenuineizvesnusmrt,sudBoijiiplakati iztihrazloga.[2] Neobina stvar! Oni koji su po prirodnoj naklonosti prolivali potoke bestrudnih, besmislenih i besplodnih suza, kao i oni koji su ih prolivali iz grehovnih pobuda, kada zaele da bogougodno zaplau,iznenada u sebi videneobinusuvou,nemoguiz oiju istisnutinijednukapljicusuza.IztogaseuimodasuzestrahaBoijegipokajanjajesudar Boiji, i da je za njihovo zadobijanje prvo potrebno pozabaviti se sticanjem onoga to ih uzrokuje. Uzrok suza je vienje i saznanje svoje grehovnosti. Izvore voda izvedoe oi moje, govori prorokDavid,zatotonesauvaezakonTvoj(Ps118,136).Uzroksuzajesiromatvoduha: budui da je samo po sebi blaenstvo, ono poraa drugo blaenstvo pla (Mt 5, 34), hraniga,potpomae,osnauje.Neproizilaziplaodsuza,negosuzeodplaa,rekaoje prepodobniJovanProrok.Akoneko,nalazeisemeubratijom,odsecasvojuvolju,ine obraa panju na tue grehe: zadobie pla. Kroz ovo se sabiraju njegove pomisli, i sabirajuisenatajnain,raajuusrcutugu(pla)poBogu,atugaraasuze.[3]Suze,kao dar Boiji, slue kao znak milosti Boije: Suze pri molitvi, kae sveti Isak Sirijski, jesu znamenje molitve Boije, koje se udostojila dua svojim pokajanjem, i toga da je ona primljena i da je poela da ulazi u polje istote suzama. Ako se pomisli ne otrgnu od prolaznihstvari,neodbaceodsebenadanjanatajsvet;akoseunjimaneprobudiprezir premanjemu,ioneneponudapripremajutojepotrebnozaputkasvomizlasku;akone ponu u dui da deluju pomisli o predmetima koje pripadaju buduem veku: oi nee moidaproizvedusuze.[4] Onome koji je stekao vienje svoje grehovnosti, koji je stekao strah Boiji, koji je stekao oseajpokajanjaiplaa,potrebnojedaizmoliodBogadarsuza,usrdnommolitvom.Tako jeiAsha,kerHaleva,buduipredatanaudajuidobiviumirazdeozemlje,kadajesela namagare,kakobiseuputilaudommua,poelasajecajemivapajemmolitiocakakobi on delu zemlje koji joj je dao pridodao i drugi, koji obiluje vodama. Kad si mi dao suhe 152

zemlje,dajmiitvoravodenijeh(Sud1,15).Halevjeispunioeljukeri.Svetiocipodlinou Ashepodrazumevajuduukoja,kaonamagarcu,sedinabeslovesnimtelesnimpohotama. Suva zemlja predstavlja delanje pod vostvom straha Boijeg, a to to je Asha poela sa jecajem i vapajem da moli za izvore voda, time se oznaava krajnja potreba za suzama svakogpodvinika,kojijeduandasauzdasimaibolomusrcutraiodBogadarsuza.[5] Pri molitvi za darovanje suza, neophodan je i sopstveni napor u njihovom stvaranju. Sopstveni napor ili trud biva i ono to prethodi izlivanju suza i ono to sudeluje u tom izlivanju.Trudkojiprethodisuzamajesterazumnouzdravanjeodhraneipia,razumno bdenje,nesticanje,odvlaenjepanjeodsvegatonasokruuje,injenausredsreenostna nas same. Sveti Jovan Lestvinik je u Besedi o plau rekao: Pokajanje je dobrovoljno odricanje od svake telesne utehe.[6] Sveti David ovako opisuje stanje onoga koji plae: Pokoenbihkaotrava,iisahnusrcemoje,jerzaboravihjestihlebsvoj.Odglasauzdisanjamoga, prilepi se kost moja telu mome. Postadoh slian rodi pustinjskoj, bejah kao nona vrana na zidinama;bdijahibihkaoptica,usamljenanakrovu(kue).Prainukaohlebjedoh,ipiesvojesa plaemmeah(Ps101,58,10).Bezumrtvljenjazasvetnijemoguesteiplaisuze:stiemo ihpomerinaegumrtvljenjazasvet.Naporprisamomplauiizlivanjusuzasastojiseu prinuavanjusebenanjih,uvelikodunomtrpljenjusuvoeibezvodnosti,kojeponekad naleu u blaenom podvigu, posle kojih se trpeljivi delatelj uvek nagrauje obilnim izlivanjemsuza.Kaotozemljakojadugoekaoroavanjeinakrajugadobijeuizobilju, odjednom biva pokrivena nenim, jarkim zelenilom: tako i srce, izmoreno suvoom i potom oivljeno suzama, isputa iz sebe mnotvo duhovnih pomisli i oseanja, obojenih zajednikombojomsmirenja.Delanjeplaa,buduidajenerazdvojnooddelanjamolitve, trai iste uslove za napredovanje koje trai i molitva. Ona trai strpljivo, neprestano prebivanje u njoj: to trai i pla. Ona trai umaranje tela, stvara iznemoglost tela: tu iznemoglost stvara i pla, trai zato da bi se rodio u naporu i zamoru tela. Umorih se u uzdisanju mojem, govori veliki Delatelj plaa, svaku no kvasim odar svoj, suzama svojim postelju svoju oblivam (Ps 6,7). Primoravanje sebe i trud treba da su srazmerni telesnim snagama. Prepodobni Nil Sorski savetuje i proslavlja pla i suze. To je put pokajanja i njegov plod kae on. Ko u svakom iskuenju koje nailazi na njega, i protiv svake neprijateljske pomisli, plae pred dobrotom Boijom, kako bi mu ona pomogla: taj e ubrzonaipokoj,akosemoliuduhovnomrazumu.[7]Ipak,iovajprepodobni,savetujui da se u delanju rukovodi onim poukama koje se nalaze u knjigama svetog Jovana Lestvinika i svetog Simeona Novog Bogoslova, daje upozorenje, pozajmljeno od svetog Isaka Sirijskog, da se ne bi slabo telo dovelo u rastrojstvo neumerenim primoravanjem. Tada, kae on, beskorisno ratuje priroda. Kada nemono telo bude prinueno na dela koja prevazilaze njegovu snagu: tada se dui nanosi pomraenje na pomraenje ona se dovodi u zbunjenost.[8] Meutim, i pri slabom telesnom sastavu i zdravlju, nekakvo primoravanje,srazmernosnagama,neophodnoje.Tusrazmernostlakomoemosagledati sa neto malo iskustva. Nemoni moraju privoditi sebe plau i suzama najpre paljivom molitvom,itruditiseradisticanjaplaauduhu,[9]priemuseizlivajutihesuze,ibolsrca ne biva tako snaan. Svako duhovno delanje, budui da je lino Boiji dar u nama, 153

neizostavnotrainaeprimoravanjeuodnosunanjega:zatotojeprinuavanjedelatno ispoljavanjeisvedoenjenaedobrevolje.Prinudajenaroitopotrebnatada,kadaizpale prirodeilizbogzlogdelovanjademona,unamaponovoniknenekakvagrehovnatenjaili negodovanje:tadajeneophodnoizgovaratiplanereimolitve,doneklenaglas.Vetaki, mahinalni,glasni,aposebnoprinudniiusiljeniplanepriliinemonima,jerpotresateloi donosi mu muno zamaranje i bolovanje. To zamaranje i bolovanje oci uporeuju sa poroajnim bolovima[10]; za posledicu imaju znaajnu iznemoglost, ak i kod snanih podvinika. Monasima snanog telesnog sastava mogue je i korisno snanije prinuavanjenaplaisuze;njimajepotrebno,naroitoupoetkunjihovogpodviga,pre nego to steknu pla duha, da rei molitve proiznose planim glasom, kako bi se dua, koja je usnula smrtnim snom od grehovnog zanosa, pobudila glasom plaa, i sama doivela oseaj plaa. Tako je plakao moni David. Rikah od uzdaha srca mojega (Ps37,9), kae on za sebe, rikah, poput lava, iji se vapaj razlee pustinjom, vapaj u kom su silno ispoljenesnage,ispoljenemuke.Zaglasnumolitvuiplaneophodnajeusamljenostkelije, u krajnjoj meri: za to delanje nema mesta meu bratijom. Iz itija svetih otaca moe se videtidasuonikojisuimalimogunostiupranjavaliglas^pla,kojisenehoticerazlegao izvan zidova kelije, iako su oni nastojali, sa svom savesnou, da svako njihovo delanje ostanetajno,poznatojedinoBogu.Kaotosenagomilanigasovirazbuktajuodgroma,pri obilnoj kii: tako se i nagomilano oseanje plaa u dui razbukti od jecaja sa vapajem i izobiljem suza. To se dogodilo sa monahom iji podvig je opisao sveti Isak u njegovoj Desetoj pouci. Posle groma i kie nastaje vazduh posebno dobrog sastava: i dua, koja je svojutuguolakalajecajem,irashladilasesuzama,okuanaroitutiinuimir,izkojihse, poput miomirisa od aromatinih predmeta, raa i deluje najistija molitva. Uopte je korisno saznavati iz Svetog pisma i otakih spisa razliite naine monakog delanja, ispitivatiih,iizabratizasebeonodelanjekojesepokaenajsvojstvenije.Ljudisusazdani tako raznoliko, njihove sposobnosti i osobine su tako raznolike, da jedno isto delanje i nain,kadaihkoristinekolikopodvinika,kodsvakogodnjihdelujusabitnomrazlikom. Iztograzloganeophodnojeiskustvo,kakosavetujeiapostol:Sveispitujte,dobrasedrite(1 Sol5,21). Dar plaa i suza je jedan od najveih Boijih darova. On je dar koji nam je sutinski potreban za nae spasenje. Darovi prorotva, prozorljivosti, udotvorenja, jesu znaci naroitogugaanjaBoguinaklonostiBoije,adarumiljenjaisuzajeznakpokajanjakoje jeprihvaenoiliseprihvata.TugamislijeasnodeloBoije,onajkojijeimaiuvajekako jepotrebnoslianjeovekukojiusebiimasvetinju.Telesnipodvizibeztugemislislini sutelubezdue.[11] Suzekojeseprolivajuzboggrehovaupoetkubivajugorke,izlivajuseuzbolizamaranje duha,kojeduhprenositelu.Malopomalo,sasuzamapoinjedasesjedinjujeuteha,koja se ogleda u naroitom spokoju, u oseanju krotosti i smirenja; ujedno, i same suze, srazmerno i u skladu sa utehom koja dolazi, menjaju se, u znatnoj meri gube gorinu, 154

istiu bezbolno ili sa manje bola. U poetku one bivaju oskudne, i retko se pojavljuju; zatim,malopomalo,poinjueedadolaze,ipostajuobilnije.Kadapakdarsuzaunama ojaa,poBoijojmilosti:tadaseobuzdavaunutranjaborba,pomisliseutiavaju,poinje da deluje u posebnom razvoju umna molitva ili molitva duha, koja hrani i uveseljava unutranjeg oveka. Tada sa uma spada prekriva strasti, i njemu se otkriva tajanstveno uenje Hristovo. Tada se suze pretvaraju iz gorkih u sladostrasne. Tada u srcu prebiva duhovnauteha,kojojnemaniegaslinog meuzemaljskimradostima,ikojajepoznata samo onima koji se vebaju u molitvenom plau i koji imaju dar suza.[12] Tada se ostvarujeobeanjeGospoda:Blaenikojiplau,jereseutjeiti(Mt5,4).Tadapodviniksebe pozdravlja, po nadahnuu i svedoanstvu Svetog Duha: Gospod uva odojad; ponizih se i spaseme.Povratiseduomoja,uspokojtvoj,jertiGospoduinidobro.Jerizbaviduumojuod smrti,oimojeodsuza,inogemojeodskliznua(Ps114,68).Tadapodvinik,uviajuisvoju nemonadgrehovnimpomislimaioseanjima,kojiseuzaludnotrudedagapotinesvom uticaju,njimadrskogovori:Odstupiteodmenesvikojiinitebezakonje,jerusliaGospodglas plaamojega.UsliaGospodmoljenjemoje,Gospodmolitvumojuprimi(Ps6,910). U plau svetog proroka Jeremije je ivopisno prikazano duevno stanje monaha, koji je uvideo pad ljudske prirode, koji se ne obmanjuje zabludama prolaznog sveta, nego je svecelo ustremio oi due na taj pad i u dubokoj usamljenosti predao se dubokom plau.[13] I poto Izrailj bi odveden u ropstvo, i Jerusalim bee opustoen, sede prorok Jeremije plaui,ijecaejecajemnadJerusalimom.[14]NikakvepomoinemazaJerusalim,isvakaje uzaludna: ostalo je jedino ridanje nad njim. Prorokmu je objavljivao nekada, objavljivao mu neuutnu proroku re: tek sada bi neko sluao tu re; samo nema ljudi, nema ni zgrada;ostalesujedinoruevine:nanjimasemogurazlegatijedinojecaji.Tijecajinikome nisurazumljivi,inemapotrebetruditisedaonibudurazumljivibilokome.Njimaprorok izraavasvojuneizrecivotekumuku;oniserazleuizruevinapopustinji;njihsluaBog sa neba. U kakvom poloaju se nalazi prorok! On je jedini na prostranim ruevinama grada;onjejediniivusredbezbrojnihmrtvihznamenjaisvedoanstavaminulogivota; onjejediniivusredpredelasmrti.Kaoiv,onpodieglasalostizboggubitkaivota;on poziva taj ivot da se vrati u svoje naputeno stanite, da ponovo zameni stranu, bezoseajnu smrt. Kako sjedi sam, posta kao udovica, grad koji bjee pun naroda! velik meu narodima,Glavameuzemljamapotpadepoddanak!(Pla1,1)Prorokoznaavaummonaha, prosveen otkrivenim uenjem Boijim; veliki grad to je sav ovek, stvoren od Boga; stanovnicigradasusvojstvadueitela;neznabocitosudemoni,kojisubilipotinjeni ovekuprenjegovogpada,apostalisunjegovivladariposlenjegovogpada.Ustanjupada nalaziseisammonahisviljudi:predmetnjegovogplaajeonisviljudi.Aliplaejedino monah,zatotojedinoon,prisvetlostireiBoije,vidipadoveanstva;ostaliljudigane videineuzimajuueauplau,neshvatajuplaizaonogakojiplaemisledajeizgubio razum. Monah jedini plae svojim licem i licem itavog oveanstva, ne mogavi da se odvojiodoveanstvazbogljubavipremanjemuisrodnostisanjim;monahplaezasebei za itavo oveanstvo: on oplakuje palu prirodu, zajedniku svima. On jedini plae na 155

bezoseajnimruevinama,usredhrparazbacanogkamenja,ruevineikamenjejesuslika oveanstva,pogoenogbezoseajnou,oveanstvakojeneoseaineshvatasvojpadi venu smrt, uopte se ne brinui zbog njih. Monah jedini plae i njegov pla je poznat jedino Bogu. Jednako plae nou, i suze su mu na obrazima, nema nikoga od svijeh koji ga ljubljahudagapotjei:svihaprijateljinjegoviiznevjerie,postaemuneprijatelji(Pla1,2).Dabi se zaplakalo plaem po Bogu, treba se udaljiti od sveta i ljudi, umreti za svet i ljude, i srcem i umom postati sam. Naputanje svih briga ti pomae da se priblii gradu bezmolvija,akosenebudestaraozasebe,uselieseunjega;akopakumrezasvakog oveka, postae naslednik grada i njegovih blaga, rekao je Varsanufije Veliki monahu kog je pripremao za bezmolvije i otelnitvo u grobu keliji, omiljenom obitalitu molitvenog plaa.[15] Judeji, koji se nalaze u zarobljenitvu i u najmu u Vavilonu, predstavljaju dobrovoljne muke, to jest liavanja i telesne podvige, kojima monah sebe podvrgava u cilju pokajanja, kao i muke koje promisao Boiji poputa na njega radi oienja grehova. Duhovni zoa podviga pla, alje im sa ruevina Jerusalima, na kojimabezmolvstvujeuusamljenosti,poslanicu.Uposlanicionobjavljujezarobljenicima osloboenje, posle odreenog vremena. Gorki pla ima svoj odreeni rok, i aa dobrovoljneinevoljnegorineimasvojumeru.TamerilaimereodreenesuodBoga,[16] kako je rekao i sveti David: Da nas hrani hlebom suza i poji nas suzama na meru (Ps79,6), iznesohsuzemojepredaTe,kaosredstvooienja,uobeanjuTvome(Ps55,9)pomilovanjai spasenja. Bili su dani u kojima bie mi suze moje hleb moj dan i no (Ps41,4), posle njih su doli dani kada prema ranijem mnotvu bolova mojih u srcu mome, utehe Tvoje obradovae duu moju (Ps 93,19). Kada vraae Gospod roblje Sionsko, bejasmo uteeni. Tada se ispunie radou usta naa i jezik na veselja (Ps 125,12). A ti se ne boj, slugo moj Jakove, govori nadahnutiJeremija,uimeBoga,izabranomnarodu,nakojijezbognjihovihgrehovabilo poputenoropstvouVavilonu,ineplaise,Izrailju,jersvojauteizbavitiizdaljnezemljei sjemetvojeizzemljeropstvanjegova;iJakovesevratitiipoivae,ibiemiran(Jer46,27).Muka ibolpokajanjaimajuusebisemeuteheiisceljenja.Tatajnaseuplauotkrivanjegovom ueniku. Svi monasi koji su se oistili od grehova, oistili su se plaem, i svi koji su dostiglihrianskosavrenstvo,dostiglisugaplaem.Naroitojetodelanjebilorazvijeno meu mnogobrojnim bezmolvnicima Donjeg Egipta, u pustinji Skita, u Nitrijskoj gori u Kelijama i drugim usamljenim mestima. Ono je pretvorilo lica i vojske monaha u lica i vojskeanela.KadajeosnivamonakogivotauSkitskojpustinji,prepodobniMakarije Veliki,kogasuiostalipustinoiteljismatraliocemotaca,dostigaodubokustarost:monasi Nitrijske gore, koja je veoma blizu Skita, molili su ga da ih, pre nego to ode Gospodu, poseti. Makarije je doao na goru; mnotvo monaha, koji su u bezmolviju iveli na njoj, doekali su ga. Molili su ga za pouku. Makarije, zasuzivi ree: Brao! Zaplaimo. Nai oci prolivaju suze do naeg odlaska tamo, gde e nae suze ariti naa tela. Svi su zaplakali, pali na svoja lica i rekli: Oe! Moli se za nas.[17] Svojim darom suza sveti uitelj svetih drevnih monaha je izneo kratko uenje o suzama, sabravi u njemu sve uenje o monakom ivotu. Sluaoci su projavom svog dara suza pokazali da su oni razumeli znaaj i opirnost uenja. Tu nije bilo potrebno mnogo rei. Dar suza to je 156

osenjenost blagodau Boijom, koja najee poseuje podvinike u vreme paljive molitve,buduidajenjenuobiajeniplod;nekimaondolaziuvremeitanja;drugimau vremebilokakvogtruda.TakosuprepodobnomKiriluBelojezerskomsuzedolaziledokje radio u manastirskoj kuhinji. Gledajui na tvarni oganj, on se seao neugasivog ognja vene muke,iprolivaojesuze. Kiril, smatrajui daeseu bezmolvijunjegovoumiljenje pojaatiisuzeumnoiti,eleojedaseosamiukeliji.PoBoijemprovienju,okolnostisu mu donele ono to je eleo, i ta? Uklanjanjem uzroka koji je pobudio umiljenje i suze, nestalojesuza,iKiriljemolionastojateljadagavratikodognjamanastirskekuhinje.[18] Svetiocizapovedajudaseprebivauonomdelanjuukomdolazesuze:zatotosusuze plod, a cilj monakog ivota je dostizanje ploda onim sredstvom kojim je Bogu blagougodno da dostavi plod. Prepodobni Teodor Enatski je govorio da je on znao monaha koji je bezmolvstvovao u keliji i za rukodelje imao pletenje uadi. Kada je taj monah sedeo i pleo ue, bavei se umnom molitvom, dolazile su mu suze. Tada je on ustajao radi molitvoslovlja, ali tada su se suze zaustavljale. Brat je sedao, prihvatao se ueta,usredsreujuiusebimisli,isuzesuponovodolazile.Istotako,kadajeonsedeoi itao,dolazilesusuze.Onjeustajaonamolitvu,isuzesuseodmahzaustavljale.Samoto je ponovo uzimao knjigu, suze su se vraale. Tim povodom prepodobni je rekao: Opravdanajeizrekasvetihotacadajeplauitelj.Onuisvakogovekaonometomu jekorisno.[19] Prepodobni Teodor Enatski je govorio: Svaki grijeh koji ovjek uini van tijela je, a koji bludniisvometijelugrijei(1Kor6,18),zatotoiztelaizvireneistotakojagaprlja:takoi svaka vrlina vantijelaje,ionajkojisvakodnevno plaeoiavai telo: zatotosuzakoja dolaziodozgoumivateloodnjegoveneistote.[20]Onajkojiseistinskikajesmatra,po reimasvetogJovanaLestvinika,svakidanukojinijeplakao,izgubljenimzasebe,aki akojeutokunjegaoniuinionetodobro.[21]Makakouzvienivotmivodili,akone stiemoskruenosrce,tajivotjelaanibesplodan.Prilii,zaistapriliionimakojisuse uprljaliposlebanjenovogroenja(poslesvetogkrtenja)daoistesvojerukeneprekidnim arom srca i milou Boijom.[22] Neemo mi, prijatelji, biti optueni, prilikom izlaska nae due iz tela, tonismo bili udotvorci, bogoslovi, to nismo imali duhovna vienja, negoemoneizostavnoBogudatiodgovorzatotonismoneprestanoplakali,[23]tojest, tonismoprebivaliuneprestanojspasonosnojalostizbognaihsagreenjaigrehovnosti. Iako se pla gotovo uvek ovenava vie ili manje obilnim suzama, neki podvinici, meutim, kako se vidi iz utehe koju su sveti oci izneli zbog njih, posustaju, ili tokom itavogsvogpodviga,ilitokomznaajnogvremena,podteretomplaa,nedobijajuisuze za utehu i osveenje. Oni neka znaju da se sutina pokajanja nalazi u smirenju i skruenosti naeg duha (Ps 50,19), kada duh zaplae zbog smirenja. Pla duha, u nedostatku telesnih snaga za izraavanje telesnim podvizima i delanja pokajanja koje delujeudui,zamenjujesvetelesnepodvigeidelanja,ameunjimaisuze.[24]Amin. 157

NAPOMENE: 1. To miljenje moe se proitati u dijalozima Severa Sulpicija, koji se nalaze u biblioteciGalanda,obuhvaenisupunimkursompatrologije. 2. Lestvica,Pouka7;PrepodobniNilSorski,Pouka8. 3. PrepodobniVarsanufijeiJovan,Odgovor282. 4. Pouka30. 5. PrepodobniNilSorski,Pouka8. 6. Pouka7,gl.3. 7. Pouka8. 8. PrepodobniNilSorskiuPouci2,molitvuipladuhanazivarazumnimvapajemi plaem. 9. Lestvica,Pouka7,glava60. 10. Lestvica,Pouka7,glava60. 11. SvetiIsakSirijski,Pouka89. 12. PrepodobniNilSorski.Pouka7. 13. PrepodobniMakarijeVeliki,Pouka4,glava19. 14. PlaJeremijin1,0.OvajstihpostojiuSeptuagintiiuprevodunacrkvenoslovenski jezik,ioznaenjekaonulti(0).Ovdesestihcitirauprevodusaruskogjezika(prim. izd.). 15. Odgovor38. 16. SvetiIsakSirijski,Pouka65. 17. AlfavitnipaterikiNezaboravnakazivanja,glava33. 18. etiminej,9.jun. 19. Alfavitnipaterik. 20. Alfavitnipaterik. 21. Pouka5,glava33. 22. Pouka7,glava64. 158

23. Pouka7,glava70. 24. SvetiIsakSirijski,Pouka59.Lestvica,Pouka7.PrepodobniNilSorski,Pouka8. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OISUSOVOJMOLITVI. RazgovorStarcasauenikom PRVIDEOOISUSOVOJMOLITVIUOPTE Uenik:MogulisesvabratijaumanastirubavitiIsusovommolitvom? Starac: Ne samo da mogu nego i moraju. Pri postrigu u monatvo, kada se novopostrienomuruujubrojanice,kojesepritomnazivajumaemduhovnim,njemuse zavetava neprestana, danonona molitva Isusovom molitvom.[2] Dakle, vebanje u Isusovojmolitvijezavetmonaha.Ispunjenjezavetajeobaveza,kojasenemoeodbaciti. Meni su govorili stariji monasi da je jo poetkom ovog veka, u Sarovskoj pustinji verovatno i u drugim dobro ureenim ruskim manastirima svakome ko je stupao u manastirsmestapredavanaIsusovamolitva.BlaenistaracSerafim,kojisepodvizavaou tojpustinjiidostigaovelikinapredakumolitvi,neprekidnojesavetovaosvimmonasima davodetrezvenivotibaveseIsusovommolitvom.[3]Njegajeposetionekimladi,kojije zavrio bogosloviju, i otkrio je starcu o svojoj nameri da stupi u monatvo. Starac mu je preneo pouke spasonosne za duu. Meu njima je bilo zavetanje da se ui Isusovoj molitvi.Govoreionjoj,staracjedodao:Samospoljanjamolitvajenedovoljna.Bogpazi na um, i zato oni monasi koji ne spajaju spoljanju molitvu sa unutranjom, nisu monasi.[4]Veomatanoodreenje!Monahznaisam:kosenijeosamiousamomsebi,taj jo nije usamljen, taj jo nije monah, ak i ako ivi u najusamljenijem manastiru. Um podvinikakojisenijeosamioizakljuaousebeneizbenosenalaziusredbukeimetea 159

koje stvaraju bezbrojne pomisli, koje imaju uvek slobodan pristup ka njemu i on sam nemono,bezikakvepotrebeikoristi,kodeisebi,lutapovasioni.Usamljenostovekau samom sebi ne moe se ostvariti drugaije nego posredstvom Paljive molitve, prvenstvenoposredstvompaljiveIsusovemolitve. Uenik:RasuivanjestarcaSerafimadelujemipreviestrogo. Starac: Ono tako izgleda samo pri povrnom posmatranju; ono tako izgleda pri nedovoljnom razumevanju velikih duhovnih blaga, skrivenih u hrianstvu. Blaeni Serafim nije izneo svoje sopstveno miljenje: on je izneo miljenje koje pripada svetim ocima uopte, koje pripada Pravoslavnoj Crkvi. Sveti Isihije Jerusalimski kae: Ko se odrekao svega to je svetovno, ene, imanja i tome slinog, uinio je monahom samo spoljanjegoveka,alineiunutarnjeg,kojijeum.Onajjeistinskimonahkojiseodrekao pristrasnih pomisli: on lako moe uiniti monahom i spoljanjeg oveka, kad bude hteo. Nijemalipodviguinitiunutranjegovekamonahom.Postojiliusavremenompokolenju monah koji se potpuno izbavio od strasnih pomisli i udostojio se iste, netvarne, neprestane molitve, to ini oznake unutranjeg monaha.2 Prepodobni Agaton, monah egipatskogSkita,kadasugapitalitajevanijetelesnipodvigilipakunutranjipodvig, odgovorio je: ovek je slian drvetu; telesni podvig je slian listu drveta, a unutranji plodu.AlikakojereenouPismu,dasvakodrvokojedobrarodaneraasijeeseiuoganjbaca (Lk.3,9),iztogasevididasvenaestaranjetrebadaseodnosinaplod,tojest,nauvanje uma.Potrebnojeito datodrvobudepokrivenoiukraenolistovima,imeseprikazuje telesni podvig.[5] O, uda! uzvikuje blaeni Nikifor Atonski, navodei rei prepodobnogAgatonausvomdeluoduhovnompodvigukakvereijeizrekaotajsveti protivsvihkojineuvajuumnegosenadajusamonatelesnodela&e!Svakodrvokojedobra rodaneraa,tojestuvanjeuma,aimasamojedanlist,tojest,telesnipodvig,sijeeseiuotnj baca.Stranesu,Oe,tvojerei![6] uvanjeuma,straenjenadumom,trezvenje,panja,umnodelanje,umnamolitva,tosu razliitaimenajednogiistogduevnogpodviga,unjegovimrazliitimvidovima.Duevni podvig, u svoje vreme, prelazi u duhovni. Duhovni podvig je takoe i duevni, ali je osenjenBoijomblagodau.Tajduevniiliduhovnipodvigocitakoodreuju.Panjaje srdano, neprestano bezmolvije, koje svagda i neprekidno priziva Hrista Isusa, Sina BoijegiBoga,kojedieNjime,saNjimsehrabrosuprotstavljaneprijateljima,ispovedase Njemu, koji jedini ima vlast da otputa grehe.[7] Jednostavnije reeno unutranjim delanjem, umnim duevnim delanjem, umnom molitvom, trezvenjem, uvanjem i straenjem nad umom, panjom, naziva se jedno isto: briljivo vebanje u Isusovoj molitvi, u strahopotovanju. Blaeni Nikifor Atonski je uporedio te nazive sa odrezanim komadom hleba, koji prema svom obliku, moe biti nazvan i odrezak, i krika, i 160

odlomak.[8]SvetopismoStarogzavetaodreuje:Svrhsvegatoseuvauvajsrcesvoje,jeriz njegaizlaziivot(Pr.4,23).uvajsedanebudekakvonevaljalstvousrcutvom(Ponz15,9).[9] Bdenje nad srcem i njegovo oienje zapoveda se naroito u Novom zavetu. Na to su usmerene sve zapovesti Gospoda. Oisti najprije, govori Gospod, iznutra au i zdjelu da budu i spolja iste (Mt23, 26). Ovde je Gospod ljude nazvao sasudima od krhkog stakla i bezvrednegline.toizlaziizovjekaonopoganiovjeka.Jeriznutra,izsrcaljudskoga,izlazezle pomisli,preljube,blud,ubistva,krae,lakomstva,pakosti,lukavstvo,razvrat,zlooko,hulanaBoga, gordost, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane ovjeka (Mk 7,2023). Sveti Varsanufije Veliki kae: Ako unutranje delanje sa Bogom, to jest, osenjeno Boijom blagodau, ne pomogneoveku:uzaludseonondapodvizavaspoljnim,tojest,telesnimpodvigom.[10] Sveti Isak Sirijski: Onaj koji nema duevno delanje, liava se duhovnih darova:[11] U drugoj pouci, taj veliki uitelj hrianskog podvinitva uporeuje telesne podvige bez podvigaoienjaumasabesplodnimmatericamaipresuenimdojkama:Oni,rekaoje sveti, ne mogu da se priblie Boijem razumu.[12] Sveti Isihije Jerusalimski: Onaj koji nemamolitvuistuodpomisli,nemaorujezaborbu:govorimomolitvikojaneprestano deluje u unutranjosti due, o molitvi u kojoj se prizivanjem Hrista poraava i pogaa neprijatelj koji tajno ratuje.[13] Nemogue je oistiti srce, i odagnati od njega neprijateljske duhove, bez estog prizivanja Isusa Hrista.[14] Kao to je nemogue provoditizemaljskiivotbezhraneipia:takojenemoguebezuvanjaumaiistotesrca, odegasesastojitrezvenjeitosenazivatrezvenjem,dostiiduombilotaduhovnoili seosloboditiodmislenoggreha,akiakobinekozbogstrahaodvenihmukaiprinudio sebedanesagrei.[15]Akohoeispravnodaposramipomislikojeteuznemiravaju,da upranjava bezmolvije u duevnom miru, da slobodno bdi srcem: neka se Isusova molitvasjedinisatvojimdisanjemuvideekakosetodogaaposlenekolikodana.[16] Laa ne moe da plovi bez vode: i uvanje uma ne moe se ostvariti bez trezvenja, sjedinjenog sa smirenjem i neprekidnom molitvom Isusovom.[17] Ako ima elju ne samo da Gospoduizgledakao monah, kao dobar,i krotak,i stalno sjedinjen saBogom, akoimaeljudazaistabudetakavmonah:svimsilamaupranjavajvrlinupanje,koja se sastoji u uvanju i straenju nad umom, u izvravanju bezmolvija srca, u blaenom stanju due, stranom matarenju, to se ne nalazi kod mnogih.[18] Istinski i sutinski monah je onaj koji se upravlja trezvenjem: i onaj se istinski upravlja trezvenjem, ko je u srcu monah (sam)[19]. Temelj za takvo uenje svetih otaca, kao krajeugaoni kamen za graevinu,jesteuenjesamogGospoda.Gospodjeobjavio:Istinskibogomoljcieseklanjati Ocuuduhuiistini,jerOtactraidatakvibuduonikojimuseklanjaju.Bogjeduh;ikojimuse klanjaju,uduhuiistinitrebadaseklanjajy(Jn4,2324). Seamse:savremenicimojemladosti,nekiblagoestivihriani,akiplemii,vodeivrlo jednostavan ivot, bavili su se Isusovom molitvom. Taj dragoceni obiaj se sada, pri optemslabljenjuhrianstvaimonatva,gotovoizgubio.MolitvaimenomGospodaIsusa Hrista trai trezven, strog moralni ivot, ivot tuina, trai naputanje strasti, a nama je postala neophodna rasejanost, iroka poznanstva, udovoljavanje naim mnogobrojnim 161

prohtevima, dobrotvori i dobrotvorke. Isus se bjee udaljio zbog mnogog naroda na onome mjestu(Jn5,13). Uenik: Zar nee posledica svega to je reeno biti zakljuak, da se bez upranjavanja Isusovemolitvenedobijaspasenje? Starac: Oci to ne govore. Naprotiv, prepodobni Nil Sorski, pozivajui se na svetenomuenikaPetraDamaskina,tvrdidasusemnoginedostiuibestraeudostojili da dobiju oprotaj grehova i spasenje.[20] Sveti Isihije, rekavi da je bez trezvenja nemogueizbeigrehumislima,nazvaojeblaenimaionekojiseuzdravajuodgrehana delu. On je njih nazvao nasilnicima radi Carstva nebeskog.[21] Dostizanje pak bestraa, osveenjaili,tojeisto,hrianskogsavrenstva,bezsticanjaumnemolitve,nijemogue: utom susaglasnisvioci.Ciljmonakog ivota ne sastojisesamo u dostizanjuspasenja, nego, prevashodno, u dostizanju hrianskog savrenstva. Taj cilj je predodreen od Gospoda: Ako hoe savren da bude, rekao je Gospod, idi prodaj sve to ima i podaj siromasima;iimaeblagonanebu;idoi,uzmikrstsvojihajdezaMnom(Mt19,21;Mk10,21). Oci, uporeujui podvig molitve imenom Gospoda Isusa sa ostalim monakim podvizima,kau sledee: Iako postoje i drugi putevi i naini ivota, ili ako hoe da ih nazovemo dobra delanja, koji vode spasenju i donose ga onima koji se njima bave; iako postojepodviziivebanja,kojidovodeustanjerobainajamnika(kakojeSpasiteljirekao: UkuiOcamojegastanovisumnogi(Jn14,2)),putumnemolitvejeputcarski,izabrani.Onje tolikouzvienijiiprefinjenijiodsvihdrugihpodviga,kolikojeduapretenijaodtela:on uzvodiizzemljeipepelauusinovljenjeBogu.[22] Uenik:Usmerenjesavremenogmonatva,prikomsevebanjeuIsusovojmolitvisree veomaretko,moelibitizameneizvinjenjeiopravdanje,akosenebudembavionjome? Starac:Dugostajedugiobavezaobaveza,akiakosebrojonihkojiihneispunjavajujo vie povea. Zavet izgovaraju svi. Ni mnotvo onih koji naruavaju zavet, ni obiaj naruavanja, ne ine naruavanje zakonitim. Malo je stado kojem je Otac nebeski blagovoleodapodariCarstvo(Lk12,32).Uvektesniputimamaloputnika,airokimnogo (Mt7,13n).Uposlednjavremena,tesniputnaputajuskorosvi,skorosvipolazeirokim. Iz toga ne sledi da iroki gubi osobinu da vodi u pogibao, da tesni postaje suvian, nepotreban za spasenje. Onaj koji eli da se spase, neizostavno mora da se dri tesnog puta,upravokaotojeSpasiteljzavetao.

162

 Uenik:ZatotitesnimputemnazivabavljenjeIsusovommolitvom? Starac:Kakonijetesanput?Tesanput,upravomsmislurei!Onajkojielidaseuspeno bavi Isusovom molitvom mora se ograditi, i izvan i iznutra, najblagorazumnijim vladanjem,najopreznijim:naapalaprirodanassvakogasavara,izdajenas;paliduhovi sa posebnim besom i lukavstvom napadaju bavljenje Isusovom molitvom. Neretko zbog nitavne oigledne neopreznosti, zbog nebrige i uobraenosti onih koji ne znaju, nastaju znaajneposledice,kojeimajuuticajnaivot,navenusudbinupodvinika:DamiGospod nije pomogao, umalo se ne nastani dua moja u adu. Pokliznu se noga moja, milost Tvoja, Gospode,pomoemi(Ps93,1718). Osnova za bavljenje Isusovom molitvom je blagorazumno i oprezno vladanje. Prvo je potrebno udaljiti od sebe razmaenost i telesne naslade, u svim oblicima. Potrebno je postojanosezadovoljavatiumerenomhranomisnom,srazmernosasnagomizdravljem, kako bi hrana i san davali telu potrebno osnaenje, ne stvarajui nepriline pokrete, koji nastajuzbogsuvika,nestvarajuiiznemoglostkojanastajezbognedostatka.Odea,kua, i uopte sva materijalna svojina treba da je skromna, radi podraavanja Hrista, radi podraavanja Njegovih apostola, radi sledovanja njihovom duhu, radi optenja sa njihovimduhom.Svetiapostoliinjihoviistinskiuenicinisuprinosilinikakvertvetatini i sujeti, po obiajima sveta, ni u emu nisu ulazili u optenje sa duhom sveta. Pravilno, blagodatno dejstvo Isusove molitve moe iznii jedino iz Duha Hristovog: ono nie i izrastajedinonatomtlu. Vid,sluhiostalaula,morajubitistrogouvana,kakokroznjih,kaokrozvrata,nebiu duuprovalilineprijatelji.Ustaijezikmorajubitizauzdani,kaodasuokovaniutanjem: praznoslovlje, mnogoslovlje, naroito osmesi, ogovaranje i zloreivost jesu najgori neprijatelji molitve. Treba se odrei primanja bratije u keliju, i odlaska u njihove kelije: treba strpljivo prebivati u svojoj keliji, kao u grobu, sa mrtvacem svojim sa svojom duom,iskidanom,ubijenomgrehomimolitiGospodaIsusazapomilovanje.Izgroba kelije molitva uzlazi na nebo: u onom grobu, u kojem se sakriva telo posle smrti, i u adskom grobu u koji se baca dua grenika, nema vie mesta za molitvu^JU manastiru trebaprebivatikaotuin,neulazeiumanastirskeposloveposamovolji,nestvarajuini sakimbliskopoznanstvo,ograujuiseutanjempriobavljanjumanastirskihposlova,ne proputajui poseivati hram Boiji, u sluaju nude poseivati keliju duhovnog oca, promiljajui svaki izlazak iz svoje kelije, izlaziti iz nje samo kada se ukae sutinska potreba.Potrebnojeodlunoseodreiljubopitljivostiiradoznalostisujetnih,preokrenuvi svako ljubopitstvo i sva istraivanja na ispitivanje i izuavanje molitvenog puta. Taj put zahteva najpaljivije ispitivanje i izuavanje: on nije samo tesni put nego i put to vodi u 163

ivot (v.Mt 7,14); On je nauka nad naukama, i umetnost nad umetnostima. Tako ga nazivajuoci.[23] Put istinske molitve postaje daleko tenji kada podvinik stupi na njega delanjem unutranjeg oveka. Kada pak on stupi u te tesnace, i oseti iravnost, spasonosnost, neophodnosttakvogpoloaja;kadatruduunutranjojkelijipostanezanjegaonotoeli: tadaipritenjenostuspoljanjemivotupostajeeljena,sluikaoprebivaliteiskrovite unutranjedelatnosti. Ulazei umom u podvig molitve, on semora odrei svih pomisli i oseanja palog bia, kao i svih pomisli i oseanja to dolaze od palih duhova, ma koliko prijatno delovale te i druge pomisli i oseanja: on mora postojano ii tesnim putem najpaljivije molitve, ne skreui ni ulevo ni udesno. Skretanjem ulevo nazivam naputanjemolitveumomradirazgovorasasujetnimigrehovnimpomislima;skretanjem udesnonazivamnaputanjemolitveumomradirazgovorasapomislimakojesunaizgled dobre.etirivrstepomislidelujunaonogakojisemoli:jednenastajuizblagodatiBoije, koja je usaena u svakog pravoslavnog hrianina svetim krtenjem, druge dolaze od anelauvara,nekenastajuizpaleprirode,inakraju,nekedonosepaliduhovi.Prvedve vrste pomisli, ili pravilnije, seanja i oseanja, pomau molitvu, oivljavaju je, osnauju panju i oseaj pokajanja, proizvode umiljenje, pla srca, suze pred oima molitvenika otkrivajuveliinunjegovegrehovnostiidubinupadaoveanstva,objavljujuneminovnu pobedu smrti, neizvesnost vremena njenog dolaska, o nepristrasnom i stranom sudu Boijem, o venoj muci, koja po svojoj surovosti prevazilazi ljudska shvatanja. U pomislimaioseanjimapalogbiadobrojepomeanosazlom,akoddemonasezloesto krijeizadobra,uostalom,ponekadiotvorenodelujekaozlo.Poslednjedvevrstepomislii oseanjajavljajusezajedno,zbogpovezanostiioptenjapalihduhovasapalomljudskom prirodom, i kao prvi plod njihovog delovanja javlja se visokoumlje, rasejanost u molitvi. Demoni donose prividno duhovna i uzviena razmiljanja, njima odvlae od molitve, stvaraju sujetnu radost, nasladu, samodovoljnost toboe zbog otkrivanja najtajanstvenijeg hrianskog uenja. Odmah za demonskim bogoslovljem i filosofijom, duaseushiujesujetnimistrasnimpomislimaimatanjima,kojepotkradaju,unitavaju molitvu, naruavaju dobro nastrojenje due. Po plodovima se razlikuju istinski dobre pomisliioseanjaodprividnodobrihpomisliioseanja. O, kako je opravdano to to oci bavljenje Isusovom molitvom nazivaju tesnim putem i samoodbacivanjem i odricanjem od sveta![24] Te vrline pripadaju svakoj paljivoj i pobonoj molitvi, a prvenstveno Isusovoj molitvi, kojoj je strana raznolikost forme i ono mnogomislijekojisusvojstvenipsalmopojanjuidrugimmolitvoslovljima.[25] Uenik:IzkojihreisesastojiIsusovamolitva? 164

Starac: Ona se sastoji iz sledeih rei: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog.Nekioci[26]zapoetnikedelemolitvunadvepolovine,inalaudaseodjutra, na primer, do obeda, govori: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, a posle obeda: Sine Boiji, pomiluj me: To je najstarije predanje. Ali bolje je nauiti se, ako je mogue, izgovaranjucelemolitve.Deljenjejeposnishoenjudoputenoslabimaipoetnicima. Uenik:DaliseuSvetompismupominjeIsusovamolitva? Starac:OnjojsegovoriusvetomJevanelju.Nemojpomislitidajeonaustanovljenaod ljudi, ona je ustanovljena od Boga. Najsvetiju molitvu Isusovu je ustanovio i zapovedio sam Gospod na Isus Hristos. Posle Tajne veere, na kojoj je stvorena najvea od hrianskih tajni sveta evharistija, Gospod je u oprotajnoj besedi sa Svojim uenicima, pre polaska na strana stradanja i krsnu smrt, kako bi njima iskupio palo oveanstvo, predaonajuzvienijeuenjeinajvanije,zavrnezapovesti.Meutimzapovestima,Onje darovaodozvoluizapovestzamolitvuNjegovimimenom.[27]Zaista,zaistavamkaemda togodzaiteteodOcauimemoje,daevam(Jn16,23).togodzaitete(odOca)uimemoje,tou uiniti,daseproslaviOtacuSinu.Iakotazaiteteuimemoje,jauuiniti(Jn14,1314).Do sada ne iskaste nita u ime moje; itite i dobiete, da radost vaa bude ispunjena (Jn 16,24). Veliinu imena Gospoda Isusa Hrista objavili su proroci. Ukazujui na iskupljenje ljudi kojetrebadasedogodikrozBogooveka, Isaijauzvikuje:Gospod Bog,on mibi spasitelj. S radou ete crpsti vodu sa izvora ovo spasenja. I tada ete rei: hvalite Gospoda, Glasite ime njegovo,napominjitedajevisokoimenjegovo(Is12,24).Inaputusudovatvojih,Gospode,ekamo te; tvoje ime i tvoj spomen udi dua (Is 26,8). Saglasno sa Isaijom, David prorie: Obradovaemo se spasenju tvome, i Imenom Gospoda Boga naega veliaemo se. Mi emo ime Gospoda Boganaeg prizvati(Ps 19,6,8).[28]Blaen jenarod (tj. ljudi)koji znaklicanje (Tebi) koji je usvojio umnu molitvu Gospode, u svetlosti lica Tvoga hodie, i Imenom Tvojim obradovaesesavdan,ipravdomTvojomuzvicunece(ne88.1617). Uenik:UemujesilaIsusovemolitve? Starac: UboanskomimenuBogooveka, GospodaiBoganaeg IsusaHrista. Apostoli, kaotovidimoizknjigeDelaiizJevanelja,inilisuvelikaudaimenomGospodaIsusa Hrista:leilisunemoikojesenemoguizleitiljudskimsredstvima,vaskrsavalisumrtve, zapovedalisudemonima,isterivalisuihizljudikojisubiliobuzetinjima.Jednom,ubrzo posle vaznesenja Gospodnjeg na nebo, kada su svih dvanaest apostola jo bili u Jerusalimu, dvojica od njih, Petar i Jovan, poli su radi molitve u jerusalimski hram. Na 165

vrata hrama, koja su se zvala krasna, svakodnevno su iznosili hromog od roenja, i polagali ga na pod: hromi nije mogao ni da hoda ni da stoji. Okrenut prema vratima, stradalnik je od onih koji su ulazili u hram traio milostinju, kojom se, kako izgleda, hranio. Kada su se apostoli pribliili krasnim vratima, hromi je uputio pogled ka njima, oekujuidaedobitimilostinju.TadajesvetiPetarnjemurekao:Srebraizlatanemam,nego toimamtotidajem:UimeIsusaHristaNazareaninaustaniihodi(DapZ.6).Bogalj,izleen istog trenutka, uao je u hram sa apostolima, i glasno je proslavljao Boga. Narod, zadivljen,nagrnuojepremaapostolima.LjudiIzrailjci,rekaojeapostolPetarOkupljenom narodu,toseuditeovomeilitagledateunas,kaodasmosvojomsilomilipobonouuinilida ovajhodi?BogAvraamoviIsakoviJakovljev,Bogotacanaih,proslaviSinasvojegaIsusaIradi vjere u ime njegovo, ovoga koha vidite i poznajete utvrdi ime njegovo (dap z, 1213,16). Vest o uduubrzoseproneladoSinedriona,[29]kojijebioneprijateljGospodaIsusa.Sinedrion, uznemirenveu,uhvatiojeapostole,stavioihpodstrau,asledeegdanaihjepozvaona sud,predsvojepunosabranje.Biojepozvanihromikojijeisceljen.Kadasuapostolistali usredsudnicebogoubica,kojisunedavnosebeigosalikaznomBogooveka,uijeimeje sada izvreno apsolutno najneobinije udo, pred mnotvom oevidaca svedoka, apostolimajepostavljenopitanje:Kakvomsilomiliuijeimeuinisteviovo?(Dap4,7)Petar, ispunivi se Svetog Duha, odgovorio im je reima Svetog Duha, koje su se sastojale u sledeem: Neka je na znanje svima vama, i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazareanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podie iz mrtvih, njime stoji ovaj pred vama zdrav; nemadrugogaImenapodnebomdanogaljudimakojimbismosemoglispasti(Dap4,10,12).Usta neprijateljaBoijihzapeatilasuseutanjemprednepobedivomsilomreinebeskeistine; sudnica mnogobrojnih mudrih i silnih nije nala ta da kae i kako da prigovori na svedoanstvo Svetog Duha, koje su objavila dva nepismena ribara, i koje je zapeaeno nebeskim peatom Boijim udom. Sinedrion pribegava svojoj vlasti, nasilju. Ne obazirui se na javno udo, ne obazirui se na svedoanstvo, koje je istini dao sam Bog, SinedrionstrogozabranjujeapostolimadaueoimenuIsusa,akidaizgovarajutoime. Aliapostolisudrskoodgovarali:Sudite,jelipravopredBohoidasluamovasvienegoBoga? Jerminemoemodane govorimoono tovidjesmo iusmo(Dap4,19,20). Sinedrionopet ne nalazi kako da se izrazi, opet pribegava iskljuivo svojoj vlasti, ponavlja strogu pretnju. On je otpustio apostole ne uinivi im nita, iako je eleo da izlije na njih izbezumljenu zlobu: i njegovo raspoloenje i delanje bilo je povezano sa svenarodnim udom. Petar i Jovan, vrativi se svojima, preneli su im pretnje i zabrane vrhovnog suda. Tada su, dvanaestapostolaisvilanovinovoroeneJerusalimskecrkve,jednodunoizlilivatrenu molitvu Bogu: molitvu su suprotstavili sili i mrnji svetodraca ljudi i demona. Ta molitva se sastojala u sledeoj molbi: Gospode, pogledaj na njihove prijetnje, i daj slugama tvojim da sa svakom smjelou govore rije tvoju, pruajui i ti ruku svoju na iscjeljivanje, da bivajuznaciiudesaimenomSvetogaSinatvojegaIsusa(Dap4,2930).

166

Uenik:NekitvrdedazbogbavljenjaIsusovommolitvom,uvekiligotovouvek,nastaje prelest,iveomazabranjujubavljenjetommolitvom. Starac:Uprihvatanjutakvemisliiutakvojzabranileistranobogohulstvo,leiprelest dostojna saaljenja. Gospod na Isus Hristos je jedinstveni izvor naeg spasenja, jedinstveno sredstvo naeg spasenja; Njegovo ljudsko ime je pozajmilo od Njegovog Boanstva neogranienu, svesvetu silu da nas spasava: kako pak ta sila, koja deluje na spasenje, ta jedinstvena sila, moe da se izokrene i deluje na pogibao? To je daleko od smisla! To je najgora, bogohulna, duepogubna besmislica! Upravo oni koji prihvataju takav nain miljenja nalaze se u demonskoj prelesti, obmanuti lano imenovanim razumom,kojidolaziodsatane.Satanajepodmukloustaoprotivsvesvetogivelelepnog imenaGospoda naegIsusaHrista, ikaosvoje orujekoristi ljudskoslepiloi neznanje, i oklevetaojeimekojejeiznadsvakogaimena.DaseuImeIsusovopoklonisvakokoljenotojena nebesima i na zemlji i pod zemljom (Flp 2,910). Onima koji brane da se moli Isusovom molitvom moemo odgovoriti reima apostola Petra i Jovana na slinu zabranu, koju je uiniojudejskiSinedrion:Sudite,jelipravopredBogomdasluamovasvienegoBo.Gospod Isus nam je zapovedio molitvu Svojim svesvetim imenom; On nam je dao neprocenjivi dar: kakav znaaj moe imati ljudsko uenje koje protivurei uenju Boga, Ljudska zabrana koja se trudi da ukine i narui zapovest Boiju, da oduzme neprocenjivi dar? Opasno je, veoma opasno, propovedati uenje koje je suprotno uenju koje propoveda Jevanelje. Takav poduhvat je proizvoljno odvajanje sebe od blagodati Boije, po svedoanstvuapostola(Gal1,8). Uenik: Ali starci ije sam miljenje naveo naroito su poznati, mnogi ih smatraju za iskusneuiteljeduhovnogivota. Starac:Apostoljezapovedaoilipravilnijeustimaapostola,zapovedaojeSvetiDuhda seodbacujesvakouenjekoje nijesaglasnosauenjem kojesublovestiliapostoli da se odbaciionda,kadabianelisaneba,blagovestiliuenje,kojenijeusaglasju(Gal1,89).[30] Tako je reeno u Svetom pismu ne zato to bi neki od apostola pokuao da protivurei uenju Hristovom, nego zato to je uenje Hristovo, uenje Boije, koje su propovedali apostoli,potpunoverodostojno,potpunosvetoinepodleenikakvimizmenama,kakose nedovoljnom, izopaenom znanju i telesnom mudrovanju te izmene ne bi uinile osnovanim.Hristovouenje,buduidapremaujesudoveiljudiianela,primasejedino smirenomverom,isamosluikaokamentemeljac,premakomsepremeravajusvadruga uenja.

167

Miljenje ljudske zajednice o uitelju monatva nema nikakvog znaaja ako uenje tog uitelja protivurei Svetom pismu i spisima svetih otaca, ako ono u sebi sadri bogohulstvo.Monatvojenaukanadnaukama:potrebnojepoznavatijekakobisemogao dobroocenitionajkojijeprenosi.PrepodobniMakarijeVelikijerekao:Mnogekojisepo spoljanjosti predstavljaju kao pravedno smatraju istinskim hrianima; ali meu njima samoumetnicikojizaistapoznajuumetnostmoguprepoznatidalibatipravedniciimaju znanje i lik Cara, ili je pak moda na njih stavljeno i ispisano krivotvoreno znamenje od strane nedobronamernih ljudi? Da li ih prihvataju ili odbacuju iskusni umetnici? Ako se paknenalazeiskusniumetnici,nekaondanekoispitazlohitredelatelje,zatotosuioni spolja obueni u monahe i hriane.[31] Blaeni Teofilakt Ohridski, objanjavajui rei arhangelaGavrilaoJovanu,preteiGospodnjem,daeonbitivelikipredGospodom(Lk 1,15),kae:AneoobjavljujedaeJovanbitiveliki,alipredGospodom:zatotosemnogi nazivajuvelikipredljudima,anepredBogom,ionisulicemeri.Akosvetnemoeda prepozna poroan ivot i zlonamernost, koji su prikriveni licemerjem, nego ih smatra vrlinom: oni su jo nedostupniji njegovom nedovoljnom znanju, povrnom znanju, izopaenomznanju.Svetvisokocenitelesnepodvigeiliavanja,nerasuujuidaliseoni pravilno, da li se korisno upotrebljavaju, ili pak pogreno i teko povreuju duu; svet naroitouvaavaonotousreujetelesnaula,toodgovarashvatanjimasvetaovrliniio monatvu;svetvolionotomulaskaiugaa;svetsvojeljubi,rekaojeSpasitelj(Jn15,18 25). Pre mrnja sveta, pogrda od sveta, progon od sveta mogu biti znaci istinskog sluge Boijeg:itojeposvedoioSpasitelj(Jn15,1825).Svetiocisuzavetalibiranjeuiteljakoji nije u prelesti, ija se nepreleenost mora prepoznati po saglasnosti njegovog uenja i ivota sa Svetim pismom i sa uenjem duhonosnih otaca.[32] Oni upozoravaju na neiskusneuitelje,kakosenebizarazilinjihovimlanimuenjem.[33]Onizapovedajuda se uiteljevo uenje uporeuje sa uenjem Svetog pisma i svetih otaca, i da se ono to je saglasnoprima,aonotonijeodbaci.[34]Onitvrdedaonikojinemajuoienoduhovno oko i ne mogu poznati drvo po plodu, priznaju za uitelje i duhovnike sujetne, prazne i licemere, a na istinski svete ne obraaju nikakvu panju, smatrajui da ne znaju nita kadaute,adasugordiisurovikadagovore.[35]PregledajitavoSvetopismo:uvidee dajeunjemu,svuda,uzvelianoiproslavljenoimeGospodnje,daseuzdienjegovasila, spasonosna za ljude. Razmotri spise otaca: uvidee da svi oni, bez izuzetka, savetuju i zapovedaju bavljenje Isusovom molitvom, nazivaju je orujem, od kog nema jaeg ni na nebu ni na zemlji,[36] nazivaju je Bogom danim, neodvojivim nasleem, jednim od poslednjih i najviih zavetanja Bogooveka, utehom koja izobiluje ljubavlju, i najslaim verodostojnim zalogom.[37] Na kraju, okreni se zakonu koji je postavila Pravoslavna Istona Crkva: uvidee da je ona, za sva svoja nedouena eda, i monahe i mirjane, odredila da se psalmopojanje i molitvoslovlje u kelijnom pravilu zameni Isusovom molitvom.[38]Akakavznaajpakima,predjednoglasnimsvedoanstvomSvetogpismai svih svetih otaca, pred zakonskim propisima vaseljenske Crkve o Isusovoj molitvi, protivreno uenje nekoliko slepaca, i slepaca slinih njima, preko kojih su proslavljeni i proslavljani. 168

Moldavskistarac,shimonahVasilije,kojijeiveokrajemprologveka,izloiojeuenjeo Isusovoj molitvi u primedbama na dela prepodobnih Grigorija Sinaita, Isihija Jerusalimskog i Filoteja Sinajskog, na izuzetno zadovoljavajui nain. Shimonah je svoje primedbenazvao uvodima ili predgovorima. Veoma ispravan naziv! itanje primedbi je priprema za itanje pomenutih otaca, ija dela se najvie odnose na monahe koji su ve znatno napredovali. Primedbe su izdate od strane Optinske pustinje, zajedno sa delima PajsijaNjamckog,ijijeVasilijebiouitelj,sapodvinikidrug.[39]Upredgovoruzaknjigu prepodobnog Grigorija Sinaita, starac Vasilije govori: Neki koji nisu kroz iskustvo upoznatisaumnimdelanjemimislezasebedaimajudarrasuivanja,opravdavajusebe, ili bolje rei, sklanjaju se od obuavanja u ovom svetenom delanju iz tri razloga ili izgovora: prvo, preputaju to delanje svetim i bestrasnim muevima, mislei da ono pripada njima, a ne i strasnima; drugo, istiu potpunu oskudicu nastavnika i uitelja za takav ivot i put; tree zbog prelesti, koja biva posledica tog delanja. Od tih razloga i izgovoraprvijenepotrebanineopravdan;zatotoseprvistepennapredovanjamonaha poetnika sastoji u umanjivanju strasti trezvenjem uma i panjom srca, to jest, umnom molitvom koja prilii delateljima. Drugi nerazuman i neosnovan: zato to nam je u nedostatku nastavnika i uitelja, Sveto pismo uitelj. Trei sadri samoobmanu u sebi: oni koji ga navode, itajui spise o prelesti, istim tim spisima spotiu sebe, krivo ih tumaei. Umesto da iz spisa upoznaju prelest i njene opasnosti, oni izokreu te spise, i uzimaju ih kao osnovu za udaljavanje od umnog delanja. Ako se ti plai tog delanja i obuavanjaunjemuizjednogstrahopotovanjaiprostotesrca:ondaseija,natojosnovi, plaim,alinenaosnovupustihbasni,pokojima:Bojatisevuka,pauumuneulaziti!IBoga setrebabojati,alinetrebapobeiiudaljitiseodNjegazbogtogstraha.Dalje,shimonah objanjava razliku izmeu molitve koja se vri umom uz oseaj srca i prilii svim blagoestivimmonasimaihrianima,iblagodatnemolitve,kojasevriumomusrcuiliiz srca, i predstavlja vrlinu naprednih monaha. Onima koji su dobili i prihvatili neasne predrasude protiv Isusove molitve, potpuno neupoznati sa njom kroz ispravno i dugotrajno vebanje u njoj, bilo bi daleko blagorazumnije i daleko bezopasnije da se uzdravajuodsuenjaonjoj,dashvatesvojenesumnjivonepoznavanjetognajsvetenijeg podviga, nego da primaju na sebe obavezu da propovedaju protiv bavljenja Isusovom molitvom: da objavljuju kako je ta svesveta molitva uzrok demonske prelesti i pogibli due. Nalazim da je neophodno da im kaem, kao upozorenje, da je hula na molitvu Isusovimimenomipripisivanjetetnogdejstvatomimenu,ravnohulikojusuizgovarali fariseji u vezi uda koja je izvrio Gospod (Mt 12,31,34,36). Neznanje daleko lake moe biti oproteno na sudu Boijem nego uporne predrasude i uzvici i delanje zasnovano na njima.SetimosedaemonaBoijemsududatiodgovorzasvakupraznure[40];utoliko je stranije odgovarati za rei i hulne rei u odnosu na osnovni dogmat hrianske vere. Uenje o boanskoj sili Isusovog imena ima puno dostojanstvo osnovnog dogmata, i pripada svesvetom broju i sastavu tih dogmata. Neupueno bogohulno umovanje protiv Isusovemolitveimasavkarakterjeretikogumovanja. 169

 Uenik: Ipak, sveti oci veoma upozoravaju one koji se bave Isusovom molitvom na prelest. Starac:Da,upozoravaju.Oniupozoravajunaprelestionogakojisenalaziuposluanju,i bezmolvnika, i onoga koji posti jednom reju, svakoga koji se bavi bilo kakvom dobrodetelji. Izvor prelesti, kao i svakog zla je avo, a ne neka dobrodetelj. Sa svom obazrivou treba paziti kae sveti Makarije Veliki na kazne, obmane i podmukla dejstvakojaavopripremasasvihstrana.KaotoSvetiDuhkrozPavlasvimasluiradi svih(1Kor9,22):takoseilukaviduhtrudiuzludabudesvimasve,kakobisveodveou pogibao. Sa onim koji se moli i on se pretvara kao da se moli, kako bi ga zbog molitve odveo u visokoumlje; sa onima koji poste on posti, kako bi ih zaveo samomnjenjem i doveo do poremeenog uma; sa onim koji izuava Sveto pismo, i on se usmerava na izuavanje Pisma, prividno traei znanje, a u stvari, trudi se da ih privede izopaenom shvatanju Pisma; sa onima koji su se udostojili osenjivanja svetlou, i on se predstavlja kao da ima taj dar, kako kae Pavle: Sam satana se pretvara u anela svjetlosti (2KorP,14), kakobiih,obmanuviihvienjemtobonjegsvetla,privukaosebi.Jednostavnoreeno:on nasebe,radisvih,uzimasvakivid,kakobidelovanjem,kojenalikujenadelovanjedobra, podvinika porobio sebi, i prikrivajui se pod izgledom dobra, bacio ga u pogibao.[41] Dogaalomisedavidimstarcekojisusebaviliiskljuivonapornimtelesnimpodvigom,i kojisuzbognjegadospeliunajveesamomnjenje,najveusamoobmanu.Njihoveduevne strasti, gnev, gordost, lukavstvo, neposlunost, neobino su se razvili. Samoivost i samovoljasukonanopreovladaliunjima.Onisusareenouiestinomodbacivalisve savete, spasonosne za duu, i upozorenja duhovnika, nastojatelja, ak i svetitelja: oni, gazeipravila,nesamosmirenjanegoiskromnostiisamepristojnosti,nisusezadravali uizraavanjunipodatavanjatihlica,nanajbestidnijinain. Neki egipatski monah, poetkom etvrtog veka, postao je rtva najuasnije demonske prelesti. Prvobitno, on je upao u visokoumlje, a zatim je zbog visokoumlja potpao pod naroit uticaj lukavog duha. avo, oslanjajui se na proizvoljno visokoumlje monaha, trudio se da u njemu razvije tu slabost, kako bi preko sazrelog i osnaenog visokoumlja konano monaha potinio sebi, uvukao ga u pogibao due. Potpomognut demonom, monah je dostigao samo do nesrenog napretka, da je mogao bosim nogama stajati na usijanom uglju, i stojei na njemu, izgovarati itavu molitvu Gospodnju Oe na. Podrazumeva se: ljudi koji nisu imali duhovno rasuivanje videli su u tom delu udo Boije, izuzetnu svetost monaha, silu Molitve Gospodnje, i pohvalama su proslavljali monaha, razvijajui u njemu gordost i pomaui mu da se uniti. Tu nije bilo ni uda Boijegnisvetostimonaha:silaMolitveGospodnjetunijedelovala:tujedelovaosatana, oslanjajuisenasamoobmanuoveka,nanjegovupogrenousmerenuvolju;tujedelovala 170

demonska prelest. Pitae kakav je pak znaaj imala Molitva Gospodnja u demonskom delanju?Pa,preleenijujeizgovaraoinjojpripisivaoudokojesedogaalo.Oigledno: Molitva Gospodnja nije imala tu nikakvog udela: preleeni je, zbog sopstvenog proizvoljenja, zbog sopstvene samoobmane i zbog demonske obmane, upotrebio protiv sebeduhovnimakojijeljudimadatnaspasenje.Zabludeisamoobmanejeretikauveksu sekrileizazloupotrebereiBoije,krilesusesaprefinjenimlukavstvom:iudogaajukoji smo pripovedali, ljudska zabluda i demonska prelest su se podmuklo prikrivale iza molitveGospodnje,saistimtimciljem.Nesrenimonahjesmatraodabosimnogamastoji na usijanom uglju dejstvom Molitve Gospodnje, zbog istote i uzvienosti svog podvinikog ivota, a on je na njemu stajao pomou demonskog dejstva. Upravo na taj nain, samoobmana i demonska prelest se ponekad prikrivaju, toboe pod dejstvom Isusovemolitve,aneznanjedejstvutenajsvetijemolitvepripisujeonototrebapripisivati zajednikomdejstvusataneioveka,ovekakojisepredaorukovoenjusatane.Pomenuti egipatski monah je iz uobraene svetosti preao u neobuzdano sladostrae, a zatim u potpuni poremeaj uma, i bacivi se u razbuktanu pe zajednikog kupatila, izgoreo je. Kako izgleda: ili ga je obuzelo oajanje, ili mu se u pei ukazalo nekakvo prevarno privienje.[42] Uenik:tajetouoveku,kojisutousloviunjemusamom,1ojigainesposobnimza prelest? Starac:PrepodobniGrigorijeSinaitkae:Uopte,jedanjerazlogprelestigordost.[43] U ljudskoj gordosti koja je samoobmana, avo nalazi sebi pogodno pristanite, i svoju samoobmanu prisajedinjuje ljudskoj samoobmani. Svaki ovek je, vie ili manje, sklon prelesti:zatotosamaistaljudskaprirodaimausebinetogordeljivo.[44] Upozorenja otacasuosnovana! Trebabitioprezan, trebaseveomauvatisamoobmanei prelesti. U nae vreme, pri potpunoj oskudici bogonadahnutih uitelja, potrebna je posebna opreznost, posebna panja nad sobom. One su potrebne pri svim monakim podvizima: najvie su potrebne pri molitvenom podvigu, koji je od svih podviga najuzvieniji, najspasonosniji za duu, najizloeniji napadima neprijatelja.[45] Provodite u strahu vrijeme vaega stranstvovanja (1 Pt 1,17), zavetao je apostol. Bavljenje Isusovom molitvom ima svoj poetak, svoju postepenost, svoj beskrajni kraj. Neophodno je to bavljenje poeti od poetka, a ne od sredine i ne od kraja. Njegova svetost Kalist, konstantinopoljski patrijarh, oslikavajui duhovne plodove te molitve, kae: Niko, od neupuenih u tajne ili od onih kojima je jo potrebna mlena hrana, koji uje uzvieno uenje o blagodatnom dejstvu molitve, da se ne usudi da mu se priblii. Takav neblagovremeni pokuajjezabranjen. Onekoji posegnu za njim, ikojiprevremeno trae onotodolaziusvojevreme,kojisetrudedauuupristanitebestraaizokruenjakoje 171

muneprilii,ociposmatraju,nedrugaije,negokaoporemeeneumom.Nemoguejeda itaknjiguonajkojijonijenauioslova.[46] Uenik: ta znai poeti bavljenje Isusovom molitvom od sredine i kraja, a ta znai poetitobavljenjeodpoetka? Starac: Od sredine poinju oni poetnici koji proitavi u otakim spisima uputstvo za bavljenjeIsusovommolitvom,kojesuocipredalibezmolvnicima,tojest,monasimakojisu ve veoma napredovali u monakom podvigu, nepromiljeno primaju to uputstvo kao rukovoenje u svom delanju. Od sredine poinju oni koji se bez ikakve prethodne pripremetrudedauuumomuhramsrca,iodatledauznosemolitvu.Odkrajapoinju onikojitraedaodmahotkrijuusebiblagodatnusladostmolitveiostalanjenablagodatna dejstva.Potrebnojepoetiodpoetka,tojest,vritimolitvusapanjomistrahopotovanjem, uciljupokajanja,starajuisejedinootomedatatrisvojstvaneprekidnobuduprisutnau molitvi.TakoisvetiJovanLestvinik,tajvelikidelateljblagodatnemolitvesrca,odreuje onimakojisenalazeuposluanjupaljivumolitvu,aonimakojisusazrelizabezmolvije molitvu srca. On smatra da je za prve nemogua molitva kojoj je strana rasejanost, a od drugih on trai takvu molitvu.[47] U drutvu ljudi, treba se moliti samo umom, a pojedinano i umom i ustima, donekle naglas sam sa sobom.[48] Naroita briga, najsavesnija briga treba da se preduzme u vezi blagoustrojenja moralnog ivota prema uenju Jevanelja. Iskustvo nee usporiti otkrivanje najtenje veze izmeu zapovesti JevaneljaiIsusovemolitveumuonogakojisemoli.Tezapovestisuzatumolitvuonoto jeuljezasvetiljkukojagori;bezulja,svetiljkasenemoeupaliti,unedostatkuulja,onane moegoreti:onasegasi,ireiokosebesmradnidim.MoralnostpouenjuJevaneljalako se stvara obavljanjem manastirskih posluanja, kada se ta posluanja obavljaju sa onim razumomsakojimsusvetiocizapovedilidaseobavljaju.Istinskoposluanjejeosnovai zakonitavrataistinskogbezmolvija.[49]IstinskobezmolvijesesastojiuusvajanjuIsusove molitve srcem i neki od svetih otaca su izvrili veliki podvig bezmolvija srca i zatvornitva,okrueniljudskimamorom.[50]Jedinonamoralnosti,kojajeblagoustrojena po zapovestima jevanelja, jedino na tom tvrdom jevanelskom kamenu, moe biti podignut velianstveni, sveteni, netvarni hram bogougodne molitve. Uzaludan je trud onoga koji zida na pesku: na lakoj, prevrtljivoj moralnosti (Mt 7,26). Moral, doveden u harmonian, pristojan red, vrsto povezan sa navikom ispunjavanja jevanelskih zapovesti, moe se uporediti sa nelomljivim srebrnim ili zlatnim sudom, koji je, jedan jedini,sposobandadostojnoprimiipouzdanosauvausebineprocenjivoduhovnomiro: molitvu. SvetiSimeonNoviBogoslov,rasuujuioneuspehumolitvenogpodvigakojisedogaai okorovuprelesti,kojiiznjeganie,uzrokneuspehamolitveiprelestipripisujenedranju 172

ispravnosti i postepenosti u podvigu. Onaj koji hoe da uzie govori Bogoslov na visinemolitvenognapredovanja,nekanepoinjedaideodozgonadole,negodaseuspinje odozdonagore,prvonaprvustepeniculestvice,zatimnadrugu,daljenatreu,inakraju naetvrtu.Natajnain,svakomoeustatisazemljeiuziinanebo.Prvo,onjeduanda se podvizava, kako bi ukrotio i umanjio strasti. Drugo, on je duan da se veba u psalmopojanju, to jest, u molitvi usta: kada se umanje strasti, tada se molitva, koja prirodnodonosiveseljeisladostjeziku,smatrablagougodnomBogu.Tree,onjeduanda se bavi umnom molitvom. Ovde se podrazumeva molitva koja se vri umom u srcu: paljivu molitvu poetnika, uz saoseanje srca, oci retko udostojavaju naziva umne molitve,radijejeubrajajuuusne.etvrto,onjeduandauzlazikavienju.Prvopripada poetnicima, drugo onima koji uzrastaju u napredovanju, tree onima koji su dostigli krajnje napredovanje, etvrto savrenima. Dalje, Bogoslov govori da su i oni koji se podvizavaju radi umanjivanja strasti duni da se obuavaju u uvanju srca i paljivoj Isusovojmolitvi,saglasnonjihovomustrojstvu.[51]UopteiimaPahomijaVelikog,koja sustvaralanajuzvienijedelateljeumnemolitve,svakokojetekstupioumanastir,prvose bavio telesnim trudovima, pod rukovoenjem starca, tokom tri godine. Telesnim trudovima, estim upuivanjem od starca, svakodnevnom ispoveu spoljanje i unutranjedelatnosti,odsecanjemvolje,obuzdavalesusestrasti,monoibrzo,donoseii umuisrcuznatnuistotu.Privebanjuutrudovimapoetnikusedavaoporedakmolitve, kakav njemu odgovara. Po isteku tri godine, od poetnika se trailo da napamet naue itavo Jevanelje i Psaltir, a od sposobnih i itavo Sveto pismo, to neobino razvija paljivu usnu molitvu. Ve posle toga, poinjalo je tajno uenje umne molitve: ono je izobilno tumaeno i Novim i Starim zavetom.[52] Na taj nain monasi su uvoeni u pravilno shvatanje umne molitve i pravilno vebanje u njoj. Zbog pouzdanog temelja i ispravnostiuvebanjudolazilojedozadivljujuegnapredovanja.[53] Uenik: Postoji li neko pouzdano sredstvo da se sauva od prelesti uopte, pri svim monakimpodvizima,anajvie,pribavljenjuIsusovommolitvom? Starac: Kao to je gordost uopte uzrok prelesti: tako smirenje vrlina, koja je direktno suprotna gordosti slui kao pouzdana predostronost i zatita od prelesti. Sveti Jovan Lestvinikjenazvaosmirenjepogubljenjemstrasti.[54]Oiglednoda,kodonogkodkogne delujustrasti,kodkogasuobuzdanestrasti,nemoedelovatiniprelest:zatotojeprelest strasnaipristrasnanaklonostduekalainaosnovugordosti. PribavljenjuIsusovommolitvomimolitvomuopte,potpunaisasvimpouzdanazatitaje vidsmirenja,kojisenazivapla.Plajeiskrenooseanjepokajanja,spasonosnetugezbog grehovnostiiraznolikih,mnogobrojnihslabostioveka.Plajeduhskruen,srceskruenoi unieno,kojeBogneeodbaciti(Ps50,19),tojest,neegapredatiuvlastiporugudemona, 173

kaotoimsepredajesrcegordo,ispunjenosamomnjenjem,uobraenou,sujetom.Plaje ta jedinstvena rtva koju Bog prima od palog ljudskog duha, pre obnove ljudskog duha Svetim Boijim Duhrm. Neka naa molitva bude proeta oseanjem pokajanja, neka se sjedini sa plaem i prelest nikada nee delovati u nama. Sveti Grigorije Sinait, u poslednjemlankusvogdela,[55]ukomjezapodvinikeizloiomolitvupredostronosti odprelestipogubnezaduu,kae:Nijemalitruddostiipravuistinu,ipostatiistod svegatoseprotiviblagodati:zatotoavoobinopokazuje,posebnopredpoetnicima, svojuprelestuviduistine,dajuineastivomeduhovniizgled.Iztograzloga,onajkojise podvizavaubezmolvijukakobidostigaoistumolitvu,duanjedaidemislenimputem molitve, sa velikim trepetom i plaem, traei pouke od iskusnih, da uvek plae zbog svojih grehova, tuguje i strahuje, kako ne bi bio podvrgnut mukama, ili otpao od Boga, kakosenebiodvojioodNjegauovomilibuduemveku.Akoavouvididapodvinik ivi u plau: tada on nee prebivati sa njim, ne trpei smirenje koje dolazi od plaa... Velikoorujejeimatiprimolitviipla.NeprelesnamolitvasastojiseutoplinipriIsusovoj molitvi, koja (Isusova molitva) i polae oganj na tlo naeg srca, u toplini koja spaljuje strastikaotrnje,stvarajuiuduiradostimir.Tatoplinanedolazinizdesnanisleva,ni odozgo, nego prebiva u samom srcu, kao izvor vode ivotvornog Duha.[56] Zaeli da naeiusrcusteknejedinonju,uvajsvojumuvekbezmatanja,dalekoodrazmiljanja ipomisli,inemojsebojati.Onajkojijerekao:Nebojtese,jasam,neplaitese!(Mt14,27),On je sa nama. On je Onaj koga mi traimo. On nas uvek titi, i mi ne treba nikada da se plaimoiliuzdiemokadaprizivamoBoga.Akosunekiiotilistranputicom,podvrgavi se oteenju uma, znaj da su se oni tome podvrgli zbog samovolje i visokoumlja. Sada, zbog potpunog nedostatka duhonosnih uitelja, podvinik molitve je prinuen da se rukovodi iskljuivo Svetim pismom i delima otaca.[57] To je daleko tee. Novi razlog za dvostrukipla! NAPOMENE: 1. Starcemsenazivamonahumanastirukojirukovodiipouavadrugemonahe. 2. Predgovor shimonaha Vasilija Poljanomerulskog na poglavlja blaenog Filoteja Sinajskog. ivot i spisi moldavskog starca, Pajsija Velikovskog, izdanje Optinske pustinje,Moskva1847.godine. 3. Pouka 32. Izdanje 1844. godine, Moskva. Starac Serafim je roen 1759.godine, stupio je u bratstvo Sarovske pustinje 1778. godine, upokojio se 1833.godine , 2. janyapa. 4. Ovo svedoanstvo je dobijeno od samog lica koje je bilo savetovano, sada arhimandrita Nikona, nastojatelja prvoklasnog Georgijevskog Balaklavskog manastira(1866.godine). 174

5. Skitskipaterik. 6. PoukaotrezvenjuNikiforaMonaha,Dobrotoljublje,tom2. 7. SvetiIsihijeJerusalimski,Poukaotrezvenju,Dobrotoljublje,tom2. 8. Poukaotrezvenju,Dobrotoljublje,tom2. 9. PotumaenjusvetogIsihija,Poukaotrezvenju,glava2. 10. Odgovor210. 11. Pouka56. 12. Pouka58. 13. Poukaotrezvenju,svetiIsakSirijski,gl.21,28,109,182,168. 14. Isto. 15. Isto. 16. Isto. 17. Isto. 18. Poukaotrezvenju,svetiIsakSirijski,gl.115,159. 19. Isto. 20. Skitskiustav,Pouka1. 21. Poukaotrezvenju,svetiIsihije,gl.110,slinosagl.109. 22. PrepodobniKalistiIgnjatijeKsantopul,gl.98.Dobrotoljublje,tom2. 23. Prepodobni Kasijan Rimljanin, Drugi razgovor o rasuivanju; blaeni Nikifor Atonski,Dobrotoljublje,tom2,imnogidrugioci. 24. PrepodobniNilSinajski,Omolitvi,glave17,18,142,Dobrotoljublje,tom4. 25. Lestvica,Pouka28,gl.10. 26. PrepodobniavaDorotej,itijeprepodobnogDoroteja,prepodobniGrigorijeSinait, Dobrotoljublje,tom1. 27. Obezmolviju,KalistiIgnjatijeKsantopul,gl10,Dobrotoljublje,tom2.

175

28. MiemoimeGospodaBoganaegprizvatiovareenicanijepreuzetaizprevoda ep. Atanasija (Jevtia), ve je prevedena sa crkvenoslovenskog teksta. Nalazi se u crkvenoslovenskojBibliji,Ps19,8. 29. SinedrionjenazivzavrhovniduhovnisudJudeja. 30. Ako vam i mi ili aneo s neba propovijeda jevanelje drukije nego to vam propovijedasmo, anatema da bude! Kao to smo ve rekli, k sada opet velim: ako vamnekopropovijedajevaneljedrukijenegotoprimiste,anatemadabude. 31. Beseda38,gl.1. 32. KalistiIgnjatijeKsantopuli,Obezmolvijuimolitvi,Dobrotoljublje,tom1. 33. PrepodobniSimeonNoviBogoslov,gl.32,Dobrotoljublje,tom1. 34. Isto. 35. PrepodobniSimeonNoviBogoslov,gl.70,71,72,Dobrotoljublje,tom1. 36. Lestvica,Pouka21.gl7,Pouka15,gl.55.Poukaotrezvenju,svetiIsihije,gl.28,39, 62idr.PrepodobniNilSorski,Pouka5,Obludnimpomislima. 37. PrepodobniKalistiIgnjatije,gl.10,Dobrotoljublje,tom2. 38. Psaltirsaposledovanjem. 39. Optinska pustinja je uinila najveu uslugu domaem monatvu prevoenjem mnogihotakihspisaomonakomduhovnompodvigusagrkognaruski,kojisu delom izdavani na slovenskom jeziku. Ovde treba da pomenemo, izmeu blagoslova, ime poiveg, blaenog starca pomenute pustinje, shijeromonaha Makarija,kojisenalazionaelutogdela. 40. Isto. 41. Pouka7,glava9 42. etiminej,itijeprepodobnogPahomijaVelikog,15.maj. 43. 131.glava,Dobrotoljublje,tom1. 44. PrepodobniMakarijeVeliki,Beseda7,gl.4. 45. PrepodobniMakarijeVeliki,Pouka3,glava2. 46. Glaveomolitvi,gl.8,Dobrotoljublje,tom2. 47. Lestvica,Pouka4,gl.93,Pouka27,gl.6,46,60,61,62. 176

48. NjegovasvetostKalist,Omolitviukratko,Dobrotoljublje,tom4. 49. SvetiKalistiIgnjatijeKsantopuli,gl.15,Dobrotoljublje,tom2. 50. Takvi su bili: Aleksej ovek Boiji (17/30. marta), sveti Jovan Kunik (15/28. januara),prepodobniVitalijemonahidrugi.Lestvica,Pouka4,gl.36. 51. Poukaotrividapanjeimolitve,udeluotreemvidu,nakrajupouke.Lestvica, Pouka27,gl.33. 52. Ovo saznajemo iz spisa prepodobnog Kasijana Rimljanina, prepodobnog Orsisija, prepodobnog Isaije Otelnika i drugih svetih monaha koji su dobili monako obrazovanjeuegipatskimmanastirima. 53. PozajmljenoizpripovedanjaprepodobnogKasijanaRimljanina. 54. Lestvica,zaglavlje25.Pouke. 55. Dobrotoljublje,tom1. 56. Duhovnatoplinajesvojstvosamoveomanaprednihmonaha,kojisepodvizavajuu bezmolviju,zakojejeinapisanaitavaknjigasvetogGrigorijaSinaita,anikakonije svojstvo poetnika. Poetnici treba da budu zadovoljni ako se budu molili sa panjom i umiljenjem. O toplini pogleda; u Pouci o Isusovoj molitvi, Asketski ogledi,tom2. 57. PrepodobniNilSorski,predgovorpredanju.

177

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OISUSOVOJMOLITVI. RazgovorStarcasauenikom DRUGIDEOOPRELESTI Uenik:Kaimipravoidetaljnoshvatanjeprelesti.tajetoprelest? Starac:Prelestjepovredaljudskeprirodelaju.Prelestjestanjesvihljudi,bezizuzetka, nastalozbog pada naihpraotaca. Svismo miuprelesti.[1] Saznanjeo tomejenajbolja zatita od prelesti. Najvea prelest jeste smatrati sebe slobodnim od prelesti. Svi smo mi obmanuti, svi smo zavedeni, svi se nalazimo u lanom stanju i potrebno nam je osloboenjeistinom.IstinajeGospodnaIsusHristos(Jn8,32;14,6).Prisajedinimosetoj Istini verom u nju; zavapimo molitvom ka toj Istini i ona e nas izvui iz propasti samoobmaneidemonskeobmane.Jadnojenaestanje!Onojetamnica,izkojemolimoda se izvede naa dua, da se ispovedamo Imenu Gospodnjem (Ps 141,8). Ono je ta mrana zemljaukojujebaennaivotzbogneprijateljakojinamjepozavideoiprognaonas(Ps 142,3).Onojetelesnomudrovanje(Rim8,6)ilanonazvanirazum(1Tim6,20),kojimaje zaraensavsvet,kojinepriznajesvojubolest,proglaavajuijezdravljemuprocvatu.Ono jetijeloikrvkojinemogunaslijeditiCarstvaBoijega(1Kor15,50).Onojevenasmrt,koju je iscelio i unitio Gospod Isus, koji je vaskrsenje i ivot (Jn 11,25). Takvo je nae stanje. Poglednanjegajenovirazlogzapla.PlauizavapimoGospoduIsusu,kakobinasOn izveoiztamnice,izvukaonasizzemaljskepropasti,istrgaoizeljustismrti.Gospodna Isus Hristos kae prepodobni Simeon Novi Bogoslov zato je i siao nama, jer je zaeleodanasizvueizropstvaiiznajveegzlaprelesti.[2] Uenik: To objanjenje je nedostupno za moja shvatanja: potrebno mi je prostije objanjenje,bliemomrazumevanju. 178

Starac:Kaosredstvozapogubljenjeljudskogrodapalianeojeupotrebiola(Post3,5). Iztograzloga,Gospodjeavolanazvaolaomiocemlaiiovjekoubicomodpoetka(Jn8,44). Shvatanjeolai,Gospodjetesnopovezaosashvatanjemoovekoubistvu:zatotojeovo poslednjeneizostavnaposledicaprvog.Reodpoetkaukazujenatodajela,odsamog poetka,posluilaavolukaoorujezaovekoubistvoineprekidnomusluikaooruje za ovekoubistvo, za pogubljenje ljudi. Poetak zala lana misao! Izvor samoobmane i demonske prelesti lana misao! Uzrok raznih povreda i pogibli lana misao! Posredstvom lai, avo je venom smru porazio oveanstvo, u samom njegovom korenu,upraroditeljima.Naipraroditeljisuseprevarili(prelestili),tojest,priznalisula za istinu, i prihvativi la pod maskom istine, neizleivo su sebe povredili smrtonosnim grehom,tojeposvedoilainaapramajka.Zmijameprevarireklajeonatejedoh(PostZ, 13).Odtogvremena,naapriroda,zaraenaotrovomzla,svojevoljnoinehoticeteikazlu, kojeunakaenojvolji,izopaenomrazumuiizopaenomoseanjusrcaizgledakaodobroi naslada.Svojevoljno:zatotomijouvekimamoostatkeslobodeuizborudobraizla. Nehotice:zatototajostatakslobodenedelujekaopunasloboda;ondelujeneodvojivood uticajagrehovnepovrede.Miserodimokaotakvi;minemoemodanebudemotakvi:i zatosesvimi,bezikakvogizuzetka,nalazimoustanjusamoobmaneidemonskeprelesti. Iz tog pogleda na stanje ljudi u odnosu prema dobru i zlu, na stanje koje neizbeno pripada svakom oveku, proistie sledee odreenje prelesti, koje ga objanjava, obuhvatajui sve: prelest je usvajanje lai od strane oveka, koju on prima za istinu. Prelest prvobitno deluje na nain miljenja, i kada je prihvaena, kada je preokrenula nain miljenja,onaseodmahprenosinasrce,izvreoseanjasrca;ovladavibiemoveka,ona serasprostirenasvunjegovudelatnost,trujesamotelokojejeTvoracneraskidivopovezao saduom.Stanjeprelestijestanjepogibliilivenesmrti. Od vremena ovekovog pada, avo je dobio neprekidno slobodan pristup ka njemu.[3] avo ima pravo na taj pristup: ovek se svojevoljno podvrgnuo njegovoj vlasti, potinjenosti njemu, odbacivi povinovanje Bogu. Bog je iskupio oveka. Iskupljenom oveku je data sloboda da se povinuje ili Bogu ili avolu, a kako bi ta sloboda bila neusiljena,avolujeostavljenpristupkaoveku.Veomajeprirodnotoavokoristisve snage da zadri oveka u ranijem odnosu prema sebi, ili ak da ga dovede u jo veu porobljenost.Zbogtogaonkoristisvojeranijeisvagdanjeorujela.Onsetrudidanas zavede i obmane, oslanjajui se na nae stanje samoobmane, nae strasti te bolesne sklonostionpokree;njihovimpogubnimpotrebamadajeprijatanizgled,trudisedanas privoli na udovoljavanje strastima. Onaj ko je veran Boijoj Rei, ne dozvoljava sebi to udovoljavanje,obuzdavastrasti,odbacujenapadeneprijatelja(Jak4,7):delujerukovodei se Jevaneljem protiv sopstvene samoobmane, ukrouje strasti i tako, malopomalo, unitavauticajpalihduhovanasebei,malopomalo,izlaziizstanjaprelestiuoblastistine islobode(Jn8,32),ijapunoaseostvarujeosenjivanjemblagodauBoijom.Onajkojinije veranHristovomuenju,kojisledisvojuvoljuirazum,pokoravaseneprijatelju,iizstanja 179

samoobmane prelazi u stanje demonske prelesti, gubi ostatke svoje slobode, stupa u potpunupotinjenostavolu.Stanjeljudiudemonskojprelestibivavrloraznoliko,prema strasti kojom je ovek zaveden i porobljen, prema stepenu u kom je ovek porobljen strau. Ali svi koji su upali u demonsku prelest, to jest, koji su razvijanjem sopstvene samoobmanestupiliuoptenjesaavolom,iuporobljenostnjemunalazeseuprelesti, onisuhramoviiorujademona,rtvevenesmrti:ivotauadskimtamnicama. Uenik: Nabroji vidove demonske prelesti, koja proizilazi iz nepravilnog bavljenja molitvom. Starac:Svividovidemonskeprelesti,kojimasepodvrgavapodvinikmolitve,izniuiz togatouosnovumolitvenijepoloenopokajanje,topokajanjenijepostaloizvor,dua, ciljmolitve.AkonekogovoriprepodobniGrigorijeSinait,uranijenavedenomlanku sa samopouzdanjem, zasnovanom na uobrazilji,[4] mata da e dostii uzdiena molitvena stanja, i stekao je revnost, ne istinitu nego satansku: njega avo lako vezuje u svojemree,kaosvogslugu.SvakokosetrudidaueubraksaSinomBoijim,bezistih i svetlih odedi, pripremljenih pokajanjem, nego pravo u svojim dronjcima, u stanju palosti, grehovnosti i samoobmane, izbacuje se napolje, u tamu najkrajnju: u demonsku prelest.Savjetujemti,govoriSpasiteljonomekojijepozvannatajnosvetenstvo,dakupiod menezlataognjemeenoga,daseobogati;ibijelehaljine,daseobue,tedasenepokaesramota golotinje tvoje; i masti suza da pomae ulne oi svoje i oi uma, da vidi. Ja one koje ljubim karamipopravljam;zatorevnuj,ipokajse(Otk3,1819). Pokajanje,isveizegaseonosastoji,kaotoje:skruenostilinemoduha,plasrca,suze, samoosuda, seanje na smrt i predoseanje smrti, Boijeg suda i venih muka, oseanje prisustvaBoijeg,strahBoijijesudaroviBoiji,veomaskupidarovi,prvobitniiosnovni darovi, zalog najviih i venih darova. Ako se oni prethodno ne zadobiju, nemogue je zadobiti poslednje darove. Ma kako uzvieni bili nai podvizi rekao je sveti Jovan Lestvinik,akominismostekliboleivostsrca,ondasutipodvizibililaniiuzaludni.[5] Pokajanje, skruenost duha, pla, jesu znaci, jesu svedoanstvo pravilnosti molitvenog podviga; njihovo odsustvo je znak skretanja u pogrenom smeru, znak samoobmane, prelesti ta besplodnosti. Jedno ili drugo, to jest, prelest ili besplodnost, ine neizbenu posledicunepravilnogbavljenjamolitvom,anepravilnobavljenjemolitvomjeneodvojivo odsamoobmane. Najopasniji nepravilni nain molitve jeste u tome kada onaj koji se moli snagom svoje uobraziljestvaramatarijeilislike,naizgledihpozajmljujuiizSvetogpisma,austvariiz svog sopstvenog stanja, iz svog pada, iz svoje grehovnosti, iz svoje samoobmane tim slikamaonlaskasvojojtatini,svojojsujeti,svomvisokoumlju,svojojgordosti,obmanjuje 180

sebe. Oigledno je da sve to je stvoreno matom nae pale prirode, koja je izopaena padomprirode,ustvarinepostojidajeizmiljotinaila,kojesujedinosvojstvene,koje su jedino voljene od strane palog anela. Matar od prvog koraka na molitvenom putu izlaziizoblastiistine,ulaziuoblastlai,uoblastsataneidobrovoljnosepotinjavauticaju satane.SvetiSimeonNoviBogoslovovakoopisujemolitvumatarainjeneplodove:On uzvodi na nebo ruke, oi i um, i u svom umu zamilja, poput Kloptoka i Miltona Boansko savetovanje, nebeska blaga, inove svetih anela, naselja svetih, ukratko, u svojoj uobrazilji sabira sve to je sluao u boanskom Pismu, i razmatra to u vreme molitve, gleda na nebo, i svim tim pobuuje svoju duu na boanske elje i ljubav, ponekad proliva suze i plae. Na taj nain, njegovo srce se malopomalo razmee, ne shvatajuitoumom;onmislidajeonotooniniplodboanskeblagodatizbognjegove utehe,imoliBoga,kakobigaudostojiodauvekprebivautomdelanju.Tojeznakprelesti. Takavovek,akiakobudebezmolvstvovaosavrenimbezmolvijem,nemoeadasene izloi pomahnitalosti uma i silasku sa uma. Ako se pak njemu to ne dogodi, ipak je za njeganemoguedaikadadostigneduhovnirazumivrlinuilibestrae.Natajnainsuse prelestili oni koji su videli svetlost i sijanje ovim telesnim oima, koji su osetili miomiris svojim ulom mirisa, uli glasove svojim uima. Jedni od njih su pobesneli, i oteenog uma prelazili s mesta na mesto; drugi su primili demona koji se pretvorio u svetlog anela,prelestiliseiostalinepopravljividokraja,neprihvatajuisavetnikogaodbrae; neki od njih, podueni od avola, ubili su se; neki su se bacili u provalije; neki su se udavili. I ko moe nabrojati razne prevare avola, kojima on vara, i koje je nemogue iskazati?Uostalom,izonogatosmorekli,svakirazumanovekmoenauitikakvateta dolazi od takvog vida molitve. Ako neko od onih koji ga upotrebljavaju i ne bude podvrgnutnekojodgorenavedenihnesrea,zbogsaivotasabratkjom,zatotosetakvim nesreama najee izlau otelnici, koji ive usamljeno on ipak bezuspeno ivi svoj ivot.[6] Svisvetioci,kojisuopisivalipodvigumnemolitve,zabranjujunesamodasensstvaraju proizvoljna matarenja nego i to da se proizvoljno priklanja i saosea sa matarenjima i privienjima,kojamoguneoekivanodasepojaveprednama,nezavisnoodnaeghtenja. Itosedogaaumolitvenompodvigu,naroitoubezmolviju.4Nikakoneprimajkae prepodobniGrigorijeSinaitakonetougleda,ulnimoimailiumom,izvaniliunutar tebe,makartobioilikHristov,ilianela,ilinekogsvetog,iliakotiseprikaesvetlost... Budi paljiv i oprezan! Nemoj dozvoliti sebi da poveruje bilo emu, nemoj da pokae saoseanjeilisaglasnost,nemojbrzodapoverujeprizoru,akiakojeistinitidobar:ostani hladanidalekpremanjemu,neprekidnouvajuitvojumbezvienja,nedozvoljavajui muda stvaraizsebe ikakvuslikuida utisne u sebeikakvusliku.Onajkoji vidi neto u mislima ili ulno, ak i ako bi to bilo od Boga, i koji to prima, lako upada u prelest, kao onajkojiprimaprizorebrzoilakomisleno.Poetnikjeduandasvupanjuusmerijedino nadelanjesrca,dajedinotodelanjesmatraneprelesnimadrugopakdaneprimadokne stupi u bestrae. Bog se ne gnevi na onoga koji se plai prelesti i koji sa krajnjom 181

obazrivou pazi nad sobom, ak ako on i ne primi neto to je poslano od Boga, ne razmotrivi ono to je poslano sa svom briljivou; naprotiv, Bog pohvaljuje takvog za njegovu blagorazumnost.[7] Sveti Amfilohije, koji je stupio u monatvo u mladosti, u zrelimgodinamaistarostiseudostojiodaprovedeotelnikiivotupustinji.Zatvorivise upeinu,on sevebao ubezmolvijui dostigao jevelikonapredovanje.Kadasenavrilo etrdeset godina njegovog otelnikog ivota njemu se nou javio aneo, i rekao: Amfilohije! Idi u grad i napasaj duhovne ovce. Amfilohije je prebivao u panji nad sobom i nije se osvrnuo na tu naredbu anela. Druge noi, ponovo se javio aneo i ponovio je naredbu, dodavi da je ona od Boga. I ponovo se Amfilohije nije povinovao anelu,plaeisedanebudeobmanutiseajuisereiapostola,daseisatanapretvarau anelasvetlosti(2Korp,14).Alitreenoi,ponovoseAmfilohijujavioaneo,iuverivi Amfilohija u sebe slavoslovljem Bogu, koje je neizdrivo za odbaene duhove, uzeo je starcazaruku,izveogaizkelijeipriveogacrkvikojasenalazilaublizini.Crkvenedveri suseotvorilesameodsebe.Crkvaseosvetlilanebeskomsvetlou:unjojjebiloprisutno mnotvo svetih mueva u belim haljinama, sa licima koja su bila nalik na sunce. Oni su rukopoloili Amfilohija u episkopa grada Ikonije.[8] U sluaju suprotnog ponaanja, IsakijeiNikitaPeerski,noviineiskusniuotelnikomivotu,podvrglisusenajuasnijoj nesrei, brzopleto poverovavi privienju koje im se javilo. Prvome se javilo mnotvo demona u svetlosti: jedan od demona uzeo je lik Hrista, a ostali izgled svetih anela. Drugoga je demon obmanuo prvo miomirisom i glasom, toboe Boijim, a zatim mu se oigledno pojavio u vidu anela.[9] Monasi iskusni u monakom ivotu, istinski sveti monasi, daleko vie se uvaju prelesti, daleko vie su nepoverljivi prema sebi nego poetnici, a naroito oni poetnici koji su obuzeti zagrejanou za podvig. Sa iskrenom ljubavlju, prepodobni Grigorije Sinait upozorava na prelest bezmolvnika, za kog je i napisanaovaknjiga:Houdaimajasnoshvatanjeprelesti;toelimsatimciljem,dabise timogaozatititiodprelesti,kakopristremljenju,kojenijeozarenopotrebnimvienjem,ti nebisebinaneovelikutetu,nebipogubiotvojuduu.Slobodnoproizvoljenjeovekase lakopriklanjaoptenjusanaimneprijateljima,anaroitoproizvoljenjeneiskusnih,novih u podvigu, kojima jo vladaju demoni.[10] Kako je to tano! Naginje, sklona je naa slobodna volja prelesti: zato to svaka prelest laska naoj tatini, naoj sujeti, naoj gordosti. Demoni se nalaze u blizini i okruuju poetnike i samovoljne, irei mree pomisli i pogubnih matanja, pripremajui ponor pada. Grad poetnika itavo bie svakog od njih, jo uvek se nalazi pod opsadom varvara...nemoj se brzo predati, zbog lakomislenosti, onome to ti se javlja, nego ostani teak, zadravajui dobro sa mnogo razmatranja i odbacujui zlo... Znaj da su dejstva blagodati jasna; demon ih ne moe preneti;onnemoeprenetinikrotost,nimir,nismirenje,nimrnjupremasvetu;onne obuzdavastrastiislastoljublje,kaototoiniblagodat.Njegovadejstvasunadimanje nadmenost, naduvenost visokoumlje, strahovanje, jednom reju, svi oblici zlobe. Po dejstvu moe prepoznati svetlost koja zasija u tvojoj dui, da li je ona Boija, ili je od satane.[11] Potrebno je znati, da je takvo rasuivanje svojstvo naprednih monaha, a nikako poetnika. Prepodobni Sinait razgovara sa poetnikom, ali sa poetnikom u 182

bezmolvnomivotu,kojije,meutim,ipoprebivanjuumonatvuipotelesnomuzrastu biostarac,kakosevidiizknjige. Uenik: Da li ti se dogaalo da vidi nekoga ko je dospeo u demonsku prelest zbog razvijanjamateprilikombavljenjamolitvom? Starac: Dogaalo se. Neki inovnik, koji je iveo u Petrogradu, bavio se pojaanim molitvenim podvigom, i zbog njega je dospeo u neobino stanje. O svom podvigu i njegovimposledicama,onjeotkrivaotadanjemprotojerejucrkvePokrova MajkeBoije, koja se nalazi u Kolomnu. Protojerej, posetivi neki manastir Sanktpeterburke eparhije, molio je jednog od monaha tog manastira da porazgovara sa inovnikom. Neobino stanjeukojejeinovnikdospeozbogpodvigaspravomjegovorioprotojerejlakese moe objasniti stanovnicima manastira, koji su bolje upoznati sa pojedinostima i sluajnostima asketskog podviga. Monah se sloio. Posle nekog vremena, inovnik je stigao u manastir. Razgovoru sa monahom sam prisustvovao i ja. inovnik je odmah poeo da govori o svojim vienjima da on neprekidno pri molitvi vidi svetlost koja dolaziodikona,daoseamiomiris,dauustimaoseaneuobiajenusladost,itakodalje. Monah,potojesasluaotopripovedanje,upitaojeinovnika:Dalivamjedolazilamisao daseubijete?Svakakoodgovoriojeinovnik:JabihvebiobaenuFontanu,dame nisuizvukli.PokazalosedajeinovnikkoristionainmolitvekojijeopisaosvetiSimeon,i da je raspalio uobrazilju i krv, kada ovek postaje veoma sposoban za pojaan post i bdenje. Stanju samoobmane, koje je samovoljno izabrano, avo je pripojio svoje, tom stanju srodno, dejstvo i ljudska samoobmana je prela u otvorenu demonsku prelest. inovnikjevideosvetlosttelesnimoima:miomirisisladost,kojejeosetio,takoesubili ulni.Nasuprottome,vienjesvetihinjihovanatprirodnastanjasupotpunoduhovna[12]: podvinikpostajesposobanzanjih,alitekpootkrivanjuoijudueboanskomblagodau, kadaoivljavajuidrugioseajidue,kojisudotadbilibezdejstva[13];itelesnaulasvetih uzimaju uee u blagodatnom vienju, ali onda kada telo pree iz strasnog stanja u bestrasno stanje. Monah je poeo da savetuje inovnika da napusti nain molitve koji upotrebljava, objanjavajui i neispravnost naina i neispravnost stanja, koje taj nain donosi. inovnik se sa estinom usprotivio savetu. Kako da se odreknem oigledne blagodati!govoriojeon. Paljivo sluajui pripovedanje inovnika o sebi, ja sam osetio neopisivu alost prema njemu,aujednomijedelovaonekakosmean.Naprimer,onjemonahupostaviosledee pitanje: Kada se u mojim ustima, od obilne sladosti, umnoi pljuvaka, ona poinje da kapljenapod:zartonijegreno?Istina:onajkojisenalaziudemonskojprelestipobuuje saaljenjepremasebi,kaoonajkojinijeprisebiinalazise,umomisrcem,uzarobljenitvu lukavog, odbaenog duha. Oni predstavljaju i smean prizor: podsmehu ih izlae lukavi 183

duh, koji je ovladao njima, koji ih je doveo u stanje nitavnosti, obmanuvi ih sujetom i visokoumljem.Preleenineshvatajunisvojuporobljenost,nineobinostsvogponaanja, ma koliko oigledna bila ta porobljenost, to neobinost ponaanja. Zimu 1828/1829. godine,jasamproveouPloanskojpustinji.[14]Utovreme,tamojeiveostarackojise nalazio u prelesti. On je odsekao sebi aku, smatrajui da e time ispuniti jevanelsku zapovest,igovoreisvakome,kojehteodagaslua,dasuododseenerukenastalesvete moti,daseonauvaipobonopotujeumoskovskomSimonovommanastiru,ida on, starac, nalazei se u Ploanskoj pustinji, na petsto vrsta od Simonova, osea kada simonovskiarhimandritibratijacelivajuruku.Starcusedogaaladrhtavica,priemuje on poinjao vrlo glasno da sike; on je tu pojavu smatrao plodom molitve, ali posmatraimajetoizgledalokaoizopaenjesebe,dostojnosamosaaljenjaismeha.Deca, kojasuzbogsirotinjstvaivelaumanastiru,zabavljalasusetompojavomiimitiralasuje predstarevimoima.Staracsegnevio,bacaosenajednog,panadrugogadeaka,upao ih za kosu. Niko od uvaenih monaha te obitelji nije mogao uveriti preleenog da se nalaziulanomstanju,uduevnomrastrojstvu. Kadajeinovnikotiao,jasampitaomonahazatomujedolamisaodapitainovnikaza pokuajsamoubistva?Monahjeodgovorio:KaotousredplaapoBogudolazetrenuci neuobiajenogumirenjasavesti,takoiusredlanenaslade,kojudonosidemonskaprelest, dolazetrenuciukojimaprelestkaodaserazobliava,idoputadaseokusionakvakakva jeste. Ti trenuci su uasni! Njihova gorina i oajanje koje ta gorina stvara su nepodnoljivi.Potomstanjuukojeprelestdovodi,bilobilakeodsvegadajepreleeni prepoznaidapreduzmemeredaseisceli.Avaj!Poetakprelestijegordost,anjenplod preizobilna gordost. Preleeni, smatrajui sebe sasudom boanske blagodati, prezire spasonosna upozorenja blinjih, kako je to primetio sveti Simeon. Meutim, napadi oajanjapostajusvesnanijiisnaniji:nakraju,oajanjesepretvaraupomahnitalostuma, i ovenava se samoubistvom. Poetkom ovog veka, u Sofronijevoj pustinji[15] se podvizavaoshimonahTeodosije,kojijestrogim,uzvienimivotomzadobiopotovanjei bratstvaimirjana.Odjednomnjemuseprikazalodajeuzneturaj.Pozavretkuvienja, onjeotiaonastojatelju,podrobnomuispriaooudu,idodaojeizrazesaaljenja,jerjeon u raju video samo sebe, a nije video nikoga od bratije. Ta crta je promakla panji nastojatelja: on je sazvao bratiju, u skruenosti duha im je prepriao vienje monaha, i savetovaoimusrdnijiibogougodnijiivot.Poslenekogvremena,udelanjushimonahasu poele da se projavljuju neobinosti. Stvar se zavrila time to je on pronaen obeen u svojojkeliji. Meni se dogodio sledei dogaaj koji js vredan panje. Jednom me je posetio atonski jeroshimonah,kojijebiouRusijinasaboru.Mismoseliumojukelijuzaprimanjeionje poeodamigovori:Pomolisezamene,oe:jamnogospavam,mnogojedem.Kadamije ontogovorio,jasamosetioarkojiiznjegaizlazi,zatosammuiodgovorio:Tinejede mnogo.,inespavamnogo;alizarnemaneegaposebnogutebi?imoliosamgadaue 184

u moju unutranju keliju. Idui pred njim, i otvarajui vrata unutranje kelije, ja sam misleno molio Boga da daruje mojoj gladnoj dui da ima koristi od atonskog jeroshimonaha, ako je on istinski sluga Boiji. Istina: ja sam primetio u njemu neto posebno. U unutranjoj keliji, mi smo ponovo seli radi razgovora i ja sam poeo da ga pitam:Uinimilost,auimemolitvi.Tiiviuprvommonakommestunazemlji,meu hiljadamamonaha:natakvommestuiutakomnogobrojnomskupumonahaneizostavno morabitivelikihmolitvenika,kojipoznajumolitvenotajnodejstvoiprenosegablinjima, po primeru dva Grigorija, Sinaita i Palame, po primeru mnogih drugih atonskih svetilnika. Jeroshimonah se odmah sloio da bude moj uitelj i, o uasa! sa najveom vatrenou je poeo da mi prenosi gorepomenuti nain ushiene, zanesenjtke molitve. Vidim: on je strano raspaljen! Kod njega su raspaljeni i krv i uobrazilja! On je samodovoljan, ushien sobom, u samoobmani, u prelesti! Dopustivi mu da se iskae, ja sam poeo pomalo, u inu nastavnika, da mu izgeosim uenje svetih otaca o molitvi, upuujuiganaDobrotoljublje,imoleigadamiobjasnitouenje. Atonski monah se naao u potpunoj nedoumici. Vidim, njemu je potpuno nepoznato uenjeotacaomolitvi!Unastavkurazgovora,jasammugovorio:,Vidi,stare!Akoe iveti u Petrogradu, nikako nemoj stanovati na najviem spratu, neizostavno stanuj na najniem.Zatotako?pitaojeAtonac.Zatoto,odgovoriosam,akoanelinamere date,iznenadateobuzevi,prenesuizPetrogradanaAton,iponesutesanajviegsprata, akopadne,nasmrtenastradati:akotepakponesusanajnieg,iakopadne,samoe sepovrediti.ZamisliodgovoriojeAtonackolikoputamijeve,doksamstajaona molitvi,dolazilaivamisaodaemeaneliobuzetiiodnetimenaAton!Pokazaloseda jeroshimonahnosiverige,gotovodanespava,uzimamalohrane,uteluoseatakavar damuziminijepotrebnatoplaodea.Nakrajurazgovora,dolamijemisaodapostupim na sledei nain: poeo sam da molim Atonca, da on, kao isposnik i podvinik, na sebi proverisavetkojisuostavilisvetioci,kojisesastojiutomedaumuuvrememolitvetreba dabudepotpunostranosvakomatarenje,idasesavpogruziupanjunareimolitve,da sezakljuaismesti,poreimasvetogJovanaLestvinika,ureimolitve.[16]Pritom,srce obino pomae umu duespasonosnim oseanjem tuge zbog grehova, kako je rekao prepodobni Marko Podvinik: Um, koji se nerasejano moli, pritenjuje srce: srce pak skruenoiunienoBogneeodbaciti(Ps50,19).[17]Kadatiproverinasebi,rekaosam Atoncutireciimenikakavjeplodeksperimenta;jermenisamomjetakaveksperiment neugodan,zbograsejanogivotakojivodim.Atonacjeradopristaonamojpredlog.Kroz nekolikodana,onmidolazi,igovori:tasitiuiniosamnom?Azato?Odkako sampokuaodasemolimsapanjom,zakljuavajuiumureimolitve:svamojavienja supropala,ivienemogudaimsevratim. DaljeurazgovorusaAtoncem,javienisamvideoonuuobraenostionudrskost,kojesu bileveomaprimetnekodnjegaprilikomprvogsusretaikojeseobinoprimeujukodljudi kojisenalazeusamoobmani,kojimislezasebedasusvetiilidasuduhovnonapredovali. 185

Atonacjeakizrazioeljudaposluamojubogisavet.Kadasamgaposavetovaodasepo spoljanjem nainu ivota ne razlikuje od ostalih monaha, zato to takvo isticanje sebe vodiuvisokoumlje[18]:onjeskinuoverigesasebe,ipredaoihmeni.Krozjedanmesec,on je ponovo bio kod mene i priao je da je ar u njegovom telu prestao, da mu je ponovo potrebnatoplaodea,idaspavadalekobolje.Pritom,onjegovoriodanaAtonskojgori mnogi, i od onih koji uivaju slavu svetosti, upotrebljavaju taj nain molitve koji je on upotrebljavao, i da njemu ue i druge. Nije udo! Sveti Simeon Novi Bogoslov, koji je iveo osam vekova pre naeg vremena, kae da se paljivom molitvom bavi samo nekolicina.[19] Prepodobni Grigorije Sinait, koji je iveo u etrnaestom veku po roenju Hristovom, kada je doao na Atonsku goru, naao je da njeno mnogobrojno monatvo nema nikakvog saznanja o umnoj molitvi, nego se bavi samo telesnim podvizima, obavljajuimolitvusamoustimainaglas.[20]PrepodobniNilSorski,kojijeiveokrajem 15.ipoetkom16.veka,takoe,posetiviAtonskugoru,kaedajeunjegovovremebroj onih koji se bave paljivom molitvom krajnje oskudan.[21] Starac, arhimandrit Pajsije Velikovski, preao je na Atonsku goru iz Moldavije 1747. godine. On je blisko upoznao svemanastireiskitove,razgovaraojesamnogimstarcimakojisupooptemmiljenjuu SvetojGorismatranizanajiskusnijeisvetemonahe.Kadajepakonpoeopitatitemonahe zaknjigesvetihotaca,kojisupisalioumnojmolitvipokazalosedaoninesamodanisu znali za postojanje takvih spisa nego ak nisu znali ni imena svetih pisaca; tada Dobrotoljublje jo nije bilo tampano na grkom jeziku.[22] Paljiva molitva trai samoodricanje,anasamoodricanjeseodluujusamoretki.Onajkojijepanjomzakljuan usebe,kojisenalaziustanjunedoumicezbogvienjasvojegrehovnosti, neenosobanza mnogoslovlje, i uopte za efekte i glumu, onima koji ne znaju njegov tajanstveni podvig delujenekakoudan,zagonetan,nedostupanusvakomsmislu.Zarjelakoodvojitiseod miljenjasveta!Isvetkakodaprepoznapodvinikaistinskemolitve,kadajesampodvig potpunonepoznatsvetu?Zarjetodelozaonogakojisenalaziusamoobmani!Nejesti,ne piti,nespavati,zimiiisamourasi,nositiverige,gledativienja,uitisveiizobliavatisa drskom bestidnou, bez ikakve ispravnosti, bez koristi i smisla, u krvnoj, materijalnoj, strasnojraspaljenosti,iizrazlogatenajgore,pogibeljneraspaljenosti.Samosveti!Odavno je primeena dopadljivost i privlanost takvih za ljudsko drutvo: Podnosite, pie apostol PavleKorinanima,akovasnekoporobljuje,akovasnekodere,akovamoduzima,akosenadima, akovaspoobrazubije(2Kor11,20).Daljesvetiapostolkaeda,kadajebiouKorintu,nije mogao drsko i bezono da se ponaa: njegovo ponaanje se odlikovalo skromnou, krotou,imiromHristovim(v.2Kor10,1).NajveideopodvinikazapadneCrkve,kojeje onaproglasilazanajveesvetiteljepotojeotpalaodistoneCrkveipotojeSvetiDuh odstupio od nje molili su se i dostizali su vienja, naravno lana, na nain koji sam pomenuo. Ti uobraeni svetitelji bili su u najuasnijoj demonskoj prelesti. Prelest ve prirodnonienaosnovubogohulstva,kojeizvredogmatskuverukodjeretika.Ponaanje latinskih podvinika, obuzetih preleu, uvek je bilo poremeeno, iz razloga neobine tvarne,strasneraspaljenosti.UtakvomstanjunalazioseIgnjatijeLojola,osnivajezuitskog reda. 186

Kod njega je uobrazilja bila toliko raspaljena i izotrena da je, kako je on sam tvrdio, trebalosamodazaeliidauiniizvestannapor,iprednjegovimoimabisepojavljivao, premanjegovojelji,pakaoiliraj.Javljanjerajaipaklanijesedogaalosamopodejstvu ljudske uobrazilje; dejstvo ljudske uobrazilje je nedovoljno za to: javljanje se dogaalo zbog dejstva demona, koji su svoje izobilno dejstvo prisajedinili nedovoljnom ljudskom dejstvu, spajajui dejstvo sa dejstvom, dopunjavajui dejstvo dejstvom, na osnovu slobodnevoljeoveka,kojijeizabraoiusvojiolanousmerenje.Poznatojedaseistinskim svetiteljimaBoijimvienjadarujujedinoblagovoljenjemBoijimidejstvomBoga,anepo voljiovekaineradinjegovogsopstvenognaporadarujuseneoekivano,veomaretko,u sluajevimanaroitepotrebe,podivnompromisluBoijem,anekaosluajnost.[23]Usiljen podvigonihkojisuuprelestiobinoidezajednosadubokimrazvratom.Razvratsluikao ocenatogplamena,kojimsuraspaljenionikojisuuprelesti.Tosepotvrujeiistorijskim kazivanjimaisvedoanstvomotaca.Onajkojivididuhaprelestiuvienjimakojamuse javljaju, rekao je prepodobni Maksim Kapsokalivit veoma esto se podvrgava jarosti i gnevu; miomir smirenja ili molitve, ili istinske suze, nemaju mesta u njemu. Nasuprot tome,onseneprekidnohvalisvojimvrlinama,sujetanje,izauvekseneustraivopreputa lukavimstrastima.[24] Uenik:Nepravilnosttogvidamolitveinjegovavezasasamoobmanomipreleusujasni; upozorimeinaostalevidovenepravilnemolitveilanogstanjakojejepovezanosanjima. Starac:Kaotonepravilnodejstvoumauvodiusamoobmanuiprelest:upravotakounjih uvodi i nepravilno dejstvo srca. elja i stremljenje, ispunjeni nerazumnom gordou, za vienjem duhovnih vienja umom, koji nije oien od strasti, nije obnovljen i nije presazdandesnicomSvetogDuha:takvomgordouinerazumnousuispunjeniieljai stremljenjesrcadasenaslaujeoseanjimasvetim,duhovnim,boanskim,kadajeonojo sasvimnesposobnozatakvenaslade.Kaotoneistium,eleidavidiboanskavienjaa nemamogunostidaihvidi,stvarasebivienjaizsebe,obmanjujesenjimaizanosi:takoi srce, trudei se da okusi boansku sladost i druga boanska oseanja, i ne nalazei ih u sebi, stvara ih iz sebe, njima laska sebi, zavodi, obmanjuje, pogubljuje sebe, ulazei u oblast lai, u optenje sa demonima, potinjavajui se njihovom uticaju, pokoravajui se njihovojvlasti. Jednooseanjeodsvihoseanjasrca,unjegovompalomstanju,moebitiupotrebljenou nevidljivom bogosluenju: tuga zbog grehova, zbog grehovnosti, zbog pada, zbog svoje pogibli koja se naziva plaem, pokajanjem, skruenou duha. To je posvedoeno u Svetompismu.Jerdasihteortve,jabihTiprineo;zartvesvespaljenicenemari(Ps50,18):i svako oseanje srca posebno i sva ona zajedno nisu blagougodna Tebi, budui da su uprljanagrehom,buduidasuizopaenapadom.rtvajeBoguduhskruen,srceskruenoi 187

unieno Bog nee odbaciti (Ps 50,19). Ta rtva je rtva odricanja, sa prinoenjem te rtve prirodnoseuklanjaprinoenjeostalihrtava:.prioseanjupokajanjaumuknusvadruga oseanja. Zato, da bi rtve ostalih oseanja postale blagougodne Bogu, potrebno je da se prethodno izlije blagovoljenje Boije na na Sion, potrebno je da se prethodno obnove zidine naeg razruenog Jerusalima. Gospod je pravedan, svesvet: samo pravedne, iste rtve, za koje je sposobna ljudska priroda posle svog obnovljenja, jesu blagoprijatne pravednom, svesvetom Gospodu. rtvama i paljenicama koje su oskvrnjene On nije naklonjen.Pobrinimosedaseoistimopokajanjem!Tadaeblagovolitirtvupravde,prinose i rtve svespaljenice, tada e prineti na rtvenik Tvoj teoce (Ps 50,21): novoroena oseanja ovekaobnovljenogSvetimDuhom. PrvazapovestkojujeSpasiteljsvetadaoitavomoveanstvujestezapovestopokajanju: Poe Isus propovijedati i govoriti: Pokajte se, jer se pribliilo Carstvo nebesko (Mt 4,17). Ta zapovestobuhvata,sadri,povezujesveostalezapovesti.Onimljudimakojinisushvatali znaajisilupokajanjaSpasiteljjegovorio,nejednom:Iditeinauitesetaznai:Milosthou, anertvoprinoenje(Mt9,13).Toznai:Gospod,smilovavisenapaleipropaleljude,svima je darovao pokajanje kao jedino sredstvo za spasenje, zato to su svi obuzeti padom i propau.Onnetrai,akineeliodnjihrtve,zakojesuoninesposobni,negoelidase oni smiluju na sebe, da saznaju svoju nesreu i oslobode je se pokajanjem. Pomenutim reima Gospod je dodao strane rei: Nisam doao, rekao je On, da zovem pravednike no grjenikenapokajanje.Koganazivapravednicima?Onenesrene,zaslepljenegrenikekoji, buduiobmanutitatinom,nesmatrajupokajanjesutinskipotrebnimzasebe,izatogaili odbacujuilinebrinuonjemu.Onesree!ZbogtogaihseSpasiteljodrie,gubiseriznica spasenja.TekoduikaeprepodobniMakarijeVelikikojaneoseasvojeraneikoja misli za sebe, zbog velikog neizmernog oteenja zlobom, da joj je potpuno strano oteenje zlobom. Takvu duu vie ne poseuje dobri Lekar, jer je dobrovoljno ostavila svojeranenebrinuisezanjih,misleidajezdravaineporona.Netrebajuzdraviljekara negobolesni(Mt9,12).[25]Uasnojesurovopremasebiodbacivanjepokajanja!Uasna jeravnodunost,neljubavpremasebinebrigaopokajanju.Onajkojijesurovpremasebi nemoedanebudesurovpremablinjima.Onajkojisesmilovaonasebeprihvatanjem pokajanja,ujednopostajemilostivipremablinjima.Iztogajevidnasvavanostgreke: oduzeti srcu ono to mu je zapovedio sam Bog sutinsko i logiki neophodno za srce oseanje pokajanja, i truditi se da se u srcu otkriju, nasuprot poretku, nasuprot Boijem ureenju, ona oseanja koja moraju sama po sebi da se jave u njemu po oienju pokajanjem,aliupotpunodrugomkarakteru.[26] Otomduhovnomkarakteru,telesnioveknemoestvoritikodsebenikakvupredstavu: zatotosepredstavaoseanjauvekzasnivanaoseanjimasrcakojasuvepoznatasrcu,a duhovna su potpuno strana srcu, koje je upoznato samo sa telesnim i duevnim oseanjima.Takvosrceneznaaknizapostojanjeduhovnihoseanja.

188

Svimajepoznato,kakojeduevnanesreakodjudejskihknjievnikaifarisejaponiklaiz njihovog neispravnog duevnog raspoloenja: oni su postali ne samo strani Bogu nego i Njegovi izbezumljeni neprijatelji, bogoubice. Slinoj nesrei se podvrgavaju i podvinici molitve, koji se, izbacivi pokajanje iz svog podviga, trude da probude u srcu ljubav prema Bogu, trude se da osete nasladu, ushienje: oni razvijaju svoj pad, udaljuju se od Boga,ulazeuoptenjesasatanom,trujusemrnjompremaSvetomDuhu.Tajvidprelesti je uasan; on je jednako poguban za duu kao i prvi, ali je manje vidan; on se retko zavravasilaskomsaumaisamoubistvom,alinesumnjivorazvraujeiumisrce.Postanju umakojeproizvodiocisuganazvalisamomnjenjem.[27]Natuvrstuprelestiukazujesveti apostolPavle,kadakae:Nikodavasneobmanjujetobonjomponiznouisluenjemanelima, uputajuiseuonotonijevidjeo,iuzaludnadimajuisetjelesnimumomsvojim(Kol2,18).Onaj kojijeobuzettompreleusamomiljenja,stvoriojesamomnjenjedaimamnogevrlinei dostojanstvaakidaobilujeudarovimaSvetogDuha.Samomnjenjesesastojiizlanih shvatanja i lanih oseanja: po tom svom svojstvu, ono potpuno pripada oblasti oca i predstavnika lai avola. Onaj koji se moli, trudi se da u srcu otkrije oseanje novog oveka, i nemajui nikakve mogunosti za to, zamenjuje ih oseanjima svog sastava, lanim, kojima e se ubrzo prikljuiti dejstvo palih duhova. Prihvativi nepravilna oseanja, svoja i demonska, kao istinska i blagodatna, on prima odgovarajua shvatanja. Taoseanja,kojaseneprestanousvajajusrcemijaajuunjemu,uvajuiumnoavajulana shvatanja:prirodnojedaiztakvognepravilnogpodviganastajusamoobmanaidemonska prelest samomnjenje. Samomnjenje ne doputa onome koji samomisli da bude[28] rekao je sveti Simeon Novi Bogoslov. Onaj koji misli za sebe da je bestrastan, nikada se nee oistiti od strasti; koji misli za sebe da je ispunjen blagodau, nikada nee dobiti blagodat;kojimislizasebedajesvet,nikadaneedostiisvetost.Prostoreeno:onajkoji sebi pripisuje duhovna delanja, vrline, dostojanstva, blagodatne darove, koji sebi laska i tei se samomnjenjem, tim samomnjenjem zatvara ulaz za duhovna delanja, i hrianskevrlineiboanskublagodatairokootvaraulazgrehovnojzaraziidemonima. Vie nema nikakve mogunosti za duhovno napredovanje kod onih koji su zaraeni samomnjenjem:onisuunitilitumogunost,prinevinaoltarlaisamepoetkeljudske delatnostiinjegovogspasenjashvatanjaoistini.Kodonihkojibolujuodteprelestijavlja seneobinanadmenost:onikaodasuopijenisobom,svojimstanjemsamoobmane,videi u njemu blagodatno stanje. Oni su natopljeni, preispunjeni visokoumljem i gordou, predstavljajuisesmirenimapredmnogimakojisudepremalicu,anemogudaocenepo plodovima, kako je zapovedao Spasitelj (Mt 7,16; 12, 33), a tim manje po duhovnom oseanju,kojepominjeapostol(Jev5,14).ProrokIsaijajeivopisnoizraziodejstvoprelesti samomnjenja u palom arhangelu, dejstvo koje je obmanulo i pogubilo tog arhangela. Govoriosikaeproroksataniusrcusvom:izaiunanebo,viezvijezdaBoijihpodignuu prijestosvoj,isjeunagorizbornojnastranisjevernoj.Izaiuuvisinenadoblake,izjednaiuse savinjim.Atiseupakaosvre,udubinugrobnu(Is14,1315).

189

Onoga koji je zaraen preleu samomnjenja Gospod ovako izobliava: Govori: Bogat sam,iobogatiosamse,initaminetreba;aneznadasinesrean,ijadan,isiromaan,islijep,i nag (Otk Z, 17). Gospod preleenom savetuje pokajanje. Predlae mu da ne kupuje kod drugoga, nego kod samog Gospoda, neophodne potrebnosti, koje ine pokajanje (Otk z, 18).Potrebnojeupornokupovati:beztoganemaspasenja.Nemaspasenjabezpokajanja,a pokajanjeodBogaprimajusamoonikojie,dabigaprimili,prodatisvesvojeimanje,to jest,odreiesesvega,tosulanoprihvatilisamomnjenjem. Uenik:Dalitisedogaalodasesreesaonimakojisuzarae^timoblikomprelesti? Starac: Oni koji su zaraeni preleu samomnjenja sreu se veoma esto. Svaki koji nema skruenost duha, koji smatra da ima bilo kakve vrline i zasluge, koji se ne dri nepokolebljivouenjaPravoslavneCrkve,negorasuujeobilokomdogmatuilipredanju proizvoljno, po svom nahoenju ili po nepravoslavnom uenju, nalazi se u toj prelesti. Stepenodstupanjaiupornostiuodstupanjuodreujestepenprelesti. ovek je slab! Samomnjenje nam se neizbeno potkrada u bilo kakvom svom obliku, i ostvarujui nae ja, udaljava od nas blagodat Boiju. Kako nema, po primedbi svetog Makarija Velikog, nijednog oveka koji je potpuno osloboen od gordosti: tako nema nijednog oveka koji bi bio potpuno osloboen od toga da na njega deluje istanana prelest koja se naziva samomnjenje. Ona je napadala apostola Pavla, i leena je tekim doputenjimaBoijim.Jerneemo,brao,daneznateonevoljinaojkojanamsedogodiuAziji, dasuviebijasmooptereeni,prekomoi,takodasmobiliunedoumiciizaivot.aksamiusebi osudunasmrtdoivjesmo,dasenebismouzdaliusebenegouBogakojipodiemrtve(2Kor1,8 9). Iz tog razloga, potrebno je budno paziti na sebe, kako ne bi sebi, kao sopstveno, pripisali bilo kakvo dobro delo, bilo kakvu pohvalnu osobinu ili naroitu prirodnu sposobnost, ili ak blagodatno stanje, ako je ovek uveden u njega, ukratko, ne smatrati nikakvuvrlinusvojom.taliimakaeapostoltonisiprimio(1Kor4,7)odBoga?Od Boga imamo i ivot, i novi ivot, i sve prirodne osobine, sve sposobnosti, i duhovne i telesne.MismoBoijidunici!Nadugjeneisplativ!Iztakvogpogledanasebe,samopo sebi, stvara se stanje naeg duha suprotno samomnjenju, stanje koje je Gospod nazvao siromatvom duha, koje nam je zapovedio da imamo, koje je veliao (Mt 5, 3). Velika je nesreaudaljitiseoddogmatskogimoralnoguenjaCrkve,oduenjaSvetogDuha,bilo kakvimumovanjem!Tojeoholost,kojaustajeprotivpoznanjaBoijega.Potrebnojezbacivatii predavatitakavrazumnaposlunostHristu(2Kor10,45). Uenik:Postojilinekavezaizmeuprelestiprvevrsteiprelestidrugevrste. 190

 Starac:Vezaizmeutadvavidaprelestineizostavnopostoji.Prelestprvevrstejeuvek spojena sa preleu druge vrste, sa samomnjenjem. Onaj ko stvara sablanjive slike, posredstvomprirodnesposobnostiuobraavanja,kojiposredstvommate[29]povezujete slikeuoaravajuusliku,kojiitavosvojebiepotinjavazavodljivommonomuticajute slike, neizbeno, po nesrenoj neophodnosti, misli da ta slika nastaje dejstvom boanske blagodati,daoseanjasrca,kojasupobuenaslikom,jesublagodatnaoseanja. Prelestdrugevrsteupravosamomnjenjedelujebezstvaranjazavodljivihslika:onase zadovoljava stvaranjem lanih blagodatnih oseanja i stanja, iz kojih se raa lano, izopaeno shvatanje uopte o itavom duhovnom podvigu. Onaj koji se nalazi u prelesti samomnjenjastielanomiljenjeosvemutogaokruuje.Onjeobmanutiunutarsebe i izvan. Mata snano deluje u onima koji su zavedeni samomnjenjem, ali deluje iskljuivonapoljuapstrag.cije.Onaseiliuoptenebavi,iliseveomaretkobavislikama zamiljanja raja, gornjih obitelji i dvorova, nebeskog sveta i miomirisa, Hrista, anela i svetih;onaneprekidnostvaraprividnoduhovnastanja,bliskoprijateljstvosaIsusom,[30] unutranji razgovor sa Njim,[31] tajanstvena otkrivenja,[32] glasove, naslade, i na njima gradilanoshvatanjeosebiiohrianskompodvigu,uopte,gradilaninainmiljenjai lanoraspoloenjesrca,dovodidoopijenostisobom,doraspaljenostiizanosa.Tarazliita dejstva nastaju zbog dejstva istanane sujete i sladostraa: od tog dejstva krv dobija grehovno, sablanjivo kretanje, koje se predstavlja kao blagodatna naslada. A sujetu i sladostrae pak pobuuje visokoumlje, taj nerazdvojni saputnik samomnjenja. Uasna gordost,slinagordostidemona,preovlaujuajeosobinakodonihkojisuprihvatilitui druge prelesti. Zavedene prvim vidom prelesti gordost dovodi u stanje otvorene poremeenosti uma; kod zavedenih drugim vidom prelesti ona je, stvarajui takoe oteenjeuma,kojeseuPismunazivaizopaenouuma(2Tim3,8),manjeprimetna,i skriva se pod maskom smirenja, pobonosti, mudrosti poznaje se po svojim gorkim plodovima.Onikojisuzaraenisamomnjenjemvezanozasvojevrline,naroitovezano za svoju svetost, sposobni su i spremni na sve kazne, na svako licemerje, lukavstvo i prevaru,nasvazlodela.Oniodiunepomirljivimneprijateljstvomprotivsluiteljaistine, sa pomahnitalom mrnjom se ustremljuju na njih kada oni kod preleenih ne priznaju stanje koje im se pripisuje i izlau ih sramoti pred svetom, koji je zaslepljen samomnjenjem. Uenik: Postoje pak i duhovna stanja, proizvedena boanskom blagodau, kao to je stanje u kom se okua duhovna sladost i radost, stanje u kom se otkrivaju tajne hrianstva,stanjeukomseusrcuoseaprisustvoSvetogDuha,stanjeukomseHristov podvinikudostojavaduhovnihvienja? 191

Starac:Nesumnjivodapostoje,alipostojesamokodhrianakojisudostiglihriansko savrenstvo, koji su prethodno oieni i pripremljeni pokajanjem. Postepeno dejstvo pokajanja uopte, koje se izraava svim vidovima smirenja, a naroito molitvom, koja se prinosi u siromatvu duha, u plau postepeno slabi dejstvo greha u oveku. Za to je potrebno znaajno vreme. Ono se i daje istinskim, dobronamernim podvinicima, promislomBoijim,kojibudnobdinadnama.Borbasastrastimajeneobinokorisna:ona, vie od svega, vodi siromatvu duha. U cilju nae sutinske koristi, Sudija i Bog na, oklijeva zbog nas, i nee nas brzo odbraniti od suparnika (v. Lk 18, 7) naeg greha. Kada strastivrlooslabetosedogaanajviepredkrajivota[33]tada,malopomalo,poinju da se javljaju duhovna stanja, koja se beskrajno razlikuju od stanja nastalih samomnjenjem. Prvo, u duhovni hram ulazi blagodatni pla, umiva ga i izbeljuje radi primanjadarova,kojipratepla,poustanoviduhovnogzakona.Telesnioveknikako,ni na koji nain, ne moe da zamisli duhovna stanja, niti moe imati ikakva saznanja o blagodatnom plau: poznanje tih stanja ne zadobija se drugaije nego iskustvom.[34] Duhovni darovi dele se sa boanskom premudrou, koja se stara da slovesni sud, koji treba da primi dar u sebe, moe bez oteenja da nosi u sebi silu dara. Novo vino kida stare mehove! (Mt 9,17) Primetno je da se u dananje vreme duhovni darovi dele sa najveom umerenou, saglasno raslabljenju kojim je obuhvaeno hrianstvo uopte. Ti darovizadovoljavajujedinopotrebespasenja.Nasuprottome,samomnjenjeizlivasvoje daroveuneizmernomizobiljuiunajveojurbi. Opti znak duhovnih stanja je duboko smirenje i smirenoumlje, sjedinjeno sa pretpostavljanjem svih blinjih sebi, sa naklonou, jevanelskom ljubavlju prema svim blinjima,satenjomkaanonimnosti,kaudaljavanjuodsveta.Zasamomnjenjetuima malomesta:zatotosesmirenjesastojiuodricanjuodsvihvlastitihvrlina,usutinskom ispovedanju Iskupitelja, u nalaenju svake nade i podrke u Njemu, a samomnjenje se sastojiodprisvajanjavrlina,kojesudateodBoga,istvaranjunepostojeihvrlinazasebe. Ono je povezano sa nadanjem na sebe, sa hladnim, povrnim ispovedanjem Iskupitelja. Bog se proslavlja radi proslavljanja sebe, kao to je bio proslavljan od fariseja (Lk 18, p). Onikojisuobuzetisamomnjenjem,unajveojmerisupredanisladostrau,bezobzira na to to sebi pripisuju najuzvienija duhovna stanja, bez premca u pravilnom pravoslavnom podvinitvu; malk broj njih se uzdrava od grubog porobljavanja sladostrau uzdravaju se jedino zato to u njima preovlada greh nadrehovima gordost. Uenik: Moe li prelest koja se naziva samomnjenje poroditi bilo kakve opipljive, vidljivenesreneposledice?

192

Starac: Iz te vrste prelesti ponikle su pogubne jeresi, raskoli, bezboje, bogohulstvo. Najnesrenijanjegovavidljivaposledicajenepravilna,tetnazasebeizablinje,delatnost zlo,kojejebezobzirananjegovuotvorenostinjegovurasprostranjenost,maloprimetnoi malo shvaeno. Sa delateljima molitve koji su zaraeni samomnjenjem dogaaju se i nesree, oigledne svima, ali retko: zato to samomnjenje, dovodei um u najuasniju zabludu, ne dovodi ga do poremeenosti, kao to ga dovodi rastrojena uobrazilja. Na Valamskomostrvu,uudaljenojpustinjskojkolibi,iveojeshimonahPorfirije,kogsamija video.Onsebaviopodvigommolitve.Kakvevrstejebiotajpodvigpouzdanoneznam. Moguejenaslutitionjegovojnepravilnostipoomiljenojliteraturishimonaha:onjevisoko cenio knjigu zapadnog pisca Tome Kempijskog, O podraavanju Isusa Hrista, i rukovodiosenjome.Taknjigajenapisanaizsamomnjenja.Porfirijejejednomuvee,u vreme jeseni, posetio starce u skitu, koji je bio nedaleko od njegove pustinje. Kada se pozdravljaosastarcima,onisugaupozorili,govorei:Nemojpomislitidapreepreko leda:ledsamotosepojavno,ivrlojetanak. PorfirijevupustinjujeodskitadeliodubokizalivLadokogjezera,kojijetrebalozaobii. Shimonah je odgovorio tihim glasom, sa spoljanjom skromnou: Ja sam ve postao lagan. On je otiao. Posle kratkog vremena zauo se oajni krik. Skitski starci su se zabrinuli,potralisu.Bilajetama,nisubrzopronalimestonakomsedogodilanesrea: nisubrzonalinaindadoudoutopljenog:izvuklisutelo,kojejeduavenapustila. Uenik: Tigovori zaknjiguPodraavanje,da je onanapisanau stanjusamoobmane; alionaimamnogoitalacameuedimaPravoslavneCrkve! Starac: Ba ti itaoci se, u zanosu zbog njene vrednosti, izraavaju o toj vrednosti, ne shvatajuito.UpredgovoruruskogprevodaknjigePodraavanjeizdanje1834.godine, tampano u Moskvi reeno je: Jedan visokopreosveeni mu ruski, pravoslavni govorio je: Ako bi bilo potrebno moje miljenje, ja bih smelo posle Svetog pisma stavio delo Tome Kempijskog O podraavanju Isusa Hrista.[35] Tim, toliko odlunim komentarom, inoslavnom piscu se daje puna prednost u odnosu na sve svete oce PravoslavneCrkve,asvommiljenjusedajeprednostuodnosunastavitaveCrkve,koja je na svetim saborima priznala spise svetih otaca za bogonadahnute, i zavetala je da se oni itaju, ne samo radi duhovnog uzrastanja svih svojih eda nego i radi rukovoenja prilikomreavanjacrkvenihpitanja.Uspisimaotacauvasevelikoduhovno,hrianskoi crkveno blago: dogmatsko i moralno predanje svete Crkve. Oigledno, da je knjiga Podraavanje dovela pomenutog mua u takvo raspoloenje, u kom se on izrazio tako nepromiljeno,takopogreno,takoalosno.[36]Tojesamoobmana!

193

To je prelest! Ona je sainjena od lanih shvatanja; lana shvatanja su roena iz nepravilnih oseanja koja je prenela knjiga. U knjizi ivi i knjiga odie pomazanjem lukavog duha, koji laska itaocima, opija ih otrovom lai, zaslaenim prefinjenim zainimavisokoumlja,sujeteisladostraa.Knjigavodisvojeitaocepravouoptenjesa Bogom, bez prethodnog oienja pokajanjem, zato i pobuuje posebne simpatije prema sebi kod strasnih ljudi, kojima je nepoznat put pokajanja, koji su nezatieni od samoobmane i prelesti, koji nisu poueni pravilnom ivotu, uenjem svetih otaca PravoslavneCrkve.Knjigaproizvodisnanodejstvonakrvinerve,podstieihizatose onaposebnodopadaljudimakojisuporobljeniulnou:knjigomsemoenaslaivati,bez odricanja od grubih ulnih naslada. Visokoumlje, prefinjeno sladostrae i sujetu, knjiga predstavlja kao dejstva blagodati Boije. Namirisavi svoj blud u njegovom prefinjenom dejstvu, telesni ljudi dolaze u ushienje od naslade, od opijenosti, koji se dobijaju bez truda, bezsamoodricanja,bez pokajanja,bez raspinjanjatijela sastrastimaieljama(Gal5, 24),sanenoupremapalomstanju.Oniradosnoprelaze,voenisvojomzaslepljenoui gordou,izposteljeljubavikojapristajestoci,uposteljeljubavikojapredstavljajovei zloin, koja gospodari u bludilitu otpalih duhova. Neka osoba, koja po zemaljskom poloaju pripada viem i obrazovanijem drutvu, a po spoljanjosti Pravoslavnoj Crkvi, izrazilasenasledeinainoluterankikojajeskonala,smatrajuituosobusvetom:Ona jestrasnovolelaBoga;onajemislilasamooBogu;onajevidelasamoBoga;onajeitala samoJevaneljeiPodraavanje,kojejedrugoJevanelje.[37] Tim reima izraeno je upravo to stanje u koje dospevaju itaoci i potovaoci Podraavanja. Istovetna je po svojoj sutini toj frazi i izreka znamenite francuske spisateljice,geDeSevinje,oznamenitomfrancuskompesniku,Rasinustarijem.Onvoli BogadozvolilajesebidakaegaSevinjekaotojeranijevoleosvojenalonice.[38] PoznatikritiarLaGarp,kojijeprvobiobezbonik,azatimjepreaouhrianstvokojeje nepravilno razumeo i izopaio, odobravajui izraz ge Sevinje, rekao je: Srce kojim voli Tvorca i tvar je jedno, iako se posledice razlikuju meu sobom, koliko su razliiti i predmeti.[39] Rasin je preao iz razvrata u prelest, koja se naziva samomnjenje. Ta prelestsesasvomotvorenouispoljavaudveposlednjetragedijeovogpesnika:uJestirii Gotoliji.UzvienehrianskemisliioseanjaRasinanalasusebiprostranomestouhramu Muze i Apolona,[40] u teatru su izazvali ushienje, aplauze. Gotolija, tragedija koja se smatrazanajboljedeloRasina,odranajeetrdesetputazaredom.Duhtetragedijejedan je sa duhom Podraavanja. Mi verujemo da u ljudskom srcu postoji udnja bliska ivotinjskoj,kojajeunetaunjegapadom,ikojajepovezanasaudnjompalihduhova;mi verujemodausrcupostojiiduhovnaudnja,sakojomsmostvoreni,kojomseprirodnoi ispravno voli Bog i blinji, i koja je u harmoniji[41] sa udnjom svetih anela. Kako bi zavoleli Boga i blinjega u Bogu, neophodno je oistiti se od udnje bliske ivotinjskoj. OienjeizvravaSvetiDuh,uovekukojijeivotomizrazioeljuzaoienjem.Srcem se upravo i nazivaju, u moralnom smislu, ta udnja i ostale duevne sile, a ne ud tela srce.Silekojesukoncentrisaneutomuduuoptojupotrebinazivtogudaseprenosina 194

tajskupsila.Nasuprotoseanjutelesnihljudi,duhovnimuevi,nanjuivizadahzlakoje se pretvara da je dobro, odmah oseaju odbojnost prema knjizi koja isputa taj smrad. Starcu Isaiji inoku, koji je iveo u bezmolviju u Nikiforovskoj pustinji,[42] koji je napredovaouumnojmolitviiudostojioseosenjenjablagodau,biojeproitanodlomakiz Podraavanja.Staracjeodmahpronikaouznaenjeknjige.Onsenasmejaoiuzviknuo: O!Tojenapisanoizsamomnjenja.Tunemaniegistinitog!Tujesveizmiljeno.Kakosu Tomiizgledaladuhovnastanjaikakojeonmislioonjima,neznajuiihiskustveno,tako ih je i opisao. Prelest, kao nesrea, predstavlja alostan prizor; kao besmislica, ona je smeanprizor.Poznatpostrogomivotu,arhimandritKirilonovojezerskogmanastira[43] Teofan,kojiseuprostotisrcabaviogotovoiskljuivotelesnimpodvigom,aoduevnom podvigu je imao samo umereno saznanje, u poetku je predlagao licima koja su se savetovalasanjiminalazilasepodnjegovimrukovoenjemitanjeknjigePodraavanje; nekolikogodinapresvojesmrtionjepoeodazabranjujenjenoitanje,govoreisasvetom prostotom: Ranije sam smatrao tu knjigu duekorisnom; ali Bog mi je otkrio da je ona tetna za duu. Isto to miljenje o Podraavanju imao je, po delatnom monakom iskustvu, poznati otac Leonid, koji je poloio osnove moralnog ustrojstva Optinske pustinje.[44] Sve pomenute podvinike lino sam poznavao. Neki spahija, vaspitan u duhu pravoslavlja, koji je blisko poznavao takozvani veliki svet, tj. svet u njegovim najviimslojevima,jednomjeugledaoknjiguPodraavanjeurukamasvojekeri.Onjoj je zabranio itanje knjige, rekavi: Ja neu da ti sledi modu, i koketira pred Bogom. Najtanijaocenaknjige. Uenik:Postojelijonekividoviprelesti? Starac: Svi pojedinani vidovi samoobmane i demonske obmane, odnose se na dva gorepomenutaglavnavida,iproizilazeiliodnepravilnogdejstvauma,iliodnepravilnog dejstva srca. Naroito je rasprostranjeno dejstvo samomnjenja. Nije neosnovano stanju samoobmaneiprelestipripisivatiduevnonastrojenjemonaha,kojise,odbacivibavljenje Isusovommolitvomiumnodelanjeuopte,zadovoljavajusamospoljanjommolitvom,to jest, neizostavnim uestvovanjem na crkvenim slubama i neizostavnim ispunjavanjem kelijnogpravila,kojesesastojiiskljuivoodpsalmopojanjaiusnihiglasnihmolitvoslovlja. Oni ne mogu izbei samomnjenje, kao to to objanjava pomenuti starac Vasilije u predgovoru knjige svetog Grigorija Sinaita, pozivajui sa prevashodno na spise prepodobnih, tog Grigorija i Simeona Novog Bogoslova. Znaci samomnjenja koje se potkraloispoljavajusekodpodvinikatadakadaonimislezasebedavodepaljivivot, kadaestozboggordostiprezirudruge,govoreloeonjima,sebesmatrajudostojnima,po svommiljenju,dabudupastiriovacainjihovirukovodioci,postajuislinislepcimakoji seprihvatajudapokazujuputdrugimslepcima.[45]Usnaiglasnamolitvajeplodonosna 195

tada kada je spojena sa panjom, to se sree veoma retko: zato to se panji uimo prevashodnoprilikombavljenjaIsusovommolitvom.[46] NAPOMENE: 1. Poetak Tree pouke prepodobnog Simeona Novog Bogoslova, izdanje Optinske pustinje,1852.god. 2. Poetak3.Pouke. 3. Citat iz prepodobnog Simeona Novog Bogoslova, u Pouci Nikifora Monaha, Dobrotoljublje,tom2prepodobniMakarijeVeliki,Pouka7,gl.2. 4. U originalu stoji: Ako neko u uobrazilji mata da e dostii uzvieno. Ovde je upotrebljen razjanjen izraz, kako bi se to odreenije pokazalo znaenje rei uobrazilja. 5. Lestvica,Pouka7 6. Oprvomvidupanjeimolitve.Dobrotoljublje,tom1. 7. Gorenavedenilanak. 8. etiminej,23.novembar. 9. Peerskipaterik. 10. Gorenavedenilanak. 11. Dobrotoljublje,tom1,Oprelestiidrugo. 12. SvetiIsakSirijski,Pouka55. 13. PrepodobniSimeonNoviBogoslov,Poukaoveri,Dobrotoljublje,tom1. 14. Orlovskaeparhija. 15. Kurskaeparhija. 16. Lecmvuu,a,Pouka28,gl.17. 17. Besedaoonimakojimisledaesedelimaopravdati,gl34,Dobrotoljublje,tom1. 18. Lestvica, Pouka 4, gl 82, 83. Prepodobni Varsanufije Veliki, Odgovor 275. ivot i poukeprepodobnogApolosa,Alfavitnipaterik. 19. Otreemvidumolitve,Dobrotoljublje,tom1 196

20. itijeprepodobnogGrigorijaSinaita,Dobrotoljublje,tom1. 21. PredgovorSkitskompredanjuiliUstavu. 22. Odlomak iz pisma starca Pajsija starcu Teodosiju. Dela Pajsija, izdanje Optinske pustinje. 23. SvetiIsakSirijski,Pouka36. 24. RazgovorprepodobnogMaksimasaprepodobnimGrigorijemSinaitom. 25. Pouka6,Oljubavi.gl.16. 26. SvetiIsakSirijski,Pouka55. 27. Prepodobni Grigorije Sinait, Pouka 108. i Pouka 128, Dobrotoljublje, tom 1; sveti JovanKarpatski,gl.49,Dobrotoljublje,tom4. 28. Pouka4,nakraju;takoeiPouka3. 29. Tj.fantazije. 30. Podraavanje,TomaKempijski,knjiga2,gl.8. 31. Isto,knjiga3,gl.1. 32. Isto,knjiga3,gl.3. 33. itijeTeofila,PimenaSlabog,JovanaMnogostradalnog,Peerskipaterik. 34. SvetiIsakSirijski,Pouka55. 35. stp.37. 36. Podraavanjeje,priprvobitnojsvojojpojavi,biloosuenoakiodsvoje,Latinske crkve, progonjeno je od strane inkvizicije. Gonjenje je na kraju bilo prekinuto, i preokrenulo se u pokroviteljstvo, kada je shvaeno da knjiga predstavlja dobro orujezapropagandumeuljudimakojisuizgubiliistinskoshvatanjehrianstvai koji su sauvali povran odnos prema njemu. Pod imenom papske propagande podrazumeva se irenje onog shvatanja o papi koje papa eli da sugerie oveanstvuosebi,tojest,shvatanjeovrhovnoj,samovlasnoj,,neogranienojvlasti pape nad svetom. Propaganda, imajui taj cilj, malo obraa panju na osobine uenjakojeprenosi,njojnarukuidesvetopomaenjenciljakiverauHrista beznaputanjavereuidole.

197

37. Ushiena izreka je izgovorena na francuskom jeziku, koji je kadar jedino za pozornicu:ElleaimaitDieuavecpassion;ellenepensaitquaDieu;ellenevoyant queDieu;ellenelisaitqueIEvangileet!ImitationquiestunsecondEvangile: 38. IlaimeDieu,commeilaimaitsesmetreses: 39. Cestaveclememecoeur,quonaimeleCreateur,oulacreaturequoiqueleseffets soietaussidifferents,quelesobjects: 40. MuzeiApolonboanstvadrevnihneznaboaca,GrkaiRimljana;timdemonima neznabocisupripisivalipokroviteljstvonadprefinjenimumetnostima. 41. Usazvuju,usaglasju. 42. UOloneckojiliPetrozavodskojeparhiji. 43. UNovgorodskojeparhiji. 44. UKalukojeparhiji. 45. Odrugomvidupanjeimolitve,Dobrotoljublje,tom1. 46. PredgovorshimonahaVasilija. 198

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OISUSOVOJMOLITVI. RazgovorStarcasauenikom TREIDEOOBAVLjENjUISUSOVOMMOLITVOM Uenik:IzloiispravannainbavljenjaIsusovommolitvom. Starac: Pravilno bavljenje Isusovom molitvom proistie, samo po sebi, iz pravilnih shvatanjaoBogu,osvesvetomimenuGospodaIsusa,ioodnosuovekapremaBogu. Bog je bie neogranieno veliko, svesavreno, Sazdatelj i Presazdatelj ljudi, punovlasni Vladika iznad ljudi, anela, iznad demona, iznad sve tvari, vidljive i nevidljive. To shvatanjeoBogunasuidasmomidunidastanemopredBogamolitvomunajdubljoj pobonosti,unajveemstrahuitrepetu,upuujuimusvunaupanju,usredsreujuiu panjisvesileuma,srca,due,odbacujuirasejanostimatarenje,kaonaruavanjepanje ipobonosti,kaonaruavanjeispravnostiustajanjupredBogom,ispravnosti,kojuuporno zahtevaveliinaBoija(Jn4,2324;Mt22,37;Mk.12,2930;Lk.10,27).Predivnojerekao Isak Sirijski; Kada pripadne Bogu molitvom, budi u svojoj pomisli kao mrav, kao zemaljski gmizavci, kao crvi, kao dete koje tepa. Nemoj pred Njim govoriti bilo ta razumno; deijim nainom misli priblii se Bogu.[1] Oni koji su stekli istinsku molitvu oseajuneizrecivosiromatvoduhakadastojepredBogom,slavosloveiga,ispovedajui se Njemu, iznosei pred Njim svoje molbe. Oni se oseaju kao da su nitavni, kao da su nepostojei. To je prirodno! Kada onaj koji se moli oseti silno prisustvo Boije, prisustvo samoivota, ivota neobuhvatnog i nedostinog: tada njegov sopstveni ivot njemu izgleda kao najsitnija kapljica u poreenju sa beskonanim okeanom. U takvo stanje je dospeopravednimnogostradalniJov,kojijedostigaonajvieduhovnonapredovanje.On jeosetiosebekaorastopljenog(Jov42,6),[2]kaotosetopiinestajesneg,kadananjega padnuzraciuarenogsunca. ImeGospodanaegIsusaHristajeboansko;silaidejstvotogimenasuboanski;oni su svemogui i spasonosni; oni prevazilaze nae shvatanje, nedostupni su za njega. S 199

verom,nadom,usrem,sjedinjenimsavelikompobonouistrahom,izvravajmoveliko deloBoije,kojenamjepredaoBog:vebajmoseumolitviimenomGospodanaegIsusa Hrista.NeprestanoprizivanjeimenaBoijegkaeVelikiVarsanufijejestelek,kojine ubijasamostrasti,negoisamonjihovodejstvo.Kaotolekarstavljalekovitasredstvaili flasternaranunastradalog,ionideluju,priemubolesnikineznakakosetoini:upravo tako i ime Boije, kada se priziva, ubija sve strasti, iako mi i ne znamo kako se to dogaa.[3] Nae uobiajeno stanje, stanje itavog oveanstva, stan>e je pada, prelesti, pogibli. Saznajui,ipomerisaznanjaoseajuitostanje,molitvenoemovapitiiznjega,vapitiu skruenosti duha, vapiti u plau i jecajima, vapiti za pomilovanjem. Odrecimo se svake duhovne naslade, svih uzvienih molitvenih stanja, kao nedostojni njih i nesposobni za njih. Nije mogue zapevati pesmu Gospodnju na zemlji tuoj (Ps 136,4) u srcu kojim su ovladalestrasti.Akopakposluamopozivdajezapevamo:znajmozasigurno,daeradi togpozivanaszarobiti(Ps136,3).NarekamaVavilonskimmoguejeipotrebnosamoplakati (Ps136,1). TaoptapoukaobavljenjuIsusovommolitvomizvuenajeizSvetogpismaidelasvetih otaca, iz veoma malog broja razgovora sa istinskim molitvenicima. Od posebnih pouka, prevashodnozapoetnike,smatramdajekorisnopomenutisledee: SvetiJovanLestviniksavetujedaseumzakljuaureimolitve,imakolikoputabiseon udaljio od rei, ponovo ga uvoditi.[4] Taj mehanizam je naroito koristan i naroito pogodan.Kadaum,natakavnain,budeupanji:tadaeisrcestupitiusaoseanjeumu, umiljenjemmolitvaeseizvravatizajednoumomisrcem.Reimolitvetrebaizgovarati veoma neuurbano, ak otegnuto, kako bi um imao mogunost da se zakljua u rei. Bodrei i pouavajui opteiteljne monahe koji se bave manastirskim posluanjima, hrabrei ihnausreirevnostu molitvenom podvigu,Lestvinikkae:Odmonaha koji obavljaju posluanja Bog ne trai molitvu potpuno istu, bez rasejanosti. Ne padaj u uninije zato to te je pokrala rasejanost! Budi dobroduan, i neprestano primoravaj svoj um da se vrati sebi. Savrena sloboda od rasejanosti pripada anelima.[5] Porobljeni strastima!molimoseGospoduneprestako,uporno:zatotosusvibestrasniprelitakvom molitvom,ustanjebestraaizstanjastrasnog.Akotineprekidnobudeuiosvojumda seonnikudaneudaljavaodreimolitveoneiuvremedoksizatrpezombitiuztebe. Ako mu pak dopusti da nesmetano luta svuda: on nikada nee moi da prebiva u tebi. Veliki delatelj velike i savrene molitve je rekao: Volim rei pet rijeni umom svojim... negoli hiljade rijei jezikom (1 Kor 14,19). Takva molitva blagodatna molitva uma u srcu, strana zanesenosti nije svojstvena duhovnim mladencima: i zato mi, kao deca, starajui se o kvalitetumolitveopanjiposredstvomzakljuavanjaumaureimoliemoseveoma mnogo. Kvantitet je uzrok kvaliteta. Gospod daje istu molitvu onome ko se moli bez lenjosti, mnogo i neprestano, iako je njegova molitva oskvrnjena rasejanou.[6] Monasima poetnicima potrebno je dugo vremena da se naue molitvi. Nije mogue 200

odmah po stupanju u manastir, ili po stupanju na podvig, dostii tu najviu vrlinu. Potrebni su i vreme i postepenost u podvigu, kako bi podvinik sazreo za molitvu u svakomsmislu.Kaotocvetoviiplodoviizrastajunastabluilidrvetu,kojisuranijemorali bitiposejaniiizrasli:takoimolitvaizrastaizdrugihvrlina,idrugaijesenemoepojaviti, osimnanjima.Neebrzomonahizainakrajsasvojimumom:onneebrzonauitisvoj um da prebiva u reima molitve, kao da jepod kljuem i u zatvoru. Odvuen strastima, utiscima, uspomenama, brigama koje je usvojio, umpoetnika neprestano kida uze, koje su za njega spasonosne, naputa uski put, prelazi na iroki: on voli slobodno da luta u zemlji podnebesja, u zemlji obmana, sa duhovima koji su zbaeni sa neba da luta bez cilja,nerazumno,tetnoposebe.Strastitemoralneslabostiovekajesuosnovniuzrok rasejanosti pri molitvi. Srazmerno slabljenju strasti umanjuje se rasejanost. Strasti se obuzdavaju i umrtvljuju malopomalo, istinskim posluanjem i samoodricanjem i smirenjem,kojeproistieizistinskogposluanja.Posluanje,samoodricanjeismirenjesu one vrline na kojima se gradi napredovanje u molitvi. Nerasejanost, koja je dostupna oveku, Bog daruje u svoje vreme takvom podviniku molitve koji postojanou i usrdnouupodvigudokaeiskrenostsvojeeljedasteknemolitvu. Svetenomonah Dorotej,[7] na zemljak, veliki uitelj duhovnog podviga, koji po svojoj vrednostiodgovarasvetomIsakuSirijskom,savetujeonomekojiseuiIsusovojmolitvida jeupoetkuizgovaraglasno.Onkaedaglasnamolitva,samaposebiprelaziuumnu.[8] Oduestaleglasnemolitvekaesvetenomonahproistieumnamolitva,aizumne molitve javlja se srdana molitva. Isusovu molitvu ne treba izgovarati snanim glasom, nego tiho naglas samom sebi.[9] Pri naroitom delovanju rasejanosti, tuge, uninija, lenjosti, veoma je korisno vriti Isusovu molitvu glasno: glasnom Isusovom molitvom duase,malopomalo,budiiztekogmoralnogsna,ukojijebacajutugaiuninije.Veomaje korisnonaglasvritiIsusovumolitvuprilikompojaanognaletapomisliimatanjatelesne udnjeigneva,kadasezbognjihovogdejstvaraspaljujeivrikrv,kadaseoduzimajumiri tiina srca, kada se um pokoleba, oslabi i kao da se strmoglavi i svee mnotvom nepotrebnih pomisli i matanja: vazduni knezovi zla ije se prisustvo ne otkriva telesnimoimanegosepoznajeduom,podejstvukojeoniproizvodenanjukadauju ime Gospoda Isusa, koje je za njih grozno, dolaze u nedoumicu i zbunjenost, plae se i uredaodstupeoddue.Nainkojipredlaesvetenomonahveomajeprostipogodan. Trebagasjediniti sa mehanizmomsvetogJovanaLestvinika,to jest, proiznositiIsusovu molitvu glasno, ne urei i zakljuavajui um u rei molitve: zakljuavanje uma u rei molitve,zavetavaisamsvetenomonah.[10] Mehanizam svetog Jovana Lestvinika neophodno je uvati i uz nain, koji je izloio prepodobniNilSorskiuDrugojpoucinjegovogSkitskogpredanjailiUstava.PrepodobniNil je svoj nain pozajmio od grkih otaca, Simeona Novog Bogoslova i Grigorija Sinaita, i unekoliko ga je uprostio. Sveti Nil kae: Onome to su rekli ti svetitelji o zadravanju disanja,tojestdasenedieesto,iiskustvoubrzoui,jerjetoveomakorisnozasabiranje 201

uma. Neki, ne shvativi taj mehanizam, pridaju mu suvian znaaj, te prekomerno zadravajudisanjeitimekvarejednostavnost,aujednopriinjavajutetudui,usvajajui unjojto nepravilnoshvatanje.Svaraspaljenaiprevienapregnutadejstvajesuprepreka napredovanjuumolitvi,kojaserazvijajedinoukrilumirnog,tihog,pobonognastrojenja dueitela.SveneumerenojeoddemonagovoriojePimenVeliki.[11] PoetnikuubavljenjuIsusovommolitvomunjenomuenjuveomapomaesvakodnevno molitvenopravilosaodreenimbrojemzemnihipojasnihpoklona,premasnazi.Pokloni seobavljajubezurbe,saoseanjempokajanja,iprisvakompoklonuseizgovaraIsusova molitva.ObrazactemolitvemoesevidetiuReioveri,prepodobnogSimeonaNovog Bogoslova.[12] Opisujui svakodnevni veernji molitveni podvig blaenog mladia Georgija, sveti Simeon kae: On je pomiljao da stoji pred samim Gospodom, i pripada Njegovimpreistimnogama:onjemolioGospodasasuzama,kakobiseGospodsmilovao nad njim. Molei se, stajao je nepokretno, poput nekakvog stuba, ne doputajui sebi nikakvokretanjeninogama,nibilokojimdrugimdelomtela,nedozvoljavajuioimada radoznalolutajusastrane,onjestajaouvelikomstrahuitrepetu,nedozvoljavajuisebi dremanje, uninije, lenjost. Broj poklona, za prvi put moe biti ogranien na dvanaest. Prema snagama i pogodnostima, koje donose okolnosti, taj broj moe neprestano da se poveava. Pri poveavanju broja poklona, treba strogo paziti da se kvalitet molitvenog podviga sauva, kako nas ono ne bi odvelo u besplodni, tetni kvantitet, zbog telesne raspaljenosti.Poklonimasetelozagreva,unekojmeriposustaje:takvostanjetelapomae panju i umiljenje. Pazimo, pazimo da to stanje ne pree u telesnu raspaljenost, koja je stranaduhovnimoseanjima,kojarazvijaoseanjapaleprirode.Kvantitet,koristansamo pripravilnomnastrojenjuicilju,moebitiveomatetankadavoditelesnojraspaljenosti. Telesna raspaljenost se poznaje po svojim plodovima: po njima se ona razlikuje od duhovne toplote. Plodovi telesne raspaljenosti su samomnjenje, uzdanje u sebe, visokoumlje,preuznoenje,gordost,unjenimrazliitimvidovima,nakojeselakokalemi prelest.Plodoviduhovnetoplinesupokajanje,smirenje,pla,suze.Pravilosapoklonima jenajpogodnijeobavljatiprilikomodlaskanaspavanje:utovreme,pookonanjudnevnih briga, pravilo se moe vriti dugotrajnije i usredsreenije. Ali i ujutru i sredinom dana, korisnoje,itonaroitomladima,davreumerenbrojpoklona,dvanaestpoklona,paido dvadeset.Timpoklonimasepodstiemolitvenoraspoloenjeiraspinjanjetela,podstiese ijaausrezamolitvenipodvig. Savetikojesamponudiosu,smatram,dovoljnizapoetnikakojielidasenauiIsusovoj molitvi: Molitva rekao je prepodobni Meletije Ispovednik uitelja ne trai, nego briljivost,iljubavinaroitousreinjenuiteljbivaBog.[13]Svetioci,kojisunapisali mnogo dela o molitvi, kako bi delatelju doneli pravilno shvatanje o njoj i ispravno rukovoenje ubavljenju njom, predlau i podstiu da se stupiusam podvig, kako bi se dobilo sutinsko poznanje, bez kog je uenje reju, ak i ako je proisteklo iz iskustva, mrtvo, mrano, nerazumljivo, jer zahteva pojanjenja i oivljenje iskustvom. I obrnuto: 202

onaj koji se savesno bavi molitvom i ve je napredovao u njoj mora esto da se okree spisimasvetihotacaomolitvi,dasenjimapoveravaiusmerava,seajuisedajeiveliki Pavle, iako je za svoju blagovest imao svedoanstvo Duha koje prevazilazi sva svedoanstva,ipakiaouJerusalim,iizneoapostolimakojisutamobiliblagovestkojuje objavljivaomeuneznabocima,kakobijerazmotrilidanetrimilinetrahuzalud(Gal 2,2),kaeon. Uenik:KojeknjigesvetihotacatrebadaitaonajkojielidasebaviIsusovommolitvom podrukovoenjembogonadahnutoguenja? Starac: To zavisi od naina ivota koji vodi podvinik molitve. Pogledaj spise Kalista i IgnjatijaKsantopulaobezmolvijuimolitviivideedasuoninapisanizamonahekoji prebivajuuzatvornitvuilivodeotelnikiivot,slianivotumonahaegipatskogSkita,u kom je svaki starac iveo u posebnoj keliji, imajui jednog, dva ili tri uenika. One koji vode takav nain ivota, sveti oci nazivaju bezmolvnicima.[14] Bezmolvnik raspolae sobom i svojim vremenom po sopstvenom nahoenju ili po obiaju pozajmljenom od svojihuitelja,amonasikojisenalazeuopteiuobaveznisudaprisustvujuzajednikom bogosluenjuidasebavemanastirskimposluanjima,nemajuinipravanimogunostida svojevoljno raspolau sobom i svojim vremenom: pritom, bezmolvije se doputa samo onimakojisunapredovaliumonakomivotu,kojisuseprethodnoobuiliuopteiu, udostojiviseblagodatnogosenjenja:izatoknjigesvetihotaca,napisanezabezmolvnike, nikako ne odgovaraju poetnicima, i uopte monasima koji se podvizavaju u opteiteljnimmanastirima.OnotojereenooknjiziKsantopula,trebareiioknjigama Grigorija Sinaita, Isaka Sirijskog, Nila Sorskog i svetenomonaha Doroteja. Onaj koji se bavimolitvomuzobavljanjemanastirskihposluanja,moeseupoznatiisatimknjigama, ali ne da se rukovodi njima, nego jedino radi znanja, uvajui se pritom obazrivo, da ga onenebiprevremenopovukleuusamljenostizatvornitvo,ilinaneodgovarajuipodvig. esto se to i drugo dogaa kao najvea povreda onome koji je obmanut nerazumnom revnou. Deca i mladi, kada, zbog svoje nerazumnosti i lakomislenosti, pokuaju da ponesu teret koji premauje njihovu snagu, upropauju se, neretko sebe konano unitavaju tako se i nezreli u duhovnom uzrastu podvrgavaju velikim nesreama zbog duhovnog podviga koji ne odgovara njihovom ustrojstvu, i neretko upadaju u nepopravljivorastrojstvo.DelasvetogIsihija,FilotejaiTeolipta,kojasenalazeudrugom deluDobrotoljublja,veomasukorisnazaopteiteljneizausamljenemonahe.Naroitosu korisni predgovori shimonaha Vasilija: u njima je izloeno uenje o molitvi pokajanja, uenje toliko korisno, toliko potrebno u naem vremenu. Mnogo pounih uputstava o molitvi nalazi se u knjizi Varsanufija Velikog; treba primetiti da se njena prva polovina

203

sastoji od odgovora bezmolvnicima, a druga od 220 odgovora monasima koji se podvizavajuuopteiu. Uenik:taznaimestosrca,okomgovoresvetiSimeonNoviBogoslov,Nikiformonahi drugioci? Starac:Tojeslovesnasilailiduhoveka,kojijeprisutanugornjemdelusrca,nasuprot leve sise, slino tome kako um prisustvuje u mozgu glave. Pri molitvi je potrebno da se duhsjedinisaumomidazajednosanjimproiznosimolitvu,priemuumdelujereima kojeseproiznosesamomiljuiliuzueeglasa,aduhdelujeoseajemumiljenjaiplaa. Sjedinjenje se, u svoje vreme, daruje boanskom blagodau, a poetniku je dovoljno ako duhbudesaoseaoipomagaoumu.Priuvanjupanjeumom,duheneizostavnoosetiti umiljenje.Duhseobinonazivasrcem,kaotoseiumestoreiumupotrebljavareglava. Moli se sa panjom, u skruenosti duha, pomaui sebi gore nabrojanim mehanizmima: pritom e se, samo po sebi, otkriti iskustveno poznanje mesta srca. O njemu je dovoljno objanjenoupredgovorimashimonahaVasilija. Uenik:Meniizgledadasitineradoodgovorionamojepitanjeomestusrca,iuputiosi me na predgovore shimonaha Vasilija, ime si se uklonio od izlaganja tvojih sopstvenih shvatanja i miljenja. Molim te: radi koristi mene i drutih, otvoreno odgovori na moje pitanje. Starac:Tvojepitanjejedonelotuguumojesrce.Topitanjesumimnogipostavljaliiono je esto bilo izraz kojim se izraavalo stanje samoobmane, stanje duevne povrede. S mukomseispravljaduevnapovredakojajestvorenanepravilnimbavljenjemduhovnim podvizima najveim delom ostaje nepopravljiva. Ona ostaje nepopravljiva ili zbog gordostipovreenih,ilizbogtogatosepovredavedogodila.Otrovlaijestraan:onsa upornouopstajekodonihkojisugadobrovoljnoprimili;smrtonosnodejstvoostavljana onimakojiga,kadasusaznalizanjega,nisuodbaciliinieutaizbljuvaliizsebesodlunim samoodricanjem. Neimari[15] kula u vazduhu, videi svoje zdanje kako se uzvisuje do nebesa, dive se i zanose tim sablanjivim prizorom; oni ne vole pominjanje jevanelske zapovesti koja objavljuje svakome ovjeku, da gradei kuu iskopa i udubi i poloi temelj na kamenu(Lk6,48).KamenjeHristos.HristosstojipredoimanaegumauJevanelju:On stojipredoimaumaSvojimponaanjem,stojipredoimaumaSvojimuenjem;stojipred oimaumaSvojimzapovestima,stojipredoimaumaSvojimsmirenjem,zbogkogjeOn bioposluandosmrti,itodosmrtinakrstu(Flp2,8).Onajuzimanasebetekitrudkopanja 204

zemlje i udubljuje se u nju, koji se, nasuprot strastima srca, sputa u smirenje, koji se, odbacujui svoju volju i svoj razum, trudi da tano izui zapovesti Hristove i predanje PravoslavneCrkve,daihtanosledi;tajutemeljpolaevrstokamenje,kosepreivieod svihdrugihpodvigastaraotomedaispraviiusmerisvojnainivotapremaponaanju, uenju i zavetanjuGospodanaegIsusaHrista.Nema mesta za istinsku molitvuu srcu kojenijeustrojenoinaklonjenojevanelskimzapovestima.Naprotiv,prelestjeusaenau svakoga od nas padom: Zbog tog stanja samoobmane koje je obino neotuiva svojina umasvakogaodnas,kaeprepodobniGrigorijeSinaitanaroitolakomislenihljudi, kojiprevremenoteedausvojeuzvienamolitvenastanja,imeseimaloustrojenje,kojeje datoodBoga,gubi,adelateljapogaaravnodunostpremasvemutojedobropotrebno jebriljivosebeispitivati,kakonebismoprevremenotrailionotodolaziusvojevreme,i danebismoodbacilionotonamsedajeuruke,doksuoneusmerenenatraenjeneeg drugog. Umu je svojstveno da u mati zamilja uzviena molitvena stanja, koja jo nije dostigao,idaihizvreusvojojmatiiliusvojojuobrazilji.Postojivelikaopasnostdaese takavdelateljliitiionogatomujedato,daesepodvrgnutioteenjuumaisilaskusa umazbogdejstvaprelesti.[16]Prelestje,uveemilimanjemstepenu,neizbenalogina posledicanepravilnogmolitvenogpodviga. Monaki ivot je nauka nad naukama, boanska nauka. To se odnosi na sve monake podvige a naroito se odnosi na molitvu. Svaka nauka ima svoj poetak, ima svoju postepenostuprenoenjusaznanja,imasvojezavrnevebe:takoiuenjemolitviimasvoj poredak,svojsistem.Savesnosleenjeporetka,ilitojeistosistemausvakojnauci,jeste garancija sigurnog uspeha u njoj: tako je i pravilno bavljenje molitvom garancija napredovanjaunjojonognapredovanjakojeBogdarujepodvinikuondakadjeNjemu blagougodno.Odbacivanjesistemapriizuavanjunaukajesteizvorizopaenihshvatanja, izvorznanjakojejegoreodneznanja,buduidajenepravilnoznanjenegativno:takvesui poslediceneurednogbavljenjamolitvom.Neizbena,prirodnaposledicatakvogbavljenja jeprelest.Samovoljnomonatvonijemonatvo.Tojeprelest!Tojekarikatura,nakaza monatva!Tojepodsmehmonatvu!Tojeobmanasamogsebe!Tojegluma,veoma sposobna da privue panju i pohvale sveta, ali odbaena od Boga, strana plodovima Svetog Duha, bogata plodovima koji dolaze od satane. Mnogi, osetivi raspoloenje i usrdnostzaduhovnipodvig,pristupajutompodvigubrzopletoilakomisleno.Onimuse predaju sa svom revnou i vatrenou, sa svom nerazumnou, ne shvativi da su ta revnost i vatrenost najvie krvne i telesne; da su one preispunjene neistotom i primesama, ne shvativi da je pri izuavanju nauke nad naukama molitve potrebno najpouzdanije rukovodstvo, potrebna je najvea razboritost i opreznost. Avaj! Od nas se skrivaju putevi Boiji, pravi; oni se skrivaju od nas zbog slepila koje je u nama nastalo i koje opstaje zbog pada. Mi biramo za rukovodioce prvenstveno one uitelje koje je svet proglasiozasvete,ikojisenalazeudubiniprelestiiliudubinineznanja.Zarukovodioce se biraju knjige koje su pisali nepravoslavni podvinici koji su se nalazili u najstranijoj demonskojprelesti,uoptenjusademonima.Zarukovodiocesebirajuspisisvetihotaca 205

Pravoslavne Crkve koji su izloili uzvieni molitveni podvig naprednih monaha, podvig kojijenedostupanizashvatanjepoetnika,anesamozasleenjeikaoplodduhovnog podviga,udovino,javljaseduevnorastrojstvo,pogibao.Sijaepenicu,atrnjeeeti(Jer 12,13), sa bolom govori Sveti Duh ljudima koji dobro preokreu u zlo nepravilnom upotrebomdobra.alostan,baalostanprizor!Unajuzvienijemdelanjuuma,udelanju koje vodi ka Bogu onoga koji ide po ustanovljenim stepenicama, nepravilnim delanjem stie se pomraenje i izopaenje uma, oteenje uma, poremeenost uma, porobljenost demonima,pogibao.Takavprizor,prizorkojijeestobiopredmojimoima,biojeuzrok tugemogasrca,kadasipostaviopitanje.Nisameleodagaujemniodtebe,nitiodbilo kogameupoetnicima.Nijetikorisnoreklisuocidaonotosledisaznaprenego tostekneopitnoznanjeoonometoprethodi.[17]Takvaradoznalostjeznakispraznog irazmetljivograzuma(1Kor8,1).[18]JasamukazaoinapredgovoreshimonahaVasilija, kao na delo istinskog delatelja molitve, delo naroito korisno za ovo vreme. To delo upuuje na nepogreivo razumevanje otakih spisa o molitvenom podvigu, spisa koji su sastavljenizanaprednemonahe,prvenstvenozabezmolvnike. Kako bih ispunio tvoju elju, ponoviu, samo drugim reima, ono to sam ve rekao. BavljenjeIsusovommolitvomimadvanajvanijadelailiperioda,kojisezavravajuistom molitvomkojaseovenavabestraemilihrianskimsavrenstvomkodonihpodvinika kojima ga daruje Bog, ako je Njemu blagougodno da im ga da. Sveti Isak Sirijski kae: Nisu se mnogi udostojili iste molitve, nego malobrojni. A od onih pak koji su dostigli tajnu koja dolazi posle nje, i preli na drugu obalu (Jordana), jedva da se sree jedan iz pokolenjaupokoljenje,poblagodatiiblagovoljenjuBoijem.[19]Uprvomperiodu,onome kojisemolisedoputadasemolisamoposopstvenojsnazi;blagodatBoijanesumnjivo pomae onome ko se moli dobronamerno, ali ne pokazuje svoje prisustvo. U to vreme, strasti koje su skrivene u srcu, poinju da se pokreu, i vode delatelja molitve na muenikipodvig,ukompobedeiporazineprekidnosmenjujujednidruge,[20]iukom se slobodna volja oveka i njegova nemo jasno ispoljavaju.[21] U drugom periodu, blagodat Boija osetno pokazuje svoje prisustvo i dejstvo, sjedinjujui um sa srcem, omoguujui molitvu bez matanja ili, to je isto, bez rasejanosti, sa iskrenim plaem i toplinom; pritom, grehovne pomisli gube nasilniku vlast nad umom. Na ta dva stanja ukazuju sveti oci. O njima prepodobni Nil Sorski, upuujui na prepodobnog Grigorija Sinaita,kae:Kadanastupidejstvomolitve:tadaonozadravaumuzsebe,uveseljavaga i oslobaa od rasejanosti.[22] Kod onih koji nisu stekli blagodatno dejstvo, za najnaporniji,najtei,najnezgodnijipodvigprepodobnismatrauvanjeumaodrasejanosti i paljivu molitvu.[23] Kako bi se dostiglo drugo stanje, neophodno je proi kroz prvo, neophodno je iskazati i dokazati ozbiljnost svog htenja, i rod doneti u trpljenju (Lk 8,15). Prvostanjeonogakojisemolimoeseuporeditisaobnaenimdrveemuvremezime;a drugosaistimtimdrveemkojesepokriloliemicvetovimazbogdelovanjaprolene toplote. Snagu za stvaranje lia i cvetova drvo prikuplja u vreme zime, kada njihovo stanje ima sav izgled stanja stradanja, stanja pod oblau smrti. Ne dozvolimo sebi da 206

iskuavamo Gospoda! Ne dozvolimo sebi da mu pristupimo lakomisleno, bez straha, dvoduno, u raspoloenju sumnjiave radoznalosti, zbog koje se zabranjuje ulazak u obeanu zemlju (Jev 3, 811,18,19). Pristupimo kao pali, kao oni kojima je sutinski potrebno spasenje, koje Bog daruje za istinsko pokajanje. Dua i cilj molitve u tom i u drugom stanju treba da bude pokajanje. Za pokajanje koje se prinosi samo sopstvenim snagama Bog, u svoje vreme, daruje blagodatno pokajanje i Duh Sveti, uselivi se u oveka,molizanjegauzdisajimaneizrecivim:Onposredujezasvete,saglasnovoljiBoijoj,koja jepoznatasamoNjemu(Pim8,2627). Iztogasevidi,sasvimoigledno,dajezapoetnikatraenjemestasrca,tojest,traenjeda usebinepravovremenoiprevremenootkrijeotvorenodejstvoblagodati,sasvimpogrean poetak, koji izvre poredak, sistem nauke. Takav poetak je gordeljivi, bezuman poetak! Isto tako, poetniku ne prilii da upotrebljava mehanizme koje su sveti oci preporuilinaprednimmonasima,bezmolvnicima.Poetnik,prilikombavljenjamolitvom, treba da se dri samo najpobonije panje, samo zakljuavanja uma u rei molitve, izgovarajui rei veoma polako, kako bi um mogao da se zakljua u njih, diui tiho, ali slobodno.Nekisupomislilidajeusamomdisanjunetonaroitovano,ineshvativida su oci zapovedili usporeno i tiho disanje radi uzdranja uma od rasejanosti, poeli su prekomernodazadravajudisanjeitimesunaruilitelesnozdravlje,kojetolikodoprinosi molitvenom podvigu. Zadravaj kae prepodobni Grigorije Sinait i disanje, to jest, kretanje uma, zatvorivi donekle usta pri vrenju molitve, a ne disanje nozdrva, to jest, ulno,kakotoineneuki,kakosenebipovredio,nadimajuise.[24]Nesamouprocesu disanjanegoiusvimtelesnimkretanjimatrebasauvatispokojstvo,miriskromnost.Sve to veoma doprinosi uvanju uma od rasejanosti. Um koji se paljivo moli neizostavno privlai srce da saosea sa njim, da osea pokajanje. Izmeu saoseanja srca sa umom i sjedinjena uma sa srcem ili sputanja uma u srce postoji velika razlika. Sveti Jovan Lestvinik smatra da je znaajan napredak u molitvi to kada um prebiva u njenim reima.[25]Tajvelikiuiteljmonahatvrdidaemolitvaonogakojiseneprestanoiusrdno moli, zakljuavanjem uma u rei molitve, sa oseanjem pokajanja i plaa, neizbeno biti osenjenaboanskomblagodau.[26] Kada molitva bude osenjena boanskom blagodau: tada, ne samo da e biti otkriveno mesto srca nego e i sva dua pohrliti Bogu, neizmernom duevnom silom, povlaei sa sobomitelo.Molitvaonihkojisuunjojnapredovaliizgovaraseitavimbiem.Savovek kao da sepretvara samo u usta. Ne samo srce obnovljenog oveka, ne samo dua, nego i telo, ispunjavaju se duhovnom utehom i nasladom: radou zbog Boga ivoga (Ps 83, 3), BogakojiosetnoimonodelujeSvojomblagodau.Sveekostiistinskogmolitvenikarei: Gospode, Gospode, koje slian Tebi? Koji izbavlja siromaha iz ruke jaih od njega, i sirotog i ubogogodgrabiteljanjegovemolitveinade:odpomisliioseanja,kojiniuizpaleprirodei koje podstiu demoni (Ps 34, 10). Napredovanju u pokajnoj molitvi treba da streme svi hriani;nabavljenjepokajnommolitvominanapredovanjeunjojsvetiocipozivajusve 207

hriane. Nasuprot tome, oni strogo zabranjuju prevremeni napor da se umom ue u hram srca, radi blagodatne molitve, kada ta molitva jo nije data od Boga. Zabrana se povezuje sa stranom pretnjom. Umna molitva je kae prepodobni Nil Sorski, ponavljajui rei prepodobnog Grigorija Sinaita iznad svih dela i vrlina glava, kao ljubav Boija. Onoga koji bestidno i drsko hoe da uzie Bogu, i isto da razgovara sa Njim,kojinasilnohoedagastekneusebi,lakopogubljujudemoni.[27] Molim,molimdaseobratisvapotrebnapanjanastranupretnjuotaca.Menijepoznato danekidobronamerniljudikojisu,meutim,paliublud,ponesrenojnavici,nemonida se uzdre od pada, pokuavaju da se bave srdanom molitvom. Moe li neto biti nerazumnije, neutivije, drskije od tog pokuaja? Molitva pokajanja data je svima bez izuzetka,datajeionimakojimasuovladalestrasti,ionimakojiseprinudnopodvrgavaju padovima. Oni imaju sve pravo da vape Gospodu za spasenje; ali ulazak u srce, radi molitvenog svetenodejstva, za njih je zabranjen: on se doputa iskljuivo tajanstvenom arhijereju, koji je zakonito hirotonisan boanskom blagodau. Shvatite, shvatite da se jedinoprstomBoijimotvaratajulaz:onseotvaratadakadaoveknesamotoodustane od delatnog greha nego od desnice Boije dobije i silu da se suprotstavi strasnim pomislima,dasenezavodiinenaslaujenjima.Malopomalo,gradiseistotasrca:istoti sepostepenoiduhovnootkrivaBog.Postepeno!Zatotoseistrastiumanjujuidobrodetelji uzrastaju,neodjednom:zatoizadrugopotrebnojeznatnovreme. Evotimojsavet:netraimestosrca.Netrudisedasebiiscrpnoobjasnitaznaimesto srca:tosenazadovoljavajuinaindaobjasnitijedinoiskustvom.AkojeBoguugodnoda tidapoznanje:Onetitodatiusvojevremeidaetinatakavnain,kakavtelesniovek nemoenidazamisli.Baviseiskljuivoisasvomsavesnoupokajnommolitvom;trudi se da molitvom prinese pokajanje: uverie se u uspeh podviga, kada u sebi oseti siromatvo duha, umiljenje, pla. Takvo napredovanje u molitvi elim i sebi i tebi. Dostizanje natprirodnih blagodatnih stanja uvek je bilo retkost. Pimen Veliki, monah egipatskog Skita, koji je poznat po izuzetnom napretku svojih monaha, koji je iveo u 5. veku, kada je naroito procvetalo monatvo, govorio je: O savrenom govore mnogi meunama,asavrenstvosuzaistadostiglijedanilidvojica.[28]SvetiJovanLestvinik, asketski pisac iz 6. veka, svedoi da se u njegovo vreme veoma smanjio broj sasuda boanskeblagodatiuodnosunaprethodnovreme,auzroktomesvetividiuizmenjenosti duha ljudskog drutva, koje je izgubilo prostotu i zarazilo se lukavstvom.[29] Sveti Grigorije Sinait, pisac 14. veka, odluio se da kae da u njegovo vreme uopte nema blagodatnih mueva, toliko su retki postali; kao uzrok tome, Sinait ukazuje na neobino razvijanjeporoka,kojeproizilaziodsablaznikojesuseumnoile.[30] Tim pre, u nae vreme delatelj molitve mora biti u najveem oprezu. Mi nemamo bogonadahnuteuitelje!Celomudrenost,prostota,jevanelskaljubav,udaljilisusesalica zemlje. Sablazni i poroci su se beskonano umnoili! Svet je obuzet razvratom! Nad ljudskim drutvom gospodari, kao punovlasni tiranin, grena ljubav u raznoraznim 208

oblicima!Dovoljnoje,ivienegodovoljno,akoseudostojimodaBoguprinesemojedino delokojejesutinskipotrebnozanaespasenje:pokajanje. Uenik: Da li je za uenje Isusovoj molitvi pogodniji ivot u manastiru, meu vie ili manje brojnom bratijom i galamom, koja je neizbena u mnogoljudstvu? Zar nije za to pogodnijiivotubezmolviju? Starac:ivotumanastiru,naroitouopteiteljnom,omoguujepoetnikudaseuspeno i solidno naui molitvi, samo ako on pravilno ivi. Onome ko pravilno ivi u opteiu, neprestano se javljaju prilike za posluanje i smirenje, a te vrline, vie od svih drugih, pripremaju i upuuju duu na istinsku molitvu. Od posluanja smirenje, rekli su oci.[31] Smirenje se raa od posluanja i podstie se posluanjem, kao to naliveno ulje pomae svetiljci da gori. Smirenjem se u duu uvodi mir Boiji (Flp 4,7). Mir Boiji je duhovnomestoBoije(Ps75,3),duhovnonebo;ljudikojisuseuspelinatonebopostaju ravnoangelni i, poput anela, neprestano u srcima svojim pevaju duhovnu pesmu Bogu (Ef5,19),tojest,prinoseistu,svetumolitvu,kojajekodnaprednihupravopesmaipesma nad pesmama. Iz tog razloga, posluanje, koje donosi neprocenjivu riznicu smirenja, oci[32] jednoduno smatraju za osnovnu monaku vrlinu, za vrata na koja se zakonito i pravilno ulazi u umnu i srdanu molitvu ili, to je isto, u istinsko sveteno bezmolvije. SvetiSimeonNoviBogoslovkaeopaljivojmolitvi:Kakojamislim,toblagonamizvire izposluanja.PosluanjekojeseukazujeduhovnomOcusvakogainibezbrinim.Kakva prolazna stvar njega moe poraziti ili porobiti? Kakvu tugu i kakvu brigu moe imati takavovek.[33]Brigeistrasti,kojeneprekidnoodvlaemislikasebi,uzroksurasejanosti pri molitvi; gordost je uzrok ogorenosti srca; gnev i zlopamenje, koji se zasnivaju na gordosti, uzrok su uznemirenosti srca. Posluanje je osnovni uzrok koji unitava rasejanost, zbog koje je molitva besplodna; ono je uzrok smirenja, smirenje unitava ogorenost, zbog kog je molitva mrtva; isteruje uznemirenost, zbog koje je molitve nepotrebna, srce pomazuje umiljenjem, zbog kog molitva oivljuje, dobija krila, uzlee Bogu. Prema tome: posluanje ne deluje samo protiv rasejanosti, nego i srce uva od ogorenosti i uznemirenosti, odrava ga neprestano krotkim, blagim, neprestano sposobnimzaumiljenje,neprestanospremnimdaseizlijepredBogomumolitviiplau, kojisutolikoiskrenidasesasvimpravommogunazvatiiispovedanjem(Psalmi103,1;104; 105;106;po)duepredBogomiduhovnimotkrivanjemBogadui(Psalmi103,1;104;105; 106; 110). Ako se monah bude ponaao u manastiru poput stranca, ne otpoinjui poznanstvaunutariizvanmanastira,neiduipokelijamabratije,ineprimajuibratijuu svojukeliju,nedonoseiukelijunitatojesuvino,neispunjavajuisvojeelje,trudei se u manastirskim posluanjima sa smirenjem i dobrom saveu, pribegavajui esto ispovedanju sagreenja, povinujui se nastojatelju i drugim manastirskim vlastima ne 209

ropui,uprostotisrca:one,bezsumnje,napredovatiuIsusovojmolitvi,tojest,dobie dardasebavinjomepaljivoidadoksebavinjomprolivasuzepokajanja.Jasamvideo kae sveti Jovan Lestvinik one koji su napredovali u posluanju i koji su se, prema mogunostima,trudiliuseanjunaBoga,[34]kojedelujeuumu,ikakosuoni,iznenada ustavi na molitvu, brzo savladavali svoj um i prolivali suze u potocima: to im se dogaalozatotosubilipripremljeniprepodobnimposluanjem.[35]SvetiSimeonNovi Bogoslov, prepodobni Nikita Stitat i mnogi drugi oci obuili su se u Isusovoj molitvi, i bavili su se njome u obiteljima koje su se nalazile u prestonici Istonog carstva, u prostranomimnogoljudnomKonstantinopolju.SvjatjejipatrijarhFotijeseobuiounjoj, buduiveuinupatrijarha,uzmnogobrojnadrugazanimanja,kojasupovezanasatim inom. Svjatjeji patrijarh Kalist se obuio, obavljajui posluanje kuvara u lavri prepodobnog Atanasija Atonskog na Atonskoj gori.[36] Prepodobni Dorotej[37] i Dositej[38] su se uili njoj u opteiu svetog Serida, prvi imajui posluanje naelnika bolnice,adrugiprisluiteljaunjoj.Ualeksandrijskomopteiu,kojeopisujesvetiJovan Lestvinik, sva bratija jeupranjavala umnu molitvu.[39] Taj sveti, isto kao i Varsanufije Veliki, za/veda onima koji se bore sa strau bluda naroito pojaanu molitvu imenom Gospoda Isusa.[40] Blaeni starac Serafim Sarovski svedoio je, pouen sopstvenim iskustvom, da je Isusova molitva bi protiv tela i telesnih pohota.[41] Plamen te pohote veneodnjenogdejstva.Kadaonadelujeuoveku:tada,odnjenogdejstva,telesnepohote gube slobodu u svom delovanju. Tako grabljiva zver, stavljena u lance, zadravajui sposobnost da umrtvljuje i prodire ljude i ivotinje, gubi mogunost da deluje prema svojimsnagama. Sveti Simeon i Andrej, jurodivi radi Hrista, nalazili su se u najosobenijem molitvenom napredovanju, budui da su u njega stupili sa potpunim samoodricanjem i najdubljim smirenjem.NitanedajetakoslobodanpristupBogu,kaoodlunosamoodricanje,gaenje svoje gordosti, svog ja.Izobilnodejstvo srdane molitve svetogAndrejaopisaojenjegov nastojnik, Nikifor, svetenik velike crkve carskog Konstantinopolja. To dejstvo, po svojoj posebnosti,zasluujedabudezabeleeno.Nikiforkae:Onjeprimiotakavdarmolitveu tajnomhramusvogsrca,dajeapatnjegovihustadalekoodzvanjao.Kaotokotaovode, pokrenutbezmernimvrenjem,isputaparu:takojeikodnjegaizlazilaparaizusta,zbog dejstvaSvetogDuha.Nekiodonihkojisugavidelisugovorilidaunjemuividemon,i zatoiznjegaizlazipara;drugisugovorili:Ne!Njegovosrce,kojemuineprijateljskiduh, proizvodi takvo disanje. Ni prvo ni drugo miljenje nije bilo opravdano: u toj pojavi se odraavala neprestana, bogougodna molitva i oni kojima je nepoznat duhovni podvig stvorili su miljenje o svetom Andreju, slino onome koje su nekada imali prema daru znanja stranih jezika koji je iznenada bio otkriven (Dap 2, 13).[42] Oigledno je da je ugodnik Boiji proiznosio molitvu itavim svojim biem, sjedinjujui umnu i srdanu molitvu sa glasnom. Kada je sveti Andrej bio uznet u raj, tada je, kako je pripovedao sveteniku, izobilna blagodat Boija, koja ispunjava raj, proizvela u njemu ono duhovno dejstvo koje se obino stvara umnom molitvom kod naprednih: ona je dovela do 210

sjedinjenja njegovog uma i srca, pri emu ovek dolazi u stanje duhovne opijenosti i nekakvogsamozaborava.[43]Taopijenostisamozaboravjesuujednooseajnovogivota. SvetiSimeonjegovoriosvomnastojniku,akonuJovanu,daiusrednajsnanijihsablazni njegovumostajesveceloustremljenkaBoguisablaznigubesvojeuobiajenodejstvo.[44] Kod onih koji su se udostojili blagodatnog osenjivanja, dua se neprestano uznosi iz okruenja grehovnih i sujetnih pomisli i oseanja, umnom molitvom, kao tajanstvenom nevidljivomrukom,iuznosisegore:dejstvogrehaisvetaostajenemonoibesplodno.[45] U vreme kada sam bio poetnik, neki starac, u iskrenom razgovoru, rekao mi je: U svetovnomivotu,poprostotivremenakojasuprolaiblagoestivomstremljenjukojeje tadapreovlaivalo,jasamsaznaozaIsusovumolitvu,baviosamsenjome,ipovremeno sam oseao neobine promeneu sebi i utehu. Stupivi u manastir, ja sam nastavio da se bavimnjom,rukovodeiseitanjemotakihknjigaiuputstvimanekihmonaha,kojisuje, kakojeizgledalo,shvatali.Kodnjihsamivideoniskustoliicu,kojupominjeprepodobni Grigorije Sinait, koja je napravljena prema stolica ma koje su se koristile u Moldaviji. Krajem prolog veka, i poetkom sadanjeg, procvetalo je umno delanje u raznim obiteljimaMoldavije,anaroitouNjamckommanastiru.Upoetkusambiouposluanju pri trpezi: vrei posluanje, ja sam vrio i molitvu, sjedinjujui je sa smirenoumnim pomislimakojejojdoprinose,pouputstvuotaca.[46]Jednomsamstaviotanjirsahranom na poslednji sto, za kojim su sedeli poslunici, i milju sam govorio: Primite od mene, sluge Boije,ovoubogosluenje. Iznenada jeumojegrudidola takva uteha dasamse akzanjihao:utehajepotrajalaviedana,priblinojedanmesec.Drugiput,dogodiloseda odempoprosforu;ineznamzato,podkakvimuticajem,jasamsepokloniobratiji,kojisu se trudili u prosfornici, veoma nisko i iznenada, u meni je tako poela da dejstvuje molitva da sam pourio da uem u keliju, i da legnem na postelju zbog slabosti koja je zbogmolitvenogdejstvanastalauitavomtelu.[47] U opisu smrti svetitelja Dimitrija Rostovskog, pripoveda se da je on pronaen kako je poinuo na molitvi. Nekoliko asova pre njegove smrti, kod njega je bio njegov omiljeni pojac; opratajui se sa pojcem, svetitelj mu se poklonio gotovo do zemlje. Smirenje i molitvasuproisteklisamozbogsranognastrojenja.Monakoopteie,kaotosamve rekao, prua najvee mogunosti za obuavanje u Isusovoj molitvi, u njenim prvim stupnjevima,pruajuipoetnikuneprestaneprilikezasmirenje.Svakimonahmoelako proveriti na sebi, moe brzo uvideti, kako posluanje i smirenje deluju na molitvu. Svakodnevnoispovedanjesvojihpomisliduhovnomocuilistarcu,odricanjeoddelanjapo svom razumu i po svojoj volji, ubrzo poinje da deluje protiv rasejanosti, unitava je, zadrava um u reima molitve. Smirenje pred starcem i pred svom bratijom odmah poinjedadovodisrceuumiljenjeidagadriuumiljenju.Nasuprottome,oddelatnosti posvojojvoljiiposvomrazumu,odmahsejavljabrigazasebe,predumomsepojavljuju razliita razmiljanja, pretpostavke, bojazni, matanja, koji unitavaju paljivu molitvu. Naputanjesmirenjaradiouvanjasvogdostojanstvauodnosupremablinjem,oduzima 211

srcu umiljenje, ozlobljuje srce, ubija molitvu, liavajui je njenih sutinskih svojstava, panjeiumiljenja.Svakipostupakprotivsmirenjajestenapadaipogubiteljmolitve.Neka senaposluanjuismirenjugradimolitva!Tevrlinesujedinipouzdantemeljmolitvenog podviga. Bezmolvije je korisno za napredne, koji su shvatili unutranju borbu, koji su ojaali u jevanelskomnainuivota,vrstosenavikavinanjega,odbacivistrasti[48]:svetotreba prethodno stei u opteiu. Onima koji su stupili u bezmolvije, bez prethodnog, zadovoljavajueg obuavanja u manastiru, bezmolvije nanosi najveu tetu: liava ih napredovanja, pojaava strasti,[49] postaje uzrok visokoumlja,[50] samoobmane i demonske prelesti.[51] Neiskusne koji nisu iskustveno naueni tajnama monakog ivota bezmolvije pogubljuje[52] rekao je sveti Jovan Lestvinik. Za istinsko bezmolvije primeuje isti taj svetitelj sposobni su retki: oni koji su stekli boansku utehukaopodstrekzatrudoveiboanskupomouborbama.[53] Uenik: Ti si ranije rekao da je onaj koji nije oien od strasti nesposoban da okusi boansku blagodat, a sada si pomenuo molitvenu blagodatnu utehu kod mirjana i poslunikapoetnika.Tomidelujeprotivreno. Starac: Naueni Svetim pismom i spisima svetih otaca, mi verujemo i ispovedamo da boanskablagodatdeluje,kakoranije,takoisada,uPravoslavnojCrkvi,bezobziranato to nalazimo malo sasuda koji su je dostojni. Ona osenjuje one podvinike koje joj je ugodno da oseni. Oni koji tvrde da je sada hrianinu nemogue da postane priasnik Svetog Duha protivuree Svetom pismu, i svojim duama nanose najveu tetu, kako o tome predivno rasuuje prepodobni Makarije Veliki.[54] Oni, ne nasluujui nikakav naroitouzvieniciljuhrianstvu,neznajuizanjega,netrudese,akinepomiljajuo njegovom dostizanju: zadovoljavaju se spoljanjim ispunjavanjem nekoliko vrlina, sami sebeliavajuhrianskogsavrenstva.tojegoreodsvegaoni,zadovoljavajuisesvojim stanjem i smatrajui da su zbog svog spoljanjeg ponaanja dospeli do vrha duhovnog ivota, ne samo da ne mogu da imaju smirenje, duhovno siromatvo i skruenost srca, nego upadaju i u samomnjenje, u preuznoenje, u samoobmanu, u prelest, i vie se ne brinu za istinsko napredovanje. Nasuprot tome, oni koji veruju u postojanje hrianskog savrenstva,sasvimusremseustremljujunanjega,stupajuuneprestanipodvigdabiga dostigli. Shvatanje o hrianskom savrenstvu ih uva od gordosti: u nedoumici i plau, onistojeumolitvi,ispredzakljuanogulazautajduhovnidvorac.OnikojisuJevaneljem uvedeni u pravilno samoosuivanje, smireno, ponizno razmiljaju o sebi: smatraju se nepotrebnimslugamakojenisuispunilenaznaenjekojejeIskupiteljstekaoipredodredio ljudimakojejeiskupio.[55]Odbacivanjeivotapojevanelskimzapovestimaipouenju svetih otaca samovoljan ivot, zasnovan na sopstvenom umovanju, ak i ako je veoma 212

borbeniliveomapristojanimanajtetniji uticajnapravilnoshvatanjehrianstva,aki na dogmatsku veru (1 Tim 1,19). To je sasvim jasno dokazano karakterom besmislenih zabludairazvrata,ukojesuupalisviodstupnici,svijereticiiraskolnici. Ujedno,ponovoseoslanjajuinaboanskoPismoiotakespise,mitvrdimodaumisrce koji nisu pokajanjem oieni od strasti nisu sposobni da postanu priasnici boanske blagodatitvrdimodaonikojisamistvarajublagodatnavienjaiblagodatnaoseanja,i njima laskaju sebi i obmanjuju sebe, upadaju u samoobmanu i demonsku prelest. Neospornoverujuiupostojanjeblagodatnogdejstva,dunismodaistotolikoverujemou nedostojnostinesposobnostovekadaustrasnomstanjuprimiboanskublagodat.Zbog tog dvostrukog ubeenja, svecelo, nekoristoljubivo se pogruzimo u delatnost pokajanja, svesavreno se predavi i prepustivi volji i dobroti Boijoj. U Bogu nema nepravde pouavaprepodobniMakarijeVeliki:BogneeostavitineispunjenoonotojeOnostavio Sebidaispuni,kadamiispunimoonotosmomidunidaispunimo.[56]Monahnesme da sumnja u dobijanje dara boanske blagodati kae sveti Isak Sirijski kao to sin ne sumnja da e dobiti nasledstvo od oca. Nasledstvo pripada sinu po zakonu prirode. Ujedno,svetiIsakSirijskimolbuzanisposlanjeotvorenogdejstvablagodatinazivadelom koje zasluuje osudu, molbom koja je nadahnuta gordou i preuznoenjem; on elju i traenjeblagodatismatranepravilnimnastrojenjemdue,kojejeodbacilaCrkvaBoijakao duevnu slabost. One koji su prihvatili takvu elju, on smatra za one koji su prihvatili gordost i pad, to jest, samoobmanu i demonsku prelest. Iako sam cilj monatva i jeste obnovljenjeDuhomSvetimkojemonatvozadobija,ipak,svetiIsakpredlaedasekatom cilju ide u pokajanju i smirenju, da se stekne pla i molitva mitara, da se u sebi otkrije grehovnost,kakobinamnaasavestsvedoiladasmomk^nepotrebnesluge,idanamje potrebnamilost.Boije kae svetisamo po sebidolazi, uvremekad nanjega ni ne pomiljamo.Da,takoje!Alisamoakojemestoisto,inijeoskvrnjeno.[57] tosetiepomenutogpoetnika:upravoiznavedenihsluajevasanjimmoesevidetida onuoptenijeoekivaotakvomolitvenodejstvokakvojeiznenadaotkriousebi,aknije ni shvatao da ono postoji. To je delo promisla Boijeg, koje je nedostupno za nas. Isti sveti Isak kae: in (poredak) naroitog dela (promisla, suda Boijeg), razlikuje se od opteg ljudskog ina. Ti sledi opti in, i put koji su proli svi ljudi, sledei naslee, i uzii[58]navisineduhovnogpirga(tornja) Uenik: Imao sam prilike da saznam da su neki starci koji su veoma napredovali u Isusovojmolitvipoetnicimapreporuivaliupravoumnumolitvu,akisrdanu. Starac: Znam to. Takve posebne sluajeve ne treba uzimati kao opte pravilo, ili oslanjajuisenanjihzanemarivatipredanjeCrkve,tojest,onauenjasvetihotacakojaje 213

Crkvaprihvatilazaopterukovodstvo.Naodstupanjeodoptegpravilabilisunavedeni naprednistarcikojesipomenuo,ilizbogprimeeneilinaroitesposobnostipoetnikaza bavljenje umnom molitvom, ili zbog sopstvene nesposobnosti da budu zadovoljavajui rukovodioci drugih, bez obzira na to to su molitveno napredovali. I ovo poslednje se dogaa! U egipatskom Skitu, neki monah poetnik je povodom neke od okolnosti monakog podviga traio pouku od ave Ivistiona, starca vrlo uzvienog ivota. Dobivi pouku, poetnik je smatrao da je potrebno da proveri pouku, savetujui se sa prepodobnim Pimenom Velikim. Veliki je odbacio pouku ave Ivistiona kao suvie uzvienu,nepodnoljivuzaonogakojepoetnikikojestrastan,imonahujepreneonain koji je daleko pogodniji i dostupniji, rekavi pritom sledee rei, na koje treba obratiti panju: Ava Ivistioninjegovo delanjesu na nebu, sa anelima:odnjega jeskriveno da smo mi sa tobom na zemlji i u strastima.[59] Veoma tano primeuje prepodobni Grigorije Sinait da oni koji se nalaze u molitvenom napredovanju, obuavaju druge u molitvisaglasnotomekakosusamiostvarilinapredovanjeunjoj.[60]Iziskustvamoguda se uverim da oni koji su zadobili blagodatnu molitvu po posebnom promislu Boijem, brzo i ne uobiajenim putem, ure, u skladu sa onim to se sa njima dogaa, da poetnicima prenesu takva svedoanstva o molitvi, koja poetnici nikako ne mogu ispravnorazumeti,ioniihpogrenoshvatajuibivajupovreeni.Nasuprottome,onikoji suzadobilidarmolitveposledugotrajneborbesastrastima,kojisuseoistilipokajanjemi obrazovali nain ivota prema jevanelskim zapovestima, ue molitvi uz veliku opreznost, postepenost, pravilnost. Monasi moldavskog manastira Njamc su mi kazivali danjihovznamenitistarac,arhimandritPajsijeVelikovski,zadobivisrdanublagodatnu molitvu po naroitom Boijem promislu, a ne na uobiajen nain, upravo iz tog razloga nijesebidozvoliodajepredajedrugima:onjetopouavanjepreputaodrugimstarcima, kojisudarmolitvesteklipouobiajenomporetku.SvetiMakarijeVelikikaedase,zbog neizrecive dobrote Boije koja snishodi ljudskoj nemoi, due koje su postale priasnice boanske blagodati susreu sa izobilnom nebeskom utehom i naslauju se dejstvom SvetogaDuhaunjimaaujednosatim,zbognedostatkadelatnogiskustva,kaodaostaju u detinjstvu, u stanju koje je veoma nezadovoljavajue u odnosu na stanje koje trai i donosiistinskopodvinitvo.[61]Dogodilomisedasamvideostarcakojijebiokaodete, osenjenog izobilnom boanskom blagodau. Njega je upoznala dama, najboljih godina i zdravlja,zvunogimena,potpunosvetovnogivotai,zadobivipotovanjepremastarcu, uinila mu je neke uslute. Starac, pokrenut oseanjem zahvalnosti, elei da vetastvenu uslugu nagradi snanom poukom za duu, i ne shvativi da je za tu damu prvu bilo potrebnodanapustiitanjeromanaiivotaporomanima,pouiojujebavljenjuIsusovom molitvom, umnom i srdanom, pomou mehanizama koje su preporuivali sveti oci za bezmolvnike i koji su opisani u prvom i drugom delu Dobrotoljublja. Dama je posluala svetogstarcaidospelajeuveomatekostanje,imoglajekrajnjedasepovredidadrugi nisu naslutili da joj je taj starac dao nekakvu neodgovarajuu pouku, da nisu izvukli priznanjeodnjeiudaljilijeodtogadasledipouku. 214

Ovde pomenutom starcu je neki njemu dobro poznati monah govorio: Oe! Tvoje duevnoustrojstvojeslinodvospratnojkui,ijijegornjispratodlinoureen,adonjije ostaounacrtu,zbogegajeipristupgornjemspratuveomateak.Umanastirimaseza takve napredne starce upotrebljava izraz svet, ali nije iskusan, i prilikom savetovanja sa njimaopaaseopreznostusavetovanjima,kojanekadamogubitivrlokorisna.Opreznost seogledautometosepoukamatakvihstaracanetrebabrzoilakomislenopoveriti,tose njihove pouke proveravaju u Svetom pismu i spisima otaca,[62] kao i u razgovoru sa drugimnaprednimidobronamernimmonasima,akoihjemoguenai.Blaenjepoetnik koji je u nae vreme naao pouzdanog savetnika! Znaj uzvikuje sveti Simeon Novi Bogoslovdaseunaevremepojavilomnogolanihuiteljaivaralica.[63]Takvojebilo stanjehrianstvaimonatvaosamvekovaprenas.Atareiosavremenomstanju?Teko itotojerekaoprepodobniJefremSirijskiostanjuonihkojipokuajudapronauivure Boiju u poslednja vremena. Oni e, prorie prepodobni, prolaziti zemlju od istoka ka zapadu i od severa ka jugu, traei takvu re i nee je nai.[64] Kao to se pred izmorenimoimaizgubljenihmeuzidinamaprikazujuvisokekueidugakeulice,ime se izgubljeni uvlae u jo vee, bezizlazne zablude: tako se i onima koji trae ivu re Boijuusadanjojmoralnojpustinjiuizobiljuprikazujuvelelepnaprivienjareiinauke Boije,kojasuponiklaizduevnograzuma,zbognedovoljnogilanogpoznavanjaslova, zbognastrojen>aodbaenihduhova,svetodraca.Tiprividi,kojiselaskavootkrivajukao duhovni Edem, koji obiluje hranom, svetlou, ivotom, svojim zavodljivim dejstvom odvlaeduuodistinskehrane,odistinskesvetlosti,odistinskogivota,inesrenuduu uvodeuneprozirnimrak,muejeglau,trujulaju,ubijajujevenomsmru. PrepodobniKasijanRimljaninpripovedada,unjegovovreme,uegipatskimmanastirima, u kojima je naroito cvetalo monatvo i gde su se posebno paljivo i ispravno uvala predanja duhonosnih otaca, nikako nisu prihvatali onog monaha koji se nije pravilno obuio monatvu u posluanju prema uitelju i nastojatelju, ak i ako bi taj monah imao veomauzvienivot,akiakojeukraenblagodatnimdarovima.Egipatskiocisusmatrali darzarukovoenjebratijekaspasenjuzanajveidarSvetogDuha.Onajkojinijepravilno nauen monakoj nauci, tvrdili su oni, ne moe je pravilno ni predavati.[65] Neki su boanskomblagodaubiliuzneseniizzemljestrastiiprenetiuzemljubestraatimesu izbavljeniodtekogtrudainesrea,kojeokuajusvidokpreplivavajuburno,prostrano, duboko more, koje razdvaja zemlju od zemlje. Oni mogu podrobno i tano govoriti o zemljibestraa,alinemogudatipotrebanizvetajoplivanjuprekomora,otomplivanju kojeiskustvomnisuupoznali.Velikiuiteljmonaha,svetiIsakSirijski,objasnivioonima kojiponaroitompromisluBoijembrzodobijuboanskublagodatiosveenje,odluioje dadodadaje,ponjegovommiljenju,onajkojisebenijeizgradioispunjavanjemzapovesti i nije iao putem kojim su ili apostoli nedostojan da se nazove svetim).[66] Ko je pak pobedio strasti, posredstvom ispunjavanja zapovesti i napornog ivota u dobrom podvigu: taj neka zna da je zakonito stekao zdravlje due.[67] Poredak predanja je ovakav:trpljenjesaprinuavanjemsebenaborbuprotivstrasti,radisticanjaistote.Ako 215

strasti budu pobeene: dua stie istotu. Istinska istota donosi umu budnost za vreme molitve.[68]UposlaniciprepodobnomSimeonuudotvorcu,svetiIsakkae:Tipieda se istota srca zaela u tebi i da se seanje na Boga umna Isusova molitva veoma rasplamtelo u tvom srcu, razgorevajui i raspaljujui ga. Ako je to istinito, onda je to veliko,alijanebihhteodamititonapie:zatototunemanikakvogporetka.[69]Ako hoedatvojesrcebudemestogdeesesmestititajnenovogveka:ondaseprvoobogati telesnim podvigom, bdenjem, postom, sluenjem brai, posluanjem, trpljenjem, odbacivanjempomisliidrugimtojetomeslino.Pr^iveisvojumzaitanjeiizuavanje Pisma; pred svoje oi postavi zapovesti i posveti se strastima, pobeujui i bivajui pobeen;uiseneprestanojmolitviimoljenju,ineprestanimvebanjemunjimaistrgniiz srcasvakuslikuisvakupriliku,kojimasegrehurezaoutebe,utvomranijemivotu.[70] Ti zna da je zlo ulo u nas preko naruavanja zapovesti: iz toga se vidi da se zdravlje vraaispunjavanjemzapovesti.Bezdelanjapozapovestima,miaknetrebanidaelimo oienje due ili da se nadamo da emo ga dobiti, ako ne idemo onim putem koji vodi oienjudue.NemojreidaBogmoeibezdelanjapozapovestimadadarujeoienje due blagodau: to su sudovi Boiji i Crkva zabranjuje da traimo da nam se dogodi takvoudo.Judejisu,kadasuseizVavilonavraaliuJerusalim,iliuobiajenimputemi za toliko vremena koliko je odreeno za takav put; zavrivi putovanje, oni su doli do svog svetog grada, i videli su udesa Gospodnja. A prorok Jezekilj je, sa razlogom, bio obuzet duhovnim dejstvom, i doveden u Jerusalim, i Boijim otkrivenjem, postao je posmatrabudueobnove.Takosedogaaiuodnosunaistotudue.Nekiuistotudue ulazeputemkojijeodreenzasve,zakonitimputem:uvanjemzapovestiuivotukojije ispunjen trudom, prolivajui svoju krv. Drugi se pak udostoje istote darom blagodati. Divno je to to nije dozvoljeno da u molitvi traimo ono to nam se daruje blagodau, naputajui delatni ivot po zapovestima.[71] Onome ko je slab, kome je potrebno da budeothranjennamlekuzapovesti,koristanjeivotsamnogima,kakobiseoninauioi obuzdao,kakobibioiibanmnogimiskuenjima,kakobipadaoiustajao,istekaozdravlje due. Nema tog deteta koje nije bilo odgojeno na mleku i ne moe biti istinski monah onajkojinijeodgajannamlekuzapovesti,ispunjavajuiihsanaporom,pobeujuistrasti, itakoseudostojavajuiistote.[72] Mogue jei poetniku i mladome preneti umnu i srdanu molitvu, ako je on sposoban i pripremljen za nju. Takve linosti su bile veoma retke i u ranijim vremenima, koja su prethodila vremenima opte raslabljenosti. Bio sam svedok da je starac koji je stekao blagodatnu molitvu i duhovno rasuivanje preneo savete o umnoj i srdanoj molitvi nekompoetnikukojijesauvaodevstvenost,ikojijeoddetinjstvapripremanzaprimanje tajanstvenog uenja o molitvi, kroz izuavanje hrianstva i monatva, koji je ve u sebi osetio dejstvo molitve. Starac je buenje molitvenog dejstva kod mladia objasnio njegovomdevstvenou.Sasvimdrugompravilupodleumladiljudiiljudizrelihgodina koji su pre stupanja u manastir vodili rasejan ivot, uz oskudna, povrna shvatanja o hrianstvu, koji su stekli razne strasti, a naroito oni koji su bludom iskvarili 216

celomudrenost.Grehbludaimaosobinudasjedinjujedvatela,madanezakonito,ujedno telo (1 Kor 6,16): iz tog razloga, iako on biva oproten odmah posle raskajanja u vezi s njim, i ispovedanja, uz neizbean uslov da ga pokajnik odmah napusti, za oienje i otrenjenje tela i due od bludnog greha potrebno je dugo vremena, kako bi veza i sjedinjenje, koji su se uspostavili meu telima, koji su se nasadili u srcu i zarazili duu, izbledeliinestali.Radiunitenjaonogtojeponesreisteeno,Crkvaonimakojisuupali u blud i preljubu odreuje znatno vreme za pokajanje, posle ega im doputa priee svesvetim telom i krvlju Hristovom. Upravo tako je za sve koji vode rasputen ivot, u kojesuseurezaleraznestrasti,posebnozaonekojiupaliuprovalijubludnihpadova,koji susteklinavikunanjih,potrebnovremenaivremena,kakobiseoistilipokajanjem,kako biizsebeizbrisaliutiskesvetaiiskuenja,kakobiseotrezniliodgreha,kakobiizgradili nainivotapremazapovestimaJevanelja,inatajnainpostalisposobnizablagodatnu, umnuisrdanumolitvu.SvakidaosuujesvojuduukaeprepodobniMakarijeVeliki savesnorazmatrajuiiispitujuizatajeonaprivezana,iakouvididasesrcenalaziu nesaglasnostisaBoijimzakonima,nekasestarasvimsilamadasauvakakotelo,takoi duu,odiskvarenosti,odbacujuioptenjesaneistimpomislima,akohoedauvededuu u saivot i oblije istih deva, prema datom obeanju, prilikom krtenja i prilikom stupanjaumonatvo:ZatotojeiuseljenjeiivotuBogu,Bogobeaosamoduamakoje supotpunoisteiutvreneupravilnojljubavi.[73]Zemljoradnikkojivolioranicu,prvoje obnavlja i istrebljuje korov iz nje, a tek zatim je zasejava semenjem: tako je i onaj koji oekuje da njegovu duu Bog zaseje semenjem blagodati duan prvo da oisti duevnu njivu,kakobiseme,kojeenakrajunatunjivubacitiSvetiDuh,donelosavreniizobilan plod.Ako,presvega,tonebudeuinjeno,iakoseovekneoistiodsvakeneistotetelai duha: on e ostati telo i krv, i daleko udaljen od ivota u Bogu.[74] Onaj ko sebe prinuuje iskljuivo i svim silama na molitvu, ali se ne trudi u zadobijanju smirenja, ljubavi, krotosti i itavog skupa ostalih vrlina, i ne usauje ih u sebe nasilno: on moe dostii samo do toga da ga se, ponekad, po njegovoj molbi, dotakne boanska blagodat, zatotoBog,posvojojprirodnojdobroti,ovekoljubivodarujeonimakojitraeonotooni ele. Ako pak onaj koji dobije ne naui sebe ostalim vrlinama koje smo pomenuli, i ne steknenavikunanjih:tada,iliseliavadobijeneblagodatiiliuznevise,padaugordost, iliostajenaniemstupnjudokogjestigao:vienenapredujeineraste.Prestoipokoj,da tako kaemo, za Svetog Duha, jesu smirenje, ljubav, krotost i, konano, sve zapovesti Hristove.Dakle,kopoeli,sjedinjujuiisabirajuiusebisvevrline,jednakoibezizuzetka, danjihovimsavesnimumnoavanjemdostignesavrenstvo,tajprvonekaprisiljavasebe, kako smo ve rekli, i neka neprestano pobeuje svoje srce, i neka se trudi da ga uini pokornim i blagougodnim Bogu. Onaj koji u poetku primeni takvo nasilje nad sobom i kojisvetoimauduitojeprotivnoBoguvraakaoukroenudivljuzverupokornost zapovestimaBoijim,upovinovanjeusmerenjuistinskog,svetoguenja,itakosvojuduu ustroji na dobro ako se bude molio Bogu, i traio od Boga da Bog daruje njegovim naporimanapredak:tajeodjednomdobitisvetojetraio,najovekoljubivijiBogemu dati sve u izobilju, kako bi dar molitve uzrastao i procvetao u njemu, poto se nasladi 217

SvetimDuhom.[75]Uostalom,znaj,daesavelikimtrudomiuznojulicatvogprimiti svojeizgubljenoblago:zatotodobijanjeblagabeztrudanijeuskladusatvojomkoriu. Dobijenobeztrudatisiizgubio,ipredaosineprijateljutvojenaslee.[76] Uenik: Kada se molim, mom umu se javlja mnotvo matanja i pomisli koje mi ne doputajudaseistomolim:moeliiztoganiknutiprelestilinetodrugotojetetnoza mene. Starac:Prirodnojedaizpaleprirodeniemnotvopomisliimatanja.akjesvojstveno molitvidakodpaleprirodeotkrivaskriveneznakenjenogpadaitragovekojesuostavila dobrovoljnasagreenja.[77]Takoe,avo,znajuikolikojevelikoblagomolitva,trudise dautokunjesmuujepodvinikagrehovnim,sujetnimpomislimaimatanjima,kakobi ga odvratio od molitve ili molitvu uinio besplodnom.[78] Okrueni pomislima, matanjima i grehovnim oseanjima, okrueni tom naom porobljenou i spravljanjem opeke, jo snanije emo molitvom zavapiti Gospodu, poput Izrailjaca, koji uzdisahu od nevoljeivikahu.Ivikanjihova,kaePismo,radinevoljedoedoBoga.IBoguuzdisanjenjihovo (Izl 2,2324). Opte pravilo u borbi sa grehovnim poduhvatima jeste u tome da se greh odbaciprisamojnjegovojpojavi,daseskriveniVavilonciubiju,doksujodeca(Ps136,9). OnajkojiserazumnoborikaeprepodobniNilSorskiodbacujemajkuzlogmislenog skupa, to jest, prvo pribliavanje lukavih misli njegovom umu. Odbacivi to prvo pribliavanje,istovremenojeodbacioiitavskuplukavihmislikojiidezanjim.[79] Akonaspakgreh,zbogprethodneporobljenostinjimeinaviknutostinanjega,napastvuje: nitadanetrebapadatiuuninijeidolazitiuraslabljenostioajanje:trebanevidljiveporaze leiti pokajanjem, i odluno, hrabro, postojano ostajati u podvigu. Grehovne i sujetne pomisli,matanjaioseanjaenasnesumnjivopovreditiondakadaseneborimosanjima, kadasenaslaujemonjimaiusaujemoihusebe.Zbogdobrovoljnogdruenjasagrehom idobrovoljnogoptenjasaodbaenimduhovima,raajuseiosnaujustrasti,iuduuse neprimetno moe uvui prelest. Kada se pak mi protivimo grehovnim pomislima, matanjima i oseanjima: tada e nam sama borba sa njima doneti napredovanje i obogatienasdelatnimrazumom.Nekistarac,kojijenapredovaouumnojmolitvi,pitaoje drugog monaha, koji se takoe bavio njome: Ko je tebe nauio molitvi? Monah je odgovorio:Demoni.Staracsenasmejaoirekao:Kakvusablazansiizgovoriozaonekoji ne poznaju stvari! Ipak, kai kako su te demoni nauili molitvi? Monah je odgovorio: Meni je bila data teka i dugotrajna borba sa munim pomislima, matanjima i oseanjima, koji mi nisu dali pokoja ni danju ni nou. Ja sam se neverovatno iscrpeo i omraveo,zbogteinetogneprirodnogstanja.Utuennavalomduhova,jasampribegao Isusovoj molitvi. Borba je dostigla takav stepen da su privienja poela se pomaljaju u vazduhu, ulno, pred mojim oima. Stalno sam oseao da je moje grlo pritegnuto, kao 218

konopcem.Zatim,prilikomdejstvasameborbe,jasampoeodaoseamdamolitvajaai dasenadaobnavljaumomsrcu.Kadajepakborbapostajalasvelakailaka,inakraju sasvimutihnulaiznenadase,samaposebi,umomsrcupojavilamolitva. Moliemo se postojano, strpljivo, istrajno. Bog e, u svoje vreme, dati blagodatnu, istu molitvu onome ko se moli bez lenjosti i neprekidno svojom neistom molitvom, ko ne naputamalodunomolitvenipodvigakomumolitvadugonepolazizarukom.Obrazac uspehaistrajneIsusovemolitvevidimouJevanelju.KadajeGospodizlazioizJerihonau pratnjiuenikaimnotvanaroda,tadajeslepacVartimej,kojijesedeoporedputaiprosio, saznavidaGospodprolazipored,poeovikati:SineDavidovIsuse,pomilujme!Pretilisu mudauuti,alionjezbogtogajovievikao.Kaoposledicaneuutnogkrikadogodilose dajeGospodiscelioslepca(Mk10,4652).Takoimi,vapimoneobaziruisenagrehovne pomisli, matanja i oseanja koja proizilaze iz pale prirode i koja dolaze od avola, radi ometanjanaegmolitvenogvapajainesumnjivoemodobitimilost. Uenik:KakvisuistinskiplodoviIsusovemolitve,pokojimabipoetnikmogaodasazna dalisepravilnomolio? Starac: Prvobitni plodovi molitve su panja i umiljenje. Ti plodovi se javljaju pre svih drugihodsvakepravilnoizvrenemolitve,aprvenstvenoodIsusovemolitve,jerbavljenje njomeprevazilazipsalmopojanjeidrugamolitvoslovlja.[80]Odpanjeseraaumiljenje,a od umiljenja se udvostruuje panja. Oni jaaju raajui jedno drugo; oni molitvi daju dubinu, postepeno oivljavaju srce, oni joj donose istotu, odstranjujui rasejanost i matanje.Kakoistinskamolitva,takoipanjaiumiljenje,jesudaroviBoiji.Kaotoelju zasticanjemmolitvedokazujemotakotoseprisiljavamonanju:takoieljudasteknemo panjuiumiljenjedokazujemotakotoseprisiljavamonanjih.Daljesekaoplodmolitve postepeno proiruje vienje svojih sagreenja i svoje grehovnosti, zbog ega se pojaava umiljenjeiprelaziupla.Plaemsenazivapreizobilnoumiljenje,sjedinjenosaboleivou skruenog i smirenog srca, koje deluje iz dubine srca i obuzima duu. Zatim se javljaju oseanja Boijeg prisustva, ivo seanje na smrt, strah od suda i osude. Sve te plodove molitve prati pla i, u svoje vreme, osenjuje ih tanano, sveto duhovno oseanje straha Boijeg. Strah Boiji je nemogue uporediti sa bilo kojim oseanjem telesnog, ak i duevnogoveka.StrahBoijijepotpunonovooseanje.StrahBoijijedejstvoSvetog Duha. Okuanjemtog neobinogdejstvapoinjuda iezavaju strastiumi srce poinje da privlai neprekidno bavljenje molitvom. Posle izvesnog napredovanja dolazi oseanje tiine, smirenja i ljubavi prema Bogu i blinjima, bez razlikovanja dobrih i zlih, trpljenje nevolja, kao Boijeg doputenja i leenja, koje naa grehovnost neizostavno zahteva. Ljubav prema Bogu i blinjima,koja se postepeno javlja iz straha Boijeg, i potpuno je duhovna,neizrecivotopla,smirenaibeskonanoserazlikujeodljudskeljubaviunjenom 219

uobiajenom stanju, ne moe se uporediti ni sa kakvom ljubavlju koja pokree palu prirodu,makakotaprirodnaljubavbilapravilnaisveta.Odobravaseprirodnizakon,koji delujeuvremenu,alivenizakon,duhovnizakon,tolikojeiznadnjegakolikojeSvetiDuh iznad ljudskog duha. O krajnjim plodovima i posledicama molitve najsvetijim imenom GospodaIsusaprestajemdagovorim:nekablaenoiskustvonauionjimaimeneidruge. Te posledice i plodovi su podrobno opisani u Dobrotoljublju, tom nadmonom, bogonadahnutom rukovodstvu u obuavanju Isusovom molitvom za napredne monahe, koji su sposobni da stupe u pristanite svetog bezmolvija i bestraa. Smatrajui i sebe i tebepoetnicimauduhovnompodvigu,prvenstvenoimamuvidu,priizlaganjupravilnih shvatanjaobavljenjuIsusovommolitvom,potrebepoetnika,potrebeveine.Steknipla reklisuociionetenauitisvemu.[81]ZaplaimoineprestanoplaimopredBogom: BoijenemoedoidrugaijenegopoBoijemblagovoljenjuonoidolazikaoduhovno znamenje,kao novo znamenje, kao takvo znamenje o kakvom mi ne moemo imati nikakvosaznanjeunaemtelesnom,duevnom,starom,strasnomstanju.[82] PosebnotrebapomenutitomiljenjeosebikojesepravilnomIsusovommolitvomusauje uonogakojisenjomebavi.JeromonahSerafimSarovskijedostigaonajveenapredovanje u njoj. Jednom mu je nastojatelj poslao monaha kome je blagoslovio da otpone otelnitvo,stimdaotacSerafimuitogmonahaotelnitvuonolikokolikosampoznaje teki nain monakog ivota. Otac Serafim, srdano primivi monaha, odgovorio je: I ja sam nita ne znam. Pritom je ponovio monahu Spasiteljeve rei o smirenju (Mt 11,29) i objanjenjetihreisvetogJovanaLestvinikakrozdejstvosrdanemolitveIsusove.[83] Pripovedali su sledee o nekom delatelju molitve. Ktitori manastira su ga pozvali u gubernijskigrad.Poseujuiih,monahseneprestanomuio,nenalazeitabirazgovarao sa njima. Jedanput, on je bio kod veoma pobonog hristoljupca. Taj je upitao monaha: Zatosadanemademona?Kakonema?odgovoriojemonah,imaihmnogo.Agde su oni rekao je hristoljubac. Monah je odgovorio: Kao prvo evo ja. Kojeta! ta to govorite!uzviknuojedomain,pogledavimonahasanekontrolisanimosmehom,kojije izraavao i nedoumicu i uas. Budite uvereni... taman je monah hteo da nastavi. Kojeta, kojeta! prekinuo je domain, i poeo je razgovor sa nekim drugim o neem drugom,amonahjezautao.Rijeokrstuisamoodricanjejeludost(1Kor1,18)zaonekoji nerazumejunjihovodejstvoisilu.Koeodonihkojinepoznajumolitveniplaitajnekoje on otkriva razumeti rei koje su izale iz dubine plaa? Onaj ko je dostigao samosagledavanje, posredstvom duhovnog podviga, vidi sebe okovanog strastima, vidi kakounjemuiprekonjegadelujuotpaliduhovi.BratjepitaoPimenaVelikog:Kakotreba daivibezmolvnik?Velikijeodgovorio:Vidimsebekaoslinogovekukojisezaglibiou blato do vrata, sa teretom oko vrata, i vapim Bogu: Pomiluj me.[84] Taj sveti, koji se nauio najdubljem plau, nedostinom smirenoumlju, govorio je bratiji koja je ivela sa njim: Verujte mi: gde bace avola, tamo e baciti i mene.[85] Seanjem na savrenog monaha,naPimenaVelikog,zavriemonarazgovoroIsusovojmolitvi. 220

Uenik:Mojesrcejeeljnosluanja:kaijoneto. Starac:VeomajekorisnozaonogakosebavimolitvomdaukelijiimaikoneSpasiteljai MajkeBoije,udovoljnovelikojrazmeri.Povremeno,moeseumolitviobraatiikonama, kaodasusamGospodiMajkaBoijatuprisutni.OseanjeprisustvaBoijegukelijimoe postati uobiajeno. Uz takvo neprestano oseanje, mi emo u keliji prebivati u strahu Boijem,kaodasmoneprestanopredoimaBoga.Tano:miseuveknalazimouBoijem prisustvu,zatotojeOnsvudaprisutannalazimoseuvekpredoimaBoga,zatotoOn sve i svuda vidi. Slava svemilosrdnom Gospodu, koji vidi nau grehovnost i sagreenja, kojidugotrpeljivoekanaepokajanje,kojinamdarujenesamodozvolunegoizapovest daodNjegatraimopomilovanje. Iskoristimo neizrecivu Boiju milost prema nama! Primimo je u najveoj pobonosti, sa najveom blagodarnou! Uzgajajmo je radi naeg spasenja sa najveim usrem, sa najveombriljivou!Bogdarujemilostusvomizobilju;aliprimitijeiliodbaciti,primiti jesvomduomilidvoduno,ostavljasevoljisvakogoveka.edo!Odmladostitvojeizaberi kanjavanje,ivedosedineenaipremudrost.Kaooraisejapristupinjoj,iekajnjenedobre plodove:radeinanjojmaloesepomuiti,aliubrzoejestinjeneplodove(Sir6,1820).Izjutra sijsjemesvojeiveenemojdatipoivajuruke(Prop11,6).IspovedajteseGospodu,iprizivajteime Njegovo. Traite Gospoda i osnaite se: traite lice Njegovo svagda (Ps 104,1,4). Tim reima, SvetopismonasuidapodvigsluenjaBogu,podvigmolitve,morabitiizvravanodsve due, neprestano i neprekidno. Unutranje i spoljanje brige, sa kojima se neizbeno moramo susretati na popritu tog podviga, treba prevazilaziti sa verom, hrabrou, smirenjem, strpljenjem i dugotrpljenjem, pokajanjem leei udaljavanja i zanose. I naputanjemolitvenogpodvigainjegovipovremeniprekidi,krajnjesuopasni.Boljejene poinjati taj podvig negoli, poevi ga, prekidati. Duu podvinika koji je napustio preduzeto bavljenje Isusovom molitvom moemo uporediti sa zemljom, obraenom i naubrenom, ali na kraju zaputenom: na takvoj zemlji sa neuobiajenom silom niu korovi,putajudubokokorenje,postajunaroitodebeli.Uduu,kojaseodreklablaenog savezasamolitvom,kojajenapustilamolitvuikojujenapustilamolitva,strastiseulivaju burnimpotokom,navodnjavajuje.Strastistiunaroituvlastnadtakvomduom,naroitu postojanost i vrstinu, urezuju se ozlojeenou i mrtvilom srca, neverjem. U duu se vraaju demoni, izgnani molitvom: razljueni prethodnim izgnanjem, oni se vraaju sa veomestinomiuveembroju.Budepotonjegoreovjekuonomeodprvoga(Mt12,45),po reima Jevanelja: stanje onoga koji se podvrgao vladavini strasti i demona posle izbavljenjaodnjihposredstvomistinskemolitveneuporedivojejadnijenegostanjeonoga koji nije ni pokuao da svrgne sa sebe grehovni jaram, ko nije vadio ma molitve iz njegovihkorica.tetaodrazmakailiperiodinognaputanjamolitvenogpodviga,slinaje tetikojanastajezbogpotpunognaputanja;tatetajeonolikoveakolikosudugotrajniji razmaci.Uvremekadpodvinicipospae,tojestuvremenjihovogneradaumolitvi,doe 221

njihov neprijatelj nevidljiv za ulne oi, neprimetljiv za podvinike, koji su sebi dopustili zanos i rasejanost, i posija kukolj po penici (Mt13,25). Seja korova je veoma iskusan, podmukao, pun zlobe: njemu je lako da poseje korov, koji je bedan, nitavan po svojoj spoljanjostiiusvompoetku,alinakraju,mnogobrojnimizdancimaobuhvataiobavija itavu duu.Kojinijesa mnomrekaojeSpasiteljprotivmeneje;ikoji nesabira samnom, rasipa (Lk 11,23). Molitva sebe ne poverava dvodunim, nepostojanim delateljima; nepouenima je veoma teka, i bezumnik nee ostati u njoj: bie mu kao teak kamen iskuenja, i hitaedajeseoslobodi. Sluajedo,iprihvativoljumoju,ineodbacimojsavet:istavinogesvojeunjeneokove,ivratsvoj unjenugrivnu.Poturiramesvojeinosije,inegnuajsenjenihuza.Svomduomjojpristupi,i svomsnagomsvojomodrinjenput.Ispitajipronai,iupoznaejeidreisezanju,neostavljaj je.Nakrajuenaipokojnjen,ipreokrenuetiseuradost:iodveeteputevinjeniuutvrenje mira,injenegrivneobuieteuslavu(Sir6,2130).Amin. NAPOMENE: 1. Pouka49. 2. UcrkvenoslovenskojBibliji(istavi). 3. Odgovor421. 4. Pouka28,gl.17 5. Pouka4,gl.93 6. Lestvica,pouka28,gl.21 7. SvedoanstvaosastavljauCvetnika,svetenomonahuDoroteju,nalazeseuprvom tomuAsketskihogledaulankuPosetaValaamskommanastiru. 8. Cvetnik,svetenomuenikDorotej,Pouka30.i32. 9. Cvetnik,Pouka32. 10. Cvetnik,Pouka32. 11. Skitskipaterik,Nezaboravnakazivanja,gl.129. 12. Dobrotoljubnje,tom1. 13. Izabranoklasje,izdanjeOptinskepustinje1848.god. 14. Lestvica,Pouka1,gl.26. 222

15. Arhitekte,graditelji. 16. Dobrotoljublje,tom1,gl.118 17. PrepodobniMarkoPodvinik,Oduhovnomzakonu,gl.84. 18. PoobjanjenjuprepodobnogMarkaPodvinika,uistojtoj84.glavi. 19. Pouka16.Ovdejereblagovoljenjedodataraditanogizraavanjamislipisca. 20. SvetiIsakSirijski,Pouka55. 21. SvetiIsakSirijski,Pouka61,veomaznaajna. 22. Pouka2. 23. Pouka2. 24. Oprelesti,Dobrotoljublje,tom1. 25. Lestvica,Pouka28,gl.19. 26. Lestvica,Pouka28,gl.17,21,27,28. 27. Pouka11. 28. Skitskipaterik. 29. Pouka26,gl.52. 30. Dobrotoljublje,tom1,gl.118, 31. PrepodobniKasijan,Razgovor2;Lestvica,Pouka4,gl.106. 32. SvetiKalistiIgnjatijeKsantopul,Obezmolvijuimolitvi,gl.14i15,Dobrotoljublje, tom2. 33. Otreemvidupanjeimolitve,Dobrotoljublje,tom1. 34. OcineprestanuIsusovumolitvunazivajuseanjemnaBogaipouavanjem. 35. Pouka28,gl.31. 36. PredgovorshimonahaVasilija. 37. VarsanufijeVeliki,Odgovor268. 38. itijeprepodobnogDositeja,upoetkupoukaprepodobnogaveDoroteja. 39. Lestvica,Pouka4,gl.17. 223

40. Lestvica,Pouka15,gl.55.Odgovori252i255. 41. IzrukopisnepoukearhimandrituNikonu. 42. VelikietiminejmitropolitaMakarija. 43. Isto. 44. ivotprepodobnogSimeona,etiminej,21,jul. 45. SvetiIsakSirijski,Pouka43. 46. Smirenoumne pomisli koje doprinose molitvi opisane su u Prvoj pouci svetog SimeonaNovogBogoslova. 47. Iznemoglost,kojanastajezbogblagodatneutehe,pominjesvetiIsakSirijskiuPouci 44. 48. CitatizitijasvetogSaveOsveenog,uPouciNikiforaMonaha,Dobrotoljublje,tom 2. 49. PrepodobniKasijanRimljanin,Oduhugneva,knj.8,Postavkeopteia. 50. PrepodobniVarsanufijeVelikiiJovan,Odgovor311.iOdgovor313. 51. Peerskipaterik,itijaprepodobnihIsakijaiNikite. 52. Lestvica,Pouka27,gl.55. 53. Lestvica,Pouka4,gl.120. 54. Pouka3,gl,12,13,14 55. Pozajmljenoizranijenavedenih12,13.i14.glavePouke3.prepodobnogMakarija Velikog;viditakoe:Pouku2.prepodobnogNilaSorskog,str.100,uizdanjuSvetog sinoda1852.godine. 56. Pouka4,gl.8. 57. Pouka55iPouka2. 58. Pouka1. 59. SkitskipaterikiNezaboravnakazivanja,oPimenuVelikom,gl.62. 60. Iz15.glave,deo5,Dobrotoljublje,tom1. 61. Pouka7,gl.14.

