..

J
Q.

0
W

CD
c(

Z C)

C
0
N 0 0 N
C")

r::

CD

c(

Z C)

Li~ni stay Urednikov stubac

PUNE RUKE POSLA

Period izmedu drugog i, ovog, treceg broja "Me-Dij"-a bio je izuzetno bogat dogadajiroa i posebno obiman aktivnostima vojvodanskog Saveza. Jedan od najvaznijih je velika donacija prijatelja iz Nemacke koji su Savezu za borbu protiv secerne bolesti poklonili puno vozilo skupe opreme i sanitetskog materijala. Najvise mesta zauzeli su aparati za hemodijalizu bubreznih bolesnika koji su kasnije upuceni klinikama u Novom Sadu, Vrbau, Pancevu, Somboru, Kikindi i Sremskoj Mitrovici, zatim aparat za anesteziju i samomeraci secera u krvi iz najnovije generacije. Stigla su i mnogobrojna pomagala za pomoc invalidima s telesnim ostecenjima ... Da je Savez sarno to ucinio bilo bi dovoljno za najvisu ocenu. Medutim, ovo je sarno jedan u nizu aktivnosti vojvodanskog Saveza. Ukljuceni smo u sve opstu akciju invalida Srbije za ravnopravan polozaj Ijudi s posebnim potrebama. Da Ii smo, s razlogom punu podrsku akciji invalidskih organizacija Vojvodine koje su digle glas protiv sadasnjeg nacina fman iranja organizacija koje okupljaju hendikepirane osobe. Trazimo sa svima iz vojvodanske organizacije da se sredstva od igara na srecu drugacije rasporeduju a ne kako je predvideno nekakvim konkursom o raspodeli novca. U kontekstu zalaganja za pravednom raspodelom para koje nam po zakonu pripadaju je i opste zalaganje za drugaciji tretman invalida u nasoj zemlji da se milionsko clansrvo ovih humanitarnih organizacija ne bi smatralo drugog reda. Privedena je kraju priprema za pocetak rada letnje skole za mlade obolele od secerne bolesti. Po svim ocenama uspela nam je i, nasa vec sada tradicionalna "Dijabeta NS-2002". Interesovanje je bilo iznad ocekivanja. Intenzivno se radi na omasovljenju organizacije pa je vojvodanski Savez bogatiji za jo~ jedno novo Drustvo. Na tavljeno je i edukovanje clanstva 0 problernima seceme bolesti. Profesor dr Lazar Lepsanovic odrzao je uspela predavanja 0 dijabetesu u Mokrinu i Zitistu, I izdavanje ovog naseg glasila je skroman doprinos ukupnoj borbi vojvodanskog Saveza protiv secerne bolesti. Medutim ima i onib koji bez argumenata i povoda ~ele da umanje sve ovo sto se ~ini. Savez sigumo ne zasluzuje samare posebno kada ib udaraju oni koji svojim radom nicim nisu zaduzili organizaciju, ali oni 0 tome moraju razmisljati. Ljudi koji vode Savez nemaju vremena za raspravu sa nezaposlenim i neaktivnim kocnicarima. Toliko ovog puta od mene pozdravlja vas Dragoljub Blazic

UNISTAVANJE

STVORENOG

Prof. dr Teodor Kovac Po mnogim karakteristikama, secema bolest je primer hronicnih bolesti, onib bolesti koje traju citav zivot, Istovremeno valja znati da ova bolest moze da osteti svaki deo tela obolele osobe; nazalost, to i cini. Medu obolelirna od infarkta srca, mozdanog udara, od zatajivanja bubrega, od slepila, da se ne reda dalje, udeo obolelib od seceme bolesti nesrazmerno je visok. Medutim, a to je veoma bitno istaci, lecenje moze biti vrlo uspesno ako se sprovodi kako to iziskuje savremena medicinska nauka. Sprovodenje takvog lecenja, zbog sarolikosti ispoljavanja bolesti i zbog mnogostruke mogucnosti lecenja koje lekarima danas stoje na raspolaganju, iziskuje posebno obucene lekare i drugo medicinsko osoblje za zbrinjavanje ovakvib bolesnika. Zbog toga su i osnovane posebne ustanove namenjene ovim bolesnicima. To su savetovalista odnosno dispanzeri, ako su kadrovski i opremom bolje snabdeveni. U nasoj sredini vecina tib ustanova postoji dve-tri decenije ili duze, dobro su uhodane i medu bolesnicirna dobro prihvacene, Ukidanje tib savetovalista odnosno dispanzera, tj. sluzbe namenjene obolelima od secerne bolesti, samo u Vojvodini bi znacilo vise od sto hiljada obolelib uputiti da se snalaze kako znaju i umeju jer 0 njima bi onda moralo da brine vise stotina lekara u nasoj Pokrajini, umesto pedesetak postojecih ustanova gde se oni sada lece i dobijaju potrebnu pomoc, Ovakav stay nije sarno s humanog stanovista neprihvatljiv nego je neprihvatljiv i sa racioKontrola nalnog ekonomskog aspekta. Jednog obuzdava dana, tesko je u nasim osiromasenim secer uslovima reci kada ce to biti, svaki lekar koji ce odgovarajuce biti opremljen nakon sto se obuci u lecenju tib bolesnika, rnoci ce da preuzme brigu za njihovo lecenje i zbrinjavanje. Medutim, Visak kila, sada savetovalista odnosno dispanzere veliki rizik ne treba ukinuti, onemoguciti desetinama i desetinama hiljada bolesnika sarno u Vojvodini da se lece; da ih lece nedovoljno kompetentni, znacilo bi da se svima njima ukine rnogucnost da ib Secer, lece kvalifikovani lekari. muke Kada se posle temeljnib priprema lekaratnikove ri primame zdravstvene zastite, lekari opste medicine u ambulantama i privatnim ordinacijama osposobe za lecenje i opreme svim onim sto je potrebno za Za stolom zbrinjavanje ovakvib bolesnika, onda uz savet se moze govoriti 0 ukidanju ustanova lekara namenjenib obolelima od secerne bolesti. Medutim, ako se te ustanove ukinu bez tib priprema, posledice niko vise nece moci da ispravi. Ko se usuduje i ko preuzima moralnu odgovomost, da Bez prava se ne govori 0 drugim vidovima odgovomosti, da tim osobama oduzme pra- na predaju vo da ~ive onako kako irn to danasnja medicina omogucuje i dozvoljava?

LeCenje e6eme boJesti

Lecenje ~ereme bolesti je kompleksno i reljeni ucrnak ne more se postici primenom same jednog, vec su uvek potrebna dva ill tri terapijska postupka. Istovremeno, ovo lecenje je i strogo individualno, to znaa da svakom bolesniku treba odrediti program lecenja u okviru opste prihvacenih terapijskih nacela. Serema bolest se mora leciti dozivotno, ~to logicno proistice iz crnjenice da je u pitanju hronicno, neizlecivo oboljenje koje obolelu osobu prati do kraja nvota.

LEKOVI, DODATNA TERAPIJA

Za lecenje secerne bolesti raspolaganju su sledeci postupci: na

,. dijetski naCin.isbrane

,.poveceiu fizi.&a aktivnost

,. medikamentno lerenje: a) oralni hipoglikemici (tabJete za lcccnje dijabetesa) b) insulin ,. tieki posebai i aovi terapijski postupci
Potrebno je naglasiti da su dijetski nacin ishrane i fizicka aktivnost uvek neophodni, a lekovi (bilo insulin, bilo oralni hipoglikemici) sarno su dodatne terapijske mere u situacijama kada se dijetskom ishranom ne postizu zadovoljavajuci ucinci, Novi terapijski postupci su indikovani sarno u jednom, sasvim malom procentu bolesnika, pre svega s tipom 1 dijabetesa, pa zbog toga 0 njima ovom prilikom nece biti posebno govora. U njih spadaju: insulinske pumpe (spoljne ili one koje se ugraduju u organizam bolesnika), presadivanje (transplantacija) pan- . kreasa, usadivanje (implantacija) izolovanih Langerhansovih ostrvaca, primena imunosupresivnih lekova. Da bi se sve raspolozive tera- pijske mogucnosti mogle optimalno iskoristiti, neophodne preduslove predstavljaju ... .... _" dobra edukovanost bolesniks i njegove okoline i osposobljenost za kvalitetno sprovodenje samokontrole bolesti (kontrola glikernije

pomocu danas siroko pristupacnih i jednostavnih aparata za sarnoodredivanje nivoa secera u krvi, pregled mokrace na prisustvo glikoze i acetona). Medutim, uspesna terapija podrazurneva ne sarno postizanje dobre metabolicke sredenosti dijabetesa (normalne vrednosti glikernijskih profila i hernoglobina AIC) vec i energicno otklanjanje i lecenje svih pratecih poremecaja i stetnih navika koje ubrzavaju razvitak degenerativnih kornplikacija (apsolutni prekid pusenja, energicno lecenje povisenog krvnog pritiska, norrnalizacija povisenog nivoa holesterola i drugih porernecaja metabolizrna masti, redukcija prekomeme telesne mase), kao i rano otkrivanje i rano zapocinjanje Iecenja vec nastalih komplikacija.

mora da zadovolji sledece uslove: da obezbedi dovoljan energetski unos, Pile: Prot dr Lazar optimalan unos Leanovic svib branjivih, zaltitnih i balastnih materija i da je pravilno rasporedena tokom dana.
Energetske potrebe iste su kao i u zdravih osoba istog pola, zivotne dobi, stepena uhranjenosti i Cije su Iizicke aktivnosti priblizno jednakog intenziteta. Norrnalno uhranjenim bolesnicirna koji obavljaju sedentarne poslove potrebno je 30 Kcal/l kg pozeljne telesne mase na dan, za srednje tezak fizicki rad 35 Kcal/l kg, a za teske fizicke poslove oko 40 Kcal/l kg. Odgovarajuce energetske potrebe mrsavih iznose 35, 40 i 45--50 Kcal/lkg pozeljne telesne rnase, dok su u gojaznih, razurnljivo, znatno manje i iznose 20, 30 i 35 Kcal/l kg pozeljne telesne rnase. Premda je pravilno izrazavati energetsku vrednost u kilo-dzulirna (kl), u praksi se i dalje najcesce koristi izracunavanje u kalorijama, sto i mi cinirno, s napomenom da se mnozenjern broja kalorija sa 4,2 dobija vrednost u kilo-dzulirna. Pravilna dijetska ishrana mora da sadrzi optimalne kolicine ugljenih hid rata, belancevina i masti, sve vitamine i potrebne minerale, kao i dovoljne kolicine dijetskih biljnih vlakana, odnosno balastnih materija. Ugljeni hidrati treba da cine 55--60% dnevnog energetskog unosa, pre svega u obliku slozenih ili kompleksnih. lz ishrane se moraju iskljuciti saharoza (konzumni secer) i svi drugi koncentrovani ugljeni hidrati (razni slatkisi, med i sl.), a kolicina skrobnih materija (hleb, testenine, krornpir, pinnae) mora se ograniciti. Preporucuju se pak kompleksni

Dijetski naCin isbrsne

U tipu 2 secerne bolesti cesto se zeljeni terapijski ucinak postize sarno dijetskim rezimorn i povecanorn fizickorn aktivnoscu, dok je u tipu 1, po pra... vilu, neophodna ;~. /- primena insulina, ..:y . ':", a uve k uz spro~'li .~(~(~"< vodenje rigorozne dijetske ishrane. Prernda predstavlja osnovnu i uvek neophodnu meru u lecenju, ovde ce biti govora sarno 0 osnovnim nacelima dijetske ishrane buduci da se 0 njoj detaljno govori u stalnoj rubrici "Nutritivno obrazovanje", koju vodi doc. dr Budimka Novakovic, Isbrana dijabetesnih bolesnika

......l~.

Proi. dr Lazar Lepssnovic:

ugljeni hidrati iz lisnatog, mahunastog i svih drugih vrsta povrca, zatim iz voca (s izuzetkom jako slatkog) i integralnih zitarica. avedene kolicine i vrste ugljenih hid rata omogucavaju povecan unos i dijetskih biljnih vlakana, koji treba da iznosi vise od 30 g na dan (umesto 5--10 ili, najvise do 15 g, sto je danas slucaj s ishranom stanovnistva u visoko razvijenim sredinama). Belancevinama se obezbeduje 15--18% dnevnih energetskih potreba, pri cemu je znacajno da njihov veci deo bude biljnog porekla. Unos masti se ogranicava na 25%, najvise 30% dnevnog energetskog unosa, s tim sto je neophodno smanjivanje kolicine zasicenih masnih kiselina dugog lanca (masti zivotinjskog porekla) na manje od 10%, a povecanje nezasicenih -- jednostruko i visestruko nezasicenih -- cis-konfiguracije (razlicita biljna ulja, narocito maslinovo, ulja i meso morskih riba). Kolicina holesterola ogranicava se na 300 mg na dan, a ako vec postoji propratno povisenje holesterola u krvi, njegov unos treba smanjiti cak na 200 mg i manje. Dozvoljen je dnevni unos kuhinjske soli do 6 g, a kada postoji povisen krvni pritisak i/ili ostecenje bubrega, mora se smanjiti na svega 3 g na dan. Sto se tice vestackih sredstava za sladenje, prednost imaju ona koja su prakticno bez ikakve energetske vrednosti (saharin, ciklamat, acesulfam kalijum, poznat kao "Sweet one" i druga), dok pri upotrebi sorbitola (preparat "Diabit" i slicni) treba biti obazriv jer ima istu energetsku vrednost kao i glikoza, a u kolicinama od 40 g i vise na dan izaziva tegobe organa za varenje i proliv. Sorbitol se koristi u industrijskim proizvodima namenjenim obolelima od secerne bolesti (cokelada, bombone, keks, cajna peciva, gazirani napici i drugo). Od izuzetnog je znacaja da se preporuceni unos hrane rasporedi na veci broj malih obroka, buduci da se tako obezbeduje ravnomerni

Nema uspesnog lecenja secerne bolesti ako gojazni bolesnici ne normalizuju svoju telesnu masu.
priliv glikoze u krv. Najbolje je uzimati 5--6 obroka: pored tri standardna, prepodnevnu i popodnevnu uzinu, a najcesce i sesti obrok, kasno uvece, neposredno pred spavanje. Valja naglasiti da se u ovome najcesce gresi, tako da mnogi bolesnici uzimaju dva, tri, pa cak i sarno jedan obrok, sto sasvim sigurno ne omogucava postizanje dobre metabolicke sredenosti.

Oralni hipoglikemici
Ovim terminom oznacavaju se dye grupe hemijski potpuno razlicitih supstanci, koje unete u organizam preko usta snizavaju nivo secera u krvi (tzv. tablete za lecenje secerne bolesti, kako se popularno nazivaju). U pitanju su derivati sulfoniJureje (kojih ima vise grupa) i bigvanidi (od kojih se danas prakticno upotrebljava sarno metIorrnin, jer je najbezbedniji u odnosu na mogucnost nastanka nezeljenih ucinaka). U grupu oralnih hipoglikemika mogu se uvrstiti jos dye druge vrste medikamenata, o kojima ce ukratko biti reci na kraju ovog poglavlja. Od derivata sulfonilureje u nasoj zernlji upotrebljavaju se "Daonil", "Predian" ili "Glioral", "Beglynor" i odskora "Glucotrol XL", dok se bigvanidski preparat metformin nalazi u prometu pod nazivima "Tefor", "Gluformin" i "Aglikem" (u svetu je metformin poznat kao "Glucophage"). 0 metforminu je vec pisano u prvom broju "MeDija".

Povecene fizi~ka aktivnost

Fizicka aktivnost ima povoljan ucinak na nivo secera u krvi, i stoga je izuzetno vazna mera u lecenju, posebno bolesnika s tipom 2 dijabetesa. Medutim, valja imati u vidu

i moguci stetan ucinak fizickog rada, narocito intenzivnog, u bolesnika s teskirn i labilnim oblicima bolesti. U zanimanjirna koja nisu skopcana s tezim fizickim radom, preporucuju se razne vrste rekreativnih aktivnosti: pesacenje, lagano trcanje, vozenje bicikla, plivanje, girnnasticke vezbe, igranje tenisa i sl. Od znacaja je da ova aktivnost bude ravnomema, dozirana i uvek prilagodena opstern zdravstvenom stanju (pre svega, srca i krvnih sudova), po mogucnosti svakodnevna, ili bar pet puta nedeljno, u trajanju od najmanje 40--45 minuta. Korisnost fizicke aktivnosti u vezi je s cinjenicom da se pri rnisicnom radu povecava iskoriscavanje glikoze iz krvi, povecavaju broj i aktivnost celijskih receptora za insulin (cime se povecava osetljivost na dejstvo insulina), i najzad, ona je od znacaja u prevenciji ili otklanjanju vrlo cesto vec prisutne gojaznosti.

