Gibson Vilijem GROF NULA Prevod: Markovi Aleksandar Gibson William COUNT ZERO, 1986.

Serija "Neuromanser" (2) POLARIS 1994. 1. DOBRO ODRAVANO ORUJE U Delhiju su nahukali getoslednika po Tarnerovom tragu, podeenog na njegove feromone i boju kose. Nanjuio ga je u ulici andni ok i zaleteo se prema njegovom iznajmljenom BMW-u kroz umu golih, mrkih nogu i guma peditaksija. Jezgro mu je bilo kilogram rekristalizovanog heksogena i TNT u pahuljicama. Nije ga video kako dolazi. Poslednje to je video od Indije bilo je ruiasto, gipsano proelje zgrade koja se zvala Hotel Khaovo Ulje. Poto je bio dobar agent, imao je dobar ugovor. Poto je imao dobar ugovor, jedan sat posle eksplozije ve je bio u Singapuru. Uglavnom. Hirurg Holananin voleo je da se ali kako neodreeni procenat Tarnerovog tela nije napustio Palam Internacional prvim avionom, ve je morao da prenoi u podrumu, u tanku za odravanje. Holananinu i njegovoj ekipi trebalo je tri meseca da ponovo sastave Tarnera. Klonirali su kvadratni metar njegove koe i uzgajili ga na ploama kolagena i polisaharidima hrskavice morskog psa. Oi i genitalije kupili su na slobodnom tritu. Oi su bile zelene. Najvei deo ta tri meseca proveo je u simstim konstruktu idealizovanog detinjstva u Novoj Engleskoj iz prethodnog veka, generisanom u ROM-u. Holananinove posete bile su sivi predjutarnji snovi, komari koji bi izbledeli kada bi se kroz prozor njegove sobe na spratu osvetlilo nebo. Kasno nou, mogao se osetiti miris ljiljana. itao je Konana Dojla na svetlosti sijalice od ezdeset vati iza senila od pergamenta sa motivom brodova klipera. Masturbirao je u mirisu istih pamunih arava, zamiljajui predvodnice navijaa. Holananin mu je otvorio mozak na potiljku i etao se unutra postavljajui pitanja, ali bi ga ujutru majka zvala na penine pahuljice, unku i jaja, i kafu sa mlekom i eerom. Onda se jednog jutra probudio u nepoznatom krevetu i Holananin je stajao pored prozora kroz koji se prosipalo tropsko zelenilo i zaslepljujua svetlost sunca. "Moe kui, Tarnere. Gotovi smo s tobom. Sad si k'o nov." Bio je kao nov. Koliko je to bilo istina? Nije znao. Uzeo je stvari koje mu je dao Holananin i odleteo iz Singapura. 'Kui' je znailo neki drugi aerodromski Hajat. Pa sledei. Oduvek je bilo tako. Menjao je letove. Njegov kreditni ip bio je pravougaonik crnog ogledala, obrubljen zlatom. Ljudi iza altera osmehivali su se kada bi ga pokazao i klimali glavom. Vrata su se otvarala i zatvarala za njim. Tokovi su se dizali sa prenapregnutog betona, stizala su pia, sluene veere. Na Hitrou se iz bezline posude neba odlomio poveliki komad seanja i sruio na njega. Povratio je u plavi plastini kontejner, ne zaustavljajui se u hodu. Kada je stigao do altera u dnu hodnika, zamenio je kartu. Odleteo je u Meksiko. I probudio se na zveket elinih kofa na ploicama, mokro ljiskanje metli, uz toplo ensko telo. Soba je bila peina visoke tavanice. Goli, beli gips preotro je prenosio zvuk; negde iza jutarnje buke sluavki u dvoritu uli su se talasi. Pokriva zguvan meu njegovim prstima bio je od grubog lana, omekanog bezbrojnim pranjima. Setio se suneve svetlosti iza irokog, zatamnjenog stakla. Aerodromski bar u Puerto Valjarti. Morao je da pree dvadeset metara od aviona, stiskajui oi da bi se odbranio od sunca. Setio se mrtvog imia, presovanog kao suvi list na betonu piste. Setio se vonje autobusom po planinskom drumu i smrada unutranjeg sagorevanja, ivica vetrobrana prekrivenih hologramskim razglednicama sa likovima plavih i ruiastih svetaca. Umesto okolnih provalija, posmatrao je kuglu ruiastog luzita i trzavi ples ive u njenom sreditu. Kugla, neto vea od lopte za bezbol, nalazila se na vrhu izvijene poluge menjaa. Bila je izlivena oko pauka od prozirnog stakla, upljeg, do pola ispunjenog ivom. iva je poskakivala i klizila dok je voza onglirao autobusom kroz lakatne 1

krivine, gibala se i podrhtavala na ravnim deonicama. Kugla je bila rune izrade, besmislena, runa; bila je tu da mu poeli srean povratak u Meksiko. Meu desetak raznih mikrosofta koje mu je dao Holananin, bio je jedan koji mu je pruao ogranieno znanje panskog, ali je on u Valjarti gurnuo zatitni ep u utinicu iza levog uva i pokrio ih kvadratom mikropora boje koe. Jedan putnik u dnu autobusa imao je tranzistor. Limenu pop-muziku povremeno je prekidao glas, izgovarajui neku vrstu litanije, nizove desetocifrenih brojeva, izvuene sreke dravne lutrije za taj dan. Pored njega, ena se promekoljila u snu. Pridigao se na lakat da je pogleda. Nepoznato lice, ali ne jedno od onih koja ga je ivot u hotelima nauio da oekuje. Obino je oekivao serijsku lepotu, proizvod jeftine hirurgije po izboru i neumornog darvinizma mode, arhetip smukan od najpoznatijih medijskih likova u poslednjih pet godina. Linija vilice imala je neto od Srednjeg zapada, staromodno i ameriko. Bedra su joj skrivali plavi pokrivai, a sunevi zraci koso su padali kroz proreze aluzina od tvrdog drveta preko njenih dugakih nogu u zlatnim dijagonalama. Lica pored kojih se budio u hotelima irom sveta bila su poput ukrasa za haubu Bojih vozila. Usnula lica ena, istovetna i zatvorena, okrenuta prema praznini. Ali ovo se razlikovalo. Ovo je nekako ve posedovalo znaenje. Znaenje i ime. Seo je, spustivi noge sa kreveta. Pod tabanima je osetio zrnca peska na hladnim ploicama. Oseao se slab, ali sveprisutan miris insekticida. Ustao je, nag, sa sevanjem u glavi. Primorao je noge da se pokrenu. Poao je, zavirio iza prvih od dvoje vrata, otkrivi bele ploice, jo belog gipsa, debelu, hromiranu glavu tua obeenu na kraju cevi poprskane rom. Iz obe slavine krto je pola jednako mlaka voda. Pored plastine ae leao je prastari runi sat, mehaniki Roleks na kaiu od blede koe. Prozori kupatila iza kapaka bili su od nezamuenog stakla, pokriveni gustom, zelenom, plastinom mreom. Provirio je kroz preage od tvrdog drveta, trgnuvi se od vrelog, golog sunca, i ugledao presahli vodoskok od ploica sa cvetnim motivom i zarali kostur folksvagena Rebit. Elison. Tako se zvala. Nosila je izbledeli safari orts i jednu od njegovih belih majica. Noge su joj bile vrlo tamne. Mehaniki Roleks, u mutnom kuitu od nerajueg elika, stajao joj je oko zgloba leve ruke, na kaiu od svinjske koe. etali su se du krivine plae, prema Bare de Navidad. Drali su se uskog pojasa vrstog, mokrog peska pored vode. Ve su imali zajedniku prolost; seao je se pored tezge, tog jutra, na palanakom merkadu pod limenim krovom. Obema rukama je drala olju vrue kafe. Skupljajui tortiljom jaja i salsu sa napuklog, belog tanjira, posmatrao je kako muve krue oko prstiju suneve svetlosti koji su se uvukli kroz krpe palminog lia i talasastog lima. Ispriala je poneto o svom zaposlenju u pravnom zastupnitvu u L. A.-u i o samakom ivotu u jednom od tronih pontonskih naselja otetih od Redonda. Rekao joj je da radi u kadrovskoj slubi. Ili je bar radio. "Moda u da potraim neki drugi posao..." Ali razgovor je bio sporedan u odnosu na ono to je zrailo izmeu njih, a sada im je nad glavom lebdela ptica fregata, krmanei protiv povetarca, da bi zatim kliznula u stranu, zaokrenula i nestala. Oboje zadrhtae od njene slobode i uroene vetine jedrenja. Stisnula mu je ruku. Prema njima je niz plau marirao lik u plavom, vojni policajac na putu u grad. Blistavo uglaane izme izgledale su nestvarno na mekom, svetlom pesku. Kad je proao kraj njih, mrkog i kamenog lica ispod reflektujuih naoara za sunce, Tarner opazi laser karabinskog formata tajner-Optik, sa optikim nianom Fabrik Nasional. Plave pantalone bile su mu besprekorno iste, ispeglane poput otrica noa. Tarner je najvei deo zrelih godina i sam bio vojnik, iako nikad nije nosio uniformu. Najamnik u slubi dinovskih korporacija, u neprestanom tajnom ratu za kontrolu nad itavim ekonomijama. Bio je specijalist za uklanjanje visokih inovnika i naunih istraivaa. Multinacionalke za koje je radio nikada ne bi priznale da postoje ljudi kao Tarner... "Sino si popio gotovo celu bocu heradure", rekla je. Klimnuo je glavom. Njena ruka u njegovoj bila je topla i suva. Posmatrao je kako joj se noni prsti ire pri svakom koraku, noktiju premazanih oguljenim ruiastim lakom. Prema njima su se valjali talasi. Vrhovi su im bili od prozirnog, zelenog stakla. Koa joj je bila oroena vodenom izmaglicom.

Posle prvog dana provedenog zajedno, ivot je uao u jednostavnu koloteinu. Dorukovali su na merkadu, za betonskom tezgom koja je bila uglaana od upotrebe kao mermer. Jutra su provodili na kupanju, sve dok ih sunce ne bi poteralo u hladovinu iza kapaka hotela, i tamo su vodili ljubav ispod lenjog drvenog ventilatora na tavanici, a onda bi zaspali. Popodne su istraivali lavirint uskih ulica iza Avenide ili ili u etnju po brdima. Veerali su u restoranima na obali i pili na terasama belih hotela. Meseina se penila na leima talasa. I postepeno, bez rei, nauila ga je novom obliku strasti. Bio je navikao da ga zadovoljavaju, da ga bezimeno opsluuju izvebane profesionalke. Sada je on kleao na ploicama, u beloj peini. Spustio je glavu, liui je. So Pacifika meala se sa njenom vlagom, unutranjost njenih bedara bila mu je svea na obrazima. Obuhvativi joj dlanovima bokove, drao ju je podignutu kao pehar, upijajui je usnama, dok je jezikom traio lokus, taku, frekvenciju koja e je odvesti kui. Onda ju je popeo, nasadio i potraio svoj put donde. Posle toga bi joj ponekad priao, duge spirale neusmerenog pripovedanja koje su se pruale u susret umu talasa. Ona je vrlo malo govorila, ali je nauio da ceni ono to bi rekla, i uvek ga je dodirivala. I sluala. Prola je jedna nedelja, pa jo jedna. Poslednjeg njihovog dana zajedno, probudio se u istoj hladovitoj sobi, a ona je bila kraj njega. Za dorukom mu se uinilo da osea nekakvu promenu, napetost u njoj. Sunali su se, plivali, i u krevetu je zaboravio nejasni brid nemira. Popodne, predloila je da proetaju po plai, prema Bareu, istim putem kao prvog jutra. Tarner je izvadio ep iz utinice iza uha i ubacio mikrosoft. Struktura panskog jezika podigla se u njemu kao staklena kula, nevidljive kapije otvorene u sadanje i budue vreme, kondicional, davno prolo vreme. Ostavivi je u sobi, preao je Avenidu i uao na pijacu. Kupio je slamnati eir, limenke ohlaenog piva, sendvie i voe. U povratku je kupio nove naoari za sunce u Avenidi. Koa mu je bila ujednaeno preplanula. Nestali su ugaoni tragovi Holananinovih kalemova, a ona ga je nauila da prihvati novo telo. Kada bi ujutru ugledao zelene oi u ogledalu kupatila, prepoznao bi ih kao svoje, a Holananin mu vie nije kvario snove glupim alama i suvim kaljem. Ponekad je ipak sanjao Indiju, zemlju koju je jedva poznavao, blistave ledenice mikrosofta, andni ok, miris praine i svee peenog hleba... Zidovi naputenog hotela dizali su se na etvrtini puta du luke zaliva. Talasi su ovde bili silovitiji, svaki je bio detonacija. Sad ga je vukla onamo, sa neim novim u oima, neim ukoenim. Galebovi su poleteli kada su prili, drei se za ruke, i zagledali se u senku iza zjapeih dovrataka. Pesak se slegnuo, primoravi proelje zgrade da se urui, ostavivi je bez zidova, ostavivi tri sprata da vise kao ogromne indre na savijenim, zaralim, elinim ilama, debelim kao prst, svaki sa razliitom bojom i motivom ploica. Iznad jednog od betonskih lukova bio je natpis 'Hotel plaja del m', ispisan detinje okruglim velikim slovima od koljki. "Mar", rekao je, dovravajui natpis, iako je bio izvukao mikrosoft. "Gotovo je", ree ona, prolazei ispod luka u senku. "ta je gotovo?" Poao je za njom. Pletena korpa eala mu se o bok. Pesak je ovde bio hladan i suv, rastresit pod nonim prstima. "Gotovo. Kraj. Za ovo mesto. Vreme je stalo, nema budunosti." Zagledao se u nju, a onda je bacio pogled iza nje, tamo gde su se zarale opruge dueka mrsile na spoju dva zida. "Mirie na mokrau", ree. "Hajde, idemo da plivamo." More je odnelo jezu, ali je sada meu njima zinula neka udaljenost. Sedeli su na ebetu iz Tarnerove sobe i jeli, utei. Sena ruevina se izduila. Vetar joj je mrsio kosu, pobelelu od sunca. "Kad te vidim, setim se konja", konano je rekao. "Pa", ree ona, kao da izvlai rei iz dubine iscrpljenosti, "tek je trideset godina kako su istrebljeni." "Ma ne", ree on, "njihova kosa. Kosa na vratovima, kad su u trku." "Griva", ree ona, a u oima joj je pojavie suze. "Jebe to." Ramena poee da joj se trzaju. Duboko je udahnula. Bacila praznu limenku Karta Blanke niz plau. "To... mene... svejedno." Njene ruke ponovo oko njega. "Oh, doi, Tarnere. Doi." 3

I kad je legla, povlaei ga za sobom, opazio je neto, brodi, od daljine sveden na belu crticu, tamo gde se voda spajala s nebom. Kada se uspravio, navlaei dins skraenih nogavica, ugledao je jahtu. Sad je ve bila mnogo blie, skladni luk beline nisko na vodi. Dubokoj vodi. Sudei po snazi talasa, obala ovde mora da se naglo sputala. To je verovatno bilo razlog to se niz hotela zavravao pre ovog mesta i zato hotel nije opstao. Talasi su mu podrili temelje. "Dodaj mi korpu." Zakopavala je bluzu. Kupio ju joj je u jednoj od pospanih radnjica na Avenidi. Elektrino plavi meksiki pamuk, loe saiven. Odea koju su ovde kupovali retko je trajala due od dan-dva. "Rekao sam ti da mi doda korpu." Posluala je. Preturao je po ostacima zajednikog popodneva dok nije pronaao svoj dogled, vojni model 6 x 30. Skinuo je zatitni poklopac, izvukao meke titnike za oi i poeo da prouava iskoene znake Hosakinog logoa. Iza krme je izbio uti, gumeni amac i zaokrenuo prema plai. "Ustaj." Nagurao je ebe i njen pekir u korpu. Uzeo je poslednju, ve zagrejanu limenku Karta Blanke iz korpe i odloio je pored dvogleda. Ustao je, hitro je povukavi na noge, i gurnuo joj korpu u ruke. "Moda se varam", ree. "Ako je tako, idi odavde. Preseci pravo prema onom drugom redu palmi." Pokazao je. "Ne vraaj se u hotel. Uzmi autobus za Mancanilju ili Valjartu. Idi kui." Ve je mogao da uje brujanje vanbrodskog motora. Video joj je suze, ali nije pustila ni glasa, ve je potrala, nosei korpu, spotiui se po nanosima peska. Nije se osvrnula. Tada se okrenuo i pogedao prema jahti. amac je poskakivao po talasima. Jahta se zvala Cuima i poslednji put ju je video u zalivu Hiroime. Sa njene palube ugledao je crvenu kapiju into hrama u Icukuimi. Nije mu bio potreban dvogled da bi znao da je putnik u amcu Konroj, pilot meu Hosakinim nindama. Seo je prekrtenih nogu na pesak koji se hladio i otvorio poslednju limenku meksikog piva. Posmatrao je sve dalju belu liniju hotela, naslonjen laktovima na tikovu ogradu Cuime. Iza hotela, gorela su tri gradska holograma: Benameks, Aerobrodovi i est metara visoka Devica na katedrali. Konroj je stao pored njega. "Hitan posao", ree. "Zna kako je to." Konrojev glas bio je bezbojan i ravan, kao da ga je oblikovao prema jeftinom govornom ipu. Lice mu je bilo iroko i belo. Mrtvaki belo. Oi su mu bile okruene crnim kolutovima i u senci nadstrenice od izbeljene kose, zaeljane unazad iznad irokog ela. Tarner poe za njim, pognuvi se kroz niski dovratak kabine. Beli zastori, bleda borovina bez vorova... strogi tokijski korporacijski ik. Konroj se smesti na niski pravougaoni duek od kriljano sivog ultra-antilopa. Tarner je stajao, ruku oputenih niz bokove. Konroj uze kolenasti, srebrni inhalator sa niskog stoia izmeu njih. "Holinski stimulant?" "Ne." Konroj ugura inhalator u nozdrvu i umrknu. "Hoe moda malo suija?" Vratio je inhalator na sto. "Pre jedan sat uhvatili smo dve crvenke." Tarner je samo stajao i posmatrao ga. "Kristofer Miel", ree Konroj. "Maas Biolabs. Njihov glavni ovek za hibridome. Hybridoma elija dobijena spajanjem dve ili vie razliitih elija - prim. prev. Prelazi u Hosaku." "Nikad uo za njega." "Kenja. Jesi li za pie?" Tarner odmahnu glavom. "Silikon ispada iz igre, Tarnere. Miel je bio taj koji je bioipove uinio moguima i Maas sad sedi na nekoliko kljunih patenata. To zna. On je strunjak za monoklonalnu. Hoe da izie. A ti i ja, Tarnere, treba da ga prebacimo." "ini mi se da sam u penziji, Konroje. Ba mi je bilo lepo ovde." "To kae i ekipa psihova u Tokiju. Mislim, nije ti prvi put da izlazi iz kutije, zar ne? Ona je terenski psiholog na Hosakinom platnom spisku." Tarneru poe da poskakuje mii na bedru. 4

"Kau da si spreman, Tarnere. Bili su pomalo zabrinuti posle Delhija, pa su hteli da se osiguraju. Malo dodatne terapije. Nikad ne kodi, zar ne?" 2. MARLI Za razgovor je obukla najbolje to je imala, ali je u Briselu padala kia, a ona nije imala novac za taksi. Morala je da peai od stanice Eurotransa. Njena ruka, u depu najbolje jakne koju je imala - model Seli Stenli, ali noena ve godinu dana bila je beli vor oko zguvanog telefaksa. Vie joj nije bio potreban, poto je zapamtila adresu, ali joj se inilo da ne moe da ga ispusti, kao to nije mogla ni da prekine trans koji ju je sada drao tu, zagledanu u izlog skupe prodavnice muke odee, preletajui pogledom sa pastelnih flanelskih koulja na odraz sopstvenih tamnih oiju. Bila je sigurna da su ve te oi dovoljne da izgubi posao. Za to joj nije bila potrebna pokisla kosa; alila je to nije dopustila Andrei da joj je skrati. Oi su odavale bol i pasivnost koje je svako mogao da proita, pa e uskoro tako biti i sa Herr Jozefom Virekom, najmanje verovatnim od moguih poslodavaca. Kada je telefaks bio uruen, tvrdoglavo ga je smatrala za neiju neslanu alu, jo jedan besposleni poziv. Zahvaljujui medijima, takvih joj je bilo preko glave, toliko da je Andrea naruila poseban program za telefon u stanu. Program je iskljuivao sve pozive sa brojeva koji nisu bili uneseni u stalni imenik. Andrea ju je ubeivala da je ba to bio razlog za telefaks. Kako inae neko da dopre do nje? Ali Marli je vrtela glavom i jo se vie skupljala u Andreinom starom, frotirskom ogrtau. Zato bi Virek, neizmerno bogat ovek, kolekcionar i pokrovitelj, poeleo da zaposli prokaenu bivu upravnicu male galerije u Parizu? Tu je bio red na Andreu da vrti glavom, nezadovoljna novom, osramoenom Marli Krukovom, koja je sada provodila itave dane u stanu. esto se ne bi ni potrudila da se obue. Pokuaj prodaje onog jednog falsifikata u Parizu, rekla je, teko da je bio senzacija, kako je to Marli zamiljala. Da tampa nije bila eljna da prikae onog odurnog Gnasa kao budalu to svakako i jeste, cela stvar teko da bi uopte dospela u vesti. Gnas je bio dovoljno bogat i nepopularan da se od toga napravi skandal za potrebe vikenda. Andrea se nasmeila. "Da si manje privlana, privukla bi mnogo manje panje." Marli je vrtela glavom. "A falsifikat je bio Alenovo delo. Ti su tu bila neduna. Zar si to zaboravila?" Marli je otila u kupatilo, bez odgovora, i dalje uurena u iznoenom ogrtau. Ispod prijateljiine elje da je utei, da joj pomogne, Marli je ve oseala nestrpljenje osobe primorane da deli neveliki prostor sa nesrenim gostom, koji uz to nita ne plaa. Andrea je morala da joj pozajmi i za put Eurotransom. Sa svesnim, bolnim naporom volje uspela je da raskine misaoni krug i da se stopi sa gustim ali neuurbanim tokom ozbiljnih Belgijanaca u kupovini. Devojka u jarkim hulahopkama i prevelikoj postavljenoj jakni svoga momka oeala ju je u prolazu, oeljana i nasmejana. Na sledeoj raskrsnici, Marli je opazila reklamu za modnu liniju koja joj se dopadala u studentskim danima. Odea je izgledala zaprepaujue novo. U skrovitu njene pobelele ake, telefaks. Galerija Dipre, Ri-o-Ber 14, Brisel. Jozef Virek. Devojka na recepciji u hladovitom, sivom predvorju galerije Dipre kao da je izrasla na tom mestu, lepa i verovatno otrovna biljka, ukorenjena iza ploe izglaanog mermera sa ugraenom svetlucavom tastaturom. Kada je Marli prila, odmerila ju je blistavim oima. Marli zamisli kljocanje i zujanje blendi, koje su prenele sliku njene neugledne pojave u nepoznate dubine Virekovog carstva. "Marli Krukova", ree, odupirui se porivu da pokae grudvu telefaksa, da je ponizno poravna na hladnom, glatkom mermeru. "Po pozivu Herr Vireka." "Fraulein Krukova", ree devojka, "Herr Virek nije mogao da se pojavi danas u Briselu." Marli je zurila u savrene usne, istovremeno svesna bola koji su joj zadale te rei i bolnog zadovoljstva koje je nauila da pronalazi u razoaranju. "Shvatam." 5

"Meutim, odluio je da obavi razgovor preko ulne veze. Molim vas, uite na trea vrata sa desne strane..." Soba je bila prazna i bela. Na dva zida visile su neuramljene ploe koje kao da su bile od kartona poprskanog kiom, viestruko izbodenog raznim oruima. Katatonenkunst. Konzervativno. Vrsta rada kakvu su kupovali posrednici upravnih odbora holandskih komercijalnih banaka. Sela je na nisku klupu postavljenu koom i konano dozvolila prstima da puste telefaks. Bila je sama, ali je pretpostavljala da je na neki nain posmatraju. "Fraulein Krukova", na vratima nasuprot onima na koja je ula stajao je mlad mukarac u tamnozelenom mantilu tehniara. "Sada ete, molim vas, izii na ova vrata. Budite ljubazni da polako pritisne kvaku, i vrsto, na nain koji omoguava maksimalni dodir sa dlanom. Pazite kad ulazite. Moda e doi do minimalnog nesnalaenja u prostoru." Trepnula je. "Kako, molim...?" "ulna veza", ree on i povue se, zatvarajui vrata za sobom. Ustala je, pokuala da poravna mokre peeve jakne, dodirnula kosu i odmah se predomislila, duboko udahnula i prila vratima. Devojine rei pripremile su je za jedinu vezu koju je poznavala, signal simstima preko Bel Evrope. Pretpostavila je da e nositi lem naikan dermatrodama, da e Virek koristiti pasivnog posmatraa kao ivu kameru. Ali Virekovo bogatstvo uveliko je prevazilazilo sve to je mogla da zamisli. Kada su joj se prsti sklopili oko hladnog mesinga kvake, ova kao da se uzvrpoljila, poprimivi oseaj i toplotu koe u prvoj sekundi dodira. Zatim se ponovo pretvorila u metal, ovaj put zeleno obojeno gvoe, pruajui se nanie u daljinu du linije perspektive, stara ograda za koju se prepadnuta drala. Na lice joj pade nekoliko kinih kapi. Miris kie i vlane zemlje. Zbrka sitnih pojedinosti iz njenog seanja na pijani izlet sa umetnikom kolom, koje je ratovalo za prevlast sa savrenstvom Virekove opsene. Ispod nje se prostirala dobro poznata panorama Barselone, sa udnim tornjevima crkve Sagrada Familia u velu dima. Uhvatila se i drugom rukom za ogradu, borei se sa vrtoglavicom. Poznaje ovo mesto. Nalazi se u Huel Parku, razbaruenom vilinskom carstvu Antonija Gaudija, na golom breuljku iza samog sredita grada. Sa njene leve strane, dinovski guter od aavo skalupljene keramike bio je zamrznut usred sputanja niz tobogan od grubog kamena. Vodoskok njegovog keza navodnjavao je leju cvea umornog izgleda. "Ne moe da se snae. Oprosti mi." Na jednoj od zmijolikih klupa u parku ispod nje sedeo je Jozef Virek, pogrbljenih, irokih ramena u mekom kaputu. To lice joj se celog ivota inilo maglovito poznato. Sada se zbog neega setila fotografije Vireka sa engleskim kraljem. Nasmeio joj se. Glava mu je bila velika i lepo oblikovana ispod otre etke tamnosive kose. Nozdrve su mu bile neprestano rairene, kao da udie nevidljive vetrove umetnosti i trgovine. Oi, veoma krupne iza okruglih naoara bez rama koje su bile njegov zatitni znak, bile su bledoplave i neobino blage. "Molim te." Potapao je uskim dlanom mozaik klupe od krhotina grnarije. "Mora mi oprostiti to se oslanjam na tehnologiju. Ve vie od decenije moje telo obitava u tanku. U nekom groznom industrijskom predgrau Stokholma. Ili moda u paklu. Ja nisam zdrav ovek, Marli. Sedi pored mene." Duboko udahnuvi, sila je niz kameno stepenite i prela preko ploa. "Herr Virek", ree, "bila sam na vaem predavanju u Minhenu, pre dve godine. Kritika Feslera i njegovog autistiches Theater-a. Tada ste izgledali sasvim dobro..." "Fesler?" Virekovo preplanulo elo se nabora. "Videla si dvojnika. Moda hologram. Mnogo toga se pripisuje mom imenu, Marli. Delovi mog bogatstva postali su u izvesnoj meri samostalni; ponekad ak ratuju meusobno. Pobune u poreskim sferama. Meutim, iz razloga koji su suvie sloeni da bi bili samo okultne prirode, istina o mojoj bolesti nikada nije objavljena." Sela je pored njega i zagledala se u prljavi plonik izmeu oguljenih vrhova svojih crnih pariskih izama. Ugledala je komad bledog ljunka, zaralu spajalicu, mali, pranjavi le pele ili ose. "Neverovatno koliko je podrobno..." 6

"Jeste", ree on. "Novi Maasovi bioipovi. Trebalo bi da zna", nastavio je, "da je ono to znam o tvom privatnom ivotu gotovo jednako podrobno. A o poneemu i vie nego to sama zna." "Stvarno?" Otkrila je da joj je najlake da se usredsredi na grad, birajui mesta koja je pamtila iz nekoliko studijskih poseta. Ovde, samo ovde, mogli su se nai Ramblasi, papagaji i cvee, krme u kojima se slui crno pivo i lignje. "Da. Znam da te je tvoj ljubavnik ubedio da si pronala izgubljeni Kornelov original..." Marli sklopi oi. "Nainio je falsifikat, unajmivi za to dva nadarena studenta umetnosti i uvaenog istoriara koji se nalazio u izvesnim linim nedaama... Isplatio ih je novcem koji je potkradao od tvoje galerije, to si svakako ve pogodila. Ti plae..." Marli klimnu glavom. Hladni prsti potapae je po zglobu ake. "Kupio sam Gnasa. Platio sam policiji da prekine istragu. Novinare nije bilo potrebno kupovati; nisu vredni toga. A sada e, moda, tvoja blaga ozloglaenost biti samo prednost." "Herr Virek, ja..." "Samo trenutak. Pako! Doi ovamo, dete." Marli otvori oi i ugleda deaka od moda est godina, odevenog u tesni kaputi i kratke pantalone, svetle arape i visoke, crne cipele na zakopavanje. Preko ela mu je padalo meko krilo smee kose. Drao je neto u rukama, neku vrstu kutije. "Gaudi je poeo da gradi park 1900. godine", ree Virek. "Pako nosi kostim iz tog vremena. Doi ovamo, dete. Pokai nam svoje blago." "Senjor", zauka Pako, klanjajui se, i prie da pokae predmet koji je nosio. Marli rairi oi. Kutija od obinog drveta, sa staklenim poklopcem. U njoj predmeti. "Kornel", izusti, zaboravivi na suze. "Kornel?" Okrenula se Vireku. "Naravno da nije. Predmet ugraen u tu kost je Braunov biomonitor. Ovo je rad ivog umetnika." "Ima ih jo? Jo kutija?" "Pronaao sam ih sedam. Za tri godine. Zna, Virekova zbirka je neka vrsta crne rupe. Neprirodna gustina mog bogatstva neodoljivo privlai najrea dela ljudskog duha. Autonoman proces, koji me obino slabo zanima..." Ali Marli je bila opinjena kutijom, nepojamnim daljinama koje je prizivala, daljinama gubitka i enje. Bila je setna, nena i nekako detinjasta. Sadrala je sedam predmeta. Tanku, uplju kost, verovatno stvorenu za let, verovatno od krila neke velike ptice. Tri staromodne tampane ploe, sa zlatnim lavirintima vodova. Glatku, belu kuglu od peene gline. Krpicu ipke, potamnelu od starosti. Odlomak duine prsta, za koji je zakljuila da je od kosti ljudske ake, sivkasto beo, sa veto ugraenim silikonskim tapiem koji jednom mora da se pruao povrinom koe... ali je sada bio nagoreo i aav. Kutija je bila svet u malom, pesma, zamrznuta na granicama ljudskog iskustva. "Gracias, Pako." Kutija i deak nestadoe. Zinula je. "Ah, oprosti mi, zaboravio sam da su ovi prelasci suvie nagli za tebe. Sada, meutim, treba da popriamo o tvom zadatku..." "Herr Virek", ree ona, "ta je 'Pako'?" "Potprogram." "Shvatam." "Uzeo sam te da pronae tvorca ove kutije." "Ali, Herr Virek, sredstva sa kojima vi raspolaete..." "Sada si i ti jedno od njih, dete. Zar ne eli posao? Kada sam saznao kako se Gnas upecao na onog lanog Kornela, shvatio sam da bi mogla da mi bude od koristi u ovom sluaju." Slegnuo je ramenima. "Priznae da imam izvestan dar da pronaem sredstva kojima u ostvariti eljene naume." "Svakako, Herr Virek. I, da, elim ovaj posao." "Vrlo dobro. Bie ti isplaen honorar. A imae na raspolaganju i odreena sredstva, mada, ako bude potrebno da kupi, recimo, nekretnine u veoj vrednosti..." "Nekretnine?" 7

"Ili korporaciju, ili svemirski brod. U tom sluaju, trebae ti moja posredna dozvola. Koju e gotovo sigurno dobiti. Za sve drugo ima odreene ruke. Ipak, preporuujem ti da radi u okvirima koji ti najvie odgovaraju. U suprotnom, rizikovae da izgubi dodir sa intuicijom, a intuicija je, u sluaju kao to je ovaj, od odluujueg znaaja." Podario joj je jo jedan uveni osmeh. Duboko je udahnula. "Herr Virek, ta ako ne uspem? Koliko vremena imam da pronaem tog umetnika?" "Do kraja ivota", ree on. "Oprostite mi", zau sebe kako govori i uasnu se, "ali koliko sam razumela, rekli ste da ivite u... u tanku?" "Tako je, Marli. I iz te prilino ograniene perspektive, savetovao bih ti da uiva u svakom satu proivljenom u svom roenom telu. A ne u prolosti, ako me razume. Govorim kao neko ko vie ne moe da postigne to jednostavno stanje, jer su elije mog tela odluile da se upute u kihotovsku potragu za pojedinanim sudbinama. Verujem da bi srenijem oveku, ili siromanijem, bilo dozvoljeno da skona, ili da bude ovekoveen u jezgru nekog hardvera. Ali ja sam, izgleda, suanj mree vizantinskih okolnosti koje potrauju, koliko znam, otprilike deseti deo mojih godinjih prihoda. to me ini, pretpostavljam, najskupljim invalidom na svetu. Bio sam dirnut, Marli, tvojim stvarima srca. Zavidim tvojim ureenim elijama iz kojih one potiu." Tada je na trenutak pogledala pravo u te blage plave oi i uvidela, sa nagonskim pouzdanjem sisara, da je onima najbogatijima oduzeto sve to je ljudsko. Krilo noi zakrili nebo Barselone, kao treptaj veoma spore blende, a Virek i Huel nestadoe i ona se ponovo nae na niskoj, konoj klupi, zagledala u iskidane i umrljane kartonske ploe. 3. BOBI PRDI U ABAR Smrt je vrlo jednostavna stvar. To mu je sada bilo jasno: naprosto se dogodila. Najmanji zajeb i eto ti nje, neeg ledenog i bez mirisa, to se nadima iz sva etiri ugla idiotske sobe, dnevne sobe tvoje majke u Baritaunu. Sranje, pomislio, Dva-na-dan e da crkne od smeha. Prvi put, i odma' sam prdn'o u abar. Jedini zvuk u sobi bilo je tiho, uporno titranje njegovih zuba, nadzvuna paraliza, uticaj povratne sprege na njegov nervni sistem. Posmatrao je svoju okamenjenu ruku kako jedva primetno podrhtava, par centimetara od crvenog, plastinog dugmeta koje je moglo da prekine vezu to ga je ubijala. Seranije. Doao je kui i odmah se dao na posao, ubacio ledolomca koga je iznajmio od Dva-na-dan i ukljuio se, jurnuvi prema bazi koju je izabrao za prvu ivu metu. Verovao je da to ide tako: 'oe to da uradi, uradi. Imao je taj mali Ono-Sendai tek mesec dana, ali je znao da ne eli da ostane neki tamo levi beritaunski muvaro. Bobi Njumark, iliti Grof Nula, ali s tim je ve gotovo. Filmovi se nikada nisu ovako zavravali, ne na samom poetku. U filmu bi utrala kaubojeva riba, ili njegov partner, smaknuli bi mu trode, drmnuli ono malo crveno 'OFF' dugme. I izvukao bi se, isplivao bi. Ali Bobi je sada bio sam, autonomni nervni sistem bio mu je blokiran odbrambenim programom baze podataka tri hiljade kilometara daleko od Beritauna, i znao je to. U dolazeoj tami bilo je neke magine hemije, neega to mu je omoguavalo da opazi beskrajnu privlanost te sobe, sa tepihom boje tepiha i zavesama boje zavesa, prljavim sofa-kompletom od pene, uglastom hromiranom policom sa ureajima est godina starog Hitaijevog kunog modula. Pripremajui se za ulazak, paljivo je navukao te zavese, ali sada, nekako, kao da je ipak mogao da vidi napolje, gde su se stambene zgrade Beritauna uzdizale kao talas koji e se razbiti o tamnije kule Projekata. Talas stanova bio je naikan finim dlaicama antena i mreastih tanjira, povezanih konopcima za suenje vea. Njegova majka volela je da psuje zbog toga; imala je sua. Seao se njenih pobelelih zglobova na lanoj bronzi ograde balkona, sa suvim borama tamo gde je zglob bio savijen. Seao se mrtvog deaka koga su odneli sa Velikog Igralita na nosilima od legure, umotanog u plastiku iste boje kao murijaka kola. Pao i udario glavom. Glavom. Prd u abar. Stade mu srce. inilo mu se da je palo u stranu, ritajui se poput neke ivotinje u crtaima. esnaesta sekunda smrti Bobija Vilsona. Smrti levog muvaroa. 8

A onda se neto unese, ogromnost nepojmljiva, dalje od kraja krajeva svega to je ikada znao ili zamiljao, i dodirnu ga. ::: TA TO RADI? ZATO TI TO RADE? Devojinglas, smeakosa, tamneoi... : UBIJA ME UBIJA ME SKLONI GA SKLONI GA OD MENE. Tamneoi, pustinjskazvezda, kratkamajica, devojinakosa... ::: ALI TO JE TRIK, ZAR NE VIDI? TI SAMO MISLI DA TE JE ZGRABILO. GLEDAJ. SAD U PODESITI OVDE I SLOBODAN SI. I srce mu se preturi na lea, povrati ruak ritajui se nacrtanim crvenim nogama, a galvanski trzaj oka odbaci ga sa stolice i strgnu mu trode sa ela. Udari glavom u ivicu Hitaija i beika mu popusti; zau kako neko ponavlja jebote jebote jebote u pranjavi miris tepiha. Devojinglas je nestao, nije bilo pustinjskezvezde, oseaja hladnog vetra i izlokanog kamena na koi... Onda mu se rasprsnu glava. Video je to sasvim jasno, odnekud izdaleka. Kao fosforna granata. Belo. Svetlo. 4. UHODAVANJE Crna Honda lebdela je dvadeset metara iznad osmougaone palube naputene naftne platforme. Bliila se zora i Tarner je mogao da nazre izbledele obrise trolisne oznake biorizika na platformi za helikoptere. "Dole ima neki biorizik, Konroje?" "Nita na ta ve nisi navikao", ree Konroj. Prilika u crvenom padobranskom odelu otro je signalizirala rukama pilotu Honde. Vetar koji su podizale elise nosio je otpatke materijala za pakovanje u more dok su se sputali. Konroj pritisnu kopu svojih kajieva i nae se preko Tarnera da otvori vrata. Kada su vrata kliznula u stranu, naoe se usred urlanja motora. Konroj ga je gurao u rame, pravei uurbane pokrete uvis okrenutim dlanom. Pokazao je prema pilotu. Tarner se prebaci napolje i spusti, ispod gromovitog vrtloga elise, a Konroj se doeka u uanj pored njega. Preli su preko izbledelog trolista rajim korakom povijenih nogu, normalnim za helikoptersku platformu. Nogavice pantalone leprale su im oko glenjeva na Hondinom vetru. Tarner je nosio sivu torbu izlivenu od balistikog ABS-a, sav svoj prtljag; neko ju je spakovao, u hotelu, i ekala ga je na Cuimi. Nagla promena visine pitanja ree mu da Honda uzlee. Odleteo je prema obali, ugaenih svetala. Kada je zvuk zamro, Tarner zau krike galebova i um talasa Pacifika. "Neko je jednom pokuao da ovde stvori luku podataka", ree Konroj. "Meunarodne vode. Tada jo niko nije iveo na orbiti, tako da je to nekoliko godina imalo smisla..." Poao je prema zaraloj umi noseih stubova sprata platforme. "Po jednom scenariju koji su mi pokazali u Hosaki, trebalo je da dovedemo Miela ovamo, oistimo ga, smestimo na Cuimu i otpraimo punom parom za stari, dobri Japan. Rek'o sam im da zaborave to sranje. Kad Maas provali ta se dogodilo, moi e da se spuste na ovu stvar sve to imaju. Rek'o sam im da je onaj njihov logor u D. F.-u Distritto Federale - na panskom, Federalni Okrug u Meksiku prim. prev. pravo mesto za to, je li? Maas tamo nee moi da pravi veliko sranje, ne usred jebenog sredita Meksiko Sitija..." Iz senki izie prilika sa glavom izoblienom mehurastim naoarima ureaja za pojaavanje slike. Pokazala im je da pou dalje, mahnuvi tupom, rupiastom cevi bacaa strelica Lensing. "Biohazard", ree Konroj kada su se provukli pored oveka. "Sagni glavu kad ulazi. I pazi, stepenice su klizave." Platforma je mirisala na ru, naputenost i morsku vodu. Nije bilo prozora. Zidovi izbledele krem boje bili su iarani krastama re koje su se irile. Fluorescentne svetiljke napajane baterijama visile su sa noseih greda na svakih nekoliko metara, bacajui jezivu zelenkastu svetlost, istovremeno bletavu i izluujue neravnomernu. U glavnoj prostoriji radilo je bar desetak ljudi; kretali su se sa oputenom 9

svrsishodnou dobrih tehniara. Profesionalci, pomisli Tarner; retko su podizali pogled i malo su govorili. Bilo je hladno, vrlo hladno, i Konroj mu je dao ogromnu jaknu sa mnotvom oznaka i patentnih zatvaraa. Bradonja u pilotskoj jakni od ovje koe uvrivao je srebrnom trakom svenjeve optikih vlakana za ulubljenu pregradu. Konroj je neto aputao crnkinji koja je nosila istu jaknu kao to je bila Tarnerova. Bradati tehniar podigao je pogled sa svog posla i ugledao Tarnera. "Sra-nje", ree, jo na kolenima. "Mislio sam da e biti neto krupno, al' izgleda da e biti i upavo." Ustao je i mahinalno obrisao dlanove o nogavice farmerki. Kao i ostali tehovi, nosio je mikroporozne hirurke rukavice. "Ti si Tarner." Nacerio se, bacio pogled prema Konroju i izvadio plastinu pljosku iz depa jakne. "Ugrej se malo. Zna me. Radio sam na onom poslu u Marakeu, kada je IBM-ov momak preao u Micu-G. Spojio sam punjenja na autobusu koji ste ti i Francuz uterali u onaj hotel." Tarner uze pljosku, otvori poklopac i nagnu je. Burbon. Palio je duboko i otro, irei mu toplinu kroz grudi. "Hvala." Vratio je pljosku i ovek je gurnu u dep. "Ouki", ree ovek. "Ouki? Sea se?" "Naravno", slaga Tarner. "Marake." "'Divlji uran'", ree Ouki. "Doleteo sam preko ipola i tamo svratio u djuti-fri. Ovaj tvoj partner", jo jedan pogled prema Konroju, "nije ba od oputenih, a? Mislim, ne kao u Marakeu, a?" Tarner klimnu glavom. "Ako ti zatreba neto", ree Ouki, "obavesti me." "ta, na primer?" "Jo pia, ili malo peruanskog praha, ali istinski utog." Ouki se ponovo naceri. "Hvala", ree Tarner, videvi da se Konroj okrenuo od crnkinje. I Ouki je to primetio, pa brzo kleknu i otkinu novi komad srebrne trake. "Ko je taj?" upitao ga je Konroj, poto ga je uveo na uska vrata sa istrunulim trakama crnog zaptivnog materijala po ivicama. Konroj okrenu toak koji je zatvarao vrata; neko ga je nedavno podmazao. "Zove se Ouki", ree Tarner, razgledajui novu prostoriju. Manja od prve. Dve svetiljke, stolovi na sklapanje, stolice, sve novo. Na stolovima nekakvi instrumenti, pod crnim, plastinim pokrivaima. "Neki tvoj prijatelj?" "Ne", ree Tarner. "Nekada je radio za mene." Priao je najbliem stolu i podigao pokriva. "ta je ovo?" Konzola je imala ogoljen, nedovren izgled fabrikog prototipa. "Maas-Neotekov dek kiberprostora." Tarner uzdignu obrve. "Tvoj?" "Imamo dva. Jedan je na odreditu. Doli su iz Hosake. Oito najbra stvar u matrici, a u Hosaki ne mogu ak ni da prekopiraju njihove ipove. Potpuno razliita tehnologija." "Dao im ih je Miel?" "Nee da kau. injenica da su ih poslali ovamo samo da bi nai jahai dobili na brzini pokazuje kolika im je stiska da dobiju tog oveka." "Ko radi na konzoli, Konroj?" "Dejlin Slajd. Upravo sam razgovarao s njom." Mahnuo je glavom prema vratima. "ovek na odreditu je iz L. A., klinac po imenu Ramirez." "Jesu li dobri?" Tarner spusti pokriva. "Bolje za njih da jesu, s obzirom na to koliko kotaju. Dejlin je u poslednje dve godine stekla vraku slavu, a Ramirez je njen uenik. Sranje", Konroj slegnu ramenima, "zna te kauboje. Jebeni ludaci..." "Gde si ih naao? I odakle iskopa Oukija?" "Kod tvog agenta, Tarnere." Tarner je zurio u Konroja, a onda klimnu glavom. Okrenuvi se, podigao je kraj sledeeg pokrivaa. Kutije, plastine i od stiropora, uredno sloene na hladnom metalu stola. Dodirnuo je plavi plastini pravougaonik sa ottampanim srebrnim monogramom. S & W. "Tvoj agent", ree Konroj, kada je Kejs otvorio kutiju. Pitolj je leao u udubljenju od bledoplave pene, teki revolver sa runim isturenim kuitem ispod zdepastog burenceta. "S&W, taktiki, kalibar 408, sa ksenonskim projektorom", ree Konroj. "Rekao je da e sigurno traiti taj." Tarner uze revolver i pritisnu palcem kontrolno dugme projektora. Na drci boje lenika dvaput trepnu crvena dioda. Izbacio je burence. "Municija?" "Na stolu. Runo punjenje, eksplozivni vrhovi." 10

Tarner je nae prozirnu plastinu kocku boje ilibara, otvori je levom rukom i izvadi patronu. "Zato su izabrali ba mene za ovo, Konroje?" Osmotrio je patronu, a onda je paljivo ubacio u jedno od est leita cilindra. "Ne znam", ree Konroj. "Kao da su te kaparisali za ovo od samog poetka, im im se Miel javio..." Tarner zavrte burence i brzim trzajem ga vrati u okvir. "Pitao sam te, zato su izabrali ba mene za ovo, Konroje?" Podigao je revolver obema rukama i ispruio ih, uperivi ga pravo u Konrojevo lice. "Kod ovakvog oruja, ponekad moe da vidi sve do dna cevi, ako je pogodno osvetljenje, i da vidi da l' je metak unutra." Konroj jedva primetno odmahnu glavom. "Ili da moda nije u nekom drugom leitu..." "Ne", ree Konroj, sasvim tiho, "nema izgleda." "A moda su se psihijatri zajebali, Konroje. ta misli?" "Ne", ree Konroj, bezizraznog lica. "Nisu, i nee." Tarner povue obara. Igla pade na prazno leite. Konroj samo trepnu, otvori usta, zatvori ih, posmatrajui kako Tarner sputa Smit i Veson. Na elu mu se pojavi kapljica znoja i kliznu mu u obrvu. "Pa?" ree Tarner, sa pitoljem sputenim uz bok. Konroj slegnu ramenima. "Nemoj vie da radi te pizdarije", ree. "Toliko sam im potreban?" Konroj klimnu glavom. "Ovo je tvoja igra, Tarnere." "Gde je Miel?" Ponovo je izbacio burence i poeo da puni pet preostalih leita. "U Arizoni. Oko pedeset kiloa od granice Sonore, u podzemnoj istraivakoj arkologiji. Maas Biolabs za Severnu Ameriku. Tamo je sve njihovo, sve do granice, a mesa je tano u preseku putanja etiri nadzorna satelita. Mucho tvrdo." "I kako misle da uemo tamo?" "Ne ulazimo. Miel izlazi, sam. Mi ga ekamo, pokupimo i otpratimo do Hosake itavog dupeta." Konroj zavue prst iza otkopane kragne crne kuulje i izvue crnu najlonsku uzicu, a na njoj mali, crni, najlonski omot zatvoren iak-trakom. Paljivo ga otvori i izvadi nekakav predmet, pa ga prui Tarneru na dlanu. "Evo. Poslao je ovo." Tarner odloi revolver na najblii sto i uze stvar od Konroja. Liila je na naduveni, sivi mikrosoft, sa standardnim neuroulazom na jednom kraju i udnim, okruglim oblijem, kakvo nikad nije video, na drugom. "ta je to?" "Biosoft. Dejlin se ukljuila u to i kae da misli da je izlaz neke VI. Neka vrsta dosjea o Mielu, sa porukom za Hosaku na kraju. Ako 'oe brzi uvid, najbolje da se sam ukljui..." Tarner podie pogled sa sivog predmeta. "Kako se Dejlin provela unutra?" "Kae da je bolje da lei dok to radi. Kao da joj se nije previe svidelo." Mainski snovi poseduju posebnu vrtoglavicu. Tarner se ispruio na novoj ploi zelene fleksipene u improvizovanoj spavaonici i ukljuio se u Mielov dosje. Ulaz je bio spor; imao je vremena da sklopi oi. Deset sekundi kasnije, oi su mu bile otvorene. Stiskao je zelenu penu i borio se sa muninom. Jo jednom je sklopio oi... Dola je, ponovo, postepeno, treperava, nelinearna bujica podataka i ulnih utisaka, svojevrsna naracija prenesena u nadrealnim blic-kadrovima i udvajanjima. Donekle je podsealo na vonju toboganom koji nasumce naputa i vraa se u stvarnost, nemogue brzo, menjajui visinu, mesto izlaska i pravac u jednom jedinom otkucaju praznine, samo to pomaci nisu imali nita sa fizikom orijentacijom, ve su bili munjevite izmene paradigme i sistema simbola. Podaci oito nisu bili namenjeni ljudskom poimanju. Otvorenih oiju, izvukao je predmet iz utinice i stegao ga u aci, klizavoj od znoja. Bilo mu je kao da se budi iz komara. Ne onog iz koga se budi s vriskom, gde potisnuti strahovi uzimaju jednostavna i uasna oblija, ve iz one vrste sna, kudikamo vie uznemirujue, gde je sve savreno i zastraujue normalno, a u isto vreme krajnje pogreno... Prisnost te stvari bila je nepodnoljiva. Borio se sa talasima sirovog prenosa podataka, napreui svu snagu volje da odagna oseanje sasvim blisko ljubavi, opsesivnoj nenosti koju posmatra razvija prema objektu produenog posmatranja. Danima ili satima kasnije, znao je, najsitnije pojedinosti Mielove akademske prolosti moda e mu izbiti na povrinu svesti: ime ljubavnice, miris njene teke rie kose u svetlosti sunca kroz... 11

Hitro je seo, udarivi plastinim onovima cipela o zaralu palubu. Jo je nosio jaknu, a Smit i Veson, u depu sa strane, bolno ga udari po boku. Proi e. Mielov psihiki zadah e izvetriti, onako kao to je panska gramatika isparavala posle svake upotrebe. Uao je u Maasov bezbednosni dosje unesen u mislei kompjuter, i nita vie. Vratio je biosoft u Konrojevu crnu kesicu, poravnao palcem iak-traku i obesio uzicu oko vrata. Postade svestan zvuka talasa koji su zapljuskivali bokove platforme. "Hej, efe", ree neko, iza smeeg vojnog ebeta koje je zaklanjalo ulaz u spavaonicu, "Konroj kae da je vreme da izvri smotru trupa, jer vas dvojica odlazite na drugo mesto." Oukijevo bradato lice izviri iza ebeta. "Inae te ne bih budio, zna?" "Nisam spavao", ree Tarner i ustade, mahinalno masirajui kou oko ugraene utinice. "teta", ree Ouki. "Imam derme koje te uspavaju k'o bebu, tano na jedan sat, a onda ubace jak stimulant, i eto te na nogama i ornog za pos'o, svega mi..." Tarner odmahnu glavom. "Vodi me do Konroja." 5. POSAO Marli je uzela sobu u malom hotelu sa biljkama u tekim, mesinganim posudama i hodnicima poploanim kao izlizane, mermerne ahovske table. Lift je bio ukraen pozlaen kavez sa stranicama od ruinog drveta i mirisao je na limunovo ulje i male cigare. Soba joj je bila na petom spratu. Visoki prozor gledao je na aveniju i bio je od one vrste koja moe i da se otvori. Kada je nasmeeni portir otiao, sruila se u fotelju ija je bogata postava bila u prijatnom kontrastu sa bledim, belgijskim tepihom. Poslednji put raskopala je stare pariske izme, ritnula ih sa nogu i zagledala se u desetak sjajnih kesa koje je portir poreao na krevetu. Sutra u kupiti torbe, pomislila je. I etkicu za zube. "U oku sam", priznala je kesama na krevetu. "Moram da pripazim. Nita vie ne izgleda stvarno." Spustila je pogled i opazila da su joj arape pole na palcima. Zatresla je glavom. Njena nova tana leala je na belom, mermernom stoiu pored kreveta; bila je crna, iseena od debele, govee koe, preraene da bude meka kao flamanski maslac. Kotala ju je vie nego to bi dugovala Andrei za polovinu mesene kirije, ali je to vailo i za jednu no u ovom hotelu. U tani je bio njen paso i kreditni ip koji je dobila u galeriji Dipre, izdat na osnovu rauna na njeno ime od orbitalne filijale Nederlands Algemeen banke. Otila je u kupatilo i odvrnula glatke, mesingane slavine na velikoj, beloj kadi. Kroz japanski filterureaj zaita vrua, obogaena voda. Hotel je obezbedio soli za kupanje, kreme i mirisna ulja. Ispraznila je tubu ulja u kadu koja se punila i poela da skida odeu, osetivi ujed gubitka kada je pustila jaknu Seli Stenli da sklizne na pod iza nje. Sat ranije, ta godinu dana stara jakna jo je bila omiljeni deo njene garderobe i moda jedina skupa stvar koju je ikada imala. Sada je postala neto to treba da odnesu istaice; moda e zavriti na nekoj buvljoj pijaci, tamo gde je i sama traila jeftinu odeu dok je bila u umetnikoj koli... Ogledala su se zamaglila i poela da cure dok se kupatilo punilo mirisnom parom, skrivajui odraz njene nagosti. Zar je zaista sve tako lako? Da li ju je Virekov elegantni kreditni ip stvarno izbavio iz bede i preneo u ovaj hotel, gde su pekiri beli, meki i upavi? Bila je svesna odreene duhovne vrtoglavice, kao da drhti na rubu nekog bezdana. Pitala se u kojoj meri novac moe da bude moan, ako ga ovek ima dovoljno, ali zaista dovoljno. Pretpostavljala je da to znaju samo Vireci ovoga sveta, a da su po prirodi stvari nesposobni da znaju. Pitati Vireka bilo bi kao kada ispituje ribu da ti kae neto vie o vodi. Da, draga moja, mokra je; jeste, dete moje, naravno da je toplo, mirisno, sa upavim pekirima. Ula je u kadu i spustila se u vodu. Sutra e otii da joj skrate kosu. U Parizu. Andrein telefon zvonio je esnaest puta pre nego to se Marli setila programa. Bie da je jo ukljuen, a ovaj skupi, mali, briselski hotel nije na listi. Nagnula se da spusti telefon na mermernu plou stola i on tada zazvoni, tiho. "Kurir je doneo paket, iz galerije Dipre." Kada je portir - ovaj put mlai ovek, crnomanjast, moda panac - otiao, odnela je paket do prozora i osmotrila ga sa svih strana. Bio je umotan u runo izraenu hartiju tamnosive boje, presavijenu i uukanu na onaj tajanstveni japanski nain koji nije traio lepak ili traku, ali je znala da ga nikada nee 12

ponovo zaviti kada ga odmota. U jednom uglu bili su utisnuti naziv i adresa galerije, a njeno ime i naziv hotela bili su ispisani na sredini savrenim kurzivom. Odmotala je papir i shvatila da u rukama dri novi Braunov holoprojektor i pljosnati omot od prozirne plastike. Omot je sadrao sedam oznaenih ploica holofilmova. Iza minijaturnog gvozdenog balkona zalazilo je sunce, bojei Stari Grad u zlatno. ulo se trubljenje automobila i deja galama. Zatvorila je prozor i otila do pisaeg stola. Braun je bio glatki, crni pravougaonik sa napajanjem na sunane elije. Proverivi punjenje, uzela je prvi holofilm iz omota i ubacila ga. Iznad Brauna se rascveta kutija koju je videla u Virekovoj simulaciji Huel Parka, bletei kristalnom rezolucijom najboljih muzejskih holograma. Kost i zlato vodova, trula ipka i mutni, beli kliker od gline. Kako je nekome polo za rukom da porea ove kojetarije, ovo smee, na takav nain da pogaa pravo u srce, da se zariva u duu poput udice? Onda klimnu glavom. Znala je da je mogue; pre mnogo godina, to je uspelo oveku po imenu Kornel, koji je takoe pravio kutije. Tada je pogledala levo, gde je otmena, siva hartija leala na stolu. Sluajno je odabrala ovaj hotel, kada joj je dosadila kupovina. Nikome nije rekla da je tu. Onima iz galerije Dipre sigurno nije. 6. BARITAUN Sudei po satu na majinom Hitaiju, nije znao za sebe nekih osam sati. Prvo to je video bio je njegov pranjavi ekran, a neto tvrdo bilo mu je zaglavljeno ispod bedara. Ono-Sendai. Prevrnuo se u stranu. Zadah ustajalog povraanja. Onda se naao pod tuem, ne ba siguran kako je dospeo tamo, odvrui slavine onako u odei. tipao je, gnjeio i rastezao lice. Oseao ga je kao gumenu masku. "Neto se desilo." Neto loe, krupno, ali nije znao ta. Gomila njegove mokre odee postepeno je rasla na podu kabine. Konano je iziao, otiao do umivaonika, zabacio mokru kosu iz oiju, zagledao se u lice u ogledalu. Nema frke, Bobi Njumark. "Ne, Bobi, ima frke. Bogme si u frci..." Sa pekirom oko ramena, mokar, poao je uskim hodnikom prema svojoj sobi, skuenom, klinastom prostoru u samom dnu stana. Kada je zakoraio unutra, ukljuio se njegov holoporno ureaj i odjednom mu se cerilo pet-est cura, odmeravajui ga sa oiglednom poudom. inilo se da stoje u zidovima sobe, u maglovitom, pranjavo plavom prostoru, belih osmeha i zategnutih, mladih tela blistavih poput neona. Dve devojke pomerie se blie i poee da se dodiruju. "Dosta", ree on. Projektor se iskljui na njegovu komandu; devojke iz snova nestadoe. Ureaj je prethodno pripadao starijem bratu Linga Vorena; frizure i odea devojaka bile su zastarele i pomalo smene. Mogao je da razgovara s njima i naredi im da rade neke stvari sa sobom i jedna drugoj. Setio se kada mu je bilo trinaest godina i kada je bio zaljubljen u Brendi, onu u plavim, gumenim pantalonicama. Holo mu je sada uglavnom koristio da bar prividno povea prostor u sobiku. "Neto se jebeno dogodilo", ree, navlaei crni dins i gotovo istu majicu. Zatresao je glavom. "ta? Jebiga, ta?" Nekakav strujni udar? Neko je neto zasrao dole u Upravi za fisiju? Moda je baza u koju je hteo da ue doivela neki neuobiajen kolaps ili je bila napadnuta sa druge strane... Ali ostao mu je utisak da je sreo nekoga, nekoga ko... Nesvesno je ispruio desnu ruku, rairenih prstiju, preklinjui. "Jebiga", ree. Prsti se sklopie u pesnicu. Onda mu doe: isprva, oseaj neeg velikog, stvarno velikog, kako se prua prema njemu kroz kiberprostor, a onda utisak devojke. Nekog smeeg, vitkog, ko je uao negde u udnoj, svetloj tami, punoj zvezda i vetra. Ali seanje se izmigoljilo kada je njegov um pokuao da ga ulovi. Ogladneo, obuo je sandale i poao u kuhinju, trljajui kosu vlanim pekirom. Prolazei kroz dnevnu sobu, opazio je svetiljkicu 'Ukljueno' na Ono-Sendaiju, kako besno zuri u njega sa tepiha. "Oh, sranje." Stajao je ukopan, uvuenih obraza. Jo je bio ukljuen. Da li je mogue da je jo povezan sa bazom u koju je pokuao da provali? Znaju li da nije mrtav? Nije imao pojma. Jedno je ipak znao: da su mu uzeli meru. Nije se potrudio da postavi aneve i slepe puteve koji bi ih spreili da mu pou po tragu. Znaju gde je. Zaboravivi na glad, odjurio je u kupatilo i stao da pretura po natopljenoj odei dok nije naao svoj kreditni ip. 13

Imao je dve stotine deset Novih Jena skrivenih u upljoj, plastinoj drki vienamenske odvrtke. Gurnuvi odvrtku i kreditni ip u dep farmerki, navukao je najstariji i najtei par izama, a onda iskopao neopran ve ispod kreveta. Izdvojio je crnu jaknu od atorskog platna sa najmanje deset depova i velikim tobolcem nisko na leima, nekom vrstom ugraenog ranca. Ispod jastuka imao je japanski gravitacijski no sa narandastom drkom; smestio ga je u uski dep na levom rukavu jakne, blizu manetne. Devojke se ukljuie kad je izlazio: "Bobi, Bo-obi, vrati se da se igramo..." U dnevnoj sobi, istrgnuo je optiki kabl Ono-Sendaija iz ploe Hitaija, smotao ga i strpao u dep. Isto je uinio i sa trodama, a onda je gurnuo Ono-Sendai u ranac jakne. Zavese su jo bile navuene. Osetio je nalet novog uzbuenja. Odlazio je. Morao je da ode. Ve je zaboravio patetinu privrenost koja se javila kada se oeao o smrt. Oprezno je razmaknuo zavese, tek koliko da zavue palac, i izvirio napolje. Bilo je pozno popodne. Za par sati, na tamnim gromadama Projekata poee da se pale svetla. Veliko Igralite prostiralo se kao betonsko more; Projekti su se dizali iza naspramne obale, dinovski, pravolinijski oblici ublaeni sluajnim nanosom dograenih balkona-staklenika, tankova za uzgoj somova, sistema za grejanje sunevom energijom i sveprisutnih mreastih tanjira. Dva-na-dan je sada tamo negde, spava, u svetu koji Bobi nikad nije video, svetu naselja-tornjeva. Dva-na-dan je silazio zbog posla, uglavnom sa muvaroima iz Beritauna, a onda bi se vratio gore. Bobiju se uvek inilo dobro tamo gore, gde se uvee toliko toga dogaalo na balkonima, meu crvenim mrljama rotiljskog umura, klincima u donjem veu razigranim kao majmunii, tako siunima da su se jedva videli. Ponekad bi se promenio vetar, i na Igralite bi se spustili mirisi kuvanja, a ponekad bi se mogla videti ultralaka jedrilica kako klizi iz neke neznane zemlje krovova visoko gore. I stalno se uo pomean ritam iz miliona zvunika, talasi muzike koji su zapljuskivali i povlaili se na vetru. Dva-na-dan nikad nije priao o svom ivotu, o mestu gde ivi. Dva-na-dan je priao o bizu ili, kad je bio drutven, o enama. Ono to je Dva-na-dan priao o enama inilo je da Bobi vie nego ikad zaudi da pobegne iz Baritauna, a Bobi je znao da je biz njegova karta za odlazak. Ali sada mu je diler bio potreban iz drugog razloga, zato to je bio potpuno izgubljen. Moda e Dva-na-dan znati da mu kae ta se dogaa. Oko one baze nije trebalo da bude nieg opasnog. Dva-na-dan mu je sam odabrao metu i iznajmio mu softver pomou koga e provaliti. Dva-na-dan je imao naina da proturi kroz tarabu sve to bi on izneo odatle. Znai da je Dva-na-dan trebalo da zna. Morao je znati bar neto. "Nemam ak ni tvoj broj, ovee", obratio se Projektima, pustivi zavese da se sklope. Da ostavi neto majci? Poruku? "Jes', dupe moje", poruio je sobi iza sebe, "tutanj odavde", i ve je bio napolju u hodniku, pa na stepenicama. "Zauvek", dodade, gurnuvi nogom vrata na ulazu zgrade. Veliko Igralite izgledalo je dovoljno bezbedno, osim usamljenog prainara bez koulje duboko u besnoj raspravi sa Bogom. Bobi ga je obiao u irokom luku; tip je vikao i skakao i seckao vazduh karate udarcima. Prainar je imao osuenu krv na bosim stopalima i ostatke neega to je nekada moda bila frizura Polutana. Veliko Igralite bilo je neutralna zemlja, bar u teoriji, i Polutani su tu bili u slobodno shvaenoj konfederaciji sa Goticima; Bobi je imao sasvim solidno partnerstvo sa Goticima, ali je zadrao status nezavisnog. Baritaun je bio rizino mesto za nezavisne. Ako nita drugo, pomislio je dok se prainarovo jarosno trabunjanje gubilo iza njega, bande ti pruaju nekakav smisao. Ako si Gotik i Ladnjaci te saseckaju, to dobija smisao. Moda su sutinski razlozi besmisleni, ali bar postoje pravila. Ali nezavisne su saseckali prainari gonjeni prakom u mozgu, lutajue grabljive lujke sa svih strana ak tamo do Njujorka - kao to je bio onaj Sakuplja Penisa prolog leta, to je uvao trofeje u plastinoj kesi u depu... Bobi je pokuavao da nacrta mapu bekstva sa ovog mesta jo od dana kad se rodio, ili je bar tako oseao. A sada ga je dek kiberprostora u rancu gurkao u kimu u hodu. Kao da ga i on pouruje da ode. "Hajde, Dva-na-dan", ree on nadnesenim Projektima, "dovuci dupe ovamo dole i budi kod Liona kada stignem tamo, vai?" Dva-na-dan nije bio kod Liona. Niko nije bio kod Liona, ako ne raunate Liona, koji je istraivao tajne konvertora zidnog ekrana, naoruan iskrivljenom spajalicom. "to ne uzme eki i ne izubija govno dok ne proradi?" ree Bobi. "Ako ti i to neto vredi." 14

