O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN

i drugi eseji

Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov

Naslov originala Henry David Thoreau Civil Disobedience and Other Essays

NAPOMENA

Mada je tokom ivota bio relativno malo poznat, danas se smatra da je Henri Dejvid Toro (18171862) jedna od centralnih figura amerike misli i knjievnosti. Njegovo najpoznatije delo, Valden ili ivot u umi (Walden; or, Life in the Woods, 1854) ostaje upeatljivo, ali ipak neostvareno zalaganje za jednostavnost i promiljenost u svakodnevnom ivotu; ono i dalje pleni ljude koji su svesni razlika izmeu ideala i stvarnosti u kulturi okrenutoj ka materijalnom. U knjizi koju imate pred sobom sabrana su etiri Toroova najpoznatija eseja. O dunosti graanina da bude neposluan moe se povezati sa Toroovim protivljenjem Meksikom ratu (18461848), kao i sa injenicom da je Toro tokom jedne noi bio pritvoren zato to je (u znak protesta) odbio da plati glasaku taksu. Taj esej, prvobitno zamiljen kao govor, ovde se objavljuje u obliku koji je imao u prvom izdanju, u asopisu Aesthetic Papers (1849), gde se pojavio pod naslovom Otpor graanskoj vlasti. Sadanji naslov prihvaen je kada je to delo ponovo objavljeno u posthumnoj zbirci Jenki u Kanadi, sa lancima protiv ropstva i o reformama (A Yankee in Canada, with Anti-Slavery and Reform Papers, 1866); nije jasno odakle taj naslov potie. Molba za kapetana Dona Brauna (Brown) proistekla je iz jednog kljunog dogaaja borbe protiv ropstva: oruanog prepada na Saveznu oruarnicu u gradu Harpers Feri u Virdiniji (sada u Zapadnoj Virdiniji); prepad je vodio abolicionista Don Braun kome je namera bila da podigne veliki ustanak robova. Taj esej sadri govor koji je odran samo dve nedelje nakon Braunovog neuspelog poduhvata 16. oktobra 1859. i ponovljen nekoliko puta pre Braunovog pogubljenja 2. decembra iste godine. Tekst je preuzet iz antologije Eho Harpers Ferija (Echoes of Harpers Ferry) koja podrava Brauna i koja je objavljena poetkom 1860. etanje se ovde objavljuje prema prvom, posthumnom izdanju u broju asopisa The Athlantic Monthly iz juna 1862, a ivot bez principa, prvi put objavljen u istom asopisu oktobra 1863, potie iz Toroovih obimnih dnevnika i otkriva individualistu i ljubitelja prirode koji se moe uoiti i u Valdenu. Ta dela, napisana u oputenijem i manje zajedljivom tonu od Toroovih politikih spisa, obuhvataju poetske aluzije kao i originalne stihove, a pokazuju i interes autora za strane jezike i knjievnosti.

Abolicionizam je bio pokret za ukidanje ropstva u SAD (prim. prev.)

O DUNOSTI GRAANINADA BUDE NEPOSLUAN

Od sveg srca prihvatam moto: Najbolja je vlada koja najmanje vlada, i voleo bih da vidim da se to ostvaruje bre i sistematski. Kad se taj princip sprovede, dobija se neto u ta takoe verujem: Da je najbolja vlada koja ne vlada. A kad ljudi budu spremni za to, imae takvu vladu. U najboljem sluaju, vlada je korisno sredstvo, no veina ih je obino nekorisna, a ponekad su sve nekorisne. Prigovori protiv postojanja stalne vojske mnogobrojni su i ozbiljni, i zasluuju da prevagnu, a ti isti prigovori mogu se upotrebiti i protiv postojanja stalne vlade. Stalna vojska je samo produena ruka stalne vlade. Vlada u stvari, samo oblik koji je narod izabrao da vri svoju volju podlona je zloupotrebi i kvarenju pre no to narod uspe da deluje kroz nju. Pogledajte sadanji rat sa Meksikom, delo relativno malog broja pojedinaca koji se koriste vladom kao oruem, jer, pre svega, narod ne bi pristao na takvu meru. ta je dananja amerika vlada samo tradicija, mada skoranjeg datuma, koja nastoji da se prenese na potomstvo nedirnuta, a svakog trenutka gubi svoj integritet. Ona nema vitalnost i snagu jednog jedinog oveka, jer pojedinac je moe savijati po svojoj volji. Za narod je ona neka vrsta drvene puke, a ako je ikad upotrebe kao pravu jedan protiv drugog, sigurno e se raspasti. No, zbog toga nije manje potrebna, jer ljudi moraju imati neku komplikovanu mainu i sluati njenu buku da bi zadovoljili svoje predstave o vladi. Vlade na taj nain pokazuju kako se s uspehom moe podvaljivati ljudima, ak i kako oni sami sebi podvaljuju za spostveno dobro. Moramo priznati da je to izvrsno. Ova vlada nije nikada niim pomogla neki poduhvat, samo ga je revnosno zaobilazila. Ne uva slobodu zemlje. Ne sreuje stvari na Zapadu. Ne obrazuje. Sve to je postignuto uinjeno je zahvaljujui osobinama svojstvenim amerikom narodu, a postiglo bi se i vie da mu vlada nije ponekad smetala. Vlada je sredstvo pomou kojeg ljudi pokuavaju da jedan drugog ostave na miru i, kao to je reeno, kad je najefikasnija, ona ostavlja na miru one kojima vlada. Da trgovina i promet nisu elastini kao guma, nikad ne bi uspeli da savladaju prepreke koje im zakonodavci stalno stvaraju, i kad bi ovek sudio o tim ljudima samo po posledicama njihove delatnosti, a ne delimino i po njihovim namerama, zasluili bi da budu svrstani u istu grupu sa tetoinama koje kvare eleznike pruge, i da budu kanjeni istom kaznom. Govorei praktino i kao graanin, za razliku od onih koji sebe nazivaju protivnicima svake vlade, ne traim odmah da ne bude nikakve vlade, ali traim odmah bolju vladu. Neka se svaki ovek izjasni kakva bi mu vlada ulivala potovanje, pa e to biti korak blie da se takvo to postigne. Kad je vlast u rukama naroda, praktini razlog to je veini doputeno da vlada za dui period nije u tome to je ona, najverovatnije, u pravu, niti to se to manjini ini najpravinije, nego to je fiziki jaa. Ali vlada u kojoj veina jo odluuje ne moe biti zasnovana na pravdi ak ni onoliko koliko ljudi shvataju pravdu. Zar ne moe postojati vlada u kojoj o tome ta je pravedno, a ta ne odluuje veina, ve savest? u kojoj veina odluuje samo o onim pitanjima na koja se moe primeniti pravilo efikasnosti? Mora li graanin, ma i na trenutak ili u najmanjoj meri, da preputa svoju savest zakonodavcu? emu onda svakom oveku savest? Treba da budemo prvo ljudi, pa tek onda podanici. Poeljnije je negovati potovanje pravde no zakona. Jedina obaveza koju imam pravo da prihvatim jeste da uvek inim ono to smatram ispravnim. Istina je kad se kae da korporacija nema savesti, ali korporacija savesnih ljudi jeste korporacija koja ima savesti. Zakon nije nikada inio ljude ni trunku pravednijim, a potujui ga, ak i dobronamerni se svakodnevno stavljaju u slubu nepravde. Opti i prirodni rezultat preteranog potovanja zakona jesu kolone vojnika, pukovnika, kapetana, kaplara, redova koji mariraju preko brda i dolina u ratove, protiv svoje volje, protiv svakog zdravog razuma i savesti, zbog ega je mariranje zaista naporno i izaziva lupanje srca. Oni dobro znaju da je prokleta rabota u kojoj uestvuju, svi su oni miroljubivi. Pa ta su onda oni? Ljudi? Ili male tvrave i magacini u slubi nekog bezobzirnog oveka na vlasti? Posetite mornaricu i posmatrajte jednog mornara, oveka kakvog moe da napravi amerika vlada, ili ta ona moe da napravi od oveka pomou svojih mranih vetina samo senku koja podsea na ljudsko bie, oveka ivog i u stojeem stavu opremljenog za pogreb, i ve, moglo bi se rei, sahranjenog pod orujem uz pogrebnu pratnju, iako se, moda: Ni dobo ne u, ni pogrebna pesma, Dok telo mu sputamo u raku,

Nijedan vojnik ne ispali metak u znak pozdrava Nad grobom naem junaku. Veliki broj ljudi slui dravu, uglavnom ne kao ljudi, ve kao maine, svojim telima. Oni su stalna vojska, milicija, policija, naoruani graani i kompanija. U veini sluajeva nema slobodnog izraavanja miljenja, ili moralne odgovornosti, nego se sputaju na nivo drveta, zemlje i kamenja, a moda se mogu od drveta praviti ljudi koji e isto tako posluiti cilju. Takvi ne izazivaju vee potovanje no ljudi od slame ili aka ubreta. Njihova je vrednost kolika i konja i pasa. A ipak, takve obino smatraju dobrim graanima. Ostali, veina zakonodavaca, politiara, pravnika, ljudi na poloajima, slui dravu, uglavnom, glavom, a kako retko prave moralne distinkcije, sluie avolu, nenamerno, kao bogu. Veoma mali broj, a to su heroji, rodoljubi, muenici, reformatori u pravom smislu i ljudi slue dravu i saveu, i zato joj se, uglavnom, i opiru, a ona postupa s njima kao sa neprijateljima. Mudar ovek e biti koristan samo kao ovek i nee pristati da bude glina da zapui rupu da ne ue vetar, nego e to ostaviti svom prahu: Suvie sam visokog roda neija svojina da budem, Drugi po vanosti Ili koristan sluga i orue Bilo kojoj suverenoj dravi na svetu. Ko se potpuno stavi u slubu svojih blinjih, ini im se nekoristan i sebian, a ko se delimino posveti blinjima, proglaavaju ga dobrotvorom i ovekoljupcem. Kako dolikuje oveku da se ponaa prema dananjoj amerikoj vladi? Odgovaram da on ne moe imati veze s njom a da se ne osramoti. Ni za trenutak ne mogu priznati tu politiku organizaciju kao svoju vladu, jer je istovremeno i vlada robova. Svi ljudi priznaju pravo na revoluciju, to jest pravo da se otkae poslunost vladi i da joj se prui otpor kad njena tiranija ili efikasnost postanu neizdrivi. No gotovo svi kau da dananja vlada nije takva. Smatra se da je takva bila vlada u vreme revolucije 1775. Ako neko hoe da mi kae da je to bila loa vlada zato to je oporezivala neke strane proizvode u svojim lukama, najverovatnije je da neu dizati veliku galamu zbog toga, jer mogu bez te strane robe: sve maine imaju neku falinku i moda je to protivtea zlu koje ine. U svakom sluaju, veliko je zlo dizati prainu zbog toga. Ali kad falinka stvori svoju mainu i kad su ugnjetavanje i pljaka organizovani, onda, kaem, nemojmo vie podnositi takvu mainu. Drugim reima, kada estinu stanovnitva naroda koji je preuzeo na sebe da bude pribeite slobode sainjavaju robovi, a celu jednu zemlju neopravdano osvaja i pokorava strana vojska, i namee joj vojni zakon, mislim da za potene ljude nije rano da se pobune i dignu revoluciju. Tu dunost ini neodlonijom injenica to ta opustoena zemlja nije naa, nego je naa osvajaka vojska. Pejli (Paley), autoritet za mnoge u pitanjima morala, u svom poglavlju o Dunosti pokoravanja graanskoj vladi, svodi sve graanske dunosti na probitanost i kae:sve dok je to u interesu celog drutva, to jest, sve dok se postojeoj vladi ne moe pruiti otpor ili se ona ne moe promeniti a da se pri tom javnost ne dovede u nepriliku, volja je boja da se postojea vlada potuje, i nikako vie. Ako se prihvati ovaj princip, opravdanost svakog pojedinanog otpora svodi se na izraunavanje opasnosti i nezadovoljstva, na jednoj strani, i mogunosti i cene da se to ispravi, na drugoj. To e, kae on, svaki ovek za sebe da proceni. No ini se da Pejli nije nikad razmiljao o sluajevima na koje se ne moe primeniti zakon probitanosti, kad jedan narod ili pojedinac moraju po svaku cenu uiniti ono to je pravo. Ako sam neopravdano istrgao dasku iz ruku davljenika, moram mu je doturiti pa makar se sam udavio. Po Pejliju, to bi bilo nezgodno. A u tom sluaju izgubie ivot neko ko se mogao spasti. Ovaj narod mora prestati da dri robove i ratuje s Meksikom, pa makar ga to stajalo opstanka. Narodi se u svojoj praksi slau sa Pejlijem. No misli li iko da drava Masausets u sadanjoj krizi ini ono to je pravo?

Drava je bludnica, u srebrno ruho obuena drolja iji lep nose, a dua joj se po blatu vue. Istinu govorei, protivnici reforme u dravi Masausets nisu stotinu hiljada politiara s juga, nego stotinu hiljada ovdanjih trgovaca i farmera, koje vie interesuju trgovina i agrikultura no humanost, i koji nisu spremni da se po svaku cenu poteno odnose prema robovima u Meksiku. Ne sporim se ja sa dalekim neprijateljima, nego s ovima ovde, kod kue, koji sarauju s njima i pomau te iz daleka koji bi bez njih bili bezopasni. Mi imamo obiaj da kaemo kako je masa ljudi nespremna. No, napredak je spor zato to manjina nije, uglavnom, ni mudrija ni bolja od veine. Nije vano da mnogi budu dobri kao vi, ali je vano da negde postoji apsolutna dobrota, jer e to podstai celinu. Postoje hiljade ljudi koji se ne slau s ropstvom i ratom, a u stvari ne ine nita da ih okonaju, koji sebe smatraju decom Vaingtona (Washington) i Franklina, a sede skrtenih ruku, govore da ne znaju ta da ine, i ne ine nita, koji ak daju prednost slobodnoj trgovini nad sobom i posle veere mirno itaju spisak tekuih cena zajedno sa vestima iz Meksika i, moebiti, uspavaju se itajui. Kakva je dananja cena potena oveka i rodoljuba? Oni oklevaju, kaju se, a ponekad piu peticije, ali ne ine nita ozbiljno i efikasno. Oni e blagonaklono ekati da drugi izlee zlo kako oni ne bi morali da oseaju aljenje. U najboljem sluaju glasaju. Prue malokrvnu podrku i poele uspeh pravednoj stvari. Ima devet stotina devedeset devet uvara vrline jednog vrlog oveka. No lake je izai na kraj sa pravim vlasnikom nego s privremenim uvarem. Svako glasanje je neka vrsta igre, kao igra dame ili trik-traka, s primesom morala; igranje istinom i neistinom, moralnim problemima i, naravno, uz to ide i klaenje. Karakter glasaa nije ulog. Dajem svoj glas, moe biti, za ono to mislim da je pravo, ali nisam ivotno zainteresovan da to to smatram za pravo i pobedi. Voljan sam da ostavim to veini. Zato njihove obaveze nikad ne prevazilaze probitanost. ak i glasanje za ono to je pravo znai ne raditi nita za to. Samo mlako izraavanje elje da pravedna stvar prevlada. Mudar ovek nee ostaviti pravednu stvar na milost i nemilost suaju, niti e eleti da ona pobedi kroz vlast veine. Malo je vrline u akciji masa. Kad veina bude najzad glasala za ukidanje ropstva, bie to zato to su ravnoduni prema ropstvu, ili zato to je ostalo malo ropstva koje treba ukinuti njihovim glasom. Oni e tada biti jedini robovi. Ukidanje ropstva moe ubrzati samo glas onoga koji svojim glasanjem brani sopstvenu slobodu. ujem da e se odrati konferencija u Baltimoru ili u nekom drugom mestu, da se izabere kandidat za Predsednitvo, a da e joj prisustvovati, uglavnom, urednici listova i profesionalni politiari. No kakvog znaaja ima odluka koju e oni doneti, za nezavisnog, inteligentnog i uglednog oveka? Zar se bez toga ne bismo mogli koristiti njegovom mudrou i potovanjem? Zar ne moemo raunati na neke nezavisne glasove? Zar nema mnogo pojedinaca koji ne poseuju konferencije? Ali ne. Takozvani ugledan ovek odmah naputa svoje miljenje i oajava zbog svoje zemlje, dok ta njegova zemlja ima vie razloga da oajava zbog njega. On prihvata jednog od kandidata izabranih na taj nain, kao jedinog koji je na raspolaganju dokazujui time da je on sam na potpunom raspolaganju demagogu. Njegov glas ne vredi vie no to bi vredeo glas nekog neprincipijelnog stranca ili domaeg plaenika, koji se mogu kupiti. Dajte mi oveka koji je ovek i koji, kao to moj sused kae, ima kimu koju niko ne moe saviti. Nae statistike su pogrene: kau da je stanovnitvo suvie brojno. Koliko ima ljudi na hiljadu kvadratnih milja u ovoj zemlji? Teko da ima jedan ovek. Zar Amerika ne podstie ljude da je naseljavaju? Amerikanac se sveo na udnog svata koji moe biti poznat po tome to je razvio potrebu da ivi u grupi, i kome oigledno nedostaju intelekt i veselo samopouzdanje i ija je prva i glavna briga, kad doe na ovaj svet, da se pobrine da se sirotinjski domovi dobro oprave i, pre no to obue odelo odraslog, skuplja pare za pomo udovicama i siroadi i ubrzo poinje da ivi samo od pomoi zajednikog osiguravajueg drutva koje obeava da e ga pristojno sahraniti. Nije ovekova dunost da se posveti iskorenjivanju nekog, makar i najveeg zla; mogu ga zaokupljati druge brige. No dunost mu je da bar pere ruke od zla, a ako vie o njemu ne misli, da ga i ne pomae. Ako se posveujem drugim poslovima i razmiljanjima, moram se najpre pobrinuti da bar to ne inim jaui na tuoj grbai. Najpre moram da sjaem s tuih lea, da bi onaj na ijim sam leima bio mogao da se bavi svojim razmiljanjima. Pogledajte kakva se golema nedoslednost doputa. uo sam kako neki moji sugraani kau: Neka samo pokuaju da mi narede da idem i guim pobunu robova ili da

odmariram u Meksiko pa da vidite hou li, a ipak ti isti ljudi, svaki ponaosob, neposredno, svojom odanou ili, posredno, novcem, ine to na drugi nain. oveku koji nee da ide u nepravedan rat pljeskaju oni to ne odbijaju da pomau nepravednu vladu koja vodi rat, pljeskaju mu oni ije postupke i autoritet on ne potuje i ne obazire se ni na ta. Kao da se drava kaje tek toliko da iznajmljuje nekog ko e je bievati dok grei, ali se ne kaje dovoljno da bi prestala da grei ma i za trenutak. I tako, pod imenom reda i graanske vlade, najzad svi ukazujemo poast sopstvenoj niskosti i podravamo je. Nakon to je prvi put pocrveneo, greh postaje ravnoduan i od amoralnog pretvara se takorei u nemoralan, i ne ba nuan za ivot kakav smo stvorili. Najrairenijoj i estoj greci treba potpora najnesebinije vrline. Povran prekor koji se obino upuuje vrlini patriotizma najverovatnije e navui na sebe plemeniti ljudi. Oni koji ne odobravaju karakter i mere vlade, a verni su joj i podravaju je, svakako su njene najsavesnije pristalice i stoga esto najozbiljnija prepreka reformi. Neki alju peticije dravi da raspusti Uniju, da se ne osvre na zahteve Predsednika. Zato sami ne raspuste Uniju uniju izmeu sebe i drave i ne odbiju da plaaju kvotu njenoj blagajni? I zar nisu oni prema dravi u istom odnosu kao i drava prema Uniji? I zar isti razlozi koji su spreili dravu da se odupre Uniji ne spreavaju i njih da se odupru dravi? Kako moe ovek biti zadovoljan time to ima neko miljenje, i zar mu je to dosta? Ima li ikakvog zadovoljstva u tome to misli da mu je uinjeno naao? Ako vas va sused prevari samo za jedan dolar, vi se ne zadovoljavate saznanjem da ste prevareni, ili izjavom da vas varaju, ak ni zahtevom da vam on vrati dug, nego smesta preduzimate efikasne korake da vam se odmah isplati ceo iznos i da vas vie niko nikad i ne pokua prevariti. Delati na osnovu principa, naime, uoavati ono to je pravo i postupati na osnovu toga, menja stvari i odnose. To je u sutini revolucionarno, i ne podudara se potpuno ni sa im to je bilo. Ne samo da razjedinjuje drave i crkve nego deli porodice, deli linost, odvaja avolsko od boanskog u njoj. Nepravedni zakoni postoje. Hoemo li se zadovoljiti time da im se pokoravamo, ili emo nastojati da ih popravimo i pokoravati im se samo dok u tome ne uspemo, ili emo ih odmah kriti? Pod vladom kakva je sadanja ljudi obino misle da treba da ekaju dok ne ubede veinu da ih izmeni. Oni misle da e, ako im se opiru, lek biti gori od samog zla. Ali greka je same vlade to lek jeste gori od zla. Ona ga ini gorim. Zato nije spremna da pripremi i izvri reformu? Zato ne neguje svoju mudru manjinu? Zato zapomae i opire se pre nego to je ranjena? Zato ne podstie svoje graane da joj ukazuju na greke i bude bolja od njih? Zato uvek raspinje Hrista, ekskomunicira Kopernika i Lutera (Luther), a Vaingtona i Franklina proglaava pobunjenicima? ovek bi pomislio da je namerno i praktino osporavanje njene vlasti prekraj o kome vlada nije nikada razmiljala, jer zato inae nije za to odredila jasnu, odgovarajuu i srazmernu kaznu? Ako ovek bez imanja odbije samo jednom da zaradi za dravu devet ilinga, njega hapse, a meni nije poznat zakon koji odreuje koliko e vremena provesti u zatvoru, ve je preputen na milost i nemilost onih koji su ga zatvorili. No ako od drutva ukrade dvadest puta devet ilinga, brzo ga putaju na slobodu. Ako je nepravda deo nunog kripanja vladine maine, pustite je neka radi. kripanje e moda prestati maina e svakako izanati. Ako nepravda ima sopstvenu oprugu, ekrk, konopac ili polugu, moda ete razmisliti da li je lek gori od samog zla; ali ako je priroda nepravde takva da trai od vas da inite nepravdu drugome, onda, kaem, prekrite zakon. Posvetite ivot zaustavljanju maine. U svakom sluaju, ne treba da sluim zlu koje osuujem. Ne poznajem naine koje je vlada odredila za ispravljanje zla. Potrebno im je dugo vreme, a ljudski vek je kratak. Imam i drugih poslova. Doao sam na ovaj svet ne da ga nainim dobrim za ivot, nego da ivim u njemu bio on dobar ili lo. ovek ne mora da uini sve, ve neto, a poto ne moe da uini sve, nije nuno da ini neto loe. Nisam duan da piem molbe guverneru ili zakonodavnom telu nita vie no to su oni duni da piu molbe meni. A ako nee ni da sasluaju moju molbu, ta onda da inim? Za takav sluaj drava nema reenja, sam njen ustav je zlo. Ovo to kaem moe se initi otro, tvrdoglavo i nepomirljivo. No to je ukazivanje najvee ljubaznosti i panje duhu koji to ume da ceni ili to zasluuje. Takva je svaka promena na bolje, kao roenje ili smrt, od kojih se telo gri. Ne usteem se da kaem da svi koji se nazivaju abolicionistima treba odmah da prestanu, lino i materijalno, da pomau vladu drave Masausets, umesto to ekaju na veinu od jednog glasa da bi stekli

pravo na akciju. Mislim da je dovoljno ako je bog na njihovoj strani, i da ne ekaju onog drugog. tavie, svaki ovek koji je vie u pravu od svog suseda ve je veina od jednog glasa. Sa ovom amerikom vladom ili sa njenim predstavnikom, vladom drave Masausets, dolazim u dodir, licem u lice, samo jednom godinje, preko poreznika. Jedino se na taj nain sree s vladom ovek u mom poloaju, i ona mu tad jasno kae priznaj me; a pri sadanjem stanju stvari jedini, najefikasniji i najjednostavniji nain da pokaete koliko ste malo zadovoljni njom i koliko je volite, jeste da je osporite. Moj utivi sused, skuplja poreza, ovek s kojim se sreem jer ja se svaam s ljudima, a ne s papirom dobrovoljno je pristao da bude vladin posrednik. Kako e on, kao vladin slubenik, ili kao ovek, ipak saznati ta je i ta ini ako ne bude morao da razmisli da li e se prema meni, svom susedu koga potuje, ponaati kao prema susedu i dobrom oveku ili kao prema manijaku i naruitelju mira, i da vidi moe li da savlada smetnju koja se ispreila njegovom dobrosusedskom oseanju, bez grube i nagle misli ili rei? Dobro znam, ako bi hiljadu, ako bi stotinu, ako bi deset ljudi koje bih mogao imenovati ako bi samo deset potenih ljudi avaj, ako bi se jedan POTEN ovek u dravi Masausets, prestavi da dri robove, stvarno povukao iz tog ortakluka, i zbog toga bio stavljen u optinski zatvor, to bi bilo ukidanje ropstva u Americi. Nije vano koliko se poetak moe initi skromnim dobro uinjeno jednom, uinjeno je zauvek. No mi vie volimo da priamo o tome da govorimo kako je to naa misija. Reforma ima mnoge listove u svojoj slubi, a nijednog oveka. Kad bi meni cenjeni sused, ambasador drave, koji e posvetiti svoje dane reavanju pitanja ljudskih prava u Savetu, umesto to se grozi zatvora Karoline postao zatvorenik drave Masausets, koja udi da greh ropstva prebaci na svoju sestru mada sad moe otkriti da je osnova za svau s njom samo in negostoljublja zakonodavna vlast ne bi potpuno prenebregla to pitanje idue zime. Pod vladom koja nepravedno uhapsi makar jednog oveka, za pravednog oveka je jedino mesto takoe zatvor. Dolino mesto danas, jedino mesto koje je drava Masausets obezbedila svojim slobodnijim i manje utuenim duhovima, jeste u njenim zatvorima, da ih svojim inom protera, izdvoji iz drave, kao to su se ve i sami izdvojili svojim principima. Tu, na tom mestu treba da ih nau odbegli rob, meksiki zarobljenik ili Indijanac, kad doe da se ali na nepravde uinjene njegovom narodu, treba da ih nau na tom izdvojenom, ali slobodnijem i asnijem mestu, gde drava stavlja one koji nisu s njom, nego protiv nje u jedinoj kui u robovlasnikoj dravi u kojoj slobodan ovek moe iveti asno. Ako neki misle da bi im u tom sluaju uticaj bio sveden na nulu, a glasovi im ne bi vie dopirali do uha drave, da nee biti nita drugo do neprijatelji u njenim zidovima oni ne znaju koliko je istina jaa od zablude, niti koliko se reitije i efikasnije moe boriti protiv nepravde onaj ko je tu nepravdu lino iskusio. Dajte svoj glas ceo, ne samo komadi papira, nego sav uticaj koji imate. Manjina je nemona dok se prilagoava veini, tad nije ak ni manjina, ali je neodoljiva kad pretegne svom teinom. Ako drava treba da bira: ili da sve ispravne ljude dri u zatvoru ili da se odrekne rata i ropstva, ona nee oklevati ta da izabere. Ako ove godine hiljadu ljudi ne bi platilo porez, to ne bi bila nasilna i krvava mera kao to e biti ako plate porez i omogue dravi da vri nasilje i proliva nevinu krv. To je, u stvari, definicija mirne revolucije, ako je takva revolucija mogua. Ako me poreznik ili neki drugi dravni slubenik zapita, to je jedan i uinio, A ta ja da inim? moj odgovor je: Ako zaista eli da uini neto, daj ostavku. Kad podanik otkae poslunost, a slubenik d ostavku, revolucija je izvrena. Pretpostavimo ak i da se prolije krv. Zar krv ne tee kad je savest ranjena? Kroz tu ranu otiu ovekova sranost i besmrtnost, i on iskrvari do trajne smrti. Vidim da takva krv tee sada. Vie sam razmiljao o zatvaranju prestupnika no o zapleni njegove imovine mada e i jedno i drugo posluiti istom cilju zato to oni koji brane najistiju pravdu, i zbog toga su najopasniji za korumpiranu dravu, obino ne troe mnogo vremena na gomilanje imovine. Takvima je drava od srazmerno male koristi i zato im se i niski porez moe initi preteran, naroito ako ga moraju zaraivati posebnim radom svojih ruku. Kad bi postojao ovek koji ivi bez ikakvog novca, i sama drava bi se ustezala da mu ga trai. Ali bogat ovek da ne pravimo nikakva uvredljiva poreenja uvek je prodan instituciji koja ga ini bogatim. Iskreno govorei to vie novca, to manje vrline; jer novac se postavlja izmeu oveka i njegovih predmeta i nabavlja ih za njega, a svakako nije bila velika vrlina stei novac. On ostavlja na miru mnoga pitanja na koja bi ovek inae morao da odgovori. A jedino novo pitanje koje novac postavlja teko je, ali suvino: kako ga potroiti? Tako se oveku izmie ispod nogu moralno tlo. ivotne anse smanjuju se s poveanjem onoga to se naziva sredstvima. Najbolje to bogat ovek moe da uini za svoju kulturu jeste da ostvari planove koje je imao dok je bio siromaan. Isusov odgovor Irodovim podanicima je u skladu s prilikama pod kojima su iveli. Pokaite mi novac haraki, i jedan izvadi novi iz svog depa. Ako se sluite novcem na kome je esarov lik, novac koji je on uveo u