Oralni bipog1ikemici indikovani su ssmo u boJesnika s tipom 2 dijabetesa, i to tek ukoliko dijetski reiim isbrane, dobro objanjen i primenjen, udruzea s fiziCkom aktivnoscu, za najmanje ~etiri nedeJje nije doveo do teJjenog snitenja g1ikemije. Njihova primena je moguca u obliku monoterapije, kombinacije jednog sulfonilurejskog preparata i preparata bigvanida ili u obliku kombinovane primene insulina i nekog oralnog hipoglikemika. Najcesce se daju jednom ili dvaput na dan, u individualno razlicitim dozama koje jedino moze da odredi lekar. S druge strane, ovi lekovi ne smeju se davati bolesnicima s tipom 1 dijabetesa, u trudnoci, za vreme akutnih metabolickih komplikacija i, obicno prolazno, u toku teskih infekcija, tezih povreda i hirurskih intervencija. Njihovi mehanizmi delovanja bitno su razliciti, Sulfonilurejski

LEKOVI, DODATNA TERAPIJA

derivati deluju na dva nacina: 1. stimulisu povecano lucenje insulina, sto podrazumeva prisustyo, makar i minimalno, funkcionalno aktivnog tkiva pankreasa, 2. povecavaju broj i aktivnost receptora za insulin na celijskirn membranama i dejstvo insulina u samoj celiji. Hipoglikemijsko dejstvo bigvanida ostvaruje se na vise nacina, a najznacajniji njihov ucinak je povecanje perifernog iskoriscavanja glikoze, narocito u misicima, ali bez dodatnog stimulisanja lucenja insulina. S obzirom na to da derivati sulfonilureje povecavaju lucenje insulina u osoba koje cesto vec imaju hiperinsulinerniju usled insulinske rezistencije, sto je narocito izrazeno u gojaznih, njihova je primena opravdana u bolesnika s normalnom ili tek lako povecanom telesnom masom. Suprotno ovome, u gojaznih bolesnika prednost uvek imaju bigvanidi, buduci da dodatno ne stimulisu beta-celije pankreasa koje vec inace luce povecane kolicine insulina. Kao i svi drugi lekovi, oralni hipoglikemici mogu izazvati niz nezeljenih nuspojava (alergijske promene na kozi, ostecenja jetre i kostane srzi, zeludacno-crevni poremecaji u vidu mucnine, povracanja i ucestalih stolica), ali pri primeni sulfonilurejskih preparata najznacajnija je komplikacija pojava teskih hipoglikernija (nagli pad nivoa secera u krvi). Njihova bitna odlika je dugo trajanje, mogucnost ponovnog javljanja i posle vise desetina sati od uzimanja leka, odsustvo karakteristicnih znakova hipoglikemijske kome (nedostatak preznojavanja, ali i drugo), vrlo tezak tok i, neretko, moguci fatalan ishod. Sto se tice tzv. laktatne acidoze, odnosno kome izazvane nagomilavanjem rnlecne kiseline, u visokom procentu slucajeva sa smrtnim ishodom, do njene pojave dovodili su ranije korisceni preparati bigvanida. Medutim, metformin, koji se danas jedini i upotrebljava, pra kticno ne izaziva ovu tesku komplikaciju. Konacno, treba naglasiti da oralni hipoglikemici ne mogu nikada zameniti dijetsku ishranu i redukciju prekomerne telesne rnase, odnosno odloziti pocetak primene insulina kada je to neophodno. aime, efikasnost oralnih hipoglikemijskih sredstava obicno je vremenski ogranicena i posle njihove desetogodisnje primene manje od 50% bolesnika jos moze uspesno da se leci ovim lekovima, a svi ostali iziskuju prelazak na insulinsku terapiju. Kako je vec pomenuto, u oralna hipoglikemijska sredstva mogu se jos svrstati, najpre, tzv. inbibitoti tesotpcije ugljenih bidrets, sredstva koja usporavaju i/ili redukuju upijanje (apsorpciju) glikoze u crevu. Zbog toga dolazi do snizavanja nivoa secera, posebno u periodima posle uzimanja hrane (najznacajniji predstavnik je akarboza). Druga grupa su tzv. detiveti tiezolidindiona (troglitazon, pioglitazon i drugi) , koji smanjuju insulinsku rezistenciju posredstvom jednog vrlo slozenog mehanizroa delovanja. Nazalost, nijedan preparat iz ovih dveju grupa medikamenata nije do danas registrovan u nasoj zemlji.

OraIni hipoglikemici ne mogu zameniti dijetski rezim ishrane i redukciju prekomeme telesne mase, odnosno ne mogu odloziti pocetak primene insulina kada je to neophodno. Doktore. mogu Ii...? Smem Ii...?

(U sledecem broju: InsuIinska terapija)

KONTROLA OBUZDAVA SECER

Odgovara: Ptoi. dr Psvle Penteliaec Sta znaCi biti "uslovno zdrav dijabeticer"?
-- Secerna bolest (dijabetes melitus) je hronicna, prakticno dozivotna bolest, a to da Ii ce biti "prava" i ozbiljna bolest sa znacajnim komplikacijama ili to nece biti slucaj, umnogome zavisi od samog bolesnika i kvaliteta lecenja i kontrole. aime, ukoliko se bolesnik ne pridrzava propisanog lecenja (dijeta, redovno uzimanje propisanih lekova) i ne dolazi redovno na kontrole kod lekara, posledica ce biti visoka vrednost secera u krvi. Ukoliko visoka vrednost secera traje duze, ona ce neminovno dovesti do pojave hronicnih komplikacija sa ostecenjern raznih organa, uz ozbiljno narusavanje zdravstvenog stanja bolesnika. Sve ovo moze u vecini slucajeva da se izbegne ili bar znacajno da se odlozi za sto kasniji period zivota, ukoliko se odgovarajuca paznja posveti lecenju i kontroli secerne bolesti i ako se postigne normaina ili skoro normalna vrednost secera u krvi, kao u zdravih osoba. Tada se moze reci da je "dijabeticar uslovno zdrava osoba", ali saroo dok je secerna bolest pod kontrolom. " G I ufo r m in" , ~ "Metformin"), ukoliko se uzmu pre jela, mogu da izazovu stomacnocrevne tegobe u vidu mucnine, nagona na povracanje, kasaste ili prolivaste stolice, a rede i bolove u trbuhu. Da bi se ovi nezeljeni efekti izbegli ili ublazili, lekovi se uzimaju neposredno posle jela, i to uz postepeno povecavanje doza (poceti od jedne tablete na dan, zatim povecavati dozu ukoliko je potrebno). Ostali lekovi (tablete) za lecenje dijabetesa mogu da se uzimaju pre jela (deset, petnaest minuta pre obroka), mada nije greska ukoliko se uzmu i neposredno posle jela, stirn sto oni uzeti pre jela mozda imaju malo jaci ucinak.

De Ii se teblete za leeenje leeeme bolesti uzimaju pre jela ili posle jela?
-- Odredeni lekovi za lecenje secerne bolesti, kao sto su oni iz grupe tzv. bigvanida (kod nas se u apotekama mogu naci tbl. "Tefor",

Prof. dr Psvle Peateliaec: Dijabetolog yam odgovara

ZaSto neki ljudi dobiju se6ernu bolest, a tieki ne? -- Za nastanak secerne bolesti od
znacaja su nasledna skionost za dobijanje ove bolesti i doprinoseci cinioci. Sama urodena (nasledna) sklonost, ukoliko ne postoje i doprinoseci cinioci, nece dovesti do pojave dijabetesa, sto se vidi iz poznate cinjenice da dijabetes jednog clana porod ice ne znaci automatski da ce bolest imati svi clanovi porodice, a isto vazi i za identicne blizance. Naslede igra znacajniju ulogu u nastanku tipa 2 (insulinnezavisnog) dijabetesa nego tipa 1 (insulinzavisnog) dijabetesa. Kao doprinoseci cinioci u izazivanju tipa 2 dijabetesa, u nasledno predisponiranih osoba, naj\~ cesce se pomi- ".~ ~ nju: gojaznost, ;'0," smanjena fizicka aktivnost, koncentrovana hiperenergetska (hiperkalorijska) ishrana, hronican stres (tzv. "zapadnjacki" stil zivota), uzimanje nekih Iekova, ceste trudnoce i _ or .1"- ~.~"'. .. drugo. Ovakva stanja, kada duze traju ili se cesto ponavljaju, iscrpljuju funkciju pankreasa i njegovu sposobnost da stvara insulin. U tipu 1 clijabetesa od doprinosecih cinilaca na prvom mestu su odredene virusne infekcije, koje ostecuju pankreas i potom sledi porernecen irnunoloski odgovor organizma (autoimuna zbivanja) koji nastavlja da dalje ostecuje celije pankreasa koje su zaduzene za stvaranje insulina. Kada se osteti veliki broj ovih celija, nastaje dijabetes. Kratko receno, dijabetes ne dobijaju svi jer nisu svi genetski optereceni niti su izlozeni doprinosecim ciniocima za nastanak ove bolesti. ovu bolest mogu da jedu slatkise, a da ne dobiju dijabetes, medutim drugo je pitanje da Ii je to zdravo zbog mogucnosti nastanka gojaznosti, kvarnih zuba, povecanja triglicerida (jedne vrste masnih materija u krvi) itd. S druge strane, osobe koje imaju urodenu sklonost ka dijabetesu ili se nalaze u jednoj od razvojnih, pocetnih faza nastanka ove bolesti (u fazi tzv. ostecene odnosno smanjene podnosljivosti glikoze), preteranom upotrebom slatkisa u ishrani mogu u znacajnoj meri da provociraju nastanak secerne bolesti. Stoga, uopsteno govoreci, preterano konzumiranje slatkisa se ne preporucuje, a to narocito vazi za osobe koje mogu da -\, ~ . svesti). Uz to, upotreba alkoholnih pica moze da "maskira" klinicku sliku hipoglikemijskog stanja tako da sam pacijent i njegova okolina ne prepoznaju upozoravajuce simptome nastupajuce hipoglikemije. Ako je bolesnik u stanju pornucene svesti ili je izgubio svest zbog hipoglikemije, to moze pogresno da se proceni kao pijanstvo te da mu se ne pruzi blagovremeno adekvatna pornoc. Alkoholno pice rnoze da povecava apetit, sto otezava bolesniku pridrzavanje propisane dijetetske ishrane, a poznato je i da povecava nivo triglicerida u krvi, koji su u dijabetesnih bolesnika i inace cesto povecani.

Moj prijatelj je dobio se6ernu bolest kada je dobio srCaniinfarkt, a ja sam do tada mislio da se6erna bolest uslovljava pojevu infarkta. ~ta je tu istina ?
-- Poznato je da secerna bolest doprinosi pojavi infarkta srca, pri cemu se infarkt nekoliko puta cesce pojavljuje u obolelih od dijabetesa nego u populaciji koja nema dijabetes. Stavise, bolesti srca i krvnih sudova, koje se ubrajaju u hronicne komplikacije dijabetesa, glavni su uzrok smrtnosti bolesnika s dijabetesom. Pojava ovih komplikacija obicno sledi posle nekoliko ili vise godina trajanja dijabetesa. Medutim, u izvesnim slucajevima, kada je rec 0 tipu 2 dijabetesa (insulinnezavisni) koji nastaje postepeno, podmuklo, u pocetku bez karakteristicnih simptoma ili s nedovoljno izrazenim simptomima, u momentu dijagnostikovanja dijabetesa mogu vec da postoje i hronicne komplikacije dijabetesa, rnedu kojima su i bolesti srca i krvnih sudova. To je slucaj u onih bolesnika koji su imali neotkrivenu secernu bolest mesecima, a mozda i godinama, a za to vreme su se razvijale komplikacije. Takode je moguce da se secerna bolest klinicki jasno ispolji i otkrije tek u nekoj od akutnih stresnih situacija (srcani infarkt, mozdana kap, teske infekcije, povrede i slicno), a da je bolest pre toga bila u prikrivenom stanju. Neste od ovoga bi moglo da bude i kod vaseg prijatelja.

imaju urodenu suo

sklonost ka dijabete-

De li dijabetesni bolesnici smeju da piju alkoholna piea?

-- Najkrace receno, alkoholna pica se ne preporucuju ni zdravim osobama, a jos manje obolelima, bez obzira 0 kojoj bolesti je rec. U obolelih od dijabetesa, alkoholna pica mogu imati visestruko nepovoljne i stetne efekte. Prvo, neka alkoholna pica sadrze secer (likeri, sampanjska i ostala vina, pa i pivo), zatim imaju mnogo nepotrebnih kalorija, a alkohol u kombinaciji s nekim tabletama moze izazvati niz nepovoljnih reakcija srca, krvnih sudova, organa za varenje itd. Alkoholna pica u bolesnika koji secernu bolest lece injekcijama insulina mogu dovesti do iznenadne i neocekivane hipoglikemije (pada vrednosti secera u krvi ispod normalnih vrednosti, cak do pojave komatoznog stanja, tj. gubitka

De li 6e oni koji vole i jedu puno slatldJa dobiti se6ernu bolest?

-- Iz odgovora na prethodno pitanje vidi se da nisu sve osobe podjednako "prijemcive" za dobijanje secerne bolesti. Osobe koje nemaju urodenu predispoziciju za 6

Se6ema boJest i gojaznost

VISAK KILOGRAMA, VISOK RIZIK

Za uspesuo Jeeenje se6eme boJesti neophodna je normalizacija telesae mase
Pile: Dr Tatjana Ivkovic-Lezet
ljanje masnog tkiva u predelu obliku gojaznosti. Najnovija trbuha, posebno oko unutrasnjih istrazivanja mehanizma lucenja i organa i zenski, periferni oblik, kod nacina ispoljavanja ucinka vec cesto udruzena s koga se masno tkivo nakuplja pod izlucenog insulina pokazala su da je kozorn u sedalnom predelu, potom u ovako gojaznih osoba izmenjena gojaznoscu, kao is porernecajima u predelu butina i kukova. Slikovito, osetijivost perifemih tkiva na dejstmetabolizma prvi oblik uporeduje se s jabukom, a vo insulina, tako da nastaje stanje drugi s kruskorn. Prvi oblik kao da u organizmu nema insulina. masti. gojaznosti pracen je veoma ozbiljOvo nepovoljno utice na gusteracu Povezanost nim komplikaeijama na sreu i krvkoja pokusava da nastali porernecaj secerne bolesti i gojaznosti posebno karakterise one oblike bolesti koji nim sudovima (povisen krvni pritiprebrodi dodatnim, povecanirn se javljaju u odraslo zivotno doba, a sak, angina pektoris, infarkt srea, izlucivanjem insulina. Naravno, ovo cija je bitna karakteristika da su mozdani udar), potom drugim predstavlja siguran put da ce u takve dugo vremena nezavisni od insulina. metabolickirn porernecajima (secerosobe vremenom doci do potpunog U nasoj sredini, gde je gojaznost na bolest, poremecaji metabolizma iserpljenja sopstvenih rezervi insuliinace zastupljena u visokom proeenmasti), koji i jesu ...-----=-=--------, na i tad a i ovaj uzrok prevremene oblik secerne tu, susrecerno se s ovim oblieima i povecane smrtbolesti, koji nazisecerne bolesti u svakodnevnom nosti ovih bolesnivamo insulinnezaradu. Pored estetskih problema koje ka. Drugi oblik visni, postaje pregojaznost nosi, treba istaci i brojne komplikaeije, posebno na sreu i karakterisu komvremeno zavisan krvnim sudovima, koje direktno plikaeije koje u ~ od insulina. Iako tolikoj meri ne na prvi pogled uticu na prevremenu i povecanu ugrozavaju zivot izgleda nelogicno, srnrtnost ovih osoba. Posebno treba bolesnika, mada u ovakvom metanaglasiti da se pomenuta tri rnetabolicka porernecaja -- secerna mogu biti uzrok bolickom porebrojnih tegoba, mecaju, kad pobolest, gojaznost i poremecaji ucestalih bolovastoji cak povisen metabolizma masti -- medusobno nja, smanjene radnivo insulina, preplicu potencirajuci nepovoljan ne sposobnosti i zbog njegove neutieaj na opste zdravstveno stanje povecane invalidefikasnosti u pebolesnika. nosti. U pitanju su rifernim tkivima Iako je medu laieima uvrezeno degenerativne moze doci i do misljenje da je rizik od pratecih promene na veliznacajnog porasta bolesti visi ukoliko je gojaznost kim zglobovima koji nose telesnu nivoa secera u krvi koji zahteva priizrazenija, poslednjih godina, tezinu kao sto su kukovi, kolena, menu insulina. Uprkos davanju medutim, mnogo veci znacaj se priskocni zglobovi, kicmeni stub, insulin a, secerna bolest se ne moze daje rasporedu masnog tkiva a ne potom pojava prosirenih vena na dobro regulisati jer u organizmu stepenu gojaznosti. Jos pre vise od nogama, neki problemi s organima postoji dovoljno i sopstvenog insulipola veka zapazeno je postojanje za disanje i neki drugi. na, ali njegova je efikasnost na dva oblika gojaznosti: muski, kasniDanas je interesovanje posebno nivou celija smanjena. Na taj nacin u je nazvan i eentralni ili trbusni oblik okrenuto ka prvom ili muskorn organizmu postoji povisen nivo sopgojaznosti, koga karakterise nakupstvenog insulina, a uz dodatno njegovo aplikovanje u obliku injekeija, jos vise se povecava njegov nivo, sto otvara put ka ubrzanom razvoju ateroskleroze u ovih bolesnika. Jedini ispravan postupak je znapothran.jenost ispod 18,5 cajna redukeija telesne tezine normalna uhranjenost. ......................................... 18,5--24,9 (mase), jer se na taj nacin smanjuje povecana telesna masa (predgojaznost) 25,0--29,9 velicina masnog tkiva, a samim tim goja.zn.ost ............................................................. 30,0--39,9 otvara mogucnost za otklanjanje ili ekstremna gojaznost preko 40,0 bar ublazavanje osnovnog metabolickog poremecaja u osoba sa Dobro je poznato da je secerna bolest

