SADRAJ :

Uvod

....................................................................................... 3 ............. 5

II Osnivanje drutva sa ogranienom odgovornou 2.1 2.2 2.3 Istorijat i pravne karakteristike Kako se osniva d.o.o ? Akti i dokumenta d.o.o.

................................... 6

................................................... 6 .................................................. 10

III Prava i obaveze lanova drutva sa ogranienom odgovornou ............................................................................................................. 11 3.1 3.2 Raspolaganje udelima i istupanje lana Promena oblika drutva ....................... 13

................................................ 15 ...... 16

IV Prestanak rada drutva sa ogranienom odgovornou V Zakljuak LITERATURA

................................................................................... 18 ................................................................................ 19

UVOD

esto imamo prilike da ujemo naziv d.o.o. . Obino uz taj sufiks ide puno ime neke firme. ta je d.o.o. ? D.o.o. je ustvari drutvo sa ogranienom odgovornou, tj. jedna vrsta privrednih drutava. Ipak, da bi dobili potpuniju sliku ovakvog drutva, treba objasniti koje vrste privrednih drutava, odnosno preduzea, postoje i kako ta preduzea funkcioniu. Postoje tri pravne forme preduzea: 1. Lina ili individualna preduzea, 2. Drutva lica ili partnerska preduzea, 3. Drutva kapitala.

Lina ili individualna preduzea karakteristina su po tome to imaju samo jednog valsnika, pa se esto nazivaju i jednopersonalna. Taj vlasnik za poslovanje preduzea odgovara svojom celokupnom imovinom poslovnom i privatnom. Neograniena odgovornost vlasnika za poslovanje ovih preduzea se propisuje veini drava u svetu. Vlasnik najee samostalno upravlja preduzeem. Kako se veina linih preduzea svrstava u grupu malih preduzea, vlasnik moe efikasno sam da upravlja. Kod velikih preduzea, koja imaju vie stotina ili hiljada zaposlenih i bave se razliitim poslovima na velikom broju trita, jedan vlasnik
2

najee ne moe uspeno da vodi preduzee. Vana karakteristika individualnih preduzea istie se ograniena mogunost prikupljanja kapitala. Na poetku poslovanja vlasnik moe da rauna samo na sopstveni novac i eventualno na pozajmice roaka ili prijatelja. Zaduivanje kod banaka je najee skupo i veoma rizino. Kod odobravanja kredita, banke procenjuju bonitet lica koje trai kredit. Da bi odobrile kredit ovako malom preduzeu, banke e uobiajeno traiti viu kamatnu stopu i hipotekarne garancije. Veina linih preduzea ostaju relativno mala i nerazvijena, iz razloga to ne mogu da ostvare veliki rast usled nedovoljno visokog profita. Ogranieni izvori finansiranja predstavljaju gotovo nepremostivu prepreku za bitniji rast ovih preduzea. Kao nedostatak ovih preduzea mogao bi se navesti i diskontinuitet, jer se ova preduzea esto gase odlaskom vlasnika u penziju ili sa njegovom smru.

Partnerska preduzea ( drutva lica ) imaju najmanje dva ili vie vlasnika. Sopstveni kapital partnerskih preduzea ine ulozi lanova. I u ovom sluaju vlasnici odgovaraju za poslovanje preduzea svojom celokupnom imovinom, ukljuujui i linu imovinu svi vlasnici odgovaraju solidarno i neogranieno. Ortaci ili partneri, po pravilu, mogu biti ne samo fizika, ve i pravna lica. Drutvenim ugovorom se odreuje poetak poslovanja drutva, kao i unutranji odnosi u ortakom preduzeu: visina i vrsta uloga u drutvu, trajanje drutva, otkazni rok ortacima, upravljanje i zastupanje drutva, uee u dobitku i gubitku, poravnanje potraivanja ortaka koji je istupio iz drutva...itd. Za reavanje pitanja koja nisu regulisana drutvenim ugovorom vae zakonski propisi. Ulozi ortaka ne moraju biti jednaki, a mogu biti u novcu, stvarima ili kombinovano. Odredba neograniene i solidarne odgovornosti, moe stvarati velike potekoe prilikom donoenja znaajnih poslovnih odluka. Pogrene investicije mogu dovesti do steaja, a tada partneri gube znaajan deo ili ak celokupnu imovinu. Najvei broj partnerskih preduzea se osniva u oblasti profesionalnih usluga, gde je vano znanje i kapital partnera. Diskontinuitet je takoe izraen i kod ovih preduzea. Naputanje preduzea od strane samo jednog partnera moe uzrokovati likvidaciju preduzea, ukoliko takav sluaj nije precizno odreen u drutvenom ugovoru. Osnivanje ovakvih preduzea je relativno jednostavno i jeftino, to je zajednika karakteristika sa linim preduzeima.
3