promet i dao mu vrednost, to jest ako ste dravni ljudi i rado se koristite preimustvima esarove vlade, onda mu vratite deo onog to je njegovo, kad on to zahteva. Dajte caru carevo, a Bogu Boje, i tako ih ostavi u nedoumici ije je ije, jer oni to nisu eleli da znaju. Kad razgovaram sa svojim najslobodnijim susedima, primeujem da, bez obzira na to ta oni kau o veliini i ozbijnosti ovog pitanja, o svojoj zabrinutosti za javni mir, sve u svemu ispada da ne mogu bez zatite postojee vlade, i da se boje posledica po svoju imovinu i porodice ako joj otkau poslunost. to se mene tie, ne volim ni da pomislim da u se ikad oslanjati na zatitu drave. Ako osporim vlast kad mi podnese svoj poreski raun, ubrzo e mi oduzeti i potroiti svu imovinu i na taj nain muiti mene i moju decu u nedogled. To je teko, i onemoguava oveka da ivi poteno i u isto vreme udobno. Ne vredi gomilati imovinu, jer isto bi se sigurno ponovilo. Morate unajmiti zemlju ili se uuriti negde, sejati malo i odmah sve pojesti. Morate iveti u okviru svojih mogunosti i oslanjati se na sebe, uvek spakovani i spremni za nov poetak, i ne uputati se u mnogo poslova. ovek se moe obogatiti ak i u Turskoj ako je dobar podanik turske vlade u svakom pogledu. Konfuije je rekao Ako se drava rukovodi principima razuma, siromatvo i nesrea su sramota; ako se drava ne rukovodi principima razuma, bogatstvo i poast su sramota. Ne dokle god mi ne treba zatita drave Masausets u nekom dalekom pristanitu na jugu, gde mi sloboda moe biti ugroena, ili dok se bavim samo podizanjem imanja kod kue mirnim pregalatvom, mogu sebi dopustiti otkazivanje poslunosti dravi Masausets i osporavati joj pravo na moje imanje i moj ivot. U svakom pogledu kota me manje da navuem kaznu zbog otkazivanja poslunosti dravi, no da je sluam. Kad bih je sluao, oseao bih se manje vrednim. Pre nekoliko godina drava mi se obratila u ime crkve, i naredila mi da platim odreenu sumu sveteniku ijim je propovedima prisustvovao moj otac, a ja nikad. Plati, rekla je drava, ili e biti uhapen. Nisam hteo da platim. No, na nesreu, neki drugi ovek je smatrao da on treba da plati. Nisam uviao zato oporezivati uitelja da pomae svetenika, a ne svetenika da pomae uitelja; jer ja nisam bio dravni uitelj, nego sam se izdravao dobrovoljnim prilozima. Ne vidim zato licej ne bi raspisao svoj porez, pa da drava i crkva podre njegove zahteve. Meutim, na zahtev zvaninika udostojio sam se da napiem ovakvu izjavu: Neka je svima znano da ja, Henri Toro, ne elim da budem smatran lanom ijedne korporacije u koju se nisam upisao. Tu izjavu sam dao gradskom inovniku, i ona je kod njega. Kako je drava na taj nain obavetena da ne elim da me smatraju pripadnikom te crkve, od tada mi nije vie postavljala takve zahteve, mada je rekla da se ovaj put mora drati svoje ranije pretpostavke. Da sam im znao imena, tad bih se ispisao iz svih drutava u koja se nisam nikad ni upisao; ali nisam znao gde da naem potpuni spisak. est godina sam plaao glavarinu. Zbog toga sam proveo jednu no u zatvoru. I dok sam stajao i posmatrao vrste kamene zidove debele gotovo jedan metar, vrata od drveta i gvoa, debela trideset santimetara, i gvozdene ipke koje su proputale svetlost, nisam se mogao oteti misli da je glupa ta institucija koja se ponaa prema meni kao da sam sastavljen samo od mesa, kostiju i krvi i kao da me mogu zatvoriti. Pitao sam se da nisu najzad doli do zakljuka da je to najbolje to mogu uiniti sa mnom, da im ne mogu biti koristan ni na koji drugi nain. Uvideo sam da, ako izmeu mene i mojih sugraana postoji kameni zid, postoji jo jedan na koji e se jo tee uspeti ili probiti ga da bi bili slobodni kao to sam ja. Ni za trenutak se nisam oseao zatvoren, a zidovi su mi se inili kao veliko traenje kamena i maltera. Oseao sam se kao da sam ja jedini od svih graana platio porez. Oni prosto nisu znali kako da postupaju sa mnom, pa su se ponaali kao nevaspitani ljudi. U svakoj pretnji i u svakoj pohvali bila je jedna velika greka. Mislili su da je moja najvea elja da budem s druge strane zida. Nisam mogao a da se ne smeim kad sam video kako savesno zakljuavaju vrata za mojim razmiljanjima, koja su izala za njima bez prepreka, a u stvari su samo ona bila opasna. Kako nisu mogli da uhvate mene, odluili su da kazne moje telo, ba kao deaci koji, kad ne mogu da se doepaju osobe na koju su kivni, mue njenog psa. Video sam da je drava glupa, da je plaljiva kao usamljena ena koja se boji za svoje srebrne kaike, i da ne razlikuje prijatelje od neprijatelja, i izgubio sam i ono malo potovanja prema njoj i saaljevao je. Drava se nikad namerno ne suprotstavlja ovekovom intelektualnom i moralnom oseanju, nego samo njegovom telu, njegovim ulima. Ona nije naoruana snanijim duhom ili veim potenjem, nego veom fizikom snagom. Nisam roen da me na silu nateraju na to. Disau na svoj nain. Da vidim ko je jai. Kakvu snagu ima mnotvo? Samo ljudi koji potuju zakon vii od onoga koji potujem ja mogu me prisiliti na to. Teraju me da postanem ono to su oni. Nisam uo da mase nateruju ljude da ive na ovaj ili onaj nain. Kakav je to nain ivota? Kad se suoavam sa vladom koja mi kae, Pare ili ivot, zato bih se urio da dam svoj novac? Ona moe biti u velikom kripcu i ne znati ta da ini ja tu nita ne

mogu. Mora se sama pomoi initi to ja inim. Ne vredi sliniti zbog toga. Nisam odgovoran za uspeno funkcionisanje mainerije drutva. Vidim da ir i kesten, kad padnu jedan pored drugog, ne ustupaju mesto jedan drugom, nego se oba pokoravaju svojim zakonima, rastu i napreduju to bolje mogu dok jedan, sluajno, ne naraste i uniti suseda. Ako se biljci uskrati da ivi u skladu sa svojom prirodom, ona umire, a tako je i sa ovekom. No u zatvoru je bila neto novo i zanimljivo. Kad sam uao, zatvorenici su na ulazu, u kouljama, askali i uivali u veernjem vazduhu. No tamniar viknu: Hajde, momci, vreme je da se zakljua, i oni se razioe, a ja sam sluao odjek njihovih koraka dok su se vraali u pusta stanita. Tamniar mi je predstavio mog sobnog druga kao prvoklasnog momka i pametnog oveka. Poto su zakljuali vrata, on mi pokaza gde da obesim eir, i kako se on snalazi. Sobe kree jednom meseno, a naa je bila najbelja, sasvim skromno nametena i verovatno najuredniji stan u gradu. On je, prirodno, hteo da zna odakle sam i zato sam u zatvoru. A kad sam mu rekao, zapitao sam ga kako je on ovamo dospeo, pretpostavljajui, naravno, da je poten ovek, to je, izgleda, i bio. Pa, optuuju me da sam zapalio ambar, a nisam. Koliko sam razumeo, verovatno je pijan otiao u ambar da spava, a puio je lulu, i tako se ambar zapalio. Uivao je glas pametnog oveka, ekao suenje ve tri meseca, i morae da eka jo toliko. Potpuno se odomaio i bio zadovoljan to dobija stan i hranu besplatno, i smatrao je da s njim dobro postupaju. Zauzeli smo svaki po jedan prozor, i ja sam shvatio da je oveku, ako ostane tamo due, glavni posao da gleda kroz prozor. Ubrzo sam proitao sve to je bilo ispisano po zidovima, video gde su zatvorenici prestrugali reetke i pobegli, i uo istorije raznih stanovnika te sobe. Otkrio sam da i ovde postoje prie i ogovaranja koja nikad ne dopiru izvan zatvorskih zidova. Verovatno je to jedina kua u gradu u kojoj se sastavljaju stihovi koji se posle tampaju u obliku cirkulara, ali se nikad ne objavljuju kao knjiga. Pokazali su mi veliki broj stihova koje su napisali neki mladii, a kad su ih otkrili u pokuaju bekstva, pevali su svoje stihove u znak osvete. Iscedio sam iz svog sobnog druga sve to sam mogao, jer sam se bojao da ga vie nikad neu videti. Na kraju mi je pokazao moju postelju i ostavio da ja ugasim lampu. No u zatvoru inila mi se kao putovanje u neku daleku zemlju, koju nisam nikad oekivao da vidim. inilo mi se da nikad ranije nisam uo otkucavanje gradskog asovnika, niti veernje zvuke sela. Spavali smo pored otvorenih prozora zatienih reetkama. Video sam svoje rodno mesto u svetlosti srednjeg veka. Naa reka Konkord pretvorila se u Rajnu, a privienja vitezova i zamkova reala su mi se pred oima. S ulice sam uo glasove starih burgera. Protiv svoje volje video sam i uo sve to se dogaa u susednoj seoskoj krmi za mene sasvim novo i retko iskustvo. Posmatrao sam svoj rodni grad sasvim izbliza. Bio sam gotovo usred grada. Nikad ranije nisam video njegove institucije. Ovo je jedna od njegovih specifinih institucija, jer grad je sredite oblasti. Poeo sam da shvatam njegove stanovnike. Ujutru su nam kroz rupe u vratima doturili doruak u malim etvrtastim limenim posudama, zaobljenih ivica da bi mogle proi kroz otvor. U njima je bila okolada, crni hleb i gvozdena kaika. Kad su ponovo doli da pokupe prazno posue, budui neiskusan, hteo sam da vratim hleb koji nisam pojeo. No moj drug ga je epao i rekao mi da ga ostavim za ruak i veeru. Odmah posle doruka pustili su ga napolje, da ide i skuplja seno na susednom polju, kuda je odlazio svakog dana i nije se vraao do podneva. Zato se pozdravio sa mnom rekavi kako sumnja da emo se opet videti. Kad sam izaao iz zatvora neko je intervenisao i platio moj porez nisam primetio velike promene na javnim mestima i sastajalitima kakve primeuje onaj koga zatvore u mladosti, i puste kao sedokosog oveka nesigurna hoda. No ipak sam video promenu u gradu, dravi, zemlji veu od svake koju smo vreme izaziva. Video sam jo jasnije dravu u kojoj ivim, video sam koliko se moe verovati ljudima meu kojima ivim, kao dobrim susedima i prijateljima. Video sam da njihovo prijateljstvo vredi samo u letnje vreme, da se ba ne trude da ine dobro, da su mi zbog svojih predrasuda u sujeverica daleki kao Kinezi ili Malajci, da u rtvovanju za oveanstvo ne izlau nikakvim rizicima sebe, ak ni svoju imovinu. Da nisu ba plemeniti, nego se ponaaju prema lopovu kao to se on ponaa prema njima, a nadaju se da e nekolikim spoljnim gestovima i molitvama i povremenim sleenjem nekog naroito ispravnog, mada nekorisnog, puta spasti svoje due. Moda je ova ocena o mojim susedima suvie otra, ali verujem da veina njih nije svesna da u njihovom selu postoji institucuja koja se zove zatvor.

U naem selu je nekad postojao obiaj da nekog jadnog dunika, tek putenog iz zatvora, poznanici pozdravljaju gledajui kroz ukrtene prste, koji su predstavljali zatvorske reetke. Moji susedi nisu mene tako pozdravljali, nego bi me prvo pogledali, a onda bi se zagledali kao da sam se vratio s nekog dugog putovanja. Uhapen sam dok sam iao obuaru da uzmem svoje opravljene cipele. Kad sam puten, sutradan ujutru, otiao sam tamo kuda sam se bio uputio prethodnog dana i, poto sam obuo opravljene cipele, pridruio sam se grupi koja je ila u berbu borovnica i jedva ekala da je povedem. Kroz pola sata jer su ubrzo upregli konje bio sam usred borovnica, na jednom od naih najviih brda, udaljenom dve milje, a odatle se drava nije nikako videla. To je cela pria o Mojim zatvorima. Nisam nikad odbio da platim porez na puteve, jer elim da budem dobar sused kao to elim da budem lo podanik. A to se tie pomaganja kola, oduujem svoj deo obrazujui sugraane. Svoje odbijanje da platim porez ne zasnivam na nekom odreenom paragrafu poreskog zakona. elim jedino da ne budem lojalan dravi, da se povuem i budem zaista daleko od nje. Neu, i kad bih mogao, da pratim svoj dolar na putu do kupovine oveka ili puke kojom se ubija ovek dolar je nevin ali hou da pratim posledice svoje lojalnosti. U stvari, objavljujem tihi rat dravi, na svoj nain, mada u uvek gledati da se koristim njom koliko mogu, kao to je uobiajeno u takvim sluajevima. Ako, iz saoseanja s dravom, drugi plate porez koji je trebalo da platim ja, ine ono to su ve uinili sa sobom ili, bolje rei, zalau se za nepravdu vie nego to to drava zahteva. Ako plate porez zbog pogrenog interesovanja za oporezovanu osobu, da bi je spasli zatvora, to je zato to nisu dobro razmislili do koje mere doputaju svojim privatnim oseanjima da se upliu u opte dobro. To je moj sadanji stav. No ovek ne moe nikad biti suvie oprezan u takvom sluaju, inae e na njegove postupke uticati tvrdoglavost, ili obaziranje na miljenje drugih. Neka uvidi da ini samo ono to pripada njemu i odreenom trenutku. Ponekad mislim pa ovi ljudi imaju dobre namere, samo su neznalice. inili bi bolje kad bi znali kako. Zato zadavati bol svojim susedima time to im doputate da se ponaaju prema vama onako kako ne ele. Ali, opet, pomislim da to nije razlog da se ponaam kao oni, ili da pustim da drugi podnose jai i drugaiji bol. Ponekad kaem sebi, kad milioni ljudi bez ljutnje, zle volje i linog oseanja trae od tebe samo nekoliko ilinga, bez mogunosti (jer takav im je ustav) da povuku ili promene svoj zahtev, i kad ti sa svoje strane nema mogunosti da apeluje na druge milione ljudi, zato se izlae toj slepoj sili? Tako tvrdoglavo se ne opire zimi i gladi, vetrovima i talasima, utke se preputa hiljadama slinih nevolja. Ne stavlja glavu u vatru. Ali ba zato to na to ne gledam kao na potpuno slepu, ve delimino ljudsku silu, i to smatram da sam povezan s tim milionima kao i sa tolikim drugim milionima ljudi, a ne samo sa slepim i mrtvim stvarima, vidim da je priziv mogu, najpre i odmah Tvorcu koji ih je stvorio, a zatim sebi samima. Ali ako svoju glavu stavim namerno u vatru, ne moe se apelovati na vatru ili na Tvorca vatre. U tom sluaju moram sam sebe da okrivim. Kad bih mogao sebe da ubedim kako imam pravo da budem zadovoljan ljudima onakvim kakvi jesu i da se shodno tome ophodim, a ne, u izvesnom smislu, na osnovu svojih zahteva i oekivanja kakvi oni i ja treba da budemo, onda, kao dobar musliman i fatalist, nastojao bih da budem zadovoljan stvarima kakve jesu, i rekao bih da je to boja volja. A, iznad svega, postoji razlika izmeu opiranja ljudskoj sili i slepoj ili prirodnoj sili, a ona je u tome to se ljudskoj sili mogu odupreti s nekim uspehom, ali ne mogu oekivati, kao Orfej, da izmenim prirodu stenja, drvea i zveri. Ne elim da se svaam ni sa kim, ni s pojedincem ni s narodom. Ne elim da cepidlaim, da pravim tanane razlike, da se postavljam kao da sam bolji od svojih suseda. Pre e biti da traim izgovor da se povinujem zakonima zemlje. Suvie sam spreman da im se povinujem. Ima zaista razloga to sumnjiim sebe u tom pogledu, i svake godine kad se pojavi skuplja poreza raspoloen sam da razmotrim poloaj i dela savezne vlade i vlada pojedinih drava, kao i duh naroda, ne bih li otkrio izgovor za povinovanje. Moramo voleti svoju zemlju kao roditelje, A ako ikad naa ljubav i rad ne slue njoj na ast, Moramo prihvatiti posledice i uiti duu Savesti i religiji, a ne elji za vlaui koriu.

Uveren sam da e drava ubrzo nai naina da mi oduzme ovakav rad, i onda neu biti nita bolji rodoljub od svojih sugraana. Posmatran s nie take gledita, ustav je, i pored svih nedostataka, vrlo dobar, zakoni i sudovi su vredni potovanja. ak i ova drava i ova amerika vlada su retkosti dostojne potovanja, kao to su ih mnogi opisali, i zbog ega treba da smo zahvalni. No, posmatrani s malo vie take gledita, oni su onakvi kakve sam ih ja opisao. Vieni s jo vie i najvie take ko bi znao ta su i da li su iole vredni da se u njih gleda ili da se o njima razmilja. Meutim, vlada me se mnogo ne tie i na nju u misliti to je mogue manje. Retki su trenuci kad ivim pod vladom, ak i u ovakvom svetu. Ako su ovekove misli i mata slobodni, ono to ne postoji ne moe mi se zadugo initi da postoji. Nemudri vlastodrci ili reformatori ne mogu mi sudbonosno smetati. Znam da veina misli drugaije, no oni koji su po profesiji posvetili svoje ivote prouavanju ovih ili slinih predmeta ne zadovoljavaju me vie od ostalih. Dravnici i zakonodavci, budui potpuno u instituciji, ne vide nikad jasno kakva ona jeste. Oni govore o menjanju drutva, a jedino se u njemu oseaju spokojno. Oni su, moebiti, ljudi s izvesnim iskustvom i ugledom, i bez sumnje su izmislili ingeniozne i ak korisne sisteme, za ta iskreno zahvaljujemo; no sva njihova mudrost i korisnost su u odreenim, ne ba irokim okvirima. Skloni su da zaborave da svetom ne vladaju metod i efikasnost. Vebster ne zalazi nikad u sutinu vladanja i zato ne moe o tome govoriti s autoritetom. Njegove rei su mudrost za zakonodavce koji ne nameravaju sutinski da reformiu postojei nain vladanja. Ali za mislioce i za one koji donose zakone za sva vremena, on se ak i ne dotie predmeta. Znam da postoje ljudi ija e pribrana i mudra razmiljanja na tu temu uskoro otkriti ogranienost njegovog duha i uma. Ipak, u poreenju s jeftinim izjavama veine reformatora i jo jeftinijom mudrou i reitou politiara, njegove rei su gotovo jedino razborite i vredne, te hvala nebesima to ga imamo. On je, relativno, uvek jak, originalan i iznad svega praktian. Advokatova istina nije istina, nego doslednost ili dosledna ekspeditivnost. Istina je uvek u skladu sa samom sobom i nije joj glavni cilj da otkrije pravdu, koja moe biti na strani zla. On zasluuje da ga zovu kako ga zovu branilac ustava. U stvari, on zadaje samo odbrambene udarce. On nije voa, nego pristalica. Njegovi voi su ljudi iz 1787. On kae: Nisam se nikad naprezao, niti nameravam da to inim, nisam nikad podsticao niti nameravam da podstiem pokuaj da se poremeti prvobitni sporazum po kome su se razne drave prikljuile Uniji. Mislei na to to ustav sankcionie ropstvo, on kae: Zato to je to deo prvobitnog sporazuma neka tako ostane. I pored posebne otroumnosti i sposobnosti, on nije u stanju da izdvoji injenicu iz njenog isto politikog aspekta i da je posmatra samo intelektom ta je, na primer, dunost oveka da ini ovde danas u Americi kad je re o ropstvu ve se uputa, ili ga guraju, u takve oajnike odgovore kao to je sledei, izjavljujui da govori nezavisno i kao privatno lice a kakav se nov i jedinsten pravilnik o drutvenim dunostima moe iz toga izvesti? On kae: Nain na koji e vlade drava u kojima postoji ropstvo reavati to pitanje jeste njihova stvar i spada u njihovu odgovornost pred biraima, pred optim zakonima o svojini, humanosti i pravdi, kao i pred bogom. Asocijacije nastale iz oseanja humanosti ili iz nekog drugog uzroka, nemaju s tim nikakve veze. Nikad ih nisam podravao niti u ih podravati.1 Oni koji ne znaju za istije izvore istine, koji ne prate njene tokove dalje od Biblije i Ustava, dre se, i mudro je to se dre, Biblije i Ustava i piju odatle s potovanjem i poniznou. A oni koji vide odakle ona kaplje u ovo jezero ili u onaj potok priteu kai i nastavljaju hodoae ka izvoru. U Americi se nije pojavio ovek s genijem za zakonodavstvo. Takvi su retki u istoriji sveta. Ima govornika, politiara i reitih ljudi na hiljade. No jo nije otvorio usta onaj ko je sposoban da rei najmunije probleme dananjice. Mi volimo reitost radi nje same, a ne radi bilo koje istine koju od nje moemo uti, ili radi heroizma koji moe izazvati. Nai zakonodavci nisu jo shvatili relativnu vrednost slobodne trgovine i slobode, jedinstva i ispravnosti, za jednu zemlju. Nemaju ni genija ni talenta za relativno neznatne probleme kao to su oporezivanje i finansije, trgovina i manufaktura, i zemljoradnja. Kad bismo bili ostavljeni da nas vodi samo blagoglagoljivost zakonodavaca u Kongresu, neispravljena blagovremenim iskustvom i uspenim albama naroda, Amerika ne bi zadugo zadrala svoje mesto meu narodima. Osamnaest stolea mada, moda, nemam pravo da to kaem pisan je Novi zavet, a gde je zakonodavac sa dovoljno mudrosti i praktinog talenta da vidi svetlost koju on baca na nauku zakonodavstva?
1

Ovi navodi su uli u tekst poto je predavanje proitano [Toroova napomena]

Vlast dravne uprave je jo neopravdana, ak i one kojoj bih se i ja pokorio, jer hou rado da sluam one koji znaju vie i mogu bolje no ja, a u mnogim stvarima ak i one koji niti znaju niti mogu koliko ja. Da bi bila strogo opravdana, mora da ima odobrenje i pristanak onih kojima vlada. Ona ne moe polagati pravo na moju linost i moje imanje, osim ako ja ne pristanem na to. Progres od apsolutne do ustavne monarhije, od ustavne monarhije do demokratije, jeste progres ka istinskom potovanju pojedinca. ak je i kineski filozof bio dovoljno mudar da pojedinca smatra za osnovu carstva. Da li je demokratija koju mi poznajemo najbolji mogu oblik vladavine? Nije li mogue koraknuti napred ka priznavanju i organizovanju prava oveka? Nee biti zaista slobodne i prosveene drave sve dok drava ne shvati da je pojedinac via i nezavisna sila iz koje proizlazi njena mo i vlast, i dok se ne bude ponaala prema njemu u skladu s tim shvatanjem. Nalazim zadovoljstvo u zamiljanju drave koja e se ponaati prema pojedincu s potovanjem kao prema susedu, koja nee smatrati da joj se naruava spokojstvo to nekoliki ive daleko od nje, to se ne meaju u njene poslove, to ne pripadaju njoj, a ispunjavaju sve dunosti prema svojim susedima i ostalim ljudima. Drava koja odgaji takav plod i dopusti da on otpadne im sazri, utre put jo savrenijoj i velianstvenijoj dravi kakvu takoe zamiljam, ali je jo nisam video.