Procena stepena uhranjenosti. na osnovu indeksa telesne mase

centralnim nakupljanjem rnasnog tkiva. Danas postoji jedna grupa lekova za lecenje secerne bolesti koja povecava osetljivost celija na insulin (metformin) i koja, pored vec pomenute redukcije telesne tezine (mase), predstavlja sredstvo izbora u terapiji gojaznih dijabetesnih bolesnika. Vredno je napornenuti da prakticno svaka osoba moze sarna odrediti stepen uhranjenosti, kao i tip gojaznosti kome pripada. Stepen uhra- njenosti se izracunava na taj nacin sto se telesna tezina (masa) izrazena u kilograrnima podeli sa telesnom visinom izrazenom u rnetrima koja je podignuta na kvadrat. Tako se dobija indeks telesne mase koji ukoliko prelazi vrednost od 30 oznacava gojaznost, a ukoliko prelazi vrednost od 40 ukazuje na ekstremnu gojaznost. Tip gojaznosti se najjednostavnije moze odrediti merenjem obima struka i kukova pomocu santimetra. Ukoliko odnos struka i kukova prelazi vrednost 1 u rnuskarca i 0,85 u zena, tada je u pitanju muski ili trbusni oblik gojaznosti koga, kako je vec receno, prate ozbiljne komplikacije. Ukoliko je taj odnos rnanji od navedenih vrednosti, tada je rec 0 zenskom obliku gojaznosti. U poslednje vreme Svetska zdravstvena organizacija dala je predlog da se kao pokazatelj povecanog rizika za pojavu kardiovaskularnih i drugih ozbiljnih oboljenja uzme vrednost obima struka. Ukoliko je obirn struka u muskarca veci od 102 em, a u zena od 88, tada je rizik znacajno povecan. U zakljucku treba istaci da je jednostavno za svakog lekara, pa i samog bolesnika da odredi stepen i tip gojaznosti i samim tim sagleda rizik od pojave ozbiljnih pratecih oboljenja. U odnosu na terapiju potrebno je posebno naglasiti neophodnost redukcije telesne tezine (mase) do normalne, a izvesnu ulogu irnaju i neki medikamenti. Uvodenje insulina u ovih bolesnika izuzetno nepovoljno utice na osnovni metabolicki poremecej, te s njegovom aplikacijom ne treba zuriti vec uvek pokusati delovati primenom navedenih terapijskih postupaka i postici normalnu telesnu tezinu (masu).

Mali medicinski tecaik.

Pile: Prot dr Teodor Kova~ GJikoza (= dekstroza), jedan od oblika secera u krvi i jedan od najvaznijih izvora energije u organizmu; da bi je celije organizma mogle koristiti kao energetski izvor, vecina celija mora imati na raspolaganju dovoljno insulina. (v. nize) GJikemija, izraz kojim se obelezava koncentracija glikoze u odredenoj kolicini krvi, obicno u jednom mililitru; u svakodnevnom govoru s obolelima od secerne bolesti cesto se umesto izraza "glikernija" cuje "SUK", sto je skracenica od "secer u krvi" Hiperg1ikemija, izraz kojim se oznacava da je koncentracija secera u krvi povisena, da je iznad vrednosti koje su svojstvene zdravim osobama. Hipog1ikemija, izraz suprotan od hiperglikemije jer oznacava da je koncentracija secera u krvi ispod vrednosti svojstvene zdravim osobarna; to stanje moze se javiti u osoba koje primaju insulin ali i drugi lekovi za sniZavanje secera u krvi rnogu izazvati hipoglikemiju. Insulin, hormon koji omogucava da celije organizma koriste glikozu kao izvor energije; luci se neposredno u krv, kao svaki hormon, a stvaraju ga sarno tzv. beta-celije Langerhansovih ostrvaca zlezde pankreasa (gusterace), koja je smestena u trbuhu (tih ostrvaca u coveku ima oko jedan rnilion). Paul Langerbans (1847--1888), patolog, kao apsolvent medicine, 1869. godine prvi uocio i opisao ostrvca u pankreasu koja su kasnije i prozvana po njemu.

Neki pojmovi "Mslog recnika" objavljeni su u "Biltenu" Dtustv za borbu protiv le6erne bolesti Beograd Govorimo kako treba

DOBAR SA VET - DOBAR LEK

Mi, zdravstveni radnici, ne tako retko ad nekih pacijenata cujemo da pogresno izgovaraju nazive nekih lekova, bolesti, dijagnostiCkih metoda i dr. Skoro nikada ih ne ispravimo, moMa se plaseci da ih ne uvredimo. A nekad i pomislimo da mozda nismo dobro cull. I tada i mi pravimo gresku, Vam.a nismo pomogli da naucite kako se nesto pravilno izgovara, a vi, ne znajuci da to nije pravilno, i dalje tako govorite, drugi roju od vas. Zato cu nabrojati najCe~re greske, i to u zaista najboljoj nam.eri. Iskreno relim da yam. pomognem da resite dile- Pie: Dr Dragoljub Vrbafti mu kada ne znate kako se pravilno nesto kare ill pise. N adam. se da se niko nece naljutiti. "Dobar savet je kao i dobar lek, no je bolji, on je i gore" , k~e jedna stara poslovica. Prvo cu napisati kako se pravilno kaze, a posle kako sam. ponekad cuo da se izgovara, bilo ja ill neo od mojih kolega i poznanika koji su mi pomogli da sastavim ovaj spisak.

a~ces--

abces, apces

A
aerosol -- ne: arosol Alchajmerova bolest
rova bolest Alhajrne-

ettetiosklerozs -- arterijoskleroza,
aterioskleroza

ambuJanta -- abulanta amputacija -- anputacija

anti se pise sastavljeno antialkoholicar) apoteka -- poteka, apateka

(npr.

erterioskleroze znaci jedno, a ateroskleroza nesto drugo "Aspirin" je naziv sarno za lek firme "Bajer" koji sadrzi acetilsalicilnu kiselinu, a ne i naziv za svaki drugi lek u obliku tablete ili drazeje astma -- asma

-I

Dr Dragoljub Vrballi: Govorimo keko ttebe

B
babiCin-- babicin bacil -- bakcil Bazedovljeva bolest
bolest Bazedova

G
Garamicin -- Geramicin genetske bolesti --genske bolesti glikoza ili glukoza gluvlji -- gluviji gnjida -- gnida gojazan -- debeo gorCi -- gorciji gr~ (epilepticni) -- fras grizlica (na zelucu) -- bolje nego cir

pernzija

beiivotsu -- bezzivotan bezub -- bezzub Bensediu -- Bensendin Bio -- sastavljeno (biohemija,

nergija)

ireveizibiluo -- inverzibilno ilCaSiti -- izcasiti, iscasiti iscediti -- izcediti isceliti -- izceliti isceljenje -- isceienje
iscrpljenost -- izcrpljenost

bioe-

boleti -- boliti btonbiektssije -- bronhektazije bronhograJija -- bronhagrafia

H
halapljivo -- alapljivo hematologija -- bemologija hemioterapija -- hemoterapija hemofilija -- hemafilija hemoglobin -- hemaglobin hemotoidi ili "zlatna zila"
hemuroidi,

C
cistoskopijs
roskopija

iscutiti -- izcuriti isbod -- izhod ishrana -- izhrana istezeti -- iztezati ilCeljati -- izcesljati, iscesljati iI~upati -- izcupati, iscupati iIijas -- isias, isijasi nastavak -itis u nazivima razlicitih
zapaljenskih oboljenja -- -it

-- cistokopija,

cit-

cvokocuCi -- cvokotajuci

bipobonder i!arSav-- carsaf eetvoronoSke -- cetvoronocke astoea (sobe) -- cistota (jezicka)

bonder

suljevi -- hipohondor,

hipo-

izgrizen -- izgrizen izmusti -- izmuzti izmuzeno tnleko -- izmuzeno mleko izviniti se (nekome) izviauti (saviti, iscasiti) -- izviniti
(traziti oprostaj)

D
daJeuCi-- dahtajuci davalac krvi -- davaoc krvi depresija -- dipresija dermatovenerolog -- dermatovenorolog

hirurg -- hirug hirurkj -- hiruski histerija -- hizterija bleb --leb hramlje -- santa hrom -- copav hropac -- ropac hrskavica- rskavica humanitami insulin je insulin dobijen od neke humanitarne organizacije, a humani insulin je vrsta insulina humci -- hurnki hvala -- fala

J
jajnici -- jajinci

jako bolestan -- zdravo bolestan

K
Kaladont je sarno jedna vrsta paste
za zube

desert -- dezert dezinfekcija -- dezifekcia dijabetes ili diabetes -- dijabet, diabetis, diabet

koje jos sisa, najcesce prase) dr skracenica za doktor i pise se maiim slovom i bez tacke, aii velikim D ako je na pocetku potpisa ili recenice, takode bez tacke dr. (s tackorn) je skracenica od drugi dvanaestopalaolO crevo -- dvanajestopalacno crevo

dijabetesna -- dijabeticna dojci -- dojki dojenee -- odojak (rnladunce

karcinom -- bolje nego rak keteter -- katetar kateterizacija -- kateterezacija kg (bez tacke) -- kgr kolabirati -- kolapsirati kolevci -- kolevki kompleks - konpleks koronarograJija -- koronografia kxvni ptitisek -- krvni pretisak

I
W

laboratorija -- iabaratorija laboratorijski test -- laboratorijski

tekst
W

Idem da me leksr pregleda

E
ekshumacija -- esbumacija ekstrovetten bolje
ekstravertan nego

"Idem da se pregledam kod lekara" "Idem da mi izvede zub" -- "Idem da izvadim zub" "Idem kod leksrs" -- "Idem po iekarima" W Idem na operaciju. W -"Idem da se

laparaskopija -- iaparoskopija laser (srpski), lezer (rnadarski) lavabo -- labavo legitimacija -- legetirnacija leksr za kome bolesti- kozni lekar leksr za pluene bolesti - plucni
iekar

embrion -- enbrion, embrijon epileptiw -- padavicar

F
faliti -- hvaliti fizijatar -- fizijator

operisem" imbecil-- inbecil incident -- icident infarkt -- infrakt instinkt -- istinkt inteligentan- intelegentan intoksikacija -- intoksinacija invalidska penzija -- invalidska

leksxki -- lekarci lekersks komisija -- lekarska kornesija

levoruk -- levak ljudski -- ijutski, ijucki lobanja -- lubanja lomljenje -- lomnjenje (Nastavak u sledecem broju) 9

Nutritivno obrazovanje (3)

U prethodnim tekstovima nutritivnog obrazovanja govorili smo 0 utvrdivanju dnevnog energetskog unosa, odredivanju stanja uhranjenosti, unosu hranljivih materija (proteina, masti, ugljenih hidrata), prikazana je piramida za planiranje pravilne ishrane i dat je primer jednodnevnog jelovnika prihvatljivog za obolele od secerne bolesti. U nastavku nutritivnog obrazovanja sledi prica 0 zdtitnim materijama, vitaminima i mineralima, unosu tecnosti, alkohola i vdta&i.m sladilima. Ovakav saddaj nametnuo je i naslov, jer zaista postoje mnogobrojne dileme 0 unosu vitamina, minerala, vode, alkohola te upotrebi ve~~ zasladivaca, Moram istaci da ovakve dileme nastaju delom iz neobavestenosti, a najznacajniji uzrok nedoumica 0 unosu navedenih materija jeste agresivna reklama, vrlo ~to neopravdano utemeljena.

