Sie sind auf Seite 1von 114

Gibson Vilijem MONALIZIN NATPOGON Prevod: Markovi Aleksandar Gibson William MONA LISA OVERDRIVE, 1988.

Serija "Neuromanser" (3) POLARIS 1994. 1. DIM Duh je bio oev oprotajni poklon. Predao joj ga je u crno odeveni sekretar dok je ekala poziv za let na Nariti. Prva dva sata leta za London leao je zaboravljen u njenoj torbi, tamni, glatki valjak, s jedne strane obeleen sveprisutnim Maas-Neotekovim logoom, sa druge oblikovan prema dlanu korisnika. Sedela je vrlo uspravno na svom seditu u prvoj klasi, lica nalik na malu, hladnu masku, izvajanu prema najee vianom izrazu lica pokojne majke. Okolna sedita bila su prazna; otkupio ih je otac. Odbila je hranu koju joj je ponudio nervozni stjuard. Plaila su ga prazna sedita, svedoanstvo o bogatstvu i moi njenog oca. ovek je naas oklevao, pa se naklonio i povukao. Nakratko je dozvolila maski da se razvue u majin osmejak. Duhovi, pomislila je kasnije, negde iznad Nemake, zurei u naslon susednog sedita. Otac je umeo sa duhovima. Duhovi su bili i sa one strane prozora, duhovi u stratosferi evropske zime, nedovrene prikaze koje su se javljale kada bi joj pogled izgubio otrinu. Njena majka, u Ueno Parku, prozirnog lica na septembarskom suncu. "dralovi, Kumiko! Eno dralova!" A Kumiko je pogledala preko ribnjaka inobacu i nije videla nita, samo nekoliko skakutavih, crnih taaka, najverovatnije vrana. Voda je bila glatka kao svila, boje olova, a iznad dalekog niza streljakih atri neraspoznatljivo su treperili bledi hologrami. Ali Kumiko e kasnije videti dralove, mnogo puta, u snovima; bili su origami, uglasti oblici savijeni od listova neona, sjajne, krute ptice koje su jedrile na meseini majinog ludila... Setila se oca, u otvorenom crnom ogrtau preko tetovirane oluje zmajeva, utonulog u stolicu iza abonosnog prostranstva stola, oiju pljosnatih i sjajnih kao u oslikanog lutka. "Umrla ti je majka. Jesi li razumela?" A svuda oko nje, u njegovoj radnoj sobi, povri senke, uglasta tama. Ruka mu polazi napred, u krug sjaja svetiljke, nesigurno, i upire prst u nju, rukav ogrtaa klizi i otkriva zlatni Roleks i jo zmajeva, uskovitlanih griva, mrkih i napetih prema njoj oko zgloba ake. "Jesi li razumela?" Pobegla je, ne odgovorivi, dole do tajnog mesta koje je poznavala, utoita najmanjih maina za ienje. Celu no su kuckale oko nje, oitavajui je svakih nekoliko minuta ruiastom svetlou lasera, sve dok je otac nije naao i odneo u njenu sobu na treem spratu stana. Mirisao je na viski i Danhil cigarete. Prisetila se nedelja koje su usledile, praznih dana provedenih najee u drutvu ovog ili onog sekretara u crnom odelu, opreznih ljudi sa automatskim osmesima i vrsto zamotanim kiobranima. Jednom je jedan od njih, najmlai i najmanje oprezan, izveo za nju, usred gomile ljudi na ploniku Ginze, u senci Hatori sata, improvizovanu kendo vebu, majstorski maui izmeu prodavaica i zapanjenih turista; crni kiobran je bezopasno opisivao munjevite lukove prema pravilima prastare vetine. Kumiko se tada nasmeila, sopstvenim osmehom, naruivi posmrtnu masku, i to je odmah zarilo trn krivice, dublje i jo otrije, u onaj kutak njenog srca gde je ve obitavala sramota i svest o linoj nedostojnosti. Ali sekretari su je uglavnom vodili u kupovinu, od jedne ogromne robne kue na Ginzi do druge, i u desetine butika na inukuu, po preporuci crnog Milenovog vodia koji je govorio ukoeni turistiki japanski. Kupovala je samo veoma rune stvari, rune i skupe, a sekretari su bezizrazno marirali pored nje, sa sjajnim kesama u tvrdim rukama. Svakog popodneva, po povratku u oev stan, kese bi bile uredno sloene u njenoj sobi, gde bi i ostale, neotvorene i nedirnute, sve dok ih sobarice ne bi uklonile. Sedme nedelje, uoi njenog trinaestog roendana, odlueno je da Kumiko otputuje u London. "Bie goa u kui mog kobuna", rekao je otac. "Ali ja ne elim da idem", odgovorila je i nasmeila mu se majinim osmehom. "Mora", rekao je i okrenuo joj lea. "Nastale su neke tekoe", rekao je zamraenoj sobi. "U Londonu nee biti u opasnosti." "Kada u se vratiti?" Ali otac nije odgovorio. Poklonila se i izala iz njegove sobe, ne skidajui majin osmeh sa lica.

Kumiko je dodirom probudila duha dok su se sputali na Hitrou. Pedeset prva generacija MaasNeotekovih bioipova doarala je nejasnu priliku na seditu pored njenog, mladia sa neke stare grafike sa temom iz lova, nehatno prekrtenih nogu u tamnim pantalonama i jahaim izmama. "ao", ree duh. Kumiko trepnu, otvori aku. Mladi zatreperi i ieznu. Pogledala je mali, glatki ureaj na dlanu i polako sklopila prste. "ao jo jednom", ree on. "Zovem se Kolin. A ti?" Zurila je u njega. Oi su mu bile svetli, zeleni dim, visoko elo bledo i glatko pod zamrenim, tamnim ikama. Kroz svetlucanje njegovih zuba videla je red sedita sa druge strane prolaza. "Ako ti ovo izgleda suvie avetinjski", ree on, smeei se, "moemo da poveamo rezoluciju..." I na trenutak je bio tu, neprirodno jasan i stvaran, koni okovratnik njegove tamne jakne titrao je halucinantnom otrinom. "Mada se tako troe baterije", ree on i izblede u prvobitno stanje. "Nisam uo tvoje ime." Ponovo se naceri. "Ti nisi stvaran", ree ona tvrdoglavo. Slegnuo je ramenima. "Nema potrebe da govori glasno, gospojice. Ostali putnici mogu da pomisle da si pomalo aknuta, zna. Bolje je podzvuno. uu te kroz kou..." Spustio je nogu sa noge i ispruio ih, ruku sklopljenih iza glave. "Vei se, gospojice. Ja ne moram, naravno, poto sam, kao to kae, nestvaran." Kumiko se namrti i baci ureaj duhu u krilo. Ovaj nestade. Vezavi pojas, pogledala je ureaj i ponovo ga uzela. "Prvi put u Londonu?" upita on, iznikavi sa ivice vidnog polja. Klimnula je glavom i protiv svoje volje. "Kako podnosi letenje? Ne plai se?" Odmahnula je glavom, oseajui se besmisleno. "Bez brige", ree duh. "Biu tu da ti pomognem. Za tri minuta smo na Hitrou. Hoe li te neko ekati?" "Oev poslovni prijatelj", odgovorila je, na japanskom. Duh se naceri. "Onda sam siguran da e biti u dobrim rukama." mirnu. "Niko ne bi rekao da znam jezike, zar ne?" Kumiko sklopi oi, a duh stade da joj apue neto o tehnologiji Hitroua, o neolitu i gvozdenom dobu, grnariji i alatkama... "Gica Janaka? Kumiko Janaka?" Englez se nadnosio nad njom, njegova gejinska telesina bila je pokrivena slonovskim naborima tamne vune. Iza naoara sa elinim okvirom otvoreno su je posmatrala sitne, tamne oi. Njegova kosa, tamo gde ju je imao, bila je potkresana u sivu strnjiku, a crne, pletene rukavice bile su iskrzane i bez prstiju. "Moje ime, zna", ree on, kao da e je to odmah uspokojiti, "jeste Petal." Petal je grad zvao Dim. Kumiko je drhtala na hladnom seditu od crvene koe; posmatrala je kroz prozor starog Jaguara kako pahulje sleu i tope se na putu koji je Petal nazvao M4. Nebo je u predveerje bilo bezbojno. Vozio je utke, znalaki, usana napuenih kao da e zazvidati. Saobraaj je, u poreenju sa Tokijem, bio iznenaujue proreen. Ubrzali su da preteknu Eurotransovo teretno vozilo bez vozaa iji je pramac bio naikan senzorima i nizovima farova. Uprkos brzini Jaguara, Kumiko se inilo da stoje i da krajolici Londona brzaju oko njih. Zidovi od vlanih cigala, betonski lukovi, crna koplja gvozdenih ograda. Grad je poinjao da dobija oblik oko nje. Sa obe strane M4, dok su ekali na raskrsnicama, kroz sneg je nazirala lica, zarumenjena gejinska lica iznad tamne odee, brade uukane u alove, potpetice enskih izama koje su kuckale kroz srebrne lokve. Nizovi duana i kua podseali su je raskono podrobnu opremu rasporeenu oko modela lokomotive u jednoj galeriji u Osaki, gde su se prodavale evropske starine. Ovde nita nije bilo kao u Tokiju, u kome je prolost, ono to je preostalo od nje, bila uvana sa nervoznom brigom. Istorija je tamo postala kvantitet, retkost, obeleena od vlade i uvana zakonima i novcem korporacija. Ovde kao da je postala tkivo stvari, kao da je ceo grad jedinstvena izraslina od kamena i cigle, vekovni nanos bezbrojnih slojeva poruka i znaenja, doba preko doba, prema diktatu sada jedva prepoznatljive DNK trgovine i dominacije. "ao mi je to Svejn nije mog'o lino da te doeka", ree ovek po imenu Petal. Kumiko je imala manje problema sa njegovim naglaavanjem nego sa nainom na koji je oblikovao reenice; izvinjenje joj je u prvom trenutku izgledalo kao naredba. Pomislila je da pozove duha, ali je odbacila tu ideju. "Svejn", ponovila je. "Gospodin Svejn je moj domain?" 2

Petal je pogleda u ogledalu. "Roder Svejn. Otac ti nije rekao?" "Ne." "A." Klimnuo je glavom. "Razumljivo, s obzirom na oseaj gospodina Kanake za poverljivost u tim stvarima... ovek na njegovom poloaju i tako dalje..." Glasno je uzdahnuo. "Izvinjavam se zbog grejanja. Trebalo je to srede u garai..." "Jeste li vi jedan od sekretara gospodina Svejna?" Obraala se dlakavim naborima mesa iznad kragne debelog, tamnog kaputa. "Njegov sekretar?" inilo se razmilja o tome. "Ne", izjavi konano, "nisam ba to." Ukljuio se u kruni put, vozei pored blistavih metalnih ploa i veernje reke peaka. "Jesi neto jela? Posluili su vam obrok u avionu?" "Nisam bila gladna." Bila je svesna prisustva majine maske. "Pa, Svejn e sigurno imati neto za tebe. Svejn tamani japansku hranu." Nainio je udan, coktav zvuk jezikom. Osvrnuo se da je pogleda. Gledala je mimo njega, u pahulje koje su ljubile vetrobran i neumoljive zamahe brisaa. Svejnova rezidencija na Noting Hilu sastojala se od tri meusobno povezane zgrade iz viktorijanskog doba, smetene negde u snenom lavirintu raskrsnica, uspona i kua. Nosei po dva Kumikina kofera u svakoj ruci, Petal joj je objasnio da je broj 17 ujedno ulaz za brojeve 16 i 18. "Ne vredi kucati tamo", ree, nespretno pokazavi tekim koferima u ruci prema blistavoj crvenoj boji i uglaanim mesinganim arkama na vratima broja 16. "Iza nema nita osim dvadeset ina prenapregnutog betona." Pogledala je niz breuljak. Gotovo istovetna proelja stepenasto su se sputala blagom padinom. Sneg je sada zagustio i bezbojno nebo bilo je osvetljeno ruiastim sjajem natrijumskih svetiljki. Ulica je bila pusta, sneg sve i neuprt. Ledeni vazduh imao je neku udnu otrinu, slab, neuhvatljiv nagovetaj sagorevanja staromodnih goriva. Petalove cipele ostavljale su velike, pravilne tragove. Bile su to crne 'oksford' cipele suenih vrhova i neobino debelih rebrastih onova od jarko crvene plastike. Gazila je po njegovim tragovima, poinjui da drhti, uz sive stepenice prema broju 17. "Ja sam", ree on crno obojenim vratima, "ulazim." Onda je uzdahnuo, spustio sva etiri kofera u sneg, skinuo rukavicu bez prstiju sa desne ruke i pritisnuo dlan na krug umetnut u jednu plou vrata. Kumiko se uini da uje tiho pitanje, zujanje muice koje se pojaavalo da bi zatim naglo prestalo i vrata zadrhtae od udara magnetnih zasuna. "Nazvali ste ga Dim", ree ona, kada je posegnuo za mesinganom kuglom, "ovaj grad..." On zastade. "Dim", ree, "tako je" i otvori vrata, pustivi napolje toplotu i svetlost, "to je stari izraz, neka vrsta nadimka." Podigao je njene kofere i zakoraio na plavi tepih predvorja, sa zidovima obloenim belo obojenim drvetom. Ula je za njim, a vrata se zatvorie za njom uz tresak zasuna. Iznad bele oplate visila je grafika u okviru od mahagonija, konji u polju i sitni ljudski likovi u crvenim kaputima. Pravi dom za Kolina, duha iz ipa, pomislila je. Petal ponovo spusti njene kofere. Na plavom tepihu belele su se pahulje unesenog snega. On otvori jo jedna vrata i ukaza se kitnjasti elini kavez. Povue reetku u stranu, uz zveket metala. "Lift", ree. "Nema mesta za tvoj prtljag. Doi e u drugoj turi." I pored oigledne vremenosti, lift se lako i neujno pokrenuo kada je Petal pritisnuo belo dugme zdepastim kaiprstom. Kumiko je bila prisiljena da mu se sasvim priblii; mirisao je na vlanu vunu i neki cvetni losion posle brijanja. "Tvoja soba je u potkrovlju", ree on, vodei je kroz uski hodnik, "mislili smo da e ti odgovarati tiina." Otvorio je vrata i pokazao joj da ue. "Nadam se da 'oe..." Skinuo je naoari i poeo ustro da ih brie zguvanom papirnom maramicom. "Idem po tvoje kofere." Kada je otiao, Kumiko polako poe oko masivne crne mermerne kade u samoj sredini niske odaje prepune nametaja. Zidovi, obloeni zlatom poprskanim ogledalima, pravili su otar nagib prema tavanici. Dva mala tavanska prozora opkoljavala su najprostraniji krevet koji je ikad videla. U ogledalo iznad kreveta bile su ugraene male pomine svetiljke, nalik na svetla za itanje u putnikom avionu. Zastala je pored kade, da dodirne izvijeni vrat pozlaene slavine u obliku labuda. Njegova rairena krila bila su ruice za hladnu i toplu vodu. Vazduh u sobi bio je zagrejan i nepokretan i na trenutak joj se inilo da osea majino prisustvo, kao neku bolnu maglu. Petal proisti grlo na vratima. "Dobro, onda", ree, buno unosei njen prtljag, "je l' sve u redu? Moda si ogladnela? Ne? Ostaviu te da se smesti..." Poreao je njene kofere pored kreveta. "Ako ogladni, samo pozovi." Pokazao je na kitnjasti starinski telefon sa slualicom od hrapavog mesinga i uspravnim 3