Lion podie pogled sa konvertora. Imao je oko etrdeset godina, mada je to bilo teko odrediti. inilo se da ne pripada nijednoj rasi posebno, ili da pripada, na neki nain, nekoj rasi kojoj niko drugi ne pripada. Mnogo prenaglaenih kostiju lica i griva kovrdave, mutno crne kose. Njegov podrumski piratski klub bio je stalno odredite u Bobijevom ivotu u poslednje dve godine. Lion je bezizrazno zurio u Bobija kamenim oima, sa sedefasto sivim zenicama proetim nagovetajem maslinaste. Lionove oi su navodile Bobija da pomisli na ostrige i lak za nokte, dve stvari na koje ba i nije oboavao da misli u vezi sa oima. Boja je liila na neto ime se tapaciraju barske stolice. "Hteo sam samo da kaem da ne moe da popravi to sranje akajui ga", dodao je nelagodno. Lion polako zavrte glavom i vrati se istraivanju. Narod je plaao da ue kod Liona jer je ovaj putao piratske filmove i simstim skinut sa kablovske, i nabavljao mnogo toga to Baritaunci ne bi mogli sebi da priute. U stranjoj sobi se dilovalo i mogli ste da 'priloite' za pie, koje je bilo uglavnom domaa brlja iz Ohaja preseena nekakvim sintetikim sokom od pomorande koji je Lion nabavljao u industrijskim koliinama. "Ovaj, Lione, reci mi", zamuca Bobi ponovo, "jesi l' vid'o Dva-na-dan ovih dana?" Zastraujue oi ponovo se podigoe i zagledae se u Bobija, sasvim nepotrebno dugo. "Ne." "Moda sino?" "Ne." "Preksino?" "Ne." "A. U redu. Hvala." Nije vredelo gnjaviti Liona. U stvari, bilo je mnogo razloga protiv toga. Bobi pogleda okolo po irokoj, polumranoj prostoriji, simstim jedinicama i ugaenim filmskim ekranima. Klub je inio niz gotovo jednakih soba u podrumu polu-stambene graevine za samce sa neto lake industrije. Dobra zvuna izolacija: napolju se gotovo uopte nije ula muzika. esto bi nou iziao od Liona sa glavom punom pilula i buke, i obreo se prividno u maginom vakuumu tiine, tako da bi mu zvonilo u uima celim putem do kue preko Velikog Igralita. Preostao mu je moda jedan sat pre nego to ponu da pristiu prvi Gotici. Dileri, uglavnom crnci iz Projekata ili belci iz grada ili nekog drugog predgraa, nee se pojaviti sve dok se ne nakupi dovoljno Gotika za obradu. Nita nije bilo gore za dilerov ugled nego da sedi besposlen i eka, jer je tako izgledalo da mu ne ide biz, i nije bilo izgleda da zateknete zaista uspenog dilera kako visi kod Liona iz istog zadovoljstva. Kod Liona se sve delilo na muvaroe i vikendae sa jeftinim dekovima koji su gledali japanske ledolomake filmove... Ali Dva-na-dan nije od tih, ree sebi dok se peo uz betonske stepenice. Dva-na-dan bio je na putu. Iz Projekata, iz Baritauna, iz Lionove jazbine. U Pariz, moda, ili u ibu. Ono-Sendai ga munu u kimu. To ga podseti da je Dva-na-danova kaseta sa ledolomcem jo unutra. Ne bi voleo da mora da objanjava nekom kako se to dogodilo. Proao je kraj kioska sa vestima. Iza plastinog okna reflektujue stranice kioska odmotavao se uti faks njujorkog izdanja Asahi imbuna sa tekstom o padu neke vlade u Africi, ruskim sirovinama sa Marsa... Bilo je to doba dana kada se jasno videla svaka pojedinost daleko dole niz ulicu, svei listii tek izbili iz crnih grana stabala u njihovim rupama u betonu i blesak elika na devojinim izmama blok dalje, kao da gleda kroz posebnu vrstu vode koja izotrava sliku, iako je uskoro trebalo da se smrai. Okrenuo se i zagledao u Projekte. Gore su itavi spratovi bili u venom mraku, nenastanjeni ili zamraeni. ta li se tamo deavalo? Moda e jednom pitati Dva-na-dana. Proverio je vreme na Koka-Kolinom satu kioska. Majka mu se do sada vratila iz Bostona, sigurno jeste, jer bi inae propustila neku od svojih omiljenih sapunica. Sa novom rupom u glavi. Ionako je bila luda, a utinici koju je imala jo od pre roenja nita nije nedostajalo, iako je godinama kukala zbog statikog uma, rezolucije i meanja ula, pa je konano nakupila dovoljno kredita da ode u Boston po neku petparaku zamenu. Na mesto gde ne mora ni da zakazuje operaciju. Ue i oni ti je samo ukucaju u glavu... Oh, da, poznavao ju je: ulazila je sa umotanom bocom ispod ruke, ne skidajui ak ni kaput, i odlazila pravo do Hitaija da se ukljui i ispira mozak narednih est sati bez prestanka. Oi bi joj se tada zamutile, a ponekad, kada bi nastavak bio posebno dobar, malo bi putala balu. Otprilike svakih dvadeset minuta setila bi se da dobro potegne iz boce. Uvek je bila takva, koliko se seao, postepeno tonui sve dublje u pet-est sintetikih ivota, serijskih simstim fantazija o kojima je Bobi celog ivota morao da slua. Jo je gajio jezivo oseanje da su neki od likova o kojima je govorila njegovi roaci, bogate i lepe ujne i ujaci koji bi jednog dana mogli da se pojave 15

samo kad ne bi bio takvo govance. Moda je to na neki nain, pomislio je sada, bila istina; ukljuivala se u to sranje tokom cele trudnoe, rekla mu je da jeste, pa je on, fetus Njumark, sklupan tamo unutra, proiveo otprilike hiljadu sati Ljudi od znaaja i Atlante. Ali nije voleo da zamilja sebe sklupanog u stomaku Mare Njumark. Od toga se oseao znojavo i nekako muno. Mama Mara. Bobi je tek u poslednjih godina dana ili tako neto poeo da razumeva svet - onako kako ga je sad razumeo - da bi se zapitao kako uopte uspeva da se snae u njemu, budui da je bio poslednja stvar na koju bi pomislila, uz bocu i duhove iz utinice koji su joj pravili stalno drutvo. Ponekad, kada bi bila u posebnom raspoloenju i imala za sobom dovoljan broj cugova, jo je umela da pokua da mu pria o ocu. Znao je od svoje etvrte da je to obina kenjaa, jer su se pojedinosti povremeno menjale, ali je godinama dozvoljavao sebi da u njima nalazi izvesno zadovoljstvo. Nekoliko blokova zapadno od Lionovog kluba naao je rampu za utovar, zaklonjenu od ulice svee obojenim plavim kontejnerom za otpad. Nova boja presijavala se na izubijanom, ulubljenom eliku. Iznad rampe visila je halogena cev. Pronaao je udoban betonski ispust i seo, pazei da ne oteti Ono-Sendai. Ponekad treba samo da eka. Jedna od stvari kojima ga je nauio Dva-na-dan. Kontejner je kipeo od raznovrsnog industrijskog otpada. Baritaun je imao svoj udeo u polulegalnoj industriji, 'ekonomiji u senci' o kojoj su medijska lica volela da pametuju, ali Bobi nikad nije zarezivao medijska lica. Biz. Sve je to bio biz. Noni leptiri opisivali su haotine, svetlucave krugove oko halogenke. Bobi je odsutno posmatrao kako tri klinca, stara u vrh glave deset godina, osvajaju plavi zid kontejnera pomou komada prljavog, belog, najlonskog kanapa i improvizovane kuke koja jednom mora da je bila deo vealice za kapute. Kada se i trei prebacio preko zida u kr plastinog smea, kanap je bio brzo povuen uvis. ubre poe da krcka i uti. Ba k'o ja, pomisli Bobi, i ja sam nekada radio isto sranje, punio sobu otkaenim ubretom koje bi' naao. Jednom je Ling Vorenova sestra nala dobar deo neije ruke, umotan u zelenu plastiku i povezan gumicama. Mama Mara je ponekad dobijala dvoasovne napade vere, ula bi u Bobijevu sobu i pomela svo njegovo najbolje ubre napolje i prilepila neki Bogu mrski samolepljivi hologram iznad njegovog kreveta. Da l' Isusa, Habarda, ili Devicu Mariju, nije mnogo marila kada bi je uhvatilo. Bobi bi svojski popizdeo od toga, sve dok jednog dana nije dovoljno odrastao da ode u dnevnu sobu sa ekiem i potegne ga iznad Hitaija; pipne li jo jednom moje stvari, poubijau ti prijatelje, Mama, sve do jednog. Vie nikad nije pokuala. Ali su samolepljivi hologrami ipak imali nekog uticaja na Bobija, jer je vera sada bila neto to je oseao da je razmotrio i odloio u stranu. U sutini, smatrao je da okolo postoje ljudi kojima je potrebno to sranje i pretpostavljao je da ih je uvek bilo, ali on nije bio jedan od njih. Tada jedan od klinaca iz kontejnera promoli glavu i obavi otrooko osmatranje neposredne okoline, zatim ponovo nestade unutra. Zau se lupa i struganje. Male, bele ake podigoe kanister od legure, prevrnue ga preko ivice i poee da ga sputaju na najlonskom kanapu. Dobar ulov, pomisli Bobi; moete da odnesete tu stvar do preprodavca metala i dobijete za to neku siu. Spustili su stvar na plonik, otprilike metar od onova Bobijevih izama; kada je dodirnula beton, okrenula se, i on ugleda estorogi znak biorizika. "'Ej, koji moj..." ree, mahinalno podigavi izme. Jedan od klinaca skliznu niz kanap i pridra kanister. Pojavie se i druga dvojica. On vide da su mlai nego to je mislio. "'Ej", ree Bobi, "znate da je to moda neko gadno sranje? Moete da dobijete rak, ili tako neto." "Idi lii psee dupe dok ne poe krv", posavetova ga prvi klinac koji se spustio niz ue. Oslobodili su kuku, smotali kanap, odvukli kanister iza ugla kontejnera. Nestali. ekao je sat i po. Dovoljno: kod Liona je poelo da se kuva. U glavnoj prostoriji poziralo je bar dvadeset Gotika, nalik na krdo beba dinosaurusa, sa krestama lakirane kose koje su mahale i trzale se. Veinom su se pribliavali idealu Gotika: visoki, vitki, miiavi, ali dodirnuti izvesnim mranim nemirom, mlade atlete sa ranom zavisnou. Grobljansko bledilo bilo je obavezno, a kosa Gotika bila je po definiciji crna. Bobi je znao da je one koji nisu uspeli da oblikuju telo prema klieu potkulture najbolje izbegavati; nizak Gotik bio je nevolja, debeo Gotik sama smrt. Posmatrao ih je kako se rasteu i svetlucaju u Leonovom klubu kao viedelno bie, sluzava otopina sa slagalicom od tamne koe i iljaka od nerajueg elika na povrini. Veina ih je imala gotovo istovetna lica, crta preureenih prema drevnim uzorima odabranim iz filmskih memorija. Izabrao je jednog posebno 16

uspelog Dina ija se kosa njihala kao u ljubavnoj igri nonog gutera. "Brate", poe Bobi, nesiguran da li ovog ve poznaje. "Moj ovek", odgovori Din lenjo, preivajui grudvu smole ispod levog obraza. "Grof Nula, mala" objasni on svojoj curi - "kao Nulto Stanje." Count Zero: izraz i naslov romana imaju dvostruko znaenje: 'nulto stanje' i 'grof nula', to je nadimak Bobija Njumarka u romanu - prim. prev. Dugaka, bleda ruka sa sveom krastom na podlaktici mesila je devojino dupe kroz konu suknju. "Grofe, ovo je moja riba." Gotik-devojka posmatrala je Bobija sa izvesnim zanimanjem ali bez traga ljudskog oseanja, kao da pred sobom ima proizvod za koji je ula, ali nema nameru da ga kupi. Bobi osmotri gomilu. Neto obinih lica, ali nijedno koje je znao. Nigde Dva-na-dana. "'Ej, uj", poveri se, "poto se muva ovuda i to, traim jednog svog jako bliskog ortaka, poslovnog ortaka", - Gotik na to mudro nakrenu krestu - "zovu ga Dva-na-dan..." Zastade. Gotik je tupo vakao svoju smolu. Devojka je izgledala nespokojno, dosaivala se. "Valja opremu", dodade Bobi, podigavi obrve, "crnja koji valja opremu." "Dva-na-dan", ree Gotik. "Naravno. Dva-na-dan. Je l' da mala?" Devojka zatrese glavom i okrenu se na drugu stranu. "Zna ga?" "Sigurno." "Je l' ovde veeras?" "Ne", ree Gotik i prazno se nasmei. Bobi otvori usta, zatvori ih, prisili se da klimne glavom. "Hvala, brate." "Sve za mog oveka", ree Gotik. Jo jedan sat, i sve isto. Svuda bledilo, kao kreda bela lica Gotika. Prazne, blistave oi njihovih devojaka, potpetice njihovih izama kao igle od ebanovine. Trudio se da bude izvan prostorije sa simstimom, gde je Lion putao nekakvu otkaenu jebainu u dungli koja te je prebacivala u razne ivotinje, gomilu arborealne akcije gore u drveu, to je Bobiju bilo pomalo muno. Ve je bio dovoljno gladan da bude pomalo oamuen, ili je to bila posledica onoga to mu se dogodilo, ali imao je problema da usredsredi panju, i misli su mu beale neobinim putevima. Na primer, ko se verao na ono drvee puno zmija da oii one pacove za simstim? Meutim, Gotici su bili oduevljeni. Urlali su i lupali nogama i uopte se do daske saiveli sa pacovima iz dungle. Lionova nova hit-traka, zakljui Bobi. S njegove leve strane, drei se izvan dometa simstima, stajale su dve devojke iz Projekata, ija je barokna kitnjastost bila u otrom neskladu sa jednoobraznou Gotika. Dugaki, crni ogrtai bili su otvoreni iznad tesnih, crvenih prsluka od svilenog brokata, a skutovi ogromnih, belih koulja visili su im ispod kolena. Tamna lica bila su im skrivena ispod mekih, filcanih eira okienih starim, zlatnim predmetima: pribadaama, amajlijama, zubima, mehanikim satovima. Bobi ih je potajno posmatrao; njihova odea govorila je da imaju novca, ali i da e ti neko odrati guzicu ako neto pokua. Jednom je Dva-na-dan siao iz Projekata u ledeno plavom kostimu od glatkog velura sa dijamantskim kopama na kolenima, kao da moda nije imao vremena da se presvue, ali se Bobi ponaao kao da je diler odeven kao i obino u kou, jer je smatrao da su svetski maniri kljuni u bizu. Pokuao je da zamisli oprezan pristup, da im samo kae: 'Ej, dame, vas dve sigurno znate mog dobrog drugara gospodina Dva-na-dan?' Ali bile su starije od njega, krupnije, i kretale su se sa samouverenou koja ga je poraavala. Verovatno bi se samo nasmejale, ali nekako uopte nije imao elju da to doivi. Ono to je sada eleo, i to neodlono, bila je hrana. Opipao je kreditni ip kroz platno farmerki. Otii e preko puta i uzeti sendvi... Onda se setio zato je tu, i odjednom mu nije izgledalo pametno da upotrebi ip. Ako je bio provaljen, poto je sam pokuao da provali, do sada su saznali broj njegovog ipa; upotrebiti ga, znailo bi prizvati onoga ko traga za njim u kiberprostoru, izdvojiti se na mrei Baritauna kao signalna baklja na zamraenom stadionu. Imao je gotov novac, ali njime nije mogao da plati za hranu. Nije ba bilo nezakonito imati ga, ali niko nije radio nita zakonito s njim. Morao bi da nae Gotika s kreditnim ipom, otkupi kredita za deset Novih Jena, verovatno sa jezivom kamatom, i da Gotik plati za njegovu hranu. A u kom bi tek obliku trebalo da dobije kusur? Moda ti se samo priviaju aveti, ree sebi. Nije pouzdano znao da li su ga nali, a baza koju je pokuao da otvori bila je standardna, ili je bar trebalo da bude takva. Zato mu je Dva-na-dan rekao da ne mora da se plai crnog leda. Ko bi postavio smrtonosne povratne programe oko mesta koje je iznajmljivalo 17

meke pornie? Zamisao je bila da digne nekoliko sati digitalizovanih filmova, svee robe koja se jo nije pojavila na piratskom tritu. To nije bila vrsta krae zbog koje bi neko imao pravo da te ubije... Ali neko je pokuao. A dogodilo se neto drugo. Neto sasvim drugo. Ponovo se popeo uz stepenice i iziao iz kluba. Znao je da postoji mnogo toga to jo ne zna o matrici, ali nikad nije uo za neto tako uvrnuto... Naravno, postojale su prie o duhovima, i muvaroi koji su se kleli da su videli neto u kiberprostoru, ali ih je otpisivao kao abronje koji se ukljuuju zapraeni; matrica je bila pogodno mesto za halucinacije kao i svako drugo... Moda se ba to dogodilo, pomislio je. Glas je bio samo deo umiranja, ravne linije, nekakvo ludako sranje koje je mozak izbacio da mu pomogne, a neto se dogodilo i na samom izvoru, neka vrsta prekida u njihovom delu mree, zbog koga je led oslobodio njegov nervni sistem. Moda. Ali nije bio siguran. Nije poznavao teren. Neznanje je u poslednje vreme poelo da mu smeta, jer ga je spreavalo da povue potrebne poteze. Ranije nije mnogo razmiljao o tome, ali je bila istina da premalo zna o itavoj stvari. Zapravo, sve dok nije poeo da muva, verovao je da zna otprilike onoliko koliko je potrebno. Ba kao i Gotici, i to je bio razlog zbog koga e Gotici ostati tu i sagoreti od praine, ili biti saseckani od Ladnjaka, a proces odabiranja dae postotak njih koji e nekako postati sledei talas porodinih, kuevnih Baritaunaca, i sve e poeti iznova. Bio je kao dete odraslo pored okeana, uzimajui ga zdravo za gotovo kao to je uzimalo i nebo, ne nauivi nita o strujama, linijama plovidbe ili menama vremena. Koristio je dekove u koli, igrake koje su te vozile kroz beskrajna prostranstva prostora koji nije bio prostor, nezamislivu sloenu, sveulnu halucinaciju oveanstva, matricu, kiberprostor, gde su usijana jezgra velikih korporacija gorela kao neonske nove, podaci tako zgusnuti da bi preiveo ulno preoptereenje kada bi pokuao da pojmi vie od pukih obrisa. Ali otkako je poeo da muva, shvatio je koliko malo zna o tome kako ta radi, i ne samo u matrici. Nekako se prelilo i na ostatak ivota, i poeo je da se pita, da se pita i razmilja. Kako je ustrojen Baritaun, ta pokree njegovu majku, zato Gotici i Ladnjaci trae toliku energiju na pokuaje da se poubijaju. Ili zato je Dva-na-dan crn i ivi u Projektima, i ta ga ini razliitim. Usput je nastavio potragu za dilerom. Bela lica, svuda bela lica. Poeo je da mu galami eludac; setio se neotvorenog paketa peninih odrezaka u frizu kod kue, kako bi bilo dobro da ih ispri sa malo soje i da otvori paket tapia od raia... Prolazei ponovo pored kioska, pogledao je na Kokin sat. Mara je sigurno kod kue, izgubljena u lavirintskim zapetljancijama Ljudi od znaaja, ivei ivot junakinje serije kroz utinicu skoro dvadeset godina. Faks Asahi imbuna jo se odmotavao iza prozoria, i on mu prie taman na vreme da vidi prvi izvetaj o eksploziji bombe u Bloku A, Nivou 3 Kovina Konkurs Kourtsa, u Baritaunu, drava Nju Derzi... Onda je proao, zamenila ga je vest o javnom pogrebu efa klivlendskih Jakuza. Strogo tradicionalno. Svi su nosili crne kiobrane. Oduvek je stanovao u Bloku A, broj 503. Ona nepojamna stvar, nadnesena da zgazi Maru Njumark i njen Hitai. Naravno, trebalo je da to bude on. "Neko s kim nema zajebavanja", zau sebe kako govori. "'Ej! Moj ovee! Grofe! Jesi zapraen, brate? 'Ej! Kud si navr'o?" Pogledi dva Dina otpratie njegovu paninu trku. 7. CENTAR Konroj je skrenuo plavi Foker sa izlokane trake predratnog auto-puta i zakoio. Dugaak petlov rep blede praine koji ih je pratio od Nidlsa poe da se slee; hoverkraft se spusti na izduvanoj vrei kada su se zaustavili. "Mesto zloina, Tarnere." "ta ga je pogodilo?" Pravougaoni potez betona irio se prema nejednakim zidovima od trone ljake. "Zakoni ekonomije", ree Konroj. "Jo pre rata. Nikada ga nisu dovrili. Deset klikova zapadno odavde nalazi se itava oblast predviena za gradnju, samo obeleen teren, nema nijedne kue, niega." 18

"Koliko je ljudi u ekipi na odreditu?" "Devetoro, ne raunajui tebe. I medicinari." "Kakvi medicinari?" "Hosakini. Maas se bavi bioproizvodima, zar ne? Ko zna ta su sve ugradili u naeg oveka. Zato je Hosaka podigla pravu malu neurohirurku jedinicu i dovela tri arobnjaka na tom polju. Dvojica su iz kompanije, a trei je Korejanac koji je majstor u ilegalnoj medicini. Medicinska aura je u onoj dugakoj konstrukciji" - pokazao je - "zato to je delimino pod krovom." "Kako ste je dopremili ovamo?" "Doneli je iz Tusona u cisterni. Odglumili kvar. Istovarili je, otkotrljali unutra. Svi zajedno. Trebalo je tri minuta." "Maas", ree Tarner. "Naravno." Konroj iskljui motore. "Predvien rizik", ree u iznenadnoj tiini. "Moda im je promaklo. Na ovek je sedeo u cisterni i kukao preko CB-a svom dispeeru u Tusonu o posranom regulatoru temperature i koliko dugo mu je trebalo da ga popravi. Verovatno su to pokupili. Zna bolji nain da se to uradi?" "Ne. Ako ve klijent trai da ta stvar bude na odreditu. Ali sad ba sedimo na mestu koje su obeleili..." "Duo", Konroj frknu, "moda smo stali da se pojebemo. Da predahnemo na putu za Tuson, je li? Ovo je takvo mesto. Zna, ljudi ovde staju da piaju." Pogledao je na svoj crni sat Pore. "Treba da budem tamo za sat, da uhvatim kopter za obalu." "Ide na platformu?" "Ne. Po tvoj jebeni mlaznjak. Valjda u umeti da se snaem." "Dobro." "Ja bih izabrao Dornijeov model sa sistemom podraavanja zemljita. Ostavio bih ga da eka pored puta dok ne ugledam Miela kako dolazi. Mogao bi da bude ovde taman kad ga lekari oiste; samo ga ubacimo i odmaglimo prema granici Sonore..." "Podzvunom brzinom", ree Tarner. "Nema izgleda. Ide u Kalforniju da mi nabavi taj mlaznjak. Na ovek ima da poleti odavde u vienamenskoj borbenoj letelici koja nije zastarela." "Ima u vidu nekog pilota?" "Sebe", ree Tarner i potapa utinicu iza uha. "To je potpuno samostalan interaktivni sistem. Prodae ti prikljuni softver i posle treba samo da se ukljuim." "Nisam znao da ume da pilotira." "Ne umem. Ne treba ti runo upravljanje da odvue dupe do Meksiko Sitija." "Jo si neobuzdan momak, Tarnere? Zna da se pria da ti je neko razneo oku, tamo u Delhiju?" Konroj se okrenu prema njemu, sa ledenim, belim kezom. Tarner iskopa jaknu iza sedita i izvadi pitolj i kutiju sa municijom. Hteo je da je ponovo strpa pozadi, ali Konroj ree: "Zadri je. Ovde su noi pakleno hladne." Tarner posegnu za rezom kabine, a Tarner ukljui motore. Hoverkraft se podie nekoliko centimetara, lagano se zaljuljavi kada je Tarner otvorio stranicu i izvukao se. Izbeljeno sunce i vazduh kao vreo somot. Izvadio je meksike naoari za sunce iz depa plave teksas-koulje i stavio ih. Nosio je bele, platnene cipele i tropske, vojnike pantalone. Kutija sa eksplozivnim patronama zavrila je u jednom od depova na nogavicama pantalona. Zadrao je revolver u desnoj ruci, a jaknu je smotao ispod leve ruke. "Poi prema dugakoj zgradi", ree Konroj, nadvikujui buku motora. "Oekuju te." Skoio je u saiuu jaru pustinjskog podneva, a Konroj je ponovo pokrenuo motore Fokera i vratio ga na auto-put. Posmatrao ga je kako ubrzava prema istoku, izoblien u isparenjima ege. Kada je nestao, nastala je tiina, potpuno odsustvo kretanja. Okrenuo se prema ruevini. Izmeu dve stene pretra neto sitno i kameno sivo. Nazubljeni zidovi dizali su se nekih osamdeset metara od auto-puta. Meuprostor je nekada bilo parking. Napravio je pet koraka i zastao. Zauo je more, um talasa, priguene eksplozije njihovog udara o obalu. Revolver mu je bio u ruci, preveliki, previe stvaran; metal mu se ve zagrejao na suncu. Nema mora, nema ga, ree sebi, ne uje ga. Poao je dalje, cipele su mu se klizale po naslagama prastarog prozorskog stakla zainjenog smeim i zelenim krhotinama boca. Bilo je i zaralih diskova 19

poklopaca, spljotenih pravougaonika aluminijumskih konzervi. Iz suvih klupaka bunova uzletali su insekti. Gotovo. Kraj. Za ovo mesto. Vreme je stalo. Ponovo je zastao, nagnut napred, kao da trai neto to e mu pomoi da imenuje stvar koja se uzdizala u njemu. Neto uplje... Trni centar je roen mrtav. Hotel na plai u Meksiku nekada je iveo, bar godinu dana... Iza parkinga, na suncu, leala je graevina od ljake, jeftina i bez due, i ekala. Naao ih je kako ue u uskoj traci hladovine ispod sivog zida. Njih troje; pre nego to ih je ugledao, osetio je miris kafe, u aavom emajliranom lonetu u labavoj ravnotei na siunom primusu. Naravno, bilo je predvieno da ga oseti; oekivali su ga. Inae bi ruevinu zatekao praznu, a zatim bi umro, u tiini i gotovo prirodno. Dva mukarca i ena; ispucale, pranjave teksake izme i platno, tako sjajno od masnoe da je verovatno bilo otporno na vodu. Mukarci su bili zarasli u bradu, dugakih kosa vezanih konim trakama u izbledele pune. ena je imala kosu podeljenu u sredini i veoma zategnutu iznad izboranog lica koje je potamnelo na vetru. Na zid je bio naslonjen prastari BMW motorcikl, iji su pegavi hrom i oguljena boja bili poprskani patinom i sivom pustinjskom prainom. Pustio je drku Smit i Vesona i obrnuo ga na kaiprstu, tako da je cev bila okrenuta uvis i unazad. "Tarner", ree jedan od mukaraca, ustajui, bleskajui jeftinim metalom zubnih proteza. "Satklif." Trag naglaska, verovatno Australijanac. "Ekipa za doek?" Pogledao je prema ostalima. "Za doek", ree Satklif i zaaka po ustima potamnelim palcem i kaiprstom, pa izvue poutelu, elinu protezu. Njegovi pravi zubi bili su beli i savreno pravilni. "Preuzeo si ovea od IBM-a za Mitsu", ree, "a kau da si izvukao i Semenova iz Tomska." "Je li to pitanje?" "Bio sam u IBM-ovom obezbeenju u Marakeu kada si razneo onaj hotel." Tarner ga pogleda u oi. Bile su plave, spokojne, vrlo sjajne. "Smeta li ti to?" "Ne boj se", ree Satklif. "Samo hou da kaem da sam video kako radi." Gurnuo je protezu na mesto. "Lin" - pokaza glavom prema drugom oveku - "i Veberova" - prema eni. "Ispriajte mi ukratko", ree Tarner i spusti se u oskudnu senku. uao je na petama, jo ne isputajui revolver. "Doli smo pre tri dana", ree Veberova, "na dva motora. Udesili smo da jednom pukne radilica, za sluaj da nam zatreba izgovor to kampujemo ovde. Ovde postoji neveliko prolazno stanovnitvo, ciganimotoristi i kultisti. Lin je odmotao kalem optikog est kiloa istono i prikljuio ga na telefon." "Privatni?" "Govornicu", ree Lin. "Poslali smo test signal", nastavi ena. "Da nije uspelo, znali biste." Tarner klimnu glavom. "Pozivi spolja?" "Nita. Izgleda da je strogo za glavnu predstavu, ta god ona bila." Podigla je obrve. "Prelazak igraa." "Prilino oigledno", ree Satklif, smetajui se pored Veberove, leima uz zid. "Iako opti ton operacije dosad nagovetava da nama najamnicima nee biti reeno ni koga prebacujemo. Tano, gospodine Tarnere? Ili e to biti na faksu?" Tarner nije obraao panju na njega. "Nastavi, Vebere." "Poto smo postavili liniju, postepeno se okupio ostatak ekipe, pojedinano ili u paru. Poslednji nas je pojaao za tank pun Japova." "Bilo je grubo", ree Satklif, "malo suvie oigledno." "Misli da je moglo da nas otkrije?" upita Tarner. Satklif slegnu ramenima. "Moda, moda ne. Prebacili smo ga prilino brzo. Imamo sree to postoji krov da ga sakrijemo." "ta je sa putnicima?" "Izlaze samo nou", ree Veberova. "Znaju da bismo ubili svakog ko bi se udaljio vie od pet metara od te stvari." Tarner okrznu pogledom Satklifa. 20

"Konrojevo nareenje", ree ovaj. "Konrojeva nareenja vie ne vae", ree Tarner. "Ali ovo ostaje. Kakvi su ti ljudi?" "Medicinari", ree Lin, "medicinari sto posto." "Pogodio si", ree Tarner. "Ostatak ekipe?" "Podigli smo nekakav zaklon od mimetikog platna. Spavaju na smenu. Nema dovoljno vode i ne smemo mnogo da rizikujemo sa kuvanjem." Satklif posegnu za lonetom. "Postavili smo straare i povremeno proveravamo ispravnost linije." Usuo je kafu u plastinu olju koju kao da je vakao pas. "Kad e igranka, gospodine Tarnere?" "Hou da vidim taj va tank sa medicinarima. I komandno mesto. Niste nita rekli o komandnom mestu." "Sve je postavljeno", ree Lin. "Dobro. Evo." Tarner prui revolver Veberovoj. "Vidi da li moe da mi nae neku futrolu za ovo. A sad, neka mi Lin pokae te medicinare." "Pretpostavljao je da e to biti ti", ree Lin, lako se uspinjui uz padinu kra. Tarner ga je pratio. "Stekao si ime." Mlai mukarac ga pogleda preko ramena ispod prljave, izbledele kose. "Samo mi smeta", ree Tarner. "I to to ga uopte imam. Ve si radio s njim? U Marakeu?" Lin se uvue postrance u pukotinu u zidu, Tarnere odmah za njim. Pustinjsko bilje mirisalo je na katran; bolo je i kailo se ako bi ga oeao. Kroz etvrtast otvor predvien za prozor, Tarnere opazi ruiaste visove; Lin tada poe niz brdace ljunka. "A, pa da, radio sam za njega", ree Lin, zastavi na dnu padine. Bokovi su mu bili nisko opasani prastarim konim kaiem, sa tekom kopom u obliku mrtvake glave i krestom od tupih piramidalnih klinova. "A Marake je bio pre mog vremena." "A Koni, Line?" "Kako ree?" "Konroj. Jesi li radio za njega? Tanije - radi li sada za njega?" Tarner se polako sputao niz ljunak dok je govorio; krckao je i klizio mu ispod platnenih cipela; nesigurna podloga. Nazirao je fini, mali baca strelica u futroli ispod Linove teksas-jakne. Lin obliza suve usne, ostade na mestu. "To je Satova veza, ja ga nisam upoznao." "Konroj ima jedan problem, Line. Teko prenosi odgovornost. Zato voli da ima svog oveka za poetak, nekoga da posmatra posmatrae. Uvek. Jesi li ti taj, Line?" Lin zavrte glavom, jedva toliko da poricanje bude shvaeno. Tarner je bio dovoljno blizu da oseti njegov znoj kroz katranasti miris pustinjskog rastinja. "Video sam kako je Konroj minirao dva prelaska na taj nain", ree Tarner. "Zar meu guterima i slomljenim staklom, Line? Ovde bi da umre?" Tarner podie pesnicu ispred Linovog lica i polako isprui kaiprst, pravo uvis. "Tano smo na njihovoj putanji. Ako Konrojev ovek poalje samo jedan jebeni signal odavde, otkrie nas." "Ako ve nisu." "Tako je." "Sat je taj", ree Lin. "Ja nisam, a ne mogu da zamislim da je Veberova." Prljavi, polomljeni konti odsutno su eali bradu. "Dobro, jesi li me dovuk'o ovamo zbog ove nae priice, ili jo hoe da vidi nau konzervu sa Japovima?" "Da je vidimo." Lin. Lin je bio taj. Jednom, u Meksiku, mnogo godina ranije, Tarner je iznajmio prenosni turistiki modul, francuske izrade, sa solarnim elijama, ije je sedam metara dugako telo podsealo na muvu bez krila izvajanu od izglaane legure, sa oima u obliku dve polukugle od zatamnjene foto-osetljive plastike; sedeo je iza tih oiju dok je stari, dvomotorni, ruski, teretni kopter grmeo niz obalu sa modulom u eljustima, jedva preleui krune najviih palmi. Ostavljen na zabaenoj plai od crnog peska, Tarner je proveo tri dana razmaene samoe u uskoj kabini obloenoj tikovinom, grejui hranu iz friza u mikrotalasnoj rerni i tuirajui se, povrno ali redovno, hladnom, sveom vodom. etvrtasti nizovi solarnih elija obrtali su se na krovu modula, pratei sunce, a on je nauio da odreuje vreme po njihovom poloaju. Hosakina prenosna neurohirurgija podseala je na slepu verziju francuskog modula, ali bila je dva metra dua i obojena u mutnosmeu boju. Du donje polovine aure bili su svee zavareni povijeni segmenti 21

od izbuenog gvoa koji su nosili jednostavne iane osovine za deset debelih, duboko profilisanih, crvenih, biciklistikih guma. "Spavaju", ree Lin. "Ljulja se kad se kreu, pa tako znamo. Kad doe vreme skinuemo tokove, ali za sada volimo da znamo ta rade." Tarner polako obie smeu auru, primetivi sjajnu, crnu, odvodnu cev koja je vodila do malog, pravougaonog tanka. "Sino sam morao da ga ispraznim. Isuse." Lin zatrese glavom. "Unutra imaju hranu i neto vode." Tarner prisloni uvo na auru. "Izolovana je", ree Lin. Tarner osmotri elini krov iznad njih. Jedinica je bila zaklonjena odozgo sa desetak metara zaralog krova. Valjani elik, dovoljno vreo da se ispri jaje. Taj usijani pravougaonik bie konstanta za Maasov infracrveni skener. "imii" ree Veberova, pruivi mu Smit i Veson u crnoj najlonskoj futroli sa kaievima za rame. Sumrak je bio pun zvukova koji kao da su dolazili iz unutranjosti zaklona, metalnih piskova i cvranja buba, zova nevidljivih ptica. Tarner gurnu revolver i futrolu u dep jakne. "Kad ti se pripia, idi tamo do onog meskita. Samo pazi na bodlje." "Odakle si?" "Novi Meksiko", ree ena. Lice joj je bilo kao izrezbareno drvo u preostaloj svetlosti. Okrenula se i otila, prema spoju zidova koji je titio platna. Tamo je prepoznao Satklifa i mladog crnca. Jeli su iz sivih paketa od folije. Ramirez, jaha konzole na odreditu, partner Dejlin Slajd. Onaj iz Los Anelesa. Tarner se zagleda u kupolu neba, beskrajnu zvezdanu kartu. udno koliko je vea odavde, pomisli, a sa orbite izgleda kao obian zaliv, bezoblian, razmere gube svaki smisao. Znao je da ove noi nee spavati i da e se Veliki Medved vrteti samo za njega, a potom zaroniti prema obzorju, vukui rep za sobom. Preplavi ga talas munine i izgubljenosti kada mu slike iz dosjea biosofta zaplivae, nepozvane, kroz um. 8. PARIZ Andrea je stanovala u Quartier des Ternes, gde je njena drevna zgrada, kao i druge u ulici, oekivala da joj neumorni obnovitelji grada oiste proelje peskom. Iza mrane kapije, jedna od biofluorescentnih traka Fudi Elektrika mutno je svetlela iznad oronulog zida od drvenih sanduia, od kojih su neki jo imali vratanca sa prorezom. Marli je znala da su nekada kroz te proreze potari svakodnevno ubacivali potu; u toj slici bilo je neeg romantinog, iako su je sanduii, sa svojim poutelim posetnicama koje su objavljivale zanimanja davno pomrlih stanara, uvek rastuivali. Zidovima hodnika protezali su se svenjevi kablova i optikih vlakana, svaki vod potencijalna nona mora za nekog nesrenog slubenika odravanja. Na drugom kraju, iza otvorenih vrata sa ploom od mutnog zrnastog stakla, bilo je dvorite koje niko nije upotrebljavao, sa kaldrmom sjajnom od vlage. Kada je Marli ula u zgradu, kuepazitelj je sedeo u dvoritu, na beloj, plastinoj gajbi od mineralne vode. Strpljivo je podmazivao svaki zub starog, crnog lanca za bicikl. Podigao je pogled kada je pola uz prvo stepenite, ali nije video nita to bi ga zainteresovalo. Stepenice su bile mermerne, izlizane i udubljene od pokolenja stanara. Andrein stan bio je na etvrtom spratu. Dve sobe, kuhinja i kupatilo. Marli je dola kod nje kada je zauvek zatvorila galeriju, kada vie nije mogla da spava u improvizovanoj sobi koju je delila sa Alenom, sobiku iza skladita. Zgrada joj je sada ponovo prizvala potitenost, ali su je nova odea i zvonki zvuk potpetica izama na mermeru drali na rastojanju. Nosila je komotan koni kaput, par nijansi svetliji od tane, vunenu suknju i svilenu bluzu iz Paris Isetana. Tog jutra bila je kod frizera na Faubourg St. Honore: iala ju je mlada Burmanka, laserskom olovkom; skupa frizura, otmena, mada ne suvie konzervativna. Dodirnula je okruglu ploicu ugraenu na sredini Andreinih vrata i zaula kratak i tih pisak, dok joj je itala krivulje na prstima. "Ja sam, Andrea", ree u siuni mikrofon. Niz kljocaja, kada joj je prijateljica otkljuala vrata.

22

Pojavi se Andrea, mokra, u starom, frotirskom ogrtau. Odmerila je novi Marlin izgled i nasmeila se. "Jesi li dobila posao ili si opljakala banku?" Marli ue i poljubi je u vlaan obraz. "Reklo bi se pomalo od oboje", odvrati ona i nasmeja se. "Kafu", ree Andrea, "skuvaj nam kafu. Grandes cremes. Moram da isperem kosu. A tvoja je divna..." Ula je u kupatilo i Marli zau kako voda prska po porculanu. "Donela sam ti poklon", ree Marli, ali Andrea nije mogla da je uje. Otila je u kuhinju, napunila ajnik, upalila tednjak staromodnim bacaem varnica i poela da pretura po pretrpanim policama u potrazi za kafom. "Da", govorila je Andrea, "videla sam je." Zurila je u hologram kutije koju je Marli prvi put videla u Virekovom konstruktu Gaudijevog parka. "Po tvom je ukusu." Dodirnu dugme i Braunova opsena se ugasi. Na prozoru sobe, nebo je bilo proarano sa nekoliko pramiaka cirusa. "Suvie tmurno za mene, suvie ozbiljno. Kao ono to si izlagala u galeriji. Ali to samo znai da je Herr Virek dobro izabrao; reie tu njegovu tajnu. Da sam na tvom mestu, a s obzirom na visinu honorara, dobro bih se potrudila oko toga." Andrea je nosila Marlin poklon, skupu, prelepo izraenu muku koulju, od sivog flamanskog flanela. Najradije je nosila takve stvari, i njena radost bila je oigledna. Slagala joj se sa svetlom kosom i bila je bezmalo boje njenih oiju. "On je prilino straan, mislim Virek..." Marli zastade. "Sasvim prirodno", ree Andrea, otpijajui kafu. "Jesi li oekivala da neko tako bogat bude prijatan, normalan tip?" "U jednom trenutku sam osetila neto neljudsko u njemu. Jak oseaj." "Pa to je i bilo tako, Marli. Razgovarala si sa projekcijom, specijalnim efektom..." "A ipak..." Napravila je bespomoan pokret, zbog koga se odmah ljutnula na sebe. "A ipak je veoma, veoma bogat i puno ti plaa da uradi neto to moda samo ti moe." Andrea se osmehnu i popravi uredno zavrnutu tamnosivu manetnu. "Nema ba mnogo izbora, zar ne?" "Znam. Pretpostavljam da me to ini nespokojnom." "Pa", ree Andrea, "mislila sam da u moi jo malo da odloim to to imam da ti kaem. Jo jedna stvar koja bi mogla da te uini nespokojnom. Ako je 'nespokojstvo' prava re." "Da?" "Mislila sam da ti uopte ne kaem, ali sam sigurna da bi na kraju nekako doao do tebe. Namirisao je novac, valjda." Marli paljivo odloi praznu oljicu na klimavi stoi od ratana. "Ima otar njuh za takve stvari", ree Andrea. "Kada?" "Jue. Poelo je, mislim, jedan sat posle vremena kada si imala zakazan razgovor sa Virekom. Pozvao me je na posao. Ovde je ostavio poruku, kod kuepazitelja. Da sam iskljuila zatitni program" pokazala je prema telefonu - "mislim da bi zvao svakih pola sata." Setila se kuepaziteljevog pogleda, zveckanja lanca za bicikl. "Hoe da razgovara, kazao je", ree Andrea. "Samo da razgovara. Hoe da razgovara s njim, Marli?" "Ne", ree ona, glasom male devojice, visokim i smenim. Zatim, "Je li ostavio broj?" Andrea uzdahnu, polako zavrte glavom, a onda ree, "Da, naravno da jeste." 9. GORE U PROJEKTIMA Tama je bila proarana saem boje krvi. Sve je bilo toplo. I meko, uglavnom meko. "Kakva svinjarija", ree jedan od enskih anela, glasom dalekim ali dubokim, bogatim i jasnim. "Trebalo je da ga pokupimo jo kod Liona", ree drugi. "Ovo se nee svideti onima gore." "Mora da je imao neto u ovom velikom depu, vidi? Isekli su ga kada su to vadili." "Nisu samo to isekli, sestro. Isuse. Ovde." Sae zapliva kada mu je neko pomerio glavu. Hladan dlan na njegovom obrazu. "Pazi da ti ne ostane na koulji", ree prvi aneo. "Dva-na-dan nee biti zadovoljan. ta misli, zato je onako iznenada otrao?" 23

izio je od toga, zato to mu se spavalo. I jeste spavao, naravno, ali su mu Marini budni simstim snovi nekako krvarili u glavu, tako da je bio bacan kroz isprekidane odlomke Ljudi od znaaja. Sapunica je neprestano ila jo od vremena pre njegovog roenja, zaplet je bio stoglava narativna pantljiara koja je svakih nekoliko meseci prodirala samu sebe, a onda bi joj nicale nove glave, gladne napetosti i zamaha. Video ju je u celosti, kako se uvija, onako kako je Mara nikad nije videla, izduena spirala DNK ulo/Mree, jeftina, lomna ektoplazma pruena prema bezbrojnim gladnim sanjaima. Mara je upravo hranila matu doivljajima Miel Morgan Magnum, glavne junakinje, predsednice po nasleu Magnum AG korporacije. Ali dananji nastavak otkaeno je zastranjivao od Mielinih manijakalno zamrenih ljubavnih odnosa, koje Bobi ionako nikad nije pratio, u podrobne socio-arhitektonske opise naselja-tornjeva Solerijevog tipa. Neke pojedinosti su ak i Bobiju izgledale sumnjivo: nije mogao da veruje, na primer, da zaista postoje itavi nivoi namenjeni prodaji ledeno plavih odela od glatkog velura sa dijamanstkim kopama na kolenima, ili da postoje drugi nivoi, u venoj tami, nastanjeni iskljuivo izgladnelim bebama. Ovo poslednje, koliko se seao, bilo je sveto pismo za Maru, koja je posmatrala Projekte sa nekom vrstom sujevernog uasa, kao nekakav pretei okomiti pakao u koji e jednog dana morati da se popne. Drugi odlomci simstim sna podseali su ga na kanal Sveznanje ulo/Mree, besplatni dodatak svakoj pretplati na stim; tu je bilo izvrsno animiranih prikaza unutranje strukture Projekata i dosadnih nasnimljenih predavanja o nainu ivota raznih tipova stanara. Ona su, kada bi uspeo da se usredsredi na njih, bila jo manje verovatna nego kadrovi ledeno plavog velura i beba-grabljivica koje tiho puze kroz tamu. Posmatrao je kako vesela, mlada majka see picu velikim industrijskim vodenim noem u kuhinjskom kutku besprekorno istog jednosobnog stana. Ceo jedan zid otvarao se na usku terasu i pravougaonik nestvarno plavog neba. ena je bila crna iako nije bila crnkinja, a Bobija je podseala na vrlo, vrlo tamnu i mladalaki materinsku verziju jedne od porno lutkica sa ureaja u njegovoj sobi. I imala je, izgledalo mu je, istovetan par malih, ali kao na crteu savrenih dojki. (U tom trenutku, da povea njegovu tupu zbunjenost, iznenaujue buan i sasvim ne-ulo/Mreni glas ree, 'E, ovo ja zovem sigurnim znakom ivota, Deki. Ako su izgledi jo mali, eto bar neega to raste.') Onda je ponovo bio zavitlan u upicanjeni svet Miel Morgan Magnum, koja se oajniki borila da sprei preuzimanje Magnuma AG od strane mranog industrijskog klana Nakamura iz ikokua, iji je zastupnik u ovom sluaju bio (novi zaplet) Mielin glavni stiska za tu sezonu, bogati (ali zbog neega oajniki gladan dodatnih milijardi), novoruski, mlaani politiar Vasilij Suslov, koji je izgledao i oblaio se zapanjujue slino Goticima kod Liona. Epizoda kao da se pribliavala nekoj vrsti vrhunca - minijaturni samovoeni zapadnonemaki helikopteri mitraljirali su prastari BMW sa elijom za pretvaranje energije na ulici ispod Kovina Konkurs Kourtsa, Miel Morgan Magnum lemala je svoju izdajniku sekretaricu niklovanim Nambu pitoljem, a Suslov, sa kojim se Bobi sve vie poistoveivao, spokojno se pripremao da zbrie iz grada sa prelepom telohraniteljkom koja je bila Japanka, ali je Bobija veoma podseala na jo jednu od cura iz njegove holoporno jedinice - kada je neko vrisnuo. Bobi nikad nije uo da neko tako vriti, a u glasu je bilo neeg zastraujue poznatog. Ali pre nego to je stigao da se zabrine zbog toga, ponovo se podie ono krvavo sae i sprei ga da vidi kraj Ljudi od znaaja. Ipak, pomisli delom uma, dok je crveno prelazilo u crno, uvek moe da pita Maru kako se zavrilo. "Otvori oi, ovee. Tako. Svetlo ti je suvie jako?" Bilo je, ali se nije promenilo. Belo. Belo, setio se da mu je tako eksplodirala glava mnogo godina ranije, devianski belom eksplozijom granate u onoj hladno-vetrovitoj pustinjskoj tami. Oi su mu bile otvorene, ali nije video. Samo belo. "Sad, ja bi' te ostavio dole, klinac, naroito u tvom stanju, ali ljudi koji me plaaju rekli su, podu'vati se, i evo budim te pre nego to zavrim s tobom. Pita se to ne vidi, je l' tako? Tako to ide: vidi samo svetlost. Uradili smo neto to se zove nervna blokada. Sad, u poverenju, ova stvar dolazi iz seks-opa, ali nema razloga da je ne upotrebimo u medicini ako treba. A treba, zato to si jo u gadnim bolovima, a osim toga, miran si dok radim." Glas je bio spokojan i metodian. "Sad, glavni problem bila su tvoja lea, ali sam to sredio pomou spajalica i oko metar stezaa. Jasno ti je da ovde nee dobiti plastiku, ali e cure smatrati da ima strano zanimljive oiljke. Sada ti istim ovaj na grudima, a onda u da naspem malo stezaa unutra i gotovi smo, samo sledeih par dana treba da pazi kako se kree da ne pokida steza. Ve ima nekoliko dermi, ali u ti zalepiti jo koju. U meuvremenu, pojaau ti ula na punu audio-vizuelnu snagu da moe da bude ovde. Ne obraaj panju na krv; jeste tvoja, al' je vie nee biti." 24

Belo se zgrualo u sivi oblak, u kome su predmeti dobijali oblik sa namernom usporenou vizija izazvanih prainom. Leao je na leima na tapaciranoj tavanici, zagledan pravo u okrvavljenu, belu lutku bez glave, sa zelenkasto-plavom hirurkom svetiljkom koja kao da joj je iznikla iz ramena. Crnac u zamrljanom, zelenom mantilu prskao je neto uto u plitku rasekotinu koja se pruala ukoso gotovo od lutkine stidne kosti do leve bradavice. Znao je da je ovek crnac zato to mu je glava bila gola i obrijana, sjajna od znoja; na rukama je imao tesne, zelene rukavice, i Bobi je mogao da vidi samo njegovu svetlucavu lobanju. Sa obe strane lutkinog vrata bili su zalepljeni ruiasti i plavi dermadiskovi. Ivice rane kao da su bile preobojene neim to je liilo na okoladni sirup, a uti sprej siktao je iz piska male, srebrne tube. Bobi tada shvati sliku, i svet se muno preokrenu. Svetiljka je visila sa tavanice, tavanica je bila ogledalo, a on je bio ona lutka. inilo mu se da je trgnut unazad na elastinoj traci, nazad kroz crveno sae, u sobu iz sna u kojoj je crna devojka sekla picu za svoju decu. Vodeni no nije pravio nikakav zvuk, mikroskopski opiljci u tananom mlazu super-brze vode. Stvar je bila predviena da see staklo i legure, a ne pizu iz mikrotalasne, i hteo je da joj dovikne upozorenje jer je strahovao da e odsei sebi palac, a da to ni ne oseti. Ali nije mogao da vrisne, nije mogao da se pomeri niti da se bilo kako oglasi. Paljivo je isekla poslednji komad, zgazila pedalu prekidaa noa, prebacila je iseenu picu na beli, plastini tanjir i okrenula se prema pravougaoniku plavetnila iza balkona, gde su joj bila deca - a ne, ree Bobi, duboko dole u sebi, nema izgleda. Zato to stvorovi koji su se okrenuli i sjurili prema njoj nisu bili klinci na zmajevima, ve bebe, udovine bebe iz Marinog sna, a dronjava krila haos od ruiastih kostiju, metala, zategnutih zakrpljenih opni od plastike sa otpada... Video im je zube... "Opaa", ree crnac, "na trenutak sam te izgubio. Ne dugo, razume, moda koliko traje minut u Njujorku..." Njegova ruka, u ogledalu iznad glave, uze pljosnat kalem od plave, providne plastike iz krvave krpe pored Bobijevih rebara. Oprezno, palcem i kaiprstom, izvue nit neke vrste smee, zrnaste plastike. Du njenih ivica bleskale su takice svetlosti i kao da su podrhtavale i premetale se. "Steza", ree on i drugom rukom pritisnu neto kao ugraeni seka u zatvorenom, plavom kalemu. Nit je sada slobodno visila, poinjui da se uvija. "Mono sranje", ree on, prinosei stvar Bobiju da je vidi. "Nova stvar. To sad koriste u ibi." Bila je smea, bez glave, svako zrnce lanak tela, svaki lanak oivien bledim sjajnim noicama. Onda, pokretom maioniara, trgnu zglobovima u zelenim rukavicama i poloi stonogu duinom brazde rane, pa lagano utinu poslednji lanak, onaj najblii Bobijevom licu. Odvojivi se, lanak povue za sobom crnu nit nervnog sistema bia, a na to se svaki par kljeta redom zatvori, sklapajui rasekotinu poput nove kone jakne. "Eto vidi", ree crnac, briui ostatke smeeg sirupa mokrom, belom vatom, "nije bilo tako strano, zar ne?" Njegov ulazak u Dva-na-danov stan uopte nije bio onakav kakvog ga je mnogo puta zamiljao. Kao prvo, nikad mu nije palo na pamet da e ga gurati u invalidskim kolicima koja je neko otuio iz porodilita Svete Marije - ime i serijski broj bili su uredno urezani laserom na mutnom hromu levog naslona za ruke. ena koja je gurala kolica glatko bi se uklopila u neko njegovo matanje; zvala se Deki i bila je jedna od one dve devojke iz Projekata koje je video kod Liona i, kako je kasnije shvatio, jedan od njegovih anela. Kolica su beumno klizila po vorastom, sivom tapisonu uskog predsoblja stana, ali su zlatni visuljci na Dekinom eiru veselo zveckali dok ga je gurala. I nikad nije pomislio da e Dva-na-danova gajba biti ba toliko prostrana i puna drvea. Paj, doktor, koji je paljivo objasnio da nije doktor, ve samo neko ko 'ponekad pomogne', zavalio se na svojoj pocepanoj barskoj stolici u improvizovanoj hirurkoj sali, sljutio okrvavljene zelene rukavice, upalio mentol cigaretu i sveano posavetovao Bobija da se dobro pripazi sledeih nedelju dana. Nekoliko minuta kasnije, Deki i Ria, drugi aneo, ugurale su ga u naboranu, crnu pidamu slinu neemu iz petparakih ninda-filmova, smestile ga u kolica i povezle ga ka liftovima u jezgru tornja. Zahvaljujui trima dodatnim dermama iz Pajeve apoteke, od kojih je jedna sadrala dobre dve hiljade mikroa analoga endorfina, Bobi je bio budan i nije oseao nikakav bol. "'De su moje stvari?" pobunio se kada su ga odgurale u hodnik, opasno suen decenijama dograivanim cevovodima. "'De je moje odelo i sve ostalo?" "Tvoja odea, duo, onakva kakva jeste, spakovana je u plastinu kesu i eka Paja da je frkne u ubre. Paj je mor'o da je isee sa tebe, a i pre toga su to bili krvavi dronjci. Ako je tvoj dek bio u jakni, na 25

leima, izgleda da su ga uzeli klinci koji su te saseckali. Pri tom zamalo da te o'lade. A ti si upropastio moju koulju Seli Stenli, seronjo mali." Aneo Ria kao da mu nije bila previe naklonjena. "Oh", ree Bobi, kada su zali za ugao. "Tako, znai. Dobro, jeste li bar nale neku odvrtku? Ili kreditni ip?" "Ne ip, srce. Ali ako je odvrtka ona sa dvesta deset Novih u drci, toliko kota moja nova koulja..." Dva-na-dan nije izgledao posebno srean to vidi Bobija. U stvari, inilo se kao da ga uopte ne vidi. Gledao je kroz njega u Deki i Riu, i kezio zube u osmehu koji je bio sav iznut i neispavan. Dogurale su Bobija dovoljno blizu da opazi koliko su ute Dva-na-danove beonjae, bezmalo narandaste u ruiastocrvenkastom sjaju cevi koje su naizgled nasumino visile sa tavanice. "Gde ste dosad, kuke?" ree diler, ali mu u glasu nije bilo ljutnje, ve samo duboki umor i jo neto, neto to Bobi jo nije mogao da odredi. "Kod Paja", ree Deki, zaljuljavi bokovima oko stolice da uzme paklicu kineskih cigareta sa ogromne drvene ploe koja je Dva-na-danu sluila kao ajni sto. "Stari Paj je perfekcionist." "to je nauio u veterinarskoj koli", dodade Ria, Bobiju na znanje, "al' je obino tol'ko uletvljen da mu niko ne b' dao da operie ni dukca..." "Pa", ree Dva-na-dan i konano zaustavi pogled na Bobiju, "izgleda da si se izvuk'o." A taj pogled bio je tako hladan, tako umoran i jalov, tako razliit od muvaroke, manijakalne, pozerske kenjae koju je Bobi smatrao za ovekov karakter, da je Bobi bio prisiljen da obori oi, zajapurenog lica, i zagleda se u sto. Gotovo tri metra dugaak i irok neto vie od metar, bio je sastavljen od greda debljih od Bobijeve butine. Mora da su izvaene iz vode, pomislio je; jo su imale izbeljenu srebrnastu patinu naplavine, kao ono deblo kraj koga se seao da se igrao nekada davno u Atlantik Sitiju. Ali ve odavno nisu videle vodu, i gornja povrina bila je gust mozaik voska sa svea, vinskih mrlja, udnih oblika od mat crnog lak-spreja i tamnih nagoretina od stotina cigareta. Bio je pretrpan hranom, smeem i raznim spravicama, kao da se neki ulini prodavac spremao da rasprostre robu, a onda odluio da veera. Tu je bilo nekoliko nedojedenih pica valjuaka od raia u crvenom sosu, na iji prizor Bobiju zakra u stomaku - pored obruenih gomila softvera, musavih aa sa opucima ugaenim u ljubiastom vinskom talogu, ruiastog plastinog posluavnika sa uredno poreanim punjenim krekerima bajatog izgleda, otvorenih i neotvorenih limenki piva, prastarog borbenog noa Gerber, isukanog na pljosnatoj ploi neuglaanog mermera, bar tri pitolja i moda dvadesetak komada dodataka za konzolu nepoznate namene, opreme za kauboje od koje bi u drugim okolnostima Bobiju pola voda na usta. Sada mu je ila voda na usta za paretom hladne pice sa raiima, ali njegova glad nije bila nita u poreenju sa nenadanim ponienjem zbog injenice da je Dva-na-danu naprosto pucao prsluk za njega. Ne da ga je Bobi ubrajao u prijatelje, ali je imao odreeni ulog u verovanju da Dva-na-dan misli o njemu kao o nekom, nekom obdarenom, preduzetnom i sa prilikom da ode iz Baritauna. Ali Dva-na-danov pogled govorio mu je da je niko i nita, a uz to i abronja... "Sluaj ovamo, ovee", ree neko, ne Dva-na-dan, i Bobi podie pogled. Sa obe strane Dva-na-dana na debelom kauu od hroma i koe sedela su jo dva oveka, obojica crnci. Onaj to je progovorio nosio je neku vrstu sive odore i naoari sa plastinim okvirima. Okviri su bili etvrtasti, preveliki i naizgled bez stakala. Ramena drugog crnca bila su dvostruko ira od Dva-na-danovih, ali bio je odeven u jednostavno, crno, dvodelno odelo kakva su nosili japanski biznismeni u filmovima. Njegove besprekorno bele francuske manetne bile su zakopane sjajnim pravougaonicima zlatnim mikrokola. "Strano alimo to nismo u prilici da te pustimo da se zalei", ree prvi, "ali imamo jedan gadan problem." Zastao je, skinuo naoari i protrljao koren nosa. "Treba nam tvoja pomo." "Sranje", ree Dva-na-dan. Nagnuo se napred, uzeo kinesku cigaretu iz paklice na stolu, upalio je mutnom kalajnom lobanjom veliine krupnog limuna i posegnuo za aom sa vinom. ovek sa naoarima isprui dugaak, mrki kaiprst i dodirnu Dva-na-danov zglob. Dva-na-dan ostavi au i zavali se unazad, s opreznim odsustvom izraza na licu. ovek se osmehnu Bobiju. "Grof Nula", ree, "rekli su nam da te tako znaju." "Tako je", procedi Bobi, iako je zvualo vie kao kreketanje. "Zanima nas Devica, Grofe." ovek je utao, ekajui. Bobi samo trepnu. "Vyej Mirak" - i naoari se vratie na nos - "Naa Gospa, Devica udotvorka. Meu nama je znana" - i naini znak levom rukom - "kao Ezili Freda." 26

Bobi postade svestan injenice da je zinuo, pa zatvori usta. Tri crna lica su ekala. Deki i Ria vie nisu bile tu, ali nije video kada su otile. Tada ga obuze nekakva panika i on poe mahnito da zvera okolo po umi udnog, krljavog drvea koja ga je okruivala. Na sve strane i iz svih moguih uglova visile su cevaste svetiljke, ruiasto-purpurne slamke u zelenilu lia. Nigde zidova. Nigde da vidi bar jedan. Kau i izubijani sto nalazili su se na nekoj vrsti istine, sa podom od golog betona. "Znamo da te je posetila", ree onaj veliki, paljivo prekrtajui noge. Popravio je ve savrenu ivicu pantalona i namignuo Bobiju zlatnim dugmetom na manetni. "Mi znamo, razume?" "Dva-na-dan mi ree da ti je to bila prva trka", primeti drugi. "Tano?" Bobi potvrdi. "Znai, Legba te je odabrao", ree ovek, ponovo skinuvi prazne okvire, "da sretne Vyej Mirak." Nasmeio se. Bobi jo jednom zinu. "Legba", ree ovek, "vladar puteva i staza, loa komunikacije..." Dva-na-dan ugasi cigaretu na izbrazdanom drvetu i Bobi vide da mu ruka drhti. 10. ALEN Dogovorili su se da se nau na petom podzemnom nivou centra Napoleon Court, ispod staklene piramide Luvra. Bilo je to mesto koje su oboje poznavali, iako nije posedovalo nikakav poseban znaaj za njih. Alen ga je predloio, i bila je ubeena da je paljivo izabrao. Bio je to emotivno neutralan teren; poznata okolina, a opet liena uspomena. Bilo je ureeno u stilu sa poetka veka: granitne tezge, crne potporne grede, zidovi u ogledalima i italijanski nametaj za restorane od tamnog, varenog elika koji je mogao pripadati bilo kojoj deceniji u poslednjih sto godina. Stolovi su bili prekriveni sivim, lanenim platnom sa tankim, crnim prugama, i taj se motiv ponavljao na koricama jelovnika i omotima ibica i pregaama konobara. Nosila je koni kaput kupljen u Briselu, crvenu, lanenu bluzu i nove, crne, pamune farmerke. Andrea se pretvarala da ne primeuje pomnu panju sa kojom se obukla za sastanak i pozajmila joj je jednostavnu nisku bisera, u savrenom skladu sa crvenom bluzom. Kada je ula, videla je da je on ve tamo i da je sto ve bio prekriven njegovim stvarima. Nosio je omiljenu maramu, onu to su je zajedno nali na buvljoj pijaci godinu dana ranije, i izgledao je kao i obino, neuredan, ali savreno oputen. Ofucana kona akt-tana prosula je svoj sadraj po nevelikom kvadratu uglaanog granita: belenice povezane spiralom, neproitan primerak romana u trendu za taj mesec, paklica Goloaza bez filtera, kutija drvenih ibica, koni rokovnik koji mu je kupila kod Braunsa. "Ve sam pomislio da nee doi", rekao je, smeei joj se. "Zato bi pomislio tako neto?" upitala je; nasumian odgovor - patetian, pomislila je - maska za uas koji je sada oseala, zbog toga to je konano dozvolila sebi da neto oseti, strah od izvesnog gubitka sebe, volje i smisla, strah od ljubavi koju je jo oseala. Izvukla je drugu stolicu i sela ba kada je stigao konobar, mladi panac sa prugastom pregaom, da zabelei narudbinu. Zatraila je viijsku vodu. "Nita drugo?" upita Alen. Konobar je lebdeo na petama. "Ne, hvala." "Ve nedeljama pokuavam da te naem", ree on; znala je da je to la, pa ipak, kao i mnogo puta ranije, pitala se da li je potpuno svestan da lae. Andrea je tvrdila da mukarci kao Alen lau tako esto, tako strasno, da se tu gubi osnovna razlika. Oni su umetnici svog zanata, govorila je Andrea, posveeni preoblikovanju stvarnosti, a Novi Jerusalim bio je dobro odabrano mesto, zatieno od menica bez pokria, nezadovoljnih kuevlasnika i potrebe da se nae neko ko e platiti raun za to vee. "Nisam primetila da si pokuao da me nae kada je doao Gnas sa policijom", ree, nadajui se da e se bar trgnuti, ali je njegovo deako lice bilo spokojno kao i uvek, pod istom, smeom kosom koju je obiavao da zaeljava unazad prstima. "ao mi je", ree on, istresajui Goloaz. Poto se navikla da povezuje miris njegovog crnog, francuskog duvana s njim, Pariz se inio pun njegovog mirisa, njegovog privienja, njegovih tragova. "Bio sam ubeen da nikada nee otkriti... prirodu kupljenog dela. Mora me razumeti: kad sam postao svestan koliko nam je potreban novac, znao sam da moram neto da preduzmem. Znao sam da si ti preveliki idealist. 27