r----

PjfiJ~O;::
Novakovi6

ZA STOLOM UZ SA VET LEKARA

Zastitne materije, vitamini i minerali, imaju mnogobrojne uloge u organizmu. Mnogi od njih su eseacijalni odnosno organizmu neophodno potrebni, a sam organizam ne rnoze da ih stvara te se moraju unositi hranom. Svi vitemini prema rastvorIjivosti dele se: na vitamine topive u vodi (hidrosolubilni vitamini) i viamine topive u mastima (Iiposolubilni vitamini). Organizmu su jednako potrebni i hidrosolubilni i liposolubilni vitamini. Vitarnini topivi u vodi su svi vitamini grupe B-vitamina, C-vitamin, pan to ntensk a j kiselina i biotin. ' Grupa B-vitamina obuhvata veliki broj vitamin a koji imaju znacajne uloge u Ijudskom 11Iif~\''':'--_~ .... telu kao koenzimi ili delovi koenzima u mnogobrojnim zivotnim procesima. Dnevne" potrebe u tiaminu ~ (B\), riboflavinu / dnevne potrebe u nijacina 12 do 16 miligrama. Potrebe osoba obolelih od diabetes mellitusa za svim hidrosolubilnim vita minima su kao i u zdravih osoba. Ukoliko postoje prateca oboljenja, kao komplikacije secerne bolesti, 0 upotrebi bilo kog vitamina u kolicini vecoj od fizioloske, treba da odluci lekar. Ovde treba razjasniti najcescu dilemu kada su bidrosolubilni vitamini u pitanju -- kolicina C-vitamina koju treba dnevno unositi. Osobe sa porernecajima tolerancije glukoze nemaju povecane potrebe za C-vitaminom. Dovoljna kolicina ovog vitamina je 200 miligrama dnevno. Postovani citaoci, moja strucna obaveza jeste da napomenem da se dobro zdravlje ne postize farmakoloskim preparatima vitamina, vec pravilnim unosom vitamin a raznovrsnom ishranom, a ovo doba go dine je __ , '1'01 prava prilika. Hidrosolubilni vitamini postoje u namirnicama od celog zrna, jezgrastom vocu, svezern vocu i povrcu, Najbolji prehrambeni izvori grupe B-vitamina su iznutrice no njih osobe sa prisutnim diabetes mellitusom ne treba da koriste, ali zato su posna mesa dobar izvor B-vitamina. Vitamini topivi u mastima su vitamin A, E, D i vitamin K. Osobe sa porernecajima tolerancije glukoze nemaju povecane potrebe za liposolubilnim vitaminima. Fizioloske dnevne potrebe Iiposolubilnih vitamina normiraju se kao odredena kolicina u toku 24 casa. S obzirom na njihovu osobinu da su topivi u mastima i da je najveci broj osoba obolelih od secerne bolesti gojazan, svako samoincijativno uzimanje vecih kolicina liposolubilnih vitamin a rnoze biti stetno. Ovih vitamina ima u biljnim uljima, jezgrastom vocu, semenkama, rnlecnim proizvodima. Neki minersli su nam potrebni u velikim kolicinarna (kaIcijum, fosfor, magnezijum) te ib nazivamo makroelementima, dok su neki od njih potrebni u sasvim malim kolicinima God, cink, bakar) i zovemo ih mikroelementi ili elementi u tragu. Nema potrebe da se unose vece kolicine minerala od preporucenih dnevnih potreba; naravno, treba ih unositi kroz raznovrsnu ishranu, a ne putem farmakoloskih preparata. Mikroelement selen je mineral cija se svojstva (narocito antioksidativno svojstvo) i kolicine najcesce pogresno reklamiraju. Uvazeni citaoci, zdrave osobe i ljudi oboleli od secerne bolesti nemaju povecane potrebe za selenom. Minerali se nalaze najvise u svezern vocu i povrcu. KaIcijuma i fosfora ima u mleku i mlecnim proizvodima (koristite one sa niskim procentom mlecne masti). Gvozda najvise ima u posnom mesu i iznutricama, ali vi odaberite posna mesa. Bilo koje stanje organizma koje zahteva vecu kolicinu mineral a od preporucenih mora dijagnostikovati lekar koji ce odrediti potrebnu dnevnu kolicinu bilo kog minerala. Kada kazem preporucene dnevne kolicine (vitamina) mine-

~~~m

(B2)

nijacinu

(PPF) izracunavaju se na osnovu pojedinacnih dnevnih energetskih potreba, dok ostale hidrosolubilne vitamine normiramo kolicinorn na dan. Osobe obolele od diabetes mellitusa koji je zadovoljavajuce regulisan nemaju posebno povecane potrebe za hidrosolubilnim vitaminima. S obzirom da je najveci broj osoba obolelih od secerne bolesti na ishrani sa smanjenim energetskim unosom, moram naglasiti da dnevni unos B\ i B2 vitamin a ne sme biti manji od jedan miligram, te da su

10

rala, mis!im na neku ad cetiri danas vazece grupe preporuka (veoma su slicne). Vodaje uslov zivota (uz vazduh i hranu). Svakodnevno je potrebno unositi dovoljne kolicine zdravstveno bezbedne vade. Kada se govori a unosu vade, misli se na vodu za pice i vodu koja postoji u hrani. Dovoljna dnevna kolicina vade je aka tri litra. Unos tecnosti podrazumeva i mineralne vade, cajeve, vocne sokove i sokove ad povrca (naravno, svi napici moraju biti bez secera ili sa niskokalorijskim vestackirn siadilom). Alkoholodnosno alkoholna pica i njihov unos u osoba oboielih ad secerne bolesti uvek stvara nedoumice. Preporucena ishrana je utoliko boija ukoliko ima manje ogranicenja odnosno ukoliko je raznovrsnija. Svi sma bili i bicerno u prilici kada pozelimo da nazdravimo (dobroj vesti, srecnorn dogadaju) casorn pica, a ne znamo da Ii je korisno, bez uticaja ili stetno po zdravlje. Preporuke Americke dijabetesne asocijacije (ADA) i Svetske zdravstvene organizacuje (SZO) koje postuje ceo svet, kazu da je muskarcima "dozvoljeno" dva pica dnevno dok je zenama "odobreno" jedno pice dnevno. Naravno da su odrednice "jedno pice i dva pica" nejasne. Da ne bi bilo dilema, jasno se kaze: jedno pice = 200 rnl vina ili 250 rnl piva ili 25 rnl "zestokog" alkohola. Svakako da ostaje preporuka da sto manje i vrlo retko upotrebljavaju alkohol svi ljudi , a posebno obolele od diabetes mellitusa. Vetacka sladila (altemativni zasladivaci). Kada ste saznali da imate neki od oblika porernecaja tolerancije glukoze, lekar je naglasio da je upotreba konzumnog

secera i slatkisa dozivotno "zabranjena" ali da postoje i mozete koristiti vestacka sladila. Sva vestacka sladila dele se na kalorijska (secerni alkoholi ili svako vestacko sladilo ciji se naziv zavrsava na -01, tu spada i fruktoza) i nekalorijska odnosno niskokalorijska vestacka sladila. Gojaznim osobama, osobama sa prisutnirn porernecajima tolerancije glukoze te osobama sa bolestima nastalim kao posledica preobilne ishrane, savetuje se upotreba nekalorijskih zasladivaca. Niskokalorijski zasladivaci su kaiijum acesulfam, aspartam, ciklamat, saharin i sukraloza. Ovim nije zavrsena !ista ni kokalorijskih zasladivaca; navode se ani koji su odobreni jer nemaju nikakve stetne posledice po zdravlje aka se koriste u granicama preporucenih kolicina. Kada se kaze da su niskokalorijski zasladivaci zdravstveno bezbedni, to znaci da su odobreni ad strane strucnjaka SZO (The Joint Expert Committee on Food Additives of the World Health Organization's), strucnjaka Svetske poljoprivredne organizacije Ujedinjenih nacija (F AO, UN) i Americke direkcije za hranu i lekove (FDA). Domaca i strana javnost su povremeno uznemiravane (izvori su razliciti, uvek senzacionalisticki, nikada strucno pojasnjeni) 0 navodnoj stetnosti po zdravlje pojedinih od navedenih niskokalorijskih zasladivaca. Prva od takvih "uzbuna" bila je (davnih sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka) vezana za saharin koji je bio optuzen za izazivanje malignog oboljenja mokracne besike, sto je

Nadam se, cenjeni ~itaoci, da su vase nutritivne dileme ovim tekstom otklonjene bar u oblasti zastitnih materija, unosa vode i alkohola, te zdravstvene bezbednosti v~ta&i.h sladila. Pre bilo kakve vase odluke 0 korisceuju farmaceutskih oblika vitamina i minerala, konsultujte lekara 0 izboru v~ta~og sladila. Ako yam je lekar nedostupan iz bilo kojeg razloga - pitajte ,,Me-DiY'. V sledecem nastavku nutritivnog obrazovanja bice ptedstavljena prica 0 nenutritientima, odnosno materijama koje nemaju hranjivu vrednost all imaju osobinu da poboljsavaju zdravlje. S obzirom da je Svetska zdravstvena organizacija ovogodisnji Svetski dan zdravlja posvetila fizicko] aktivnosti u postizanju i ocuvanju dobrog zdravlja, malo novinskog prostora dace se fizi~oj aktivnosti u prevenciji i lecenju poremecaja tolerancije glukoze.

odbaceno mnogobrojnim i dugotrajnim laboratorijskim i epidernioloskim studijama. Saharin je trista puta sladi ad konzumnog secera i prihvatljiv dnevni unos je 15 miligrama na kilogram pozeljne telesne mase ili 1,0 gram dnevno. Vrlo je stabilan i moze se koristiti pri kuvanju. Pre nekoliko godina u americkoj, a pre nekoliko nedelja u nasoj javnosti pojavile su se vrlo nestrucne ocene a aspartamu i njegovoj navodnoj stetnosti. Saopstenje je bilo toliko nestrucno da je steta jedino na strani onih koji su ga objavili u javnosti. Dakle, Aspertam je niskokalorijsko vestacko sladilo koje su odobrila, sva u tekstu navedena strucna tela, dvesta puta je sladi od konzumnog secera; prihvatijiv dnevni unos je do 50 miligrama na kilogram pozeljne telesne mase. Aspartam se sastoji od asparticne aminokiseline i aminokiseline fenilalanin. Aminokiselina fenilalanin je esencijalna (neophodna nam je za zivot, a nas organizam ne moze da je stvara te je moramo unositi putem hrane), no jedan, veoma mali deo opste populacije koji ima retko nasledno oboljenje Ienilketotuuiju ne moze da metabolise fenilalanin te na svakom pakovanju vestackog sladila aspartam ili nekog drugog vestackog sladila koje sadrzi fenilalanin mora da postoji oznaka da proizvod sadrzi aminokiselinu fenilalanin. Toliko 0 neopravdanom uznemiravanju javnosti, posebno onog dela populacuje koji koristi aspartam. Sukreloze je niskokalorijsko vestacko sladilo, sesto puta je slada od konzumnog secera; prihvatljiv dnevni unos je 5 miligrama po kilogramu pozeljne telesne rnase, stabilna je na visokim temperaturama. Cildamat je nekalorijsko vestacko sladilo, trideset puta sladi od konzumnog secera, otporan je na visoke temperature. Neotsm (nekalorijsko) i Alitam (niskokalorijsko) su vestacka sladila koja ce u skorije vreme biti odobrena.

11

Za poeetnike
Do sada je u ~pisu bilo rea. 0 razvoju insulinske terapije uopste i 0 naCinima primene insulina, a u ovom broju ce biti rea 0 korisnim savetima koji treba da olaldaju i poboljsaju insulinsku terapiju. Naime, kod osobe obolele od secerne bolesti, nakon ubrizgavanja insulina pod kofu, zabelezene su, od dana do dana, prosecne varijacije insulina u k.rvi od oko 25%. Te varijacije iznose ~ak 50% kada se uporeduju razlicite osobe, Razlozi za ovako velike varijacije su mnogostruki Na neke mozemo, dok na druge ne mozemo uticati. Potrebno je dosta znanja i paznje da bi se, koliko je to moguce, ove varijacije svele na najmanju mogucu meru i time poboljsala regulacija secera u krvi.

UBRIZGA VANJE - NAJBRZE DEJSTVO

Tebnike ubrizgavanja insuliae
Mnoge osobe obolele od secerne bolesti, koje se lece insulin om, nisu svesne koliko je vazno pravilno ubrizgati insulin. Danas se za injekcije koriste vrlo fine i tanke insulinske igle. Mala debljina igle ima za posledicu i mali otvor kroz koji insulin protide kada se ubrizgava. Zato je porebno insulin ubrizgavati polako, blagim pritiskom paIca na dugme za ubrizgavanje. Ako se koriste pen-brizgalice, dugme za ubrizgavanje drzati pritisnuto palcern sve dok se igla ne izvuce iz potkoznog tkiva. Ovim se sprecava da telesne tecnosti dopru u rezervoar sa insulinom pen-brizgalice. Sto je jos vaznije, nakon ubrizgavanja insulina, iglu drzite pod kozom jos najmanje 6 sekundi, kako bi se ubrizgala celokupna kolicina insulina. U protivnom, kapljica insulina pojavice se na vrhu igle nakon njenog izvlacenja iz koze, sto znaci da je primenjena doza manja od potrebne. Insulinske igle su sve krace i krace. Najvise se koriste igle duzine 8 mm, mada ima i duzih (12 mm), ali i kracih (6 mm) igala. Insulin se u normalnim okolnostima ubrizgava pod kozu, Ubrizgavanje u rnisic treba izbegavati jer se na taj nacin ubrzava delovanje insulina, sto moze dovesti do naglog pada secera u krvi, odnosno hipoglikemije. Da bi se izbeglo ubrizgavanje u misic, palcem i kaziprstorn treba ustinuti kozu i u kozni nabor ubosti insulinsku uglu. Igle duzine 8 mm ubadaju se pod pravim uglom (90), dok se one duze, od 12 mm, ubadaju pod ostrim uglom (40--60). Kratke igle, duzine 6 mm, ubadaju se pod pravim uglom, pri cemu nije neophodposebna paznja. Bol potice od lose obradenog vrha insulinske igle. Danas se vrh insulinskih igala obraduje na specijalnim masinarna, tako da je njihova upotreba gotovo bezbolna. Jedan od razloga zasto proizvodaci insulinskih igala preporucuju da se igle koriste sarno jednom, jeste cinjenica da se visestrukorn upotrebom znacajno ostecuje vrh igle, cime se povecava i osecaj bola prilikom injekcija.

Vreme i mesto ubrizgavanja insulina

Vec je napomenuto u prethodnom broju da se bistri i mutni insulini tipa Mixtarda moraju ubrizgati najmanje 30 minuta (60 do 30 minuta) pre obroka, kako bi se dobila dobra regulacija secera nakon obroka. Brzina dejstva insulina znacajno zavisi od mesta ubrizgavanja i najveca je kada se insulin ubrizga u predeo stomaka, nesto manja kada se ubrizgavanje vrsi u nadlakticu, a najmanja kada se insulin ubrizgava u bedra i zadnjicu. StaInom pramenom mesta ubrizgavanja insulina izbegava se ostecenje tkiva, koje se desava kada se stalno vrsi ubrizgavanja na isto mesto. To ne znaci da jednom treba primeniti insulin u stomak, drugi put u nadlakticu, a treci u butinu, jer se na taj nacin varijacije insulina u krvi znacajno povecavaju, Promene mesta podrazumevaju ubrizgavanje insulina u razlicita mesta unutar jednog dela tela, npr. stomaka. Masiranjem koze, neposredno nakon ubrizgavanja insulina, ubrzava se njegovo dejstvo. Povecana

.-no napraviti kozni nabor. One su predvidene za upotrebu kod dece i mrsavih osoba. Ispitivanja su pokazala da se praviinom upotreborn kracih igala postizu isti ili bolji r----------------------, rezultati lecenja, a curenje insulina sa mesta ubrizgavanja se ne povecava, kao ni bol prilikom uboda. Bol od injekcije predstavlja najvecu smetnju u prihvatanju insulinske terapije, zbog cega se ovom problemu posvecuje

12

fizicka aktivnost nakon ubrizgavanja insulina, takode ubrzava njegovo delovanje.

GLIKOZILACIJA PROTBINA
Pise: Dr Dragan Katanic, pedijatar-endokrinolog
Glukoza ima osobinu da adherira na belancevinaste strukture. Proces se naziva glikozilacija proteiae i pretezno je nehemijske prirode, sve do stepena kada nastaje GEP (Glikozilacije-End-Produkt), odnosno krajnji produkt glikozilacije, kada je proteinu izmenjena priroda (denaturisan je) i nema vise funkciju strukturnog proteina. Glikozilacija protein a je proporcionalna visini glikeroije i vremenu eksponiranosti tkiva visokim vrednostima glikoze u krvi i objasnjava hronicne komplikacije dijabetesa prilikom dugotrajno neregulisane visoke glikemije:

Cuvanje insuJina
