1

SADRAJ
U poseti poljskoj pelarki Miri...5 Problem uginua pelinjih zajednic...............................................8 Med kao hrana i lek......................................................................12 Pela.............................................................................................18 Savremen efikasan i timski rad je garancija za uspean razvoj pelarstva i u suzbijanju bolesti pela u Srb iji..................21 Ljubav, mladost, znanje i pelarstvo kao put do uspeha ...........29 Amerika trule pelinjeg legla....................................................34 Biljna apoteka - leenje matinjakom (Melissa officinalis L.)...39 Istinite prie - Pele u friideru..................................................42 Pelarizmi...................................................................................43 Naivna pelarska poezija i vic....................................................44

Svim pelarima srena i berietna Nova 2009. godina

Dok ledeni kristal od mraza puca, jo jedan Boi na vrata kuca, radosna neka je tvoja dua, dok GOSPOD molitvu tvoju slua, za tebe moli i srce moje, neka se ispune sve elje tvoje i BOG da te uva, kroz ivot vodi, RADOSTAN BOI, HRISTOS SE RODI!

U POSETI POLJSKOJ PELARKI MIRI

Slika 1. Mira na svom pelinjaku Na severu Poljske, dvadesetak kilometara od polamilionskog grada Beloistoka, na tromei poljske, beloruske i ruske praume u kojima ive bizoni a u rekama dabrovi, nalazi se selo Sokoli (slika 2). Slika 2. Drvene kue u selu 5

Ovo selo karakteriu drvene kue u kojima vekovima ive njegovi itelji i dan danas u njima se raaju, ive i umiru. Pelinjak nae kolegenice Mire nalazi se na kraju sela. Formiran je pre dvadeset godina. Pele se nalaze u starim polokama.

vezuju za pokojnog supruga. Leto 2008. godine bilo je toplo pa su biljke slabo medile. Izvadila je 500 kg meda od petnaestak drutava. ume u Poljskoj su iskljuiovo zimzelene i odlino mede. U prirodi ima u izobilju malina, kupina, borovnica, divljih jagoda i drugih medonosnih biljaka. Pri prirodnom rojenju pela, Mira rojeve hvata u "rojevnici", drvenoj kutiji od lakog materijala, sa standardnim ramovima, koja je naroito dobra za transport, jer ima zamreeni otvor za ventilaciju.

Slika 3. Ram za poloku Svih tih godina Mira je pomagala suprugu u radovima na pelinjaku. Mirin suprug je umro pre pet godina, a ona je nastavila da pelari, jer je pele Slika 4. Rojevnica Prihranjivanje pela obavlja poetkom septembra, siru-

pom od eera i vode spravljenog u odnosu 1:1. Upotrebljava ram hranilice zapremine 2 l. Hranilica je zatvorena sa svih est strana, sa strane ima otvor za ulazak pela, odozgo otvor za sipanje sirupa a u hranilici se nalazi daica, koja je neto manja od povrine osnove, koja pliva na povrini sirupa da se pele ne bi udavile. Hranilice se prenose u sanduk za prenos hranilica, koji u vreme vaenja meda takoe slui za prenos ramova sa medom do prostorije za vaenje.

Topljenje voska obavlja sunanim topionikom. Pele se snabdevaju vodom sa oblinjeg jezera koje ima besprekorno istu vodu.

Slika 6. Jezero u neposredsnom okruenju pelinjaka Posetu Miri, ovog hladnog 6. decembra 2008. godine zavrili smo u drvenoj kui uz olju toplog aja, pucketanje vatre iz zidane pei i obeanje da emo na prolee opet doi. Dragoslav Ili e

Slika 5. Sanduk sa hranilicama

PROBLEM UGINUA PELINJIH ZAJEDNICA

Predsednik drutva pelara "Srem" Nikinci

Milorad Lalatovi

Slika 1. Pelinjak naj suncekretovoj pai I ove jeseni, a pogotovo zadnjih nedelja novembra, ko8 lege pelari iz mnogih pelarskih drutava javljaju o uginu-

u pela, negde i celih 50 %. Slina situacija je bila i prole godine. Po regionima je ipak bilo razlika, odnosno negde vie negde manje uginua. U izvetajima koji su poslati o uginuima pela krili su se stvarni podaci o broju uginulih drutava. Nije mi poznato iz kojih razloga kriti probleme koji nastaju tokom godine, kada bi se na osnovu iskazanih problema moglo reagovati na nain koji bi u budunosti donosio bolje rezultate pelarenja. Vesti iz Amerike u vezi SSD (brzom propadanju drutava) i analize koje su se ule iz usta veine naih strunjaka (nekih stvarnih a nekih nabeenih), bile su uglavnom nabrajanje optih i nepovoljnih uticaja na pelinje zajednice a bez ikakvih valjanih zakljuaka. Kod jednih je to i neznanje pa se i udimo ko se sve ne uputa u analize ozbiljnije ak i za naune radnike. Kod onih koji znaju, u nekoliko preovlauje opreznost, a jedino opravdanje za nemanje valjanih 9

zakljuaka mogao bi biti nedostatak pravih informacija. Ono to hou da utvrdim je da moramo poi od stvarnih uslova i dogaaja koji su bitno uticali na pogoranje uslova gajenja i ivota pela. Za ovo o emu piem dobio sam ideju i potvrdu od vrsnih pelara, teoretiara i praktiara, a za koje nema mesta u sadanjem asopisu "PELAR". Za prolu, kao i za ovu godinu, posle glavnih paa (bagrem uopte nigde nije medio) lipe, suncokreta i livade javile su se visoke temperature takve da su pele praktino prestale da unose polen i nektar. U tim uslovima matica prestaje sa polaganjem jaja, to je za vreme jula i avgusta nenadoknadivo za pelinju zajednicu, a naglo pada broj pela koje treba da odgaje zimsku dugoiveu pelu. Drutvo naglo brojano slabi i u zimu ulazi sa malim brojem pela. Kada sam se prole godine poalio lanovim naeg drutva, prvom Majstoru Milanu Matiu, koga svi znaju i

cene, a posle i velikom praktiaru Boku Damjanoviu, obadvojica su mi nevezano i odvojeno dali isti odgovor koji sam izneo napred i rekli da u tom osetljivom periodu ne smemo dozvoliti da vaga padne, odnosno pelinje drutvo ne sme gubiti zalihe meda. Za onoliko koliko padne, najbolje bi bilo dodati rastvor meda ili rastvor eera u vodi. Posle tih intervencija ove godine i ja sam se mogao pohvaliti sa dobro uzimljenim drutvima. Klima se definitivno promenila i ne vraa se na staro, po nekom nepisanom ciklusu, pa su ovakve intervencije u buduim sezonama verovatno neophodne. U svakom sluaju ovi zakljuci su konkretniji i mogu vie na dobro sluiti pelarima od svih praznih predavanja i diskusija, a takoe daju rezultate u koje moe svako da se uveri na licu mesta, a pogotovo oni koji imaju pele (uz izvinjenje pravim pelarima). Drugi problem, koji se javlja u svim diskusijama i 10

Slika 2. Ponuda i tranja na predavanjima, je upotreba hemijskih sredstava u poljoprivredi. Ovog puta zadrao bih se na problemu suncokreta, odnosno upotrebe insekticida GAUO u njegovoj proizvodnji. Sluamo izvetaje i itamo na internetu o tetnom uticaju Gaua na pele. Do sada se ovaj preparat i nije upotrebljavao u velikom koliinama u naoj zemlji, ali je ove godine njegova upotreba bila masovna. SPOS je ove godine, kao to je poznato, sproveo akciju da se utvrdi prisustvo Gaua u pelarskoj zbog proizvodnji, ali je to zapelo nemogunosti domae tehnike da utvrdi minimalne doze. ekaju se izvetaji inostranih laboratorija.