224

62. PrepodobniSimeonNoviBogoslov,gl.33,Dobrotoljublje,tom1. 63. Isto. 64. Pouka106,premaslovenskomtekstu. 65. Knjiga11,Oustavunonihmolitviipsalama,gl.3. 66. Izabranosarazliitihmesta55.pouke. 67. Isto. 68. Isto. 69. Isto. 70. Isto. 71. Isto. 72. Isto. 73. PatrologiaeGraecae,tomusXXXIV,MacariiAegiptiiliberdelibertatementis,cap.5 i6. 74. Isto. 75. PatrologiaeGraecae,tomusXXXIV,MacariiAegiptiiliberdelibertatementis,cap. 19 76. Liberdepatientiaetdiscretione,cap19 77. SvetiKalistiIgnjatijeKsantopul,gl.49,Dobrotoljublje,tom2 78. PrepodobniNilSorski,Pouka3 79. PoetakPouke2 80. PrepodobniNilSorski,Pouka11 81. Skitskipaterik,IzrekeTeodoraEgipatskog.TakoeiprepodobnogSimeonaNovog Bogoslova. 82. SvetiIsakSirijski,Pouka55. 83. PoukeocaSerafima,izdanje1844.god. 84. Skitskipaterik. 85. Skitskipaerik 225

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OPAENjUNASEBE[1] Dua svakog vebanja u Gospodu jeste paenje. Ako ovek ne pazi na sebe, onda su sva takvavebanjaneplodna,mrtva.Koelispasenje,tajmoradauredisebetakodamoeda pazinasebeikadajesamikadajeokruenljudimaizauzetposlovima,dakleusvimonim situacijama u koje ga, ponekad, same okolnosti uvlae protiv njegove volje. Strah Boiji nekapretegnenavagisrcanadsvimostalimoseanjima:tadaoveklako pazinasebeiu kelijnomtihovanjuiusredsvetskebukeivreve. Razboritaumerenostujeluumanjujevrelinukrviitimeznatnopomaeovekudapazina sebe; a uzrujavanje krvi na primer zbog prekomernog uzimanja hrane, zbog poveane ivostitela,zbogsilnoguzbuenjaizazvanoggnevom,zbogushienostipraznomslavomi zbog ostalih razloga izaziva mnotvo pomisli i matanja, drugim reima rasejanost. ovekukojielidapazinasebesvetiocinalaupresvegaumereno,ujednaeno,ustrajno uzdravanjeujelu.[2] Kada se probudi slino onome koji oekuje da se svi ljudi probude iz mrtvih upravi mislipremaBogu,prinesinartvuBoguprveinajboljepomisliuma,dokjonijeprimio nikakvesujetneutiske.Utiini,veomaoprezno,obavisvetojetelupotrebnokadaustane iz sna, proitaj uobiajeno molitveno pravilo, ali pri tome manje vodi rauna o obimu i duini trajanjamolitvoslovlja,avieonjegovomkvalitetu,to jesto tomeda ga uinisa paenjemiradipaenja,asvezatodamolitveniduhmilostiiutehaoplemeneioivesrce. Posle molitvenog pravila, opet svim silama vodei rauna o paenju, itaj Novi zavet, a prvenstvenoJevanelje.PritomitanjupomnozapaajsvezaveteizapovestiHristoveda bi po njima mogao da upravlja svoju delatnost, vidljivu i nevidljivu. Obim i duina trajanja itanja zavise od ovekovih snaga i okolnosti. Ne treba preoptereivati um prekomernim itanjem molitava i Pisma; ne treba, takoe, proputati svoje obaveze radi neumerenog bavljenja molitvom i itanjem. Kao to prekomerno uzimanje hrane kvari i slabi eludac, tako i neumereno uzimanje duhovne hrane slabi um, odvraa ga od pobonih razvijanja dobrih sposobnosti, navodi na njega uninije.[3] Poetniku sveti oci predlau este, ali kratke molitve. A kada um dostigne punou duhovnog rasta, kada ovrsne i sazri, tada e biti u stanju da se neprestano moli. Upravo na hriane koji su dostigli savreni rast u Gospodu se odnose rei svetog apostola Pavla: Hou, dakle, da se muevimolenasvakommjestu,podiuisveterukebezgnjevaidvoumljenja,[4]tojestmirnoi 226

bez ikakve rasejanosti i zanesenosti. Ono to je svojstveno oveku jo nije svojstveno detetu. Kada Sunce istine, Gospod na Isus Hristos, posredstvom molitve i itanja ozari oveka,tadanekaonizlazinadeladnevnogpopritaipritomepazidausvimnjegovim delimaireima,ucelomnjegovombiuvladaidejstvujesvesvetavoljaBoija,otkrivenai objanjenaljudimaujevanelskimzapovestima. Ako tokom dana, kojim sluajem, bude imao slobodne trenutke, iskoristi ih za paljivo itanje nekih izabranih molitava, ili nekih izabranih mesta iz Pisma, i njima iznova potkrepi duevne snage, potkrepi jer ih delatnost u ovom sujetnom svetu iscrpljuje. Ne bude li tih zlatnih trenutaka, onda treba da zaali za njima, kao za kakvim izgubljenim blagom. Izgubljeno danas ne treba gubiti i sutra: zato to se nae srce lako preputa nemaruizaboravnosti,anjihovplodjemranoneznanje,tolikopogubnoudeluBoijem, udeluspasenjaoveka. Desi li se da kae ili uini neto protivno zapovestima Boijim, ne asei ni asa lei greku pokajanjem, i posredstvom iskrenog pokajanja vraaj se na put Boiji sa koga si skrenuo naruavanjem volje Boije. Ne zadravaj se van puta Boijeg! Nadolazeim grenim pomislima, matanjima i oseanjima suprotstavljaj s verom i smirenjem jevanelskezapovesti,ipritomegovorisasvetimpatrijarhomJosifom:Kakobihuiniotako grdno zlo i Bogu zgrijeio.[5] ovek koji pazi na sebe duan je da odustane od svakog matarenja,kolikogodonobiloprimamljivoilepoizgledalo:svakomatarenjejelutanje umaizvanistine,uzemljinepostojeihineostvarivihutvara,kojevarajuiobmanjujuum. Posledicematarenjasugubitakpaenjanasebe,rasejanostumaiokorelostsrcaumolitvi, aiztogaproizilaziduevnorastrojstvo. Uvee,doksespremazasan,kojiuodnosunaivottogadanajestesmrt,preispitajsvoja delauinjenatogdana.Akovodipaljivivot,ondatakvopreispitivanjenijeteko:paenje nasebeunitavazaboravnost,tolikosvojstvenurasejanomoveku.Potose,dakle,priseti svih svojih sagreenja, uinjenih delom, reju, pomilju, oseanjem, prinesi zbog njih pokajanje Bogu, dobru volju i iskreni zalog da e ih ispravljati. Zatim, nakon itanja molitvenogpravila,mislimaoBoguzavridanzapoetmislimaoBogu. Kudaodlazesvepomisliioseanjaovekakojispava?Kakvojetotajanstvenostanje,san, tokomkogaduaitelojesuivi,auistimahneive,dalekiodsvestiosvomivotu,kao da su mrtvi? San je isto tako nesaznajan kao i smrt. Tokom sna dua se, kao u svom venom poinku, odmara i tako zaboravlja najljue zemaljske nevolje i nesree. A telo!... Akoonoustajeizsna,ondaeneizostavnovaskrsnutiiizmrtvih.VelikiAgatonjerekao: Bezpojaanogpaenjanasebenemoeseuznapredovatiuvrlini.[6]Amin.

227

 NAPOMENE: 1. Napisanoueljidapobonisvetovniovekprovodipaljiviivotusvetu. 2. Dobrototublje,deoII,glaveprepodobnogFilotejaSinajskog. 3. IsakSirijski,Slovo71. 4. 1Tim2,8. 5. Post39,9. 6. Skitskipaterik. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI MOLITVENIUMTRAISJEDINjENjESASRCEM Zatvorilasusevrata oseanja:jezikseprepustioutanju,oisusezatvorile,uhoneuje nita to je van mene. Um, odeven u molitvu, zbacuje breme zemaljskih pomisli, a onda silazi do kleti srca. Vrata kleti su zakljuana; svuda je tama, mrak neprobojni. I um, u nedoumici, poinje da kuca molitvom na vrata srca; stoji strpljivo pred vratima, kuca, eka, opet kuca, opet eka, opet se moli. Nema nikakvog odgovora, ne uje se nikakav glas!Mrtvatiinaimrakodgovarajugrobnimmukom.Umodlaziodvratasrca,tuan,iu gorkom plau trai utehu. Nije mu bilo doputeno da stane pred Cara nad carevima u svetiliteunutranjekleti. Zato,zatosiodbaen? Na meni je peat greha. Navika da pomiljam o zemaljskom rasejava me. Nema u meni snage zato to mi Duh ne dolazi u pomo; Duh svesveti i sveblagi, obnovitelj jedinstva uma, srca i tela, ije je razdvajanje posledica stranog ovekovog pada. Bez svemogue, tvorakepomoiDuhamojisopstveninaporisuuzaludni!Onjemnogomilostiv,beskrajno ovekoljubiv,alimojaprljavtinanedozvoljavaDuhudamipristupi.Umiuseusuzama, 228

oistiu se ispovedanjem mojih grehova, neu dati mome telu ni jela ni sna jer je sa njihovim izobiljem povezana ogrubelost due; sav, odeven u pla pokajanja, sii u do vrata moga srca. Tamo u stati, ili sesti, kao slepi ovek iz Jevanelja, podnosiu neugodnostidosadumraka,vapiuSvemonomedapomiluje:Pomilujme![1] Isiaoje,istao,ipoeodazazivakrozpla.Uporeivaojesebesaslepimovekomkoji nijevideoistinitu,nezalaznuSvetlost,sagluviminemimkojinijemogaonidagovorini daujeduhovno;oseaojeposamojstvaridastvarnoslep,gluvinemstojipredvratima Jerihona, srca nastanjenog gresima: eka isceljenje od Spasitelja, kojeg ne vidi, kojeg ne uje,kojemviemodasamimsvojimjadnimstanjem.NeznaNjegovoime,nazivaSina BoijegsinomDavidovim:teloikrvnemogudaodajupoastBogukaoBogu. PokaitemikojimeputempoiSpasitelj?Tajputjemolitva,rekaojeovekuproroku ime Boga i Duhom Boijim: rtva hvale proslavie me, i tamo je put kojim u mu pokazati spasenje Boije.[2] Recite mi u koji e as poi Spasitelj? Ujutru, u podne, ili predvee? StraiteimolitesejerneznateukojieasdoiGospodva.[3] Putjepoznat,aasnijeodreen!Izaiuizvangrada,stauilisestikrajkapijeJerihona, kakomesavetujesvetiPavle:IzaimokNjemuizvanstanita,porugunjegovunosei.[4]Svet prolazi; sve je u njemu nepostojano. On nije nazvan ak ni gradom, nego stanitem. Ostaviustrastpremaimanju:njegamimosvojevoljeostavljamonakonsmrti,aestoipre smrti; ostaviu poasti i prolaznu slavu; ostaviu ulne naslade: sve to oduzima sposobnost za podvige i duhovna zanimanja. Ovdje nemamo postojana grada, nego traimo onajkojiedoi,[5]kojegprethodnomoramotkritiumomsrcumilouiblagodauBoga, Spasiteljamoga.AkoneueutajanstveniJerusalimduhomjozazemaljskogivota,ni nakonizlaskadueiztelanemoeimatiubeenjedaetibitidozvoljenulazakunebeski Jerusalim.Prvojezalogadrugog.[6]Amin. NAPOMENE: 1. Mk10,48. 2. Ps49,23. 3. Mt24,42iMk13,33. 4. Jev13,13. 5. Jev13,14. 6. PrepodobniIsihije,Dobrotoljublje,deo2,gl.4.Slinonjemurazmiljajuiostalisveti oci.

229

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SUDITE PRAVO I MIRNO NA VRATIMA SVOJIM, I NE LjUBITE KRIVE ZAKLETVE,GOVORIGOSPODSVEDRITELj[1] Vrata:tosuvratadue,krozkojaunjuulazeraznepomisliiutisci. Svojim:samatavrata,zapravo,pripadajuoveku. Sudite:naumjetajsudijatosetinavratimaisudi:[2]onsreujeipreispitujepomislii utiskedokdolazepredvratadue,inaosnovutogaputauhramdueonekojitrebada buduunjemu,aneputaonekojinetrebadabudu. Sudite pravo i mirno na vratima svojim: um, sudija koji sedi i sudi na vratima due, mora prilikom sreivanja pomisli i utisaka da prima jedino one istinite. Istinita misao, istiniti utisak istiniti zato to izviru iz Gospoda, koji je sam Istina donose sa sobom u duu neiskazivi mir i tiinu, i poznaju se po tome to su od Istine, od Hrista, jer On svojim uenicimadajemirili(tojeisto)smirenje,asvezatodanikakvazemaljskanevoljanebi uznemiravalanjihovosrce.Suprotnoovome,pomislipotekleoddemona,govoriVeliki Varsanufije pune, pre svega, uznemirenja i tuge, vuku za sobom potajno i lukavo: neprijateljiseoblaeuodelaovija,tojestulivajunaizgledpravemisli,aiznutrasuvuci grabljivci,[3]daklekraduivarajusrcanezlobivih[4]pomouonogatoizgledadajedobro,a ustvarijepogubno.Pismokaezazmijudajelukavijaodsvih:stoganeprestanomotrina njenu glavu[5], da ne bi nala u tebi rupu i da, nastanivi se u njoj, ne bi napravila pusto.[6]Glavazmijejepoetaknjenepomisliilimatanja. Ineljubitekrivezakletve.imavolskapomisaodoenavratadue,onanastojidadobije privid pravednosti, a onda prinosi umu, tom sudijito sedi i sudi na vratima, nebrojena opravdanjadabidobilaodobrenjezaulazakuduu.Aliproroknezapovedadavolimota lanauveravanja,tulanuzakletvu.Takvepomislinetrebaniprihvatati,nislagatisesa njima: ne treba ak ni besediti sa njima, ve odmah, im se grena pomisao pojavi, pribegavati molitvom Gospodu Bogu da bi On oterao neprijatelja od vrata duevnih.[7] Amin.

230

NAPOMENE: 1. 3ax8,16i17. 2. Poobiajustarih,careviiostalestareinesudilisulino,izatakavsudizabralisu mesto kraj gradskih vrata. Primer za to moe se videti u itiju svetog velikomuenikaGeorgija.etiminej,23.april. 3. Mt7,15. 4. Pim16,18. 5. Post3,15. 6. VarsanufijeVeliki,Odgovor59. 7. SvetiIsakSirijski,Slovo30. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI DOKAZOVASKRSENjULjUDSKIHTELA,UZETIZDELOVANjAUMNEMOLITVE U zabaenom, malo poznatom, malo znaajnom manastiru, smetenom izmeu uma i movara,iveojenekimonah.Sastrahom,sanepoverenjempremasebi,prouavajuidela svetih otaca, udubljivao se on u molitvu koju je tvorio umom u dubini i strogoj tajnosti duevnekleti. Jednom prilikom monah je stajao u crkvi udubljujui um u srce i srce je neoekivano krenulo molitveno prema umu, a sa sobom je povuklo celokupno telo u sveto, duhovno stanje, neiskazivo reima, vee od svih strasti, shvatljivo jedino opitom. im je monah opazio toliko neobino, novo stanje svoga tela, neko tajanstveno poznanje obasjalo je njegov um. Postale su mu jasne do tada tako mu se inilo zagonetne i neobine rei svetog Jovana Lestvinika: Zavapih svim srcem mojim,[1] to jest, telom i duom i duhom.[2]

231

Etodokazazavaskrsenjeljudskihtelakojegimamusebisamom!Akojetelosposobnoza duhovnaoseanja,akomoedazajednosaduomuestvujeublagodatnojutehi;akood sada moe da postane priasnik blagodati, kako onda nee vaskrsnuti za ivot veni, po uenjuPisma? BlagodausubilaosoljenatelasvetiteljaBoijihipropadljivostnijemogladaihdotakne! Pobedomnadpropadljivouonisuveotpoelisvojevaskrsenje;izlivajuiisceljenja,oni dokazujudaunjimaprisustvujeblagodat,daunjimaiviveniivot,komenemadruge nego da se u svoje vreme razvije u preslavnom vaskrsenju, a njega je ljudskom rodu predodredioidarovaoIskupiteljna,GospodIsusHristos.Amin. NAPOMENE: 1. Ps.118,145. 2. Lestvica,Pouka28,glava61. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OSMIRENjU (RAZGOVORIZMETJUSTARCAINjEGOVOGUENIKA) Uenik:tajesmirenje7. Starac: Ima jedna jevanelska, ljudskom umu nesaznajna vrlina koja Hristovim mirom sjedinjujesveovekovesnageujedno. Uenik: Ako je nesaznajna, kako onda znamo da postoji? A tim vie: kako moemo da steknemotakvuvrlinukojunemoemonidasaznamo? 232

 Starac:Daonapostojiznamopomouvere,izJevanelja,asamuvrlinudoznajemoopitno, umeriukojojsmojezadobili.Noinakonzadobijanjaonaostajenesaznajna. Uenik:Azatoto? Starac: Zato to je boanstvena. Smirenje je uenje Hristovo, svojstvo Hristovo, dejstvo Hristovo.Spasiteljeverei:Nauiteseodmene,jersamjakrotakismirensrcem[1],svetiJovan Lestvinikobjanjavaovako:Nauitese,alineodanela,neodoveka,neizknjige,nego odmene,tojestodtogatoetemeneprimiti,odmogsijanjaidejstvauvama,jersamja krotakismirensrcem,iduom,itelom.[2]AkakodasaznamosvojstvoidejstvaHristova? Onasuikadihosetimonesaznajna,kakojeiapostolrekao:ImirBoiji,kojiprevazilazisvaki um, sauvae srca vaa i misli vae u Hristu Isusu.[3] Mir Boiji je i naelo i neposredna posledica smirenja; on je dejstvo smirenja i uzrok tog dejstva. On deluje na um i srce svemoguom Boijom silom. A samu Boiju silu i njeno dejstvo ne moemo saznati na prirodannain. Uenik:Anakojinainmoemodadostignemosmirenje? Starac: Ispunjavanjem jevanelskih zapovesti, a prvenstveno molitvom. Blagodatno dejstvo smirenja potpuno se podudara sa blagodatnim dejstvom molitve, tanije: to je jednoteistodejstvo. Uenik:Izloimi,molimte,detaljnoobanainasticanjasmirenja. Starac: Oba su izloena u uenju svetih otaca. Sveti Jovan Lestvinik govori da jedni, voeni Boijim Duhom, prilino dobro mogu da rasuuju o smirenju,[4] a sveti Isak Sirijski kae da Sveti Duh tajanstveno ui smirenju oveka koji se pripremio za takvo uenje.[5] Mi smo, sakupljajui mrve koje padaju sa duhovne trpeze gospodara naih, svetih otaca,[6] stekli veoma oskudnu predstavu o smirenju; i sami nastojimo da se nje drimo i da je kao dragoceno predanje otaca predajemo onima koji nas pitaju. Dobijene predstaveosmirenjumoemosasvimopravdanonazvatimrvicama:samuriznicuunjenoj neispunjivojpunoiimaonajkojijeusebinaaoHrista. 233

Prepodobni ava Dorotej govori da smirenje prirodno nastaje u dui kao posledica postupanjapojevanelskimzapovestima...Tusedogaaistotoiuupoznavanjunaukai vetine leenja. Kada ih neko dobro naui, i kada se zatim sistematski bavi njima, onda malopomalo,kroztobavljenje,tamonaunik,aovamolekar,stienaviku,anemoeda kae i objasni kako je stekao naviku upravo zato to ju je duaprimila postepeno i kroz takvobavljenje.Istosedeavaipristicanjusmirenja:krozispunjavanjezapovestistvarase nekasmirenanavika,itonikonemoedaobjasnireima.[7]Izovoguenjaprepodobnog aveDorotejaoiglednosledizakljuak:akoelidanaesmirenje,ondamorabriljivo da izuava Jevanelje i da isto tako briljivo ispunjava sve zapovesti Gospoda naeg Isusa Hrista. Ako ispunjava jevanelske zapovesti, onda moe da doe do poznanja svojesopstvenegrenostiigrenosticelogoveanstva,anakrajuidosaznanjaiubeenja dasigrenijiigoriodsvihljudi. Uenik: ini mi se da je protivurena tvrdnja da neko ko veoma brino ispunjava jevanelskezapovestikroztodolazidosaznanjadajeupravoonnajveigrenik.Rezultat, po svoj prilici, mora biti suprotan. Ako neprestano izvrava vrline, i to izuzetno revnosno,ondanemoedanevididasiispunjenvrlinama. Starac:Poslednjeseodnosinaonekojiineprividnodobroizsebe,[8]izsvojepaleprirode. Kotakvodobroiniposvommiljenju,posklonostiizapovestisvogasrca,tajnemoeda ne vidi to dobro, ne moe da ne osea zadovoljstvo i oduevljenje zbog njega; sam se ponositimprividnimdobrom,naslaujeseljudskimpohvalama;trai,zahtevatepohvale; gnevanjenaonekojiodbijajudagahvale,mrziih.Onbrojisvojadobradela:naosnovu njihovog mnotva stvara miljenje o sebi, i na osnovu miljenja o sebi stvara miljenje o blinjimaonakokakogajestvoriofarisejpomenutuJevanelju.[9]Takvavrstadelatnosti dovodidotledaovekponedamislidajepravedan;onastvarapravednikekojeGospod odbacuje i koji odbacuju Gospoda, ili samo povrno i hladno ispovedaju Boga mrtvim ispovedanjem.[10] Potpuno suprotke posledice donosi ispunjenje jevanelskih zapovesti. im pone da ih ispunjava, podvinik odmah uvidi da ih ispunjava sasvim nedovoljno, neisto, dasesvakogaasapreputa svojim strastima, to jestozleenoj volji, daini ono to zapovesti zabranjuju. Zatim jasno uvia da je pala priroda neprijateljska Jevanelju. UpornopostupanjepoJevaneljuotkrivamusvejasnijeoskudnostnjegovihdobrihdela, mnotvonjegovihskretanjaiporaza,nesrenostanjepale,odBogaotueneprirode,koja jesteklaneprijateljskoraspoloenjepremaBogu.Osvruisenasvojprotekliivot,onvidi datajnjegovivotpredstavljaneprekidninizsagreenja,padova,postupakakojiizazivaju gnev Boiji, i zbog iskrenosti srca priznaje da je najvei grenik, dostojan privremenih i venih kazni, da mu je potpuno potreban Iskupitelj, i da u Njemu ima jedinu nadu u spasenje.Unjemusetakvomiljenjeosebistvaraneprimetno,kaoposledicaispunjavanja 234

zapovesti.PouzdanosemoetvrditidaseovekrukovoenJevaneljemneeuzdratida iznese svoje potpuno ubeenje da ne zna nijedno svoje dobro delo.[11] Takav ovek ispunjava zapovesti, a smatra da ih izopauje i skrnavi, kako govori sveti Petar Damaskin.[12]Nauimetvoritivoljutvoju[13]vieonuzplaBogu,onuvoljukojusiTi zapovediodatvorim,kojusenapreemdatvorim,alinemoguzatotomojapalapriroda nerazumetuvoljuinepokoravasenjoj.Uzaludnisubiliibieuzaludnisvimojinapori akomi Ti neprui rukupomoi.Duh Tvoj Bltijedino On samnekamevodi na zemlju pravu.[14] Dobro moe biti predmet verovanja i delatnosti jedino u Hristu Isusu i u SvetomDuhu,[15]rekaojeprepodobniMarkoPodvinik. Uenik:Neelitakvomiljenjeosebidovestidouninijailioaja? Starac: Ono e dovesti do hrianstva. Gospod je siao na zemlju upravo radi takvih grenika, kako je On sam objavio: Nisam doao da zovem pravednike no grenike na pokajanje.[16]UpravotakvigrenicimoguodsvegsrcadaprimeiispovedajuIskupitelja. Uenik: Recimo da postupanje po jevanelskim zapovestima dovodi do poznanja i saznanja svoje grenosti; ali kako dostii to da ovek prizna da je greniji od svih ljudi, meukojimaimauasnihzloinaca,zlotvora? Starac: To je opet prirodna posledica podviga. Ako se pred naim oima nalaze dva predmeta, iakojedanodnjihrazgledamosa svakom moguompanjom ineprestano, a nadrugineobraamonikakvupanju,ondaoprvomdobijamojasno,detaljno,odreeno miljenje, a o drugom ostajemo na najpovrnijem miljenju. Kod oveka koji ispunjava jevanelske zapovesti panja uma je stalno usmerena na sopstvenu grenost; kroz ispovedanjesvojihgrehovaBoguiplaonsetrudidaotkrijeusebinovemodriceimrlje. DokihotkrivauzBoijupomo,onnastojidaotkrijejotanovo,asvezatotogavue elja za bogoprijatnom istotom. Grehove blinjih on ne gleda. Ako zbog neega bude moraodaobratipanjunasagreenjablinjeg,ontoinisasvimpovrnoiuzgred,onako kakotoineljudizauzetineimnaroitim.Izsamognjegovogivotaproizilaziprirodnoi logino priznanje da je on grenik nad grenicima. To ureenje zahtevaju od nas sveti oci.[17] Molitveni podvig oveka koji nema takvo miljenje o samom sebi sveti oci smatraju nepravilnim. Brat je rekao prepodobnom Sisoju Velikom: Vidim da u meni prebivaneprestanoseanjenaBoga.Prepodobnijeodgovorio:Tototvojamisaojesteuz Boga, nije veliko: veliko je da vidi da si manji od celokupne tvari.[18] Osnova molitve je najdubljesmirenje.Molitvajevapajiplasmirenja.

235

U nedostatku smirenja molitveni podvig lako postaje sklon samoobmani i demonskoj prelesti. Uenik: Pitanjem o tome kako se pri napredovanju u vrlinama moe napredovati u smirenjuudaljiosamteodonoganatajedolazioredukazivanju. Starac:Vraamsenjemu.UpomenutomrazmiljanjuprepodobnogaveDorotejanavedena je izreka nekog svetog starca: Put smirenja to su telesni trudovi u razumu Ta pouka je veoma vana za brau koja se zanimaju raznim manastirskim posluanjima, od kojih su neka teka za telo, a druga su povezana sa duevnim podvigom. ta znai truditi se u razumu7. Znai nositi manastirski trud, kao kaznu zbog svoje grenosti, u nadi da e se dobitioprotajodBoga.Ataznaitruditisenerazumno?Truditiseiuistimahizgarati telomustrastima,ibitislavoljubiv,isamohvalisav,iponiavationubraukojanemogu danosetakavtrudzbogslabostiilinesposobnosti,akzboglenjosti.Kolikogodposlednji pomenuti trud bio pojaan, dugotrajan, koristan za obitelj u materijalnom smislu, on je nekoristan,akitetanzaduu,jerjeispunjavasujetom,aporednjenemamestauduini za kakvu vrlinu. Primer truda u razumu, dakle truda koji je uzneo trudbenika na visinu hrianskog savrenstva tako to ga je spustio u dubinu smirenja, vidljiv je u podvigu blaenogIsidoraAleksandrijskog.OnjepripadaoplemikomstaleugradaAleksandrije. KadgajemilostBoijaprizvalaumonakiivot,Isidorjestupiouopteiteljnimanastir nedalekoodAleksandrijeipredaosebeupotpunuposlunostigumanumanastira,muu ispunjenomSvetimDuhom.IgumanjezapaziodaseuIsidoruzbogvisokoginarazvila nadmena i surova narav, i zato je odluio da neko vreme deluje protiv takve duevne bolestinalaganjemposluanja,tekognetolikozatelokolikozabolesnosrce.Stupajuiu opteie,Isidorjeizjavioigumanudapredajesebenjemuonakokakosegvoepredaje kovau.Igumanmujezapovediodastojipredmanastirskomkapijomidasesvakomekoji ulaziiliizlazipoklonidonoguigovori:Pomolisezamene,umenijedemon.Gvozdeni Isidorjepokazaoposlunostigumanu,kaoaneoBogu.Nakonprovedenihsedamgodina utomposluanju,Isidorjeunapred,izBoijegotkrivenja,doznaozakrajsvogzemaljskog ivota,iskonaoradosno.Ostanjusvojeduezavremepodvigaonjeispovedaosvetom JovanuLestvinikuovako:Upoetkusamzamiljaodasamprodatkaorobzaiskupljenje mojih grehova, i zato sam sa mnogo gorine, prisiljavajui sebe, kao da lijem krv, inio poklone. Posle godinu dana, moje srce vie nije osealo bol, oekujui od samog Boga nagradu za trpljenje. Kad je prolo jo godinu dana, osetio sam svim srcem da nisam dostojan da ivim u manastiru, i da viam oce, i da razgovaram sa njima, i da ih u lice gledam,idaseprieujemsvetimtajnama.Ikadasamodstidaoboriooikzemlji,amisli jo nie, ja sam ve iskreno preklinjao one koji su ulazili i izlazili da se pomole za mene Bogu.[19] To su telesni trud i posluanje koji prelaze u znanje! To je njihov plod! Jedna 236

smirenamisaopredavalajeblaenogtrudbenikadrugoj,dubljoj,kaodagavaspitava,sve dotledokonnijeuaounajobilnije,tajanstvenooseanjesmirenja.Tosvetooseanjejeono to je svetom Isidoru, tom ivom hramu Boijem, otvorilo nebo. Smirenje ini oveka stanomBoijim,rekaojeVelikiVarsanufije.[20] PrepodobniavaDorotejnapoetkusvojepoukeosmirenjupostavlja,kaougaonikamenu osnovu zgrade, sledeu izreku jednog svetog starca: Smirenoumlje nam je potrebno pre svega, i moramo biti spremni da na svaku re koju ujemo kaemo oprosti, jer smirenoumljeunitavasvestreleneprijateljaiprotivnika.[21]Uodbacivanjuopravdanja, u okrivljivanju sebe i u traenju oprotaja u svim onim sluajevima u kojima u obinom svetovnom ivotu ljudi pribegavaju opravdanjima i umnoavaju ih sadrana je velika tajanstvena kupovina svetog smirenja. Nje su se drali i nju zapovedaju svi sveti oci. To delanjejeneobinoakosepovrnogledananjega,alisamoiskustvoneoklevadadokae dajesmirenjepunoduevnekoristiidaizvireizSamoistine,Hrista.Gosiodnajeodbacio opravdanjatakotoihnijeupotrebiopredljudima,iakojemogaodapokaeprednjimau svoj veliini svoju Boiju pravednost; ne, On je farisejima rekao: Vi ste oni koji se pravite pravedni predljudima,aliBogznasrcavaa; jer toje u ljudi visoko,gadostje predBogom.[22] Gle,slugemojegajavljaoGospoduprorokStarogzavetakojegaizabrah,Ljubljenimoj,koji je po volji due moje: metnuu Duh svoj na njega, i sud neznabocimajavie.Nee se svaati ni vikati, niti e ko uti po trgovima glasa njegova.[23] Hristos postrada za nas svedoi apostol Novogzavetaotanomispunjenjuproroanstvaostavljajuinamprimjerdaidemonjegovim stopama.Onvrijean,neuzvraaeuvredom;stradajuinepreae,negojeprepustioOnomekoji pravednosudi.[24] Ako smo, krivi zbog nebrojenih grehova, doli u manastir da radi svojih grehova podnesemo raspee sa desne strane Spasitelja naeg, onda priznajemo da blagovremena velikanevolja,kojagodnaienanas,nijenitadrugodopravednaplatazanaegrehovei pravednakaznazanjih.Utakvomduevnomstanjutraenjeoprotajausvakojprilicibie pravilan,logianin.Opravdanjereimanepripadahrianskomivoturekaojesveti IsakSirijski.[25]PrepodobniPimenVelikijeestogovorio:Mipadamoumnogaiskuenja zato to ne uvamo dostojanstvo koje dolikuje naem imenu. Zar ne vidimo da je ena Hananejka prihvatila ime koje joj je dato, i Spasitelj ju je uteio.[26] Isto tako je Avigeja reklaDavidu:Umenijenepravdamoja,[27]iDavidjuje,uvito,zavoleo.Avigejajeikona due,aDavidBoga:akoduaokrivisebepredGospodom,Gospodejezavoleti.Velikog supitali:taznaivisoko?[28]Onjeodgovorio:Opravdanja. Neopravdavajsebe,inaiepoinak.[29]Onomekojineopravdavasebe,tomejevoa smirenoumlje,aonomekojiopravdavasebe,tomejegordostvoa.Patrijarhaleksandrijski Teofil posetio je jednom prilikom Nitrijsku goru. U toj gori obitavala je brojna monaka zajednicaiprovodilaivotutihovanju.Avagorejebioovekvelikesvetosti.Arhiepiskop ga je upitao: ta je, oe, po tvom miljenju, najvanije na monakom putu? Ava je

237

odgovorio: Stalno optuivanje i osuivanje samog sebe. Arhiepiskop je na ovo rekao: Tako!Nemadrugogputa,osimtoga.[30] Zavriu moje oskudno uenje o smirenju prekrasnim uenjem prepodobnog Jovana Prorokaoovojvrlini.Smirenjesesastojiutomedaovekniukomsluajunepotujesebe radi neega, da u svemu odseca svoju volju, da se pokorava svemu, da bez zbunjenosti podnosi ono to ga zadesi spolja. Takvo je istinsko smirenje, i u njemu slavoljublje ne nalazi mesta. Smirenoumni ovek ne mora da pokazuje svoje smirenje smirenoslovljem dovoljnojedagovori:Oprostimi,ili:Pomolisezamene.Netrebase,takoe,samodazivati naizvravanjeniskihdela:to,kaoiprvo(tj.smirenoslovlje),vodikaslavoljublju,spreava napredovanje i vie nanosi tete nego koristi; ali kada neto zapovede, ne treba protivreiti,veizvravatisaposluanjemtovodiunapredovanje.[31] Uenik: Zar je upotreba mirnih rei, koju smo ovde nazvali smirenoslovljem, tetna po duu? ini se da upotreba takvih rei neobino prilii monahu, i da neobino pouava ljudeodsveta,jeronisluajuimonahovosmirenoslovljedolazeustanjenenihoseanja, milostiiljubavi. Starac:Gospodjerekao:Kakvajekoristovjekuakosavsvijetzadobije,aduisvojojnaudi?[32] Zlonikakonemoebitiuzrokdobra.Licemerjeiovekougaanjenemogubitionotonas izgrauje:obetestvarimogudasedopadnusvetuzatotosumuseuvekdopadale,one mogudaizazovupohvalusvetazatotosujeoduvekizazivale,mogudaprivukuljubavi poverenjesvetazatotosuihuvekprivlaile.Svetvolisvoje;njimesehvaleoniukojima on uje svoj duh.[33] Sama injenica da svet odobrava smirenoslovlje ve je i njegova osuda. Gospod je zapovedio da sve vrline inimo u tajnosti,[34] a smirenoslovlje je pokazivanjesmirenjasaciljemdatoljudivide.Onojepretvaranje,obmanjivanje,presvih sebe,aondaidrugih,zatotoutajivanjesvojihvrlinajestesamojednosvojstvosmirenja,a smirenoslovljeiprividnosmirenjeunitavajuupravotoutajivanje.Kadasisabraom govori sveti Jovan Lestvinik pazi na sebe i nikako nemoj nastojati da po bilo emu izgleda pravedniji od njih. Inae e napraviti dvostruko zlo: brau e ozlediti svojim licemerjemipretvaranjem,asamomsebienasvakinainpruitipovodzagordost.Budi revnostan u dui, i pri tome nikako ne pokazuj to telom, niti izgledom, niti reju, niti kakvim zagonetnim ponaanjem.[35] Koliko je korisno prekorevati sebe i okrivljivati za grenostpredBogomustrogojtajnostiduevnekleti,tolikojetetnoinititopredljudima. Ukolikodrukijepostupamo,ondasamopodstiemousebisablanjivomiljenjedasmo smireni, i prenosimo takvu predstavu o sebi zaslepljenim mirjanima. Priao mi je jedan monah da je u svom novom poetku nastojao da se veba u smirenoslovlju, jer je, zbog svogneznanja,smatraodajeononetoposebnovano.Jednomprilikomjesmirenoslovio takouspenodasusvisluaoci,umestouvidautodanjegovereinisuistinite,adajeon 238

smirenuemuseuvekisastojiciljsmirenoslovljazakljuilidaongovoriistinu:tadase on oalostio i pao u gnev. Pred ljudima se treba ponaati obazrivo i pobono, ali jednostavno: utanjem treba odgovarati i na pohvale, i na prekore, osim u onim sluajevima kada traenje oprotaja i umereno objanjenje, ukoliko postoji preka potreba za njim, mogu da stiaju i umire onoga koji nas prekoreva. Oni koji su uznapredovali u monakom ivotu zadobijaju naroitu slobodu i iskrenost srca, a to dvoje ne moe da ostane neprimetno u njihovom ponaanju sa blinjima. Njih svet ne voli! Svet ih smatra gordima,sasvimpravilnozapaasvetiSimeonNoviBogoslov.[36]Svettraipritvornost,a unjimavidiiskrenostkojamunijepotrebna,nailazinaizoblienja,kojasumumrska.Dok sam bio u jednom velikom gradu, dolazio je tamo zbog manastirskih potreba starac, neobino uznapredovao u duhovnom ivotu; sa njim je dolazio i njegov novi uenik poetnik.Nekipobonimirjanisupoelelidavidestarca.Onimsenijedopao.Veomaim se dopao uenik: kad je ulazio u bogate i ugledne kue, taj nije krio da je oaran zemaljskomveliinom,izatojesvimauzvraaodubokimnaklonima.Kakojeonsmiren! govorilisumirjanisaposebnimzadovoljstvomkojesuunjimaizazvalitinakloni.Staracje proveo svoj ivot u pla zbog svoje grenosti; otkrie greha u sebi smatrao je najveom ovekovom sreom; sa iskrenom ljubavlju i saaljenjem prema jadnom oveanstvu, podjednakojadnomiupalatamaukolibama,iskrenogsrca,saneobinompronicljivou kojujeomoguavalaistatakvaistotauma,eleojedapodeliduhovnablagasablinjima kojisugapitaliospasenju:timejeizazvaonezadovoljstvoprotivsebe. Uenik:Kakvajerazlikaizmeusmirenoumljaismirenja? Starac: Smirenoumlje je mudrost, vascelo preuzeta iz Jevanelja, od Hrista. Smirenje je oseanje srca, zalog srca, zalog koji potpuno odgovara smirenoumlju. Najpre se treba pouavatismirenoumlju;pomerivebanjausmirenoumljuduastiesmirenje,jerstanje srca uvek zavisi od misli koje je um usvojio. A kada ovekovo delanje oseni blagodat Boija, tada smirenoumlje i smirenje u izobilju ponu da stvaraju i produbljuju jedno drugo,uzpomosaradnikamolitveplaa. Uenik:Objasninaprimeruopitakakosmirenoumljedonosismirenjeiobrnuto. Starac: Boravio je kod mene kratko jedan poznati monah: stalno se izlagao raznim nevoljama,aBogujebiloblagougodnodamuone,takojeongovorio,zameneduhovnog starca. Zapazio sam da je monah, uprkos stalnim nevoljama, skoro uvek spokojan, esto radostan. Sav se predavao rei Boijoj i umnoj molitvi. Molio sam ga da mi, radi koristi 239

mojedue,otkrijeizegacrpiutehu.Odgovorioje:MojuutehudugujemmilostiBoijoji delimasvetihotaca,aljubavpremanjimadatamijeoddetinjstva.Kadanaiunevolje,ja, ponekad, ponavljam rei razbojnika koji je sa svog krsta ispovedao da je pravedan sud Boijipokomesuljudiosueni,itimispovedanjemuaoupoznanjeSpasitelja.Govorim: Podjelimamojimtosamzasluioprimam:sjetimese,Gospode,kadadoeuCarstvusvome.[37] Te rei izlivaju mir i spokojstvo u srce. Nekad, opet, pomislima tuge i zbunjenosti suprotstavljam rei Spasiteljeve: I koji ne uzme krst svoj i ne poe za mnom, nije mene dostojan;[38]umestozbunjenostiitugetadaumenizavladajumiriradost.Ostale,ovima sline, izreke Svetog pisma i svetih otaca imaju isto takvo dejstvo. Ponavljanje rei slava Bogu za sve, ili da bude volja Boija sasvim dovoljno deluje protiv veoma sloene nevolje. udna stvar, ponekad, zbog silnog dejstva nevolje, dua izgubi svu svoju snagu; dua, reklobise,ogluvi,izgubisposobnostdabilotaosea:tadaponemnaglas,protivvoljei mahinalno, samom sposobnou govora, da izgovaram: Slava Bogu, i dua, im uje slavoslovljeBoga,poinjemalopomalodaoivljavaodtogslavoslovlja,zatimseohrabri, umiri i utei. Ljudi kojima su date nevolje ne bi mogli da izdre u njima da ih tajno ne podrava pomo i blagodat Boija. A opet: bez nevolje ovek nije sposoban za tu tajanstvenuauistimahstvarnuutehu,kojamusedajesrazmernonjegovojnevolji,kakoje i psalmist rekao: Po mnotvu bolova u srcu mome, utehe Tvoje obradovae duu moju[39] Jednomsuprirediliprotivmeneopasnuspletku.Saznaosamzanju,alinisamimaonaina dajespreim:osetiosamtugudoiznemoglosti.Doaosamusvojukelijuijedvaizgovorio Spasiteljevereikojihsamsetadaprisetio:Nekasenezbunjujesrcevae,vjerujteuBogaiu menevjerujte[40]itugajeiezla;umestonjeobuzelamejeneiskazivaradost:moraosam da legnem na postelju, i ceo dan sam bio kao u zanosu, a u umu su se ponavljale rei i izlivale utehu u duu: Vjerujte u Boga i u mene vjerujte. Neverovanje je uzrok zbunjenosti srca, a uzrokspokojstva usrcu,blagodatnog mirausrcu, jestevera.Pri obilnom dejstvu vere celokupno ovekovo bie se pogruava u duhovno najutenije naslaivanje svetim mirom Hristovim, kao da ga to oseanje natapa i preispunjava. Ushieno njime, ono postajeneosetljivozastrelezbunjenosti.Sapravomsurekliocidaverajestesmirenje,[41] da verovati znai prebivati u smirenju i blagosti.[42] Takvo miljenje o veri i smirenju dobijasesvetimopitimapravilnogmonakogivota. Nekad se, opet, doputa nevolji da mui duu due vremena. Jednom prilikom, od iznenadnealosti,osetiosamnervniudarusrce:trimesecanisamizaaoizkelijejermeje tresla nervna groznica. Bog ini uvek sa nama veliko i neistraivo, slavno i uasno.[43] MoramodashvatimodasmoNjegovadela,dasmouNjegovojpotpunojvlasti,pastoga, u potpunoj pokornosti, sami sebe i jedni druge, i sav ivot svoj Hristu Bogu predajmo.[44] Neu se suzdrati da ti ispriam i sledei zanimljiv sluaj, koji donekle objanjavadejstvosmirenjadirektnoizsrca,bezprethodnihmislismirenoumlja.Jednom sam bio izloen kanjavanju i sramoenju. Kada su poeli da me kanjavaju i sramote, najednom sam osetio vrelinu u celom svom telu i neko reima neobjanjivo mrtvilo, a onda je najednom iz srca buknula elja da mi, zbog mojih grehova, ceo narod upuuje 240

porugeidamedelatiudarajupoobrazima.Tadasambuknuoulicu;celogmejeobuzela neiskazivaradostisladost;odnjihsamiveodvesedmiceuzanosu,kaodasamvansebe. Tadasamjasnoitanoshvatiodasvetosmirenjeumuenicima,sjedinjenosaboanskom ljubavlju, nisu mogle da zasite nikakve kazne. Muenici su prihvatali teke kazne kao darove, kao hladno pie koje je gasilo u njima arku e za smirenjem.[45] Smirenje je neiskazivablagodatBoija,ionasenesaznajnosaznajejedinoduhovnimoseanjemdue. Uenik:Obeaosidaemiobjasnitikakosmirenjenastajekrozmolitvu. Starac: Savez smirenja i molitve veoma jasno je izloio prepodobni ava Dorotej. Neprestano vebanje u molitvi govori svetitelj spreava gordost. Oigledno je da smiren i poboan ovek, znajui da se nikakva vrlina ne moe ostvariti bez pomoi i zatiteBoije,neprestajedaseneodstupnomoliBogu,dabimuBogukazaomilost.Kose neprestanomoliBogu,audostojenjedauininetotodolikuje,tajznaposredstvomkoga je to uinio, i ne moe da se preuznese, ni da to pripie sebi: sva svoja ispravljanja on pripisujeBogu,Njemuneprestanoblagodari,iNjemusemolineprestanoitrepetno,dane bibiolienpomoiodozgo,dasetakonebiotkrilanjegovasopstvenanemo.Onsemoli odsmirenja.[46]Akosenekoprilikomsvojemolitveudostojavadausebipodstakneduh milosti, taj plod usredsreene molitve, taj opitno zna da se upravo u dragocenim trenucima vladavine duha milosti javljaju u njemu pomisli smirenoumlja, a one mu predaju oseaj smirenja. Naroito se to deava onda kada duh milosti prate suze. to su ei trenuci vladavine duha milosti, tim ee trudbenik molitve biva slualac tajanstvenog uenja o smirenju, tim dublje to uenje prodire u njegovo srce. Stalna vladavinaduhamilostiodravaduuustalnomsmirenju,uduevnomstanjuneprestanih molitavairazmiljanjaoBogu.Svetiocizapaajudasmirenjesuprotnoodslavoljublja, kojeraznosiovekovepomislipovaseljeniusredsreujepomisliudui:izbesplodnogi lakomislenog sozercavanja vascelog sveta ono prevodi u veoma plodonosno i duboko posmatranjesamogsebe,uunutranjetihovanje,ustanjekakvoijestepotrebnozaistinsku molitvu,ikojenastajeizusredsreenemolitve.[47]Najzad,blagodatnodejstvosmirenjai blagodatnodejstvomolitvejestejednoteistodejstvo,kakosmovereklinapoetkunae besede. To dejstvo se javlja u dva oblika: u hristopodraateljnom smirenju i u boanskoj ljubavi, tom najviem dejstvu molitve. To dejstvo pripada Gospodu naem Isusu Hristu, koji boravi i dejstvuje posredstvom Svetog Duha, neizrecivo i nedokuivo, u svojim izabranimsasudima.Amin.

241

NAPOMENE: 1. Mt11,29. 2. Pouka21,gl.3. 3. Flp4,7. 4. Pouka21,gl.3. 5. Pouka38. 6. IzrazuzetodsvetogJovanaLestvinika,Pouka25 7. Pouka2,Osmirenoumlju. 8. BlaeniTeofilaktOhridskinaJevaneljepoLukiocarinikuifariseju(gl.18). 9. Lk18. 10. Mt9,13. 11. PrvajutarnjamolitvaprepodobnogMakarijaVelikog.Kanonik. 12. Dobrotoljublje,t.3,knjiga1,glava1. 13. Ps142,10. 14. Ps142,10. 15. Oduhovnomzakonu,gl.2,Dobrotoljublje,tom1. 16. Mt9,13. 17. PrepodobniNilSorski,Pouka5,Gordapomisao. 18. Azbunipaterik. 19. Lestvica,Pouka4,gl.23,24. 20. Odgovor210. 21. Pouka2. 22. Lk16,15. 23. Mt12,18,19.Is42,1,2. 24. 1Pt.2,21,23.

242

25. Pouka89. 26. Mt15,21idalje. 27. 1Car25,24. 28. Lk16,15. 29. Azbunipaterik. 30. NezaboravnakazivanjaiAzbunipaterik. 31. PrepodobniVarsanufijeiJovanProrok,Odgovor275. 32. Mt16,26. 33. Jn15,1820. 34. Mt6. 35. Pouka4,gl.82,83. 36. Dobrotoljubnje,tom1,gl.70,71,72 37. Lk23,41,42. 38. Mt10,38. 39. Ps93,19. 40. Jn14,1. 41. PrepodobniVarsanufijeiJovanProrok,Odgovor579. 42. IzrekaprepodobnogPimenaVelikog,Skitskipaterik. 43. estajutarnjamolitva. 44. Poslednjamolbanavelikojjekteniji. 45. itije svetih muenika Timoteja i Mavre, etiminej, 3 maj. Izvanredno itije! Na svim popritima svog podviga muenici nisu prestajali da ispovedaju da je muenitvozanjihprilikadaseoisteodgrehova.OsenjeniSvetimDuhom,onisu sastranomeljomprihvatalitooienje.Obiljesmirenjabilojesjedinjenounjima s obiljem natprirodne ljubavi. Kada su Mavru vodili na raspee, njena majka ju je zaustavila, ridajui za njom. No muenica se istrgla iz majinih ruku i, pohitavi prema krstu, rekla majci: Zato me odvlai od krsta, i ne da ki da se uskoro nasladimGospodommojimupodraavanjuNjegovesmrti. 243

46. Pouka2. 47. SvetiIsak,Pouka48. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OTRPLjENjU Domduejetrpljenje,jeronaiviunjemu;hranaduejesmirenje,zatotoseonahrani njime,[1]rekaojesvetiIlijaEkdik. I zaista: dok se hrani svetom hranom smirenja, dua moe da obitava u svetom domu trpljenja. A im nedostane te hrane, dua izlazi iz doma trpljenja. Kao vihor otima je duevninemir,odnosi,kovitla.Kaotalasipodiuseunjojraznestrasnepomisliioseanja, potapaju je u dubinu bezumnih i grenih razmiljanja, matanja, rei i postupaka. Dua zapada u stanje iznemoglosti, mranog uninija, esto se pribliava ponorima ubistvenog oajanjaipotpunograstrojstva. Hoe li da neprestano obitava u svetom domu trpljenja? Snabdej se hranom, neophodnom za takvo obitavanje: nalazi i umnoavaj u sebi pomisli i oseanja smirenja. To smirenje koje priprema za trpljenje nevolja pre njihovog dolaska i potpomae dobrodunomtrpljenjunevoljakadonedousvetiocisunazvalisamoprekorevanjem. Samoprekorevanjejeokrivljivanjesebezagrenost,zaonuzajednikusvimljudima,iza svojupojedinanu.PritomejekorisnodasepriseamosvojihnaruavanjaBoijegzakona i da ih brojimo ali ne i spoticanja i padova u blud: sveti oci su zabranili seanje na ta naruavanjazatotoobnavljajuuovekuoseajgrehainaslaivanjenjime.[2] Samoprekorevanjejemonakodelanje,umnodelanje,suprotstavljenoiprotivnobolesnom svojstvu pale prirode, svojstvu zbog koga se svi ljudi, pa i najnesumnjiviji grenici, koristei sve mogue lukavtine, upinju da pokau da su pravednici i da dokau svoju pravednost. Samoprekorevanje je prinuda za palu prirodu; prinudom ona smatra i molitvu i ostale monake podvige, a upravo njima se Carstvo nebesko s naporom osvaja, i pomounjihgapodvinicizadobijaju.[3]Napoetkuvebanjaunjemu,samoprekorevanje ima karakter nesvesnog mehanizma: izgovara se samo reima, bez naroite 244

blagonaklonosti srca, ak suprotno oseanju srca; zatim, malopomalo, srce poinje da pokazuje sve veu blagonaklonost prema reima samoprekorevanja; a na kraju samoprekorevanje e se izgovarati iz cele due, uz izdani oseaj plaa, umanjie i zaklonie pred nama nedostatke i sagreenja blinjih, pomirie nas sa svim ljudima i okolnostima, sabrae po celom svetu rasejane pomisli u in pokajanja, pruie usredsreenu molitvu, ispunjenu duhom milosti, nadahnue nas i naoruati nesavladivomsilomtrpljenja. SmirenimmislimasamoosuivanjaispunjenasusvamolitvoslovljaPravoslavnecrkve.Pa opet monasi posveuju svakog dana deo vremena upravo razvijanju samoprekorevanja. Onisetrudedasamoprekorevanjemuvere,ubedesebedasugrenici:palaprirodanee da veruje u to, nee da prihvati takvo saznanje. Samoprekorevanje je korisno za sve monahe: i za poetnike, i za uznapredovale, i za one to obitavaju u opteiu, i za tihovatelje. Za poslednje najopasnija strast, koja troi celokupno njihovo delanje, jeste visokoumlje:[4]a,suprotno,osnovnavrlina,nakojojsezasnivajuidresveostalevrline, za njih je samoprekorevanje. Upravo zato je ava nitrijskih tihovatelja rekao da je, po njegovom miljenju, njihovo najvanije delanje neprestano samoprekorevanje.[5] Samoprekorevanje,dostignuvisvojupunou,iskorenjujeposlednjuzlobuizsrcatakoto potpunoiskorenjujeiznjegalukavstvoilicemerje,kojineprestajudaiveusrcusvedotle dok samoopravdavanje nalazi u njemu mesta. Prepodobni Pimen Veliki je rekao da se mrnja prema lukavstvu sastoji u tome da u svakom sluaju opravdavamo blinjeg a okrivljujemo sebe.[6] Ova izreka je zasnovana na Spasiteljevim reima: svakoga ko osuujeblinjegSpasiteljjenazvaolicemerom.[7]Dokprekorevasamogsebe,tihovatelje uvidetidasusviljudisvetiianeli,adajeongreniknadgrenicima,ipogruziese,kao ubezdan,uneprestaniduhmilosti. IzvanredneprimeresamoprekorevanjaimamouJecanjimaprepodobnogIsaijeOtelnika i u Dvadeset slova svetog Isaka Sirijskog. Sveti Isak, ija knjiga sadri pouke za tihovatelje, dao je takav naslov svome Slovu: Slovo koje sadri najnunije i najkorisnije svakodnevno podseanje onome koji, pozvan da pazi jedino na sebe, tihuje u svojoj keliji. Jedan brat govorisveti Isaknapisaojeovoto slediistavljaoto stalno pred sebe,da bi se podseao: U bezumlju proiveo si svoj ivot, posramljeni i svakog zla dostojni ovee! Sauvajsebebarovogdanatotijeostaoodtvojihnartvutvojojsujetiprinetihdana,koji su se, bez dobrih dela, obogatili zlim delima. Ne postavljaj pitanja o ovome svetu, ni o njegovomstanju,niomonasima,nionjihovojdelatnosti,kakvajeona,niobrojunjihovih podviganezalaziubriguobiloemutakvom.Izaaosiizsvetatajanstveno,ubrojaosi sebe u mrtve Hrista radi: ne ivi vie za svet, niti za ono to pripada svetu, da bi te predusreopoinak,idabibioivuHristu.Budispremanipripremljendaponesesvako poniavanje,svakunepravduiruganje,iprekoresvih.Primisvetosaradou,kaodasi stvarno dostojan toga.Podnesi sa blagodarenjem Bogu svaku bolest, svaku nevolju i nesreuoddemona,ijusivoljuizvravao.Hrabropodnosisvakuoskudicuinedau,jer 245

dolaze od prirode. S nadom u Boga podnosi liavanje telesnih potreba, jer e se ubrzo pretvoritiugnoj.TosveprimisadobromvoljomunadiuBoga,neoekujuiniizbavljenje ni utehu od bilo koga drugog. Prenesi na Gospoda svu brigu svoju,[8] i u svim svojim iskuenjimaosudisamogsebekaonjihovoguzronika.Nemojdatetasablazni,ineukori nijednoga od onih koji te vreaju: tisi okusio plod sa zabranjenog drveta i stekao svakojake strasti. Sa radou primi te nedae; neka te one kolikotoliko potresu, da bi se kasnije obradovao. Teko tebi i smrdljivoj slavi tvojoj! Svoju duu, ispunjenu svakim grehom, ostaviosi bez brige, neosuenu, a druge si osudio i reju i pomilju.Ostavi svinjamatuhranukojomsisedosadhranio.Kakotijestalodoljudi,oneisti!Kakosene stidi optenja sanjima kadsiivotproveobezumno!? Ako obratipanju na ovo, iako sveto nebudesmetaosuma,modaesespasti uz sadejstvoBoije.Aakonebude: poi e u mranu zemlju, u naseobine demona, iju si volju bestidno izvravao.Eto, potvrdiosamtisveto.AkoBogpravednopodignenatebeljudedativratezanepravdei hulekojesiprotivnjihpomislioiizgovarao,ondaceosvetzauvekmoradaustaneprotiv tebe.Zatoodsadprestani(dainitosidosadinio),iprimajplatukojatisedaje.Nasve ovo podseao je sebe brat svakoga dana da bi, sa blagodarenjem Bogu i sa svojom duevnom koriu, mogao da podnosi iskuenja ili muke, kaDa dou. I mi emo sa blagodarenjem podnositi ono to je na nas doputeno i dobijati korist blagodau ovekoljubivog Boga. Samoprekorevanje ima to osobeno, neobino korisno, tajanstveno svojstvodabudiuseanjuionasagreenjakojasubilapotpunozaboravljena,ilinakoja nijebilaobraenanikakvapanja. Vebanjeusamoprekorevanjuuvodinasunavikudaprekorevamosebe.Kadaonogakoji jestekaotunavikuzadesinekanevolja,unjemuistogtrenapoinjedadejstvujenavikai nevoljuprihvatakaozasluenu.Glavniuzroksvakezbunjenostigovoriprepodobniava Dorotej ako briljivo ispitamo, jeste to to ne prekorevamo sebe. Iz ovoga proizilazi svako rastrojstvo: zbog ovoga nikada ne nalazimo spokojstvo. Zato nije neobino to od svihsvetihujemo:Nemadrugogputaosimovoga.Nevidimodajebilokojisvetiteljnaao spokojstvo hodei nekim drugim putem! A mi hoemo da ga imamo, i da se drimo pravog puta, a da pri tome nikada ne elimo da ukorimo sebe. I zaista, ako ovek uini mnotvo vrlina, a ne dri se tog puta, on nikada nee prestati da se oalouje i da oalouje, i time e upropatavati sve svoje trudove. Suprotno ovome: ako prekoreva sebe, on je uvek u radosti, uvek u spokojstvu. Ako prekoreva sebe, kuda god poao rekaojeiavaPimentagodtezadesilo:nekateta,iliponienje,ilikakvaalost,tive unapredsmatradasidostojansveganeprijatnog,inikadatetonezbunjuje.Moelita biti spokojnije od toga stanja? Ali, rei e neko, ako me brat vrea, i ja ispitam sebe, i naemdamunisamdaonikakvogpovodazato,kakotadamogudaprekorevamsebe? Doista, ako neko preispituje sebe sa strahom Boijim, taj e nai da je dao povoda ili delom, ili reju, ili na neki drugi nain. Ako pak i vidi da, kako kae, danas nije dao nikakvogpovoda,ondajenekadranijeuvredionjegailidrugogbratauovomdelu,iliu nekom drugom, i morao je da postrada radi toga, ili radi kakvog drugog greha: a to se, 246

zaista,estodeava.Tako,akoneko,kakorekoh,ispitasebesastrahomBoijim,ipreispita svoju savest, svakako e nai da je kriv.[9] Kakva udna stvar! im poinjemo da prekorevamosebe,mahinalno,gotovonasilu,minapokondostiemosamoprekorevanje,i ononasinitolikosigurnimitolikodelujenanasdapomounjegapodnosimoinajvee nesree, a ne samo obine nevolje. Iskuenja ve nemaju takvu mo nad onim koji napreduje,naprotiv,pomerinapredovanja,onapostajulaka,madabisamaposebibila tea. Dua jaa onoliko koliko napreduje, i dobija snagu da strpljivo podnosi to to se desilo.[10] Snagu daje posebno hranljivo jelo: smirenje koje je prodrlo u srce. Upravo ta snagaijestetrpljenje. Nesumnjiva vera u promisao Boiji utvruje u trpljenju i potpomae samoprekorevanje. NeprodajulisedvavrapcazajedannovirekaojeGospodsvojimuenicimapanijedanod njih ne padne na zemlju bez Oca vaega. A vama je i kosa na glavi sva izbrojana. Ne bojte se, dakle.[11]?OvimreimaSpasiteljsvetajeizrazioonuneumornubrigukojuimaBog Osvojimslugamaisluiteljima,ikojumoedaimajedinosamisvemoguiisveprisutni Bog.TakvombrigomBogaonamamismoizbavljeniodsvakemalodunebrigeistrahao sebi,dakleodonogatoneverovanjeulivaunas.Ponizitese,dakle,podmonurukuBoiju,da vasuzvisikaddoevrijeme.SvesvojebrigepoloitenaNjega,jerseOnstarazavas.[12]Kadase izlaemonevolji,Bogtovidi.TosedeavaipoNjegovomdoputenju,aliipoNjegovom svesvetom promislu o nama.On doputa da se neko vreme pomuimo zbog naih grehova,dabinasizbavioodmuenjauvenosti.estosedeavadanatajniitekigreh ostajenepoznatljudima,ostajenekanjenzatotogajeprikrilamilostBoija;abatada,ili po isteku odreenog vremena, prinueni smo da donekle postradamo zato to smo nekogaklevetaliilinekomeprigovarali,gotovobezpotrebeibezazleno.Naasavestnam govoridastradamozbognaegtajnoggreha!MilostBoijajepokrilatajgrehidajenam prilikudanasukrasivenacnevinihstradalnikazapretrpljeneklevete,idaseujednokroz kaznuoistimoodtajnoggreha.Paljivorazmatrajmoto,iproslavimosvesvetipromisao Boiji,ismirimoseprednjim. Pouan primer samoosuivanja i samoprekorevanja, sjedinjenih sa slavoslovljem pravednih i mnogomilostivih sudova Boijih, pruila su tri sveta judejska mladia u Vavilonu,svezanaibaenaupeognjenu,uarenu.BlagoslovensiGospodeBoeotacanaih govorilisuonihvaljenojeiproslavljenoimeTvojeuvijekove.Pravedansiusvemutosiuinio sanama,isvadjelaTvojasuistinita,iputeviTvojisupravi,isvisudoviTvojisuistiniti.Tisiu djelosproveoistinitesudoveusvemutosinaveonanasinasvetigradotacanaih,Jerusalim,jer sipoistiniiposudunaveosvetonanaszboggrijehovanaih.Sgrijeilismo,ipostupilinezakonito, jer smo odstupili od Tebe, u svemu smo sgrijeili.[13] Sveti mladii su baeni u uarenu pe zbog svojevernosti istinitom Bogu: ne sagorevajui, ve ostajuiu njoj kao u prohladnoj odaji,onisupriznavaliiispovedalidasugrenicizajednosasugraanima kojisuzaista odstupili od Boga. Zbog ljubavi prema blinjima oni su proirivali na sebe sagreenja blinjih.Zbogsmirenja,buduidasubilisvetiipravednici,nisuhtelidaseudaljavajuod 247

braekojarobujugrehu.Iztogstanja,izstanjasamoosuivanja,smirenjailjubaviprema oveanstvu, iz opravdanja doputenja Boijih, oni su ve prineli molitvu Bogu za svoje spasenje.TakoemoimislavoslovitipromisaoBoijiiispovedatinaugrenostuvekkada naiu iskuenja, i naa lina i zajednika na temelju tih slavoslovlja i ispovedanja moliemousrdnoBogadanaspomiluje.SvetopismosvedoidaseslugamaBoijimkoji hodeputemzapovestiBoijihaljuposebnenevoljekaopomonjihovojdelatnosti,kakoje i Spasitelj sveta rekao: Otac nebeski svaku lozu koja rod raa u Hristu isti da vie roda rodi.[14] Te oiujue nevolje nazivaju se doputenjima ili sudovima Boijim; njih je u pesmi opevao sveti David: Sudovi Gospodnji su istiniti, ujedno opravdani.[15] Sudovima Tvojim naui me![16] Da saznam i uverim se: sve, meni bolno, deava se po promislu Boijem, po volji Boga moga! Tada u upoznati i to da e mi sudovi Tvoji pomoi u mom slabominedovoljnomblagougaanjuBogu.[17] Kao primer toga kako sudovi Boiji pomau slugama Boijim koje ele da blagougode Bogu,kakoihtisudoviuznosepremaonojsvetojdelatnostikojuoninikakonebidostigli bezpomoisudovaBoijih,naveemoonotosedogodilokonstantinopoljskomvelmoi Ksenofontu, njegovoj supruzi i dvojici njegovih sinova. Bogati i znameniti Ksenofont provodiojenajpobonijimoguiivotusvetuioptojpobonostihrianatogvremena, ivotkojijesadamogumodajedinouudaljenostiodsveta.eleojedadvanjegovasina budunasledniciinjegovogimanja,ipoloajanacarskomdvoru,ipobonosti.Usirijskom Viritu(dananjemBejrutu)tadajepostojalauvenakola.UtajgradKsenofontjeposlao svoju decu da izuavaju premudrosti ovoga veka. Put iz Konstantinopolja u Virit vodi morem.Jednomprilikom,doksusesinovi,nakonposeteozbiljnobolesnomocu,vraaliu kolu, neoekivano se podigla strana bura na Sredozemnom moru: brod se razbio, obojicu mladia talasi su izbacili u razliita mesta na obali Palestine. U takvoj tekoj situaciji,odgojenioddetinjstvablagoestivimpomislimaitenjama,Ksenofontovisinovi su prepoznali u nevolji koja ih je zadesila Boiji poziv na monaki ivot, i, kao po zajednikomdogovoru,stupiliupalestinskemanastire.Nakon mnogovremenabraasu sesrela;nakonmnogo vremena Ksenofontjesaznaodajeburarazbilabrodnakomesu putovala njegova deca i da su svi putnici sa broda nestali bez traga. Duboko oaloeni otacpribegaojemolitvi;poslesvenonogbdenjaukeliji,onjedobioboanskootkrivenje da njegove sinove osenjuje posebna milost i blagodat Boija. Shvativi iz toga da su oni primili monatvo, a znajui da se u Palestini, na ijoj je obali brod pretrpeo brodolom, nalazi mnotvo manastira, Ksenofont se sa suprugom uputio u Jerusalim; tamo je video sinove,iviesenijevratiouKonstantinopolj.IzJerusalimajeorganizovaoprodajuimanja: novacdobijenzaimanjerazdaojemanastirima,crkvama,siromanima.KsenofontiMarija (takosezvalanjegovasupruga)sledilisuprimersvojihsinova,JovanaiArkadija:stupili suumonatvo,ukomesuiroditeljiidecadostiglivelikoduhovnonapredovanje.[18]Oni nikakonebibiliudostojenitogvelikogduhovnognapredovanjadasuostaliusvetovnom ivotu, makar i veoma pobonom. Bog ih je, proviajui njihovo napredovanje, priveo

248

tomesvojimneizrecivimsudovima.TeakjeputsudovaBoijih,kakojeposvedoiosveti apostol:KogaljubiGospod,onogaikara;ibijesvakogasinakojegaprima.[19] PosledicesudovaBoijihsuivoeljene,neprocenjive.Izitijamnogihdrugihizabranika BoijihosvedoavamosedaBogaljenevoljeupomodobromdelanjusvojihslugu,itim nevoljamaoiujeiizvravatodelanje.Samoovekovosopstvenodelanjenijedovoljno, primeujeprepodobniSimeonNoviBogoslov.Jedininaingovoriondasezlatokoje jeprekrilapatinaoistiivratisvojprirodnisjajjestedaseubaciuvatruibriljivoiskuje ekiima; tako je i sa duom koja se ukaljala rom greha i uinila sebe potpuno nepotrebnom: jedini nain da se oisti i primi staru lepotu jeste da se nae u mnogim iskuenjimaiueuvatrunevolja.TogovoreireiGospodanaega:Idiprodajsvetoima,i uzmikrstsvojihajdezamnom.[20]Ovdekrstoznaavaiskuenjainevolje.Razdavanjecelog svogimanjabezistovremenoghrabrogpodvizavanjaprotivpristiglihiskuenjainevolja, pomommiljenju,znakjedajetaduanemarna,idaneznatajenjenakorist:odsamog odricanjaodimanjaistvarinitaneesteionikojiihseodriuako,Bogaradi,nepretrpe do kraja u iskuenjima i nevoljama. Hristos nije rekao: odlaganjem svojih stvari, nego: trpljenjemsvojimspasavajteduesvoje.[21]Nemasumnjedarazdavanjeimanjaibekstvood sveta jeste pohvalno i korisno, ali samo po sebi, bez trpljenja iskuenja, ono ne moe da uini oveka savrenim po Bogu... Onaj ko je razdao imanje siromanima i udaljio se od sveta i tvari, taj se sa velikom nasladom u svojoj savesti dii nadom u nagradu, no ponekad se kroz slavoljublje iskrada sama nagrada. A ko razda sve ubogima, pa sve alosti podnosi blagodarne due, i ivi u nevoljama, taj okuava svaku gorinu i stradalniki trud, a njegova nagrada ostaje nepokradena: njega oekuje velika nagrada u ovom i buduem veku jer se ugleda na Hristova stradanja, jer je postradao s Njim u danimanasrtajaiskuenjainevolja.Stogavasusrdnomolim,braouHristu:postarajmo se, po rei Gospoda, Boga i Spasitelja naega, Isusa Hrista, da isto onako kako smo se odreklisvetaisvegatopripadasvetuproemoikrozuskavrata,[22]inezaboravljajmoda seonazakljuavajuodsecanjemnaetelesneoholostiivolje,bekstvomodtelesneoholostii volje, jer bez umrtvljavanja tela, njegovih pouda i volje, ne moemo dobiti nagradu i radost,izbavljenjeodstrastiislobodukojaseraaunamaizonogatostvaraSvetiDuh izutehe.[23]ZatoneelimodaseizloimonevoljamakojejeBoijipromisaodopustio radispasenjanaihduainakojenasprizivasamBog?Zatotonamavladajuslastoljublje i slavoljublje: po nagovoru prvoga ne elimo da ograniavamo svoje telo, po nagovoru drugogavisokocenimoljudskomiljenje.Obetestrastisatireivavera,obesu,naprotiv, posledica neverovanja. Na pitanje prepodobnog ave Doroteja: ta da radim? bojim se stidakojiudoiveti zbogsramoenja,svetiJovanProrokjeodgovarao:Nepodnoenje sramoenjadelojeneverovanja.Brate!Isusjepostaoovek,ipodneojesramoenja:zarsi tiveiodIsusa?Tojeneverovanjeidemonskaprelest.Akonekogovoridaelismirenje,a nepodnosisramoenja,tajnemoeDanaesmirenje.Eto,uosiistinitouenje:neprezri ga. U protivnom, prezree tebe delo. O stidu: ako sebe bude podseao na stid koji e grenici doiveti pred celim svetom i pred Gospodom, priznae da privremeni stid nije 249

nita.[24]SeanjenasvudaprisutnogisvemoguegBogauvasrceodonogkolebanjau kojenastoje,itosvimsilama,dagaprivedupomislineverovanja,ipritomeseoslanjajuna slavoljubljeinepravilnuljubavprematelu.SvetiprorokDavidjerekao:ProviahGospoda predamnomsvagda,jerjesdesnestranemeni,daneposrnem.Togaradirazveselisesrcemoje,i obradovasejezikmoj,ajoitelomojepoinueunadi.[25]Razveselisesrcemojeoddejstvavere i smirenja! Rei slavoslovljenja Boga i samoprekorevanja donose radost ustima i jeziku! Samo moje telo osea kako sila nepropadljivosti ulazi i izliva se u njega iz oseanja skruenogismirenogsrcakojejeuteioiteiBog! Ako nikakvo iskuenje ne moe da dotakne oveka bez Boije volje, onda jadanja, roptanje, oaloenost, opravdavanje sebe, okrivljivanje blinjih i okolnosti nisu nita drugo do ustajanja due protiv Boije volje, pokuaji protivljenja i odupiranja Bogu.[26] Uplaimo se takve nesree! Dok razmiljamo o nekoj naoj nevolji, ne oklevajmo u razmiljanju, da nas ono ne bi neprimetno odvuklo od smirenoumlja u otvoreno ili prikrivenosamoopravdavanje,ustanjesuprotnoBoijemstaranjuonama.Neuzdajmose u nau nemo, ve pre pribegnimo pouzdanom oruju samoprekorevanja! Na dva krsta, pored Spasitelja, raspeta su dva razbojnika. Jedan od njih je kudio i hulio na Gospoda; drugi jepriznao dajedostojankazne zasvojazlodela, ada jeGospodnevinistradalnik. Samoprekorevanjemujenajednomotvorilooisrca,ionjeunevinomstradalnikuoveku ugledao svesvetog Boga koji strada za ljudski rod. Njega nisu videli ni ueni ljudi, ni svetenici, ni arhijereji judejski, iako su se oslanjali na Zakon Boiji i detaljno prouavali svakonjegovoslovo.Razbojnikpostajebogoslov,ipredsvimakojisuse,smatrajuidasu mudri i moni, podsmevali Gospodu ispoveda Gospoda, i tim svojim svetim miljenjem satire pogreno miljenje koje mudri i silni imaju o sebi. Bogohulni greh, najtei od svih grehova, bacio je razbojnika hulitelja u pakao, udvostruio tamo njegovu venu muku. Ispovedanje Iskupitelja, svojstveno i mogue jedino smirenima, uvelo je u raj razbojnika kojijeposredstvomiskrenogsamoosuivanjadoaodoistinskogbogopoznanja.Istijekrst kodobojicerazbojnika!Suprotnamiljenja,oseanja,reiizazivajusuprotneposledice.Sa punim pravom ta dva razbojnika mogu da poslue kao obrazac celog oveanstva:[27] svaki ovek koji je potroio svoj ivot nepravilno, protivno pozvanju Boijem, na tetu svog spasena i blaenstva u venosti, i jeste prema samom sebi i lopov, i razbojnik, i ubica.Tomzlotvorualjesekrst,kaoposlednjesredstvospasenja,dabizlotvorispovedio svoja zlodela, priznao da je dostojan kazne, i tako sauvao za sebe od Boga darovano spasenje. Radi olakanja stradanja i pruanja duhovnih uteha pri raspeu i ostajanju na krstu,tu,krajraspetogoveka,raspetjeiobeennakrsnomdrvetuooveeniBog.ovek kojirope,alise,negodujenasvojenevoljepotpunoodbacujesvojespasenje:potonije poznaoinijeispovedaoSpasitelja,onsesurvavaupakao,uveneibesplodnemuke,jerse potpunootuioiodbacioBoga.Akoji,suprotnoovome,posredstvomsamoprekorevanja otkriva svoju grenost i priznaje da je dostojan privremenih i venih kazni, taj ulazi postepeno upravo kroz samoprekorevanje u delatno i ivo poznanje Iskupitelja, dakle u vjeni ivot.[28] Raspetom na krstu po volji Boijoj, ako slavoslovi Boga sa svoga krsta, 250

otkrivasetajnakrsta,aujednosnjomitajnaiskupljenjaljudikaodelaBogooveka.Takav jeplodsamoprekorevanja.PremasvemoguojisvesvetojvoljiBoijojoveknemoeimati drugih pravih oseanja osim neograniene pobonosti i isto toliko neograniene pokornosti.Odtihoseanja,impostanuovekovonasledstvo,izraujesetrpljenje. GospodanaegIsusaHrista,Caranebaizemlje,kojijedoaodaspasiljudskirod,itosa neospornim dokazima svog Boanstva, sa bezgraninom vlau nad svim vidljivim i nevidljivim,ljudinisuprimilisaslavomiaukojaNjemudolikuje:Njegasudoekalisa mrnjom,podozrenjem,ubilakimzamislima;svevremezemaljskogstranstvovanjaNjega suprogoniliklevetom,hulom,prigovaranjem,lukavstvom;napokonsugaiuhvatili,kao zloinca, usred Njegove none molitve, svezali, vukli na silu, izveli pred sud koji se pre suenja odluio za ubistvo; Njega su zlikovci ismejavali, udarali po obrazima, pljuvali, izlagaliraznimtorturamaimukama,podvrglisramnojsmrti,smrtinakrstu.Krotkojagnje stoji nemo i nepomino pred onim koji ga strie: tako je stajao Gospod pred bezbonim svojimsudijamaineljudskimubicama,iboanskimutanjemodgovaraonadrskapitanja, kleveteiruganja.SamoosuivanjeisamoprekorevanjenisubilisvojstveniNjemu,jerOn nemaudelaugrehu:utanjemjeOnprikriosvojuboanskuistinu,dabismomi,odriui se samoosuivanjem i samoprekorevanjem nae krivotvorene, prividne istine, mogli da postajemopriasniciNjegovesvesveteisvesavreneistine.Niistinapaleprirode,niistina MojsijevogZakonanisumogledanasuveduuizgubljenovenoblaenstvo:unjegauvodi istina Jevanelja i krsta. Nema savrenog oveka po ljudskim vrlinama: hrianskom savrenstvuprivodikrstHristovipeatisavrenstvokojejedarovaoDuhSveti.Smirenje je podiglo Gospoda na krst: i uenike Hristove smirenje podie na krst, koji i jeste sveto trpljenje,nedokuivozatelesneumove,kaotojeIsusovoutanjebiloneshvatljivoIrodu, PontijuPilatuijudejskimarhijerejima. MolimoGospodadanamotkrijetajnuidarujeljubavsvogkrsta,danasudostojidakako dolikujepodnesemosvenevoljekojesveblagiBoijipromisaodoputananasuvremenu radinaegspasenjaiblaenstvauvenosti.Gospodnamjeobeao:Kopretrpidokraja,taje sespasti.[29]Amin. NAPOMENE: 1. CvetniksvetogIlijeEkdika,gl.62,Dobrotoljublje,tom4. 2. FilotejaSinajskog,gl.13,Dobrotoljublje,tom2. 3. Mt11,12. 4. PrepodobniVarsanufijeVelikiiJovanProrok,Odgovor311. 5. Azbunipaterik,OarhiepiskopuTeofiluiaviDoroteju,Pouka7. 251

6. Azbunipaterik. 7. Mt7,5. 8. Ps54,23. 9. Pouka7,Osamoprekorevanju. 10. Pouka7,Osamoprekorevanju. 11. Mt10,29,30. 12. 1Pt5.6.7. 13. Dan3,2629.PrevodovihstihovadatjepremaruskomtekstuBiblije(prim.prev.). 14. Jn15,2. 15. Ps18,10. 16. Ps118,108. 17. Ps118,175. 18. etiminej,26.januar. 19. Jev12,6. 20. Mt19,21;Mk10,21. 21. Lk21,19. 22. Lk13,24. 23. Slovo4,izdanjeiz1852.god. 24. Odgovor304. 25. Ps15,8,9. 26. SvetogPetraDamaskina,knjigaI,Dobrotoljublje,deo3. 27. PrepodobniIsaijaOtelnik,Slovo8,gl.2. 28. Jn17,3. 29. Mt24,13.

252

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OISTOTI BludjesmatrangrehomikadajevladaoStarizavet;smatranjegrehomjernijenitadrugo do sramoenje prirode, zloupotreba vanog prirodnog svojstva, naruavanje prirodnog zakona.Tajprestupjesmatrantolikovanimdajevinovnikkanjavansmrtnomkaznom. U Novom zavetu taj greh je dobio novu teinu zato to su ljudska tela dobila novo dostojanstvo. Ljudska tela su postala udovi Hristovog tela, i naruilac istote ve nanosi sramotu Hristu, raskida jedinstvo s Njim, udove Hristove pretvara u udove bludnice.[1] Bludnikusledikazna:duevnasmrt.OdpalogugrehbludaodstupaSvetiDuh;smatrase dajetakavgrenikpaousmrtnigreh,ugrehkojioduzimaspasenje,ugrehkojijezalog neumitce pogibije i venih muka u paklu, ako se taj greh ne izlei blagovremeno pokajanjem. ta je istota? To je vrlina suprotna bludnoj strasti; to je otuenost tela od stvarnog upadanjaugrehiodsvegatovodigrehu,otuenostumaodbludnihpomisliimatanja, asrcaodbludnihoseanjaistrasti,nakonegaslediiotuenosttelaodtelesnihelja. Nekitvrdedaupadanjeugrehbludatelomiupadanjeunjegaumomisrcempredstavlja prestupisteteineiznaaja.TakvosvojemiljenjeonizasnivajunareimaSpasiteljevim: Svaki koji pogleda na enu sa eljom za njom, ve je uinio preljubu sa njom u srcu svome.[2] Kakvonepravilnomiljenje!Tojereenokaodopunastarozavetnezapovesti;tojekazano onima koji su grehom smatrali samo telesni blud, ne shvatajui da zle pomisli, u koje spadaju bludne pomisli, iz srca izlaze, pogane ovjeka,[3] odvajaju od Boga,[4] oduzimaju istotu sredstvo bogovienja. Naslaivanje bludnim pomislima i oseanjima jeste blud srca i poganjenje oveka: zbog njih on postaje nesposoban za optenje sa Bogom, a blud telajepromenacelogljudskogbiausledmeanjasadrugimtelom,[5]potpunootuivanje odBoga,smrt,pogibija.Dabiovekizaaoizprvogstanja,onmoradaseistrezni;dabi izaaoizdrugog,moradavaskrsne,daseponovorodikrozpokajanje. Neki tvrde da ovek ne moe da se oslobodi od robovanja telu, tim vie od bludnih pomisli i oseanja, da je takvo stanje neprirodno. Zakone propisuje Bog, i On, vie nego mi,znatamoemo,atanemoemo:mi,dakle,moemodadostignemoistotuitelai srca. Zakone propisuje Bog, Tvorac prirode: istota srca, dakle, nije protivna ljudskoj prirodi.Onajeneprirodnapalojprirodi;onajebilaprirodnaprirodiodnjenogstvaranja,i moe da postane prirodna po obnavljanju. istota moe da se uzgaja i dobije: itarice, 253

povre, voke ne rastu na zemlji sami od sebe; ali kada se zemlja pripremi kako treba, i kad se korisne biljke posade i zaseju, tada one izrastaju naroito izobilno za ovekovu ishranu i naslaivanje. Neobraena zemlja daje sami korov, ili samu travu, hranu za stoku,anezaljude.Potrebanjepodvig;predmetpodvigajedostojantogadaseradinjega preduzme strogi i teki podvig od strane onih koji su ga izabrali. istota je u Pismu nazvanasvetou:JerjeovovonjaBoija:svetostvaagovoriapostolisvakiodvasdazna dratisvojetijelousvetostiiuasti,aneustrasnojelji.[6] istotaonihkojiiveubrakusastojiseuuzajamnojvernostisuprunika.istotadevojaka i udovica koje su postale neveste Hristove sastoji se u vernosti Hristu. Upravo njima upuenajemojauboga,utena,ohrabrujua,istinitarerepozajmljenaizsvesveterei Boije,kojususvetiociobjasnilisvojomsvetomrejuiopitom. Kada je Gospod zabranio ljudima da se razvode po sopstvenom nahoenju, to je po Mojsijevom zakonu bilo dozvoljeno, i objavio da ono to je Bog svezao ovek moe da razdrei jedino tako da zbog tog ve uinjenog razdreivanja jedna polovina upadne u blud tada su Hristovi uenici postavili pitanje o bezbranom ivotu. Na to je Gospod rekao:Nemogusviprimititurijedoonikojimajedano...Komoeprimiti,nekaprimi.[7]Koje taj koji moe da primi? Na osnovu ega svaki od nas treba da sudi i zakljuuje o svojoj sposobnosti i nesposobnosti za bezbrani ivot? Odgovor uzimamo iz dela svetih otaca: Naosnovunaeslobodnevolje.SposobnostsedajeonimakojijeiskrenogsrcatraeodBoga govori blaeni Teofilakt Ohridski. Itite, rekao je Gospod, i dae vam se;jer svaki koji ite, prima[8] Iskrenosttraenjadokazujeseivotom,aon morabiti u skladu saonim to se trai, ak i kad bi se ispunjenje traenja odlagalo due ili krae, ak i kad bi razna iskuenjaplela zamkenaim eljama.Sopstvenipodvizi,kroz kojesemonahnapree da pobedi i izmeni svojstvo pale prirode, samo su svedoci istinske slobodne volje. Pobeda i izmena prirode pripadaju jedino Bogu. Gde priroda pretrpi poraz govori sveti Jovan Lestvinik tamo se prepoznaje dolazak onoga koji je iznad prirode.[9] Bog menja prirodnu tenju u onome koji svim njemu dostupnim sredstvima dokae svoju iskrenu eljudatatenjabudeizmenjena:tadaDuhBoijidotieovekovduh,kojise,osetivida ga Duh Boiji dotie, sav, sa svim pomislima i oseanjima, ustremljuje prema Bogu, izgubivi oseaj za predmete telesne elje.[10] Tada se ispunjuju rei apostola: A ko se sjedinisaGospodom,jedanjeduhsNjime.[11]Tadasamoteloteikaonomekaemustremi duh. Zbog svojeslobodnevolje,nadeludokazaneiposvedoene, mnoge neznaneene ostale sudokrajaivotautomblaenomstanju,ilisuouvalesvojudevstvenost;nekesu,nakon branog ivota, sauvale neporono udovitvo; neke su prele iz razvratnog ivota u celomudreniisvetiivot;napokon,nekesuse,pokolebaviseuslobodnojvolji,ponovo vratile njoj i pokajanjem povratile izgubljenu celomudrenost. Sve su se one najpre uzdrale od upadanja u blud telom, a onda i stupile u borbu protiv strasnih pomisli i oseanja,usprotivileimse,pobedileih,primileodBogasloboduistote,kojajepotpuno 254

tuaoptenjusagrehomakikadonneprestajezbognapada.Takoseprekidadelovanje nevremena naputnika:imueutopli dom,ak ikadsenepogoda nastavljailijo vie besni. Ljubljena brao, monasi! Ne padajmo u malodunost i uninije. Ne obraajmo panju na demone: oni ulau u nas nepoverenje u put koji smo izabrali; ne obraajmo panju na ljudskesudoveisavetekojeoniiznoseizneznanjailiizrazvrataizlenamere:poverujmo GospoduBogunaem:Onjeobeaodaenasusliitiipomoinam,akoostanemoNjemu verni. Tu vernost posvedoimo nepokolebivim stremljenjem ka Njemu i neprestanim kajanjem zbog naih odstupanja od tog stremljenja. Ne moe ovek da ne ini vea ili manja odstupanja i zbog svoje nemoi, i zbog ograniene i grehom ozleene prirode, i zbog zla koje smiljaju nai nevidljivi neprijatelji, i zbog beskrajno namnoenih sablazni. Neemo se dugo truditi! Neemo dugo stradati u borbi sa sobom! Ubrzo e nastupiti smrtnias:onenasistrgnutiizmukaborbeiizopasnostidaupadamousagreenja.O, kada bismo u tom asu, na ulazu u venost, ugledali prema nama rairene ruke Oca nebeskoga i uli Njegov uteni glas: Dobro, slugo dobri i vjerni, u malome si bio vjeran, nad mnogim u te postaviti; ui u radost gospodara svojega.[12] Do toga asa podvizavaemo se hrabro, ne verujui nikako naem telu, ne verujui ni prividnom ni istinskom naem bestrau. Svi koji su se ponadali u sebe, u umrtvljavanje svoga tela, u svoje bestrae i blagodatnostanje,izlagalisusebestranimiskuenjima. Sveti Isak Sirijski je rekao: Ako se dobrovoljno ne udaljuje od uzroka greha, ti i protiv svojevoljepostajeoaranirobgreha.[13]Ovopravilo,kojevaizamonakiivotuopte, naroito je vano za sve koji su stupili u borbu protiv onog svojstva prirode koje se pojavilounjojnakonpada.Korisnojedauoptenevidimodrvoijiplod,posopstvenom obeanju,neemoprobati.Zatojepravilimasvetihotacazabranjenulazakenskompoluu muke manastire; na svetoj Atonskoj gori to se i danas potuje. U itiju svetog Jovana Lestvinika reeno je da je potpuno ugasio plamen elje tako to je provodio pustinjaki ivot i izbegavao susrete sa ljudima. Svi sveti oci su nastojali da, prema svo jim mogunostima, izbegavaju poznanstva sa enama, i takvo ponaanje su predali nama u svojimbogonadahnutim,zaduuspasonosnimdelima.Ocisuznalidaoveklakosklizne, izatonisuimalipoverenjaniusvojusvetost,niudubokustarostinjenunesposobnostza greh.Onidokrajaivotanisuprestajalidaseudaljujuoduzrokagreha:takvoudaljavanje je najmonije sredstvo za pobedu nad grehom. Kada je prepodobni Sisoje Veliki veoma ostario, njegov uenik, ava Avram, predloio mu je da njegovo prebivalite bude blie naselju. Na to je devedesetogodinji starac odgovorio: iveemo tamo gde nema ena. Uenikjeprimetio:Apostojilimestoukomenemaena,osimpustinje?Staracjerekao: iveu u pustinji, edo.[14] Dobra ovekova slobodna volja jaa kad je daleko od sablazni,dobijaneobinuvrstinuisnagu;suprotnotome,imsepribliisablaznima,ona poinjepostepenodaslabi,inakrajusepotpunoizopauje.Takolednamrazupostajesve vri, a izloen dejstvu toplote topi se i nestaje. Nama, brao, dolikuje da izbegavamo 255

poznanstvasaenama,naroitobliskapoznanstva,estesusreteirazgovoresanjima.Vi koji ste namerili da pobedite prirodu, shvatite da ta pobeda nije mogua ako budemo neprestanopodvrgavalisebedejstvuprirode,ipodsticaliusebinjenodejstvo. Kada je video da jednog monaha napada bludna strast, prepodobni Pimen Veliki mu je rekao: Ako monah obuzda utrobu i jezik, i sauva stranstvovanje, on nee umreti[15] duevnomsmru,aonastiesvakogakojisesurvavaublud.Podstranstvovanjemovde se podrazumeva udaljavanje od rasejanog ivota, od slobodnog obraanja, mnogih i kratkotrajnihpoznanstava,jersvetosnanopojaavatelesnuelju. PrepodobniIsaijaOtelnikjegovoriodavoenjebitkeprotivbludapostajesveteezbog sledeih pet razloga: zbog praznoslovlja, slavoljublja, mnogog sna, zbog ukraavanja odeomizbogpresitosti.[16]Odtihrazlogakojipobuujubludnustrastposebnosnanoi tetno deluju dva: naruavanje stranstvovanja i presitost. Teko je odluiti koji je od njih pogubnijikobnisuijedanidrugi.Kosepotiniipokorijednomodnjih,tajnemoeda izdri u borbi protiv svoje prirode. Da bi se istota dostigla, moraju se odbaciti oba razloga. Obratili smo naroitu panju na to da moramo uvati sebe od glavnih razloga koji izazivajupoudu:noneemoostaviti bezdune panje ni drugostepene:uvaemo sebe odnjih.Irazlogmanjesnagedobijaposebnusnaguakopreeunaviku,akosmonemarni premanjemu.Naprimer:nekiposte,iveosamljenoinegramzivo,usrdnomoleBogaza obuzdavanje pouda svoje prirode, ali pri tome dozvoljavaju sebi da kude, prekorevaju, osuuju blinje, da im se podruguju i pomo Boija odstupa od njih; oni ostaju preputenisamisebiinenalazesnagedaseoduprugrenimpobudamapaleprirode. U jednom opteiu iveo je zatvornik po imenu Timotej. Jedan brat opteia pao je u iskuenje. Nastojatelj je to saznao i upitao Timoteja kako da postupi sa palim bratom. Zatvornik ga je posavetovao da istera sablanjenog. im su ga isterali, iskuenje palog brata je prelo na Timoteja, i dovelo ga u opasnost. Timotej je poeo da vapi sa suzama Boguzapomoipomilovanje.Itadajeuoglas:Timoteje,znajdasamtiposlaoiskuenje upravo zato to si prezreo svoga brata dok se borio sa svojim iskuenjem.[17] Prema udovima Hristovim hrianima valja postupati veoma paljivo i razborito: valja sastradavati sa njima u njihovim bolestima, i odsecati jedino one koji, ne dajui nikakve nadedaeozdraviti,svojomboleusamozaraavajudruge. Veomajevanosauvatiteloodupadanjaublud:alisamotonijedovoljnozaistotukoju Bog voli i kojom gleda. Mi imamo neizostavnu obavezu da oistimo samu duu od sladostrasnih pomisli, matanja i oseanja, kako nam je to zapovedao na Spasitelj. Kao to neistota govori prepodobni Makarije Veliki zaraava telo sjedinjavanjem sa drugimtelom,takoseiduarazaraspajanjemsazlimineistimpomislimaislaganjemsa njima. Ako neko razori duu i um time to se slae sa zlom, zasluio je kaznu. Nije dovoljno uvati iskljuivo telo od vidljivog greha: i duu treba uvati od nepotrebnih 256

pomisli,jeronajenevestaHristova.[18]Udaljiviodsebeuzrokegreha:estooptenjei blisko poznanstvo sa enskim polom, slobodno obraanje i rasejan ivot, presitost i naslaivanje jelima i napicima, rasko i suvinost u odedama i u ostalom to pripada keliji, osuivanje blinjih, ogovaranje, smehoslovlje, praznoslovlje i mnogoslovlje, odvaimo se da se odreknemo naslaivanja sladostrasnim pomislima, matanjima i oseanjima.Nepodstiimoihsamiusebi,ihrabroihodbacujmoimsepojaveiznaepale prirode, ili ih predloe demoni, neprijatelji naeg spasenja. Sveti Isihije Jerusalimski govori:NeesvakikojiMigovori:Gospode,Gospode,uiuCarstvonebesko;nokojitvorivolju Oca Mojega.[19] A volja Oca Njegovog je ova: Koji ljubite Gospoda, mrzite na zlo.[20] Vebajmose,dakle,neprestanouIsusovojmolitvi,stvarajmonavikunanjuiomrznimo lukavepomisli.TakoemoizvritivoljuBoiju.[21]Oistimoseseodsvakeneistotetijelai duha,[22]zapovedanamapostol. Svetiocizapovedajudasezmijinaglavustaje,[23]tojestdasezapaasamipoetakgrene pomisli,idaseonaodbacuje.Toseodnosinasvegrenepomisli,alinajvienapomisaoo bludu;njupotpomaepalapriroda,kojaupravozatotojepalavrinaroituticajnanas. Prepodobni Kasijan Rimljanin zapoveda monahu poetniku da pridolu grenu pomisao odmah ispoveda starcu.[24] Taj nain je izvanredan; on je za poetnika najbolji, ali je u nekimsluajevimakrajnjepotrebaniuvekkoristanionomekojijeuznapredovao,budui da potpuno raskida druenje sa grehom, ka kome obolela priroda tei. Blaen je koji taj nainmoedaprimenjujenadelu!Blaenjepoetnikkojijenaaostarcakomemoeda otkrivasvojepomisli!Monasimakojinemajumogunostidasestalnoobraajustarcuoci zapovedajudaodmahodbacetekzaetugrenupomisao,danikakoneulazeubeseduili raspravu sa njom jer e zbog njih neizostavno uslediti strasna predanost grehu, i da se, zatim, ustreme ka molitvi. Taj nain je upotrebljavala izuzetno uspeno i plodno prepodobna Marija Egipanka, to se vidi iz njenog itija.[25] Ako neko rekao je prepodobni Nil Sorski pri svakom iskuenju,i pri svakoj pomisli, pridoloj od neprijatelja, plae i vapi dobroti Boijoj da mu pomogne, taj e ubrzo osetiti spokojstvo, pod uslovom da se moli razumno.[26] Kao to je vatri svojstveno da prodire suvo granje, tako je istim suzama svojstveno da sagorevaju svaku prljavtinu tela i duha rekao je sveti Jovan Lestvinik.[27] Kada smo sami, a napadnu nas bludne pomisli i matanja,iteloseneobinoraspali,trebapadatinakolenainalicepredsvetimikonama, podraavajui ono to je inila velika Marija Egipanka,i sa suzama ili plaem usrdno molitiBogazapomilovanje.NetrebaodgaatiopitedasedokaedajeBogblizunasida ima vlast nad naom prirodom: to e nam dati ivu veru, a iva vera e nas nadahnuti neobinom snagom i donosie nam stalne pobede. Ne udimo se ako i posle dugotrajne borbeiistotolikodugotrajnogspokojstvakojedolazinakonnje,kojejenavodilonamisao ounitenjuotrovaismrtisklonosti ka bludu u ljudskojprirodi, ponovo otponeestoka bitkaiuteluoivenedolinetenjeipobude.[28]Naneprijateljjebestidan;onneprestaje daupuujesvojestreleprotivnajveihsvetiteljaBoijih:opitisumudokazalida.pokuaj ponekad biva uspean, da obara i ak razbija sasude Duha, kao to se tome pokorio 257

duhonosac koji je uvee hodao po krovu carskoga dvora.[29] Nae telo je neveran drug: arko eli drugo telo, i zbog sopstvenih pobuda, ali i zbog tue pobude pobude palog duha,kojiu poganjenjutelakojenjemu nepripada nalazi nasladu zasebe.Neoekivano iskrsava tela nedostojna, bezona, naglaena potreba. Zato je prepodobni Pimen Veliki govorio: Kao to carski titonoa uvek stoji pripravan pred carem, tako dua mora biti uvekpripravnaprotivdemonabluda.[30] ivotu i delu drevnih monaha u mnogo emu moemo samo da se divimo, nikako i da podraavamo; moemo samo da ih sozercavamo, kao Boije udo, i da zbog njih proslavljamo Boga zato to je nemonom oveku darovao nesaznajnu silu i svetost. U takvadelaspadanainborbekojisuuprvimvekovimamonatvamonasikoristiliprotiv pomisliimatanjaobludu.Onisenajprenisuprotivilipomisli:doputalisujojdapone dadeluje,daue,kakosuonigovorili,aondasuseboriliprotivnje. Prepodobni Pimen Veliki se pre dostizanja savrenstva starao da se pouava savetima i poukamanjemusavremenihsvetihstaraca.ObraaosezasavetiaviJosifu,kojijetihovao uPanetosu.JednomprilikomPimenjeupitaoavu:Kakodapostupimkadamipristupe poude?Daimsesuprotstavljam,ilidadozvolimdauu?Staracjeodgovorio:Dozvoli dauu,iboriseprotivnjih.Kadajedobiotakavodgovor,PimensevratiouSkit,ukome jetihovao.PosletogadoaojeuSkitnekimonahizTivaideonjepriaobraidajepitao avuJosifa:Akomipristupepoude,dalidaimsesuprotstavljam,ilidaimdozvolimda uu?Avajerekao:Nikakonedoputajpoudamadauu,negoihistogasaodsecaj. im je uo da je otac Josif tako rekao tivaidskom monahu, ava Pimen je ponovo krenuo njemu u Panetos, i rekao: Ava, nisam skrio od tebe moje pomisli, no ti si meni rekao jedno, a tivaidskommonahudrugo. Starac mujeodgovorio:Zarnezna datevolim? ZnamodgovoriPimen.Zarminisinastavistaracgovoriodatikaemonotobih rekaosamomsebi?Kadatipoudepristupe,idopustiimdauu,izatimseboriprotiv njih, ti tako postaje iskusniji. Govorio sam ti to kao sebi. Ali kada poude pristupe poetnicima,nijeimnakoristdaihpustedauu;onimorajuistogtrenadaihodbacujuod sebe.[31]IzodgovorasamogPimenaVelikog,uiteljamonaha,vetadase,upravoizte okolnosti, vididaje doputanjeulaenjabludnih pomisliu sebe zabranjivanomonasima koji su osetili strast, a bilo dozvoljeno monasima koji su provodili nebeski ivot.[32] Postojanje ovakvog postupanja objanjava se uzvienim duhovnim napredovanjem monatvatogdoba:zatakavpodvigoiglednojeneophodnostanjebezstrasti.Kasnijioci su zabranili svim monasima takvo postupanje, kao veoma opasno, i, verovatno, zbog nesrenihiskustava.NedopustisvomeumurekaojesvetiIsakSirijskidagaispituju bludnepomisliilimatanjaljudikojiimajuuticajanatebe,ubeendateoneneepobediti: takosupremudripostalimraniibiliismejani.[33]Misemoramodratiovepouke. Iz itija svetih Boijih ugodnika vidimo da su neki od njih izdrali veoma snanu i dugotrajnuborbuprotivbludnihpomisliioseanjatakotosuprelaziliizstanjastrastiu stanjebezstrasti.Tomesubilipodvrgnutipodvinicikojisupreobraanjavodilirazvratni 258

ivot, kao to su Mojsije Murin i Marija Egipatska, ali i devstvenici, Simeon, Hrista radi jurodivi, Jovan Mnogostradalni Peerski i drugi. estina borbe uznela ih je u pojaane, natprirodne podvige. A poto je dar Boije blagodati uvek saobrazan i srazmeran prethodnoj nevolji i prethodnom trudu, to su pomenuti svetitelji, saobrazno neobinom podvigu i estini na njih doputene bitke, udostojeni neobinih blagodatnih darova. I njihova borba i njihov podvig bili su osobeni dogaaji u podvinitvu: oni ne mogu potpuno da slue kao rukovodstvo za sve podvinike. Samoportvovanje tih Boijih ugodnikamoeseimorapodraavationolikokolikajesnagaslobodnevolje,odlunosti, vere,ali samnjihovpodvigostajenetoto ne moedasepodraava.Izuzetnorazumni ocisusmatralidauborbiprotivpohlepanaeprirodeuzdravanjeodhraneiostalitelesni podvizi moraju biti razboriti i umereni, da se tim podvizima telesna pouda samo obuzdava, da se ona pobeuje smirenjem i molitvenim plaem, jer to dvoje privlai podvinikuBoijublagodat,tedasupojaanitelesnipodvizivietetninegokorisnikada, isuvieslabeitelesnesnage,spreavajubavljenjemolitvom,plaemidelimasmirenja. U Otaniku itamo sledeu pripovest: Neki poboni ovek u Egiptu ostavio je enu i decu,odrekaosesvetaiudaljioseupustinju.Snanubitkuprotivnjegapoveojedemon bludatimetomujedonosioseanjenanjegovuenu.Onjetoispovedioocima.Kadasu ocividelidajeonpodvinik,idaispunjavasvetomujezapoveeno,naloilisunanjega naroitpodvig,preuzetizraznihitijasvetihotaca.Odtogpodvigaonjetolikooslabioda je pao na postelju. Po provienju Boijem doao je tamo starac iz Skita. U egipatskom Skitutakosenazivalaneplodnaisurovapustinja,nedalekoodAleksandrijeprovodili su ivot prepodobni monasi koji su posebno obilovali blagodatnim darovima i darom Duhovnog rasuivanja. itelj Skita je posetio obolelog i ipitao ga: Ava! od ega si bolestan? On je odgovorio: Bio sam oenjen; nedavno sam doao u ovu pustinju, i neprijatelj je naveo na mene bitku povodom moje ene. Ispovedio sam to ocima. Oni su naloilinameneraznepodvige,preuzeteizitijasvetihotaca.Poeosamdaihizvravam, noondasampaouiznemoglost,abitkajeneobinonaraslaumometelu.Skitskistaracse, uvi ovo, oalostio i rekao mu: Oci su snani, i budui da su takvi, pravilno su ti zapovedilidapostupitako.Aliakohoe,posluajmojesmirenje:ostaviispunjavanjetih podvigaiuzimajumerenukoliinuhranekadtreba,izvravajumerenopraviloipoloina Gospoda svu svoju tugu On e pobediti neprijatelja koji te napada. Sopstvenim podvigomneemoidaostvaripobeduutojbici.Napadnutibratjepoeodaseponaa po savetu skitskog starca: nakon nekoliko dana osetio je olakanje od bolesti, i bitka je odstupilaodnjega.[34] Monaha Skita, prepodobnog Agatona, poznatog po neobinom daru duhovnog rasuivanja, upitali su o bludnoj strasti. Na to pitanje on je odgovorio: Idi, srui svoju snaguuprahpredBogom,inaiepoinak.[35]Slianodgovornaovopitanjedavalisu idrugivelikioci.Potpunopravilnoitano!AkosamoBogmoedaizmeniprirodu,onda su saznanje da je ozleenost prirode posledica prvorodnog greha i smirena molitva da 259

priroduisceliiobnovinjenTvoracnajmonijeinajefikasnijeorujeuborbisaprirodom. To oruje slabi zbog uzdanja u sebe, ka emu vodi suvini i sa snagama nesrazmerni telesni podvig. Prepodobni Kasijan Rimljanin zapaa da telesna pouda nuno napada duudotledokduanedoznadanemoedapobedisopstvenimtrudominaprezanjem ako ne bude pomoi i zatite od Gospoda.[36] Proveo je taj sveti otac mnogo vremena meuskitskimocima,ibiojenadahnutnjihovimuenjem. Dok besedimo o istoti, smatramo sutinski vanim da se oskudnom reju obratimo neznanjunaegvremena,tolikoponosnogzbogznanja,idapruimorukupomoionima kojisezbogsvogneznanjadaveimueuzbunjenosti,uninijuialosti.Mnogikojieleda provodepoboniivotzapadajuupotpununedoumicukadaseunjimaprobudepomislii oseanja telesne poude. Oni na to gledaju kao na neto neobino, to ne treba da bude, zapadaju od toga u duevnu slabost i rastrojstvo, esto odlue da napuste bogougodni ivot, smatrajui da su nesposobni za njega. Pa to je potpuno pogreno miljenje o sebi! Naa priroda je u palom stanju. U palom stanju telesne poude njemu su prirodne, i ne mogu da ne izbiju iz njega. Stoga se ne treba uditi i zapadati u nedoumicu prilikom pojavepomisli,matanja,oseanjatelesnepoude:tojeprirodnanunost.Njojjepotinjen svakiovek;potinjenisujojbilisvetiljudi. To nije dovoljno. Za samo napredovanje u duhovnom ivotu neizostavno je nuno da nastanu,idasenatajnainotkrijunaestrasti.[37]Kadasestrastiotkrijuupodviniku, tadaonstupauborbuprotivnjih.Akosistupiouborbu,iakosehrabrobori,ondamoe daodnesepobeduiprimivenacpobede,tj.SvetogDuha.Predlaemoljubljenojbraida paljivo razmotre itija i dela svetih otaca: uvidee da su svi Boiji ugodnici bili podvrgavanimuenjuitruduteborbe,dasuprolikrozoganjstrastiivodusuzaiuliu poinakbestraa.PrepodobnogavuDorotejasuponjegovomstupanjuumanastirveoma kuale telesne elje, i on je u toj borbi pribegavao savetima i poukama prepodobnog Varsanufija Velikog.[38] Odgovori velikog oca sadre u sebi izvanredno rukovodstvo za hrabrosuprotstavljanjebezumnimipokvarenimzahtevimapaleprirode.Ujednomodtih odgovoraprepodobniVarsanufijegovoridagajestrastbludanapadalapetgodina.Bitku koju zapoinje telo rekao je on ponitava molitva sa plaem.[39] Prepodobnog Antonija Velikog su, pripoveda njegovo itije, pojaano napadale bludne pomisli i matanja.MnogisvetiteljisunakonobnovljenjaSvetimDuhomipristizanjaupristanite blaenog bestraa neoekivano bili izlagani nepristojnim pobudama i tenjama prirode, nailasku neistih pomisli i matanja, to se desilo i prepodobnom Makariju Aleksandrijskom,JoanikijuVelikomiostalima.Upravozatosvetiocisureklidasesvom telumoeverovatijedinotadakadseonopoloiugrob.[40] Mi i stupamo u manastir da bismo otkrili u sebi skrivene strasti i odnos nae prirode prema duhovima zlobe, kojima se ona dobrovoljno pokorila. Raskidamo okove koji nas vezujuzasvet,ostavljamodrutvo,rodbinu,imanjedabismovidelinaeunutranjeokove i raskinuli ih desnicom Gospodnjom.[41] Drugo ne postoji, ako se prethodno ne uini 260

prvo. U smirenje duha moemo doi tek tada kada sami u sebi uvidimo pad ljudskog roda, njegovo zarobljenitvo, okrutnu vlast demona i vene smrti nad nama; jedino tada moemo da zavapimo Bogu molitvom i plaem iz dubine srca, iz sve due, i takvim vapajem,takvimsaznanjemsvojepogibijeibespomonenemoiprivuemosebiupomo Boiju blagodat. Zato bitke koje se podiu u nama doprinose naem duhovnom napredovanju ako se borimo hrabro, ako maloduno ne pokleknemo pre pobede. PrepodobniavaDorotejpripovedadaseueniknekogvelikogstarcaizloiotelesnojbici. Staracjevideonjegovtrudiupitaoga:HoelidasepomolimBogudatiolakabitku? Uenikjeodgovorio:Oemoj!Premdasejatrudim,ividimusebiplodtruda,boljejeda sepomoliBogudamidatrpljenjeubici.Takavjeovekkojiistinskihoedasespasi! uzvikujeprepodobniDorotejnakrajupripovesti.[42] Priao je prepodobni Pimen Veliki, za pouku i utehu brai, da je veliki ugodnik Boiji, Jovan Kolov, umolio Boga i bio izbavljen od dejstva poude, i bez nje prebivao u nenaruivommiru.Tadajeonpoaonekomstarcu,veomaopitnomuduhovnomivotu,i ispriao mu ta se desilo s njim. Starac je odgovorio: Idi, pomoli se Bogu da ti se vrate bitke, i ona skruenost i ono smirenje koje si pre imao zbog bitaka, jer tek pomou njih dua dolazi u napredovanje.[43] Ne preputajmo se zbunjenosti, uniniju, malodunosti, slabosti kada se podignu u nama svirepi talasi pouda i pomisli, i napadnu na nas kao silni vetrovi! Usprotivimo se grehu: tom borbom izgradimo ivu veru u Boga i ivo poznanjeBoga. Mnogo i esto nanosimo tetu sebi time to zahtevamo od sebe ono to nam nije svojstveno.Tako:teksustupiliupodvig,proetisu,takorei,ipreispunjenipoudom,a hoedaunjimavenemasklonostiprematelesnimpomislima,matanjimaioseanjima. A ta sklonost postoji; ona je prirodna; ona ne moe da ne postoji. Nerazumno je traiti nemogue.Poudanunoizbijaizprirodekojujesamazarazila;noimsetaeljapojaviu bilokomobliku,moramojojseodmah,prisiljavajuisebe,suprotstavitigorepomenutim metodama.Moramose,suprotnosnanojvoljicelokupneprirode,delovanjemnejakevolje samog uma,[44] voenog reju Boijom, iupati iz naeg robovanja, iz staroga, iz nae paleprirode.Carstvonebeskosnaporomseosvaja,rekaoimjeGospod,izadobijajugajedino oni koji primoravaju sebe i pobeuju svoju grenu volju.[45] Prvi znak da je blagodat Boijavepoelaotvorenodanampomaejesteneslaganjesaneistotompomisli,kakokae sveti Jovan Lestvinik:[46] u umu se postepeno pojavljuje neblagonaklonost prema bludnim pomislima i matanjima umesto prethodne blagonaklonosti, koja je donosila zanosiporazuvekkadazaodupiranjenijebioupotrebljenposebannapor. Devstvenici, to jest vi koji niste okusili duevnu smrt stvarnim upadanjem tela u blud, uvajte svoju devstvenost kao dragoceno blago: u pravilnom monakom ivotu odmah eteosetiti duhovnodejstvo,[47]kakosu ga nazvali sveti oci,ili dejstvo Svetog Duha na duu, dejstvo koje dua prenosi telu, i opitno nas uverava da su naa tela stvorena za duhovno naslaivanje, da su se zbog pada srozala do sklonosti prema ivotinjskim 261

nasladama, no da posredstvom duhovnog pokajanja mogu da se vrate sklonosti prema duhovnimnasladama.Avaj!Ljuditrubedamnogoznaju,aizgubilisuakiznanjedaje ljudsko telo sposobno za duhovna oseanja. Propoved o toj sposobnosti sluaju nepoverljivo, kao novo i neobino uenje. Nije ono novo, i nije neobino! Prouite dela svetih otaca: nai ete u njima to uenje. Nai ete ga u Svetom pismu, im ga ukratko izuite. Iskupljenje koje je Bog darovao ljudskom rodu preispunjeno je neiskazivim, sutinskim dobrima: ona svedoe o njemu, ali mi se zadovoljavamo povrnim znanjima, zasnovanimnareima,anenadelu,ineemodastiemoopitnapoznanja,kojazahtevaju raspee,[48] i zato liavamo sebe ivih poznanja. im se srce priesti duhovnim nasladama,njegovooseanjepostajedrukije.Takvosrcepoinjedagajiodvratnostprema sladostrau, revnosno se protivi tenjama i nagovorima sladostraa, sa plaem vapi ka Bogudagaizbaviiztogsmrdljivogblata. VikojejeBoijipromisaopriveoustanjeudovitva,ikojieliteilimoratedanositejaram togastanjanezaustavitesedapribegnetesatoplomismirenommolitvomBogu,iOne vamdonetipobeduinadvaomprirodominadvaomnavikom,tomtokrepiipodrava snaguipravoprirode.Neodrecitedapretrpitekratkotrajnumukuborbesasobom:nita ne znai ta muka u poreenju sa utehom koju donosi pobeda; nita ne znai ta muka u poreenjusaoseanjemslobodekojanastupauduinakonpobede. Vi u ponoru preljube i razvrata doujte glas koji vas poziva na pokajanje, i primite od svemonog lekara, Boga, svemoni lek pokajanja: On vam ga predlae. Taj lek je ve ispitan.Onjeuiniodapreljubnicipostanuprimericelomudrenosti,darazvratnipostanu sveti i pravedni. On je pretvorio sasude avola u sasude Svetog Duha mnogi pokajani greniciostavljalisudalekoizasebenatrkalituduhovnognapredovanjapodvinikekoji nisupoznalismrtnigreh.Iskupiteljjedostojanstvosvakoghrianina:iznaddrugihsipo svomdostojanstvusamoakosisutinskijeoddrugihusvojioIskupitelja. Mnogisvetiocikojisuprovodilidevstveniivotnazivalisusebeneistimipreljubnicima; ni to ak nije dovoljno! Neki od njih, oklevetani za greh bluda, nisu prineli nikakvo opravdanje, mada suto mogli da uine veoma lako, i podvrgli su sebe kazni i mukama, kaodasustvarnokrivi.Takvoponaanje,povrnogledano,moeizgledatiudno:njega objanjavasvojstvopodviga,kojiizraujesvetuistotu.Tajpodvigtakojasnootkrivapad prirode, tako opipljivo dokazuje podviniku da bi se i on neizbeno pokorio zahtevima paleprirodedagaizoblastiprirodenijeistrgladesnicaBoijainjemunemadrugenego dapriznadaupravoonjestepreljubnik.NjegovaistotajeBoijedelounjemu,anipoto svojstvoprirodeiplodnjegovihnapora.Vremenskotrajanjepodvigaimavaanuticajna stvaranjeiusvajanjetakvogmiljenjaosebi.PouzdanosemoetvrditidasvetiljudiBoiji priznaju da su opoganjeni preljubom neuporedivo vie nego oni koji, ivei telesnim ivotom, neprestano tonu u preljubu. Na osnovu takvog miljenja o samom sebi sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop Kesarije kapadokijske, ovek ispunjen Svetim Duhom,

262

izgovorio je o sebi sledee rei: Nisam poznao enu, i nisam devstvenik.[49] Kakav iskreniplaodjekujeuovimreima! Bezgranina milost Boija neka nam podari da se pribliimo svetoj istoti svetih ljudi Boijihinjihovomsvetomsmirenju.Amin. NAPOMENE: 1. 1Kop6,15. 2. Mt5,28. 3. Mt15,19i20. 4. Prem.1,3 5. 1Kop6,16. 6. 1Sol4,35. 7. Mt19,11,12. 8. Mt7,78.Objanjenjezagorenavedenerei19.glaveJevaneljapoMateju. 9. Pouka15,gl.8. 10. SvetiIsakSirijski,Slova43i38 11. 1Kor6,17. 12. Mt25,23. 13. Slovo57.IstouenjeitamoiuSlovu56 14. Azbunipaterik. 15. Azbunipaterik. 16. Izreke prepodobnog, stavljene posle njegovih duhovnomoralnih pouka. Moskva, izdanjeiz1860.godine. 17. Nezaboravnakazivanja,OaviPimenu,gl.70 18. Beseda7,gl.4. 19. Mt7,21 263

20. Ps96.10. 21. Dobrotoljublje,tom2,glava11. 22. 2Kor7,1. 23. Post3,15. 24. PrepodobniKasijan,knjiga4.Opravilimazaonekojiseodriusveta,gl.37. 25. etiminej,1.april. 26. Slovo8. 27. Slovo7,gl.31. 28. PrepodobniMakarijeVeliki,Pouka5,gl.14. 29. 2Sam11,2. 30. Azbunipaterik. 31. AzbunipaterikiNezaboravnakazivanja,OaviJosifuizPanetosa,gl.3. 32. AzbunipaterikiNezaboravnakazivanja,OaviPimenu,gl.62. 33. Slovo2. 34. Rukopisniotanik. 35. Azbunipaterik. 36. KnjigaVI,Oduhubluda,gl.5. 37. PrepodobniavaDorotej,Pouka13. 38. Pitanje252.idalje. 39. Odgovor255. 40. PrepodobniIsaijaOtelnik,Slovo27,gl.2. 41. PrepodobniMakarijeVeliki,Beseda21. 42. Pouka13,Otrpljenjuiskuenja. 43. AzbunipaterikiNezaboravnakazivanja,OJovanuKolovu,gl.12. 44. Rim7,23.

264

45. Mt11,12. 46. Slovo15,gl.9,poprevoduPajsijaNjameckog. 47. Vidi: Lestvica monaha Teofana, Dobrotoljublje, tom 1. Vidi, takoe, glave prepodobnogGrigorijaSinaita,predanjeprepodobnogNilaSorskog,idelamnogih drugihsvetihotaca. 48. Gal5,24. 49. PrepodobniKasijanRimljanin,knjigaVI,Oduhubluda,gl.19. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI REUTEHESTRADALNICIMAMONASIMA[1] Sine moj govori Pismo ako prihvata da slui Gospodu Bogu, pripremi duu svoju za iskuenje: upravi srce svoje, i budi nepokolebiv. Sve to ti se desi prihvati sa zadovoljstvom, i u tekimpreokretimasvogponienjabudidugotrpeljiv.[2] Nevolje su oduvek bile znak izabranosti Boije. One su bile znak bogougodnosti za patrijarhe,proroke,apostole,muenike,prepodobne.Svisvetiljudisuproliuskimputem iskuenjainevolja,podnosiliih,itakoprinelisebenablagougodnurtvuBogu. Idanassenasveteduedoputaju,povoljiBoijoj,raznaiskuenja,dabisenjihovaljubav premaBogupotpunojasnootkrila. NitasenedeavaovekubezodobrenjaidoputenjaBoijeg. Hrianin koji eli da bude sledbenik Gospoda naeg Isusa Hrista i da postane po blagodati sin Boiji, roen od Duha, pre svega mora da postavi sebi kao pravilo, da prihvati kao svoju neizostavnu obavezu, dobroduno trpljenje svih nevolja: i telesnih stradanja,iuvredaodljudi,inasrtajademona,isamogustankasopstvenihstrasti. Hrianinu koji eli da blagougodi Bogu vie od svega treba trpljenje i nepokolebivo uzdanje u Boga. On mora neprestano da dri to oruje u duevnoj desnici zato to na 265

lukavineprijatelj,avo,upotrebljavasvasredstvadanaszavremenevoljebaciuuninijei otmenamnaduuGospoda. Bog nikada ne doputa na svoje istinske sluge iskuenja koja nadmauju njihove snage. Veran je Bog govori sveti apostol Pavle koji vas nee pustiti da se iskuate vema nego to moete,negoeuinitisaiskuenjemkraj(izbavljenje),damoetepodnijeti.[3] avo,buduidajestvorenjeislugaBoiji,ozlojeujeduu,alineonolikokolikoonhoe, negoonolikokolikomudozvoliBog. Akoovekznakolikoteretamoedanosikojatovarnaivotinja,timviebeskrajnaBoija premudrostznakolikojeiskuenjeprilinosvakojdui. Lonarznakolikovremenamoradadriglinenesudoveuvatri:akoihpredugodri,pui e, ako ih premalo dri, bie neupotrebljivi. Tim vie zna Bog koje snage i stepena je g trebadabudeoganjiskuenjazarazumnesasudeBoijehriane,dabipostalisposobni danasledeCarstvonebesko. Mladinijesposobandaobavljamnogeslubeusvetu:nijesposobandaupravljakuom, daobraujezemljuidasebaviostalimsvakidanjimposlovima.Takoestoiduekojesu ve priasnice Boije blagodati, ali koje su neiskuane nevoljama koje im nanose zli duhovi, neposvedoene u tim nevoljama, ostaju jo u mladenatvu, jo su, takorei, nesposobnezaCarstvonebesko. Akolistebezkaranjagovoriapostolkojesusviiskusili,ondastekopiladanesinovi.[4] Iskuenja i nevolje alju se oveku radi njegove koristi: dua odgojena kroz iskuenja postajejaka,estitapredsvojimGospodom.AkoonapretrpisvedokrajaunadiuBoga, nemoebitilienadobarakojajeobeaoSvetiDuhipotpunogosloboenjaodstrasti. Ako due predate raznim nevoljama javnim, koje im nanose ljudi, ili tajnim, nastalim zbogustankauumunepotrebnihmisliilitelesnimbolestima,svetopretrpedokraja,one ebitiudostojeneistihonihvenacakojihsuudostojeniimuenici,iisteoneslobodekoju imajumuenici. Muenici su podnosili iskuenja od ljudi. Rado su predavali sebe muenjima, pokazivali do same smrti hrabro trpljenje. to je raznovrsniji i tei bio njihov podvig, sticali su tim veuslavu,dobijalitimveuslobodupremaBogu. Monasipodnoseiskuenjaodzlihduhova.tosuveaiskuenjakojaimdonosiavo,tim veu slavu oni dobijaju u buduem veku od Boga, tim vee utehe bivaju udostojeni od SvetogDuhaovde,usamimsvojimstradanjima,zavremezemaljskogstranstvovanja. Uzak je i alostan put koji vodi u veni ivot; malo je onih koji njime hode; no on je neuskrativo i neizbeno nasledstvo svih koji se spasavaju. Ne skreimo sa njega! Svako 266

iskuenjekojenamdonosiavopodnosimovrstoinepokolebivo,motreiokomverena dobijanjenagradepripremljenenanebu. Kakvegodbilenevoljekojimasmoizloenitokomzemaljskogivota,onenikakonemogu biti izjednaene sa dobrima koja su nam obeana u venosti, ili sa utehom koju jo ovde darujeSvetiDuh,ilisaizbavljenjemodvladavinestrasti,ilisaotputanjemmnotvanaih dugovasatimneminovnimposledicamadobrodunogpodnoenjanevolja. Stradanjasadanjegavremena,tj.sadanjaprivremenastradanja,nisunita,govoriapostol, premaslavikojaenamseotkriti,tj.uporeenjusaslavomkojaeseotkritiunamakadnas SvetiDuhobnovi.[5] HrabropretrpimosveradiGospoda,kakoitrebadapretrpehrabrivojnicikojiseneboje nismrtizasvogCara. Zato se nismo izloili takvim i tolikim patnjama dok smo sluili svetu i ivotnim brigama? Zato se sada, kada smo pristupili da sluimo Bogu, izlaemo raznim nesreama? Znaj:zbogHristanaszasipajunevolje,kaostrele.Bacaihnanasnaneprijatelj,avo,dabi nam se tako osvetio za vena dobra kojima se nadamo i koja nastojimo da dobijemo, a ujednodabioslabionauduutugom,uninijem,lenjouitimenasliioblaenstvakoje oekujemo. Hristos se nevidljivo bori za nas. Taj na krepki i nepobedivi Zastupnik razbija svaki mukinapadisvakuzlunamerunaegneprijatelja. On sam, Gospod i Spasitelj na, iao je za vreme celog svog zemaljskog ivota uskim i alosnim putem nikakvim drugim. Njega su neprestano gonili, On je pretrpeo mnoga sramoenja, ismejavanja i iskuenja napokon i sramotnu smrt na krstu, izmeu dvojice razbojnika. Sledimo Hrista! Unizimo se kao On! Ugledajmo se na Njega i ne protivimo se kad nas smatrajulaovimaipomahnitalima,nepoalimonauast,neokrenimoliceodpljuvanja i obraze od udaranja; ne traimo ni slavu, ni lepotu, ni naslade koje pripadaju ovome svetu; izvrimo zemaljsko stranstvovanje, kao stranci koji nemaju gde da sklone glavu; prihvatimo, prihvatimo sramoenja, ponienja i preziranja od ljudi kao neto to neodvojivopripadaputukojismoizabrali;borimosejavnoitajnoprotivgordihpomisli, napreuisvesnagezbacimotepomislinaegstarogoveka,kojipodrazniminaistinu samo prividno nalinim izgovorima trai da oivi svoje ja. Tada e se Sin Boiji, koji je rekao:Useliuseunjih,ibiuunjima,[6]javitiunaemsrcu,idarovaenamvlastisiluda sveemo snanog, da oplenimo sasude njegove, da zgazimo aspidu i vasiliska, da ih satremo.[7]

267

Odbacimoroptanje,odbacimojadanjenanausudbinu,odbacimotuguialostusrcu,od kojih slabe due stradaju vie nego od samih nevolja. Odbacimo svaku misao o osveti i vraanjuzlomzazlo.Mojajeosveta,jauvratiti,rekaojeGospod.[8] Hoe li da podnosi nevolje sa lakoom i udobno? Smrt za Hrista neka bude ono to arko eli. Ta smrt neka neprestano bude pred tvojim oima. Umrtvljavaj sebe svakoga danauzdravanjemodsvihgreniheljatelaiduha;umrtvljavajsebeodricanjemodsvoje volje i odbacivanjem samoopravdavanja, tih plodova lano nazvanog znanja i lukave savesti starog oveka; umrtvljavaj sebe ivim zamiljanjem i stvaranjem slike svoje neumitnesmrti.DatanamjezapovestdasledimoHrista,dauzmemosvojkrst.Toznai: moramouvekbitispremnidasaradouiveseljemumremozaHrista.Akotakouredimo sebe,lakoemopodnositisvakunevolju,vidljivuinevidljivu. Kojeiskuenje,kojeponienjeneevelikodunopodnetionajkojielidaumrezaHrista? NaenevoljenamizgledajutekeupravozatotoneemodaumremozaHrista,neemou Njemu jedinom da zakljuimo sve nae elje, sve nae nade, sav na um, sve nae dostojanstvo,celokupnopostojanjenae. Ako neko ezne da sledi Hrista i bude Njegov naslednik, onda on mora revnosno da podraava Njegova stradanja. Svi koji vole Hrista, svi Njegovi sledbenici otkrivaju i dokazujusvojskrovitizalogtimetosvakunjimaposlanunevoljutrpedobroduno,alii usrdno,irevnosno,iradosno,iblagodarno,polauinaHristasvenadanje. TakvotrpljenjejedarHristov. TajdarprimieonajkojigasmirenomiupornommolitvomizmoliodHrista:dokazujui iskrenost elje, dobie besceni duhovni dar trpljenja prisiljavanjem i bolnim primoravanjemnevoljnogsrcanatrpljenjesvihnevoljaiiskuenja.[9]Amin. NAPOMENE: 1. OvajlanakjepreuzetponajvieizSedmebesedeprepodobnogMakarijaVelikog. Vidiglave1318 2. Sir2,1,2,4. 3. 1Kop10,13. 4. Jev12,8. 5. Pim8,18. 6. 2Kop6,16. 268

7. PrepodobniMakarije,Pouka4,gl.15. 8. Rim12,19. 9. SvetiIsakSirijski,Slovo37. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI KRSTSVOJIKRSTHRISTOV Gospodjerekaosvojimuenicima:Akohoekozamnomii,nekaseodreknesebe,iuzmekrst svojizamnomide.[1] taznaikrstsvoj?Zatosetajkrstsvoj,tojestzasebnikrstsvakogoveka,ujednonazivai krstomHristovim? Krstsvoj:tosunevoljeistradanjazemaljskogivota,kodsvakogovekasvoja. Krstsvoj:tosupost,bdenjeidrugiblagoestivipodvizikojimasetelosmirujeipokorava duhu. Ti podvizi moraju biti saobrazni snagama svakog oveka, i kod svakoga oni su svoji. Krstsvoj:tosugreneslabosti,ilistrasti,kodsvakogovekasvoje!Sajednimaseraamo, drugimasezarazimonaputuzemaljskogivota. KrstHristovjeuenjeHristovo.[2] Sujetanjeibesplodankrstsvoj,kolikogodonbioteak,akosekrozugledanjenaHristane preobraziukrstHristov. KrstsvojpostajezaHristovoguenikakrstHristovzatotojeHristovuenikvrstoubeen da nad njim budno bdi Hristos, da Hristos doputa na njega nevolje, te neophodne i neminovneuslovehrianstva,dasenikakvanevoljanebipribliilanjemudajeHristos nije dopustio, te da kroz nevolje hrianin usvaja Hrista, postaje priasnik Njegove sudbinenazemlji,astogainanebu.

269

KrstsvojpostajezaHristovoguenikakrstHristovzatotoHristovistinskiueniksmatra ispunjavanjeHristovihzapovestijedinimciljemsvogivota.Tesvesvetezapovestipostaju za njega krst na kome on stalno raspinje svog starog oveka, sa njegovim strastima i eljama.[3] Iz ovoga je jasno zato je za primanje krsta prethodno potrebno odrei se sebe ak do unitenjasvojedue. GrehjepostaotakosnanoiobilnosvojstvennaojpalojprirodidareBoijaneprestaje daganazivaduompalogoveka. Da bismouzelikrstnaramena,moramosepretogaodreitelai njegovih hirovitih elja takotoemomudatisamoononeophodnozapostojanje;moramosmatratisvojuistinu najokrutnijom neistinom pred Bogom, svoj razum potpunim nerazumom, moramo se nakon svega toga sa svom silom vere predati Bogu, zatim neprestanom izuavanju Jevanelja,itakoseodreisvojevolje. Ko se tako odrekne sebe, taj je sposoban da primi svoj krst. Pokoran pred Bogom, prizivajuiBoijupomoradiukrepljenjasvojenemoi,ongledabezbojazniizbunjenosti na nevolju koja dolazi, priprema se da je velikoduno i hrabro podnese, nada se da e posredstvom nje postati priasnik Hristovih stradanja, da e dostii tajanstveno ispovedanjeHristanesamoumomisrcemnegoisamimdelom,samimivotom. Krst je teak dotle dok ostaje krst svoj. Kada se on preobrazi u krst Hristov, tada dobija neobinulakou:Jaramjemojblag,ibremejemojelako,rekaojeGospod.[4] Hristov uenik stavlja krst na ramena onda kada uvidi da je dostojan nevolja koje muje poslaoBoijipromisao. Hristov uenik pravilno nosi krst svoj onda kada uvidi da su upravo ove, a ne druge njemuposlanenevoljeneophodneradinjegovogprosveenjauHristuispasenja. Strpljivo noenje krsta svog je istinsko gledanje i saznanje svoga greha. U tom saznanju nema nikakve samoobmane. ovek koji ne uvia da je grenik, i ujedno rope i vie sa svogkrsta,dokazujetimedapovrnimsaznanjemgrehasamolaesebe,obmanjujesebe. Strpljivonoenjekrstasvogjeistinskopokajanje. Raspeti na krstu, ispovedaj se Gospodu u pravednosti Njegovih sudova. Okrivljivanjem sebeopravdajsudBoiji,idobieotputenjesvojihgrehova. Raspetinakrstu!PoznajHrista:iotvorietisevrataraja. Sa krsta svog slavoslovi Gospoda i odbacuj od sebe svaku pomisao jadanja i roptanja, odbacujjekaozloinihulunaBoga. 270

SakrstasvogblagodariGospoduzabescenidar,zakrstsvojzadragocenusudbinu,za sudbinudasvojimstradanjimapodraavaHrista. Sa krsta blagoslovi zato to je krst istinska i jedina kola, riznica i presto istinskog bogoslovlja.IzvankrstanemaivogpoznanjaHrista. Ne trai hriansko savrenstvo u ljudskim vrlinama. Tamo njega nema: sakriveno je u krstuHristovom.[5] Krst svoj menja se u krst Hristov kada ga Hristov uenik nosi sa delotvornom sveu o svojoj grenojsti kojoj je potrebna kazna kada ga nosi i pri tom blagodari Hristu, i slavoslovi Hrista. Od slavoslovljenja i blagodarenja pojavljuje se u stradalniku duhovna uteha;blagodarenjeislavoslovljenjepostajunajizobilnijiizvorinesaznajne,nepropadljive radostikojablagodatnovriusrcu,izlivasenaduu,izlivasenasamotelo. Krst Hristov je samo po svojoj spoljanjosti surovo poprite za telesne oi. Za Hristovog uenika i sledbenika on je poprite najvieg duhovnog naslaivanja. To naslaivanje je takovelikodaupravoonopotpunozagluujenevolju,paHristovsledbenikiunajeim mukamaoseajedinonasladu.[6] Mlada Mavra je govorila svom mladom suprugu Timoteju, koji je trpeo strane muke i pozivaojedauestvujeumuenitvu:Bojimse,bratemoj,dause,zbogmojemladosti, uplaiti kada vidim strane muke i gnevnog namesnika, da u klonuti u trpljenju. Muenikjojjeodgovarao:UzdajseuGospodanaegIsusaHrista,imukeezatebebiti jelej koji On izliva na tvoje telo i duh rose u tvojim kostima koji olakava sve tvoje bolesti.[7] Krstjeoduveksilaislavasvihsvetitelja. Krstjeisceliteljstrasti,pogubiteljdemona. Smrtonosan je krst za one koji krst svoj nisu pretvorili u krst Hristov, koji sa krsta svog ropu na Boiji promisao, hule na Njega, preputaju se beznau i oaju.Grenici koji ne saznaju svoj greh i ne kaju se na krstu svom umiru venom smru: netrpljenje ih liava istinskogivota,ivotauBogu.Njihskidajusakrstanjihovogsamozatodanjihovedue siuuvenigrob,utamnicepakla. Krst Hristov uznosi od zemlje Hristovog uenika raspetog na njemu. Hristov uenik, raspet na krstu svom, misli o nebeskom, umom i srcem ivi na nebu i sozercava tajne DuhauHristuIsusu,Gospodunaem. AkohoekozamnomiigovoriGospodnekaseodreknesebe,iuzmekrstsvojizamnomide. Amin. 271

NAPOMENE: 1. Mt16,24. 2. Ps118,38,120. 3. Gal5,24. 4. Mt11,30. 5. PrepodobniMarkoPodvinik,Slovooduhovnomzakonu,gl.31. 6. Posledovanjedvanaestompsalmu,molitvasvetogEvstratija. 7. etiminej,3.maj SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ROSA Plavetnim, vedrim nebom, prekrasnog letnjeg dana, velianstveno sunce je prevaljivalo svojuobiajeniput.Gorelisuzlatnikrstovisabornog,petokupolnoghrama,podignutogu slavusvesvete,bogonaalneTrojice;odnjegovesrebrnastekupoleodbijaosezaslepljujui sjaj sunevih zraka. Senka je pokazivala da je devet sati: tada obino poinje boanska liturgija.Masanarodahitalajeirokimputemumirnumonakuobitelj:bilajenedelja,ili praznikneseamse. Izaogradetogmanastira,saistonestrane,prostiresevelikalivada.Tadajujeprekrivala gusta,nenatrava;raznidivljicvetovibezbrinosucvetaliimiomirisalinaslobodiitom irokomprostoru.Togdananalivadujepalaobilnarosa.Nebrojenekapljicerosevidelesu senasvakomcvetu,nasvakojstabljiciisvakomlisku,ausvakojkapljicijasnoseocrtavalo sunce;svakakapljicajeisputalazrakeslinesunevimzrakama.Livadajepodsealana iroko rasprostrti barunasti tepih, po ijem je jarkom, gustom zelenilu izobilna ruka posulanebrojenomnotvoraznobojnogdragogkamenjakojeobilujepredivnimprelivima, igromboja,zracima,sjajem.

272

Izbone,osamljenemanastirskekapije[1]izaemonah,dubokozamiljen,kojisespremao da slui boansku liturgiju; nakon nekoliko koraka on zastade pred irokom livadom. Tihojebilounjegovomsrcu;natiinusrcaprirodajeuzvraalazanosnomtiinom,onom tiinomkojaispunjavapredivnojunskojutroitakoblagoprijasozercanju.Prednjegovim oima: sunce na plavetnom, istom nebu, i bezbrojni odrazi sunca u bezbrojnim kapljicama rose na prostranoj livadi. Njegova misao se gubila u nekom beskraju um je biobezmisli,kaodajebionaroitopripremljen,podeenzaprimanjeduhovnihutisaka. Monahbacipogledunebo,kasuncu,nalivadu,nablistavekapljiceroseineoekivanose otkripredoimadueobjanjenjenajveehriansketajne,onoobjanjenjekojimmoeda seobjasninesaznajnoineobjanjivo,objanjenjeivimoblijem,ivopisnomslikomkojaje bilaprednjegovimoima. Kaodamujenekorekao:Gle!suncesepotpunoodraavausvakojpokornoj,aliistoj kapljici rose: tako i Hristos potpuno prisustvuje i predlae se na svetu trpezu u svakoj hrianskoj pravoslavnoj crkvi. On predaje svetlost i ivot svojim priasnicima, koji uzimajuudelauBoijojsvetlostiiivotuitimesamipostajusvetlostiivot:takokapljice rose, im prime u sebe suneve zrake, poinju same da isputaju zrake sline sunevim zrakama.Akomaterijalnoipropadljivosunce,deloStvoriteljakojejeNjega,dabipoelo dapostoji,kotalojednognimalotekogmigaNjegovevoljemoeuistimahdaseodrazi u bezbrojnim kapljicama vode, zato sam Sazdatelj, svemogui i svuda prisutni, ne bi svojim presvetimtelomisvojomkrvlju,koji susjedinjenis Njegovimboanstvom, u isti mah potpuno prisustvovao u bezbrojnim hramovima, u kojima, po Njegovoj zapovesti i uredbi, svedelatni, svesveti Duh poziva na hleb i vino radi ispunjenja najvee, najspasonosnije,najneshvatljivijetajne?.. Noseiunedrimadubokisnaanduhovniutisak,vratiosesluiteljtajneukeliju.Utisakje nastaviodaiviunjegovojdui.Prolisumeseci,prolesugodine,autisakjeistotakoiv kaoionogdanakadajeprviputdoivljen. Delei sa blinjima korist i pouku, sada, nakon mnogo godina, opisujem ga reima i perom. Kakav siromaan opis! Pero i re su slabi da potpuno i tano opiu duhovna tajnovienja. Sveto tajnovienje! Sveto vienje uma! Kako se neoekivano i iznenadno pojavljuje u ivopisnoj, zadivljujuoj slici pred umom pripremljenim za vienje tajne pokajanjem i usredsreenom,samotnommolitvom!Kakojesilno,jasno,ivosaznanjekojetiprenosi! Kako je ispunjeno nepobitnim, neobjanjivim ubeenjem! Ti ne zavisi od ljudi: prilazi onomekogaizabira,ilikomesiposlato.Uzaludbiovekhteodaprodreuduhovnetajne sam,iskljuivosopstvenimnaporom!Biobionsamoslabisanjarkojinaslepolutaumraku samoobmane, ne oseajui i ne primajui ni svetlost ni ivot. Kao to lanci zvee na rukama i nogama nevoljnika, tako se i u mislima i reima sanjara uje odjek nasilja, krivotvorenja, prinude, ropstva i gadosti greha. Put prema duhovnom tajnovienju je 273

neprestanoprebivanjeupokajanju,uplauisuzamazbogsvojegrenosti.Plaisuzesu mastkojomseleeduevneoi.[2] Sergijevapustinja,1846.godine. NAPOMENE: 1. Natommestukasnijejepodignutacrkva,posveenasvetomGrigorijuBogoslovu. 2. Otk3,18. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ITEJSKOMORE Preda mnom puca pogled na velianstveno more. Ono je na severu najee sumorno i nemirno; katkad bude i predivno. O nepregledno more! O duboko more! Ti privlai na sebe i poglede i misli. Dugo ve gledam neodreeno u more. Nema raznolikosti u tom prizoru, ali pogled i misao ne mogu da se otrgnu od njega, kao da plivaju prostranim morem, kao da uranjaju u njega, kao da tonu u njemu. Kakvo nadahnue je predato na uvanje morskim nedrima! Kakvu punou osea dua kada se oi naslade i nasite posmatranjem mora! Pogledajmo, prijatelji, pogledajmo more iz naeg manastirskog utoita,kojejerukaBoijegpromislapostavilakrajmora. Iza mora je drugo more: prestonica monog severa. Velianstven je pogled na nju preko mora, &a morske obale, na kojoj je smetena obitelj prepodobnog Sergija.[1] To more je deo znamenitog Baltika. iroko je rasprostrto, kristalno, srebrnasto, meu blago poloenim obalama. Zatvara ga Krontat, iza koga se beskraj mora sliva sa beskrajem neba.

274

PesmomjenekadasvetiDavidveliaomorevelikoiprostrano.TamosuGmizavci,kojimabroja nemagovorionivotinjemaleivelike,ribemorske,kojeprohodestazemorske,tamolaeplove, i kit onaj kojeg si stvorio da se igra u njemu.[2] Tajanstveno znaenje imaju Davidove rei. Sveti oci objanjavaju to znaenje. More to je svet, bezbrojne ivotinje i ribe kojima je ispunjeno more to su ljudi svih uzrasta, nacija, zvanja, svi koji slue grehu; lae to je svetaCrkvauopte,akonkretnoistinskihriani,kojipobeujusvet.Kitonajumoruto jepalianeo,kojijezbaensnebanazemlju.[3] Brodi sveta Crkva itejskim morem tokom svog celokupnog zemaljskog stranstvovanja, krozstolea,krozmilenijume.Onapripadasvetujerjematerijalna,alimunepripadapo duhu,kakojeiGospodrekaoCrkviulinostiapostola:Akakonisteodsvijetanegovasja izabrahodsvijeta[4]1telom,potrebamatela,vipripadatesvetu;poduhustetuisvetujer pripadateBogu,kojegjesvetomrznuo.[5]BrodisvetaCrkvapotalasimaitejskogmorai ivi iznad njegovih talasa od Boijeg uenja, i uva u svojim nedrima istinsko bogopoznanje, istinsko poznanje o oveku, o dobru i zlu, o materijalnom i prolaznom svetu,oduhovnomivenomsvetu.Sviistinskihrianinacelomsvetupripadajujednoj istinitojCrkvi:uvajuiusebipunouiistotunjenoguenja,oniineonuskupinulaa kojestiunadruguobaluitejskogmorainikadnetonuunjegovemranedubine. Svaki istinski hrianin stranstvuje po vodama itejskog mora, stremi ka venosti. Na materijalnommorutrajnistannemoenidapostoji;nanjemuivijedinostranstvovanje: upravo na itejskom moru nema niega trajnog, niega to bi zauvek ostalo ovekova svojina,tobizajednosanjimilougrob.Jedinonjegovadobradelainjegovigresiidusa njimuvenost.Godolaziovekuzemaljskiivot,goiizlaziiznjega,kadnapustiitelo. Nevidetoslugesveta,slugegreha:istinskihrianintovidi.Onjenaliknavelikulau: napunjena duhovnim, raznim dragocenostima, ona ih neprestano umnoava na svom putu.Svetnemoedaprimitolikabogatstva:tolikosuonavelika.Takosudragocenata bogatstva da sva bogatstva sveta u poreenju sa njima ne znae nita. Svet zavidi tim bogatstvima,diemrnjompremaonimakojiihzadobijaju.Asvakojlai,kolikogodona bilavrstaivelika,pretesuprotnivetrovi,bure,podvodnestene,pliaci:svakihrianin, bez obzira na to to je obuen u Hrista, mora da proe zemaljsko stranstvovanje kroz nebrojeneopasnosti.Svikojihoedabuduspaseni,bezizuzetka,biegonjeni[6].Hitalaa premapristanitu;usputsezaustavljasamonakratko,ukrajnjojnudi.Inaajedunost da svim snagama stremimo ka nebu, ka venosti. Nita privremeno ne zavolimo srcem! Nekasenaaduanezalepizabilotazemaljsko,nekasenezalepiusledsamoobmanekoja iviunama,iliusledsamoobmanjivanjakojepostojiokonas!Naimpadomnaaduase ponizila u prah, poela je da tei prema svemu propadljivom, zalepio se za zemlju stomak na,[7]naaduhovnasutina,umestodastreminebuivenosti.Naazemaljskasluenja, naezemaljskeobavezenosimokaoonotonamjeGospodnaloio,iispunjavajmoihkao da nas gleda Bog, savesno, revnosno, pripremajui se da Bogu podnesemo raun za njihovo izvravanje. Neka grene pobude i ciljevi ne pokradaju, neka ne pogane ta 275

sluenja!ZemaljskadelainimosaciljemdaugaamoBogu:takoezemaljskadelapostati nebeskadela.NaeglavnoistvarnozanimanjenekabudesluenjeBogu,tenjadaNjega primimo.SluenjeBogusastojiseuneprestanomseanjunaBogainaNjegovezapovesti, uispunjavanjutihzapovesticelokupnimsvojimponaanjem,vidljiviminevidljivim. Lauvodikrmano:onstalnomislinapristaniteukojemoradadopremitovarlae;on stalnovodiraunaotomedaneskrenesaputanamoru,nakomejeisvudaput,inema puteva.asgledaunebo,nazvezde,asnazemljopisnukartuikompas:prilagoavasei jednomidrugom,itakovodilau.ovekomupravljanjegovum.Ninaitejskommoru nema puteva; svuda je put na njemu za istinskog hrianina. Niko ne zna ta ga eka u budunosti, ta e ga doekati sutra, za sat. Najee nas doekuje nepredvieno i neoekivano.Netrebaraunatinatodaenamvetarstalnoduvatiulea:duvaontako ponekaddugo,alieeseiznenadapromeniipostanesuprotan,aestogazameniuasna bura.Zahrianinajesvudaput:svetomusedeavaverujeondeavasepoBoijoj volji. Za hrianina je i suprotni vetar povoljan: pokornost Boijoj volji pomiruje ga sa najteim, najbolnijim stanjima. Na um mora stalno da upravlja svoj pogled u duhovno neboJevanelje,izkoga,kaoizsunca,sijauenjeHristovo;onmoraneprestanodapazi na srce, savest, unutranju i spoljanju delatnost. Neka taj krmano nepokolebivo stremi kablaenojvenosti,opominjuisebedazaboravvenogblaenstvavodiuvenunesreu. Neka um uzdrava srce od strasne naklonosti prema sujetnom i propadljivom, od hlaenjapremanepropadljivomuimepropadljivosti,odravnodunostipremaistinskomi sutinskom u ime sujetnog. Neka esto pogleduje u savest, kao u magnetnu iglu na kompasu, da ne bi zauzeo pravac nepodudaran sa pravcem koji pokazuje savest. Neka vodi svu delatnost blagougodno Bogu, da bi tamo, s one stranu oblaka, pristanite venosti otvorilo svoj ulaz i pustilo u svoje naruje lau natovarenu duhovnim dragocenostima. Ne uplaimo se bura itejskog mora. Njegovi talasi se diu do neba, sputaju se do beskrajnih dubina, ali iva vera ne doputa hrianinu da potone u svirepim talasima. Vera budi onoga koji spava na krmi Spasitelja, koji se, u tajanstvenom smislu, pravi da spava za uenike njegove koji preplivavaju itejsko more. Kada oni sami utonu u bezbrinost:veraviekaSpasiteljuplamenommolitvomizsmirenogsrca,izsrcaobolelog zbog ljudske grenosti i nemoi, moli za pomo, za izbavljenje i dobija ih. Gospod i gospodarsvegazapretivetrovimaimoru,uvedenamoreiuvazduhtiinuveliku.[8]Vera, iskuana u vihoru vetra, osea da je ojaala: sa novim snagama, sa novom hrabrou pripremaseonazanovepodvige. Neverujmotiiniitejskogmora:tatiinajevarljiva;morejepromenljivo.Nedozvolimo sebidaseprepustimobezbrinosti:laamoeneoekivanodasenasuenapeanisprud ili da udari u neprimetnu podvodnu stenu, pokrivenu nenom morskom strujom da udari,ibudejakooteena.Ponekadnaletinaizgledpotpunopraznioblai:najednomon pone da izruuje iz sebe vihorove, gromove, mun>e: i uzavri prividno tiho more, 276

zahvaenoopasnomburom.Naivotjeprepunnevolja,preokreta,iskuenja.Protivnas plete zamke na um: taj putovoa esto sam skrene sa puta, i ceo na ivot povlai za sobom u zabludu. Protiv nas plete zamke nae srce time to se okree ka ispunjenju sopstvenihnagovoraitakoizbegavadaispunivoljuBoiju.Protivnaspletezamkegreh:i onajgrehtogajepadzasadiounasionajtodelujenanasizsvudaprisutnihsablazni. Protivnaspletezamkesvet,kojisluisujetiipropadljivosti,inapinjese,asposredstvom laskanja, as posredstvom gonjenja, da okrene sve ljude prema tom sluenju. Protiv nas pletuzamkeneprijatelji,tj.paliduhovi;protivnaspletuzamkeljudikojiihposeduju,koji susepokorilinjima.estoisamiprijateljivoljnoinevoljnopoinjudapletuzamkeprotiv nas.Gospodnamjezapovediodaneprestanobdimonadsobomtakotoemosevebati uvrlinamaiograivatiodgreharejuBoijom,molitvom,verom,smirenjem. Ko su ivotinje velike koje se napasaju na nepreglednom prostranstvu itejskog mora? Ni sebi, ni bilo kome drugom ne bih eleo da ima bilo kakvu slinost sa tim morskim grdosijama: njihova jedina radost su tamne dubine, gusto pokrivene vodom, u koje ne dopirusunevizraci;tamooneive,tamoostaju,isamosvremenanavremeizlazedabi zgrabile plen, da bi odrale svoj ivot ubijanjem mnogobrojnih rtava. Njihove vlane, divlje oi ne trpe, ne podnose nikakvu svetlost. Pod njima Pismo podrazumeva ljude, velikeposposobnostima,znanjima,bogatstvu,moi,aliavaj!privezanesvojomduom za sujetu i propadljivost. Njihovo srce i njihove misli usmerene su iskljuivo prema pribavljanju zemaljski slavnog, zemaljski sladosnog. Oni su potonuli, zaglibili su se u itejskommoru,jurejedinoonotojeprolazno,kratkotrajno,samaprivienja:oniprohode, govori Pismo, staze morske.[9] udne su te staze! Na njima tragovi nestaju im prolaznik njima proe, i za te prolaznike nema napred nikakvog znaka da tuda vodi staza. Takvo zemaljskonapredovanjeneznatototrai;imnaeeljeno,vekaodagainema;opet gaeli,opettrai.Munaje,nesnosnazasinovesvetasvetlostHristovoguenja.Onibee od nje u mrane i ko zna gde zavuene ponore: u rasejanost, u raznovrsne zabave, u telesna uveseljavanja. Tamo, u moralnom mraku, oni provode zemaljski ivot bez duhovnog,venogcilja.TakveljudePismonijeudostojiloniljudskogimena:Iovek,uasti budui,nerazumede,izjednaisesastokomnerazumnomipostadejojslian.[10]ovekjeonaj koji je spoznao samog sebe, rekao je prepodobni Pimen Veliki;[11] ovek je onaj koji je spoznaosvojsmisao,svojestanje,svojepozvanje.Maleivotinjemorsketakosunazvani ljudi koji nisu obdareni naroitim sposobnostima, niti su im dati bogatstvo i mo: ali i takvi oni slue sujeti i grehu. Oni nemaju sredstava da poine velika i nadaleko uvena zlodela: voeni, zaneti, zaslepljeni svojom slobodnom voljom koju je zloba ozledila, oni uestvujuubezakonjimavelikihivotinja,asamiinebezakonjaonolikakolikesunjihove snageisredstva.Onilutajuuitejskommorubezsvesti,bezcilja.Kitjecarsvihstvorenja kojaiveuvodama,[12]kitonajkojegsistvoriodaseigraunjemu.[13]Kittakojenazvanpali aneo, zbog obilja zlobe i lukavstva u sebi. On dejstvuje po mogunosti tajno, da bi njegovomaloprimetnodejstvobiloupravozatosigurnije,smrtonosnije.Njegoveslutene oseaju okove kojima su odasvud okovani i ropstvo nazivaju slobodom i najveom 277

sreom. Istinski hriani se podsmevaju tom kitu jer njegova lukavstva opaaju istotom uma,isatiruihsilomBoijeblagodatikojajeosenilanjihovduh. Budimokaolaekojeskladnoplovemorem!Injihovznatnideojesteuvodi,alionenisu potpuno utonule u vodu, ne onako kako su utonule ribe i ostale morske ivotinje. Ne moe,nikonemoedapreplivavaitejskomoreadaseneskvasiunjegovojvodi:none smesetonutiunjegovimvodama. Umorusugmizavci,kojimabrojanema.tadakaemoonjima?Vesamnjihovnazivgovori sve. Nesrena je sudbina onih koje je re Boija liila ljudskog imena, srozala do imena beslovesnih ivotinja: koliko li su tek nesreniji oni koje je ona, svesveta re, sudija vaseljene, nazvala gmizavcima? Njihovo stalno prebivalite i naslada nisu duboke vode, nego smrdljiva i prljava abokreina, u koju razjareni talasi nanose i u koju se upetljava sveneisto,ukojudospevajuiukojojtrunuleineljudipoginulihodmorskezlesree,od noapiratanaitejskommoru. Brao moja! Prijatelji moji! Stojim sa vama na obali mora, posmatram more, iarano raznobojnim prugama. Iza mora je drugo more tamo gore zlatne kupole i iljci... A u hramu Boijem oglaava se velianstvena mnogoznana pesma: itejsko more uzburkano burom iskuenja gledam, Gospode. I tek to pritekoh tihome pristanitu Tvome, uzvikujem Ti: Izbaviodsmrtiivotmoj,Mnogomilostivi![14] NAPOMENE: 1. Sergijevapustinja. 2. Ps103,25,26;Ps8,9. 3. Psaltir s tumaenjem na marginama, preuzetim od svetih otaca, izdanje Kijevo peerskelavre. 4. Jn15,19. 5. Jn15,18,28. 6. 2Tim3,12. 7. Ps42,26. 8. Mt8,26 9. Ps8,9 10. Ps48,13. 278

11. AzbunipaterikiNezaboravnakazivanja. 12. Jov41,25. 13. Ps103,26. 14. estapesma,estiglas. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SAVEST Savestjeoseanjeljudskogduha,izotreno,svetlo,kojerazlikujedobroodzla. Tooseanjerazlikujedobroodzlajasnijenegoum. Teejesablaznitisavestnegoum. Savestsedugoboriiprotivsablanjenoguma,potpomognutoggreholjubivomvoljom. Savestjeprirodnizakon.[1] Savest je vodila oveka do pisanog Zakona. Palo oveanstvo je postepeno usvajalo nepravilannainmiljenjaoBogu,odobruizlu:lanonazvanoznanjeprenelojesavesti svoju nepravilnost. Pisani Zakon je postao neophodan za rukovoenje prema istinskom bogopoznanjuipremabogougodnojdelatnosti. Hristovo uenje, zapeaeno svetim krtenjem, isceljuje savest od lukavstva kojim ju je zaraziogreh.[2]Namavraenopravilnodelovanjesavestiodravamo,uzdiemotakoto sledimoHristovouenje. Zdravo stanje i pravilno delovanje savesti mogue je jedino u krilu Pravoslavne crkve, zato to svaka prihvaena nepravilna misao utie na savest: udaljava je od pravilnog delovanja. Grehoviuinjeniodsvojevoljepomrauju,zatupljuju,zagluuju,uspavljujusavest.

279

Svakigrehneoienpokajanjemostavljatetanutisaknasavest. Moenekomizgledatidastalniislobodnoeljenigreniivotumrtvljujesavest. Umrtviti savest nije mogue. Ona e pratiti oveka do stranog suda Hristovog: tamo e razotkritisvogneposlunika. Potumaenjusvetihotaca,ovekovsuparnikkojisepominjeuJevaneljujestesavest.[3] Tano:onajestesuparnik,jerseprotivisvakomnaemprotivzakonitompoduhvatu. Odravajmirsatimsuparnikomnasvomputupremanebu,zavremezemaljskogivota, datajsuparniknebipostaotvojpodmukliprotivnikbaondakadasebudereavalatvoja venasudbina. Pismogovori:Istinitsvjedokizbavljadue.[4]Istinitisvedokjeistasavest:akoduapaljivo slua njene savete od prvih grehova do nastupanja smrti, ona e je izbaviti i od venih mukaposlesmrti. Otricanoaotrisekamenom,asavestseotriHristom:onaseprosveujeupoznavanjem iizotravaispunjavanjemjevanelskihzapovesti. Jevaneljem prosveena i izotrena savest detaljno i jasno pokazuje oveku njegova sagreenja,akinajmanja. Ne vri nasilje nad suparnikom saveu! U protivnom e biti lien duhovne slobode: grehtezarobiisvee.aliprorokuimeBoijezbogonihkojigazesavest,kojisamisebi radeoglavi:PokoriJefremsvogsuparnika,satresud,jerodsvojevoljeodezasujetnim[5]1 Otricasavestijeveomanena;trebajeuvatiiuvati.Onaseuvakadaovekizvrava svezahtevesavesti,anaruavanjebilokognjenogzahteva,zbogslabostiilizanosa,spira sesuzamapokajanja. Nemisli niojednom grehudajemalovaan: svaki grehjenaruavanjeBoijegzakona, protivljenje volji Boijoj, gaenje savesti. Od besposlice, od naizgled sitnih sagreenja prelazimopostepenonavelikegrehopade. Patajeto?zarjetovelikigreh?kakavjetogreh?tonijegreh!takorazmiljaonaj kojinehajezasvojespasenje,kadaodluidaoprobaBoijimzakonomzabranjenogreno jelo. Zasnivajui svoje miljenje na takvom najmanje zasnovanom sudu, on neprestano gazisavest. Njena otrica se zatupljuje, njena svetlost gasne; u dui se razlivaju mrak i hladnoa nemaraineosetljivosti.

280

Posle svega toga, neosetljivost postaje uobiajeno stanje due. esto je ona i zadovoljna njim; estoga smatra stanjemugodnimBogu,miromsavesti, a onojegubitak oseajaza svoju grenost, gubitak oseaja blagodatnog, duhovnog ivota, uspavljivanje i slepilo savesti.[6] Utakvomstanju,ustranompomraenjuineosetljivosti,raznigrehovislobodnoulazeu duu,gradeunjojjazbinuzasebe.Grehovisezadravajuuduiitakoprelazeunavike, jaketolikokaopriroda,aponekadijaeodprirode.Grene navikenazivamostrastima.ovektoneprimeujeagrehgajeneprimetnosasvihstrana okovao,zarobio. Ako si stalno prenebregavao opomene savesti i tako dopustio sebi da padne u ropstvo greha,znajdaejedinouzizuzetnovelikitrud,uzsadejstvonaroitepomoiBoije,moi da raskine lance toga ropstva, da pobedi strasti koje su prele u naizgled prirodna svojstva. Voljenibrate,sasvimmoguimpaenjemirevnouuvajsavest. uvajsavestpremaBogu:ispunjavajsveBoijezapovesti,kakoonesvimavidljive,takoi onesvimanevidljivevidljiveiznanejedinosamomBoguitvojojsavesti. uvaj savest prema blinjem: ne zadovoljavaj se samom pristojnou svog ponaanja prema blinjima! Trai od sebe da sama tvoja savest bude zadovoljna tim ponaanjem. Ona e biti zadovoljna onda kada i tvoja dela, ali i tvoje srce zauzmu onaj odnos prema blinjemkojijezapoveenuJevanelju. uvajsavestpremastvarima,iizbegavajviak,rasko,nemar,istalnoopominjisebedasu stvarikojekoristidelaBoija,daroviBoijioveku. uvajsavestpremasamomsebi.NesmeisumadasilikioblijeBoga,dasiobavezanda pokaetajlik,istisvet,samomBogu. Jao,jao!akoGospodneraspoznasvojlik,akonenaeunjemunikakvuslinostsasobom. Oneizgovoritigroznuosudu:Nepoznajemvas.[7]Nepotrebnilikbiebaenuneugasivi plamenpakla. BeskrajnaradostobuzeeonuduunakojuGospodpogledaiprepoznaunjojslinostsa sobom, uvidi u njoj onu lepotu koju joj je On, po svojoj beskrajnoj blagosti, pribavio prilikom stvaranja, obnovio i umnoio pri iskupljenju, i zapovedio dui da je uva u neporonojcelostiudaljavanjemodsvakoggreha,dranjemsvihjevanelskihzapovesti. Neuutni uvar koji ne gleda ko je ko i opominje na takvo udaljavanje i uvanje to je savest.Amin.

281

NAPOMENE: 1. PrepodobniavaDorotej,Pouka3,Osavesti 2. Jev10,22. 3. Mt5,25. 4. Pri14,25. 5. Os5,11(prevodovogstihanasrpskijezikjeprevodioev). 6. Lestvica,Pouka18. 7. Mt25,12. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ORASEJANOMIUSREDSREENOMIVOTU Sinovi sveta smatrajuda je rasejanost nekodljiva, a sveti oci smatraju da je ona poetak svihzala.[1] ovekpredatrasejanostiimaosvimpredmetima,ionajvanijim,veomaslabo,potpuno povrnomiljenje. Rasejan ovek je obino nepostojan: oseanja njegovog srca su liena dubine i snage, a stoganepostojanaikratkotrajna. Kao to leptir prelee sa cvetka na cveti, tako i rasejani ovek prelazi od jednog zemaljskogzadovoljstvakadrugom,odjednogsujetnogstaranjapremadrugom. Rasejan ovek je daleko od ljubavi prema blinjem: on ravnoduno gleda na ljudsku nesreu,ilakostavljanaljudetekabremena. Nevolje silno deluju na rasejanog upravo zato to ih on ne oekuje. On oekuje jedino radosti. 282

Akojenevoljavelika,alibrzoproe,rasejanijebrzozaboravljaubucikojekakvihzabava. Dugotrajnanevoljagaunitava. Rasejanostsamakanjavaonogakojojseprepusti:vremenomnjemusvepostajedosadno, a onda se, upravo zato to ne stie nikakva pouzdana znanja i utiske, predaje munom, beskrajnomuniniju. Tolikoiusvemutetnarasejanostnaroito jetetnaUdeluBoijem,udeluspasenja,jer onozahtevaneprekidnuinapregnutubudnostipanju. Bditeimolitesedanepadneteunapast,[2]govoriSpasiteljsvojimuenicima. Svima govorim: Straite![3] objavio je On celom hrianstvu, pa, dakle, i nama savremenom. Ako vodi rasejan ivot, onda ti svojim ivotom direktno protivurei zapovestima GospodaIsusaHrista. Svi sveti su brino izbegavali rasejanost. Neprestano, ili barem onoliko koliko su mogli, usredsreivali su se u sebe, paljivo oslukivali pokrete uma i srca i usmeravali ih ka zapovestiJevanelja. Navika paenja na sebe titi od rasejanosti i usred bune zabave koja odasvud pristie. Usredsreenovekobitavauosami,samsasobom,usredmnotvaljudi. Osetiviopitnokoristpaenjaiteturasejanosti,jedanvelikiotacjerekao:Bezpojaane budnostinadsobomnemoeseuspetiniujednojvrlini.[4] Bezumno je provesti kratki zemaljski ivot, nama dat da bismo se pripremili za venost, jedino u zemaljskim zanimanjima, u zadovoljavanju sitnim, nebrojenim, nezadovoljivim prohtevima i eljama, vetropirasto pretravajui od jednog ulnog zadovoljstva do drugog, seajuise,retko ipovrno,neumitne, velianstvene i ujedno stranevenosti,a estoizaboravljajuinanju. DelaBoijatojeoiglednotrebaizuavatiiuzimatisanajveompobonouipanjom; oveknemadrugognainanidaihprouinidaihpozna. Veliko delo Boije stvaranje oveka, i potom, nakon ovekovog pada, obnovljenje i iskupljenjemoradobrodapoznajesvakihrianin;beztogpoznavanjaonnemoenida znanidaispunjavaobavezehrianina.PoznanjevelikogdelaBoijegnemoesezadobiti urasejanosti! Hristove zapovesti nisu date samo spoljanjem oveku one su, i to najvie, date unutranjem oveku: one e obuhvatiti sve ovekove pomisli i oseanja, sve njegove

283

najtananije pobude. Te zapovesti ne moemo ispunjavati bez neprestane budnosti i dubokeusredsreenosti.Budnostipanjanisumoguiurasejanomivotu. avoigreh,toorueavola,jedvaprimetnouvlaeseuumisrce.ovekmoradabude neprestanonastraizbogsvojihnevidljivihneprijatelja.Kakoebitinatojstraikadaje predatrasejanosti? Rasejan ovek je kao dom bez vrata i brava: nikakvo blago ne moe biti sauvano u takvomdomu;onjeotvorenzalopove,razbojnikeibludnice. Rasejaniivot,ispunjenivotnimbrigama,donosiovekuotealost,bakaoiprejedanjei pijanstvo.[5] Takav ovek je zalepljen za zemlju, zauzet samo privremenim i sujetnim; sluenjeBogujezarasejanognetopotpunostrano;samapomisaonatosluenjezanjega jebesmislena,punamraka,nepodnoljivomuna. Usredsreeniivotslabidejstvotelesnihoseanjanaoveka,aizotrava,jaa,prosveuje dejstvo duevnih oseanja. Rasejani ivot, suprotno ovome, uspavljuje dejstvo duevnih oseanja:onsehranineprestanimdejstvomtelesnihoseanja. Uzaludnorasejanitvrdedajerasejaniivotnekodljiv.Timeonirazotkrivajuzloudnost bolesti koja ih je zahvatila. Njihova bolest je tako teka, tako otupljuje oseanja due da duazahvaenatomboleuakineoseasvojejadnostanje. Ljudikojieledasenauepaenjumorajusebidazabranesvabesplodnazanimanja. Izvravanje privatnih i drutvenih obaveza ne spada u rasejanost: rasejanost je uvek povezana sa lenjou, ili sa tako besadrajnim zanimanjima koja se sa pravom mogu ubrojatiulenjost. Koristan posao, naroito slubeni posao, nezamisliv bez odgovornosti, ne ometa odravanje paenja na sebe on vodi ka takvom paenju. Tim vie vode ka paenju manastirska posluanja, izvrena kako dolikuje. Rad je preko potreban put ka budnosti nadsobom,itajputsunaloilisvetiocisvimakojihoedasenauepaenjunasebe. Paenje na sebe u dubokoj osami donosi dragocene duhovne plodove, no za njega su sposobnijedinoljudizrelogduhovnoguzrasta,kojisunapredovaliupodvigupobonosti, kojisunajprenauilidapazenadelatniivot. U delatnom ivotu ljudi pomau oveku da stie paenje, opominju ga na naruavanja paenja. Potinjavanje je najbolje sredstvo za navikavanje na paenje: niko nee toliko nauitiovekadapazinasebekolikonjegovstrogiirazboritirukovodilac. U svojim slubenim poslovima, meu ljudima, ne dozvoljavaj sebi da troi vreme u praznoslovljenju i zbijanju glupih ala; u kabinetskim poslovima zabrani sebi matanje:

284

ubrzoeseizotrititvojasavest,poeedatiukazujenasvakoskretanjeurasejanostkao nanaruavanjejevanelskogZakona,akkaonanaruavanjerazboritosti.Amin. NAPOMENE: 1. AzbunipaterikiNezaboravnakazivanja,OPimenuVelikom,gl.43. 2. Mt26,41. 3. Mk13,37. 4. AzbunipaterikiNezaboravnakazivanja,OaviAgatonu,gl.39. 5. Lk21,34. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ONAVIKAMA Navikeimajumoslinuprirodnimsvojstvima:sledbenikIsusaHristatrebadastiedobre navikeidaizbegavaravenavike. Mladiu! Budi razborit i obazriv: u svojoj mladosti obrati posebnu panju na sticanje dobrih navika: u zrelim godinama i svojoj starosti obradovae se bogatstvu koje si bez trudastekaoumladosti. Ne smatraj malo vanim ispunjenje tvoje naizgled najbeznaajnije elje:svako ispunjenje eljeneizostavnoostavljasvojutisaknaduu.Utisakmoebitiponekadveomasnaan,i moedasluikaopoetakopasnenavike. Dalijeznaokockarkadajeprviputdodirnuokartedaetaigrabitinjegovastrast?Jeli znaooveksklonbolestipijanstvadapoinjesamoubistvodokjeispijaoprvuaicu?Tako nazivamtunesrenunavikukojaunitavaiduuitelo.

285

Jedan nesmotren pogled esto zadaje ranu srcu; nekoliko ponovljenih pogleda toliko produbljujuturanudaseona jedvaizleidugogodinjimmolitvama,dugogodinjimpodvigomiplaem. Vaspitai i nastavnici! Stvarajte u mladei dobre navike, odvlaite je, kao od velike nesree,odporonihnavika. Poronenavikesukaookovinaoveku:onegaliavajumoralneslobode,nasilnogadre usmrdljivomblatustrasti. Zaovekovupogibijudovoljnajejednaporonanavika:onaestalnootvaratiulazuduu svimgrehovimaisvimstrastima. Naui se da bude skroman: ne dozvoljavaj sebi nikakvu odvanost, ak ne dozvoljavaj sebi da dotakne blinjeg bez krajnje nude i navika skromnosti e uiniti da velika vrlina celomudrenosti za tebe bude sasvim prikladna. Tvoji blinji osetie zalog skromnostiutebi,izatoepredtobombitibezimaloodvanosti,kaoda,punitrepetnog strahopotovanja,stojepredmiomirisomsvetinje. Nitatakoneuzdrmavacelomudrenostkaonavikaodvanosti,slobodnogobraanja,koja jeodbacilazakoneskromnosti. Naui se da bude uzdran u jelu: uzdravanjem e pruiti zdravlje i krepkost telu, a umu posebnu bodrost, tako neophodnu u delu spasenja, veoma korisnu i u zemaljskim vebanjima. Prodrljivost nije nita drugo do rava navika, nerazumno, nezasito zadovoljavanje zloupotrebomizopaeneprirodneelje. Naui se na najjednostavniju hranu. Ona je, navikne li se na nju, ukusnija od najprobranijihjela,dainegovorimotomekolikojezdravijaodnjih. Kakvusloboduimoralnusnagudajeovekunavikanajednostavnuhranu,naizgledtako nevana, materijalna navika! Takva navika iziskuje izuzetno male izdatke za hranu, veoma malo vremena i sasvim malo truda za njeno pripremanje. Siromahu, sviklom na obinuhranu,siromatvonepadateko. Kako je teak prelazak od bogate i prefinjene trpeze ka obinim jelima! Mnoge ljude primoralesuokolnostidauinetajprelazak,imnogisupreaviizgubilizdravlje,aksu se moralno pokolebali. Od te nesree sauvala bi ih razborita i blagovremena navika na obinuhranu. Naroito je za oveka koji eli da posveti sebe sluenju Hristu navika na obinu hranu, moeserei,bescenaposvojimposledicama:onadozvoljavadaseizaberenajosamljenije 286

mestozaivljenje,ininepotrebnimesteodnosesaljudimaonauklanjasverazlogeza rasejanostitakoomoguujepotpunopredavanjemolitviirazmiljanjuoBogu. Svisvetiteljisunaroitovodiliraunaonaviciumerenoguzimanjahrane,aliionavicina obinuhranu.CenadnevnehraneapostolaPetraiznosilajenekolikonovia. Kako je uasan porok pijanstvo! To je strast, bolest: ona ulazi u telo tako to se poputa elji,aprelaskomunavikustieonusnagukojuposedujeprirodnaosobina. Hristovsluiteljtrebadaseuvaodpijanstva,aliiodnavikemnogoguzimanjavina,jer ono izaziva silna uzbuenja u telu i pobuuje u njemu ivotinjske elje. I ne opijajte se vinom, u kome je razvrat,[1] rekao je apostol. Dozvoljeno je uzimanje vina u sasvim maloj koliini; ako ne moe da se ogranii na umerenu upotrebu, bolje e uiniti ako se potpunoodreknevina. Pimen Veliki je rekao: Podviniku je od svega potrebniji trezven um.[2] Vino oduzima oveku sposobnost da sauva trezvbn um. Kada se podvinik izloi dejstvu vina, tada oslabelomipomraenomumupristupajunjegovineprijatelji,iumvienemasnagedase bori protiv njih. Sputan dejstvom vina, on se povlai u ponor greha! U jednom trenu bivaju uniteni plodovi dugotrajnog podviga, jer Sveti Duh odstupa od opoganjenog grehom. Eto zato je prepodobni Isaija, egipatski otelnik, rekao da ljubitelji vina nikada neebitiudostojeniduhovnihdarova:[3]tidarovi,dabiostaliuoveku,zahtevajustalnu istotu,moguujedinoustalnojtrezvenosti. Srebroljublje, plahovitost, nadmenost, bezobzirnost zloudne su bolesti due, i nastaju zato to porone tenje ispomau palu prirodu. Posredstvom navika one narastaju, sazrevaju,porobljavajuoveka. Potomzakonupostupaitelesnapouda,iakojeprirodnapalomoveku.Blaenjemladi koji,imseunjemuprviputpojavipouda,shvatidanemoradasepredajepoudi,da trebadajeobuzdavaBoijimzakonomirazboritou.Poudaobuzdanapriprvimnjenim zahtevima lako se pokorava umu i ve slabije iznosi zahteve, dejstvuje kao nevoljnik vezan lancima. Zadovoljena pouda pojaava zahteve. Pouda kojoj razum preda vlast nadovekomtimetoonadugoistalno postiezadovoljenjevegospodari,kaotiranin, nadtelominadduom,unitavaiteloiduu. Svestrastiserazvijajuuovekuzatotoimonpoputa;uestalimpoputanjemsklonost prelaziunaviku,akroznavikustrastpostajenasilnigospodarnadovekom.Bojsezlih navikarekaojeprepodobniIsakSirijskivienegodemona.[4] imgrenaelja,ilistrast,ponedadejstvujeunama,trebajeodbiti.Sledeegputaonae da deluje ve slabije, a napokon i da potpuno utihne. Ali ako postie zadovoljenje, ona svakisledeiputdejstvujesanovomsnagom,stiesveveuvlastnaddobromvoljom,ina krajustvaranaviku. 287

Sagreenja koja smo navikli da inimo izgledaju nam neznatna, koliko god bila teka. Novosagreenjeuasavaduu,ineeseonabrzoodluitidagauini. Strastisuzlenavike;vrlinesudobrenavike.Ovdejereoonimstrastimaivrlinamakoje jeovekstekaoiusvojiosvojomdelatnou,svojimivotom.Ponekadsuudelimaotakim strastima nazvana razna svojstva bolesti, koju je pad izazvao u nama, razne vrste grenosti, zajednike svim ljudima; sa tim strastima se raamo; vrlinama se nazivaju ovekova prirodna, naravna, dobra svojstva. Takve strasti i takve vrline ne stavljaju nikakav odluujui peat na oveka; taj peat stavlja sklonost, usvajana dobrovoljno, stalnimiliestimzadovoljavanjemtesklonosti,stalnimispunjavanjemnjenihzahteva. Sluga Hristov mora da izbori to veu slobodu od ravih navika, da mu one ne bi zabranilehodkaHristu.Onmoradaseudaljavanesamooddirektnogrenihnavikanego iodsvihkojevodeugreh:naprimer,odnavikenarasko,odrazneenosti,rasejanosti. Ponekadnajbeznaajnijanavikavezujenaenoge,iostavljanasnazemljiamoralibismo bitinanebu. Mladiu!Ponavljamtispasonosnisavet:doksenalaziumoralnojslobodi, izbegavajzle navikekaookovitamnice;stiidobrenavike,jeroneuvaju,utvruju,potvrujumoralnu slobodu. Ako se neko u zrelom dobu spremio da slui Hristu, i, po nesrei, ve stekao mnogo poronihnavika,ilinavikaraskoiirazneenosti,kojeobinodreduuustanjuslabosti, tajnemoradasepredajeuninijuidvodunosti;onmoradahrabrostupiuborbuprotiv zlihnavika.Pobedanadnjimanijenemogua,uzBoijupomo. Odluna slobodna volja, osenjena i ukrepljena Hristovom blagodau, moe da pobedi i najzaputenijenavike. Navikasenapoetkuestokoodupireonomekohoedaskinenjenjaram;isprvaizgleda nepobediva,novremenom,tokomneprestaneborbeprotivnje,prisvakomnepokoravanju njoj,onapostajesveslabija. Akoseuproduljivanjuborbe,zbogkoznakakvihneoekivanihokolnosti,desidabude pobeen,nezbunjujse,nepadajubeznae:ponovopoinjiborbu. PrisilnuborbuprotivporonihstrastiBoguraunavaovekuumuenitvo,ikojijeutoj borbi odneo pobedu, taj dobija venac ispovednika, jer se podvizava radi Zakona Hristovog. MilostiviisvemoguiGospodprimasvakogakojiNjemudolazi,pruadesnicudapridri naeslabosti.Izato,makarsavbiouzlimnavikama,kaoutekimlancima,neoajavaju sticanju slobode. Stupi u nevidljivu bitku, bori se hrabro i nepokolebivo, velikoduno podnosi svoje poraze. Ponekad nas Bog preputa same sebi da bismo opitno poznali 288

koliko smo slabi u takvoj svojoj samoi, i da bismo se zbog tog poznanja neodstupno draliBoga,jerOnjedinimoedapobedigrehuonimakojiistinskieledavidedajegreh unjimapobeen.Amin. NAPOMENE: 1. Ef5,18. 2. Nezaboravnakazivanja,OaviPimenu,gl.135. 3. Slovo17,glave2.i8 4. Slovo89. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI RAZMILjANjEOSMRTI Smrt je sudbina svih ljudi na zemlji, i tu sudbinu niko ne moe da izbegne. Bojimo se smrti,kaonajljuegneprijatelja,gorkooplakujemoonekojejeonaugrabila,aprovodimo ivotkaodasmrtiuoptenema,kaodasmoveninazemlji. Ogrobemoj,zatotezaboravljam?Timeeka,ekajausigurnobititvojstanar.Pa zato te onda zaboravljam, i ponaam se kao da je grob udes samo drugih, nikako ne i moj? Greh mi je oduzeo i oduzima mi saznanje i oseanje svake istine: on otima od mene, on brie iz mog miljenja seanje na smrt, na taj dogaaj, za mene toliko vaan, zaista neizbean. Da bi se seao smrti, ovek mora da vodi ivot saobrazno Hristovim zapovestima. Hristove zapovesti oiuju um i srce, umrtvljavaju ih za svet, oivljavaju za Hrista: um kojiseodrekaozemaljskihstrastipoinjeestodaupravljapogledkasvomtajanstvenom prelazuuvenostkasmrti;oienosrcepoinjedajepredosea. 289

Um i srce koji su se odrekli sveta streme ka venosti. Oni su zavoleli Hrista, i nita ne moe da ugasi njihovu udnju da stanu pred Hrista, mada i drhte od smrtnog asa dok sozercavaju veliinu Boiju i svoju nitavnost i grenost. Smrt je za njih ujedno i strani podvig,iarkoeljenoizbavljenjeizzemaljskogrobovanja. Ako nismo sposobni da elimo smrt zbog nae hladnoe prema Hristu i zbog ljubavi premapropadljivosti,ondaemobaremkoristitiseanjenasmrtkaogorkilekprotivnae grenosti,zatotoseanjenasmrttakosvetiocinazivajutoseanjeimgaduastekne, raskidanjenoprijateljstvosagrehom,sasvimgrenimnasladama. Jedinoonajkojisesrodiosamiljuosvomkrajurekaojejedanprepodobniotacmoe dauinikrajisvojimgrehovima.[1]Usvimsvojimdjelimasjeajsesvogkraja,inikadanee pogrijeiti.[2] Ustajizsvojeposteljekaodavaskrsavaizmrtvih;leiusvojuposteljukaougrob:sanje slika smrti, a nona tama vesnik grobne tame, posle koje e zasijati svetlost vaskrsenja, radosnazaslugeHristoveistranazaNjegoveneprijatelje. Gusti oblak, mada sainjen samo od slabane pare, zaklanja sunevu svetlost i telesne naslade, rasejanost, nitavne zemaljske brige zaklanjaju od oiju due velianstvenu venost. Uzaludsijasuncesaistognebaovekubezoinjegvidavenostnepostojizasrcekoje poseduje strast prema zemlji, prema onom to je za nju veliko, za nju slavno, za nju sladosno. Smrtjegrenikazla:[3]dolaziimondakadajeuopteneoekuju;dolaziim,aonijonisu izvrilinikakvupripremunizanjunizavenostaknisunalazilinikakvojasnomiljenje niojednomniodrugom.Igrabismrtnespremnegrenikesalicazemlje,nakojojsuoni jedinoljutiliGospoda,predajeihzauvekutamnicepakla. Hoe li da se sea smrti? Dri strogu umerenost u jelu, odevanju, u svim kunim potreptinama; pazi da nuni predmeti ne prelaze u predmete raskoi, pouavaj se u zakonuBoijemdanino,ilipomogunostiestoisetiesesmrti.Seanjenanjupratie bujicesuza,pokajanjezboggrehova,nameraispravljanja,usrdneimnogemolitve. Kojijeovekostaozauvekdaivinazemlji?Niko.Ijaukrenutitragomoeva,praoeva, brae,isvihmojihblinjih.Mojeteloeseosamitiumranomgrobu,asudbinumojedue pokriezaotalestanovnikezemljenedokuivatajanstvenost. Zaplakae za mnom rodbina i prijatelji; moda e gorko zaplakati, i onda e zaboraviti. Tako su oplakane i zaboravljene nebrojene hiljade ljudi. A izbrojao ih je i pamti ih sami svesavreniBog.

290

imsamserodio,imsamsezaeo,smrtjestavilanamenesvojpeat.Onjemojrekla je ona, i odmah pripremila za mene kosu. Od samog poetka moga postojanja ona zamahuje tom kosom. Svakog trena mogu da postanem rtva smrti! Mnogo je bilo promaaja,alipravizamahiudaracneuizbei. Na ovekova zemaljska dela smrt gleda sa hladnim, prezrivim osmehom. Neimar gradi kolosalnozdanje,slikarnijezavriosvojudivnusliku,genijejesastaviogigantskeplanove, hoedaihostvariidolazineoekivanaineumoljivasmrt,iunitaviloruiislavnogna zemljiisvenjegovezamisli. SurovasmrtsebojijedinopredslugomHristovim:pobeenaHristom,onauvaavajedino sami ivot u Hristu. esto nebeski vesnik javlja sluiteljima Istine njihovo skoro preseljenjeuvenostinjihovoblaenstvo.Pripremljenizasmrtsamimivotom,uteenii svedoenjem savesti i obean>em odozgo, tiho, sa osmehom na usnama, oni zaspu dugotrajnimsmrtnimsnom. Da li je neko video telo pravednika koje je napustila Dua? Pribliavanje njemu nije strano iako njegovo telo zaudara; pri pogrebu njegova alost rastvorena je nekom nesaznajnom radou. Crte lica, ukoene u onaj izraz koji su imale u trenucima izlaska due, ponekad poivaju u najdubljem miru, a ponekad u njima svetli radost susreta i celivanja naravno s anelima I sa zborovima svetih koji su poslati sa neba po due pravednika. Doi mi u seanje, smrti moja! Doi mi gorko, ali potpuno pravedno i korisno seanje! Otrgnimeodgreha!PokaimiputHristov!Nekaodseanjanasmrtoslabemojerukeza svakibesplodni,sujetni,grenipoduhvat. Doi mi u seanje, smrti moja, i pobei e od mene ono to me zarobljava: slavoljublje i slastoljublje.Skloniusamojetrpezeraskonaimirisnajela,skinuusasebebogataodela, obui u se u odela plaa, za ivota u oplakati sebe mrtvaca, odreenog od roenja moga. Tako! Seaj se i oplakuj sam sebe za ivota, govori seanje na smrt dolo sam da te milosrdnooalostim,idovelosamsasobommnotvomisli,zaduunajkorisnijih.Prodaj svojviak,inovactajpodajsiromasima,unapredpoaljinanebosvojablaga,pozapovesti Spasiteljevoj: ona e tamo doekati svog vlasnika, uveavajui se stostruko. Prolij za sobom vrele suze i vrele molitve. Ko e te toliko brino i usrdno pomenuti posle smrti koliko ti sam moe da pomene sebe pre smrti? Ne poveravaj spasenje svoje due drugimakadasammoedauinitozatebesutinskineophodnodelo!Zatodajuriza propadljivim,kadaesmrtneumitnooduzetiodtebesvepropadljivo?Onaizvravaono tozapovedasvesvetiBog:imujenaredbu,ustremisebrzinommunjeuizvrenje.Nee seonazastidetinibogataa,nivelmoe,niheroja,nigenija,neepotedetinimladost,ni

291

lepotu, ni zemaljskusreu: ona preseljava oveka u venost. I ulazi smrusluga Boiji u blaenstvovenosti,aneprijateljBoijiuvenemuke. Seanje na smrt je dar Boiji[4] rekli su sveti oci: on se daje onome koji ispunjava zapovestiHristovesaciljemdaseusavriusvetompodvigupokajanjaispasenja. Blagodatnomseanjunasmrtprethodisopstvenostaranjeokoseanjanasmrt.Primoravaj sebedaseestoseasmrti,ubeujsebeunesumnjivuistinudaeneizostavno,neznase kada, umreti i poee da dolazi samo po sebi, da se javlja tvome umu seanje na smrt, duboko i snano seanje: ono e ubijati smrtonosnim udarcima sve tvoje grene poduhvate. Tujetomdaruljubiteljgreha:niusamomsamrtnomasuonneprestajedasepredaje grenim ugaanjima tela, bez imalo seanja na smrt koja stoji pred njim licem u lice. Suprotno ovome, sluga Hristov e se i u raskonim odajama setiti groba koji ga eka, proliezasvojomduomspasonosnesuze.Amin. NAPOMENE: 1. SvetiIsakSirijski,Slovo21. 2. Sir7,39. 3. Ps33,22. 4. Lestvica,Pouka6. 292

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLAVABOGU! SlavaBogu!slavaBogu!slavaBogu!Zasvetovidimueebi,usvima,usvemuslavaBogu! tavidimusebi?Vidimgreh,neprestanigreh:vidimdeprestanonaruavanjenajsvetijih zapovestiBoga,Sazda:;geljaiIskupiteljamoga.IBogmojvidigrehemoje,vidiihsve,vidi daihimamnogo.Kadaja,ovek,bieogranieno,cposvojojnemoislinopoljskojtravii cvetu,potpunijepogledamnasvojegrehove,vidimdaoniizazivajuumeniuasizbog togatoihimatolikomnogo,izbogtogatosubatakvi.KakvilisutekpredoimaBoga, svesvetog,svesavrenog? Bogisadadugotrpeljivogledanamojaspoticanja!Nisadamenepredajepropasti,davno zasluenojiprizivanoj!Neotvarasepodamnomzemlja,negutaprestupnikakojinjojtei! Nebonebacaodozgosvojplamen,nespaljujenaruiocanebeskihzapovesti!Neizlivajuse vode iz svojih obala, ne ustremljuju se na grenika koji grei javno pred celokupnom tvorevinom, ne otimaju ga, ne sahranjujuu dubine mranih ponora! Pakao e morati jo malodasaeka:nijemudatartvakojuonopravdanotrai,nakojuimaneospornopravo! PobonoisastrahomgledamnaBoga,kojigledanamojegrehoveividiihjasnijenegoto ihvidimojasavest.Njegovoudesnodugotrpljenjeizazivaumenidivljenje,nedoumicu: blagodarim, slavoslovim tu nesaznajnu blagost. Gube se u meni misli; svega me obuzima blagodarenje i slavoslovljenje: blagodarenje i slavoslovljenje potpuno ovladavaju mojim biem, nalau umu i srcu da pobono ute. Mogu da oseaju, misle, i izgovaraju samo jedno:slavaBogu! Kudajoleti,mislimoja?Gledajstalnomojegrehove, izazivajumenijecanjezbognjih: potrebno mijeoienjekrozgorkipla, moramdaseoperemneprekidnimsuzama.Ne uje me, leti nezadriva zaustavlja se na neizmernoj visini! Njen let je slian blesku munje:uistomtrenuonadotieobakrajahorizonta.I stalajemisaonavisiniduhovnog sozercanja, pa otuda posmatra neobian, veliki prizor, najivopisniju sliku, sliku koja najvie zapanjuje. Pred milju je ceo svet, pred njom su sva vremena od stvaranja do skonanja sveta, svi dogaaji sveta, i proli, i sadanji, i budui; pred njom su sitne, pojedinane sudbine svakog oveka; na vremena, drutvena dogaanja i pojedinane sudbine gleda Bog, Tvorac svih tvari i njihov bezgranini Gospod, koji sve vidi, svime upravlja,svemuunapredodreujeciljeveidajepozvanje. 293

Bog doputa oveku da gleda kako On upravlja. Ali uzroci sudova, naela Boijih zapovesti, znana su jedino Bogu: Ko poznade um Gospodnji? Ili ko mu bi savjetnik?[1] I injenica da se oveku doputa da posmatra Boga kako postupa u Svom promislu, kako upravljatvorevinom,kakodonosisvojesudove,najveejeblagozaoveka,iupravoono izlivazanjegaobilnuduhovnukorist. Gledanje Tvorca i Gospoda svih vidljivih i nevidljivih stvorenja odeva gledaoca u natprirodnusilu:satimgledanjempovezanojepriznanjeneogranienevlastisvemogueg Caratvarinadtvari.Svakadlakananaojglavi,poovekovomslabanommiljenjutoliko nevana dlaka, izbrojana je u toj neogranienoj, sveobuhvatnoj premudrosti koja ih uva.[2]Timviesebeznjenogmiganemoedesitinikakavdogaaj,nikakavpreokretu ovekovomivotu.HrianinstalnogledapromisaoBoiji,itakoiunajteimnesreama uva stalnu hrabrost i nepokolebivu vrstinu. On govori sa svetim psalmistom i prorokom:ProviahGospodapredamnomsvagda,jerjesdesnestranemeni,daneposrnem.[3] Gospodmijepomonik:neuseuplaitinikakvihnesrea,neusepredatiuniniju,neu potonutiudubokommorutuge.ZasveslavaBogu! GledanjeBoijegpromislaulivabezgraninuposlunostBogu.AakosluguBoijegsasvih stranaopkolerazneiveomaisprepletenenevolje?Tadaonovakoteisvojeranjenosrce: SvetoBogvidi.DanevoljeizNjemu,premudrom,poznatihrazloganisukorisne,da nisu potrebne, njih bi On, svemogui, spreio. No On ih ne spreava: onda to znai da postojiNjegovasvesvetavoljazatimdameonepritiskaju. Dragocenajezamenetavolja,dragocenijaodivota!Tvorevinijeboljedaumrenegoda odbijevoljuTvorca!Utojvoljijeistinskiivot!KoumireradiispunjenjavoljeBoije,taj; stupauviirazvojivota.ZasveslavaBogu! Od gledanja Boijeg promisla stvara se u dui duboka krotost i postojana ljubav prema blinjem,atodvojenikakvivetrovinemogudauzburkajuiuzmute.Zatakvuduunema uvreda, nema nepravdi, nema zlodela: sva tvar dejstvuje po zapovesti ili doputenju Tvorca;tvarjesamoslepoorue.Utakvojduiujeseglassmirenja:onnjuoptuujeza bezbrojnasagreenja,opravdavablinje,kaooruapravednogpromisla.Radosnoserazlee taj glas u stradanjima, donosi spokojstvo, utehu; on tiho javlja: Prihvatiu ono to sam zasluio po svojim delima. Bolje mi je da postradam u ovom kratkom ivotu nego da venostradamuvenimmukamapakla.Mojigrehovinemogubitinekanjeni:tozahteva pravednost Boija. U tome to se oni kanjavaju u kratkom zemaljskom ivotu vidim neizrecivumilostBoiju.SlavaBogu! GledanjeBoijegpromislauva,umnoavaveruuBoga.Akovidinevidljivusvemoguu ruku vladarsku namesnicu sveta, ti ostaje neuznemiren i u stranim burama koje uzburkavaju more ivota veruje da svetovni ivot, kormilo Crkve, sudbinu svakog ovekadrisvemoguaipremudradesnicaBoija.Dokgledasvirepetalase,grozneoluje, mraneoblake,tisizadovoljaniumirenzbogmislidaBogviditotosedeava.oveku 294

tom krhkom stvorenju odgovara tiha, smirena pokornost, samo pobono poznanje, sozercavanje sudova Boijih. Neka se sve upuuje po njemu unapred odreenim putevima,premaodozgoodreenimciljevima!ZasveslavaBogu! Pred vienjem Boijeg promisla ne mogu da izdre ni privremene nevolje, a ni one koje oekuju oveka kad bude ulazio u venost, s one strane groba. Njih otupljuje, unitava blagodatna uteha, jer ona uvek silazi u onu duu koja se odrekla sebe radi pokornosti Bogu. Ako se odrekne samog sebe, ako si predan volji Boijoj, onda sama smrt nije strana: verni sluga Hristov predaje svoju duu i venu sudbinu u Hristove ruke, sa tvrdomveromuHrista,sanepokolebivomnadomuNjegovudobrotuisilu.Kadasedua odvoji od tela, i kada joj drsko i bezono pristupe odbaeni aneli, ona e svojim samoportvovanjemporaziti,okrenutiubekstvomraneizlobneanele.Uzmite,uzmite mehrabroeimreionabacitemeubezdantameiplamena,bacitemeuponorpakla, akozatopostojivoljaBogamoga,akojeodNjegastiglatakvaodlukaomeni:radijeuda ostanem bez sladosti raja, lake u da podnosim plamen pakla, nego da naruim volju, odluku Bogavelikoga. Njemu sam sepredala,Njemusepredajem! On je, anevi, sudija mojihslabostiisagreenja!Aviste,akiusvojojbezumnojnepokornosti,samoizvrioci Njegovih odluka. Stree se, pae u nedoumicu sluge kneza ovoga sveta kada vide hrabro samoportvovanje, krotku, potpunu predanost Boijoj volji! im su odbacili tu blaenu pokornost, oni su prestali da budu svetli i dobri aneli, i postali mrani i svezlobnidemoni.Onieodstupitisastidom,aduaenesmetanodaupravisvojhodka blagu Bogu.[4] Tamo e gledati licem u lice onoga kojeg ovde gleda verom u Njegov promisao,ivenoklicati:slavaBogu! SlavaBogu!Kakvemonerei!Kadanasskolenevolje,kadasrceopsednu,opkolepomisli sumnje, malodunosti, nezadovoljstva, roptanja, tada treba da primoramo sebe na esto, polagano,usredsreenoponavljanjerei:slavaBogu!Akoiskrenopoverujeuovdeizneti savet, pa ga u pridoloj nevolji proveri na samom delu, ugledae udesnu silu slavoslovljenjaBoga,obradovaesejersinaaotolikokorisno,novoznanje,obradovae sejersidobiotakomonoipodesnoorujeprotivunutranjihneprijatelja. Od samog zvuanja tih rei, izgovaranih pri navali mranih pomisli tuge i uninija, od samog zvuanja tih rei, izgovaranih uz primoravanje, gotovo samim ustima, samo strujanjem vazduha, stresaju se, daju se u bekstvo vazduasto+nitavni knezovi, razvejavajusekaoprahnajakomvetrusvemranepomisli;oddueodstupajutegobnosti dosada,prilazejojiunjojsenastanjujulakoa,spokojstvo,mir,uteha,radost.SlavaBogu! Slava Bogu! O rei trijumfa, rei proglaavanje pobede, rei veselja za sve verne Boije sluge, a straha i poraza za sve Njegove neprijatelje, rei unitavanja njihovog oruja! To orujejegreh,toorujejetelesnirazum,palaovekovamudrost.Onajenastalaizpada, njenprviuzrokjegreh,njujeBogodbacio,onaneprestanobesninaBoga,njuBogstalno odbacuje.Okoonogakojegjenevoljaranilauzaludesesabratisvezemlje,bezuspenoe 295

galeitilekovimakrasnoreivosti,filosofije;besplodanebititrudsamognevoljnika ako poelidarazmrsimnogozapletenumreunevoljenaporimasopstvenograzuma.Veoma esto,skorouvek,razumsepotpunogubiutojmnogozapletenojmrei!estovididaje sa svih strana obmotan, zatvoren! esto mu se ini da su i izbavljenje i sama uteha ve nemogui!Ipropadajumnogipodnepodnoljivimpritiskomteketuge,umiruodsmrtne rane,stradalnikerane,nenaavinazemljinikakvosredstvodovoljnomonodaizleitu ranu. Zemaljska Mudrost se pokazala svim svojim sredstvima: sva su pokazala Da su nemona,nitavna.Zanemari,najvoljenijibrate,onukojujeodbacioBog!Odloiustranu sva oruja svog razuma! Primi oruje koje ti daje neustraivost Hristove propovedi. Zajedljivoesepodsmehnutioveijamudrostkadvidiorujekojenudivera;palirazum, zbog svoje mrnje prema Bogu, nee oklevati da iznese najumnije prigovore, pune uenjakog skepticizma i ironije. Ne obrati nikakvu panju na njih, na one koje je Bog odbacio,naneprijateljeBoije.Usvojojnevoljiponidaizgovaraizdue,daponavlja bez ikakvog razmiljanja rei: slava Bogu! Ugledae znamenje, ugledae udo: te rei progone alost, prizvae u srce utehu, uinie ono to nisu mogli da uine ni razum razumnihnimudrostmudrihnazemlji.Postideese,postideesetajrazum,tamudrost,a ti, izbavljen, isceljen, verujui ivom verom, dokazanom tebi u tebi samom, uznosie slavuBogu! SlavaBogu!MnogiugodniciBoijivolelisudaestoponavljajuoverei:onisuokusiliu njimaskrivenusilu.KadagodjesvetiJovanZlatoustibesediosaduhovnimprijateljimai braomonekimprilikama,naroitoonevoljama,onjekaokamentemeljac,kaoosnovni dogmat besede uvek postavljao rei: Za sve slava Bogu! Po svojoj navici, koju je crkvena istorija sauvala za kasnije potomstvo, on je, udarajui kaiprstom desne ruke po ispruenomdlanuleve,[5]uvekpoinjaosvojubesedureima:ZasveslavaBogu! Brao!NaviknimoseimidaestoslavoslovimoBoga;pribegavajmotomorujuunaim nevoljama; neprestano slavoslovimo Boga i time odbijmo, satrimo nae nevidljive neprijatelje, naroito one koji nastoje da nas obore tugom, malodunou, roptanjem, oajanjem.Oiujmosebesuzama,molitvom,itanjemSvetogpismaisvetootakihdela, dabismopostalivideociBoijegpromisla,kojisvevidi,svimevlada,svimeupravlja,sve usmeravaponeistraivimsudovimasvojimpremaciljevima,poznatimjedinoBogu.Kada postanemo videoci Boijeg upravljanja, biemo u pobonosti, nenaruivom miru srca, u potpunoj pokornosti i vrstoj veri, diviemo se veliini nesaznajnog Boga, Njemu emo uznositislavusadaiuvekovevekova. DostojnoipravednojedatvorevinaneprestanoslavosloviTebe,BogaTvorca,kojisinas po jedinoj, beskrajnoj, nesaznajnoj Tvojoj blagosti izvukao u ivot iz nitavila, ukrasio lepotom,slavomTvogalikaioblija,uveoubeskrajnoblaenstvoinasladuraja. ime smo vratili Dobroinitelju? ta je Sazdatelju prinela u blagodarnost zemlja kojoj je Ondaoivot? 296

Sloili smo se sa Tvojim neprijateljem, sa anelom koji se pobunio protiv Boga, sa naelnikom zla. Usliili smo rei hule na Dobroinitelja: odluili smo da naeg Tvorca, svesavrenublagost,sumnjiimozazavist. Avaj, kakvo pomraenje! Avaj, kakav pad uma! Sa visine bogovienja i bogoslovlja, na rod,unaempraocu,munjevitopadauponorvenesmrti... Prvojepaosatana;svetlianeopostaojemranidemon:potonijeimaotela,sagreioje umom i reju. Umesto da u neporonom veselju, sa ostalim svetim anelima, slavoslovi Boga, Dobroinitelja, on je zavoleo hulu na Boga. im je zaeo mranu, smrtonosnu zamisao, im ju je ostvario kobnom reju, slinoj najljuem otrovu, odmah je potamneo, izmenio se, survavajui se neiskazivom brzinom iz visokog Edema na zemlju. O brzini njegovogpadasvedoiprevenare:Vidjehsatanugdjepadesanebakaomunja.[6] Nakonpadaanelauslediojeistotakobrzovekovpad,zapoetonogtrenakadajeovek prihvatiomranu,bogohulnuPomisao,zakojomjeusledilonaruavanjeBoijezapovesti. Tonaruavanjejevebilopreduzetoprikrivenimpreziranjem,odbacivanjemBoga. Avaj, kakva zaslepljenost, kakvo strano sagreenje, kakav straan pad! Pred tim sagreenjem,predtimpadomkaznesumale:izgonizraja,sticanjehlebanasunoguznoju lica,raanjedeceumukama,vraanjeuzemljuodkojejeTvoracuzeonaetelo. A Ti, ta ini, dobroto bezmerna? ime Ti vraa za Nau osvetu, kojom smo Ti platili prvadobroinstvaTvoja? imenagraujezaneposlunostTebi,zaneverovanjeuTebe,zaprihvatanjeuasnehule naTebenaTebekojisisamodobrota,samosavrenstvo? Ti vraa novim dobrim delima, veim od prvih. Jednim od Tvojih boanskih lica prihvata oveanstvo prihvata, osim greha, sve nae slabosti, koje su se zalepile za ovekovu prirodu posle njegovog pada. Ti se otkriva naim oima, oveijim telom prikrivineizdrivuslavuBoanstva;Ti,ReBoija,javljanamreBoijukrozglas,kroz re oveiju. Tvoja sila je sila Boga. Krotost tvoja je krotost jagnjeta. Tvoje ime je ime oveka. To svesveto ime okree nebo i zemlju. Kako uteno i velianstveno zvui ime Tvoje!Kadaueuuho,kadizaeizusta,onoulaziiizlazikaobescenoblago,kaobiser besceni. IsusHristos! Ti si i Gospod ljudima, i ovek. Kako si udesno, kako si izvrsno sjedinio Boanstvo i oveanstvo!Kakoudesnodejstvuje!TisiiBogiovek!TisiiGospodarisluga![7]Tisii rec i rtva! Ti si i Spasitelj i Sudija vaseljene, koji dolazi i ne gleda ko je ko! I lei sve bolesti! I poseuje, prima grenike! I vaskrsava mrtve! I zapoveda moru, vetrovima neba!IudesnoseumnoavajuhleboviuTvojimrukamaidonosehiljadostrukirodseju 297

se,anju,peku,lomeuistovreme,uistomtrenu.Igladansidabinasizbavioodgladi!I edansidabiprestalaenaa!Iprolazizemljomnaegizgnanstvaiumarasebedabi nam vratio naom krivicom izgubljenu mirnu, sladostima ispunjenu, nebesku prirodu! I proliva svoj znoj u Getsimanskom vrtu da bismo mi prestali da prolivamo na znoj u sticanju hleba za stomak, da bismo se nauili da ga prolivamo u molitvama za dostojno prieivanjenebeskimhlebom.Trnje,izraslo izzemljekoju smo prokleli, Tisiprihvatio na svoju glavu; trnjem sikrunisao,izranjavio svoju presvetuglavu! Liilismo serajskog drveta ivota i njegovog ploda, a on je davao besmrtnost onima koji ga probaju; Ti si, raspetnakrsnomdrvetu,postaozanasplodkojidarujeveniivotsvojimzajedniarima. IplodivotaidrvoivotaotkrilisusenaZemlji,uzemljinaegizgnanstva.Tajplodito drvoizvrsnijisuodrajskih;onisudavalibesmrtnost,aovidajubesmrtnostiBoanstvo. SvojimstradanjimaTisiizliosladostunaastradanja.Miodbacujemozemaljskenaslade, astradanjabiramozasvojusudbinusamodabismopostalipriasniciTvojesladosti!Kao predokuavanje venog ivota, ona je sladosnija i dragocenija od prolaznog ivota! Ti si usnio ^smrtnim snom, no on nije mogao da Te zadri u venom snu, Tebe Boga! Ti si ustaoidarovaonambuenjeiztogsna,iztekogsmrtnogsna,darovaosinamblaenoi slavno vaskrsenje! Ti si vazneo na nebo obnovljenu nau prirodu, seo si sa desne strane prevenog, Tebi savenog, Oca Tvoga! Ti si uinio Oca Tvoga i naim Ocem! Ti si nam otkrioputpremanebu!Tisinamnanebupripremioobitalita!Tiupravljanjima,prima, odmara,teiumornestrancekojisunazemljiverovaliuTebe,prizivaliTvojesvetoime, ispunjavaliTvojesvetezapovesti,pravoslavnoipobonosluiliTebi,nosiliTvojkrstipili Tvojuauhrabro,sablagodarenjemTebi,slavosloveiTebe! Slava Tebi, Sazdatelju neroenih! Slava Tebi, Iskupitelju i Spasitelju palih i poginulih! Slava Tebi, Bogu i Gospodu naem! Daruj nam da i na zemlji i na nebu slavoslovimo, blagoslovimo, hvalimo blagost Tvoju! Daruj nam da otvorenih oiju gledamo stranu, nepristupnu,velianstvenuslavuTvoju,danjuvenogledamo,dasenjojpoklanjamo,iu njojblaenibudemo.Amin. Sergijevapustinja,1846.godine. NAPOMENE: 1. Pim11,34. 2. Mt10,30.Lk21,18. 3. Ps15,8. 4. PrepodobniJovanKarpatski,Dobrotoljublje,tom4,gl.25. 298

5. HistoireduChristianismeparFleury,liv.21,chap.19 6. Lk10,18. 7. Lk14,17.ObjanjenjeblaenogTeofilakta. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI MREEGOSPODARAOVOGASVETA Podznakomsvetogkrstavodimvas,brao,naduhovnogledanje.Nekanarukovoditelj budevelikiugodnikBoijiAntonije,pustinoiteljegipatski. OnjedejstvomBoijegotkrivenjavideonekadamreeavola,razapetepocelomsvetusa ciljemdaovekauhvateupogibiju.Kadajevideodatihmreaimanebrojenomnogo,on je, plaui, upitao Gospoda: Gospode, pa ko moe da mimoie ove mree i dobije spasenje?[1] Zaranjam zamiljeno u razmatranje mrea avola. One su postavljene izvan i unutar oveka. Jedna mrea je dobro povezana sa drugom, na drugim mestima mree stoje u nekoliko redova; na nekim mestima napravljeni su iroki otvori, ali oni vode ka veoma brojnim pregibima, iz kojih je, reklo bi se, izbavljenje ve nemogue. Gledam mree, ispletene od mnogog lukavstva, i gorko plaem zbog toga! Samo po sebi ponavlja se u menipitanjeblaenogpustinoitelja:Gospode,pakomoedaseizbaviizovihmrea? Mree mome umu postavili su pisci koji se uzalud nadimaju tjelesnim umom svojim:[2] postavili su ih u raznim knjigama proglaenim za svetlost iako sadre uenje tame, napisanim pod neskrivenim ili prikrivenim uticajem mranog i svezlobnog gospodara ovogasveta,aizvorimjerazumozleengrehopadom,obmanomljudskom,ilukavstvomradi dovoenjauzabludu.[3]Blinjimojpostajezamenemreaauljubavipremanjemumoram da traim svoje spasenje i lovi me u pogibiju im njegov um padne u mree lanih i zaluujuihuenjaimudrovanja.Mojsopstveniumnosinasebipeatpada,pokrivenje velom mraka, zatrovan otrovom lai: on sam, upravo zato to ga sablanjuje gospodar ovogasveta,postavljasebimree.Onjejourajunerazboritoineopreznoteiodastekne znanje,zanjegapogubno,ubistveno! 299

Nakon pada je postao jo nerazboritiji, nepromiljeniji: bezobzirno nalazi uitak u ai otrovnog znanja, i time odluno unitava u sebi sklonost i arku elju za boanskom aomspasonosnogznanja. Kolikomreazamojesrce!Vidimigrubeijedvaprimetnemree.Unedoumicisamkad treba daodgovorimkoje suodnjih opasnije, stranije?Lovac jespretanionoga koji se neprimetnoizvueizgrubihmreaonuhvatiujedvaprimetnemree.Krajlovajejedan: pogibija.Mreesuprikrivenenasvenaine,izvanrednoveto.Padjezaodevenusvevrste slavlja: ovekougaanje, licemerje, slavoljublje u sve vrste vrline. Obmana, mrana prelest, nosi masku duhovnog, nebeskog. Duevna ljubav, esto porona, prekrivena je spolja svetom ljubavlju; lana, sanjarska sladost izdaje se lano za duhovnu sladost. Gospodarovogasvetasvimsredstvimanastojidazadriovekaunjegovojpalojprirodi:i toje,bezgrubihgrehopada,dovoljnodaovekpostanedalekBogu. Grubegrehopadetanoproraunavalovactrebazamenitigordimmiljenjemhrianina o sebi, hrianina koji se, zadovoljan vrlinama pale prirode, dao u samoobmanjivanje i timeseveotuioodHrista. Kolikomreazatelo,akakvajemreaonosamo,ikakojekoristigospodarovogasveta! Posredstvom tela, poputajui njegovim poniavajuim sklonostima i eljama, mi po: stajemo sve sliniji beslovesnim ivotinjama. Kakva provalija, kakvo udaljavanje, kakav padodBoijegoblija!Utuduboku,odBogastranodalekuprovalijumisesurvavamo kadasepredajemogrubimtelesnimnasladama,dakleonometozbogteinesvoggreha zovemopadom.Nimanjegrubetelesnenasladenisumanjepogubne.Radinjihostavljamo brigu o dui, zaboravljamo Boga, nebo, venost, ovekovo pozvanje. Gospodar ovoga sveta nastoji da nas posredstvom telesnih naslada zadri u neprestanoj rasejanosti, pomraenosti!Krozula,tavratadue,tunjenuvezusavidljivimsvetom,onneprestano uvodiunjuulnenasladeiodnjihnerazdvojnigrehirobovanje.Nauvenimzemaljskim koncertimarazleesemuzikakojaizraavaiizazivaraznestrasti;testrastisuprikazaneu zemaljskim pozoritima, uzrujane u zemaljskim uveseljavanjima: svim moguim sredstvimazloprivodiovekaunaslaivanjekojegaubija.Ushiennjime,onzaboravlja zanjegaspasonosnoboanstvenodobroikrvBogooveka,kojomnasjeOniskupio. Etonevetognacrtamreakojejegospodarovogasvetapostaviodabiuhvatiohriane. Nacrtjenevet,nomalojeverovatnodanijenaveonavas,brao,opravdanuastekoda seuvaojduinijerodilopitanje:Pakomoedaizbegneovemree? Stranaslikajonijezavrena!Jo,johoedaslikamojakiica,voenarejuBoijom. ta javlja re Boija? Ona objavljuje predskazanje: u poslednja vremena, zato to e se umnoitibezakonje,ohladnjeeljubavmnogih[4]predskazanjekojeseostvarujeprednaim oima. Istinita re Boija, vra nego nebo i zemlja, objavljuje da e se u poslednja vremenaumnoitiiavolskemreeibrojonihkojiginuutimmreama. 300

Tano!Gledamsvetividim:avojemnogoumnoiomreeuporeenjusavremenima prveCrkveHristove,umnoioihjedobeskonanosti.Umnoilesuseknjigekojesadre lano uenje; umnoili su se umovi koji sadre i drugima saoptavaju lano uenje; umanjili su se, do krajnosti su se umanjili sledbenici svete Istine, pojaalo se potovanje prirodnihvrlina,dostupnihiJudejcimaineznabocima;pojaviloseneskrivenopotovanje neznaboakihvrlina,protivnihsamojprirodi,kojaihsmatrazlom;umanjilosemiljenjeo hrianskim vrlinama, da i ne govorim koliko se umanjilo, skoro unitilo njihovo ispunjavanje na samom delu; razvio se materijalni ivot; iezava duhovni ivot; naslaivanja i telesne brige prodiru celokupno vreme; nemaju ak vremena da se sete Boga.Isvetoprelaziuobavezu,uzakon.Umnoiesebezakonjeiohladnjeeljubavmnogih,i onih koji bi se odrali u ljubavi prema Bogu da zlo nije tako sveopte, da avo nije umnoiomreedotolikeneizbrojivosti. Opravdana je bila alost blaenog Antonija. Tim vie je opravdana alost dananjeg hrianina kad vidi avolske mree; ima osnova za pitanje, postavljeno kroz pla: Gospode,kojiovekmoedamimoietemreeidobijespasenje? Na pitanje prepodobnog pustinoitelja usledio je odgovor Gospoda: Smirenoumlje e mimoiitemree:njegaonenemoguaknidadotaknu. Kakav boanstven odgovor! Kako on uklanja iz srca svaku sumnju, kratko opisuje pouzdan nain pobede nad naim neprijateljem, nain raskidanja, unitavanja njegovih veoma isprepletenih lukavstava, koja je on namestio na osnovu svog dugogodinjeg i mnogozlobnogiskustva. Ogradimo smirenjem um tako to mu neemo dozvoljavati da ne birajui nepromiljeno teikasticanjuznanja,kolikogodnjihovanovostivanostnjihovihnaslovaprimamljivala nau radoznalost. Sauvajmo ga od iskuenja lanih uenja, prikrivenih pod imenom i maskomhrianskoguenja.SmirimogauposluanjuCrkvitakotoemozbacitisvaku pomisao koja ustaje protiv Hristovog uma,[5] protiv uma Crkve. Bolan je na poetku za umuskiputposluanjaCrkvi,alitajputizvodinairinuisloboduduhovnogznanja,pred kojimiezavajusvetobonjebesmislenostikojetelesnoiDuevnoznanjenalaziupravom pokoravanju Crkvi. Ne dozvolimo mu druga tiva o duhovnim temama osim onih u knjigamapisacaistinskeCrkve,zakojejesamaCrkvapotvrdiladasuoruaSvetogDuha. Ko ita svete pisce, taj se neprimetno prikljuuje Svetom Duhu, i zna da On obitava u njima i da govori kroz njih; koji ita jeretike spisatelje, makar ga njihova jeretika klika okitila nazivom svetitelja, taj se prikljuuje lukavom duhu prelesti:[6] zbog neposluanja Crkvi,uemuijestegordost,onpadaumreegospodaraovogasveta. Kako da postupimo sa srcem? Nakalemimo na tu divlju maslinu granicu plodonosne masline, nakalemimo na njega svojstva Hristova, nauimo ga na jevanelsko smirenje, primoravajmo ga da prihvata volju Jevanelja. Kada uvidimo da se ono ne slae sa Jevaneljem, da mu neprestano protivrei i da mu se ne pokorava, uvideemo u tom 301

protivljenju,kaouogledalu,svojpad.Akadauvidimosvojpad,zaplakaemozbognjega pred Gospodom, naim Tvorcem i Iskupiteljem, zavoleemo spasonosnom alou; u toj alosti ostaemo dotle dok ne ugledamo nae isceljenje. Srce skrueno i unieno Bog nee odbaciti[7]predavanjemsrcaneprijateljudagalovi.BogjenaTvoracipotpuniGospodar, On moe da presazda nae srce i, zaista:greholjubivo srce koje Njemu neumorno klie plaemimolitvomOnepresazdatiubogoljubivo,svetosrce. uvajmo naa telesna ula tako to kroz njih neemo putati greh u duevnu klet. Obuzdajmoradoznalookoiradoznalouho;stavimojakuuzdunadeotelakojijemali,ali izaziva snane potrese na na jezik; smirimo beslovesna stremljenja tela uzdranjem, bdenjem, trudovima, estim seanjem na smrt, usredsreenom, neprestanom molitvom. Kako su kratkotrajne telesne naslade! Kakvim smradom se zavravaju! Suprotno ovome, telo ograeno uzdranjem i uvanjem ula, umiveno suzama pokajanja, osveeno estim molitvamatajanstvenoseugraujeuhramSvetogDuha,kojisvakineprijateljevnapadna ovekainibezuspenim. Smirenoumljemimoilazisveavolskemree:oneaknemogunidagadotaknu.Amin. Sergijevapustinja,1846.godine. NAPOMENE: 1. Skitskipaerik,PrepodobniavaDorotej,Pouka2. 2. Kol2,18. 3. Ef4,14. 4. Mt24,12. 5. 2Kop10,5. 6. SvetiPetarDamaskin,Orasuivanju,Dobrotoljublje,tom1. 7. Ps50,19.