Drutva kapitala imaju dve osnovne forme, i ovo su drutva na kojima e biti akcenat u ovom mom radu. Te dve forme su:

pomenuto- DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU d.o.o.

AKCIONARSKA DRUTVA ( preduzea ) a.d. U praksi se najee osnivaju drutva sa ogranienom odgovornou. Ovo drutvo osniva jedan ili vie vlasnika , a ulog moe biti novani ili nenovani. Drutvo sa ogranienom odgovornou je drutvo kapitala koje se najee bira prilikom organizovanja malih i srednjih preduzea. Ono predstavlja prelazni oblik izmeu ortakluka i akcionarskog drutva. Prednost ovog drutva je - znatno manji nivo formalnosti procedura unutar organizacije,i u funkcionisanju drutva, u odnosu na akcionarsko drutvo. D.o.o. osnivaju pravna i fizika lica ulaganjem svojih novanih ili nenovanih sredstava radi obavljanja zajednike delatnosti i ostvarivanja profita. Ulozi lanova predstavljaju poetni kapital. Upravljaka prava u ovim drutvima su u visini uloga lanova. Udelima lanova moe da se trguje, ali obino postoje ogranienja, kao to je prednost ostalih lanova pred drugim kupcima...i sl. Udelima se ne moe trgovati na berzi. Ukratko u jo pomenuti i akcionarska drutva, kao drugi oblik drutva kapitala. Ova drutva formiraju svoj kapital, odnosno osnivaju se emitovanjem i prodajom akcija ( hartija od vrednosti ) koje predstavljaju dokaz o vlasnitvu. Sa obzirom na to da mogu privui veliki broj investitora, ine idealan nain za prikupljanje kapitala koji je neophodan za opsene poslovne aktivnosti. Meu ovim preduzeima moemo razlikovati: otvorena i zatvorena akcionarska preduzea.

II

OSNIVANJE DRUTVA SA OGRANIENOM ODGOVORNOU

4

Drutvo sa ogranienom odgovornou nastaje kao potreba kombinovanja osobina tipinih drutava lica i tipinih drutava kapitala., te otuda ima osobine i jednih i drugih drutava, to oteava definisanje ovog drutva. Ipak, najee se radi o drutvu sa malim kapitalom i malim brojem lanova ( primereno je porodinom preduzeu ). D.o.o se moe definisati kao drutvo sa pravnim subjektivitetom, koje posluje pod zajednikom firmom i fiksiranom osnovnom glavnicom, obavljajui odreenu privrednu delatnost, uz odgovornost svojom celokupnom imovinom.

2.1

ISTORIJAT I PRAVNE KARAKTERISTIKE

Drutvo sa ogranienom odgovornou nastalo je prvi put u nemakom pravu, a odatle je preuzeto i u druge zemlje ( Austrija ga je regulisala Zakonom 1906.god., Francuska Zakonom iz 1925.god. ...itd. ). Danas ovo drutvo reguliu sva zakonodavstva: Francuska, vajcarska, Italija, Maarska, Nemaka, Austrija...itd. Odredbe o ovom drutvu je sadrao i predratni jugoslovenski Trgovaki zakon iz 1937.godine.