Stabilnost insulin a i brzina razgradnje, izmedu ostalog, zavise i od kvaliteta njegove proizvodnje, kao i temperature cuvanja. Kvalitetan insulin, kao sto su insulini Novo Nordiska, ima rok trajanja 2.5 godina, kada se cuva u frifideru na temperaturi od +4C do +8C, a kada je u upotrebi, moze se cuvati 4 nedelje na temperaturi ispod 30C, ako je insulin za pen-terapiju, ili 6 nedelja na temperaturi ispod 25C, ako su u pitanju bocice. Medutirn, na insulin ne deluje lose sarno povecana temperatura, vec i niske temperature. Mutni insulin, koji se zamrzne, ne sme se vise koristiti. Zarnrzavanjem se fine cestice suspenzije slepljuju u vrlo krupne, pa se muckanjern ne moze napraviti stabilna suspenzija. Posle rnuckanja, insulin se istalozi za nekoliko sekundi, zbog cega nije moguce odabrati zeljenu dozu. S druge strane, postoji mogucnost zacepljenja igle, a ako se cak takav insulin i primeni, njegovo delovanje ce biti potpuno nepredvidivo. Prilikom putovanja, posebno u letnjim mesecima, treba voditi racuna da insulin ne bude suvise dugo izlozen visokim temperaturama, bar ne preko 35C. Ako se za transport koristi rucni frizider, vrlo je vazno da se tokom transporta insulin ne zamrzne. Uvek je bolje drzati insulin nekoliko sati na povisenoj temperaturi (ispod 35C) nego ga staviti blizu rashladnog elementa u rucnom frizideru, gde lako moze da se zamrzne. Insulin nikako ne sme da se izlaze direktnoj suncevoj svetlosti. Insulin je lek koji ima vrlo jako delovanje u smislu smanjenja sadrzaja secera u krvi. Zbog toga je vazno strogo voditi racuna da ne dode u ruke dece, koja greskom mogu da ubrizgaju izvesnu dozu insulina i izazovu vrlo opasnu hipoglikeroiju.

'" glikozilacija bazalne membrane malih krvnih sudova nerava

Stepen glikozilacije hemoglobina koristi se za procenu glikoregulacije u poslednja dva meseca (srednja vrednost najrnladih eritrocita, 0 dana i najstarijih, od 120 dana). Dobrom regulacijom glikemije kod osoba sa dijabetesom smatra se normalna vrednost glikoziliranog hemoglobina ili vrednost za jednu jedinicu iznad gornje normale. Stepen glikozilacije albumina plazme (fruktozamin) pokazuje kvalitet glikoregulacije u poslednje dye nedelje.

'" glikozilacija bazalne membrane

tetiae oka
'" glikozilacija bazalne membrane tubule bubrega '" glikozilacija bazalne membrane krvnih sudova

BRZAHRANA IDIJABETES
Ishrana,zajedno s telesnim aktivnostima i tezinom, ima znacajnu ulogu u pojavi dijabetesa tipa dva. Sve je -rue dokaza da ameri&i nacin ishrane mo~e da izazove dijabetes, prenosi Rojters otkrice strucnjaka sa Harvarda. Oni su na osnovu studije koja je obuhvatila -rue od 40.000 ispitanika utvrdili da ishrana zajedno s telesnim aktivnostima i tezinom igra znacajnu ulogu, naroeito u pojavi dijabetesa tipa dva. "Meso, posebno paeno i peceno, mleeni proizvodi s vecom kolicinom masti, kao i povrce przeno na ulju, karakteristika su nde ishrane. Zbog toga je rizik od pojave dijabetesa za oko 60 odsto yea nego ~to bi bio da se pravilno hranimo" izjavio je dr Frenk Hu, profesor sa pomenutog univerziteta. Dijabetes tipa dva odgovoran je za oko 90 odsto svih slucajeva kreme bolesti. Naj~re se pojavljuje kod osoba starijih od 40 godina aji organizam vik ne proizvodi dovoljno insulina ill ga ne koristi efikasno. Strucnjaci procenjuju da bi broj dijabeticara u SAD mogao da se udvostruci u sledecih pola veka kao posledica zdrave, brze" hrane, nedostatka M&e aktivnosti i sve rasirenije gojaznosti. Strucnjaci naroeito preporucuju da se jede to -rue tarica, voca, povrca, presnog ill obarenog, ribe, i da se po svaku cenu izbegava polupeceno meso. koje Amerikanci izuzetno vole.
13

(U sledecem broju: Intenzivirana

iasuliaske tetepijs sa 4 injekcije dnevtio, uz upotrebu analoga insuliue)

BAMBUEVA kuhinja zdrave hrane obradovace uskoro svoje verne potrosace o oizvodom iz grupe dijetetskih namirnica. ., .,nl" eno eajno pecivo ''DUABET sa kak " zasladivacima, namenjen dijabetiCarima svima onima koji zele zdraviji nadn ishrane.

OIA

RE.....

Co

Masti L.....-

----1..

Sloganom "Borba za bolji kvalitet zivota", na novosadskom "SPENS-u" je treci put organizovana vojvodanska prodajna izlo~ba .Dijabeta NS-2002", minisajam proizvoda za dijabeticare medunarodnog karaktera. Ovorn rnanifestacijom novosadsko drustvo dijabeticara obelezilo je rnesec borbe protiv ~ecerne bolesti, a pokrovitelji "Dijabete NS-2002", Izvrsno vece AP Vojvodine i Izvrsni odbor Skupstine grada Novog Sada su, uz generalnog sponzora "SPEKTaL" iz Novog Sada, dali veliki doprinos uspehu ove veoma sadrzajne izlozbe.

Ovogodisnja "Dijabeta NS2002" bila je rnesto na kojern se predstavilo jedanaest izlagaca medu kojirna i distributeri vodecih svetskih kornpanija za proizvodnju aparata za odredivanje nivoa secera u krvi (glukometara) i pratecih pribora za rad tih aparata. Zapazena je i prisutnost proizvodaca i distributera dijetskih proizvoda koji su za sve vreme izlozbe omogucili konzumiranje i uz veliki popust kupovinu izlozenih proizvoda. Realizovan je prikaz aparata za brzo odredivanje secera u krvi, pratecih test-traka i lanceta za

uzimanje uzoraka krvi, strucne literature, c as op is a, pub 1ikacija, priprerna zdrave brane, antioksidanata i drugih inovacija koje poboljsavaju kvalitet zdravlja i zivota. Putern tribina i strucnih predavanja ukazivana je i skretana paznja zdravoj populaciji na uzroke nastanka i zabrinjavajuci porast broja obolelih od secerne bolesti. U okviru va tri dana trajanja manifestacije, organizator je sprovodio ranu detekciju secerne bolesti i svirn poetiocirna, po zelji, rnerio nivo secera u krvi. Vecem broju zdravtvenih ustanova podeljen je 181 glukometar s odgovarajucim trakama za rad aparata dobijen od donatora iz Nemacke, a po lednjeg dana zanatka radnja "Gazibaric" iz Beograda poklonila je veliku dijettortu koju su probali svi posetioci. Popunjavanjem anketnih listica posetioci rninisajrna .Dijabeta NS2002" ucestvovali su u dodeljivanju vred-

nih nagrada. Najsrecnija ove godine bila je dvanaestogodisnja Aleksandra Grbic iz Novog Beceja kojoj je dodeljen nov aparat za odredivanje secera (glukoze) u krvi marke "Roche-Accu-chek Active" sa priborom. Donacije izlagaca i prikupljena sredstva usmerena su za borayak dece obolele od secerne bolesti iz Novog Sada, blize i dalje okoline u .Letnjoj skoli-skoli zivota" koju i ove godine, u juJu, organizuje Savez. Sve u svemu, .Dijabeta NS2002" velika je podrska obolelima od secerne bolesti, pre svega deci, pa stoga i nije cudno sto je imala veliki odjek medu dijabeticarima, ali i zdravim osobama. Nova izlozba zakazana je za poslednju nedelju apriJa 2003, na prvorn spratu Sportskog i poslovnog centra u Novorn Sadu. Laslo Kis

lOCOT

Sivtr-rn /il odndivanj( konc ('ntra( ij( ~(.<, u krvi r-ra

v'

",5'Aot.A

>'1

(.u.
""'~"'"

""'II'

",Hilt

SADRZAJ GLUCOTIME SETA

Aparat Auto lanceta Test tracice (elektrode) Test za aparat Iglice - 10 kom. Kartica za kodiranje Neseser Uputstvo za upotrebu Baterija - 10 kom.

SISTEMI ZA ODREDIVANJE KONCENTRACIJE ~E<~ERA U KRVI

TESTTRAKA (ELEKTRODA) USISAVA POTREBNU KOutlNU KRVI

Aparat za odredivanje nivoa secera u krvi izuzetno malih dimenzija. Za merenje je potrebna samo jedna kap sveze kapilarne krvi koju prinesete elektrodi i za 30 sekundi dobicete rezultat. Poseduje memoriju za 10 rezultata merenja. Lako se odrzava (nema potrebe za cisccnJcm tragova krvi). Garancija S godina !

34000

Kragujevae Kumanovska 8 Telefon: (034) 330 200

www.prizma.co.yu

E-mail: prizmaOin(osky.nct

PR>dslavni~rva:

Beograd Toplicin venae 1921 Tclefon: (011) 638 601 21000 Novi Sad 0 Katollcka porta 4 o Tclefon: (02') 610 716 24000 Subotica 010. oktobra 1 Telcfon: (024) 556 022 76000 Banja Luka Petra I Karadordevi a 103 Tclefon: (05') 2'2437
11000
0

11

Dijahet program:
1JacIe kocIte kola coae Cob Staailia

JDedeaa torta - canka torta - aapoJeoaova torta SDeiaa pabalj

Procraaa zdl'aye braDe: lIJebod braiaa paikaaata - ataksikeka pljeskaYice od poYria - kroketi od prosa rolat od Tofu sin l ea.. Prolzvocli bez cJuteDa: beqlat:easklllJeb - lteq1ateaa1d eks - ltez&Iate torta
Jl

Beograd, Brace Starnenkovica 23/3 Tel/Fax: 011/184-111

uravnoteiena

hrana

za dijabeticare

Trake su ouzdane recizne iednostavne

~ (!j

9
o z
:::r:
w
I-

I
Sarnorneraci glukoze u krvi Trake, lancete, lancetori i sav potreban pribor Garancija godinu dana i obezbeden servis Ovlasceni distributer firme i J t d.o.o. MEDICINSKI INSTRUMENTI I TEHNOLOGIJA YU - 21000 Novi Sad Poslovni centar ATRIUM Narodnog Fronta 73 Tel/Fax: (021) 468-190,468-196 E-mail: office.ns@mit-med.co.yu

SZR .API-PE BKej Tel./fax: 021/812-472, Tel. 021/817-105 API-PEK priprema paletu prirodnih proizvoda, bez kompromisa:

S2 en
Z

U 5 w
~

umiruje suv olaksava isk.aiIj"' ublazava tegobe kod bronhitisa. Dugotrajna prirnena doprinosi povaOanju otpornosti organizma. Ne izaziva alergije. Idealan i za puSaat.

poboljsava cirkulaciju, snizava nivo holesterola u krvi, smanjuje pritisak, jaca rad srcancq rnlsica. Dugotrajna primena doprinosi poboljsanju opsteq stanja srcanih bolesnika.

olaksava varenje, ublazava tegobe izazvane kamenom i upalom zucne kes Poboljsava funkciju jetre i razmenu pozitivni na

d pod cajno na rad pankreasa i metabolizmom kod dijabeticara. Poboljsava cirkulaciju krvi i smanjuje rizik od cestih komplikacija. Okrepljuje organizam, dajuci energiju bez optere6enja pankreasa. Osnov za opisane proizvode predstavljaju sirovine biljnog porekla - koncentrovani sladni extrakt Maltex, sojin lecitin, fruktoza. Specificna lekovita dejstva pottcu od pazljlvo odabranih etarskih ulja i biljnih ekstrakata lekovitog bilja naseg podneblja. API-PEk trzistu nudi i dijetetske proizvode Sojin LECITIN, LECIMALT (mesavinu lecitina i koncentrovanog sladnog ekstrakta) i fruktozu pod nazivom DIABETA-F, zamena za secer, visokokvalitetan prirodni zasladlvac, namenjen diiabeticarirna.

Diagnostic

ZA ZDRAVU ISHRANU - PROIZVODI SOJA VITA

Koriscenjem proizvoda od soje obogacuje se ishrana. Sojino zrno je veoma bogato proteinima, vitaminima i minerslima, pa su i proizodi od soje bogat izvor ovih sastojaka, a zahva/jujuei tehn%skom proeesu prerade imaju dobru svar/jivost i iskorist/jivost. Proizvodi od soje ne sadrie ho/estero/ i zasieene masne kiseline, koji su uzrok nastajanja bo/esti srca i krvnih sudova. Upotreba proizvoda Soja Vita u ish rani zdravih /judi ima dijetetsko i preventivno de/ovanje, a kod obo/elih i starijih osoba imaju terapeutsko dejstvo . Proizvode grupe Soja Vita cine: brasno, /juspiee, komadiei, odresei, prieno sojino zrno, vegetarijanska pasteta, kao i instant napitak Leei Vita. Proizvodi Soja Vite koriste se u kombinaeiji sa ostalim namirnicama biljnog I zivotinjskog porek/a, iIi kao potpuna zamena mesa.

Vam predstavlja

aparat za merenje secera

./ izuutno prcdzan ./ jednost_ za upotrebu ./~Ndovnu kontrolu ict_ u '"' ./ oktMra ~
./ .. 0 UIIZOI'O

Glucometer Elite

...

IsldJu!uJe va4cnJam

Glucomleter thte
aparat za bezbolno ubadanje ~ ~omsIcog obllko ~ pogodanl ZCI noJ'"'* ~ _ osplrfra _Iu kollllllu krYi ~ Nzuttot ~ potIe 30 ICC ~ poIIIti 20 Nzuttoto

EXPORT-IMPORT Beograd, Milutina Blagojevica 57 tel/fax: (011)3406\ 70

Generalni zastupnik

ttEDlhl(

Val siguran partner. .rtafno prisutan na naJem trtiItu

SOJAPROTE/N AD za preradu soje, BECEJ Centra/a, te/.: 021 / 815-311; Prodaja te/./fax.: 816086

ELME

Aparati

IOFH Holding Institut za opstu i fizicku hemiiu Studentski trg 12N, 11000 Beograd Tel: 011/181 302, fax: 011/639624

Va.ssec
Extra!
11

merery i keton

JESTE

LI VEC CULl ZA

ANTIDIJABETIS

CAJ
l

ANTIDIJABETIS ca] je dobitnik zlatne medalje na svetskom salonu inovacija u 2enevi, u konkurenciji 984 inovacija iz 45 zemalja sa svih kontinenata. Strucni ziri su saclnjavali 55 svetskih strucnjaka iz oblasti medicine, hemije i biologije. Osim toga, caj je dobio i posebnu nagradu Madarskog saveza inovatora, sa diplomom i peharom, a uvrsten je i u bazu podataka jedne od znacajnijih firmi iz Kalifornije koja se bavi plasma nom i transferom tehnologija. Zasticen je patentom u 83 zemlje sveta ukljucujuci i Jugoslaviju (kod diabetes melitusa, kod povisenoq holesterola i triglicerida, kod rezonantnosti na insulin). peTHR99/00008-XI 1999. 2eneva tAJ povoljno deluje kao pornocno lekovito sredstvo kod secerne bolesti, a snizava nivo holesterola i triglicerida u krvi. Redovnim konzumiranjem eaja popravlja se opste stanje organizma, krvna slika je bolja, nervoza i agresivnost se bitno smanjuju, te se podupire niz procesa u organizmu. Veliki broj korisnika vec je proverio njegovu delotvornost, probajte i Vi.

- refleksni fotometar za precizno i brzo odredjivanje nivoa leCera u krvi - lak za upotrebu - sva uputstva preko display-a aparata - 200 memorija sa datumom i vremenom merenja - niska cena aparata i test traka

pouzd partner dijabetica

zastupnik i distributer: ProMedia doo PCZRENlANIN 023.580.340, 580.341 PC KIKINDA 0230.22.350,22.224 e-mail promedia@eunet.yu

Veliko priznanje doJrtoruKovacu

ZNOT POSVECEN COVEKU

Osnivac klinicke endokrinologije i dijabetologije u Vojvodini, prof. dr Teodor Kovac dobio je znacajno priznanje -- Godisnju nagradu za zivotno delo Srpskog lekarskog drustva. Nagrada mu je urucena na svecanoj akademiji povodom 130 godina Srpskog lekarskog drustva, odrzanoj 8. maja 2002. u Centru "Sava" u Beogradu. Pored izuzetno plodne naucnoistrazivacke, nastavno-pedagoske, publicisticke i aktivnosti u strucnim lekarskim asocijacijama, od posebnog je znacaja njegov veliki doprinos razvitku i unapredenju dijabetologije u Vojvodini i Jugoslaviji, kao i vrlo plodna visegodisnja aktivnost na popularizaciji medicinske nauke i zdravstvenom vaspitanju obolelih od secerne bolesti. Osnovao je Endokrinolosko odeljenje na Klinici za interne bolesti, ciji je strucni nivo, kadrovsku osposobljenost i organizacionu strukturu doveo do takve razine da je moglo vrlo brzo da preraste u Kliniku za enokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma. Bitno je unapredio zdravstvenu zastitu obolelih od dijabetesa uvodeci u nasu sredinu Citav niz novina u dijagnostici, lecenju, kontinuiranom pracenju i redovnim kontrolama dijabetesnih bolesnika. Krunu njegovog rada na ovom poslu predstavlja osnivanje Antidijabetesne sluzbe u Novom Prot dr Teodot KovaC Sadu 1971. godine, prve ustanove takvog profila u nasoj sredini, koja je temeljena na koncepciji sveobuhvatne zastite ovih bolesnika. Takav koncept ambulantnopoliklinicke ustanove za obolele od secerne bolesti kasnije je posluzio kao model za osnivanje slicnih institucija u drugim mestima u Vojvodini, pa i sire. Autor je velikog broja vrlo zapazenih popularno pisanih clanaka 0 secernoj bolesti u renomiranirn jugoslovenskim casopisima za popularizaciju medicine i, posebno, dijabetologije, a broj odrzanih popularnih predavanja i ucesca u radio i televizijskim emisijarna zaista je vise nego impozantan. Napisao je (u saradnji s prof. dr Lazarom Lepsanovicem) prirucnik Vodi~ kroz seeernu bolest namenjen bolesnicima i njihovim porodicama, a koji je dosad doziveo tri, uvek dopunjena i izmenjena izdanja. Redovni je clan Akadernije medicinskih nauka jos od 1979. godine, a do odlaska u penziju bio je redovni profesor interne medicine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. I posle penzionisanja nastavio je da radi istim intenzitetom na dobrobit brojnih pacijenata, sto se, uostalom, moze lako zapaziti i prelistavanjem stranica ovog casopisa, u kojem je clan Redakcijskog odbora. Znacajno priznanje zaista je otislo u prave ruke, jer je svojim dugogodisnjim radom prof. dr Teodor Kovac nagradu u potpunosti zasluzio. Cestitamo!

Betachek