Galerija bi ionako morala da propadne. Da su stvari ile po planu, sa Gnasom, sada bismo bili tamo i ti bi bila srena. Srena", ponovio je, vadei novu cigaretu iz paklice. Mogla je samo da zuri u njega, oseajui neku vrstu uenja i muno gaenje zbog elje da mu poveruje. "Zna", ree on, uzevi ibicu iz crveno-ute kutije, "ve sam imao problema sa policijom. Na studijama. Zbog politike, naravno." Kresnuo je ibicu, spustio kutiju i pripalio cigaretu. "Zbog politike", ree ona, i odjednom joj doe smeno. "Nisam znala da postoji stranka za takve kao to si ti. Mogu da zamislim kako bi se zvala." "Marli", ree on, spustivi glas, kao to je uvek inio kada je hteo da pokae snagu oseanja, "ti zna, mora znati, da sam to uinio za tebe. Za nas, ako hoe. Ali svakako zna, osea, da te nikada ne bih namerno povredio ili te doveo u opasnost." Na stolu nije bilo mesta za njenu tanu, pa ju je drala u krilu; sad opazi da su joj nokti zariveni duboko u debelu, meku kou... "Nikada me ne bi povredio..." Glas je bio njen, izgubljen i zauen, glas deteta, i odjednom je bila slobodna, slobodna od potrebe, udnje, slobodna od straha, i sve to je oseala za to privlano lice sa druge strane stola bilo je najobinije gaenje, i samo ga je posmatrala, tog stranca pored koga je spavala godinu dana, u sobiku iza malene galerije u ulici Mokonsej. Konobar spusti au viijske vode ispred nje. Mora da je shvatio njeno utanje kao poetak prihvatanja, potpuno odsustvo izraza na njenom licu kao otvorenost. "Ono to ne razume" - ovo je bio, koliko se seala, njegov omiljeni uvod - "jeste da ljudi poput Gnasa postoje, izmeu ostalog, da podravaju umetnost. Da podravaju nas, Marli." Onda se nasmeio, kao da se smeje sebi, aljivim, zaverenikim osmehom od koga se najeila. "Pretpostavljam, ipak, da bi trebalo da mu odam priznanje to je imao bar toliko soli u glavi da unajmi sopstvenog strunjaka za Kornelovo delo, iako je moj strunjak za Kornela, uveravam te, bio mnogo ueniji..." Kako da pobegne od njega? Samo ustani, ree sebi. Okreni se. Mirno odetaj do vrata. Izii. U prigueni sjaj Napoleon Court-a, gde je uglaani mermer vodio iznad Rue du Champ Fleuri, ulicu iz etrnaestog veka za koju se govorilo da je rezervisana za prostituciju. Bilo ta, bilo kako, samo idi, odmah, to dalje od njega, bilo kuda, izgubi se u onom Parizu iz vodia koji si upoznala kad si prvi put dola ovamo. "Ali sada", govorio je dalje, "vidi da se sve sredilo na najbolji nain. Uvek je tako bilo, zar ne?" Opet osmeh, ali ovaj put deaki, pomalo enjiv i nekako, na njen uas, prisniji. "Izgubili smo galeriju, ali si nala zaposlenje, Marli. Ima posao, i to zanimljiv, a ja imam veze koje su ti potrebne, Marli. Poznajem ljude sa kojima e hteti da se upozna, da bi pronala tog tvog umetnika." "Mog umetnika?" Sakrila je iznenadnu zbunjenost gutljajem vode. Otvorio je izgrebanu tanu i izvadio nekakav pljosnat predmet, obian reflekcioni hologram. Uzela ga je, zahvalna to ima ime da zaposli ruke, i videla da je to amaterski snimak kutije koju je videla u Virekovom konstruktu Barselone. Neko ga je drao u rukama. Ruke mukarca, ali ne Alenove, i na jednoj peatni prsten od nekog tamnog metala. Nije se videla pozadina. Samo kutija i ruke. "Alene", ree, "odakle ti ovo?" Pogledala je smee oi ispunjene zastraujuim detinjastim likovanjem. "Nekoga e skupo stajati da to sazna." Zgnjeio je cigaretu i ustao. "Izvini me naas." Otiao je prema toaletima. Kada je nestao, iza ogledala i crnih elinih stubova, spustila je hologram, posegnula preko stola i podigla poklopac njegove tane. Bila je prazna, izuzev plave, rastegljive trake i neto vlakana duvana. "Da vam donesem neto drugo? Jo Viija, moda?" Konobar je stajao pored nje. Pogledala ga je odozdo, osetivi odjednom da joj je poznat. Usko, tamno lice... "Ima primopredajnik", ree konobar. "I naoruan je. Bio sam onaj portir u Briselu. Dajte mu to to trai. Setite se da vam novac nita ne znai." Uzeo je njenu au i paljivo je spustio na svoj posluavnik. "Vrlo je verovatno da e ga to unititi." Kada se Alen vratio, smeio se. "A sad, draga", ree posegavi za cigaretama, "da razgovaramo o poslu." Marli uzvrati osmeh i klimnu glavom. 11. NA ODREDITU Konano je priutio sebi tri sata sna, u bunkeru bez prozora gde je ekipa za doek postavila komandno mesto. Upoznao je i ostale lanove. Ramirez je bio omanjeg rasta, nervozan, neprestano obuzet 28

sopstvenim sposobnostima kao kauboj konzole; pouzdavali su se u njega, kao i u Dejlin Slajd za dekom na platformi, da nadgleda kiberprostor oko odseka mree sa bankama podataka Maas Biolabsa, okruenim debelim ledom; ako ih Maas oseti pre vremena, moi e da ih upozori. Bio je takoe zaduen za prenos medicinskih podataka iz neurohirurgije do platforme, to je bio sloen posao ako su eleli da to sakriju od Maasa. Linija je vodila do telefonske govornice usred pustinje. Dalje od govornice, on i Dejlin bili su na svome u matrici. Ako uprskaju, Maas e moi da poe po tragu i locira odredite. Tu je, zatim, bio Nejtan, teh za odravanje, iji je posao, zapravo, bio da se stara o opremi u bunkeru. Ako se dogodi kvar u nekom delu sistema, sa njim je bar postojala mogunost da bude popravljen. Nejtan je bio pripadnik vrste koja je proizvela Oukija i hiljadu drugih sa kojima je Tarner radio tokom svih tih godina, tehova otpadnika koji su voleli rizino zaraen novac i dokazali da umeju da ute. Ostali - Kompton, Tedi, Kosta i Dejvis - bili su samo skupi miii, psi rata, vrsta ljudi unajmljivana za ovakav posao. Zbog njih je posebno paljivo ispitao Satklifa o rasporedu odlaska. Ovaj mu je objasnio gde e sleteti helikopteri, redosled ukrcavanja i kako e i kada biti plaeni. Potom im je rekao da ga ostave samog u bunkeru i naloio Veberovoj da ga probudi za tri sata. Mesto je bilo ili kuica za pumpu ili neka vrsta kontrole elektrinog postrojenja. Patrljci plastinih cevi koji su trali iz zidova mogli su biti provodnici ili kanalizacija; u prostoriji nije bilo niega to bi pokazalo da su ikada bili povezani s neim. Tavanica, ploa nasutog betona, bila je suvie niska da bi mogao da stoji, a oseao se suv, pranjav miris koji nije bio sasvim neprijatan. Ekipa je poistila mesto pre nego to je unela stolove i ureaje, ali je na podu jo bilo utih ostataka novinskih faksova, koji su se mrvili na dodir. Nazirao je slova, ponekad celu re. Svi rasklopivi metalni stolovi za kampovanje bili su poreani uz zid, oblikujui slovo L, iji su kraci nosili izuzetno sloenu opremu za komunikaciju. Najbolje, pomislio je, to su u Hosaki mogli da nabave. Poao je pognut pored stolova, dodirujui u prolazu, oprezno, svaku konzolu, svaku crnu kutiju. Tu je bio znatno usavren vojni primopredajnik za frekvencije sporednog opsega, podeen za primopredaju ifrovanih signala. Ovo e biti njihova veza u sluaju da Ramirez i Dejlin useru razmenu podataka. Signali su bili nasnimljeni, sloene tehnike izmiljotine koje su ifrirali Hosakini kriptografi. Sadraj svakog pojedinanog signala bio je besmislen, ali redosled njihovog emitovanja znaio je jednostavnu poruku. Redosled B/C/A obavestie Hosaku o Mielovom dolasku; F/D e znaiti njegov polazak sa odredita, a signal F/G njegovu smrt i neumitnu obustavu operacije. Tarner jo jednom kucnu o primopredajnik, zamiljen. Nije bio zadovoljan Satklifovom organizacijom na odreditu. Ako prelazak bude miniran, malo je verovatno da e se ljudi uopte izvui, a kamoli glatko, dok ga je Veberova u poverenju obavestila da je dobila nareenje da, u sluaju nevolje, upotrebi runi baca anitenkovskih raketa na medicinare u njihovoj minijaturnoj hirurgiji. "Oni to znaju", rekla je. "Moe se kladiti da su posebno plaeni za to." Ostatak ekipe zavisio je od helikoptera, smetenih u blizini Tusona. Tarner je pretpostavljao da bi ih Maas, u sluaju da bude uzbunjen, lako poobarao u doletanju. Kada je to pomenuo Satklifu, Australijanac je samo slegnuo ramenima: "U boljim okolnostima bih to drugaije uredio, drugar, ali svi smo doli ovamo po kratkom postupku, zar ne?" Pored primoredajnika nalazio se sloeni Sonijev biomonitor, direktno povezan sa hirurkom aurom i opskrbljen zdravstvenim podacima snimljenim u Mielovom biosoft-dosjeu. Kad doe vreme, medicinari e preuzeti prebegove podatke; istovremeno e postupci preduzeti u auri biti poslati u Soni i sreeni za Ramireza da ih zaledi i poalje u kiberprostor, gde e Dejlin Slajd ve biti spremna, ukljuena preko svog deka na naftnoj platformi. Ako sve proe glatko, medicinski podaci ekae u Hosakinom pogonu u Meksiko Sitiju da Tarner doveze muteriju mlaznjakom. Tarner nikada nije video neto nalik ovom Soniju, ali je pretpostavljao da Holananin ima neto slino u svojoj klinici u Singapuru. Ova misao navede ga da podigne ruku do grudi i nesvesno dodirne nestalu liniju oiljka od kalemljenja. Na drugom stolu leali su ureaji kiberprostora. Dek je bio isti kao onaj koji je video na naftnoj platformi, Maas-Neotekov prototip. Dek je imao standardni sklop, ali Konroj je rekao da je sastavljen od novih bioipova. Na vrhu konzole bila je prilepljena grudva bledoruiaste plastike veliine pesnice; neko, verovatno Ramirez, utisnuo je palcem dva udubljenja nalik na oi i nezgrapni luk idiotskog keza. Iz ruiastog ela stvari vodile su dve ice, plava i uta, do jednog crnog otvora cevi u zidu iza konzole. Jo jedan zadatak Veberove, u sluaju opasnosti da odredite bude zauzeto. Tarner je namrteno odmeravao ice; punjenje te veliine u tako malom, zatvorenom prostoru jamilo je smrt za sve prisutne u bunkeru. Sa bolom u ramenima, eui potiljkom grubu povrinu tavanice, nastavio je obilazak. Ostatak stola zauzimala je pomona oprema deka, niz crnih kutija postavljenih sa opsesivnom preciznou. Pretpostavljao 29

da je svaka kutija na odreenom rastojanju od susedne. Bile su zaista savreno poreane. Mora da ih je sam Ramirez postavio i Tarner je bio siguran da bi ovaj znao kada bi i najmanje pomerio samo jednu kutiju. Ve je viao tu neurotinu urednost kod drugih kauboja, i ona mu nije govorila nita novo o Ramirezu. Video je i druge kauboje, koji su se ponaali suprotno, namerno zapetljavajui opremu u pacovska gnezda ica i kablova. Smrtno su se plaili svakog reda i oblepljivali su konzole nalepnicama sa slikama kockica za igru i vriteih lobanja. Nema naina da se predvidi; ako Ramirez nije dobar, uskoro e moda svi biti mrtvi. Na kraju stola nalazilo se pet Telefunkenovih primopredajnika za uho sa samolepljivim vratnim mikrofonima, jo zapakovanim u plastine mehure. Tokom kljune faze prebega, koju je Tarner procenio na po dvadeset minuta pre i posle Mielovog dolaska, on, Ramirez, Satklif, Veberova i Lin bie povezani, iako je upotreba primopredajnika morala biti svedena na najmanju moguu meru. Iza Telefunkena stajala je neobeleena plastina kutija sa dvadeset vedskih, katalitikih, runih grejaa, glatkih, pljosnatih cilindara od nerajueg elika, svaki u svojoj zauzlanoj vreici od boino crvenog flanela. "Pametno si ti kopile", ree on kutiji. "Mogao sam i sam da se setim..." Spavao je na rebrastoj kamperskoj strunjai od pene na podu komandnog mesta, pokrivi se jaknom. Konroj je bio u pravu to se tie pustinjskih noi, ali beton kao da je zadravao dnevnu toplotu. Spavao je u cipelama i pantalonama; Veberova ga je upozorila na to da istrese cipele i odeu pre svakog oblaenja. "korpije", rekla je, "vole znoj, svaku vrstu vlage." Pre nego to je legao, izvukao je Smit i Veson iz najlonske futrole i poloio ga na dohvat ruke pored strunjae. Ostavio je dve svetiljke da gore i sklopio oi. I otisnuo se u plitko more sna, promiui kroz prizore, odlomke Mielovog dosjea pomeane sa krhotinama njegovog sopstvenog ivota. On i Miel uterali su autobus kroz vodopad staklenih ploa u predvorje hotela u Marakeu. Naunik je podvriskivao dok je aktivirao dvadeset etiri kanistera sa CN-om zalepljena trakom du bokova vozila, a tu je bio i Ouki, nudei mu viski iz boce, i uti peruanski kokain na okruglom ogledalu sa plastinim ramom, koje je video u Elisoninoj tani. Uinilo mu se da je video Elison negde iza prozora autobusa kako se gui u dimu izduvnih gasova, i pokuao je da to kae Oukiju, da mu je pokae, ali je staklo bilo oblepljeno meksikim hologramima svetaca, razglednicama sa Devicom, a Ouki je drao u ruci neto glatko i okruglo, kuglu od ruiastog kristala, i ugledao je pauka kako ui u njoj, pauka od ive, ali Miel se cerekao, zuba punih krvi, i pruao dlan, nudei Tarneru sivi biosoft. Tarner je shvatio da je dosje u stvari mozak, sivkast, ruiast i iv ispod prozirne, vlane opne; blago je pulsirao u Mielovoj ruci, a onda se survao preko neke podmorske litice sna i poeo lagano da pada u no bez ijedne zvezde. Probudila ga je Veberova, tvrdog lica uokvirenog dovratkom, ramena ogrnutih tekim vojnim ebetom prebaenim preko ulaza. "Prola su tri sata. Medicinari su budni, ako hoe da razgovara s njima." Povukla se, krckajui izmama ljunak. Hosakini lekari ekali su ga pored neurohirurke aure. U pustinjskoj zori, izgledali su kao da su upravo izili iz nekog prenosnika materije u svojim Ginza odelima, naboranim po modi. Jedan od njih bio je umotan u preveliki komad meksike odee, rukom pletene, neku vrstu dempera sa pojasom koje je Tarner viao da turisti nose u Meksiku. Drugo dvoje nosili su skupe, izolovane, skijake jakne protiv pustinjske hladnoe. Bili su nii za glavu od Korejanke, vitke ene sa snanim, staromodnim crtama lica i ptijom ubom crvenkaste kose koja ga je podsetila na grabljivice. Konroj je rekao da su dvojica slubenici kompanije, i Tarneru je odmah bilo jasno: samo je ena imala dranje, stav koji je pripadao Tarnerovom svetu. Bila je odmetnik, majstor crne medicine. Dobro bi se slagala s Holananinom, pomislio je. "Ja sam Tarner", ree. "Ja vodim ovo." "Ne trebaju vam naa imena", ree ena kada se Hosakini ljudi automatski poklonie. Izmenjali su poglede, osmotrili Tarnera, a onda se opet okrenuli Korejanki. "Ne", ree Tarner, "nije neophodno." "Zato jo nemamo pristup zdravstvenim podacima pacijenta?" ree Korejanka. "Predostronost", ree Tarner, odgovorivi bez razmiljanja. U stvari, nije video razlog da im uskrati prouavanje podataka o Mielu. ena slegnu ramenima i okrete se, lica skrivenog iza podignutog okovratnika skijake jakne. "Hoete li da pogledate auru?" upita ovek u debelom demperu, utivog i budnog lica. Savrena korporacijska maska. 30

"Ne", ree Tarner. "Dvadeset minuta pre njegovog dolaska premestiemo vas na odredite. Skinuemo tokove i spustiti vas polugama. Odvodna cev bie zatvorena. Hou da budete potpuno spremni pet minuta poto vas spustimo." "Nee biti problema", ree drugi, smeei se. "A sad elim da mi kaete ta ete raditi tamo unutra, ta ete uraditi s njim i kakve to moe da ima posledice po njega." "Vi ne znate?" upita ena, otro, okrenuvi se prema njemu. "Rekao sam da hou to da ujem od vas", ree Tarner. "Pre svega, izvriemo skenersku pretragu za smrtonosnim implantima", ree ovek u demperu. "Korteksne bombe i slino?" "Sumnjam", ree drugi, "da emo naii na neto tako grubo, ali da, skeniraemo puni opseg smrtonosnih naprava. Istovremeno emo uraditi kompletnu analizu krvi. Poznato nam je da se njegovi trenutni poslodavci bave veoma usavrenim biohemijskim sistemima. Sasvim je mogue da najvea opasnost dolazi odatle..." "Trenutno je u modi opremanje visokih slubenika modifikovanim potkonim insulinskim pumpama", upade njegov partner. "Subjektov sistem moe se navesti da razvije vetaku zavisnost od odreenih sintetikih analoga enzima. Ako se potkona pumpa ne puni u pravilnim razmacima, odvajanje od izvora - poslodavca - moe da dovede do traume." "Spremni smo da se pobrinemo i za to", ree drugi. "Nijedan od vas nije ni izdaleka spreman za ono sa im mislim da emo se sresti", ree ilegalna medicinarka, glasom hladnim kao vetar koji je sada duvao sa istoka. Tarner zau itanje peska preko zarale eline ploe iznad njih. "Ti", ree joj Tarner, "hajde sa mnom." Onda se okrenuo, ne osvrnuvi se, i poao. Ona moda nee posluati njegovo nareenje, to bi ga osramotilo pred onom dvojicom, ali mu se to inilo kao pravi potez. Kada je bio deset metara od hirurke aure, on zastade. Zau njene korake po ljunku. "ta zna?" upita, ne okrenuvi se. "Moda isto to i ti", ree ona, "moda vie." "Oigledno vie nego tvoje kolege." "To su vrlo nadareni ljudi. Takoe su... sluge." "A ti nisi." "Nisi ni ti, najamnie. Uzeli su me za ovo iz najbolje neregistrovane klinike u ibi. Dali mi mnogo materijala za prouavanje da se pripremim za susret sa cenjenim pacijentom. Crne klinike u ibi najdalje su otile u medicini; ni sama Hosaka nije mogla da zna da e mi moj poloaj u ilegalnoj medicini omoguiti da naslutim ta to va begunac nosi u glavi. Ulica nastoji da nae upotrebu za stvari, Tarnere. Ve nekoliko puta sam bila plaena da pokuam da uklonim te nove implante. Izvesna koliina usavrenih Maasovih biovodova ve se nalazi na ulinom tritu. Ovi pokuaji sa implantacijom predstavljaju logian korak. Verujem da Maas namerno doputa odliv tih stvari." "Objasni mi to." "Ne verujem da mogu", ree ona, sa neobinim prizvukom rezignacije u glasu. "Rekla sam ti da sam videla. Nisam rekla da sam shvatila." Iznenada je dodirnula prstima kou iza njegove utinice na glavi. "U poreenju sa ugraenim bioipovima, ovo je kao drvena taka pored mioelektrinog uda." "Ali hoe li to biti opasno po ivot, u njegovom sluaju?" "Oh, nee", ree ona, povukavi ruku, "ne za njega..." Tada je uo kako odlazi prema auri. Konroj im je poslao glasnika sa paketom softvera koji e omoguiti Tarneru da upravlja mlaznjakom koji e odneti Miela do Hosakinog pogona u Meksiko Sitiju. Glasnik je bio ovek divljeg pogleda, gotovo crn od sunca, po imenu Hari, ilava prikaza koja je stigla iz Tusona na oguljenom biciklu sa izlizanim rebrastim gumama i kotano utom koom omotanom oko drki upravljaa. Lin ga je doveo preko parkinga. Hari je pevuio za sebe, udan zvuk u nametnutoj tiini mesta, a njegova pesma, ako se mogla tako zvati, bila je kao da neko nasumce okree bira stanica na pokvarenom radiju du pononih milja skale, nailazei na gospel popevanje i odlomke pop-muzike iz poslednjih dvadeset godina. Hari je prebacio bicikl preko preplanulog, ptije koatog ramena. "Hari ti je doneo neto iz Tusona", ree Lin. "Vas dvojica se znate?" upita Tarner, pogledavi Lina. "Moda imate zajednikog prijatelja?" "ta bi to trebalo da znai?" upita Lin. 31

Tarner ga je fiksirao pogledom. "Zna mu ime." "Rekao mi je svoje jebeno ime, Tarnere." "Zovem se Hari", ree crni ovek. Zbacio je bicikl na vor rastinja. Prazno se osmehnuo, pokazavi neravne, izjedene zube. Gole grudi bile su mu prekrivene meavinom znoja i praine, i okiene ogrlicama od finih elinih karika i sirove koe, komadiima ivotinjskih rogova i krzna, mesinganim aurama, bakarnim noviima izlizanim od upotrebe i vreicom od meke, smee koe. Tarner se zagleda u predmete okaene na mravim grudima i prui ruku da zatrese suvi, iskrivljeni komad hrskavice koji je visio na upletenoj traki. "ta je, pobogu, ovo, Hari? "Rakunova kita", ree Hari. "Rakun ima uzglobljenu kost u kiti. Malo je onih koji to znaju." "Jesi li ve sretao mog prijatelja Lina, Hari?" Hari samo trepnu. "Znao je lozinke", ree Lin. "Postoji redosled po vanosti. Znao je onu na vrhu. Rekao mi je svoje ime. Jesam li ti jo potreban ovde ili mogu da se vratim na posao?" "Idi", ree Tarner. Kada je Lin dovoljno odmakao, Hari poe da petlja sa vrpcom koja je zatvarala vreicu. "Ne bi trebalo da bude tako otar sa dekom", ree. "U sutini je veoma dobar. Zapravo ga nisam ni video dok mi nije pritisnuo onaj baca uz vrat." Otvorio je vreicu i poeo oprezno da pipa unutra. "Porui Konroju da sam ga provalio." "Izvini", ree Hari, vadei smotanu utu hartiju za poruke iz vreice. "Koga si to provalio?" Pruio ju je Tarneru; neto je bilo u njoj. "Lina. On je Konrojevo njukalo ovde. Porui mu to." Razmotao je hartiju i izvadio zdepasti vojni mikrosoft. Na hartiji je bila poruka, ispisana plavim, krupnim slovima: Sa sreom, upku. Vidimo se u DF. "Stvarno hoe da mu to kaem?" "Reci mu." "Ti si gazda." "Jebeno si u pravu", ree Tarner, zguva cedulju i gurnu je Hariju ispod leve mike. Hari se osmehnu, blaeno i prazno. Inteligencija koja se bila probudila u njemu ponovo je nestala, kao neko vodeno bie koje lagano tone u gluvo more suncem sprene jednolinosti. Tarner mu se zagleda u oi, popucali uti opal, i ugleda samo sunce i oteeni auto-put. aka na kojoj su nedostajali neki zglobovi odsutno poea bradu od nedelju dana. "Odmah", ree Tarner. Hari se okrenu, iupa bicikl iz buna, zastenja diui ga na rame i poe preko izrovanog parkinga. Njegove prevelike, dronjave, kratke, smee pantalone leprale su dok je hodao, a zbirka lanaca tiho je egrtala. Satklif zazvida sa uzvisine dvadeset metara dalje i podie kalem narandaste, fluorescentne trake. Bilo je vreme da se pone sa obeleavanjem sletne staze za Miela. Morae brzo da rade, pre nego to zapee sunce, a i inae e im biti vruina. "Znai", ree Veberova, "doi e odozgo." Ispljunu smei sok na pouteli kaktus. Obraz joj je nadimala grudva kopenhagenskog duvana za vakanje. "Pogodila si", ree Tarner. Seo je pored nje na ivicu glatkog kriljca. Posmatrali su kako Lin i Nejtan raiavaju teren koji su on i Satklif obeleili narandastom trakom. Traka je ograivala pravougaonik irok etiri metra i dugaak dvadeset. Lin donese zaralu, ravnu gredu do trake i prebaci je preko. Kad je greda zazveala na betonu, neto mugnu kroz grmlje. "Mogu da vide tu traku, ako hoe", ree Veberova, obrisavi usne nadlanicom. "Kao da itaju naslove na jutarnjem faksu." "Znam", ree Tarner, "ali ako jo ne znaju da smo ovde, mislim da nee. A ne vidi se sa auto-puta." Navukao je crnu, najlonsku kapu koju mu je dao Ramirez, povlaei dugaak titnik sve dok se nije sastao sa naoarima. "U svakom sluaju, uklanjamo samo tee predmete, ono to bi moglo da otkine toak. Nee biti prepoznatljivo sa orbite." "Nee", sloi se Veberova. Lice joj je bilo bezizrazno ispod naoara za sunce. Oseao je miris njenog znoja, otar i ivotinjski. "Da mi je znati ta radi, Veber, kad ne radi ovo?" Pogledao ju je. "Verovatno mnogo vie toga nego ti", ree ona. "Uzgajam pse, izmeu ostalog." Izvukla je no iz izme i poela natenane da ga otri o on, veto ga okreui pri svakom zamahu, kad to meksiki berberin otri britvu. "I pecam. Pastrmke." 32

"Ima nekoga u Nju Meksiku?" "Verovatno vie nego ti", ree ona, istim tonom. "Pretpostavljam da takvi kao ti i Satklif ne pripadaju nigde. Tebi je mesto ovde, zar ne, Tarnere? Na odreditu, danas, na dan kada stie na ovek. Jesam li u pravu?" Oprobala je otricu na palcu i gurnula je nazad u kaniju. "Ali ima nekoga? oveka kome e se vratiti?" "enu, ako te ve zanima", ree ona. "Zna neto o uzgajanju pasa?" "Ne." "Nisam ni oekivala." Zamirila je prema njemu. "Imamo i dete. Nae. Ona ga je rodila." "Spajanje DNK?" Klimnula je glavom. "To kota", ree on. "U pravu si; ne bi' ni bila ovde da ne treba da to otplatim. Ali ona je prelepa." "Tvoja ena?" "Nae dete." 12. KAFE BLAN Kada je izila iz Luvra, kao da je osetila pomak nekog sloenog ustrojstva koje se prilagoavalo njenoj putanji kroz grad. Konobar je verovatno bio samo deo te stvari, jedan njen ud, fina sonda ili treplja. Celina mora biti vea, ogromna. Otkud joj samo pomisao da e moi da ivi, da se kree, u neprirodnom polju uticaja Virekovog bogatstva bez ikakvog izoblienja? Virek ju je podigao iz njene bede, propustio je kroz udovine, nevidljive prese svog novca, i izila je izmenjena. Naravno, pomislila je, naravno: to se unja oko mene, neprestano, budno i nevidljivo, nesaglediv i nenapadan mehanizam Herr Virekovog nadzora. Konano se obrela na ploniku ispod terase kafea Blan. Mesto joj se inilo dovoljno bezbedno. Mesec dana ranije uvala bi se da ue; previe je veeri provela tu sa Alenom. A sada, oseajui se osloboena, odluila je da zapone proces ponovnog otkrivanja Pariza tako to e uzeti sto u Blanu. Izabrala je jedan blizu irokog izloga. Zatraila je od konobara da joj donese konjak i zadrhtala, posmatrajui saobraaj Pariza koji je tekao pored prozora, neprekidnu reku elika i stakla, dok su oko nje, za drugim stolovima, sedeli stranci, jeli i osmehivali se, pili i raspravljali, rastajali se s gorinom ili se zaklinjali na vernost raspoloenju popodneva. Ali - i na to se nasmeila - ona je bila deo svega toga. Neto u njoj budilo se iz dugog i gluvog sna, izvedeno na svetlost onog trenutka kada je konano otvorila oi za Alenovu pokvarenost i svoju oajniku potrebu da nastavi da ga voli. Ali ta potreba je bledela, ve sada dok je sedela tu. Upravo je otrcanost njegovih lai raskinula okove njene potitenosti. U tome nije videla logiku, zato to je negde u sebi tano znala, i mnogo pre onoga sa Gnasom, ime se Alen bavi, i to nije nimalo pokolebalo njenu ljubav. Pod okriljem ovog novog oseanja, ipak, moi e da zanemari logiku. Bilo je dovoljno biti ovde, iva, za stolom u Blanu, i zamiljati svuda oko sebe sloenu maineriju za koju je znala da ju je Virek pokrenuo. Ironija, pomislila je, videvi mladog konobara iz Napoleon Court-a kako stupa na terasu. Nosio je tamne pantalone u kojima je radio, ali kecelju je zamenila plava vetrovka. Preko ela mu je padalo krilo meke kose. Poao je prema njoj, nasmeen, samouveren, znajui da ona nee beati. Neto u njoj je u tom trenutku izazvalo snanu elju da bei, ali je znala da nee. Ironija, ree sebi: istovremeno sa uivanjem u otkriu da nisam suner za tugu, ve samo jo jedna nesavrena ivotinja u kamenom lavirintu ovog grada, otkrivam da sam ia neke nesagledive aparature pokretane neijom maglovitom eljom. "Zovem se Pako", ree on, odmakavi belo obojenu stolicu naspram njene. "Bio si ono dete, deak, u parku..." "Da, pre mnogo vremena." Seo je. "Senjor je oiveo sliku iz mog detinjstva." "Razmiljala sam o tvom Senjoru." Nije gledala njega, ve vozila u prolazu, hladei oi u protoku saobraaja, bojama polikarbona i obojenog elika. "ovek poput Vireka ne moe da se odvoji od svog bogatstva. Njegov novac ivi sopstveni ivot. Moda i sopstvenu volju. Nagovestio je to kada smo se upoznali." "Pa ti si filozof." 33

"Ja sam orue, Pako. Ja sam poslednji model veoma stare maine u rukama veoma starog oveka, koji eli da rasvetli neto to mu dosad nije polazilo za rukom. Tvoj poslodavac pretura meu hiljadu alatki i zbog neega bira mene..." "I pesnikinja!" Nasmejala se i odvratila pogled od saobraaja; smeio se, usta uokvirenih dubokim okomitim brazdama. "Hodajui napolju, zamiljala sam ustrojstvo, mainu, tako veliku da se ne da sagledati. Maina koja je svuda oko mene, predviajui svaki moj korak." "Zar si i egocentrik?" "Jesam li?" "Moda nisi. Istina je da te posmatraju. Motrimo, i dobro je to je tako. Motrimo i na tvog prijatelja iz brasserie. Na alost, nismo uspeli da utvrdimo gde je nabavio hologram koji ti je pokazao. Mogue je da ga je ve imao kada je poeo da zove telefonom tvoju prijateljicu. Neko mu se obratio, razume? Neko ti ga je postavio na put. Ne misli li da je to veoma zanimljivo? Da li to kopka filozofa u tebi?" "Da, pretpostavljam da je tako. Prihvatila sam savet koji si mi dao u brasserie i pristala na cenu." "Znai da e je udvostruiti." Pako se osmehnu. "to mene ne treba da brine, kao to si mi rekao. Pristao je da me pozove sutra. Pretpostavljam da moe da nabavi novac. Traio je gotovinu." "Gotovinu" - prevrnuo je oima - "kakav risque! Ali, u redu, mogu. A znam i pojedinosti. Sluali smo razgovor. Nije bilo teko, poto je bio dovoljno usluan da ga sam emituje, sa minijaturnog mikrofona. Bili smo veoma radoznali kome je signal bio upuen, ali sumnjamo da i sam to zna." "To nije liilo na njega", ree ona, zamiljena, "da se onako izvini i napreac ode, pre nego to je izneo zahteve. Zamilja da ima dara za dramatiku." "Nije imao izbora", ree Pako. "Izazvali smo neto za ta je verovao da je kvar na napajanju mikrofona. Otuda je usledio onaj izlet do hommes. Rekao je neke vrlo nepristojne stvari o tebi, tamo u kabini." Pokazala je na svoju praznu au kada je proao konobar. "Jo mi je teko da odredim svoju ulogu u tome, svoju vrednost. Za Vireka, mislim." "Ne pitaj mene. Ovde si ti filozof. Ja samo izvravam Senjorova nareenja, najbolje to mogu." "Da li bi popio brendi, Pako? Ili moda kafu?" "Francuzi", odvrati Pako ubeeno, "nemaju pojma ta je kafa." 13. OBEMA RUKAMA "Moda ako biste mi jo jednom ponovili", ree Bobi, punih usta pirina i jaja. "Mislio sam da ste rekli da to nije neto versko." Bovoar skinu okvir naoara i uperi u njega jednu njihovu drku. "Nisam to rekao. Samo sam rekao da nema potrebe da mozga o tome, bilo versko ili ne. To je jednostavno struktura. Daj da nas dvojica popriamo o nekim stvarima koje se dogaaju, inae neemo imati izraz za njih, pojam..." "Ali govorili ste o tim, kako-ono-bee, loama, kao da su..." "Loa", popravi ga Bovoar, odloivi naoare na sto. Uzdahnuo je, iskopao jednu od kineskih cigareta iz Dva-na-danove paklice i zapalio je lobanjom od kalaja. "Mnoina je ista kao jednina." Duboko je udahnuo i izbacio dve struje dima iz rairenih nozdrva. "Kada kae vera, na ta tano misli?" "Pa, recimo, sestra moje majke je naunik, prava pravoslavka. A jedna ena, u naem hodniku, ona je katolikinja. Moja stara..." zastao je, a hrana mu je odjednom bila bez ukusa u ustima, "... ponekad lepi te holograme po mojoj sobi. Isusa ili Habarda ili neko slino sranje. Rek'o bi' da mislim na to." "Vudu je drugaiji", ree Bovoar. "Ne bavi se zamislima spasenja i vaznesenja. Vudu je nain da se neto uradi. Kapira? U naem sistemu ima puno bogova, duhova. Jedna velika porodica, sa svim vrlinama i porocima. Postoji obredna tradicija skupnog prikazanja, razume? Vudu kae: Bog postoji, naravno, Gran Met, ali On je suvie veliki, suvie nedokuiv da bi Ga zamajavao ako ti je guzica siromana ili ako nema ta da povali. Hajde, ovee, valjda zna to, to je ulina religija, roena meu neukima i ubogima pre milion godina. Vudu je kao ulica. Ako ti neki prainar sasecka sestru, ne ide da logoruje Jakuzama na pragu, zar ne? Nema eme. Ide kod nekoga ko moe da obavi stvar. Je l' tako il' nije?" 34

Bobi potvrdi, zamiljeno vaui. Jo jedna derma i dve ae ruice puno su mu pomogle, a veliki je odveo Dva-na-dana u etnju izmeu stabala i fluorescentnih slamki, ostavivi Bobija sa Bovoarom. Onda se pojavila Deki, sva neto vesela, sa velikom zdelom te klope od pirina i jaja, koja uopte nije bila loa, i kada ju je spustila na sto ispred njega, pritisnula mu je sisu o rame. "Dakle", ree Bovoar, "nas zanima kako da postignemo neke stvari. Ako hoe, zanimaju nas sistemi. Tako je i sa tobom, ili bi bar voleo da je tako, inae ne bi bio kauboj i ne bi bi imao ono ime, tano?" Ubacio je ostatak cigarete u musavu au do pola punu ruice. "Izgleda da se Dva-na-dan pripremao za opasan tulum, kada su poela da lete govna." "Kakva govna?" upita Bobi, briui usta nadlanicom. "Ti", ree Bovoar, mrtei elo. "Mada ti tu nita nisi kriv. Koliko god Dva-na-dan eleo da ispadne tako." "Stvarno? Izgleda mi prilino napeto. I otrovno." "Tano tako. Ubo si. Napeto. Bolje rei usrano od straha." "Kako to?" "Pa, vidi, stvari nisu ba onakve kakve izgledaju, sa Dva-na-danom. Mislim, jeste, on se zaista bavi tim sranjima po kojima ga zna, protura vru softver gedama, pardon" - nacerio se - "dole u Baritaunu, ali njegovo glavno loenje, mislim prave ambicije, razume, lee u sasvim drugom smeru." Bovoar podie jedan premazan kreker, osmotri ga sa vidljivim podozrenjem i baci ga preko stola, meu drvee. "Njegov posao, razume, jeste da njuka okolo za par krupnih dvopitoljaca iz Gradova." Bobi zbunjeno zatrese glavom. "Tipova koji slue obema rukama." "Tu si me izgubio." "Re je o profesionalnom svetenstvu, da ga tako nazovem. Inae, samo zamisli par glavnih frajera kauboja konzole, izmeu ostalog - iji je posao da obavljaju stvari za ljude. 'Sluiti obema rukama' jeste izraz koji koristimo za njih i znai otprilike da rade na obe strane. Crno i belo, kapira?" Bobi proguta, a onda odmahnu glavom. "arobnjaci", ree Bovoar. "Nema veze. Opasni tipovi, velika lova, to je sve to treba da zna. Dvana-dan radi kao potrko, posrednik odozdo, za te ljude. Ponekad nae neto to bi moglo da ih zanima, doturi im to, posle je dobar par usluga od njih. Mogue je da oni, kada se nakupi usluga koje mu duguju, doture neto njemu. Malo drugaija ponuda, razume? Recimo da imaju neto za ta misle da je mono, ali ih plai. Zna, ta vrsta tipova tei izvesnom konzervativizmu. Ne zna? Pa, saznae." Bobi klimnu glavom. "Softver koji Dva-na-dan iznajmljuje nita ne vredi. Mislim, on radi, ali nije neto ime bi se zamajavao neko od tekaa. Gledao si puno filmova o kaubojima, je l' tako? E pa, roba koju prave za te stvari nije nita naroito, u poreenju sa onim sranjima sa kojima se sreu pravi muvaroi. Posebno kada su u pitanju ledolomci. Teki ledolomci su upava rabota, ak i za velike momke. Zna zato? Zato to je led, ali onaj pravi, tvrdi, od koga su zidovi oko svih glavnih skladita podataka u matrici, uvek proizvod neke VI, vetake inteligencije. Nita drugo nije dovoljno brzo da satka dobar led i da ga neprestano menja i poboljava. Pa kada se na crnom tritu pojavi zaista moan ledolomac, uvek je u igri nekoliko veoma rizinih inilaca. Kao prvo, iji je to proizvod? U devet desetina sluajeva dolazi od neke VI, a na njih neprestano paze, uglavnom Turingovi ljudi, da sluajno ne postanu prepametne. Tako za guzicom moe da ti se nae Turingova maina, zato to negde neka VI hoe da povea privatne prihode. Neke VI imaju dravljanstvo, je l' tako? Druga stvar koje treba da se pazi jeste da ne naleti na vojni ledolomac, to je takoe gadno sranje, ili na neto to je moda ietalo iz ogranka za pijunau neke zaibacu, a ni to ne bi valjalo da doivi. Razume li ti neto od ovih sranja koja ti govorim, Bobi?" Bobi potvrdi. Oseao se kao da je ceo ivot ekao da uje Bovoarovo objanjenje sveta ije je postojanje dotad samo nasluivao. "Ipak, ledolomac koji stvarno see vredi mega, mislim beaucoup. Recimo da si Gospodin Buda na tritu, i neko ti ponudi takvu stvar, nee mu tek tako rei da eta. Dakle, kupi. Kupi, lepo i diskretno, ali ga ne ubaci, jo ne. ta radi s tim? Ponese ga kui, da da ga tvoj teh udesi da izgleda proseno. Recimo, smesti ga u ovakav format" - i lupnu po hrpi softvera ispred sebe - "a onda ga poalje svom potrku, koji ti duguje par usluga, kao i obino..." "ek' malo", ree Bobi. "Mislim da mi se ne svia to to..." 35

"Dobro. To znai da postaje pametan, ili bar pametniji. Zato to su upravo to uradili. Doneli su ga ovamo, tvom pajtosu dileru, gospodinu Dva-na-dan, i ispriali mu svoj problem. 'Lafe', rekli su, 'treba da proverimo ovo sranje, da napravimo probnu vonju, ali nema eme da to sami uradimo. Uzdamo se u tebe, deko.' I, kad ve stvari tako stoje, ta e Dva-na-dan da uradi s tim? Hoe li on da ga ubaci? Malo sutra. Napravie isti zajeb koji su stariji deaci napravili njemu, samo to nee ni re rei tipu ta mu radi. A ta mu to radi? Izabere bazu na Srednjem zapadu koja je puna neoporezovanih programa i tabela za pranje novca za neku javnu kuu u Kanzas Sitiju, i svako ko nije pao s Marsa zna da je taj zverinjak do oiju duboko u ledu, crnom ledu, sa krajnje pogubnim povratnim programima. U Gradovima ili van njih nema kauboja koji bi se zezao s tom bazom; pre svega, zato to kipi od odbrane, drugo, zato to je roba unutra zanimljiva samo za Poresko, a oni su verovatno ve na vlasnikovom platnom spisku." "Hej", ree Bobi, "ako sam dobro shvatio..." "Dovoljno sam jasan, bele! Odabrao je tu bazu, a onda je pregledao svoj spisak muvaroa, ambicioznih protuva preko iz Baritauna, abronja dovoljno tupavih da upotrebe program koji prvi put vide protiv baze koju je im je pokazao neki zajebant poput Dva-na-dana i rekao im da je maji kaalj. I koga bira? Bira nekog ko je nov u igri, ma ta, nekog ko ne zna ni gde on ivi, nema ak ni njegov broj, i kae, evo, ovee, nosi ovo kui i namlati pare. Ako donese neto dobro, ja u ti ga proturiti!" Bovoarove oi bile su iroko otvorene; nije se smeio. "Podsea li te ovo na nekoga koga zna, ovee, ili si od onih koji ne vise sa gubitnicima?" "Hoe da kae da je znao da sam abrir'o ako se ukljuim u tu bazu?" "Ne, Bobi, ali je znao za mogunost da paket bude neispravan. Hteo je pre svega da vidi ta e biti kad ga proba. Ni to nije morao sam, ve je uposlio dva kauboja. Stvar je mogla da se zavri na nekoliko naina. Da je taj ledolomac obavio posao s crnim ledom, ti bi uao, naao gomilu brojeva koji ti znae oku, pa bi iziao, moda ak ne ostavivi traga. Tada bi se vratio do Liona i rekao Dva-na-danu da ti je pokazao pogrenu bazu. Oh, on bi se toliko izvinjavao, a ti bi dobio novu metu i novi ledolomac, dok bi on odneo onaj prvi u Gradove i izvestio da mu izgleda u redu. U meuvremenu bi jednim okom pazio na tebe, tek da vidi da li ti je dobro i da se osigura da niko nije dolazio po ledolomac koji si koristio. Drugo to je moglo da se dogodi, to se gotovo i dogodilo, bilo je to da kod ledolomca neto ne bude kako treba i da te spri led. Tada bi jedan od kauboja morao da upadne u stan tvoje mame i pokupi softver pre nego to nau tvoj le." "Ne znam, Bovoare, to je jebeno teko..." "Teko, moje dupe. ivot je teak. Mislim, govorimo o bizu, zna?" Bovoar ga je posmatrao sa izvesnom strogou, preko okvira koji mu je skliznuo na vrh tankog nosa. Imao je svetliju put od Dva-nadana ili velikog, boje kafe sa sasvim malo krema, visoko i glatko elo ispod kratko podianih kovrdica. Izgledao je mravo ispod sive odore od ajkuline koe, i Bobi u njemu nije video nita pretee. "Ali na problem, razlog zbog koga smo ovde, zbog koga si ti ovde, jeste da utvrdimo ta se dogodilo. A to je neto sasvim drugo." "Ali misli da mi je namestio, Dva-na-dan mi je namestio da poginem?" Bobi je jo bio u kolicima iz porodilita Sveta Marija, iako vie nije oseao da su mu potrebna. "I da je u dubokim govnima sa onim tipovima, tekaima iz Gradova?" "Sad ti je jasno." "I da se zato onako ponaa, k'o da ga boli dupe, ili k'o da me mrzi k'o psa, je li? I da se usr'o od straha?" Bovoar klimnu glavom. "Pa da", ree Bobi, jer mu je odjednom sinulo zbog ega Dva-na-dan toliko pizdi i zato se utrtio, "to je zato to su me zaskoili oni jebeni Polutani, dole na Velikom Igralitu, i digli mi dek! A njihov softver je ostao u njemu!" Nagnuo se napred, uzbuen to je sklopio celu sliku. "A oni tipovi e ga ubiti ili tako neto, ako im ga ne vrati?" "Vidim da guta filmove", ree Bovoar, "ali to je otprilike to, nema ta." "Tako je", ree Bobi, zavali se u kolica i podie bose noge na ivicu stola. "Dobro, Bovoare, ko su oni tipovi? Kako-ono-bee, dvopitoljci? arobnjaci, kae? Koji mu moj to znai?" "Pa, Bobi", ree Bovoar, "ja sam jedan, a onaj veliki - moe ga zvati Lukas - jeste drugi." "Verovatno si ve viao ovu stvar", ree Bovoar, kada je ovek za koga je rekao da se zove Lukas spustio projekcionu kadu na sto, poto je paljivo oslobodio prostor. "U koli", ree Bobi. 36

"Ti ide u kolu, ovee?" obrecnu se Dva-na-dan. "Pa to nisi tamo ostao, jebote?" Otkako se vratio sa Lukasom, puio je jednu za drugom i, inilo se, bio u gorem stanju nego maloas. "Zaepi, Dva-na-dan", ree Bovoar. "Ne bi ti kodilo malo obrazovanja." "Uili su nas da se snalazimo u matrici, da pozovemo podatke za tampanje iz biblioteke i tome slino." "Pa, kad je tako", ree Lukas, uspravivi se i briui nepostojeu prainu sa ogromnog, ruiastog dlana, "jesi li ikada probao to da uradi, da pozove knjige za tampanje?" Bio je skinuo besprekorni crni sako; preko blistavo bele koulje nosio je tanke kestenjaste naramenice i olabavio je jednostavnu, crnu kravatu. "Ne umem ba najbolje da itam", ree Bobi. "Mislim, umem, ali to traje. Ali da, jesam. Razgledao sam neke stvarno stare knjige u matrici i jo poneto." "Znai, pogodio sam", ree Lukas, ukljuivi neki mali dek u konzolu na osnovi kade. "Grof Nula. Povratak na nulto stanje. Stari programerski izraz." Dodao je dek Bovoaru, a ovaj poe da ukucava naredbe. U kadi se pojavie sloeni geometrijski oblici, poreani po gotovo nevidljivim poljima trodimenzione mree. Bobi shvati da Bovoar ucrtava koordinate Baritauna. "Recimo da si ti ova plava piramida, Bobi. Ova ovde." U samoj sredini kade poe da pulsira plava piramida. "Sada emo ti pokazati ta su videli Dva-na-danovi kauboji, oni to su te posmatrali. Od ovog trenutka gledae snimak." Iz piramide izbi isprekidana linija plave svetlosti, pratei liniju mree. Bobi vide sebe u majinoj sobi, sa OnoSendaijem na krilu, iza navuenih zavesa. Prsti su mu igrali po tastaturi. "Ledolomac je poao", ree Bovoar. Linija plavih taaka stie do zida kade. Bovoar dodirnu dek, i koordinate se promenie. Novi raspored geometrijskih oblika zameni prvi. Bobi prepozna grozd narandastih pravougaonika na mrei. "To je to", ree. "Vidi se da tu neto nije u redu", ree Lukas. "To je njihov led i ve je spreman za tebe. Pregazio te je pre nego to si ga dodirnuo." Kada je linija plavih taaka dosegnula nemirnu narandastu ravan, okrui je prozirna narandasta cev neto veeg prenika. Cev poe da se izduuje, napredujui du linije, sve dok nije stigla do zida kade... "Za to vreme", ree Bovoar, "kod kue u Baritaunu..." Ponovo je dodirnuo dek, i sada je Bobijeva plava piramida bila u sredini. Bobi je posmatrao kako se iz zida kade pojavljuje narandasta cev, i dalje pratei plavu liniju, i bez zastoja prie piramidi. "U ovoj taki trebalo je da pone ozbiljno da se bavi umiranjem, kauboju." Cev stie do piramide; podigoe se trouglaste narandaste ravni, ograujui je. Bovoar zaledi sliku. "Sad", ree Lukas, "kada je Dva-na-dan unajmio pomo, tanije dvojicu tvrdih i iskusnih jahaa konzole, i kada su ovi videli ono to e sada da vidi, ovee, zakljuili su da je njihov dek vien za onaj veliki otpad na nebu. Kao profesionalci, imali su rezervni dek. Kada su ga ukljuili, ugledali su istu stvar. Bio je to trenutak kada su odluili da pozovu svog poslodavca, gospodina Dva-na-dan, koji je, kao to vidimo po ovom svinjcu, spremao gozbu u svoju ast..." "ovee", ree Dva-na-dan, glasom piskavim od histerije, "rekao sam ti. Imao sam ovde neke muterije koje je trebalo zabaviti. Platio sam onim momcima da posmatraju, posmatrali su, pozvali me, ja sam pozvao vas. ta vi sad 'oete?" "Ono to je nae", ree Bovoar blago. "Sad gledaj ovo, paljivo. Ovaj jeba majke je prava natprirodna pojava, nema ta..." Ponovo je dodirnuo dek, putajui snimak. Na dnu kade procvae teni cvetovi mlene beline; nagnuvi se napred, Bobi vide da se sastoje od hiljada siunih kugli ili mehurova, a oni se tada savreno poreae na kubinoj mrei i stopie se u asimetrini oblik proirenog vrha, stvar nalik na pravolinijsku peurku. Fasete su joj bile bele, potpuno iste. Slika u tanku nije bila vea od Bobijeve otvorene ake, ali bi svakom ko bi se ukljuio u dek izgledala ogromna. Stvar razmota par rogova; ovi se izduie, povie, postadoe tipaljka koja se pruala da zahvati piramidu. Gledao je kako vrhovi glatko prolaze kroz treperave narandaste ravni neprijateljskog leda. "Rekla je, 'ta to radi?'" zau sebe kako govori. "Onda me je pitala zato to rade kada me to ubija..." "A", ree Bovoar, tiho, "to je ve neto." Nije znao kuda idu, ali mu je bilo drago da napusti ona kolica. Bovoar se sagnu da izbegne iskoenu svetiljku koja se ljuljala na dva spiralna kabla; Bobi poe za njim, gotovo se okliznuvi u lokvi zelenkaste vode. Dalje od Dva-na-danove istine za sedenje, vazduh je postajao zaguljiviji. Oseao se miris vlage i 37

bujanja kao u stakleniku. "Znai, tako je to bilo", ree Bovoar. "Dva-na-dan je poslao neke prijatelje do Kovina Konkurs Kourtsa, ali ti nisi bio tamo. Kao ni tvoj dek." "Pa", ree Bobi, "onda to moda i nije njegova greka. Hou da kaem, da nisam zbrisao od Liona - a traio sam Dva-na-dana i nain da se nekako popnem ovamo - on bi naao mene, zar ne?" Bovoar stade da se nadivi ocvalom stablu konoplje, pruivi tanki, smei prst da dodirne blede, bezbojne cvetove. "Tano", ree, "ali ovo su poslovne stvari. Trebalo je da odredi nekoga da pazi na tvoj stan dok si u matrici, da ni ti ni softver ne poete u neku neplaniranu etnju." "Pa, poslao je Riu i Deki kod Liona, znam jer sam ih vid'o tamo." Bobi uvue ruku kroz okovratnik pidame i poea zatvorenu ranu preko grudi i stomaka. Onda se seti stonoge koju je Paj upotrebio umesto hirurkog konca i brzo povue ruku. Svrbelo ga je, oseao je ravnu liniju svraba, ali nije hteo da dira tu stvar. "Nije, Deki i Ria su nae. Deki je mambo, svetenica, drebica Dambale." Bovoar poe dalje, kroz zamrenu umu hidroponika, kreui se nekom stazom ili putanjom za koju je Bobi pretpostavljao da je utvrena, iako nije izgledalo da idu u nekom odreenom pravcu. Neki od krupnijih grmova imali su korenje u bokastim zelenim plastinim kesama za smee, punim mrkog humusa. Mnoge su bile pocepane, a bledo korenje trailo je svee materije u senkama izmeu viseih svetiljki, gde su se vreme i dugotrajno opadanje lia urotili da stvore tanku podlogu. Bobi je nosio crne najlonske sandale koje mu je nala Deki, ali mu se izmeu nonih prstiju ve nakupila zemlja. "drebica?" upita Bovoara, oprezno se provlaei pored bodljikave biljke nalik na izvrnutu palmu. "Dambala je njen jaha. Dambala Vedo, zmija. Kad je ne jae on, slui Aidi Vedo, njegovoj eni." Bobi odustade od daljih pitanja. Pokua da promeni temu: "Otkud Dva-na-danu ovol'ka gajba? emu slui ovo drvee i ostalo?" Video je da su ga Deki i Ria dogurale kroz vrata, u kolicima iz Svete Marije, ali od tada nije video nijedan zid. Znao je da toranj pokriva x hektara, i da je sasvim mogue da Dva-na-dan ima prostran stan, ali nije liilo na sitnog dilera, pa ak ni na nekog veeg, da moe sebi da priuti tako veliki prostor. Niko nije mogao da priuti sebi tako veliki prostor, i ko bi uopte izabrao da ivi u vlanoj bati hidroponika? Dejstvo poslednje derme je prestajalo, i poinjala su da ga bole lea i grudi. "Stabla fikusa i mapua... Ceo ovaj nivo Projekata jeste lieu saint, sveto mesto." Bovoar potapa Bobija po ramenu i pokaza iskrivljene, dvobojne ice koje su visile sa grana oblinjeg stabla. "Svako stablo posveeno je odreenom loa. Ovo je Uguovo. Ugu Feraj, bog rata. Ovde rastu mnoge stvari, trave potrebne travarima, neke tek tako, iz zabave. Ali ovo nije Dva-na-danovo mesto, ve zajedniko." "Misli, Projekti su skroz u ovom fazonu? Svi upranjavaju vudu, i to?" Bilo je to gore od Marinih najmranijih fantazija. "Ne, ovee." Bovoar se nasmeja. "Gore na krovu postoji moeja, a tu je i nekoliko hiljada baptista, ratrkanih okolo, pa neto onih iz Naune Crkve... Kao i svuda. Ipak" - nacerio se - "mi smo oni koji obavljaju pos'o... Ali to kako je nastao ovaj nivo, stara je pria. Ljudi koji su projektovali ova mesta, pre nekih osamdeset ili sto godina, zamislili su da ih naine to vie samodovoljnim. Da uzgajaju svoju hranu, da se greju, proizvode energiju, i ta jo ne. Ovo ovde, kad bui dovoljno duboko, lei na bogatim izvorima geotermalne vode. Dole je stvarno vrue, ali ne dovoljno vrue da se pokreu maine, tako da ne mogu da prave energiju. Da bi doskoili problemu, postavili su oko stotinu Darijeovih rotora gore na krov, onih to ih zovu mikserima. Napravili su farmu vetrenjaa, zna? Danas najvei broj vati dobijaju od Uprave za fisiju, k'o i svi ostali. Ali ovu geotermalnu vodu pumpaju do razmenjivaa toplote. Suvie je slana za pie, tako da u razmenjivau greje standardnu pitku vodu iz Dersija, za koju ionako veina ljudi misli da ne valja..." Konano su ugledali neku vrstu zida. Bobi se osvrnu. Plitke lokve na blatnjavom betonskom podu odraavale su grane patuljastog drvea, ije se bledo korenje sputalo do improvizovanih tankova sa hidroponskom tenou. "Zatim je pumpaju u rezervoare sa raiima, gde gaje svu silu raia. Raii brzo rastu u toploj vodi. Onda je pumpaju kroz cevi u betonu, ovamo gore, radi grejanja. To je namena ovog mesta, uzgajanje nevena, zelene salate, takvih stvari. Odavde je ispumpavaju u rezervoare sa somovima, a alge jedu raja govna. Somovi jedu alge, pa iznova sve u krug. Bar je tako zamiljeno. Mogue je da niko nije raunao da e neko otii na krov i pobacati one Darijeve rotore da raskri prostor za moeju, kao i na mnogo drugih promena. Eto kako je ovaj prostor ostao nama. Ali zato u Projektima jo moe da dobije prokleto dobre raie... i somovinu." 38

Stigoe do zida. Bio je od stakla, sav oroen kondenzacijom. Nekoliko centimetara iza nalazio se drugi zid, od neega to je podsealo na zaralu elinu plou. Bovoar izvue klju iz nekog depa na odori od ajkuline koe i gurnu ga u otvor na goloj gredi od legure koja je razdvajala dva iroka okna. Negde u blizini pokrenu se motor; prostrani elini zastor se podie uz trzaj i otkri vidik koji je Bobi esto zamiljao. Mora da su bili blizu krova, na samom vrhu Projekata, jer se Veliko Igralite pretvorilo u neto to je mogao da pokrije sa dva dlana. Stanovi Baritauna izgledali su kao sivo-bele gljive koje su se irile prema obzorju. Bilo se gotovo smrailo, i iza poslednjih redova stambenih konstrukcija nazirao se ruiasti odsjaj. "Ono su Gradovi, zar ne? Ono ruiasto svetlo?" "Tako je, ali to im blie prilazi, manje su privlani. Voleo bi da ode tamo, Bobi? Grof Nula je spreman za Gradove?" "Oh, da", ree Bobi, naslonivi dlanove na oznojeno staklo, "nema pojma koliko..." Dejstvo derme sada je potpuno prestalo, a lea i grudi su ga pakleno boleli. 14. NONI LET Kad je pala no, Tarnere je ponovo pronaao ivicu. inilo mu se da je prola venost otkako je poslednji put bio tamo, ali kada je kljocnula u leite, bilo mu je kao da je nikad nije naputao. Bila je to ona nadljudska sinhromrena brid koju su stimulanti samo oponaali. Nalazio ju je jedino na popritu nekog velikog prelaska slinog ovom, takvog u kome je on drao sve niti, i to tek u poslednjim satima uoi akcije. Ali prolo je mnogo vremena od tada; u Delhiju je samo proveravao mogue putanje bekstva za nekog izvrioca koji nije bio sasvim siguran da je prelazak prava stvar. Da je radio na ivici, te veeri u andni oku, moda bi uspeo da izbegne getoslednika. A moda i ne bi, ali bi mu ona bar omoguila pokuaj. Sada mu je pomogla da porea inioce sa kojima e morati da se suoi na odreditu, stvarajui ravnoteu izmeu mnotva sitnih tekoa i nekoliko krupnih. Za sada su postojale samo one manje, u poprilinom broju, bez pravih mudolomaca. Lin i Veberova poeli su da se gloe, pa je udesio da budu razdvojeni. Njegovo ubeenje da je Lin Konrojev ovek, u poetku samo slutnja, sada se pojaalo. Ivica je izotravala nagon; poinjale su da deluju vradbine. Nejtan je imao problema sa vedskim grejaima; zbunjivalo ga je sve to nije imalo tampano kolo. Tarner je postavio Lina da radi na grejaima, da ih puni i odrava u radnom stanju, a Nejtanu je dao da ih iznese, dva po dva, i plitko zakopa, u razmacima od jednog metra, due dve dugake pruge od narandaste trake. Mikrosoft, koji mu je poslao Konroj, ispunio mu je glavu novom vaseljenom stalno promenljivih inilaca: brzina vetra, visina, ugao leta, ugao poniranja, gravitacione sile, pravci. Podaci o naoruanju aviona bili su neprestana, sveprisutna litanija pokazivaa mete, putanja izbaaja bombi, radarskih opsega, nianskih i lansirnih komandi, brojaa municije. Konroj je proirio mikrosoft kratkom porukom koja je davala predvieno vreme dolaska aviona i potvrivala dodatni prostor za jednog putnika. Pitao se ta radi Miel i kako se osea. Maas Biolabsov severnoameriki pogon bio je ukopan u sredite jedne mese, okomitog kamenog bloka uzdignutog iz pustinjskog tla. Biosoftverski dosje pokazao je Tarneru snimak mese, izbrazdane jarkim, predveernjim senkama; plovila je na uzdignutim rukama itavog mora saguara, kao krma dinovskog broda. Za Miela je to bio zatvor i tvrava, dom u kome je proveo devet godina. Negde u njenom jezgru usavrio je tehnike hibridoma koje su skoro itav vek bile zagonetka za druge istraivae; radei sa elijama ljudskog kancera i zanemarenim, gotovo zaboravljenim modelom sinteze DNK, proizveo je besmrtne hibridne elije, temeljna proizvodna orua nove tehnologije, nevidljive biohemijske fabrike koje su beskrajno umnoavale vetaki dobijene molekule, povezane i sklopljene u bioipove. Negde u Maasovom tornju, Tarner je proveo poslednje sate kao njihov istraiva. Tarner je nastojao da doara Mielov novi, drugaiji ivot posle prelaska u Hosaku, ali nije uspevao. Da li se istraivaki centar u Arizoni toliko razlikuje od onog u Honuu? Tokom tog naizgled beskrajnog dana, nekoliko puta su mu se javljala Mielova seanja, pretvorena u kod, ispunjavajui ga udnom zebnjom koja nije imala nita sa predstojeom operacijom. Ono to ga je uznemiravalo bila je prisnost itave stvari, koja je verovatno rodila i ono oseanje straha. inilo mu se da neki odlomci poseduju emotivnu snagu u potpunom neskladu sa svojim sadrajem. 39