jednom mestu pele i suncokret

to se tie iskustava sa terena nije bilo nekih neuobiajenih dogaaja na suncokretu koji bi ukazivali na uticaj Gaua. Podaci potiu od pelara koji su sa pelama bili na suncokretu u Sremu i Banatu. Ono to sam primetio a i na ukazivanje vie pelara je da su pele vie ostajale na glavicama suncokreta bez mogunosti da polete.To je, po mom uverenju, zbog ulepljenih krila od smole suncokretovog cveta. Ovo ukazuje na sorte sa dubokim cvetovima koje su smrt za pele, a nai Instituti za semena i ne rade selekciju na tu osobinu biljaka, to bi u budue morale da rade. I na kraju jo samo o jednoj stvari Uvreeno miljenje da nova pelarska sezona poinje 1. avgusta uzima poprilian danak u pelinjim drutvima kod pelara koji se dre datuma u svom radu sa pelama. Pelarska sezona poinje raanjem nove matice, a oslobaanje pela od varoe mora poeti krajem zadnje pae, odnosno saprvim sma njivanjem broja trutova u konici. 11

Slika 3. Polja suncokreta u fazi cvetanja Intenziviranjem borbe protiv varoe i primenom napred navedenih mera pomoi emo ouvanju veeg broja dobrih pelinjih zajednica. Veoma je vano upotrebiti vie vrsta preparata protiv varoe i u pravo vreme. Svako kanjenje i nepravilna upotreba obezvreuje na trud.

MED KAO HRANA I LEK

mr Neboja Arsi

Proizvodnja

i potronja meda nia zbog toga to se proizvodnom meda uglavnom bave pelari amateri (slika 1.). Med koji oni proizvode namenjen je za sopstvene potrebe i prodaju na lokalnom nivou. Najvei izvoznici meda su Kina sa 75.000 t, Argentina sa 60.000 t i Meksiko sa 30.000 t godinje. Najvei uvoznici meda su SAD sa 60.000 t, Japan sa 36.000 t i Evropska unija sa 140.000 t godinje. Zemlje EU imaju ukupnu go-

U svetu se godinje proizvede ukupno oko 1,2 miliona tona meda. Najvie meda proizvodi se u zemljama Azije (385.000 t), dok u zemljama Evropske unije godinja proizvodnja meda iznosi 133.000 t. Najvei proizvoai meda su zemlje June Evrope, u kojima se pelari profesionalno bave proizvodnjom meda, kao to su: Francuska sa 31.000 t, panija sa 30.000 t i Grka sa 15.000 t godinje. U Severnoj Evropi proizvodnja meda je 12

odinju potronju od 270.000 t meda. Uvozom meda one podmiruju polovinu potreba svog stanovnitva za ovom namirnicom, to ih svrstava meu najvee uvoznike meda u svetu.

Slika 1. Vrcanje meda Tabela 1. Proizvodnja meda u pojedinim zemljama Evrope

Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. Naziv Zemlje Austrija Belgija i Luksemburg Danska Finska Francuska Nemaka Grka Irska Italija Holandija Portugalija panija vedska Velika Britanija Srbija i Crna Gora Ukupno Koliina u 1.000 t 5,5 2 3 1 31 15 15 0,1 11 0,8 11 30,4 3,3 4 2,5 135,6

U najvee potroae meda spadaju Grci sa 1,6 kg po stanovniku, zatim Portugalci i Nemci sa potronjom meda od 13

1,1 kg po stanovniku godinje. O proizvodnji i potronji meda u Srbiji pisano je u asopisu br. 1.

Nuritivna vrednost meda Prvi podaci o korienju meda u ishrani datiraju 5.500 godine pre n. e. Indijci su pre 4.000 godina novoroenadima davali med kao hranu za razvoj i jaanje nenog organizma. Egipanima je med sluio kao poslastica i kao sredstvo za odravanje lepote, a upotrebljavali su ga i za balsamovanje. Stari Grci i njihovi pesnici opevali su med kao hranu bogova. Hipokratu, ocu medicine, med je bio omiljeni lek, dok Pitagora svoju duboku starost pripisuje upravo medu. Rimljani koji su redovno pili medovinu, prinosili su med kao beskrvnu rtvu svojim bogovima. Dok ovek nije razvio tehnoloki postupak dobijanja eera iz eerne trske i eerne repe, med je zauzimao znaajno mesto u njegovoj ishrani. Kako proizvodnja meda nije bila u dovoljnom obimu i nije zadovoljavala potranju, med je korien samo na praznicima i u izuzetnim prilikama. 14 U svim definicijama meda jasno je naglaeno da je on u potpunosti prirodan proizvod. Med je namirnica koja se moe koristiti direktno iz konice i jedna je od retkih koja se ne moe proizvesti na vetaki nain. Kroz brojna laboratorijska ispitivanja tokom dugog niza godina, utvreno je da med sadri prirodne hranljive i lekovite materije, koje imaju ogromnu bioloku vrednost. Njegova vrednost proistie pre svega iz totalne odsutnosti toksinih materija i perfektne podnoljivosti ak i kada se konzumira u veim koliinama. Prema proverenim nalazima fiziologa, biologa, nutricionista i drugih strunjaka, dnevni unos hrane odraslog oveka treba da sadri 10.048,3 J, to je dovoljno za nadoknadu iskoriene energije za obavljanje radnih aktivnosti i odravanje normalne funkcije organa, kao i za obnovu izumrlih elija.

Da bismo ocenili hranljivu vrednost meda u odnosu na ostale namirnice koje se najee koriste u ishrani, u

tabeli 2. prikazan je pregled energetske vrednosti pojedinih namirnica koje se koriste u svakodnevnoj ishrani i meda.

Tabela 2. Energetska vrednost pojedinih namirnica i meda R Energ. vrednost edni Namirnica Koliina uJ brij 1. Kravlje mlekao 1l 2.784,2 2. Govee meso 1 kg 5.568,4 3. Kokoija jaja 20 kom 6.657 4. Penini hleb 1 kg 9.085,4 5. eer 1 kg 16.328,5 6. Med 1 kg 13.188,4 Imajui u vidu visoko energetsku vrednost meda nesumnjivo je da se med moe smatrati veoma hranljivom namirnicom. Ukoliko ovome dodamo da glukoza meda brzo prelazi u limfni sistem i putem krvi brzo dospeva u tkivo, ime pojaava rad miia, kao i da med sadri ranije pomenute vitamine i minerale neophodne za izgradnju i funkcije organizma i da se u organizmu iskoriava 100 %, dolazi se do zakljuka da je med zaista 15 idealna hrana. U tabeli 3. Prikazan je nutritivni sastav meda u odnosu na dnevne potrebe ljudskog organizma. Istraivanja su pokazala da unos ugljenih hidrata medom pre ili tokom fizikog napora poboljava izdrljivost organizma odravanjem nivoa glukoze u krvi. Takoe, po zavrenom fizikom naporu unos ugljenih hidrata medom pozi- tivno utie na resintezu gliko- gena miia i na sintezu pro-teina u miiima. Med zbog svoje

brze svarljivosti i dobre asimilacije brzo nadoknauje potroene rezerve glikogena u miiima pa se stoga prepo-

ruuje u fazi oporavka posle treninga i to oko 1 g/kg TM (telesna masa) u roku od 15 minuta po prestanku fizikih aktivnosti.