302

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI PESMAUSENIKRSTA (UZETOIZXVGLAVEIZLASKA) Sedam u svetu senu krsnog drveta, poinjem pesmu hvale, pesmu blagodarenja Tvorcu momeiSpasitelju. Nebeimusenukrstazbogvrelihzrakavetastvenogsunca:beimodznojagrehova,od znojasablazni.Avaj,svetjeprepunopasnihsablazni. Prohladno je, radosno u seni svetog krsta! Ispod njegovih ila izbija izvor vode ive: uenjeHristovo. Neujeseglasmojepesmeusujetnomsvetu.Mojumisrcepevajutajanstveno.Nekaih ujemojSpasitelj. IaojenekadakrozvazduhpredskupomljudiIzrailjevihstupodoblakaistupodognja,i vodioihkrozsurovu,stranupustinju.ZamenenevidljiviiujednovidljivipromisaoBoga mogavodiomejetekomialosnomstazomzemaljskogivljenja. Ranije sam iveo u Egiptu. Faraon, car njegov, potrudio se da stalno budem zauzet pravljenjemopeka,ilidrugimtekimposlovima,dabudemzauzetneprekidnimstaranjem omaterijalnom.KadamijedolazilamisaoosluenjumomeBogu,faraonmijeprebacivao dabesposliim,umnoavaomojestaranjeoprolaznom,zemaljskom,sujetnom,danebih mogaoaknidapomislimnaBoga. MojsijetimimenomilikomizobraavasezakonDuhaizvukaomejenaneobiannain izEgipta:izivljenjazatelo,zasvet,upustinju. Teakjeputkrozpustinju!Tamojeuareni,ivipesakpodnogama,tamootrokamenjei bodljikavotrnjeozleujenoge;tamovrelosuncepriputnika,tamojeenepodnoljiva; tamo nema egipatskih kotlova i mesa; tamo su atori, tamo nema udobnog i spokojnog sklonita;tamomrtvapriroDamori,muimisaoioi. im sam stigao do Crvenog mora, ugledao sam iza sebe neprijateljske konjanike i zatutnjala kola. Preda mnom je bilo more; ispred mene i iza mene bila je smrt, uasna, neizbena.

303

NobiojetuiBogmoj.Onjeizvorivota,ismrtjeunjegovojvlasti.Usredmoraotvoriose meniput:uivotuunutarsvetaneoekivanosepredamnompojavilastazaspasenja. Konjanici su jurnuli za mnom, kola su se ustremila ka meni: svi su oni izgubili ivot u moru.PjevauGospodu,jerseslavnoproslavi;konjaikonjikavreumore.[1] Pomahnitalikonjtosubeslovesnetenje,eljemogatela;konjaniknanjemutojegrena pomisao. Zatutnjala kolato jesujetnaslavasveta,ono njegovoveliko. Proieono,i umuknue, potonueumorezaborava.tajetakobeznaajnokaolupaikripatokovaigvourije nakolima! Jedinoblago,jedinobogatstvoovekovojesteBog,njegovTvoraciSpasitelj,njegovivoti naslada,njegovovenoimanje.Njemuhvala,Njemuslava!Gospodjevelikratnik;imemuje Gospod. to je ljudima nemogue Bogu je mogue. Kola faraonova i vojsku njegovu vre u more; izbrane vojvode njegove utopie se u Crvenom moru,[2] u plau oveka zbog njegove grenosti. Stadeugomiluvodakojatee;stinuesevaliusredmora.[3]Sablaznisvetaostalesubezsvoje sile, baeno je u okove njihovo dejstvo, nisu one pokorile sebi moje srce; ono je prema njima postalo neosetljivo, prolo je kroz vlane vode, kao izmeu kamenih hridina. Desnica tvoja, Gospode, proslavi se u sili; desnica tvoja, Gospode, satr neprijatelja,[4] ona mi je darovala silu, oduzela siluodgreha, kojiseuzdizao nada mnomkaozid odtalasa. Ti si skamenio talase, pune strane elje da me progutaju, da uvuku moje beivotno telo u nedokuivebezdanepakla. Pomonie moj i pokrovitelju.[5] Na mom putu prema Tebi, zemlji mojoj obeanoj, jo me ekaju neprijatelji, sinovi inoplemenika. I oni su poznali da je nada mnom Tvoj sveti promisao, da me Tvoja ruka vodi i uva, da se bori za mene; oni znaju da je ruka Tvoja silna.OnisebojeTvojeruke,amenizavide,krguunamenezubima. ue narodi milosti Tvoje prema meni, i zadrhtae: muka e spopasti itelje Filisteje; prepaesestareineedomske;junakemoavskespopaedrhtanje,uplaiesesvikojiive u zemlji hananskoj.[6] Spasi me, Boe moj, od svih sinova inoplemenskih, od svih i od svakogakogaseSvetiDuhTvojkloni,kojizatozahrianinaijestesininoplemeni.Neka se moja noga ne zaplete ni u kakve mree, neka se ne stropotam ni u kakav meni nevidljivi,meninepoznati,zamenenedokuivikobnibezdan. Oduzmi silu svim neprijateljima moje due, kako si je oduzeo kolima i konjanicima faraonovim;skameniih,danebimoglidauinenikakavpokret,nikakvodejstvo,onako kako si skamenio more. Spasi me, Gospode, Boe moj! Jaki su i veliki neprijatelji moji! Prepustilimemenisamomeoniemeubiti,kaotolavubijaslabanojagnje;samlee me,kaotorvanjmeljezrnopenino. 304

Od veliine ruke Tvoje neka zamuknu kao kamen[7] svi koji mrze moje spasenje, svi koji se protivemomehodupremaTebi,dokleneproenarodTvoj,Gospode,dokleneproenarodkoji si zadobio. Odvee ih i posadie ih na Gori nasljedstva svojega, na mjestu koje si sebi za stan spremio,Gospode,usvetinji,Gospode,kojusuTvojerukeutvrdile.[8] Kada su vode Crvenog mora prekrile i potopile vojsku faraonovu, njegove konjanike, i kola njegova, tada je Marija proroica sestra Aronova, prvosvetenika Izrailjaca, i Mojsijeva, zakonodavca njihovoga praena mnotvom ena Izrailjevih, uzela bubanj u svojerukeiotpevalaimpesmu:PjevajteGospodu,jerseslavnoproslavi;konjaikonjikavreu more.[9] DuakojaprebivausluenjuBogu,kojasedaninopouavaZakonuBoijem,sjedinjuje seujedanduhsaGospodom,[10]oroavasesaNjegovimsvetimZakonom,postajesestra njegova, proroica, jer iz njega uzima blagodatno nadahnue. Kada ona uvidi svoje izbavljenje od smrti, te plate za greh, od potapanja u sujetne brige i zanimanja sveta, od vlastiinasiljafaraona,tadaonapodeavaoseanjasrcazaudesnisvetHristov,iimih, kao strune, dotakne boanskim pomislima, proizvodi udesne, proroke zvuke, peva hvaluBogu,tajanstveno,duhovno,snaslaivanjem. Ovi,eneIzrailjeve,duevernihsluguGospodaIsusa!Uzmitesvojebubnjeve,pridruite sepevanjunadahnuteproroice!Sedimouskladnihorusvetojsenikrsta,raspevitijelosa strastima i eljama,[11] umom i srcem istim, ustima istim zapjevajmo Gospodu, Bogu velikome,Spasiteljunaem,jerseslavnoproslavineiskazivimdobrimdelimasvojimnamai svemuhrianskomiljudskomrodu.Amin. NAPOMENE: 1. Izl15,1. 2. Izl15,3,4. 3. Izl15,8. 4. Izl15,6. 5. AutortakonavodiIzl15,2. 6. Izl15,14,15. 7. Izl15,16. 8. Izl15,16,17. 305

9. Izl15,21. 10. 1Kop6,17. 11. Gal5,24 SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI RAZMILjANjEPRIZALASKUSUNCA Velelepno svetlilo dana je prevalilo svoj dnevni put, pribliilo se zalasku. Spustilo se do samog mora, i sad, toboe kolebajui se nad njim, baca oprotajne zrake na zemlju, spremno da uroni u beskrajno more. Posmatram taj velianstveni prizor kroz okna moje kelije, iz okrilja tihog obitalita! Preda mnom su i Krontat, i naspramna obala Finske, i more,iaranoprugama.Nadmoremlebdirumenosunce,krajevimavedodirujemorsku povrinu. Sunce na zalasku doputa oveijem oku da ga gleda, a itavo vreme svog dnevnog putovanja ostaje nedostupno oku, ograuje se od njega neizdrivom, zaslepljujuomsvetlou. Kakvosozercanjeedonetiovajprizorosamljenommonahu?Kakvonadahnueeseizliti umojegrudipriitanjuovoglistarukomsamogBoganapisanesveteknjigeprirode? Ta knjiga se stalno otvara za one koji ne prestaju da oiuju sebe pokajanjem i udaljavanjemodsvakoggrenogpoduhvata,igrubogijedvaprimetnog.Onaseotvaraza onekojisuseodreklizemaljskihnaslada,sujetnerasejanosti.Onaseotvarazasledbenikei uenikeJevanelja,zaljubiteljenebeskeslaveivenihnaslada,zaljubiteljeskromneitihe osame,kojisuzavoleliosamudabiunjojzadobijaliobilnobogopoznanjeuklanjanjemiz sebesvegatoodnaszaklanjaiudaljavaBoga. Velikaknjigaprirodezapeaenajezaitaocekojisuneisti,kojejegrehobaviotamom, pokorio,potopioutelesnenaslade,apraznazabavavrtoglavozavrtela,pomutila.Uzalud, zbogsvojegordosti,onimisledasuioninjeniitaoci!Oniunjojitajumrtvo,goloslovo; ne itaju Boga. Sadraj knjige prirode: Bog je neopisano opisan, opevan pesmama Duha, gromkim,aneujnimzatelesnouho,sveanim,svetim,pesmamakojezahvatajuiosvajaju sluhpreporoenedue. 306

Pred tom knjigom pojavie se na sudu, po uenju velikog apostola neznaboaca, na dan stranogsudaBoijeg,plemenainarodisvihvekovaivotasvetakojisuostaliualosnom, smenomidolopoklonstvu,ujadnomneznanjuBoga,ionaeihosuditi.Kadaseonotoje na Bogu nevidljivo telesnim oima gleda u Njegovom delu prirodi, onda se jasno vidi njegovavjenasilaiboanstvo,danemajuizgovora.[1] Postojiknjigaviaiboanstvenija,blaenijaistranijaodknjigeprirode:Jevanelje. Otroumnog i razboritog itaoca, koji tu knjigu ivota ita ivotom, Jevanelje privodi samom Bogu, sjedinjuje oveka sa Bogom; knjiga prirode postavlja svog itaoca u zbor anela,iinigagledaocemipropovednikomBoijeveliine.imsuvideliknjiguvidljive prirode, izdatu u inu stvaranja, aneli su otpevali pesmu hvale Tvorcu; slino njima, i ovekkojioienimokomgledapriroduupesmamaveliaislavosloviBoga.Jevanelje stroeodprirodeosuujeitaocakadanerazume.Zamislitegovoriapostolkolikoesada teukaznuzasluitionajkojigaziSinaBoijega,ikrvZavjetakojomjeosveenzanevjestudri,i duha blagodati vrijea. Moja je osveta,ja u uzvratiti, govori Gospod.[2] Hrianinu e biti suenopoJevanelju,tojeGospodobjavio:Rijekojujagovorih,onaemusuditiuposlednji Dan.[3] Iako se u knjizi prirode ita Bog, Tvorac i Dobroinitelj, svemogui, premudri, sveblagi,beskonanoviiodsvaketvari,dostojandamusepoklonirazumnatvar,ipakse ita Bog po svojoj sutini nedostupan za saznanje, za stvaranje bilo kakvog odreenog pojmaoNjemu,viiodsvakogsaznanjaipojma.JevaneljenamotkrivaBogaposutini jednogitriipostasnog;otkrivanaeloOca,otkrivaroenogodOca,savenogOcu,Sina, otkriva Onog koji od Oca ishodi, sa Ocem i Sinom slavljenog i poklonjenja dostojnog Duha,Njimaravnog,jednosunogNjima;otkrivaiblagovestiIskupitelja,privodiovekai kapoklonjenjuistinitomBogu,aliikausinovljenjuBogu,kasjedinjenjusaBogom.Knjigu prirode obasjava vidljivi, velianstveni div, ogromno i luezarno sunce; uJevanelju i iz Jevanelja sija sunce istine Bog, koji se unizio do ooveenja, do jasala i peine, do pogubljenja od ruke zloinaca, Prvoroeni iz mrtvih, Otac budueg veka, Spasitelj na, Gospod Isus Hristos. Slepi ovek ne moe da bude gledalac uda prirode: pomraen grehom,sluga sveta i gospodar ovoga sveta ne moe da pozna Hrista i Njegovo sveto Jevanelje.Isvjetlostsvijetliutami,itamajeneobuze.Jersvakikojiinizlomrzisvjetlostine idekasvjetlosti.AakojeneposluanSinu,neevidjetiivota,negognjevBoijiostajenanjemu. SvakikojiodrieSina,niOcanema.[4] Zalazee sunce iva je slika stanja hrianstva u naem vremenu. Sija isto sunce istine, Hristos, On isputa iste zrake; ali one vie ne liju ni onu svetlost, ni onu toplotu kao u prethodnim vremenima. To je stoga to zrake ne padaju pravo na nas, nego idu prema namasamokoso,samoprolete,promaknuprekonas.ZrakeSuncaIstine,Hrista,jesuDuh Sveti:Svetlostidavalacsvetlostiljudima,krozkogaseOtacpoznajeiSinproslavljaiod svihsepoznaje.[5]

307

Sveti Duh je nalazio meu prvim hrianima mnogo ivih sasuda, ivih hramova, dostojnih da se On u njih useli, da u njima obitava. Takvi su bili apostoli; takav je bio prvomuenikStefan;takvisubiliskorosvilanoviCrkve,kojusuutvrdiliapostoli;takvi subilisvetisvihvremena.NaavihrianinavernogHristu,SvetiDuhjesilazionanjega, obnavljao ga po obliju Novog Adama tako to je u njegovu duu i njegovo telo uvodio nepropadljivu svetost od Boga i ispunjavao svoj hram duhovnim darovima. Duhonosni ljudisuobilnoiriliHristovouenjesilomduhovnerei,utvrivanesilomdarovaDuha, prualisusvojojbraibrzoioplemenjujuenapredovanje,ueigovoriapostolsvakoga ovjekasvakojmudrosti,dabismopokazalisvakogaovjekasavrenauHristuIsusu.[6] Danas, kada se uveao broj bogatih znanjima, vetinama, svim materijalnim, danas nesta prepodobnoga.[7] Pogledujui na sinove oveije, traei dostojan sasud u toj masi samozvanihobrazovanih,prosveenih,pravoslavnih,SvetiDuhizgovaraonjimaalosnu osudu:Nemaonogakojirazumije,nemaonogakojitraiBoga.Svizastranieizajednonevaljali postae;nemagakojiinidobro,nemabanijednoga.Njihovojegrlogrobotvoren,jezicimasvojim varahu,otrovjeaspidinpodusnamanjihovim.UstasuimpunakletveiGorine.Nogesuimbrze daprolivajukrv.Pustoibijedajenaputevimanjihovim.Iputamirnanepoznae.Nemastraha Boijegapredoimanjihovim.[8] Eto razloga zbog kojih se Duh Boiji kloni nas, a On je, uistinu, istinsko nasledstvo istinskih hriana, koje je za sve nove Izrailjce stekao njihov svesveti Rodonaelnik. Duh BoijijesteSvet,ipoivausamimsvetima,kojisuseberaspelizasvet,kojisuraspelitijelo sastrastimaieljama.[9]JojeuStaromzavetuoNjemujavljeno:NeeseDuhmojdovijeka preti s ljudima, jer su tijelo.[10] Taj sveblagi Duh je u ranoj Crkvi siao na oglaenog Kornilija samo u obliku krsne rei, i ispunio ga raznim duhovnim darovima, a sada se kloni nas ve umivenih krtenjem, namernih da budemo verujui i pravoslavni; kloni se nas,madaOn,kaoBog,negledakojeko;klonisedanasnebiuiniojoviegrenima pripajanjem tekog greha aloenja ostalim naim grehovima, a taj greh alosti Svetoga Duhaiprimoravanaudaljavanje.[11] DanaszrakeSuncaistinenepadajupravonaljude!Zbogsveeegmaterijalnog,telesnog ivota,retko,retkosenalazinazemljiivisasudSvetogDuha.Ljudskasrcasu,zbogsvoje neistote, postala nesposobna za neposredno primanje i noenje Njegovih slova; sposobnija od srca, tih nerukotvorenih tablica, za to je postala beivotna stvar, barem neopoganjenagrehom.GdedanaspoivajureiDuha?UknjigamaSvetogpismaisvetih ugodnika Boijih, u knjigama napisanim po nagovoru i pod uticajem Svetog Duha. Duh Sveti je prenosio svojim izabranicima razne duhovne darove, naznaavao im razna sluenja. Jedne je naznaio za prorotvo, druge za apostolstvo, tree za pastirstvo i uiteljstvo, etvrte za muenitvo za Hrista, pete za oienje sebe monakim podvizima Hristaradi.Darovisurazliiti,razliitasuisluenja,alipoetak,izvorjeisti:DuhSveti, kojijesvakomedodeliodar,svakomenaznaiosluenjepoSvojojvoljiivlasti,kaoBog.I knjigesvetihBoijihljudinapisalisu,uzpomorazliitihdarovaDuha,sasudiDuha,koji 308

su imali razliito sluenje, no sve su napisane ili po nagovoru, ili pod uticajem Svetog Duha.SvetiDuhvetimepokazujestepenslavesvojihivihhramova,iizjednogablista svetlije, iz drugoga sija umerenije. Kao to se zvezde na vidljivom, nebeskom svodu razlikuju[12] jedna od druge u slavi, tako je raznovrsno i duhovno napredovanje svetih Boijihljudikojisijajunacrkvenomnebu.Njihovomduhovnomnapredovanjusaobrazna jeisvetlostkojuisijavajunjihoveknjige:nosvesuonenanebu,svedajusvetlost,miomiris Svetog Duha. Upravo te knjige jesu svetlost zalazeeg Sunca istine koju je sveblagi Bog odredio da osvetljava poslednje asove hrianskog dana. Brao! Raspoznajmo znake vremena po zapovesti Spasiteljevoj: Gospod razobliava fariseje jer ne raspoznaju te znake.[13] Obratimo dunu panju na pouku koju je Spasitelj upuivao Njemu savremenim Judejcima: Jo je malo vremena svjetlost sa vama; idite dok svjetlost imate da vas tama ne obuzme; a ko ide po tami ne zna kuda ide. Dok svjetlost imate, vjerujte u svjetlost, da budetesinovisvjetlosti.[14]SaveromsevebajmouitanjuknjigasvetihBoijihugodnika,i time crpimo iz njih prosveivanje i ivot due. Udaljavajmo se, kao od smrtonosnog otrova, od knjiga iji je izvor mutno i smrdljivo i lano nazvano znanje, to nasledstvo ovekove pale prirode, kojeg je ona svojim padom donela iz braka sa odbaenim anelima. Da ne budemo vie mala djeca, koju ljulja i zanosi svaki vjetar uenja, obmanom ljudskom,ilukavstvomradidovoenjauzabludu.[15] Idu,idustranijeodtalasasvetskogpotopa,kojijeistrebioceoljudskirod,idutalasilaii tame, okruuju sa svih strana, spremni da progutaju vaseljenu, istrebljuju veru u Hrista, rue na zemlji Njegovo carstvo, gue Njegovo uenje, nanose tetu ivotu, zatupljuju, unitavaju savest, uspostavljaju vlast svezlobnog gospodara ovoga sveta. Kao sredstvo naegspasenjaupotrebimobeanje,kojejeGospodzapovedio.[16] Gde jetablaena barka, slinabarci pravednog Noja, kuda bi se moglopobei odtalasa koji sve zahvataju, gde bi se moglo nai sigurno spasenje? Ta barka je sveta Crkva: ona nosi iznad talasa moralnog potopa, ona i u mranoj, burnoj, groznoj noi, nepomuenog duhapouzdanovodikanebeskimsvetilima:delimasvetihBoijihugodnika.Svetlosttih svetilanemoedaskrijenikakvamagla,nikakvioblaci. Barka e prispeti u luku blaene venosti, donee tamo sreno sve koji su njoj poverili svojespasenje. Ako prezre tu barku, ako, zbog slepe gordosti i uobraenosti, misli da e prebroditi stranetalasenakrhkojbarcisopstvenograzuma,akoprenebregnesmernopokoravanje istinitoj Crkvi, ako sedne u druge lae, oteene lanim uenjem, probijene preleu lukave zmije, ako odbaci vostvo Svetog Duha, ili se samo hladno i dvoduno bude rukovodiozavetnimiSvetimpismom,aunjemusamomjeuenjeDuhapoginue. Doksvjetlostimate,vjerujteusvjetlost,dabudetesinovisvjetlosti.Amin. 309

Sergijevapustinja,1846.godine. NAPOMENE: 1. Pim1,20. 2. Jev10,29,30. 3. Jn12,48. 4. Jn1,5;Jn3,20i36;1Jn2,23. 5. StihiranaveernjisvetePedesetnice 6. Kol1,28. 7. Ps11,1 8. Pim3,1118. 9. Gal5,24. 10. Post6,3. 11. Ef4,30;1Sol5,19. 12. 1Kop15,41. 13. Mt16,3. 14. Jn12,35,36. 15. Ef4,14. 16. Mt24,16.

310

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI FARISEJ PRVIDEO Brao!PaljivorazmotrimonaravGospodaBoga,SpasiteljanaegIsusaHrista.Videemo da se On nikada ne sablanjava o grenike, koliko god bili teki njihovi grehovi. Nema, takoe,primeraucelomJevaneljudasusesvetiapostolisablazniliobilokoga.Suprotno ovome, fariseji se neprestano sablanjuju, sablanjuju se o samog Svesavrenog, o ooveenogBoga; sablanjujusedotledaosuujuNjegakaoprestupnika,dagapredaju sramnojsmrti;Spasiteljaraspinjunakrstu,izmeudvojicerazbojnika!Izovogaprirodno sledi zakljuak da sklonost ka sablanjavanju jeste teka bolest due, osobina fariseja. Treba briljivo paziti na srce i umrtvljavati u njemu oseanje sablanjavanja o blinjega duhovnimrasuivanjemcrpljenimizJevanelja. Jevanelje je svezavetna i svesveta knjiga! Kao to se sunce odraava u istim vodama, tako je u Jevanelju izobraen Hristos. Ako eli da ugleda Hrista, oisti um i srce pokajanjem! Tada e ugledati u Jevanelju Hrista, istinitog Boga, Spasitelja palih ljudi; ugledae u Jevanelju koje osobine mora da ima Isusov uenik, prizvan da se naui krotosti i smirenju kod samog Gospoda. U tim bogopodraateljskim vrlinama nai e blaenipoinaksvojojdui. PRVIDEO UaojejednomprilikomGospodudomcarinikaMateja:pretvarajuicarinikauapostola, seojeovaploeniBogzatrpezusagrenicima.Videvito,farisejisusesablaznili.Zato, govorilisuoniIsusovimuenicimazatosacarinicimaigrenicimauiteljvajedeipije?[1] Recite, najpre, fariseji, zato nazivate te ljude grenicima? Nije li tanije nazvati ih srenicima i blaenima, anelima, heruvimima, zato to je Bog blagovoleo da sedne u njihovodrutvo?Zarnijeboljedakaete:Imismogrenici!Inasprimi,milosrdniIsuse, krajnoguTvojih.OnimGrenicimaTi,SrcevicuiistinitiSudijo,daosiprednostuodnosu 311

nanastimetosinasmimoiaoiseosanjiMa.Naisugrehovioitoteiodnjihovih.Sa njimasedi:namadozvolibardasepriljubimouzTvojenoge. Nema svetog mirisa smirenja u mranim pravednicima, bogatim istinom pale ovekove prirode, istinom lanog sveta, demonskom istinom. Oni osuuju svakog grenika kojeg Gospodprimainevidedaontakopostajeistinskipravednik,onidrskoosuujuGospoda, odbacujuGospoda,igovore:Uiteljva.DajuonimadashvatedaoniNjeganepriznajuza svogUitelja. Odgovor Gospodnji je odgovor na svaki uzrok skrivene bolesti fariseja, na celokupno stanjenjihovedue.TajodgovorsadriusebistranuosuduiodbacivanjeodlikaBoijeg svakeljudskeprividnepravednosti,sjedinjenesaosuivanjemblinjega.Netrebajurekao je Gospod zdravi lekara nego bolesni. Nego idite i nauite se ta znai: Milost hou, a ne rtvoprinoenje.Jernisamdoaodazovempravednikenogrenikenapokajanje.[2] Jednomprilikom,usubotu,iaojeGospodsasvetimsvojimuenicimaiapostolimakroz poljazasejanausevima.Uenicisuosetiligladipoelidakidajuklasje;trljalisuihrukama, istilizrna,ijelizrnevlje.Farisejisu,videvito,rekliGospodu:Gle,uenicitvojiinetone valja initi u subotu.[3] Gospod im je spomenuo Davida i svetenike i objasnio: David je naruio obredni zakon kada je ogladnio, a drugi naruavaju zakon zato to im to dozvoljavajednaodredbazakona[4],aondajeopetpoeodaponavljafarisejimastranu zamerku: Kad biste pak znali ta je to: Milost hou, a ne rtvoprinoenje, ne biste osuivali nevine.[5] Kakositniavo,kakozlonamernooseanjesablazni!Pretvarasedasedodetaljatanodri forme zakona, a gazi sutinu zakona. Mrani i slepi fariseju! Pouj ta ti Gospod govori: Milosthou.Kadauvidinedostatakblinjega,umilostivisenadblinjimsvojim:tojeud tvoj!Slabostkojudanasvidiunjemusutramoedapostanetvojaslabost.Sablanjavase jedino zbog toga to si gord i slep! Ispunjava neka spoljanja pravila zakona, i zato se divisamomsebi;prezire,osuujeblinje,ukojimazapaanaruavanjenekihsitnica,a ne primeuje ispunjenje velikih, skrivenih vrlina koje Bog voli, nepoznatih tvom nadmenom,okrutnomsrcu.Nisidovoljnogledaousebe;nisivideosebe:samozbogtoga nepriznajedasigrenik.Zbogtogainijeomekalotvojesrce,nijeseispunilopokajanjem ismirenjem,zatonisishvatiodatijejednakokaoisvimostalimljudimapotrebnaBoija milost,spasenje.Stranojenepriznatidasigrenik!Isusseodrieonogakojinepriznaje dajegrenik:NisamdoaogovoriOndazovempravednikenogrenikenapokajanje.Kakvo je blaenstvo priznati da si grenik! Koji prizna da je grenik, taj dobija pristup ~Isusu. Kakvojeblaenstvougledatisvojegrehove!Kakvojeblaenstvogledatiusvojesrce!Ako se zagleda u svoje srce, zaboravie da na zemlji ima grenika osim tebe samog. Ako nekadipogledanablinje,svietiizgledatineporoni,prekrasni,kaoaneli.Gledajuiu sebe, razgledajui svoje grene mrlje, postaje uveren da je milost Boija jedino sredstvo tvog spasenja, da si nedostojni sluga i zbog naruavanja, ali i zbog nedovoljnog 312

ispunjavanja Boijih zapovesti, zbog ispunjavanja koje je slinije iskrivljivanju nego ispunjavanju.Potojesamomtebipotrebnamilost,tinjuobilnoizlivanablinje,imaza njih jedino milost. Kad biste pak znali ta je to: Milost hou a ne rtvoprinoenje, ne biste osuivalinevine.Nisamdoaodazovempravednikenogrenikenapokajanje.[6] MilosrdniSpasiteljnaGospodIsusHristosnijeodbaciopokajanecarinikeibludnice,nije prezreonifariseje:Onjedoaodaisceliovekaodsvihnjegovihbolesti,izmeuostalihi odfarisejstva,atabolestjeposebnotekoizleivasamozatotosmatraiproglaavadaje upravoonazdravljeuprocvatu,toodbacujelekaraileenje,tosamahoeDaleibolesti drugih, i to tako to jedva primetno zrnce vadi iz nenog oka udarajui u njega tekim brvnima. Pozvao je jedan farisej Gospoda da sa njim obeduje. Uavi u kuu farisejevu, sede za trpezu[7]pripovedaJevanelje OmilostivomGospodu.ModajefarisejiimaodobruvoljuinekuverupremaGospodu, ali je, primajui Hrista, i proraunavao koji stepen dobrodolice da ukae gostu. Da nije bilotogproraunavanja,zasnovanognamiljenjuosvojojpravednostiivrednosti,tabi spreilo fariseja da istri u susret boanskom posetiocu, da sa strahopotovanjem padne predNjegovesvetenoge,daprostrepodNjegovenogeduu,srce.Nijetouiniofarisejje propustio blaenu priliku da ukae potovanje Spasitelju kao Spasitelju. Proputeno je zgrabila jednaenaiz tog grada,poznata grenica:pohitalajeu farisejevdomsa sudom miomirisnogmira,ulaukuu,tamogdejebilatrpeza,ipoeladakvasinogeSpasiteljeve suzama,isvojomkosomdaihotire,danogeSpasiteljevecelivaimaemirisom. Ne vidi slepi farisej vrlinu koja se deava pred njegovim oima i izobliava hladnou, mrtvilo njegovog srca. Sablazan i osuda narastaju u njegovoj dui. On pomilja: Daje on prorok,znaobikoikakvagaseenadotie;jerjegrenica.[8]AzatoumanjujeBogakadga nazivaprorokom?ZatonazivagrenicomonukojavieodtebepotujeBoga?Zadrhti, umukni: prisustvuje Sazdatelj! Njemu pripada sud nad Njegovim tvarima; Njemu je jednakodaoprostiipetstotinadinarai pedesetdinaragrehatj.duga:Onjesvemogui bogatbeskrajno.Tofarisejobinoisputaizsvogprorauna!Kadavididajeblinjiduan petstotinadinara,onneobraapanjunasvojihpedeset,akihnesmatradugomdok odluka Boijeg suda obznanjuje da ni jedan ni drugi nemaju ta da vrate, da je obojici podjednako potreban oprotaj duga. A kad oni ne imadoe da mu vrate, pokloni obojici.[9] Nedostatak smirenja, od koga i nastaje bolest farisejstva, najvie spreava duhovno napredovanje.Dokonikojisupaliutekegrehovesaarkomrevnouiskruenogduha prinose pokajanje, zaboravljaju ceo svet, vide neprestano svoj greh i oplakuju ga pred Bogom, dotle pogledi fariseja postaju dvostruki. Njegov greh, za njega beznaajan, ne privlainasebesvunjegovupanju.Onpamti,znanekasvojadobradela,inanjihpolae nadu. On vidi nedostatke blinjih, no kad ih uporeuje sa svojim, smatra da su njegovi laki, oprostivi. to vie izrasta u njegovim oima sopstvena pravednost, tim vie se 313

umanjuje blagodatna pravednost, u tim sluajevima uzalud darovana pokajnicima. To slabi, unitava oseanje pokajanja. Umanjivanjem oseanja pokajanja hod prema duhovnom napredovanju postaje tei; unitavanjem oseanja pokajanja ovek skree sa spasonosnog puta na put uobraenosti ~i samoobmane. On postaje tu svetoj ljubavi premaBoguiblinjima.OpratajujojsegrijesimnogirekaojeGospodoblaenojgrenici jerjevelikuljubavimala;akomesemaloopratamaluljubavima.[10] Onaj ko je zaraen boleu farisejstva liava se duhovnog napredovanja. Pretvrdo je tlo njive njegovog srca, i nema na njemu etve: za duhovno donoenje ploda neophodno je srce obraeno pokajanjem, omekano, ovlaeno duhom milosti i suzama. Liiti se napredovanjatoveznainanetisebinajveutetu!Notetakojunanosifarisejstvone ograniava se na besplodnost due: smrtonosna zaraza farisejstvom najee ima veoma pogubne posledice. Farisejstvo ini ovekova dobra dela neplodnim, i, to je jo gore, usmerava ih ka tome da upravo ona donesu zlo njegovoj dui i osudu pred Bogom. Gospod je to izloio u prii o fariseju i cariniku, koji su se zajedno molili u hramu Boijem.[11]Procenjujuisebe,farisejnijenalaziorazlogazapokajanje,zaoseanjeiskrene skruenosti,veje,suprotnoovome,nalaziorazlogadabudezadovoljansobom,dasedivi sebi.Onjevideousebipost,davanjemilostinje,alinijevideooneporokekojejevideo,ili jenameravaodavidikoddrugih,iokojesesablaznio.Kaemnameravaodavidi,zatoto sukodsablaznioivelike;onvidiublinjemitakvegrehovekojihutomblinjemuopte nema,kojejepronalafarisejskamata,voenalukavstvom.Usvojojsamoobmanifarisej prinosizasvojeduevnostanjehvaluBogu.Onskrivasvojepreuznoenje,ionoseskriva od njega, pod maskom blagodarenja Bogu. Pri povrnom pogledu na Zakon, njemu se uinilodajeonBoguugodniizvrilacZakona.OnjezaboraviodajezapovestGospodnja, poreimapsalmiste,veomairoka[12]dapredBogomninebesanisuista,[13]daBogunisu po volji rtve, ak ni svespaljenice, ako ih ne prati skruenost i unienost duha,[14] da Zakon Boiji treba usaditi u samo srce radi dostizanja istinske, blaene, duhovne pravednosti. Ta pravednost poinje da se pojavljuje u oveku sa oseanjem siromatva duhom[15]. Slavoljubivi farisej misli da blagodari, da proslavlja Boga: Boe, hvala ti govori on to nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici.[16] On nabraja neskrivena sagreenja, koja mogu da vide svi; ali o duevnim strastima, o gordosti, lukavstvu,mrnji,zavisti,licemerju,negovorinirei.Aupravooneinefariseja!Upravo one pomrauju, umrtvljuju duu, ine je nesposobnom za pokajanje! Upravo one unitavaju ljubav prema blinjem, i raaju sablazan, punu hladnoe, gordosti i mrnje! SlavoljubivifarisejmislidablagodariBoguzasvojadobradela,noBogseokreeodnjega, Bogiznosiprotivnjegastranuosudu:Svakikojisebeuzvisujeponiziese.[17] Kada se farisejstvo povea, kada sazri i ovlada duom, tada su njegovi plodovi uasni. Nema bezakonja pred kojim bi ono zadrhtalo, na koje se ne bi odluilo. Fariseji su se usudilidahulenaSvetogDuha.FarisejisuseusudilidanazovuSinaBoijegdemonom. Fariseji su dozvolili sebi da tvrde da je ooveeni Bog, Spasitelj, koji je doao na zemlju, 314

opasan po drutveno blagostanje, po graanski ivot Judejaca. I emu slue sve te zapetljane izmiljotine? Da pod izgovorom spoljanje pravednosti, pod maskom zatite naroda,zakona,religijezasitesvojunezasituzlobukrvlju,daprinesukrvnartvuzavistii slavoljublju, da izvre bogoubistvo. Farisejstvo je straan otrov; farisejstvo je uasna duevnabolest. Potrudiemo se da nacrtamo lik fariseja tako to emo uzimati slikovite opise iz Jevanelja,dabisvakikojipaljivopogledautajstrani,udovinilikmogaobrinodase, po zapovesti Gospoda, uva od kvasca farisejskog:[18] od naina miljenja, od pravila, od nastrojenostifariseja. Farisej se zadovoljava ispunjavanjem spoljanjih religijskih obreda i izvravanjem nekih vidljivih,dobrih,akineznabocimabliskihdela,izatoulizikisluistrastima,ipritome stalnonastojidaihprikriva,madamnogeodnjihinevidiusebiinerazumedabaone stvaraju u njemu potpuno slepilo prema Bogu i celokupnom boanskom uenju. Do poznanja,pastogaivienjadaunamadelujuduevnestrastimoenasdovestipokajanje, nofarisejjenedostupanzaoseanjepokajanja.Kakomoedaomeka,daseispuniduhom milosti,kakodaseunizisrcekojejezadovoljnosobom?Nesposobanzapokajanje,onnije sposobandagledasvetlostBoijihzapovesti,kojeprosvetljujuoiuma.MadaiitaPismo, madavidiunjemutezapovesti,onseusvojojpomraenostinezaustavljananjima:one nekakoneprimetnonestajuiznjegovogvidokruga,ionihnadometasvojimbesmislenim, nakaznimumovanjima.Moelita,zaista,bitiudnije,nesuvislijeodfarisejskihumovanja pomenutih u Jevanelju! Ako se ko kune hramom tvrdili su fariseji to nije nita; a ako se kune zlatom hramovnim, kriv je.[19] Farisej ostavlja ispunjavanje Boijih zapovesti, dakle samu sutinu Zakona, i tei prefinjenom ispunjavanju spoljanjih sitnica, ak i po cenu oiglednog naruavanja zapovesti. Svete Boije zapovesti, u kojima je veni ivot, farisej ostavljabezikakvepanje,potpunoihzaboravlja!DajetedesetakgovorioimjeGospod od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste to je pretenije u Zakonu: pravdu i milost i vjeru... Voislijepi,kojiocijeujetekomarcaakamiluprodirete.[20] Odsvihduevnihstrastislavoljubljejenajskrivenijastrast.Tastrastsevieodsvihdrugih maskira pred ljudskim srcem, prua mu zadovoljstvo koje se esto uzima kao teenje savesti,kaoboanskauteha.Upravojeslavoljubljekvasackojijestavljenufariseja.Onsve inidabigaljudipohvalili,onvolidainjegovamilostinja,injegovpost,injegovamolitva imaju svedoke. On ne moe da bude uenik Gospoda Isusa, koji zapoveda svojim sledbenicima da preziru ljudsku slavu, da idu putem unienja, liavanja, stradanja. Krst Isusovzafarisejajesablazan.NjemujepotrebanMesijaslianAleksandruMakedonskom ili Napoleonu I, sa gromoglasnom slavom osvajaa, sa trofejima, sa plenom! Misao o nebeskoj, duhovnoj slavi, o slavi Boijoj, venoj, o samoj venosti nedostupna je za njegovu duu koja pue po zemlji, u zemaljskom prahu i trulei. Farisej je srebroljubiv. Njegovo srce je tamo gde je njegovo blago. Tamo je njegova vera, tamo su njegova oseanja,tamojenada, tamojeljubav!Samo usnama,krajemjezikaon ispoveda Boga, a 315

srcem ga odbacuje. Nikad on ne osea Boije prisustvo, ne vidi promisao Boiji, ne zna iskustvenotaznaistrahBoiji.ZanjegovosrcenemaBoga,nemaniblinjih.Onjesav zemaljski,savtelesni,savuvlastiduevnihstrasti;onegapokreu,onegavode,vukuu svakobezakonje;oniviiradijedinoradisamoljublja.Utojduipodignutjeidol;a.Idol se neprestano kadi tamjanom, neprestano se kolju rtve. Kako mogu u toj dui da se sjedine sluenje svesvetom Bogu i sluenje mrskom kumiru? Ta dua je u stranoj zaputenosti, u stranom mraku, u stranom mrtvilu. To je mrana peina, u kojoj ive jedinoljutezveri,ili,jobolje,ljutirazbojnici.Tojegrob,ukraenspoljazaoveijeulne oi, tako lako obmanljive, a iznutra ispunjen mrtvim kostima, smradom, crvima, svime neistim,Bogumrskim. Farisej,dalekodBoga,imapotrebudasepokaepredljudimakojislueBogu;ispunjen svakim bezakonjem, on ima potrebu da pred ljudima stvori utisak da je pun vrlina; nastojei da ugodi svojim strastima, on ima potrebu da svojim postupcima da privid estitosti.Farisejujeprekopotrebnamaska.Farisejuopteneelidabudeistinskipoboan ivrlinski:svetoelijedaljudimisledaonzaistajestetakav,izatoseoblaiulicemerje. Svejeunjemuizmiljotina,,^v1ejetvorevinamate!Dela,rei,savivotnjegovsvejeto neprestana la. Njegovo srce, kao mrani pakao, prepuno je svih strasti, svih poroka, neprestanogmuenja.Iupravotopaklenosrceodajepremablinjemneljudsko,ubistveno oseanje sablazni i osude. Farisej uvek pun brige o tome da izgleda pravedan pred ljudima,auduiedosatanehvataizBoijegzakonanekecrte,ukraavasenjima,alisve zato da neiskusno oko ne bi u njemu prepoznalo Boijeg neprijatelja, da bi mu, kao prijateljuBoijem,poverovaloitakopostalonjegovartva.Farisejneosuujeublinjem zlo,niporok,ninaruavanjeZakona.Ne!Kakoonmoedaosuujezlokadjeupravoon njegov prijatelj i naprsnik? Njegove strele upuene su u vrlinu. No da bi udarci bili precizniji, onkleveevrlinu,pripisujejojzlo,sablanjujeseoto zlo,i, ostavljajuiutisak da pogaa to zlo, on u stvari ubija njemumrskog slugu Hristovog. Fariseju! Ti vodi na pogubljenje nedunog, i to za zloin koji si ti sam za njega izmislio. Tebi pripada pogubljenje, ba kao i zloin. Zar te ini radosnim to to uenik Hristov, podraavajui Hrista,bezreiispijaaustradanjakojusimutipripremio?Nesrenie!Uplaisesamog utanja,velikodunogitajanstvenog.Kaotosada,Isusaradi,utisledbenikIsusov,tako e na stranom, sveoptem sudu progovoriti za njega Isus, izobliie bezakonika kojeg ljudi nisu prepoznali i poslae ga u venu muku. Fariseji su izmislili zloine za samog Bogooveka, oni su priredili za Njega muenje, oni su kupili Njegovu krv, oni su se licemernopravilidaNjeganisurazumeli. Najveizloinnazemljipoinilisufariseji.Uveksuonibiliodani,idosadasuodanisvom paklenom pozivu. Oni su glavni neprijatelji i gonitelji istinske, hrianske vrline i pobonosti, oni se ne zaustavljaju ni pred kakvim sredstvom, ni pred kakvim zloinom. Protiv njih grmi odreenje Gospodnje: Zmije, porodi aspidini, kako ete pobjei od osude za pakao?Zato,evo,jauvamposlatiprorokeimudraceiknjievnike;ivietejednepobitiiraspeti,a 316

drugeibatiposinagogamasvojim,igonitiodgradadograda;dadoenavassvakrvpravednato je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije, sina Varahijina, kojega ubiste izmeuhramairtvenika.Zaistavamkaemdaesveovodoinarodovaj.[21]Ispunilesuserei Gospodnje, i do sada se ispunjavaju: zaraeni farisejskim kvascem u nepomirljivom neprijateljstvusaistinskimIsusovimuenicima,oniihgone,asjavno,asprikrivajuise izakleveteisablazni;edno,neutoljivotraenjihovukrv. GospodeIsuseHriste,pomozislugamasvojim!DarujimdaTerazumeju,idasledeTebe, Tebekojikaojagnjenazaklanjevoenbiikaoovcanijemapredonimkojijestrieneotvoriusta svojih.[22] Daruj im da istim okom uma gledaju Tebe, i da se, stradajui u blaenom utanju,kaodasupredTvojimoima,obogaujublagodatnimdarovima,daoseajuusebi mirotvornostrujanjeSvetogDuha,kojijavljaslugiTvomedamoebitiTvojjedinoakose prieujeaomstradanjakojusiTiizabraodabudesudbinaprebivanjanazemljiiTvoja iTebibliskih. NAPOMENE: 1. Mt9,11. 2. Mt9,12,13. 3. Mt12,2. 4. Ponz23,5. 5. Mt12,7 6. Mt12,7,9,13. 7. Lk7,36. 8. Lk7,39. 9. Lk7,42. 10. Lk7,47. 11. Lk18. 12. Ps118,96. 13. Jov15,15. 14. Ps50. 15. Ps39,9iMt5,3. 317

16. Lk18,11. 17. Lk18,14. 18. Mt16,6. 19. Mt23,16. 20. Mt23,23i24. 21. Mt23,3336. 22. Ic53,7. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI FARISEJ DRUGIDEO GospodjeizgovoriousvetomJevaneljumnogozapovesti,isveoneuvodeuovekamisli i oseanja potpuno suprotna duepogubnom, ovekomrskom farisejstvu. Te zapovesti unitavaju sama naela na kojima se farisejstvo temelji i zasniva. Pazite se i uvajte se govori Gospod kvasca farisejskog.[1] Jevanelist Matej objanjava da je reima kvasac farisejski Gospod nazvao farisejsku nauku,[2] a jevanelist Luka razume pod tom reju njihovo licemerje.[3] To je jedno te isto: iz licemernog ponaanja nastaje farisejski nain miljenjaifarisejskouenjeiobrnuto:farisejskouenjeifarisejskinainmiljenjaodgajaju licemera,azanjeganikakavgrehnijestraan,nikakvavrlinanijedostojnauvaavanja;on senadadasvakigrehmoedaseprikrije,oprosti,opravda,dalicemerjemoedazameni svakuvrlinu. Gospod je predao svojim uenicima pravo, iskreno ponaanje, utvreno na svetoj mudrosti,anenalukavstvuponaanjeizkogasvetliistavrlinaikojesvojomnebeskom lepotomprivlailjudskepogledeisrca.Takodasesvijetlisvjetlostvaapredljudima,davide 318

vaadobradjelaiproslaveOcavaegakojijenanebesima.[4]Farisejisu,suprotnoovome,eleli da samo izgledaju pravedni, brinuli su iskljuivo o tome da pred ljudima, pred masom, obinomalorazboritom,predstaveipredstavljajudasuupravoonislugeBoije.Idanas se moe videti da fariseji pribegavaju svim moguim smicalicama da bi njihova samo naizgled dobra dela blistala to jae pred ljudima, a zlodela bila opravdana politikom nunou,maskompravednostiimudredalekovidosti,eljomdasedoputanjemmanjeg zla sprei vee, i ostalim opravdanjima koja tako obilno izviru iz srca ispunjenog lukavstvom.Gospodzabranjujetakvoponaanjeveomasnanimizrazima.Vistegovori Ononikojisepravitepravednipredljudima,aliBogznasrcavaa;jertojeuljudivisoko,gadost jepredBogom.[5]Farisejisunastojalidazakonimaprikrivajusvojeduevnestrasti,dejstva, njihoveplodove.Duevnestrastiusenciihladuzakonaobinoputajudubokokorenjeu duu,postajudebelodrvojerobuhvatajugranamasvuovekovudelatnost,tojestprodiru usvenjegovemisli,usvaoseanja,usvakodelovanje.SvetiPimenVelikijerekao:Ako ovekovojgrenojvoljipomognuzakoni,onsepredajerazvratuipropada.[6] Akooveknetraga,itobezinteresno,zavrlinompredBogom,nego,naprotiv,traislavu vrline pred ljudima, u njihovom bezvrednom, nepostojanom, promenljivom miljenju, onda on nije sposoban da pozna hriansku veru, da primi Hristovo uenje, jer je za to uenje potrebno srce koje priznaje da je greno, i ispoveda svoj greh. Kako vi moete vjerovati kada primate slavu jedan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne traite?[7] Gospod oduzima u svojim uenicima svaku hranu za slavoljublje. On hoe da srce rtvenikbudeoienoodneistogidola,odsvegatopripadaidolopoklonstvu.Gospod zapoveda da inimo sva dobra dela u tajnosti. I milostinja, po Njegovoj zapovesti, neka budeutajnosti,ipostnekabudeutajnosti,imolitvauzatvorenojkleti!Naadobradela moraju biti sakrivena od ljudi, ali i od nas samih, da ljudi ne bi kvarili nau duu pohvalamaidanassamonaesrcenebivaraloivrilopreljubu,itimenaruavalosveti savezsasvetimsmirenjem.Daneznaljevicatvojatainidesnicatvoja.[8]Tonijedovoljno! Gospod je zapovedio da se odreknemo sebe u kratkotrajnom zemaljskom ivotu, da naruimo sve zakone, svaku pravdu radi jevanelske pravde. A u emu se sastoji jevanelskapravda?Ustradanjima,ukrstu!KanjimaprizivaSpasiteljsvogauenikaitu vri odabir meu zvanima, tu odvaja kukolj od penice, tu obeleava svojim peatom izabrane! I koji ne uzme krst svoj i ne poe za mnom, nije mene dostojan. Koji uva ivot svoj, izgubiega,akojiizgubiivotsvojmeneradi,naiega.[9] Brao! U podnoju Hristovog krsta sloimo i sahranimo sva miljenja sveta o asti, o uvredama, o ponienjima, o gubicima, o nepravdi, o ljudskim zakonima i o ljudskoj pravednosti. Postanimo jurodivi Hrista radi! Postavimo svoje obraze da nas po njima pljuju,udaraju!Naastara,zemaljskaastnekaseprospeuprahunienja!Negledajmosa aljenjem i brigom na nae propadljivo imanje: neka ga razgrabe i raznesu vihori, kada budu doputeni! Ne poalimo nae telo u voljnim podvizima i u nevoljnim stradanjima! Nauimo se od Gospoda Isusa Hrista Njegovom tajanstvenom utanju, tom 319

najuzvienijembogoslovljuigovornitvu,kojezadivljujeianele!SvetnijepriznaodaOn, Bog ovaploeni, jeste pravedan: zar od sveta da traimo pravednost? Odrecimo se nje u podnojuHristovogkrsta!Nebudimozverikojelovciidrugezverinapadaju,ranjavajui ujedaju, no postanimo slini Jagnjetu Boijem ovde na zemlji, za vreme naeg kratkotrajnog zemaljskog stranstvovanja i On e nas uiniti slinima Sebi u venosti, u kojoj naem blaenstvu nee biti kraja i mere. I ovde, u zemaljskom izgnanstvu, vernom Isusovom ueniku prilazi Duh Sveti, Uteitelj, nanosi na njegovu duu neiskazano blaenstvo budueg ivota, a ono oduzima od njega oseaj stradanja i uvodi ga u nevidljivo, sveto naslaivanje, nezavisno od oveka i okolnosti. Pred tim naslaivanjem nitavnesusvezemaljskenaslade,akionezakonite. Glavna karakteristina osobina licemera, prva strela koju on puta na blinjeg, jeste sablazan i iz sablazni proizala osuda blinjeg. U naumima zlotvora sablazan je esto pritvorna, izmiljena, kao toboe opravdan izgovor za zlodelo, koji blagovremeno priprema i zlodelo i opravdanje zlodela; sablazan u onima koji su jo zaraeni starim Adamom,makaroni bilidobronamerniiteilikaspasenju,jesteosobinastarogovekai veoma ozbiljna i uporna bolest. Ta bolest spreava pokajanje, od koga dolazi oienje. Sablazan je bolesni pogled na slabosti blinjeg, pri kome te slabosti narastaju do nesagledive,nakazneveliine.Sablazanjeedosamoljublja,iuseljavaseuonuduukoja sekloniljubavipremablinjemipravilneljubavipremasebi.Gospodjetubolestuporedio sa brvnom, prema kome svako javno sagreenje blinjeg predstavlja tek trun. Ne sudite rekaojeGospoddavamsenesudi.Jerkakvimsudomsudite,onakvimevamsesuditi;ikakvom mjerommjerite,onakvomevamsemjeriti...Licemjere,izvadinajprijebrvnoizokasvoga,pae, ondavidjetiizvadititrunizokabratasvoga.[10]Moramonasiluodvlaitisebeodosuivanja blinjihtakotoemostrahomBoijimismirenjemograivatisebeodtogosuivanja.Da bismo oslabili i, sa Boijom pomoi, potpuno iskorenili iz svog srca sablanjavanje o blinjeg, moramo se uz svetlost Jevanelja udubljivati u sebe, paziti na svoje slabosti, ispitivatisvojegrenetenje,pobudeistanja.Kadanagrehprivuenasebenaepoglede, neemoimatikadadanadgledamonedostatkeblinjeg,daihprimeujemo.Tadaenam sviblinjiizgledatiprekrasni,sveti;tadaesvakiodnassmatratidajenajveigreniku svetu, jedini grenik u svetu, tada e nam se iroko otvoriti vrata, naruje istinskog, stvarnogpokajanja. Veliki Pimen je govorio: Mi i naa braa smo kao dve slike. Ako ovek, gledajui sebe, nalaziusebinedostatke,ondaonusvombratuvidisavrenstvo.Aakosamsebiizgleda savren,onda,poredeisasobombrata,nalazidajebratlo.[11]NajveiBoijiugodnici naroitosubrinuliotomedavidedasugrenici,tolikigrenicidasusagreenjablinjih, javnai velika, njimaizgledala beznaajna, oprostiva. Prepodobni Sisoje je rekao avi Oru: Dajmipouku.Imalitipoverenjaumene?upitagaavaOr.ImamodgovoriSisoje. IdireemuavaOriinionotojainim.Atajetototiini,oe?upitagaava Sisoje.Staracree:Javidimdasamgoriodsvihljudi.[12] 320

AkoovekdostignetostanjegovoriojePimenVelikiokomejeapostolrekao:istima jesveisto,[13]ondaevidetidajegoriodsvaketvari.Bratjeupitaostarca:Kakomogu damislimdasamgoriodubice?Pimenjeodgovorio:Akoovekdoedostanjanakoje je apostol ukazao, i vidi oveka koji je poinio ubistvo, rei e: On je jednom uinio taj greh, a ja ubijam sebe svakog dana. Brat je prepriao Pimenove rei drugom starcu. Staracjeodgovorio:Akoovekdoedostanjatakveistote,iuvidigrehovebrata,onda enjegovapravednostprogutatitajgreh.Bratjeupitao:Kakvajenjegovapravednost? Staracjeodgovorio:Svakodnevnookrivljivanjesebe.[14] EtoistinskihslualacaitvoracajevanelskogZakona!Izgnaviizsvojihsrcaosuivanjei sablazan, oni su ispunili sebe svetom ljubavlju prema blinjem tako to izlivaju na sve milost,imilouleegrenike.SvetiocisureklizavelikogMakarijaEgipatskogdajebio kaozemaljskibogsatakosilnimmilosrempodnosiojenedostatkeblinjih.AvaAmon je,udubljujuiseneprestanousebeiizobliavajuinedostatkesvojedue,doaouduboko smirenje i svetu prostodunost. Od mnotva ljubavi prema blinjem on nije video u blinjem zla, zaboraviojedazlo postoji. Jednom prilikomdovedoekod njega poto je bio episkop devojku koja je zaela i rekoe mu: Taj i taj je uinio ovo, naloi na njih epitimiju.Amonosenikrstomnjenstomak,zatimnaredidajojdajuestparibelogplatna, i ree: Kada doe vreme da rodi, ako umre ona sama, ili njeno dete, da se ima za sahranu.Aonitosuoptuivalidevojkurekoe:taini?Naloinanjihepitimiju!On odgovori:Brao!Onajeblizusmrti!tajodaseradisnjom?iotpustije. DoaojejednomprilikomavaAmonujednoboravitemonahadabisanjimaobedovao. Jedanbratiztogmestaseponaaoveomazbunjeno:enamujedolauposetu.Saznalasu toostalabraa;zbunilisuse,akadsuseokupilinadogovor,odluilisudaisterajubrataiz kolibice.NokadsusaznalidasetunalaziepiskopAmon,dolisukodnjegaimoliligada ionpoesanjimadapregledajukelijutogbrata.Doznaojetoibrat:sakriojeenupod velikidrvenisud,iokrenuodnosudapremagore.AvaAmonjetoshvatio,i,radiBoga, pokrio sagreenje toga brata. Kada je sa mnotvom brae doao u keliju, seo je na taj drveni sud i naredio da pretrae keliju. Keliju su pretraili: enu nisu nali. ta ovo znai?reeavaAmonbrai:NekavamBogoprostivaesagreenje.Zatimsepomoli,i naredi svima da izau. Za braom izae i on sam. Izlazei, milostivo uze za ruku okrivljenog brata, i ree mu sa ljubavlju: Brate! Pazi na sebe! Tako se sveti Amon udaljavaoodosuivanjabilokoga,ileiojegreniketimetojeomekavaonjihovasrcai privodioihmiloukapokajanju. Koliko nas Gospod odvodi od ponora sablazni i osuivanja, koliko se istinske sluge Gospodnjeudaljavajuodtogstranog,pogubnogponora,tolikonas,suprotnotome,avo vueutajponor,prikrivajuigaraznimopravdanjima.Jednoodsatanskihopravdanjaje nerazumnarevnost,kojumnogidrezapobonu,sveturevnost.

321

ovek kojeg vodi nerazumna revnost govori sveti Isak Sirijski nikada nee moi da dostigne mir misli. Dalek je on od tog mira, od radosti. Ako mir misli jeste potpuno zdravlje, ako revnost jeste suprotna miru, onda lukava revnost nije nita drugo do teka bolest. O ovee! Ubeen si da opravdanu revnost protiv tuih nedostataka dovodi do najveegstepena,austvariodgonizdravljesvojedue.Postarajse,postarajseozdravlju svojedue!Aakoelidaleibolesne,shvatidajebolesnicimaviepotrebnapanjanego bezdunost.Pritome,doknepomaedrugima,dovodisebeustanjetekebolesti.Takva revnostuovekunijeznakmudrostinegobolestidue,znaknedostatkaduhovnogznanja, znak velikog neznanja. Poetak premudrosti Boije, tihost i krotost, ta svojstva velike i snanedue,plodsurazumnognainamiljenja,iupravoonanoseljudskebolesti.[15] Grehsablazniiosuivanjajetakopodesanzaubijanjeljudiizatotakoomiljenavoluda njemu nije dovoljno to to je izazvao u naem srcu lukavu i od jevanelskog razuma daleku revnost, to je izazvao gorde pomisli, uvek povezane sa poniavanjem i preziranjemblinjega:ne,onspremaioitalukavstvadabiulovionepaljiveusablazani osuivanje.AvaPimenjegovorio:UPismujereeno:tovideeoitvoje,govori.[16]Noja vamsavetujemdanegovoriteaknioonometosteopipalisvojimrukama.Jedanbratje tako bio obmanut: uinilo mu se da njegov brat grei sa enom. Dugo se on borio sa samim sobom; napokon je priao, gurnuo ih nogom, mislei da su to ba oni, i rekao: Prestanite,hoetelijodugo?Ispostavilosedasutobilisnopovipenice.Zatosamvami rekao:Neizlaiteruglu,akikadopipatesvojimrukama.[17] Greh osuivanja je toliko protivan Bogu da se On gnevi i odvraa od samih svojih ugodnika kada oni sebi dozvoljavaju da osuuju blinjeg: On oduzima od njih svoju blagodat,atosevidiizmnogobrojnihprimerakojesucrkvenipiscisauvaliradikoristii pouavanjahrianskihpokolenja.Nikakvapravednostnedajepravodaosuujemobrata koji grei: Gospod moe veoma ugodno da mu daruje istinsku pravednost, neuporedivo veuodonekojumimislimodanalazimousebi.Moemomibitipravednigotovokolikoi samBog;noimosuujemoblinjeg,miodbacujemoBoijupravdu,umestonjeuvodimo svojupravdu,ilipravilnije,bolestfarisejstva.Akoosuujeblinjeg,tikradevlastBoga, vlastjedinogkomepripadasudnadBoijimtvarimakradevlastHristovu,kojiesuditi ivimaimrtvimauposlednjemdanu.[18] udesni Jovan Savait pripovedao je o sebi: Jednom prilikom, dok sam iveo u pustinji nedalekoodmanastira,doaojebratizmanastiradameposeti.Upitahga:Kakoiveocii braa?Dobro,zbogtvojihmolitavaodgovorion.Zatimgaupitahzajednogbratakoga jebiologlas.Onmiodgovori:Veruj,oe,tajbratnastavljadaivikaoipre.Natorekoh: Oh!, i odmah dooh u zanos. Vidim: stojim pred Golgotom, u Jerusalimu. Gospod na IsusHristosstojinaGolgoti,izmeudvojicerazbojnika.PohitamdaseNjemupoklonim. Tada vidim Gospod se okrenuo prema anelima koji stoje pred Njim, i govori im: Oterajtegaonjepremameniantihrist:predusreuimojsud,osudiojesvogbrata.Dok sumeizgonili,idoksamizlazio,navratimasezapetljamojamantija,zapezanjih.Tamo 322

sam je i ostavio. Istog trena dooh sebi, i rekoh bratu, ovom to je doao da me poseti: Teakjezameneovajdan.Onmeupita:Zatotako,oe? Svojevienje,kojesammuotkrio,dopuniosamreimadajeskinutamantijaznakdajeod meneoduzetpokrovBoijiipomoBoija.Odtogadanaudubiosamseupustinju,lutao u njoj sedam godina, ne uzimajui hleb, ne ulazei pod krov, i ne besedei ni sa jednim ovekom. Nakon tog vremena opet sam video Gospoda: On mi je vratio moju mantiju.[19] Brao,pazimonasebe!Postarajmosedaoistimosebeodtelesnih,aondaiodduevnih strasti, od slavoljublja, neverovanja, lukavstva, zavisti, mrnje, srebroljublja, i ostalih slinih bolesti koje se razvijaju i dejstvuju, po svoj prilici, u samoj dui, bez uea tela, zbog ega se i nazivaju duevnim. Rekoh po svoj prilici: one utiu i na telo, ali se taj uticaj ne da izmeriti,i zato je za mnoge neprimetan i nesaznajan. Dok budemo pazili na sebeiistilisebeodtihstrasti,zasejaesepostepenounamaljubavpremablinjem,aod njeeoslabitiiunitieseoseanjesablaznioblinjegipomisaodagaosuujemo.Nikad ne smeimo s uma da pravde ugodne Bogu nema izvan siromatva duhom. Opravdavajmoblinje,iosuujmosebe,dabinamBogdarovaosvojublagodatimilost, dakleonotoOndarujejedinounienimaimilostivima.Amin. NAPOMENE: 1. Mt16,6. 2. Mt16,12. 3. Lk12,1. 4. Mt5,16. 5. Lk16,15. 6. Azbunipaterik. 7. Jn5,44. 8. Mt6,3. 9. Mt10,38,39. 10. Mt7,15. 11. Azbunipaterik. 323

12. Azbunipaterik. 13. Tim1,15. 14. Azbunipaterik. 15. Slovo89. 16. Uizvorniku:Pri25,8. 17. Azbunipaterik. 18. itijeprep.VasilijaNovog,mitarstvoosuivanja,etiminej,26.mart. 19. Azbunipaterik. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI POSETAVALAMSKOMMANASTIRU Velelepna je bura na Ladokom jezeru, kada pod vedrim nebom, uz sijanje sunca, vetar premetavlanebreuljiepopovrinidubokog,irokogjezera.Tanepreglednapovrina sva je obasuta nebeskoplavim breuljiima i njihovim neno belim, srebrnastim grebenima.Uznemirenoburom,jezerostvarautisakdajeivo. Potakvojburi1846.godine,poetkomseptembra,ploviosamizKonevskogmanastirau Valamski,parobrodomtonosiimeostrvanakomesenalaziValamskimanastir.[1]Vetar jebioveomahladanijak;brzosunebompromicalibeliastioblaciuzasebnimgrupama, kaojatapticakadseseleujeseniuprolee.Velianstvenajeburanaotvorenomjezeru;i naobalamaonaimasvojuarobnulepotu.Tamosesvirepitalasiivetrovi,uveitojsvai, ljute,estokoprepiruaovde,razjareninazemlju,imajusmeluzamisao.Gledajtekakose talasuspinjenaobalureekonevskistarackojimejepratio.Tano:talasseuspinjena obalu.Tojepraviizrazzaonototalasradi.Inesamodasesvojeglavouspinjenablagu obalu, na ogromnu granitnu liticu koja okomito stoji nad bezdanom i od pamtiveka spokojnogledanasvirepeburekaonadeijeigre:zahvat,[2]zadvahvatauzleetalasuz

324

liticu, a onda, iznemogao, pada u njeno podnoje, sasut u mnotvo siunih estica, kao razbijenikristal;zatimponovozapoinjesvojneprestanouporni,bezuspenipokuaj. Pre nekoliko godina video sam buru na Ladokom jezeru po tmurnom vremenu. Tada slikagubimnogoodsvojeivopisnosti.Vodesuobojeneusivo;penanijesrebrnasta,ve mutna i ukasta; magla suava okvir slike; nema ni one ivosti, ni one raznovrsnosti reju, nema onog ivota. Kako su potrebne suneve zrake da bi ova panje dostojna i nadahnua puna slika bila dovrena! Kako je i samo sunce prekrasno kada gleda na zemaljskuburusaistog,nedosenogneba! OstrvoValamje,nesporno,najivopisnijemestostareFinske.Nalazisenasevernomkraju Ladokog jezera.[3] Prilazite mu: doekuje vas potpuno nova priroda, kakvu nije imao prilike da vidi onaj koji je putovao samo po Rusiji: divlja, tiha priroda koja privlai pogledesamomsvojomdivljinom,izkojeprovirujuzanosne,istelepote.Viditeokomite, visoke,golelitice,kojegordoizlazeizbezdana:stojekaodivovinaisturenojstrai.Vidite strmine, prekrivene umom, koje se srdano sputaju prema jezeru. Tu je neki pustinjak izaao sa posudom u ruci da zahvati vode: pometnuvi na zemlju posudu, gleda u prostrano jezero, oslukuje govor talasa, napaja duu duhovnim sozercanjem. Vidite zalive, odasvud ograene granitnim, samoniklim liticama, u kojima mirno dremaju kao ogledaloistevode,dokujezerubesnistranabura;tusesklonioodbrodolomagalijot[4], ili sojma[5], eka u zatiju povoljan vetar, a vlasnik jedrenjaka ve ravnoduno gleda razjarene,hunetalasejezeratetosunedavnohtelidazdrobenjegovulauukojujeon uloiosavsvojimetak,svusudbinu,isvojuisvojeporodice.Plovitevijugavimtesnacima, u kojima se dve naspramne litice sastaju tako blisko da ostavljaju samo uzani prolaz za sami galijot. Sputate visak, merite dubinu u toj uzini: dubina tu iznosi mnogo hvati. Ulazite sa severne strane u zaton koji duboko zalazi u unutranjost ostrva; plovite tim zatonom:desnojegustaumanakamenitim,ogromnimizboinama,kojeokomito,aneke sanagibom,izranjajuiztamnihvoda.Odneprozirnihsiluetatihumaitogkamenjavoda jeuzatonuizuzetnotamna,ipredeodobijaveomapreteiizgled.Zatonsepostepenoiri, inajzadformiraovalvelikihdimenzija.Sklanjatepanjuodteneobineslikekojaizaziva uduinevoljni,aliprijatniuasodkoganeelitedaserastanete;okreetesenasuprotnu stranu:predvamajevelikimanastirnavisokoj,dugoj,granitnojlitici,kaolaganobremena pleima giganta. Liticu je ranije prekrivala beliasta mahovina. Monasi su skinuli mahovinu; sada na granitu nema sivkasto belih sedina koje su visile niz njegovo preplanulo elo; on je velianstven i straan u svojoj obnovljenoj mladosti i nagoti. Iz pukotina u liticama izrasle su lipe, javori, brestovi; po litici vijuga brljan, a ispod litice podignutjevonjak,nadkojimsenjiuiumeistaknutizelenivrhovidrvea,reklobise spremni da se srue na vrt, ali ih zadrava korenje, duboko prodrlo u liticu. Kakva zadivljujua, velelepna slika! Kako je prijatno videti ovekovu naseobinu, njegovu ruku, komadi zemlje zaliven njegovim znojem, ukraen njegovim mnogim radom, usred ogromnih masa netaknute, grandiozne prirode! Pristajete u luku, izlazite na obalu: na 325

strmoj padini brda sagraeno je granitno stepenite; njime se penjete prema manastiru smetenomnavrhubrda,naprostranojzaravni.Natuzaravansajunestranevodistrma padina;premazapadu,premazatonu,zaravanpresecaokomitalitica. Manastirskezgradeformirajudvaetvorougla,odkojihjejedansmetenudrugom.Kad se granitnim stepenitem popnete na zaravan, idete alejom prema svetoj kapiji na spoljanjem etvorouglu; naspram te kapije je druga, uunutranjem etvorouglu. Ulazite na kapiju: pred vama je na desnoj strani saborna crkva Preobraenja Gospodnjeg, na gornjem spratu, a na donjem crkva valamskih udotvoraca Sergija i Germana, gde i njihove moti poivaju na skrivenom mestu. Saborna crkva je povezana galerijom sa toplom crkvom Uspenja Majke Boije; u galeriji se nalazi riznica. Na drugom kraju, koji formira jugoistoni ugao, nalazi se crkva svetog Nikolaja. Na levoj strani, suprotno od linijehramova,nalazesekelijenastojateljainekebrae.Naspramnassuzajednikatrpeza i kuhinja, a uonojlinijiukojoj jekapija,i gde,pretpostavljam, vistojite, nalazesekelije rednih jeromonaha. Nad svetom kapijom vanjskog etvorougla nalazi se crkva Petra i Pavla. U toj liniji, sa leve strane, nalazi se gostoprimnica; sa desne kelija duhovnika i prostrana manastirska ruholjnja (tako se u manastirima naziva ostava za odeu). U naspramnoj liniji nalazi se manastirska bolnica, sa znatnim brojem kelija, u koje se smatajusviprestareliisakati.Pribolnicisucrkve:nagornjemspratuPresveteTrojice,a na donjem ivonosnog istonika. U liniji, okrenutoj prema zatonu, sa jedne strane je nastavak gostoprimnice, a sa druge manastirska kancelarija. U istonoj liniji, sa jedne stranejenastavakostave,asadrugemanastirskabiblioteka,uporeenjusabibliotekama drugihmanastirabogata,sadostarukopisa,skoroiskljuivodelasvetihotacakojisupisali o monakom ivotu. Nee se u toj biblioteci nai obilje materijala za istoriju Valamskog manastira.Onajeopremljenakrajemprologipoetkomovogveka;drevnerukopise,kao isvedrevnouValamskommanastiru,unitilisupoariiveani.Nemazdanjanacelom ostrvu,aknikapele,kojenijenavrilobarstogodina. Osnivanje i postojanje Valamskog manastira see u duboku rusku starinu: do takvog zakljuka dovode neke istorijske injenice. Prepodobni Avramije, osniva i arhimandrit rostovskogBogojavljenskogmanastira,doaojejokaoneznaboacuvalamskoobitalite 960. godineposle Hristovogroenja;tujekrteni postrienumonatvo.[6] U Sofijskom letopisu reeno je: Leta 6671. (1163. posle Hristovog roenja) naene su i prenete moti prepodobnihotacanaih,SergijaiGermanaValamskog.[7]Drugiletopisacpominjedaje 1192.godineigumanMartirijesagradiokamenucrkvunaValamskomostrvu.[8]Lokalno predanje,potkrepljenotiminjimaslinimoskudnimpodacimakojisudonasdoli,smatra da su Sergije i German grki monasi, savremenici ravnoapostolne velike kneginje Olge. Ako uzmemo u obzir odlunost sa kojom su drevni monasi teili ka najdubljem usamljivanju, tu pogodnost za usamljivanje koju Valamsko ostrvo prua sada, i koju je, tim vie, prualo tada onda se moramo sloiti da u doseljenju grkih monaha ovamo nema niega udnog i neostvarivog. U svim istorijskim osvetljenim takama, naalost 326

retkim,ukojimasesvremenanavremepojavljujepostojanjeValamskogmanastiravidise dasumonasiprovodilinajstroimonakiivot,dasutamopostojaliiopteieiotelnici, i da je svim monasima upravljao iguman. Ovde je u etrnaestom veku iveo izvesno vreme prepodobni Arsenije Konevski, koji je kasnije otiao na svetu Atonsku goru i osnovaoKonevskimanastir.Naovotlojeudrugojpolovinipetnaestogstoleakroiokao mladiprepodobniAleksandarSvirski:onjenajpreobavljaorazneposloveuopteiu,a zatimjetihovaonasvetomostrvu,utesnojpeini,prirodnojiliisklesanojuliticinezna se. Sveto ostrvo je kamena gora; ona se podie iz jezera, zavrava se na severu visokim otrim grebenom i pripada grupi malih ostrva koja sa raznih strana okruuju glavno ostrvo, kao sateliti svoju planetu. U prvoj polovini petnaestog stolea iveo je ovde izvesno vreme prepodobni Savatije Solovecki, koji je kasnije preao na Belo more, na dalekisever,radidubokogosamljivanjaupustinjiSoloveckogostrva,dotlenenastanjenog. Tamo je traio isto ono, i sa istim neustraivim samoportvovanjem, to su traili Grci Sergije i German na Valamskom ostrvu, i naao svoj Aton i svoj Olimp, ve prenaseljen, madajetaprevelikanaseljenostiznosilasvegaskupinumonaha.[9] VieputasuveanipustoiliValamskimanastir;vieputasunjegovimonasipadalipod otricommaa,izemlju,oroenumolitvenimznojem,oroavalimuenikomsmru;vie puta su goreli sveti hramovi i monake kolibice jer ih je zapalila ruka neprijatelja ili neopreznosti. No predeo Valamskog manastira, njegove raznovrsne pogodnosti za sve vidove monakog ivota, njegovi monasi su ubrzo obnavljali. Kao da je sama priroda odredila, osvetila Valam za mesto bogosluenja. Drevno predanje, no koje, izgleda, ima osnova,govoridaseovde,utomdavnoprolomvremenu,kadjeovazemljabilaumraku neznabotva,vrilopoklonjenjeidolima.[10]Kadapogledanatetamne,dubokevode,na te mrane, guste ume, na te gorde, mone litice, na svu tu velianstvenu sliku koja se neprestano menja i neprestano ostaje ivopisna; kada proita u njoj duboko pesniko nadahnue, uporedi raskoni predeo Valama i oskudni predeo okolne Finske rei e: Da, morao je ovde kamenosrdni i ratoborni Skandinavac da svoja ratna, surova razmiljanjaioseanjapreinaujeupobonost;moralajeovdeduadaseispunjavasvime to uznosi ljudsku duu ka najviim oseanjima, koja prua religija. Isto to predanje dovodiovdesvetogapostolaAndriju,kojije,poNestorovomkazivanju,preaoizKijevau Novgorod, i vratio se morskim putevima u junu Evropu, gde ga je u Ahaji ekao muenikivenac.OngovoridajeapostolrekomVolhovdoaonaLadokojezero,preko jezerastigaodoValama,obratiotamonjereceuhrianstvoiosnovaohrianskucrkvu. To predanje naziva Sergija pratiocem apostola, a po apostolovom odlasku, uiteljem tih krajevauhrianstvu. tajetuudno?Posvojzemljiizieglasnjihov,idokrajevavaseljenereinjihove,[11]svedoi Pismo o putovanjima apostola. Njihovi trudovi su pripadali celom ljudskom rodu, a ne samo jednom narodu; njihovu brinu panju, ljubav njihovog srca nije privlaila obrazovanost, graansko ureenje ili sila, nego nesrea palog oveka, bio on Skit ili 327

varvarin,JudejaciliJelin.[12]tajetozbogegabisvetiapostolAndrijaimaorazlogada neprienaimpraocima,Slovenima,isusedimaSlovena,Skandinavcima?tajetotobi ga spreilo da poseti mesto osveeno za narodno bogosluenje, da tamo zasadi istinsko bogopoznanjeibogosluenje?ZatonebismodozvolilimiljenjedajesamBogdoapnuo apostolutuvisoku,svetunameru,daomusnagudajeizvri?Nenaseljenost,nepoznatost zemlje, daljina, tekoe putovanja ne mogu biti dovoljan, ak nimalo jak razlog za odbacivanjeovogpredanja.Nedugoposleapostolskihputovanjajezdilesutimputevima cele vojske: pa zato da ne proe njima apostol, voen Boijom desnicom i apostolskom revnou? Tojevepredanje,itonemutno,nesumnjivo,vesigurno,istoistorijsko.Monakiivot naValamuiistonoispovedanjehrianskevereutojzemljiprocvetalisumnogoranijei snanije nego to bi mogao da zakljui putnik nakon prve posete kraju, nakon kratkotrajnog pogleda na njega. Treba pogledati usredsreenije, treba rtvovati dovoljno vremena, oslunuti paljivo kazivanja valamskih otaca i priobalnih itelja, iz njih izvui podatakdostojandagaistorijauneseusvojetablice,dagasavremenaobrazovanostuslii, aobrazovanopotomstvonezaboravi.Monakiivotnavalamskomostrvusetolikorazvio da je svoje izdanke prebacio preko jezera, na suprotnu obalu, na kojoj se sada nalazi Serdobolj.Natojobalijebilodvanaestskitova:svesuihosnovalivalamskimonasi,svisu bili pod upravom i duhovnim rukovodstvom valamskog igumana. Priobalni itelji su ispovedali pravoslavnu istonu veru upravo zato to su njeno poznanje uzeli iz Valamskogmanastira;poobali,dosamogKeksholma,nalazilisusepravoslavnihramovi. KorelcisateobaleLadokogjezerabilisupravoslavci,kaotosupravoslavcisadaKorelci sa suprotne obale, itelji Olonecke gubernije. I jedni i drugi su govorili istim jezikom: njihovidijalektisusemeusobnotolikomalorazlikovalidanisupredstavljalipreprekuda onirazumejujednidruge,darazgovarajujednisadrugima;imalisuiistuveru.Nodolo je zlo vreme Finci su se priklonili Luterovom uenju. Na mestima na kojima su blistali pravoslavni hramovi, gde je vreno pravoslavno bogosluenje, gde je boanska liturgija zbliavala nebo i zemlju, sada stoje luteranske crkve, koje se oglaavaju jedino praznom propoveu hladnog pastora. Govorei narodu u svojoj propovedi samo povrno, ueno znanjeoIskupiteljuiNjegovimmoralnimpoukama,onsvakiputkaodadrinadgrobni govornadtimljudimaimestimakojisuizgubiliistinu,ivuveruiCrkvu.Osimusmenih predanja,kojajednoglasnosvedoeoinjenicama,postojijoiivosvedoenje.Tosucela naselja Finaca, hiljade Finaca koji danas ispovedaju pravoslavnu veru. Za njih se bogosluenje vri na slovenskom jeziku, po naim crkvenim knjigama; vre ga nai svetenici, koji jedino propoved govore narodu na njegovom maternjem, finskom jeziku. Zar je bilo teko veanima da pored te prostodune vere uvedu ovde luteranstvo? Trebalojesamodaproterajuilipobijuruskesvetenikeiprimorajuluteranskogpastorada maskira svojom propoveu strani gubitak, koji je zaboravljen zbog samog vremena i zbogtogatonijebiopotpunoshvaen.

328

Nadamsedaeovajpodatakbitiprijatanmnogima!Malojeverovatnodamnogiznajuda jeunedrimaFinskejoivopravoslavlje,daononijenanovozasaeno:tamoonoiviod starina, ostatak je zajednike drevne hrianske religije, koja je zamenila neznabotvo. Mnogi dananji priobalni Finci uvaju ljubav prema Crkvi predaka, otrgnutih od nje na prevaru ili nasiljem. Oni bi eleli da se vrate u spasonosna nedra, no nikakav glas ih ne poziva, i oni se mahinalno vuku prema Luteranskoj crkvi zbog, reklo bi se, jo neprekinutoguticajanasilja. Akadasedesiotajzliprevrat?Religioznasudbinafinskeobalepovezanajesasudbinom Valamskog manastira, iz koga je, vidi se, uvek tekao religiozni ivot za celu tu zemlju, cvetao i umanjivao se saobrazno tome da li mu je mnogo ili malo sila davao Valamski manastir. Poetkom sedamnaestog veka vedski vojskovoa Pontus de la Gardi, koji je toliko zla naneo Rusiji, razorio je valamsko obitalite; crkve i kelije predao je plamenu, monaheotricimaa;nekisuuspelidapobegnuiponesumotisvetihosnivaamanastira. Slinu sudbinu doivela je i leva obala Finske: pravoslavni hramovi su spaljeni, svetenosluiteljipobijeniiliprognani,meustanovnitvomjeproirenoluteranstvo,ije susepristalicejopredavalifanatinojstrastipremasvojojtekroenojveri,spremnidase umiju u krvi Tridesetogodinjeg rata. Vredna je pomena injenica da se naselja koja su sauvala pravoslavnu veru ne nalaze ni na samoj obali Ladokog jezera ni na putu zavojevaa,negodubljeuFinskoj,izaplanina,izamovara,tihprirodnihogradazemlje: tamo su se oni pritajili, spasili od pogleda i religije protestanata. Tada su mnogi Finci prebegli u Rusiju da bi sauvali veru: njihove pravoslavne potomke sreete u NovgorodskojiTverskojguberniji. Kada je Boiji promisao orujem Petra Velikog kanjavao veane zato to su, uavi u Rusiju kao saveznici, verolomno pogazili Boiji zakon i narodna prava, i iz saveznika preli u neprijatelje i osvajae, tada je Valamski manastir, zajedno sa Korelijom, ispod njemu rodnog krova ruske drave, preao da sirotuje pod tuom vlau oko sto godina. Od 1717. godine, po pozivu pobedonosnog cara, monasi Kirilobelozerskog manastira doli su na zgarite biveg Valamskog manastira; opet je tamo podignut hram Boiji, postavljene su kelije. Za vreme vladavine carice Jelisavete Petrovne drvene manastirske zgradenestalesuupoaru.Caricajeobnovilamanastirodravnomtroku.Novezgrade su,kaoiprethodne,bilesagraeneoddrveta.Videosamcrtetogmanastira;dopaomise. Mislim da drvene zgrade pristaju pustinjskoj obitelji kakva je Valamska. Kako pogled radujumonakekolibicesvojomskromnoukadsuizgraeneoddrveta!Podesnesuza monaka zanimanja: uvaju zdravlje, kome ovde prete surova klima, otri vetrovi, sama hrana, podvizi, raspoloenje duha, koje istanjuje, iscrpljuje telo. Da je u Valamskom manastiru bio od kamena veliki saborni hram, koji bi na dva sprata sadravao toplu i hladnucrkvu,idajekamenabilaograda,kojabititilaunutranjostmanastiraodvetrova, tada bi same kelije mogle biti drvene: one bi stajale na dovoljnom rastojanju jedna od druge,radibezbednostiusluajupoara,itakobiokruivalecrkvusasvihstrana.Prelep 329

jetajraspored:uzpogodnostikojeprua,onpokazujedaiteljitakvihkolibica,okrenutih prema hramu Boijem, imaju za jedini cilj da slue Bogu, da smatraju da su stranci na zemlji,dajeBognjihovajedinapotrebazatosuokoSkinijeipostavilisvojeatore.Tako surasporeenezgradeuGlinskojpustinji, uBeloberekoj,uOptinskomskitu,iunekim drugim. ObnovaValamskogmanastirateklajesporo;uspehjebioneznatan.Manastirjedugobio malonaseljen.Ljubiteljeosamljivanjanijeprivlailoovamototosuzaobnovuobitalita biliuzetimonasinedovoljnoobogaenipoznavanjemmonakogivota.Samaosamanije dovoljna za moralno i duhovno blagostanje obitelji, mada osamljivanje jeste jedan od glavnih,osnovnihuslovazatoblagostanje:prilikomosamljivanjaneophodnojeduhovno rukovoenje i pouavanje brae; bez toga unitavaju se sve koristi koje donosi upravo osamljivanje. Suprotno ovome, duhovno rukovoenje i pouavanje prenosi koristi osamljivanjauobitalitimakojasusmetenaunaseljimaimnogoljudnimgradovima.Tako su procvetali manastiri koji su se nalazili u Konstantinopolju i njegovoj okolini; oni su iznedrili znamenite oce, po duhovnim darovima ravne ocima vaspitanicima besplodnih pustinja.[13] Najvaniju, osnovnu potrebu Valamskog manastira otroumno je uoio mitropolit sanktpeterburki Gavrilo. Da bi udovoljio toj potrebi, on je 1785. godine pozvao iz Sarovske pustinje starca Nazarija, uvenog po duhovnim znanjima i opitnosti, i poverio mu da bude nastojatelj Valamskog manastira. Mitropolit je prihvatio svetu obitelj pod posebno arhipastirsko pokroviteljstvo, i pruao joj je pomo i upravnim odlukama i materijalnimsredstvima.Valamskimanastirjepoeobrzodaiznie,daseiriiispunjava onimakojisudaliionimakojieledadajumonakezavete.Ureenisuopteieiskit; pojavilisuseipustinoiteljiiotelnici.SamigumanNazarijeimaojeotelnikukeliju:u nju se udaljavao, ponekad i na nekoliko sedmica, da bi paljivije pogledao u sebe, da bi podrobnijeotkriousebioveka,dabizatim,izsopstvenihivotnihiskustavaiopaanja, crpeo pouke za podreene, da bi ih vodio ka onome to je odreeno u Jevanelju ka ispravljanju ivota i napredovanju. Otac Nazarije, postrinik i vaspitanik Sarovske pustinje,savispunjenduhomteobitelji,prihvatiosedauValamskommanastirupredano ipreciznopretaeudelosveonoemusetamonauio.SvazdanjauSarovskojpustinjisu odkamenaonjepoeodauvodikamenugradnjuiuValamskimanastir.Onjesagradio unutranji etvorougao: spoljanji su podigli njegovi prethodnici. Milostiva i dobra dela careva Pavla Petrovia i Aleksandra Pavlovia obezbedila su materijalnu snabdevenost manastira; on je prvog reda njime upravlja iguman, igumana biraju braa, a potvruje mitropolitsanktpeterburki. Po svom ustrojstvu, u monakom smislu, Valamski manastir je verna kopija manastira rane hrianske Crkve. On ima monahe svih vidova istone, pravoslavne Crkve; ima i opteie, i skit, i pustinjake, i otelnike. U glavnom manastiru, o kojem smo govorili, postoji opteie u pravom smislu rei. Monasi koji obitavaju u njemu uestvuju u 330

zajednikom bogosluenju, zajedniki obeduju, imaju zajednike, iste odede, trude se u pojedinanimizajednikimposluanjima. Prvoposluanjejesluenjenastojatelja:predlaegacelobratstvo,potvrujegaiblagosilja eparhijskiarhijerej.Tonijevlastovogasveta.Tobremejelako,aujednoiteko.Taramena moraju da nose nemoi celog bratstva. Kakva samo snaga mora da postoji u tim ramenima!Kakvuvelikodunostmoradaimanastojatelj,kakvosamoportvovanje,kakvo potpunozaboravljanjesvogaja,datadva[14]uglasta,otraslovanebiranila,pogotovone ubijala nikoga od blinjih! Drugo posluanje je posluanje namesnika: njega ve bira nastojatelj, iz saveta brae, a potvruje eparhijski arhijerej. Namesnik je glavni nastojateljev pomonik u svim oblastima manastirskog upravljanja. Tree posluanje je blagajnik:onnadziremanastirskinovac,etvrtojerizniar:onrukovodiriznicom.Nakon rizniaraslededuhovnici;osimnjihnikoodjeromonahanemoedaprimanaispovestni brau ni posetioce manastira. Kao i namesnika, i blagajnika, i rizniara i duhovnika potvruje eparhijski arhijerej; oni zajedno ine takozvani sabor ili stariju brau; njih nastojateljpozivanadogovoriuestvovanjeunekimveomavanimposlovima,okojima donosiodlukueparhijskostareinstvo,aonoutakvimsluajevimadajenalognastojateljui starijoj brai. Dalja posluanja su: red svetenosluenja, koje vre svi jeromonasi, osim namesnikaiblagajnika,ijeroakona.Crkvenjacisebirajuizredovamonahaiposlunika, a po osnovu najistijeg i najskromnijeg ivota. Sposobni za crkveno itanje i pojanje odreuju se da im to bude posluanje. U posluanju pojanja uestvuju neki jeromonasi i jeroakoni kada nije njihov red za svetenosluenje. Za ostala posluanja odreuju se monasi i poslunici. Spomenuemo i ta posluanja da bismo upoznali itaoca sa organizacijom manastira. Neka braa iju odede za celo bratstvo; neki iju obuu; neki radeukuhinji,upekari,nekipekuprosfore,nekiradeutrpezariji;nekisebavestolarskim, kovakim i bravarskim poslom, neki love ribu, neki rade u batama, povrtnjacima, na poljima>nekiperuvereju,valamskoopteienajveimdelomsamopodmirujesvoje potrebe. Svako takvo pojedinano zanimanje naziva se posluanjem. U zavisnosti od potrebe, jedno posluanje vri jedan brat, a drugo vri vie njih. Tako se u biblioteci, u apoteci,upodrumunalazipojedan,veiskuanibrat.Ukuhinji,uperionici,uostavi,iu drugim takvim prostorijama radi po nekoliko brae: u valamskom opteiu glavnog od njih obino nazivaju gazdom, a ostale njegovim pomonicima. Ima posluanja koja se nazivaju zajednikim, kao to su: pripremanje drva, skupljanje sena, vridba, sadnja, zalivanjeibranjepovra.Zatazajednikaposluanjauzimajusebraakojanisusposobna za posebna posluanja za koja je, kako se vidi iz reenog, potrebno vee ili manje poznavanjepoverenogposla.Kadanekoodonihkojieledastupeuobiteljbudeprimljen, on se prvo alje na zajednika posluanja, u kojima se lake otkrivaju njegov karakter, navike i ponaanje; ako on kasnije pokae da je sposoban za neko posebno posluanje, odreuju ga za pomonika i, tek posle mnogih godina i iskuavanja, poveravaju mu, shodnonjegovomznanjuiliprofesiji,nekizasebnideo.Svabraa,naroitopoetnici(dakle oni koji su nedavno stupili u manastir), nalaze se u estim odnosima sa duhovnicima; 331

upravo na tom odnosu zasnovano je i dri se dobro moralno ustrojstvo mlae brae; u onimakojinapredujuonosepodravapovrhtogaiusredsreenimitanjemsvetootakih dela i briljivim uvoenjem u bogosluenja. Bibliotekar izdaje, po odluci nastojatelja, knjigekojeodgovarajuduevnomustrojstvusvakoga.Braakojasenalazeuposluanjima tokom svih prazninih dana prisustvuju svim slubama u crkvi, a ostalim danima u sedmicidolazenajutrenjei,odsluavigadoestopsalmija,idunasvojeposlove,aposle veereuestvujuuzajednikomveernjempravilu. Bogosluenjesevripomanastirskomtipiku,isastojiseodjutrenja,ilisvenonogbdenija uoipraznika,liturgijeraneipozneveernjeipravila,kojesevriposleveere,isastoji seoditanjamolitavaprespavanja,pomena,iodnekolikopoklona.Napevjeznameni,[15] ili takozvani stari ruski stolpovi.[16] Tonovi tog napeva su velianstveni, lagani, setni: odraavaju jecaje due koja se kaje, i u zemlji svog izgnanstva uzdie za blaenom, eljenomzemljomvenogradovanja,istogisvetognaslaivanja.Da,samotitonovi,ane drugi,morajudaseujuutomobitalituijasamazdanjaimajuizgledtamniceodreene zaridanje,zaplazbogsvogropstva,zadubokemisli,zarazmiljanjaovenosti.Titonovi se harmonino slau sa divljom, istom prirodom, sa gromadnim masama granita, sa tamnomumom,sadubokimvodama.Titonoviserasteuastuno,setno,kaopustinjski vetar, as postepeno iezavaju, kao odjek meu liticama i klisurama, as grme neoekivano; as kroz tihi bol prinose aljenje zbog grenosti, izraavaju munu i izjedajuu alost zbog grenog bremena, as, reklo bi se, od nepodnoljive teine tog bremena, od udaraca greha, poinju da vapiju i pozivaju pomo neba: tada oni grme! Velianstveno Gospode pomiluj slino je pustinjskom vetru: tako je ono tuno, dirljivo, dugo! Pali ovek je kroz osamljivanje i samoposmatranje osetio svoj pad, ugledao ga u sebi,uverioseunjega,ipredaoseneprestanomuzdisanju,unadinapomilovanje.Pesma Tebipevamozavravasedugimprelivajuimtonom,kojisepostepenostiavaineprimetno gubi pod svodovima hrama, onako kako se odjek gubi u vazdunom prostoru. A kada braazapevajunaveernjiGospode,Tebedozivam,usliime,tadatitonovinajpre,reklobise, izlazeizdubokeprovalije,zatimsebrzoigromovitoistruiznje,uznosesepremanebu, nose tamo misli i elje, plamene kao munje tada oni grme! Umetnik e u valamskom pojanjunaimnogoneujednaenosti,nedostatakauizvoenju,aliupravoonshvatadau tompojanjupotpunopreovladavapobonost,strahopotovanje,shvataneobinuenergiju koja i razneuje i potresa duu. Sve ovde mora da bude vano, grandiozno. Sve veselo, lako, razigrano bilo bi udnovato, nakazno. Ne uplaite se ovog kazivanja, istinitog kazivanja. Ne pomislite samo da ovde ivi nesrea, da moe da ivi nesrea. Ne! I ovde postojiuteha:utehaonihkojiplau,javljenauJevanelju. U Valamskom obitalitu ima sedam zasebnih hramova. Meu njima se saborna crkva istielepotomiunutranjomureenou;donjiredikonananjenomikonostasuprekriven jesrebrnimrizama.Veibrojcrkava(zbogeganijedna,neiskljuujuinisabornu,nebi mogladaprimisvekojiiveuValamskommanastiru),raznovrsnefreskesabornoghrama 332

itrpeze,sluekaoobrasciiskonskog,obrazovanounepreienogukusaruskogoveka, itelja Evrope i suseda Azije. Bolje bi bilo da umesto tolikih crkava jedno veliko zdanje sadriusebiitopluihladnucrkvu,kao,naprimer,uKonevskommanastiru.Moglabida budejoicrkvapribolnici.Takobisepotpunozadovoljilasadanezadovoljenasutinska potreba manastira sadrana u tome da sva braa i posetioci mogu da stanu u crkvu i uestvujuubogosluenju.Nisuovakorazmiljaligraditeljimanastira. Njihova usrdnost je imala potrebu za zasebnim hramovima: svetitelja Nikolaja, apostola PetraiPavla,ivonosnogistonika.Istojetihramovibezbogosluenja:usvakomodnjih ono se vri samo jednom godinje, na praznik tog hrama. Ali u zasebnoj crkvi Presvete Trojice ak ni na njen hramovni praznik ne moe da se vri sluba Boija zbog velike teskobezatoseslubavriusabornojcrkvi. Po zavretku liturgije svi odmah idu u trpezariju, u kojoj se postavlja obina hrana, ali zdrava, dovoljna, po zapovestima manastirskog tipika, to jest za praznine dane riba, u obinedanenaulju,asredomipetkom,radnimdanimazavremeVelikogposta,bezribei bezulja:samobiljnahrana.Zavremeobedapokazujesedubokoutanjejasniglasteca javlja sabranom bratstvu samoportvovanje, vrline, podvige svetih Boijih ugodnika. Veerajeposleveernje:tokomveereistotakosevriitanjepounozaduu.Zavelike praznike, sat pre veernje, u trpezariji, postavlja se aj za sve: valamski starii su to nazivali gozba. Dirljivo je videti kako ure na tu gozbu, sa drvenim oljama u rukama, oronuli,nesigurnoghoda,iudetinjstvopristiglistarii;njihovakrvselediiarkoezne da je vrela voda oivi. Mnogo je u obiajima Valamskog manastira prostodunosti, patrijarhalnosti.Prijatnoinenoizbijajutiobiajiiznaematernjestarine,ruskestarine,u kojojpromatraestonalazidajeprostodunosjedinjenosasvetim. Manastirsku riznicu ukraavaju dareljivi darovi gospodara cara Aleksandra Pavlovia: on je gajio naroitu simpatiju prema Valamskom manastiru, kojeg je 1819. godine blagovoleo da obraduje svojom posetom. Godine 1844. manastir je posetio veliki knez KonstantinNikolajevi,izauspomenunasvojuposetudarovaomuskupocenesasude.Na prostoru koji zaokruuje unutranji etvorougao manastirskih zgrada, na kome prebiva neko posebno, tiho, pobono oseanje, monasi su podigli mermerni spomenik sa natpisom.Natpiskazujesavremenicimaiuvazapotomstvodogaaje:posetumanastiru gospodaracaraAleksandraPavloviaivelikogknezaKonstantinaNikolajevia. NatpisusabornojcrkvioznaavamestonakomejeAleksandarBlagoslovenistajaotokom bogosluenja, ne doivljavajui kao optereenje duinu trajanja manastirskog bogosluenja. Natpis u gostoprimnici ukazuje na one sobe u kojima se vladar nakratko zadravao. Mermerni etvoroutaoni kamen sa natpisom, oko koga je zasaeno cvee, nalazi se u vrtu, na mestu sa koga je veliki knez Konstantin Nikolajevi pravio skicu manastira.Istitakavkamenpostavljenjenadrugojstranizaliva,uumi,ugustojsencijela iborova,namestunakomejevelikiknezdovravaosvojcrtezapoetuvrtu:odavdeje 333

poglednamanastirposebnovelianstveniivopisan.Stavljajuitokamenje,iurezujuite natpiseukamenju,valamskimonasisuiskazivalioseanjesvogsrca,onooseanjeljubavii odanosti carevima i carskom domu, dakle ono to je u svim vekovima ruske istorije odlikovalonaesvetenstvo. Odeavalamskihmonaha,kaoinjihovahrana,jednostavnajealiprilina.Onaimaterijali za nju uvaju se u ostavi za odeu. Tu ostavu sainjava niz soba u kojima su sloena sukna, nankinzi,[17] platna, konci, koe, iveno rublje, gotove rase, podrasnici, mantije, krznenikaputiisvetouznatnombroju.Iznoenaodeasevraautuostavu,aumesto njeizdajesenova.Onomekojijedoaoizsvetaumanastirizdajesepotrebnaposteljina, odea i obua. Valamska ostava za odeu moe u svakom trenutku da opremi svim potrebnim do sto ljudi. Tolike zalihe iz svih oblasti gazdinstva neophodne su u Valamskom manastiru zbog mnogobrojne brae, zbog udaljenosti od gradova, napokon zato to je u prolee, kada puca led, a naroito u jesen, kada se on formira, saobraaj sa obalomdugooteaniaknemogu.JezeroizmeuSerdoboljaiValamasezamrzava,ali ne pre polovine januara; do tada bezbrojne sante leda plove u raznim pravcima po celoj vodenoj povrini, tako da bi lau koja bi se odluila da se uputi u jezero led svakako zarobioisprtio. Manastirska biblioteka ima sve knjige koje su potrebne za sticanje potpunih znanja u monakom ivotu. Osim knjiga tampanih na slovenskom i ruskom jeziku, nalaze se mnoge rukopisne knjige. Naveemo znamenite rukopise. Prvo mesto meu njima po svojoj retkosti zauzimaju dva Katihizisa prepodobnog Teodora, igumana konstantinopoljskog Studitskog manastira, ili Besede brai. Ta knjiga je veoma obimna. Crkva je priznala njenu korist: monakim tipikom je odreeno da se u odreene dane Velikogpostaonaitaucrkvinacrkvenimslubama.[18]Topraviloodnosiseupravona manastir. Studitove besede odiu ljubavlju koju je on gajio prema svom bratstvu: on ih naziva svojim oevima i uiteljima, i braom, i decom; njegovo uenje je neobino jednostavno, dostupno svaijem razumevanju, posebno pristaje monasima iz opteia, potonjegoviskljuivipredmetinerazneobavezeiprilikeuopteiu.Postojerukopisne knjigeotacakojisuopisalipodvigumnemolitve.TosurukopisneknjigeGrigorijaPalame, Kalista AntiLikudija, Simeona Novog Bogoslova, prepodobnog Nila Sorskog, ruskog pisca.Postojeknjigezavoenjeiteljaskita,pustinjakaiotelnika:takvisuotanici,knjiga znamenitoguiteljatihovateljaIsakaSirijskog,knjigaCvetnikjeromonahaDoroteja,ruskog pisca, koji je, kako se vidi iz same knjige, iveo u doba patrijaraha.[19] Naveemo iz poslednje knjige, olakavajui razumevanje slovenskog jezika prevodom na ruski, neke navode zbog, moralne i asketske vrednosti knjige, a naroito zbog toga to je pisac na sunarodnikkojegsmozaboravili.Samonekapustinjakitaiiitavatunadahnutuknjigu, ispunjenudragocenimduhovnimsavetima.Nekaserazlegneizanasglasjeromonahaiz groba,ukojigajesahranionazaborav.Tomglasu,kojijavljadubokeistine,dolikujeda serazlegneizjednostavnevalamskeobitelji. 334

O,ljubljenimojitaoetakopoinjesvojuknjigujeromonahpokazauti,akohoe, netovrednijeodistogazlata,isrebra,imnogocenogbisera,idragogkamena!Niimne moenaiikupitiCarstvonebesko,budueradostiipoinak,osimovim.Tojeosamljeno itanjeiusredsreenoiusrdnosluanjesvetihknjigaboanskogPisma.Nemoe,nemoe sespasitionajkojinebudeestoitaobogonadahnutoSvetopismo.Kaotopticabezkrila nemoedauzletiuvisinu,takoniumbezknjiga,samimsvojimpomiljanjem,nemoe dasmislikakodadobijespasenje.itanjeuosamiiusredsreenoiusrdnosluanjesvetih knjigaBoijegPismaroditeljisuipoetaksvihvrlinaisvakogdobrogdelazatotosesve vrlineraajuodnjih,odnjihpoinju.Osamljenoitanjeiusredsreenoiusrdnosluanje svetihknjigaBoijegPismasaciljemdelanjaisvogspasenjaraasvakuvrlinu,sluikao izvor dobara, odgoni od nas svaku grenu i zlu strast, svaku grenu poudu, elju i delovanje, svoje i demonsko. Sveti oci smatraju da su osamljeno itanje i usredsreeno i usrdnosluanjesvetihknjigaboanskogPismastareinaicarsvihvrlina...PodBoijim PismomjeromonahnerazumesamosveteknjigeStarogiNovogzavetanegoidelasvetih otaca; u tom smislu on se izraava isto kao i prepodobni Nil Sorski. Takva osnova je neobino, dragoceno vana: njome jeromonah priznaje neophodnost neprekidnog pridravanjanesamodogmatskognegoimoralnogcrkvenogpredanja;njomeonstupau savezjednodunostisasvimasketskimsvetimpiscimaIstonecrkve.Svionijednoglasno tvrdedajezanepogreivihodputemmonakihpodviganeophodnorukovoenjedelima svetih otaca, da je to jedini nain spasenja koji nam preostaje zbog sve manjeg broja duhovnih uitelja. Od prvih rei jeromonah izvodi itaoca na prave, svete, bezbedne, od Crkve propisane i blagoslovene staze, daje svom ueniku karakter koji ga odreuje kao sina Istone crkve, uvodi ga u duhovno zajedniarenje sa svetim monasima svih hrianskih vekova, udaljava od svega tueg, od svega krivotvorenog. Kako je izvrstan karakter sina Istone crkve! Kako je on prostoduan, velianstven, svet! Protestant je hladnouman; rimokatolik je ushien, oduevljen, zanosi se; sin Istone crkve je proet svetom istinom i krotkim mirom. Prva dva karaktera su zemaljska, poslednji je siao s neba, i stoji pred naim oima u Jevanelju. Taj karakter se odgaja u pravoslavnom hrianinuitanjemSvetogpismaidelasvetihotaca;napajajuisetimitanjemhrianin postajenaprsnikIstineipriasnikSvetogDuha,kojidajetuIstinu. Otroumno je skrenuo panju jeromonah na njemu savremeno monatvo; dragoceno je njegovo zapaanje: esto sam se udio tome kako su sveti drevni oci za kratko vreme dostizalispasenje,pristizaliusavrenstvo,nalaziliblagodat,adanasjetakomaloonihkoji sespasavaju!Alievoimesusvisvetiocidostiglisavrenstvoispasenje,naliblagodat, udostojili se dara udotvorstva: oni su svom duom sledili rei i zapovesti Gospodnje, iznad svega se starali da ih uvaju, da ih uvek imaju u svom umu... Prvo moramo da uvamozapovestiHristovezatotosvetoJevaneljepredstavljaustaHristova,kojanam svakogadanagovore,azatimdauvamopredanjasvetihotaca,daizvravamodelakoja su oni zapovedili, i da tim delima umaramo svoja tela... Bez ispunjenja svetih, strahopotovanjapunihisvetlihzapovestiGospodnjihnaapredanjaipravilasusujetna... 335

AkoneuvazapovestiGospodnje,akoozleujeiubijasvojeveliketrudove,tiseliava savrenstva, spasenja i blagodati. Ako ne uva zapovesti Gospodnje i ne stvara u sebi mesta za blagodat, ti ne moe da doe u savrenstvo i primi blagodat. Daleko je od duhovne mudrosti onaj koji prednjai u telesnim podvizima a ne haje za zapovesti Gospodnje!NitanaenijeprijatnoBogubezispunjenjazapovestiGospodnjih.Kakosuih brino i neumorno uvali sveti oci, tako i mi moramo da ih uvamo, koliko nam snage dozvoljavaju.[20] Kakva pouka, dui najkorisnija! Neizbrisivim slovima trebalo bi da je zapienatablicisrcasvakimonahkojisepripremazablaenuvenost. Prekrasna jeromonahova dua govorila je od suvika srca, i esto neusiljeno izlivala predivnereireikojeosvajaju.Nekanjegovamestaukrasilabistranicenajboljihpisaca. Kako su izvrsni sledei redovi: Kada stvaramo besmrtni ivot, ne moramo se bojati iskuenja,oskudnostiutelesnimpotrebama,nisamesmrti.RekaojeGospod:Nebrinitese, dakle, Jovorei: ta emo jesti, ili ta emo piti, ili ime emo se odjenuti? Jer sve ovo nekrteni, neznaboci,kojiBoganeznaju,itu;aznaiOtacvanebeskidavamtrebasveovo.Negoitite najprijeCarstvoBoijeipravdunjegovu,iovoevamsesvedodati.[21]UpravotakodaojeOn obeanje! Ja sam, govori On, tvoja hrana i odea; ja u ti posluiti u tvojoj nemoi, kao otac i majka, i iskreni prijatelj. Ja u ti dati sve to ti je potrebno i sluiu ti svojom blagodau. Samo veruj u mene svom duom i nesumnjivo, meni slui nepokolebivo, i nadajsedamoguispunitionotocamobeao.[22] Zbile su se nad jeromonahom rei bogonadahnutog Davida, koji je rekao: Izgovorie usta moja pesmu, kada me naui zakonima Tvojim.[23] Kada sama Boija blagodat, nastanjena u srcu, pone da ui oveka zakonu Duha, tada on postaje nadahnut. Njegove misli i oseanja oivljava novi ivot Duha, njegov razgovor nosi peat najuzvienije poezije. Takva su mnoga mesta u jeromonahovim delima, izmeu ostalih i poetak XI glave, u kojojongovorisvojojdui:Ljubljenaduomoja,neodlaigodinupogodinu,mesecpo mesec, dan za danom: ne provodi ih u uzaludnom oekivanju! Da ne bi morala da uzdahne od sveg srca i potrai nekoga ko bi mogao da uestvuje u tvojoj alosti, i ne naega!Ah,kolikoetadapoetidasekida,daplae,ridaituguje,daseuzaludno kaje!Danasmoedauinidobro:neodlaigazasutra!Neznataedonetisutranji dan.Neelitestiiovenoinekanesrea!Neznatanosidan,atano.Duomoja,sada je vreme trpljenja nevolja! Sada je vreme ispunjavanja Gospodnjih zapovesti i otakih vrlina!Sadajevremeplaairidanja,suzakojedonosesladostiradost!O,duomoja,ako istinski eli spasenje, zavoli nevolje, kao to si pre volela naslaivanje; ivi tako to e umiratisvakogadana.Brzoprolazinaivot,inestajekaosenkaoblakakojustvarasunce. Dani naeg ivota razlivaju se kao dim u vazduhu. Cvetnjak je jedna od najuzvienijih asketskih knjiga; tom vrednou ona se pribliava znamenitoj knjizi Isaka Sirijskog. Dva pisca Ruske crkve pisala su o umnom delanju: Nil Sorski i jeromonah Dorotej. Knjiga prvog je veoma korisno rukovodstvo za one koji poinju podvig tihovanja, a knjiga drugogzaonekojisunapredovaliipribliavajusesavrenstvu.Uenjeoumnojmolitvi 336

izloeno je u Cvetnjaku neobino jasno, jednostavno, potpuno. Svuda se vidi obilno duhovno napredovanje i zdrav razum ruskog oveka: zapleteno on pojednostavljuje, najuzvienije duhovno uenje izlae neobino prirodno, izuzetno razumljivo i lepo! Naroito su takve njegove pouke o istoti srca, uma, i due, o bestrau, o pomraenju uma, o trezvenosti uma, o svetoj istoj molitvi. Zbog uzvienosti i svetosti tih predmeta, kojiimajusvojevremeimesto,neusuujemosedaiznosimonavode;onogakojielidase upozna sa njima upuujemo na samu knjigu. Ve i sami naslovi pouka mnogo govore. Radi nekih duhovnih zanimanja uznapredovali monasi prelaze iz opteia u skitski i otelnikiivot. SkitValamskogmanastiraudaljenjetristavrstaodglavnogobitalita.Putdonjegavodii vodomiobalom.Trebasespustitiizmanastiranizgranitnostepenitedoluke.Tusednete ubrzi amaciistim zalivomkojim stestigli u manastir plovitedalje, udubinuostrva,u skit.Zalivseassuavaasiri;neprestanosobestraneviditekrajolikekojimenjajuoblik auvajusumorniton.Najzadulaziteuvelikioval,okruenblagonagnutimobalama,na kojimarastemnogobrezica,oskorua,javora;liticesusegotovoskrileodvas;ponegdeu daljini iza jela i borova proviruje kamen. Vode ovala nisu tamne: u njima se ugodno ogleda nebesko plavetnilo. Zelene livade, iarane bezbrojnim divljim, a mirisnim cvetovima, predstavljaju pravu gozbu za oi. Ovde nema vetra, onog surovog vetra u naletima: gore, na uzvienoj otvorenoj zaravni, na kojoj je glavni manastir, on se retko stiava.Svejeovdetakogostoljubivo,srdano!Uduisteradosni;oseatedaseodmarate. I postaje vam jasno da je divlja priroda svojim slikama, koje izazivaju uas, koje ste do sadaneprestanogledali,dovelavaatelesnaiduevnaoseanjaunapregnutost.Penjetese stazom koja vijuga blago nagnutom livadom, ulazite u umski estar: pred vama je, najednom,osamljeniskit.Usrediniskitakamenacrkvavizantijskogstilasadvanivoa;oko crkve zasebne kelije za brau, takoe kamene, i kamena ograda. Sa svih strana skita je uma; u njoj vlada neobina tiina. Kada uete u skit obuzme vas potpuno drukije oseanjeodonogaprilikomulaskaumanastir.Tamosveodieivotom,istimivotoma ovdepakvladanekineobjanjivimir,slianmirublaenousnulihuGospodu.Uskituse vribogosluenjedvaputasedmino:nedeljomisubotom;ostalimdanimabraatihujupo kelijama, predaju se molitvi, itanju, razmiljanju o Bogu, runim radovima, a u hramu jedanmonahitaPsaltiripomenzapoivubrauidobrotvoreValamskogmanastira.To itanjeipominjanjevriseneprekidnodaninotakotobraakojaiveuskituzamenjuju redomjedandrugoga. Hrana se postavlja u zajednikoj trpezariji: mnogo oskudnija od manastirske, skoro iskljuivo biljna. Na Vaskrs i ostale velike praznike skitska braa dolaze u manastir, uestvuju sa manastirskom braom u prazninom bogosluenju, i dele sa njima u zajednikoj trpezariji praznini ruak, a on u samom manastiru sadri najvie etiri jela. Riblja orba, zatim sama riba, pare piroga to je obeleje velikog praznika na trpezi valamske brae. Jela prena u tiganju iskljuena su iz jelovnika: oni ih smatraju 337

nedopustivimlakomstvom.Uskituividodvanaestorobrae,ilimalovie.Kopneniput koji vodi iz skita prema manastiru takoe je slikovit: vodi obalom zaliva kroz umarke, prekobreuljakaibrdaacaitakavjedaestopoinjudalupkajutokovikoijenagolom granitu. Na raznim mestima na ostrvu u dubokoj osami, uz ivicu ume na breuljku ili na maloj livadi usred ume, nalaze se usamljene, od debala nainjene kolibice pustinjaka. Broj pustinjaka uopte nije veliki. Otelniki ivot moe biti dozvoljen jedino najopitnijim u monatvu,zrelimpouzrastuiduhovnomznanju.Pustinjaci,kaoiskitskabraa,dolazeu manastirnavelikepraznike. Posetioci manastira smetaju se u gostoprimnici. Postoji posebno prihvatilite i za siromahe,kojihimadostautomdeluFinske. Siromasimajedozvoljeno dabudu naValamu dva dana, daimajuobed,kojisenaroito pripremauprihvatilituzanjih,azaputdajusvakomepodvakomadaraanoghleba.I radi tog sledovanja Finac ide etrdeset, pedeset vrsta u Valamski manastir! Leti, im se oisti put po jezeru, mnoge desetine unia svakoga dana donose siromahe po burnoj puiniumanastir.Jedniodlaze,ananjihovomestovesustiglidrugi.Zimi,imnastane led,celegomilesiromahakreupekenatekoputovanje,neobaziruiseninaljutimraz ninadaljinuputa.Idupolugolipoledu!Iduioronulistarci,ideca,ienesaodojadima. estonalazenaledenojstepismrznutatelatihsiromaha:mislilisudaepobeiizgladi,a mrazihjeubio. Nemoemo,nakraju,daizbegnemoobavezudakaemokojureobolnici,tommirnom utoitunesamoostarelihinedunihvalamskihmonahanegoimonahacelePeterburke eparhije. Pri bolnici postoji zasebna crkva, posebna trpezarija, posebna posluga i mala apoteka,snabdevenanajnunijimlekovima. Valamsko ostrvo sa okolnim malim ostrvima nije nita drugo do celoviti, iz Ladokog jezera uzdignuti kamen: njegova uzvienja formiraju litice, brda i klisure, a udubljenja zalive,tesnace,jezera.Uverieteseutomerenjemdubinejezera.Uzalivima,tesnacima,na celom prostoru izmeu glavnog ostrva i sitnih ostrva, ta dubina iznosi pet, deset, u najdubljim mestima dvadeset hvatova; no im uplovimo u isto jezero, dubina stotinjak metaraodobaledostievedosedamdeset,stohvati,idolaziskorododvesta.Tlosvuda ini sami kamen, prekriven slojem zemlje, na kome ima vegetacije, od etvrt arina, ponegde i vie. Retko, i u maloj koliini, u pliaku ima peska i gline. Sloj zemlje koji pokriva ludu tako valamski monasi nazivaju svoj kamen neobino je plodan: blizu manastira podignuta su dva vonjaka: jedan pod liticom na kojoj stoji manastir, a drugi desno od granitnog stepenita koje vodi iz luke u obitalite. U tim vonjacima snana, punastablajabukasvedoedajezemljitedobro,ajabuke,kojesazrevajumodajednom udesetgodina,podnosealbunaklimu,naslabostovdanjihsunevihzraka.Utojalbi uestvujusanjimakrupnelubeniceidinjekojerastuuvalamskimbatama;onesuveoma 338

sone, no njihov sok je mrtav: sunce ne zagreva u njemu nimalo sladosti. Povrtarski proizvodi su veoma dobri; rode toliko da je to sasvim dovoljno za celokupno brojno bratstvo, za mnoge radnike koji ive u manastiru, za mnoge posetioce manastira. Seju odreenu koliinu rai i ovasa, no glavnu zalihu ita kupuju u Sankt Peterburgu i dopremaju ga u manastir na galiotima. Sena nakose dovoljno. Drva na ostrvu ima u izobilju; ovde najvie raste bor, zatim jela, mnogo manje breza, javor, lipa. Blagodarimo im! Nenim cvetovima svojih listova oni ublaavaju sumornost litica; tamnim, venim zelenilomtoistoineijeleiborovi.Udolinama,gdejeslojzemljedublji,umajeodraslija, ali na brdima,gde je sloj zemlje tanak, uma je krljavija ona ne moe da dostigne potrebnuvisinu;njenokorenjeuzaludnotraidaprodredubljeuzemlju:doekaihluda, oni se ire, prepliu po njoj da bi skupili potrebnu hranu za sebe, i ne nalaze je.Zato na brdima skoro iskljuivo raste samo bor, po pitanju tla najmanje probirljiv i najmanje zahtevan. ta jo da kaemo? Posmatram vode, neizmerne vode Ladoge, drevnog Neva, VarjagaiSlavjanina,izdavninaslavnihposvojimburamaibojevima;iteduboke,velike vode saglasne su sa osamljenim ostrvom, punim istog nadahnua, da se na ostrvu, ograenom vodom, monaka zajednica spaava i uva. One ga ograuju i svojim prostranstvom, i burama, i ledom. One u svojim neizmernim nedrima sadre i hrane nebrojenajataraznihriba,predajuihuvarljivemree,spremajunatrpezupustinjakajelo ijuvrednostneinenizaini,nivetina,negoobiljeisveinazaliha! Kadamejelakimanastirskiamac,popovoljnom,prijatnomvetruodnosioizValama,bio sam bolestan. Oseaju bolesti pridruili su se i mnogi drugi oseaji. Moj pogled, pun neodreenetuge,ukojojjebilonekenaslade,okrenuosepremaValamu,prikovaoseza njega.Mislimdajetobiopogledkojimsamsezauvekoprataoodnjega!Bezglasnosam posmatrao Valam sa lakog amca dok je amac klizio zalivom. Podizao sam glavu as premajednojlitici,aspremadrugoj:drukijeseinemoegledatiunjihtakosuvisoke. Mona priroda, koja je uvek u meni izazivala zaprepaen>e, uvek me gledala strogo i surovo,prijateljskiserekaobihnasmejala.Ilijojjetajosmehdalosunce,kojejebatada pustiloivonosnezrakeduzaliva,navode,nakamenje,nagustuumu.Naivicigranitne stenenakojojstojimanastir,tanijenaogradiodpruakojaograujetuivicu,nanizalasu sebraa.Bilisutuizrelimuevi,ovrsliuborbamasasobom,imladiikojisutekstupili umanastir,kojetekekaborba,ioronulistarci,pokrivenisedinama,ijasusrcaimislive spokojni,kojimajevenacspletenigrobveiskopan.Maloimjebilotosusrdanoprimili, umirivali putnika: trebao im je jo ispraaj, pomean sa tugom ljubavi, koju je razblaila suzaaljenjazbograstanka.Razlegalasevelianstvenazvonjavamanastirskihzvona,asa raznihstranatesnacakamenihgorapratiojujevieglasniodjek.Isploviojelakiamaciz zaliva,kaoizzamkavisokihkamenihzidina:ostalesuliticenasvojimmestima,otkrilose pogledu prostrano jezero, u daljini se jedva nazirala serdoboljska obala; u drugim pravcima obale nema plavetnilo vode stapa se sa plavetnilom neba. Dignuta su jedra; brzo je pojurio laki amac po blagim talasima. Ubrzo smo stigli na drugu obalu; odatle

339

samseosvrnuonaValam:nasvojimprostranim,plavim,beskrajnimvodama,meniseon priiniokaoplanetanasvetloplavomnebu. Da, zaista tako je on daleko od svega! Kao da nije na zemlji! Njegovi itelji mislima i eljamavisokosusepodigliiznadzemlje!Valamjezasebnisvet!Mnoginjegovimonasisu zaboravili da postoji bilo kakva druga strana! Sreete tamo starce koji sa svog Valama nikudnisuotiliipopedesetgodina,kojisuzaboravilisveosimValamaineba. Vojskoduhovna,blaeniiteljisvetogostrva!Nekasienavasblagoslovnebazbogtoga to ste zavoleli nebo! Neka poine na vama blagoslov putnika zato to ste zavoleli gostoljublje! Neka Bog uslii vae molitve, neka Njemu budu prijatne vae pohvalne pesmezatotosuvaemolitveipesmepunesvetepobonosti!Nekabudublagoslovene itnice vae i imanje vae zato to siromah uvek nalazi kod vas i komad hleba, i pare odeezaprikrivanjesvojenagote!Brao,dobrideosteizabrali!Neokreitesenazad,neka vas opet ne privlai svetu neka sujetna, prolazna prijatnost sveta! U njemu je sve tako nesigurno, tako nepostojano, tako kratkotrajno, tako propadljivo! Vama je darovao promisao Boiji zasebno, od svih sablazni udaljeno naselje, velianstveni, nadahnuti Valam. Drite se tog pristanita koje ne uznemiruju talasi mora ivota; hrabro trpite u njemunevidljivebure;nedajteblagojrevnostidasehladiuvaimduama;obnavljajteje, podravajtejeitanjemsvetihotakihknjiga;beiteuteknjigeumomisrcem,osamljujte seunjimamislimaioseanjimaiValam,nakomeviditegranitnegrebeneivisokegore, postae za vas stepenica prema nebu, ona duhovna visina sa koje je udoban prelazak u obitaliteraja. Putnik koji je pisao ove redove i u njih izlio svoja oseanja prema vama i vaem stanu, putnik koji je vie puta posetio va manastir sa iskrenom brigom o njemu, o njegovom i vaem napretku, izmoljava sebi ivot u molitvenom seanju na vas do groba i s one stranegroba. NAPOMENE: 1. TajparobrodnosinazivValam.OdotvaranjaplovnesezonenaLadokomjezeru dojesenjegolujnogvremenaparobroddvaputsedminoideuValamskimanastir,i svakiputpolaziizlizelburga. 2. Hvat=2,134m. 3. Ostrvo Valam udaljeno je oko 25 vrsta od najblie obale, od finskog grada Serdobolja oko 40, od Konevskog manastira oko 80; obim mu iznosi oko 30 vrsta; pripada Sanktpeterburkoj eparhiji, a po civilnoj teritorijalnoj podeli pripada ViborskojgubernijiVelikefinskekneevine.

340

4. Staridvojarbolni,jezerskiilirenitransportnijedrenjak(prim.prev.). 5. Stariruskireniilijezerskiteretnijedrenjak(prim.prev.). 6. RukopisnoitijesvetogAvramijaRostovskogiRenikruskihsvetih. 7. Renikruskihsvetih. 8. Rukopis biblioteke Valamskog manastira. Moda e finski arhivi vremenom dostaviti podatke o istoriji Valama koji su odreeniji i podrobniji od ovih koje pruajudanaspoznatiizvori. 9. Boravak prepodobnih Arsenija, Savatija i Aleksandra na Valamu su pouzdane injenice, sauvane u njihovim itijima. U itiju prepodobnog Svirskog,koje je napisao njegov uenik Ilarion, reeno je prilino podrobno i veoma pohvalno o podvinitvu valamskih monaha, a u itiju prepodobnog Arsenija da je u manastirubilobrojnobratstvo. 10. RukopisbibliotekeValamskogmanastira,kojisepozivanadrevnirukopisnazvan Opoved. 11. Ps18,5. 12. Kol3,11. 13. PrepodobniNilSorski,PredgovorzaSlova. 14. Neprevodivizraz:ruskaresadrijednoslovo(prim.prev.). 15. Znameninapev,iliraspev,jestestaroruskocrkvenopojanjepoznamenimtj.po drevnim notama, a ne po sluhu; glavne karakteristike su mu osmoglasje, razumljivost i razgovetnost izgovaranja, jasnoa i izraajnost misli i teksta, jednostavnost muzike grae, mirnoa i ozbiljnost koje zahteva tradicija crkvenog bogoslubenogpojanja(prim.prev.). 16. Stolpovo ili stolpno pojanje je obian napev, slian itanju na raspev; osnovno i najstarije pojanje u Pravoslavnoj crkvi, obrazac crkvenog pojanja; oslanja se na zakonosmoglasja;nazivpotieizsamognainastarogpisanjanotakukicama,tj, stolpovima(prim.prev.). 17. Nanking je bila kineska pamuna tkanina, veoma gusta i jaka, obino ute boje, takonazvanapokineskomgraduNankingu(prim.prev.) 18. Crkvenitipik,ponedeljakSveteetrdesetnice.

341

19. Cvetnik, glava 54, o monakom opteiu. U tom veoma obimnom lanku jeromonah, izmeu ostalog, govori da se u opteiima neizostavno mora slediti predanje svetih otaca, osnivaa monakog opteia; oni koji gaze predanje svetih otaca nee ugledati svetlost Hristovu. Jeromonah ostavlja u zavet onome koji namerava da ponovo podigne manastir da izdejstvuje blagoslovenu gramatu od svetoga patrijarha i ogradi manastir patrijarhovim blagoslovom. Cvetnik su posebno uvaavali ruski monasi koji su najuzvieniji monaki podvig razvijali do navike.PotojknjiziobuioseIsusovojmolitviznamenitisoloveckipodvinikIsus Golgotski; po njoj se obuavao Isusovoj molitvi prepodobni Joasaf Kamenski, vologodskiudotvorac,tosevidiiznjegovogrukopisnogitija.Poslednjaokolnost pokazuje da je jeromonah iveo u Doba prvih patrijaraha i doiveo otadbinske nemire, o emu se moe zakljuiti na osnovu kratkih ukazivanja na savremenost prisutnih u njegovoj knjizi. Navodi su ovde uzeti iz knjige koju su pravoslavci tampali u Grodnji, 1687. godine, dvadeset godina nakon zbacivanja patrijarha Nikona, uz ouvan stari pravopis. Da su knjigu tampali pravoslavci dokazuje zavetkojiunjojitamo:onseodnosinablagoslovsvetogpatrijarha,toraskolnici nikako ne bi dopustili. Smatramo da je ova napomena neophodna: iskustvo je pokazalo da povran pogled na ortografiju moe da izazove sumnje po pitanju pravoslavljaknjige,timpretoesepritakvompogledunanjuveomalakoskriti njen sutinski znaaj, zbog kojeg ju je pisac nazvao Cvetnik pre svega zbornik i objanjenjeizrekadrevnihotaca,bezimenovanjatihotaca.Trebapoznavatioceda biseotkrilokomeodnjihpripadajunavodiuzborniku. 20. Cvetnik,glavaVI. 21. Mt6,31,32,33. 22. Cvetnik,glavaX. 23. Ps118,171.

342

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OMONATVU RAZGOVORIZMEUPRAVOSLAVNOGHRIANINAMIRJANINAIMONAHA Mirjanin: Oe moj, smatram da sam srean to sam kroz poznanstvo sa vama naao u vamalinostpredkojommogudaotkrivamsvojesrceiodkojeujemiskrengovor.elim, elimsvimsrcemipotpunodapripadamPravoslavnojcrkvi,dasledimnjenodogmatskoi moralnopredanje.Satimciljemnastojimdaosvimpredmetimapredanjaimamodreeno miljenje.Pogrenamiljenjavodekapogrenimpostupcima,apogreanpostupakjeizvor tete,pojedinaneiopte.Objasnitemi,molimvas,znaajmonatvauCrkviHristovoj. Monah:Bognekablagoslovivauelju.Iztanogipravilnogmiljenjanastajesvedobro;iz izopaenog i lanog nastaju sve nesree. Ova misao pripada Jevanelju. Ono nam nudi istinu kao poetni razlog spasenja, a na la ukazuje kao na poetni razlog pogibije.[1] Zatohoetedadanaspredmetnaegrazgovorabudeupravomonatvo? Mirjanin: U drutvu koje ja poseujem esto se povede razgovor o monatvu, iznose se razliita savremena miljenja o njemu. Moji poznanici se skoro uvek obraaju meni zato to sam uspostavio odnos sa duhovnim licima, i iznose elju da i ja iznesem svoje miljenje. elim da blinjima dostavljam tane podatke, i zato vas molim da mi ih saoptite. Monah:Neznamukojojmerisamsposobandavamudovoljim;usvakomsluajuelimda budemiskrenpredvamaiizloimonotosamimaoprilikudasaznamizSvetogpismai od svetih otaca, iz beseda sa monasima dostojnim uvaavanja i poverenja, i, najzad, iz sopstvenih zapaanja i iskustava. Ugaoni kamen se polae u osnovu zgrade, a ja u u osnovunaebesedepoloitireidajemonatvouredbaBoija,niukomsluajuoveija. 343

Mirjanin:Zamislite!MisaodajemonatvouredbaBoijajanisamniuoudrutvu. Monah: Znam da niste. Upravo zato, kada u svetovnom drutvu otpone razgovor o monatvu,jedankae:Meniizgledatako!drugi:Ameniseiniovako!,trei:Ajabih uinio ovo, etvrti: A ja bih uinio ono! uje se hiljadu protivurenih miljenja i pretpostavki,iznoseihljudikojinemajunikakvepredstaveomonatvu,alisuspremnida postanu pisci pravila za monatvo i da upravljaju monatvom po svom premudrom nahoenju, bez ikakvih obavetenja. Neki ponavljaju ak i hule koje su o monatvu izgovorili protestantiibezbonici.Oseajalostiistrahazahvatasrceodtakvihpovikai sudova,ukojimaneznanjegazisvojimpapcimadragocenebiseresvetogpredanjaiBoije uredbe. Mirjanin:Da!Uzroktogajeneznanje,kakorekoste,oe. Monah: Ne mislite da je neznanje malo zlo. Sveti oci nazivaju neznanje velikim, glavnim zlom, od koga zlo poinje u punoi obilja. Prepodobni Marko Podvinik govori da je neznanje prvi, glavni junak zlobe.[2] Neznanje nije svesno svog neznanja, neznanje je zadovoljnosvojimznanjemrekaojedrugiotac.[3]Onojesposobnodapoinimnogozla, uoptenenasluujuidagaini.Govorimovo izoseanjasastradanjasa ljudimakoji ne shvataju u emu je ovekova vrednost, sa hrianima koji ne znaju u emu se sastoji hrianstvo,kojizbogsvogneznanjaradeprotivsebe.Nepomislitedasamimaonameru da u Boijoj uredbi prikrivam ljudske zloupotrebe i ljudsku nemo. Ne! Izobliavanje i otklanjanje ljudskih zloupotreba u Boijoj uredbi znak je strahopotovanja prema toj uredbi, sredstvo ouvanja svetosti uredbe koju je Bog darovao i stavio ljudima na raspolaganje. Mirjanin:Iposlednjamisaozamenejenova.Satoggleditanikadnisamgledaomonatvo, nitisamkoddrugihsretaotakvomiljenje. Monah: Ovo to sam rekao odnosi i se na monatvo ali i na celokupnu Crkvu: i starozavetnu, i novozavetnu. Da je starozavetnu Crkvu osnovao Bog, da ju je predao poslenicima judejskom narodu, to je Gospod izobrazio u prii o zlim vinogradarima, u 21.glaviJevaneljapoMateju.[4]DajenovozavetnuCrkvuosnovaoBogoovek,dajuje predaodrugomnarodu,sastavljenomodsvihnaroda,daklehrianima,tojasnoproizilazi izJevaneljaiizcelokupnogSvetogpisma.[5]JudejcisumoralidapodnesuraunBoguo 344

tome jesu li sauvali dar Boiji, kako su upravljali i raspolagali darom Boijim. Poto se pokazalodajenjihovopostupanjezloinako,onisuotpalionisu,uostalom,dobrovoljno otpaliuduhuipodvrgnutisukazni.Ihrianiistotakomorajudapodnesuraunotome kako su koristili Boiju uredbu novozavetnu Crkvu i kako monatvo, kao zasebnu uredbuunjoj. Mirjanin: Postoji li mogunost da se iz Svetog pisma vidi u emu se sastoji sudbina novozavetneCrkvenazemlji? Monah:Svetopismosvedoidahriani,slinoJudejcima,poinjupostepenodasehlade prema otkrivenom uenju Boijem, da poinju da ostavljaju bez panje obnavljanje oveijeprirodekrozBogooveka,dazaboravljajunavenost,dasvupanjuusmeravaju nasvojzemaljskiivot;daseutomraspoloenjuiusmerenjubacajunapoboljanjesvog poloaja na zemlji kao da je vean i razvijanje svoje pale prirode, a sve da bi zadovoljili svaku ozleenu i izopaenu potrebu i elju due i tela. Razume se: takav pravac je tu Iskupitelju, jer je blaena venost ono radi ega je On iskupio oveka. Otpadnitvo od hrianstva i jeste svojstvo takvog pravca. Otpadnitvo e doi, prorie Pismo.[6] Monatvo e uestvovati u slabljenju hrianstva: deo tela ne moe da ne uestvuje u bolestikojajepogodilacelotelo.Predskazalisutosvetimonasidrevnihvremenajerimje SvetiDuhkojijeunjimaobitavaotodoapnuo.[7]Kadasehrianstvodokrajnostiumanji nazemlji,tadaesezavritiivotsveta.[8] Mirjanin:KakavjeznaajmonatvauHristovojCrkvi? Monah:Monasisuonihrianikojiostavljaju,kolikosemoe,svazemaljskazanimanjada bisezanimalimolitvomvrlinomviomodsvihvrlina,dabi sepomounjesjedinilisa BogomipostalijednosaNjim,kakojerekaoapostol:AkosesjedinisaGospodom,jedanje duhsNjime.[9]Apotomolitvaposuujesvojusiluodsvihostalihvrlinaiodcelokupnog Hristovog uenja, onda monasi ulau posebnu revnost u ispunjavanje jevanelskih zapovesti, i to tako to ispunjavanje zapovesti, obavezno za sve hriane, prilau ispunjenju dvaju Hristovih saveta: saveta o negramzivosti i saveta o bezbranosti.[10] Monasi svojim ivotom tee da se upodobe zemaljskom ivotu Bogooveka: zato svete monahenazivajuprepodobnima. Mirjanin:Odaklesumonasidobilisvojnaziv? 345

 Monah: Rei monah, manastir, monatvo proizale su od grke rei ?????, to znai: sam. Monah znai usamljenik, onaj koji ivi u osami; manastir usamljeno, odvojeno obitalite;monatvousamljeniivot.Tajivotserazlikujeodobinog,svimazajednikog ivotapostojiiniivot,izatojezanjegauruskomjezikunastaonazivinoestvo. Monah se na ruskom kae inok. Rei: opteie, skit, bezmolvije, otelnitvo, zatvor, pustinoie oznaavaju razne vidove monakog ivota. Monakim opteiem naziva se zajedniko ivljenje vie ili manje brojne zajednice monaha: oni imaju zajedniko bogosluenje,zajednikuhranuiodeu;vodiihistinastojatelj.Bezmolvijemilitihovanjem naziva se zajedniko ivljenje dvojice ili trojice monaha u zasebnoj keliji: oni ive po uzajamnoj saglasnosti, ili po savetu starijeg; imaju zajedniku hranu i odeu, pet dana bogosluenje vre u keliji, a u subotu i nedelju dolaze na zajedniku slubu u crkvu. Otelnitvom se naziva ivljenje monaha nasamo. Kada otelnik prebiva u manastirskoj kelijineizlazeiiznje,ondaseonnazivazatvornikom,anjegovoivljenjezatvorom;kada pak ivi u bezljudnoj pustinji, onda se on naziva pustinjakom, a njegovo ivljenje pustinoiem. Mirjanin:Odkadapostojimonatvo? Monah:Odvremenaapostola,potvrenjuprepodobnogKasijana.[11]PrepodobniKasijan, monahetvrtogveka,pisackojije,izmeuostalog,pisaoiomonakimobiteljimaEgipta, ukomejemonatvotadaposebnoprocvetalo,ovekkojiproveoprilinovremenameu monasima egipatskog Skita i predao kasnijim naratajima tipike i uenje egipatskih monaha, govori da suu prvim vremenima hrianstva naziv monaha dobijali izabrani uenici svetog apostola i jevaneliste Marka, prvog episkopa Aleksandrije. Oni su se udaljiliunajzabaenijaprigradskamestaitamoprovodilinajuzvienijiivotpopravilima kojaimjejevanelistpredao.[12]UitijuprepodobnemueniceEvgenijekazujesedajeza vreme vladavine rimskog cara Komoda (Komod je stupio na presto 180. godine posle Hristovog roenja) rimski velika Filip odreen da upravlja Egiptom. U to vreme u aleksandrijskom predgrau postojao je manastir; o svetom Eliju, episkopu tog vremena, navodisedajejoumladostistupioumonatvo.[13]JudejskiistoriarFilon,savremenik apostola, graanin Aleksandrije, opisuje ivot terapevta, koji su se udaljili u predgraa Aleksandrije, upravo onakvim kakvim je prepodobni Kasijan prikazao ivot prvih aleksandrijskih monaha i nazvao njihove stanove manastirima.[14] Iz Filonovog opisa ne vidi se da li su terapevti bili hriani; ali Filon je svetovni pisac, i zato je taj njegov opis povran;semtoga,mnogitadanisurazlikovalihrianstvoijudejstvo,jersusmatralidaje prvo sekta drugog. U itiju prepodobnog Antonija Velikog, koje je napisao njegov 346

savremeniksvetiAtanasijeVeliki,arhiepiskopaleksandrijski,pominjesedasuutovreme, kadajesvetiAntonijestupioumonatvoAntonijujetadabilooko20godinaegipatski monasiprovodiliusamljenikiivotuokolinigradovaisela.PrepodobniAntonijeVeliki seprestavio356.godineposleHristovogroenja,ustopetojgodiniivota.[15]Postojifakt koji dokazuje da je u Siriji monatvo postojalo od apostolskih vremena. Prepodobnu muenicuEvdokiju,kojajeivelausirijskomgraduIliopolju,zavremevladavinerimskog caraTrajana,obratiojeuhrianstvoprepodobniGerman,nastojateljmukogmanastira,u kome je bilo 70 monaha. Evdokija je primila hrianstvo i stupila u enski manastir, u kome je bilo 30 monahinja.[16] Trajan je poeo da vlada 96. godine posle Hristovog roenja. Poslednjih godina III veka prepodobni Antonije Veliki je postavio temelje pustinoia; krajem prve polovine IV veka prepodobni Pahomije Veliki je osnovao tavenisiotska opteia u Tivaidskoj pustinji, a prepodobni Makarije Veliki je osnovao obitalite tihovatelja u divljoj pustinji Skit, blizu Aleksandrije, zbog ega je takav ivot dobio naziv skitski, a manastiri ureivani za takav ivot dobili su naziv skitovi. Sveti VasilijeVeliki,arhiepiskopKesarijekapadokijske,kojijeiveoudrugojpoloviniIVveka, izuio je monaki ivot meu egipatskim monasima; kada se vratio u svoj rodni grad, Kapadokiju, provodio je tamo, u pustinji, monaki ivot do svog stupanja u sluenje Crkvi, i napisao pravila za monahe: neka od njih cela Istona crkva kasnije je prihvatila kao rukovodstvo, a neka kao pouku. Tako se monatvo, koje se prikrivalo u okolini gradovaisela,uIVvekuveimsvojimdelompremestilounenastanjenepustinje.Unjima se ono razvilo i razraslo: one su tlo njemu najsvojstvenije. Uostalom, i u gradovima i u okolinigradovamanastirisuiostaliinanovosupodizani.PrepodobniKasijanjeizvestio da je monatvo osnovao sveti jevanelist Marko, i to u Aleksandriji, a onima koji trae detaljnije podatke o monatvu on preputa da se obrate crkvenoj istoriji. Ta istorija nije doladonasskorosvepisanedokumenteEgiptaunitilisumuhamedanciuVIIveku;to isto, dodue u manjem obimu, oni su uinili i u drugim hrianskim zemljama koje su pokorili. Mirjanin:Kojijebiorazlogpreseljenjamonatvaumestaudaljenijaodgradovainaselja? Monah:Topreseljenjesedesiloupravotadakadajeprekinutpodvigmuenitva,ikadasu hriansku veru poeli da primaju i oni koji nisu izabrani, i oni bez naroitog prizvanja, bezspremnostinanajveenevoljeismrtdakle,sviuopte,itokaovladajuuveru,koju irivlast,kaonjenpokrovitelj.Hrianstvojepostalosveopte,alinijesauvaloprethodno samoportvovanje. U gradovima i selima hriani su poeli da se daju u mnoge ivotne brige, da dozvoljavaju sebi rasko, telesne naslade, uestvovanje u narodnim veseljima i drugeslabostikojihsuseprvobitniispovedniciklonilijerjetoodricanjeodHristauduhu. Hrianima koji su eleli da u sebi sauvaju i razviju hrianstvo u svoj njegovoj sili 347

pustinjajepruilaprirodnoutoiteipristanite,neuznemirenosablaznima.Pustinjaje govori sveti Isak Sirijski korisna i nemonima i jakima: udaljavanjem od tvari ne dozvoljava strastima da se razviju i umnoe u prvima, a snani dostiu borbu protiv lukavihduhovabatadakadabuduizvantvari.[17] RazlogodlaskasvetogGordijaupustinjusvetiVasilijeVelikiiDimitrijeRostovskiopisuju ovako: Od zlih jezika gradskih pobee Gordije, od poklika trgovakih i velianja kneevskih pobee, od miljenja opadaa, prodavaca, kupaca, zaklinjaa, laova, besramnika,pobeeodigara,izbijanjaala,iismejavanja,kojegimaugradu,asamist sluh imae, iste oi, i pre svega srce oieno, koje moe Boga da gleda, da se udostoji boanskih otkrivenja, i velikim tajnama naui, ne od oveka, ni od ljudi, no od Duha, velikogauiteljaistine,kojegzadobi.[18]Sapreseljenjemmonatvaupustinjupojavilase posebnamonakaodea,saciljemdaseonokonanoodvojiodmirjana.Udobaprogonai klirimonasinosilisuodeuveomaslinuodeisvihljudi:toihjeuznatnojmeriskrivalo odprogonitelja. Mirjanin: Visoko uenje kojeg je bio udostojen sveti Gordije iskljuivo je svojstvo veoma retkih.Unovijevreme.hrianskaverasedovoljnoidetaljnopredajenabogoslovijama,a vieznanjeonjojstiesenaduhovnimakademijama. Monah: Izmeu uenja koje se predaje u duhovnim kolama i uenja koje se predaje ili moradasepredajeumanastirimapostojiveomavelikarazlika,iakojepredmetijednog drugog uenja isti: hrianstvo. Kada je Spasitelj sveta slao svoje svete apostole da propovedajucelomsvetu,OnimjezapovediodanauesvenarodeveriuistinitogBogai ivotupoNjegovimzapovestima.Idite,dakle,inauitesvenarodekrsteiihuimeOcaiSinai SvetogaDuha,ueiihdadresvetosamvamzapovijedio.[19]Uenjeverimoradaprethodi krtenju; uenje ivotu po zapovestima mora da doe posle krtenja. Prvo uenje je teorijsko, a drugo je praktino. Sveti apostol Pavle je o prvom rekao: Da nisam izostavio nitatojekorisnodavamneobjavimidavaspouimjavnoipodomovima,svjedoeiiJudejcima iJelinimapokajanjepredBogomivjeruuGospodanaegaIsusaHrista;[20]odrugom:Hristosu vama,nadaslave,kojegamipropovijedamourazumljujuisvakogaovjekaiueisvakogaovjeka svakojmudrosti,dabismopokazalisvakogaovjekasavrenauIsusuHristu.[21]Bogjedaodva uenja o Sebi: uenje reju, koje se prima verom, i uenje ivotom, koje se prima postupanjem po jevanelskim zapovestima. Prvo uenje moemo uporediti sa temeljom zgrade,adrugosasamomzgradom,podignutomnatomtemelju.Kaotozgradanemoe dasegradibeztemelja,takonisam temeljneeniemuposluitiakone bude na njemu podignutazgrada.Vjerabezdjelajemrtva.[22]

348

Sveti apostol Pavle ovako opisuje neophodnost prvoga: Vjera biva od propovijedi, a propovijed od rijei Boije. Kako li e povjerovati u Onoga za koga ne ue? A kako e uti bez propovjednika?[23] Eto naela katihiziskog uenja. Onima koji stupaju u hrianstvo apostoliinjihovisledbeniciizlagalisuosnovnouenjehrianstvaoBogu,oBogooveku, o oveku, o njegovom smislu u vremenu, o njegovom smislu u venosti, o tajnama, o rajskom blaenstvu, o mukama u paklu,[24] i o ostalom to ini osnovno, dogmatsko hriansko uenje, emu je prilagano i teorijsko uenje o ivotu po jevanelskim zapovestima.[25] Eto naela dogmatskog i moralnog bogoslovlja, te najuzvienije, najsvetije nauke. Od samih apostolskih vremena poela su da nastaju u Hristovoj Crkvi jeretika uenja, to jest uenja o otkrivenju Boijem iz ljudskog znanja, lano nazvanog znanjem. U otkrivenom uenju Boijem nema mesta za ljudska umovanja: tamo je sve Boije, od poetka do kraja. Sveta vaseljenska Crkva se brino starala da sauva njoj povereno besceno duhovno blago otkriveno uenje Boije: ona je izobliavala svoje otvorene neprijatelje idolopoklonike, neznaboake filosofe i Judejce, odbijala njihove napade;onajeizobliavalasvojeunutranjeneprijateljejeretike,obaralanjihovouenje, izbacivalaihizsvojihnedara,odvraalaodnjihsvojudecu. Tojerazlogzbogkogajebogoslovljevremenompostajalosveopirnije.Pojavilasepotreba da se ono ui u kolama. Najstarija i najvea kola bila je u Aleksandriji; ta kola je posebnoprocvetalauIIiIIIvekuposleHristovogroenja.UenjaneprijateljskaBoijem uenjustalnosuseumnoavala,itotakotosusepojavljivalaurazliitimoblicima:preka potreba za kolama, za njihovom sistemskom organizacijom, postajala je sve primetnija. UdaljiviseodIstokapadomujeres,Zapadjeprihvatioobrazovanostiivotneznaboaca: od tada su se uenja neprijateljska Pravoslavnoj crkvi, uenja najlukavija, najdrskija, najnakaznija,bogohulna,umnoiladobeskonanosti.Duhovnekolesupostalesutinska potreba Pravoslavne crkve, kao to je disanje potreba ivota. Sudite sami: treba jasno predstaviti pravoslavnom hrianinu, posebno onome koji se priprema da bude pastir, i istinsko uenje Pravoslavne crkve i svu njenu pobedonosnu borbu protiv tajnih i javnih, prikrivenih i otvorenih neprijatelja, borbu koja traje 18 stolea, i koja se sve vie razbuktava. Treba izloiti zablude i Arija, i Makedonija, i Nestorija, i Evtihija, i ikonoboraca,ipapizma,iprotestantizma,injihovihnebrojenihgrana,iateizaminajnoviju filosofiju kao njihovu krunu; treba izneti valjane dokaze koji obaraju sva ta uenja. Upoznavanje bogoslovlja zahtevalo je malo vremena u prvim vremenima hrianstva danasonozahtevadostavremena;prejeonomoglobitiprenetoupoukamaizgovorenim u hramu Boijem danas je potrebno sistematsko predavanje u trajanju od nekoliko godina. Omoguavanje potpunog upoznavanja to je cilj naih bogoslovija i duhovnih akademija: o hrianstvu one prenose osnovna, uvodna znanja, kako ih je nazvao prepodobni Marko Podvinik,[26] prenose ih omladini, jo neuvedenoj u sluenje zajednici, pripremljenoj za njega samo teorijski, neupoznatoj sa znanjima koja donosi ivotno iskustvo. Na teorijskim znanjima o veri moraju biti uvrena delatna, iva, blagodatnaznanja.Zasticanjetihznanjaovekujedatzemaljskiivot. 349

Hrianin koji ivi u svetu po jevanelskim zapovestima neizostavno e se obogatiti iskustvenim,auodreenojmeriiblagodatnimznanjima.Neuporedivovieduanjedase obogatinjimaonajkoji,ostavljajuisvezemaljskebrige,upotrebisvesvojevreme,svesile tela i due na bogougaanje, to jest monah. Upravo on je u Jevanelju nazvan onim koji imazapovestiBoije,zatotozapovestiGospodnjeinecelokupnonjegovonasledstvo.Ko imazapovijestimojeidriih,tojeonajkojimeljubi;akojimeneljubi,togaeljubitiOtacmoj;ija u ga ljubiti i javiu mu se sam.[27] Najrevnosniji hriani svih vekova, po zavretku svog obrazovanja u kolama, stupali su i do sada stupaju u monatvo da bi stekli ono obrazovanjekojepruamonatvo.KosubilivelikiuiteljiCrkvesvihvremena?Monasi. Ko je detaljno objasnio njeno uenje, ko je sauvao njeno ^redanje za potomstvo, ko je izobliioisatrojeresi?Monasi.Kojesvojomkrvljupeatiopravoslavnoispovedanjevere? Monasi. To je sasvim prirodno. Hriani koji ive u svetu, zapleteni u njegove mree, zauzetiraznimbrigama,voljniminevoljnim,nemogudapoklanjajumnogovremena,ne mogudasesvomsvojomljubavljuposveteBogu.KojeneoenjenbrinesezaGospodnje,kako e ugoditi Gospodu, a koje oenjen brine se za ovosvjetsko:[28] oenjeni ne moe neprestano i pojaanodaseprilepljujeuzGospodamolitvomosloboenomodsvegazemaljskogidase sjediniujedanduhsNjime[29]kakojetomogueisvojstvenomonahu. Za lino hriansko napredovanje nije potrebna ona ljudska uenost koja je potrebna za crkveneuitelje:mnoginekolovanihriani,izmeuostalihiprepodobniAntonijeVeliki, stupivi u monatvo dostigli su hriansko savrenstvo, lili duhovnu svetlost na savremenike primerom, usmenim uenjem, blagodatnim darovima svojim. Koji je mirjaningovorisvetiJovanLestvinikbioudotvorac?Kojijevaskrsavaomrtve?Koji jeizgoniodemone?Niko;svesutotrofejimonaha,kojesvetnemoedaprimi.[30] Mirjanin: Ne dostiu svi monasi tako visoko stanje, ne ispunjavaju svi svoje pozvanje. Ispunjavajugaretki. Monah:Onimonasikojiprovodeivotpomonakimpravilimaobaveznonalazeblagodat poobeanjuBoijem.Boijeobeanjenemoedaostaneneispunjenozbogsamogsvojstva rei Boije i jevanelskih zapovesti, svojstva da svojim delatnicima prenosi Duh Boiji. Suprotnoovome,monasikojiprenebregavajuodBogapredatamonakapravilaiprovode svojevoljni, rasejani, slastoljubivi i miroljubivi ivot, liavaju se duhovnog napredovanja. Slinosedeavasasvimhrianima. Spasavaju se oni hriani koji provode hrianski ivot; propadaju oni koji se nazivaju hrianima, a provode neznaboaki ivot. Ranije je meu monasima bilo mnogo vie svetih i meu hrianima mnogo vie onih koji se spasavaju nego danas. Uzrok toga je opteoslabljenjeuveriimoralnosti.Noidanasimaistinskihmonahaiistinskihhriana. 350

Ponavljam vam: ima monaha nedostojnih svog imena i priziva, ali to je zloupotreba uredbeBoije.BoijauredbaneprestajedabudeBoijauredbabezobziranatotojeljudi zloupotrebljavaju.Takoseihrianstvoneliavasvojevelikevrednostiiakonekiilimnogi hrianiprovodeivotsuprotanHristovomuenju.Iohrianstvuiomonatvumorase suditi po istinskim hrianima i monasima. To nije lako: pobonost i vrlina, kao celomudrene devojke, uvek su pod velom i kelije i nepoznatosti, kao da su pod velom tkanine; suprotno ovome, bludnice nastoje da se poluobnaene izlau sramoti. esto se visoki ivot monaha otkriva tek pri njegovom prestavljenju ili posle prestavljenja. esto monaha, priasnika Boije blagodati, svet zasipa ogovaranjem i klevetama, zato to svet gajimrnjupremaDuhuBoijem.[31]Samonapredovanjeimaraznestepene:manastirsko osamljivanje,kakosmoverekli,korisnojakimhrianimaujednomsmislu,uistimahje korisnoinemonimaudrugomsmislu.Drugihje,razumese,uvekbilovienegoprvih. Mirjanin: Posle svega to ste rekli postaje neophodno pouzdano objanjenje i dokaz da monatvo jeste uredba Boija. Ovo to ste rekli ve u znatnoj meri dovodi do takvog zakljuka. Monah:SpasiteljsvetajeonimakojiverujuuNjegapokazaodvaputa,dvanainaivota: putiliivotkojidonosispasenje,iputiliivotkojidonosisavrenstvo.Poslednjiputiivot oznaenjereimaiiuzaTobom:onesunajvernijiizraznaukekojojnasjeGospodpouio, i naoj snazi srazmernog podraavanja onog naina ivota koji je provodio Gospod za vremesvogzemaljskogstranstvovanja.UslovispasenjasadranisuuveriuHrista,[32]u ivljenju po Boijim zapovestima,[33] u leenju nedostataka ispunjenja zapovesti pokajanjem:[34] dakle, spasenje je dato na raspolaganje, i ono je mogue svima, uz obavezeisluenjeusvetukojinisuprotivniBoijemzakonu.NekejesamGospodpozvao daiduzaNjim:tosuapostoli;Gospodjesvakomeprepustiodasamodluihoeliiiza Njim,[35]tojejasno izsvihmesta uJevaneljuukojima Gospodgovori o tome. Ako ko hoezamnomii,[36]akohoesavrendabude,[37]akonekodoemeni,[38]govoriGospodo tome kako se ide za Njim i o hrianskom savrenstvu. Svakome je preputeno da sam odlui kakav nain ivota e da prihvati, ali uslove ivota propisao je Gospod; bez ispunjenjatihuslovanemoeseiizaGospodom.UslovekojimaseidezaGospodom,ili puteveiivotekojivodekasavrenstvu,Gospodjeovakoopisao:Akohoekozamnomii, nekaseodreknesebe,iuzmekrstsvojizamnomide.[39]Akohoesavrendabude,idiprodajsve toimaipodajsiromasima,iimaeblagonanebu,pahajdezamnom,[40]uzmikrstsvoj.[41]Ako nekodoemeniinemrziocasvojega,imater,ienu,idjecu,ibrau,isestre,paiivotsvoj,ne moebitimojuenik.Ikonenosikrstasvojegaizamnomneide,nemoebitimojuenik.Svakiod vaskojiseneodreesvegatoima,nemoebitimojuenik.[42]Ovdesupropisaniupravooni uslovi od kojih se sastoje sutinski zaveti monatva; monatvo, kako smo rekli, u svom 351

poetkunijebilonitadrugodoosamljivanje,odjavnogmnjenjaodvojeniivothriana kojiteekahrianskomsavrenstvu.HrianimnogoljudneibogateAleksandrijeudaljili su se u njena predgraa po savetu svetog jevaneliste Marka; isti takav savet daje sveti apostolPavleisvimhrianimakojieledastupeunajbliezajedniarenjesaBogom.Jer vistegovorionhramBogaivoga,kaotoreeBogUseliuseunjih,iivjeuunjima,ibiu im Bog, i oni e biti moj narod. Zato iziite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajteseneistogijauvasprimiti.Ibiuvamotac,ivietebitimojisinoviikeri,Govori GospodSvedritelj.[43]SvetiJovanLestvinikpripisujetoprizvanjeupravomonasima.[44] MaloasnavedenereiGospodnjeshvatanesuuranojCrkviupravoovakokakosuovde objanjene. Sveti Atanasije Veliki u itiju prepodobnog Antonija Velikog govori da je Antonije kao mladi uao u crkvu da se pomoli Bogu. Toga dana italo se Jevanelje po Mateju[45],priaobogatommladiukojijepitaoGospodaospasenjuisavrenstvu.Kada suproitanerei:Akohoesavrendabude,idiprodajsvetoimaipodajsiromasimaiostalo, Antonijeje,savuduipreokupiranpitanjemkojuvrstuivotadaizabere,osetioposebnu blagonaklonostprematimreima:smatraojedaihjesamGospodrekaoupravonjemu zato je odmah prodao sve to je imao i stupio u monatvo.[46] Te rei Gospodnje sveta Crkvaidanassmatraosnovnimzamonatvozatoseoneitajusvakiputpripostrienju umonatvo.[47] Nastanjivanje monatva daleko od naselja, u pustinjama, uinjeno je po otkrivenju i zapovesti Boijoj. Prepodobnog Antonija Velikog Bog je prizvao da ivi u nedostupnoj pustinji; prepodobnom Makariju Velikom aneo je zapovedio da se nastani u Skitskoj pustinji,[48] prepodobnom Pahomiju Velikom aneo je isto tako zapovedio da osnuje monako opteie u pustinji, i predao mu pisana pravila o monakom ivotu.[49] PomenutiprepodobnisubilimueviispunjeniSvetimDuhom;prebivalisuneprestanou optenjusaBogom,sluilizamonatvorejuBoijom,kaotojeMojsijesluiozaIzrailjce. Sveti Duh je neprestano, kroz sve vekove hrianstva slao svoju svetlost na monatvo. Uenje Svetog Duha, uenje Hristovo, uenje Boije o monatvu, o toj nauci nad naukama,[50] kako su sveti oci zvali tu boansku nauku, izloili su prepodobni monasi sasvimjasnoipotpunousvojimbogonadahnutimdelima.Svionisvedoedamonatvo, tajnatprirodniivot,niukomsluajunijeoveijedelo:onojeBoijedelo.Buduidaje natprirodno,ononemoebitioveijedelo,nemoedanebudedeloBoije. Mirjanin: Osnovni razlog nastanka monatva neki vide u injenici da su idolopoklonici proganjalihrianecelaprvatrivekapostojanjahrianstva. Monah: Telesna mudrost uvek pogreno rasuuje o duhovnim muevima. Duhovni muevi, a takvi su bili monasi prvih vekova, eznuli su za muenitvom: mnogi od njih zavrili su ivot sa vencem muenika, kao prepodobni muenici Nikon,[51] Julijan,[52] 352

prepodobnemueniceEvdokija,[53]Evgenija,[54]Tevronija[55]idruge.KadaseuKesariji kapadokijskojpojaviopodvigmuenitva,gorepomenutisvetipustinoiteljGordijedoao jeutajgradzavremenarodnesvetkovine,izobliiozabludeidolopoklonstva,ispovedao Hrista,ipeatioispovedanjemuenikomsmru.KadajecarDioklecijanpokrenuoestoki progonhriana,prepodobniAntonijeVelikijevebiomonahipustinoitelj.imjeuo dahrianepodvrgavajumuenjimaikanjavanjimazatotoispovedajuHrista,Antonije je ostavio peinu i pustinju, pohitao u Aleksandriju, pridruio se muenicima, pred itavim narodom ispovedao Hrista, samim delom dokazao da eli muenitvo. Prepodobnijegovoripisacnjegovogitijazaistapostaomuenikposvojojljubavii sopstvenoj volji: iako je eleo da postrada za ime Gospoda, Gospod mu nije dao muenitvo. Umesto etve svetinje izvravane izobilnim trudom muenika koji su ispovedali Boga pred idolopoklonicima Gospod je odreivao drugu obilnuetvu: njusu moralidaizvremonasinapopritudrugogmuenitva.imsumuenjaprestajala,iim jehrianskakrvprestajaladaselijegradskimulicamaipozoritima,hiljadehrianase preselilo u nenaseljene pustinje, da bi tamo raspeli telo sa strastima i eljama,[56] da bi ispovedali Hrista pred licem samih gospodara ovoga sveta, poglavarstava i duhova zlobe.[57] Razlog udaljavanja u pustinju prepodobnog Pavla Tivejskog bila je elja da izbegnezloinakunameruskovanuprotivnjegazavremegonjenjakojejepokrenuocar Dekije. Moda su se jo neki udaljili u pustinju iz istog razloga. Drugi su se udaljili u pustinju zbog drugih okolnosti. No to su pojedinani sluajevi, i na osnovu njih se ne moeuoptenozakljuivationastankumonatva. Osnovni uzrok nastanka monatva nije ljudska nemo, nego sila Hristovog uenja. Prepodobni Jovan Kolov, pisac ivotopisa prepodobnog Pajsija Velikog, u predgovoru tomivotopisugovori:Venanebeskablagaizazivajubezmernueljupremasebiusvima koji se uzdaju da e ih dobiti, nasiuju njihova srca nekom nenasitom boanskom sladou,primoravajuihdaseuvekseajutamonjegblaenstva,tenagradezatrudove, togsvetlogtrijumfapodvinika,ipodstrekavajuihdaimtolikoteedapreziruprolaznoi sujetno,ida,tojejovanije,netedesvojivot,jerele,poreimaJevanelja,daHrista radipoloesvojuvoljenuduu.SmrtzaHristaonivolevieodsvihnasladaiprelesti.No kako danas nema gonitelja, i kako se eljena smrt ne nalazi brzo, oni se staraju da je pretrpe na drugi nain: odreuju da dugotrajno i nasilno umrtvljavaju sami sebe. Oni svakoga dana podnose hiljade bolesti postom, podvizavanjem na razne naine, borbom protivnevidljivihdemona,neprestanimprimoravanjemsvojeprirodeobueneutelodase protivibestelesnimneprijateljima.[58] Mirjanin:Monakipodvigviizjednaavatesapodvigommuenitva.

353

Monah:Tojejedanteistipodvig,uraznimoblicima.Imuenitvoimonatvozasnovani su na jednim te istim jevanelskim izrekama; ni jedno ni drugo ni u kom sluaju nije izumeo ovek, ve ih je Gospod darovao oveanstvu; ni jedno ni drugo ne moe biti uinjeno nikako drukije nego svesilnom pomoi Boijom, dejstvom Boije blagodati. U ovo ete se uveriti ako proitate itija prepodobnih Antonija Velikog, Makarija Velikog, Teodora Studita, Marija Egipatskog, Jovana Mnogostradalnog, Nikona Suvog i drugih monahaijisupodvigistradanjebilinatprirodni.SvetiSimeonNoviBogoslovgovorida se njegov uitelj Simeon Poboni, monah Studitskog manastira, telesnim nevoljama i stradanjimaupodobiomnogimmuenicima.[59] Mirjanin: Objasnite, oe moj, kakav znaaj imaju bezbrani ivot i negramzivost u monakom podvigu? To nije jasno onima koji ive u svetu, koji rade na korist drutva, obilnodajumilostinjuiinemnogadobradela,kojajeJevaneljepokazaloiodredilo.U nedostatku objanjenja monaki ivot se predstavlja kao prazan ivot, lien delatnosti i koristi. Monah: Delatnost mirjana koju ste spominjali, sadrana u ispunjavanju jevanelskih zapovestidejstvimatela,jesteneophodnazaspasenje,inijedovoljnazasavrenstvo.Nita ne spreava da se takvom delatnou bavimo i u brigama i obavezama sveta. ak zemaljskonapredovanjepruamogunostdaseiniviedobrihdela:takobogatamoe mnogodapomaebraitimetoimdajemilostinju,avelmoamoedaimpomaetime toihtitiodnasiljaizauzimasezanjihnasudskimraspravama.Utojdelatnostitrebase uvati postupanja iz sebe,[60] kako je postupao farisej pomenut u Jevanelju:[61] on je zaistainiomnogadobradela,alijeimaopogreanpoglednasvojepostupke.Zbogtogaje upao u pogreno miljenje o sebi i o blinjima; njegova dobra delatnost postala je neblagougodna Bogu. Apostol govori da dobra dela moramo initi kao dobri upravitelji raznovrsneblagodatiBoije.[62]Bogatnekadajemilostinjuodimanjanesmeuisumada dajeodonogatomujeBogdao,aneodimanjakojejeonsamstekao.Velmoanekaini dobradelasavisokogpoloajanesmeuisumadadajesapoloajakojegmujeposlao Bog, a ne sa poloaja do kojeg je on sam doao. Tada se unitava pogled prezira na delatnost blinjih, makar ona bila i slaba; tada u svesti poinje da se javlja pitanje o sopstvenoj delatnosti, kao to je to bilo sa pravednim Jovom[63]: inimo li ono to Bog hoe,imaliutomnaeminjenjuveihilimanjihnedostataka?Tadapostepenopoinjemo da formiramo miljenje o savrenijem ivotu. Sloiete se da monaki ivot izgleda nedelatan i nekoristan upravo onima koji visoko, to jest pogreno, cene svoju delatnost. Znak pravilne hrianske delatnosti, po zapovesti samog Gospoda, jeste oseanje nedostojnosti:gordostiuobraenost supouzdan znaknepravilne delatnosti.Vaeizneto miljenje pokazuje nepoznavanje hrianstva, to jest iskrivljeno, izopaeno razumevanje. 354

HrianskosavrenstvozadaojesamBogooveksvojimizabranimuenicima.Savrenstvo poinje tamo gde su dobra dela, propisana mirjanima da ih dostignu u svoj njihovoj punoi. Izuite hrianstvo, saznajte u emu je njegovo savrenstvo i shvatiete znaaj monatva, razumeete da je potpuno besmisleno i bogohulno optuivati za lenjost one ljude koji nastoje da ispune najuzvienije, mirjanima nedostupne jevanelske zapovesti. Zasipati monatvo prekorima i hulama, znai samim tim huliti i na samo hriansko, Gospodomustanovljenosavrenstvo. Mirjanin:Slaemse,slaemse!Iznesitemijasnoznaajnegramzivostiibezbranogivota naputukahrianskomsavrenstvu. Monah:Njihovznaajjeizuzetnoveliki.Potrudiuse,shodnomojimsnagama,davamon postane jasan. Ako si razdao siromasima sve to si imao da bi pokazao potpunu poslunostSpasitelju,idabiNjegapotpunosledio,akosisampostaosiromahdabisebe podredio liavanjima koja donose siromatvo i obilno pruaju smirenje, onda ti time unitavasvusvojunaduusvet,usredsreujejeuBogu.Tadasetvojesrcepreseljavasa zemljenanebo,[64]ipoinjedaidepovodimoraivota,jertedrivera.Tadasutvoje brigepoloenenaGospoda,jerjeOn,zapovedivisvojimnajbliimuenicimadarazdaju toimaju,[65]idanebrinukakoeispunitisvojetelesnepotrebe,obeaodaepromisao Oca nebeskog dodati sve te potrebe onima koji itu Carstvo Boije i pravdu njegovu.[66] RaznenevoljedoputajusenaslugeBoije:kaodaseutimnevoljamaBoijipromisao O tim slugama skriva, a uticaj sveta dobija naroitu snagu ali to je jedini nain da se njihova iva vera u Boga poui, poto ona tek kroz opite neprestano raste i jaa. Opiti izobliavaju neverovanje, koje boravi u paloj prirodi, oni izobliavaju odricanje i udaljavanjeodBoga,kojetakoeboraviupalojprirodi,zatotosrce,imnadzornadnjim malooslabi,alosnoislepojuridaprebacisvunadunasebe,nasvet,natvar,idaodstupi oduzdanjauBoga.[67]Izgledadaizovogkratkogobjanjenjapostajejasnodaostavljanje imovine uznosi Hristovog podvinika u uzvieno duhovno stanje, i time ga odvaja od braekojaiveusvetuinemoguopitnodasaznajutostanje.Meutim,touzvienostanje jeujednostanje neprestanogstradanjaza telo i zacelupaluprirodu: Gospod jeto stanje nazvaokrstom. U duhovnom smislu negramzivosti je slian i bezbrani ivot. Nastojanje da se pobedi svojstvo prirode, makar i pale, uznosi ka podvigu nezamislivom za one koji ga nisu iskusili. Tim podvigom odricanja od prirode upotpunjavamo raspee i krst zadobijene negramzivou,kojomsesamoodriemoimovine.Tajpodvigsputaudubinusmirenja, dovodi do ive vere, uznosi u blagodatno stanje. Pri tom podvigu, kako se vidi iz ivotopisaprepodobnihAntonijaVelikog,JovanaMnogostradalnogidrugih,palojprirodi 355

pritiu u pomo pali duhovi, nastoje da zadre oveka u oblasti pada. Ako su tekoe borbe velike, pobeda donosi mnogo plodova:[68] nju donosi i nakon nje sledi obnova prirodeodonogoseanjausrcukojesusvetiocinazvaliduhovnimoseanjem.[69]Priroda jeidaljeistaonaoveijapriroda,alinjenooseanje(svetovniovekbirekao:njenstil)se menja:[70] tako papir natopljen uljem ne prima vie u sebe vodu, ne zato to se priroda papirapromenila,negozatotojenjegovumoupijanjazasitiladrugamaterijakojanema fizikeslinostisavodom.[71] Mirjanin:Mnogidanastvrdedajebezbraniivotneprirodanoveku,nemoguzaoveka, da zakljuavanje zakonskih vrata pred prirodom samo primorava prirodu da trai nezakonitavrata. Monah:Svakomovekujesvojstvenodasudinaosnovusopstvenogiskustva.Nepoznatoi nedoivljeno smatra se nemoguim, a poznato i doivljeno smatra se vlasnitvom svih. Svetiocisupisaliotome,islausedabezbraniivotjesteneprirodanpalojprirodi,daje onbioprirodanovekudonjegovogpada,[72]dajenakonobnavljanjaprirodesposobnost za devstvenost i bezbrani ivot vraena prirodi, da su devstvenost i bezbrani ivot potovani vie od braka, mada je i brani ivot hrianstvo uzdiglo na stepen vii od onoganakomeseonnalaziodohrianstva.[73]Bogoovekjeprovodiodevstveniivot; presvetaMajkaBoijabilajeiostalaDjeva;svetiapostoliJovanBogoslov,Pavle,Varnava i, nesumnjivo, mnogidrugibili sudevstvenici. Pojavom hrianstvapojavilosemnotvo devstvenika i devstvenica. Taj podvig je bio krajnje redak do obnove prirode kroz Iskupitelja. Posredstvom Iskupitelja milostBoijaizlilasenaoveka, kako su opravdano pevali aneli,[74] i blagoslovila ljude mnogorazlinim darovima blagodati. Blagodatno obiljehrianaslikovitojeopisanoupoucikojuje,pocrkvenomtipiku,jerejduandaita mladencima po zavretku ina venanja. Velika njiva Crkve velikog Posednika, Boga, obrauje se na tri naina, trostruko se ukraava etvom i plodom. Prvi deo te njive obraujuonikojisuzavolelidevstvenostiuvajutudevstvenostnepokvarenomdokraja ivota:itajdeodonosiuitnicuGospodnjurodvrlina;drugideonjiveobraujeuzdrano udovitvo:iondonosirod;treideoobraujesekrozzajednikiivotsuprunika:akooni provodeivotpobono,ustrahuBoijem,tadaitajdeonjivedonosirod.Svaki,dakle,deo njive donosi u itnicu Gospodnju rod vrlina: prvi po sto, drugi po ezdeset, trei po trideset. Na istoj njivi nalaze se razliiti delovi, sa razliitim rodom, no svaki je blaen i hvale dostojan, saobrazno svom pozvanju. Bogomudri Amvrosije govori: Devstvenost propovedajmo tako da ni udovice ne odbacujemo; tako potujmo udovice da i suprunitvosauvasvojuast.[75] 356

Mirjanin: Kako hrianin moe da zna da li je sposoban ili nije sposoban za bezbrani ivot? Ovo pitanje, po mom miljenju, mora da zada posla svakome koji namerava da stupiumonatvo. Monah: Sposoban je svaki koji to eli po svojoj dobroj volji.[76] Kao to je u ovekovom neporonom stanju bilo preputeno njegovoj volji da obitava u tom stanju ili da izie iz njega, tako je i nakon obnovljenja prirode preputeno njegovoj slobodnoj volji da usvoji obnovljenu prirodu u svom njenom razvoju ili da je koristi samo u odreenoj meri, potrebnoj za spasenje, ili pak da ostaje u stanju pada i razvije u sebi palu prirodu. ObnavljanjeprirodejedarIskupitelja.Zatosesvakajevanelskavrlinaizabiranaosnovu dobre volje, ali je Hristos daruje onome koji ima dobru volju. Dobra volja se dokazuje primoravanjem sebe na vrlinu, a vrlina se umoljava od Boga revnosnom i strpljivom molitvom. Nijedna jevanelska vrlina nije svojstvena paloj prirodi; na svaku od njih podvinikmoradaprimoravasebe;svakumoradaizmoliodBogaponiznommolitvom, sjedinjenom sa plaem u srcu.[77] Kao i ostale jevanelske vrline, bezbrani ivot izabiramosvojomdobromvoljom;iskrenostdobrevoljedokazujemoborbomprotivtenji pale prirode, obuzdavanjem tela kroz podvige; dar istote izmoljavamo od Boga saznanjem da je pala priroda nesposobna za istotu[78] i prinoenjem najtoplije molitve, ispunjene duhom milosti;[79] dar nam se alje tako to nas oseni Boija blagodat, koja menja, obnavlja prirodu. Svoje objanjenje ovekove sposobnosti za bezbrani ivot,[80] blaeni Teofilakt Ohridski zavrava sledeim reima Gospodnjim: Svaki koji ite, prima; i koji trai, nalazi.[81] Razmotrite ona itija svetih u kojima je opisan njihov podvig protiv pale prirode: videete da su svi sveti tek posle uporne borbe protiv elja i tenji pale prirodeuspelidaizobinogstanja,ukomejeoveknesposobanzabezbraniivot,preu ustanjekomejebezbranostsvojstvena;videetedasumolitvaiplanjihovonajvanije oruje;videete:nisusesamodevstveniciudaljiliodbraka,nisamoudovciodponavljanja brakainajrazvratnijiljudi,preispunjenistrastima,ukaljanizlodelima,sputaniiokovani grenim navikama kao okovima, krenuli su i uzleteli prema nepropadljivoj istoti i svetosti.Ponavljamvam:unovozavetnojCrkvihiljadehiljadadevstvenikaidevstvenica, neporonih udovaca i udovica, preljubnika i bludnica presazdanih u sasud celomudrenosti i blagodati nepobitno dokazuju da podvig celomudrenosti nije toliko nemogu, a ni toliko teak, koliko to izgleda teoretiarima koji rasuuju o njemu bez iskustvenog znanja, bez znanja kao ploda moralnog predanja Crkve, teoretiarima koji rasuuju i zakljuuju rei u otvoreno iz svog razvrata, iz slepog i upornog predubeenja, iz mrnje prema monatvu i uopte prema pravoslavnom hrianstvu. Pravilno je pisao prepodobni Isidor Pelusiot svetom Kirilu, patrijarhu aleksandrijskom: Predubeenjenevidijasno,amrnjajepotpunoslepa.[82]

357

Mirjanin:Trebapriznatidasuisablazni,kojeseiznoseestoiotro,uzrokglasinaprotiv manastiraimonaha. Monah: Sa tim se slaem. Nemojte da pomislite da sam hteo da prikrivam zlo, koje jeste tetnozasve.Naprotiv,iskrenoelimdazlobudeiskorenjenoizHristovenjive,daplodte njive bude samo ista i zrela penica. Ponavljam vam: moramo potpuno tano da odredimotajeBoijauredba,dajeodvojimoodljudskihzloupotreba,dabiseuspeno delovalo protiv zloupotreba. Neophodan je pravilan pogled na zlo da bi se protiv zla ukljuila prava sredstva, da zlo ne bi zamenilo zlo, zabluda zabludu, zloupotreba zloupotrebu, da ne bismo pogazili, odbacili, izopaili Boiju uredbu, kako su postupili protestanti prema Rimskoj crkvi. Moramo poznavati same naine i vetinu leenja da bismoupotrebilikorisneidelotvornelekove,danepravilnoleenjenebidonelobolesniku smrtumestoizleenjabolesti. Miljenjesavremenihmirjanaomonasimaveomajepogrenoupravozatotoprviprevie odvajaju monahe od sebe, u moralnom i duhovnom smislu. Izmeu hriana u manastirima i hriana u svetu postoji veoma tesna moralna veza. itelji manastira nisu sletelitamosaMarsa,nitisanekedrugeplanete;onisudoliizzemaljskog,grenogsveta. Moralkojiumanastirimaosuujunastaojeusvetu:njegahraneidreodnosisasvetom. Slabljenje morala monaha veoma je tesno povezano sa slabljenjem morala mirjana;,opadanje morala u manastirima direktna je posledica opadanja morala i religije meu mirjanima. Monatvo je utemeljeno na hrianstvu, zasniva se i dri na njemu, napreduje i slabi saobrazno napredovanju ili slabljenju hrianstva. Sutina stvari je hrianstvo: monatvo je njegov oblik, posebna projava. Bolest je opta! Zaplaimo zbog nje zajedno, i zajedno se pobrinimo da je izleimo! Pokaimo da sastradavamo sa oveanstvom, pokaimo ljubav! Ostavimo estoke uzajamne osude taj izraz mrnje i farisejstvakojeteedaunitebolestubolesnimatakotoeihudaratibalvanima! Mirjanin:Vaemiljenjedajemoralmonahapovezansamoralommirjanazamenejeopet novost.Razumemdastedonjegadolikrozopite.Beztogaononebibilotakoduboko,ne bi se tako otro razlikovalo od povrnih teorijskih pogleda: izloite ga, molim vas, detaljnije. Monah:Tanojetotosterekli.Miljenjekojesamizneodelomjesteplodmojihsopstvenih promatranja, a delom sam ga usvojio od linosti dostojnih punog poverenja. Mitropolit sanktpeterburkiSerafim,urazgovoruotadasveveembrojubrakorazvodnihpostupaka u eparhijskoj upravi, rekao mi je da je u vremenu u kome je on bio episkopski vikar u 358

Moskvi godinje u moskovskoj eparhijskoj upravi voen jedan, najvie dva brakorazvodna postupka; a starci arhijereji tog vremena govorili su mu da u njihovoj mladostibrakorazvodnihpostupakauoptenijebilo.Etoinjenicekojaivoopisujemoral prethodnog vremena i njegov tok ka dananjim prilikama, brzi, neuteni tok. Kazivanja drugih staraca monaha potvruju zakljuak koji proizilazi iz kazivanja mitropolita Serafima.Jopoetkomovogvekaumanastiresustupalimnogidevstvenici,mnogiljudi kojinisuznaliukusvina,nisuuopteuestvovaliusvetovnimuveseljavanjima,nisuitali nikakvesvetskeknjigeobrazovaniobilnimitanjemSvetogpismaidelaotakih,imalisu izgraenu naviku da redovno poseuju Crkvu Boiju, i bili preispunjeni i ostalim pobonimnavikama.OnisuumanastirdonosilionajmonolitnimoralJ^ojegnisumogle dapokolebajuostalenavike;onisudonosiliumanastirzloupotrebomneoteenozdravlje, sposobnozapodnoenjepodviga,trudova,liavanja.istapobonostsvetavaspitavalaje ipripremalaisteisnanemonahepoduiitelu. Dananje oslabljeno hrianstvo, saobrazno svome stanju, priprema i daje slabe monahe. Danas je stupanje devstvenika u manastir najvea retkost! Danas je stupanje lica bez poronih navika retkost! Danas je stupanje zdravog, sposobnog za manastirski podvig retkost! Najvie stupaju slabi, ozleeni u telu i dui: stupaju oni koji su i pamet i matu napunili sadrajem romana i drugih slinih knjiica, stupaju prezasieni ulnim nasladama, skloni svim sablaznima, a takvih je danas pun svet, stupaju oni sa ve ukorenjenim poronim navikama, oni sa otupelom i umrtvljenom saveu, tim plodom njihovog prethodnog naina ivota koji je dozvoljavao sva bezakonja i sve obmane za prikrivanje bezakonja. Za te linosti borba sa sobom je veoma teka. Teka je ona i zbog poronih navika ukorenjenih u njima, i zbog gubitka iskrenosti, zbog nesposobnosti za nju. Iz istog razloga teko je takve ljude i pouavati. Stupili su oni u manastir, skinuli odeu ovoga sveta, obukli crne monake odede, ali navike i elje steene u svetovnom ivotu ostale su sa njima: one ak stiu novu snagu upravo zato to nisu zadovoljene. Grenenavikeieljemogudaoslabetekondakadanjihovposednikdejstvujeprotivnjih takotoihispovedaitoseboriprotivnjihpozapovestireiBoije.Uprotivnom,imse ogladnelojnavicikojajeouvalasvuvlastnadovekomukaezgodnaprilikadazadovolji sebe onatoiniprodrljivo,pomamno. Mnoga pristanita,ranijesigurnapristanitaza onekojipateodmoralnihbolesti,vremenomsuseizmenila,izgubilasvojedobrosvojstvo. Pristanitima nazivam manastire. Mnogi manastiri, podignuti u zabaenoj, ili barem od svetaudaljenojpustinji,danasse,zbogstalnogporastabrojastanovnika,venalazesvetu, usredbezbrojnihsablazni.Izgledadanijedovoljnototoseovekneduan,nesposoban da stoji pred sablazni licem u lice nuno susree sa svetom im prekorai manastirsku kapiju sada i sama sablazan nasilno i pomahnitalo upada u manastir, vri moralna pustoenja i zlodela. Duh mrnje prema monatvu smatra svojim trijumfom uvoenje sablazni u manastir. Uspeh izaziva gromki smeh, pljesak, kao da je odneta znamenita pobeda, dok su greh i nevolja zajedniki. Zbog savremenog morala i usmerenja sveta manastirivienegoikadmorajudabududaljeodsveta.Kadajeivotsvetabiosjedinjen 359

sa ivotom Crkve, kada je svet iveo ivotom Crkve, kada su brak i imanje bili jedini spoljanji znaci na osnovu kojih se mogla uoiti razlika izmeu pobonosti mirjana i monaha, tada je manastirima bilo svojstveno da se nalaze usred gradova: gradski manastiri su to i dokazali time to su vaspitali mnoge svete monahe. Danas se mora obratiti naroita panja na gorenavedenu pouku apostola,[83] mora se uloiti posebna revnostdaonabudeispunjena. Mirjanin:Mnogimisledabismanjenjusablazniznatnodoprinelodonoenjezakonakojibi zabranjivao da u manastir stupe mladi ljudi, zato to na njih sablazni izvana deluju posebnosnano,zatotounjimastrastikljuaju,daklezakonakojibiodobravaomonaki ivotiskljuivoljudimazreloguzrastaistarcima. Monah: Mera, spolja gledano toliko razumna, koja bi teorijski, sa stanovita ljudske mudrosti, morala da ogradi i uzvisi monatvo, u sutini nije nita drugo do snana i odlunameranaunitavanjumonatva.Monatvojenaukanadnaukama.Unjojteorijai praksa idu ruku pod ruku. Celokupni taj put blagoslovilo je Jevanelje; tim putem, pomou nebeskesvetlosti,prelazisesaspoljanjedelatnosti na posmatranjesamog sebe. Pravilnost samoposmatranja koju daje Jevanelje neosporno dokazuju unutranji opiti. Dokazana, ona ubedljivo dokazuje jevanelsku istinu. Nauka nad naukama, monatvo, prua izraziemo se jezikom naunika ovoga sveta najpodrobnija, najutemeljenija, najdubljainajviaznanjaueksperimentalnojpsihologijiibogoslovlju,tojestdelatno,ivo znanjeoovekuiBogu,ukolikojetoznanjeovekuuoptedostupno.Ljudskimnaukama trebapristupatisasveimsposobnostima,saizotrenimoseajemzanjih,saneistroenom duevnomenergijom:joviejetoneophodnozauspenoizuavanjemonatva,tenauke nad naukama. Monaha eka borba protiv prirode. Najpovoljniji uzrast za stupanje u tu borbu je mladost. Nju jo nisu okovale navike; u njoj dobra volja ima mnogo slobode! Iskustvopotvrujedasunajboljimonasionikojisustupiliumonatvounenojmladosti. Veinadananjihmonahastupilajeumonatvojousvojojmladosti.Uzrelomdobumalo kostupaumonatvo,austarostiveomaretki.Atiretkikojisustupiliumanastiruzrelim ilipoodmaklimgodinamaveomaestoneizdremanastirskiivot,ivraajuseusvetak neshvativitamonatvojeste.Uonimapakkojisusezadraliumanastiruprimeujese skorosamospoljanjapobonostitanoispunjavanjespoljanjihmonakihpravilakojase veoma dopadaju mirjanima i potpuno ih zadovoljavaju: u takvima nema sutinskog monatva,iliseonosreeveomaretko,kaoizuzetakodoptegpravila. Preimo na pouku koju nam daje sveta Crkva. Sine moj govori premudri od Boga darovanom premudrou od svoje mladosti predaj se uenju, i do starosti svoje nai e premudrost.Pristupajjojkaooraisija,ioekujdobreplodovenjene.[84]Radujse,mladiu,za mladostisvoje...,ihodikudatetvojesrcevodiikudaoitvojegledaju.[85]Premudrostzavoljeh,i 360

njutraihodmladostimoje,ipoeljehdajeuzmemsebizanevjestu,ipostahljubiteljljepotenjene. NjenablagorodnostjejoveazatotozajednosaBogomivi,iGospodsvihzavolije:onajetajnica umaBoijegaibiraicadjelaNjegovih.[86]OveizrekeSvetogpisma,posvetimocima,tiuse monatva,tenaukenadnaukama.Uostalom,svakomejejasnodaonenisuplodmudrosti kojasepredajeponaelimasvetaigospodaraovogasveta.estivaseljenskisaborjerekao uetrdesetojodlucidajeveomaspasonosnoprilepitiseuzBogakrozostavljanjesvetskih miljenja, a ipak je zapovedio da se postrienje vri tek nakon obaveznog razmatranja i miljenja, i ne pre deset godina, kada umne sposobnosti budu dovoljno razvijene. Iz ivotopisaprepodobnihmonahavidisedajeveinaodnjihstupilaumanastiruperiodu od dvadesete do tridesete godine svog ivota. Sveti oci su smatrali da starost nije sposobnazamonakiivot.Starostnijesposobnazatajivot!Onajepostalasamoilavija unavikama,unainumiljenja;otupelesunjenesposobnosti!Mladalakipodvignjojnije svojstven! Prepodobni Antonije Veliki najpre je odbio da primi u monatvo ezdesetogodinjeg Pavla Preprostog tako to mu je rekao da ga upravo zbog starosti smatranesposobnimzamonakiivot.Suprotnotome,mnogiocisustupiliumanastiru deijemuzrastu,ipostiglisuvelikiduhovninapredakzbogcelovitostielje,neporonosti, iskrenogstremljenjapremadobru,iosetljivosti,tolikosvojstvenihdeijemuzrastu.[87] Mirjanin: Jaka volja, elja, odluno usmerene prema svome cilju, neophodne su za duhovno napredovanje. Upravo njih treba blagovremeno uoiti i odrediti u oveku koji elidaprimimonatvo. Monah:Upravuste!Prilikomprimanjaumanastirodvajkadajebilaprimetnaopreznost; danas je ona jo primetnija: naroito razne formalnosti prilikom stupanja lica izvan duhovnog stalea ine proces stupanja veoma dugotrajnim i esto veoma tekim. Ali jainavoljeiliistinskaeljaotkrivajuseponekadteknakonveomadugogvremena,veoma esto nam nakon prvih iskustava izgledaju ovako, a kasnije onako. Jedni, stupajui u manastir, isprva pokazuju pobonost, samoportvovanje, a kasnije slabost. Suprotno ovima, drugi isprva pokazuju lakomislenost, no posle poinju sve vie da usvajaju monakiivot,iposlesvegapostajustrogiirevnosnimonasi.[88]SvetiIsakSirijskigovori: estosedeavadajeoveknevaljao,uvekranjiv,isklonpaduzbognedovoljnogopitnog znanja u monakom ivotu, da se stalno nalazi u duevnoj slabosti, ali da nakon toga neoekivano otima barjak iz ruku vojske sinova gorostasovih, i njegovo ime se uznosi i veliamnogovieodimenapodvinikapoznatihposvojimpobedama;onprimavenaci obiljedragocenihdarovapredsvimsvojimprijateljima.Zatonedopustisebioaj,makoti bio; samo ne zanemarimo molitvu, ne budimo lenji da zamolimo Gospoda da nas odbrani.[89]estosusenajveigrenicipretvaraliunajveepravednike.Manastirijeste mestopokajanja.Akonekoeliitraipokajanje,ondaoninemoedaodbijepokajanje 361

makar i ne mogao, kao onaj besomunik, da vlada sobom kada je pokajanje dao Bog, i kadamanastir,tonjegovoutoiteipristanite,Bognijeoduzeo. SvetiJovanLestvinik,kojijeiveouVIvekuposleHristovogroenja,navodeimotive stupanja u tihovateljski ivot, mnogo vie ukazuje na elju da se greh izbegne i svoja nemo udalji od sablazni kojima ona ne moe da se suprotstavlja, nego na elju za hrianskimsavrenstvom,jerjetakvaeljavodilaretke.[90]Sada,kadajeusvetusvevie sablazni i grehopada, kada se oveija snaga iscrpla pred snagom sablazni koje su se rasprostranileiobuzelesvet,kadasvestogrenostiieljazaoslobaanjemodnjejonisu ugaeneusvimljudimaveinaonihkojistupajuumanastirstupadabiskinulasasebe breme greha, da bi ispomogla svoju nemo, da bi obuzdala sebe. Jo je sveti Jovan Lestviniknazvaomanastirbolnicom:[91]timviesudanasmanastiridobilitajkarakter. Zaremooveanstvoliitipomoi,oveanstvokojestradaodmoralnihbolesti?Akose usrdnobrinemooprihvatilitimazatelesnoozleene,iznemogle,bolesne,zatonepostoji prihvatilite za bolesti, ozlede, slabosti due? Oni koji sude o manastirima na osnovu svojihpogrenihmiljenjazahtevajudautimbolnicamavladapotpunozdravlje,datune bude ni traga bolesti. Tu traite uspeno leenje! Tada e va zahtev biti opravdaniji. Ostvarenjetogmiljenjamoraosamdaupoznamopitno. UKalukojeparhiji,blizugradaKozeljska,nalaziseopteiteljnaOptinskapustinja.Unju je 1829. godine stigao da provodi ivot jeroshimonah Leonid, poznat po poznavanju delatnog monakog ivota; kasnije mu sepridruio njegov najblii uenik, jeroshimonah Makarije. Oba starca su bila napojena otakim delima o monakom ivotu, sami su se rukovodilitimdelima,vodilisunjimaidrugekojisuimseobraalizbogpoukeilisaveta. Takavvidivotaiponaanjaonisuuzeliodsvojihuitelja;takavvidivotapoeojeod prvih monaha, dospeo je po nasledstvu do naih dana, i ini dragoceno nasledstvo i udeonitvomonahadostojnihsvogimenaipozvanja.BratstvoOptinskepustinjepoeloje odmah da se znatno uveava i usavrava u moralnom smislu. Revnosnoj brai starci su objasnili pravilni i podesni nain podvinitva; kolebljive su podrali i osokolili, slabe uvrstili; pale u sagreenja i grene navike priveli pokajanju, i iscelili. Prema skromnim kolibamashimonahapoelesudaseslivajurekesvetovnihljudisvihslojeva:onisupred njima otkrivali duevne muke, traili lek, utehu, okrepljenje, isceljenje. Hiljade njih ima njima da zahvali za svoje pobono usmerenje i mir srca. Sastradalno su gledali oni na stradalnirodljudski;olakavalisuprednjimaznaajgrehatakotosuobjanjavaliznaaj Iskupitelja,iizznaajaIskupiteljaobjanjavaliobavezuhrianinadaostavigreniivot; bilisupopustljivipremaljudskojslabosti,izajednosnanoleilituslabost!Takavjeduh Pravoslavne crkve; takvi su bili njeni sveti svih vremena. Prepodobnom Sisoju Velikom, monahu IV veka, neki brat je ispovedao svoje neprestane padove. Prepodobni ga je ohrabrio,posavetovaodasvakipadleipokajanjem,idaprebivaupodvigu.[92]Dalije razuman ovaj savet? Kako bi trebalo tu postupiti po miljenju najnovijih teoretiara? Verovatno ve nekako drukije. Posetio sam Optinsku pustinju prvi put 1828. godine, a 362

poslednjiput1856.Tojebilovremenjenogprocvata;njenobratstvobrojalojedo200ljudi. Jeroshimonah Leonid pominjan je zajedno sa blaenopoivima, sedamdesetogodinji jeroshimonah Makarije bavio se duhovnim voenjem bratstva i pouavanjem mnogobrojnih posetilaca manastira. Bez obzira na duhovno napredovanje i mnogobrojnost bratstva, malo njih, veoma malo njih ispoljavalo je sposobnost da budu lekari, da vode druge,zatasupotrebni iuroena sposobnost iduh, odgajaniistinskim monakim podvigom. Takvo je opte svojstvo bolnica: tamo je lekara malo, a bolesnih mnogo.Danassebrojlekarapostepenosmanjuje,abrojbolesnikastalnoraste.Opetjesvet uzrok toga.Pogledajtekogaon odvajau manastire? To nisu izabranihriani, kako jeto bilo u poetku hrianstva i monatva; to nisu lanovi koji pripadaju obrazovanim slojevima sveta. Danas manastire ispunjavaju skoro iskljuivo lanovi niih slojeva i to kakvilanovi?zasluenjenajnesposobnijiutomslojukojiihotputaumanastir.Mnogiiz niihslojevastupajuumanastirsanavikamanaporoke,svojstveneslojuizkojegdolaze, naroito sa navikom na onu slabost koju je jo ravnoapostolni knez Vladimir smatrao narodnom. Zaraeni tom boleu idu u manastir s namerom da sauvaju sebe od nje, makarnasilno;nonavikauzimasvoje,ivremenompokazujevlastnadonimakojisujojse neopreznoinerazumnopokorili.Mnogiljudi,predivnihosobina,veomapoboni,izloeni sutojslabosti:svojepadoveonigorkooplakuju,starajusedazagladepokajanjem.Plau tajnosti kelije i pokajanje u tajnosti srca ljudi ne vide onoliko koliko vide padove. O te padove sablanjava se sloj obrazovanih, a prvenstveno se obrazovani sablanjavaju o manastire;oniimajusvojeslabostikojelakoopratajuikojebioprostilikadabiihnaliu manastiru; ali kada stupe unutar manastirske ograde sa svojim obiajima i svojim pogledom,kadatamosusretnuslabostljudineprivilegovanogstalea,onisesablanjavaju onjuneshvatividasustupiliustanljudineprivilegovanogstalea.Onividemonahe biapotpunoodvojenaodmirjana;prvi,svi,bezizuzetka,morajubitiobrascisavrenstva; drugimajesvedozvoljenoidoputeno.Ljudineprivilegovanogstaleadrukijegledajuna svojustalekunemo.Ujednojobitelji,udaljenojodsveta,iveojepoetkomovogstolea starac koji je pouavao blinje. Ostavio je pismenu pouku onima koje je obuzela strast pijanstva. Starac je poticao iz obinog naina ivota, i, sa potpunim saoseanjem prema braikojastradaju,piedaonajkojijeizgubiovlastnadsobomnemoedaseisceli,akni daseuzdriodstrastisvedoksenalaziusablazni,ipredlaebolesnimadasenastaneu njegovojobiteljizatotojepotpunoudaljenaodsablazni.Savetjeiveomadobariveoma zdrav. Udaljene od svetovnih naselja, pustinje mogu da slue kao istinska pristanita i leilitazaonekojibolujuodbolestidue,iujednomogudaskrijupredmetesablazniod onihkojinebolujuodumnihsablazni. Mirjanin:Izsvegatosmoreklinesumnjivoproizilazi,ipak,dadananjestanjemanastira, u najmanju ruku mnogih, ne odgovara njihovom pozvanju, te da su mere ispravljanja i korisneinune. 363

 Monah:Da!Unaevreme,kadasesvetovnoobrazovanjebrzorazvija,kadasegraanski ivotodvojioodcrkvenogivota,kadamnotvouenjaneprijateljskihCrkvisilomprodire ovamo sa Zapada, kada religija i moral primetno slabe u svim slojevima, dovoenje manastira u potrebni red neophodno je iz dva razloga: prvo, radi ouvanja samog monatva, sutinski nunog i potrebnog Crkvi, a drugo, radi zatite naroda od sablazni. Sablanjavajuiseredovnoinedoputeno,narodsamsvevieivieslabiuveri.Aliovde nije potrebno povrno, nego tano poznavanje monatva potrebno je temeljno, opitno poznavanjepravilasveteCrkveisvetihotacaomonatvu,potrebnojesaznanjeizsrcao vanostiisvetostitihpravila.Mereispravljanjamonatvapreduzetenaosnovupovrnog miljenja o njemu, iz smrdljivih riznica telesnog mudrovanja, uvek su bile Krajnje tetne po njega. Pribegavajui takvim merama, gazei najsvetija pravila, na koja je nadahnuo i kojajepreneoSvetiDuh,gordiipomraenisvetmoepotpunodaupropastimonatvo,a sanjimeihrianstvo. Mirjanin:Navedite,radiprimera,pravilaomonatvunekogsvetogoca,naosnovukojihbi se moglo sklopiti miljenje o merama ispravljanja, tako potrebnim u naim manastirima, ijabiprimenaumanastirimabilasutinskikorisna. Monah: Predlaem vam da obratite panju na Predanje ili Tipik prepodobnog Nila Sorskog, naeg sunarodnika iz XV veka, moda poslednjeg svetog pisca o monakom ivotu. To delo, bez obzira na injenicu da je kratko, ima dovoljnu punou; to delo je duboko, duhovno. Izdato je 1852. godine po odluci Svetog sinoda u hiljadama primeraka, i razaslano po manastirima. Prepodobni Nil je stupio u monatvo i ostajao je u njemu sa ciljem da po predanju drevnih svetih otaca izuava i u sebi razvija duhovni monaki podvig. Da bi se blie upoznao sa predanjem otaca, on je putovao na Istok; prilino vremena je proveo na Atonskoj gori besedei sa uenicima sv. Grigorija Sinaita i sv. GrigorijaPalame;takoejeodravaoodnosesamonasimakojisuprovodiliivotuokolini Konstantinopolja. Kada se vratio u Rusiju, nastanio se u gustoj umi, na reici Sori, i osnovao skitski nain ivota u naoj domovini. Pomenuti Tipik, ili Predanje, napisao je pre nego to se nastanio u skitu. Tipik prepodobnog Nila dragocen je naroito zato to je potpunoprimenjiv nasavremenomonatvo,koje,zbogoskudnosti duhovnihuitelja, ne moe da prolazi ono bezuslovno posluanje koje su prolazili drevni monasi. Prepodobni Nil,umestobezuslovnogposluanjaduhonosnomuitelju,predlaemonahusavremenog dobadamuvostvobuduSvetopismoidelasvetihotaca,dasluasaveteuznapredovale brae,alidaopreznoirazboritoproveriimalitajsavetuporitauPismu.Izuiviistinski monakipodvig,prepodobniNiljedavao svojsmireniglasprotivsvihonihskretanjasa istinskog monakog pravca u koja se tadanje rusko monatvo upustilo zbog svoje 364

naivnosti i neznanja. Na taj glas nije bila obraena panja. Zanetost novim prela je u obiaj,zatimjepostalaopta,aondadobilanesavladivusnagu:onajeposluilakaopovod zaonajudarackojijemanastirimazadatuXVIIIveku.Tazanetostsastojalaseunastojanju dasesteknuimanjavelikihrazmera. Mirjanin: ta se naroito korisno za savremeno monatvo moe izvui iz dela prepodobnogNila? Monah: Pre svega, njegov primer je neobino pouan. On je upoznao Sveto pismo i dela svetihotacaomonakomivotu,upoznaonesamoposlovunegoisopstvenimopitima.Ne zadovoljivi se time, on je hteo da vidi kako provode ivot sveti atonski i vizantijski monasi, da iz njihovih pouka i naina ivota dopuni svoje znanje i delatnost. Kada je dostigaoizuzetnoduhovnonapredovanje,onnijesmatraodagajedostigao,nijetraioda budeuiteljblinjima.Molilisugadaimneuskratipounebesede:posleupornihmolbi onsepovinovaoeljibraeiprihvatiozvanjeuiteljainastojatelja,kaoposluanjekojeje poloeno na njega. Iz tog ponaanja prepodobnog Nila vidi se da je za utvrivanje, podravanje, ispravljanje manastira potrebno da na njihovo elo dou i da ih vode dostojni muevi, koji su upoznali Sveto pismo i dela otaka, sebe oblikovali po njima, steklidelatno,ivoznanje,injimeprivukli usebeBoijublagodat.Trebamoliti Boga da poalje takve linosti zato to sveta monaka pravila mogu dolino da ispune samo oni muevikojiihrazumejusutinski,izsvihsvojihopita.PrepodobniKasijanpripovedada su egipatski manastiri prvi u svetu u kojima je nastojateljstvo davano iskljuivo onim monasima koji su sami bili posluni i opitno upoznali predanje otaca.[93] Prvo mesto meu pravilima prepodobnog Nila treba dati malopre pomenutom, koje kae da nae vostvotrebadabuduSvetopismoidelaotaka.SvetiJovanLestvinikovakoodreuje monaha: Monah je ovek koji se dri samo Boijih zapovesti i rei, u svako vreme, na svakom mestu, u svakom poslu.[94] Prepodobni Nil se rukovodio ovim pravilom, a predaogajeisvojimuenicima.OdluilismogovoriugodnikBoijiakojevetakva voljaBoija,daprimamoonekojidolazenama,uzuslovdadrepredanjesvetihotacai uvaju Boije zapovesti, da ne donose opravdanja, da ne opravdavaju grehove govorei: NemoesedanasivetipoPismu,nemogusedanassleditisvetioci.Ne!Iakosmoslabi, duni smo da se, prema snagama, upodobljujemo tim ocima, blaenim i dostojnim svagdanjegpominjanja,idaihsledimo,akiakonemoemodadostignemostepenikkoji suonidostigli.[95]Dobripoznavaocidananjegstanjaruskogmonatvaposvedoie,na osnovu svog potpunog ubeenja, da u moralnom i duhovnom smislu cvetaju jedino oni manastiri u kojima je razvijeno sveto itanje, da monako ime dostojno nose jedino oni monasikojejeodgojilo,othranilosvetoitanje.PrepodobniNilnikadanijedavaopoukeili savetedirektnoizsebe:onimakojisugapitalionjepredlagaoiliuenjePisma,iliuenje 365

otaca.[96] A kada govori prepodobni u jednom svom pismu nisam mogao da se prisetimsvetogmiljenjaotomeoemusmobesedili,odlagaosamodgovoriliispunjenje svedotledoknenaempoukuuPismu.Tajmetodjeoigledanizdelasvetogmuenika Petra Damaskina, prepodobnog Grigorija Sinaita, svetih Ksantopula i drugih otaca, naroito poznijih. Njega su se drali pomenuti jeroshimonasi Optinske pustinje Leonid i Makarije. Njihovo pamenje bilo je bogato ukraeno svetim mislima. Nikada oni nisu davali savete iz sebe: uvek su kao savet iznosili izreku Pisma ili otaca. To je njihovim savetimadavalosnagu:onikojibihtelidaiznesunekuzamerkunaljudskurepobono suslualiBoijureinalazilidajepravednodanjojpodredesvojeumovanje.Takavnain postupanja znai da je savet proet oseanjem najvee nedostojnosti samog davaoca tog saveta:tojejasnoizpredanjaprepodobnogNilaonnedajesvoje,veBoije.Onpostaje svedok, organ svete Istine, i u njegovoj savesti iskrsava pitanje: ispunjava li on svoje odgovorno sluenje sa potrebnim blagougaanjem Bogu? Boansko Pismo i rei svetih otacapieprepodobniNilusvomPredanjunikonijeistraio,kaonipesakmorski;mi ihistraujemobezlenjosti,iprenosimoonimakojinamdolazeitraepouku.Tanije,ne prenosimoihmimitoganismodostojninegoblaenisvetiociizboanskogPisma.Svi sveti asketski pisci poslednjih vekova hrianstva tvrde da zbog opte oskudice bogonadahnutih uitelja izuavanje Svetog pisma, prvenstveno Novog zaveta, i dela otakih, kao i brino i nepokolebivo nastojanje da oni budu na vodi kroz ivot i u pouavanju blinjih, predstavlja jedini kasnijem monatvu od Boga podareni put duhovnog napredovanja. Prepodobni Nil izjavljuje da odbija su ivot sa onom braom kojaneeledaprovodeivotpoovomepravilu1takojeonovano,takojesutinsko! DrugomoralnopravilokojepredlaeprepodobniNilsastojiseutomedabraasvakoga danaispovedajustarcu2starcemseumanastirimanazivamonahkojijeuznapredovaou duhovnomivotuizatomusepoveravapouavanjebraesvojasagreenja,inajsitnija, ak grene pomisli i oseanja, da bi kroz njih razmatrao njihove nedoumice. To donosi neobinukoristdui:nijedanpodvigneumrtvljavastrastitakolakoitakosnanokaotaj. Strastiodstupajuodonogakojiihbespotednoispoveda.Telesnaeljaslabiodispovesti vie nego od posta i bdenja. Ako monasi na poetku svog monakog ivljenja izgrade naviku da se ispovedaju svakog dana, onda oni i u zrelom dobu nastoje da to ee pribegavajutomisceljenju,jersuizopitasaznalikakvusloboduispovestdajedui.Kroz tajpodvigoninasopstvenomprimerudetaljnoijasnoupoznajudajeljudskirodpao.A dok kroz ispovedanje isceljuju svoje grehove, oni stiu znanje i vetinu da pomau blinjima u njihovim duhovnim zabunama. Gorepomenuti jeroshimonasi Optinske pustinjeimaliupodsvojimrukovodstvommnogouenikakojisuimsvakogdana,posle veernjegpravila,otvaralisvojusavest.Tiuenicisuseizrazitorazlikovaliodonihkojisu ivelisvojevoljno.Pomisaoopredstojeojispovestibilajestalniuvarnjihovogponaanja, postepeno ih je nauila da budno paze na sebe, a sama ispovest uinila je da budu usredsreeni u sebi, neprestano zadubljeni u Pismo, takorei sistematski monasi. Svakodnevno ispovedanje, ili svakodnevno otvaranje i preispitivanje savesti, drevno je 366

monakopredanjeidelanje.Onojebilosveopteuranijemmonatvu,tojepotpunojasno iz dela prepodobnih Kasijana, Jovana Lestvinika, Varsanufija Velikog, ave Isaije, ave Dorotejareju,izsvihdelaotakihomonatvu.Njegasu,najverovatnije,ustanovilisami apostoli.[97]Monahevaspitanenaosnovudvaovdeizloenamoralnapravilamoemoda uporedimo sa ljudima koji imaju vid, ivot, a monahe liene tog vaspitanja, sa slepcima, mrtvacima.Tadvapravila,uvedenaubilokojimanastir,moguznaajnodadoprinesudai moralniiduhovnipravacbratstvabudeboljiopitnojetodokazanonitanemenjajuiu manastirupopitanjuspoljanjosti.Zaostvarenjedrugogpravilapotrebanjemonahkojije uznapredovaouduhovnomivotu,kojijevaspitanpotompravilu.Ovdejeopitnoznanje potpuno nuno. Prepodobni Kasijan Rimljanin govori: Korisno je da otkrivamo svoje pomisli ocima, ali ne bilo kakvim, nego starcima, duhovnim, koji imaju razmiljanje, starcima ne po telesnom uzrastu i sedoj kosi. Mnogi su zaneti spoljanjim izgledom starostiiznelisvojepomisli,alisuumestoisceljenjadobilitetuzbogneopitnostionihkoje sluaju.[98] Mirjanin:Vidimdasteukazalinanajosnovnijanaelamoralnodobrogureenjamanastira. Navedite,molimvas,idrugapravilaipredanjasvetihotacakojabimogladadoprinesu damanastiridostignunjimasvojstvenostanje. Monah: ovekovo obrazovanje zavisi od spoljnjih uticaja: oni su njegovi odrednici. Drukije i ne moe da bude: mi smo tako stvoreni. Sveti oci su svojim istim umovima proniknuli u tu tajnu, a onda su, u svom svetom predanju, okruili monaha takvim uticajima od kojih ga svaki, sveukupnim silama i dejstvom, vodi prema cilju, a uz to su ukloniliodnjegasveuticajekojiodvlaeodcilja,makarnjihovaspoljanjostibiladolina. Da bismo ovo objasnili, ponovo emo se okrenuti dragocenoj knjiici prepodobnog Nila Sorskog. Prepodobni govori da hram Boiji u manastiru mora biti sagraen veoma jednostavno. On se u tome poziva na prepodobnog Pahomija Velikog, koji nije hteo da crkva u njegovom opteiu bude arhitektonski otmena. Veliki je govorio da uklanja neimarsku otmenost iz monake obitelji sa ciljem da se um monaha ne spotakne zbog pohvalakojeljudiupuujucrkvenomzdanju,idanepostaneplenavola,ijejelukavstvo mnogoliko. Ovome prepodobni Nil dodaje: Ako je sveti Veliki tako govorio i postupao, tim vie mi moramo da se pazimo zato to smo slabi i strasni, zato to se na um lako spotakne.[99] Prepodobni Nil zavetava da kelije i ostale manastirske zgrade moraju biti veoma jednostavne,neskupe,bezukrasa.[100]VelikiugodnikBoijiJovanProrok,zatvornik,koji je tihovao u gaskom opteiu, dao je pred svoju smrt veoma pouna uputstva novopostavljenom igumanu opteia, svom duhovnom sinu. Izmeu ostalog, on je zapovedao igumanu da ureuje kelije tako da one ne budu suvine udobne, da imaju 367

samonajnunije,dabuduprilinotesne,kaodaseimauvidupreseljenje,asvezatoto zdanjaovogavekauodnosunavenostnisunitavienoatorii.[101] Naosnovuuenjaiponaanjadrevnihsvetihotaca,prepodobniNiluzakonjujedacrkvena riznicaiutvariumanastirubudujednostavne,neskupe,skromne.Istotakoonzapoveda da celokupna manastirska imovina bude jednostavna, bez suvika, samo za nune potrebe,danebipobuivalaumonasimapraznuslavuiprivlailapristrasnostiposebnu monahovubrigu,jersvenjegoveduevnesnagemorajubitiupueneBogu.[102] Prepodobni Nil je zabranio enskom polu da ulazi unjegov skit. U stara vremena bio je zabranjen, a na Atonskoj gori zabranjen je i danas, ulazak enskom polu u sve muke manastire.Pravilosutinskivanozaonekojieledapobedesvojstvoprirode!Takvimaje potrebnodapotpunoizbegnudejstvotogsvojstva;akoostanupodnjegovimuticajem,oni nemogudasenekolebaju.Pridananjemslabljenjumoralakoristineophodnosttemere postajeoigledna.[103] URusijijesutinskipotrebnouklonitivinoizmanastira.Tosushvatalirazboritiipoboni nastojatelji, od kojih moemo da ukaemo na Teofana, nedavno poiveg pravednog mua,kojijebionastojateljiobnoviteljKirilonovojezerskogmanastira.Onsesaposebnom revnou starao o iskorenjivanju pijenja vina u njemu poverenom manastiru, ali uzalud. Uzaludni e ostati svi napori, ma iji oni bili, ako pravila svetih otaca o manastirima ne budupotpunoobnovljena. Prepodobni Nil je sagledao monaki ivot u kolevci monatva na Istoku vratio se u Rusiju,iondaizabraodaprovodiivotunedostupnojpustinji.Biojezadovoljanmestom kojejeizabrao.Uzrokzadovoljstvaoniznosiujednomsvompismu:BlagodauBoijom govori on naoh mesto ugodno mome razumu, jer mirjani ovamo malo dolaze. Upotrebiemo ovde silogizam prepodobnog Nila: Ako je za toliko svetog mua mesto ivljenja koje je izabrao bilo prijatno zato to su svetovni ljudi malo poseivali to mesto, onda mi, slabe volje i slabog razuma, lako skloni svim grehovima, tim vie moramo da izabiramozaprovoenjesvogivotausamljenamesta,udaljenaodsvetovnihnaselja,koja neprivlaegomilemirjana,asanjimaimnotvosablazni. PrepodobniNiljeeleodasemonasinjegovogmanastiraizdravajuradomsvojihruku,a akobiiskrslapotrebadamirjanidajupomoumilostinji,izmolilibijeuumerenojkoliini. Tosunaelnapravilakojasusvetiocidalimonatvu,ikojajepriznalasvetaCrkva.Ostala pravila,kojaseodnosenapojedinosti,imajuistikarakteriisticilj. Mirjanin: Od pravila koja ste nabrojali mnogi manastiri su manje ili vie odstupili. Odstupanjamorajubitikadtadispravljena.Obrazovanostiduhnaegvremenazahtevaju, kakovamjepoznato,daseispravljanjeneodlae.Otomesepriaudrutvu.elelibismo 368

daseusredglasova koje putaneznanje zaujeglasistinskog znanja. Recite nam, molim vas,tabi,povaemmiljenju,moglodadoprinesetomedasemanastiridoveduustanje kojejenjimasvojstveno. Monah:Odgovornaovopitanjenijenimalolak,bezobziranainjenicudasamgaskoro dao. Setio sam se sada Spasiteljevih rei o polju na kome je bilo zasejano dobro seme: nakon nicanja tog semena, pojavilo se mnotvo kukolja. Aneli su, a ne ljudi, predloili gospodarupoljadapoupakukolj.Gospodimjerekao:Ne;danebiupajuikukoljpoupali zajednosnjimeipenicu.Ostavitenekarasteobojedoetve.[104]Verovatnojeizamanastireto najbolja mera. U svakom sluaju, na nju treba obratiti posebnu panju. Prilikom popravljanja veoma starih zgrada potrebna je opreznost. Razboriti lekari ne pristaju da lee zaputene bolesti, koje su se potpuno srodile sa samom telesnom graom, upravo zatotododirivanjetihbolestiznaidodirivanjeivota.Monatvoimanastireutemeljioje Sveti Duh kroz prepodobne oce, kao svoje izabrane sasude; obnova manastira i njihove prethodneduhovnelepote,akotaobnovaspadauBoijapredodreenja,moedausledi tekposledejstvanaroiteBoijeblagodati,posredstvomistihtakvihdostojnihorua.Toje svetomogudakaemoispravljanjuipoboljanjumanastira.Meutim,izonogatosam rekao jasno sledi da ispravljanje i poboljanje manastira nikako ne moe biti delo svetovnihljudi:svetovniljudiepostupitiozbiljnoipobonoakosetodelopoverionima kojimagajepoverioBoijipromisao,iodkogaeseonopotraitinasuduBoijem. Smatram svojim svetim dugom da vam prenesem mudri savet koji sam uo od opitnih, uvaavanja dostojnih staraca. Oni su govorili i mirjanima i monasima koji su iskreno traili spasenje: U naem vremenu, u kome su se sablazni tako namnoile, moramo posebno da pazimo na sebe, ne obraajuipanju na ivot i dela blinjih, i ne osuujui sablanjene, jer smrtonosno dejstvo sablazni lako prelazi sa onih koje je ona zanela na onoga koji ih osuuje. Pomenuti starci su savetovali mirjane da za svoje rukovodstvo krozivotuzmuJevaneljeionesveteocekojisunapisalipoukeuoptezahriane,kako jetouiniosvetiTihonZadonski.Monasimasusavetovalidazasvojerukovodstvouzmu takoe Jevanelje i svete oce koji su napisali dela upravo za monahe. Ako se monah rukovodiotakimdelima,oneusvakommanastirunaispasenje;akoiviposvojojvolji iposvomerazumu,izgubiega,makariveoiunedostupnojpustinji. Teko svijetu od sablazni,[105] predskazao je Gospod, zato to e se umnoiti bezakonje, ohladnjee ljubav mnogih.[106] Dolazak sablazni spada u nama nedokuivo predodreenje Boije: jer potrebno je da dou sablazni,[107] rekao je Gospod. oveku je nakon njegovog iskupljenja data sloboda izbora izmeu dobra i zla, kao to mu je bila data nakon stvaranja.Kaotojenakonstvaranjaizabrao,takoinakoniskupljenjaovekeebirazlo. Urajusezlopojavilozaodevenoumaskudobradabizgodnijesablaznilo:unarujusvete Crkve ono se pojavljuje prikriveno i iskieno, u primamljivoj mnogolikosti sablazni, i te 369

sablazni naziva bezazlenim zabavama i uveseljavanjima, a razvoj telesnog ivota i poniavanje Svetog Duha naziva napredovanjem i razvojem oveanstva. Ljudi e biti izopaenogumajerzavoleenepravdu,[108]nepouzdaniuvjeri,kojiimajuizgledpobonosti,a sile njezinesuse odrekli.[109]Oni kojisu tu siludobili, aonda sedobrovoljno odreklinje, teko se vraaju njoj[110] zato to su izgubili samu dobru volju, a to neminovno sledi nakonnamernogprenebregavanjadaraBoijeg.Ljudskaprepredenostmoenekako,brzo ipovrno,dasmandrljaizgledpobonosti,alivaspostavljanjesilepobonostipripadaonome kojioblaiovekausilusvisine.[111]Gustozelenolieestopokrivaiukraavapotpuno ostarelo, trono drvo, debelo stablo jo pokazuje vrstinu i zdravlje, ali njegova unutranjostjeveistrunulaprvaolujaegaslomiti. NAPOMENE: 1. Jn8,32i44. 2. SlovomonahuNikolaju,Dobrotoljublje,tom1. 3. SvetimuenikPetarDamaskin,knjiga1,Dobrotoljublje,tom3. 4. Ctih33.idalje. 5. Ef1,22i23;2,10,11idalje. 6. 2Col2,3. 7. AzbunipaterikiNezaboravnakazivanja,OaviIshirionu. 8. Lk18,8. 9. 1Kor6,17.PrepodobniMarkoPodvinik,Slovo4. 10. PrepodobniavaDorotej,Pouka1. 11. CassianiCollatioXVIII,cap.V. 12. Lib.11.DeNocturnisorationibus,caput.V. 13. etiminej,24.decembar. 14. HistoireduChristianisme,parFleury,livre2,chap.6. 15. ViesdesperesdesdesertsdOrient. 16. etiminej,1.mart. 17. Slovo55. 370

18. StradanjesvetogmuenikaGordija,etiminej,3.januar. 19. Mt28,19i20. 20. Dap20,20i21. 21. Kol1,27i28. 22. Jak2,26. 23. Pim10,17i14. 24. Jev6,1i2. 25. Jev,glave11,12i13. 26. Slovo4. 27. Jn14,21. 28. 1Kop7,32i33. 29. 1Kop6,17. 30. Pouka2,gl.9. 31. Jn15,18,19. 32. Jn3,36;17,3. 33. Mt19,17;Mk10,19. 34. Lk13,3,5. 35. PrepodobniavaDorotej,Pouka1. 36. Mt16,24. 37. Mt19,2l. 38. Lk14,26. 39. Mt16,24. 40. Mt19,21. 41. Mk10,21. 42. Lk14,26,27,33.