MOLBA ZA KAPETANA DONA BRAUNA

Nadam se da mi neete zameriti to sam ovde. Ne elim da vam nameem svoje ideje, ali oseam obavezu da neto kaem. I pored toga to znam malo o kapetanu Braunu, rado u preuzeti obavezu da korigujem ton i izjave iz novina, kao i uopte stavove svojih zemljaka, potujui njegov karakter i njegove postupke. Nita nas ne kota da budemo pravedni. Barem moemo izraziti saoseanje i divljenje prema njemu i njegovim saborcima, i to je ono to sada predlaem da uradimo. Prvo, neto o njegovoj ivotnoj prii. Trudiu se da, to je vie mogue, izostavim ono to ste ve proitali. Ne treba da vam opisujem njegovu linost, jer ga je veina vas verovatno videla i nee ga brzo zaboraviti. Kau mi da je njegov deda, Don Braun, bio oficir tokom Revolucije; da je njegov unuk roen u Konektikatu poetkom ovog veka, ali je rano sa ocem preao u Ohajo. uo sam ga kako kae da je njegov otac bio liferant koji je tamonju vojsku snabdevao goveim mesom tokom rata 1812. godine; da je pratio oca do vojnih logora i pomagao mu u tom poslu, upoznajui se dosta sa ivotom vojske, moda i vie nego da je bio vojnik, jer je esto prisustvovao savetovanjima oficira. Posebno je lino upoznao nain snabdevanja i opskrbljivanja vojske na ratitu posao koji, primetio je, zahteva barem isto toliko iskustva i vetine kao i voenje ljudi u bitku. Rekao je da malo ljudi ima predstavu o ceni, ak i o ceni u novcu, ispaljivanja jednog metka u ratu. U svakom sluaju video je dovoljno da mu se ogadi ivot vojske; u stvari, da se u njemu javi snaan prezir prema tom ivotu u tolikoj meri da, mada je razmiljao o ponudi da prihvati neko manje vano mesto u vojsci kada mu je bilo oko osamnaest godina, ne samo da je tu ponudu odbio ve je odbio i da ide na obuku kada je na nju pozvan, zbog ega je platio globu. Zatim je odluio da nikada ne bude umean ni u kakav rat, osim ako to ne bude rat za slobodu. Kada su poeli nemiri u Kanzasu, poslao je tamo nekoliko svojih sinova da bi ojaao partiju Drave slobodnih ljudi, opremajui ih onakvim orujem kakvo je imao; rekao im je da e, ako se nemiri proire i ukae se potreba za njegovom pomoi, doi da im pomogne svojom rukom i savetom. To je, kao to znate, ubrzo i uinio; i njegovim zalaganjem, mnogo vie nego zalaganjem drugih, Kanzas je osloboen. Neko vreme bio je nadzornik, a malo je trgovao vunom, pa je iao u Evropu kao posrednik u tom poslu. Tamo je, kao u uvek, irom otvarao oi i zapazio je mnogo toga. Na primer, rekao je da je shvatio zato je zemlja u Engleskoj tako plodna, a ona u Nemakoj (mislim da je bila ta drava) tako loa, i razmiljao je da nekim krunisanim glavama pie o tome. Razlog je bio taj to u Engleskoj seljaci ive na zemlji koju obrauju, a u Nemakoj se nou sakupljaju u selima. teta je to svoja zapaanja nije pretoio u knjigu. Trebalo bi da kaem da je on bio staromodan ovek po svom potovanju Ustava i po svojoj veri u postojanost ove Unije. Smatrao je da je ropstvo potpuno u suprotnosti sa njima, pa je zato bio odluan protivnik ropstva. Po poreklu i roenju bio je farmer iz Nove Engleske, ovek zdravog razuma, odmeren i praktian, kakvi ve i jesu ljudi tog sloja, i jo deset puta vie od toga. Bio je onakav kakvi su bili najbolji ljudi koji su nekada stajali kod mosta u Konkordu, na polju kod Leksingtona i na brdu Banker 1, samo to je bio odluniji i principijelniji od svih za koje sam ja uo da su bili tamo. Nije ga preobratio neki zagovornik abolicionizma. Itan Alen (Allen) i Stark, sa kojima se po neemu moe porediti, bili su renderi i njihovo bojno polje bilo je ue i manje vano. Oni su se hrabro suoavali sa dumanima svoje zemlje, ali on je imao smelosti da se suoi sa samom zemljom kada ona nije bila u pravu. Jedan pisac sa amerikog zapada kae, objanjavajui njegov uspean prolaz kroz tolike opasnosti, da je bio sakriven ispod seljake spoljanjosti; kao da u toj preriji heroj, po pravilu, treba da nosi samo graansko odelo. On nije iao u koled zvani Harvard, dobru staru alma mater2 koju taj koled i predstavlja. On se nije hranio kaom koja se tamo slui. Sam je priznao da Ne zna nita vie o gramatici od nekog teleta. Ali on je iao na veliki univerzitet na zapadu gde je marljivo prouavao slobodu prema kojoj je rano pokazao
1 2

Mesta gde su se vodile prve vee bitke u Amerikoj revoluciji 1775 (prim. prev.). Alma mater je izraz koji oznaava univerzitet ili koled kao duhovnu majku studenata (prim. prev.).

sklonost; poto je stekao mnoge diplome, konano je poeo javnu praksu humanosti u Kanzasu, kao to svi vi znate. To su bile njegove drutvene nauke, a ne nekakvo prouavanje gramatike. On bi grki kosi akcenat postavio u pogrenom pravcu, ali je zato uspravio posrnulog oveka. On je spadao u grupu ljudi o kojima ujemo puno, ali koje uglavnom uopte ne viamo u puritance. Bilo bi nepotrebno ubiti ga. On je umro nedavno, u vreme Kromvela (Cromwell), ali se ponovo pojavio ovde. A zato i ne bi? Pria se da su neki puritanci preli okean i naselili se u Novoj Engleskoj. Puritanci su predstavljali klasu koja je uradila jo poneto osim to je slavila dan svojih predaka i jela preni kukuruz u seanje na prola vremena. Oni nisu bili ni demokrate ni republikanci, ve ljudi jednostavnih navika, otvoreni i skloni molitvi; nisu imali lepo miljenje o vladarima koji se nisu bojali Boga, koji nisu pravili kompromise i nisu traili valjane kandidate. Na svom posedu, kao to je neko nedavno napisao, a i ja sam ga uo da to kae, on nije dozvoljavao nikakvo bogohuljenje; nijedan ovek loeg morala nije mogao tamo da boravi osim ako nije bio ratni zarobljenik. ,Pre bih,, rekao je, ,na svoje imanje pustio zajedno velike boginje, utu groznicu i koleru nego oveka bez principa. Nai ljudi, gospodine, gree kada misle da su siledije najbolji borci i prave osobe koje mogu da se suprotstave tim junjacima. Dajte mi ljude sa dobrim principima bogobojaljive ljude ljude koji potuju sebe, i sa desetinom takvih ja u se suprotstaviti bilo kojoj stotini ljudi kakve su bitange iz Bjuforda,.3 Rekao je da bi on, ako bi neko poeleo da bude vojnik pod njegovom komandom i pri tome odmah pobrojao ta bi mogao ili eleo da uradi kada bi samo ugledao neprijatelja, imao vrlo malo poverenja u takvu osobu. On nikada nije mogao da nae vie od dvadesetak regruta koje bi prihvatio, a bilo je samo desetak onih, meu njima behu i njegovi sinovi, u koje je imao potpuno poverenje. Kada je pre nekoliko godina bio ovde, nekolikima je pokazao malu belenicu sa ispisanim tekstom mislim da ju je zvao knjiga saboraca koja je sadrala imena njegovih saradnika u Kanzasu i pravila koja su oni prihvatili; i rekao je da su neki od njih taj ugovor ve zapeatili svojom krvlju. Kada je neko primetio da bi to, ako joj se pridoda kapelan, bila savrena kromvelovska trupa, on je rekao da bi rado pridodao kapelana na spisak kada bi mogao da nae nekoga ko bi to mesto asno popunio. Lako je nai kapelana za vojsku Sjedinjenih Drava. Ipak verujem da su se u njegovom logoru molitve itale i ujutru i uvee. On je bio ovek spartanskih navika i u ezdesetoj je pazio na jelo na svom stolu, izvinjavajui se da mora da jede malo i navikne se na oskudicu, kao to i prilii vojniku ili nekome ko se sprema za naporne poduhvate, nekome ko e biti izloen udima prirode. ovek retkog zdravog razuma i neposrednog govora, kao i ovek akcije; pre svega transcendentalist, ovek ideja i principa to je ono to ga je odlikovalo. Nije se predavao hiru ili trenutnom impulsu, ve je postojano sledio svoj ivotni cilj. Primetio sam da nikada nije preterivao u govoru, ve je govorio odmereno. Posebno se seam kako je u svom govoru ovde pomenuo ta je njegova porodica pretrpela u Kanzasu, a da nijednom nije pao u vatru. Bio je to vulkan sa obinim dimnjakom. A u vezi sa postupcima nekih nitkova sa granice, rekao je, govorei staloeno kao iskusan vojnik koji ostavlja rezervu i u snazi i u izrazu, Bilo je sasvim u redu da ih obese. On uopte nije bio dobar retoriar, nije govorio Bankomu (Buncombe) niti zastupnicima svoje regije; nije imao potrebu da bilo ta izmilja, ve je samo govorio prostu istinu i izraavao svoj stav; zato je delovao neuporedivo monije, a govorancije u Kongresu i drugim mestima nisu mu bile ravne. Kao kad bismo Kromvelove govore uporedili sa govorima obinog kralja. to se tie njegove taktinosti i mudrosti, rei u samo da u vreme kada gotovo niko iz slobodnih drava nije mogao da stigne do Kanzasa nijednim direktnim putem a da mu pri tome barem ne oduzmu oruje, on je, nosei osrednje puke i ostalo oruje koje je uspeo da sakupi, bez skrivanja i polako vozio volovska kola kroz Misuri, oito u svojstvu nadzornika i sa jasno istaknutim oznakama nadzornika; tako je proao bez problema, a imao je puno prilika da proui namere neprijatelja. Neko vreme po dolasku bavio se tom profesijom. Kada je, na primer, video grupu bandita u preriji kako, naravno, razgovaraju o jedinoj temi koja je tada zaokupljala njihove umove, on bi, obino, uzeo svoju nadzorniku znaku i zajedno sa jednim od svojih sinova krenuo nekim izmiljenim povodom sve do mesta na kome se ta grupa sastala; kada bi stigao do njih, leerno bi zastao i porazgovarao sa njima upoznajui se sa novostima i, konano, svim
3

Grad u centralnom delu Dordije (prim. prev.).

njihovim planovima; poto je tako obavio svoje pravo nadziranje, nastavio bi ono izmiljeno i kretao se u odreenom pravcu dok ne bi izaao iz njihovog vidokruga. Izrazio sam iznenaenje to je uopte mogao da ivi u Kanzasu poto je za njegovu glavu raspisana nagrada, a tako veliki broj ljudi, ukljuujui i vlast, bio je ogoren na njega; sve je to objasnio rekavi: Sasvim je razumljivo to me nisu uhvatili. Godinama je morao je da se skriva po ikarama, muei se zbog oskudice i bolesti, to je bila posledica izlaganja klimi, i druei se samo sa Indijancima i sa nekoliko belaca. Iako se moda znalo da se on krije u nekoj odreenoj ikari, njegovi dumani obino nisu eleli da krenu na njega. Mogao je ak i ui u grad u kojem je bilo vie bitangi sa granice nego pristalica Slobodnih drava; tamo bi bez puno odlaganja obavio neki posao i niko mu ne bi naudio jer, kako je rekao, aice ljudi nisu bile spremne da se u to upuste, a velike grupe ljudi nisu se mogle okupiti za kratko vreme. to se tie njegovog nedavnog neuspeha, mi ne znamo sve injenice u vezi sa tim. To oito nije bio ni blizu sulud i oajniki pokuaj. Njegov neprijatelj, g. Volandingem (Vallandingham) morao je da prizna da je to bila jedna od najbolje planiranih i izvedenih zavera meu zaverama koje nisu uspele. Ne moramo pominjati njegove druge uspehe; moemo se samo upitati da li je to bio neuspeh ili primer dobrog rukovoenja: on je oslobodio ropstva dvanaestak ljudskih bia i otiao sa njima usred bela dana; iao je sa njima nedeljama, ako ne i mesecima, umerenom brzinom od jedne do druge drave kroz pola teritorije severa, sumnjiv za sve strane, sa ucenjenom glavom; ili je neuspeh to to je, kada je uao u sudnicu i ispriao ta je uinio, ubedio Misuri da ne vredi drati robove u njegovom susedstvu? sve to je uspeo ne zato to su vladine sluge bile blage, ve zato to su ga se bojale. Pa ipak, on svoj uspeh nije nerazumno pripisao svojoj srenoj zvezdi ili nekoj aroliji. Rekao je iskreno da je razlog zato je toliko veliki broj ljudi drhtao pred njim, kao to je jedan od njegovih zarobljenika priznao, to to oni nisu imali cilj vrstu oruja koja njegovoj druini nikada nije nedostajala. Kada je za to dolo vreme, vrlo malo ljudi bilo je voljno da poloi ivot u odbranu neega to je, znali su, pogreno; nije im se svidelo da to bude njihovo poslednje delo na ovome svetu. Ali da se vratimo njegovom poslednjem delu i posledicama koje je ono proizvelo. Izgleda da novine ignoriu, ili moda zaista ne znaju injenicu da postoje barem dva ili tri pojedinca u svakom gradu na severu koji o Braunu i njegovom poduhvatu misle isto to i va govornik. Ne oklevam da kaem da takvi ljudi ine vanu i sve veu i veu grupaciju. Mi teimo da budemo neto vie od glupih i pokornih utljivaca koji se pretvaraju da itaju istoriju i Bibliju, ali skrnave svaku kuu i svaki dan koji osvane. Moda uporni politiari mogu da dokau da je u taj poslednji poduhvat bilo ukljueno samo sedamnaest belaca i pet crnaca; ali upravo njihova potreba da to dokau moe im pokazati da time nije sve reeno. Zato oni jo prikrivaju istinu? Toliko su uporni jer nemaju jasnu predstavu, ne vide jasno injenicu da bi se barem milion slobodnih stanovnika Sjedinjenih Drava radovalo da je poduhvat uspeo. Ti ljudi bi u najgorem sluaju samo kritikovali korienu taktiku. Mada ne nosimo crni flor, pomisao na poloaj tog oveka i njegovu moguu sudbinu mrai dane mnogih ljudi ovde na severu kada o svemu tome razmiljaju. Ako neka osoba koja ga je srela ovde moe spokojno da gaji drugaije misli, ja ne znam od ega je ona sazdana. Ako postoji takva osoba koja moe mirno da spava, garantovau joj da e lako napredovati u svim uslovima koji ne ugroavaju njeno telo ili njen novanik. Ja pod svoj jastuk stavljam pare papira i olovku, pa kada ne mogu da spavam, piem u mraku. Sve u svemu, moje potovanje za svoje zemljake, osim za oko milion njih, nije se ovih dana povealo. Zapaam da novinari i ljudi uopte govore o tom dogaaju hladnokrvno, kao da je uhvaen i da e biti obeen obian zlotvor, mada neobinog soja; ili, kao to je guverner Virdinije navodno rekao, koristei jezik iz borilita za petlove najkooperniji ovek koga je ikada video. Braun nije razmiljao o svojim dumanima u trenutku kada je guverner rekao da izgleda tako smelo. Radost se pretvara u u kada ujem ili mi ispriaju opaske nekih mojih suseda. Kada smo uli da je mrtav, jedan od mojih sugraana primetio je da je umro kao to umiru budale; oprostite mi, ali tada mi se uinilo da ivot toga mog suseda lii na takvu smrt. Neki drugi, kukavnog srca, rekli su potcenjivaki da je proerdao ivot, jer je pruio otpor vladi. A kako oni, moliu vas, erdaju svoj ivot? Takvi bi hvalili oveka koji je sam napao obinu bandu lopova ili ubica. ujem kako neko drugi pita, u jenkijevskom stilu, ta e time postii?, kao da Braun oekuje da mu taj poduhvat napuni depove. Takva osoba ne zna za drugi dobitak osim materijalnog. Ako se poduhvat ne okona uspelom zasedom, ako se ne dobije novi par izama ili ne

zadobije opte odobravanje, on je neuspeo. Ali time nita nee postii. Pa, ne verujem da bi dobio etiri dolara i est centi na dan za to da visi, makar to radio i celu godinu; ali ima veliku ansu da spase dobar deo svoje due i to kakve due! dok vi tu ansu nemate. Na pijaci se, bez sumnje, moe dobiti vie za litru mleka nego za litru krvi, ali to nije pijaca na koju junaci nose svoju krv. Takvi ne znaju da, kao to je seme plod, tako i u moralnom svetu, kada se poseje dobro seme, mora uslediti dobar plod i to ne zavisi od zalivanja i obrade zemlje; tako e, kada zasejete ili sahranite junaka na njegovom polju, svakako nii usev junaka. To je seme takve snage i vitalnosti da od nas ne trai dozvolu da proklija. Ishitreni juri na Balaklavu4, kada su vojnici posluali pogrenu komandu, dokazuje kakva je savrena maina vojnik; taj juri je, sasvim zaslueno, slavio pesnik ovenan lovorovim vencem 5; ali postojan i u najveem delu uspean viegodinji juri toga oveka protiv legija ropstva, na poziv bezmerno vie komande, mnogo je vredniji pamenja, isto kao to je i inteligentan i savestan ovek nadmoan u odnosu na mainu. Mislite li da e taj juri ostati neopevan? Tako mu i treba Opasan ovek On je, bez sumnje, lud. A oni samo nastavljaju da ive razumno i mudro, sve u svemu, vode ivot koji zasluuje divljenje, itajui pomalo Plutarha, ali uglavnom se zadravajui na sluaju Patnama (Putnam), koji se naao u vujoj jazbini; i na taj nain oni se kale za smela i patriotska dela u nekom buduem vremenu. Tract Society moglo je sebi priutiti da tampa tu priu o Patnamu. U okrunim kolama moete poeti kolsku godinu itajui to tivo, jer u njemu nema niega o ropstvu ili crkvi; osim ako se nekom itaocu ne uini da su neki pastori vukovi u jagnjeoj koi. Ameriki zastupniki odbor za inostrane misije ak se moe usuditi da protestuje protiv ovog vuka. uo sam za odbore i za amerike odbore, ali sve donedavno nikada nisam uo takva umovanja. Pa ipak sluam o mukarcima, enama i deci sa severa koji za svoje porodice kupuju doivotno lanstvo u udruenjima poput toga; doivotno lanstvo, do groba! Mogue je nai i jevtiniju sahranu od te. Nai dumani su u naoj okolini i svuda oko nas. Teko da postoji kua koja nije podeljena iznutra, jer na dumanin je upravo opta umrtvljenost, kako glave tako i srca, nedostatak vitalnosti ljudi koja je rezultat naeg poroka; i zato se javljaju strah, praznoverje, dvolinost, progoni i ropstvo svih vrsta. Mi smo samo figure, trup sa jetrom umesto srca. Oboavanje idola je prokletstvo koje na kraju i samog oboavaoca pretvara u kamenu statuu; a stanovnik Nove Engleske je isto idolopoklonik koliko i Indijac. Ovaj ovek bio je izuzetak, jer nije postavio ak ni politiki oblikovanog idola izmeu sebe i svoga boga. Crkva koja ekskomunicira pravog sledbenika Hrista! Ostavite svoje iroke i niske crkve, kao i svoje uske i visoke crkve! Uinite korak napred i izmislite nov tip nusprostorija. Izmislite lekovitu so koja e vam pomoi i potedite nae nozdrve. Savremeni hrianin je ovek koji e pristati da izgovori sve molitve u liturgiji ako mu dozvolite da odmah potom ode u krevet i mirno zaspi. Sve njegove molitve poinju sa Sada idem da spavam, i on neprekidno misli na vreme kada e otii na svoj dugi odmor. U izvesnoj meri pristao je i na odreena stara, ustaljena milosrdna dela, ali ne eli da uje za novotarije; on ne eli da doda nikakve nove odredbe u svoj ugovor da bi ga prilagodio sadanjem vremenu. On pokazuje svoje beonjae tokom Sabata, a svoje crne misli tokom ostatka nedelje. Zlo nije samo u stagniranju krvi, ve i u stagniranju duha. Mnogi, bez sumnje, imaju dobru volju, ali su lenji po prirodi i navici, pa ne mogu da zamisle oveka koji sledi uzvienije motive od motiva koje slede oni sami. Stoga proglaavaju toga oveka ludim, jer znaju da oni nikada ne bi mogli da postupaju kao on, sve dok ostaju takvi kakvi su. Mi matamo o stranim zemljama, o drugim vremenima i rasama ljudi, zamiljajui istorijski i prostorni razmak izmeu nas i njih; ali kada se neki vaan dogaaj kao ovaj desi u naoj najblioj okolini, esto otkrivamo taj razmak i tu razliitost izmeu nas i naih najbliih suseda. Oni su nae Austrije i Kine i ostrva junih mora. Nae prenaseljeno drutvo odjednom postaje prostrano, isto i privlano za oko, grad na nekog ogromnoj razdaljini. Otkrivamo zato sa tim susedima nikada nismo stigli dalje od povrnih komplimenata; postajemo svesni da izmeu nas i njih postoji isto toliko hvati kao i izmeu Tatara lutalice i kineskog grada. Misleni ovek postaje pustinjak u guvi meu pijanim tezgama. Nepremostiva mora odjednom se postavljaju izmeu nas ili se tu pojave prostrane stepe. Razlike u prirodi, inteligenciji i veri, a
4 5

Luka na Krimu, gde je engleska konjica 1854. juriala na englesku vojsku (prim. prev.). Engleski pesnik Alfred Tenison (Tennyson), u pesmi Juri lake brigade (prim. prev.).

ne reke i planine, ine prave i nepremostive mee izmeu pojedinaca i izmeu drava. Niko osim istomiljenika ne moe postati opunomoenik na naem dvoru. Proitao sam sve novine koje sam mogao da nabavim tokom prvih nedelju dana nakon toga dogaaja, a ne seam se da sam u njima naao i jedan jedini izraz saoseajnosti za te ljude. Nakon toga sam zapazio jednu plemenitu izjavu, u nekim bostonskim novinama, ali to nije bio lanak urednika. Neki obimni asopisi odluili su da ne objave puni izvetaj o Braunovim reima da ne bi izostavili neke druge teme. To je kao da je izdava odbio rukopis Novog zaveta, a objavio poslednji Vilsonov (Wilson) govor. Ostali stupci jednog asopisa koji je objavio tu znaajnu vest bili su uglavnom ispunjeni izvetajima sa politikih skupova koji su tada bili odrani. Ali prelaz ka njima bio je suvie nagao. Te skupove je trebalo potedeti takvog kontrasta, pa je izvetaje o njima trebalo tampati barem u vanrednom izdanju. Prei sa rei i potupaka iskrenih ljudi na kokodakanje politikih skupova! Na pretendente na poloaje i vajne oratore to ne uspevaju sami da snesu ni jedno poteno jaje, ve jaja nabavljaju na veresiju! Njihova velika igra se igra slamicama ili, jo bolje, ona je kao igra uroenika sa bubnjem tokom koje Indijanci diu veliku graju! Izostavite izvetaje sa verskih i politikih skupova i objavite rei jednog ivog oveka. Ali ja ne zameram toliko onome to su izostavili koliko onome to su ubacili. ak i Liberator je taj poduhvat okarakterisao kao nepromiljen, vratoloman i oito sulud pokuaj. U svoj toj gomili novina i asopisa u naoj zemlji, zaista ne znam urednika koji bi svojevoljno tampao neto ako bi znao da e to u krajnjoj instanci dugorono smanjiti broj njegovih pretplatnika. Oni smatraju da to ne bi bilo uputno. Kako onda mogu da tampaju istinu? Kau da, ako ne tampaju prijatne stvari, niko nee obraati panju na njihove novine. I zato zaista lie na putujue prodavce koji otpevaju skarednu pesmu da bi oko sebe okupili gomilu. Republikanski urednici, obavezni da svoje reenice pripreme za jutarnje izdanje i sa navikom da na sve gledaju kroz prizmu politike, ne izraavaju nikakvo divljenje, pa ak ni iskrenu tugu, ve te ljude nazivaju zabludelim fanaticima ljudima koji gree ludacima ili pomahnitalima. To samo pokazuje sa kakvom razumnom gomilom urednika smo blagosloveni mi, a ne ti ljudi koji gree; oni barem dobro znaju koja je strana pareta hleba namazana buterom. ovek uini hrabro i humano delo, i smesta, na sve strane, ujemo ljude i stranke kako izjavljuju: Ja to nisam uradio i ni na koji nain ne odobravam to je on to uradio. To se jasno vidi iz moje dosadanje karijere. Mene, na primer, ne zanima da ujem kako vi odreujete svoju poziciju. Nikada me nije ni zanimalo, niti e me zanimati. Mislim da je to isti egoizam ili drskost. Ne treba da se toliko trudite da perete ruke u odnosu na njega. Nijedan inteligentan ovek nikada nee pomisliti da ste ga vi stvorili. On je sve zapoeo i okonao, kako nas sam obavetava, pod pokroviteljstvom Dona Brauna i nikoga drugog. Republikanska partija ne shvata koliko mnogo ljudi e njegov neuspeh shvatiti kao podsticaj da glasaju drugaije nego to bi ta stranka htela. Oni su prebrojali glasove Pennsylvania & Co., ali nisu pravilno prebrojali glas kapetana Brauna. On je preuzeo vetar iz njihovih jedara, ono malo vetra to su imali, tako da sada mogu samo da stanu i odu na popravku. Pa ta ako on nije pripadao vaoj kliki! Mada moda ne odobravate njegov metod ili njegove principe, priznajte njegovu velikodunost. Zar ne biste voleli da budete u srodstvu sa njim po tome, mada on ni na koji drugi nain nije poput vas niti vam je slian? Mislite li da biste tako izgubili reputaciju? Ono to istekne kroz esmu sauva se u bokalu. Ako oni, u stvari, ne misle tako, onda ne govore istinu i ne govore ono to misle. Jo se jednostavno slue svojim starim trikovima. Uvek se priznavalo, kae jedna osoba koja ga zove ludim, da je savestan ovek, vrlo odmerenog ponaanja, sasvim dobroudan, sve dok se ne bi pomenula tema ropstva, jer bi tada izraavao svoje krajnje gnuanje. Brod za prevoz robova je na putu, natovaren rtvama koje umiru; novi tovari se ubacuju usred okeana; mala posada vlasnika robova, kojoj podrku prua veliki broj putnika, gui etiri miliona ljudi u utrobi broda, pa ipak politiar tvrdi da je jedini ispravan nain da se neto promeni mirno irenje ljudskih oseanja, bez bilo kakvih izgreda. Kao da ljudska oseanja ne treba da budu propraena delima i kao da oseanja moete prosto razasuti, proizvesti po porudbi kao obinu robu, kao to se voda sipa iz kantice za zalivanje da bi se slegla praina. ta to ujem da se baca sa palube? Tela mrtvih koja su se konano oslobodila. Tako mi irimo humanost i ljudska oseanja zajedno sa njom.

Istaknuti i uticajni urednici, naviknuti na saradnju sa politiarima, sa ljudima znatno loijeg kova, kau, u svom neznanju, da je on postupio po principu osvete. Oni ne poznaju toga oveka. Moraju da uveliaju sebe da bi mogli da ga shvate. Ne sumnjam da e doi vreme kada e poeti da razumeju kakav je. Oni moraju da sagledaju oveka od vere i religijskih principa, a ne politiara niti Indijanca; oveka koji nije ekao da sam bude napadnut ili da neki njegov poten posao bude ugroen da bi dao ivot za ugnjetene. Ako se Voker (Walker) moe smatrati predstavnikom juga, voleo bih da kaem da je Braun predstavnik severa. On je bio izuzetan ovek. Nije stavljao u prvi plan telesne prohteve, ve je mislio na ideale. Nije priznavao nepravedne zakone ljudi, ve im se suprotstavljao kako je umeo. Bar na kratko se izdiemo iz trivijalnosti i praine politike i ulazimo u predeo istine i ovenosti. Nijedan ovek u Americi nikada nije tako uporno i delotvorno zastupao dostojanstvo ljudskog bia, polazei od toga da je i sam ovek i da je jednak svakom drugom u svim vladama. U tom smislu, on je bio najvie Amerikanac od svih nas. Nije mu bio potreban brbljiv advokat koji bi ga branio izvrtanjem injenica. On je bio vie nego ravan svim sudijama koje ameriki glasai ili zvaninici na bilo kom nivou mogu da stvore. Nije mu mogla suditi porota njemu ravnih ljudi, jer njemu ravni nisu postojali. Kada ovek stoiki podnosi osudu i osvetu ljudi, izdiui se iznad njih doslovno celom visinom, mada ga odnedavno smatraju za najpodlijeg ubicu koji treba da plati za svoje grehe prizor je uzvien zar to niste znali, vi, oslobodioci, zastupnici, republikanci? i mi postajemo kriminalci u poreenju sa njim. Uiniete sebi ast ako mu priznate zasluge. Njemu vae potovanje nije potrebno. asopisi Demokratske partije nisu dovoljno humani da bi me uopte doticali. Zato i ne oseam gaenje ni prema emu to bi oni mogli da kau. Svestan sam da moda malo trim pred rudu, jer je on, dok ja govorim, jo iv u rukama svojih dumana; poto se ve nalazi u takvoj situaciji, ja sve vreme razmiljam i govorim o njemu kao da je fiziki mrtav. Ne verujem u podizanje kipova onima koji jo ive u naim srcima, ije kosti jo nisu istrunule u zemlji oko nas, ali bih radije video kip kapetana Brauna u dvoritu venice drave Masausets nego bilo kog drugog oveka kojeg poznajem. Radujem se to ivim u ovom dobu to sam njegov savremenik. Kakva suprotnost u odnosu na tu politiku stranku koja tako nestrpljivo gura dalje od sebe njega i njegovu zaveru, a trai, moda, nekog vlasnika robova za svog kandidata, barem za mesto onoga ko e primenjivati Zakon o odbeglim robovima i sve druge nepravedne zakone koje je on eleo da poniti orujem! Lud! Otac i est sinova, jedan zet, a uz to i jo nekoliko ljudi barem dvanaest kao dvanaest apostola, svi su odjednom dobili napad ludila; dok normalni tiranin dri svojih etiri miliona robova jo vre stisnutom pesnicom, a hiljade normalnih urednika, njegovih ortaka, spasavaju svoju zemlju i svoju stranjicu! Isto tako su ludi bili i njegovi poduhvati u Kanzasu. Upitajte tiranina ko je njegov najopasniji dumanin, normalan ovek ili taj ludak. Da li hiljade koje ga najbolje poznaju, koje su se radovale njegovim delima u Kanzasu i koje su mu tamo pruale materijalnu pomo, misle da je on lud? Tu re mnogi koriste samo kao praznu frazu i ne sumnjam da je velik broj njih ve preutno povukao svoje rei. Proitajte njegove izuzetne odgovore Mejsonu (Mason) i drugima. Kako oni deluju patuljasto i kako ih poraava uporeivanje sa njim! Na jednoj strani, polugrubo, polublago ispitivanje; na drugoj, istina, blistava kao munja koja se obruava na njihove sramne hramove. Oni su takvi da stoje pored Pilata, Geslera i inkvizicije. Kako su jalovi njihov govor i njihovi postupci! a kako je besmisleno njihovo utanje! Oni su samo bespomona orua u tom velikom delu. Sila via od ljudske okupila ih je oko ovog propovednika. Zato su Masausets i sever poslali onih nekoliko normalnih predstavnika u Kongres poslednjih godina? da upeatljivo izraze koja oseanja? Svi njihovi govori proueni zajedno to e verovatno i oni sami priznati ne mogu ni prineti smeloj otvorenosti i snazi, kao i jednostavnoj istini onih nekoliko uzgrednih opaski ludog Dona Brauna na podu u loionici u Harpers Feriju; to je ovek koga ete ubrzo obesiti, poslati na drugi svet, ali ne da tamo predstavlja vas. Ne, on nije bio na predstavnik ni u kom smislu rei. On je bio suvie dobar primerak oveka da bi predstavljao ljude poput nas. Koga, onda, on zastupa? Ako paljivo proitate njegove rei, shvatiete. U njegovom sluaju nema prazne elokvencije, ni