Zato bi ga seanje na obian hodnik u nekoj ofucanoj spavaonici Kembrida ispunjavalo tako jakim oseanjem krivice i samoprezira? Drugi prizori, koji bi logino trebalo da budu ispunjeni oseanjima, bili su ih, ko zna zbog ega, lieni: Miel u igri sa svojom malom erkom, na prostranoj prostirki od blede vune u iznajmljenoj kui u enevi. Dete se smejalo, vuklo ga za ruku. Nita. Iz Tarnerove perspektive, Mielov ivot bio je obeleen odreenom neizbenou: bio je briljantan, to je bilo veoma rano uoeno, i visoko motivisan, obdaren sposobnou za svojevrsnu bezobzirnu korporacijsku manipulaciju, neophodnu za nekog ko tei da postane vrhunski nauni istraiva. Ako je neko bio predodreen za uspon u hijerarhiji korporacijskih laboratorija, bio je to Miel. Sam Tarner bio je nesposoban da se uklopi u strogo plemenski svet ljudi iz zaibacua, onih sa doivotnim ugovorima. Bio je veni usamljenik, buntovni inilac zalutao u tajno more korporacijske politike. Nijedan slubenik kompanije nije bio u stanju da preuzme inicijativu koja se oekivala od Tarnera tokom ovakvih prelazaka. Nijedan slubenik kompanije nije imao Tarnerovu profesionalno uroenu sposobnost da preusmeri odanost pri promeni poslodavca. Ili za nepopustljivu posveenost kada bi bio postignut dogovor. U posao bezbednjaka zalutao je jo u ranoj mladosti, kada je sumorna koloteina posleratne ekonomije ustupila mesto zamahu novih tehnologija. Dobro mu je ilo, s obzirom na nedostatak ambicija. Imao je ilavo, miiavo dranje koje je ostavljalo utisak na poslodaveve klijente, i bio je bistar, izuzetno bistar. Odela su mu dobro stajala. Umeo je da koristi tehnologiju. Konroj ga je naao u Meksiku, gde je Tarnerov poslodavac traio obezbeenje za simstim ekipu ulo/Mree na snimanju nekoliko tridesetominutnih nastavaka serije o pustolovinama u dungli. Kada je Konroj stigao, Tarner je bio pri kraju zadatka. Ve je uspostavio vezu izmeu ulo/Mree i lokalne vlade, podmitio zapovednika gradske policije, prouio sistem sigurnosti hotela, upoznao i proverio lokalne vodie i vozae, omoguio digitalnu proveru glasa na primopredajnicima simstim ekipe, odredio krizni tab i postavio seizmike senzore oko stambenog sklopa ulo/Mree. Uao je u hotelski bar, produetak dungle iz predvorja, i seo za slobodan sto sa staklenom ploom. Bled ovek sa umom izbeljene kose odvojio se od anka i priao mu sa dve ae pia u rukama. Bleda koa bila je zategnuta preko otrih crta i visokog ela; nosio je ispeglanu vojniku koulju preko farmerki i kone sandale. "Ti si telohranitelj onih simstim klinaca", rekao je bledi ovek, spustivi jednu au na Tarnerov sto. "Rekao mi je Alfredo." Alfredo je bio jedan od barmena u hotelu. Tarner ga je osmotrio i zakljuio da je trezan, kao i vlasnik sveg samopouzdanja na svetu. "Mislim da se ne poznajemo", ree, niim ne pokazavi da prihvata ponueno pie. "Nema veze", ree Konroj, sedajui, "u istom smo sportu." Seo je. Tarner je zurio u njega. Imao je izgled telohranitelja, neto nespokojno i oprezno u dranju tela, i neznanci su se retko odvaavali da mu priu. "Zna", ree ovek, kao neko ko raspravlja o ekipi kojoj je ide najbolje u prvenstvu, "oni seizmici koje koristi ne vre posao. Znam ljude koji bi proli pored njih, pojeli tvoje klince za doruak, pobacali koske u kadu i ietali zviduui. Seizmici bi pokazivali da se nita nije dogodilo." Otpio je gutljaj pia. "Mada zasluuje istog petaka za trud. Zna posao." Izraz 'pobacati koske u kadu' bio je dovoljan. Odluio je da ohladi bledunjavog. "Gle, Tarnere, evo tvoje glavne junakinje." ovek se nasmei Dejn Hamilton, koja mu uzvrati osmeh. Njene izduene, plave oi bile su bistre i savrene, sa zenicama oivienim siunim, zlatnim slovima logoa Cajs Ikon. Tarner se ukoi, uhvaen u trenu neodlunosti. Glumica je bila blizu, suvie blizu, a bledi ovek je ustajao... "Drago mi to smo se upoznali, Tarnere", ree. "Sreemo se opet, kad-tad. Seti se ta sam ti rekao za one seizmike; obezbedi ih krugom piskavaca." Tada se okrenuo i otiao, uz oputeno talasanje miia ispod utirkanog platna koulje. "Ba lepo, Tarnere", ree Hamiltonova, sevi na neznanevo mesto. "Je li?" Tarner ga je posmatrao kako nestaje u vrevi predvorja, meu turistima ruiaste koe. "Reklo bi se da nikad ne razgovara s ljudima. Uvek izgleda kao da ih prouava, sastavlja izvetaj o njima. Osveenje je videti kako za promenu sklapa prijateljstva." Tarner je pogleda. Imala je dvadeset godina, etiri godine manje od njega i otprilike devet puta veu godinju zaradu nego to je bila njegova. Plavokosa, kratko podiana za ulogu u seriji, duboko preplanula, kao da je bila osvetljena iznutra kvarcnim svetiljkama. Njene plave oi bile su neljudski savreni optiki 40

instrumenti, odgajeni u tankovima u Japanu. Bila je ujedno glumica i kamera, a oi su joj vredele nekoliko miliona Novih Jena, iako je jedva imala mesto u hijerarhiji zvezda ulo/Mree. Sedeo je sa njom u baru dok nije ispio dva pia, a onda ju je otpratio do stambenog sklopa. "Verovatno ne bi uao na jo jedno, Tarnere?" "Ne", odgovorio je. Ve drugo vee mu je predlagala istu stvar, i oseao je da je to poslednji poziv. "Moram da proverim seizmike." Kasnije te veeri, telefonirao je u Njujork i zatraio broj firme u Meksiko Sitiju kod koje je mogao da nabavi piskavce za stambeni sklop. Ali nedelju dana kasnije, Dejn i jo troje drugih, polovina ekipe, bili su mrtvi. "Treba da preselimo medicinare", ree Veberova. Tarner opazi da je navukla rukavice od smee koe bez prstiju. Zamenila je naoari za sunce streljakim naoarima i nosila pitolj na boku. "Satklif nadgleda krug preko daljinskog. Svi ostali moraju da pomognu da doguramo ono udo kroz grmlje." "I ja?" "Ramirez kae da ne sme da se napree pre ukljuivanja. Ako mene pita, on je samo lenjo govance iz Los Anelesa." "Ne", ree Tarner, ustajui sa svog mesta na ispustu, "u pravu je. Ako iai zglob, najebali smo. ak i neto to uopte ne bi osetio moe da utie na njegovu brzinu..." Veberova slegnu ramenima. "Ja'. Pa, eno ga u bunkeru, pere ruke ostatkom nae vode i pevui, to valjda znai da e sve biti dobro." Kada su stigli do aure, Tarnere mahinalno izbroja prisutne. Sedmoro. Ramirez je bio u bunkeru, Satklif negde u lavirintu od ljake, gde je nadgledao monitore. Lin je imao tajner-Optik laser prebaen preko ramena, kompaktni model sa sklopivim kosturom i ugraenim baterijama koje su inile debeli rukohvat ispod sivog titanijumskog kuita umesto cevi. Nejtan je nosio crno padobransko odelo, crne padobranske izme prekrivene bledom prainom i izboene 'mravlje oi' naoari pojaivaa slike na remenu ispod brade. Tarner smaknu meksike naoari za sunce, gurnu ih u dep na grudima plave koulje i zakopa ga. "Kako ide, Tedi?" upita mesnatog dvometraa sa kratkom, smeom kosom. "K'o bog", ree Tedi, uz zubat osmeh. Tarner osmotri preostala tri lana ekipe na odreditu, klimnuvi glavom svakom ponaosob: Kompton, Kosta i Dejvis. "Stigli do koske, a?" upita Kosta. Imao je okruglo, vlano lice i tanku, paljivo potkresanu bradu. Kao Nejtan i ostali, bio je u crnom. "Skoro", ree Tarner. "Za sada sve ide kako treba." Kosta klimnu glavom. "Imamo trideset minuta do predvienog vremena dolaska", ree Tarner. "Nejtane, Dejvise", ree Veberova, "odvojite cev odvoda." Dodala je Tarneru jedan od Telefunkenovih radio-ureaja za uho. Ve ga je bila izvadila iz plastinog omota. Namestila je i sebi jedan, oljutivi plastinu podlogu samolepljivog mikrofona za grlo i pritisnuvi ga na mesto na potamnelom vratu. Nejtan i Dejvis su se muvali u senci iza aure. Tarner zau kako Dejvis tiho psuje. "Sranje", ree Nejtan, "ova cev nema poklopac." Ostali se nasmejae. "Ostavite to", ree Veberova. "Preite na tokove. Neka Lin i Kompton postave dizalice." Lin izvue iz pojasa odvrtku u obliku pitolja i sagnu se ispod hirurgije. aura se sada ljuljala, nosai tiho kripali; unutra su se kretali medicinari. Tarner zau kratko, pitavo cviljenje neke unutranje mainerije, a zatim zveckanje Linove odvrtke dok je postavljao dizalice. Gurnuo je prijemnik u uho i zalepio mikrofon pored krajnika. "Satklife? ujemo se?" "Odlino", zau Australijanca; taj glasi kao da mu je dolazio iz temelja lobanje. "Ramireze?" "Glasno i jasno..." Osam minuta. Odgurali su auru na njenih osam debelih guma. Tarner i Nejtan bili su kod prednjeg para, upravljajui; Nejtan je stavio naoari. Miel je trebalo da stigne posle zalaska meseca. aura je bila teka, neprirodno teka, tako da je bilo gotovo nemogue usmeravati je. "Kao da balansiramo kamion na 41

dvoje kolica iz samposluge", govorio je Nejtan za sebe. Tarnera su muile slabine. Nisu valjale jo od Nju Delhija. "ekaj", ree Veberova, sa treeg toka s leve strane. "Zapela sam za jebeni kamen..." Tarner pusti toak i uspravi se. Slepi mievi su se rojili u velikom broju ove noi, treperava oblija naspram zvezdanog svoda pustinje. I u Meksiku je bilo slepih mieva, od vrste koja se hrani voem; spavali su u drveu iznad stambenog sklopa simstim ekipe ulo/Mree. Tarner se peo na to drvee, razmotavajui po nadnetim granama zategnute niti jednoelijskog vlakna, metre i metre nevidljivog ileta za neoprezne uljeze. Meutim, Dejn i nekolicina drugih ipak su poginuli, razneti na jednom obronku u planinama blizu Akapulka. Neko je kasnije rekao da je to bio sukob sa lokalnim sindikatom, ali u stvari nikad nita nije utvreno, izuzev injenice da je posredi bio primitivno 'klejmor' punjenje, sudei po mestu i poloaju u kome je aktivirano. Tarner se sam popeo na brdo, odee natopljene krvlju, i naao zaklon u izgaenom estaru gde su ekale ubice, 'no'-prekida i korodirani automobilski akumulator. Naao je jo opuke runo zavijenih cigareta i nov, sjajan poklopac Bohemija piva. Serija je morala da bude prekinuta, a krizni tab je obavio posao istaa, postaravi se za uklanjanje tela i povratak preivelih lanova ekipe u domovinu. Tarner je saekao poslednji avion, i posle osam aa viskija u restoranu aerodroma u Akapulku, slepo je odlutao u biletarnicu i sreo oveka po imenu Buel, teha iz centra ulo/Mree u L. A. Buel je bio bled ispod mreaste majice iz L. A., natopljene znojem. Nosio je goli aluminijumski sanduk, nalik na kutiju za kameru, stranica oroenih kondenzacijom. Tarner je zurio u njega, u oznojeni sanduk, sa crvenim i belim oznakama upozorenja i reitim natpisima sa uputstvima za prevoz kriogenski uvanih materijala. "Isuse", rekao je Buel, primetivi ga. "Tarnere. Tako mi je ao, ovee. Jutros sam doleteo. Gadna jebada." Izvukao je mokru maramicu iz depa sakoa i obrisao lice. "I gadan posao. Prvi put ovo radim..." "ta je u sanduku, Buele?" Bio mu se pribliio, iako se nije seao kako. Mogao je da razazna pore na Buelovom preplanulom licu. "ta je s tobom, ovee?" Buel je zakoraio unazad. "Loe izgleda." "ta je u sanduku, Buele?" Zgrabio ga je za majicu, pobelelim, drhtavim prstima. "Boga mu, Tarnere", ovek se otrgnuo, steui sanduk obema rukama. "Bile su neoteene. Samo manja ogrebotina na jednom soivu. Pripadaju Mrei. Pisalo joj je u ugovoru, Tarnere." A on se okrenuo, eluca stegnutog oko osam aa istog skoa, opirui se munini. I nastavio je da joj se opire, punih osam godina, sve do trenutka kada se tokom bekstva od Holananina itavo seanje nije sruilo na njega u Londonu, na Hitrouu, primoravi ga da se presamiti u hodu niz jo jedan aerodromski hodnik i povrati u plavi kanister za otpatke. "Hajde, Tarnere", ree Veberova, "upri malo. Pokai nam kako se to radi." aura se ponovo trgnu napred, kroz katranasti miris pustinjskog bilja. "Sve spremno, ovde", ree Ramirez, dalekim i smirenim glasom. Tarner dodirnu mikrofon na vratu. "aljem ti drutvo." Sklonio je prst sa mikrofona. "Nejtane, vreme je. Ti i Dejvis, nazad u bunker." Dejvis je bio zaduen za signalni ureaj, njihovu jedinu vanmatrinu vezu sa Hosakom. Nejtan je bio Majstor-Popraviga. Lin je kotrljao poslednji par tokova aure u bunje iza parkinga. Veberova i Kompton uali su pored modula, spajajui liniju koja je povezivala Hosakine hirurge sa Sonijevim biomonitorom na komandnom mestu. Bez tokova, sputena na etiri dizalice, prenosna neurohirurgija ponovo je podsetila Tarnera na francuski modul za kampovanje. To putovanje dogodilo se mnogo kasnije, etiri godine poto ga je Konroj regrutovao u Los Anelesu. "Kako ide?" upita Satklif preko radija. "Glatko", odgovori Tarner, dodirnuvi mikrofon. "Ovde je malo samotno", ree Satklif. "Komptone", ree Tarner, "Satklifu treba pomo u nadgledanju terena. Ti ide sa njim, Line." "teta", ree Lin, iz mraka. "Nadao sam se da u videti akciju." Tarnerova ruka poivala je na drci Smit i Vesona u futroli, pod otvorenom jaknom. "Polazi, Line." Ako je Lin Konijev dounik, traie da bude ovde. Ili u bunkeru. "E, jebi ga", ree Lin. "Tamo napolju nema nikoga i ti to zna. Ako 'oe da me skloni odavde, idem unutra da gledam Ramireza..." 42

"Svakako", ree Tarner i izvue revolver, pritisnuvi dugme ksenonskog projektora. Prvi uski zrak zaslepljujueg ksenona pade na zgreni saguaro, sa iglama poput uperaka sivog krzna na nemilosrdnom osvetljenju. Drugi obasja potkovanu lobanju na kopi Linovog opasaa, uokvirujui je u krug otrih ivica. Zvuk hica i eksplozija zrna bili su istovremeni, udarni talas koji se irio u nevidljivim krugovima, napolje u ravnu, mranu zemlju kao grmljavina. Sledeih nekoliko sekundi nije bilo drugog zvuka, zamukli su i imii i bube, iekujui. Veberova se bacila potrbuke u suvo rastinje, i sada ju je nekako oseao tamo, znao da joj je pitolj na gotovs u mrkim, vinim rukama. Nije imao pojma gde se izgubio Kompton. Onda se zau Satklifov glas preko zvunika u uhu, struui mu po lobanji: "Tarnere? ta je to bilo?" Svetlost zvezda sada je bila dovoljno jaka da razazna Veberovu. Sedela je, sa spremnim pitoljem, laktova naslonjenih na kolena. "Bio je Konrojev dounik", ree Tarner, spustivi Smit i Veson. "Gospode Boe", ree ona. "Ja sam Konrojev dounik." "Bio je u vezi s njim. To se ve dogaalo." Morala je da ponovi. Satklifov glas u njegovoj glavi, a onda Ramirezov: "Stie tvoj prevoz. Osamdeset klikova i pribliava se... Ostalo izgleda isto. Dvadeset klikova juno-jugoistono, kae Dejlin, prolazi cepelin, samo teret bez posade, tano po redu letenja. Nita drugo. Koji moj se Satklif onoliko dernja? Nejtan kae da je uo pucanj." Ramirez je bio ukljuen u matricu i veim delom ula bio je zauzet izlaznim signalom MaasNeotekovog deka. "Nejtan je spreman da poalje prvi signal..." Tarner je sad uo kako mlaznjak zaokree, koei za sletanje na auto-put. Veberova je ustala i pola prema njemu, sa pitoljem u ruci. Satklif je bez prestanka ponavljao isto pitanje. Podigao je ruku i dodirnuo mikrofon na vratu. "Lin. Mrtav je. Mlaznjak je ovde. Poelo je." Mlaznjak ih tada nadlete, crna sen, nepojmljivo nisko, bez ikakvog signalnog svetla. Blesnue mlaznice za koenje i letelica slete na nain koji bi ubio ivog pilota, a onda se zau udno kripanje dok je menjala oblik prilagodljivog sklopa od ugljeninih vlakana. Tarner opazi odsjaj zelenog zraenja mernih instrumenata na ovalu plastine kupole. "Zasrao si", ree Veberova. Iza nje se otvorie vrata aure, uokvirujui maskiran lik u zelenom, papirnom, sterilnom odelu. Unutranjost je bila osvetljena jarkom plavo-belom svetlou; bacala je izoblienu senku ogrnutog medicinara kroz tanak oblak praine iznad tla koju je podigao mlaznjak, sputajui se. "Zatvaraj!" doviknu Veberova. "Rano je!" Kada su se vrata spustila, zaklonivi svetlost, oboje zaue motor ultralake. Posle urlanja mlaznjaka, inio se tek neto jai od zujanja vilinog konjica, isprekidano brujanje. "Nema goriva", ree Veberova. "Ali ve je blizu." "Ovde je", ree Tarner, u mikrofon na vratu. "Prvi signal." Mala letelica zaapta pored njih, crni trougao naspram zvezda. uli su kako neto lepra na vetru tihog prolaska, moda nogavica Mielovih pantalona. Eto te gore, pomisli Tarner, u najtoplijoj odei koju ima, sa infracrvenim naoarima koje si sam napravio, trai dve linije taaka oznaenih za tebe runim grejaima. "Ludo kopile", ree, srca ispunjenog udnim divljenjem, "ba ti je bilo stalo da izie." Tada se rasprsnu prva svetlea raketa, uz mukli karnevalski prasak, i magnezijumska baklja otpoe svoje sporo sputanje padobranom prema pustinjskom tlu. Skoro odmah za njom sinue jo dve i zatekta automatska paljba iz zapadnog dela ruevina. Krajikom oka opazio je Veberovu kako se spalie kroz bunje, u pravcu bunkera, ali mu je pogled bio prikovan za ultralaku koja je naginjala vesela narandasta i plava plastina krila, i priliku koja je uala, maskirana naoarima, u otvorenom metalnom ramu iznad krhke tronone aparature za sletanje. Miel. Pod zibavim bakljama, zemljite je bilo osvetljeno kao ragbi igralite. Ultralaka se zakosi i skrenu sa lakoom od koje Tarneru doe da zaurla. Sa ivice ograenog zemljita u blistavom luku zaprata mlaz svetleih metaka. I promai. Sputaj je. Sputaj. Trao je, preskaui vorove rastinja koje mu se uplitalo u noge, grabilo ga za rub jakne.

43

Baklje. Svetlost. Miel sad nije mogao da koristi naoari, da vidi infracrveni sjaj grejaa. Sputao je letelicu izvan piste. Nosni toak ultralake zakai neto i ona se prevrnu, lomei se kao rastrgnuti leptir, i ostade da lei u belom oblaku praine koji je podigla. Blesak eksplozije stigao je do njega trenutak pre zvuka, bacajui senku preko bledog bilja ispred njega. Udarni talas ga podie i obori, i on u padu ugleda kako se aura rasprskava u lopti utog plamena; shvatio je da je Veberova upotrebila svoju protivtenkovsku raketu. Onda se ponovo nae na nogama, pokrenu se, potra, sa revolverom u ruci. Stigao je do ostataka Mielove ultralake u trenutku kada se ugasila prva baklja. Tada odskoi nova i rascveta se na nebu. Zvuk paljbe sada je bio neprestan. Popeo se preko iskrivljene, zarale, limene ploe i naao ispruenu priliku pilota, lica i glave pokrivenih improvizovanim lemom i naoarima nezgrapnog izgleda. Bile su privrene mutnim, srebrnim, lepljivim trakama. Mlitavi udovi bili su odeveni u slojeve tamne odee. Tarner vide kako prsti grebu traku, trzaju infracrvene naoari; ruke su mu bile odvojena stvorenja, blede podmorske stvari sa sopstvenom volje, duboko dole na dnu nekog nezamislivog pacifikog bezdana. Posmatrao je kako grevito vuku traku, naoari, lem, sve dok ih nisu razdvojile i oslobodile dugaku, smeu kosu da se raspe preko bledog devojakog lica, razmazujui tanak mlaz krvi iz jedne nozdrve. Otvorila je oi, otkrivi izvrnute beonjae, a on ju je ve podizao, u vatrogasni zahvat preko ramena, uzmiui prema mestu gde se nadao da lei njegov mlaznjak. Osetio je drugu eksploziju kroz onove platnenih cipela i setio se idiotskog keza na grudvi plastinog eksploziva na Ramirezovom deku kiberprostora. Nije bilo bleska, samo zvuk i ujed potresa kroz beton parkinga. Sledeeg trenutka naao se u kabini mlaznjaka, udiui svei miris monomera, poznatu aromu jo neupotrebljene tehnologije, a devojka je bila iza njega, rasklimana lutka u zagrljaju G-mree, iju je ugradnju iza pilotove mree Konroj posebno platio trgovcu orujem u San Dijegu. Avion je podrhtavao, probuen, i on posegnu za kablom interfejsa, uvlaei se dublje u G-mreu, istrgnu mikrosoft iz utinice i gurnu utika kabla. Znanje ga osvetli kao arkadnu igru i on pojuri napred kao duh aviona, osetivi kako se prilagodljivi sklop preobraava za odskok dok se poklopac kabine tiho sputao na servo-motorima. G-mrea odeblja oko njega, vezujui mu udove. Revolver mu je ostao u ruci. "Krei, jeb'o majku." Ali mlaznjak je ve znao, i sila tee potisnu ga u tamu. "Izgubio si svest", ree avion. Glas sa ipa pomalo je podseao na Konrojev. "Koliko dugo?" "Trideset osam sekundi." "Gde smo sada?" "Iznad Nagosa." Povrh glave ukljuie mu se merai, desetak brojeva koji su se neprestano menjali ispod uproene mape graninog pojasa izmeu Arizone i Sonore. Nebo pobele. "ta je to bilo?" Tiina. "ta je to bilo?" "Senzori oitavaju eksploziju", ree avion. "Magnituda ukazuje na taktiku, nuklearnu, bojevu glavu, ali nema elektromagnetnog talasa. Mesto udara je nae polazite." Beli sjaj izblede i nestade. "Poniti kurs." "Poniten. Nove koordinate, molim." "Dobro pitanje", ree Tarner. Nije mogao da okrene glavu i pogleda devojku iza sebe. Pitao se da li je jo iva. 15. KUTIJA Marli je sanjala Alena, sumrak u cvetnom polju, glava joj je bila u njegovom krilu, milovao joj je vrat, a onda ga je slomio. Leala je bez pokreta, ali bila je svesna svega to joj je radio. Ljubio ju je svuda. 44

Uzeo joj je novac i klju od sobe. Zvezde su narasle ogromne, zakovane iznad osvetljenih polja, i jo je oseala njegove ruke na vratu... Probudila se u jutro koje je mirisalo na kafu i ugledala suneve svetlosti kako se ire preko knjiga na Andreinom stolu, ula Andrein umirujue poznat jutarnji kaalj kada je zapalila prvu cigaretu na gorioniku tednjaka. Stresla je tamne boje sna sa sebe i uspravila se na Andreinom kauu, obgrlivi rukama tamnocrveni pokriva na kolenima. Posle Gnasa, policije i novinara, nije ga vie sanjala. A ako i jeste, pretpostavljala je da je nekako cenzurisala snove, brisala ih pre no to bi se probudila. Zadrhtala je, iako je jutro ve bilo toplo, i pola u kupatilo. Bilo joj je dosta snova o Alenu. "Pako mi je rekao da je Alen bio naoruan kad smo se nali", kazala je kada joj je Andrea dodala emajliranu, plavu olju sa kafom. "Alen naoruan?" Andrea podeli omlet i istrese polovinu na Marlin tanjir. "Kakva bizarna pomisao. To bi bilo kao... kao kad naorua pingvina." Obe se nasmejae. "Alen nije taj tip", ree Andrea. "Prosvirao bi sopstvenu nogu usred neke vatrene izjave o stanju u umetnosti i visini rauna za veeru. Alen je teak serator, ali to nije nita novo. Da sam na tvom mestu, vie bih brinula o tom Paku. Koji razlog ima da mu veruje da radi za Vireka?" "Videla sam ga. Bio je tamo, u Virekovom konstruktu." "Videla si neto... moda samo sliku, sliku deteta... koja samo podsea na njega." Marli je posmatrala kako Andrea jede svoju polovinu omleta, dok se njena hladila na tanjiru. Kako da joj objasni oseaj koji je imala, izlazei iz Luvra? Pouzdanost da je neto okruuje i nadgleda, sa oputenom delotvornou, da je postala sredinja taka bar dela Virekovog carstva. "On je veoma bogat ovek", poela je. "Virek?" Andrea odloi no i viljuku na tanjir i uze kafu. "Rekla bih da jeste. Ako je verovati novinarima, on je bez pogovora najbogatiji pojedinac na svetu. Bogat kao neka zaibacu. Ali tu postoji kvaka: da li je on pojedinac? Onako kao to si ti, ili ja? Ne. 'Oe li ti da jede?" Marli poe mehaniki da see i nabada zalogaje ohlaenog omleta, a Andrea nastavi: "Trebalo bi da pogleda rukopis na kome radimo ovog meseca." Marli upitno podie obrve, vaui. "Pria o industrijskim klanovima na visokoj orbiti. Napisao ju je ovek sa univerziteta u Nici. Pominje se i tvoj Virek, ini mi se; pomenut je kao protivprimer, ili tanije kao neka vrsta paralelne evolucije. Tog tipa iz Nice zanima paradoks individualnog bogatstva u doba korporacija, to to jo uopte postoji. Mislim na veliko bogatstvo. Klanove na visokoj orbiti, svet poput Tezje-Epulovih, vidi kao poznu varijantu tradicionalnog modela plemstva, poznu zato to korporacijski model ne ostavlja mesta za plemstvo." Odloila je olju na tanjir i odnela ga u sudoperu. "U stvari, sad kad sam poela da opisujem, i nije tako zanimljivo. Ima tu dosta beskrvnog teksta o prirodi Velikog oveka, velikim poetnim slovima. Voli da upotrebljava velika slova. I nije bog zna kakav stilista." Odvrnula je slavine, i voda zaita kroz filtere. "Ali ta kae o Vireku?" "Ako sam dobro upamtila, a nisam sigurna da jesam, pominje da je Virek jo vei promaaj nego industrijski klanovi na orbiti. Klanovi su generacijski nasledni, i obino je tu u znatnoj meri upletena medicina: kriogenizacija, genetska manipulacija, razliiti metodi za usporavanje starenja. Smrt nekog pripadnika klana, ak i osnivaa, obino ne dovodi klan u krizu, klan kao poslovnu organizaciju. Uvek ima ko da uskoi, neko ko eka. Razlika izmeu klana i korporacije, meutim, ogleda se u tome to u korporaciju ne mora da ue brakom..." "Ali oni potpisuju ugovore..." Andrea slegnu ramenima. "To je neto kao najam. Postoji razlika. To je, u stvari, poslovno osiguranje. Ali kad tvoj Herr Virek konano umre, njegovi poslovni interesi izgubie logini fokus. U toj taki, kae na ovek iz Nice, videemo kako se Virek i Kompanija usitnjuju ili preobraavaju, s tim to ovo poslednje otvara prolaz za dolazak tatijaznam Kompanije, prave multionacionalke, sedite Masovnog oveka, opet sa velikim poetnim slovima." Oistila je tanjir, oprala ga, osuila i odloila na policu od borovine pored sudopere. "Kae da je to teta, na neki nain, zato to je ostalo malo ljudi sposobnih da sagledaju kraj." "Kraj?" "Kraj gomile. Ti i ja smo izgubljene usred gomile. Ili sam bar ja, u svakom sluaju." Prela je kuhinju i poloila ruke na Marlina ramena. "Budi opezna u ovome. Jednim delom ve si srenija, ali sada 45

vidim da sam moda ja izazvala sve to, kada sam pomogla da se nae na ruku sa onom svinjom, tvojim bivim. Za ono posle nisam sigurna... Mislim da naa akademska teorija pada u vodu zbog oigledne injenice da su Virek i njegova vrsta ve podaleko od svega to je ljudsko. Savetujem ti da bude oprezna..." Tada poljubi Marli u obraz i ode na posao pomonika urednika u popularno staromodnom zanatu tampanja knjiga. Provela je jutro u Andreinom stanu, pored Brauna, prouavajui holograme sedam umetnikih predmeta. Svaki je komad bio izuzetan na svoj nain, ali se neprestano vraala na kutiju koju joj je Virek prvo pokazao. Kada bih ovde imala original, pomislila je, i kad bih uklonila staklo i povadila predmete, jedan po jedan, ta bih dobila? Bezvredne starudije, prazan prostor, moda miris praine. Ispruila se na kauu, sa Braunom na stomaku, zurei u kutiju. Prizor je bio bolan. inilo joj se da njeno ustrojstvo pobuuje neko snano oseanje u njoj, ali tom oseanju nedostajao je naziv. Prola je rukama kroz sjajnu opsenu, duinom uplje ptije kosti. Bila je sigurna da je Virek unajmio ornitologa da utvrdi kojoj ptici pripada ta kost. Pretpostavljala je da je mogue utvrditi, sa velikom pouzdanou, vreme nastanka svakog predmeta. Svaka ploica holofilma sadrala je opirno obavetenje o utvrenom poreklu svakog komada, ali ona ih je zbog neega svesno zanemarila. Ponekad je bilo najbolje, kad se nae pred zagonetkom umetnosti, da joj prie kao dete. Dete zapaa stvari koje su oigledne, odve oigledne za uvebano oko. Spustila je Braun na niski sto pored kaua i otila do Andreinog telefona, da pita za tano vreme. U jedan treba da se nae sa Pakom, da bi se dogovorili oko mehanizma plaanja Alenu. Alen joj je rekao da e je pozvati kod Andree u tri. Kad je otkucala broj za tano vreme, preko ekrana zatreperi automatski pregled satelitskih vesti: JAL atl raspao se prilikom povratka u atmosferu iznad Indijskog okeana, inspektori iz Boston-Atlanta Metropoliten Osovine dolaze da ispitaju mesto surovog i na prvi pogled bezrazlonog bombardovanja u mirnom stambenom predgrau Nju Dersija, milicija nadgleda evakuaciju junog kvadranta Novog Bona, poto su graevinski radnici pronali dve neispaljene rakete iz doba rata za koje se veruje da nose bioloko oruje, a izvori bliski vlastima u Arizoni odbijaju optube Meksika o eksploziji manje atomske ili nuklearne naprave blizu granice Sonore... Posmatrala je kako pregled tee iznova, kako simulacija atla ponovo doivljava svoju ognjenu smrt. Zavrtela je glavom, i pritisnula dugme. Bilo je podne. Leto je bilo tu, nebo nad Parizom bilo je toplo i plavo, i ona se nasmeila na miris dobrog hleba i crnog duvana. Oseaj da je posmatraju sada je bio slabiji, dok je ila od metroa prema adresi koju joj je dao Pako. Fobur Sen Onore. Adresa joj je bila maglovito poznata. Neka galerija, pomislila je. Tano. 'Roberts'. Vlasnik je bio Amerikanac koji je vodio jo tri galerije u Njujorku. Skupa, ali ne vie toliko u modi. Pako je ekao pored ogromnog panela, prekrivenog, ispod debelog i neravnomernog nanosa laka, stotinama malih fotografija, od one vrste koja se mogla nai samo u nekim veoma starim automatima na eleznikim i autobuskim stanicama. inilo se da su sve bile snimci mladih devojaka. Mahinalno je proitala ime autora i naziv dela: itaj nam iz knjige sa imenima mrtvih. "Pretpostavljam da razume ovakve stvari", kiselo procedi panac. Nosio je oigledno skupoceno plavo odelo skrojeno u pariskom poslovnom stilu, belu platnenu koulju i manu veoma engleskog izgleda, verovatno kupljenu kod Charveta. Nimalo nije podseao na konobara. Preko ramena je prebacio italijansku torbu od crne, rebraste gume. "Kako to misli?" upitala je. "Imena mrtvih", i pokaza glavom prema panelu. "Prodavala si stvari poput ovih." "ta tu ne razume?" "Ponekad imam oseaj da je ovo, ova kultura, u stvari samo trik. Lukavstvo. Vidi, celog ivota sluim Senjora, u ovoj ili onoj ulozi. I ta sluba nije bila bez zadovoljstava, trenutaka likovanja. Ali nikada kad bi me ukljuio u neki posao u vezi sa umetnou. On je olieno bogatstvo. Svet je prepun predmeta velike lepote. No, i pored toga, Senjor traga za..." Slegnuo je ramenima. "Eto, bar zna ta ti se dopada." Osmehnula mu se. "Zato si odabrao ovu galeriju za na sastanak?" "Ovde je Senjorov agent kupio jednu od kutija. Nisi proitala podatke koje smo ti dali u Briselu?" "Ne", ree ona. "Ometaju mi intuiciju. Herr Virek plaa moju intuiciju." Podigao je obrve. "Upoznau te sa Pikarom, upravnikom. Moda e moi nekako da pomogne toj tvojoj intuiciji." 46

Poveo ju je preko odaje, pa kroz jedan prolaz. Prosedi, zdepasti Francuz u izlizanom, somotskom odelu govorio je u telefon. Opazila je nizove brojki i slova na ekranu telefona. Dnevni pregled njujorkog trita. "A", ree ovek, "Estevez. Izvinite me. Odmah u." Pokajniki se nasmeio i vratio se razgovoru. Marli je prouavala podatke. Poloku je opet pala cena. Ovo je bila strana umetnosti koju je najmanje razumela. Pikar, ako je ovo bio on, razgovarao je sa trgovcem u Njujorku, ugovarajui kupovinu izvesnog broja 'stavki', radova odreenog umetnika. 'Stavka' se mogla tumaiti na vie naina, zavisno od tehnike, ali je bilo gotovo sigurno da Pikar nikada nee videti dela koja je kupovao. Ako umetnik uiva dovoljan ugled, originali e vrlo verovatno biti sklonjeni u neki trezor, gde ih niko nee videti. Danima ili godinama kasnije, Pikar e moda pozvati telefonom i narediti trgovcu da proda. Marlina galerija prodavala je originale. Bio je to posao sa malom zaradom, ali je posedovao izvestan tradicionalni arm. Naravno, postojala je mogunost da se nekom osmehne srea. Bila je ubedila sebe da joj se srea iroko osmehnula kada je Alen uredio da lani Kornel iskrsne kao senzacionalno otkrie. Kornel je imao svoje mesto na trgovevoj tabeli, a njegove 'stavke' bile su veoma skupe. "Pikare", ree Pako, kao da se obraa slugi, "ovo je Marli Krukova. Senjor ju je angaovao u vezi sa onim kutijama iji se autor ne zna. Mislim da ima nekoliko pitanja za vas." "Oaran sam", ree Pikar i toplo se osmehnu, ali se njoj uini da mu je opazila blesak u smeim oima. Verovatno je pokuao da povee ime sa nekim srazmerno sveim skandalom. "Koliko sam shvatila, vaa galerija je obavila tu kupoprodaju?" "Da", ree Pikar. "Izloili smo delo u naim njujorkim prostorijama i dobili smo nekoliko ponuda. No, odluili smo da ga prikaemo i Parizu" - sijao je od ponosa - "i va poslodavac je pokazao da je naa odluka bila opravdana. Kako je Herr Virek, Esteveze? Nismo ga videli nekoliko nedelja." Marli hitro pogleda Paka, ali je njegovo tamno lice bilo neprobojno, potpuno staloeno. "Senjor je vrlo dobro, rekao bih", odvrati. "Odlino", ree Pikar, poneto preterano susretljivo. Okrenuo se prema Marli. "udesan ovek. Legenda. Veliki pokrovitelj. Veliki znalac." Marli se uini da je ula Pakov uzdah. "Moete li mi rei, molim vas, gde je va njujorki ogranak naao delo o kome je re?" Pikar obesi usta. Pogleda Paka, pa opet Marli. "Ne znate? Nisu vam rekli?" "Da li biste mi vi rekli, molim vas?" "Ne mogu", ree Pikar, "ao mi je, ali ne mogu. Vidite, mi to ne znamo." Marli je zurila u njega. "Oprostite, ali ne shvatam kako je mogue..." "Nije itala izvetaj, Pikare. Recite joj. Koristie njenoj intuiciji, ako to uje iz vaih usta." Pikar uputi Paku zauen pogled, a onda se sabra. "Svakako", ree. "Bie mi zadovoljstvo..." "Misli da govori istinu?" upitala je Paka kada su izili na Fobur Sen Onore i letnje sunce. U gomili je bilo puno japanskih turista. "Lino sam otiao u Gradove", ree Pako, "i ispitao sve koji su bili ukljueni u to. Roberts nije ostavio nikakav trag o kupovini, iako nije bio nita tajnovitiji od drugih galerista." "Njegova smrt zaista je bila nesrean sluaj?" Stavio je Poreove naoari za sunce. "Bila je sluajna koliko takva pogibija obino jeste", ree. "Ne postoji nain da saznamo kada i gde je nabavio delo. Otkrili smo ga ovde, pre osam meseci, i svaki pokuaj da se vratimo po tragu zavravao se kod Robertsa, a Roberts je stradao godinu dana ranije. Pikar je propustio da ti kae da je malo nedostajalo da izgube delo. Roberts ga je uvao u svom letnjikovcu, zajedno sa jo nekim komadima koje su njegovi naslednici smatrali za obine kuriozitete. Zamalo da sve zajedno bude prodato na licitaciji. Ponekad poelim da jeste." "Kakvi su bili", upita ona, uhvativi korak s njim, "ti drugi predmeti?" Osmehnuo se. "Misli da im nismo uli u trag, svakom ponaosob? Naravno da jesmo. Re je bila..." namrtio se, prenaglaavajui napor pamenja - "o nekoliko sasvim prosenih primeraka savremene naivne umetnosti..." "Da li se Roberts zanimao za tu vrstu?" "Ne", ree on, "ali znamo da je otprilike godinu dana pre smrti podneo molbu za prijem u lanstvo u Institut de l'Art Brut, ovde u Parizu, i postarao se da postane pokrovitelj Emanove Zbirke u Hamburgu." Marli klimnu glavom. Emanova Zbirka okupljala je iskljuivo dela duevno poremeenih autora. 47

"U razumnoj meri smo sigurni", nastavi Pako, prihvativi je za lakat i povevi za ugao, u pobonu ulicu, "da nije ni pokuao da iskoristi izvore obeju ustanova, osim ako nije angaovao posrednika, za ta mislimo da je malo verovatno. Naravno, Senjor je uposlio nekoliko desetina strunjaka da proue te izvore. Ali bez uinka..." "Kai mi", ree ona, "otkud Pikaru ideja da je nedavno video Herr Vireka? Kako je to mogue?" "Senjor je bogat. Senjor se pojavljuje u mnogo razliitih vidova." Uveo ju je u hromiranu odaju veliine ambara, svetlucavu od ogledala i boca i arkadnih igara. Ogledala su stvarala privid ogromnosti prostorije; u njenom dnu videla je odraz plonika, nogu prolaznika, odblesak sunca sa radkapne automobila. Pako klimnu glavom oveku pospanog izgleda iza anka i uze je za ruku, povevi je izmeu gusto poreanih, okruglih, plastinih stolova. "Ovde moe da saeka Alenov poziv", ree on. "Uredili smo da bude preusmeren iz stana tvoje prijateljice." Izvukao joj je stolicu, automatskim gestom profesionalne ljubaznosti, zbog koga se zapitala da nije nekada zaista bio konobar. Spustila je tanu na sto. "Ali uvidee da nisam kod kue", ree ona. "Ako iskljuim sliku, postae sumnjiav." "Nee uvideti. Napravili smo digitalnu sliku tvog lica i odgovarajuu pozadinu. Udesiemo da se pojavi na ovom telefonu." Izvadio je iz kese elegantni modularni ureaj i postavio ga ispred nje. Na vrhu sprave razmota se ekran od polikarbonskih vlakana, tanak kao papir, i odmah se ukruti. Jednom je posmatrala raanje leptira i preobraaj njegovih vlanih krila. "Kako je to postignuto?" upita ona, oprezno dodirnuvi ekran. Bio je tvrd poput lista elika. "Jedna od novih varijanti polikarbona", ree on, "novi Maasov proizvod..." Telefon tiho zaprede. Podesio mu je poloaj ispred nje, stao sa druge strane stola, a onda rekao: "Tvoj poziv. Zapamti, kod kue si!" Prui ruku i dodirnu dugme sa slojem titanijuma. Alenovo lice i ramena ispunie ekran. Slika je imala zamuen, slabo osvetljen izgled javne govornice. "Dobro vee, draga." "Zdravo, Alene." "Kako si, Marli? Verujem da ima novac o kome smo govorili?" Videla je da nosi neku tamnu jaknu, ali su pojedinosti bile nejasne. "Tvoja cimerka mogla bi malo da se pozabavi spremanjem stana", ree on; uinilo joj se da joj viri preko ramena. "Ti nikada u ivotu nisi istio sobu", ree ona. Slegnuo je ramenima, osmehnuvi se. "Svako ima neto u emu je dobar", ree. "Jesi li nabavila novac, Marli?" Pogledala je prema Paku, koji klimnu glavom. "Da", ree, "naravno." "Divno, Marli. Sjajno. Postoji samo jedan mali problem." Jo se smeio. "A to je?" "Moj izvor udvostruio je cenu. Stoga sam morao i ja." Pako klimnu glavom. I on se smeio. "U redu. Naravno, morau da pitam..." Bilo joj je muka od njega. Poelela je da prekine vezu. "A oni e, naravno, pristati." "Dobro, gde emo se onda nai?" "Pozvau ponovo u pet", ree on. Slika se skupi u taku plavo-zelene boje, a onda i taka nestade. "Izgleda umorno", ree Pako, poto je spustio ekran i vratio telefon u kesu. "Kao da si ostarila od razgovora s njim." "Je li?" Odnekud joj se ukazao panel kod 'Robertsa', sa svim onim licima. itaj nam iz knjige sa imenima mrtvih. Sve same Marli, pomislila je, sve one devojke koje su bile ja u dugom dobu moje mladosti. 16. LEGBA "Hej, seronjo." Ria ga nimalo neno munu u rebra. "Dii dupe." Probudio se borei se sa isheklanim pokrivaem, sa nedovrenim oblijima neznanih neprijatelja. Sa ljudima koji su mu ubili majku. Bio je u sobi koju nije poznavao, sobi koja je mogla da bude bilo gde. Ukrasni ramovi od pozlaene plastike na mnotvu ogledala. upave skerletne tapete. Video je sobe Gotika 48

ureene na ovaj nain, onih koji su to mogli sebi da priute, ali je takoe video da njihovi roditelji ureuju cele stanove u istom stilu. Ria srui gomilu odee na fleksipenu i gurnu ruke u depove crne, kone jakne. Ruiasti i crni kvadrati pokrivaa bili su mu zguvani oko struka. Spustio je pogled i ugledao lankovitu traku stonoge uronjenu u prst iroku brazdu ruiastog, sveeg oiljka. Bovoar je rekao da ta stvar ubrzava zarastanje. Vrhom prsta oprezno je dodirnuo novo tkivo i zakljuio da je osetljivo ali da zaceljuje. Pogleda uvis prema Rii. "Ma, digni dupe na ovo", ree on i pokaza joj srednjaka. Nekoliko sekundi nakostreeno su zurili jedno u drugo preko Bobijevog uzdignutog prsta. Tada se ona nasmeja. "U redu", ree, "pobedio si. O'ladiu. Ali sad izaberi neto od te odee i obuci se. Valjda e nai neto to ti stoji. Lukas samo to nije do'o da te pokupi, a taj ne voli da eka." "Je l'? A meni izgleda k'o prilino oputen tip." Poeo je da prekopava po hrpi, odbacujui u stranu crnu koulju od meke tkanine izvezene bledim zlatom, crvenu satensku stvar sa porubom od belog skaja na rukavima, neku vrstu crnog trikoa sa poljima od nekakvog providnog materijala... "'Ej", ree, "'de nae ove krpe? Ne mogu da nosim ova govna..." "Uzela sam ih od mlaeg brata", ree Ria. "Nosio ih je prole godine. Preporuujem ti da navue neto na to belo dupe pre nego to stigne Lukas. Hej", uzviknu ona, "to je moje", i zgrabi triko kao da e joj ga ukrasti. Navukao je crno-zlatnu koulju i poeo da se mui sa bokastim kopama od lanog crnog bisera. Pronaao je par crnih farmerki, ali se pokazalo da su vreaste, kitnjasto plisirane i naizgled bez depova. "Ima samo ove 'lone?" "Isuse", ree ona, "videla sam odeu koju je Paj isekao sa tebe, ovee. Nisi bio niiji modni uzor. Samo se ti obuci, vai? Ne treba mi frka sa Lukasom. Moe biti da je mek prema tebi, ali to samo znai da ima neto to mu treba k'o beli 'leba pa je reio da te trpi. Ja to nemam, i prema meni sigurno nee imati obzira." Nesigurno je ustao pored leaja od pene i pokuao da zakopa farmerke. "Nemaju zip", ree i pogleda je. "Dugmad. Negde unutra. Poznat ti taj stil?" Bobi pronae dugmeta. Zakopavanje je bilo zapetljano i pitao se ta bi bilo kada bi morao da pia na brzaka. Ugledao je crne, najlonske sandale pored pene i obuo ih. "ta je sa Deki?" upita, otapkavi na mesto gde je mogao da se vidi u zlatom uokvirenim ogledalima. "Ima li Lukas obzira prema njoj?" Posmatrao ju je u ogledalu i video kako joj neto prelee preko lica. "ta to znai?" "Bovoar mi je rekao da je drebica..." "Da uti", ree ona, odjednom priguenim i uurbanim glasom. "Ako je Bovoar pomenuo tako neto, njegova stvar. Ali o tome se ne govori, razume? Postoje stvari koje su toliko gadne, da bi poalio to nisi ostao tamo napolju, saseckane guzice." Posmatrao joj je oi u ogledalu, tamne oi osenene dubokim obodom mekog pustenog eira. Sada kao da su pokazivale vie beonjaa nego maloas. "U redu", ree on, poto je poutao, a onda dodade, "hvala." Poigravao se okovratnikom koulje, podiui ga pozadi i sputajui, probajui ga na razne naine. "Zna", ree Ria, nagnuvi glavu na jednu stranu, "sa neto prave odee na sebi, ne izgleda tako loe. Osim to su ti oi k'o rupe od pianja u snegu..." "Lukase", ree Bobi, kada su uli u lift, "zna ko je sredio moju staru?" To nije bilo pitanje koje je nameravao da postavi, ali je nekako samo izbilo na povrinu, kao mehur movarnog gasa. Lukas ga je dobroudno posmatrao. Dugako lice bilo mu je glatko i crno. Njegovo crno odelo, prelepo skrojeno, kao da je bilo svee ispeglano. Nosio je jak tap od nauljenog i lakiranog drveta, iaranog crnim i crvenim krivuljama, sa krupnom kuglom od sjajnog mesinga na vrhu. Od kugle su polazili mesingani umeci duine prsta, veto ugraeni u tap. "Ne znamo." iroke usne bile su mu stisnute u pravu i smrtno ozbiljnu liniju. "To je neto to bismo veoma voleli da saznamo..." Bobi se nelagodno promekolji. Lift ga je inio svesnim vlastite pojave. Bio je veliine manjeg autobusa, i iako nije bila guva, on je bio jedini prisutan belac. Nemirno bacajui poglede u dubinu lifta, primetio je da crnci uopte ne izgledaju polumrtvi pod fluorescentnim svetlom, kao to je sluaj sa belcima. Lift se tri puta zaustavljao i stajao na spratovima dok su se sputali, jednom skoro petnaest minuta. Kada se to prvi put dogodilo, Bobi je upitno pogledao Lukasa. "Neto je u oknu", rekao mu je Lukas. "ta?" 49

"Drugi lift." Liftovi su bili smeteni u sreditu tornja, u oknima koja su se meala sa vodovodnim i kanalizacionim vertikalama, debelim elektrinim kablovima i izolovanim cevima za koje je Bobi pretpostavio da su deo geotermalnog sistema koji mu je opisao Bovoar. Sve se to videlo kada bi se otvorila vrata; sve je bilo izloeno, golo, kao da su graditelji hteli da uvek mogu tano da vide kako ta radi i kuda vodi. I sve to, svaka vidljiva povrina, bilo je pokriveno isprepletanom mreom grafita, tako gustom i vieslojnom da je bilo gotovo nemogue razaznati bilo koju poruku ili simbol. "Nikad nisi bio ovde gore, Bobi?" upita Lukas poto su se vrata jo jednom trzavo zatvorila i kabina nastavila sputanje. Bobi odmahnu glavom. "teta", ree Lukas. "Razumljivo, svakako, ali teta. Dva-na-dan kae da nisi ba lud za tim da ostane u Baritaunu. Tano?" "Sto posto", potvrdi Bobi. "Pa, i to je razumljivo, rek'o bih. Izgleda mi kao prilino matovit i preduzimljiv mlad ovek. Slae li se?" Lukas lupnu sjajnom mesinganom glavom tapa po ruiastom dlanu i zagleda se u Bobija. "Valjda je tako. Ne mogu da smislim ovo mesto. U poslednje vreme primeujem, pa, kao da se nikad nita ne dogaa, zna? Mislim, dogaa se, ali uvek jedno te isto, k'o neka jebena repriza, svako leto isto kao prethodno..." Zautao je, pitajui se ta e Lukas pomisliti o njemu. "Da", ree Lukas, "znam taj oseaj. Moda malo vie vai za Baritaun nego za neka druga mesta, ali lako moe da oseti istu stvar u Njujorku ili Tokiju." Nije mogue, pomisli Bobi, ali svejedno klimnu glavom, setivi se Riine opomene. Lukas nije izgledao nita opasnije od Bovoara, ali je ve njegov rast bio dovoljno upozorenje. A Bobi je poinjao da razvija novu teoriju o dranju pojedinaca; nije je jo sasvim razradio, ali se jednim delom zasnivala na zamisli da ljudi koji su istinski opasni moda nemaju potrebu da se razmeu tom injenicom i da ih sposobnost da prikriju pretnju ini jo opasnijim. Ovo je bilo sasvim suprotno pravilima koja su vaila za Veliko Igralite, gde su se klinci sa najmanje razloga da budu ozloglaeni utoliko vie trudili da reklamiraju svoje hromom potkovano besnilo. to im je verovatno donosilo neke poene, bar to se tie lokalnog stanja stvari. Ali Lukas sasvim oigledno nije davao ni pet para za lokalno stanje stvari. "Vidim da mi ne veruje", ree Lukas. "Pa, verovatno e i sam jednom shvatiti da sam u pravu, ali jo je rano za to. Sudei po pravcu kojim je krenuo tvoj ivot, jo dugo e ti sve izgledati novo i uzbudljivo." Vrata lifta zadrhtae i otvorie se, i Lukas se pokrenu, pogurujui Bobija ispred sebe kao dete. Izili su u poploani hodnik koji kao da se pruao u beskraj, pored kioska, platnom natkriljenih tezgi i ljudi koji su uali pored ebadi sa izloenom robom. "Neemo da se zadravamo", ree Lukas, blago gurnuvi Bobija krupnom akom kada je ovaj zastao pored gomile nabacanog softvera. "Ti sad putuje u Gradove, ovee, i to na nain koji dolikuje grofu." "Kako to?" "Limuzinom." Lukasova kola bila su zaprepaujue dugaka koljka od zlatom poprskanog crnog metala i mesinga obraenog poput ogledala, naikana mnotvom baroknih sprava iju namenu Bobi jedva da je stigao da nasluti. Jedna od njih bila je satelitska antena, zakljuio je, ali je vie podseala na jedan od onih actekih krunih kalendara, a onda se naao unutra, i Lukas je ve putao vrata da se tiho zatvore za njima. Prozori su bili tako zatamnjeni da se inilo da je napolju no, no puna vreve u kojoj su se legije ljudi iz Projekata kretale za svojim podnevnim poslovima. Unutranjost vozila bila je prostrana odaja postavljena jarkim tepisima i bledim, konim jastucima, bez nekog vidljivog sedita. Nije bilo ni volana; upravljaka tabla bila je koom tapacirano prostranstvo bez ikakvih ureaja. Pogledao je Lukasa, koji je poputao vor na svojoj crnoj kravati. "Kako se ovo vozi?" "Sedi negde. Vozi ga ovako: Ahmede, odvezi nam guzice u Njujork, donji istoni sektor." Kola tiho kliznue, odvajajui se od ivinjaka, kada se Bobi spustio na kolena u meku hrpu ponjava. "Ruak e biti posluen za trideset minuta, ser, ukoliko vam ne odgovara ranije", ree glas. Bio je mek, melodian, i inilo se da dolazi odasvud. Lukas se nasmeja. "Stvarno su umeli da ih naprave, oni u Damasku", ree. "Gde?" "U Damasku", ponovi Lukas, otkopavajui sako i smetajui se udobnije u naslon od bledih jastuka. "Ovo je Rols. Stari model. Oni Arapi su pravili dobra kola, dok su imali para."

50

"Lukase", ree Bobi, usta punih hladne peene piletine, "kako to da nam treba sat i po do Njujorka? Ne izgleda mi da se toliko vuemo..." "Zato", ree Lukas, zastavi da otpije gutljaj belog vina, "to to toliko traje. Ahmed ima ugraene sve fabrike dodatke, ukljuujui i prvoklasni sistem protiv pijunae. Na putu, u vonji, Ahmed obezbeuje znatan stepen privatnosti, vie nego to obino plaam u Njujorku. Ahmede, da li neko u ovom trenutku pokuava da nas prislukuje, ili tako neto?" "Ne, ser", ree glas. "Pre osam minuta nau identifikacionu plou oitavao je helikopter Taktikih. Broj helikoptera je MH-povlaka-3-povlaka-848, a pilotirao je narednik Roberto..." "Dobro, dobro", ree Lukas. "U redu. Nije vano. Vidi? Ahmed zna vie o tim Taktikim nego o oni o nama." Obrisao je ruke debelom, belom, lanenom salvetom i izvadio zlatnu akalicu iz depa. "Lukase", ree Bobi, dok je Lukas paljivo istraivao prostor izmeu krupnih etvrtastih zuba, "ta bi bilo kada bih te, kao, pitao da me odveze do Tajms Skvera i pusti me napolje?" "A", ree Lukas, vadei akalicu, "najivlji deo grada. ta je, Bobi, uzima drogu?" "Ma ne, samo me zanima." "ta te zanima? Hoe na Tajms Skver?" "Ne, bilo je to prvo mesto na koje sam pomislio. Hteo sam valjda da pitam, da li bi me pustio?" "Ne", ree Lukas, "da ti odgovorim bez uvijanja. Ali nemoj da pomisli da si neki talac. Bolje je rei gost. Cenjeni gost." Bobi se prazno nasmei. "A. Znam. Kako ono zovu, pod zatitnim nadzorom, je li?" "Tako je", ree Lukas, ponovo uposlivi zlatnu akalicu. "I dok smo ovde, u bezbednom okrilju valjanog Ahmeda, bilo bi zgodno da porazgovaramo. Mislim da ti je brat Bovoar ve ispriao poneto o nama. ta ti misli, Bobi, o onome to ti je rekao?" "Pa", ree Bobi, "stvarno je zanimljivo, ali nisam siguran da sam razumeo." "ta nisi razumeo?" "Pa, ne znam, recimo te vudu stvari..." Lukas podie obrve. "Mislim, to je vaa stvar, ta ete da kupite, hou da kaem, verujete, je li? Ali Bovoar as govori o bizu, ulini tehno, sve same stvari za koje nikad nisam uo, a odmah zatim eto ga kako pominje mamboe, duhove, zmije i... i..." "I ta?" "Konje", procedi Bobi kroz stisnuto grlo. "Bobi, zna ta je metafora?" "Neki deo? Kao tranzistor?" "Nije. Zaboravi metaforu, onda. Kada ti Bovoar i ja govorimo o loa i njihovim atovima, kako zovemo one malobrojne koje su loa izabrali da jau, shvati to kao da govorimo istovremeno na dva jezika. Jedan ve razume. To je jezik ulinog tehna, kako ga naziva. Moda koristimo razliite izraze, ali govorimo tehno. Moda za nas Ugu Feraj znai ono to za tebe znai ledolomac, razume? Ali u isto vreme, istim reima govorimo o drugim stvarima, a to ti ne razume. I ne treba." Sklonio je akalicu. Bobi duboko udahnu. "Bovoar je rekao da je Deki drebica za zmiju, zmiju zvanu Dambala. Bi li mi to preveo na ulini tehno?" "Svakako. Zamisli da je Deki dek, Bobi, dek kiberprostora, veoma lep model sa privlanim nogama." Lukas se naceri, a Bobi pocrvene. "Zamisli da je Dambala, koga neki zovu zmija, program. Recimo ledolomac. Dambala se ukljui u Deki ili dek, Deki see led. To je sve." "U redu", ree Bobi, shvativi, "ta je onda matrica? Ako je ona dek, a Dambala program, ta je kiberprostor?" "Svet." "Odavde najbolje da poemo peke", ree Lukas. Rols se tiho, neprimetno zaustavi i Lukas ustade, zakopavajui sako. "Ahmed je suvie upadljiv." Uzeo je tap, i vrata se uz tihi zvuk otkljuae. Bobi izie za njim, u jedinstveni miris Gradova, bogatu smeu ustajalih tunelskih gasova, drevne garei i kancerogene arome svee plastike, sve to proeto ugljeninim prelivom zabranjenih fosilnih goriva. Visoko iznad glave, u odsjaju elektrolunih svetiljki, jedna od nedovrenih Fulerovih kupola zaklanjala je dve treine veernjeg neba ruiaste boje lososovog mesa, sa nazubljenom ivicom poput slomljenog, sivog saa. Krpe kupola nad Gradovima umeo je da stvori neeljene mikroklimatske uslove; bilo je podruja od 51

nekoliko gradskih blokova gde je fina kia kondenzacije neprestano sipila sa ogaravljenih konstrukcija i viih delova kupola poznatih po statikom pranjenju, udnoj urbanoj vrsti munja. Dok je Bobi iao za Lukasom niz ulicu, duvao je jak vetar, vru i pun praine koji je verovatno imao neto sa promenama pritiska u sistemu podzemne eleznice to se pruala itavom duinom Gradova. "Zapamti ta sam ti kazao", ree Lukas, mirei zbog praine. "On je mnogo vie nego to izgleda. ak i da nije, dugovao bi mu izvesno potovanje. Ako eli da postane kauboj, uskoro e upoznati legendu u zanatu." "Aha, dobro." Poskoio je da izbegne komad posivele trake iz tampaa koji je pokuao da mu se omota oko lanka. "Znai, on je taj od koga ste ti i Bovoar kupili..." "A! Ne! Seti se ta sam ti rekao. Kad govori na otvorenoj ulici, to ti je kao da daje oglas u novinama..." Bobi napravi grimasu i klimnu glavom. Sranje. Samo zaserava. Evo ga tu, sa jednim od glavnih operatora, do gue u nekakvom haos bizu, i ta, ponaa se kao abronja. Operator. Prava re za Lukasa, i za Bovoara, a ta vudu pria, to je samo neko zezanje koje izvode sa ljudima. U Rolsu, Lukas se upustio u nekakvu uvrnutu, podugaku govoranciju o Legbi, za koga je rekao da je loa komunikacije, 'gospodar puteva i staza', sve o tome kako je ovek kod koga ga vodi Legbin miljenik. Kada je Bobi upitao je li i on dvopitoljac, Lukas je rekao da nije; rekao je da je celog ivota iao u Legbinoj senci, tako blizu da nije ni znao da je loa s njim, da je deo njega. I to jeste bio ovek, rekao je Lukas, od koga su kupili softver to ga je Dva-na-dan iznajmio Bobiju... Lukas zae za ugao i zastade, Bobi odmah iza njega. Stajali su ispred pocrnele zgrade od tamnog kamena iji su prozori ve decenijama bili zakovani ploama talasastog elika. Deo prizemlja nekada je bio neka vrsta duana, jer je imao izloge, razbijene i mutne od prljavtine. Vrata izmeu oslepljenih izloga bila su ojaana istom vrstom elika koja je zatvarala prozore na spratovima, i Bobiju se uini da nazire neku vrstu znaka iza izloga sa leve strane, oboreni neonski natpis nagnut ukoso u pomrini. Lukas je samo stajao, okrenut vratima, bezizraznog lica, krupnih aka naslonjenih na mesinganu glavu tapa iji je vrh bio uprt u plonik. "Prva stvar koju treba da naui", ree, tonom oveka koji ponavlja biblijsku izreku, "jeste da uvek mora' da saeka..." Bobiju se uini da uje neko struganje iza vrata, a onda se zau zveka kao od lanaca. "Da ti pamet stane", ree, "kao da nas je oekivao." Vrata se odkrinue desetak centimetara na dobro podmazanim arkama i kao da ih neto zaustavi. Posmatralo ih je oko, ne trepui, lebdei u toj pukotini praine i mraka, i Bobiju se isprva uini da to mora biti oko neke krupne ivotinje, sa zenicom udne, tamnoute boje i beonjaama poprskanim i premreenim crvenim ilicama, sa zakrvavljenim donjim kapkom. "Hudu-ovek", ree nevidljivo lice kome je pripadalo oko, a onda, "hudu-ovek i neko govance. Isuse..." Zau se grozan krkljav zvuk, kao da se vekovne sluzi diu iz neke skrivene dubine, i ovek pljunu. "'Ajde, mii se, Lukase." Jo jednom zvuk struganja i vrata se otvorie u tamu. "Ja sam zauzet ovek..." Ovo poslednje dolo je odnekud iza vrata, udaljavajui se, kao da vlasnik oka bei od svetlosti koja je prodrla unutra. Lukas zakorai unutra, sa Bobijem za petama, koji oseti kako se vrata tiho zatvaraju za njim. Iznenadna tama uini da mu se najei koa na rukama. Kao da je bio iv, taj mrak, zakren, gust i nekako svestan. Tada planu ibica i nekakva svetiljka zaita i zatreperi kada se upalio gas u posudi. Bobi se zablenu u lice iza svetiljke, gde je zakrvavljeno oko ekalo sa svojim parnjakom na neemu za ta se Bobi toplo nadao da je maska. "Ne verujem da si nas oekivao, Fine. Ili jesi?" upita Lukas. "Ako ba 'oe da zna", ree lice, otkrivi ploaste, ute, konjske zube, "bio sam po'o neto da pojedem." Bobiju je izgledao kao da bi mogao da se hrani trulim tepihom ili da strpljivo rije kroz smeu drvnu kau knjiga, nadutih od vlage i naslaganih do visine ramena sa obe strane tunela u kome su stajali. "Ko ti je ovo govance, Lukase?" "Zna, Fine, Bovoar i ja imamo potekoe sa neim to smo nabavili od tebe na poverenje." Lukas isprui tap i oprezno opipa opasnu nadnetu liticu od knjiga u raspadanju. "Ma nemojte?" Fin skupi usta u podrugljivoj brizi. "Ne zajebavaj se s tim prvim izdanjima. Ako srui, plaa." Lukas spusti tap. Uglaana glava blesnu na svetlosti svetiljke. 52