Slika 2. Vrcani med kao namirnica Poznati svetski treneri, naroito u SAD, daju sportistima na 15 minuta pre nastupa 60 80 g meda (slika 2.), radi postizanja bolje izdrljivosti i boljih rezultata. Ovakav nain pripreme sportista pred nastup naroito primenjuju kod spor16 tista u posebno tekim sportskim disciplinama kao to su: biciklizam, boks, maraton i dr Osim ovoga, med je i odlina hrana tokom i nakon umnog rada (hrana za mozak) pa se preporuuje uenicima, studentima a i starijim osobama.

Tabela 3. Nutritivni sastav meda u odnosu na dnevne potrebe oveka

Redni broj Jedinica mere J g g g I.U. mg mg mg mg mg mg mg mg I.U. I.U. mg mg mg mg mg mg mg mg mg mg mg mg Pros.sadraj Pros. sadraj Preporuen na 100 g u kafenoj dnevni unos meda kai.meda (RDA) 1.256 1.340 0,4 / 80 / 0,0040,006 0,02 0,06 0,11 0,36 0,02 0,11 / / 2,2 2,4 / / / 4 30 2 220 0,01 0,1 / 1 3,4 2 60 10 470 10 0,6 40 0,7 13 / / 93,8 0,028 / 5,6 / 0,00028 0,001 0,007 / / / 0,28 / / / / 0,35 / / / 0,14 1,4 0,7 3,5 0,14 / / 11.723 1 g/kg / / 5.000 1,5 1,7 20 11 0,4 6 50 400 30 0,3 1.000 2 0,15 18 400 / / / 15 1.000 / /

Nutri jens

1. Energ. vred. 2. Proteini 3. Masti 4. Ugljeni h idr. Vitami ni 5. A 6. B1 (tiamin ) 7. B2 (riboflav in) 8. Niacin 9. Pantotens kis. 10. Folna kiselina 12. B12 13. C 14. D 15. E (tokofero l) 16. H (b iotin) Mi nerali 17. Ca 18. Cl 19. Cu 20. J 21. Mg 22. P 23. Na 24. K 25. Fe 26. Co 27. Zn

17

PELA
pele, a izgleda kao zolja. 3.) Indijska pela (apis indica), koja je u pola manja od nae pele. 4.) Mala juno-azijska (Apis florea). Manja je od indijske pele. Inijska pela i juno-azijska pela nisu dakle ni od kakve praktine vrednosti, jer su sasvim male te sasvim i neznatnu koliinu meda skupe, a velika juno-azijska pela opet, ma da je vea od nae pele radlice, neznatno sabere meda svome pelaru. Ova poslednja vrsta po kazivanju putnika vrlo je pakosna, opasna joj je aoka i ne da se dimom niti im drugim ukrotiti, ta vie ko pone oko nje to raditi, ne samo da e ga napasti nego e ga vijati daleko. Tako je neki oficir od njih stradao, kojega su etir i po milje vijale i izujedale, da su ga na nosilima ljudi odneli. Sve tri ove vrste pela ive u istonoj Indiji i nemaju praktine vrednosti ni po 18

Prof. Jovan ivanovi Klasa insekata ima svoja obeleja. Insekti imaju dva pipka i est nogu. Telo im se sastoji iz glave, nadgrudnika i stranjega trupa. U celoj ovoj klasi ne postaje iz jajeta odmah savren insekt, nego iz jajeta razvije se larva, iz larve nimfa, pa tek iz nimfe postaje savren insekt. U klasu insekata spada i pela, a u red imenoptera. Obeleje je imenoptera to imaju etiri koasta krila. Pela spada familiji apida (apidae), a rodu Apis, kojih ima etiri vrste: 1.) Apis mellifica. 2.) Apis dorsata. Ovo je velika juno-azijska pela, koja je mnogo vea i dua od nae

tome to imaju nagon da se sele kao i ptice selice. Na ptice selice utie zima, a na ove pele kia, te kad udari kia na njihove krajeve, one onda ostave svoja gnezda sa saem i isele se u druge krajeve, gde ne pada kia. Kad kia prestane, vraaju se opet na svoja stara mesta, gde su izvele sae. Iz ovoga se vidi jasno, da od ovakvih pela ne bi imali nikakve koristi, jer one se ne brinu kao naa pela to sabira med i za zimu kad nestane pae i kad ne uzmoe izletati napolje, nego one sabiraju samo koliko im treba za hranjenje crvi, a kad kia nestane, one se sele u druge krajeve, gde mogu sabirati med. U ovim krajevima nema zime, a pri tom bujna paa, to sve ini da ove pele ne moraju vie meda sabirati nego to im treba za hranjenje crvi. Iz svega se ovoga vidi da poslednje ove tri vrste pela nesu ni od kakve praktine vrednosti, zato emo uzeti na oko poblie samo nau pelu radlicu (apis mellifica) sa 19

njenim rasama i varijetetima. Naa pela radilica deli se na etiri klase: 1.) Tamna evropska pela nazvana tako po tamnoj i crnoj masti svojoj. 2.) arena evropska pela, kojoj su na stranjem trupu tela prva dva prstena uta, a ostali je deo tela tamne masti. 3.) arena afrikanska pela. Masti je skoro iste kao i druga rasa. 4.) Tamna afrikanska pela, koja je crne masti. Rase ove razlikuju se jedna od druge mau, veliinom i jo drugim osobinama. Tako su prve dve evropske rase osim ovoga to smo kazali jo i vee od druge dve afrikanske. Svaka od ovih rasa deli se na vie varijeteta. Nesu dakle svugde u jednoj rasi sve pele jednake, nego su razline po spoljanjem svom obliku i po unutranjim svojim svojstvima. Prvoj rasi pripadaju ovi varijeteti: a.) Linenburka pela, crne boje. b.) Kranjska pela, tamne boje, dlaka beliastih na stranjem trupu tela.v.) Nemaka pela, tamne i crne boje. g.) Donjoavstrijska pe-

la, koja nije tako crna kao nemaka pela i koja ima dva Prva crvenkasta prstena na stranjem trupu tela. Osim

ovih varijeteta spominje se u nauci dalmatinska, tajerska, ugarska, banatska i poljska pela.

Slika 1. Kranjska pela Drugoj rasi pripadaju ovi varijeteti: a.) Talijanska pela, koja je izala vrlo na glas kao vredna pela; ali njena je vrednost vea za nauku, jer njom se partenogeneza kod pela dokazala. b.) Kiparska pela, koja lii na talijansku pelu, ali je vrlo pakosna i brzo ujeda. v.) Grka pela sa Himeta brega, poznata sa Treoj rasi pripadaju varijeteti ovi: a.) Misirska pela (apis fasciata). b.) Afrikanska pela (apis Adansonii) nalazi se u unutranjosti Afrike. Osim ovih ima jo i drugih varijeteta, koji pripadaju ovoj rasi. Od etvrte rase nesu jo poznati dosad nikakvi varijeteti. Izmeu sviju ovih rasa i varijeteta najveu praktinu vrednost ima naa pela, poznata u nauci pelarskoj pod imenom: banatska, talijanska, kranjska i ineburka, a u najnovije doba i kiparska pela. 20

SAVREMEN, EFIKASAN I TIMSKI RAD JE GARANCIJA ZA USPEAN RAZVOJ PELARSTVA I U SUZBIJANJU BOLESTI PELA U SRBIJI

mr Naum Bandov tel. i faks: 022/506-676 E- mail: bandzov@neobee.net 22327 Maradik, ul. Frukogorska br. 25