izmiljotina ni okolianja, kao ni ulagivanja ugnjetavaima. Istina ga je inspirisala, a iskrenost je izglaala njegove reenice. Mogao je sebi dopustiti da izgubi arpove puke, jer je zadrao svoju vetinu govora, arpovu puku beskrajno pouzdanijeg i veeg dometa. A New York Herald prenosi taj razgovor verbatim!6 Nije ni svestan za kakve je besmrtne rei postao medijum. Sumnjam u razboritost svakog oveka koji proita izvetaj o tom razgovoru i jo naziva njegovog protagonistu ludim. Taj razgovor pokazuje vee mentalno zdravlje od zdravlja koje pruaju uobiajena disciplina i ivotne navike, ustaljena organizacija. Uzmite bilo koju reenicu iz njega Odgovoriu na svako pitanje na koje mogu da odgovorim asno; u protivnom, neu. to se mene tie, sve sam rekao istinito. Ja drim do svoje rei, gospodine. Oni malobrojni koji govore o njegovom osvetnikom duhu dok se zaista dive njegovom heroizmu, nemaju merilo na osnovu kojeg bi otkrili plemenitog oveka, nemaju amalgam koji bi uporedili sa njegovim istim zlatom. Oni sa njim porede svoju sopstvenu kaljugu. Olakanje je prei sa tih izmiljotina na svedoenja iskrenijih, ali uplaenih tamniara i delata. Guverner Vajz (Wise) govori o njemu pravednije i sa vie potovanja od bilo kog urednika sa severa ili politiara ili javne linosti koja je meni poznata. Znam da ete rado ponovo uti ta on kae o ovome. On kae: Varaju se oni koji smatraju da je on ludak... On je hladnokrvan, pribran i nesalomiv, i pravino je rei za njega da je bio human prema svojim zatvorenicima... I pokazao se kao ovek od principa i istine. On je fanatik, umiljen i brbljiv (to misli g. Vajz), ali vrst, iskren i inteligentan. I njegovi ljudi, oni koji su preiveli, isti su kao on... Pukovnik Vaington kae da je on najhladnokrvniji i najvri ovek koga je ikada video kako prkosi opasnosti i smrti. Dok je jedan njegov sin leao mrtav pored njega, a drugi imao teku ranu, on je jednom rukom opipavao puls sina koji je umirao, drugom drao puku i pri tom komandovao svojim ljudima krajnje pribrano, podstiui ih da budu vrsti i da svoj ivot prodaju to skuplje. Nije bilo lako proceniti koji je od tri zatvorenika belca, Brauna, Stevensa (Stephens) i Kopika (Coppic) bio najvri. Gotovo prvi ovek sa severa kojeg je vlasnik robova poeo da potuje! Svedoenje g. Volandingema, mada manje vano, ima isti smisao, da ne treba potcenjivati ni tog oveka ni njegovu zaveru... On nije ba nimalo nalik na obinog bandita, fanatika ili ludaka. Sve je mirno u Harpers Feriju, kau asopisi. Kakva je priroda te tiine koja usledi nakon to zakon i vlasnik robova dobiju prevagu? Smatram da je taj dogaaj iskuenje koje treba da poput bleska iznese na videlo narav ove vlade. Trebalo nam je pomoi da je sagledamo u svetlu istorije. Trebalo je da i ona sama sebe sagleda. Kada vlada svoju mo stavi na stranu nepravde, kao to naa ini da bi se odralo ropstvo i ubijali oslobodioci robova, ona se pokazuje kao obina brutalna sila, ili gore, kao demonska sila. Ona je slika i prilika nepotenja. Sada se vie nego ikada pre pokazalo da vlada tiranija. Vidim da se ova vlada efikasno udruuje sa Francuskom i Austrijom u ugnjetavanju oveanstva. Postoji tiranin koji dri etiri miliona okovanih robova i to dovodi do pojave njihovog smelog oslobodioca. Ova najlicemernija avolska vlada gleda sa svog trona etiri miliona koji jedva diu i pita glumei naivnost: Zato me napadate? Zar ja nisam od potenih ljudi? Prestanite da pokreete to pitanje jer u i od vas napraviti robove ili u vas obesiti. Mi govorimo o predstavnikoj vladi; ali kakav je to monstrum od vlade kada u njoj nisu predstavljene najplemenitije sposobnosti uma i celo srce. Poluooveeni tigar ili vo koji se vue po zemlji, sa odstranjenim srcem i vrhom mozga koji mu je raznesen metkom. Junaci kojima bi razneli noge dobro su se borili na svojim patrljcima, ali ja nikada nisam uo da je ovakva vlada uinila ita dobro. Jedina vlada koju priznajem a, pri tome, nije vano ako je na njenom elu mali broj ljudi niti koliko mala je njena vojska jeste ona snaga koja uspostavlja pravdu u zemlji, nikada ona koja uspostavlja nepravdu. ta da mislimo o vladi za koju istinski smeli i pravedni ljudi u zemlji predstavljaju neprijatelje, poto stoje izmeu nje i onih koje ona ugnjetava? Vlada koja pretenduje da bude hrianska, a razapinje na krst milion Hristova svakoga dana!

Od rei do rei (prim. prev.).

Zavera! Odakle izvire takva zavera? Ne mogu a da ne mislim o vama, vladama, onako kako zasluujete. Moete li da isuite fontane misli? Velika zavera, kada predstavlja otpor tiraniji, potie iz one sile koja stvara i neprekidno obnavlja oveka, jer ta sila prva zane zaveru. Kada pohvatate i poveate sve te pobunjenike, ne postiete nita osim to postajete krivi, jer niste udarili na sam izvor. Vi se hvatate u kotac sa neprijateljem protiv koga ne stoje kadeti iz Vest Pointa i protiv koga nisu usmereni nai topovi. Da li umee topolivca stvara proizvod koji se okree protiv svoga tvorca? Da li je kalup u koji livac izliva topove vaniji od materijala i od njega samog? Sjedinjene Drave imaju karavan od etiri milina robova u lancima. One ele da robovi ostanu u tom poloaju; a Masausets je jedan od federalnih uvara koji treba da spree njihovo bekstvo. Nisu svi stanovnici Masausetsa takvi, ali takvi su oni koji vladaju i koje tamo sluaju. Masausets i Virdinija su uguili ustanak u Harpers Feriju. Oni su tamo poslali svoje marince i morae da plate cenu njihovih greha. Pretpostavimo da u Dravama postoji udruenje koje iz svoga depa i zbog velikodunosti spase sve odbegle robove koji pobegnu kod nas i zatiti nae sopstvene obojene sugraane, a ostale poslove prepusti takozvanoj vladi. Zar takva vlada ne gubi brzo svoj smisao i zar ne izaziva nezadovoljstvo ljudi? Ako civili moraju da obavljaju vladine poslove, da tite slabe i brane pravdu, tada vlada postaje samo najamnik ili slubenik koji treba da obavlja fizike ili sporedne poslove. Naravno, to je samo senka vlade i zbog toga mora da se formira Odbor za red i zakon. ta bi trebalo da mislimo ak i o orijentalnom kadiji iza koga radi tajni Odbor za red i zakon? Ali takav je opti karakter naih severnih drava; svaka od njih ima svoj odbor za red i zakon. U izvesnoj meri te sulude vlade priznaju i prihvataju takav poloaj. One praktino kau, Rado emo raditi za vas pod tim uslovima, samo nemojte praviti buku zbog toga. I tako se vlada, ija je plata obezbeena, povlai u stranju sobu, nosei sa sobom ustav i vei deo svojih napora ulae u njegovu doradu. Kada ponekad uzgred ujem kako radi, vlada me u najboljem sluaju podsea na one farmere koji zimi pokuavaju da zarade poneki peni bavei se bavarskim poslom. A kakvo to pie treba njihova burad da sadri? Oni pekuliu deonicama i bue rupe u planinama, ali nisu sposobni da izgrade ni poteni drum. Jedini slobodni put, podzemnu eleznicu, poseduje Odbor za red i zakon, i on njome i upravlja. Oni su napravili pozdemne tunele po celoj zemlji. Takva vlada gubi mo i ugled kao to vodu koja istie iz probuene posude prihvata onaj ko moe da je zadri. ujem da mnogi osuuju te ljude zato to ih ima tako malo. Kada su dobri i smeli bili u veini? Zar bi trebalo da ekaju dok ne doe to vreme? dok im se vi i ja ne pridruimo? Ve i sama injenica da nije imao gomilu ili trupu plaenika za sobom izdvaja ga od obinih heroja. Njegova druina je zaista bila mala, jer su malobrojni zadovoljavali njegove kriterijume. Svako ko je na tom mestu poloio ivot za siromane i ugnjetene bio je paljivo odabran ovek, izabran meu hiljadama, ako ne i milionima drugih; oito je bio ovek od principa, retke hrabrosti i iskrene humanosti; spreman da svakog trenutka rtvuje ivot za dobrobit svojih blinjih. Moe se sumnjati da je u celoj zemlji bilo jo toliko ljudi ravnih njima govorim samo o njegovim sledbenicima jer je njihov voa, bez sumnje, temeljno pretraio zemlju uzdu i popreko, elei da popuni svoju trupu. Samo oni su bili spremni da stanu izmeu ugnjetavaa i ugnjetenih. Oni su doista bili najbolji ljudi koje ste mogli izabrati za veanje. To je bio najvei kompliment koji ova zemlja moe da im d. Oni su bili zreli za njena veala. Ova zemlja je to ve dugo praktikovala, znatan broj je i obesila, ali do sada nikada nije pronala prave ljude. Kada pomislim na njega, njegovih est sinova i njegovog zeta da ne nabrajamo ostale koji su odabrani za tu borbu, kako nastupaju hladnokrvno, dostojanstveno, humano; kako rade mesecima, ako ne i godinama, spavajui i budei se sa mislima o zadatku i leti i zimi, ne oekujui nikakvu nagradu osim iste savesti, dok je gotovo cela Amerika stajala postrojena sa druge strane opet kaem da me se to doima kao uzvieni prizor. Da je imao asopis koji bi zastupao njegovu stvar, neki instrument, kako se to kae, koji bi monotono i uporno svirao jednu istu poznatu melodiju, a da je zatim pruio eir za milostinju, to bi bilo pogubno za njegovu efikasnost. Da je postupao tako da ga vlada ostavi na miru, moda bi bio sumnjiv. injenica da je ili tiranin njemu ili on tiraninu morao ustupiti mesto izdvajala ga je od svih reformatora ovoga vremena koje znam. Verovao je u doktrinu po kojoj ovek ima pravo da prema robovlasniku primeni silu da bi se oslobodili robovi. Ja se slaem sa njim. Oni koje ropstvo neprestano zgraava imaju izvesno pravo da se zgraavaju i nad nasilnom smru robovlasnika, ali ne i drugi ljudi. Vie zgraava ivot robovlasnika nego njegova smrt. Osoba koja prva uspe da oslobodi roba, po mom miljenju, ne moe imati pogrean metod. Govorim u ime robova kada kaem da vie volim filantropiju kapetana Brauna od filantropije koja me ne

ubija niti me oslobaa. U svakom sluaju, ne smatram da treba provesti ivot govorei ili piui samo o ovoj temi, osim ako niste neprestano nadahnuti da to inite; zato ja to i nisam inio. ovek moe imati i druge poslove o kojima treba da vodi rauna. Ja ne elim da ubijam niti da budem ubijen, ali mogu da zamislim okolnosti u kojima bi i jedno i drugo za mene bilo neizbeno. Svakoga dana uvamo takozvani mir svoje zajednice delima koja podrazumevaju izvesno nasilje. Pogledajte samo pendrek i lisice policajca! Pogledajte zatvor! Pogledajte veala! Pogledajte kapelana u nekom puku! Mi samo teimo da ivimo bezbedno u okrilju te provizorne vojske. Tako branimo sebe i svoje kokoinjce, a zadravamo ropstvo. Znam da velik broj mojih zemljaka misli da se arpove puke i pitolji mogu opravdano upotrebiti samo u dvobojima, zatim u sluaju da nas druge nacije uvrede, da bi se lovili Indijanci ili da bi se pucalo na odbegle robove i slino. Mislim da arpove puke i pitolje treba bar jednom upotrebiti za pravu stvar. U ovom sluaju to orue bilo je u rukama onoga koji je znao kako da ga upotrebi. Isto ogorenje koje je prema prii jednom raistilo hram raistie ga ponovo. Sutina problema nije u samom oruju, ve u tome za ta se oruje koristi. U Americi se jo nije pojavio ovek koji je toliko voleo svoje blinje i bio toliko paljiv prema njima. On je iveo za njih. Ponudio je svoj ivot i poloio ga pred njih. Kakvo je to nasilje za koje se ne zalau vojnici, ve miroljubivi graani, ne svetovni ljudi, ve propovednici jevanelja, ne ratoborne sekte, ve kvekeri, i ne toliko mukarci kvekeri koliko ene kvekeri? Taj dogaaj me uverava da postoji ono to zovemo smrt mogunost da ovek umre. Izgleda kao da nijedan ovek nikada pre nije umro u Americi, jer da biste umrli, prvo morate iveti. Ne verujem u mrtvaka kola, pokrov za mrtvaca i sahrane koje su mnogi ljudi imali. U tom sluaju nije bilo smrti, jer nije bilo ni ivota; oni su prosto istrulili ili izvetrili, slino kao to su trulili i vetrili ranije. Nema posveenog odra u hramu, samo je negde iskopana rupa. Neka mrtvi sahrane svoje mrtve. Najbolji od njih su polako usporavali poput asovnika. Frenklin (Franklin) Vaington oni su otili bez smrti; samo je jednoga dana prosto primeeno da nedostaju. ujem da znatan broj ljudi smatra da umire ili da je, ko zna, moda ve i umro. Glupost! Izazivam ih da to uine. Nemaju oni dovoljno ivota u sebi. Oni e se razloiti kao gljive i ostaviti za sobom stotinu hvalilaca koji e okititi mesto sa kojeg su otili. Od poetka sveta umrlo je samo pola tuceta ljudi ili otprilike toliko. Mislite li da ete umreti, gospodine? Neete! za vas nema nade. Jo niste nauili lekciju. Morate ostati na dopunskoj nastavi. Pravimo nepotrebnu buku oko smrtne kazne oduzimanja ivota, a, u stvari, nema ivota koji bi se mogao uzeti. Memento mori!7 Mi ne razumemo tu uzvienu reenicu koja je, po elji nekih valjanih ljudi, urezivana na nadgrobne spomenike. Mi smo je protumaili na podao i licemeran nain; mi smo potpuno zaboravili kako da umremo. Ali pobrinite se da ipak umrete. Prionite na svoj posao i dovrite ga. Ako znate kako da ponete, znaete i kada da se zaustavite. Ti ljudi, uei nas kako da umremo, u isto vreme su nas uili kako da ivimo. Ako dela i rei ovoga oveka ne dovedu do osveivanja, bie to najgrublje mogue ruganje delima i reima koje ue. To je najbolja vest koju je Amerika ikada ula. Ona ve ubrzava slabaan puls severa i ubacuje sve vie i vie velikodune krvi u vene i srce, vie nego to se ubaci tokom bilo kojeg broja godina privrednog i politikog prosperiteta. Koliko samo ljudi koji su nedavno razmiljali o samoubistvu sada ima razlog za ivot! Jedan pisac kae da je zbog svoje udne monomanije Braun izazivao strah kod stanovnika Misurija gotovo kao neko natprirodno bie. I zaista, junak meu kukavicama uvek izaziva takav strah. On je neto vie. Pokazuje da je nadmoan u odnosu na prirodu. U sebi ima boansku iskru. Ako se iznad sebe ne izdigne,Kako je slabaan ovek! Urednici novina takoe smatraju da njegovu ludost dokazuje i to to je mislio da ima zadatak da uradi to to je uradio to nije ni trenutka sumnjao u sebe! Oni govore kao da u nae vreme nije mogue da ovek dobije zadatak od boga da uradi neki posao; kao da se religijski zaveti ne mogu povezati sa svakodnevnim poslovima oveka kao da osoba koja e ukinuti ropstvo moe da bude samo neko koga postavi predsednik ili neka politika stranka. Oni govore kako je ovekova smrt poraz, a nastavak ivota, ma kakav bio, uspeh. Kada razmislim o cilju kojem se ovaj ovek sa toliko religijskog zanosa posvetio, a zatim razmislim kakvom se cilju posveuju njegove sudije i svi oni koji ga tako ljuto i reito osuuju, vidim da je meu njima razdaljina koliko i izmeu neba i zemlje.
7

Pomiljaj na smrt (prim. prev.).

Sve u svemu, nai rukovodei ljudi su bezopasan soj i dovoljno dobro znaju da oni nisu dobili zadatak od boga, ve su izabrani glasovima svoje stranke. ija to bezbednost zahteva da se kapetan Braun obesi? Da li je to neophodno zbog bilo koga oveka na severu? Zar nema drugog naina osim da se ti ljudi bace Minotauru? Ako to ne elite, recite jasno. Dok se rade takve stvari, lepota stoji pod velom, a muzika je odurna la. Pomislite na njega na njegove nesvakidanje kvalitete! ovek kakav se javlja u nekoliko vekova, pa su potrebni vekovi da bi se on razumeo; ne lani junak, niti predstavnik neke stranke. Takav ovek poput sunca moda se nee ponovo roditi u ovoj mranoj zemlji. On je sazdan od najskupljeg materijala, najfinijeg dijamanta; poslat je da bude spasilac porobljenih; a vi ne znate ta drugo da uinite sa njim osim da ga okaite o konopac! Vi koji kaete da potujete Hrista razapetog na krst, razmislite o tome ta ete upravo uraditi njemu koji je ponudio sebe za spasioca etiri miliona ljudi. Svaki ovek zna kada je u pravu i svi umovi ovoga sveta ne mogu mu rei nita novo na tu temu. Ubica uvek zna da je pravedno kanjen; ali kada vlada oduzme ivot oveku bez saglasnosti njegove savesti, ta vlada je drska i ini korak ka svom sopstvenom unitenju. Zar nije mogue da je pojedinac u pravu, a da vlada grei? Da li se zakoni primenjuju samo zato to su napisani? da li neki ljudi izjavljuju da su zakoni dobri, ak i ako nisu pravedni? Da li ovek moe da bude orue za izvoenje nekog ina koji bolji deo njegove linosti ne odobrava? Da li je namera zakonodavaca da dobri ljudi doveka vise na vealima? Da li sudije treba da tumae samo slovo zakona, a ne i njegov duh? Kakvo pravo imate vi da se dogovorite sa samim sobom da uradite ovo ili ono, protivno svetlu u sebi? Da li vi treba da odluite da donesete bilo kakvu odluku i da ne prihvatite stavove koje vam drugi nameu ako oni nisu u skladu sa vaim pogledima? Ja ne verujem u advokate, u takav nain napadanja i odbrane oveka, jer tada pristajete da se sretnete sa sudijom na njegovom terenu; sem toga, u najvanijim sluajevima nije vano da li ovek prekri neki ljudski zakon ili ne. Neka advokati reavaju trivijalne sluajeve. Poslovni ljudi mogu se meu sobom dogovoriti. Da oni primenjuju veite zakone koji pravino obavezuju oveka, bila bi sasvim druga stvar. Fabrika za falsifikovanje zakona sa nadlenostima i u robovskoj zemlji i u slobodnoj zemlji! Kakve zakone za slobodne ljude moete oekivati od nje? Ja sam ovde da zastupam njegov sluaj pred vama. Ne govorim o njegovom ivotu, ve o njegovom karakteru njegovom besmrtnom ivotu; stoga i ovaj sluaj u potpunosti postaje va, ni najmanje ne samo njegov. Pre nekih hiljadu osamsto godina Hrist je razapet na krst; ovog prepodneva, sticajem okolnosti, obeen je kapetan Braun. To su dva kraja lanca koja nisu nepovezana. On vie nije stari Braun; on je aneo svetlosti. Sada shvatam da je bilo neophodno da se najsmeliji i najhumaniji ovek u celoj zemlji obesi. Moda je i on sam to shvatio. Gotovo se bojim da u uti da je osloboen, poto sumnjam da nastavak ivota, ivot uopte, moe da uini toliko dobrog koliko njegova smrt. Zaveden! Brbljiv! Lud! Osvetoljubiv! Tako vi piete u svojim foteljama, a on odgovara ranjen sa poda oruarnice, jasno kao vedro nebo, istinito kao glas prirode: Niko me nije ovde poslao; to je bila zamisao moja i moga Tvorca. Ne priznajem gospodara u ljudskom obliku. I kako samo nastavlja lepim i plemenitim tonom, obraajui se onima koji su ga uhapsili i koji stoje iznad njega: Mislim, prijatelji, da ste krivi za veliku nepravdu prema Bogu i ljudskom rodu, pa bi bilo dobro da vam neko objasni da treba da oslobodite one koje tvrdoglavo i bezbono drite u ropstvu. A govorei o svom pokretu, rekao je: Ovo je, po mome miljenju, najvie to ovek moe uiniti za Boga. ao mi je siromaha u ropstvu kojima nema ko da pomogne; zato sam ovde; ne zbog line uvrede, osvete ili ratobornog duha. Ja samo saoseam sa ugnjetenima i obespravljenima koji su isti kao i vi, i u oku Boga isto toliko vredni kao vi. Ne spoznajete svoju obavezu ak ni kada vam je pred nosom. elim da razumete da ja potujem prava najsiromanijih i najslabijih obojenih ljudi, koje ugnjetava mo robovlasnika, isto kao to potujem prava najbogatijih i monih. Uz to, elim da kaem da je bolje da svi vi, ljudi sa juga, ponete da se spremate za reavanje toga pitanja, jer e se ono morati reiti i pre nego to vi budete sasvim spremni za to. to pre budete

spremni, tim bolje. Mene se vrlo lako moete osloboditi. Ve ste me se gotovo i oslobodili; ali to pitanje jo ostaje da se rei mislim, to crnako pitanje; to jo nije dovedeno do kraja. Zamiljam vreme kada e slikar naslikati tu scenu i nee ii u Rim da tamo pronae temu za svoje slike; pesnik e je opevati; istoriar zabeleiti, a zajedno sa dolaskom prvih doseljenika i Deklaracijom nezavisnosti, to e biti ornament u nekoj buduoj nacionalnoj galeriji, kada barem sadanji oblik ropstva ovde vie ne bude postojao. Tada emo moi da oplakujemo kapetana Brauna. Tada, i ne pre toga, mi emo dobiti satisfakciju.

ETANJE

elim da kaem neto o prirodi, o apsolutnoj slobodi i divljini koja se razlikuje od graanske slobode i kulture elim da sagledam oveka kao stanovnika prirode, kao nekoga ko je njen neraskidivi deo, a ne kao lana drutva. elim da ponudim jedan upeatljiv prikaz i da na taj nain skrenem panju na tu temu, jer postoji dovoljno zagovornika civilizacije: ministri, kolski odbori, i svako od vas e se ve pobrinuti za to. Tokom ivota sreo sam samo jednu ili dve osobe koje su razumele umetnost etanja, to jest odlaska u etnju koje su imale, da se tako izrazim, talenat za sauntering1: ta re se vrlo lepo moe povezati sa priom o besposlenim ljudima koji su se u srednjem veku kretali zemljom i traili milostinju, govorei da idu la Sainte Terre u Svetu zemlju; deca bi za njima vikala, Evo ide jedan Sainte-Terrer, Saunterer putnik u Svetu zemlju. Oni koji su se etali, ali nisu ili ka Svetoj zemlji, mada su to tvrdili, zaista su bili samo besposliari i skitnice; ali oni koji su tamo zaista ili jesu saunterers u pravom smislu te rei, onako kako je ja shvatam. Meutim, neki tu re izvode iz izraza sans terre, bez zemlje ili doma, to, u stvari, znai nemati odreen dom, ve se oseati svugde kao kod kue. Jer to je tajna uspene etnje (sauntering) . Onaj ko sve vreme mirno sedi u kui moda je vea lutalica od svih; ali eta (saunterer), u pravom smislu te rei, nije nimalo vea skitnica od krivudave reke koja sve vreme neumorno trai najkrai put do mora. Ali ja vie volim prvi nain izvoenja, poto je zaista i najverovatniji. Jer svaka etnja je neka vrsta krstakog pohoda na koji nas poziva pustinjak u nama, zahtevajui da krenemo i ponovo preuzmemo tu Svetu zemlju iz ruku nevernika. Tano je da smo danas samo maloduni krstai, ukljuujui i etae, jer ne preduzimamo smele, trajne poduhvate. Nae ekspedicije su samo kratke ture i mi se uvee vraamo starom ognjitu od kojeg smo krenuli. Polovinu etnje provedemo pratei vlastite stope. Moda bi trebalo da poemo u vrlo kratku etnju puni avanturistikog duha, bez namere da se vratimo spremni da svojim udaljenim kraljevstvima poaljemo natrag samo svoja balsamovana srca kao relikvije. Ako ste spremni da ostavite oca i majku, brata i sestru, enu, decu i prijatelje, da ih vie nikada ne vidite, ako ste isplatili svoje dugove, sainili testament, doveli u red svoje poslove i ako ste slobodan ovek, tada ste spremni za etnju. Da se vratimo mome iskustvu; moj drugar i ja (jer ja esto etam sa nekim) volimo da zamiljamo sebe kao vitezove novog, ili moda starog reda ne reda konjanika ili kavaljera, niti ritera ili jahaa, ve etaa, po meni jo starijeg i asnijeg soja. Izgleda da viteki i herojski duh koji je nekada pripadao jahau sada obitava u etau ili se ak moda stopio sa njim nije vie u lutajuem vitezu, ve u lutajuem etau. eta je neka vrsta etvrtog stalea, uz crkvu, dravu i ljude. Imamo utisak da ovde gotovo samo mi primenjujemo tu plemenitu vetinu; mada, iskreno govorei, veina mojih sugraana kae da ponekad kao i ja rado eta, ali njihove izjave ne treba uzimati zdravo za gotovo. Nikakvo bogatstvo ne moe kupiti tako potrebno oputanje, slobodu i nezavisnost, to je kapital u ovoj profesiji. Sve to dobijamo samo milou bojom. Da bi neko postao eta, potreban je dar sa Neba. Morate se roditi u porodici etaa. Ambulator nascitur, non fit.2 Tano je da neki moji sugraani mogu da se sete svojih etnji u koje su ili pre deset godina i da mi ih opiu; etnji tokom kojih su se oseali tako blagosloveni da su pola sata lutali po umi; ali vrlo dobro znam da su se od tada drali irokih puteva, ma koliko eleli da pripadaju ovom odabranom soju. Tada su se, bez sumnje, na tren osetili uzvieno, kao da se seaju nekog prethodnog postojanja, kada su ak i oni bili umari i odmetnici. Kada jednog vedrog jutra U umu zelenu stie, Tamo u ptice koje pevahusve blie i blie. Dosta je prolo, Robin3 ree,
1 2

Engleska re koja znai neobavezno, oputeno etanje (prim. prev.). eta se raa, a ne postaje (prim. prev.). 3 Robin Hud (prim. prev.).