371

43. 2Kop6,1618. 44. Lestvica,Pouka2,gl.9. 45. Mt19. 46. etiminej,itijeprepodobnogAntonijaVelikog,17.januar. 47. Trebnik,inmaleshime. 48. etiminej,19.januar. 49. etiminej,15.maj. 50. PrepodobniKasijan,Slovoorasuivanju,Dobrotoljublje,tom4. 51. etiminej,23.mart. 52. etiminej,8.januar. 53. etiminej,1.mart. 54. etiminej,24.decembar. 55. etiminej,25.jun. 56. Gal5,24. 57. Ef6.12. 58. etiminej,19.jun. 59. Slovo2. 60. PoobjanjenjublaenogTeofilaktaOhridskog. 61. Lk18. 62. 1Pt4,10. 63. Jov1,5. 64. Mt.6,21 65. Lk.12,33 66. Mt.6,2433 67. Mt14,22,33.

372

68. Lestvica,Pouka4,glava43. 69. PrepodobniMakarijeEgipatski,Beseda7,glava5. 70. SvetiIsakSirijski,Slovo43.iSlovo48. 71. Pri iskazivanju odnosa papira, vode i ulja ovde su upotrebljeni tehniki izrazi iz fizike. 72. Post2,25. 73. Ef5,32. 74. Lk2,14. 75. Trebnik,invenanja. 76. Blagovesnik.Mt19,12. 77. PrepodobniMakarijeVeliki,Pouka1,gl.13 78. PrepodobniKasijanRimljanin,knjigaIV,gl.V. 79. PrepodobniVarsanufijeVeliki,Odgovor255. 80. Mt19,12. 81. Blagovesnik.MT7,8. 82. HistoireduChrisfianisme,Fleury,livre26,chap.5. 83. 2Kop6,1618. 84. Sip6,1819. 85. Prop.11,9. 86. Prem8,24. 87. TakvisubiliSavaOsveeni(5.decembra),SimeonDivnogorac(24.maja),imnogi drugi. 88. TakosedesilosaprepodobnimSiluanom.etiminej,itijeprepodobnogPahomija Velikog,15.maj. 89. Slovo47. 90. Lestvica,Pouka27,gl.29. 91. Lestvica,Pouka1,gl.18.i19. 373

92. Azbunipaterik. 93. Knjiga11,gl.3. 94. Lestvica,Pouka1,gl.4. 95. Predanje. 96. Predanje. 97. Jak5,16. 98. Dobrotoljublje,tom4,OsvetimocimauSkituiorasuivanju. 99. Predanje. 100. 101. 102. 103. 104. 105. 106. 107. 108. 109. 110. 111. Predanje. Odgovor603. Predanje. Predanje. Mt13,2930 Mt18,7. Mt24,12. Mt18,7 2Sol2,12. 2Tim3,8,5. Jev10,26. Lk24,49.

374

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI VERAIDELA Pokajteseivjerujteujevanelje[1]pouavanasJevanelje. Jednostavna,istinita,svetajetapouka:trebadasepokajemo,daostavimogreniivot,da bismo postali sposobni da pristupimo Jevanelju. Da bismo primili Jevanelje, treba da poverujemounjega. SutinucelokupnepropovedisvetiapostolPavlejesmestioupropovedpokajanjaivere. Onjeobjavljivaosvima,iJudejcima,iJelinima,pokajanjepredBogomivjeruuGospodanaega IsusaHrista.[2] Jevanelje, kao otkrivenje Boga, koji je iznad svakog poimanja, nedostupno je palom oveijemrazumu.NeobuhvatniBoijiumobuhvataseverom:veramoedaprimisvei nesaznajno razumu, i protivreno razumu. Za veru je sposobna samo ona dua koja je odlunomvoljomodbacilagreh,uputilasecelomsvojomvoljomisvojomsnagomprema Boijemdobru. Jausvijetdoohkaosvjetlost,[3]rekaojeosebiGospod.TaSvetlostjestajalapredJudejcima, obuenautelo;prednamaOnastojiobuenauJevanelje. StojitaSvetlostprednamadasvakikojivjerujeunjeganepogine,negodaimaivotvjeni:Koji unjegavjerujenesudimuse,akojinevjerujevejeosuen.[4] AkoneverujeuSinaBoijeg?Onajtootvoreno,odlunoodbacujeBoga,aliionajkojise nazivahrianinomaprovodigreniivot,jurizatelesnimnasladama;onajzakogajebog utroba; onaj za koga je bog srebro i zlato; onaj koji je iskazao potovanje zemaljskoj mudrosti, neprijateljskoj Bogu, kao bogu. Jer svaki koji ini zlo mrzi svjetlost i ne ide ka svjetlosti,dasenerazotkrijudjelanjegova,jersuzla.Akoistinutvori,idekasvjetlosti,dasevide djelanjegova,jersuuBoguuinjena.[5] ovekkojinemoedaseodreknesamogsebenijesposobanzaveru;njegovpalirazumse protiviveriidrskotraiobjanjenjeodBogazaBoijadejstvaidokazezaistinekojejeBog otkriooveku;palosrcehoedaiviivotompada,averateidaumrtvljavatajivot:telo i krv, bez obzira na grob koji ih eka svakog asa, takoe hoe da ive svojim ivotom, ivotomraspadljivostiigreha. 375

Upravo zato je Gospod objavio svima koji ele da se prikljue Njemu i da Njega slede ivomverom:Akohoekozamnomii,nekaseodreknesebe,iuzmekrstsvojizamnomide.Jer kohoeivotsvojdasauva,izgubiega;aakokoizgubiivotsvojmeneradi,naiega.[6] Pad se toliko usadio u celokupno ljudsko bie da bi odbacivanje tog pada izgledalo kao odbacivanje ivota. Bez tog odbacivanja nemogue je nai veru taj zalog venog, blaenog,duhovnogivota;akohoedaoivistrastisrcailitela,dasenaslaujenjima,ko elidaoivisvojpalirazum,tajeotpastiodvere. iva vera je hod u duhovni mir, u mir Boiji. Ona ne moe da obitava u onome koji je prikovanzazemaljskisvet,gdevladajuteloigreh. VeratosuvratakaBogu.NemadrugihvratapremaNjemu:Abezvjerenijemogueugoditi Bogu.[7]Tavratasepostepenootvarajupredonimkojiistisebeneprestanimpokajanjem; iromsuotvorenaonapredistimsrcem,azatvorenazagreholjupca. JedinoverommoemodapristupamoHristu;jedinoverommoemodasledimoHrista. Vera je prirodno svojstvo oveije due, koje je Bog zasadio u njoj prilikom njenog stvaranja.[8]ToprirodnosvojstvoizabraojeBogpriiskupljenjukaogranudrvetanajbolju dasenanjunakalemiblagodat. Opravdano je Bog izabrao veru za orue spasenja ljudi: mi smo izgubili ivot im smo poverovalilanimreimaneprijateljaBoijeginaeg.Zaulasenekadaurajubukareiiz ustazlotvora,usliilisuihnaipraroditelji,poverovaliunjihibiliizgnaniizraja;sada,u doliniizgnanstva,razleesezanjihovepotomkeglasreiBoijeJevaneljeiopetulaze urajonikojiuslieiverujuuJevanelje. Nevernie! Okreni se od neverja svoga. Grenie! Obrati se od grenog ivota svoga. Mudrae! Obrati se od lane mudrosti svoje! Obratite se! Svojom nezlobivou i nelukavstvompostaniteslinideci,sadeijomprostodunoupoverujteuJevanelje. Mrtva vera, priznavanje Hrista jedino nevoljnim intelektualnim ubeenjem, moe biti i stvar demona! Takva vera slui tom verniku samo za jo veu osudu na sudu Hristovom. Proi se, ta hoe od nas, Isuse Nazareanine, vapio je duh neisti Gospodu. Doaosidanaspogubi?Znamtekosi,SvetacBoiji.[9] Vera u Jevanelje mora biti iva; moramo verovati umom i srcem, ispovedati veru reima, ispoljavati, dokazivati je ivotom. Pokai mi vjeru tvoju bez djela tvojih,[10] govori apostol nekomovekukojisehvalisamomrtvomverom,samimgolimznanjemBoijegivota. VerarekaojeprepodobniSimeonNoviBogoslovuiremsmisluterei,sadriusebi sve boanstvene Hristove zapovesti: nju obeleava ubeenje da u Boijim zaovestima nema nijedne crte bez znaenja, da sve u njima, do poslednje jote, jeste ivot i uzrok venogivota.[11] 376

Veruj u dogmate koje propoveda Jevanelje, razumej ih i ispovedaj po istinitom uenju pravoslavne,istoneCrkve,jedinekojasadrijevanelskouenjeusvojnjegovojistotii pravilnosti. VerujutajnekojejesamGospodustanoviouCrkvi,kojeIstonacrkvauvausvojnjihovoj punoi. Verujusvete,ivotvornejevanelskezapovesti,iznajdamoepravilnodaihispunjava jedino u okrilju istinske Crkve, i da njihovo ispunjavanje, po svetim ocima, ini delatnu veruhrianina.[12] U dogmama je sadrano bogoslovlje koje je preneo sami Bog. U odbacivanju dogmi sadrano je huljenje na Boga poznato pod imenom neverovanje; u izopaavanju dogmi sadranojehuljenjenaBogapoznatopodimenomjeres. Kadaseumkojisejonijeoistiokrozpokajanje,ijolutauoblastiimrakupada,kojeg jo nije prosvetio i ne vodi Sveti Duh drzne da sam od sebe, sopstvenim bolesnim snagama,izmrakagordostirasuujeoBogu,tadaonneminovnoupadauzabludu.Takva zabludajebogohuljenje.OBogumoemodaznamojedinoonotonamjeOnpovelikoj milostisvojojotkrio. KroztajnehrianskeCrkveverujuiseprivodiujedinstvosaBoanstvom,uemuijeste sutinsko spasenje, obeleavanje vere delom vere, ime poinje primanje zaloga venih dobara. KoseradivereuHristaodrieavola,grehaisveta,tajumirezaivotpaleprirode,kojije do sada iveo u neverovanju i grenosti; pogruavajui se u svetoj vodi krtenja, on se sahranjujezaovajivot;onizlaziizsvetevodeponovnimroenjemzanoviivot,zaivot uHristu. Krtenjem se hrianin sjedinjuje sa Hristom, oblai se u Hrista; prieivanjem svetim Hristovim tajnama sjedinjuje se sa Hristom. Tako, posredstvom tajni, on postaje sav Hristov. KrteniuHristaveneivikaosamosvojnobie,negokaobiekojejesvupunouivota pozajmilooddrugogbiaHrista.Nistesvojigovoriapostolhrianimajerstekupljeni skupo. Tjelesa vaa udovi su Hristovi. Proslavite Boga tijelom svojim i duhom svojim, jer su Boiji[13] Akoodravaivotvornejevanelskezapovesti,hrianinostajesjedinjensaHristom.[14] UdoviHristovinemogudaostanuujedinstvusaHristomnikakodrukijenegodelujui iz Njegove volje, iz Njegovog uma. I volja i um Hristov izobraeni su u jevanelskim zapovestima.

377

Svakombiusvojstvenojedadeluje,usebiiizvansebe,saobraznosvojojprirodi.Takojei obuenomuHrista,novomoveku,svojstvenodamisli,oseaidelujeonakokakomisli, osea i deluje Hristos. Rukovoenje mislima i oseanjima starog oveka makar, spolja gledano,idobrimzanjegajeprotivprirodno. RukovodilachrianinamorabitiSvetiDuh,kaotosutelo,krvilukaviduhrukovodioci starogoveka.PrviovjekAdampostadeduaiva,aposlednjiAdamduhkojioivljuje.[15]Sve pomisli,oseanjaidejstvahrianinamorajudaproizilazeizSvetogDuha:totrojenesme biti sopstveno, duevno, po prirodi starog Adama. Ti e to dostii kada bude potpuno rasporeivao ivot po jevanelskim zapovestima, po njegovim najsvetijim reima: Rijei kojevamjagovorimgovoriGospodduhsuiivotsu.[16] Pravoslavna vera u Hrista, zapeaena tajnom krtenja, sama je dovoljna za spasenje, bez dela, kada ovek nema vremena da ih uini: zato to vera zamenjuje oveka Hristom, a dobradelaovekovaHristovimzaslutama. Ali u nastavku zemaljskog ivota neizostavno su potrebna dela. Za hrianina su dobra jedinoonadelakojimaonispunjavajevanelskezapovesti,delakojimasehrani,odkojih ivinjegovavera,kojadrenjegovivotuHristu:jerjedinidelatnikuhrianinumorada budeHristos. Krteni nema pravo da postupa po oseanjima srca, zato to ona zavise od uticaja tela i krvinasrce,makakotiuticajiizgledalidobri:odnjegaseprihvatajujedinoonadobradela nakojaDuhBoijiireBoijapodstiusrcedaihuini,kojapripadajuprirodiobnovljenoj Hristom. Pravednik e od vjere ivjeti.[17] Istinska vera u Hrista je jedino sredstvo spasenja, ali iva vera,dakleverakojuiskazujecelokupnoovekovobie. Tu ivu veru trai od hrianina sveti apostol Jakov kada objavljuje da je vera bez dela mrtva,idaseveraostvarujekrozdela.[18] Protivljenjedelaveriizobliavadrugaverovanja,tajnoizlikovakiugnedenauoveijem srcu. Veliajui delo patrijarha Avrama, sveti Jakov velia delo njegove vere prinoenje na rtvu sina po zapovesti Boijoj, delo potpuno protivno svojstvima pale prirode, i to upravoonimsvojstvimakojasenazivajudobrim.Snaguzaizvrenjetogdeladalajevera, adelojeiskazalosnaguvere:takoseobjanjavasutinaAvramovogpostupkautumaenju dvojiceapostola,JakovaiPavla.[19] Slepisuonikojidajuvelikucenudobrimponjimadobrimdelimapaleprirode.Tadela imaju svoju pohvalu, svoju cenu, u vremenu, meu ljudima, ali ne pred Bogom, pred kojimsvizastranieizajednonevaljalipostae.[20]Kojiseuzdajuudobradelapaleprirode,ti 378

nisu poznali Hrista, nisu razumeli tajnu iskupljenja, upetljavaju se u mree sopstvenog lanog umovanja time to protiv svoje polumrtve i kolebljive vere iznose besmislen prigovor: Zar je Bog toliko nepravedan da dobra dela koja su uinili idolopoklonici i jeretici nee nagraditi venim spasenjem? Nepravilnost i nemo svog suda te sudije prenosenasudBoiji. Kada bi dobra dela ali dobra po oseanjima srca donosila spasenje, onda bi Hristov dolazak bio izlian, iskupljenje oveanstva stradanjima i krsnom smru Bogooveka nepotrebno,jevanelskezapovestibilebinepotrebne.Kojismatrajudaspasenjemoguda donesusamadelapaleprirode,ti,oigledno,unitavajuznaenjeHrista,odbacujuHrista. Nezakonito su ustajali protiv vere Judejci kada su zahtevali od verujuih da ispune obredne uredbe starog zakona; nezakonito sinovi Bogu neprijateljskog sveta, daleki od tajanstvenogiujednosutinskogpoznanjaHrista,zahtevajuodverujuihuHristadobra delaporazumuioseanjimapaleprirode. OnajkoverujeuHristaizvukaojeizkoricamaHristovprotivoseanjasrca:onprisiljava svojesrcetimetomaemposluanjaHristuposecanesamooigledneporonetenjenoi onetenjekojesunaizgleddobre,ausutinisuprotivurenejevanelskimzapovestima. Atakvajesvaovekovadelatnostkojajeudeenapotenjamapaleprirode. Prividno dobra dela dobra po sklonosti pale prirode gaje u oveku njegovo ja, unitavajuveruuHrista,neprijateljskasuBogu;delavereumrtvljujusamoivostuoveku, gajeunjemuveru,veliajuunjemuHrista. JerakoispovijedaustimasvojimdajeIsusGospod,ivjerujeusrcusvojemudagaGospodpodie izmrtvih,biespasen.Jersesrcemvjerujezapravednost,austimaseispovijedazaspasenje.[21] Istinskaivavera,samoakojeovekispovedaustima,donosimuspasenje.Donelajeona spasenje razbojniku na krstu; donela je ona spasenje, posredstvom pokajanja, mnogim grenicimauposlednjim,predsmrtnimtrenucimanjihovogivota. Tako je vano, tako neophodno za spasenje ispovedanje ustima iskrene vere i duevnog ubeenja da su sveti muenici svih vekova hrianstva, od samih apostola Hristovih, radije pristajali da pretrpe uasna i dugotrajna stradanja, da proliju svoju krv kao vodu, negodaizgovoredaseodriuHrista,aksamoprividno,jedinoustima,bezueasrca. Bogtraiodovekazanjegovospasenjesamoivu,istinskuveru.Ona,kaozalogspasenjai venogblaenstva,morabitihrianinudraaodnjegovogzemaljskogivota. Muenitvojebiloplodistinskogbogopoznanja,kojedarujevera.Muenitvojebilodelo vere. Na to delo hulili su i hule oni koji visoko cene dela pale oveije prirode: taj velikoduni,najsvetiji,oveanstvuodBogadarovanipodvigoni,usvojojzaslepljenosti, nazivajuposledicomludila. 379

TakojevanasvakamisaoodBogapredanihdogmatadasusvetiispovednici,bakaoi muenici,obeleilipravoslavnoispovedanjedogmatatekimstradanjimaipotocimakrvi. Zbog vanosti vere u delu spasenja i grehovi protiv nje imaju posebnu teinu na vagi pravednosti Boije: svi oni su smrtni, to jest oni donose i smrt due, i sledi im vena pogibija,venemukeuadskimbezdanima. Smrtnigrehjeneverovanje:onodbacujejedinosredstvospasenjaveruuHrista. Smrtni greh je odricanje od Hrista: on liava odricatelja ive vere u Hrista, koju otkriva i zadravaispovedanjeusta. Smrtnigrehjejeres.onasadriusebihuljenjenaBogazbognjesezaraeninjomekloni istinskevereuHrista. Smrtnigrehjeoajanje:onjeodbacivanjedelatne,ivevereuHrista. Isceljenjeodsvihovihsmrtnihgrehovajesveta,istinska,ivaverauHrista. Sutinskijevanoudelimavereispovedanjeustima:imjevelikizakonodavacIzrailjaca, bogovidac Mojsije, u delu vere izgovorio re sa nekim prizvukom sumnje, odmah je bio lienulaskauObeanuzemlju.[22] imjeueniknekogegipatskogpustinoitelja,ubesedisaJevrejem,izgovorio,zbogsvoje prostodunosti, dvosmislenu re o hrianskoj veri, blagodat krtenja je istog trena odstupilaodnjega[23]. Istorija Crkve pria da su u prvim vremenima hrianstva, u vreme gonjenja, neki neznabocineiskreno,aleradiismeha,izgovaraliustimaispovedanjeHristainajednom ih je osenila blagodat Boija: u trenu su se ti okoreli neznaboci pretvorili u revnosne hriane, i kasnije obeleavali krvlju to ispovedanje, koje su u poetku izgovorili kao svetogre.[24] Stradanja i smrt za jevanelske zapovesti takoe su delo ive vere u Hrista, takoe muenitvo.[25]Prvenstvenosvetimmonasimapripadatomuenitvo. Noeniivomverom,svetitelji,monasi,kaoiAvram,ostavljalisudomovinuirodnidom; kaoiMojsijeviesuvolelidastradajuzaHristanegodauivajuuzemaljskimnasladama; kao Ilija, poluobnaeni, izabrali su da provode ivot u pustinji i peinama; oima vere gledalisunanebeskodobijanjenagrade. Usvojimpustinjama,dalekoodljudi,dalekoodrasejanostiipropadljivihzanimanja,oni su stupili u podvig protiv greha, izbacili ga iz svojih postupaka, pomisli, oseanja, i u njihoveisteduesiaojeDuhSveti,ispunioihblagodatnimdarovima.ivaverauHrista

380

iuJevaneljedarovalajeprepodobnimasnagudaizdrepodvigprotivgreha,uinilaih sasudimaSvetogDuha. Verajemajkatrpljenja,majkahrabrosti,snagamolitve,voditeljkakasmirenju,davateljka nade,lestvicapremaprestoluljubavi. Vera u Hrista, koju pokazujemo i ispovedamo vidljivim i nevidljivim ispunjavanjem Hristovihzapovesti,uvanetaknutimzalogspasenja,aonimakojisunapustilisvetda6i celogsebeposvetilijevanelskojdelatnostipruahrianskosavrenstvo. U onima koji su dostigli hriansko savrenstvo pojaana vera, po dejstvu Svetog Duha, gledanaroitojasnonaobeanjaBoija,kaodavidi,kaodadodirujevenablaga.Onaje, po uenju apostola, u punom smislu osnov svega emu se nadamo, potvrda stvari nevidljivih.[26] OnikojisuobogaeniivomveromuHristamenjajusvojodnospremavidljivomsvetui zemaljskom ivotu: zakon propadljivosti, osuenost na propadanje, menjanje i kraj propadljivih predmeta vidljivog sveta postaju oigledni za iste poglede; kratkotrajne zemaljskeprednostipredtimistimpogledimasunitavne. Oni koji su obogaeni ivom verom u Hrista preleu, kao da imaju krila, preko svih nevolja, preko svih najteih okolnosti. Ushieni verom u svesilnog Boga, oni u trudu ne videtrud,ubolestimaneoseajubolest.OnismatrajudajeBogjedinidelatnikuvaseljeni, oni su Njega uinili svojim ivom verom u Njega. Onaj koji veruje u Hrista, ako i umre zbog greha, oivee kroz pokajanje.[27] Vidimo da su i mnogi sveti bili pali sa visine svetostiubezdantekihgrehova,idasusezatim,pomouvereipokajanjakojeonauliva u duu, oslobodili iz smrdljivog i mranog bezdana i ponovo seli na visinu istote i svetosti. Oajanjeizobliavaneverovanjeisamoivost,unapreduinjeneusrcu:akoverujeusebe ipolaenadunasebe,znajdaneeustatiizgrehakrozpokajanje;ustaekrozpokajanje onajkojiverujeuHrista,svesilnogIskupiteljaiLekara. Verabivaodpropovijedi:[28]sluajJevanelje,kojetebigovori,isveteoce,kojiobjanjavaju Jevanelje;sluajihpaljivo,i,malopomalo,uselieseutebeivaveraonaetraitida ispuni jevanelske zapovesti, a za to ispunjenje nagradie te nadom u nesumnjivo spasenje. Ona e uiniti da bude sledbenik Hristov na zemlji, sanaslednik Njegov na nebu.Amin. 381

NAPOMENE: 1. Mk1,15. 2. Dap.20,21. 3. Jn12,46. 4. Jn3,16,18. 5. Jn3,20,21. 6. Mt16,24,25. 7. Jev11,6. 8. PrepodobniSimeonNoviBogoslov,Slovooveri,Dobrotoljublje,tom1 9. Mk1,24. 10. Jak2,18. 11. SlovoIII,str.42.IzdanjeOptinepustinje,1852.god. 12. SvetiKalistiIgnjatijeKsantopul,Dobrotoljublje,gl.16,deo2. 13. 1Kop6,19,15,20. 14. Jn15,10. 15. 1Kop15.45. 16. Jn6,63. 17. Jev10.38. 18. Jak2,17,22. 19. Jak2,2123iRim4,1,3. 20. Rim3.12. 21. Rim10,9,10. 22. Bp20,1012. 23. itijeprepodobnogPajsijaVelikog,etiminej,19.jun. 24. StradanjesvetogmuenikaFilimona,etiminej,14.decembar.

382

25. PrepodobniSimeonNoviBogoslov,gl.1,Dobrotoljublje,tom1. 26. Jev11,1. 27. Jn11,25. 28. Rim10,17. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OJEVANELSKIMZAPOVESTIMA Spasiteljsveta,GospodnaIsusHristos,pristupajuiizlaganjusvojihsvesvetihzapovesti, rekaoje:NemislitedasamdoaodaukinemZakoniliProroke;nisamdoaodaukinemnegoda ispunim.[1] KakojeGospodispunioZakoniProroke?Takotojezapeatiortvepraslikeprinoenjem sebe na rtvu za oveanstvo; tako to je umesto senke i zagonetke Starog zaveta doneo blagodat i istinu Novog zaveta; tako to je proroka predskazanja ispunio; tako to je moralnizakondopuniotolikouzvienimpravilimadasetajzakon,ostajuinepromenjiv, ujednoiizmeniozbogvisinenovihpravila.Takosemenjadete:ikaddostignezreliuzrast, onoostajejedaniistiovek. Odnos Starog zaveta prema oveku moemo da uporedimo sa duhovnim zavetanjem o nasledstvu,uzkojeseobinoprilaedetaljanopissanavodimatasvespadaunasledstvo, koliko je ono, koliko vredi, zatim plan staranja, crtei graevina; odnos Novog zaveta moemo da uporedimo sa uvoenjem uupravljanje nasledstvom. Tamo je sve izneto i prikazanonapapiru:ovdejesvedatosutinski,nadelu. imesejevanelskezapovestirazlikujuodzapovestiMojsijevogdekaloga?Poslednjenisu doputale palom oveku da upadne u potpuno protivprirodno stanje, ali nisu mogle da uznesukaonomstanjuneporonostiukojemjeovekbiostvoren.Zapovestidekalogasu sauvale ovekovu sposobnost da primi zapovesti Jevanelja.[2] Jevanelske zapovesti uznose u neporonost viu od one u kojoj smo roeni: one utrauju hrianina u hram

383

Boiji;[3]kadagauinehramomBoijim,onegadreutomblagodatnom,natprirodnom stanju.[4] SvetiapostoliPetariPavlebilisupraviizvriteljiMojsijevogzakonazbognaroiteljubavi prema Bogu.[5] istota usmerenja i neporonost ivota uinili su ih sposobnim da poveruju u Iskupitelja i budu Njegovi apostoli. esto se ispostavljalo da su za veru sposobniinesumnjivigrenici,kojisusvojimgrehovimatolikopalidasuseizjednailisa stokom i zverima, ali su priznali svoje grehove i odluili da ih prinesu na pokajanje. Najmanje sposobnima pokazali su se oni grenici koji su zbog svoje sujete i gordosti postalislinidemonima:oni,kaoidemoni,nisuhtelinidapriznajudasugreninidase pokaju.[6] Sve svoje uenje, svu re svoju i sve rei svoje Gospod je nazvao zapovijestima.[7] Rijei rekao je On koje vam ja govorim duh su i ivot su.[8] On telesnog oveka pretvara u duhovnog,mrtvogvaskrsava,potomkastarogAdamainipotomkomNovogAdama,sina oveijegpoprirodiinisinomBoijimpoblagodati. ZapovestNovogzaveta,kojaobuhvatasveostalepojedinanezapovesti,jesteJevanelje. IspunilosevrijemeipribliiloseCarstvoBoije;pokajteseivjerujteujevanelje[9] Gospodjenazvaosvojepojedinanezapovestinajmanjimazbogjednostavnostiikratkoe izlaganja zato su one lako dostupne svakom oveku. A kad ih je nazvao najmanjima, Gospodje,ipak,objavio:kojiukinejednuodtakvihzapovestinazvaesenajmanjiuCarstvu nebeskome[10]tj.liiesetogaCarstva.[11] UplaimoseodlukeGospodnje!RazmotrimoJevanelje;zapazimounjemusvezapovesti Gospodanaega,usadimoihupamenjedabismoihbrinoibezproputanjaispunjavali; poverujmoivomveromuJevanelje. PrvazapovestkojujeooveeniBogdaoljudskomrodujestezapovestopokajanju.Sveti oci tvrde da pokajanje mora da bude poetak pobonog ivota i dua pobonog ivota tokom celog njegovog trajanja.[12] Bez pokajanja nije mogue ni priznati Iskupitelja ni ostajati u ispovedanju Iskupitelja. Pokajanje je priznanje svog pada: zbog tog pada ovekova priroda je postala nepotrebna, oskrnavljena; zbog njega joj je stalno potreban Iskupitelj. Svesavreni i svesveti Iskupitelj zamenjuje palog oveka koji ispoveda Iskupitelja. Takodasesvijetlisvjetlostvaapredljudima,davidevaadobradjelaiproslaveOcavaegakojije na nebesima,[13] rekao je Gospod svojim uenicima kada im je ujedno zapovedio da sve vrlineineutajnosti,ipredskazaodaeihljudiomrznutiivreati.[14] AkakodaispunimotuzapovestGospodnjuadasvojadobradelainimoutajnosti?

384

Mi nalazimo mogunost da je ispunimo upravo tada kada se odreknemo traenja sopstvene slave, kada se odreknemo prividno dobrih delatnosti iz svoje pale prirode, iz sebe,akadadelujemoradislaveBoije,izJevanelja.[15]Svakikaotojeprimioblagodatni dargovorisvetiapostolPetarnjimesluitejednidrugima,kaodobriupraviteljiraznovrsne blagodati Boije. Ako neko govori, neka govori kao rijei Boije; ako neko slui, neka slui kao po moi koju Bog daje; da se u svemu slavi Bog kroz Isusa Hrista, kome je slava i sila u vijekove vijekova.[16] Bogproslavljaonekoji,zaboravivisvojuslavu,jedinotraedaseproslaviBog,idaljudi Njega poznaju.Oneupotovatikojimenepotuju;[17]komenislui tomeedatipoast Otac moj,[18]rekaojeGospod.Onajkoji^isvojadelautajnosti,iskljuivosciljemdaugodi Bogu,bieproslavljenradipouavanjablinjihpoureenjuBoijegpromislaonjemu. Akonebudepravdavaaveanegopravdaknjievnikaifariseja,neeteuiuCarstvonebesko.[19] Pravda knjievnika i fariseja zadovoljavala se izuavanjem zakona Boijeg po slovu, a poto nakon tog izuavanja nije sledilo izuavanje zakona ivotom, onda je nakon toga, suprotno izuavanju ivotom, sledio ivot protivan zakonu Boijem. Koji ostaju kod samogizuavanjaBoijegzakonaposlovu,takvi,zbogtakvogpovrnogznanja,upadaju u gordost i sujetu napominje prepodobni Marko Podvinik,[20] to se i desilo knjievnicima i farisejima. Boije zapovesti sutinski razumevamo tek kada ih ispunjavamo:[21] zato su one ostale skrivene farisejima. Ispunjavanje zapovesti prosvetljujeduevneoi:zatosufarisejskeoiostaleneprosvetljene.Postupajuiprotivno Zakonu Boijem fariseji su sticali izopaeno miljenje o Zakonu Boijem, a onda su se, zbog Zakona Boijeg, koji je morao da ih priblii Bogu i navikne na Njega, udaljili od Boga,postalineprijateljiBoga.SvakaBoijazapovestjesvetatajna:njuotkrivamotakoto jeispunjavamo,ionolikokolikojeispunjavamo. Stari zavet je zabranjivao grube posledice gneva: Gospod je zabranio i samo dejstvo strasti.[22] Zabranu je izgovorio Gospod, i zato ona ima izuzetnu silu. Od samog zapamivanja kratkih i jednostavnih rei zapovesti strast gubi snagu. Takvo dejstvo zapaa se u svim jevanelskim zapovestima. Gospod je prve svoje rei usmerio protiv gneva, kao glavne duhovne rane, glavne strasti, suprotne dvema osnovnim vrlinama: ljubavi prema blinjem i smirenju. Na tim dvema vrlinama utemeljeno je celokupno zdanjehrianskedelatnosti.imstrastgnevadotieoveka,onamuoduzimacelokupnu mogunostduhovnognapredovanja. Gospod je zapovedio da svim snagama uvamo mir sa blinjima,[23] kako je apostol rekao: Ako je mogue, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima.[24] Ne trudi se da raspravikojeprav,akokriv:ti,iliblinjitvojpotrudisedaokrivisebeisauvamirsa blinjimposredstvomsmirenja. Mojsijevzakonjezabranjivaopreljubu:Gospodjezabraniotelesnuelju.[25]Kakosnano delujeovazabrananapaluprirodu!Hoelidaseuzdriodneistihpogleda,pomislii 385

matanja? Seti se, im one ponu da deluju, rei Gospodnjih: Svaki koji pogleda na enu, telesnimoima,iliumom,nanjenlikumati,vejeuiniopreljubusanjomusrcusvome. Izmeu tela dvaju polova postoji prirodna tenja jednog prema drugome. Ta tenja nije prema svima ista. Prema nekim telima drugog pola ovek skoro uopte ne osea tenju, premanekimoseaslabutenju,apremanekimaveomasnanu.Gospodjezapovedioda senezbliavamosaosobamapremakojimaoseamoposebnuprirodnutenju,kolikogod te osobe bile dostojne naeg prijateljstva po svojim hvale vrednim duevnim osobinama, koliko god nam te osobe bile potrebne. Takvo znaenje ima zapovest da iskopamo i bacimo od sebe desno oko, ako nas sablanjava, da odseemo i bacimo od sebe desnu ruku,akonasonasablanjava.[26] Gospodjezabraniorazvod,kojijeMojsijevzakondoputao,osimusluajukadajebrak venezakonitoraskinutpreljubombilokojegbranogdruga.[27]Raskidanjebrakajebilo dozvoljeno paloj ljudskoj prirodi; nakon obnove oveanstva posredstvom Bogooveka, ponovojeuspostavljenzakonneporoneprirode.[28] Gospodjevaspostaviodevstvenost,prepustivijenauvanjeonimakojimoguihoe.[29] Gospod je rekao: Ne kunite se nikako. Sa pravom opominju oci da najmanje treba verovati onome koji se esto kune; i suprotno: najvie treba verovati onome koji stalno govoriistinu,akiakosenikakonekune.Govoriistinu,ineeimatipotrebedasekune Bogom,jerzaklinjanjeBogomnaruavastrahopotovanjepremaBoguispadausatanska dela.[30] Mojsijevzakonjeustanovioosvetu:zlosevraaloistimzlom;Gospodjezabranioosvetu. OrujekojejeGospoddaoprotivzlazovesesmirenje.Ajavamkaemdaseneprotivitezlu, nego ako te ko udari podesnom obrazu tvom, okreni mu idrugi. I koji hoe da se sudi s tobomi kouljutvojudauzme,podajmuihaljinu.[31] Gospod nam je ostavio zavetanje da ljubimo neprijatelje svoje, i za nalaenje te ljubavi zapovediodablagoslovimoonekojinaskunu,dainimodobroonimakojinasmrze,ida se molimo za one koji nas vreaju i gone.[32] Ljubav prema neprijateljima donosi srcu punouljubavi.Utakvomsrcuuoptenemamestazazlo,ionosvojomblagoupostaje slino sveblagom Bogu. U to divno moralno stanje apostol poziva hriane kada govori: Obucite se, dakpe, kao izabranici Boiji, sveti i ljubnjeni, u milosre, dobrotu, smirenoumlje, krotost,dugotrpeljivost.Podnoseijedandrugoga,iopratajuijedandrugomeakokoimatubuna koga; kao to Hristos oprosti vama, tako i vi.[33] Kroz savrenu ljubav prema blinjem postajemo sinovi Boiji,[34] to jest blagodat Svetog Duha privlai se u srce, i u njega se izlivasvesvetaljubavpremaBogu. Srce zaraeno zlobom i nesposobno za ljubav prema neprijatelju, ljubav zapoveenu u Jevanelju, treba da leimo onim sredstvima na koja je Gospod ukazao: da se obavezno 386

molimozaneprijatelje,daihninakojinainnevreamo,nekudimo,dagovorimoonjima dobro, da im, po mogunosti, inimo dobro. Takva dela gase mrnju razbuktalu u srcu, obuzdavajujeiznatnooslabljuju.AlizlobupotpunoiskorenjujedejstvoBoijeblagodati. Ako dajemo milostinju, Gospod je zapovedio da je dajemo u tajnosti; ako se predajemo molitvi,zapovediojedasemolimouosamizatvorenekleti;akopostimo,zapovediojeda skrivamosvojpost.[35]JediniciljzbogkojeginimotevrlinemoradabudeutaanjeBogu, korist blinjeg i sopstvene due. Nae duhovno blago mora da bude sakriveno i od ljudskihoiju,aliiodnaevlastiteljevice.[36] Pohvalakojunamupuujudrugikradenaevrlinekadaihizvravamojavno,kadaihne skrivamo tako se neprimetno povlaimo prema ovekougaanju, lukavstvu, licemerju. Uzrok toga je ozleda koju nam je naneo greh, dakle bolesno stanje nae due. Kao to zdravo telo treba uvati od vetra, hladnoe, raznih jela i pia, tako i zdravu duu treba uvati od mnogo ega. Dok titimo nae vrline od ozleda, iji su uzrok ljudske pohvale, moramo da uvamo vrline i od zla u nama, te nae levice, ne smemo da se predamo slavoljubivimmislimaimatanjima,slavoljubivojradostiislavoljubivimnasladama,koje sejavljajuunamaimizvrimovrlinu,injenplodotimajuodnas. Gospod nam je zapovedio da naim blinjima opratamo njihova sagreenja: Jer ako oprostiteljudimasreenjanjihova,oprostieivamaOtacvanebeski.Akolineoprostiteljudima streenjanjihova,niOtacvaneeoprostitivamasagreenjavaa[37].IzovihreiGospodnjih sam po sebi sledi zakljuak: pouzdan znak da su nam oproteni gresi je kada osetimo u svom srcuda smo stvarno oprostili blinjima sva njihova sagreenja protiv nas. U takvo stanjenasdovodi,imoedanasdovede,jedinoblagodatBoija.OnojedarBoiji.Dokse neudostojimotogdara,miemo,pozavetanjusamogGospoda,presvakenaemolitve preispitivati svoju savest, i, ako naemo u njoj zlopamenje, iskorenjivaemo ga gorepomenutim sredstvima: moliemo se za neprijatelje i blagosloviti ih.[38] Kad god se setimo naeg neprijatelja, ne dopustimo sebi nikakvu pomisao o njemu osim molitve i blagoslova. SvojimnajbliimuenicimaisledbenicimaGospodjezapovediodanebudugramzivi.Ne sabirajtesebiblahanazemlji.[39]Prodajtetoimateidajtemilostinju;nainitesebikesekojenee ovetati,riznicunanebesimakojaseneeisprazniti,gdjeselopovnepribliava,nitimoljackvari. Jergdjejeblagovaeondjeebitiisrcevae.[40]Dabismosticaliljubavpremaduhovnomi nebeskom, moramo odbaciti ljubav prema zemaljskom; da bismo zavoleli otadbinu, moramoodbacitibolesnuljubavpremazemljiizgnanstva. Gospodjezapovediodauvamoum,nootojzapovestiljudiobinonevoderauna,ak neznajudaonapostoji,dajeneophodnaiposebnovana.[41]NoGospodjenazvaoum okomdue,iondaobjavio:Ako,dakle,okotvojebudezdravo,isvetijelotvojebiesvijetlo;akoli oko tvoje bude kvarno, i tijelo e tvoje biti tamno.[42] Telom je ovde nazvan ivot. Osnovno svojstvo ivota zavisi od naina miljenja koji krmani ivotom. Mi zadobijamo pravilan 387

nainmiljenjasamoakojenaumzdrav,celovitilijednostavan,akopotpunoslediIstinu i ne doputa sebi da primi nikakvu primesu lai. Drugim reima: zdravim moemo da nazovemo jedino onaj um koji uz pomo i dejstvo Svetog Duha potpuno i nepokolebivo sledi Hristovo uenje. Vee ili manje odstupanje od Hristovog uenja otkriva veu ili manjubolestuma,kojijeizgubiojednostavnostidopustiosebikomplikovanost.Potpuno odstupanje uma od Hristovog uenja ujedno je i smrt uma. Tada smatramo da se ta svetlost ugasila, da je prestala da bude svetlost, da je postala tama. ovekova delatnost potpunozavisiodstanjaukomesenalazinjegovum:delatnostkojaproizilaziizzdravog uma potpuno je utodna Bogu; delatnost proistekla iz uma koji je dopustio sebi primese delom je bogougodna, a delom protivna Bogu; delatnost uma koji je odbacio Hristovo uenjeipostaopomraenuenjemlaipotpunojenepotrebnaigadna.Akoje,dakle,svjetlost kojajeutebitama,kolikajetektama.[43] Gospod je zapovedio da ne brinemo o nevanom, da nas to ne bi rasejavalo i slabilo sutinskivanostaranjeozadobijanjuCarstvanebeskog.[44]Brigaonevanomnijenita drugodobolestdue,izraznjenogneverovanja.UpravozatoGospodjerekao:Malovjerni! Ne brinite se duom svojom, ta ete jesti, ili ta ete piti; niti tijelom svojim u ta ete se odjenuti.[45]ZamrziBogumrskulenjost,zavoliBoguomiljenirad,alisvojuduuneslabi praznombrigom,uvekbeskorisnominepotrebnom.Dabitibiovrstduomirevnostanu delu Boijem, u delu svog spasenja, Gospod je obeao da e ti svojom svemoguom desnicom, to jest svojim boanskim promislom, dodati sve to ti je potrebno za prolazni ivot.[46] Gospodjezabranioidaosuujemoblinje,idaimsudimo,[47]akonemaprekepotrebeza donoenjem pravilnog suda radi svoje i drutvene koristi. Pravilan sud je pretenije u Zakonu,[48] kae Gospod; bez takvog suda dobro ne moe biti razdvojeno od zla, naa delatnostnemoebitipravilnaiugodnaBogu.Takavsudseretkosreemeuljudima;no sudom i suenjem, koje je Gospod zabranio, oni se bave neprestano. Zato? Zato to uopte ne paze na sebe, zato to su zaboravili svoj greh, zato to su potpuno zanemarili pokajanje,zatotosuuobraeniigordi.Gospodjedoaonazedovudaspasegrenike,i zatoseodsvihljudineizostavnotraidapriznajudasugreni;suditiblinjimaiosuivati blinjeznaiodbacivatitopriznanjeisvojevoljnopripisivatisebinesvojstvenupravednost; upravoiznjenastajesuenjeiosuivanje:zatojelicemernajprikladnijeimezasvakogkoji sudiiosuujeblinje.[49] Gospodjezapovediodaseusvakodoba,tojestveomaesto,neprestanomolimo.NijeOn rekao da se jednokratno pomolimo, pa da onda prestanemo da se molimo: Gospod je zapovediodasemolimouporno,neumorno,auzzapovestdasemolimodaojeiobeanje da e usliiti i ispuniti molitvu.[50] Itite, idae vam se; traite, i nai ete; kucajte, i otvorie vam se. Jer svaki koji ite, prima; i koji trai, nalazi; i koji kuca, otvorie mu se.[51] Iskaemo strpljivoiuporno,odriuisesvojevoljeisvograzuma,preputajuisvesvetojvoljiBoijoj ivreme,inainispunjenja,isamoispunjenjetogazatasmomolili.Ineemosepostideti: 388

A zar Bog nee odbraniti izabranike svoje koji mu vapiju dan i no, i zar e oklijevati?[52] zar nekomislidaezakasnitidaispuninjihovemolitve?DanononivapajizabranihGospodu izobraavanjihovustalnu,neumornu,upornumolitvu. Poposledicamamolitve,kojekaonjenuspeanzavretakdolazeodBoga,moeseimora zakljuivati o njenim predmetima. Jevanelist Luka govori da e Bog odbraniti izabranike svoje,tojestoslobodieihizrobovanjaukomenasdrenaestrastiidemoni.Jevanelist MarkogovoridaeOtacvanebeskidatidobraonimakojimuitu[53]Todobrookonevidje,i uho ne u, iusrce ovjeku nedoe.[54] Opetjevanelist Lukagovoridae Otac va nebeski datiDuhaSvetogaonimakojiituodnjega.[55]Predmetinaemolitvemorajubitiduhovnii veni, a ne prolazni i materijalni. Osnovna i prva molitva mora da se sastoji iz traenja oprotajagrehova.[56] Podiui naska ispunjenjudobrote, izgoneiiz nas zlo, Gospod,kojijezapovedio da ne sudimo blinjima i da ne osuujemo blinje, da oprostimo blinjima sva njihova sagreenja, unosi u Zakon i ovo: Sve, dakle, to hoete da ine vama njudi, tako inite i vi njima.[57]Mivolimodasunaiblinjipopustljivipremanaimslabostimainedostacima, da velikoduno podnose od nas uvrede i ponienja, da nam ine sve mogue usluge i pomoibudimozatoimitakvipremablinjima.Tadaemodostiipotpunudobrotu,a saobraznonjojposebnusiludobieinaamolitva;njenasilauvekjeupravoonolikakolika je i naa dobrota. Opratajte i oprostie vam se; dajite i dae vam se; mjeru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu dae vam u naruje vae. Jer kakvom mjerom mjerite onakvom e vam mjeriti[58]milostiviiumilostisvojojpravedniBog. Uitenauskavrata;jersuirokavrataiirokputtovodeupropast,imnogoihimakojinjime idu.[59]irokavrataiirokputtojedelatnostpovoljiirazumunaepaleprirode.Uska vrata to je delatnost po jevanelskim zapovestima. Jednako gledajui na sadanjost i budunost, Gospod je video da e malo ljudi slediti Njegovu svetu volju, otkrivenu u jevanelskimzapovestima,daevievoletidaugaajusebinegotojvolji,izatojerekao da uska vrata i tijesan put vode u ivot, i malo ih je koji ih nalaze.[60] Bodrei i teei svoje sledbenike, On dopunjuje: Ne boj se, malo stado,jer bi vonja Oca vaega da vam dade Carstvo.[61] Gospod je zapovedio da provodimo trezven ivot, da neprestano straimo nad sobom i pazimo na sebe zato to, s jedne strane, ne znamo as Hristovog dolaska, a ni as nae smrti, as u kome emo biti pozvani na sud BoiM, ne znamo kakvo iskuenje i kakva nevoljamoguneoekivanodaiskrsnuisruesenanas;sadrugestrane,neznamokakva grenastrastmoedasepojaviunaojpalojprirodi,kakvuzaseduikakvumreumogu da nam postave demoni, uvek budni neprijatelji naeg spasenja. Neka budu bedra vaa opasanaisvjetiljkezapaljene.Avisliniljudimakojiekajugospodarasvojega,kadaesevratitisa svadbe da mu, im doe i kucne, odmah otvore.[62] A to vama govorim, svima govorim: Straite![63] 389

uvajtesezavetavaGospodlanihproroka,kojivamdolazeuodijeluovijem,aiznutrasu vuci grabljivci. Po plodovima njihovim poznaete ih.[64] Lani proroci su uvek lukavi, i zato Gospod zapoveda da se njih posebno uvamo, da prema njima budemo naroito oprezni.[65] Lani proroci se poznaju po svojim plodovima: po svom ivotu, po svojim delima, po posledicama njihove delatnosti. Neka te ne zanese krasnoreivost i slatkoreivostlicemera,njihovtihiglas,naizgledizrazkrotosti,smirenjailjubavi;nekate ne zanese onaj slatki osmeh koji igra na njihovim usnama i licu, ona ljubaznost i predusretljivost koja sija iz oiju: neka te ne sablazni ona pria koju oni veto putaju o sebi meu ljudima ona odobravanja, pohvale, zvuna imena kojima ih svet velia: paljivopogledajunjihoveplodove. O onima koji paze na uenje Jevanelja i nastoje da ispunjavajujevanelske zapovesti Gospod je rekao: To su oni koji, uvi rije, u dobrome i istom srcu dreje, i rod donose u trpljenju.[66] On je predskazao svojim uenicima mrnju, gonjenja i nevolje od sveta, obeao da e sam neumorno bdeti nad njima i tititi ih, zabranio bojaljivost i malodunost,izapovedio:Trpnjenjemsvojimspasavajteduesvoje.[67]Ustalnomuzdanjuu Bogatrebavelikodunotrpetinevoljeodstrasti,kojesejavljajuupalojprirodi,odbrae ljudi,odneprijateljademona,jer:Kopretrpidokraja,tajesespasti.[68] Vas koji ste u tekom ropstvu greha, pod vlau surovog, kamenosrdnog faraona, pod neprestanim i munim udarcima ljutih uvara, u pometnji koju zapodeva gordost sveta, vasprizivaSpasiteljnaduhovnuslobodu.HoditekmenigovoriOnsvikojisteumornii natovareniijauvasodmoriti.Uzmitejarammojnasebeinauiteseodmene;jersamjakrotaki smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim. Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako.[69] JaramibremeHristovotosujevanelskezapovesti.Onetraesamoportvovanje,izatosu nazvane jarmom, ali oslobaaju i oivljavaju duu, ispunjavajuje neiskazivim mirom i naslaivanjem, i zato su nazvane jarmom blagim i lakim. Svaka od njih miomirie krotou i smirenjem, prenosi te vrline izvriocu zapovesti. Navika ispunjavanja jevanelskih zapovesti ini da krotost i smirenje postaju svojstva due. Tada Boija blagodat uvodi u duu duhovnu krotost i duhovno smirenje dejstvom nadumnog mira Hristovog. Sve svoje zapovesti Gospod je spojio u dve najvee: u zapovest ljubavi prema Bogu i u zapovest ljubavi prema blinjem. Te zapovesti Gospod je izrazio ovako: uj Izrailju, GospodBognajeGospodjedini;iljubiGospodaBogasvojegasvimsrcemsvojim,isvomduom svojom, isvim umomsvojim, isvomsntom svojom.Ovojeprvazapovijest. Idruga jekao i ova: Ljubi blinjega svojega kao samoga sebe.[70] O ovim dvjema zapovijestima visi sav Zakon i Proroci[71] Kroz ispunjavanje ljubavi prema blinjemu ovek postaje sposoban za ljubav Boiju,austanjestremljenjacelimbiempremaBoguuznosimolitva. Kruna ispunjenja jevanelskih zapovesti je sjedinjenje oveka sa Bogom. Kada se Hristov uenikisceliodzlobepremablinjem,idejstvommolitveumaisrcaupravisvesileduei 390

telapremaBogu,tadaonljubiBoga.AkojimeneljubigovoriSpasiteljtogaeljubitiOtac moj;ijauGaljubitiijaviumusesam.Otacmojljubienjega;injemuemodoiiunjemuemo senastaniti.[72] Uslov da ostanemo u ljubavi Boijoj i u jedinstvu sa Bogom je da drimo jevanelske zapovesti.Naruimolinjih,ponitilismouslov:naruiteljseizbacujeizzagrljajaljubavii odlica Boijeg utamunajkrajnjuu oblaststrasti idemona.Ako zapovijesti moje odrite rekaojeGospodostaeteuljubavimojoj.Ostaniteumeni,ijauuvama.Koumenineostane, izbaciesenapolje.[73] Brao, izuimo svemogue i ivotvorne zapovesti velikog Boga naega, Sazdatelja i Iskupitelja;izuimoihdvostruko:uknjiziiivotom.UsvetomJevaneljuihitamo,aliih razumevamoonolikokolikoihizvravamonadelu. Povedimobitkuprotivnaepaleprirodekadaseonausprotiviipomahnita,potoneeli dasepokoriJevanelju.Neuplaimoseakotabitkabudetekaiuporna.Timeemose jo vie potruditi da odnesemo pobedu. Pobeda mora da usledi neizbeno: Gospod je bitku zapovedio, Gospod je obeao pobedu. Carstvo nebesko rekao je On s naporom se osvaja,ipodvinicigazadobijaju.[74]Amin. NAPOMENE: 1. Mt5,17. 2. Jn3,21. 3. Jn14,23. 4. Jn15,10. 5. Dap10,14iostalo;Flp3,5,6. 6. Mt21,3132. 7. Jn14,21,23 8. Jn6,63. 9. Mk1,15 10. Mt5,19. 11. Blagovesnik. 12. PrepodobniMarkoPodvinik,Slovo1,Opokajanju 391

13. Mt5,16. 14. Mt6,119;Lk21,17. 15. Blagovesnik. 16. 1Pt4,10,11. 17. 1Cam2,30. 18. Jn12,26. 19. Mt5,20. 20. Slovo4. 21. PrepodobniMarkoPodvinik,Ozakonuduhovnom,gl.32,Dobrotoljublje,tom1. 22. Mt5,21,22. 23. Mt5,23. 24. Pim12,18. 25. Mt5,27,28. 26. Mt5,29,30.Blagovesnik. 27. Mt5,31,32. 28. Mt19,49. 29. Mt19,11,12. 30. Mt5,3337.Blagovesnik. 31. Mt5,3840. 32. Mt5,44. 33. Kol3,12,13. 34. Mt5,45. 35. Mt6,18. 36. Mt6,3. 37. Mt6,14,15.

392

38. Mk11,25. 39. Mt6,19. 40. Lk12,3334. 41. Mt6.22.23iLk.11.3436. 42. Lk11.34. 43. Mt6,23. 44. Mt6,2434 45. Mt6,30,25. 46. Mt6,33. 47. Lk6,37iMt7.l. 48. Mt23,23. 49. Mt7,5. 50. Blagovesnik. 51. Mt7,7,8. 52. Lk18,7. 53. Mt7,11. 54. 1Kor2,9.PoobjanjenjuprepodobnogSimeonaNovogBogoslova.Slovo10. 55. Lk11,13. 56. SvetiIsakSirijski,Slovo55. 57. Mt7,12. 58. Lk6,37,38. 59. Mt7,13. 60. Mt7,14. 61. Lk12,32. 62. Lk12,35,36.

393

63. Mk13,37. 64. Mt7,15,16. 65. Blagovesnik. 66. Lk8,15. 67. Lk21,19. 68. Mt24,13. 69. Mt11,2830. 70. Mk12,2931. 71. Mt22,40. 72. Jn14,21,23. 73. Jn15,10,4,6. 74. Mt11,12. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OJEVANELSKIMBLAENSTVIMA[1] Ispunjenje jevanelskih zapovesti stvara u dui oseanja tua paloj prirodi, koja nisu po njenimzakonima.tojeroenoodDuha,duhje;[2]apotoHristovezapovestijesuDuh,[3] ondaioseanjakojaoneproizvodemorajubitiduhovna. Kojeoseanjeprvonastajeuduiodispunjenjajevanelskihzapovesti?Siromatvoduhom. im hrianin poeli da u svojim delatnostima, spoljanjim i unutranjim, izvrava jevanelske zapovesti, on uvia da je njegova priroda ozleena, da ustaje protiv Jevaneljaidamuseupornosuprotstavlja.

394

HrianinprisvetlostiJevaneljavidiusebipadoveanstva. To vienje prirodno raa smerno miljenje o sebi, nazvano u Jevanelju siromatvo duhom.[4] Siromatvoduhomjeblaenstvo,prvoujevanelskomporetku,prvouporetkuduhovnog napredovanja,prvoduhovnostanje,prvistepeniknalestviciblaenstava. Svako oseanje i stanje svojstveno obnovljenoj prirodi nuno ini i blaenstvo, jer predstavlja projavu u dui Carstva nebeskog, zalog spasenja, predoseanje venog blaenstva. OsiromatvuduhomsvetiDavidjerekao:rtvajeBoguduhskruen;srceskruenoiunieno Bogneeodbaciti.[5] Siromatvoduhomjesozasveduhovnertveisvespaljenice.Akoonenisuposoljenetom solju,Bogihneprima. Vienjesvogpadavejeblaenstvozapalogoveka. Akovidisvojpad,tisisposobandapriznaneophodnostspasenja,Spasiteljasposoban sidaivomverompoverujeuJevanelje.Takvostanjedarjeblagodati,dejstvoblagodati, njenplod,stogaiblaenstvo. Siromanomejesvojstvenodasealostizbogsiromatvasvoga. Siromatvoduhomraablaenstvokojesledizanjim:pla. PlajepobonaalostverneduekojagledauogledaloJevaneljaividiutomogledalu bezbrojnemrljesvogagreha. Takvaduaperesvojemrljesvetomvodomsuzama;oriemrljesvetomalou. Neiskazana uteha, neiskazana lakoa izliva se u srce posle prolivanja spasonosnih suza zboggrehova,zbogpadasuzakojenastajuzbogoseanjasiromatvaduhom. Ako ovde, na zemlji, poboni pla donosi takvu, ni sa im uporedivu duhovnu utehu, kakvoetekblaenstvoonpripremitiubuduemveku? OonimakojipobonoplauHristosjerekao:Blaenikojiplau.[6] Uiniosigreh?Prolijsuze. Ako si zauzet dubokim razmatranjem samog sebe, ako vidi da si opoganio sebe nebrojenim gresima, ako priznaje da si dostojan venih muka, i ve sebe oplakuje kao osuenika na vene muke, onda ti malo vidi ili uopte ne vidi nedostatke u blinjem, lakoprataonenedostatkekojevidi,rado,odsrcapratasveuvredeiponiavanja. 395

Stanjedueukomesuiznjeuklonjenignev,mrnja,zlopamenjeiosuivanjejestenovo blaenstvo:imemujekrotost. BlaenikrotkiobjaviojeSpasiteljjerenaslijeditizemlju.[7] Kakvajetozemlja?...Posleovekovogpada,BogjenazvaozemljomAdama,auAdamuje nazvaozemljomimene:Prahsiiuprahesevratiti.[8] Potosamzemlja,jasamujednolienivlastinadtomzemljom:otimajujeodmenerazne strasti, naroito luuti gnev, kome se, protivno mojoj volji, strasno predajem; lien sam celokupne vlasti nad sobom. Krotost mi vraa tu vlast, omoguuje mi da vladam mojim nasleem, mojom zemljom, samim sobom, mojim telom, mojom krvlju,mojim porivima. Krotkienasleditizemlju,iuivaeumnotvumira.[9] Kad ponovo ovladam zemljom, poinjem da elim nebo: ulazim u novo stanje, koje blagodatureujezamene,unovoblaenstvo,postajemgladaniedanpravde[10]Boije,a nebesadrajneoveijepravde. BoanskapravdaotkrilaseoveanstvuuBoijojmilosti,izapovedilanamdapostanemo sliniBoguposredstvomsavrenemilosti,[11]nenekomdrugomvrlinom. Milost nikoga ne osuuje, voli neprijatelje, daje ivot za prijatelje, ini oveka slinim Bogu.Tostanjejeopetblaenstvo.[12] Srcepunomilostinemoeimatinikakvepomisliozlu;svenjegovepomislisublagost. Tosrceukomeserazvijasamodobrojesteistosrce,sposobnodavidiBoga.Blaeniistim srcem,jereBogavidjeti.[13] taznai:istosrce?upitalisujednogvelikoguiteljamonaha.Onjeodgovorio:Srce koje,kaoisamogBoga,pokreebezmernooseanjemilostipremasvemustvorenome.[14] U isto srce silazi mir Boiji, sjedinjuje do tada razdvojene um, duu i telo, presazdaje oveka,inigapotomkomNovogAdama. Mir Boiji je cilj ivota svetitelja Boijih: posredstvom svetog mira hrianin se, preavi poljepokajanja,mirisaBogom,sasvimokolnostima,sasvimblinjima,sasamimsobom; onpostajesinBoijipoblagodati.[15] MirBoijiuvekpratioitoprisustvoSvetogDuhauoveku;tanije,mirBoijijeuinak, plodSvetogDuha. Ako nalazi u sebi mir Boiji, onda si sposoban za preostala blaenstva: za dobroduno trpljenje,zaradosnotrpljenjesramoenja,kleveta,izgnanstavaiostalihnevolja.

396

Ako nalazimirBoiji,onda se neplaispoljanjih talasa:na vagitvogsrcablagodatna utehaunitilajesvuvrednostzemaljskivelikogisladosnog,svuteinuzemaljskihnevolja igorina. Razgledaj velianstvenu duhovnu lestvicu jevanelskih blaenstava, razgledaj svaki stupanj.Dobrojebitinavisinitelestvice;nouistinujeblaenionajkojisenalazimakarna prvomstepeniku. Na toj lestvici skokovi nisu mogui: neizostavno se mora prelaziti sa stepenika na stepenik. Boijablagodatvodiponjima:onauzvodiovekanasledeistepenik,alineondakadaon udostojisebetoga,negokadaonasmatradajedostojan. Dostojniuzvienjasusmireni. Ne ini sam sebi blaenstva: gorda i glupa uobraenost moe da naini za oveka takvo blaenstvo,ionoetecelogivotaobmanjivati,lagatiliitiistinskogblaganazemljiina nebu. Itisiromatvoduhom.Dozvoljenojeihvalevrednodaitetoblaenstvo.Onojeosnova, donosilac svih ostalih blaenstava. Kada se ta osnova zaljulja, tada se i onaj sa najvieg stepenikaduhovnognapredovanjasurvava,estorazbijaigine. SiromatvoduhomsezadobijaizuavanjemJevanelja,ispunjavanjemnjegovihzapovesti, sravnjivanjem svojih dejstava i svojstava sa jevanelskim zapovestima, primoravanjem svog srca na velikoduno podnoenje uvreda, prekorevanjem samog sebe, molitvom za dobijanjeskruenogismirenogsrca. Gorde molitve Bog odbacuje, nepotrebne ne ispunjava no kada delo Njegovo moli od Njegadarsutinskikoristanineophodan,Ontajdaraljeizsvojihriznicaukojimanema oskudice. Siromatvoduhomjesutinskikoristan,ovekuprekopotrebniduhovnidarodBoga.Amin. NAPOMENE: 1. Preuzeto iz otakih dela, prvenstveno iz prve knjige svetog muenika Petra Damaskina,Dobrotoljublje,tom3. 2. Jn3,6. 3. Jn6,63.

397

4. Mt5,3. 5. Ps50,19. 6. Mt5,4. 7. Mt5,5. 8. Post3,19. 9. Ps36,11. 10. Mt5,6. 11. Mt5,48. 12. Mt5,7. 13. Mt5,8. 14. PrepodobniIsakSirijski,Slovo48. 15. Mt5,9. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI ODNOSHRIANINAPREMASVOJIMSTRASTIMA Jedan veliki podvinik je rekao: Treba trpeti svoje nedostatke isto onako kako trpimo nedostatkedrugih,ibitiblagpremasvojojduiunjenimnemoimainesavrenostima.No to ne znai da se treba preputati nemaru: treba se usrdno brinuti o ispravljanju i usavravanjusebe.[1] Nezbunjujse,neupadajunedoumicurekaojejedansvetiotackadaprimetidau tebi dejstvuje neka strast. Kada se strast pojavi, tada deluj protiv nje, staraj se da je obuzdaiiskorenismirenjemimolitvom.[2]

398

Zbunjenostinedoumicaunastupudejstvastrasti dokazujudaovek nijepoznao samog sebe.[3] UzsvetlostreiBoijerazmotrimonaodnospremanaimstrastimaislabostimadabismo steklipravilnomiljenjeosebiinaosnovutogapravilnoupravljalisobom. oveksezainjeubezakonjima,raaseugresima:[4]dakle,strastiiligrenebolestiduei telasvojstvenesunaojpalojprirodi. Strasti su protivprirodne naoj neporonoj, dakle prvostvorenoj prirodi; strasti su protivprirodneiobnovljenojprirodi;onesuprirodnepalojprirodi.Takosusvakojtelesnoj bolesti prirodna svojstva te bolesti; tako su bolesti i smrt prirodni naem telu koje je izgubilo besmrtnost i svojstva besmrtnosti. Do pada besmrtnost je bila prirodna naem telubolestismrtbilesuneprirodne. Drugimreima,strastisugreh,unajiremsmisluterei.Kadaapostolgovoriogrijehukoji ivi u meni,[5] on pod reju greh razume zlo, koje je kao zaraza zahvatilo celokupnu oveijuprirodu,razumestrasti.Tostanjenazivatakoetjelesnim[6]ismru.[7] ovek nije mogao da se protivi strastimauak i da je hteo, sve dotle dok Gospod nije iskupionarod:onesuganasilnozanele,onesuimalevlastnadnjimprotivnjegovevolje. Posredstvom svetog krtenja hrianin zbacuje sa sebe jaram strasti; on dobija snagu i mogunost da se suprotstavlja strastima, da ih satire.[8] No i iskupljenom oveku, obnovljenomoveku,nastanjenomuduhovnomrajuuCrkvidatajesloboda:posvojoj slobodnoj volji on moe ili da se protivi strastima i pobedi ih, ili da im se pokorava i potinjava.Takojeiuulnomrajudatobilonaslobodnuvoljuprvosazdanomovekuili dasepovinujezapovestiBoijojilidajeprestupi. Svaki otpor pruen strasti slabi strast; stalno pruanje otpora rui strast. Svaka ljubav premastrastijaasamustrast,stalnaljubavpremastrastidovodidotledaljubiteljstrasti postajerobstrasti. Hrianin mora da se suprotstavlja strastima do raspinjanja tijela sa strastima i eljama;[9] izabrani duhovni borci moraju da se suprotstavljaju do prolivanja krvi: daj krv i primi Duh.[10]Samoonajkojipostradatijelom,prestaojedagrijei.[11]Toznai:samoonajkojise zlopatitelomuvoljnimilinevoljnimpodvizima,sposobanjedasesuprotstavljagrenim eljamatela,daihuguiiugasiusebi.Akotelovodibriguipazikakoesebidapriuti raznenasladeiugaanja,ondajeonostanstrasti. ZanasstradaliiraspetiBogoovektraiodsvojihuenikaisledbenikadaseugledajuna Njegovastradanja,dartvujusveprolaznoradivenog,propadljivoradinepropadljivog, dabuduueniciisledbeniciBogoovekasamimivotom.

399

Podvigjesteprekopotrebanhrianinu,alipodvigneoslobaahrianinaodvlastistrasti: oslobaagadesnicaSvevinjeg,oslobaagablagodatSvetogDuha. Obuzdavanje i umrtvljavanje tela, trudovi pobonosti i pomno dranje jevanelskih zapovesti donose hrianinu istinsko smirenje. Istinsko smirenje sastoji se u potpunom odbacivanju samoga sebe, u potpunoj predanosti Bogu, u neprestanom sluenju Bogu. TakvosmirenjeprivlaiBoijublagodatuduu.Boijablagodatosenjujeduu,predajejoj duhovnooseanje,itakostrasti,tatelesnaigrenaoseanjaisklonosti,ostajuprazne.[12] Za telesnog oveka strasti su izvor zadovoljstva, a za duhovnog oveka one su teke, mune i izazivaju u njemu najvee gaenje. im se strast pojavi, im se i najmanje podigne,onbeiodnjekaoodgrabljive,ljutezveri,kaoodubice,beipodokriljemolitve, podokriljejevanelskoguenja,podokriljeBoije. Duaneobraenajevanelskimzapovestimaiteloneobraenotrudovimapobonostinisu sposobnidabuduhramBoijeblagodati,hramSvetogDuha. Sutinapodvigasastojiseuispunjenjuzapovesti.Akoneobuzdavasvojetelotrudovima, postom, bdenjem, molitvenim stajanjima, ako, stoga, preputa telesnom mudrovanju da vladaunjemu,akousebihraniipodravastrasti,ondatinemoedapostaneizvrilac zapovesti. Smrt, jedino smrt potpuno oslobaa od uticaja greha, ak i svetitelje Boije. Bestidne su strasti:onemogudasepojaveiuovekunasamrti.akninasamrtinijenamdoputeno da prekinemo straenje nad sobom. Poveruj da u tvom telu nema strasti onda kada ga spusteugrob. Strastidoprinoseduhovnomnapredovanjuhrianinatimetoprebivajuunjemu,toga stalnoprimoravajudabudenastraiistalnopozivajunaborbu.PrepodobniMarkoVeliki je rekao da zlo, po premudrom ureenju Boijeg promisla, zlom namerom doprinosi dobru.[13] Grubiitekirvanjmeljepeninazrnaubrano,itimepenicuinispremnomdaseod nje peehleb. Teka borba protiv strasti melje ovekovo srce, mrvi njegov nadmeni duh, primoravagadapriznastanjepadatakotomuopitnootkrivatostanje,primoravagada priznaneophodnostiskupljenja,unitavanaduusebe,prenosisvunadunaIskupitelja. Treba verovati da je u prvorodnom grehu sadrano seme svih strasti, da se raamo sa sklonou prema svim vrstama greha: zato pojava i buenje bilo koje strasti ne treba da nasudikaonetoneobinoistrano. Uzavisnostiodsvojstavadueitela,oduticajaokolnosti,ujednomovekudelujeirazvija seposebnosnanojednastrast,udrugomdruga;ujednomejeposebnoprimetnanaroita sklonostkasrebroljublju,udrugomekajelu;jedansesavpredaotelesnimeljama,drugi 400

arko eli sujetne poasti. Ko nije predao sebe nijednoj strasti, taj ne treba da misli da u njemunematestrasti:samonijebiloprilikedaseonaotkrije. Uvek moramo biti spremni da se suprotstavimo svim strastima. Naroito treba paziti na one strasti koje preovlauju, koje se ispoljavaju ee od drugih strasti i najvie uznemirujuoveka. Trebaznatidapostojiveomavelikarazlikaizmeustrastisvojstvenihpalojprirodiistrasti kojejesvakioveksamidobrovoljnoprihvatio.Drugesuneuporedivojaeodprvih.No pokajanje, taj svemoni lek, dobijen od svemogueg lekara Boga, isceljuje oveka koji dobrovoljnoizakonitouzimatajlek,isceljujegapotpunoodsvakebolestitj.greha. Nekestrastisamosupoetakiuzrokdrugihstrasti;takvesu:prekomernouzimanjehrane, razneenost, razveseljavanje, rasko, srebroljublje, slavoljublje, neverovanje. Njihove posledice su: sladostrae, tuga, gnev, zlopamenje, zavist, gordost, zaboravljanje Boga, naputanjevrlinskogivota. U duhovnom podvigu treba se pre svega naoruati protiv poetnih strasti: njihove posledicebieunitavanesameposebi.Akosiseodrekaotelesnihnaslada,ljudskeslave, rasejanog ivota, onda se nee predavati gnevu i tuzi, nee te obuzeti ni gordost, ni zavist; nesmetano e hoditi putem zapovesti Boijih ka spasenju, ka velikom bogopoznanju,dostupnomjedinoonimaistogsrca. Voa svih strasti je neverovanje. Ono otvara ulaz u duu i srebroljublju, i astoljublju, i neistimeljama,ignevu,ituzi,iispunjenjuzalaoaju. Voaivratasvihistinskihhrianskihvrlinajevera. Strasti ive tajno u ljudima koji provode rasejan, neusredsreen ivot; oni ih najee zadovoljavaju,najeeopravdavaju,estosmatrajunajistijim,najuzvienijimvrlinama. IstinskihrianinkojistalnopazinasebeipouavaseuzakonuGospodnjemdanino, kojisestaradapotpunorevnosnoispunjavajevanelskezapovestijedinimoedauvidi svoje strasti. to se vie oiuje i napreduje, tim se vie strasti razotkrivaju pred njim. Posle svega, pred oima uma, kojeg je Jevanelje iscelilo, otkriva se strana provalija oveijegpada.Hrianinvidiusebipadoveanstvazatotovidisvojestrasti.Strastisu znakgrene,smrtonosnebolestikojajepogodilacelokupnooveanstvo. U kakav poloaj dovodi hrianina vienje svojih strasti, svoga pada? Dovodi ga u pla zbog sebe, u gorki, neuteni pla. Nikakva zemaljska radost ne moe da zaustavi, da prekine taj pla. Jedino ga Boija blagodat zaustavlja povremeno, i prua ojaenom i rastrzanomsrcunaduuspasenje,duhovnoumirenjeinebeskonaslaivanje,kojiizviruiz miraHristovog.

401

U kakav poloaj dovodi hrianina u njemu otkriveno dejstvo strasti? Ono ga pokree u otru bitku protiv strasti. Podvinik Hristov udvostruuje svoje molitve, svoj post, svoja bdenja, svoja kleanja, i, pokazujui umno svoju nesreu Bogu, poinje da moli posredstvom neiskazane skruenosti i bolesti srca za pomilovanje. A ja govori boanstveniDavidkadamionidosaivahu,odevahseuvreu(alosti)ipostomsmirivahduu moju,imolitvamojaunedramojavratiese.Plauiisetujui,takosesmirivah.[14] imeseotkrivajustrasti?Pomislima,matanjimaigrenimoseanjima.Pomisliimatanja ponekadsenajednomotkrijuumu,aponekadmuse,kaolopov,prikradaju;slinoovome nastajuioseanjausrcuitelu.Grenepomisli,matanjaioseanjavukuovekauinjenje greha na delu, ili, u najmanju ruku, u naslaivanje i robovanje grenim pomislima, matanjima,oseanjima,uinjenjegrehaumislimaioseanjima. Podvinik Hristov je duan da se odrekne injenja greha delom, ali i injenja greha u mislima i oseanjima. Naslaivanje u strasti, izvravanje nezakonitih zahteva i predloga njenih tajnih duevnih pobuda jaa samu strast. Strast ispunjena na samom delu, kao i strastukorenjenauduu,jerjeunjojdugonalazilaihranuiblagonaklonost,dobijavlast nad ovekom. Potrebno je mnogo vremena, potreban je krvavi podvig, potrebna je posebna milost Boija, naroita pomo Boija da bi se zbacio jaram strasti, dobrovoljno prihvaene strasti, koja je dobila vlast nad ovekom ili zbog ovekovog pada u smrtni greh, ili zbog nedoputenog, svojevoljnog naslaivanja u grehu u skrivenom duevnom stanuposveenomHristu. Nemoguejedasestrastikojeiveuovekuneispoljavajuunjegovimpomislima,reima i delanjima. Ta ispoljavanja strasti, praena bilo kakvim zanosom, nazivamo i smatramo padovima[15]natrkalituistinskoghrianskogpodvinitva,kojestremikasavrenstvu. Oniseisceljujuneodlonimpokajanjem. Takvi padovi su neodvojivo svojstvo nemoi starog Adama, tj. ovekove prirode, pale i zaraene grehom. Naroito podvinik poetnik ne moe da se ne predaje grenim pomislima, matanjima i oseanjima; on ne moe da ne sagrei grenim mislima, matanjimaioseanjima;onnemoedanesagreirejuisamimdelom.Tasagreenjase isceljujuneodlonimpokajanjem. Nijeovdereopadovimausmrtnegrehoveiodobrovoljnoodabranomgrenomivotu, kojijesavpad:ovdegovorimoolakimpadovimazbogslabosti,ooprostivimpadovima, kojihsenisamipravednicinisupotpunooslobodili. Pismosvedoi:Akoisedamputapadnepravednik,opetustane[16]krozpokajanje.Saobrazno oienjuposredstvompokajanjasmanjujuseizanosi,noujednoonipostajuprefinjeniji, neprimetniji,ponekadsablanjujuiobmanjujuljudeispunjeneBoijomblagodau.[17]Ti zanosi uvaju od preuznoenja, slue kao uzrok smirenja, zadravaju na spasonosnom panjakupokajanja.[18] 402

Kada promatramo sebe iz takvog poznavanja sebe i otkrijemo da u nama deluje strast, moramouvatiduevnimir,nesmemonikakopadatiuzbunjenost,nipadatiduhom,ni dolazitiunedoumicu.Ponekadjetodelovanjeslabo,aponekadveomasnano.Hrabrose suprotstavimostrastima. Nee one prestati da ustaju i napadaju na nas do groba! Pripremimo se da im se suprotstavljamo do kraja ivota, vrsto uvereni da ne moemo biti stalni pobednici nad strastima, da zbog prirodne nunosti moramo prihvatati i nevoljne poraze, da sami ti porazidoprinosenapredovanjukadaunamapodravajuipojaavajupokajanjeismirenje kaoplodpokajanja. Ne verujmo naim pobedama nad strastima, ne ushiujmo se tim pobedama. Strasti su, bakaoinjihovaoruademoni,lukave:onesepretvarajudasupobeenedabismose pogordiliidabizbognaegpreuznoenjapobedanadnamabilalakaiodlunija. Pripremimo se da i na nae pobede i na nae poraze jednako gledamo: hrabro, hladnokrvno,nepristrasno. Predaosisepotpunogrenimmatanjima,nasladiosisegrenimpomislima,izgovoriosi praznu, bezumnu reenicu, uzeo si mnogo hrane, ili uinio ta drugo slino ovome? Ne padajuzabunu,nebudimaloduac,nemojdodavatitetunatetu.[19]Pokajseneodlono predpoznavaocemsrcaBogom,nastojdaseispraviiusavri,uveriseuneophodnost najstroegnadzoranadsobom,i,uvajuiduevnimir,snanoi nepopustljivonastavljaj daidesvojimduhovnimputem. Nae spasenje je na Bog, a ne naa dela. Delima vere, to jest ispunjenjem jevanelskih zapovesti,midokazujemoistinunaevereinauvernostBogu. Ne obraaj panju napomislilanogsmirenja, koje,zbogtvojezanetosti strastima i tvog pada,izazivajuutebioseajdasizauvekrazljutiosvogaBoga,dajeBogokrenuosvojelice od tebe, da te je ostavio, zaboravio. Poznaj izvor tih pomisli po njihovim plodovima. Njihovi plodovi su: uninije, oslabljenost u duhovnom podvigu, a esto i ostavljanje podvigazauvekilinadugo. Ako je ljudima dostupno znanje da svakom podviniku na dugom i veoma tekom popritu duhovnog podviga neizbeno predstoje i pobede i porazi, da nije mogue da naa ogranienost, slabost, grenost ne doe do izraaja, tim vie zna to Sazdatelj na i ustanovitelj podviga Bog. Sa milou gleda On na spoticanja svoga podvinika, i za velikodunupostojanostivernostpripremamuvenacpravde,pobede,slave. Kako je eljena istota srca i tela! Njome gleda Bog.[20] Ta istota se zadobija stalnim i veoma tekim podvigom protiv neistote. Da bi se otpoeo podvig protiv neistote, neophodno je da se ona otkrije pred oima uma. Ona se otkriva kroz telesne pomisli, matanja,oseanja.Akosenikadanisiborioprotivneistote,akojenepoznajeismatra 403

da si ist, onda se nalazi u najopasnijoj samoobmani, podesan si da se neoekivano za samogsebestropotauprovalijusmrtnihgrehova:neistotajebitnaosobinapaleprirode, aistotajedarblagodatiBoijeizadobijasepravilnimtrudomienjemsebe. Treba znati da postoji veoma velika razlika izmeu greha koji inimo namerno, zbog naklonjenostipremagrehu,igrehakojiinimozbogzanosaislabosti,uzblagonaklonost daugaamoBogu.Provoditigreniivot,provoditiivotzadovoljavajuisvesvojeelje, svesvojestrastinijenimaloistotoispoticatisezbogslabosti,ogranienosti,zboggrene zaraze,hodeiputemBoijim. Opasnojepreuranjenobestrae!Opasnojepreuranjenodobijanjenaslaivanjablagodau Boijom.Natprirodnidarovimogudaupropastepodvinika,nenauenog,zbogsopstvene nemoi, na padove, neiskusnog u ivotu, nevetog u borbi protiv grenih pomisli, neupoznatogdetaljnosalukavstvomizlobomdemona,saprevrtljivouoveijeprirode. ovekujedataslobodadaodaberedobroilizlo;makaribiosasudBoijeblagodati,ovek moe da zloupotrebi samu Boiju blagodat. Zbog nje on moe da se preuznosi nad blinjima;zbognjemoedaponedaseuzdasamousebe.Posledicauzdanjasamousebe obino je nemarnost, slabljenje u podvigu, ostavljanje podviga. Za nemarom najednom pomahnitalo ustaju telesne elje u dui i telu osveenih, odvlae kao podivljala bujica, bacajuuambisbludnihposrtanja,estousamuduevnusmrt. ovekoljubiviBog,kojihoedasesviljudispasuidadouupoznanjeistine,[21]dopustioje svojim sluiteljima, dopustio je ljubljenim svojim da se tokom celog svog zemaljskog stranstvovanjaboreprotivspoljanjihiunutranjihnevolja.Borbaprotivstrastiistradanja koji rastu iz te borbe neuporedivo je tea od svih iskuenja izvana. Muenje i podvig u koje hrianina uznosi nevidljiva, unutranja borba po svom znaenju uspinju se do podviga muenika. Daj krv i primi Duha, ponavljamo izreku otaca, koji su se opitno upoznali sa tom borbom. Jaram takvog podviga nose jedino revnosni izvrioci jevanelskihzapovesti,jedinoistinrsisluiteljiHrista.Krozispunjavanjezapovestiovek saznaje svoje slabosti, rekao je prepodobni Simeon.[22] Na poznanju i saznanju slabosti zasnivasecelokupnozdanjespasenja. udno! kae povrni pogled. Kroz ispunjavanje zapovesti ovek saznaje svoje slabosti!tosureiopita.JedinorevnosnoispunjavanjeHristovihzapovestiomoguava ovekudazapazimnotvosvojihstrasti;jedinorevnosnoispunjavanjeHristovihzapovesti omoguavaovekudaseuveridajestariAdambiopotpunonemoanzadelatnostnovog, dajeopravdanoodreenjeiznetouduhovnomzakonu,odreenjedajemilosreHristovo jedinotomoedaispunitajzakon.[23] U svemoguoj desnici promisla sam greh koji ivi u oveku, i koji je zahvatio celo njegovobie,svedelovedueiteladoprinosinjegovomnapredovanju,akotajovekjeste istinskihrianin. 404

Siromatvo duhom, saznanje da smo pali, saznanje da imamo preku potrebu za Iskupiteljem, stremljenje celokupnog bia da ispoveda onoga koji nas je iskupio, Sina BoijegiBoga,GospodanaegIsusaHristatosuplodoviborbeprotivstrasti.Tiplodovi suzalogvenogblaenstva. Siromatvo duhom, pad oveanstva, ivo ispovedanje Iskupitelja nita od toga ne poznajesinovogaveka.Onfunkcioniekrozstrasti,smatradaimaobiljedobrihosobina, vidivrlineonilinitaneoekujenanebujernepomiljanikadaonebu,ilitamooekuje nagrade,kaodut,jernitaneznaojedinojvrlinikojadobijanagradunanebu.Tavrlinaje hrianstvo. IspunjavajuijevanelskezapovestislugaBoijisvevieivieotkrivasvojestrasti,idok blagodat Svetog Duha stvara u njemu blaena duhovna stanja, siromatvo duhom, pla, krotost,milost,celomudrenost,duhovnium,onsmatradajenajveigrenik,danijeuinio nikakvo dobro, da je krivac za mnoga sagreenja, da je dostojan venih muka u paklu ognjenomzbogneprestanognaruavanjaBoijihzapovesti. Videvi da duhovni plod u njima raste od borbe sa strastima, sveti oci nisu eleli da prekinutuborbu;elelisudaunjojtrpehrabro,velikoduno.[24]Oblaeni,vinistetraili drugosavrenstvodosavrenstvousmirenju;nistetrailinaduspasenjauneemusvome trailistejeuHristu.Gdenemasmirenja,tamonemahrianskihvrlina,agdejeistinsko smirenje, tamo su sve vrline u svoj njihovoj punoi; tamo je Hristos; tamo strasti i neprijatelj,tojestoruenjihovo,avo,neeuspetinadsluiteljemHristovim,isinbezakonja, greh,neeuspetidagazlostavlja.[25] Sledimostopeotaca,istiiemoupristanitevenogblaenstva.Amin. NAPOMENE: 1. Duhovnepoukebl.starcaSerafimaSarovskog,gl.10,Opodvizima,1844. 2. PrepodobniavaDorotej,Pouka13,Otrpljenjuiskuenja. 3. Isto. 4. Ps50,7. 5. Rim7,14;17,20. 6. Rim7,14;8,8. 7. Rim7,24;8,2. 8. PrepodobniavaDorotej,Pouka1,Oodbacivanjusveta. 405

9. Gal5,24. 10. etvrtaizrekaaveLongina,Nezaboravnakazivanja. 11. 1Pt4,1. 12. Sv.IsakSirijski,Slovo43. 13. Slovo4,gl.6. 14. Ps.34,13,14. 15. PrepodobniNilSorskinazivaihpadovimaumislima.Slovo3. 16. Pri24,16. 17. 1Dn21,1. 18. PrepodobniNilSorski,Slovo3. 19. StaracSerafim,glava10. 20. Mt5,8. 21. 1Tim2,4. 22. Bogoslovskeidelatnegpave,gl.4,Dobrotoljublje. 23. PrepodobniMarkoPodvinik,Ozakonuduhovnom,gl.32. 24. PrepodobniavaDorotej,Pouka13. 25. Ps88,23.

406

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OISTINSKOMILANOMSMIRENOUMLjU Nikodavasneobmanjujetobonjomponiznou,[1]rekaojesvetiapostolPavle. Istinsko smirenoumlje sastoji se u posluanju Hristu i u dranju iste misli koja je i u Hristu.[2] Istinskosmirenoumljejeduhovnoznanje.OnojedarBoiji;onojedejstvoBoijeblagodati uovekovomumuisrcu. Smirenoumlje moe biti i svojevoljno: njega gradi za sebe slavoljubiva dua, dua sablanjena i obmanuta lanim uenjem, dua koja zavarava samu sebe, koja ite lani svet, dua koja se potpuno ustremila prema zemaljskom napredovanju i zemaljskim nasladama,duakojajezaboravilanavenost,naBoga. Svojevoljno smirenoumlje, smirenoumlje vlastite izrade, sastoji se od bezbrojnih raznovrsnih lukavtina kojima ljudska gordost nastoji da ulovi slavu smirenoumlja od zaj:lepljenog sveta, od sveta koji voli svoje, od sveta koji velia porok kada je porok zaodevenumaskuvrline,odsvetakojimrzivrlinukadavrlinaizlaziprednjegoveoiu svojojsvetojjednostavnosti,usvetojinepokolebivojpokornostiJevanelju. Nita tako nije neprijateljsko Hristovom smirenju kao svojevoljno smirenoumlje, koje je odbaciloposluanjeHristuipodvelomlicemernogsluenjaBogusvetogrdnosluisatani. Ako budemo neprestano promatrali svoj greh, ako se budemo starali da ga detaljno osmotrimo,neemonaiusebinikakvevrline,neemonaismirenoumlje. Istinskimsmirenjemprikrivaseistinska,svetavrlina:takocelomudrenadevojkapokriva velomsvojulepotu,takosesvetinjaNadsvetinjamapokrivazavesomodoijunaroda. Istinsko smirenoumlje je jevanelski karakter, jevanelsko raspoloenje srca, jevanelski nainmiljenja. Istinsko smirenje je boanska tajna: ona je nedostupna ljudskom saznanju. Ta najvea premudrosttelesnomrazumuizgledakaoludost. BoanskutajnusmirenjaotkrivaGospodIsussvomvernomueniku,kojijeuvektukraj Njegovih nogu i paljivo slua Njegove ivotvorne rei. I otkrivena ona ostaje skrivena:

407

ona je neiskaziva reju i jezikom zemaljskim. Ona je za telesni razum nesaznajna; nesaznajnosesaznajeduhovnimumom,i,saznato,ostajenesaznajno. Smirenjejenebeskiivotnazemlji. Blagodatno, divno vienje veliine Boije i neizbrojivih dobrih dela Boijih uinjenih oveku, blagodatno poznanje Iskupitelja, dranje iste misli koja je i u Hristu praeno samoodricanjem, vienje pogibeljnog bezdana u koji je pao rod ljudski to su nevidljivi znacismirenja,tosuprednjeodajeoneduhovnepalatekojujeBogooveksazdao. Smirenjenevidisebesmirenim.Suprotnoovome,onovidiusebimnotvogordosti.Ono se brine o tome da pronae sve njene ogranke; traei ih, uvia da jo mnogo mora da trai. Prepodobni Makarije Egipatski, kojeg je Crkva, zbog nadmonosti njegovih vrlina, posebnozbogdubokogsmirenja,nazvalavelikim,otacznamenonosniiduhonosni,rekao je u svojim uzvienim, svetim, tajanstvenim besedama da i najistiji i najsavreniji ovek imausebinetogordo.[3] Taj ugodnik Boiji dostigao je najvii stepen hrianskog savrenstva, iveo u vremenu koje je obilovalo svetima, video najveeg jeromonaha, Antonija Velikog i rekao da nije video nijednog oveka koji bi se potpuno i u doslovnom smislu rei mogao nazvati savrenim.[4] Lanosmirenjevidisebesmirenim:smenoialosnoteisetimvarljivim,duepogubnim prizorom. Satana se pretvara da je svetli aneo; njegovi apostoli se pretvaraju da su apostoli Hristovi;[5]njegovouenjeuzima izgledHristovoguenja; stanja koja on stvaratako to sablanjuje dobijaju izgled duhovnih, blagodatnih stanja; njegova gordost i slavoljublje, pomoukojihtastanjastvarajusamoobmanuiprelest,uzimajuizgledsmirenjaHristovog. Ah, kuda se skrivaju od nesrenih sanjara, od sanjara bedno zadovoljnih sobom, svojim stanjima samoobmanjivanja, od sanjara koji uobraavaju da se naslauju i da su sreni, kudaseskrivajuodnjihreiSpasiteljeve:Blaenikojiplaetesada,blaenikojistegladnisadai: Tekovamakojistesitisada,tekovamakojisesmijetesada[6]. Pogledaj paljivije, pogledaj nepristrasno duu svoju, najljubljeniji brate! Ne prilii li joj pokajanje vie od naslaivanja! Ne prilii li joj da plae na zemlji, u ovoj dolini suza, odreenojupravozapla,vieodizmiljanjazasebeprevremene,sablanjive,besmislene, pogubnenaslade! Pokajanjeiplazboggrehovapruajuvenoblaenstvo:tojeizvesno;tojepouzdano;toje Gospodobjavio.Atatebespreavadasepogruziutasvetastanja,daostajeunjima; zato izmilja sebi naslade, asti sebe njima, zadovoljava se njima, njima ubija u sebi 408

blaenu glad i e za pravdom Boijom, blaeno i spasonosno aljenje zbog svojih grehovaizboggrenosti? GladiezapravdomBoijomsvedocisusiromatvaduhom:plajeizrazsmirenja,glas smirenja. Odsustvo plaa, nasiivanje samim sobom i naslaivanje svojim prividno duhovnimstanjemizobliavagordostsrca. Uplai se da zbog praznog, sablanjivog naslaivanja ne nasledi venu tugu, jer nju je BogobeaoonimakojisusvojevoljnoiprotivnovoljiBoijojsitisada. Slavoljublje.iedanjegova,talanaduhovnanaslaivanja,delatnauduikojupokajanje nije proelo, stvaraju privid smirenja. Taj privid dua prihvata kao istinsko smirenje. Prividistinezauzimahramdue,zagraujesamojIstinisveulazeuduhovnihram. Avaj, duo moja, od Boga sazdani hramu istine, im primi u sebe privid istine, im se poklonilai,aneIstini,tipostajebogomoljaneznaboaka! U neznaboakoj bogomolji utvren je idol: privid smirenja. Privid smirenjaje najstraniji vidgordosti.Gordostsetekoizgoniikadaovekpriznajedaonajestegordost;nokako dajeizgonikadamislidaupravoonajestenjegovosmirenje? Kakavalosniuasopustoenjavladautojneznaboakojbogomolji!Utojneznaboakoj bogomolji iri se miris sluenja idolima, pevaju se pesme koje uveseljavaju ad. Tamo duevne pomisli i oseanja jedu zabranjeno jelo idolskih rtava, opijaju se vinom pomeanimsasmrtonosnimotrovom. Neznaboaka bogomolja, taj stan idola i svega neistog, nije dostupna ni za Boiju blagodat, za duhovne darove, ni za kakvu istinsku vrlinu, ni za jednu jevanelsku zapovest. Lano smirenje toliko zaslepljuje oveka da ga primorava da misli da je smiren, da to nagovetavadrutima,akidatootvorenogovoriiglasnopropoveda.[7] estokonamsepodsmehujelakada,obmanutinjom,priznajemonjuzaistinu. Blagodatno smirenje nije vidljivo, kao to nije vidljiv ni njegov davalac Bog. Smirenje zaklanjajuutanje,jednostavnost,iskrenost,neusiljenost,sloboda. Lanosmirenjeuvekimalanuspoljanjost:njomeseonopredstavlja.Lanosmirenjevoli scene:njimaonoobmanjujeidrugeisebe. SmirenjeHristovozaodevenojeuhitonirizu,[8]uodedunajmanjevetaku;pokriveno tom odedom, ono je za ljude neprepoznatljivo i neprimetno. Smirenje je zalog u srcu, sveto, bezimeno svojstvo srca, boanska navika koja se neprimetno raa od ispunjenja jevanelskihzapovesti.[9] 409

Dejstvo smirenja moemo uporediti sa dejstvom strasti srebroljublja. ovek zaraen boleuvereiljubavipremapropadljivomblaguneumedasezaustaviuskupljanjublaga: to ga vie skuplja, to vie ga eli, ak postaje nezasit. to je bogatiji, to je pred samim sobomsiromaniji.Takoionajkojegvodismirenje:toseviebogativrlinamaiduhovnim darovima,topredsopstvenimoimapostajeoskudniji,nitavniji. To je prirodno. Kada ovek nije okusio najvie dobro, tada njegovo sopstveno, grehom opoganjeno dobro za njega ima vrednost. A kada postane priasnik Boijeg, duhovnog dobra, t.ada njegovo sopstveno, sa zlom sjedinjeno ili pomeano dobro pred njim nema vrednost. Dragocena je za siromaha kesica gotovo bezvrednih bakarnih novia koje je skupio dugim i iscrpljujuim trudom. Bogata neoekivano saspe u njegova nedra ogroman brojistih zlatnika, i siromah sa prezirom baca kesicu onihbezvrednih bakarnih novia, kaobremekojemujesamonateretu. Pravedni,mnogostradalniJovjepretrpeotekaiskuenja,izatojeudostojenbogovienja. TadajeonubogonadahnutojmolitvirekaoBogu:Uimasluahotebi,asadateokomojevidi. Kakavseplodrazviouduipravednikaodbogovienja?Zatoporiem,ikajemseuprahui pepelu.[10] Hoe li da zadobija smirenje? Ispunjavaj jevanelske zapovesti: ujedno sa njima useljavaeseutvojesrceili:srceeusvajatisvetosmirenje,tj.svojstvaGospodanaeg IsusaHrista. Poetaksmirenjajesiromatvoduhom;sredinanapredovanjaunjemujemirHristov,koji jeiznadsvakogumaipoimanja;krajisavrenstvojeljubavHristova. Smirenjesenikadanegnevi,neugaaoveku,nepredajesetuzi,nebojieeniega. Moelidasepredatuziakosiblagovremenopriznaodasidostojansvakenevolje? Mogu li nevoljedateuplaeakosiblagovremeno osudiosebe nanevolje,akogledana njihkaonasredstvosvogaspasenja? Zavolelisuugodnici Boijirei razboritog razbojnika, raspetogkrajGospoda.Navikli su da u svojim nevoljama govore: Primamo po svojim djelima kao to smo zasluili; sjeti me se, Gospode,kadadoeuCarstvusvome.[11]Svakunevoljuoniprihvatajusapriznanjemdasu njedostojni.[12] Sveti mir ulazi u njihova srca za reima smirenja! On donosi au duhovne utehe i bolesnikunapostelji,isunjuutamnici,ionomekojegljudigone,ionomekojegdemoni gone.

410

auuteheprinosirukasmirenjairaspetomnakrstu;mirmoedamudonesejedinoocat pomijeansaui.[13] Smireni je nesposoban da ima zlobu i mrnju: on nema neprijatelja. Ako mu neki ovek nanosiuvrede,onvidiutomovekuoruepravednostiilipromislaBoijeg. SmirenipredajesebecelogvoljiBoijoj. SmireniiviBogom,anesvojimivotom. Smireni se kloni uzdanja u samog sebe, i zato neprestano ite pomo Boiju, neprestano prebivaumolitvi. Grana koja nosi rod savija se ka zemlji, pritisnuta mnotvom i teinom svojih plodova. Neplodnagranarasteuvisiumnoavasvojeneplodneizdanke. Duabogatajevanelskimvrlinamapogruavasesvedubljeusmirenje,iudubinamatog moranalazidragocenebisere:daroveDuha. Gordost je pouzdan znak da je ovek prazan, da je rob strasti, znak due prema kojoj Hristovouenjenijenalonikakvogpristupa. Ne sudi o oveku po njegovoj spoljanjosti; po spoljanjosti ne zakljuuj da je gord ili smiren. Ne sudite po izgledu, nego po plodovima njihovim poznaete ih.[14] Gospod je zapovedio da poznajemo ljude po onome to oni rade, po njihovom ponaanju, po posledicamaonogatorade. Znam ja obijest tvoju i zlou srca tvoga,[15] govorio je Davidu brat njegov; no Bog je posvedoiooDavidu:NaohDavidasluguSvoga,uljemsvetimmojimpomazahga.[16]Jerne gledamnatoovjekgleda:ovjekgledatojenaoima,aGospodgledanasrce.[17] Slepe sudije esto smatraju smirenim licemera i podlog ovekougodnika: on je bezdan slavoljublja. Suprotnoovome,teneukesudijemisledajegordonajkojinetraipohvaleinagradeod ljudi,pastogainepuzipredljudima,abatajjesteistinskislugaBoiji;onjeosetioslavu Boiju,kojuotkrivajedinosmirenje,osetiojesmradslaveoveije,iokrenuoodnjeioii ulomirisasvojedue. ta znai verovati? upitali su jednog velikog ugodnika Boijeg. On je odgovorio: Verovatiznaiprebivatiusmirenjuimilosti.[18] Smirenje se uzda u Boga, ne u sebe i ne u ljude, i zato je ono u svom ponaanju jednostavno, otvoreno, nepokolebivo, velianstveno. Zaslepljeni sinovi sveta nazivajuto gordou. 411

Smirenje ne daje nikakvu vrednost zemaljskom blagu, u njegovim oima veliki je Bog, veliko je Jevanelje. Ono stremi njima i ne udostojava propadljivost i sujetu ni panje ni pogleda.Svetuhladnoupremapropadljivostiisujetnosti sinovi propadljivosti,sluitelji sujetnosti,nazivajugordou. Postoji sveti poklon od smirenja, od uvaavanja blinjeg, od uvaavanja lika Boijeg, od uvaavanja Hrista u blinjem. I postoji poklon poroni, poklon koristoljubivi, poklon ovekougodni i ujedno ovekomrski, poklon bogoprotivni i bogomrski: njega je traio satanaodBogoovekainudiomuzanjegasvacarstvasvetaislavunjihovu.[19] Kolikoidanasimaonihtoinepoklonedabidobilizemaljskepovlastice!Ljudikojimase takvipoklanjajuhvalenjihovosmirenje. ovek ti se poklanja a ti budi paljiv i nadgledaj: da li ti se poklanja iz uvaavanja oveka, iz ljubavi i smirenja, ili pak njegov poklon samo razveseljava tvoju gordost, izmamljujeodtebenekuprivremenukorist? O, veliki zemni! paljivo razmotri: pred tobom puze slavoljublje, la, podlost! im dostignusvojcilj,oneetisenarugati,izneverieteprvomprilikom.Milostsvojunikada ne izlivaj na slavoljubivog: koliko je slavoljubivi nizak pred viim od sebe, toliko je bezoan,drzak,neoveanpremaniemodsebe.[20]Poznaeslavoljubivogaponjegovoj posebnojspremnostinaobmanu,naljubaznost,nala,nasvepodloinisko. PilatajeuvrediloHristovoutanje,kojesenjemuuinilogordim.Zarmeniupitaojeon neodgovara?Neznalidaimamvlastdateraspnemivlastimamdatepustim?[21]Gospodje objasniosvojeutanjeotkrivanjemvoljeBoije:Pilatjebiosamonjenoslepoorue,iakoje misliodadelujesamostalno.ZbogsopstvenegordostiPilatnijemogaodashvatidajepred njimstajalosvesavrenosmirenje:ooveeniBog. Visokadua,duasanadomnebeskom,saprezirompremapropadljivomblagusveta,nije sposobnazasitnougaanjeoveku,zaniskepoklone.Pogrenonazivatuduugordom, jer ona ne zadovoljava zahteve tvojih strasti. Amane! Potuj blagoslovenu, bogougodnu gordostMardohejevu!Tagordost,utvojimoimagordostjestesvetosmirenje.[22] Smirenje je jevanelsko uenje, jevanelska vrlina, tajanstvena odeda Hristova, tajanstvena sila Hristova. Bog obuen u smirenje javio se ljudima; ovek koji se obue u smirenjepostajeslianBogu.[23] Akohoekozamnomii,objavljujesvetoSmirenjenekaseodreknesebe,iuzmekrstsvojiza mnomide.[24]NemoesedrukijebitiuenikisledbenikOnogakojisesmiriodosmrti,do krsnesmrti.OnjeseosadesnestraneOca.OnjeNoviAdam,Rodonaelniksvetognaroda izabranih. Vera u Njega ukljuuje u izabrane, izbor prihvata sveto smirenje, peati sveta ljubav.Amin.

412

NAPOMENE: 1. Kol2,18. 2. Flp2.58. 3. Beseda7,gl.4. 4. Beseda8,gl.5. 5. 2Kop11,1315. 6. Lk6,21,25. 7. Podraavanje,knjigaIII,gl.2. 8. Jn19,24. 9. PrepodobniavaDorotej,Pouka2. 10. Jov42,5,6. 11. Lk23,41,42. 12. PrepodobniavaDorotej,Pouka2. 13. Mt27,34. 14. Jn7,24iMt7,16. 15. 1Cam17,28. 16. Ps88,21. 17. 1Car16,7. 18. Azbunipaterik,OaviPimenuVelikom. 19. Lk4,7. 20. Lestvica,Pouka22,gl.22. 21. Jn19,10. 22. KnjigaoJestiri,gl.47.Aman,Makedonac,biojemiljenikiprvivelmoapersijskog cara Artakserksa. Marhodej je bio Judejac, dvoranin, i, kao duboko poboan, nije dozvoljavao sebi ovekougaanje, nije puzao pred vladarevim miljenikom. Takvo MarhodejevoponaanjedovelojeAmanadomahnitosti;pripremiojevisokaveala dabinanjimapogubionjemumrskiizuzetakizoptegniskopoklonstva.Prevrtljive 413

zemaljske okolnosti su se promenile, iAman je obeen na vealima koja je bio pripremiozaMarhodeja. 23. SvetiIsakSirijski,Slovo33. 24. Mt16,24 SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI AAHRISTOVA IskalasudvaljubljenauenikaHristovaprestoslaveodGospodaOnimjedarovaoau svoju.[1] aaHristovasustradanja. aa Hristova prua na zemlji svojim priasnicima uee u blagodatnom Carstvu Hristovom,pripremazanjihnanebuprestoleveneslave. Svi smo mi bez odgovora pred aom Hristovom; niko ne moe da se ali na nju, da je odbije:njujeprviispioOnajkojijezapovediodajeprobamo. Drvo poznanja dobra i zla, ti si ubilo u raju nae rodonaelnike tako to si ih sablaznilo prelestimaulnognaslaivanjaiprelestimarazuma.Hristos,Iskupiteljpoginulih,doneoje na zemlju, palima i izgnanima, svoju spasonosnu au. Gorina te ae unitava u srcu prestupniko,ubistvenogrenonaslaivanje;iznjeobilnosmirenjekojeseneprestanotoi umrtvljuje gordi telesni razum; ako je pije sa verom i trpljenjem, onda ti se vraa veni ivot,oduzetioduzimanodnaszbogtogatosmoprobalizabranjeniplod. auHristovu,auspasenja,primiu.[2] aaseprimakadahrianinpodnosizemaljskenevoljesasmirenoumljem,kojeuzimaiz Jevanelja.

414

Sveti Petar je potegao no i jurnuo da brani Gospoda, opkoljenog zlotvorima, ali najkrotkijiGospodIsusrekaojePetru:Stavinoukorice!aukojumijedaoOtaczardajgne popijem?[3] I ti kada te opkole nevolje govori radi utehe i ukrepljenja svoje due: au koju mi je dao Otaczardajenepopijem? Gorka je aa; pri samom pogledu na nju nestaju sva ljudska razmiljanja. Zameni razmiljanjaverom,iispijhrabrogorkuau:pruatijeOtacsveblagiipremudri. aunisupripremilinifariseji,niKajafa,niJuda,nepruajujePilativojnicinjegovi!au kojumijedaoOtaczardajenepopijem? Zlosmiljajufariseji,izdajeJuda,Pilatnareujenezakonitoubistvo,izvravajugavojnici rimskog namesnika. Svi su oni pripremili sigurnu pogibiju sebi svojim zlodelima; ne pripremaj ti sebi pogibiju, isto toliko sigurnu, zlopamenjem, eljom za osvetom i zamiljanjemosvete,negodovanjemnasvojeneprijatelje. Otac nebeski je svemogu, sve vidi: On vidi tvoje nevolje, i da nalazi da je potrebno i korisnodaodvratiodtebeau,Onbitosigurnouradio. GospodjesvedoeiPismoicrkvenaistorijaumnogimsluajevimadoputaonevoljena ljubljene svoje, i u mnogim sluajevima otklanjao nevolje od ljubljenih svojih, saobrazno nedokuivimsudovimasvojim. Kada se pred tobom pojavi aa, ne gledaj na ljude koji ti je pruaju: podigni svoje oi premanebuureci:aukojumijedaoOtaczardajenepopijem? au spasenja primiu. Ne mogu da odbacim au, taj zalog nebeskih, venih blaga. PouavametrpljenjuapostolHristov:KrozmnogenevoljevaljanamuiuCarstvoBoije.[4] Zar da odbacim au, to sredstvo za dostizanje, za razvijanje tog carstva u sebi! Primiu au,tajdarBoiji. aa Hristova je dar Boiji. Jer je vama darovano pisao je veliki Pavle Filipljanima za Hrista,nesamodavjerujeteuNjega,negoidastradatezaNjega.[5] Ti primaau,oito,izrukuoveijih. tatese tieda lipravedno postupaju ti ljudi ili nezakonito? Tvoje je da postupa pravedno, po obavezi Isusovog sledbenika: sa blagodarenjemBogu,saivomveromdaprimiau,idajehrabroispijedodna. Dok prima au iz oveijih ruku, seti se da ona nije aa samo Nevinog, nego i Svesvetog. Kada se toga seti, ponovi, za sebe i za tebi sline stradalnike grenike, rei blaenog i razboritog grenika koje je on izgovorio kada je bio raspet sa desne strane raspetog Bogooveka: Mi... primamo po svojim djelima kao to smo zasluipi... Sjeti me se, Gospode,kadadoeuCarstvusvome.[6] 415

Zatimseobratiljudimaireciim(akonisuustanjudarazumejuiprimetvojerei,ondane stavljaj iste bisere smirenja pod noge onih koji ne mogu da ih procene, i reci milju i srcem):Blagoslovenistevi,oruapravdeimilostiBoije,blagosloveniodsadaidoveka! Time e samo ispuniti jevanelsku zapovest koja govori: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajteonekojivaskunu.[7] PomolisezanjihGospodudabizauvredeiponiavanjakojesutinanelidobioprolaznei vene nagrade, da bi to to je uinjeno nad tobom bilo na sudu Hristovom uraunato u vrlinusamimpoiniocima. ak i ako tvoje srce nee da postupa tako, primoravaj ga, jer nebo moe da nasledi jedinoakoprisiljavasvojesrcedaispunjavajevanelskezapovesti.[8] Akoneetakodapostupa,ondaneebitisledbenikGospodaIsusaHrista.Pomnouiu sebe i razgledaj: da nisi naao drugog uitelja, da li si se njemu pokorio? Uitelj mrnje zoveseavo. Stranozlodelojevreati,tlaitiblinje;uasanzloinjeubistvo.Noakonekomrzisvoga gonitelja,klevetnika,izdajnika,ubicu,gajizlopamenjepremanjima,svetiimse,ondaje njegov greh veoma blizak njihovom grehu. Zaludu taj drugima pokazuje kako je on pravednik. Svaki koji mrzi brata svojega jeste ovjekoubica,[9] objavio je ljubljeni uenik Hristov. ivaverauHristapouavadaprimamoauHristovu:aaaHristovaulivausrcasvojih priasnikanaduuHrista;nadauHristadajesrcusnaguiutehu. Kakvajemuka,kakvajeadskamukaalitise,roptatinaodozgopredodreenuau! Pred Bogom su greni ropot, netrpeljivost, malodunost, a naroito oajanje nakazna edaprestupnikogneverovanja. Grean je ropot na blinje: oni su orua naih stradanja; tim greniji je ropot kada aa silazinamapravosaneba,oddesniceBoije. Ako pije au i pri tom blagodari Bogu, blagosilja blinje, onda si dospeo u sveti poinak,ublagodatnimirHristov,iodtadasenaslaujeuduhovnomrajuBoijem. Nita ne znae sama po sebi privremena stradanja: mi im dajemo znaaj naom privezanouzazemljuizasvepropadljivo,naomhladnoompremaHristuivenosti. Trpi gorinu i odvratni ukus lekova; trpi muno seenje i paljenje delova tela; trpi dugotrajno izmaranje glau, dugotrajnu vezanost za sobu; trpi sve to da bi vratio poljuljano zdravlje telu, koje e se i kad ga isceli opet neizbeno razboleti, neminovno

416

umreti i istruliti. Pretrpi i gorinu ae Hristove, jer donosi isceljenje i veno blaenstvo tvojojbesmrtnojdui. Akotiseinidajeaanepodnoljiva,smrtonosna,ondaznajdatetimeonaizobliava: kaedasiHristov,anisiHristov. ZaistinskeHristovesledbenikeaaHristovajeaaradosti.Sveteapostolesuizbilipred starcima judejskim, no oni su otili iz Sinedriona radujui se to se udostojie da podnesu sramotuzaImenjegovo.[10] Pravedni Jov je uo gorke vesti. Vest za veu stizala je da udara u njegovo tvrdo srce. Poslednjavestbilajenajtea:svesinoveisvekerinjegovezadesilajenasilna,iznenadna, okrutnasmrt.OdsilnealostipravedniJovjerazdrosvojplat,posuoglavupepelom,a ondaoddejstvaunjemuivepokorneverepaonazemlju,poklonioseGospoduirekao: Go sam izaao iz utrobe matere svoje, go u se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze; da je blagoslovenoimeGospodnje.[11] PoveriseuprostotisrcaOnomekojijeikosunaglavitvojojsvuizbrojao:Onznakolika trebadabudeisceljujuaaakojaetibitipruena. estogledajnaIsusa:Onjepredsvojimubicamakaobezglasnojagnjepredonimakojiga striu;Onjepredatsmrtikaokrotkaovcanazaklanje.NeskidajsNjegaoiirazblaie tvojastradanjanebeska,duhovnasladost;raneIsusoveiscelieranetvogsrca. Ostavite se toga rekao je Gospod onima koji su hteli ga zatite u Getsimanskom vrtu, a onomekojijepriaodagasveeisceliojeodseenouho.[12] IlimisliprigovoriojeGospodPetrukojijepokuaodanoemodvratiodNjegaauda nemoguumolitisadOcasvogadamipoaljevieoddvanaestlegionaanela?[13] Za vreme nevolja ne iti pomo oveiju; ne gubi dragoceno vreme, ne troi snage svoje duenatraenjeteslabepomoi.OekujpomoodBoga:naNjegovmig,usvojevreme, priietiljudiipomoieti. utaojeGospodpredPilatomiIrodom,nijeseuoptepravdao.Itiseugledajnatosvetoi mudroutanjekadavididatitvojineprijateljisudesanameromdateobaveznoosude, datesudesamozatodabimaskomsudaprikrilisvojezlenamere. Kako god da se pred tobom pojavi aa uz prethodno upozoravajue postepeno gomilanje oblaka, ili pak najednom, noena svirepim vihorom govori za nju Bogu: Da budevoljaTvoja. Tisiuenik,sledbenikislugaIsusov.Isusjerekao:Komenislui,zamnomnekaide,igdje samjaondjeeislugamojbiti.[14]AIsusjeproveozemaljskiivotustradanjima:Njegasu goniliodroenjadogroba;NjemujezlobaodsamihpelenaNjegovihpripremilanasilnu 417

smrt. Nije se zloba nasitila ni kad je dostigla cilj: upinjala se da i samo seanje na Njega zbriesalicazemlje. StazomprolaznihstradanjaprolisuublaenuvenostzaHristomsviNjegoviizabranici. Mi ne moemo da prebivamo zajedno sa njima u duhovnom stanju zato to ostajemo u telesnim nasladama. Upravo zato Gospod neprestano predaje svojim ljubljenima au svoju,njomepodravaunjimaumrtvljenostzasvetisposobnostdaiveivotomDuha. Rekao je prepodobni Isak Sirijski: ovek o kome se posebno brine Bog poznaje se po alostimakojemuseneprestanoalju.[15] Moli Boga da otkloni od tebe svaku napast, svako iskuenje. Ne treba se drsko bacati u morenevolja:utomejegordouzdanjeusamogsebe.Nokadanevoljedousameposebi, nemojseuplaiti,nemojpomislitidasudolesluajno,sticajemokolnosti.Ne,dopustioih jenedokuivipromisaoBoiji.Punvereinjenihplodovahrabrostiivelikodunostiplovi neustraivokrozmrakiburukojazavijapremamirnojlucivenostijertenevidljivovodi samIsus. Pobonim i dubokim razmiljanjem izui molitvu koju je Gospod prinosio Ocu u Getsimanskom vrtu u pretekim trenucima pred Svoja stradanja i krsnu smrt. Tom molitvomdoekujipobeujsvakunevolju.OemojmolioseSpasiteljakojemogue,neka memimoieaaova;aliopetnekakojahou,negokakoti.[16] Moli se Bogu da udalji od tebe napasti, i ujedno se odrii svoje volje, kao grene volje, slepevolje;predajsebe,svojuduuitelo,svojeisadanjeibudueokolnosti,predajbliske srcublinjetvojesvesvetojipremudrojvoljiBoijoj. Bdite i molite sgda ne padnete u napast; jer je duh sran, ali je tijelo slabo.[17] Kada te skole nevolje, mora ee da se moli da bi privukao sebi naroitu blagodat Boiju. Jedino pomounaroiteblagodatimoemodasatiremosveprolaznenesree. Kadadobijeodozgodartrpljenja,paljivostrainadsobomdabisauvao,dabizadrao uz sebe blagodat Boiju. Nee se tada greh neprimetno prikrasti u duiku ili telo, ni odgonitiodnasblagodatBoiju. Akopakzbognemarairasejanostipustiusebegreh,naroitoonajkomejetakosklono nae slabo telo, koji pogani i telo i duu, onda e blagodat odstupiti od tebe, ostavie te samog, ogoljenog. Tada e nevolja, doputena radi tvog usavravanja i spasenja, surovo napastinatebe,potreetetugom,uninijem,oajem,jerimadarBoijialineipotrebnu pobonostpremadaru.Pohitajdaiskrenimiodlunimpokajanjempovratisrcuistotu,a istotomdartrpljenja,jeron,kaodarDuhaSvetoga,poivajedinouistima. Sveti muenici su pevali radosnu pesmu u pei uarenoj, i dok su ili po klinovima, po otrici maa, dok su sedeli u kotlu kljuale vode ili ulja. Tako e initi i tvoje srce: kad privue sebi molitvom blagodatnu utehu, i dok bude uvalo tu utehu straenjem nad 418

sobom, ono e i u ljutim nesreama i nevoljama pevati radosnu pesmu zahvalnosti i blagodarenjaBogu. Oien aom Hristovom, um postaje svedok duhovnih vienja: on poinje da vidi sveobuhvatni,zatelesneumovenevidljivipromisaoBoiji,davidizakonpropadljivostiu svemu propadljivom, da vidi svima blisku, neobuhvatnu venost, da vidi Boga zbog velikih dela Njegovih u stvaranju i obnovi sveta. Zemaljski ivot mu izgleda kao kratkotrajno stranstvovanje, njegova dogaanja kao snovienja, njegova blaga kao kratkotrajnaoptikavarka,kratkotrajno,pogubnosablanjavanjeumaisrca. Kakav je plod privremenih nevolja, koji one donose radi venosti? Kada je svetom apostoluJovanubilopokazanonebo,jedaniteljnebaupitaogaje,pokazujuinebrojeno mnotvo naroda, svetlog, obuenog u haljine bele, koji je pred prestolom Boijim slavio svoje spasenje i blaenstvo: Ovi obueni u bijele haljine, ko su, i od kuda dooe? I rekoh mu: Gospodarumoj,tizna.Ireemi:Ovosuonikojidooeiznevoljevelike,iopraehanjinesvojei ubijelie ih u krvi Jagnjetovoj. Zato su pred prestolom Boijim, i slue mu dan i no u hramu njegovom; i Onaj koji sjedi na prestolu obitavae na njima. Nee vie ogladnjeti, niti e vie oednjeti;ineeihpeisunce,nitikakvaega.JerJagnje,kojejenasredprestola,napasaeihivodie ihnaizvorevodaivota;iubrisaeBogsvakusuzusaoijunjihovih.[18] Otuenje od Boga, vena muka u paklu, veno optenje sa avolima i avolu slinim ljudima, plamen, studen, mrak pakla to je dostojno da se naziva nevoljom! To je zaista nevoljavelika,uasna,nepodnoljiva. Dovelike,venenevoljedovodezemaljskenaslade. Odtenevoljezatiuje,spasavaaaHristovakadaseonapijesablagodarenjemBogu,sa slavoslovljenjem sveblagog Boga, koji u gorkoj ai privremenih nevolja prua oveku svojubezgraninu,venumilost. NAPOMENE: 1. Mt20,23. 2. Ps115,4. 3. Jn18,11. 4. Dap14,22. 5. Flp1,29. 6. Lk23,41,42. 419

7. Mt5,44. 8. Mt11,12. 9. 1Jn3,15. 10. Dap5,41. 11. Jov1,21. 12. Lk22,51. 13. Mt26,53. 14. Jn12,26. 15. Slovo35. 16. Mt26,39. 17. Mt26,41. 18. Otk7,1317. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI PLAMOJ Kojuredastavimnapoetakpriemogplaa?Kojumisaoodalosnihmojihmisliprvu da iskaem reima? Svaka ta misao je podjednako teka: svaka, kada stane pred um, izgledanajtea,svakaizgledanajbolnijazasrce,kadasezabadaunjega,kadagaprobada. Uzdasisusenagomilaliumojimgrudima,tiskajuseunjima,hoedaseiupajuiznjih, alise,predusreuijednidruge,vraajuugrudi,izazivajuunjimaudnokolebanje.Ako obratimoiumanamojeprohujaledanevidimnizzavaravanja,nizgrehova,nizpadova! Ako pogledam onaj deo ivota koji me jo eka na popritu zemaljskogstranstvovanja obuzima me jeza: nju izaziva moja nemo, kojusu mi dokazali nebrojeni opiti. Ako pogledam na svoju duu nieg utenog nema u njoj! Sva je ona u ranama greha; 420

nemagreha u kome ona nema udela, nema prestupa kojim ona sebenije obeleila! Telo moje, jadno telo! Oseam smrad tvojetrulenosti! Raspadljivost ne nasleuje neraspadljivost.[1]Tvojudesjedanakonsmrtibudeutamnicigroba^anakonvaskrsenjau tamnicipakla!Kakvasudbinaoekujemojuduunakonnjenogodvajanjaodtela?Dobro bibilodamirniisvetlianeoizaeprednju,dasevinesnjomublaenaobitalitaEdema. Nozatodaizae?Kojuvrlinu,kojipodvigdostojaniteljanebaenaiunjoj?Ne!Pree jeopkolitigomilemranihdemona,palihanela,naieunjojsrodnostsasobom,svojpad, svojagrenasvojstva,svojubogoprotivnuvoljuodveeje,odvuiejeusvojestanove,u stanove vene, ljute nevolje, stanove venog mraka i ujedno ognja neugasivoga, stanove neprekidnih,beskrajnihmukaiuzdaha. Takvim vidim sebe, i jecam. as tiho sitne kapi suza, sline kapljicama rose, samo oroavaju zenice mojih oiju, as se kia krupnih suza sliva niz obraze na odeu ili postelju,assuzepresahnjujusambolesniplaobuzimaduu. Plaemumom,plaemsrcem,plaemtelom,plaemcelimsvojimbiem;oseamplaiu svojim grudima, i u svim delovima svoga tela. Oni neobino i neiskazano uestvuju u plau,bolujuodnjega. Duomoja!Prenotonastupiodluno,neumitnovremeprelaskaubudunost,pobrinise osebi.Pristupi,prilepiseuzGospodaiskrenim,stalnimpokajanjempobonimivotom po Njegovim svesvetim zapovestima. Gospod je mnogomilostiv, beskrajno milostiv: On prihvata sve koji pribegavaju Njemu, oiuje grehove grenika, isceljuje zastarele, smrdljive, smrtne rane, daruje blaenstvo svima koji veruju u Njega i pokoravaju se Njemu. Razmotri svoje zemaljsko stranstvovanje od samog njegovog poetka, razmotri velikadobradelakojajeBogizlionatebe,Njemupoverisvojusudbinu,itidausadiu sebeNjegovusvetuvolju,pokoriseNjegovimsveblagimipremudrimodlukama.Apostol opominje:Dasmosamisebeispitivali,nebismobiliosueni.[2] Niko, ba niko pre mog stvaranja nije se zauzimao pred mojim Tvorcem da me On svemoguom naredbom prizove u postojanje iz nitavila; jedini moj zastupnik pred Bogom bila je Njegova blagost, savena Njemu. Rodio sam se ne znajui da postojim poeo sam da postojim kao nepostojei. Avaj! Rodio sam se kao ve pali, poeo sam da ivim kao ve umrli:U bezakonjima se zaeh i u grenoj smrti rodi me mati moja.[3] ivot i smrtbilisuzajednopoetakmogpostojanja.Nisamznao,uoptenisamshvataodaivim, daimamivot,adasammrtav,dapostojim,adasampoginuo. Kakvajetotajna:raanjeovekaugrehu?Kakoto:nijeiveo,avejemrtav,nijeiao,a ve je pao, nita nije inio, a ve je sagreio? Kako sudeca u utrobi praoca, odvojena od njega hiljadama godina, uesnici njegovog greha? Pobono gleda moj um na sudove Boije, ne razume ih, ne usuuje se da ih ispituje, ali ih vidi, divi im se i slavoslovi nepostinog,nesaznajnogBoga. 421

Mojeroenjeugrehubilojenesreagoraodsamognepostojanja!Kakodanebudenesrea roditi se radi nevolja brzoprolaznog zemaljskog ivota, a onda veno postojati u tami imukamapakla!Nemazamenezastupnika;samnemamsnagedaseistrgnemizbezdana pogibeljnog. Izbavie me otuda desnica Boga moga. Rodivi me kroz roditelje moje radi postojanja,Onmeraaradispasenja:umivameodneistotegreha,obnavljameDuhomu vodi krtenja, prima obeanja moje vernostiiz usta mog kuma na krtenju, daje mi svoje Ime, peati mesvojim peatom, ini me priasnikom svog Boanstva, naslednikom svog Carstva.Deavajusenadamnomuda,izlivajusenameneneizrecivadobroinstvadokja nitaneoseam,nitanerazumem,neshvatamaknidapostojim.PogledaosiTinamene, Gospode moj, kada sam bio nemo odoje! Povijenu pelene, bez znanja, bez sposobnosti delovanja,tasamTidoneo?Kakosiprihvatiomojaobeanja?Kakosi,prihvativiih,izlio darovesvoje?GledamnesaznajnublagostTvojuidolazimunedoumicu!Nisadanemogu dainimnitavieodonogakakosamikolikosaminiodoksambioodojeodnekoliko dana:uutanjujezikaiuma,bezijednemisli,prinosimTideijiplaisuze. tasamvratiozatolikadobradelaizlivenanamenetadakadaihnisamshvatao?Nastavio samdaihneshvatam,daneznamzanjih.Mojeoisuseokrenulesvetu;zadovoljstvai prolazna sluenja u svetu izgledali su mi kao vrednost, kao ovekovo pozvanje. Smrtza mene nije postojala! inilo mi se da je zemaljski ivot vean: tako je misao o smrti bila dalekamomeumu.Venost!...unjenunedoglednudaljinunisuseupuivalimojipogledi! ZnaosamdogmateiuenjesveteIstonecrkve,verovaosamunjih,nomojeznanjeimoja verabilisumrtvi.Uemusesastojaoovekovpad,uemusesastojinjegovospasenje,koji sunjihoviznaci,kojidokazi?Nisamimaootomenikakvogopitnog,ivogznanja.Smatrao sam da su deset starozavetnih zapovesti jedine Boije zapovesti, mislio sam da su zapovesti Spasitelja moga, svesvete rei Njegove, jedino moralno uenje, da je korisno i hvaledostojnodaseonosledi,alineineizbenidug. Tako je na krtenju dati, neiskazivi dar blagodati bio zavijen, kao jevanelski talant, uubrus neznanja, zakopan, duboko sakriven u zemlju, u brige o sticanju nepostojanih znanjanepostojanogsveta;zasipalesuga,kaoprah,pomisliozemaljskomnapredovanjui prolaznimnasladama,osluenjusujetiimranomsjajusujetnogveka. Moje detinjstvo je bilo prepuno nevolja. Ovde vidim Tvoju ruku, Boe moj! Nisam imao komedaotvorimsvojesrce:poeosamdagaizlivampredmojimBogom,poeosamda itamJevaneljeiitijaTvojihsvetih.Zavesa,tekponegdeprozirna,lealajezamenena Jevanelju; no Pimeni Tvoji, Tvoji Sisoji i Makariji ostavljali su na mene udesan utisak. Misao koja je esto lebdela prema Bogu molitvom i itanjem poela je malopomalo da donosimirispokojstvoumojuduu.Kadasambiopetnaestogodinjimladi,neiskaziva tiinazalepralajeumomumuisrcu.Nojajenisamshvataomisliosamdajetoobino stanjesvihljudi.

422

Takavsamstupiouvojnuiujednonaunuslubu,neposvojojeljiiizboru.Tadanisam smeo,nisamumeodataelimjerjonisambionaaoistinu,jojenisamjasnovideoda bihjepoeleo!Ljudskenauke,izumipalogljudskogumapostalisupredmetmojepanje: premanjimasamustremiosvesnagesvojedue;nejasnareligioznazanimanjaioseanja ostajalasupostrani. Prolesuskorodvegodineuzemaljskimzanimanjima:rodilaseiveodraslaumojojdui nekastranapraznina,pojavilaseglad,pojavilaseneizdrivaenjazaBogom.Poeosam daoplakujemmojnemar,daoplakujemtajzaboravkojemsampredaoveru,daoplakujem sladosnu tiinu koju sam izgubio, da oplakujem tu prazninu koju sam naao, koja me je muila, uasavala jer me je ispunjavala oseanjem da sam siroe, da sam lien ivota! I zaistabilojetomuenjeduekojaseudaljilaodBoga,odsvogistinskogivota.Seamse: idem ulicama Peterburga u mundiru pitomca vojne akademije, i suze, kao grad, liju iz oiju!...Zatosadaneplaemtako!Sadasumipotrebnesuze!Stigaosamdopolovinesvog ivota:bresupoteklidani,meseci,godinejurekagrobu,izkoganemapovratka,nakon koganemapokajanjaiispravljanja. Moja razmiljanja su ve bila zrela; traio sam pouzdanost u religiji. Instinktivna religiozna oseanja nisu me zadovoljavala; hteo sam da vidim ono nesumnjivo, jasno, Istinu. Tada su raznovrsne religiozne ideje zanimale i uzburkavale severnu prestonicu, bile predmet rasprava, borile se meusobno. Ni jedna ni druga strana nije se dopadala momsrcu,onoimsenijepoveravalo,plailoihse.Dosegaviozbiljnarazmiljanja,skinuo sammundirpitomcavojneakademijeiobukaooficirskimundir.aliosamzamundirom pitomca: u njemu si mogao da u hramu Boijem stoji u gomili vojnika, u masi obinih ljudi,dasemoliiplaekolikotisrceeli.Nijedoveselja,nijedozabavestalomladiu! Svet me nije niim primamljivao: prema njemu sam bio tako hladan kao da u svetu sablazni uopte nisu postojale! I zaista za mene one nisu postojale: moj um je bio sav zadubljenunauke,iujednojegoreoodeljedasaznagdeseskrivaistinskavera,gdese krijeistinskouenjeonjoj,dalekoioddogmatskihiodmoralnihzabluda. Shvatio sam, ipak, da su ljudska znanja ograniena i u najviim, modernim naukama. Kadasamdoaonategranice,pitaosamnauke:tavidajeteuvlasnitvooveku?ovek jevean,injegovovlasnitvomorabitiveno.Pokaitemitovenovlasnitvo,tosigurno bogatstvo koje bih mogao da ponesem s onu stranu groba! Do sada vidim samo znanja kojasedaju,takorei,samozapodrku,znanjakojasezavravajunazemljiinemoguda postojenakonodvajanjadueodtela.emusluiprouavanjematematike?Njenpredmet je materija. Ona otkriva odreenu vrstu zakona materije, ui da je brojimo i merimo, da primenjujemo raunanja i merenja za potrebe zemaljskog ivota. Ona ukazuje na postojanje beskonane veliine, kao na ideju, s one strane materije. Tano saznanje i odreenje te ideje logiki nije mogue ni za jedno razumno ali ogranieno bie. Matematika ukazuje na brojeve i veliine od kojih su neke toliko velike, a druge toliko maledaizmiusvakomljudskismislenomraunanju,ukazujedapostojesaznanjaprema 423

kojima ovek ima uroenu tenju, ali nauka nema naina da ga uzdigne do njih. Matematikasamonagovetavadapostojepredmetivandomaajanaihoseanja.Fizikai hemija otkrivaju drugu vrstu zakona materije. Do pojave nauke ovek ak nije znao da postojetizakoni.Otkrivenizakonisupokazalidapostojedrugibezbrojni,joneotkriveni zakoni. Neki od njih nisu objanjeni i pored ovekovih napora da ih objasni, drugi i ne mogu biti objanjeni zato to su ovekove snage i sposobnosti ograniene. Izgleda govorio je reiti i umni profesor Solovjov,[4] na predavanju o uvodu u hemiju da mi prouavamotunaukuupravozatodabismosaznalidanitaneznamo,idanemoemo nitaznati:takoneobuhvatnopoljesaznanjaotkrivaonapredoimauma,takosunitavna znanjakojasmosteklinatompolju!Onastvarnojasnodokazujeiuveravadamateriju madaona,kaomaterija,moraimatisvojegranice.oveknemoedapojmiiodredi,kako zbog njene opsenosti,takoizbogmnogo ega drutog. Hemijaprati ipostepeno ulazi u tananu strukturu materije, dopire do tananosti jedva dostupnih ljudskim ulima; u tom tananom stanju materije jo zapaa da je materija sloena i sposobna da se razlae na sastavnedelove,jotananije,iakosamorazlaganjevienijemogue.oveknevidikraja tananostimaterije,bakaoniuveanjubrojevaiveliina.Onshvatadabeskonanomora bitiinematerijalno;suprotnoovome,svekonanonunomorabitimaterijalno.Notaideja nijeodreena;odreenojenjenopostojanje.Zatosefizikaihemijavrteokosamematerije, iresaznanjaonjenojupotrebizaprolazne,zemaljskepotrebeovekailjudskogdrutva. Manje pozitivna od pomenute nauke je filosofija, kojom se posebno ponosi pali ovek. Prirodnenaukeseneprestanooslanjajunamaterijalniogled,njimedokazujutanostsvojih teorija,kojebeztogdokazanemajumestaunauci.Filosofijajelienanajvanijegsredstva zavrstuuverenostdokojedolazimoogledom. Mnotvo razliitih, meusobno nesuglasnih, ak protivrenih sistema ve dokazuju da ljudska ljubav prema mudrosti nema pozitivno saznanje istine. Kakav je samo prostor u filosofiji dat proizvoljnosti, sanjarenju, izmiljotinama, vrlo reitom buncanju, svemu to egzaktna,stroganaukanepodnosi!Prisvemutomefilosofijajeobinoveomazadovoljna sobom. Sa njenom obmanljivom svetlou ulazi u duu preizobilna uobraenost, visokoumlje,preuznoenje,slavoljublje,preziranjeblinjih.Zaslepljenisvetobasipaje,kao svoju,pohvalamaipoastima.Bitizadovoljansaznanjimadobijenimodfilosofijeznaine dobijati pravilno miljenje o Bogu, o samom sebi, o duhovnom miru, ve, naprotiv, dobijati zarazu zvanu neispravno miljenje, koja kvari um i ini ga nesposobnim za optenjesaIstinomjergaje,kakorekosmo,lazarazilaiozledila.[5]UpremudrostiBoijoj svijet mudrou ne pozna Boga![6] govori apostol. Tjelesno mudrovanje je smrt; tjelesno mudrovanjejeneprijateljstvoBogu,potosenepokoravazakonuBoijem,nitipakmoe,[7]jermu tonijesvojstveno.Brao,pazitedavaskoneobmanefilosofijomipraznomprevarom,popredanju njudskom,ponaucisveta,anepoHristu,ukomesusakrivenasvabpahapremudrostiiznanja.[8] Filosofija, kao edo ljudskog pada, izvre taj pad, maskira ga, uva i hrani. Ona se boji uenja Istine, kao smrtne osude za sebe.[9] Stanje u koje filosofija dovodi na duh jeste stanjesamoobmanjivanja,pogibijedue,tojasnoproizilaziizgorenavedenihreiapostola 424

svimakojieledazadobijuistinskopoznanjeodBoga,daodbaceznanjekaoplodljubavi premamudrostipalogoveanstvaonzapoveda:Nikonekasenevara:akonekomeuvama mislidajemudaruovomevijeku,nekabudeluddabibiomudar.[10]Istinskafilosofija(ljubav prema mudrosti) sadrana je jedino u Hristovom uenju. Hristos je Boija premudrost.[11] Ko trai premudrost izvan Hrista, taj se odrie Hrista, odbacuje premudrost, nalazi i usvaja lano znanje, naslee odbaenih duhova. Geografiju, geodeziju, naukuo jeziku, knjievnost,ostalenauke,sveumetnostineemonipominjati:svesuonezemaljskadela; potrebazanjimauovekuzavravaseprestankomzemaljskogivotaaveinommnogo ranije.Akotokomcelogzemaljskogivotazasticanjeimanjakoristimznanjakojaprestaju kadizemaljskiivot,tauponetisasobomsonustranugrubematerije?...Nauke!Dajte mi,akomoetedadate,bilotaveno,odreeno,dajteneuskrativoipouzdano,dostojno dasenazoveovekovimvlasnitvom!Naukesuutale. Za zadovoljavajui odgovor, za nasuno potrebni, ivotni odgovor obraam se veri. No gde se skriva, vero istinska i sveta? Nisam mogao da te prepoznam u fanatizmu: jevanelska krotost nije ono to ga je obeleilo; sav je odisao silnim uzbuenjem i preuznoenjem! Nisam mogao da te prepoznam u svojevoljnom, od Crkve odvojenom uenju,kojesklapasvojnovisistem,isujetnoioholoproglaavadajenalonovu,istinsku hriansku veru, osamnaest stolea posle ovaploenja Boga Logosa.[12] Ah, u kakvoj tekojnedoumicijeplivalamojadua,kakoseuasnomuila,kakvisusenanjupodizali talasi sumnje, izazivani nepoverenjem u sebe, nepoverenjem u sve to je dizalo graju, vikalookomenezatotonezna,nevidiistinu. I poeo sam esto, sa suzama, da molim Boga da me ne preda na rtvu zabludi, da mi pokae pravi put kojim bih mogao da upravim prema Njemu nevidljivi hod umom i srcem. Neoekivano se javila misao... srce je krenulo ka njoj, kao u zagrljaj prijatelja. Ta misao me je nagovarala da upoznam veru u izvorima u delima svetih otaca. Njihova svetost govorila mi je ona garantuje njihovu istinitost: njih izaberi za svoje voe. Posluao sam je. Naao sam nain da dobijam dela svetih ugodnika Boijih; eljno sam poeo da ih itam, da duboko istraujem. im proitam jedno, odmah se prihvatam drugog, itam, ponovo itam, izuavam. ta me je pre svega zapanjilo u delima otaca Pravoslavne Crkve? Njihova jednodunost, udesna, velianstvena jednodunost. Osamnaest vekova u njihovim ustima jednoglasno svedoe isto uenje, boansko uenje! Kadaujesenjoj, vedroj noi posmatram isto nebo, zasejano bezbrojnim zvezdama toliko razliite veliine, i vidim da sve one isijavaju istu svetlost, tada govorim sebi: Takva su dela otaka. Kada u letnjem danu posmatram prostrano more, pokriveno knotvom raznihbrodova,injihovajedra,rairenapoputbedihlabudovihkrila,brodovekojisebrzo kreu po istom ve^gru, prema istom cilju, prema istom pristanitu, tada govorim sebi: Takvasudelaotaka.Kadaujemskladni,brojnihor,ukomerazniglasoviudraesnoj harmonijipevajuistuboanskupesmu,tadagovorimsebi:Takvasudelaotaka.Kakvo uenje,izmeuostalih,nalazimunjima?Nalazimuenjekojeponavljajusvioci,uenjeda 425

jedini put ka spasenju jeste nepokolebivo sleenje pouka svetih otaca. Ako si video govore oni nekoga koga je prelastilo lano uenje, koji je poginuo zbog nepravilno izabranogpodviga,ondaznajdajeonslediosebe,svojrazum,svojemiljenje,aneuenje otaca,[13]odkogajesainjenodogmatskoimoralnopredanjeCrkve.Time,timbescenim imanjem,prehranjujeonasvojaeda. TamisaoposlataodBoga,odkogajesvakidardobro,odkogajeimisaodobraijeste poetaksvakogdobra.Takotvrdeoci,takojasnoproizilaziizsamesutinestvari.[14]Ta misaobilajezameneprvopristaniteuzemljiistine.Unjojjemojaduanalapredahod talasa i vetrova. Kakva blaga, kakva spasonosna misao! Misao besceni dar sveblagog Boga,kojihoedasesviljudispasuidouupoznanjeistine!Tamisaojepostalakamen temeljaczaduhovnuizgradnjumojedue!Tamisaojepostalamojazvezdavodilja!Onaje poela neprestano da osvetljava za mene mnogo teki i mnogostradalni, tesni, nevidljivi put uma i srca prema Bogu. Pogledao sam religiozni svet iz te misli i video: uzrok svih zabludasadranjeuneznanju,uzaboravuiodsustvutemisli. TakvasudobradelakojimajeBogmojbiomilostivpremameni!Takvojenepropadljivo blagokojevodiublaenuvenost,poslanomeniodozgoodnebeskogprestolaboanske milosti i premudrosti. ime da zahvalim Dobroinitelju? Zar samo time to u sav moj zemaljskiivotposvetitiistraivanjuitraenjuBoga,sluenjuNjemu!Daliutimevratiti blagodarnost? Samo u uiniti sebi novo, najvee dobro delo. Bog, sam Bog ve me je blagommiljuodvojioodsujetnogsveta.iveosamusvetu,alinisambionauobiajenom, irokom, utabanom putu: blaga misao me je povela posebnom stazom prema ivim, prohladnimizvorimavoda,pozemljamaplodonosnim,popredeluivopisnom,noesto divljem, opasnom, ispresecanom provalijama, krajnje osamljenom. Retko putnik stranstvujeponjemu. itanje otaca ubedilo me je potpuno jasno da je u nedrima Ruske Crkve spasenje nesumnjivo,dasutogspasenjalienereligijeZapadneEvropejernisusauvaleucelostini dogmatsko ni moralno uenje prvobitne Crkve Hristove. Ono mi je otkrilo ta je Hristos uiniozaljudskirod,uemusesastojiovekovpad,zatojeIskupiteljneophodan,uemu sesastojispasenjekojejeIskupiteljpruioikojeprua.Onomijeponavljalo:spasenjese mora razviti, osetiti, videti u sebi: bez njega vera u Hrista je mrtva, a hrianstvo re i nazivbezsvogostvarenja!Onomejenauilodagledamnavenostkaonavenostpred kojomjeihiljadugodinjizemaljskiivotnitavan,akamolina,kojitrajenekihpedesetak godina.Onomejenauilodasezemaljskiivotmoraprovoditiupripremanjuzavenost, kaotoseupredvorjupripremajuzaulazakuvelelepnecarskeodaje.Onomijepokazalo dasusvazemaljskazanimanja,naslaivanja, poasti,nadmonostisamotriaveigrakekojimaseodrasladecaigrajuinakojimagube blaenstvo venosti. ta znai pred Hristom sve zemaljsko? Pred Hristom, svemoguim Bogom,kojidajesebeuposed,navenidariuvlasnitvotrunicioveku?...Nijevredan 426

vidljivisvetdamusluimo,dasenjimebavimo!imeonnagraujesvojesluge?Najpre igrakama,zatimgrobom,propadljivou,mranomneizvesnoubudunosti,plakanjem blinjih i uskoro njihovim zaboravom. Druge nagrade dobijaju sluge Hristove: one provode ovdanji ivot tako to izuavaju istinu, obrazuju sebe njom. Presazdani njome, peate se Svetim Duhom, stupaju u venost, ve ukratko upoznati sa venou, pripremivisebiblaenstvounjoj,obaveteniospasenju.DuhBoijigovoriapostolsve ispituje, i dubine Boije:[15] njihovo znanje On prenosi svojim priasnicima. To potpuno jasnoizlausvetiociusvojimsvetimidivnimdelima. Ohladilosesrcepremasvetu,premasluenjunjemu,premanjegovomvelikom,njegovom sladosnom!Odluiosamdanapustimsvet,dazemaljskiivotposvetimpoznanjuHrista, usvajanju Hrista. Sa tom namerom poeo sam da razmatram monatvo i svetovno svetenstvo. I ovde me je doekala tekoa; jo veom inila ju je moja mladost i neiskustvo. No video sam sve dobro, i po stupanju u manastir nisam naao nita novo, neoekivano. Koliko je samo bilo prepreka za to stupanje! Neu navoditi sve; samo telo vikalomije:Kudamevodi?Ionakosamslaboibolesno.Videosimanastire,nakratkosi se upoznao sa njima: ivot u njima za tebe je nepodnoljiv i zbog moje nemoi, i zbog tvoga vaspitanja, i zbog svih ostalih razloga. Razum je potvrivao dokaze tela. No postojao je glas, glas u srcu, mislim, glas savesti, ili, moda, anela uvara, koji mi je doaptavaovoljuBoiju,zatotojeglasbioodluanizapovedniki.Govoriomije:Toda uraditojetvojdug,bezuslovnidug!Glasjebiotakosnaandasushvatanjarazuma, alosna,opravdana,reklobise,ubeenjatelaprednjimizgledalanitavna. Bez ushienja, bez revnosti, kao nevoljnik, predat neodreenom oseanju srca, nekom nepojmljivomineiskazivompozivu,stupiosamumanastir. Stupio sam u manastir onako kako se preneraeni ovek, zatvorivi oi i odloivi razmiljanje,bacauoganjiliubezdan,kakovojnik,ponetsrcem,jurneukrvavubitku,u sigurnusmrt.Zvezdamojavodilja,misaoblaga,dolajedamisvetliuosami,utiini,ili, pravilnije, u mraku, u burama manastirskim. Po uenju otaca, monaki ivot, jedini koji prilii naem vremenu, jeste ivot pod rukovodstvom otakih dela i uz savet uznapredovalebraesavremenika;tajsavetopettrebaproveravatipodelimaotakim.Oci prvih vekova Crkve posebno savetuju monaha da trai bogonadahnutog vou, da se njemupredaupotpuno,bezuslovnoposluanje;tajputoninazivajuonakvimkakavoni jeste:najkraim,najtvrim,Bogunajomiljenijim.Ocihiljadugodinaodvojeniodvremena Hristovog, ponavljajui savet svojih prethodnika, ve se ale na retkost bogonadahnutih uitelja, na pojavljivanje mnogih lanih uitelja, i predlau za vou Sveto pismo i dela otaka. Oci bliski naem dobu nazivaju bogonadahnute voe nasleem drevnosti, i ve bez izuzetka zavetuju za vou sveto i nepovredivo Pismo i savet brae savremenika iz istog manastira, proveravan po tom Pismu, i prihvatan sa najveom obazrivou i razboritou.eleosamdabudempodrukovodstvomuitelja,nonijemibilosuenoda naemuiteljakojimbihbiopotpunozadovoljan,kojibibioivouenjeotaca.uosamja, 427

uostalom, mnogo korisnog, mnogo sutinski nunog, to je prelo u osnovna naela napredovanja moje due. Gospod neka upokoji u mestu svetlom, u mestu cvetnom, u mestuodmorausnuledobrotvoreduemoje!Nekadarujevelikoduhovnonapredovanje, bezbolan i miran kraj ivota onima koji jo tre na trkalitu zemaljskog stranstvovanja i podvizavanja! Izneu ovde moje ubogo slovo o ruskim manastirima, slovo koje je plod dugogodinjeg promatranja.Modae,napisanonapapiru,dobrodoinekome! Oslabio je ivot monaki, kao i uopte hrianski; oslabio je monaki ivot jer je neraskidivopovezansahrianskimsvetom,atajsvetodvajaumonatvoslabehrianei zato ne moe da zahteva od manastira velike monahe, sline drevnim, kada je i hrianstvo ivei u svetu preizobilovalo vrlinama i duhovnom silom. No jo manastiri, kaoustanovaSvetogDuha,isijavajuzrakesvetlostinahrianstvo;jounjimaimahrane zablagoestive;joseunjimadrejevanelskezapovesti;jojeunjimaistoidogmatskoi moralno pravoslavlje; u njima se, mada retko, krajnje retko, nalaze ive tablice Svetog Duha. Znaajno je da su svi duhovni cvetovi i plodovi uzrasli u onim duama koje su, daleko od poznanstva izvan i unutar manastira, obradile sebe itanjem Pisma i svetih otaca, uz veru i molitvu nadahnutu smirenim ali monim pokajanjem. Gde nije bilo tog obraivanja,tamojeneplodnost. U emu se sastoji vebanje monaha, za kojeg i jeste samo monatvo? Ono se sastoji u izuavanju svih zapovesti, svih rei Iskupiteljevih, u usvajanju tih rei u umu i srcu. Monah vidi dve ovekove prirode: ozleenu, grenu prirodu vidi u sebi, a obnovljenu, svetu vidi u Jevanelju. Dekalog Starog zaveta je odsekao grube grehove; Jevanelje isceljujesamuprirodukojabolujeodgrehaipadomstiegrenasvojstva.Monahmorapri svetlosti Jevanelja da stupi u borbu sa samim sobom, sa svojim mislima, sa oseanjima srca, sa oseanjima i eljama tela, sa svetom, neprijateljskim Jevanelju, sa gospodarima sveta, koji se trude da dre oveka u ropstvu i tako zadre svoju vlast nad ovekom. SvesilnaIstinaoslobaaoveka;[16]osloboenogodrobovanjagrenimstrastimasveblagi DuhSvetiobeleava,obnavlja,uvodiupotomstvoNovogAdama.Hrianskosavrenstvo dostie se u monatvu: monasi slue kao svetlost za svoju brau koja ive u svetu, pa, zauzeta, okupirana brigama i sluenjima sveta, ne mogu ni duboko da proniknu u Jevanelje,nidagaoiveusebiudolinomrazvojuipunoi.Lakomisleniprezrivstavo hrianstvumoedaimajedinoonajkojisesamozovehrianinom,aohrianstvuima veomapovrno,mrtvomiljenje. Da bi jevanelska svojstva u monahu ovrsla i dozrela, neizostavno su nune nevolje i iskuenja.Njegovakrotostmorabitiispitana;njegovosmirenjemorabitiispitano;trpljenje iveraispitani.TrebadabudeispitanodalisunjemuJevanelje,reiizapovestiHristove, u kojima je ivot veni, dragocenije od prednosti, udobnosti i obiaja sveta, da li su mu draeodsamogivota?Tekimisprvaizgledastupanjeuiskuenja,nonemoesebeznjih 428

nikonauitidapratasveuvrede,daljubineprijatelje,dausvemuvidipromisaoBoiji,da dri te najvie, zavrne jevanelske zapovesti. Ako unutranji ovek ne bude prosveen svim zapovestima, on ne moe postati stan Svetog Duha. Privukoh Duha govori sveti David jer zapovesti Tvoje zaeleh.[17] Bez silaska Duha nema hrianskog savrenstva. Sveto pismo i oci smatraju nevolje i iskuenja najveim darom Boijim, pripremnom obukom za tihovanje, u kome monah dostie najdublje oienje, a stoga i najobilnije prosveenje. Nevolje monaha koje prethode stupanju u tihovanje oci uporeuju sa pretkrsnimstradanjimaHristovim,atihovanjesaraspeemnakrstuipogrebenjem,nakon kojegsledivaskrsenje. Saznaosamovoblagovremenoizdelaotakih.Zadiviomejesvetiporedak,svetisistem kojeg je boanski promisao odredio za sluitelje Boije. Privlaio sam se pomou ljubavi srca sozercanju udesnog sistema. Naroito mi se dopadalo uenje o tome Varsanufija Velikog.inilomisedajeonoiznetomeni:samoposebiusvajaloseonoumojojdui. Pazeinareiapostolove:Nasvemuzahvaljujte,[18]pripremisedanasvemuzahvaljuje pisaojeVelikijednomsvomueniku,kojegjepripremaouiskuenjuopteiazaivotu zatvoruiakobudeualosti,ilinevoljama,iliugnjetavanjima,iliubolestimaitelesnim trudovima, za sve to te snalazi blagodari Bogu. Nadam se da e i ti stii u poinak Njegov[19]: jer kroz mnoge nevolje valja ui u Carstvo Boije.[20] Ne sumnjaj, dakle, u dui svojoj, i ne iscrpljuj srce svoje ni zbog ega, nego se seaj apostolskih rei: Ako se na spoljanji ovek i raspada, ipak se unutranji obnavlja iz dana u dan.[21] Ako ne pretrpi stradanja, nee se moi uspeti na krst. A kada podnese najpre stradanja, ui e i u pristanitepoinka,itihovaebezikakvihbriga,jereimatiduuutvrenuuGospodui uvekprilepljenuuzNjega.[22] Drugi brat izrazio je pred Velikim svoju elju da tihuje. Veliki mu je odgovorio: Brate, ovekkojiimadugostajedunikdoknevratidug,magdebio,kudagodpoao,gdegod senastanio,ugraduiliselu.Nigdeonnemoedaivispokojno.Akadaga,zbogdugova, ljudiponu^izlauuvredama,ikada,postien,nekakodoedonovcaivratidug,tadaon, slobodan,smeloisamnogomhrabroumoeilidaostaneuljudskomdrutvu,ilidaivi u osami. Tako i monah: kada pohita da, shodno svojoj snazi, ponese nevolje, prekore, gubitke,tadaseuismirenjuiduhovnompodvigu.Zbogsmirenjaipodvigaopratajumu se gresi njegovi, kako svedoi Pismo: Vidi smirenje moje i trud moj, i oprosti sve grehe moje.[23]PomislikolikouvredaisramoenjajepodneoGospodnaIsusHristosprekrsta: pretrpevi ih, On se uspeo na krst. Slino ovome, niko ne moe dostii istinsko i plodonosno savrenstvo ako pre toga ne postrada sa Hristom i ne pretrpi sva stradanja Njegova, opominjui sebe poukom apostolskom: Poto s Njim stradamo, da se s Njim i proslavimo.[24]Neprelastise:drugogputakaspasenjuosimovoganema.NekatiGospod, po volji Svojoj, pomogne, neka postavi vrst temelj tvojoj zgradi na vrstoj steni, kako je zapovedaouJevanelju:AstijenabjeeHristos.[25]

429

Ubrzo po mom stupanju u manastir poele su da pljute po meni nevolje, kao voda oiujua.Tosubileiunutranjebitke,inajezdebolesti,ipritisakpotreba,ipotresizbog sopstvenogneznanja,neopitnosti,nerazboritosti;nevoljeodljudibilesuumerene.Dabiih iskusio, bilo je potrebno posebno poprite. Nesaznajni sudovi promisla smestili su me u manastir,nadomakseverneprestonice,kojidoksamiveouprestonicinisamhteoakni da vidim, jer sam smatrao da on ni po emu ne odgovara mojim duhovnim ciljevima. Godine 1833. pozvali su me u Sergijevu pustinju, i postao sam njen nastojatelj. Negostoljubivo me je primio manastir Sergijeva pustinja. Prve godine po dolasku u manastirpogodilamejetekabolest,drugedruga,treetrea:onesuodneleostatkemog krhkogzdravljaineznatnihsnaga,napravileodmeneovekaiznurenogodstalnihpatnji. Ovde su se podigle, zasiktale zavist, ogovaranje, kleveta; ovde sam bio izloen tekim, dugim, poniavajuim kaznama, bez suda, bez trunke ispitivanja, kao beslovesno marvine,kaokipbezduni;ovdesamvideoneprijateljepunenepomirljivezlobeieljeza mojompogibijom;ovdemejemilosrdniGospodudostojiodapoznamreimaneiskazivu radost i mir u dui; ovde me je udostojio da okusim duhovnu ljubav i sladost ba tada kadasamsretaomogneprijateljakojijetraiomojuglavuipostalojelicetogneprijatelja u mojim oima kao lice svetlog anela. Opitno sam upoznao tajanstveno znaenje HristovogutanjapredPilatomiarhijerejimajudejskim.KakvajesreabitirtvakaoIsus! Ili ne! Kakva je srea biti raspet blizu Spasitelja, kako je nekada bio raspet blaeni razbojnik,izajednosatimrazbojnikom,odubeenjadue,ispovedati:Primampodjelima mojim,sjetimeseGospodeuCarstvusvome.[26] etrdesetogodinjak,utuenbolestima,potresenmnogimnevoljama,oslabljen,zbogsame iscrpljenostitelesnihsnaganesposobanzadelatniivottadakaemosojojsudbini?Ne vidimpredsobomovekaijubihsudbinueleoizavideojoj.Jesamjagrenik,dostojan kazni,iprivremenihivenih,alinezavidimsudbininijednogoveka.Kadapogledamna svojegrehe,oniizazivajuumeniuas,aliizauasnegrenikepostojiIskupitelj.Vladike zemaljske, pastiri Crkve, oci i brao! Ve sam nesposoban da vam sluim. Za kakvo sluenje je sposoban ovek okovan bolestima, prikovan za postelju, dran u keliji bez pravadaizae?Izbaciteme,izbacite,kaorobanepotrebnog,kaonepotrebnooptereenje! Neuvasuznemiritinikakvimmolbama,nikakvombrigomomeni.Nijemipotrebanvrt sa raskonom hladovinom i miomirisnim cvetovima; nisu mi potrebne mnoge sluge; posluiemiradiimenaHristovogmonahsmireni,poslaemihranuiodeuhristoljubac; ne trebaju mi sobe gospodske, ne treba mi nikakvo uveseljavanje, kikakva zemaljska zabava. Otpustite me, otpustite bolesnog, potpuno nesposobnog! Nai u sebi od prestonike buke udaljeno, od gradova i ugleda udaljeno, malo poznato sklonite, osamljenoitiho:tamouusamoidovlaitidogrobasvojedane.Zbogmojebolestitiina osamepostajemojaprekapotreba.Hoetedaznate:zarseumojojduinekrijenikakva elja?Mogudazadovoljimvauradoznalost.Greniksam:edansampokajanja.

430

Ostavljamljude:onisuslepaoruausvemoguojdesnicipromisla;dovodedoispunjenja ono to On zapoveda ili doputa. Obraanjem ljudima hteo sam da vratim dug ljubavi i uvaavanja prema blinjem, dug najprijatniji, jer naslauje srce onoga koji ga je vratio. Svet,zauzetsvojomsujetom,svojimbrigama,zabavominapredovanjem,neeniobratiti panju na moje rei: za njega je nerazumljiv i udan glas due koja je osetila potrebu za pokajanjemitihovanjem. Nesaznajni, svesilni, sveblagi, premudri Boe, Gospode moj, Sazdatelju i Spasitelju! U suzamaiprahu,predTobomnitavnutrunkumene,Tisiprizvaodaivim,daoseam, dopustiosimidarazmiljam,elim!Tividimojesrce;Tivididaliseupravounjegovoj skrivenojdubiniuvarekojunameravamdaizgovorimumomiustima!Tiznapremoje molitvetaelimdamolim;usudovimaTvojimvejeodluenohoelimojamolitvabiti uslienailiodbaena.NoTisimidarovaodavladamsobom,ijaseusuujemdaprinesem pred Tebe, da izgovorim pred Tobom elju mog okajanog, mog izmuenog, mog izranjavljenogsrca!Nesluajmojesrce,nesluajreimolitvemoje,neuinipomojojvolji uini ono to je Tebi ugodno, to izabira i odreuje za mene svesveta, premudra volja Tvoja. A rei u, ipak, elje mog srca; izraziu reima tenje mog vladanja sobom! Dveri pokajanja otvori mi, ovekoljupe, bludno sam proiveo ivot svoj, doiveo sam jedanaesti sat; sve moje snage su iscrpljene, ne mogu da ispunjavam zapovesti i sluenja mojim oslabelimtelom:darujmidaTiprinesemmakarpokajanjedanebihmoraodaodlazimiz gostoprimnicesvetadalekodsvakenade.Tividimojuslabost,slabostdueitela!Nisam mogaodastojimnaspramlicastrastiisablazni!Izvedimeuosamuitihovanjedabihtamo mogaodasepogruzimceo,iumomisrcem,itelom,upokajanje...Pokajanjasamedan!... MilosrdniGospode,utolimojuneugasivue,nedajjojdamemui,darujmipokajanje! Tikojisiizlionamenetolika,nebrojenadobradela,ispuniihipreispunidarompokajanja! Gospodesvesveti!Neliimedarazbogkogasam,dokganedobijem,ubezumljusvome, tolikovremenaTemolim,auistimahneznamtamolim,neznamjesamlisposobanda primimdar,neznamdaliugasauvatiakoga dobijem.Jedan sluiteljTvoj, osveen i prosveen Duhom Svetim, rekao je Izvan tihovanja nema istinskog pokajanja.[27] Pogodilesuovereimojugrenuduu,utvrdileseupamenju,probadajume,kaoma, svakiputkadseobnoveuseanju.Nevidimusebipokajanjeizatoupadamunedoumicu; primoravam sebe na pokajanje, no susreem se nevoljno sa brigama, zabavom one od meneotimajupokajanje.Nemogudagazadrimusredmeteaizabuna:odlazi,isklizava, ostavlja me sa prazninom i beznaem. Mnogomilostivi Gospode! Daruj mi pokajanje, taj plodtihovanja,pokajanjenepokolebivo,pokajanjekojemoedaoistineistotedueitela, pokajanjedarovanosvimakojesiizabraoiprizvaosebi,ijasuimenaoznaenazaunosu knjigu ivota, kojima si odredio da veno gledaju slavu Tvoju i veno slavoslove milost Tvoju. Dar pokajanja meni je dragoceniji i eljeniji od blaga vascelog sveta. Oien pokajanjem,ugledauvoljuTvojuneporonu,putpremaTebinepogreivi,iobavestiuo njimabraumoju!

431

Vi,iskreniprijateljimoji,povezanisamnomnitimaprijateljstvauGospodu,nepoalitese na mene, ne alostite se zbog mog odlaska. Odlazim telom, da bih se pribliio duhom, reklo bi se da me gubite, u sutini vi me zadobijate. Predajte me pokajanju: ono e vam vratitimeneoienog,prosveenog,iobjaviuvamrespasenja,reBoiju. Dveri pokajanja otvori mi, ovekoljubivi Gospode, daruj mi spasenje veno sa svim prijateljimamojim,kojisuzbogTebezavolelimene,dasviuvenomblaenstvu,uradosti i naslaivanju neiskazanom, slavoslobimo Oca i Sina i Svetog Duha, Boga, jednog i triipostasnog, koji je pokazao rodu ljudskom ljubav i milost, neiskazanu, nesaznajnu! Amin. 7.januar1847.godine. Tada je arhimandrit Ignjatije, zbog potpuno naruenog zdravlja, molio da ga razree dunostinastojateljaSergijevepustinjeipremesteuNikolajevskobabajevskimanastirna poinak;nobiojeposlatnadopust,iproveodesetmeseciupomenutommanastiru. NAPOMENE: 1. 1Kop15,50. 2. 1Kop11,31. 3. Ps50,7. 4. ProfesorSanktpeterburkoguniverziteta,MihailTeodoroviSolovjov,predavaoje fiziku na nioj, a hemiju na vioj oficirskoj klasi glavnog Inenjerskog uilita, danasNikolajevskeakademije. 5. 2Tim3,8. 6. 1Kop1,21. 7. Pim8,6,7. 8. Kol2,8,3. 9. 1Kop3,18. 10. 1Kop3,18. 432

11. 1 Kor 24, 30. Bez Hrista nema istine, nema osveenja, nema izbavljenja; svakapremudrost bez Hrista nije nita drugo do ludost. Svaki mudrac bez Hrista bezuman je, svaki pravednik grean je, svaki isti neist je... ta je nae vlastito? slabost,trulenost,tama,zloba,gresi.SvetiTihonVoronjeki,tomXV,Pismo11. 12. Ovdeseukazujenanekereligioznegrupekojesu1823.i1824.godineskrenulena sebepanjuseverneprestonice. 13. PrepodobniavaDorotej,Pouka5. 14. SvetiJovanZlatousti,Sedmamolitvaprespavanja,deodrugi,prozbaetvrta. 15. 1Kop2,10. 16. Jn8.32. 17. Ps118,131. 18. 1Sol5,18. 19. Jev4,3. 20. Dap14,22. 21. 2Kop4,16. 22. Odgovor2. 23. Ps24,18. 24. Pim8,17. 25. 1Kop10,4;Odgovor342. 26. Lk23,41,42. 27. SvetiIsakSirijski,Slovo41. 433

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI BLAENOVEK[1] Pevanadahnutiboanstvenipeva,udarauzvunestrune. Dok me je zagluivala buka sveta, tog pevaa nisam mogao da ujem. Sada, u tiini samovanja,poinjemdaoslukujemtajanstvenogpevaa.Injegovizvuciinjegovapesma postajumijasniji.Umeniseotkrivanovasposobnostdagaujemirazumem.Razabiram u njegovim zvucima novo oseanje, u reima novi smisao, divan, predivan, kao premudrostBoija. Saule!Prestanidaluduje:nekaodstupiodtebeduhlukavi...pevasvetiDavid,prebira prstimaposkladnimguslama. Saulom nazivam svoj um, kojeg uznemiruju, uzbunjuju pomisli gospodara ovoga sveta. Tebe je, ume moj, Bog odredio da bude car, gospodar due i tela; odredio je to kada je uspostavljaoIzrailjskocarstvo,kadajestvarao,azatimiskupljivaooveka;atinisisluao Boga,naruavaosiBoijezapovesti,naruavaosijedinstvosaBogom,izatosiostaobez dostojanstvaiblagodati.Duevneitelesnesileneedatisepokore;samsipoduticajem lukavogduha. Peva sveti David, objavljuje rei neba. Zvuci njegovog psaltira doista su nebeski zvuci! PevaDavidoovekovomblaenstvu. Posluajmo, brao, boansku nauku izloenu u boanskom pesmopojanju. Posluajmo rei,posluajmozvukovekojimanamnebogromoglasnogovori. O vi koji traite sreu, jurite zadovoljstva i arko elite naslade! Priite: posluajte svetu pesmu,posluajtespasonosnunauku.Dokleetelutati,tumaratipobrdimaidolovima,po neprohodnim umama i beskrajnim pustinjama? Dokle ete muiti sebe neprestanim i zaludnimtrudomkojinedonosiplodanitiitapouzdanoitrajno?Priklonitepokornouho: posluajte ta govori Sveti Duh kroz Davidova usta o ovekovom blaenstvu, ka kome streme,kogasugladnisviljudi. Nekazautisveokomene!Iumeninekazautesamemojepomisli!Nekaumuknesrce! Nekaivi,dejstvujesamapobonapanja!Kroznjunekaulazeuduusvetiutisciimisli! Davidjebiocar,panijerekaodajecarskiprestoujednoiprestoovekovogblaenstva.

434

David je bio i vojskovoa, i junak; od mladih dana do starosti borio se protiv inoplemenika u krvavim okrajima; koliko bitaka je vodio, toliko pobeda je odneo; od obala Jordana doobalaEufrataproirio je granicesvog carstva, panijerekao dajeslava pobednikaiosvajaaovekovoblaenstvo. Davidjesabraonemerljivobogatstvo,sabraogajesvojimmaem.Njegoveostavebilesu prepunezlataisrebra.NoDavidnijerekaodajeovekovoblaenstvoubogatstvu. David je imao sve zemaljske utehe; ni u jednoj od njih nije prepoznao ovekovo blaenstvo. Kada je David bio mladi, kada je napasao ovce svoga oca Jeseja, neoekivano je, po zapovesti Boijoj, doao prorok Samuilo, svetim uljem pomazao ubogo obane za cara izrailjskognaroda.assvogpomazanjazacaraDavidnijenazvaoasomblaenstva. SvojedetinjstvoDavidjeprovodioudivljojpustinji.Tamojepoeodaoseausebisnagu gorostasa: bez oruja, golim rukama se bacao na lava i medveda, davio lava i medveda. Tamojenjegovuduupoelodapokree,daispunjavanebeskonadahnue.Rukekojesu smrvile lavai medveda stvorilesuPsaltir,doticalestrune, zategnutei skladnopodeene dejstvom Duha, i proizvele harmonine, milozvune, duhovne, razlone zvuke. Daleko, daleko kroz vremena, kroz stolea i milenijume razlegli su se ti zvuci, ponovili su ih i ponavljajuihbezbrojniglasovi,iproslavljajuDavidovoimeposvimkrajevimazemlje,u svimvekovimanjenehrianskesvakidanjice.Usamljenikiivot,punudesnihpodviga, udesnognadahnua,Davidnijenazvaoovekovimblaenstvom. Blaenovekveliaonpesmom,ukakvomgodmestu,ukakvomgodzvanju,ukakvom god stanju i inu bio taj ovek koji ne ide na vee bezbonika, i na put grenika ne stade, ina sedalitepogubnikanesede.[2] Bpaenovekkojiuvasebeodgrehaiodbijaodsebegreh,ukakavgodoblik,utagodbio zaodeven greh: u bezakonit postupak, u pomisao eljnu bezakonja, ili u oseanje koje donosinasladuioaranostgrehom. Akoslabanaenatakovrstoineustraivoodbijaodsebegreh,ondajeionablaenovek kojegDavidopevava.Uesnicitogblaenstva,toguHristuzreloguzrasta,jesuionadeca ionimladiikojisuvrstosuprotstavljenigrehu.PravedniBognegledakojeko. Blaen ovek ija je sva volja u zakonu Gospodnjem.[3] Blaeno srce koje je sazrelo u poznanjuBoijevolje,kojejevidelodajedobarGospod,[4]kojejezadobilotovienjetime tojeprobalo zapovestiGospodnje,srce kojejesjedinilosvoju volju sa voljom Gospoda. Takvosrcejeovek.BlaenosrcekojejeBoijarevnostrazneila!Blaenosrcekojeizgara u nezasitoj elji za Boijom voljom! Blaeno srce koje sladosno i jako pati zbog ljubavi premaBogu.Takvosrcejemesto,naselje,stan,prestoblaenstva!...

435

Od ranog jutra stoji orao na vrhu visoke litice; njegove iskriave oi eljno trae plen; zatimpoleeuplavonebo,krstari,rairenihirokihkrila,ogromnimprostranstvima;trai plen. im ugleda plen, obruava se na njega kao strela, kao munja, a onda se opet strelovito podie sa njim i iezava. Nahranio je svoje ptie, i opet je na svojoj strai: na steni ili na nebu. Takvo je srce koje neizleivo boluje od ljubavi prema Boijim zapovestima!Iupravoutojljubavijeblaenstvo.Uzapovestimanijesamodelanje:unjima jeskriveno,iposredstvomnjihseotkrivaduhovnoznanje:odzapovestiTvojihrazumedoh govoriprorok.SvimsrcemsvojimtraihTe...PutemzapovestiTvojihtrah,kadasirairiosrce moje!...IpouavahseuzapovestimaTvojim,kojezavolehveoma!...DobarmijezakonustaTvojih, vemaodhiljadazlataisrebra!...RaditohazavolehzapovestiTvojevemaodzlataitopaza(dragog kamena)!...UsrcusvomeskrihreiTvoje,danebihstreioTebi!...ObradovausereimaTvojim,kao kojinalazidobitmnogu!...VodistazomzapovestiTvojih,jerovuvoljomzavoleh.[5] Sunceizlazi:ljudiurenaposao.Svakoimasvojcilj,svojunameru.tojeduautelu,tosu cilj i namera u svakom ovekovom poslu. Jedan se trudi, nastoji da stekne propadljiva blaga; drugi da prui sebi mnoge naslade; neki nastoje da zadobiju zemaljsku, sujetnu slavu;napokon,nekogovori,mislidajedravnaidrutvenakoristciljonogatoonradi. MiljenikBoijegzakonausvimsvojimzanimanjima,usvimsvojimdelimaimazaciljda ugodi Bogu. Svet za njega postaje knjiga Boijih zapovesti. Tu knjigu on ita delima, ponaanjem,ivotom.tovieitatuknjigudelima,timviesenjegovosrceprosvetljuje duhovnim znanjem, tim vie se zagreva za hod putem pobonosti i vrline. Ono nalazi ognjena krila vere, poinje da satire svaki neprijateljski strah, prelee preko svake provalije, usuuje se na svaki dobri poduhvat. Blaeno takvo srce! Blaen ovek takvog srca. Dolazino,donosisenkeibledusvetlostnonihnebeskihsvetila,sakupljaljudeunjihove atore,unjihovasklonita.Utimsklonitimavladadosada,prazninadue.Ljudinastoje dasvojemuenjezaglueubezumnimzabavama.Prazninaiiskvarenostivotapreputaju oveka bunim veseljima. Sasude Boijeg hrama um, srce, telo Valtasar koristi i prestupniki upotrebljava. Sluga zemlje, sluga prolaznih ivotnih briga, tek istrgnut iz brigakojimasesavpredavaoutokudana,pripremaunonojtiininovebrigezasledei dan: njegovi dani i njegove noi, celokupni njegov ivot je rtva sujete i propadljivosti. Tiho gori smireno kandilo pred svetim ikonama, razliva slabanu svetlost u sobi pravednika. I on je sa svojom brigom: ona ne prestaje, ona ga izjeda. On donosi u sobu seanjenaonotojeiniotokomdana,uporeujetosaPismom,timtablicamanakojima je ispisana ona Boija volja koja je otkrivena oveku; nedostatke u svojim postupcima, u pomislima, u enjama srca on isceljuje pokajanjem, spira suzama; moli nebo da mu da nove sile, novu svetlost za obnavljanje i pojaavanje podviga. Blagodatna svetlost, natprirodnasila,silaziodBogautakvuduujeronaprinosimolitvesabolnimoseanjem da je ovek nitavan, slab, da lako pada. Tako dan danu govori re, i no noi objavljuje

436

znanje.[6] Takav ivot je neprestani uspeh, neprekidno dobijanje, veno dobijanje. Blaen ovekkojitakoivi. Takav ovek e biti kao drvo zasaeno kraj izvora voda[7]. Takvo drvo ne strepi od vrelih sunevih zraka, ne boji se sue: njegovo korenje je uvek puno vlage; ono ne eka kiu, nikad ne trpi nedostatak hrane, nedostatak zbog koga drvee u planinskim i suvim mestima esto boluje, esto vene, umire. Drvetu izraslom na visini, izloenom uticajima vetraisunca,ednomnebeskekie,eljnomdagaosveavanebeskarosaslianjeovek kojijenaklonjenpobonosti,alikojivodinepaljiv,rasejanivot,maloipovrnoizuava Boijizakon.Injegaponekadosveirosaumiljenja,ponekadinanjegovusasuenuduu pada ivotvorna kia suza pokajanja; ponekad i njegov um i srce ponese elja da krenu prema Bogu; ali to stanje nije, a i ne moe biti postojano, ak ni dugotrajno. Religiozne misli i oseanja koji nisu prosveeni jasnim i potpunim poznanjem Boije volje nemaju nikakvuodreenost,nikakvoutemeljenje,izatonemajusileniivota.Akosepouavau Boijem zakonu dan i no, onda si kao Drvo zasaeno kraj izvora voda. Kraj samog njegovog korena neprestano biju prohladne, svee vode; neprestano su um i srce taj ovekovkorenpogrueniuBoijizakon,napajajusesvetimBoijimzakonom;zanjega neprestanoizbijajuisti,snagepunimlazevivenogivota.Tevode,tasila,tajivottoje SvetiDuh,kojiobitavaunepovredivomSvetompismu,ujevanelskimzapovestima.Ko sestalnoudubljujeuPismo,kogaizuavasmirenogduhaineprestajedamoliBogada mu da znanje, ko sva svoja dela, sve skrivene kretnje due upravlja po jevanelskim zapovestima,tajneizostavnopostajezajedniarSvetogDuha,kojiiviunjima.Zajedniar samobjaviojeosebiSvetiDuhsvihkojiTeseboje,ikojiuvajuzapovestiTvoje.[8] Izuavanje Boijeg zakona zahteva trpljenje. To izuavanje je zadobijanje svoje due: TrpljenjemsvojimzapovedaGospodspasavajteduesvoje.[9]Tojenaukanadnaukama! To je nebeska nauka! To je nauka koju je Bog objavio oveku! Njene staze su potpuno odvojeneodonihuobiajenihstazakojimaiduzemaljskenauke,oveanskenauke,nauke koje je na pali razum iznedrio iz svoje sopstvene svetlosti za nae palo stan>e. Ljudske naukeineumnadmenim,gordim;oneispunjavaju,odgajajuljudskoja!Boanskanauka se otkriva onoj dui koja je odbacila samu sebe i time postala pripremljena, skruena, uravnana,tolikosmirenadajegotovolienasamobitnosti.Boanskanaukaseotkrivaonoj duikojajepostalaogledalokojeneodraavanikakavlinilik,pazatomoedaprimai odraava boanske likove. Boanska nauka je premudrost Boija, re Boija. O njoj sin Sirahovgovori:Premudrostuzdiesinovesvojeipodravaonekojijetrae.Kojivolinju,tajvoli ivot; koji nju trae od ranog jutra, te ispunjava radost; koji poseduje nju, taj nasleuje slavu, i kudagodpoaoGospodgablagosilja;kojisluinjoj,tajsluiSvetome,kojinjuvole,tevoliGospod; posluninjojsudienarodima,ikojisluanju,iveepouzdano.[10]Takvajeboanskanauka! Takva je Boija premudrost! Ona je otkrivenje Boije! U njoj je Bog! Njoj se prilazi smirenjem! Njoj se prilazi odbacivanjem svog razuma! Ona je nedostupna oveijem razumu! 437

Ona ga je odbacila; smatra ga bezumljem! A on, njen drski, gordi neprijatelj, bogohulno smatradajeonasumanuta,sablanjujesenanjuzbogtogatosejavilaljudimanakrstu,i toihozarujesakrsta.Njojseprilazisamoodbacivanjem!Njojseprilaziraspeem!Njojse prilaziverom!NastavljasinSirahov:Kojiverujenjoj,tajejenaslediti.[11] Istinska, Bogu ugodna vera, u kojoj nema nikakve lai i obmane, sadrana je y ispunjavanju jevanelskih zapovesti, u trudoljubivom i neprestanom zasaivanju zapovestiusvojuduu,uborbiprotivrazuma,protivBoguprotivnihoseanja,kretnjisrca itela.IrazumisrceitelopalogovekaneprijateljskisunastrojenipremaBoijemzakonu. PalirazumneprihvataonoemugauiBoijium;palosrceseprotiviBoijojvolji;samo telosepokorilopropadanju,itakojesticalosvojuzasebnuvolju:njujeteludaogrehopad, kojijenetedimicepredaoovekusmrtonosnopoznanjedobraizla.Uzakjeialostanna put prema premudrosti Boijoj! Prema njoj nas vodi sveta vera tako to rui, razbija protivljenjeipalograzuma,ipalogsrca,ipalogtela.Ovdejepotrebnotrpljenje!Ovdeje potrebnavrstina,postojanost,dugotrpeljivost!Trpljenjemsvojimspasavajteduesvoje.Ako hoedadoneseduhovniplod,ondasatrpljenjemdovridugotrajni,raznimprevratimai nesreamapreispunjeniratprotivgreha!PlodDuhanadrvetusvojeduemoedautleda jedino onaj koji brino odgaji taj sveti, neni plod mnogim i hrabrim trpljenjem! Posluajmo,posluajmojopremudroga!Premudrosteobjavljujeonnajprepoisnjime s uenikom svojim putevima krivim, strah i bojazan navee na njega. Imuie ga svojim vostvomdokseneuveriuduunjegovuiispitagasvojimzakonima;nozatimheizaiprednjega naputupravomiobradovaega,uotkriemutajnesvoje.[12] Prolaze dani, meseci, godine, dolazi svoje vreme, Bogu poznato vreme, koje Otac zadra u svojoj vlasti,[13]idrvozasaenokrajizvoravoda donosisvojplod.Tajplodjeoigledno ueeSvetogDuha,tojeSinBoijiiobeaosvimakojiistinskiverujuuNjega.Krasanje, predivan plod Duha! On menja celog oveka! Sveto pismo se prenosi iz knjige u duu; nevidljiviprstispisujenanjenetablicenaumisrceBoijureiBoijuvolju,reiDuh. NadtakvimovekomzbivaseobeanjeSinaBoijega:Izutrobenjegovepoteierijekevode ive. A ovo ree o Duhu koga trebae da prime oni koji veruju u ime njegovo[14] objanjava Spasiteljeve rei ljubljeni Njegov uenik, naprsnik Premudrosti i bogoslovlja koje Premudrost predaje. List takvog drveta nee otpasti.[15] List, po uenju otaca, predstavlja telesne podvige: i oni dobijaju svoju vrednost, netrulenost i ivot nakon obnovljenja, preporoenja due Svetim Duhom. Volja takvog oveka sliva se u jedno sa Boijom voljom:onelisamoonotojeBoguugodno,izvravajedinosamuBoijuvolju.Upravo stogaonimaBogazasaradnikausvimsvojimpoduhvatimaisvetoradipreuspee.[16] Ovo poreenje ne vai za bezbonike! He poredi nadahnuti David bezbonike sa drveem,nitisaimdrugimtoimaosobinu,obelejaivota!Zanjihvaidrugo,sasvim drugoporeenje!Nisutakvibezbonici,nisutakvipevacarskiproroknegosukaoprahkoji vetar razmee sa lica zemlje.[17] Bezbonici! Vi ste beivotna praina, koju olujni vetar

438

buna sujeta sveta podie sa zemlje i kovitla u vazduhu. Vi ste ona praina koju nosi gustioblakizaklanjasunceisvuprirodu. Hegledajutajoblak!Heverujobmanisvojihoiju!Besadrajna,nitavnaprainalanose predstavlja kao oblak. Zatvori na tren oi i proletee oblak praine, noen silovitim, munjevitim duvanjem vihora, i nee ozlediti tvoj vid. Trenutak kasnije otvori oi, pogleda gde je veliki oblak? Potrai njegov trag i nema oblaka, nema nikakvog njegovogtraga,nemanikakvogznakadajepostojao. Groznom pesmom, groznim zvucima nastavlja David da izrie groznu odluku o bezbonicima. Zato neeustati bezbonici na sudu, niti grenici u saboru pravednih.[18] Bezbonici nee moi da uestvuju u prvom vaskrsenju[19] opisanom u Apokalipsi svetogJovanadakle,uduhovnomvaskrsenju,kojesezbivazavremezemaljskogivota, kadasvedelatniDuhdotakneduuiobnovijezanoviivot.Duavaskrsava,oivljavaza ivot u Bogu! Njen um i srce se prosvetljuju, postaju zajedniari duhovnog znanja. Duhovnoznanjejeoseanjebesmrtnogivota[20]kauociduhonosci.Samotoznanjejeznak vaskrsenja. Suprotno ovome, telesno mudrovanje je nevidljiva smrt due.[21] Duhovno znanje je dejstvo Svetog Duha. Ono vidi greh, vidi strasti u sebi i u drugima, vidi svoju duu i due drugih, vidi mree gospodara ovoga sveta, obara svaku pomisao koja se podieprotivHristovogznanja,odbijaodsebegreh,ukakvomgodoblikuseonpribliio, zato to je duhovno znanje carstvo, svetlost Svetog Duha u umu i srcu. Nee ustati bezbonici za duhovno rasuivanje! To rasuivanje je sabor samih pravednih, njihovo nasledstvo.Onojenedostupno,nedokuivobezbonimaigrenima.OnojevienjeBoga,i jedinoeistisrcemBogavidjeti.[22] Put bezbonika je mrzak Bogu, toliko tu i odvratan Bogu da Pismo prikazuje Boga upravo kroz tu Njegovu oznaku: On se odvratio od takvog puta, On ne zna takav put. Suprotno ovome, put istine je toliko prijatan Bogu da Pismo govori: Zna Gospod put pravednih.[23]I zaista,Onjedinizna tajput! Blaeni putu! Ti vodiBogu!Ti si skriven u beskonanom Bogu! Tvoj poetak je Bog, i kraj tvoj je Bog! Beskonaan si, kao to je beskonaanBog. Put bezbonika ima granicu, ima alosni kraj! Ta granica je na kraju dubokog, mranog bezdana, vene tamnice vene smrti. I propae put bezbonika zauvek u tom stranom bezdanu, propae kada dovede do ivice bezdana i pogubi u bezdanu sve koji su hodili timputem. Zna Gospod put pravednih, i put bezbonika propae.[24] Blaen ovek koji ne ide na vee bezbonika, ne zanosi se njihovim nainom miljenja, njihovim moralnim pravilima, njihovimponaanjem,negojeyzakonuGospodnjemsvavoljanjegova. Takopevanebeski,udesnipeva:pustinoiteljjeoslukivaotunjegovusvetu,nadahnutu pesmu. 439

Nikolajevskobabajevskimanastir,1847.godine. NAPOMENE: 1. Ps.1 2. Ps1,1. 3. Ps1,2. 4. Ps33,8. 5. Ps118,104,10,32,47,72,127,11,162,35. 6. Ps18,3. 7. Ps1,3. 8. Ps118,63.TakoobjanjavaovajstihprepodobniPimenVeliki;vidi:Skitskipaterik. 9. Lk21,19 10. Cip4,1216. 11. Cip4,17. 12. Cip4,1821. 13. Dap1,7. 14. Jn7,3839. 15. Ps1,3. 16. Ps1,3. 17. Ps1,4. 18. Ps1,5. 19. Otk20. 20. SvetiIsakSirijski,Slovo38 21. Rim8,6. 22. Mt5,8.

440

23. Ps1,6. 24. Ps.1,6. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI JOSIF[1] POBONOUISPUNjENAPRIPOVEST,UZETAIZPOST3250 udesno dolazi pravednicima usred njihovih nevolja misao blagodarenja Bogu[2]. Ona istre njihova srca iz tuge i mraka, uznosi ih Bogu, u oblast svetlosti i utehe. Bog uvek spasavaonekojimupribegavajuprostodunoisaverom. Vraao se sveti patrijarh Jakov, vraao iz Mesopotamije u hanansku zemlju, u zemlju svogaroenja,usvojeodBogapredodreenonasledstvo.[3]Neoekivanojedobiovestda gnevni Isav, njegov brat, ide njemu u susret, da uz sebe ima etiri stotine naoruanih momaka.JoumladostijeIsav,uzrujanzaviu,pokuaodaubijeJakova.Dabiizbegao prevremenu, nasilnu smrt, Jakov se udaljio u Mesopotamiju. Tamo je proveo dvadeset godina. Vreme je moglo da isceli Isavovo zlobom ranjeno srce... ali nije evo ga, ide u susretbratuivodinaoruanudruinu.Brojnamasanaoruanihmomakabilajejasanznak njegovogzlogpredumiljaja.VremenijeiscelilomrnjuuIsavu:onjeojaao,ojaalajeu njemuimrnjapremabratu. Jakovseuplaio:nijeznaotadaini.Odluiojedarazdelisvojeslugeislukinjeibrojna stadanadveete.AkorazjareniIsav,razmiljaojeon,udarinajednuetuirazbijeje, modaenjegovgnevoslabiti,paneeudaritidruguetu.IzaetailesuJakovljeveene ideca;aizasvihilajenjegovadrugasupruga,Rahilja,sasvojimsinomjedincemJosifom, najmlaimJakovljevimsinom.RahiljaiJosifsubilinakrajuceletepovorkezatotosubili najmlai, no to najbezbednije mesto dala im je i posebna, brina ljubav supruga i oca. Dovitljivo je oko ljubavi; dovitljivo je oko revnosti. im je napravio takav raspored, pravednikjepohitaouuobiajenopristanitepravednika,pohitaojedastanepredBogau pobonojmolitvi.Nisamvredan,ispovedaseonBogu,tolikemilostiitolikeveretosi uinio sluzi svojemu; jer samo sa tapom svojim preoh preko Jordana, a sada sam 441

gospodar od dve ete.[4] Odasvud okruen nevoljom, pravednik izliva svoje srce pred Bogom,svodisvojeraunesasudbinom,nalazidajepotpunozadovoljan,nalazidajeBog kojimujezapovediodaodeuMesopotamijuivratiseiznjeuiniosvekakojeiobeao. Nisam vredan tolike milosti i tolike vere to si uinio sluzi svojemu. Kakvo duboko, istinsko smirenje! Jedino je ono dostojno da stoji pred Bogom; jedino je ono dostojno da besedisaBogom:njeganikadaneostavljaBog.NjegamilostivoipaljivosluaBogiizliva obilnumilostnaonogakojisemolisasmirenjem.Izmenilose,namigBoiji,Isavovosrce: dosada je u njemuplamtelo neprijateljstvo, asada je najednom u njemu buknula ljubav prema bratu. Isav je bacio ma, bacio se u zagrljaj bratu, i gle: dva brata plau u zagrljaju.[5] I evo, Jakov je ve odavno u zemlji hananskoj. Umrla je ve njegova voljena supruga Rahilja: umrla je dok je raala Venijamina. Mnogo je ve nevolja iskusio Jakov od razuzdanih sinova, koji su se ponaali u obeanoj zemlji kao da se nalaze u nekoj tuoj, osvojenojzemlji.[6]Onisunapasalisvojamnogobrojnastadanedalekoodnjegovogatora, razapetog blizu Hevrona, a ponekad su odlazili i prilino daleko, na druge, bujnije panjake. Jakov je stalno ostajao kod kue: zadravale su ga godine, a i duhovno napredovanje. Ono je privuklo starev um i starevo srce prema Bogu, i zato je zavoleo samovanje u atoru. Takav ovek niti ima kad da se daje u ivotne brige, niti mu je to svojstveno. Nerazdvojno je bio uz njega voljeni sin njegova uteha Josif, prekrasan duomitelom.Brigaostaromocuipaenjenaduboko,svetouenjeocabogovicainilisu sve zanimanje, svu nasladu mladievu. U njegovu duu padala je re pobonosti onako kakosemepadanaplodnuzemljuiubrzojedonelarod:uJosifovojduijezasijalasveta istota.UistotisrcapoinjedaseodraavaBog,kaotoseuogledalumirnih,prozranih voda odraava sunce. Josifova vrlina je podstakla u brai zavist, a ne nadmetanje u vrlinama:toje,naalost,sveeisluajuljudskojzajednici.Braasuizmislilaiiznelazlu klevetunaJosifa,akakvutanoPismonekae.NonijedaootroumniiblagodatniJakov dagaobmanelukavozapletenaizmiljotina:onnijeprestajaodavolidavoliJosifa,iu znaknaroiteljubavipokloniojesinuarenuhaljinu.Jarkeiraznovrsnebojeposebnosu uvaavali i sada uvaavaju na nomadskom istoku. Nije li ta haljina bila simbol onoga potpunosuprotnimokolnostimaispresecanogivotakojijeekaomladia?Nadahnueje doapnuloprozorljivomstarcudaizobraziprorotvoarenomhaljinomkaosimbolom,a nereju.OdtadapoinjesveononeobinotosedogaaloJosifu. Onjepraslika,dalekabiblijskasenkaGospodanaegaIsusaHrista,azbogdelatnogivota on je primer pobonog i vrlinskog oveka koji se podvrgava raznim, neobinim nevoljama,tokomkojihuspevadaouvapobonostivrline;njegaBognikadainigdene ostavlja, svuda ga uva, i na kraju divno proslavlja. Posluajmo, posluajmo neobino zanimljivo kazivanje o udesnim i pounim dogaajima proroka obuenog u arenu haljinu.

442

Josifova braa[7] su videla da njihov otac voli Josifa vie nego sve ostale svoje sinove i omrznulasubrata:prisvakojreisanjim,prisvakompogledunanjegaunjimabiuzavreo mraninemir.Aonnijeshvataobolestkojaihjezahvatila:njegovaistaduavidelaihje svekaoiste,dobronamerne.Otkrivaojesvojesrceprednjimaniutanesumnjajui.To nezlobivosrceBogjeveizabraozasasudtajanstvenihotkrivenja.BlagodatSvetogaDuha, saobraznoJosifovimmladalakimgodinama,poelajedaotkrivasvojeprisustvoidejstvo u snovima naroitog znaenja. ivo je crtala tajanstvena ruka udne snove u devstvenoj mati.Josifjeimaosedamnaestgodinakadajeusnioprviproroanskisan.Otvoreno,ine nasluujuinikakvozlo,onpriasansvojojbrai:sanje,oito,ostavioneuobiajenutisak u mladievoj dui. Taj utisak je traio objanjenje. Josif je hteo da izazove, da uje to objanjenje od starije brae. Usnio sam, govorio je on njima, da vezujemo snoplje u polju;mojsnopnajednomustaiispravise,avaisnopoviiduunaokoloiklanjajusemome snopu. Braa su odgovarala: Da nee jo biti car nad nama i zapovedati nam? I udvojiebraamrnjupremanjemuzbogblagodatnogsna,zbognjegovesveteiskrenosti, koja ih je ranila, pa su je izvrnuli, izopaili. Kasnije Josif usni drugi san. Sa deijom nevinou, kao da opravdava prvi san, kao da dokazuje da mu snovi tako posebnog znaenjadolazemimonjegovevolje,nezavisnoodnjega,onpriasanocuibrai:Videh, govori on, kako se sunce i mesec i jedanaest zvezda klanjaju meni. im je uo ta sin govori, otac je odmah prekinuo mladia: Kakav je to san to si snio? Zar emo doi ja i matitvojaibraatvojadaseklanjamotebidozemlje?Iskusniiduhovniotacjeprekinuo sina,alinezatotojesmatraodajenjegovsansujetnomatanje,sopstvenatvorevinadue, bolesno gordoumlje, ve da bi zatitio mladu duu od upadanja u gordoumlje, i ujedno strogomprimedbomkolikotolikougasiozavistimrnjuubrai. Takohrianskiasketskiuiteljizapovedajudaneobraamonaroitupanjunasvepojave koje se ukazuju pred duevnim i telesnim ulima: zapovedaju da pred svim pojavama sauvamorazborituduevnuhladnou,spasonosnioprez.[8]ImasnovaodBoga:primeri dokazzatosuJosifovisnovi,aliopasnojeiveomabliskosamoobmanistanjeonogoveka koji vidi snove i ima vienja. Vienje naih nedostataka je bezopasno vienje! Vienje naeg pada i iskupljenja je najpotrebnije vienje! Duh skruen i smiren[9] to stanje je sutinski korisno, daleko od samoobmane, stanje koje je po volji Boga! Rasuivanje spremno da shvata, procenjuje i objanjava vienja svojstveno je jedino onima koji su napredovaliuduhovnompodvigu:onosestienakondugogvremena,onojedarBoiji. TajdarBoijiimaojesvetiJakov:onjeprekinuosinakojimujepriaoproroanskisan,a sam je svedoi Pismo uvao u seanju njegove rei, koje su nosile na sebi pomazanje Duha. OvajdrugisanjepotpunodrugaijeuticaonaJosifovubrau:onjeunjimasamoumnoio mrnju i zavist prema Josifu. Jednom prilikom, kada su braa oterala stada na panjake kraj Sihema, Jakov je rekao Josifu: Braa tvoja napasaju stada kod Sihema; hou da te

443

poaljem k njima. Josif odgovori: Spreman sam. Idi, nastavi Jakov, i vidi kako su braatvoja,kakojestoka,padoidamijavi. Ljudi se ponekad lako rastaju; rastaju se, ali se u stvari ne rastaju; oprataju se, ali se u stvarineoprataju.Aovakvoopratanjeestobudeopratanjezauvek;estoposlenjega sledidugotrajni,gorinomispunjenirastanak.Nijeznaostarac,dokjeotputaoJosifa,da dugo,veomadugoneevidetivoljenogsina!JelimogaodamislidaJosifaaljeubicama aljui ga brai? Znao je on da oni mrze mladia, no je li mu mogla pasti na pamet pomisaodajetamrnjanarasladoplana,dotajnogsporazuma,doodlunostidaseizvri bratoubistvo? Stareva bezazlenost bila je iskustvena bezazlenost, ne ona deija bezazlenost koja je ispunjavala Josifa: Josif ide pravo na no, kao jagnje. Mudri Jakov, i pored sveg svog duhovnog napredovanja, i pored celokupnog iskustva, nakupljenog tokom dugogodinjeg stradalnikog ivota, nije mogao da zamisli da su njegovi obesni sinovi bili spremni na uasni zloin bratoubistva. Svetinji je svojstveno da ne misli zlo o blinjem; njoj je svojstveno da smatra da ni najnesumnjiviji, najoigledniji zlotvori nisu onoliko zli koliko zapravo jesu. Zaista vidimo da mnogi sveti ljudi nisu dozvolili da ih oigledni greh obmane: njih je obmanula njihova velika ljubav, njihovo poverenje u blinje. O stare! Zadugo se rastaje sa svojim voljenim sinom Josifom! Ima dar i prorotva, i prozorljivosti, ali Bog je, nepojmljivo ureujui ovekovu sudbinu, za to vreme zaklonio od tebe budunost neprozirnom zavesom. Otpustio si Josifa na nekoliko dana,avideegaposlemnogihtunihgodina.Aonevidetihananskuzemlju,tomesto na kome je podignut tvoj ator, kada dou dani tvog pogrebenja, i to samo na nekoliko dana tog pogrebenja!Ovamoedoinjegovekosti;ovamoe se sa njima vratiti njegovo brojno potomstvo, i s orujem u ruci ovladae nasledstvom svoga praoca, sada mladia Josifa. Josif je poao iz doma oevog, iz Hevrona, i stigao u Sihem. Tamo ve nije bilo njegove brae.Nijeznaogdedaihnae,pajepoeodaihtraiidaseraspitujeonjima.Sreogaje neoekivano nepoznati ovek i upitao ga koga trai. Josif je odgovorio: Traim brau svoju;kaimi,molimte,znaligdesusastadimasvojim?Neznanacjeodgovorio:Otili suodavde,uosamdasurekli:HajdemouDotaim.Voenreimatogoveka,kojegje sudbina naroito poslala da sretne Josifa i uputi ga ka onome to mu je predodreeno, mladijeopetpoeodatraibraurtvasvojereceinaaoihjeuDotaimu.Onisuga prepoznaliizdaleka,ipoelidasedogovarajudagaubiju.Meubraomsuseuleuasne reio bratu:Eno onogatosnesanja. Hajdedagaubijemo, paemokazati:Ljuta ga je zverkaizjela.Ondaemovidetitaebitiodnjegovihsnova!Odmahzauasnimreima podigle su se i zloinake ruke. No Ruvim, najstariji sin Jakovljev, izbavio ga je od njih. Nemojte da ga ubijemo sopstvenim rukama rekao im je on, bacite ga u ovu jamu u pustinji, a ne diite ruke na njega! Pomiljao je omekali Ruvim da odvede starom ocu voljenog sina. Braa su svukla sa Josifa arenu haljinu i bacili ga u duboki, suvi bunar ivog u uasni grob. Josif je u jami, u eljustima smrti!... Sveti mladiu, kakvim tekim 444

iskustvompoinjetvojeduhovnoiskustvo!udesnajevrstinatvojedue,kojajepodnela takveljutejade!vrstinuunesreamadajeneporona,besprekornasavest.Nauinasda naemoitvojuistotuivrstinumoneosloncesrcauivotnimpreokretima. Josifjeujami.taradebraa?Selisudajedu...O,sazrelamrnjo!...imnekastrastsazriu dui,duavieneoseasvojusmrtnubolest.Stranijejebitisrceutojdubinizlobenego telosaanelskomduomudubokojjami.Jakovljevisinovisupoinilizlodelotakokaoda su ispunili dug: toliko se sa njima srodila mrnja prema bratu. Poslije sjedoe da jedu,[10] govoriPismo. Nikakvo dobro, razume se, nije doneo taj zajedniki obed. Obedovali su razuzdano, obesno. Kako bi drugaije mogle da obeduju ubice? Gromki kikot prekidao je strano utanje:biojetokikotduekojajezbacilasasebeodelostidapasenaslaujezlobomkoju jesvarila,kojomsenasitila.Izletalesupovremenopaklenereikaoizmranogbezdana iz srca koja su se odluila na bratoubistvo. Mrana, zverska bila su lica tih to su obedovali. Njihove oi i sluh mrko i divlje tumarali su svuda. Razboritost ovde nije vie upravljala. Koja razboritost! Kada strasti ovladaju ovekom, tada um, lien svoje vlasti, slui kao udvaraki, dosetljivi sluga strastima i zadovoljava njihove lukave, hirovite, zloinakezahteve. Piruju Jakovljevi sinovi na grobu ivog mrtvaca... Njihove uzrujano uskolutale oi neoekivano ugledae putnike. Bili su to Ismailani, trgovci. Idu od Galada, putem za Egipat.Njihovekamilenatovarenesumirisavimkorenjem,tamjanomismirnom:tetovare prenosedabiihprodaliuEgiptu.Zaobesnompomamnomtrpezomzauoseglas:Kakva e biti korist ako ubijemo brata svojega i zatajimo krv njegovu? Hajde da ga prodamo ovimIsmailanima,danediemorukesvojenanjega:bratnamje,naejetelo!Biojeto Judinglas,glasetvrtogJakovljevogsina;Judajepredloiodaprodajubratapravednika. Mnogo stolea kasnije javie se drugi Juda; on e rei o drugom pravedniku, o samom Bogooveku:taetemidatiijauvamgaizdati?[11] Zvecnulisuzlatnici...JosifasuveizvadiliizbunaraiurnoprodaliArabljanima.Nijednu spornurenioceniniozarobljenikunijeizgovorilanijednanidrugastrana.NebiPismo preutalo re dostojnu pamenja da je ona bila izgovorena. Pismo prenosi u ovoj pripovesti i one rei koje su kolikotoliko vredne da budu zapaene. Zveckaju zlatnici... biloihjedvadeset.Kakojesliantajzveketzveketutridesetsrebrnika!...Blaenimladiu, tosiprodatzadvadesetzlatnika!UdostojiosisedabudepraslikaOnogakojijeprodat zatridesetsrebrnika! Ruvim nije bio za trpezom. On nije bio uesnik ni zlog predumiljaja ni zloinakog dogovora; nije bio ni na piru na kome je proslavljano uspeno izvreno zlodelo. Evo ga, tajno prilazi jami i zove pogrebenog. Nema odgovora. Opet zove... nema odgovora! Oajan,razdiresvojehaljine,vraa sebrai, i kae im:Nema mladiau jami! A ja kuda 445

u?... Zveket zlatnika bio je odgovor. Bilo ih je dvadeset. Devetorica brae koja su bila prisutnauprodajidokazalasudanisuzaboravilaonogakojijetadabioodsutan,desetog. Jakovljevi sinovi su u meuvremenu smiljali kako da prikriju od staroga oca to to su uinilisaJosifom.Zaklalisujare,zamoiliarenuhaljinuukrv,iposlalijeocusasurovim pitanjem: Naosmo ovu haljinu, vidi je li ovo haljina sina tvojega ili nije? Otac ju je poznaoirekao:Ovojehaljinasinamojega;ljutazverkaizjelajeJosifa!Josifjerazderao svojehaljine,vezaokostretokosebeidugooplakivaosina.Okonjegasuseokupilisinovii keridateestarca.Aneutenistaracgovorae:Satugomuugrobleizasinommojim. Dugojeponavljaotereiidugoplakao. Ismailani su doveli Josifa u Egipat[12], i tamo su ga preprodali Petefriju, faraonovom dvoraninu faraonima su nazivani egipatski vladari zapovedniku faraonove strae. I Gospod je bio sa Josifom, tajanstveno je bio nad njim, pomagao mu. Gospodar je ubrzo zapazio blagoslov neba nad svojim slugom i silno ga zavoleo. Zbog te naroite ljubavi PetefrijejepredaoJosifuupravunadcelimsvojimdomominadsvimetojeimao.Gospod jeradiJosifablagoslovionasledstvotogEgipanina:Boijablagodatseizlilanacelokupno njegovoimanje,nanjegovdominanjegovapolja.Petefrijejepoinuo:predaosetojsvojoj blagonaklonostibezikakvebrigeisapunimpoverenjemsamnitanijenadgledao,nina ta nije obraao panju. Josif je bio lepog stasa i lepog lica. Njegova lepota privukla je panju Petefrijeve ene. Obuzela ju je strast: svoju strast rekla je mladiu otvoreno, direktno.Mladinijepristaonabezakonje.Savetovaojeenukojajegorelaodbezumnei nemoralne elje, govorio joj: Gospodar moj ima toliko poverenja u mene i tako se odmorio otkad je brige prepustio meni da ne zna ni za ta to je u njegovoj kui. Celokupno svoje dobro dao je, sa punim poverenjem, meni u ruke, u svojoj kui ni sam nije vii od mene, sve je u mojoj nadlenosti osim tebe, njegove supruge. Pa kako da uinimtototrai?KakodazgreimpredBogom?Neujenemoralnaenamudrerei Jakovljevog sina: drugo njoj govori strast koja je njom ovladala. Ona uje jedino glas strasti:Josifovereiproletelesumimonje,kaopraznizvuci,bezsmislaiznaenja.Svaki dan ponavlja ena ponudu, uvek jednako otvoreno, plameno bezobzirno. Jednog dana Josif je radio svoj posao, a niko od domaih, osim gospodarice, nije bio u kui. Ona ga hvata za haljinu, moli, trai da njena elja istog trena bude ispunjena. Josif se otrgao iz njenih ruku i pobegao; njegova gornja haljina ostala je u rukama Egipanke. Nezadovoljena nemoralna ljubav najednom se pretvara u besnu mrnju: ona koja je pre nekolikotrenutaka trailadasenasladiprelestima predivnog tela sada pomahnitalo eli dasenapijekrvi.VierazbesnelaEgipanka,gromkimvriskomikrikomsazivadomae: Onidolaze.GledajtegovoriimEgipankaovajmladiJevrejindovedenjeunadom danassramoti!...Doemeni...ireemi...ajapovikahizsvegglasa...akadumojuviku, pobeeodmene...evonjegovegornjehaljineumojimrukama!Ostavilajetuhaljinukod sebe, i ekala da se Petefrije vrati kui. Drugi put je odea nemi, sasluani lani svedok protivJosifa.Kadasegospodarvratiokui,enamujeisprialatasedogodilo.Govorila 446

jekrozplaitiho:MladiJevrejin,kojegasinamdoveodanasosramoti,dolaziojekmenii traio da me obeasti. Kada sam povikala iz sveg glasa, on je pobegao, i ostavio svoju haljinu kod mene. Kada je uo tu naizgled istinitu priu, u kojoj je jednostavnou i hladnoom kazivanja veto prikrivana strana duevna bura i paklena kleveta, i kada je video u eninim rukama dokaz za to to se desilo Josifovu haljinu, naizgled nepobitni dokaz, Petefrije se vrlo razgnevio. Ispitivanje i sud smatrao je suvinim, nepotrebnim takojesluginprestupunjegovimoimabiojasan,iv,oigledan.NarediojedaJosifabace izareetaka,gdesulealicarskisunjiutamnicu:takoPismonazivatajzatvor. GospodjeizabraoJosifaodnjegovogdetinjstva,Gospodmujepomogaouzarobljenitvui u Petefrijevom domu, Gospod ga nije ostavio ni u tamnici. Tamniarevo srce je postalo blagonaklonopremaJosifu:poveriojemladomsunjucelutamnicu,svesunjeutamnici, i,kaoiPetefrije,poinuoodbriga,kojejesapunimpoverenjempreneonaJosifa. Posletogaegipatskomcarususkriviladvanjegovadvoranina:stareinanadpeharnicimai stareina nad hlebarima.[13] Faraon se razgnevio na tu dvojicu dvoranina, i bacio ih u tamnicu u kojoj je Josif bio suanj. Straarski zapovednik ih je poverio Josifu. Nakon nekolikodanaprovedenihutamnici,obojicasuusnilasanuistojnoi.Ujutruimjedoao Josif,ivideodasuobojicavrloneveseli.Upitaojefaraonovedvoranine:tostedanaslica nevesela?Onisuodgovorili:Sanusnismoobojica,nonemakodanamkaetaznae. Josifimree:NedajeliBogdarzatumaenjeonihsnovakojeOnalje?Ispriajtemisvoje snove.IzJosifovihreividisenjegovoduhovnonapredovanje,plodiskuenja.Kadajeu detinjstvuusniosnove,oseaojejedinodaoninetoznae,ipriaoihjeocuibrai,kaoda trai objanjenje, ali nije smeo da prilae nikakvo tumaenje. A ovde, im je uo da su stareineusnilesan,vesenadadaenairazreenjezagonetnihsnovauBogu,komese pribliio,kogajeprimionevoljama,verom,istotom,molitvom.Snovisugauveliuvatru nevolja; snovi e ga izvesti iz te vatre, u koju promisao obino ubacuje ljude koje je predodrediozavelikadela.Stareinanadpeharnicimajepoeodapriasvojsan:Snihda jepredamnomvinograd;uvinograduvidimtriloze,sone,pustilegrane,inanjimazrelo groe. U ruci mi je bila aa faraonova. Uzeo sam grozd, iscedio sok u au i dodao faraonu. Josif odgovori: Taj san ovo znai: tri loze su tri dana. Proi e jo tri dana, i faraon esesetiti tebe ivratie te na preanju slubu stareine nad peharnicima, iopet e dodavati au faraonu kao i pre. Tada, u dobru svom, seti se mene. Uini mi milost: pomeni za mene faraonu, i izvedi me iz ovih mranih zidova. Mene su ukrali iz zemlje jevrejske,iovdenisamuinionitaloe,abacilisumeuovuuasnutamnicu.Istareina nadhlebarima,imutoprijatnotumaenjesna,ispriasvojsanJosifu:Ijasnih:naglavi drimtrikotaricehleba.Unajgornjojkotaricibilisusvakojakikolaizafaraona. Neoekivano naletee ptice, i poee da jedu kolae. Josif odgovori: San ovo znai: tri kotaricesutridana.Proiejotridana,iskinuefaraonsatebeglavutvoju,atruptvoj obesie nadrvetu; ptice nebeske jee tvoje meso. I kad doe trei dan, a to bee dan u kojiserodiofaraon,priredifaraongozbusvimsvojimslugama.Ubesedisanjimasetise 447

cardvojicezatoenihstareina:stareinunadpeharnicimavratinapreanjuslubu,itaj opet stade da dodaje au faraonu, a za stareinu nad hlebarima, po Josifovom predskazanju,zapovedidagakazne.IzaboravistareinanadpeharnicimanaJosifa.Joje bilo potrebno pravedniku muenje u tamnici! Jo su mu bili potrebni samoa i mrak tamnice da bi se njegova dua dublje pogruzila u molitvu, da bi se njome vie pribliila Bogu,dabijeduhovnoznanjejosvetlijeozarilo. Posledvegodineusnifaraonsan:[14]stojionkrajreke,igle,izlaziizrekesedamkrava, debelih, lepih, i stadoe da pasu po obali. Iza njih izaoe iz reke sedam drugih krava, mravihirunih,istadoeporedonihkravanaobali.Najednommravekravepojedoe onihsedamdebelihkravaineprimetisedasusenajele:izgledalesuiscrpljenekaoipre. Utomsefaraonprobudi,paopetzaspaiusnidrugisan,ividi:izjednogstablaizrasloje sedamklasova,jedrihizrelih;izanjihizrastoesedamdrugihklasova,turih,kaodaihje isuila vrelina i vetar. Ovi turi klasovi pojedoe onih sedam velikih i jedrih. Utom se faraonprobudi;zabrinuseuduhu,akadbijutro,naredidasazovusveegipatskegatarei mudrace, i ispria im svoj san. Ali oni nisu mogli da kau ta znai san koji je cara zabrinuo i zbunio. Tada stareina nad peharnicima ree faraonu: Sada se opomenuh greha mojega! Kada si se ti, care, razgnevio na sluge svoje, na mene i na stareinu nad hlebarima, i zapovedio da nas bace u tamnicu, u kui zapovednika straarskoga, tada obojica usnismo u istoj noi san. Tamo je s nama bio mladi Jevrejin, sluga zapovednika straarskoga; ispriali smo mu snove i on nam je kazao ta iji san znai. Meni je predskazao da u biti vraen u slubu, a drugu da e biti obeen. To nam se obojici i desilo. TadafaraonposlapoJosifadagadoveduiztamnice.IzvelisuJosifaiztamnice:izvelaga je ruka Boija. Po obiaju, obrijae ga, oiae i preobukoe: on stade pred faraona. EgipatskicarispriasvojesnoveJosifuipoalisenamudracedanisuumelidakauta znae ta vienja. uo sam ree faraon Josifu da ume da objasni snove. Josif odgovori.BezBoganemoefaraondobitidobrogodgovora.NevoljnoJosifotkrivasvoje duhovnostanje!Onispovedanesumnjivo,udesno,stvarnoBoijedejstvo,dejstvoSvetog Duha, nezavisno od oveka, stanje koje poseuje oveka po nebeskoj volji i otkriva mu tajne.TonevidljivooptenjesaBogom,toblagodatnodejstvoJosifjeoseaousvojojdui: do takve visine duhovnog napredovanja uzneli su ga postojanost u vrlini, nevolje, stradanja, ili, pravilnije, blagodat Svetog Duha, koja osenjuje nepokolebivo vrle ljude, naroito nevine stradalnike. Oba sna tvoja ree on faraonu imaju isto znaenje; sni tvojijedansusan.Sedamdebelihkravapredskazujesedamrodnihgodina;sedamjedrih klasova predskazuje to isto. Sedam mravih krava i sedam sitnih i turih klasova oznaavaju sedam gladnih godina. Bog pokazuje faraonu ta je namerio da uini. Nastupieprvihsedamgodina:tadaeuEgiptubitietveobilne.Doiedrugihsedam godina, i zbog njihove nerodnosti zaboravie se obilje prvih sedam godina. Glad e unititi, satrtizemlju.Sametragove prethodnog obiljaizbrisaesiromatvo kojee zatim 448

uslediti,jeregladbitivrlovelika.Dvasnajefaraonsniojedanzadrugim:tojepotvrda da je Bog zaista tako naumio, i znak da e Bog uskoro to uiniti. No, care, nai sada u svomcarstvuovekamudraipostaviganadzemljomegipatskom.Nekasetokomsedam rodnihgodinaostavljapopetinacelogroda;sakupljenaitanekasestavepodfaraonovu upravu i uvaju u svim gradovima. Tako e se stvoriti zalihe ita za sedam nerodnih godina, i zemlja nee propasti od gladi. Ove Josifove rei su se dopale faraonu i onima oko njega. Faraon im ree: Gde da naemo oveka koji bi, kao ovaj, imao u sebi Duh Boiji?ZatimseobratiJosifuireemu:Bogtebiotkrivatajne,izatonemaovekatako mudrogirazumnogkaotositi.Budiglavaumomdomu;neka tisepovinujusviljudi moji! Samo u ovim prestolom biti vei od tebe. Postavljam te nad svom zemljom egipatskom. Faraon je potom skinuo prsten sa svoje ruke i metnuo ga Josifu na ruku, i obukao ga u tamnocrvene haljine, i obesio mu zlatnu ogrlicu oko vrata, i naredio da ga stave na kola kojabehuodmahizafaraonovih:unjimasuvozilinovogdostojanstvenikapogradu;pred kolima je iao glasnik i obznanjivao narodu Josifovu slubu i vlast. Josif je tada imao trideset godina. Faraon je promenio Josifu ime i nazvao ga Psontomfanih, i oenio svoga miljenikaAsenetom,kerkomiliopoljskogsvetenika.taznaitonjegovonovoime?Ono znai Spasitelj sveta[15]. Josif ]e praslika Hristovog silaska na zemlju, koja je namenjena palom i zabludelom ljudskom rodu. I njega je otac poslao brai, koja su napasala stada daleko od oevog atora. Josif je praobraavao Hrista kada su ga braa prodala inoplemenicima. Praobrazio je Njegovo pogrebenje svojim zatoenjem u tamnici; neoekivanim uznoenjem i svojom slavom praobrazio je slavu Hristovog vaskrsenja. Kerka iliopoljskog svetenika koja je stupila u brak sa Josifom predizobraavala je HristovuCrkvu,sastavljenuodneznaboaca.Spasenjemnarodaodsmrtipredskazanoje spasenjeoveanstvaodvenesmrti.Davalacmaterijalnoghlebabiojepraslikaonogakoji je Hleb to je siao sa nebesa, i Davalac tog nebeskog hleba.[16] Meu tajanstvenim starozavetnim praobrazima prvi put se zaulo uteno ime: Spasitelj sveta! Divno je promisao Boiji predobjavio veliko Boije delo, iskupljenje oveanstva, biblijskim praobraznimsenkama.Ukakvojsusesamovremenskojdaljinipoeledajavljajutesenke! Kakosuivoocrtavaleistinu!Kakvomsutajanstvenoubilepokrivenezasavremenike! Kako su postale jasne, kako su se u svemu pokazale kada je Bog otkrio ljudima razumevanjeNjimenadahnutihknjiga. Josif je pristupio ispunjavanju obaveza na koje ga je pozvao sam Bog, i koje mu je, po Boijemureenju,poveriovladarEgipta.ObiaojeceoEgipat,sagledaostanjeuzemlji,i izdao potrebne naredbe. Zemlja je sedam godina davala obilan rod. Tokom tih sedam godina Josif je skupljao zalihe ita, uvao ih u gradovima, u velikim spremitima, pod sigurnim nadzorom i straom. Sakupio je nemerljive koliine svakog ita: zalihe ita na spremitimabilesuvelikekaobrdapeska.ZatihsedamplodnihgodinaAsenetajerodila dvasina.SinuprvencuJosifjedaoimeManasija.Toimenosiusebidubokumisao:Bogme 449

je tako udesio da sam zaboravio svoja stradanja. Drugom sinu dao je ime Jefrem, i tako povezao sa tim imenom drugu duboku i pobonu misao: Bog me je podigao u zemlji mog smirenja.Takvemislisadreusebitaimenaposvomznaenjunajevrejskomjeziku.[17] Prolojesedamrodnihgodina,kaotoprolazisvetojepotinjenovremenu:nastupilesu gladne godine. Po Josifovom predskazanju, glad je poela da hara po celoj zemlji. Egipatski narod je pozivao faraona, traio da im da hleba. Faraon je odgovarao podanicima:IditeJosifu,iiniteonotovamonkae.Josifjeotvorioitnice,ipoeoda prodajeitoEgipanima.Gladjeharalaiudrugimzemljama.iteljisusednihzemaljasu ulidaseuEgiptuprodajeito.Pritisnutiglau,poelisudadolazeuEgipatdabikupili penicu. Mudri, dalekovidi upravlja stvorio je tolike zalihe ita da je njima mogao nahranitiisvojnarodiprivuinovacdrugihnarodauegipatskudravu. Gladjemuilaihananskuzemlju.Iporodicasvetogpatrijarhajetrpelanedostatakhrane. Glas da se u Egiptu prodaje ito stigao je do starca.[18] On je rekao svojim sinovima: ujem da u Egiptu ima ita. ta gledate jedan na drugoga? Idite tamo, kupite koliko tolikoita,danepomremoodgladi. Josifovabraasuposlualaoca;njihdesetoricakrenulisuuEgipatdakupeito.Jakovje ostavioVenijaminasasobomdagausput,kakojerekao,nebizadesilonetozlo. imsustigliuEgipat,Jakovljevisinovisu,kaoiostalikupci,dolinamestonakomese prodavaloito.Josifjeprodavaoito.imsubraastalaprednjega,Josifihjeistogtrena poznao, no oni nisu ni nasluivali da stoje pred bratom kojeg su prodali kao roba za dvadeset zlatnika. A i kako bi ga prepoznali? Kada su se rastajali s njime, imao je tek punih sedamnaest godina, a sada je bio skoro etrdesetogodinjak. Promenile su ga godine, ali jo vie promenila ga je veliina i sjaj poloaja, prvog u egipatskom carstvu, naprednijemodskorosvihdrugihzemaljapoobrazovanju,moi,unutranjemureenju. Braa su stala pred Josifa i poklonila se do zemlje. Josif se setio svojih snova... Mudri, vrlinskiJosifjeodloiotrenutakukomeeimreidaimjebrat.Kolikojetavelikadua imala vlasti nad sobom! Zar njegovo srce nije muila elja da istog trena prenese o se6i najradosniju vest starom, svetom roditelju, koji vie od dvadeset godina nita ne zna o svomsinu,mislidajenjegovsinzauveknestaoineutenotugujezanjim.Onneispunjava tenjumilostivog,velikodunogsrca,ipostupaonakokakojenajkorisnijezanjegasamog izanjegovubrau.Josifjeznaogrubeineobuzdanenaravitihljudi:bilisutopoludivlji pastiri, koji su odrasli u nomadskim seobama i ceo ivot proveli uz stada, na irokom prostoruneobuzdaneslobode,podotvorenimnebom,ubezljudnimpustinjama.Oninisu znali ni za kakvu vlast nad sobom, nisu znali ni za kakve uzde: prema ocu su bili neposluni, esto su ga vreali, ispunjavali su svaku svoju elju, koliko god nemoralna ona bila; njihove ruke su esto bile okrvavljene krvlju nevinih. Takvi su, pie u Pismu, Jakovljevi sinovi. Trebala im je pouka. Radi njihovog sopstvenog dobra trebalo je da upoznaju ta je pokornost, ta je pravednost. Surove due, svikle Da gaze savest i strah 450

Boiji, ne bi moglo da potrese, da dovede u oseanje i samopoznanje nita drugo do muenjekojezadajeoveijistrah.Dokjepredviaodugogodinjuglad,Josifjepredvideo i neophodnost preseljenja Jakovljeve porodice iz Palestine u Egipat. Nije li zato svoju brau,imsuprviputstigliuEgipat,nazvaouhodama?...Dasubraaunelasasobomu svoju novu domovinu svoju neobuzdanost, svoju razuzdanost, svoju ludost, ubrzo bi navukli na sebe negodovanje Egipana, ubrzo bi se sruilo svako dobro Jakovljeve porodice, svaki napredak samog Josifa; ta porodica i on sam bili bi izloeni najveim nesreama. Ono to je steeno dugogodinjim stradanjima moralo se ograditi, sauvati mudrimponaanjem. Josifjepostupiopremabraivano,otro,kaostrogivlastelin.Odaklestedoli?upitaih on. Iz hananske zemlje, da kupimo ita. A on im odvrati: Vi ste uhode, doli ste da vidite gde je naa zemlja slaba! Oni mu rekoe: Nismo gospodaru! Nego sluge tvoje dooe da kupe ita. Mi smo braa, sinovi jednoga starca. Mi smo poteni ljudi. Sluge tvojenisuuhode.Onimree:Nijeistina:dolistedaviditegdejezemljaslaba!Aoni rekoe:Nasjebilodvanaestoricabrae,slugutvojih,izzemljehananske.Najmlaiodnas ostaojekodoca,ajedan...jenestao.Josifodvrati:Uvaimreimajela!Pravojakaem dasteviuhode.Kunemvamseufaraonovuneprikosnovenost:neeteizaiodavdedokle nedoepredmenevanajmlaibrat.Timemoratedaseopravdate.Poaljitejednogaod vas: neka dovede brata. A vi ostanite ovde, u tamnici, dok se ne vidi je li istina to to govorite ili nije. Ako se pokae da nije istina to to govorite... Kunem se u faraonovu neprikosnovenostdasteuhode!Izatvoriihutamnicu. Prolasutridana.TreegdanaJosifihjepozvaoirekaoim:JaseBogabojim.Ovouinite: ako ste poteni ljudi, idite i oterajte ito koje ste kupili, a jedan od vas ostae ovde u tamnici.Paondadoveditemenibratasvojega:timeetedokazatidajeistinatogovorite. Ne dovedete li mi najmlaeg brata, izginuete! Josif je razgovarao sa svojom braom posredstvom prevodioca. Jo ih nije bio potpuno otpustio. A im se zauzeo oko drugih kupaca,Jakovljevisinovisupoelitihodagovorejedandrugomenajevrejskomjeziku. Jesulimoglidapretpostavljajudaihgrozniegipatskivelikarazume?Aonnapregaosluh ipaljivopratisvakunjihovure;svakunjihovureshvatanjegovadua,jerjepunasvete ljubavi, i ini ono to joj nalae sveta i spasonosna mudrost. Doista, govorahu jedan drugome Jakovljevi sinovi, doe na nas greh, jer se ogreismo o brata naega! Ogluili smoseovelikumukunjegovu,nismogaposlualikadanasjemolio:zatodoenanasova muka!ARuvimreeostalima:Nisamlivamgovorio:negreiteseomladia?Nisteme posluali, i zato se evo trai od nas krv njegova. Ove njihove rei kao strela pogodie Josifovo osetljivo srce. On se na kratko udalji malo od njih da da oduka svom srcu pritisnutomtugomizaplaka.Zatimseopetvratinjima,odabraodnjihSimeuna,inaredi da ga veu tu pred njima. Svaki ovaj postupak mudrog Josifa ima svoj razlog. Pismo ne kaekojijetorazlogzbogkogajeupravodivljegisvirepogSimeuna,anenekogdrugog brata,zapalodabudevezan,noizPismasevididajeupravonjemubilapotrebnastroa 451

pouka.Svakibratodtedesetoricedozvoljavaojesebitekeprestupe,noSimeunjeuprljao sebeuasnimubistvomSihemljana i timejecela porodica svetogpatrijarha bilaizloena stranojopasnosti,izkojejebilaizbavljenanaroitimzastupanjemsamogPromisla.Nijeli on podizao svoje ruke da poini i drugo ubistvo, jo uasnije i nedoputenije?... Josif je tajvozapovediodabrainapunevreeita,dasvakomeuvreustaveonajnovackojimje koplatioito,idaim,povrhtoga,dajubranjenicezaput.Svakije,oito,posebnoplatio ito koje je uzeo: ta osobina je jedna od onih koja nam odslikava daleke obiaje biblijske drevnosti. Jakovljevisinovinatovariesvojeitonamagarceikrenuekui.Akodprvegostionice, jedan od njih, u nameri da nahrani magarca, skinu vreu koja se nekako odvezala, vide zaveljajsvognovcagorenaituipovikabrai:Jadobihnatragnovcesvoje!Evoih...u vreimojoj.Izadrhtanjihovosrce,uplaiese,istadoedagovorejedandrugome:to namtouiniBog?Kadasudoliuzemljuhanansku,ocu,prialisusvetoimsedesilo: ovek koji zapoveda u onoj zemlji postupio je sa nama veoma otro, ak nas je bacio u tamnicu, kao uhode. Rekli smo mu: Ne, gospodaru, nismo mi uhode, mi smo poteni ljudi.Bilonasjedvanaestbrae,sinovaocanaega,jednoga...venema,anajmlaijesa ocem,uzemljihananskoj.Iodgovorinamtajovekkojizapovedauonojzemlji:Evota ezamenebitidokazdanisteuhodenegopoteniljudi:jednogaodvasostaviteovdekod mene,aviuzmiteitokojestekupili,iidite,alinajmlaegabratavaegadoveditemeni. Takouseuveritidanisteuhodenegoljudipoteni,itadauvamvratitibratavaegakoji je sada ostao kod mene kao zatoenik, i moi ete slobodno da trgujete u egipatskoj zemlji.Akadasuizruivaliitoizsvojihvrea,kodsvakogasaitomispadeizaveljajsa onim novcima koje je dao za ito. Kada videe zaveljaje sa svojim novcima, oni se uplaie.Iotacseuplaikadvidetezaveljaje.Pavi,reeimon,uinistedaostahbez dece! Josifa nema, Simeuna nema, pa hoete i Venijamina da uzmete? Zbog vas su se sruilenamenesveovenesree.Ruvimmuree:DvasinamojaubijakotiVenijaminane dovedemnatrag.Staracodgovori:Neeiisinmojsvama!Bratnjegovjeumro,ionosta sam,paakobigazadesilokakvozlonaputu,svalilibistemestarastugomugrob. Gladjesvevieuzimalamaha,izmuilajezemlju.1KadauJakovljevomdomunestaita kojesudoteraliizEgipta,otacreesinovima:IditeopetuEgipatikupitenammaloita. Juda mu odgovori: ovek koji je velika u onoj zemlji ree nam i tvrdo se zaree da neemovidetilicanjegovogaakonedoesnamanajmlaibratna.AJakovree:Zato tozlouiniste,zatorekosteovekudaimatejojednogabrata?Oniodgovorie:ovek nasjeotroipotankoispitivao.Raspitivaose:Jelivamivjootac?Imatelijobrae?[19] A mi mu odgovorismo to to nas pitae. Zar smo mogli da znamo da e rei: Dovedite bratasvojega?TadaJudapoedaubeujesvogoca:Pustimladiasamnom,paemose podiiiotii,nabavitiitadaprehranimotebeisebe,danepomremoodgladi.Jauuzeti Venijaminanamojuodgovornost:izmojerukegatrai.Akoganevratiminestavimpred tebe,nekasavtvojgnevbudenamenidokrajamogivota.Danismoovolikooklevali,do 452

sada bismo dva puta uspeli da budemo u Egiptu. Na to otac ree: Kad je tako, onda uiniteovo:uzmitetonajlepeimauovojzemlji,iponesitetomeovekunadar.Ponesite tamjana, meda, mirisnog korenja i badema. I uzmite dvaput vie novaca, da biste mogli vratitinovackojistenaliuvreamasvojimmodaseongrekomnaaounjima.Ibrata svogapovedite.Spremajtesezaput,iiditekodtogoveka.ABogmojnekapodarimilost onomeovekudaotpustibratavaegaVenijamina.Akoostanembezdece,nekaostanem bezdece! JakovljevisinovisukrenuliuEgipat.Ponelisudaroveidvaputvienovca.Kadasustigli tamo,stalisupredJosifa.imjeJosifvideoVenijamina,svogbratapomajci,njegovadua jezadrhtala.Pozvaojekuepazitelja,irekaomu:Uvedioveljudeumojukuu,ispremi dobar ruak, jer e u podne jesti sa mnom. Kuepazitelj je uinio ono to mu je Josif zapovedio:poveojeJosifovubrauunjegovukuu.KadasuvidelidaihvodiuJosifovu kuu,onirekoejedandrugome:Vodenasovamozbognovcanaenoguvreamanaim, da nas okrive, optue, zarobe i uzmu nae magarce. Zato na kunim vratima prioe kuepaziteljuirekoemu:Molimote,sasluajnas.Kadadolazismoprviputdakupimo ito,isanaimnasutimvreamakrenusmonatrag,kodprvegostionicerazvezasmonae vreeineoekivanovidesmosvojnovac,svakiusvojojvrei,ievosmoihdonelinatrag.A zakupovinunovogitadonelismodruginovac.Neznamokonammetnunovcenaeu vree. Budite mirni, ree kuepazitelj, ne bojte se niega. Bog va i Bog otaca vaih metnuo je blago u vree vae. A novac koji ste uplatili upisan je kod mene u prihod i raunasedajedobijen.ZatimjeizveoSimeuna,doneoimvodedaoperunogeinahranio njihovemagarce.Braasuukuiizvadilaipripremiladarove.ekalisuJosifa.Reenoim jedaedoiupodne. KadajeJosifdoaokui,braaizneedaroveipokloniesedozemlje.Onihupita:Kako ste?idodade:Kakojeotacvastari,okomestemipriali?Jelijoiv?Oniodgovorie: Jojeivizdravslugatvoj,otacna.BlagoslovenovektajpredBogom,reeJosif.Oni seopetpokloniedozemlje.JosifpogledaividemeunjimaVenijamina,pazapita:Jeli vamtonajmlaibratva,kogasteobealidaetedovesti?inanjihovpotvrdanodgovor prozbori: Bog da ti bude milostiv, sinko! Josif zadrhta u dui, srce mu se uzlupa u grudima,briznuupla,tebreodeusvojuspavausobuitamoseisplaka;zatimseumi, izae, pa, usteui se, ree: Dajte da jedemo. Za njega je bilo spremljeno napose, za Jakovljeve sinove napose, a i za Egipane, koji su obedovali kod njega, napose. Pismo kazujedaEgipaninisumoglidajeduzaistimstolomsJevrejima:zbogsvogpraznoverja, oni su oseali odvratnost prema svakom pastiru. Jakovljevi sinovi su seli tano naspram Josifa,postarini,redom.Veomaihjezaudilototosuihzatrpezomrazmestilitanopo stareinstvu. Iznosili su im jela, svakome napose njegov deo. Te delove stavljao je sam Josif,aVenijaminujestavljaovienegodrugojbrai.Postavilisuivino.Jakovljevisinovi su osetili olakanje u srcu za bogatom i prijatnom trpezom. Nenaviknuti na samoograniavanje, a naviknuti na pustinju, pastiri su se najeli i napili. Ta trpeza 453

praobraava duhovnu trpezu Hrista Spasitelja, koja se predlae hrianima na svetoj liturgiji. Gospod je blagovoleo da postane na brat, zadobio je vlast nad svetom tajanstvenim Egiptom a svojoj brai, koja stradaju pod bremenom greha, pripremio je trpezuiaunapajajuunajjau,[20]svojepresvetoteloisvojupresvetukrv.Hriani,kojise prieuju tom svetom hranom, prieuju se ivotom venim, oslobaaju se grehova, i, ushieni duhovnom nasladom, zaboravljaju nevolje koje ih pritiskaju dok stranstvuju u Egiptuutuojzemlji,uzemljiizgnanstva:atazemlja,punanevoljainesrea,vidljivihi nevidljivih,nijenitadrugodozemaljskiivot. Josifjetajnozapovediosvojimpotinjenima:[21]Napunitevreeovihljudiitom,naspite ihpune,kolikogodmoguponeti.Svakomuvreustaviteodozgonovcenjegove.Uvreu najmlaegstavite,porednovca,iaumojusrebrnu.PotinjenisusveuinilikakojeJosif zapovedio.Aujutru,usvanue,Jakovljevisinovisukrenulinaputsatovarimaita.im suizaliizgrada,Josifreesvomkuepazitelju:Idibrezaonimljudima,ikadihstigne, reciim:Zatovraatezlozadobro?Zatosteukralisrebrnuau?Nijelitoaaizkoje pije gospodar moj? Pa u nju on ak i gleda. Kuepazitelj ih stie nedaleko od grada i ponovi od rei do rei ono to mu je Josif zapovedio. A oni odgovorie: Bez osnova gospodartakogovori!Ne,slugenjegovetonisuuinile.Akosmonovce,kojesmonaliu svojim vreama, vratili opet iz zemlje hananske, zato bismo onda krali srebro i zlato iz kuegospodaratvoga?Kodkoganaeau,tajnekabudekanjen,amiemobitirobovi gospodaru naemu. Kuepazitelj odgovori: Neka bude kako rekoste, ali onaj u koga se nae aa, taj neka bude rob gospodaru mojemu. I bre poskidae vree sa magaraca, i svakirazvezasvojuvreu.Kuepaziteljpoedatrai,najprekodnajstarijega,ikaddoe do najmlaega, nae au u Venijaminovoj vrei. U oaju oni razdrijee svoje haljine, natovarievreenamagarce,ivratieseugrad.Josifjejobiousvojojkuikadadooei padoeprednjimnazemlju.tasteuinili,reeimon,zarnisteznalidanemanazemlji oveka koji po gatanju moe da zna kao ja? Juda odgovori: Nemamo ta da ti odgovorimo, gospodaru, nemamo ta da ti kaemo, nemamoime da se pravdamo!Bog kara tajno sagreenje slugu tvojih. Evo, biemo robovi tvoji, mi, i ovaj kod koga je aa naena.Azatobihja,reeJosif,bionepravedan?Ukogajenaenaaa,tajnekami bude rob, a vi idite s mirom ocu svojemu. Tada mu pristupi Juda i ree: Gospodaru, molim te, dozvoli mi da kaem pred tobom nekoliko rei i ne ljuti se na slugu tvojega: znam da si prvi do faraona. Pitao si, gospodaru, sluge svoje:Imate li oca ili brata? I mi rekosmo, gospodaru:Imamostarog oca i bratanajmlaega, koji serodio kadjeotacve bioupoodmaklimgodinama.Imalaihjemajkadvojicu:stariji...jeumro,paovajostasam, iotacgasilnozavole.Rekaosislugamasvojim:Doveditegameni,houdagavidim.A mi rekosmo gospodaru: Nee moi mladi da ostavi oca svojega napusti li ga, otac e umreti. A ti ree slugama svojim: Ne doe li brat va najmlai, neete vie videti lica mojega.Kadsevratismoslugitvojemu,ocunaemu,kazasmomureigospodaranaega. Otac nam ree: Idite opet, kupite ita. Mi odgovorismo: Ne moemo ii! Ako najmlai bratnapoesnama,ondaemoii,jerbeznjeganeemovidetiliceovekaonoga.Atvoj 454

sluga,otacna,reenam:Znatedamijeenarodiladvasina.Jedanodnjihotideodmene kvama:virekostedagajezverraskinula,idosadaganevideh.Akoiovogaodvedete,i zadesigakakvozlo,svalietemestaraugrobstugom.Pasad,akoodemslugitvojemu, ocu naemu, a mladi ne bude sa mnom jer je dua onoga vezana za duu... ovoga! i vidiotacmojdanemasamnommladia,oneumreti,teeslugetvojesvalitistarogslugu tvoga,ocanaega,stugomugrob.Ja,slugatvoj,uzehmladiaodoca,irekohmu:Akoti ga ne dovedem natrag, i ne stavim pred tebe, neka padne gnev tvoj na mene do kraja ivota moga. Pa neka ja budem sluga tvoj umesto mladia... Da! Sluga, gospodaru... A mladi neka ide sa braom svojom. Kako da idem ocu bez mladia? Ne bih mogao da podnesemjadekojibimiocazadesili.Josifnijemogaoviedaseuzdravaiskriva.[22] Zapovediojesvimadaizaunapolje;aknikoodpoverljivihi domaihnijebiokadase pokazao brai. Kada su se svi udaljili, Josif je briznuo u pla i povikao brai: Ja sam Josif!...Jelimiotacjouivotu?Braasepotpunozbunie.Nisumoglidamuodgovore. AJosifimree:Priitemiblie.Iprioemu.JasamJosif,ponovion,jasambratva kojeg ste prodali u Egipat. Nemojte aliti to ste me prodali ovamo... da vas to ne bi uznemiravalo i muilo! Bog me je poslao ovamo radi vaeg spasenja. Ve je dve godine gladnazemlji,ajoepetgodinabitiglad,iuzaludeljudidotadaoratizemlju,ietve do tada nee biti. Bog me je poslao pred vama da vam pripremim sklonite na zemlji i prehranim vau brojnu porodicu. Niste me vi prodali ovamo: ovamo me je poslao Bog, uinio da postanem kao otac faraonu, gospodar nad celim njegovim domom i stareina nadsvomegipatskomzemljom.Vratitesebreocumojemuirecitemu:Evotatigovori sintvojJosif:BogmejepostaviozagospodaraEgipta,doikodmene,neoklevaj.Sedee u zemlji gesemskoj, bie blizu mene, ti, i sinovi tvoji, i ovce tvoje, i goveda tvoja, i sva stadatvoja.Ijautislatihranuonde,jerejopetgodinabitiglad.Aetosvojimoima vidite,iVenijamin,bratmoj,svojimoimavididavamjaizustaovogovorim.Kaiteocu mojemuosvojslaviivlastikojisumidatiuEgiptu,kojestesvojimoimavideli.Pohitajte i dovedite oca mojega ovamo. Tada pade oko vrata Venijaminu, zagrli ga i plaka, i Venijamin zagrli brata, i plaka. Zatim izljubi svu brau svoju i isplaka se na njima. Tek tadaseotvorienjihovausta,dotadzapeaenastrahominevericom,iotpoeerazgovor saJosifom. U faraonovu kuu je stigao glas da su dola Josifova braa. Faraon se obradovao; obradovalisuseisvinjegovidvorani.FaraonreeJosifu:Kaibraisvojoj:Ovouinite napunitevreesvojeitom,paiditeuzemljuhanansku,uzmiteocasvojegaisvetoimate i preselite se ovamo, kod mene. Bogatstva Egipta otvorena su za vas. Josif je poklonio svakombratupodvehaljine,aVenijaminujedaopetorohaljinaitristazlatnika.Svomocu poslao je mnoge darove na deset magaraca, i deset magaraca natovarenih itom ocu za put.Takojedarivaosvojubrau,iotpravioihnaput:Narastankuimjerekao:Nemojte se svaati usput. Ovakav savet je bio preko bio potreban rasputenim vaspitanicima pustinje.Naravno,onisumusadadaliodreeniznaaj,pamtilisugaidralisenjega.