Analogno mom lanku objavljenom u Beogradskom pelaru br. 13/2002, eleo bih sada da upoznam pelare sa savremenim svetskim trendom o uspenom suzbijanju bolesti pelinjeg legla: AMERIKA TRULE LEGLA, EVROPSKA TRULE, KRENO LEGLO i VAROZA. Varozu svrstavam u ovu grupu bolesti jer 80-90% krpelja Varroa Jakobsoni napada i razvija se u 21

zatovrenom leglu. Da sam kompetentan da ovo piem potvruje podatak da sam farmaceut a 1990 g magistrirao na Biolokom fakultetu u Beogradu pred petolanom komisijom na temu "Higijensko ponaanje pela radilica u drutvima Apis mellifera carnica zaraenim amerikom trulei legla" i da do dan danas radim na ovoj problematici i aktivni sam

uesnik sa sopstvenim referatima na mnogim meunarodnim impozijumima i kongresima. (Split - 84, Zagreb - 86, Skopje - 89, Ohrid - 90, Sremski Karlovci - 94, Igalo 96. 35. Kongres Apimondije Antverpen - 97, 36. Kongres Apimondije - Vankuver-99, 6 nternacionalna konferencija Azijske pelarske asocijacije Bangalore - Indija - 2002. 38. Kongres APIMONDIJE Ljubljana 2003. Pored toga moji rodovi su objavljeni u nekoliko svetskih i evropskih pelarskih asopisa. I na asopis PELAR do 1995. god. objavljivao je sve moje poslate lanke bez prigovora. Ti savremeni svetski trendovi su usmereni ka tehnolokobioloko-preventivno-genetskim metodama suzbijanja pomenutih bolesti, odnosno Evropska unija danas takoe zastupa bioloko - ekoloko pelarstvo, to znai da jedemo ekoloki istu hranu gde spadaju i nai pelarski proizvodi, a to znai da izbacimo hemiju iz naeg pelarstva. Ovakvo opredelenje Evropske unije upravo datira od Splita 22

1984. god. a izrekli su ga velika imena Svetske pelarske biologije, patologije, tehnologije kao to su dr Rutner, dr Gnedinger, dr Bornek, dr Van-der Leer, dr Riter, dr Sulimanovi, dr Banoi, dr Kruni, dr Kulinevi, dr Konstantinovi i druga velika svetska imena. Ja veliku zahvalnost dugujem pomenutim strunjacima koji su me pravilno usmeravali, a za uzvrat ja dajem skromni doprinos od 1984. god. u svetskom trendu pelarstva, odnosno novom mentalitetu XXI veka "Spasi, sauvaj i dobi profit", nasuprot, konzervativnom mentalitetu XX veka "Uniti spali i zakopaj". Taj zastareli koncept, na alost, kod nas jo uvek zastupa samo Katedra za zarazne bolesti ivotinja i bolesti pela Fakulteta Veterinarske medicine u Beogradu. U to smo se uverili na I Savetovanju o biologiji i zdravstvenoj zatiti pela odranom u Beogradu 22.12.2001. godine. Da bi se novi svetski trend ostvario kod nas, neophodno je potrebno brzo, efikasno i timski, iskreno pristupiti ino-

viranju zastarelih zakonskih regulativa kao i njenom usaglaavanju. Pod usaglaavanjem podrazumevam injenicu da imamo 3 dijametralno suprotna akta o suzbijanju ATL u Srbiji: Zakon o suzbijanju ATL, Pravilnik o nainu suzbijanja ATL; Veterinarski prirunik o suzbijanju ATL. Navedena 3 zakonska akta, danas vaea, stvarno su najtetniji za nae pelarstvo, jer doprinose daljem irenju ATL, a pogotovo za nae veterinare kojima je zakonom dato pravo da se brinu o zdravstvenoj zatiti pela. tetnost se ogleda u tome, jer se ne bave praktinim radom sa pelama, a zakonske propise tumae svaki po svom nahoenju, to smo se takoe uverili 22.12.2001. godine u Zborniku plenarnih radova, primera radi na str. 49 autor iz Vet. stanice Blace citira take iz Pravilnika, pa pod takom 2 navodi: "Unitavanje svih zaraenih konica sa saem i pelama". Pitam se zato je ispustio re "nepokretnim" 23

posle rei "sa". Da li je to napravio nenamerno, namerno ili po neijem nalogu, to ostavljam autoru na savest. Ovakva formulacija za pelare je vrlo neprijatna i opasna. U Zborniku na mnogo mesta se ponavlja "treba educirati pelare o bolestima pela". To je dobro, ali nigde nisam proitao da i veterinari treba da se educiraju iz pelarstva i biologije pela. Mislim da mi nauni radnici iz pelarstva isto tako treba da educiramo veterinare, kako pela, koja se kao jedinka i pelinje drutvo kao socijalni organizam bore da suzbiju bolest i ozdrave bez upotrebe lekova. Zato su zajednika kordinacija i timski rad, mnogo puta dokazali da se tako postiu najbolji rezultati. Naalost kod nas pelarska i veterinarska nauka dijametralno se razlikuju to se tie bolesti pela. Pelarska nauka i praksa zadnjih 15 godina u svetu idu velikim koracima napred, ali naa Veterinarska sluba nije to pratila zadovoljavajuim tempom to su iskreno priznali, a napisano je to u

zborniku plenarnih radova, u uvodniku Predsednika Organizacionog odbora Dr. Stanimirovia. Na II Savetovanju o lekovima za upotrebu u veterini odranom u Igalu od 21.-24. aprila 1996. godine u grupi za Pelarstvo (predsedavali dr Popeskovi i dr Mlaan) donet je zakljuak da Katedra za zarazne bolesti ivotinja i bolesti pela Fakulteta Veterinarske medicine i SPOS preduzmu aktivnosti i u najskorije vreme predloe mere za promenu zastarelih zakonskih regulativa. Do dan danas nita se nije uradilo u tom pravcu, zbog neujednaenog i razliitog tumaenja i pristupa o suzbijanju bolesti pelinjeg legla. Takav odnos izmeu tri katedre Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu kod pelara i pelarske nauke postoji velika nedoumica kako produiti dalje. Ona je predmet ozbilnih razgovora izmeu pelara praktiara, pelarskih strunjaka i naunih radnika iz pelarstva sa jedne strane i veterinarske slube (veterinara i veterinarskih 24

naunih radnika koji se ne bave pelarstvom ili ne poznaju dovoljno pelarstvo), koji predlau, propisuju i donose zakonske propise sa druge strane. Da bi doli do pravih reenja i rezultata neophodna je koordinirana saradnja izmeu ove dve suprotstavljene grupacije bazirana na pravim naunim saznanjima, kako svetskim tako i domaim, ime bi se pelarstvo Srbije vratilo u okvire Svetske pelarske organizacije na ono mesto koje smo imali do 1990. Godine, a bolesti pelinjeg legla sveli na minimum. Na kraju moram da kaem da Pelarska organizacija na svim nivoima, od pelarskih drutava, udruenja, elarskih zadruga, proizvoaa lekova regionalnih, pokrajinskih i Saveza Srbije nema koodiniran rad, i time je doprinelo da se napravi odreen haos u pelarstvu i u tumaenju zakonske regulative u suzbijanju bolesti pelinjeg legla. Posebno aopis Pelar i njegovi urednici, od 1996. godine poeli su da vode svoju