Od kad posetih ove gore; Zato bih rado barem malo Lovio divlja u osvit zore. Mislim da ne mogu da sauvam zdravlje i dobro raspoloenje ako ne provedem barem etiri sata na dan a obino i vie od toga neobavezno etajui kroz umu i preko brda i polja, potpuno slobodan od svih svetovnih poslova. Tada mi moete ponuditi peni ili hiljadu funti da biste uli ta mislim bez opasnosti po svoj dep. Kada me ponekad podsete da mehaniari i prodavci ostaju u svojim radnjama ne samo celo prepodne, ve i celo popodne, mnogi od njih sedei prekrtenih nogu, kao da su noge stvorene da bi se na njima sedelo a ne stajalo ili hodalo, ja kaem da oni zasluuju pohvalu zato to jo davno nisu izvrili samoubistvo. Ne mogu da ostanem u svojoj sobi ni jedan dan a da ne zaram; kada se ponekad iskradem u etnju u minut do dvanaest, u etiri sata popodne, suvie kasno da bi se spasao dan, kada senke noi ve poinju da se meaju sa svetlou dana, oseam kao da sam poinio neki greh koji treba da okajem; priznajem da sam zadivljen izdrljivou i moralnom neosetljivou svojih komija koji se nedeljama i mesecima zatvaraju u prodavnice i kancelarije po sav dan kada se sve to sabere, dobijaju se gotovo godine. Ne znam od kakvog su to materijala stvoreni sede tamo sada, u tri sata popodne, kao da je tri sata ujutru. Bonaparta moe da pria o hrabrosti koju ovek ima u tri sata ujutru, ali to nije nita prema hrabrosti onih koji mogu spokojno da sede u ovaj popodnevni sat i tete svome biu koje je presedelo celo prepodne; oni iznuruju sopstvenu posadu sa kojom su povezani tako prisnim vezama. udi me da se u ovo vreme, izmeu etiri i pet sati popodne, kada je previe kasno za jutarnje novine, a previe rano za veernje, i uz ulicu i niz ulicu ne zauje velika eksplozija koja bi raznela na sve etiri strane sveta, na provetravanje, legiju zastarelih, kuevnih stavova i hirova kako bi se zlo moglo izleiti. Kako ene, koje su vezane za kuu jo vie nego mukarci, to podnose, nije mi jasno; ali imam razloga da sumnjam kako veina njih sve to uopte i ne podnosi. Kada smo, u rano letnje popodne, stresali seosku prainu sa skutova svoje odee, brzo prolazei pored kua sa izrazitim dorskim ili gotskim fasadama koje deluju tako usnulo, moj drugar mi je apnuo da su svi stanovnici tih kua u to vreme verovatno ve otili na spavanje. Ja sam tada osetio divljenje prema lepoti i velianstvenosti arhitekture koja sama nikada ne odlazi na poinak, ve neprekidno stoji uspravno i uva spavae. Bez sumnje, temperament i, pre svega, godine, puno utiu na sve to. Kako ovek stari, poveava se njegova sposobnost da sedi mirno i da radi svoj posao u zatvorenom prostoru. Njegove navike poprimaju odlike veeri dok se pribliava vee njegovog ivota, sve dok ovek ne pone da izlazi neposredno pre zalaska sunca i dok mu ne bude dovoljno pola sata etnje. Ali etanje o kojem ja govorim nema nita zajedniko sa onim to se zove rekreacija i to lii na potrebu bolesnih da uzimaju lek u odreeno vreme ili na dizanje tegova ili gimnastiku; etnja je sama po sebi poduhvat dana i avantura. Ako elite da se rekreirate, idite u potragu za izvorima ivota. Pomislite samo da ovek die tegove da bi sauvao zdravlje, a ti izvori ubore na dalekim panjacima koje on uopte ne trai! tavie, morate etati kao kamila za koju se kae da je jedina ivotinja koja preiva dok eta. Kada je neki putnik zamolio Vordsvortovu (Wordsworth) slukinju da mu pokae radnu sobu svoga gospodara, ona je odgovorila: Ovde je njegova biblioteka, ali njegova radna soba je napolju. Dui boravak napolju, na suncu i vetru, bez sumnje e stvoriti odreenu vrstou karaktera tako da izraste deblja pokoica preko nekih suptilnijih delova naeg tela, na primer po licu i rukama, isto kao to zbog tekog fizikog rada aka gubi neto od finoe dodira. A ostajanje kod kue, s druge strane, moe da stvori mekou i glatkou, da ne kaemo tankou koe, uz poveanu osetljivost na odreene utiske. Moda zato postajemo vie podloni uticajima koji su vani za na intelektualni i moralni rast ako sunce umereno sija na nas, a vetar malo manje duva; a svakako je dobro uspostaviti i pravu ravnoteu izmeu debele i tanke koe. Ali ja mislim da je to ljutura koja e brzo otpasti prirodan lek se moe nai u ravnotei kakva postoji izmeu noi i dana, zime i leta, misli i iskustva. Tada e biti mnogo vie vazduha i sunca u naim mislima. uljeviti dlanovi teaka bolje se slau sa finijim tkivima samopotovanja i junatva

iji dodir ushiti srce nego slabani prsti besposlenosti. elja da se danju lei u postelji i razmilja do usijanja obina je sentimentalnost koja ljude odvaja od preplanulosti i uljeva iskustva. Kada etamo, idemo naravno u polja i ume: ta bi se desilo sa nama kada bismo etali samo po vrtovima ili etalitima? ak su i neke filozofske sekte osetile potrebu da ume priblie sebi, poto sami nisu ili do uma. Sadili su platane stvarajui umarke i aleje, gde su odlazili u subdiales ambulationes 4 na istom vazduhu, pod zasvoenim stubovima. Naravno da ne vredi usmeravati korake ka umi ako nas oni ne nose tamo. Nije dobro da telom proetam kilometar u umi, a da duhom nisam prisutan. U popodnevnoj etnji potpuno zaboravim na svoje prepodnevne poslove i svoje obaveze prema drutvu. Ali ponekad se desi da ne mogu lako da se odvojim od grada. Misao na neki posao vrti mi se po glavi, pa duhom nisam tu gde mi je telo ja sam van sebe. U etnjama se potpuno vraam sebi. ta traim u umama ako razmiljam o neemu to se nalazi izvan uma? Vodim rauna o tome i ne mogu a da ne zadrhtim kada uhvatim sebe kako se tokom etnje bavim ak i neim to se zove dobar posao jer to se ponekad deava. Priroda u mojoj okolini prua puno prilika za dobre etnje; i mada ve mnogo godina etam skoro svakoga dana, a ponekad i po nekoliko dana, jo ih nisam sve istraio. Potpuno novi pejza predstavlja za mene veliku sreu i jo ga mogu pronai bilo kog popodneva. etnja od dva ili tri sata odvede me do nekog neobinog predela koji prija mome oku. Usamljena seljaka kua koju pre nisam video ponekad je isto toliko zanimljiva kao i odaje kralja Dahomeja. U stvari, moe se zapaziti izvesna slinost izmeu onoga to moe da ponudi pejza u krugu od desetak kilometara, to je domet popodnevne etnje, i onoga to moe da prui sedamdeset godina ljudskog ivota. Ni u jednom ni u drugom sluaju nikada neete potpuno iscrpeti sve mogunosti. Ono to danas zovemo razvoj podrazumeva izgradnju kua za gotovo sve ljude, pa se seku ume i veliko drvee; tako se kvari pejza koji postaje sve pitomiji i obiniji. Kad bi ljudi samo poeli da rue ograde i kad bi ostavili ume na miru! Jednom sam usred prerije ugledao poluzarasle ograde i nekog prepredenog krticu koji je sa nadzornikom premeravao svoje imanje; nebo je ispunjavalo prostor oko njega, ali on nije video anele kako se kreu tamo-amo, ve je usred toga raja traio tragove starih ivinjaka. Pogledao sam malo bolje i video ga kako stoji usred blata, usred paklenih movara, okruen avolima, kako pronalazi svoje ivinjake, tri mala kamena na mestu gde je nekada bio stub, a kad sam pogledao paljivije, video sam da je njegov nazdornik sam Princ Tame. Lako mogu da prepeaim deset, petnaest, dvadeset, bilo koji broj kilometara, kreui od svojih vrata, bez svraanja u neku kuu, bez izlaska na put osim tamo gde to ine lisica i kuna: prvo uz reku, zatim uz potok, pa dolinom i pored ume. U mojoj okolini u rasponu od nekoliko kvadratnih kilometara nema stanovnika. Sa mnogih brda mogu da vidim udaljenu civilizaciju i ljudske nastambe. Farmeri i njihove zgrade ne vide se nita bolje nego mrmoti i njihove jazbine. ovek i njegove aktivnosti, crkva i drava i kola, trgovina i poslovanje, fabrike i poljoprivreda, ak i politika, najopasnija od svih njih zadovoljan sam kada vidim koliko malo mesta oni zauzimaju u pejzau. Politika je samo jedno usko polje, a do njega vodi jo ua saobraajnica. Ponekad neki putnik zatrai da ga usmerim ka njoj. Ako elite da odete u svet politike, sledite prometan put sledite tog oveka sa trita, zadrite njegovu prainu u svojim oima i ona e vas odvesti pravo do politike; jer i ona ima svoje mesto i ne zauzima ceo postojei prostor. Pogledom prelazim preko tog mesta kao to bih preao preko polja sa pasuljem ili preko ume, a zatim ga zaboravljam. Za pola sata mogu da otpeaim do nekog dela zemljine povrine u koji ovek ne kroi po godinu dana; stoga tamo nema politike, jer ona je kao dim cigarete nekog oveka. Selo je mesto do koga vode putevi, ono je neka vrsta proirenja puta, poput jezera u odnosu na reku. Ono je telo ije ruke i noge predstavljaju putevi mesto sa tri ili etiri kraka, raskrsnica i odmorite za putnike. Re selo potie od latinske rei villa5 koju, zajedno sa reju via, put, ili starijim oblikom ved i vella, Varon6 izvodi od rei veho, nositi, jer je selo bilo mesto u koje su i iz kojeg su noene stvari. Oni koji su zaraivali za ivot radei seoske poslove nazivali su se vellaturam facere. Otuda, oito, dolazi i latinska re vilis i naa vile; isto tako i villain7. To pokazuje kakvim su nevaljalstvima seljaci bili skloni. Oni su svedoci putovanja koja se deavaju oko njih, mada sami ne putuju.
4 5

Dnevne etnje (prim. prev.) Engleska re za selo je village (prim. prev.) 6 Varon, latinski gramatiar iz prvog veka pre nove ere (prim. prev.) 7 U savremenom engleskom jeziku vile znai podao, zao, a villain znai nitkov, hulja (prim. prev.)

Neki ljudi uopte ne etaju; drugi etaju samo putevima; mali broj eta po imanjima. Putevi se prave za konje i poslovne ljude. Ja ih uglavnom ne koristim mnogo, jer ne urim da stignem u neku krmu ili piljarnicu ili konjunicu ili magacin do kojih oni vode. Ja dobro podnosim put, ali nisam obian putnik. Slikar pejzaa koristi figure ljudi da obelei put. U tu svrhu ne bi mogao da iskoristi moju figuru. Ja etam po prirodi kao to su etali stari proroci i pesnici Menu 8, Mojsije, Homer i oser (Chaucer). Tu prirodu moete nazvati Amerika, ali to nije Amerika: nisu je otkrili ni Amerigo Vespui, ni Kolumbo niti ostali istraivai. U mitologiji je to tanije opisano nego u bilo kojoj, meni poznatoj istoriji takozvane Amerike. Meutim, postoji nekoliko starih puteva kojima se moe hoditi sa zadovoljstvom, mada oni sada ne vode nikuda jer su skoro naputeni. Tako postoji stari put za Marlboro koji sada, ini mi se, ne vodi u Marlboro, osim ako Marlboro nije svako mesto do kojeg me on dovede. Imam elju da ga ovde pomenem zato to pretpostavljam da u svakom gradu postoji jedan ili dva takva puta. STARI PUT ZA MARLBORO Gde su nekad blago kopali, Al, nikad nita nisu nali; Gde se put poput mree Miljama u daljinu protee, I gde je Elijina uma sada, ovek se niemu dobrom ne nada; Nema nijednog drugog drukana, Osim Elie Dugana, O, navika divljih on je ovek, Prepelice i zeeve lovi navek, Za drugo on ne mari Osim da ivotinjske zamke tovari, Sasvim sam on ivi, Pravoj prirodi se divi, I gde iveti je najbolje On ostaje do mile volje. Krv mi se uzburka prolee kad zablista, Poriv da putujem dobijam, polazim, I dovoljno oduka nalazim Na starom putu za Marlboro, odista. Niko ga ne isti, Jer ga niko i ne koristi; Taj put sve putnike hrani, Kao to rekli bi hriani. Malo ljudi pomeri kosti Na tom putu s puno krivina,
8

Menu ili Manu, po indijskoj tradiciji zaetnik ljudskog roda i prvi kralj (prim. prev.)

Tuda prolaze samo gosti Irca Kvina. ta je, ta je to tamo, Znak na putu koji vrluda, Da li mogunost postoji samo Da se tim pravcem ode nekuda? Ploe kamene tu su ceo vek, Al putnika vie nema ni za lek; Imena mrtvih iz gradova Gledaju sa kamenih vrhova. Vredi otii i videti Gde i vi moete dospeti. Koji kralj je naredbu dao I te ploe doneti mogao, Ba sam radoznao; Kako su postavljene sve, Kada i ko odabra ploe te, Gurgas ili Li, Klark ili Darbi? To bee poduhvat veliki Pa treba pamtiti trud toliki; Ploe kamene prazne, bez rei, Gde putnik moe da otklei, I jednu reenicu urezbari Da kae zato svet jei; To neko drugi proitati moe, Ako mu je stalo do sopstvene koe. Znam jedan ili tri Stiha koja cene svi, Knjievnost koja vrednost ima, Koja u zemlji prija svima, I koju e ovek pamtiti moi; Vreme e do sledeeg decembra proi, Pa e ih opet itati u prolee, Kad topljenje snega otpoee. Ako se vaa mata rascveta, I napustite svoj dom srca ista,

Moete krenuti na put oko sveta Starim putem za Marlboro, odista. Sada, u ovoj regiji, najbolji deo zemlje nije u privatnom vlasnitvu; ovaj predeo niko ne poseduje i eta uiva u znatnoj slobodi. Ali moda e doi dan kada e zemlja biti podeljena na takozvana mesta za zabavu u kojima e samo mali broj ljudi nai zabavu za sebe, kada se ograde umnoe, izmisle zamke za ljude i druge naprave koje oveka treba da zadre na javnom putu, etanje po povrini Boje zemlje shvatae se kao povreda poseda nekog dentlmena. Oni koji u neemu sebino uivaju, obino sebe liavaju pravog uivanja. Bolje je stoga osmisliti ono to imamo pre nego to dou loi dani. Zato je ponekad tako teko odluiti kuda da etamo? Verujem da u prirodi postoji suptilni magnetizam koji nas, ako mu se nesvesno prepustimo, uputi u pravom smeru. Za nas nije nevano kojim putem etamo. Postoji pravi put; ali mi vrlo lako moemo zbog nemara ili gluposti izabrati pogrean. Mi obino odaberemo onaj put kojim nikada pre nismo ili u ovom stvarnom svetu, a koji savreno simbolizuje put kojim volimo da se kreemo u svom unutranjem, idealnom svetu; a ponekad nam je, bez sumnje, teko da odaberemo pravac zato to jo nije jasno izraen u naem svetu ideja. Kada izaem iz kue u etnju, jo ne znajui kuda e me koraci odvesti, prepustim instinktu da to odlui umesto mene i zapaam, ma kako to udno i hirovito delovalo, da konano i neizbeno krenem na jugozapad, prema nekoj odreenoj umi ili dolini ili naputenom panjaku ili brdu koje se nalazi u tom pravcu. Tano je da se moja igla sporo zaustavlja, varira po nekoliko stepeni i ne pokazuje uvek na jugozapad; postoje dobri razlozi za takva odstupanja, ali se uvek zaustavlja izmeu zapada i jugajugozapada. Moja budunost lei u tom pravcu, a zemlja na toj strani deluje sveije i plodnije. Linija koja bi sledila moju etnju ne bi bila krug, ve parabola ili bi bila poput orbita onih kometa za koje se smatra da su krive bez kraja, u ovom sluaju otvorene ka zapadu gde moja kua zauzima mesto pod suncem. Ponekad se etvrt sata vrtim neodluan dok po hiljaditi put ipak ne odluim da krenem na jugozapad ili zapad. Na istok idem samo kada sam na to prisiljen; ali na zapad idem svojom voljom. Tamo me ne vodi nikakav posao. Teko mi je da poverujem da u pod istonim horizontom nai lepe pejzae ili dovoljno divljine i slobode. Ne ushiuje me pomisao da tamo etam; ali verujem da se uma koju vidim na zapadnom horizontu prostire beskonano, sve do zalazeeg sunca i da tamo nema gradova niti naselja dovoljno znaajnih da mi zasmetaju. Dopustite mi da ivim gde elim, sa ove strane je grad, sa one divljina, i ja sve vie i vie naputam grad i povlaim se u divljinu. Ne bih toliko naglaavao tu injenicu da ne verujem kako je ona preovlaujua tendencija meu mojim sunarodnicima. Moram da etam prema Oregonu, a ne prema Evropi. U tom pravcu se kree nacija, i ja moram konstatovati da oveanstvo napreduje od istoka ka zapadu. Ve nekoliko godina svedoci smo pojave da ljudi odlaze na jugoistok to je naseljavanje Australije; ali ta selidba deluje kao pokret unazad, i, sudei po moralnim i fizikim odlikama prve generacije Australijanaca, jo se nije dokazala kao dobar eksperiment. Tatari na istoku misle da ne postoji nita zapadno od Tibeta. Svet se zavrava tamo, kau oni; iza toga nema niega osim mora bez obale. Oni ive na nepatvorenom istoku. Mi idemo na istok da bismo prouili istoriju i dela umetnosti i knjievnosti, pratei prole korake svoje rase; kad idemo na zapad, idemo u budunost, sledimo duh preduzetnitva i avanture. Atlantik predstavlja tok Lete, i kada smo ga preli, dobili smo priliku da zaboravimo Stari svet i njegove institucije. Ako ovaj put ne uspemo, moda za nau rasu postoji jo jedna prilika pre nego to stignemo do obala reke Stiks; nju nudi Leta u obliku Pacifika, koja je tri puta ira od prethodne. Ne znam koliko je injenica da pojedinac usklauje svoje najsitnije poslove sa optim pokretom rase vana i u kojoj meri je dokaz jedinstva rase; ali znam da neto slino selidbenom instinktu ptica i etvoronoaca utie i na narode i na pojedince, bilo stalno bilo s vremena na vreme. Zna se da je taj instinkt u nekim sluajevima uticao na pleme veverica, podstiui ih na opti i tajnovit pokret tokom kojeg su, kau neki, viene kako prelaze najire reke, svaka na posebnom komadu drveta, sa izdignutim repom kao jedrom i premoujui ue potoke svojim mrtvima, to lii na mahnitost koja obuzima domau stoku u prolee kada kaemo da je stoka dobila pundravce. Iznad naeg grada prolete mnoga jata divljih gusaka, a to u izvesnoj meri utie na vrednost ovdanjih nekretnina; da sam posrednik u prodaji nekretnina, verovatno bih taj inilac uzeo u obzir.

Tad ljudi ude da odu na hodoae, I hadije trae nepoznate obale. Svaki zalazak sunca koji vidim budi u meni elju da odem na zapad, tako dalek i tako lep kakvo je i mesto gde sunce zalazi. Izgleda da ono svakoga dana putuje na zapad i poziva nas da ga sledimo. Ono je veliki pobornik zapada koga slede mogi narodi. Mi svu no sanjamo planinske grebene na horizontu, mada su oni moda sainjeni samo od isparenja to su sunevi zraci pozlatili. Izgleda da su ostrvo Atlantida, kao i ostrva i vrtovi Hesperida, neke vrste zemaljskog raja, bili za drevne ljude veliki zapad, obavijen tajnom i poezijom. Ko nije u mati video, gledajui u nebo u vreme zalaska sunca, vrtove Hesperida i zasnovanost svih tih bajki? Kolumbo je osetio poriv da krene na zapad jae nego bilo ko drugi. Povinovao mu se i otkrio novi svet za Kastilju i Leon9. U to vreme, ovekovo pleme je osetilo miris sveih panjaka u daljini. Sunce je upravo prelo preko brda, A zatim zalo u zaliv na zapadu; On je ustao i uzeo svoj ogrta plavi; Sutra ka drugim umama i rosnoj travi. Gde se na kugli zemaljskoj moe nai oblast iste veliine kao ona koju zauzima prostranstvo naih Drava, a koja je tako rodna i bogata i raznolika po plodovima, u isto vreme tako pogodna za Evropljane? Mio (Michaux), koji je poznavao samo jedan njen deo, kae da u Severnoj Americi ima mnogo vie vrsta velikog drvea nego u Evropi; u Sjedinjenim Dravama postoji vie od sto etrdeset vrsta ija visina premauje trideset stopa; u Francuskoj postoji samo trideset vrsta koje dostiu tu visinu. Kasniji botaniari vie nego povruju njegova zapaanja. Humbolt (Humboldt) je doao u Ameriku da ostvari svoje mladalake snove o tropskoj vegetaciji i video ju je u savrenom obliku u praumama Amazona, najveoj divljini na zemlji, koju je tako reito opisao. Geograf Gijo (Guyot) , takoe Evropljanin, ide jo dalje, dalje nego to sam ja spreman da ga sledim; ali ga sledim kada kae Kao to biljke postoje za ivotinje, kao to biljni svet postoji za ivotinjski svet, tako i Amerika postoji za oveka iz Starog sveta... ovek iz Starog sveta kree na put. Ostavljajui visove Azije, on se sputa od postaje do postaje ka Evropi. Svaki od tih koraka oznaava stvaranje nove civilizacije, nadmonije od prethodne, i sve veu sposobnost za dalji razvoj. Kad je stigao do Atlantika, ovek je zastao na obali nepoznatog okeana ije granice nije znao i za trenutak ostao na tom mestu. Kada je iscrpeo bogato evropsko tlo i ojaao se, krenuo je u svoj avanturistiki pohod na zapad, kao to je inio i u najstarijim vremenima. Tako govori Gijo. Tokom tog pokreta na zapad i susreta sa preprekom kod Atlantika stvoreni su trgovina i preduzetnitvo savremenog doba. Mlai Mio u svojoj knjizi Putovanja na zapad od Alighenskih planina10 1802. godine (Travels West of the Alleghanies in 1802) kae da uobiajeno pitanje na novonaseljenom zapadu glasi ,Iz kog dela sveta dolazite?, Kao da su te prostrane i plodne regije prirodno mesto sastanka i zajednika drava za sve stanovnike zemljine kugle. Koristei staru latinsku izreku, mogao bih rei Ex Oriente lux; ex Occidente FRUX. Sa istoka svetlo; sa zapada plod. Ser Frensis Hed (Head), engleski putnik i generalni guverner Kanade, govori nam da i na severnoj i na junoj hemisferi Novog sveta priroda ne samo da je svoje delo ocrtala upeatljivije ve je i celu sliku oslikala svetlijim i jaim bojama od onih koje je koristila da iscrta i ulepa Stari svet... Nebeski svod Amerike deluje neuporedivo vie, nebo je plavlje, vazduh sveiji, hladnoa je jaa, mesec izgleda
9

Tadanje kraljevine na teritoriji dananje panije (prim. prev.)

10

krupnije, zvezde su sjajnije, grmljavina je glasnija, munja je ivlja, reke su due, ume vee, doline ire. Ako nita drugo, ova konstatacija se moe barem postaviti nasuprot Bifonovom (Buffon) opisu ovog dela sveta i njegovih plodova. Line (Linnaeus) je davno rekao Nescio quae facies laeta, glabra plantis Americanis: Ne znam ta to amerike biljke ini tako ivotnim i lepim; a ja dodajem da u ovoj zemlji nema, ili ih barem ima malo, Africanae bestiae, afrikih zveri, kako su ih zvali Rimljani, da je i po toj odlici posebno pogodna za nastanjivanje oveka. Kau nam da u rasponu od tri milje od centra istonoindijskog grada Singapura stanovnike svake godine odnose tigrovi; ali skoro svuda u Severnoj Americi putnik moe leati nou u umi bez straha od divljih ivotinja. Takva svedoenja ohrabruju. Ako mesec deluje krupniji ovde nego u Evropi, verovatno sunce takoe deluje krupnije. Ako nebeski svod Amerike deluje neuporedivo vii, a zvezde sjajnije, smatram da te injenice simbolino pokazuju visine do kojih se filozofija i poezija i religija stanovnika Amerike mogu jednog dana uzvisiti. Moda e vremenom i za sam ameriki um nematerijalna nebesa delovati mnogo via, a zvezde mnogo sjajnije. Jer, ja verujem da klima utie na oveka, kao da postoji neto u planinskom vazduhu to hrani i nadahnjuje duh. Nee li se zbog takvih uticaja ovek uzvisiti do veeg intelektualnog i fizikog savrenstva? Ili nije vano koliko maglovitih dana postoji u neijem ivotu? Smatram da emo biti matovitiji, da e nae misli biti jasnije, sveije i eterinije, poput naega neba, nae poimanje potpunije i ire, poput naih dolina, na intelekt po pravilu impresivniji, poput naeg groma i nae munje, naih reka, planina i uma, a naa srca e uvek po irini i dubini i veliini odgovarati naim kopnenim morima. Moda e putnik primetiti neto od laeta i glabra, od ivotnosti i lepote, i u naim licima, ne znajui tano ta je to. U kom bi pravcu inae svet iao i zato bi Amerika bila otkrivena? Amerikancima gotovo i ne moram da kaem Ka zapadu zvezda imperije kree na put. Kao istinski rodoljub, trebalo bi da se postidim kad pomislim da je Adamu u raju bilo bolje nego osvajaima divljine u ovoj zemlji. U Masausetsu, nae simpatije nisu usmerene samo ka Novoj Engleskoj; mada smo se moda otuili od juga, imamo simpatije za zapad. Tamo je dom naih potomaka, koji kao da se, po starom obiaju Skandinavaca, upuuju na more da trae svoje nasledstvo. Suvie je kasno da se ui hebrejski; mnogo je vanije da se razume ak i dananji argon. Pre nekoliko meseci otiao sam da vidim panoramu Rajne. Sve je delovalo kao srednjovekovni san. Plovidba tim istorijskim tokom prevazila je i moju matu; plovio sam ispod mostova koje su sagradili Rimljani, a dograivali kasniji heroji, pored gradova i zamkova ija su i sama imena bila najlepa muzika za moje ui, a svako od njih bilo je povezano i sa nekom legendom. Tamo su bili Erenbrajttajn i Rolandsek i Koblenc, za koje sam saznao prouavajui istoriju. Tamonje ruevine su me najvie zanimale. Izgledalo je kao da iz vode, breuljaka sa vinovom lozom i dolina izvire priguena muzika krstaa to odlaze u Svetu zemlju. Plovio sam dalje, omaijan, kao da me je neko preneo u herojsko doba i kao da sam udahnuo atmosferu vitetva. Ubrzo nakon toga iao sam da vidim panoramu Misisipija, i dok sam se kretao niz reku obasjan svetlom dananjice, gledao sam parobrode kako tovare drva, brojao gradove koji niu, gledao ruevine Novua novijeg datuma, posmatrao Indijance kako prelaze preko reke na zapad; kao to sam pre gledao reku Mozel, sada sam gledao Ohajo i Misuri, i sluao legende o mestima Debjuk i Venonas Klif mislei vie o budunosti nego o prolosti ili sadanjosti, i shvatio sam da je i ovaj vodotok poput Rajne, ali je drugaije vrste; ovde temelje zamkova tek treba postaviti, a lukove uvenih mostova tek treba sagraditi preko reke; i osetio sam da je i ovo herojsko doba, mada mi to ne znamo, jer su nai heroji po pravilu sasvim jednostavni i neupadljivi ljudi. ***