postoljem od slonovae. "Samo podigni slualicu, ne mora da okree broj. Doruak e biti kad kae. Pitaj nekoga, pokazae ti gde. Tada e upoznati Svejna..." Njegov dolazak rasprio je oseaj majinog prisustva. Kada joj je poeleo laku no i zatvorio vrata, pokuala je da ponovo prizove oseaj, ali uzalud. Dugo je stajala pored kade, milujui glatki metal labudovog hladnog vrata. 2. KID AFRIKA Kid Afrika se dovezao u Pseu Samou poslednjeg dana novembra, u starom Dodu koji je vozila devojka po imenu eri esterfild. Henri Vidra i Ti montirali su motornu testeru na Sudijinu levu ruku kada se ukazao Kidov Dod, iji je iskrpljeni meh dizao gejzire smee vode pune re na dombastom polju sabijenog elika zvanom Psea Samoa. Ti ga je prvi ugledao. Ti i 10x durbin, koji mu je visio na prsima zajedno sa kostima raznih ivotinja i starom mesinganom aurom patrone samarice. Vidra je podigao pogled sa hidraulinog zgloba i video kako se Ti ispravlja do pune visine od dva metra i upravlja durbin kroz reetku od sirovog elika koja je bila vei deo junog zida Fabrike. Ti je bio napadno mrav, maltene kostur. Lakirana krila smee kose po kojima je zaradio nadimak otro su se isticala naspram bledog neba. Kosa mu je na potiljku i sa strane bila izbrijana visoko iznad uiju; sa krilima i aerodinaminim pajim repom, inilo se da nosi obezglavljenog smeeg galeba. "Opa", ree Ti, "mamicu mu." "ta?" Bilo je teko naterati Tia da se usredsredi, a posao je zahtevao dodatni par ruku. "To je onaj crnja." Vidra se uspravi i obrisa ruke o farmerke, dok je Ti vadio zeleni Mehano-5 mikrosoft iz utinice iza uha - smesta zaboravivi osmostepenu proceduru servo-kalibracije za odvajanje spojeva Sudijine testere. "Ko vozi?" Afrika nikada nije vozio sam ako nije morao. "Ne vidim." Ti pusti durbin da zaklopoe u zavesi od kostiju i mesinga na grudima. Vidra mu se pridrui na prozoru da zajedno prate napredovanje Doda. Kid Afrika bi s vremena na vreme arao sprejom po mat crnom laku asije hovera, iji je sumorni izgled pojaavao niz hromiranih lobanja, zavarenih na masivni prednji branik. uplje eline lobanje nekada su imale crvene boine svetiljkice u onim dupljama; moda je Kidu dosadilo da pazi na imid. Kada se Hover pribliio Fabrici, Vidra zau kako se Ti povlai u pomrinu, struui tekim izmama kroz prainu i sitne spiralne opiljke metala. Vidra je posmatrao iznad poslednjeg preostalog pranjavog iljka prozorskog stakla kako se hover sputa na mehove ispred Fabrike, stenjui i isputajui paru. Neto zatropota u mraku iza njega. Znao je da je Ti iza police sa delovima pokupljenim sa otpada i da nameta runo izraen priguiva na kinesku vojnu samaricu koju su koristili za lov na zeeve. "Tiu", ree Vidra, bacivi francuski klju na pod, "znam da si zatucano seljako govno iz Derzija, ali zar ba mora da me podsea na to?" "Ne podnosim tog crnju", ree Ti, iza police. "E, kad bi taj isti crnja to i primeivao, ne bi ni on tebe. Da zna da si tu sa tom pukom, nabio bi ti je u grlo, i to postrance." Od Tia nije bilo odgovora. Odrastao je u belakim predgraima Nju Derzija gde su svi dupeglavci i mrze svakog koji to nije. "A i ja bih mu pomogao." Vidra zakopa svoju staru smeu jaknu i poe prema Kidovom hoveru. Sa vozaeve strane spusti se pranjavi prozor, itei, i ukaza se bledo lice, sakriveno iza ogromnih pilotskih naoara boje jantara. Vidrine izme krckale su stare zarale limenke, sline opalom liu. Voza smaknu naoari i zamirka prema njemu: ena, kojoj su naoari sada visile oko vrata, zaklanjajui joj bradu i usta. Kid mora da je bio sa druge strane: povoljna okolnost ako Ti zapuca. "Obii vozilo", ree devojka. Vidra poe oko Hovera, pored hromiranih lobanja, sluajui kako se Kidov prozor otvara uz isti onaj prigueni zvuk. "Henri Vidra", ree Kid, ispustivi paru daha u vazduh Psee Samoe, "zdravo." 4

Vidra pogleda u dugako smee lice. Kid Afrika je imao krupne kestenjaste oi sa majim zenicama, tanke brkove i ten sjajan poput obraene koe. "Hej, Kide." Vidra oseti miris nekakvog tamjana iz unutranjosti hovera. "Kako je?" "Pa", ree Kid, zamirivi, "setio sam se da si onomad rek'o, ako ikad zatreba usluga..." "Tako je", ree Vidra, kome je poinjalo da svie. Kid Afrika mu je jednom spasao guzicu, tamo u Atlantik Sitiju; ubedio je neku razljuenu brau da ga ne bace sa balkona na etrdeset treem spratu zgrade izgorele u poaru. "Neko 'oe da te baci s balkona?" "Vidro", ree Kid, "'ou da te upoznam s nekim." "Posle ovoga smo kvit?" "Vidro Henri, ova ovde lepojka je gica eri esterfild iz Klivlenda u Ohaju." Vidra se sagnu i pogleda vozaa. Plava kovrdava kosa, maskara oko oiju. "eri, ovo je moj dobar prijatelj gospodin Henri Vidra. Kad je bio mlad i nestaan, jah'o je sa Plavim akonima. Sad kad je mator i nestaan, ui ovde i bavi se svojom umetnou, razume? Nadaren tip, razume?" "Onaj to pravi robote?" ree devojka, vaui gumu. "Tako si rekao." "Ba taj", ree Kid, otvarajui vrata. "Saekaj nas ovde, eri, duo." Kid zakorai na tle Samoe, odeven u bundu od nerca koja mu je padala do samih vrhova besprekorno istih izama boje mesa ostriga, a Vidra opazi neto u zadnjem delu kabine hovera, kratak blesak zavoja i hirurkih cevi... "'Ej, Kide", ree on, "ta to ima tamo pozadi?" Kid dignu draguljima okienu ruku, pokazavi Vidri da se odmakne, a vrata hovera se zatvorie i eri esterfild zatvori prozore. "O tome treba da porazgovaramo, Vidro." "Mislim da ne traim nemogue", ree Kid Afrika, naslonjen na radnu tezgu od golog metala, uukan u bundu. "eri ima diplomu medicinskog tehniara i zna da e biti plaena za ovo. Fina cura, Vidro." On namignu. "Kide..." Kid Afrika je u hoveru dovezao tipa koji je liio na mrtvaca, kao da je u komi ili tako neto, povezanog na pumpe, kesice, cevi i neku vrstu simstim opreme, sve to zakaeno za stara nosila od legure, sa baterijama i ostalim. "ta je ovo?" eri, koja je pola za njima poto je Kid poveo Vidru da pogleda oveka u hoveru, sumnjiavo je zurila u ogromnu Sudijinu telesinu, tanije vei deo njega; ruka sa testerom bila je tamo gde su je ostavili, na podu prekrivenom zamaenim platnom. Ako ona ima diplomu med-teha, pomisli Vidra, taj verovatno nije primetio da mu je nestala. Nosila je bar etiri razliita konjaka. Svi su bili nekoliko brojeva vei. "Vidrina umetnost, kao to rekoh." "Onaj tamo umire. Sav smrdi na mokrau." "Otkaio se kateter", ree eri. "ta ta stvar treba da radi?" "Ne moemo da ga ostavimo ovde, Kide, odapee. Ako 'oe da ga ubije, baci ga u neku jamu u Samoi." "Ma, ne umire", ree Kid Afrika. "Nije povreen, niti bolestan..." "Pa koji mu je onda?" "Nije tu, lepi. Otputov'o je. Treba mu mir i tiina." Vidra skrenu pogled sa Kida na Sudiju, pa opet na Kida. Hteo je da se vrati radu na toj ruci. Kid je rekao da bi trebalo da priuva onog tamo dve nedelje, moda tri; eri takoe ostaje, da ga neguje. "Nije mi jasno. Je l' ti to neki prijatelj?" Kid slegnu ramenima u nercu. "to ga ne dri kod sebe?" "Nije mirno k'o ovde. Nema te tiine." "Kid", ree Vidra, "dugujem ti uslugu, ali ne ovako uvrnutu. Osim toga, imam posla, i, drukane moj, ovo je stvarno suvie otkaeno. A tu je i Dentri. Trenutno je u Bostonu; vraa se sutra uvee i nee biti nimalo oduevljen ovim. Zna kakav je sa ljudima... Ovo mesto je uglavnom njegovo, u stvari..." "Sea se da si visio preko ograde, ovee?" "Ma, seam se, ali..." 5

"Zaboravio si", ree Kid. "U redu, eri. Idemo. Neu da prelazim Pseu Samou po mraku." Odgurnuo se od stola. "Kide, sluaj..." "Zaboravi. Tamo u Atlantik Sitiju nisam ti znao ni jebeno ime, jednostavno nisam hteo da vidim belca rasutog po ulici, zna? Tada ti nisam znao ime, a izgleda da ga ni sad ne znam." "Kide..." "Da?" "U redu. Tip ostaje ovde. Najvie dve nedelje. Ali mora da mi obea da e se vratiti po njega. I da mi pomogne da umirim Dentrija." "ta mu treba?" "Droge." Ti se pojavio kada je Kidov Dod poeo da se ljulja preko Samoe. Iskrao se iza gomile presovanih olupina automobila, zaralih ploa trulog elika na kojima se ponegde jo sjajio lak. Vidra ga je posmatrao sa prozora visoko ispod samog krova Fabrike. elini kvadrati zidnog rama bili su obloeni komadima plastike sa otpada, tako da je svaki bio razliitog preliva i debljine, i kada je Vidra nagnuo glavu u stranu, video je Tia kroz plou od jarko ruiastog lucita. "Ko ivi ovde?" upita eri, iza njega u sobi. "Ja", ree Vidra. "Ti, Dentri..." "Mislim na ovu sobu." Okrenuo se i video je kako stoji pored nosila i medicinskih ureaja. "Ti", ree. "Tvoja soba?" Zurila je u crtee prikaene na zid, njegove nacrte Sudije i Detektiva, Strvodroba i Vetice. "Ne brini za to." "Samo se ne zanosi idejama." On je pogleda. Imala je krupnu krastu u uglu usana. Izbeljena kosa bila joj je nakostreena kao naelektrisana. "Kao to rekoh, ne brini." "Kid kae da ovde imate struju." "Aha." "Onda bolje da ga prikljuimo", ree ona, okrenuvi se prema nosilima. "Ne troi mnogo, ali su baterije ve pri kraju." Priao je i zagledao se dole u ispijeno lice. "Hou neto da znam," ree. Nisu mu se dopadale sve te cevice. Jedna se zavravala u nozdrvi i bilo mu je muka od toga. "Ko je on i ta Kid Afrika ima s njim?" "Nita", ree ona i ukljui ekran biomonitora privrenog srebrnom trakom za ipku nosila. "REM mu je jo visok, kao da neprestano sanja..." ovek na nosilima bio je zatvoren u novu plavu vreu za spavanje. "ta god da je - ko god da je - plaa Kidu za ovo." Preko ovekovog ela bila je zalepljena mrea sa trodama; preko ivice nosila bio je prebaen crni kabl. Vidra vide da se zavrava u debelom sivom omotu koji je nekako preovlaivao prikljuenom opremom. Simstim? Nije liio na to. Neka vrsta deka kiberprostora? Dentri je znao dosta o kiberprostoru, ili je bar govorio o tome, ali se Vidra nije seao da je pominjao da neko moe biti neprestano bez svesti, istovremeno ukljuen... Ljudi su se ukljuivali da kradu. Namestili bi trode i prebacili se tamo, gde su svi podaci sveta bili naslagani poput velikog neonskog grada, tako da je trebalo krstariti i sagledati sve, bar vizuelno, jer bi bez toga bilo suvie zapetljano pronai put do traenog podatka. Dentri je to nazivao ikonikom. "On plaa Kidu?" "Da", ree ona. "Za ta?" "Da ga odrava u ovom stanju. I da ga krije." "Od koga?" "Ne znam. Nije rek'o." U tiini koja je nastala, uo je postojano struganje ovekovog disanja. 3. MALIBU 6

U kui se oseao miris; oduvek je bio tu. Pripadao je vremenu i slanom vazduhu i entropijskoj prirodi luksuznih kua sagraenih suvie blizu mora. Moda je to takoe svojstveno mestima gde se boravi esto ali kratko, kuama koje se otvaraju i zatvaraju prilikom posete njihovih lutalakih stanara. Zamiljala je prazne sobe, tiho mnoenje takica re na hromu, bledu bu kako zauzima uglove. Kao da priznaju neumitne procese, arhitekti su dozvolili pojavu re; masivna elina ograda du terase bila je izjedena do debljine zgloba ake, dugogodinjim radom pene talasa. Kua je leala, kao i susedne, na odlomcima sruenih temelja preanjih i njene etnje plaom ponekad su se pretvarale u arheoloka matanja. Pokuavala je da doara prolost kue, drugih kua, drugih glasova. Na tim etnjama pratio ju je naoruani siuni Dornije helikopter na daljinsko upravljanje koji bi se podigao iz svog nevidljivog gnezda na krovu im bi zakoraila sa terase. Lebdeo je gotovo neujno, programiran da bude izvan njenog vidokruga. U nainu na koji ju je pratio bilo je neeg enjivog, kao da je to neki skupocen, ali zanemaren Boini dar. Znala je da je Hilton Svift motri preko Dornijeovih kamera. Malo toga to se deavalo na plai moglo je da promakne panji ulo/Mree; njena samoa, za tih nedelju dana, koliko je traila da provede sama, bila je pod stalnim nadzorom. Godine provedene u struci razvile su u njoj imunitet na injenicu da je posmatraju. Uvee bi ponekad ukljuila reflektore postavljene ispod terase, da osvetli hijeroglife ogromnih sivih peanih buva. Sama terasa ostajala je u tami, kao i sputena dnevna soba iza nje. Sedela je u jednostavnoj stolici od bele plastike, posmatrajui ples buva. U sjaju reflektora, bacale su siune, jedva vidljive senke, nemirne mrlje na pesku. um mora okruivao ju je kretanjem. Kasno nou, dok je spavala u manjoj od dve gostinske sobe, uvlailo joj se u snove. Ali nikad u zalutala seanja stranaca. Izbor spavae sobe bio je nagonski. Glavna spavaa soba bila je minirana okidaima jueranjeg bola. Lekari na klinici upotrebili su hemijska kljeta da iupaju zavisnost iz receptora u njenom mozgu. Sama je kuvala za sebe u beloj kuhinji, pekla hleb u mikrotalasnoj pei, podgrevala dehidriranu vajcarsku supu iz kesice u blistavim elinim loncima, odlutavi na bezimeno ali sve prepoznatljivije mesto od koga je bila tako prefinjeno odeljena prakom naroitog sastava. "Koji se zove ivot", objasnila je beloj radnoj ploi. ta li bi rekli psiholozi ulo/Mree, pitala se, kada bi im neki skriveni mikrofon to preneo? Promeala je supu dugakom kaikom od nerajueg elika, posmatrajui kovitlanje pare. Rad joj je prijao, jednostavni poslovi koje je sama obavljala; na klinici su zahtevali da nameta svoj krevet. Zamiljeno je zahvatala iz inije supu koju je skuvala, priseajui se klinike. Napustila je bolnicu posle samo nedelju dana leenja. Lekari su se protivili tome. Detoksikacija je odlino uspela, rekli su, ali terapija jo nije ni poela. Ukazali su na uestalost recidiva kod klijenata koji ne prou kroz ceo program. Objasnili su da nee moi da plati preko polise osiguranja ako prekine tretman. Platie ulo/Mrea, rekla im je, ukoliko ba ne ele da im plati sama. Pokazala je platinski ip MicuBanke. Sat kasnije doleteo je njen Lir; naredila mu je da je poveze do LAX-a, naruila da je tamo ekaju kola i otkazala sve pozive spolja. "ao mi je, Anela", rekao je mlaznjak, zaokreui iznad zaliva Montigo posle samo nekoliko sekundi od poletanja, "ali imam Hiltona Svifta na prioritetnoj liniji." "Endi", ree Svift, "zna da sam potpuno na tvojoj strani. Ti to zna, Endi." Okrenula je glavu i zagledala se u crni oval zvunika. Bio je u sreditu glatke ploe od sive plastike. Zamiljala ga je kako ui tamo, bolno zgrivi dugake noge trkaa, u nemogue tesnoj upljini Lirove koljke. "Znam, Hiltone", ree ona. "Lepo od tebe to si zvao." "Vidim da ide u L.A., Endi." "Da. To je uputstvo koje sam dala avionu." "U Malibu." 7