"I", ree Fin. "Znai, imate potekoe. udi me, Lukase, jebeno me udi." Obrazi su mu bili sivkasti, izbrazdani dubokim, kosim borama. "Imam i ja potekoe, tri komada, koje jutros nisam im'o. Izgleda da to tako mora u ivotu, ponekad." Spustio je siktavu svetiljku na oerupan elini orman i iskopao iskrivljenu cigaretu bez filtera iz depa na boku nekog dronjka koji je nekada mogao biti sako od tvida. "Moje tri potekoe nalaze se na spratu. Moda biste ih pogledali..." Kresnuo je drvenu ibicu o postolje svetiljke i zapalio cigaretu. Prodoran miris crnog, kubanskog duvana rairi se kroz vazduh izmeu njih. "Zna", ree Fin, zakoraivi preko prvog tela, "ve sam dugo na ovoj lokaciji. Svi me znaju. Znaju da sam ovde. Kad kupi od Fina, zna od koga si kupio. I jamim za svoju robu, uvek..." Bobi je zurio u gore okrenuto lice mrtvaca na podu, u zamuene oi. Oblik trupa bio je nekako pogrean, nain na koji je leao tamo u crnoj odei. Lice Japanca, bezizrazno, oi lea... "I za sve to vreme", produi Fin, "zna ko je bio toliko glup da pokua da ue ovamo i ukoka me? Niko! Nijedan, sve do jutros, a onda odjednom trojica, da ih jebem. Dodue", uputio je Bobiju neprijateljski pogled, "to ako ne raunam ovo ovde govance, ali..." Slegnuo je ramenima. "Izgleda nekako iskrivljeno", ree Bobi, zurei u prvi le. "To je zato to je unutra postao psea hrana." Fin se iskezi. "Samleven." "Fin sakuplja egzotino oruje", ree Lukas, gurkajui vrhom tapa zglob ruke drugog tela. "Jesi li ih skenirao za implante, Fine?" "Ja'. Gnjavaa. Mor'o da ih nosim dole u sobu. Samo uobiajeno pakovanje. Obian udarni tim." Zvuno je srknuo kroz zube. "Ko je mogao da poeli mene da smakne?" "Moda neko kome si prodao skup proizvod koji ne vri posao", predloi Lukas. "Nadam se da to ne znai da ste ih vi poslali, Lukase", ree Fin hladno, "jer bih morao da ti pokaem trik sa pseom hranom." "Jesam li rekao da si nam prodao neispravnu robu?" "'Imamo potekoe', rekao si. ta ste drugo kupili od mene u poslednje vreme?" "ao mi je, Fine, ali ovi nisu nai. I sam zna da nisu." "Ja', valjda. Koji e moj onda ovde, Lukase? Zna da roba koju si kupio nije ila sa uobiajenom garancijom..." "Znate", ree Fin, poto je sasluao priu o Bobijevoj neuspeloj provali u kiberprostoru, "tamo se deava neko zajebano sranje." Polako je vrteo uskom, neobino izduenom glavom. "A nije bilo tako." Pogleda Lukasa. "Vi znate za to, zar ne?" Sedeli su za etvrtastim, belim stolom u beloj sobi u prizemlju, iza radnje zakrene otpadom. Pod je bio od rapavih bolnikih ploica, a zidovi iroke ploe od zamazane plastike iza kojih su se krili gusti slojevi elektronskih kola za ometanje prislukivanja. U poreenju sa prednjom prostorijom, bela soba se inila hirurki ista. Oko stola je bilo razmeteno nekoliko tronoaca od legure nakostreenih od senzora i skenera poput apstraktnih skulptura. "Znamo za ta?" upita Bobi. Sa svakim prepriavanjem prie oseao se manje abronja. Vaan. Oseao se vaan. "Ne ti, upianko", ree Fin umorno. "On. Veliki hudu-ovek. On zna. Zna da vie nije isto... Ve due. A ja sam oduvek u ovom poslu. Od poetaka. Jo pre rata, pre nego to je postojala matrica, ili bar pre nego to su ljudi znali da postoji." Sada je gledao Bobija. "Ma, koji moj oekujem od tebe da zna? Imam par cipela koje su starije od tebe. Kauboji postoje otkad i kompjuteri. Napravili su prve kompjutere da bi isekli nemaki led, zar ne? ifrolomce. to znai da je led postojao i pre kompjutera, ako ba 'oete." Zapalio je petnaestu cigaretu te veeri, i soba poe da se ispunjava dimom. "Jeste, Lukas zna. U poslednjih sedam, osam godina tamo su se pojavile neke udne stvari, tamo gde jau kauboji konzole. Novi dokeji sklapaju pogodbe sa tim stvarima, zar ne, Lukase? Da, mo' se kladiti da znam; jo im je potreban i hard i soft, i jo moraju da budu bri od zmije pred ledom, ali svi oni, svi koji zaista znaju da ga seku, imaju saveznike, je l' tako, Lukase?" Lukas izvadi zlatnu akalicu iz depa i zaposli se oko kutnjaka, sa ozbiljnim izrazom na tamnom licu. "Prestoli i osvajanja", ree Fin tajanstveno. "Ja', tamo neto postoji. Duhovi, glasovi. Zato ne? Okeani imaju sirene, i slino sranje, a mi imamo more od silikona, kapira? Naravno, kiberprostor je samo 53

opsena na koju dobrovoljno pristajemo, ali svako ko se ukljui zna, jebeno je siguran, da je to svet za sebe. I izgleda svake godine sve vie naseljen..." "Za nas", ree Lukas, "svet je uvek bio takav." "Ja'", ree Fin, "vi moete da se ukljuujete pravo tamo, a posle da kaete ljudima da su stvari sa kojima sklapate pogodbe oni isti stari, plemenski bogovi..." "Boanski Konjanici..." "Ma, sigurno. Moda ak i verujete u to. Al' ja sam dovoljno mator da pamtim vreme kada nije bilo tako. Da ste pre deset godina uli u 'Dentlmen gubitnik' i pokuali da saoptite nekom od asova da ste razgovarali s duhovima u matrici, mislili bi da ste poandrcali." "abronje", ubaci Bobi, osetivi se zapostavljen i ne vie tako vaan. Fin ga belo pogleda. "ta?" "abronje. Sjebani u mozak. Muvaroki izraz, valjda..." Opet on. Sranje. Fin mu uputi veoma udan pogled. "Isuse. Tako to zovete, a? Hriste. Ma, poznajem oveka..." "Koga?" "Bodina abronju", ree on. "Prvi tip kog znam da je zavrio k'o govorna figura." "Je l' bio glup?" upita Bobi, smesta zaalivi zbog toga. "Glup? Sranje, ne, bio je pametan k'o sam avo." Fin zgnjei cigaretu u napukloj keramikoj pepeljari sa reklamom za Kampari. "Samo to je bio potpuno otkaen. Jednom je radio sa Ravnolinijskim Diksijem..." Zakrvavljene oi postadoe odsutne. "Fine", ree Lukas, "gde si nabavio onaj ledolomac koga si nam prodao?" Fin ga je bezizrazno posmatrao. "etrdeset godina radim ovaj posao, Lukase. Zna koliko su mi puta postavili to pitanje? Zna koliko bih puta bio o'laen da sam odgovorio?" Lukas klimnu glavom. "Ubedio si me. Ali da i ja tebi neto kaem." Pruio je akalicu prema Finu kao bode-igraku. "Pravi razlog zbog koga sada sedi ovde i proserava se jeste to to misli da ona tri mrce gore imaju neke veze sa ledolomcem koga si nam prodao. Osim toga, trecnuo si se i naulio ui kada ti je Bobi rekao da su digli u vazduh stan njegove majke, tano?" Fin se naceri. "Moda." "Neko te je stavio na listu, Fine. Ona tri ninde gore kotali su nekog svu silu para. Kada se ne vrate, neko e biti jo zagrieniji, Fine." Zakrvavljene oi zatreptae. "Bili su napakovani", ree on, "spremni za udar, ali jedan od njih imao je i neke druge stvari. Opremu za postavljanje pitanja." Njegovi prsti, uti od nikotina polako su trljali kratku gornju usnu. "Nabavio sam ga od Vigana Ladgejta", ree, "Viga." "Nikad uo", ree Lukas. "Opien, mali jebivetar", ree Fin, "nekad je bio kauboj." Istine radi, poe Fin, a za Bobija je to bilo beskrajno opinjavajue, bolje ak nego kad je sluao Bovoara i Lukasa, Vigan Ladgejt je pet godina bio vrhunski dokej, to je sasvim solidan sta za kauboja kiberprostora. Pet godina je dovoljno da kauboj postane bogat ili padne u komu, ili pak da plaa ergelu mladih sekaa i posveti se voenju poslova. Vig je u estini mladosti i slave protutnjao kroz slabo naseljene sektore matrice koji predstavljaju geografska podruja nekad poznata kao Trei Svet. Silikon se ne troi; mikroipovi su praktino veni. Vig je uoio ovu istinu. Kao i svaki drugi klinac njegovih godina, znao je da je silikon postao zastareo, to je bilo gore nego istroiti se; ova injenica bila je sumorna, ali prihvaena konstanta za Viga, kao smrt ili porez, i zapravo se vie plaio toga da e njegova oprema zastariti nego smrti (imao je dvadeset dve godine) ili poreza (nije ga prijavljivao, iako je plaao godinji procenat praonici novca u Singapuru, i to u priblinom iznosu poreza koji bi platio kada bi prijavio ukupnu zaradu). Vig je zakljuio da sav zastareli silikon negde odlazi. Saznao je da su to krajnje siromane oblasti sa zaecima industrije. Nacije koje su tako primitivne da jo ozbiljno shvataju koncept nacije. Vig se ukljuio u par afrikih sporih rukavaca i osetio se kao ajkula u bazenu punom kavijara. Ta ukusna jajaca bila su suvie sitna, ali si mogao da zine i guta, a to je bilo lako i sito i zbrajalo se. Vig je obraivao Afrikance nedelju dana, usput izazvavi pad najmanje tri vlade i neizrecivu ljudsku patnju. Na kraju nedelje se povukao, ugojeniji od nekoliko miliona smeno malih bankovnih rauna. Dok je izlazio, nagrnuli su skakavci; i drugi su doli na afriku ideju. Vig se dve godine izleavao na plai u Kanu, uivajui samo najbolje, ekskluzivne droge i povremeno ukljuivao minijaturni Hosakin televizor, posmatrajui naduvene leeve Afrikanaca sa neobinom, nedunom panjom. Posle izvesnog vremena, niko ne zna tano gde ili kada ili zato, poelo je 54

da se primeuje da je Vig zastranio. Tanije, rekao je Fin, Vig je uobrazio da Bog obitava u kiberprostoru, ili da je kiberprostor Bog, ili neko novo ispoljavanje istog. Vigova zastranjivanja u teologiju bila su obeleena krupnim pomacima paradigme, pravim verskim zanosima. Fin je znao poneto o tome ta je Vig radio u to vreme; ubrzo posle preobraenja u novu i jedinstvenu veru, Vigan Ladgejt se vratio u Gradove i otisnuo na epsko iako pomalo nasumino istraivanje kiberprostora. Poto je bio jaha konzole, znao je gde treba ide u potragu za onim to je Fin zvao hard i soft. Fin je nabavio Vigu i jedno i drugo, jer je Vig jo bio bogat ovek. Vig je objasnio Finu da njegova tehnika mistike potrage podrazumeva projekciju svesti u prazne, slobodne sektore matrice, i ekanje. Fin je rekao u njegovu korist da ovaj nikada nije stvarno sreo Boga, iako je tvrdio da je u nekoliko prilika osetio Njegovo prisustvo kako se kree preko lica mree. Vig je usput ostao bez novca. Poto je njegova duhovna potraga prekinula ono malo preostalih poslovnih veza iz vremena pre Afrike, nestao je bez traga. "A onda se jednog dana pojavio", ree Fin, "lud k'o klozetski pacov. Ionako je bio bled, mali jebivetar, ali sada je nosio sva ona afrika govna, perle, kosti i to." Bobi prestade da slua Finovo pripovedanje, tek toliko da se zapita kako neko ko izgleda kao Fin moe nekog da nazove bledim, malim jebivetrom, a onda opazi Lukasovo smrtno ozbiljno lice. Tada mu pade na pamet da Lukasa moda lino pogaa pominjanje Afrike, na neki nain. Ali Fin je priao dalje. "Im'o je dosta robe koju je hteo da proda. Dekove, pomone ureaje, softver. Sve je bilo staro nekoliko godina, ali prvoklasno, pa sam mu ponudio cenu. Primetio sam da ima ugraenu utinicu i da u njoj neprestano dri komad softvera. Kakav je to soft? Prazan, kae on. Sedi ba tu gde ti sad sedi, klinac, i kae mi prazan je i u njemu je Boji glas i ja ivim veno u njegovoj beloj buci, ili ve takvo neko sranje. Ja tu pomislim, Kriste, pa Vig je naisto odlepio, a on po peti put broji novac koji sam mu dao. Vig, kaem mu, vreme je novac, ali da mi kae ta sad namerava da radi. Zato to sam bio radoznao. Godinama sam poznavao oveka, poslovno. Fine, veli on, moram gore uz gravitacijski bunar, Bog je tamo gore. Hou da kaem, kae on, On je svuda, ali ovde dole ima mnogo uma koji mu zamrauje lice. Tako je, kaem ja, ubo si. Ispratim ga do vrata i to je sve. Nikada ga vie nisam video." Bobi trepnu, prieka i malo se uzvrpolji na tvrdom seditu stolice na sklapanje. "Ali otprilike godinu dana kasnije, pojavljuje se tip, sa platforme na visokoj orbiti, na odsustvu, i donosi mi dobar softver na prodaju. Nita da se raspameti, ali zanimljivo. Kae da je od Viga. Pa, Vig je moda udak i dugo je izvan igre, ali jo moe da nanjui dobru robu. Otkupio sam. Otad ima moda deset godina, je li? I otprilike svakih godinu dana, pojavi se neki tip sa robom. 'Rek'o mi Vig da ti ponudim ovo.' I ja obino kupim. To nikad nije nita izuzetno, ali je u redu. I nikad se ne pojavi isti tip." "ta je to bilo, Fine, samo softver?" upita Lukas. "Pa da, uglavnom, osim onih otkaenih skulptura. To sam zaboravio. Mislio sam da ih je Vig napravio. Kada se tip prvi put pojavio s tim, kupio sam robu, a onda sam ga pitao, koji moj ti je to? Vig je rek'o da bi moglo da te zanima, kae tip. Reci mu da je lud, kaem ja. Tip se nasmeje. Onda zadri, veli. Ne pada mi na pamet da nosim to sranje nazad. Mislim, bila je veliine deka, ta stvar, obina gomila raznih govana, pokupljenih u kutiju... unuo sam je iza onog sanduka od Kole sa starim gvoem i zaboravio na nju, sve dok stari Smit - moj kolega u ono vreme, bavio se uglavnom umetnikim i kolekcionarskim predmetima - nije svratio. Vidi je i 'oe da kupi. Tu mi utanaimo kao neku trt-mrt pogodbu. Ako bude jo ovoga, Fine, kae on, uzmi. Gore u gradu postoje dupeglave koje padaju na ova sranja. I kad se sledei put pojavio tip od Viga, stvarno sam otkupio skulpturu i uvalio je Smitu. Al' to je svaki put bila neka sitna lova..." Fin slegnu ramenima. "Sve do pre mesec dana. Do'o neki balavac sa onim to ste vi otkupili. Od Viga. uj, kae on, ovo je biosoft i to 'lomac. Vig kae da je mnogo skup. Ja ga metnem pod sken i uini mi se u redu. Izgled'o mi se zanimljiv, zna? I tvoj ortak Bovoar bio je istog miljenja. Kupim. Bovoar kupi od mene. Kraj prie." Fin izvadi cigaretu. Ova je bila slomljena, savijena nadvoje. "Sranje", ree on. Iskopa iz istog depa izlizan paketi cigaret-papira, izdvoji jedan tanak, ruiast listi i vrsto ga omota oko slomljene cigarete, kao neku vrstu udlage. Kada je oblizao lepak, Bobi opazi veoma zailjen sivo-ruiast jezik. "Dobro, Fine, a gde stanuje na gospodin Vig?" upita Lukas, sa palcima ispod brade i dugakim prstima poput prepone ispred lica. "Lukase, ne znam pa da me jebe. Negde na orbiti. I da ti pravo kaem, isto sumnjam da mu puca prsluk za novac koji dobija od mene. Zna, uo sam da gore postoje mesta gde ti ne treba novac, ako se uklopi u ekonomiju, pa moda tamo i sia dugo traje. Bolje me ne pitaj, zna da imam agorafobiju." Opako se nacerio Bobiju, koji je pokuavao da izbrie sliku onog jezika iz seanja. "Zna", ree Fin, mirei prema Lukasu, "negde ba u to vreme poele su da krue prie o tom uvrnutom sranju to se deava u matrici." 55

"Kao na primer?" upita Bobi. "Jebeni jezik za zube", ree Fin, neprestano posmatrajui Lukasa. "Ba pre nego to ste se pojavili vi, nova hudu-ekipa. Znao sam jednu ulinu samurajku u slubi tipa iz Specijalnih Snaga prema kome je Vig izgledao potpuno jebeno normalno. Ona i taj kauboj koga su pokupili iz ibe, namerili su se na neto slino. Moda su ga i nali. Poslednji put sam ih vid'o u Istanbulu. uo sam da je pre nekoliko godina dola da ivi u Londonu. Jebe me ako znam kad. Sedam, osam godina." Fin je najednom izgledao umoran i star, veoma star. Bobi pomisli da izgleda kao veliki, mumificirani pacov pokretan oprugama i nevidljivim icama. Izvadio je iz depa runi sat sa napuklim staklom i samo jednom masnom, konom trakom i pogledao na njega. "Isuse. Pa, to je sve to e uti od mene, Lukase. Za dvadeset minuta dolaze mi neki prijatelji iz banke organa, zbog jednog poslia." Bobi se seti tela na spratu. Preleala su tamo ceo dan. "Hej", ree Fin, proitavi izraz na njegovom licu, "banke organa su veoma dobre kada treba da ukloni neto. Ja plaam njima. Ona glupa kopilad gore ionako vie nemaju bog zna ta od organa..." I Fin se zacereka. "Rekao si da je bio blizak... Legbi? A Legba je isti onaj za koga ti i Bovoar kaete da mi je pomogao kada sam naleteo na onaj crni led?" Iza ivice saa graevina, nebo je postajalo svetlije. "Jeste", ree Lukas. Kao da je bio odsutan mislima. "Ali on kao da uopte ne veruje u to." "Nema veze", ree Lukas kada se ukazao Rols. "Uvek je bio blizak duhu stvari." 17. VEVERIINA UMA Avion se zaustavio blizu neke tekue vode. Tarner je sluao zvuk, okreui se, u groznici ili snu, u gmrei, vodu na kamenu, jednu od najstarijih pesama. Avion je bio pametan, pametan kao bilo koji pas, sa ugraenim nagonom skrivanja. Oseao ga je kako se ljulja na stajnom trapu, negde u grozniavoj noi, i puzi napred, dok mu granice grebu i ute po tamnoj kupoli kabine. Avion se zavukao u duboku, zelenu senku i kleknuo, a letni okvir je zavijao i krckao dok se slegao uz ilovau i granit kao raa na pesak. Mimetiki polikarbon kojim su mu bila obloena krila i trup osuo se mrljama i potamneo, preuzimajui boje i izgled meseinom iaranog kamena i umskog tla. Konano se umirio, i jedini zvuk bio je um vode u koritu potoka... Probudio se poput maine, otvorivi oi, ukljuivi sliku, crveni blesak Linove smrti iza usmerenog niana Smit i Vesona. Luk krova kabine iznad njega imao je ipku od mimetikih podraaja lia i grana. Bleda zora i zvuk tekue vode. Jo je nosio Oukijevu plavu, radnu koulju. Sada je otro zaudarala na znoj, a dan ranije otrgnuo je rukave. Pitolj mu je leao izmeu nogu, cevi uperene u crnu ruicu upravljaa mlaznjaka. G-mrea bila je mlitav vor oko njegovih bokova i ramena. Izvio se i ugledao devojku, ovalno lice i sme, osuen potoi krvi ispod nozdrve. Jo je bila bez svesti, znojava, neto razmaknutih usana, kao u lutke. "Gde se nalazimo?" "Petnaest metara juno-jugoistono od ciljnih koordinata koje ste dali", ree avion. "Ponovo ste izgubili svest. Opredelio sam se da nas sakrijem." Pruio je ruku iza sebe i izvadio utika interfejsa, prekidajui vezu sa avionom. Tupo je kruio pogledom po kabini sve dok nije naao rune komande za otvaranje kupole. Uzdahnula je na servomotorima, usput menjajui izgled polikarbonskog veza od lia. Prebacio je nogu preko ivice i pogledao svoju aku na spoju kabine i spoljne koljke aviona. Polikarbon je podraavao sive tonove oblinje stene; dok ga je posmatrao, poeo je da slika mrlju veliine ake u boji njegovog dlana. Prebacio je i drugu nogu, zaboravivi revolver na seditu, i kliznuo na zemlju, u visoku, meku travu. Onda je ponovo zaspao, sa elom na travi, i sanjao tekuu vodu. Kada se probudio, zatekao se kako puzi na rukama i kolenima kroz nisko granje otealo od rose. Konano je izbio na istinu i prevalio se napred i na lea, ruku rairenih kao da se zbog neega predaje. 56

Visoko nad njim, neto malo i sivo odbaci se sa grane, uhvati se za drugu, zaljulja se jedan tren na njoj, a zatim pohita dalje, izvan njegovog vidokruga. Lezi mirno, zau glas kako mu govori, godinama udaljen. Samo lezi i opusti se i uskoro e zaboraviti na tebe, zaboravie zbog sivila svitanja i zbog rose. Izile su da trae hranu, da trae hranu i da se igraju, a njihovi mozgovi ne mogu da zapamte dve poruke, ne zadugo. I on je leao na leima, pored svoga brata, sa vinesterkom u najlonskom kuitu, udiui miris novog mesinga i ulja za puke, miris logorske vatre u svojoj kosi. A brat mu je uvek bio u pravu, za veverice. Dole su. Zaboravile su jasan znak smrti ispod njih u zakrpljenom dinsu i plavom eliku; dole su, trei po granama, zastajui da onjue zoru, Tarnereova dvadeset dvojka je prasnula, i mlitavo telace skotrljalo se sa visine. Ostale su se razbeale, nestajui, a Tarner je prepustio puku bratu. Ponovo su ekali, ekali da ih veverice zaborave. "Vi ste kao ja", ree Tarner vevericama, izranjajui iz sna. Jedna od njih iznenada sede na debeli rep i pogleda ga pravo u oi. "Uvek se vraam." Veverica odskakuta dalje. "Kada sam pobegao od Holananina, bio je to, u stvari, povratak. Kada sam odleteo u Meksiko, opet isto. I jo jednom, kada sam ubio Lina." Dugo je tako leao, posmatrajui veverice, dok se uma budila i jutro postajalo toplije oko njega. Preletela ga je vrana, zaokreui, koei perjem rairenim poput crnih, mehanikih prstiju. Svratila je da proveri da li je mrtav. Nacerio se vrani, a ova zalupa krilima i odlete. Jo nije. Ponovo je otpuzao pod nadneto granje i naao je kako sedi u kabini. Nosila je preveliku belu majicu preseenu ukoso MAAS-NEOTEK logoom. Majica je spreda bila iarana prugama svee krvi. Ponovo je krvarila iz nosa. Sjajne, plave oi, zamuene i izgubljene, u crno-utim izubijanim dupljama, nalik na egzotinu minku. Mlada, zakljuio je, veoma je mlada. "Ti si Mielova kerka", ree, prisetivi se imena iz dosjea biosofta. "Anela." "Endi", ree ona, automatski. "A ko si ti? Krvarim." Pokazala je krvavi karanfil zguvane maramice. "Tarner. Oekivao sam tvog oca." Setio se revolvera, opazivi da joj je druga ruka izvan vidokruga, ispod ivice kabine. "Zna li gde je?" "Tamo, u mesi. Mislio je da e moi da razgovara s njima, da im objasni. Zato to im je potreban." "Sa kojim to njima?" "Sa Maasom. Odborom. Nemaju rauna da mu naude. Zar ne?" "Zato bi to uinili?" Jo jedan korak napred. Obrisala je nos crvenom maramicom. "Zato to me je poslao napolje. Zato to je znao da hoe da mi naude, moda i ubiju. Zbog snova." "Snova?" "Misli da e ga povrediti?" "Ma ne, ne bi oni to. Popeu se kod tebe. Moe?" Klimnula je glavom. Morao je da pree rukama preko koljke da bi naao plitke, udubljene rukohvate; mimetika obloga pokazivala je lie i mahovinu, granice... A onda se naao gore, kod nje, i ugledao revolver pored njene patike. "Ali zar nije trebalo i sam da poe? Oekivao sam ga, mislim tvog oca." "Ne. Nismo to planirali. Imali smo samo jedan avion. Zar vam nije rekao?" Poela je da se trese. "Zar vam nita nije rekao?" "Dovoljno", ree on, spustivi ruku na njeno rame, "rekao nam je koliko je bilo potrebno. Sve e biti u redu..." Prebacio je noge unutra, povio se, pomerio Smit i Veson dalje od njene noge i pronaao kabl interfejsa. Sa rukom na njenom ramenu, podigao ga je i ubacio na mesto iza uha. "Daj mi proceduru za brisanje svega to si snimio u poslednjih etrdeset osam sati", ree. "Hou da obrie kurs za Meksiko Siti, let od obale ovamo, sve..." "Ne postoji unesen plan za Meksiko Siti", ree glas, direktan nervni audio signal. Tarner se zagleda u devojku, protrlja vilicu. "Kuda idemo?" "U Bogotu", i mlaznjak navede koordinate za sletanje koje se nije dogodilo. Ona zatrepta prema njemu, kapcima modrim poput okolne koe. "Kome to govori?" 57

"Avionu. Da li ti je Miel rekao kuda e ii?" "U Japan..." "Zna nekoga u Bogoti? Gde ti je majka?" "Ne. Mislim da je u Berlinu. Malo znam o njoj." Obrisao je banke podataka u avionu, ponitivi Konrojev program, ono to se nalazilo tamo: dolazak iz Kalifornije, podaci o odreditu, plan leta koji bi ih odveo do piste udaljene tri stotine kilometara od urbanog jezgra Bogote... Neko e ve nai avion. Pomislio je na Maasov orbitalni sistem osmatranja i pitao se da li su sistemi ometanja i izbegavanja, ije je aktiviranje naredio avionu, bili od ikakve koristi. Mogao je da ponudi avion Rudiju, ali je sumnjao da e Rudi pristati da bude umean. Kad je to bilo u pitanju, ve samo pojavljivanje na imanju, sa Mielovom kerkom, uvalie Rudija do gue. Ali nije imao kuda da ide, ne za stvari koje su mu sada bile potrebne. Bio je to hod od etiri sata, du poluzaboravljenih staza i niz krivudavi asfaltni drum sa dve trake, obrastao korovom. inilo mu se da je drvee drugaije, a onda se setio koliko mora da je poraslo za sve te godine. U pravilnim razmacima prolazili su pored patrljaka drvenih stubova koji su nekada nosili telefonske kablove, a sada bili obrasli draom i orlovim noktima. Kablovi su odavno bili preraeni u gorivo. Pele su skupljale med u procvaloj travi pored puta... "Ima li hrane tamo kuda idemo?" upita devojka, vukui onove belih patika po izlokanom asfaltu. "Naravno", ree Tarner, "kol'ko hoe." "Sad bih vie volela malo vode." Sklonila je slepljen pramen smee kose sa potamnelog obraza. Primetio je da je poela da epa i da se mrti svaki put kada stane na desnu nogu. "ta ti je s nogom?" "Neto sa zglobom, mislim od onda kada sam prevrnula 'laku." Iskrivila je lice, ali je nastavila da hoda. "Da se odmorimo." "Neu. Htela bih da stignemo tamo, da stignemo bilo gde." "Odmor", ree on, uhvativi je za ruku, i povede je sa puta. Napravila je grimasu, ali je sela pokraj njega, paljivo ispruivi desnu nogu ispred sebe. "Veliki pitolj", ree. Ve je bilo toplo, pretoplo za jaknu. Zakopao je futrolu preko golih lea, obukavi otkopanu koulju preko nje, izvuenih krajeva, koji su leprali na vetru. "Zato burence tu dole izgleda kao kobrina glava?" "To je nianska sprava, za nonu borbu." Nagnuo se napred da pogleda njen lanak. Sada je brzo oticao. "Ne znam koliko e dugo moi da hoda na tome", ree on. "esto si se borio, nou? Pitoljima?" "Ne." "Nije mi ba jasno ime se bavi." Pogledao ju je. "Ponekad ni sam ne razumem, naroito u poslednje vreme. Trebalo je da doekam tvog oca. Hteo je da promeni kompaniju, da radi za nekog drugog. Oni za koje je trebalo da radi unajmili su mene i jo neke ljude kao osiguranje da e se osloboditi starog ugovora." "Ali nije bilo naina da se oslobodi ugovora", ree ona. "Bar ne zakonski." "Tako je." Odvezao je vor, razlabavio pertle na patiki. "Ne zakonski." "Oh. Znai, to je tvoj posao?" "Da." Skinuo joj je patiku. Bez arapa. lanak joj je gadno otekao. "Iaila si je." "ta je sa onim drugim ljudima? Bilo ih je jo, tamo, u onoj ruevini? Neko je pucao, i one svetlee rakete..." "Teko je rei ko je pucao", ree on, "ali rakete nisu bile nae. Moda je to bilo Maasovo obezbeenje, u poteri za tobom. Zar si mislila da e se tako lako izvui?" "Sve sam uradila kako mi je Kris rekao", ree ona. "Kris je moj otac." "Znam. Mislim da u morati da te nosim ostatak puta." "Ali ta e biti sa tvojim drugovima?" "Kojim drugovima?" "Tamo, u Arizoni." "A, da. Pa", on obrisa nadlanicom znoj sa ela, "nisam siguran. Zaista ne znam." 58

Opet je video pobelelo nebo, blesak energije, jai od sunca. Ali avion je rekao da nije bilo elektromagnetskog talasa... Prvi od Rudijevih poboljanih pasa primetio ih je petnaest minuta poto su nastavili put, Endi jaui na Tarnerovim leima, obgrlivi ga oko ramena, sa mravim butinama ispod njegovih miica, prstiju prepletenih na njegovim grudima. Imala je miris deteta iz otmenih predgraa. Neki diskretan biljni sapun ili ampon. Pomislivi to, zapitao se na ta on mora da mirie njoj. Rudi ima kupatilo... "Oh, sranje, ta je ono?" Ukoila mu se na leima, pokazavi prstom. Vitak, sivi lovaki pas posmatrao ih je sa vrha visokog obronka od ilovae na zavoju puta, uske glave prekrivene i oslepljene crnom kapuljaom naikanom senzorima. Dahtao je, isplaenog jezika, i polako pomerao glavu sa jedne na drugu stranu. "U redu je", ree Tarner. "Pas uvar. Pripada mom prijatelju." Kua je bila narasla, dobila krila i radionice, ali Rudi nikad nije obojio oguljeno daano proelje prvobitne graevine. Dok je Tarner bio odsutan, Rudi je podigao ianu ogradu oko svoje zbirke vozila, ali kapija je bila otvorena kada su stigli, arki obraslih ladoleom i rom. Tarner je znao da onu pravu zatitu predstavljaju neke druge stvari. etiri usavrena psa kaskali su za njim dok se uspinjao ljunanom stazom, sa besvesnom Endinom glavom na ramenu, jo obgrljen njenim rukama. Rudi je ekao na prednjem tremu, u starom, belom ortsu i mornarikoj majici, u ijem se jedinom depu nalazilo najmanje deset razliitih olovaka. Pogledao ih je i podigao zelenu limenku holandskog piva u znak pozdrava. Iza njega, iz kuhinje izie plavua u izbledeloj vojnikoj koulji, sa hromiranom patulom u ruci; kosa joj je bila kratko podiana, zaeljana uvis i unazad na nain koji podseti Tarnera na korejansku medicinarku u Hosakinoj auri, na zapaljenu auru, na Veberovu, na pobelelo nebo... Ljuljao se tamo, na Rudijevom ljunanom putu, raskreenih nogu pod devojinom teinom, golih prsa ispruganih potoiima znoja na praini iz ruevine onog centra u Arizoni, i posmatrao Rudija i plavuu. "Spremili smo vam doruak", ree Rudi. "Kada ste se pojavili na monitorima pasa, pomislili smo da biste mogli biti gladni." Glas mu je bio oprezno neutralan. Devojka zastenja. "Dobro ste uradili", ree Tarner. "Devojka je povredila lanak, Rudi. Treba to da pogledamo. A imam jo o neemu da porazgovaram s tobom." "Malo je premlada za tebe, rek'o bih", ree Rudi i otpi pivo. "Odjebi, Rudi", ree ena pored njega, "zar ne vidi da je povreena? Donesi je ovamo", obrati se Tarneru i ue na kuhinjska vrata. "Izgleda drugaije", ree Rudi, zagledajui ga, i Tarner vide da je pijan. "Isti, ali drugaiji." "Ide vreme", ree Tarner, poavi prema drvenim stepenicama. "Jesi li operisao lice ili tako neto?" "Rekonstrukcija. Morali su da ga obnove na osnovu snimka." Poao je uz stepenice, probadan bolom u slabinama pri svakom pokretu. "Nije loe", ree Rudi, "gotovo da nisam primetio." Podrignuo je. Bio je nii od Tarnera i sklon debljanju, ali su imali istu smeu kosu i veoma sline crte lica. Kada su im se oi nale na istoj visini, Tarnere zastade na stepenicama. "Jo se bavi svaim pomalo, Rudi? Treba mi sken za ovu malu. I jo neke druge stvari." "Pa", ree njegov brat, "videemo ta moemo da uinimo. uli smo neto, sino. K'o da je neko probio zvuni zid. Ima li to neke veze sa tobom?" "Aha. Tamo u veveriinoj umi lei mlaznjak, ali dobro je sakriven." Rudi uzdahnu. "Isuse... Dobro, donesi je ovamo..." Godine koje je Rudi proveo u kui ogolele su je od veine stvari kojih bi se Tarner seao, i neto u njemu bilo je maglovito zahvalno zbog toga. Posmatrao je plavuu kako razbija jaja u elinu posudu, tamnonarandasta umanca domaih kokoaka; Rudi je drao kokoke. "Ja sam Seli", ree ona, mukajui jaja viljukom. "Tarner." "I on te samo tako zove", ree ona. "Retko te je pominjao." "Nismo ba bili u vezi. Moda bi trebalo da odem gore da mu pomognem." "Sedi tu. Tvoja mala je sigurna sa Rudijem. Ima nenu ruku." 59

"ak i kad je nalizan?" "Polunalizan. Dobro, nee je operisati, samo e joj staviti derme i povezati lanak." Izdrobila je suve tortilje u tiganj, preko vrelog maslaca, i nasula preko svega jaja. "ta vam se dogodilo sa oima, Tarnere? I tebi i njoj..." Meala je hromiranom lopaticom smeu u tiganju, posipajui je salsom iz plastine tube. "Gravitaciona sila. Morali smo da uzletimo na brzinu." "Tako je povredila lanak?" "Moda. Ne znam." "Sad te trae? Ili nju?" Dok ju je posmatrao zaposlenu vaenjem tanjira iz kredenca iznad sudopere, jeftin smei furnir vrata kredenca pokrenu u njemu iznenadan talas nostalgije, njene mrke ruke postadoe majine... "Verovatno", ree on. "Ne znam ta je sve u igri, za sad." "Pojedi ovo." Prebacila je kajganu na beli tanjir, potraila mu viljuku. "Rudi se boji ljudi koji bi mogli da budu poslati za tobom." Privukao je tanjir, uzeo viljuku. Jaja su se puila. "I ja." "Donela sam ti neto odee", ree Seli, kroz um vode u tu-kabini. "Ostavio je neki Rudijev prijatelj, trebalo bi da ti odgovara..." Tu je radio na naelu sile tee, sa kinicom u rezervoaru na krovu i debelom, belom filterskom jedinicom privrenom na cev iznad glave tua. Tarner isturi glavu izmeu zaparenih plastinih zavesa, mirkajui. "Hvala." "Devojka se onesvestila", ree ona. "Rudi misli da je to ok, zbog iscrpljenosti. Kae da su joj kritine konstante visoke, pa bi sad mogao i da je skenira." Izila je iz sobe, ponevi Tarnerove stare pantalone i Oukijevu koulju. "ta je ona?" ree Rudi, pruivi mu zguvan svitak srebrnaste hartije iz tampaa. "Ne znam kako se to ita", ree Tarner, osvrui se po beloj prostoriji u potrazi za Endi. "Gde je ona?" "Spava. Seli je uva." Rudi se okrenu i poe u dno sobe, a Tarner se seti da je to nekada bila dnevna soba. Rudi poe da iskljuuje konzole. Siune signalne svetiljkice gasile su se jedna za drugom. "Ne znam, ovee. Jednostavno ne znam. ta je to, neka vrsta kancera?" Tarner je iao za njim, pored radnog stola na kome je leao pokriveni mikromanipulator. Pored pranjavih, etvrtastih okana niza isluenih monitora. Jedan je imao razbijen ekran. "Prolazi joj kroz celu glavu", ree Rudi. "Kao dugaki lanci. Tako neto nikada nisam video. Nikada." "ta zna o bioipovima, Rudi?" Rudi naini grlen zvuk. Ve je izgledao sasvim trezan, ali napet, zabrinut. Neprestano je provlaio prste kroz kosu. "Tako sam i mislio. To je neka vrsta... Nije implant. Kalem." "emu slui?" "emu? Boe. Jebi ga, ko zna? Ko joj je to uradio? Neko za koga radi?" "Njen otac, mislim." "Gospode." Rudi pree rukom preko usta. "Zaseneno je kao tumor, na skeneru, ali su joj konstante dovoljno visoke, normalne. Kakva je, inae?" "ta ja znam. Klinka." Slegnu ramenima. "Jebena avolja posla", ree Rudi. "udi me da uopte hoda." Otvorio je mali laboratorijski zamrziva i izvadio zamagljenu bocu Moskovskaje. "'Oe jednu iz boce?" upita. "Moda kasnije." Rudi uzdahnu, pogleda bocu i vrati je u zamrziva. "Dobro, ta namerava? Sudei po tom uvrnutom sranju to ga mala ima u glavi, neko e uskoro doi po to. Ako ve nisu." "Jesu", ree Tarner. "Ne znam da li znaju da je ona ovde." "Jo ne." Rudi obrisa dlanove o prljavi, beli orts. "Al' verovatno hoe, zar ne?" Tarner potvrdi. "Pa, kuda e onda odavde?" "U Gradove." "Zato?" 60

"Zato to tamo imam novac. Imam raune na etiri razliita imena, koja nikako ne mogu da se poveu sa mnom. I zato to imam mnogo drugih veza koje u moda moi da iskoristim. I zato to su Gradovi najbolje skrovite. Tako ih je prokleto mnogo, zna?" "U redu", ree Rudi. "Kada?" "Ako toliko brine, hoe odmah da poemo?" "Ma, ne. Mislim, ne znam. To u devojinoj glavi dosta je zanimljivo. Imam prijatelje u Atlanti koji bi mogli da mi pozajme funkcijski analizator, modanu mapu, jedan na jedan; kad bih je stavio pod to, mogao bih da naslutim ta je ta stvar... Moda ima vrednost." "Sigurno. Kad bi znao gde da je proda." "Zar nisi radoznao? Mislim, koji je avo ona? Odakle si je iskopao, iz neke vojne laboratorije?" Rudi ponovo otvori vrata belog zamrzivaa, izvadi bocu votke, otvori je i otpi. Tarner uze bocu i nagnu je, pustivi da mu ledena tenost zapljusne zube. Proguta i strese se. "Re je o korporaciji. Krupnoj. Trebalo je da izvuem njenog oca odande, ali on je poslao nju. Onda je neko zbrisao celo odredite, reklo bi se malom atomskom. Jedva smo se izvukli. Dovde." Dodade Rudiju bocu. "Ostani trezan zbog mene, Rudi. Kad te neto uplai, suvie pije." Rudi je zurio u njega, ne obraajui panju na bocu. "Arizona", ree. "Bilo je u vestima. Meksiko jo izi zbog toga. Ali nije bila atomska. Ekipe su preplavile mesto. Nije bila atomska." "A ta drugo?" "Misle da je bio katapult. Misle da je neko natovario superbrzi baca u teretni cepelin i zbrisao neki srueni centar tamo napolju u divljini. Znaju da je u blizini bio cepelin, ali za sad nema traga od njega. Moe da podesi baca da se raznese u plazmu pri ispaljivanju. Projektil je moglo da bude gotovo sve, pri tim brzinama. Oko sto pedeset kila leda obavilo bi posao." Uzeo je bocu, poklopio je i spustio na sto pored sebe. "Sve zemljite oko tog mesta pripada Maasu, Maasu Biolabsu, zar ne? Bili su u vestima, taj Maas. Pruaju punu saradnju razliitim institucijama vlasti. Moe da se kladi. To nam valjda govori odakle dolazi tvoje malo zlato." "Naravno. Ali mi ne govori ko je upotrebio baca. Niti zato." Rudi slegnu ramenima. "Doite da vidite ovo", ree Seli sa vrata. Mnogo kasnije, Tarnere je sedeo sa Seli na tremu. Devojka je konano zapala u neto to je Rudijev EEG prikazivao kao san. Rudi je bio u nekoj od radionica, verovatno u drutvu boce sa votkom. Oko loza ladolea pored iane kapije rojili su se svici. Tarner je otkrio da, ako zatvori oi, sa mesta na drvenoj ljuljaci na tremu, gotovo moe da zamisli jabukovo drvo koje vie nije bilo tamo, drvo koje je nekada nosilo srebrnastosivi konopac i prastaru automobilsku gumu. I tada je bilo svitaca, Rudijevi tabani udarali su u tvrdu, golu zemlju dok se odbacivao na ljuljaci, a Tarner je leao na leima u travi, posmatrajui zvezde... "Na jezicima", ree Seli, Rudijeva enska, sa kripave trane stolice. ar njene cigarete bio je crveno oko u mraku. "Govorila je na jezicima." "ta?" "To je tvoja mala radila, gore u sobi. Razume francuski?" "Ne, moda malo. Ne bez renika." "Neto od toga zvualo mi je kao francuski." Crvena ar na trenutak postade kratak luk, kada je otresla pepeo. "Kad sam bila mala, moj stari me je jednom odveo na stadion, i tamo sam videla prikazanje i kako govore na jezicima. Uplailo me je. Ali mislim da sam se danas jo vie uplaila, kada je poela to." "Rudi je snimio kraj toga, zar ne?" "Aha. Zna, Rudiju nije ba ilo najbolje. Najvie sam se zbog toga ponovo doselila ovde. Rekla sam mu da ne ostajem ako se ne sredi, ali onda je postalo stvarno gadno, pa sam pre dve nedelje morala da se vratim. Ve sam se spremala da poem kada ste se vi pojavili." ar njene cigarete napravi luk preko ograde i pade na ljunak u dvoritu. "Pije?" "To i stvari koje muka za sebe u laboratoriji. Zna ve, taj se razume u sve i svata. Jo ima puno prijatelja, po kraju; ula sam ih kako priaju prie o dobu kad ste vas dvojica bili klinci, pre nego to si otiao." "Trebalo je da i on ode." "On mrzi grad", ree ona. "Kae da e se ionako proiriti ovamo, pa emu onda odlaziti u njega?" 61

"Ja sam otiao zato to se ovde nita nije dogaalo. Rudi je uvek znao da pronae neto da radi. I jo je tako, kako mi izgleda." "Trebalo je da ostanete u vezi. Bio si mu potreban ovde kada je umirala vaa majka." "Bio sam u Berlinu. Radio sam neto to nisam mogao da napustim." "Pretpostavljam. Tada ni ja jo nisam bila ovde. Dola sam kasnije. Bilo je to dobro leto. Rudi me je izvukao iz te prljave jazbine od kluba u Memfisu; jedne veeri uao je tamo sa gomilom seoskih momaka, i sledeeg dana ve sam bila ovde, ne znajui ni sama zato. Ali on je bio dobar prema meni, u to vreme, i smean, i pruio mi je priliku da ohladim glavu. Nauio me je da kuvam." Nasmejala se. "Prijalo mi je sve to, samo sam se bojala onih prokletih pilia iza kue." Ustala je i protegnula se, uz kripanje stare stolice, a on je postao svestan duine njenih preplanulih nogu, mirisa i letnje topline njenog tela, blizu svog lica. Poloila je ruke na njegova ramena. Oi su mu bile u visini trake smeeg, golog stomaka ispod komotnog ortsa, sa mekom senkom pupka; setivi se Elison u beloj, praznoj sobi, poele da tamo pritisne lice, da je okusi... Uinilo mu se da se malo zaljuljala, ali nije bio siguran. "Tarnere", ree ona, "ponekad, kad sam ovde s njim, kao da sam sama..." Tada je ustao, zazveao je stari lanac na mestu gde su rafovi sa kukom bili duboko zavrnuti u gredu nadstrenice trema, rafovi koje je verovatno zavrnuo njegov otac etrdeset godina ranije, i poljubio joj je usne koje su se otvorile, osloboen u vremenu priom i svicima i podsvesnim prekidaima seanja, tako da mu se inilo, dok je prelazio dlanovima uz toplinu njenih golih lea, ispod majice, da ljudi u njegovom ivotu nisu perle nanizane na nit dogaanja, ve okupljeni ovde u jedno, tako da ju je znao isto tako dobro kao Rudija, ili Elison, ili Konroja, isto tako dobro kao to je znao devojku koja je bila Mielova kerka. "Hej", proaptala je, oslobodivi usta, "polazi, vodim te gore u sobu." 18. IMENA MRTVIH U pet je zvao Alen, i ona mu je potvrdila traeni iznos, borei se da obuzda muninu zbog njegove pohlepe. Paljivo je zabeleila adresu na poleini kartice koju je uzela sa Pikarovog stola u galeriji Roberts. Andrea se vratila s posla deset minuta kasnije, i Marli je bilo drago to njena prijateljica nije bila kod kue kada je razgovarala s Alenom. Posmatrala je Andreu kako podupire kuhinjski prozor pocepanim primerkom estog izdanja drugog toma Kraeg oksfordskog renika engleskog jezika plavih korica. Andrea je na kamenom ispustu imala okaenu policu od iverice, dovoljno iroku da na njoj smesti mali hibai koji je drala ispod sudopere. Sada je ravnomerno reala crne kocke uglja na reetku. "Danas sam razgovarala o tvom poslodavcu", ree, postavivi hibai na ivericu i palei zelenkastu pastu gorionika upaljaem na kresivo sa tednjaka. "Na akademik doao je iz Nice. Nije mogao da shvati zato se zanimam za Jozefa Vireka, ali je inae napaljeni stari jarac, pa mu je bilo vie nego drago da razgovara." Marli je stajala pored nje, posmatrajui kako gotovo nevidljivi plamen zahvata ugalj. "Stalno je uvlaio Tezje-Epulove u to", nastavi Andrea, "i Hjuza. Hjuz je Amerikanac iz druge polovine dvadesetog veka. I on se nalazi u knjizi, kao neka vrsta prauzorka Vireka. Nisam znala da su TezjeEpulovi poeli da se raspadaju..." Otila je do radne ploe i raspakovala est krupnih, tigrastih rakova. "Oni su, bee, francusko-australijska porodica? Bio je neki dokumentarac, ini mi se. Poseduju jedno od onih velikih izletita?" "Frisajd. Moj profesor kae da je nedavno prodato nekom drugom. Izgleda da je jedna od kerki starog Epula nekako uspela da preuzme kontrolu nad itavim poslovanjem porodice, postajui sve nastranija, pa su interesi klana otili u avolju mater. Sve za poslednjih sedam godina." "Ne vidim kakve to veze ima sa Virekom", ree Marli, posmatrajui kako Andrea nabija rakove na dugake bambusove ranjeve. "Zna koliko i ja. Moj profesor tvrdi da su Virek i Tezje-Epulovi zapanjujui anahronizmi i da se njihovim prouavanjem moe nauiti mnogo toga o razvoju korporacija. Nai glavni urednici dali su mu dosta razloga da bude ubeen u to, u svakom sluaju..." "Ali ta je rekao o Vireku?" "Da e Virekovo ludilo imati drugaiji oblik." "Ludilo?" 62

"U stvari, izbegao je da to tako nazove. Ali Hjuz je, izgleda, bio otkaen do daske, kao i matori Epul, a njegova erka potpuno nastrana. Rekao je da e evolucija primorati Vireka da napravi neku vrstu 'skoka'. To je re koju je upotrebio, 'skok'." "Evolucija?" "Da", ree Andrea, nosei ranjeve sa rakovima na hibai. "Govori o korporacijama kao o nekoj vrsti ivotinja." Posle veere izile su u etnju. Marli je povremeno hvatala sebe kako se napree da oseti zamiljeni mehanizam Virekovog nadzora, ali Andrea je ispunila vee svojom uobiajenom srdanou i zdravim razumom, i Marli je prijalo da eta kroz grad u kome su stvari jednostavno ono to jesu. ta je moglo da ostane jednostavno, u Virekovom svetu? Setila se mesingane kvake u galeriji Dipre, kako joj se neshvatljivo migoljila pod prstima kada ju je povukla u Virekov model Huel Parka. Pitala se da li je on stalno tamo, u Gaudijem parku, u popodnevu koje ne prolazi? Senjor je bogat. Senjor ima mnogo naina pojavljivanja. Zadrhtala je na toplom vazduhu veeri i prila blie Andrei. Istinska neobinost simstim konstrukta bila je u tome to je ostavljao utisak da svako okruenje moe biti nestvarno, da su izlozi prodavnica kraj kojih je sada prolazila moda samo plod mate. Neko je nekad rekao da su ogledala u samoj svojoj sutini nezdrava; zakljuila je da to vai i za konstrukte, ali u jo veoj meri. Andrea je zastala pored kioska da kupi svoje engleske cigarete i novi broj Elle-a. Marli je ekala na ploniku, reka prolaznika se automatski razdvajala oko nje, prolazila su lica - studenata, poslovnih ljudi i turista. Neki od njih, pretpostavljala je, bili su delovi Virekove maine, u vezi sa Pakom. Pako, sa onim smeim oima, oputenim ophoenjem, ozbiljnou, miiima ispod platnene koulje. Pako, koji je celog ivota radio za Senjora... "ta ti je? Izgleda k'o da si progutala udicu." Andrea. Skidala je celofan sa svoje paklice Silk Kata. "Nisam", ree Marli i strese se, "al' mi je sinulo da je malo nedostajalo." I kad su pole nazad, uprkos Andreinoj razgovorljivosti i toplini, izlozi su se pretvorili u kutije, svaki ponaosob, konstrukcije, poput radova Dozefa Kornela ili tajanstvenog tvorca kutija za kojim je tragao Virek, knjige, krzna i italijanski pamuk bili su rasporeeni u geometriju bezimene enje. I probudila se, ponovo, lica pritisnutog u Andrein kau, sa crvenim pokrivaem omotanim oko ramena, sa mirisom kafe u nozdrvama, dok je u susednoj sobi Andrea pevuila neku pop-pesmicu iz Tokija, oblaei se, u sivo parisko jutro pod kiom. "Ne", rekla je Paku, "ii u sama. Radije bih tako." "To je veliki novac." Pogledao je italijansku torbu na ajnom stoiu izmeu njih. "Opasno je, razume?" "Ali niko ne zna da ga nosim, zar ne? Samo Alen. Alen i tvoji prijatelji. I nisam rekla da u ii sama, ve da mi nije do drutva." "Neto nije u redu?" Duboke, ozbiljne bore u uglovima njegovih usana. "Neraspoloena si?" "Samo bih da budem sama. Ti i oni drugi, ko god da su, moete slobodno da me pratite i pazite. Ako me izgubite, sigurna sam da imate adresu." "U pravu si", ree on. "Ali da nosi nekoliko miliona Novih Jena, sama, kroz Pariz..." Slegnuo je ramenima. "A ako ih izgubim? Hoe li Senjor osetiti gubitak? Ili e stii jo jedna torba, sa nova etiri miliona?" Dohvatila je naramenicu torbe i ustala. "Naravno, stigla bi nova torba, iako bismo morali da se pomuimo da sakupimo toliku koliinu gotovine. A Senjor ne bi 'osetio' gubitak, ne tako kako misli, ali bih ja bio kanjen ak i kada bi manji iznos bio nepotrebno izgubljen. Videe da oni najbogatiji imaju zajedniku odliku da paze na svoj novac." "Svejedno, idem sama. Neu biti sama, ali hou da me pustite da na miru razmiljam." "A, tvoja intuicija." "Tako je." Ako su je pratili, a bila je sigurna da je tako, bili su nevidljivi kao i obino. I inilo joj je sasvim verovatno da su ostavili Alena bez nadzora. Adresa koju joj je dao tog jutra svakako je bila pod prismotrom, bio on tamo ili ne. 63

Danas je oseala novi polet. Prvi put je odbila Paka. To je imalo neke veze sa njenom iznenadnom sumnjom od prethodne veeri da je Pako jednim delom tu zbog nje, sa svojim raspoloenjem i muevnou i dirljivim nepoznavanjem umetnosti. Setila se Virekovih rei da znaju vie o njenom ivotu nego ona sama. Koje bi orue najbolje posluilo da se popuni ono malo praznina u obrascu Marli Krukove? Pako Estevez. Savreni neznanac. Suvie savren. Nasmeila se sebi u plavom zidu ogledala dok ju je lift nosio dole do metroa, zadovoljna izgledom svoje tamne kose i moderno mranim utiskom crnih Poreovih naoara za sunce koje je kupila tog jutra. Usta su sasvim u redu, pomislila je, uopte ne izgledaju loe. Mrav mladi u beloj koulji i jakni od tamne koe, sa ogromnim koricama za papire ispod miice, nasmeio joj se iz lifta koji je iao u suprotnom smeru. U Parizu sam, pomislila je. Prvi put posle toliko vremena, ta injenica bila je dovoljan razlog za osmeh. Danas u onoj odvratnoj budali, mom bivem ljubavniku, dati etiri miliona Novih Jena, a on e mi dati neto zauzvrat. Ime, ili adresu, moda broj telefona. Kupila je kartu za prvu klasu; u vagonu e biti manja guva, i provee vreme pogaajui koji od putnika radi za Vireka. Adresa koju joj je dao Alen, u sumornom severnom predgrau, bila je jedna od dvadeset betonskih kula koji su se dizale iz zaravni od istog materijala, nekretnina sa sumnjivim poreklom iz sredine prolog veka. Kia je sada neprestano padala, ali ona se oseala nekako u neskladu sa njom; davala je danu izvestan zavereniki izgled i rosila se na modernoj gumenoj torbi natrpanoj Alenovim blagom. Kako je bilo udno hodati ovim groznim predelom sa milionima ispod ruke, na putu da nagradi svog prevrtljivog biveg ljubavnika hrpama Novih Jena. Kada je zazvonila na dugme interfona sa brojem stana, nije bilo odgovora. Iza zamuenog stakla na vratima nazirao se zamraen hodnik, potpuno ogoljen. Jedno od onih mesta gde mora da pali svetlo kad ue; gase se sama, automatski, uvek pre no to doe lift, ostavljajui te da eka, u mirisu sredstva za dezinfekciju i ustajalog vazduha. Ponovo je zazvonila. "Alene?" Nita. Gurnula je vrata. Nisu bila zakljuana. Hodnik je bio pust. Mrtvo oko odavno neupotrebljive videokamere posmatralo ju je kroz skramu praine. Sa betonske ravnice iza nje probijala se podvodna svetlost popodneva. Kuckajui potpeticama po smeim ploicama, prola je kroz hodnik do niza liftova i pritisnula dugme sa brojem 22. Zauo se potmuo udar, metalno stenjanje, i jedan od liftova poeo je da se sputa. Plastine svetiljkice iznad vrata ostale su ugaene. Pojavila se kabina lifta, sa uzdahom i prodornim cviljenjem. "Cher Alen, pao si na niske grane. Ovo je zaista posrano mesto." Kada su vrata kliznula i otkrila mranu kabinu, potraila je poklopac svoje tane iz Brisela ispod italijanske torbe. Napipala je pljosnatu, malu, limenu baterijsku svetiljku koju je nosila sa sobom jo od prve etnje Parizom, sa lavljom glavom, zatitnim znakom Pajl Vondera, urezanom odozgo, i izvadila je. U pariskim liftovima moe da ugazi u razne stvari: pravo u ruke nekog lopova ili u sveu gomilu pseih govanaca... Nejaki zrak svetlosti osvetli sjajne, podmazane, srebrnaste kablove, koji su se lagano ljuljali u praznom oknu, a vrh njene izme ve je bio nekoliko centimetara preko iskrzane eline ivice ploica na kojima je stajala; ruka joj je automatski trznula zrak nanie, u uasu, dole do pranjavog krova kabine, dva nivoa nie. Za onih nekoliko sekundi koliko je svetlost svetiljke arala po oknu lifta zapazila je neobino mnogo pojedinosti. Zamislila je malenu podmornicu koja zaranja izmeu litica nekog dubokog podmorskog bezdana, preleui zrakom svetlosti po vekovnom talogu mulja: meki sloj prastare, upave praine, sasuena siva stvar, valjda upotrebljeni kondom, blistava okanca zguvanih odlomaka limenki, prozirno sivo telo i beli klip prica za dijabetiare... Tako je grevito stegnula ivicu vrata da su je zaboleli zglobovi. Polako je pomerila teite unazad, dalje od jame. Jo jedan korak nazad i mogla je da iskljui svetiljku. "Proklet bio", ree. "Oh, Gospode." Napipala je vrata prema stepenitu. Ukljuivi ponovo svetiljku, pola je uz stepenice. Osam spratova vie, otupelost je popustila i ona je poela da se trese. Suze su joj spirale minku. Ponovo je zakucala na vrata. Bila su od iverice, obloene neukusnom imitacijom ruinog drveta, ija se litografska tekstura jedva videla u svetlosti jedine biofluorescentne cevi u podugakom hodniku. "Proklet bio. Alene? Alene!" kiljavo riblje oko pijunke na vratima gledalo je kroz nju, staklasto i slepo. U hodniku se oseao nekakav nepodnoljiv vonj, meavina balsamovanih mirisa kuvanja, zarobljenih u sintetikim podnim prekrivaima. Nalegla je na vrata, okreui masnu i ledenu kvaku od jeftinog mesinga, a torba sa novcem odjednom je bila preteka, kaji joj se usecao u rame. Vrata se spremno otvorie. Kratak narandasti tepih 64

posut nejednakim pravougaonicima, ruiastim poput lososovog mesa, sa decenijama utabavanim jasnim tragom troke od prolaska hiljada stanara i njihovih posetilaca... "Alene?" Miris jakih francuskih cigareta, gotovo kao neko olakanje... A onda ga je nala, u onoj istoj vodnjikavoj svetlosti, srebrnoj, sa bezlinim stambenim kulama iza prozorskog okna, naspram bezbojnog kinog neba; leao je, sklupan poput deteta, na odvratnom narandastom tepihu, kime izvijene nalik na znak pitanja ispod zategnutih lea somotske jakne, zelene kao boca, sa levom akom ispruenom pored uha, belih prstiju, jedva malo modrikastih u korenu noktiju. Kleknula je, dodirnula mu vrat. Shvatila. Iza prozora je pljutala ona silna kia, zauvek. Grlila mu je glavu, rairenih nogu, drei je u krilu, ljuljajui je, ljuljajui se sama, ojaeni cvile besvesne ivotinje ispunjavao je goli pravougaonik sobe... Neto kasnije, postala je svesna otrog predmeta ispod dlana, glatkog, nerajueg kraja veoma tanke i krute ice, koji mu je virio iz uha i prolazio izmeu rairenih ledenih prstiju. Gadan, ruan, straan nain da se umre; to ju je podiglo na noge, taj bes, savio joj prste u kande. Osmotrila je gluvu sobu u kojoj je umro. Nita nije odavalo njegov boravak, osim ofucane akt-tane. Otvorivi je, pronala je dve belenice sa spiralnom icom, nove i prazne, neproitan, ali trenutno veoma popularan roman, kutiju drvenih ibica i polupraznu paklicu Goloaza. Koni rokovnik iz Braunsa je nestao. Pretresla mu je jaknu, prela prstima preko depova, ali nije ga nala. Ne, pomislila je, ne bi to zapisao u njemu, zar ne? A opet, nikad nisi bio u stanju da zapamti broj ili adresu, zar ne? Ponovo se osvrnula po sobi, obuzeta nekim neobjanjivim mirom. Morao si to negde da zapie, ali u potaji, i nisi imao poverenja u moju knjiicu iz Braunsa, ne, brate; umeo si da upozna devojku u nekom kafeu, zapie njen broj na kutiji ibica ili poleini neke hartije i da zaboravi na njega, a ja bih ga nala nedeljama kasnije, sreujui tvoje stvari. Ula je u malu spavau sobu. Tamo se nalazila jarkocrvena stolica na sklapanje i ploa od jeftine ute pene umesto kreveta. Pena je bila tetovirana smeim leptirom menstrualne krvi. Podigla ju je, ali ispod nje nije bilo niega. "Mora da si bio uplaen", ree ona, glasom koji je podrhtavao od besa koji nije pokuavala da razume, hladnih ruku, hladnijih od Alenovih, dok je prevlaila njima preko crvenih tapeta, ispruganih zlatom, traei neki odlepljen spoj, skrovito mesto. "Ti jadno, glupo govno. Jadno, glupo, pokojno govno..." Nita. Vratila se u dnevnu sobu, zbog neeg iznenaena to ga zatie u istom poloaju; oekivala je da poskoi uz 'ao', maui sa nekoliko centimetara lane ice. Izula mu je cipele. Trebala im je opravka, nove potpetice. Zavirila je unutra, opipala postavu. Nita. "Ne radi mi to." Ponovo u spavau sobu. Uski orman. Gurnula je u stranu umu jeftinih, belih, plastinih vealica, praznu plastinu kesu za odelo sa hemijskog ienja. Odmakla je umrljanu plou leaja i stala na nju, utonuvi petama u penu, prela rukama du police od iverice i naila, u samom uglu, tvrd, mali smotuljak hartije, etvrtast i plav. Otvarajui ga, primetila je da joj je lak na noktima, tako brino nanesen, oguljen i ugledala broj zapisan zelenim flomasterom. Bila je to prazna paklica Goloaza. Zau kako neko kuca na vrata. Zatim Pakov glas: "Marli? Gde si? ta se dogodilo?" Gurnula je broj u pojas farmerki i okrenula se da sretne njegove smirene, ozbiljne oi. "Alen", ree, "mrtav je." 19. HIPERMART Poslednji put je video Lukasa ispred velike, stare robne kue u Medison Aveniji. Tako ga je i upamtio, kasnije, kao ogromnog crnca u elegantnom crnom odelu koji se sprema da ue u svoja dugaka crna kola, sa jednom crnom, mekom, izglancanom cipelom ve na raskonom tepihu Ahmedove kabine, i drugom jo na oglodanom betonu ivinjaka. Pored Bobija je stajala Deki, lica zaklonjenog irokim obodom njenog zlatom okienog eira, sa narandastom svilenom maramom vezanom ispod potiljka. "Da pazi na naeg mladog drugara", ree Lukas, uperivi vrh tapa u nju. "Na Grof ima neprijatelje." "Koji ti je taj?" upita Deki. 65

"Sam u se brinuti o sebi", ree Bobi, kome se nije svidelo da Deki smatraju sposobnijom od njega, a opet svestan da je to sasvim verovatno istina. "I treba", ree Lukas, njiui kuglu tapa u visini Bobijevih oiju. "Gradovi su prevrtljivo mesto, ovee. Stvari su retko onakve kako izgledaju." Da bi potkrepio ovu tvrdnju, uinio je neto sa tapom da se dugaki, mesingani umeci ispod kugle tiho raskrile, naas, kao ice kiobrana, zasjavi otri kao britve, zailjeni kao igle. Onda nestadoe, a Ahmedova iroka vrata zatvorie se uz zvuk oklopne ploe. Deki se nasmeja. "Sra-anje. Lukas jo nosi taj ubilaki tap. Sad je neki vajni advokat, ali kad te ulica obelei, to je zauvek. Valjda je tako bolje..." "Advokat?" Pogledala ga je. "Nije vano, duo. 'Ajde sad sa mnom, i ako radi kako ti kaem, bie sve u redu." Ahmed se pomea sa proreenim saobraajem, a neki voza peditaksija uzaludno zatrubi runom sirenom za mesinganim branikom koji se udaljavao. Poloivi mu manikiranu aku sa zlatnim prstenjem na rame, ona ga tada povede preko plonika, pored sklupanih, usnulih skitnica umotanih u prnje, u jo sanjivi svet Hipermarta. etrnaest spratova, rekla je Deki, a Bobi na to zazvida. "I svi kao ovaj?" Klimnula je glavom, sipajui kaiicom smee kristale vonog eera u tamnu penu na vrhu visoke ae sa kafom. Sedeli su na valjkastim barskim stolicama od livenog gvoa za mermernim ankom u malom lokalu, gde je devojka Bobijevih godina, kose obojene i lakirane u neku vrstu uzdunog peraja, baratala slavinama i polugama na velikoj, staroj maini sa mesinganim rezervoarima, kupolama i gorionicima, i orlovima sa rairenim hromiranim krilima. Ploa anka nekada je bila neto drugo; Bobi opazi da je jedan kraj grubo odlomljen da bi se zaklopila izmeu dva zeleno obojena elina stuba. "Svia ti se ovde, a?" Posula je penu cimetom u prahu iz teke, stare, staklene posude. "Na neki nain je razliito od Baritauna koliko si i ti bio." Bobi klimnu glavom, oiju pomuenih hiljadama boja i oblika stvari u duanima i samih duana. inilo se da sve to nema nikakvog reda, niti nekog optevaeeg plana. Iz prostora ispred lokala irili su se nepravilni hodnici na sve strane. Takoe se inilo da nema nekog zajednikog izvora svetlosti. Iza belog itanja gasne svetiljke sijao je crveni i plavi neon, a jedan duan, koji tek to je otvorio bradonja u konim pantalonama, kao da je bio osvetljen sveama, ije se meko svetlo odraavalo sa stotina mesinganih kopi obeenih na crnim i crvenim povrinama starih tepiha. Mesto je odzvanjalo jutarnjom bukom, kaljem i proiavanjem grla. Iz hodnika je dozujala plava Toibina maina za ienje, vukui izudarana, plastina kolica puna zelenih najlonskih kesa sa otpacima. Neko je zalepio plastinu glavu lutke na gornji deo Toibinog trupa, iznad ume soiva kamera i senzora, iscerenu i plavooku, koja je prvobitno podraavala crte lica vodee zvezde simstima, ali samo toliko da ne povredi autorska prava ulo/Mree. Ruiasta glava, sa platinastom kosom pokupljenom na vrhu trakom bledoplavih plastinih perli, besmisleno je klimala dok je robot prolazio kraj njih. Bobi se nasmeja. "Mesto je u redu", ree i pokaza devojci da mu dopuni olju. "ek' malo, seronjo", odvrati ona dobroudno. Odmeravala je mlevenu kafu u ulubljenoj posudi na jednom kraju prastare vage. "Jesi se ispavala posle sinone predstave, Deki?" "Nego ta", ree Deki i popi gutljaj kafe. "Odigrala sam njihov drugi blok, pa sam otila da spavam kod Demera. Oamutila se na kauu, zna ve." "E, da sam i ja mogla. Kad god te vidi kako igra, Henri navali k'o mutav..." Nasmejala se i napunila Bobijevu olju iz crnog, plastinog termosa. "Pa", ree Bobi, kada se devojka ponovo zaposlila oko maine za espreso, "ta emo sad?" "Vrednica, a?" Deki ga hladno osmotri ispod zlatnih privezaka na obodu eira. "Treba negde da ide, nekog da vidi?" "Pa, ne. Sranje. Mislio sam samo, je l' ovo sve?" "Koje 'ovo'?" "Ovo mesto. Ostajemo ovde?" "Ali na poslednjem spratu. Moj prijatelj Demer tamo dri klub. Malo je verovatno da e te neko nai tamo, a ako te i nau, teko da e moi da se priunjaju. etrnaest spratova uglavnom sa prodavnicama, a velika veina njih prodaje robu koju ne dre na tezgi, je li? Tako da su veoma osetljivi na strance koji postavljaju pitanja. I to su uglavnom nai drugari, na ovaj ili onaj nain. U svakom sluaju, svidee ti se ovde. Mesto ti lei. Ima ta da naui, ako ne zaboravi da dri jezik za zubima." 66