posebnu politiku, cenzuriui pojedine lanke naunih pelarskih radnika i naprednih pelara, koji su se odnosili na suzbijanju bolesti pelinjeg legla Tehnoloko biloko preventivno genetskim metodama. Neobjavljivanjem tih nauno praktinih radova indirektno doprinose daljem irenju zastarelog trenda 20 veka: "Uniti, spali i zakopaj". Na kraju elim da kaem svim pelarima i veterinarima da ne zagovaram i ne propagiram nikakvo leenje zdravih drutava, upotrebom lekova protiv ATL ili preventive na bazi lekova. To mi ne dozvoljava moj profesionalni apotekarski kodeks u humanoj medicini, a to ne radim ni u pelarskoj i veterinarskoj medicini. Takoe, to moje miljenje su mnogo ranije rekli i napisala mnogo vea imena od mene. Dr Vilson, autor masne pogae sa Teramicinom. Na kraju svoje studije on kae: "Zabranjeno je davati masne pogae sa Teramicinom zdravim drutima". Dr Alen iz Kalifornije takoe kae: "Pelar koji misli da lei ATL 25

lekovima bez da prati ta se deava, bolest samo je maskira i prikriva i jednog dana "bomba" (ATL) koja se krije u konici e eksplodirati.,, To to je jedino tano, i napisano je u svim mojim nauno-praktinim radovima, i u mojoj magistarskoj temi koja je odbranjena na Biolokom fakultetu u Beogradu. Jedan od zakljuaka glasio je: "da je mogue suzbiti ATL teholoko - bioloko preventivno - genetskim metodama". Preventivno davanje lekova preporuujem iskljuivo samo bolesnim drutvima kod bolesti pelinjeg legla i to samo 7 do 10 dana, i nita vie od toga. Nikako ne preporuujem dugotrajnu preventivu ni bolesnih, a kamoli zdravih drutava jer time smanjujemo imunitet, a to zahteva i puno vremena, truda, rada i novaca. Metode koje ja zastupam su brze, efikasne, i jeftine. I jo neto to je najvanije to su zakonom propisane za konice sa pokretnim saem. (veterinarski prirunik iz 1989 god. taka 2) koji pretstavlja kode-

ks kako treba veterinari da postupaju sa odreenom bole-

u gde su u posebnom poglavkju osane i bolesti pela.).

Biografija Bandov mr Nauma Mr Naum Bandov je penzionisani sanitetski potpukovnik po struci apotekar. Zavrio je Vojnu sanitetsku akademiju u Ljubljani 1962 god. sa poetnom slubom u Vojnoj apoteci u Novom Sadu. Od 1988. do 1990. god. radio je Magistarski rad pod naslovom ,,Higije nsko ponaanje pela radilica Apis mellifera carnica L. zaraenih Amerikom trulei legla,, i odbranio ga aprila meseca 1990. godine pred petolanom komisijom na Biolokom fakultetu u Beogradu i stekao akademsko zvanje Magistar PELARSTVA i biologije pela sa prosenom ocenom 8,76. Pelarstvom poeo je da se bavi 1964. god. sa jednom konicom u Kruedolu, a danas u Maradiku poseduje 50 proizvodnih drutava i 20 za nauna istraivanja. Na pelinjaku poseduje Edukacioni centar sa 40 mesta za sedenje pelara kada dou na praktini 26 as. Autor je brojnih nauno praktinih i strunih radova. Do sada je uestvovao na svetskim kongresima APIMONDIJE (35-ti, 36-ti ) sa sopstvenim nauno praktinim radom u Antverpenu Belgija 1997. god. pod nazivom ,,Nov metod suzbijanja Amerike trulei legla primenje n na pelinjaku od 56 pelinjih drutava kod Rimskih aneva kraj Novoh Sada, koji je raen timski i u saradnji sa Vet. zavodom Zemun, Naunim institom za Veterinarstvo Novi Sad, Pokrainskom Veterinarskom inspekcijom iz Novog Sada i brojnih veterinara, u Vankuveru Kanada 1999. god. sa nauno praktinim radom ,,Tehnoloko Bioloko Preventivno Genetski metod suzbijanja Amerike trulei le gla. Sa istim referatom 2002 god., uestvovao je na Kongresu VI Aziske Pelarske Asocijacije u Bangalore Indija na njihov

poziv. Sledee 2003. god. uestvovao je sa tri sopstvena Nauno praktina referata na 38. kongresu Apimondije u Ljubljani Slovenija. Uestvovao je referatima i na mnogim meunarodnim sipozijumima pod pokroviteljstvom ove svetske asocijacije pelara: 3. Internacionalni simpozijum Split 1984, (prikazana slika u prolom broju), Zagreb 1986., Ohrid 1990. u ijoj organizaciji je uestvovao kao Pretsednik strune komisije Pelarskog saveza Makedonije i dr.. Bio je ukljuen od 1992. do 2002. god. u rad Evropskih i Amerikih donatorskih organizacija koje pomau zemljama u tranziciji, pogotovo u Makedoniji i Bugarskoj u edukaciji o savremenom EKOLOKO BIOLOKOM PELARSTVU. Donatorska amerika vladina organizacija ADF iz Novog Sada u okviru programa USAED Beograd prihvata 2002. godine njegov BIZNIS PROJEKAT o razvoju Bioloko ekolokog pelarstva za optinu Inija za formiranje 20 malih 27

kunih pelarskih preduzea koji je realizovan u Maradiku 2003. god.. Na simpozijumu o lekovima u Veterini, u organizaciji Fakulteta Veterinarske medicine Beograd, odran 1997 godine u Igalu, bio je jedan od pokretaa usvojene odluke o izmeni zakonskih propisa, kojima bi trebalo da se omogui nov pristup u suzbijanju bolesti pelinjeg legla, manje HEMIJE, a vie BIOLOGIJE, GENETIKE I TEHNOLOGIJE, ali Katedra o zdravstvenoj zatiti pela i SPOS do danas nita nisu uradili, iako su bili duni da to uine. Radovi Bandov mr Nauma su objavljivani u poznatim evropskim i svetskim pelarskim asopisima i Zbornicima radova. Posle penzionisanja, od 1992. god. Mr Naum Bandov ivi u Maradiku, a 1999. god. formirao je Udruenje pelara MARADIK odnosno ponovo je aktivirao podrunicu pelara ,,Maradik koja je registrovana i delovala od 1955. god. u okviru Centralnog Udruenja pelara

Nastavio je sa nauno- istraivakim i praktinim radom u izuavanju Biolokog ponaanja pelinjeg drutva i selekcija nae Matice Apis mellifera carnica, a posebno od 2005. na Ekotip ,,BANATSKA,, sa 2 uta prstena na abdomenu uz finansisku pomo Pokrajinskog sekretarijata za Poljoprivredu, umarstva i

vodoprivredu iz Novog Sada. Priprema originalnu knjigu ,,BIOLOKO EKOLOKO PELARSTVO,, i u svako doba spreman je da pelarima, pelarskim manifestacijama, redakcijama asopisa, pelarskim drutvima udruenjima, savezima i dravi Srbiji pomogne svojim savetima i znanjem.

28

LJUBAV, MLADOST, ZNANJE I PELARSTVO KAO PUT DO USPEHA

Arsi Mile pelar

s. Klinovac 17521 Ristovac telefon 062/428-283.