"Tano." "Pajper Hil je ve na putu za aerodrom." "Hvala ti, Hiltona, ali ne elim Pajper tamo. Neu nikoga. Samo kola." "U kui nema nikoga, Endi." "Dobro. To i hou, Hiltone. Nikoga u kui. Samo kuu, praznu." "Sigurna si da je to dobra ideja?" "Odavno nisam smislila bolju, Hilton." Nastade tiina. "Rekli su da je bilo veoma uspeno, Endi. Leenje. Ali da treba da ostane." "Hou nedelju dana", ree ona. "Jednu nedelju. Sedam dana. Sama." Posle tree noi u kui, probudila se u zoru, skuvala kafu, obukla se. Niz iroki prozor prema terasi slivala se kondenzacija. Spavala je bez snova; ako ih je i bilo, nije ih pamtila. Ali neeg je ipak bilo - neke ubrzanosti, gotovo vrtoglavice. Stajala je u kuhinji, oseala hladnou keramikog poda kroz debele bele arape, steui meu dlanovima vruu olju. Neto je bilo tamo. Ispruila je ruke, podiui olju kao pehar, pokretom ujedno nagonskim i ironinim. Prolo je tri godine otkako je poslednji put bila posednuta od loa, tri godine je nisu ni dodirnuli. A sada? Legba? Ili neko od onih drugih? Oseaj prisustva odjednom se povue. Spustila je olju na sto, prebrzo, tako da joj je kafa pljusnula preko ruke, i otrala po obuu i kaput. Zelene gumene izme iz ormana sa opremom za plau, teka plava planinarska jakna koje se nije seala, prevelika da bi bila Bobijeva. Pourila je da izie iz kue, ne obraajui panju na zujanje malog propelera Dornijea koji je uzleteo iza nje kao posluni vilin konjic. Pogledala je prema severu, du niza kua na obali, izlomljene linije krovova koji su je podseali na naselja u Riju, a onda je pola na jug, prema Koloniji. Ona koja je dola nosila je ime Mama Briit, ili Velika Briit, i dok je za neke znana kao ena Barona Samedija, drugi je zovu 'najstarijom meu mrtvima'. Sa Endine leve strane uzdizala se nestvarna arhitektura Kolonije, parada oblika i ega. Lomne, neonom protkane replike Votsovih Kula dizale su se pored neobrutalistikih bunkera obloenih bronzanim reljefima. Zidovi od ogledala kraj kojih je prolazila odraavali su jutarnje bedeme oblaka iznad Pacifika. Tokom protekle tri godine, bilo je trenutaka kada je imala utisak kao da e prei, ili se vratiti, preko linije, tanane granice vere, i otkriti da je vreme provedeno sa loa bilo samo san, ili da su oni, u najgorem sluaju, zarazne guke kulturne rezonance preostale iz nedelja provedenih u Bovoarovom umforu u Nju Derziju. Videti ih drugim oima: nikakvi bogovi, nikakvi Konjanici. Hodala je dalje, uspokojena talasima, beskrajnim proticanjem obalskog vremena, sad-i-uvek atmosferom svega toga. Otac joj je bio mrtav, ve sedam godina, a zabeleke koje je imala o njegovom ivotu otkrile su joj premalo o njemu. Da je sluio nekome ili neemu, da je bio nagraen znanjem i da je ona bila njegova rtva. Ponekad joj se inilo da je ivela tri ivota, razdvojena neim to nije mogla da imenuje, bez nade da e ih ikad sklopiti u jedan. Pre svega, rana seanja na Maasov toranj, ukopan u vrh one mese u Arizoni, gde se naginjala preko ograde od peara, licem u vetar, i oseala da je cela mapa predela ispod nje brod koji moe da upravi prema onim bojama sutona iza planina. I kasnije, kada je poletela odatle, sa strahom poput tvrdog vora u grlu. Vie se nije seala poslednjeg pogleda na oevo lice. To je moralo biti kada je ve bila u mikrolakoj, meu drugim letelicama, ukotvljenim protiv vetra, roju leptira duginih boja. Te noi se okonao njen prvi ivot i ivot njenog oca. Drugi ivot bio je kratak, brz i veoma neobian. ovek po imenu Tarner odveo ju je iz Arizone i ostavio je sa Bobijem i Bovoarom i ostalima. Jedva se seala Tarnera, samo da je bio visok, vrstih miia i sa pogledom progonjenog. Poveo ju je u Njujork. Onda ju je Bovoar poveo u Nju Derzi, zajedno sa Bobijem. Tamo, na pedeset treem nivou tornja Projekata, Bovoar joj je objasnio njene snove. Snovi su stvarni, rekao je, a smee lice blistalo mu je od znoja. Nauio ju je imena onih iz snova. Otkrio joj je da svi 8

snovi potiu iz jednog mora i pokazao je po emu su njeni razliiti i isti. Samo ti jedri i starim i novim morem, rekao je. Bila je at bogova, u Nju Derziju. Nauila je da se prepusti Konjanicima. Videla je kako loa Linglesu poseda Bovoara u umforu, videla kako njegove noge razbacuju dijagrame ocrtane belim branom. U Nju Derziju je upoznala bogove i ljubav. Loa su je vodili kada se sa Bobijem otisnula u trei, sadanji ivot. Nali su se, njih dvoje, oboje potekli iz praznine, Endi iz sterilnog carstva Maas Biolabsa, Bobi iz umalosti Baritauna... Velika Briit ju je dodirnula bez upozorenja; spotakla se, gotovo pala na kolena u pliak kada je um mora bio isisan u sumrani predeo koji je otvorio ispred nje. Izbeljeni zidovi groblja, nadgrobne ploe, vrbe. Svee. Ispod najstarije vrbe, mnotvo svea, kvrgavo korenje bledo od voska. Dete, poznaj me. I Endi je oseti tamo, svu odjednom i poznade je kakva jeste, Mamu Briit, Madmoazel Briit, najstariju meu mrtvima. Ja nemam kult, dete, niti poseban oltar. Videla je sebe kako polazi napred, u sjaj svea, sa zujanjem u uima, kao da vrba skriva ogromnu konicu. Moja krv je osveta. Endi se seti bermudske noi, uragana; ona i Bobi zalutali su u njegovo srce. Velika Briit bila je takva. Tiina, oseaj pritiska, nezamislivih sila u trenutnom mirovanju. Pod vrbom nije bilo niega. Osim svea. "Loa... Ne mogu da ih pozovem. Osetila sam neto... Pola sam da traim..." Prizvana si u moj reposoir. uj me. Tvoj otac provukao je veve kroz tvoju glavu; nainio ih je od mesa koje nije meso. Bila si namenjena Ezili Fredi. Legba te je poveo u svet da slui njegovim naumima. Ali tebi je dat otrov, dete, coup-poudre... Pola joj krv iz nosa. "Otrov?" Veve tvoga oca su izmenjene, delimino izbrisane. Iako si prestala da se truje, Konjanici ne mogu da dopru do tebe. Ja sam od drugog soja. Strahovit bol razdirao joj je glavu, bilo joj je gruvalo u slepoonicama... "Molim vas..." uj me. Ima neprijatelje. Kuju zaveru protiv tebe. Ugroene su mnoge stvari. Boj se otrova, dete! Pogledala je svoje ake. Krv je bila grimizna i stvarna. Zujanje se pojaalo. Moda joj je bilo u glavi. "Molim vas! Pomozite mi! Objasnite..." Ne moe da ostane ovde. Ovo je smrt. I Endi se srui na kolena u pesak, sa treskom talasa svuda oko sebe, zaslepljena suncem. Dornije je nervozno lebdeo dva metra ispred nje. Bol smesta uminu. Obrisala je okrvavljene ruke o rukave plave jakne. Grozd kamera na letelici zujao je i okretao se. "U redu je", izustila je. "Krvarenje iz nosa. Samo krvarenje iz nosa..." Dornije sunu napred, vrati se. "Sad se vraam u kuu. Dobro mi je." Maina se tiho podie izvan vidokruga. Endi se obgrli rukama, drhtei. Ne, ne smeju da vide. Znae da se neto dogodilo, ali ne i ta. Primorala se da ustane, okrene se, da poe nazad niz plau, putem kojim je dola. Usput je pretraivala depove jakne, traei maramicu, bilo ta ime bi obrisala krv sa lica. Kada su joj prsti napipali pljosnati mali paket, odmah je znala ta je u njemu. Zastala je, zadrhtavi. Droga. Nemogue. Pa ipak, jeste. Ali ko? Okrenula se i zagledala u Dornije sve dok joj nije kliznuo s puta. Paket. Dovoljno za mesec dana. Coup-poudre. Boj se otrova, dete. 4. UMEZ Mona je sanjala da ponovo igra u kavezu u onom baru u Klivlendu, naga u stubu elektrine plave svetlosti, gde su oi podignute prema njoj kroz veo dima imale beonjae obojene tom svetlou. Lica su 9

imala izraz koji mukarci uvek imaju kad te posmatraju kako igra, opinjena, a opet zatvorena u sebe, tako da oi nisu odavale nita, a lica su i pored znoja, mogla biti izvajana od neega to je samo podsealo na meso. Bilo joj je svejedno kako izgledaju, dok je bila u kavezu, visoko, vrela od ritma tree pesme u programu, puna viza koji ju je nosio ka vrhuncu, dok ju je novosteena snaga podizala na pete... Jedan od njih zgrabio ju je za lanak. Pokuala je da vrisne, ali zvuk nikako da provali, bar isprva ne, a kada je izbio, bilo je kao da se neto pokidalo u njoj, ozledilo je, i plava svetlost se rasprila, ali ne i ruka, ruka je ostala gde je bila, oko njenog zgloba. Uspravila se u krevetu kao upavac iz kutije, borei se sa tamom, trzajui prstima kosu sa oiju. "ta bi, malena?" Poloio joj je drugu ruku na elo i gurnuo je nazad, u vrelo udubljenje jastuka. "San..." Ruka je jo bila tamo, i od toga joj se vritalo. "Ima cigaretu, Edi?" Ruka se ukloni, upalja kljocnu i blesnu plamen; ravni njegovog lica iskoie iz mraka prema njoj kada joj je upalio i pruio jednu. Brzo je sela, povukla kolena ispod brade, sa vojnikim ebetom kao atorom preko njih, jer joj je bilo mrsko da je iko dodiruje u tom trenutku. Slomljena noga ukradene plastine stolice napravi upozoravajui zvuk kada se zavalio da upali svoju cigaretu. Skri se, pomislila je, neka tresne na dupe, taman da se oraspoloi da me malo izudara. Bila je srena to je mrak i to ne vidi umez. Najgore je bilo probuditi se s glavoboljom, nemona da se pokrene, poto je prethodno upala unutra zaboravivi da prilepi crnu plastinu traku na mesto, sa vrelim zracima sunca koji osvetljavaju svaku pojedinost i zagrevaju vazduh, oivljavajui muve. Nikad je niko nije pipao, tamo u Klivlendu; oni dovoljno tupi da posegnu kroz to polje ve su bili suvie pijani da bi mogli da se kreu ili da diu. Nisu je pipali ni tetrebi, bar ne pre nego to se pogode sa Edijem i doplate, a i posle je bilo samo kobajagi. ta god da su traili, moralo je da bude obred, tako da je imala utisak da se deava na nekom mestu izvan ivota. Poela je da pazi na trenutak kada bi se izgubili. To je bio najzabavniji deo, jer bi se zaista izgubili, postajali potpuno bespomoni, moda tek na deli sekunde, ali se tada inilo da uopte nisu tu. "Edi, iznuu ako budem opet morala da spavam ovde." Tukao ju je i za manje od ovoga, pa je oborila lice, utisnula ga meu kolena u ebe i ekala. "Kako da ne", ree on. "Moda bi da se vrati na onu farmu somova? Il' u Klivlend?" "Jednostavno, ne mogu vie..." "Sutra." "ta sutra?" "Je l' ti to dovoljno brzo? Sutra uvee, jebenim privatnim mlaznjakom? Pravo u Njujork? 'Oe li onda prestati da kenja?" "Duo, molim te" ona prui ruku prema njemu, "moemo i vozom..." Odgurnuo joj je ruku. "Ti, bre, ima slamu u glavi." Da se jo alila, bilo ta o umezu, bilo ta to bi znailo da je omanuo, da su svi njegovi veliki poslovi bili prazne prie, poeo bi, znala je da bi poeo. Kao onda kada je vritala zbog bubavaba, gamadi koje su zvali bube palmeto, ali to je bilo samo zato to su prokletinje bile mutanti, svaka druga; neko je hteo da ih potamani tako to je uinio neto to im je sjebalo DNK, pa ste svuda mogli da viate bubavabe kako crkavaju, sa vikom noica ili glava, ili nedovoljno, a jednom je videla jednu koja je izgledala kao da je progutala krst ili tako neto, lea ili ljutura, ili ta ve, bila su joj izobliena na nain od koga joj se povraalo. "Duo", ree ona, trudei se da umiri glas, "ta mogu kad mi ovo mesto ide na ivce..." "Kod Huki Grina", ree on, kao da je nije uo, "bio sam gore kod Huki Grina i sreo tog lovana. On je izabr'o mene, razume? Dasa ima oko za talente." Mogla je da zamisli njegov kez u mraku. "Iz Londona, Englez. Lovac na talente. U'o kod Hukija i bilo je 'Taj si, ovee!'" "Tetreb?" Edi je nedavno zakljuio da se prava akcija deava kod Huki Grina, na trideset treem spratu staklenog oblakodera, gde su gotovo svi unutranji zidovi bili porueni da bi se dobio otprilike ceo jedan blok prostora za igranje, ali se malo ohladio kada je video da ga tamo niko ne zarezuje. Mona nikada nije videla Hukija Grina, 'Hukija Grina, opakog kukinog sina', ragbijaa u penziji, vlasnika lokala, ali je znala da je mesto mono za igru. 10

"Hoe li me sasluati, jebote? Tetreb? Govno. Taj je ovek, taj je veza, taj je na vrhu i ima da me povue gore. I zna ta? Ide i ti sa mnom." "Ali ta hoe?" "Glumicu. Neto kao glumicu. I pametnog momka da je dovede tamo i da pazi na nju." "Glumicu? Tamo? Gde je to tamo?" ula je kako otkopava jaknu. Neto pade na krevet, blizu njenih nogu. "Dva soma." Isuse. Moda i nije bila ala. Ali ako nije, ta je onda, do avola? "Koliko si dobra veeras, Mona?" "Devedeset." Bilo je u stvari sto dvadeset, ali je poslednjeg raunala kao prekovremeni rad. Suvie ga se plaila da bi krila od njega, ali joj je bio potreban novac za viz. "Zadri. Kupi odeu. Ali ne kao za pos'o. Ovaj put niko ne trai da ti viri dupence." "Kada?" "Sutra, rek'o sam ti. Mo' se oprosti s ovim mestom." Kada je to ula od njega, dolo joj je da prestane da die. Stolica ponovo zakripa. "Devedeset, a?" "Aha." "Priaj." "Edi, tako sam umorna..." "Ne", ree on. Ali nije hteo da uje istinu ili tako neto. Hteo je priu, onu to ju je nauio da mu pria. Nije ga zanimalo o emu su govorili (a veina njih imala je neto to su naprosto morali da ti kau i obino jesu), ili kako su traili da vide potvrde o pregledu krvi, ili kako je svaki drugi priao onaj vic o tome da se ono to se ne da izleiti moe bar ublaiti, pa ak ni ta su traili od nje u krevetu. Edi je hteo da uje o onom krupnom tipu koji se prema njoj ophodio kao prema krpi. Ali morala je da pazi kako pria, da tetreb ne ispadne suvie grub, jer to obino kota vie nego to joj je bilo plaeno. Sutina je bila u tome da se tetreb ponaao prema njoj kao prema maini koju je unajmila na pola sata. Takvi nisu bili retki, ali su uglavnom troili novac u kuama lutaka ili se istresali preko stima. Mona je obino sretala one koji su hteli da razgovaraju, pokuavali da joj kupe sendvi posle svega, to je moglo da bude gadno na svoj nain, ali ne onako gadno kako je to Edi eleo. A eleo je jo jednu stvar, da mu kae da joj se to nije dopadalo, ali joj je uprkos tome bilo potrebno, silno potrebno. Pruila je ruku u mraku i opipala koverat pun novca. Stolica ponovo zakripa. I ona mu ispria kako je ba izlazila iz PolaCene kada ju je odvojio taj veliki tip, samo je pitao koliko, ime ju je uvredio, ali mu je ipak rekla i on je rekao moe. Pa su uli u njegova kola, stara i velika i sa nekakvim vlanim mirisom (pojedinost preuzeta iz klivlendskih dana) i odmah ju je naterao da se natrti preko sedita." "Ispred PolaCene?" "Iza." Edi je nikada nije optuio da izmilja, iako je znala da joj je on sam nekako usadio osnovni scenario i da je pria, u stvari, bila svaki put ista. Kada je stigla do trenutka kada joj je tip podigao suknju (onu crnu, rekla je, a imala sam i bele izme) i spustio pantalone, zaula je kako zvecka kopa Edijevog kajia. Skidao je farmerke. Dok se zavlaio pored nje u krevet, delom uma se pitala da li je poloaj koji je opisivala uopte mogu, ali je nastavila jer je ionako delovalo na Edija. Dosetila se da doda kako ju je bolelo dok je tip prodirao, iako se bila dobro ovlaila. Opisala je kako joj je drao zglobove, iako vie nije imala pojma gde se ta nalazi, osim da joj je dupe trebalo da bude u vazduhu. Edi je poeo da je dodiruje, trljajui joj grudi i stomak, te je prela sa improvizovane grubosti muterijinih pokreta na ono to je sama oseala. Ono to je sama oseala bilo je neto to stvarno nikada nije osetila. Znala je da je mogue osetiti mali bol, a da u isto vreme bude prijatno, ali i da to nije ono pravo. Edi je hteo da uje da ju je mnogo bolelo i da je bilo odvratno, ali da je u isto vreme uivala. Moni je to izgledalo besmisleno, ali je nauila da pria onako kako je on traio. Jer je delovalo i Edi se sada prevalio na nju sa ebetom zguvanim preko lea, razmiui joj noge. Zakljuila je da on to vidi u glavi, kao crtani film, ono to mu je priala, i da istovremeno igra ulogu onog krupnog grubijana bez lica. Drao joj je zglobove, prikovane iznad glave, onako kako je voleo. 11