455

Jakovljevisinovisusevratiliuhananskuzemlju,svomeocu.Reklisumu:SintvojJosifje iv;upravoonupravljasvomzemljomegipatskom.OvereisuzaprepastileJakova.Nije im poverovao. Uveravali su ga, kazivali doslovno sve Josifove rei. No kada je starac videobogatedaroveikolakojajeJosifposlaopooca,tadajeoiveonjegovduh.Tadaim je Jakov rekao: Najvanije je da je Josif iv! Idem da ga vidim pre nego to me smrt ugrabi. Patrijarhjekrenuosasvimukuanima,sasvimtojeimao.Kadajedoaodotakozvanog izvora zakletve, prineo je tu rtvu Bogu.[23] Bog je rekao starcu u nonom vienju: Jakove!Jakove!JasamBogotacatvojih.NebojsepreseljenjauEgipat,jeruondeuiniti od tebe narod velik. Ja u ii s tobom u Egipat, i ja u te izvesti otuda, i Josif e svojim rukamasklopitioitvoje. PripreseljenjuuEgipatJakovljevaporodica,raunajuiiJosifainjegovesinove,imalaje sedamdesetpetduamukogpola.Kadasudoliugesemskuzemlju,JakovjeposlaoJudu dajaviJosifudajestigao.Josifjezapovediodaupregnuzapreguukola.Zatimjekrenuou susret starom ocu u Gesem. Kada ga je video, pao mu je oko vrata i dugo plakao na njegovomvratu.JakovreeJosifu:Sadaminijeaodaumrem,jersamtevideotisijo iv!KadajecelaporodicastiglauEgipat,Josifjerekaobrai:Idemdajavimfaraonuda stestigli,aliurei:Braamojaisavdomocamojegaizzemljehananskedooekmeni. Onisupastiri:timesemibavimooddavnina.Doteralisuovamoistadasvoja.Akadvas faraonpozoveiupitaimesebavite,recitemu:Mismoslugetvoje,oddetinjstvaisada gajimo stoku; to su radili i oevi nai, da bi vam rekao: Nastanite se u Gesemu arabijskom.Tajnajboljideoplodnezemlje,veomapogodanzastoarstvo,nikadaprenije bio naseljen. Pismo govori da je patrijarhova porodica naseljena u zasebnu i nenaseljenu zemlju zbog nekog praznoverja Egipana da su stoari neisti. Josif je izvestio faraona: Moj otac i braa sa svojim stadima stigli su iz hananske zemlje, i evo ih u zemlji gesemskoj.[24] Zatimjeodabraopetoricubraeiizveoihpredfaraona.FaraonupitabrauJosifovu:ime se bavite? Oni odgovorie: Mi, sluge tvoje, gajimo ovce, time se bavimo od detinjstva, timesusebaviliioeviipraoevinai.Danassmodolidaboravimouzemljitvojoj,jeru zemljihananskojharagladitamonemapaezastadanaa.Dozvolislugamatvojimdase naseleuzemljigesemskoj.Faraonodgovori,obraajuiseJosifu:Otactvojibraatvoja dooetebi.Tiupravljacelomzemljomegipatskom;naseliihnanajboljemmestu.Neka senaseleuzemljugesemsku.Akomeunjimaimasposobnihljudi,postaviihzastareine nad stadima mojim. Josif je kasnije doveo i Jakova pred faraona. Starac je blagoslovio egipatskog cara. Faraon je upitao Josifa koliko starac ima godina. Imam sto trideset godinaodgovoristaracnemammnogogodina,noivotjemojbiopunnesrea,ineu ivetionolikokolikosuivelioevimoji.Staracopetblagoslovicara,iodeodnjega.Josif jeuiniosvekakomujefaraonzapovedioinaseliojesvogocaugesemskuzemlju.esto

456

je voljeni sin poseivao svog starog oca i donosio mu sve to mu je bilo potrebno za izdravanje. VeomazanimljivepojedinostiodrutvenomureenjuEgiptazavremeJosifasauvanesu uKnjizipostanja.Utimpojedinostimavidisekakosunastaleprvobitnedrave,kakosu ljudi prelazili iz stanja divlje slobode u poloaj podanitva, kako je to podanitvo u poetkubilonepotpuno,iviejeliilonapatrijarhalnupotinjenost,kakojekasnijeprelo upotpunopodanitvo;tuse,najzad,vididajemudri,svetiJosifbioosnivasamodrake ili monarhistike vlasti u Egiptu. Tadanji faraonov dvor, koliko god predstavljao neku veliinu i rasko, nije jo uspeo da izbegne patrijarhalnu jednostavnost: njegov najvii dvoranin lino prodaje ito, drugi dvoranin nosi korpe ita na svojoj glavi, trei sopstvenimrukamacedisokizgroaucarskuau,itosvakogdana,anesamokadje sveani pir. Egipat je tada imao mali broj stanovnika, i zato je cela plodna oblast Gesem bila nenaseljena, a stanovnici gradova su imali mogunost da se bave zemljoradnjom i stoarstvom. Knjiga postanja odie mladou politikog sveta. Pripovedanje bogonadahnutog pisca te knjige,Mojsija,svojomprirodnouprenosipaljivogitaocaudaleku,svetudrevnost,ka onimljudimakojisuiveliuudesnojjednostavnosti,katekzapoetomivotu,dalekom odsvakesloenosti.Akakosutajivotitajednostavnostpunisile!Koseestopogruava usagledavanjebiblijskihpria,tajesvakakoosetitiusvojojduinaroit,neobianutisak: miris neke sveine, mladosti, slian dahu prelepog letnjeg jutra. Dua se pomlauje od paljivih pogleda na mladost sveta, od razgovora sa mladim svetom; njene sile postaju sveije, jae, kao to duh starog oveka postaje ivlji u drutvu sa decom. Prijatno je nasladitisesveinommladogsveta,odmoritiseunjojodutisakasavremenog,starakog, raspadajueg. Stranagladjeidaljetrajala.NaroitojepogaalaEgipatiPalestinu.Nikoutimzemljama nijeimaoita.JedinijeJosifranijestvoriozalihe.Nijeostalonizlatanisrebrautimdvema zemljama sav novac je preao u Josifove ruke, a on ga je stavio u faraonovu dravnu kasu. Ta kasa je, moramo to istai, bila u samoj kui egipatskog faraona. Egipani nisu imalinovac,aitoimjebilopotrebnozatosuprodalifaraonunajpresvojustoku,zatim zemlje, a na kraju i same sebe. To je poetak potpunog ropstva u Egiptu. Jedino su svetenici uspelidasauvajusvoju zemljuzatotosudobijaliito odfaraonabesplatno, kaomilostinju.Kadasugodinegladiprole,ikadasuEgipanipotpunopredalifaraonui svojuzemljuisebe,Josifimjedaozasetvuseme,stimdapetinurodaobaveznodajuu dravnukasu.Tuprviputuvedenumeruvraanjaduga,kaoisamzaokretvlasti,narod novonastale samodrake drave prihvatio je sa zadovoljstvom i blagodarno. Ti si nam ivot sauvao, govorili su Egipani Josifu, ti si dobrotvor na, biemo robovi faraonu. Pisac Knjige postanja istie da je ta obaveza davanja petine ostala nepromenjena i u njegovo vreme, to jest etiri veka kasnije. Iz dela mnogo kasnijih pisaca, Herodota i Diodora,oitojedasetajnainubiranjaporezanijeprekidaodonjihovogvremena,oito 457

je da je zemlja u Egiptu bila vlasnitvo egipatskih careva. Prihodi egipatskih careva od zemlje, govori Diodor, bili su u toj meri dovoljni da faraon nije imao potrebe da uvodi narodubilokakvudruguobavezudavanja.[25]Utojodlucividisejosifovduboki,svetli um, njegova neuobiajena sposobnost za upravljanje, sposobnost koja se otkrila u njemu joodmladosti,ikojusutakobrzoipravednoprimetiliistraarskizapovednikitamniar. On jeuveovelikuobavezudavanja,alitaobavezaje izuzetnopodesnazadavan>e zbog samih prirodnih osobina tog dela Egipta. A koja 6i obaveza davanja bila primerenija plodnom delu Egipta od obaveze davanja u itu? Nije bilo teko podnositi tu obavezu tamogdejeuobiajeniprinosveomaveliki,Takoskupljenekoliineitasapoljasmetenih krajplovnereke,atakvasusvaegipatskapoljauzobaluNila,nijebilotekodoprematiu gradove, ukojima suisamaskladitaza ita takoekraj samereke; neizvrene obaveze davanja,mogueunerodnimgodinama,nijebilotekonadoknaivatiugodinamaveoma velikihprinosa.Akonekeprinoseusvetumoemonazvativeomavelikim,ondasutopre svegaprinosisaegipatskihnjiva.Lukenasamojreciprualesuizuzetnopovoljneuslove za promet ita. Kasnije, kada su osnovane luke i na Sredozemnom moru, na ijim je obalama iveo sav prosveeni i trgovaki svet tog vremena, Egipat je postao itnica tog delasveta,ibiojenjegovaitnicasvedotledokjeSredozemnomorebilonjegovosredite; a ono je bilo sredite obrazovanog i aktivnog sveta skoro do najnovijih vremena, skoro krozcelokupniivotsveta.Josifovauredbaimalajeizuzetnuopravdanostiporedsvesvoje skromnosti:zatojeibiladugovena.Samovremeuvaavamudrudravnuodluku,ikroz mnogastoleauvajeuneprikosnovenoj,zadravetolikoblagotvornojnepromenjivosti. Kroztojavnodravnodobrodelojosifjeojaaoiurediofaraonovuvlast,obezbedionovu dravukapitalomistalnim,obilnimprihodima. SedamnaestgodinaproveojeJakovuEgiptu.Ustoetrdesetsedmojgodiniosetiojedase pribliavavremedaumre.NekolikodanapredsmrtdozvaojesvogljubljenogsinaJosifai rekaomu:Uini mimilostiistinu, nemojdamesahrani u Egiptu.elimdaleim kod svojih otaca! Iznesi me iz Egipta i sahrani me u njihov grob. Noen verom, a ne nekom sitnom,zemaljskomeljom,nadahnutistaraczavetujedanjegovoteloprenesuuPalestinu idagasahraneuhevronskojoblasti.TakoobjanjavatozavetovanjesvetiapostolPavle,i kae da je te duboko tajanstvene rei starac izgovorio po nagovoru neba.[26] Sveti sin obeava da e sveto ispuniti volju svetog oca. Jakov je zamolio sina da obeanje potvrdi zakletvom.Josifjedaozakletvu.TadaseJakovpoklonioprekouzglavljasvojeposteljena vrhJosifovogezla.ezlojebilourukamavelikaailipotadanjemobiaju,ilikaoznak visokogpoloaja. Nedugoposleovoga,Josifusujavilidamujeotacveomabolestan.[27]Sadvojicomsvojih sinova, Manasijom i Jefremom, krenuo je ocu, koji je ve bio na samrti. Potpuno onemoalom, iscrpljenom starcu su rekli: Evo sin tvoj Josif ide k tebi. Starac je pribrao svesvojepreostalesnageiseonapostelju.Jeligaokrepilaljubavpremasinu,iligajeu tom trenutku osenila blagodat? Umirao je, i u isti as oiveo ivotom boanskog 458

nadahnua. esto se u Boijim izabranicima ovekovom prirodnom dejstvu prikljuuje natprirodno dejstvo Svetog Duha. To mono dejstvo izvodi oveka iz njegovog uobiajenog stanja i ini ga Boijim oruem. Takvi su bili Josifovi predsmrtni trenuci. Kada je Josif uao kod oca, otac je rekao sinu: Bog svemogui javi se meni u Luzu, u zemljihananskoj,iblagoslovime,ireemi:Uiniudanarasteinamnoise;iuiniu od tebe mnotvo naroda i dau zemlju ovu semenu tvojemu nakon tebe da je njihova doveka.Sada,dakle,dvasinatvoja,totiserodiepremogdolaskauEgipat,nekabudu moji. Jefrem i Manasija, kao Ruvim i Simeun, neka budu moji. A sinovi koje rodi posle njihnekabudutvoji,inekasepoimenubraesvojezovuunasledstvusvojemu.Matitvoja Rahilja je umrla u zemlji hananskoj kada sam iao iz Mesopotamije i pribliavao se Eufratu, a to je Vitlejem. I sahranih je na putu prema Eufratu. Kada je video Josifove sinove, Jakov zapita: Ko su ovi? Josif odgovori: Ovo su sinovi moji, koje mi Bog dade ovde.AJakovree:Dovediihmenidaihblagoslovim.Patrijarhoveoisubileoslabile zbogstarosti,tenijemogaodobrodavidi. KadamujeJosifpriveosvojesinove,onihje zagrlioicelivao.ZatimjerekaoJosifu:Nisamsenadaodauvidetilicetvoje,agle,Bog midadedavidimidecutvoju.Josifihodmaeodstarevihkolena,ionimusepoklonie dozemlje.Josifihuzeobojicu,Jefremasasvojedesnestrane,asaIzrailjeveleve;Manasiju paksasvojelevestrane,asaJakovljevedesne,itakoihponovoprimaestarcu.Nadahnuti staracpruirukedaihblagosloviinamestirukeuoblikukrstatakotosvojudesnuruku stavi na glavu Jefremu, a levu na glavu Manasiji. Ovo je prvi put da se pri blagoslovu pojavljuje krsni znak, uobiajeni znak blagoslova u novozavetnoj Crkvi. Sveti patrijarh poedagovori:Bog,kojemususvagdaugaaliocimojiAvramiIsak,Bogkojimejetitio ipomagaomiotkakosampostaododananjegadana,kojimejeizbavljaoizsvakogzla, dablagoslovidecuovuidasepomojemuimenuipoimenuotacamojihAvramaiIsaka prozovu,idasenamnoenazemlji!Josifunijebilopravotojestaracstaviodesnuruku naJefrema,pajeuzeooevurukudajeprebacisaJefremoveglavenaManasijinuglavu,i ondarekao:Netako,oe,ovojeprvenacstavidesnurukunjemunaglavu.Aliotacne htededatouini.Znamreeon,znam,sinemoj,iodnjegaepostatinarod,ionebiti velik,aliemlaibratbitiveiodnjega:potomstvonjegovobievelikomnotvonaroda. On ih opet blagoslovi i ree: Tobom e Izrailj blagosiljati, govorei: Bog neka uini sa tobomonotojeuiniosaJefremomiManasijom.AJosifuree:Evo,jauskoroumreti, alieBogbitisavamaivratievasizovezemljeuzemljuotacavaih.Utojzemljidajemti jedandeovienegobraitvojoj,deokojisamuzeoodAmorejacamaemilukommojim. Re duhonosnih ljudi, primeuje jedan veliki uitelj asketizma,[28] slina je rei starog Jakova: oni svojom reju predaju sluaocima duhovnu silu koja ivi u njima i koju su zadobili u borbi protiv greha, u pobedama nad nevidljivim Amorejcima poronim pomislimaioseanjima. as smrti svetog patrijarha se pribliavao. U tom predsmrtnom asu izlio se na njega obilno Sveti Duh, i potpuno ovladao njime. U tim poslednjim trenucima zemaljskog ivota, u kojima je dua bila spremna da izae iz oronulog tela, siao je Duh Boiji, 459

zaustavioodvajanjeiizlioblagodatniivotuduukojaodlazi,utelokojeostaje.Patrijarh jeumirao,aliioiveoivotombuduegveka.Staracjezatraiodasvinjegovisinovibez odlaganja doukod njega.Istogtrenaonisusesabraliokonjega.[29]On jejosedeona postelji.Kadasusesinoviskupili,Jakovimjesaoptionadahnuto,prorokozavetanje.To zavetanje odie mladalakom snagom i poezijom, venom mladou stanovnika neba i njihovomsvetompoezijom.Tunemaoveka!Tujeoveijijezikbiosamoorue.Upravo takoseujeBogkojigovori.UpravotakoseujeBogkojijeizrekaosvojuvoljuiimavlast da upravlja buduim sudbinama ljudi i njihovog dalekog potomstva! Patrijarhovo zavetanje je nebeska pesma koju Sveti Duh peva da je vasceli svet uje. Ta pesma navetava svetu Iskupitelja, a narodima, potopljenim u idolosluenje, da e ih ozariti svetlosthrianstva.Skupitese,reeumiruistaracsvojimsinovima,reegotovoveiz onogaveka,skupitesedavamkaemtaebitidokraja.Skupitese,sinoviJakovljevi, posluajte me, posluajte Izrailja, posluajte oca svoga. Ruvim je izgubio prava prvenca zatotojeugaaoulima;nisuihdobiliSimeuniLevije.Njihovusklonostkaprolivanju krvi pogodilo je prokletstvo, njihovo potomstvo osueno je da se raseje po plemenima ostalebrae.NadJudomseirokootvorilosveobiljeblagoslova:obeanamujedrutvena mo, znamenitost, prvenstvo meu braom, naroito je njemu predodreeno da bude praotac Spasitelja, koji je javlja prorok starac nada naroda. Nadahnuti starac je blagosloviosinove,svakogaponaosob,postareinstvu.KadajestigaodoJosifovogimena, onjeponovoprizvaonanjegainanjegovopotomstvoblagoslovnebaizemlje.Predanoi silnoizraenjetajblagoslovuonomnapretkukojijekasnijepratioJosifovomnogobrojno potomstvo. im se proroko zavetanje zavrilo, Jakovljeva re postaje drukija: vie ne oduevljava njeno ushienje, zanos, nebeska veliina. Ona lii na telo bez due. Bog je do maloas govorio kroz usta starca, i sad je prekinuo svoje tajanstveno uenje: zamuknuo je nadahnuti prorok, poinje iznemoglo da govori umirui starac: Sahranite me, bile su poslednje Jakovljeve rei, u peini koja je na njivi Efrona Hetejina. Onde su sahranjeni AvramiSara,ondesusahranjeniIsakiReveka,ondesahranihLiju.Jakovizgovoriovo, podie noge na postelju, i ispusti duu. I pribran bi k rodu svojemu, govori Pismo, k onim svetim pravednicima koje je zemlja proizvela i vaspitala za nebo, koje je ona ve predalauvenost. KadajevideodajeJakovumro,Josifjepaonalicesvogoca,celivaolice,usta,zapeaena smru,ikvasiotolicemnogimsuzama.[30]Zapovediojesvojimslugamalekarimadapo egipatskim obiajima spreme telo za sahranu. Lekari su etrdeset dana spremali telo na nain koji spreava njegovo truljenje. Ceo Egipat uestvovao je u Josifovoj alosti: sedamdeset dana oplakivali su Egipani smrt svetog starca, rodonaelnika izrailjskoga. im su proli dani alosti, Josif je izmolio faraona da mu dozvoli da ispuni oev zavet i svoje obeanje na koje mu se zakleo: da e dragoceno telo pravednika sahraniti u hananskojzemlji.Faraonjeizrazioeljudaodlazaknjegovogmiljenikauhananskuzemlju 460

ima sva obeleja putovanja prvog egipatskog velikaa. Ceo dvor egipatskog cara, svi velikai pratili su Josifa; uz njih je ilo mnotvo kola i konjanika. Ili su svi Jakovljevi sinovi,svinjegoviunucikojisubilisposobnidaputuju.Kadasustiglidomestasahrane, odalisupoastsvetomtelutimetosusedamdanabiliuvelikojalosti.TakokaePismo. Zatosupoljunakomesebrojniskupzaustavioibiouvelikojalostistanovnicitezemlje dalinazivalostegipatska. JosifjeispuniosvojeobeanjeivratioseuEgipat.Anjegovubraunijenaputaonespokoj zbogonogzlakojesumuuinili.Pomiljalisudajebratvelikazlopamtividaeimse osvetiti,ataista,svetaduabilajespremnajedinozamilost!MisleidaJosifnijehteoda imseosvetidanebipomutiomirstarogocaidaodlaeosvetudopogodnogtrenutka,oni su mu prili i rekli: Otac tvoj pred smrt zapovedi: Ovako kaite Josifu: Oprosti brai svojojbezakonjeigreh,totinapakostie; oprostiim bezakonjeradiBogaotacatvojih.1 Dok su to govorili, Josif je plakao. Zatim su pali pred njega i rekli mu: Evo, sluge smo tvoje!VelikoduniJosif,dostojanblagoslovazemljeineba,dostojanblagoslovavascelog hrianskog roda, blagoslova svih koji itaju pripovest o njegovim pounim delima, odgovoriojebrai:Nebojtese,zarsamjaumestoBoga?Vistemislilizlopomene,alije Bogmisliodobro.IispunilaseodlukaNjegova:mnotvuljudipruenajehrana,sauvan im je ivot. Ne bojte se: ja u hraniti i vas i vae porodice. iva vera u Boga i gledanje istimduhovnimokomBoijegpromislauznoseovekaiznadsvihnesrea,iznadstrane duevnenesree:zlopamenjaiosvete. KnjigapostanjanegovoriodaljimokolnostimaJosifovogivota:verovatnojenjegovivot protekao u tiini i nenaruivoj srei. Pismo samo kae da je preostale dane svog ivota Josif proveo u Egiptu, da je video Jefremove unuke, Mahirove sinove (Mahir je najstariji Manasijinsin),idajeumroustodesetojgodini.Odlazeiuvenost,zavetovaojesvoje:Ja uskoroumreti,alievasBogzacelopohoditi,iizveevasizovezemljeuzemljuzakoju je obeao da e vam je darovati. Tada ponesite i moje kosti odavde u zemlju obeanu. Ree ovaj zavet i poinu. Njegovo telo, zatieno od truljenja, poloili su u sanduk, pripremljenodabudeprenetoonakokakojeonzavetovao.TrivekaekalojeJosifovotelo naprenos,zakojijezavetbiodatiprimljensatolikomverom. Neka umrem i budem sahranjen u Egiptu, zemlji mog prielnitva. Ne ostavljam ovaj zavet mojoj deci, ja bez dece ostavljam ovaj zavet rodu mome, da se preseli u zemlju obeanuipreneseonamosasobomimojetelo.Decomirodomnazivampomislikojese raajuumomumuioseanjakojaseraajuumomsrcu.Decomoja!Rodemoj!Ostavite gesemsku zemlju, njene bujne panjake, podesne jedino za uzgoj stoke. Preselite se iz Egipta, iz ovog zemaljskog sveta, u kome vladaju telo i greh, preselite se na nebo! Moje telonekanavremesieuzemlju,odkojejeiuzeto.Akada,podignutotrubomvaskrsenja, ustaneizsmrtnogsna,vi,pomisliioseanjamoja,okriljeniDuhom,uznesitevaskrslotelo na nebo! Bog je obeao nebo celom oveku. i njegovoj dui i njegovom telu! Da! Doi e vreme, posetie Bog oveka, sabrae njegovo telo rasuto u prah, pomeano sa zemljom, 461

oiveeOntotelo.Iakosuovekovepomisliioseanjadostojnineba,akosupomazani, zapeaeniDuhom,ondaeseiteloizmeniti,proslaviti,dobitikrila,izajednosaduom uzletetiunebo. NAPOMENA: 1. Prepodobni Jefrem Sirin, crkveni pisac iz IV veka, sastavio je kazivanje o prekrasnomJosifuuknjievnojformitogvremena.Ovapripovestitasepouredbi crkvenogtipikanajutrenjuuutorakStrasnesedmice. 2. BlagodarenjeBoguinideoumnogmonakogdelanja isastojiseublagodarenjui slavoslovljenju Boga za sve to se deava, i prijatno i alosno. To umno delanje zapovedilisuapostoliuimeGospodnje:Nasvemuzahvaljujterekaojeapostol jerjeovovoljaBoijazavasuHristuIsusu(1Sol5,18).Umnodelanjeblagodarenja objanjenojeizuzetnodobrouodgovorimaprepodobnogVarsanufijaVelikog. 3. Post32. 4. Post32,10. 5. Post33. 6. Post34,35. 7. Post37. 8. Vidi: Sveti Grigorije Sinait, Veoma korisne glave, glava 10, Dobrotoljublje,tom 1. Ovogmiljenjadreseisviostalisvetioci. 9. Uizvorniku:Ps1,19!Vidi:Ps33,18. 10. Post37.25. 11. Mt26,15. 12. Post39 13. Post40. 14. Post41. 15. Porro ab Aegiptiis didicimus, quod in lingua eorum resonet: Salvator mundi, S. Hieronimi.Liberdenominibushebraicis 16. Jn6. 462

17. BelekemoskovskogmitropolitaFilaretanaPostanje 18. Post42. 19. Post43. 20. Ps22,5. 21. Post44. 22. Post45. 23. Post46. 24. Post47. 25. BelekemoskovskogmitropolitaFilaretanaPostanje. 26. Jevr.11,12 27. Post.48 28. SvetiIsakSirijski,Slovo1. 29. Post49. 30. Post50. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI POSLANICABRAISERGIJEVEPUSTINjEIZBABAJEVSKOGMANASTIRA Veomaljubljeniociibrao! Blagodarim vam to ne zaboravljate mene grenog, to gajite ljubav prema meni. Blagoslov Boiji neka poiva nad vama, i nad svima koji preplivavaju more ivota sa ciljem da se spasu, da stignu u Boije pristanite. Za one koji gledaju jedino na koristi, prednostiinasladeprolaznogsvetanemamrei.

463

DoksamputovaoizSergijevepustinje,prekoMoskve,uBabajevskimanastir,posetiosam mnogemonakeobiteljiiopitnovideoonotosvetiociopisujuusvojimbogonadahnutim knjigama.Videosamdausvakommestu,iubezljudnojpustinji,iubunojmasiljudi,oni hrianikojiseudubljujuureBoijuinastojedajeostvarujuivotomispunjavajusvoje miieumisrcesvimetojepotrebnozaputublaenuvenost.Suprotnoovome,oni koji ne haju za vebanje u rei Boijoj, za ispunjenje svetih Boijih zapovesti ostaju u alosnom mraku greha, u ropstvu greha, u potpunoj neplodnosti, iako ive u dubokoj pustinji. Pustinoie nesjedinjeno sa duhovnim zanimanjima odgaja, goji, jaa grene strasti.[1] Tako nasue sveti oci; tako zaista i jeste. Re Boija je ivot veni: ko se hrani ovim,ivjeevavijek.[2]GdegodseovekhraniorejuBoijom,upustinji,iliumasiljudi, svudareBoijauvasvojesvetosvojstvo:svojstvovenogivota.Stoganikakvomestone spreavataj veniivotdapredaje svomepriasnikuduhovniivot,jedini istinski ivot. Doksambiosavama,uveksamvasopominjao,poticaodasezanimaterejuBoijom:Ona moe da daruje naoj bunoj obitelji dobro svojstvo usamljene obitelji ona moe da izgradi duhovnu ogradu oko nae obitelji koja nema materijalne ograde. Ta duhovna ograda bie vra i via od svake ograde napravljene od cigle i kamena; nikakav porok neeprodretiunauobitelj,nikakvavrlinaneeseizgubitiiznje.Sada,dalekoodvas,ne nalazimnitaboljedodavampismenoponovimonotosamvamusmenogovorio.Brao! Neprovoditesvojivotupraznimzanimanjima;neproerdavajtekratkizemaljskiivot, kojinamjedatradivenihtekovina.Oneprojuriti,proletee,ineesevratiti;gubitaktog ivota je nenadoknadiv; provoditi ga u sujetama i igrarijama znai liiti sebe blaene venosti, koju nam je Bog pripremio. Upotrebite ga na izuavanje blage i savrene volje Boije,izloeneunepovredivomSvetompismu.Meninijedosadnorekaojesvetiapostol pisativamjednoisto,avamajeukrepljenje.[3] Kada mi milostivi Gospod podari odreeno poboljanje mog telesnog zdravlja i udostoji medavidimvaalica,kaolicasvetihanela,itadaemojarebitiistakaoiranije.Iranije samvaspodsticaodatrpiteuutoitukojenamjeBogdao,idatakotraiteduhovnimiru reiBoijoj,dasenepredajetesujetnimpomislimaimatarijama,jeroneobeavajudae pruitimir,aoduzimajuga.Dobrideobezumnogajemaliunjegovimoima[4],rekaoje velikiIsak.Suprotnoovome,uduikojasablagodarnouprimaBoijedaroverastecena tihdarova.TakogovorimonaempristanituSergijevojpustinji.BlagodarenjeBoguza topristanitemoedauinipristanitetihim,najprijatnijim;uznemirenipoglediropotai nezadovoljstva prenose svoj nemir, svoj mrak i na ono radi ega bi, poteno govorei, trebaloblagodariti,proslavljatiBoga. Akodrvorasaujemosajednogmestanadrugo,onogubisvojusnagubezobziranatoto jepoprirodisnano,gubimogunostdadonosiplodove.Utrpljenjusvomespasavajtedue svojezapovediojeGospod,nauitelj.[5]Onjeobjaviodaseroddonosiutrpljenju.[6]On jeobjavio:Kopretrpidokraja,tajesespasti;[7]akoliodstupi,neebitipovoljiduimojoj.[8]

464

UranjamusagledavanjenjiveHristove.Kolikojenanjojposejanosemena,kolikojeizniklo klasova! Kako se predivno zelene, kako uteno i naslaujue ume ti klasovi dok se talasaju na vetru. Stie za to klasje vreme zrelosti, vreme etve; oni ostavljaju polje na komesuserodiliiodrasli,aondasesakupljajunagumnu,suese,odvajajuseodslame, kukolja i pleve. Upravo takav je na ivot. Koliko je potrebno raznih preturanja da 6i ovek video svu sujetnost sveta, svu njegovu nitavnost, da bi, napokon, dostigao to gumno, to jest nedra svete obitelji. Teko, plodonosno zrno, koliko god ga vejali, uvek padanagumno,akukoljislaba,prazna,lakazrnavetarodnosisagumna.Svetopraznou prvi mah izgleda kao oblak, kao neto znaajno, zatim postaje ree, gubi se iz vida, nestaje. Nevolje koje se sreu u drutvu ne mogu biti opravdanje malodunosti. ivot i mestobeznevoljanazemljinisunitadrugodoneostvarivamatakojuituumoviisrca dalekiodBoijesvetlosti,obmanutidemonima.Namajezapoveenodaitemoduhovni mir u uzajamnom noenju nemoi. Ne izvrava se Hristov zakon promenama mesta; mesta menjamo jedino zbog osuivanja blinjih. Ne! Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov.[9] Od ispunjenja Hristovog zakona bei svaki onaj koji bezumno trai mesto bez nevolja. Mesto i ivot bez nevolja postoji jedino na nebu: otuda pobjee svakaalostiuzdisanje.[10]Zemljajemestouzdisanja;blaenisuonikojiuzdiunanjoj:oni e se uteiti na nebu. Mesto i ivot bez nevolja naao je onaj ije je srce nalo smirenje i smirenjemuloutrpljenje. Svemu ovome, svemu blagom i spasonosnom ui nas re Boija. Zato sam Gospod zapoveda, svi proroci i apostoli, svi sveti oci opominju, zapovedaju, mole da stalno prebivamoureiBoijoj,tomizvorusvihdobara,tomivotu,tojsvetlostinazemlji,dolini plaa, gladi, tame, smrti. I svjetlost svijetli u tami, i tama je ne obuze.[11] Voen zrakom te svetlosti izlazi stranac zemaljski na pau spasonosnu, duhovnu; odavde otpoinje veni ivot. Primite, brao, moje rei, i znajte da nisu nita drugo do odjek uenja svih svetih. Takopustinjska,bezljudnapeinastangadovaisveganeistogponavljasvojimehom nadahnutezvukeGospodnjihpesama. Zavaesvetemolitvemoliipredajesevaimsvetimmolitvama ArhimandritIgnjatije. Nikolajevskobabajevskimanastir,1847.godine. NAPOMENE: 1. PrepodobniKasijanRimljanin,Ognevu,Dobroljoljublje,tom4. 2. Jn6,51. 465

3. Flp3,1. 4. Slovo2. 5. Lk21,19. 6. Lk8,15 7. Mt24,13. 8. Jev10,38 9. Gal6,2. 10. Vidi:Ic35,iIs51.11. 11. Jn1,5. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOSTRAHUBOIJEMIOLjUBAVIBOIJOJ BogjedaozakondaoveksluiBogu,iuiniodatosluenjebudejasnoijednostavno.No mi smo postali toliko sloeni i lukavi, toliko daleki od duhovnog razuma da se pojavila opravdanapotrebadanasnekoveomabrinovodiipouavapravilnomiblagougodnom sluenju Bogu. Veoma esto pristupamo sluenju Bogu na nain koji je protivan Boijoj uredbi,nanainkojijeBogzabranio,nanainkojinaimduamadonositetu,anekorist. Takoneki,imuSvetompismuproitajudajeljubavnajveavrlina,[1]dajeBogljubav,[2] poinju i napreu se da istog trena umnoavaju u svom srcu oseanje ljubavi, da sa tim oseanjemzainesvojemolitve,svojarazmiljanjaoBogu,svasvojadela. Bogseodvraaodteneistertve.Ontrailjubavodoveka,aliistinsku,duhovnu,svetu ljubav,anesanjalaku,telesnu,oskrnavljenugordouisladostraem.Bogseinemoe drukije voleti do srcem koje je Boija blagodat oistila i osvetila. Ljubav prema Bogu je darBoiji:onaseizlivaudueistinskihsluguBoijihdejstvomSvetogaDuha.[3]Suprotno ovome, ona ljubav koju ubrajamo u naa prirodna svojstva nije nita drugo do stanje 466

ozleenostiukomeseonajonalazi,kojejezahvatilovasceliljudskirod,celokupnobie svakogoveka,svasvojstvasvakogoveka.Zaludnaebitisvanaanastojanjadasluimo Bogu,dasesjedinimosaBogomposredstvomtakveljubavi.Onjesvet,ipoivausamim svetinjama.Onjenezavisan.Besplodnisuovekovinaporida primiBogausebeakojo nemablagevoljeBoijedaobitavauoveku,kolikogodjetanodaovekjesteodBoga sazdani hram, stvoren sa ciljem da Bog obitava u njemu.[4] Taj hram se nalazi u stanju alosnezaputenostiizatojepreosveenjaneophodnanjegovaobnova. Prevremeno nastojanje da se u sebi umnoi oseanje ljubavi prema Bogu ve je samoobmana.TasamoobmanaodmahudaljavaodpravilnogsluenjaBogu,odmahuvodi u razne zablude, a zavrava se ozleivanjem i propau due. Mi emo to dokazivati Svetimpismomidelimasvetihotaca;govoriemodahodpremaHristupoinjeizavrava se pod vostvom straha Boijeg; pokazaemo, najzad, da ljubav Boija jeste blaeni poinakuBogu,idautajpoinakulazesvikojisuprolinevidljiviputpremaBogu. Stari zavet u kome je istina prikazana senkama, i u kome dogaaji sa spoljanjim ovekom predstavljaju samo sliku onoga to se u Novom zavetu deava u unutranjem oveku pria o stranoj kazni na koju su osueni Aronovi siiovi Nadav i Avijud, svetenici izrailjskog naroda. Obojica pie u Knjizi levitskoj uzee, svoje kadionice, metnue tamjan u njih, i prinee pred Gospoda oganj tu, a to im ne bee zapovedio. Samojeosveenioganj,kojiseuvaouatoruodsastanka,mogaobitiupotrebljenusvetoj slubiIzrailjaca.TadadoeoganjodGospodaiudariih,tepogiboepredGospodom.[5] Tui oganj ukadionici izrailjskogsvetenika izobraavaljubavpaleprirode,otuene od Boga usvimsvojimosobinama. Kaznadrskog svetenika izobraavaumrtvljavanje due koja neistu arku elju bezumno i nedoputeno prinosi na rtvu Bogu. Takvu duu snalazi smrt, ona propada u svojoj samoobmani, u plamenu svojih strasti. Suprotno ovome, svetioganj,jedinikojijeupotrebljavan usvetim obredima,oznaavablagodatnu ljubav.OganjzabogosluenjeuzimaseizBoijegatora,aneizpaleprirode.Oganjkoji jesiaousrce,govorisvetiJovanLestvinik,vaskrsavamolitvu.Akadaonavaskrsnei uznesesenanebo,tadaOganjsilaziuodajudue.[6]Svivi,govoriprorok,kojiidete,to jest upravljate se u svom ivotu prema svjetlosti ognja svojega, i iskrama pale prirode, koje raspaliste,umestodagaugasistesvietevipropastiuognjuiplamenupakla.Nepravilnim inedoputenimdelovanjemusebivioganjraspaljujeteipojaavatezasebeplamenpakla.[7] Istome nas ui i Novi zavet u prii o oveku koji je na svadbu carevog sina doao neobuen u svadbeno ruho, iako je bio pozvan. Zato je car pokazao na nedostojnog, i rekao svojim slugama: Sveite mu ruke i noge, pa ga uzmite i bacite u tamu najkrajnju.[8] Vezivanjerukuinoguoznaavaoduzimanjesvakemogunostizaduhovnonapredovanje. I zaista: u to stanje ovek dospeva im zauzme lani pravac, im se iz stanja ogrehovljenosti,savjoutomstanju,odmahustremipremaljubavi,daklepremaonome to sjedinjuje oveka sa Bogom, ali samo onog oveka koji je pre toga ve oistio sebe pokajanjem.Bacanjeutamunajkrajnjuoznaavapadumaisrcauzabluduisamoobmanu. 467

A u zabludi i samoobmani svaka misao i svako oseanje potpuno su mrani, potpuno neprijateljski Bogu. Sluge ijoj se vlasti taj nesrenik predaje nisu niko drugi do demoni: iakosuzaraenibezumnommrnjompremaBogu,oniuistimahostajunjegoveslugepo Njegovojneogranienojsvemoiipremudrosti;oniovladavajusamoonimljudimakojise zbogsvogsvojevoljnogponaanjapredajuvlastidemona.oveksepredajetojvlastiim stupipravcemkojijezabranjenrejuBoijom,imgazaneseuobraenost,imsvojevoljno odbijedasepokoravaBogu. Uzviena je i proslavljena sveta ljubav u Svetom pismu. U Prvoj poslanici Korinanima apostol Pavle nabraja darove Svetog Duha, navodi darove injenja udesa, prorotva, razlikovanjaduhova,znanjaraznihjezika,aondakae:Revnujtezaveedarove.Ipokazau vamjouzvienijiput.[9]Komoebitiveiodproroka,udotvorca,odonogakojigovorina stranim jezicima po daru Svetog Duha, a ne po obinom oveijem uenju? Ako jezike ovjeijeianeoskeGovorimodgovaravelikiPavlealjubavinemam,ondasamkaozvonokoje jei,ilikimvalkojizvei.Iakoimamdarprorotvaiznamsvetajneisveznanje,iakoimamsvu vjeru da i gore premjetam, a ljubavi nemam, nita sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predamtijelosvojedasesaee,aljubavinemam,nitaminekoristi.Ljubavnikadneprestaje,dok e prorotva nestati, jezici e zamuknuti, znanje e prestati. Jer djelimino znamo, i djelimino prorokujemo. A kada doe savreno, onda e prestati to je djelimino.[10] ta je to savreno? Ljubavjesveza(celokupnost)savrenstva.[11]Moramodostiisavrenstvousvimvrlinama dabismostupiliusavrenstvonadsavrenstvima,unjihovuslivenost,uljubav.Svakikoji ljubiodBogajeroen,ipoznajeBoga.[12]Bogjeljubav,ikojiprebivauljubavi,uBoguprebivai Bogunjemu.[13]PoovomeznamodauNjemuprebivamo,iOnunama,tonamjedaoodDuha svojega.[14]Jediniistinskiznakdostizanjaljubavi,znakkojinamdajesamSvetiDuh,jeste usvemupokazanoprisustvoSvetogDuhaunama.AkonisipostaohramSvetogDuha,ne laisebe,neobmanjujsebe:takavnemoebitiobitaliteljubavi,takavsidalekoodnje. LjubavseizlivaunaasrcazajednosaSvetimDuhom.OnajeNjegovosvojstvo.Ukoga silazi Sveti Duh, u tome se pokazuje Njegovo svojstvo, to jest ljubav.[15] Dok nalazi ljubav,tiseujednooblaiusamogBoga,rekaojesvetiIsakSirijski.[16] Moda e neko na ovo rei: Mi smo hriani, obnovljeni smo svetim krtenjem: ono je iscelilosvebolestipaleprirode,vaspostavilolikBoijiioblijeBoijeunjihovojprvobitnoj izvrsnosti, asamim tim uoveka seuvodiSvetiDuh,isceljujuse ozleena svojstva,pa i ozleena ljubav. Da, ali blagodatno stanje obnovljenosti i novog ivota dobijeno svetim krtenjemmoramopodravatiivotompojevanelskimzapovestima.Akozapovijestimoje odriterekaojeGospodostaeteuljubavimojoj.Ostaniteumeni,ijauuvama.Kaotoloza nemoerodaroditisamaodsebeakoneostanenaokotu,takoniviakoumenineostanete.Kou menineostane,izbaciesenapoljekaoloza,iosuiese,iskupieje,iuoganjbaciti,ispaliti.[17] Akoonotosmodobilinadarsvetimkrtenjemnepodravamoivotompozapovestima, ondagubimoitodobijeno.Neiskazanaistranaslava,govorisvetiJovanZlatousti,koju namdajekrtenjeostajeunamadanilidva;zatimjemigasimotimetonavodimonanju 468

buru ivotnih briga i zaklanjamo zrake gustim oblacima.[18] Krtenjem mi oivimo za noviivot,noondaopetumrtvljavamosebetimetoivimopotelu,zagreh,zazemaljske nasladeidobitke.SvetiapostolPavlejerekao:Nismodunitijeludapotijeluivimo.Akojisu potijelunemoguugoditiBogu.Jerjetjelesnomudrovanjesmrt.[19]Blagodatkrtenjaostajebez uinka, kao sjajno sunce zaklonjeno oblacima, kao dragoceni talant zakopan u zemlju. Greh poinje da dejstvuje u nama svom snagom, ili snanije nego pre primanja krtenja, shodnomeriukojojsepredajemogrehu.AlinamadatuduhovnuriznicuBogneoduzima od nas potpuno do same smrti, tako da pokajanjem moemo ponovo da otvorimo tu riznicu u svoj sili i slavi.[20] Na udeo je da se kajemo zbog grenog ivota, da alimo zbogvoljnihinevoljnihgrehova,daseborimoprotivgrenihnavika,dasenapreemoda ihpobedimoialimotodotepobededolazimoprisiljavanjemsebe,daprisiljavamosebe naispunjavanjesvihjevanelskihzapovesti.NajezadatakdaizmolimooprotajodBoga, da se pomirimo s Njim, da vernou Njemu iskupimo nevernost, da prijateljstvo sa grehomzamenimomrnjompremagrehu.Svetaljubavjesvojstvenapomirenima.Misami netraimotuljubavonolikokolikojetraiBog,aOnjetraidabismopostalispremnida je primimo, i da je zaista primimo. Poto je izobliio zabludu svakoga koji je zbog svoje uobraenosti i zaslepljenosti zadovoljan sobom, i prizvao ga na revnosno pokajanje, Gospodjeizgovoriosledeuutehuiobeanje:Evostojimnavratimaikucam;akokoujeglas mojiotvorivrata,uiuknjemuiveerausnjim,ionsamnom.Onomekojipobijedidauda sjedi sa mnom na prijestolu mome, kao i ja to pobijedih i sjedoh sa Ocem mojim na prijestolu Njegovom.[21]OvogovorisvesvetaLjubav.Oseanjeljubavikojegrenikpripisujesebi,a pri tome ne prestaje da se gui u grehovima, oseanje koje pripisuje sebi neprirodno i gordo,nijenitadrugodosablanjiva,usiljenaigraoseanja,neodgovornodelomatanjai uobraenosti.Svakikojigrijeinijegavidionitigajepoznao[22]nije,dakle,poznaoBoga,a Bogjeljubav. Okrenimoseiteljimapustinja,peteraijamazemaljskih,onimljudimakojihsavsvetnije dostojan,prepodobnimmonasima,predatimnaucinadnaukama,naucikojujeGospoddoneo s neba. Ta nauka je poznanje Boga i, posredstvom istinskog, opitnog bogopoznanja, poznanjeoveka.Bezuspenosusetrudiliibezuspenosetrudeprostiljudi,akimudraci ovoga sveta, da to poznanje zadobiju pomou svetlosti sopstvenog razuma, pomraenog zbogpada.OvdejepotrebnaHristovasvetlost,ijedinoprisijanjutesvetlostiovekmoe daugledaBoga,daugledasebe.ObasjaniHristovomsvetlouprepodobnipustinoitelji suradilinanjivisvogasrca,inaliunjojbescenibiser,tojestljubavpremaBogu.Usvojim bogonadahnutim delima oni nas opominju na one nesree koje obino uslede nakon prevremenog traenja ljubavi. Naroito jasno razmilja o ovoj temi sveti Isak Sirijski. Iz njegovihdelaispisujemonekolikosvedoenjaipoukakorisnihzaduu. PremudriGospod,govorivelikiuiteljonihkojimonahuju,blagovoleojedauznojulica svoga jedemo hleb duhovni. Nije to On ustanovio zbog zlobe, ve zato da bi se hrana dobrosvarila,danebismoumrli.Svakavrlinajemajkaonevrlinekojasledizanjom.Ako 469

ostavi majku koja raa vrline, i uputi se da trai keri pre nego to si naao njihovu majku,ondatevrlinepostajuzmijeotrovnicezaduu.Akoihneodbaciodsebe,ubrzo e umreti.[23] Duhovno znanje prirodno sledi nakon delovanja vrlina. I jednome i drugomeprethodestrahiljubav.Iopetstrahprethodiljubavi.Svakokobestidnotvrdida se ono sledee moe zadobiti bez prethodnog zanimanja u onom to prethodi tom sledeem,bezsumnjejepostavioprviosnovzapropastsvojedue.Gospodjeustanovio takavputdaseposlednjeraaizprvog.[24] UPedesetpetomslovu,dakleuodgovorunaposlanicuprepodobnogSimeonaudotvorca, svetiIsakgovori:NapisaosiusvojojposlanicidajetvojaduazavoleladazavoliBoga,ali da nisi dostigao stanje u kome voli, iako ima veliku elju da voli. Ovome dodaje da udi za otelnitvom u pustinji, da je istota srca poela u tebi, i da se seanje na Boga veomarasplamsavautvomsrcu,dagarazbuktava.Akojetoistina,ondajetoveliko.No ja ne elim da ti to napie zato to tu nema nikakvog reda. Ako si ovo saoptio radi pitanja,ondajeredpitanjadrukiji.Kakonekosmedakaedajenjegovaduazavolelada zavoliBogaakokaedanjegovaduajonemasmelostiumolitvizatotonijepobedila strasti? Nema naina da se boanska ljubav, nakon koje tajanstveno hodi u otelnitvu, pobudiuduiakoduanijepobedilastrasti.Rekaosidatvojaduanijepobedilastrasti,a dajezavoleladazavoliBoga:utomenemareda.Akonekogovoridanijepobediostrasti, azavoleojedavoliBoga,ondajaneznamtaongovori.ujemtekakoprigovara:Alija nisam rekao da volim, nego volim da zavolim! Ni to se ne dogaa ako dua nije dostigla istotu.Akohoedakaenetosasvimobino,ondanisijedinikojitogovori:svigovore daeledavoleBoga,govoretoihriani,aliionikojisenepravilnopoklanjajuBogu.Svi obinotokau.Nodoktogovore,onipokreusamojezik,aliduaneoseatotogovore. Mnogibolesnineznajuaknidasubolesni.Zlobajebolestdue,aprelestjegubitakistine. Mnogikojisuzaraenitimbolestimagovoredasuzdravi,mnogiihzatoipohvale.Ako seduaneisceliodzlobeinestekneprirodnozdravlje,ukomejeisazdana,akoDuhne preporodi njeno zdravlje, onda ovek i ne moe da poeli neto natprirodno, neto svojstvenoDuhu,zatotojeduakojajevebolesnazbogstrastisamimtiminesposobna daoseaduhovno,ineumedagaeli,vegaelisamozatotojeulailiitalauPismu. Delokrstajedvostruko,saobraznosastavuprirode,kojajepodeljenanadvadela.Jedan deosesastojiutomedasenevoljepretrpetelom.Tajdeoseostvarujedejstvomduhovne sile revnosti i naziva se upravo delom. Drugi deo se zadobija osetljivim radom uma, neprestanimpomislimaoBoguiprebivanjemumolitvi,aostvarujesesilomelje,inaziva sevienjem.Prvo,tojestdelo,oiujestrasnustranuduesilomrevnosti;drugooiuje misaonustranuduedejstvomduhovneljubaviiliduhovnomeljom.Svakogovekakoji prepotpunogobuavanjauprvomprelaziudrugo,ipritomesestrasnopredajesladosti, danekaemolenjosti,stiegnevzatotosedrznuodausvomumuuobrazislavukrsta iakopretoganijeumrtviosvojeudove,kojisunazemlji[25],iako,dakle,nijeisceliobolesti pomislistrpljivimostajanjemudelunoenjakrsta.Upravotoijestesmisaoonogatosu 470

reklidrevnisvetitelji:Limumpoelidaseuznesenakrstiakojonijeisceliooseanjaod bolesti stie ga gnev Boiji. Ushoenje na krst navlai gnev ako se ne ostvaruje prvim pomenutim delom, dakle trpljenjem nevolja, ili raspeem tela, nego tenjom ka vienju, dakle onim drugim delom, koji dolazi nakon isceljenja due. Um takvog oveka su opoganilesramnestrasti;takavumjuripremamatanjuipomislimasamesujete.Njemu sezapreavaputtakotomusepostavljazabrana,azabranamusepostavljazatotosvoj um nije oistio aljenjem, nije pokorio telesne poude, nego je od onoga to je uo i od samogslovajurnuopravonapred, slep,putempunimmraka.I oni zdravog vida, ipuni svetlosti,ionikojisunaliuiteljepuneblagodatiionisezlopateidanjuinou;njihove oi su pune suza; mole se i plau dan i no zbog opasnosti putovanja, zbog strmina stranijihodonihnakojenailaze,zbogvidovaistinezakojeseispostavljadasupomeani sa sablanjivim prividima istine. Boije, govore oci, dolazi samo po sebi, kada ga ne oekuje.Da,dolaziakojemestoisto,aneopoganjeno.[26] AkoelidapristupiBogudabiNjemusluio,morasepredativostvustrahaBoijeg. Na oseaj svetog straha, oseaj najdubljeg strahopotovanja prema Bogu, ukazuje nam, s jednestrane,neizmernaveliinaBoijegbia,a,sadruge,naakrajnjaogranienost,naa nemo,naestanjeogrehovljenosti,pada.StrahnamjepropisaniuSvetompismu.onoje radinaspoelodazamenjujeglassavestiiprirodnogzakonaimihjeobavilatama,im supoelidaizdajunejasne,najeelanezvuke,ipotpunoihzamenilokadasepojavilo Jevanelje.Sluite Gospodusa strahom,i radujte se Njemu strepetom,[27]pouavanas Sveti Duh; pokornima Njegovoj zapovesti On govori: Hodite eda, posluajte mene, strahu Gospodnjem nauiu vas,[28] objavljuje obeanje da e darovati strah Boiji onima koji su istinski naumili da prime Boga: I dau im strah svoj usrce da ne odstupe od mene.[29] Strah Boiji je poetak velike nauke, to jest delatnog bogopoznanja. Tu nauku Sveto pismo nazivamudrou.PoetakmudrostijestrahGospodnji,arazumevanjedobrosvimakojigatvore. PohvalaNjegovaostajeuvekveka.[30]KrunapremudrostijestrahGospodnji;unjemuuspevaju mirinetaknutozdravlje.StrahGospodnjijeslava,iast,iveselje,ikrunaradosti.StrahGospodnji jedarodGospoda,inastazeljubavipostavlja.[31]StrahGospodnjinasuidaseudaljavamo odgrehova:StrahjeGospodnjiizvorivota,kojiudaljavaodmreasmrti.StrahGospodnjimrzi zlo, gordost i oholost i zli put. Budi u strahu Gospodnjem vazda.[32] Strah Gospodnji nam pokazuje put Boijih zapovesti: Blaen je ovek koji se boji Gospoda; u zapovestima Njegovim htednue veoma.Monoebitina zemlji semenjegovo.[33] Blaenisvikojise boje Gospoda, koji hode putevima Njegovim.[34] Postavie se oruan Aneo Gospodnji oko onih koji ga se boje, i izbavieih.BojteseGospodasvisvetiNjegovi,jernemaoskudiceonimakojigaseboje.[35] Nemajuosnovasanjari,punioholostiisamoobmane,dasegnuajustrahaBoijeg,tog,po njima,svojstvaprezrenihrobova,nemajuosnovajernasstrahuprizivaBog,objavljujeda eOnsambitinauiteljstraha,daenamdatiduhovnidarstrahaBoijeg.Nijeniskoza oveka, to nitavno, palo, odbaeno, propalo i mrnjom prema Bogu zadojeno stvorenje, dapreeizstanjaneprijateljstvaipropastiustanjeropstvaispasenja.Samotoropstvoje 471

vevelikidobitak!Samotoropstvojevevelikasloboda!Strahnamjezakonskipropisan kao nama sutinski nuno, neophodno sredstvo. Strah oiuje oveka, priprema ga za ljubav:mipostajemorobovidabismozakonitopostalideca.Umerioienjapokajanjem poinjemo da oseamo Boije prisustvo; od oseanja Boijeg prisustva javlja se sveto oseanje straha. Opit otkriva visinu oseanja. Uzvieno je i arko eljeno oseanje straha Boijeg!Prinjegovomdejstvuumestootupljujesvojpogled,prestajedaizgovararei,da mnoi misli: pobonim utanjem, viim od rei, iskazuje saznanje svoje nitavnosti i neiskazivumolitvu kojuto saznanjeraa.SvetiIsak Sirijski izvrsnoopisujetakvostanje: Kadasesmireniimudripribliimolitvi,ilikadaseudostojinje,onseneusuujenidase pomoliBogu,nitidazamolizaneto.Onneznazatabisepomolio;onutisvimsvojim pomislima, i oekuje jedino milost i onu volju koju e umesto njega iskazati ta Veliina kojojsepoklanja.Njegovolicejeoborenopremazemlji,aunutranjevienjesrcauzneto premaproslavljenojkapijiSvetinjesvetih.TamojeOnajijijestanprimrak,kojiotupljuje oi serafima, Onaj ija dobrota pokree legione da i oni stoje na molitvi zajedno sa drugima, i stavlja utanje na sve njihove ete. Njegova smelost se prostire samo do sledeihrei,onseusuujedasepomolisamozaovo:Gospode,povoljiTvojojnekabude sa mnom.[36] Strah Boiji je dar Boiji. Kao dar, izmoljava se molitvom. Sveti prorok David je eleo da bude udostojen tog dara, i stoga je molio Boga: Postavi sluzi Tvome re Tvoju,radistrahaTvojega.PrikujstrahuTvometelomoje[37],tojestmojetelesneelje.Strah GospodnjijejedanodsedamdarovaSvetogDuhakojesvetiprorokIsaija navodiovako: duhmudrostiirazuma,duhznanjaipobonosti,duhsavjetaisile,duhstrahaGospodnjega.[38] IakojeGospodnaIsusHristossvojimdolaskomnazemljudoneoljudimamirodBogai Boiju pobonost, postao otac budueg veka i rodonaelnik svetog roda koji se spasava, otackojiprizivasvojudecuuljubavisjedinjenjesaSobom,Onopetpredlaedajednood sredstavazaisceljenjenaeozleeneprirodebudeistrah.Onomekosepredajeporivima gnevaimrnjeOnpretiognjenimpaklom,onomekogazisavestpretitamnicom;onome kosesavpredajeneistimeljamapretivenimmukama.[39]Onomekoiskrenogsrcane oprata blinjima njihova sagreenja javlja da ni njegovi gresi nee biti oproteni.[40] Srebroljupca i slastoljupca opominje da smrt moe da ih ugrabi ba onda kada je ne oekuju.[41]Uzvienjepodvigmuenitva:njegaljubavinadahnjujeihrani.NoSpasitelj svetaprenosipoukumuenicimaukojojihpodstienahrabrost,pomaeimstrahom.Evo teNjegovepouke:Inebojteseonihkojiubijajutijelo,aduunemoguubiti;negoseviebojte onogakojimoeiduuitijelopogubitiupaklu.[42]Kaemvam,njegasebojte.[43]Svimsvojim sledbenicima Gospod je zapovedio spasonosni strah Boiji. Pouzdan znak da imamo taj strahjenaaneprestanatrezvenostineprestanostraenjenadsobom.Nekabudubedravaa opasanarekaojeGospodisvetiljkezapanjene,avisliniljudimakojiekajugospodarasvojega, kada e se vratiti sa svadbe da mu, im doe i kucne, odmah otvore. Blago slugama onim koje gospodardoavinaebudne.[44]Svimagovorim:Straite![45]

472

Drugi,slavnidolazakGospoda,Njegovpravedniistranisudnadnaratajimainarodima velianstveno je prikazan u Jevanelju po Mateju[46]. Ta neobina slika, predstavljena neobino jednostavno i jasno, sama od sebe oivljava pred oima uma, pogaa srce strahom. Sagledavajui tu sliku, moe se, Jovovim reima, naslikati stanje u koje ona dovodiduu:Strahpoduzemeitrepet,odkojegaustreptaesvekostimoje,idlakenatijelumojem nakostrijeiese[47]6Kadanastupisudzaizgnanesaneba,zemljaizgnanstvaiprokletstva e planuti, a nebo e se sviti kao svitak kad se savije.[48] Mrtvi svih vremena i naroda, probueniivotvornomtrubom,RejuBoijom,ustaeizgrobovaisainitinepreglednii neizbrojivi skup.[49] ete i vojske svetih anela doi e na strani prizor, na veliko sluenje. I odbaeni aneli stae pred sud. Sin Boiji see na presto slave, strane po njenojneobuhvatnojveliini.Svarazumnastvorenjauzdrhtaeodstrahakadavidesvog Sazdatelja,kojiihjeprizvaouivotiznitavilasamomsvemoguomReju.Istajaepred onomRejukojasvemoedauini.Stajaepredonimivotomizvankoganemoebiti drugog ivota. Oci su opravdano rekli da bi se u tom groznom vremenu sva tvar pretvorila u nitavilo kada bi bila preputena samoj sebi i kada je Boija svemo ne bi sauvala.[50] Pravednici e, im pogledaju licem u lice savrenu Pravdu, shvatiti da njihova pravda nema nikakvog znaaja, a grenici e opravdanjem tuim jevanelskom znanju osuditi sebe. Reie se sudbina svih za venost. Pre nastupanja tog suda sveti apostol e shvatiti da ne moe da se opravda, iako ne zna nikakav svoj greh, zato to je Bog onaj koji mu sudi.[51] Svi svetitelji jo tokom svog zemaljskog stranstvovanja esto dolazekrozpobonoseanjeirazmiljanjenaStranisudHristov,itakoblagovremenim, spasonosnim strahom ograuju sebe od onog straha koji e oaj izazvati u propalima; blagovremenim osuivanjem sebe oni se staraju da blagovremeno zadobiju opravdanje, da plaem odvrate pla. Brao! Potrebno je, veoma je potrebno da mi, nemoni i greni, imamo esto seanje na Drugi dolazak i Strani sud Hristov: takvo seanje je priprema, najpunijanadeiradosti.Stranisudjeonajsudkojiekasveljudeposleoptegvaskrsenja; strani je i onaj sud koji eka svakog oveka posle njegove smrti. Posledice ovog i onog suda su ili prieljkivane ili alosne. Ako zemaljski sudovi, na kojima se radi jedino o propadljivomiprolaznom,izazivajunaubrigu,timviemoradanamzadajebrigeBoiji sud. Sa kojim nam je to drugim ciljem Gospod javio o tom sudu tako jasno, ako ne sa ciljemdapobudiunamapoduuspasonosnistrahkojimoedanassauvaodgrenog, nehajnogivota,toguslovanaepropasti?PrepodobniIlija,egipatskimonah,tihovatelju Tivaidskojpustinji,kae:Trivremenazadajumistrah:vremeizlaskadueiztela,vreme sudaBoijeg,ivremeukomeeBogizreisudomeni.[52] Moramo li napominjati da je uenje svetih otaca Pravoslavne crkve o strahu Boijem saglasno sa uenjem Svetog pisma, ako znamo da je uenje Svetog pisma izvor uenja otaca,akoznamodaobatauenjaimajuistiizvorDuhaSvetoga? StrahBoijijepoetakvrline,kaesvetiIsakSirijski.Tvrdedajeonraanjevere,idase zasejavausrcuondakadaseumpovueodbrigaovogasvetadabisabraosvojelutajue 473

pomisli iz rasejanosti u neprestano izuavanje obnovljenja koje dolazi, budueg presazdanja...NauisedauosnovusvogputovanjapoloistrahBoiji,iubrzoesenai pred kapijom Carstva, i nee imati potrebe da dugo putuje.[53] Meu poukama prepodobnog Pimena Velikog itamo ovu: Potrebni su nam smirenoumlje i strah Boiji isto onoliko koliko i disanje. Tri su glavna monahova dela: da se boji Boga, da se moli Bogu,idainidobroblinjem.Kaotoseslatkipelinjitrudkupitekondakadadimistera peleizkonice,takoitelesnonaslaivanjeizgonistrahBoijiizdue,aondaupropatava sve njeno dobro delo. Poetak i kraj duhovnog puta je strah Gospodnji. Pismo govori: Poetak mudrosti je strah Gospodnji.[54] Kada je Avram pripremio rtvenik, Gospod mu je rekao:SadapoznahdasebojiBoga.[55]BratjeupitaoVelikogkogovori:Zajedniarsamsvih koji Te se boje,[56] a on je odgovorio: Sveti Duh to govori o sebi. On je takoe prenosio izreku svetog Antonija Velikog da je prepodobni Pamva posredstvom straha Boijeg uinio sebe obitalitem Svetog Duha.[57] Prepodobni Kasijan Rimljanin govori: Poetak naegspasenjajestrahGospodnji.Onomoguujeipoetakobraanja,ioienjeodstrasti, iuvanjevrlinauonimakojiseupuujuputemsavrenstva.improdreuovekovosrce, on raa u njemu prezir prema svemu materijalnom, zaborav prema rodbini i mrnju premasamomsvetu.[58]Utomistomslovu,objanjavajuizapovestGospodnju:Ikojine uzmekrstsvojinepoezamnom,nijemenedostojan,[59]prepodobniKasijanovakorazmilja: KrstnajestrahGospodnji.Kaotoraspetivienemoedaokreeilipomeraudovepo eljisvojedue,takoimimoramodausmeravamosvojuvoljuisvojeeljepremazakonu Gospodnjem i onome to on zapoveda, a ne prema onome to nam je sada prijatno i to nas uveseljava. Kao to prikovani za krsno drvo ne gleda sa divljenjem na sadanje, ne pomiljanasvojestrasti,nerasejavasenastaranjaibrigeosutranjemdanu,nepoznaje elju za sticanjem imanja, ne zanosi se niim gordim, niim zajedljivim, ne ali to su danashulilinanjega,aprolehulevieinepamti,vesmatradajeusvakomsmisluumro iakojodieutelu,paupravljaoisvogsrcatamogdeesenesumnjivopreseliti,takoimi moramodaraspnemosebestrahomGospodnjimpremasvemutome,tojest,moramobiti mrtvi i prema telesnim strastima, ali i prema samim njihovim poecima, moraju nae duhovne oi biti uprte tamo gde emo se preseliti, moramo se preseljenju nadati svakog trena.Takomoemozadobijatiumrtvljavanjesvihnaihpoudaitelesnihsklonosti.[60] Lako se moe zapaziti da raspee na krstu straha Boijeg, koje prepodobni Kasijan ovde opisuje,nijenitadrugodoonotoIsakSirijskinazivadelom,kojise,poapostolu,sastoji uraspinjanjutelasastrastimaieljama[61],iiniprvupolovinuduhovnogputakojivodi hrianinakanjemunamenjenomsavrenstvu. Sveto pismo nas pouava: strahjeGospodnjiist,ostajeuvekveka.[62]Sveto pismo takoe govoridauljubavinemastraha,dasavrenaljubavizgonistrahnapolje;jerjeustrahumuenje, akoseboji,nijeseusavriouljubavi[63].Ovupovrnogledanoprotivurenumisaosvetioci objanjavaju ovako: Postoje dva straha: jedan je uvodni, drugi je savreni; jedan je svojstvenpoetnicimaipredstavljasamostrahopotovanje,drugijesvojstvosvetihljudi, koji su dostigli meru ljubavi. Na primer: ako neko izvrava Boiju volju zbog straha od 474

muka, onda je on, kako smo rekli, jo poetnik on jo ne ini dobro radi samog dobra, negozbogstrahaodkazne. AdrugiizvravaBoijuvoljuzbogsameljubavipremaBogu,voliupravoBoijuvolju,i ispunjava je da bi blagougodio Bogu. Takav ovek zna ta je sutinsko dobro. Takav je poznao ta znai biti sa Bogom. Takav ima istinsku ljubav, koju sveti naziva savrenom.[64] Ta ljubav dovodi ga u savreni strah zato to takav ovek osea strah i ostajeveranBoijojvolji,alinezbogstrahaodkazne,nezbogizbegavanjavenihmuka ne:onjeokusiosamusladostprebivanjasaBogomizatosebojidaeotpasti,daeseliiti nje.Tajsavrenistrahdelujezbogljubavi,iizgoniuvodnistrah.Zatojeireeno:savrena ljubav izgoni strah napolje. Ne moe se, ipak, savreni strah dostii nikako drukije do uvodnim strahom.[65] Sama Boija veliina navodi sveti, poboni strah na ona Boija razumnastvorenjakojasuzbogsvojeistoteisvetostiudostojenadabudunajblieBogu. Bogproslavljanusavetusvetih,velikistraannadsvimaokoNjega.[66] Zar mi, grenici, uopte neemo voleti Boga? Ne! Voleemo Boga, ali onako kako je On zapovedio; svim snagama nastojaemo da dostignemo svetu ljubav, ali onim putem koji nam je pokazao sam Bog. Neemo se predavati varljivim i laljivim zanosima oholosti, neemo izazivati u srcu plamen sladostraa i plamen slavoljublja, toliko mrskih Bogu, tolikopogubnihzanas!Bogjezapovediodagaovakovolimo:Ostaniteuljubavimojoj.Ako zapovijesti moje odrite, ostaete u ljubavi mojoj, kao to sam ja odrao zapovijesti Oca mojega i ostajem u ljubavi njegovoj.4 Sam Sin Boiji je postao ovek i pruio obrazac tog ivota i podviga tako to je unizio sebe i bio posluan do smrti, i to do smrti na krstu. Odbacimo gordost, jer nam pripisuje zvanja, zavolimo smirenje, jer nam otkriva na pad i nau grenost.LjubavpremaHristudokazaemoposlunouHristu;ljubavpremaOcuBogu dokazaemoposlunouSinuBogu,kojinamnijegovoriosamodsebe,negoonotomuje Otac zapovedio, a zapovijest njegova je ieot vjeni.[67] Ko ima zapovijesti moje rekao je Gospodidriih,tojeonajkojimeljubi.Akomenekoljubi,rijemojudrae.Komeneneljubi, rijei moje ne dri.[68] Ispunjavanje Spasiteljevih zapovesti je jedini znak ljubavi prema Bogu koji Spasitelj prihvata. Svi koji su blagougodili Bogu, blagougodili su tako to su ostavilisvojuistinu,ozleenugrehopadom,iustremilisekatraenjuBoijeistine,izneteu jevanelskom uenju i jevanelskim zapovestima. U Boijoj istini oni su nali ljubav, skrivenu od pale prirode. Dok je zapovedao o ljubavi, Gospod je zapovedio da najpre traimoistinuBoiju,jerjeznaodajeonamajkaljubavi.[69]Akoelimodazadobijamo ljubavpremaBogu,ondazavolimojevanelskezapovesti,prodajmonaepoudeistrasti. Po cenu odricanja od sebe kupimo polje nae srce, koje ne moe biti nae ako ga ne kupimo. Obradimo ga zapovestima, i naiemo u njemu skriveno nebesko blago, to jest ljubav.[70] tanasekanatompolju?ekajunastrudoviibolesti,ekanasneprijateljkojinamnee lako prepustitipobedu,eka nasgreh, kojiivi unamadabinamseprotivio.Oniviu umu,iviusrcu,iviutelu.Potrebanjepojaanipodvigdabisegordiislepiumsaviodo 475

poslunostiHristovimzapovestima.KadaseumpotiniHristu,tadapoinjenovipodvig: dovoenje iskvarenog, gordog srca u sklad sa Hristovim uenjem, pokoravanje srca Hristovom uenju, kome je ono neprijateljsko. Ako, napokon, um i srce dou u stanje poslunostiHristu,moraseprivuiutostanjeionozemljano,daklenebunamenjenotelo. Svaki korak u naoj nevidljivoj borbi obeleen je podvigom, obeleen je stradanjem, oblivenjeznojempojaanognasiljanadsobom.assmopobednici,aspobeeni;assine nada da emo raskinuti lance ropstva, as opet vidimo da su lanci na nama jaki, da ih nimalonisuoslabilasredstvakojimasmomislilidaemoihoslabiti.Obaranasiprirodna nemo, i nemo samovolje, i pomraenje razuma, do kojeg je dolo zbog prethodnog grenogivota,irastrojstvosrca,kojejestekloporonenavike,istrastitela,kojejeokusilo ivotinjskenasladeizarazilosearkomeljomzanjima;nanasnasrupaliduhovijerele da nas zadre u ropstvu. To je taj trnjem posuti, uski i nevoljama ispunjeni put kojim molitveni pla pred Bogom vodi grenika ka pomirenju sa Bogom, i pomae delima pokajanja,delimasmirenja,ispunjenjujevanelskihzapovesti,putnakojinasnavodistrah Boiji. Savez straha Boijeg i boanske ljubavi izvrsno su opisali duhonosni oci Isak Sirijski i Simeon Novi Bogoslov. Njihovim divnim reima ukraavamo nae ubogo slovo. Pokajanje je, govori sveti Isak, blagodat na blagodat data ljudima. Pokajanje je nae drugoroenjeodBoga.Oekujemodaenamkrozpokajanjebitidarovanoonozatasmo zalog primili verom. Pokajanje su vrata milosti, otvorena onima koji je pojaano trae. Kroz ta vrata ulazimo u Boiju milost; ne uemo li tuda, neemo nai milost: Svi kae Svetopismosagrijeie,aopravdavajusedarom,blagodaunjegovom.[71]Pokajanjejedruga blagodat, i raa se u srcu iz vere i straha. Strah je oinski tap, i on nas vodi dok ne dospemouduhovnirajblaga;kadadospemotamo,onnasostavljaivraase.Rajjeljubav Boija: u njoj je naslada svih blaenstava; tamo se blaeni Pavle nahranio natprirodnom hranom.Okusivitamoploddrvetaivota,onjepozvao:tookonevidje,iuhoneu,iusrce ovjekunedoe,onopripremiBogonimakojigaljube.[72]Adamujebilozabranjenodaproba plodtogdrvetazbogpobunekojujepriredioavo.DrvoivotajeljubavBoija;Adamje otpao od te ljubavi, i vie nije nailazio na radost: radio je i trudio se na zemlji trnja. Svi lieniBoijeljubavi,akiakopravilnohodesvioniuznojusvojihdelajeduhlebodreen prvosazdanomovekuzatotojeotpaoodBoga.Doknenaemoljubav,dotleemoraditi na zemlji trnja; sejaemo i eti u trnju. ak i da sejemo istinu, ipak nas bez ljubavi svakog asa ozleuje trnje; koliko god se trudili radi istine, ivimo u znoju svog lica. A kadanaemoljubav,kadasehranimonebeskimhlebom,postajemojaibezdelaitruda. Hristosjehljebivikojisiesneba,idajeivotsvijetu.[73]Tojehranaanela.Akokonae ljubav,ondaonHristauzimasvakidanisvakias.Akokojedeodovogahljeba,kojiujadati, ivjeevavijek.[74]Blaenjekojijedehlebljubavi,jertajhlebjeHristos.Adaonajkojiima ljubav za hranu ima za hranu Hrista, Boga nad svima, to svedoi Jovan reima: Bog je ljubav[75]. Ako ko ivi u ljubavi i naslauje se ivotom koji izvire iz Boga, onda on ve ovde,u ovomsvetu,udievazduhvaskrsenja.Tim vazduhomnaslauju sepravedni po 476

vaskrsenju. Ljubav je ono Carstvo koje je Gospod obeao apostolima kao tajanstvenu hranu.Atadrugooznaavajurei:DajedeteipijetezamojomtrpezomuCarstvumome[76], akoneljubav?Umestohraneipia,dovoljnojedataljubavnahranioveka.Onajevino, kojeveselisrceoveka.[77]Blaenjeovekkojipijetovino.Pilisuganesuzdrljivi,pasu postali poboni; pili su ga greni, pa su zaboravili puteve svojih spoticanja; pili su ga pijani,pasupostaliisposnici;pilisugabogati,pasupoelelisiromatvo;pilisugaubogi, iobogatilisusenadom;pilisugaslabi,pasupostalijaki;pilisuganeuki,pasupostali mudri. Kao to se veliko more ne moe prebroditi bez barke, tako niko ne moe dostii ljubavbezstraha.Smrdljivomorekojejerasprostrtoizmeunasiduevnograjamoemo prebroditi u barci pokajanja, iji su veslai strah. Ako ti veslai, tj. strah, ne upravljaju barkom pokajanja na kojoj preplivavamo more sveta prema Bogu, onda se utapamo u smrdljivommoru.Pokajanjejebarka;strahjenjenkrmano;ljubavjeboanskopristanite. Strah nas uvodi u barku pokajanja i prevozi preko smrdljivog mora ivota tako to nas usmeravapremaboanskompristanitu,premaljubavi,apremanjojteesvikojisetrude u pokajanju, svi natovareni pokajanjem.[78] Ako smo dostigli ljubav, onda smo dostigli Boga; na put se zavrio: pristali smo na ostrvo tog sveta na kome su Otac i Sin i Sveti Duh. NaslovdrugogslovauknjizisvetogSimeona,napisaneustihovima,sadriusebisadraj celokupnognaegslova,izatoprvostavljamotajnaslov:Odstrahaseraaljubav,aljubav iskorenjujestrahizdue,ijedinoljubavostajeudui,jeronajeDuhBoijiiSveti.GSvoje slovosvetipoinjeovako:Kakodaopevam,kakodaproslavim,kakodostojnodaveliam Boga moga koji je gledao mnoge moje grehe? Kako da pogledam prema nebu? Kako da otvorim oi? Kako da otvorim usta, Oe? Kako u pokretati usne? Kako da pruim ruke premanebeskojvisini?Kojereiusmisliti?Kojereiu prineti? Kakou seosmeliti da ponem razgovor? Kako u traiti oprotaj mojih neizmernih sagreenja, mnogih pregreenja?Zaistasampoiniodelakojanenikakozasluujuoprotaj.Tizna,Spasitelju, dagovorimja!Jasamprevaziaosvakostvorenje;jasamuiniodelaispodsvakeprirode; pokazao sam da sam gori od beslovesnih stvorenja, od svih morskih ivotinja, od svake stoke na zemlji; zaista sam gori i od svih gmizavaca, i zveri, jer sam Tvoje zapovesti prestupiovieodbeslovesnihstvorenja,oskrnaviosamsvojeteloiopoganioduu.Kako daTisejavim?KakodaTeugledam?Kakodaseusudimdastanem,grean,predTvoje lice?KakodanepobegnemodTvojeslave,odsvetlostikojomblistaTvojSvetiDuh?Kako samdanepoemutamukadasampoiniodelatame?Ibiuodluenodmnoinesvetih! KakoupretrpetiTvojglaskadamealjeutamu?Zbogtoganosimosudumojihdelaisav seuasavam,savdrhtim.Obuzetstrahomiuasom,vapimTebi:Spasiteljumoj,znamda niko drugi nije sagreio pred Tobom kao ja; nii sam postao od dela koje si stvorio, ja, greni. Biosamuzrokpropastiidrugih.Noitoopetznam,utosamseuverio,Boemoj,dani veliina sagreenja, ni mnotvo grehova, ni neistota dela, nikada nee prevazii Tvoju 477

ovekoljubivuiveliku,veuodnajveeg,veuodreiiveuodumamilost,kojuTiobilno i izliva na one koji gree i iskreno se kaju. Ti ih oiuje i prosvetljava, i ini priasnicimasvetlosti,itakoih,neiscrpanuizobilju,inizajedniarimaBoanstvaTvoga. Ti esto besedi s njima, kao sa svojim istinskim prijateljima, o onome to je udno za aneleizaoveijemiljenje.Oblagostibezmerna!Oljubavineiskaziva!Zatoipripadam, iviemTebi!Kakosiprimiobludnikaibludnicu,takoprimiimene,Milostivi,jersekajem iz sveg srca. Primi, Hriste moj, kapi mojih suza u nepresune izvore, njima umij moju duu.Njimaumijitelo,jersugastrastiuprljale;umijodsvakoglukavstvaisrce:onoje koren i izvor svakog greha. Lukavstvo je setva lukavog sejaa. Gde on seje, tamo i niu, rastuiumnoavajusemnogegranelukavstvaizlobe.Njegovekorene,Hristemoj,iupaj iz dubine, i oisti njivu moje due i njivu mog srca. Tvoj strah zasadi u njih, Milostivi! Udostoji ga da se ukoreni i dovoljno izraste da bi visoko uzrastao dranjem Tvojih zapovesti i umnoavao se svakoga asa, a umnoavanjem umnoavao potoke suza. Napajajuisenjimasvevieivie,onrasteipojaavase.Zajednosastrahomisrazmerno strahurasteismirenje.Predsmirenjemsepredajusvestrasti,atimese,zajednosnjima, izgoni i eta demona. Odmah se zapaa da sve vrline idu za njim, okruuju ga, kao to caricu, vladiicu, okruuju njene uvarke, drugarice i slukinje. A im se one okupe i ujedine,tadatu,krajnjih,kaodrvokrajizvora,procvetavastrah.NopotosigaTizasadio, na njemu se postepeno formira neobian cvet. Rekao sam neobian, jer sve to raste donosiplodsaobraznosvojojvrsti;svakodrvoimasvojeseme;noTvojstrahstvaraicvet neobian prirodi i plod isto tako neobian i stran sebi. Taj strah je, razume se, pun neke sete; sve koji ga nalaze on primorava da neprestano budu setni, kao sunji dostojni mnogihkazni,kaoonikojisvakogasaoekujudaihsmrtpokosijervidesrpsmrti,kao onikojineznajuassmrti,kaoonibeznadeiobavestidaeimbitioproteno,aliseboje svretka i uasavaju kraja jer ne znaju ta e im biti izreeno na sudu, o Boe moj. Neopisivogjeizgledatajcvet,todelostraha,neobjanjivojejovienjegovosvojstvo.Vidi seimprocveta,noodmahseskrije,atonijesvojstvenoprirodiinjenomporetkustvari:to jeiznad prirode, to prevazilazisvaku prirodu.No cvetjeprelep, iumiesvemu to se o njemumoerei,ushiujesavmojumdagasagledava,auistimahnedozvoljavaumuda pamti ono o emu strah prua znanje: tada on stvara u meni zaborav svega toga i brzo odlee. Drvo straha opet ostaje bez cveta. I alostim se zbog toga, i uzdiem, i jae nego obinoviemTebi!Iopetnagranamadrvetavidimcvet!OHristemoj!Dokjemojpogled uprt u sam cvet, ne vidim samo drvo. No cvet se ee pojavljuje, privlai me celog arkomeljom,izavravaseuploduljubavi.Anitajplodnepodnosidaostajenadrvetu straha.imsazre,vidljivjesamoon,neidrvo.Nemastrahauljubavi,jer,suprotnoovome, dua u kojoj nema straha ne donosi ploda. Zaista udo: to umie svemu to se moe rei o njemu, svemu to se moe misliti o njemu! Drvo sa trudom procvetava i donosi plod, a plod,suprotnotome,iskorenjujedrvoiostajeplod,obitavasam.Kakoplodbezdrvetato nikakonemogudaobjasnim.Noonobitava,noonpostojiljubavtabezstraha,kojijuje rodio. Ta ljubav je zaista najvee veselje; onoga ko nju stie ona ispunjava radou i duhovnomnasladom,uoseajugaudaljavaodsveta,astrahtonikakonemoedauini. 478

Kako moe strah, koji se nalazi unutar vidljivog i unutar ulnog, da onoga koji ga stie postavljadalekoodsvegaidagacelogujedinjujesanevidljivimposredstvom(duhovnog) oseanja?Zaistanikakonemoe.Tajcvetitajplod,tadecastraha,nalazeseizvanovoga sveta.Oniisadaushiujuduu,iuznoseje,istavljajuizvanovogasveta!Kako,recimi,ta ljubavpostavljaizvansveta?eleosamdatojasnoznam.Notojeneobjanjivo:Ljubavje DuhBoiji. Kako se odigrava sama promena u srcu? Kako srce izvrava taj nedokuivi prelaz od straha prema ljubavi? Izneemo odgovor iz svete opitnosti svetitelja Boijih. Na savremenik i zemljak, ukras i slava nama savremenog monatva, Georgije, zatvornik Zadonskogmanastira,ovekkojijedosegaohrianskusavrenost,ovakogovoriosebiu pounoj besedi o veri u blinjeg: elim da kaem nekoliko rei o sutini ljubavi. To je najfiniji oganj, vii od svakog uma i laki od svakog uma. Dejstva tog ognja su brza i nepojmljiva,sveta,iizlivajusenaduuodsvetogisvudaprisutnogDuha.imtajoganj dotakne srce, svaka uznemirujua pomisao i svako uznemirujue oseanje istog trena se pretvarautiinu,usmirenje,uradost,usladostkojaprevazilazisve.Mnogotogaosebi govorio sam otvoreno pred vama: i dalje nameravam da budem otvoren. Proveo sam ovde,umomsamovanju,inimiseveestgodina,kadajeGospodubilougodnodamoje srce privede u potpunu skruenost. Tada sam mislio da sam ve propao, i da e gnev Boiji spaliti moju zakonoprestupniku, oajnu, nemarnu duu... Pao sam u veliku iznemoglost,jedvasamdisao,alisamneprestanoponavljaousrcu:Gospode,IsuseHriste, Sine Boiji, oprosti mi grenom. Najednom, u trenu, sva nemo je nestala, i oganj iste ljubavi dotakao je moje srce: moje bie najednom je postalo puno snage, oseanja, neiskazive prijatnosti i radosti; toliko sam bio ushien da sam ve eleo da me mue, kidaju,vreaju;eleosamtodabihzadraousebislatkioganjljubavipremasvima.Onje toliko snaan i sladak da nema te gorine ni tog ponienja koje on ne bi pretvorio u sladost.toviedrvastavljamouvatru,timvievatrapostajejaa:istotakodejstvujuna nasnevoljeialostikojenamljudinanose.tovienapadaju,timsevieusrcurazgoreva sveta ljubav. I kakva sloboda, kakva svetlost! Ne postoje rei koje bi to izrazile: radovao bih se da me je neko liio oiju, da ne vidim sujetni svet; milo bi mi bilo da me je neko uzeo, kao zloinca, i zaklao uza zid, da ne sluam ovekov glas, da ne vidim njegovu senku...[79]Ljubav,govorisvetiIsakSirijski,nepoznajestidljivost,istoganeumeda svojim lanovima daje izgled dobrog reda. Ljubavi je po prirodi svojstveno da odbaci stidljivost i zaboravi svoje mere. Blaen je ovek koji je naao tebe luku beskrajne radosti![80] Boijedolazisamoposebi,ondakadaganeoekujemo,kadasenenadamodaemoga dobiti. No dobra Boija volja moe da usledi tek kada oistimo sebe pokajanjem. U pokajanjususmetenesveBoijezapovesti.Pokajanjemsehrianinuvodinajpreustrah Boiji,azatimuBoijuljubav.

479

NekasenasloninaIsusovaprsaJovan,devstvenikibogoslov,uenikkogaIsusljubljae.[81] Neka se njemu prikljue ostali sveti Boiji ljudi, naprsnici svete ljubavi! Ovde nije nae mesto.Naemestojeudrutvugubavih,oduzetih,slepih,gluvih,nemih,besomunih.Mi pripadamotomdrutvupostanjunaihdua,iutakvomdrutvupristupiemoSpasitelju naem.Snjimanassmetanaamajka,svetaCrkva;uustasvojedeceonastavljaalobne, oseanjem saznanja svoje grenosti proete molitve akatista Isusu najslaem. Naa duhovnamajkanamdajesiguranpoloajdabidobijanjemilostizanasbilotimsigurnije. Gospodnasjeusiniosebisvetimkrtenjem,nomismonaruilisvetisavezsaNjimtime to smo preljubnikim savezom sa mrskim grehom naruili Njegove svete zapovesti. Knezovi Sodomski, narode Gomorski[82] tako Gospod naziva narod nakon njegovog upadanjaubezakonja,onajnarodokomejeranijeobjaviodajedioGospodnjinarodnjegov,i dajeJakovuenasljedstvanjegova.[83] Kada je bludni sin protraio u tuoj zemlji polovinu oevog imanja i izloio sebe neobinim nesreama, pa tek tada poeo da razmilja o tome da se vrati ocu, tada je on, pouen samim svojim alosnim poloajem i velikim oevim bogatstvom, odredio sebi najrazboritijinaindelovanja.Ustavigovorioje,dokjerazmiljaoosvojojnameriotii uocusvojemu,paumurei:Oe,sagrijeihnebuitebi,ivienisamdostojannazvatisesinom tvojim: primi me kao jednog od najamnika svojih.[84] Smirenje stvoreno u mislima sin je ostvarionadelu,akadjejopodalekobio,ugledagaotacnjegovisaalimuse.[85]Imismou sujetnimigrenimzanimanjimaizgubililepotuusinovljenjakojunamjedaoOtacnebeski, pa kada, kao i bludni sin, odluimo da se obratimo Gospodu, moramo da pristupamo prestolu Njegove slave i velianstva sa dubokim smirenjem, sa pobonim strahom. Prvo nae delo mora biti saznanje i ispovedanje svojih sagreenja, ostavljanje grenog ivota, stupanje u ivot po jevanelskim zapovestima. Dua naih molitava i ostalih pobonih podviga mora biti oseanje pokajanja. Od punoe ubeenja moramo smatrati da smo nedostojni ljubavi, nedostojni imena Boijih sinova i keri. Primi me govori pokajnik, bludni sin kao jednog od najamnika svojih, koji rade na njivi pokajanja, pod nadzorom stranognadzornikastraha.Netraimoonotonezavisiodnas,zatajonismosazreli. Doksmopodvlau[86],kaoonajkapetanuJevanelju,doknadnamaprevlastimajugreh ipaliduhovi,svedoimoiispovedajmosarazboritimkapetanom:Gospode,nisamdostojan da pod krov moj ue, nego samo reci rije, i ozdravie sluga moj.[87] Ti, preist i presvet, poivausamimistimisvetimljudima,alija,opoganjen,nisamdostojandapodkrovmoj ue. Kaotosin,govorisvetiIsak,nesumnjausvogoca,inetraiodnjega:Nauimezanatu, ili:Dajmitoito,takoimonahnemoradarazmiljaitraiodBoga:Dajmitoito.Onzna daBogmislionamavienegotootacbrineosinu.Zatomoramoprivestisebeusmirenje, oplakatirazlogenaihnevoljnihsagreenja,uinjenihumislimainadelu,iizskruenog srcareireimacarinika:Boe,milostivbudimenigrijenome[88]...kaotobolesnicarevsin ne govori svom ocu: Uini me carem, nego se stara o svojoj bolesti, pa e, kad ozdravi, 480

carstvosaocapreinanjega,takoigrenikpokajnik,primajuizdravljesvojedue,ulazi saOcemuzemljuisteprirode,icarujeuslavisvogaOca.[89]Amin. Sergijevapustinja,1844.godine. NAPOMENE: 1. 1Kop13.13. 2. 1Jn4 3. Pim5,5. 4. 1Kop3,16 5. Lev10,1,2. 6. Pouka28,gl.45,uprevoduPajsijaNjameckog. 7. Is50,11,poobjanjenjuprepodobnogVarsanufijaVelikog,Odgovor158. 8. Mt22,13. 9. 1Kop12,31. 10. 1Kop13,1,2,3,8,9,10. 11. Kol3,14. 12. 1Jn4,7. 13. 1Jn4,16. 14. 1Jn4,13. 15. Pim5,5. 16. Slovo48. 17. Jn15,10,4,6. 18. KalistiIgnjatijeKsantopul,gl.5,Dobrotoljublje,tom2. 19. Pim8,12,8,7,6. 20. KalistiIgnjatijeKsantopul,gl.6. 481

21. Otk3,20,21. 22. 1Jn3,6. 23. Slovo72. 24. Slovo5. 25. Kol3,5. 26. Slovo2. 27. Ps2,11. 28. PsZZ,11. 29. Jep32,40. 30. Ps110,iPri1,7. 31. Sir1,18,11,13. 32. Pri14,27;8,13;23,17. 33. Ps111,1,2. 34. Ps127.1. 35. Ps33,7,9. 36. Slovo49. 37. Ps118,38,120. 38. Vidi:Is11,2. 39. Mt5,22,25,26,29. 40. Mt6,15. 41. Lk12,1620. 42. Mt10,28 43. Lk12.5. 44. Lk12.35.36.37. 45. Mk13.37.

482

46. Mt25. 47. Jov4.14,15. 48. 2Pt3.10;Otk6.14. 49. 1Sol4.16;Jn5,28. 50. PrepodobniNilSorski,Slovo7. 51. 1Kop4.4. 52. AzbunipaterikiNezaboravnakazivanja. 53. Slovo1. 54. Ps110,10. 55. Post22,12. 56. Ps118,63. 57. Azbunipaterik. 58. Cassianus,lib.IV.DeInstitutis,renuntiantim,cap.39 59. Mt10,38. 60. Cassianus,lib.IV.DeInstitutis,renuntiantim,cap.35 61. Gal5,24. 62. Ps18,10. 63. 1Jn4,18. 64. 1Jn4,18. 65. PrepodobniavaDorotej,Pouka4,OstrahuBoijem. 66. Ps88,8 67. Jn12,49,50. 68. Jn14,21,23,24. 69. PrepodobniMakarijeVeliki,Beseda37,glave2i3. 70. Mt13,44.

483

71. Pim3,23,24. 72. 1Kop2,9. 73. Jn6,51,33. 74. Jn6,51. 75. Jn4,8. 76. Lk22,30. 77. Ps103,15. 78. Mt11,28. 79. PismaGeorgijaZatvornika,deo2,pismo37,1860. 80. Slovo89. 81. Jn21,20. 82. Is1,10. 83. Ponz32,9. 84. Lk15,18,19. 85. Lk15,20. 86. Mt8,9. 87. Mt8,8. 88. Lk18,13. 89. SvetiIsakSirijski,Slovo55.

484

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SUDOVIBOIJI Nema slepog sluaja! Bog upravlja svetom, i sve to se deava na nebu i pod nebom deava se po sudu premudrog i svemogueg Boga, nedokuivog u svojoj premudrosti i svemoi,nedokuivogusvomupravljanju. Bogupravljasvetom:NjegovarazumnabianekabudupokornaNjemu,iNjegovesluge neka pobono sagledavaju, neka u nadumnom divljenju i uenju slavoslove Njegovo velianstvenoupravljanje! Bog upravlja svetom. Zaslepljeni grenici ne vide to upravljanje. Oni su izmislili sluaj, potpuno stran razumu: oni ne uviaju da u njihovom pogledu nema pravilnosti, da je njihov pogled tup, pomraen, izopaen; oni Boijem upravljanju pripisuju odsustvo pravilnosti i smisla; oni hule na upravljanje Boije, oni premudrost smatraju i nazivaju bezumljem. OnjeGospodBogna,posvojzemljisudovisuNjegovi[1]propovedacarskiprorok.Sudovi Gospodnjisuistiniti,ujednoopravdani.[2]Unjimanemaniegnepravednog!Unjimanema nieg nerazumnog! Njih opravdavaju njihove posledice, njihovi duhovni plodovi, njih opravdavasavrenstvonjihovogsvesavrenogIzvora. Pohvali,Jerusalime,Gospoda;hvaliBogaTvogaSione,jerosnaivratnicevratatvojih,blagoslovi sinovetvojeutebi.[3]SamojePravoslavnacrkvaspremnadapohvaliBogabogougodnom pohvalom, samo su njeni istinski sinovi, verni njenom naruju njenom dogmatskom i moralnopounompredanjuspremnidanasledeblagoslov.Bog,kojiobjavljujeReSvoju Jakovu,zakoneisudoveSvojeIzrailju,[4]otkrivauenjespasenjasvimlanovimaPravoslavne crkve,notajnajevanelskeistineitajnasudovaBoijihotkrivaseonolikokolikomoguda jeshvatesamiizabranici,udostojenidaistimumomugledajuBogauNjegovompromislu iupravljanju.NeuiniBogtakosvakomnarodu,isudoveSvojeneobjavinjima.[5] VienjesudovaBoijihjeduhovnovienje.Boijablagodat,usvojevreme,uznosikatom vienju um onog hrianina koji se pravilno podvizava.[6] Duhovno vienje uma podrava srce duhovnim, svetim oseanjem, i njim se ono napaja kao slatkim i miomirisnimnapitkomkojiizlivaunjegaihranu,ihrabrostiveselje.Paljivopromatram Tvojesudove,Gospodemoj:SudovisuTvojibezdanmnogi.[7]Njihovudubinunemoeda 485

ispitaniljudskium,nianelskium,kaotonaeokonemoedaprimetisvodoveneba, skriveneizanjegovogprozranog,beskrajnogplavetnila. PravilnoitanoispunjavanjeBoijevoljenijemoguebezpoznavanjasudovaBoijih.ta su Boije zapovesti? To je Boija volja, koju je Bog objavio ljudima da bi se rukovodili u svomdelovanju,aonozavisiodnjihoveslobodnevolje.tasusudoviBoiji?Tosudejstva ilidoputenjaBoijevolje,nakojaovekovaslobodnavoljanemanikakvoguticaja.Dabi potpuno ispunio Boiju volju, ovek, oigledno, mora da zauzme pravilan stav i prema BoijimzapovestimaipremaBoijimsudovima.SauvahputeveGospodnjegovoriistinski sluga Boiji jer su svi sudovi Njegovi preda mnom, i zakone Njegove ne udaljih od mene.[8] Sudovima Tvojim, Gospode moj, naui me.[9] Ispovedau Ti se, Gospode, u pravosti srca, kada nauimsudovepravdeTvoje.[10] RazdraujeGospodagrenikdragovoljnisluiteljdemona:nemaBogaprednjime,iskrivljuju se putevi njegovi u svako vreme, poriu se sudovi Tvoji, Gospode na, od lica njegovog.[11] Nepotovanje Boijih zapovesti neminovno ide ruku pod ruku sa odbacivanjem Boijeg promisla o svetu i istine da Bog upravlja svetom: nepotovanje Boijih zapovesti je prirodnaposledicatogodbacivanja.Upravljavaseljene,prviuzroksvegatosedeavau ljudskom drutvu, svega to se deava svakom oveku pojedinano kae grenik, koji dragovoljno,daklenamernogreijesteilioveijirazumilislepisluaj,ukomejerazum potpuno odsutan. Samim nainom svog miljenja, nastrojenou svoje due, taj grenik zauzima neprijateljski stav prema Gospodu, neprijateljski prema Njegovom svetom Jevanelju;gazibeztrunkestrahasveBoijezapovesti,beztrunkestrahazadovoljavasve svojeporoneelje. ZakoganemaBogauBoijempromislu,zatoganemaBoganiuBoijimzapovestima.Ko jevideoBogauupravljanjusvetom,kojepobonozadrhtaopredtimupravljanjem,koje pobono zadrhtao pred Boijim sudovima, jedino taj moe da prikuje strahu Boijem telo svoje:[12] da raspne grenu volju i mudrost i ljubav prema materijalnom na krstu jevanelskih zapovesti. Da bi ugledao Boga u Njegovom promislu, mora imati ist um, isto srce i isto telo. Da bi stekao istotu, mora iveti po jevanelskim zapovestima. Iz vienjasudovaBoijihraaseuvrlovelikomobiljupoboniivot,majkatogvienja. Bog upravlja vaseljenom; On upravlja i svakim detaljem ivota svakog oveka. Takvo upravljanje, koje ulazi u najsitnije, oito veoma malo znaajne uslove postojanja tvari, u skladujesabeskrajnimsavrenstvomBoijihsvojstava.Zakontakvogupravljanjaitamo uprirodi,itamouovekovomdrutvenomiprivatnomivotu,itamouSvetompismu. NeprodajuliserekaojeSpasiteljdvavrapcazajedannovi?Panijedanodnjihnapadnena zemljubezOcavaega.Avamaje,iskreneiverneslugeBoije,ikosanaglavisvaizbrojana.[13] Verujemsvesvetimreima!Nemogudaimneverujem:onetanoprikazujusavrenstvo mogBoga.OdlicaTvoga,Gospodemoj,sudemojizai![14]SavpripadamTebi!Mojivoti mojasmrtnalazesesvakogtrenauTvojimrukama!Tiuestvujeusvimmojimdelima,u 486

svimmojimokolnostima:pomaemiublagougaanjuTebi;dugotrpeljivsipremameni umojimsvojevoljnim,grenim,bezumnimdelima.Tvojadesnicameneprestanoupuuje na Tvoj put! Bez sadejstva te desnice davno, davno bih bezizlazno zalutao, propao bih zauvek.Ti,kojisijedinisposobandasudioveku,sudimeni,ireavamojusudbinuza sve vekove po Tvom pravednom sudu, po Tvojoj neiskazanoj milosti. Ja sam Tvoj i pre mog postojanja, i u mom postojanju, i s one strane mog zemaljskog postojanja ili stranstvovanja! SudoviBoijisusvetosedeavauvaseljeni.Svetosedeava,deavaseusledBoijeg suda i Boije odluke. Tajno od Boga i nezavisno od Njega ne deava se i ne moe da se deavanita.JednosedeavapoBoijojvolji,drugosedeavapoBoijemdoputenju;sve tosedeava,deavasepoBoijemsuduipoBoijojodluci.StogaseBoijisudoviesto nazivaju u Pismu sudom Boijim. Boiji sud je uvek pravedan: Pravedan si, Gospode govoriprorokipravisusudoviTvoji.[15] DejstvomBoijevoljestvorenjevidljiviinevidljivisvet,stvorenjeiiskupljenovek,zbili su se i zbivaju se svi dogaaji, drutveni i lini, iz kojih sija, kao sunce s neba, Boija blagost, Boija svemo, Boija premudrost. Po Boijem doputenju, zbog injenice da je ovek zloupotrebio svoju slobodnu volju, pojavilo se zlo sa svim njegovim posledicama; po Boijem doputenju, po sopstvenoj slobodnoj volji pali su aneli, pao je ovek; ooveeniBogjeiskupioljude,nooninisuprimiliBoga,odstupilisuodBoga;poBoijem doputenju,zbog zleslobodnevoljeodbaenih anelaipalihljudiobeaena jezemlja zlodelima i bezbonou tih anela i tih ljudi. Po Boijem doputenju i sudu vaseljenu kanjavajuikanjavaejeraznenevolje,drutveneiline;poBoijemdoputenjuisudu stiieotpadnikeodBoga,neprijateljeBoije,venamukauognjenom,mranomponoru pakla,zakojisuonisebepripremilipotpunodragovoljno. Pogledaojeapostolistimumom,umomkojegsuozarilizracisveteIstine,pogledaojeu nedostinu visinu sudova Boijih i u svetom uasu od vienja tih sudova uzviknuo: O dubinobogatstvaipremudrostiirazumaBoijega!KakosuneispitljivisudoviNjegoviineistraivi puteviNjegovi!JerkopoznadeumGospodnji?Ilikomubisavjetnik?[16] Uzviknuo je ovo apostol kada je govorio o stranom zlodelu Judejaca: o njihovom dragovoljnom odbacivanju Iskupitelja, o pomahnitalom odbacivanju koje se zavrilo udovinim zloinom ubistvom Iskupitelja. Dok govori o zloinu ljudi, potpuno zavisnom od njihove slobodne volje, apostol se izraava tako kao da je Bog uinio taj zloin.BogzatvorisveJudejceunepokornost.[17]DadeimBogduhneosjetljivosti[18],oidane videiuidaneuju.[19]BoijedoputenjenazvanojeBoijimdejstvom.Kaodajeposilii vlastineogranieniBognekakoograniiosebe,nepromenivioveijuslobodnuvolju,ne zaustavivi oveija delovanja, koja su zapoela uporno protivljenje, estoko suprotstavljanjevoljiidejstvuBoga.Slobodnavoljabia,svinjihovinaporinebimoglida seoduprusvemoguojdesniciTvorca.Tonijeuinjeno.TosusudoviBoiji.[20]Njihovek 487

ne moe da pojmi jer prevazilaze razum razumnih bia. Ispitivanje onoga to se ne da pojmiti uzaludan je trud, dalek od svakog smisla. Bog zabranjuje istraivanje sudova Boijihzatotonatajpoduhvatnavodizaslepljenanadmenost,lanipoglednapredmet,a sam poduhvat neizbeno vodi u zabludu, u bogohuljenje, u propast due. Nema nam druge nego da, po primeru apostola, vidimo i sagledavamo sudove Boije okom vere, okom duhovnog znanja, i da se, ne dozvoljavajui sebi besplodne sudove po oveijim naelima, pobono pogruavamo u sveto neznanje, u svetu duhovnu tamu, jer ona ima i udnusvetlostkojomjeBogzaklonjenodoveijegpogledaianelskoguma.[21] Zlonijenikakvasutina,reklisuoci,onosepojavljujezbognaegnemarapremavrlini, iiezavaodnaerevnostipremavrlini.[22]Zlojenedostatakdobra,imoedaseodnosi samonaogranienarazumnabia,ukojimajedobroogranieno.Nedostataknepostojiu beskonanom, nema pristupa beskonanom. Bog je beskonaan, i Njegovo dobro je beskonano.Beskonanose,posvomsvojstvu,neumanjujekadaseodnjegaoduzmebilo koji broj, niti se uveava ako mu se doda neki broj. Ni zlo ni dobro razumnih stvorenja nemainemoedaimanikakvoguticajaninaBoganinaNjegovadejstva.SudoviBoiji stoje na visini, nedostupnoj i neprikosnovenoj, nezavisnoj i od demonskih i od oveijih dejstava. Boije dejstvo ne menja svoje svojstvo i znaenje ak ni onda kada se neko oveijeinekodemonskodejstvosjedinipospoljanjosti,neiposutiniujednodejstvo saBoijimdejstvom. Zapanjujuiprimertakvogdejstvajevelikidogaaj:stradanjeismrtBogooveka.Sjedne strane,ooveeniBogje,posvojojsvesvetojvolji,blagovoleodasepotinitimstradanjima i toj smrti; s druge strane, judejski prvosvetenici, voeni takoe svojom sopstvenom slobodnomvoljom,izloilisuBogapotpunoponiavajuemsramoenju,tekimmukamai sramnoj smrti. U zloinu su osim ljudi uestvovali i demoni, kao naelnici zlodela.[23] OvdejeBoijedejstvobilosjedinjeno,samopospoljanjosti,ujednodejstvosaoveijimi demonskim dejstvom; ali, u sutini, jedno dejstvo se potpuno razlikovalo od drugog dejstva. Vi se odrekoste Sveca i Pravednika rekao je Judejcima apostol Petar vi Naelnika ivotaubiste;aBogonotojepredskazaoustimasvijusvojihproroka,daeHristospostradati,tako jeiispunio.[24]1Istutumisaoiznelisuisviapostoliumolitvikojusuizgovorilikadasu dobilivestdajezapoelogonjenjeCrkveJerusalimu.Onisurekliusvojojmolitvi:Gospode, Tikojisistvorioneboizemljuimoreisvetojeunjima,TisiSvetimDuhomkrozustaocanaega Davida, sluge svojega, rekao: Zato se bune neznaboci i narodi pomiljaju zaludne stvari? Ustadoe carevi zemaljski i knezovi sabrae se zajedno na Gospoda i na Pomazanika Njegovog, i zaistasesabraeuovomegradunaSvetogaSinaTvojegaIsusa,kojegasipomazao,IrodiPontijski Pilat sa neznabocima i s plemenima Izrailjevim, da uine ono to ruka Tvoja i savjet Tvoj unaprijedodredidabude.[25] Boiji sudovi i Boija dejstva idu svojim putem; ljudska i demonska dejstva takoe idu svojimputem.Zlodelaostajuzlodela,zloinciostajuzloinci,makarpoiniocizlainjihova zlanameraujednobilisamooruaBoijevolje.Ovoposlednjejeposledicaneograniene 488

Boijepremudrosti,neogranieneBoijesvemoi,zbogkojebiakadapostupajuposvojoj slobodnoj volji ujedno bezizlazno ostaju u vlasti Tvorca a da to ne shvataju, izvravaju voljuTvorcaadatoneznaju. SudoviBoijiprisustvujuidejstvujuudogaanjimaukojimauestvujuljudiidemoni,s tim to Boiji sudovi prisustvuju i dejstvuju u tim dogaanjima kao najtananiji duh u materiji, nezavisan od materijalnog, nestenjen materijom, dejstvujui na materiju i ne podvrgavajui se dejstvu materije. Sudovi Boiji su svemogue dejstvo u vaseljeni svesavrenogBoga,jedinoga,upreciznomsmisluDuha,kojiispunjavavaseljenuisveto je izvan vaseljene, to nije obuhvaeno vaseljenom. Materijalni svet, izloen naim oseanjima, ne obuhvata Boga; ni svet duhova, koji nije izloen naim oseanjima, ne obuhvata Boga. Kakav je Bog, takva su i Njegova dejstva: i Njegovi sudovi su neobuhvatni.Nekapobonotihujuprednjimailjudiianeli!UodnosunaBogaduhovi su takoe materija: oni se razlikuju od Boga i po sutini i po svojstvima, razlikuju se nemerljivomnogo,razlikujuseodBogaonolikokolikoseisamagrubamaterijarazlikuje od Boga.[26] Takav je zakon o odnosu beskonanog prema svemu ogranienom i konanom. Koliko god se ogranieni predmeti meusobno razlikovali, koliko god se poveavaliilismanjivali,njihovarazlikauodnosunabeskonanosenemenja,inikadne moedasemenja:onajeuvekistazatotojeuvekbeskonana. Tekosvijetuodsablazni;jerpotrebnojedadousablazni,alitekoovjekuonomkrozkogadolazi sablazan.[27] Ovo je rekao Spasitelj sveta, Gospod na Isus Hristos. Ovo je reeno o dogaajima koji se deavaju pred naim oima, i jo e se morati deavati, u kojima se svesveti sudovi Boiji slivaju u jedno sa zloinakim i pogubnim posledicama ljudske grene,sladostrasne,Boguneprijateljskeslobodnevolje. Potrebno jeda dou sablazni: ovim reima objavljuje seBoije predodreenje, objavljujuse sudoviBoiji,nedokuivizaovekainedostupninjegovompoimanju.Tekoovjekuonom kroz koga dolazi sablazan: ovim se Boiji gnev objavljuje slugama, propovednicima, zatitnicima greha, sejaima i iriteljima greha u ljudskom drutvu, neprijateljima i goniteljimaistinskogbogopoznanjaibogosluenja.NjihovunastrojenostidelatnostBogje veosudio;vesuizgovorenegromovitepretnjeprotivtenastrojenostiitedelatnosti;ve jepripremljenanjihovaplatavenipakaoinjegovetamnice,uasnamuenjaikazne.Ali BogjedopustiozlonamernuiNjemusuprotstavljenudelatnostinastrojenostljudi.Takvi susudoviBoiji.ZlokojeinebianemoedanaruiuBoguusvesavrenomDobru Njegovo nenaruivo, neprikosnoveno obitavanje u neizmenjivim svojstvima i dostojanstvima, ne moe da sprei beskrajnu Boiju premudrost da izvrava svoju svesvetu,svemoguuvolju. tajeBoijepredodreenje?TojeizrazuSvetompismukojimseopisujeBoijaveliina, viaodsvegatoovekmoeonjojdakae.Pojampredodreenjajeveomablizakpojmu sudovaBoijih:tadvapojmaseestostapaju.Objasniemo,shodnonaimmoima,Boije 489

predodreenje, o ijem postojanju svedoi Sveto pismo,[28] i najpre naglasiti da mnogi nepravilno razumeju ovaj pojam, i da upravo time povlae sebe u pogibeljnu provaliju zabluda. Bog je izvan kategorije vremena[29]: vreme ne postoji za Boga. Vremenom razumna bia oznaavaju utisak koji u njima stvaraju promene pojava u prirodi. Tako nauka definie vreme.Ibiveeibijutro,danprvi.[30]TakoPismopredstavljanastanakpojmavremena daklepotpunosaglasnosazakljukompozitivnenauke.[31]Oitojedaspoljanjiutiscine mogudadelujunaBoga,uprotivnomBognebibiosavren,poveavaobiseismanjivao, atonijesvojstvobeskonanog.Vreme,dakle,zaBogauoptenepostoji:nibudunostza Njeganepostoji.OnototektrebadasedogodivesepojavljujepredBoijimlicemtako kao da se ve desilo; zagrobna sudbina svakog oveka ta nuna i prirodna posledica ovekove zemaljske, dragovoljno izabrane delatnosti ve je poznata Bogu, jer ju je Bog ve reio. Neuoblien (zaetak) moj videe oi Tvoje,[32] svesavreni Boe! Ispovedao je ovo nadahnutiprorok:isvakiovekje,kaelogika,duandaovoispoveda. Ja sam predodreen, i nemam nikakve mogunosti da se protivim predodreenju, da izmenimilispreimBoijepredodreenje.Zatodaprimoravamsebeneumoljivostrogoj hrianskojvrlini?Zatodapodvrgavamsebenebrojenimliavanjimaidaivimstalnose odriui ivota? iveu ovaj kratki ivot onako kako elim i kako mi se svia! Pohitau onome emu memamimojamata,iscrtavau predsobomarobneslike! Razonodiuse do mile volje svim nasladama, makar i grenim! One su raskono rasute po vaseljeni, i nestrpljivaradoznalostvuedaihprobamiiskustvenopoznam!Akomijepredodreeno da budem spasen, Bog e me spasiti, bez obzira na svu moju poronost. A ako mi je suenodapropadnem,propaubezobziranasvemojenaporedazadobijemspasenje. Ovakvo razmiljanje nije nita drugo do nepoznavanje hrianskih tajni, lano nazvano znanje i telesno mudrovanje. U njemu se iznosi strano bogohulstvo, kojeg oni nisu ni svesni.Nesreno,potpunopogrenoumovanjemnogismatrajuiprihvatajuzaneoborivu istinu: na njemu se zasniva svojevoljni, bezakoniti i razvratni ivot. Na zemaljskom poronomivotuzasnivasevenoalosni,venonesreniivotsonestranegroba. Lano,poduupogubnoumovanjeoBoijempredodreenjuiBoijimsudovimanastalo je zbog toga to dejstva koja su svojstvena jedino Bogu nisu razlikovana od ljudskih dejstava. Jedna greka nuno vodi u drugu greku; ona vodi u mnoge greke ako je napravljena u prvoj, polaznoj premisi. im ovek ne razlikuje svoje dejstvo od Boijeg dejstva, on je ve, toboe prirodno, potinio oba dejstva jednom zakonu, jednom sudu, sudu svog razuma. Odatle se pred njim otvorilo beskrajno polje zabluda. im je sebe postaviozasudijuBoijihdejstava,onjesamimtimpripisaoBoguistionajodnosprema dobru i zlu koji prema njima ima ovek. On je, dakle, smatrao da su Boija svojstva ista kaoioveijasvojstva;Boijemiljenjepodrediojezakonimaljudskogmiljenja:odredioje

490

i neku razliku, ali ne beskonanu, ve neku svoju, neodreenu, daleku od svake pravilnostiismisla. OdsvogbespoetnogpoetkaBogujebiladovoljna,isadamujedovoljna,samaNjegova Re.BoijaRejeujednoiNjegovamisao:UpoetkubjeeLogos(Rije),iLogosbjeeuBoga,i Logos bjee Bog.[33] Takvo je svojstvo bezgraninog uma. Zbog svog bezgraninog savrenstvaBogimajednuijedinstvenumisao,bezobziranatotosetamisaoiskazujeu sferirazumnihbiakrozbezbrojnomnotvomisli.Naemiljenje O Boijimsudovima iBoijempredodreenjuedobiti neophodnoutemeljenje tekonda kada odvojimo od sebe na beskonano rastojanje i Boije bie, i Njegova svojstva, i Njegova dejstva. Predodreenje ovekove sudbine potpuno dolikuje Bogu zato to je Boiji um neogranieno savren, zato to je Bog nezavisan od vremena. Boije predodreenje pokazuje oveku Boiju veliinu i ostaje tajna, poznata jedino Bogu,ali uopte ne suava ovekovu slobodnu delatnost na celom polju zemaljskog ivota, nema nikakvog uticaja na tu delatnost, nikakvog odnosa prema njoj. Poto nema nikakvog uticaja na ovekovu delatnost, Boije predodreenje nema i ne moe da ima nikakvog uticaja na posledice te delatnosti, na ovekovo spasenje i ovekovu propast. Dakle, rukovodiocinaegponaanjasurazumislobodnavolja,sajednestrane,iotkrivenoBoije uenje, sa druge strane. Otkriveno Boije uenje detaljno objavljuje Boiju volju kao sredstvo spasenja,javlja dobru Boiju volju da svi ljudi budu spaseni, objavljuje venu mukuzaonekojigazeBoijuvolju.Izovogasledinesumnjivzakljuak:hoeliovekbiti spasenilinee,tozavisijedinoodnjegovedobrevolje,aneodnjemunepoznatogBoijeg odreenja. Zato se neko raa bogat i ugledan, a neko siromaan, prezren i ugnjeten, osuen na doivotni telesni trud u znoju lica, lien sredstava za umni razvoj? Zato neko umire u dubokoj starosti,anekoucvetumladostiiliu naponusnage,aneko pakkaodete, aki kaoedoodsveganekolikodana? Zato je neko stalno zdrav i srean, a drugoga ne prestaju da mue bolesti, i snalazi ga nevoljazanevoljom,nesreazanesreom?Ovaiovimaslinapitanjaokupiralasujednom prilikom velikog pustinoitelja Antonija Egipatskog uzaludno je pustinoitelj traio reenjesopstvenimrazumom,osenjenimBoijomblagodau,spremnimdaseudubljujeu razmatranje Boijih tajni. Besplodno razmiljanje je iscrpilo svetog starca, a onda je najednom zauo glas s neba: Antonije, to su sudovi Boiji. Ispitivanje sudova Boijih je tetnopoduu.Pazinasebe.[34] Pazi na sebe, o ovee! Preduzmi samo onaj trud i samo ono ispitivanje koji su ti sutinskipotrebni,neophodni.Odreditanosamogsebe,svojodnospremaBoguiprema svim delovima tebi poznatog grandioznog sveta. Odredi ta ti je dato da saznaje, ta je dato samom tvom sagledavanju, a ta je skriveno od tebe. Odredi stepen i granice svoje sposobnosti miljenjai poimanja. Ta sposobnost, kao sposobnost ogranienog bia, ima i 491

svoj stepen, isvoj krajnjidomet. Ljudskashvatanja, u nekimodreenim oblicima, nauka naziva potpunim i savrenim, no ona uvek zavise od ljudske sposobnosti miljenja i poimanja: ona su savrena onoliko koliko je savren ovek. Doi do vanog znanja da savrenomiljenjeobiloemunijesvojstvenoogranienomljudskomumu,daonoaknije ni mogue. Savreno miljenje pripada jedino savrenom Umu. Bez tog znanja, tanog i svetogznanja,pravilnostovekovepozicijeiulogeipravilnostovekovedelatnostistalno ebitistranaakisamomgeniju.Ovdemislimonaovekovuduhovnupozicijuiulogu,i naovekovuduhovnudelatnost,daklenaonouemujesvakiovekduandaserazvija onakokakojetorazumnombiuodredioipropisaonjegovSpasitelj.Negovorimoovdeo onojvremenskiogranienojpozicijiiuloziionojvremenskiuokvirenojdelatnostiukoju, kao lanovi ljudske zajednice, nakratko dospevamo tokom naeg zemaljskog stranstvovanja. ta je meni blie od mene? ta poznajem bolje nego samog sebe? Neprestano sam sa sobom;poprirodnojnunostistalnomoramdapazimnasebe;obraampanjunadruge stvariukolikomijetoneophodno.LjubavpremasamomsebipostaviomijeBoijizakon kao meru ljubavi prema blinjem. I upravo ja, koji prihvatam obavezu da saznajem ono daleko u dubinama zemlje i mora, u dubinama ispod neba i iznad nebeskog svoda, upadamunepriliku,upotpununedoumicu,neznamtadaodgovorimsebikadaujem pitanje: ko sam i ta sam? Ko sam ja? Da li sam sutina? Ali ja sam stalno podvrgnut velikim promenama, od moga zaea do moje smrti. Sutina, u pravom smislu, nije podlona promenama; ona mora da pokazuje stalno istu, sebi uvek jednaku silu ivota. Nemaumenipotvrdeivotakojajepotpunosadranaumenisamom;ivotnasilaumom telu se potpuno iscrpljuje: ja umirem. Nije samo smrtno telo podreeno smrti; ni sama dua nema u sebi uslova neunitivog ivota: tome me ui Sveto Predanje Pravoslavne Crkve. Bog je darovao besmrtnost dui i anelima: besmrtnost nije njihova svojina, nije njihovo prirodno svojstvo.[35] Da bi odralo svoj ivot, telo mora da die i da se hrani proizvodimazemlje;dabiduaodralaisauvalausebisvojubesmrtnost,potrebnojeda nanjojtajanstvenodejstvujeBoijadesnica.Kosamja?Pojava?Alijaoseamdapostojim. Mnogo godina razmiljao je neko o zadovoljavajuem odgovoru na postavljeno pitanje, razmiljao,iudubljivaoseumiljenje o samomsebiuz svetlostsvetiljke Duha Boijeg. Nakon dugogodinjeg razmiljanja doao je do sledeeg relativnog odreenja oveka: ovekjeodblesaksutine,ipozajmljujeodtesutinekaraktersutine.[36]Bog,jedinikoji jeste[37], odraava se u ovekovom ivotu. Tako se sunce odraava u istoj kapi kie. U kapikievidimosunce,alitotovidimounjojnijesunce.Suncejetamo,nanedostinoj visini. tajemojadua?tajemojetelo?tajemojum?tasuoseanjasrca?tasuoseanjatela? ta su sile due i tela? ta je ivot? Pitanja nerazreena, pitanja nerazreiva! Hiljadama godina ljudski rod je pristupao razmatranju tih pitanja, napinjao se da ih razrei i odstupaoodnjih ubeendasunerazreiva.Ima lita tobolje poznajemo odsvogtela? 492

Potoposedujeoseanja,onojeizloenodejstvusvihtihoseanja:znanjeotelumorabiti sasvim zadovoljavajue zato to do njega dolazimo i umom i oseanjima. Na isti nain dolazimo i do znanja o dui, o njenim svojstvima i silama, o predmetima koji nisu podvrgnutioseanjimatela;[38]notakvoznanjejedalekoodpotpunogisavrenog. Dabiotkrilastrukturuneketvari,naukamoradajerastavinasastavne,daljenerastavljive delove,idazatimodtihsastavnihdelovaponovosastavirastavljenutvar.Takodobijena znanjaotvarinaukasmatrapouzdanim,apretpostavkedoksepotpunonedokaune puta u sistem znanja, u riznicu nauke, mada ih ljudska proizvoljnost proklamuje, i usmeno iuknjigama,kaoistine, podsmejavajuiseneznanjuilakovernosti oveanstva. Dabismoljudskotelorastavilinadeloveuonojmerikojabinamomoguiladashvatimo njegovu sutinu, morali bismo ga rastaviti jo dok je ivo. A ako elimo da odredimo smisao ivota, onda nemamo druge mogunosti do da uhvatimo sam ivot i da ga razmotrimosamogposebi.Valjanostrastavljanjamoralibismodokazatitakotobismoiz sastavnih delova vaspostavili ivo telo. Ali to nije mogue. Mi otvaramo i pregledamo jedinoleeve[39],ipritomeneznamotaivotostavljautelukojejenapustioataodnosi sa sobom. Kad otvaramo leeve, mi upoznajemo ustrojstvo maine, skrivene u unutranjosti tela, sad ve nesposobne da se pokree i radi, samim tim liene svog sutinskog smisla. Ataznamoonaem telu?Netotojemnogo dalekoodpotpunog i savrenogznanja. Traiemoodgovor odnaeguma,tog glavnog oruaza sticanje znanja, daonsutinski odredisebe,tajeon?Siladue?Noovimsmoiskazalisamopojamkojisepojaviounama zbogutisakaizazvanihdejstvimaumanismoodredilisutinuuma.Istoovomoramorei i o ljudskom duhu, to jest o onim uzvienim oseanjima srca koja ivotinje nemaju, o oseanjima kojima se ljudsko srce razlikuje od srca ivotinja, o onim otmenim plus oseanjima u ovekovom srcu u poreenju sa srcem ivotinja. Duh je sila due. Kako su sile due sjedinjene sa samom duom? Nain sjedinjenja je nepojmljiv, jer je nepojmljiv nainsjedinjenjatelasanjegovimoseanjima,vidom,sluhomiostalimraznimoseanjima. Oseanja tela naputaju telo onda kada ga naputa ivot, odnosi ih iz njega dua koja odlazi.Toznaidatelesnaoseanjaustvaripripadajudui,idokonaobitavautelu,dotle se telesna oseanja ispoljavaju kao oseanja tela. Iz ovoga proizilazi nuan logian zakljuak: dua osea isto to i telo; dua je srodna sa telom; dua, dakle, nije potpuno suprotnatelu,kakosuneki,zbogsvogneznanja,nepromiljenotvrdili,ikakonekiisada tvrde.[40] Meu tvarima postoji postupnost i razlika koja iz nje proizilazi, kao i meu brojevima. Razlika moe biti veoma znaajna, ali ona ne ponitava ni srodnost ni postupnost.Utojpostupnostijednojegrubljeuporeenjusanama,drugojefinije;aliono to je stvoreno, ogranieno, to postoji u prostoru i vremenu, to mora biti materijalno, a materijalnostjeneodvojivosvojstvosvegaogranienog.NematerijalanjesamoBog:Onse potpunorazlikujeodsvihtvari;Onjesuprotansvimtvarimaiposutiniiposvojstvima

493

onakokakojebeskonanostsuprotnabrojevima,svimbezizuzetka.Etotaznamoonaoj dui,oumu,osrcu!Pataznamo?Neto,samoogranienoneto. Ko sve to potpuno zna? Jedino Bog! On je beskonaan, i zato ima savreno znanje o svemu; Njegovom znanju nita ne nedostaje. On je i dokazao takvo znanje na savren nain:niizegajestvoriobezbrojnesvetove,namavidljiveinevidljive,znaneineznane. Beskonanom je svojstveno da nepostojeem daje ivot i privodi ga u postojanje, a to ne mogu da uine nikakvi brojevi, koliko god bili veliki. Sve to postoji samim svojim postojanjemdokazujedajeUmkojiupravljavaseljenombezgranian.[41]Ljudisuotkrili, donekle otkrili, veoma mali broj zakona nastajanja i postojanja. Otkrili su i to da svu prirodu proima zakonitost koju ljudi ne mogu da shvate. Ako je um potreban za saznavanjedeliazakona,timviejeOnneophodanzanjihovosastavljanje. ovee!Pazinasebe,sebeprouavaj!Akojasnoishodnosvojojmoisaznasebe,onda ejasnijeipravilnijegledatinasveizvantebe.Kakoizbogegasamprivedenuivoti zato sam se pojavio na popritu zemaljskog ivota? Doao sam na ovo poprite mimo svojevoljeinesvesno;neznamrazlogestupanjaiznebiaubie.Promiljam,pronalazim razlog, i ne mogu porei da mi nema druge do da taj razlog prepoznam u odluci neograniene, nepoznate, nedokuive volje, kojoj sam potpuno potinjen. Doao sam na svetsasposobnostimadueitela;onemipripadaju:onesumidate,nisamihjaizabrao. Doaosamsaraznimslabostima;vesamodreenzakaznu;doaosamkaostradalniki osuenik na stradanja. Upao sam u okolnosti i prilike koje sam zatekao, ili koje su mi pripremljene ne znam. Na putu zemaljskog stranstvovanja veoma retko mogu da postupim onako kako ja hou, da ispunim svoju elju: skoro uvek me na silu vue neka nevidljiva, svemogua ruka, neka bujica kojoj ne moguda pruim nikakav otpor. Skoro uvek nailazim na neoekivano i nepredvieno. Neko me odvodi iz zemaljskog ivota potpunonenadano,bezinajmanjegmogpristankanato,bezimaloobzirapremamojim zemaljskim potrebama, potrebama onih oko mene, kojima sam i po mom i po njihovom sudu neophodan. Odlazim sa zemlje zauvek, i ne znam kuda sam se uputio! Odlazim u groznoj usamljenosti! Sve to e me doekati u nepoznatoj zemlji, u koju ulazim smru, bie potpuno novo, neto to nikada nisam video. Da bih uao u nepoznatu zemlju, moramdaostavimnazemljisvezemaljsko,moramdaskinemsasebesamotelo.Otuda,iz tenepoznatezemlje,nemogudadodamnazemljunikakvuvestosebi:tuvestnemoeda ujenikokojeobuenukouzemaljske,grubematerije.Mojivotuovomvidljivomsvetu nije nita drugo do neprestana borba protiv smrti; takav je on od moje kolevke do mog groba.Svakogdanaisvakogasamogudaumrem,alidaniassmrtineznam.Znamda u umreti; u to nema sumnje, u to ne moe biti ni trunke sumnje, ali ivim kao da sam besmrtanzatotooseamusebibesmrtnost.Predoseanjesmrtimijeoduzeto,inikakone bihmogaodapoverujemdaovekmoedaumredanasvimljudimanevidimdajesmrt neizbenasudbinasvakogoveka.Kolikogodinionapora,nemoe,govoriJevanelje, pridodatirastusvomelakatjedan,[42]nidlakujednubijelomilicrnomuiniti.[43] 494

Zatojetotako?Nespornojedajemnogoodonogatojeovdereenozaistasapravom reeno.Stradalnikostanjeoveanstvanazemlji,svimaoiglednostanje,moraimatisvoj razlog.Alikakopotomstvomoebitikrivozagrehovepraoca?Paonjetolikodavnoiveo da njegovo potomstvo nita ne osea prema njemu? Potomstvo se kanjava to je oigledno.Azatosekanjavaono,nevino?Zatoononosiuasnuvenukaznu?Kazna prelazi sa narataja na narataj, teko pada na svaki narataj, brie sa lica zemlje svaki narataj, i to tako to svaki narataj pre toga podvrgne bezbrojnim muenjima. Svaki narataj dolazi na zemlju bez svesti o tome, bez volje za tim, ak nasilno. Svaki ovek stupa u zemaljski ivot bez sposobnosti da samostalno deluje: sposobnosti u detinjstvu vie lie na seme nego na odrasle biljke. Pa kakvo je uee potomstva u grehu praoca, ueekojejezasluilotakvekazne,kadanijebiloinemasamemogunostidapotomstvo uestvuje u grehu ni tananim pristankom srca ni najmanjom sklonou uma? Gde je tu Boijapravednost?Gdejeblagost?Vidimjedinonjihovusuprotnost.Takovapinemoni ovek,zaslepljensvojimgrenim,materijalnimivotom.Takovapion,ipozivapredsebe sudoveBoijedaihsaslua. Tako vapi ovek koji ne poznaje Boga! Tako vapi ljudska gordost! Tako vapi ovekovo nepoznavanje samog sebe! Tako vapi lano miljenje o sebi i o celokupnom svom poloaju!Takovapijuoninonikoneujevapaj.Takvimpovicimaljudi,neshvatajuito, pokazuju samo svoju bolest sujete i samoobmane: takvim povicima oni razobliavaju svojueljudabudurukovodiociuvaseljeni,dabudusudijeiueBogakakodaupravlja svetomnonikoimnedajevisokenebeskeprestole,nakojesuprepobunjenihljudihteli da sednu pobunjeni aneli. Bezumni poduhvat se zaglibljuje u svojoj bezumnosti, kao u mutnoj dubini, a rtve, nepromiljeno oduevljene tim poduhvatom, mui tako to se besplodno trgaju u nerazdreivim lancima. Dogaaji idu svojim tokom, u domostroju vaseljene ne dolazi ni do kakve promene, sudovi Boiji ostaju neizmenjivi. Surovo iskustvopotpunoinepobitnodokazujesvuljudskunitavnostisamoobmanu. Veoma precizno matematiko miljenje objanjava oveku potpuno odreeno da se on beskonanorazlikujeodBogaiposutiniiposvojstvima,iakosezaiskazivanjeijednogi drugog, zbog oskudnosti ljudskog jezika, koriste iste rei. Ono to je beskonano se rukovodi zakonima koji su potpuno drukiji od svega to se moe izraziti brojem po metodupozitivnenauke,kojajeoslonacsvihdrugihnauka,kaotosukostioslonaccelog ljudskog organizma. Iz ovog aksioma proizilazi drugi aksiom: dejstva beskonanog su prirodnonedostupnasvimrazumnimbiima,kojasemoguizrazitibrojem.Brojostajebroj koliko god se on uveavao; broj se beskonano razlikuje od beskonanog; svi brojevi se beskonanorazlikujuodbeskonanog.Nastojanjedasepojminepojmljivonijenitadrugo do posledica lanog znanja, zasnovanog na lanim pojmovima. Takvo nastojanje nuno ostaje dosledno svom naelu: njegove posledice su nuno potpuno pogubne, kao i sve posledicekojeproizilazeizlai.

495

Odakletonastojanje?Oiglednoizgordog,pogrenogmiljenjaosebi,kojetolikozanosi ovekadaondajesebidrugiznaajodonogakojimujedatuneobuhvatnomsvetu. Ispitujemsebe!Ievoslikekojajenastalapredamnomdoksamispitivaosebe!Evokakosu metanimcrtama,ivimbojamaistinitonaslikalisamiopiti,samidogaajiizmogivota. Kakavzakljuakmoramdaizvedemosebiiztogslikanja?Zakljuakdaniukomsluaju nisam samosvojno, samostalno bie, da nemam najosnovnijih, najivotnijih saznanja o sebi. Ostaje potreba, ostaje neophodnost da mi drugi bolje objasni, da mi objavi moje odreenje,damipokaepravilnodelovanje,itimespreidelovanjebezsmislaicilja. Tu nasunu potrebu, tu neophodnost, prepoznao je sam Bog. On ju je prepoznao, On je darovao ljudima objavljeno uenje, koje nas uznosi do poznanja nedostupnih naem sopstvenompoimanju.UbogootkrivenomuenjuBogjeotkriosebeovekuonolikokoliko neogranieni i neobjanjivi Bog moe biti objanjen i otkriven ogranienom oveku. U bogootkrivenom uenju Bog je otkrio oveku znaaj i odreenje oveka, njegov odnos premaBoguipremasvetu,vidljivominevidljivom.Bogjeotkrioovekuznanjeooveku onoliko koliko je to znanje dostupno ovekovom umu. Potpuno i savreno znanje o oveku, kao i o svakoj drugoj tvari, ima svesavreni Bog, jedini sposoban za potpuno i savrenoznanjeosvemu. Uporeeno sa znanjima koja ovek dobija tanim ispitivanjem sebe, Boije otkriveno uenje potvruje ta znanja, i ona potvruju njega. Potvrujui se meusobno, znanja se pokazujupredoveanstvomujarkojsvetlostineoboriveistine. Boijeotkrivenouenjemiobjavljuje,ivotnoiskustvomidokazujedasamdeloBoije.Ja samdelomogaBoga!JasamslugamogaBoga,slugapotpunopokoranvlastiBoga:mene jeobuhvatila,meneposedujeNjegovavlast,neograniena,samovladalakaudoslovnom smislurei.Tavlastsenesavetujenisakim,tavlastnikomenepodnosinikakveizvetaje osvojimnameramaidelima:nikoniodljudiniodanelanijesposobannidajojdasavet, nidajesaslua,nidarazumenjenizvetaj.LogosbjeeupoetkuuBoga.[44] Ja sam sluga moga Boga, bez obzira na to to mi je data slobodna volja i razum za upravljanje voljom. Moja slobodna volja je sadrana gotovo jedino u samom izboru izmeudobraizla:usvakomdrugomsmisluonajeodasvudograniena.Mogunetoda poelim, ali moja elja nailazi na suprotnu volju drugih ljudi, na suprotne nesavladive okolnosti, i zato najee ostaje neispunjena. Mogu da imam mnogo elja, no moja sopstvenanemoinibesplodnimmnogemojeelje. Neispunjenaelja,pogotovoneispunjenarazborita,korisnaiprekopotrebnaelja,izaziva tugu.Shodnoznaajuelje,tugamoedaseuveava,aestodapreeuuninije,akiu oajanje. ta umiruje oveka u tekim trenucima duevne nesree, kada je svaka ljudska pomo ili nemona ili nemogua? Umiruje ga samo saznanje da je sluga i delo Boije: jedinotosaznanjeimatakvusnagu.imovekmolitvenokaeBoguizsvegsvogsrcaneka 496

mi bude, Gospode moj, po volji Tvojoj, bura u srcu ve pone da se stiava. Od tih iskreno izgovorenihreiinajveenesreegubenadmonadovekom. tatoznai?Toznaidaovekcelimsvojimbiemulaziuoblastsveteistineistogonog trena kada ispovedi da je sluga i delo Boije, kada se potpuno preda Boijoj volji. Istina daje pravilnu nastrojenost duhu, ivotu. Kada ovek ue u oblast istine, kada se potini istini, tada on dobija moralnu i duhovnu slobodu, dobija moralnu i duhovnu sreu. Ta slobodaitasreanezaviseodovekaiokolnosti. AkoviostaneteunaucimojojrekaojeSpasiteljJudejcimazaistastemojiuenici.Ipoznaete istinu,iistinaevasosloboditi.Svakikojiinigrijehrobjegrijehu.Akovas,dakle,SinBoiji,koji jeSamoistina,oslobodi,zaistaetebitislobodni.[45]Sluenjegrehu,lai,sujetijesteupravom smisluropstvo,makarspoljaizgledalokaoblistavasloboda.Toropstvojevenoropstvo. Tujepotpunoslobodan,istinskislobodan,jedinoonajkojijeistinskislugaBogasvoga. Jo dublje uranjam u ispitivanje sebe: preda mnom se otkriva nova slika. Uviam da je moja volja potpuno rastrojena, da je nepokorna razumu; uviam da je razum izgubio sposobnost pravilnog delovanja. To stanje je malo primetno u rasejanom ivotu; ali u samovanju, kada je samovanje obasjano svetlou Jevanelja, stanje rastrojstva duevnih sila postaje vidljivo na toj velikoj, mranoj, uasnoj slici. To stanje tu, preda mnom, potvruje da sam palo bie. Sluga sam moga Boga, ali sluga koji je prognao Boga, odbaeni sluga, sluga koga kanjava ruka Boija. I Boije otkrivenje mi otkriva da sam takav. Moje stanje je stanje svojstveno svim ljudima. oveanstvo je vrsta bia koja se mue u raznim pogubnim nesreama. Drugaije i ne moe biti! Dokaza da je to tako ima svuda oko mene i u meni. Da nisam izgnanik na zemlji, isto kao i moja braa, ljudi, da moj zemaljskiivotnijekazna,zatobiondacelokupniovajivotbiopoljeneprestanogtruda, neprestanogsudaranja,nezasiteelje,nikadainiimnezadovoljene?Zatozemaljskiivot moradabudeputjedinostradanja,nekadveeg,nekadmanjeg,nekadprimetnog,nekad zagluenogzanetouzemaljskimbrigamainasladama?Zatopostojebolestiisvedruge nesree, pojedinane i opte? Zato u ljudskom drutvu postoje svae, uvrede, ubistva? Zatopostojisvetotolikoraznovrsnozlo,kojeneumornoratujeprotivdobra,ugnjetavai progonidobro,iskorouvektrijumfujenaddobrom?Zatojesvakiovekusebizatrovan strastima,zatogaonemueneuporedivovienegospoljanjenevolje?Zatopostojismrt, kojanemilosrdnoprodiresve?Kojijesmisaoinjenicedanaratajismenjujujednidruge, daizniuiznebia,nakratkoulazeuivot,iopetzauvekuranjajuunepoznato? Zatosesvakinaratajnazemljiprihvatadelatnostitakokaodajevenonanjoj?Iemuta delatnost kada je uvek protivrena samoj sebi, kada je uvek zasnovana na naporu, na potocimaljudskekrvi,kaonacementu,ikadastalnoruitotojestvorilasaistimtakvim naporom, sa istim takvim prolivanjem krvi?... Zemlja je dolina izgnanstva, dolina neprestanog nereda i smutnje, dolina kratkotrajnog stradalnikog boravka stvorenja koja 497

su izgubila svoj prvobitno dostojanstvo, i stan, i zdravi razum. Koliko je samo naina stradanjauovojmranojidubokojdolini!Nemabrojatimnainima:ljudistradajuipod pritiskom siromatva i u obilju bogatstva; stradaju i u ubogim kolibama i u velelepnim carskim odajama, stradaju i od nesrea izvana, i od onog stranog rastrojstva koje je iznutra pogodilo svakog oveka, koje je pogodilo i njegovu duu i njegovo telo, koje je izopailoizaslepionjegovum. Takouzagonetkamagovorimosebi!Dotakvihnepobitnih,opipljivihzakljuakadovodi me moje ivotno iskustvo i sve to se dogodilo i to se dogaa celom ljudskom rodu. Takvim me prikazuje i Boije otkrivenje; prikazuje me potpuno odreeno, i otvara mi vrata u oblast poznanja po daru moga Boga, otvara mi zakljuana vrata do kojih sam mogao da doprem i pred koja sam mogao da stanem jedino radom mog uma. Boije otkrivenjemiotkrivadajeBogstvorioprvogovekaniizega,dagajestvorioduhovno otmenog,besmrtnog,dalekogodzla.Tootkrivenjenemoedanebudeistinito:oseamda sam besmrtan, da je zlo daleko od mene; mrzim zlo, mui me, vue sebi, kao laov i tiranin.Prvinazemljistvoreniovekstavljenjeuonajdeonebakojijenazvanrajem.Tu,u raju,u niimnenaruenomblaenstvu,on jeotrovaosebe tako tojesamovoljno probao zlo,isasobomotrovaoiunesreiosvesvojepotomstvo.Togoveka,Adama,pogodilaje smrt, to jest greh, greh koji je nepovratno rastrojio oveiju prirodu i uinio je nesposobnomzablaenstvo.SmrtjeubilaAdama,aliganijeliilapostojanja,tosmrtini jo uasnijom, jer je vidljiva; takav Adam baen je na zemlju u okovima: u grubom i mnogim bolestima sklonom telu, koje je do tada bilo bestrasno, sveto, duhovno. Zbog ovekovoggrehazemljajeprokleta:izgubilajesvojeprvobitnostanje[46]ipretvorilaseu onostanjekojenunoslediobiteljiizgnanikasanebazatotosunanebupogaziliBoije zapovesti.Neprijateljskunastrojenostcelokupnevidljiveprirodepremanamasreemona svakom koraku. Na svakom koraku vidimo da nas ona prekoreva, osuuje, da ne odobravanaeponaanje.ovekukojinijepokoranBogunijepokornaniivanibezduna materija.OnajebilapokornaovekudokjeonbiopokoranBogu.Sadaseonapokorava ovekunasilno,jogunise,estonaruavaposlunost,estounitavasvoggospodarakad estokoi neoekivanoustaneprotivnjega.Zakonrazmnoavanjaljudskogroda,kojegje Bog ustanovio odmah nakon stvaranja, nije ukinut; ali je stupio na snagu pod uticajem pada; izmenio se, izopaio. Odnosi meu roditeljima postali su neprijateljski, bez obzira na to to oni ine savez dvaju tela,[47] izloeni su mukama pri raanju, naporima pri odgajanju[48],decasezainjuubezakonjimaigrehu[49]izapoinjuivotkaortvesmrti. Svakomovekujedatrokboravkanazemljiuraznimibrojnimpatnjama.improerok, kojegjeodredionedokuiviBog,svakiovekmoradasieuvenutamnicu,upakao,u prostranuunutranjostplanetezemlje.tajeoveanstvoispunjenogordimmatanjemo sebi, obezumljeno tom sujetnom i lanom matom? oveanstvo je smee nepotrebno nebu, pometeno s neba, svaljeno najpre kraj otvora ambisa, a zatim, saobrazno sopstvenom uveanju, i u sami ambis. Ambis je nazvan bezdanom: takav je on prema

498

ljudima. Iz njega nema izlaza: prijevornice zemaljske nada mnom su dovijeka,[50] govori Pismo. Paljivo sluam kazivanje svetog otkrivenja, i uviam da je istinito. Nemogue je ne priznatigaistinitim.BeskonaniBogjesvesavrenodobro;oveksebeskonanorazlikuje odBogaposutini,aposvojstvimaiusmerenjuzauzeojepozicijusuprotstavljanjaBogu. Akojeovek,predBogomtolikonitavniovek,ujednoiprotivnikBogu,kakavtekonda znaajonmoradaimapredsvetinjomiveliinomBoga?Znaajprezreneneistoteiblata, posvedoenjuPisma.[51]OnmorabitiudaljenodlicaBoijeg,sakrivenodBoijihoiju. BoijeotkrivenjepouavaovekadajeondeloBoijeislugaBoiji,grenisluga,odbaeno delo,kojepuziipropadausvompadu.[52]Zatrovanoptenjemsanaelnikomiroditeljem zla, sa pomahnitalim i upornim neprijateljem Boga, sa palim anelom, lien prirodne slobode im se pokorio tom svezlobnom duhu, ovek je izopaio svoj prirodni odnos prema Bogu, i, slino palom anelu, postao neprijatelj Boiji.[53] Neki ljudi su bili zadovoljnitimstanjemjernisunishvatalinipretpostavljalidrugaijestanje,pasunalazili nasladuusluenjugrehu;drugisu,pouavaniBogomiostatkomsvojedobrevolje,stupili u pojaanu borbu protiv greha, ali nisu mogli da oiste prirodu od protivprirodne primese,odzla,nisumoglidaraskinuokoveropstvaizbacejaramgrehaismrti.Jedinoje Tvoracprirodemogaodavaspostaviprirodu. oveanstvo se muilo u stranom ropstvu vie od pet hiljada godina, po nedokuivom sudu Boijem; muilo se ono u ropstvu i obilno punilo tamnice pakla, iako je u samom asu pada u ropstvo dobilo od Boga obeanje da e biti osloboeno. Jedan dan pred Gospodom je kao hiljadu godina, i hiljada godina kao jedan dan.[54] Obeanje je izgovoreno zajednosaizricanjemkaznezaprestup.oveanstvojeudostojenotogobeanjazatotoje uzrok pada bila sablazan i zanos, a ne smiljena i namerna zamisao. Posle pet hiljada godina, Iskupitelj, ooveeni Bog, siao je na zemlju, kod izgnanika, u zemlju njihovog izgnanstva.Posetiojeipredvorjenaetamnicezemljuisamipakao.Darovaojespasenje svim ljudima, i ostavio njihovoj slobodnoj volji da prihvate spasenje ili da ga odbace. OslobodiojesvekojisupoverovaliuNjega:zatvoreneupodzemnombezdanuizveojena nebo,aonekojistranstvujunazemljiuveouzajedniarenjesaBogomiraskinuonjihovo optenjesasatanom.Kadajeprimionasebesveposlediceovekovogpadaosimgreha Bogoovek je uzeo i oblije zemaljskog ivota, palo i odbaeno oblije, koje Boija pravednost kanjava, oblije koje uvia svoj pad i ispoveda Boiju pravednost dobrodunimtrpljenjemsvihdoputenja. Naoj panji Jevanelje predlae dve osobite crte Spasiteljeve delatnosti: najtananije ispunjenjeBoijevoljeudelimakojazaviseodslobodnevolje,ipotpunupokornostBoijoj volji u Boijimsudovima.Jasamdoaos nebarekao je Gospodneda tvorimvoljusvoju, nego voljuOca,kojimeposla.[55]au koju mijedaoOtaczardajenepijem?[56]Najtananije ispunjenjeBoijevoljeipokornostBoijimsudovimaBogoovekjepokazivaocelimsvojim 499

ivotom. Veliku vrlinu, osnovu svih vrlina, koju je Adam izgubio na nebu, vrlinu poslunostiBogu,Bogoovekjedoneosanebanazemljuljudimakojisemueupropasti, a mue se zato to ne sluaju Boga. Ta vrlina je naroito dola do potpunog izraaja u injenicidajeGospodprihvatiovelikastradanja.BuduidajebiouoblijuBoijem,Onnije prestajao da bude Bog, nego je sebe ponizio uzevi oblije sluge, postao istovjetan ljudima, izgledomsenaaokaoovjek,uniziosebeibioposluandosmrti,itodosmrtinakrstu.[57]Zbog takve svesavrene pokornosti Bogu Gospod je bio jedini istinski sluga Boiji po svojoj oveijoj prirodi.[58] On je bio svesavreni sluga Boga koji nikada nije odstupio od ispunjavanja Boije volje i od pokornosti toj volji. Nijedan pravednik nije dovoljno i bez propustaispuniotuovekovunajsvetijuobavezupremaBogu. Okupljenim Jevrejima Gospod je objavio: Ne traim volju svoju no volju Oca koji me je poslao.[59]Predizlazaknastradanja,ivonosnazaljudskirod,predsmrtnakrstu,Gospod jeotkriousebinemopalogovekapredsudovimaGospodnjim,kojigakanjavaju.Poeo je da se alosti i tuguje.[60] Muku svoje due On je blagovoleo da otkrije izabranim uenicima: alosna je dua moja do smrti.[61] Zatim se predao molitvi, tom sigurnom pristanitu u nevoljama i iskuenjima. Pao je na lice svoje,[62] a onda je pomou ljudske prirode uveden u tako usrdni podvig da znoj njegov bijae kao kaplje krvi koje kaplju na zemlju[63]. Bez obzira na tako napregnuto stanje u koje je bila dovedena ljudska priroda Bogooveka,NjegovamolitvajeujednopokazivaladauNjemuprisustvujeiljudskavolja i da je u Njemu ljudska volja potpuno pokorna Boijoj volji. Molitva Bogooveka izgovorenapredizlazaknastradanjapredstavljaduhovno,dragocenonasleecelokupnog hrianskogroda:onaimasiludaizlijeutehuuduukojasemuipodbremenomnajveih muka.OemojgovoriojeGospodusvojojmolitviakojemogue,nekamemimoieaaova; ali opet ne kako ja hou, nego kako ti![64] Ali ne moja volja, no tvoja neka bude![65] aom je GospodnazvaosudoveBoije.TuauBogpredajeovekunanjegovospasenje. Bogoovek je dragovoljno blagovoleo da primi na sebe krsnu smrt i ono to joj je prethodilo: ruganja, zlostavljanja, muenja. Kao Sin Boiji i Bog, jedne volje sa Ocem i Duhom,Onjeprimiokaznunasebe,bezgrenog,naSinaoveijegiujednoSinaBoijeg, da bi iskupio greni ljudski rod. Svome ueniku, koji je, protivno Boijim sudovima, posegnuo za ljudskim sredstvom da Njega zatiti, On je rekao: Vrati no svoj na mjesto njegovo.IlimislidanemoguumolitisadOcasvogadamipoaljevieoddvanaestlegionaanela? Kako bi se, dakle, ispunila Pisma, u kojima je izneto Boije odreenje da ovako treba da bude?[66] Takvo miljenje o dejstvu neizmenjivih sudova Boijih Gospod je izrazio pred Pilatom. Gordog Rimljanina je uvredilo Hristovo utanje pa je rekao: Zar meni ne odgovara? Ne zna li da imam vlast da te raspnem i vlast imam da te pustim? Gospod mu je odgovorio: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kada ti ne bi bilo dano odozgo.[67] Sudovi Boiji dejstvuju, vlast Boija dejstvuje: ti si orue koje ne razume sebe. Ali to orue je obdareno i razumom i slobodnom voljom: u to je ono ubeeno, iskazuje to drsko i slavoljubivo. Ono je dejstvovalo bez imalo razumevanja sudova Boijih, dejstvovalo je 500

slobodnoidragovoljno:zatojeobjavljenodatodejstvojestegreh,idaimasvojuteinui merunasuduBoijem.[68] Protivljenje Boijim sudovima smatra se satanskim delom. Kada je Gospod poeo da govoriuenicimadaemnogopostradatiibitiubijen,Petargapoeodvraatigovorei:Boe sauvaj,Gospode;toneebitiodtebe!AonokrenuvisereePetru:Idiodmene,satano!Sablazan simi,jernemislitojeBoije,negotojeljudsko.[69]Petraje,posvojprilici,podstaklodobro oseanje,alionjepostupaoonakokakomisliikakodobroshvatapalaoveijapriroda.A razumidobropaleovekoveprirodeneprijateljskisuBoijojvoljiisvesvetomdobru,koje izvireizBoga;oninegirajuiosuujusudoveBoije.Ljudskirazumiljudskavoljaspremni suusvojojzaslepljenostidasesuprotstavljajuiodupiruBoijimsudovimaiodreenjima ne shvatajui da je takav poduhvat besmislen, da je to potpuno ograniena borba nitavnogbiaprotivsvemoguegisvesavrenogBoga. Nije vae znati vremena i rokove koje Otac zadra u svojoj vlasti,[70] rekao je Gospod apostolima kada su ga oni pitali kada e nastupiti carstvo izrailjsko. Taj odgovor GospodnjijeiodgovornasvapitanjaljudskeradoznalostiigordostioBoijimsudovima. Nijevae,oljudi,znativremenairokovekojeOtaczadrausvojojvlasti!Datovamjedaznate onotojesvojstvenovaemumu:vamanijesvojstvenodarazumetemisaobeskonanog Uma. Vaadelatnost,ljudi,morasvadabudesadranauispunjavanjuBoijevolje.Obrazacte delatnosti pokazao je, pravila te delatnosti predao je ljudskom rodu savreni ovek, Bog koji je primio na sebe ovetvo. Podsticani silom najpravilnije vere u Boga, sledite revnosnojevanelskezapovestiipokoravajtesepobonoBoijimsudovima. ta dovodi do naruavanja, do gaenja Hristovih zapovesti, do suprotstavljanja Boijim sudovima,itosuprotstavljanjauzaludnimnaporima,ropotom,hulom,oajem?Prestanak seanja na venost, odsustvo seanja na smrt, zaborav da smo kratkotrajni putnici na zemlji, odbacivanje misli da smo izgnanici na njoj, tenja da zadovoljavamo pohote i strasti, elja za telesnim i grenim nasladama, pogubno obmanjivanje i sablanjavanje sebe, a kad sve to opini oveka, onda on bezumno zloupotrebljava vlast nad sobom i svojomdobromvoljomtakotoprinosicelogsebenartvuzemaljskojsujeti,ubijasebeza blaenstvo, koje je Iskupitelj vratio stradalnikim podvigom, i time priprema sebi veni grobupaklu,grobzateloizaduu. ZatonekajeuvamaistamisaokojajeiuHristuIsusu,[71]savetujehrianeapostolPavle,i ukazuje na pokornost Bogooveka Boijim sudovima, na bespogovornu pokornost koja ide do primanja na sebe one kazne kojoj su podvrgnuti jedino razbojnici iz redova varvarskih naroda, dakle kazne na koju nisu mogli biti osueni oni zloinci koji su bili rimski graani. Odbacimo svako breme i Grijeh koji nas lako zavodi, i sa strpljenjem hitajmo u podvigkojinampredstoji,GledajuinaIsusa,NaelnikaiSavriteljavjere,kojiumjestopredstojee mu radosti pretrpi krst, ne marei za sramotu. Pomislite, dakle, na Njega, koji je od grjenika 501

podniotakvoprotivljenjedanemalaketeineklonuduevae.[72]ZatoiIsus,dabiosvetionarod krvlju svojom, postrada izvan grada. Dakle, izaimo k Njemu izvan stanita, porugu Njegovu nosei.[73] Izlaenjem izvan stanita i odbacivanjem svakog bremena nazvano je odustajanje od ljubavi prema svetu. Apostol podsea na Boiju utehu, izgovorenu onim Njegovim izabranicima koje je On usinio, i koje, da bi dokazao usinovljenje, poseuje nevoljama: Sine moj, ne zanemaruj karanje Gospodnje, niti kloni kada te pokara. Jer koga ljubi Gospodonogaikara;ibijesvakogasinakojegaprima.[74] HristospostradazavasgovorisvetiapostolPetarostavljajuivamprimjerdaidetenjegovim stopama.[75] Ako dobro inite, pa podnosite stradanja, to je ugodno pred Bogom, jer ste na to i pozvani.[76] Takvi su sudovi Boiji! Takvo je odreenje Boije! Takav je poziv istinskih hriana za sve vreme njihovog zemaljskog stranstvovanja! Hriani, koje i Bog i nebo ljubi! Ne udite se kao da vam se dogaa neto neobino, nesvojstveno, neto izvan uobiajenog reda ognju koji vam je poslat radi vaeg kuanja.[77] Radujte se nailasku kuanja! Kao to ovde, na zemlji, postajete priasnici Hristovih stradanja, tako ete u buduemivotupostatizajedniariNjegoveslaveiveselja.[78]DomBoijijeduandase pokorava sudu Boijem, treba mu taj sud.[79] Domom Boijim naziva se i sva Crkva Hristovaisvakihrianin.Tajdomstalnopoganeiozleuju,izatojepotrebnodagaBog poseti i oisti. I kada nevolje, smirujui ovekov duh, toliko sklon preuznoenju, donesu veliku pomo, teko je, veoma teko nai spasenje. Pravednik se jedva spasava![80] Ako je tako, kakav li e tek biti kraj onima to se protive jevanelju Boijem?[81] Prigrlite smirenoumlje jer se Bog gordima protivi a smirenima daje blagodat.[82] Osetiete dolazak blagodatipoudesnommiruiutehikojieseizlitiuvaasrcakadaispovedatedajesud Boiji o vama pravedan, a da ste vi dostojni kazne, i da vam je kazna potrebna. Pri nailasku iskuenja nemojte se predavati tuzi, beznau, uniniju, ropotu, tim projavama gordosti i bezverja, ve, suprotno tome, oivljeni i okriljeni verom ponizite se pod monu rukuBoiju,davasuzvisikaddoevrijeme.SvesvojebrigepoloitenaNjega,jerseOnstaraza vas.[83] Stradalnici! Znajte da stradate po Boijoj volji; budite ubeeni da vas bez Boije volje,bezdoputenjaBoijegnebidotaklanikakvanevolja.Gospodjemilostivopogledao navas,zavoleojevas,uvideojedasuvaesrceivaivotpoNjegovojvolji,izatojevama pruio ruku pomoi u sudovima svojim! On vam je poslao ili dopustio nevolje da budu vaeoienje,vaazatitnica,sredstvozadostizanjesavrenstva.Zatosvikojistradajupo volji Boijoj neka pri nailasku nevolja predaju celog sebe Boijoj volji i milosti, neka svesrdno ispunjavaju Boije zapovesti.[84] Vreme nevolja je ono blaeno vreme u kome Bogzidaduusvogljubljenogizabranikameuljudima. Bogjeodrediouskiinevoljamaispunjeniputizzemaljskogivotapremanebu:zapovedio jedatimputemhodimopodkrstom;timputempodbremenomsvogkrstaproaojeVoa hrianskogplemena,ooveeniBog.KrstjetrpljenjeuGospodusvihpatnjiinevoljakoje e promisao Boiji dopustiti. Takav je sud Boiji. Na emu je on zasnovan? Na tome da ovek na zemlji jeste prestupnik u izgnanstvu. Tom prestupniku dat je kratak zemaljski 502

ivotjedinozatodabiuvideosvojestanjepadaiodbaenosti,dabishvationeophodnost spasenja,dabinaaospasenjeposredstvomIskupiteljaljudi,GospodanaegIsusaHrista. Prestupnikkojiispovedadajesteprestupnikitraipomilovanjemorasamimivotomda ispovedi svoje grehe. Ispovest nije iskrena ako nije posvedoena odgovarajuim ponaanjem. Prestupnik je duan da dokae da se istinski obraa Bogu tako to e ispunjavati Boiju volju i biti pokoran toj volji: on je obavezan da pred pravednog i milostivogBogaprinesetrpljenjeBoijihkaznidoputenja,daprineseponiznotrpljenje, kaotamjanmiomirisni,kaoblagougodnurtvu,kaoverodostojnosvedoanstvovere. Svi sveti, svi bez izuzetka, ili su putem punim nevolja.[85] Svi su oni proli polje zemaljskogivotaposutotrnjem,hranilisebeskvasnimhlebovimaraznovrsnogliavanja, kropili se gorkim isopom, pili iz ae raznih iskuenja. To je bilo neophodno za njihovo spasenjeisavrenstvo:nevoljesuimujednosluileikaosredstvozaduhovnorazvijanje,i zaleenjeizakanjavanje.Ozleenaprirodaniujednomovekunijeostalabezdonoenja njoj svojstvenog ploda, veeg ili manjeg; naa ozleena priroda stalno trai nevolje kao protivotrov; one gase u njoj saoseanje prema ogrehovljenom otrovu strasti, naroito prema gordosti,[86] najotrovnijoj i najpogubnijoj strasti; one izvode Boijeg sluitelja iz nadmenog, nepravilnog miljenja o sebi u smirenoumlje i duhovno znanje. Naduto miljenjeosebinunooduzimapravilnostidostojanstvospoljagledanozadovoljavajuem ivotu.[87] Poznah, Gospode ispoveda se Bogu Njegov sveti prorok da su sudovi Tvoji pravda, i vaistinu si me smirio.[88] Sudovi Tvoji su dobri,[89] iako spolja strogo izgledaju. Njihoveposledicesublagotvorne,ivonosanjeisladaknjihovplod.Dobromijetosime unizio, da bih nauio zakone Tvoje.[90] Put istine izabrah, sudove Tvoje ne zaboravih,[91] od sudova Tvojih ne uklonih se[92] zato to bez pokornosti njima blagougaanje Tebi nije mogue. U tekim iskuenjima i nevoljama, ne nalazei niotkud pomoi, opomenuh se sudova Tvojih od veka, Gospode, i uteih se.[93] Na sudove Tvoje se pouzdah.[94] Sudovi Tvoji pomoiemi.[95]SedamputanadantojestneprestanohvalihTezasudovepravdeTvoje:[96] ovekovo dejstvo koje odgovara dejstvu Boga u Njegovim nedokuivim sudovima jeste neprestano ili po mogunosti veoma esto slavoslovljenje Boga. Slavoslovljenje Boga progoni pomislineverovanja,malodunosti, ropota, hule, oajaiuvodisvete,boanske pomisli. Apostol govori: A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osueni sa svijetom.[97]Amin. NAPOMENE: 1. Ps104,7. 2. Ps18,10.

503

3. Ps147,1,2. 4. Ps147,8iPost32,28.IJakovomiIzrailjemnazvanjeovdeizrailjskinarodpoimenu svog rodonaelnika, koji je na roenju dobio ime Jakov, i preimenovan u Izrailj ondakadajebioudostojenbogovienja.UduhovnomsmisluIzrailjemsenazivaju hrianikojisudostigliznaajanstependuhovnognapredovanja. 5. Ps147,9. 6. SvetiIsakSirijski,Slovo56. 7. Ps35,7. 8. Ps17,22,23. 9. Ps118,108. 10. Ps118,7. 11. Ps9,25,26. 12. Vidi:Ps118,120. 13. Mt10,29,30. 14. Ps16,2. 15. Ps118,137. 16. Pim11,33,34. 17. Pim11,32. 18. Okorelost,bezoseajnost,zaslepljenostumaisrca. 19. Pim11,8. 20. Rim11,33 21. Ps17,12. 22. PrepodobniavaDorotej,PoukaXI. 23. Jn13,2,27. 24. Dap3,14,15,18. 25. Vidi:Dap4,2528.

504

26. Anelisu,govorisvetiJovanDamaskin,bestelesniinematerijalniuporeenjusa nama,nouporeenjusaBogom,jedinimsakojimsenitanemoeuporediti,sveje grubo i materijalno. Izloenje pravoslavne vere, knjiga 2,glava 3, O anelima. Savremena nauka nedvosmisleno tvrdi da sve ogranieno samim tim jeste i materijalno. 27. Mt18,7. 28. Pim,gl.9. 29. SvetiJovanDamaskin,Izloenjepravoslavnevere,knjiga2,gl.3,Oanelima. 30. Post.1,5. 31. Fizika. 32. Ps138,16. 33. Jn1,1. 34. Skitskipaterik. 35. SvetiJovanDamaskin,Izloenjepravoslavnevere,knjiga2,gl.3,Oanelima. 36. SvetiJovanDamaskin,Izloenjepravoslavnevere,knjiga4,glava13. 37. Izl3,14. 38. Ovoseodnosisamonatelesneljude,ukojimaduanijeoivljenadejstvomBoije blagodati.Onikojejetodejstvooiveloimajujasnijeznanjeodui. 39. Leom nazivamo ljudsko telo u prvom stepenu razlaganja nakon izlaska due iz njega,dokjonijepotpunorazloeno. 40. Dekart i njegovi sledbenici smatraju duu supstancijom koja je potpuno suprotna telu,beziegzajednikogsatelom,bezikakvogodnosapremaprostoruivremenu; takvasupstancija,ponama,jestesamBog. 41. SvetiJovanDamaskin,Tanoizloenjepravoslavnevere,knjiga4,glava13. 42. Mt6,27. 43. Mt5,36. 44. Jn1,2. 45. Jn8,3136;14,6.

505

46. Post2,5,6. 47. Post3,16. 48. PostZ,1619. 49. Ps50,7. 50. Jona2,7. 51. Otk22,11,15. 52. Post2,7,22;Post3,11,12;Ps118,125;Ps139,13,16;Ps37,iostalo. 53. Rim5,10. 54. 2Pt3,8. 55. Jn6,38. 56. Jn18,11. 57. Vidi:Flp2,6,7,8. 58. Poobjanjenju17.stiha14.glaveJevaneljapoLukiodstraneblaenogTeofilakta Ohridskog 59. Jn5,31. 60. Mt26,37. 61. Mt26,38. 62. Mt26,39. 63. Lk22,44. 64. Mt26,39. 65. Lk22,42. 66. Mt26,52,53,54.ArmijaRimljana,vladarasveta,tadanajbrojnijaarmijasveta,imala je do 12 legiona. Oigledno je da je namera Rei Boije bila da iznese miljenje o vojsci,brojnijojijaojodsvakeljudskevojske. 67. Jn19,10,11. 68. Jn19,11. 69. Mt16,22,23. 506

70. Dap1,7. 71. Flp2,5,6,7,8. 72. Jev12,1,2,3. 73. Jev13,12,13. 74. Jev12,5,6. 75. 1Pt2,21. 76. 1Pt2,20,21. 77. 1Pt4,12. 78. 1Pt4,13. 79. 1Pt4,17. 80. 1Pt4,18. 81. 1Pt4,17. 82. 1Pt5,5. 83. 1Pt5,6,7. 84. 1Pt4,19. 85. Jev12,8. 86. 2Kop12,7. 87. OvosenaroitojasnovidiizKnjigeoJovu.Pravednikjenajprenavodiosvojevrline iprikazaoihprelepo,ivopisno;nokadasuganevoljeoistileiusavrile,promenio jemiljenjeosebi:uvideojedajegotovoiezaopredveliinomBoanstva,priznao jedajezemljaipepeo. 88. Ps118,75. 89. Ps118,39. 90. Ps118,71. 91. Ps118,30. 92. Ps118,102. 93. Ps118,52. 507

94. Ps118,43. 95. Ps118,175. 96. Ps118,164. 97. 1Kop11,32. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SAVETOVANjEDUESAUMOM Dua:alostimseneizdrivo,nigdenenalazimradosti.Nenalazimniradostiniuteheni izvan sebe ni u sebi. Ne mogu da gledam svet, ispunjen neprestanim sablaznima, obmanama,zloinima.Nepaljivosagledavanjesveta,retkiinepaljivipogledinanjegove sablazni,neznanjedasunjegoviutisciotrovni,deije,neiskusnopoverenjeusvetprivukli su njegove strele u mene, zadali mi smrtne rane. Zato da gledam svet? Zato da se interesujem za njega, da ga detaljno izuavam, da se vezujem za njega, kada sam samo kratkotrajnaputnicanasvetu?Sigurnouganapustiti,alineznamkadauganapustiti. Svakoga dana, svakoga trena moram biti spremna za poziv u venost. Koliko god dugo trajalomojeskitanjepustinjomsveta,onojenitapredneizmernomvenou,predkojom sujednakiisati,idani,igodine,istolea.Isamsvetprolazi,isveogromnotojeovek stvorionanjemuprolazi:izemljaidjelatosunanjojizgorjee.[1] Izgoreetadelaplodoviovekovogpadaiodbacivanja.Svetmijezadaorane,izatomije postaoodvratan,aliranemenisuzatitileodnovihrana.Neelimdabudemusvetu!Ne elim da mu se pokorim! Neu uopte da mu sluim! Neu ak ni da ga vidim! No on svuda ide za mnom: na silu upada, u zanosnoj lepoti izlazi pred oi, slabi me, ranjava, napada, ubija. Sama sam, i stalno nosim i sadrim u sebi naelo samoobmanjivanja i zavaravanja,kojejegrehubacioumene,nastavljamdasezavaravamsvetom:mrzeiga, nehoticeteimnjemu,ieljnopijemnjegovotrov,dubokozabadamusebestrelekojeon putanamene.Okreempotiteniiradoznalipogledodsvetapremasamojsebi.Usebine nalazim nieg utenog. U meni kljuaju nebrojene grene strasti! Neprestano me pogane razna sagreenja: as me mue gnev i zlopamenje, as oseanje da gorim plamenom 508

bluda. Neko tue, neprijateljsko dejstvo uzrujava krv, raspaljuje matu i vidim sablanjive slike, koje vuku u greno matanje, u naslaivanje pogubnom sablazni. Nemamsnagedabeimodsablanjivihslika:nevoljno,nasilnoprikivajuseuznjihmoje bolesne oi. I nemam gde da pobegnem! Beala sam u pustinju: u pustinju su dole sa mnomslikegreha,ilisumepredusreleunjojneznam;upustinjisusepokazalenaroito ubistvenoivo.Teslikenepostoje:islike,injihovopostojanje,ilepotanisunitadrugodo prevaraiobmana;nouistimahonesuiveinita,nisamovreme,ninemonastarostne moedaihumrtvi.Ispiraihizmatanjasuzapokajanja:asuzepokajanjanemam.Brieih iz matanja smirena molitva, sjedinjena sa plaem srca: no takve molitve nemam. Moje srce je lieno umiljenja, lieno je spasonosnog plaa: ono je u meni nepomino, kao odlomljeno pare bezoseajnog kamena. Uprkos svojoj uasnoj grenosti, ja retko vidim svojgreh.Uprkostometojedobroumenipomeanosazlom,tojeakpostalozlo,kao toprelepahranapostajeotrovkadasepomeasaotrovom,jazaboravljamjadnipoloaj dobra, koje mi je dato pri stvaranju, a koje je ozleeno i izopaeno prilikom pada. Poinjem da vidim da je moje dobro netaknuto, neporono, poinjem da mu se divim, a moje slavoljublje odnosi me sa plodnog i bujnog panjaka pokajanja u daleku zemlju, u kamenitu i besplodnu zemlju, u zemlju trnja i korova, u zemlju lai, samoobmane, propasti.OstavljamispunjavanjeHristovihzapovestiipoinjemdaispunjavamnagovore svogsrca,dasledimnjegovaoseanja,njegovuvolju;oseanjapaleprirodedrskonazivam dobrim, njena dela vrlinom, a to dobro i tu vrlinu dostojnim nagrada zemaljskih i nebeskih, ljudskih i Boijih. Dok sam se starala da ispunjavam Hristove zapovesti, ne sluajuivoljusrcaisilujuiga,smatralasamdasamdunicapredBogomiljudima,da sam neverni i nepotrebni sluga. Odmah nakon samoobmane, u meni se pojavila tuga, uninijeinekistranimrak.Tugamioduzimamoralnodelovanje,uninijemioduzimasilu daseborimprotivgreha,amraktaposledicatugeigrehagustimrakskrivaodmene Boga, Njegov nepristrani i grozni sud, obeane nagrade za hriansku vrlinu, obeane kazne za odbacivanje hrianstva i njegovih svesvetih zakona. Poinjem da greim bez straha, a savest uti, kao da je ubijena, ili kao da tada spava. Retko, veoma retko naie trenutak umiljenja, svetlosti i nade. Tada oseam da sam drukija. No svetli trenutak kratkotraje.Mojenebojeretkovedro.Kaocrnioblaciopetnamenenaleustrasti,iopet mebacajuumrak,usmutnju,unedoumicu,upropast.Umemoj!Tisivoadue.Poui me! Uvedi u mene blaeni mir! Naui me kako da zatvorim u sebi ulaz utiscima sveta, kakodaobuzdamiuguimstrastikojenastajuumenisamoj.Svetistrastisumeizmuili, iskidali. Um:Mojodgovorneebitiutean.Imeneje,kaoitebe,duo,pogodiogreh.Potpunomi jepoznatotooemusigovorila.Kakoutipomoikadasumenisamomzadatiubistveni udarci, kadasam liensiledadelujemsamovlasno?U mojoj neprestanoj delatnosti, koju mi je Tvorac darovao kao moje svojstvo,[2] neprestano sam izloen tuem uticaju. Taj 509

uticajjeuticajgreha,kojimejeozledioirastrojio.TajuticajmestalnoodvlaiodBoga,od venosti, vueme u obmanu sujetnim i prolaznim svetom, u obmanu sobom, u obmanu tobom,duo, uobmanugrehom, u obmanupalim anelima.Mojsutinskinedostatak je rasejanost, koja neprestano vri nasilje nada mnom. Rasejanost me pobedi, i ja lebdim, skitam vaseljenom bez potrebe i koristi, kao i ostali odbaeni duhovi. eleo bih da se zaustavim,alinemogu:rasejanostme otima, odnosime.A kada merasejanostotme, ne mogudapogledamkakotrebaninatebe,duo,ninasamogsebe.Odrasejanostinemogu dasluamkakotrebareBoiju:spoljabisereklodasampaljiv,nodoksenapreemda sluam, nevoljno skreem na sve strane, odjurim veoma daleko, prema potpuno sporednim predmetima, i razmiljam o njima, iako mi je to nepotrebno, ak i veoma tetno.OdubistvenerasejanostinemogudaprinesemBogusnanu,istinskumolitvu,ne moe da me obelei strah Boiji, koji bi unitio moju rasejanost i moje pomisli uinio poslunim meni, da ti one, duo, prenesu skruenost i umiljenje srca. Zbog moje rasejanosti ti ostaje okorela; a kad si ti okorela i bezoseajna, ja padam u jo veu rasejanost. Rasejanost je uzrok moje slabosti u borbi protiv grenih pomisli. Zbog rasejanosti oseam pomraenost i teret: kada prestane grena pomisao, ne mogu da je odmah i brzo prepoznam ako je prikrivena opravdanjem. Ako je i otkrivena, onda, ustajui protiv nje, ne pokazujem prema njoj potpunu i nepomirljivu mrnju, poinjem razgovorsasvojimubicom,naslaujemsesmrtonosnimotrovomkojionlukavostavljau mene. Retko budem pobednik, esto sam pobeeni. Zbog moje rasejanosti obuzima me zaboravnost:zaboravljamBoga,zaboravljamvenost,zaboravljamprevrtljivostivarljivost sveta,teimnjemu,povlaim,duo,tebesasobom.Zaboravljamsvojegrehe.Zaboravljam svojpad,zaboravljamsvojjadnipoloaj:usvojojpomraenostiisamoobmanipoinjemda nalazimdostojanstvousebiiutebi.Poinjemdatraim,dazahtevamdalanisvetprizna tadostojanstva,asvetjespremandasezatrenutaksloi,dabisekasnijepodlonasmejao. U nama nema dostojanstva: greh je potpuno oskrnavio ovekovo dostojanstvo, i on e ispravno misliti o sebi ako, po savetu jednog velikog podvinika, misli da je mrzost.[3] Kakodanebudemrzostnemono,siunostvorenjekojejesvesilniTvoracsvegavidljivog inevidljivogprizvaoupostojanjeiznitavila,aonosepodigloprotivsvogTvorca?Kako da ne bude mrzost stvorenje koje nema nieg svoga, koje je sve dobilo od Boga, a onda ustalo protiv Boga? Kako da ne bude mrzost stvorenje koje se nije zastidelo raja, koje je usredrajskogblaenstvadozvolilosebidasazadovoljstvomsasluastranuklevetuihulu na Boga i istog trena dokazalo da je saglasno sa klevetom i hulom tako to je na delu pogaziloBoijezapovesti?Kakodanebudemrzostumkadajestanineprestaniroditelj neistih i zlobnih pomisli, stalno neprijateljskih Bogu? Kako da ne bude mrzost dua u kojojseneprestanodruebujneiudovinestrasti,kaozmijeotrovnice,vasilisciikorpije udubokojjami?Kakodanebudemrzosttelozaetoubezakonju,roenougrehu,orue greha tokom kratkog zemaljskog ivota, izvor smrtonosnog smrada po zavretku zemaljskogivota?Mi,duo,inimojedno duhovnobie:ja mislim,ati osea. No greh nasnijesamoozledio:onnasjerasekaonadvazasebnabia,kojaskorouvekpostupaju 510

suprotnojednodrugome.Grehnasjerazjedinio,suprotstaviojednodrugome,odvojiood Boga,isuprotstaviosamomsvesvetomisvesavrenomBogu! Dua: alostan je tvoj odgovor, ali i istinit. Donekle nam moe biti uteha to to je nae jadno stanje meusobno povezano, pa nau alost moemo da podelimo, moemo da pomaemojednodrugome.Padajsavetkakodaizaemoiznaegzajednikograstrojstva. Primetilasamdasemojaoseanjapodudarajusatvojimmislima.Srcenemoedutodase bori protiv misli: ono se uvek pokorava njoj, a kada se i protivi, protivi joj se samo nakratko.Umemoj,budiputovoapremanaemzajednikomspasenju. Um:Slaemsesatimdasesrcekratkoprotivimislima.Aliono,pokazavipokornostza trenutak, ponovo ustaje protiv najpravilnije, protiv Bogu najugodnije misli, ustaje tako silno i estoko da me skoro uvek obori i oara. A im me obori, ono pone da stvara u meni potpuno besmislene pomisli, koje slue samo zato da izraze i pokau skrivene strasti. ta da kaem o mojim mislima? Moje misli su veoma nepostojane zato to ih je greh rastrojio i ozledio. Ujutru, na primer, rodi se u meni izvesna misao o naem duhovnom ivotu, o nevidljivom vrlo tekom podvigu, o naim zemaljskim prilikama, odnosima,okolnostima,onaojsudbiniuvenosti;izgledalojedasutemisliopravdane. Najednom, u podne, ili ranije, one iezavaju same po sebi zbog nekog neoekivanog susreta, zamenjuju ih druge, takoe dostojne panje. Uvee se pojave nove pomisli sa novim opravdanjima. Nou mi ne daju mira druge pomisli: tokom dana one su negde skrivene, kao u zasedi, a onda, najednom, usred none tiine, izau pred mene da me uzbuneoaravajuimiubistvenimslikamagreha.Zaludu,pouenrejuBoijom,smatram da su pravilne samo one pomisli na koje ti, duo, odgovara stanjem dubokog mira, smirenja,ljubavipremablinjem,zaludusamubeendasusvepomisliionekojeutebi izazivajumuenjeipometnju, aionekojeizazivaju u tebi i najmanju smutnju, najmanje ogorenje daleke od istine, potpuno lane, sablanjive, pogubne, kakvom god maskom pravednostibileprikrivene.Zaludnojetoznanje!Zaludanjetajpouzdaniznakkojijasno razdvajausvetuduhovadobroodzla!Zbognepojmljive,umeniiveslabosti,shvatljive jedinoopitom,nemogudaseotrgnemodubistvenihpomislikojegrehstvaraumeni.Ne mogunidaihzgnjeimnidaihizbacimkadaponudavrveumenikaocrvi;nemoguni daihodagnamnidaihodgurnemodsebekadamenapadnuizvana,kaorazbojnici,kao ljute, krvoedne zveri. Dre me u ropstvu, u tekom radu, iscrpljuju me, mue, svakog trena spremne da me rastrgnu, bace u venu smrt. To muenje nevoljno prenosim tebi, duo, prenosim ga samom naem telu, koje je bolesno i nemono zato to su ga probole streleimaevigrehaisvegagaizranjavili. Zatrovana otrovom vene smrti, alosti se neizdrivo, duo trai radost i nigde je ne nalazi. Zaludu misli da e tu radost nai u meni: i ja sam ubijen kada i ti, i ja sam 511

zajednosatobomsahranjenutesniimranigrobnevienjainepoznanjaBoga.Odnosimo sepremaivomBogukaopremaneemnepostojeemimrtvom:tojepouzdandokaznae sopstveneumrtvljenosti. Dua: Voo moj! Oko moje! Najvia duhovna silo moja! Ume moj! Dovodi me u beznae.Akoti,kaomojasvetlost,nazivasebemrakom,taondadaoekujemoddrugih mojihsila,istihkaoikodbeslovesnihivotinja?tadaoekujemodmojevoljeilielje,od jarostiiliodprirodnoggneva,kojineedejstvovationakokakodejstvujuumarvi,zverima idemonimajedinoondakadasenalazepodtvojimvostvom?Rekaosimida,iporedsve tvojepomraenosti,iporedsvegtvogmrtvila,reBoijajodejstvujenatebe,idatijedala barsvojstvodarazlikujedobroodzla,toijestenajtee.Ijasampostalapriasnicatog znanja! Ve i ja, im ponem da oseam zbunjenost i pometnju, ujedno sa tim oseam nepravilnostsvogstanja,oseaminepoverenjeimrnjuprematakvomstanju,nastojimda zbacimsasebetomenineprirodnoineprijateljskostanje.Ikakvusamoutehuoseamim se ti, suprotno ovome, makar i nakratko, kao u zagrljaju najmilijih, zadri u pomislima uzetimizreiBoije!KakvoslavoslovljeBogupoinjemdaaljemizmojedubine,izsamih riznica srca! Kakvo strahopotovanje me obuzima pred veliinom Boga, koji mi se tada otkriva! Kako sama sebi liim na nitavno zrnce praine usred neizmernog i raznolikog sveta!Kakvablagodatnatiina,noenadahomrajskogvetra,poinjedavejeumenii da me hladi, izmuenu egom i suom! Kakva slatka i lekovita, u srcu zaeta suza ulazi u glavu i izliva se na vreli obraz iz smirenog i krotkog oka, koje tako mirno, tako srdano gleda na sve i svakoga! Tada oseam isceljenje moje prirode! Tada prestaje unutranja borba!Tadaseimojegrehomraseeneirazdrobljenesilestapajuujedno.Aimpostanem jedno sa tobom i sa ostalim svojim silama, im tom jedinstvu privuem i samo telo, ja oseammilost SazdateljapremaNjegovojpalojprirodi,delatnosaznajemznaajisiluIskupitelja,kojime je iscelio svojom svesilnom i ivotvornom zapoveu. Ispovedam Boga! Vidim dejstvo Svesvetog Duha, kome se poklanjamo, koji ishodi od Oca, i kojega je Sin poslao! Vidim dejstvo Boga Duha, kojega uvodi Bog Re, i koji svoje Boanstvo pokazuje svojom stvaralakomsilom,aposredstvomnjerazbijenisasudpostajecelovitilepkaoprvobitno, kao da nikada nije razbijen. Ume moj! Obrati se rei Boijoj, iz koje smo ve pozajmili nebrojena blaga, ali smo ih izgubili zato to smo nemarni, zato to smo hladni prema Boijimdarovima.Besceneduhovnedarovezamenilismozavarljiviprividdarova,apod tim prividnim darovima greh i svet su nam nudili svoj otrov. Ume moj! Obrati se Rei Boijoj!Potraitamoradostzamene:uovimtrenucimamojaalostjeneizdrivaibojim sedaupastiupotpunupropast,kojasezoveoaj.

512

Um: Re Boija, duo, reava nau nedoumicu potpuno zadovoljavajuim odreenjem. NoimsuulireDuha,imsujeobjasnilisebisvojimtelesnimrazumom,mnogiljudisu o ivotvornoj rei Boijoj rekli: Ovo je tvrda besjeda. Koje moe sluati?[4] uj, duo, ta je Gospodrekao:Kojiuvaivotsvoj,izgubiega,akojiizgubiivotsvojmeneradi,naiega.[5] Koji voli ivot svoj izgubie Ga, a ko mrzi ivot svoj na ovome svijetu, sauvae ga za ivot vjeni.[6] Dua: Spremna sam da umrem, ako zapoveda Bog. Ali kako da umrem kada sam besmrtna?Nepoznajemtoorujekojebimoglodameliiivota. Um: Ne misli, duo, da Hristos zapoveda da umre sama, da sam ja izuzet iz presude. Ne!ausmrtimoramdapodelimsatobom,idajeprviispijem,jersamjaglavnikrivac naegzajednikogpada,odbaenosti,nesree,privremeneivenesmrti.Smrtiunitenje koje od nas zahteva Bog ne sastoje se u unitenju naeg postojanja: one se sastoje u unitenju samoljublja, koje je postalo na ivot. Samoljublje je izopaena ljubav palog oveka prema samom sebi. Samoljublje obogotvorava svoj pali, lano nazvani razum nastojidasvimeistalnozadovoljavasvojupalu,pogrenousmerenuvolju.Samoljubljese pokazujepremablinjimailiposredstvommrnjeiliposredstvomovekougaanja,tojest ugaanjaoveijimstrastima,apremapredmetimasveta,kojeonouvekzloupotrebljava, posredstvompristrasnosti.Ljubavjesvezasavrenstva,[7]punoasvihvrlina,asamoljublje je grena strast, punoa svih ostalih raznovrsnih grenih strasti. Da bih unitio u sebi samoljublje,moramdaodbacimsvasvojashvatanja,makarbioveomabogatshvatanjima koja mi pruaju nauka sveta i stihije sveta.[8] Moram da se pogruzim u siromatvo duhom, da me to siromatvo razotkrije, da me suze umiju, krotost, istota i milost izravnaju i smekaju, pa tek takav da dobijem znanje koje blagovoli da odredi na meni desnicamogIskupitelja.TadesnicajeJevanelje.Ati,duo,moradaseodreknesvoje volje,kolikogodtobilotekosrcu,kolikogodtiseinilodajeonoemutvojesrceteii ono to ono osea najpravednije i najdivnije. Umesto svoje volje ti mora da ispunjava volju Hrista Boga i Spasitelja naeg, koliko god to bilo protivno i surovo tvom samoljubivom srcu. Tu mislimo na smrt: nju Bog trai od nas da bismo dobrovoljnom smruunitilismrt,nasilnoprisutnuunama,idobilinadarvaskrsenjeiivot,kojiizviru izGospodaIsusa. Dua:Odluilasamdaseodreknemsamesebe:odsamihtvojihreioodbacivanjusamog sebe ve sam poela da oseam radost i nadu. Ostavimo ivot koji raa beznae i prihvatimo smrt, taj zalog spasenja. Vodi me, ume moj, tragom Boijih zapovesti, a sam

513

nepokolebivoobitavajutojReikojajejavilaosebi:Koostajeumeniijaunjemu,tajdonosi meniplod,jerbezmenenemoeteinitinita.[9]Amin. NAPOMENE: 1. 2Pt3,10. 2. KalistKatafigiot,glava3,Dobrotoljublje,tom4. 3. Brat je molio prepodobnog Sisoja Velikog da mu da koristan savet. Starac mu je odgovoriodamonahmorabitimanjiodidola.Nabratovljevopitanjetaznaibiti manjiodidola,staracjerekao:Pismogovoridaidoliimajuusta,anegovore,oi imaju a ne vide, ui imaju a ne uju: takav mora biti i monah. I kao to su idoli mrzost,takoimonahnekapomiljaosebidajemrzost.Skitskipaterik,slovoS. 4. Jn6,60. 5. Mt10,39. 6. Jn12,25. 7. Kol3,14. 8. Kol2,8. 9. Jn15,5. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI VIENjESVOGAGREHA Doi e ono strano vreme, nastupie onaj strani as u kome e svi moji gresi stati razotkriveni pred Gospodom sudijom, pred anelima Njegovim, pred celim oveanstvom. Predoseam stanje moje due u tom groznom asu, i zato me ispunjava uas. Pod uticajem tog ivog i snanog predoseaja trepetno hitam da se zadubim u razmatranje sebe, hitam da preispitam u knjizi moje savesti moja zabeleena sagreenja kojasamuiniodelom,rejuilimilju. 514

Odavno neitane, u ormarima dugo drane knjige prekriva praina, izjeda moljac. Uzimam da itam tu knjigu i nailazim na velike tekoe. Takva je moja savest. Nisam je odavnopreispitivao:zatosamjetekootvorio.Aikadajeotvorimnenalazimoekivano zadovoljenje.Jedinovelikigresiupisanisudovoljnojasno;sitnaslova,kojihimamnotvo, gotovodasuizbrisana,isadanemogudarazaberemtajenjimabilonapisano. Bog,jedinoBogmoedavratiizbledelimslovimajasnostiizbaviovekaodzlesavjesti.[1] Jedino Bog moe da daruje oveku vienje svojih grehova i vienje svog greha ovekovogpada,ukomejekoren,seme,zametak,ukupnostsvihovekovihsagreenja. Prizvavi u pomo milost i silu Boiju, prizvavi ih u pomo najtoplijom molitvom, sjedinjenom sa revnosnim postom, sjedinjenom sa plaem i ridanjem srca, ponovo otvaramknjigusavesti,ponovopaljivopromatramsvojegrehove,kolikoihjeikakvisu, paljivoispitujemtasumidoneligrehovikojesamuinio. Vidim:Bezakonjamojaprevazioeglavumoju,kaobremetekoopteretieme,umnoiesevema od vlasi glave moje.[2] Kakve su posledice takvog greha? Zahvatie me bezakonja moja, i ne mogoh gledati, i srce moje ostavi me.[3] Posledice grenog ivota su slepilo uma, kamenosrdnost,bezoseajnostsrca.Umokoreloggrenikanevidinidobronizlo;njegovo srce gubi sposobnost za duhovna oseanja. Ako taj ovek ostavi greni ivot i okrene se pobonimpodvizima,tadanjegovosrce,kaodajetue,nepodravanjegovostremljenje premaBogu. KadaBoijablagodatotkrijepodvinikumnotvonjegovihsagreenja,tadaon,hteotoon ili ne, postane potpuno zbunjen i padne u duboku tugu. Srce moje smuti se od takvih prizora, ostavi me snaga moja, i svetlost oiju mojih, i ona nije sa mnom, jer se slabine moje ispunie porugama, to jest moja delatnost je postala puna spoticanja jer sam navikao na greh, koji me je nasilno vukao u nove grehove; usmrdie se i zagnojie rane moje od lica bezumljamoga,tojestgrenestrastisuostarileistranomeozledilezbogmognepaljivog ivota;inemaisceljenjatelumome,tojest,grehmejecelogpogodioizarazio,inemoguse iscelitisamosopstvenimnaporima.[4] imsaznamsvojegrehove,imsepokajemzbognjih,imihispovedam,ialimzbognjih, ja bacam to nebrojeno mnotvo grehova u puinu Boijeg milosra. Da bih se ubudue klonio greha, povui u se u samog sebe i paljivo razmotriti kako greh dejstvuje protiv mene,kakomiprilazi,tamigovori. Prilazimikaolopov;njegovolicejezamaskirano;umekaesereinjegovevemaodmasla[5] govori mi la, predlae bezakonje. U njegovim ustima je otrov; njegov jezik je otrovni alac. Nasladi se, tiho i laskavo apue on, zato je zabranjeno da se nasladi? Nasladi se! Kakavjegrehutome?ipredlae,zlotvor,danaruimzapovestsvesvetogGospoda. 515

Nije bilo potrebe daobraam panju na njegove rei: znam da je lopov i ubica. Ali neka nepoznata slabost, slabost volje, pobeuje me! Paljivo sluam rei greha, gledam na zabranjeni plod. Uzalud me savest opominje da je probanje tog ploda isto to i probanje smrti. Ako nema zabranjenog ploda pred mojim oima, taj plod se neoekivano pojavljuje u mojojmati,ivopisan,oaravajui. Oseanjasrcateekasablanjivojslicislinojbludnici.Njenaspoljanjostjezavodljiva;iz nje odie sablazan, ukraena je kao dragocene, blistave utvari; brino je skriveno njeno smrtonosnodejstvo.Grehtrairtvu odsrca,kada ve, zbogodsustva samog predmeta, nemoedartvujetelo. Greh dejstvuje u meni kroz grenu misao, greno oseanje, oseanje srca i oseanje tela; dejstvujekroztelesnaoseanja,dejstvujekrozmatu. Kakvom zakljuku me vodi takav pogled na sebe? Zakljuku da u meni, u celom mom biu, ivi ogrehovljena ozleda, da ona odobrava i pomae greh koji me napada izvana. Slian samsunju okovanomtekim lancima: svako kome jeto dozvoljenohvata sunja, vuegakudahoe,jersuanjvezanlancimanemoedapruiotpor. Grehjeprodrojednomprilikomuvisokiraj.Tamojemojimpraroditeljimapredloioda probaju zabranjeni plod. Tamo ih je sablaznio; tamo je sablanjene pogodio venom smru. I meni, njihovom potomku, neprestano ponavlja isti predlog; i mene, njihovog potomka,stalnonastojidasablazniiuniti. AdamiEvasuodmahnakongrehaizgnaniizrajaiizbaeniuzemljualostiibola.[6]Ija sam se rodio u toj zemlji plaa i nesrea! Ali to me ne opravdava: Iskupitelj mi je ovde doneo rajiusadiogau mojesrce.Aja sam grehomoteraoraj izmog srca.Sadajetamo meavinadobra i zla, tamoje ljutaborbaprotiv zla, tamosesudaraju neizbrojive strasti, tamojemuka,predukusvenemukeupaklu. UsebividimdokazdasamAdamovsin:uvamnjegovusklonostpremazlu;slaemsesa predlozimaobmanjivaaiakopouzdanoznamdaminudiobmanuispremaubistvo. Zaludubibilodaponemdaokrivljujempraroditeljezagrehkojisumipredali:Iskupitelj mejeoslobodioodrobovanjagrehu,takodajaodtadapadamugrehdobrovoljno,anena silu.PraroditeljisujednomurajuprekrilijednuBoijuzapovest,aja,nalazeiseukrilu CrkveHristove,neprestanonaruavamsveboanstvenezapovestiHrista,BogaiSpasitelja moga. as gnev i zlopamenje uzrujavaju moju duu: u mojoj mati seva no nad glavom neprijatelja, i srce se naslauje zadovoljenom osvetom, uinjenom u mati. as mi se priinjavajurazasutegomilezlata:aodmahzanjimavelelepnepalate,vrtovi,svipredmeti 516

raskoi,sladostraa,gordostikojedonosizlatoizbogkojihsegreholjubiviovekpoklanja tomidolusredstvuostvarenjasvihpropadljivihelja.asmepreleujupoastiivlast: tada me ponese mata i matam da upravljam ljudima i dravama, da im pruam razne propadljivestvari,asebipropadljivuslavu.as,potpunoupeatljivo,vidimpredsobom stolovesatoplimimirisnimjelima:smenoiuistimahalosnonaslaujemsesablaznima kojepredamnomizniu.asnajednomvidimdasampravedan,ili,pravilnije,mojesrce dvolii, napree se da prisvoji sebi pravednost, lae samo sebe, brine se da ljudsku pohvaluprivuesebi. Strasti me preotimaju jedna od druge, neprestano me predaju jedna drugoj, uzbunjuju, uznemiruju.Inevidimsvojeemernostanje!Namomumujeneprozirnazavesamraka; nasrculeitekikamenneosetljivosti. Hoelidoisebimojum,hoeliseuputitipremadobru?Protivimusesrce,naviklona grene naslade, protivi mu se moje telo, jer je steklo ivotinjske elje. Izgubila se u meni ak i predstava da je moje telo, inae stvoreno za venost, sposobno za boanske elje i pokrete,dasuivotinjsketenjenjegovabolest,kojujedobilokadjepalo. Razliiti delovi mog bia um, srce i telo raseeni su, razdvojeni, deluju neusaglaeno, protivureejedandrugom;delujuukratkotrajnoj,Boguprotivnojslozijedinoondakada radenagrehu. Takvo je moje stanje! Ono je smrt due za ivota tela. No ja sam zadovoljan svojim stanjem!Zadovoljansam,alinezbogsmirenja,negozbogmojezaslepljenosti,zbogmoje kamenosrdnosti.Neoseamojaduasvojuumrtvljenost,nitelo,kojegjesmrtodvojilaod due,neoseasvojuumrtvljenost. Dasamoseaosvojuumrtvljenost,stalnobihsekajao!Dasamoseaosvojuumrtvljenost, brinuobihseovaskrsenju! Sav sam se predao brigama ovoga sveta, malo me brine moja duhovna nesrea! estoko osuujem najmanja sagreenja mojih blinjih, a sam sam toliko pun greha, toliko me je grehzaslepiodasamsepretvoriouslanistub,kaoLotovaena,inisamviesposobanni zakakavduhovnipokret. Pokajanjenisamnaslediozatotojonevidimsvojgreh.Nevidimsvojgrehzatotojo radimgrehu.Nemoedavidisvojgrehnikokosenaslaujeugrehu,kodozvoljavasebi dagaproba,makarisamimpomislimaiodobravanjemsrca. Svoj greh moe da vidi jedino onaj koji se potpuno i dragovoljno odrekao svakog prijateljstvasagrehom,ibudnostraarinavratimasvogdomasaisukanimmaemreju Boijom,iodbija,posecatimmaemgreh,ukomgodoblikumuseonpribliio.

517

Koinivelikodelodauspostavineprijateljstvosagrehominasiluodvlaiodnjegaum, srceitelo,tomeBogdarujevelikidar:vienjesvogagreha. Blaena je dua koja je ugledala greh u sebi! Blaena je dua koja je ugledala u sebi pad praroditelja, zastarelost starog Adama! Takvo vienje svog greha je duhovno vienje, vienjeumakojegjeBoijablagodatiscelilaodslepila. SvetaIstonacrkvauidapostomikleanjemizmoljavamoodBogavienjesvoggreha. BlaenajeduakojaseuBoijemzakonupouavadanino!Unjemumoedavidiliki lepotenovogoveka,aponjimadauvidiiispravisvojenedostatke. Blaena je dua koja je kupila polje pokajanja tako to je umrtvljavala sebe za grene poduhvate!Natompoljunaieonaskrivenobescenoblagospasenja. Akosizadobiopoljepokajanja,dajseudeijiplapredBogom.Netrai,akomoedane trai,nitaodBoga,predajsesamoportvovanoNjegovojvolji. Shvati,osetidasidelo,adajeBogSazdatelj.PredajsekaodetepotpunovoljiSazdatelja, prinesi mu sam deiji pla, prinesi mu tiho srce spremno da sledi Njegovu volju i da se sauvaNjegovomvoljom. Akozbogsvojedetinjskeslabostinemoedasepogruziumolitvenoutanjeiplapred Bogom, izgovori pred Njim smirenu molitvu, molitvuza oprotaj grehova i isceljenje od grenihstrasti,tihstranihmoralnihbolesti,sastavljenihoddragovoljnih,dugovremena ponavljanihsagreenja. Blaena je dua koja je saznala da je potpuno nedostojna Boga i osudila sebe, prokletu i grenu!Onajenaputuspasenja;unjojnemasamoobmane. A ko, suprotno ovome, smatra da je spreman da primi blagodat, i misli da je dostojan Boga,paoekujeitraiNjegovtajanstvenidolazak,igovoridajepripravandaprimi,uje i vidi Gospoda, taj obmanjuje sebe, taj lae sebe; taj je dostigao visoku liticu gordosti sa kojesepadaumraniambispogibije.[7]Utajambispadajusvikojisusenapravilivaniji od Boga i drznuli se da bestidno smatraju kako su dostojni Boga, i iz te uobraenosti i samoobmanegovoreBogu:GovoriGospode,ujeslugaTvoj. Mladi prorok Samuilo je uo da ga Gospod doziva, i poto nije smatrao da je dostojan razgovora sa Bogom, izaao je pred svog starog uitelja i molio ga za pouku kako da se ponaa.uojeSamuiloidrugiputistitajglaskakogaprizivaiopetizaaopreduitelja. Uitelj je shvatio da je taj glas bio Boiji glas i zapovedio je mladiu da na takav poziv ubudueodgovara:GovoriGospode,ujeslugaTvoj.[8]

518

Istoovousuujesedagovorisladostrasniinadmenimatariakoganikonepriziva,zanet hvalisavim miljenjem: on stvara u sebi glasove i utehu, i njima laska svom nadmenom srcu,njimaobmanjujesebeisvojelakovernesledbenike.[9] Sine Istone crkve, jedine svete i istinite, u svom nevidljivom podvigu rukovodi se poukamasvetihotacasvojeCrkve:onezapovedajudaseprenegototeobnovioigledno dejstvoSvetogDuhaodvraaodsvakogvienja,odsvakogglasaizvansebeiusebi,jerje tooigledanpovodzasamoobmanjivanje.[10] uvajumnevidljivim;odgonisvamatanjaimiljenjakojasupadpodmetnulakaoistinu. ObuciseupokajanjeiizaisastrahomipobonoupredvelikogBoga,monogdaoisti tvojegreheiobnovitesvojimPresvetimDuhom.AkaddoeOn,DuhIstine,uveeteu svuistinu.[11] OseanjeplaaipokajanjajejedinoodkoristiduikojajepristupilaGospodusanamerom dadobijeodNjegaoprotajsvojihgrehova.Tojedobrideo!Akosiizabraotajdeo,nekase ne oduzme od tebe! Ne menjaj to blago za prazna, lana, nasilna, prividno blagodatna oseanja,nemojunititisebelauisebe. Akosunekioci,govoriprepodobniIsakSirijski,napisalitajeistotadue,tajenjeno zdravlje, ta bestrae, ta vienje, onda to nisu napisali zato da bismo to traili pre vremenaidabismotooekivali.Pismojereklo:CarstvoBoijenedolazinavidljivnain.[12] Oniukojimaivioekivanjesticalisugordostipad...CrkvaBoijajeodbacilaonotraenje visokih Boijih darova koje je sadrano u oekivanju tih darova. To nije znak ljubavi premaBogu;tojebolestdue.[13] SvisvetisusmatralidanisudostojniBoga:timesupokazalisvojedostojanstvo,sadrano usmirenju.[14] SvisamoobmanutisusmatralidasudostojniBoga:timesupokazaligordostidemonsku prelestkojajezahvatilanjihovuduu.Nekiodnjihsuprimilidemonekojisuizalipred njih u obliku anela i sledili ih; nekima su se demoni javili u svom sopstvenom obliku, pretvarali se da ih je njihova molitva pobedila i tako ih uveli u gordoumlje; drugi su raspaljivali svoju matu, uzrujavali krv, izazivali u sebi uzbuenja, prihvatali to kao blagodatno naslaivanje, pali u samoobmanu, u potpunu pomraenost, i svrstali se po svomduhuuodbaeneduhove. Ako ima potrebu da besedi sa samim sobom, ne lai sebe, ve prekorevaj sebe. Gorki lekovipotrebnisunamunaempalomstanju.Svikojilausebevesuprimiliovde,na zemlji, svoju platu svoju samoobmanu, pohvalu i ljubav Bogu neprijateljskog sveta: nemajutaonidaoekujuuvenostiosimosude.