"Kako da nauim ako ne pitam?" "Pa, mislim, treba da otvori oi. I da bude pristojan. Ovde ima opasnog sveta, al' ako gleda svoja posla, i oni e svoja. Bovoar e verovatno stii ovamo predvee. Lukas se vratio u Projekte da mu kae ta ste saznali kod Fina. ta ste saznali kod Fina, duo?" "Da ima tri mrtvaka poreana na podu. Kae da su ninde." Bobi je pogleda. "Prilino je uvrnut..." "Leevi ne spadaju u robu koju on obino valja. Al' jeste, stvarno je uvrnut. to mi ne ispria kako je to bilo? Samo polako, tiho i bez uzbuivanja. Misli da si sposoban za tako neto?" Bobi joj ispria ono to je zapamtio iz posete Finu. Nekoliko puta ga je prekidala, postavljajui pitanja na koja uglavnom nije znao da joj odgovori. Kad je prvi put pomenuo Vigana Ladgejta, klimnula je glavom. "Ja'", ree, "i Demer ga pominje, kad se raspria o starim danima. Moram da ga pitam..." Na kraju njegove pripovesti, odmarala je lea uz jedan od zelenih stubova, sa eirom sasvim nisko iznad tamnih oiju. "Pa?" upita on. "Zanimljivo", ree ona, ali ne htede nita vie da kae. "Treba mi neto nove odee", ree Bobi dok su se peli iskljuenim pokretnim stepenicama na drugi sprat. "Ima lovu?" upita ona. "Sranje", ree on, sa rukama u depovima vreastih, nafaltiranih farmerki. "Nemam ni jebenu kintu, ali mi treba odea. Ti, Lukas i Bovoar drite mi guzicu na ledu zbog neega, je l' tako? E pa, sit sam ove odvratne koulje koju mi je uvalila Ria, a ove pantalone k'o da e svaki as da mi spadnu s dupeta. Ovde sam zbog toga to je Dva-na-dan, inae jebena propalica, stavio moju guzicu na kocku samo zato da bi Lukas i Bovoar isprobali svoj jebeni softver. E pa, da ga jebem, moete valjda da mi kupite bar neto da obuem, vai?" "U redu", ree ona, poto je malo poutala. "Evo kako emo." Pokazala je prema mestu gde je mlada Kineskinja u izbledelom dinsu sklanjala plastine prekrivae sa desetak polica od elinih cevi sa okaenom odeom. "Vidi Lin, tamo? To mi je prijateljica. Izaberi ta ti se svia, a ja u da sredim izmeu nje i Lukasa." Pola sata kasnije, pojavio se iz kabine sa zastorom od ebeta i stavio na nos indojavanske, reflektujue, pilotske naoari. Nacerio se Deki. "Boli glava, a?" ree. "U, da." Nainila je pokret rukom kao da je neto suvie vrelo na dodir. "I, kae, nije ti valjala koulja koju ti je Ria pozajmila?" Pogledao je nanie na crnu majicu koju je izabrao, u etvrtasti holoposter kiberprostora na grudima. Bio je tako izveden da se inilo da vrtoglavo juri kroz matricu, sa linijama mree zamuenim po ivicama postera. "Aha. Bila je suvie picanska..." "Ma da", ree Deki, odmeravajui uske, crne farmerke, teke, kone izme sa harmonika-naborima na lancima u stilu svemirskog odela, crni, koni, vojniki opasa ukraen sa dva niza piramidalnih, hromiranih klinaca. "Pa, sad valjda vie lii na Grofa. 'Ajde, Grofe, imam za tebe kau da prespava, kod Demera." Iskezio joj se, paleva zataknutih u prednje depove crnih leviski. "Sam", dodade ona, "ne boj se." 20. LET SA ORLIJA Pako usmeri Sitroen-Dornije niz Jelisejska polja, du severne obale Sene, a onda poveze uz Les Halles. Marli utonu u zapanjujue meko kono sedite, lepe skrojeno nego njena jakna iz Brisela, i potisnu sve misli i oseanja. Budi samo oi, ree sebi. Samo oi, jer je tvoje telo obian teret potisnut unazad brzinom ovih bezono skupih kola. Klizili su pored Square des Innocents, gde su se kurve cenkale sa vozaima teretnih hoverkrafta u bleu de travail. Pako je s lakoom vozio kroz uske ulice. "Zato si rekla 'Ne radi mi to', tamo?" Pustio je upravlja i gurnuo perlu prijemnika u uho. "Zato si prislukivao?" "Zato to mi je to posao. Poslao sam enu gore, na dvadeset drugi sprat kule pored njegove, sa parabolinim mikrofonom. Telefon u stanu bio je iskljuen, inae bismo upotrebili njega. Otila je gore, 67

provalila u prazan stan na zapadnoj strani kule i usmerila mikrofon na vreme da uje kad si rekla 'Ne radi mi to'. Bila si sama?" "Da." "On je bio mrtav?" "Da." "Zato si to onda rekla?" "Ne znam." "Za koga si mislila da ti neto radi?" "Ne znam. Valjda Alen." "ta to?" "Valjda to je bio mrtav? to je zapetljao stvari? Ti mi reci." "Stvarno si teka osoba." "Pusti me da iziem." "Odveu te do stana tvoje prijateljice..." "Zaustavi kola." "Odveu te do..." "Ii u peke." Nisko, srebrno vozilo stade uz ivinjak. "Pozvau te kod..." "Laku no." "Sigurni ste da ne elite neku od banja?" upita gospodin Paleologos, mrav i elegantan kao bogomoljka u belom, lanenom sakou. Kosa mu je bila iste bele boje, zaeljana unazad sa ela sa krajnjom panjom. "Bilo bi jeftinije i mnogo zabavnije. Veoma ste lepa devojka..." "Pardon?" Prenula se iz posmatranja ulice iza prozora oroenog kiom. "ta sam ja?" Njegov francuski bio je nezgrapan, usluan, udno ustrojen. "Veoma lepa devojka." Uputio joj je prenaglaeno ljubazan osmeh. "Kako vam zvui odmor u Med sklopu? Sa ljudima vaih godina? Jeste li Jevrejka?" "Kako, molim vas?" "Jevrejka. Jeste li?" "Ne." "teta", ree on. "Imate jagodice kao u neke otmene, mlade Jevrejke... Imam lep popust za dve nedelje u Zori Jerusalima, sa divnim smetajem po toj ceni. Ukljuena je najamnina za svemirsko odelo, pun pansion i direktan atl sa JAL-ovog torusa." "Svemirsko odelo?" "Pa, Zora Jerusalima jo nema svoju atmosferu", ree gospodin Paleologos, premestivi hrpu ruiastih folija sa jednog na drugi kraj stola. Njegov biro bio je skuen sobiak sa hologramskim panoramama Porosa i Makaa. Bilo je oigledno da je izabrao ovo mesto za agenciju zbog skrovitosti, zato to je bilo mogue da se uunja, ne naputajui mali trgovinski centar na stanici metroa blizu Andreinog stana. "Ne", ree ona, "ne zanimaju me banje. elim da otputujem na ovo mesto." Potapala je rukom natpis na zguvanoj, plavoj kutiji Goloaza. "Pa", ree on, "to je izvodljivo, naravno, ali nemam spisak tamonjih mesta za odsedanje. Idete u posetu prijateljima?" "Putujem poslovno", ree ona nestrpljivo. "Moram da krenem to pre." "U redu, u redu", ree gospodin Paleologos, uzevi jeftin, prenosni terminal sa police pored stola. "Da li biste mi dali ifru vaeg rauna?" Posegnula je u crnu, konu tanu i izvadila debeo sveanj Novih Jena koji je izdvojila iz Pakove torbe dok je on pretraivao stan u kome je umro Alen. Novac je bio povezan crvenom, providnom, elastinom trakom. "Platila bih u gotovom." "Oh, Boe", ree gospodin Paleologos, dodirnuvi ruiastim vrhom prsta gornju novanicu, kao da oekuje da e sveanj odjednom nestati. "Shvatam. Pa, znate, obino ne poslujem na ovaj nain... Ali mislim da moemo neto da sredimo..." "Samo brzo", ree ona, "to bre..." 68

Pogledao ju je. "Razumem. Da li biste mi rekli, molim vas" - prsti poee da preleu preko dirki terminala - "pod kojim imenom elite da putujete?" 21. POLAZAK Tarner se probudio u utihloj kui i pesmi ptica u kronjama jabuka u zaraslom vonjaku. Spavao je na neispravnom kauu koji je Rudi drao u kuhinji. Natoio je vodu za kafu, uz krkljanje plastinih cevi iz rezervoara na krovu dok je punio lonac, postavio je lonac na propanski gorionik i iziao na trem. Rudijevih osam vozila, uredno poreanih na ljunku, bilo je prekriveno rosom. Kada je Tarner siao niz stepenice, jedan od usavrenih pasa dokaskao je kroz otvorenu kapiju, tiho zveckajui crnom kapuljaom u tiini jutra. Zastao je, balei, nakrenuo izoblienu glavu sa jedne na drugu stranu, a onda zagrebao preko ljunka i nestao iza ugla trema. Tarner je zastao pored haube mutnosmeeg Suzuki dipa, sa pogonskom elijom za konverziju vodonika. Rudi je verovatno sam napravio izmene. Pogon na etiri toka, velike terenske gume sa bledom korom renog blata na lebovima. Mali, spor, pouzdan, nepraktian na asfaltu... Proao je pored dva istovetna zarala Honda kupea. Isti model i godina proizvodnje. Rudi sigurno dri jedan zbog rezervnih delova, i sasvim je mogue da nijedan ne ide. Odsutno se nasmeio na sme i mrk, savreno obojen kamionet evrolet iz 1949, setivi se zarale koljke koju je Rudi dovukao iz Arkanzasa na iznajmljenom leperu. Stvar je jo imala pogon na benzin, sa motorom verovatno podjednako blistavim kao runo izglancani okoladni lak blatobrana. Bila je tu i polovina maskirnog aviona Dornije, pod sivim, plastinim ceradama, a kraj njega crni trkaki motor Suzuki, vitak poput ose, na prikolici rune izrade. Pitao se koliko je vremena prolo otkako je Rudi prestao da se ozbiljno takmii. Pod sledeom ceradom, pored prikolice, nalazilo se sneno vozilo, stari model. I na kraju, isprskan, sivi hoverkraft, ratni viak, zdepasta gromada oklopnog elika sa mirisom kerozina koji joj je pokretao turbinu, ija je meina, ojaana ianom mreom, leala na ljunku, ispumpana. Prozori su joj bili uski prorezi od debele, neprobojne plastike. Na branicima nalik na probojnike bile su privrene tablice izdate u Ohaju. Bile su nove. "Shvatam ta misli", ree Seli, a on se okrenu i vide je na ogradi trema sa loncem u kome se puila kafa. "Rudi kae, ako ta stvar ne moe preko neeg, moe kroz to." "Je l' brz?" Poloio je ruku na oklopljeni bok hovera. "Naravno, ali e ti posle jedan sat trebati nova kima." "ta je sa zakonom?" "Ne verujem da im se svia kako izgleda, ali je inae uredno registrovan. Ne znam za zakon koji zabranjuje oklop." "Endi je bolje", ree Seli kad je uao za njom u kuhinju, "zar ne, duo?" Mielova kerka podie pogled sa kuhinjskog stola. Njene modrice, kao i Tarnerove, svele su se na par debelih zapeta, poput naslikanih plavo-crnih suza. "Moj drugar je lekar", ree Tarner. "Pregledao te je dok si spavala. Kae da je sve u redu." "Tvoj brat. I nije lekar." "Izvini, Tarnere", ree Seli, za tednjakom. "Moda malo preterujem s iskrenou." "Dobro, nije lekar", ree on, "ali je pametan. Zabrinuli smo se da ti je Maas neto uradio, tako da se razboli ako napusti Arizonu..." "Neto kao korteksna bomba?" Skupljala je kaikom hladne penine pahuljice iz napukle inije sa pupoljcima jabuke oko ivice, iz kompleta koga se Tarner seao. "Gospode", ree Seli, "u ta si se to upetljao, Tarnere?" "Dobro pitanje." Seo je za sto. Endi je vakala pahuljice, zurei u njega. "Endi", ree on, "kada te je Rudi pregledao pod skenerom, video je neto u tvojoj glavi." Ona prestade da vae. "Nije znao ta je to. Neto to je neko ugradio tamo, moda kad si bila mnogo mlaa. Zna na ta mislim?" Ona klimnu glavom. "Da li zna ta je to?" 69

Ona proguta. "Ne." "Ali zna ko ti je to ugradio?" "Da." "Tvoj otac?" "Da." "Da li zna zato?" "Zato to sam bila bolesna." "Od ega si bila bolesna?" "Nisam bila dovoljno pametna." Do podneva je sve bilo spremno, hoverkraft napunjen gorivom ekao je kraj iane kapije. Rudi mu je dao pravougaoni, crni neseser krcat Novim Jenima; neke novanice bile su gotovo providne od upotrebe. "Propustio sam snimak kroz renik francuskog", ree Rudi, dok je jedan od pasa trljao pranjava rebra o njegovu nogu. "Nije upalilo. Mislim da je neko kreolsko nareje. Moda afriko. 'Oe da ponese?" "Ne", ree Tarner, "neka ti ostane." "Hvala", ree Rudi", ali ne treba. Nemam nameru da priznam da si bio ovde, ako neko pita. Seli i ja popodne polazimo za Memfis, kod nekih prijatelja. Psi e uvati kuu." Poeao je ivotinju ispod crne kapuljae. "Je l' da, mome?" Dog zacvile i uzmuva se. "Mor'o sam da ih oduim od lova na rakune kada sam im ugradio infracrvene", ree. "Istrebili bi sve rakune u oblasti..." Seli i devojka sioe niz stepenice. Seli je nosila pokidanu, platnenu nosiljku sa sendviima i termosom punim kafe. Tarner je se seti u krevetu na spratu i nasmei se. Ona uzvrati osmeh. Danas je izgledala starija, umorna. Endi je zamenila okrvavljenu Maas-Neotek majicu bezoblinom, crnom majicom koju je Seli nala za nju. inila ju je jo mlaom nego to je bila. Seli je ak uspela da uklopi preostale masnice u baroknu minku koja je otro odudarala od detinjeg lica i vreaste majice. Rudi prui Tarneru klju hoverkrafta. "Jutros sam naredio svom starom Kreju da mi izvadi pregled vesti. Verovatno bi trebalo da te zanima da su iz Maas Biolabsa objavili traginu pogibiju doktora Kristofera Miela." "Zadivljuje kako ti ljudi umeju da budu neodreeni." "I da se dobro vee, inae e ti dupe biti modro i crno do zaobilaznice u Stejtsborou", govorila je Seli. Rudi pogleda prvo devojku, pa Tarnera. Tarner je mogao da vidi popucale vene na korenu bratovljevog nosa. Oi su mu bile crvene, a leva obrva imala je naglaen tik. "Pa, mislim da je to sve. udno, poverovao sam da te neu ponovo videti. Pomalo je neobino to si ipak doao..." "Pa", ree Tarner, "oboje ste uinili vie nego to sam imao pravo da oekujem." Seli pogleda u stranu. "Hvala vam za to. Mislim da bi trebalo da poemo." Popeo se u kabinu hovera, nestrpljiv da ode. Seli stisnu devojinu ruku, dade joj nosiljku i stade pored nje dok se pela uz dva izboena uporita. Tarner sede za upravlja. "Stalno je pitala za tebe", ree Rudi. "Na kraju joj je bilo tako loe da ni analog endorfina nije mogao da joj olaka bolove; otprilike svaka dva sata pitala je gde si, kad e doi..." "Poslao sam ti novac", ree Tarner. "Dovoljno da je odvede u ibu. Klinike bi moda probale neki nov metod." Rudi frknu. "U ibu? Isuse. Bila je stara. Kakva korist od toga da je jo nekoliko meseci odravaju u ivotu u ibi? Najvea elja joj je bila da vidi tebe." "Nije bilo sueno", ree Tarner kada se devojka smestila na sedite pored njegovog i spustila torbu na pod, izmeu nogu. "Vidimo se, Rudi." Klimnu glavom. "Seli." "Do vienja", ree Seli, obgrlivi rukom Rudija. "O kome ste priali?" upita Endi, kada se spustio poklopac. Tarner gurnu klju u starter i pokrenu motor, istovremeno punei meh. Kroz uski prozor sa strane, video je Rudija i Seli kako se urno odmiu od hovera, i psa koji je lajao, naroguen zbog buke maine. Pedale i rune komande bile su uveane, projektovane da olakaju upravljanje vozau u odelu za zatitu od zraenja. Tarner ih proveze kroz kapiju i zaokrenu na proirenju ljunane staze. Endi je vezivala pojas. "O mojoj majci", ree on. Dao je gas turbini i oni poskoie napred. 70

"Nikad nisam upoznala svoju majku", ree ona, a Tarner se priseti da joj je otac mrtav, i da ona to jo ne zna. Zgazio je pedalu gasa i vozilo pojuri niz stazu, zamalo promaivi jednog od Rudijevih pasa. Seli je bila u pravu za vonju; vozilo je neprestano podrhtavalo od rada turbine. Sa devedeset kilometara na sat, na oguljenom asfaltu starog auto-puta, treslo im je zube. Ojaani meh teko je prevaljivao neravne povrine; klizei hod civilnog sportskog modela bio je mogu samo na savreno glatkim, ravnim povrinama. No, i pored toga, Tarnere uhvati sebe kako uiva. Usmeri, otpusti konicu i poao si. Neko je okaio dve izbledele ruiaste kocke od pene iznad proreza prednjeg vizira, a zavijanje maine bilo je opipljiva stvar iza njega. Saputnica kao da mu se opustila, upijajui vidik pored puta sa odsutnim, gotovo zadovoljnim izrazom lica, i Tarner je bio zahvalan to ne mora da razgovara. Ti si vrua roba, pomislio je, pogledajui postrance devojku, verovatno najtraeniji proizvod na planeti danas, a ja te odvlaim u Gradove, u Rudijevim detinjastim bornim kolima, i nemam jebenog pojma o tome ta u s tobom dalje... Ili ko je razbucao onaj centar... Napravi pregled, ree sebi, kada su poeli da se sputaju u dolinu, pretri sve jo jednom, pa e moda neto da ukopa. Miel je stupio u dodir sa Hosakom, rekao da hoe da pree. Hosaka je unajmila Konroja i sastavila ekipu medicinara da utvrde da li je Miel filovan. Konroj je sastavio ekipe, uz pomo Tarnerovog agenta. Tarnerov agent bio je glas iz eneve, telefonski broj. Hosaka je poslala Elison da ga tetoi u Meksiku, a onda ga je pokupio Konroj. Veberova, pre nego to e poleteti govna, priznala je da je Konrojevo njukalo na odreditu... Neko ih je zaskoio, ba kada je devojka doletela, svetleim raketama i automatskim orujem. Mirisalo mu je na Maas; bio je to potez koji je mogao da oekuje, potez koji su njegovi plaenici bili tu da doekaju. A onda je pobelelo nebo... Pomislio je na ono to je Rudi rekao o bacau... Ko? I ono sranje u devojinoj glavi, stvari koje je Rudi dobio na svom tomografu i NMR skeneru. NMR - nuclear magnetic resonance - elijska magnetska rezonancija; prim. prev. Rekla je da njen otac uopte nije nameravao da sam izie. "Nisi u kompaniji", ree ona, prema prozoru. "ta ree?" "Nisi zaposlen u nekoj kompaniji, zar ne? Mislim, radi za onoga ko te unajmi." "Tako je." "Zar se ne boji?" "Da, ali ne zbog toga..." "Uvek smo bili u nekoj kompaniji. Moj otac je rekao da e sa mnom sve biti u redu, da samo prelazim u drugu kompaniju..." "Bie ti dobro. Bio je u pravu. Ali prvo moram da saznam ta se deava. Onda u te odvesti tamo gde treba." "U Japan?" "Gde bilo." "Jesi li bio tamo?" "Naravno." "Hoe li mi se dopasti?" "Zato ne bi?" Onda je ponovo zapala u utanje, a Tarner se usredsredio na vonju. "Tera me da sanjam", ree ona, kada se nagnuo da ukljui farove, glasom jedva ujnim u brujanju turbine. "ta to?" Pretvarao se da je obuzet vonjom, pazei da ne pogleda u njenom pravcu. "Stvar u mojoj glavi. Obino samo kad spavam." "Je li?" Setio se njenih beonjaa u spavaoj sobi kod Rudija, drhtanja, bujice rei na jeziku koji nije prepoznao. "Ponekad i kada sam budna. Kao da sam ukljuena u dek, ali nisam vezana za mreu matrice, ve slobodno letim i nisam sama. Jedne noi sam sanjala deaka, uzeo je neto to ga je povreivalo, a nije mogao da vidi da je slobodan, da treba samo da se udalji od toga. Rekla sam mu to. A tada sam na trenutak mogla da vidim gde se nalazi, ne u snu ve stvarno, u runoj sobici sa zamrljanim tepihom, i znala sam da bi trebalo da se okupa, i oseala da su mu stopala lepljiva u patikama, zato to nije nosio arape... Snovi nisu takvi..." 71

"Nisu?" "Ne. Snovi su o velikim stvarima, i ja sam velika u njima, kreem se sa drugima..." Kada se hover zavijajui uspeo uz betonsku rampu na Meudravni auto-put, Tarnere ispusti dah, odjednom svestan da ga je zadravao. "Kojim drugima?" "Onim blistavima." Opet utanje. "To nisu ljudi..." "Provodi dosta vremena u kiberprostoru, Endi? Mislim, ukljuena u dek?" "Ne. Samo u koli. Moj otac kae da to nije dobro za mene." "Da li je rekao neto za te snove?" "Samo da postaju sve stvarniji. Ali mu nikad nisam rekla za one druge..." "Moda bi htela da kae meni? Moe mi pomoi da razumem, da odluim ta da radimo..." "Neki od njih priaju mi prie. Nekada tamo nije bilo niega, nita se nije kretalo samo po sebi, samo podaci i ljudi koji su ih premetali. Onda se neto dogodilo, i to... to je postalo svesno sebe. Postoji posebna pria o tome, o devojci sa ogledalima preko oiju i oveku koji se bojao da se vee za nekoga... Taj ovek je uinio neto to je pomoglo da cela stvar postane svesna sebe... A posle toga, ono se podelilo na delove, i mislim da su ti delovi bili oni drugi, oni blistavi. Ali teko je rei, jer oni to ne iskazuju ba reima..." Tarner oseti kako mu se jei koa na vratu. Prisetio se neega, iz potopljenog sadraja Mielovog dosjea. Gorui stid u hodniku, prljava krem boja koja se ljuti, Kembrid, spavaonice diplomaca... "Gde si se rodila, Endi?" "U Engleskoj. Posle je moj otac preao u Maas, preselili smo se. U enevu." Negde u Virdiniji skrenuo je hoverkraft sa puta na ljunano proirenje i produio preko zaputenog panjaka. Za njima se dizala praina letnje sue kada je povezao hover u jedan borovik. Turbina je utihnula i spustili su se na meh vozila. "Mogli bismo da jedemo", ree on, posegnuvi unazad za Selinom platnenom nosiljkom. Endi se odvezala i raskopala crnu majicu. Ispod je nosila neto tesno i belo, to je otkrivalo preplanulu mladalaku kou u oblom izrezu oko vrata, iznad propupelih grudi. Uzela je torbu od njega i poela da razmotava sendvie koje je Seli napravila za njih. "ta je s tvojim bratom?" upita, pruivi mu polovinu sendvia. "Kako to misli?" "Pa, neto se dogaa... Seli kae da neprestano pije. Nesrean je?" "Ne znam", ree Tarner, grbei se i isteui lea da odagna bol iz vrata i ramena. "Mislim, mora da jeste, ali ne znam zbog ega. Ljudi ponekad tako zaglave." "Misli, kad nemaju kompaniju da se brine o njima?" Zagrizla je sendvi. On je pogleda. "Je l' ti to mene zeza?" Klimnula je glavom, punih usta. Progutala zalogaj. "Malo. Znam mnogo ljudi koji ne rade za Maas. Nikad nisu i nikad nee. Eto, ti si jedan od njih, i tvoj brat. Ali ozbiljno sam pitala. Nekako sam zavolela Rudija, zna? Ali izgledao mi je tako..." "Stegnut", zavrio je umesto nje, jo drei nedirnut sendvi. "Zaglavljen. Mislim da ljudi ponekad treba da naprave skok, jer ako to ne uine, zauvek zaglave... A Rudi to nikada nije uinio." "Kao to je moj otac hteo da me izvue iz Maasa? Je li to bio skok?" "Nije. Tako neto mora sama da odlui. Da shvati da te negde eka neto bolje..." Zastao je, iznenada se oseajui besmisleno, i zagrizao sendvi. "Je li tako bilo s tobom?" Klimnuo je glavom, pitajui se da li je to istina. "I otiao si, a Rudi je ostao?" "Bio je pametan. Jo je, a stekao je i gomilu diploma, jednu za drugom. U dvadesetoj je doktorirao biotehnologiju na Tulejnu, i ko zna ta sve jo. Nikad nije poslao nijednu molbu za zaposlenje, nita. Odasvud su dolazili ljudi da ga regrutuju, a on bi ih folirao, svaao se... Mislim da je verovao da moe sam neto da postigne. Kao one kapuljae na psima. ini mi se da ima par originalnih patenata, ali... U svakom sluaju, ostao je ovde. Sklapao je poslove i pravio ljudima opremu, i bio je veoma traen u oblasti. A onda se i naa majka razbolela, dugo je bolovala, a ja nisam bio tu..." "Gde si bio?" Otvorila je termos i miris kafe ispuni kabinu. "Najdalje to je moglo odavde", ree on, zateen gnevom s kojim je to rekao. Dodala mu je plastinu olju, do vrha punu vrue, crne kafe. 72

"A ti? Rekla si da nikada nisi upoznala svoju majku." "I nisam. Rastali su se kada sam bila mala. Nije htela da obnovi ugovor ako je on ne ukljui u neki posao. Tako je bar rekao." "Kakav je on?" Otpio je gutljaj kafe i vratio joj olju. Pogledala ga je preko ruba crvene, plastine olje, oiju oivienih Selinom minkom. "Ti mi reci", ree ona. "Ili me pitaj za dvadeset godina. Tek mi je sedamnaest godina, kako bih mogla da znam?" On se nasmeja. "Ve ti je bolje, vidim." "Valjda. S obzirom na sve." Odjednom ju je oseao na drugaiji nain, i ruke mu urno posegnue za komandama. "To mi se dopada. Jo je dug put pred nama." Tu no su prespavali u hoveru, parkiranom iza zarale eline reetke koja je jednom nosila bioskopsko platno drajv-ina u junoj Pensilvaniji. Na Tarnerovoj jakni, prostrtoj ispod dugakog kuita turbine. Pijuckala je preostalu kafu, sada hladnu, sedei u etvrtastom dovratku iznad suvozaevog sedita i posmatrajui treptanje svitaca iznad polja poutele trave. Negde u njegovim snovima - jo obojenim povremenim prizorima iz dosjea njenog oca - priljubila se uz njega, grudima, toplim i mekim na njegovim golim leima kroz tanki pamuk njene majice, a onda je prebacila ruku preko njega, milujui pljosnate miie njegovog stomaka, ali je on leao bez pokreta, pretvarajui se da je u dubljem snu, i uskoro je pronaao put u mrane hodnike Mielovog biosofta, gde su se udne stvari meale sa njegovim najstarijim strahovima i ranama. Da bi se ujutru probudio i zauo je kako pevui za sebe sa svog sedita u otvoru krovnog poklopca. Moj je ale zgodan avo Lanac od devet milja okaio Na svakoj alki srce devojako Koje je voleo i prevario. 22. DEMEROV KLUB Demerov klub nalazio se dvanaest spratova vie, zauzimao je treinu poslednjeg sprata. Lift je bio u kvaru. Izuzev Lionovog lokala, Bobi nikad nije video noni klub, i Demerov mu se inio podjednako upeatljiv i zastruujui. Upeatljiv zbog veliine i, prema njemu, izuzetno elegantnog enterijera, a zastraujui zato to noni klib, po danu, izgleda nekako nestvarno. Zaarano. Zverao je okolo, paleva zataknutih u zadnje depove novih farmerki, dok je Deki aputala neto sa belcem dugakog lica u izlizanom, plavom, radnom kombinezonu. Mesto je bilo nameteno klupama postavljenim mrkim ultraantilopom, okruglim, crnim stolovima i desetinama izrezbarenih ploa od upljikavog drveta. Tavanica je bila obojena u crno, svaki sto prigueno obasjan posebnim zrakom svetlosti upravljenim odozgo iz tame. Na sredini se nalazila pozornica, jarko osvetljena radnim svetiljkama okaenim o ute elastine kablove, a na sreditu pozornice stajao je komplet bubnjeva vinjeve boje. Nije bio siguran zato, ali podilazila ga je jeza, nekakav pritajeni oseaj poluivota, kao da e se neto pomai, negde na samoj ivici vidokruga... "Bobi", ree Deki, "doi da upozna Demera." Preao je traku jednobojnog, tamnog tepiha, trudei se da to izvede to nemarnije, i suoio se sa ovekom duguljastog lica sa tamnom, proreenom kosom, u beloj, veernjoj koulji ispod kombinezona. Oi su mu bile uske, utonuli obrazi oseneni jednodnevnom bradom. "Pa", ree ovek, "eli li da bude kauboj?" Posmatrao je Bobijevu majicu, a Bobi je imao nelagodan oseaj da obuzdava smeh. "Demer je bio dvai konzole", ree Deki. "Jedan od najboljih. Je l' tako, Demere?" "Tako kau", ree Demer, i dalje gledajui Bobija. "Nekad davno, Deki. Koliko ima sati u matrici?" upita Bobija. Bobi oseti da mu se lice zaarilo. "Pa, jedan, valjda." Demer uzdignu upave obrve. "Odnekud se mora poeti." Nasmeio se, otkrivi sitne i neprirodno pravilne zube koji se Bobiju uz to uinie suvie brojni. "Bobi", ree Deki, "to ne pita Demera za tog Viga, o kome vam je priao Fin?" 73

Demer je okrznu pogledom, a onda se opet zagleda u Bobija. "Zna Fina? Daleko si dogurao za obinog muvaroa, a?" Izvadio je plavi, plastini inhalator iz depa na boku i gurnuo ga u levu nozdrvu, umrknuo i vratio ga u dep. "Ladgejt. Vig. Fin je priao o Vigu? Mora da je podetinjio." Bobi nije znao ta to znai, ali mu se inilo da nije vreme da pita. "Pa", ree Bobi, "taj Vig je negde na orbiti i povremeno Finu prodaje robu..." "Kenja? Prosto ne mogu da verujem. Da mene pita, rek'o bih da je Vig ili mrtav ili negde puta bale. Lui je od svakog kauboja, ako zna na ta mislim. Odlepio. Skrenuo. Godinama nisam uo nita o njemu." "Demere", ree Deki, "moda je najbolje da ti Bobi ispria celu priu. Bovoar treba da doe ovamo danas po podne i imae pitanja za tebe, pa ne bi bilo loe da zna kako stoje stvari..." Demer je pogleda. "Aha, razume. Gospodin Bovoar naplauje dug, je li?" "Ne mogu da govorim u njegovo ime", ree ona, "ali pretpostavljam da je tako. Treba nam sigurno mesto da smestimo naeg Grofa." "Kakvog sad grofa?" "Mene", ree Bobi, "to sam ja." "Super", ree Demer, potpuno ravnoduno. "Hajdemo onda u kancelariju." Bobi nije mogao da odvoji pogled sa deka kiberprostora koji je zauzimao treinu Demerovog prastarog stola od hrastovine. Bio je mat crne boje, naroite izrade, bez ikakve oznake proizvoaa. Dok je priao Demeru o Dva-na-danu i svom pokuaju upada u bazu podataka, o oseaju prisustva devojke i o tome kako su mu ubili majku, stalno se naginjao napred. Bio je to po izgledu najei dek koji je ikad video, i setio se Dekinih rei da je Demer bio marka meu kaubojima u svoje vreme. Kada je Bobi dovrio priu, Demer utonu u stolicu. "'Oe da ga isproba?" upita. Zvuao je umorno. "Isprobam?" "Dek. Mislim da bi voleo da ga proba. Vidi se po nainu na koji drlja dupetom po stolici. Ili bi da ga proba, il' ti se opasno pripialo." "Jebi ga, jeste. Mislim, da, hvala, vol'o bih..." "to da ne? Ko e znati da si to ti, a ne ja, je l' tako? to se ne ukljui s njim, Deki? Da, kao, pazi na njega?" Otvorio je ladicu u stolu i izvadio dva kompleta troda. "Ali nemoj nita da radi, vai? Mislim, samo se promuvaj okolo. Bez podviga. Dugujem Bovoaru i Lukas uslugu, i ini mi se da u im se najbolje oduiti ako te sauvam u jednom komadu." Dao je po jedan komplet troda Deki i Bobiju. Onda ustade, dohvati rukohvate sa obe strane crne konzole i okrenu je prema Bobiju. "Hajde. Ima da napuni gae. Stvar je stara deset godina, al' i dalje je nenadjebiva. Napravio ju je tip po imenu Automatski Dek, i to iz otpadaka. Nekad je bio glavni proizvoa hardvera za Bobija Kvina. Zajedno su odrali Plava Svetla, ali to je verovatno bilo pre nego to si se rodio." Bobi namesti trode. Pogleda prema Deki. "Jesi li se ikad ukljuivao u tandemu?" Odmahnuo je glavom. "Dobro. Ukljuiemo se, ali u ti se drati s leve strane. Kad kaem da se iskljui, iskljui se. Ako vidi neto neobino, to je zato to sam u tvojoj blizini, razume?" Potvrdio je. Izvukla je par dugakih igala sa srebrnim vrhom iz eira na potiljku, skinula ga i odloila na sto pored Demerovog deka. Namestila je trode preko narandaste svilene marame i prilepila kontakte na elo. "Idemo", ree. Sad i uvek, ubrzano napred, ukljuen u Demerov dek visoko iznad usijanih neonskih jezgara, kroz nepoznatu topografiju podataka. Velike stvari, visoke kao gorja, otrog korporacijskog izgleda u neprostoru matrice. "Uspori, Bobi." "Gospode Boe, al' ovo iba!" "Jeste, al' ti ipak malo prikoi. Nije zdravo za nas da urimo. Treba da klizi. Dri nas visoko i uspori..." Smanjio je brzinu, sve dok se nije inilo da jedre. Okrenuo se levo, oekujui da je vidi, ali tamo nije bilo nikoga. 74

"Tu sam", ree ona, "ne brini..." "Ko je bio Kvin?" "Kvin? Neki kauboj koga je Demer poznavao. A znao ih je, u svoje vreme." Nasumce je skrenuo desno, glatko se obrui na preseku mree, oprobavajui dek. Bilo je zapanjujue, neto to je prvi put doiveo u kiberprostoru. "Sveto sranje, Ono-Sendai je deja igraka prema ovoj stvari..." "Unutra su verovatno O-Esovi ipovi. Demer kae da su njih upotrebljavali u njegovo vreme. Podigni nas malo..." S lakoom su se uspinjali po mrei, dok su baze ostajale duboko pod njima. "Ovde gore nema Bog zna ta da se vidi", poali se on. "Grei. Ako se dovoljno zadri u nezauzetim delovima, moe da vidi neke zanimljive stvari..." Tkivo matrice tada kao da zadrhta, ba ispred njih. "Uh, Deki..." "Zaustavi ovde. Sad ekaj. Sve je u redu. Veruj mi." Negde daleko, njegove ruke su se kretale preko tastature neuobiajenog rasporeda. Sad ih je zaustavio, dok se jedan odseak kiberprostora maglio, postajao zamuen. "ta..." Dambala ap monte l", ree glas, promukao u njegovoj glavi, sa ukusom krvi u njegovim ustima. Nekako je znao ta znae te rei, ali mu je glas bio gvozdeni klin u umu. Mleno tkivo se razdvoji, kao da kljua, podeli se u dve povri nemirnog sivila. "Legba", ree ona. "Legba i Ugu Feraj, bog rata. Papa Ugu! Sen ak Maer! Viv la Vyej!" Matricu ispuni gvozdeni smeh, struui kroz Bobijevu glavu. "Map kite tout mize ak tout giyon", ree drugi glas, tean kao iva i leden. "Vidi, Papa, dola je da se oslobodi zle sree!" I taj se onda zasmeja, a Bobi je bio prisiljen da se odupre talasu iste histerije kada se srebrni smeh podigao kroz njega kao mehurii. "Ima li ona zlu sreu, drebica Dambalina?" zagrme gvozdeni glas Ugu Feraja, i Bobi na trenutak pomisli da je opazio priliku u sivoj magli. Glas zakripa jezivim smehom. "Zaista! Zaista! Ali ona ne zna to! Ona nije moj at, inae bih izleio njenu sreu!" Bobiju doe da vriti, da umre, bilo ta samo da pobegne glasovima, potpuno nemoguem vetru koji se podigao iz sivog komeanja, vruem, vlanom vetru sa mirisom stvari koje nije mogao da odredi. "I slavi Devicu! Pouj me, sestrice! La Vyej je odista blizu!" "Da", ree onaj drugi. "sada putuje mojom zemljom, velim ja, vladar puteva i staza." "Ali ja, Ugu Feraj, kaem ti da se i tvoji zlotvori primiu! Na kapiju, sestro, i pazi!" I tada siva podruja izbledee, zbrkae se, potonue... "Iskljui nas", ree ona, dalekim i slabim glasom. I dodade, "Lukas je mrtav." Demer izvadi bocu skoa iz stola i paljivo nasu est centimetara pia u okruglu, plastinu au. "Izgleda k'o posrana", ree on Deki; Bobi je bio iznenaen blagou njegovog glasa. Iskljuili su se pre najmanje deset minuta i niko od tada nije rekao ni re. Deki je izgledala zgromljeno i neprestano je grizla donju usnu. Demer mu je izgledao nezadovoljno ili jarosno, neto od to dvoje. "Kako zna da je Lukas mrtav?" odvai se Bobi, jer mu se inilo da tiina ispunjava Demerov prenatrpani ured kao ivo blato. Deki ga pogleda, ali kao da nije mogla da ga vidi. "Ne bi mi se ukazali da je Lukas bio iv", ree. "Postoje savezi, pogodbe. Legba je uvek prvi prizvan, ali je trebalo da se pojavi sa Dambalom. Njegova linost zavisi od loa sa kojom se ukazuje. Lukas mora da je mrtav." Demer gurnu au sa viskijem preko stola, ali Deki odmahnu glavom, sa trodama jo na elu, krunom od hroma i crnog najlona. On naini gadljivu grimasu, privue au i sam je iskapi. "Kakvo proseravanje. Stvari su bile mnogo jasnije dok vi niste poeli da petljate s njima." "Nismo ih mi doveli tamo, Demere", ree ona. "Ve su bili tamo i pronali put do nas zato to smo ih razumeli!" "Isti kurac", ree Demer, umorno. "ta god da su, odakle god da su, jednostavno su preuzeli oblik po elji gomile sluenih crnuga. Razume? Nema jebene prilike da tamo bude neto sa im mora da razgovara na domorodakom haianskom! Va vudu kult je to provalio, video priliku, a Bovoar, Lukas i ostali, sve su to pre svega biznismeni. One avolje stvari umeju da sklapaju poslove, shvata! K'o da im je uroeno!" Zavrnuo je poklopac na boci i vratio je u sto. "Zna, duo, moe biti da je to neko veliki, neko sa 75

mnogo moi u mrei, ko vas vue za nos. Projektuje one stvari i slino sranje... I ti zna da je to mogue, zar ne? Zar ne, Deki?" "Nema eme", ree Deki hladnim i pouzdanim glasom. "Ali kako da znam da to nije neto to jednostavno ne umem da objasnim..." Demer izvadi komad plastike iz depa i poe da se brije. "Naravno", ree. Brija je zujao dok je prevlaio njim preko vilice. "Osam godina sam iveo u kiberprostoru, zar ne? Otud znam da tamo nije bilo niega, tada... Dakle, 'oe da telefoniram Lukasu, ako e tako da ti bude lake, ovako ili onako? Ima broj onog njegovog Rolsa?" "Ne", ree Deki, "ne trudi se. Najbolje da saekamo da se pojavi Bovoar." Ustala je, smakla trode i uzela eir. "Idem da legnem, da probam da odspavam. Pazi na Bobija..." Okrenula se i otila do vrata kancelarije. Izgledala je kao mesear, potpuno isceena od energije. "Divno", ree Demer, prelazei brijaem preko gornje usne. "'Oe pie?" upita Bobija. "Pa", ree Bobi, "malo je rano..." "Moda tebi." Vratio je brija u dep. Deki zatvori vrata za sobom. Demer se malo nagnu napred. "Kako su izgledali, mali? Jesi ih vid'o?" "Samo neko sivilo. Zamueno..." Demer je izgledao razoarano. "Izgleda da ne moe dobro da ih vidi ako nisi deo svega toga." Lupkao je prstima po rukonaslonu stolice. "Misli da su stvarno tamo?" "Pa, ne bih se zajebav'o s njima..." Demer ga pogleda. "Ne bi? Pa, moda si pametniji nego to izgleda. Ne bih ni ja. Napustio sam igru pre nego to su se pojavili..." "I, ta misli da je to?" "A, izgleda mi sve pametniji... Pa, ne znam. Ne ide mi u glavu da je to gomila haianskih vudu bogova, ali ko zna?" Oi mu se suzie. "Moe biti da su virusni programi koji su se oteli u matrici, umnoili i postali veoma pametni... To je ve samo po sebi dovoljno zastraujue; moda Turingovi ljudi ne ele da se to sazna. Ili su VI nale nain da odvoje delove sebe u matrici, to bi izludelo Turingovce. Znam tipa sa Tibeta koji je pravio hardver za kauboje i koji tvrdi da su to tulpe." Bobi zatrepta. "Tulpa je neka vrsta misaonog oblika. Sujeverje. Stvarno moni ljudi umeju da oslobode neku vrstu duhova, nainjenih od negativne energije." Slegnu ramenima. "Opet proseravanje. Isto kao oni Dekini vudu tipovi." "A meni se ini da se Bovoar, Lukas i ostali ponaaju kao da je sve to stvarno, a ne tamo neko foliranje..." Demer klimnu glavom. "Ubo si. I pritom im ide prokleto dobro, pa izgleda da tamo stvarno ima neega." Slegnuo je ramenima i zevnuo. "Moram i ja da odspavam. Ti moe da radi ta 'oe, samo ne pipaj moj dek. I ne pokuavaj da izie, jer e aktivirati bar deset raznih alarma. U friideru iza anka ima sok, sir i razna druga sranja..." Bobi je zakljuio da ga mesto jo plai, sad kad je ostao sam, ali je bilo dovoljno zanimljivo da potisne strah. Muvao se iza anka, dodirujui slavine za pivo i hromirane nosae boca. Tu je bila maina za led i druga koja je grejala vodu. Napravio je sebi olju japanske instant kafe i preturao po Demerovim audio kasetama. Sve su bile sa muzikom njemu nepoznatih grupa i izvoaa. Pitao se da li to znai da Demer, onako mator, voli staru muziku, ili su to bile nove stvari koje tek treba da stignu do Baritauna, kao i obino preko Liona, za koju nedelju... Ispod crnog i srebrnog univerzalnog terminala kase naao je pitolj, neku vrstu kratke, debele mainke sa magazinom koji je virio iz drke. Bila je privrena ispod ploe anka, zelenom lepljivom trakom, a on se uvao da je ne dodirne. Posle izvesnog vremena vie se nije oseao uplaeno, samo besciljno i nespokojno. Uzeo je ohlaenu kafu i otiao do sredine prostora sa stolovima. Seo je za jedan sto i pravio se da je Grof Nula, vrhunski as konzole u Gradovima, koji eka da se pojave neki tipovi da ugovore posao, neki upad koji je mogao da izvede samo i jedino Grof. "Naravno", ree pustom nonom klubu, stisnutih oiju, "ima da iseem za vas... ako to moete da platite..." Pobledeli su kad je naveo cenu. Mesto je imalo zvunu izolaciju; uopte se nije ula vreva etrnaestog sprata, samo brujanje nekakvog erkondina i povremeno grgoljenje maine za grejanje vode. Umorivi se od uloge mukarine Grofa, Bobi ostavi olju sa kafom na stolu i ode do ulaza, prelazei rukom preko starog, tapaciranog, 76

somotskog ueta, obeenog izmeu dve sjajne mesingane motke. Pazei da ne dodirne staklena vrata, seo je na jednostavnu elinu barsku stolicu sa seditem presvuenim koom, pored altera garderobe. U garderobi je gorela slaba sijalica; osvetljavala je par desetina starih, drvenih vealica sa okruglim, utim, numerisanim privescima. Pretpostavljao je da Demer ponekad sedi tu da bi osmotrio posetioce. Nije mu bilo jasno zato neko, ko je osam godina bio as meu kaubojima, vodi noni klub, i pripisivao je to hobiju. Nagaao je da na taj nain moe da upozna svu silu devojaka, ali to ionako moe ako si bogat. A ako je Demer osam godina bio vrhunski dvai, morao bi da bude bogat... Setio se doivljaja u matrici, sivih mrlja i glasova. Zadrhtao je. Jo mu nije ilo u glavu zato to znai da je Lukas mrtav. Zar Lukas moe da umre? Onda se setio da je i njegova majka mrtva, i da mu ni to nije izgledalo Bog zna kako stvarno. Isuse. Sve zajedno mu je ilo na ivce. Poeleo je da izie, da se nae s one strane vrata, da razgleda tezge, kupce i ljude koji tamo rade... Pruio je ruku i pomerio somotsku zavesu u stranu, tek toliko da zvirne kroz debelo, staro staklo, i ugledao dunglu tezgi duginih boja i osoben korak kupaca. I usred svega toga, pored tezge natrpane analozima VOM-a sa vikova, logikim sondama i regulatorima napajanja, nalazilo se bezrasno, koato Lionovo lice, i one bezdane, jezive oi kao da se zagledae pravo u Bobijeve sa ujnim kljocajem prepoznavanja. Tada Lion uini neto to Bobi nikad nije video kod njega. Osmehnu se. 23. BLIE Stjuard u JAL-u ponudio joj je izbor simstim kaseta: pregled Fokstonove retrospektive u Tejtu od prolog avgusta, serijsku pustolovinu snimljenu u Gani (Aanti!), odabrane arije iz Bizeove Karmen iz perspektive privatne loe u Tokijskoj operi, ili tridesetominutnu sindikalizovanu kontakt emisiju Tali Iam Ljudi na vrhu. "Prvi put letite atlom, gospoo Ovski?" Marli potvrdi. Dala je Paleologosu devojako ime svoje majke, to je verovatno bilo glupo od nje. Stjuard se nasmei s razumevanjem. "Kaseta svakako moe da olaka uzletanje. Karmen je veoma popularna ove nedelje. Prekrasni kostimi, kau." Zavrtela je glavom, nimalo raspoloena za operu. Fokston joj je nije dopadao, i pre bi preivela punu snagu ubrzavanja nego da doivi Aanti! Odabrala je traku Iamove, kao najmanje od etiri zla. Stjuard je proverio njene vezove na seditu, dodao joj kasetu i malu tijaru od sive plastike za jednu upotrebu, pa otiao dalje. Namestila je plastine trode, ukljuila ih u naslon za ruke sedita, uzdahnula i gurnula kasetu u prorez pored ulaza. Unutranjost JAL atla nestade u navali egejskog plavetnila i ona ugleda rei 'Tali Iam i Ljudi na vrhu' kako se ire preko vedrog neba, ispisane elegantnim san-serif velikim slovima. Tali Iam je bila pojam u stim industriji dokle je dopiralo Marlino seanje, veita Zlatna Devojka koja se pojavila sa prvim talasom novog medija. Marli se sada nalazila zarobljena u Talinom preplanulom, pokretljivom, izuzetno udobnom telu. Tali Iam je zraila, disala duboko i lako, njene skladne kosti bile su u zagrljaju miia koji kao da nikad nisu osetili gr. Ukljuivanje u njene stim snimke bilo je poput pada u banju savrenog zdravlja, oseaj visokih lukova njenih stopala i grudi koje su odizale svilasti, beli, egipatski pamuk njene jednostavne bluze. Naslanjala se na uplju, belu, kamenu ogradu iznad malene luke grkog ostrvskog grada, dok se iza nje sputala kaskada procvetalih stabala, niz obronak od izbeljenog kamena i uskih, krivudavih stepenica. U luci se oglasio brod. "Turisti sada ure nazad na brod koji ih je poveo na ovo krstarenje", ree Tali i nasmei se; kada se osmehnula, Marli je osetila glatkou belih zuba zvezde, svei ukus njenih usta, a kamen ograde bio je prijatno hrapav pod njenim golim podlakticama. "Ali jedan posetilac ostrva ostae ovog popodneva sa nama, neko koga sam sanjala da upoznam, i sigurna sam da ete biti obradovani i iznenaeni, jer ova osoba obino izbegava glavne medije..." Uspravila se, okrenula i nasmeila prelanulom, nasmejanom licu Jozefa Vireka... Marli strgnu trode sa ela, i bela plastika JAL atla kao da se srui na mesto svuda oko nje. Na uzdignutom ekranu treptala su svetla upozorenja, i mogla je da oseti treperenje koje je bilo sve uestalije... Virek? Pogledala je komplet troda. "Pa", ree, "pretpostavljam da jesi od onih na vrhu..." "Kako, moliu?" Japanski student pored nje naini pokret u svojim vezama, udno malo oponaanje naklona. "Imate potekoa sa stimom?" 77

"Ne, ne", ree ona. "Izvinite." Ponovo je namestila trode i unutranjost atla rastopi se uz pitanje ulnog statikog uma, prodorne meavine utisaka koja naglo ustupi mesto spokojnom skladu Tali Iam, koja je drala Virekovu hladnu, vrstu aku i smeila se u njegove blage, plave oi. Virek je uzvraao osmeh blistavo belim zubima. "Neobino mi je drago to sam ovde, Tali", ree on, i Marli se prepusti stvarnosti trake, prihvatajui Taline snimljene ulne utiske kao svoje. Obino je izbegavala stim, jer se neto u njenoj linosti odupiralo obaveznoj meri pasivnosti. Virek je nosio meku, belu koulju, platnene pantalone zavrnute iznad kolena i jednostavne, smee, kone sandale. Drei ga za ruku, Tali se vrati do ograde. "Sigurna sam", ree, "da ima mnogo toga to naa publika..." More nestade. Prema obzorju se rairi nepravilno polje pokriveno zeleno-crnim rastinjem kao liajem, narueno obrisima novogotikih tornjeva Gaudijeve crkve Sagrada Familia. Rub sveta bio je sakriven u nisko polegloj, sjajnoj magli, a preko ravnice dolazio je zvuk kao od zvonjave potopljenih zvona. "Danas tvoju publiku ini samo jedna osoba", ree Virek, i pogleda Tali Iam kroz okrugle naoari bez okvira. "Zdravo, Marli." Marli se naprezala da dohvati trode, ali su joj ruke bile okamenjene. Sila gravitacije, atl se upravo dizao sa svoje platforme... Zarobio ju je tu... "Razumem", ree Tali, smeei se, naslonjena na ogradu, sa laktovima na toplom, grubom kamenu. "Kakva divna zamisao. Vaa Marli, Herr Virek, zaista je srena devojka..." I Marli tada shvati da ovo nije Tali Iam iz ulo/Mree, ve deo Virekovog konstrukta, programirana perspektiva, sklopljena iz viegodinjeg prikazivanja Ljudi na vrhu, i da sada nema izbora, nema izlaza, osim da to prihvati, da slua, da pokloni Vireku panju. injenica da ju je uhvatio ovde, i izolovao na ovaj nain, govorila je da su joj slutnje bile ispravne: maina je postojala, bila je stvarna. Virekov novac bio je neka vrsta univerzalnog rastvaraa, koji je po volji topio barijere... "ao mi je", ree on, "to ujem da si uznemirena. Pako kae da bei od nas, ali ja vie volim da to posmatram kao tenju umetnika prema njegovom cilju. Osetila si, ini mi se, neto od prirode mog getalta, i to te je uplailo. to nije nikakvo udo. Ova kaseta je pripremljena jedan sat pre nego to je tvoj atl trebalo da poleti sa Orlija. Znamo kuda si se uputila, naravno, ali ne nameravam da te pratim. Radi svoj posao, Marli. alim samo to nismo mogli da spreimo smrt tvog prijatelja Alena, ali sada znamo ko su bile njegove ubice i njihovi poslodavci..." Oi Tali Iam sada su bile Marline oi i stajale su netremice zagledane u Virekove, koje su gorele plavom energijom. "Alena su ubili plaeni agenti Maas Biolabsa", nastavi on, "i upravo je od Maasa dobio koordinate tvog sadanjeg odredita, kao i onaj hologram koji si videla. Moj odnos sa Maas Biolabsom bio je u najmanju ruku dvostran. Pre dve godine jedna moja filijala pokuala je da ih otkupi. Ponueni iznos uticao bi na celukupnu svetsku ekonomiju. Odbili su. Pako je ustanovio da je Alen ubijen zato to su saznali da pokuava da trguje informacijom koju su mu dali, da je proda treoj strani..." Namrtio se. "Krajnje glupo od njega, zato to nije imao pojma o prirodi robe koju je nudio..." Kako to lii na Alena, pomisli ona, i oseti talas saaljenja. Sklupan na onom odvratnom tepihu, kime isturene ispod zelenog platna jakne... "Mislim da bi trebalo da zna da moja potraga za naim tvorcem kutija podrazumeva neto vie od umetnosti, Marli." Skinuo je naoari i obrisao ih o nabor bele koulje; u proraunatoj ljudskosti gesta bilo je neeg opscenog. "Imam razloga da verujem da je tvorac ovih predmeta na neki nain u stanju da mi prui slobodu, Marli. Ja nisam zdrav ovek." Namestio je naoari, paljivo zakaivi tanke, zlatne ice za ui. "Kada sam poslednji put zatraio snimak svog tanka u Stokholmu, pokazali su mi stvar veliine tri kamionske prikolice, zakriljenu zamrenom mreom vodova... Kada bi bilo mogue da napustim to, Marli, ili, jo bolje, pobunjene elije koje se tamo uvaju... Pa" - ponovo se osmehnuo onim uvenim osmehom "ta misli, ta bih dao za tako neto?" Taline-Marline oi tada preoe na prostranstvo tamnih liaja i daleke tornjeve zalutale katedrale... "Izgubili ste svest", govorio je stjuard, masirajui joj prstima vrat. "To se dogaa, a osim toga nai medicinski kompjuteri pokazuju da ste savreno zdravi. No, ipak smo upotrebili dermadisk da predupredimo sindrom prilagoavanja koji biste mogli da doivite pre sletanja." Povukao je ruku. "Evropa posle kia", ree ona, "Maks Ernst. Oni liaji..." 78

ovek je zurio odozgo u nju, odjednom na oprezu, izraavajui profesionalnu brigu. "Molim? Da li biste ponovili?" "Oprostite", ree ona. "San... Jesmo li stigli na pristanite?" "Za jedan sat", ree on. Orbitalna stanica Japan Air-a bila je beli toroid naikan kupolama i oivien tamnim, ovalnim otvorima pristaninih dokova. Ekran iznad Marline g-mree - iako je pojam iznad privremeno izgubio uobiajeno znaenje - pokazivao je izuzetno sloenu animaciju rotirajueg torusa, dok je nekoliko glasova na sedam jezika - najavljivalo da e putnici JAL atla 580, na doku Orli 1, prvom prilikom biti prevezeni do stanice. JAL se izvinjavao zbog zakanjenja nastalog usled rutinskih opravki na dokovima od broja sedam do broja dvanaest... Marli se skupila u svojoj g-mrei, opaajui Virekovu ruku u svemu to joj se dogaa. Ne, pomislila je, mora da postoji neki nain. Moram da se izvuem, ree sebi, potrebno mi je nekoliko sati slobodnog delanja, a onda u biti gotova s njim... Zbogom, Herr Virek, vraam se u svet ivih, onako kako siroti Alen nikad nee, Alen koji je poginuo zato to sam prihvatila ovaj posao za vas. Zatreptala je kada je pola prva suza, a onda posmatrala, rairivi oi kao dete, lebdeu kuglicu u koju se suza pretvorila... A taj Maas, pitala se, ko su oni? Virek je tvrdio da su ubili Alena, da je Alen radio za njih. Maglovito se priseala medijskih pria, neega to se odnosilo na poslednju generaciju kompjutera, neki po izgledu zlokoban proces u kome besmrtne hibridne elije raka proizvode vetake molekule koji postaju sastavni delovi kola. Tada se setila Pakovih rei da je ekran modularnog telefona Maasov proizvod... Unutranjost JAL toroida bila je tako bezlina, tako obina, tako potpuno nalik bilo kom prometnom aerodromu, da joj je dolazilo da se nasmeje. Oseao se isti miris parfema, ljudske napetosti i viestruko filtriranog vazduha, isto pozadinsko brujanje razgovora. Osam desetina sile tee olakalo bi noenje kofera, ali ona je imala samo svoju crnu tanu. Izvadila je karte iz zatvorenog unutranjeg depa i uporedila broj atla na koji je trebalo da presedne sa nizovima brojeva na najbliem zidnom ekranu. Dva sata do polaska. ta god Virek rekao, bila je sigurna da je njegova maina ve u pokretu, uvlaei se u posadu atla ili na listu putnika, podmazujui novcem nainjene zamene... Bie otkaza u poslednjem trenutku zbog bolesti, promena u planovima, nezgoda... Prebacivi tanu preko ramena, odseno je zakoraila preko udubljenog poda od bele keramike kao da ima pojma kuda ide, ili ima neki plan, svesna, pri svakom koraku, da nije tako. Opsedale su je one blage plave oi. "Proklet bio", ree, a ruski biznismen s podvaljkom u tamnom Ginza odelu frknu i podie infofaks, ostavljajui je izvan svog sveta. "Ondak sam rekla kuki, uj, ima d' iznese one opto-izolatore i blindirane sanduke do Slatke Dejn da ti ne bi' zalepila bulju za koljku zaptivnom pastom..." Buan enski smeh natera Marli da podigne pogled sa tanjira sa suijem. Dva prazna stola dalje sedele su tri ene, za stolom pretrpanim limenkama piva i hrpama tanjira od stiropora umrljanih smeim soja-sosom. Jedna od njih glasno podrignu i otpi dug gutljaj piva. "Pa, kako je to primila, Rez?" Ovo je zbog neega bio znak za jo jedan, jo dui napad smeha, a ena koja je prva privukla Marlinu panju spusti glavu na ruke i zasmeja se tako da su joj se tresla ramena. Marli je zurila u trojku, pitajui se ta su one. Smeh se polako istroio, i prva ena se uspravi, briui suze iz oiju. Marli zakljui da su sve tri poprilino pijane, mlade, bune i grubog izgleda. Prva ena bila je vitka i otrih crta lica, sa izduenim, sivim oima iznad tankog, pravog nosa. Kosa joj je bila neke nemogue srebrne boje, potkresana kratko kao u deaka, i nosila je otvoren platneni prsluk bez rukava, nekoliko brojeva vei, potpuno prekriven naduvenim depovima, kopama i iak-trakama. Prsluk je visio, raskopan, otkrivajui, iz Marlinog ugla, malu, oblu dojku, pokrivenu neim to je podsealo na grudnjak od fine ruiaste i crne mree. Druge dve ene bile su starije i tee grae, otro ocrtanih miia ruku na svetlosti bez vidljivog izvora u kafeteriji stanice. Prva ena slegnu ramenima u prevelikom prsluku. "Nije je ba potreslo", ree. Druga ena se ponovo nasmeja, sada ve uzdranije, i pogleda na hronometar na irokom, konom kajiu. "Otila sam", ree. "Imam turu za Sion, a posle osam tankova algi za veane." Zatim odgurnu stolicu i ustade, a Marli proita izvezeni natpis preko lea njenog crnog, konog prsluka. O'GREJDI - VAIMA 79

EDIT S. MEUROBITALNI PREVOZ Tada ustade i ena pored nje, podiui pojas vreastih farmerki. "Kaem ti, Rez, ako pusti da te ona pizda skrati za te sanduke, to e da pokvari tvoj dobar glas." "Izvinite", ree Marli, pokuavajui da savlada podrhtavanje glasa. ena u crnom prsluku se okrenu i zagleda se u nju. "Da?" Odmeravala ju je od glave do pete, bez osmeha. "Videla sam va prsluk, ime Edit S. Je li to brod? Svemirski brod?" "Svemirski brod?" ena pored nje podie guste obrve. "Oh, da, duo, pravi pravcati svemirski brod!" "To je teretnjak", ree ena u crnom prsluku i okrete se da poe. "Htela bih da vas unajmim", ree Marli. "Da me unajmi?" Sada su sve zurile u nju, bezizraznih i nenasmejanih lica. "ta to znai?" Marli zavue ruku duboko u crnu briselsku tanu i izvue polovinu svenja Novih Jena koje joj je vratio Paleologos, turistiki agent, poto je naplatio svoj honorar. "Dau vam ovo..." ena sa kratkom, srebrnom kosom tiho zazvida. Sve tri se zgledae. Ona u crnom prsluku slegnu ramenima. "Isuse", ree. "Kuda to misli da ide? Na Mars?" Marli ponovo potrai po tani i izvadi presavijenu, plavu hartiju kutije Goloaza. Prui je eni u crnom prsluku, a ova je razmota i proita orbitalne koordinate koje je Alen zabeleio zelenim flomasterom. "Pa", ree ena, "to je dosta kratak skok, za toliki novac, ali O'Grejdi i ja moramo da budemo na Sionu do 23:00 GSV. Ugovoren posao. ta je s tobom, Rez?" Ona dodade hartiju devojci za stolom, koja je proita, pogleda uvis u Marli i upita, "Kada?" "Odmah", ree Marli, "ovog asa." Devojka ustade od stola, noge njene stolice zagrebae po ploicama, a prsluk joj se otvori, otkrivajui da je ono to je Marli smatrala ruiastim i crnim grudnjakom ustvari tetovirana rua koja joj je potpuno prekrivala levu dojku. "Dogovoreno, sestro, uke na sunce." "Znai da joj odmah da pare", ree O'Grejdijeva. "Niko ne sme da zna kuda idemo", ree Marli. Tri ene se nasmejae. "Obratila si se pravoj curi", ree O'Grejdijeva, a Rez se naceri. 24. NA NIZBRDICI Kia ih je uhvatila kada je ponovo skrenuo prema istoku, u pravcu rubnih predgraa Gradova i opustoenog pojasa industrijskih zona. Spustila se kao zid, oslepivi ga dok nije pronaao prekida za ukljuivanje brisaa. Rudi je pustio metlice brisaa da dotraju, pa je morao da uspori, smanjujui zavijanje turbine na podnoljivu riku, i pribliio vazduni meh ivinjaku, prolazei tik pored iskidanih ostataka kamionskih guma. "Neto nije u redu?" "Ne vidim. Metlice brisaa su istrulile." Lupnuo je prekida farova, i sa obe strane asije hovera sunue etiri uska zraka i istopie se u sivom zidu pljuska. On odmahnu glavom. "to ne stanemo?" "Suvie smo blizu Gradovima. Svuda su patrole. Kopteri. Skenirali bi identifikacionu tablicu na krovu i videli da imamo tablice Ohaja i udnu asiju. Moglo bi da im padne na pamet da nas provere. To nam ne treba." "Pa, ta e da uradi?" "Drau se uz ivicu puta do prvog skretanja, a onda u nam nai neki zaklon, ako budem mogao..." vrsto drei upravlja, zaokrenuo je hover u mestu, i svetlost farova odbi se od fluorescentnih, narandastih dijagonala na uspravnom stubu koji je oznaavao pomoni put. Povezao je prema stubu, preavi naduvenom usnom vazdunog meha preko debelog zatitnog ivinjaka od betona. "Ovo bi moglo da poslui", ree, poto su kliznuli pored stuba. Pomoni put bio je jedva dovoljno irok za njih; grane i rastinje grebali su o uske bone prozore, o eline ploe na bokovima hovera. 80