A kada je bio gotov, kada je zaspao sklupan na boku, Mona je ostala da lei budna u mraku, okreui u glavi san o odlasku, blistav i divan. I molila se da se ostvari. 5. PORTOBELO Kumiko se probudila u ogromnom krevetu i ostala da lei bez pokreta, oslukujui. uo se priguen i stalan mrmor udaljenog saobraaja. U sobi je bilo hladno; prekrila se perinom sa ruama kao atorom i ustala. Mali prozori bili su iarani blistavim injem. Otila je do kade i povukla jedno od labudovih pozlaenih krila. Ptica se zakalja, zakrklja, poe da puni kadu. Jo umotana u pokriva, otvorila je kofere i poela da bira odeu za dan, polaui ono to je izdvojila na krevet. Kada se napunila kada, pustila je pokriva da sklizne na pod i prekoraila mermernu ivicu, stojiki se sputajui u bolno vruu vodu. Para iz kade otopila je inje; prozori su sada bili oroeni kapljicama. Zar u Engleskoj svaka spavaa soba ima kadu? pitala se. Metodino se istrljala ovalnim francuskim sapunom, ustala, isprala kadu to je bolje mogla, umotala se u veliki crni pekir, i, posle poetnog lutanja, pronala umivaonik, olju i bide. Krili su se u minijaturnom prostoru koji je nekada moda bio orman za odeu, sa zidovima obloenim tamnim furnirom. Telefon teatralnog izgleda ciliknu dvaput. "Da?" "Ovde Petal. Jesi li za doruak? Roder je tu. Hteo bi da te upozna." "Hvala", ree ona. "Evo, oblaim se." Obukla je najbolje i najire kone pantalone koje je imala i navukla upavi plavi demper, toliko veliki da bi verovatno pristajao Petalu. Otvorivi torbicu da uzme minku, ugledala je Maas-Neotekov ureaj. Ruka joj se automatski sklopi oko njega. Nije nameravala da ga prizove, ali je dodir bio dovoljan; ve je bio tu, komino izvijajui vrat da bi se zablenuo u nisku tavanicu od ogledala. "Rek'o bih da nismo u Doresteru?" "Ja u postavljati pitanja", ree ona. "Kakvo je ovo mesto?" "Spavaa soba", ree on. "Prilino sumnjivog ukusa." "Odgovor, molim." "Pa", ree on, osmatrajui krevet i kadu, "sudei po dekoru, mogao bi da bude bordel. Imam pristup istorijskim podacima za veinu zgrada u Londonu, ali o ovoj nema nita naroito. Sagraena 1848. Solidan primer preovlaujueg klasinog viktorijanskog stila. Kraj je otmen na nenametljiv nain, na ceni kod advokata jedne posebne brane." Slegnuo je ramenima; kroz sjaj njegovih izglancanih izama videla je ivicu postelje. Spustila je ureaj u torbicu i izila iz sobe. Nije imala tekoa sa liftom; naavi se u belom predvorju, pola je prema zvuku glasova. Niz neku vrstu hodnika. Zala za ugao. "Dobro jutro", ree Petal, diui srebrni poklopac sa posluavnika. Podie se para. "Evo neuhvatljivog gospodina Svejna, moe ga zvati Roder, a ovo je tvoj doruak." "Zdravo", ree ovek, zakoraivi napred, ispruene ruke. Blede oi na izduenom licu jakih kostiju. Tanka kosa mije boje bila mu je zaeljana ukoso preko ela. Kumiko otkri da nikako ne moe da mu odredi starost; imao je lice mladog oveka, ali i duboke bore oko sivkastih oiju. Bio je visok, atletske grae ruku i ramena. "Dobro dola u London." Kratko joj je stegnuo aku i pustio je. "Hvala vam." Nosio je koulju bez kragne, sa tananim crvenim prugama na bledoplavoj pozadini, manetnama zakopanim jednostavnim ovalima mutnog zlata; otvorena na vratu, otkrivala je tamni trougao tetovirane koe. "Jutros sam razgovarao s tvojim ocem; rekao sam mu da si bezbedno stigla." "Vi ste jedan od zapovednika." Blede oi se suzie. "Molim?" "Zmajevi." 12

Petal se nasmeja. "Pustite je da jede", ree neko, enski glas. Kumiko se okrete i ugleda vitki tamni lik naspram visokih prozora u drvenoj reetki; iza prozora, zidom ograen vrt pod snegom. enine oi bile su prekrivene srebrnim staklima, u kojima su se ogledali odaja i prisutni. "Jo jedna naa goa", ree Petal. "Seli", ree ena, "Seli irs. Jedi, duo. Ako je i tebi dosadno kao meni, prijae ti etnja." Dok je Kumiko zurila u nju, ona podie ruku i dodirnu naoari, kao da e ih skinuti. "Portobelo je nekoliko blokova odavde. Treba mi sve vazduh." Neprozirne naoari kao da nisu imale okvir i drke. "Rodere", ree Petal, nabadajui viljukom ruiaste nareske unke sa posluavnika, "misli da e Kumiko biti sigurna s naom Seli?" "Sigurnija nego ja, sudei po njenom raspoloenju", ree Svejn. "Bojim se da ovde nee biti mnogo zabave za tebe", obrati se on Kumiko, vodei je prema stolu, "ali emo se truditi da ti bude to udobnije, a moi e i da razgleda grad. Mada ovo nije Tokio." "Za sada", ree Petal, ali Svejn kao da ga nije uo. "Hvala vam", ree Kumiko, kada joj je Svejn pridrao stolicu. "ast mi je", ree Svejn. "Nae potovanje prema tvom ocu..." "Hej", ree ena, "suvie je mlada za to proseravanje. Potedi nas." "Seli je u posebnom raspoloenju, kao to vidi", ree Petal, stavljajui preno jaje na njen tanjir. Raspoloenje Seli irs, ispostavilo se, bilo je jedva obuzdavani bes, pomama koja joj se poznavala u koraku, u jarosnom praskanju crnih potpetica njenih izama na zaleenom ploniku. Kada je ena izmarirala iz Svejnove kue na brdu, Kumiko je gotovo morala da trkara da bi odrala korak s njom. Naoari su joj hladno svetlucale u neodreenoj svetlosti zimskog dana. Nosila je uske pantalone od tamnosmeeg antilopa i iroku konu jaknu, podignute kragne; skupa odea. Sa kratkom crnom kosom, mogla je da proe kao deak. Prvi put posle odlaska iz Tokija, Kumiko oseti strah. Energija zapretana u eni bila je gotovo opipljiva, vor jarosti koji je svakog trenutka mogao da popusti. Kumiko zavue ruku u torbicu i stegnu Maas-Neotekov ureaj; Kolin se istog asa stvori pored nje, ivo koraajui kraj njih sa rukama u depovima jakne, ne ostavljajui tragove u prljavom snegu. Pustila je ureaj i njega nestade, ali je sada bila spokojnija. Nije morala da strahuje da e izgubiti Seli irs, iji je hod jedva pratila; duh e sigurno znati da joj pokae put do Svejnove kue. A ako pobegnem od nje, pomislila je, on e mi pomoi. ena se provue izmeu vozila u pokretu na raskrsnici, odsutno povukavi Kumiko s puta zdepastog crnog Hondinog taksi-vozila i ujedno uspe da ritne branik kola kada su kliznula pored njih. "Da popijemo neto?" upita, sa rukom oko Kumikine miice. Kumiko odmahnu glavom. "Molim vas, boli me ruka." Seli popusti stisak, ali ipak povue Kumiko kroz vrata od kitnjasto obraenog stakla, u toplinu i buku svojevrsnog tunela obloenog tamnim drvetom i izbledelim somotom. Ubrzo su sedele jedna naspram druge za malim mermernim stolom na kome je stajala Bas pepeljara, krigla crnog piva, aa za viski koju je Seli ispraznila na putu od anka i aa oranade. Kumiko opazi da srebrna stakla dodiruju kou bez vidljive ivice. Seli posegnu za aom za viski, zaljulja je, ne diui je sa stola, kritiki je posmatrajui. "Jednom sam srela tvog oca", ree. "Tada jo nije bio na vrhu lestvica." Ostavila je au i maila se krigle. "Svejn kae da si napola gejin. Kae da ti je majka bila Dankinja." Otpila je malo piva. "Ne vidi se na tebi." "Dala je da mi operiu oi." "Ovako bolje izgleda." "Hvala. I vae naoari", ree ona, automatski, "veoma vam dobro stoje." Seli slegnu ramenima. "Da li te je stari vodio da vidi ibu?" Kumiko zavrte glavom. "Pametno. Ne bih ni ja, da sam na njegovom mestu." Otpila je jo piva. Njeni nokti, oigledno od akrilika, bili su boje i sjaja sedefa. "Rekli su mi za tvoju majku." Kumiko obori pogled, zaarena u licu. 13

"Ali to nije razlog zbog koga si ovde. Zna li to? Nisu te poslali kod Svejna zbog nje. Vodi se rat. Meu Jakuzama nije bilo sukoba jo od vremena pre nego to sam se rodila, ali sada su se dogodili." Prazna krigla zazvea kada ju je spustila. "Nije smeo da rizikuje da ostane, to je sve. Bila bi suvie laka meta. Tip poput Svejna ipak je po strani od svega, bar to se tie Kanakinih suparnika. Otuda i ima paso sa lanim imenom, je li? Svejn duguje Kanaki. Znai da je sve u redu, je li" Kumiko oseti kako je peku suze. "U redu, nije sve u redu." Biserni nokti zakuckae po mermeru. "Ona se ukokala i ti nisi u redu. Osea krivicu, je li?" Kumiko podie pogled, u ona dva ogledala. Portobelo je bio prepun turista, ba kao inuku. Poto je naterala Kumiko da popije oranadu, koja se u meuvremenu smlaila i izvetrila, Seli irs ju je povela na ulicu. vrsto je drei uz sebe, poela je da se probija kroz guvu, pored elinih stolova na sklapanje zastrtih pocepanim somotskim zavesama, sa hiljadama izloenih predmeta od srebra i kristala, mesinga i porculana. Kumiko je zurila dok ju je Seli vodila pored nizova tanjira sa temom Krunisanja i zdepastih ajnika sa erilovim likom. "Ovo je gomi", nagaala je Kumiko, kada su zastale na jednoj raskrsnici. Otpad. U Tokiju su se isluene i odbaene stvari koristile za nasipanje obala. Seli su vuje iskezi. "Ovo je Engleska. Gomi je ovde najvanije prirodno bogatstvo. Gomi i talenat. To je ono to mi je sada potrebno. Talenat." Talenat je nosio zeleno somotsko odelo i besprekorno iste iljate cipele od antilopa. Seli ga je pronala u jednom od brojnih pabova; ovaj se zvao 'Rua i Kruna'. Predstavila ga je kao Krpelja. Bio je jedva malo vii od Kumiko i neto mu nije valjalo sa leima ili kukom, tako da je hodao sa naglaenim epanjem koje je pojaavalo opti utisak asimetrije. Crna kosa bila mu je kratko podiana na potiljku i sa strane, ali je iznad ela imao pravu veknu od masnih uvojaka. Seli predstavi Kumiko: "Moja prijateljica iz Japana. Zato ruke k sebi." Krpelj se bledo nasmei i povede ih do stola. "Kako posao, Krpelju?" "Odlino", ree on tmurno. "Kako je u penziji?" Seli se smesti na tapaciranu klupu, leima uz zid. "Pa", ree, "malo dobro, malo loe." Kumiko je pogleda. Bes je izvetrio, ili je bio majstorski prikriven. Spustivi se na klupu, Kumiko kliznu rukom u torbicu i napipa ureaj. Kolin se pojavi na klupi pored Seli. "Lepo to si me se setila", ree Krpelj, uzimajui stolicu. "Ima dve godine, rek'o bih." Podigao je obrvu prema Kumiko. "Ona je u redu. Zna Svejna, Krpelju?" "Samo po uvenju, hvala lepo." Kolin je posmatrao njihov razgovor sa opinjenim izrazom na licu, okreui glavu kao da posmatra teniski susret. Kumiko je morala da se podseti na to da samo ona moe da ga vidi. "Hou da ga ispipa za mene. Ali da ne oseti." Zurio je u nju. Onda mu se itava leva strana lica zguva u veliki spori mig. "Dakle", ree on, "to to trai prava je sitnica, zna?" "Al' je i novac pravi. Dobra para." "Trai neto odreeno, ili samo ispiranje? Mislim, javna je tajna da je on glavni reketa. Ne mogu rei da mi je stalo da me zatekne na svom imanju..." "Ali ti je stalo do novca, Krpelju." Dva veoma brza miga. "Roder me ucenjuje, Krpelju. A neko ucenjuje njega. Ne znam ime ga to dre, niti me je briga. Dovoljno je da znam ta on ima o meni. Hou da znam ko, gde i kada. Prikljui se na ulaznu i izlaznu razmenu. U vezi je sa nekim, jer se pogodba stalno menja." "Hou li prepoznati to kada ga vidim?" "Samo baci pogled, Krpelju. Uini mi to." Ponovo onaj greviti mig. "Dobro, de, u redu. Pogledaemo." Nervozno je zadobovao prstima po ivici stola. "Da plati pie?" Kolin pogleda Kumiko preko stola i zakoluta oima. 14

"Ne razumem", ree Kumiko, vraajui se sa Seli du Portobela. "Ukljuila si me u zaveru..." Seli podie kragnu da se zatiti od vetra. "Mogla bih lako da te izdam. Radi protiv saradnika mog oca. Nema razloga da mi veruje." "A ni ti meni, duo. Moda pripadam onim ravim ljudima koji brinu tvog tatu." Kumiko razmisli o ovome. "Pripada li?" "Ne. A ako si ti Svejnov uhoda, znai da u poslednje vreme mnogo vie naginje baroku. Ako uhodi za svog starog, moda mi nee trebati Krpelj. Ali ako su Jakuze iza ovoga, zato koriste Rodera kao paravan?" "Nisam uhoda." "Onda postani, za sebe. Ako je Tokio zlo, ovde si moda upala u gore." "Ali zato bi me umeala u ovo?" "Ve si umeana. Ovde si. Boji se?" "Ne", ree Kumiko i zauta, pitajui se da li je ba tako. Kasnije tog popodneva, ostavi sama u sobi sa ogledalima, Kumiko je sela na ivicu ogromnog kreveta i sljutila mokre izme. Onda je uzela Maas-Neotekov ureaj iz torbice. "ta su oni?" upitala je duha, koji se ugnezdio na ivicu kada. "Tvoji prijatelji iz paba?" "Da." "Kriminalci. Ako mene pita, savetujem ti da izabere bolje drutvo. ena je stranac. Iz Severne Amerike. Mukarac je Londonac. Oito se bavi kraom podataka. Nemam pristup policijskim dosjeima, osim kad je re o zloinima od istorijskog znaaja." "Ne znam ta da radim..." "Okreni ureaj." "ta?" "Okreni ga na lea. Videe udubljenje u obliku polumeseca. Gurni palac i okreni..." Otvorie se vratanca. Mikroprekidai. "Prebaci A/B prekida na B. Upotrebi neto usko i iljato, ali ne pero." "ta?" "Penkalo. Mastilo i praina. Zakrie kola. Najbolja je akalica. To e ga podesiti na snimanje koje se aktivira glasom." "A zatim?" "Sakrij ga dole u prizemlju. Sutra emo pustiti snimak..." 6. SVETLOST JUTRA Vidra je proveo no na komadu izgriene sive pene ispod radne tezge na podu u prizemlju Fabrike, umotan u utavu zatitnu kesu za pakovanje sa mehuriima vazduha koja je zaudarala na slobodne monomere. Sanjao je o Kidu Africi, o Kidovom vozilu, i u njegovom snu pretapali su se u jedno, tako da su Kidovi zubi bili male hromirane lobanje. Probudio ga je otar vetar koji je bljuvao prvi zimski sneg kroz uplje prozore Fabrike. Leao je tamo i razmiljao o problemu Sudijine testere, kako zglob poputa kad god uzme da see neto tvre od iverice. Njegov prvobitni plan ruke predviao je razdvojene prste, svaki sa minijaturnom elektrinom testerom, ali je ta zamisao odbaena iz nekoliko razloga. Elektrini pogon jednostavno nije bio zadovoljavajui: nije bio dovoljno fiziki. Vazduh je bio ono pravo, veliki rezervoari komprimovanog vazduha, ili unutranje sagorevanje, samo ako nae delove. A u Pseoj Samoi moete nai delove za bilo ta, ako dovoljno dugo kopate; a ako ne uspete tu, postoji jo pet-est gradova u otpadnom pojasu Derzija sa mnogo ari mainskih grobalja na raspolaganju. Ispuzao je ispod tezge, vukui prozirno ebe od minijaturnih plastinih jastuia kao ogrta. Mislio je na oveka na nosilima, gore u njegovoj sobi, i na eri, koja je spavala u njegovom krevetu. Njoj se nee ukoiti vrat. Protegao se i trgnuo od bola. Dentri je ve trebalo da bude tu. Morae da se potrudi da mu objasni, jer Dentri nimalo ne mirie posetioce. 15