Preduzece "Btsne" doo Novi Sad, odlucilo je da nasern trfistu ponudi jos jednu mogucnost samokontrole secera u krvi. U pitanju je proizvod koji omogucuje veoma jedno, stavnu, preciznu i jeftinu samokontrolu, bez upotrebe memog instruments. Koristi se za brzo semikvantitativno odredivanje secera u krvi kod obolelih ili za dijagnostikovanje kod pacijenata u kojih postoji surnnja na dijabetes, pri nesrecnim ili hitnim slucajevima, kao i za kontrolu kretanja nivoa secera u krvi kod dijabetesnih bolesnika. BET ACHEK trake se ocitavaju vizuelno. Tabela boja i promena boje omogucavaju dobijanje veoma tacnih vizuelnih rezultata. Zahvaljujuci tehnici dvostrukog bojenja, moguce je merenje koncentracije glukoze u krvi od 0,5 do 55 mmol/l. Dve obojene reakcione zone na test-traci omogucavaju precizno ocitavanje vrednosti glukoze u kapilarnoj krvi. Mala povecanja i veliki broj vrednosti smanjuju mogucnost greske prilikom tumacenja rezultata. Za postupak testiranja potrebni su sledeci pribor i oprema: BETACHEK test-trake, dvostruko presavijena papirna maramica i lanceta. Ruke oprati toplom vodom (hladna bi smanjila kolicinu krvi u prstima pa bi bilo teze uzeti uzorak krvi). Dobro obrisati ruke. Ako se za dezinfekciju koristi alkohol, treba ga prethodno osusiti. Testiranje se izvodi na vrlo jednostavan nacin sledeci uputstvo za koriscenje. Sam postupak traje ukupno 90 selrundi. Proizvod dolazi iz Australije, proizvodac National Diagnostic Products Sidnej, i ima veoma siroku primenu svuda u svetu. U nasoj zemlji testiran je na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu uporedo s analizatorima tipa "Beckman" i "Monarch 100". Po karakteristikama zadovoljava trazeni kvalitet za ovu vrstu proizvoda, te se preporucuje da bude registrovan i stavljen u promet, za "in vitro" laboratorijsku dijagnostiku, kao i u kucnim uslovima.
20

Lieno
Pre nego 5tO napisem svoju pricu a tome sta znam i kako gledam na dijabetes melitus, ad nos no (uslovno) secernu bolest, zelim da pozdravim inicijatore pokretanja vojvodanskog casopisa za borbu protiv secerne bolesti "Me-Dij". Pazljivo sam procitao sadrzaj prvog i drugog broja i odazvavsi se apelu urednika gospodina Drago-

islrustvo:

Lazar

Erne
da nademo uvek najnovija saznanja i iskustva u sprecavanju mogucih komplikacija koje izaziva dijabetes. Od 1978. do 2001. godine obavljao sam rukovodece, po danasnjoj terminologiji menadzerske poslove, koji svaki dan izazivaju stresove i napetost a zahvaljujuci dobroj edukaciji, samokontroli secera u krvi i mokraci, pracenju no vag u

godine supruga je rodila sina, 1980. godine promenio radno mesto i postao pomocnik generalnog direktora fabrike carapa "Udarnik" u Zrenjaninu),

Lazar Erne,
danas

SECER OSTRIJI OD MACA

desilo se ana najgore. Poceo sam u avgustu 1980. godine da pijem puna vade, sve vise da mokrim, sve vise da jedem a sve vise da slabim i primljen sam na Endokrinolosko odeljenje zrenjaninske Bolnice. Posle nekoJiko enormno visokih nivoa secera u krvi, poceo sam da primam insulin, sto me je sokiralo. Nisam mogao da verujem da se to bas meni desava i kao i svi, poceo sam da obilazim domace i svetske centre za dijagnostiku i lecenje secerne bolesti, tragajuci za odgovorom na vecito pitanje -- zasto se to bas meni desilo i da Ii ima pomoci da ne primam insulin, koji se tada jos davao metalnim dnevno sterilizovanim iglama i staklenim spricevima. Obisavsi sve u Evropi poznate centre, tj. bolnice za dijagnostiku i lecenje secerne bolesti, mnogo sam video, cuo i naucio i, sto je najvaznije, definitivno prihvatio 1 da se do kraja zivota moram CCstitka po""::b::::;e-=d""::n=jku:"':":-=Laz,:"- porniriti sa tom cinjenicom i prier Erne . lagoditi nacin ishrane, psihickoImao sam 24 godine (1976) kada fizicke aktivnosti i terapiju su, na tada uobicajenim ulicnim flupropisanim normama koje su, istini orografskim snimanjima, utvrdili da za volju, u protekle dvadeset dye imam povisen nivo secera u godine korigovane i primenjivane u rnokraci. Bio sam mlad, fizicki jak i zavisnosti ad novih naucnih saznarazvijen i vec trinaest godina aktivni nja i terapeutskih iskustava. sportista. Bavio sam se macevanjem Prvo sto sam shvatio i svima prei bio sam visestruki prvak porucujern jeste stalna edukacija i Jugoslavije, taka da sve to tada pracenje najnovijih iskustava. Nema nisam uzimao za ozbiljno, pomislio jednom za sva vremena naucenog sam da su ani sigurno pogresili. nacina ishrane, fizicke aktivnosti i Kako ja, vrhunski sportista, da terapije. imam zdravstvenih problema, i to Svaki dan se u svetu i kod nas nekakvu secernu bolest za koju do nesto menja, i aka dijabeticar ne tada uopste nisam ni cuo. prati te promene, opet se izlaze Naravno, kako tom signalu nazeljenim posledicama. Zato upranisam pridavao nikakav znacaj, vec vo mislim da je bila genijalna ideja sam ziveo normalnim zivotom pokretanje casopisa kao sto je "Me(1978. godine se ozenio, 1979. Dij" u kame verujem da cerno moci Ijuba Blazica i sugestiji predsednika Redakcijskog odbora, uvazenog prof. dr Lazara Lepsanovica, napisacu svoja videnja i iskustva u vezi sa secernorn bolescu, s napomenom da kao i gospoda Dimitrije Damjanov, koji je predstavljen u prvom broju, i glumac Ljuba Tadic, koji je predstavljen u drugom broju casopisa, mislim da je svaka osoba slucaj za sebe i da nema univerzalnog recepta. Ali bas iz tih razloga, bez dobre edukacije svakog dijabeticara prema svojoj bolesti, svima nama su razne komplikacije ozbiljna pretnja kvalitetu zivota. dijabetologiji kod nas i u svetu, uspeo sam da se sacuvam i da do danas nemam ozbiljnih komplikacija koje izaziva secerna bolest. 1 ana sto je, po meni, najvaznije i sto svima preporucujem jeste da se secema bolest ne sme sakrivati tj. precutkivati. Stotinu puta me je spaslo hipoglikernije tj. pada nivoa secera u krvi, to sto su simptome hipoglikemije (znojenje, drhtanje, bledilo) primetili na vreme clanovi moje porod ice ili moji rodaci, ili prijatelji, ili saradnici na poslu i odmah reagujuci (dajuci rni nesto slatko da popijem ili pojedem) spasli me hipoglikernije. Aka ste dobro edukovani, tj. obavesteni 0 secernoj bolesti, tada mozete sebi dozvoliti i prekookeanska putovanja s razlikama u vremenu ad punih sest sati, sto je za dijabeticara sa dye doze insulina dnevno, kao sto sam ja, vrIo kornplikovana stvar. Medutim, prosle godine, sa zadovoljstvom mogu da vas informisern, ja sam to uspeo bez ikakvih komplikacija, bio sam mesec dana u Kanadi, s tim sto sam pre putovanja s mojim dragim prijateljima, lekarima iz zrenjaninskog Savetovalista za dijabeticare, tacna proracunao kada i koju vrstu insulina i u kojim dozama da uzimam, a da savladam punih sest sati vremenske razlike izmedu Toronta u Kanadi gde sam bio i Zrenjanina gde zivim. Dakle, ova su neka moja zivotna iskustva; aka nekome pomognu, bicu srecan i zadovoljan. Svima zelim dobro zdravlje i moja preporuka je edukacija, stalna edukacija za kvalitetniji zivot dijabeticara, nezavisno kom tipu dijabetesa pripadaju, insulinzavisnom ili insulinnezavisnom tipu.

l, . -j-i

21

InSllUn i u deyetoj deceniji

dva svetska rata, neksd stalna proganjanja predratnog rezirna, ratovanje od prvog dana Ustanka 1941. godine, ranjavanja, neumoran rad posleratne izgradnje ratom porusene zemlje -- kulminirali su secernom bolesti, po odlasku u penziju, Petra Radujka. "Secernu bolest su i otkrili pre 45 godina kad sam otisao u penziju. isam se ni odmorio od ratovanja, rana i rada a dosle su nevolje sa zdravljern", prica cika Pera 0 kome njegovi Mokrincani s uvazavanjem govore jer je mnogo ucinio za to selo na severu Banata. "I sad bi on stao ispred svih, mad a je pre desetak dana napunio 91 godinu. Sarno da noge i vid nisu popustili ... ", kazu Mokrincani koji su ga prihvatili "kao" svog mad a je roden daleko, negde u bosanskim brdima. Mokrincani su posleratne doseljenike prihvatili otvorenog srca. Cika Pera nije bio u tom prvom "vozu bez voznog reda", vec sarno njegova sup ruga Duja s malom decom. On je bio potreban u Beogradu, borac sa Prkosa, komandir i ratni komandant. .. "Otpratio sam porodicu u Banat,

Peter Radujko,

SECER - MUKE RATNIKOVE otisao ~t/o~ ..

izmedu u selo za koje nikada nisam cuo a ja sam ostao u velikom gradu. Za Mokrin sam znao da je negde na severu, u Vojvodini, i nista drugo. U Beogradu, bez porodice kratko sam izdrzao pa sam ubrzo podneo molbu da me dernobilisu da bih pomogao zeni u vaspitanju dece. Tako sam se i ja ubrzo nasao u Mokrinu, pustoj ravnici koju pre toga nikada nisam video" , seca se cika Pera. Od dolaska u novu sredinu znao je sarno za rad. Odbornik kikindske opstine, poslanik, privrednik, drustveno-politicki radnik, suprug, otac cetvoro dece, deda ... nije imao vremena za sebe. "Dok sam bio aktivan i gotovo bez vremena da posvetim sebi, nisam osecao ni tegobe. Cak ni ostaci ranjavanja nisu rnnogo smetali, mada mi je jedno ranjavanje ostavilo trajnu posledicu (desna noga mu je skracena), ja sam bio zdrav. Tako sam docekao i penziju, a onda, kad je trebalo da uzivam u miru i posvetim se deci i unucima, dosle su nevolje sa secerorn." Uobicajene tegobe -- suva usta i grlo, naglasena zed, glad, povecano mokrenje, zamor i pospanost... u pocetku ga nisu brinuli. Gorstak i ratnik, naviknut na nevolje, nije sumnjao da se razboleo. Ali kad su se tegobe svakodnevno ponavljale,

je kod lekara "tek onako" ... "Kad sam lekaru ispricao sta me muci, odmah je posumnjao da imam dijabetes, sto se potvrdilo po analizi krvi. Bilo je to pre 45 godina. Prepisana mi je terapija -- stroga dijeta, fizicka aktivnost i tablete. Bio sam disciplinovan, posebno sam vodio racuna 0 aktivnosti. Radio sam sve po kuci i svaki dan provodio u setnji najmanje tri sata. Posle deset godina tablete su zamenjene za insulin koji i sada sam sebi dajem, mada s malim problemima zato sto ne vidim dobro" , kaze krepka starina. Petar Radujko sada se sve rede vida na ulicama Mokrina. Oseca se zdravim, sarno su noge popustile. Setnje je zamenio za vezbe cak i kad je u krevetu. To po maze, veli, da uz injekcije odrzi secer do desetog krsta.

PORODICA
Cika Petar Radujko ima brojnu porodicu. Supruga Duja s kojom tivi me od 60 godina rodila mu [e retvoro dece. Sva su deca pozenjena i poudavana. Uz njih ima isedmoro unueadi i isto toliko praunucadi,

Ing. Vladimir Leko

OD IZUMA DO PRIZNANJA
Biolog i sumarski inzenjer 64godisnji Vladimir Leko iz Pleternice kraj Pozege, godinama se bavi proucavanjern biljaka i priprernanjem novih biljnih proizvoda. Caj koji smanjuje potrebe bolesnih za hipoglikemicima i insulinom, a rane slucajeve dijabetesa i potpuno oslobadja zavisnosti od hernije, Vladimir Leko pripremao je deset godina. "Prateci ucinke koje pojedini lekovi za lecenje secerne bolesti imaju na ove bolesnike, ustanovili smo da vecina ima vrlo nizak izlecujuci ucinak na bolesnike, te obolelima izaziva dodatne kornplikacije, poput ostecenja bubrega, a brzo dolazi do potrebe za primenom insulina. Kod onih koji su koristili nas caj pokazala se smanjena potreba za lekovirna. Osobama koje zavise od insulina, redovnim se pijenjem caja popravlja metabolizam , pa im vremenom treba manje lekova", obrazlaze Vladimir Leko. U blagotvoran ucinak caja u Hrvatskoj se dosad uverilo hiljade ljudi, a moc njegova uticaja na poboljsanje krvne slike, prica V. Leko, potvrdili su i mnogi Iarmaceuti koji su ga i sami probali. Ozdravljujuce rezultate caja, nairne, omogucuje kombinacija deset biljaka medu kojima su i borovnica, cikorija, mahune graha, koren maslacka, kicica, list i koren koprive, te crni dud. Caj je pretklinicki ispitan na Institutu "Ruder Boskovic", Zagreb (prof. dr Slijepcevic sa grupom erninentnih saradnika), a rnisljenje 0 caju su dali i Institut za bromatologiju i Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu (prof. dr Nada Kovacevic i prof. dr Ivanka Miletic), Poslednje priznanje koje je Vladimir Leko za svoj ANTIDIJABETIS CAl dobio jeste ZLATNA KUNA kojim se proglasava najboljim inovatorom u 2001. godini od strane Privredne komore Hrvatske. ( 16. februara 2002.) Nedeljko Pikula

22

Lepa strana Zivota

Za Ijubav uvek treba najmanje dvoje, a kad ib ima cetvoro, onda se to u aesem narodu zove srece. Biljana Dudic zivi takav zdrav i srecen zivot, mada se sa seceinom bolescu bori punih dvadeset godina, a sada joj je svega dvadeset sest. "Mlsds sam i udata za mledice koga sam voJeJai todile mu dvoje dece. Sve mi to daje i voJju i snagu da se ne predam boJesti koja me muci od ranog detinjstva ", kaie Bilja.

BEZPRAVANA PREDAJU
a se sa detetom nesto desava majka je primetila po tome sto je cesto zedna i umorna. A da je bolest napala dete primetila je njihova bliska rodaka. "ana sigurno ima secernu bolest", tvrdila je rodaka iz Velikog Gradista kod koje su to leto, 1982. godine provele Biljana, njena sestra i majka. Rodaka je i sama bila dijabeticar pa je s velikom sigurnoscu prepoznala simp tome bolesti. Njene sumnje potvrdene su cim je majka odvela Bilju kod lekara u Kikindu. "Serer je bio veoma visok pa su mi odmah prepisali insulin. I evo primam ga punih dvadeset godina dva puta dnevno", veli Bilja. Porodica nije krila da im je dete bolesno, a Mokrin je mala sredina kakve znaju da budu opterecene necijom nevoljom. Tako se brzo rasculo da je devojcica obolela od neizlecive bolesti. Deca s kojom se druzila lepuskasta devojcica ili su je sazaljevala ili izbegavala plaseci se sto stalno prima "neke injekcije". Bilo joj je, kao i svakom detetu, zbog toga tesko. Znala je i da zaplace govoreci da je nesrecna. Boravak u Ohridu, gde su leto provodili mali dijabeticari iz Vojvodine, zato je bio pravi melem za "ranjenu decju dusu ". Ta leta provedena najezeru bila su, u stvari, skola za male dijabetesne bolesnike

z:>

gde su oni, uz pesmu i igru, ucili kako treba da zive i bore se s bolescu i istovremeno obuce kako neoptereceni treba da zive jedni s drugima, da pomazu i sami sebi svakodnevno da ubrizgavaju spasonosni insulin. Tu u skoli bila je jednaka sa svima jer je niko ne zali, ne zasticuje ali i ne izbegava. Dok je jos bila devojcurak, cesto je bila bolesna. Secer je cas imao vrednost i do trideset milimola pa je pad ala u komu zbog previsokog secera ili je imala ozbiljne teskoce 8tO je vrednost secera padala ispod normale. Tako je to bilo sve do puberteta. Lepa tinejdzerka zapadala je za oko mnogim mladicima, a ona je odmah skretala paznju da je bolesna od dijabetesa i da sarna sebi daje injekcije. Tako je postupila i kad je upoznala sadasnjeg supruga, kad joj je predlagao da se zabavljaju. Rekla mu je sve. Mladic je bio malo zbunjen mada je Bilja sumnjala da je on istinu 0 njoj vec cuo. "To mi ne smeta. Cuo sam za tvoju bolest", odgovorio je mladic kada je sutradan dosao na zakazani sastanak. Ljubav dvoje rnladih ubrzo se pretvorila u srecan brak. "Moja mama nije bila veliki pristalica moje udaje jer se plasila

kako ce okolina i nova porodica da reaguju. Svekrva je bila vise zabrinuta nego rezervisana zbog nedoumice da Ii ce postati baka. Kad sam rodila Jovanu sve sumnje su nestale, a kad nam je rodena i Lidija, niko nije bio srecniji od bake ali i nas, supruga i mene." Biljana sa suprugom i dye devojcice zivi zivot kao svi mladi ljudi -- raduje se, radi, voli i tuguje. Recju, vodi zdrav zivot. Srecu dvoje mladih ne remeti Biljin secer jer "u zivotu ima toliko lepog zbog cega se vredi boriti". Za ovu mladu i lepu zenu to su miran i skladan brak pun ljubavi i paznje, deca pa i njene obaveze majke i dornacice. Voli da joj okolina bude u redu i sa zadovoljstvom obraduje bastu u kojoj ima mnogo cveca. ana, uostalom, ne dozivljava dijabetes kao posebnu bolest i nesrecu. Na secer se podseti same kad sebi daje insulin (kaze rutinski), a sve ostalo vreme tokom dana posvecuje porodici. A porodica ima mnogo prohteva Cije ispunjenje Cioi srecnom ovu mladu i lepu zenu.