Zapad o kome govorim samo je jo jedan naziv za divljinu; a ono to hou da kaem jeste da u toj divljini lei spas sveta. Svako drvo prua svoja vlakna u potragu za divljinom. Gradovi uvoze divljinu po bilo kojoj ceni. Ljudi oru zemlju i jedre morima zbog nje. Iz ume i divljine dolaze sokovi i materije koje jaaju oveanstvo. Nai preci bili su divljaci. Pria o Romulu i Remu koje je dojila vuica nije besmislena pria. Osnivai svake drave koja je kasnije neto znaila dobijali su hranu i snagu iz nekog slinog divljeg izvora. Poto kasniju decu imperije nije dojila vuica, oni su bili poraeni i zamenila su ih deca iz severnih uma koja jesu sisala vuje mleko. Verujem u umu i dolinu, kao i u no tokom koje raste kukuruz. Treba da dodamo eliksir kanadske jele ili tuje u svoj aj. Nije isto jesti i piti zbog zdravlja i zbog obine halapljivosti. Hotentoti redovno i rado prodiru sirovu kotanu sr kudua ili neke druge antilope. Neki od naih severnih Indijanaca jedu sirovu kotanu sr arktikog soba, kao i druge njegove delove, ukljuujui i vrhove rogova, ako su meki. I tako, moda, prevazilaze kuvare Pariza. Oni, u stvari, rade isto to radi osoba koja odrava vatru. Za oveka je to verovatno bolje od govedine iz staje i od svinjetine iz klanice. Stvorimo divljinu iji pogled nijedna civilizacija ne moe da izdri, kao da ivimo od kotane sri kudua koju prodiremo sirovu. Postoje umski predeli u kojima obitava drozd; tamo bih se ja odselio u divlju zemlju gde jo nije kroio nijedan naseljenik; ini mi se da sam ve prilagoen toj okolini. Afriki lovac Kamings (Cummings) pria nam da se iz krzna elanda, kao i veine drugih vrsta upravo ubijene antilope, iri najlepi miris drvea i trave. Voleo bih da je svaki ovek kao divlja antilopa, da je u tolikoj meri neraskidivi deo prirode da naa ula osete njegovo prisustvo kad nas njegov miris podseti na one delove prirode koje najee poseuje. Nisam sklon da se bunim ak ni kada se iz traperovog kaputa iri miris ondatre; to je za mene prijatniji miris od onoga koji se obino iri iz odee trgovaca ili uenjaka. Kada pogledam u njihove ormare i dotaknem njihovu odeu, ne podsetim se travnatih dolina i cvetnih livada koje su poseivali, ve pre pranjavih trgovina i biblioteka. Preplanula koa je vredna potovanja, a moda je smea boja i prikladnija za oveka nego bela, to je boja stanovnika ume. Bledi belac! Ne udim se to to Afrikanac kae sa saaljenjem. Prirodnjak Darvin (Darwin) kae: Belac koji se kupa pored Tahianina izgleda kao bleda biljka kultivisana vetinom batovana nasuprot lepe, tamnozelene biljke koja raste puna ivota na otvorenim poljima. Ben Donson (Jonson) uzvikuje, Kako je nalik dobrom ono to je lepo! A ja bih rekao, Kako je nalik dobrom ono to je divlje! ivot se sastoji od divljine. Najivlje je ono to je najvie divlje. Poto to divlje jo nije podreeno oveku, ono ga osveava. ovek koji neprekidno ide napred i marljivo radi, koji se brzo razvija i ima velike zahteve u odnosu na ivot, uvek stie u novu zemlju ili u divljinu, gde je okruen sirovim materijalom ivota. On se penje preko pokleklih panjeva praumskog drvea. Po meni, nada i budunost nisu u travnjacima i kultivisanim poljima, niti u gradovima i naseljima, ve u nepatvorenom i rastresitom humusu. Kada sam analizirao svoju pristrasnost prema nekoj farmi koju sam nameravao da kupim, esto sam ustanovio da me je privuklo iskljuivo nekoliko kvadratnih metara gipkog i dubokog humusa sa prirodnom kaljugom u jednom njegovom uglu. To je bio dragulj koji me je zaslepio. Vie okrepljenja nalazim u humusnim poljima koja okruuju moj rodni grad nego u kultivisanim vrtovima na selu. Za moje oi ne postoji lepa podloga od gustih nizova patuljastog vresa (Cassandra calyculata) koji pokriva ta nena mesta na zemljinoj povrini. Botanika moe samo da mi saopti imena bunova koji na takvom mestu rastu visoke borovnice, vlatasti vres, oviji lovor, azaleje i

gorske rue svi oni bujaju u rastresitom humusu. esto pomislim da bih voleo da ispred kue imam tu masu tamnocrvenih bunova; ne bih se odluio za saksije i ardinjere, za presaene omorike i okresanu ogradu, ak ni za staze sa ljunkom ja bih ispod prozora imao plodnu parcelu, a ne samo nekoliko sanduka zemlje dopremljenih da pokriju pesak izbaen dok se kopao podrum. Zato moja kua, moj salon, ne bi stajali na takvoj parceli umesto usred neke bledunjave zbirke retkog bilja, usred loe zamene za prirodu i umetnost, na mestu koje zovem prednje dvorite? Zar je teko raistiti zemlju i dovesti je u red kada odu drvodelja i zidar, tim pre to to prija kako prolazniku, tako i vlasniku? Mome oku ni najlepa ograda prednjeg dvorita nikada nije bila prijatna; najkomplikovaniji ornamenti, u obliku ira ili ve neeg drugog, brzo mi dosade i gade mi se. Spustite svoje pragove sve do same ivice humusa (mada se tako moda ne dobija najbolje mesto za suv podrum) i pobrinite se da tu ne ulaze prolaznici. Prednja dvorita se ne prave da bi se po njima etalo, ve da bi se u najboljem sluaju prolazilo kroz njih; u kuu se moe ulaziti i sa stranje strane. Da, moda ete pomisliti da sam udak, ali kada bi mi predloili da stanujem u susedstvu najlepeg vrta koji je ljudsko umee ikada stvorilo ili u obinom humusu, svakako bih se odluio za humus. Kako je samo za mene besmislen sav va trud, graani! Moje raspoloenje se obavezno popravlja u onolikoj meri u kojoj oko mene ima nepatvorene prirode! Dajte mi okean, pustinju ili divljinu! U pustinji, ist vazduh i samoa nadoknauju nedostatak vlage i plodnosti. Putnik Barton (Burton) kae za nju Va moral se popravlja; postajete iskreni i srdani, gostoljubivi i odluni... U pustinji alkoholna pia izazivaju samo oseaj gaenja. Uiva se u samom ivotinjskom postojanju. Oni koji su dugo putovali stepama Tatarije kau Kada smo ponovo doli do kultivisanog zemljita, guili su nas i muili nemir, zbrka i vreva civilizacije; vazduh nam nije odgovarao i inilo nam se da emo svakog trena umreti zbog nedostatka kiseonika. Kada elim da obnovim energiju, traim najmraniju umu, najguu i nepreglednu, kao i humus koji je za graane neprijatan. Ulazim u humusne predele kao u sveto mesto sanctum sanctorum11. Tu je snaga, sr prirode. Divlje drvee natkriva nedirnutu crnicu ta ista zemlja dobra je i za ljude i za drvee. ovekovo zdravlje zahteva isto toliko akri12 doline koliko je i njegovoj farmi potrebno tovara ubriva. To je jaka hrana kojom se on krepi. Grad spasavaju ne toliko pravedni ljudi u njemu koliko ume i humus koji ga okruuju. Optina u kojoj se jedna prauma njie na povrini, a druga trune na tlu grad u takvoj optini spreman je da gaji ne samo kukuruz i krompire ve i pesnike i filozofe za naredna pokolenja. Na takvom tlu rasli su Homer i Konfuije i ostali, a iz takve divljine dolazi i Spasitelj koji je jeo skakavce i divlji med. Da bi divlje ivotinje opstale, potrebno je odgajiti umu u kojoj e one iveti i u koju e se sklanjati. Tako je i sa ovekom. Pre stotinu godina ljudi su na naim ulicama prodavali lekovitu koru drvea iz lokalnih uma. U samoj prirodi toga primitivnog i grubog drvea postojao je, ini mi se, sutinski princip koji je kalio i jaao vlakna ljudskih misli. Ah! ve strepim, jer je stanje u mome rodnom selu prilino nazadovalo; tamo, naime, ne moete sakupiti tovar lekovite kore dovoljne debljine a vie se ne proizvode ni katran ni terpentin. Civilizovani narodi Grka, Rim, Engleska oslonac nalaze u praumama koje od davnina trule tamo gde i rastu. Oni opstaju sve dok se tlo ne iscrpi. Loe se pie ljudskoj kulturi! malo se toga moe oekivati od naroda kada se biljna crnica iscrpi i nacija mora da pravi ubrivo od kostiju svojih otaca. Tu pesnik moe da se hrani samo svojim salom, a filozof pada na niske grane. Kae se da je zadatak Amerikanaca da obrauju nedirnutu zemlju i da poljoprivreda ovde ve dobija proporcije nepoznate bilo gde drugde. Mislim da farmer, izmeu ostalog, potiskuje Indijanca i zato to uva svoju dolinu i tako postaje snaniji i na neki nain prirodniji. Pre neki dan sam premeravao imanje nekog oveka oko etiristo hvati duine u pravoj liniji; radilo se o humusnom terenu na ijem ulazu su mogle stajati rei koje je Dante uoio iznad ulaza u paklene predele, Ostavite svaku nadu, vi koji ulazite ovde nadu da ete ikada izai odatle; u jednom trenutku sam doslovno video svog poslodavca potonulog do gue kako pliva po svom imanju borei se za ivot, mada je jo bila zima. Imao je jo jedan slian humusni teren koji uopte nisam mogao da premerim, jer je bio potpuno pod vodom; ipak, u vezi sa treim terenom, koji jesam procenio iz daljine, otvorena srca mi je pomenuo da se ne bi odvojio od njega ni po

11 12

Svetilite nad svetilitima (prim. prev.). Akra (acre), mera za povrinu jutro, ral (prim. prev.)

koju cenu zbog blata koje se tu nalazilo. Taj ovek namerava da za tri godine opae ceo posed jarkom i da ga tako sauva magijom svoga aova. Njega smatram izuzetnim ovekom. Svoje najvanije pobede, koje bi kao naslee trebalo da se prenose sa oca na sina, nismo zadobili orujem poput maa i koplja, ve uz pomo sekire, pijuka, aova i motike, zaralih od krvi mnogih dolina i garavih od praine mnogih polja sa kojima smo se teko izborili. Te bitke su doline Indijanaca pretvorile u kukuruzna polja, ali Indijanci nisu umeli da primene nove vetine. Nisu imali bolja orua pomou kojih bi se vezali sa zemlju osim drvenih lopatica. Ali farmer je opremljen plugom i aovom. U knjievnosti nas privlai samo ono divlje. Dosada je samo jo jedan naziv za pitomost. Ushiuje nas nekultivisano, slobodno i divlje razmiljanje u Hamletu i Ilijadi, u svim svetim knjigama i mitologijama, a ne ono to se ui u kolama. Kao to je divlja patka bra i lepa od pitome, takva je i divlja neobuzdana misao koja usred magle polee iznad ritova. Istinski dobra knjiga je prirodna, ona je iznenaujue i neobjanjivo lepa i savrena, isto kao i divlji cvet otkriven u prerijama zapada ili u dunglama istoka. Stvaralaki dar je sjaj koji osvetljava tamu, poput bleska munje koja moda protrese i sam hram znanja a ne mala svea pripaljena na kamenoj ploi ognjita koja utihne pre nego to osvane dan. Engleska knjievnost, od vremena trubadura do pesnika iz jezerske oblasti13 ukljuujui osera (Chaucer) i Spensera i Miltona, pa ak i ekspira ne odie sveim i divljim tonom. Ona je u osnovi pitoma i kultivisana knjievnost u kojoj se naziru Grka i Rim. Njena divljina je krotka uma, njen divlji ovek je Robin Hud. Postoji puno istinske ljubavi prema prirodi, ali nema dovoljno same prirode. Njene hronike nas obavetavaju kada su u njoj izumrle divlje ivotinje, ali ne i kada je iz nje otiao divlji ovek. Humboltova nauka je jedna stvar, a poezija druga. Dananji pesnik, i pored svih naunih otkria i nagomilanog ljudskog znanja, nije ni u kakvoj prednosti u odnosu na Homera. Gde je knjievnost koja izraava prirodu? Onaj ko bi uspeo da ubedi vetrove i potoke da sarauju sa njim, da govore u njegovo ime, taj bi bio veliki pesnik; on bi vezao rei za njihova prvobitna znaenja, kao to farmeri u prolee ponovo pobadaju kolje koje se povilo od mraza; on ne bi samo koristio rei, on bi ih i stvarao presaivao bi ih na stranice zajedno sa zemljom koja se zadri na njihovim korenima; njegove rei bile bi tako istinite, svee i prirodne da bi se irile kao pupoljci u prolee, i pored toga to lee u biblioteci poluuguene izmeu dva ustajala lista hartije, da, one bi cvetale i svake godine vernom itaocu donosile svojevrsne plodove u skladu sa okolnom prirodom. Ovde bih rado citirao poeziju koja verno izraava tu udnju za zapadom, ali ne znam da takva postoji. Ako se posmatra sa te take gledita, i najbolja poezija je pitoma. Ne znam gde bih u bilo kojoj knjievnosti, drevnoj ili savremenoj, pronaao opis koji bi mi doarao onu prirodu koju poznajem. Primeujete da traim neto to ni avgustovsko ni elizabetinsko doba, ni jedna kultura ne moe da prui. Mitologija se vie pribliava tome cilju od ostalih. Koliko plodniju prirodu u svom korenu sadri grka mitologija u odnosu na englesku knjievnost! Mitologija je usev koji je Stari svet ponjeo pre nego to je tlo iscrpeno, pre nego to su mata i kreativnost bile zahvaene metljikom; i mitologija jo ima taj kvalitet svugde gde njena prastara ivotnost nije umanjena. Sve druge knjievnosti traju samo onoliko koliko i brest koji se nadnosi nad nae kue; a mitologija je kao veliko zmajevo drvo sa zapadnih ostrva, staro kao i oveanstvo; ona e trajati jer odumiranje drugih knjievnosti stvara tlo na kome ona moe da buja. Zapad se sprema da svoje bajke doda bajkama sa istoka. Doline Ganga, Nila i Rajne su dale svoj plod; ostaje da se vidi ta mogu da prue doline Amazona, Plate, Orinoka, Sent Lorensa i Misisipija. Kada kroz mnogo vekova amerika sloboda postane samo pria iz prolosti, kao to je u izvesnoj meri ona i u sadanjosti samo pria moda e se svetski pesnici inspirisati amerikom mitologijom. Najdivljiji snovi divljih ljudi nisu manje istiniti, mada moda nisu bliski stavovima danas svojstvenim Englezima i Amerikancima. Svaka istina ne mora se svesti na zdrav razum. U prirodi postoji mesto za i divlji pavit i za kupus. Neke istine zvue poznato neke samo razumno, kako se to kae a neke proroanski. ak i neki oblici bolesti mogu da naznae neke oblike zdravlja. Jedan geolog je otkrio da se pretee crtea zmija, grifona, leteih zmajeva i drugih matovitih ukrasa na grbovima mogu nai u
13

Engleski romantiarski pesnici sa kraja XVIII i poetka XIX veka (prim. prev.).

fosilnim ostacima vrsta koje su izumrle pre nego to je stvoren ovek, pa stoga ti ukrasi pokazuju izvesne maglovite spoznaje o prethodnim oblicima organskog ivota. Indusi veruju da zemlja poiva na slonu, slon na kornjai, a kornjaa na zmiji; i mada je to moda samo sluajna koincidencija, ovde nee biti na odmet rei da je fosil kornjae koji je nedavno otkriven u Aziji bio dovoljno velik da nosi slona. Priznajem da sam pristrasan kada su u pitanju te smele fantazije koje idu dalje od uobiajenog poimanja vremena i razvoja vrsta. One su najuzvienije okrepljenje za intelekt. Jarebica voli graak, ali ne onaj koji ide sa njom u lonac. Ukratko, sve to je dobro divlje je i slobodno. Postoji neto u zvuku muzike, bez obzira na to da li taj zvuk stvara instrument ili ljudski glas, uzmite, na primer, zvuk trube u letnjoj noi, to me svojom divljinom i eljom da iskreno progovori podsea na krikove koje isputaju divlje zveri u svojim rodnim umama. Na taj nain i ja mogu da razumem divljinu. Voleo bih da moji prijatelji i susedi budu divlji, a ne pitomi ljudi. estina koja se sree kod divljih ljudi samo je bleda slika velike estine sa kojom se dobri ljudi i ljubavnici moraju suoiti. Volim kada ak i domae ivotinje pokazuju neke svoje prirodne osobine, to je dokaz da nisu sasvim izgubile svoje prvobitne divlje navike i silinu; na primer, to ini krava mog suseda kada u rano prolee pobegne iz panjaka i smelo prepliva reku, hladnu, sivu reku iroku ezdeset pet ili sedamdeset hvati, nabujalu od topljenja snega. Isto to ini i bizon kada prelazi Misisipi. U mojim oima stoka zbog takvih poduhvata stie izvesno dostojanstvo, mada je ona i inae dostojanstvena. Ispod grube koe stoke i konja trajno se sauvao zametak instinkta divljine, kao to se zametak biljaka uva u utrobi zemlje. Ne oekujemo da vidimo stoku kako se igra. Jednog dana video sam stado od dvanaestak junadi i krava kako juri i lepo se, mada nezgrapno, zabavlja, poput velikih pacova ili maia. Tresli su glavama, podizali repove i jurili uzbrdo i nizbrdo; posmatrajui njihove rogove, kao i njihove pokrete, zapazio sam slinost sa plemenom jelena. Ali, avaj! iznenadni uzvik Ojs! smesta bi prekinuo zanos stoke i divlja bi pretvorio u goveda; njihove slabine i tetive obuzdao bi kao to obuzdava i lokomotivu. Ko bi osim Neastivog uzviknuo Ojs! oveanstvu? Odista, ivot stoke, kao i ivot mnogih ljudi, samo je neka vrsta kretanja; ljudi i stoka se neko vreme kreu bok uz bok, a zatim ovek, sa svojim mainama, odmie konju i volu. Onaj deo tela stoke koji pogodi bi odjednom poinje da boli. Da li bi iko ikada pomenuo bok jedinke iz gipkog majeg plemena u situaciji slinoj onoj u kojoj bok oznaava samo deo goveeg mesa? Radujem se to konje i junce treba obuzdati pre nego to postanu robovi oveku; isto tako se radujem to sami ljudi treba da se istutnje pre nego to postanu pokorni lanovi drutva. Bez sumnje, svi ljudi nisu jednako pogodni podanici civilizacije; to to je veina ljudi, poput pasa i ovaca, pitoma po prirodi, nije razlog da se ostali ljudi silom menjaju kako bi se izjednaili sa veinom. Ljudi su u osnovi slini, ali se mogu razvijati na razliit nain i postati razliiti. Ako treba uraditi neki jednostavan posao, on se moe poveriti ovom ili onom oveku, gotovo bez ikakve razlike; ako je zadatak sloeniji, treba traiti izuzetnog pojedinca. Bilo koji ovek moe zapuiti neku rupu kroz koju vetar duva u kuu, ali nijedan drugi ovek ne bi mogao da preuzme izuzetnu ulogu koju je preuzeo autor narednog primera. Konfuije je rekao, Krzna tigra i leoparda, kada se utave, ista su kao utavljena krzna psa i ovce. Ali zadatak istinske kulture nije da pripitomljava tigrove, niti da ovce pretvara u mesodere; isto tako, tavljenje krzna tih ivotinja da bi se napravile cipele nije najbolji nain da se one iskoriste. Kada pregledam spisak mukih imena koja se mogu nai u nekom stranom jeziku, na primer oficira u vojsci ili autora koji su pisali o odreenoj temi, jo jednom se uverim da nema niega u imenu. Na primer, ime Menikov (Menschikoff) za moje ui ne zvui nita ljudskije od rei za brkove; po meni, moglo bi pripadati i pacovu. Kako nama zvue poljska i ruska imena, tako njima zvue naa. Kao da su dobili ime po dejoj pesmici, eci peci pec. U mislima vidim hordu divljih stvorenja koja preplavljuju zemlju, a svaki njihov predvodnik odaziva se na neki varvarski zvuk iz njegovog sopstvenog dijalekta. Imena ljudi su, naravno, isto tako jednostavna i besmislena kao i Riki i Trezor, imena pasa. ini mi se da bi bilo filozofski opravdano da ljudi dobijaju samo opta imena, jer su ona dovoljna. Potrebno je znati samo rasu i moda vrstu i podvrstu da bi se poznavao pojedinac. Mi nismo spremni da poverujemo da je svaki redov u rimskoj vojsci imao sopstveno ime, jer ne pretpostavljamo da je imao sopstveni karakter. Danas su naa prava imena samo nadimci. Poznavao sam deaka koga su, zbog njegove posebne energije, drugari zvali Baster (Buster)14 i taj nadimak je zaslueno istisnuo njegovo
14

Na engleskom Vragolan (prim. prev.).

pravo ime. Neki putnici nam govore da se Indijancu ime ne daje odmah, ve treba da ga zaslui, pa je njegovo ime i mera njegove uspenosti; u nekim plemenima pojedinac stie novo ime nakon svakog novog poduhvata. teta je to ovek dobija ime samo iz praktinih razloga, mada zaista nije stekao ni ime ni slavu. Po mome miljenju, sama imena nisu bitna za razlikovanje ljudi, ali ve vidim gomile ljudi koji ekaju da ih dobiju. Ime koje znam ne moe mi pribliiti oveka. Ono se moe dati i divljaku koji potajno zadrava i svoj divlji naziv zasluen u umama. Mi u sebi nosimo neobuzdanog divljaka i divljako ime je moda negde zapisano kao nae. Vidim da moj sused, koji nosi poznati epitet Vilijam ili Edvin, skida to ime isto kao to skida jaknu. Ono ne ostaje uz njega kada spava ili kada je besan, kada ga obuzme neka strast ili nadahnue. Kao da u tim situacijama ujem njegovu rodbinu kako, lomei jezik, izgovara njegovo prvobitno divlje ime na nekom melodinom jeziku ili nareju. Ovde je ta naa prostrana, divlja majka koja zavija priroda; lei svuda oko nas, lepa poput leoparda i sa velikom ljubavlju za svoju decu; pa ipak, ona brzo prestaje da nas doji i mi prilazimo drutvu, kulturi koja se sastoji iskljuivo od meuljudskih odnosa to je neka vrsta internog odgoja koji u najboljem sluaju stvara plemstvo poput engleskog, civilizaciju koja se brzo suoava sa ogranienjima. U drutvu, u najboljim institucijama ljudi, lako se moe zapaziti izvesno prerano sazrevanje. Kada bi jo trebalo da budemo deca koja rastu, mi smo ve mali ljudi. Glasam za kulturu koja koristi ubrivo iz dolina da snai zemlju a ne za onu koja se oslanja na vetaka ubriva i na usavrene proizvode i modalitete kulture! Znam mnoge jadne studente umornih oiju koji bi bre napredovali, i fiziki i intelektualno, kada bi, umesto da sede do kasno u no, poteno odspavali kao i svako drugi. ak i toliko potrebna svetlost moe da bude prejaka. Nieps (Nipce), Francuz, otkrio je aktinizam, mo sunevih zraka da stvori odreeni hemijski efekat zbog ega granitne stene, kamene skulpture i metalne statue sve pokazuju posledice destruktivnog delovanja suneve svetlosti, i ubrzo bi nestale pod delikatnim dodirom najsuptilnijih sila svemira da se priroda nije udesno postarala da se to ne desi. On je primetio i da ona tela koja su pretrpela takve promene tokom dana poseduju mo da se vrate u prvobitno stanje tokom noi, kada se uticaj svetla vie ne osea. Na osnovu toga je zakljueno da su sati tame za neorgansku materiju neophodni kao to su, po naim saznanjima, no i san neophodni kraljevstvu organske materije. ak ni mesec ne sija svake noi, ve ostavlja mesto i za tamu. Ne bih voleo da svaki ovek i svaki deo oveka bude kultivisan, kao to ne bih voleo ni da se kultivie svaka stopa zemlje: deo zemlje treba nameniti za obradu, ali vei deo treba da budu doline i ume koje ne bi imale odreenu svrhu, ve bi se stvarala crnica za budunost tako to bi tu iz godine u godinu trulila vegetacija koja bi rasla na toj zemlji. Postoje i druga slova koje dete treba da naui osim onih koje je izmislio Kadmo 15. panci imaju dobar naziv za to divlje i mutno znanje Gramtica parda, tamna gramatika to je neka vrsta pra-uma nasleenog od onog leoparda koga sam ve pomenuo. uli smo da postoji Drutvo za irenje korisnog znanja. Kae se da je znanje mo; i slino. Meni se ini da isto tako treba da postoji i Drutvo za irenje korisnog neznanja, koje emo mi zvati visoko znanje, znanje korisno u viem smislu: jer ta je vei deo naeg toliko hvaljenog takozvanog znanja nego obmana da neto znamo, zbog ega nam je uskraena prednost koju prua nae stvarno neznanje? Ono to zovemo znanje esto je nae pozitivno neznanje; neznanje je nae negativno znanje. Tokom dugih godina strpljivog truda i itanja novina jer ta su naune biblioteke nego svenjevi novina? ovek sakupi nebrojeno mnogo injenica, pohrani ih u seanje i zatim, kada jednog prolea odeta u veliko polje misli, on, takorei, ide ka travi kao konj, a svu konjsku opremu ostavlja u staji. Ponekad imam elju da Drutvu za irenje korisnog znanja kaem Idite ka travi. Dovoljno dugo ste jeli seno. Dolo je prolee sa zelenom vegetacijom. Krave se odvode na seoske panjake pre kraja maja; mada sam uo za jednog udnog farmera koji je svoju kravu drao u ambaru i hranio je senom tokom cele godine. Drutvo za irenje korisnog znanja se esto tako odnosi prema svojoj pastvi. ovekovo neznanje ponekad je ne samo korisno ve i divno, dok je njegovo takozvano znanje esto gore od beskorisnog, osim to je i runo. Sa kojim je ovekom najbolje saraivati, sa onim koji ne
15

Po starogrkim predanjima, Kadmo je bio fenianski princ koji je izmislio pismo (prim. prev.).

zna nita o nekoj temi i, to je izuzetno retko, zna da ne zna nita, ili sa onim koji zaista zna neto o tome, ali misli da zna sve? Moja udnja za znanjem je povremena; ali moja udnja da uronim glavu u atmosferu koju moja stopala ne poznaju dugogodinja je i stalna. Najvie to moemo dosei nije znanje, ve sklonost ka inteligenciji. Nemam utisak da to najvie znanje predstavlja ita odreenije od novog i velikog iznenaenja kada se odjednom shvati nedovoljnost svega onoga to smo pre zvali znanje, otkrie da na nebu i zemlji postoji vie od onoga to smo promiljali u svojoj filozofiji. To je kao kada sunce osvetli maglu. ovek ne moe da zna ni u kakvom viem smislu od toga, kao to samo moe spokojno i nekanjeno da gleda u lice sunca: , Neete uoiti celinu, poto uoavate pojedinanu stvar, kau haldejska proroanstva. Postoji neto ropsko u navici da traimo zakon koji treba da potujemo. Moemo prouavati odreene zakone kada nam to odgovara i kada nam koristi, ali uspean ivot ne poznaje zakone. Zaista je neprijatno otkriti da nas neki zakon ograniava tamo gde pre nismo znali da postoje ogranienja. ivite slobodno, deco magle, a u odnosu na znanje svi smo mi deca magle. ovek koji se odvai da ivi stariji je od svih zakona, jer stoji u posebnom odnosu sa zakonodavcem. Prava obaveza, kae Vinu Purana, jeste ona koja nas ne ograniava; pravo znanje je samo ono kojem je cilj nae oslobaanje: sve druge obaveze dovode samo do umora; sve drugo znanje samo je puka vetina. Zanimljivo je koliko malo dogaaja ili kriza postoji u naim ivotnim priama; koliko malo razgibamo svoje umove; koliko malo iskustava imamo. Bilo bi mi milo kada bih se brzo razvijao i napredovao, jer bi se tako stalno unosile novine u dosadnu rutinu, makar taj razvoj zahtevao i puno napora tokom dugih, tamnih, sparnih noi ili tmurnih perioda. Bilo bi bolje da su nai ivoti ak i boanska tragedija nego to su ova trivijalna komedija ili farsa. Dante, Banjan (Bunyan) i drugi kao da su imali gipkiji um nego mi: bili su uronjeni u takvu vrstu kulture o kojoj nae oblasne kole i koledi i ne razmiljaju. I Muhamed je, mada e se mnogi moda pobuniti na pomen njegovoga imena, imao mnogo vie razloga da ivi, pa i da umre, nego to ljudi obino imaju. Kada u retkim intervalima neku osobu posete misli, kao na primer dok eta pored eleznike pruge, onda vozovi zaista prolaze pored njega a da ih on ne uje. Ali ubrzo se, po nekom neumoljivom zakonu, vraamo ivotu i poinjemo da primeujemo vozove. Neni lahore, koji luta neopaen, A povija iak kad postane oluja, Putnie vetrovitih klisura, Zato si tako brzo napustio moje uho? Gotovo svi ljudi osete da ih neto privlai drutvu, ali malo njih oseti privlanost prema prirodi. ini mi se da su ljudi u svom odnosu prema prirodi, u veini sluajeva, i pored svojih sposobnosti, ispod ivotinja. To esto nije onako skladan odnos kao u sluaju ivotinja. Koliko malo divljenja prema lepoti pejzaa postoji u nama! Treba nas podsetiti da su Grci svet zvali KosmoV, lepota ili red, ali mi ne shvatamo zato su to inili, i u najboljem sluaju svet sagledavamo samo kao zanimljiv filozofski fenomen. to se mene samog tie, smatram da u odnosu na prirodu vodim neku vrstu ivota na granici, ivim na meama sveta u koji esto, ali samo na kratko ulazim; moje rodoljublje i odanost dravi u ije se teritorije povlaim takvi su da se oseam kao kradljivac. Rado bih krenuo u ivot koji je po meni prirodan, poao bih ak i za hirovitim vodiem kroz nezamislive kaljuge i movare, ali mi ni mesec ni svitac nisu pokazali stazu do njega. Priroda je tako velik i univerzalan organizam da mi nikada u potpunosti ne moemo da sagledamo nijednu jedinu njenu odliku. eta u poznatim poljima koja se prostiru oko mog rodnog grada ponekad kao da se nae u drugoj zemlji, razliitoj od opisa koji stoji u poveljama njenih vlasnika; kao da je u nekom udaljenom polju na mei Konkorda, gde povelja vie ne vai i ono to re Konkord podrazumeva prestaje da vai. Te farme, koje sam lino premerio, i njihove granice koje sam utvrdio, deluju nejasne kao da su od izmaglice; kao da nema niega to bi ih konkretizovalo; one kao da nestaju sa povrine, a slika koju je slikar zamislio nejasno se ocrtava na tlu. Svet koji poznajemo ovde ne ostavlja nikakav trag i nee proslaviti svoju godinjicu.