519

Grehje moj stalnopreda mnom[15]govori o sebi sveti David: njegovgreh jebiopredmet njegovog neprestanog preispitivanja. Bezakonje moje ja u objaviti, i brinuu se za grehe svoje.[16] SvetiDavidsebavioosuivanjemsamogsebe,bavioseobliavanjemsvoggrehakadamu je greh ve bio oproten i kada mu je dar Svetog Duha ve bio vraen. Jo vie: on je izobliiosvojgreh,ispovedaogadaujevaseljena.[17] KadasusvetiociIstonecrkve,naroitopustinoitelji,dostizalivisineduhovnihvebanja, tadasusesvatavebanjaslivalaunjimausamopokajanje.Pokajanjejeobuzimaloitav njihovivot,svunjihovudelatnost:onojebiloposledicavienjasvoggreha. Jednogvelikogocasuupitaliuemumoradasesastojidelanjeusamljenogmonaha?Onje odgovorio:Tvojaumrtvljenaduajepredtvojimoima,ipitakakvomoradabudetvoje delanje?[18] Pla je sutinsko delanje istinskog Hristovog podvinika; pla je njegovo delanjeodstupanjaupodvigdokrajapodviga. Vienjesvoggrehaipokajanjekojeonodonositosudelanjakojimanemakrajanazemlji: vienje greha podstie pokajanje; pokajanje donosi oienje; postepeno oiavano oko uma poinje da uvia one nedostatke i ozlede u celom ovekovom biu koje ranije, u svojojpomraenosti,uoptenijeprimeivalo. Gospode! Darujnamvienjenaihsagreenjada bina um, kadanaesopstvene greke privukunjegovucelokupnupanju,prestaodavidigrekeblinjih,itakosveblinjevideo kaodobre.Darujnaemsrcudaostavipogubnebrigeonedostacimablinjeg,dasvesvoje brige sjedini u jednu brigu o sticanju istote i svetosti koju si nam Ti zapovedio i pripremio.Darujnamdanaeukaljaneduhovnerizeopetpostanubele:njihjeveumila voda krtenja, i sada, ukaljane, trae da se operu u reci suza. Daruj nam da u nama, uz svetlostTvojeblagodati,vidimoraznolikebolesti:oneunitavajuduhovnepobudeusrcui uvode u njega pobude krvi i tela, neprijateljske Carstvu Boijem. Daruj nam veliki dar pokajanja, prethodnicu i posledicu velikog dara vienja svojih grehova. Zatiti nas tim velikim darovima od provalije samoobmane, koju otkriva u dui njena neprimetna i neshvatljiva grenost, a nastaje od sladostraa i slavoljublja, dakle od onoga to ona ne primeuje i ne razume. Sauvaj nas tim velikim darovima na naem putu prema Tebi, i daruj nam da dospemo do Tebe, koji priziva pokajane grenike i odbacuje one to smatraju da su pravednici da veno u venom blaenstvu slavoslovimo Tebe, jedinog istinitogBoga,Iskupiteljazarobljenih,Spasiteljapropalih.Amin.

520

NAPOMENE: 1. Jev10,22. 2. Ps37,5iPs39,13. 3. Ps39,13. 4. Ps37,11,8,6,8. 5. Ps54,22. 6. Post3,23,24. 7. SvetiIsakSirijski,Slovo55. 8. 9. Podraavanje,moskovskoizdanje,1834.godine,knjiga3,gl.2.Unavedenommestu zapadnog pisca uzbuivanje, nadmenost i samoobmana izlau se tako izrazito i slikovitodasmatramodanijenaodmetdaitaoevojpanjiponudimosamtekst: Govori,Gospode,ujeslugaTvoj.SlugasamTvoj,urazumimedapoznamTvoja svedoanstva. Prikloni moje srce reima Tvojih usta, i neka Tvoja re padne kao rosa.SinoviIzrailjevigovorilisunekadaMojsiju:Govorinam,sluaemo;nekanam Gospodnegovori,danebismoumrli.Janemolimtako,Gospode,nemolimtako! Nego sa prorokom Samuilom smireno i revnosno molim: Govori, Gospode, uje sluga Tvoj. Neka mi ne govori Mojsije, niti drugi koji prorok, nego Ti govori, Gospode Boe, koji nadahnjuje i prosvetljuje sve proroke. Ti jedini, bez njih, moe potpuno da me naui, a oni bez Tebe ne mogu imati nikakvog uspeha. Njihovereimogudazvue,aliDuhanejavljaju.Oniizvanrednogovore,ali,kada Ti uti, nema vreline u srcu! Oni prenose slova, ali Ti otkriva smisao! Oni izgovarajutajne,alitiotkrivaznaenjealegorija!OniobjavljujuTvojezapovesti,ali Tidajesnaguzanjihovoizvrenje.Onipokazujuput,aliTidajeduhovnusnagu da njime idemo! Oni deluju samo izvana, ali Ti pouava i prosveuje srca! Oni oroavajuspolja,aliTidarujeplodove!Oniviureima,aliTidajerazumevanje sluhu!IzatonekaminegovoriMojsije!GovoriTi,Gospode,Boemoj,venaIstino. Daneumremiostanembesplodanakobudempouavansamospolja,aiznutrane budem vreo, i da ne bude na sudu da sam re uo, a nisam je ispunio, da sam poznao, a ljubavlju nisam obuhvatio, da mi je povereno, a da nisam sauvao. Govori,dakle,Gospode,ujeslugaTvoj:Tiimarevenogivota. Drskost ove nadmene govorljivosti i praznoslovlja izaziva uas i duboku tugu u dui koja je odgajena na uenju Pravoslavne crkve. Nema tu pokajanja! Nema skruenostiduha!Nemaodlunetenjepremanajblieminajtenjemsjedinjenjus 521

Bogom! Takva je uopte nastrojenost asketskih zapadnih pisaca. Jedan od njih, iznosei nepravilno shvatanje dostojanstva Majke Boije, zavrava pomahnitalu govorljivost ovako: Bacimo se, dakle, u zagrljaj Bogomajke! Ovo raspoloenje je suprotno raspoloenju koje sveta Istona crkva predaje svojoj duhovnoj deci: Gospode,kadanebismosveteTvojeimalimolitvenike,pevaCrkvautroparuna velikom poveerju, i dobrotu Tvoju koja nas miluje, kako bismo smeli, Spase, opevati Tebe, koga slavoslove neprestano angeli. U molebnom kanonu Presvetoj Bogorodici Crkva peva: Mi, greni i ponizni, hitno priimo sada Bogorodici i padnimoniiceupokajanju,vapijuiizdubinedue:Vladiicepomozi,saalisena nas; pohitaj, propadamo od mnotva pregreenja. Nemoj odbiti svoje sluitelje prazne,jertebeimamokaojedinuuzdanicu.Neshvatljivojestanjesamoobmanei demonske prelesti onima koji nisu odgajeni na duhovnom podvigu po predanju Pravoslavne crkve: oni misle da je to jadno stanje najpravilnije, najblagodatnije. PrevodilacPodraavanjasalatinskogjezikanaruskistaviojenakrajusvojeknjige pouke za itaoca. Ukazujui na II glavu III knjige, na tu sliku samoobmane i uobraenosti, on savetuje da italac pre svakog pobonog itanja dovede sebe u raspoloenjekojejeiznetoutojglavi.Oiglednojedasetakvimraspoloenjemdaje slobodadaseSvetopismoobjanjavaproizvoljno,daseukidaobavezadasesledi objanjenjesvetihotacakojejeprihvatilaCrkva.Tojedogmatprotestantizma. 10. Prepodobni Grigorije Sinait, O prelesti i o ostalom, Dobrotoljublje, tom 1. Sveti KalistisvetiIgnjatijeKsantopul,glava73,Dobrotoljublje,tom2. 11. Jn16,13. 12. Lk17,20. 13. SvetiIsakSirijski,Slovo55. 14. SvetiIsakSirijski,Slovo36. 15. Ps50,5. 16. Ps37,19. 17. Ps50. 18. SvetiIsakSirijski,Slovo21. 522

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OLIKUIOBLIJUBOIJEMUOVEKU Da nainimo ovjeka po svojemu obliju[1] tajanstveno se savetovao u samom sebi i sa samimsobomBogTrojicaprestvaranjaoveka. ovekjelikioblijeBoga.Bog,nepristupanusvojojveliiniiviiodsvakoglika,pokazao jesvoj likuoveku,pokazaojesvojlikujasnostii slavi.Tako sunce pokazuje svoj lik u smirenojkapljicivode.ovekovasutina,njegovanajviasila,kojomserazlikujeodsvih ivihbianazemlji,kojomjeravananelima,daklenjegovduh,jestelikBoiji.ovekov neporoni duh je oblije Boga, a Bog, nacrtavi svemoguom desnicom svoje oblije na oveku,ostajeizvansvakogoblijaiporeenja. Kakojedivnoipunoraznolikogdostojanstvairaznolikelepotetobiezvanoovek?! Radi njega je Sazdatelj sazdao svu vidljivu prirodu; sva je ona odreena da slui njemu, svajeonanjegovaudesnaokolina. KadajeSazdateljizvlaiosvaostalastvorenjaiznitavilaubie,bilomujedovoljnototo jeizgovaraosvojusvemoguuzapovest.Akadajezaeleodadovridelosvetastvaranjem najlepeg,najsavrenijegdela,Onsepretogstvaranjasavetovao. Neizmernamaterija,nesagledivaineizraunljivomnogolika,stvorenapreoveka,bilaje reiemoodreenoisapravompripremnostvaranje. Takozemaljskicarureujeiukraavavelelepnistandabiunjegastaviosvojlik. CarnadcarevimaiBognadbogovimapripremasvuvidljivuprirodu,svetoideuznju, svu nama vidljivu udesnu lepotu. Zatim u taj stan stavlja, kao krajnji uzrok svega, svoj lik. Kadajezavriosvet,aprestvaranjaoveka,Bogjepogledaototojestvorioinaaojeda jedobro:IvidjeBogdajedobro.[2] Nakon stvaranja oveka, Bog je opet pogledao sve to je stvorio i naao je da je njegova tvorevinadivna,potpuna,savrena:PogledaBogsvetojestvorio,igle,dobrobjeeveoma.[3] ovee,pokaisvojedostojanstvo! 523

Pogledajlivadeinjive,velikereke,beskrajnamora,raskonodrvee,svezveriiivotinje nazemlji,svezveriiribeuvodi,pogledajzvezde,mesec,sunce,nebo:svetojeraditebe, svejeodreenodatebislui. Osim sveta kojeg vidimo,postojiisvet nevidljivtelesnimoima,nesravnjivo boljii lepi odvidljivog.Inevidljivisvetjeradioveka. Kakvo je samo potovanje Gospod ukazao svome liku! Kakvo mu je samo uzvieno odreenjepredodredio!VidljivisvetjesamopripremnopredvorjekojevodiustanBoiji, nesravnjivolepiiprostraniji.Ovdese,kaoupredvorju,likBoijimoraukrasitizavrnim crtama i bojama da bi postao u najveoj moguoj meri slian svom svesvetom, svesavrenom Izvorniku, da bi u lepoti i otmenosti te slinosti uao u onu odaju u kojoj Izvornik prisustvujenepojmljivo, kaoda ograniavasvoju neogranienost dabipokazao sebesvojimvoljenim,razumnimbiima. LikBogaTrojicejeovektrojica. Tri lica u oveku trojici su tri sile njegovog duha, tri projave njegovog postojanja. Nae misliiduhovnaoseanjapokazujupostojanjeuma,noon,takooigledanusvimoblicima svogispoljavanja,ujednoostajepotpunonevidljivinedokuiv. Sveto pismo i dela svetih otaca ponekad nazivaju duu i duhom, a ponekad duhom nazivajuzasebnusiludue.Tusiludueocinazivajuslovesnouilisilomslovesnosti. Delejenatripojedinanesile:um,misaoilire,iduh.Umomoninazivajusamizvor,sam poetak misli i duhovnih oseanja. Duhom, u tom posebnom znaenju, nazivaju sposobnostduhovnogoseanja.Neretkoseuotakimdelimaslovesnasila,iliduh,naziva umom;neretkoseumovimanazivajustvoreniduhovi.Celinadobijaimenaosnovusvog glavnogdela. Sama sutina nae due je lik Boiji. I nakon pada u greh dua ostaje lik Boiji! I grena dua, baena u plamen pakla, u samom plamenu pakla, ostaje lik Boiji! Tako ue sveti oci.[4] Sveta Crkva peva u svojim pesmama: Slika sam neizrecive Tvoje slave iako nosim rane grehova.[5] NaumjelikOca;naare(neizgovorenureobinonazivamomilju)jelikSina;duhje likSvetogDuha. Kao to u Trojici tri lica nesliveno i nerazdeljivo ine jedno Boije bie, tako u oveku trojici tri lica ine jedno bie, ne meajui se meusobno, ne slivajui se u jedno bie, ne razdeljujuisenatribia.

524

Naumjerodioine prestajedaraamisao;roena misaoneprestajedaseopetraa,i ujednoostajeroena,skrivenauumu. Um ne moe da postoji bez misli, a ni misao bez uma. Poetak uma je neizostavno i poetakmisli,postojanjeumaneizostavnojeipostojanjemisli. Isto tako na duh ishodi od uma i potpomae misao. Upravo zato svaka misao ima svoj duh,svakinainmiljenjaimasvojzasebniduh,svakaknjigaimasvojsopstveniduh. Nema misli bez duha; postojanje misli neizbeno prati postojanje duha. U postojanju jednogidrugogoitujesepostojanjeuma. ta je ovekov duh? Ukupnost oseanja srca koja pripadaju slovesnoj i besmrtnoj dui, tuihduamaivotinjaizveri. ovekovosrceserazlikujeodsrcaivotinjasvojimduhom.Srcaivotinjaimajuoseanja kojazaviseodkrviinerava,alinemajuduhovnooseanjeonucrtuBoijeglikakojuima jedinoovek. ovekovamoralnasilajenjegovduh. Na um, re i duh, po jednovremenosti svog poetka i po svojim uzajamnim odnosima, samo su lik Oca, i Sina, i Svetog Duha, savenih, sabespoetnih, jednakih po asti, istovrsnihpoprirodi. Kojevidiomene,vidiojeOcaobjaviojeSin:jasamuOcuiOtacjeumeni.[6]Istosemoerei i za oveijium iza njegovumisao: um, nevidljivsam po sebi,otkrivaseumisli; akosi upoznaomisao,upoznaosiumkojijeproizveotumisao. GospodjenazvaoSvetogDuhaSilomsvisine,[7]DuhomIstine;[8]IstinajeSin.Svojstvosile imaioveijiduh;onjeiduhovekovihmisli,bileoneistiniteililane.Onseprojavljujei u tajnim kretnjama srca, i u miljenju, i u svemu to ovek ini. Kroz ovekov duh otkrivaju se i njegovum i miljenje; duhsvakog postupka otkriva misao kojomse ovek rukovodiusvompostupku. Milostivi Gospod je ukrasio svoj lik i svojim oblijem. Lik Boiji je sama sutina due; oblijesusvojstvadue. Novostvoreni lik Boiji ovek slino Bogu, bio je beskonaan, premudar, dobar, ist, nepropadljiv,svet,dalekodsvakegrenestrasti,svakegrenepomisliioseanja. Vetiumetnikprvoslikaformu,crteonoglikasakogaskidaportret.Akadtanoprikae tecrte,ondajeliku,samomodelubojuikoloritoriginala,itimeusavravaslinost.Kada jeBogstvoriosvojlik,Ongajeukrasiosvojimoblijem;likuBoijemjesvojstvenodaima

525

po svemu slinost sa Bogom. U protivnom, lik bi bio manjkav, nedostojan Boga, ne bi ispunjavaosvojeodreenje,nebiodgovaraosvomodreenju. Avaj! Avaj! Plaite nebesa! Plai sunce, plaite sve zvezde, plai zemljo, plaite sva bia nebeska i zemaljska! Plai sva prirodo! Plaite sveti aneli! Ridajte gorko, neuteno! Obucitese,kaouodelo,udubokualost!Desilasenesrea,nesrea,potpunodostojnada senazovenesreom:likBoijijepao. LikBoijijeuivaopotovanjeneogranienevlastiBogakaojarki,ivicvetBoijegoblija, aondagajesablazniovepalianeo,ionse,mraan,predaomisliiduhuocalaiisvake zlobe. Predao se tako to se odvojio od volje Boije. Time je odagnao od sebe Duha Boijega,izopaioBoijeoblije,samlikuinionepotrebnim. Nesree pada propovednik je prikazao ivo i tano: to je krivo ne moe se ispraviti, i nedostacinemoguseizbrojiti.[9] Rastrojstvo lika i oblija svako moe lako da opazi u sebi. Lepotu oblija, koju ine sve vrline zajedno, oskrnavile su mrane i smrdljive strasti. Crte lika izgubile su svoju pravilnost,svojuzajamnisklad:misaoiduhboresemeusobno,neeviedasluajuum, ustaju protiv njega. On sam je u neprestanoj nedoumici, u stranoj pomraenosti, koja zaklanjaodnjegaBogaisveti,nepogreiviputpremaBogu. Uasno muenje prati rastrojstvo lika i oblija Boijeg. Ako ovek bude paljivo, u samovanju, dugo i stalno gledao u sebe, uverie se da to muenje ne prestaje, da se pronalaziiskriva,zavisnoodtogadaligarasejanostublaavamaloilimnogo. ovee!Tvojarasejanostitvojauveseljavanjasamopokazujuutebiprisutnumuku.Trai da je zaglui aom bunih zabava i neprekidne rasejanosti. Nesrenie! im naie trenutaktrezvenosti,tiseosvedoavadamukakojusinastojaodaunitirasejanouivi utebi.Rasejanostjenjenahrana,sredstvozajaanje:odahnuviusenirasejanosti,mukase budisanovimsnagama.Onajeusamomovekuivosvedoanstvokojemusvedoidaje pao. Tim peatom, tim svedoanstvom pada obeleeno je ovekovo telo. Od samog svog roenjaonojeuneprijateljstvu,uborbiprotivsvegatogaokruuje,isasamomduom koja ivi u njemu. Sve stihije nasru na njega; napokon, iscrpljeno unutranjim i spoljanjim bitkama, pogaano bolestima, pritisnuto starou, ono pada na kosu smrti, iakojestvorenobesmrtno,irasipaseuprah. IopetsepojavljujeveliinaBoijeglika!Onasejavljausamomnjegovompadu,unainu na koji je ovek izvuen iz pada. Jednim od svojih lica Bog je primio na sebe svoj lik: postaojeovek,isobomizvukaoovekaizpada,vaspostaviogauprethodnojslavi,poveo prema slavi, nesravnjivo vioj od one koja mu je bila data pri stvaranju. Pravedan je Gospod u svojoj milosti. Prilikom iskupljenja On je svoj lik proslavio vie nego prilikom 526

stvaranja:oveknijesamsebiizmisliopad,izmisliogajepalianeo,kojegjeprimamilau padzavist,obmanulozlo,prikrivenomaskomdobra. SvalicaBogaTrojiceuestvujuudeluooveenja,svakousvojstvusvoglica.Otacostaje Onajkojijerodioiraa,Sinseraa,SvetiDuhdejstvuje. IovdeseopetvidikakavjetanolikBogooveka.Sinprimaovetvo;krozSinasavBog Trojicastupauoptenjesaoveanstvom.Dabiseprenelaljudima,naamisaosezaodeva u zvukove: nematerijalna, povezuje se sa materijom; posredstvom nje ulazi u optenje duh,javljaseum. OvaplotilaseReBoija,BoijaIstinaSinjepostaoovek.Istinajeispravila,oistilanau misao; na duh je postao sposoban za zajedniarenje sa Svetim Duhom. Sveti Duh je oiveonavenomsmruumrtvljeniduh.TadajeumstupioupoznanjeivienjeOca. ovekatrojicuisceljujeBogTrojica:Reisceljujemisao,prevodijeizlai,izsamoobmane, u istinu; Sveti Duh oivotvorava duh, prevodi ga iz telesnih i duevnih oseanja u duhovnaoseanja;umusejavljaOtac,iumpostajeumBoiji.AmiimamoumHristov[10] govoriapostol. Do silaska Svetog Duha ovek je bio mrtav duhom, i zato je traio: Gospode, pokai nam Oca.[11]AkadajeprimioDuhausinovljenjaiosetiosvojesinovstvo,ioiveoduhomradi Bogaispasenja,oddejstvaSvetogDuha,onseobraaOcukaoonomekojegzna,kaoOcu: Ava,Oe![12] Uvodikrtenjavaspostavljasepalilik,ovekseraazaveniivotvodomiduhom.Duh, koji je odstupio od oveka prilikom njegovog pada, od sada prisustvuje zajedno sa ovekom u njegovom zemaljskom ivotu, pri tome pokajanjem isceljuje ozlede koje greh nanosi oveku posle krtenja, i tako, posredstvom pokajanja, spasenje ini moguim do poslednjegizdisaja. Na krtenju Duh vaspostavlja i lik Boiji i lepotu Boijeg oblija. Ona se umnoava i usavrava ispunjavanjem jevanelskih zapovesti. Obrazac te lepote, punoa te lepote je Bogoovek,GospodnaIsusHristos. Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista,[13] objavljuje apostol i poziva vernike da u sebi obnove i usavre Boije oblije, i ukazuje na Sveti Obrazac savrenstva novih ljudi, presazdanih,obnovljenihiskupljenjem.ObuciteseuGospodaIsusaHrista.[14] Pri iskupljenju svog lika oveka, Bog Trojica je dao takvu mogunost napredovanja u usavravanju oblija da oblije prelazi u novo stanje pri sjedinjenju lika sa Izvornikom, ubogogbiasanjegovimsvesavrenimTvorcem. Divan je, udesan lik Boiji, taj lik iz koga svetli, dejstvuje Bog! Senka apostola Petra je isceljivala! Neki ovek slagao pred njim i najednom se sruio mrtav jer je slagao pred 527

Bogom! Ubrusi i povezi oko glave apostola Pavla inili su uda! Kosti proroka Jeliseja vaskrsle su mrtvaca ije je telo zbog brzine pogrebnika, preplaenih pred neprijateljem kojijedolaziodotaklougrobudavnopokopanekostiduhonosca! Najblie oblije, sjedinjenje, ovek dobija, i po dobijanju uva tako to obitava u jevanelskimzapovestima.OstaniteumenizapovedaSpasiteljsvojimuenicimaijauu vama.Jasamokot,aviloze.Koostajeumeniijaunjemu,tajdonosimnogiplod.[15] Blaenosjedinjenjehrianindobijakadaseistesavesti,oieneudaljavanjemodsvakog greha,tanimispunjavanjemjevanelskihzapovesti,prieujesvetimtelomHristovimi svetom krvljuNjegovom, a ujednoisnjima sjedinjenim BoanstvomNjegovim.Kojijede mojetijelorekaojeSpasiteljipijemojukrvumeniprebivaijaunjemu.[16] RazumnilikuBoiji!Razmotri:zakakvuslavu,zakakvosavrenstvo,zakakvuveliinute jeprizvaoiodredioBog! NedokuivapremudrostSazdateljadalatijedanainiodsebeonotoelidanaini. RazumnilikuBoiji!ZarneelidaostanedostojnilikBoiji,zarelidaunakazisebe, dasepretvoriulikavola,dasesrozananivobeslovesnih? Nije zaludu izlio Bog svoja blaga, nije bez razloga stvorio udesni svet, nije nepotrebno ukazao potovanje svom liku time to se pre njegovog stvaranja savetovao, a kada je lik ve pao, nije ga iskupio tek tako, ne traei raun za to! Za sve svoje darove On trai izvetaj.Onesuditikakosuupotrebljeninjegovibogatidarovi,kakojeocenjenoNjegovo ooveenje,kakojeocenjenaNjegovakrvkojujuproliozanasprinaemiskupljenju. Teko,tekoonimakojisuprenebreglidobradelaBoga,Sazdatelja,Iskupitelja! Venioganj,davnozapaljeni,neugasivi,avoluianelimanjegovimpripremljeniognjeni bezdan, oekuje izopaene likove Boije koji su sami sebe uinili nepotrebnim. Tamo e onivenogoretiineedogoretidoveka! Brao! Dok stranstvujemo po zemlji, dok smo u predvorju venosti u ovom vidljivom svetu potrudimo se da dovedemo u pravilnost crte lika Boijeg kojeg je Bog otisnuo u naim duama, da prelivima i bojama oblija damo lepotu, ivost, sveinu, i Bog e na stranom ispitivanju uvideti da smo spremni za ulazak u Njegov veni, blaeni stan, u Njegovvenidan,uNjegovvenipraznikisvetkovinu. Osokolimo se, maloverni! Pokrenimo se, lenji! ovek sklon strastima kao i mi, koji je u poetkuupomraenostisvojojgonioCrkvuBoiju,bioprotivnik,neprijateljBoiji,toliko jeispraviousebi,poobraenjusvome,bogodanilikBoiji,tolikojeusavriopodobije,da smelogovoriosebi:ivimnevieja,negoiviumeniHristos![17]

528

Niko neka ne posumnja u istinitost ovoga glasa! Ovaj glas je bio toliko preispunjen svesvetom istinom, toliko ga je pomagao Sveti Duh da su na Pavlov glas mrtvi vaskrsavali, demoni izlazili iz ljudi koje su muili, demonska proroita ostajala nema, neprijatelji Boije svetlosti ostajali bez sjaja u oima, neznaboci odbacili svoje idole, poznaliHristaistinitogBoga,ipoklonilimuse.Amin. NAPOMENE: 1. Post1,26. 2. Post1,25. 3. Post1,31 4. SvetiDimitrijeRostovski,Letopis. 5. TroparposleNeporonihusubotu. 6. Jn15,9,10. 7. Lk24,49. 8. Jn14,17. 9. Prop1,15. 10. 1Kop2,16. 11. Jn14,8 12. Pim8,15,16. 13. 1Kop11,1. 14. Pim13,14. 15. Jn15,4,5. 16. Jn6,56. 17. Gal2,20. 529

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI RAZMILjANjE,PRVENSTVENOOMONAKOMIVOTU, UZETOIZPRVEPOSLANICEAPOSTOLAPAVLATIMOTEJU ReBoijajezapovest:onimakojiprihvatajureBoijuonapruaspasenjeiblaenstvo.[1] Ljubavseraaodistotesrca,neporonesavestiinelicemernevere.[2] Gaji te vrline, pazi na sebe i odravaj utanje da bi dostigao ljubav, koja je vrhunac i celokupnosthrianskogsavrenstva. istotu srca naruava prihvatanje grenih misli, naroito bludnih; neporonu savest naruavajudragovoljnigresi;veruslabiuzdanjeusvojrazum,neiskrenostisamoljublje. Ako hoe da rasuuje o istini bez prosvetljenja odozgo, zai e u praznoslovlje i prepirke,skrenuesaputakojivodiuljubav.[3] Preuranjeno,prezahtevnoipraznorazmiljanjeoistinidonelojejeresi,zabludeihuluna Boga. Postojanost u pravoslavnom ispovedanju dogmata vere hrani se i uva delima vere i neporonousavesti. Ako veru ne priznaje za vou svojih postupaka, i ako naruava istotu savesti dragovoljnim skretanjem u grehove, nee moi da ouva svoje znanje dogmata u potrebnojistotiipravilnosti:toznanje,kaoiznanjeoBogu,traineophodnuistotuuma, svojstvenujedinopravednimaicelomudrenima.[4] JedanjeBog,jedaniposrednikizmeuBogailjudiBogoovek,IsusHristos.[5]Nikone moe da pristupi i priblii se Bogu bez tog Posrednika. Ko odbacuje Posrednika, taj odbacuje i Boga. Svaki koji odrie Sina, ni Oca nema. A ako je neposluan Sinu, nee vidjeti ivota,negognjevBoijiostajeunjemu.[6] Duhovnoznanjesadranojeupoznanjuistineverom.Najpresestiepoznanjevere;kada hrianin primi veru, ona menja njegovo znanje time to mu otkriva istinu, a istina je Hristos. Kad ovek dostigne zrelost u Hristu, on dobija neprestanu molitvu, i tvori je u skrivenomkutkusvojeduevnekletina svakommestu iu svako doba.Hrianin dobija 530

neprestanu molitvu onda kada saznanje, htenje i ispunjenje Boije volje upiju njegovu volju i delatnost uslovljenu njegovom voljom. Time se u srcu nastanjuje iva vera, jevanelskaprostodunost,mirBoiji,dalekodsvakepomuenosti. Takvo razumno dete neprestano vidi svoju nemo, neprestano veruje, neprestano je gladnoiednoBoijepravde,izatoseneprestanomoli.[7] Tihovatelju su naroito potrebne sledee vrline: krotka pokornost Bogu, sklonost prema utanju, udaljavanje od razgovora, ak i od korisnih, ako udaljavaju od razgovora sa Bogom i naruavaju tihovanje u srcu. Tihovatelj je naroito na poetku svog podviga spreman da se preda spoljanjim utiscima. Svesrdno ostajanje u keliji, udaljavanje od susretasapoznanicimaiodsvihoblikarasejanostiprotivisetojslabosti.[8] Novopostrienom monahu ne treba poveravati znaajne dunosti u manastiru zato to lakomoedasepogordiiupadneudrugeavoljezamke.[9] Tajanstvenoznanjeioseanjevereuvaseistotomsavesti. CrkvaBogaivogajestubitvravaistine.Bogjeovdenazvanivimzatotodeluje.On delujeusvimverujuimakroztajne,auizabranimaikroztajneikrozrazneblagodatne darove koji se pokazuju u svemu. Time se dokazuje vrstina i nepokolebivost u istini Istonecrkve.Suprotnoovome,inovernecrkveiakosekiteimenomHristoveCrkve,iako priznajuBoga,alinekaodelatnog,negokaomrtvog(zamrtvejeiivimrtav!)pokazuju timedasusepokolebale,danisuizdraleuistini. Velikajetajnapobonosti![10]Bogsejavioutelu;adajesteBogdokazaojeDuhom,tojest svojim uenjem, koje je Duh i ivot, dokazao je svojim delima, koja je stvorio prstom Boijim, dokazao je time to je ljudima darivao Svetog Duha. Obukavi se u telo, On je postao vidljiv ljudima, ali i anelima, za koje je zbog svog Boanstva nevidljiv.[11] Neznaboci, koji su propadali zato to nisu poznavali Boga, uli su propoved spasenja. NaukuoBoguprimasmirenizalogsrca,itoverom,anezemaljskamudrost,neuzvieni razum,nevelikauenost,neonotojebogato,visokoislavnousvetu.Kadapoverujeu Boga, ovek poinje da usvaja Gospoda, i, kada blagodat izdigne oveka iznad svega vremenskog, on dobija tajanstveno, opitno znanje da se Gospod vazneo na nebo, i da uznosinanebosasobomonekojiistinskiverujuuNjega. Lananauka,licemernoobuenauprividistine,lakosablaznionekojizbogtakvihpria nisuutvrdiliiumnoiliverudelimavere.[12] Telesnopodvizavanjezamalojekorisno,[13]tojest,onomoedaukrotistrasti,alinemoe daihiskoreni.Apobonost,sadranaunevidljivomvebanjuumaisrca,uzpravoslavnu veru,korisnajeusvemu:jedinonjomeovekmoedaosetiveniivotdakleonotosu sveti ve ovde okusili delimino, kao verenici, i to se potpuno otvara nakon odvajanja due od tela. Veni ivot se sastoji u mnogolikom dejstvu blagodati u dui, a ono je 531

saobraznooienjuodstrasti.Ovare,izgovorenaizduhovnogopita,istinitajeidostojna da bude primljena[14] kao poetak od koga hrianin moe da krene ka neiskazivim dobrimatakotoepoetidaushodiusvomsrcu. Vera i panja dovode do poznanja Hristovog krsta, poznanje krsta dovodi do velikodunog trpljenja nevolja, a majka i hraniteljka trpljenja nevolja je nada u Boga ivoga, uistinu ivoga jer dejstvuje blagodatnom utehom u srcu onoga koji trpi u Hristu.[15] Kada blagodatna uteha dejstvuje pri tajanstvenom poznanju Hrista i Njegovog nadzora, tadahrianin neosuujeniJudejca,nineznaboca,nioiglednogbezakonika,[16]veu njemubuktivrela,krotka,istaljubavpremasvima.istotomsvogumaonsagledavada od Hristovog dolaska upravo Hristos, a ne ovekova prirodna vrlina daje oveku dostojanstvo, vrednost, pohvalu i spasenje. On neprestano eli da bude raspet jer mu se sluhotvoriopaujeglasHristaBogasvogakakomugovori:Ikojineuzmekrstsvojinepoe zamnom,nijemenedostojan.Kojiuvaivotsvoj,izgubiega,akojiizgubiivotsvojmeneradi, naiega.[17]aunevoljaonsmatraaomspasenja,potvrdomsvojeizabranosti,darom Boijim. On ne moe da ima mrnju i neprijatelje jer zna da oni koji mu nanose nevolje nisu nita drugo do orua Boijeg promisla;[18] on im oprata, i kao razlog opravdanja navodi njihovo neznanje; on ih blagoslovi jer su orua Boga, koji mu ini dobro. Zar mogu, govori on sebi, zar mogu da osudim one koji sada, preda mnom, upadaju u otvorena bezakonja, kada je Hristos ve iskupio sve njihove grehe, prole, sadanje i budue,kadauHristuveimajuopravdanjeispasenje,kojihsemoguliitijedinotakoto epotpunoodbacitiHrista?[19] Svojim ponaanjem ne sme da daje povoda blinjem ni za kakvu sablazan.[20] Zato uvajpobonostduomitelom.Budiskromanijednostavanureimaipokretimatela;u svomporodinomivotubudiuzdran,celomudren,nedrzak;uduibudikrotak;prema svima budi srdaan, pravedan, mudar; nikako ne doputaj sebi lukavstvo i licemerje, umesto njih imaj veru, koja e te nauiti da svetom i sudbinom svakog oveka upravlja Boiji promisao, a ne prevejano mudrovanje ljudskog razuma, i da zato treba uvati krotkuhrianskupravednostdelima,reimaipomislima. DoknedoemtebigovoriBoijablagodatBoijempodvinikui,nastaniviseutebi, nezamenimsvakopouavanjespolja,zanimajsepaljivoitanjem,molitvom,pouavajse uenjemonihkojisunapredovali.Nedoputajsebinemar,vestalnoostajupanji.Tada e tvoje postepeno napredovanje biti oigledno; stei e spasenje i bie od koristi i blinjimakojisluajutvojupounuispasonosnure.[21] Ko je istinski osetio siromatvo Adamove prirode i poznao njen alosni pad i njenu propast, taj je, naravno, samim tim shvatio i uverio se da je ulaenje u zajednicu sa Hristomnuanuslovovekovogspasenja.Takvopoznanjejeobelejepraveudovice.Njoj 532

jedozvoljenodasamujeitihujedabiostajalaumolitvamaimoljenjimadanino,dabise unjojprimetnouobliioHristos.[22] Kao to krmano upire svoj pogled u zvezde, i po njima upravlja svoj brod, tako i tihovateljmoraneprestanodaupiresvojpogleduBoga,daNjegavidioimavereinade, ako misli da ostane u vernosti i trpljenju. Na moru tihovanja neobine bure prethode neobinojtiini. Tihovatelj koji strasno ugaa stomaku ili se predaje prekomernom spavanju i razneenosti, ili uopte slastoljublju i samoljublju, dokazuje time da je duhovno mrtav iakojetelesnoiv.[23]Hristos,istinskiivot,obitavajedinouraspetima. Jevaneljekaedaudovicamlaaodezdesetgodinanijespremnazatihovanje.[24]Time je u duhovnom smislu odreena srednja mera napredovanja, u Jevanelju izraena brojevimatrideset, ezdeset i sto. U toj srednjoj meri nalaze se oni koji su, iako duevni, primilimolitvenusilupotrebnuzapobeduubitkama,onikojimaseotkrilatajnakrsta,oni koji u nevoljama kojeim sespolja nanose oseaju blagodatno dejstvo u svojim duama i doivljavajugaujednoikaosvetlostikaoutehuzasrce. Prestupanjautihovanje,tihovateljmoradaimasvedoanstvooddobrihdela.Ispitujsebe, tikojielidastigneuluku,ili,tanije,umoretihovanja!Jesiliusvakomdobromdelu slediosvojstvaNovogAdama,aneprirodustarogAdama?[25]Drugimreima,jesiliuzeo nasebejaramsmirenjaikrotosti,dalisiosetiodajetajjaramblagibremelako?Ili:jesili izuio jevanelske zapovesti? Da li su tvoj um i tvoje srce postali njihove tablice, a tvoje ponaanjenjihovizraziposledica?Netrailipravduizvankrsta?Akotrai,ondanisi sposoban,nisispremanzatihovanje,aalosnojedastupaunjegaakonisiosudiosebe,i akoostajeuosuivanjublinjih. Duhovno mlade podvinike, makar oni bili telesno stari, makar se odrekli sveta, i zato zasluiliimeudovica,netrebaprimatiutihovanje.[26]Zbognedostatkaduhovnogznanja oni ne mogu da budu postojani u misli da je za spasenje prirodno neophodan jedino Hristos; ne mogu da pretrpe svoje mrtvilo, pa poele da oive svoje ja u dobrim delima, kojapripadajuduhovnomoveku,itimeskidajusasebejaramHristov,iulazeuprirodu starogAdama.Boljeimjedasevebajuudelatnimvrlinama;boljeimjeda,izbegavajui sve to je ispod prirode, ostanu u svojoj prirodi nego da preuranjeno i nepravilno tee natprirodnom. Ni njima nije zabranjena tenja da obnove sebe u Gospodu, ali im je zapoveeno da ta tenja bude pravilna; neka nastoje da isprave svoj nain ivota ugledanjem na Hristov ivot,prikazanuJevanelju.Priisceljenjunainaivotapostepenoseisceljujeium.Kada se um isceli, to jest kada postane ist, on jasno uvia istinu, priznaje je i ispoveda. Posle toga, ako je Istini ugodno, jedino po njenom blagovoljenju i izboru, uenik se izvodi na goruipostajegledalacpreobraenja.Akonijetako,ostanipodgorom,zauzmisedaizgna 533

demona iz mladia. Demon se izgoni verom, molitvom i postom. Post nije samo uzdravanjeodneumerenostiujelu,nego uzdravanje odsvih grenih poduhvata. Onaj koji je prodro u svoje stanje, i u stanje celokupnog ljudskog roda, zaraenog grehom, potinjenog duhovima tame, taj moe da razume onaj tajanstveni odgovor: iz djetinjstva,[27] koji je otac deaka obuzetog neistim duhom dao Spasitelju na pitanje kolikoimavremenaotkakojebolestnapalanjegovogsina. Pokuaj preuranjenog tihovanja ima neizbeno pogubne posledice. Drski podvinik, uzdajuiseusamogsebe,pomraenisputanneznanjem,neenaihranuzasvojuduuu tihovanju, i zato e neizostavno pasti u uninije, koje u tihovateljima dejstvuje naroito snanoitetnotimetoihpredajedaihzanesuraznelukavepomisliimatanja.Hranaza tihovatelja je blagodatna prosvetljujua uteha u otkrivenju tajne krsta Hristovog. Ona je dar odozgo, a ne znanje koje je svojstveno upravo ljudskoj prirodi. Duevno nikad ne moe zameniti duhovno. A ako se neko i bude upinjao da zameni, taj e prihvatiti la umestoistine,itoulicemernojformiistine.Plodlaijerastrojstvo,istokaoiploduninija. No rastrojstvo od lai razlikuje se od rastrojstva izazvanog uninijem. Prvo se otkriva u samoobmani, u gordoumlju, u samohvalisanju svojim tobonjim vrlinama i darovima, u preziranju i osuivanju blinjih, a zavrava se gordou, preleu, bolesnom ekstazom uma,ponekadpadomutelesnestrasti,anekadisamoubistvom,najeegubljenjemvlasti nad sobom i poremeajem uma, to se obino zove ludilom. Drugo se otkriva u neradu, lenjosti, u naputanju svoje kelije, u sklonosti ka zabavljanju u razgovorima, estim izlascima,skitanjupokuama,okretanjukazemaljskojmudrostiiuenosti.Oivljavanjem duevnogznanjaposvojstvustarogAdamaodbacujesevera,skrivaseBoijipromisaood oijuuma;ovekse,kaodajeveannazemlji,savustremljujejedinopremazemaljskomi postepenosesrozavaustanjenedostojnonjegoveprirode,ustrasno,telesnostanje,kojeu odnosunaistinskiivotHristanijenitadrugodosmrtdue.[28] ovekkojijepaoiujednoiudrugorastrojstvo,naroitouprvo,najeepostajepotpuno nesposoban za podviniki ivot. Ipak, smirenje lei i one bolesti koje su same po sebi neizleive,rekaojeJovanLestvinik.[29] ovek koji eli da isto ispunjava Hristove zapovesti mora da se u najveoj meri uva pristrasnosti.[30]Kadapristrasnostzarazisrce,ondaononemoedaispuniistuisvetu voljuHristovusa potrebnomsvetouiistotom. Dokispunjavamosvoju,aneHristovu volju,iupornodokazujemodatvorimoHristovuvolju,miupadamoulicemerje.estose deavadapokazujemodatvorimovoljuHristovu,amodaimislimotako,apritomeu stvariispunjavamovoljusamogavola. Ljudi koji nastoje da poznaju Hristovu nauku, ali ne radi nje same, nego radi nekog drugog,zemaljskogcilja,radidobitiiliasti,nikadaneemoidadobijuistinskoduhovno znanjezatotojeonodarBoiji,itogasmirenjedarujepomerinjihovevere,oienosti odstrastiiodbacivanjasamogsebe.[31] 534

AkovididanekinazivajusebeuiteljimaiuobraavajudapoznajuHrista,apredajuse svaama, zavisti, huljenjima, lukavim podozrenjima, mrnji i ostalim strastima, znaj da takviimajusamomrtvoznanje, zasnovano samona reima,adasu njihovum injihovo srce u mraku i bolesti jer nisu isceljeni ni oieni injenjem jevanelskih zapovesti.[32] Protiv njih grmi Gospod reima: Ne poznajem vas![33] To govori o sebi Istina Hristos onimakojimisledaNjegamogudapoznajusamoreima,bezdelavere. Ako si poznao da se ljudski rod nalazi u palom stanju, da je zemlja mesto naeg izgnanstva,naatamnica, idaiz nje nakon kratkogboravka izlazimo dabismodobiliili veno blaenstvo ili venu kaznu, onda si, naravno, poznao i to da je jedino ovekovo blago na zemlji Hristos, Spasitelj onih koji su izgubili ivot. Prema tome, ovekov jedini bescenidobitaknazemljijepoznanjeHristaiusvajanjeHrista.Pazareprolaznedobitkei nasladepoeletiikokoelidastietoblago?Nee,veeihizbegavatiiuvatisedane odvuku njegovu panju. Bie zadovoljan neophodnim, ak i neznatnim. A zadovoljni je bogatijiodbogatih![34] Brao,golismodoliuovajsvet,akadbudemoizlaziliiznjega,ostaviemounjemuinaa tela.Pazatoondadatraimopropadljivedobitke?Zatodatraimoonotoneizostavno moramoostaviti?Negubimodragocenovremenapropadljivodanebismoizgubilijedino nae blago Hrista. Njemu ustremimo i um i srce; a kad imamo hranu i odeu, budimo ovimzadovoljni;nedozvolimosebivikoveihirove,daoni,malopomalo,nebiprivukli nauljubaviliilinasHrista.[35] Svi koji ele da se obogate upadaju u iskuenja i mree koje im priprema samo njihovo nastojanjedaseobogate.Prviplodtognastojanjajemnotvostaranjaibrigakojeodvode um i srce od Boga. Dua koja je malo, hladno, nemarno zauzeta Bogom postaje gruba i upada u neosetljivost; u njoj se brie strah Boiji; od nje odstupa seanje na smrt; um se pomraujeiprestajedavidipromisaoBoiji,aodtogasegubivera;umestodaseutvruje u Bogu, nada se okree idolu, i tako baca pod noge i njega i ljubav. Tada ovek postaje mrtavzavrline,predajeselai,lukavstvu,kamenosrdnostireju,svimporocima,iupada upotpunupropast,jerjepostaoorueavola.Korijensvijuzalajesrebroljublje[36]jersadri usebiuzrokipovodsvihgrehova. Mnogenesreedoivelisuionikojesrebroljubljenijepotpunoubilozatotomusenisu potpunopredali, vesusamotraili daseumereno obogate.Oni su seupetljali uvelike brige,upaliuraznemuke,estosubiliprinuenidagazesvojusavest,pretrpelisuveliki gubitak u duhovnom napredovanju, i videli u sebi znaajno udaljavanje od vere i duhovnogznanja.Hrianinvieelijevanelskosiromatvonegosvablagasvetazatoto gaonovodipremaveriinjenimplodovima.tojeHristovpodvinikslobodnijiodsveta, tojeisigurniji,akolikosesvezaosasvetom,tolikojeveporaen. Lano nazvano znanje[37] je obeleje miljenja i suenja koje je um usvojio nakon ovekovogpada.Onojeposledicapada,izatoimakaraktersamoobmane,akaoposledica 535

lai i obmane, ono ne prima Istinu Hrista; ono visoko ceni sve zemaljsko a zemlja je mesto izgnanstva palih ono je protivno veri i onome to ona raa, duhovnom znanju, koje na sve zemaljsko gleda okom stranca. Predmet lano nazvanog znanja je ono to jednokratnoipropadljivo.Kadanjegovpredmetpostajeonotojevenoiduhovno,onda su njegovi sudovi potpuno neosnovani i pogreni. Ono je lieno nebeske svetlosti, koja objanjavaduhovnepredmete;njegovimsopstvenimsnagama,bezotkrivenja,tipredmeti ostajunedostupni;uzgrednasvetlostunjemunijenitadrugodosvetlostmranihduhova lai.Svepodatkeonodobijaodtelesnihula,kojasuozleenapadom.Kadaonotoono ne vidi ulnim oima njemu postane vidljivo nekim sredstvom, recimo magnetizmom, onda ono time samo umnoava svoje zablude, uvruje svoju pomraenost i samoobmanu zato to obitava u lai i stie jedino varljiva znanja. Njegovi sledbenici nalazeseuneprestanommeusobnomnesaglasju,protivureejednidrugimaisamisebi. Ononezahtevaodovekapravednost,ve,naprotiv,dajeslobodudasegrei.Onomisli da je gospodar sveta, i zato odbacuje Boiji promisao, moda ne uvek reima, ali uvek samim delima. Ono sadri u sebi poetak bezbonitva, koje i jeste sva sutina svake zablude, i otvara se u njemu vie ili manje. Napokon, ono je negativno bogatstvo palih duhovaionihljudikojioptesapalimduhovima. Ostavimo mudrost ovoga sveta, ostavimo nadanje u nju, i pristupimo sa verom i smirenjemBoijojmudrostiisili,svetojistiniHristu,kojijedoaousvetdasesvijetspase kroznjega.[38]Onjesvetlostkojutamaneobuzeineprima.[39]Tusvetlostsposobanjeda primijedinoonajkojijezavoleoistinu.Jersvakikojiinizlomrzisvjetlost.Akojinevjerujeve jeosuen.Aovojesudtojesvjetlostdolanasvijet,aljudiviezavoljeetamunegolisvjetlost;jer njihovadjelabijahuzla.[40]Amin. NAPOMENE: 1. 1Tim1,5. 2. 1Tim1,5. 3. 1Tim1,6,7. 4. 1Tim1,19. 5. 1Tim2,5. 6. 1Jn2,23iJn3,36. 7. 1Tim2,8. 8. 1Tim2,11,12.

536

9. 1Tim3,6,7. 10. 1Tim3,16. 11. PrepodobniMakarijeVeliki,Beseda4,gl.9. 12. 1Tim4,1. 13. 1Tim4,8. 14. 1Tim4,9. 15. 1Tim4,10. 16. PrepodobniMakarijeVeliki,Beseda8,gl.6. 17. Mt10,38,39. 18. PrepodobniMakarijeVeliki,Beseda37,gl.2,4. 19. IskustvenidokazreenogjesvetimuenikArijan.Onje,kaoidolopoklonikioblasni upravitelj,okrvaviosvojerukekrvljumnogihsvetihmuenika,zatimjepoverovao u Hrista, i veru obeleio uzvienim ispovedanjem i svojom krvlju. eti minej, Stradanje svetog muenika Filimona, 14. decembar, i Stradanje svetih muenika TimotejaiMavre,3.maj. 20. 1Tim4,12. 21. 1Tim4,14,15,16. 22. 1Tim5,5. 23. 1Tim5,6. 24. 1Tim5,9. 25. 1Tim5,10. 26. 1Tim5,11. 27. Mk.9,21 28. 1Tim5,12,13. 29. Pouka25. 30. 1Tim5,21. 31. 1Tim6,4,5. 537

32. 1Tim6,4. 33. Mt25,12i7,23. 34. 1Tim6,6. 35. 1Tim6,7.8. 36. 1Tim6,9,10. 37. 1Tim6,20. 38. Jn3,17. 39. Jn1,5. 40. Jn3,20,18,19i1Tim6,11,16. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI OSNOVNODELANjEMONAHA Osnovnodelanjemonahajemolitva,jertodelanjesjedinjujeovekasaBogom.Svaostala delanjasuilipripremnailipomonasredstvazamolitvu,ilisepakdajuonimakojizbog moralneslabostiilizbognedostatkaumnihmoinemogudasepotpunopredajumolitvi. PrepodobniMarkoPodvinikgovori:Zaonekojinemogudaizdreumolitvidobroje dabuduusluenju(mislimonatrudoveirukodeljeuposluanju)dasenebiliiliijednog idrugog;alionimakojimoguboljejedanebudunemarniuboljem.[1] ObjanjavajuireiGospodnje:Truditesenezajelokojeprolazi,negozajelokojeostajezaivot vjeni,[2]prepodobniMarkouidasenjihovoznaenjesastojiutomedamolitvomitemo Carstvo nebesko, koje je unutra u vama[3], kako je rekao Gospod, i obeao onima koji itu CarstvonebeskodaeimsvojimBoijimpromislomdodatisvepotrebnozatelo.[4] Objanjavajui rei svetog apostola Pavla: I ne saobraavajte se ovome vijeku, nego se preobraavajteobnovljenjemumasvogadaiskustvompoznatetajedobraiugodnaisavrenavolja 538

Boija,[5] prepodobni Marko govori: Apostol nas ui da izvravamo savrenu volju Boiju, jer eli da nikada ne budemo osueni. Apostol zna da molitva potpomae izvrenjesvihzapovesti,izatomnogoputainamnogenainezapovedadasemolimoi govori: I svakom molitvom i prozbom molite se u Duhu u svako doba, i uz to, bdite sa svakom istrajnouimoljenjem.[6]Izovogaznamodasemolitverazlikujujednaoddruge;jednoje sabranom milju moliti se Bogu, a drugo je stajati na molitvi telom, a mislima biti u oblacima.Jednoje,opet,molitiseuodreenomvremenu,ipristupatimolitvipozavretku ovosvetskih razgovora i poslova, a drugo je davati prednost molitvi i pretpostavljati je, koliko se moe, brigama ovoga sveta po savetu istog tog apostola: Gospod je blizu. Ne brinitesenizata,negousvemumolitvomimoljenjemsazahvalnoukazujteBogueljevae.[7] SlinoovomegovoriiblaeniapostolPetar:Budite,dakle,cjelomudreniumolitvama.Svesvoje brigepoloitenaNje!a,jerseOnstarazavas.[8]Presvega,isamGospod,znajuidamolitva sveutvruje,govori:Nebrinitese,dakle,tvorei:taemojesti,ilitaemopiti,iliimeemose odjenuti? Nego itite najprije Carstvo Boije i pravdu Njegovu, i ovo e vam se sve dodati.[9] ModanasGospodovimpozivainaveuveru:jerkoneepoverovatiuBogaiNjegova venablagaakoodbacibrigeoprivremenomazbogtoganepodnosioskudicu?Upravoto Gospodjeobjanjavaokadjegovorio:Kojijevjeranunajmanjem,iumnogomjevjeran.[10] NoiutojokolnostiGospodjesiaonamaovekoljubivo:znajuidasusvakodnevnebrige o telu neizbene, On nije odsekao svakodnevne brige, nego je, dopustivi brigu o dananjem danu, zapovedio da ne brinemo o sutranjem. Zapovedio je to onako kako ovekuidolikuje,kakopriliiiovekoljubivo,zatotoljudi,obueniutelo,nemogudane brinu o onome to se odnosi na ivot tela. Mnogo se moe skratiti u malo posredstvom molitveiuzdranja,no,svakako,nemoeseprezretisvetosetietela.Zatoonajkoji,po Pismu, eli da dostigne u ovjeka savrena, u mjeru rasta punoe Hristove[11] ne sme da dozvoli da mu razna sluenja budu vanija od molitve, ili da ih, bez preke potrebe, tek takopreuzimanasebe,nitidaih,podizgovoromdasemoli,odbacujekadaonanaiupo nunostiiprovienjuBoijem,vetrebadarazmatra,razlikujeisluiprovienjuBoijem bez proveravanja. Mudrija drukije ne priznaje da jedna zapovest moe biti iznad i vanija od druge, to se vidi iz Pisma, i nee da se upravlja po svima zapovestima[12] Boijimkojenanjeganailazepoprovienju,kakotozapovedaprorok.oveknemoeda izbegneononatanailaziponunostiipoprovienju,apreuranjenazanimanjamorada odbacuje,potomolitvuvolivienegonjih,moradaodbacujenaroitoonazanimanjakoja nasbacajuumnogotroenjeisticanjesuvinihstvari.Kolikokoograniitakvazanimanjai odbacinjihovepredmete,tolikoesauvatisvojumisaopribranom,akolikosauvamisao pribranom,tolikoedatimestaistojmolitviidokazatidaverujeuHrista.Akonekozbog malovernosti ili kakve druge slabosti ne moe da postupa tako, neka onda bar prizna istinuipodvizavaseonolikokolikomoe,inekazatookrivljujesvojudetinjskuslabost. Bolje je izloiti sebe odgovornosti zbog oskudne molitve, nego zbog prelesti i preuznoenja: u ovo neka te uveri pria Gospodnja o cariniku i fariseju, u kojoj carinik predstavlja prvo, a farisej drugo.[13] Potrudimo se da svaku brigu o ovom svetu odagnamoodsebenadomimolitvom.Akoovonemoemodauinimokakovalja,onda 539

prinosimo Bogu to svoje oskudno ispovedanje, no ne dopustimo sebi da odstupimo od vebanjaumolitvi.Bol>ejedanasukorezbogdeliminogpropustanegozbogpotpunog ostavljanja.Zbogsvegatonamjereenoomolitviineizbenomsluenju,mnogonamje potrebno da nas Gospod poui kako da rasuujemo, da bismo znali kada i kakvo zanimanje moramo voleti vie od molitve, jer svako predajui se svom omiljenom zanimanjumislidaizvravabaonosluenjekojetreba,neznajuidajesmisaosluenjau ugaanjuBogu,aneuugaanjusebi.Stvarpostajejoteazatotoredosledizvrenjatih prekopotrebnihineizbenihzapovestinijeuvekisti,pajednutrebaizvritinekadpre,a nekadposledruge.Nemoesesvakosluenjeinitibauvek,jerionoimasvojevreme, aliZakonodreujedasemolimouvek,neprestanozatomolitvumoramovoletivieod zanimanjazakojimanemaprekepotrebe.Tomrazlikovanjuuilisusviapostoli.Zatosu narodukojijeeleodaihzadobijezasluburekli:NedolikujenamadaostavivirijeBoiju sluimo oko trpeza. Potraite, dakle, brao, izmeu vas sedam osvjedoenih ljudi, koje emo postavitinaovuslubu.Amiemoumolitviislubirijeipriljenoostati.Irijeovabiugodna svemunarodu.[14] Preimonastvar:napredujuipostepeno,naiemodamolitvadajeverujuimainaduu Boga, ali i osvedoenu veru, i nelicemernu ljubav, i nezlopamenje, i bratoljublje, i uzdranje,itrpljenje,idubinurazumevanja,iizbavljenjeiziskuenja,idarivanjedarova,i srdanoispovedanje,irevnosnesuze.Naiemo,osimovoga,damolitvadajeverujuima itrpljenjenevoljakojedolaze,iistuljubavpremablinjima,ipoznanjeduhovnogzakona, inalaenjepravdeBoije,isilazakSvetogDuha,idavanjeduhovnihblaga,reju,svetoje Bog obeao da e dati verujuima u ovom i buduem veku. Dua moe da vaspostavi u sebilikBoijijedinoposredstvomBoijeblagodatiiovekovevere,itoondakadaovek obitavaumomusabranojmolitviivelikomsmirenoumlju.[15] Slino prepodobnom Marku razmilja i prepodobni Makarije Veliki: Sutina svakog dobrogstaranjaivrhunacdobrihdelajeneprestanoprebivanjeumolitvi:kroznjustiemo i druge vrline; ona pomae upravo Onome koji nam prua ruku i poziva nas na ovo. Zajedniarenjetajanstvenihsilaizdruivanjemislinamerenihdasepredajusvetosti,dakle Bogu, i prilepljivanje same due koja upravo kroz molitvu plamti ljubavlju prema Bogu dajusedostojnimaneiskazivoumolitvi.Onajkosetogaudostojiogovori:Daosiveseljeu srcumome.[16]IsamGospodgovori:CarstvoBoijeunutrajeuvama[17]2 SvetiJovanLestviniknazivamolitvumajkomsvihvrlina.[18] PrepodobniSimeonNoviBogoslovgovoriopaljivojmolitvi:Kadasusvetiocinaiuli reiGospodnjeusvetomJevaneljudaizsrcaizlazezlepomisli,ubistva,preljube,blud,krae, lana svedoenja, hule, i da to pogani ovjeka,[19] i kada su na drugom mestu u Jevanelju opetulidanamGospodzapovedadaoistimonajprijeiznutraauizdjeludabuduispolja iste,[20] tada su ostavili svako drugo delo i podvizavali su se u tom delanju, to jest u uvanju srca, jer su dobro znali da e ujedno sa tim delanjem zgodno stei sve ostale 540

vrline,dasebeztogdelanjanijednavrlinanemoenisticatiniuvati.Nekiocisunazvali to delanje tihovanjem srca, drugi su ga nazvali paenjem, trei trezvenou i protivurejem, neki, opet, ispitivanjem misli i uzdravanjem uma, zato to su se svi bavili tim delanjem i pomounjegabiliudostojeniBoijihdarova.Otomdelanjupropovednikgovori:Radujse mladiu, za mladosti svoje, i hodi putem srca svoga neporoan i ist, iudalji srce svoje od pomisli;[21]nadrugommestupropovednikonjemugovori:Akosepodignenategnjevonoga kojivlada(napadavola),neostavljajmjestasvojega,[22]tojestnedopustimudaueutvoje mesto,apodmestomrazumemosrce;onjemugovoriiGospodnausvetomJevanelju: neuznemiravajtese,[23]tojestnerasipajtesvojumtamoiovamo;opet,nadrugommestu govori: blaeni siromani duhom,[24] to jest blaeni su oni koji nisu sticali u svoje srce nijednu misao ovoga sveta, ve, siromani, nemaju nikakve zemaljske pomisli. I svi nai sveti oci mnogo su napisali o tome. Ko hoe da proita njihova dela, taj e videti ta je napisao podvinik Marko,tajerekaosvetiJovanLestvinik,prepodobniIsihije, iSinait Filotej,iavaIsaija,ivelikiVarsanufije,imnogidrugi.Kratkoreeno:koneuvasvojum, tajnemoebitiistsrcem,tajneebitiudostojendavidiBoga.Konepazi,tajnemoebiti siromaanduhom,nemoeplakatiiridati,nibitikrotakismiren,nibitigladaniedan pravde, ni biti milostiv i mirotvorac, ni prognan pravde radi. Uopteno u rei: nijedna druga vrlina ne moe se sticati drukije do paenjem. Zato mora da se pobrine za paenjevienegozabilotadrugodabistvarnosticaotooemutigovorim.Prepodobni zatimpredlaedaneprestanotvorimoIsusovumolitvuidapritomesjedinimoumisrce, pri emu podvinik moe stalno da ostaje u trezvenosti i da Isusovim imenom odgoni svakugrenupomisao,odaklegodonadolazila,dajeodgoniprenegotoonaueiispolji se.Timdelanjemstiemoopitnoisutinskopoznavanjepalihduhova;akadaihpoznamo, stiemo prema njima mrnju i zlopamenje, ulazimo u neprestanu bitku protiv njih, podiemoprotivnjihprirodnurevnost,gonimoih,pobeujemo,unitavamo.[25] Blaeni[26] Nikifor odreuje paenje ovako: Neki svetitelji nazvali su paenje uvanjem uma,nekidranjemstraekrajsrca,nekitrezvenou,nekiunutranjimtihovanjem,neki,opet, nekako drukije.Svimovimiskazujesejednote isto:ovo susamorazliiti izraziza isto. ta je paenje i kakva su njegova svojstva, tome se naui savesno. Paenje je poznanje istog pokajanja, paenje je poziv due, mrnja prema svetu, ushoenje Bogu; paenje je odbacivanje greha i prihvatanje vrline; paenje je potvrda pratanja grehova; paenje je poetakmiljenja,pravilnije,uzrokmiljenja,jerBogposredstvomnjegasilaziijavljamu se. Panja je nepomuenost uma, ili, pravilnije, njegova vrstina, koju je Boija milost darovaladui;panjajesvrgavanjepomisli,hramseanjanaBoga,riznicaiuvartrpljenja iskuenjakojanailaze;paenjejeuzrokvere,nade,ljubavi.[27]BlaeniNikifor,bakaoi prepodobniSimeonNoviBogoslov,iostalisvetioci,predlaedapaenjebudesredstvoza neprestano zanimanje Isusovom molitvom, uz sjedinjenje uma i srca. Pozivajui sve monahekojidragovoljnoeledazadobijajuistinskonapredovanjenapodvigpaenjaisa njim sjedinjenu neprestanu molitvu, Nikifor govori: Vi koji elite da budete udostojeni pojavevelianstveneboanskesvetlostiSpasiteljanaegIsusaHrista,vikojisetruditeda 541

dobijete sutinsko pomirenje sa Bogom, vi koji ste ostavili sve ovoga sveta da biste zadobiliistekliblagoskrivenoupoljuvaihsrca,vikojihoetedasvetiljkedueodsada zasvetle vidno, i stoga se odrekli svega prolaznog, vi, koji hoete da razumom i opitom poznateiprimiteCarstvonebesko,kojejeunutrauvamapriite,iotkriuvamnaukui umetnostvenog,nebeskogivota,jerjedinoone,beztrudaiznoja,uvodesvogdelateljau pristanite bestraa, i pri tome nemaju straha ni od pada ni od demonske sablazni, a padaju jedino tada kada zbog neposlunosti ostajemo izvan tog ivota, negde u dalekoj zemlji, kao stari Adam, koji je prezreo Boiju zapovest, sklopio prijateljstvo sa zmijom, smatrao je vernom, a onda se prezasitio ploda prelesti i povukao jadno u dubinu smrti, tameipropadljivostiisebeisvesvojepotomke.Nemoemodobitipomirenjeisjedinjenje saBogomakose,prvo,nevratimo,kolikomoemo,sebi,akoneuemousebe.Preslavno je odvlaiti sebe od optenja sa svetom i od sujetnih briga, i uvek jednako budno uvati Carstvo nebesko, koje je unutra u nama. Zato je monaki ivot nazvan naukom nad naukamaiumetnounadumetnostima:tajprepodobniivotnedonosinekepropadljive predmeteukojebismopohranilinaumitakogaodvukliodnajboljegne,onobeava strana i neiskazana blaga, koja oko jo nije videlo, koja uho jo nije ulo, koja su srcu potpunonepoznata.[28]Izatoneratujemoprotivkrvitijela,negoprotivpoglavarstva,ivlasti,i gospodaratameovogasvijeta.[29]Akojeovajvektama,ondamibeimoodnjega,beimojer mislimodanemamoniegzajednikogsaneprijateljemBoijim.Akoovekhoedabude njegovprijatelj,ondaonpostajeneprijateljBoiji,[30]akomoedapomogneneprijatelju Boijem? Zato emo se ugledati na nae oce, i zauzeemo se, kao i oni, traenjem blaga skrivenogupoljunaegsrca,ikadaganaemovrstoemogadrati,gajitiiuvati:takvo jenaeodreenjeodsamogpoetka.[31] Onima koji ele da se vebaju u tihovanju srca prepodobni Nil Sorski savetuje da se odreknusvihpomisliidaihzameneprizivanjemimenaGospodaIsusa,tojestIsusovom molitvom.Moramo,govoriprepodobniNil,danateramosebedautimomislimaida, odvraajuisvojpogledodprividnopravednihmisli,neprestanogledamoudubinusrcai govorimo: Tospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me.[32] Takvo delanje je toliko arko eljeno, toliko veliko i preispunjeno duhovnim obiljem da je sveti apostol Pavle prebivanjeumaunjemupretpostaviosvimostalimpomislimairazmiljanjima:Jarasudih daneznammeuvamaitasemIsusaHrista,itoraspetoga.[33] Blaeni starac Serafim Sarovski govori: Oni koji su istinski odluili da slue Gospodu Bogu moraju da se vebaju u seanju na Boga i u neprestanoj molitvi Isusu Hristu i da govore umom: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog.[34] Blagodatne darovedobijajujedinoonikojiimajuunutranjedelanjeistraarenadsvojimduama.[35] Prepodobni Marko Podvinik je u svom etvrtom slovu nazvao molitvu najvanijim delanjemmonaha,irekaodaonomoradaobuhvatasvamonahovaposebnadelanja,sav njegovivot,ausvomPrvomslovuglavnimijedinimdelanjemmonahanazivapokajanje, a zapovest o pokajanju najvanijom zapoveu, koja obuhvata sve ostale zapovesti. Ovo 542

moeizgledatiprotivurenosamoakose posmatraspolja.To znaidadelanjepokajanja mora biti sjedinjeno sa delanjem molitve u jedno delanje. Gospod ih je sjedinio: neka ih oveknerazdvaja.AzarBogneegovoriSinBoijiodbranitiizabranikesvoje,kojimuvapiju danino.[36]Ovdejeukazanonadelanjeizabranih,nanjihovuneprestanumolitvu:onaje nazvana vapajem, to jest izrazom plaa i pokajanja. Mislim da pokajanje, govori prepodobni Marko, nije ogranieno ni vremenom ni bilo kakvim poslovima: ono se savrava ispunjenjem Hristovih zapovesti i srazmerno tom ispunjenju. Neke zapovesti, oneopte,sadreusebimnogoposebnih,iodmahodsecajumnogedeloveporonosti.Na primer,uPismujereeno:Svakomekojiiteutebe,podaj;ikojitvojeuzme,neiti[37]i:Koji hoeodtebedapozajmi,neodrecimu[38]tosuposebnezapovesti.Aopteihsadreusebi: Prodaj sve to ima i podaj siromasima,[39] uzmi krst svoj i hajde za mnom,[40] a pod krstom shvatitrpljenjenevoljanakojenailazimo.Akosidaosvetoimasiromasimaiuzeokrst svoj, ti si odjednom ispunio sve pomenute zapovesti. I na drugom mestu: Hou govori Pismodasemuevimolenasvakommjestu,podiuisveteruke[41]aopte:Uiuklijetsvoju, pomoli se Ocu svojemu koji je u tajnosti,[42] i jo: Molite se bez prestanka.[43] Ako si uao u svoju klet i moli se bez prestanka, u tome si obuhvatio prinoenje molitava na svakom mestu. Na drugom mestu je reeno: ne bludnii; ne uini preljubu; ne ubij, i tome slino; a optijeodovihje:...obarajuipomisli,isvakuoholost,kojaustajeprotivpoznanjaBoijega.[44] Ako obara pomisli, postavio si pregradu svim pomenutim vrstama greha. Zato bogoljubivi i verni primoravaju sebe na opte zapovesti i ne proputaju da ispunjavaju posebne kada to okolnosti nalau. Iz svega ovoga zakljuujem da se delo pokajanja savrava pomou sledee tri vrline: oienja pomisli, neprestane molitve i trpljenja nevolja na koje nailazimo. Ove tri vrline moraju se savravati i umnim delanjem, a ne samo spolja, da bi oni koji oklevaju u njima postali bestrasni. A poto delo pokajanja ne moe biti uinjeno bez ove tri vrline, onda ja mislim da pokajanje prilii uvek i svima onima kojima je stalo do spasenja, i grenicima i pravednicima, zato to ne postoji taj stepen savrenstva za koji ne bi bilo potrebno delanje tih triju pomenutih vrlina. Posredstvom njih poetnici zadobijaju uvoenje u pobonost, srednji napredovanje, a savreni utvrivanje i ostajanje u savrenstvu. I ostali pomenuti oci, kao i prepodobni Marko u svom etvrtom slovu, svedoe da molitva donosi trpljenje svih nevolja koje nailaze i uspeno odbijanje pomisli; oni nazivaju molitvu izvorom pokajanja. Ona je i majkapokajanjainjenakerka.OnotojesvetiJovanLestvinikrekaoomolitviiseanju na smrt moe se s punim pravom rei i o molitvi i pokajanju: Ja slavim dve sutine u jednojipostasi(ujednojlinosti).[45]Delanjepokajanjaimolitvejejednoononesadriu sebidvarazliitavidavrline. Odbijanjegrenihpomisliioseanjaostvarujesepomoumolitve:todelanjejesjedinjeno samolitvom,neodvojivojeodmolitve;stalnomujepotrebnosadejstvoidejstvomolitve. Pozivajui se na prepodobnog Grigorija Sinaita, prepodobni Nil Sorski govori: Blaeni GrigorijeSinaitjeneospornoznaodami,strasni,nemoemodapobedimolukavepomisli izatojerekaosledee:nijedanpoetniknemoedazadriumiodagnapomisliakoBog 543

ne zadri um i ne odagna pomisli. Samo snani poseduju svojstvo da zadravaju um i odgonepomisli,nonioninemogudaihodagnajusami:onikreuubitkuprotivnjihzato toimajusasobomBoga,izatotosuobueniublagodatinoseNjegovosveoruje.Ati, ako ugleda neistotu lukavih duhova, to jest uskovitlale pomisli u svom umu, ne uasavaj se, ne zaudi se; ako se pojave i dobra shvatanja o raznim stvarima, ne obraaj panju na njih, ve zaustavljajdisanje, koliko moe, i um zakljuavaj u srce, i pri tome, umesto oruja, prizivaj Gospoda, esto i svesrdno. One e pobei, jer ih je nevidljivo opaliloimeBoije.Akadapomisliponupotpunodasustaju,tadaustani,ipomoliseza njih,azatimsevrstouhvatiprethodnogdelanja,[46]tojestIsusovemolitve.SvetiJovan Lestvinik u Pouci o molitvi govori: Kada ti prie pas, teraj ga tim orujem orujem molitve,ikolikogodputatenapadao,nepoputajprednjim.[47]SimeonNoviBogoslov kae: Otkako je satana, zajedno sa njemu potinjenim duhovima, posredstvom neposlunostiizdejstvovaodaovekbudeizgnanizrajaiodluenodBoga,odtadajeon stekao pravo da nevidljivo, i nou i danju, koleba razum svakog oveka, kod jednog mnogo, kod drugog malo, kod jednog vie, kod drugog manje, tako da um nema niim drugim da se ogradi do neprestanim seanjem na Boga. Kada sila krsta sauva u srcu seanjenaBoga,tadaonoutvrdirazumunepokolebivosti.Katomevodimisaonipodvig,i svakihrianinseobavezaodaesemisaonopodvizavatinapoprituHristovevere;ako pak to ne dostigne, onda je njegov podvig nitavan. Uvod u misaoni podvig su i razni podvizi svakoga ko je Boga radi pretrpeo stradanja da bi priklonio sebi milost Boiju i isposlovaodamusevratiprethodnodostojanstvo,itakoHristasauvaouumu.[48] Stalno obitavanje u molitvi jeste osnovno monahovo delanje, ali ono, ipak, zahteva pripremnuobuku,toseividiizmaloprenavedenepoukeblaenogNikifora:onpodsea naprepodobnogSavuigovoridajetajvoabrojnemonakezajedniceimbiuvideoda jemonahsolidnonauiopravilamonakogivota,dajepostaospremandaseboriprotiv neprijateljskih pomisli i uva svoj um odobravao takvom monahu da tihuje u keliji. Pripremnoobuavanjezaneprestanumolitvuvriseposredstvomposlunostiivebanja u manastirskim trudovima. O tome je prepodobni Filimon rekao: Bog hoe da svoju revnost prema Njemu pokazujemo najpre u trudovima, zatim u ljubavi i molitvi bez prestanka.[49] Nita tako ne doprinosi molitvi kao poslunost, zato to nas ona umrtvljavazasvetizasamesebe.Velikoblagomolitveproizilaziizposlunosti,rekaoje prepodobni Simeon Novi Bogoslov.[50] Ako se nalazi u poslunosti i zanima se monakim trudovima, nikako ne sme damisli da si osloboen vebanja u molitvi: bez togaesamitrudovi,akiposlunost,bitibesplodni,donee,tojejogore,pogubniplod slavoljublja i drugih grehova, neizbean u jadno praznoj dui u kojoj ne ive sila i miomiris molitve. Dok se zanima manastirskim trudovima i rukodeljem, moli se esto, akojonemoedasemolibezprestanka;vraajsemolitviimsesetinje:molitvae postepenopreiunaviku,aestamolitvaeneprimetnopreiuneprestanu.Podvinici poslunosti, govori sveti Jovan Lestvinik, razliito koriste noge jedna kree ka sluenju,adrugaostajenamolitvi.[51]Podrejunogepodrazumevasesvadelatnost.Isti 544

svetiteljgovori:Videosamkakomonasikojisukaozvezdazasijaliuposlunosti,ikoji, saobrazno svojim silama, nisu prestajali da misle na Boga ovladavaju svojim umom i prolivaju bujicu suza im stanu na molitvu. Prepodobna poslunost ih je pripremila za to.[52] Iz ovoga se vidi da drevni podvinici u manastirskim trudovima nisu sebi dozvoljavali sujetnu rasejanost, ve su, zapoljavajui ruke delom, zapoljavali um molitvom. Zato su im bi uli u crkvu, ili im bi u keliji poeli da ispunjavaju svoje molitvenopraviloodmahibezikakvihtekoauspevalidasvojumisvojesrceustreme prema Bogu. Ako neko, suprotno ovome, u trudovima i u rukodelju dozvoljava sebi sujetnemisliirazgovore,ondaonninamolitvinikakonemoedaizaenakrajsasvojim umom, zato to se um neprestano istre iz njegove vlasti i neprestano okree onim stvarimakojesugaprivuklepremolitve. Sine moj! govori Pismo od mladosti svoje predaj se uenju, pa e do starosti nai mudrost. Pristupajjojkaooraiseja,ioekujdobarrodnjen,jermalovremenaesetruditidajeobrauje, iuskoroejestiplodovenjene.[53]Negubimodragoceno,nepovratnovreme;negubimoga preputajuiserasejanosti,praznoslovljuidrugimpraznimzanimanjima:odsamognaeg stupanjaumanastirupoznajmopaljivomonakiivotiumladostiobradimonjivudue istinskim podvigom da bismo se u starosti i pri preseljenju u venost obradovali obilju blagodatnihdarova,zalogaspasenja,zalogablaenstvananebu.Amin. NAPOMENE: 1. Slovo4. 2. Jn6,27. 3. Lk17,21. 4. Mt6,33. 5. Pim12,2. 6. Ef6,18. 7. Flp4,6. 8. 1Pt4,7i1Pt5,7. 9. Mt6,31,33. 10. Lk16,10. 11. Ef4,13.

545

12. Ps118,128. 13. Lk18. 14. Dap6,25. 15. Slovo4. 16. Ps4,8. 17. Lk17,21iSlovo3,gl.1. 18. Lestvica,zaglavljePouke28. 19. Mt15,19,20. 20. Mt23,26. 21. TakoautornavodiProp11,9(prim.prev.). 22. Prop10,4. 23. Lk12,29. 24. Mt5,3. 25. Trinainamoljenja,Dobrotoljublje,tom1. 26. TakosuganazvalasvetabraaKsantopul. 27. MonahNikifor,Slovo,Dobrotoljublje,tom2 28. 1Kop2,9. 29. Ef6,12. 30. Jak4,4. 31. Dobrotoljublje,Tom2. 32. Slovo2. 33. 1Kop2,2. 34. Pouka11. 35. Pouka4,poizdanjuiz1844.god. 36. Lk18,7.

546

37. Lk6,30. 38. Mt5,42 39. Mt19,21 40. Mk10,21 41. 1Tim2,8. 42. Mt6,6. 43. 1Col5,17. 44. 2Kop10,4,5. 45. Lestvica,Pouka28. 46. Lestvica,Pouka2. 47. Lestvica,Pouka28,gl.55. 48. PoukamonahaNikifora,Dobrotoljublje,tom2. 49. Dobrotoljublje,tom4,OaviFilimonu. 50. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, Trei nain paenja i molitve, Dobrotoljublje, tom1. 51. Lestvica,Pouka28,gl.2. 52. Lestvica,Pouka28. 53. Cir6.1820. 547

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI DUHMOLITVEPOETNIKA UVOD Ovdeiznosimouenjeotomekakvajemolitvasvojstvenapoetnikukojijetekpoeoda ide ka Gospodu putem pokajanja. Osnovne misli izneli smo zasebno, sa ciljem da se na njihpri itanjuobrativeapanja, aidaselakezapamte.itanjeovihmislinapaja um istinom, a srce smirenjem, i zato moe da daje dui odgovarajue smernice u njenom molitvenompodviguiposluikaopripremnozanimanjezatakavpodvig. 1.MolitvajeuznoenjenaihmoljenjaBogu. 2. Osnova molitve sadrana je u tome da ovek jeste palo bie. On tei da dobije ono blaenstvokojejeimaopaizgubiozatoseimoli. 3. Pristanite molitve je u velikoj milosti Boijoj prema ljudskom rodu. Sin Boiji je radi naeg spasenja prineo sebe svome Ocu kao rtvu milosti i pomirenja: na toj osnovi, ako elidasepredamolitvi,odbacisumnjuidvodunost.[1]Nerecisamsebi:Greniksam; zar e me Bog usliiti? Ako si grenik, onda se upravo na tebe i odnose uteene Spasiteljeverei:Nisamdoaodazovempravednikenogrjenikenapokajanje.[2] 4. Pripreme za molitvu su: polugladan stomak, odsecanje briga maem vere, iskreno pratanje svih uvreda, blagodarenje Bogu za sve nevolje u ivotu, udaljavanje od sebe rasejanostiimatanja,pobonistrah,kaonetotojeovekutakosvojstvenodaimakada mu, po neizrecivoj dobroti Tvorca prema tvorevini, bude doputeno da razgovara sa svojimTvorcem. 5. Prve Spasiteljeve rei palom oveanstvu bile su: Pokajte se, jer se pribliilo Carstvo nebesko.[3]Zato,dokneueutoCarstvo,kucajnanjegovavratapokajanjemimolitvom. 6.Istinskamolitvajeglasistinskogpokajanja.Kadamolitvanijeivazatotousebinema pokajanje, tada ona ne ispunjava svoje odreenje, tada Bog ne mari za nju. On nee odbacitiduhskruen,srceskruenoiunieno.[4] 548

7.Spasiteljsvetanazivablaenimsiromaneduhom,tojestonekojimisledasuupravooni najnii, da su pala bia, i da su ovde, na zemlji, u izgnanstvu, izvan svoje istinske otadbineneba.Blaenisiromaniduhomkojisemolepotpunosvesnisvogsiromatva,jer je njihovo Carstvo nebesko.[5] Blaeni koji plau u svojim molitvama od oseanja svog siromatva, jer e se uteiti[6] blagodatnom utehom Svetog Duha, koja se sastoji u Hristovom miru i u ljubavi u Hristu prema svima blinjima. Tada niko od blinjih, ni najljuineprijatelj,nijeiskljuenizzagrljajaljubavitogakojisemoli;tadatajkojisemoli bivapomirensasvimnajteimprilikamazemaljskogivota. 8. Uei nas da se molimo, Gospod ini da dua koja se moli postane slina udovici: suparnikjevrea,ionaupornodolazinepristranom,pravednomsudijidajeodbrani.[7] Ne udaljavaj raspoloenje svoje due od ove slinosti. Neka tvoja molitva bude uporno aljenje na greh koji nad tobom vri nasilje. Udubi se u sebe, raseci sebe paljivom molitvom,ivideedaitiivikaoudovacupomenutomsmislupredHristom,asvezbog greha,tvogneprijateljakojiiviutebiiizazivautebiunutranjuborbuimuenje,iinite tuimBogu. 9. Sav dan, govori o sebi David sav dan zemaljskog ivota postien hodih[8]; provodih ga u blaenom aljenju zbog svojih grehova i nedostataka jer se slabine moje napunie porugama, i nema isceljenja telu mome.[9] Slabinama je nazvano idenje putem zemaljskogivotaatelomovekovomoralnostanje.Nasvakomkorakusveljudenatom putu doekuje brojno kamenje spoticanja; moralno stanje ljudi ne moe se izleiti nikakvim sopstvenim sredstvima i naporima. Za nae isceljenje neophodna je Boija blagodat, a ona isceljuje samo one koji priznaju da su bolesni. Siguran znak naeg istinskogpriznanjadasmobolesnijenaebrinoineprestanoprebivanjeupokajanju. 10. Sluite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu sa trepetom,[10] govori prorok, a drugi prorokgovoriuimeBoga:nakogaupogledati?nanevoljnogainaonogakojeskruenaduhai kodrhtiodmojerijei.[11]Gospodpogledanamolitvusmirenih,ineponizimoljenjenjihovo.[12] Ondajeivot,tojestspasenje,onijemkojisuskruenasrca.[13] 11.Bogodbacujemolitvuonogakojisenemolikaogrenik,makarstajaonasamomvrhu lestvicevrlina.[14] 12. Smatram da se nalazim u samoobmani svakog onog dana u kome ne plaem zbog sebe,rekaojejedanblaenitrudbenikistinskemolitve.[15] 13.MakarprolazilimnogenajuzvienijepodvigerekaojesvetiJovanLestvinikoni nisuniistinitiniplodniakounjimanemamobolnooseanjepokajanja.[16] 14.aljenjeumislimazboggrehaastanjedarBoiji;onajkojitoaljenjenosipobonou svojim grudima i uva ga kako dolikuje, taj nosi svetinju. Ono zamenjuje sve telesne

549

podvige,unedostatkusnagazanjih.[17]Suprotnoovome,odsnanogtelaprimolitvise traitrud;beznjegasrceneebitiskrueno,molitvaebitinemonaineistinita.[18] 15.Oseanjepokajanjauvaovekakojisemoliodsvihlukavstavaavola:avobeiod podvinikaimiomirisasmirenjakojimoniodiu.Miomirissmirenjaraasesamousrcu pokajnika.[19] 16. Prinosi Gospodu u svojim molitvama deije tepanje,prostu deiju misao ne krasnoreivost,neznanje.Akoseneobratitekaoizneznabotvaimuhamedanstva,izvae sloenosti i dvolinosti i ne budete rekao im je Gospod kao djeca, neete ui u Carstvo nebesko.[20] 17. Dete iskazuje plaem sve svoje elje: i tvoju molitvu neka uvek prati pla. I dok izgovarareimolitve,idokmolitvenoutinekaplaiskaetvojueljuzapokajanjemi pomirenjemsaBogom,tvojuizuzetnovelikupotrebuzaBoijommilou. 18.Vrednostmolitvezavisiiskljuivoodnjenesadrine,aneodnjeneduine:duinajeza pohvalu ako dovodi do sadrine. Sadrina uvek dovodi do duine; duina dovodi do sadrinekadaseovekrevnosnomoli.[21] 19.Sadrinaistinskemolitvejedobrazatotoseumtokommolitvenalaziupaenjuito gasrcepodravautome. 20. Zakljuaj um u rei molitve koje izgovara i sauvae ga u paenju.[22] Imaj oi na ustima,iliihzatvori:[23]timeedoprinositisjedinjenjuumaisrca.Izgovarajreipolakoi lakeezakljuatiumureimolitve:nijednaretvojemolitveneebitiizgovorenaakoje paenjenijeoivelo. 21.Doksezakljuavaureimolitve,umprivlaisrcedagapodri.Tapodrkakojusrce pruaumuiskazujesekrozumiljenje,tj.pobonooseanjekojeusebisjedinjujealjenjei tihu,krotkuutehu.[24] 22. Molitva obavezno podrazumeva i krae ekanje[25]. Kada oseti suvou, kamenosrdnost, ne ostavljaj molitvu zato to e radi tvog ekanja i podviga protiv bezoseajnostisrcasiinatebeBoijamilostsadranauumiljenju.UmiljenjejedarBoiji: ono se alje onima koji sutrpeljivi u molitvi,[26] ono stalno raste u njima i vodi ih prema duhovnomsavrenstvu. 23. Dok se paljivo moli pred nevidljivim Bogom, um mora i sam biti nevidljiv, kao lik nevidljivog Boga; um, dakle,ne treba ni u sebi, ni iz sebe, ni pred sobom da stvara bilo kakav lik on mora biti potpuno nevidljiv. Drugim reima:um se mora potpuno kloniti matanja,kolikogodtomatanjeizgledaloneporonoisveto.[27] 24.Tokommolitvenetraiushienja,nepokreisvojenerve,neuzrujavajkrv.Naprotiv, zadri srce u dubokom miru u koji ga dovodi oseanje pokajanja jer materijalni 550

oganj,oganj pale prirode, Bog odbacuje. Tvoje srce ima potrebu da se oisti plaem pokajanjaimolitvompokajanja;akadaseoisti,tadasamBogaljeunjegasvojsvesveti duhovnioganj.[28] 25. Paenje u molitvi dovodi nerve i krv u stanje mira,pomae srcu da se pogruzi u pokajanjeidaostajeunjemu.NiBoijioganjnenaruavatiinusrcaakosieuodajusrca onda kada su u njoj sabrani Hristovi uenici pomisli i oseanja uzeti iz Jevanelja. Taj oganj ne opaljuje, ne raspaljuje srce, ve ga, naprotiv, oroava, hladi, izmiruje oveka sa svim ljudima i svim okolnostima, vue srce u neiskazivu ljubav prema Bogu i blinjima.[29] 26.Rasejanostpotkradamolitvu.Onajkosepomoliorasejano,tajoseausebineodreenu prazninu i suvou. Onaj ko se stalno moli rasejano, taj se liava svih duhovnih plodova kojeobinoraapaljivamolitvaiprihvatastanjesuvoeipraznine.Iztogstanjaraase hladnoapremaBogu,uninije,pomraenjeuma,oslabljenjevere,iodnjihmrtviloprema venom, duhovnomivotu. Asve ovozajedno siguran jeznak da Bogtakvu molitvune prima. 27. Matanje u molitvi je tetnije od rasejanosti. Rasejanost ini molitvu besplodnom, a matanje je uzrok lanih plodova: samoobmane i demonske prelesti, kako ih zovu sveti oci. Slikepredmetavidljivogsvetaiumatistvaraneslikenevidljivogsvetaostavljajutragau umu,zadravajuseunjemu,itakogaineuizvesnomsmislumaterijalnim,prevodegaiz BoijezemljeDuhaiIstineuzemljumaterijeilai.Utojzemljisrcepoinjedapodrava um,aline duhovnimoseanjempokajanjaismirenja,vetelesnimoseanjem,oseanjem krvi i nerava, preuranjenim i haotinim oseanjem naslaivanja, toliko nesvojstvenog grenicima,nepravilnimilanimoseanjemprividneljubavipremaBogu.Ljudimakojisi neiskusniuduhovnimopitimagrenaimrskaljubavizgledakaosveta,austvarionanije nita drugo do haotino oseanje srca neoienog od strasti, utonulog u naslaivanje slavoljubljem i sladostraem, dakle onim to je mata izazvala. Takvo stanje je stanje samoobmanjivanja. Ako ovek okleva u njemu, onda slike koje mu se javljaju postaju neobino ive i privlane. im se one pojave, srce poinje da se nezakonito raspaljuje i naslauje, ili, kako kae Sveto pismo, da postaje preljubnik.[30] Um smatra da je takvo stanjeblagodatno,boansko:tadajeblizakprelazuotvorenudemonskuprelest,prikojoj ovekgubivlastnadsobom,postajeigrakaipredmetismejavanjalukavogduha.Bogse sagnevomodvraaodmatalakemolitvekojadovodiovekautakvostanje.Nadonim kosemolitakvommolitvomzbivaseosudaPisma:Molitvanjegovadabudenagreh.[31] 28.Odbacujnaizgleddobrepomisliinaizgledsvetlaznanjakojitidolazetokommolitvei odvlae od tebe molitvu.[32] Oni dolaze iz oblasti lano nazvanog znanja, sedei na slavoljublju kao konjanici na konjima. Njihova mrana lica su prekrivena zato da um onoga ko se moli ne bi mogao da prepozna u njima svoje neprijatelje. Moemo, ipak, 551

poznatidasuoneneprijateljiidadolazeizoblastigospodaraovogasvetaupravopotome to su neprijateljske molitvi, to odvlae od nje um i odvode ga u robovanje i teku pokornost, to pustoe duu i ostavljaju je bez iega. Duhovni um, Boijium, pomae molitvi,usredsreujeovekausamogsebe,pogruavagaupaenjeiuumiljenje,navodi na um pobono utanje, strah i divljenje, stvorene oseanjem Boijeg prisustva i Boije veliine.Tooseanjeusvojevrememoedapostanetolikosnanodamolitvazaonogako semolipostanesudGospodnji,suenjepredprestolomNjegovimpreStranogsuda.[33] 29.Paljivamolitva,dalekaodrasejanostiimatanja,jestevienjeBoga,kojiprivlaisebi pogled uma i elju srca. Tada um gleda tako to zatvori telesne oi, i potpuno je zadovoljan tim nevienjem viim od svakog vienja. Razlog tog blaenog nevienja je beskonana tananost i nedostinost predmeta ka kome je gledanje upueno. Nevidljivo Sunce istine Bog, alje i zrake koje nisu vidljive, ali ih dua lako oseti: one ispunjavaju srce udesnim mirom, verom, hrabrou, krotou, milou, ljubavlju prema blinjima i Bogu.Naosnovutihdejstava,vidljivihuunutranjojkletisrca,ovekpouzdanoprepoznaje dajeBogprimionjegovumolitvu,poinjedaverujeivomveromitvrdoseuzdauOnoga kojivoliikojegvolimo.TojepoetakoivljavanjaduezaBogaiblaenuvenost.[34] 30. Plodovi istinske molitve su: sveti mir due, sjedinjen sa tihom, bezglasnom radou, dalekom od matanja,od uobraenosti, od poriva i kretnji koji raspaljuju, zatim ljubav premablinjima,koja,radiljubavi,nerazdvajadobreodzlih,dostojneodnedostojnih,ve posredujezasvepredBogom,kaozasebe,kaozasvojesopstvenelanove.Iztakveljubavi premablinjimasijanajistijaljubavpremaBogu. 31.TiplodovisudarBoiji.Duaihprivlaiusebesvojimpaenjemismirenjem,uvaih svojomvernouBogu. 32. Dua ostaje verna Bogu kada seudaljava od svake grene rei, grenog dela i grene pomisli,kadaseodmahkajezbogonihsagreenjakojimasepredalazbogsvojeslabosti. 33. Da zaista elimo da stiemo dar molitve dokazujemo strpljivim ostajanjem u molitvi pred vratima molitve. Za strpljenje i postojanost dobijamo dar molitve. Gospod kae Pismodajeistumolitvuonomekojiseusrdnomoli[35]strpljivo,sopstvenimnaporom. 34.Poetnicimasukorisnijekratkeiestemolitvenegodugemolitveizmeukojihproe dostavremena.[36] 35.Molitvajenajuzvienijevebanjeuma. 36.Molitvajeglava,izvor,majkasvihvrlina.[37] 37. Budi mudar u svojoj molitvi. Ne trai u njoj nita propadljivo i sujetno, i seaj se Spasiteljevezapovesti:ItitenajprijeCarstvoBoijeipravdunjegovu,iovoevamsesve,tojest svepotrebnozaprolazniivot,dodati.[38] 552

38. Kada namerava da neto uini, ili kad neto eli, u tekim ivotnim okolnostima, obarajsvojumisaoumolitvipredBogom:molionotosmatradatijepotrebnoikorisno, aliispunjenjeineispunjenjetvojemolbeostavljajBoijojvoljiuveriiuzdanjuusvemo,u premudrostidobrotuBoijevolje.TajnajboljiprimermolitvedarovaonamjeHristos,koji se u Getsimanskom vrtu molio da ga mimoie Njemu odreena aa. Ali ne moja volja zavriojeOnsvojumolitvuOcunoTvojanekabude.[39] 39. Prinosi Bogu smirenu molitvu za vrline i pobone podvige koje ini, oiuj ih, usavravajmolitvomipokajanjem.GovorionjimausvojojmolitvionotojepravedniJov govoriosvakogadanausvojojmolitviosvojojdeci:Moebitidasuseogrijeilisinovimojii pohulili na Boga u srcu svom.[40] Lukava je zloba: neprimetno se mea sa vrlinom, oskrnavljujejeitruje. 40.Odbacisvedabinaslediomolitvu,i,podignutsazemljenakrstsamoodricanja,predaj Bogu svoj duh, duu i telo, a od Njega primi svetu molitvu, koja, po uenju apostola i vaseljenskeCrkve,jestedejstvoSvetogDuhauovekukadaseDuhnastaniuoveku.[41] ZAKLjUAK Ko ne haje za vebanje u paljivoj i pokajanjem rastvorenoj molitvi, taj je daleko od duhovnognapredovanja,dalekoodduhovnihplodovatajsenalaziumrakumnogolikog samoobmanjivanja.Smirenjejejedinirtveniknakomejeljudimadozvoljenodaprinose molitvene rtve Bogu, jedini rtvenik sa kojeg Bog prima molitvene rtve;[42] molitva je majka svih istinskih, boanskih vrlina. Ne moe, ni u emu ne moe da duhovno napreduje onaj koji je odbacio smirenje i nije se pobrinuo da stupi u sveti savez sa molitvom.Vebanjeumolitvijezavetapostola:Molitesebezprestankagovoriapostol.[43] VebanjeumolitvijezapovestsamogGospoda,zapovestsjedinjenasaobeanjem:Itite,i daevamse;traite,inaiete;kucajte,iotvorievamse.[44] Molitva nee zadremati, nii e zaspati[45] dok ne pokae onome koji nju voli i stalno se vebaunjojstanvenihnaslada,dokganeuvedeunebo.Tamoeseonapreobrazitiu neprestanu rtvu blagodarnosti. To blagodarenje neprestano e prinositi i neuutno izgovaratiBoijiizabraniciodneprestanogoseanjablaenstvauvenosti,izniklogovde, na zemlji i u vremenu, iz semena pokajanja koje je posejala paljiva i usrdna molitva. Amin. NAPOMENE: 1. Jak1,68. 553

2. Mt9,13. 3. Mt4.17. 4. Ps50,19. 5. Mt5,3. 6. Mt5,4. 7. Lk18,18. 8. Ps37,7. 9. Ps37,7,8. 10. Pc2,11. 11. Ic66,2. 12. Ps101,18. 13. Ic57,15. 14. SvetiIsakSirijski,Slovo55. 15. Jeroshimonah Atanasije, tihovatelj u zvoniku Svenskog manastira Orlovske eparhije,izgovoriojeovereijednomstrancukojigajeposetio1829.godine. 16. Lestvica,Pouka7,gl.64,poizdanjuMoskovskeduhovneakademije,1851.godine. 17. SvetiIsakSirijski,Slovo89. 18. SvetiIsakSirijski,Slovo11. 19. Prepodobni Grigorije Sinait, O prelesti, kao i o mnogim drugim predlozima.Dobrotoljublje,tom1.Kadaavovidi,govorisvetiGrigorije,daneko ivisaplaem,onneprebivaunjemu,jersebojiposlediceplaazvanesmirenje. 20. Mt.18,3;Lestvica,Pouka28,gl.9 21. Prepodobni Meletije, koji se podvizavao na Galilejskoj gori, Pesma o molitvi; Lestvica,Pouka28,gl.21. 22. Lestvica,Pouka28,gl.17. 23. Savet starca jeromonaha Serafima Sarovskog. O tome da je korisno moliti se zatvorenih oiju starac Serafim Sarovski je govorio u svojoj Pouci 11, O molitvi, Moskva,izdanje1844.godine. 554

24. Prepodobni Marko Podvinik, O onima koji misle da se opravdaju delima, gl. 34. Dobrotoljublje,tom1. 25. Prepodobni Grigorije Sinait, Kako bezmolvnik treba da sedi i tvori molitvu, Dobrotoljublje,tom1. 26. Rim12,12iKol4,2. 27. PrepodobniKalistiIgnjatije,Obezmolvijuimolitvi,Slovo73,Dobrotoljublje,tom 2,iLestvica,Pouka28,gl.42. 28. Lestvica,Pouka28,gl.45. 29. Prepodobni Maksim Kapsokalivit, Beseda sa prepodobnim Grigorijem Sinaitom, Dobrotoljublje,tom1. 30. Ps72,27. 31. Ps 108,7; i: Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, Prvi nain molitve kod prepodobnogSinaita,l.131.Dobrotoljublje,tom1. 32. Lestvica,Pouka28,gl.59. 33. Lestvica,Pouka28,gl.1. 34. Pomenuta pesma prepodobnog Meletija, Slovo o skrivenom delanju Teolipta, mitropolitafiladelfijskog,Dobrotoljublje,tom2. 35. 1Cap2,9. 36. SvetiDimitrijeRostovski,deo1,Unutranjiovek,gl.IV. 37. PrepodobniMakarijeVeliki,Beseda3,gl.1;Lestvica,zaglavljePouke28. 38. Mt6,33.SvetiIsakSirijski,Slovo5. 39. Lk22,42. 40. Jov1,5. 41. Rim 8,26. Sveti Isak Sirijski, Slovo 21. Ko je dostigao (neprestanu molitvu), taj je dostigaovrhunacvrlinaipostaostanSvetogDuha,rekaojesv.Isak. 42. MiljenjeprepodobnogPimenaVelikog,Azbunipaterik. 43. 1Sol5,17. 44. Mt7,7. 555

45. Ps.120,4. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOKELIJNOMMOLITVENOMPRAVILU Uiuklijetsvoju,izatvorivivratasvoja,pomoliseOcusvomekojijeutajnosti;iOtactvojkoji viditajno,uzvratietebijavno.[1]EtoBoijeuredbeosamotnojmolitviukeliji. Gospodjezapovediodasemolimousamovanju,aisamje,kaeJevanelje,tokomsvog stranstvovanja na zemlji esto prebivao u molitvi. On nije imao gde glavu da prikloni zatosutihivrhovigoraisenovitivrtovizamenjivalitihu,spokojnukeliju. Pred svoj dolazak na stradanje, kojim je moralo biti kupljeno spasenje ljudskog roda, Gospod se molio u usamljenom Getsimanskom vrtu, nedaleko od Jerusalima. Tokom molitveBogoovekjepreklanjaokolena;odsilinemolitvenogpodvigaNjegovobilniznoj je,kaokapljekrvi,kapaonizNjegovolicenazemlju.UGetsimanskomvrtusuraslastabla maslina,staranekolikostotinagodina.Unjemusuidanju,prisvetlousunevihzraka, leale guste senke, a tada je na vrt bila pala tamna palestinska no. Niko nije delio sa GospodomNjegovumolitvu:nedalekoodNjegaspavalisuNjegoviuenici;okoNjegaje spavala priroda. U vrt je doao izdajnik sa svetiljkama i naoruanom etom: izdajnik je znaoomiljenoIsusovomestoivremezamolitve. Nonatamazaklanjapredmeteodradoznalihpogleda,tiinatihovanjaneodvlaipanju uha. U tihovanju se i nou moe moliti paljivije. Gospod je birao za svoju molitvu prvenstvenousamljenomestoino,abiraojedabismosepovinovaliNjegovojzapovestio molitvi,aliidabismoseutledalinaNjegovprimer.ZarjeGospodu,Njemusamom,bila potrebna molitva kada je prebivajui kao ovek sa nama na zemlji ujedno kao Bog nerazdeljivobiosaOcemiDuhomiimaosaNjimajednuboanskuvoljuiboanskuvlast? Uiuklijetsvoju,izatvorivivratasvoja,pomoliseOcusvomekojijeutajnosti;iOtactvojkoji viditajno,uzvratietebijavno.Nekazatvojumolitvuneznanitvojalevica,nitvojprijatelj, ni roak, ni samo slavoljublje, koje ivi zajedno sa tvojim srcem i podstrekava ga da nekomeispriaotvommolitvenompodvigu,danetobarnagovestionjemu. 556

Zatvorivratasvojekelijedaneuuljudikojidolazedapraznoslove,datiotmumolitvu; zatvorivratasvogumadaneuutuepomislikojeeizaipredtebedabiteodvukleod molitve; zatvori vrata srca da ne uu grena oseanja koja e posegnuti da te zbune i opogane,ipomolise. Ne usudi se da prinosi Bogu mnogoglasne i krasnoreive molitve koje si sam sainio, koliko god ti one izgledale snane i dirljive: one su proizvod palog razuma, i, kao opoganjena rtva, ne mogu biti primljene na duhovni rtvenik Boiji. Ako se divi draesnim izrazima molitava koje si sam sainio, i ako prepredeno dejstvo slavoljublja i sladostraabudesmatraoutehomsavesti,akblagodau,odvuiesamogsebedaleko odmolitve.Odvuiesamogsebedalekoodmolitvebaondakadatisebudeiniloda semoliobilnoidasivedosegaoodreenistepenugaanjaBogu. Kada dua krene Boijim putem, ona je pogruena u duboko nepoznavanje svega boanskogiduhovnog,makarposedovalaisvumudrostovogasveta.Zbogtogneznanja ona ne zna kako i koliko mora da se moli. Da bi pomogla duhovno nezreloj dui, sveta Crkvajeustanovilamolitvenapravila.Molitvenopravilojeskupnekolikomolitavakojesu sainilibogonadahnutisvetioci,skupprilagoenodreenimokolnostimaivremenu. Ciljpravilajedadostaveduionemisliioseanjakojajojnedostaju,itopravilne,svete, pouzdano bogougodne misli i oseanja. Takvim mislima i oseanjima ispunjene su blagodatnemolitvesvetihotaca. Zajutarnjemolitvenovebanjepostojiposebniskupmolitavapodnazivomjutarnjemolitve, ilijutarnjepravilo;zanonomoljenjepreodlaskanaspavanjepostojidrugiskupmolitava podnazivommolitveprespavanja,iliveernjepravilo.Posebniskupmolitavaitaseonima koji se spremaju da se prieste svetim Hristovim tajnama, i naziva se pravilo za sveto priee.Onikojisuvelikideosvogvremenaposvetilivebanjimaupobonostiitajuoko 3 sata posle podne poseban skup molitava pod nazivom svakodnevno ili monako pravilo. Drugi itaju svakog dana po nekoliko katizmi, po nekoliko glava iz Novog zaveta, ine nekolikopoklona:svetonazivasepravilom. Pravilo! Kakav taan naziv, uzet iz samog dejstva koje na oveka vre molitve, nazvane pravilom!Molitvenopraviloupravljapravilnoisvetuduu,uijedasepoklanjaBoguu duhu i istini,[2] zato to dua preputena sama sebi ne bi mogla da ide pravilno putem molitve. Poto ju je greh ozledio i pomraio, dua bi kao takva stalno skretala u stranu, esto i u provalije: as u rasejanost, as u matanje, as u razna prazna i sablanjiva privienjauzvienihmolitvenihstanjasjedinjenihsaslavoljubljemisamoljubljem. Onoga ko se moli molitvena pravila zadravaju u spasonosnom raspoloenju smirenja i pokajanja i tako ga ue neprestanom samoosuivanju, hrane ga umiljenjem, uvruju uzdanjem u sveblagog i svemilostivog Boga, uveseljavaju Hristovim mirom, ljubavlju premaBoguiblinjima. 557

Kako su uzviene i duboke molitve pred Sveto Priee! Kakvu divnu pripremu pruaju onome ko pristupa svetim Hristovim tajnama! One pospremaju i ukraavaju dom due divnim pomislima i oseanjima, toliko blagougodnim Gospodu. Velianstveno je u tim molitvamaizraenaiobjanjenanajveahrianskatajna;suprotnotojvisini,ivoiverno su nabrojani svi ovekovi nedostaci, pokazane su njegova nemo i nedostojnost. Iz tih molitavasija,kaosuncesneba,nedostinaBoijadobrota,zbogkojejeOnblagovoleoda seiporedovekovenitavnostivrstosjedinisaovekom. Jutarnje molitve tako odiu jutarnjom vedrinom, sveinom da onaj koji je video svetlost materijalnog sunca i svetlost zemaljskog dana stie elju da gleda najviu, duhovnu, nezalaznusvetlostidankomenemakraja,plodoveSuncaistineHrista. Kratkoumirenjeunonomsnujeslikadugogsnaugrobnommraku.Molitveprespavanja nasopominjudaemosepreselitiuvenost,pregledajusvetosmoradilitogdana,ue nasdaprinosimoBoguispovedanjeuinjenihgrehovaipokajanjezbognjih. Molitveno itanje akatista Isusu Najslaem osim svoje sopstvene vrednosti ima i ulogu izvanrednepripremezavebanjeuIsusovojmolitvi,kojaseizgovaraovako:GospodeIsuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog. Ova molitva je gotovo jedino vebanje podvinika kojisutolikouznapredovalidasustigliuprostotuiistotu,azaovodvojesvakomnogo miljenje i mnogo govorenje nije nita drugo do zamorno odvlaenje u nevano i nepotrebno. Akatist pokazuje kakve misli mogu da idu uz Isusovu molitvu, koja poetnicimaizgledakrajnjesuvoparna.Celokupniakatistiskazujejedinomolbugrenika da ga Gospod Isus Hristos pomiluje, ali toj molbi su date razliite forme, saobrazno duhovnomuzrastupoetnika.Takosemalojdecidajeprethodnorazmekanahrana. UakatistuPresvetojBogorodiciopevanisuooveenjeBogaReiiveliinaMajkeBoije, koju proslavljaju svi naraaji[3] zato to je rodila ooveenog Boga. Kao na velikoj slici, bezbrojnim divnim linijama, bojama, prelivima prikazana je u akatistu velika tajna ooveenja Boga Rei. Dobro pogoena svetlost daje jo veu ivost svakoj slici i neobina svetlost blagodati ozaruje akatist Presvetoj Bogorodici. Ta svetlost deluje dvostruko: ona prosvetljuje um, ona ispunjava srce radou i uverenjem. Nedostino se prihvata kao da je potpuno dostignuto zbog izvanrednog utiska kojeg ostavlja na um i srce. Mnogi poboni hriani, posebno monasi, vre veoma dugo veernje pravilo tako to koriste tiinu i mrak noi. Molitvama pre spavanja oni prilau itanje katizmi, itanje Jevanelja,Apostola,itanjeakatistaipoklonesaIsusovommolitvom.Doksezaslepljeni svetpredajeburnimibunimveseljima,dotleHristoveslugeplauutiinisvojihkelijai izlivaju usrdne molitve pred Gospodom. Dok sinovi sveta provode no u bezumnoj budnosti, pa dan koji nastupa doekuju u pomraenju i uniniju duha, dotle sluge Boije doekujutajdanuveseljuivedriniduha,usaznanjuioseanjuneobinesposobnostiza 558

razmiljanjeoBoguizasvadobradelazatotosuprethodnunoproveliumolitvenom podvigu. Gospod je padao na kolena tokom svoje molitve: ni ti ne treba da prenebregava preklanjanjekolena,akoimadovoljnosnagezato.Svetiociobjanjavajudapoklanjanje do zemlje izobraava na pad, a ustajanje sa zemlje nae iskupljenje.[4] Pred poetak veernjeg pravila naroito je korisno da uinimo onoliko poklona koliko je to srazmerno naoj snazi: od njih se telo malo zamori i zagreje, srcu se prenese oseanje pobonog aljenja,aijednimidrugimpripremiseusrdnoipaljivoitanjepravila. Privrenjupravilaipoklonanikakonetrebauriti;ipravilaipoklonetrebavritipolakoi paljivo.Boljejeproitatimanjemolitavaiuinitimanjepoklonasapanjom,negomnogo bezpanje. Izaberi sebi pravilo koje je srazmerno tvojim snagama. Rei Gospodnje da je subota postala radi oveka, a ne ovek radi subote[5] mogu i moraju da se odnose i na sve pobonepodvige,painamolitvenopravilo.Molitvenopravilojepostaloradioveka,ane ovekradipravila:onotrebadapomaeovekuudostizanjuduhovnognapredovanja,a nedabudetekobremekojeunitavatelesnesnageizbunjujeduu.Timvieononesme da bude povod za gordu i pogubnu uobraenost, za pogubno osuivanje i poniavanje blinjih. Razborito izabrano molitveno pravilo, saobrazno snagama i nainu ivota, predstavlja veliku pomo onome ko se bori za svoje spasenje. Vrenje pravila u odreeno vreme prelazi u naviku, u neophodnu prirodnu potrebu. im se onaj koji je stekao tu blaenu naviku pribliava mestu na kome obino vri pravilo, njegovuduu ve ispunjava molitvenoraspoloenje:prenegotouspedaizgovoriijednuremolitve,iznjegovogsrca seveprelivaumiljenjeiumsevesavudubiouunutranjuklet. Vie volim pravilo koje se kratko ali stalno izvrava, no pravilo koje se vri dugo ali se brzo ostavlja. rekao je jedan veliki otac.[6] A takvu sudbinu uvek imaju ona molitvena pravila koja nisu srazmerna snagama: podvinik ih izvrava neko vreme, dok ga nosi poetnipoletrevnosti,ipritome,naravno,vieobraapanjunanjihovuduinu,amanje na njihovu sadrinu, a zatim ga iznemoglost, ta neizbena posledica podviga koji prevazilazinjegovesnage,postepenoprimoravadaskraujeiskraujepravila. Podvinici kojisu nerazumnopostavilisebi tekopraviloesto prelazesa mnogo tekog praviladirektnonaostavljanjesvakogpravila.Apodvinikakojiostavipravilo,iliga,ak, samoskrati,neizostavnonapadazbunjenost.Odzbunjenostionpoinjedaoseaduevno rastrojstvo. Posledica rastrojstva je uninije. Poveano uninije izaziva slabost i ekstazu, a pod njihovim dejstvom nerazumni podvinik se preputa praznom, rasejanom ivotu, ravnodunopadaunajteasagreenja.

559

Kada izabere za sebe molitveno pravilo koje je srazmerno tvojim snagama i potrebama tvoje due, nastoj da ga revnosno i redovno izvrava, i znaj da je to neophodno da bi odrao moralne snage svoje due, kao to je neophodno da svakog dana u odreeno vremeuzimadovoljnukoliinuzdravehranedabiodraotelesnesnage. Bog nas nee osuditi zbog ostavljanja psalama govori sveti Isak Sirijski ni zbog ostavljanjamolitve,vezbogonogatosledinakontogostavljanja:zbogulaskademonau nas.Kadademoninaumesto,kadauuizatvorevratanaihoiju,tadaonipomounas, svojihorua,nasilnoineisto,sanajeomosvetomizvravajusvetojeBogzabranio.I zbogostavljanjamalog(pravila)udostojenogdagaHristoszastupamipadamouvlast (demona), kako je napisao jedan premudri: Ako svoju volju ne potinjava Bogu, potiniejesvomeneprijatelju.Ta(pravila),tebiseinimala,postaezidineprotivonih kojinastojedanasporobe.Izvravanjetih(pravila)ukelijiustanovilisutvorcicrkvenog tipikaustanovilisuihpremudro,pootkrivenjuodozgo,dabisauvalinaeivote.[7] Veliki oci su od obilnog dejstva Boije blagodati obitavali u neprestanoj molitvi, pa opet nisuostavljalisvojapravilakojasunaviklidaizvravajuuodreenomasudanailinoi. Mnoge dokaze za to vidimo iz njihovih itija: Antonije Veliki je izvravajui pravilo u devetom asu dakle u tri sata posle podne bio udostojen Boijeg otkrivenja; prepodobnom Sergiju Radonjekom se javila Presveta Djeva, u pratnji apostola Petra i Jovana,ondakadajemolitvenoitaoakatistPresvetojBogorodici. Najljubljenijibrate!Pokorisvojuslobodupravilu:onoeteliitipogubneslobodeivezae tesamozaonotoetidonetiduhovnuslobodu,sloboduuHristu.Iznajdaelancikoji tevezujuupoetkubititeki;alietikasnijepostatidragoceni.SvisvetiljudiBoijiprimili sunasebeblagijarammolitvenogpravilainosilisuga:ugledajsenanjihislediuovom sluaju Gospoda naeg Isusa Hrista, koji je, postavi ovek, i pokazujui nam sobom primerponaanja,inioonotoiniNjegovOtac,[8]govorioonotojeNjemuzapovedao Otac,[9] i imao cilj da u svemu ispuni volju Oca.[10] Volja Oca i Sina i Svetog Duha je jedna.Kadjereonama,voljaBoijasesastojiuspasenjuljudi.SvesvetaTrojice,Boena, slavaTebi!Amin. NAPOMENE: 1. Mt6,6. 2. Jn4,23. 3. Lk1,48. 4. SlovosvetogTeolipta,Dobrotoljublje,tomII. 5. Mk2,27. 560

6. PrepodobniMatoj,Skitskiazbunipaterik,slovoM. 7. SvetiIsakSirijski,Slovo17 8. Jn5,19. 9. Jn12,49. 10. Jn5,30. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOCRKVENOJMOLITVI Zdanje na zemlji dostojno najvieg potovanja nesumnjivo je hram, ili dom Boiji, ili crkva[1](ovetrireisusinonimi).IakojeBogprisutansvuda,ucrkviseNjegovoprisustvo projavljujenaposeban,zaovekanajznaajnijiinajkorisnijinain.JavljanjeBogakorisnije jeiznaajnijeodpomenutognainajedinoondakadaoveksampostajehramBoiji,kada postajestanSvetogDuha,kaotosutopostaliapostoliidruginajveisvetitelji.Notakvo stanje dostie veoma mali broj hriana. Zato emo razgovor o tom ljudskom rukom nestvorenom, Bogom sazdanom, razumnom hramu Boijem, oveku, i o bogosluenju koje treba da se vri u njemu ostaviti za drugu priliku: sada emo porazgovarati o materijalnom Boijem hramu, stvorenom ljudskim rukama, o molitvama koje se vre u njemu, o obavezi hriana da revnosno poseuju hram Boiji, o koristi zbog takvog poseivanja. Boijihramjezemaljskonebo:StojeiuhramuslaveTvoje,Gospode,imamooseanjeda stojimonanebesima,pevasvetaCrkva.[2]HramjemestoukomeBogoptisaljudima:u njemusevresvehriansketajne.Boanskaliturgijaihirotonijamogudasevrejedinou hramu.Iostaletajnetakoemorajudasevreuhramu:ukrajnjojnudidozvoljenojeda seonevreukui,uprvomreduispovestiosveenjejeleja.Boijihramseoglaavadani noslavoslovljemBoga;zareiovogasvetaunjemunemamesta.SvejeuBoijemhramu sveto: i sami zidovi, i patos, i vazduh. Neprestano ga uva aneo Boiji; aneli Boiji i svetiljudipobednikeCrkvesilazeunjega.Prisustvoutakvomsvetomzdanjunajveaje sreazastrancanazemlji.SvetiprorokDavidjebiocar,imaojevelikeivelelepnepalate, 561

raspolagao je svim sredstvima zemaljskog naslaivanja i veselja, pa opet je, kad je sve razmotrio i ocenio kako valja, rekao: Jedino molih od Gospoda, i to traah: da ivim u domu Gospodnjem sve dane ivota moga, da gledam krasotu Gospodnju i poseujem hram sveti Njegov.[3] Ovo je Sveti Duh izgovorio Davidovim ustima. Ako tokom svog zemaljskog ivotaposeujeBoijihramesto,kaodaiviunjemu,tie,kadaserazdvojiodtela,a sve radi venog praznovanja, veoma lako prei u nebeski, ljudskom rukom nestvoreni hram, iji je tvorac Bog. U hramu se i molimo, i pouavamo, i oiujemo od grehova, i zajedniarimosaBogom. Primer poseivanja Boijeg hrama pokazao nam je Spasitelj,[4] pokazali su i sveti apostoli.[5]HrianisvihvremenasmatralisurevnosnoposeivanjeBoijeghramasvojom neodlonomobavezom.Poseivanje hramaza vremesvihmolitava kojesevreu njemu sveti Dimitrije Rostovski poredi sa carskim porezom; svaki dan se rauna, i svaki ovek mora da plati.[6] Ako sveti pastir smatra da je prisustvo svakom bogosluenju u crkvi neizostavna obaveza svakog pobonog hrianina, tim vie je takvo prisustvo sveta obavezamonaha. Kao to se od poreza oslobaaju siromani, tako se i od stalnog odlaenja u crkvu oslobaajubolesni,onikojejebolestzadralaunjihovojkeliji.Kaotosudavanjaporeza osloboeni carski dostojanstvenici, tako su i od stalnog dolaenja u crkvu slobodni oni monasi koji su napredovali, oni koji se vebaju u umnim podvizima i anju obilni rod svojihpodviga,itajrodskrivajuodljudi.Kaotosudavanjaporezaosloboenivojnicii svi carski i dravni slubenici, tako su i od stalnog dolaenja u crkvu osloboeni oni monasi koji su za vreme bogosluenja zauzeti posluanjima. Pazi da pod izgovorom posluanjailibavljenjaumnimpodvigomukeliji,iliakpodizgovoromtobonjebolesti neponedadeluje,tajnoisaopravdanjem,lukavstvoavola,jeronznadamolitvajeste majkavrlinaimakojiporaavalukaveduhove,paupravozatomrzimolitvuikoristisve snage i sva sredstva, i ini sve da tim sredstvima prida privid pristojnosti, da bi time odvukaoovekaodmolitve,dabigarazoruaoirazoruanogunitioiliranio.[7] Crkvenihmolitavaimasedam,noonesegrupiuutrigrupe:1.veernje,2.poveerje,3. polunonica, 4. jutrenje sa prvim asom, 5. trei as, 6. esti as, i 7. deveti as. Veernje, kojimpoinjeslubasvakogdana,vrisezajednosapoveerjemidevetimasom;devetias seitapredveernje.Jutrenjesevrisaprvimasomipolunonicom;polunonicaseitapred jutrenje,prviasposlejutrenja.Treiiestiasitajusezajednosaizobraziteljnimantifonima, kojiseitajuposleasova.Kadasejutrenjespajasaveernjemilivelikimpoveerjem,tada se molitva naziva svenonim bdenijem. Ono se vri pred velike praznike, u ast praznika. Dejstvosvenonogbdenijanapodvinikasastojiseutometoonajkojijeproveoumolitvi znatandeonoisapotrebnompobonouipanjomoseasledeegdananaroitulakou, sveinu,istotuuma,sposobnostzarazmiljanjeoBogu.UpravozatojesvetiIsakSirijski rekao: Sladost darivana podvinicima tokom dana izliva se iz svetlosti nonih molitava (nonogdelanja)naistium.[8]Boanskaliturgijaneubrajaseusedammolitava;onaje 562

izvannjih;onajezasebna,najsvetijamolitva,kojomjeustanovljenobeskrvnoboanstveno prinoenjertve.[9] SpasonosniprimerposeivanjahramaBoijegiznetjeuJevanelju,upriiocarinikukoji jeposetiohram.[10]Carinikjestajaouhramu,alipozadi,nijesmatraodamujedozvoljeno da uzdigne oi nebu, ve se udarao u prsa i govorio: Boe, mipostiv budi meni grenome! CarinikjeizaaoizcrkvekadajeprivukaosebiblagostBoiju.Kadadoeucrkvu,ako nemakakvogposluanjaunjoj,itistanipozadi,uskromniugao,iliizastuba,datanebi odvlailo tvoju panju, i da tvoju dobru volju drugi ne bi izloili javnoj sramoti; upravi okoumapremasrcu,atelesnookopremazemlji,ipomoliseBoguskruenogduha,ipri tome ne misli da ima bilo kakav poloaj, bilo kakvu vrlinu, ve uvidi da si kriv zbog nebrojenog mnotva sagreenja, tebi znanih i neznanih. Mi veoma mnogo greimo i u neznanju, i zbog nae ogranienosti, i zbog toga to je greh ozledio nau prirodu. Sveto pismogovori:SrceskruenoiunienoBogneeodbaciti.[11]Akoseitipomolisvestansvoje grenostiinitavnosti,BogeusliitiodhramaSvogasvetogaglastvoj,imolitvenivapajtvoj predNjimdoieuuiNjegove:[12]Oneizlitinetebesvojubogatumilost.Akoimabilo kakvuobavezuuhramu,ispunjavajjesanajveompobonouioprezom,jersluiBogu, aneljudima. Jevaneljepripovedadajezajednosacarinikomifarisejuaoucrkvudasepomoli.Farisej jebioznaajnalinost,izatojestaonavidnomesto.Verovatnojemisliokaoobinoisvi fariseji da e njegovo imuno stanje i molitva posluiti kao pouka prisutnom narodu. Raunao je da slavoljublje nije opasno za njega zato to je napredovao u vrlini, a da je odreeno licemerstvo opravdano radi opte koristi. Pa u emu se sastojala farisejeva molitva?OnjenajpreproslavioBoga.Poetakjedobar.Noondajepoeodanabrajasvoje zaslugeiplemenitost,anedobradelaBoija,takodajezbogtakvognabrajanjaipoetak morao biti drugaiji. Farisej bi pravilnije poeo da je bez okolianja poeo da proslavlja sebe,aneBoga.Bogajeonproslavioformeradi,dabidonekleprikriogordost.Gordostje ispoljiotimetojeosudioiponizioblinjeg,iakonijepoznavaosavestblinjeg,aupravoje blinji priznanjem svoga greha privukao Boiju milost. Farisej je, licemerno proslavivi Boga, govorio: Nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik. Postimdvaputusedmici;dajemdesetakodsvegatosteknem.Farisej,oigledno,needaznaza svojegrehove,aznadaistaknesvojuvrednost:iztodvojeproizalajegordost,kojujeon pokazaotimetojeosudioiponizioblinjeg.Gospodnijeprimiofarisejevumolitvu,veje uzakljukuovealegorijskeprierekao:svakikojisebeuzvisujeponiziese,akojisebeponizuje uzvisiese.Izovogasevidisledee:akoovekelidaBogpriminjegovumolitvu,ondaon moradajeprinosiizpriznanjasvojegrenostiikrajnjenepotpunostisvojevrline;morada je prinosi tako to pre toga odbaci sve svoje vrednosti, potpuno nitavne pred neobuhvatnom vrednou Boga; mora da je prinosi iz srca koje se smirilo pred svima blinjima, iz srca koje je zavolelo sve blinje, iz srca koje je oprostilo blinjima sva

563

ponienjaiuvrede.AjagovorimolitvenoprorokBogupomnotvumilostiTvojeuiuu domTvoj,pokloniusehramusvetomeTvomeustrahuTvome.[13] ZajednikemolitveusvetimBoijimhramovimapredstavljajuvelikuBoijumilostprema oveku. Te molitve su ustanovili apostoli, njihovi sveti uenici i sveti oci prvih vekova hrianstva nakon otkrivenja odozgo.[14] U tim molitvama moe da uestvuje svaki hrianin: i neuki moe da usvaja znanja, krasnoreivost, poeziju duhovnih, svetih hrianskih govornika i pisaca. Svako ko eli moe u tim molitvama lako da se obui molitvi uma: duina molitve dovodi do njene dobre sadrine, rekli su oci, i zato duge manastirske molitve znatno pomau podviniku da pree sa molitve reima na molitvu umaimolitvusrca.Crkvenemolitvesadreusebiirokohrianskodogmatskoimoralno bogoslovlje: onaj koji redovno poseuje crkvu i revnosno pazi na njeno itanje i pesmopojanje,tajmoetanodaupoznasvetojepravoslavnomhrianinupotrebnona poprituvere. Blaen je monah koji uvek ivi blizu Boijeg hrama! On ivi blizu neba, blizu raja, blizu spasenja. Ne odbacimo spasenje koje nam je Boija milost predala, takorei u ruke. Naroitomonahpoetnikmoraredovnodaposeujecrkvu.Kadastignugodinestarostii iznemoglosti,kadaigodineibolestzakljuavajumonahaskorobezizlaznoukeliju,one sehranitionimduhovnimzalihamakojejeusvojojmladostiisnaziskupiotakotoihje sabirao u domu Boijem. Duhovnim zalihama nazivam molitvu uma i srca. Neka nas milostivi Gospod udostoji da nae monatvo upotrebimo kako dolikuje, i da se pre odlaska iz zemaljskog ivota preselimo umom i srcem na nebo. Tamo nas moe uzneti molitva kada je oseni Boija blagodat i kada molitva u oveku postane molitva svetog Duha,kojiposredujezaovekauzdisajimaneizrecivim.[15]Amin. NAPOMENE: 1. Novatablica,glava1. 2. Posledovanjejutrenja,troparposlavoslovlju. 3. Ps26,4. 4. Jn7,14. 5. DapZ,1. 6. Delasvetitelja,deoI,Unutranjiovek. 7. PrepodobniMakarijeVeliki,Beseda1,glava3,iBeseda3,gl.2i3. 8. Slovo40. 564

9. OsedamslubividiNovetablice,deo1,gl.XIII. 10. Lk18,10. 11. Ps50,19. 12. Ps17,7. 13. Ps5,8. 14. Vidi:itijesvetogIgnjatijaBogonosca,20decembar.SvetiIsakSirijski,Slovo71. 15. Rim8,26. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOMOLITVIUSTIMAIGLASOM Niko od onih koji ele da napreduju u molitvi neka se ne usuuje da olako pomisli i zakljui da je molitva koja se izgovara ustima i glasom uz panju uma malo znaajno i potovanja nedostojno delanje. Ako sveti oci kau da je neplodna svaka ona molitva ustimaiglasomkojanijesjedinjenasapaenjem,iztogaseipaknemoezakljuitidasu oni odbacivali ili poniavali i samu molitvu ustima. Ne! Oni samo zahtevaju uz nju i paenje.Paljivamolitvaustimaiglasomjeosnoviuzrokmolitveuma.Paljivamolitva ustimaiglasomjeujednoimolitvauma.Nauimonajpredasepaljivomolimomolitvom ustima i glasom: tada emo lako nauiti da se molimo i samim umom u tihovanju unutranjekleti. MolitvuustimaiglasompokazalonamjeSvetopismo;primerizanjuizaglasnopojanje daonamjesamSpasitelj,dalisunamsvetiapostolipoprejemstvuodGospoda.Iotpojavi hvalu, po zavretku Tajne veere, kazuje sveti jevanelist Matej o Gospodu i njegovim apostolima,izioenagoruMaslinsku.[1]GospodsemoliopredLazarevovaskrsenje,isav narodjeuosvisuuliudomolitvenadovekomkojijeveetiridanabiougrobu.[2] MolilisuseutamnicizatoenisvetiapostolPavleinjegovsaputnikSilaislaviliGospoda, a ostali sunji su ih sluali. Odjednom, usred njihove molitve, nastade veliki zemljotres, 565

takodasepotresoetemeljitamnice;iodmahseotvoriesvavrataisvimaspadoeokovi.[3]Molitva svete Ane, majke proroka Samuila, koju su sveti oci esto navodili kao obrazac molitve, nijebilajedinouumu.AnagovoriPismogovoraeusrcusvojem,ustajojsesamomicahu,a glasjojseneujae.[4]Tamolitvanijebilamolitvaglasom,alijebilaizsrca,pajesamimtim bilaimolitvaustima.SvetiapostolPavlekaedajemolitvaustimaplodusana,izavetuje daprinosimo Bogurtvuhvale,tojest, plod usana koje ispovedajuimeNjegovo[5] zapoveda da govorimo meu sobom u psalmima i himnama i pjesmama duhovnim, i u moljenju glasom i ustimaiupesmopojanju,pjevajuiipojuiGospoduusrcusvome.[6]Onosuujenepanjuu molitviustimaiglasom.Jerakotrubadanejasanglasgovorionkoesepripremitizaboj? Tako i vi, ako reete jezikom nerazumljivu rije, kako e se znati ta govorite? Jer ete govoriti u vjetar.[7] Iako je apostol uputio ove rei upravo onima koji se mole i javljaju opomene Svetog Duha na stranim jezicima, sveti oci ih sa pravom primenjuju i na one koji se nepaljivomole.Akosenekomolibezpaenja,izatonerazumereikojeizgovara,taje on,zaista,samomsebinegostranac? Oslanjajui se na ovo, prepodobni Nil Sorski govori: Ako se moli glasom i ustima, bez paenja,znajdasemoliuvetar,aneBogu.[8]udnajetvojaeljadateBoguje,kadati samog sebe ne uje, govori sveti Dimitrije Rostovski, navodei rei svetog muenika KiprijanaKartaginskog.[9]Aupravoseovodeavaonimakojisebezpanjemoleustimai glasom: oni toliko ne uju sebe, toliko doputaju sebi da budu rasejani, mislima se tako daleko udaljavaju od molitve u druge stvari da im se esto deava da se najednom zaustavejersuzaboravilitasuitali;ilipakpoinjudaitajureiizdrute,aneizsvoje molitve,iakojeotvorenaknjigaprednjihovimoima.Kakodaneosuujusvetiocitakvu nepaljivu,rasejanouozleenu,unitenumolitvu!Panjamorabitionolikoneodvojiva odmolitve,govorisvetiSimeonNoviBogoslov,ionolikopovezanasamolitvomkoliko su telo i dua povezani: oni ne mogu biti razdvojeni, ne mogu biti jedno bez drugoga. Panjamoradapredusreeneprijateljaidabudno,kaostraar,motrinanjega;nekaona prva opominje na greh, neka se suprotstavlja lukavim pomislima koje prilaze srcu; a molitva neka dolazi nakon panje, zato to molitva odmah istrebljuje i umrtvljava sve lukavepomisliprotivkojihjepaenjeprvopoveloborbu,potopaenjesamonemoeda ih umrtvi. Od te borbe koju vode paenje i molitva zavisi ivot i smrt due. Ako posredstvompaenjauvamomolitvuistom,tadanapredujemo.Akosepaknetrudimo dajeuvamoistom,akojeostavljamonezatienom,ondanjupoganelukavepomisli,a mipostajemonepotrebni,liavamosenapredovanja. Molitvuustimaiglasom,kaoisvakudrugu,neizostavnomoradapratipaenje.Koristod molitveustimapraenepaenjemjeneizraunljiva.Odnjepodvinikmoradapone.Nju presvihpredajesvetaCrkvasvojojdeci.Osnovmonakogivotajepsalmopojanje,rekao je sveti Isak Sirijski.[10] Crkva je, govori sveti Petar Damaskin, sa dobrim i Bogu ugodnim ciljem prihvatila pesme i razne tropare zbog nemoi naeg uma, da bismo mi, nerazumni, privueni sladou psalmopojanja, naizgled i protiv volje opevali Boga. One 566

koji mogu da razumevaju i paljivo procenjuju rei koje izgovaraju obuzima umiljenje, i tako, kao po lestvici, ushode u blage misli. Po meri napredovanja u navikavanju na boanskemisli,unamasejavljaboanskaelja,ivuenasdadostignemoonotonamje Gospodzapovedio:darazumemopoklanjanjeOcuuduhuiistini.[11]Ustaijezikkojise esto vebaju u molitvi i itanju rei Boije zadobijaju osveenje, postaju nesposobni za praznoslovlje,zasmeh,zaizgovaranjelakrdijakih,sramnihipokvarenihrei.Hoelida napreduje u molitvi uma i srca? Naui se da slua molitvu ustima i glasom: paljiva molitvaustimasamaposebiprelaziumolitvuumaisrca.Hoelidasenauidabrzoi snanoodgonipomislikojejezasejaozajednikineprijateljoveanstva?Odgoniihkada si sam u keliji glasnom paljivom molitvom, i izgovaraj njene rei polako i umilno. Paljivamolitvaustimaiglasomserazleekrozvazduhtadastrahobuzimaknezovekoji vladaju u vazduhu, njihovi miii slabe, njihove mree trule i raspadaju se! Paljiva molitvaustimaiglasomserazleekrozvazduhtadasesvetianelipribliavajuonima kojisemoleipoju,uvrtavajuihuhorove,uestvujuunjihovimduhovnimpesmama,a udostojeni su da to gledaju neki Boiji ugodnici, meu njima i na savremenik, blaeni staracSerafimSarovski.Mnogivelikiocicelogsvogivotavebalisuseumolitviustimai glasom,ipritomeobilovalidarovimaDuha.Uzroktakvognjihovognapredovanjabiloje totosusanjihovimglasomiustimabilisjedinjeniium,isrce,svadua,icelokupnotelo; molitvu je izgovarala cela njihova dua, sva njihova snaga, itavo njihovo bie, vasceli ovek. Prepodobni Simeon Divnogorac je tokom noi itao ceo Psaltir.[12] Sveti Isak Sirijski spominje nekog blaenog starca koji se zanimao molitvenim itanjem psalama, i kae da mu je bilo doputano da osea itanje jedino u toku same slave, posle ega je boanska uteha tako snano ovladavala njime da je danima ostajao u svetom zanosu ne oseajuivreme,aknisamogsebe.[13]PrepodobnogSergijaRadonjekogjetokomitanja akatista Presvetoj Bogorodici poseivala Majka Boija zajedno sa apostolima Petrom i Jovanom.[14]PriajudasuizustaprepodobnogIlarionaSuzdaljskog,dokjeitaoakatistu crkvi, izletale gotovo ognjene rei i sa neobjanjivom silom delovale na prisutne.[15] Svetiteljeva molitva ustima bila je oduhovljena paenjem i Boijom blagodau, koja je ovekove grehom rastavljene snage sjedinjavala u jedno: zato je molitva odisala takvom natprirodnomsilomiostavljalatakoudesanutisaknasluaoce.Svetimuevisupesmom slavili Boga u ispovedanju srca;[16] pevali su i ispovedali su se Bogu nepokolebivo,[17] to jest, bezrasejanosti;psalmopevalisuBogurazumno.[18] Moramodanaglasimodaumolitvamaprepodobnihmonahaprvihvremenaisvihkojisu eleli da napreduju u molitvi pevanja u doslovnom smislu uopte nema, ili ima veoma malo,papodpsalmopevanjemkojesepominjeunjihovimitijimaidelimatrebarazumeti sasvimlagano,otegnutoitanjepsalamaidrugihmolitava.Otegnutoitanjeneophodnoje radi ouvanja strogog paenja i izbegavanja rasejanosti. Takvo itanje je nazvano psalmopojanjemzatotojeotegnutoislinopevanju.Monasisuitalibezknjige;monasi tih vremena imali su pravilo da ue psaltir napamet; itanje psalama bez knjige naroito doprinosi paenju. Takvo itanje sad vie ne itanje, jer monah ne ita po knjizi; dakle, 567

psalmopojanjeupravomsmislumoeseobavljatiumranojkeliji,zatvorenihoiju,ato dvoje uva od rasejanosti, dok svetla kelija, neophodna za itanje po knjizi, kao i samo gledanjeuknjigurasejavajuiodvlaeumodsrcapremaspoljanjosti.Onipevaju,govori svetiSimeonNoviBogoslov,tojestmoleseustima.[19]Kojiuoptenepevaju,govori prepodobni Grigorije Sinait, dobro ine ako su u napredovanju, jer takvi ne treba da govorepsalme,negodauteimolesebezprestanka.[20]itanjemudoslovnomsmislu oci nazivaju itanje Svetog pisma i dela svetih otaca, a molitvom nazivaju pre svega Isusovu molitvu, takoe molitvu o cariniku, i druge veoma kratke molitve koje obilno zamenjuju psalmopojanje, to je za poetnike nepojmljivo i ne moe im se potpuno objasnitizatotoprevazilaziduhovnoznanjeimoeseobjasnitijedinoblaenimopitom. Brao! Budimo paljivi u svojim molitvama ustima i glasom, budimo paljivi dok ih izgovaramonaslubamaucrkviiusamljeniukeliji.Neuinimonaetrudoveiivoteu manastirubesplodnimnaomnepaljivouinemaromudeluBoijem.Pogubanjenemar umolitvi!ProkletbiogovoriPismokonemarnoradidjeloGospodnje.[21]Dejstvoovekletve jeoigledno:potpunaneplodnostibezuspenost,bezobziranadugogodinjeobitavanjeu monatvu. U osnovu molitvenog podviga, najvanijeg i sutinskog monakog podviga, radi koga su svi ostali podvizi, poloimo paljivu molitvu ustima i glasom, za koju milostiviGospodusvojevremedarujenepokolebivom,strpljivom,smirenompodviniku blagodatnumolitvuumaimolitvusrca.Amin. NAPOMENE: 1. Mt26,30 2. Jn11,41,42. 3. Dap16,26. 4. 1Cam1,13. 5. Jev13,15. 6. Ef5,19. 7. 1Kop14,8,9. 8. PredgovorzaDelasv.otacaomisaonomdlanju,uvanjuumaisrcaiostalom. 9. Unutranjiovek,gl.3. 10. Slovo40. 568

11. SvetiPetarDamaskin,Otreemvienju,Dobrotoljublje,tom3. 12. Njegovoitije,etiminej,24maj. 13. Slovo31. 14. Vidiitijeovogprepodobnog. 15. RukopisnoitijeprepodobnogIlarionaSuzdaljskog. 16. Prvamolitvanajutrenju:BlagodarimoTi,GospodeBoena,tosinaspodigaosa posteljanaih,iostalo. 17. estamolitvanajutrenjuBlagodarimoTi,GospodeBoeiostalo. 18. Ps46,8. 19. SlovootrinainamolitvesvetogSimeonaNovogBogoslova,Dobrotoljublje,tom1. 20. Prepodobni Grigorije Sinait, Petnaest tava o bezmolviju, glava 8, Dobrotoljublje, tom1. 21. Jep48,10. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOPOUENjUILIOSEANjUNABOGA Pod pouenjem ili seanjem na Boga sveti oci razumeju neku kratku molitvu, ili ak neku kratkuduhovnumisaokojojsusepouiliitrudilisedajeumestosvakemisliusadeuumi seanje. Moe li jedna duhovna, kratka misao o Bogu da zameni sve ostale misli? Moe. Sveti apostolPavlegovori:JerrasudihdaneznammeuvamaitasemIsusaHrista,itoraspetoga.[1] Sujetna, zemaljska misao, koja stalno zauzima oveka, stvara u njemu oskudicu znanja, spreava zadobijanje korisnih i preko potrebnih znanja: suprotno ovome, misao o Bogu obogaujeduhovnimznanjemhrianinakojijujeusvojio.OnomekojistieusebiHrista 569

neprestanim seanjem na Njega poveravaju se boanske tajne, nepoznate telesnim i duevnimljudima,nepoznateinepristupnezemaljskimnaukama:uHristususakrivenasva blagaipremudrostiznanja.[2]PosedniktihblagapostajeonajkojistieusebiGospodaIsusa Hrista. Pouenje ili seanje na Boga je Boija uredba. Zapovedio ga je sam ooveeni Bog Re, potvrdioSvetiDuhkrozposlanikeRei(apostole). Bdite, dakle, u svako vreme molei se,[3] zavetovao je nekada Gospod svoje uenike koji su stajali pred Njim. Zavetuje On to i nama koji sada stojimo pred Njim i molimo da nas udostojidatvorimoNjegovuvoljuibudemoNjegoviuenici,hrianinesamopoimenu nego i po ivotu. Ovde navedene rei Gospod je rekao da bi ukazao na one moralne i materijalne nesree koje e okruiti zemaljsko stranstvovanje svakog Njegovog uenika naonastradanjaistranestvarikojeprethodesmrtisvakogodnas,prateje,nastajuposle nje na one sablazni i gorine koje e zadesiti svet pred dolazak Antihrista i tokom njegove vladavine napokon na potresanje i preobraaj vaseljene za vreme drugog slavnogistranogHristovogdolaska.Bdite,dakle,usvakovrememoleisedaseudostojiteda izbjegnetesvetoseimadogoditi,idastanetepredSinaovjeijegauradostispasenja,dastanete utojradostiiposlepojedinanogsuda,kojienastupitizasvakogovekaodmahnakon odvajanjanjegovedueodtela,inaoptemsudu,nakomeeizabranistatisadesnestrane Sudije,aodbaenisaleve.[4]Buditetrezveniibdite,jersuparnikva,avo,kaolavriuihodii trai koga da prodere. Njemu se protivite utvreni vjerom.[5] Ponavljajui i potvrujui tu svesvetu, spasonosnu zapovest, sveti apostol Pavle govori: Molite se bez prestanka.[6] Ne brinitesenizato,negousvemumolitvomimoljenjemsazahvalnoukazujteBogueljevae.[7] U molitvi budite istrajni; bdite u njoj sa zahvaljivanjem.[8] Hou, dakle, da se muevi mole na svakom mjestu, podiui svete ruke bez gnjeva i dvoumljenja.[9] A ko se sjedini sa Gospodom neprestanom molitvom, jedan je duh s Njime.[10] Onoga koji se sjedinjuje sa Gospodom i prilepljuje za Gospoda neprestanom molitvom On izbavlja od pokoravanja i sluenja grehuiavolu:AzarBogneejavljanamSpasiteljodbranitiizabranikesvojekojimuvapiju dan i no, i zar e oklijevati? Kaem vam da e ih ubrzo odbraniti.[11] Neprestana molitva je znakmonakogsavrenstva.KojeovodostigaogovorisvetiIsakSirijskidostigaoje vrh svih vrlina i postao stan Svetog Duha.[12] Vebanje u neprestanoj molitvi, navikavanje na nju preko je potrebno svakom monahu koji eli da dostigne hriansko savrenstvo. Vebanje u neprestanoj molitvi i navikavanje na nju obaveza je svakog monaha,kojusumunaloilimonakizavetii,presvega,zapovestBoija.[13] Nesumnjivojedasusesvetiapostoli,dobivizapovest OneprestanojmolitvilinoodGospoda,samizanimalineprestanommolitvomipredalije verujuima.DoprimanjaSvetogDuhaonisuprebivaliuistojkuiizanimalisemolitvomi moljenjem.[14] Pod molitvom ovde se podrazumevaju ona molitvoslovlja koja su oni savravali zajedno, a pod moljenjem stalno molitveno udeavanje njihovog duha, 570

neprestanamolitva.KadajeSvetiDuhsiaonaapostoleiuinioihBoijimhramovima,On ih je ujedno uinio ihramovima neprestane molitve, jerPismo govori: Dom moj zvae se dommolitve.[15]KadaseDuhnastaniunekomoveku,tadatajovekneprekidamolitvu zatotosesamDuhneprestanomoli.[16]Apostolisuimalisamodvaduhovnapodviga: molitvu i propoved rei Boije od molitve su prelazili na propovedanje rei Boije ljudima;odpropovedireivraalisusemolitvi.Onisusenalaziliuneprestanojduhovnoj besedi: as su besedili molitvom sa Bogom, as su besedili u ime Boga sa ljudima. I u jednoj i u drugoj molitvi dejstvovao je jedan te isti Sveti Duh.[17] emu nas ui primer svetih apostola? Tome da odmah nakon poslunosti, delatne poslunosti rei Boijoj, moramo da usredsredimo svu svoju delatnost u neprestanu molitvu zato to neprestana molitva ini hrianina spremnim za primanje Svetog Duha. Gospod je nalagao razliita sluenjanaapostole,akadaihjeuiniospremnimdaprimeSvetogDuhazapovedioimje dabuduugraduJerusalimu,ugradumiraitihovanja,izvansvakogsluenja:Sjediteugradu JerusalimurekaoimjeOndokseneobueteusipusvisine.[18] Iz dela prepodobnih monaha vidi se da je seanje na Boga, ili pouenje, bilo uobiajeno delanje monaha rane Crkve Hristove. Prepodobni Antonije Veliki zavetuje da se neprestanoseamoimenaGospodanaegIsusa:Nepreputajzaboravu,govorion,ime Gospoda naeg Isusa Hrista, ve ga neprestano okrei u svom umu, imaj ga u srcu, proslavljajjezikom,igovori:GospodeIsuseHriste,pomilujme.Takoegovori:GospodeIsuse Hristepomozimi.Istotakogovori:SlavoslovimTebe,Gospodemoj,IsuseHriste.[19] Neprestanom molitvom zanimali su se i tihovatelji, i otelnici, ali i monasi u opteiu. Nakon posete aleksandrijskom opteiu, sveti Jovan Lestvinik je rekao da monasi tog opteianizasamomtrpezomneprestajudaineumnipodvig,veuslovnimiuobiaj uvedenimznakomimigom,blaeni,podseajujedandrugogadasemoleudui.Onito neinesamozatrpezom,negoiuvekkadsesretnu,uvekkadseokupe.[20]Prepodobni Isak,tihovateljegipatskogSkita,ispriaojeprepodobnomKasijanuRimljaninudamuza neprestanu molitvu slui drugi stih 69. psalma: Boe, na pomo moju pazi; Gospode, da mi pomognepohitaj.[21] PrepodobniDorotej,monahopteiteljnogmanastiraaveSeridauPalestini,daojepouku svom ueniku prepodobnom Dositeju pie u itiju prepodobnog Dositeja da se neprestano veba u seanju na Boga, tako to mu je zapovedio da stalno izgovara: Gospode Isuse Hriste pomiluj me i: Sine Boiji, pomozi mi.[22] Prepodobni Dositej se molio naizmenino as prvim, as drugim reima njemu predate molitve. A molitva mujebila predatautomoblikuzatodanjegovum,poetnik,nebiutrnuoodjednolinostimolitve. Kada seblaeniDositejtekorazboleo i pribliio sekraju, svetiuiteljgajepodseao na neprestanu molitvu: Dositeju, vodi rauna o molitvi; pazi da je ne izgubi. Dositejeva bolest je jo vie uzela maha, a sveti Dorotej opet govori: ta, Dositeju? Kako molitva? Ostaje li? Iz ovoga se vidi ono uzvieno miljenje koje su drevni sveti monasi imali o pouenju.PrepodobniJoanikijeVelikijeneprestanoponavljaouumumolitvu:Nadomoja, 571

Oe,pribeitemoje,Sine,zaklonemoj,SvetiDue,Trojicesveta,slavaTebi.[23]UenikJoanikija Velikog,prepodobniEvstratije,kojegjepisacnjegovogitijanazvaoboanstvenim,sticao jeneprestanumolitvu:Onjeuvekgovoriousebi:Gospode,pomiluj,govoripisacnjegovog itija.[24]JedanotacRaitskepustinjestalnojesedeoukeliji,zanimaosepletenjemuadi,i pritome, klimajuiglavom,sauzdahomgovorio:ta e biti? Izgovoriobi te rei,malo poutao, i opet ponavljao: ta e biti? U takvom pouenju proveo je sve dane svog ivota,neprestanoaleizbogonogatoeusleditikadizaeiztela.[25]SvetiIsakSirijski pominje nekog ocakojiseetrdeset godina molio jednommolitvom:Ja sam,kao ovek, sagreio; Ti,kao Bog, oprosti mi. Drugi oci su uli da se on u tom stihu pouava i ali: plakao je ne prestajui, i sve molitve zamenjivala mu je ta jedna molitva koju je tvorio danjuinou.[26] VeinamonahauvekjeupotrebljavalazapouenjemolitvuIsusovu:GospodeIsuseHriste, SineBoiji,pomilujmegrenog.Ponekad,kadjebilopotrebno,onisujeradipoetnikadelili nadvadelainekolikosatigovorili:GospodeIsuseHristepomilujmegrenog;zatimsuopet nekolikosatigovorili:SineBoijipomilujmegrenog.Uostalom,netrebaestomenjatirei molitveniestopresaivanodrveenemoedapustikorenanapominjesvetiGrigorije Sinait.[27] Izbor Isusove molitve za pouenje veoma je opravdan zato to ime Gospoda IsusaHristasadriusebiposebnuBoijusilu,aizatotoprivebanjuuIsusovojmolitvi seanje na smrt, na muenje od duhova koji vladaju u vazduhu, na Bogom izreena konana odreenja, na vene muke poinje da dolazi u svoje vreme samo po sebi, i to toliko ivo da dovodi podvinika u obilne neprestane suze, u gorko ridanje nad sobom kao nad mrtvacem koji je ve pogreben i zaudara i oekuje da ga oivi svesilna Re Boija.[28] Korist od pouenja ili seanja na Boga je neizraunljiva: ona je iznad rei, iznad razumevanja.Nionikojisujeosetilinemogupotpunodajeobjasne.Neprestanamolitva je Boija zapovest i Boiji dar: zato ljudski razum i l>udska re ne mogu da je objasne. Kratkamolitvasabiraum,aon,akonebudeprivezanzapouenjerekaojenekoodotaca nemoedaprestanedalebdiilutakudastigne.[29]Kratkumolitvupodvinikmoeda imanasvakommestu,usvakovreme,usvakomzanimanju,naroitotelesnom.Korisnoje da se njom zanimamo ak i dok prisustvujemo crkvenom bogosluenju, i tokom nedovoljno jasnog, ali i tokom razgovetnog itanja. Ona pomae da pazimo na itanje, naroitokadaseukoreniudui,kadapostanegotovoprirodnaoveku.Pouenjeuopte,a Isusova molitva naroito, najbolje je oruje protiv grenih pomisli. Mnogi sveti pisci ponavljali su sledeu misao svetog Jovana Lestvinika: Isusovom molitvom pobeuj vojnike neprijatelja: snanije oruje nee nai ni na zemlji ni na nebesima.[30] Od neprestanemolitvepodvinikdolaziusiromatvoduhom:priuavajuisedaneprestano ite Boiju pomo on postepeno gubi nadu u sebe; ako u emu bude imao uspeha, nee videtiutomesvojuspehnegoBoijumilost,radikojeneprestanomoliBoga.Neprestana molitva vodi sticanju vere: onaj ko se neprestano moli poinje postepeno da osea 572

prisustvo Boga. To oseanje malopomalo moe toliko da uzraste i ojaa da e oko uma videti Boga u Njegovom promislu jasnije nego to ulno oko vidi materijalne predmete sveta; a srce e osetiti prisustvo Boga. Onaj ko je tako ugledao Boga i osetio Njegovo prisustvo,tajnemoedanepoverujeuNjegaivomverom,kojasepokazujenadelima. NeprestanamolitvaunitavalukavstvouzdanjemuBoga,uvodiusvetuprostotutakoto oduava um od raznih pomisli, od stvaranja zamisli o sebi i blinjima, i uvek ga dri u oskudici i smirenju misli, koji ine njegovo pouenje. Onaj ko se neprestano moli, taj postepenogubinavikudamata,dabuderasejan,dasesujetnobrineimnogostara,gubi timvietosvetoismirenopouenjebudedubljeivieulazilounjegovuduuiputalo svojekoreneunjoj.Napokon,onmoedadoeuJevaneljemzapoveenostanjeukome se nalaze deca, da postane jurodiv Hrista radi, to jest da izgubi lano nazvano znanje ovogasvetaidobijeduhovnoznanjeodBoga.Neprestanamolitvaunitavaradoznalost, bojaljivost, podozrivost. Od toga svi ljudi poinju da izgledaju dobri, a iz takvog zalaganja srca za ljude raa se ljubav prema njima. Onaj ko se neprestano moli, taj neprestano prebiva u Gospodu, poznaje Gospoda kao Gospoda, stie strah Gospodnji, strahom ulazi u istotu, istotom u boansku ljubav. Boija ljubav ispunjava svoj hram darovimaDuha. Prepodobni ava Isaija Otelnik govori o pouenju: Mudri bogata skriva svoje blago u kui:iznetiblagonapoljeznaiizloitigagrabeulopovainasrtajimazemaljskihsilnika; tako i smirenoumni i vrlinski monah krije svoje vrline kao bogata blaga, ne ispunjava eljepaleprirode. On svakog asa prekoreva sebe i veba se u tajnom pouenju onako kako je kazano u Pismu:Zapaliseumenisrcemoje,iurazmiljanjumomerazgoreseoganj.[31]Okakvomognju ovdegovoriPismo?OBogu:Bognajeoganjkojispaljuje.[32]Kaotooganjrastapavosaki isuuje blato stidnih neistota, tako i tajno pouenje isuuje gadne pomisli i istrebljuje strasti iz due, prosvetljuje um, razbistrava i izotrava misao, izliva radost u srce. Tajno pouenjeranjavademone,odgonizlepomisli:onooivotvoravaunutranjegoveka.Bog uvruje onoga ko se naoruava tajnim pouenjem, aneli mu predaju silu, ljudi ga proslavljaju.Tajnopouenjeiitanjeineduuodasvudzatvorenimizakljuanimdomom, nepominimstubom,tihimimirnimpristanitem.Onospasavaduutakotojeuvaod kolebanja. Demoni se veoma uznemiruju i zbunjuju kada se monah naorua tajnim pouenjemsadranimuIsusovojmolitvi:GospodeIsuseHriste,SineBoiji,pomilujme,kada itanjem u samovanju pospeuje vebanje u pouenju. Tajno pouenje je ogledalo uma, svetilniksavesti.Tajnopouenjeisuujeblud,ukroujejarost,odgonignev,oduzimatugu, udaljuje drskost, unitava uninije. Tajno pouenje prosvetljuje um, odgoni lenjost. Od tajnogpouenjaraaseumiljenje,utebisenastanjujestrahBoiji:tajnopouenjedonosi suze. Tajno pouenje donosi monahu istinsko smirenoumlje, skrueno bdenje, nepomuenu molitvu. Tajno pouenje je molitveno blago: ono odgoni pomisli, ranjava demone, oiuje telo. Tajno pouenje ui dugotrpljenju, uzdranju; svome priasniku 573

javlja o paklu. Tajno pouenje dri um izvan matanja i donosi mu razmiljanje o smrti. Tajno pouenje je ispunjeno svim dobrim delima, ukraeno svakom vrlinom, daleko od svakogneistogdela,jerunjemuineuestvuje.[33] Sveti Isak Sirijski govori: Onaj ije je pouenje neprestano u Bogu, taj odgoni od sebe demone i iskorenjujeseme njihove zlobe. Srce onoga koji neprestano pazi na svoju duu veseliseuonometootkriva.Onajkojiupuujeoisvogumausebe,tajvidiusebizoru Duha. Onaj koji se gnua svake nepribranosti (lutanja, rasejanosti) svojih misli, taj vidi Gospodauunutranjojkletisvogsrca...Neboebitiutebiakobudeist,iusamomsebi ugleda anele, i u njima njihovu svetlost, i sa njima njihovog Gospoda... Blago smirenoumnog je u njemu, i ono je Gospod... Neprestano pouenje u Bogu izgoni i iskorenjuje strasti: ono je ma koji ih ubija. Onaj koji eli da vidi u sebi Gospoda, taj se stara da oisti svoje srce neprestanim seanjem na Boga: tako e svetlou oiju uma svakogtrenagledatiGospoda.tosedeavaribiizvaenojizvode,tosedeavaiumuim izae iz seanja na Boga i pone da tumara u seanjima na svet... Straan je demonima, omiljen Bogu i anelima Njegovim onaj koji dan i no sa vrelom revnou trai Boga u svomsrcuiiskorenjujeiznjegaizniklepriratajeneprijatelja.[34]Bezneprestanemolitve nemoemosepribliitiBogu.[35] PrepodobniKasijanRimljaningovori:Moljenjeovimkratkimstihom(pomenutimdrugim stihom 69. psalma) mora biti neprestano da nas iskuenja ne bi oborila, da bismo u napretkusauvalisebeodpreuznoenja.Pouenjeuovomkratkomstihu,kaem,nekase vrti u tvojim grudima neprestano. Ne prestaj da ga ponavlja, u kakvom god poslu, posluanjuiliputovanjubio.Pouavajseunjemuikadapolazinaspavanje,ikadajede, i kada vri najnie telesne potrebe. Takvo vebanje srca postae za tebe spasonosno praviloisauvaeteneozleenimusvakomnapadudemona,aliioistitiodsvihtelesnih strasti,uzveetekanevidljiviminebeskimvienjima,uzneetedoneiskazanogimalo komeopitnopoznatogvrhamolitve.Ovajkratkistihudaljavaeodtebesandokseovim neobjanjivimvebanjemnerazvijeinepriuidasebavinjimeiusnu.One,imse probudi, prvi dolaziti u tvoje misli; on e, im se razbudi, predusretati sve ostale pomisli;onete,imustaneizpostelje,zanimatidokneponedapreklanjakolena;on e te otpremati u svaki trud i delo; on e uvek ii za tobom. U njemu se pouavaj po zapovestizakonodavca(tj.Mojsija,izrailjskogzakonodavca)ikadasikodkue,ikadasi na putu, i kada lee u postelju, i kada ustaje iz sna; napii ga na pragu i na vratima svojihusta,napiiganazidovimasvogdomaiuunutranjimriznicamasvojihgrudi,da bi, kada lee, bio za tebe spremljeno psalmopevanje, da bi, kada ustane i pristupi ispravljanju svega neophodnog za ivot, bio laka, za vrenje laka, i neprestana molitva.[36] SvetiJovanZlatoustigovori:Brao!Molimvas,nedopustitesebidabilokadaprestanete dainitepraviloovemolitveilidagaprezrete...Ikadajede,ikadapije,ikadasedi,ikada slui,ikadaputuje,ilikadatadrugoradi,monahmoraneprestanodavapi:GospodeIsuse 574

Hriste, Sine Boiji, pomiluj me! da bi ime Gospoda Isusa, silazei u dubinu srca, smirilo zmiju koja gospodari poljima srca i oivotvorilo duu. Neprestano prebivaj u imenu GospodaIsusa,nekasrceupijeGospodaiGospodsrce,idaovodvojebudujedno.[37] JedanbratjeupitaoprepodobnogFilimona:taznai,oe,skrivenopouenje?Staracje odgovorio: Idi, budi budan u svom srcu, i govori u svom umu trezveno sa strahom i trepetom:GospodeIsuseHriste,pomilujme.[38] ZatojeneprestanamolitvailineprestanoseanjenaBoganazvanopouenjem?Zatoto su podvinici na ije je delanje pala rosa Boije blagodati nali u kratkoj, ponavljanoj molitvi duhovni, najdublji, neiscrpni smisao koji stalno privlai i udvostruuje njihovu panjusvojomduhovnomnovinom.Kratkistihjepostaozanjihnajveanauka,naukanad naukama,abavljenjenjimeupravomsmislupouenje. Takvesupoukesvetihotaca,takvojebilonjihovodelanje.Svanjihovadela,isvenjihove rei,aliisvenjihovepomislibilesuposveeneBogu.Zatosuoniimaliusebiobiljedarova Duha.Suprotnonjima,mismonemarnipremanaimdelima,nepostupamoonakokako Boije zapovesti nalau, nego kako ispadne, po prvom zanosu oseanja, po prvoj misli kojasepojavi.Oreimavodimojomanjebrigenegoodelima,anapomislineobraamo nikakvupanju;onesurasuteunamasvuda,svesmoihprinelinartvusujeti.Naum, suprotno umu koji je ograen pouenjem,[39] slian je zgradi sa etvoro potpuno otvorenih vrata kraj koje nema nikakve strae, pa u nju moe da ulazi i iz nje da izlazi svakokoeli,daunosiiiznosisvetohoe.Brao,prestanimodavodimotakavnepaljivi i besplodni ivot. Podraavajmo ono to su inili sveti oci, izmeu ostalog i seanje na Boga, u kome su oni neprestano drali svoj um. Mladiu! Usrdno seji seme vrlina, priuavajsestrpljivo,akprimoravajuisebe,svimBogumilimvebanjimaipodvizima, priuavaj seiseanjunaBoga, zakljuavajsvoj um usvetopouenje.Ako zapazi da on neprestano klizi u tue i sujetne pomisli, ne padaj u uninije. Nastavljaj ustrajno podvig: Bori se da privee svoju misao za rei molitve, govori sveti Jovan Lestvinik, ili, pravilnije, da je zakljua u njih. I ako se desi da se zbog tvoje detinjske slabosti tvoja misaoistrgne(izzakljuanostiureimolitve),uvedijeponovo(ureimolitve).Nepostojanost jesvojstvenaljudskomumu,aliinjegamoedauinipostojanimOnajkojisvepostavlja. Ako postojano ostaje u ovom podvigu, doi e tebi Onaj koji postavlja granice moru ljudskog uma i rei e mu u tvojoj molitvi: Dovde e dolaziti, a dalje nee.[40] Spolja gledano, pouenje moe da lii na udno, suvo, dosadno delanje, ali u sutini ono je najplodnije delanje, najdragocenije crkveno predanje, Boija uredba, duhovno blago, nasledstvoapostolaisvetihotaca,kojesuoniprimiliinamapredalipozapovestiSvetog Duha.Nemoedazamislionabogatstvakojaenasleditiusvojevreme,kadastekne naviku da se neprestano sea Boga. U um i srce poetnika ne doe ono (to) priiremi Bog onima koji ga ljube[41] ne samo u veku koji dolazi nego i u celom ivotu,[42] u kome oni predokuaju blaenstvo budueg veka. Pripremaj se, rekao je sveti Jovan Lestvinik, neprestanommolitvom,kojutvoritajnousvojojdui,zastajanjenamolitvi,iubrzoe 575

napredovati.[43] U svoje vreme pouenje obuzima celokupno tvoje postojanje; od njega postaje ushien, kao da ovom svetu pripada i u isti mah ne pripada, stran si mu: pripada mu telom, a ne pripada umom i srcem. Kada oveka opije vino, on ne zna za sebe, zaboravlja nesree, zaboravlja svoje zvanje, svoju plemenitost i dostojanstvo kada gaopijeboanskopouenje,onpostajehladan,neosetljivzazemaljskeelje,zazemaljsku slavu, za sve zemaljske koristi i prednosti. Njegova misao je neprestano uz Hrista, a On dejstvujepouenjemkaosvetimmiomirisom:Jednimakaomirissmrtizasmrt,adrugimakao mirisivotazaivot.[44]Pouenjeumrtvljavauovekusaoseanjepremasvetuistrastima, oivljava u njemu saoseanje prema Bogu, prema svemu duhovnom i svetom, prema blaenojvenosti.Jertami(to)postojinanebu?vapijeopijenipouenjem.Nita.Iosim Tebetahtedohnazemlji?jedinodaseneprestanoprilepljujemuzTebetihommolitvom. Neki arko ele bogatstvo, neki slavu, ali ja arko elim prilepljivati se Bogu, polagati na Njeganadumogbestraa.[45] Rei pouenja u poetku treba izgovarati jezikom, sasvim tihim glasom, lagano, uza svu moguu panju, i pri tome, po gore navedenom savetu svetog Jovana Lestvinika, zakljuavati um u rei pouenja. Malopomalo molitva usta prei e u molitvu uma, a zatim i u molitvu srca. No za taj prelazak potrebne su godine. Ne treba ga traiti preuranjeno; neka se on desi sam po sebi, ili, pravilnije, neka ga daruje Bog u Njemu poznatovreme,shodnoduhovnomuzrastupodvinikaiokolnostimaukojimasenalazi. Smireni podvinikjezadovoljantime tojeudostojen da seseaBoga. Veto on smatra velikimdobrimdelomSazdateljapremajadnomislabombiuzvanomovek.Onsmatra danijedostojanblagodati,netraidausebiotkrijenjenadejstva,jerizuenjasvetihotaca znadatakvotraenjepredstavljapoetakslavoljublja,odkoganastajuprelestipad,dato traenje samo po sebi ve znai i obmanjivanje, budui da pri svesrdnom traenju dobijanjeblagodatizavisijedinoodBoga.[46]Oneznedaotkrijeusebisvojugrenosti da stie sposobnost da plae radi nje. On preputa sebe volji sveblagog i premilostivog Boga, koji zna kome je korisno da daruje blagodat, i kome je korisno da zadri njen silazak. Mnogi su dobivi blagodat doli u nemar, gordoumlje i uzdanje u samog sebe; njima data blagodat bila je, zbog njihove nerazumnosti, jedino na njihovu veu osudu. Blaenjezalogsrcaumonahuzbogkogaseon,vebajuiseubilokompodvigu,veba potpunobezinteresno,zbogkogajegladaniedanjedinotogadaispuniBoijuvolju,apri tome sa svom verom, prostodunou, i odbacivanjem svojih shvatanja, vlasti, volje predaje sebe rukovoenju milostivog Gospoda Boga naeg, jer zna da On eli da se svi ljudispasuidouupoznanjeistine.Njemuslavauvekovevekova.Amin. NAPOMENE: 1. 1Kop2.2. 2. Kol.2,3. 576

3. Lk21,36. 4. Mt25,32. 5. 1Pt4,8i5,8,9. 6. 1Col5,17. 7. Flp4,6. 8. Kol4,2. 9. 1Tim2,8. 10. 1Kop6,17. 11. Lk18,7,8. 12. Lk18,7,8. 13. Trebnikiliposebnaknjiicakojausebisadriinpostrienjaumalushimu.Dajui novopostrienombrojanice,nastojateljgazavetujenaneprestanuIsusovumolitvu. Kada primi brojanicu, novopostrieni daje zavet da e ispunjavati obeanje dato nastojatelju. 14. Dap1,14. 15. Ic56,7. 16. SvetiIsakSirijski,Slovo21. 17. Dap6,2,4. 18. Lk24,49. 19. S.Antonii,MagniOpera,PatrologiaeGraecae,tomXI,pag.1080 20. Slovo4,gl.17. 21. CollatioX,cap.X. 22. itije prepodobnog Dositeja,u knjiziprepodobnogaveDoroteja; takoevidi: eti minej,19.februar. 23. Kanonik,Molitveprespavanja.Takoe:itijeprepodobnogJoanikijaVelikog. 24. etiminej,9.januar. 25. Pismenipaterik,kojipripadabiblioteciepiskopaIgnjatija. 577

26. Slovo52. 27. Dobrotoljublje,tom1,Petnaestglavaobezmolviju,glava2. 28. Jn11,39,43,44. 29. SvetiIsakSirijski,Slovo72. 30. Lestvica,Pouka21,gl.7. 31. Ps34,4. 32. Jev12,29. 33. Skitskiazbunipaterik,slovoN. 34. Slovo8. 35. Slovo69. 36. CassianicollatioX,cap.X 37. Dobrotoljublje,tom2,svetabraaKsantopul,gl.21 38. VeomakorisnoslovooaviFilimonu,Dobrotoljublje,tom4. 39. Vidiufusnoti514.poukuprepodobnogIsaijeOtelnika:duuograenupouenjem onporedisakuomkojajesasvihstranazatvorenaizakljuana. 40. Jov 38, 11. Slovo 28, gl. 17. O postojanosti i nepostojanosti uma vidi glave svetog KalistaKatafigiota,Dobrotoljublje,tom4. 41. 1Kop2,9. 42. Mk10,30. 43. Lestvica,Pouka28,gl.31. 44. 2Kop2,16. 45. Ps72,25,28.Lestvica,Pouka28,gl.25. 46. SvetiIsakSirijski,Slovo55 578

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOMOLITVIUMA,SRCAIDUE Onome koji se nepokolebivo i sa strahopotovanjem zanima paljivom molitvom, i izgovarajui njene rei glasno ili apatom, u zavisnosti od potrebe pri tome zakljuava um u njene rei, onome koji pri molitvenom podvigu neprestano odbacuje sve pomisli i matanja,nesamogrenaisujetnanegoinaizgleddobratomemilostiviGospod,usvoje vreme,darujemolitvuuma,srcaidue. Brate!Nijetinakoristdapreuranjenodobijeblagodatnumolitvusrca!Nijetinakoristda preuranjenooseaduhovnusladost!Akoihdobijepreuranjeno,anisistekaoprethodna znanja o tome sa kakvom pobonou i sa kakvim oprezom mora da uva dar Boije blagodati,ondamoetajdardaupotrebinazlo,natetuipropastsvojedue.[1]Pored toga, blagodatnu molitvu uma i srca ne moemo otkriti u sebi sopstvenim naporima, buduidasjedinjenjeuma,srcaidue,razdvojenihzbogpada,pripadasamomBogu.Ako budemonerazumnoprimoravalisebeitrailidaiskljuivosopstvenimnaporomotkrijemo onedarovekojealjejedinoBog,poneemouzaludnetrudove.Bilobijoidobrokadabi setetaograniilanagubitaktrudaivremena!estosegorditraiteljistanjasvojstvenih obnovljenoj oveijoj prirodi izlau najveoj duhovnoj nesrei, koju sveti oci nazivaju preleu.Tojelogino,zatotojenjihovanajvanijataka,odkojepoinjudadeluju,lana. Kako da od lanog polazita i posledica ne bude lana? Takve posledice, zvane prelest, imajurazliiteformeistepene.Prelestjenajeeprikrivena,aponekadioigledna;esto dovodi oveka u rastrojeno stanje, u isti mah smeno i najalosnije, esto dovodi do samoubistva i potpune propasti due.[2] Prelest mnogi shvate tek kada vide njene oigledne posledice, no mi je moramo paljivo izuavati i shvatiti u samom njenom poetku: u lanoj pomisli, toj osnovi svih zabluda i jadnih duevnih stanja. U lanoj pomisliumavepostojicelokupnozdanjeprelesti,kaotouzrnupostojibiljkakojamora da iznikne iz njega kada ga poseju u zemlju. Sveti Isak Sirijski je rekao: Pismo govori: CarstvoBoijenedolazinavidljivnain.[3]OnikojisusepodvizavalioekujuidaeCarstvo Boije doi na vidljiv nain izloili su se gordosti i padu. No mi emo utvrditi srce u delimapokajanjaiuivotublagougodnomBogu.AdaroviGospodnjidolazesamiposebi, akohramsrcabudeist,aneoskrnavljen.TraenjevisokihBoijihdarovanavidljivnain Boija Crkva je odbacila. Oni koji su to preduzeli izloili su se gordosti i padu. To nije znakdanekovoliBoga:tojebolestdue.IkakodasedomognemovisokihBoijihdarova

579

kada se sveti Pavle hvali nevoljama i smatra najviim Boijim darom zajedniarenje u Hristovimstradanjima![4] Osloni se u svom molitvenom podvigu potpuno na Boga, jer bez Njega nije mogue ni najmanje napredovanje. Svaki korak prema uspehu u tom podvigu je dar Boiji. Odbaci sebe,ipredajseBogudainisatobomtahoe.AOn,Sveblagi,hoedatidarujeonoto niunaumniunaesrcenedoe[5]hoedatidarujetakvablagakakvanaumisrceu svompalomstanjunemoguaknidazamisle.Onajkojinijestekaoistotu,tajnikadane moe, ni u kom sluaju ne moe da dobije ni najmanju predstavu o Boijim duhovnim darovimaniposredstvommate,niposredstvomuporeivanjasasvimovekupoznatim najprijatnijim duevnim oseanjima! Prostoduno i sa verom poloi svoje brige na Boga. Nemojposluatipredlogelukavog,kojijejourajugovorionaimpraocima:Postaetekao bogovi.[6]Sadatilukavipredlaedapreuranjenoigordoteidadobijeduhovnedarove molitve srca, a oni su, ponavljam, poznati jedino Bogu, i bie dati u pravo vreme i na pravommestu.Tomestojecelokupnisasud,duevniitelesni,oienodstrasti. Pobrinimosedaoistimohramduuiteloodidola,odprinoenjartavaidolima,od rtava idolskih, od svega to spada pod sluenje kumirima. Kao to je sveti prorok Ilija odveo na potok Kison sve Valove svetenike i proroke i tu ih pobio, tako se i mi pogruzimo u pla pokajanja, i na tom blaenom potoku umrtvimo sve poetke koji primoravajunaesrcedaprinosirtvegrehu,svaopravdanjakojimasetakvoprinoenje rtava opravdava, izvinjava. Umijmo oltar i sve to je oko njega suzama; udvojimo, utrojimoumivanje,zatotosuzaumivanjeduevneneistotepotrebneobilnesuze.Neka oltarbudepodignutodkamenauimeGospodnjeodoseanjauzetihjedinoizJevanelja; neka tu ne bude mesta za oseanja starog oveka, koliko god ona izgledala nevina i divna.[7] Tada e veliki Bog spustiti svoj svesveti oganj u naa srca i uiniti naa srca hramom blagodatne molitve, kako je i rekao svojim boanskim ustima: Dom moj dom molitvenekasezove.[8] Najpreobratimopanjunatelesnestrasti,nauzimanjehraneinanaabludnastremljenja, jer njih u najveoj meri izaziva upravo prekomerno uzimanje hrane. Postarajmo se da mudrouredimostanje svog telatakotoemo mudavationoliko hrane i sna koliko mu trebadanemalaksaprevieidaostanesposobnozapodvige,aujednotolikomalodau sebi nosi umrtvljenost i da ne oivljava za grene pokrete. Sveti oci su opominjali da po pitanju uzimanja hrane i sna mnogo znai steena navika: veoma je korisno da se blagovremeno nauimo da uzimamo umerene koliine hrane i da imamo kratak san.[9] Sveti Isak Sirijski se ovako izrazioo postu i bdenju: Ko je zavoleo da zajedniari sa tim dvemavrlinamatokomcelogsvogivota,tajepostatimiljenikcelomudrenosti.Poetak svihzalajezadovoljavanjestomakaislabljenjesebesnom:todvojeraspaljujustrastprema bludu.Suprotnoovome,svetiBoijiputiosnovasvihvrlinasupost,ibdenje,ipaenjeu Boijoj slubi, uz celonono raspinjanje tela oduzimanjem sladosti sna. Post je ograda svake vrline, osnov podviga, kruna isposnika, krasota devstvenosti i blagoslovenosti, 580

svetlostcelomudrenosti,poetakhrianskogputa,majkamolitve,izvorcelomudrenostii znanja,uiteljtihovanja.Onprethodisvimdobrimdelima.Kaotozdraveoielesvetlost, takorazumanpostelimolitvu.Kadanekoponedaposti,tadapoststvaraunjemuelju da u svom umu razgovora sa Bogom. Telo onoga koji posti ne podnosi da provede celu no na postelji. Kada je peat posta stavljen na ovekova usta, tada se njegova pomisao pouavauumiljenju,njegovosrceizlivamolitvu,tadaalostobavijanjegovolice,daleko su udaljene od njega njegove stidne pomisli. Ne vidi se veselje u njegovim oima; on je neprijateljudljivihprohtevaijalovihrazgovora.Nikadazleeljenisuporobileonogakoji razboritoposti.Razboritipostjevelikihramsvihvrlina.Konehajezanjega,tajneostavlja nepotresenomnijednuvrlinu.Postjezapovestodiskonadatanaojprirodidabijeuvala priuzimanjuhrane;zbognaruavanjapostapaojestvorenipoetaknaegivota.Odatle, odtogpoetkapropasti,aliusuprotnomsmeru,podvinicipoinjudahodepremastrahu Boijem onda kada ponu da se dre zakona Boijeg.[10] im se ovek predaje prekomernom snu i prekomerno ugaa stomaku, njega neizbeno pogane sladostrasne kretnje.Dokletekretnjeuzbuujuduuitelo,dokletelesnepomislinaslaujuum,dotleje oveknesposobanzanoveinjemunepoznatepokretekojeeunjemuizazivatiSvetiDuh onogtrenakadagaoseni. Kolikojepostneophodanonomekojielidasezanimainapredujeumolitviuma,toliko mu je neophodno i tihovanje, ili potpuno samovanje, odnosno svako udaljavanje od lutanja.Dokiviumanastiru,toreeizlaziizmanastira;kadaodsustvujeizmanastira, vraaj se u manastir to je mogue pre; dok poseuje grad ili selo, sa svakom panjom uvaj svoja oseanja da ne vidi, da ne uje bilo ta tetno po duu, da ne zadobije nenadanuinepredvienusmrtonosnuranu.Umanastiruznajcrkvu,trpezuisvojukeliju; ukelijukoddrugebraeodlazisamoondakadajerazlogopravdanakomoe,nikako ne idi; poseuj keliju svog uitelja i duhovnog oca, ako ima tu sreu da si u dananje vremenaaouitelja;poseujgapravovremenoipoprekojpotrebi,nikakonezboguninija ilipraznoslovlja.Nauisedautidabimogaodatihujeikadasimeuljudima. Govori to je mogue manje, i to u krajnjoj nudi. Teko podnosi nevolje tihovanja onaj kojijenavikaonarasejanost,alisvakokoelidabudespasenidanapredujeuduhovnom ivotu neizostavnomoradaizloisebe tojnevolji i navikne sena samovanje itihovanje. Nakonkratkotrajnogtruda,tihovanjeisamovanjeepostatiarkoeljenizbogplodova,i tako dua razboritog tihovatelja nee zakasniti da ih proba. Nalazei se u svetu, prepodobniArsenijeVelikijemolioBogadagaBogpouikakodasespase,iuojeglas koji mujegovorio:Arsenije!Beiodljudi,ibiespasen. Kadajeprepodobni stupio u egipatskiSkit,ukomesuprovodiliivotmonasivelikiposvetosti,onjeopetmolioBoga: Naui me da se spasem, i uo je glas: Arsenije! Bei, uti, tihuj: to su koreni bezgrenosti. Sveti Isak Sirijski govori o prepodobnom Arseniju Velikom: utanje pomaetihovanju.Kakoto?Akoveivimoumnogoljudnojobitelji,nemoemoizbeida nekoga ne sreemo. Ni ravnoanelski Arsenije nije mogao da to izbegne, iako je vie od 581

drugih zavoleo tihovanje. Ne postoji mogunost da ne sreemo oce i brau koji ive sa nama; taj susret sedeavaneoekivano:kada nekoideucrkvuiliu kakvodrugo mesto. Kada je taj blaenstva dostojni mu (prepodobni Arsenije) video sve to, da, poto ivi blizu ljudskog naselja (mada je on iveo u egipatskom Skitu, punom besprekornih monaha),najeenepostojimogunostdaseizbegnezbliavanjesaljudimaovogasvetai monasima koji obitavaju u tim mestima, tada ga je blagodat nauila ovom nainu neprestanomutanju.Akojezbogprekepotrebenekimaotvaraovratasvojekelije,njihbi uteilo jedino to to su ga videli svojim oima: beseda i potreba za njom ostajala je izlina.[11]IstitajsvetiIsakgovori:Vieodsvegazavoliutanje:onotepribliavaplodu. Jeziknijedovoljandaiznesetablagakojaseraajuizutanja.Prvoemoprinuditisebena utanje:tadaseizutanjaraaunamanetotonasuiutanju,kojejenjegarodilo.Neka tiBogpodaridaosetinetotojeplodutanja. Ponelitakavivotdaprovodi,neumemtinireikolikaetisvetlostzasijatiiztoga.I ne pomisli, brate,daje divniArsenijetaj to je, kau,oce ibrau,kadbi dolazili da ga vide, primao bez rei i otputao bez rei postupao tako samo zato to je on to hteo: postupaojetakozatotojeupoetkuprimoraosebenatodelanje.Nekasladostraase vremenomusrcuodobuavanjaovomdelanju,isaprinudompouavatelodaprebivau tihovanju. Utomivotu raanam semnotvo suzaidivno vienje.[12] Sveti Isak u 75. slovugovori:Dugovremenaiskuavandesnimilevim,uvienavratasamsebeiskuavi udvasledeaobrascaivota,zadobiviodprotivnika(avola)nebrojenerane,udostojivi sevelikihtajanstvenihpomoi,pouenblagodauBoijom,stekaosammnogimgodinama i opitima sledee opitno poznanje. Osnova svih vrlina, pozivanje due iz robovanja neprijatelju, put koji vodi prema Boijoj svetlosti i ivotu sadrani su u ova dva naina ivota: u tome da u jednom mestu sabere sebe u sebe, i da neprestano posti. To znai postavitisebipremudroirazumnopravilouzdranjaujelu,prebivajuinaistommestu, bez izlaenja, i neprestano se vebati i pouavati u Bogu. Iz ovoga proizilazi pokornost oseanja,izovogatrezvenostuma,izovogaukroavanjesvirepihstrastikojesepodiuu telu, iz ovoga krotost pomisli, iz ovoga kretanje svetlih misli, iz ovoga revnost prema delanju vrlina, iz ovoga visoka i tanana razumevanja, iz ovoga neizmerne suze u svako vremeiseanjenasmrt;izovogaonaistacelomudrenost,dalekaodsvakogmatanjakoje iskuavaum;izovogabrzouoavanjeiotrinarazumevanjaonogatojedaleko(tj.dobra i zla, i znanje da i jedno i drugo mogu biti daleke posledice svakog delanja); iz ovoga najdublja tajanstvena razumevanja, koja um dokuuje silom Rei Boije, i najdublje unutranje kretnje u dui, i razlikovanje duhova od svetih sila, i istinskih vienja od jalovih matanja, i razmiljanje o njima; iz ovoga strah od puteva i staza u moru misli, strah koji odseca lenjost i nemar, iz ovoga plamen revnosti koji satire svaku nesreu i uzdie iznad svakog straha ona vatrenost koja prezire svaku poudu i istrebljuje je iz misli,brieseanjenasveprolaznoisvetopripadaovomsvetuiveku.Kraereeno:iz ovoga proizilazi sloboda istinskog oveka, radost i vaskrsenje due, njen odmor sa Hristom u Carstvu nebeskom. Ako neko bude nemaran prema ova dva naina ivota, 582

nekaznadajesebeliiosvegagorereenog,ida,semtoga,preziranjemovihdvejuvrlina potresaosnovusvihvrlina.KaotosuovedvevrlinepoetakisutinaBoijegdelanjau dui, vrata i put prema Hristu za one koji ih zadre i pretrpe u njima, tako, suprotno ovome,onajkojiihostaviiodstupiodnjihdolazidodvanjimasuprotnanainaivota,to jestdotelesnoglutanjaibestidnogprejedanja.Tosupoecisuprotnoggorereenom;oniu duipravemestozastrasti. Prvi od ovih poetaka skida lance pre svega sa onih oseanja koja su ve dovedena u poslunost. A ta se deava kada se sa oseanja poskidaju lanci koji su ih zauzdavali? Nedolini i neoekivani sluajevi bliski padu,[13] podizanje silnih talasa, estoko raspaljivanje izazvano gledanjem, koje ovladava telom i dri ga u svojoj vlasti, laka spoticanjautakvom(zatomeskloneljudepobonom)nainumiljenja,burnepomislikoje vukukapadu,hlaenjepremaBoijimdelimaipostepenomalaksavanjeuljubaviprema tihovanju,napokon,potpunoostavljanjepoetognainaivota;obnavljanjezaboravljenih zalaiuenjenovim,dotlenepoznatim,zbogneprestanihnovihsusreta,kojaimimovoljei mnogoliko iskrsavaju pred oima pri prelaenju iz kleti u klet, iz mesta u druto mesto. Strasti,Boijomblagodauveumrtvljeneuduiiistrebljeneizumabrisanjemseanjana njih,opetpoinjudasepokreuiprimoravajuduudaraditoonehoe.Etotasesve(ne navodim detaljno sve ostalo) otvara u monahu zbog prvog poetka, to jest zbog lutanja tela, zbog odbacivanja strpljivog podnoenja nevolja u tihovanju. ta se deava zbog drugogpoetka,tojestkadasvinjaotponesvojposao?Uemusesastojiposaosvinja,ako neuostavljanjustomakabeznjegovebrane,akoneuneprestanompunjenjustomaka,bez odreenog vremena za obavljanje te potrebe, su protno obiaju razumnih bia? ta sledi nakon toga? Teka glava, znatno otealo telo, oslabela ramena. Zbog ovoga nemar u Boijojslubipostajeneizbean;javljaselenjost,kojanedoputaovekudainipoklone tokom molitvenog pravila; nemar prema uobiajenom preklanjanju kolena; pomraenje i hladnoa misli, telesnost uma, gubitak njegove sposobnosti za rasuivanje zbog uzburkanostiinaroitogpomraenjamisli;debeliigustislojmrakaprostrtnaceluduu; obilno uninije pri svakom Boijem delu, i pri itanju, zbog nesposobnosti da se proba sladost rei Boije; ostavljanje najnunijih vebanja; um koji nezaustavljivo luta po celoj zemlji;nakupljanjeobilnevlageusvimudovima,neistamatanjanou,kojaiznosepred duustidneinepotrebneslike,aone,ispunjenepoudom,ispunjavajuusamojduisvoju neistuelju.Posteljatogjadnikaizloenogtakvomprokletstvu,njegovoodeloisamotelo svejetoopoganjenomnotvomstidnihisteenja,kojaistiuiznjegakaoizizvora.Toses njimdeavainouidanju;teloneprestanotoineistoteipoganimisao,itimeseovek liava nade da e sauvati celomudrenost poto sladost ulnog, grenog uzbuivanja delujeucelomnjegovomteluipritomeseneprestanoinestrpljivoraspaljuje,paprednjim iskrsavaju sablanjive, u mislima stvorene slike lepote, i razdrauju ga u svako doba, i privlae um da se spaja sa sobom (sa tim u mislima stvorenim slikama lepote). Nema sumnjedaseonspajasanjimasamimtimtorazmiljaonjimaistrasnoiheli,asvezato tojenjegovamorasuivanjapotpunopomraena.Toijesteonooemujeprorokrekao: 583

TakvajeplatasestretvojeSodoma,kojasenaslaivalatakotojeuzimalahlebdositosti,i ostalo.[14]Jedanvelikimudracjerekaoisledee:Akokohranisvojetelonasladama,taj silom ubacuje svoju duu u veliku bitku (borbu). Ako takav ovek nekad i doe sebi, poelee da sebe nekako prisili i zaustavi, no nee moi (to da uini) zato to je njegovo telo previe raspaljeno, ali i zato to razdraeno i sablanjeno telo nasilno i snano zarobljavaduusvojimpoudama.1Vidilinaovomekakosubezbonesileprepredene? Opetistiovajmudracgovori:Naslaivanjetela,njegovamladalakamekoaivlanost tosuuzrocizbogkojihduabrzostiestrasti;njuobuzimasmrt,itakoonapotpadapod sudBoiji.Suprotnoovome,akoseduaneprestanopouavauseanjunasvojeobaveze, ondaonapoivausvojojslobodi;njenebrigesuumanjene;onanevodibrigunioemu to je prolazno, ve se brine o vrlini tako to obuzdava strasti i uva vrline; nalazi se u stanjupostepenognapredovanja,uradostijerjeostavilabrigeoovomesvetu,udobrom ivotuisigurnojluci.Telesnonaslaivanjepakjaastrastiipodieihprotivdue,i,toje jo gore, iskorenjuje samu duu iz njenih osnova. Pri tome one pobuuju utrobu na neuzdranostibludnanepristojnaoseanja.Onepodstiunaprevremenouzimanjehrane. Onaj koji se zauzima za njih, taj nee da trpi malu glad da bi ovladao sobom, jer je rob strasti.Slinorazmiljajuisvisvetioci,noneemoihnavoditijerbinaeslovopredugo trajalo. Kada spolja ogradimo svoj ivot uzdravanjem od suvinog uzimanja hrane i pia i od naslaivanja njima, kada svoj ivot ogradimo onim to je u naim rukama, dakle samovanjem,odnosnostalnimprebivanjemumanastiruiudaljavanjemodpoznanstvaiu manastiruiizvannjega,tadaobratimosvojupanjunaduevnestrasti.Obratimopanju presveganazapovestiGospodnje,nagnev,[15]ijajeosnovagordost.[16] Oprostimo naim ocima i naoj brai, koji obitavaju blizu nas ili daleko od nas, ivim i otilim,svaponienjaiuvredekojesunamnaneli,kolikogodteuvredebileteke.Gospod namjezapovedio:Ikadastojitenamolitvi,pratajteakotaimateprotivkoga;daiOtacvakoji je na nebesima oprosti vama sagreenja vaa. Ako li pak vi ne opratate, ni Otac va koji je na nebesimaneeoprostitivamasagrjeenjavaa.[17]Pomolise,presvega,zasvojeneprijateljei blagoslovi ih[18] kao orua Boijeg promisla kroz koja ti je vraeno za tvoje grehove za vremekratkotrajnogzemaljskogivota,pomolisezanjihdabiseoslobodioplatekojusi zasluio, dakle venih muka u paklu. Kada bude tako postupao, kada zavoli svoje neprijateljeibudemoliodaimbududarovanasvablaga,prolaznaivenatektadaeti siiBogupomo,isatresvojommolitvomsvesvojeneprijatelje,stupieumomuhram srca da se poklanja Ocu u duhu i istini.[19] Na ako dopusti svom srcu da otvrdne u zlopamenju,iakoopravdavasvojgnevsvojomgordou,znajdaeseokrenutiodtebe Gospod Bog tvoj, i bie baen pred satanu da te zgazi svojim nogama. Za sve neiste pomisli i oseanja on e te gaziti, a ti nee moi da mu se odupre.[20] A ako te Bog udostoji i stavi u osnovu tvog molitvenog podviga bezazlenost, ljubav, neosuivanje

584

blinjih, milostivo pratanje, tada e posebno lako i brzo pobediti svoje protivnike i dostignutiistumolitvu. Znajda se svestrasti isvipaliduhovi nalazeuveoma bliskom meusobnomsrodstvui savezu. To srodstvo, taj savez je greh. Ako te je pokorila jedna strast, onda su te kroz pokoravanjetojjednojstrastipokorilesveostalestrasti.Akosidopustiodatepokorijedan duh zlobe tako to si razgovarao sa pomislima koje on ulae u tebe, i onda se potpuno predaotimpomislimailimatanjima,tisipostaorobsvihduhova.Kadatepobede,onie te predavati jedan drugome, kao roba.[21] Tome nas pouavaju sveti oci, tome nas pouava sam opit. Obraaj panju na sebe, i shvatie sledee: im dragovoljno dopusti da u neemu bude pobeen, odmah e nakon toga biti pobeen mimo svoje volje i u neemu sasvim drugom, u emu i ne bi dopustio da te pobede, i to e trajati dotle dok revnosnim pokajanjem ponovo ne uspostavi svoju slobodu. U osnovu molitvenog podvigapoloibezgnevlje,ljubavimilostpremablinjima,jerihjeJevaneljezapovedilo; odluno odbaci svaki razgovor sa pomislima i svako matanje. Sve pomisli i matanja predusrei reima: Celog sebe predao sam volji Boga moga, i zato nemam nikakve potrebe da naklapam, nagaam, predviam, jer Gospod je blizu. Ne brinite se ni za to zapovedaSvetiDuhmeniisvimakojiverujuHristanegousvemumolitvomimoljenjemsa zahvalnoukazujteBogueljevae[22]Budite,dakle,cjelomudrenitojestodbacitepresitosti naslaivanje,odbaciteobmanljivepomisliimatanjaitrezveniumolitvama;svesvojebrige poloite na Njega, jer se On stara za vas.[23] Hou da se muevi, to jest hriani koji su se usavrili u molitvenom podvigu, mole na svakom mjestu, podiui svete ruke, um i srce, oieneodstrasti,ispunjenesmirenjemiljubavlju,bezgnjevaidvoumljenja,jersuse,dakle, klonili svake zlobe na blinjega, slaganja sa pomislima i naslaivanja matanjima.[24] Kadaomrznesvakiputnepravedan,upravieseposvimazapovestimaGospodnjim.[25]Put nepravedan je razgovor sa pomislima i matanje. Onaj ko je odbacio takav razgovor i matanje, taj moe da sledi sve Boije zapovesti, moe da uini volju Boiju u svojoj utrobi,[26]idaseneprestanoprilepljujemolitvomuzGospodatakotoesvojojmolitvi davatikrilasmirenjemiljubavlju.KojiljubieGospoda,mrzitenazlo,[27]opominjenasSveti Duh. Trudbenik molitve mora da sazna i uvidi dejstvo strasti i duhova na njegovu krv. Sveto pismo sa razlogom govori da tijelo i krv ne mogu naslijediti Carstva Boijega.[28] Bog je odbacio i gruba telesna oseanja starog oveka, ali i tanana oseanja, ponekad sasvim tanana, izazvana kretnjama krvi. Podvinikovu panju u tome ini jo potrebnijom injenicadatananodejstvostrastiiduhovanakrvpostajejasnotektadakadasrceosetiu sebi dejstvo Svetog Duha. Oseanje se objanjava oseanjem. Kada stekne duhovno oseanje, podvinik najednom potpuno jasno uvia dejstvo krvi na duu, uvia na koji nain strasti i duhovi, dejstvujui posredstvom krvi na najtananiji nain na duu, zarobljavajuduuidrejetakvu,zarobljenu,podsvojomkontrolom.Takoeonshvatitii uveriti se da je svako dejstvo krvi na duu i grubo i tanano mrsko pred Bogom, da 585

predstavljartvuopoganjenugrehom,danijedostojnodabudeuduhovnojoblasti,danije dostojnodaseubrojiuduhovnadejstvaioseanja.DopojavljivanjadejstvaDuhausrcu tanano dejstvo krvi ostaje ili potpuno neshvaeno ili malo shvaeno, ak moe biti smatrano dejstvom blagodati, ako ne bude preduzet potreban oprez. Ta predostronost sastoji se u tome da do oienja i obnovljenja Duhom nikakvo oseanje srca ne treba smatrati pravilnim, osim oseanja pokajanja, spasonosnog aljenja zbog grehova, razblaenog nadom pomilovanja. Od pale prirode Bog prima jedino rtvu srca, jedino oseanje srca, jedino njegovo stanje: rtva je Bogu duh skruen; srce skrueno i unieno Bog neeodbaciti.[29] Dejstvo krvi na duu oigledno je pri dejstvu strasti gneva i gnevnih pomisli na krv, naroitouljudimakojisusklonignevu.Ukakavsamopomamnizanospadaovekkadau njemubuknebes!Ontadagubicelokupnuvlastnadsobom,padapodvlaststrasti,uvlast duhova koji arko ele njegovu propast samim tim to su upravo njega uzeli za orue zlodela; on govori i postupa kao da je lien razuma. Dejstvo krvi na duu oigledno je takoe i onda kada strast za bludom uspali krv. Dejstvo ostalih strasti na krv manje je oito,alipostoji.tajetuga?tajeuninije?tajelenjost?Tosuraznadejstvanakrvraznih grenihpomisli.Srebroljubljeikoristoljubljeneizostavnoutiunakrv:tajenaslaivanje kojeraauovekumatanjeoobogaenjuakonesablanjivo,obmanjivo,grenoigranje krvi? Duhovi zlobe, neprestano i neutoljivo edni ovekove propasti, dejstvuju na nas i pomislima,imatanjima,aliiraznimdoticajima,takotodotiunaetelo,naukrv,nae srce,naum,inastojenasvenaineisvimsredstvimadaubrizgajuunassvojotrov.[30] Neophodan je oprez, neophodna je budnost, neophodno je jasno i tanano poznavanje misaonog puta koji vodi Bogu. Na tom putu ima mnotvo lopova, razbojnika, ubica. Suoeni sa bezbrojnim opasnostima plaimo pred Gospodom naim i molimo Njega neprestanimplaemdanasOnsamvodiuskiminevoljamaispunjenimputemkojivodiu ivot.Raznauspaljivanjakrvioddejstvaraznihdemonskihpomisliimatanjanisunita drugo do ono plameno oruje koje je prilikom naeg pada dato palom heruvimu da se njimevrtiunamaizabranjujenamdauemoutajanstveniBoijirajduhovnihpomislii oseanja.[31] Posebnu panju moramo obratiti na dejstvo slavoljublja zato to njegovo dejstvo na krv veomatekomoemodaopazimoirazumemo.Slavoljubljeskorouvekdejstvujezajedno sa istananim sladostraem i prua oveku veoma istanane grene naslade. Otrov tog naslaivanja deluje toliko polako i neprimetno da naslaivanje u slavoljublju i sladostrau mnogi smatraju teenjem savesti, ak dejstvom Boije blagodati. Obmanut tim naslaivanjem, podvinik malopomalo dolazi u stanje samoobmane, a poto samoobmanu smatra blagodatnim stanjem, on postepeno pada u potpunu vlast palog anela, stalno zaogrnutog u plat svetlog anela, i postaje orue, apostol odbaenih duhova.Iztogstanjanapisanesuceleknjigekojezaslepljenisvetslavi,ikojesnasladomi ushienjemitajuljudineoieniodstrasti.Toprividnoduhovnonaslaivanjenijenita 586

drugodonaslaivanjeuistananomslavoljublju,gordoumljuisladostrau.Naslaivanje nije osobina grenika; njegova osobina je pla i pokajanje. Slavoljublje kvari duu isto onako kako strast za bludom kvari duu i telo. Slavoljublje ini duu nesposobnom za duhovne kretnje, a one poinju onda kada prestanu kretnje duevnih strasti, kada ih smirenje zaustavi. Upravo zato monasima, posebno onima koji se zanimaju molitvom i eledanapredujuunjoj,svetiocipredlausvetopokajanje,kojedejstvujedirektnoprotiv slavoljublja,itakodonosiduisiromatvoduhom.Daslavoljubljedejstvujenaduu,ida jetodejstvoveomaslinodejstvubludatomoedasezapaziteknakonvelikogvebanja upokajanju.Strastzabludomuitenjizanedozvoljenimspajanjemsadrugimtelom,au onimakojisenjojpovinujukojijojsepovinujuaksamotimetosenaslaujuneistim pomislima i matanjima ona menja sva oseanja srca, menja ustrojstvo due i tela; slavoljublje tei ka protivzakonitom uestvovanju u ljudskoj slavi, i, im dotakne srce, izaziva nepravilne sladosne kretnje krvi, a te kretnje menjaju ovekov sastav, menjaju celokupnu smesu (raspoloenje) oveka time to ubace u nju i smeaju sa njom grubi i mrani duh sveta, i tako otuuju oveka od Duha Boijeg. U odnosu na istinsku slavu, slavoljublje je blud. Bludnim oima ono gleda na prirodu stvari, kae sveti Isak Sirijski.[32] Koliko ono pomrauje oveka, kada pribliavanje Bogu i usvajanje Boga ini tekim,posvedoujeSpasitelj:KakovimoeteverovatirekaojeOnslavoljubivimfarisejima, kojisutrailipohvaluiodobravanjejedanoddrugogaiodzaslepljenogljudskogdrutva kadaprimateslavujedanoddrugoga,aslavukojajeodjedinogaBoganetraite?[33] Takvu gordu revnost, po reima prepodobnog Jovana Lestvinika i Nila Sorskog,[34] premapreuranjenomiskanjuonogatodolaziusvojevrememoemonepogreivosvrstati ustrastislavoljubljaprineprestanomsadejstvukrvi;krvraspaljujeipokreeslavoljubive pomisli, a slavoljublje, obrnuto, gaji i razmnoava sablanjiva matanja i nadmeno miljenjeosebi,kojejeapostolnazvaouzaludnimnadimanjemtjelesnimumomsvojim.[35] Iz svega to smo gore rekli moe se zakljuiti i ivotno doba koje prilii molitvi uma i molitvi srca. Takvoj molitvi prilii zreli uzrast, u kome se porivi u oveku ve prirodno ukrouju.Mladostseneodbacuje,akoimasvojstvazrelosti,naroitoakoimavou.Aliza zrelostnijedovoljansamoodreenibrojgodinaodroenja,ilibrojgodinaodstupanjau manastir;zrelostmoranajviedaproizilaziizdugotrajnogprethodnograzmatranjasebe, neproizvoljnograzmatranja,negouGospoduIsusuHristu,uzsvetlostJevanelja,ukome je prikazan novi ovek, a i sve nijanse bolesti starog, i uz izuavanje svetih otaca pravoslavne, Istone crkve, koji nepogreivo pouavaju da se koristimo svetlou Jevanelja.toseovekvieudubljujeusebe,toviepoznajesebe,toviepoznajesvoje strasti, njihovo raznovrsno dejstvo, sredstva za borbu, svoju nemo, to se vie stara da istrebiusebigrenasvojstvakojajepadusadioistiesvojstvanakojaukazujeJevanelje, timeetemeljzazgradumolitvebititvri.Netrebauritipriizvoenjutemelja:naprotiv, treba se pobrinuti da on bude dovoljno dubok i vrst. Malo je izuiti strasti i njihove veomaisprepletenegraneuitanjuotakihknjiga;trebaihproitatiuivojknjizidue,i 587

sticati o njima opitno znanje. Oigledno je da su potrebne mnoge godine da bi takvo vebanjebiloplodonosno,naroitounaevreme,kadasebeztrudaretkodobijabilokoje duhovno znanje, kada se svakog takvog znanja moramo dokopavati u knjigama, i zatim uvidetiuknjigamared,postepenostduhovnihznanja,delanja,stanja.Onikojinisuvodili dovoljnoraunaovrstinitemeljavidelisuusvojojkuimnogenedostatkeineudobnosti, velikepukotineidrugaoteenja,aestosuvideliialosnoruenjesamekue.Brao!Ne urimo:tonasiJevaneljesavetuje[36],iskopajmo,produbimo,poloimoutemeljeteko kamenje.Kopanjeiprodubljivanjejedetaljnnoispitivanjesrca,atvrdokamenjesunavike utvrenedugotrajnimdelanjemujevanelskimzapovestima. KadaHristovpodvinik,saobraznosvojimsnagama,ovladakretnjamakrviioslabinjena dejstva na duu, tada u dui malopomalo poinju da nastaju duhovni pokreti; u umu poinju da se javljaju tanana Boija miljenja, privlae ga da ih razmatra, odvlae od lutanjaiinedasesabereusebi;[37]srcepoinjedapodravaumobilnimumiljenjem.Od duhovnih dejstava potpuno oslabljuju dejstva krvi na duu: krv poinje da vri svoj prirodniposaoutelu,vraasesvomprirodnomodreenju,itimeprestajedabudeorue greha i demona. Sveti Duh zagreva oveka duhovno, i ujedno oroava i osveava duu koja je do tada bila upoznata jedino sa raznim raspaljivanjem krvi.[38] Kada se pojavi unutranjeSuncepravde,tadaodlazeunutranjezveriusvojejazbineipodvinikizlaziiz mrakairobovanjaukojimasugadraligrehipaliduhovi,izlazinasvojeduhovnodeloi napredovanje do same veeri zemaljskog ivota, do preseljenja u veni, neveernji ivot.[39] Od blaenog dejstva Svetog Duha u oveku, u njemu najpre poinje da zrai neobina tiina, pojavljuje se umrtvljenost prema svetu, prema naslaivanju njegovom sujetnou i grenou, prema sluenjima u tom svetu. Hrianin se pomiruje sa svime i svima posredstvom neobinog, smirenog i ujedno uzvienog duhovnog rasuivanja, nepoznatog i nedostupnog telesnom i duevnom stanju. On poinje da osea saaljenje prema celom oveanstvu i prema svakom oveku pojedinano. Saaljenje prelazi u ljubav.Zatimpoinjedaseudvostruujenjegovapanjaumolitvi:reimolitvepoinjuda stvarajusnaan,neobianutisaknaduu,potresajuje.Nakraju,malopomalo,srceicela duakreuusjedinjavanjesaumom,azaduomseupuujeutosjedinjenjeisamotelo. Takvamolitvanazivase: molitvomumakadajeizgovaraumuzdubokupanjuipodrkusrca; molitvomsrcakadajeizgovarajusjedinjeniumisrce,priemuum,takorei,silaziusrcei izdubinesrcaaljemolitvu; molitvomduekadaseiniizceledue,uzueesamogtela,kadaseiniizcelokupnog bia,priemucelobiepostajesamaustakojaizgovarajumolitvu. Molitvu uma, i molitvu srca, i molitvu due sveti oci u svojim delima esto obuhvataju jednim nazivom, a ponekad ih razlikuju. Tako je prepodobni Grigorije Sinajski rekao: Uvek ih zovimolitvamaumailimolitvamadue.Alidanas,kada seuenjeiznjihovih 588

ivih usta o tome krajnje umanjilo, veoma je korisno znati razlike koje ih odreuju. Kod jednihboljedejstvujemolitvauma,koddrugihmolitvasrca,akodtreihmolitvadue,sve uzavisnostiodtogakakojeOnajkojirazdeljujesvablaga,iprirodnaiblagodatna,obdario svakoga;[40]ponekadujednomistompodvinikudejstvujeasjedna,asdrugamolitva. Takvu molitvu veoma esto prate suze. ovek tada donekle saznaje ta znai blaeno bestrae. On poinje da osea istotu, a od istote ivi strah Boiji, a strah Boiji jede ogrubelost tela neobinim, oveku do tada nepoznatim uasom, tom posledicom jasnog oseanjadastojipredBogom.Hrianinstupaunoviivotinovipodvig,dakleuonoto odgovaraobnovljenomstanjunjegovedue:vieneuzimamlekozaishranu.Svanjegova dela slivaju se u jedno, u blaeno neprestano pokajanje. Neka razume ko moe da razume: reeno je najnunije, za duu najspasonosnije, najvanije znanje za istinskog delatelja, koliko god te rei bile jednostavne. To stanje iskazao je Pimen Veliki u svom odgovoru na pitanje kako paljivi tihovatelj mora da se ponaa. Veliki je odgovorio: Slino oveku koji je do gue upao u blato, i vie Bogu: Pomiluj me.[41] Duboki pla, pla oveijeg duha kojeg je Duh Boiji podigao u pla, neodvojivi je saputnik molitve srca; duhovno oseanje straha Boijeg, pobonosti i umiljenja prati molitvu due. U savrenim hrianima oba ova oseanja prelaze u ljubav. Ali i ta oseanja spadaju u blagodatna.TaoseanjasudaroviBoiji,idajuseusvojevreme,anemoedaihrazume aknionajpodvinikkojisepodvizavaunjihovojoblasti,makarnjegovopodvizavanjei bilo pravilno. Molitva srca dejstvuje najvie ako se molimo imenom Gospoda Isusa; molitvomduemoleseonikojisudobilimolitvusrcakadasezanimajumolitvoslovljemi psalmopevanjem. Bog je i uNovom i u Starom zavetu zapovedio oveku da se moli i u umu, i u srcu, iu dui.IljubiGospodaBogasvojegazapovedaBogsvimsrcemsvojim,isvomduomsvojom,i svim umom svojim, i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovijest.[42] Oigledno je da se najvea, najuzvienija zapovest ne moe drugaije ispuniti nego molitvom uma, srca i due,jermolitiseistinskinjomeznaiodvajatiseodcelokupnetvari,isvimsvojimbiem ustremljivati se ka Bogu. Nalazei se u toj ustremljenosti ka Bogu, onaj koji se moli najednomsesjedinjujesamsasobomivididagajeprstBoijiisceliosvojimdodirom.Um, srce,dua,telo,dotadaraseenimaemgreha,najednomsesjedinjujuujednouGospodu. A poto se sjedinjenje dogodilo u Gospodu, i poto ga je Gospod uinio, onda je ono ujedno i sjedinjenje oveka sa samim sobom, i njegovo sjedinjenje sa Gospodom. Nakon sjedinjenja,ilizajednosasjedinjenjem,uslediepojavljivanjeduhovnihdarova.Pravilnije: sjedinjavanje je dar Duha. Prvi duhovni dar, koji i vri udesno sjedinjenje, jeste mir Hristov.[43] Nakon Hristovog mira sledi ceo skup Hristovih darova i plodova Svetog Duha, koje apostol ovako navodi: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vjera, krotost,uzdranje.[44]Molitvaovekakojijeisceljen,sjedinjen,pomirenusebiisasobom daleka je od demonskih pomisli i matanja. Plameno oruje palog heruvima prestaje da dejstvuje:krv,kojujezadralasilaodozgo,prestajedakiptiidaseuznemiruje.Tomore postajenepomino;vetrovidemonskepomisliimatanjavieneutiunanjega.Molitva 589

koja je daleka od pomisli i matanja naziva se istom,[45] pribranom. Podvinik koji je dostigaoistumolitvupoinjedaposveujevebanjuunjojmnogovremenaiestotosam i ne primeuje. Sav njegov ivot, sva delatnost pretvara se u molitvu. Sadrina molitve, kau sveti oci, nuno odreuje njenu duinu. Kada molitva obuhvati oveka, ona ga postepenomenja,iniduhovnimzbogsjedinjenjasaSvetimDuhom,kakogovoriapostol: A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je Duh s njime.[46] Naprsniku Duha otkrivaju se tajne hrianstva. Blagodatni mir Hristov, koji podvinika uvodi u istu molitvu, potpuno je razliit od ovekovog uobiajenog, spokojnog, prijatnog raspoloenja: im se useli u srce, on okiva uznemirujuekretnjestrasti,oduzimastrast,alineudaljavanjemstranog,negoblaenim, sranim stanjem u Hristu, pri kome strano nije strano, kako je Gospod rekao: Mir vam ostavljam,mirsvojdajemvam;nedajemvamgakaotogasvijetdaje.Nekasenezbunjujesrce vaeinekaseneboji.[47]UmiruHristovomskrivenoivitakvaduhovnasiladaonnjome satiresvakuzemaljskualostisvakoiskuenje.TasilapozajmljujeseodsamogHrista:U menimirimate.Usvijetueteimatialost;alinebojtese,jasampobijediosvijet.[48] Prizivan molitvom srca, Hristos alje u srce duhovnu silu koja se zove mir Hristov, nepojmljivu umom, neiskazivu reima, nedokuivo dokuivanu jedino blaenim opitom. MirBoijigovoriapostolhrianimakojiprevazilazisvakium,sauvaesrcavaaimislivae u Hristu Isusu.[49] Takva je sila Hristovog mira. On prevazilazi svaki um. To znai: on je iznadumasazdanihstvorenjailjudskoguma,iumaanelasvetlosti,iumapalihanela. KaodejstvoBoije,onsesavlauboanstvenorasporeujepomislimaioseanjimasrca. im se on pojavi, sve demonske pomisli i od njih zavisna oseanja poinju da bee, a oveijepomisli,zajednosasrcem,dolazepodnjegovosvesvetoupravljanjeivostvo.Od sadaonpostajenjihovcar,ipaziih,tojestuvaihnepovredivimzagreh,uHristuIsusu. To znai: on dri pomisli u jevanelskom uenju tako to im ne da da iz njega izau, prosvetljuje um tajanstvenim tumaenjem tog uenja, a srce hrani hlebom nasunim koji silazisnebaidajeivotsvimakojiseprieujunjime.[50]Svojimobilnimdejstvomsveti mirnavodiutanjenaumivueiduuitelonatodagablaenoprobaju.Tadaseprekida svakakretnjakrvi,svakinjenuticajnastanjedue:nastajevelikatiina.Ucelomoveku struji neka nena sveina, i uje se tajanstveno uenje. Upravo zato to ga sveti mir odravaihrani,hrianinpostajenedostupanzaneprijatelje:prilepljenjezanaslaivanje Hristovim mirom, zanet je njime, i zato zaboravlja i grene, a i sve zemaljske i telesne i duevne naslade. Kakav lekovit napitak! Kakav boanstveni lek! Kakav blaeni zanos! I zaista: ta drugo moe biti poetak obnavljanja oveka ako ne blagodatno oseanje tog mirakojiovekovesastavnedeloverazdvojenegrehomponovosjedinjujeujedno?Moeli ovekbeztogprethodnogdara,beztogsjedinjenjasasamimsobom,bitisposobanzabilo kakvoduhovno,boanskostanje,kojestvarasveblagiSvetiDuh?Moelirazbijenisasud prenegotoponovobudesastavljendaprimibilotausebe?