Nedavno je u Beogradu u organizaciji Republike agencije za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva Republike Srbije, odran 7. Meunarodni sajam preduzetnitva pod nazivom "BIZNIS BAZA" na kome su se predstavili: dravne institucije koje se bave pruanjem usluga i strune pomoi malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima, veliki broj udruenja preduzenika iz raznih krajeva Srbije i pojedini preduzetnici. Na sajmu je nastupilo tri izlagaa preduzetnika 29

koja se bave pelarstvom koji su potroaima i javnosti predstavili svoje proizvode. Kao posetilac na sajmu koji se profesionalno bavi radom na razvoju malih i srednjih preduzea i preduzetnika panju mi je privukao mladi izlaga pred kojim je bio izloen med upakovan u raznoj ambalai. Bilo je tu meda upakovanog u plastinoj ambalai razlite zapremine od manjih pakovanja do pakovanja zapremine 0,720 l koju su karakterisali plastini poklopci jarke ute boje. U

posudama se prepoznavao med koji se razlikovao prema poreklu, jer je bio spravljen od raznih vrsta medonosnog bilja, tako da su bile izloene razne vrste monoflornog i poliflornog meda. Pored kvalitetno izloenih proizvoda panju mi je privuklo i to to je izlaga bio veoma mlad za osobu koja se bavi pelarstvom. Ukoliko se na sajmovima moe rei za nastupe izlagaa da su uspeni i zapaeni onda se ovakav nastup ve na prvi pogled svrstava u takve. Nakon upoznavanja sa izlagaem uo sam jednu interesantnu priu iz koje se vidi kako i koliko pelarstvo moe biti znaajno u ivotu mladog oveka. Mladi pelar je Mile Arsi koji ivi i pelari u selu Klinovcu u optini Bujanovac a koje je udaljeno na petnaestak kilometara od Bujanovca i Vranja. Ovo selo na Jugu Srbije nalazi se i nedaleko od manastira "Prohora Pinjskog" u blizini graninog prelaza sa Bivom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom. Mile Arsi je po zanimanju inenjer umarstva koji 30

nije zapoljen, ima 23 godine a pelarstvom se bavi ve 3 godine. Porodica Arsi ima dugu pelarsku tradiciju i pelarstvo im predstavlja potencijalno jedini egzistencijalni prihod. Otac Zoran, majka Boica, sestra Milica i brat Nikola pored sve pomoi, ljubavi i panje kojom okruuju Mileta, prava su podrka u njegovom strunom i uspenom radu da istraje u ovom zahtevnom i po njemu nimalo lakom poslu za poetnika. Prvi lan familije Arsi koji se bavio pelarstvom je Miletov naalost pokojni stric, koji je bio vredan, dobar i zapaen ovek i pelar, veoma omiljen u drutvu. Mile sa velikim ponosom nosi strievo ime, jer ga je po njemu i dobio. Posle prerane smrti Miletovog strica 1979. godine, brigu o pelama preuzeo je Miletov otac Zoran koji se bavio pelarstvom do 1995. godine kada su pele stradale zbog bolesti. Pelinjak sa dvadesetak konica nalazio se u dvoritu pored porodine kue tako da prva seanja Mileta vraaju na pelinjak,

jer prvo to je ugledao u ivotu su bile konice sa pelama. Pored konica i pela Mile je i prohodao i odrastao, jer su one obeleile prvih 10 godina njegovog ivota. Dugo godina kod Mileta je bila prisutna elja za pelama koja je rasla iz godine u godinu sve dok uz veliku ljubav koju poseduje prema njima nije sam doneo odluku da pone da se bavi pelarskim poslom uz veliko zadovoljstvo koje ga ispunjuje. Nakon opsenijih priprema i sakupljanja materjala 21.04.2006. godine uoi Uskrsa na Veliki petak kupio je prvu konicu tipa DB. Ovaj dan Mile e dugo pamtiti kao dan kada je njegova davnanja elja poela da se ostvaruje. Nekoliko dana kasnije dobio je i prvi roj to ga je posebno usreilo. Nakon izvesnog vremena pelinjak je poeo da se uveava i brojio je pet drutava to je Mileta uinilo, po njegovim reima, najsrenijim ovekom na svetu. Njegova elja za napredovanjem gonila ga je stalnim uveavanjem 31

pelinjaka ne tedei novac ni sebe, znajui da e mu se ulaganja vratiti jednog dana. Danas Miletov pelinjak broji 30 drutva meu kojima su najvie zastupljene Longstrot Rutove (LR) konice a neto manje i Dadan Blatove (DB) konice sa kojima takoe postie veoma dobre rezultate. Trenutno proizvodi med i vosak a u planu je proirenja proizvodnje na sakupljanju matinog mlea, propilisa, polena, na proizvodnji selekcionisanih pelinjih matica, prodaji rojeva i preparata na bazi pelinjih proizvoda. Na pitanje koji su mu planovi za budunost, Mile kao ambiciozni mladi pelar odgovorio je: -Planiram da u to kraem roku uveam broj pelinjih drutava na pelinjaku i to na 100 drutava, nadajui se da e ova 2009. godina biti bolja od prethodne o kojoj e se dosta govoriti i koje emo se nerado seati naroito mi, pelari sa Juga Srbije, jer imamo na raspolaganju manje pelinje pae u odnosu na druge delove nae Republike.

Slika 2. Mile Arsi na pelinjaku Da bih proirio pelinjak na 100 drutava znam da me eka dosta rada, truda i ulaganja za ta sam svakako spreman i voljan. Takoe mislim da i drava treba da obrati malo vie panje pelarstvu kao grani poljoprivrede ukoliko ima za cilj da ima razvijeno i savremeno pelarstvo. Obzirom da je poznato koji se proizvodi dobijaju od pela i kakvu funkciju imaju pele u ivotu oveka pre svega u ishrani, a da ne govorimo 32 o znaaju pele u opraivanju biljaka. Naalost, moja zapaanja to se tie pelarstva su ne tako dobra iz razloga to je sve manje mladih pelara i to je interesovanje za pelarstvo sve manje. Zbog ovoga bih preporuio elnicima pelarskih organizacija da malo vie propagiraju pelarstvo i da podstaknu odravanje sastanaka, predavanja sa konkretnom tematikom, organizaciju pelarskih skupova i promocija, kako bi to vie izazvali pa-

nju kod mladih. Za sve ovo o emu govorim moe da poslui i moj primer. Uz interesovanje koje sam imao za bavljenje pelarstvom angaovao sam se na projektu za dobijanje donacija u vidu opreme od nevladine organizacije "HELP" koja je realizovala svoj program na teritoriji optine Bujanovac. Ova organizacija pomogla mi je tako to mi je poklonila najsavremenije maine za rad sa pelama na ta sam im veoma zahvalan. Sa ovakvom opremom ve postiem velike rezultate u pelarstvu i nastojau da pomo iskoristim na najbolji mogui nain i istu opravdam. eleo bih da pozovem sve pelare u Srbiji na saradnju i ujedinjavanje, na uzjamno razumevanje i apsolutno poto

vanje i uvaavanje, jer samo tako moemo ostvariti najbolje i najvie rezultate i obezbediti na opstanak kako bi se odrali, to smatram da je i najbitnije. U nadi i elji i uz veliko isekivanje da ova 2009. godina bude to bolja i berietnija, naprednija, zdravija i uspenija od prethodnih, srdano estitam Novu godinu svim pelarima koje i pozdravljam sa pelinjaka "ARSI" iz Klinovca kod Bujanovca. Nakon kratkog poznanstva sa mladim pelarom Miletom Arsiem rastao sam se uz prijateljski stisak ruke i sa eljama da stvarno uspe u realizaciji svojih planova. Svi koji ele da razmene iskustva i blie upoznaju Mileta mogu ga kontaktirati putem pisama i telefonom. N. A.