Mcija Drultva za borbu prody lereme bolesti

NAFTASI NA ANALIZI
Drustvo za borbu protiv secerne bolesti u Kikindi odrZalo je akciju ranog otkrivanja dijabetesa. Doktor Slobodan Kalenic, predsednik Drustva, i ekipa aktivista otisli su u upravnu zgradu NIS Naftagas u Kikindi i izmerili erer u krvi zaposlenih. Cetrdeset seseoro radnika podvrglo se analizi, koja je potpuno bezbolna i besplatna. Na osnovu rezultata (koji se oCitavaju odmah), dr Slobodan Kalenic predlozio je petorici zaposlenih da urade oralni glukozni test tolerancije. Aparat, merac erera u krvi, i trake za analizu svojevremeno je Drustvu obezbedio donator. Akcija ranog otkrivanja dijabetesa sprovodi se jer je april odavno proglasen Mesecom borbe protiv secerne bolesti, kad se oddavaju i svi svetski strueni skupovi posveceni ovom nezaraznom all teskom oboljenju. 23

Iz aktivnosti Saveza

VELIKA POMOC IZ NEMACKB

Savez drustava Vojvodine za borbu protiv secerne bolesti sve je aktivniji, a bumanitarne akcije daju rezultate koji prernasuju i moc samog Saveza koji deluje u teskim uslovima. nemackih farmaceuta dobijena je Vrednost humanitarna pornoc u cijem sakupoklonjenih pljanju se narocito istakla gospoda aparata iz ovog Roze Klajn iz Manhajma. Pomoc se kontingenta prosastojala od 72 aparata za samokoncenjuje se na trolu secera u krvi vrednosti 15.000 preko 200.000 evra, dok su ubrzo, u trecem evra. U dogokontingentu Pokrajinskom VOTU sa pokrajisavezu stigla novih 763 aparata Prijatelj: nskim sekreza samokontrolu secera u krvi gospodin Klajn tarom za zdrakompanije "MediSense" tipa vstvo i socijalnu politiku doktorom Dusanorn Bozicern, aparati ce se "Precision Extra", najnoviji model koji pored glukoze meri i pocetkom juna dostaviti bolnicama u Vojvodini u kojima je iskazana ketone u krvi, i 52.000 testpotreba za takvim aparatima. traka za sve ove aparate. Sastavni deo pomoci je i poBoraveci kod nas u gostima nernacki donatori licno su se uverili klonjeni automobil-kombi za u aktivnosti naseg Saveza, a posebpotrebe Saveza. Vrednost no su zadovoljni prijemom i treceg kontingenta pornoci farnacinom raspodele njihovih maceuta iz Nernacke iznosila je 150.000 evra. prethodnih donacija. Ovih dana Savezu drustava "Otisli su uz cvrsto obecanje novib susreta, kao i slanje novih, Vojvodine za borbu protiv secerne bolesti dona tori iz mnogo vecih kontingenata humanitarne pornoci vec u junu", istakao je Nernacke, u okviru cetvrtog ing. Petar Rancinger, sekretar kontingenta bumanitarne Saveza drustava Vojvodine za pomoci doneli su 7 aparata za borbu protiv secerne bolesti. dijalizu bubreznih bolesnika, aparat za anestezij u, ortopedska Laslo Kis pomagala (invalidska kolica, stapove, stake ... ), bolnicke aparate za merenje krvnog pritiska i drugih parametara, kao i aparate za merenje _ - '!:-~"i4l;~",,,w secera u krvi i trake W"r"l nrjm!'l . ;f: ~

Kontakti s raznim donatorima, pre svega iz Nemacke, uspesno su nastavljeni, a kako stvari trenutno stoje, i dalje ce se prosirivati sto ce svakako da obraduje blizu 200.000 dijabeticara u Vojvodini od kojih je i znatan procenat dece. Dosadasnja pornoc u obliku donacije prevashodno "penskog insulina" ("Mixtard"-15, 25, 20 kao i "Rapid" i "Bazal"), traka za odredivanje secera u krvi (za aparat "Johnson&Johnson" tip "One touch-Basic" premasuje vrednost 120.000 evra. Licnim zalaganjem sekretara Saveza, za preko 600 najugrozenijih devojcica i decaka, od

r"

za rad tih aparata potrebne deci oboleloj od secerne bolesti u "Letnjoj skoli -- skoli zivota" koju Savez i ove godine, u julu mesecu, organizuje u Vrdniku.

1,-;1I1T
~.~

_~~;-,~~j~~!E!

Otkriea svetsldh strueniaka

DIJABBTICARI PODLOZ,NIJI INFARKTU

Rizik od srcanog udara je kod dijabeticara ~est puta vii u odnosu na zdrave osobe, tvrde ameri~ istranvaa. Tim istranv~ iz San Antonija utvrdio je da rizik od srcanog udara kod zdravih osoba iznosi 3,5 odsto, dok je kod dijabeticara 20 odsto. S druge strane, kod onih koji ne boluju od dijabetesa a dofiveli su sr~ udar, rizik od novog iznosi 19 procenata, dok je rizik za njegovo ponavljanje kod dijabeticara 45 odsto. Ovi rezultati odnose se na obolele od dijabetesa tipa dva, koji se javlja kod osoba starijih od retrdeset godina i koji se more regulisati dijetskom ishranom,

24

PIed ovogodiSn;u "Letn;u Skolu Zivota"

OBUKA UZ IGRU
ce u "Skoli zivota" irnati priliku da se uvere da se i njihov mladalacki zivot moze odvijati normal no kao i njihovih zdravih . vrsnjaka, dakle, ucestvo. vanje na zabavarna, zurka_ rna, sportskim takrnicenjima... Upoznavace se s ~ ~: '. detaljima poslova kojima ~ ~.- ne bi trebalo da se bave, '" .,;,; r . .. kao i poslovirna koje ~. ~...:i~_I"'..~ . rnogu obavljati, a da ne Permanentna edukacija dece uticu na njihovo zdravstveno stanje. obolele od dijabetes rnelitusa treba Uveravanjern da mogu polagati da ih osposobi da, po hospital nom vozacke ispite, ravnopravno lecenju i pruzenoj strucno-medicinucestvovati u saobracaju. Da se skoj pornoci, u realnirn zivotnirn mogu baviti sportorn (iskljucivo okolnostima nastave zivot kao rekreativno), da rnogu zasnivati uslovno zdrave osobe. Sve to irn i porodicu i planirati zdravo potornove godine u okviru "Letnje skole -- stvo. skole zivota" omogucava Savez U okviru "Skole zivota" deca drustava Vojvodine za borbu protiv uzrasta od 7 do 16 godina provesce secerne bolesti. Letnja skola ce se desetak dana u prirodi, gde ce se odrzati u hotelu "Termal" u pored zdravstvenih upoznavanja Vrdniku pod danonocnirn nadzororn bolesti druziti i sarnoorganizovati vrhunskih lekara i drugih zdravkroz zabave, zurke, proslavljanja stvenih radnika, koji ce kroz edukarodendana, rnaskenbale, bioskopske tivnu nastavu decu obolelu od dijapredstave, sportske aktivnosti i sve betesa uciti da su uslovno zdrava i da ono sto jedna licnost njihovog doba uz dozu umerenosti mogu sve sto i dozivljava u svakodnevnorn poronjihovi zdravi vrsnjaci, A to znaci: dicnom zivotu i okruzenju. od osnovnog ucenja sarnokontrole Cilj ove jedinstvene skole jeste secerne bolesti, pravilnog doziranja da odvajanjern od roditelja, deca insulina, tehnike davanja insulinskih obolela od secerne bolesti nauce da injekcija, do pravilne ishrane u vidu je njihova bolest sarno specificno sest dnevnih obroka i dozirane stanje organizrna, da se srusi psihofizicke aktivnosti. Deca dijabeticari loska barijera u vezi s nernoci i neprihvatanjern normalnog toka zivota, da se uvere da mogu norrnalno ziveti. "Procena je da decu obolelu od secerne bolesti mozerno da uvederno u normalne tokove zivota kroz tri boravka u letnjoj skoli, dok se ne uverimo da su potpuno osposobljena za brigu 0 sopstvenom zdravlju, ali i za druge zivotne aktivnosti", istakao je ing. Petar Rancinger, sekretar Saveza drustava Vojvodine za borbu protiv secerne bolesti. Za ovako plernenitu akciju svakako je potrebno dosta materijalnih sredstava pa se u Savezu nadaju da jos uvek irna dobrib, humanih i, pre svega, plemenitih Ijudi koji cene zivot svakog pojedinca, a posebno dece koja su tek na pocetku spoznaje vrednosti svakog novog jutra, cvrkuta ptica i beskrajnih cvetnih mirisa. U Savezu se nadaju i ocekuju da ce svi dobri i plerneniti ljudi svojorn pornoci ucestvovati u organizaciji "Letnje skole -- skole zivota" koja pocinje 1. jula, a odvijace se u dye smene po pedesetoro dece. Svaka pomoc pristigla na ziro-racun broj 45700-678-4-17629 kod Zavoda za obracun i placanja bice novi irnpuls i snaga za zivote dece obolele od secerne bolesti, za njihovu buducnost.

LasloKil

Drugipiu

SETNJOM STO DAUB OD DIJABETESA

Novorn analizorn moguce je za sarno nekoliko sekundi utvrditi da Ii pacijent boluje od secerne bolesti tip a dva (insulinnezavisni dijabetes). Americki oftalmolozi postavljaju dijagnozu pomocu plavog svetla koje se usmerava u oko pacijenta, dok poseban aparat meri intenzitet povratnog, zelenkastozutog svetla. Potvrda da pacijent boluje od dijabetesa je reflektovano svetlo koje je, za razliku od normalne reakcije, nesto slabijeg intenziteta. Na Farmaceutskorn fakultetu u Kjotu (J apan), ponovo su otkrivena lekovita svojstva biljke Salacia reticulata, nekada vrlo cenjene u tradicionalnoj istocnjackoj rnedicini. Biljka sadrzi rnateriju koja snizava nivo secera u krvi; vec je uspesno prirnenjena u ogledima s Iaboratorijskim zivotinjama, a uskoro se ocekuje i proizvodnja novog lekovitog preparata sa istim svojstvirna. Sarno 30 minuta hodanja dva puta nedeljno smanjuje opasnost od pojave dijabetesa u slucaju trudnica sa znatnirn viskom kilograrna, utvrdili su strucnjaci sa univerziteta u Rocesteru i Njujorku. 25

Iniciiative .

DOGOVOR NA SAJMU
Pored tradicionalnog poljoprivrednog znacaja, 69. medunarodni novosadski sajam imao je veliki znacaj i za obolele od secerne bolesti. Veliki broj izlagaca, kako iz J ugoslavije tako i iz inostranstva, izlozio je razne proizvode i preparate znacajne u ishrani i vodenj u dijetalne, odnosno kontrolisane ishrane dijabeticara. U skladu stirn, obisli smo standove sajma gde smo naisli na veliko razumevanje izlagaca koji su nam, uz izrazito postovanje prezentovali asortimane svojih proizvoda za obolele od dijabetesa. Tom prilikom uverili smo se da dijabeticari nisu zaboravljeni, da postoji veliki broj proizvodaca i proizvoda za dijabeticare kao i raznovrstan asortiman. J edan, za dijabeticare znacajniji izlagac svakako je "Hemofarrn" iz Vrsca koji u asortimanu poseduje siroku lepezu proizvoda koji dijabeticarima uveliko olaksavaju svakodnevni zivot. Kontakte smo uspostavili i sa drugim proizvodacima: "Bambi", "HISAR", "Cmarket", "Fidelinka", "HLEB", "Takovo ", kao i sa hrvatskim "CEDEVITA", "Josip Kras" i "D UKA T" , "Aleksandrij a" iz Bosne i Hercegovine, "VITAMINKA" iz Makedonije ... Najvise smo se zadrzali na standovima SZR "BioLend n iz Petrovaradina ciji je vlasnik Milan Ristic istakao: "Cetiri godine radimo, a pre godinu dana poceli smo program keksa, od cega je jedan deo proizvodnja keksa za dijabeticare sa fruktozom, bez konzervansa i aditiva, u dye varijante: sa kokosom i sa cirnetom. Kada smo pokretali proizvodnju keksa za dijabeticare, bili smo prilicno skepticni, ali se pokazalo da je to ipak bio pun pogodak. Trenutni kapacitet se brzo proda, postoji velika potraznja za ovim keksom na koju planiramo da odgovorimo u narednom periodu. Keks za sada plasiramo po veleprodajama zdrave hrane, a najvise prodajnih lokacija je u Novom Sadu, Vrbasu, Subotici i Beogradu." "Euro-tim" iz Novog Sad a je ekskluzivni uvoznik, odnosno zastupnik tri velike evropske firme, Sto se tice programa za dijabeticare, najtrazeniji proizvodi su "Alpro", sojino mleko za dijabeticare, jabukovo sirce u kapsulama koje regulise nivo secera u krvi, zeleni caj -- odlican antioksidantski preparat za "ciscenje" organizma, program sumecih tableta na bazi ciklamata, znaci vestackih zasladivaca. "Birntrio" je biljni preparat na bazi alge fufus, semenki grozda i enzima ananasa, "Boni-dren " je odlican aktivator metabolizma na temelju deset vrsta biljaka za detoksikaciju organizma, a biljke su tako kombinovane da deluju prvenstveno kao filter u organizmu: na jetru, bubrege, probavni sistem, kozu, a treba spomenuti jos i zen-sen s maticnim mlecom i vitaminom E. U pripremi je spirulina, kapsule belog luka, kapsule Hina-C, glukozarninsulfat, tako da ce sve biti od velikog znacaja u ishrani i zivotu obolelih od

dijabetesa.

Laslo KiJ

SPONZORSTRANE

~IUCO

are

pouzdan pratilac dijabeticara

Znacaj samokontrole nivoa secera u krvi

Secerna bolest je stanje organizma koje se ispoljava povisenim vrednostima secera u krvi usled nedostatka hormona insulina. Bolest se rnoze osetiti kao prisustvo suvih usta, cestog uzimanja vece kollcine vode, cestog mokrenja, umora, pa i pospanosti, ali bolova nema - sve dok bolest ne dovede do ostecerua krvnih sudova. Povisen secer u krvi zato se mora kontrolisati merenjem, bilo u laboratoriji, bilo modernim aparatima za samokontrolu. Vrednost secera u krvi se menja tokom dana, u zavisnosti od vrste hrane, fizicke aktivnosti, psihickog stanja i lekova, Samokontrola ornoqucava da se vrednosti secera u krvi izmere u raznim momentima i situacijama, Aparatima se secor u krvi moze proveriti uvek kada se osoba lose oseca i tako odmah znati da Ii je to lose stanje posledica niskog iIi povisenoq secera, iIi je nesto drugo razlog te neprijatnosti. Redovna kontrola secera u krvi se obavlja merenjem pre glavnih obroka i 2 h posle obroka. Dobro reguiisana secerna bolest irnace vrednosti secera u krvi pre jela ispod 8 mmol/I, a 2 sata posle jela ce se vrednost povecatl, ali da ne prede 10-11 rnrnol/l. Secerna bolest traje dozivotno. Sa stalnim promenama vrednosti secera u krvi potrebne su coste kontrole. Gilj je da se vrednosti secera u krvi, fizickom aktivnoscu i lekovima drze sto blize normalnim vrednostima, kako bi se i izbeglo ostecen]e krvnih sudova iproztveo , uslovno zdrav zivot. Dr Zorica Markov specijalista interne medicine, Savetovaliste za obolele od secerne bolesti, Zrenjanin

Korisni telefoni: ProMedia doo

023,580340 0230.22.350 '1:l

Kikinda: SJrupltinaDrultva

POMOC U OBECANJIMA
Skupstina Drustva za borbu protiv secerne bolesti, odrzana u subotu, 23. marta 2002. u Domu omladine, protekla je neveselo, u sasvim obeshrabrujucim tonovirna. Ne sarno zbog malog odziva (oko osarndeset ljudi okupilo se u Velikoj sali Dorna) vec prvenstveno zbog srnanjenja obirna zdravstvene usluge, sto obolele s razlogom plasi. Doktor Slobodan Kalenic, predsednik Drustva, napomenuo je da u opstini Kikinda ima najmanje 3000 registrovanih dijabeticara, i jos najmanje toliko neregistrovanih, i da je u pitanju respektabilan broj, koji svaka viast mora uzeti u obzir. Prema poslednjirn podacima (oktobar 2001) u Evropi irna 22.500.000 dijabeticara. Ocekuje se da ce se broj povecavati, usled efekata urbanizacije, starenja stanovnistva, fizicke neaktivnosti i prehrambenih navika. Svedoci smo pojave da se zdravstvena usluga kod nas smanjuje po obimu: postoji inicijativa da se savetovalistva za dijabeticare ukinu. Navodno, ova inicijativa potice iz Srbije, jer tamo dijabeticari predstavljaju svega 3% ukupnog broja stanovnistva, dok je u Vojvodini taj procenat visi, 13%. "Mi lekari piserno peticiju protiv ukidanja savetovalista i iskreno se nadam da nece biti primenjena ovakva mera. Apelovacerno na nase sugradane, narodne poslanike, da se aktiviraju prilikom donosenja novih propisa 0 zdravstvenoj zastiti, koji bi umanjili zdravstvenu zastitu dijabeticara", rekao je dr Slobodan Kalenic. Prisutni su postavljali pitanja, interesovali se da Ii ce za njih biti Iekova, narocito insulina, od koga doslovno zavise njihovi zivoti. Ova populacija (uglavnom starija) ne moze da se pomiri sa cinjenicom da ce lekova biti sarno koliko pacijenti mogu da plate. Svojevremena nastojanja Drustva da im se u dispanzeru obezbedi celodnevni rad lekara nisu "prosla", jer se obirn zdravstvene usluge i dalje smanjuje. Drustvo planira da i ove godine odrzi seriju predavanja za svoje clanstvo i letnju skolu za decu dijabeticare; prema sadasnjim mogu- cnostima, sasvim je neizvesno da Ii ce, i u kojoj meri plan moci da se ostvari.

DONACIJE
Od Saveza drustava Vojvodine nase Drustvo dobilo je samomerac secera u krvi sa elektrodama, kao i samomerace koji su bili namenjeni najmladim dijabeticarima. U prostorijama Drustva organizovali smo merenje krvnog pritiska i secera u krvi kako za dijabeticare tako i za ostale gradane nase opstine. Uz to, podelili smo samomerace Drustva, najmladim ~anovima