Pre neki dan, jednog popodneva, proetao sam do Spoldingove (Spaulding) farme. Video sam kako sunce koje zalazi obasjava dostojanstvenu borovu umu na suprotnoj strani. Njegovi zlatni zraci irili su se po delovima ume kao po nekoj sveanoj dvorani. Bio sam zadivljen; kao da se neka drevna, ugledna i blistava porodica doselila u taj deo zemlje zvan Konkord; ja nisam poznavao tu porodicu, kojoj je sunce sluilo, koja nije stupila u kontakt sa drutvom u selu, koju drugi nisu poseivali. U daljini, kroz drvee, u Spoldingovoj dolini punoj drenjina video sam njihov park, kao i njihova mesta za zabavu. Borovi su im pruali zatitu. Njihova kua se nije mogla jasno videti; drvee je raslo oko nje. Ne znam da li sam uo zvuk tihog veselja ili ne. Izgledalo je da lanovi te porodice uivaju u zracima sunca. Tu su sinovi i kerke. Sasvim im je dobro. Farmerov kolski put, koji vodi pravo kroz njihovu dvoranu, nije im ni najmanje smetao, kao to se i blatnjavo dno bare ponekad moe nazreti u odsjaju oblaka. Oni nikada nisu uli za Spoldinga i ne znaju da je on njihov sused, iako sam ga uo kako zvidi dok vozi svoju druinu kroz njihovu kuu. Nita se ne moe uporediti sa vedrinom njihovog ivota. Njihov grb je jednostavan liaj. Video sam da je on ocrtan na borovima i hrastovima. Njihovi tavani su na vrhovima drvea. Oni se ne bave politkom. Nema buke koju stvara rad. Nisam primetio da su tkali ili preli. Ipak sam, kada je vetar oslabio i moglo se bolje uti, razaznao najfiniji mogui, predivan muziki bruj, kao zvuk udaljene konice u maju, to je moda bio zvuk njihovog razmiljanja. Nisu imali beskorisnih misli i niko sa strane nije mogao videti njihov rad, jer su vorovi i izrasline prikrivali njihovu preduzimljivost. Ali teko mi je da ih upamtim. Slike o njima bespovratno blede iz moga uma ak i sada, dok govorim i trudim se da se saberem i da ih se setim. Tek nakon dugog i ozbiljnog napora da dozovem svoje misli opet postajem svestan njihovog divljeg braka. Da nema takvih porodica, mislim da bih se odselio iz Konkorda. U Novoj Engleskoj imamo obiaj da kaemo da nas svake godine poseuje sve manje i manje golubova. Nae ume im ne nude prikladne grane. A izgleda da iz godine u godinu sve manje i manje misli poseuje odraslog oveka, jer je lug u naim umovina opustoen, zaposlen da hrani nepotrebne vatre ambicije ili poslat u borbu, tako da je za misli ostala jedva poneka granica na koju mogu da se smeste. One se vie ne nastanjuju i ne razmnoavaju kod nas. Moda tokom nekog vedrijeg perioda poneka bleda senka prhne preko pejzaa naeg uma, noena krilima misli koja kree u prolenu ili jesenju selidbu; ali, kada se time pozabavimo, ne moemo da razaznamo sutinu te misli. Nae krilate misli se pretvaraju u domau perad. One vie ne poleu ka nebu i doseu samo visine dostupne kikirezima i morkama. Te ve-elike misli, ti ve-e-liki ljudi o kojima sluate! Mi se drimo zemlje, kako se retko penjemo! Meni se ini da bismo mogli malo vie da se izdignemo. Mogli bismo se barem popeti na drvo. Jednom prilikom sam imao divan doivljaj kada sam se popeo na drvo. Bio je to visoki beli bor, na vrhu brda; i mada sam dobro tresnuo o zemlju, isplatilo se, jer sam otkrio nove planine na horizontu koje nikada pre nisam video, mnogo sam vie saznao o zemlji i nebu. Mogao sam hodati oko stabla tog drveta ezdeset plus deset godina, pa ipak sve to sigurno ne bih video. Ali, pre svega, tamo gore, na vrhovima najviih grana bio je kraj juna otkrio sam nekoliko majunih nenih kupastih cvetova, plodnih cvetova belog bora koji su okrenuti ka nebu. Najvii kupasti cvet sam smesta odneo u selo i pokazao ga nepoznatom porotniku koji je etao ulicom jer je te nedelje sud zasedao i farmerima i prodavcima drvne grae i drvoseama i lovcima; nijedan od njih nikada pre nije video nita slino, pa su se udili kao kada se vidi zvezda padalica. Setite se drevnih arhitekata koji su vrhove visokih stubova izraivali isto tako savreno kao i nie, bolje vidljive delove! Priroda se od prvog otvorenog majunog cveta ume iri ka nebu, iznad glava ljudi, a oni to ne opaaju. Mi vidimo samo cvetove koji su u dolinama, ispod naih stopala. Borovi ve vekovima, svakog leta, nedre nene cvetove na najviim granicama ume, iznad glava crvene i bele dece prirode; pa ipak, retko koji farmer ili lovac u zemlji ih je ikada video. Pre svega, mi ne moemo sebi priutiti da ne ivimo u sadanjosti. Od svih smrtnika blaen je onaj ko ne gubi ni tren prolaznog ivota seajui se prolosti. Ako ne uje petla kako kukurie u svakoj pojati na horizontu, naa filozofija tapka u mraku. Taj zvuk nas uvek podsea da moemo da zaramo i okotamo u svojim misaonim tokovima i navikama. Za razliku od nae filozofije, filozofija te blaene osobe obuhvata vreme koje je blie sadanjosti. Neto nam govori da ta osoba predstavlja noviji zavet, jevanelje koje odgovara ovom trenutku. Ta osoba ne gubi vreme; ustaje rano i rano poinje da radi, biva tamo gde treba da bude u odreeno godinje doba, i to u najranije mogue vreme. Takvo delanje je izraz zdravlja i nepatvorene prirode, primer za sav svet, to je zdravlje izvora koji ubori, nova fontana Muza,

ono uvek slavi sadanji trenutak. Gde ivi takva osoba ne donose se zakoni o odbeglim robovima. Ko nije mnogo puta izneverio svog gospodara od vremena kada je poslednji put uo takve note? Dobra strana tih nota je to to im je strana svaka tugaljivost. Neki peva lako moe da nas rastui do suza ili da nas zasmeje, ali gde je osoba koja moe da nam doara istu jutarnju radost? Kada, setan i potiten, ujem petla kako kukurie u daljini ili blizu mene, i time prekida stranu tiinu koja nedeljom vlada na naem drvenom trotoaru ili, moda, remeti tiinu osobe koja bdi u kui koja je u alosti, ja pomislim u sebi, Barem jednom od nas je dobro, i uz iznenadnu bujicu oseanja dolazim sebi. Jednoga dana u novembru video sam izuzetan zalazak sunca. etao sam dolinom u kojoj je izvirao potoi, kada je sunce konano, upravo pre zalaska, nakon hladnog sivog dana, stiglo do vedrog dela horizonta; najmeka, najsjajnija suneva svetlost, poput jutarnje, pala je na suvu travu, na stabla drvea na suprotnom horizontu i na lie niskog hrasta na padini brda, a nae izduene senke pruale su se po dolini u pravcu istoka, kao da su samo prah svetlosnih zraka. Bila je to svetlost kakvu samo tren pre toga nismo mogli ni zamisliti, a vazduh je bio tako topao i miran da je dolina gotovo liila na raj. Taj prizor nam je delovao jo velianstvenije kada smo shvatili da to nije pojava koja se nikada vie nee desiti, ve pojava koja e se deavati stalno, iznova u beskrajnom nizu veeri i da e razveseliti i obodriti i poslednje dete koje tu bude etalo. Sunce je zalazilo u nekoj utihnuloj dolini, gde se ne vidi nijedna kua, sa svom lepotom i velianstvenou kojima zasipa gradove, i, moda, kako nikada pre nije zalo, na mestu gde prebiva samo usamljeni movarski soko ija krila sunce pozlauje ili gde samo ondatra gleda iz svoje kuice, a usred movare je potoi sa tamnom vodom koji se upravo tu rava i polako krivuda oko trulog panja. etali smo u istoj i blistavoj svetlosti koja je pozlaivala uvelu travu i lie i bila tako meka i spokojno sjajna; shvatio sam da se nikada pre nisam kupao u takvoj zlatnoj bujici, bez ikakvog mrekanja ili uborenja. Zapadna strana ume i obronci brda sijali su kao mea Elizijuma, a sunce iza naih lea liilo je na nenog pastira koji nas uvee tera kui. Tako emo mi etati ka Svetoj zemlji dok jednoga dana sunce ne zasija blistavije nego ikada pre i ne obasja nae umove i srca, ne prome sav na ivot velikom svetlou buenja, onako toplom, spokojnom i zlatnom kakva je svetlost na obali u jesen.

IVOT BEZ PRINCIPA

U jednom liceju, nedavno, imao sam utisak da je predava odabrao temu koja mu je suvie strana, pa zato nije uspeo da me zainteresuje onoliko koliko je mogao. Opisivao je neto to nije u njegovom srcu niti mu je blisko, ve se nalazi oko srca ili na njegovoj povrini. U tom smislu nije bilo prave centralne ili objedinjujue misli u predavanju. Vie bih voleo da se bavio svojim neposrednim iskustvima, kao to ine pesnici. Najvei kompliment koji mi je ikad upuen dobio sam kada bi me neko upitao ta ja mislim i pri tom sasluao moj odgovor. Iznenaen sam, a i radostan, kada se to desi, poto se retko ko tako postavi prema meni, a to obino znai i da me dobro poznaje. Kada ljudi neto ele da uju od mene, to se obino odnosi na moju procenu koliko akri ima njihovo imanje poto sam ja nazdornik ili, u najboljem sluaju, na trivijalne novosti koje su prodrle u moj um. Oni se nikada ne pozabave mojom sutinom; vie ih zanima povrina. Jednom je neki ovek preao veliku razdaljinu da bi me zamolio da odrim predavanje o ropstvu; ali u razgovoru sa njim ustanovio sam da on i njegova klika oekuju da sedam osmina predavanja bude njihovo, a samo jedna osmina moja; zato sam to odbio. Ja uzimam zdravo za gotovo jer imam malo iskustva u tom poslu, da, kada me pozovu da negde odrim predavanje, postoji elja da se uje ono to ja mislim o nekoj temi, makar ja bio i najvea budala u zemlji, a ne da ja govorim samo prijatne stvari ili ono sa ime e se publika sloiti; stoga, smatram da treba da im dam veliku dozu sebe. Oni su me pozvali i potrudili se da mi plate, a ja sam se saglasio da me dobiju, mada u im moda biti dosadan preko svake mere. Sada bih, eto, eleo da ispriam neto slino i vama, moji itaoci. Vi jeste moji itaoci, ali ja nisam ba neki veliki putnik, pa neu govoriti o ljudima udaljenim hiljadu milja, ve u se pribliiti kui to je vie mogue. Poto je vreme kratko, izostaviu sve laskanje, a zadrati svu kritinost. Razmotrimo nain na koji provodimo svoj ivot. Ovaj svet je mesto gde se obavljaju poslovi. Kakva je to beskonana vreva! Gotovo svake noi me budi brektanje lokomotive. Ona prekida moje snove. Nema sabata. Bilo bi divno videti oveanstvo bar jednom u dokolici. Sve je samo rad, rad, rad. Ne mogu lako ni da kupim svesku bez linija da bih u nju upisivao svoje misli; sveske obino ve sadre rubrike za dolare i cente. Jedan Irac, videvi kako se olakavam u polju, pomislio je da brojim svoju zaradu. Ako je ovek pao kroz prozor kao dete i tako bio obogaljen za ceo ivot, ili ako su ga na smrt preplaili Indijanci, njega saaljevaju samo zato to je time onesposobljen za posao! Mislim da ne postoji nita, ukljuujui i zloin, to bi bilo u veoj suprotnosti sa poezijom, filozofijom, pa i samim ivotom, nego to je taj neprekidni posao. Nadomak naeg grada ivi jedan grub i hvalisav ovek koji zarauje puno para i koji eli da sagradi debeli zid ispod brda koja okruuju njegovu dolinu. Uticajni ljudi su mu predloili tu ideju kao reenje za njegove probleme, a on sada eli da ja provedem tri nedelje kopajui za njega. Nakon svega toga, on e moda moi da zgrne neto vie novca i da ga ostavi svojim naslednicima koji e ga uludo potroiti. Ako ponudu prihvatim, mnogi e me hvaliti kao vrednog i marljivog oveka; meutim, ako odluim da se posvetim odreenim poslovima koji donose istinsku dobit, ali samo malo novca, oni e na mene gledati kao na besposliara. Ipak, poto mi nije potreban taj besmislen posao da bih stekao neki nauk, i poto ne vidim apsolutno nita hvale vredno u poduhvatu toga oveka, barem nita vie nego u mnogim poduhvatima nae vlade ili stranih vlada, ma koliko udno to njemu izgledalo, vie volim da zavrim svoje obrazovanje u drugaijoj koli. Ako ovek svakodnevno eta po umi pola dana zato to voli umu, on je u opasnosti da ga smatraju za dangubu; ali ako provede ceo dan kao pekulant, sekui ume i prevremeno ogoljevajui zemlju, cene ga kao vrednog i preduzimljivog graanina. Kao da grad sa svojim umama ne moe da uradi nita drugo osim da ih posee! Veina ljudi bi se oseala uvreenim ako bi im se predloilo da bacaju kamenje preko nekog zida, a zatim da ih sa druge strane bacaju natrag, samo da bi tako zaradili plate. Ali danas mnogi nemaju nimalo bolje zaposlenje. Na primer: jednog letnjeg jutra, odmah nakon izlaska sunca, primetio sam jednog svog komiju kako ide pored svoje zaprege koja je s mukom vukla teku kamenu plou poloenu na kola;

sve je odisalo marljivou, njegov radni dan je poeo njegovo elo poelo je da se znoji, to je prekor svim lentinama i besposliarima, on zastaje kad pretekne svoje volove, okree se prema njima i fijukne milostivim biem da bi ih poterao. Tada sam pomislio da ameriki Kongres postoji da bi titio takav rad, predan, marljiv trud, predan kao to je dan dug, koji hleb toga oveka ini slatkim, a sladi i celo drutvo, pa takav rad svi ljudi potuju i blagosiljaju: on je jedan od posveenih koji obavlja neophodan, ali mukotrpan kuluk. U izvesnoj meri sam prekorio sebe, jer sam sve to posmatrao sa prozora, nisam bio napolju i nisam se bavio slinim poslom. Taj dan se pribliio kraju i ja sam uvee proao pored dvorita drugog komije koji dri mnoge sluge i uludo troi puno novca ne doprinosei nita zajednikom dobru; tamo sam video jutronju plou kako lei pored neke udne strukture koja je krasila prebivalite lorda Timotija Dekstera (Dexter); u mojim oima smesta je nestalo ushienje koje sam osetio zbog truda zaprege. Po mome miljenju, sunce je stvoreno da bi osvetljavalo rad vredniji od ovog. Mogu i da dodam da je naruilac ploe nedugo nakon toga pobegao jer je bio duan dobrom delu grada; kada se zavrio sudski proces, on se naselio negde drugde da bi tamo jo jednom postao zatitnik umetnosti. Putevi pomou kojih moete doi do novca gotovo bez izuzetka vode nadole. Uraditi neto samo da biste zaradili novac prosto znai da ste istinski besposleni ili u nekom jo gorem stanju. Ako radnik ne dobije vie od plate koju mu poslodavac daje, on je prevaren, on vara samoga sebe. Ako elite da zaradite novac kao pisac ili predava, morate biti popularni, to znai da se morate strmoglaviti ka dnu. One usluge za koje drutvo najradije plaa najneprijatnije je obaviti. Plaeni ste da budete neto manje od oveka. Ova drava obino ni genija ne nagrauje mnogo bolje. ak i pesnik ovenan lovorovim vencem retko se moe pohvaliti novcem za autorska prava. On se mora podmititi bavom vina; a moda se i neki drugi pesnik odvoji od svoje muze da proceni tu istu bavu. A to se tie moga posla, moji poslodavci uopte ne ele onu vrstu nadziranja koju ja obavljam sa najvie zadovoljstva. Oni vie vole da ja svoj posao obavljam grubo i ne sasvim dobro, da, ne dovoljno dobro. Kada primetim da postoje razni naini nadziranja, moj poslodavac obino pita na osnovu kojeg od njih se moe zaraunati najvea povrina zemlje, a ne koji je najtaniji. Jednom sam izmislio nain za merenje drvne grae i pokuao da ga uvedem u Bostonu; ali mera mi je rekao da prodavci ne ele da se njihovo drvo tano izmeri, da je on za njih ve i previe precizan i da stoga oni obino mere svoju grau u arlstaunu pre nego to preu most. Cilj radnika ne bi trebalo da bude da samo zaradi za ivot, da dobije dobar posao, ve da dobro obavi odreeni posao; a ak i finansijski gledano, za grad bi bilo ekonomino da plaa svoje radnike tako da oni nemaju oseaj kako rade za koru hleba, samo za preivljavanje, ve za naune ili ak moralne ciljeve. Nemojte najmiti oveka koji posao za vas obavlja zbog novca, ve onoga koji to ini iz zadovoljstva. Zanimljivo je da postoji malo ljudi koji ak i po sopstvenom miljenju imaju dobra zaposlenja, ali njih obino neto novca ili slave odvue od trenutnih angamana. Vidim oglase za snane mladie kao da je snaga njihov jedini kapital. Bio sam veoma iznenaen kada je jedan ovek u poverenju predloio meni, odraslom mukarcu, da uem u neki njegov poduhvat, kao da nemam ama ba nita da radim i kao da je moj ivot do tada bio potpuni promaaj. Kakav mi je samo nedolian kompliment dao! Kao da me je sreo usred okeana kako se borim sa vetrom, ali ne idem, u stvari, nikuda i predloio mi da krenem sa njim! Da sam to uinio, ta mislite ta bi reklo pomorsko osiguravajue drutvo? Ne, ne! Ja nisam bez posla u ovoj fazi puta. Iskreno reeno, video sam oglas za sposobne pomorce dok sam kao deak bazao po rodnoj luci, i im sam postao punoletan ja sam se ukrcao. Drutvo ne moe da ponudi takav mito koji e mudrog oveka dovesti u iskuenje. Moete sakupiti toliko novca da prokopate tunel kroz planinu, ali ne moete sakupiti dovoljno novca da unajmite oveka koji gleda svoja posla. Efikasan i vredan ovek radi ono to ume, bilo da mu drutvo plaa za to ili ne. Neefikasni nude svoju neefikasnost onome ko ponudi najvie i stalno oekuju da dobiju zaposlenje. I u tome verovatno retko bivaju razoarani. Moda ljubomornije uvam svoju slobodu nego to bi trebalo. Imam utisak da su moje veze sa drutvom i moje obaveze prema njemu uvek sitne i prolazne. Oni poslii pomou kojih zaraujem za ivot i zbog kojih se moe rei da sam u izvesnoj meri na usluzi svojim savremenicima, jo mi priinjavaju zadovoljstvo i samo ponekad postajem svestan da su oni neophodni. U tom smislu sam uspean. Ali predviam da e, ako se moje potrebe mnogo uveaju, posao nuan da bih ih zadovoljio postati kuluk. Ako treba drutvu da prodam i svoja prepodneva i svoja popodneva, kao to veina izgleda ini, siguran sam da za mene tada ne bi ostalo nita zbog ega bi vredelo iveti. Sigurno nikada neu budzato prodati svoje

pravo steeno roenjem. elim da naglasim da ovek moe biti veoma marljiv, a da svoje vreme ipak ne utroi na pravi nain. Niko ne pravi veu greku od oveka koji utroi vei deo svoga ivota zaraujui samo za osnovne potrebe. Smeli poduhvati e vam omoguiti da budete nezavisni. Na primer, pesnik moe da hrani svoje telo pomou poezije, kao to parna strugara hrani svoje kazane iverjem koje nastaje tokom proizvodnje. Ljubav treba da vas vodi dok zaraujute za ivot. Ali kao to se kae da od stotinu trgovaca 97 propadne, tako i ivot ljudi uopte, meren tim arinom, jeste neuspeh, a bankrot se moe prorei sa velikom sigurnou. Doi na svet kao naslednik velikog bogatstva pre znai biti mrtvoroen nego roen. Ma kojim lepim sinonimima oznaavali te pojave, biti izdravan milostinjom prijatelja ili vladinom penzijom, pod uslovom da niste izdahnuli znai ii u sirotite. Nedeljom jadni trudbenik ide u crkvu da odmeri svoju uspenost i, naravno, ustanovi da su njegove greke vee od zasluga. Posebno se u okviru katolike crkve izvode procene, daje se izjava, ostave se neuspeli poslovi i sve se poinje iz poetka. Tako ljudi lee na leima i govore o ovekovom padu, a nikada ne uine napor da zaista ustanu. Ako uporedimo ono to ljudi oekuju od ivota, postoji vana razlika izmeu dve vrste ljudi: jedna je zadovoljna malim uspehom i pogaanjem mete iz neposredne blizine, a druga, teei zanimljivijem i uspenijem ivotu, stalno svoj cilj postavlja sve vie, mada pod veoma malim uglom u odnosu na horizont. Radije bih bio kao ova druga vrsta, jer, kao to kau orijentalci, Veliina ne stie do onoga ko stalno gleda dole; a svi oni koji gledaju previsoko postaju sve siromaniji. Zanimljivo je da od onoga to je napisano o zaraivanju za ivot malo ili nita nije vredno pamenja: zaraivanje za ivot ne treba da bude samo poteno i asno, ve i privlano i uspeno; jer ako zaraivanje za ivot nije takvo, tada nema ni ivota. Prouavajui knjievnost, ovek bi pomislio da se pojedinac nikada nije optereivao razmiljanjem o tome pitanju. Da li su ljudi toliko zgaeni svojim iskustvom da o njemu ne ele da govore? Skloni smo da potpuno preskoimo pounu lekciju o novcu koju Tvorac svemira uz toliko truda eli da nam prenese. to se tie sredstava za ivot, zapanjujue je koliko su ljudi iz svih slojeva nezainteresovani za njih, ak i takozvani reformatori, ne zanima ih da li se ona nasleuju ili zarade ili ukradu. Mislim da drutvo za nas nije uinilo nita u tom pogledu, a moda je ak i pokvarilo ono to je ve postignuto. Mojoj naravi hladnoa i glad deluju podnoljivije od metoda koje su ljudi prihvatili i koji se preporuuju da bi se nedae izbegle. Odlika mudar, u veini sluajeva, pojedinim ljudima se pripisuje bez osnova. Kako neko moe biti mudar ako ne zna kako da ivi bolje od drugih ljudi? ako je samo neto vispreniji i vetijeg uma? Da li Mudrost obitava u koloteini? ili svojim primerom ui kako da uspemo? Da li postoji mudrost koja nema primenu u ivotu? Da li je ona samo vodeniar koji usitnjava nau logiku? Umesno je upitati da li je Platon zaraivao za ivot na bolji nain i uspenije od svojih savremenika, ili je podlegao tekoama ivota poput drugih ljudi? Da li je neke od njih prevladao samom nezainteresovanou ili zauzimajui pozu velikana? ili mu je bilo lake da ivi zato to mu je tetka neto ostavila testamentom? Nain na koji veina ljudi zarauje za ivot, odnosno ivi, obina je improvizacija i izbegavanje pravog poslovnog ivota uglavnom zato to oni ne znaju ili ne ele nita bolje. Hitanje u Kaliforniju1, na primer, i stav, ne samo trgovaca ve i filozofa i takozvanih proroka prema svemu tome, najvea je sramota za oveanstvo. Koliko je samo ljudi spremno da se osloni na sreu i da tako stekne sredstva kojima e upravljati radom drugih, manje srenih, a da pri tom drutvu ne prui nikakav vredan doprinos! I to se zove preduzetnitvo! Ja ne znam za straniji primer nemoralnosti kada je re o trgovini i ostalim nainima zaraivanja za ivot. Filozofija i poezija i religija takvog oveanstva nisu vredne ni po lule duvana. Svinja koja ivi tako to kopa korenje i preriva zemlju stidela bi se takvog drutva. Kada bih samo jednim pokretom malog prsta mogao da steknem sve bogatstvo na svetu, ne bih tu mogunost iskoristio ak ni uz tako nisku cenu. ak je i Muhamed znao da Bog nije stvorio ovaj svet da bi se naalio. Kao da je Bog imuni gospodin koji baca aicu novia da bi gledao kako se oveanstvo otima za njih. Svetsko kockanje! Opstanak u prirodi stavljen na kocku! Kakav komentar, kakva satira u odnosu na nae institucije! Na kraju e se svo oveanstvo obesiti o drvo. Da li su sve pouke iz svih Biblija ljude nauile samo tome? i da li su poslednji i najsjajniji izum ljudske rase samo usavrene lopate za sakupljanje ubreta? Da li je to tlo na kojem se orijentalci i zapadnjaci sreu? Da li nam je Bog rekao da

U vreme zlatne groznice (prim. prev.).

tako zaraujemo za ivot, kopajui tamo gde nikada nismo sadili, da li e nas za to, moda On nagraditi grumenjem zlata? Bog je pravednom oveku uruio potvrdu koja mu daje pravo na hranu i ruho, ali je nepravedan ovek pronaao faksimil potvrde u bojim krinjama i prisvojio je, pa je dobio hranu i ruho kao onaj prvi. To je jedan od najirih sistema falsifikovanja koje je svet ikada video. Nisam znao da oveanstvo pati od nedostatka zlata. Ja lino nisam video mnogo zlata. Znam da je veoma savitljivo, ali ne toliko savitljivo kao pamet. Zrno zlata e pokriti veliku povrinu, ali ne toliku kao zrno mudrosti. Kopa zlata u planinskim gudurama isto je toliko kockar kao i njegov sabrat u salunima u San Francisku. Po emu se ispiranje zemlje razlikuje od bacanja kocke? Ako vi dobijete, drutvo gubi. Kopa zlata je neprijatelj potenog radnika, ma koliko rada i truda da uloi u kopanje. Nije dovoljno da mi kaete da ste radili naporno da biste doli do zlata. I avo radi naporno. Pogrean put moe biti naporan u mnogim vidovima. I obian posmatra koji ode u rudnik kae da je kopanje zlata po svojoj prirodi lutrija; tako steeno zlato nije isto to i plata za poten rad. Ali on ubrzo zaboravlja ta je rekao, jer misli samo na posao, a ne i na princip, pa kree u poduhvat, odnosno kupuje kartu za neto to se obino pokae kao jo jedno izvlaenje lutrije, mada to na poetku nije svima jasno. Nakon to sam jedne veeri proitao Hauvitov (Howitt) lanak o kopaima zlata u Australiji, u mislima su mi cele noi bile brojne doline sa potocima, sve ispresecane runim rupama dubokim od deset do stotinu stopa, a irokim pet-est stopa, iskopanim onoliko blizu jedna drugoj koliko je to mogue i delimino ispunjenim vodom, to je mesto do koga ljudi hitaju da bi iskuali svoju sreu, nesigurni gde da raspore zemlju, ne znajui da je zlato ispod samog njihovog kampa, ponekad kopajui stotinu ezdeset stopa pre nego to naiu na zlatnu ilu ili je promae za jednu stopu, pretvoreni u demone koji u svojoj ei za bogatstvom ne misle na prava drugih rudara, cele doline su, u duini od trideset milja, iznenada prekrivene rudarskim jamama tako da se ak stotine rudara davi u njima, stojei u vodi prekriveni blatom i glinom, oni rade danonono, umirui od hladnoe i boletina. Kada sam proitao i delimino zaboravio tu priu, razmiljao sam o svom neuspenom ivotu u kojem radim ono to i drugi rade; i sa tom vizijom o kopanju u mislima, upitao sam se zato ja ne bih iz dana u dan traio zlato, makar samo nalazio najsitnija zrnca, zato ja ne bih prokopao kanal do zlata u sebi i radio u tom rudniku. Tu su vai Beleret i Bendigo2 ak i ako predstavljaju tamnu klisuru. U svakom sluaju, hou da sledim neki put, ma kako samotan, uzan i krivudav bio, kojim u moi da koraam pun ljubavi i estitosti. Kad god se ovek odvoji od mnotva i krene svojim putem sa takvim namerama, zaista se javi raskre na putu, mada obini putnici vide samo rupu u ogradi kraj puta. Obino se desi da je na samotni put onaj vii put na tom raskru. Ljudi hitaju u Kaliforniju i Australiju kao da e tamo nai suvo zlato; ali to znai da idu upravo u suprotnom pravcu od mesta gde ono lei. Oni odlaze, ali se sve vie i vie udaljavaju od pravog traga, pa su, u stvari, najnesreniji kada misle da su najuspeniji. Zar nije naa rodna gruda zlatonosna? Zar ila sa zlatne planine ne prolazi kroz nau rodnu dolinu? i zar ne donosi blistava zrnca i ne nudi nam grumene zlata due nego to traje bilo koje geoloko doba? Treba rei i ovo ako se kopa, nadajui se suvom zlatu, iskrade u neistraene divljine oko nas, ne postoji opasnost da bilo ko sledi njegov trag i pokua da ga istisne. On moe da prisvoji i razrije ak i celu dolinu, kako njene obraene, tako i neobraene delove; svoj dugi ivot provee mirno, jer niko nee nikada poricati njegovo pravo. Drugima nee smetati njegova korita za ispiranje zlata ili njegova sita. On ne mora da se zadovolji posedom od dvanaest kvadratnih stopa, kao u Beleretu, ve moe kopati bilo gde i isprati sav beli svet u svom situ. Hauvit pie o oveku koji je u kopovima oko Bendiga u Australiji pronaao veliki grumen teak 12,7 kilograma: Ubrzo je poeo da pije; nabavio je konja, jahao svuda po okolini, obino u punom galopu; kada bi sreo ljude, dozivao ih je i pitao da li znaju ko je on, a zatim bi ih ljubazno obavestio da je on prokletnik koji je pronaao onaj grumen,. Na kraju je jaui punom brzinom naleteo na drvo i gotovo prosuo sebi mozak. Mislim da nije ni postojala opasnost da on sebi tada prospe mozak, jer je to ve uinio kad je naao onaj grumen. Hauvit dodaje: On je potpuno uniten ovek. Ali on je tipian predstavnik svoga soja. Svi su oni ilavi momci. Evo nekih imena mesta gde oni kopaju: Jackass Flat, SheepsHead Gully, Murderers Bar itd3. Zar u tim imenima nema satire? Neka nose svoje nepoteno steeno
2 3