Polazei od prethodne definicije drutva sa ogranienom odgovornou, mogu se utvrditi i njegova osnovna obeleja. Prvo, ovo drutvo je pravni subjekt nastao upisom u sudski registar. Drutvo ima svoju imovinu odvojenu od imovine njegovih lanova. U pravnom prometu sa treim licima drutvo kao pravni subjekt preuzima samostalno prava i obaveze. Drugo, pravni subjektivitet drutva i njegova odvojenost od lanova ini moguim pravne poslove lanova drutva sa samim drutvom. Nije iskljueno da u ovakvim sluajevima doe i do zloupotreba, te je otuda preporuljivo da se za sklapanje ovakvih poslova predvidi poseban nain odluivanja. Tree, d.o.o. ima osnovnu glavnicu, koju ini zbir uloga lanova. etvrto, lanovi drutva ne odgovaraju za obaveze drutva, ali snose rizik za poslovanje drutva do visine svog uloga. Peto, drutvo da ogranienom odgovornou posluje pod zajednikom firmom, koja moe biti personalna firma nekog lana drutva ili realna firma koja upuuje na delatnost drutva. Preduzee ovog drutva mora uvek sadrati oznaku oblika drutva ili vie puta pomenutu skraenicu d.o.o. esto, prema Zakonu o preduzeima drutvo sa ogranienom odgovornou je preduzee, pa se moe osnivati za vrenje bilo koje privredne delatnosti, ak i za delatnosti javnih preduzea.

2.2

KAKO SE OSNIVA D.O.O. ?

Drutvo sa ogranienom odgovornou se moe osnovati u svim svojinskim oblicima drutvenoj, dravnoj, zadrunoj, privatnoj i meovitoj svojini. Vlasniki reim nad drutvom zavisan je od svojinskog reima sredstava koja se ulau u drutvo. Priroda drutva nije zavisna od svojinskog reima sredstava koja se u njega ulau, jer u svim sluajevima ulagai gube svojinu nad stvarima koje ulau u drutvo, a ulozi postaju svojina drutva. Drutvo sa ogranienom odgovornouse osniva odlukom o osnivanju, ako je osniva jedan lan, odnosno ugovorom o osnivanju, ako ima vie osnivaa. Zakon o preduzeima odreuje minimalan obavezni sadraj osnivakog akta ovog
6

drutva, koji pored optih elemenata obuhvata i posebne elemente, koji su diktirani prirodom tog drutva ( iznos uloga lanova, nain i vreme uplate novanih uloga, broj lanova drutva, postupak odluivanja...itd. ). Pored ovih elemenata, Zakon o preduzeima sadri i oznaenje nebitnih elemenata osnivakog akta ( nenovani ulozi i njihova vrednost, inidbe imovinske vrednosti koje terete lanove, visina ugovorne kazne...itd. ). Sadraj osnivakog akta : 1. puno ime i prebivalite svih fizikih lica i poslovno ime i sedite pravnog lica lana drutva; 2. poslovno ime i sedite drutva; 3. delatnost; 4. naznaene vrste i vrednosti uloga svakog osnivaa i opis vrste i vrednost nenovanog uloga; 5. nain i vreme unosa nenovanog uloga, odnosno nain i vreme uplate novanog uloga; 6. ukupan iznos trokova osnivanja, a po potrebi i iznos trokova pre zapoinjanja poslovanja; 7. odobrene posebne pogodnosti bilo kom licu koje je uestvovalo u osnivanju ili pre osnivanja drutva ; 8. druge elemente znaajne za poslovanje. Nakon zakljuenja ugovora ili donoenja odluke o osnivanju, vri se upis uloga lanova drutva i njihova uplata, tj. unoenje u imovinu drutva u skladu sa zakonom ( u skladu sa osnivakim aktom ), i odreenje zastupnika drutva. Drutvo sa ogranienom odgovornou se moe osnovati samo simultanim nainom , odnosno bez javnog poziva na upis udela, poto bi to bilo suprotno zatvorenoj prirodi ovog drutva. Posle ovog osnivai donose statut drutva koji je po koncepciji zakona konstitutivni akt za osnivanje drutva, kao i osnivaki akt. Uz podnoenje ovih akata, kao i izvetaja o ulozima u stvarima i pravima, registarskom sudu, vri se registracija preduzea, tj. ove pravne forme drutva.