Ti je skuvao kafu u prostoriji koja im je sluila kao kuhinja u Fabrici. Pod je bio od oljutenih plastinih ploica, a du jednog zida pruao se niz mutnih elinih umivaonika. Prozori su bili pokriveni providnim ceradama koje su se naduvavale i praznile na vetru i proputale mleni sjaj od koga se soba inila jo hladnija nego to je bila. "Kako stojimo sa vodom?" upita Vidra, uavi u sobu. Tiev posao bio je izmeu ostalog da svakog jutra proveri nivo vode u tankovima na krovu, povadi upalo lie i povremeno neku crknutu vranu. Zatim bi proverio zaptivke na filterima i eventualno pustio deset galona svee vode ako bi zakljuio da je nivo suvie opao. Bio je potreban skoro ceo dan da deset galona vode procuri kroz sistem filtera do sabirnog tanka. To to je Ti savesno vodio brigu o ovome bilo je glavni razlog zbog koga ga je Dentri trpeo, ali je deaku bilo od pomoi i to to je bio povuen. Ti je uspevao da bude gotovo nevidljiv, kad je Dentri bio u pitanju. "Imamo dosta", ree Ti. "Postoji li nain da se ovek istuira?" upita eri, sa svog sedita na staroj plastinoj gajbi. Imala je senke pod oima kao da nije spavala, ali je pokrila krastu minkom. "Ne", ree Vidra, "u ovo doba godine nema izgleda." "Nisam se ni nadala", ree eri sumorno, umotana u svoju zbirku konjaka. Vidra nasu sebi ostatak kafe i stade ispred nje, pijuckajui. "Ima neki problem?" upita ona. "Aha. Tebe i onog gore. Kako to da si ovde? Da nisi na pauzi, ili tako neto?" Ona izvadi crni biper iz depa spoljne jakne. "Ovo zapiti im se neto promeni." "Jesi dobro spavala?" "Aha. Prilino dobro." "Ja nisam. Koliko dugo radi za Kida Afriku, eri?" "Oko nedelju dana." "Stvarno si med-teh?" Ona slegnu slojevima koe na ramenima. "Dovoljno da vodim brigu o Grofu." "Grofu?" "Da, Grofu. Kid ga je tako zvao, nekada." Ti zadrhta. Jo nije stigao da upotrebi svoje alatke za ulepavanje, pa mu je kosa trala u svim pravcima. "ta", upita on, "ako je on vampir?" eri se upiljila u njega. "Ti to ozbiljno?" Razrogaenih oiju, Ti sveano klimnu glavom. eri pogleda Vidru. "Tvom drugaru fali daska u glavi?" "Nema vampira", ree Vidra Tiu, "to nije stvarno, razume? Toga ima samo u stimu. Momak nije vampir, u redu?" Ti polako klimnu glavom, oito nimalo razuveren, a vetar usisa prozorsku plastiku prema mlenoj svetlosti. Pokuao je da radi na Sudiji, ali je Ti ponovo nestao, a njemu je stalno bila pred oima slika one nepomine prilike na nosilima. Postalo je nepodnoljivo hladno; morae da izvue liniju sa Dentrijeve teritorije na vrhu Fabrike, da ukljui nekoliko grejalica. Ali to je znailo natezanje sa Dentrijem oko struje. Gorivo je bilo Dentrijevo jer je Dentri znao kako da ga mazne od Uprave za fisiju. Vidri je ovo bila trea zima u Fabrici, ali je Dentri bio tu ve etiri godine kada je Vidra nabasao na ovo mesto. Kada su sagradili Dentrijevo potkrovlje, Vidra je nasledio sobu u koju je smestio eri i oveka za koga je rekla da ga Kid zove Grof. Dentri je smatrao da je Fabrika njegova, da je prvi bio tu, da je uveo struju bez znanja Uprave. Ali Vidra je obavljao mnogo toga u Fabrici to Dentri nikad ne bi sam radio, recimo da nabavlja hranu, a kada bi dolo do nekog veeg kvara, do nestanka struje ili poputanja filtera za vodu, Vidra je bio taj koji je uzimao alat i vrio opravke. Dentri nije voleo ljude. Provodio je itave dane sa svojim dekovima, FX-orguljama i holoprojektorima, izlazei samo kad ogladni. Vidra nije shvatao ta to Dentri pokuava da uradi, ali mu je zavideo na usmerenosti opsesije. Nita nije dopiralo do Dentrija. Ne bi ni Kid Afrika, zato to Dentri nikad ne bi otiao do Atlantik Sitija i upao u govna do gue i postao Kidov dunik.

16

Uao je u svoju sobu bez kucanja i zatekao eri kako sunerom brie grudi onom tipu, zatiena belim rukavicama za jednokratnu upotrebu. Donela je butanski reo iz sobe u kojoj su kuvali i zagrejala vodu u elinoj posudi miksera. Naterao se da pogleda ispijeno lice, usne tek toliko razmaknute da otkriju ute zube puaa. Bilo je to lice sa ulice, lice iz gomile, lice koje si mogao da vidi u svakom baru. Ona ga pogleda odozdo. Seo je na ivicu kreveta, na vreu za spavanje koju je otvorila i prostrla kao ebe, sa pocepanim krajem zataknutim ispod pene. "Moramo da porazgovaramo, eri. Da razjasnimo ovo, zna?" Ona iscedi suner iznad posude. "Kako si se uplela sa Kidom Afrikom?" Spustila je suner u Ziplok i odloila ga u crnu najlonsku kesu iz Kidovog hovera. Posmatrajui je, nije primetio nijedan suvian pokret, iako se inilo da uopte ne razmilja o onome to radi. "Zna mesto koje se zove 'Kod Mobi Dejn'?" "Ne." "Drumska krma, malo izvan meudravnog. Jedan moj prijatelj vodio im je posao, radio je to nekih mesec dana kada sam dola tamo. Mobi Dejn je naprosto ogromna; samo lebdi u tanku, u dnu kluba, sa tom IV iz koje joj kaplje rastvor kokaina u venu; odvratno. Kao to rekoh, uselila sam se tamo kod mog drugara Spensera, njihovog novog efa, zato to sam imala problem sa dozvolom u Klivlendu i nisam mogla odmah da radim." "Kakav problem?" "Uobiajen problem, u redu? 'Oe da uje ovo ili nee? I Spenser me je zaposlio na osnovu groznog zdravstvenog stanja vlasnice. Tako da mi nije padalo na pamet da se izlanem da sam med-teh, jer bi me odmah zaposlili da menjam filtere na njenom tanku i pumpam rastvor u dve stotine kila teku psihotiarku. Zato su mi dali da posluujem za stolovima i toim pivo. to je okej. Tamo su putali dobru muziku. Mesto je bilo grubo, ali ne tako loe, jer su svi znali da sam sa Spenserom. Al' onda se jedno jutro probudim i vidim da je Spenser otiao. Potom se ispostavi da je otiao sa njihovim novcem." Dok je priala, suila je spavaeve grudi pomou debele guve bele porozne hartije. "Pa su me malo mlatili." Pogledala ga je i slegnula ramenima. "A zatim su mi rekli ta nameravaju da mi urade. Hteli su da mi veu ruke iza lea i strpaju me u tank sa Mobi Dejn, poto joj prethodno dobro odvrnu rastvor, i da joj saopte da ju je moj momak opeljeio..." Bacila je natopljenu hartiju u posudu. "Onda su me zatvorili u taj sobiak da malo razmiljam o tome pre nego to to urade. Al' tada se otvore vrata i na njima Kid Afrika. Prvi put sam ga videla. 'Gice esterfild', veli on, 'imam razloga da verujem da ste doskora bili medicinski tehniar sa dozvolom.'" "I ponudio ti je posao." "Dupe moje mi je ponudio. Samo je proverio moje papire i pokupio me odande. A tamo nigde nikog, iako je bila subota po podne. Izveo me je na parking, gde je ekao onaj hover, sa lobanjama na braniku i u njemu dva krupna crna tipa, a ja sam se mislila: to dalje od onog tanka, to bolje. "Je l' na prijatelj bio pozadi?" "Nije." Sljutila je rukavice. "Morala sam da ga odvezem nazad do Klivlenda, u neko prigradsko naselje. Velike stare kue sa prostranim ali zaraslim travnjacima. Uli smo u jednu sa silnim obezbeenjem, verovatno njegovu. Ovaj ovde", ona uuka plavu vreu ispod ovekove brade, "bio je u spavaoj sobi. Morala sam odmah da ponem. Kid je rek'o da e mi dobro platiti." "Znala si da e te dovesti ovamo, u Samou?" "Nisam. Mislim da nije ni on. Neto se dogodilo. Sledeeg dana je uao i rekao da odlazimo. Mislim da ga je neto uplailo. Tada ga je nazvao Grofom. Zato to je bio besan i, ini mi se, uplaen. 'Grof i njegov jebeni LF', rekao je." "Njegov ta?" "'LF'." "ta mu je to?" "Mislim da je ovo", ree ona, pokazavi na bezoblini sivi paket privren iznad ovekove glave. 7. TAMO I NE TAMO 17

Zamislila je Svifta kako je eka na terasi, obuen u tvid koji je nosio zimi u L.A.-u, sa razliitim motivom na prsluku i sakou, haringina kost i psei zub, ali sve ispredeno od iste vune i to, verovatno, sve sa iste ovce na odreenom bregu, itav izgled usklaen u Londonu, od komisije u sobi iznad duana u Cvetnoj Ulici koji nikad nije video. Tamo su pravili prugaste koulje za njega, od pamuka donesenog iz arvea u Parizu; pravili su mu kravate, od svile izatkane u Osaki, sa gusto izvezenim siunim logom ulo/Mree. A opet mu je nekako uspevalo da izgleda kao da ga oblai njegova mama. Na terasi nije bilo nikoga. Dornije je malo lebdeo, a onda je odleteo u svoje gnezdo. Jo je imala utisak prisustva Mame Briite. Otila je u belu kuhinju i sprala osuenu krv sa lica i ruku. Kada je zakoraila u dnevnu sobu, inilo joj se da je prvi put vidi. Izbeljeni pod, kitnjasti ramovi i somotom postavljeni nasloni stolica u stilu Luja XVI, Valmijeove kubistike kulise. Kao Hiltonova garderoba, pomislila je, delo nadarenih neznanaca. Iza njenih izama ostajao je trag od vlanog peska na bledom podu dok je ila prema stepenitu. Keli Hikmen, njen garderober, bio je kui dok je leala na klinici; poreao je njen radni prtljag u glavnoj spavaoj sobi. Devet Hermesovih kutija za puke, golih i pravougaonih, nalik na mrtvake sanduke od koe za sedla. Njena odea nikad nije bila savijana; svaki komad je polagan izmeu svilenih tkanina. Stajala je na vratima, zurei u prazan krevet i devet konih mrtvakih sanduka. Otila je u kupatilo, sagraeno od staklenih cigli i mozaikih ploica, i zakljuala se unutra. Otvorila je jedan ormani, pa drugi, ne obraajui panju na uredno sloene redove toalete, lekovitih sredstava, kozmetike. Pronala je punja tek u treem ormaniu, pored providnog plastinog paketa dermi. Nagnula se blie, zurei u sivu plastiku, japanski logo na njoj, bojei se da je dodirne. Punja je izgledao nov, neupotrebljen. Bila je gotovo sigurna da ga nije kupila, niti ostavila tu. Izvadila je drogu iz depa jakne i osmotrila je, okreui je u rucu, posmatrajui kako se odmerene doze ljubiastog praka premeu u svojim sterilnim pregradama. Videla je sebe kako postavlja paket na belu mermernu policu, nameta punja iznad njega, vadi dermu iz mehura i ubacuje je. Videla je crveni blesak diode kada je punja povukao dozu; videla je sebe kako vadi dermu, nosei je kao belu plastinu pijavicu na vrhu kaiprsta, pijavicu ija je vlana unutranja povrina svetlucala siunim kapljicama DMSO-a... Okrenula se, nainila tri koraka do olje i bacila neotvoren paket u nju. Zaplutao je tamo kao splavigraka, a droga u njemu jo je bila savreno suva. Savreno. Drhtavom rukom dohvatila je turpiju za nokte od nerajueg elila i klekla na bele ploice. Morala je da zatvori oi kada je podigla paket i zarila vrh turpije u omot, burgijajui. Turpija je zazveala na podu kada je dodirnula dugme za putanje vode i isprala dve polovine ispranjenog paketa u kanalizaciju. Oslonila je elo na hladnu keramiku, a onda se prisilila da ustane, ode do umivaonika i paljivo opere ruke. Zato to je elela, bila je svesna toga, da polie prste. Kasnije tog dana, u sivo predveerje, u garai je pronala rebrasti plastini transportni kanister, odnela ga u spavau sobu i poela da slae u njega preostale Bobijeve stvari. Nije ih bilo mnogo: par konih pantalona koje nije voleo da nosi, nekoliko koulja na koje vie nije raunao ili ih je zaboravio i, u poslednjoj ladici komode od tikovine, dek kiberprostora. Leao je meu zamrenim crnim kablovima, pored jeftinog kompleta stim-troda i masne tube sa pastom. Setila se deka koji je koristio, onog to ga je nosio sa sobom, sivog Hosake specijalne izrade sa neobeleenom tastaturom. Bio je to dek kakav su upotrebljavali kauboji; nije hteo da putuje bez njega, iako je to stvaralo probleme prilikom carinskih pregleda. Zato je kupio Ono-Sendai? - pitala se. I zato ga je ostavio? Sedela je na ivici kreveta, podigla je dek iz ladice i stavila ga na krilo. Nekada davno, u Arizoni, otac ju je upozorio na to da se ne ukljuuje. Tebi to nije potrebno, rekao je. I ona nije, zato to je sanjala kiberprostor, kao da neonska reetka matrice eka na nju iza onih kapaka. Tamo niste tamo. Tako su govorili deci, objanjavajui im kiberprostor. Setila se poduke nasmeenog predavaa u vrtiu za decu slubenika arkologije, slika na ekranu: piloti sa ogromnim lemovima i nezgrapnim rukavicama, koje je neuroelektronski primitivna tehnologija 'stvarnog sveta' bolje povezivala sa njihovim letelicama; parovi minijaturnih video-terminala punili su ih mnogobrojnim borbenim podacima iz kompjutera, vibrotaktilne rukavice stvarale su svet dodira sastavljen od dirki i obaraa... Sa razvojem tehnologije, lemovi su se smanjivali, video-terminali odumirali... Nagnula se napred i uzela komplet troda, protresla ga da oslobodi kablove. 18

Tamo i ne tamo. Rairila je rastegljivu traku i namestila trode preko slepoonica - jedan od najtipinijih ljudskih pokreta, ali ga ona gotovo uopte nije izvodila. Pritisnula je dugme za kontrolu stanja baterija na OnoSendaiju. Zeleno. Pune su. Ukljuila je dek i spavaa soba nestade iza bezbojnog zida statikog uma. Glavu joj ispuni bujica bele buke. Prsti joj pronaoe drugu dirku i ona bi odbaena kroz statiki zid, u zakreno prostranstvo, pojmovni bezdan kiberprostora, bletavu reetku matrice razapetu oko nje poput beskrajnog kaveza. "Anela", ree kua, tihim ali sugestivnim glasom, "poziv od Hiltona Svifta..." "Prioritetna linija?" Jela je peeni pasulj i tost za radnom ploom u kuhinji. "Ne", ree kua, samouvereno. "Promeni ton", promumla ona, usta punih pasulja. "Daj malo vie nespokojstva." "Gospodin Svift eka", ree kua, nervozno. "Bolje je", ree ona, nosei posudu i tanjir do maine za sudove, "ali treba mi neto to je sasvim blizu histeriji..." "Hoete li primiti poziv?" Glas je bio pridavljen od napetosti. "Neu", ree ona, "ali zadri taj glas, dopada mi se." Pola je u dnevnu sobu, nemo brojei. Dvanaest, trinaest... "Anela", ree kua blago, "poziv od Hiltona Svifta..." "Prioritetna linija", ree Svift. Ona naini nepristojan zvuk ustima. "Zna da potujem tvoju potrebu da bude sama, ali sam zabrinut za tebe." "Dobro mi je, Hiltone. Nema potrebe da brine. Pa-pa." "Jutros si posrnula na plai. Izgledala si izgubljeno. Krvarila si iz nosa." "Obino krvarenje." "Hteli bismo da se jo jednom pregleda..." "Sjajno." "Danas si se ukljuila u matricu, Endi. Uhvatili smo te u BAMO industrijskom sektoru." "A, znai tamo sam bila?" "eli da mi pria o tome?" "Nema tu ta da se pria. Samo se se zezala. Ti ba hoe da zna, je li? Pakovala sam neke stvari koje je Bobi ostavio ovde. Dopalo bi ti se to, Hiltone! Onda sam nala njegov dek i isprobala ga. Pritisnula sam dugme, sedela i razgledala, a zatim sam se iskljuila." "Oprosti, Endi." "ta to?" "to sam te gnjavio. Odmah odlazim." "Hiltone, zna li gde je Bobi?" "Ne." "Hoe da kae da ga obezbeenje Mree nije pratilo?" "Kaem ti da ne znam, Endi. I to je istina." "Da li bi mogao da sazna, kad bi hteo?" Ponovo pauza. "Ne znam. I kad bih mogao, nisam siguran da bih hteo." "Hvala. Zbogom, Hiltone." "Zbogom, Endi." Te veeri sedela je na terasi, posmatrajui ples buva na osvetljenom pesku. Mislila je na Briitu i njeno upozorenje, na drogu u jakni i punja dermi u ormaniu za lekove. Mislila je na kiberprostor i tunu ogranienost koju je oseala sa Ono-Sendaijem, daleko od slobode loa. Mislila je na snove drugih, hodnike koji vijugaju u sebe, izbledele boje prastarih tepiha... Na starca, glavu nainjenu od dragulja, mravo bledo lice sa ogledalima umesto oiju... I vetrovitu nonu plau. Ali ne na ovu plau, ne na Malibu. A negde, u crnoj kalifornijskoj noi, neki sat pre svitanja, meu hodnicima, galerijama, snovidnim likovima, odlomcima razgovora kojih se samo delimino seala, budei se u bledu maglu na prozorima glavne spavae sobe, konano se neeg dokopala i iznela ga na ovu stranu zida sna. 19