"Neko svetlo, tamo dole", ree Endi, zateui veze u naporu da prozre kroz kiu. Tarner vide razvodnjeni uti sjaj i niz istovetnih tamnih izboina. Nasmeja se. "Benzinska pumpa", ree. "Ostatak starog sistema, pre nego to su ovuda prokopali veliki put. Izgleda da tamo neko ivi. teta to ovo ne ide na benzin..." Spustio je hover niz nasip od ljunka; pribliavajui se, vide da uti sjaj dolazi od para pravougaonih prozora. "Na selu smo", ree. "Ovim momcima moda nee biti previe drago to nas vide." Posegnuo je ispod jakne, izvukao Smit i Veson iz futrole i spustio ga na sedite izmeu nogu. Kada su bili pet metara od zaralih pumpi, spustio je hover u iroku lokvu i iskljuio turbine. Kia je jo mokrila odozgo u mlazovima noenim vetrom, i on ugleda priliku u lepravoj vojnikoj pelerini na ulaznim vratima kuice. Spustio je prozor desetak centimetara i zagalamio da nadjaa pljusak: "Izvin'te to smetam. Morali smo da se sklonimo s puta. Ne valjaju nam brisai. Nismo znali da ovde ima nekoga." ovekove ruke, u svetlosti sa prozora, bile su sakrivene ispod pelerine, ali je bilo oigledno da nisu prazne. "Privatni posed", ree ovek mravog lica, ispruganog kiom. "Nismo mogli da ostanemo na putu", doviknu Tarner. "ao nam je ako smetamo..." ovek otvori usta, poe da mie tu stvar koju je drao ispod pelerine, a onda mu se rasprsnu glava. Tarneru se gotovo inilo da se to dogodilo pre nego to se linija crvene svetlosti spustila odozgo i dodirnula ga, zrak debljine olovke koji se nemarno zanjihao kao da se neko igra baterijskom svetiljkom. Kia je odmah rasprila crveni gejzir kada se prilika skljokala na kolena i izvrnula napred, a ispod pelerine iskliznula puka Sevid 410 sa ianim kuitem. Tarner nije bio svestan da se pokrenuo, ali opazi da je ukljuio turbine, prepustio komande Endi i izvukao se iz vezova. "Ako kaem krei, uteraj ga kroz kuicu..." Zatim ustade, povlaei ruicu krovnog poklopca, sa tekim revolverom u ruci. im je poklopac kliznuo unazad, preplavi ga urlanje crne Honde, senke koja se sputala, jedva vidljiva kroz zid vode. "Sad!" Povukao je obara pre nego to ih je odbacila napred i kroz zid stare kuice, a lakat mu utrnu od udara u krov hovera. Zrno grunu negde u visini, sa zadovoljavajuim treskom; Endi nagazi gas i oni projurie kroz drvenu graevinu, tako da je Tarner jedva imao dovoljno vremena da uvue glavu i ramena u kabinu. Neto u kui eksplodira, verovatno propanska boca, i hover se zanese ulevo. Endi okrenu vozilo kada su proleteli kroz suprotni zid. "Kuda?" povika kroz buku trubine. Kao u odgovor na pitanje, crna Honda se spusti odozgo, obrui se, dvadeset metara ispred njih, i raspri srebrni mlaz vode. Tarner zgrabi upravlja i hover kliznu napred, podiui sa zemlje gejzire visoke deset metara; zahvatili su mali borbeni helikopter pravo u polikarbonsku kabinu, guvajui trup od legure kao da je od hartije. Tarner poveze vozilo unazad i ponovo jurnu napred, sada bre. Izlomljeni helikopter ovaj put tresnu o dva siva, vlana bora i ostade da lei pod njima kao nekakva dugokrila muva. "ta se dogaa?" ree Endi sa akama na obrazima. "ta se dogaa?" Tarner izbaci potvrdu o registraciji i pranjave naoari za sunce iz pretinca u bonim vratima, pronae svetiljku, proveri baterije. "ta se dogaa?" ponovi Endi, kao automat. "ta se dogaa?" Ponovo je proturio glavu kroz otvor na krovu, sa revolverom u jednoj ruci, svetiljkom u drugoj. Kia je popustila. Skoio je na asiju hovera, pa preko branika i potrao kroz lokve duboke do lanaka, pljuskajui prema crnim rotorima Honde. Oseao se prodoran miris isteklog goriva. Polikarbonska kabina raspukla se kao jaje. Uperio je Smit i Veson i dvaput aktivirao ksenonski nian; dva nema bleska nemilosrdne svetlosti pokazae mu krv i izlomljene udove kroz razbijenu plastiku. Saekao je, pa ukljuio baterijsku svetiljku. Dvojica. Priao je blie, drei svetiljku daleko od tela. Stara navika. Nita se nije micalo. Miris goriva bio je sve jai. Trgnuo je iskrivljeni poklopac i ovaj se otvorio. Obojica su nosila naoari za pojaavanje slike. Okruglo, slepo oko lasera zurilo je u no, i on dodirnu ulepljeno ovje krzno na okovratniku pilotske jakne poginulog. Krv u ovekovoj bradi bila je sasvim tamna u svetlosti svetiljke, gotovo crna. Bio je to Ouki. Usmerio je zrak u levo i video da je drugi ovek, pilot, Japanac. Pomerio je zrak i osvetlio crnu pljosku pored Oukijeve noge. Uzeo ju je, gurnuo u dep jakne i potrao prema hoveru. Uprkos kii, iz ruevina benzinske pumpe poeli su da liu crvenkasti plamenovi. Uzverao se preko branika hovera, uz asiju, podigao se i uvukao u kabinu. "ta se dogaa?" upita Endi, kao da nije ni izlazio. "ta se dogaa?" Sruio se u sedite, ne obraajui panju na vezove, i ukljuio turbinu. "Ono je Hosakin helikopter", ree, okreui hover. "Mora da su nas pratili. Imali su laser. ekali su da siemo sa auto-puta. Nisu hteli da nas ostave na otvorenom, da nas nae policija. Kada smo skrenuli ovamo, odluili su da napadnu, ali mora da su zakljuili da je onaj jadnik sa nama. Ili su hteli da uklone svedoka..." 81

"Njegova glava", ree ona, drhtavim glasom, "njegova glava..." "To je od lasera", ree Tarner, vozei uz pomoni put. Kia je sasvim oslabila. "Para. Mozak ispari i lobanja eksplodira..." Endi se presamiti i povrati. Tarner je vozio jednom rukom, drei Oukijevu pljosku u drugoj. Zubima je izvukao poklopac i progutao gutljaj Oukijevog Divljeg urana. Kada su stigli do prilaza auto-putu, plamen sruene pumpe zahvatio je Hondino gorivo i nepravilna vatrena lopta Tarneru ponovo prizva u seanju centar u pustinji, svetlost padobranskih baklji, belo nebo dok je mlaznjak hitao prema granici Sonore. Endi se uspravi, obrisa usta dlanom i poe da se trese. "Moramo da se udaljimo odavde", ree on, vozei ponovo na istok. Nije nita odgovorila, i on je pogleda postrance. Sedela je uspravno i ukoeno na seditu, izvrnutih beonjaa u slabom sjaju instrumenata, bezizraznog lica. Ve ju je video u takvom stanju u Rudijevoj spavaoj sobi, kada ih je Seli pozvala, i sada je iz nje ponovo potekla bujica rei na nepoznatom jeziku, meko, ubrzano egrtanje koje je moglo biti neko francusko lokalno nareje. Nije imao ime to da snimi, ni vremena, morao je da vozi... "Dr' se", ree, poto je ubrzao, "proi e..." Bio je siguran da ga ona ne uje. Zubi su joj cvokotali; uo ih je i pored buke turbine. Zaustavi, pomislio je, samo toliko da joj stavi neto meu zube, novanik ili smotano platno. Ruke su joj grevito upale kajieve vezova. "U mojoj kui lei bolesno dete." Hover zamalo da sleti s asfalta kada je uo glas sa njenih usana, dubok, spor i nekako lepljiv. "ujem kako se baca kocka, za njenu krvavu haljinu. Mnogo je ruku koje noas kopaju grob za nju, meu njima i tvoje. Neprijatelji se mole da umre, plaenie. Mole se u znoju. Njihove molitve su reka grozniava." A onda nekakvo kreketanje koje je moda bilo smeh. Tarner se odvai da je pogleda; ugledao je srebrnu nit pljuvake kako joj se cedi sa ukoenih usana. Dubinski miii njenog lica bili su zgreni u masku koju nije poznavao. "Ko si ti?" "Ja sam Gospodar Puteva." "ta hoe?" "Hou to dete, da bude moj at, da se kree stanitima ljudi. Dobro je to vozi na istok. Povedi je u svoj grad. Jahau je ponovo. I Samedi jae s tobom, plaenie. On je vetar u tvojim rukama, ali je prevrtljiv, taj Gospodar Grobalja, svejedno to si ga dobro sluio..." Okrenuo se na vreme da je vidi kako pada u stranu u vezovima, obeene glave, otvorenih usta. 25. LADNJACI I GOTICI "Ovo je Finov telefonski program", oglasi se zvunik ispod ekrana, "a Fin nije ovde. Ako 'oete vezu, znai da znate pozivnu ifru. Ako 'oete da ostavite poruku, ostavite je ve jednom." Bobi je zurio u sliku na ekranu i polako vrteo glavom. Veina telefonskih programa bila je opremljena kozmetikim video potprogramima sastavljenim tako da dovedu lik vlasnika u vei sklad sa optevaeim pojmovima fizike lepote, briui svaki beleg i fino pretapajui konture lica prema idealizovanim statistikim normama. Posledice kozmetikog programa na Finovom licu bile su bez sumnje najuvrnutija stvar koju je Bobi ikad video, kao da je neko pokuao da oivi glavu crknute krtice punim rasponom boja pogrebnikovih krejona i parafinskih injekcija. "To nije normalno", ree Demer, pijuckajui sko. Bobi klimnu glavom. "Fin se boji", ree Demer, "otvorenog prostora. Uasava ga naputanje one gomile sabijenih govana od radnje. Uz to je telefonski narkos, ne moe da ne odgovori na poziv ako je tamo. Poinjem da verujem da je ona kuka u pravu. Lukas je mrtav i deava se neko teko sranje..." "Kuka", ree Deki, iza anka, "to ve zna." "Ona zna", ree Demer, spustivi plastinu au i gladei kravatu, "ona zna. Popriala je sa huduom u matrici i sad zna..." "Pa, Lukas se ne javlja, a ni Bovoar, to znai da bi mogla biti u pravu." Bobi prui ruku i iskljui telefon iz koga je zacvileo signal za snimanje poruke. Demer se preobukao u nabranu koulju, beli veernji sako i crne pantalone sa satenskim prugama du spoljnjeg ava nogavica. Bobi zakljui da je to njegova radna uniforma za klub. "Jo nema nikoga", ree, gledajui Bobija i Deki. "Gde su Boug i arki? Gde su konobarice?" 82

"Ko su Boug i arki?" upita Bobi. "Barmeni. Ovo mi se ne svia." Ustao je sa stolice, otiao do vrata i paljivo pomerio zavesu u stranu. "Koji kurac ovi govnari trae tamo napolju? Hej, Grofe, ovi lie na neke tvoje. Doi ovamo..." Bobi ustade, pun slutnji - nije rekao Deki ili Demeru da je dozvolio da ga Lion vidi, zato to nije hteo da izgleda kao abronja - i ode do mesta gde je stajao vlasnik kluba. "Hajde. Proviri. Samo nemoj da te vide. Toliko se trude da ne gledaju ovamo da to gotovo smrdi." Bobi pomeri zavesu, pazei da otvor ne bude vei od centimetra, i pogleda napolje. Brojne kupce gotovo potpuno su zamenile crne kreste Gotika odevenih u potkovanu kou i - da ovek ne poveruje otprilike isti broj plavokosih Ladnjaka, opremljenih u pamuk iz inukua po ovonedeljnoj modi i bele patike sa zlatnim kopama. "Ne znam", ree Bobi, pogledavi Demera, "al' ne bi trebalo da su zajedno, zna. Mislim, Ladnjaci i Gotici. Oni su kao prirodni neprijatelji, to im je valjda u DNK, ili tako neto..." Ponovo ga pogleda. "Bogamu, ima ih najmanje stotinu." Demer gurnu ruke duboko u depove nabranih pantalona. "Poznaje lino neke od tih momaka?" "Razgovarao sam sa nekim Goticima. Mada ih je teko razlikovati. Ladnjaci bi izgazili sve to nije ladnjako. To im je glavna zanimacija. Al' mene su isekli Polutani, a Polutani bi trebalo da su u savezu sa Goticima, pa ko zna?" Demer uzdahnu. "Onda, pretpostavljam, nisi raspoloen da ieta napolje i pita nekog od njih ta smeraju?" "A, ne", ree Bobi bez oklevanja, "ne ja." "Hmmm." Demer se zagleda u Bobija zamiljenim pogledom koji se ovom uopte nije svideo. Neto malo i tvrdo pade sa visoke, crne tavanice i buno odzvoni o jedan od okruglih, crnih stolova. Predmet odskoi i pade na tepih, kotrljajui se, i zaustavi se izmeu vrhova Bobijevih novih izama. On se mahinalno sagnu i podie ga. Bio je to staromodni mainski zavrtanj, navoja smeih od re i glave prekrivene mutnom, crnom, zatitnom bojom. Pogledao je uvis ba kada je drugi zavrtanj pogodio sto i krajikom oka ugledao kako Demer nestvarno veto preskae ank pored kreditne raunske jedinice. Demer nestade, zau se slab zvuk kidanja - iak-traka - i Bobi je znao da se Demer dokopao debelog, malog automata koji je tamo video ranije u toku dana. Pogledao je oko sebe, ali Deki nije bilo nigde na vidiku. Trei zavrtanj eksplozivno tresnu na plou stola. Bobi je oklevao, ali onda poe za Dekinim primerom i skloni se sa vidika, kreui se to je tie mogao. unuo je iza jednog drvenog paravana i posmatrao kako pada i etvrti zavrtanj, praen tankim slapom fine, mrke praine. Zauo se zvuk struganja, a onda sa tavanice odjednom nestade elini kvadratni poklopac, povuen u neku vrstu ahta. Hitro je pogledao prema anku, na vreme da vidi kako se podie debeli ublaiva trzaja na kuitu Demerovog automata... Iz otvora je sad visio par mravih smeih nogu i pranjav skut sivog ogrtaa od ajkuline koe. "ekaj", ree Bobi, "to je Bovoar!" "Sigurno da je Bovoar", doe glas odozgo, pojaan i upalj u praznini ahta. "Sklanjajte mi taj prokleti sto s puta." Bobi se iskobelja iza paravana i odvue sto i stolice u stranu. "'Vataj ovo", ree Bovoar i zaljulja nabijen ranac maslinaste boje na jednoj od naramenica, a onda ga pusti. Teina stvari gotovo obori Bobija na pod. "Sad se skloni..." Bovoar se spusti iz ahta, ostade na trenutak da visi na rukama iz otvora, pa skoi dole. "ta je bilo sa piskavcem koji sam imao gore?" upita Demer, stojei iza anka, sa malim automatom u rukama. "Tu je", ree Bovoar i baci mutnosivu ipku od fenolske smole na tepih. Bila je omotana tankom, crnom icom. "Ispalo je da samo tako mogu da uem, a da me ne vidi vojska onih govnara. Neko im je oigledno dao plan mesta, ali su propustili ovo gore." "Kako si se popeo na krov?" upita Deki, izlazei iza paravana. "Nisam", ree Bovoar, podiui velike, plastine naoari na nosu. "Ispalio sam nit monomola sa susedne zgrade i dotociljao se na keramikom vretenu..." Njegova kratka, rundava kosa bila je puna praine iz odaka. Uputio joj je ozbiljan pogled. "Ti zna", ree. "Da. Od Legbe i Papa Ugua, u matrici. Ukljuila sam se sa Bobijem, u Demerov dek..." "Razneli su Ahmeda na auto-putu u Dersiju. Verovatno su upotrebili isti baca kojim su sredili i Bobijevu staru..." 83

"Ko?" "Jo nisam siguran", ree Bovoar, kleei pored ranca i otvarajui plastine tipaljke zatvaraa, "ali stvar poinje da dobija oblik... Ono na emu sam radio pre nego to sam uo da su smakli Lukasa bilo je da pronaem Polutane koji su digli Bobijev dek. Verovatno je bio sticaj okolnosti, sluajno je naleteo na njih, ali sad imamo grupu Polutana kod kojih je na ledolomac... To moe da ima posledice, svakako, jer meu Polutanima ima muvaroa koji povremeno posluju sa Dva-na-danom. Zato smo Dva-na-dan i ja malo obilazili, nastojei da saznamo koliko se moe. A mogli smo patku, kako se ispostavilo, izuzev to se pogodilo, kada smo bili kod tog prainara Aliksa, koji je drugi zamenik ratnog poglavice ili tako neto, da ga pozove kolega iz drugog tabora, za koga Dva-na-dan tvrdi da je Gotik iz Baritauna po imenu Rejmond." Dok je govorio, praznio je ranac, vadei oruje, alat, municiju, kalemove ice. "Rejmond ima gadnu potrebu da razgovara, ali Aliksu ne pada na pamet da pria pred nama. 'Oprostite, gospodo, ali ovo je slubeni razgovor poglavica', kae to tupavo govno, i mi se tu pokrijemo uima, pokupimo svoje malenkosti, sve unatrake i udarajui temena, i otpraimo, ali samo iza ugla. Pozovemo Dva-na-danovim modularnim telefonom nae kauboje u Gradovima da se ukljue na Aliksov telefon, ali pod hitno. Kauboji uu u Aliksov razgovor sa Rejmondom k'o ica u sir." Izvukao je iz ranca izoblienu samaricu sa dvanaest patrona, malo duu od njegove podlaktice, uzeo zdepast, okrugli magacin sa gomile na tepihu i spojio ga sa pukom. "Jeste li videli dosad nekog od ovih jebaa majki? Junoafrika, iz vremena pre rata..." Neto u njegovom glasu i napetosti vilice odjednom pokaza Bobiju sav njegov bes. "Izgleda da je tip kontaktirao Rejmonda, tip sa gomilom love, s namerom da unajmi Gotike, celu maineriju, da odu u Gradove i obave posao, pravu masovnu scenu. Tipu je toliko stalo da se to uradi, da je unajmio i Ladnjake. E, tada poinju da lete govna, zato to je Aliks konzervativac. Samo je mrtav Ladnjak dobar Ladnjak, i to tek posle x sati muenja, i tako dalje. 'Zajebi stvar', kae Rejmond, roeni diplomata. 'Re je o velikoj lovi, zato razmiljajmo korporacijski.'" Otvorio je kutiju debelih, crvenih, plastinih patrona i poeo da puni puku, gurajui jednu za drugom u magacin. "Moda greim, ali u poslednje vreme na videu stalno viam te tipove iz Maas Biolabsa, zaduene za odnose sa javnou. Dogodilo se neto veoma udno, na nekom njihovom posedu u Arizoni. Neki kau da je bila nuklearna, drugi da je bilo neto drugo. A sad tvrde da je poginuo njihov glavni strunjak za biosoft, kako kau nesrenim sluajem. Zvao se Miel, dasa koji je manje-vie smislio tu stvar. Za sada, niko drugi ak ni ne nagovetava da bi mogao da napravi bioip, pa smo Lukas i ja zakljuili da je ledolomac i nastao u Maasu. Ako je to uopte bio ledolomac... Ali nismo imali pojma od koga ga je Fin dobio, niti odakle ta stvar kod dotinog. Meutim, ako sve saberete, izgleda da je Maas reio da nam svima zapri orbu. A to treba da se dogodi na ovom mestu, zato to nemamo kud odavde." "Ne znam", ree Demer, "imamo dosta prijatelja u ovoj zgradi..." "Imali ste." Bovoar odloi samaricu i uze da puni Nambu automatik. "Veina njih sa ovog sprata i onog ispod danas su kupljeni. Radio je ke. Dakovi istog. Bilo je par tvrdih, ali ne dovoljno." "Tu nema nikakve logike", ree Deki, uze au skoa iz Demerove ruke i ispi je naiskap. "ta to imamo to tako gadno ele?" "'Ej", ree Bobi, "ne zaboravi da verovatno ne znaju da su mi oni Polutani digli ledolomac. Moda 'oe samo njega." "Ne", ree Bovoar, gurnuvi magacin u Nambu, "zato to nisu mogli da znaju da ga nisi sakrio u majinom stanu." "Al' moda su otili tamo i pretraili mesto..." "Kako su znali da ga Lukas nije drao u Ahmedu?" ree Demer, polazei prema anku. "Fin misli da je neko poslao ona tri ninde da ubiju i njega u paketu", ree Bobi. "Kau da su imali opremu za postavljanje pitanja, ali..." "Opet Maas", ree Bovoar. "Ko god bio, pogodio se sa Ladnjacima i Goticima. Saznali bismo i vie, ali je Aliks Polutan glumio veliinu i nije hteo da pregovara sa Rejmondom. Nikakav zajedniki posao sa omrznutim Ladnjacima. Koliko su nai kauboji uspeli da shvate, ona vojska je tu da vas zadri unutra. A ljude kao ja napolju. Ljude sa orujem i opremom." Pruio je napunjen Nambu Deki. "Zna da upotrebljava pucu?" upita Bobija. "Naravno", slaga Bobi. "A, ne", ree Demer, "dosta nam je nevolja i bez toga da njemu damo oruje u ruke. Isuse Hriste..." "Sve mi to govori", ree Bovoar, "da moemo oekivati da poalju jo nekog na nas. Nekog malo strunijeg..." 84

"Ako jednostavno ne miniraju Hipermart u tri lepe", ree Demer, "zajedno sam svim onim zombijima..." "Nee", ree Bobi, "jer bi inae to ve uradili." Svi se zagledae u njega. "Deko je u pravu", ree Deki. "Ubo je." Pola sata kasnije, Demer je sumorno zurio u Bovoara. "Moram da ti priznam, ovo je najbezvezniji plan koji sam ikad uo." "Da, Bovoare", upade Bobi, "to se jednostavno ne provuemo kroz taj aht, iskrademo preko krova i prebacimo na susednu zgradu? Istim onim uetom kojim si preao ovamo." "Na krovu ima vie Ladnjaka nego muva na govnetu", ree Bovoar. "Neki od njih mogli bi ak biti dovoljno bistri da pronau poklopac koji sam otvorio da siem ovamo. Mada sam ostavio par rasprskavajuih mina za sobom." Neveselo se iscerio. "Osim toga, zgrada preko puta je via od ove. Morao sam da se popnem na krov i ispalim monomol odozgo. Ne moete da se popnete na ruke uz monomolekularnu nit; ostali biste bez prstiju." "Kako onda misli da iziemo, bogamu?" ree Bobi. "O'ladi, Bobi", ree Deki mirno. "Bovoar je uradio ono to je morao. Sada je ovde s nama, i imamo oruje." "Bobi", ree Bovoar, "to nam ne ponovi plan, da vidimo jesmo li razumeli..." Bobi je imao nelagodan oseaj da Bovoar eli da se uveri da ga je on razumeo, ali se naslonio na ank i poeo. "Naoruamo se i ekamo, je li? Onda se Demer i ja ukljuimo u njegov dek i pronjukamo po matrici, ne bismo li provalili ta se dogaa..." "Mislim da to mogu i sam", ree Demer. "Sere!" Bobi se odbi od anka. "Bovoar je rek'o! 'Ou d' idem, 'ou se ukljuim! Kako inae da nauim neto?" "Pusti sad to, Bobi", ree Deki, "nastavi." "U redu", ree Bobi natmureno, "dakle, ranije ili kasnije, tipovi koji su unajmili Gotike i Ladnjake ima da dou po nas. Kad krenu, mi ih doekamo. Bar jednog u'vatimo ivog. U isto vreme izlazimo napolje, iznenadimo Gotike i ostale jer ne oekuju toliko oruje, tako da se domognemo ulice i briemo za Gradove..." "Mislim da je to otprilike sve", ree Demer, prilazei polako zakljuanim i zastrtim vratima. Pritisnuo je palcem ifrovanu ploicu brave i otkrinuo vrata. "'Ej, ti!" razdra se. "Ne ti! Ti sa eirom! Dovuci dupe ovamo. Hou da razgovaram..." Tanak, crveni zrak probi vrata, zavesu i dva prsta Demerove ake i zatrepta iznad anka. Jedna boca se rasprsnu, a sadraj izie u obliku pare i estera u gasnom stanju. Demer pusti vrata da se zatvore, zagleda se u unitenu aku i srui se zadnjicom na tepih. Klub se polako ispuni boinim mirisom skuvanog dina. Bovoar uze srebrni sifon sa anka i poprska zadimljenu zavesu mineralnom vodom, sve dok se patrona sa CO 2 nije ispraznila, a mlaz oslabio. "Ima sree, Bobi", ree Bovoar i baci bocu preko ramena, "jer se brat Demer nee vie ukljuivati u dek..." Deki je coktala, pregledajui Demerovu ruku, na kolenima pored njega. Bobi opazi spreno meso, a onda brzo odvrati pogled. 26. VIG "Zna", ree Rez, visei naglavake ispred Marli, "to se mene uopte ne tie, ali da l' te neko eka tamo? Mislim, odveu te tamo, bez brige, a ako ne bude mogla da ue, vratiu te do stanice JAL-a. Ali ako ne budu hteli da te puste da ue, ne znam koliko u moi da ekam. Ta stvar je kr, a tamo napolju u olupinama kriju se udne spodobe." Rez - ili Tereza - Marli je to zakljuila po lakiranoj pilotskoj dozvoli privrenoj na koljku Slatke Dejn - nije nosila svoj radni prsluk tokom puta. Marli, otupela od itave duge dermi koje joj je Rez zalepila po zglobu ake da bi predupredila grevitu muninu sindroma prilagoavanja svemiru, zurila je u tetoviranu ruu. Bila je izvedena u japanskom stilu, vekovima starom, i Marli oamueno zakljui da joj se dopada. Da joj se, u stvari, dopada Rez, koja se ponaala istovremeno grubo i devojaki i starala se o svom neobinom putniku. Rez se divila 85

njenoj konoj jakni i tani, pre nego to ih je strpala u neku vrstu tesne najlonske visee mree ve pune kaseta, tampanih knjiga i neoprane odee. "Ne znam", ree Marli, "znam samo da u morati da pokuam da uem..." "Zna ta je ta stvar, sestro?" Rez je podeavala g-mreu oko Marlinih ramena i ispod miica. "Koja stvar?" Marli trepnu. "Mesto na koje idemo. To je deo starih jezgara Tezje-Epulovih. Tamo su nekad bili skladiteni njihovi korporacijski podaci..." "ula sam za njih", ree Marli, sklapajui oi. "Ispriala mi je Andrea..." "Naravno, svi su uli za njih - nekada su posedovali najvei deo Frisajda. Valjda su ga i sagradili. Onda su propali i sve je otilo na dobo. Dali su da se njihovo porodino gnezdo odsee od vretena i odvue na drugu orbitu, ali su prethodno izbrisali svoja jezgra, spalili ih i prodali kao otpad. Otpadi nikad nita nisu uinili s njima. Nisam ula da se neko tamo naselio, ali ovde napolju ivi gde moe... mislim da to vai za svakoga. Tako kau da Gospa Dejn, kerka matorog Epula, jo ivi u njihovom starom domu, luda k'o imi..." Vino je zategla g-mreu, dovrivi posao. "Vai. Sad se samo opusti. Ima da nagarim Dejn jedno dvadeset minuta, ali to e da nam skrati put, a za to me, valjda, i plaa..." I Marli zaroni u krajolik nainjen od kutija, ogromnih drvenih Kornelovih tvorevina gde su opipljivi ostaci ljubavi i seanja bili izloeni iza pokislih okana od pranjavog stakla, tajanstveni lik graditelja kutija beao ispred nje niz avenije poploane mozaicima od ljudskih zuba, Marline pariske izme slepo cikacakale preko simbola oivienim mutnim zlatom. Graditelj kutija bio je mukarac, nosio je Alenovu zelenu jaknu i bojao se Marli vie od svega na svetu. "ao mi je", dovikivala je, trei za njim, "ao mi je..." "Ja'. Tereza Lorenc, sa Slatke Dejn. Hoete brojeve? ta? Naravno da smo pirati. Ja sam jebeni kapetan Kuka... uj, Dek, evo ti brojeva pa proveri... Ve sam rekla. Imam putnika. Molim za pristup, i tako dalje... Marli Ta i Ta, govori francuski u snu..." Marlini kapci zadrhtae, otvorie se. Rez je visila u mrei ispred nje, a miii na leima bili su joj jasno ocrtani, sve do najmanjeg. "Hej", ree Rez, okrenuvi se u mrei, "ao mi je, izgleda da sam ih uzbunila, ali zvue prilino meko. Jesi religiozna?" "Ne", ree Marli, zbunjena. Rez napravi grimasu. "Pa, nadam se da e ipak razumeti neto od ovog sranja." Izvukla se iz mree i napravila kratak salto unazad koji ju je doveo na nekoliko centimetara od Marlinog lica. Optika traka joj se pruala iz ruke do konzole i Marli prvi put ugleda nebeski plavu utinicu na devojinom zglobu. Gurnula je perlu mikrofona u Marlino desno uho i podesila providnu cevicu mikrofona koja se izvijala iz nje. "Nemate prava da nas uznemiravate ovde", ree muki glas. "Nae delo je delo Boje, i samo je nama znano pravo lice Njegovo!" "'Alo? 'Alo, da li me ujete? Zovem se Marli Krukova i imam jedan neodloan posao s vama. Ili sa nekim na ovim koordinatama. Moj posao tie se serije kutija, kolaa. Tvorac ovih kutija moda se nalazi u velikoj opasnosti! Moram da ga vidim!" "Opasnost!" ovek se nakalja. "Samo Bog odreuje ovekovu sudbu! U nama nema straha. Ali to ne znai da smo budale..." "Molim vas, sasluajte me. Unajmio me je Jozef Virek da pronaem tvorca tih kutija. Ali sada dolazim da vas upozorim. Virek zna da ste ovde i njegovi agenti e doi za mnom..." Rez je zurila u nju. "Morate me pustiti unutra! Imam da vam ispriam jo toga..." "Virek?" Nastade podue utanje, ispunjeno statikim umom. "Jozef Virek?" "Da", ree Marli. "Ba on. Ceo ivot viate njegovu sliku, onu sa engleskim kraljem... Molim vas..." "Dajte mi vaeg pilota", ree glas, sada bez histerije i pretnji. Zamenilo ih je neto to se Marli inilo jo zlokobnije. "Rezervno je", ree Rez, skidajui glatki lem sa crvenog odela. "I nita me ne kota, dovoljno si platila..." "Ne", bunila se Marli, "stvarno, nije trebalo... Ja..." Vrtela je glavom, dok je Rez otkopavala spojeve na pojasu svemirskog odela. "Tamo se ne ide bez odela", ree. "Ne zna ta udiu. Ne zna da li uopte imaju ta da udiu! Pa razne bakterije, spore... ta je bilo?" Spustila je srebrni lem. "Imam klaustrofobiju!" 86

"Oh..." Rez je zurila u nju. "ula sam za to... znai da se boji da bude unutar zatvorenog prostora?" Izgledala je iskreno radoznala. "Tesnog zatvorenog prostora." "Kao to je Slatka Dejn?" "Da, ali..." Pogledala je po prenatrpanoj kabini, borei se sa panikom. "Ovo mogu da podnesem, ali ne i lem." Zadrhtala je. "Dobro", ree Rez, "evo ta emo. Obuiemo te u odelo, ali bez lema. Nauiu te kako da ga privrsti. Dogovoreno? Inae nee napustiti moj brod..." Usne su joj bile ravna i tvrda crta. "Da", ree Marli, "da..." "Postupak je sledei", ree Rez. "Nalazimo se komora uz komoru. Kad se ovaj poklopac otvori, ulazi, ja ga zatvaram. Onda otvaram spoljni. Tu ulazi u tamonju atmosferu, kakva god bila. Sigurna si da nee lem?" "Neu", ree Marli, gledajui nanie u lem koji je stezala crvenim rukavicama odela, u svoj bledi odraz u ogledalu vizira. Rez zacokta jezikom. "Tvoj ivot. Ako bude 'tela da se vrati, neka upute poruku preko stanice JALa, za Slatku Dejn." Marli se nespretno odbaci i odlebde napred u komoru, ne veu od uspravljenog mrtvakog sanduka. Ploa na grudima odela snano zveknu o spoljnji poklopac, i ona zau kako se unutranji poklopac uz itanje zatvara za njom. Pored glave joj se upali svetlost, podsetivi je na sijalice u friiderima. "Zbogom, Tereza." Nita se ne dogodi. Bila je sama sa otkucajima sopstvenog srca. Onda vrata spoljne komore Slatke Dejn kliznue u stranu. Mala razlika u pritisku bila je dovoljna da je isisa u tamu koja je mirisala drevno i tuno ljudski, kao davno naputena svlaionica. Vazduh je bio gust i nezdravo vlaan, i ona ugleda, jo se prevrui, kako se komora Slatke Dejn zatvara iza nje. Zrak svetlosti prosee vazduh pored nje, zadrhta, proeta i uhvati je u obrtanju. "Svetlost", neko promuklo povika, "svetlost za nau gou! Dounse!" Bio je to glas koji je ula preko zvunika. udno je odzvanjao u gvozdenom prostranstvu ovog mesta, ove peine kroz koju je propadala, a onda se zau zvuk struganja i u daljini zasja prsten jarkog plavetnila, osvetljavajui joj daleku krivinu elinog zida ili koljke i istopljenog meseevog kamena. Povrina je bila izbrazdana i isprugana precizno useenim kanalima i udubljenjima, gde je nekada leala neka vrsta opreme. U dubljim usecima jo su se videla upava klupka smee zaptivne pene, dok su druga bila u senci crnoj poput smrti... "Bolje joj dobaci ue, Dounse, pre nego to rascopa glavu..." Neto udari u rame njenog odela, sa vlanim pljeskom, i ona okrenu glavu; ugleda ruiastu grudvu jarke plastike iza koje se vukla tanka, ruiasta nit koja se na njene oi zatee i prevrnu je. upljina veliine naputene katedrale ispuni se munim zavijanjem maine, i oni je polako uvukoe dublje unutra. "Dugo vam je trebalo", ree glas. "Pitao sam se ko e biti prvi, i ispade Virek... Mamon..." Onda je uhvatie i okrenue. Zamalo da izgubi lem; lebdeo je sve dalje od nje, ali joj ga neko odgurnu u ruke. Njena tana, sa izmama i jaknom unutra, naini samovoljan luk, na ramenom kaiu, i udari je postrance po glavi. "Ko ste vi?" upita ona. "Ladgejt!" zagrme starac. "Vigan Ladgejt, kao to ve znate. Kome bi vas drugom poslao da ga obmanete?" Njegovo naborano, zamrljano lice bilo je glatko izbrijano, ali je njegova siva, dugaka kosa slobodno lebdela, morska trava u struji ustajalog vazduha. "Oprostite", ree ona, "ali nisam ovde da vas obmanem. Vie ne radim za Vireka... Dola sam ovamo zato... Mislim, nisam sigurna zato sam dola, za poetak, ali sam na putu ovamo saznala da je umetnik koji je napravio one kutije u opasnosti. Zato to postoji jo neto, neto to Virek misli da ovaj poseduje, neto za ta misli da e ga osloboditi raka..." Rei joj zamree u tiini, u gotovo opipljivom ludilu koje je zrailo iz Vigana Ladgejta, i tada vide da ovaj nosi napukli, plastini oklop starog radnog odela, sa jeftinim, metalnim raspeima zalepljenim u obliku ogrlice oko izlizanog, elinog okovratnika lema. Lice mu je bilo sasvim blizu njenog. Oseala je zadah njegovih trulih zuba. "Kutije!" Sa usana mu poletee kuglice pljuvake, povinujui se elegantnim zakonima njutnovske fizike. "Kurvo! One su delo Bojih ruku!" 87

"Polako, Lade", ree drugi glas, "plai gospoju. Smir'te se, gospoja, znate, stari Lad retko dobiva goste. To ga mlogo uzruja, al' je u sutini bezazlen starkelja..." Okrenula je glavu i susrela spokojan pogled irokih, plavih oiju na veoma mladom licu. "Ja sam Douns", ree on, "ja takoe ivim ovde..." Vigan Ladgejt zabaci glavu i zaurla, a taj zvuk divlje odjeknu izmeu zidova od elika i kamena. "Uglavnom, vi'te", ree Douns, dok se Marli vukla za njim du vorastog ueta zategnut niz hodnik koji se inio bez kraja, "dosta je miran. Slua svoje glasove, znate. Razgovara sam sa sobom, il' moda sa tijem glasovima, ne znam, a ondak mu doe i postane k'o sad..." Kad je zautao, jo su se uli slabi odjeci Ladgejtovih urlika. "Mo'te pomislit' da je to bez due, to sam ga ostavio 'nako, al' tako je ponajbolje, zaista. Uskoro e se umorit'. Ogladnit'. Ondak doe k meni. 'Oe svoje slatkie, vi'te." "Vi ste Australijanac?" "Novi Melburn", ree on. "Il' sam bio, pre neg' sam se popeo uz bunar..." "Smem li da vas pitam zato ste ovde? Mislim, ovde u ovom, ovom... ta li je ve." Mladi se nasmeja. "Uglavnom ga nazivam Mesto. Lad za nj ima vie imena, ali uglavnom Carstvo. Smatra da je na'o Boga. Moe bit' da je', ako to tako posmatrate. Kol'ko se ja tu razabirem, pre neg' se popeo uz bunar, bio je neka vrst kompjuterske varal'ce. Ne znam tano kak' se na'o ovde, samo znam da starom jarcu tu odgovara... A ja sam stig'o vamo bee', znate? Na'o se u nevolji tamo dole, da ne kaem ba 'de, i izvuk'o guz'cu 'vamo. Zavrio ovde - to je dugaka, zasebna pria - i na'o avoljeg Ladgejta polumrtvog o' gladi. Im'o je taj pos'o, prodaju' stvari koje bi mu naile, i te kutije to i' traite, ali bio je ve premlogo otkaio za to. Njegovi kupci, dolaz'li su, tako, tri puta godinje, al' on bi i' posl'o nazad. Tad sam pomislio, ovden se mogu dobro skriti, te sam mu uz'o pomagat'. I to vam je sve, valjda..." "Moete li me odvesti do umetnika? Je li on ovde? Hitno je..." "Poveu vas, brez brige. Al' ovo mesto nije nikad bilo sagraeno za ljude, mislim da se po njem eu, pa je to pomalo dug put... Mada ono nee nikud oti'. I ne mogu vam jemit' da e vam nainit' kutiju. Stvarno radite za Vireka? Ono brezobrazno, bogato, matoro govno na teliki? vaba, je li?" "Radila sam", ree ona, "nekoliko dana. to se tie nacionalnosti, rekla bih da je Herr Virek jedini pripadnik nacije koja se zove Herr Virek..." "S'vatam na ta mislite", ree Douns veselo. "Svi su isti, ti bogati, matori zajebanti, ini mi se, iako je zabavnije nego gledat' jebenu zaibacu... Ne moete videt' neku zaibacu da skona u krvi, zar ne? Uzmite starog Epula - bio mi zemljak - koj' je podig'o sve ovo; kau da ga je zaklala roena 'er, a sad je i ona ista k'o matori Lad, skriva se negde u porodinom zamku. Vi'te, Mesto je nekad bilo deo toga." "Rez... mislim moj pilot, takoe je rekla neto slino. A i jedna moja prijateljica, u Parizu, nedavno je pominjala Tezje-Epulove... Klan se osipa?" "Osipa? Gospode! Pre e bit' naisto nest'o. Razmislite: vi i ja sad puzamo kroz nji'ova biva korporacijska jezgra podataka. Kupio i' neki preduzima iz Pakistana; koljka je u redu, a u kolima ima podosta zlata, al' ga je skuplje pokupit' neg' neki raunaju... I stvar otad visi ovden, sa matorim Ladom da joj pravi drutvo, k'o i ono njemu. To jes', dok ja nisam stig'o. Moe bit' da e jednog dana do' ekipe iz Pakistana i poeti rezat'... udno, ipak, kol'ko toga jo radi, bar povremeno. uo sam da se pria, to me je i dovelo 'vamo, da su T-E izbrisali jezgra pre neg' su i' napustili..." "Vi, dakle, mislite da su u ispravnom stanju?" "Bogami, da. Otprilike kolk'o i Lad, ako se to moe nazvat' ispravnim. ta vi mislite, ta je taj va gra'telj kutija?" "ta znate o Maas Biolabsu?" "Kakva mas'?" "Maas. Oni to prave bioipove." "A. Oni. Pa, to je sve to znam o njima..." "Ladgejt ih pominje?" "Moe bit'. Ne mogu re' da ga ba tol'ko sluam. Lad, taj vam jako mlogo pria..." 27. STANICE DAHA Vozio ih je kroz avenije oiviene zaralim kosturima naputenih vozila, sa kranovima za ruenje i crnim kulama topionica. Drao se sporednih ulica, zavlaei se u zapadni rub Gradova, da bi zatim ubrzao 88

hover niz kanjon od cigala, izbijajui varnice oklopljenim bokovima, i uterao ga duboko u zid od isitnjenog, sabijenog smea. Lavina otpadaka gotovo zatrpa vozilo, i on pusti komande, posmatrajui kocku od pene kako se ljulja napred-nazad, levo-desno. Mera kerozina pokazivao je nulu poslednjih dvanaest blokova. "ta se dogodilo tamo?" ree ona, zelenih jagodica u sjaju instrumenata. "Oborio sam helikopter. Uglavnom sluajno. Imali smo sree." "Ne, mislim posle toga. Bila sam... sanjala sam." "ta si sanjala?" "Velike stvari, kako se kreu..." "Imala si neto kao napad." "Jesam li bolesna? Misli da sam bolesna? Zato je kompanija htela da me ubije?" "Ne verujem da si bolesna." Otkopala je vezove i sila sa sedita, kleknuvi na mesto gde su spavali. "Imala sam ruan san..." Poela je da se trese. Izvukao se iz vezova i priao joj, privukao joj glavu uz sebe, milujui joj kosu, gladei je unazad uz fine kosti glave, iza uiju. Njeno lice u zelenom sjaju bilo je kao neto oteto iz snova i naputeno, sa koom glatkom i tankom preko kostiju. Crna majica bila joj je do pola otkopana, i on pree vrhom prsta du lomne linije njene kljune kosti. Koa joj je bila hladna, ovlaena znojem. Pripila se uz njega. Sklopio je oi i video svoje telo u postelji ispruganoj suncem, ispod lenjog ventilatora sa drvenim elisama. Telo se pokretalo, trzalo se kao amputiran ud, a Elisonina glava bila je zabaena, otvorenih usta, usana zategnutih preko zuba. Endi pritisnu lice u udubljenje njegovog vrata. Zatim zastenja, ukoi se, zanese unazad. "Najamnie", zau se glas. Ponovo se naao uz vozaevo sedite, burence Smit i Vesona odraavalo je tanku liniju zelenog sjaja instrumenata, osvetljeni vrh niana zaklanjao je njenu levu zenicu. "Ne", ree glas. Spustio je revolver. "Opet si tu." "Ne. Govorio si sa Legbom. Ja sam Samedi." "Subota?" "Baron Subota, najamnie. Jednom si me sreo, na padini brega. Na tebi je leala krv kao rosa. Tog dana sam se napio iz tvog srca." Telo joj se silovito trzalo. "Dobro poznaje ovaj grad..." "Da." Posmatrao je kako se miii njenog lica gre i oputaju, pretapajui ga u novu masku... "Vrlo dobro. Ostavie vozilo ovde, kao to si i nameravao. Ali pratie stanice prema severu. Prema Njujorku. Veeras. Tada u te povesti Legbinim autom, i ubie za mene..." "Koga?" "Onog kog najvie eli da ubije, najamnie." Endi zastenja, zadrhta i poe da jeca. "U redu je", ree on. "Jo malo pa smo kod kue." Bila je to besmislena izjava, pomislio je, pomaui joj da se spusti sa sedita; oboje su bili beskunici. U jakni je pronaao kutiju patrona i zamenio onu koju je ispalio na Hondu. U polici za alat na upravljakoj tabli naao je britvu poprskanu bojom i isekao postavu sa jakne. Dok je sekao, kroz vazduh je lebdelo milion mikrocevica plastinog izolatora. Kada je isekao postavu, gurnuo je Smit i Veson u futrolu i obukao jaknu. Visila je na njemu u naborima, kao preveliki mantil, i sasvim skrivala revolver. "Zato si to uradio?" upita ona, prelazei nadlanicom preko usana. "Zato to je napolju toplo i da pokrijem pitolj." Gurnuo je torbicu punu upotrebljenih Novih Jena u dep. "Hajde", ree, "treba da uhvatimo podzemnu..." Sa stare kupole Dordtauna, sagraene etrdeset godina poto su se oboleli Federalci povukli prema niim oblastima MekLina, neprestano je kapala kondenzacija. Vaington je uvek bio junjaki grad, i ako biste se iz Bostona povezli vozom du stanica, osetili biste kako se ton Gradova menja. Drvee u Podruju bilo je bujno i zeleno, a lie im je odraavalo svetlost lunih svetiljki dok su Tarner i Anela Miel prolazili ispucalim plonicima prema Dipon Serklu i stanici. U sredini kruga nalazila su se burad, a neko je zapalio vatru od otpadaka u divovskoj mermernoj kupi u samom sreditu. Prolazili su kraj tihih prilika koje su sedele pored prostrtih ebadi, na kojima je bio izloen nadrealistiki izbor robe: kartonski omoti crnih 89

plastinih audio diskova naduveni od vlage pored izakanih protetikih ruku iz kojih su visili goli neuroprikljuci, pranjavi, okrugli akvarijum pun ovalnih privezaka za psee ogrlice, gumicom povezani svenjevi izbledelih razglednica, jeftine Indo trode jo zapakovane u plastino industrijsko pakovanje, raspareni keramiki slanici i bibernice, golf-palica sa oguljenom konom drkom, vajcarski depni noevi bez seiva, ulubljena limena kanta za smee sa odtampanim licem predsednika ije je ime Tarneru bilo na vrh jezika (Karter? Grosvenor?), zamueni hologrami Spomenika... U senci pored ulaza u stanicu, Tarnere se tiho cenkao sa mladim Kinezom u belom dinsu i razmenio najsitnije Rudijeve novanice za devet etona od legure tampanih reljefnim logoom BAMO Tranzit. Dva etona za ulazak na stanicu. Tri su otila u automat za lou kafu i bajato pecivo. Preostala etiri povezla su ih na sever, vozom koji je beumno klizio na magnetnom jastuku. Zavalio se u sedite, sa rukama oko nje, i pravio se da muri; posmatrao je njihove odraze na prozoru preko puta. Visok mukarac, sada izmraveo i neobrijan, poguren u porazu, sa devojkom upalih oiju pored sebe. Nije progovorila otkako su napustili uliicu gde je ostavio hover. Po drugi put tokom poslednjeg sata razmatrao je da li da pozove svog agenta. Ako nekom morate verovati, to je po pravilu va agent. Ali Konroj je rekao da je unajmio Oukija i ostale preko Tarnerovog agenta, i ta veza ga je inila sumnjiavim. Gde li je Konroj veeras? Tarner je bio prilino siguran da je ba Konroj poslao Oukija za njima, sa laserom. Da li je onaj baca u Arizoni bio Hosakino delo, sa ciljem da se izbriu tragovi neuspelog pokuaja prebega? Ako jeste, zato su naloili Veberovoj da uniti medicinare i Maas-Neotekov dek? I taj Maas... Da li je Maas odgovoran za Mielovu smrt? Treba li im verovati da je Miel zaista mrtav? Da, pomislio je, dok se devojka mekoljila pored njega u nemirnom snu, treba: zbog Endi. Miel se bojao da e je ubiti; udesio je prelazak da je izvue, prebaci u Hosaku, ne planirajui da sam pobegne. Tako je bar glasila Endina verzija. Sklopio je oi, iskljuujui njihove odraze u staklu. Duboko u mulju Mielovih snimljenih seanja, neto je oivelo. Stid. Nije mogao sasvim da dokui taj oseaj... Odjednom otvori oi. ta je ono rekla, kod Rudija? Da joj je otac ugradio tu stvar u glavu zato to nije bila dovoljno pametna? Pazei da je ne probudi, izvukao je ruku iza njene glave i zavukao dva prsta u dep pantalona, vadei Konrojev crni, najlonski paketi na uzici. Odlepio je iak-traku i istresao naduveni, asimetrini, sivi biosoft na dlan. Mainski snovi. Tobogan. Prebrz, previe neljudski za poimanje. Ali ako bi se usredsredio na neto odreeno, moda bi mogao da to izdvoji... Zavukao je nokat palca ispod poklopca utinice, odvojio ga i odloio na sedite pored sede. Vagon je bio gotovo prazan, i inilo se da niko od ono malo putnika ne obraa panju na njih. Duboko je udahnuo, stisnuo zube i ubacio biosoft... Dvadeset sekundi kasnije, imao je ono to je traio. Onaj neobini oseaj ovaj put ga je mimoiao; zakljuio je da je to bilo zato to je traio odreenu stvar, injenicu, upravo onu vrstu podatka koja se moe nai u dosjeu vrhunskog naunog istraivaa: koeficijent inteligencije njegove keri, testiran svake godine. Endela Miel imala je rezultate visoko iznad proseka. Oduvek. Izvadio je biosoft iz utinice i odsutno ga zakotrljao izmeu palca i kaiprsta. Stid. Miel, stid i diplomski ispiti... Ocene, pomislio je. Trebaju mi ocene tog gada. Trebaju mi prepisi njegovih ocena. Ponovo se ukljuio u dosje. Nita. Dospeo je tog mesta, ali tamo nije bilo nieg. Nemogue. Jo jednom. I opet. "Bogamu", ree. Tinejder obrijane glave pogleda ga sa sedita preko puta, a onda se ponovo okrenu neprekidnom monologu svog drugara: "U pono na brdu, opet igraju igre. Idemo, al' samo da se muvamo okolo, ne uestvujemo, samo gledamo kako razvaljuju bulje, i ima se valjamo o' smeha, kad vidimo ko je puk'o, zato to su prole nedelje Suzan slomili ruku, vid'o si to? Pravi cirkus, Kal je poku'o da ih odveze u bolnicu, al' je bio zapraen i poter'o je onu posranu Jamahu pravo preko zatitne ograde..." Tarner ponovo gurnu biosoft u utinicu. Ovaj put, kada je bilo gotovo, nije pustio ni glasa. Ponovo je obgrlio Endi i nasmeio se, posmatrajui osmeh u prozoru. Bio je to osmeh grabljivice, smeak sa ivice. Mielov akademski uspeh bio je dobar, izuzetno dobar. Odlian. Ali mu je nedostajala kvaka. Kvaka je bila ono to je Tarner nauio da potrai u dosjeima naunika, ona nepogreiva krivulja genijalnosti. Umeo 90

je da uoi kvaku kao to je odlian mainist umeo da pogodi vrstu metala prema varnici koju baca strug. Miel to nije imao. Stid. U spavaonicama diplomaca. Miel je znao, znao je da nee uspeti. A onda je neto izveo. Kako? Toga nee biti u dosjeu. Miel je nekako uspeo da cenzurie ono to je predao maini Maasovog obezbeenja. Inae bi se okomili na njega... Neko, ili neto, pronalo je Miela u postdiplomskom porazu i poelo da mu dostavlja stvari. Reenja, uputstva. I Miel je dospeo na vrh, sada sa kvakom, sjajnom i vrstom, koja ga je i podigla tamo... Ko? ta? Posmatrao je Endino usnulo lice u treperenju podzemnog osvetljenja. Faust. Miel je sklopio pogodbu. Tarner moda nikada nee saznati pojedinosti dogovora ili Mielovu cenu, ali je znao drugu stranu. Ono to je Miel morao da uini u zamenu za traeno. Legba, Samedi, nit pljuvake sa devojinih usana u gru. A voz je uleteo u staru Uniju kao crni nalet pomonog vetra. "Taksi, ser?" ovekove oi pokretale su se iza polihromatskih naoara ije su se boje komeale kao u ulju. Nadlanice i ruke bile su osute suvim, srebrnastim krastama. Tarner mu prie i zahvati ga za miicu, sve u hodu, pribijajui ga uz zid od izgrebanih, belih ploica, izmeu sivih nizova ormaria za prtljag. "U gotovom", ree Tarner. "Imam Nove Jene. Hou taksi. I neu nikakve probleme sa vozaem. Jasno? Nisam preotmen." Pojaao je stisak. "Zezne li me, vratiu se ovamo i ubiu te, ili u uiniti da to poeli." "Jasno. Razumeo. Najjasnije. Moemo to, ser, bez brige, ser. Kuda elite da idete, ser?" ovekovo izjedeno lice grilo se u bolu. "Najamnie", doe glas iz Endi, promukao apat. Zatim adresa. Tarner vide kako muvaroeve oi uzrujano araju iza uskomeanih boja. "To je na Medisonu?" zakreketa. "Jasno. Stie dobar taksi, silno dobar taksi..." "Kakvo je to mesto", upita Tarner taksistu, nagnuvi se napred da pritisne dugme mikrofona pored eline reetke zvunika, "ta adresa koju smo ti dali?" Zvunik zakra. "Hipermart. Malo toga je otvoreno tamo u ovo doba noi. Traite neto odreeno?" "Ne", ree Tarner. Nije poznavao to mesto. Stoga pokua da se priseti tog dela Medisona. Uglavnom stambene zgrade. Bezbrojne ivotne elije sagraene u koljkama komercijalnih graevina iz vremena kada je trgovina jo traila slubenike i prostorije u kojima e se ovi baviti njom. Neke zgrade bile su toliko visoke da su zadirale u kupole. "Kuda idemo?" upita Endi, sa rukom na njegovoj miici. "Sve je u redu", ree on. "Ne brini." "Boe", ree ona, naslonjena na njegovo rame, gledajui uvis prema ruiastom neonskom natpisu 'Hipermart' koji je presecao granitno lice starog zdanja, "esto sam sanjala Njujork, tamo u mesi. Imala sam grafiki program koji me je vodio kroz sve ulice, muzeje i slino. elela sam da doem ovamo vie od svega na svetu..." "Pa, eto, uspela si. Dola si." Ona zajeca, zagrli ga, krijui lice na njegovim golim grudima, drhtei. "Bojim se, tako se bojim..." "Sve e biti dobro", ree on, milujui joj kosu, motrei na glavni ulaz. Nije imao razloga da veruje da e bilo ta ikad biti dobro za oboje. inilo se da ona ne zna da su rei koje su ih dovele ovamo sile sa njenih usana. Ali i nisu bile njene... Sa obe strane ulaza u Hipermart leale su skitnice, ispruene gomile dronjaka iste boje kao plonik; Tarneru se inilo da ih je, malo po malo, iznedrio potamneli beton, da budu izdanci grada. "Demerov klub", ree glas, priguen na njegovim grudima, i on oseti ledenu odbojnost, "Pronai Dambalinu drebicu." Ponovo je zaplakala. Uzeo ju je za ruku i poao izmeu usnulih uliara, u izbledeli ukrasni reljef zidova i kroz staklena vrata. Na dnu reda atri i zatvorenih lokala, ugledao je mainu za espreso i devojku sa crnom krestom kose kako brie tezgu. "Kafa", ree. "Hrana. Hajde. Treba da jede." Osmehnuo se devojci dok se Endi smetala za sto. "Moe gotovina?" upita. "Prima gotovinu?" Zagledala se u njega, a onda slegnula ramenima. Izvadio je dvadeseticu iz Rudijeve torbice i gurnuo joj je. "ta elite?" "Kafu. Neto za jelo." "Imate samo to? Nita sitnije?" 91

Odmahnuo je glavom. "ao mi je. Ne mogu da vam razmenim." "I ne mora." "Jes' ti normalan?" "Jesam i 'ou kafu." "To je veliki baki, mister. Ne zaradim toliko za celu nedelju." "Samo uzmi." Licem joj prelete gnev. "A, vi ste sa onim govnarima gore. Zadri novac. Zatvaram." "Nismo mi ni sa kim", ree on i malo se nagnu na ank. Jakna mu se raskrili i ukaza se Smit i Veson. "Traimo jedan klub. Zove se 'Kod Demera'." Devojka pogleda Endi, pa opet Tarnera. "Je l' bolesna? Zapraena? ta je s vama?" "Uzmi taj novac", ree Tarner. "I daj nam kafu. Ako hoe da zaradi ostatak, reci nam gde je klub. Vano mi je. Razume?" Sklonila je izlizanu novanicu sa videla i okrenula se maini za ekspreso. "Mislim da vie nita ne razumem." olje i ae bele od mleka zveckale su dok ih je uklanjala. "ta se to deava kod Demera? Jesi li mu prijatelj? Poznaje Deki?" "Naravno", ree Tarner. "Navratila je jutros sa nekim balavcem iz predgraa. Pretpostavljam da su otili gore..." "Gde?" "Kod Demera. Tada su poele da se deavaju udne stvari." "Je li?" "Nagrnuli oni udaci iz Baritauna, oni zamaeni i bele cipele zajedno, k'o da je sve ovo njihovo. A sad bogami i jeste, bar poslednja dva sprata. Poeli da plaaju ljudima da zatvore lokale. Puno njih sa niih spratova se spakovalo i otilo. Uvrnuta stvar..." "Koliko ih je dolo?" Iz maine je itala para. "Moda stotinu. Ceo dan sam usrana od straha, ali ne mogu da dobijem efa. No, za pola sata ionako zatvaram. Cura koja radi dnevnu smenu uopte se nije pojavila, ili je dola, nanjuila nevolje i zbrisala..." Uzela je olju iz koje se puilo i postavila je ispred Endi. "Je l' ti dobro, duo? Endi klimnu glavom. "ta misli, ta se dogaa?" upita Tarner. Devojka se vrati do maine. Automat ponovo zabruja. "Mislim da ekaju nekog", ree tiho i donese Tarnerov espreso. "Da neko pokua da izie od Demera ili da ue..." Tarner se zagleda u uskipelu, smeu penu u svojoj olji. "I niko odavde nije zvao policiju?" "Policiju? Mister, ovo je Hipermart. Ljudi ovde ne zovu policiju..." Endina olja se razbi na mermernoj ploi. "Kratko i jasno, najamnie", proapta glas. "Zna put. Idi tamo." ankerica je zurila, otvorenih usta. "Isuse", ree, "mora da je gadno zapraena..." Ona uputi Tarneru hladan pogled. "Ti si joj dao?" "Ne", ree Tarner, "bolesna je. Ali bie joj dobro." Ispio je crnu, gorku kafu. Na sekund mu se inilo da osea dinovski dah Gradova, drevan, bolestan i umoran, du svih stanica od Bostona do Atlante. 28. DEJLIN SLAJD "Isuse", Bobi se obrati Deki, "zar ne moe to da previje neim ili tako neto?" Demerova opekotina ispunila je ured mirisom nalik na prepeenu svinjetinu, od ega se Bobiju okretao eludac. "Opekotine se ne previjaju", ree ona, pomaui Demeru da se spusti na stolicu. Otvarala je ladice, jednu za drugom. "Ima neto protiv bolova? Derme? Bilo ta?" Demer odmahnu glavom. Dugako lice bilo mu je bledo i upalo. "Moda iza anka. U kompletu..." "Donesi to!" odsee Deki. "Pouri!" "ta se toliko brine za njega", poe Bobi, povreen njenim tonom. "Pokuao je da pusti Gotike ovamo..." 92

"Donesi kutiju, glupane! Imao je trenutak slabosti, pa ta. Uplaio se. Donesi mi tu kutiju ili e i tebi biti potrebna." Istrao je u klub i zatekao Bovoara kako spaja icom ruiaste kobasice plastinog eksploziva sa utom, plastinom kontrolnom kutijom slinom kamionu-igraki. Kobasice su bile zalepljene oko arki vrata i sa obe strane brave. "Zato to?" upita Bobi, penjui se preko anka. "Ako neko poeli da ue", ree Bovoar. "Da im pomognemo da otvore." Bobi zastade da se nadivi sklopu. "to ih nisi zalepio na staklo, da eksplodiraju napolje?" "Suvie oigledno", ree Bovoar, uspravljajui se, sa utim detonatorom u rukama. "Ali drago mi je to razmilja o tim stvarima. Ako pokuamo da ih detoniramo napolje, neto od toga otii e i unutra. Ovako je... urednije." Bobi slegnu ramenima i spusti se iza anka. Ispod su se nalazile iane police sa tapiima od rakova, nekoliko zaboravljenih kiobrana, jedan neskraeni renik, plava enska cipela, bela plastina kutija sa razmazanim crvenim krstom naslikanim lakom za nokte... Zgrabio je kutiju i ponovo preskoio ank. "Hej, Deki..." ree, spustivi komplet prve pomoi pored Demerovog deka. "Zaboravi." Otvorila je kutiju i poela da pretura po sadraju. "Demere, ovde ima vie pilula nego svega drugog..." Demer se slabano nasmei. "Evo. Ove e posluiti." Odmotala je traku crvenih dermi i poela da ih ljuti sa pozadine, a onda zalepila tri komada na zglob spaljene ake. "Mada bi tu ipak trebala lokalna..." "Neto sam razmiljao", ree Demer, posmatrajui Bobija. "Moda je trenutak da stekne malo vremena u matrici..." "Kako to?" upita Bobi, zagledan u dek. "Vrlo je verovatno", ree Demer, "da onaj koji je postavio one drkadije napolju takoe prislukuje telefone." Bobi klimnu glavom. Bovoar je rekao istu stvar, kada im je izneo svoj plan. "Elem, kada smo Bovoar i ja odluili da ti i ja malo zavirimo u matricu, imao sam, zapravo, neto drugo na umu." Demer pokaza Bobiju svoje mnotvo sitnih belih zuba. "Vidi, ja sam u ovome zbog usluge koju dugujem Bovoaru i Lukasu. Ali postoje i ljudi koji meni duguje usluge, i to odavno. Usluge koje nisam imao potrebu da naplatim." "Demere", ree Deki, "treba da se opusti. Sedi s mirom. Doivee ok." "Dobro pamti, Bobi? Rei u ti jedan niz. Treba da ga uveba na mom deku. Ali iskljuenom, bez ulaska u matricu. U redu?" Bobi potvrdi. "Probaj ga nekoliko puta na suvo. Ulazna ifra. Uvee te na sporedni ulaz." "iji sporedni ulaz?" Bobi okrenu crni dek i postavi prste iznad tastature. "Jakuza", ree Demer. Deki je zurila u njega. "Hej, ta to..." "Kao to rekoh. Stari dug. Znate ta kau, Jakuze nikad ne zaboravljaju. Vai za sve..." Bobi oseti zadah sprenog mesa i trgnu se. "Zato to nisi pomenuo pred Bovoarom?" Deki je slagala nazad sadraj bele kutije. "Duo", ree Demer, "jednom e nauiti da zapamti da zaboravi neke stvari." "Sluaj", ree Bobi, fiksirajui Deki pogledom za koji se nadao da je dovoljno ubedljiv, "ovaj put ja vodim. I zato neu tvoje loe, razume, idu mi na ivce..." "Ona ih ne priziva", ree Bovoar, uei kraj vrata ureda, sa detonatorom u jednoj ruci i junoafrikom policijskom pukom u drugoj, "jednostavno dou. Kad poele, tu su. Uostalom, dopada im se..." Deki namesti trode na elo. "Bobi", ree, "bie sve u redu. Ne brini, slobodno se ukljui." Uklonila je maramu sa ela. Kosa joj je bila podiana na uske, brojne pruge izmeu kojih se sjajila smea koa, sa prastarim otpornicima upletenim tu i tamo, malim valjcima fenolske smole sa kodovima oznaenim bojom. "Kada proe pored Koarke", ree Demer Bobiju, "treba da se spusti tri klika desno, a zatim da se sjuri, mislim pravo dole..." "Pored ega?" 93

"Koarke. To je Sfera prosperiteta Sunevog pojasa Dalas-Fort Vort, kraj koje treba da pronese dupe to bre, pravo nanie, a onda ide kako sam ti rekao, oko dvadeset klikova. Dole su sve baze prodavnica polovnih automobila i raunovodstava, al' ti samo stani tamo, u redu? Bobi klimnu glavom, cerei se. "Ako te neko vidi kako prolazi, neka, to je njihov osmatra. Ljudi koji se tamo ukljuuju ionako su navikli da vide svakojaka otkaena sranja..." "ovee", ree Bovoar Bobiju, "ponite ve jednom. Treba da se vratim kod vrata..." Bobi se ukljui. Sledio je Demerova uputstva, potajno zahvalan to osea Deki pored sebe dok su ponirali u zaposlene dubine kiberprostora, a sjaj Koarke se smanjivao iznad njih. Dek je bio brz, superpokretljiv, i pruao mu oseaj brzine i moi. Pitao se kako se dogodilo da Jakuze duguju Demeru protivuslugu, koju ovaj nikad nije zatraio, i deo njega ve je pravio scenarije, kad naletee na led. "Isuse..." Deki nestade. Neto se spustilo izmeu njih, neto to je oseao kao hladnou, tiinu i nedostatak daha. "Ali tu nije bilo niega, bogamu!" Bio je zaleen, nekako, potpuno nepokretan. Jo je video matricu, ali nije oseao ruke. "Ko to puta takve kao ti da se ukljue u ovakav dek? Toj stvari je mesto u muzeju, a tebi u osnovnoj koli." "Deki!" Uzvik je bio mahinalan. "ovee", ree glas, "nije mi jasno. Nakupilo se dana kako nisam spavala, al' ti sigurno ne lii na ono to sam vrebala da zgrabim kada si iziao... Koliko ti je godina?" "Odjebi!" ree Bobi. Nije umeo da smisli nita drugo. Glas se nasmeja. "Ramirez bi puk'o od smeha zbog ovoga, zna? Imao je oseaj za besmisleno. Nedostaje mi zbog toga..." "Ko je Ramirez?" "Moj partner. Bivi. Mrtav. Veoma. Mislila sam da bi mi ti moda mogao rei kako je postao takav." "Nikad uo za njega", ree Bobi. "Gde je Deki?" "Zaleena u kiberprostoru, dok te ne ispitam, abronjo. Kako se zove?" "Bo... Grof Nula." "Nije nego. Ime!" "Bobi. Bobi Njumark..." Tiina. Onda: "A. Gle'. Izgleda da ipak ima smisla. Ono mesto to su ga avetinje iz Maasa raznele raketom bilo je stan tvoje majke? Al' ti nisi bio tamo, inae ne bio ovde. ek' malo..." Kvadrat kiberprostora pravo ispred njega vrtoglavo se obrnu i on se nae u bledoplavom grafikom prikazu nekog prostranog stana, sa niskim oblijima nametaja skiciranim tananim linijama plavog neona. Pred njim je stajala ena, neka vrsta blistavog, crtanog krokija ene, sa smeom mrljom umesto lica. "Ja sam Slajdova", ree lik, podboen rukama, "Dejlin. Sa mnom nema zajebavanja. Niko u L. A.-u", ona pokaza prema prozoru koji se pojavio niotkuda iza nje, "ne zajebava se sa mnom. Je l' ti to jasno?" "Kako da ne", ree Bobi. "ta je ovo? Mislim, ako biste mogli, kao, da objasnite..." Jo je bio paralisan. "Prozor" je gledao na plavo-sivu video panoramu palmi i starih zgrada. "Kako to misli?" "Ovaj crte, ta li je. I vi. I onaj stari snimak..." "'Ej, ovee, krvavo sam platila dizajneru da mi sastavi ovaj program. Ovo je moja gajba, moj konstrukt. Ovo je L. A., deko. Ljudi ovde ne mogu nita dok se ne ukljue. Ovde ja nastupam!" "A", ree Bobi, jo u oku. "A sad ti. Koga ima tamo, u onom posranom diskau?" "Kod Demera? Ja, Deki, Bovoar, Demer." "Kuda si poao kada sam te maznula?" Bobi je oklevao. "Kod Jakuza. Demer ima ifru..." "Zato?" Senzualna skica animirana etkicom pokrenu se napred. "Da traim pomo." "Sranje. Bie da govori istinu..." "Govorim, govorim, kunem ti se Bogom..." 94