Osnovni kapital drutva sa ogranienom odgovornou nastaje ulozima osnivaa. Zakon o preduzeima propisuje minimalan novani deo osnovnog
7

kapitala, kao neophodan uslov za osnivanje drutva. Prema Zakonu o preduzeima, do upisa ovog drutva u registar, uplauje se na privremeni raun kod ovlaene banke, po pravilu, najmanje 50% novanog dela osnovnog kapitala, tj. 50% od novanog uloga pojedinog lana, a ostatak se uplauje u roku od dve godine od dana registracije drutva, saglasno ugovoru o osnivanju drutva. Zakon o preduzeima strogo zabranjuje uloge u radu i pruanju usliga u d.o.o. Razlog za to je nemogunost prinudnog izvrenja na takvim ulozima, tekoe procene, nemogunost utvrivanja osnovnog kapitala...itd. Donoenje statuta je nuno za registraciju drutva. Zakon o preduzeima utvruje i minimalni obavezni sadraj statuta d.o.o.,a statut mora da sadri brojne odredbe. Organi drutva sa ogranienom odgovornou su: direktor, upravni odbor , nadzorni odbor u sluajevima zakonski propisanim, i skuptina ako je to predvieno osnivakim aktom. Direktor ili upravni odbor drutva odgovaraju za uredno voenje poslovnih knjiga i unutranji nadzor poslovanja, u skladu sa zakonom. Uprava drutva se sastoji od jednog ili vie direktora. Uprava vodi poslove drutva na sopstvenu odgovornost. Nain rada uprave propisuje se drutvenim ugovorom. Ako neka pitanja naina rada uprave nisu ureena drutvenim ugovorom ili statutom, moe ih urediti uprava posebnim aktom koji u tu svrhu donosi. Ako uprava ima vie lanova, a drutvenim ugovorom nije drugaije odreeno, lanovi zajedno preduzimaju radnje potrebne za voenje poslova drutva, sem ako postoji opasnost od toga da se radnje pravovremeno ne preduzmu. Ako je po drutvenom ugovoru svaki lan uprave ovlaen da sam preduzima radnje voenja poslova drutva, on ne sme preduzeti tu radnju ako se usprotivi tome neki od lanova uprave, osim ako pomenutim ugovorom nije drugaije odreeno.

Drutvenim ugovorom odreuje se ima li drutvo nadzorni odbor. Drutvo mora imati nadzorni odbor:

1. ako je prosean broj zaposlenih u godini vei od 300, 2. ako je to za drutvo koje obavlja odreenu delatnost propisano posebnim zakonom. Prosean broj zaposlenih odreuje se prema brojevima zaposlenih u drutvu svakoga poslednjeg dana u mesecu u prethodnoj kalendarskoj godini. Uprava je duna u tom sluaju s danom prvog januara utvrditi prosean broj zaposlenih u prethodnoj godini. Ako taj broj prelazi 300 zaposlenih, duna je to bez odlaganja saoptiti registarskom sudu zajedno s popisom lanova drutva, odnosno sa izjavom da u lanstvu drutva nije bilo promene. Pree li u vremenu izmeu dva takva saoptenja prosean broj zaposlenih u drutvu 300, to se mora registarskom sudu saoptiti bez odlaganja.

lanovi drutva u skuptini donose odluke na koje su ovlaeni zakonom i drutvenim ugovorom, sem ako se svi lanovi u pojedinom sluaju u pisanom obliku ne dogovore o odluci koju treba doneti ili izjave da su saglasni s time da se o njoj glasa pisanim putem. Ako se odluka donosi pisanim putem, veina koja je potrebna za to da bi se ona donela ne odreuje se na temelju dobijenih glasova, nego na temelju ukpnog broja glasova kojima raspolau lanovi drutva. Ako sve poslovne udele u drutvu dri samo jedan lan ili uz njega i drutvo, on mora bez odlaganja po donoenju odluke o tome sastaviti zapisnik i potpisati ga. Skuptina odluuje o pitanjima odreenim drutvenim ugovorom, a posebno o:

1. finansijskim izvetajima drutva, upotrebi ostvarene dobiti i pokrivanju gubitka, 2.zahtjevu za uplatama osnivakih uloga, 3. imenovanju i opozivu lanova uprave, 4. izboru i opozivu lanova nadzornog odbora ako ga drutvo ima, 5. podeli i povlaenju poslovnih udela, 6. davanju prokure za sva preduzea,
9

7. merama za ispitivanje i nadzor nad voenjem poslova, 8. izmeni drutvenog ugovora, 9. postavljanju zahteva za naknadu tete koje drutvo moe imati protiv lanova uprave i nadzornog odbora i zamenika lanova uprave, te o imenovanju zastupnika u sudskom postupku, ako drutvo ne mogu zastupati lanovi uprave niti nadzorni odbor. Drutvenim ugovorom se moe proiriti ili smanjiti nadlenost skuptine, ali se iz njegove nadlenosti ne moe izuzeti doneenje odluka o finansijskim izvetajima drutva, upotrebi ostvarene dobiti i pokrivanju gubitka, pa izboru i opozivu lanova nadzornog odbora ako ga drutvo ima.