Prevrnula se u postelji, prekopala ladicu nonog ormania, pronala Poreovu olovku, poklon od jednog pomonog radnika na snimanju, i ispisala svoje blago na sjajnoj poleini korica italijanskog modnog asopisa: T-A "Zovi Beskonanost", naredila je kui, pijui treu oljicu kafe. "Zdravo, Endi", ree Beskonanost. "Ona orbitalna epizoda koju smo snimili, pre dve godine. Belgijska jahta..." Otpila je smlaenu kafu. "Kako se zvalo ono mesto gde je hteo da me odvede? Ono za koje je Robin rekao da je suvie prostako?" "Frisajd", ree sistem podataka. "Ko je snimao tamo?" "Tali Iam je snimila devet epizoda na Frisajdu." "Za nju nije bilo suvie prostako?" "To je bilo pre petnaest godina. Tada je bilo u modi." "Nai mi te epizode." "Uinjeno." "ao." "Do vienja, Endi." Beskonanost je pisala knjigu. Eni je to rekao Robin Lenir. Pitala ga je o emu je knjiga. Ne ide to tako, odgovorio je. Knjiga je zagledana u sebe i neprestano se menja; Beskonanost je beskonano pie. Upitala je zato. Ali Robin je ve izgubio zanimanje: zato to je Beskonanost jedna od VI, a VI rade takve stvari. Njen poziv Beskonanosti imao je za posledicu poziv od Svifta. "Endi, to se tie tog pregleda..." "Jo ga nisi zakazao? Hou da se vratim na posao. Jutros sam zvala Beskonanost. Razmiljam o jednoj epizodi na orbiti. Pregledam neke stvari koje je snimila Tali; moda doem na neku ideju." Nastade tiina. Obuzdavala je smeh. Bilo je teko ostaviti Svifta bez rei. "Sigurna si, Endi? To je divno, ali da li to zaista eli?" "Oseam se mnogo bolje, Hiltone. Kao nova sam. Hou da radim. Gotovo je sa odmorom. Poalji Porfira ovamo da mi sredi kosu pre nego to se pojavim meu ljudima." "Zna, Endi", ree on, "veoma smo sreni zbog ovoga." "Zovi Porfira. Zakai pregled." Coup-poudre. Ko je to bio, Hiltone? Ti, moda? Imao je naina, pomislila je, pola sata kasnije, etajui terasom u magli. Njena zavisnost nije ugrozila Mreu, nije uticala na njen uinak. Nije bilo fizikih posledica. Da ih je bilo, ulo/Mrea joj ne bi dopustila da se vrati. Proizvoa droge, pomislila je. Proizvoa e znati. I nikada joj nee rei, ak i kad bi uspela da doe do njega, u ta je sumnjala. A ta ako, pomislila je, sa rukama na zaraloj ogradi, ako on nije proizveo drogu? Ako je neko drugi bio tvorac molekula, neko sa ko zna kakvim interesom? "Va frizer", ree kua. Ula je. Porfir je ekao, odeven u pastelni ersej, neto po pariskoj modi. Njegovo lice, glatko u svom spokoju kao uglaana ebanovina, rascepi se u razdragani kez kada ju je ugledao. "Gospojce", grdio ju je, "izgleda k'o govno kune izrade." Ona se nasmeja. Profir je coktao i uzdisao, priao i odigao dugakim prstima njene pramenove sa aljivim gaenjem. "Gospojca je bila nevaljala. Porfir joj je rek'o da su te droge zloeste!" Ona ga pogleda. Bio je veoma visok i, znala je, strahovito snaan. Poput hrta na steroidima, neko je jednom rekao. Njegova izbrijana lobanja imala je simetriju nepoznatu u prirodi. "Kako si?" upitao je, sasvim drugaijim glasom. Manina brbljivost nestala je kao da je neko pomerio prekida. "Dobro." "Je l' bolelo?" "Ja'. Bolelo je." "Zna", ree on, lako joj dodirnuvi bradu vrhom prsta, "nikom nije bilo jasno ta e ti to sranje. Nije se inilo da uiva u tome..." 20

"Nije ni trebalo. Jednostavno je pomagalo da budem ovde, budem tamo, ali tako da pri tom ne moram..." "Mnogo da osea?" "Da." On polako klimnu glavom. "Znai da je stvarno bilo gadno sranje." "Zajebi to", ree ona. "Vratila sam se." Kez se ponovo pojavi. "Onda daj da ti operem kosu." "Jue sam je prala!" "U emu? Ne! Nemoj mi rei!" Poterao ju je prema stepenitu. U kupatilu sa belim ploicama umasirao joj je neto u kosu. "Jesi li skoro video Robina?" On joj poli kosu hladnom vodom. "Gosin Lenir je u Londonu, gospojce. Gosin Lenir i ja trenutno ne govorimo. A sad sedi uspravno." Podigao je naslon stolice i omotao joj pekir oko vrata. "Zato?" Osetila je da joj nedostaju traevi iz Mree koji su bili Porfirova druga specijalnost. "Zato", ree frizer, smiljeno neutralnim tonom, dok je provlaio etku kroz njenu kosu, "to je govorio neke gadosti o Aneli Miel dok je ona bila na Jamajci da se sredi." Nije oekivala tako neto. "Stvarno?" "O, jo kako, gospojce." Poeo je da joj see kosu, koristei makaze, jo jedan dokaz njegove posebnosti; odbijao je upotrebu laserske olovke, tvrdio da je nikad nije uzeo u ruke. "ali se, Porfire?" "Ne. Pazio se da to ne kae meni, ali Porfir uje, Porfir uvek uje. Otiao je u London sledeeg jutra poto si stigla ovamo." "I, ta si to uo da je rekao?" "Da si luda. S drogom i bez nje. Da uje glasove. Da psihijatri Mree znaju za to." Glasovi... "Ko ti je to rekao?" Pokuala je da se okrene na stolici. "Ne mii glavu. Tako." Nastavio je da radi. "Ne mogu da ti kaem. Veruj mi." Po Porfirovom odlasku bilo je jo nekoliko poziva. Njena radna ekipa, sa pozdravima. "Za danas je dosta poziva", naredila je kui. "Idem gore da pogledam Taline epizode." U dnu friidera nala je bocu Korone i ponela je u glavnu spavau sobu. Stim ureaj u uzglavlju od tikovine bio je opremljen profesionalnim trodama kojih nije bilo tu kada je pola na Jamajku. Tehniari Mree redovno su obnavljali opremu u kui. Popila je gutljaj piva, odloila bocu na stoi pored kreveta i namestila trode na elo. "U redu", ree, "krei." U Talino meso, Talin dah. Zato su te uopte menjali? - pitala se, preplavljena fizikim biem bive zvezde. Da li ja pruam ljudima isto toliko zadovoljstva? Tali-Endi gledala je preko ponora obraslog puzavicama, koji je istovremeno bio bulevar, prema izvrnutom obzorju, pravougaonicima teniskih terena pod 'suncem' Frisajda, osovinskim vlaknom svetlosti du tavanice... "Motaj napred", ree ona kui. U tean rad miia i zamueno promicanje betona, dok je Tali terala svoj bicikl oko velodroma sa niskom silom tee... "Motaj napred." Na veeri, napete somotske trake preko njenih ramena, mladi preko puta nagnut da dospe jo vina... "Motaj napred." Laneni aravi, ruka meu njenim nogama, ljubiasti sumrak iza stakla, zvuk tekue vode... "Vrati. Restoran." Crno vino klokoe joj u au... "Jo malo. Zaustavi. Tako." Taline oi posmatrale su zglob mladieve ake, a ne bocu. "Odtampaj sliku", ree ona, skidajui trode. Uspravila se i otpila iz boce, ukus piva udno se meao sa prividom ukusa Talinog vina. Printer u prizemlju blago zazvoni da je uradio zadatak. Prisilila se da polako sie niz stepenice, ali ju je odtampana slika razoarala. 21

"Moe li se ovo izotriti?" upita kuu. "Htela bih da proitam etiketu na boci." "Potvrujem sliku", ree kua, "i zaokreem ciljni predmet za osam stepeni." tampa tiho zabruja i pojavi se novi snimak. Endi opazi svoje blago pre nego to je maina stigla da zazvoni, svoj simbol iz sna ispisan smeim mastilom: T-A. Imali su sopstvene vinograde, pomislila je. Tezje-Epul d. d., pauinastim otmenim slovima. "Imam te", proapta. 8. TEKSAKI RADIO Kroz dva procepa u crnoj plastici kojom su oblepili prozore probijalo se sunce. Mona je suvie mrzela umez da bi ostala u njemu kad je budna i neufiksana, a sad je bila oboje. Oprezno je ustala iz kreveta, mrtei se kad je golom petom oeala pod i potraila plastine sandale. Mesto je bilo prljavo; mogli ste da zaradite tetanus ako biste se samo naslonili na zid. Jeila se od pomisli na to. Ediju to, izgleda, nije smetalo; bio je suvie zaokupljen svojim planovima da bi obraao panju na okolinu. I nekako mu je uspevalo da ostane ist; kao maka. Zaista je bio umiven kao maka; ispod njegovih besprekornih noktiju nije bilo ni trunke prljavtine. Pretpostavljala je da najvei deo zarade troi na odeu, ali joj nije padalo na pamet da pravi pitanje od toga. Mona je imala esnaest godina i nije se LIBila. Jedan stariji tetreb rekao joj je da postoji pesma 'Tek joj je esnaest, a ne LIBi se'. to znai da na roenju nije dobila LIB, lini identifikacioni broj, tako da je odrasla izvan veine slubenih sistema. Znala je da je mogue dobiti LIB, ako ga nema, ali je za to trebalo otii u neku zgradu i tamo razgovarati sa sakoom, to je bilo daleko od Moninog poimanja korisno provedenog vremena i normalnog ponaanja uopte. Uvebala je oblaenje u umezu, toliko da je mogla da ga izvede u mraku. Obuje sandale, poto ih prethodno dobro olupa jednu o drugu da otrese gamad, zatim ode do mesta gde zna da stoji rolna starih telefaksa na kutiji od stiropora pored prozora. Otcepi oko metar faksa, otprilike dan i po Asahi imbuna, presavije ga, poravna i prostre po podu. Sada moe da stane na tu podlogu, uzme plastinu kesu pored kutije, odvije icu kojom je stegnuta i odabere odeu. Kada izuje sandale da obue pantalone, zna da e stati na ist faks. Mona se pouzdavala u Boga da nita nee zalutati na faks pre nego to uskoi u pantalone i ponovo nazuje sandale. Potom bi obukla koulju ili neto drugo, paljivo zavezala kesu i izila. minkanje, kad je bilo potrebno, obavljalo se napolju, u hodniku; pored odavno neispravnog lifta postojalo je ogledalo, sa prilepljenom Fudijevom biofluorescentnom trakom. Ovog jutra je pored lifta jako zaudaralo na mokrau, pa je odluila da preskoi minkanje. Nikad nije viala druge stanare, ali ih je povremeno ula; muziku iza zatvorenih vrata, ili korake koji upravo zamiu za ugao u dnu hodnika. Pa, to joj je bilo razumljivo; ni sama nije imala elju da sretne susede. Sila je stepenitem sa treeg sprata u mranu utrobu podzemne garae. Uzela je baterijsku svetiljku, pronala put sa est brzih bleskova koji su je proveli pored lokvi ustajale vode i viseih niti mrtvog optikog kabla, uz betonske stepenice na uliicu. Ponekad se u tom budaku mogao osetiti miris mora, kada je vetar bio povoljan, ali danas je mirisao samo na ubre. Spoljni zid umeza dizao se nad njom, pa je pola bre, pre nego to neki idiot odlui da odozgo baci bocu, ili neto gore od toga. Naavi se napolju na Aveniji, usporila je, ali ne previe; bila je svesna gotovine u depu i puna zamisli kako da je potroi. Ne bi valjalo da joj to dignu, sad kad im je Edi, izgleda, nekako izmuvao odlazak odavde. Dvoumila se da li da veruje da je to sigurna stvar, da su ve praktino otili, ili da ne dozvoli sebi da se previe nada. Poznavala je Edijeve sigurne stvari: zar Florida nije bila jedna od njih? Kako je na Floridi toplo i kako su plae bajne i kako vrvi od zgodnih tipova punih love, savreno mesto za kratak radni odmor koji se protegao u najdui mesec u Moninom ivotu. Jeste, na Floridi je bilo toplo, jebeno toplo, kao u sauni. One plae koje nisu bile privatne bile su zagaene, u pliacima su se belasali trbusi crknutih riba. Moda je na privatnim bilo isto, ali niste mogli da ih vidite, samo mreu i straare u kratkim pantalonama i kljunovskim kouljama. Edi se oduevljavao orujem straara i opisivao svaki komad do najsitnije pojedinosti, da poizi. On sam nije imao pucu, koliko je znala, i smatrala je da je to dobro. Ponekad ak nije zaudaralo na crknutu ribu, zbog onog drugog mirisa, mirisa nalik na hlor koji je palio nepca, neeg iz fabrika odozgo du obale. A ako je i bilo zgodnih tipova, bili su tetrebi i nisu nudili da plate duplo samo zato to su domai. 22