590

OseanjemirauHristu,kaoisviblagodatnidaroviuopte,poinjepresvegadasejavlja tokom molitve, jer je to ono delanje u kome pobonost i paenje najbolje pripremaju podvinika za primanje Boijih utisaka. Kasnije sveti mir postaje osobina hrianina, stalnogaprati,stalnoisvudapodstiedasemoliukletisvojedue,ukazuje,joizdaleka, na unutranje neprijatelje i podmukle zlobnike, odbija ih i pobeuje svojom svemonom desnicom. Ovako je opisao sveti prorok Ilija veliinu duhovnog dara, Hristovog mira, njegovo pojavljivanje u izabranom narodu Boijem, novom Izrailju, hrianima, njegovu silu da isceljujedue,dapodravazdravljedua,injenicudatajdarpotieodBogooveka,daga dajeBogoovek:BogsilnigovoriprorokoooveenomGospoduotacvjeni,knezmirni: navee mir na knezove, na uznapredovale hriane, koji su pobedili strasti i zato zasluili nazivknezova,mirizdravljeNjegovo.[51]BezkrajaerastivlastimirnaprijestoluDavidovui u carstvu njegovu da se uredi i utvrdi sudom i pravdom odsada dovijeka. To e uiniti revnost Gospoda nad vojskama.[52] Zasijae u dane njegove pravda i mnotvo mira;[53] Gospod e blagoslovitinarodSvojhrianemirom,[54]akrotkienasleditizemlju,iuivaeumnotvu mira.[55] Kao to Sveti Duh objavljuje Sina,[56] tako dejstvo Svetog Duha u oveku, mir Hristov,objavljujedasuovekovepomisliuleusvesvetuoblastBoijepravdeiistine,da jejevaneljeprimljenonjegovimsrcem:Milostiistinapoljubiese,pravdaimircelivaese.[57] DejstvoHristovogmirauovekujeznakdaunjemuprebivajuHristovezapovesti,daje onizvanzabludeisamoobmanjivanja:suprotnoovome,inajmanjeprimetnazbunjenost, kakvim god opravdanjima se prikrivala, pouzdan je znak da je ovek skrenuo sa uskog Hristovog puta na iroki put koji vodi u propast.[58] Ne osuuj ni bezbonog ni nesumnjivogzlotvora:SvojemuGospodaruonstojiilipada.[59]Nemrzinisvogklevetnika, nirugaa,nipljakaa,niubicu:oniteraspinjusadesnestraneGospodaponedokuivom ureenjuBoijihsudovadabiuiskrenomsaznanjuiubeenjumogaousvojojmolitvida kaeGospodu:Da,primamposvojimdelimakaotosamzasluio,setimeseGospodeu Carstvusvome.Nevoljekojesedoputajunatebeshvatikaosvojuneiskazivudobrobit, kao svoju izabranost pred Bogom, i pomoli se najtoplijom molitvom za te svoje dobroinitelje kroz koje ti se prua dobrobit, uz pomo ijih ruku se istre iz sveta i umrtvljava se za njega, na ijim se rukama uznosi Bogu. Oseti prema njima onakvu milostkakvupremanesrenomiugrehuzaglibljenomoveanstvuoseaBog,kojijesvog Sina predaonartvudabiiskupio deloneprijateljsko Tvorcu,znajui daeseto delou veini narugati i toj rtvi, da e je prenebrei. Takva milost see do ljubavi prema neprijateljima,izlivaseuusrdnimmolitvamazanjih,idovodidoopitnogpoznanjaIstine. IstinajereBoija,Jevanelje;IstinajeHristos.PoznanjeIstineuvodiuduuBoijuistinu tako to izgoni iz due palu i grehom oskrnavljenu oveiju istinu: svoj ulazak u duu Boija istina posvedouje Hristovim mirom. Hristov mir ini oveka i hramom i svetenikom Boga ivoga: I bi u miru mesto Njegovo (Boije), i obitalite Njegovo na Sionu; tamoskrimoistrela,orujeimairat.[60]

591

O blaenomsjedinjavanjuovekasasamim sobom zbog dejstvaHristovogmirasvedoe najveiuiteljimonatva.SvetiJovanLestvinikgovori:Zavapihsvimsrcemmojim,tojest telom, duom i duhom: Jer gde su dva u ovom poslednjem sjedinjeni, tamo je i Bog sa njima.[61] Prepodobni Isaija Otelnik govori: Ako i ti, kao i mudre devojke, zna da je tvojasvetiljka punaulja, itiemoi daueulonicu, i neemoratidaostane izvan nje; ako si osetio da su se tvoj duh, dua i telo neporono sjedinili i ustali isti u dan GospodanaegIsusaHrista;akotesavestnerazobliavaineosuuje;akosipostaodete, poreimaSpasitelja,kojijerekao:Pustitedjecu,inebraniteimdadolazekmeni,jerjetakvih Carstvonebesko,[62]ondasizaistapostaonevesta(Hristova);SvetiDuhjepoinuonatebi, iakosijoutelu.[63]SvetiIsakSirijskigovori:Neporedionekojiineznamenja,udai sile u svetu sa onima koji razumno tihuju. Zavoli prazninu tihovanja vie nego sitost gladnih u svetu i obraanje mnogih neznaboaca ka poklanjanju Bogu. Bolje ti je da se oslobodiokovagrehanegodaoslobodiroboveodrada.Boljetijedaseumirisasvojom duomujednodunostitrojicekojajeutebiamislimnatelo,duuiduhnegodasvojim uenjem umiruje one koji drugaije misle.[64] Sveti mir je ono nekretanje uma koje je posledicaispunjenjajevanelskihzapovesti;tonekretanjesvetiIsakSirijskipominjeu55. slovu,a svetiGrigorijeBogoslovisvetiVasilije Veliki su seudaljiliu pustinjuim su ga osetili. Tamo su se zauzeli oko svog unutranjeg oveka, i kada su ga konano uredili pomou Jevanelja, postali su gledaoci tajanstvenih vienja Duha. Oigledno je da nekretanje,ilisabranost(unitenjerasejanosti),umstietekondakadasesjedinisaduom. Bez toga on ne moe da se suzdri od lebdenja i lutanja kuda god stigne. Kada se um, dejstvom Boije blagodati, sjedini sa srcem, tada on dobija molitvenu silu, o kojoj prepodobniGrigorijeSinajskigovori:DaMojsijenijeprimioodBogatapsile,nebiBog kroz njega pobedio faraona i Egipat. Tako je i sa umom: ako ne bude imao u ruci molitvenusilu,onneemoidasatregrehineprijateljskesile.[65]Uduhovnimpoukama jeromonaha Serafima Sarovskog neobino jasno i prostoduno izneto je uenje o Hristovommiruipokazanavisinaivanosttogdara;tamojesveskinutoneposrednoiz svetog opita srca: Kada um i srce budu sjedinjeni u molitvi, i pomisli due nerasejane, tada e srce zagrevati duhovna toplina u kojoj sija Hristova svetlost i celog unutranjeg oveka ispunjava mirom i radou.[66] Nita nije bolje od mira u Hristu, zato to se u njemu osujeuje svaka bitka duhova, iveli oni na zemlji ili u vazduhu. Kada ovek pogruava um u sebe i ima delanje u svom srcu, onda je to znak da je njegova dua razumna.TadagaBoijablagodatosenjuje,ionobitavaumirnom,aposredstvomtogaiu blaenomureenju:umirnomjerimamirnusavest;aublaenomzatotoumsagledavau sebiblagodatSvetogDuha,po reiBoijoj:IbiumirumestoNjegovo.[67]Kadako hodiu mirnom ureenju, taj kaikom zahvata duhovne darove. Kada ovek dospe u mirno ureenje, tada moe svetlost svog razuma da isijava i na ostale. Ovaj svet, kao neku bescenu riznicu, ostavio je Gospod na Isus Hristos svojim uenicima pred svoju smrt, i rekao im: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam.[68] Naa je obaveza da sve svoje snage, eljeidejstvausredsredimonatodadobijemomirBoijiidasaCrkvomuvekgovorimo: Gospode Boe na! Nama e dati mir.[69] Na svaki dobri nain moramo nastojati da 592

sauvamoduevnimiridanasneuznemirujuuvrededrugih:zbogovogasemoramona svaki nain starati da zadrimo gnev i da posredstvom paenja sauvamo um i srce od nepristojnih pokreta. Uvrede od drugih treba podnositi ravnoduno i priuavati se takvom raspoloenju duha kao da se njihove uvrede ne odnose na nas nego na nekoga nama tueg. Takvo vebanjemoeda donesetiinu ljudskom srcu i uinigaobitalitem samogBoga.IzitijaPajsijaVelikogmoesevidetikakotrebapobeivatignev. On je molio Gospoda Isusa Hrista, koji mu se javio, da ga oslobodi od gneva. A Hristos mujerekao:Akoelidapobedizajednognevijarost,nitanepoeli,nikoganemrzi, ne ponizi.[70] Da bi sauvao duevni mir, mora da udaljava od sebe uninije, i da nastoji da ima radostan, a ne tuan duh, po Sirahovim reima: Tuga je mnoge ubila, a koristi u njoj nema.[71] Zbog ouvanja duevnog mira treba na sve naine izbegavati osuivanje drugih. Neosuivanje i utanje uva duevni mir: ovek u takvom ureenju dobija Boija otkrivenja.[72] Carstvo Boije je pravednost i mir i radost u Duhu Svetome. Jer kojiovimsluiHristu,ugodanjeBogu.[73] Hristov mir je izvor neprestane molitve uma, srca i due, blagodatne, duhovne molitve, molitvekojase,dejstvomSvetogDuha,prinosiizcelokupnogovekovogbia;Hristovmir je neprestani izvor blagodatnog smirenja Hristovog, koje prevazilazi ljudski um. Nee pogreitionajkojikaedablagodatnamolitvajesteblagodatnosmirenje,idablagodatno smirenjejesteneprestanamolitva.Smatramoneophodnimdaovdeizloimoveomatesnu vezu molitve i smirenja. ta je smirenje? Smirenje je rekli su oci boanstveno i nepojmljivo.[74] Ne znai li to isto ono to znae i rei apostolske: Mir Boiji, koji prevazilazi svaki um?.[75] Nepogreivo emo odrediti smirenje ako kaemo: smirenje je nepojmljivo dejstvo nepojmljivog mira Boijeg, a nepojmljivo se poima jedino samim blaenimopitom.KaovakvomodreenjusmirenjavodinassamGospod.Hoditekmenisvi kojisteumorniinatovarenirekaojeGospodijauvasodmoriti.Uzmitejarammojnasebei nauite se odmene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim.[76] ObjanjavajuioveSpasiteljeverei,prepodobniJovanLestvinikgovori:Nauiteseneod anela,neodoveka,neizknjiga,negoodmene,tojestodtogatojauvamaprebivam,to vas ozarujem, delam u vama, jer sam ja krotak i smiren srcem, i pomislima i usvojenim nainom miljenja nai ete pokoj od bitaka i olakanje od strasnih pomisli duama svojim.[77]Kakojeovapoukadelatna,opitna,blagodatna!DaljeuPouciosmirenjusveti JovanLestviniknavodirazneznakesmirenja,kojimogubitipoznatiirazumljivinesamo posedniku ovog duhovnog blaga nego i njegovim blinjima i prijateljima u Gospodu, a onda dodaje: Za posednika ovog velikog bogatstva (smirenja) postoje u njegovoj dui i drugi znaci, vii od svih gore navedenih, (po kojima on moe da pozna da je postao posednik smirenja). Svi navedeni znaci su vidljivi, osim sledeeg. Znae, i nee se prevariti,dajeovoprepodobno(smirenje)prisutnoutebipotometoetecelogispuniti neopisivasvetlostineizmernaljubavpremamolitvi.[78]Napitanje:Kojisutipiniznaci smirenja? sveti Isak Sirijski je odgovorio: Kao to nadmenost due nije nita drugo do 593

njeno rasipanje, koje je primorava da lebdi (posredstvom matanja, kao posledice nadmenosti), i ne spreava da leti na oblacima svojih pomisli, na kojima obilazi svu tvorevinu, tako (suprotno nadmenosti) smirenje sabira duu u tihovanje; posredstvom smirenjaduaseusredsreujeusamusebe.Kaotoseduanepoznajeineviditelesnim oima,takosesmirenoumninepoznajenikadasenalazimeuljudima.Kaotojedua skrivenauunutranjostitelaodljudskihpogledaiod optenjasaljudima,takoiistinski smirenoumnineelidagaljudivideirazumeju:onseudaljioodsvegaiodrekaosesvega onbiakeleodaseiodsamogsebepogruziusebe,daiviiprebivautihovanju,da potpunozaboravisvojeprethodnemisliioseanja,dapostanenekokonepostoji,ikonije poeodapostoji,dabudeaknepoznatsamojsvojojdui.Kolikojetakavovekskriveni odvojenodsveta,tolikojeonsavusvomGospodu.[79] Kakvojetostanje,akonijestanjeukojedovodiblagodatnamolitvauma,srcaidue?Kako moemodaprebivamouGospodu,akonespajanjemsaNjimposredstvomistemolitve? Upravo u toj rei sadran je odgovor svetog Isaka na pitanje: ta je molitva? Sveti je odgovorio: Molitva je ienje i praznina misli od svega ovdanjeg i srce potpuno okrenuto budunosti kojoj se nada. Nisu li, dakle, istinska molitva i istinsko smirenje jednoteisto,ipodejstvimaipoposledicama?Molitvajemajkavrlinaivratapremasvim duhovnim darovima. Usredsreenom i revnosnom molitvom, punom strpljenja i primoravanja sebe, zadobijamo i blagodatnu molitvu i blagodatno smirenje. Blagodatnu molitvu i blagodatno smirenje donosi Sveti Duh; donosi ih Hristos: i kako da ne budu toliko slini kada im je izvor isti? Kako takav izvor da ne donese divnu slogu i divan meusobni odnos svih vrlina? One se najednom pojavljuju u onom hrianinu u iju je unutranjukletuaoHristosdabiusliioplaonogakojijezakljuanukletioduzeomu razlogezapla.MolitvajemajkavrlinarekaojeprepodobniMarkoPodvinikonaih raa kroz sjedinjenje sa Hristom.[80] Sveti Jovan Lestvinik je nazvao molitvu majkom vrlina,asmirenjeruiteljemstrasti.[81] Treba da objasnimo i uinimo bar donekle razumljivim spajanje uma, due i tela onima kojiganisuosetili,asvezatodabigapoznalikada,poBoijojmilosti,poneunjima.To spajanje je potpuno oito, sasvim primetno ono nije plod nikakvog matanja niti sablanjivog miljenja. Ono se moe donekle objasniti iz suprotnog stanja, u kome se obino svi nalazimo. To suprotno stanje, razdvojenost uma, due i tela, njihovo neusaglaenodelovanje,esto pretvorenoumeusobno protivljenje, alosnajeposledica naegpadaunaimpraroditeljima.[82]Konevidiusebitoneusaglaenodelovanje?Kone osea unutranju borbu i muenje koje ona donosi? Ko smatra da ta borba, to muenje estonepodnoljivosamimtimnijeinaabolest,znak,ubedljivdokazpada?Naumse moli,ilirazmiljaiimapobonunameru,asrceitelopokreurazneporoneelje,razne strasnetenje,nasilnovukuumodvebanja,inajeeuspevajudagaodvuku!Idejstvo samih ula, naroito vida i sluha, protivno je umu: ta ula mu stalno pruaju utiske o materijalnomsvetu,itakogadovodeurasejanost.Kadaum,poneizrecivojBoijojmilosti, 594

ponedasesjedinjujeumolitvisasrcemiduom,tadadua,najpremalopomalo,azatim i sasvim pone da se zajedno sa umom ustremljuje u molitvu. U molitvu se, napokon, ustremljujeisamonaesmrtnotelo,todeloBoije,odpadazaraenoivotinjskomarkom eljom. Tada telesna oseanja postaju nedelatna: oi gledaju, a ne vide; ui sluaju, a ne uju.[83]Tadamolitvaobuzimacelogoveka:samenjegoveruke,nogeiprsti,neiskazivo, ali potpuno oigledno i primetno uestvuju u molitvi i postaju ispunjeni silom koja se reima ne moe objasniti. Dok se zbog Hrista i molitve nalazi u stanju mira, ovek je nedostupanzasvegrenepomislinedostupanimjeupravoonajovekzakogajeranije svakaborbaprotivgrenihpomisliznailasiguranporaz.Duaoseadajojsepribliava neprijatelj, ali molitvena sila koja je ispunjava ne doputa neprijatelju da se priblii i oskrnavihramBoiji.Onajkosemoliznadamujeprilazioneprijatelj,alineznasakojom pomilju,sakojomvrstomgreha.SvetiJovanLestvinikjerekao:,J1ukavogakojiseuklanja od mene ne poznah[84] ni kako, ni radi ega doe, ni kako ode! Naprotiv, potpuno sam ravnoduanpremasvemutome,potojesam,ibiusavsjedinjensaBogom.[85] Najpovoljnije vreme za seanje na Boga, naroito za Isusovu molitvu, jeste ono vreme u kome su um i dua sjedinjeni; tada telesna oseanja postaju nedelatna, a ta njihova nedelatnostnajviedoprinosi najdubljojpanjiisvemu onome toona sasobomdonosi. Tadajemolitvenoitanjepsalamaiostalihmolitavaakiprekopotrebno,upravozatoto veomadoprinosipaenju.Notokompojanjapsalamapredumizlazeraznemisli,izatoon tokom pojanja psalama ne moe da bude ist od rasejanosti onoliko koliko je ist od rasejanostitokomkratke,jednoobraznemolitve.Umiduutakoemoramosjedinjavatii za vreme itanja Svetog pisma i svetootakih knjiga: tada e to itanje biti mnogo plodonosnije. Od svakog uma govori sveti Jovan Lestvinik Bog u svakoj molitvi (dakle i tokom itanja, kojim se molitva hrani i koje predstavlja samo jedan ogranak molitve i umnog delanja) trai da pokae silu koju je dobio od Njega: zato treba paziti.[86] Brate! Ako jo nisi osetio jedinstvo uma, due i tela, zanimaj se paljivom molitvom, i sjedinjuj molitvu ustima, i povremeno glasom, sa umom. Prebivaj u jevanelskim zapovestima,upornoidugotrpeljivoboriseprotivstrasti,nepadajuuninijeibeznaeako tepobedegrenepomisliioseanja;uostalom,nepristajnaporaz.impadne,ustaj;ako opet padne, opet ustaj dok se ne naui da hodi bez spoticanja. aa slabosti je i korisna: Boiji promisao doputa da podvinik ispija izvesno vreme tu au da bi se oslobodiogordosti,gneva,zlopamenja,osuivanja,gordoumljaislavoljublja.Neobinoje vano da ovek uvidi u sebi slavoljublje i da ga obuzda. Dok ono deluje, dotle je ovek nesposoban da ue u zemlju duhovnog ivota, budui da u takav ivot ulazi kroz bestrae,kojedobijanadarondakadaHristovmirzavladaunjemu. Ako si pak osetio da se tvoj um sjedinio sa duom i telom, da vie nisi noem greha raseennadelove,vedasinetojednoicelo,akousebioseastrujanjesvetogHristovog mira, tada sa najveom moguom revnou uvaj taj Boiji dar. Neka tvoja glavna dela 595

budu molitva i itanje svetih knjiga; ostalim delima daj drugostepeni znaaj, a prema zemaljskimdelimabudihladan,i,akomoe,kloniihse.Svetimir,kaostrujanjeSvetog Duha, jeste osetljiv on odmah odstupa od due koja se nepaljivo ponaa u njegovom prisustvu,kojanaruavapobonost,naruavavernosttimetopoputagrehu,dozvoljava da bude nemarna. Zajedno sa Hristovim mirom i blagodatna molitva odstupa od nedostojne due: strasti upadaju u duu kao gladne zveri, poinju da raskidaju samopredaturtvuodkojejeBogodstupioiprepustiojesamojsebi.[87]Akoseprejede,a naroitoakoseopije,svetimireprestatidadejstvujeutebi.Akoserazgnevi,njegovo dejstvo e zadugo prestati u tebi. Ako sebi dozvoli drskost, on e prestati da dejstvuje. Akozavolibilotazemaljsko,akosezarazistraupremastvarima,premabilokakvom rukodelju, ili posebnim raspoloenjem prema oveku, sveti mir e neizostavno odstupiti od tebe. Ako dopusti da se naslauje pomislima o bludu, on e te dugo, veoma dugo ostaviti,jernetrpinikakavsmradgreha,naroitosmradbludaislavoljublja.Traiega,i neeganai.Plakaekadashvatidasigaizgubio,alionneeobratitinitrunkupanje natvojpla,asvezatodabisetinauiodaBoijemdarudajeodgovarajuucenuidaga uvaonakokakodolikuje:revnosnoipobono. Omrzni sve to te vue dole, u rasejanost, u greh. Raspni sebe na krstu jevanelskih zapovesti; neprestano dri sebe prikovanim za krst. Hrabro i bodro odbacuj sve grene pomisliielje;odsecajbrigeoovomesvetu;nastojdaoiviusebiJevaneljetimetoe revnosnoispunjavatisvenjegovezapovesti.Zavrememolitveponovoseraspinji,raspinji senakrstumolitve.Odbacujodsebesvaseanja,akiveomavanaseanjakojatidou za vreme molitve zanemaruj ih. Ne slovi o Bogu, ne unosi se u razmatranje blistavih, novih,dubokihmisli,akoponunenadanodaserojeutebi.Svetoutanje,kojeoseanje Boije veliine navodi na um tokom molitve, govori o Bogu vie i dublje od svake rei. Akoseistinskimolireklisusvetioci,tisibogoslov.[88] Imablago!Videtonevidljivilopovi:onitopogaajunaosnovugubitkasvoguticajana tebe.[89] Oni jedva ekaju da otmu Boiji dar od tebe! Oni su veti, puni iskustva i zle dovitljivosti. Budi paljiv i oprezan. uvaj i gaji u sebi oseanje pokajanja; ne divi se svome stanju; shvati ga kao sredstvo za sticanje istinskog pokajanja. Siromatvo duhom sauvae u tebi dar blagodati i ogradie te od svih neprijateljskih mukih napada i obmana: srce skrueno i unieno Bog nee odbaciti,[90] nee ga predati neprijatelju ni liiti spasenjaiblagodati.Amin. NAPOMENE: 1. SvetiIsakSirijski,Slovo55:Netrebaprevremenatraitivelikesudove,daseBoije darivanjenebipotroilozbogbrzinenjegovogprimanja.Svetoselakodobije,lako seigubi;svesteenouzstradanjesrca,uvasebrino. 596

2. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, Prvi nain paenja i molitve, Dobrotoljublje, tom1.Takoe:Asketskiogledi,tom1,OIsusovojmolitvi;razgovorizmeustarcai njegovoguenika. 3. Lk17,20. 4. Slovo55. 5. 1Kop2,9. 6. Post3,5. 7. 1Cargl.18. 8. Mt21,13. 9. itijeprepodobnogDositeja,uknjizipoukaprepodobnogaveDoroteja. 10. Slovo21. 11. Slovo41. 12. Slovo41. 13. Iskustvo pokazuje da susret sa enskim polom, sa razvratnim drutvom i drugim sablaznima deluje neuporedivo snanije na monaha nego na mirjanina, jer se mirjaninuvekvrtitu,meusablaznima.Todelovanjenamonahajetimsnanijeto je njegov ivot paljiviji i stroi. Glad je izmuila u njemu strasti, no one se opet pomahnitalo i besomuno bacaju na svoje objekte im oprez popusti. Ako pobuena strast i ne poini ubistvo, ona moe da zada stranu ranu, za ije su leenjepotrebnemnogegodine,krvavitrudovi,aiznadsvegavelikamilostBoija. 14. Jez16,49.OriginalnistihPismaitaseovako:Evouemubijaebezakonjesestre tvojeSodoma:uponosu,uizobiljuhljebaiubezbrinostibijaeonaikerinjezine, anepomagahusiromahuiubogome. 15. Mt5,22. 16. PrepodobniMarkoPodvinik,PoslanicamonahuNikolaju. 17. Mk11,25,26. 18. Mt5,44. 19. Jn4,24. 20. PrepodobniMarkoPodvinik,Pouka7,Opostuismirenju. 597

21. PrepodobniIsaijaOtelnik,Slovo8,gl.1.Ovajmonahjeprodiraodubokousebei govorio:Ponekadsebiliimnakonjakojilutabezgospodarainakogasedasvako kogasusretne.Kadagapustijedan,lovigadrugiisedananjega. 22. Flp4,5,6. 23. 1Pt4,7i5,7. 24. 1Tim2,8. 25. Ps118,128. 26. Ps39,9. 27. Ps96,10. 28. 1Kop15,50. 29. Ps50,19. 30. SvetiJovanKarpatski,gl.87.Dobrotoljublje,tom4. 31. Po objanjenju prepodobnog Makarija Velikog (Beseda 37, gl. 5) i: prepodobni MarkoPodvinik,Pouka6. 32. Slovo56. 33. Jn5,44. 34. PrepodobniNilSorski,Slovo11. 35. Kol2,18. 36. Lk6,48. 37. Pre svih (duhovnih darova) Gospod daruje umu pribranost. Prepodobni Kalist i IgnjatijeKsantopul,gl.24,Dobrotoljublje,tom2. 38. Prepodobni Maksim Kapsokalivit, Beseda sa prepodobnim Grigorijem Sinaitom, Dobrotoljublje,tom1. 39. Ps103,22,23. 40. Razlikajepokazanaranije. 41. Azbunipaterik. 42. Mk12,30.

598

43. Varsanufije Veliki, Odgovor 184. Sveti Grigorije Palama, Poslanica monahinji Kseniji. 44. Gal5,22,23. 45. SvetiIsakSirijski,Slovo15. 46. 1Kop6,17. 47. Jn14,27. 48. Jn16,33. 49. Flp4,7. 50. Jn6,33. 51. Zbog razlike u tekstu (Is 9,6), naveemo ovaj stih onako kako ga autor navodi: ...Bog krepki, Vlastelin, Knz mira, Otec buduego veka; ibo privedu mir knzm,mirizdravieEgo(prim.prev.). 52. Is9,6,7. 53. Ps71,7. 54. Ps28,11. 55. PsZ6,11. 56. Jn16,14. 57. Ps84,11. 58. RukovodstvozaduhovniivotprepodobnihVarsanufijaVelikogiJovanaPropoka, Odgovor59. 59. Pim14,4. 60. Ps75,3,4. 61. Ps118,145.Mt18,20.Lestvica,Pouka28,gl.61. 62. Mt19,14. 63. Slovo10.IstuovumisaoprepodobniiznosiiusvomSlovu17. 64. Slovo56. 65. Dobrotoljublje,tom1,gl.114. 599

66. PoukaII,Omolitvi. 67. Ps75,3. 68. Jn14,27. 69. Is26,12. 70. etiminej,19.jun.itijeprepodobnogPajsijaVelikog. 71. Cip30,25. 72. Pouka 3. i Pouka 4, O duevnom miru i o njegovom uvanju, Moskva, drugo izdanje1844.god. 73. Pim14,17,18. 74. Osmirenju,poukaprepodobnogaveDoroteja. 75. Flp4,7. 76. Mt11,28,29. 77. Lestvica,Pouka25,gl.3. 78. Lestvica,Pouka25,gl.27. 79. Slovo48. 80. Oonimakojimisledaseopravdajudelima,gl.35. 81. Lestvica,Pouka28.iPouka25. 82. Takvo stanje nae prirode prepodobni Simeon Novi Bogoslov naziva njenim razdiranjem.Slovo3. 83. PrepodobniSimeonNoviBogoslov,Slovo10. 84. Ps100,4. 85. Lestvica,Pouka29,gl.10. 86. Lestvica,Pouka28,gl.38. 87. Ps103,20,21. 88. PrepodobniNilSinajski,Glaveomolitvi,gl.61. 89. Kada vraae Gospod roblje Sionsko, bejasmo uteeni. Tada se ispunie radou ustanaaijeziknaveselja.Tadarekoeunarodima:VelikestvariuiniGospodsa 600

njima. (Ps 125,1, 2). Na svim mestima u Psaltiru pod reju narodi podrazumevaju se,utajanstvenomznaenju,demoni.Podvinikpoznajedajeizbavljenizrobovanja demonimaondakadanjegovumprestanedasezanosimislimaimatanjimakoje demoni donose pred njega, kada pone da se moli istom molitvom, uvek sjedinjenomsaduhovnomutehom.To izbavljenje postajejasnoidemonima: Tada rekoeunarodima:VelikestvariuiniGospodsanjima. 90. Ps50,19. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOISUSOVOJMOLITVI[1] PoinjemovoslovooIsusovojmolitviiodmahprizivamsveblagogisvemoguegIsusada pritekneupomomomogranienomumu.PoinjemovoslovooIsusovojmolitviiseam seSimeonovihreioGospodu:Gle,ovajleidamnogeoboriipodigneuIzrailju,idabudeznak protivkogaesegovoriti.4KaotojeGospodbioijesteistinskiznak,znakprotivkogaese govoriti, predmet neslaganja i sporenja izmeu onih koji su poznali i onih koji nisu poznali Gospoda, tako i moljenje Njegovim svesvetim imenom predstavlja u pravom smislu veliki i divni znak, i kao takvo ono je od odreenog vremena postalo predmet neslaganjaisporenjaizmeuonihkojisetakvimmoljenjemzanimajuionihkojisenjime nezanimaju.Sapravomjedanotac[2]primeujedatajnainmoljenjaodbacujujedinooni koji ne poznaju takav nain moljenja, a razlog odbacivanja su predubeenja i lana miljenja o njemu. Ne obazirui se na povike predubeenja i neznanja, u nadi na Boiju milostipomo,predlaemoljubljenimocimaibrainaeubogoslovooIsusovojmolitvi na osnovu Svetog pisma, crkvenog predanja i svetootakih dela, u kojima je izloeno uenje o toj svesvetoj i svesilnoj molitvi. Neka budu neme usne laljive, koje Govore na pravednika i na velianstveno ime njegovo bezakonje, u oholosti svojoj, svojim velikim neznanjem i sa njim sjedinjenom porugom nad udom Boijim. Razmotrivi veliinu Isusovog imena i spasonosnu silu moljenja njime, uzviknimo u duhovnoj radosti i divljenju:KakojevelikomnotvodobroteTvoje,Gospode,kojusipripremioonimakojiTeseboje, kojuinionimakojiseuzdajuuTebe,predsinovimaoveijim.[3]Jedni(sehvale)kolima,adrugi

601

konjimanatelesnomisujetnomumovanjusvomeamiemoseprostodunoisadeijom veromveliatiImenomGospodaBoganaega.[4] Isusovamolitvaseizgovaraovako:GospodeIsuseHriste,SineBoiji,pomilujmegrenog.Ona se prvobitno izgovarala bez rei grenog; ta re je kasnije dodata. Ta re sadri u sebi priznanje i ispovedanje pada napominje prepodobni Nil Sorski, ta re nama prilii, a Bogu prija zato to On zapoveda da mu molitve upuujemo iz priznanja i ispovedanja svojegrenosti.[5]Pokazujuiblagostpremaslabostionihkojitekpoinjudasezanimaju Isusovom molitvom, sveti oci dozvoljavaju poetnicima da nekad govore: Gospode Isuse Hriste,pomilujmegrenog,anekad:SineBoiji,pomilujmegrenog.Uostalom,ovojesamo doputenje i znak milosti, a nikako ne naredba ili uredba koju treba neizostavno ispunjavati. Mnogo je bolje da izgovaramo uvek jednoobraznu, celovitu, nepromenjenu molitvu, jer tada promene i voenje rauna o promenama nee zauzimati um i odvlaiti njegovupanju.aknionajkojiradisopstveneslabostiimapotrebuzapromenomnesme toestodadopustisebi.Naprimer:dorukamoedasemolireima:GospodeIsuseHriste, pomiluj me grenog, a posle ruka reima: Sine Boiji, pomiluj me grenog. Prepodobni GrigorijeSinaitzabranjujeestupromenu,izatogovori:Nemoedapustikorenjedrvee kojeseestopresauje.[6] MoljenjeIsusovommolitvomjeuredbaBoija.Njunisuustanoviliniproroci,niapostoli, nianelinjujeustanoviosamSinBoijiiBog.PosleTajneveere,GospodIsusHristosje, pored ostalih najuzvienijih, konanih zapovesti, ustanovio da se molimo Njegovim imenom, dao nam je taj nain moljenja kao novi, neobini, besceni dar. Apostoli su ve donekleznalisiluIsusovogimena:timimenomisceljivalisuneisceljivebolesti,ademone pokoravali, pobeivali, vezivali, progonili. Gospod zapoveda da u molitvama upotrebljavamotonajmonije,najdivnijeime,iobeavadaeonomolitvuuinitinaroito delotvornom.Itogodzaitete(odOca)uimemojerekaojeOnapostolimatouuiniti,da seproslaviOtacuSinu.Iakotazaiteteuimemoje,jauuiniti.[7]Zaista,zaistavamkaemda togodzaiteteodOcauimemoje,daevam.Dosadaneiskastenitauimemoje;ititeidobiete, daradostvaabudeispunjena.[8]O,kakavdar!Onjezalogneprolaznih,nemerljivihblaga! OnjeistekaoizustaneogranienogBogakojiseobukaouogranienuovekovuprirodui uzeo oveije ime Spasitelj.[9] To ime po svojoj spoljanjosti jeste ogranieno, ali izobraava neogranieni predmet, Boga, pozajmljuje od Njega neogranieno, boansko dostojanstvo, Boija svojstva i silu. Davaoe bescenog, neprolaznog blaga! Kako mi nitavni,smrtni,grenidaprimimodar?Nisuzatosposobneninaeruke,nium,nisrce. Nauinasdapoznamo,kolikomoemo,iveliinudara,injegovznaaj,inainprimanja,i nainupotrebe,danebismopogrenopristupilidaru,danebismobiliizloenikaznizbog bezumljaidrskosti,idabismozbogpravilnogpoznanjaiupotrebedaraprimiliodTebe druge,jedinoTebipoznatedarovekojesiobeao. IzJevanelja,Delaapostolskihiposlanicavidimodasusvetiapostoliimalineogranienu veru u ime Gospoda Isusa i neogranieno strahopotovanje prema tom imenu. Imenom 602

GospodaIsusaonisuinilinajneobinijauda.Nemaprimeraizkogabisemoglonauiti kakosuseonimoliliimenomGospoda,alisusesigurnonjimemolili.Kakosumoglidase ne mole njime kada im je samGospod predao i zapovedio to moljenje, kada je zapovest dvaputaponovioipotvrdio?AkoPismonegovorioovome,ondanegovorijedinozato tojetomoljenjebilouoptojupotrebiinijebilopotrebedabudeposebnounetouPismo upravozatotojebilopoznatoiuobiajeno.TvrdnjadaIsusovamolitvajestebilauoptoj upotrebi i optepoznata jasno proizilazi iz odluke Crkve kojom se neukima nalae da Isusovu molitvu koriste umesto svih drugih molitava.[10] Drevnost te uredbe je nesumnjiva. Kasnije je ona dopunjavana onako kako su se u Crkvi pojavljivale nove molitve. Sveti Vasilije Veliki je pismeno izloio molitveno pravilo za svoju pastvu, zbog eganekiupravonjemupripisujuisamouvoenjepravila.Ononiukomsluajunijeni izum ni uredba velikog svetitelja; svetitelj je usmeno predanje samo zamenio pismenim, istoonakokakojeliturgiju,najveisvetiinsavravanuKesarijiodapostolskihvremena, prenoen usmeno i po prejemstvu napisao da 6i ga zatitio od neznaboakog bogohuljenja.MonakopravilosesastojinajvieuIsusovojmolitvi.Topravilosepredajeu tom obliku svim monasima Pravoslavne Crkve;[11] u tom obliku aneo ga je predao prepodobnom Pahomiju Velikom i monasima njegovog opteia. Prepodobni je iveo u IV veku; u pravilu se govori o Isusovoj molitvi isto onako kako se govori o Molitvi Gospodnjoj, o pedesetom psalmu i o Simvolu vere kao o onom to je optepoznato i opteprihvaeno. Prepodobni Antonije Veliki, otac iz III i IV veka, nalae svojim uenicimanajrevnosnijevebanjeuIsusovojmolitvi, igovori o njojkaoo neemu za ta nije potrebno nikakvo objanjenje. Objanjenje ove molitve poelo je da se pojavljuje kasnije u onoj meri u kojoj je ivo poznanje o njoj postajalo sve oskudnije. Podrobnije uenjeoIsusovojmolitviizloilisuociXIViXVveka,kadajevebanjeunjojpoeloskoro dapadauzaboravakimeumonasima. Namapoznatiistorijskispomeniciranoghrianstvanegovoreposebnoomolitviimenom Gospodnjim: pominju je jedino u izlaganju neeg drugog. ivotopis svetog Ignjatija Bogonosca,episkopaantiohijskog,kojijezavriosvojivotmuenikomsmruuRimu,za vreme cara Trajana, belei sledee: Dok su bezbonici izvodili svetog pred zveri, da ga zveri pojedu, primetili su da on neprestano ima na ustima ime Isusa Hrista, pa su ga zapitali zato neprestano pominje to ime. Sveti je odgovorio da je u njegovom u srcu napisanoimeIsusaHrista,idaispovedaustimaOnogakojeguveknosiusrcu.Zverisu pojelesvetog:ostalesunjegovekosti,anjegovosrceje,poBoijojvolji,ostalonetaknuto. imsunevernicinalisrce,setilisusereisvetogIgnjatija,pasu,ueljidasaznajujeli tano ono to je svetitelj rekao, razrezali to srce na dva jednaka dela. Na oba dela razrezanog srca nali su natpis zlatnim slovima: Isus Hristos. Tako je sveti muenik Ignjatijeimenomidelombiobogonosac,jerjeuveknosiousvomsrcuHristaBoga,ijeje ime, kao prutiem, um ispisao razmiljanjem o Bogu. Bogonosac je bio uenik svetog apostola i jevaneliste Jovana Bogoslova, i bio je udostojen da u svom detinjstvu vidi samog Gospoda Isusa Hrista. To je ono blaeno dete za koje Jevanelje kae da ga je 603

Gospod postavio meu apostole, koji su raspravljali o tome ko je najvei u Carstvu nebeskom,azatimzagrlio,irekao:Zaistavamkaem,akoseneobratiteinebudetekaodjeca, neete ui u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najvei u Carstvu nebeskom.[12] Naravno, sveti Ignjatije je uio od svetog jevaneliste i nauio se Isusovoj molitvi,izanimaosenjomeutomvremenuprocvatahrianstva,kaoisviostalihriani. Tada su se Isusovoj molitvi obuavali svi hriani, prvenstveno zato to je ta molitva izuzetnoznaajna,zatimzatotosurukopisnesveteknjigeretkeiskupocene,zatotoje mali broj ljudi bio pismen (veina apostola je bila neuka), zato to je Isusova molitva pogodna, dovoljna, i to ima neobino dejstvo i silu. Veliko je i neizmerno ime Sina Boijeg,rekaojeaneosvetomJermi,neposrednomuenikuapostola,onodriceosvet. imjeuoovouenje,Jermajeupitaoanela:AkoSinBoijidrisvestvoreno,podrava lionekoji,otkakoihjeOnprizvao,noseNjegovoimeihodeuNjegovimzapovestima? Aneo je odgovorio: On podrava one koji od sveg srca nose Njegovo ime. On sam je njihovaosnova,idriihsaljubavlju,zatotoseoninestidedanoseNjegovoime.[13]U crkvenojistorijiitamoovakvupriu:VojnikNeokora,Kartaginjanin,sluiojeurimskom odredu zaduenom da brani Jerusalim u vreme kada je Gospod na Isus Hristos dragovoljnopretrpeostradanjaismrtradiiskupljenjaljudskogroda.Kadajevideouda koja su se dogodila za vreme smrti i vaskrsenja Gospoda, Neokora je poverovao u Gospodaiapostolisugakrstili.Pozavretkuvojneslube,NeokorasevratiouKartaginu iblagoverepredaocelojsvojojporodici.HrianstvojeprimioiKalistrat,unukNeokorin. Kadajenapuniopotrebanbrojgodina,Kalistratjestupiouvojsku.Vojniodredukomeje sluioinilisuidolopoklonici.OnisupoelidaobraajunaroitupanjunaKalistrataim su primetili da se ne poklanja kumirima i da se nou, usamljen, dugo moli. Jednom prilikom su ga prislukivali dok se molio, i kada su uli da neprestano ponavlja ime Gospoda Isusa Hrista, izvestili su o tome svog zapovednika. Ispovedao je Isusa sveti Kalistrat nasamo i nou i danju, pred svima, i svoje ispovedanje zapeatio krvlju.[14] PisacVveka,prepodobniIsihijeJerusalimski,vesealidajevebanjeuIsusovojmolitvi veomaretkomeumonasima.[15]VremenomjevebanjeuIsusovojmolitvipostajalosve ree,izatosusvetiocinastojalidagapodre.Poslednjipisacoovojmolitvibiojeblaeni starac, jeromonah Serafim Sarovski. Pouke ukraene njegovim imenom nije pisao samo starac: u njima su zapisane i rei jednog monaha kojeg je starac pouavao; one su obeleeneblagodatnimpomazanjem.[16]Danassumonasigotovoprestalidasevebajuu Isusovojmolitvi.Razlogostavljanjajenemar,smatraprepodobniIsihije.Morasepriznati dajeovaoptubaistinita. Blagodatna sila Isusove molitve sadrana je u samom boanskom imenu Bogooveka, Gospodanaeg,IsusaHrista.IakonambrojnasvedoanstvaSvetogpismajavljajuveliinu Boijeg imena, znaenje tog imena neobino jasno objasnio je sveti apostol Petar pred judejskimSinedrionom,kadajeSinedrionispitivaoapostolakakvomsilomiliuijeimeimje darovano da iscele hromog od roenja? Tada Petar, ispunivi se Duha Svetoga, ree im: Knezovi narodni i starjeine Izrailjeve, ako nas danas ispitujete zbog dobroinstva bolesnom 604

ovjeku,kakoonozdravi,nekajenaznanjesvimavama,isvemunaroduIzrailjevu,dauimeIsusa Hrista Nazareanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podie iz mrtvih, njime stoji ovaj pred vama zdrav. On je kamen koji vi zidari odbaciste, a koji postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugome spasenja. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti.[17] Ovo svedoenje je svedoenje Svetog Duha: usta, jezik, glas apostola bili su samo orua Duha. I drugo orue vetog Duha, apostol neznaboaca, proglaava slinu objavu. Svaki govori on koji prizove Ime Gospodnje bie spasen.[18] Isus Hristos je unizio sebeibioposluandosmrti,itodosmrtinakrstu.ZatoiNjegaBogvisokouzdie,idarovamuIme kojejeiznadsvakogaimena,daseuImeIsusovopoklonisvakokoljenotojenanebesimainazemlji ipodzemljom.[19] im je predvideo dalju budunost, David, Isusov praotac po telu, opevao je veliinu Isusovog imena, ivopisno izobrazio dejstvo tog imena, borbu posredstvom tog imena protivvlastigreha,silukojuonodajeprioslobaanjuizrobovanjastrastimaidemonima, blagodatni trijumf onih koji su pobedu odneli pomou Isusovog imena. Posluajmo, posluajmobogonadahnutogDavida! Car prorok neobino jasno opisuje ono to e se zbiti za hiljadu godina: uspostavljanje duhovnog Hristovog carstva na zemlji, i govori da e se vlast Bogooveka prostirati od moradomoraiodrekadokrajevavaseljene.Ipokloniesenjemusvicarevizemaljski,svinarodi njemu e sluiti. I dragoceno je ime njegovo pred njima, i molie se za njega svagda, vasceli dan njega e blagosiljati. Neka bude ime njegovo blagosloveno u vekove, pre sunca prebivae ime njegovo; i blagoslovie se u njemu sva plemena zemaljska, svi narodi nazivae ga blaenim. I blagosloveno Ime slave Njegove doveka i u vek veka, i ispunie se slave Njegove sva zemlja.[20] Velikosluenjemolitve,kojauvodiovekaunajbliezajedniarenjesaBogom,pojavilose na zemlji u najirim razmerama onda kada je Bogoovek pomirio oveka sa Bogom. To sluenjejeobuhvatilozemlju:nastaniloseugradovimaiselima,procvetaloubezljudnim, dotadnenaseljenimpustinjama,zasijaloumranimpeinama,uklisurama,uprovalijama i na planinskim vrhovima, u estarima neprohodnih uma. Ime Bogooveka dobilo je u molitvenom sluenju najvaniji znaaj zato to to ime jeste ime Spasitelja ljudi, Tvorca ljudi i anela, ime ooveenog Boga, Pobednika pobunjenih slugu i stvorenja demona. Pred njim naim Gospodom i Iskupiteljem pred njim e pripasti Etiopljani, demoni, i neprijateljinjegovi,paliduhovi,prahelizati.[21]Gospode,Gospodena,kakojedivnoImeTvoje posvojzemlji!JerseuzdievelianstvenostTvojaiznadnebesa.Izustadeceiodojadinainiosi (Sebi)hvalu,nasuprotneprijateljaTvojih,dasatreneprijateljaiosvetnika.[22]Izaista!veliina Isusovogimenanadmaujemorazumevanjakojuposedujurazumnabianazemljiina nebu: ono se nepojmljivo poima deijom prostodunou i verom. Sa takvom istom nesebinom nastrojenou moramo pristupati moljenju Isusovim imenom i prebivati u tommoljenju;neprestanoirevnosnomoljenjemorabitislinoneprestanojtenjidetetaza majinim grudima: tada moljenje Isusovim imenom moe da se zavri potpunim uspehom, tada nevidljivi neprijatelji mogu biti zgaeni, konano moe biti slomljen 605

neprijatelj i osvetnik. Neprijatelj je nazvan osvetnikom zato to on povremeno, a ne stalno nastojidaodonihkojisemoleoduzmeposlemolitveonotosusteklitokommolitve.[23] Za odluujuu pobedu neophodna je neprestana molitva i neprekidna budnost nad sobom.ZbogtakvogznaajamoljenjaIsusovimimenom,Davidpozivasvehrianenato moljenje.Hvalite,sluge,Gospoda;hvaliteImeGospodnje.NekajeImeGospodnjeblagoslovenood sadaidoveka.OdistokasuncadozapadahvaljenojeImeGospodnje.[24]PrinesiteGospoduslavu Imenu Njegovom; poklonite se Gospodu u dvoru svetom Njegovom;[25] molite se tako da se u vaim molitvama pokae veliina Isusovog imena, i da vi Njegovom silom uete u nerukotvoreni hram srca radi poklanjanja u duhu i istini; molite se revnosno i bez prestanka,moliteseustrahuidrhtanjupredveliinomIsusovogimena,inekaseuzdajuu Tebe,svemoguegisveblagogIsusa,svikojiznajuImeTvoje,izsvogblaenogopita,jernisi ostavioonekojiTetrae,Gospode.[26]VeliinuIsusovogimenasposobanjedaotkrijeusebi jedinoonajkojijesiromaanduhom,jedinoonajkojisezbogneprestanogoseanjasvoje nitavnostineprestanoprilepljujemolitvomuzGospoda.Dasenevratiunienipostiensa stajanjanasvojojmolitvi,vedajeprinesepotpunoBogu,nepokradenuzbograsejanosti: siromahiubogihvalieImeTvoje.[27]BlaenjeovekkomejeImeGospodnjenadanjegova,ikoji ne gleda na sujetnosti (idolske) i na manije lane:[28] on nee pri svome moljenju obratiti panju na sablanjivo dejstvo sujetnih briga i strasti koje pokuavaju da opogane i obeastemolitvu.Zbogsvojetiineimraka,nonaroitodoprinosivebanjuuIsusovoj molitvi;nousezanimaoseanjemnaBogavelikipodvinikmolitveDavid:Opomenuhseu noi Imena Tvoga, Gospode, govori on; nou sam podeavao svoju duu na boansko raspoloenje,i,stekavitoraspoloenjeudelatnostinarednogdana,sauvahzakonTvoj.[29] Nou mnogo vremena posveuj molitvi, a malo pojanju psalama, savetuje prepodobni GrigorijeSinait,pozivajuisenasvetogJovanaLestvinika.[30] U tekoj borbi protiv nevidljivih neprijatelja naeg spasenja najjae oruje je Isusova molitva. Svi narodi narodima su nazvani glagoljivi i prefrigani demoni okruie me, govori David, i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. Opkolivi opkolie me, i Imenom Gospodnjimbranjahseodnjih.Opkoliemekaopelesae,iplanuekaooganjutrnju,iImenom Gospodnjimbranjahseodnjih.[31]Isusovimimenombijneprijatelje:jaegorujaninanebu ni na zemlji nema.[32] Tobom emo, Gospode Isuse, neprijatelj nae izbosti rogovima, i ImenomTvojimunitiemoonekojiustajunanas.Jerseneuzdamuluksvoj,imamojneeme spasiti.Jersinas(Ti)spasaoodtlaiteljanaih,imrziteljenaeposramiosi.Bogomemosehvaliti sav dan, i Ime emo Tvoje ispovedati i hvaliti doveka.[33] Kada Isusovim imenom pobedi i rastera neprijatelje, um se prikljuuje blaenim duhovima, ulazi radi istinskog bogosluenja u hram srca, koji je do sada bio zatvoren za njega, pojui novu, duhovnu pesmu,pojuitajanstveno:IspovedauislavitiTebe,Gospode,svimsrcemsvojim,jersiusliio sve rei usta mojih, i pred anelima psalmopevau Ti. Pokloniu se hramu svetome Tvome, i ispovedau i slaviti Ime Tvoje radi milosti Tvoje i istine Tvoje, jer si uzveliao iznad svega Ime svetoTvoje.UdanukojiTeprizovem,brzomeuslii;umnoieme(iohrabriti)uduimojojsilom Tvojom.[34] Sveti David nabraja udesna delovanja svetog i stranog Imena[35] Isusovog. 606

Ono deluje kao prijatni lek, iji nain delovanja bolesnik ne poznaje i ne razume, ali je samodelovanjeoiglednonaosnovustvarnogisceljenja.RadiIsusovogimena,uzimanog umolitvi,silaziovekupomoodBogaidarujemuotputenjegrehova;zatosvetiDavid, iznosei pred Boga pusto i jadno stanje due svakog oveka, nunu posledicu grenog ivota, trai u ime svih ljudi pomilovanje i govori: Pomozi nam, Boe, Spasitelju na; radi slave Imena Tvoga, Gospode, izbavi nas; i oisti grehe nae radi Imena Tvoga.[36] Radi imena Gospodnjeg naa molitva biva usliena, daruje nam se spasenje; ubeen u to, David se opetmoli:Boe,uImeTvojespasime,isilomTvojomsudimi.Boe,usliimolitvumoju,ujrei usta mojih.[37] Silom Isusovog imena um se oslobaa od kolebanja, volja jaa, a ostala svojstva due dobijaju pravilnost revnosti; jedino se bogougodnim mislima i oseanjima, timsvojstvimaovekoveneporoneprirode,dozvoljavadaobitavajuudui;nemaunjoj mestazatuemisliioseanjajereBogspasitiSion,iizgradiesegradoviJudeje.Inastaniese tamo,inasledieje(narodTvoj);isemesluguTvojihposedovaeje(=Judeju),ikojiljubeImeTvoje nastanieseunjoj.[38]UimeGospodaIsusadarujeseoivljenjeduekojujegrehumrtvio. Gospod Isus Hristos je ivot,[39] i Njegovo ime je ivo: ono oivotvorava one koji tim imenom vapiju izvoru ivota, Gospodu Isusu Hristu. Imena Tvoga radi, Gospode, oivi me pravdomTvojom;[40]ineemoodstupitiodTebe,oiveenas,iImeTvojeprizivaemo.[41]Kada silomidejstvomIsusovogimenamolitvabudeusliena,kadaBoijapomosieoveku, kadaneprijateljibuduodbijeni,ikadaodstupeodnjega,kadabudeudostojenotputanja grehova,kadabudeisceljenivraenuneporonoprirodnostanje,kadanjegovduhbude obnovljen u svojoj sili, tada e nakon pokajanja, u ime Gospoda, uslediti blagodatni darovi,duhovnoimanjeiblago,zalogblaenevenosti,jersiTi,Boe,usliiomolitvemoje; dao si naslee onima koji se boje Imena Tvoga. Dane na dane cara dodae, Godine njegove kroz danenaratajainarataja.Ostae(car)dovekapredBogom.[42]Tadaeovekpostatislobodan dapevaGospodupesmunovu:onseiskljuujeizonihkojisutelesniiduevni,prikljuujese onima koji su duhovni i hvali Gospodau crkvi prepodobnih. Do sada ga je Sveti Duh prizivao i poticao jedino na pla i pokajanje, a sada ga priziva: Neka se uzveseli Izrailj Stvoriteljusvome,isinoviSionoviobradovaeseCarusvome.NekahvaleImeNjegovouhoru,uz bubanj i psaltir neka mu psalmopoju,[43] zato to nakon obnovljenja due sve njene sile, dovedeneuudesniskladisaglasje,postajusposobneda,imihdotakneBoijablagodat, proizvodeBoguprijatneduhovnezvukeiglasovekojiodlazenanebo,predprestoBoiji. Daseobradujesrcemoje,dasebojiimenaTvoga.IspovedauTeihvaliti,GospodeBoemoj,svim srcemsvojim,islaviuImeTvojedoveka,jerjemilostTvojavelikanameni,iizbaviosiduumoju od pakla najdubljega.[44] Pravedni e ispovedati i slaviti Ime Tvoje, i pravi e se nastaniti pred licem Tvojim,[45] zato to um, im otera neprijatelje, koji izazivaju rasejanost, slabe i poganemolitvu,ulaziumrakinevidinita,istojipredlicemBoijimbezikakvepomoi. Mrak u mislima je onaj veo, ona zavesa kojom je pokriveno lice Boije. Taj veo je nedokuivostBogazasvestvoreneumove.Umiljenjeusrcupostajetadatolikosnanoda jenazvanoispovedanjem.BlagodatnodejstvoIsusovemolitveuhrianinukojinapreduje Davidprikazujeovako:BlagosloviduomojaGospoda,isvetojeumeniImesvetoNjegovo.[46] Upravo tako! Pri obilnom dejstvu Isusove molitve u njoj uestvuju sve sile due i samo 607

telo. Vebanje u Isusovoj molitvi sveti David, tanije Sveti Duh ustima Davidovim, predlae svim hrianima, bez izuzetka: Carevi zemaljski i svi narodi, knezovi i sve sudije zemaljske, momci i devojke, starci sa decom, neka hvale Ime Gospodnje, jer se uznese Ime Njega jedinoga.[47] Bukvalno razumevanje stanja navedenih u ovim stihovima bie potpuno tano,alinjihovosutinskoznaenjejeduhovno.Reiovihstihovaimajusledeeznaenje: narodi su svi hriani, carevi su oni hriani koji su udostojeni da dobiju savrenstvo, knezovi su oni koji su dostigli znaajno napredovanje, sudije su oni koji jo nisu zadobili vlastnadsobom,alisuupoznatisaBoijimzakonomimogudarazlikujudobroodzlai da po uredbi i pravilu Boijeg zakona prebivaju u dobru i odbacuju zlo, devojke su pravedno srce, toliko spremno za molitvu, starci sa decom su stepen delatnog napredovanja, koje se veoma razlikuje od blagodatnog napredovanja, mada i prvo ima svojuveomaznaajnucenu;onajkojijedostigaosavrenstvoupobonomdelanjunazvan jestarcem,aonajkojijeuznetublagodatnosavrenstvonazvanjecarem. Isusovoimeima,izmeuostalihnepojmljivih,udesnihsvojstava,svojstvoisiludaizgoni demone. To svojstvo objavio je sam Gospod. Imenom mojim izgonie demone[48] oni koji veruju u Gospoda, rekao je Isus. Na ovo svojstvo Isusovog imena moramo obratiti naroitupanjuzatotoonoimaizuzetnovaanznaajzaonekojisevebajuuIsusovoj molitvi.Najpremoramoreinekolikoreioprebivanjudemonauljudima.Toprebivanje je dvojako: jedno moemo nazvati ulnim, a drugo moralnim. Satana prebiva ulno u ovekuondakadasenastaniunjegovomtelu,imuiiduuitelo.Takouovekumoeda ivi jedan demon, ali i mnogi demoni. Tada se ovek naziva besomunim. Iz Jevanelja vidimodajeGospodisceljivaobesomune;iHristoviueniciisceljivalisubesomunetako tosuizgonilidemoneimenomGospodnjim.Satanamoralnoprebivauovekondakada ovekpostaneizvrilacvoljeavola.TakojeuJuduIskariotskogauaosatana,[49]tojest ovladaojenjegovimrazumomivoljom,sjediniosesanjimuduhu.Utomsustanjubiliiu tomsestanjunalazesvikojineverujuuHrista:isvetiapostolPavletogovorihrianima kojisuizneznabotvapreliuhrianstvo:Ivaskojibijastemrtvizbogprijestupaigrijehova svojih,ukojimanekadahodistepoduhuovogasvijeta,poknezukojivladauvazduhu,poduhukoji sada dejstvuje u sinovima protivljenja, meu kojima i mi svi ivjesmo nekada po eljama tijela svoga,ineivoljutijelaipomisli,ibijasmopoprirodidjecagnjevakaoiostali.[50]Utomstanju nalazesemanjeilivie,shodnostepenugrenosti,onikojisusekrstiliuHrista,alisuse otuiliodNjegakrozsagreenja.TakosvetiocirazumejuHristovereiotomedaseavo, sa sedam drugih duhova gorih od sebe, vratio u duevni dom iz koga se Sveti Duh udaljio.[51]Takviduhovi,kojisuponovouli,ponovoseizgoneIsusovommolitvom,uz uslov da se ivot provodi u neprestanom i revnosnom pokajanju. Preduzmimo za nas spasonosnipodvig! Potrudimoseda Isusovommolitvomizgnamo duhovekoji su uliu nas zahvaljujui naem nemaru.[52] Ona ima svojstvo da oivljava one koje je greh umrtvio,onaimasvojstvodaizgonidemone.JasamrekaojeSpasiteljvaskrsenjeiivot; koji vjeruje u mene ako i umre, ivjee.[53] A znaci onima koji vjeruju bie ovi: imenom mojim izgonie demone.[54] Isusova molitva i otkriva prisustvo demona u oveku, i izgoni ih iz 608

oveka.Pritomesedeavanetoslinoonometosedesilopriizgonjenjuneistogduhaiz deaka,poslepreobraajaGospodnjeg.KadajedeakvideopredsobomGospoda,neisti duh ha odmah stade lomiti; i padnuvi na zemlju deak se valjae i bacajui penu. Kada je Gospod zapretio neistom duhu, i zapovedio mu da izie iz deaka, duh je, od zlobe i estinesakojomjeizaao,povikao,azatimtakosnanoidugolomiodeakadajedeak posle toga izgledao kao mrtav.[55] U oveku koji vodi rasejan ivot sila satane prebiva neprimeenaineshvaena,noimujedaovekumolitviprizivaimeGospodaIsusa,ona postajezbunjena.Onapodiesvestrastiuoveku,posredstvomnjihdovodicelogoveka u strano kolebanje, izaziva u telu razne, neobine bolesti. U tom smislu treba razumeti rei prepodobnog Jovana Proroka: Nama nemonima ostaje jedino da pribegavamo Isusovom imenu, jer, kako rekosmo, strasti sudemoni, i izlaze iz nas od prizivanja ovog imena.[56] To znai da strasti i demoni deluju zajedniki: demoni deluju posredstvom strasti. Kada prilikom Isusove molitve primetimo da su strasti posebno uzrujane i uzavrele, ne padnimo zbog toga u uninije i nedoumicu, ve se, naprotiv, ohrabrimo i spremimo za podvig, za revnosno moljenje imenom Gospoda Isusa, jer smo dobili jasan znakdajeIsusovamolitvapoeladadelujeunama.SvetiJovanZlatoustigovori:Seanje na ime Gospoda naeg Isusa Hrista razdrauje neprijatelja na bitku, jer dua koja primoravasebenaIsusovumolitvumoedasteknetommolitvomsve,izlo,idobro.Ona moedaugledanajprezlouunutranjostisvogsrca,azatimidobro.Tamolitvamoeda pokrenezmiju,amoeidajesmiri.Tamolitvamoedaizobliigrehkojiiviunama,ta molitvamoeidagaistrebi.Tamolitvamoedapokrenesvusiluneprijateljausrcu,ta molitvamoe,malopomalo,dajepobediiiskoreni.Silazeiudubinusrca,imeGospoda IsusaHristaesmiritizmijukojagospodarinapoljimasrca,aduuespasitiioivotvoriti. NeprestanoprebivajuimenuGospodaIsusa,nekasrceprogutaGospoda,inekaGospod progutasrce,inekaovodvojebudujedno.Ovodelose,uostalom,ineinizajedandan,ni za dva dana potrebne su godine i mnogo vremena; potrebno je mnogo vremena i podvigadabibioizgnanneprijateljidabisenastanioHristos.[57]Ovdejeoitoopisano onodelanje,ijasnoukazanonaoruedelanja,okomegovoriinakojepozivaprepodobni MakarijeVelikiusvomPrvomslovu:Posredstvompomisli,kojeneprestanorastuutebi, ui,kogodtibio,usvojuzarobljenuduu,robinjuislugugreha,irazmotridodnasvoje misliiispitujdubinusvojihpomisli:iugledaeunedrimasvojeduezmijukakopuei gnezdiseiubijaotrovomdelovetvojedue.Srcejeneizmernibezdan.Akoubijezmiju, pohvalisepredBogomsvojomistotom;aakojeneubije,smirisebetakotoese,slabi grean, moliti Bogu za svoje tajne.[58] Isti ovaj veliki Boiji ugodnik govori: Carstvo tame,tojestzliknezduhova,kojiodiskonazarobljavaoveka,obloiojeiobukaonjegovu duuvlautame.Tajzligospodarobukaojeugrehduu,celokupnonjenobie,svujuje opoganio,celujujezarobiousvojecarstvo;onnijeostavionaslobodinipomisli,nirazum, nitelo,nijedannjendeosvujujezaodenuouplattame.Tajzlineprijateljjecelogoveka oskrnavioiizobliioduuitelo;obukaojeovekaustarogoveka,opoganjenog,neistog, Bogu neprijateljskog, nepokornog Boijem zakonu, to jest obukao ga je u sam greh da ovek vie ne bi video kako hoe, nego da bi video strasno, da bi uo strasno, da bi 609

njegove noge bile upravljene prema zlim delima, ruke prema injenju bezakonja, srce prema zlim pomislima. Pomolimo se zato Bogu da svue sa nas starog oveka, jer On jedinimoedaoduzmeodnasgreh,pomolimoseBogupogotovuzatotosuonikojisu naszarobiliikojinasdreusvojojvlastijaiodnas,aOnjeobeaodaenasosloboditiiz tog ropstva.[59] Na osnovu ovakvih razmiljanja sveti oci daju onom koji se moli Isusovommolitvomsledeu,zaduuspasonosnupouku:Duaneemoidovoljnodase raduje dobru pravednosti ako ne postrada mnogo zato to se nije oslobodila greha. Ako eli da oisti svoje srce, razbuktavaj ga stalno seanjem na Gospoda Isusa, i neka ti to budejedinoneprekinutopouavanjeidelo.Akonekoelidaodbacistarogovekausebi, neka zna da to ne moe uiniti tako da se nekad moli, a nekad ne moli: on mora neprestano da prebiva u molitvi tako to e uvati um, makar se nalazio i izvan molitvenog hrama. Ako nameravamo da preistimo zlato, pa i zakratko dozvolimo da zgasne vatra u pei, ponovo emo dobiti stvrdnut i nepreien materijal: ako se nekad opominjemo Boga, a nekad ne opominjemo, onda neradom unitavamo ono to mislimo daemodobitimolitvom.ovekukojivolivrlinesvojstvenojedaseanjemnaBogastalno istrebljujezemljanostsrca,dabitako,malopomalo,zlosagorelouvatriseanjanadobro,i dabiseduapotpunovratilausvojuprirodnusvetlostsavelikomslavom.Prematome, umseistoineopreleenomoliakoprebivausrcu.Takojeistitajsveti(Dijadoh)rekao: Molitva je istinska i neopreleena onda kada je um tokom molitve sjedinjen sa srcem.[60] Ne bojte se, trudbenici Isusove molitve, ni vetrova, ni talasa! Vetrovima nazivam demonske pomisli i matanja, a talasima mete strasti nadraenih pomislima i matanjima. Iz oluje koja besni mi emo postojano, hrabro i sa suzama vapiti Gospodu Isusu Hristu: On e zapretiti vetrovima i talasima, a tako emo opitno saznati Isusovu svemo,izatoodatidunoboanskopotovanjegovorei:VaistinusiTiSinBoiji.[61]Mi se borimo za nae spasenje. Od nae pobede ili naeg poraza zavisi naa vena sudbina. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov kae da se bitka vodi tokom vebanja u Isusovoj molitvi;lukavidemoniratujuistvarajuvelikouznemirenje,posredstvomstrastiizazivaju mete i buru u srcu, ali se Isusovim imenom troe i rastapaju, kao vosak u vatri. No demoni ne odustaju od bitke ni onda kada budu prognani i odstupe od srca: tada oni ponudauzbunjujuumspolja,posredstvomspoljanjihoseanja.Umujepotrebnodosta vremenadaponedaoseatiinuitihovanjeusebizatotodemoni,imvidedanemaju snagu da uzbune um u dubini, poinju da ga uzbunjuju izvana, posredstvom matanja. Zato ovek ne moe potpuno da se oslobodi bitke, ne moe da ne ratuje protiv lukavih duhova.Tojesvojstvenosavrenimaionimakojisusepotpunoudaljiliodsvegaistalno prebivaju u paenju srca.[62] Moe na poetku izgledati da je i samo delanje neobino suvo, da ne obeava nikakvog ploda. Ulaui napore da se sjedini sa srcem, um najpre nailazi na neprozirni mrak, na ogrubelost i zamrlost srca koje je nespremno da odmah podrium.[63]Trudbeniknesmezbogovogadapadauuninijeilimalodunost;ovosmo pomenuli da bismo ga upozorili i pozvali na oprez. Strpljivi i revnosni trudbenik e sigurno nai zadovoljenje i utehu: obradovae se bezmernom obilju takvih duhovnih darova koje u svom telesnom i duevnom stanju ne moe ak ni da zamisli. Isusova 610

molitva deluje postepeno: ona najpre deluje na sami um, dovodi ga u stanje tiine i paenja, zatim poinje da prodire prema srcu tako to ga budi iz smrtnog sna, a oivljavanje srca obeleava tako to se u njemu pojavljuje oseanje umiljenja i plaa. Prodiruisvedublje,ona,malopomalo,poinjedadelujeusvimdelovimadueitela,da odasvudizgonigreh,dasvudaunitavavladavinu,uticajiotrov demona.Zatojeutom poetnom delovanju Isusove molitve dua neiskazivo slomljena i neizrecivo bolesna, kaeprepodobniGrigorijeSinait.Duatadabolujezatotoje,kaePismo[64],bolesna,i zatotoraa:jerjerijeBoijaivaidjelotvorna,otrijaodsvakogadvosjeklogamaa,tojestIsus prodire sve do razdiobe due i duha, zglobova i sri, i sudi namjere i pomisli srca,[65] prodire takotoistrebljujegrenostizsvihdelovadueitela.[66] Kadasusedamdesetoricamalihapostola,kojisupovoljiBoijojbiliposlaninapropoved, izvrilisvojesluenje,onisusevratiliiradosnosaoptiliGospodu:Gospode,idemoninam sepokoravajuuimetvoje.[67]O,kakojetaradostbilaistinska!Kakojebilaosnovana!Vie odpethiljadagodinavladaojeavonadljudimatakotoihjeposredstvomgrehauinio svojimrobovimaisvojimsrodnicima,asadaujeIsusovoimeipokoravaseljudima,a onisusedosadapokoravalinjemu,veugaonikojejeonbiovezao,satirugaonikojeje on satirao. Uenicima, radosnim to su zbacili vlast demona nad ljudima i to su ljudi zadobilivlastnaddemonima,Gospodjerekao:Evovamdajemvlastdastajetenazmijeina skorpije i na svu silu vraiju, i nita vam nee nauditi.[68] Data im je vlast, ali im je ujedno ostavljena sloboda da pravilno upotrebljavaju tu vlast, da staju na zmije i na skorpije,ili da, sasvim suprotno, zanemare dar, i da im se dragovoljno pokore. Reju zmije sveti oci oznaavaju nesumnjivo grene poduhvate, a reju skorpije poduhvate spolja prikrivene neporonou,akidobrim.VlastkojujeGospoddaosedamdesetoricisvojihuenikadata je i svim hrianima.[69] Upotrebljavaj pravilno tu vlast, hrianine! Posecaj Isusovim imenom glave, to jest zaetke greha u pomislima, matanjima i oseanjima; uniti u sebi vlastavolanadsobom;unitisvenjegoveuticajenatebe;stiiduhovnuslobodu.Osnova tvog podviga je blagodat svetog krtenja, a oruje moljenje Isusovim imenom. im je svojimuenicimadarovaovlastdastajunazmijeiskorpije,Gospodjedodao:Alisetome neradujtetovamseduhovipokoravaju,negoseradujtetosuimenavaanapisanananebesima. Radujtese,govoriblaeniTeofilakt,alinetometovamsedemonipokoravaju:radujte se tome to vaa imena nisu napisana na nebu mastilom, nego Boijom blagodau i seanjem na Boga, Isusovom molitvom. Isusova molitva uznosi sa zemlje na nebo svog trudbenikaipridruujegaiteljimaneba.PrebivanjeumomisrcemnanebuiuBoguto je glavni plod, to je cilj molitve; odbijanje i satiranje neprijatelja, koji se suprotstavljaju ostvarenjucilja,tekjedrugostepenastvar,inetrebatodaprivlainasebesvupanju,jer krozsaznanjeirazmiljanjeopobedimogudauuunasgordoumljeiuobraenost,atime bismo povodom same pobede doiveli strani poraz. Jevanelje dalje govori: U taj as obradovaseduhomIsusiree:Hvalimte,Oe,Gospodenebaizemlje,tosiovosakrioodmudrihi razboritih, a otkrio to bezazlenima. Da, Oe,jer je tako bila volja tvoja. I okrenuvi se uenicima ree: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna koje Sin osim Oca.[70] Raduje se Gospod 611

nedostinom Boijom radou kada vidi da ljudi napreduju; objavljuje da se tajne hrianske vere ne otkrivaju mudrima i onima koje svet uzdie ve onima koje svet za decu dri, a takvi su bili Hristovi uenici, uzeti iz obinog naroda, neuki, neobrazovani. DabismobiliHristoviuenici,moramobitideca,isadeijomprostodunouiljubavlju primitiNjegovouenje.OnimakojisuvepostaliNjegoviueniciGospodseobraatako to im izlae najvee tajne uenja, otkriva da je Sin, i da nezavisno od toga da li ga oveanstvoprihvataostajeiznadpoimanjasvihrazumnihbia.Iznadljudskogpoimanja je i Njegovo svesveto ime. Kao deca prostoduno i puni poverenja primimo uenje o molitviIsusovimimenom;kaodecaprostodunoipunipoverenjapristupimovebanjuu toj molitvi: jedino Bog potpuno zna njenu tajnu i pouie nas vebanju u njoj, u nama dostupnojmeri.ObradujmoBogatrudominapredovanjemusluenjukojemnasjepouio ikojenamjezapovedio. VesmoreklidajeIsusovamolitvabilaopteprihvaenauprvimvekovimahrianstva. Drukije nije moglo ni biti. Imenom Gospoda Isusa Hrista zbila su se zapanjujua uda predoimaceloghrianskogsveta,tojepodsticalodaseucelojhrianskojzajednicigaji verauneogranienusiluIsusovogimena.Hrianikojisunapredovalishvatalisutusilu na osnovu svog napredovanja. O toj sili, koja se veoma razvijala u Boijim svetiteljima, prepodobni Varsanufije iznosi ovakvo miljenje: Znam jednog slugu Boijeg u naem rodu,unaemvremenu,iuovomblagoslovenommestukojiimrtvemoedavaskrsavau imeGospodanaegIsusaHrista,idemonedaizgoni,ineizleivebolestidalei,idaini druga uda, ne manja od apostolskih, kako svedoi Onaj koji mu je dao dar, ili, tanije, darove. A i ta je to u poreenju sa onim ta se moe uiniti Isusovim imenom![71] Verujui rane Crkve imali su pred oima uda, u seanju zavet Boiji, u srcu plamenu ljubavpremaGospodu,izatosuseneprestano,marljivoisaognjenomrevnouheruvima iserafimavebaliumoljenjuIsusovimimenom.Takvajeljubav!Onaseneprestanosea voljenog,onaseneprestanonaslaujeimenomvoljenog,onagauvausrcu,imauumui na usnama. Ime Gospodnje je vie od svakog imena; ono je izvor naslaivanja, izvor radosti, izvor ivota; ono je Duh, ono daje ivot, menja, pretapa, obouje. Neukima ono potpunonadometamolitve ipevanjepsalama;ueni,imnapredujuuIsusovoj molitvi, ostavljajuraznapsalmopojanjaipoinjuprvenstvenodasevebajuuIsusovojmolitviradi sileihrane,kojeunjojimapreizobilno.Svejetooitoizdelaiodlukasvetihotaca.Sveta, istona, Pravoslavna crkva predlae svim neukima Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava,[72]predlaeje,alinekaonetonovouvedeno,negokaooptepoznatovebanje. Ta odluka, zajedno sa drugim predanjuga Istone crkve, prela je iz Grke u Rusiju, i mnogi obini ljudi, veoma malo ueni, ak i potpuno neuki, napojili su se silom Isusove molitve za spasenje i veni ivot, a mnogi su znatno duhovno napredovali. Savetujui revnosno i neprestano vebanje u Isusovoj molitvi, naroito monasima, sveti Jovan Zlatousti govori o njoj kao o neemu to je optepoznato. I mi, govori on, imamo duhovna zaklinjanja: ime Gospoda naeg Isusa Hrista i silu krsnu. To zaklinjanje izgoni adajuiznjenejazbineibacajeuvatru,aakisceljujeranekojeonananosi.Akosumnogi 612

izgovarali to zaklinjanje i nisu se iscelili, onda je to zbog njihovog maloverja, a ne zbog nedelotvornosti izgovorenog. Mnogi su neumorno hodili za Hristom i bili uz Njega, ali nisu dobili koristi, a ena koja je dugo bolovala od toenja krvi isceljena je iako nije dodirnulanjegovotelovesamoskutenjegovehaljine.Isusovoimejestranozademone, za duevne strasti i bolesti. Njime se ukrasimo, Njime se ogradimo. Njime je i apostol Pavle postao velik, iako je imao prirodu koju i mi imamo.[73] Aneo Boiji je predao molitvenopraviloprepodobnomPahomijuVelikomradibrojnogmonatvakojejenjemu bilo dato na upravljanje. Monasi potinjeni duhovnom rukovoenju prepodobnog Pahomija morali su svakog asa da savravaju pravilo; od ispunjenja pravila bili su osloboenionikojisudostiglisavrenstvoisnjimsjedinjenuneprestanumolitvu.Pravilo koje su mu aneli predali sastojalo se od Trisvete pesme, Molitve Gospodnje, pedesetog psalma,SimvolavereistoIsusovihmolitava.[74]IIsusovumolitvuiMolitvuGospodnju pravilo smatra optepoznatim molitvama, koje su ule u optu upotrebu. Prepodobni Varsanufije Veliki kazuje da su se monasi egipatskog Skita prvenstveno zanimali molitvom,tosevidiiizitijaprepodobnogPamva,monahaiaveNitrijskegore,kojase nalazila nedaleko od Skita, u kojoj su, slino kao u Skitu, monasi provodili ivot u tihovanju.[75]OdBoijihugodnikapomenutihutomSlovu,kojisusevebaliuIsusovoj molitviilipisalionjoj,svetiIgnjatijeBogonosacjeiveouAntiohiji,aBoguseprestaviou Rimu; sveti muenik Kalistrat je roen u Kartagini i iveo je u svom rodnom gradu; prepodobniPahomijeVelikijeiveouGornjemEgiptu;skitskiinitrijskimonasi,istokaoi prepodobniIsaija,ivelisuuDonjemEgiptu;svetiJovanZlatoustijeiveouAntiohijiiu Konstantinopolju; sveti Vasilije Veliki u istonom delu Male Azije, u Kapadokiji; sveti Varsanufije Veliki u okolini Jerusalima; sveti Jovan Lestvinik na Sinajskoj gori i jedno vreme u Donjem Egiptu, blizu Aleksandrije. Iz ovoga se vidi da je moljenje Isusovom molitvom bilo u optoj upotrebi u svim mestima vaseljenske Crkve. Osim pomenutih otaca, o Isusovoj molitvi su pisali i sledei: prepodobni Isihije, jerusalimski prezviter, uenik svetog Grigorija Bogoslova, pisac iz V veka, koji se ve ali da monasi ostavljaju vebanjeuIsusovojmolitviitrezvenost;prepodobniFilotejSinait,SimeonNoviBogoslov, GrigorijeSinait,TeoliptFiladelfijski,GrigorijePalama,KalistiIgnjatijeKsantopulimnogi drugi. Njihova dela su uglavnom smetena u opirni zbornik asketskih pisaca, u Dobrotoljublje.OdruskihotacaoovojmolitvisupisaliprepodobniNilSorski,jeromonah Dorotej, arhimandrit Pajsije Velikovski, shimonah Vasilije Poljanomeruljski i jeromonah SerafimSarovski.Svadelapomenutihotacadostojnasuvelikoguvaavanjazbogtogato svaiveiodiuobiljemblagodatiiduhovnogznanja,alisunamdelaruskihotaca,zbog naroitejasnostiijednostavnostiizlaganja,zbogvelikebliskostisavremenomukomemi ivimo, dostupnija nego dela grkih svetila. Naroito dela starca Vasilija moemo i moramosmatratiprvomknjigomkojojbiseunaedanemoraodaobratisvakionajkoji eli da se uspeno zanima Isusovom molitvom.[76] Takva je i njena namena. Starac je nazvao svoja dela prethodnicom, predgovorom, ili pripremom za itanje grkih otaca. IzvanrednajeknjigaprepodobnogNilaSorskog.Dobrobibilodaitanjeoveknjigebude uvod u itanje grkih pisaca; ona se stalno poziva na njih i objanjava ih, priprema za 613

itanje i pravilno razumevanje tih dubokomisaonih, svetih uitelja, neretko govornika, filosofa, pesnika. Sva dela svetih otaca o monakom ivotu, naroito o Isusovoj molitvi, predstavljaju za nas, dananje monahe, neprocenjivo blago. U doba prepodobnog Nila Sorskog,trivekaprenas,ivisasudiBoijeblagodatibilisukrajnjeretki,veomaretki,kako onkae;danassuonitolikoretkidabezsuzdravanjaistrahadaemopogreitimoemo rei da njih nema. Naroitom milou Boijom smatra se ako neko, iscrpivi se duom i telom u monakom ivotu, pred kraj tog ivota neoekivano nae negde u zabaenom mestusasudkojijeizabraopravedniBog,kojegsuljudiponizili,aBoguzveliaoiuzneo. TakojeZosima,izvansvakogoekivanja,naaouzajordanskojbezljudnojpustinjiveliku Mariju.[77]Zbogtakvepotpuneoskudiceduhonosnihuiteljaotakeknjigepredstavljaju jedinstvenizvorkomeseglauieuizmuenaduamoeobratitiradisticanjasutinski potrebnihznanjauduhovnompodvigu.Teknjigesunajdragocenijenasleekojesusveti ociostavilimonakompotomstvu,namanitavnima.Teknjigesumrvekojesupalenama iinenadeo,mrvesaduhovnetrpezeotaca,bogatihduhovnimdarovima.Upadljivoje da se vreme u kome je napisana veina tih knjiga o umnom delanju podudara sa vremenom velike oskudice umnog delanja u monatvu. Stigavi na Atonsku goru, prepodobniGrigorijeSinait,monahizXIVveka,naaojetamo,meuhiljadamamonaha, samo trojicu koji su imali neko znanje o umnom delanju. U XIV i XV vek spada veina dela o Isusovoj molitvi. Potaknuti tajnim boanskim nadahnuem, govori Pajsije Velikovski, mnogi oci su izloili u knjigama sveto uenje, puno premudrosti Svetog Duha,otojboanskojmolitviumanaosnovuSvetogpismaStarogiNovogzaveta.Toje ureeno po naroitom Boijem promislu da boansko delanje ne bi palo u potpuni zaborav. Mnoge od tih knjiga su, po Boijem doputenju, zbog naih grehova unitili muhamedanci kad su osvojili Grku; neke su Boijim nadgledanjem sauvane da naih dana.[78] Za primanje najuzvienijeg umnog delanja potrebna je deija prostodunost i vera, ali mi smo postali toliko sloeni da je ta prostodunost za nas neosvojiva i nedostupna.Amihoemodabudemoumni,hoemodaoivimosvojeja,nepodnosimo samoodbacivanje,neelimodadelujemoverom.Zatonamjepotrebanuiteljkojibinas izveo iz nae sloenosti, iz naeg lukavstva, iz nae prevejanosti, iz naeg slavoljublja i nae uobraenosti u irinu i prostotu vere. Eto zato na popritu umnog delanja dete dostieneobinonapredovanje,amudracskreesaputaisurvavaseumranuprovaliju prelesti. U drevnim vremenima govori Pajsije Velikovski, svesveto delanje molitve uma sijalo je na mnogim mestima u kojima su prebivali sveti oci, i mnogo je tada bilo uiteljatogduhovnogpodviga:zatosusvetiocitihvremenapiuionjemuobjanjavali samo neizrecivu duhovnu korist koju taj podvig donosi i nisu imali, po mom miljenju, potrebu da piu o onom delu delanja koji prilii poetnicima. Pisali su oni donekle i o tome,tojejasnoonimakojiimajuopitnoznanjeopodvigu,alizaonekojiganemajutaj deo ostaje prikriven. Kada su neki oci videli da tih istinskih i nepreleenih uitelja tog delanjaimasvemanje,ondasu,podignutiBoijimDuhomiunameridaistinskouenjeo poetku te unutranje molitve ne presahne, izloili pismeno svoje miljenje o samom 614

naelu i o tome kako valja obuavati poetnika, kako um ulazi u srce, kako se u njemu istinskiinepreleenomoli.[79] Videli smo da sveti prorok David poziva sve Boije ljude bez izuzetka na moljenje Isusovimimenom;videlismotakoeda jesvetaCrkva donelaodlukuda svi neuki i svi oni koji ne znaju Sveto pismo napamet mogu da koriste Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava i psalmopojanja. Sveti Simeon, arhiepiskop solunski, zapoveda i daje savetarhijerejimaisvetenicima,svimmonasimaimirjanimadausvakovremeisvakog asa izgovaraju tu svetu molitvu, i da im ona bude kao disanje;[80] pri postrienju u monatvo, kada se novopostrienom daju brojanice, onaj koji vri postrienje govori: Primi,brate,maduhovni,jerovojereBoija:njunosinaustimasvojim,auumuisrcu govori neprestano: Gospode, Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me.[81] No prepodobni NilSorskipouavadajeseanjenaBoga, tojestmolitvauma,iznadsvihdelanja,glava vrlina, kao ljubav Boija. Onoga koji bestidno i drsko hoe da stupi ka Bogu i besedi sa Njim isto, koji se primorava da Boga nalazi u sebi, toga lako umrtvljavaju demoni, ako budedoputeno,zatotototraidrskoigordo,mnogovienegotozasluujeposvom dostojanstvuistepenusvojeureenosti.[82]Povrnompogledumoeizgledatidazavet prepodobnog Nila protivurei zakonodavstvu Svetog pisma, svetih otaca i predanju Crkve. Ali tu nema protivureja: tu se govori o najviem stepenu Isusove molitve. Svi hriani mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom radi pokajanja i prizivanja Gospodaupomo,dasezanimajusastrahomBoijimiverom,sanajveimpaenjemna misliireimolitve,skruenogduha;nonedozvoljavasesvimadapristupemolitvenom svetom inu umom u kleti srca. Na prvi nain mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvomimirjani,anesamomonasikojiiveumanastirimailisuzauzetiposluanjima. Takvupaljivumolitvumoemodanazovemoimolitvomumaimolitvomsrca,zatoto seonaestotvorisamimumom,iurevnosnimtrudbenicimauvekuzueesrca,kojese, zbog umiljenja,pokazuje oseanjem plaa i suzama. Molitveno svetodejstvouma u srcu zahteva prethodno vebanje u prvom nainu moljenja i zadovoljavajue napredovanje u tommoljenju.Boijablagodatsamaposebi,unjojpoznatovreme,ponjenojdobrojvolji prevodipodvinikamolitveizprvognainamoljenjaudrugi.AkojeBogublagougodno da ostavi podvinika pri molitvi pokajanja, neka on i ostane pri njoj, neka ne trai vie stanje,nekaganetrai,vrstoubeendaseonoinezadobijaovekovimnaporom,veda ga darujeBog. Prebivanje upokajanjujezalog spasenja.Budimo zadovoljni timstanjem; ne traimo vie stanje. Takvo traenje je pouzdan znak gordosti i uobraenosti; takvo traenjenedovodidonapredovanjavedospoticanjaipropasti.Oslanjajuisenauenje svih svetih otaca, sveti Nil zabranjuje da preuranjeno teimo uvoenju uma u srce, spoljanjemiunutranjemtihovanju,oseanjusladostiiostalihvisokihmolitvenihstanja, koja se otkrivaju tada kada Bog primi molitvu pokajanja, a neprijatelji odstupe od due. Psalmist je rekao: Odstupite od mene svi koji inite bezakonje, jer uslia Gospod glas plaa mojega. Uslia Gospod moljenje moje, Gospod molitvu moju primi.[83] Uteha, radost,

615

naslaivanje, davanje darova su posledice pomirenja. Nerazumno je traiti ih pre pomirenja. Za zadobijanje duboke molitve srca potrebna je znaajna priprema: ona obavezno podrazumevadovoljnoopitnoizuavanjemonakogivota,navikavanjenapostupanjepo jevanelskimzapovestima:svetamolitvasezasnivanaureivanjudue,itopostupanjem pozapovestima,molitvapoivanatomureivanjuinemoedaostaneuduiakosene nalaziutakvomureivanju.Pripremamoradapodrazumevazadovoljavajueizuavanje Novogzavetaisvetootakihdelaomolitvi.Ovaposlednjapripremajetimpotrebnijazbog injenice da u nedostatku duhonosnih voa na jedini voa moraju biti otaka dela i molitveni pla pred Bogom.arko elimo molitvu srca, arko elimo tihovanje u srcu, arko elimo kelijno tihovanje bez izlaenja i ivotu bezljudnoj pustinji, jer to naroito doprinosi razvoju molitve srca i tihovanja u srcu. No i sama ta dobra i divna delanja govoriprepodobniNilSorski,moramoinitirazborito,upravovreme,nakondostizanja potrebnog stepena napredovanja, kako govori Vasilije Veliki: Svakom delanju mora da prethodi rasuivanje: bez rasuivanja se i dobro delanje pretvara u zlo zato to je preuranjenoineumereno.Akadaserasuivanjemodredivremeimeradobrogdelanja,tada emoimatineobinukorist.ILestvinik,navodeireiizPisma,govori:Svakomposlupod nebomimavrijeme;[84]iunaemsvetomivotusvakomposluimavreme:itihovanjuima vreme, postoji i vreme mirnog govorenja; i neprestanoj molitvi ima vreme, i vreme nelicemernom sluenju. Nee nas preleivati gordo usre, neemo pre vremena traiti ono to dolazi u odreeno vreme. U suprotnom, neemo dobiti nita ni u pravo vreme. Ima vreme i setvi trudova, i vreme etvi klasova neizrecive blagodati.[85] Naroito prepodobniNilzabranjujenerazumnutenjukaotelnitvu,atakvatenjaseskorouvek javlja u linostima koje ne razumeju ni sebe ni monatvo: upravo zato takav ivot prate najtea spoticanja i samoobmanjivanja. Ako se monasima zabranjuje preuranjena tenja premamolitvikojuumprinosiudomusrca,timvieseonazabranjujemirjanima.Veoma dubokumolitvusrcaimalisusvetiAndrejjurodiviinekidrugi,veomaretkimirjani:toje izuzetak,iizuzetnaretkost,kojanikakonemoedabudepravilozasve.Uvrtavanjesebe uredtihizuzetnihlinostinijenitadrugodosamoobmanjivanjeuobraenou,skrivena prelestpreotvoreneprelesti.UpismustarcuTeodosiju,PajsijeVelikovskigovori:Otake knjige, naroito one koje pouavaju istinskom posluanju, trezvenosti uma i tihovanju, paenju i molitvi uma, to jest onoj molitvi koja se tvori umom u srcu, iskljuivo prilie jedino monasima, a ne svim pravoslavnim hrianima. Izlaui uenje o ovoj molitvi, bogonosni oci tvrde da njen poetak i nepokolebiva osnova jeste istinska poslunost, da poslunostraaistinskosmirenje,asmirenjeuvapodvinikaumolitviodsvihprelesti, kojeekajusamovoljne.Mirjaninikakonemogudazadobijuistinskumonakuposlunost ipotpunoodsecanjesvojevoljeirazuma.Kakomogumirjanibezikakvogpouavanja,bez poslunosti, samo svojom voljom, nakon koje sledi prelest, da primoravaju sebe na tako strano i uasno delo, to jest na takvu molitvu? Kako da izbegavaju mnoge i razne neprijateljske prelesti, lukavo usmerene na njene trudbenike? Tako je strana ta stvar, to 616

jestmolitvakakomolitvauma,tojestmolitvakojuumtvorineumetniki,takoimolitva koju um umetniki tvori u srcu da se i istinski poslunici, ne samo oni koji su odsekli negoionikojisupotpunoumrtvilisvojuvoljuirasuivanjepredsvojimocima,istinskimi iskusnim uiteljima tvorenja te molitve, uvek nalaze u strahu i trepetu zato to se boje i strepedautakvojmolitvinepostanurtvanekeprelesti,madaihBoguvekuvaodnje, radinjihovogistinskogsmirenja,kojesuzadobijaliBoijomblagodauposredstvomsvoje istinskeposlunosti.Joveaopasnostpretimirjanima,dakleljudimabezposlunosti:ako jedinonaosnovusamogitanjatakvihknjigaprimorajusebenamolitvu,onieupastiu prelest,jerunjuupadajusvikojisamovoljnopoinjupodvigtemolitve.Tumolitvusveti ocisunazvaliumetnounadumetnostima,akosenjojmoenauitibezumetnika,tojest bez iskusnog uitelja? Ta molitva je duhovni ma: Bog nam je darovao taj ma da njime poseemoneprijateljanaihdua.Tamolitvajekaosuncezasijalajedinomeumonasima, posebno meu onima u Egiptu, u Jerusalimu, na Sinajskoj i Nitrijskoj gori, u mnogim mestimauPalestini,inamnogimdrugimmestima,alinesvuda,tojeoitoizitijasvetog GrigorijaSinaita.OnjeobiaosvuSvetu(Atonsku)goru,inijenaaonanjojnijednogkoji jebarnetoznaooovojmolitvi.[86]Izovogajejasnosledee:akonatakoSvetommestu prepodobniGrigorijenijenaaonijednogtrudbenikamolitve,ondatoznaidazatvorenje te molitve nisu znali ni monasi na mnogim drugim mestima. A tamo gde su i tvorili tu molitvu,tamogdejeonapoputsuncasijalamonasima,tamojetvorenjetemolitveuvano kao velika i neizreciva tajna, poznata jedino Bogu i njenim trudbenicima. Tvorenje ove molitve jebilo potpuno nepoznato mirjanima. No sada, nakon tampanja otakih knjiga, za molitvu su saznali i monasi, ali i svi hriani. Zato se bojim i strepim da e zbog pomenutograzlogaonikojisamovoljno,bezuiteljastupajuupodvigtemolitveupastiu prelest: neka Hristos Spasitelj svojom blagodau izbavi od prelesti sve koje hoe da spasi.[87] Smatramsvojomobavezomdaovde,shodnosvomoskudnomznanjuioskudnojopitnosti, izloim uenje svetih otaca o umetnosti tvorenja Isusove molitve, i da jasno naznaim kakav nain vebanja u molitvi i koji oblik molitve uma i molitve srca prilii svim hrianima, bez izuzetka, i monasima poetnicima, i kakav je nain tvorenja svojstven onimakojisunapredovali,dakleonimakojesuBoijadobravoljaiBoijablagodatuvele unapredovanje. Najboljije,bezimalosumnje,onajnainkojipredlaesvetiJovanLestvinik,anajboljije zato to je veoma pogodan, potpuno bezopasan, potreban, ak neophodan za istinsku molitvu, dolinu svim hrianima koji su poboni i trae spasenje, i mirjanima i monasima. Veliki uitelj monatva na dva mesta govori o tom nainu u svojoj Lestvici, kojomseuspinjemosazemljenanebo:uPoucioblaenojinezaboravnojposlunostiiuPouci omolitvi.Vesamainjenicadaonizlaesvojnainuuenjuoposlunostiopteiteljnih monahaoiglednopokazujedasetajnainodreujeizamonahepoetnike.Tajnainon iznosi jo jednom u zasebnom, opirnijem uenju o molitvi, posle Pouke o svetenom 617

tihovanjutelaidue,stimtogaovajputiznosimonasimakojisunapredovali,atojasno pokazuje da je taj nain veoma dobar i za tihovatelje i za monahe koji su napredovali. Ponavljamo: najvea vrednost ovog naina je u tome to je pored sve svoje dovoljnosti i potpunobezbedan.UPouciosvetojiblaenojmolitvisvetiJovanLestvinikgovori:Borise dazakljuasvojumisaoureimolitve.I akosedesidaseusleddetinjskeslabostitvoja misao umori i padne, uvedi je ponovo u rei molitve. Nepostojanost je svojstvena ljudskomumu,aliOnajkojimoesvedauvrstimoeiumnadauinipostojanim.Ako seistrajnopodvizava,doieitebiOnajkojiodreujegranicemoruljudskogumairei emuumolitvitvojoj:Doiedovde,idaljeneeprei.[88]Duhjenemoguevezati,agde jeSazdateljduha,tamoseNjemusvepokorava.[89]Poetakmolitvejeodbijanjepomisli u samom njihovom zaetku; sredina je kada um prebiva u samim reima, izgovaranim glasno ili umom; zavretak molitve je otimanje uma ka Bogu.[90] U Pouci o blaenoj i nezaboravnoj poslunosti sveti Jovan Lestvinik govori: Neprekidno se bori sa mislima kadaodlete,vraajihsebi:Boginezahtevaodposlunikapotpunopribranumolitvu.Ne budineraspoloenkadaosetidasipokraden,alisedobrooseajkadaustrajnovraaum samomsebi.[91]Ovdejesaoptennainkakosetrebapaljivomoliti,kakosetrebamoliti iglasnoisamimumom.Upaljivojmolitvisrcenemoenidauestvuje,kaeprepodobni Marko.Umkojisepribranomoliograniavaslobodusrcu.[92]Prematome,onajkojise bude molio na nain koji predlae Jovan Lestvinik, taj e se moliti i ustima, i umom, i srcem;tajenapredovatiumolitviizatoezadobitimolitvuumaisrca,privuieusebe Boiju blagodat, to se i vidi iz navedenih rei velikog uitelja monaha. ta vie da poelimo?Nita.Akosenatajnainvebamoumolitvi,kakvamoebitiprelest?Jedino samouvlaenjeurasejanost,atojeoiglednaikodpoetnikaneizbenagreka,noonase moeodmahispravitivraanjemmisliurei.TugrekuunitavamilostipomoBoija,u svojevreme,uzneprestanipodvig.Nekoezapitati:Zartakovelikiotac,kojijeiveou vremeukomejeumnodelanjeprocvetalo,nitanegovoriomolitvikojasetvoriumomu srcu? Govori, ali toliko prikriveno da jedino oni koji su opitno upoznati sa delanjem molitve mogu da shvate o emu je re. Tako je postupio sveti jer ga je vodila duhovna mudrost,kojajeinapisalacelunjegovuknjigu.Kadajeizloiopotpunotanouenje,koje moe da ispuni i najstroe zahteve, pa i da uznese trudbenika u blagodatno stanje, Lestvinik se alegorijski izrazio o tome ta se deava nakon to blagodat oseni molitvu. Jedno je, kae on, esto se obraati srcu, a drugo je posredstvom uma biti nadzornik srca, njegov knez i arhijerej, koji prinosi Hristu slovesne rtve.[93] Jedno je moliti se paljivo, uz uee srca, drugo je uvoditi um u dom srca, i otuda prinositi tajanstvenu molitvu,ispunjenuBoijomsilomiblagodau.Drutoproizilaziizprvog.Paenjeumapri molitviprivlaisrcedasaoseasanjim;kadasepaenjepojaava,tadasesaoseanjesrca sa umom pretvara u sjedinjenje srca sa umom; napokon, tokom paenja koje je molitva usvojilaumsilaziusrceradinajdubljegsvetogsluenja.Svesetodeavapodvostvom Boije blagodati, po njenoj dobroj volji i sudu. Tenja ka drugom pre sticanja prvog je nekorisna, a moe biti i uzrok veoma velike tete; a da bi se ta teta spreila, molitvena tajnajeprikrivenaodradoznalostiilakomislenostiuknjizinamenjenojmonasima.Utim 618

blaenim vremenima, u kojima je postojalo obilje ivih sasuda blagodati, mogli su da pribegavajusavetumonahasvionikojimajesavetbiopotreban. Meu raitskim monasima, za koje je blaeni Jovan i napisao Lestvicu, procvetala je molitvaumapodrukovodstvomopitne,duhovnepouke.Otomesvetipisacgovoriopet alegorijski i prikriveno u Pouci o pastiru[94]. On govori ovako: Pre svega, asni oe, potrebnanamjeduhovnasiladabismoonekojesmoelelidauvedemousvetinjusvetihi pokaemoimHrista,kojipoivananjihovojtajanstvenojiskrivenojtrpezinaroitodok stojetu,upredvorju,krajtogulaza,iimprimetimodaihnarodpotiskujeistiskasaciljem daimzabranidauutamogdeelemoglidauzmemozaruku,kaodecu,ioslobodimo odnameranaroda.Aakosudecasasvimgolainemona,ondamoramodaihpodignemo naramena,daihnosimonaramenimadokneproukrozulaznavrata,jerdobroznamda jetamoobinonajveanavalaiguva.Zatojenekoirekaootojnavali:Ibipredamnomtrud (imuka),dokneuohuSvetiliteBoije,[95]itrudseesamodoulaza.[96]Onajkojielida vidiGospodausebi,tajnastojidaoistisvojesrceneprestanimseanjemnaBoga.Misaona zemljaovekaisteduenalaziseunutra,unjemu.Suncekojesijautojzemljijestesvetlost SveteTrojice.VazduhkojiudiunjenistanovnicijesteSvesvetiDuh.ivot,radostiveselje te zemljejeHristos, Svetlostod SvetlostiOca;to jeJerusalimi Carstvo Boije,skriveno unutrauvama[97].TazemljajeoblakslaveBoije:istisrcemeuiunjudabividelilice svog Gospoda i da bi njihove umove obasjala zraka Njegove svetlosti.[98] Potrudi se da ue u klet koja je u tebi i videe nebesku klet. Prva i druga su jedno: jednim ulaskom stupieuobe.LestvicapremaCarstvunebeskomjeutebi:onajetajanstvenopodignutau tvojojdui.Pogruzisebeusebeodgreha,inaietamostepenikekojimasemoeuspeti na nebo.[99] Prepodobni Varsanufije, monah koji je dostigao najvii stepen duhovnog napredovanja,uvodiojesvojeuenikeusvetiliteblagodatnemolitvesrcaiustanjakoja ona stvara. itamo sledeu njegovu pouku, datu nekom tihovatelju koji je bio pod njegovim rukovodstvom: Jedino bezgreni Bog, Spasitelj onih koje se uzdaju u Njega, nekauvrstitvojuljubavdasluiNjemuusvetostiiupravdiusvedaneivotasvoga,u hramu i na rtveniku unutranjeg oveka, gde se prinose duhovne rtve Bogu, zlato, tamjanismirna,gdeseprinosiugojenotele,gdeseprolivaasnakrvjagnjeta,neporonog ibezazlenog,gdeserazleujednodunaklicanjasvetihanela:Tadaeprinetinartvenik Tvoj teoce.[100] A kada je to tada? Tada kada doe Gospod na, taj veliki Arhijerej, koji prinosi i prima beskrvnu rtvu, kada, u ime Njegovo, hromi koji seae pred Krasnim vratimahramabudeudostojendaujeradosniglas:Ustaniihodi.[101]Tadahromiulaziu svetilite, hodi i skae, i hvali Boga. Tada se ovek budi iz sna nemara i neznanja, tada pospanost uninija i lenjosti silazi sa oiju, tada mudre devojke pale svoje svetiljke[102] i likuju sa enikom u svetoj lonici pevajui jednoduno, tiho: Okusite i vidite da je dobar Gospod.BlagoovekukojisenadauNjega,[103]tadaprestajuibitke,ikretnjetelakojeprljaju oveka, tada seunjega nastanjujesveti mirSvete Trojice, peatiseriznica ivie nikone moedaukradeblagoiznje.Pomolisedatorazumemoidostignemoiobradujemoseu Isusu Hristu, Gospodu naem.[104] Na najvee strahopotovanje pred molitvenom 619

svetomslubomsrcaopominjenasnjenvelianstveniopisiznetudelimasvetihotaca.To strahopotovanje i sama razboritost zahtevaju od nas da se odreknemo preuranjenog, samovoljnog, gordog, nerazumnog naprezanja da uemo u tajanstveno svetilite. I pobonostirazboritostuenasdaprebivamoupaljivojmolitvi,molitvipokajanja,pred vratimahrama.Paenjeiskruenduhjeonakletkojajedatagrenicimapokajnicimada budenjihovopristanite.Onajepredvorjesvetilita.Unjuemosesklanjatiizakljuavati odgreha.NekasesaberuutuVitezdusvimoralnohromi,gubavi,slepiisuvireju,svi koji boluju od greha, svi koji ekaju da se voda zatalasa,[105] da se izlije na njih milost i blagodatBoija.SamoGospod,ijedinoOn,uvremekojesamoOnzna,darujeisceljenjei uvodi u svetilite, jedinstveno po svojoj nepojmljivoj milosti. Ja znam koje izabrah,[106] govoriSpasitelj.NeizabrastevimenegovoriOnsvojimizabranicimanegojavasizabrahi postavihvasdaviideteiroddonosite;datogodzaiteteodOcauimemojedavamda.[107] SasvimjedobarnainobuavanjaIsusovojmolitvikojipredlaejeromonahDorotej,ruski podvinikiasketskipisac.Kosemoliustima,govorijeromonah,azaduunehajeisrce neuva,tajsemolivazduhu,aneBogu,isavnjegovtrudjeuzaludanzatotoBogslua um i revnost, a ne mnogogovorljivost. Moliti se moramo svim svojim usrem: iz svoje due,isvoguma,isvogsrca,sastrahomBoijim,svomsvojomsnagom.Molitvaumane dozvoljavanepribranimineistimmislimadauuuunutranjuklet.Hoelidasenaui molitvi uma i srca? Ja u te nauiti. Pazi revnosno i razumno, posluaj me, voljeni moj. NajpretrebadatvoriIsusovumolitvuglasom,tojestustima,jezikomigovorom,naglas, sebi samome. Kada se usta, jezik i oseanja nasite glasno izgovarane molitve, tada se molitva glasom prekida i ona poinje da se izgovara apatom. Posle toga mora da se pouavaumom,dasepribijaiuvekbudeuzonotogrkljanosea.Tadamolitvaumai srcapoinjenamig,[108]neprinueno,neprestanoseobnavlja,prelaziunavikuidejstvuje usvakodoba,prisvakomposlu,nasvakommestu.[109] Blaeni starac jeromonah Serafim Sarovski zavetuje poetnika da se, po ranijem zajednikom obiaju u Sarovskoj pustinji, neprestano moli reima: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog. Tokom molitve pouava starac, pazi na sebe, to jest sabiraj um i sjedinjuj ga sa duom. Na poetku, dandva, ili vie, izgovaraj ovu molitvu samim umom, odvojeno, i pazi na svaku re posebno. Kada Gospod zagreje tvoje srce toplotomSvojeblagodatiikadatesjediniujedanduh,tadaetamolitvapoetidateeu tebi bez prestankaiuveke bitisatobom, naslaivae te ihraniti.[110]Upravo to znae reiprorokaIsaije:Probuditeseipjevajte,kojipoivateuprahu,jerjerosasvjetlostiTvojarosa. Zemljapovraasjene.[111]Akadabudeimaousebituduevnuhranu,tojestrazgovorsa Gospodom, zato onda da ide po kelijama kod brae, ak i kada te neki brat pozove? Zaistatikaemdapraznoslovljenijenitadrugodolenjost.Akonerazumesamogsebe, moeliondadarasuujeoneemudrugom,idauidruge?uti,neprestanouti,seaj seuvekprisustvaBogaiNjegovogimena.Nisakimnezapoinjirazgovor,aliujednopazi daneosuujeonekojirazgovarajuilionekojisesmeju.Utomsluajubudigluvinem. 620

ta god o tebi govorili, ponaaj se kao da to nisi ni uo. Kao primer moe da ti poslui StefanNovi:njegovamolitvajebilaneprestana,naravkrotka,ustautljiva,srcesmireno, duhmilostiv,teloiduaisti,devstvenostneporona,siromatvoistinskoinegramzivost pustinjaka; njegova poslunost bila je bespogovorna, delanje strpljivo, trud revnostan. Doksedizatrpezomnegledajkolikokojedeineosuuj,vepazinasebeihraniduu molitvom.[112] Starac je ovu pouku dao monahu poetniku koji provodi ivot u manastirskim trudovima, pouio ga vebanju u molitvi koja prilii delatnom ivotu, a ondamuzabraniodapreuranjenoinerazumnoteiteorijskomivotuimolitvisaobraznoj takvom ivotu. Ako eli da proe duhovni ivot, mora poeti od delatnog ivota pa tekondapreinateorijski:bezdelatnogivotanemoeuiuteorijski.Delatniivotisti od grenih strasti i podie na stepen delatnog savrenstva, a samim tim probija put ka teorijskomivotu.Uteorijskiivotmogudastupejedinoonikojisuseoistiliodstrastii potpunoobuiliudelatnomivotu,tosemoevidetiizSvetogpisma:Blaeniistisrcem, jereBogavidjeti,[113]iizreisvetogGrigorijaBogoslova:uteorijskiivotmogudastupe jedinoonikojisusavreniposvojojopitnosti(udelatnomivotu).Uteorijskiivottreba stupatisastrahomitrepetom,skruenogsrcaismireno,uzvelikoispitivanjeSvetogpisma i pod rukovodstvom iskusnog starca, ako se takav moe nai, a ne drsko i samovoljno. Potozbogsvojihvrednostinijetraio(uzvienoduhovnostanje),onajkojijedrzakigord se kae Grigorije Sinait oholo napree da ga dostigne pre vremena. Ponavljamo: ako neko uobraava da e dostii uzvieno stanje teorijskim ivotom, a nalazi satansku, a ne istinskuelju,nekaznadagaavohvatausvojemreeidajepostaonjegovsluga.[114] Starac,dakle,najpreodvraaodgordogstremljenjakauzvienimmolitvenimstanjima,a onda istrajava na zahtevu da su paljivi ivot i neprestana molitva neophodni svim monasima,paisamimposlunicimapoetnicima.Zapaenojedausmerenjekojemonah primi pri stupanju u manastir najee ostaje preovlaujue u njemu tokom celog njegovog ivota. Blagodatne darove, potvruje Serafim, dobijaju jedino oni koji imaju unutranje delanje i koji bdiju nad svojim duama.[115] Ako smo istinski odluili da sluimo Bogu, onda moramo da se vebamo u seanju na Boga i u neprestanoj molitvi Gospodu Isusu Hristu tako to emo govoriti umom: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomilujmegrenog.TakvimvebanjemmoemosepribliitiBoguisjedinitisesaNjimako neupadnemourasejanostiakosauvamomirnusavest.IsakSirijskikaedanemadrugog naina da se pribliimo Bogu osim kroz Neprestanu molitvu.[116] Monasima i poslunicima koji se dragovoljno zanimaju Isusovom molitvom, a u cilju najlakeg izbegavanja rasejanosti i ouvanja pribranosti tokom molitve, Serafim savetuje da tokom molitveucrkvizatvoreoi,idaihotvarajujedinoondakadaosetedasuihsanidremanje opteretili. A tada, savetuje on, treba upravljati pogled u svete monahe, jer i to uva od rasejanosti ipodstie namolitvu.[117]Duge molitve u manastiru suveoma prikladne za privikavanje poetnika na Isusovu molitvu. Ako ve prisustvuje molitvama, zato da dozvoli svojim mislima da besplodno lutaju kuda stignu i nanose tetu dui? A to se ne moeizbeiakoumnijeprivezanzaneto.SavsepredajIsusovojmolitvi:onaezadrati umdaneluta;postaeznatnousredsreeniji,dublji;mnogoboljeepazitinaonotose 621

itaipojeucrkvi,aujednoeseneprimetnoipostepenoobuitiumolitviuma.Onome koji eli da provodi paljivi ivot Serafim zapoveda da ne obraa panju na glasove sa strane,zbogkojihglavapostajepunapraznihisujetnihpomisliiseanja;zapovedadane obraapanjunaonotoradedrugi,danesudi,negovoriinemislionjima;zapovedada izbegava raspravljanja, da se ponaa kao stranac, da ocima i brai koje sretne ukazuje potovanje naklonima, bez rei, da ne gleda paljivo u njih,[118] zato to takvo gledanje neizbeno ostavlja u dui neki utisak koji e izazivati rasejanost tako to e privlaiti panjunasebeiodvlaitiodmolitve.Akoprovodipaljiviivot,ondanegledajninata upornoidugo,nitanesluajnaroitobrino,gledajkaodanisinivideo,sluajkaodasiu prolazu, a sve zato da bi tvoje seanje i tvoja sila paenja uvek bili slobodni, daleki od utisakasveta,sposobniispremnidaprimeboanskeutiske. Nain koji je predloio jeromonah Dorotej i nain koji je predloio starac Serafim oiglednosuistikaoinainkojijepreloiosvetiJovanLestvinik.Jedinarazlikajeutome to je sveti Jovan Lestvinik jasnije i odreenije izloio svoj nain. Sveti Jovan pripada najstarijim i najveim uiteljima monatva, i vaseljenska Crkva smatra da on jeste takav; kasniji sveti pisci se pozivaju na njega kao na najpouzdanijeg uitelja, kao na ivi sasud SvetogDuha:naosnovutoga,iuvereniuto,mipredlaemonjegovnainljubljenimocima ibrai,kakoonimakojiiveumanastiru,takoionimakojiiveusvetu,svimakojiiskreno ele da se nelicemerno, uspeno i bogougodno mole. Taj nain i ne moe biti odbaen: odbacitiovajnainmoljenjaznailobiodbacitiizmolitvepaenje,abezpaenjamolitva nijemolitva.Molitvabezpaenjajemrtva!Takvamolitvajebeskorisno,poduutetno,za Bogauvredljivopraznoslovlje!Onajkosepaljivomolineizostavnosemoli,manjeilivie, na ovaj nain. Ako se panja umnoi i pojaa tokom molitve, neizostavno e se pojaviti nain moljenja koji predlae sveti Jovan Lestvinik. Iti suzama govori on trai poslunou, kucaj dugotrpljenjem: jer, svaki koji ite, prima; i koji trai, nalazi, i koji kuca, otvoriemuse.[119] Opit je odmah pokazao da ovaj nain moljenja, posebno na poetku, zahteva da rei izgovaramo lagano, da bi um uspevao da se smeta u rei, kao u svoje forme; to ne moemodostiipribrzomitanju.NainsvetogJovanajeveomapodesaniprivebanjuu Isusovoj molitvi i pri kelijnom itanju molitava, ak i pri itanju Pisma i otakih knjiga. Tomnainumoramosepriuavatikaodaitamolagano,poslogovima.Onajkosepriuio takvom nainu, taj je stekao molitvu usta, uma i srca, svojstvenu svakome koji provodi delatni ivot. Sveti Kalist, patrijarh konstantinopoljski, ovako razmilja o molitvi: NeprestanamolitvasesastojiuneprestanomprizivanjuimenaBoijeg.Ikadarazgovara, ikadasedi,ikadaide,ikadanetoradi,ikadajede,ikadasebavibiloimdrugim, mora uvek i na svakom mestuda priziva ime Boije, po zapovesti Pisma: Molite se bez prestanka.[120] Tako propadaju neprijateljevi napadi na nas. Moliti se m<l>amo srcem, moliti se moramo ustima, kada smo sami. Ako se ko nalazi na trgu, ili u drutvu sa drugima, taj ne mora da se moli ustima ve samo mislima. Moramo uvati oi, i uvek 622

moramo gledati dole da bismo se sauvali od rasejanosti i od neprijateljskih mrea. Molitva je savrena onda kada je izgovaramo Bogu a na um pri tome ne skree u rasejanost, kada se sve ovekove misli i oseanja sabiraju u jedno moljenje. Molitvu i psalmopojanjemoramoinitiiumomiustima,kakogovoriprorokDavid:Gospode,otvori usnemoje,iustamojakazivaehvaluTvoju.[121]Iapostolje,pokazujuidasuustapotrebna, rekao: Prinosimo Bogu rtvu hvale, tojest, plod usana koje ispovedaju Ime njegovo.[122] Jeromonahu koji ga je pitao kako se moramo moliti prepodobni Varsanufije Veliki je odgovorio:Moramosedoneklevebatiupsalmopojanju,doneklesemolitiustima;treba vremena i za to da bismo ispitivali i uvali svoje pomisli. Ko za trpezom ima mnogo raznihjela,tajjedemnogoisanaslaivanjem,akosvakidanuzimajednuteistuhranu,taj je ne jede sa nasladom, ve ponekad moda osea i odvratnost prema njoj. Tako je i u naem sluaju. U psalmopojanju i u molitvi ustima ne sputavaj sebe, ve delaj onoliko koliko ti Gospod daje. Ne ostavljaj takoe ni itanje, ni unutranju molitvu. Malo jedno, malo drugo i tako e dan provesti ugaajui Bogu. Nai savreni oci nisu imali odreenapravila,vesutokomcelogdanaizvravalisvojepravilo:malosusevebaliu psalmopojanju,malosuustimaitalimolitve,malosuispitivalipomisli,aksuse,povrh toga,iohranistarali,asvesutoinilisastrahomBoijim.[123]Prepodobniotacjetako razmiljaoipouavaobratabazatotojebiouvelikommolitvenomnapredovanju.Opit enauitisvakogakosevebaumolitvidatihoizgovaranjeIsusovemolitve,iuoptesvih molitava, u velikoj meri uva um od rasejanosti, koja svakog asa vreba da ga pokrade. Molitvaglasomjeprekopotrebnabaondakadaneprijateljpojaasvojnapad,kadaoseti da naa volja slabi i da nastupa pomraenje uma. Paljiva molitva glasom je ujedno i molitvaumaimolitvasrca. Naim ubogim slovom ne skreemo i ne udaljavamo nae ljubljene oce i brau od molitvenog,uzvienognapredovanjanaprotiv,elimoodsvegsrcadanapreduju.Neka svimonasibuduslinianelimaiarhanelima,ineka,kaoioni,nemajupoinkanidanju ninouodboanskeljubavikojaihpokreeizbogkojesebezprestankainezasitohrane slavoslovljenjemBoga.Odvraanjeodpreuranjenog,pogrenog,drskogdelovanjadajese upravozatodabiseneizrecivobogatstvomolitvesrcadobilousvojevreme.Zabranjujese nerazumna, vatrena tenja da se u sebi otkrije blagodatna molitva srca; zabranjuje se ta tenjazatotojenjenuzrokneznanjeilinedovoljnoznanje,izatotoovekgordomislida jesposobanzablagodatnumolitvuidajedostojannje;zabranjujesetatenjazatotose blagodatnamolitvanemoeotkritiusebiiskljuivosopstvenimnaporima;zabranjujeseta tenja, koja pomahnitalo navaljuje na vrata tajanstvenog Boijeg hrama, da ne bi spreavala Boiju blagost da se nekada smiluje nad nama, da proglasi nedostojne dostojnima, da da dar onima to ne oekuju dara, onima koji su osudili sebe na vene kazneitamnicepakla.Darsedajeonomekosesmirioiponiziopredveliinomdara;dar sedajeonomekoseodrekaosvojevoljeiprepustioseBoijojvolji;darsedajeonomeko stiava i umrtvljava u sebi telo i krv, koji jevanelskim zapovestima obuzdava i umrtvljava u sebi telesno mudrovanje. ivot e sijati onoliko koliki je stepen 623

umrtvljavanja.Akadaivotstigne,neoekivanoijedinoposvojojmilosti, ondovravai zakljuuje dobrovoljno zapoeto umrtvljavanje. Neoprezni, neobino uporni traitelji uzvienog molitvenog stanja, voeni gordou i samovoljom, uvek budu obeleeni peatom odbaenosti, koji im i sledi po odredbama duhovnog zakona.[124] Taj peat se veomatekoskidanajeeseinemoeskinuti.Zato?Zatotogordostiuobraenost, kojevodeusamoobmanu,uoptenjesademonimaiurobovanjenjima,nedajuovekuda vidi nepravilnosti i opasnosti svog poloaja, ne daju mu da dopre do svesti o svom alosnomoptenjusademonima,anioinjenicidaimjadno,ubistvenorobuje.Zaodeni senajpreliem,akasnijee,kadaBogzapovedi,donetiirod,reklisuoci.[125]Najpre stiipaljivumolitvu:aBog,svemilostiviBog,darovaeblagodatnumolitvuonomekoje sebepaljivommolitvomoistioipripremio,najevanelskimzapovestimausvojevreme utemeljio,uredioiuvrstio. Uitelj molitve je Bog; istinska molitva je dar Boiji.[126] Onome ko se moli skruenog duha, neprestano, sa strahom Boijim, sa paenjem, tome sam Bog daje postepeno napredovanje u molitvi. Paljiva i smirena molitva donosi duhovno dejstvo i duhovnu toplotu,atodvojeoivljavasrce.Oivljenosrceprivlaisebium,postajehramblagodatne molitve[127]iriznicaduhovnihdarova,kojeonadonosiposamojsvojojprirodi.Potrudi se, govore veliki podvinici i uitelji molitve, da bolnim srcem zadobije toplinu i molitvu,i Bogetidatidaihuvekima.Zaboravihizgoni,asamzaboravnastajezbog nemara.[128]Akohoedaseizbaviizzaboravairobovanja,tomoedostiijedinoako stekneusebiduhovnioganj:zaboravirobovanjeiezavajujedinoodnjegovetoplote.A tajoganjsestietenjomkaBogu.Brate!Akotvojesrcenebudedanjuinoustradanjem trailoGospoda,ondanemoenapredovati.Aakoostavisveostaloizauzmesetime, dostignueonostanjekojePismoodreujereima:OtpoiniteipoznajtedasamjaBog.[129] Brate!IzmoliblagostOnogakojihoedasesviljudispasuidadouupoznanjeistine,[130]da bi ti On darovao duhovnu budnost koja pali duhovni oganj. Gospod, gospodar neba i zemlje, doao je na zemlju da bi spustio na nju taj oganj.[131] Zajedno sa tobom, po sili mojoj,moliuseijadatiBogdarujetubudnost,jerOndajeblagodatsvimakojijetraesa trudom i usrem. im doe, ona e te nauiti istini. Ona prosvetljuje oi, ispravlja um, progonisanslabostiinemara,vraasjajorujuzaralomnazemljilenjosti,vraasvetlost odedamaisprljanimprirobovanjuvarvarima,ulaemrnjupremaodvratnimstrvinama kojimasevarvarihrane,ulaeeljuzanasienjemvelikomrtvomkojujeprineonaveliki Arhijerej. Upravo ta rtva, o kojoj je proroku otkriveno da ona isti grehove i uzima bezakonja,[132] oprata onima koji plau, krotkima daje milost,[133] pojavljuje se u dostojnima i kroz nju oni nasleuju veni ivot, u ime Oca i Sina i Svetog Duha.[134] Duhovnabudnostilitrezvenostjeduhovnaumetnost,koja,kadatrajedugoiusrdno,uz Boijupomopotpunoizbavljaovekaodgrenihdelaistrasnihpomisliirei.Duhovna budnostjetihovanjesrca,onajeuvanjeuma,onajepaenjenasebekoje,dalekoodsvake pomisli, uvek i bez prekida i neprestano priziva Isusa Hrista, Sina Boijeg i Boga; ona

624

Njime die, Njime hrabro ustaje na neprijatelje, Njemu se ispoveda. Tako je duhovnu budnostodrediosvetiIsihijeJerusalimski.[135]Iostaliociseslausanjime.[136] im je oganj doao u srce, on je obnovio molitvu. A kada je ona ustala i uznela se na nebo,tadajeoganjsiaouodajudue.[137]Overeipripadajusinajskojsvetiljci,Jovanu Lestviniku. Oigledno je da sveti govori na osnovu svog blaenog iskustva. Slino se desiloisaprepodobnimMaksimoKapsokalivitom.Odsvojemladosti,poveravaojeon prepodobnomGrigorijuSinaitu,imaosamvelikuveruumojuGospou,MajkuBoiju,i moliosamjojsesasuzamadamidablagodatmolitveuma.Jednomprilikomdoaosam, po obiaju, u Njen hram i revnosno sam joj se molio za to. Pristupio sam njenoj ikoni, poeodacelivamnjenliksastrahopotovanjem,inajednomsamosetiodajeumojegrudi upalatoplota,itoonakojanijeoprilaunutranjost,vejenasladilaiorosilamojuduui pobudila u njoj umiljenje. Od tada je moje srce poelo da prebiva u molitvi, i moj um je poeo da se naslauje seanjem na mog Isusa i Majku Boiju, i seanjem da Njega, GospodaIsusa,imamneprestanousebi.Odtadasemolitvanikadanijeprekidalaumom srcu.[138]Blagodatnamolitvasepojavilaiznenada,neoekivano,kaodarodBoga;dua prepodobnog bila je pripremljena za dobijanje dara molitve posredstvom revnosne, paljive,smirene,neprestanemolitve.Blagodatnamolitvanijeostalauprepodobnombez svojih uobiajenih posledica, potpuno nepoznatih i nesvojstvenih telesnom i duevnom stanju. Obilno pojavljivanje duhovnog ognja u srcu, ognja boanske ljubavi, opisao je zatvornikGrigorijeZadonskinaosnovusopstvenogopita.[139]Nopretoganjemujebio poslanBoijidarpokajanja,kojijeunapredoistiosrcezaljubav,darkojijedejstvovaokao oganjiistrebiosvetopoganidvoritesvetogisilnogGospoda,[140]asamotelobaciou iznemoglost.Svetiinadnebesnioganj,govorisvetiJovanLestvinik,jednespaljujezato tonisudovoljnoisti,adruge,naprotiv,prosveujezatotosudostiglisavrenstvo.Jedan teistioganjnazivaseiognjemkojispaljujeisvetloukojaobasjava.Stogajedniodlazesa molitve kao da izlaze iz uarene pei, i oseaju da su se rasteretili od neke prljavtine i vetastva,adrugiizlazeobasjanisvetlouiobueniudvostrukuodeu,odeusmirenjai radosti.Aonikojiodlazesamolitvebezijednogaodovadvadejstvamolilisuseustvari telesno,aneduhovno.[141]Duhovnommolitvomnazvanajeovdemolitvakojupokree Boijablagodat,atelesnommolitvommolitvakojuovektvorisopstvenimnaporom,bez vidljivogsadejstvablagodati.Neophodnajemolitvadrugevrste,kakotvrdiistitajJovan Lestvinik,dabiusvojevremebiladarovanablagodatnamolitva.[142]imeblagodatna molitvaobeleavasvojdolazak?Svojdolazakonaobeleavanatprirodnimplaem,iovek ulazinavrataBoijegsvetilita,svogsrca,uneiskazivomispovedanju. Pre prelaska na opisivanje onog naina koji sveti oci predlau skoro iskljuivo tihovateljima, oseamo potrebu da malo pripremimo itaoca. Dela svetih otaca moemo uporediti sa apotekom: u njoj ima mnogo lekova, ali bolesniku neupuenom u vetinu leenja i bez rukovodstva lekara bie veoma teko da izabere lek za svoju bolest. Ako je bolesniklakomislen,iakoseuzdausamogsebe,iakosejo,buduidanemalekara,ne 625

upozna dobro sa onim to pieu lekarskim knjigama, on e na brzinu doneti odluku da sam izabere i uzima lek, ali taj izbor moe biti poguban. Lek je sam po sebi lekovit, lek moebitiinekoristan,aliiveomatetan.Upoloajslianpoloajutihbolesnikadovedeni smoimizatotonemamoduhovnerukovodiocekojibinasvodilikrozdelasvetihotacao tajnomdejstvumolitvesrcaionjenimposledicama.Uenjeomolitviuotakimknjigama kojesudonasdolejesteizloenoicelovitoijasno,alisemi,zbognaegneznanja,pred tim knjigama, u kojima su izneta razna delanja i stanja poetnika, srednjih i savrenih, nalazimo u veoma tekom poloaju kada treba da odaberemo ona delanja i stanja koja nama odgovaraju. Neizrecivo je srean onaj koji ovu tekou shvati i oseti. Mnogi tu tekounisushvatilizatotosupovrnoitalidelasvetihotaca,ipovrnoseupoznalisa predloenim delanjima, pa su onda primili na sebe delanje koje njima nije svojstveno i tako naneli sebi tetu. U svom delu, napisanom za veoma naprednog tihovatelja Longina,[143] sveti Grigorije Sinait govori: Jedna stvar je tihovanje, a druta opteie. Svako ko ivi onaj ivot na koji je prizvan bie spasen. Zbog slabih se i bojim da piem, kadavidimdaivimeunjima,jersvakokozbogsluanjailiuenjaprolazikrozpreteki podvigmolitvepropada,buduidanenalazirukovodioca.[144]Svetiociopominjuda sumnogiobmanulisamisebeiozledilisvojumupravozatotosuseodsamogpoetka molilinepravilno,nanainezakojenisunisazrelinisposobni.Veomavelikutetunanosi i samo itanje otakih knjiga ako taj koji ita ne razume to to ita, veliku tetu nanosi i optenjesanajveimugodnicimaBoijimakotajkojisluanjihovosvetouenjenerazume to to slua. To se desilo sirijskom monahu Malpatu. On je bio uenik prepodobnog Julijana.Prateistarca,MalpatjeposetioprepodobnogAntonijaVelikogibioudostojenda uje od njega najuzvienije uenje o monakom ivotu: o samoumrtvljavanju, o molitvi uma, o istoti due, o vienju. To uenje Malpat nije razumeo kako valja, pa je, ponet materijalnim arom, preuzeo na sebe izuzetno strogi podvig da prebiva u zatvoru, bez izlaenja,asveunadidaedostiionouzvienoduhovnostanjeokomejeuoodVelikog Antonija, koje je video i osetio u Velikom Antoniju. Posledica toga bila je uasna samoobmana. Veliki poduhvat doneo je veliku prelest, a uobraenost koja je obuzela nesrenikovu duu uinila je tu duu nepristupnom za pokajanje,a samim tim i za isceljenje: Malpat je osniva i glava jeresi evhita.[145] Kakav alostan dogaaj! Kakva alosna pojava! Uenik velikog svetitelja je uo uenje najveeg meu svetima,a onda propaozatotojetouenjenepravilnoprimeniousvomdelovanju.Propaojeuvremeu kojem je, upravo zato to je bilo mnogo svetih, sposobnih da rukovode i isceljuju, bilo veomamaloonihkojisupropaliodprelesti.Ovojereenodanasopomene.Idoksusijala nebrojena svetila, znalo se da je put unutranjeg monatva tajanstvenog, molitvenog samovanja i tihovanja uma u srcu okruen opasnostima: taj put je tim opasniji kada nastupitamnano.Maglaigustioblacisuskrilinebeskasvetila.Zatosetimputemmora ii sasvim lagano, pipajui. Izuavanje otakih knjiga koje je Boiji promisao dao savremenom monatvu da mu slue kao moralno rukovodstvo ni u kom sluaju nije neznaajan podvig. Da bismo izveli taj podvig, moramo odbaciti same sebe, moramo ostavitiivotnebrige,dainegovorimozabavama,veseljimainasladama;moramoiveti 626

pojevanelskimzapovestima,moramoimatiistotuumaisrca,jerjedinopomounje,a saobrazno stepenu oienja, moemo primeivati i razumevati duhovno, sveto, tajanstvenouenjeDuha.Onajkojesaznaoda jeudananjemvremenu blagospasenja i hrianskogsavrenstvasakrivenoureimakojejeizgovorioSvetiDuh,ilinekodrugipod Njegovimuticajem,tojestuSvetompismuidelimasvetihotaca,nekaseduhovnoraduje zato to je dobio sutinski korisno znanje, neka se potpuno sakrije od sveta u poboni ivot i otide i sve to ima proda i kupi polje ono[146] na kome je skriveno spasenje i savrenstvo.AkoelimotemeljnodaizuimoPismo,zatoje,uzodgovarajuudelatnost, potrebno dosta vremena. Nakon temeljnog izuavanja Pisma, uz veliki oprez, izmoljavajui neprestano Boiju pomo molitvom i plaem, zbog siromatva duhom, moemoseprihvatatiionihdelanjakojavodesavrenstvu.Jedansvetimonahjepriaoda je dvadeset godina izuavao dela svetih otaca i da je pri tome vodio uobiajeni monaki ivot u opteiu; nakon tih dvadeset godina odluio je da delatno upozna duboko monako delanje, da, dakle, delatno upozna ono to je teorijski upoznavao itanjem i, verovatno,izonogatomujesamotovremeomoguavalo,dakleizbesedasaocimakoji sunapredovali.[147]Akojeitanjeonotovodimonaha,ondaonnapredujeneuporedivo sporijenegopodvostvomduhonosnoguitelja. Svaki svetitelj je napisao svoja dela iz svog blagodatnog ureenja, i iz svoje delatnosti, saobraznosvomureenjuisvojojdelatnosti.Nato moramo obratiti posebnupanju.Ne zanosimo se i ne oduevljavajmo se knjigom koju je napisao gotovo sam zanos, knjigom kojagovoriovisokim,namapotpunonesvojstvenimdelanjimaistanjima.Onamoe,dok jeitamo,daraspalinaumatu,moedanamnakoditimetoenamsaoptitidatreba dapoznamoipoelimozanaspreuranjeneinemoguepodvige.Okrenimoseknjizionog svetog oca koji je po umerenosti svog napredovanja najblii naem stanju. Sa takvim stavomootakimknjigama,predlaemomonahukojielidaupoznaunutranjimolitveni podvigdaprvanjegovalektirabudupoukeSerafimaSarovskog,delaPajsijaNjameckogi dela njegovog prijatelja, shimonaha Vasilija. Svetost ovih linosti i pravilnost njihovog uenjasunesumnjivi.Nakonizuavanjaovihdelamoesepreinaknjiguprepodobnog NilaSorskog.Taknjiga,spoljagledano,jestemala,alijeduhovnoneobinovelika.Teko je nai pitanje o umnom delanju koje ona nije reila. Sve je u njoj izloeno neobino jednostavno,jasnoisasvimdovoljno.TakojeizloeninainvebanjauIsusovojmolitvi. Uostalom, kao i sam taj nain, i cela knjiga je namenjena monasima ve spremnim za tihovanje. Prepodobni Nil zapoveda da utimo mislima, da sebi ne doputamo da mislimo o bilo emu grenom i sujetnom, ak ni o korisnom, ni o duhovnom. On zapoveda da, umesto bilokakvemisli,neprestanogledamoudubinusrcaigovorimo:GospodeIsuseHriste,Sine Boiji,pomilujmegrenog.Moemosemolitiistojei,isedei,ileei;onikrepkogzdravlja i snage mogu se moliti stojei i sedei, nemoni mogu da se mole i leei, zato to u toj molitvinijepresudnovaanpodvigtelanegopodvigduha.Vanojedatelozauzimaonaj 627

poloaj koji prua duhu svu slobodu za ono dejstvo koje je njemu svojstveno. Ne treba smetati s uma da je ovde re o delanju monaha koji su uverljivim telesnim podvigom doveli svoje telesne elje u potrebni red, pa su zahvaljujui svom duhovnom napredovanju preli sa telesnog podviga na duevni. Prepodobni Nil zapoveda da zatvaramoumusrce,ida,pomogunosti,zadravamodisanje,dadisanjenebudeesto. Toznaidatrebadisativeomatiho.Uopte,svekretnjekrvitrebazadravati,ateloiduu trebadratiumirnompoloaju,upoloajutiine,pobonostiistrahaBoijeg.Bezovoga duhovno dejstvo ne moe se pojaviti u nama: ono se pojavljuje tada kada utihnu sve kretnje i navale krvi. Opit e nas brzo nauiti da zadravanje disanja, to jest neesto i laganodisanje,znatnopomaedadovedemosebeustanjetiineidasaberemoumdane luta. Postoji celo mnotvo vrlinskih delanja, govori sveti Nil, no sva su ona posebna; molitvasrcajeizvorsvihblaga;onanapajaduu,kaovrtove.Onajesadranaudranju umausrcu,izvansvihpomisli,ikrajnjejetekazaonekojisejonisuobuilizanju.No nisupoetnicijedinikojimajemolitvasrcateka:onajetekaizaonekojisedugotrudei jo nisu primili i zadrali u srcu molitvenu sladost, taj plod dejstva blagodati. Opit pokazuje da je za slabe dranje uma u srcu veoma teko i neprikladno. A kada neko zadobijeblagodat,onsetadamolibeztrudaisaljubavlju,bazatotomublagodatdaje utehu. Kada pone dejstvo molitve, tada ono privlai um sebi, veseli se i postaje pribrano.[148]DabismosepriuilinainumoljenjaprepodobnogNilaSorskog,veomaje dobrodatajnainsjedinimosanainomsvetogJovanaLestvinika,idasemolimosasvim lagano. U predavanju svog naina prepodobni Nil se poziva na mnoge oce istone i vaseljenskeCrkve,prvenstvenonaprepodobnogGrigorijaSinaita. Dela prepodobnog Grigorija Sinaita imaju punu duhovnu vrednost, ali nisu tako razumljiva i jasna kao dela prepodobnog Nila Sorskog. Razlozi za to su nain izlaganja, zatimshvatanjatogvremenaoraznimstvarima,namadanasdaleka,anaroitoduhovna naprednostpiscaknjige,aionogakomejeknjiganapisana.Nainmoljenjakojipredlae Sinait i nain koji predlae Nil gotovo su potpuno isti: prepodobni Nil iznosi uenje o molitvi na osnovu onoga to je itao i uio iz Opgaitove knjige o molitvi, a i na osnovu razgovorasaSinaitovimuenicima,voenimprilikomposeteIstoku.Izjutrasijgovori prepodobniGrigorije,pozivajuisenapremudrogSolomonasjemesvoje,tojestmolitve, iuveenemojdatipoivajuruke,dasestalna,atakoprekidanamolitvanebiliilaonogasa u kome bi mogla biti usliena: Jer ne zna ta e biti bolje, ovo ili ono.[149] Od jutra, im sedne na stoliicu, visoku pedalj, svedi um iz glave u srce i dri ga u njemu, savij se u bolnipoloaj,pasavelikimbolomugrudima,ramenimaivratuneprestanomoliumomili duom:GospodeIsuseHriste,pomilujme.Zadravajdonekleidisanje,dadisanjenebibilo nepaljivo.[150] U svome uenju o tome da treba zadravati disanje Sinait se poziva na prepodobnog Isaiju Otelnika, Jovana Lestvinika i Simeona Novog Bogoslova. Ako elimodanepogreivonaemoistinu,idajepoznamo,govoriSinait,ondasepotrudimo dajedinotoimamobudedejstvosrca,potpunonevidljivo,inikakonedoputajmomati dabudeslobodna,nedozvoljavajmomatidaonaizobraziliknekogsvetogilipaksamu 628

svetlost,zatotoprelesti,naroitonapoetkupodviga,obinopreleujuumneiskusnih takvim lanim matanjima. Postarajmo se da u srcu bude delotvorno jedino dejstvo molitve,jeronozagrevaiveselium,raspaljujeduunaneizrecivuljubav,Boijuioveiju. Tada molitva donosi znaajno smirenje i skruenost zato to molitva u poetnicima jeste stalnopokretnoumnodejstvoSvetogDuha.Upoetkujetodejstvoslinoognjukojiizbija iz srca, a na kraju je slino miomirisnoj svetlosti.[151] Pod poetnicima ovde se podrazumevaju poetnici u tihovanju; cela knjiga prepodobnog Grigorija Sinaita je za pouavanje tihovatelja. Na drugom mestu sveti Sinait kae: Jedni uitelji molitve predlau da se molimo ustima, a drugi samim umom: ja predlaem i jedno i drugo. Nekadaumkloneinemasnagezamolitvu,nekadaiustaklonu:zatosemoramomolitii jednimidrugim,iustimaiumom.Uzasveto,valjasemolitibezglasnoipribrano,daglas nebipomutiooseanjaipanjuumaitakoomeomolitvu.Kadaseumpriviknenadelanje, on napreduje i dobija od Duha snagu da se moli krepko i na sve naine. Tada on ne primorava sebe na molitvu ustima i ne jaa, zato to je potpuno zadovoljan molitvom uma.[152]Predlauipovremenomoljenjeiustima,svetiGrigorijesjedinjujesvojnainsa nainom svetog Jovana Lestvinika. U sutini, to je jedan te isti nain, s tim to sveti Grigorije govori o njemu tako to ima u vidu odreenu meru napredovanja. Onaj ko se revnosno moli na nain koji predlae Jovan Lestvinik, taj e, u svoje vreme, dostii ono molitveno stanje o kome govori Sinait. Potpuno je opravdano i praktino Sinaitovo miljenje da trpljenje mora posebno da doprinosi molitvi. Na molitvi tihovatelj mora veinomdasedi,jednostavnozatotojetajpodvigteak,ponekadtrebaakidalegne,da bi se telo malo odmorilo. A tvoje sedenje mora da protekne u trpljenju radi ispunjenja zaveta,kaotoiumolitvimorabitiistrajan,[153]inetrebaodmahdaustajeimklone duhom zbog velikih bolova, moljenja umom i stalnog udubljivanja uma u srce. Prorok ovakogovori:Spopaenasbolovikaoporodilju.[154]Oboriglavukzemljiiumsabiraju srce ako se tvoje srce otvorilo i prizivaj u pomo Gospoda Isusa. Nepokolebivo i revnosnotrpiboloveuramenima,estoiuglavi,itraiusrcuGospoda:Carstvonebesko nasledie oni koji sebe primoravaju, Carstvo nebesko zadobijaju[155] samo oni koji sebe primoravajuiznajudaseonosnaporomosvaja.Gospodjeukazaodaseistinskarevnost sastoji u trpljenju tih i njima slinih bolova. Trpljenje i ostajanje u svakom delanju su roditeljiduevnihitelesnihbolova.[156]Podbolovimaseovdepodrazumevajupresvega skruenost duha, pla duha, podnoenje bolova i stradanje zbog oseaja svoje grenosti, zbogoseajavenesmrti,zbogoseajarobovanjapalimduhovima.Stradanjeduhaprenosi se srcu i telu samim tim to su i srce i telo neraskidivo povezani sa duhom i prirodno i nuno uestvuju u stanjima duha. Kod ljudi slabog tela skruenost duha i pla potpuno zamenjuju telesni trud;[157] ali ljudi snanog telesnog sastava neizostavno moraju da pritesne svoje telo: ako ne pritesne svoje telo, samo srce u njima ne zadobija blaenu alost; dok nemoni imaju tu alost zbog samog oseanja i saznanja nemoi. Nijedno delanjegovoriprepodobniGrigorije,nitelesnoniduhovno,ukomenematrpljenjabola ili truda nikada ne donosi ploda onome koji prolazi kroz njega, jer Carstvo nebesko se s naporom osvaja, rekao je Gospod, i podvinici ga zadobijaju.[158] Pod reima: s naporom 629

razumejtelesnotrpljenjebolausvemu.Mnogisumnogogodinadelaliilidelajunetrpei bol, ali potosetrudebezbolaitoplogusrasrca,odbaciviteinutrpljenjabolova, oni ostaju nepriasnici istote i Svetog Duha. Oni ije delanje odlikuje nemar i slabost oito misledasemnogotrude,alineeponjetirodazanetrpljenjebola.Svedoktogajeonajkoji govori:Kolikogodvelikepodvigeiniliusvomivotu,akonemamoisrcekojetrpibol svisutipodvizilaniinekorisni.[159]PosvedoujetoivelikiJefrem,kadagovori:Trudi se, trudi se trpei bol, da bi uklonio od sebe bolove sujetnih trudova. Ako, po proroku,[160]naabedraneiznemauiscrpljenaupodviguposta,iakonezanemotrpei bolove,kaoenakadaraadete,iakoneutvrdimosrceubolu,ondaneemoroditiDuha spasenjanazemljisrca,kakosiuo,veemosesamo(atojedostojnosaaljenjaismeha) hvaliti, mislei da emo biti neto zato to smo u beskorisnoj pustinji i to u njoj slabo tihujemo. Kada budemo odlazili iz ovog ivota, svi emo, nema sumnje, okusiti ceo plod.[161] Uenje prepodobnog Sinaita o trpljenju bola i o tome da ono prati istinsko tihovateljevodelanjemolitveumamoeizgledatiudno,aiizgleda,telesnomiduevnom razumu,zatotoonnijeupoznatsaopitimamonakogivota.Pozivajuitakvedaobrate panju na znanja steena u opitima, mi potvrujemo da bolove u glavi ne stvara samo tvorenjemolitveuma,veipaljivoitanjedubokihotakihspisaomolitvi. Zbogonoga to molitva otkriva, dakle zbog grenosti, robovanja grehu i smrti, srce postaje toliko skruenodatoizazivautelustradanjaibolove,aonajkonepoznajemolitvenipodvig,taj i ne zna da stradanja i bolovi postoje i da mogu da postoje. Kada se srce ispoveda Gospoduusvojojgrenostiiusvomjadnomstanju,tadaseteloraspinje.Postradahgovori David,muopitniumolitvenompodviguiskruihsedokraja,savdanpostienhodih.Jerse slabinemojeispunieporugama,inemaisceljenjatelumome;rikahoduzdisanjasrcamoga.[162]U uenju svetog Grigorija o molitvi primetna je njegova osobenost: on upravlja um da se usredsreuje u srce. Sveti oci to nazivaju umetnou tvorenja molitve, i zabranjuju je monasima poetnicima i mirjanima zato to je za nju neophodno veliko pripremno obuavanje, toliko veliko da joj i pripremljeni monasi moraju pristupati sa velikom pobonou,strahomBoijimioprezom.imjezapovediodausredsreujemoumusrce, prepodobnijedodao:Akosetvojesrceotvorilo.Toznai:sjedinjenjeumaisrcajedarBoije blagodati,idajeseusvojevreme,poBoijemsudu,anepreuranjeno,ineposudusamog podvinika. Dar paljive molitve obino prethodi naroitim nevoljama i duevnim potresima, koji svode na duh u dubinu saznanja o svom siromatvu i nitavnosti.[163] DarBoijiprivlaimosmirenjemivernouBogu,avernostBogupokazujemorevnosnim odbacivanjem svih grenih pomisli, im seone pojave. Vernost je uzrok istote. istota i smirenjeuruujudaroveDuha. Umetnost tvorenja molitve uma izloio je neobino jasno i potpuno blaeni Nikifor, monah koji je tihovao na svetoj Atonskoj gori. On sa pravom naziva molitveno delanje umetnounadumetnostimainaukomnadnaukama,zatotopruaumuisrcuznanjai utiskekojiizviruizBoijegDuhadoksveostalenaukepruajutekljudskaznanjaiutiske. Umno delanje je najvia kola bogoslovlja.[164] To najvie od najviih delanja, govori 630

velikiuiteljtihovanja,zadobijajumnogi,akisvi,takotoganaue.Retkisunenaueni kojipojaanimdelanjemivrelinomveredobijutodelanjeodBoga:aliretkostnijezakon. Istinskoguiteljamoramodatraimodabismosenjegovimpoukamauiliipouavaliu onometosedeavaprilikomvebanjaupaenju,uonometolukaviuvodisvojimzlim spletkama,dabismose,dakle,pouavaliudesnimilevimumanjenjimaipreuznoenjima, kojanamuiteljrazobliavajerihpoznajeizsopstvenogopita.Onpouzdanopokazujetaj umniput,imipodnjegovimrukovodstvommnogozgodnijeidemotimputem.Akonema namapoznatoguitelja,moramosvesrdnodagatraimo.Akoninakontakvogtraenjane nae uitelja, ti najpre prizovi Boga, takav, siromaan, skruenog duha i sa suzama, a ondasepomoliBoguipostupajonakokakotikaem.Znadaudiemovazduh;adiemo srcem,neneimdrugim.Onojeorueivotaitelesnetoplote.Srceuvlaiusebevazduh da bi disanjem ispustilo iz sebe svoju toplotu, a u sebe uvuklo sveinu. Pokreta ovog mehanizma,ili,tanije,sluga,jesuplua:Bogihjestvorioretkim,izatoonalakouvlaei izvlae svoj sadraj. Srce uvlai u sebe disanjem svei vazduh i izbacuje topli: tako ono stalnoodravasistemukojijepostavljenodabiodraloivot.Itako,imsedneisabere svojum,uvedisvojumuputkojimvazduhulazikroznozdrveusrce;dovedidisanjeu izuzetno tihe kretnje i prisili svoj um da sie sa udahnutim vazduhom u srce. Kada um uetamo,tadaeonotozatimsledibitiispunjenoveseljemiradou.Kaotoovekakoji se nakon dugog odsustva vratio svojoj kui ispunjava radost to vidi enu i decu, tako i umispunjavaneizrecivasladostiveseljeimsesjedinisaduom.Brate,nauisvojumda neizlazibrzootuda:onjeupoetkuveomapotitenzatotojetamozatvorenistenjen. Kada se pak navikne na zatvorenost i teskobu, on nee poeleti da luta vani, zato to je Carstvo nebesko unutra u nama. A dok razgleda to Carstvo tamo, i trai ga istom molitvom,umuviadajesvespoljanjeodvratnoimrsko.Akoodmahnakontoga,kako rekosmo,ueumomuonomestousrcukojesamtipokazao,odajblagodarnostBogu,i proslavi,iigraj,iuveksedritogadelanja,aonoetenauitionometonezna.Mora daznaitodatvojumnetrebadautiibesposliidoksenalazitamo:njegovoneprestano delanje i pouenje mora biti molitva: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me. Ova molitva ne da umu da se uzdigne, ini ga nepristupnim i nedodirljivim za napade neprijatelja, vodi ga u svakodnevno napredovanje u ljubavi i elji prema Bogu. A ako i nakonmnogogtruda,obrate,neueukletsrca,kakosmotizapovedili,ondainiovo totikaem,iznajdae,uzsadejstvoBoije,naionototrai.Znadaseslovesnost svakogovekanalaziunjegovimgrudima.Ugrudima,doknaaustaute,migovorimo, savetujemo se, tvorimo molitve, psalmopojanje. Toj slovesnosti, im joj oduzme svaku pomisao to moe da uini, ako hoe prepusti da govori: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me. I primoraj sebe da u grudima izgovara upravo to, a ne neto drugo. Postupajtakonekovremeitimeesigurnootvoritisebiulazusrce,kakosmoinapisali, ba zato to smo to saznali iz opita. A pristupie ti, sa mnogo eljenim i sladosnim paenjem, i ceo zbor vrlina: ljubav, radost, mir i ostale: pomou njih e ono ispuniti sve tvoje prozbe Hristu Isusu, Gospodu naem.[165] Ovde prvo moramo obratiti panju na ureenjeblaenogocainaureenjekojejeonvideoumonahukojeg jepouavao.To je 631

jasnoizonihlanakanjegovogslovakojiprethodeizlaganjuumetnostitvorenjamolitve:iz njihse,naosnovupozivanjanaitijesvetogSave,vididapouavanjetihovanjusrcaradi kogaseisaobraznokomesedajeispoljanjetihovanjepotelupriliionimmonasimakoji su potpuno izuili pravilo monakog ivota, monasima koji mogu da se bore protiv neprijateljskihpomisliiuvajusvojum.BlaeniNikiforovakopouavatogmonaha:Zna da se slovesnost svakog oveka nalazi u njegovim grudima. Tamo, dok usta ute, mi govorimo,savetujemose,tvorimomolitveipsalmopojanje.Jasanoseajsileslovesnostiu grudima,oseajdasetamomogutvoritimolitveipsalmopoji,imajuveomaretki,onikoji su veoma napredovali, koji su se dugo vremena zanimali moljenjem na nain svetog JovanaLestvinika,dakleonikojisuuznatnojmerizadobilipribranostiveomapaljivom molitvompobudiliduh,ovdenazvanslovesnou,daobilnopomaeumu.Duhonihljudi kojiostajuusvomobinomstanju,poraenpadom,spavatakodubokodanemoedase probudi iz tog sna, dakle iz sna koji je skoro isto to i smrt: takav duh nije sposoban za duhovnavebanjakojasmoovdenaveli,ibudisezanjihjedinoondakadaseumtrajnoi pojaanozauzmedagapobuujeivotvornimIsusovimimenom.Izvanredanjenainkoji predlae blaeni Nikifor. Onaj ko razume stvar, taj vidi u njegovom izlaganju i onu postepenostskojommoramodaushodimoitodazadobijanjetognainajestedarBoiji. Poto su Kalist i Ignjatije Ksantopul veoma detaljno objasnili taj nain u delu o molitvi i tihovanju,prelazimonatodelo. Sveti Kalist Ksantopul je bio uenik prepodobnog Grigorija Sinaita. Monahovao je na Atonskoj gori; u poetku se obuavao monakom ivotu u opteiu. ivot u tihovanju poeojedaprovodikasnije,kadajesazreozatakavivot.Molitviumanauiosedokjebio u posluanju manastirskog kuvara. Posedovao je i obrazovanje ovoga sveta, to se jasno vidi iz njegove knjige. Tek u poodmaklim godinama sveti Kalist je unapreen u in konstantinopoljskog patrijarha. Sveti Ignjatije je bio njegov najblii prijatelj i uesnik u monakimpodvizima.Obojicasudostiglivelikomolitvenonapredovanje.Njihovaknjiga je namenjena iskljuivo tihovateljima. Mehanizmu blaenog Nikifora oni dodaju da u ovom nainu moljenja usta moraju biti zatvorena. Onaj ko poinje da provodi ivot u tihovanju, kau oni, taj treba da se zanima Isusovom molitvom onako kako predlae blaeni Nikifor: tihim, neprestanim uvoenjem Isusove molitve u srce, posredstvom isto toliko tihog disanja, kroz nozdrve, i zatvorenih usta.[166] Veoma je vano da znamo znaenje koje sveti uitelji molitve uma daju predloenom mehanizmu: on je materijalno, pomono sredstvo, i nikako ga ne treba meati sa samim dejstvom molitve, niti mu pridavatiposebnuvanost,kaodaiznjegaproizilazicelokupnonapredovanjemolitve.U molitvenomnapredovanjudejstvujusilaiblagodatBoija;oneinesve:pomonasredstva ostaju pomona sredstva, i koliko god nam bila potrebna zbog nae nemoi, mi ih odbacujemoimzadobijemonapredovanje,jersunepotrebnaisuvina.Polaganjenadeu tapomonasredstvaveomajeopasno:tosurvavaumaterijalistiko,nepravilnoshvatanje molitve i odvlai od razumevanja onoga to je duhovno, a time i jedino istinsko. Lano razumevanje molitve uvek donosi ili neplodnost ili ono vebanje u njoj koje je veoma 632

tetnopoduu.SvetabraaKsantopulgovore:Iovoznaj,brate:svakaumetnostisvako pravilo,aakohoeiraznodelanje,unapredsuodreeniipravilnoustanovljenizatoto jonismodostiglistanjeukomemoemodasemolimousrcuistoipribrano.Akadase to desi, milou i blagodau Gospoda naeg Isusa Hrista, tada ostavljamo mnogo i razliito, i raznovrsno, i sjedinjujemo se neposredno, iznad rei, sa Jedinim, sa JedinstvenimiOnimkojisjedinjuje.[167]Odprebivanjauizloenojumetnostisrca,istoji pribranoj molitvi koja, uostalom, delimino moe biti neista i rasejana zbog pomisli i seanja koji su ustali protiv njoj postavljene zabrane da misli o ranije uinjenom i da se sea ranije uinjenog podvinik stie naviku da se moli bez prisile, pribrano, isto i istinski, to jest dadosee takvo stanjeukome umprebivau srcu (i tako prevazilaziono stanjeukomeseumuvodiusrceprisilno,maloduno,posredstvomudisanja,aondaopet odleti), dakle stanje u kome se sam um stalno obraa sebi, sa ljubavlju prebiva u srcu, i neprestano se moli.[168] Podvig molitve uma i srca ispravlja se umom kojeg je osenila Boija blagodat, i jednodunim,[169] srdanim, istim, pribranim, i vere punim prizivanjemGospodanaegIsusaHrista,anesamim,prostim,prirodnimumeemdisanja nanosilisedenjemtokomvebanjaumolitvinatihomimranommestu.Svetiocisuto izumeli samo kao neko pomono sredstvo za sabiranje misli iz uobiajenenepribranosti, zavraanjemislisamojsebiipanji.[170]Presvihblagodatnihdarova,GospodnaIsus HristosiprizivanjeusrceNjegovogsvetogimenasaveromdarujupribranostumu.Tome doneklepomaeiprirodnoumee;onopomaedaseumuvodiusrcedisanjemkroznos; tome pomae i sedenje u tihom i neosvetljenom mestu, i drugo slino tome.[171] Sveta braa Ksantopul strogo zabranjuju preuranjeno stremljenje ka onome to, po duhovnom sistemumonakogivota,imadasedogodiusvojeodreenovreme.Onieledamonah delujepoustanovljenommonakomporetku,pozakonimakojejepredalaBoijablagodat. Akoiti,govoreoni,elidaseobuitihovanju,kojevodikanebu,ondasledimudro ustanovljene zakone, i najpre radosno zavoli poslunost, a zatim tihovanje. Delanje je ushoenjekavienju,aposlunostjeushoenjekatihovanju.Nepomiistaremeekae Pismo koje su postavili oci tvoji;[172] teko jednomu.[173] Ako postavi dobar temelj na poetku,ondaevremenomstavitislavnikrovnazapoetugraevinuduha.Sveje,kako rekosmo, odbaeno kod onoga kod koga sam temelj nije dobro postavljen, i suprotno ovome:svejelepoidobroureenokodonogakojijedobropostaviotemelj,madanekad imaisluajevasuprotnihovome.[174]Uglavnomsesmatradajedosticanjapribranosti, istinske ili kratkotrajne, ali vrste i sutinske, korisno vebati se u Isusovoj molitvi u monakoj zajednici, i pri tome to vebanje u molitvi pomagati delatnim ispunjavanjem jevanelskih zapovesti, ili, to je isto, smirenjem. A nakon dobijanja dara pribranosti dozvoljenojespominjatiitihovanje.TakosupostupilisvetiVasilijeVelikiisvetiGrigorije Bogoslov. Oni su se kae sveti Isak Sirijski najpre zanimali ispunjavanjem onih zapovesti koje se odnose na one koji ive u ljudskoj zajednici, s tim to su prolazili i molitvu saobraznu tom stanju; od tog ivota njihov um je poeo da osea nekretanje ili pribranost: tada su se oni udaljili u samou pustinje, a tamo su se bavili delanjem u unutranjemovekuidostiglivienjeumom.[175]Potpunotihovanjeunaevremesasvim 633

je teko, skoro nemogue. Serafim Sarovski, Ignjatije Nikoforovski, Nikandar Babajevski, monasikojisuveomanapredovaliumolitviuma,prebivalisupovremenoasutihovanju, as u monakoj zajednici. Naroito se poslednji nikada nije usamljivao u tihovanje primetno ljudima, ba zato to je u dui bio veliki tihovatelj. Nain tihovanja kojim se rukovodio prepodobni Arsenije Veliki uvek je bio odlian a danas mora biti priznat za najbolji. Taj otac je stalno uvao utanje, nije iao po kelijama kod brae, u svoju keliju primaojejedinoukrajnjojnudi,ucrkvijestajaoizastuba,nijepisaoinijeprimaopisma, udaljavaoseodsvihodnosakojisumoglidanaruenjegovopaenje,ciljnjegovogivotai svih njegovih delanja bio je uvanje paenja.[176] Sveti Isak Sirijski veoma pohvaljuje nain ivota i tihovanja kojim je prepodobni Arsenije dostigao veliko napredovanje i predlae da podraavamo taj veoma podesni, mudri i veoma plodni nain.[177] U zakljuku naih izvoda iz dela Kalista i Ignjatija Ksantopula naveemo njihovo opitno miljenje,saglasnosamiljenjemostalihsvetihotaca,dajezadostizanjepribranemolitve srcapotrebnoimnogovremenaimnogonapora.Stalnomoljenjeusrcugovoreoni,ne postie se ni jednostavno, ni kako bilo, ni sa malo truda i vremena, mada se i to retko deava po nedokuivom provienju Boijem: ono zahteva i mnogo vremena, i mnogo truda,duevnogitelesnogpodviga.Prevashodstvudaraiblagodati,ijiemo,nadamose, biti priasnici, moraju biti, po sili, jednaki i saobrazni podvizi, da bi, po tajanstvenom svetom uenju, neprijatelj bio izgnan sa polja srca, i da bi se u njemu nastanio Hristos. SvetiIsakgovori:OnajkojielidavidiGospoda,tajsetrudidaumenooistisvojesrce seanjem na Boga, i tako e svetlou svojih misli svakoga asa videti Boga. Sveti Varsanufijegovori:Akounutranjedelanjenepomogneoveku,ondajenjegovspoljanji trud uzaludan. Unutranje delanje, sjedinjeno sa bolom srca, donosi istotu, a istota istinsko tihovanje srca; takvo tihovanje donosi smirenje, a smirenje ini oveka stanom Boijim.AkadaseuseliBog,tadaOnizgonidemoneistrasti,iovekpostajehramBoiji, osveeniosvetljen,punistoteiblagodati.BlaenjeonajkojigledaGospodauunutranjoj riznicisrca,kaouogledalu,isasuzamaizlivasvojemoljenjepredNjegovomdobrotom. PrepodobniJovanKarpatskigovori:Trebamnogovremenaipodvigaumolitvamadabi se u nepomutivom ustrojstvu uma nalo neko drugo nebo srca, gde ivi Hristos, kako govori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neemu niste valjani.[178] MislimodaoviizvodiizdelasvetihotacadovoljnoobjanjavajudelanjeIsusovemolitve. Uostalimsvetootakimdelimaizloenojeistoovouenje.Smatramoprekopotrebnimda naim ljubljenim ocima i brai ponovimo upozorenje da ne tee itanju otakih dela o monakimuzvienimdelanjimaistanjima,iakoihradoznalostvuedaitajutadela,iako to itanje stvara nasladu, ushienje. Naa sloboda, zbog ovakvog dananjeg vremena, morabitiposebnoograniena.Dokjebiloblagodatnihuitelja,dotlesuzanosipoetnika lakozapaaniileeni.Nodanasnemakonidazapazizanose,nidaihlei.Pogubnizanos neopitniuiteljiestosmatrajuvelikimnapredovanjem;onogakojijepaouzanospodstiu najoveizanos.Akozanosnebudeprimeen,iakonastavidadelujenamonaha,onga 634

sve vie skree sa istinskog pravca. Moemo potpuno tano rei da se veina nalazi u raznom zanosu, da je veoma malo onih koji su odbacili svoj zanos, i da onih koji nisu padali u zanos naprosto nema. Zbog toga otake knjige, danas jedino preostalo sredstvo rukovoenja, moramo da itamo sa posebnim oprezom i razborito, da se to sada jedino sredstvorukovoenjanebipretvorilousredstvonepravilnedelatnostiiiznjeproisteklog rastrojstva.Netreba,govorisvetiJovanLestvinikoizboruuitelja,datraimouitelje kojiimajudarprorotva,iliprozorljivosti,vepresvegaistinskismirenoumnepodvinike kojiponainuimestupodvigaodgovarajunaojbolesti.[179]Istomoramodakaemoio knjigama:nikakonetrebadabiramoknjigekojesunajuzvienije,negoonekojisunajblie naem stanju i izlau delanje koje nama odgovara. Veliko je zlo, rekao je sveti Isak Sirijski, prenositi bilo koje uzvieno uenje nekome ko je jo poetnik i ko je po duhovnom uzrastu dete.[180] I kada slua duhovno slovo, telesni i duevni ovek ga razume onako kako odgovara njegovom stanju, iskrivljuje ga, izopauje, sledi njegov izopaenismisao,dobijalanipravac,driseupornotogpravcakaodajebatajpravac dat svetim slovom. Neki starac je dostigao hriansko savrenstvo, po naroitom provienju Boijem, tako to je, uprkos pravilima, stupio u tihovanje od svoje mladosti. NajprejetihovaouRusiji,uumi,uzemunici,azatimnaAtonskojgori.Kadasevratiou Rusiju nastanio se u privremeni opteiteljni manastir. Mnoga braa su videla u starcu nesumnjive znake svetosti pa su mu se obratila za savet. Starac je davao savete iz svog ureenja i ozleivao due brae. Jedan monah koga je starac dobro poznavao mu je govorio: Oe, ti govori brai o delanjima i stanjima koja nisu dostupna njihovom shvatanju i ureenju, onda oni objasne sebi tvoje rei na svoj nain, zatim postupaju po tomobjanjenju,itakonanosesebitetu.Staracjeodgovoriosasvetomprostotom:Isam vidim!Atadaradim?Zamenesusviviiodmene,ikadamepitaju,odgovaramizsvog stanja. Starcu je bio nepoznat opti monaki put. Nije greh samo ono to je pogubno: pogubno je i samo dobro kada ga inimo u nevreme i u pogrenoj meri; nije pogubna samoglad:pogubanjeiviakhrane,ikvalitethranekojineodgovarauzrastuitelesnom sastavu. Niti se sipa vino novo u mjehove stare; inae se prodru mjehovi, a vino se prolije, i mjehovipropadnu.Negosesipavinonovoumjehovenove,iobojesesauva.[181]Gospodjeovo rekao o delanjima vrline, koja obavezno moraju biti usklaena sa stanjem delatelja: u protivnom,onaepogubitidelatnika,isamaepropasti,tojestbiebesplodna,natetui propastdue,suprotnosvojojnameni. Osim pomenutih pomonih sredstava, postoje i razna druga pomona sredstva koja pomaupoetnicimauvebanjuuIsusovojmolitvi.Naveemoglavne. 1) Brojanice ili lestvica. Brojanice obino imaju sto zrna, a lestvica sto stupnjeva, poto pravilotvorenjaIsusovemolitvepodrazumevastomolitava.Brojanicamasebrojepokloni; monasi koriste brojanice i dok se, sedei, vebaju u Isusovoj molitvi. A kada dostigne veliki stepen paenja na molitvi, monah vie ne mora da brojanicama broji koliko je izgovoriomolitavajertadasvapanjaprelazinamolitvu. 635

2) Veoma je korisno da se Isusovoj molitvi uimo uz velike i male poklone, lagane, ispunjeneoseanjempokajanja,kakvejeinioblaenimladiGeorgijeokomegovorisveti SimeonNoviBogoslovuSlovuoveri.[182] 3)KorisnojedaucrkviiuoptetokomIsusovemolitveoibuduzatvorene. 4)Dranjeleverukenagrudima,maloiznadlevesise,doprinosioseanjusileslovesnosti, kojasenalaziugrudima. 5) Monasi savetuju tihovatelje da im kelija bude donekle tamna, da njeni prozori budu zatvoreni,jertouvaumodrasejanostiipomaeumudaseusredsreujeusrce. 6) Tihovatelje savetuju da sede na niskoj stolici, prvo, zato to paljiva molitva zahteva miran poloaj, a drugo, da bi se ugledali na slepog siromaha iz Jevanelja, koji je sedeo krajputaivikaoGospodu:SineDavidovIsuse,pomilujme![183],ibiouslianipomilovan. Niska stolica takoe izobraava ubrite, izvan grada, na kome je sedeo Jov kada ga je sotonaudariozlimpritomodpetedotemena.[184]Monahmoradavididajezboggreha obogaljen,unakaen,izmuen,izbaenizprirodnogstanja,baenuprotivprirodnostanje, i da iz tog jadnog stanja vapi svemilostivom i svemoguem Isusu, obnovitelju ljudske prirode:pomilujme.NiskastolicajeveomapodesnazavebanjeuIsusovojmolitvi.Time se ne odbacuje stajanje; ali poto skoro celokupno vreme istinski podvinik posveuje molitvi, odobreno mujedasenjome bavi isedei,aponekadi leei.Naroito bolesni i veomastarimorajudapazedanjihovtelesnipodvignebudeprekomeran,daneiscrpljuje njihovu snagu i da im ne oduzima mogunost da se bave duevnim podvigom. Sutina delanjajeuGospoduiuNjegovomimenu.Toposvedoujeijevanelskapriaoisceljenju uzetoga:potonisumoglidasepriblieHristuodokupljenognaroda,probilisukrovkue ukojojjebioHristos,spustiliodarnakomejeuzetileao,iuzetijeisceljen.[185]Isceljenje sezadobijasmirenjemiverom. 7)Podviniciumnogdelanjaponekadimajupotrebudapomognusebitakotosepolivaju hladnomvodomilitakotonakvaenepekirestavljajunamestoprilivakrvi.Vodamora biti mlaka, nikako ne sme biti hladna, zato to hladna voda poveava vrelinu. Uopte, umnadelanjaizazivajuvrelinukodljudiodreenetelesnegrae.Takvuvrelinuoseaoje prepodobni avaDorotejdoksebavionaukamai zatoserashlaivaovodom.[186] Takvu vrelinu sigurno e oseati oni koji budu veoma prisiljavali sebe da sjedine um i srce materijalnim pomonim sredstvima, ako im budu pridavali prekomerni znaaj, i ako ne budu davali potrebni znaaj duhovnim pomonim sredstvima. Toplota poinje da dejstvujeusrcuakomolitvusrcaelimodapojaamonanekinaroitmaterijalninain.Ta toplotajedirektnaposledicatakvogpodviga:[187]svakideoljudskogtelasezagrevakada ga trljamo; i srce se zagreva ako se neprestano i dugo napree. Toplota koja je izazvana pojaanimmaterijalnimpodvigomtakoejematerijalna.Tojetelesnatoplota,toplotakrvi, toplota pale prirode.[188] im oseti tu toplotu, neopitni podvinik e sigurno pomisliti netoonjoj,naieunjojprijatnost,nasladu,atojepoetaksamoobmanjivanja.[189]Nita 636

posebno ne treba misliti o toj toploti; naprotiv, treba preduzeti posebne mere predostronostiimseonapojavi.Predostronostjeneophodnazatototatoplota,kojaje zapravotoplotakrvi,ireisesvimdelovimagrudiveomalakomoedasespustiizagreje donji deo utrobe. Tada se pojavljuje telesna elja, svojstvena tim delovima tela u stanju zagrevanja. Opit pokazuje da su se neki, im su doli u to stanje, i ne shvatajui ta se deavasanjima,daliuzbunjenost,uuninije,uoajanje.Svesnisvogjadnogstanja,onisu pribegliznamenitimstarcimadabitrailiodnjihsavetekakodaleesvojeduerastrzane nevoljominedoumicom.Starcisubiliuasnutilukavstvimaavolakadasuulidasepri prizivanju Isusovog imena pojavilo veliko raspaljivanje, ak i elja. Oni su u tome prepoznalistranuprelest,pasutimstradalnicimazabranilivebanjeuIsusovojmolitvi, mislei da je ona uzrok tog zla, a mnogim drugim podvinicima priali su taj sluaj kao oiglednu teku posledicu vebanja u Isusovoj molitvi. Mnogi su poverovali u to samo zatotosuuvaavaliznamenitoimestaraca,poverovalisuutomiljenjemisleidajeono rezultatsamogopita.Meutim,tastranaprelestnijenitadrugodoprilivkrvi,dokojeg dolazi usled pojaane, neuke upotrebe materijalnih pomonih sredstava. Taj priliv moemo lako isceliti za dvatri dana tako to na upaljenim mestima drimo pekire natopljene mlakom vodom. Mnogo je opasnije, mnogo je blie prelesti kada podvinik osetiviusrcuiliugrudimatoplotuodkrvipomislionjoj,azatoiosebi,neto,papone dastvarasebinasladu,dasebepomrauje,obmanjuje,upetljava,unitavauobraavanjem. to podvinik vie prisiljava i napree svoje telo, time se toplota krvi poveava. Tako i mora da bude. Da bi se ta toplota smanjila, dovela na meru, a i da bi se spreio njen prekomerni pad, ne treba vriti preveliki pritisak na um da ue u srce, ne treba muiti srce, ne treba izazivati u njemu vrelinu preteranim zadravanjem disanja i naprezanjem srca, ve, naprotiv, treba tiho zadrati disanje, truditi se da molitva dejstvuje u samom vrhu srca, gde, po uenju otaca, prebiva slovesna sila, i gde, zbog toga, treba da se vri bogosluenje.KadaBoijablagodatosenimolitvenipodvigiponedasjedinjujeumisrce, tadaematerijalnatoplotakrvipotpunodaiezne.Tadaseisammolitveniinpotpuno menja:molitvapostajeprirodna,potpunoslobodnailaka.Tadaseusrcupojavljujedruga toplota,tanana,nematerijalna,duhovna,toplotakojaneizazivanikakvoraspaljivanje,ve, naprotiv, osveava, oroava, deluje kao lekovito, duhovno pomazanje, vue nas da neizrecivo ljubimo Boga i ljude tako o toj molitvi govori prepodobni Maksim Kapsokalivit na osnovu sopstvenog opita.[190] Predlaem ocima i brai ubogi savet i molim ih da ne odbace moj ubogi savet: ne prisiljavajte sebe da pre vremena otkrijete u sebimolitvenodejstvosrca.Potrebanje,veomajepotrebanrazboritioprez,naroitodanas kada je gotovo nemogue sresti dobrog uitelja tih predmeta, kada podviniku nema druge nego da se sam, pipajui, rukovoen delima svetih otaca, probija u riznicu duhovnihznanja,idasam,pipajui,izabereodnjihonotonjemuodgovara. ivitepojevanelskimzapovestima,bavitesepaljivoIsusovommolitvomnanainkoji predlae sveti Jovan Lestvinik, sjedinjujte molitvu sa suzama, i neka cilj vae molitve bude pokajanje. Dejstvo molitve srca otkrie vam se samo po sebi, ali u vreme koje je 637

poznato jedino Bogu. To dejstvo, koje nam sam prst Boiji otkriva svojim dodirom, dostiemo prevashodno tako to materijalnim pomonim sredstvima pojaano prisiljavamo sebe. Ono je bolje od svih drugih dejstava u svakom smislu: ono je mnogo obilnije,onojepotpunosigurnoodprelestiidrugihozleivanja;onajkojigatakozadobije vidi u dobijanju jedino Boiju milost, Boiji dar, a onaj koji ga je dostigao uz pojaanu upotrebu materijalnih pomonih sredstava vidi dar Boiji, ali ne moe da ne vidi svoj podvig, ne moe da ne vidi sam mehaniki nain koji je upotrebio, ne moe da mu ne pridaje naroitu vanost. To je na osetljivom unutranjem putu znaajan nedostatak, znaajno spoticanje, znaajna prepreka za razvoj duhovnog napredovanja. Duhovno napredovanjenemanikrajanigranice.Nitavno,beznaajnonadanjeubilotaizvanBoga moedazaustavinapredovanje,ukomejeverauBogaivoa,inoge,ikrila.Hristosjeza vernika sve, rekao je sveti Marko.1 Od onih koji su sa velikom revnou koristili materijalna pomona sredstva napredovanje su dostigli retki, a rastrojili su se i ozledili mnogi. Ako uz sebe imamo opitnog uitelja, onda je upotreba materijalnih pomonih sredstavamaloopasna;aakoserukovodimojedinoknjigama,ondajeonaveomaopasna: zbogneznanjainerazboritostionanosiusebivelikumogunostpadauprelestiudruge vrsteduevnogitelesnograstrojstva.imsuvidelitetneposledicenerazboritogpodviga, neki su te posledice pripisali samoj svesvetoj Isusovoj molitvi, a ne neznanju i nerazboritosti,asvezatotosuimalisamopovrnoinejasnomiljenjeoIsusovojmolitvii ookolnostimakojesujepratile.Moelitabitialosnije,jadnijeodovehule,oveprelesti? Svetiocisuuilimolitvisrca,alinisudalipreciznupoukuukomdelusrcaonatrebadase vri, verovatno zato to tada nije postojala potreba za takvom poukom. Sveti Nikifor govori o slovesnosti kao o neem poznatom: kada se slovesnost, inae smetena u grudima, pokrene da uestvuje u molitvi, odmah za njom pokree se i srce da i ono uestvuje u molitvi. Oni koji poseduju neka znanja teko mogu da detaljno i temeljno predvideiodgovorimapreduhitresvapitanjapotpunogneznanja:uemuneznanjevidi mrak,utomezaznanjenemaniegnejasnog.Neodreenaukazivanjanasrce,prisutnau otakimdelima,kasnijesuposluilakaouzrokznaajnenedoumiceipogrenogvebanja u molitvi kod onih koji, nemajui uitelja, nisu temeljno izuili otaka dela, pa su na osnovu povrnog i na brzinu i itanjem formiranog miljen>a odluili da se zanimaju umetnoumolitvesrca,stimtosusvunadupoloilinamaterijalnapomonasredstva za molitvu. Jasno objanjenje ovoga postalo je preka potreba. oveije srce ima oblik dutuljaste kesice, koja se pri vrhu iri, a pri dnu suava. Njegov gornji deo je smeten naspramlevesiseiprivrenje,njegovdonjideosesputadokrajevarebaraislobodan je; treperenja tog dela nazivamo kucanjem srca. Mnogi nemaju nikakvog znanja o ustrojstvu srca, i zato misle da se srce nalazi tamo gde uju njegove otkucaje. Oni samovoljno pristupaju vebanju u molitvi srca usmeravaju dah, uvode ga u srce, u taj deo srca, dovode taj deo do telesne uzrujanosti, a time otkucaji srca postaju jai ne znajui da time prizivaju i sebi nameu nepravilno stanje i prelest. Shimonah Vasilije i staracPajsijeVelikovskipriajudasumnoginjihovisavremeniciozledilisebezatotosu 638

zloupotrebljavali materijalna pomona sredstva.[191] I kasnije esto sreemo primere rastrojstva zbog takvog postupanja; ima ih i danas, iako se raspoloenje za vebanje u Isusovoj molitvi potpuno smanjilo. Takvi primeri nuno postoje zato to su neizbena posledica neznanja, samovolje, uobraenosti, preuranjene i gorde revnosti, napokon, potpune oskudice opitnih uitelja. Pozivajui se na svetog Teofilakta i druge oce, shimonah Vasilije tvrdi da su tri sile due, slovesna sila, sila revnosti i sila elje, ovako rasporeene: u grudima iu gornjem delu srca nalazi seslovesna sila, ili duhovekov,u srednjemdelujesilarevnosti,udonjemjesilaelje,iliprirodnapouda.Onajkonastoji dapokreneiuzbudidonjideosrca,tajpokreesilupoude,aona,samimtimtosenalazi blizu polnih organa, a i sama po sebi, pokree te organe. Posledica neuke upotrebe materijalnogpomonogsredstvajeveomasnanoraspaljivanjetelesneelje.Kakvaudna pojava! Podvinik se naoko zanima molitvom, a to zanimanje izaziva pohotu, koju bi moralo da umrtvljava, pa onda neznanje zloupotrebi materijalno pomono sredstvo, a Isusovoj molitvi pripie ono to se mora pripisati zloupotrebi. Molitva srca je rezultat sjedinjenja uma i duha, koje je razjedinio pad, a sjedinjuje ih blagodat iskupljenja. U oveijem duhu skupljena su oseanja savesti, smirenja, krotosti, ljubavi prema Bogu i blinjem, i druga slina svojstva: potrebno je da se dejstva ovih svojstava sjedine sa dejstvomuma.Svusvojupanjutrudbenikmolitvemoradaobratinaovo.Sjedinjenjeje delo prsta Boijeg, jedinog koji moe da isceli ranu pada; a iskrenost svoje dobre volje trudbenik dokazuje time to e isceljenje dobiti neprestanim prebivanjem u molitvi, zakljuavanjem uma u rei molitve, spoljanjom i unutranjom delatnou po jevanelskimzapovestima,aonainiduhsposobnimdasesjedinisaumomkojisemoli. Tomedonekledoprinosiiumetnostupuivanjaumakaslovesnostiikagornjimdelovima srca. Suvino naprezanje pri upotrebi tog materijalnog pomonog sredstva je tetno zato toizazivamaterijalnutoplotu:zatoplotutelaikrvinemamestaumolitvi. UpranjavanjeIsusovemolitvejenaroitomrskoavoluzatotomolitvanajspasonosnije deluje na nau duu, i zato to seanje na Boga, Isusova molitva naroito, predstavlja sredstvo za prebivanje u neprestanom jedinstvu sa Bogom i za neprestano odbijanje neprijateljskih napada. avo naroito proganja one koji se vebaju u moljenju imenom GospodaIsusa.SavpodvigisvarevnostnaegneprijateljagovoriprepodobniMakarije Veliki,sadranajeunjegovomnastojanjudanaumisaoodvratiodseanjanaBogaiod ljubavipremaNjemu;zatoonupotrebljavaprelestisvetaiodvlaiodistinskogdobraka prividnim,nesutinskimdobrima.[192]Zatosvakokojeposvetiosebeistinskomsluenju BoguneprestanomIsusovommolitvommoranaroitodauvasebeodrasejanostimisli,i nikako ne sme da dozvoljava sebi misaono praznoslovlje, ne sme da obraa panju na misli i matanja koji se pojavljuju, i stalno mora da se vraa moljenju Isusovim imenom, kao u pristanite, verujui da se Isus neumorno stara o onom svom slugi koji svojim neumornim seanjem na Hrista dokazuje da se neprestano nalazi uz Njega. Lukavi demoni,govoriprepodobniNilSinajski,nounastojedauzbunjujuduhovnogdelatnika kroz same sebe, a danju kroz ljude, tako to ga okruuju klevetama, napastima, i 639

nesreama.[193] Svaki delatnik molitve brzo e opitno upoznati da demoni vode bitku ba tim redom. Demoni iskuavaju pomislima, matanjima, seanjem na najpotrebnije predmete,naizgledduhovnimrazmiljanjima,izazivanjembrige,raznihbojazniidrugim oblicimaneverovanja.[194]Usvimdemonskimbitkamaoseajzbunjenostiuvekjesiguran znak pribliavanja palih duhova, ak i onda kada njihovo dejstvo izgleda sasvim pravedno.[195] Podvinicima koji se usamljeno i pojaano mole demoni se pojavljuju u obliku udovita, u obliku sablanjivih predmeta, ponekad u obliku svetlih anela, muenika, prepodobnih i samog Hrista: ne treba se bojati demonskih pretnji, a prema svimpojavamauoptetrebabitisumnjiav.Utakvimsluajevima,ipakretkim,naaprva obaveza je da pribegnemo Bogu, da se potpuno predamo Njegovoj volji i molimo za Njegovu pomo: na takve pojave ne treba da obraamo panju, ne treba da ulazimo u odnos i razgovor sa njima, ve treba da smatramo da smo nemoni za odnose sa neprijateljskimduhovimainedostojnizaodnosesasvetimduhovima. Posebnim nevoljama i gonjenjima istinskog, bogougodnog podvinika molitve izlau njegovabraa,ljudi.Iutomesu,kakosmoverekli,glavnidelatnicidemoni:onikoriste kaosvojeoruekakooneljudeijasedelatnostniuemunerazlikujeoddemonske,tako i one koji ne shvataju demonske bitke i zato lako postaju orua demona, a ak i one opreznekojishvatajulukavstvaneprijatelja,alinisudovoljnopaljivipremasebi,patime dozvoljavaju da budu obmanuti. Najuasniji primer kakvom stranom mrnjom prema Bogu, prema Rei Boijoj, prema Duhu Boijem mogu da se zaraze ljudi ija se nastrojenost ni u emu ne razlikuje od nastrojenosti demona predstavljaju judejski prvosvetenici, starci, knjievnici i fariseji, koji su uinili zloin nad zloinima bogoubistvo. Sveti Simeon Novi Bogoslov govori da po nagovoru demona monasi koji provodelicemerniivotzavideistinskimpodvinicimapobonostiiinesvedaihrastroje i isteraju iz obitelji.[196] ak se i oni monasi koji su dobronamerni, no koji provode spoljanji ivot i ne poznaju duhovni, sablanjuju na duhovne delatnike, nalaze da je njihovo ponaanje neobino, osuuju ih i kude, prireuju im razne uvrede i muenja. Veliki trudbenik Isusove molitve, blaeni starac Serafim Sarovski, pretrpeo je mnoge neprijatnostizbogneznanjaitelesnogpogledanamonatvosvojesabrae:onikojitelesno itaju Zakon Boiji misle da ga treba ispunjavati spoljanjim delima, bez unutranjeg podviga, a ne razumiju ni ta govore ni ta tvrde.[197] Dok prolazimo put unutranjeg misaonog ivota, pouava i tei Serafim, crpei pouku i utehu iz svog duhovnog opita, nesmemodaslabimo,nesmemodaganaputamoakniondakadanasljudi,prilepljeni uz spoljanjost i ulnost, pogaaju svojim suprotnim miljenjem u samo srce i na svaki nainsetrudedanasodvukuodprolaenjaunutranjegputatakotonampostavljajuna njemurazneprepreke.Nikakvasuprotnamiljenjaniotporinatomputunesmejudanas pokolebaju:utomsluajutrebadaseutvrdimouReiBoijoj:Inebojteseegaseonboji,i neplaitese,jersanamajeBogGospodaBoganaegasvetiteusrdanomseanjunaNjegovo boansko ime, i On neka vam je strah i bojazan.[198] Boiji promisao je upotrebio prepodobnogGrigorijaSinaitauXIVvekukaooruezaobnavljanjeumnogdelanja,skoro 640

zaboravljenogmeumonasima,iposlaoganaAtonskugorudasvojeznanje,kojemuje darovao, prenosi dodue pobonim, revnosnim i razumnim podvinicima, ali ubeenim da se Bogu slui jedino telesno; a poto su takvi podvinici pridali telesnom podvigu znaaj koji mu inae ne pripada, onda je jasno zato im je uenje prepodobnog o duhovnompodvigubiloveomaudno,izatosuseupoetkusnanousprotivilitakvom uenju.Telesnomiduevnomrazumu,naroitoonomzaraenomuobraenouiotrovom jeresi, jo udnije izgleda samo umno delanje. A poto je stupio u optenje sa satanom, oveiji duh upravo tada potpuno pomahnitalo pokazuje mrnju prema Duhu Boijem. Dabismotoobjasnili,idabismojasnopokazalikakotelesniiduevnirazumnepravilno shvata sve duhovno, kako ga, bez obzira na svoju zemaljsku uenost, izopauje zbog mrakapadaukomesenalazi,izneemoovdeukratkokleveteizlereioumnomdelanju kojesuiznelilatinskimonahVarlaaminekizapadnipisci.PreosveeniInokentijeusvojoj CrkvenojistorijipriadajekalabrijskimonahVarlaamuXVvekustigaouSolun,gradna istoku Grkog carstva. Da bi uinio neto u korist Zapadne crkve, a pod velom pravoslavlja, on se odrekao latinstva. Napisao je nekoliko dela u kojima je dokazivao ispravnostIstoneCrkve,itimezasluiopohvaluipoverenjecaraKantakuzena;apotoje znaodajegrkomonatvoglavnopojaanjeCrkve,hteojedagaoslabi,akdagasrui,da bipokolebaoceluCrkvu.Dabitoiostvario,izraziojeeljudaprovodinajstroimonaki ivot,aondajelukavonaveojednogatonskogpustinjakadamuotkrijeumetnostvebanja u Isusovoj molitvi. Kada je dobio to je eleo, i povrno, bez pravilne upotrebe razuma shvatiootkriveno, Varlaamjeuobrazio da materijalno, pomono sredstvo,kojeoci, kako smo videli, nazivaju samo jednim pomonim sredstvom, ini samu sutinu stvari, i da duhovnavienjanisunitadrugodomaterijalnavienja,vidljivasamimtelesnimoima. Izvestiojecaraotomedajeotkriojednuvelikuzabludu.UKonstantinopoljujepovodom togasazvansabor.SvetiGrigorijePalama,atonskimonahivelikitrudbenikumnemolitve, poveojeraspravusaVarlaamomisilomBoijeblagodatipobedioga.Varlaaminjegove hule predate su anatemi. Varlaam se vratio u Kalabriju i latinstvo, ostavio u mnogim Grcimakojisubilipovrnihrianipoverenjeusvojeuenje,preneoganaZapad,atamo su njegove hule i besmislene klevete prihvaene kao ispovedanje istine.[199] Opisujui Varlaamovo delovanje, istoriar Fleri, kao i Varlaam, usredsreuje celokupno delanje umne molitve u materijalno pomono sredstvo, i tako izopauje to delanje. Fleri pravi izvodeomehanizmuizSlovaotrinainamoljenjasvetogSimeonaNovogBogoslova,koje senalaziuDobrotoljublju,itvrdidaSimeon,sedeiuuglukelije,toboepouavadasvoje oiisvojumisaookrenemopremasredinistomaka,tojestpremapupku,dazadravamodisanje,ak nosom, i tako dalje. Teko bi bilo poverovati da je umni i ueni Fleri napisao ovakvu besmislicu da ona nije zapisana na stranicama njegove istorije.[200] Bere, drugi veoma umni i ueni pisac, govori da su grki monasi sagledatelji od silnih naprezanja u sagledavanjupomerilipameuiupaliufanatizam(prelest).Dabidoliustanjeushienja, oni su upravljali oi u pupak i pri tome zadravali disanje, a tada im se inilo da vide blistavu svetlost, i tako dalje.[201] Izopaujui nain moljenja umnih delatelja Istone crkveihuleinanjega,latininepreudahuleinablagodatnastanjaizazvanamolitvom, 641

ne preu da hule i na dejstvo Svetog Duha. Prepustimo Boijem sudu klevete i hule jeretika; sa oseanjem plaa, a ne osuivanja odvratimo panju od njihovih besmislica; posluajmotaovienjuHristovesvetlostigovorinablaenitrudbenikIsusovemolitve, Serafim Sarovski: Da bismo primili i ugledali u srcu Hristovu svetlost, moramo, koliko moemo,daodvuemosebeodvidljivihpredmeta;moramodaoistimoduupokajanjem, dobrimdelimaiveromuOnogakojijeraspetradinas,moramodazatvorimotelesneoi, dapogruzimoumusrce,itamodaprizivamoimeGospodanaegIsusaHrista;tada,po meri revnosti i vreline duha prema Ljubljenome, ovek nalazi u imenu koje priziva nasladu,aonastvaraeljudatrainajviusvetlost.Kadatakvimvebanjemzadrimoum usrcu,tadaezasijatiHristovasvetlostiobasjatihramduesvojimboanskimsijanjem, kakogovoriprorokMalahija:Avamakojisebojiteimenamojega,granuesuncepravde.[202] Tasvetlostjeujednoiivotpojevanelskimreima:Unjemubjeeivot,iivotbjeesvjetlost u ljudima.[203] Iz ovoga se vidi da je ta svetlost, suprotno shvatanju Varlaama Kalabrijskog i latina, duhovna, a ne materijalna, da ona otvara duevne oi da sagledavamo njima, mada ujedno deluje na telesne oi, to se i desilo svetom apostolu Pavlu.[204]PrepodobniMakarijeVelikidetaljnoiveomajasnoizlaeuenjeotojsvetlosti uSedmomslovuikae:TasvetlostjesutinskosijanjesileSvetogDuhaudui;kroznjuse otkriva svako znanje, i istinski poznaje Bog duom dostojnom i koja ljubi.[205] Ovo uenje Makarija Velikog potvruju i svi sveti oci Istone crkve, koji su opitno poznali hrianskosavrenstvoiprikazaligausvojimdelimasvojstvenimtojneizrecivojtajnitako to su ga izobrazili u materijalnom svetu.Veoma je korisno da znamo da plod iste pribrane molitve uvek bude obnavljanje prirode, da se obnovljena priroda snabdeva i ukraava darovima Boije blagodati, a da je tenja ka preuranjenom zadobijanju tih darovakrajnjetetnaivodijedinokaprelesti,zatoto,napoticajuobraenosti,odvraaod nas Boiju milost. Zato svi oci veoma kratko govore o darovima blagodati, a veoma podrobnoosticanjuistemolitve,kojadonosiblagodatnedarove.Podvigmolitvezahteva temeljnuobuku,ablagodatnidarovidolazesamiposebi,kaosvojstvaobnovljeneprirode, oienepokajanjemiosvetljenesijanjemDuha. StaracPajsijeVelikovskijekrajemprolog,XVIIIstoleanapisaosvitakomolitviuma,iu njemu opovrgao sve ono to je jedan sujetni filosof, monah, iz Moenskih gora, Pajsijev savremenik, hulio na nju.[206] Ovih dana, govori Pajsije u pismu starcu Teodosiju, jedanmonah,sujetnifilosof,videojedasunekirevniteljinakontemolitveupaliuneku prelestzbogsvojesamovolje,aizatotoihjevodioneukiitojmolitvineiskusniuitelj,ali onnijezatookriviosamovoljuineiskusnopouavanje:ne,onjehulionatusvetumolitvu, toliko je, na podsticaje samog avola, hulio da je prevaziao i stare tri puta proklete jeretike Varlaama i Akindina, poznate po tome to su hulili na tu molitvu. Ne bojei se Boga,inestideiseljudi,onjepodigaostranaisramnahuljenjanatusvetumolitvu,na njene revnitelje i delatelje, huljenja koja celomudreno ljudsko uho ne moe da podnese. Povrhtoga,onjepokrenuotakoneobinovelikeprogonerevniteljatemolitvedasuneki odnjihostavilisveiprebeglikodnas,iovdebogougodnoprovodepustinjskiivot.Drugi, 642

slaboumni, zbog filosofovih razvratnih rei doli su do takvog bezumlja da su otake knjigekojesuimaliprivezalizacigleibaciliureku.Njegovehulesupostaletolikosnane dasunekistarcizabraniliitanjeotakihknjigaizapretilidaneedatiblagoslovzaitanje. Filosofunijebilodostadahulisamousmeno,pasenameriodaizloitehulepismeno,no tadajeoslepeo,pogoenBoijomkaznom,itojepreseklonjegovbogoborakipoduhvat. Koliko god telesni i duevni razum bio bogat premudrou sveta, on veoma divlje i nedobronamerno gleda na molitvu uma. Ona je sredstvo sjedinjenja ovekovog duha sa Boijimduhom,izatojenaroitoudnaimrskaonimakojisusklonitomedanjihovduh prebiva u zboru palih, odbaenih, Bogu neprijateljskih duhova, nesvesnih svog pada, onimakojistanjepadaproglaavajuiuzdiuustanjenajviegnapredovanja.Rijeokrstu, objavljenasvimljudimakrozustaapostola,ludostjeonimakojiginu,onaostajeludostkada jeumjavljasrcuicelokupnombiustarogoveka,asilaBoijanamakojisespasavamo.[207] JelinikojinisupoznalihrianstvoiJelinikojisusevratiliodhrianstvakajelinstvutrae u molitvi uma mudrost saobraznu svom nastrojenju i nalaze ludost; ali istinski hriani naizgled slabim i maloznanim podvigom molitve uma zadobijaju Hrista, Boiju silu i Boiju premudrost. Jer je ludost Boija mudrija od ljudi, i slabost je Boija jaa od ljudi.[208] Ludost je to su nai uenjaci, nemajui pojma o molitvi uma po predanju Pravoslavne Crkve, a proitavi o toj molitvi jedino u delima zapadnih pisaca, ponovili hule i besmislice tih pisaca.[209] Duhovni prijatelj starca Pajsija Velikovskog pominje i druge njemu savremene monahe koji su odbacivali vebanje u Isusovoj molitvi iz tri razloga: prvo,zatotosusmatralidajetovebanjesvojstvenojedinosvetimibestrasnimljudima; drugo,zbogpotpuneoskudiceuiteljatogdelanja;tree,zbogprelestikojaponekadusledi nakon umnog podviga. Neosnovanost ovih dokaza razmotrili smo na odgovarajuem mestu.[210]Ovdejedovoljnodakaemodaseonikojiiztihrazlogaodbacujuvebanjeu Isusovoj molitvi zanimaju iskljuivo molitvom usta, ne dostiui ni u njoj potrebno napredovanje. im odbacuju opitno poznanje umne molitve, oni ni u molitvi ustima ne mogudazadobijupotrebnupanju,aonasedobijaprvenstvenoodmolitveuma.Akou psalmopojanju koje se vri glasno, ustima, nema panje, ako je ono rasejano, to je neodvojivo od telesnih delatnika koji ne vode rauna o umu, onda ono deluje na duu veoma slabo, povrno, i donosi rod saobrazan tom delovanju. Stalno i mnogo psalmopojanje veoma esto raa sumnju i sve to uz nju ide. Mnogi, govori shimonah Vasilije, bez opitnog umnog delanja, pogreno misle da umno delanje prilii jedino bestrasnim i svetim ljudima. Zbog toga, a i zbog toga to se, po spoljanjoj navici, dre samog psalmopojanja, tropara i kanona, oni poivaju u tom svom spoljanjem moljenju. Onineshvatajudasunamtakvomoljenjepevanjemocipredalisamozajednoodreeno vreme, zbog nemoi i detinjske slabosti naeg uma, da se malopomalo obuavamo i ushodimonastepenumnogdelanja,anedadosmrtiostajemoupsalmopojanju.Imalita detinjastije odonoga kadaproitamo ustimanau spoljanju molitvu, i onda sepotpuno predamonaemradosnommiljenjudaradimonetovelikoiteimosebesamimbrojem molitava,itimehranimounutranjegfariseja![211] 643

Neka odstupi od nepravde svaki koji priziva ime Gospodnje,[212] zapoveda apostol. Ova zapovestseodnosinasvehriane,anaroitonaonekojisusenamerilidasevebajuu neprestanommoljenjuimenomGospodaIsusa.PreistoIsusovoimenepodnosidaostaje uneistoti:onozahtevadaseizduevnogsasudaizbaciidabudeizbacivanosveneisto. Ulazeiusasudpomerinjegoveistote,onosamopoinjedadejstvujeunjemuivriono dalje ienje za koje sopstveni ovekovi napori nisu dovoljni, a potrebni su zato da bi sasud postao dostojan stan duhovnog blaga, svesvete svetinje. Povucimo se od prezasienja, ak i od nasienja; neka nam pravilo bude da se umereno i stalno uzdravamouhraniipiu;odrecimosenaslaivanjaukusnimjelimaipiima,spavajmo onoliko koliko je potrebno, ne previe, odbacimo praznoslovlje, smeh, ale, hule; prekinimonepotrebneizlaskeizkelijekodbraeiprimanjebraeukelijupodizgovorom ljubavi, pod kojom prikrivamo prazne besede i zanimanja koja pustoe duu. Odbacimo matanja i sujetne pomisli, nastale u nama zbog naeg neverovanja, zbog nerazumne brige, zbog slavoljublja, zlopamenja, razdraljivosti i drugih naih strasti. Sa punoom vere poloimo sve na Gospoda, a nae mnotvo misli, naa prazna matanja zamenimo neprekidnom molitvom Gospodu Isusu. Ako su neprijatelji jo oko nas, silno plaimo, vapimo Caru careva onako kako vapiju uvreeni i ugnjeteni iz mase naroda; a ako nam budedoputenodauemouunutranjuCarevuodaju,prinosimomualbeimolimoza Njegovu milost u najveoj tiini i smirenju, iz same dubine due. Takva molitva ima neobinu silu: ona je potpuno duhovna, izgovara se neposredno na samo Carevo uho, samomNjegovomsrcu. Neophodni,sutinskiuslovnapredovanjauIsusovojmolitvijeprebivanjeuzapovestima Gospoda Isusa. Ostanite u ljubavi mojoj,[213] rekao je On svojim uenicima. ta znai ostajatiuljubavipremaGospodu?Toznai:neprestanoseseatiBoga,neprestanoostajati ujedinstvusaNjimpoduhu.Prvobezposlednjegjemrtvo,aknemoenidaseostvari. Ako zapovijesti moje drite, ostaete u ljubavi mojoj;[214] ako budemo nepokolebivo ispunjavali zapovesti Gospodnje, onda emo se naim duhom sjediniti sa Njim. Ako se duhom sjedinimo sa Njim, onda emo se ustremiti prema Njemu celim naim biem, neprestano emo se seati Njega. Upravi sve svoje postupke, celokupno svoje ponaanje pozapovestimaGospodaIsusa,upravipo njimasvojerei,upraviponjimasvojemislii svoja oseanja i poznae Hristova svojstva. Kada oseti u sebi ta svojstva dejstvom Boije blagodati, i kada ih iz toga oseanja opitno upozna, nasladie se onom neprolaznom sladou koja ne pripada ovome svetu i veku, onom tihom, ali silnom sladou koja unitava raspoloenje srca prema svim zemaljskim nasladama. Kada se nasladiIsusovimsvojstvimazavoleeHristaipoeleedaOnpotpunoobitavautebi; bezNjegausebismatraedapropadaidasipropao.Tadaeneprestanovapiti,vapiti iz punoe ubeenja, iz sve due: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog. Isusovamolitvazamenietisveostalemolitve.Isveone,kakvumogudaprimeiiznesu misao obuhvatniju od misli o Hristovom pomilovanju grenih? Postavi sebi za jedini cilj ivota ispunjenje Isusove volje u svakoj okolnosti, koliko god ona bila vana ili 644

beznaajna;nastojdainijedinoonadelakojasublagougodnaIsusu,isvatvojadelabie podjednako dostojna neba. Zavoli Isusovu volju vie od elja svoga tela, vie od svog spokojstva i svoje udobnosti, vie od ivota, vie od svoje due. Jevanelje itaj to je mogue ee, izuavaj u njemu volju Gospoda i Spasa svoga.Ne ostavljaj bez panje ni najmanju crtu iz Jevanelja, nikakvu zapovest, koliko god ona spolja izgledala malo vana.Obuzdavajiumrtvljujsvesvojekretnjesvojstvenepalojovekovojprirodi,nesamo grene nego i one naizgled dobre, koje su esto veoma razvijene kod neznaboaca i jeretika,a koje su udaljeneodjevanelskih vrlina onolikokolikoje zapadudaljen od istoka. Neka uti u tebi sve tvoje staro! Neka dejstvuje u tebi jedino Isus svojim najsvetijim zapovestima,pomislimaioseanjimakoji izviruiz tihzapovesti.Akobudeiveo na taj nain,neizostavnoeprocvetatiutebiIsusovamolitva,nezavisnoodtogadaliprebivau bezljudnoj pustinji ili u vrevi drutvene zajednice, zato to ta molitva stanuje i poiva u umuisrcu,alisamouonomumuisrcukojisuobnovljenitakotosupoznali,probalii ispunili dobru i ugodnu i savrenu volju Boiju.[215] ivot po jevanelskim zapovestima je jediniistinskiizvorduhovnognapredovanja,izvordostupansvakomekoiskrenoelida napreduje,ukakvegodspoljanjeokolnostigastavionedokuiviBoijipromisao. Vebanje u Isusovoj molitvi, po samom svojstvu tog vebanja, zahteva neprekidno straenjenadsobom.Pobona opreznost, govori starac Serafim,ovdejepotrebna zato tojeovomore,tojestsrcesasvojimpomislimaieljama,kojesemoraoistitiposredstvom paenja, veliko i prostrano: tamo su gmizavci kojima broja nema,[216] to jest mnoge sujetne, nepravilne i neiste pomisli, plodovi zlih duhova.[217] Neprestano moramo paziti na sebe da se kojim sluajem ne potkrade greh i opustoi duu. To nije sve: neprestano moramo da pazimo da um i srce prebivaju u Isusovoj volji i da slede Njegove svete zapovesti, da telesno mudrovanje posredstvom neke zle zamisli ne istisne duhovno mudrovanje, da ga ne zanese neka raspaljenost krvi, da, po mogunosti, prebiva u neprestanojumrtvljenosti,unekomtihomitankomglasu.[218]Kadasejavioseanjetog tihogitankogglasa,tadaseiznjegajasnijezapaaijasnijeispunjavaBoijavolja,tadase posebno snano budi glad i e za Boijom pravdom, tada podvinik postaje potpuno svestan svojenitavnostiisa suzama i novimnaporom nastoji da otkrijeu sebitu istinu najpaljivijominajpobonijommolitvom.Kaotojetaboanskamolitva,govoristarac Pajsije, najvii monaki podvig, po odreenju otaca, i vrhunac ispravljanja, izvor vrlina, najtananije i nevidljivo delanje uma u dubini srca, tako saobrazno tome nevidljivi neprijatelj razapinje protiv nje nevidljive, tanane, ljudskom umu jedva shvatljive mree mnogolikihprelestiimatanja.[219] Drugi osnov za moljenje Isusovim imenom umesto ovog postavljenog ne moe se postaviti: taj osnov je sam Gospod na Isus Hristos, Bogoovek, koji je neogranienu Boijuprirodunepojmljivoprikrioogranienomoveijomprirodom,ikojiizograniene oveijeprirodeprojavljujedejstvaneogranienogBoga.Zbognaedetinjasteslabostisveti ocisaoptavajunekapomonasredstva,kaotosmoranijerekli,dabismoselakepriuili 645

Isusovojmolitvi.Tapomonasredstvanisunitadrugodopomonasredstva,inesadre u sebi nita naroito. Na njima ne treba zadravati posebnu panju, njima ne treba pridavatiprekomerniznaaj.SvasilaisvedejstvoIsusovemolitveizviruizsvemogueg Isusovog imena,kome sepoklanjamo, imena,jedinogpod nebomkojetrebadanasspasi. Da bismo postali sposobni za otkrivanje tog dejstva u nama, moramo biti obraeni jevanelskim zapovestima, kako je Gospod i rekao: Nee svaki koji mi govori: Gospode, Gospode,uiuCarstvonebesko,niuonokojenasoekujepoblaenomupokojenju,niuono kojeseotkrivaunamazavremenaegzemaljskogivotatamoeuionajkojitvorivolju Ocamojegakojijenanebesima[220] Za one koji su napredovali nisu potrebna nikakva spoljanja pomona sredstva: usred bunogmnotvasvetaoniprebivajuutihovanju.Svepreprekezaduhovnonapredovanje nalaze se u nama, u nama samima! A ako neto izvana dejstvuje kao prepreka, onda to samo pokazuje da je naa dobra volja slaba, da smo dvoduni, da nas je greh ozledio. Nikakvaspoljanjapomonasredstvanebibilapotrebnadasmoivelionakokakotreba iveti. Na ivot je oslabljen: dobra volja je klimava, nitavna, i zato su nam preko potrebnaspoljanjapomonasredstva,kaotosuonimakojebolenogepotrebnetakeili tap. Milostivi oci vide da elim da se zauzmem Isusovom molitvom, vide da sam potpunoivzasvet,daonsnanodelujenamenekrozmojaoseanja,izatomisavetuju dauem usamotnu,mranukeliju u kojoju semoliti,da bitakomojaoseanjadola u nedejstvo, da bi moja veza sa svetom bila prekinuta, i da bi mi udubljivanje u sebe bilo olakano.OnisavetujudazavremevebanjauIsusovojmolitvisedimnaniskojstolicida bihtimesvojetelodoveoupoloajsiromanogovekakojitraimilostinjuidabihlake osetio nitavnost svog ivota. Kada prisustvujem bogosluenju, i kada se za vreme bogosluenja zanimam Isusovom molitvom, oci savetuju da zatvorim oi da bih se sauvaoodrasejanosti,jersumojeoiivezastvari,ioneemeodvuiodmolitveimih otvorim i im predmeti koje vidim istog asa ponu da ostavljaju trag na mom umu. Delatnici molitve su nali i mnoga druga spoljanja pomona sredstva koja materijalno pomau duhovni podvig. Ta pomona sredstva mogu biti upotrebljena na korist, ali pri tome moraju biti prilagoena duevnim i telesnim svojstvima svakog pojedinca: neki mehaniki nain koji veoma dobro odgovara jednom podviniku drugome moe biti nekoristan,aktetan.Onikojisunapredovaliodbacujumaterijalnapomonasredstvaba kao to ovek odbacuje take im prestane da hramlje, kao to dete odbacuje pelene im poodraste,kaotosesaizgraenekueskidajuskelepomoukojihjeonapravljena. Svima i svakome sutinski je korisno da obuavanje u moljenju imenom Gospoda Isusa pone izgovaranjem Isusove molitve ustima, i da pri tome um zakljuava u rei molitve. Zakljuavanjemumaureimolitvepokazujemodanatereipazimonajvietomoemo, abezpaenjamolitvajekaotelobezdue.PrepustimosamomGospodudanaupaljivu molitvuustimapretvoriumolitvuuma,srcaidue.Onetosvakakoiuinitiimvidida smo se ispunjavanjem jevanelskih zapovesti kolikotoliko oistili, odnegovali, vratili. 646

Razboriti roditelj nee dati otri ma detetu, svome sinu. Dete nije u stanju da upotrebi maprotivneprijatelja;onoeseigratisagroznimmaeminjimelakoprobostisamosebe. Detejezbogsvogduhovnoguzrastanesposobnozaduhovnedarove;ononeeupotrebiti te darove ni u slavu Boiju, ni na korist svoju i svojih blinjih, ni da porazi nevidljive neprijatelje:ne,onoeihupotrebitidaporazisamosebe,dagazanesumatanjaosebi,i tako e ispuniti sebe pogubnim preuznoenjem, pogubnim prezirom prema blinjima. Daleki od duhovnih darova, ispunjeni smrdljivim strastima, postajemo gordi, veliamo samisebe,neprestajemodaosuujemoiponiavamoblinje,iakosuposvemuboljiod nas.Atabitekbilodanamjepoverenonekoduhovnobogatstvo,nekiduhovnidarkoji nas, sad ve posednike tog dara, izdvaja od nae brae i posvedouje da smo ba mi izabraniciBoiji?Nebilitajdarzanaspostaouzrokstraneduevnenesree?Potrudimo se da se usavrimo u smirenju, koje se sastoji u naroitom blaenom nastrojenju srca, i nastaje u srcu od ispunjenja jevanelskih zapovesti. Smirenje je onaj jedini rtvenik na kome nam je duhovnim zakonom dozvoljeno da prinosimo rtvu molitve, na kome prinetartvamolitveushodiBogu,dolazipredNjega.Smirenjejeonajjedinisasudukoji prst Boiji stavlja blagodatne darove. Zauzmimo se Isusovom molitvom i neka to zauzimanjepromenesebinost,jednostavnaiiskrenanamera,ciljdasepokajemo,verau Boga,potpunapredanostBoijojvolji,nadaupremudrost,blagost,svemotesvetevolje. Kada biramo mehanikenaine, potrudimo sedapostupimokrajnje opreznoi razborito, danasnezanosipraznaradoznalost,neodreenarevnostkojaseneopitnimapredstavlja kao vrlina, a koju su sveti oci nazvali gordom drskou, bezumnim raspaljivanjem. Obraaemo se pre svega najjednostavnijim i najsmirenijim nainima zato to su najbezbedniji.Ponavljamo:moramoznatidasvamehanikapomonasredstvanisunita drugodopomonasredstvakojasunampostalakorisnazbognaeslabosti.Nepoloimo naunaduninanjihninakoliinunaegdelanja,danamtakonebibilapokradenanada u Gospoda, da se ne bi ispostavilo da svu nadu polaemo na sebe ili na bilo ta drugo materijalnoisujetno.Netraimonaslade,vienja:mismogrenici,nedostojniduhovnih nasladaivienja,nesposobnizanjihzbogtogatounamajoivistariovek.Paljivom molitvomtraimodaokrenemopogledeumanasamesebedabismootkriliusebisvoju grenost. Kada je otkrijemo, stanimo u mislima pred Gospoda naeg Isusa Hrista kao gubavi, slepi, gluvi, hromi, oduzeti, besomuni; plani molitveni vapaj ponimo pred Njimizsiromatvanaegduha,izsrcakojegjeslomilabolestzbognaegrenosti.Nekataj vapaj bude beskrajno obiman! Neka se pokae da nijedna mnogoreitost i nijedna raznovrsnost rei nije sposobna da ga izrazi. Takav, obiman i neiskaziv, neka se neprestanooblai,nekaseoblaiukratkualimnogoznanumolitvu:GospodeIsuseHriste, SineBoiji,pomilujmegrenog.Amin. NAPOMENE:

647

1. lanakoIsusovojmolitvinalaziseuprvomdeluAsketskihogleda;potoovoslovo imasvojeosobenosti,nismosmatralisuvinimdagaponudimopanjibogoljubivih italaca.NekedelovelankaoIsusovojmolitviizprvogdelaOgledamoralismoda ponovimo u ovom slovu: tim povodom moemo rei da ponavljanje toliko spasonosnih istina ni u kom sluaju nije nekorisno. Meni nije dosadno pisati vam jednoistogovoriapostolavamajeukrepljenje(Flp3,1). 2. ShimonahVasilijePoljanomerulski.NjegovadelaizdalajeOptinapustinjazajedno sadelimastarcaPajsijaVelikovskog.Moskva,1847.godine. 3. Ps30,19,20. 4. Ps19,8. 5. Slovo2. 6. Petnaestglavaobezmolviju,gl.2,Dobrotoljublje,tom1. 7. Jn14,13,14. 8. Jn16,23,24. 9. SpasiteljnajevrejskomIsus. 10. Psaltirsaposledovanjem. 11. Psaltirsaposledovanjem. 12. Mt18,3,4,Mk9,36,etiminej,20.decembar. 13. P. 9, gl. 14. Knjiga svetog Jerme posebno je uvaavana u ranoj Hristovoj Crkvi. PonekadjedodavanauzNovizavetiitanajenabogosluenju. 14. etiminej,27.septembar. 15. SlovoprepodobnogIsihija,gl.1,Dobrotoljublje,tom2. 16. Moskva,izdanje1844.godine. 17. Dap4,712. 18. Rim10,13. 19. Flp2,8,9,10. 20. Ps71,8,11,14,15,17,19. 21. Ps71,9. 648

22. Ps8,2,3. 23. PrepodobniNilSorski,Slovo9. 24. Ps112,13. 25. Ps28,2. 26. Ps9,11. 27. Ps73,21. 28. Ps39,5. 29. Ps118,55. 30. Veomakorisneglaveotomekakotrebapevati,Dobrotoljublje,tom1. 31. Ps117,1012. 32. Lestvica,Pouka21,gl.7. 33. Ps43,69. 34. Ps137,13. 35. Ps110,9. 36. Ps78,9. 37. Ps53,3,4. 38. Ps68,36,37. 39. Jn11,25. 40. Ps142,11. 41. Ps79,19. 42. Ps60.6.7.8. 43. Ps149.13. 44. Ps85,1113. 45. Ps139,14. 46. Ps102,1.

649

47. Ps148,1113. 48. Mk16,17. 49. Jn13,27. 50. Ef2,13. 51. Mt12,4345.PoobjanjenjublaenogTeofilakta,Blagovesnik. 52. PrepodobniGrigorijeSinait,glava3,Odisanju,Dobrotoljublje,tom1. 53. Jn11,25. 54. Mk16,17. 55. Mk9,1727.PrepodobniVarsanufije,Odgovor116. 56. Odgovor301. 57. PrepodobniKalistiIgnjatijeKsantopul,gl.49,Dobrotoljublje,tom2. 58. Slovo1,gl.1. 59. Beseda2,gl.1,2. 60. PrepodobniKalistiIgnjatijeKsantopul,gl.56,Dobrotoljublje,tom1. 61. Mt14,33. 62. Treinainpaenja,Dobrotoljublje,tom1. 63. Dobrotoljublje,Tom1. 64. Cir48,21. 65. Jev4,12. 66. Kakozadobitidelovanje,gl.4.Dobrotoljublje,tom1. 67. Lk10,17. 68. Lk10,19. 69. Mk16,17. 70. Lk10,21,22.Blagovesnik 71. Odgovor181.

650

72. Psaltirsaposledovanjem. 73. Besedaosma,naPoslanicuRimljanima. 74. Kanonik,IzdanjeKijevskopeerskeLavre. 75. Prepodobni Grigorije Sinait, Odgovor 74, Petnaest glava o bezmolviju, 4. glava. Dobrotoljublje,tom1. 76. IzdanjeOptinepustinje1847.godine. 77. etiminej,1.april. 78. Glaveoumnojmolivi,gl.1,izdanjeOptinepustinje1847.godine. 79. Gl.4. 80. StaracVasilije,PredgovorzaknjiguprepodobnogGrigorijaSinaita. 81. StaracVasilije,PredgovorzaknjigublaenogFilotejaSinajskog. 82. Slovo11. 83. Ps6,9,10. 84. Prop3,1. 85. Slovo11. 86. Prepodobni Grigorije Sinait je posetio Atonsku goru u XIV veku posle Hristovog roenja.UtovrememuhamedancisuvebiliunitilimonatvouPalestini,naroito u Egiptu (oni su zauzeli te oblasti jo poetkom VII veka). Za vreme svetog GrigorijaSinaitauenjeomolitviumasvudasepotpunosmanjilo.Njegamoemo smatrati obnoviteljemtog uenja: takoi pieu njegovom kratkom ivotopisu, koji se nalazi u Dobrotoljublju. I za vreme Grigorija Sinaita bilo je monaha koji su dostiglivelikonapredovaljeumolitvi,kaonaprimer,MaksimKapsokalivit,kojije iveo na Atonskoj gori. Njegove pouke koristio je sam Grigorije, koji je Maksima nazvaozemaljskimanelom.Dobrotoljublje,tom1.PrepodobnogGrigorijapouio jemolitviumanekimonahsaKipra:dopoznanstvasatimmonahomonsezanimao iskljuivopsalmopojanjem.RukopisnoitijeprepodobnogGrigorijaSinaita. 87. itijeidelomoldavskogstarcaPajsijaVelikovskog,IzdanjeOptinepustinje,1844. godina 88. Jov38,11. 89. Lestvica,Pouka28,gl.17. 651

90. Lestvica,Pouka28,gl.19. 91. Lestvica,Pouka4,gl.93. 92. Oonimakojimisledaseopravdajudelima,gl.34,Dobrotoljublje,tom1. 93. Lestvica,Pouka28,gl.51. 94. SvetiJovanLestvinik,Poukapastiru. 95. Ps72,16,17. 96. SvetiJovanLestvinik,Poukapastiru,glava14. 97. Lk17,21. 98. SvetiIsakSirijski,Slovo8. 99. SvetiIsakSirijski,Slovo2. 100. 101. 102. 103. 104. 105. 106. 107. 108. Ps50,21. Dap3,6. Mt25,3. Ps33,8. Odgovor115. Jn5,3. Jn13,18. Jn15,16. TojestpodejstvuBoijeblagodati.

109. Cvetnik,Pouka32.PodaciojeromonahuDorotejunalazeseuprvomtomu, ulankuPosetaValamskommanastiru. 110. Veoma retki dobijaju sjedinjenje uma sa srcem ubrzo nakon poetka molitvenog podviga; obino proe mnogo godina od poetka podviga do blagodatnog sjedinjenja uma sa srcem. Zato moramo da dokaemo svoju dobru voljuupornouidugotrpljenjem. 111. 112. Is26,19(prevodovogstihajeprevodioev). Pouka32. 652

113. 114. 115. 116. 117. 118. 119. 120. 121. 122. 123. 124. 125. 126.

Mt5,8. Pouka29. Pouka4. Pouka11. Pouka11. Pouka6. Mt7,8.Lestvica,Pouka28,gl.56. Col5,17 Pc50,17. Jev13,15.Dobrotoljublje,tom4. Odgovor177. Mt22,12,13. PrepodobniVarsanufijeVelikiiJovanProrok,Odgovor325. Lestvica,Pouka28,gl.64.

127. LestvicaboanskihdarovamonahaTeofana,Dobrotoljublje,tom1.Kalisti IgnjatijeKsantopul,gl.54.Dobrotoljublje,tom2.Pouka11.starcaSerafima. 128. PrepodobniVarsanufijeVelikiiJovanProrok,Odgovori264.i274.Navedeni odgovori dati su prepodobnom avi Doroteju, koji se po blagoslovu tih otaca zanimao neprestanim seanjem na Boga, tj. Isusovom molitvom u umu. Oci su zavetovaliavudaneslabiutompodvigu,vedasijasanadom.Odgovor263. 129. 130. 131. 132. 133. 134. 135. Ps45,11. 1Tim2,4. Lk12,44. Is6,7. Pri3,34. Odgovor111. Slovootrezvenosti,gl.1,3i5.Dobrotoljublje,tom2. 653

136. Blaeni Nikifor, Slovo o trezvenosti i uvanju srca, Dobrotoljublje, tom 2. Prep.SimeonNoviBogoslov,Treinainmolitve,Dobrotoljublje,tom1. 137. 138. Lestvica,Pouka28,gl.45. Dobrotoljublje,tom1.

139. KazivanjeZatvornikaopisanojeuprvomtomuAsketskihogleda,uSlovuo strahuBoijemioljubaviBoijoj. 140. 141. 142. 143. 144. 145. 146. 147. 148. 149. 150. 151. 152. 153. 154. 155. 156. 157. 158. 159. SvetiIsakSirijski,Slovo68. Lestvica,Pouka28,gl.51. Lestvica,Pouka28,gl.16,21i27. Ulankupodnaslovom:Kakotrebapevati,Dobrotoljublje,tom1. Isto. SvetiIsakSirijski,Slovo55. Mt13,44. Pismeniotanik. Slovo2. Prop.11,6. Petnaestglavaobezmolviju,gl.2.i3. Uvodobezmolvijuimolitvi.Kakozadobitidelovanje. Obezmolviju.Otomekakotrebaizgovaratimolitvu. Kol4,2. Jep6,24. Mt11,12. Otomekakobezmolvniktrebadasediitvorimolitve. SvetiIsakSirijski,Slovo.89 Mt11,12. Lestvica,pouka7. 654

160. 161. 162. 163. 164. 165. 166. 167. 168. 169. 170. 171. 172. 173. 174. 175. 176. 177. 178. 179. 180. 181. 182. 183. 184.

Is21,3. PetnaestglavaobezmolvijuiOdvanainamolitve,gl.14. Ps37,79. SvetiIsakSirijski,Slovo78. PrepodobniNilSinajski,Omolitvi,gl.61,Dobrotoljublje,tom4. Dobrotoljublje,tom2. Glave19.i45. Glava38. Glava53. Tehnikomonakoslovo. Glava24. Zaglavlje24.glave. Pri22,28. Prop4,10. Glava14. SvetiIsakSirijski,Slovo55. AzbunipaterikiNezaboravnakazivanja,OArsenijuVelikom. Slovo41. 2Kop13,5. Lestvica,Pouka4,gl.120. SvetiIsakSirijski,Slovo74. Mt9,17. Dobrotoljublje,tom1. Mk.10,47 Jov.2,8.

655

185. 186.

Mk24. PrepodobniavaDorotej,Pouka10,KakoiiputemBoijim?

187. Sveti Kalist, patrijarh konstantinopoljski, Kako se pazi na molitvu, Dobrotoljublje,tom4. 188. 189. 190. Isto. Isto. Dobrotoljublje,tom1.

191. Predgovor za glave blaenog Filoteja Sinajskog, Pismo starca Pajsija starcu Teodosiju,str.231.IzdanjeOptinepustinje1847.godine. 192. 193. 194. 195. 196. Slovo1,gl.3,Slovo2,gl.15. Omolitvi,gl.139,Dobrotoljublje,tom4. Omolitvi,gl.9,10,iostale,Dobrotoljublje,tom4. Omolitvi,gl.91.i100.SvetabraaKsantopul,gl.73,Dobrotoljublje,tom2. Gl.13,Dobrotoljublje,tom1.

197. 1 Tim 1, 7. Prepodobni Marko Podvinik, Dvesta poglavlja o duhovnom zakonu,poglavlje34. 198. 199. 200. 201. 202. 203. 204. 205. 206. 207. 208. TakoautornavodiIs8,12,13(prim.prev.).Pouka29. Deo2,Varlamovraskol. tomVI,knjiga95,gl.9. DictionnaireTheoliqueparBergier,tome4,Hesichistes. Mal4,2. Jn1,4.Pouka12. Dap9. Slovo12,gl.43. Pajsijevoitijeinjegovadela 1Kop1,18. 1Kop1,2225. 656

209. Enciklopedijski renik Starevskog. Isihasti. Pojam isihasti vidi u BereovomBogoslovskomleksikonu. 210. 211. 212. 213. 214. 215. 216. 217. 218. 219. 220. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI STRANAC[1] Odakleide?Gdejetvojstalnistan?Gdesibiodosada?Zatosimedosadaostavljaou samoi,usirotovanju,usiromatvu,uuasnojsmrti?KadasampoznaoTebe,poznaosam da je bez Tebe takvo bilo moje stanje. Tako je ono bilo jadno! Stajao sam u predvorju mranogpakla,biosambaenuduboku,bezizlaznuprovaliju.Neostavljajme!Nemogu bez Tebe! Ako me ostavi, opet sam pred vratima pakla, opet u provaliji, opet u nepodnoljivojineiskazivojnesrei. Asketskiogledi,tomI,OIsusovojmolitvi,razgovorizmeuuenikaistarca. PredgovorzaknjiguprepodobnogGrigorijaSinaita. 2Tim2,19 Jn15,9. Jn15,10. Vidi:Rim12,2. Ps103,25. Pouka5. 1Cap19,12. Svitak,gl.4. Mt.7,21.