2.3

AKTI I DOKUMENTA D.O.O.

Prema lanu 174. Zakona o privrednim drutvima Republike Srbije, vai sledee: (1) Svako drutvo s ogranienom odgovornou uva sledea dokumenata i akta 1) osnivaki akt, ukljuujui i sve njegove izmene;

2) ugovor lanova drutva, ako ga drutvo ima, ukljuujui i sve njegove izmene; 3) 4) 5) reenje o registraciji; interna dokumenta odobrena od skuptine lanova i upravnog odbora; knjigu odluka;

6) akt o obrazovanju svakog ogranka drutva i predstavnitva (zastupnitva);

10

7) dokumenta koja dokazuju svojinu i sva druga prava drutva na imovinu; 8) 9) 10) 11) zapisnike i odluke skuptine lanova i upravnog odbora drutva; zapisnike odbora revizora i druge njihove pisane naloge i zakljuke; finansijske izvetaje, izvetaje o poslovanju i izvetaj revizora; knjigovodstvenu dokumentaciju i raune;

12) dokumenta o finansijskim izvetajima i izvetajima o poslovanju podneta nadlenim organima; 13) listu povezanih drutava sa podacima o udelima ili drugim pravima u njima; 14) knjigu udela;

15) listu sa punim imenima i adresama svih lanova upravnog odbora, svih lica koja su ovlaena da zastupaju drutvo i revizora drutva, kao i podatke da li lica koja su ovlaena da zastupaju drutvo to ine kolektivno ili pojedinano; 16) puno ime i adresu internog revizora i lanova odbora revizora;

17) listu svih prenosa udela ukljuujui i zalogu i bilo koji drugi prenos licu koje time ne postaje lan drutva; 18) spisak svih ugovora koje su sa drutvom zakljuili direktor, lanovi upravnog odbora i sa njima povezana lica u smislu ovog zakona. (2) Drutvo s ogranienom odgovornou duno je da uva dokumenta i akte iz stava 1. ovog lana u svom seditu ili u drugim mestima poznatim i dostupnim svim lanovima drutva. (3) Drutvo s ogranienom odgovornou uva osnivaki akt i ugovor lanova drutva trajno, a ostala dokumenta iz stava 1. ovog lana najmanje pet godina, a po isteku tog roka ta dokumenta uvaju se u skladu sa propisima o arhivskoj grai.

11

III

PRAVA I OBAVEZE LANOVA DRUTVA SA OGRANIENOM ODGOVORNOU

Obaveze lanova drutva sa ogranienom odgovornou obuhvataju: obavezu uplate uloga , obavezu dopunskih uplata , obavezu ispunjenja sporednih inidbi , obavezu potovanja klauzule konkurencije , obavezu potovanja klauzule konfliktnosti interesa.

Svrha institucije dopunskih uplata je omoguavanje sticanja vlastitih sredstava od lanova drutva, bez poveanja osnovnog kapitala drutva i bez strogih pravila o vraanju uloga vezanih za smanjenje osnovnog kapitala. Zato, treba odvojiti osnovni kapital od dopunskih uplata, a takoe treba odvojiti dopunske uplate od kredita. Dopunske uplate se mogu vratiti lanovima drutva koji su ih uplatili samo pod uslovom da ne slue pokriu gubitaka drutva.

lanovi drutva ugovorom mogu preuzeti ispunjenje inidbi imovinske vrednosti, tj. sporednih inidbi. Predmet ovih inidbi moe biti sve to moe biti i predmet ugovornih odnosa.

12

Obaveze lojalnog ponaanja lanova drutva, kao i obaveza lojalnog ponaanja lanova organa drutva, koji nisu i suvlasnici drutva, prema drutvu sa ogranienom odgovornou i nekonkurisanje drutvu na nelojalan nain, spada u osnovne obaveze lanova drutva, lanova organa uprave i nadzorng, upravnog odbora, pa i samog direktora. Sankcije krenja ove klauzule Zakona o preduzeima su : a) b) c) d) prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa; iskljuenje lana iz drutva; brisanje konkurentske delatnosti iz registra; naknada tete.