Jedina dobra stvar na Floridi bile su droge, lako nabavljive i jeftine i uglavnom u industrijskim koncentracijama. esto je zamiljala da onaj miris belila dolazi iz hemijskih laboratorija gde se mukaju nezamislivi kokteli, gde svi ti molekuli vikaju svojim otkaenim repiima, eljni ovaploenja i ulice. Skrenula je sa Avenije i pola du niza ilegalnih tezgi sa hranom. Od mirisa joj je kralo u elucu, ali nije imala poverenja u ulinu hranu, ne kad god nije morala, a u trnom centru su postojala mesta sa dozvolom koja primaju gotovinu. Neko je svirao trubu na asfaltiranoj raskrsnici pretvorenoj u parking, kotrljajui kubanski solo koji je odzvanjao, izoblien, meu betonskim zidovima, zamirui u jutarnjoj galami pijace. Ulini evanelist irio je uzdignute ruke, a u vazduhu iznad njega bledi upavi Isus ponavljao je njegove pokrete. Projektor je bio u kutiji za sapune na kojoj je stajao, ali je nosio i ofucan najlonski ranac sa dva zvunika koji su mu trali iznad ramena kao bezline hromirane glave. Evanelist se namrtio na Isusa i pomerio neto na kajiu oko pojasa. Isus je zatreperio, pozeleneo i nestao. ovekove oi plamtele su gnevom Bojim, na izboranim vilicama grili su se miii. Mona poe levo, izmeu prodavaca voa koji su slagali narande i grejpfrut u piramide na izubijanim metalnim kolicima. Ula je u nisku zgradu slinu peini sa redovima stalnijih duana: ribarnica i prodavnica konzervisane hrane, jeftine robe za domainstvo, tezgi gde se sluilo nekoliko vrsta tople hrane. Ovde u hladovini bilo je hladnije i neto tie. Nala je lokal gde su sluili vonton, sa est slobodnih stolica, i zauzela jednu. Kineski kuvar obratio joj se na panskom; naruila je pokazujui prstom. Doneo joj je supu u plastinoj iniji; platila mu je najmanjom novanicom i dobila kusur od osam zamaenih kartonskih etona. Ako je Edi ozbiljno mislio za odlazak, nee moi da ih iskoristi; ako ostanu na Floridi, uvek e moi da pojede vonton. Zavrtela je glavom. Moraju da odu, moraju. Gurnula je izlizane ute diskove nazad preko obojene plutane tezge. "Zadri." Kuvar ih smota sa tezge, bezizraznog lica, sa plavom plastinom akalicom u uglu usana. Uzela je tapie iz tegle na tezgi i upecala smotanu knedlu iz inije. Sa staze iza kuvarevih lonaca i gorionika posmatrao ju je neki sako. Sako se trudio da izgleda kao neko drugi, u beloj sportskoj majici i sa naoarima za sunce. Ali se videlo, najvie po tome kako ih je nosio. No, ovaj je imao i zube i frizuru, mada je bila teta to nosi bradu. Pretvarao se da razgleda okolo, kao da je u kupovini, sa rukama u depovima, usana razvuenih u grimasu za koju mora da je verovao da je odsutan osmejak. Bio je privlaan, taj sako, ono to se dalo videti ispod naoara i brade. Ali osmeh nije bio privlaan; bio je nekako etvrtast, tako da su mu se videli gotovo svi zubi. Malo se promekoljila na stolici, odjednom nespokojna. Kurvanje je bilo dozvoljeno, ali samo ako to radi na propisan nain, ako ima poreski ip i ostalo. Pravila se da prouava plastificiranu ugostiteljsku dozvolu privrenu na tezgi; kada je podigla pogled, nije ga bilo. Potroila je pedeset na odeu. Proeljala je osamnaest gondola u etiri prodavnice, koliko ih je bilo u trnom centru. Prodavcima nije bilo po volji to je probala toliko stvari, ali nikad u ivotu nije potroila toliko novca. Kada je zavrila, bilo je ve podne i sunce Floride peklo je plonik dok je prelazila parking nosei dve plastine kese. Kese su, kao i odea, bile polovne: jedna je imala odtampan logo prodavnice cipela u Ginzi, druga je reklamirala argentinske morske plodove u filetima, napravljene od preraenih raia. U mislima je sparivala odeu koju je kupila, smiljajui razliite kombinacije. Na drugoj strani raskrsnice, evanelist je galamio iz sveg glasa, usred vakele, kao da se zahuktava u pljuvaku pomamu pre nego to e ukljuiti pojaala, a hologramski Isus mlatarao je rukama u beloj odori i jarosno pokazivao prema nebu, trnom centru, pa opet prema nebu. Prosvetljenje, govorio je. Dolazi prosvetljenje. Mona je nasumce skrenula za ugao, mahinalno izbegavajui ludaka, i nala se izmeu dva reda kartakih stolova izbledelih od sunca sa izloenim jeftinim Indo simstim kompletima, polovnim kasetama, raznobojnim klinovima mikrosofta zadenutim u blokove bledoplavog stiropora. Iza jednog stola bila je okaena slika Anele Miel, poster koji Mona dotad nije videla. Zastala je i udno se zagledala u njega, upijajui prvo zvezdinu odeu i minku, a zatim pokuavajui da razazna pozadinu, mesto gde je snimak nainjen. Nesvesno je preuzela izraz Endinog lica na posteru. Kez, ali ne doslovno. Neka vrsta poluosmejka, moda sa malo tuge. Mona je gajila posebno oseanje prema Endi. Zato - tetrebi su joj to povremeno govorili - to je liila na nju. Kao da je Endina sestra. Osim nosa: Monin je bio malo vie zakrivljen, a Endi nije imala pege na jagodicama. Monin poluosmejak, ukraden od Endi, proiri se dok je zurila, ozarena lepotom sa postera, raskonom opremom naslikane sobe. Zakljuila je da je re o nekakvom dvorcu, verovatno o mestu gde Endi ivi, svakako mestu gde Endi ivi, sa gomilom ljudi koji brinu o njoj, sreuju joj kosu i veaju odeu, zato to se videlo da su zidovi sagraeni od krupnog kamenja, a ta ogledala 23

imala su ramove od istog zlata, sa reljefom od lia i anela. Natpis ispod slike moda je otkrivao gde je to snimljeno, ali Mona nije umela da ita. U svakom sluaju, tamo nije bilo jebenih bubavaba, barem je u to bila sigurna, niti Edija. Spustila je pogled na stim komplete i pomislila da potroi ostatak novca. Ali verovatno ne bi imala dovoljno za stim, a neki od ovih su ionako bili stariji od nje. Ona prethodna, kako se bee zvala, Tali, bila je glavna kad je Moni bilo moda devet godina... Kada se vratila, Edi je bio tamo, traka je bila skinuta sa prozora, a muve su zujale. Edi se bakario na krevetu, puei, a bradonja koji ju je bio posmatrao sedeo je na falinoj stolici, jo nosei naoari za sunce. Prajor, rekao je da se zove, kao da ima samo prezime. Ili da ga Edi nema. Pa, ni sama nije imala prezime, ako ne raunate Liza, ali to je vie kao dva imena. Malo je razumela od onoga to je govorio, u umezu. Pomislila je da je to verovatno zato to je Englez. Ispostavilo se da nije sako, kao to je zakljuila tamo u centru; igrao je neku igru, ali nije bilo jasno kakvu. esto ju je motrio, posmatrao kako pakuje stvari u plavu Lufthansinu torbu koju je doneo, ali nije oseala nikakvu napaljenost u tome, nikakvu elju. Samo ju je gledao, gledao Edija kako pui, kuckao naoarima po kolenu, sluao Edijevo proseravanje, progovarajui samo kad je morao. Ono to bi rekao bilo je smeno, ali je bilo teko provaliti da li se ali. Pakujui se, bila je pomalo oamuena, kao da joj je omanuo fiks. Muve su se tucale na prozoru, sudarale se sa pranjavim staklom, ali ona vie nije marila. Otila je. Ve je bila otila. Zatvorila je torbu. Kada su stigli na aerodrom, poela je kia, tipina za Floridu, mokrano topla kia iz nepostojeeg neba. Nikada pre nije bila na aerodromu, ali ih je viala na stimu. Prajor je imao beli Datsan koji se sam vozio i putao im hotelsku muziku iz kvadrofonijskih zvunika. Ostavio ih je kraj njihovog prtljaga na golom betonskom terminalu i odvezao se u kiu. Ako je Prajor imao torbu, nije je nosio sa sobom; Mona je imala onu Lufthansinu torbu, a Edi dva crna kofera od klonirane koe aligatora. Povukla je novu suknju niz bokove i pitala se da li je kupila odgovarajue cipele. Edi je uivao u sebi, drao je ruke u depovima, pokazujui poloajem ramena da radi neto znaajno. Setila se kakav je bio u Klivlendu, prvi put, kada je doao do njih da pogleda skuter koji je njen ale prodavao, kodu sa tri toka, svu izjedenu rom. Stari je uzgajao somove u betonskim tankovima oko zemljanog dvorita. Kada je Edi doao, bila je u kui, dugakoj kamionskoj prikolici visokih zidova podignutoj na blokove. Na jednoj strani bili su useeni prozori, kvadratni otvori prekriveni izgrebanom plastikom. Stajala je pored tednjaka, u mirisu luka u dakovima i paradajza obeenog da se sui, kada ga je osetila tamo, u dubini sobe, osetila njegove miie i ramena, bele zube, crnu najlonsku kapu koju je stidljivo drao u rukama. Kroz prozor je sijalo sunce, osvetljavajui golu prostoriju sa najnunijim nametajem, pod pometen kako ju je ale nauio, ali se njoj inilo da je preko nje prela senka, senka puna krvi u kojoj je ula otkucaje svog srca, a on joj je prilazio, bacivi u prolazu kapu na nezastrti sto od iverice, sve blie, prolazei akom sa sjajnim prstenom kroz nauljenu teku kosu. Onda je uao ale i Mona se okrenula na drugu stranu, pretvarajui se da neto posluje oko tednjaka. Kafu, rekao je ale i Mona je izila da naspe vode u limeni loni iz tanka na krovu, uz grgoljenje ugljenog filtera. Edi i ale sedeli su za stolom, pijui crnu kafu, Edi ispruenih nogu pod stolom, tvrdih bedara pod izlizanim dinsom. Smeei se, brbljajui sa starcem, pogaajui se oko kode. Kako mu izgleda u redu, kako bi je kupio ako starac ima papire. ale je ustao i poeo da prekopava po ladici. Edijev pogled ponovo na njoj. Pola je za njima u dvorite i posmatrala ga kad je pojahao ispucalo vinilno sedite. Prasak izduvnika koji je naterao aletove crne kerove u lave, opojni slatki miris isparenja jeftinog alkohola i drhtanje maine izmeu njegovih nogu. A sada ga je gledala kako pozira pored svojih kofera i bilo joj je teko da povee ta dva prizora, da pronae razlog zbog koga je sledeeg dana pola s njim na onoj kodi u Klivlend. koda je imala izakani mali radio koji se nije uo od rada motora, ve je bio dobar samo da se puta, tiho, uvee pored puta. Bira je bio polomljen i hvatao je samo jednu stanicu, avetinjsku muziku iz nekog samotnog tornja u Teksasu, elinu gitaru koja se gubila i vraala celu no, a ona je oseala kako je vlana uz njegovu nogu, dok ju je kruta suva trava ubadala ispod potiljka.

24

Prajor je podigao njenu plavu torbu na belo vozilo sa prugastim krovom, a ona se popela pored nje, oslukujui piskave glasove na panskom u slualicama vozaa sa Kube. Onda je Edi natovario kofere, pa su se popeli i on i Prajor. Povezli su se prema pisti kroz zidove kie. Avion nije bio od onih koje je viala na stimu, nimalo nalik na luksuzni autobus unutra, sa mnotvom sedita. Bila je to mala, crna stvar sa otrim, tankim krilima i prozorima koji su izgledali kao da mire. Popela se uz nekakve metalne stepenice i nala se u prostoru sa etiri sedita, potpuno obloenom sivim tepihom, ak i na zidovima i tavanici; sve je bilo isto, hladno i sivo. Edi je uao za njom i zauzeo mesto kao da to radi svaki dan, olabavio kravatu i ispruio noge. Prajor je pritisnuo dva dugmeta pored vrata. Vrata se zatvorie sa uzdahom. Pogledala je kroz uske prozore sa kojih se slivala voda, prema signalnim svetlima odraenim na mokrom betonu. A ovamo sam dola vozom, pomislila je. Prvo iz Njujorka u Atlantu, pa preseda na drugi. Avion zadrhta. ula je kako kripi letni okvir, oivevi. Nakratko se probudila, dva sata kasnije, u tami kabine, uspavana jednolinim brujanjem mlaznjaka. Edi je spavao, napola otvorenih usta. Da li je i Prajor spavao, ili je samo murio, nije mogla da odredi. Gotovo ve uljuljkana nazad u san koga se sledeeg jutra nee seati, ula je zvuk onog teksakog radija, odjek elinih akorda, razvuen kao bol. 9. POD ZEMLJOM Dubili i Bejkerlu, Serkl i Distrikt. Kumiko je zagledala malu plastificiranu mapu koju joj je dao Petal i drhtala. Betonska platforma kao da je isijavala hladnou kroz onove njenih izama. "Tako je jebeno 'ladno", ree Seli irs odsutno. U njenim naoarima ogledao se ispupen zid obloen belim keramikim ploicama. "Kako, molim?" "Podzemna." Novi al od kotskog platna bio joj je vezan ispod brade, a dah joj je bio beo dok je govorila. "Zna ta me brine? Kad s vremena na vreme vidim da su postavili nove ploice na ovim stanicama, ali preko starih. Ili kad probue rupu u zidu da bi stigli do nekih vodova i lepo vidi sve te slojeve ploica..." "Da?" "Zato to postaje sve tesnije, je li? Kao zakreenje arterija..." "Da", ree Kumiko nesigurno, "razumem... Oni momci, Seli, ta znae njihovi kostimi, molim te?" "A, zovu ih Dek Drakule." etvorica Dek Drakula stajali su poput gavranova na platformi s druge strane ina. Nosili su jednake crne mantile i uglaane crne vojnike izme upertlane do kolena. Jedan se okrenuo da oslovi onog do sebe i Kumiko vide da mu je kosa na potiljku upletena u kiku i vezana malom crnom manom od trake. "Obesili ga", ree Seli, "posle rata." "Koga?" "Deka Drakulu. Posle rata su neko vreme vrili javna veanja. Dri se dalje od Drakula. Mrze sve to je strano..." Kumiko poele da pozove Kolina, ali je Maas-Neotekov ureaj bio gurnut iza mermerne biste u sobi gde je Petal sluio obroke, a onda je doao i voz, iznenadivi je arhainom tutnjavom tokova na inama. Seli irs, naspram pozadine od pavork arhitekture grada, odraavajui naoarima zbrku Londona, gde je svaki period bio obeleen ekonomijom, vatrom ili ratom. Kumiko, ve izgubljena posle tri brze i naizgled nasumine promene vozova, putala je da bude voena kroz niz vonji taksijem. Iskoile bi iz taksija, urno ule u prvu veu prodavnicu i odmah pronale izlaz na drugu ulicu i u drugi taksi. "Herods", rekla je Seli u jednom trenutku, dok su presecale kroz raskono predvorje sa zidovima i stubovima poploanim mermerom. Kumiko je zatreptala prema debelim crvenim peenicama i plekama u vitrinama postavljenim na mermernim tezgama, pomislivi da su sigurno 25

od plastike. Sledeeg trenutka su bile napolju i Seli je ve pozivala sledei taksi. "Kovent Garden", ree vozau. "Izvini, Seli. ta mi to radimo?" "Postajemo nevidljive." Seli je pila kuvanu rakiju u malenom kafeu pod staklenim krovom trga, proaranim snegom. Kupiko je pila okoladu. "Jesmo li sada nevidljive, Seli?" "Aha. Bar se nadam." Danas izgleda starija, pomisli Kumiko; oko usta su joj se usekle bore, od napetosti ili umora. "Seli, ta ti to radi? Onaj tvoj drugar pitao te je da li si jo u penziji..." "Ja sam poslovna ena." "A moj otac je poslovni ovek?" "Tvoj otac jeste poslovni ovek, duo. Mada ne na isti nain. Ja sam nezavisna. Bavim se ulaganjima, uglavnom." "U ta ulae?" "U nezavisne kao ja." Slegnula je ramenima. "Danas si neto radoznala?" Otpila je gutljaj rakije. "Savetovala si mi da uhodim za sebe." "Dobar savet. Ali to treba da bude malo manje oigledno." "ivi ovde, Seli, u Londonu?" "Putujem." "Je li Svejn takoe 'nezavisni'?" "On veruje da jeste. Podloan je uticajima, klanja se tamo gde treba; ovde je to korisno za posao, ali meni lino ide na ivce." Stresla je ostatak rakije i olizala usne. Kumiko zadrhta. "Ne treba da se boji Svejna. Janaka bi ga pojeo za doruak..." "Nije to. Setila sam se onih mladia u podzemnoj. Tako su mravi..." "Drakule." "Banda?" "Bosozoku", ree Seli, s pravilnim izgovorom. "'Skitaka plemena'? Bilo kako bilo, vie su kao pleme." Nije izabrala pravu re, ali Kumiko pomisli da je shvatila razliku. "Mravi su zato to su siromani." Dala je znak konobaru da donese jo jednu rakiju. "Seli", ree Kumiko, "nain na koji smo dole dovde, svi oni vozovi i taksiji, je l' to bilo da se osiguramo da nas ne prate?" "Nikad nije sigurno." "Ali kad smo ile da se nae sa Krpeljom, nisi preduzela nikakve mere predostronosti. Mogli su lako da nas prate. Unajmila si Krpelja da uhodi Svejna i to sasvim otvoreno. Sad si me dovela ovamo, uz sve to skrivanje. Zato?" Konobar spusti ispred nje au iz koje se puilo. "Boga mi, otroumna si klinka, zna?" Nagnula se napred i udahnula isparenja rakije. "To ti je ovako, u redu? Sa Krpeljom sam samo pokuala da pokrenem nekakvo deavanje." "Ali Krpelj se plai da e ga Svejn otkriti." "Svejn ga nee ni pipnuti, pogotovo ako zna da on radi za mene." "Zato?" "Zato to zna da bih mogla da ga ubijem." Podigla je au, odjednom veselija. "Da ubije Svejna?" "Tako je." Otpila je. "Zato si onda danas bila tako oprezna?" "Zato to ponekad prija da se otrese sviju, da ih nema za vratom. Verovatno nismo uspele. A moda i jesmo. Moda niko, ba niko vie ne zna gde smo. Prijatan oseaj, a? A moe biti i da si ozvuena, to ti nije palo na pamet? Moda je tvoj tata, vojskovoa Jakuza, ugradio u tebe bubicu da bi uvek znao 'de mu je devojica. Moda je tatin zubar ubacio malo hardvera u te tvoje lepe zubie kada si bila na stimu. Odlazi kod zubara?" "Da." 26