G.P.F

Plandilte: Osnovano Drultvo

NIKOLA MIUUS PREDSEDNIK

U nasoj opstini je prioritetno da se odredi tacan broj obolelih od secerne bolesti. Drustvo dijabeticara ima punu podrsku lokalne samouprave a od sledece godine postaje i korisnik opstinskog budzeta, Opstina Plandiste, prema raspolozivim podacima, ima vise od 600 obolelih od secerne bolesti. Strucnjaci kazu da je ovo bolest savremenog doba i da postoji veliki broj obolelih koji ne znaju da su bolesni. Zato Drustvo u celini treba da se angazuje u borbi protiv secerne bolesti. Iako su dijabeticari aktivno radili i pomagali se rnedusobno, u nasoj opstini ovih dana je ozvanicen rad obolelih od secerne bolesti kroz formiranje Opstinskog udruzenja. Konstituisani su i organi Drustva, a Skupstina broji 15 clanova. Clanovi Izvsnog odbora: Vasilije Dudukovic, dr Snezana Kljajic, Milan Rosie, Nikola Miljus i Petar Denie, koji je izabran i za sekretara Drustva. Za predsednika je izabran Nikola Miljus a za tehnickog sekretara Dragana Miljus. U okviru Plana rada u sledecoj godini, Drustvo za borbu protiv secerne bolesti opstine Plandiste ce se ukljuciti u organizaciju letnje skole za decu obolelu od seceme bolesti. Planiran je odlazak sestoro dece (od 1 do 15 godina) u Vrdnik, radice se na snabdevanju lekovima i ostalim sredstvima koja su neophodna obolelima, intenzivirace se saradnja sa Domom zdravlja Plandiste i koristice se njihove usluge. Takode ce se raditi i na rnehanografskoj obradi podataka 0 obolelima kao i na stvaranju zdravstveno-socijalne karte obolelih od secerne bolesti. Na osnivackoj Skupstini bili su Petar M. Rancinger, sekretar Saveza drustava Vojvodine i prof. dr Lazar Lepsanovic, Osnivanju opstinskog Udruzenja za borbu protiv secerne bolesti prisustvovao je i Danilo Canic, predsednik Izvrsnog odbora Skupstine opstine Plandiste koji je obecao pomoc Drustvu u ovoj godini, a u sledecoj, kako je rekao, Drustvo ce biti korisnik budzetskih sredstava. Savez drustava Vojvodine osnovan je 1980. godine. Od 45 vojvodanskih opstina, do sad a je zvanicno potpuno pravno zavrsena registracija deset opstinskih drustava, pet (rnedu kojima je i Plandiste) u osnivanju su a do kraja godine najavljeno je osnivanje jos pet drustava. Zahvaljujuci angazovanju sada vec i predsednika Drustva za borbu protiv secerne bolesti Plandista, Dorn zdravlja u Plandistu dobio je 22 aparata za merenje secera u krvi i 3000 traka. Aparati su uveliko u upotrebi u svakoj ambulanti i u Domu zdravlja. Nakon osnivacke Skupstine koja se odvijala u prostorijama Doma zdravlja u Plandistu, koji je zajedno sa dr Josifom Musta bio domacin ovog skupa, prof. dr Lazar Lepsanovic je u sali Holdinga "Agrobanat" odrzao predavanje na ternu secerne bolesti. Nakon toga, uprilicen je kulturni program i susret sa Miroslavorn Zuzieem, eminentnim glumcem Jugoslovenskog dramskog pozorista iz Beograda.

Rodika Gtujesku List opstiae Plendiste "Oktobei", broj 136

26

Pricam ti...

PRED KANDILOM
andilo je gorelo na trosnom ormaricu. Senke dragih i vec davno minulih promicale su pored kandila. Niko se nije zaustavljao ni na tren. Svetlana Iovovic, ~ lako sam ih secanjima prizvala, suze su kvasUe njibov penzionisani prof odlazak. A duse su ostajale jer dragi nikad ne umiru. Od rodenja pa evo do ovih dana pamtim moje uplakane 0Ci kraj kandila. Nekad nisam razumela. A sad? Suze naviru same. 0 njima me nista ne treba prieati, Cudno se oseca oovek. Kad ne more da procita one ~to ~eIi) kad ne mo~e da ode kuda hoce. Kad ne more brata da poseti. Kad se udalji od rodbine, kad se udalji sam od sebe. Zaboravljen od drustva, zaboravljen sam od sebe. To je one najgore. Treba prevazici, izaci iz sebe: Da Ii je to moguce? Dok kandilo gori i podseca te ko si i kome pripadas. Rekao je neko Sve ~to je dobro pod zemljom je". Mi smo kao krompiri. Pa i jesmo. Tacno je. Neka mi ne zamere oni koji misle drugaeije. Ja bib htela med" te krompire. Vreme mi je. Neka se moje kandilo ugasi. A meni neka niko i ne upali nikad. Nisam ga zasluzila. Ceo dan gori kandilo a srce vec ranjeno ponire do dna. Ocr gledaju kroz sivu zavesu vedar dan, koji toplotom sunca miluje kofu i obIiva svetloCusobu-kavez. Kako oovek mo~e da se navikne na nedostatke. Sedis bez nogu ceo dan i samo misli, secanja i uspomene jedino su drustvo. Zasto da okrecem brojke telefona onih koji su me zaboravili? Starost je ruzna pa i deca beze. Neka. Na to se treba navici, Na spomeniku treba olovku nacrtati jer ona je jedini drug koji nikad nije izneverio. Papir podnosi gluposti.

NEDEUA
esto me pitas zasto placern, Kako ti nije jasno? Placem. Secarn se dana koji su prosli i nikad se vise nece vratiti. Ne placern zbog godina koje su se nanizale. Placern jer nikad vise necu moci u ranim vecernjim casovima da obucem svoju haljinu, obujem sandale i izadem na kej. Ne, nema vise toga. Koliea me vode do sobe. Kolica me vode do kupatila. Gledam kroz vrata kako ljudi setaju. Kazu mi da ima i goreg. "Ti si bar nekad setala." Ima puno mladih sirom sveta koji nikad to nisu ili su say vek proveli u kolieima. Znam ja to. Valjda ne mogu da se pomirim sa sudbinom. Volim da sanjam, jedino tada u mom mozgu jos postoje dye noge, sacuvan vid i pokretljivost. Ali java je surova. Ne mogu da narucim one sto zelim. Novae ne pornaze. Slusam gluposti, ponekad se divim Ijudima koji ih prosipaju. Bas su to srecni Ijudi. Svi dani su rni isti. Sivi i netrpeljivo dosadni.

DOBRO JUTRO! JUTRO

obro jutro! Jutro. Kako te volim u svojoj sobi. Suncano i umiljato kroz zavese uvlacis se u moju sobu. Budis me i obecavas lep dan. Ocekujem s tvojim suneem i vedrinom nesto lepo. Da Ii to smem tako da kazern. Puno imam godina a zelje su mi skrornne. Bistrinu u glavi i noga da me ne boli. To je sve. Doci ce moje male radosti pune decjeg evrkuta i osvezice mi sobu, ukrasiti ambijent i bicu zadovoljna. Cesto me izneveri sve to. Napolju magla, na sreu neka tuga, a sob a kao prekrivena sivim pepelom. A gde sam tu ja? Sedi tmurna "usedelica" na trosedu i poluotvorenim ocima prati kako sati dana napustaju jutro i .krupnim koraeima idu u dan, u predvecerje, u noc koju bas nikako ne voli. Ako veceram za stolom, pogledam sijaliee upaljene u 28

Z>

gradu i javi se cudan osecaj kao da nikad nisam prose tala pored njih. 0 kako je divna noc tako pod svetiljkama! To vise ne pripada mom zivotu. Ja sam sad trosed i telefon pored njega, u sobi od betona. Mrzim televizor. Ne vidim da citam, ne vidim slike. Nista lepo i novo ne mogu da cujem. Roden da zivis srecno zadovoljan, a one naopako se okrene pa umesto toga privikavas na one sto te snade. "Trpi." Kazu. Zasto i dokle? Zar sam covek ne sme to da odluci? Necu. Naucena sam da drugi odlucuje za mene pa neka tako i sad bude. Osecam kako polako gubim hrabrost u zivot i svoju snagu. Zato cekam jos jedno lepo jutro; neka me one pozdravi i neka bude jos jedno na broju mog zivota koji mi je priroda podarila ne trudeci se mnogo da ga ulepsa.

Prieam ti...

SAMOTNJAK

fJ

oca ecin je bio covek starih manira, gospodin. Otac i majka su mu vec davno pomrli, sestra se daleko udal a, u Krusevac, a on ostao u roditeljskoj kuci, prostranoj kuci s nadom da ce se jednoga dana ozeniti i produziti korene i lozu Necinih. Ali, godina za godinom je prolazila, a Joca ostao i postao okoreli nezenja. Bogami, prolazi i pedeseta a covek, kad tako ostane sam, sve cesce razrnislja 0 danima koji su pred njim, 0 neizvesnosti koja ga ocekuje. Dok je bio mlad i zdrav, ni pomisljao nije 0 tako necernu. Bio je to, pravi starovremeni gospodin, brizljivo negovan, sa uvek glatko izbrijanim licem i uredno zacesljenorn kosom, ako mu na glavi nije bio sesir. Sve do tada je imao zdrave bele zube i rado ih pokazivao u svom blagom osmehu. 0 strucno biranom odelu i nacinu oblacenja da i ne govorimo. Imao covek i stila i nekog obdarenog "smeka". Na ivici brizno ispeglanih pantalona, muva se mogla "poseci". Cipele stalno u skladu sa bojom odela. Masua obavezna. Radio je u opstinskorn sudu kao sudija i od gradana svoga gradica bio uvazavan kao strog, ali i pravican covek. U svojoj kuci je imao poslugu otkad zna za sebe. Cak i kad su mu roditelji bili zivi, i onda je bio neko ko je vodio brigu 0

unutrasnjosti kuce. Jedno vreme je to bilo kao nekakvo pomodarstvo, ali, eto, odrzalo se do njegovih dana. Njemu je sad pogotovo bilo potrebno da neko vodi brigu 0 "zenskim" polsovima. Ustvari, sa poslugom nikad nije puno pricao. Tako su navikli, da svako radi svoj posao i uvek su se dobro slagali. I da nije hteo, navikao se Joca na samotan zivot. A i zasto bi sad, mislio je, u tim godinama, prilagodavao sebe i svoje vec ustaljene navike cudima i prohtevima neke druge osobe. Cernu da opterecuje zivot kad vec nije ucinio one sto je trebao jos u mladim danima? Zivotario je dakle, tim svojim uobicajenim zivotom i jos uvek odavao utisakstarog gospodina. Prilikom setnji sa drugarima po gradu, pri pozdravu nekome ko im je dolazio u susret, kod Joce je jos prisutan onaj sad a vec zaboravljeni blagonaklon uz skin uti sesir s glave. Ali, u polsednje vreme, strecne ga ovde, zaboli onde, zubi se rasklimatali i pozuteli iako nikad u zivotu nije pusio. Sve cesce se pogledao u ogledalo. Ne iz narcisoidnosti, nego cisto da bi osmotrio i zapazio promene na svom lieu. Poceo je da uvida svu prolaznost zivota i od onog nekad zategnutog i negovanog lica, sada je uvidao na njemu sve vise bora i zbrckanosti, narocito oko ociju. Bas tu, ispod svojih lepih

uvidao je neke tamne "kese", a podvaljak mu se otpustio. I say se i inace izmenio. Dobio je dosta sala oko stomaka, malo se pogurio, hodao sve sitnijim i nesigurnijim koracima. Svoje gospodsko i starinsko drzanje je nastojao da i dalje zadrzi. Jednostavno, nije zeleo drugi da primete da patio A njega je sve vise ubijala i samoca, i ucmalost, a najvise, da nema kome da kaze sta ga tisti. Coveku je lakse dusi kad se nekom "ispovedi" a on nema kome. Na lieu mu se videlo da svakim danom sve vise zuti. Kopni covek naocigled. Pored ostalih bolesti, patio je i od secerne. Neki lekari mu rekli da je to nasledio od majke, ali on je mislio da je secer dobio od jake hrane, jer je uvek voleo dobar zalogaj. Posto je sada, vec nekoliko godina, morae da pazi i sta i koliko da jede, da se uzdrzava od mnogo cega, obecao je sebi samom da ce, kad oseti da mu se priblizi onaj "sudnji cas", tih dana jesti sve sta zazeli, da ce piti, pa i zapaiiti cigaretu. I bilo je tako. Jednoga jutra, posluga ga je nasla mrtvog i samog u njegovoj velikoj kuci. Umro je tiho u pedeset osmoj godini, za prepunim stolom. Bilo je svega ...
OCIJU,

Specijalno nagradeni radovi sa literarnog konJrursa IK "Stubovi Jrulture "

KAD BUDE PRONADEN LEK ZA DIJABETBS

eka deca su srecna i zadovoljna, a neka nesrecna zbog rata, gladi ili bolesti. Ta deca cesto ostvaruju svoje zelje u snovima. I meni se dogodilo nesto sto bih da zaboravim, ali sam naucila da zivim sa tim. Jos pamtim oktobar mesec, pocetak prvog razreda, zelje da naucim da citam i da pisern i zabrane da jedem slatkise. Cesto puta sam dosla u iskusenje da ukradem bar malo cokolade, ali razum je govorio "Ne!". Svoju nesrecu cesto pretvaram u srecu bezeci u svet maste. Jednog dana izasla sam na ulicu. Neste je zasvetlelo preda mnom. Bio je to neobican stapic, Uzela sam ga i otisla unutra. Pokazala sam stapic mami, ali ona nije obracala paznju. Otisla sam u svoju sobu. I dalje je jako svetlelo. Malo sam se uplasila, ali sam zelela da isprobam njegovu moc, Zamahnula sam stapicern i odjednom pred sobom ugledala puno patuljaka. Jedan mi je gledao oci, drugi nos, a najmladi i najsladi patuljak zadrzao se na mom pankreasu. Cackao je, cackao i odjednom je upalio carobnu lampu. Sva ta ugasena ostrvca pocela su da rade. Odjednom se ispred mene stvorio stocic pun slatkisa: krernica, keksica, sladoleda ... Mojoj sreci nije bilo kraja. Pitala sam se da Ii smem da uzmem neku od zabranjenih poslastica. Kada sam krenula rukom da uzmem jedan sladoled, najmladi i najsladi patuljak rekao mi je da se strpim. Poslusala sam. Posle sat vremena, patuljak je rekao da mogu da uzmem sladoled u koji je dodao neki carobni sastojak. Sva srecna uzela sam sladoled. Ali, cim sam ga liznula, on se istopio. Sada sam ovde medu varna bez krernica, sladoleda i keksica, ali sa snom da cu ih jednom probati i da ce biti pronaden lek za dijabetes. 0.

S.

Kristina Sterijan ill razred, "Seve Meksimovic, Mramorak 29

DELO PE TRA I'ETROVrCA NlEOOSA

SREDO ZEMNA BlUKA

REKA U SLOVENIJI

36:12

ANTONlJE ISAKOVIC

VOLT

IVAN TASOVAf:

STARA MERAZA DUZINLI

TALIBAN!
Talibani, to su cike koje ruse spomenike: turban, brad a i sand ale vecito na ratnoj nozi kad od bombe fitilj pale oni viknu boz pomozi! Pa sirotog Budu, pascad raznesu na paramparcad. Talibane, majcin sine, Ko ti dade tolke mine? Sto trCis ko konj pred rudu pa miniras mirnog Budu, sta ti smeta, jadna ludo, sto je Buda svetsko cudo. Taki brate, nemoj tako daj udahni triput jako smiri uzavrela krvca bensedinom se pocasti, ako diras palidrvca rep ce ti porasti. Niko tebi ne zamera to sto nisi vican dletu, vec sto poput besne kere napadas na druge vere i prkosis celom svetu. Goran Novakov

rTlCA SBLICA ZVUx. ._ ..9L ~._ \

1------- ._---- .... .._-_.

DRAt, SARM (MN.)

o LAO A KAZNA (MN.)

_M

__

._

UAZIJI -----_ ..... _.__ ._- ----- -_ .._--- ._----- f-----. VODONfK OGREDO TINANA TBLU FRANC. GRADNA
.OARI

MASIV

LITIJUM

ZENSKO 1MB KARAT GRADIC UOMANLI

IMBOLU MICE SO FRENOVIC IZUMRLI PRECI SLONOVA ZITEUI VrCA SELO KOD MEDVEDE STOt".NA BIUKA

OKRAJlN U KANADI

MARK TVEN

AlITOR, LEOENDA ITALIJA SIROKA STARI SKA SUKNJA UVODNI PDSEK PRE ARIJELI OPERJ

--_._._.

LETOVA L1STB U ISTRI

REDMIR ACIJA

CRKVENI ZAKON (MN.) GRADNA CRNOOO RICNODR VO.JELA C;RADlf ITAUll AMPER PREMA SAZVEZDE NA SEVER I'IOMNEBlJ 'ORVESKA PLlTKE STAJACE VODE OVE OOOll'lE

NEON STADION U NISU

au-

I'IULA

PINIMA IMETOLSTOlA

Sta me smiruje? Suton, kad dan umire. Pamtim rascvetalo stable tresnje. Mladost i prolece su Veoma daleko iza mene. Svetlost jutra dopire u sobu. Ozarena svetloscu zena sanja prelepi san. Sve je u snovima jer realnosti nema. Smrznute misli bude otupele osecaje. Horoskop napisan lezi na stolu. Neverica odbacuje moc zvezda. Bogatstvo i beda su isto. Bogat je siromasan duhom a siromah je bogat onim cega bogatas nema. Umeren u veri, umeren u zivotu. Smeo i hrabar do kraja koraca. Vecita borba za usta puna paucine. Svetlana Jovovic

***

9.113. SLOVO AZijUKl:

CRVENI POUSKI CVET

FRET HODNICA

MUDROSTI
*** Najbolji lekari na svetu su doktor Dijeta, doktor Mir i doktor Veseljak (Dzonatan Svift) *** Najteze je coveku kad nad sobom oseti samilost (Ivo Andric) *** Ne brini se za one sto je proslo, jer ima toliko stvari oko tebe koje se upravo dogadaju (a te su za tebe vazne) (Arapska misao) Stari Ijudi, kao istari novae, i ako vBe ne izgledaju lepo, puno vrede ***

Biti samsvoj lekar zna~i: Pronaci recept za svoju srecu, ilek za svoju nesrecu Dr Dragoljub VrbaSki.
30

BiH - 71 000 SARAJEVO IGMANSKA 36 TEL.: + 387 33 424 140 e-mail: pims.bh@pims-bh.com

GfN~RAlNI ZASTUPNIK I UVOINIK:

PIMSd.o.o.

YU 11000 BEOGRAD SVETOG SAVE 19/3 TEL: 011/435-283, 436708 FAX: 011/434845 e-mail: pimsyu@eunet.yu