U smislu klauzule konfliktnosti interesa, lan drutva sa ogranienom odgovornou, kao i lan uprave, nadzornog odbora i izvrnog odbora direktora drutva, mogu: ugovorom o kreditu, kauciji, garanciji, avalu, jemstvu, kao i drugim pravnim poslovima utvrenim osnivakim aktom, zakljuiti s preduzeem iji su lan ili lan navedenih organa, samo po odobrenju ostalih lanova drutva, s tim to lice o kom se radi ne moe odluivati u upravnom i nadzornom odboru ili skuptini u vlastitoj stvari.

3.1

RASPOLAGANJE UDELIMA I ISTUPANJE LANA

Zatvorenost drutva sa ogranienom odgovornou u odnosu na trea lica je najbolje vidljiva iz reima ureenja prenosa udela treem licu. Najstroi je reim koji za prenos udela treem licu zahteva saglasnost svih lanova drutva, ostavljajui za ugovor o osnivanju drutva da predvidi subsidijarna reenja za
13

sluaj da saglasnost izostane. Ako se udeo ne otkupi na ovaj nain, on se povlai uz naknadu vrednosti, uz potovanje pravila o smanjenju osnovnog kapitala drutva.

Prenos udela meu lanovima drutva je ureen u osnovi na uniforman nain. U principu, sva zakonodavstva predviaju da je ovaj prenos slobodan, uz dozvolu da se statutom predvide odreena ogranienja.

Prenos udela u sluaju smrti lana drutva, njegovog prestanka ili statusnih promena, u principu je blii reimu prenosa udela meu lanovima drutva, nego prenosu udela treem licu. Prenos udela se vri pravnim poslom, budui da on ne moe biti izraen u hartijama od vrednosti. Zakonom je propiasana forma ovog pravnog posla- pisana forma. U sluaju prenosa udela, za obaveze iz lanskog odnosa odgovaraju solidarno prenosilac i sticalac udela. Prenos udela ne menja nita u imovini drutva, ve samo vri u obimu prenosa odgovarajue promene u personalnoj imovini lica izmeu kojih se odvija prenos. Zakon o preduzeima predvia i voenje knjige lanova drutva. U sluaju voenja ove knjige, prenos udela prema drutvu imao bi dejstvo od trenutka upisa u nju, dok bi u protivnom prenos imao dejstvo prema drutvu od dana obavetenja da je zakljuen ugovor o prenosu. Knjiga udela drutva:

drutvo je obavezno da vodi knjigu udela lanova drutva; upis u knjigu udela drutva omoguuje kontrolu pristupa novih lanova , promene postojeih lanova i uspostavljanje jasnih odnosa izmeu drutva i lanova; lanovi drutva imaju pravo uvida u knjigu udela i pravo kopiranja, a ostala zainteresovana lica imaju ovo pravo samo po odobrenju nadlenog organa; niko ko nije upisan u knjigu udela ne moe se smatrati lanom drutva u odnosu prema drutvu i ne moe ostvariti lanska prava; knjiga udela ima konstitutivno dejstvo, a ne deklarativno.
14

Drutvo moe stei sopstveni udeo povlaenjem udela nekog lana po pravilima o snienju kapitala drutva, povlaenjem udela u drugim sluajevima, ili kupovinom. lan drutva moe svoj udeo u drutvu zaloiti zbog nekog potraivanja svog poverioca, po pravilima sticanja zalonog prava. Zakon o preduzeima govori o mogunosti povlaenja udela lana drutva od drutva. Ugovorom o osnivanju se to moe predvideti u sledeim situacijama:

iskljuenje lana; pribavljanje sopstvenog udela od strane drutva; smrt lana ili njegov prestanak; prinudno izvrenje na udelu od strane treeg lica.