Gradovi u Australiji (prim. prev.). Imena znae Magarea utura, Gudura Ovija glava, Ubiin bar (prim. prev.).

bogatstvo gde god ele, ali ja mislim da e i mesto gde budu iveli takoe biti Jackass Flat, ako ne Murderers Bar. Na najnoviji izvor prihoda je pljakanje grobnica na Panamskom moreuzu, poduhvat koji je izgleda tek u zaetku; jer, prema izvetajima, u zakonodavnim telima Nove Granade pripremljena je tek druga verzija zakona koji regulie tu vrstu rudarstva; a dopisnik asopisa Tribune pie: Tokom sunog perioda, kada vreme dozvoli da se teren dobro proui, bez sumnje e se pronai nova bogata guacas [to jest, grobnice]. Imigrantima poruuje: Nemojte dolaziti pre decembra; bolje idite putem preko moreuza, a ne preko Boca del Toro; nemojte nositi nepotreban prtljag, i nemojte se opteretiti atorom; ali neophodan je par dobrih ebadi; pijuk, lopata i sekira od dobrog materijala gotovo je sve to e vam trebati; savet je moda preuzet iz Berkerovog (Burker)vodia. lanak se zavrava jednim redom odtampanim kurzivom i delom velikim slovima: Ako vam je dobro kod kue, OSTANITE TU to se moe protumaiti kao, Ako dobro ivite pljakajui grobnice kod kue, ostanite tu. Ali zato bismo po takve tekstove ili u Kaliforniju? Kalifornija je samo dete Nove Engleske, odgajeno u njenoj koli i crkvi. Zanimljivo je da meu svim propovednicima ima tako malo uitelja morala. Proroci se trude da opravdaju puteve ljudske. Veina asnih starina, koji su illuminati4 ovoga doba, kau mi uz ljubazan, zamiljen osmeh, izmeu nadahnua i strepnje, da ne budem previe boleiv kada je re o tom pitanju da sve to zgrudvam, odnosno da napravim od toga grudvu zlata. Savet sa najvieg mesta koji sam uo o toj temi bio je nizak. Sutina svega toga bila je Kada je re o tim pitanjima, nema svrhe pokuavati da promenite svet. Ne pitajte kako buter stie na va hleb; smuie vam se ako to uinite i tome slino. Bolje da ovek odmah umre od gladi nego da izgubi ednost zaraujui za hleb. Ako u obrazovanom oveku ne ui neobrazovan ovek, onda je on samo jedan od avolovih anela. Dok starimo, postajemo sve oputeniji, poputamo pomalo u svojoj disciplini, a u izvesnoj meri prestajemo da potujemo i svoje najbolje instinkte. Ali treba da budemo izbirljivi do krajnosti i ne treba da se osvremo na ruganje onih koji su nesreniji od nas. ak i u naoj nauci i filozofiji obino ne postoji istinit i sveobuhvatan prikaz tih tema. Duh sekte i licemerja postavio je svoje kopito meu zvezde. Zato moramo prljati i nebo, a ne samo zemlju? Otkrie da je dr Kejn (Kane) mason izazvalo je veliko iznenaenje; isto se desilo i u sluaju ser Dona Frenklina (Franklin) . Ali jo je okrutnija bila sumnja da je to moda bio razlog zato je prvi krenuo u potragu za drugim. Nema popularnog asopisa u ovoj zemlji koji bi se usudio da bez komentara objavi misli nekog deteta o vanim pitanjima. One se moraju podneti teolozima na pregled. Po meni, bilo bi bolje podneti ih na uvid u oblinji kokoinjac. Vi dolazite sa sahrane oveanstva i smatrate da je to prirodan fenomen. Odsustvo razmiljanja je grobar celog sveta. Jedva da poznajem intelektualca koji bi bio toliko irokih vidika i istinski liberalan da biste u njegovom prisustvu mogli glasno da razmiljate. Veina onih sa kojima pokuate da razgovarate ubrzo pone da se zalae za neku instituciju u koju se samo prividno kune odnosno stvari pone da sagledava na specifian, a ne univerzalan nain. Oni neprestano postavljaju svoj niski krov sa uskim svetlarnikom izmeu vas i neba, dok vi elite da gledate u nebo direktno. Kaem vam: sklonite pauinu, operite prozore! U nekim licejima mi kau da su glasali da se izbaci predmet religija. Ali kako ja mogu da znam kakva je njihova religija i kada sam u kontaktu sa njom, a kada ne? Jednom sam uao u raspravu i dao sve od sebe da razjasnim kako poimam religiju, tako da je publici bilo sasvim jasno ta mislim. Tim predavanjem publiku nisam nimalo otetio, kao to joj ne teti ni meseina. Da sam im, meutim, priao o biografijama najveih hulja u istoriji, oni bi moda pomislili da sam opisao ivote perjanica njihove crkve. Najee ih zanima Odakle dolazite? ili Kuda idete? Jednom prilikom sam sluajno uo kako jedan od mojih slualaca postavlja drugom umesnije pitanje: Za ta se on zalae? Od iznenaenja sam se tresao od glave do pete. Objektivno govorei, najbolji ljudi koje znam nisu jednostavni, oni su svet za sebe. Oni se u najveoj meri zadravaju na formi, laskaju, ali svoj uinak prouavaju detaljnije od drugih. Mi biramo granit za potporu svojih kua i ambara; gradimo ograde od kamena; ali mi sami ne stojimo na podlozi od
4

Prosvetljeni, bogatog znanja (prim. prev.).

granitne istine, najvre prirodne stene. Nai pragovi su truli. Od kakvog materijala je sainjen ovek koga u svojim mislima ne povezujemo sa najistijom i najsuptilnijom istinom? esto optuujem svoje najbolje poznanike za beskrajnu lakoumnost; naime, poto ne postupamo uvek na pravi nain, mi ne pouavamo jedni druge o potenju i iskrenosti kao to to ine ivotinje, niti o postojanosti i vrstini kao to ine stene. Meutim, krivica je, po pravilu, obostrana; jer mi uglavnom i ne zahtevamo vie jedni od drugih. To uzbuenje oko Kouta (Kossuth) tako karakteristino i tako povrno! samo je jo jedna vrsta politike ili poigravanja. Ljudi su drali govore o njemu irom zemlje, ali svaki od njih je izraavao samo stav veine ili nije izraavao nikakav stav. Niko se nije drao istine. Samo su, kao obino, stajali zajedno, oslanjajui se jedan na drugoga, a svi zajedno ni na ta; kao to po Indusima svet poiva na slonu, slon na kornjai, kornjaa na zmiji, dok ispod zmije ne postoji nita. Plod sve te buke samo je milostinja za Kouta. U velikoj meri isto su tako prazni i nedelotvorni i nai svakodnevni razgovori. Povrnost se sree sa povrnou. Kada na ivot prestane da bude okrenut ka nama samima i privatan, razgovor se pretvara u obino ogovaranje. Retko sreemo oveka koji nam moe rei neku novost koju nije proitao u novinama ili je nije uo od komije; u velikoj meri, jedina razlika izmeu nas i naeg blinjeg je u tome to je on proitao novine ili bio kod nekog na aju, a mi nismo. U srazmeri u kojoj se na unutranji ivot smanjuje, sve ee oajniki odlazimo na potu. Budite ubeeni da jadnik koji izae iz pote sa najveim brojem pisama, ponosan na svoju obimnu prepisku, nije dobio vesti od samog sebe ve due vreme. Mislim da su i jedne novine nedeljno previe. Nedavno sam pokuao da itam novine i oseam se kao da dugo ne ivim u svom prirodnom obitavalitu. Sunce, oblaci, sneg, drvee ne govore mi vie o meni samome kao pre. Ne moete sluiti dva gospodara. Potrebno je vie od povremene panje da bi se spoznalo i posedovalo bogatstvo dana. Trebalo bi da nas je stid da kaemo ta smo sve proitali ili uli tokom dana. Ne znam zato bi vesti koje primam morale biti tako trivijalne, kada se uzme u obzir kakvi su ljudski snovi i oekivanja, situacija ne bi morala da bude tako nedostojna. Vest koju ujemo, u veini sluajeva, nije nova za na duh. Ona je bajato ponavljanje. esto padate u iskuenje da se upitate zato nekom doivljaju treba pridati znaaj na primer, tome to ste nakon dvadeset pet godina na trotoaru ponovo sreli Hobinsa, pravnog zastupnika. Moda zato to taj dogaaj pokazuje da niste nimalo napredovali? Tako stoji stvar sa svakodnevnim vestima. injenice iz vesti kao da lebde u vazduhu, beznaajne su kao spore gljiva, ali padaju na neki zapostavljenji talus ili povrinu naeg uma koji im prua podlogu, a zatim dolazi do parazitskog rasta. Treba da se potpuno odvojimo od takvih vesti. Od kakvog bi znaaja bila eksplozija nae planete ako ne bi postojala linost zahvaena eksplozijom? U stvari ne treba da pokazujemo ni najmanji interes za takve dogaaje. Mi ne ivimo za beskorisnu zabavu. Ako bi svet odleteo u vazduh, ja ne bih otrao do ugla da to posmatram. Celo leto i duboko u jesen moda ste i nesvesno izbegavali tampu i vesti, a tek sada shvatate da je to zato to su vam jutro i vee bili ispunjeni novostima. Vae etnje su bile pune neoekivanih dogaaja. Vi se ne brinete za evropske poslove, ve za svoje poslove u poljima Masausetsa. Ako ivite, kreete se i postojite u onom tanunom nivou u okviru kojeg krue vesti o dogaajima nivou tanjem od hartije na kojoj se vesti objavljuju tada e sve to ispuniti va svet; ali ako lebdite ili ronite iznad ili ispod toga nivoa, neete pamtiti te vesti, pa ni drugi nee moi da vas podsete na njih. Ostaete mentalno zdravi ako svakoga dana posmatrate izlazak i zalazak sunca i ako sebe dovedete u odnos sa tom univerzalnom injenicom. Nacije! ta su nacije? Tatari i Huni i Kinezi! Mnoe se poput insekata. Istoriar uzalud pokuava da ih uini vrednim pamenja. To to mnotvo ljudi izbija u prvi plan pokazuje da je pojedinac zapostavljen. Pojedinci naseljavaju svet. Svaki ovek koji razmilja moe rei u duhu Lodina, Ja sa svoje visine posmatram nacije, I one preda mnom postaju pepeo; Mirno je moje prebivalite u oblacima; Prijatna su iroka polja moga spokoja.

Pokuajmo da ne ivimo tako kao da nas, poput Eskima, vuku psi, jurei preko brda i dolina i grizui ui jedni drugima. esto uz jezu uoim koliko sam bio blizu iskuenju da u svoj um primim detalje nekog trivijalnog dogaaja vesti sa ulice; i zapanjen sam kada shvatim koliko su ljudi voljni da svoj um pune takvim glupostima, pa dozvoljavaju besmislenim glasinama i sasvim beznaajnim dogaajima da se uvuku u prostor koji treba da bude svetilite misli. Treba li um da bude javna arena u kojoj se najvie raspravlja o ulinim dogaajima i ogovaranjima koja se prepriavaju uz aj? Ili treba da bude deli neba otvoreni hram posveen slubi bojoj? Meni je toliko teko da se odvojim od onih nekoliko injenica koje su mi bitne i oklevam da opteretim svoju panju onima koje su nevane, to je mogue samo uz pomo boanskog uma. Takve su, u najveoj meri, vesti iz novina i razgovora. U tom smislu, vano je sauvati ednost uma. Zamislite da u svoje misli primite detalje samo jedne krivine parnice, da time jeretiki opteretite taj sanctum sanctorum5 tokom jednog sata, pa ak i vie sati! da unutranjost uma pretvorite u sudnicu, kao da je taj prostor ve okupirala praina sa ulice, da dozvolite ulici da sa svom svojom jurnjavom, vrevom i prljavtinom prolazi kroz svetilite naih misli! Zar to ne bi bilo intelektualno i moralno samoubistvo? Kada sam bio primoran da nekoliko sati sedim u sudnici kao gledalac i slualac, i kada sam video svoje blinje koji nisu na to bili primorani, kako s vremena na vreme tiho ulaze u sudnicu i hodaju na vrhovima prstiju opranih ruku i lica, u mati mi se uinilo da bi se, kada bi skinuli eire, njihove ui iznenada pretvorile u velike levke za prikupljanje zvuka izmeu kojih bi bile zgrene njihove uske glave. Poput krila vetrenjae, oni bi hvatali iroko, ali plitko strujanje zvuka koji bi, nakon izvesnog mrekanja i okretanja zupanika u njihovim mozgovima, izlazio na drugu stranu glave. Pitao sam se da li, kada stignu kui, isto tako paljivo peru ui kao to su pre oprali ruke i lica. U to vreme mi se uinilo da su sluaoci i svedoci, porota i advokati, sudija i okrivljeni ako mogu da ga smatram krivim pre nego to bude osuen svi podjednako kriminalci i ne bih se udio da je udario grom i sve ih zajedno unitio. Koristei sve vrste zamki i upozoravajuih natpisa, pretei drastinim kaznama po bojem zakonu, iskljuite takve uljeze iz prostora koji za vas predstavlja svetinju. Tako je teko zaboraviti ono to je vie nego beskorisno pamtiti! Ako treba da budem staza, vie volim da krivudam pored planinskih potoka i parnaskih slapova nego da prolazim kroz gradsku kanalizaciju. Postoji inspiracija, glasovi koji do uha otvorenog uma stiu iz nebeskih polja. A postoji i prizemno i nezanimljivo saoptenje iz sudnice i policijske stanice. Isto uho je u stanju da primi obe informacije. Samo karakter sluaoca odreuje za ta e se ono otvoriti, a za ta zatvoriti. Smatram da se um moe zauvek iskvariti ako stekne naviku da slua trivijalne stvari, jer se tako sve nae misli oboje trivijalnou. Time se na um, da se tako izrazim, pretvara u makadamski put, osnova uma biva isitnjena u komadie da bi tokovi mogli da prelaze po njemu; a ako elite da saznate ta je najtrajniji kolovoz, bolji od kamenia, dasaka i asfalta, treba samo da pogledate neki od naih umova koji je dugo odolevao takvom tretmanu. U sluaju da smo na taj nain oskrnavili sebe a ko nije? lek emo nai ako budemo oprezni i predani, ako ponovo primimo blagoslov, ako opet sagradimo hram uma. Prema svojim umovima, odnosno prema sebi, trebalo bi da postupamo kao prema nevinoj i prostodunoj deci iji smo mi uvari, treba dobro da pazimo koje objekte i subjekte poveravamo njihovoj panji. Nemojte itati Times (Vremena). itajte Eternities (Venosti). Konvencionalnosti su, u stvari, isto toliko loe kao i banalnosti. ak i naune injenice mogu svojom suvoparnou zamagliti um, osim ako se na neki nain ne uklanjaju svakog jutra ili se ne oplode rosom svee i ive istine. Znanje nam ne dolazi kroz injenice, ve kroz bleskove svetlosti sa neba. Da, svaka neprimerena misao koja prolazi kroz um doprinosi da se on troi i svodi se na rutinu, tako da biva korien koliko i ulice Pompeje. Trebalo bi proveriti koliko stvari zaista moemo upoznati razmiljanjem, proveriti da li je bolje pustiti da sve one same preu, ak i najsporijim kasom ili obinim hodom, preko mosta sa velianstvenim lukom kojim elimo da ovladamo, a koji vodi od najudaljenije ivice vremena do najblie obale venosti! Zar nemamo kulturu ni prefinjenost, ve samo vetinu da ivimo grubo i sluimo avolu? da steknemo malo ovozemaljskog bogatstva ili slave ili slobode, i da se diimo njima, kao da smo samo oklop i ljuska bez mekog i ivog jezgra? Da li nae institucije treba da budu poput onih bodljikavih kestena koji sadre zakrljala jezgra, a kad ih berete samo moete izbosti prste? Kae se da je Amerika arena u kojoj se vodi borba za slobodu; ali to svakako ne moe biti sloboda samo u politikom smislu. ak i ako se sloimo sa tim da je Amerikanac oslobodio sebe od
5

Svetinja nad svetinjama (prim. prev.).

politikih tirana, on je jo rob ekonomskih i moralnih tirana. Sada kada je republika res-publica6 uspostavljena, vreme je da se pobrinemo za res-privata7 privatna pitanja da pripazimo, kako je rimski Senat naloio svojim konzulima, ne quid res-PRIVATA detrimenti caperet, da privatna pitanja ne trpe tetu. Da li ovo zovemo zemlja slobodnih? ta znai biti slobodan od kralja Dorda, a zadrati robove kralja Predrasude? ta znai biti roen slobodan, a ne iveti slobodno? Koji smisao ima politika sloboda ako ne vodi ka moralnoj slobodi? Da li treba da se ponosimo slobodom koja doputa da neko bude rob ili slobodom koja omoguava da se bude slobodan? Mi smo nacija politiara koja se ponajvie bavi odbranom slobode. Tek e deca nae dece moda biti zaista slobodna. Mi svoje namete ne rasporeujemo ravnopravno. Postoji deo populacije koji ne moe da bira. Dakle, imamo namete i za ljude bez birakog prava. Mi opskrbljujemo vojsku, opskrbljujemo budale i gajimo stoku svih vrsta. Mi isto tako primamo nene due u svoja gruba tela, sve dok tela ne pojedu svu sutinu due. Ne elim da poriem nau istinsku kulturu i dostojanstvo, ali mi smo jo u sutini provincijalci, a ne stanovnici velegrada obini Donatani.8 Mi smo provincijalci jer nismo usvojili prave standarde, jer se ne molimo istini, ve odblesku istine, jer smo izgubili uspravan hod i irinu zato to smo se posvetili iskljuivo trgovini, zaradi, manufakturama, poljoprivredi i slinom, a to su samo sredstva, a ne cilj. Isto tako je i engleski Parlament provincijalan. Tamo sede obini seoski klipani koji se pokazuju u pravom svetlu kada se pojavi neko vanije pitanje koje treba reiti, na primer irsko pitanje, zato nisam rekao englesko pitanje? Njihova priroda se prilagoava onome na emu rade. Njihovo lepo vaspitanje im doputa da se pozabave samo drugorazrednim temama. Kada se uporede sa viom inteligencijom, najlepi maniri na svetu deluju neprimereno i luckasto. Oni izgledaju kao moda iz prolih vremena isprazna uglaenost, kope za dokolenice iznad kojih idu pumparice, to je sve izalo iz mode. Njihove mane, a ne izvrsni maniri odreuju njihov karakter; oni su odbaena odela ili ljuture, a zahtevaju potovanje koje je pripadalo ivom stvoru. Pred sobom imate ljuture umesto ivog mesa; pri tome nita ne menja injenica da je kod nekih vodenih stvorenja ljutura vrednija od mesa. ovek koji mi prikazuje svoje manire ponaa se kao da mi nudi svoj ormar pun antikviteta, dok ja elim da vidim njega samog. Pesnik Deker (Decker) nije u tom smislu nazvao Hrista prvim pravim dentlmenom koji je ikada hodao zemljom. Ponavljam da je u tom smislu i najlepi dvor u hrianskim zemljama provincijalan, poto je ovlaen samo za transalpska pitanja, a ne i za poslove koji se tiu celog Rimskog carstva. Jedan pretor ili prokonzul bili bi dovoljni da ree pitanja koja zaokupljaju panju engleskog Parlamenta i amerikog Kongresa. Vlada i zakonodavstvo! mislio sam da su to ugledne profesije. Istorija sveta pominje Nume9, Likurge i Solone, ponikle na nebu, ija imena barem mogu da oznaavaju idealne zakonodavce; ali zamislite donoenje zakona da bi se regulisalo dranje robova ili izvoz duvana! ta nebeski zakonodavci imaju sa izvozom ili uvozom duvana? a ta oni ljudski sa dranjem robova? Pretpostavimo da treba da postavite to pitanje bilo kom bojem sinu, zar On nema dece u devetnaestom veku? da li se ta porodica ugasila? u kojim uslovima bismo je opet mogli imati? ta e sudnjeg dana rei za sebe drava poput Virdinije, u kojoj su to glavni, osnovni proizvodi? Kakve osnove za patriotizam postoje u takvoj zemlji? Ja izvodim zakljuke na osnovu statistikih tabela koje objavljuju same Sjedinjene Drave. Trgovina po svim morima traga za orasima i suvim groem, a mornare zbog toga pretvara u robove! Pre neki dan sam video brod koji je doiveo brodolom i izgubio mnoge ivote, a njegov tovar od tkanina, borovnica i badema rasuo se po obali. inilo se da i nije bilo vredno truda prkositi opasnostima mora izmeu Leghorna i Njujorka zbog tovara borovnica i gorkih badema. Amerika kree da u Stari svet poalje svoje bademe! Nisu li slani talasi i brodolom ve dovoljno gorki da prepune au? Pa ipak, takva je u velikoj meri naa hvaljena trgovina; a postoje i oni koji sebe nazivaju dravnicima i filozofima, mada su toliko slepi da misle kako progres i civilizacija zavise upravo od te vrste razmene i takvih poduhvata poduhvata muva oko bave molase. Pa eto, primeuje neko, ljudi su slepi kao ostrige. Eto, odgovaram ja, ljudi se ponaaju kao komarci.

6 7

Na latinskom, res publica doslovno znai javna stvar ili drava (prim. prev.). Na latinskom, privatna stvar ili imovina (prim. prev.). 8 Duhoviti naziv za Amerikanca (prim. prev.). 9 Numa je legendarni sabinjanski kralj iz VIII-VII veka pre n.e. (prim. prev.).

Porunik Herndon, koga je naa Vlada poslala da istrai Amazon i, pria se, da proiri teritoriju Ropstva, primetio je da tamo nema marljive i aktivne populacije koja bi znala ta su ugodnosti ivota i koja bi istinski koristila velika bogatstva zemlje. Ali koje to istinsko korienje bi trebalo podsticati? Ne elju za luksuzom, na primer za duvanom i dranjem robova kao u njegovoj, verujem, rodnoj Virdiniji, niti za dijamantima, granitom i drugim materijalnim bogatstvima nae rodne Nove Engleske; isto tako, ni velika prirodna bogatstva zemlje ne treba crpsti samo da bi se taj luksuz stvorio. Ono to je najvie trebalo svakoj dravi u kojoj sam bio jeste uzvieni i iskreni cilj koji bi se postavio pred njene stanovnike. Jedino tako se zaista koriste velika bogatstva prirode i stvara neto vie od samih tih bogatstava; to je vano jer ovek, naravno, zavisi od prirode. Ako elimo kulturu koja se ne svodi na gajenje krompira i prosveenost koja nije nalik na eerlemu, onda velika bogatstva sveta treba koristiti i crpsti, ali rezultat ili osnovni proizvod ne treba da budu robovi niti teaci, ve ljudi oni retki plodovi zvani junaci, sveci, pesnici, filozofi i spasitelji. Sve u svemu, kao to se sneni smet stvara tamo gde vetar duva slabije, isto tako, rekli bismo, institucije niu tamo gde ima manje istine. Ali istina ipak uvek duva pravo na institucije, i na kraju ih oduva. Ono to nazivamo politika u stvari je neto tako povrno i nehumano da mi se praktino nikada nije uinilo da je to za mene bitno. Novine, moj je utisak, potpuno besplatno ustupaju neke od svojih stubaca politici ili vladi; i to je, rekli bismo, ono to vladu i politiku odrava; ali, poto volim knjievnost, a u izvesnoj meri i istinu, ionako nikada ne itam te stupce. Ne elim da toliko otupim svoj oseaj za ono to je ispravno. Ne mogu se proglasiti odgovornim ni za itanje jedne jedine Predsednikove poruke. Ovo je udno doba u svetu, kada carstva, kraljevine i republike dolaze do vrata pojedinca da prose i njemu u uho iznose svoje albe! Ne mogu da uzmem novine u ruke, a da ne proitam da ova ili ona bedna vlada, koja je zapala u tekoe i na kolenima je, zahteva da ja, italac, glasam za nju, ona to ini nametljivije nego neki italijanski prosjak; a ako mi padne na pamet da neto upitam, pojavie se neki prostoduni slubenik ili ef policije da ponudi objanjenje, jer sama vlada ne govori na jezik; tako e se, verovatno, kao glavni krivci pomenuti istinite ili izmiljene erupcije nekog Vezuva ili izlivanje neke reke Po. Kada se to desi, ja bih za vladu bez oklevanja predloio prinudni rad ili odlazak u sirotite; ali moda se od mene oekuje da vladin zamak ostavim na miru, to obino i inim? Jadni predsednik, potpuno je zbunjen, jer ne zna kako da istovremeno odri svoju popularnost i obavlja svoj posao. Novine u stvari imaju vlast. Svaka druga vlast svodi se na nekoliko marinaca u Fort Indipendensu. Ako neki ovek propusti da proita Daily Times, vlada e pred njim pasti na kolena, jer je u nae vreme to jedina prava pobuna. Tano je da ono to sada najvie zaokuplja panju ljudi, poput politike ili svakodnevnih poslova, predstavlja vitalne funkcije ljudskog drutva; ali te aktivnosti treba izvoditi nesvesno, kao to nae telo obavlja svoje fizike funkcije. Funkcije drutva treba da budu infra-ljudske, odnosno da se obavljaju vegetativno. Ponekad postajem polusvestan injenice da se one odvijaju oko mene, kao to ovek, kada se ne osea dobro, moe, na primer, postati svestan procesa varenja, i imati, kako se to kae, dispepsiju10. To je kao kada mislilac osea gr u elucu zbog kreativnih napora. Politika je, takorei, eludac drutva, pun kamenia i ljunka, a dve politike partije su njegove suprotstavljene polovine, ponekad moda podeljene i na etvrtine, koje se obruavaju jedna na drugu. Zato trajnu dispepsiju imaju ne samo pojedinci ve i drave; i sami moete pretpostaviti kroz kakvu vrstu govornitva se dispepsija drave ispoljava. Tako na ivot ne podrazumeva samo zaboravljanje, ve, avaj!, u velikoj meri i osveivanje onoga ega nikada nije ni trebalo da budemo svesni, barem ne na javi. Zato se ne bismo ponekad susreli ne kao dispeptiari koji priaju svoje rune snove, ve kao eupeptiari, koji jedni drugima pominju velianstvena jutra? Mislim da zaista ne postavljam prevelik zahtev.

10

Probavne smetnje (prim. prev.).