33

Jovan Ljubenkovi
Pelari kod nas smatraju da su najpametniji i da je re nauke u suprotnosti sa stanjem na terenu. Meutim ovaj lanak piem prvo kao pelar pa tek onda i kao strunjak iz veterinarske struke. Jer pre ili kasnije sva nauna otkria nau primenu u naprednom pelarenju.Pored brojnih problema sa kojima se susreu pelari u ovom momentu, a na koje mogu da utiu, jesu zarazne bolesti pela od kojih prvenstveno treba spomenuti opaku trule legla (amerika kuga pelinjeg legla), zatim varozu, nozemozu, gljivine infekcije i dr.. U naoj zemlji prisutna je ve vie desetina

AMERIKA TRULE PELINJEG LEGLA

godina sa manjim ili veim intenzitetom i smatra se da je trenutno ima skoro u svim optinama i regionima Srbije i Crne Gore (urii i sar. 2001; Lauevi i sar. 2001). Amerika kuga je veoma kontagiozna bolest pelinjeg legla, enzootskog karaktera u poetku, koja kasnije svojom upornou u odravanju i laganim irenjem u pelinjaku i okolini, dostie razmere panzootije (urii i sar, 2001). Uzronik je bakterija Penibacillus larvae koja ima dve forme: vegetativna, pokretna forma i spore, nepokretna forma.

34

Spore su veoma otporne i u starim konicama i sau mogu ostati infektvne i preko 30 godina, a u kljualom vosku na 125 C izdre 20 minuta. Bolest je vezana iskljuivo za pelinje leglo i nastaje unoenjem spora uzronika. Infekcija nastaje unoenjem spora per os, a nikada vegetativnim oblicima. Spore isklijavaju u vegetativne obilke i nastaje oboljenje. Glavni prenosioci bolesti u konici su pele negovateljice, koje deponuju uzronika u leglo. Putevi prenoenja zaraze su brojni i razliiti. Veliki znaaj ima sam pelar, jer svojim radom moe lako prenositi zarazu u svom pelinjaku ali i na druga podruja, seobom pela, prodajom rojeva, pozajmicom pribora itd.. Takoe, spore ovog mikroorganizma moe mehaniki prenositi i krpelj Varroa destructor, kao i leptiri voskovog moljca. U zaraenom drutvu bolest napreduje dok se gotovo celo leglo inficira. 35

Takva zajednica nema nikakvih izgleda i predstavlja samo izvor infekcije. Zbog otpornosti spora, leenje nije dozvoljeno, iako postoje odredjeni podaci u tom pravcu i mera predviena pravilnikom ima potpuno opravdanje. Primer nam mogu biti Engleska i Wels. Oni su pratili prisustvo zaraze od 1942. godine pa do danas. Do trenutka donoenja zakona o unitavanju zaraenih drutava bolest je bila iroko rasprostranjena. Medjutim protokom vremena i primenom stamping out metode oni su uspeli da svedu pojavu bolesti samo na pojedinane sluajeve (Waite, 2003). Kliniku sliku uoavamo na poklopljenom leglu i to u vidu promena boje, konfiguracije i inegriteta poklopaca kao i na samom drutvu, koje slabi i izostaju prinosi. Vide se promene i u izgledu samog legla koje je nekompaktno, tj, ratrkano. Po skidanju poklopaca uoavaju se promene na larvama, ija se boja menja od belo sedefaste, sivoute,

tamnosmee do boje okolade Larva, takoe, gubi jasni srpoliki oblik, te se pretvara u bezoblinu gnjecavu amorfnu masu. Ubadanjem akalice ili palidrvca u takvu larvu izvlae se niti okoladne boje, duge i po etiri do pet centimetara, to je siguran znak da materijal treba odneti u labolatoriju i tamo potvrditi dijagnozu. Sa napredovanjem bolesti na dnu elije se formira krasta veliine glave iode koja se teko pomera sa dna elije. Proces hidrolize (raspadanje uz gubitak vode) larve i njeno razlaganje do formiranja kraste traje oko 2 meseca. Obolela zajednica sve vie slabi i na kraju postaje plen najezde voskovog moljca i grabei pela i izvor zaraze (slika 1). Sigurna dijagnoza se postavlja u labolatoriji izolovanjem specifinih spora uzronika. Postoji nekoliko metoda za dijagnostiku, od otkrivanja spora u materijalu, preko

kultivacije mikroorganima, do molekularnih metoda kojima se mogu razlikovati i sojevi mikroorganizma. Diferencijalno dijagnostiki moe se otkloniti sumnja na meinasto leglo, kompleks blage trulei i delimino varozu, obzirom na slinosti u bolesti pela pelinje leglo smatra se zaraenim klinikoj slici. Materijal za dijagnostiku je ram obolelog legla upakovan u hartiju. Prema pravilniku o me rama za suzbijanje amerike kuge pelinjeg legla ako se klinikim pregledom utvrde promene karakteristine za tu bolest, a dijagnostikim ispitivanjem utvrdi P. Larvae kao uzronik ove bolesti.

Slika 1. Amerika trule

36

Slika 2.Klinika slika Amerike trulei Dijagnostikom ispitivanju, koje se vri u za to odreenoj specijalistikoj veterinarskoj organizaciji udruenog rada, podleu sve pelinje zajednice za koje se posumnja na zarazu. Kontrolno dijagnostiko ispitivanje na ameriku kugu pelinjeg legla vri se u septembru ili oktobru, u svim pelinjacima u kojima je ta zaraza utvrena. Ako se u pelinjaku utvrdi amerika kuga pelinjeg legla, naredie se sledee mere: 1) zatvaranje zaraenog pelinjaka; 2) unitavanje svih zaraenih konica sa nepokretnim saem, zajedno sa pelama i saem; 3) unitavanje svih dotraalih konica, bez obzira na tip izrade, zajedno sa pelama i saem; 4) unitavanje zaraenog

37

saa i pela iz zaraenih konica spaljivanjem i zakopavanjem, s tim da se pribor i konice dezinfikuju; 5) zabrana dranja pelinjih zajednica bez matica i spreavanje rojenja pela u zaraenom pelinjaku; 6) dezinfekcija pelinjaka i pelarskog pribora koji se koristi pri izvravanju mera nareenih u zaraenom pelinjaku odgovarajuim dezinfekcionim sredstvom ili, zavisno od materijala, opaljivanjem. U svim pelinjim zajednicama, u polupreniku od tri kilometra oko zaraenog pelinjaka, vri se dijagnostiko ispitivanje na ameriku kugu pelinjeg legla. Smatra se da je amerika kuga pelinjeg legla u zaraenom pelinjaku prestala ako su sprovedene sve nareene mere. U tom pelinjaku mora se izvriti kontrolno dijagnostiko ispitivanje dva meseca

posle sprovoenja nareenih mera. Najbolja mera preveniranja ove bolesti je zgoj jakih pelinjih zajednica, auhtohtonih ekogenotipova medonosne pele, sa izraenim higijenskim i negovateljskim ponaanjem, kao i potovanje biolokih potreba medonosne pele kao ivog bia (Stanimirovi i sar. 2002., 2003.). Na kraju bih zakljuio da pelar ne mora biti kriv za nastanak bolesti, meutim on je direktno odgovoran u pokuaju da bolest sakrije, samostalno lei i ne obavesti nadlene veteinarske institucije. Ako blagovremeno prijavi bolest ima pravo na nadoknadu tete. Meutim i bez nadoknade, smatram da bi trebali da gajimo pele a ne bolest i da je jeftinije unititi jedno drutvo nego jedan pelinjak.