Istupanje i iskljuenje iz drutva sa ogranienom odgovornou u veini pravnih sistema je veoma ogranieno, jer u tom pogledu ovo drutvo ima znaajne karakteristike drutva lica. Prema naem Zakonu o preduzeima, lan drutva sa ogranienom odgovornou moe istupiti iz drutva iz opravdanih razloga, uz saglasnost ostalih lanova drutva. Ako ta saglasnost izostane, lan koji istupa iz drutva moe protiv drutva pokrenuti postupak pred nadlenim sudom. lan drutva koji istupa iz drutva, a da to nije uzrokovano svojom krivicom, ima puno pravo za naknadu tete. Skuptina lanova d.o.o. moe veinom od ukupnog broja glasova iskljuiti nekog lana, ako on ne ispunjava obaveze utvrene osnivakim aktom i statutom. lan drutva o ijem se iskljuenju radi, nema pravo glasa. On moe pokrenuti spor pred

15

sudom u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke o njegovom iskljuenju iz drutva. lan drutva koji istupa iz njega, ima pravo na naknadu procenjene vrednosti svog udela. lanstvo u drutvu prestaje donoenjem pravnosnane sudske odluke o iskljuenju ili istupanju iz drutva. Osnivakim aktom ili statutom drutva sa ogranienom odgovornou ne mogu se iskljuiti prava lanova da istupe iz drutva.

3.2

PROMENA OBLIKA DRUTVA

Drutvo sa ogranienom odgovornou moe promeniti svoj oblik u neko drugo drutvo, odlukom svog upravljakog organa i na nain predvien statutom. Novonastalo drutvo bi se smatralo pravnim oblikom, tj. sledbenikom prethodnog drutva. Transfornacijom drutva sa ogranienom odgovornou lanovi drutva u meri svojih udela u drutvu dobijaju akcije novog drutva i time postaju akcionari novog drutva.

Uz odluku o transformaciji bie potrebno i zakljuenje novog ugovora u kom bi se odredio status ranijih lanova drutva. Ako je reo komanditnom drutvu na deonice, bie potrebno i odreenje ko i koliko ima deonica, nominalna vrednost deonica, a isto e se zahtevati i odobrenje Komisije vlade drave i miljenje slube za platni promet o bonitetu drutva.

16

Donoenjem odluke o transformaciji u ortako drutvo, uz zakljuenje ugovora o osnivanju ovog drutva, neophodno je i predvideti relevantna pitanja o funkcionisanju novonastalog drutva. Transformacija drutva sa ogranienim odgovornou u neko drugo drutvo, postavlja pitanje zatite lanova koji su glasali protiv takve odluke ili nisu uestvovali u njenom donoenju zbog predvienog naina odluivanja.

IV

PRESTANAK RADA DRUTVA SA OGRANIENOM ODGOVORNOU

Drutvo sa ogranienom odgovornou, kao i sva druga drutva, moe da prestane sa radom:

1. ako postoje osnovi prestanka predvieni za likvidaciju drutva, 2. steajem drutva, 3. u sluaju statusnih promena ili transformacije drutva.

Drutvo sa ogranienom odgovornou moe prestati i u sluaju postojanja posebnih osnova karakteristinih za prestanak drutva lica, s obzirom na hibridnost svoje prirode. Ipak,i u ovom domenu ovo drutvo ispoljava svoju veu sklonost ka
17

drutvu kapitala, budui da posebni osnovi vezani za svojstvo lana ovog drutva mogu voditi prestankudrutva samo ako je to predvieno ovim aktima.

Postoje mnogobrojni razlozi za prestanak drutva sa ogranienom odgovornou. Neki od tih razloga su sledei:

istek vremena odreenog u osnivakom aktu ili statutu; odluka lanova drutva; pripajanje drutva nekom drugom drutvu i spajanje sa drugim drutvom; pravnosnana odluka suda kojom se odbija otvaranje steajnog postupka zbog nemogunosti da se iz steajne mase pokriju trokovi steajnog postupka; pravnosnana odluka suda kojom se utvruje da je upis drutva u sudski registar bio nezakonit; sprovoenje steajnog postupka;

odluka glavne skuptine koja se mora doneti s glasovima koji predstavljaju najmanje tri etvrtine temeljnog kapitala zastupljenog na glavnoj skuptini drutva pri donoenju odluke ( ako se statutom za to ne trai veina ili ispunjenje dodatnih pretpostavki; pravnosnana odluka nadlenog suda kao iskljuivo nadlenog, kojom se utvruje da je upis drutva u sudski registar bio nezakonit, i nepotivanje obveza oko uplate temeljnog kapitala);

ukidanje drutva.