"Pa, onda nisi od onih koje traim, Bobi Nula. Preeljala sam kiberprostor uzdu i popreko, pokuavajui da otkrijem ko mi je ubio ortaka. Mislila sam da je Maas, zato to smo prebacivali jednog od njihovih u Hosaku, pa sam pola u lov na njihov tim avetinja. Prvo sam videla ta su uradili sa stanom tvoje mame. Onda sam videla trojicu njih kako upadaju kod tipa po imenu Fin, ali vie nisu izili odande..." "Pobio ih Fin", ree Bobi. "Vid'o sam ih. Mrtve." "Stvarno? Pa, onda moda i imamo o emu da razgovaramo. Posle toga, posmatrala sam kako koriste isti baca na automobilu jednog kurvara..." "Lukas", ree on. "Al' tek to su to uradili, nadleteo ih kopter i sprio svu trojicu laserom. Zna neto o tome?" "Ne." "Zar ne misli da bi valjalo da mi ispria svoju priu, Bobi Nula? Al' samo brzo." "Pa eto, 'teo sam da provalim u tu bazu u matrici, zna? A dobio sam taj ledolomac od Dva-na-dana, odozgo iz Projekata, i..." Kada je zavrio, zavladala je tiina. Vitka crtana prilika stajala je kod prozora, kao da prouava televizijsko drvee. "Imam ideju", odvai se on. "Moda bi mogla da nam pomogne..." "Ne", ree ona. "Ali to bi moglo da ti pomogne da otkrije to to trai..." "Ne. Hou samo da ubijem kopile koje je ubilo Ramireza." "Ali mi smo zarobljeni tamo unutra, ima da nas pobiju. To je Maas, ljudi koje si pratila po matrici! Unajmili su gomilu Ladnjaka i Gotika..." "Nije to Maas", ree ona. "To su neki Evropljani dole na Park Aveniji. Oko njih milju debeo led." Bobi pokua da shvati. "To su oni isti iz helikoptera, to su ubili te momke iz Maasa?" "Nisu. Nisam mogla da provalim ko je u tom kopteru, odleteo je na jug. Izgubila sam ih. Mada imam oseaj... Dobro, sad te aljem nazad. Ako o'e da oproba ifru tih Jakova, samo napred." "Ali, gospoja, treba nam pomo..." "Nema zarade u pomaganju, Bobi Nula", ree ona, i on se ponovo nae ispred Demerovog deka, sa bolom u miiima vrata i lea. Nije odmah mogao da izotri pogled, i proao je ceo minut pre nego to je opazio da se u sobi nalaze stranci. Mukarac je bio visok, moda vii od Lukasa, ali vitkiji, uih bokova. Nosio je nekakvu vreastu vojniku jaknu koja je visila oko njega u naborima, sa ogromnim depovima, a grudi su mu bile gole, izuzev vodoravnog, crnog kaia. Oi su mu bile modre i grozniave, i drao je najvei pitolj koji je Bobi ikad video, neku vrstu proirenog revolvera sa udnom spravom zavarenom ispod burenceta, stvar nalik na glavu kobre. Pokraj njega, povodei se, stajala je devojka, moda Bobijevih godina, sa istim modrim oima - mada su njene bile tamne - i ravnom, smeom kosom kojoj je bilo potrebno pranje. Nosila je crnu majicu, nekoliko brojeva veu, i farmerke. ovek prui levu ruku i pridra je. Bobi je zurio, a onda zinu, setivi se. Devojin glas, smeakosa, tamne oi, led koji ga izjeda, treperenje u njegovim zubima, njen glas, velika stvar koja se naginje... "Viv la Vyej", ree Deki, pored njega, zanesena, snano mu steui rame, "Devica udotvorka. Dola je, Bobi. Poslao je Dambala!" "Dugo si bio bez svesti, deko", ree visoki ovek Bobiju. "ta se dogodilo?" Bobi zatrepta, pogleda izbezumljeno oko sebe, srete Demerov pogled, staklast od droga i bola. "Reci mu", ree Demer. "Nisam stigao do Jakuza. Neko me zgrabio, ne znam kako..." "Ko?" Visoki ovek sad je prebacio ruku oko devojinih ramena. "Rekla je da se preziva Slajd. Iz Los Anelesa." "Dejlin", ree ovek. Na Demerovom stolu zazuja telefon. "Javi se", ree ovek. Bobi se okrenu ba kad je Deki pruila ruku i pritisnula pozivnu dirku ispod etvrtastog ekrana. Ekran se osvetli, zatrepta i pokaza im ovekovo lice, iroko i veoma bledo, utonulih i pospanih oiju. Kosa mu je bila gotovo seda i zaeljana unazad. Imao je najopakija usta koja je Bobi ikad video. 95

"Tarnere", ree ovek, "trebalo bi da porazgovaramo. Nema vie mnogo vremena. Mislim da bi trebalo da ostali iziu iz sobe, za poetak..." 29. TVORAC KUTIJA vorasto ue prualo se sve dalje i dalje. Povremeno bi nailazili na skretanja, ravanja tunela. Na ovim mestima ue je bilo omotano oko preage ili privreno debelom providnom grudvom epoksida. Vazduh je bio ustajao, ali hladniji. Kada su zastali da se odmore u cilindrinoj odaji, gde se tunel proirivao ispred trostrukog ravanja, Marli je zatraila od Dounsa pljosnatu, malu radnu svetiljku koju je nosio preko ela na sivoj, elastinoj traci. Uzevi je u crvenu rukavicu svemirskog odela, osvetlila je zid odaje. Povrina je bila izbrazdana mikroskopski tankim linijama. "Stavite lem", ree joj Douns, "imate bolju svetiljku neg to je moja..." Marli se strese. "Ne." Dodala mu je svetiljku. "Da li biste mi pomogli da skinem ovo?" Potapala se rukavicom po tvrdim grudima odela. Reflektujua kupola lema bila je privena za pojas hromiranom kukom. "Bolje da ostane na vama", ree Douns. "To je jedino ovde. Imam jedno tamo gde noim, ali nemam vazduha za nj. Vigove boce ne pasuju mom transpiratoru, a njegovo odelo je puno rupa..." Slegnuo je ramenima. "Ne bih ako ne mora", ree ona, muei se sa kopom pojasa, gde je videla da Rez neto okree. "Ne podnosim ga..." Douns se dovue na uetu i uini neto to nije videla. Zau se kljocanje. "Dignite ruke iznad glave", ree. Uinila je to nespretno, ali je najzad bila slobodna, u crnom dinsu i beloj, svilenoj bluzi koju je nosila na poslednjem sastanku sa Alenom. Douns privrsti crveno odelo za jedan od prstenova oko pojasa, a onda oslobodi njenu prepunu tanu. "'Oete i ovo? Mislim, da ponesete sa sobom? Moemo ga ostavit' ovde, i uzet' ga u povratku." "Ne", ree ona. "Poneu je. Dajte mi je." Provukla je ruku ispod ueta i otvorila tanu. Iz tane ispliva njena jakna, ali i jedna izma. Uspela je da vrati izmu, a onda se uvukla u jaknu. "Lep komad koe", ree Douns. "Molim vas", ree ona, "da pourimo..." "Vie nije daleko", ree on i okrenu svetiljku da joj pokae mesto gde je ue nestajalo u jednom od tri otvora rasporeenih u pravilan trougao. "Kraj ueta", ree on. "Doslovno." Dodirnuo je hromirani prsten gde je ue bilo vezano u mornarski vor. Glas mu odjeknu u praznini ispred njih, a njoj se uini da uje druge glasove kako apuu iza odjeka. "Trebae nam malo svetla", ree on, odbaci se preko ipke i dohvati sivu, metalnu stvar nalik na mrtvaki sanduk koja je trala iz zida. Otvorio ju je. Posmatrala je pokrete njegovih prstiju u blistavom krugu svetiljke; prsti su mu bili tanki i neni, ali su nokti bili mali i zaravnjeni, oivieni crnom prljavtinom. Preko nadlanice desne ruke bila su grubo tetovirana plava slova CJ. Vrsta samotetovae kakva se moe sresti u zatvorima... Sada je izvukao komad debele, izolovane ice. Zavirio je u kutiju, a onda zakaio icu iza bakarnog D-konektora. Mrak ispred njih nestade u bujici bele svetlosti. "Imamo vie struje neg nam treba, u stvari", ree on, sa izvesnim domainskim ponosom. "Sunane elije jo rade, sluile su za napajanje glavnog sklopa... 'Ajdete sad, gospoja, da vi'te umetnika zbog kog ste tol'ko putovali..." Odbacio se i glatko uplovio kroz otvor, poput plivaa, nestajui u svetlosti. Meu hiljadu lebdeih stvari. Ona opazi da su crveni, plastini onovi njegovih iscepanih cipela umrljani belim, silikonskim, zaptivnim materijalom. Tada se otisnu za njim, zaboravljajui strahove, muninu i neprestanu vrtoglavicu, i nae se tamo. I shvati. "Oh, moj Boe", ree. "Nee bit'", doviknu Douns. "Mada za starog Viga moda jest'. Ovo je jo udnije." Neto kliznu pored nje, deset centimetara od njenog lica. Kitnjasta, srebrna kaika, preseena na dve jednake polovine, po duini. 96

Nije imala pojma koliko je dugo bila tu, kada se ekran ukljuio i zatreperio. Sati, minuta... Nauila je da se kree po komori, na poseban nain, odbacujui se od udubljene kupole. Podraavajui Dounsa, hvatala se za sklopljene, uzglobljene ruke te stvari, obrui se oko njih i visei, posmatrajui kovitlac starudija. Stvar je imala desetine ruku, manipulatora, sa kljetima, rafcigerima, noevima, siunom, krunom testerom, zubarskom builicom... Ruke su polazile iz poprsja od legure koje nekad mora da je bilo graevinska teledirigovana maina, neka vrsta samohodne, polusamostalne naprave kakve je viala u detinjstvu na video snimcima sa orbitalne granice. Ali ova je bila zavarena za vrh kupole, bokova stopljenih sa tkivom Mesta, sa stotinama kablova i optikih vlakana koja su izvirala iz zidova i zavravala se u njoj. Dve ruke, opremljene finim hvataljkama pokretanim silom povratne sprege, bile su ispruene; meki jastuii drali su nedovrenu kutiju. Razrogaenih oiju, Marli je posmatrala bezbrojne stvari koje su lebdele okolo. Poutela deja rukavica, fasetni kristalni poklopac davno iezle boice parfema, lutka bez ruku sa licem od francuskog porculana, debelo, pozlaeno, crno penkalo, pravougaoni delovi perforirane ploe, ofucana crvena i zelena zmija svilene kravate... Beskrajni, spori roj stvari u kruenju... Douns se prevrnu kroz tihi kovitlac, smejui se, hvatajui se za ruku sa kapaljkom lepka na vrhu. "Ovo me uvek tera na smeh. Al' me kutije uvek rastue..." "Da", ree ona, "i mene rastue. Ali postoje razne vrste tuge..." "Sasma tano." Nacerio se. "Al' ne moete je pokrenut'. Izgleda da to mora duh uinit'. Tako bar veli stari Vig. Obiavao je esto dolazit' 'vamo. Mislim da su mu glasovi ovde jai. Al' u poslednje vreme obraaju mu se posvuda, ini se..." Gledala ga je kroz estar manipulatora. Bio je veoma prljav i mlad, sa izduenim, plavim oima pod zamrenim, plavim kovrdama. Nosio je zamrljani, sivi kombinezon, okovratnika sjajnog od prljavtine. "Mora da ste ludi", ree ona, sa neim poput divljenja u glasu, "potpuno ludi, kad ivite ovde..." On se nasmeja. "Vigan je lui od vree kukaca. Ja ne." Ona se nasmei. "Ne, ludi ste, a i ja sam..." "Milo mi je, ondak", ree on, gledajui mimo nje. "ta je ovo? Jedna od Vigovih propovedi, izgleda, i ne moemo je nikako iskljuit' ako ne prekinem glavno napajanje..." Okrenula je glavu i ugledala kako raznobojne dijagonale trepu preko velikog pravougaonog ekrana nezgrapno prilepljenog za luk kupole. Ekran je na trenutak bio zakloljen prolaskom krojake lutke, a onda ga ispuni lice Jozefa Vireka, sa blistavim, blagim, plavim oima iza okruglih stakala. "Zdravo, Marli", ree on, "ne vidim te, ali sam uveren da znam gde si..." "To je jedan od Vigovih ekrana za propovedi", ree Douns. "Postavio ih je svuda po Mestu, jer je raun'o da e jednog dana imat' kome propovedat'. Ovaj ikica je, izgleda, povezan sa Vigovim ureajima za komunikaciju. Ko je on?" "Virek", ree ona. "Mislio sam da je stariji..." "To je generisana slika", ree ona. "Svetlosno pretraivanje, mapa teksture..." Zurila je u lice koje joj se smeilo sa luka kupole, iza usporenog uragana izgubljenih predmeta, beznaajnih stvari iz bezbrojnih ivota, orua, igraaka i ukrasnih dugmadi. "Treba da zna", ree slika, "da si ispunila obaveze iz ugovora. Moj psihoprofil Marli Krukove predvideo je tvoju reakciju na moj getalt. iri profili ukazali su da e tvoje prisustvo u Parizu prisiliti Maas da odigra svoju kartu. Uskoro, Marli, tano u znati ta je to to si pronala. Ve etiri godine znam neto to Maas ne zna. Znao sam da je Miel, ovek koga Maas i svet smatraju tvorcem novih procesa za prizvodnju bioipova, u stvari pozajmljivao ideje koje su dovele do njegovih otkria. Dodao sam te sloenom nizu inilaca, Marli, i stvari su dole do vrlo zadovoljavajueg svretka. Ne shvatajui ta ini, Maas je odao izvor tih ideja. I ti si dospela tamo. Uskoro e stii i Pako..." "Rekli ste da me neete pratiti", ree ona. "Znala sam da to nije istina..." "A sad, Marli, mislim da u konano biti slobodan. Osloboen etiri stotine kilograma pobunjenih elija ograenih zidom od hirurkog elika u industrijskoj zoni Stokholma. Slobodan, najzad, da nastanim neogranien broj tela, Marli. Zauvek." "Sranje", ree Douns, "ovaj je k'o Vig. O em' on to bulazni?" "O svom skoku", ree ona, setivi se razgovora sa Andrejom i mirisa kuvanih rakova u pretrpanoj, maloj kuhinji. "Sledea stepenica njegove evolucije..." "Vi ga razumete?" 97

"Ne", ree ona, "ali znam da e to biti neto zaista ravo..." Zatresla je glavom. "Ubedi stanovnike jezgara da prime Paka i njegovu posadu, Marli", ree Virek. "Kupio sam jezgra jedan sat pre nego to si poletela sa Orlija, od nekog preduzimaa u Pakistanu. Posao, Marli, odlian posao. Pako e zastupati moje interese, kao i obino." I ekran se ugasi. "Dobro, sad", ree Douns, obrnuvi se oko sklopljenog manipulatora i uzevi je za ruku, "ta tu ima tako ravo? Ovo je sad njegovo, i rek'o je da si obavila pos'o... Stari Vig je sad dobar samo da slua svoje glasove. A meni je svejedno 'ou li bit' tu il' negde drugde..." "Ne razume", ree ona. "I ne moe. Dokopao se neega, neega za im je godinama tragao. Ali nita to on eli ne moe biti dobro. Ni za koga... Videla sam ga i osetila to..." Tada se pokrenu elina ruka za koju se drala, i ceo trup poe da se okree uz prigueno brujanje servomotora. 30. NAJAMNIK Tarner je zurio u Konrojevo lice na ekranu telefona u kancelariji. "Hajde", obrati se Endi, "idi s njom." Visoka, mlada crnkinja sa otpornicima upletenim u kosu zakorai prema njoj i blago obgrli rukom Mielovu kerku, mrmorei neto na onom istom egrtavom, kreolskom nareju. Deak u majici jo je zijao u nju, otvorenih usta. "Doi, Bobi", ree crnkinja. Tarner pogleda preko stola u oveka sa ranjenom akom, u naboranom, belom, veernjem sakou, sa kravatom iji su kraci bili od upletene crne koe. Demer, zakljui Tarner, vlasnik kluba. Demer je odmarao ruku u krilu, na plavoj, prugastoj krpi sa anka. Imao je dugako lice, bradu kojoj je bilo potrebno redovno brijanje i tvrde, uske oi profesionalca. Kada su im se pogledi sreli, Tarnere shvati da ovek sedi izvan vidokruga kamere telefona, na stolici gurnutoj u ugao. Deak u majici, Bobi, odvue se za Endi i crnkinjom, jo zablenut. "Mog'o si obojicu da potedi gnjavae, Tarnere", ree Konroj. "Mog'o si da me pozove. Mog'o si da pozove svog agenta u enevi." "A Hosaka", ree Tarner, "jesam li i njih mogao da pozovem?" Konroj polako zavrte glavom. "Za koga radi, Konroje? Igrao si dvostruku igru ovaj put, zar ne?" "Ali ne s tobom, Tarnere. Da je bilo onako kako sam planirao, ti bi sad bio u Bogoti, sa Mielom. Baca nije mogao da opali pre nego to se mlaznjak dovoljno udalji, i da smo pravilno odigrali, u Hosaki bi mislili da je Maas zbrisao ceo sektor da bi zaustavio Miela. Ali Miel nije iziao, zar ne, Tarnere?" "Nije ni nameravao", ree Tarner. Konroj klimnu glavom. "Ja'. A obezbeenje u mesi opazilo je devojin izlazak. To je ona, je li, Mielova kerka?" Tarner je utao. "Pa da", ree Konroj, "slae se..." "Ubio sam Lina", ree Tarner, da skrene tok razgovora sa Endi. "Ali pre nego to se spustio eki, Veberova mi je rekla da radi za tebe..." "Oboje", ree Konroj, "ali to nisu znali." On slegnu ramenima. "Zato?" Konroj se nasmei. "Zato to bi ti nedostajali, da ih nije bilo, zar ne? Zato to poznaje moj stil, i da nisam radio sve kao i do sad, poeo bi da se pita. A znao sam da se ne bi dao kupiti, gospodine InstantOdanosti. Gospodine Buido. Bio si pouzdan, Tarnere, i u Hosaki su to znali. Zato su navaljivali da te ukljuim u ovo..." "Nisi mi odgovorio na prvo pitanje, Konroje. Za kog si jo radio?" "Za oveka po imenu Virek", ree Konroj. "Lovan. Jeste, ba taj. Godinama je pokuavao da kupi Miela. U stvari, pokuavao je da kupi Maas. Uzalud. Postali su toliko bogati da su i za njega bili nedohvatni. Miel je imao otvorenu ponudu da promeni stranu. Blanko ponudu. Kada su se u Hosaki dogovorili s Mielom i pozvali me, odluio sam da proverim da li ponuda jo vai. Onako, iz radoznalosti. Ali Virekov tim je prvi stigao do mene. Nije bilo teko pogoditi se, veruj mi, Tarnere." "Ne sumnjam." 98

"Al' Miel nas je zajeb'o, zar ne, Tarnere? ist zajeb." "I zato su ga ubili." "Ubio se", ree Konroj, "bar prema Virekovim krticama u mesi. im se postarao da mala poleti u ultralakoj. Zaklao se skalpelom." "Mnogo mrtvaca lei okolo, Konroje", ree Tarner. "Ouki je mrtav, i Japanac koji je pilotirao onim kopterom." "Pretpostavio sam, poto se nisu vratili." Konroj slegnu ramenima. "Pokuali su da nas ubiju", ree Tarner. "Ma ne, ovee, hteli su samo da razgovaraju... Tada ionako jo nismo znali za devojku. Znali smo samo da si otiao i da prokleti mlaznjak nije sleteo na onu pistu u Bogoti. Poeli smo da razmiljamo o devojci tek kada smo osmotrili farmu tvog brata i pronali mlaznjak. Tvoj brat nije 'teo nita da kae Oukiju. Pobesneo je zato to je Ouki spalio njegove pse. Ouki je rek'o da je bilo znakova da tamo ivi i neka ena, ali se nije pojavila..." "ta je bilo sa Rudijem?" Konrojevo lice bilo je savreno bezizrazno. Onda ree: "Ouki je saznao sve to mu je trebalo sa monitora. Tada smo doznali i za devojku." Tarnera su bolela lea. Kai futrole usecao mu se u grudi. Nita ne oseam, pomislio je, ba nita... "Imam pitanje za tebe, Tarnere. Imam ih nekoliko. Ali glavno je, ta kog kurca trai tu?" "Puno sam sluao o ovom klubu, Konroje." "Ma da. Stvarno je ekskluzivan. Tol'ko ekskluzivan da si morao da polomi dvojicu mojih vratara da bi u'o. Znali su da dolazi, Tarnere, crnje i taj delikvent. Zato bi te inae pustili unutra?" "Morae sam da pogodi, Koni. Izgleda da ima pristup mnogim stvarima, ovih dana..." Konroj se unese u kameru telefona. "Mo' se kladi. Virek ve mesecima ima ljude irom Gradova, koji oslukuju govorkanja, kaubojske traeve da okolo pliva nekakav eksperimentalni biosoft. Njegovi ljudi su konano izdvojili Fina, ali se pojavio drugi tim, Maasov tim, oigledno po istom poslu. Virekov tim se tada samo ritn'o u odgovor i povukao da posmatra Maasove momke, a Maasovi momci poeli su da kokaju ljude. Virekov tim je tako saznao za crnje i malog Bobija i celu stvar. Kad sam im rek'o da mislim da si poao ovamo od Rudija, sve su mi ispriali. Kad sam video kuda idu, unajmio sam neto miia da ih tamo zalede, dok ne naem nekog kome verujem da ode po njih..." "One prainare napolju?" Tarner se nasmei. "Oh, pa ti si puk'o, Koni. Nema gde da ode po profesionalnu pomo, zar ne? Neko je provalio da si igrao dvostruko i da je poginulo mnogo profova, tamo napolju. Pa sad mora da regrutuje one govnare sa blesavim frizurama. Profovi znaju da ti je Hosaka za guzicom, a, Koni? I svi znaju ta si uradio." Tarner se sada cerio; krajikom oka video je da se smei i ovek u veernjem sakou, tankim osmehom sa mnotvom pravilnih, sitnih zuba, poput belih zrnaca kukuruza... "To je bila ona kuka Slajdova", ree Konroj. "A mogao sam da je smaknem, na platformi... Ukljuila se negde gde ne treba i poela da postavlja pitanja. Mislim da jo nije ni ukapirala stvar, ali pravi talase u odreenim krugovima... U svakom sluaju, da, otprilike je tako. Al' to ne pomae tvojoj guzici, vie ne. Virek 'oe devojku. Povuk'o je ljude sa neke druge stvari i ja sad vodim ovo za njega. Novac, Tarnere. Novac je kao zaibacu..." Tarner je zurio u lice, seajui se Konroja u baru onog hotela u dungli. I kasnije, u Los Anelesu, kad mu je napravio ponudu, objanjavajui tajnovitu ekonomiku korporacijskog prebega... "ao, Koni", ree Tarner. "Mi se znamo odnekud, zar ne?" Konroj se nasmei. "Jata, mali." "A znam i ponudu. Od ranije. Hoe devojku." "Tako je." "A podela, Koni? Zna da radim samo pola-pola." "Hej", ree Konroj, "ovo je kapitalac. Ne bih ni pomislio da bude drugaije." Tarner je zurio u ovekovu sliku. "Pa", ree Konroj, jo se smeei, "ta kae?" Demer se tada prui i iskljui telefon iz zida. "Pravovremenost", ree. "Pravovremenost je uvek vana." Pustio je utika da padne na pod. "Da si mu rekao, odmah bi reagovao. Ovako smo kupili vreme. Pokuae da pozove ponovo, da sazna ta se dogodilo." "Otkud zna ta sam hteo da kaem?" 99

"Zato to sam video ljude. Video sam dosta njih, ak jebeno previe njih. Posebno takvih kao ti. ita ti se sa lica, mister, da bi mu rekao da jede govna i crkne." Demer se zgrbljeno podie na stolici, mrtei se kada mu se ruka pomerila ispod krpe. "Ko je ta Slajdova o kojoj je govorio? Dokej?" "Dejlin Slajd. Los Aneles. As." "Ona je zarobila Bobija", ree Demer. "Znai da je prokleto blizu tvom drugaru sa telefona..." "Ali to verovatno ne zna." "Da vidimo ta moemo da uradimo u vezi s tim. Pozovi deka ovamo." 31. GLASOVI "Valjalo bi da naem starog Viga", ree on. Ona je posmatrala manipulatore, hipnotisana njihovim kretanjem; birajui iz kovitlaca predmeta, takoe su ga uzrokovali, hvatajui i odbacujui, odbaeni predmeti su se udaljavali, obrui se, sudarajui se sa drugima, stvarajui nova ustrojstva. Proces ih je meao, blago, polako, neprestano. "Valjalo bi", ree on. "ta?" "Da odem na' Viga. Moglo bi mu neto past' na pamet, ako se pojave ljudi tvog gazde. Ne bih da se povredi, zna." Zbog neega se kolebao, izgledao postieno. "Vai", ree ona. "Meni je dobro, ostau da gledam." Setila se Vigovih sumanutih oiju, ludila koje se valjalo od njega u talasima; setila se odbojnog lukavstva koje je osetila u njegovom glasu, preko radija na Slatkoj Dejn. Otkud tolika briga kod Dounsa? Ali onda joj pade na pamet kako izgleda iveti ovde, na Mestu, mrtvim jezgrima Tezje-Epula. Ovde je sve to je ivo, ljudsko, moralo biti dragoceno... "U pravu si", ree. "Idi, nai ga." Mladi se nespokojno osmehnu i odbaci se, obrui se prema otvoru gde je ue bilo privreno. "Vratiu se po tebe", ree. "Zapamti gde si ostavila odelo..." Trup maine se okretao, brujei, manipulatori su se pruali tamo-amo, dovravajui novu pesmu... Posle toga nikada vie nije bila sigurna da li su glasovi zaista bili stvarni, ali je oseala da su bili deo onih situacija u kojima stvarno postaje samo jo jedan pojam. Skinula je jaknu, jer je imala utisak da se vazduh u kupoli zagrejao, kao da neprestano kretanje ruku stvara toplotu. Okaila je jaknu i tanu na jedan podupira pored ekrana za propovedi. Kutija je sada gotovo dovrena, inilo joj se, iako se toliko brzo okretala u postavljenim hvataljkama da se jedva mogla videti... Kutija odjednom zalebde, slobodna, prevrui se, i ona se nagonski baci za njom, uhvati je i odlete pored razmahanih ruku, sa svojim blagom u naruju. Ne mogavi da uspori, udarila je u suprotni zid kupole, ozledila rame i pocepala bluzu. Plutajui oamuena, stezala je kutiju, zagledana, kroz stakleni prozori, u aranman starih, smeih mapa i potamnelih ogledala. Kartografska mora bila su iseena i uklonjena, otkrivajui pegava ogledala, kopna su plivala u prljavom srebru... Podigla je pogled ba kada je svetlucava ruka zakaila lebdei rukav njene jakne iz Brisela. Sledea je bila njena tana, koja se elegantno okretala pola metra iza jakne, zahvaena manipulatorom sa optikim senzorom i obinom hvataljkom na vrhu. Posmatrala je kako njene stvari bivaju povuene u neumornu igru ruku. Nekoliko minuta kasnije, jakna ispliva iz kovitlaca. Izgledalo je da su iz nje bili iseeni pravilni kvadrati i pravougaonici koe, i ona zatee sebe kako se smeje. Pustila je kutiju koju je drala. "Samo napred", ree. "Poastvovana sam." Ruke su se obrtale i sevale, i ona zau zujanje minijaturne testere. Poastvovana sam poastvovana sam poastvovana sam - odjek njenih rei pod kupolom podigao je nestalnu umu kraih, pojedinanih zvukova, a iza njih, jedva razaznatljivo... Glasovi... "Ovde si, zar ne?" pozvala je, pojaavajui talase zvuka, treperenja i odjeke svog razlomljenog glasa. - Da, ovde sam. "Vigan bi rekao da si uvek bio ovde, zar ne?" - Da, ali nije tako. Ovde sam postao svestan sebe. Pre toga nisam bio. Jedno vreme, divno ali kratko, bio sam u svemu... Ali to vreme je prekinuto. Ogledalo je zamueno. Sada sam jedno... Ali imam svoju pesmu, i ti si je ula. Pevam je pomou ovih stvari koje plove okolo, delia porodice koja je omoguila moje roenje. Postoje i drugi, ali mi se ne obraaju. Zaludni, ratrkani delovi mene, poput dece. Poput ljudi. alju 100

mi nove stvari, ali ja vie volim one stare. Moda radim za njih. Oni uruju s ljudima, ti delovi mene, a ljudi uobraavaju da su to bogovi... "Ti si ta stvar koju trai Virek?" - Ne. On zamilja da se prevede, ifrira svoju linost u moje tkivo. udi da postane ono to sam ja nekad bio. Ono to bi mogao da postane liilo bi najvie na najnitavniji deo mojih razdvojenih 'ja'... "Jesi li... jesi li tuan?" - Ne. "Ali tvoje... tvoje pesme su tune." - Moje pesme govore o vremenu i daljini. Tuga je u tebi. Posmatraj moje ruke. Postoji samo igra. Ove stvari koje toliko eli samo su koljke. "Ja... znala sam to. Nekada." Ali sada su zvuci bili samo zvuci, nestala je uma glasova iza njih, zdruena u jedan, i ona je posmatrala savrene kuglice svojih suza kako se otiskuju da bi se pridruile zaboravljenim seanjima ljudi u kupoli tvorca kutija. "Razumela sam", rekla je, neto kasnije, znajui da govori tek da uje sopstveni glas. Govorila je tiho, nevoljna da razbudi ono odbijanje i talasanje glasova. "Ti si kola iji je tvorac bio neko drugi, neko ko je bio istinski umetnik. Je li to bila ona poludela ker? Nije vano. Neko je doneo mainu ovamo, zavario je za kupolu i povezao je sa ostacima seanja. I nekako pokrenuo sve one izbledele, tune tragove porodine ljudskosti i ostavio pesniku da ih odabira. Da ih slae u kutije. Ne znam za udesniji rad od ovoga. Niti za sloeniji..." Pokraj nje prolebde posrebrena etka od kornjainog oklopa sa slomljenim zupcima. Upecala ju je kao ribu i provukla je kroz kosu. Na drugoj strani kupole upali se ekran, i ispuni ga Pakovo lice. "Starac odbija da nas propusti, Marli", ree panac. "Onaj drugi, skitnica, ga je sakrio. Senjoru je veoma vano da uemo u jezgra i obezbedimo njegovu imovinu. Ako ne moe da ubedi Ladgejta i onog drugog da otvore komoru, biemo primorani da je otvorimo sami i da ispustimo vazduh iz cele strukture." Skrenuo je pogled sa kamere, kao da ita instrument ili se savetuje sa nekim lanom posade. "Ima jedan sat." 32. GROF NULA Bobi je poao iz kancelarije za Deki i smeokosom devojkom. inilo mu se da je ve mesec dana kod Demera i da nikada nee moi da proisti ukus mesta iz usta. Glupe svetiljke u udubljenjima koje zure sa tavanice, sedita postavljena debelim ultraantilopom, okrugli, crni stolovi, izrezbareni, drveni zastori... Bovoar je sedeo za ankom sa detonatorom pored sebe i junoafrikom pukom na ajkulinoj koi u krilu. "Kako to da si ih pustio?" upita Bobi kada je Deki povela devojku do stola. "Deki", ree Bovoar, "pala je u trans dok si ti bio pod ledom. Legba. Rekao nam je da se Devica penje ovamo sa onim tipom." "Ko je on?" Bovoar slegnu ramenima. "Plaenik, reklo bi se. Vojnik zaibacua. Regrutovani ulini samuraj. ta se dogodilo s tobom, dok si bio zaleen?" Bobi mu ispria o Dejlin Slajd. "L. A.", ree Bovoar. "Prosei e dijamant da doe do oveka koji je sprio njenog oveka, al' kad brat zatrai pomo, mo' da zaboravi." "Ja nisam od brae." "Mislim da ima neega u tome to kae." "Znai, neu pokuavati da doprem do Jakuza?" "ta kae Demer?" "Patku. Eno ga unutra, gleda kako plaenik razgovara telefonom." "Telefonom? S kim?" "Nekim belcem sa izbeljenom kosom. Opakog izgleda." Bovoar pogleda Bobija, pogleda vrata, ponovo pogleda Bobija. "Legba kae da sedimo i ekamo. Ovo ve postaje dovoljno nekontrolisano i bez Sinova Neonske Hrizanteme." 101

"Bovoare", ree Bobi, proguenim glasom, "ona devojka, to je ta, iz matrice, kad sam pokuao da provalim u tu..." Ovaj klimnu glavom i plastini okvir mu skliznu niz nos. "Devica." "Ali ta se dogaa? Mislim..." "Bobi, savetujem ti da prihvati stvari kakve jesu. Meni ona znai jednu stvar, Deki moda drugu, a za tebe je ona samo preplaena klinka. Budi paljiv prema njoj. Nemoj je jo vie plaiti. Daleko je od kue, a mi ima da popriekamo da iziemo odavde." "Vai..." Bobi se zagleda u pod. "ao mi je zbog Lukasa, ovee. Bio je... laf." "Idi popriaj sa Deki i devojkom", ree Bovoar. "Treba da pazim na vrata." "Vai." Preao je preko tepiha na podu kluba do mesta gde je Deki sedela sa devojkom. Nije Bog zna kako izgledala, i samo je neki glasi u njemu govorio da je to ona. Nije ga pogledala, i on vide da je uplakana. "Oteli su me", obratio se Deki. "Tebe nigde nije bilo." "Ni tebe", ree igraica. "Onda mi je doao Legba..." "Njumark", pozva ovek po imenu Tarner, sa vrata Demerove kancelarije, "doi da razgovaramo." "Moram d' idem", ree on, elei da devojka podigne pogled, da vidi da onaj veliki momak trai ba njega. "Potreban sam im." Deki mu stee ruku. "Zaboravi Jakuze", ree Demer. "Ovo je tei posao. Ide u L. A. mreu, na koordinate deka one kaubojke. Kada te je Slajdova ugrabila, nije znala da je moj dek provalio njen broj." "Rekla je da mu je mesto u muzeju." "Mnogo ona zna", ree Demer. "Eto, znam gde stanuje, zar ne?" Udahnuo je iz inhalatora i vratio ga na dek. "Tvoj problem je u tome to te je otpisala. Ne eli vie da ima posla s tobom. Mora da prodre do nje i da joj kae ono to eli da zna." "ta to?" "Da se ovek koji je sredio njenog momka zove Konroj", ree visoki, ispruen u jednoj od Demerovih stolica, sa onim ogromnim pitoljem u krilu. "Konroj. Reci joj da je to bio Konroj. Konroj je unajmio one upavce napolju." "Radije bih pokuao s Jakovima", ree Bobi. "Ne", ree Demer, "Slajdova e mu se pre nai za guzicom. Jakuze e prvo odmeriti uslugu, proveriti celu stvar. Osim toga, mislio sam da te svrbi da se izveba na deku." "Ja u s njim", ree Deki, sa vrata. Ukljuili su se. Umrla je gotovo odmah, u prvih osam sekundi. Osetio je to, ponelo ga je do same ivice i gotovo da je uvideo ta je to. Vritao je, vrtei se, usisan kroz ledeni, beli dimnjak koji je ekao na njih... Razmere te stvari bile su nemogue, preterane, kao da se neka vrsta kibernetike megastrukture koja je predstavljala ukupnost multinacionalki ustrojila samo da bi se obruila svom tom nagomilanom teinom na Bobija Njumarka i igraicu po imenu Deki. Nemogue... Ali negde, na rubu svesti, ba kad ju je izgubio, nalazilo se neto... Neto to ga je vuklo za rukav... Leao je na licu, na neemu hrapavom. Otvorio je oi. Staza od okruglih kamenih ploa, vlana od kie. S mukom se podigao, povodei se, i ugledao maglovitu panoramu nepoznatog grada, sa morem u pozadini. Tornjevi nekakve crkve, otkaena rebra i spirale od obraenog kamena... Okrenuo se i video ogromnog gutera kako klizi niz padinu, prema njemu, razjapljenih eljusti. Zatrepta. Zubi gutera bili su od keramike poprskane zelenim, a preko usne od plavog mozaikog porculana polako se cedila voda. Stvar je bila vodoskok, bokova oblepljenih hiljadama komadia slomljenog porculana. Okrenuo se oko sebe, pomahnitao od blizine njene smrti. Led, bio je to led, i deo njega tano je znao koliko je stvarno bio blizu, u majinoj dnevnoj sobi. Otkaene, izuvijane klupe, pokrivene istim vrtoglavim krpeom slomljenog porculana, drvee, trava... Park. 102

"Fantastino", ree neko. Neki ovek, koji je sad ustajao sa jedne od zmijolikih klupa. Imao je uredno podianu, gustu, sivu kosu, preplanulo lice i okrugle naoari bez okvira koje su uveavale njegove plave oi. "Proao si pravo ovamo, je li?" "ta je ovo? Gde sam ja?" "U Huel Parku, na neki nain, u Barseloni, ako vie voli." "Ubili ste Deki." ovek se namrti. "Razumem. Mislim da razumem. Ipak, ne bi trebalo da si ovde. Sluajnost." "Sluajnost? Ubili ste Deki!" "Moji sistemi su danas prezaposleni", ree ovek, sa rukama u depovima komotnog tamnog kaputa. "Ovo je zaista neobino..." "Ne smete da pravite takva sranja", ree Bobi, pogleda zamuenog od suza. "Ne smete. Ne smete da ubijete nekog samo zato to je tamo..." "Samo gde?" ovek skinu naoari i poe da ih isti besprekorno istom belom maramicom iz depa kaputa. "iv", ree Bobi, i zakorai napred. ovek ponovo stavi naoari. "Ovo nam se nikad nije dogodilo." "Ne smete." Jo blie. "Ovo postaje zamorno. Pako!" "Senjor." Bobi se osvrnu na zvuk detinjeg glasa i ugleda deaia u udnom, krutom odelu, sa crnim, konim izmicama na dugmeta. "Ukloni ga." "Senjor", ree deak i ukoeno se pokloni, vadei mali, plavi Brauning automatik iz depa tamnog odela. Bobi pogleda u tamne oi ispod sjajnih lokni i srete se sa pogledom kakav nije imalo nijedno dete. Deak naniani u Bobija. "Ko ste vi?" Bobi nije obraao panju na pitolj, ali je prestao da se pribliava oveku u kaputu. ovek se zagleda u njega. "Virek. Jozef Virek. Koliko mi se ini, ljudi uglavnom prepoznaju moje lice." "Jeste bili u Ljudima od znaaja ili tako neto?" ovek mirnu, mrtei se. "Ne znam o emu govori. Pako, otkud ova osoba ovde?" "Sluajni proboj", ree dete, zvonkim, lepim glasom. "Usmerili smo najvei deo naeg sistema prema Njujorku, sa ciljem da spreimo bekstvo Anele Miel. Ovaj ovde je pokuao da ue u matricu i naleteo je na na sistem. Jo nastojimo da utvrdimo kako je premostio na odbrambeni sistem. Ne preti vam nikakva opasnost." Cev malog Brauninga bila je potpuno mirna. Tada, ponovo oseaj da ga neto vue za rukav. Ne ba rukav, ve pre deo uma, tako neto... "Senjor", ree dete, "susreli smo se sa neprirodnom pojavom u matrici, verovatno zbog nae trenutne preoptereenosti. Najozbiljnije vam savetujemo da nam dozvolite da prekinemo vae veze sa konstruktom dok ne utvrdimo prirodu anomalije." Oseaj je sad bio jai. Grebanje, u dubini uma... "ta?" ree Virek. "Da se vratim u tankove? Ne verujem da postoji opravdanje za to..." "Postoji stvarna mogunost da se naete u opasnosti", ree deak, odjednom otvrdnulim glasom. Malo je pomerio cev Brauninga. "Ti", ree Bobiju, "lezi na ploe i rairi ruke i noge..." Ali Bobi je gledao iza njega, prema cvetnoj leji, gledao kako se cvetovi sue i venu, trava postaje siva i trona, kako se vazduh iznad leje komea i treperi. Oseaj grebanja u glavi bio je sve snaniji, uporniji. Virek se okrenu i zagleda u svenulo cvee. "ta je to?" Bobi sklopi oi i pomisli na Deki. uo je nekakav zvuk i znao da potie od njega. Posegao je u sebe, kroz zvuk koji je nadolazio, i dodirnuo Demerov dek. Doi! - vrisnuo je, u sebi, ne znajui i ne marei ta to priziva. Doi sad! Osetio je kako neto poputa, neka vrsta brane, i oseaj grebanja prestade. Kada je otvorio oi, neto je lealo meu uvenulim cveem. mirnuo je. Liilo je na krst od obinog, belo obojenog drveta; neko je navukao rukave stare mornarike dolame preko vodoravnih krakova, nekakav mundir poprskan mrljama bui, sa tekim epoletama oivienim potamnelim, zlatnim vezom, zaralim dugmetima, jo veza na manetnama... Pored belog, uspravnog stuba krsta bila je poloela zarala sablja, drkom uvis, a kraj nje je leala boca do pola ispunjena nekom bistrom tenou. 103

Dete se okrenu, maglovito brzo pokrenu pitolj... I rastoi se, sroza u sebe kao izduvan balon, balon usisan u nitavilo, a Brauning pade na kamenu stazu kao zaboravljena igraka. "Moje ime", ree glas, i Bobiju doe da vrisne kada je shvatio da dolazi iz njegovih usta, "jeste Samedi, a ti si ubio drebicu mog roaka..." Virek tada potra, uz lepranje dugakog kaputa, niz zavojitu stazu sa zmijolikim klupama, i Bobi vide da ga tamo eka jo jedan beli krst, ba na mestu gde se staza gubila iz vida. Mora da ga je i Virek video; on vrisnu, a Baron Samedi, Gospodar Grobalja, loa ije kraljevstvo bee smrt, nadvi se nad Barselonom poput tamne, ledne kie. "ta sad ti 'oe? Ko si ti?" Glas je bio poznat, enski. Nije bio Dekin. "Bobi", ree on, sa talasima mraka u sebi, "Bobi..." "Kako si dospeo ovamo?" "Demer. On zna. Njegov dek te je locirao kad si me zaledila." Upravo je video neto, neto ogromno... Nije mogao da se seti... "Poslao me Tarner. Konroj. Rek'o je kai joj da je to Konrojevo maslo. Konroj je taj koga trai..." Sluao je svoj glas kao da pripada nekom drugom. Bio je negde, i vratio se, i sad je bio tu, sa kosturnom neonskom skicom Dejlin Slajd. U povratku je video tu dinovsku stvar, stvar koja ih je usisala, kako se menja i prestrojava, kako se obru njeni gargantuanski blokovi, pretapaju, zauzimaju nove rasporede, potpuno preobraavajui obrise celine... "Konroj", ree ona. Seksi skica se nasloni na video-prozor, odajui svojim linijama izvesnu iscrpljenost, zasienost. "Tako sam i mislila." Video slika izbledi, zameni je snimak neke stare, kamene zgrade. "Park Avenija. On je tamo, sa svim tim Evropljanima, sprema neku novu svinjariju." Uzdahnu. "Misli da je bezbedan, zna? Zgazio je Ramireza kao muvu, slagao me u lice, odleteo u Njujork na novi posao i sad misli da je bezbedan..." Lik se pokrenu, i slika se ponovo izmeni. Sada je na ekranu bilo lice plavokosog oveka koga je Bobi video kako razgovara sa onim visokim tipom, na Demerovom telefonu. Prikaila mu se na liniju, pomisli Bobi... "Ili ne", ree Konroj, kada se ukljuio zvuk. "Bilo kako bilo, imamo je. Nema problema." Izgleda umorno, pomisli Bobi, ali vlada situacijom. Tvrd. Kao Tarner. "Posmatrala sam te, Konroje", ree tiho Slajdova. "Moj dobar prijatelj Bani posmatrao te je za mene. Nisi jedini koji ne spava na Park Aveniji ove noi..." "Ne", govorio je Konroj, "ve sutra vam je moemo prebaciti u Stokholm. Apsolutno." Nasmeio se u kameru. "Ubij ga, Bani", ree ona. "Sve ih pobij. Zbrii ceo prokleti sprat, i onaj ispod. Sada." "Tako je", ree Konroj, a onda se neto dogodi, neto to potrese kameru, zamaglivi mu lik. "ta je to?" upita, veoma izmenjenim glasom, i ekran se isprazni. "Gori, mamicu ti jebem", ree ona. A Bobija neto povue u mrak... 33. BRODOLOM I VIR Marli je provela taj sat lebdei u nemoj oluji, posmatrajui ples tvorca kutija. Pakova pretnja nije je plaila, iako nije sumnjala u njegovu nameru da je ostvari. Bila je sigurna da e je ostvariti. Nije imala pojma ta e se dogoditi ako komora bude provaljena. Svi e umreti. Ona e umreti, i Douns, i Vigan Ladgejt. Sadraj kupole moda e se rasuti u svemir, oblak ipke i potamnelih novia, klikera i komada ice, utih listova iz starih knjiga, da zauvek krue oko jezgara. Ovo je nekako delovalo ispravno; umetnik koji je pokrenuo tvorca kutija bio bi zadovoljan... Izmeu hvataljki obloenih penom obrtala se nova kutija. Odbaeni pravougaoni komadi drveta i stakla odletali su iz ie stvaranja, da se pridrue hiljadama drugih stvari, i ona je bila izgubljena meu njima, opinjena, kada je u kupolu uleteo Douns, izbezumljenog pogleda, lica prekrivenog znojem i prljavtinom, vukui za sobom crveno odelo. "Ne mogu dovest' Viga na mesto koje mogu izolovat'", ree, "to znai da je ovo za tebe..." Odelo se obrnu ispod njega i on mahnito posegnu za njim. "Ne treba mi", ree ona, posmatrajui igru. "Obla' ga! Odma'! Nema vremena!" Usta su mu se otvarala, ali ona nije ula nita. On pokua da je uhvati za ruku. 104

"Ne", ree ona, izbegavajui njegovu ruku. "ta e biti s tobom?" "Oblai prokleto odelo!" zaurla on, budei dublje odjeke. "Ne." Iza njegove glave oive ekran, treperei, i ispuni ga Pakovo lice. "Senjor je mrtav", ree Pako, bez izraza na glatkom licu, "i njegovi mnogobrojni interesi postaju podloni reorganizaciji. U meuvremenu, potreban sam u Stokholmu. Naloeno mi je da obavestim Marli Krukovu da ista vie nije u slubi pokojnog Jozefa Vireka, niti je u slubi njegovog imanja. Pun iznos njenog honorara stoji joj na raspolaganju u bilo kojoj filijali Francuske banke, po prilogu na uvid linih dokumenata. Odgovarajui odbici na ime poreza izvreni su od strane poreskih organa Francuske i Belgije. Rauni za pokrivanje radnih trokova nadalje su ugaeni. Nekadanja korporacijska jezgra deoniarskog drutva Tezje-Epul vlasnitvo su jedne od poslovnih jedinica u posedu pokojnog Herr Vireka, i svako ko se tamo zatekne bie optuen za povredu privatnog poseda..." Douns je sleeno stajao, podignute ruke, zategnutog udarnog brida dlana. Pako nestade. "Hoe da me udari?" upita ona. On spusti ruku. "'Teo sam. Da te obeznanim i strpam u ovo jebeno odelo..." Nasmeja se. "Al' mi milo to ne moram... Gle', napravilo je novu." Nova kutija isplovi iz zaposlenog sevanja ruku. Ona je bez napora dohvati. Unutranjost, iza pravougaonika stakla, bila je veto postavljena komadima koe iseenim sa njene jakne. Sedam ploica holofotosa oznaenih brojevima dizalo se sa crnog, konog dna kutije kao minijaturne nadgrobne ploe. Zguvana kutija Goloaza bio je privren na crnu kou u dnu kutije, a pored nje siva, crno isprugana kutija sa ibicama iz kafea u Napoleon Court-u. I to je bilo sve. Kasnije, dok mu je pomagala da nae Vigana Ladgejta u lavirintu hodnika na suprotnom kraju jezgara, on zastade, drei se za zavarenu preagu, i ree, "Zna, ono to je udno kod tih kutija..." "Da?" "To to je Vig postiz'o prokleto dobru cenu za njih, negde u Njujorku. Novac, mislim. Al' nekad i druge stvari, stvari koje su stizale odozdo..." "Kakve stvari?" "Mislim da je bio softver. Taj ume bit' tajnovit matori jebivetar kad je u pitanju ono to mu glasovi govore da uradi... Jednom je bilo neto za ta se zaklinj'o da je biosoft, ona nova roba..." "ta je uradio s njim?" "Sve je presnimio u jezgra." Douns slegnu ramenima. "Da li ga je zadrao, posle toga?" "Nije", ree Douns, "samo ga je gurn'o meu sve one stvari koje je uspeo da skrpi za narednu poiljku napolje. Ukljuio ga u jezgra, a onda ga prod'o za onol'ko kol'ko su mu davali." "Zna li zato? ta je bilo u njemu?" "Ne", ree Douns, izgubivi zanimanje za svoju priu, "samo je rek'o da su Boji putevi nepoznati..." On slegnu ramenima. "Rek'o je da Bog voli priat' sa sobom..." 34. LANAC OD DEVET MILJA Pomogao je Bovoaru da iznese Deki do pozornice, gde su je poloili ispred bubnjeva vinjeve boje i pokrili je starim, crnim kaputom koji su pronali u garderobi, sa somotskom kragnom i viegodinjom prainom na ramenima. "Map fe jubile mnan", rekao je Bovoar, dodirnuvi palcem elo pokojnice. Pogleda Tarnera. "rtvovala je sebe", prevede i paljivo povue crni kaput navie, pokrivajui joj lice. "Bilo je prebrzo", ree Tarner. Nije umeo da smisli nita drugo. Bovoar izvadi kutiju mentol-cigareta iz depa na sivom ogrtau i pripali jednu zlatnim Danhilom. Ponudio je kutiju Tarneru, ali ovaj odmahnu glavom. "Postoji izreka na kreolskom", ree Bovoar. "Koja?" "'Zlo postoji.'" 105

"Hej", javi se Bobi Njumark, sumorno, kleei pored staklenih vrata i virei kroz zavesu. "Mora da je ipak uspelo... Gotici poinju da odlaze, a Ladnjaci izgleda da su ve uglavnom otili..." "Dobro je", ree Bovoar, neno. "To je tvoja zasluga, Grofe. Bio si dobar. Zasluio si ime." Tarner pogleda deaka i zakljui da se ovaj jo kree kroz maglu Dekine smrti. Osvestio se pod trodama vritei, i Bovoar ga je tri puta oamario, snano, da bi ga prekinuo. Ali sve to im je rekao o svojoj trci kroz matricu, trci koja je Deki stajala ivota, bilo je da je Dejlin Slajd primila poruku. Tarner je posmatrao kako se Bobi ukoeno podie i polazi prema anku; video je deakov napor da ne pogleda prema pozornici. Jesu li njih dvoje bili ljubavnici? Partneri? Nijedno nije izgledalo verovatno. Ustao je sa mesta gde je sedeo, na ivici pozornice, i otiao u Demerovu kancelariju, zastavi uz put da pogleda usnulu Endi, sklupanu ispod njegove jakne bez postave, na tepihu ispod stola. I Demer je spavao, u svojoj stolici, sa sprenom rukom jo u krilu, labavo zamotanom u prugastu krpu. Tvrd, stari momak, pomislio je, ovaj bivi kauboj. Demer je ukljuio telefon im je Bobi iziao iz matrice, ali Konroj nije ponovo pozvao. Sad vie i nee, i Tarner je znao da to znai da je Demer bio u pravu o brzini kojom e Dejlin udariti, osveujui Ramireza, i da je Konroj gotovo sasvim sigurno mrtav. A sada se povlai i njegova vojska upavaca iz predgraa, po Bobijevim reima... Tarner ode do telefona, ukljui pregled vesti i smesti se na stolicu da gleda. Vodokrilni trajekt sudario se sa minijaturnom podmornicom u Makau; ispostavilo se da su pojasi za spasavanje na vodokrilcu bili nekvalitetni i procenjuje se da se udavilo bar petnaest osoba, dok podmornica, turistiko plovilo registrovano u Dablinu, jo nije pronaena... Neko je po svemu sudei upotrebio bestrzajnu puku da izreeta zapaljivim mecima dva sprata poslovne zgrade na Park Aveniji. Vatrogasne ekipe i Taktiki jo su na mestu dogaaja; imena stanara jo nisu objavljena i za sad niko nije preuzeo odgovornost za ovaj akt... (Tarner vrati ovu vest jo jednom...) Istrani timovi Uprave za fisiju na mestu navodne nuklearne eksplozije u Arizoni tvrde da su vrednosti otkrivenog zraenja suvie niske da bi bile ishod eksplozije bilo kog poznatog tipa taktike bojeve glave... U Stokholmu je umro Jozef Virek, basnoslovno bogati umetniki mecena, i ta vest pojavila se zajedno sa mnotvom bizarnih glasina da je Virek decenijama bio bolestan i da je njegova smrt posledica nekog katastrofalnog kvara u sistemima za odravanje ivota u strogo uvanoj privatnoj klinici u predgrau Stokholma... (Tarner vrati i ovu vest, zatim jo jednom, zamisli se, pa slegnu ramenima.) Kao jutarnju zanimljivost, policija u predgrau Nju Dersija javlja da... "Tarnere..." On iskljui pregled i okrete se da pogleda Endi na vratima. "Kako si, Endi?" "Dobro. Nisam sanjala." Prikupila je crnu majicu oko sebe i zagledala se u njega ispod slepljenih, smeih lokni. "Bobi mi je pokazao gde je tu. Neka vrsta svlaionice. Ja uskoro odoh tamo. Kosa mi je uas." On joj prie i poloi ruke na njena ramena. "Dobro si podnela sve ovo. Uskoro e izai odavde." Ona se oslobodi njegovog dodira. "Izai? Kuda? U Japan?" "Pa, moda ne u Japan. Moda nee u Hosaku..." "Ona e sa nama", ree Bovoar, iza nje. "Zato bih?" "Zato", ree Bovoar, "to mi znamo ko si ti. Oni snovi koje sanja su stvarni. U jednom si srela Bobija i spasila mu ivot, oslobodila ga iz crnog leda. Rekla si, 'Zato ti to rade?'..." Endi rairi oi, pogleda Tarnera, pa opet Bovoara. "Duga je to pria", ree Bovoar, "i zavisi ko je pripoveda. Ali ako poe sa mnom, u Projekte, nai ljudi e te nauiti mnogo toga. Moemo ti pokazati stvari koje ne razumemo, ali ti moda hoe..." "Zato?" "Zbog toga to su ti u glavi." Bovoar sveano klimnu glavom i gurnu plastini okvir nazad na nos. "Ne mora da ostane kod nas, ako ne eli. U stvari, mi smo tu samo da bismo ti sluili..." "Sluili meni?" "Kao to rekoh, to je duga pria... ta kaete na to, gospodine Tarnere?" Tarner slegnu ramenima. Nije znao kuda bi drugo mogla da poe. Maas bi sigurno platio da je vrate ili ubiju, kao i Hosaka. "Tako je moda najbolje", ree. "Hou da ostanem s tobom", ree ona Tarneru. "Deki mi se dopala, ali ona je..."

106

"uti", ree Tarner. "Znam." Ne znam nita, nemo je vrisnuo. "Javljau ti se..." Vie te nikada neu videti. "Ali ima neto to moram da ti kaem. Tvoj otac je mrtav." Ubio se. "Ubili su ga ljudi iz Maasovog obezbeenja; zadrao ih je dok ti nisi poletela iz mese." "Je li to istina? Da ih je zadrao? Mislim, oseala sam to, da je mrtav, ali..." "Da", ree Tarner. Izvadio je Konrojevu crnu futrolu iz depa i obesio joj uzicu oko vrata. "Unutra je biosoftverski dosje. Kad bude malo starija. To nije cela pria. Zapamti to. Nikad nije cela pria..." Bobi je stajao pored anka kada je visoki iziao iz Demerove kancelarije. Otiao je do mesta gde je spavala devojka i uzeo svoju ljampavu vojniku jaku, obukao je, te priao ivici pozornice, gde je leala Deki - izgledala je tako sitna - ispod crnog kaputa. ovek posegnu u jaknu i izvue revolver, ogroman Smit i Veson, Taktiki. Otvori burence i istrese metke, gurnu ih u dep jakne, a revolver poloi pored Dekinog tela, paljivo, da ne naini nikakav zvuk. "Bio si dobar, Grofe", ree, okrenuvi se Bobiju, sa rukama duboko u depovima jakne. "Hvala, ovee." Bobi oseti navalu ponosa kroz otupelost. "Zbogom, Bobi." ovek ode do vrata i poe da oprobava brave. "'Oe napolje?" Pourio je do vrata. "Evo. Demer mi pokaz'o. Odlazi, ovee? Kuda ide?" Ali vrata su se otvorila i Tarner je ve zaao meu naputene tezge. "Ne znam", dobaci Bobiju. "Prvo da kupim osamdeset litara kerozina, a onda u razmisliti..." Bobi je gledao za njim dok nije nestao, inilo se niz okno neispravnog lifta, a onda zatvori i zakljua vrata. Ne gledajui prema pozornici, ode do vrata ureda i pogleda unutra. Endi je plakala, sakrivi lice u Bovoarovo rame, i Bobi oseti ujed ljubomore koji ga iznenadi. Na telefonu iza Bovoara prolazio je tekst, i Bobi vide da je to pregled vesti. "Bobi", ree Bovoar, "Anela dolazi da ivi kod nas, gore u Projektima, na neko vreme. 'Oe li i ti s nama?" Iza Bovoara, na ekranu telefona, pojavi se lice Mare Njumark, mame Mare, njegove majke "...nimljivost, policija u predgrau Nju Dersija jvalja da je ena iz tog kraja iji je stan bio meta nedavnog bombardovanja bila zapanjena kada se sino vratila kui i otkri..." "Ja'", ree Bobi, brzo, "to da ne, ovee." 35. TALI IAM "Dobra je", ree direktor jedinice, dve godine kasnije, moei koricu smeeg seljakog hleba u ulje na dnu posude sa salatom. "Stvarno je dobra. Brzo ui. Mora to da joj prizna, zar ne?" Zvezda se nasmeja i podie au ohlaene recine. "Mrzi je, zar ne, Robertse? Suvie je srena za tvoj ukus. Jo nije napravila nijedan pogrean potez..." Naslanjali su se na hrapavu, kamenu ogradu balkona, posmatrajui kako veernji brod isplovljava za Atinu. Dva krova nie prema luci, devojka je leala ispruena na vodenom krevetu sa sunanim elijama, naga, rairenih ruku, kao da grli poslednje zrake sunca. Ubacio je namoenu koricu u usta i oblizao tanke usne. "Nimalo", ree. "Ne mrzim je. udi me da ti to uopte pada na pamet." "Njen momak", ree Tali, kada se druga prilika, muka, pojavila dole na krovu. Mladi je imao tamnu kosu i nosio je iroku, skupu, francusku sportsku odeu. Priao je vodenom krevetu i unuo pored devojke, dodirnuvi je rukom. "Lepa je, zar ne, Robertse? "Pa", ree direktor jedinice, "video sam njene 'preanje'. Sve je to hirurgija." Slegnuo je ramenima, posmatrajui mladia. "Ako si video i moje 'preanje'", ree ona, "neko e visiti zbog toga. Ali ona ima ono neto. Skladne kosti..." Otpila je malo vina. "Hoe li to biti ona? 'Nova Tali Iam?'" On ponovo slegnu ramenima. "Pogledaj tog picopevca", ree. "Zna da je sada plaen gotovo kao ja? A ta radi da to zaslui? Telohranitelj..." Usta su mu bila stisnuta, tanka i kisela. "ini je srenom." Tali se osmehnu. "Dobili smo ih u paketu. On ulazi u njen ugovor. Zna to." "Mrzim to malo kopile. Doao je pravo s ulice, svestan je toga i nije ga briga. Smee. Zna ta nosi u prtljagu? Dek kiberprostora! Jue su nas drali tri sata na turskoj granici, kada su pronali prokletu stvar..." On zavrte glavom. 107

Deak ustade, okrenu se i prie ivici krova. Devojka sede da ga pogleda, sklonivi kosu sa oiju. Dugo je tako stajao, zagledan u brodove atinske luke, a da ni Tali Iam ni direktor jedinice ni Endi nisu znali da vidi sive obrise stambenih zgrada Baritauna kako se diu prema tamnim kulama Projekata. Ustade i devojka, pree krov do njega i uze ga za ruku. "ta imamo sutra?" upita Tali konano. "Pariz", ree on, uzimajui svoju belenicu 'Hermes' sa kamene ograde i mahinalno okreui ute, tampane listove. "Ona enska Krukova." "Znam li je?" "Ne", ree on. "Umetniko mesto. Vodi jednu od dve tamonje najpoznatije galerije. Nema Bog zna kakvu prolost, iako u njenoj ranijoj karijeri postoji nagovetaj zanimljivog skandala." Tali Iam klimnu glavom, ne sluajui ga. Gledala je kako njena uenica grli rukom struk tamnokosog mladia. 36. VEVERIINA UMA Kada je deak napunio sedam godina, Tarner je uzeo Rudijevu staru vinesterku sa najlonskim kuitem i poveo ga na izlet starim drumom, tamo do istine. istina je ve bila posebno mesto, zato to ga je majka odvela tamo godinu dana ranije i pokazala mu avion, pravi avion, sakriven meu drveem. Polako je tonuo u tlo, ali se moglo sedeti u kabini i igrati letenja. Majka mu je rekla da je to tajna koju sme da kae samo ocu i nikom drugom. Kada biste poloili ruku na plastinu kou aviona, koa bi polako promenila boju, ostavljajui trag ake, boje vaeg dlana. Ali majka je tada postala nekako udna, zaplakala je i htela da mu pria o ujka Rudiju, koga nije upamtio. Ujka Rudi je pripadao stvarima koje nije razumeo, kao to su bile neke oeve ale. Jednom je zapitao oca zato ima crvenu kosu, od koga mu je, a otac se samo nasmejao i rekao da je dobio od Holananina. Onda je majka gaala oca jastukom, i nikad nije saznao ko je bio Holananin. Na istini ga je otac uio da gaa, postavljajui grane bora uz stablo drveta. Kada se deak zamorio od toga, leali su na leima, posmatrajui veverice. "Obeao sam Seli da neemo nita ubiti", rekao je, a onda objasnio osnovna pravila lova na veverice. Deak je sluao, ali je deo njega sanjario o avionu. Bilo je toplo, i moglo se uti zujanje pela negde u blizini, i um vode preko kamenja. Kada je majka zaplakala, rekla je da je Rudi bio dobar ovek, da joj je spasio ivot, jednom kada je bila mlada i glupa, a drugi put od jednog stvarno ravog oveka... "Je li to istina?" upitao je oca, kada je ovaj dovrio poduku o vevericama. "Da su toliko glupe, da se stalno vraaju i mi ih ubijamo?" "Da", ree Tarner, "istina je." Onda se nasmei. "Mada, ne ba uvek..."

108