38

BILJNA APOTEKA leenje matinjakom (Melissa officinalis L.)

Jovana Arsi, student 4. godine

Prirodno matematikog fakulteta u Niu odsek biolog ekolog.

Matinjak spada u medonosno bilje i poznat je svakom pelaru ali ga treba posmatrati i kao biljku koja se sve vie uvodi u poljoprivredno plantanu proizvodnju. Obzirom na lekovita svojstva i primenu matinjaka u fito terapiji svakako treba proiriti saznanja o ovoj biljci. Kao samonikla biljka matinjak raste skoro u svim krajevima. Viegodinja je biljka visine do 80 cm. Koristi se cela biljka a posebo lie koje sadri eterino ulje od 0,1

0,4 %. U praksi se uglavnom razmnoava iz rasada. Sadnja matinjaka obavlja se u jesen i prolee. Zavisno od razmaka izmeu redova i biljaka, za 1 ha je potrebno 50 60 hiljada komada rasada. U toku vegetacije primenjuju se odgovarajue agrotehnike mere, zatita od bolesti i prihrana. Kosi se 2 3 puta u toku godine. Prinos je 2 3 t suvog lista po hektaru u drugoj godini, odnosno 4 6 t nadzemnog dela (herbe). List matinjaka (Melissae folium) prikuplja se u 39

fazi belih latica na cvetovima na samom poetku cvetanja tako to se skidaju vrni delovi biljke. Sui se u hladu na promaji ili u sunici. Nakon sue-

nja vri se izdvajanje listova pomou reeta tako da se granice odbacuju. Sadraj etarskog ulja u listu matinjaka kree se od 0,02 0,2 %

Slika 1. Matinjak (Melissa officinalis) 40

kod nekih selekcioniranih sorti u paniji ovaj sadraj kree se i do 0,8 %. Delovi matinjaka sadri do 250 razliitih sastojaka od ega do 14 % ruzmarinske kiseline, zatim hlorogensku i kafensku kiselinu, triterpene i flavonoide. Matinjak u Srbiji ima dugu tradiciju upotrebe. Koristi se kao karminativ, antispazmodik, dijaforetik, sedativ, antimikrob i nervinum. Koristi se kod neuroza digestivnog trakta, psihovegetativnih bolesti srca i migrene. Njegovo delovanje prepisuje se visokom sadraju ruzmarinske kiseline. Zbog prisustva labiat tanina ima virustatike efekte posebno na viruse herpesa. Matinjak se koristi kao aj pripremljen na sledei nain: Osuenih i usitnjenih listova matinjaka mase 1 2

g prelije se sa 150 ml kljuale vode i ostavi se u poklopljenom sudu 15 min a potom procedi i ne zaslauje. Preporuuje se doziranje od 3 4 oljica u toku dana pre obroka i spavanja. Ukoliko se aj zaslauje medom konzumira se posle obroka. Matinjak se koristi i u terapiji za spoljnu upotrebu i to za ispiranje, obloge i komprese. Za spoljnu upotrebu priprema se aj jae koncetracije sa 5 g suvih listova i 100 ml kljuale vode. ajem ispirati bolna mesta, a gusta masa preko iste gaze koristi se kao obloga, naroito kod migrenoznih napada, reumatizma i neuralgija. Korienje aja matinjaka u terapeutske svrhe (za unutranju i spoljnu upotrebu) pripremljenog na naveden nain do sada nije izazvalo neeljena delovanja.

41

ISTINITE PRIE
Pele u friideru
Duko se dugi niz godina spremao da nabavi pele i ozbiljnije se posveti pelarstvu. Mala penzija i brojne finansijske obaveze su ga spreavale da tu svoju ljubav ostvari. Bog je reio da mu pomogne, pa jednog lepog, letnjeg dana, dok je Duko sa suprugom pio kafu na terasi, roj se uhvati za kajsiju ispred kue. Duko se prekrsti, zahvali bogu i bre bolje strese roj u kartonsku kutiju. Konicu nije imao, niti para da je kupi. Panju mu privue stari friider u upi. im ga je ugledao znao je da je to konica za njegov roj. Postavio je friider na lea, vrata su bila odozgo tako da nije morao da pravi poklopnu dasku, niti poklopac. Izbuio je otvor na stranu da bi pele izlazile i ulazile u friider. Bio je namajstoriav, pa je rastrugao stare 42 letve i prema unutranjim me rama friidera napravio ramove. Nabavio je satne osnove, postavio ih u ramove, pa sve to u friider. Odmah je prebacio roj iz kutije u friider. Duko je po ceo dan sedeo pored friidera i gledao kako pele izlaze, ulaze i donose polen. Dua mu je bila ispunjena, bio je srean. Roj je lepo napredovao, obezbedio dovoljne zalihe hrane za zimu i dobro prezimio. Naredne godine pele iz friidera su dale etrdeset kilograma meda i pustile dva roja. Danas Duko ima desetak drutava u drvenim konicama, ali jos uvek uva pele u friideru, one su uvek zdrave, daju najvie meda i najdrae su mu. Autor teksta Dragoslav Ili e

PELARIZMI
- Ma kakvi afrodizijaci, stimulansi i kakvi vrazi, od meda i oraha bolje vijagre ne trai. - Ima godina kada pelarima upadne sekira u med, ali ova 2008. je samo za sekiranje. - Pelari i pele e ove zime sa grejanjem probleme da imaju. Pelari zbog visoke cene i nestaice gasa, a pele zbog nedostatka meda. - Ovo mora da zna budui tata, da bi sestra dobila brata treba da se konzumira seksi salata, da sini svetlost dana ugleda, budui tata treba da jede orahe i meda. - Pelar ima dve velike ljubavi: pele i enu. Leti prilegne na posao oko pela a u toku zime na posao oko ene. Branko Anti Gulit - Stipe Mesi je uspeno izvrio zadau unitavanja Jugoslavije, a Dr Meda jo uspenije izvrio zadau unitavanja srpskog pelarstva. - Medvedu ljivku je bila dopunska delatnost pljakanje pelara, a sada je peenje rakije ljivovice. - Meda Pejanko se hvali da ima dvesta konica. Zaboravio je da kae da samo u dve ima pele. U ostale su se uselile ose. Ne zamerite mu, on ne razlikuje ose od pela. - Medvedica Milkica trenutno ureuje listove kiselog kupusa u erpi. Nala je najzad sebe. To joj bolje ide od ureivanja listova novina. - Dr Medi otac zavrio fakultet da lei ljude, a on lei pele. Dobro je, bolje da stradaju pele nego ljudi. Dragoslav Ili e

43

NAIVNA PELARSKA POEZIJA

MOJA PELA MALA Moja pelo mala to si stala? Na livadi eka te slava. U umi i u dolu, Pored tebe mene zovu, U grudima imam bol, gledam brda, gledam dol, zato urim na uranak da obiem proplanak. U slastima soka cvea Mene nosi prava srea. Moja pelo mala to si stala? _____________________

Todorovi Sreten Ceka Selo Jastrebac, Vlasotince ________________________

V IC
Meda Spasulje pui ga Dr Medi, pa ree: - Dr Medo, ajde i ti malo meni, zna da smo se dogovorili, malo ja tebi, malo ti meni. Dr Meda odgovori: Dogovor vie ne vai. - Daj bar malo da se odmorim, ne mogu vie, bole me usta. 44 - Dr Meda e na to: - Pui i uti, ako ne, dau nekom drugom, vidi da mnogi ekaju u redu. D. I.