Drutvenim ugovorom se mogu predvideti i neki drugi razlozi za prestanak drutva sa ogranienom odgovornou. Drutvo moe prestati na osnovu presude suda ako postane nemogue da ostvaruje svrhu svog postojanja ili ako u prilikama
18

drutva postoje neki drugi vaniji razlozi za njegov prestanak rada. Tuba za prestanak rada se podie protiv drutva iskljuivo pred nadlenim sudom, a mogu je podii samo lanovi drutva iji osnivaki ulozi ine minimalno deseti deo osnivakog kapitala tog celog drutva. Steajni postupak nad drutvom pokree se i sprovodi prema propisima po kojima se sprovodi steaj nad pravnim licima. Prestanak drutva zbog proteka vremena ili odluke lanova drutva, mora se bez odgaanja prijaviti sudu zbog upisa u sudski registar. Presuda suda o prestanku drutva i odluka suda o otvaranju steajnog postupka, dostavljaju se registarskom sudu po slubenoj dunosti. U tom sluaju se i upis sprovodi po slubenoj dunosti. Ako uprava ne postupi po zahtevu koji joj je upuen od strane registarskog suda, da podnese prijavu za upis nastanka razloga za prestanak drutva u sudski registar,- taj sud e joj uputiti ponovni poziv da to uini uz upozorenje da e po isteku ostavljenog roka sud po slubenoj dunosti upisati u sudski registar da je nastao razlog za prestanak drutva, te da e sud imenovati likvidatore. Pre upisa i imenovanja likvidatora sud e sasluati lanove uprave, a po slobodnoj proceni i nekoga od lanova drutva koji ne vode poslove drutva. Likvidaciju sprovode lanovi uprave ako se drutvenim ugovorom ili odlukom lanova drutva likvidatorima ne imenuju jedna ili vie osoba. Sud moe i van toga na predlog nadzornog odbora ili lanova drutva iji osnivaki ulozi ine najmanje deseti deo osnivakog kapitala ili manji deo odreen drutvenim ugovorom iz vanog razloga pored tih likvidatora, ili umjesto njih imenovati druge. Likvidatore koje je imenovao, sud moe pod pretpostavkama iz gore navedenog i opozvati. Likvidatore koje nije imenovao sud, mogu u svako doba opozvati i lanovi drutva svojom odlukom. Likvidatori koje imenuje sud imaju pravo da im se primereno nadoknade trokovi koje imaju kao likvidatori, i da se isplati nagrada za njihov rad. Ako se sudski imenovani likvidatori i drutvo ne saglase o naknadi trokova i o nagradi, o tome odluuje sud. Na likvidatore se primjenjuju propisi i odredbe drutvenog ugovora koje se odnose na lanove uprave drutva. Na likvidaciju drutva na odgovarajui nain se primenjuju odredbe o likvidaciji deonikog drutva.
19

ZAKLJUAK

Po svemu navedenom o drutvima sa ogranienom odgovornou, moemo zakljuiti da su to drutva relativno jednostavna za osnivanje, ne zahtevaju ogroman osnivaki kapital, i izuzetno su povoljna za graenje malih i srednjih preduzea koja imaju tendenciju ka razvoju i irenju. Ovakva drutva imaju razne olakice prilikom dolaska do potrebnog kapitala za osnivanje, ali i irenje svog posla. Ona se uvaju i turbulencija na tritu i krize u poslovnom svetu, jer su mala, fleksibilna, i tako otporna na sve udarce . Znai, prilikom osnivanja novog preduzea, najisplativije i najmanje rizino je osnovati upravo drutvo sa ogranienom odgovornou.

20

LITERATURA:

G. Ljubojevi, Trend u kompanijskom pravu evropskih zemalja, Zbornik radova, VP, Novi Sad, 2003; http://sr.wikipedia.org ; http://www.pks.rs ; http://www.poslovniforum.hr ; M. Vasiljevi, Poslovno pravo, Trgovinsko i privredno pravo, peto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Savremena administracija , Beograd, 1997; Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 125/04, Zakon o privrednim drutvima, i broj 55/04, 61/05, Zakon o registraciji privrednih subjekata; V. Zaki, S. ukanovi, Finansijsko raunovodstvo, VP, Novi Sad, 2008; . Radosavljevi, Trgovinski menadment, Centar za edukaciju rukovodeih kadrova, Beograd, 2006.

21