657

Ti dolazi! Ne vidim kako dolazi, ali vidim Tvoj dolazak, oseam ga, iako ga ne vidim telesnimoima.NedajenivremenaninainadarazmislimotomekosiTi?Neoekivano se javlja u dui, Nevidljivi i Nepojmljivi! Javlja se neiskazivo tiho i tanano, ujedno sa vlau i silom Tvorca, zato to menja celokupnog oveka: menja, preobraava, presazdaje,obnavljaiumisrceitelo!TisiSilniulaziudom,vezujesnanog,otima sasudedoma,otimaihuspasenje,neupropast!IdomisasudibilisupreTvoji;stvoriosi ihzasebe,aonisusamiotiliualosnoropstvootimau.Dosadasuimojumimojadua i moje telo bili pod vlau ljutog vlastodrca, dejstvovali su pod njegovim uticajem. Ti dolazi: od sada su Tebi potinjeni, poinju da dejstvuju pod Tvojim svetim, blaenim uticajem. Kako da Te nazovem? Kako da kaem svojoj brai o Tebi? Kako da im saoptim ime Strancakojiseskloniopodkrovmojedue,podtroni,potpunorazruenikrov,razjapljen za estoke vetrove, za kiu i sneg pod krov podesan jedino za to da se za pod njega uvuku beslovesna stvorenja? ta si naao u mom srcu, u koje su naizmenino dolazile razliitegrenepomisli,ulazileunjegabezsmetnji,nalaziliunjemu,kaoujaslama,kaou svinjskom koritu, nezasitu hranu raznih strasnih oseanja? ini mi se da znam ime mog Gosta!Aliimpogledamnamojuneistotuplaimsedagaizgovorim.Isamonepobono izgovaranjevelikogisvesvetogimenamoedaizloiosudi!Akolikojetekstranijesamo prisustvoImenovanog! No Ti me predusree pozdravom! Tvoja bezmerna blagost privela Te je ka neistom greniku,dabigrenik,impoznaovekovodostojanstvoinaznaenje,imokusisamim opitom, im oseti da je dobar Gospod[2], ostavio puteve bezakonja, ostavio omiljeno blato smrdljivihstrasti,pobrinuosedazadobijeistotupokajanjemipostaoTvojhramistan. KakodanazovemStrancakojigostujekodmene,kojigostujeumeni?Kakodanazovem neobinoggostakojijedoaodameuteiumomizgnanstvu,dameisceliodneisceljive bolesti,dameizvueizmraneprovalije,dameizvedenaGospodnjeitorodnopolje,da mepostavinapraveisvetestaze,daispredmojihoijuskineneprozirnuzavesukojajedo sada zaklanjala od mene velianstvenu venost i moga Boga? Kako da nazovem Uitelja kojimijavljauenjeoBogu,novoiujednostarouenje,boansko,aneljudskouenje?Da lidanazovemUiteljasvetlou?Nevidimsvetlost,alionaobasjavamojumimojesrce vieodsvihrei,vieodsvakogzemaljskoguenja,bezrei,neiskazivombrzinom,nekim neobinimtakouiskazatineiskazivodoticanjemuma,ilidejstvomunutarsamoguma. Da li da ga nazovem ognjem? Ali On ne spaljuje, ve, naprotiv, prijatno oroava i osveava.Onjenekiglastihitanak2,aliodNjega,kaoodognja,beisvakastrast,svaka grena pomisao. On ne izgovara nijednu re, ne izgovara i ujedno izgovara, ui, peva udesno,tajanstveno,neiskazivotiho,tanano,ipritomemenja,obnavljaumisrcekojiga oslukujuutihovanju,ukletisvojedue.Onnemanikakvoglika,niizgleda:niegulnog nema u Njemu. On je potpuno nematerijalan, nevidljiv, krajnje tanan: najednom, neoekivano,neizrecivotihojavljaseuumu,usrcu,postepenoserazliva ucelojdui,u 658

celom telu, ovladava njima, udaljava iz njih sve greno, zaustavlja kretnje tela i krvi, sjedinjujeovekoveraseenedeloveujedno,pokazujedajenaaprirodacelina,dasezbog stranogpadarazasulaonakokakoserazaspezemljanisud.Ko,kadavidipresazdanje,ne poznajerukeSazdatelja,jedinogkojiimavlastdasazdajeipresazdaje? Dosadasamgovoriosamoodejstvu,inisamrekaokodejstvuje.StranomijedaNjemu damime!Pogledajteme,brao!Razgledajteonotosedeavaumeni!Recitemitaseu menideava?Recitemikojetajkojitoini?Oseam,primeujemusebiprisustvoStranca. Neznamotkudajedoao,kakoseumenijavio.Javiose,isadaprebivanevidljiv,potpuno nepojmljiv. Ali On je tu, i to znam po tome to dejstvuje u meni, to ovladava mojim biem, a pri tome ne unitava moju slobodnu volju tako to je odvlai u svoju volju neiskazivomsvetousvojevolje.Nevidljivomrukomuzeojemojum,uzeojesrce,uzeoje duu,uzeojemojetelo.imsuosetilituruku,oivelisu!Unjimasejavilonovooseanje, novakretnjaduhovnooseanjeiduhovnakretnja!Dosadanisampoznavaotaoseanjai kretnje,nisamakznao,nisampretpostavljaodapostoje.Javilasuse,iodnjihsuseskrila ili su baena u okove telesna i duevna oseanja i kretnje, javila su se kao ivot, i prethodno stanje je iezlo, kao smrt. Od samog dodira te ruke na um, srce i telo su se sjedinili,sastaviliunetocelo,jedno,zatimsusepogruziliuBoga,tamoprebivajudokih tamo dri nevidljiva, nedostina, svemogua ruka. A kakvo oseanje me obuzima tamo? Celo moje bie obuzima duboko, tajanstveno utanje, izvan svake misli, izvan svakog matanja,izvansvakogonogpokretaduekojegjeizazvalakrv;celomojebiesubotujei ujednodejstvujepodupravomSvetogDuha.Toupravljanjenijemogueobjasnitireima. Obitavam kao u zanosu, zaboravljam sve, hranim se nepostinom, nepropadljivom hranom,nalazimseizvansvegaulnog,usferinematerijalnog,iznadmaterije,aliiiznad svakemisli,iznadsvakogmiljenja,takodaneoseamnisamotelo.Mojeoigledajuine gledaju, vide i ne vide; ui uju i ne uju; svi moji udovi su u zanosu zanosim se dok stojim na nogama, drim se za neto rukama da ne padnem, ili leem baen na postelju kaodasambezbolnobolestanioduzetzbogpreizobiljasnage.aaGospodnja,aaDuha napaja najjae.[3] Tako provodim dane, sedmice!... I skrauje se vreme!... Divno utanje obuzimaum,srce,duuonihkojisusesvomsvojomsnagomustremilikaBogu,kojisuse, uslovno reeno, izgubili u tom beskonanom kretanju ka beskrajnom; to divno utanje ujednojeirazgovor,alirazgovorbezrei,bezikakveraznolikosti,bezmisli,iznadmisli. Stranac koji ini sve to ima tako neobian glas i tako neobinu re da taj glas i ta re tajanstveno govore i tajanstveno se uju iako su i bez rei i bez zvuka. Traim mesto u PismukojegovoriotakvimdejstvimaueljidapoznamneobinogStranca,inehoticese zaustavljampredSpasiteljevimreima:Duhdiegdjehoe,iglasnjegovuje,aneznaotkuda dolaziikudaide:takojesvakikojijeroenodDuha.[4]Akakodanazovemsamodejstvo?Ono pomiruje,sjedinjujeovekasasamimsobom,azatimisaBogom:nemoguejeneopaziti dautomdejstvustrujiBoijiblagodatnimirkojiprevazilazisvakium,ikojiesauvatisrca vaa i misli vae uHristu Isusu.[5] Taj mir daje Sveti Duh dok prilazi oveku i tim mirom

659

obnavljaoveka.Izaista!Pritomdejstvuumisrcepostajujevanelski,postajuHristovi: ovekvidiJevaneljenapisanousebi,natablicamadue,iznadagajenapisaoprstDuha. Boanstveni Stranac odlazi, skriva se isto onako neprimetno kao to neprimetno dolazi i javljase.AliOnostavljaucelokupnommombiumirisbesmrtnosti,nematerijalnimiris, kaotojeiOnsamnematerijalan;tajduhovni,ivotvornimirisoseamnovimoseanjem koje je On posadio ili vaskrsao u meni. Oivljavan i hranjen tim miomirisom piem i govorim re ivota mojoj brai. Kada taj miomiris nestane, kada se u mojoj dui proiri smrtnimirisstrasti,tadajemojarebezivota,tadajezaraenasmradomitruljenjem!... Onoga koga koleba neverovanje i zbunjuje misao im uje iz usta grenika veliku re o dejstvuDuha,jersmatradajavljenodejstvonijenitadrugododejstvodemonskeprelesti, savetujemo da odbaci takve hulne pomisli. Ne, ne! Ne dejstvuje tako prelest, nisu takva njena svojstva! Kai: da li je svojstveno avolu, neprijatelju, ubici ljudi, da postane onaj koji ih lei? Da li je avolu svojstveno da sjedinjuje grehom raseene ovekove delove i snage, da ih izvodi iz robovanja grehu na slobodu, da ih izvodi iz stanja protivljenja i meusobne borbe u stanje svetog mira u Gospodu? Da li je avolu svojstveno da iz duboke provalije nepoznanja Boga izvlai i prua ivo, opitno bogopoznanje, kome viu nisu potrebni nikakvi spoljanji dokazi? Da li je avolu svojstveno da propoveda i podrobno objanjava Iskupitelja, da propoveda i objanjava pribliavanje Iskupitelju pokajanjem?Dalijeavolusvojstvenodavaspostavljapalilikuoveku,dadovodiured rastrojeno podobije? Da li je svojstveno da prinosi krajnju duhovnu bedu i ujedno vaskrsenje, obnovljenje i sjedinjenje sa Bogom? Da li je svojstveno avolu da uznosi na visinu bogoslovlja, na kojoj ovek bude kao nita, bez misli, bez elja, sav pogruen u neobino utanje? Takvo utanje je presahnjivanje svih snaga oveijeg bia koje su se ustremilekaBoguikoje,uslovnoreeno,iezavajupredbeskonanomveliinomBoga.[6] Drugaijedejstvujeprelest,adrugaijeBog,neogranieniVladikaljudi,kojijebioaisada jestenjihovTvorac.Onajkojijesazdaoipresazdaje,nijeliSazdatelj?uj,dakle,ljubljeni brate,ujuemuserazlikujedejstvoprelestiodBoijegdejstva!Prelestpristupaoveku krozmisao,ilimatanje,ilitananomiljenje,ilikroznekupojavuvidljivuulnimoima,ili kroz glas sa zemlje ujan ulnim uima, ali je vano znati da nikada ne pristupa kao neograniena gospodarica, ve uvek kao zavodnica koja trai ovekovu saglasnost, i na osnovu te saglasnosti dobija vlast nad njim. I kada dejstvuje u oveku, i kada dejstvuje izvanoveka,prelestuvekdejstvujeizvana,izatoovekmoedajeodbaci.Prelestuvek nailazinajprenaodreenusumnjusrca:uprelestnesumnjajuonikojimajeonapotpuno ovladala.Prelestnikadanesjedinjujeovekakojegjegrehrasekao,nezaustavljakretanje krvi, ne ui podvinika pokajanju, ne uniava ga pred njim samim, ve, naprotiv, pobuuje u njemumatanje, pokree krv, donosi mu neku bezukusnu, otrovnu nasladu, tananogalae,ulivamuuobraenost,uspostavljaunjegovojduiidolja. Boijedejstvojenematerijalno:nevidimoga,neujemo,neoekujemo,nemoemodaga shvatimo, ne moemo da ga objasnimo ni posredstvom svih poreenja ovoga veka; ono 660

dolazi tajanstveno i dejstvuje tajanstveno. Ono najpre pokazuje oveku greh, podie u ovekovim oima njegov greh, dovodi u duu samoosuivanje, javlja joj da smo pali, pokazujejojuasnu,mranu,dubokuprovalijupogibijeukojujenarodpaozboggreha naeg praoca, zatim nam, malopomalo, daruje da na molitvi imamo veliku panju i skruenosrce.imtakopripremisasud,onoiznenada,neoekivano,nematerijalnodotie raseene delove, i oni se sjedinjuju u jedno. Kako dotie? Ne mogu da objasnim: nita nisamvideo,nitanisamuo,alividimdasamizmenjen,najednomsamosetiodamejeto neogranieno dejstvo uinilo takvim. Tvorac je dejstvovao pri presazdanju kao i pri stvaranju. Zamisli da Adamovo telo, izvajano od zemlje, lei bez ivota, bez due, pred Tvorcem,ikai:dalijeonomoglodaznanetooivotu,dagaosea?Dalijemoglopre trenutkaukomemujeudahnutaduadarazmisli,daprimiduuilidajeodbaci?Stvoreni Adamjenajednomosetiodajeiv,damisli,daeli!Ipresazdanjejeistotakonenadano. Tvorac je bio i ostaje neogranieni Gospod On dejstvuje neogranieno, natprirodno, iznad svakog miljenja, svakog poimanja, beskrajno tanano, potpuno duhovno, nematerijalno. A ti se jo koleba, sumnja! Gleda u mene, i kad vidi pred sobom tolikog grenika, nehotice pita: Zar u ovom greniku, u kome je dejstvo strasti tako otvoreno i tako snano,zarunjemudejstvujeSvetiDuh? Pitanje je sasvim opravdano. I mene ono dovodi u nedoumicu, u uas. Strasno se predajem,greim;ineigrehvaram,izdajemmogaBoga,prodajemgazaodvratnucenu greha. Ali On ostaje neizmenjen bez obzira na moju stalnu izdaju, na moje izdajniko, verolomnoponaanje.Nezlobiv,Ondugoistrpljivoekamojepokajanje,svimsredstvima privlaimedasepokajem,daseispravim.JesiliuotaSinBoijigovoriuJevanelju?Ne trebajuzdraviljekaranegobolesni.Nisamdoaodazovempravednikenogrjenikenapokajanje.[7] TakojegovorioSpasitelj,takojeidejstvovao.SedeojeOnisacarinicimaisagrenicima, obraaoihpremaveriivrlini,itakoihuvodiouduhovnosrodstvosaAvramomiostalim pravednicima. Iznenauje te, udi te beskonana blagost Sina Boijega? Znaj da je isto toliko blag i svesveti Duh; isto toliko eli spasenje ljudi, isto toliko je krotak, nezlobiv, dugotrpeljiv i mnogomilostiv Duh jednood tri lica svesvete Trojice, jedno, ali dostojno jednakog potovanja kao i druga dva lica sa kojima nesliveno i nerazdeljivo ini jedno Boijebieupravozatotoimaistuprirodukaoidrugadvalica. IupravojegrehonotoprivlaiSvetogDuhaoveku!SvetogDuhaneprivlaigrehkome se jo predajemo ne, Svetog Duha privlai greh kojeg gledamo u sebi, priznajemo, oplakujemo!toseovekviezagledausvojgreh,timviesedajeuplazbogsebe,time jeprijatniji,dostupnijiSvetomDuhu,aSvetiDuh,kaolekar,prilazijedinoonimakojisu shvatili da su bolesni. Suprotno od ovoga, Sveti Duh se okree od bogatih zato to to njihovobogatstvonijenitadrugodonjihovapraznagordost.[8]Gledajizagledajseusvoj greh!Neskidajoisanjega!Odrecisesebe,inemarizasvojivot![9]Savsedajuvienje svog greha, u pla zbog njega. Tada e, u svoje vreme, uvideti da je tvoje presazdanje 661

nepojmljivo,neobjanjivodejstvoSvetogDuha.Onetipriikadaganeoekuje,poee dadejstvujeutebikadauvididasipotpunonedostojanNjega. No ako potajno oekuje blagodat, uvaj se, i znaj da si u opasnoj situaciji. Takvo oekivanje potvruje da si potajno udostojio sebe asti, a to pokazuje da si potajno uobraen, dakle gord. A posle gordosti dolazi prelest. Prelest se lako lepi za gordost. PrelestjeudaljavanjeodIstineiodSvetogDuha,kojijeusadejstvusaIstinom.Prelestje skretanje prema lai i prema odbaenim duhovima koji su u sadejstvu sa lai. Prelest postojiveuuobraenosti,utomedasiudostojiosebeonogaeganisidostojan,postojiu samom oekivanju blagodati. To su njeni prvi oblici, kao to su pupoljak, cvet, zametak prvi oblici zrelog ploda. Lano miljenje izaziva lana oseanja. Lano miljenje i lana oseanja spajaju se u samoobmanu. Dejstvu samoobmane pridruuje se sablanjujue dejstvo demona. Demoni su prvi u lai; oni o svemu odluuju u lai. im se ovek dragovoljnopokoridemonima,onpotpadapodnjihovnasilnikiuticaj.imsmatradaje laistina,talagapomraiiobmane,iongubivlastnadsobom,aneprimeujeto.Takvo stanje je stanje prelesti. U njega ulazimo, u njega padamo zbog nae gordosti i uobraenosti.Kojivoliivotsvojizgubiega,akomrziivotsvojnaovomesvijetu,sauvaega zaivotvjeni.[10]Amin. NAPOMENE: 1. lanak jepozajmljenizopitamonaha kojegjezanimanjemolitvomumadovelo u onaj zanos o kome govori sveti Isak Sirijski na kraju svog Pedeset petog slova. Takav zanos je dejstvo duhovnog oseanja, kako je isti taj Isak Sirijski rekao u Tridesetosmomslovu.Duhovnoznanjejeoseanjevenogivota,aveniivotje boansko oseanje, tj. oseanje koje daruje Sveti Duh. O duhovnom oseanju govori prepodobni Makarije Veliki u Sedmoj besedi; prepodobni Simeon Novi Bogoslov u Prvom slovu; prepodobni Grigorije Sinait i Nil Sorski nazivaju ga blagodatnim molitvenim dejstvom. Naziv stranac, u smislu u kome je dat u naslovuovoglanka,upotrebljenjeetvrtojbesediprepodobnogMakarijaVelikog. 2. Ps33,8. 3. UporediPs22,5. 4. Jn3,8. 5. Flp4,7. 6. Jov42,6. 7. Mt9,12i13. 662

8. Lk1,53. 9. Vidi:Dap20,24. 10. Jn12,25. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI TAJANSTVENOOBJANjENjE99.PSALMA UsklikniteGospodu[Bogu]svazemljo.[1]Zemljomjeovdenazvanovek.Tajnazivovekuje dao sam njegov Tvorac, Bog. Bog je rekao Adamu: Zemlja si.[2] Oiveo sam, ali sam zemlja:mrtvaduamejeoivela.Zavremezemaljskogivotamrtvaduajepogrebenau zemlju,tojestzakljuanajeustrasnotelo,kaoutamnicu,kaouokove,ipotinjenajetelu, anakonrazdvajanjaodtela,onasilaziuutrobuzemlje.Nemaspasenjabezoivljenja. Dabizemljaoivela,idabiuskliknulaGospodu,morasepretogauklonitirazdvojenostkoja postojiunjojzbogpada,zemljasemorasjedinitisasobomiusebi.Jedinosvazemljamoe da usklikne Gospodu: svim svojim silama moe da se ustremi prema Bogu jedino celovito ovekovobie,ponovosjedinjenosasamimsobomiusebi,rukovoenoumom,itoumom kojegtuepomislinepokradajuumolitvi,nedovodeunedoumicu;jedinosvekostimogu da se obrate Bogu ivim reima istinske molitve. Svim kostima nazvani su u Pismu svi ovekovisastavnidelovi,kojejeGospodsakupio,presazdao,sjedinioijednesadrugimai sa samim Sobom.[3] Tada e ovek na osnovu unutranjeg opita shvatiti da je oiveo duhovno,dajedotadabiouzarobljenitvu,uokovima,usmrti.Naosnovutogblaenog opitaprepodobniJefremjerekao:Umnoilasenameni,Gospode,blagodatTvoja,utolila moju glad i e, obasjala moj pomraeni um, sabrala moje misli skitnice, ispunila moje srce. Sadasepoklanjam,sadapripadamisadasemolimTebi,iispovedamsvojuslabost:radi Tvog ovekoljubljaprestanida mezapljuskuje valovima blagodati Tvoje,i sauvaj jeza mene da bi je opet dao u stranom danu (Tvog drugog dolaska, ili na dan moje smrti). Nemoj se razljutiti na mene, ovekoljupe! Ne podnosim da postojim bez nje, i zato se, odbacivisvakusumnju,obraamTebimolitvom.Vienegototrebaumnoilaseumeni blagodatTvoja,imojjezikjeiznemogao,jernemanainadajeizrazi;mojumjedoaou nedoumicu, jer ne moe da izdri mnotvo njenih valova. Liku i svetlosti blagoslovenog 663

Oca!Ukrotiumenisadanjenevalove,jerespritimojedeloveimojesrce;ukrotijeovde, da bi mi je tamo opet dao. Spasi me, Gospode, i uini me dostojnim carstva Tvoga. Ne pomenibezakonjamoja,nerazljutisenadrskostmolitvemoje.Darujmionotomolim,i nastani se u meni, kao u svom obitalitu,[4] sa blagoslovenim Ocem Tvojim, u dan javljanja Tvoga.[5] Daruj mi, Hriste, molitvu moju, jer Ti si jedini davalac ivota. Sakrij moja bezakonja od mojih prijatelja! Primi ove moje suze! Neka izae pred Tebe pla moj![6]Ovare,renapojenogmilouBoijom,onajeklicanje. Sluite Gospodu u veselju, uite pred Njega u radosti.[7] Dokle molitvu pokradaju tue pomisli, dotle e se podvig molitve initi sa trudom, sa bolom, sa primoravanjem sebe i nasiljem nad sobom, dotle se niko ko se tako moli ne puta pred lice Boije. A kada molitva pone da se izgovara iz celog bia, tada se njen podvig preispunjava duhovnim naslaivanjem. To naslaivanje vue podvinika ka podvigu, hrabri ga, osnauje, zadrava u podvigu; podvig molitve postaje najvaniji, neprestan, jedini podvig podvinika. U neizrecivoj radosti delatelji neprestane molitve stupaju duhom prema nevidljivom licu Boijem, i staju pred lice Boije. Oni stoje pred tim licem zato to je neprozirnazavesa(tuepomisliimatanja)skinuta.Nemanikakvepreprekezagledanje! NoBog,kojiseneobjanjivovidiistotomsrca,ostajenevidljiv:Boganikonijevideonikad[8] zato to je On beskrajno tanan, duhovan. Savrenstvo Boga je uzrok Njegove nepristupnosti[9],nesamousmisludaliljudimogudagavide,negoidalimogudaga pojme:PrimrakjepodnogamaNjegovim;BogpostavitamunaskroviteSvoje,iprikloninebesai sie,iusedenaHeruvimeipolete,poletenakriluvetrova.[10]Priklanjanjemnebesaisilaenjem sa njih nazvana je ovde kenoza, samoumanjenje Boije veliine, Njegovo prilagoavanje svojstvimatvari,asvepoNjegovojsvemoiineizrecivojblagosti.Bogsilazisavisinesvog savrenstva, kao da se umanjuje, da bi uinio primetnim svoje svesveto dejstvo heruvimima i onim ljudima koji su, kao i heruvimi, sposobni za bogonoenje. Dejstvo Boijeg Duha uporediu sa kretanjem vetra ili sa kretanjem na krilima vetra da bih pokazaodajetodejstvonematerijalno,daklepotpunoduhovno. Duijesvojstvenodaseradujeiveseliimosetidajeoivela,dajeizbavljenaizrobovanja ukomesujedraligrehipaliduhovi,dajujeosenilaBoijablagodat,dajujedejstvote blagodati stavilo pred lice Boije, da je uzdignuta u neporono i blaeno sluenje Bogu. RadostiveseljesutakosilnidaSvetiDuhpozivaonekojisuihosetilidauskliknu.Kakoda neusklikneodradostiovekkojijeosloboen,oiveo,dobiokrila,vazneosesazemljena nebo?Usklikjesvojstvenljudskomduhu.Usklikjesilan,aliduhovno:teloikrvnemajui ne mogu imati u njemu uea. Njihovo samovoljno dejstvo iezava; telo i krv postaju potinjeniBoijojblagodatikojadejstvuje,sluekaooruauistinskompodvigu,iviene odvlaeovekaunepravilnastanjaidejstva. PoznajtedajeGospod,OnjeBogna,Onnajestvorio,anemi;amismonarodNjegoviovcepae Njegove.[11] Onaj koji se moli Bogu neistom molitvom, taj ima mrtvo miljenje o Bogu, kao o Bogu nepoznatom i nevidljivom. A kada se oslobodi od pomisli koje ga otimaju i 664

zarobljavaju, bie mu doputeno da stane pred nevidljivo lice Boije, i tada e poznati Boga ivim, opitnim poznanjem. On poznaje Boga kao Boga.[12] Tada ovek okree oi umanasebeivididajedelo,anesamobitnobie,kakoljudilanovidesamisebezatoto senalazeupomraenjuisamoobmani;tadaonpostavljasebeuonajodnospremaBoguu kome mora biti Njegovo delo, i saznaje da je obavezan da se pobono pokorava Boijoj voljiidajesvesrdnoispunjava.PaaNjegovajevoljaBoija,otkrivenazaovceNjegoveu Svetompismu,ijavljanauNjegovimnedokuivimsudovima. UitenavrataNjegovauhvaljenju,udvoroveNjegoveuhimnama.IspovedajteseNjemu,hvalite Ime Njegovo.[13] Sredstvo za dobijanje pristupa pred lice Boije je smirenje. Smirenje su vrataBoija,vrataudvoroveBoije,unerukotvorenuodajuihramBoiji,udomsrca,u kojiseBognastanioposredstvomtajnekrtenja.TosuvrataNjegova;njihotvarajedinoprst Boiji. Pre otvaranja vrata daruje se ispovedanje, ispovedanje srca, ispovedanje iz sve due. Ispovedanje je dejstvo smirenja. Ispovedanje je ovekov izraz njegovog saznanja predBogom.Tosaznanjesejavljakadaotvorimosvojeoiipogledamonasebesamezato to je blagodat dotakla oi due, pri emu um raskida sa slepilom koje ga je do tada mrailo i liavalo pravilnog, Bogu ugodnog gledanja samog sebe. Mi ispovedamo, ispovedamo od punoe ubeenja od takve punoe ubeenja kakvom se izgovara i ispoveda Simvol vere da smo pala bia, pritisnuta i onim grehom koji pripada celom ljudskom rodu i onim koji pripada svakom od nas pojedinano. Mi slavimo Boiju pravednost,kojajeizbacilanaprestupnirodizrajanazemlju,osudilasveoveanstvona trud i nevolju, ikanjava svakog oveka pojedinanoza njegova pojedinanasagreenja. Odmahnakonispovedanjajavljasepribranamolitva.OnajedarBoiji.Desnicatogdara uzima onoga koji se moli iz rasejanosti koja okruuje i zarobljava, stavlja ga, bez imalo rasejanosti,predliceBoijeunerukotvorenomBoijemhramu.Izsavrenogsmirenjaiiz savrenepokornostiBoijojvoljiraasenajistija,svetamolitva.Onanemoedrukijeda se rodi; ona ne moe da se rodi ni iz drugih delanja: tako groe raste na lozi, a ne na nekom drugom drvetu. Ta molitva je nazvana pevanjem zato to je molitva duha sveta, tajanstvenapesmakojomseslaviBog.VelikiPavlejerekao:IspunjavajteseDuhom,govorei meu sobomu psalmima i himnama i pjesmama duhovnim, pjevajui i pojui Gospodu u srcu svome.[14] Prosveti moje duhovne oi, otvori usta moja da se naue reima Tvojim i razumevanjuzapovestiTvojih,dainevoljuTvoju,daTipevajuusrdanojispovestiida slavepresvetoimeTvoje![15] JerjedobarGospod,dovekajemilostNjegova,idonaratajainaratajaistinaNjegova.[16]Kada pozna i ispovedi Boiju pravednost, kada proslavi sudove Boije,[17] podvinik molitve stupa u poznanje beskonane blagosti Boije, nerazdvojne od Njegove pravednosti. U savezuBoijeblagostiiBoijepravednostiotkrivaseNjegovasvesvetaistina:milostiistina poljubiese,pravdaimircelivaese.Umolitvuonogakojisemoliistommolitvom[18]izliva se iz oseanja Boije blagosti duhovna sladost koja pogruava oveiji duh u bezdan smirenja i ujedno ga uznosi sa zemlje na nebo. Takav molitvenik je i najusamljeniji 665

tihovatelj.TajtihovateljneprestanoostajeuzBogazbogdejstvaBogaunjemu,ostajeizvan sveta,izvanpomislioprolaznom,izvansaoseanjapremaprolaznom.imsrceosetiBoga, im oseti sve to pripada Bogu, ono oivi, a time i umre za svet, umre za sve to je neprijateljsko Bogu i za sve to je daleko od Boga. U toj smrti je ivot, i u toj pogibiji je spasenje.Amin. NAPOMENE: 1. Ps99,1. 2. UporedisaPost3,19. 3. Ps34,10. 4. Jn14,23. 5. Jn14,21. 6. Slovo58.uslovenskomprevodu.NaovereiprepodobnogJefremaSirinapozivase svetiJovanLestvinikusvojojLestvici:Koseprebuduerajskesvetlostiudostojio takvog bestraa kao onaj Sirijac? Ta David, toliko uveni prorok, kae Gospodu: Ostavimedaseodmorim(Ps38,14).AovajpodvinikBoijikae:Prestanidame zapljuskuje valovima blagodati Tvoje (Spovo29, gl. 8). U stanje slino ovde opisanom doao je mladi monah Zaharija, kome je za smirenje bila darovana naroita, primetna blagodat Svetog Duha. Vidi: Nezaboravna kazivanja i Azbuni paterik.SvetiJovanLestvinikgovori:Oganj,kojijesiaousrce,obnavljamolitvu. Akadaonaustaneiuznesesenanebo,tadaoganjsilaziuodajudue(Pouka27, 45).OduhovnojtoplinividiuSlovuoIsusovojmolitvi(Asketskiogledi,tomII).Ta toplinanasvompoetkunijeistakaoionausvojojnedostinojpunoi. 7. Ps99,2. 8. Jn1,18Slino:Mt5,8. 9. 1 Tim 6,16. ivi u svjetlosti nepristupnoj, vidi objanjenje Jovana Zlatoustog. Asketskiogledi,tomII,str.751,izd.1865.god. 10. Ps17,1012. 11. Pc99,3. 12. Prep.MarkoPodvinik,Dvestapoglavljaoduhovnomzakonu,poglavlja13.i14. 666

13. Ps99,4. 14. Ef5,18,19. 15. Jutarnjamolitvaposle12putaGospode,pomiluj. 16. Ps99,5. 17. Ps18,10.SudoviGospodnjisuistiniti,ujednoopravdani. 18. Ps84,10. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOSPASENjUIOHRIANSKOMSAVRENSTVU Mnogi govore o spasenju, mnogi ele da se spasu, ali ako ih upitate u emu se sastoji spasenje,tekodaeumetidadajuodgovor.Nijenimalostranokadabisestvarzavrila samo time to ne umeju da nau odgovor. Ne: tetna posledica koja proizilazi iz ovoga veoma je vana. Neznanje u emu se sastoji spasenje daje naim dejstvima na popritu vrlineneodreenost,nepravilnost.Miverovatnoinimomnogodobrihdela,aliusutini inimo veoma malo dela spasenja. Zato? Odgovor je veoma jednostavan: zato to ne znamouemusesastojinaespasenje. Dabismoznaliuemusesastojinaespasenje,trebaunapreddaznamouemusesastoji naa propast,zatotojespasenjeneophodno jedino onima kojisu propali.Onajko trai spasenje samim tim nuno priznaje da je propao: da je drutaije, zbog ega bi traio spasenje? Propali smo tako to smo unitili nae zajedniarenje sa Bogom i stupili u optenje sa palimiodbaenimduhovima.Naespasenjesesastojiuraskidanjuoptenjasasatanomi uobnavljanjuzajedniarenjasaBogom.[1] 667

PRVIDEO Celokupni ljudski rod nalazi se u propadanju, u padu. Liili smo se zajedniarenja sa Bogom, usamom naemkorenuiizvoru:u naimpraroditeljima,posredstvomnjihovog dragovoljnogsagreenja.Onisubilistvorenineporoni,nepriasnigrehuipropadljivosti; od samog svog stvaranja postali su priasnici Svetog Duha; kada o dobili ljudsku prirodu,ujednosmodobiliiononatprirodnozbogsjedinjenjasaBoijomprirodom.Kada su dragovoljno odbacili da se potine Bogu, kada su dragovoljno krenuli da se pokore avolu,onisuizgubilizajedniarenjesaBogom,svojusloboduidostojanstvo,predalisu sebeupotinjenostirobovanjepalomduhu.Dragovoljnosuodbaciliivot,prizvaliusebe smrt; dragovoljno su naruili celinu onoga to im je darovano prilikom stvaranja dobra, otrovalisusebegrehom.[2]Kaopoeciljudskogroda,prenelisu,ineprestajudaprenose svojuzarazu,svojupropast,svojusmrtcelomoveanstvu.Adamjestvorenposvesvetom likuioblijuBoijem,iimaojeobavezudastvoriodgovarajuepotomstvo,alijeoskrnavio lik, unitio oblije, stvorio potomstvo po meri tog oskrnavljenog lika i unitenog oblija. Sveto pismo, koje je posvedoilo da je ovek stvoren po liku Boijem,[3] ve liava tog svedoanstva Adamovu decu. Pismo govori da su se rodili po Adamovom obliju,[4] to jest onakvi kakav je Adam postao nakon pada. Zbog gubitka oblija lik je postao nepotreban.[5]Odsvakogoveka,kojiulaziuivotpada,Pismodonosialosnuispovest: U bezakonjima se zaeh, i u gresima rodi me mati moja.[6] Ljudi su postali neprijatelji Boga, svogTvorca.[7] Bog je, po neizrecivoj milosti Svojoj, ponovo prizvao ljudski rod u zajedniarenje sa Sobom.Tojeuinionanajudesnijiipotpunonepojmljivnain.JednimodsvojatriLica, svesvetom Reju, On je primio oveanstvo tako to se zaeo u utrobi Presvete Djeve dejstvom Svesvetog Duha, bez uobiajenog ljudskog zaea od mukog semena, bez zaea koje je svim ljudima prenelo grenu zarazu. Tako se pojavio u ljudskom rodu neporoniovek,atakvimjesazdanipraotac.Tajneporoniovekje,kaoiprvosazdani, biopriasnikBoijeprirode,aliuneuporedivoveojmeri:prvosazdanijebiosvetiovek po blagodati, a ooveeni Bog je postao Bogoovek. Sve ljudske grehove On je uzeo na sebe. On je mogao to da uini zato to je, iako ovek, bio i svemogui, svesavreni Bog. Uzevi sve oveije grehe na sebe, On je prineo sebe na iskupiteljsku rtvu pravednosti Boijoj za greno oveanstvo: On je uinio iskupljenje zato to je mogao to da uini. NeogranienoibeskonanoSvetiiskupiojesvojimstradanjimaismrumnogobrojne,ali ograniene ljudske grehove i Sveto pismo potpuno opravdano svedoi o Njemu: Gle, JagnjeBoijekojeuzimanasegrijehesvijeta.[8]BogoovekzamenjujepredBogomceosveti svakogoveka.Idrutveneipojedinanevrlinepaleljudskeprirodeizgubilesuznaenje uooveenjuBoga:zameniloihjevelikodeloBoijedavjerujeteuOnogakogaOnposla.[9] UtomvelikomBoijemdelusastojiseispasenje,tojeposvedoiosamSpasitelj:Aovoje vjeniivot(spasenje)dapoznajutebejednogaistinitogaBogaikogasiposlaoIsusaHrista.[10] 668

VrlinehrianinamorajudaproizilazeizHrista,izoveijeprirodekojujeOnobnovio,a ne iz pale prirode.Potonapad nijesadran uistrebljenjudobraiznae prirode toje karakteristinaodlikapadaodbaenihanelanegoumeanjunaegprirodnogdobrasa neprirodnimzlomunama,ondanaapalaprirodaimanjojsvojstvenadobradelaivrline. Tadobradelaineineznaboci,imuslimani,isvikojisudalekoodHrista.Tadobradelai vrline, oskrnavljeni primesom zla, nedostojni Boga, spreavaju zajedniarenje sa Bogom, spreavaju nae spasenje. Odbacimo to prividno dobro, ili, pravilnije, to najvee zlo! Odbacimodelatnostpaleprirode!PredajmosedelatnostikojunamnalaeverauHrista! Prestanimo da provodimo ivot po uputama naeg palog razuma, po tenjama naeg palog srca! Ponimo da provodimo ivot po jevanelskim zapovestima, po zahtevima Boijevolje.Akobudemotakoiveli,biemospaseni. Onikojidobrimdelimapaleprirodedajunezasluenovisokucenu,tiupadajuunajveui poduutetnugreku.Oniupadaju,neshvatajuito,uponiavanjeiodbacivanjeHrista. estopitaju:Zatonebibilispasenineznaboci,muslimani,luterani,isvislini,otvoreni i skriveni neprijatelji hrianstva? Pa i meu njima ima mnogo veoma vrlinskih ljudi. Oigledno je da pitanje i prigovor proizilaze iz potpunog neznanja, u emu se i sastoji ljudska propast i spasenje. Oigledno je da se takvim pitanjem i prigovorom poniava Hristos i iznosi misao da iskupljenje i Iskupitelj nisu bili neophodni ljudima, da ljudi mogu da se spasu i sopstvenim sredstvima. Krae reeno: tim pitanjem i prigovorom odbacuje se hrianstvo. Vrline pale oveije prirode imale su svoju cenu, kao i starozavetna pravila, do Hristovog dolaska, jer su privodile oveka u stanje u kome on postajesposobandaprimiSpasitelja.Svjetlostjedolanasvijet,rekaojeBogoovekosvom dolaskuljudima,aljudiviezavoljeetamunegolisvjetlost;jernjihovadjelabijahuzla.Jersvaki kojiinizlomrzisvjetlostineidekasvjetlosti,dasenerazotkrijudjelanjegova,jersuzla.Ako istinu tvori, ide ka svjetlosti, da se vide djela njegova,jer su Bogu uinjena.[11] Onima koji su zavoleli greh svojstveno je da odbacuju Hrista zato to Hristos zapoveda grenicima da ostavegrehkojisuzavoleli.LjubiteljimavrlinejesvojstvenodapritiuHristuiprilepljuju seuzHristazatotojeHristosispunjenje(punoa)dobrakojegvole. Bognegledakojeko,negojeusvakomnarodumionjemuonajkojigasebojiitvoripravdu.[12] Ove rei izgovorio je sveti apostol Petar o neznabocu, kapetanu Korniliju, kojeg je Bog prizvaokaveri.TenjakaistinskojvrlinipripremilajeKornilijaiuinilagasposobnimda primispasenje. Takotrebarazumetiremio,objanjavasvetiJovanZlatousti,velikiuiteljCrkve;[13]tako tu re objanjava i sveti jevanelista Luka u Delima apostolskim. Kornilije jeste bio neznaboac,alijeostavioidoleimolioseprilenojedinomistinitomBogu,iiniomnoge milostinje narodu. Jednom prilikom, za vreme molitve, javio mu se aneo Gospodnji i rekaomu:Kornilije!MolitvetvojeimilostinjetvojeuzioenaspomenpredBogom.Isadpoalji ljudeuJopuidozoviSimonaprozvanogaPetra(apostola);onetikazatirijeikojimaesespasti tiisavdomtvoj.[14]Kornilijevemolitveimilostinjebilesutolikouverljivedajemilosrdni 669

Gospodpogledaonanjih,alionesameposebinisudonelespasenjeKorniliju.Onesuga osposobiledapoverujeuHrista,aspasenjemujedonelaverauHrista.Tojetanaocena dobra pale prirode! To dobro ima cenu onda kada privodi Hristu. A kada se ono zadovoljavasobomitimeodvajaodHrista,tadaonopostajenajveezlo,oduzimaodnas spasenje,dakle,onotodarujeHristos,itotodobrosamoposebinikakonemoedoneti. DejstvuprirodnogdobraslinojedejstvoStarogzaveta.DoHristovogdolaskaodvajanje odprirodnogdobrasmatranojeodstupanjemodBoga,anakonHristovog dolaska,elja daseostaneuznjegapostalajeodstupanjeodBoga.[15]Starizavetjebiosluiteljspasenja, jerjepripremaoljudezaveruuHrista,kojadarujespasenje,alizaJudejce,kojisuhtelida zauvek ostanu pri Starom zavetu, on je postao posrednik, orue propasti. Kobna greka Judejacasastojiseutometosu,zbogsvojegordostiiuobraenosti,Staromzavetu,njima od Boga datom zavetu, dali potpuno drukije znaenje od onoga koje mu je dao Bog, i tako,radiStarogzaveta,teizraajnesenkeIstineNovogzaveta,odbaciliNovizavet,to su radi senke odbacili ono to je ta senka predizobraavala, to su radi privremenog rukovodstvakaspasenjuodbacilisamospasenje,itimeodbaciliIskupljenjeiIskupitelja. Jednakopogubnajeigrekaonihkoji,zaslepljenizbogsvojegordostiiuobraenosti,daju svojim dobrim delima, delima pale prirode, vrednost koju ta dela realno nemaju. Prepodobni Makarije Veliki govori: Razbojnik i lopov je onaj koji ne ulazi na vrata, nego prelazi na drugom mjestu,[16] takav je i onaj koji sam sebe opravdava, bez Hrista, jedinog koji opravdava.[17] Svi sveti su ostavljali svoju pravdu, traili Boiju pravdu, i u njoj zadobili(svetu)ljubav,skrivenuodprirode,[18]oskrnavljenepadom.Apotopadzaista jesteoskrnavioprirodu,ondatoznaidaprirodaimaoskrnavljenupravdu.Svibijasmokao neisti,isvanaapravdakaoneistahaljina.[19]Odpetedoglavenapalomovekunemaniega zdravog.[20]Objanjavajuiovereiproroka,svetiocikaudazlokojenasjepogodilonije zahvatilosamojedandeo:ne,onojezahvatilocelotelo,obuzeloceluduu,ovladalosvim njenimsilama.[21]Nijeostaounaojprirodinijedandelikojeggrehnijeozledio,zarazio: svetoinimoimausebiprimesezla.Kadajevodapomeanasavinomilisiretom,onda svakanjenakapsadriusebiprimesu;takoinaapriroda,zaraenazlom,sadriprimese zlausvemutoini.CelokupnonaenasledstvoidostojanstvojeuIskupitelju.[22]ovjek se ne opravdava djelima zakona nego vjerom u Isusa Hrista.[23] Da bismo usvojili Iskupitelja ivom verom, moramo potpuno da se odreknemo svog ivota,[24] to jest, ne samo grenosti nego i pravednosti nae prirode. Tenja da se zadri pravda nae grehom oskrnavljene prirode u sutini je delatno odbacivanje Iskupitelja. Odvojiste se od Hrista (otuili ste se od Hrista) vi koji sebe zakonom Mojsijevim ili prirodnim opravdavate, i od blagodati otpadoste,[25] govori apostol. Ako pravednost kroz zakon biva, onda Hristos uzalud umrije.[26] To znai da u miljenju (mudrovanju) koje doputa da nakon pojave hrianstvaoveijapravdaimavrednostpredBogomsigurnopostojibogohulnistavkoji kvaricelotomiljenje,kvaristavdajeHristosneophodanzaspasenje,atakvomiljenjeje jednako odbacivanju Hrista. Kada je video fariseje kako se napreu da zadre svoju 670

pravdu,Gospodimjerekao:Asadakaete:vidimo,takovagrijehostaje.[27]Nisamdoaoda zovem pravednike no grjenike na pokajanje.[28] To znai: oni koji ne smatraju svoje grehe gresima, a svoju pravdu dronjcima, isprljanim i iscepanim kroz optenje sa grehom i satanom,otuujuseodIskupitelja,jerikadagaispovedaju,modaustima,onigasvojom delatnou i u svom duhu odbacuju. Sveti apostol Pavle, neporoan i pravedan po prirodnom i Mojsijevom zakonu, smatrao je da njegova pravednost nije nita drugo do tetapremaprevashodnomepoznanjuHristaIsusa,Gospoda.Onseodrekaosvojepravednosti: Svezatricesmatrah,dabihHristadobio,govorivelikiPavle,nesasvojompravednou,kojaje odzakona,negoonomkojajepovjeriuHrista,pravednouodBoganaosnovuvjere.[29]Traimo daseopravdamouHristu,anaesedasmoisamigrjenici:[30]nemoemodapristupimo Hristunidagausvojimoakoiskrenogsrcanepriznamodasmogrenici,propaligrenici, koji nemaju nikakvog linog opravdanja, nikakvog linog dostojanstva. Jer djelima zakona nijednotijeloneeseopravdatipredNjim.AsadasebezzakonajavilapravdaBoija,posvjedoena odZakonaiProroka.ItopravdaBoijakrozvjeruuIsusaHristazasveinasvekojivjeruju,jer nema razlike. Jer svi sagrijeie i lieni su slave Boije. A opravdavaju se darom, blagodau njegovom,kroziskupljenje,kojejeuHristuIsusu.[31] Po neizmenljivom zakonu podvinitva, obilno saznanje i oseanje svoje grenosti, darovano od strane Boije blagodati, prethodi svim ostalim blagodatnim darovima. Ono priprema duu za primanje tih darova. Dua nije sposobna da ih primi ako pre toga ne doeustanjeblaenogsiromatvaduhom.Kadaumuvidisvojasagreenjaishvatidaih ima onoliko koliko ima zrna peska u moru, onda je to znak da je dua poela da se prosvetljuje,dajezdrava.[32]Kadajedoaoutostanje,svetiTihonVoronjekijerekao: Poznajemsvojegrehe:tojepoetakpokajanja.[33]Pokajmose,priznajmodanieganismo dostojni. Blagi i milosrdni Bog udostojava Boije ugodnike onoliko koliko shvate da su nedostojni.[34]taje,zaista,nae?Slabost,trulenost,tama,zloba,grehovi.[35]uvajmo sesmrtonosnezablude!PlaimoseodricanjaodHrista,inezaboravimodajeonoobino spojeno sa zabludom! Plaimo se sigurnog gubitka spasenja zbog usvajanja lanog, veri neprijateljskog miljenja! Opreznost je danas jo potrebnija zato to se danas neobino snano iri propoved o visini vrlina i uspeha palog oveanstva, i pri tomese uopte ne skriva cilj da se svi primame na poprite tih vrlina i tog napredovanja. Ta propoved ismejavasvesvetodobrohrianstvainastojidapremanjemuulijeprezirimrnju. Dela spasenja su dela vere, dela Novog zaveta. Tim delima ne ispunjavamo svoje shvatanje, svoju volju, ve volju svesvetog Boga, koja nam je otkrivena u jevanelskim zapovestima.Akoelidanasledispasenje,hrianinmoradauinisledeadela: 1.DapoverujeuBogaonakokakoBogzapovedadaseverujeuNjega,tojestdaprihvati odBogaotkrivenouenjeoBogu,daprihvatihrianstvoidaznadaseonouvausvoj istoti i punoi u okrilju Pravoslavne crkve, da je tu Crkvu Bog zasadio na istoku, da se onaproirilasaistokapocelomsvetu,alidadosadaprebivaucelostisamonaistoku,ida sadri od Boga predano hriansko uenje u neizopaenom obliku, bez izmena i bez 671

primesaljudskihidemonskihuenja.[36]OnajkojiprilaziBogu,govoriapostol,tajtrebada vjerujedaBogpostojiidaOnnagraujeonekojigatrae.[37]Hrianskouenjejeobjavljeno celomsvetukrozpropoved,aprimljenojeverom.Onojeboanskouenje,bogootkriveno uenje, ono prevazilazi ljudski razum i zato i ne moe biti prihvaeno drugaije nego oseanjemsrca,verom.Verajeposvomprirodnomsvojstvusposobnadauumprimiiu srcu usvoji ono to je za um nepojmljivo i to uobiajena ljudska mo rasuivanja nije u stanju da primi. Koji povjeruje i krsti se, rekao je Gospod, bie spasen, a koji ne vjeruje bie osuen.[38] 2. Kada ovek poveruje, on mora da prinese pokajanje za svoj prethodni dragovoljno greni ivot, i vrsto da rei da provodi bogougodni ivot. Po Svetome koji vas je pozvao, zapoveda sveti apostol Petar hrianima, budite i sami sveti u svome ivljenju, kao eda poslunostinepovoditesezapreanjimeljamaizvremenavaeganeznanja.[39]Nikonemoe niusvojitiBoga,niprebivatiuusvajanjuBoga,apritomedragovoljnoostajatiiprebivatiu grenom ivotu. Svima koji pristupaju Bogu Novi zavet javlja da je pokajanje prvi uslov pristupa Bogu. Propovednik koji je poeo propoved Novog zaveta, veliki Jovan Pretea, preteaGospodnji,poeojesvojupropovedpozivomnapokajanje.Pokajtese,govoriojeon odbaenim ljudima, ponovo pozvanim na zajedniarenje sa Bogom, pribliilo se Carstvo nebesko.[40] Ovim reima poeo je svoju propoved sam Bogoovek: Od tada poe Isus propovijedatiiGovoriti:Pokajtese,jersepribliiloCarstvonebesko.[41]ReBoijajezapovedala svojimsvetimapostolimadatimreimapoinjupropovedkadaihjeposlaladaidunajpre izgubljenim ovcama doma Izrailjeva, odavno zaostalim u propasti, iako im je darovana praslika zajedniarenja sa Bogom. I hodei propovijedajte i kazujte da se pribliilo Carstvo nebesko.[42]Bognaspozivanaveruipokajanje.Tajpozivmoramoposluatiradispasenja: takvaposlunostjeispunjenjesvesveteBoijevolje. 3. Oni koji su poverovali u Boga i odbacili greni ivot radi stupanja u zajedniarenje sa Bogom stupaju u to zajedniarenje kroz prvu hriansku tajnu, kroz sveto krtenje. KrtenjejeroenjezaBoijiivot.Nemoemouiuprirodnopostojanjeakosenerodimo pozakonuprirode;nemoemostupitiuzajedniarenjesaBogomautomeseisastojina istinskiivot,ilinaespasenjeakonestupimouhrianstvokrozsvetokrtenje.Takvaje Boijauredba.Krtenjemstupamoubanjunovogaroenja,[43]tojestuonajsvetiivotkoji je Adam dobio prilikom stvaranja, i padom izgubio, a Gospod na Isus Hristos nama vratio. Ako se ko ne rodi odozgo, ne moe vidjeti Carstva Boijega. Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u Carstvo Boije.[44] Mi se raamo u telu i time smo potomci naeg praoca po telu, Adama, koji nam daje ivot zajedno sa venom smru, no posredstvom svetogkrtenjamiprelazimouduhovnopotomstvoBogooveka,aposvedoenjuproroka OnjeBOGsilni,otacvjeni,knezmirni,[45]Onnasraaduhovnoiunitavaunamapoetak smrti,zasaenroenjempotelu,idarujenamveniivot,spasenje,blaenstvouBogu.O onimakojisupoverovaliuBogaionimakojisupreporoenisvetimkrtenjemsvetiJovan Bogoslov govori:Aonimakojigaprimiedadevlastda buduedaBoija,onimakoji vjerujuu 672

imenjegovo,kojisenerodieodkrvi,niodeljetjelesne,niodeljemuevljeve,negoodBoga.[46] SvetokrtenjenasinidecomBoijom,itimevaspostavljanauslobodu(kojanamjedata prilikom stvaranja, ali smo je izgubili prilikom pada), vaspostavlja snagu volje, preputa naoj vlasti da ostanemo deca Boija ili da odbacimo usinovljenje.[47] Tako je u raju Gospodprepustioslobodnojvoljinaihpraroditeljadavenoprebivajuublaenstvuilida gaizgube.Zbogtogamoramoveomapaziti,tojestmoramoveomarevnosnopazitinasebe,da neskrenemo.[48]Svetokrtenjepeatidrugasvetatajna,kojasledineposrednoposlenjega, a to je sveto miropomazanje. Sa razlogom smo rekli da se ta tajna peati, zato to sveto krtenje sa pravom moemo nazvati uslovom, zavetom izmeu Boga i oveka. Miropomazanjejepeatkojipeatitajuslov. 4.PrebivanjeuusinovljenjuBogu,dobijenomnasvetomkrtenju,odravamoivotompo jevanelskim zapovestima;prebivanje u usinovljenju gubimo odstupanjem od ivota po jevanelskimzapovestima.IjednoidrugoposvedoiojesamGospod:Akozapovijestimoje odrite, ostaeteuljubavi mojoj.Koumenine ostane, izbaciese napoljekaoloza, iosuie se,i skupieje,iuoganjbaciti,ispaliti.[49]Dabibiospasen,neophodnojedaonajkojijekrtenu HristaivipoHristovimzakonima. 5. Kada nas Bogoovek svetim krtenjem rodi za spasenje,On nas zatim uvodi u veoma blisko zajedniarenje sa Sobom posredstvom druge velike, nedokuive tajne, tajne Evharistije,aposredstvomnjesjedinjujemoimeamo[50]svojeteloisvojukrvsatelomi krvljuBogooveka.Kojijedemojetijelo,rekaojeGospod,ipijemojukrvumeniprebivaijau njemu.Kojijedemojetijeloipijemojukrvimaivotvjeni.AkonejedetetijeloSinaovjeijegai ne pijete krvi njegove, nemate ivota u sebi.[51] Posredstvom ove tajne Bogoovek nas je potpunootrgnuoodsrodstvasastarimAdamomiuveounajbliesrodstvo,ujedinstvosa Sobom.KakoneebitispasenionikojisaBogoovekominejedno?Gdjejetrupondjeesei orlovisabrati,[52] kojisehranetimtelom,svedoisvetoJevanelje. Dostojnimiuestalim uzimanjem duhovne hrane, koja je sila sa neba i daje ivot svetu, postaemo duhovni orlovi, vinuemo se iz nizija telesnog stanja u visine duhovnog stanja, uzleteemo tamo gdejesvojuoveijupriroduisvojetelovazneoBogoovek,kojijeposvojojBoijojprirodi odiskonabiouBoguOcu,inakoniskupljenjaljudskogrodasvojomoveijomprirodom seosadesnestraneOca. 6.Dabinampomogaounaojnemoi,dabiizleioranegrehadobijeneposlekrtenja,da bi podrao svetinju kojom smo u celosti zapeaeni na svetom krtenju, Bog nam je darovao tajnu ispovesti. Ova tajna obnavlja i vaspostavlja stanje dobijeno na svetom krtenju.[53] Tajni ispovesti treba da pribegavamo esto, ako je to mogue: dua oveka koji ima obiaj da esto ispoveda svoja sagreenja uzdrava se od greha zato to stalno misli na predstojeu ispovest. Suprotno od ovoga, grehove koje ne ispovedamo lako ponavljamo,bezikakvebojazni.[54] 673

NAPOMENE: 1. Trebnik,Poredaksvetogkrtenja. 2. PoslanicasvetogGrigorijaPalamemonahinjiKseniji. 3. Post1,27. 4. Post5,3. 5. OrazliciizmeulikaioblijaBoijeguovekuvididelosv.DimitrijaRostovskog, Letopis,tom4,str.15,izd.1840.god. 6. Ps50,7. 7. Pim5,10. 8. Jn1,29. 9. Jn6,29. 10. Jn17,3. 11. Jn3,1921. 12. Dap10,34,35. 13. Besedadvadesettrea,naDelaapostolska. 14. Dap10,36. 15. Gal5,4. 16. Jn10,l. 17. Beseda31,gl.4. 18. Beseda37,gl.2. 19. Ic64,6. 20. Ic1,6. 21. PrepodobniavaDorotej,Pouka1,Oodbacivanjusveta. 22. PrepodobniMarkoPodvinik,Dvestapoglavljaoduhovnomzakonu,pogl.4. 23. Gal2,16. 24. Lk14,26.Ovajzahtevpotvrujusvijevanelisti. 674

25. Gal5,4. 26. Gal2,21. 27. Jn9,41. 28. Mt9,13. 29. Flp3,49. 30. Gal2,17. 31. Pim3,2024. 32. SvetiPetarDamaskin,knjiga1,lanak2,Dobrotoljublje,tom3. 33. Kelijskapisma,tom15,pismo73. 34. Kelijskapisma,tom15,pismo70. 35. Kelijskapisma,tom15,pismo11. 36. Trebnik,Poredakispovesti. 37. Jev11,6. 38. Mk16,16. 39. 1Pt1,15,14. 40. Mt3,2. 41. Mt4,17. 42. Mt10,7. 43. Tit3,5. 44. Jn3,3,5. 45. Ic9,6. 46. Jn1,12,13. 47. PrepodobniavaDorotej,Pouka1. 48. Jev2,1. 49. Jn15,10,6.

675

50. Pomeaj Sebe sa nama, i zameaj Svoje telo u nama. Ove rei svetog Jovana ZlatoustognavodesvetabraaKsantopulu92.glavisvogdelaotihovanjuimolitvi. Dobrotoljublje,tom2. 51. Jn6,56,54,53. 52. Lk17,37. 53. Trebnik,Poredakispovesti. 54. Lestvica,Pouka4,gl.53. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOSPASENjUIOHRIANSKOMSAVRENSTVU DRUGIDEO Jevanelje navodi dva blaena stanja: stanje spasenja i stanje hrianskog savrenstva. JedanbogatiiuvaenijudejskimladijepristupioBogoovekuizamoliogadamukae kojedobrotrebadauinidabiimaoveniivot,odnosnospasenje.Judejcu,tojestonome kojipravilnoverujeuBoga,Gospodjeodgovorio:Akoeliuiuivot,drizapovijesti.[1]Na mladievo pitanje koje su to zapovesti, Gospod je ukazao samo na one zapovesti koje odreuju Bogu ugodne odnose svakog pravovernog prema blinjem, ali nije spomenuo zapovestikojeodreujuovekovodnospremaBogu:onesubilepoznatemladomJudejcu, imladiihjesvesauvao,barempospoljanjosti.MoralnaireligioznabolestJudejacaza vremedolaskanazemljuooveenogBogaseizmenila. Bolestjepromenilasamosvojuspoljanjost,alijeusutiniostalaistoonotojebilaipre: tenja ka otpadnitvu od Boga. Judejci nisu pokazivali onu neodoljivu sklonost ka idolopoklonstvu koja je celi milenijum, od njihovog izlaska iz Egipta do preseljenja u Vavilon, plela zamke da razrui njihovo duhovno i graansko blagostanje. Satana jeste vukao Judejce ka tome da mu se poklone i odstupe od Boga, ali ne posredstvom idola 676

kojimabiseoniklanjali:ne,onjezanjihsmislioipripremiodrugo,delotvornijelukavstvo, drugu, pogibeljnu provaliju, neuporedivo dublju i mraniju. Satana je ostavio Judejceda samopospoljanjostibudusluiteljiistinskogBoga.Ivieodtoga:satanaihjeodvukaoka pojaanom i nepravilnom uvaavanju obrednih pravila i drevnih predanja, a u isti mah ukrao potovanje Boijih zapovesti; uvukao ih u veoma detaljno i sloeno izuavanje Boijeg zakona po slovu, a u isti mah ukrao od njih izuavanje Boijeg zakona ivotom; poznavanje Boijeg zakona po slovu satana je upotrebio kao sredstvo za uvlaenje u najuasniju gordost, u najuasniju uobraenost, zbog koje su oni sebe nazivali decom Boijom, i predstavljali se drugima kao deca Boija, a u sutini su bili neprijatelji Boga i decaavola.[2]PodizgovoromdaostajuverniBogu,onisuodbaciliBoga;podizgovorom dazajedniare saBogom,oni suodbacilizajedniarenje sa Bogom,zarazili sesatanskom mrnjompremaBoguizapeatilitumrnjubogoubistvom.[3]Svesetodesilozatotosu ostaviliBoguugodniivot.Svesetodesilozatotosuostavilioneodnosepremablinjem kojejeGospodzapovedio,priemu,spoljagledano,sauvaniodnosipremaBogupostaju mrtvi. Zato Judejca koji je pitao kako da ima ivot veni Gospod uznosi u od Boga zapoveeneodnosesablinjima.Takoisvakipravoslavnihrianin,akoelidapreeiz nemarnog ivota u ivot ispunjen panjom, ako eli da se bavi svojim spasenjem, mora prvodaobratipanjunasvojeodnosesablinjima.Utimodnosimaonmoradaispravi onotopodleeispravljanju,daprineseiskrenopokajanjepredBogomzbogtogatove ne podlee ispravljanju, i unapred odredi sebi delatnost blagougodnu Bogu. Pola imanja svoga, rekao je Gospodu carinik Zakhej, dau siromasima, i ako koga neim otetih, vratiu etvorostruko.ZatimjeuonajradosnijuodlukusveblagogisvemoguegBoga,kojijeisada isto toliko blag i isto toliko svemogu: Danas doe spasenje domu ovome;jer i ovo je sin Avraamov. Jer Sin Boiji doe da potrai i spase izgubljeno.[4] Avramovog potomka po telu BogjepriznaozapotomkaondakadajeodluiodavodiBoguugodniivot:izovogasledi dadotadaonnijebiopriznat,bezobziranapravopotelu.Istovaiizahrianina:dok provodidragovoljnigreniivot,protivanjevanelskimzapovestima,oninijehrianin, iakoimapravodasetakozove,jersekrtenjemprikljuiosvetomhrianskomplemenu. Kakva je korist od ispovesti reima, ako se odbacuje ispovest delima? I tada u im javno kazati,obeaojeGospodonimakojinehajuzaispunjenjejevanelskihzapovesti:Nikadvas nisamznao;iditeodmenevikojiinitebezakonje.[5] Kohoedasespase,tajmoradaispunisvejevanelskezapovesti,ijupotrebnucelovitost uvajedinosvetaPravoslavnacrkva. im je uo odgovor Gospodnji da je za spasenje potreban ivot po jevanelskim zapovestima, pomenuti mladi je rekao: Sve ovo sauvah od mladosti svoje: ta mi jo nedostaje?ReemuIsus:Akohoesavrendabude,idiprodajsvetoimaipodajsiromasima,i imae blago na nebu, i doi, uzmi krst svoj i hajde za mnom.[6] ovek moe da se spase i ivljenjemusvetu,iuzouvanjeimanja;dabizadobiosavrenstvo,onmorapretogada seodrekneodsveta.Sviljuditrebadabuduspaseni;zadobijanjesavrenstvapreputeno 677

jeonimakojitosamihoe.Obrazachrianskogsavrenstvavidimousvetimapostolima: takojesvetiapostolPavleposvedoioosebiionjima:Mi,dakle,kojismosavreni,ovakoda mislimo:[7]hrianskosavrenstvojeivotuBogu,beskonanopopritenapredovanja,kao to je beskonaan Bog.[8] To savreno savrenstvo savrenih, ijem usavravanju nema kraja (kako mi ree jedan ovek koji ga je doiveo) govori sveti Jovan Lestvinik, tako osveujeumiotregaizmaterijalnogsvetadagaesto,razumese,poslestizanjauovo nebeskopristanite,odvajaodivotauteluipodienanebeskevisine,dosagledavanja.O tome na jednom mestu govori i psalmist, koji je, moda, to i sam iskusio: Boiji monici zemljeveomaseuzdigoe.[9]Otomejerekaoonajkojijepodignutdotreegnebaiostaoda ivi tamo oseanjima srca i pomislima: Nae ivljenje je na nebesima.[10] Savrenstvo se sastoji u oiglednom ueu Svetog Duha, dakle u tome da se On nastani u hrianinu i prenosi sve njegove elje i celokupno razmiljanje u venost. Takvo stanje svoje due ispovedao je sveti David, kada je posvedoio o sebi: Duh Gospodnji govori preko mene, i besjeda njegova bi na momejeziku.[11] Zbog dejstva Svetog Duha David je mogao da kae: Kako su mila naselja Tvoja, Gospode nad vojskama. edni i topi se dua moja za dvorima Gospodnjim.SrcemojeitelomojeobradovaeseBoguivome.[12]Kaotoeznejelenzaizvorima voda,takoezneduamojaTebi,Boe.ednajeduamojazaBogomivim;kadudoiijavitise licu Boijem?[13] Avaj meni! Jer se boravak moj produi![14] Neprirodna je oveku u obinomstanjuovakvaplamenaeljazapreseljenjemuvenost:onajesvojstvenajedino duhonosnomoveku,kakojeiduhonosniPavlerekaoosebi:JerjemeniivotHristosismrt dobitak.ImameljuumrijetiisaHristombiti.[15] Kada trgovac, govori sveti Isak Sirijski, proda svoju robu i dobije odgovarajuu dobit, onuridasevratisvojojkui.Takojeisamonahom:dokneobavisvojposao,onneeda seodvojiodtela.Akadaosetiusvojojduidajeobaviosvojposao,ikadadobijezalog,on tadapoinjedaelibuduivek...KadaumzadobijepremudrostDuha,ondajeonslian ovekukojijenaaobrodnamoru.imueutajbrod,onodmahotplovinatombroduiz moraprolaznogsvetaidoplovinaostrvokojepripadabuduemveku.Oseanjebudueg vekauovomsvetumoemouporeditisamalimostrvomnamoru:onajkojijepristaonato ostrvo ne mui se vie u talasima matanja ovoga veka.[16] Prepodobni Makarije Veliki oslikava hriansko savrenstvo sledeim crtama: ovek mora da proe dvanaest stepenika do savrenstva. Ako je neko dostigao dvanaesti stepenik, taj je dostigao savrenstvo.Nokadablagodatponedadejstvujeslabije,tadaonsilazizajedanstepenik, inalazisenajedanaestom.Onajdrugi,kojijebogatiizobilujeblagodau,uvek,idanino, stoji na stepeniku savrenstva zato to je slobodan i ist od svega, uvek zanet i ushien nebeskim.Kadabitonatprirodno,otkrivenoilinodoivljenostanjeuvekbilouoveku, onnebimogaonidauzmenasebesluenjeLogosu,nidaponesebilokakvetrudove,ni daujeta,nidaseupotrebnimsluajevimapobrineosebiilionastupajuemdanu:ne, onbisedeoujednomuglu,ushieniopijen.Punamerasavrenstvainijedataovekuba zatodabionmogaodaimabriguobrai,dabisevebaousluenjuLogosu.Alizidjeve sruen,ismrtjepobeena.Ovotrebashvatitiovako:kaotonanekommestunakomesija 678

zapaljenasveauistimahmoedasenalaziinekamranasilakojazatamnjujetomesto, tako se i pri duhovnoj svetlosti nalazi neki veo. Zbog toga ovek koji se nalazi u toj svetlosti ispoveda da jo nije potpuno savren i slobodan od greha. Sruen je i razoren pregradni zid, ali samo delimino, a ne sasvim i zauvek, zato to blagodat ponekad snanije pouava i uvruje oveka, a ponekad kao da slabi i umanjuje se, i sve to prilagoava tako da to bude korisno za oveka. Ko je dostigao u ovom ivotu savreni stepenik, i samim opitom otkrio budui vek? Jo nisam video ni jednog oveka koji je potpuno dostigao hriansko savrenstvo, potpuno slobodnog od svakog poroka. Greh, ipak, obitava i u onome koji nalazi mira u blagodati, razumeva tajne i otkrivenja, proba neiskazivu sladost blagodati... Jo nisam video nekoga ko je potpuno slobodan: i ja sam nekadaushodiodeliminodotogstepena,isaznaosamdanijedanoveknije(potpuno) savren.[17]Upravozatosu,kakosmovevideli,isvetiJovanLestvinikaslinonjemui mnogisvetiocinazvalioveijesavrenstvouhrianstvunesavrenimsavrenstvom,atako jeisvetiapostolPavlerekao:Nekaodatovepostigohiliseveusavrih,negostremimnebihli todostigao,kaotomenedostieHristosIsus.Brao,jazasebenemislimjodasamtodostigao; jednopakinim:tojezamnomzaboravljam,astremimzaonimtojepredamnom.Itrimprema ciljuradinagradenebeskogaprizvanjaBoijegahrianskogsavrenstvauHristuIsusu.[18] HrianskosavrenstvojedarBoiji,aneplodovekovogtrudaipodviga.Podvigomse dokazujesamodelotvornostiiskrenosteljedasedobkjedar,podvigom,kojiobuzdavai ukrouje strasti, ovekova priroda postaje spremna i priprema se za primanje dara. Od oveka zavisi hoe li u sebi, i to sa Boijom pomoi, oistiti i ukrasiti stan za Boga, a dolazakBogautajstanzavisiiskljuivoodBoijemilosti.[19] Dobrovoljno siromatvo i odricanje od sveta su neophodni uslovi za dostizanje savrenstva.UmisrcemorajubitipotpunoustremljenikaBogu;sveprepreke,svipovodi zarasejanostmorajubitiuklonjeni;svakiodvaskojiseneodriesvegatoima,nemoebitimoj uenik.[20] Umesto nade u propadljivo imanje imajmo nadu u Boga, a umesto samog imanjaimajmoobeanjeBoga,kojijerekao:Nebrinitese,dakle,govorei:taemojesti,ilita emopiti,iliimeemoseodjenuti?Jersveovoneznabociitu;aznaiOtacvanebeskidavama trebasveovo.NegoititenajprijeCarstvoBoijeipravdunjegovu,iovoevamsesvedodati.[21] Usredsvihliavanja,usredtekogpoloaja,ukojidovodisamogsebetimetoseodrekao imanja i svih povlastica koje mu svet prua, hrianin, uz sadejstvo Boije blagodati, stavljasamogsebeunajdostojnijipoloaj,upoloajkojisvetnikadanemoedatisvojim slugama. Taj poloaj je sveti apostol Pavle ovako opisao: Nego se u svemu pokazujemo kao slugeBoije:utrpljenjumnogom,unevoljama,ubijedama,utjeskobama;uranama,utamnicama, ubunama,utrudovima,ubdijenjima,upostovima,uistoti,uznanju,udugotrpljenju,ublagosti, u Duhu Svetome, u ljubavi nelicemjernoj, u rijei istine, u sili Boijoj, sa orujem pravednosti desnimilijevim,uslaviisramoti,ugrdnjiipohvali,kaovaraliceiistiniti,kaoneznaniipoznati, kaoonikojiumiruaevoivimo,kaokanjavanialineubijani,kaoaloeniauvijekradosni,kao siromani a mnoge bogatei, kao oni koji nita nemaju a sve posjeduju.[22] U takvom poloaju 679

bili su svi sveti apostoli, jer su sve ostavili i ili za Gospodom.[23] Oni nisu imali materijalno imanje, ali su celom svetu, zaglibljenom u propasti, davali neprocenjivo duhovnobogatstvobogopoznanjeispasenje.Oninisuimalimaterijalnoimanje,alinjihov jebioceosvet:usvakomgradu,usvakomselukrozkojesuprolaziliBoijipromisaoimje pripremio i stan i sve to im trebalo, poto svi, koji veruju u Hrista, koji imaahu njive ili kue, prodavahu i donoahu novce od prodanoga, i polagahu pred noge apostola.[24] U takvom poloaju bili su sveti muenici. Pre stupanja u podvig oni su obino davali slobodu robovima,asvojeimanjerazdavalisiromanima.[25]imbiraskinulisvevezesasvetom, onisusvlailisasebesamuodeutelozaetuubezakonju,ioblailiseuodeuSvetog Duha, u samog Gospoda naeg Isusa Hrista, pretvarali svoju odeu telo iz telesne u duhovnu, iz trulene u netrulenu, iz grene u svetu, iz zemaljske u nebesku. Stradanja svetih muenika bila su naroita: oni nisu stradali kao deca starog Adama, nego kao Hristovi udovi. Sveta muenica Felicitata bila je trudna tada kada su je zbog nepokolebivog ispovedanja vere zatvorili u mranu i zaguljivu tamnicu. U tamnici se porodila.Zavremeporoaja,kojijebioteak,Felicitatanijemogladaseuzdriodjauka. Jedan zatvorski straar joj je rekao: Sada tako vriti: ta li e tek biti sa tobom kada te predaju zverima da te pojedu? Ona je odgovorila: Sada ja stradam, a tada e Drugi u menistradatizamenezatotojastradamzaNjega.[26]Muenitvoniukomsluajunije bilooveijiizumiliposledicasamogovekovoghtenja:onojebiloBoijidaroveanstvu, izatojebilonatprirodno,tojerekaoisvetiapostolPavle:VamajedarovanozaHrista,ne samodavjerujeteuNjega,negoidastradatezaNjega.[27]Imonatvoje,kaoimuenitvo,dar Boiji. Monatvo je natprirodni podvig. I ono je u sutini muenitvo. Samo povrnom i neukom miljenju ono moe izgledati kao neto drugo, neodreeno. I monatvo, kao i muenitvo, zahteva prethodno odricanje od sveta. Kao to podvig muenitva poinje raznim muenjima tela, a zavrava se smru tela, tako i podvig monatva poinje odsecanjemsvojevoljeisvojihshvatanja,odricanjemodtelesnognaslaivanja,azavrava se umrtvljavanjem due i tela za greh i njihovim oivljavanjem za Boga. Ustavi protiv grehadosmrti,kupivipobedunadnjimnetedenjemtelaunapregnutim,natprirodnim podvizima,mnogimonasisunanajprikladnijimoguinainpreliodmonakogpodviga ka muenikom podvigu zbog meusobnog srodstva tih dvaju podviga, sadranih u odricanjuodsvetaiodsebe.Gordiovek,slueipropadljivostisveta,nerazumepodvig muenitva i smatra ga ludou; gordi ovek, isto tako, ne razume ni monaki podvig i smatra ga udatvom. Muenici su, po meri podviga, poinjali da primeuju obilje blagodatnihdarova;takojeiumonasimaBoijablagodatpoinjaladadejstvujeimsuse umrtvilizagreh,azatimjepojaavalatodejstvoumeriukojojseumonasimapoveavala njihova sveta umrtvljenost. Podvig svakog monaha je natprirodan. On neizostavno podrazumeva pobedu nad ivotinjskim svojstvom tela, svojstvom koje je nakon pada postalo svojina svakog oveka. Podvig nekih svetih monaha je po svojoj natprirodnosti vii od podviga muenika. U to se moemo uveriti ako proitamo itije prepodobnog MarkaTrakog,OnufrijaVelikog,MakarijaEgipatskogidrugih.Zatoslugegrehaisveta misledamuenitvoimonatvonisunitadrugodoludostibesmislica?Oiglednozato 680

to dobrom smatraju iskljuivo dobro pale prirode i to hrianstvo ne poznaju i ne razumeju. Onaj ko eli dadostignesavrenstvo neka razda svetoimasiromanimai neka odmah zatim uzme krst svoj.[28] A im razda imanje, on mora da se odrekne i samog sebe, a u tomeseisastojiuzimanjekrsta,tojestdragovoljnoineprestanouzimanjedvojakihnevolja nasebe,jeroneinekrst,onesutadvaspojenadrvetakojasemeusobnopresecaju.Neke od tih nevolja doputa Boiji promisao radi naeg duhovnog napredovanja, a neke mi moramodragovoljnodauzimamonasebedabismotakoobuzdaliiumrtvilisvojestrasti, da bismo umrtvili u sebi svoju palu prirodu. O nevoljama koje doputa Boiji promisao svetiapostolPavlegovori:KogaljubiGospodonogaikara;ibijesvakogasinakojegaprima.Ako podnositekaranje,Bogpostupasavamakaosasinovima.Jerkojijetosinkojegaotacnekara?Akoli stebezkaranja,kojesusvi(tj.istinskeslugeBoije)iskusili,ondastekopiladanesinovi.Dalje, kad su nas nai tjelesni oci karali, mi smo ih sluali. Zar se neemo mnogo vie pokoravati Ocu duhova i ivjeti?[29] Sveti apostol Petar nas vodi ka duhovnom razumevanju nevolja i ovakoteionekojisunjimaizloeni:Ljubljeni,neuditeseognjukojivambivaradikuanja vaeg, kao da vam se neto neobino dogaa, nego se radujte to uestvujete u stradanjima Hristovim,dabisteseiuotkrivenjuslavenjegoveradovaliiveselili.AkovasruezaImeHristovo, blaeni ste, jer Duh Boiji, Duh slave i sile poiva na vama; oni, dakle, hule na njega, a vi Ga proslavljate. Samo da niko od vas ne postrada kao ubica ili lopov ili zloinac, ili kao onaj koji se mijeautueposlove.Noakolikaohrianin,nekasenestidi,venekaslaviBogazbogtogudjela. JerjevrijemedaponesudoddomaBoijeg;akoliprvoponeodnas,kakavlietekbitikrajonima toseprotivejevaneljuBoijem?Iakosepravednikjedvaspasava,bezbonikigrjenikgdjeese javiti?ZatoionikojistradajupovoljiBoijoj,nekanjemukaovjernomeSazdateljupovjeredue svoje u dobroinstvu.[30] Apostol Pavle pouava da nevolje doputene Boijim promislom moramo da prihvatamo sa najveom pokornou Bogu, jer je i apostol tako primao iskuenja koja su na njega doputena: Zato sam dobre volje u nemoima, u porugama, u nevoljama, u gonjenima, u tjeskobama za Hrista.[31] Sveti apostol Petar pouava da se pri nailasku nevolja predajemo svesvetoj volji Boijoj i naroito trezveno i vrsto drimo Boijihzapovesti,potoneprijateljnastojidanaszavremenevoljeotrgneodnjihpomou pomislibrige,beznadenosti,roptanja,gneva,hule.SvesvojebragepoloitenaNjega,jerse On stara za vas.[32] Nama dolikuje da imamo svaku radost, to jest najveu radost, kada padnemourazlinaiskuenja[33]:iskuenjasuznakdanasjeBogprizvao,znakizabranosti, znak usinovljenja. Usred nevolja uznosimo slavoslovlje Bogu onako kako ga je uznosio mnogostradalni Jov usred raznih nesrea koje su ga spopadale sa svih strana.[34] Usred nevolja prinosiemo blagodarenje Bogu, koje ispunjava srce duhovnom utehom i silom trpljenja, dakle blagodarenje koje je zapovedio sami Bog. Na svemu zahvaljujte, zapoveda apostol,jerjeovovoljaBoijazanasuHristuIsusu.[35]SvetiPetarDamaskingovori:Kao toroditelji,potaknutiljubavljupremadeci,ponekadkoristeipretnjedasvojudecu,im ponudasenerazumnoponaaju,uputepremarazumnomponaanju,takoiBogdoputa iskuenja,ionasluekaotapkojiokreedostojneodavolskogzlogsaveta.Koaliprut, 681

mrzi na sina svojega; a ko ljubi, kara ga za vremena.[36] Bolje je trpljenjem iskuenja koja dolaze (koja su doputena) pribegavati Bogu, nego iz straha od nesrea biti odbaen, padatiurukeavolainavuinasebevenuodbaenostimuku.Jednoodovodvojenas neminovnoeka:ilimoramopretrpetiprvo,prolazno,ilisepodvrgnutidrugom,venom. Pravednikenedotiunijednenidrugenesreezatotovoledogaajekojemismatramo nesreama, i raduju se njima, ljube iskuenja kao neto to su nali, kao vreme u kome dobijajuduhovnukorist,itakoostajuneranjeni.Neumireonajkogastrelajesteudarila,ali nijesmrtnopogodila;gineonajkomeonazadasmrtnuranu.Dalijeiskuenjenanelotetu Jovu?Nijeligaono,naprotiv,proslavilo?Jesuliapostoleimuenikemukedoveleuuas? Pismo govori da su se oni radovali to se udostojie da podnesu sramotu za Ime njegovo.[37] Pobednikdobijavievenacaioseavieradostiakoseviebori.Kadaujeglastrube,on ne pada u strah u koji bi pao od glasa koji poziva na klanje; suprotno ovome, raduje se, kao da mu unapred javljaju da e dobiti venac i nagradu. Nita ne donosi tako laku pobedu kao hrabrost sa potvrenom verom. Nita ne donosi sa takvom lakoom poraz kaosamoljubljeibojazan,roeniizneverovanja.[38] Gospodjeobeaosvojimsledbenicimadaeimatinevoljezasvevremesvogzemaljskog stranstvovanja, obeao im je zemaljski ivot slian svom, provedenom u liavanjima i gonjenjima,aliimjeujednozapovediohrabrostidobrunadu.Akovasmrzisvijet,znajteda je mene omrznuo prije vas. Kad biste bili od svijeta, svijet bi svoje ljubio, a kako niste od svijeta negovasaizabrahodsvijeta,zatovasmrzisvijet.[39]Usvijetueteimatialost,alinebojtese,ja sampobijediosvijet:[40]nikakvanevolja,nikakvoiskuenjeneemoinidavaspobedeni da vas slome ako budete verovali u mene i prebivali u meni ispunjavanjem mojih zapovesti.VjeranjeBog,govoriojeapostol,kojivasneepustitidaseiskuatevemanegoto moete podnijeti.[41] I na drugom mestu Pisma Sveti Duh svedoi: Mnoge su nevolje pravednih,iodsvihnjihizbavieihGospod.uvaGospodsvekostinjihove,nijednaodnjihneese satrti.[42] Poverujmo Boijem obeanju, ne uplaimo se uzburkanog mora nevolja, i preplivaemogamirno,jernasdrinevidljiva,alisvesilnadesnicaBoija. Drugideokrstainedragovoljni,odBogaustanovljeniizapoveeniduhovnipodvizi,koji obuzdavajugreneeljetela,atimeidue.OnjimajesvetiapostolPavlerekao:Iznuravam tijelo svoje i savlaujem ga, da propovijedajui drugima ne budem sam odbaen,[43] a sveti apostol Petar: Kada, dakle, Hristos postrada za nas tijelom, i vi se tom misli naoruajte, jer ko postrada tijelom, prestao je da grijei.[44] A koji su Hristovi, raspee tijelo sa strastima i eljama[45] telo koje ne raspinjemo, ve ga gojimo i pruamo mu zadovoljstvo obilnom ishranom,naslaivanjemiodmaranjemmoradasudelujeugrehuinaslaujeseunjemu, mora biti nesposobno za primanje Svetog Duha, mora biti tue i neprijateljsko Hristu. Pravaudovicaiusamljenica,tojestonajkojiseistinskiodrekaosveta,zanjegaumrlogsveta, i odvojio se od svih i od svega da bi sluio Bogu, nada se u Boga i provodi u molitvama i moljenjima no i dan. A ona koja se odala nasladama, koliko god je, spolja gledano, ostavila svetirazdalatojeimalasiromanima,ivajeumrla,[46]jerkojisijeutijelosvoje,odtijelae 682

ponjetitrule,akosijeuduh,odDuhaeponjetiivotvjeni.[47]Raspeetelajeneophodno, potpuno neophodno za Hristovog podvinika. Neophodno je da se on potini blagom jarmu podviga da bi obuzdao ivotinjske nagone tela, a ne da bi mu oduzeo zdravlje i snagu,prekopotrebnezasamopodvinitvo.Nauilismodabudemoubicestrasti,ane tela, govori Pimen Veliki.[48] Naruavanje uzdravanja je veoma tetno ak i za telesno slabe i bolesne zato to ono pojaava bolest, ne jaa, ve upropatava slabog i bolesnog. Razboritaumerenostnaroitopodravaiuvatelesnesnageizdravljeiuljudimasnane telesnegraeiuljudimakrhkeiboleljikavetelesnegrae. im razda sve to ima siromanima i raskine veze sa svetom, prvo delo Hristovog podvinika mora biti udaljavanje iz sredine sablazni u usamljeno monako obitalite. Takvim udaljavanjem briu se ranije dobijeni greni utisci i odbacuje se mogunost dobijanja zaraze od novih utisaka. Sam Sveti Duh poziva istinske Boije sluge na takvo udaljavanje:Zatoiziiteiznjihovesredineiodvojitese,govoriGospod,inedohvatajteseneistog ijauvasprimiti.Ibiuvamotac,ivietebitimojisinoviikeri,govoriGospodSvedritelj.[49]I u samom svetom obitalitu monah mora da se uva od poznanstava, od hodanja po kelijamabraeiodprimanjabraekodsebe,asvezatodabiduapostalaspremnadase na njoj poseje Re Boija i da u svoje vreme donese duhovni rod. I materijalnu njivu pripremamozavelikiroditatakotoplugomusitnimoiuklonimosvedrugotonanjoj raste. Kada je prepodobni Simeon Novi Bogoslov stupao u manastir, njegov uitelj, prepodobni Simeon Poboni, zapovedio mu je: Pazi, edo: ako hoe da bude spasen, onda nikako ne besedi na kraju sluenja u crkvi, i ne hodi po kelijama. Nemoj da se nekome slobodno obraa. uvaj svoj um da ne skita tamo i ovamo neka neprestano gledanatvojegreheinavenumuku.[50]Ukelijivaljaimatisamonajnunijestvari,po mogunostisasvimjednostavne:suvineilepestvariodmahizazivajustrastusrcu,aum zbognjihpostajesklonmatanjuirasejanosti,tojeveomatetno. Drugi podvig sastoji se u umerenom postu. Post za poetnike odreuje manastirska trpezarija. U trpezariji treba uzimati umerenu koliinu hrane, tanije, onoliko koliko je potrebno da telo bude sposobno za posluanja: otako predanje i manastirski tipik zabranjuju da se hrana uzima izvan trpezarije. Oni monasi koje je Bog priveo tihovateljskom ivotu i neprestanom vebanju u molitvi i razmiljanju o Bogu treba da uzimaju hranu jednom dnevno,[51] ne smeju da se prejedu, a mogu da uzimaju sva jela kojasudozvoljenamonatvu,shodnotometaimjeposlaoBog.Pritakvojslobodistrogo treba paziti da ona ne da povoda za naslaivanje ili viak. Istinsko naslaivanje oekuje nasubuduemveku,aovde,naputukanjemu,zabranimosebinasladuizadovoljavajmo jedino prirodnu potrebu, a ne strasne prohteve. Samovanje i post su toliko sutinske osobine monakog ivota da su na osnovu njih monasi dobili u drevnosti svoj naziv: monah (???????, solitarius, od grke rei ?????, latinskog solus sam) znai usamljen; monasimasutakoenazivaniiisposnici.

683

Trei podvig su bdenija. Monah poetnik se dovoljno veba u tom podvigu tada kada prisustvuje svim crkvenim slubama. Podvig bdenija je posebno vaan za onoga koji provoditihovateljskiivot.Monahapodieutajpodvigivoseanje,gotovopredoseanje smrti i pravednog suda Boijeg koji e uslediti za njom. Monah se trudi da predupredi strano stanje na tom sudu pobonim i trepetnim stajanjem na molitvi, kao pred licem i oimasamogBoga.Onsenadadaeovdeizmolitiidobitioprotajgrehovadabinakon izlaskadueiztelapreaoputodzemljekanebubezikakvogstraha:zatoneumornostoji na vratima Boije milosti tokom svoje usamljenike molitve u keliji, kuca na ta vrata plaem, kuca tekim uzdasima, smirenim reima iz dubine srca, bolnog zbog greha. Podvig bdenija se pojaava u onoj meri u kojoj se pojaava duhovno oseanje straha Boijeg.Napoetku,ipak,trebaprimoravatisebenatajpodvig,bezkoganemakonanei potpunepobedenadstrastima.TrebadoiustanjekojejeGospodzapovedio:Nekabudu bedravaaopasanaisvjetiljkezapaljene.Avisliniljudimakojiekajugospodarasvojega,kadae se vratiti sa svadbe da mu, im doe i kucne, odmah otvore. Blago slugama onim koje gospodar doavinaebudne.Zaistavamkaemdaeteseopasati,iposadieih,ipristupieteeimsluiti.I akodoeudrugustrau,iutreustraudoe,inaeihtako,blagoslugamaonim.Aliovoznajte: kad bi znao domain u koji e as doi lopov, bdio bi, i ne bi pustio da mu potkopaju kuu. I vi, dakle, budite spremni; jer u koji as ne mislite, doi e Sin ovjeiji.[52] Takvo stanje donosi oseanje straha Boijeg. Posednici tog straha ive na zemlji kao putnici u gostoprimnici: svakog asa oekuju da odu iz nje. Vreme zemaljskog ivota skrauje se pred njihovim oimakadaseprednjimaotkrijeneobuhvatna,velianstvenavenost.MisaodaihGospod moeiznenadapozvatidriihuneprestanojbudnosti,naneprestanojstraiodgreha,koji neprestanopreti.Noioniprovodeistokaoidane,ispavajujedinoonolikokolikomoraju, inikakonedoputajusebidadubokoutonuusanidaihsanraznei.Nasvojgrubileaj oni leu obueni i opasani da bi ustali istog asa im zatreba. Podvig bdenija mora biti usklaensaovekovimtelesnimsnagama.Tajpodvigse,kaoisamovanjeipost,pojaava postepenim prelaenjem podvinika iz telesnog i duevnog stanja u duhovno ili blagodatno stanje. Duhovni ovek, makar i slab po telu, izdri neuporedivo vei podvig od podviga za koji je sposoban telesni i duevni ovek. Prvog pokree na podvig Boija blagodat; on nailazi na manji otpor svog tela, koje pri stupanju u takvo stanje obino odlaeznatandeosvojeotupelosti. Dabismonapravilividljivikrst,potrebnojedapoprenospojimodvakomadadrveta;da bismosastavilinevidljivikrst,potrebnesunamdragovoljnenevoljepodvizi,dadretelo uraspeu,inevoljeizvana,daobuzdavajuismirujuovekovduh,kojijeuvekspremanza gordostzatotojeozleenprilikompada.Odobeovevrstenevoljasastavljamotajkrst,i znamodanamjezapoveenodagauzmemonasebeipoemozaHristom,jerbezkrsta ne moemo da idemo za Hristom. Oni koji nisu raspeli svoje telo, ni obuzdali u njemu grenearkeeljeistremljenja,onikojisepredajusladostrasnimoseanjimaipomislima, ti ne mogu da zajedniare sa Hristom zato to posredstvom naslaivanja i zanetosti grehom opte sa satanom. Koji su po tijelu, rekao je sveti apostol Pavle, to jest, oni koji 684

provodetelesniivot,kojiivezasvojetelo,izobilnogahrane,odmaraju,iugaajumu,ne mogu ugoditi Bogu.[53] Koji su po tijelu tjelesno misle,[54] to jest, oni koji provode telesni ivot neizostavno imaju telesni nain miljenja, ne seaju se venosti i ne brinu o njoj, imajulanozavetanjeozemaljskomivotu,smatrajudajeonbeskonaan,radejedinoza njega, visoko cene zemaljske prolazne prilike i povlastice, ne mogu da prihvate Novi zavet, ne mogu da odbace palu prirodu, ve je, naprotiv, razvijaju, uvaavaju njeno dostojanstvoinapredovanje.Tjelesnomudrovanjejesmrt,aduhovnomudrovanjejeivotimir. TjelesnomudrovanjejeneprijateljstvoBogu,potosenepokoravaBoijemzakonu,nitipakmoe da se pokorava.[55] Ta sveta pokornost njemu nije svojstvena; za njega ona ak nije ni mogua. Nikakvu korist nee nam doneti ostavljanje imanja i sveta, udaljavanje u manastir,akobudemougaaliudljivimeljamanaegtela,akoganepodignemonakrst takotoemogaliitisvegaprekomernogisvakognaslaivanja,iostavitimujedinoono preko potrebno za postojanje. Prva zapovest koju je Bog dao oveku bila je zapovest da posti. Tu zapovest Bog je dao u raju, a potvrdio ju je i u Jevanelju. ovek je naruio zapovest, i sveti raj nije mogao da ga sauva od propasti; kada naruimo zapovest, iskupljenje koje nam je Bogoovek darovao ne moe da nas sauva od propasti. Mnogi, govori apostol Pavle, za koje vam mnogo puta govorih, a sad i plaui govorim, vladaju se kao neprijateljikrstaHristova;njihovjekrajpogibao,njihovbogjetrbuh,ispavausramotinjihovoj, onimisleonotojezemaljsko.[56]Dokjeovogovoriohrianima,apostolihjemoliodase ugledaju na njegov ivot, koji je on provodio u trudu i naporu, esto u nespavanju, u gladovanju i ei, esto u postovima, u zimi i golotinji.[57] Post je osnova svih monakih podviga. Bez njega monah ne moe ni da ouva samovanje, ni da obuzda jezik, ni da provoditrezveni,paljiviivot,nidanapredujeumolitviibdeniju,nidazadobijaseanje nasmrt,nidasagledamnotvosvojihsagreenjaislabosti.Monahkojijenemaranupostu potresaiztemeljacelokupnuzgradusvojihvrlina;tazgradaneeizdratiakosegraditelj neopametiinavremenepobrinedauvrstitemelje.SvetiJovanLestvinikgovori:Knez demona je pali denica. Knez strasti je prodrljivost.[58] Ne varaj se! Nee se osloboditi faraona,ineeugledatiPashuakonebudeuvekjeogorkozeljeibeskvasnihleb.Gorko zeljeoznaavanaporitrudposta,abeskvasnihleboznaavamisaobeznadmenosti.Neka sesatvojimdisanjemsjedinireonogakojikae:Aja,kadamidemonidosaivahu,odevahse uvreu[alosti]ipostomsmirivahduumoju,imolitvamojaunedramojaprodiraedublje.[59] AkosiobeaoHristudaeiitesnimiuskimputem,ondasuavajsvojstomak.Jerakoga hrani i iri, ti naruava to obeanje. Obrati panju, i ue rei: Prostran je i irok put pomamnogstomakougaanja,tovodiupropastbluda,imnogoihimakojinjimeidu.Uskasu, meutim,vrataitesanputposta,tovodiuivotistote,imaloihjekojiganalaze![60] Prodaj sve to ima, uzmi krst svoj i hajde za mnom. ta znae Hristove rei: Hajde za mnom?[61]IizaHristomznaiprovoditizemaljskiivotjedinoradineba,onakokakoje Bogoovekprovodiosvojzemaljskiivot.Onikojiusvetuivepobono,pojevanelskim zapovestima,veblagimponaanjem i nastrojenjemduepostaju sliniSinuBoijem; no onikojisuseodreklisveta,kojisuraspelisvojetelopodvinitvom,kojisuprivukliusebe 685

blagodat Svetog Duha zato to su uinili da njihovo telo postane mrtvo za greh[62] zadobijajunaroituslinostsaBogoovekom.NjihvodiDuhBoiji,onisuSinoviBoiji[63] po blagodati zato to su uredili sebe po liku nebeskog oveka, drugog oveka, Bogooveka.[64] Oni su deca Boija, ali im to ne posvedouje ni slovo, ni povrno, pred Bogompotpunobeznaajnoznanjeposlovu,vesamsvesvetiBoijiDuh,kojisenastanio u njima i sjedinio sa njihovim duhom.[65] A kad smo djeca, onda smo i nasljednici. Nasljednici,dakle,Boiji,asunasljedniciHristovi.[66]Izegajemogladaizniknetakvaslava za jadna, pala stvorenja ljude? Iz ive vere u Hrista, Boga, Tvorca i Spasitelja naeg, iz iveverekojajenauilaizabranikeBoijedaprepoznajuIskupiteljasrcem,idaNjega,to je jo vanije, ispovedaju samim ivotom, odricanjem od sveta, uzimanjem dvostrukog krsta, sastavljenog od voljnih i nevoljnih nevolja, i najpodrobnijim ispunjavanjem dobre i ugodne i savrene volje Boije.[67] Poto s njim stradavamo, govori apostol celom zboru Hristovih podvinika, da se s njim i proslavimo.[68] Venu, nebesku slavu, pripremljenu onima koji su stradali Hrista radi, koju je i sam lino iskusio, sveti apostol Pavle ovako poredisakratkotrajnimnevoljamakojimasetaslavazadobija:Stradanjasadanjegavremena nisunitapremaslavikojaenamseotkriti.[69]Nimalonisuvanetenevolje!Nasvemogui i sveblagi naelnik i sudija podviga uloio je u same nevolje toliku duhovnu utehu da nevolje Hrista radi ve po sebi jesu izvor radosti. Ova telesna muenja rekao je velikomuenik Evstratije u svojoj predsmrtnoj molitvi Bogu, tako nazvavi svoja pretrpljena natprirodna stradanja, nisu nita drugo do veselja Tvojim slugama.[70] Isto tosvojstvoveseljasadreusebiimonakenevolje:u njihovimnedrimaizbijaivriizvor duhovne sladosti i radosti, vremenski poetak blaenstva u venosti. Krst je oruje pobede, poasno znamenje hrianina: A ja,govori apostol, Boe sauvaj da se im drugim hvalimosimkrstomGospodanaegaIsusaHrista,kojimsemenirazapesvijetijasvijetu.[71] Vezaizmeuovekovogtelaiduhajedostojnadubokograzmatranjaidivljenja.Odstanja tela mnogo zavisi i ovekovo miljenje i oseanja srca. Kada stomak gladuje, opominje sveti Jovan Lestvinik, srce postaje smireno. A kada se stomaku ugaa, misao postaje ohola.[72] Dua ne moe doi u smirenje drugaije no davanjem manje koliine hrane telu rekao je Pimen Veliki. Nastojatelj jednog manastira upitao je Velikog: Zato ne oseamusebistrahBoiji?KakodaoseastrahBoiji,odgovoriojeVeliki,kadajetvoj stomak pun hleba i sira?[73] Kada je telo sito, tada srce ne moe da ne stvara oseanja kojanavodenablud,aumpomisliimatanjaobludu,atodvojesuustanjudasvojom silom i zavodljivou promene i najodluniju dobru volju i skrenu je ka naslaivanju u grehu. Upravo zato je sveti Jovan Lestvinik rekao: Ko ugaa sopstvenom stomaku i ujednohoedapobediduhabluda,tajliinaovekakojiuljemhoedaugasipoar.[74] SvetiIsakSirijskigovori:Zavolisiromanaodeladabiunitiopomislikojeutebiklijaju: gordoumlje srca. Onaj koji voli sjaj, taj ne moe da zadobija smirene pomisli, zato to duhom svojim, toje u meni, traim Te.[75] Navodei telesna dela, sveti apostol Pavle pominjemeunjimaineprijateljstva,svae,pakosti,gnjev,prkos,razdore,jeresi[76]ustvari nedostatke ovekovog duha. Zato? Zato to vrsta greha razotkriva ovekovo telesno 686

mudrovanje, a telesno mudrovanje razotkriva ivot po telu, odbacivanje Hristovog krsta.[77]IzistorijeCrkvevidimodasutakvibiliosnivaisvakejeresi. Ovoubogoslovonapisaosamja,mnogogreniIgnjatije,dapodstaknemsebe,dapouim podvinikomivotu.Primetiosamdaonetemeduhovnoguenjakojeuizloitipismeno postajujasnepresvegamenisamom,aponekadsu,zbogaktuelnostisamihtema,korisnei mojojljubljenojbrai.Akonekoproitaovoslovo,nekamioprostinedostatkemogznanja igovora.Akokoproitaovoslovo,inaeunjemunetokorisnozasvojuduu,molimga da obrati panju na ovo ubogo slovo i da povodom miljenja koja nae u njemu dobro razmisliosebi. Potrebnoje,veomapotrebnodasvihrianiudlakuispunezaveteSpasitelja,kojijerekao: Kohoeivotsvojdasauva,izgubiega,akoizgubiivotsvojmeneradiijevaneljaonajega sauvati.[78]Kojivoliivotsvojizgubiega,akomrziivotsvojnaovomesvijetu,sauvaegaza ivotvjeni.[79] taznaivoletisvojivot?Toznaivoletisvojupaluprirodu,njenasvojstvaoskrnavljena padom,njenolanonazvanoznanje,njeneeljeistrasti,njenupravdu.taznaispasavati svojivotuovomsvetu?Toznairazvijatisvojstvapaleprirode,sleditisvojashvatanjai svoju volju, stvarati svoju pravednost od prividno dobrih dela pale prirode. ta znai izgubitisvojivotradiHristaiJevanelja,taznaimrzetisvojivot?Toznaipoznatii priznatidajeprirodapalazboggrehaidajujegrehrastrojio;toznaimrzetistanjekojeje pad stvorio u nama, i umrtvljavati to stanje odbacivanjem ponaanja po svojim shvatanjima,posvojojvolji,posvojimstrastima;toznainasilnokalemitinasvojuprirodu razumivoljuHristomobnovljeneprirode,isvojeponaanjepostavljatipremasvesvetom Boijem uenju i prema svesvetoj Boijoj volji, to nam je sam Bog otkrio u Jevanelju. NaapalaprirodajeneprijateljskaBogu;sleditishvatanjaitenjepaleprirodeznaiteiti ka sigurnoj i venoj propasti. Zato su sveti oci pustinjaci, uitelji monatva i celog hrianstva, izgovorili toliko stranih izreka protiv povoenja za svojom voljom i svojim shvatanjima. Prepodobni Pimen Veliki je govorio: ovekova volja je metalni zid izmeu Bogaioveka,kamenkojiudaraprotivBoijevolje.Akojeovekostavi,ondaionmoe da kae: Sa Bogom mojim prei u zid visoki. Bog moj, neporoan je put Njegov.[80] A ako se opravdanje sjedini sa voljom, onda se ovek predaje razvratu i gubi svoj ivot.[81] Pod reju opravdanje treba razumeti nae shvatanje da je da je delatnost po svojoj volji opravdana i pravedna, a to je pouzdan znak duevnog rastrojstva i skretanja sa puta spasenja. Prepodobni avaDorotejgovori:Ja neznamkoji jedrugi razlogpada monaha, akonijepovoenjezasvojomvoljom i zatenjama svog srca. Kaudaovekpadazbog ovogailizbogonoga,aja,kakosamverekao,neznamdrugirazlogosimovoga.Jesili video nekoga ko je pao? Znaj da je sledio sebe. Dalje prepodobni Dorotej kazuje da se nalazio u opteiu ave Serida, da se u svemu rukovodio poukama duhonosnog starca Jovana,dajepotpunoodbacivaoshvatanjaitenjesrca.KadbiuenomiumnomDoroteju dola neka njegova misao o neem duhovnom, on bi govorio sebi: Anatema na te, i na 687

rasuivanjetvoje,inarazumtvoj,inaznanjetvoje.[82]Etoobrascablaenemrnjeprema svom ivotu, mrnje koju je zapovedio Spasitelj dua i tela naih! Eto obrasca blaenog gubljenja ivota radi Hrista i Jevanelja, a sve radi spasenja due! Eto obrasca odnosa svetihpremapalojprirodi! Sledimo, brao, Hristovo uenje! Sledimo ivot, ponaanje, nain miljenja svetih Boijih ugodnika! Neka nas nita ne zaustavi da se radi svog spasenja odreknemo svoje pale prirode, da radi istinske ljubavi prema sebi odbacimo lanu ljubav prema sebi, svoje samoljublje, da radi spasonosne delatnosti po jevanelskim zapovestima odgurnemo od sebedelatnostpozakonimapaleprirode,omiljenesvetu,neprijateljskeBogu!Omrznimo prividnadobradela,kojanastajuizlanonazvanogznanja,izkretnjikrvi,izoseanjasrca, koliko god nam izgledalo da su naa oseanja i miljenja uzviena, neporona, sveta. Ta dela mogu da razviju u nama jedino pogubnu uobraenost, gordost, samoobmanu. Nijedno od tih dela ne prosvetljuje oi due, kao to ih prosvetljuje zapovest Gospodnja;[83]naprotiv,tadelapoveavajuslepilodue,inetoslepiloneizleivim.Oni koji ine ta dela otii e u venu muku jer ine dobro pale prirode, dobro koje je uvek pomeano sa zlom, oskrnavljeno dobro, od koga Gospod, kao od satanske odvratnosti, odvraasvojesvesvetepoglede.Dabinekoiniodobradelapaleprirode,onnemorabiti hrianin, zato to ta dela pripadaju celom palom oveanstvu. Tamo gde se ine dobra dela pale prirode, tamo gde ih prati grmljavina pohvala od sveta, tamo je iskljuen, odbaenSpasiteljsveta.Delavere,delaspasenja,ili,tojeisto,ispunjavanjejevanelskih zapovesti, pripadaju jedino hrianima. Prepodobni Marko Podvinik je rekao da u istinskodobromoemoverovatiidaistinskodobromoemoinitijedinouHristuIsusui Svetom Duhu.[84] Ispunjavanje jevanelskih zapovesti uvodi oveka u istinsko bogopoznanjeisamopoznanje,uistinskuljubavpremasebi,premablinjem,premaBogu, u zajedniarenje sa Bogom, koje se vie razvija ako se usrdnije i tanije ispunjavaju jevanelske zapovesti. Zajedniarenje sa Bogom, koje hrianin dobija na dar jo dok stranstvuje na zemlji, predstavlja istinski zalog nebeskog i venog blaenstva. Taj zalog sam svedoi da je pouzdan svedoi tako jasno i snano da su mnogi odluili da ga sauvaju,izatosupokornoprimilinajveenevoljeizavoleliihvieodprolaznogivota. alosna,jadnazaslepljenostsakojomgordisvetprezrivogledanadelahrianskeverei iznosi o njima bezumno miljenje i osudu ubistvena je za svet. Kako se samo nitavnim svetuinedelavereuporeenjusagromkimiivopisnimdelimasveta!Kakvojetodobro delo saznanje svoje grenosti, za koje se Boija milost izlila na carinika?[85] Kakvo je to dobro delo pokajanje, posredstvom koga su se najvei grenici pomirili sa Bogom i nasledili veno blaenstvo? Kakvo je to dobro delo ispovedanje Hrista, ispovedanje izgovoreno u nekoliko veoma jednostavnih rei? I ko ih je izgovorio? Izgovorio ih je osuenirazbojnik.Tihnekolikoveomajednostavnihreiuvelojerazbojnikaurajiuinilo onotonisumogleineemoidauinesveblistavevrlinecelogoveanstva.Rijeokrstu jeludostonimakojiginu;njimajeistotoliko besmislenaidelatnostpoJevanelju.Anama

688

koji se spasavamo i re krsna i delatnost po Jevanelju jesu sila Boija,[86] koja isceljuje i spasavanaedue. SvetiocisvihvremenastalnosuizraavalisvojodnospremaotkrivenomBoijemuenju reju: verujem. U savremenom drutvu, koje se hvali da je pre svega obrazovano i hriansko, srdani odnos, zalog boanskom otkrivenju, stalno se uje u rei: mislim. Odakle su se pojavili taj zalog i ta re? Iz nepoznavanja hrianstva. alosna je pojava kada sin Istone crkve razmilja o hrianskoj veri izvan uenja svoje Crkve, protivno njenom boanstvenom uenju, razmilja svojevoljno, neuko, bogohulno. Nije li takvo razmiljanjeodricanjeodCrkve,odhrianstva?Uplaimosenaeneukosti,kojanasvue u venu propast; izuimo hrianstvo; zavolimo poslunost svetoj Crkvi, omiljenu svima koji imaju znanje hrianske vere. Postanimo revnosni izvrioci jevanelskih zapovesti; ispunjavajmoihkaoslugenepotrebne,[87]kojeimajuobavezudaispunjavajusvojdug,ali gastalnoispunjavajuilipogrenoiliveomanedovoljno.NekanasJevaneljevodiprema dobrimdelima,anekretnjakrviinerava.Nauimosedainimovrlinesasmirenjem,ane saraspaljivanjem,zatotoraspaljivanjeuvekprateipotpomauslavoljubljeigordoumlje, ilioholost.KadaGospodizlijeunassvetiiprijatnivazduhsmirenja,ikadazbognjegovog dejstva prestanu talasi oseanja srca, tada emo poznati da raspaljenost, koja izvrava veomauzvieneigromkeoveijevrline,jesteteloikrv,ateloikrvnemogudanaslede Carstvonebesko.[88] Spasite se, ljubljena brao, spasite se! Spasite se od ovoga pokvarenoga roda,[89] govorio je sveti apostol Petar onim njemu savremenim Judejcima koji su iz naroda neprijateljskog hrianstvuprelazilidaprimehrianstvo.Svojuduuespasitionajkojisespasava,govorili sudrevnivelikimonasioistinskimhrianimaposlednjegvremena.Toznai:spasenjee zanjihbitiveomatekozatotoeseneobinomnogoumnoitigrenesablazni,aizato toeneobinomnogoljudiskrenutipremagrehu. Za spasenje su potrebni neobino veliki napori, neobino velika revnost, neobino veliki oprez i uvanje sebe, neobino velika razboritost, neobino veliko trpljenje. Zato nam je na svemogui voa i uitelj, na ivot, naa sila, nae spasenje, Gospod Isus Hristos, unapred javio: U svijetu ete imati alost, ali nas je ujedno i ohrabrio reima: Ne bojte se,ja sampobijediosvijet.[90]Jasamsavamausvedanedosvretkavijeka.Amin.[91] NAPOMENE: 1. Mt19,17. 2. Jn8,44.

689

3. NastranicamaJevaneljaGospodestoizobliavanepobonostJudejaca,anaroito u23.glaviJevaneljapoMatejuiu8.glaviJevaneljapoJovanu. 4. Lk19,8,9,10. 5. Mt7,23. 6. Mt19,20,21iMk10,21. 7. Flp3,15. 8. Flp3,20,12. 9. Ps46,10.Lestvica,Pouka29,gl.5. 10. Flp3,20. 11. 2Cam23,2. 12. Ps83,2.3. 13. Ps41,2.3. 14. Ps119.5. 15. Flp1,21,23. 16. Slovo85. 17. Beseda8,gl.4i5. 18. Flp3,12,13 19. Jn14,23. 20. Lk14,33. 21. Mt6,3133. 22. 2Kop6,410. 23. Mt19,27. 24. Dap4,34. 25. Vidi:itijavelikomuenikaDimitrijaSolunskog,GeorgijaPobedonoscaidrugih. 26. HistoireduChristianismeparFleury,LivreV,chap.XVII. 27. Flp1,29. 690

28. Mk8,34. 29. Jev12,69. 30. 1Pt4,1219. 31. 2Kop12,10. 32. 1Pt5,7. 33. Jak1,2. 34. Jov1,21;2,10. 35. 1Sol5,18. 36. Pri13,25. 37. Dap5,41. 38. Dobrotoljublje, tom 3, knjiga 1, lanci pod naslovom: Bez smirenoumlja nema spasenja. 39. Jn15,18,19. 40. Jn16,33. 41. 1Kop10,13. 42. Ps33,19,20. 43. 1Kop9.27. 44. 1Pt4,1. 45. Gal5,4. 46. 1Tim5,5,6. 47. Gal6,8. 48. Azbunipaterik. 49. 2Kop6,17,18. 50. itijeprepodobnogSimeonaNovogBogoslova,rukopis.OvoitijeizdalajeOptina pustinjasvojimsredstvima. 51. Po savetu sv. Petra Damaskina. Vidi lanak pod naslovom: Neophodno i izvanrednopokazanjesedamtelesnihdejstava,knj.1,Dobrotoljublje,tom3. 691

52. Lk12,3540. 53. Pim8.8. 54. Pim8,5. 55. Pim8,6,7. 56. Flp3,18,19. 57. 2Kop11.27. 58. Lestvica,Pouka14,gl.30. 59. Ps34,13.Lestvica,Pouka14,gl.52. 60. Lestvica,Pouka14,gl.29. 61. Mt19.21. 62. Pim8.10. 63. Pim8,14. 64. 1Kop15.4749. 65. Pim8.16. 66. Pim8.17. 67. UporediRim12.2. 68. Pim8,17. 69. Pim8,18. 70. Vidinjegovoitije,etiminej,13.decembar. 71. Gal6,14. 72. Lestvica,pouka14,gl.22. 73. Azbunipaterik. 74. Lestvica,pouka14,gl.21. 75. Ic26,9. 76. Gal5,20.

692

77. Prepodobni Simeon, Hrista radi jurodivi, pokazao je da je odbacivanje Hristovog krstabilouzrokOrigenovezabludeipropasti,etiminej,21Jul. 78. Mk8,35. 79. Jn12,25. 80. Ps17,30,31. 81. Azbunipaterik. 82. Poukaotomedanetrebarasuivatisvojimrazumom. 83. Ps18,9. 84. Dobrotoljublje,tom1,Dvestapoglavljaoduhovnomzakonu,gl.2. 85. Lk18,1014. 86. 1Kop1,18. 87. Lk17,10. 88. 1Kop15,50. 89. Dap2,40. 90. Jn16,33. 91. Mt.28,20. 693

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOSTANjIMAOVEIJEPRIRODEUPOGLEDUDOBRAIZLA 1.UVOD Da bi tano sudio o sebi i pravilno postupao prema sebi, Hristov podvinik ima preku potrebudapravilnorazumesvojuprirodu.Istinitamisaojeizvorsvihdobara;lanamisao je izvor pogrene delatnosti i plodova koje ona neminovno donosi. im vidimo podvinitvo nekrunisano duhovnim plodovima ili krunisano plodovima samoobmane moramo znati da je uzrok toga bio laan pravac, lana polazna taka delatnosti. Avaj! estooiumazapanjialosniprizorkojiizazivausrcugorkesuze.tamoebitialosnije od sledeeg prizora: podvinik koji je proveo ceo ivot u nedrima svete obitelji, u neprestanomsluenjuBogu,uneprestanimpodvizimanepristrasnopogledasebe,svoju nesumnjivu neplodnost, i vidi da su u njemu odrasle i uvrstile se razne strasti, koje su prilikom njegovog stupanja u monatvo bileveomaslabe,skoro nedelotvorne?tamoe bitialosnijeodprizorakadatoistopodvinikvidiikodsvojesabrae?Tajprizorinijo alosnijiminjenicadauodreenomuzrastuiodreenojsituacijiobraanjeiispravljanje postajeveomateko.VelikojeiblaenodeloproslavitiusebiHrista.Velikanesreajeona nesreakojajesadranauotuenjuodBogaiuvremenuiuvenosti,kadarazvijemou sebisvojepaloja. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOSTANjIMAOVEIJEPRIRODEUPOGLEDUDOBRAIZLA 2.TRIOVEKOVASTANjAUPOGLEDUDOBRAIZLA

694

DabismoizbeglivelikunesreuotuenjeodBogaiuvremenuiuvenostistupimona prave i svete staze. Da bismo zadobili pravilnu hriansku delatnost, tano izuimo tri stanja oveije prirode: stanje nakon stvaranja, stanje nakon pada, i stanje nakon iskupljenja.[1] Hrianinova delatnost moe biti pravilna, spasonosna za duu i Bogu ugodna jedino onda kada on dejstvuje ili se trudi da dejstvuje iskljuivo po zakonima obnovljeneoveijeprirode. NAPOMENE: 1. Stanje nakon stvaranja sveti oci nazivaju prirodnim, stanje nakon pada potprirodnim, stanje nakon iskupljenja natprirodnim. Sveti Isak Sirijski,Slovo 4; prepodobniDorotej,Pouka. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOSTANjIMAOVEIJEPRIRODEUPOGLEDUDOBRAIZLA 3.STANjEPRIRODEUPOGLEDUDOBRAIZLANAKONSTVARANjAOVEKA Nakon stvaranja oveka njegova priroda nije uestvovala u zlu. U njoj je ivelo i dejstvovalojedinocelodobro.oveanstvonijeimalonikakvogiskustvenogznanjaozlu. Ono je znalo jedino da postoji zlo, da je iskustveno poznanje zla pogubno za oveanstvo.[1] Teorijsko, povrno znanje o zlu nikako nije moglo tetno da utie na oveiju prirodu zato to je to mrtvo znanje, jednako neznanju po pitanju ovekove unutranje i spoljanje delatnosti. ovek je pao posredstvom delatnog, iskustvenog poznanjazla;ovekovpadsesastoji udelatnom, iskustvenom poznanju zla,u usvajanju zla. Teorijsko znanje o otrovu ne izaziva smrt, ve, naprotiv, odvraa od nje; praktino poznanjeotrova,tojestuzimanjeotrova,donosismrt. 695

NAPOMENE: 1. Post2,9,17;3,2. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOSTANjIMAOVEIJEPRIRODEUPOGLEDUDOBRAIZLA 4.STANjENAKONOVEKOVOGPADA Upalojovekovojprirodidobrojepomeanosazlom.Zlo,dovedenouoveka,tolikose smealo i slilo sa ovekovim prirodnim dobrom da prirodno dobro nikada ne moe da dejstvuje odvojeno od zla, ne moe da dejstvuje a da pri tome ujedno ne deluje i zlo. ovekjezatrovaosebetimetojeprobaogreh,tojesttimetojeiskustvenopoznaozlo. Otrovjeprodrousvedelovetela,usve;sileisvojstvadue:bolestgrehapogodilajeitelo, i srce, i um. Pali ljudi nazivaju i smatraju svoje znanje zdravim, ali time pogubno lau i obmanjuju sebe. Zdravo znanje je bilo do pada; nakon pada ono je kod svih ljudi, bez izuzetka, postalo lano, i moramo ga odbaciti, ako nam je stalo do spasenja.[1] Svetlost oijumojihnionanijesamnom,[2]govoriPismooznanjupaleprirode.Paliljudinazivajui smatrajusvojesrcedobrim,alitimepogubnolausebeiobmanjujusebe:onojebilodobro do pada; nakon pada ovekovo dobro se smealo sa zlom, oskrnavljeno je, i zato ga moramo odbaciti, ako nam je stalo do spasenja. Bog, srceznalac, nazvao je sve ljude zlim.[3]Zarazagrehajesverastrojilauoveku;svedejstvujenepravilno,svedejstvujepod uticajem lai i samoobmane. Tako dejstvuje njegova volja, tako dejstvuju oseanja njegovogsrca,takodejstvujusvenjegovepomisli.Nitavnojeibeskorisnototoihpaloi zaslepljenooveanstvonazivadobrim,izvrsnim,uzvienim. Dubokosmomipali:malokouviadajepalobieidamujepotrebanSpasitelj;veina gledanasvojpadkaonastanjepotpunogtrijumfainapreesvesvojesnagedauvrstii razvijesvojestanjepada. ovek vie i nije u stanju da sopstvenim naporima odvoji dovedeno zlo od prirodnog dobra. Zlo je prodrlo u sam poetak oveka; ovek se zainje u bezakonju, raa se u 696

gresima.[4] Od samog svog roenja ovek nema nijednog dela, nijedne rei, nijedne pomisli,nijednogoseanjaukojimajedobro,barzatren,bilobezveeilimanjeprimese zla.ToposvedoujeiSvetopismo,ikaedameupalimljudimanemanijednogpravednog; svizastranieizajednonevaljalipostae:nemahakojiinidobro,nemabanijednoga.[5] Ukazujuinapaluprirodu,svetiapostolPavlegovori:Dobroneiviumeni,tojestutijelu mojemu.[6] Ovde pod tijelom apostol ne podrazumeva oveije telo u doslovnom smislu, nego telesno stanje celokupnog oveka: njegovog uma, srca i tela. I u Starom zavetu nazvanjetijelomcelokupniovek:Neeseduhmoj,rekaojeBog,dovijekapretisljudima,jer su tijelo.[7] U tom telesnom stanju, kao u svom telu, ive greh i vena smrt. Za telesno stanjeapostolimanazivetijelosmrti,[8]tijelogrjehovno.[9]Tostanjesenazivatelom,telom smrti i greha, zato to su u njemu misao i srce, iji je zadatak da streme ka duhovnom i svetom, upueni i prikovani samo za materijalno i greno, i ive u materiji i grehu. oveijetelosamogapostolabilojehramSvetogDuha,bilojeproetoBoijomblagodau iizlivaloizsebedejstvaBoijeblagodati.[10]Nanjeganemogudaseodnoseizrazikojise takovernoodnosenatelesnostanjeukojeseovekovaprirodasurvalaprilikompada:Koji supotijelunemoguugoditiBogu;[11]dabiseunitilotijelogrjehovno;[12]koemeizbavitiod tijelasmrtiove?[13] Apostol izvanredno opisuje meanje dobra sa zlom u palom oveku, preputenom sopstvenim naporima na injenju dobra, pri emu zlo nuno izbija iz prirode, izopauje ovekovo dobro i obara zamisli uma koji uzaludno pokuava da istinsko sluenje Bogu uvede u hram due. Zakon je duhovan, govori apostol, aja sam tjelesan, prodan u ropstvo grijehu.Jerneznamtainim,jerneinimonotohou,negotomrzimtoinim.Akoliinimono to neu, priznajem da je zakon dobar. Tada to ne inim vie ja, nego grijeh koji ivi umeni. Jer znamdadobroneiviumeni,tojest,utijelumojemu;jerhtjetiimamusebi,aliuinitidobrone nalazim.Jerdobro,tohou,neinim,negozlo,toneu,onoinim.Akadinimonotoneu,ve neinimtoja,negogrijehkojiiviumeni.Nalazim,dakle,zakon:kadahoudobrodainim,zlo mije prisutno. Jer se radujem Boijem zakonu po unutarnjem ovjeku; ali vidim drugi zakon u udima svojim koji se bori protiv zakona uma mojega, i porobljava me zakonom grijeha koji je u udima mojim. Ja jadni ovjek! Ko e me izbaviti od tijela smrti ove? Tako, dakle, ja sam umom sluimBoijemzakonu,atijelomzakonugrijeha.[14]Podrejutijeloovdeopettrebarazumeti telesnostanjekojeobarasvepokuajeoveijegumadaispuniBoijuvoljudokseovek nalazi u stanju pada, dok nije obnovljen Duhom; kada se Duh nastani u oveku, On ga oslobaaodrobovanjagrehu,[15]dabiseunitilotelogrehovno,[16]tojesttelesnostanje u oveku. Tako treba razumevati i apostolove rei: Tijelo i krv ne mogu naslijediti Carstva Boijega.[17]Ovdesepodreimatijeloikrvpodrazumevajupomisliioseanjakojinastaju unaojprirodiidreovekautelesnomstanjuponjegovomumu,srcuitelu. To stanje je stanje staroga ovjeka.[18] Apostol zapoveda hrianinu da ostavi to stanje i obueseunovogaovjeka,sazdanogapoBoguupravednostiisvetostiistine.[19]Tojeonoisto to je on rekao u Poslanici Rimljanima: Obucite se u Gospoda Isusa Hrista,[20] i u Prvoj 697

poslaniciKorinanima:Nosiemoislikunebeskoga[21](oveka).Izvesnojedajeapostolbio obnovljen Duhom i da je bio obuen u Hrista; prosvetljen Duhom i pokretan ljubavlju prema blinjima, on je u ime palog oveka, koji se naprezao da raskine lance greha, izgovorio ispovedanje stanja u kome ovek, zbog zla koje ivi u njemu i vri nasilje nad njim,nemoedaneinizlo,akikadabieleodainidobro.[22]Takvovienjeoveijeg padajedarBoijeblagodati.[23] Uzajednicipalogoveanstvanekeljudenazivajudobrima.Takoihnazivajunepravilno, relativno. U toj zajednici dobrim se naziva onaj ovek koji ini najmanje zla, a zlim onaj koji ini najmanje dobra. Uostalom, zli ovek moe toliko da napreduje u zlu da se sva njegovadelatnostpretvarauneprekidninizzlodela.Dobarovek,upreciznomsmislu,ne postoji.Nemaovekakojibiusvompalomstanjuinioistodobro,neopoganjenozlom: Niko nije blag osim jednoga Boga,[24] govori Re Boija. Sve ljude Ona smatra i naziva zlim.[25] Starozavetni pravednici nazivani su pravednicima jedino u odnosu na ostale ljude,[26]aneuodnosunaBoga.UodnosunaBogacelokupnooveanstvo,bezizuzetka, postalojenedostojno;svadelapadompokvareneprirodepostalasuneblagougodnaBogu zatotosuopoganjenaneodvojivomprimesomzla. SamaverauobeanogIskupitelja,kojasedokazujedelimavere,izbogkojejeBogprimio starozavetne pravednike, i koja im je uraunata u pravednost,[27] pruala je nadu u spasenje, nadu u izlazak iz tamnica pakla, u koje su baene ljudske due, bez izuzetka, nakonodvajanjaodtela,dokooveeniBognijeslomioprijevorniceivratapakla. Kaodajebilomalototojegrehposredstvompadapostaogotovoprirodanoveku,toliko prirodandajePismogrehnazvaloivotom,[28]dajeodricanjeodgrehapostaloodricanje od sebe,[29] pa je pali ovek primio u sebe satanu, koji ga je sablaznio, i postao stan satanin. Ispostavlja se, govoriprepodobniMakarijeVeliki,da i samneprijatelj naneki nainprebivaunama,boriseizarobljavanas.[30]Ovoniukomsluajunijeproizvoljno miljenje,nijemata,negoopitnoznanje,atoznanjedobijajuonikoji,kakogovoriistitaj ugodnik Boiji, postojano ostaju u molitvi i nepokolebivo se suprotstavljaju svome neprijatelju.[31] Hrianinukojiiviusvetutakvoopitnopoznanjeovekovogpadanijedostupnozatoto sugasvezaleraznebrige,aizatotogane4restanarasejanostodvlaiodvienjasamog sebe.Nijezanjeganaeslovo.NekaondobrimdelimaukriluPravoslavnecrkve,naroito milostinjomicelomudrenou,stvarasvojespasenje.Mibesedimosamonasima,kojisuse potpunopredalisluenjuBogu,kojieledaCarstvoBoijeugledajuusebi,otkrivenousili i slavi. Neizmenljivi duhovni zakon podvinitva zahteva da ovek najpre raskine materijalnelance,kojimajesvezanizvana,idatektadaponedaraskidaonelancekojim su ga duhovi zlobe svezali u dubini njegovog uma i srca. Ispostavilo se, govori sveti MakarijeVeliki,dajeoveknakonprestupanjazapovestiinakonizgonaizrajasvezanna dva naina, idvemavrstamalanaca:ispostaviloseda ga u ovom svetuvezuju predmeti 698

svetailjubavpremasvetu,tojestprematelesnimeljamaistrastima,premabogatstvui slavi, takoe ljubav prema tvarima, prema eni i deci, prema srodnicima, prema domovini, prema mestima, prema odelima, krae reeno, ljubav prema svim onim vidljivimstvarimaodkojihmuReBoijazapovedadasedragovoljnoodrekne(zatoto seovekdragovoljnopokoravasvemuvidljivom),daserazreiioslobodisvegatogadabi zatim mogao potpuno da ispuni Boiju volju. A u sebi (oveija) dua je toliko svezana, zakljuana, okruena zidinama i okovana okovima mraka i svim ostalim sredstvima duhova zlobe da ne moe, kako bi htela, da ljubi Boga, da veruje u Njega i da ga potuje.[32]DaljeusvojojbesedivelikiugodnikBoijiiuiteljmonahapouavadasvoje zarobljenitvo, svoje ropstvo, svoju venu smrt mogu da otkriju u sebi samo oni koji su zbacilisasebeokovesvetaipredaliseistinskomiizuzetnomsluenjuBogu.Onajkose, suprotnoovome,nijeprethodnopotrudiodaraskinelancekojejenanjegastavilamaterija, to jest vidljivi svet i zemaljski prolazni ivot, sa svojim prilikama i odnosima, taj nikada neepoznati,neeprimetitidajezarobljen,ineezapazitiduhovezlobekojidejstvujuu njemu. On zauvek ostaje stran samom sebi zato to gaji u sebi skrivene strasti, ali ih ne poznaje: veoma esto pobude strasti on smatra pobudama pravde, i njihovo dejstvo smatra dejstvom Boije blagodati ili utehom savesti. U samom monakom ivotu telesni podvig, koliko god on bio veliki, ne moe sam po sebi da otkrije unutranje lance i unutranju nesreu: za to je potreban duhovni podvig. Telesni podvig bez duhovnog podviga vie je tetan nego koristan; on neobino mnogo pojaava strasti due: slavoljublje,licemerje,lukavstvo,gordost,mrnju,zavist,uobraenost.[33]Akounutarnje delanjepoBogu,rekaojevelikiVarsanufije,nepomaeoveku,ondaseonuzaludtrudi iuspoljanjem.[34] Sledeiduhovnipodviziotkrivajupodvinikunjegovounutranjerobovanje,auistimah podiubitkeunjegovimpomislimaioseanjima. 1) Istinska poslunost. Posredstvom istinske poslunosti podvinik poetnik, odsecajui, Bogaradi,svojuvoljuisvojashvatanjaueljidaispunivoljuishvatanjapodvinikakoji je ve napredovao i neuskrativo zadobio poslunost prema Bogu neizostavno podstie paloganelanaprotivdejstvo,itimeotkrivanjegovoprisustvousebi.Akopodvinikane sablazne zle spletke, predlozi i razni izgovori kojima lukavi nastoji da ga odvue od poslunosti, i ako ostane postojan u podvigu, on e podstai nevidljivog neprijatelja na zavistiljutuborbu,ukojojtajneprijateljneepropustitiprilikudapodigneupodviniku raznagrenamatanja,pomisli,oseanja,zanose,itimeepodvinikotkritiudubinisrca skriveno,izuzetnoveliko,anaizgledpotpunonepostojeezlo. 2) itanje, izuavanje i ispunjavanje jevanelskih zapovesti, zato to one, odsecajui delatni greh, prvenstveno istrebljuju greh u samom umu, u samom srcu. Ispunjenje tih zapovesti,ili,pravilnije,naprezanjeuispunjavanjuzapovesti,nunoizobliavagrehkoji iviunamaiizazivaestokuunutranjuborbu,ukojojnajvieuestvujuduhovizlobe.

699

3) Sramoenja i druge nevolje takoe otkrivaju greh skriven u dubini due. Nevolju i zovemo iskuenjem upravo zato to ona otkriva skriveno stanje srca. U oveku jo zarobljenom vlau greha, sasvim prirodno, upravo nevolja izobliava greh koji ivi u dubini due, otkriva ga posredstvom oaloenog srca, tuge, pomisli roptanja, negodovanja, samoopravdavanja, osvete, mrnje. Nesumnjivi znak dejstva palog gordog duhajepojaanodejstvotihstrastiudui,naroitanajezdaipritisakpomisliimatanja. 4)Paljivamolitva,naroitomolitvaimenomGospodanaegIsusaHrista,uznaprezanje naspajanjusrcaiuma,razotkrivazmijukojasegnezdiudubinisrca,ranjavajeipodstie na kretanje. Prepodobni Kalist i Ignjatije Ksantopul u svom delu o tihovanju i molitvi navode sledee rei svetog Jovana Zlatoustog: Molim vas, brao, nikada ne gazite i ne preziritepravilamolitve.Sluaosamnekadaocekakogovoredaonajkojipogaziiliprezre topraviloinijemonah.Takavikadajede,ikadapije,ikadaprebivaukeliji,ilislui,ili putuje, ili ta drugo ini mora bez prestanka da vapi ovako: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me, da bi neprestano pominjanje imena Gospoda naeg Isusa Hrista razdraivaloneprijateljanabitku.Najpreeugledatizlouunutranjostisvogsrca,azatim (u srcu skriveno) dobro (to jest Boiju blagodat), koja je svetim krtenjem zasaena u svakog pravoslavnog hrianina.[35] Prepodobni Makarije Veliki ui da takvo stanje unutranje borbe treba podnositi dobroduno, sa nesumnjivom verom i nadom u Gospoda, sa velikim trpljenjem, oekujui od Gospoda pomo i dar unutranje slobode. Bitkanemoebitikrunisanapobedom,islobodanemoebitiosvojenanaporimasamog oveka: i jedno i drugo je dar Boiji, darovan podviniku u svoje vreme, poznato jedino Bogu.[36] Mnogogreeonikojisenalazepodvlaustrastiazahtevajuodsebedabudubestrasni. Zbogtakvognepravilnogzahtevapremasebi,kojijesamoposledicanepravilnogmiljenja o sebi, oni padaju u neobino veliku zbunjenost kada se pokae da u njima na bilo koji nain ivi greh. Oni tada padaju u uninije, u beznae. Njima se, zbog nepravilnog miljenja o sebi, ini da je ta projava greha neto neobino, neto to se ne uklapa u postojei red. A u stvari, projava greha u pomislima, oseanjima, reima i delima (ovde govorimo o zanosima, a ne o smrtnim gresima, ni o voljnim gresima) sasvim je logina, prirodna,nuna.Akonasstrastuznemirava,govoriprepodobniavaDorotej,ondatone smedanaszbunjuje,jerpadatiuzbunjenostzbogtogatonasstrastuznemiravanijenita drugododelobezumljaigordosti,posledicanepoznavanjastanjasvojedueiizbegavanja truda.Takosuotomereklioci.Minenapredujemoupravozatotoneznamosvojumeru, to nemamo strpljenja u zapoetim delima, to bez truda hoemo da zadobijemo vrlinu. emuseudi,strasniovee,kadatestrastuznemirava?Zbogegasezbunjuje?Stekao sistrast,imajeusebi,izbunjujese!Primiosiusebeinjenezaloge,akae:Zatome onauznemiruje?Boljejetrpi,podvizavajse,imoliBoga.[37] Onikojisagledavajuusebigrehupravozbogtogsagledavanjaceodanzemaljskogivota provode u opominjanju na svoju grenost, umom pokazuju sebe, svoje jadno stanje 700

Gospodu,ivapijusabolomusrcu:OisumojesvagdakaGospodu,jereOnizbavitiodzamke nogemoje.Pogledajnameipomilujme,jersamjedinak(=samac)isiromah.Izbaviodmaaduu moju,iizrukepseejedinicumoju.Jerkakvajekoristovjekuakosavsvijetzadobijeaduisvojoj naudi?Ilikakaveotkupovjekdatizaduusvoju?Spasimeizustalavljihiodrogovanosoroga smernostmoju,jersuparnikva,avo,kaolavriuihodiitraikogadaprodere.Vidismirenje moje i trud moj, i oprosti sve grehove moje. Vidi neprijatelje moje kako se umnoie, i mrnjom nepravednomomrznueme.Sauvajduumoju,kaotosisauvaoduuJova,slugeTvoga,i izbavime;dasenepostidim.jerseuTebepouzdah[38]Onajkojiivipoovimpravilima,taje, bez imalo sumnje, biti udostojen da u svoje vreme kae: Trpei potrpeh Gospoda, i obrati panju na me, i uslia moljenje moje; i izvede me iz rova muenja i iz blata mulja (mnogog), i postavi nakamen nogemoje,iuspravi stope moje;istaviu usta moja pesmu novu,himnu Bogu naem.[39]IstinitjeOnajkojidajeobeanjaonimakojiseuzdajuuNjegaikojisenedaju otrgnuti od uzdanja u Njega, bez obzira na to to ih greh svojim nasiljem dugo i iscrpljujue mui u srcu. Darovalac e sigurno ispuniti svoje obeanje. A zar Bog nee odbranitisvedoiSinBoijiizabranikesvojekojimuvapijudaninoizareoklijevati?Kaem vam da e ih ubrzo odbraniti.[40] Re oklijevati ovde oznaava da Bog doputa grehu i duhovima zlobe, koji ive u oveku, da odreeno vreme iskuavaju oveka radi njegove koristi.SvetiMakarijeVelikigovori:Knezovogavekajetapkojikanjava(urazumljuje) onekojisujodecapoduhu,ibikojiimzadajerane,alitimetoihozlobljavaiiskuava, on im, kakosmoranijerekli,pripremavelikuslavu ivelikuast...Tajtapureuje neko velikodelospasenja,kakojenegdekazano:Zlo,imajuizaciljzlo,pospeujedobro.Zadobre due,zaduedobrevolje,inajveanevoljapretvaraseudobro,tosvedoiisamapostol: OnimakojiljubeBogasvepomaenadobro.[41]Tomtapu,kojivaspitavatakotokanjava, doputenojedadejstvujedabisudovibiliispitani,kaouuarenojpei,dabidobripostali tvri, i da bi loi pokazali da lako pucaju i da ne mogu da izdre veliku vatru. avo je deloislugaBoiji,inemoedaiskuavaonolikokolikoonodlui,nemoedaozlojeuje onolikokolikoonhoe,veonolikokolikomuBoijimigdozvoliidopusti.Bogtanozna stanje svih, i svakom oveku doputa onoliko iskuenja koliko sam taj ovek ima sila. VjeranjeBoggovoriapostolkojivasneepustitidaseiskuatevemanegotomoete,negoe uinitisaiskuenjemikraj,damoetepodnijeti.[42]Kojiiteikucanavrata,kojitraidokraja, tajedobititototrai.[43] ZatoBogdoputadaduhovizlobeigrehiskuajupodvinika?Zatotoovekimapreku potrebu da tano i detaljno sazna svoj pad, jer bez toga ne moe da pozna i primi Iskupitelja onako kako treba. ovek mora da pozna svoju palu prirodu, njene sklonosti, njoj svojstvenu delatnost, da kasnije, kada primi blagodat Svetog Duha, koju mu daje Iskupitelj, ne bi upotrebio tu blagodat na svoju duhovnu tetu ili da ne bi njena dejstva pripisao sebi, ve da bi bio njen dostojan sasud i njeno dostojno orue. Sveti Grigorije Sinait govori: Ako ovek ne bude naputen i poraen i savladan zato to se pokorio svakojstrastiipomisli,iuduhupobeen,apritomenedobijanikakvupomonioddela, niodBoga,niodbilokogadrugog,zbogegadolaziskorodooajanja,jerjeiskuavansa 701

svihstranatadaonnemoedadoeuskruenostduha,nemoedasmatradajemanji od svih, da je poslednji i sluga svima, izuzimajui same demone, koji su ga muili i pobedili. To je smirenje koje doputa promisao Boiji, kaznenovaspitno smirenje, posle kojegBogdarujedrugo,uzvienosmirenje,kojejeboanstvenasila,kojadejstvujepomou Boga i pomou Njega ini sve; (ovek) vidi tu silu u sebi kao orue, i tim oruem ini Boija uda.[44] Tako se objanjava ta divna pojava, tj. svetitelji Boiji; budui da su sasudi Svetog Duha, oni su ujedno videli, shvatili, ispovedali sebe kao najvee grenike, dostojneprivremenihivenihkazni.Onisuozbiljnoupoznaliiizuilisvojupaluprirodu, videlidaunjojnemanieganeoskrnavljenog,istogasusvedobrokojejeBoijablagodat, nastanivi se u njima, uinila posredstvom njih sa punim ubeenjem pripisali toj blagodati, i stalno strepeli da pala priroda ne izrodi neku pomisao ili neko oseanje uvredljivozaSvetogDuha.[45]Brziprelazakizstanjaborbeustanjeduhovneslobodene donosi korist oveku. Sveti Makarije Veliki napominje da due koje su ve priasnice Boije blagodati, ve pune nebeske sladosti, ve posednice naslada duhovnog mira, ali nepotvrene, neiskuane u nevoljama koje im nanose zli duhovi esto ostaju detinjasto slabeinesposobnezaCarstvonebesko. Akolistebezkaranja,govorisvetiapostol,kojesusviiskusili,ondastekopilad,anesinovi.[46] Iskuenjainevoljeseialjuovekuradinjegovekoristi,dabidua,ispitanaunevoljama, postala jaa i asnija pred svojim Gospodom. Ako izdri do kraja sa nadom u Gospoda, onda ne postoji mogunost da ona ne dobije dobra koja je obeao Sveti Duh, i potpuno osloboenje od zlobe strasti.[47] Zbog tog Boijeg provienja Hristovi podvinici, izuzimajuinekolicinunjih,znatandeosvogzemaljskogstranstvovanjaprovodeugorkoj borbiprotivgreha,podjarmomnemilosrdnogfaraona.PrilikomizlaskaizEgiptazemlje ukojojpekucigluijedumesodopresitosti,toodslikavaplotskostanjeslugeistinskog Boga su oplenile Egipane, to jest odnele su sa sobombogatstvo delatnog znanja koje se dobijauborbiprotivgrehaiduhovazlobe.TakvajeodlukaBoijegduhovnogzakona.[48] SvetiIsakSirijskipriasledeupriu:Nekoodsvetihjegovorio:Beenekiotelnik,starac dostojan potovanja. Uputio sam se jednom prilikom njemu jer me je pritiskala tuga od iskuenjakojasumestigla.Staracjeutovremebiobolestan,leaoje.Pozdraviosamga, seo kraj njega, i rekao mu: Oe! Pomoli se za mene; demonska iskuenja me mnogo aloste. On otvori oi, pogleda me paljivo, i ree: Sine! Ti si mlad: na tebe Bog ne doputa iskuenja. Odgovorih mu: Tano, mlad sam, ali sam podvrgnut iskuenjima krepkih mueva. On opet ree: Ako je tako, onda Bog hoe da te uini mudrim. A ja rekoh: Kako e me Bog uiniti mudrim kada svakog dana doivljavam smrt? On opet: Bogtevoli,uti.BogetidatiSvojublagodat,1idodade:Znaj,sine,dasamsejatrideset godina borio protiv demona. Nakon dvadeset godina borbe nisam osetio nikakvo olakanje. U dvadeset petoj godini borbe poeo sam da oseam poinak od delanja. Poinak je vremenom postajao vei. U dvadeset osmoj godini borbe poinak je poeo naroito da se uveava. Pred sami kraj tridesete godine borbe poinak se tako uvrstio (ranije se, znai, menjao: as je dolazio, as odlazio) da vie ne znam ni meru do koje je 702

napredovao... Eto kakav je poinak iznedrilo veoma teko i dugotrajno delanje (podviga).[49] Poloimo najpre nadu na naeg svesilnog i sveblagog Boga, a onda se potrudimo da istinskim monakim ivotom kroz oblak, dim i oluju misli, koje nam neprestano dolaze, siemo naoj dui, toj dui koju je greh zarobio i umrtvio, smrdljivoj, unakaenoj, poloenoj u grob pada. Tamo, u bezdanu srca, ugledaemo zmiju, ubicu nae due.[50] DubokoitanopoznavanjeovekovogpadaveomajevanozaHristovogpodvinika,jer jedinoiztogznanja,kaoizsamogpakla,onmoemolitveno,uistinskojskruenostiduha da vie Gospodu onako kako ui sveti Simeon Novi Bogoslov: Boe i Gospode svih! Vladarusvegatodieisvakedue,jedinikojimoedameisceli,usliimolitvumene grenog,isilaskomsvesvetogiivotvornogDuhaumrtviipogrebizmijukojasegnezdiu meni.[51]Ustanjupadagrehiavovretolikonasiljenadovekomdaonnemanikakve mogunosti da im se protivi, a onda ga, protivno njegovoj volji, uvlae[52] najvie u spoticanja u mislima, a ne u smrtne grehe, kako smo ranije rekli. Kod revnosnih podvinikaunutranjavoljaveomaretkodoputadaseotkrijeireju,akamolidelom. NAPOMENE: 1. 1Tim6,20,21. 2. Ps37,11. 3. Lk11,13. 4. Ps50,7. 5. Pim3,1012. 6. Pim7,8. 7. Post6,3. 8. Pim7,24. 9. Pim6,6. 10. Dap19,12. 11. Pim8,8. 12. Pim6,6. 13. Pim7,24.

703

14. Pim7,1425. 15. Pim7,14. 16. Pim6,6. 17. 1Kop15,50. 18. Ef4,22. 19. Ef4,24. 20. Pim13,14. 21. 1Kop15,49. 22. PrepodobniavaDorotej,Pouka1. 23. Navodei blagodatnaduhovna vienja koja izlazepredumHristovog podvinika prilikom njegovog postepenog ienja sveti muenik Petar Damaskin stavlja u ta vienjaivienjepada,komeseoveanstvopredalo.SvetiPetarDamaskin,Oosam umnihvienja,knj.1.Dobrotoljublje,tom3. 24. Mk10,18 25. Lk11,13. 26. Rim4,2,3;Jov1,8. 27. Rim4,28;Gal.2,1. 28. Mt10,39. 29. Mt16,24. 30. Slovo 4, gl. 16. To se jasno vidi iz zabrana pred svetu tajnu krtenja. Pali ovek je postao stan ne samo greha nego i satane; tajna svetog krtenja izgoni satanu iz oveka;aliakokrteniprovodibezbrianigreniivot,satanasevraaunjega,to emoobjasnitiudaljemtekstu.VidiPoredaksvetogkrtenjauTrebniku. 31. Slovo4,gl.5. 32. Prep.MakarijeVeliki,Beseda21,gl.1 33. esnaestpoukaprep.Sinklitikije,Nezaboravnakazivanja. 34. Odgovornapitanje210. 35. Gl.49,deo2.OvajcitatjepotpunijenavedenuSlovuoIsusovojmolitvi. 704

36. Beseda21.gl.3i4. 37. Pouka 13, O tome kako izdravati iskuenja. Na ruski podvinik, starac Serafim Sarovski, govori: Treba snishoditi svojoj dui u njenim slabostima i nesavrenostima i trpeti svoje nedostatke, kao to trpimo druge, no ne treba se razlenjiti,vetrebapodsticatisebekaboljem.Akosiuzeomnogohrane,ilisiuinio ta drugo slino ovome, srodno oveijoj slabosti,nemoj da te to zbunjuje, inemoj dodavati tetu na tetu, ve hrabro pokreni sebe ka ispravljanju, a u isti mah se trudidasauvaduevnimir,poreimaapostola:Blaenjeonajkoneosuujesebe za ono to nae za dobro (Rim 14,22). Kazivanje o ivotu i podvizima starca Serafima,Moskva,1844. 38. Ps24,1520;Ps21,21,22;MT16,26;1Pt5,8;Jov2,6. 39. Ps39.24. 40. Lk18,7,8. 41. Pim8,28. 42. 1Kop10,13. 43. Slovo4,gl.68. 44. SvetiGrigorijeSinait,Veomakorisneglave,glava117,Dobrotoljublje,tom1. 45. Prep.MakarijeVeliki,Beseda27,glave4,5i18. 46. Jev12,8. 47. Slovo7,gl.14. 48. Izl3,21,22. 49. Slovo 31. Ovde je upotrebljena re delanje zato to oci najee tako nazivaju podvig uma i srca, dok reju podvig ee oznaavaju telesne trudove. Prep. Varsanufije,Odgovor210.IsakSirijski,Slovo56. 50. Prep.MakarijeVeliki,Slovo1,gl.1. 51. Dobrotoljublje,tom1.Delatneibogoslovskeglave,gl.43. 52. PrepodobniavaDorotej,Pouka1. 705

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOSTANjIMAOVEIJEPRIRODEUPOGLEDUDOBRAIZLA 5.STANjENAKONOVEKOVOGISKUPLjENjA oveijaprirodajeobnovljenakroziskupljenje.BogoovekjujeobnovioSobomiuSebi. Takva Gospodom obnovljena oveija priroda se kalemi na palu prirodu posredstvom krtenja. Krtenje ne unitava prirodu, ve stanje njenog pada; krtenje ne ini prirodu drugaijom, ve menja njeno stanje tako to ljudsku prirodu ini priasnicom Boije prirode.[1] Krtenje je ujedno i umrtvljenje i oivotvorenje, ujedno i sahrana i roenje. U banju krtenja se pogruava ozleda pale prirode, dobijena zbog greha, u nju se ta ozleda sahranjuje,unjojonaiumire,aizbanjeustajeobnovljenapriroda;ubanjusepogruava sin starog Adama, a iz banje izlazi sin Novog Adama. Gospod je to posvedoio reima: AkosekonerodivodomiDuhom,nemoeuiuCarstvoBoije.tojeroenoodtijela,tijeloje;to jeroenoodDuha,duhje.[2]IzovihreijeoiglednodaSvetiDuhprimaubanjukrtenja telesnogoveka,dakleonakvogovekakakavjeonpostaonakonpada,aizbanjeizvlai istogtogoveka,aliveduhovnog,dakleovekaukomejeumrtviogrenotelesnostanjei koga je duhovno rodio. Na krtenju se oveku oprata prvorodni greh, preuzet od praroditelja, a oprataju mu se i lini gresi uinjeni do krtenja. Na krtenju se oveku daruje duhovna sloboda:[3] greh vie ne vri nasilje nad njim, ve ovek moe po svojoj voljidabiradobroilizlo.Krtenjeizgonisatanuizoveka,izgoni,dakle,onogakojiiviu svakojpalojprirodi.Krtenomovekujepreputenodaodluihoelidaprebivauhramu Boijemidabudeslobodanodsatane,iliedaudaljiizsebeBoga,iponovopostanestan satane.[4] Krtenjem se ovek oblai u Hrista.[5] Krtenjem svi ljudi postaju jednaki, zato to je dostojanstvosvakoghrianinaisto.OnojeHristos.Todostojanstvojebeskrajnoveliko;u njemu se ponitava svaka zemaljska razlika izmeu ljudi.[6] Tu razliku, beznaajnu po spoljanjosti,Hristosnijeoduzeozavremezemaljskogivota,iupravozatotoostaje,ona jo jasnije otkriva svoju beznaajnost. Tako truplo iz kojega je izala dua smatramo mrtvim iako se ono jo nije raspalo. Krtenjem se obilno izliva na oveka blagodat Svesvetog Duha, koja je odstupila od prekrioca Boije zapovesti u raju, od sledbenika 706

grenog razuma i volje palog anela. Blagodat ponovo pristupa onome ko se iskupljen krvlju Bogoovekovom miri sa Bogom, odrie svog razuma i svoje volje, i pri tome sahranjujeubanjikrtenjastrastipaleprirode,tojestnjenivotuzroksmrti.Hristos,kao savreni Bog, rekao je prepodobni Marko Podvinik, darovao je krtenima savrenu blagodat Svetog Duha, a ona ne prima nae priloge, ve nam se otkriva i javlja po meri delanja zapovesti.[7] injenjem dobra koje pripada obnovljenoj prirodi krteni ovek razvija u sebi blagodat Svesvetog Duha dobijenu na krtenju; sama po sebi blagodat je neizmenljiva,ali njenosijanje uoveku jeonolikojaekoliko jejae Hristovo dobro koje ovek ini: sunev zrak sam po sebi jeste neizmenljiv, ali je njegovo sijanje onoliko jae kolikojeneboistije,kolikojeslobodnijeodoblaka.Suprotnoodovoga,akoovekinakon krtenjainizlo,akoinionotomunalaepalapriroda,akojeoivljava,ondaonvieili manje gubi duhovnu slobodu: greh ponovo dobija nasilnu vlast nad ovekom; avo ponovo ulazi u oveka, postaje njegov gospodar i voa. Svemogua desnica Boija je izbavila oveka iz alosnog i tekog robovanja, a ovek je opet, po sopstvenoj volji, u okovima, u zarobljenitvu, u tamnici, u paklu. Takvoj nesrei ovek se izlae u veoj ili manjoj meri, saobrazno gresima koje sebi dozvoljava, i saobrazno navici koju je sticao tokom grenog ivota. Greh koji ivi u oveku i vri nasilje nad njim nazivamo strau. Strastnijeuvekoigledna:onamoetajnodaiviuovekuidagaunitava.Krteniovek potpuno gubi duhovnu slobodu i onda kada dozvoli sebi da provodi ivot po razumu i voljipaleprirode,nehajuinainjenicudaseodrekaosvojeprirodeiobavezaosedaeu svim delima, pomislima i oseanjima ispoljavati samo obnovljenu Boiju prirodu, to jest daeivetijedinopovoljiiumuGospodaIsusaHristadrugimreima,pojevanelskim zapovestimaiuenju.Sleditisvojupaluprirodu,sleditinjenrazuminjenuvolju,toznai nadeluodbacivatiHristaiobnovljenjekojejeOndarovaonakrtenju.Oivljavanjepale prirodeusebinijenitadrugodopotpunovraanjekavenojsmrti,potpunonastanjivanje i umnoavanje smrti u sebi. Zato su propali i zato propadaju Judejci i Jelini? Zato to volepaluprirodu.Jednihoedasauvajudostojanstvokaopravdupaleprirode,kaonjeno dobro,drugikaonjenrazum,aijedniidrugiseudaljavajuodHrista,jedineIstine,jedine riznice znanja.[8] Onaj ko se nije odrekao prirode, ko nije uvideo da je ona, zbog nepotrebnogpada,usvakomsmisluneista,tajnemoedasepribliiHristu,nemoeda primiHrista,ilidagaprimiiostaneuprimanju. Boija milost je jasno pokazala u vidljivoj prirodi mnoga tajanstvena hrianska uenja. Oivljavanje svih biljaka u prolee je slika vaskrsenja ljudi; dejstvo nekih lekova, koji najpreotkrijubolestinaizgledjepospee,aondajeizlee,jesteslikaduhovnogpodviga, kojinajprerazotkrivauovekunjegovetajnestrasti,pokreneih,aondaih,malopomalo, unitava.[9]Ikrtenjeimasvojuneobinuslikuuprirodi.Poimoubatuipogledajmota radi batovan sa stablima jabuka da bi ih osposobio da donose ukusne plodove. Jabuka koja je iznikla iz semena, makar i najbolje jabuke, moe da donosi samo kisele, gorke, tetne i neupotrebljive plodove; zato svaku jabuku izniklu iz semena nazivaju divljom. Naapalaprirodajekaotajabuka.Onamoedadonosisamogorki,pogubniplod;kada 707

se dobro pomea sa zlom, i kada ga zlo zatruje, onda takvo dobro i samopostaje zlo od primesazla,iubijaovekakojismatradaonojestedobro,dostojnoBogaioveka.Dabi divlju jabuku pretvorio u pitomu, batovan bez milosti odseca sve njene grane i ostavlja samostablo.Natakvostablokalemigranicupitomejabuke;tagranicasrastasastablom i korenom, puta svoje grane na sve strane, njene grane zamenjuju odseene grane; prirodno drvo postaje neprirodno, nakalemljeno. Nakalemljeno drvo stoji na prirodnom stablu,crpisokoveizzemljekrozprirodnikorenreju,svojivotneraskidivopovezujesa ivotomprirodnogdrveta.Takvodrvopoinjedadonosiizvrsneplodove,kojipripadaju prirodnomdrvetu,aujednosepotpunorazlikujuodplodovakojedonosiprirodno,divlje drvo. Dok god to stablo postoji u bati, batovan brino pazi da iz stabla i iz korena ne krenu izdanci prirodnog drveta: oni bi izrasli i opet donosili neupotrebljivi plod, vukli sokove sebi, i tako nakalemljenim granama oduzeli i sokove i snagu da donose svoj prekrasniplod;reju,osuilibiihiunitili.Dobreosobine,zdravljeisnagetakvogstabla jabuke bie ouvani jedino pod uslovom da sve njegove grane izrastaju samo iz nakalemljene grane. Kalemljenju blagorodne grane na divlju jabuku slina je sveta tajna krtenja:krteniovekmoradapostupakaoonajbatovan.Krtenjeneodsecanaebie, iakojeonozaetoubezakonjuiroenougrehu:krtenjeodsecatelogreha,odsecatelesno i duevno stanje prirode, koje moe da stvara dobro jedino onda kada je pomeano sa zlom; na ovekovo bie, na njegov ivot i njegovu sutinu kalemi se Bogoovekom obnovljena oveija priroda. Sve pomisli, oseanja, rei, sva dela krtenog moraju pripadati obnovljenoj prirodi. O tome je prepodobni podvinik Marko rekao: U dobro moemo verovati, dobro moemo initi jedino u Isusu Hristu i u Svetom Duhu.[10] Krteni nikako ne sme da doputa u sebi dejstvo pale prirode; on mora da odmah odbacuje sve njene tenje i pobude, ak i one koje spolja izgledaju dobre; on mora da ispunjava jedino jevanelske zapovesti, i pomislima, i oseanjima, i reima, i delima. Do takvog naina miljenja dovode nas zapovesti koje je Gospod dao svojim uenicima i sledbenicima:Ostaniteumeni,ijauuvama.Kaotolozanemoerodaroditisamaodsebeako neostanenaokotu,takoniviakoumenineostanete.Jasamokot,aviloze.Koostajeumeniija unjemu,tajdonosimnogiplod,jerbezmenenemoeteinitinita.Koumenineostane,izbacie senapoljekaoloza,iosuiese,iskupieje,iuoganjbaciti,ispaliti.Ostaniteuljubavimojoj.Ako zapovijesti moje odrite, ostaete u ljubavi mojoj.[11] Moe li ta biti jasnije, odreenije od ovoga?Jedinoonajkojibrinoodrijevanelskezapovesti,jedinoonajkojiispunjavaod BogadatezapovestionakokakotoidolikujemoedaostajeuljubavipremaBogu,neu onojljubavikojapripadapalojprirodi,negouonojkojajedarSvetogDuha,kojaseizliva uobnovljenogoveka dejstvom SvetogDuha[12] isjedinjujeoveka saBogom.Onaj koji ne mari za zapovesti i sledi tenje pale prirode, taj naruava ljubav, raskida sjedinjenje. Jevanelje kae da je Isus pozvao narod i svoje uenike i objavio im sledee: Ko hoe za mnomdaidenekaseodreknesebeiuzmekrstsvoj,izamnomide.Jerkohoeivotsvojdasauva, izgubiega,akoizgubiivotsvojmeneradiijevaneljaonajegasauvati.[13]Oigledno,ovde se ne zahteva da odbacimo nae bie, no palu prirodu, njenu volju, njen razum, njenu pravdu.Mismotolikoprihvatilistanjepada,takosmosestopilisanaimpostojanjem,da 708

jeodricanjeodnjihpostaloodricanjeodsebe,unitenjesvogivota;adabismosespasili moramo se odrei sebe, svog palog ja, koje jo ne priznaje da je palo. Dok to ja postoji, dotle Hristos ne moe da nam donese nikakvu korist. Ako neko ne mrzi i ivot svoj, ne moebitimojuenik.[14]Kojineuzmekrstsvojinepoezamnom,nijemenedostojan.Kojiuva ivotsvoj,izgubiega,akojiizgubiivotsvojmeneradi,naiega,[15]posvedoiojeGospod. On je zapovedao da svoj ivot izgubimo ne samo Njega radi, nego i radi Jevanelja, objanjavajuiposlednjimprvo.IzgubitiivotradiGospodaznaiodbacitirazum,pravdu ivoljupaleprirode,aondaispunitiBoijuvoljuipravdu,izraenuuJevanelju,islediti Boijium,kojisijaizJevanelja.Svikojisuprimoravalisebedaispunjavajujevanelsko uenje, iskustveno znaju kako su razum, pravda i volja pale prirode suprotni i neprijateljski Jevanelju. Izmeu njih nema pomirenja i sporazuma. Odbacivanje pale prirode je neizbeni, stvarni uslov spasenja. Svoju palu prirodu odbacuje onaj koji neprestanoizuavaJevaneljeinastojidagaoivljavausebisvakimsvojimpostupkomi delom. Jevanelje je Hristovo uenje. Hristovo uenje je Boije uenje, pa samim tim i zakon. Tano ispunjenje zakona je neizbeni dug iskupljenih stvorenja zato to je to zapovedio Bog, Tvorac i Iskupitelj. Nemar u izuavanju i ispunjenju zakona nije nita drugodoodbacivanjesamogZakonodavca. SvetiapostolPavlejerekao:KojisegoduHristakrstiste,uHristaseobukoste.[16]Toznaida su krteni u Hrista primili na krtenju, u samom krtenju, dar od Svetog Duha, koji je uticaonanjih;primilisuivooseanjeHrista,oseanjeNjegovihsvojstava.Alikrtenima nijeoduzetaslobodadasami,posvojojvoljiizaberustaroilinovo,potoniAdamuuraju nijebilaoduzetaslobodadaodrizapovestBoijuilidajenarui.Apostolgovorionima koji su poverovali u krtenje: No poodmae, a dan se priblii. Odbacimo, dakle, djela tame i obucimo se u oruje svjetlosti. Da hodimo poteno kao podanu: ne u pirovanju i pijanstvu, ne u razvratuibestidnosti,neusvaiizavisti.NegoseobuciteuGospodaIsusaHrista;istaranjeza tijelonepretvarajteupohote.[17]Potokrteniimasloboduizbora,SvetiDuhgapozivada podrijedinstvosaIskupiteljem,dapodriusebiobnovljenuprirodu,dapodriduhovno stanje darovano krtenjem, da se uzdri od ugaanja arkim eljama tela, to jest da se udaljiodtelesnihelja,odduevnogmudrovanja.Istoznaenjeimajuapostoloverei:Prvi ovjekjeodzemlje,zemljan;drugiovjekjeGospodsaneba.Kakavjezemljani,takvisuizemljani;i kakav je nebeski, takvi su i nebeski. I kao to nosimo sliku zemljanoga jer se svi raamo u prvorodnomgrehuisasvimbolestimadobijenimzbogpadaiotkrivenimuAdamunakon njegovog pada tako emo nositi i sliku nebeskoga posredstvom krtenja kao darodavca te slike,ibrinogdranjajevanelskihzapovesti,kojeunamauvajucelovitostslike,njenu boansku savrenost i otmenost.[18] Oblaiti se u lik nebeskog oveka, oblaiti se u GospodaIsusaHrista,uveknositinateluumiranjeGospodaIsusaHrista,[19]toneznai nita drugo do neprestano umrtvljavati u sebi telesno stanje stalnim ostajanjem u jevanelskim zapovestima. Tako se obukao, tako je prebivao obuen u Bogooveka sveti apostol Pavle. Zato je mogao smelo da kae o sebi: ivim ne vie ja, nego ivi u meni Hristos.[20]Isto to ontraiiodsvih verujuih. IlinepoznajetesebegovoriondajeIsus 709

Hristosuvama?Semakouneemunistevaljani(uruskomprevodu:semakonisteonotobiste morali biti).[21] Kakav opravdan zahtev, kakvo opravdano izoblienje! Sveto krtenje odseca u svakom krtenom oveku palu prirodu, kalemi na oveka Bogoovekom obnovljenuprirodu.ZatoseuSvetompismukrtenjenazivabanjomnovogaroenja,aivot nakon krtenja novim ivotom.[22] Svaki krteni je duan da u sebi otkrije i razvije obnovljenuprirodu,tojestdausebiotkrijeGospodaIsusaHristakojiivi,govoriideluje. Hrianinkojitoneuininijeonotomorabiti. SvetiapostolPavleneobinotanoipodrobnoobjanjavatajnukrtenja:Svikojisekrstismo u Hrista Isusa[23] govori on, u smrt njegovu se krstismo.[24] Tako se s njim pogrebosmo kroz krtenjeusmrt,dabi,kaotoHristosustadeizmrtvihslavomOevom,takoimihodiliunovom ivotu.Jerakopostadosmosjedinjenisaoblikomsmrtinjegove,ondaemoisavaskrsenjem,znajui ovo,dasestarinaovjekrazapesaNjime,dabiseunitilotijelogrjehovno,davienerobujemo grijehu. Jer ko umrije oslobodi se od grijeha. Ako li umrijesmo sa Hristom, vjerujemo da emo i ivjetisanjime,znajuidaHristos,ustaviizmrtvih,vieneumire;smrtvienevladanjime.Jer tojeumro,grijehujeumrojednomzasvagda;atoivi,Boguivi.Takoivismatrajtesebedaste mrtvi grijehu, a ivi Boguu Hristu Isusu, Gospodu naem. Da ne caruje, dakle, Grijehu vaemu smrtnom tijelu, da ga sluate u pohotama njegovim; niti dajite udove svoje Grijehu za oruje nepravde;negopredajtesebeBogukaooivljeniizmrtvih,iudovesvojeBoguzaorujepravde.[25] Izovogaseopetvididajekrtenjeujednoiumrtvljavanjeioivljavanje. Prilikom sagreenja praroditelja smrt je odmah pogodila duu; Sveti Duh je odmah odstupio od due, a On je inio istinski ivot due i tela; zlo je odmah stupilo u duu, a onojebiloistinskasmrtdueitela.Tvorevapretnjasedoslovnoostvarila:Alisdrvetaod znanjadobraizla,snjeganejedi;jerukojidanokusisnjega,umrijee.[26]Smrtjeujednom trenu uinila duhovnog oveka telesnim i duevnim, svetog je uinila grenim; telu je prenelaogrubelost,slabunjavost,neistepoude;potpunojeporazilatelonakonnekoliko vekova.[27] Suprotno ovome, sveto krtenje prua vaskrsenje dui, telesnog i grenog oveka pretvara u duhovnog i svetog, umrtvljava telo greha, to jest ovekovo telesno stanje, ne osveuje samo ovekovu duu nego i telo, daje mu sposobnost da vaskrsne u slavi; a samo vaskrsenje deava se kasnije, onda kada to Bog odredi. Kao to je izmeu pojave smrti u oveku, nevidljive telesnim oima, i razdvajanja due od tela, vidljivog i telesnimoima,protekloprilinovremena,takoiizmeupojaveivotauovekuisamog oivljavanja tela, koje mora ponovo da se sjedini sa duom, protie odreeno vreme, poznatojedinoBogu.tojeduazatelo,tojeSvetiDuhzacelogoveka,zanjegovuduui telo. Kao to telo umire onoga trena kada ga napusti dua, i to onako kako umiru sve ivotinje,takoiovekumireceo,itelomiduom,izaistinskiivot,izaBoga,onogatrena kada ga Sveti Duh ostavi. Kao to telo oivljava i vaskrsava onda kada se dua vrati u njega,takoceoovek,itelomiduom,duhovnooivljavaivaskrsavaondakadaseSveti Duhvratiunjega.Upravotooivljavanjeivaskrsavanjeovekadeavaseutajnisvetog krtenja.PosredstvomsvetogkrtenjaoivljavaivaskrsavasinprvosazdanogAdama,ali 710

ne u onom stanju neporonosti i svetosti u kome je Adam bio sazdan: ne, on oivljava i vaskrsavauonomneuporedivoviemstanjukojejeovekudaoooveeniBog.Onikojisu obnovljenikrtenjemneoblaeseuprvobitni,neporonilikprvosazdanogoveka,negou lik nebeskog oveka, Bogooveka.[28] Drugi lik je onoliko iznad prvog koliko je Bogoovekiznadprvogovekaustanjuneporonosti. Izmenakojusvetokrtenjevriuovekupotpunojejasna,potpunoseosea;notaizmena ipakveinihrianaostajenepoznata:krstimoseudetinjstvu,oddetinjstvasepredajemo zanimanjimakojapripadajuprolaznomsvetuipalojprirodi,aduhovnidarkojinamjedat svetimkrtenjempomraujemousebionakokakogustioblacipomraesunce.Nodarse ipak ne unitava: on ostaje u nama celog naeg zemaljskog ivota. Sunce ne prestaje da postojikadagaoblacizaklone.Jedinokrteniovekostavljadelatnostpaleprirode,poinje da pere svoje grehove suzama pokajanja, da raspinje telo sa strastima i poudama, da stupa na poprite delatnosti Novog oveka dar Duha ponovo poinje da otkriva svoje prisustvo u krtenom, umnoava se, preovladava. Oienje pokajanjem je posledica i dejstvo blagodati koju je krtenje zasadilo. Pokajanje je obnavljanje, vraanje stanja stvorenog krtenjem.[29] Iskustveno znanje o izmeni koju je krtenje izazvalo u oveku moedasteknejedinoonajkojiseoistiopokajanjem. Kada se krtavamo, govori sveti Jovan Zlatousti, tada dua, oiavana Duhom, sija svetlije od sunca, tada ne gledamo samo slavu Boiju, nego iz nje pozajmljujemo neko sijanje.Kaotoistosrebrostavljenonaspramsunevihzrakasijaiodsunevogsjajaane samoposvojojprirodi,takoidua,oienaisvetlijaodsrebra,primaodDuhazrakslave iisputagaobostrano.[30] IakouDelimaapostolskimnemadirektnog,faktikogizlaganjaotojizmenikojujetajna svetog krtenja stvarala u krtenima u prvobitnoj Crkvi svima je bila poznata izmena kojukrtenjedonosi,svimajeonabilaoiglednapoplodovimaSvetogDuha,iveinomse otkrivala odmah po krtenju ipak su opisani sluajevi koji su sauvali za potomstvo dokazeotojizmeni.Kadasekrstioevnuhetiopskecarice,tanije,kadajeizaaoizvode, SvetiDuhjeodmahsiaonanjega;evnuhvienijeimaopotrebuzauiteljem,zatotoje Duhpostaonjegovuitelj,iradosnojeotiaosvojimputem,iakojesamonetosaznaoo Gospodu Isusu Hristu iz veoma kratkog razgovora sa apostolom Filipom.[31] Na Kornilija,kapetanaineznaboca,inadrugeneznabocekojisubilisanjimipoverovaliu Gospoda Sveti Duh je siao jo pre krtenja, a tada su oni poeli da govore na stranim, njima do tada potpuno nepoznatim jezicima, i time javljali veliinu Boiju, koju do tog trenutkauoptenisushvatali.[32]IakojeDuhvebiosiaonanjih,svetiapostolPetarje zapovediodasekrsteuvodi,jerjesamatajnatoneodlononalagala.Crkvenaistorijaje sauvalazanassledeiveomavaandogaaj.RimskicarDioklecijan,poznatpotometo je pokrenuo najee progone hriana, proveo je najvei deo 304. godine po Hristovom roenju u Rimu. U prestonicu je stigao da proslavi svoju pobedu nad Persijancima. U programuzabavakojimasecarpredavaobilajeiposetapozoritu.NekiGenesije,glumac 711

komiar, dobro je zabavljao publiku improvizacijama. Jednom prilikom, igrajui u pozoritu u prisustvu cara i brojnog naroda, on je, glumei da je bolestan, legao na postelju, i rekao: Ah, prijatelji moji! Mnogo mi je teko: hteo bih da me uteite. Drugi glumcisuodgovorili:Kakodateuteimo?Hoelidatepomilujemostrugaljkom,dati budelake?Bezumnici!odgovorion,houdaumremkaohrianin.Zato?,upitae gaoni.ZatodabimeovogvelikogdanaBogprimiokaobludnogsina.Istogasaposlae po svetenika i vraa. Oni, to jest glumci koji su ih predstavljali, prioe, sedoe kraj krevetanakomejeGenesijeleaoirekoe:Sinena,zatosinaspozvao?Onodgovori: ZatotohoudadobijemmilostodIsusaHristaidaseponovorodimradiosloboenjaod mojihgrehova.Izvrilisunadnjimceoobredsvetetajne,zatimsugaobukli,poobiaju novokrtenih, u belu odeu. Tada su ga vojnici, nastavljajui glumu, uzeli i doveli pred cara, da ga, toboe, ispita onako kako ispituje muenike. Genesije je rekao: Care, i svi dvorani carski! Mudraci ovoga grada! Posluajte me. im sam uo ime hrianin, osetio sam prema tom imenu uasnu odvratnost; zasipao sam grdnjama one koji su ostajali u ispovedanju tog imena; ak sam svoje roake i srodnike mrzeo zbog imena hrianin; prezreo sam tu veru toliko da sam detaljno izuio njene tajne da bih vas zabavljao predstavama o njima. No kada me je, obnaenog, dotakla voda, kada sam, upitan, odgovoriodaverujem,videosamrukukojasilazisaneba;okruujuinju,svetlianelisu silinamene.Onisuunekojknjiziproitalisvasagreenjakojasampoiniooddetinjstva, opraliihtomistomvodomukojojsamseuvaemprisustvukrstio,aondasumipokazali knjigu koja je, ispostavilo se, bila ista (neispisana) kao sneg. Prema tome, veliki care, i narode, i vi koji podsmesima zasipate hrianske tajne, poverujte, kao to sam ja poverovao, da je IsusHristos istiniti Gospod, da je On svetlost istine i da vam On moe dati oprotaj. Dioklecijan, potpuno ogoren tim reima, naredio je da Genesija estoko udaraju palicama; zatim su ga predali prefektu Plavcijanu da ga prisili da prinese rtvu idolima.Dugosugaderalimetalnimnoktimaipalilizapaljenimbakljama.Muilisuga,a onjeuzvikivao:NemadrugogcaraosimOnogakogasamvideo!NjegapotujemiNjemu sluim! I kada bi me hiljadu puta liili ivota zbog sluenja Njemu, uvek bih Njemu pripadao!NeemuenjaistrgnutiIsusaHristaniizmojihusta,niizmogsrca.Neobino mijeaotosambiouzabludi,tosamgajioodvratnostpremaNjegovomsvetomimenu, izatotosamtakokasnopostaoNjegovpoklonik.Genesijusuodrubiliglavu.[33]Sveti Grigorije Bogoslov u govoru na grobu svog oca po telu, Grigorija, episkopa Nanzijanza, kojijeprimiokrtenjeupoodmaklimgodinama,govorisledee:Roditeljpristupadrugom roenju vodom i Duhom, kroz koje se, kako ispovedamo pred Bogom, stvara i ostvaruje Hristov ovek, zemaljsko se prevodi u duh i presazdaje. A umivanju pristupa sa plamenomeljom,sasvetlomnadom,takotojepretogaoistiosebe,kolikojemogao,i postao duom i telom mnogo istiji od onih koji su se pripremili da od Mojsija prime tablice. Njihovo oienje se odnosilo jedino na odela, i sastojalo se u kratkotrajnoj celomudrenostiiutomedasedonekle obuzdautroba;zanjega paksavprethodni ivot bio je samo priprema za prosvetljenje, priprema za oienje, dooienja, koje ograuje dar, a sve zato da bi savrenstvo bilo povereno istoti i da darovano blago ne bi bilo 712

izloeno opasnosti od navika koje se bore protiv blagodati. Prilikom izlaska iz vode obasjavajugasvetlostislavadostojneonograspoloenjasakojimjepristupiodaruvere.I drugima je to bilo oigledno. Iako su to udo sauvali u utanju, iako nisu smeli da razglaavaju, zato to je svaki mislio da je jedini on to video, ipak su to ubrzo saoptili jedni drugima. Ali onome koji ga je krstio i savrio tajnu vienje je bilo potpuno jasno i razumljivo,ionnijemogaodagadrikaotajnu,isvimajeobjaviodajepomazaoDuhom svog naslednika.[34] Ovde sveti Grigorije Bogoslov naziva sveto krtenje drugim roenjemvodomiduhom,prosvetljenjem,oienjem,darom,savrenstvom,darovanim blagom, darom vere, tajnom. U Slovu o krtenju Bogoslov govori ovako: Taj dar, kao i njegovogdavaoca,Hrista,nazivajumnogimiraznimimenima:tojeilizatotonamjeon veomaprijatanaobinoonajkojipremaneemugajisilnuljubavsazadovoljstvomslua i ime toga to voli ili zbog toga to su mnoga u njemu sadrana dobra dela stvorila u nama i nazive. Mi ga nazivamo darom, blagodau, krtenjem, pomazanjem, prosvetljenjem, odelom netrulenosti, banjom novoga roenja, peatom, svime to je dostojnopotovanja.[35]UistomtomslovusvetiGrigorijeklie:Poznatisilutetajneve jeprosvetljenje!TakojesvetokrtenjeshvataoGrigorijeBogoslov.Onsekrstiouzrelim godinama, i iz sopstvenog iskustva i iz iskustva njemu savremenih mueva saznao tu neiskazivuizmenu,tosavrenoponovnoroenje,tajnoviivot,rejusvetotoodtajne krtenjaoseajusvionikojisusedostojnokrstiliipravilnopripremilizasvetokrtenje,pa stogaiosetiliipoznalisvunjegovusilu.ulismodaGrigorijeBogoslovnapominjedaje divna svetlost obasjala njegovog roditelja im je izaao iz banje novoga roenja. Prijatelj Grigorija Bogoslova, kapadokijski otac sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop kesarijski, podvrgaosetakoepotpunovidljivomdejstvutajne.Otomegovorinjegovoitije.[36] Pre primanja svetog krtenja neophodna je temeljna priprema. Temeljna priprema je neizbeanuslov,itekispunjenjetoguslovaomoguavadavelikatajnaobilnodonesesvoj plod,daposluinaspasenje,anenavelikuosudu.Ovojereenoradiobjanjenjatajne,a posebnoradionihkojikrtenjupristupajutekposledetinjstva,dakleposleonogivotnog dobaukome,zbogsadanjihokolnosti,skorosvimiprimamokrtenje.Pripremazasveto krtenjejeistinskopokajanje.Bezistinskogpokajanjasvetokrtenjenemoebitiprimljeno na dostojan nain, na spasenje due. Istinsko pokajanje se sastoji u uvianju da nai grehovi jesu grehovi, u aljenju zbog njih, u ispovedanju tih grehova, u ostavljanju grenog ivota. Drugim reima, pokajanje je saznanje pada, saznanje da ne moemo bez Iskupitelja; pokajanje je osuda svoje pale prirode i odricanje od nje radi obnovljene prirode. Neophodno je da na sasud a sasudom nazivam oveiji um, srce, i telo, u pogleduBoijeblagodatibudeoienradiprimanjaiuvanjaduhovnogdara,kojegdaje svetokrtenje.Neophodnojedatajsasudbudeoien,aliirevnosnopregledan;njegova oteenja,naroitopukotine,morajubititemeljnopopravljena.Akoostanunepopravljena, ivavoda[37]kojusvetokrtenjetoiusasudneemoidasezadriusasudu,veese, na njegovu najveu nesreu, izliti iz njega. Pukotinama nazivamo grene navike. Neophodno je da na Jerusalim sa svih strana bude okruen dobrim ponaanjem i 713

obiajima, kao zidovima: jedino se tada naa pala priroda moe prineti na rtvu svespaljenicu,ubanjikrtenja,aobnovljenapriroda,kojunamdajekrtenje,postaeoltar, veomapotrebanzaprinoseirtvesvespaljeniceblagougodneBogu.[38]Kakvamoebiti korist od krtenja bez takve pripreme? Kakva moe biti korist od krtenja kada ga primamouuzrastuukomeuoptenerazumemonjegovsmisao?Kakvamoebitikorist od krtenja kada ga primamo u mladenatvu, a i nakon toga uopte ne znamo ta smo primili? Mi smo, meutim, primili neprocenjivi dar, preuzeli smo stranu obavezu; naa odgovornost za tu obavezu je isto tako nemerljiva i beskonana kao to je i sam dar neizmeranibeskonaan.Kakva moe biti koristodkrtenjakada neshvatamo svoj pad, aknepriznajemodasenaaprirodanalaziustanjunajalosnijegpada;kadanepotrebno dobro pale prirode smatramo izvrsnim i blagougodnim dobrom; kada uporno nastojimo da inimo to dobro, i ne primeujemo da ono samo hrani i podie u nama nae samoljublje, samo nas sve vie i vie udaljava od Boga, samo uvruje, peati na pad i otpalost? Kakva moe biti korist od krtenja, ako ne smatramo gresima ak ni smrtne grehe, na primer preljubu, i sve to uz nju ide, ve ih nazivamo naslaivanjem; ako ne znamo da je naa priroda obnovljena krtenjem; ako potpuno omalovaavamo delatnost pozakonimaobnovljeneprirode,zasipamojehulamaipodsmesima? KrtenjeJovanapreteeGospodnjegbilojesamokrtenjekojeuvodiupokajanje,anein kojidonosiCarstvonebeskozatojeodonihkojisumudolazilidaihkrstitraiodasepre krtenjaispovede,nestogatojenjihovaispovestnjemusamomebilapotrebna,vezato to mu je stalo do njihovog spasenja.[39] Zaista: kako moe ovek da stupi na poprite pokajanja ako ne ispovedi svoje grehove? Kako on saznaje stepen vanosti razliitih grehovainainpokajanjazbognjihakomuijednoidrugonekaeopitniuitelj?Kakoe se bez uitelja upoznati sa duhovnim orujima i sa njihovom upotrebom protiv grenih pomisliioseanja,protivgrenihnavika,protivstrastiukorenjenihzbogdugogostajanjau njima?Ispovedanjegrehovajeneophodnoizatodaseoveknapravinainpokajezbog ranijeuinjenihgrehovaidaseubuduezatitiodupadanjaugrehove.HristovaCrkvaje uveksmatraladajeispovedanjegrehovadeopokajanja.Odsvihkojisunameravalidase krste pokajanje je zahtevano zato da bi predato sveto krtenje bilo primljeno i sauvano onako kako treba da bude primljena i sauvana velika, neponovljiva tajna. Pokajanje je, najzad,uredbaBoijaidarBoijipalomoveku. Pokajte se, jer se pribliilo Carstvo nebesko,[40] javljao je sveti Pretea onima koji su mu dolazili i od njega primali krtenje pokajanja. Pretea je sam objasnio da je Carstvo nebeskooznaavalounjegovojpropovedisvetunovozavetnutajnukrtenja.[41]Dabismo primiliCarstvonebesko,moramosepokajati.Spasiteljsvetajetraiopokajanjeodljudida biimposredstvomsvetogkrtenjadarovaodarspasenja,dabiuinioljudesposobnimaza primanje nebeskog duhovnog dara. Pokajte se govorio je on jer se pribliilo Carstvo nebesko;[42]pokajteseivjerujteujevanelje.[43]Radivasjeuinjenosve;odvassenetrai nikakav trud, nikakav podvig, nikakav prinos daru! Od vas se trai jedino da se oistite 714

pokajanjem, zato to se besceno, svesveto, duhovno blago ne moe poveriti neistima i onimakojinenameravajudabuduisti.Kadajeslaouenikedapropovedaju,Bogoovek imjezapovediodakazujuljudimadasepokajuzatotosepribliiloCarstvonebesko.[44] ApostolPavlegovoridaje,putujuipovaseljeni,propovedaopokajanje,obraanjeBogui veru u Gospoda naega Isusa Hrista, i to svima, i Judejcima, i Jelinima.[45] Kada su u JerusalimuhiljadeJudejacapoverovaleuSpasiteljazbogpropovedisvetogapostolaPetra, i upitali i njega, i ostale apostole: ta da uinimo, ljudi, brao? tada je apostol Petar rekao: Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oprotenje grijehova; i primiete dar SvetogaDuha.[46]Svudavidimopokajanjekaojediniulaz,jedinulestvicu,jedinopredvorje pred verom, Jevaneljem, Carstvom nebeskim, pred Bogom, pred svim hrianskim tajnama, pred svetim krtenjem tim roenjem oveka za hrianstvo. Odbacivanje prethodnoggrenogivotaiodlunostdaseivotprovodipojevanelskimzapovestima suneophodnidabismodostojnoprimilidarSvetogDuha,dobijennakrtenju,idabismo imalimogunostdagadostojnosauvamousebi.PastirihrianskeCrkveprvihvekova inilisusvetosumoglidaonikojiprimajukrtenje(tadaseonoprimaloskoroiskljuivo u zrelim godinama) prime sveto krtenje sa punom sveu o tome kakav duhovni dar primaju.[47] Idananjipastiriimajusvetuineizbenuobavezudapruajutanoipodrobnoznanjeo svetomkrtenjuonimakojisuprimilitajnuusvommladenatvu,izatonemajunikakvog opitnog znanja o tajni. Dar su dobili, i morae da podnesu raun o tome kako su dar upotrebili. Blagovremeno pripremanje za podnoenje rauna je neophodno, krajnje neophodno!Nemarnoineznalakopostupanjesadaromimaizuzetnotekeposledice.Ko ne upotrebi dar po elji i zapovesti Darodavca, ko ne umnoi u sebi blagodat krtenja delatnou po jevanelskim zapovestima, nego sakrije dati mu talant u zemlju, to jest zakopa ga, sahrani blagodat krtenja, uniti u sebi svako njeno dejstvo im se preda zemaljskim brigama i nasladama, od toga e se oduzeti blagodat krtenja na sudu Hristovom.Nedostojniposednikteblagodatibiebaenutamunajkrajnju;ondjeebitiplai krgut zuba.[48] Da bismo imali potrebno znanje o vanom znaaju svetog krtenja, moramo provoditi Bogu ugodni, jevanelski ivot: sam on dovoljno jasno otkriva hrianinu tajnu hrianstva.[49] Krtenje je sveta tajna koja se ne moe ponavljati. IspovedamjednokrtenjezaoprotenjegrehovauipravoslavniSimvolvere.Kaotoseovek moejednomroditizaivot,takosejednommoeroditiizanoviivot,tojestzakrtenje. Kao to se razne bolesti, koje nakon roenja napadaju, uzdrmavaju i razaraju ovekov ivot, lee raznim lekovima zasnovanim na ivotnoj sili datoj kad i sam ivot, tako se i raznasagreenjauinjenanakonkrtenjairazninjihovinapadinaovekovduhovniivoti pokuaji da ga rastroje lee pokajanjem, a ono je delotvorno jedino uz pomo blagodati Svetog Duha koja je zasaena u oveka svetim krtenjem, i sadri se u umnoavanju te sagreenjima potisnute i zagluene blagodati. Prepodobni Marko Podvinik kae da je Hristos, kao savreni Bog, darovao krtenima savrenu blagodat Svetog Duha, dakle blagodatkojaneprimaodnasprinose,negonamseotkrivaijavljaonolikokolikodrimo 715

zapovesti,idajenamprinosedabismosvidostigliujedinstvovjereipoznanjaSinaBoijega, uovjekasavrena,umjerurastapunoeHristove.[50]Jedinstvovereovdetrebarazumetikao onostanjeukomeverapotpunoovladavacelokupnomdelatnouhrianina,acelokupna delatnost je izraz duhovnog znanja, to jest Jevanelja. Sve, dakle, to Njemu (Hristu) prinosimo nakon naeg novog roenja (krtenja), sve je On ve zasadio u nama (tokom tajnekrtenja).[51] NAPOMENE: 1. 2Pt1,4. 2. Jn3,5,6. 3. Gospodnasjeoslobodioinomsvetogkrtenjatakotonamjeoprostiogreheidao nam slobodu da inimo dobro, ako to elimo, i da se zlu ne predajemo, takorei nasilno, jer gresi oteavaju, i zanose slugu greha; i u Pismu je reeno da se svaki zaplie u ue svoga greha (Pri 5, 22). Prepodobni ava Dorotej, Pouka 1, O odbacivanju sveta. Krtenje ne oduzima nau volju: ono nam prua slobodu, pri kojojavovienevrinasiljenadnamabeznaesaglasnosti.Nakonkrtenjanama jepreputenodaprebivamouzapovestimakojenamjedaoHristos,GospodiBog, ukogasmosekrstili,idaidemoputemnjegovihzapovesti,ilidaselukavimdelima opetvratimonaemsuparnikuineprijatelju,tj.avolu.PrepodobniSimeonNovi Bogoslov,gl.109,Dobrotoljublje,tom1. 4. Mt12,4345.Krtenjemseizgonineistiduhiobilazeseneplodneinevernedue, aliunjimasenenalazipoinak:poinaksezademonesastojiutomedalukavim delimazbunjujukrtenenekrtenipripadajuneistomduhuodpoetkaionse vraa na krtenog sa sedam drugih duhova, gorih od sebe. Kao to ima sedam darova Duha, tako ima i sedam lukavih, zlih duhova. Kada se avo vrati krtenome, i nae da je besposlen, i da se zbog lenjosti ne suprotstavlja neprijateljima, tada on ue u njega, i ini zlodela ee nego ranije. Onaj koji je oien na krtenju, a zatim je opoganio samog sebe, taj nema nade u drugo krtenje: osim ako ima nadu u vrlo teko pokajanje. Objanjenje blaenog Teofilakta Ohridskog ovde navedenog jevanelskog teksta. Prepodobni Grigorije Sinajski je rekao: Dri nezadrivi um, dri, dakle, onoga kojeg opseda i rasejava protivnikasila,kojasenakonkrtenja,zbognemara,opetvratilaulenjuduu,ito sadrugimlukavimduhovima,kakogovoriGospod.SvetiGrigorijeSinait,Veoma korisneglave,gl.3,Dobrotoljublje,tom1;prep.MakarijeVeliki,Beseda27,gl.11 5. Gal3,27. 6. Gal3,28. 716

7. Slovookrtenju. 8. Kol2,3;Rim5,19. 9. Izrastoegrenicikaotrava,iznikoesvikojiinebezakonje;dabuduistrebljeniu vek veka (Ps 91, 8). Pod grenicima, koji iznikoe kao trava, podrazumevaju se strasnepomisli;onesu,kaoitravaslabeibezsile.Kadauduiizrastajustrasne pomisli,tadaizniu,tojestotkrivajusesvikojiinebezakonje,tojeststrasti,dabi bileistrebljene uvekveka: podviniciiskorenjuju strasti onda kadaihjasno uoe. Udubiteseuredosledizloenog;strasnepomisliprvoizrastu,strastisetakootkriju, aondaseiskorenjuju.PrepodobniavaDorotej,Pouka13,Otrpljenjuiskuenja. 10. Dvestapoglavljaoduhovnomzakonu,glava2. 11. Jn15,410. 12. Pim5,5. 13. Mk8,34,35. 14. Lk14,26. 15. Mt10,38,39. 16. Gal3,27. 17. Pim13.1214. 18. 1Kop15,4749. 19. 2Kop4,10. 20. Gal2,20. 21. 2Kop13,5. 22. Tit3,5iMt19,28. 23. Radi vee jasnosti, autor ovde navodi apostolove rei u ruskom prevodu, izdanje 1822.godine{KrestiviesvoIisusaHrista). 24. Nastaroslovenskom:ElicvoHristaIisusakrestihoms,vsmertEgokrestihoms (pogrualis). Krtenje i pogruenje su istoznane rei. U celokupnoj vaseljenskoj CrkvikrtenjesevrilokrozpogruavanjedoXIIveka.UXIIvekuuRimusupoeli dapogruavanjezamenjujuoblivanjem.Dictionnaire 7heologiqueparBergier,Bapteme. 717

25. Rim6,313.Vidiobjanjenjeovihreisv.JovanaZlatoustog. 26. Post2,17. 27. Prep.MakarijeVeliki,Beseda,7,gl.26. 28. Krtenisekrozkrtenjemenjauumu,ureiidelui,podatojmusili,postajeisto to i Onaj koji ga je rodio. Dvadeseto moralno pravilo sv. Vasilija Velikog Dela svetihotaca. 29. Prepodobni Marko Podvinik, Slovo o krtenju; sveti Kalist i Ignjatije Ksantopul, glave16,Dobrotoljublje,deo2. 30. IoanniChrisotomiinEpistola11adCor.HomilaVII,cap.5. 31. Dap8,39. 32. Dap10,4446. 33. Fleri,Crkvenaistorija,knjigaVIII,gl.H1LH.Drugapria,slinaovoj,nalaziseiu etiminejima, 15. septembar. Komedijaa Porfirija, koji se pogruzio u vodu samo zatodabisepodsmejaokrtenju,svetatajnajepretvorilauhrianina.Tosedesilo predoimacaraJulijanaOdstupnika.PorfirijejeispovedaoHrista,izobliiocarevo bezbonitvo,izbogtogajebioestokomuenizatimpogubljen. 34. Sv.GrigorijeBogoslov,Beseda18,Delasvetihotaca. 35. Sv.GrigorijeBogoslov,Beseda40,Delasvetihotaca. 36. etiminej,1.januar. 37. Jn7,38. 38. Ps50,20,21. 39. Lestvica,Pouka4,Oblaenojinezaboravnojposlunosti. 40. Mt3,2. 41. Mt3,11. 42. Mt4,17. 43. Mk1,15. 44. Mt10,7. 45. Dap20,21. 718

46. Dap2,37,38. 47. Vididelasv.GrigorijaBogoslova,sv.KirilaJerusalimskog,sv.JovanaZlatoustogi drugih. 48. Mt25,30. 49. Zakonslobodepotujemoakogaistinskirazumemo,arazumemogaakotvorimo (jevanelske) zapovesti, rekao je prepodobni Marko; Dvesta poglavlja o duhovnomzakonu,32.glava. 50. Ef4,13. 51. ZavretakSlovaokrtenju. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOSTANjIMAOVEIJEPRIRODEUPOGLEDUDOBRAIZLA 6. KAKO EMO POKAJANjEM OBNOVITI ISKUPLjENU PRIRODU AKO JE OZLEDIMO? Oni koji ele da zadobijaju opitno poznanje svetog krtenja, oni koji ele da otkriju skrivenu tajnu i besceni duhovni dar uloen u riznicu due rukom neiskazane Boije milosti, oni koji ele da vide svoju prirodu u stanju obnovljenja i novog ivota, oni koji ele da oseteivideusebi Hristasvetomogudostiipokajanjem.Nainpokajanjakoji priliiidolikujehrianinusaobrazanjetomedarukojionelidaotkrijeusebi:istinsko pokajanjejesaobraznotajnikrtenja.Jedinosekrtenjem,poneiskazivojBoijojblagosti, predajeovekuBoijidar;jedinoBoijablagodatvraadarhrianinukojisepokajaoto jenakonkrtenjadopustiosebidelatnostiivotpaleprirode,oiveousebismrtiubiou sebi ivot. Kada se krstimo, mi se raamo vodom i duhom; kada se pokajemo, mi se obnavljamosuzamaiDuhom.Pokajanjejedetinji,neuutniplapredBogomzboggubitka dara,punnadedaesedarponovodobiti.Ineuvahsvojegavinograda!vapiustranoj 719

alosti dua koja je od prirode obnovljene krtenjem pala u oblast pale prirode, izgubila slobodu,panadnjomgrehvrinasilje;pasujariimoji!Nemaumeniduhovnihoseanjai pomisli! Nepotrebna su sva stada mojih oseanja i misli! Oni su jarii zato to su smesa dobra i zla! Oni su moji zato to se raaju iz moje pale prirode![1] Izgubio sam svojstva obnovljene prirode! Kada su svetog Isaka Sirijskog pitali kojim razmiljanjima treba neprestanodasezanimaHristovpodvinikusvomsamovanju,onjeodgovorio:Pitao razmiljanjuioonojmislikojamoraneprestanodazauzimaovekaunjegovojkelijidabi gauinilamrtvim(zasvet,tojestzagreh)?Imalipotrebuusrdniitrezveniovekdapita kakodaseponaakadajesamsasobom?tadrugomoebitimisaonozanimanjemonaha u njegovoj keliji ako ne pla? Ostavlja li mu pla mogunost da se obrati nekim drugim pomislima?Kojedrugomisaonozanimanjemoebitiboljeodovoga?Samomestoukome monah prebiva, njegovo samovanje, njegov ivot, slian ivotu u grobu, tu oveijoj radosti, ue ga da je pla njegovo delanje. Samo znaenje njegovog imena priziva ga i podstienapla;onjeonajkojiali,punalostiusrcu.Svisvetisuotiliizovogivotau pla. Ako su sveti plakali, i ako su njihove oi neprestano, sve do samog preseljenja iz ovogivota,bilepunesuza,koondadaneplae?Monahnalaziutehuusvomplau.Ako su savreni i pobedonosni plakali ovde, kako e prestati da plae onaj koji je pun rana? Ima li potrebu daui uzkojuvrstu mislieprolivati suzeonajkojipredsobom leikao mrtvacivididasugagresiubili?Gresisuubilitvojuduu,baenajepredtebemrtvata koja ti je draa od celog sveta: zar ona ne trai da bude oplakana? Ako stupimo u tihovanje,iunjemuprebivamosatrpljenjem,ondatosigurnoznaidamoemoprebivati uplau.NeprestanoemosemolitiumomGospodudanamdapla.Akodobijemotajdar blagodati, bolji i divniji od svih ostalih darova, onda emo posredstvom njega ui u istotu.Kadazadobijemoistotu,tadasetaistotaneoduzimaodnasdonaegizlaskaiz ovog ivota.[2] Oigledno je da se pla moe roditi jedino u onome koji jasno poznaje stanje pale prirode i stanje prirode obnovljene krtenjem. Gorko moe zaplakati i neprestano plakati jedino onaj koji zna cenu izgubljenog dara. Pla po Bogu, rekao je svetiJovanLestvinik,jestetugovanjedueiraspoloenjeukomebolnosrcepomahnitalo trai ono za ime udi. Ne nalazei to to trai, ono sa patnjom luta i zbog toga gorko plae.[3] Stradalniko oseanje plaa mora initi karakter hrianina koji se kaje. Ostavljanje plaa je znak samoobmane i zablude. Jedino hristopodraateljsko smirenje moedaumirionogakojiplae;jedinoljubavuHristumoedagautei,daobrienjegove suze,daozarisvetlounebeskogradovanjanjegovoliceisrce. rtve i svespaljenice pale prirode ne primaju se; jedina Bogu ugodna rtva te prirode je duhskruen.[4] Kaotoodstanjaobnovljeneprirodeodstupamoipadamoustanjepaleprirodetakoto ostavljamo delatnost obnovljene prirode, drugim reima, zato to ostavljamo ivot po jevanelskimzapovestimaiskreemoudelatnostpaleprirode,takose,suprotnoovome, iz stanja pale prirode u stanje obnovljene prirode vraamo tako to odluno i potpuno 720

odbacujemo delatnost po razumu i volji pale prirode a odluno i potpuno prihvatamo delatnost po uenju i zapovesti Bogooveka. Pri tome se otkriva unutranja borba u oveku zato to je ivot pre pokajanja, dakle ivot po sopstvenoj volji i razumu, liio ovekaduhovneslobodeipredaogaurobovanjegrehuiavolu.Kadaseovekkaje,onse napreedapostupapojevanelskimzapovestima,agrehiavo,dobivivlastkojuimje on dobrovoljno predao ivotom pre pokajanja, nastoje ga da zadre u robovanju, u okovima,utamnici.Opitnopoznanjerobovanjakrozoseanjarobovanjainasiljaiopitno poznanjeduevnesmrtikrozoseanjesmrtipojaavajuiutvrujuplaonogakojisekaje. Taborbajemeusobna,kaeprepodobniMarkoPodvinik,inastavlja:Njunevodimo protiv nekoga izvana, i nisu braa ti protiv kojih treba da se borimo. Ona se odigrava u nama, i niko drugi ne moe da nam pomae u njoj. Jednog, ipak, imamo pomonika: Hrista, nepobedivog i neunitivog, krtenjem tajno skrivenog u nama. On e nas uvrivati, ako, saobrazno svojim snagama, budemo ispunjavali Njegove zapovesti.[5] Prepodobni podvinik ovde ne odbacuje rukovoenje savetima i poukama duhovnih i opitnih ljudi ne, on savetuje da bezuslovno i revnosno pribegavamo savetu duhovnih otacaibrae.[6]Ovdeonhoedapokaedananevidljivitrijumfuunutranjojbicizavisi jedino od volje i dejstva blagodati, a ona je zasaena u nama krtenjem i dejstvuje saobrazno nedokuivoj Boijoj odluci o oveku i saobrazno naoj dobroj volji, koju pokazujemoidokazujemoispunjavanjemjevanelskihzapovesti.Tojerazlogzbogkoga jedni, tanije oni kojima obilno i stalno rukovode ljudi, donose veoma oskudan rod, a drugi, koji su uli veoma kratku pouku, za kratko vreme postiu brzi uspeh u svojim duhovnim darovima. Znaj dobro, rekao je sveti Isak Sirijski, da su posrednici svakog blagakojedejstvujeutebimisaonoiutajnostibilikrtenjeivera,idatejenjimaGospod na Isus Hristos pozvao na dobra dela Njegova,[7] a ne na prividno dobra dela pale prirode. Sudovi Boiji pomau onome koji se tako kaje. To je rekao i sveti prorok David: Sudovi Tvojipomoiemi.[8]Boijipromisaodoputaraznenevoljenaonogakojisekaje:Jerkoga ljubiGospodonogaikara,govoriapostol,ibijesvakogasinakojegaprima.[9]Trpljenjenevolja uzblagodarenjeBogu,uzpriznanjedasmodostojninevolja,uzpriznanjedasudoputene nevolje upravoonajspasonosni lekkoji namje potrebanda bismo se izleili, pouzdan je znakistinskogpokajanja.OnajkojinepoznajesudoveBoije,govoriprepodobniMarko, tajumomideivicomizmeuprovalija,ipadaodsvakogudaravetra.Onajkoseprotivi nevoljamakojesunanjeganaile,tajsesam,neznajuito,protiviBoijojzapovesti,aonaj koji ih prihvata sa istinskim znanjem, taj, po Pismu, pretrpe Gospoda.[10] Onaj koji je poznao istinu, taj se ne protivi pridolim nevoljama jer zna da ga one dovode do straha Boijeg.Prethodnigrehovikojihseseamopovanjskomizgledudonosetetuonomekoji ima blagu nadu; seanje spojeno sa tugom oduzima nadu, a seanje bez tuge obnavlja unutra prethodnu neistotu. Kada um kroz odricanje od samog sebe jednostavnou (ne sloenou)mislizadobijanadu,tadaneprijatelj,podizgovoromispovedanja,stvaraslike (useanju)ranijeuinjenihsagreenjadabiobnovioonestrastikojejeizbrisalarukaBoije 721

blagodati, i tako neprimetno naneo tetu oveku. Tada se i jaki um, koji mrzi strasti, neminovno pomrai, jer ga zbuni seanje na uinjene grehove. Ako je um jo mraan i slastoljubiv,ondaesvakakojovieostatiuseanjuistrasnoerazgovaratisapomislima koje dolaze, pa takvo seanje nee postati ispovedanje nego misaono obnavljanje u sebi ranijeuinjenihgrehova.[11]AkohoedaprineseBoguneosuenoispovedanje,neseaj se grenih spoticanja po vanjskom izgledu, nego hrabro podnosi zbog njih pridole nevolje.Nevoljepristiu(kaoodmazda)zbogprethodnihgrehova:zasvakigrehpristie njemusrazmernaodmazda.Razumanovekznaistinu,izatoseispovedaBogutrpljenjem pridolihnevolja,aneseanjemnauinjenenevolje.Odbacilistradanjaisramoenja,ne obeavaj da e prineti pokajanje posredstvom drugih vrlina; slavoljublje i ivljenje bez bolaumejudasluegrehuiposredstvompravednihdela.[12]PutBoijijesvakodnevni krst. ovek koji se nalazi pod posebnim Boijim promislom poznaje se po tome to mu Bog stalno alje nevolje.[13] Sila Boija u nemoi pale prirode pokazuje da je savrena[14] onda kada krst Hristov satire tu prirodu u prah.[15] Suprotno od ovoga, pala priroda moedaserazvijajedinouzobiljepomonihsredstava,kojapruapaloljudskodrutvo: uzuenost,uzbogatstvo,uzpoasti.Takvesuosnoveiujednoznacirazvojapaleprirode. Utakvomsvomrazvojupalaprirodajeprimila,kaoenaizapokalipse,[16]poklonjenjeod zaslepljenog, neasnog oveanstva, i stupila sa njim u bludnu vezu im se ono odreklo Hrista i Svetog Duha moda bez rei odricanja im se odreklo sutinski, delatnou, ivotom. Nakon obnovljenja nae prirode Bogoovekom, vraanje oveka svojoj paloj prirodinijenitadrugodopreljuba,inkojimonvaraBoga. Blagodatsvetogkrtenjauvodihrianina uduhovnusloboduposredstvompokajanja,u onu slobodu koju je on ve imao prilikom izlaska iz banje krtenja. Tako bolesnik posle uspenogleenjapoinjedaoseasveinuisnagukojujeimaoprebolesti.Osnovniuzrok obnovljenja snage nisu lekovi, nego onaj ivot koji je Sazdatelj uloio u ljudsku prirodu: lekovi su samo pomogli ivotnoj sili da se uspeno bori protiv bolesti, da pobedi i otera bolest,kojanijenitadrugodorastrojstvodejstavaivotnesile.Zapokajanjejepotrebno vie ili manje vremena zbog raznih okolnosti, posebno zbog volje Boijeg promisla, koji upravlja nama. To se moe zapaziti iz ivotopisa mnogih Boijih ugodnika koji su pokajanjem preli iz stanja grenosti u stanje svetosti. Prepodobna Marija Egipatska je priala o sebi blaenom Zosimi da se sedamnaest godina borila protiv svojih pomisli i pohota, kao protiv ljutih zveri.[17] Zbog naeg nemara u uvanju dragocenog dara koji smodobilinakrtenju,zbogdelatnostiponezakonitomzakonupaleprirode,vlastgreha se kriom i neprimetno uvlai u nas, tako da neprimetno gubimo duhovnu slobodu. Najtee robovanje mnogima ostaje nevidljivo i smatra se sasvim dovoljnom slobodom. Naeropskostanjeotkrivanamsejedinotadakadapristupamoispunjavanjujevanelskih zapovesti: tada na razum ustro ustaje protiv Hristovog razuma, a srce divlje i neprijateljski gleda na ispunjenje Hristove volje, gleda kao na svoju smrt i svojeubistvo; tada opitno poznajemo alosni gubitak slobode, poznajemo svoj strani pad; tada uviamo svu dubinu tog pada, koja see do bezdana pakla. Ne treba padati u uninije i 722

slabost zbog takve pojave: treba se hrabro i odluno predati pokajanju, kao svemonom lekaru koji ima nalog i vlast od Boga da lei i isceljuje sve grehe, koliko god ti gresi bili velikiibrojni,kolikogodnavikanagrehovebilastaraiveuvrena.Hristosnamjedao Sebeiuaounasposredstvomsvetogkrtenja,zatimseskriounamakadanismopokazali svojudobruvoljudaobitavaunamaidaupravljanama;Hristoseseneizostavnootkriti unamaakoistinskimpokajanjemdokaemoodlunudobruvoljudaOnobitavaunama. EvostojimnavratimagovoriOnikucam;akokoujeglasmojiotvorivrata,uiuknjemui veerausnjim,ionsamnom.Onomekojipobijedidaudasjedisamnomnaprijestolumome,kao ijatopobijedihisjedohsaOcemmojimnaprijestolunjegovom.[18]GlasHristovjeJevanelje. Poredak kojim grenik pokajnik ushodi posredstvom pokajanja ka svetosti prepodobni Makarije Veliki izlae ovako: Onaj koji hoe da pristupi Gospodu i da bude udostojen venog ivota, da postane dom Boiji i udostoji se Svetog Duha, da bi tako dobio mogunost da neporono i isto donosi plodove Duha po zapovestima Gospodnjim, taj moradaponeovako:prvo,moratvrdodaverujeGospodu,dasepotpunopredareima Njegovih zapovesti, da se odrekne sveta u svemu, da um ne bi bio zauzet nijednim vidljivimpredmetom(sveta),moranepokolebivodaprebiva umolitvama,da ne pada u oaj(uuninije,ubeznae)prioekivanju(kanjenju)poseteipomoiGospoda,morauvek daimaumstalnoupravljenkaGospodu.Zatimmorastalnodaprimoravasebenasvako dobrodeloinasvezapovestiGospodnje,makarsrcetoineelelozboggreha,joivogu njemu;mora da prisiljava sebe na smirenje pred svim ljudima, na miljenje da je manji i goriodsvihljudi;nesmedatraizasebeastilislavuilipohvaleodbilokoga,jerjetako propisano u Jevanelju, nego da uvek ima pred oima samog Gospoda i Njegove zapovesti,idasestaradablagougaajedinoNjemu.Mora,takoe,daprimoravasebena krotost, makar se srce tome protivilo, i da se pri tome rukovodi reima Gospodnjim: Nauite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim.[19] Isto tako mora biti milostiv, snishodljiv, saoseajan, blag, i pri tome primoravati sebe na to nasilno, jer je tako Gospod rekao: Budite, dakle, milostivi kao iOtac va to jemilostiv.[20] I jo: Ako me ljubite, zapovijesti moje drite.[21] I jo: Primoravajte sebe, jer Carstvo nebesko s naporomseosvajaipodvinicihazadobijaju![22]I:Boritesedauetenauskavrata.[23]Onmora uvekdaimapredoimasmirenjeGospodnje,Hristovivot,Hristovoponaanje,moraih neprestanodratiuseanju,kaoobrazaciprimer,nedoputajuidaihzaboravotrgne.On mora, saobrazno svojim snagama, da primorava sebe na neprestano prebivanje u molitvamaidasepritomeneprestanomolisanepokolebivomveromdaGospoddoei uinigasvojimobitalitem,[24]dagapouisvimsvojimzapovestimaiutvrdiunjima,da njegovaduapostanedomIsusaHrista.Kadabudetakopostupao,ipritomeprimoravao sebe,uprkosprotivljenjusrca,iuiosesvakomdobromdelu,svakodnevnomseanjuna Boga,svakodnevnomoekivanjuHristaumnogojblagostiiljubavi,tadaeGospod,im vidi takvo raspoloenje i takvu blagu elju, im vidi kako on uvek prisiljava sebe na seanje na Boga, na svako dobro delo, na smirenoumlje, na krotost i ljubav, i kako svoje srcesavijapremajarmu(Hristovom),iakoseonoprotivitome,imvidiovekakakotakvo srceprimoravanasvedobro,tada,kaem,Gospod(odreenovreme)izlivananjegaSvoju 723

milost, izbavlja ga od neprijatelja i od greha koji ivi u njemu i ispunjava ga Svetim Duhom.Takoeon,bezikakvogsvogtrudaiprisiljavanja,istinskiispunjavatizapovesti Gospodnje sve i uvek. Tanije: sam Gospod e izvravati u njemu svoje zapovesti i otkrivaeduhovneplodove,aovekedonosititeplodoveuistoti.No,presvega,svako ko prilazi Gospodu mora (kako malopre rekosmo) nasilno da primorava sebe na dobro, bezobziranaprotivljenjesrca,idapritomestalnoisanesumnjivomveromoekujeBoiju milost;moradaprimoravasebedabudemilostivpremasvimadabiimaoovekoljubivo srce,dabiimaosmirenjepredsvima,dugotrpljenjepremasvima,danebibiopotitenu duikadagaprogoneisramote,danebinegodovao,jerjereeno:Neiniteosvetuzasebe, ljubljeni,[25] da bi primoravao sebe na molitvu i onda kada vidi da neko nije dobio njen dar od Svetog Duha. Kada Bog vidi nekoga da se tako podvizava i primorava sebe na dobro, tada takvome daje istinsku Hristovu molitvu, nagon milosra, istinsko ovekoljublje,kratkoreeno,dajemusveduhovneplodove.[26] Vidimo da su mnogi grenici prinevi pokajanje dostigli najvii stepen hrianskog savrenstva.Onisuvaspostaviliusebidarkrtenjaiuonomstepenuukomeseondaje, ali i u onom u kome se on kasnije umnoava na osnovu ivota po jevanelskim zapovestima. A kada su zadobili, vratili sebi duhovnu slobodu, nisu se zaustavljali na tome,nisusezadovoljavalitime:nisuprekinulipokajanjeiplakojisuimvratilislobodu. Opitnodobijenoznanjedajeovekslabisklonspoticanjuibrzimpromenama[27]stalno ih je podsticalo na pla. Ne hvali se sjutranjim danom, jer ne zna ta e (sutranji) dan donijeti,[28] govorili su svakog dana sami sebi ustima Pisma. Zbog njihove istote otkrivena im je istina, koja kae: iroka je zapovest Tvoja veoma.[29] Uporeujui svoje ispunjenje zapovesti sa neobuhvatno golemom zapoveu neobuhvatnog Gospoda, priznali su da je to njihovo ispunjavanje sasvim nedovoljno. Svoje ispunjavanje jevanelskihzapovestinazivalisuismatraliskrnavljenjemzapovesti.[30]Umivalisusvoje vrline, kao grehe, potocima suza. Zaslepljeni grenik nikada ne plae zbog svojih najuasnijihgrehovatakokakoHristoveslugeplauzbogsvojihvrlina.Nebesanijesuista pred oima njegovijem (pred Bogom),[31] to jest, isti sveti aneli, budui da imaju ogranienu istotu, nisu isti pred svesavrenom istotom Boga; pred Njim nisu isti ni svetiljudi,koji,kolikogodivelinazemlji,ujednoiveinanebesima.[32]Zbogtogaoni plau,i,prinoseipokajanje,svevieiviesepogruavajuupokajanje.Neosjeamnitana svojojsavjesti,rekaojesvetiapostolPavle,alizatonijesamopravdan,aonajkojimisudijeste Gospod.[33]Iporedvelikihduhovnihdarova,ipored preizobilneBoijeblagodati kojaje obitavalauapostolu,onjegovorio:HristosIsusdoeusvijetdaspasegrjenikeodkojihsam prvija.[34] ivot po jevanelskim zapovestima, sagledavanje svoje pale prirode, sagledavanje beskrajne veliine i beskonanih savrenstava Boijih, uporeivanje nitavne, zbog svoje ogranienosti nitavne oveije prirode sa neogranienom Boijom prirodom, sagledavanje posledica grehopada praroditeljai posledica sopstvene grenosti, plazbog 724

sopstvene nesree i nesree celokupnog ljudskog roda, trpljenje svih nevolja sve to razvija u pravoslavnom hrianinu blagodat krtenja u neobuhvatnim razmerama, nepojmljivim i neverovatnim za ljudski um u njegovom palom stanju. Umnoavanje svetog duhovnog dara dobijenog na krtenju neobuhvatno je onoliko koliko je neobuhvatan dar dobijen od Boga, iz Njegove Boije prirode:[35] to umnoavanje je neobuhvatnoinepojmljivoistoonolikokolikojeneobuhvataninepojmljivsamBog,koji se krtenjem nastanio u naim srcima. To umnoavanje obuhvata celokupno bie hrianina.KadapaljivopogledamotoumnoavanjeuizabranimBoijimsasudima,tada dejstvo svetog krtenja, izneto u jevanelskim priama, postaje potpuno jasno. Carstvo nebeskojekaozrnoggoruino,rekaojeSpasitelj,kojeuzmeovjekiposijenanjivisvojoj.Onoje, istina, najmanje od sviju sjemena, ali kad uzraste vee je od svega povra, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim.[36] Ovo je slika puna Boijeg smirenoumlja.[37] Sin Boiji je sebe ponizio uzevi oblije sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledomsenaekaoovjek.[38]UtomoblijuOnjeblagovoleodaseprikljuisiromasimai stradalnicima,anesilnima,slavnimaibogatimaovogasveta.Prezrenbjee,govoriprorok,i odbaen izmeu ljudi.[39] On je dao duu svoju na smrt, metnut meu zloince,[40] i stavljen izmeu dvojice razbojnika, kao da je On najvaniji i najopasniji zloinac. Svoje svesvete, ivotvorne, Boije zapovesti On je nazvao najmanjim,[41] zbog te najjednostavnije, potpuno iskrene forme u kojoj su one bile predloene, ali je ipak dodao da naruavanje jednezapovestimoebitiuzrokvenenesreezasamognaruioca.[42]Takojeiblagodat krtenja uporedio sa najmanjim semenom na zemlji. I zaista, moe li ta po spoljanjosti bitijednostavnijeiobinijeodsvetogkrtenja?Ljudiseobinoperuuvoditakotourone uvodustimsvakodnevniminompovezanajetajnaukojojseduaiteloperuodgrene neistote.[43] Umesto u smrt i u pogrebenje, ovek se trenutno pogruzi u vodu. NeprimetnozatelesneoisilaziSvetiDuhipresazdajepalogoveka.Okolnostiprolaznog ivota,alisamoposvojojspoljanjosti,ostajuzakrtenogisteonakvekakvesubileipre krtenja. Dar dobijen na krtenju po svojoj spoljanjosti zaista je toliko neprimetan da se sasvim opravdano moe uporediti sa najmanjim goruinim semenom.[44] Taj dar je besceni dar. On raste, razvija se ispunjavanjem zapovesti, i tada svojom veliinom nadmaisveostaledarovekojimajeizdanarukaStvoriteljaizobilnonagradilaoveka,i uinigahramomnebeskihpomisli,oseanja,otkrivenja,stanjasvojstvenihjedinoiteljima neba. Carstvo nebesko je kao kvasac, rekao je takoe Spasitelj, koji uzme ena i metne u tri kopanje branadoksveneuskisne.[45]Kakojesmirenoikakojevernonazvankvascemduhovnidar dobijennasvetomkrtenju!SvakokoprimasvetokrtenjezaruujesezaHrista,spajase saHristomizatojesasvimopravdanoupriinazvanenom.Taena,posredstvomivota poJevanelju,skriva,tojestuvaipodieblagodatnidarusvomumu,srcuitelu,[46]dok darneprome,nepreispuni,neobuzmecelogoveka.Hoetelidaviditeioveijuduui oveije telo ispunjene i proete blagodatnim darom dobijenim na krtenju? Obratite panjunaPavla,ijajeodeainilaneobinauda,[47]kojemzmijskiujednijemogaoda 725

nanesenikakvozlo;[48]pogledajteMarijuEgipatsku:onasetokomsvojemolitveodizala odzemlje,onajeilapovodiJordanakaopokopnu,onajezajedansatprolazilaputkoji se prolazi trideset dana;[49] pogledajte Marka Trakog, na iji je glas planina krenula sa svojeosnoveipremestilaseumore;[50]pogledajteJoanikijaVelikog,kojije,kaoduh,bio nevidljiv onima pred kojima je eleo da bude nevidljiv, i kad se nalazio u njihovom prisustvu;[51] pogledajte tela Boijih ugodnika: nekoliko stolea ona poivaju u svetoj nepropadljivosti, ne podleu zakonu truljenja, vaeem za sve ljude, i toe mlazeve isceljenja,mlazevemiomirisa,mlazeveivota. Prepodobni Sisoje Veliki je, pun neobinog obilja darova Svetog Duha, rekao: Duhovni darovi su prirodni onome (oveku) u kome se, blagodau svetog krtenja i dranjem zapovesti,nastanioBog.[52]Svetipustinoiteljjeovorekaoizsopstvenogopita.Nijelito istoposvedoiloiSvetopismo?KojisegoduHristakrstiste,uHristaseobukoste.[53]Darovi DuhasuprirodnionimakojisuobueniuHrista,kojiimajuusebiHrista:gdejeHristos, tamosuiOtaciDuh. NAPOMENE: 1. Pnp1,5,7. 2. Slovo21. 3. Lestvica,Pouka7. 4. Pc50,18,19. 5. Slovo5.Savetiumadui. 6. Slovo1. 7. PoslanicamonahuNikolaju. 8. Ps118,175. 9. Jev.12,6. 10. Ps39,2. 11. Ucrkvenoslovenskomposlednjareenicaglasiovako:koepredpritiobrestis takovopamti(gl.152).Rejupredpritiedelatniocinazivajuobnovljenjegrehau misliiuoseanju,obnovljenjenekadastvarnouinjenoggreha.Obnovljenjavieili manjedugomuepodvinikakojisekaje,muegaikadaostavigrenadela.Tose 726

jasno moe videti iz itija prepodobnog Mojsija Murina, prepodobne Marije Egipatskeidrugih. 12. Oonimakojimisledaseopravdajudelima,glave193,197,150156. 13. Slovo36. 14. Uporedi:2Kop12,9. 15. Vidi:Mt21,44. 16. Otk18,19. 17. itije prepodobne Marije Egipatske, etiminej, 1. april. Prepodobna Marija je, izmeu ostalog, rekla o sebi svetom Zosimi i sledee: Grena sam ena, ali sam ograenasvetimkrtenjem. 18. Otk3,20,21. 19. Mt11.29. 20. Lk6,36. 21. Jn14,15. 22. Mt11,12. 23. Lk13,24. 24. Jn14,23. 25. Rim12,19. 26. Slovo1,gl.13. 27. PrepodobniIsakSirijski,Slovo1. 28. Pri27,1. 29. Ps118,96. 30. SvetiPetarDamaskin,Dobrotoljublje,tom3,knjiga1,lanak1. 31. Jov15,15. 32. Flp3,20. 33. 1Kop4,4. 34. 1Tim1,15. 727

35. 2Pt1,4. 36. Mt13,31,32. 37. PrepodobniIsaijaOtelnik,Slovo11,Ozrnugoruinom. 38. Flp2,7. 39. Is53,3. 40. Is53,12. 41. Mt5,19. 42. PoobjanjenjublaenogTeofilaktaOhridskog. 43. Dobrotoljublje,tom2,sv.KalistiIgnjatije,gl.92. 44. U prvim hrianskim vremenima neznaboci su se, videvi u tajni krtenja samo njegovu spoljanju stranu, i ne shvatajui sutinu, podsmevali praznini, po njihovommiljenjupraznini,tespoljanjestranekrtenja.Sv.KirilJerusalimski. 45. Mt13,33. 46. 1Col5,23. 47. Dap19,12. 48. Dap28,5. 49. etiminej,7.april. 50. Isto,5.april. 51. Isto. 52. Azbunipaterik. 53. GalZ,27. 728

SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOSTANjIMAOVEIJEPRIRODEUPOGLEDUDOBRAIZLA 7.ODNOSOBNOVLjENEPRIRODEPREMAZLU Ovdesesamoposebinameepitanje:kakavjeodnosobnovljenogovekapremazlu?On nemoedanematanoznanjeozlu.Videlismodajeneporonaljudskapriroda,ustanju nakonstvaranja,odmahpalaodtakvogznanja,imgajedobila.Zatojejopotrebnijeda znamo kako se obnovljena priroda odnosi prema zlu, o kome poseduje nesumnjivo znanje?Odgovaramo:istotasrcadakle,duhovnostanjeobnovljeneprirode,nazvanou Jevanelju blaenstvom, koje daje oveku da vidi Boga[1] pojavljuje se u dui posle blaenstvamilostiiproizilaziiztogablaenstva.Izvesnojedajevanelskablaenstvajesu onaduhovnastanjakojaseotkrivajuuhrianinuodispunjenjajevanelskihzapovesti,da se blaenstva otkrivaju jedno za drugim, tako to nastaju jedno iz drugog.[2] Nakon odbacivanjasvojepravde,oskrnavljenezlom,izplaazbogsvogstanjapada,izkrotosti togpomirenjasasvimnevoljama,vidljiviminevidljivimduapoinjedaoseagladie za pravdom Boijom. Pravda Boija zadobija se u milosti. Jevanelje zapoveda da je traimoupravoumilosti.Ljubiteneprijateljesvoje,govoriJevanelje,blagosiljajteonekojivas kunu,initedobroonimakojivasmrzeimolitesezaonekojivasvrijeajuigone,dabudetesinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dad pravednimainepravednima.Jerakoljubiteonekojivasljube,kakvuplatuimate?Neinelitakoi carinici?Iakopozdravljatesamobrausvoju,taodvieinite?Neinelitakoineznaboci?Budite vi, dakle, savreni, kao to je savren Otac va nebeski.[3] Savrenstvo hrianske, a stoga i ljudske vrline u obnovljenoj prirodi je blagodatno Bogopodraateljsko milosre, koje se stvara u hrianinu umnoavanjem Boije blagodati, dobijene na krtenju, i odgajene zapovestima. Od takvog milosra pojavljuje se duhovna istota; ona se njime hrani, ona ivinjime.Napitanje:tajeistota?,prepodobniIsakSirijskijeodgovarao:istotajesrce puno milosti za svako stvorenje. Na pitanje: ta je milostivo srce? taj veliki uitelj monaha je rekao: To je gorenje srca za svaku tvar, za ljude, za ptice, za ivotinje, za demone reju, za svako stvorenje. Od seanja na njih i vienja njih oi milostivog liju suzezbogobilneisilnemilostikojajeovladalasrcem.Odstalnogtrpljenjanjegovosrceje postalosrcedeteta,ionnemoebitiravnoduankadaujeilividikakvutetuiliakmalu nevoljukojojjetvarizloena.Zatoonsvakogasaprinosimolitvu,praenusuzama,iza 729

beslovesnastvorenja,izaneprijateljeistine,izaonekojimukujuzavere,dabiseodralii oistili; on to ini ak i za gmizavce, ini to iz velike milosti koja se zbog Boijeg oblija izuzetnorazvijaunjegovomsrcu.[4]OdvelikemilostiusvomsrcuvelikiIsakuzvikuje: Onoga dana u kome na bilo koji nain, telom ili mislima, strada sa nekim, dobrim ili zlim,smatrajdasimuenik,stradalnikza Hrista,idasiudostojenispovednitva.Setise dajeHristosumrozagrenike,anezapravednike.Vidikakojevelikodelostradatizazle i dobro initi grenicima! To je vie nego initi i jedno i druto pravednicima. Apostol to pominje kao in dostojan divljenja.[5] Poredei pravdu pale oveije prirode sa boanstvenom pravdom, sadranom u blagodatnom, duhovnom milosru, sveti Isak naziva ovu drugu sluenjem Bogu, a prvu sluenjem idolima.[6] O zadobijanju tog milosra apostol govori onima koji veruju u Hrista: Obucite se kao izabranici Boiji, sveti i ljubljeni, u milosre, dobrotu, smirenoumlje, krotost, dugotrpeljivost, podnosei jedan drugoga i opratajui jedan drugome ako ko ima tubu na koga; kao to Hristos oprosti vama, tako i vi.[7] Sveti Makarije Veliki govori: Blagodat tako deluje i umiruje sve sile i srce da dua od velikeradosti(milosti)postajeslinaneporonomdetetu,iovekneosuujevieniJelina, ni Judejca, ni grenika, ni mirjanina, jer taj unutranji ovek na sve gleda istim okom, i radujesecelomsvetu,ielinajvietomoedapotujeivoliiJelineiJudejce.[8]istota srca, rekao je pomenuti sveti Isak, gleda Boga; ona sija i cveta u dui od nevienja oveijezlobe,anezbogoveijeguenja.[9]oveknevidizlobuusvojimblinjimatada kadasveodnosesablinjimaupijemilostpremanjima.Komoereidaovakvonevienje nedostataka u blinjima predstavlja slepilo uma, proglaavanje zla dobrom? Naprotiv: slepilo uma, nevienje greha i zla, proglaavanje zla dobrom pripadaju nepokajanim grenicima, koji opravdavaju svoj greh. Svetitelji Boiji, prosveeni Duhom Boijim, poznaju zlo do tanina, znaju njegova lukavstva, znaju da je otrovno; posredstvom tog poznanja,dobijenogodDuha,oniveomabrinouvajusebeodopitnogznanjagrehova, koje bi mogli dobiti kada bi poinili greh. Roeni od Boga ne grijei, govori sveti Jovan Bogoslov, nego koji je roen od Boga uva sebe, i neastivi ga se nedotie.[10] Posredstvom blagodatnog milosra, koje proima svaki odnos istinskih hriana prema blinjima, istinski hriani ostaju daleko od ogrehovljenosti blinjih: ona se osuivanjem predaje upravoonomekojiosuujeitakonaruavanjegovosopstveno,spokojno,radosno,sveto ureenje. Mir Boiji, koji prevazilazi svaki um, i obitava u svetiteljima Boijim, bez odlaganja izobliava svaku pomisao protivnika koja im se pribliava, kakvom god maskompravednostibilaprikrivenatapomisao.[11]Upouci[12]oduhovnomrasuivanju o pomislima, strastima i vrlinama, sveti Jovan Lestvinik govori da se ono javlja od neporone savesti i istote srca; u poetnicima u napredovanju ono predstavlja poznanje padaisvojeogrehovljenosti;usrednjima(ponapredovanju)onoodvajaistinskodobrood prirodnogdobraiodzla,kakootvorenogzla,takoizlakojejeprikrivenomaskomdobra; napokon, u savrenima ono je duhovni razum, koji sija od Svetog Duha i vidi kako zlo dejstvujeudrugimljudima.TakojesvetiapostolPetarrekaoSimonugataru:Vidimdasiu gorkojuiiuokovimanepravde.[13]NapoetkupoukeosvetenombezmolvijusvetiJovan LestvinikkaedajesvetimljudimaBoijimSvetiDuhotkriotanoipodrobnoznanjeo 730

grehu.[14] Poetak prosveenja due i znak da je ona zdrava je onaj trenutak kada um ponedaposmatrasvojasagreenja,neizbrojiva,kaotojeneizbrojivpesakmorski,rekao je sveti Petar Damaskin.[15] Posmatranje svog pada i posmatranje svojih grehova Petar Damaskinnazivaduhovnimvienjem,ikaedaseonopojavljujezbogdejstvablagodatiu delatniku Hristovih zapovesti.[16] Sveta Crkva je dala zakon svojoj deci da najtoplijom molitvom izmoljavaju od Boga veliki dar vienje svojih grehova.[17] Pala priroda je poraena slepilom uma. Ona ne vidi svoj pad, ne vidi svoje grehove, ne vidi svoje stranstvovanjenazemlji,aponaasenanjojkaodajebesmrtnaikaodapostojijedinoza zemlju.Onabezdunosudiiosuujegrehoveblinjeg,i,tojejogore,izsvogsopstvenog jadnogureenjaizmiljagrehoveblinjegkojetajblinjiinema;inajviehrianskevrline za nju su sablazan zato to, shodno svom lano nazvanom razumu, izopauje njihov znaaj,asvezatotojezlobnausrcu.Suprotnoovome,obnovljenaprirodaimaodBoga darovano blagodatno znanje i vienje zla, i to ne samo ono znanje i vienje zla koje ne naruavacelinudobrauoveku,negoionoznanjeivienjezlakojenajstroeuvaoveka odopitnogpoznanjazla,pogubnogzaoveka.Obnovljenaprirodavidiiznazlousebi,u ljudimaiudemonima,aliostajeneopoganjenazlomzatototovienjeiznanjeobnovljene prirode zapravo i ne pripada oveku, nije zadobijeno ovekovim vlastitim naporom, ve mugajedarovaosamBog.Znanjeozlukojejeovekstekaokrozpadmoemouporediti sa znanjem samog bolesnika o bolestima od kojih boluje; a znanje koje o zlu imaju obnovljeni ljudi moemo uporediti sa znanjem lekara o bolestima. Bolesnici iskustveno znaju bolest, ali ne znaju ni njen uzrok ni sredstva kojima se ona lei; lekari nemaju iskustvenoznanjeobolesti,alijeznajuneuporedivoodreenijeodbolesnika,znajunjene uzrokeisredstvakojimaseonalei. NAPOMENE: 1. Mt5,8. 2. Revnosno dranje (jevanelskih zapovesti) ui oveka njegovoj nemoi. Sv.Simeon Novi Bogoslov, Bogoslovske i delatne tave, gl. 4, Dobrotoljublje, tom1. To znai: revnosno dranje zapovesti uvodi u prvo blaenstvo tj. u siromatvo duhom;onodonosiduhovnipla;ondonosikrotost.Redosledblaenstavaizloio jeveomajasnosvetimuenikPetarDamaskin,Dobrotoljublje,tomZ,knjiga1. 3. Mt5,4448. 4. Slovo48. 5. Slovo89.Rim5,68. 6. Isto.

731

7. Kol3,12,13. 8. Beseda9. 9. Slovo55.prepodobnomSimeonu. 10. 1Jn5,18. 11. Flp4,7. 12. Lestvica,Pouka26. 13. Dap8,23. 14. Lestvica,Pouka27. 15. Dobrotoljublje,tom3,Osedamtelesnihdejstava. 16. Dobrotoljublje,tom3,Oosamumnihvienja. 17. MolitvaprepodobnogJefremaSirinanasv.etrdesetnicu. SVETIIGNjATIJEBRJANANINOV ASKETSKIOGLEDI SLOVOOSTANjIMAOVEIJEPRIRODEUPOGLEDUDOBRAIZLA 8.ZAKLjUAK Izloio sam, shodno svojim oskudnim snagama, stanje po pitanju odnosa dobra i zla oveijeprirodenakonstvaranja,nakonpadainakonnjenogiskupljenja.Nokomedase obratim u zakljuku ovog ubogog slova? Slovo izobliava moje sopstvene nedostatke, i zatoseobraamsamomsebikratkompoukom,kojomseobinozavravasvakoslovo.Tu kratkupoukuuzeuodsvetihotaca.Akokoodmojihblinjihbudesmatraodaonaprilii i njemu, neka je prihvati sa ljubavlju. Ree da si, govori Teolipt Filadelfijski, onu blagorodnostkojusinakrtenjuprimioodblagodatidragovoljnoodbaciostrastimausvet; sada si poeleo da tu blagorodnost vaspostavi dobrom voljom; takvu elju dokazao si delom,tojesttimetosidoaousvetouilite,obukaoseuasneodedepokajanjaidao obeanjedaesmirenogduhaprebivatiumanastirudosamesmrti.SklopiosisaBogom drugizavet.Prvijebiouinjenprilikomulaskauovajivot;drugijeuinjenkadasipoeo 732

dasepribliavakrajuovogivota.TadatejeHristosprimioradipobonosti;sadasise pridruio Hristu pokajanjem. Tada si dobio blagodat, sada si ispovedio dut. Tada si bio dete,inisiosetiodostojanstvokojetijedato,alisikasnije,imsisazreo,poznaoveliinu dara, a tvoja usta su zatvorena (za samoopravdavanje); sada ima prilino razvijeno poznanje i shvata znaaj obeanja. Pazi da ne prenebregne i ovo obeanje (pokajanja); pazidanebudeodbaenigurnut,kaokakavpotpunorazbijenisasud,utamunajkrajnju, gde se uje pla i krgut zuba.[1] Osim puta pokajanja nema druge staze koja vraa spasenju.[2] Zato, kako veli Duh Sveti: Danas, ako glas njegov ujete, nemojte da budu tvrdokorna srca vaa kao prilikom ogorenja u dan kuanja u pustinji, gdje me iskuavae ocevi vai,ispitivaemeagledalisudjelamojaetrdesetgodina.Zatoserazgnjevihnapokoljenjeono,i rekoh: svagda lutaju srcem, a sami ne poznae puteva mojih; zato se zakleh u gnjevu svojemu da neeuiupoinakmoj.Pazite,brao,danebudenekomeodvaszlosrcenevjerovanja,odstupanjem odBogaivoga;negobodritejedandrugogasvakidan,doklehodtodanastraje,dakojiodvasne postane tvrdokoran obmanom grijeha. Jer smo postali zajedniari Hristovi, samo ako prvobitnu vjeru[3] do kraja vrsto odrimo.[4] Imajui, dakle, Prvosvetenika velikoga, koji je proao nebesa, Isusa Sina Boijega, treba da se drimo vrsto vjere koju ispovijedamo. Jer nemamo prvosvetenika koji ne bi mogao sastradati nemoima naim, nego Prvosvetenika kojijeusvemukuan kao i mi,ali bez grijeha. Stogapristupajmo smjelo prijestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat za blagovremenu pomo.[5] Amin. NAPOMENE: 1. Mt22,13. 2. Sveti Teolipt, mitropolit filadelfijski, Slovo o skrivenom delanju, Dobrotoljublje, tom2. 3. Prvobitnom verom, to jest zalogom zaveta sa Bogom, ovde se smatra blagodat krtenja,kojaje,kaozrnogoruino,zasaenaunasprilikomspajanjasaHristom. Darblagodatiseuvatakotoserazvija:Kojinesabirasamnom,rasipa(Lk11,23), rekaojeGospod. 4. Jev3,714. 5. Jev4,1416

733