"Na stimu si dok on radi?" "Da..." "Eto, vidi. Moda nas ba sad slua..." Kumiko umalo da prospe ostatak okolade. "Hej." Sjajni nokti potapae Kumikin zglob. "Neka te to ne brine. Ne bi te on posl'o tako, ozvuenu. Olakao bi protivnicima da te nau. Ali sad razume ta sam mislila? Lepo je osloboditi ih se, ili bar pokuati. Biti svoj ovek, je li?" "Da", ree Kumiko. Srce joj je jo tuklo, strah rastao. "On je ubio moju majku", izlete joj, a onda povrati okoladu na sivi mermerni pod kafea. Seli ju je vodila pored stubova crkve Svetog Pavla, nemo koraajui. Kumiko, u tupom transu stida, primala je nasumine informacije: belo runo postave Selinog konjaka, uljasti, dugin preliv golubovog perja kad im se odgegao s puta, crveni autobusi nalik na dinovske igrake u Saobraajnom Muzeju, Seli kako greje dlanove oljom kipueg aja. Hladno, uvek e joj biti hladno. Ledena vlaga u drevnim kostima grada, zimske vode Sumide koje su ispunile plua njene majke, mrazni let neonskih dralova. Majka je bila sitnih kostiju i tamne koe, bujna lavina njene kose proeta zlatnim odsjajima, kao kod nekih vrsta tropskog drveta. Majka je mirisala na parfem i toplu kou. Majka joj je priala prie, o elfima i vilenjacima i Kopenhagenu, gradu koji je bio daleko, daleko. Kada je Kumiko sanjala elfe, bili su kao oevi sekretari, vitki i ozbiljni, u crnim odelima i sa sklopljenim kiobranima. Elfi su izvodili svakojaka uda, u majinim priama, a prie su bile magine, zato to su menjale tokom pripovedanja i nikad niste mogli da znate kako e se ovaj put zavriti. U njima je bilo i princeza i balerina i svaka od njih, Kumiko je to znala, bila je na neki nain njena majka. Princeze-balerine bile su prelepe, ali siromane, i igrale su iz ljubavi u srcu dalekog grada, gde su im se udvarali umetnici i studenti poezije, naoiti i ubogi. Da bi mogla da izdrava ostarelog roditelja, ili da kupi vitalni organ za bolesnog brata, princeza-balerina je ponekad morala da poe na daleko putovanje, ak tamo do Tokija, da bi igrala za novac. Igrati za novac, poruivala je pria, nije bila vesela stvar. Seli ju je odvela u robata bar u Erls Kortu i naterala je da popije au sakea. U vruem vinu plutalo je peraje ribe fugu, dajui mu boju viskija. Jele su robatu sa zadimljenog rotilja i Kumiko je oseala kako se hladnoa povlai, ali ne i otupelost. Dekor bara proizvodio je oseaj kulturne izmetenosti: uspevao je da odrazi tradicionalni japanski stil i da istovremeno izgleda kao nacrt arlsa Renija Mekintoa. Bila je veoma udna, ova Seli irs, udnija od itavog gejinskog Londona. Sada joj je priala prie, prie o ljudima koji su iveli u Japanu kakav Kumiko nikad nije upoznala, prie koje su osvetljavale ulogu njenog oca u svetu. Seli je Kumikinog oca nazivala ojabun. Svet opisan u Selinim priama inio se podjednako nestvaran kao onaj u majinim bajkama, ali je Kumiko poinjala da shvata temelje i opseg oeve moi. "Kuromaku", ree Seli. Re je znaila 'crna zavesa'. "To je iz Kabukija, ali znai i sreiva, ovek koji prodaje usluge. Znai, 'iza zavese', je li? To je tvoj otac. Svejn, takoe. Ali Svejn je kobun tvog starog, ili bar jedan od njih. Ojabun-kobun, roditelj-dete. To je jedan od izvora gde se Roder hrani. Zato si sad ovde, zato to Roder to duguje svom ojabunu. Giri, razume?" "On je ovek na poloaju." Seli zavrte glavom. "Ne, Kumi, to je tvoj otac. To to je morao pod hitno da te otpremi iz grada da bi te sauvao, znai da dolaze neke ozbiljne promene." "Bila da drmne pience?" upita Petal, kada su ule u sobu; ivice njegovih soiva odbijale su draguljnu svetlost sa stabla od bronze i obojenog stakla koje je raslo na komodi. Kumiko se neprestano odupirala porivu da pogleda prema mermernoj glavi koja je skrivala Maas-Neotekov ureaj, pa je umesto toga gledala u vrt. Sneg je tamo poprimio boju londonskog neba. "Gde je Svejn?" upita Seli. "Gazda je izi'o", odgovori Petal. Seli ode do komode i nasu sebi au skoa iz teke kristalne boce. Kumiko vide kako se Petal trza kada je boca tresnula nazad na lakirano drvo. "Ima li poruka?" "Ne." "Hoe li se vraati veeras?" 27

"Ne bih znao, stvarno. Hoete da veerate?" "Ne." "Ja bih jedan sendvi", ree Kumiko. Petnaest minuta kasnije, ostavivi nedirnut sendvi na crnom mermernom stoiu, sedela je na sredini ogromnog kreveta, sa Maas-Neotekovim ureajem izmeu bosih stopala. Ostavila je Seli da ispija Svejnov viski i zuri u sumorni vrt. Uzela je ureaj i Kolin se pojavi, treperei, u podnoju kreveta. "Niko ne uje ta govorim", ree on brzo, s prstom na ustima, "i to je dobro. Soba je ozvuena." Kumiko zausti da odgovori, a onda samo klimnu glavom. "Dobro je", ree on. "Pametna mala. Imam dva razgovora za tebe. Jedan je izmeu tvog domaina i njegovog pomonika, drugi izmeu tvog domaina i Seli. Prvi sam snimio petnaest minuta poto si me sakrila tamo dole. Sluaj..." Kumiko sklopi oi i zau zveckanje leda u ai za viski. "Dobro, gde je naa mala Japanka?" upita Svejn. "Otila na spavanje", ree Petal. "Ta mala pria sama sa sobom. Jednostrani razgovor. Zvui otkaeno." "O emu?" "U stvari, rekla je samo nekoliko rei. Zna, neki to rade..." "ta?" "Priaju sa sobom. Hoe da je uje?" "Ne, zaboga. Gde je naa oaravajua gospoica irs?" "Otila u etnju." "Sledei put pozovi Bernija, da vidimo kuda vode te njene etnje..." "Bernija", Petal se nasmeja. "Pa taj bi se vratio u jebenoj kutiji za cipele!" Na to se i Svejn nasmeja. "to moda i ne bi bilo loe, da se o istom troku otarasimo Bernarda i zadovoljimo e za krvlju uvene sekaice... 'Ajde, naspi nam jo po jedan." "A, ja ne bih. Idem u krevet, ako ti vie nisam potreban..." "Nisi", ree Svejn. "Eto", ree Kolin, kada je Kumiko otvorila oi i ugledala ga kako sedi na krevetu, "u tvojoj sobi se nalazi mikrofon koji se aktivira glasom; pomonik je presluao snimak i uo kako mi se obraa. Drugi snimak je ve zanimljiviji. Tvoj domain sedi s drugom aom viskija i ulazi naa Seli..." "Zdravo", zaula je Svejna, "ila si da se proluftira?" "Odjebi." "Zna", ree Svejn, "nita od ovoga nije bilo moja ideja. Valjalo bi da to ima na umu. Zna da su i meni muda u procepu." "Zna, Rodere, ponekad dolazim u iskuenje da ti poverujem." "Pokuaj. To bi olakalo stvari." "A ponekad mi doe da te prekoljem." "Tvoj problem, draga moja, jeste u tome to nikad nisi nauila da delegira; i dalje bi sve da radi sama." "Sluaj, seronjo, znam odakle si i znam kako si dospeo dovde i ne zanima me koliko si duboko za'o jezikom u Kanakino dupe, ili ko zna ve ije. Sarakin!" Kumiko je prvi put ula tu re. "Ponovo su mi se javili", ree Svejn, mirnim, oputenim glasom. "Ona je jo na obali, ali izgleda da e uskoro da se pokrene. Verovatno na istok. Nazad u tvoj stari kraj. Mislim da nam je to najbolja prilika. U kui bi bilo nemogue. Tamo je obezbeenje dovoljno jako da zaustavi osrednju vojsku..." "Opet me ubeuje da je re o obinoj otmici, Rodere? Da e traiti otkup za nju?" "Ne. Niko nije pominjao otkup." "Pa to onda ne unajme tu vojsku? Ko ih tera da se zaustave na osrednjoj? to lepo ne uzmu najamnike? Specijaliste za korporacijske prelaske. Ona nije tako teka meta, nita vie nego neki glavonja naunik. Nek' ubace profesionalce u igru..." "Valjda ti ve stoti put ponavljam da oni to ne ele. Hoe tebe." "Rodere, ta li to imaju o tebi, a? Mislim, zar stvarno ne zna zbog ega su se zakaili za mene?" "Zaista ne znam. Ali sudei po onome to imaju o meni, pokuau da pogodim." "Aha?" 28

"Zbog svega." Tiina. "Ima jo neto", ree on, "to su danas rekli. ele da izgleda kao da je sreena." "ta?" "ele da izgleda kao da smo je ubili." "A kako misle da to izvedemo?" "Nabavie telo." "Pretpostavljam", ree Kolin, "da je izila iz sobe bez odgovora. Razgovor se ovde zavrava." 10. OBLIK Proveo je jedan sat proveravajui leaje testere, a onda ih je jo jednom podmazao. Ve je bilo suvie hladno za rad; morae da zagreje prostoriju u kojoj su ostali, Detektivi, Strvodrob i Vetica. Bilo je to sasvim dovoljno da poremeti ravnoteu njegovog sporazuma sa Dentrijem, ali je izbledelo pred problemom kako mu objasniti dogovor sa Kidom Afrikom i prisustvo dvoje stranaca u Fabrici. Nije imao argumenata da se raspravlja sa Dentrijem; struja je bila njegova, jer je on bio taj koji ju je pribavljao od Uprave za fisiju; bez Dentrijevih mesenih upada u matricu, obrednih procedura koje su drale Upravu u ubeenju da se Fabrika nalazi negde drugde, na mestu koje plaa raune, ne bi bilo struje. A Dentri je ionako uvrnut, pomislio je, oslukujui krckanje u kolenima dok je ustajao. Izvadio je Sudijin kontrolni ureaj iz depa jakne. Dentri je bio ubeen da kiberprostor poseduje Oblik, opte ustrojstvo. Vidra je uo i blesavije zamisli, ali je Dentri imao to opsesivno verovanje da je Oblik od sutinskog znaaja. Razumevanje Oblika bilo je Dentrijev gral. Vidra je jednom gledao na stimu program ulo/Mree o obliku Vaseljene; tada je zakljuio da je Vaseljena ukupnost svega to postoji i nije mu ilo u glavu kako onda moe da ima oblik. Ako ima oblik, moralo bi da postoji neto oko njega, zar ne? A ako je to neto neto, zar nije i ono deo Vaseljene? Ovo je bila jedna od stvari oko kojih se nije vredelo kaiti sa Dentrijem, jer je Dentri umeo da ti pobrka sve u glavi. Ali Vidra je smatrao da kiberprostor nema nikakvih slinosti sa Vaseljenom, ve je samo nain predstavljanja podataka. Uprava za fisiju oduvek je liila na acteku piramidu, ali to nije bilo obavezno; ako bi to u UF zaeleli, mogla je da izgleda kao bilo ta. Velike kompanije imaju zatiena prava na izgled svojih podataka. Odakle onda pomisao da matrica ima neki odreeni oblik? I zato bi to neto znailo ako ga ima? Pritisnuo je dugme za ukljuenje ureaja; deset metara dalje, Sudija zabruja i zatrese se. Vidra Henri je mrzeo Sudiju. Bilo je to neto to ljudi iz umetnikih krugova nikada nisu razumeli. Zapravo, veselilo ga je da ga sklapa, da izvede Sudiju napolje, tamo gde moe da ga vidi i kontrolie, i da se, konano, oslobodi ideje o njemu, ali to svakako nije znailo da mu se dopadao. Gotovo etiri metra visok, dva metra irok u ramenima, bez glave, Sudija je stajao, podrhtavajui u svom skrpljenom oklopu boje sljutene re, kao kod ruki starih kolica, izlizanih od dodira nebrojenih ruku. Naao je nain da dobije takvu povrinu, hemikalijama i mirglom, i primenio ga najvie na Sudiji; bar na starim delovima, onim napabirenim sa otpada, ali ne na hladnim zubima cirkularnih testera ili blistavim delovima zglobova. Sve ostalo na Sudiji bilo je te boje, kao veoma stara, ali svakodnevno upotrebljavana alatka. Pritisnuo je ruicu upravljaa i Sudija naini korak napred, pa jo jedan. iro-motori su savreno radili; ak i bez ruke, stvar se kretala sa zastraujuim ponosom, mono gazei ogromnim stopalima. Vidra se naceri u pomrini Fabrike, dok je Sudija gruvao prema njemu, jedan-dva, jedan-dva. Mogao je po volji da prizove svaku pojedinost u gradnji Sudije, a ponekad je to i inio, iz pukog zadovoljstva to je tako. Nije pamtio vreme kada to jo nije mogao, mada je imao maglovitu predstavu o tome. Zato je i napravio Sudiju, zato to je neto uradio - nita strano, ali je pri tom bio uhvaen, i to dvaput - i sueno mu je, i bila je izvrena kazna, i vie nije bio u stanju da se sea; pamtio je samo odlomke, ne due od pet minuta. Krao je kola. Kola bogatih. A oni su se postarali da zapamti ta je uinio. Pokreui dojstik, okrenuo je Sudiju i uputio ga u susednu prostoriju, du prolaza izmeu nizova vlanih betonskih rampi na kojima su nekada stajali strugovi i ureaji za zavarivanje. Visoko iznad njega, u mraku meu noseim gredama, visile su mrtve fluorescentne svetiljke, gde su se povremeno gnezdile ptice. 29

Korsakovljev sindrom, zvali su to, neto to bi vam uradili sa neuronima, tako da ste gubili kratkorona seanja. To znai da je vreme provedeno tamo izgubljeno za vas, ali je uo da to vie ne rade, bar ne za krau automobila. Ljudima koji nisu bili tamo to ne izgleda tako strano, kao zatvor koga se ne seate, ali nisu u pravu. Kada je iziao, kada je bilo gotovo - tri godine dug, nestvaran i treperav lanac straha i pometnje, meren petominutnim intervalima, pri emu je najbolje pamtio prekide... Kada je bilo gotovo, oseao je potrebu da napravi Veticu, Strvodroba, pa Detektive i sada, na kraju, Sudiju. Dok je vodio Sudiju uz betonsku rampu u prostoriju gde su ga ekali ostali, uo je motor Dentrijevih kola, napolju u Pseoj Samoi. Dentri se osea nelagodno meu ljudima, razmiljao je Vidra poavi prema stepenicama, ali to je dvosmeran oseaj. Stranci su mogli da osete Oblik, kako gori iza Dentrijevih oiju; njegova opsednutost videla se u svemu to je radio. Vidri nije bilo poznato kako je Dentri prolazio prilikom odlazaka u Gradove; moda je imao posla sa ljudima slinim sebi, usamljenicima sa ruba trita drogama i softverom. Seks kao da ga uopte nije zanimao i Vidra nije imao pojma kakav bi bio njegov izbor kada bi ga zanimao. U Samoi se najvie oseao nedostatak seksa, bar to se Vidre ticalo, naroito preko zime. Leti se dogaalo da nae sebi devojku u jednom od okolnih zaralih gradia; to ga je i odvelo sve do Atlantik Sitija i nainilo Kidovim dunikom. U poslednje vreme, govorio je sebi da je najpametnije da se usredsredi na posao. Ipak, penjui se uz klimave eline stepenice do mosta koji je vodio do Dentrijevog stana, pitao se kako eri esterfild izgleda ispod svih onih jakni. Mislio je na njene ruke, hitre i iste, ali to mu je prizvalo besvesno lice onog oveka na nosilima, sa cevicom u levoj nozdrvi, i eri, kako mu brie upale obraze. Stresao se. "Hej, Dentri", doviknuo je u gvozdenu utrobu Fabrike, "dolazim gore..." Samo tri stvari na Dentriju nisu bile uske, otre i zategnute: oi, usne i kosa. Oi su mu bile krupne i svetle, sive ili plave boje zavisno od svetlosti; usne pune i pokretljive; kosa mu je bila zaeljana u kudravi plavi petlov rep koji mu je podrhtavao u hodu. Njegova mravost nije bila Tieva neuhranjenost, od slabe hrane u prigradskim naseljima i ivanosti; Dentri je bio naprosto uzak, sa zbijenim miiima i bez grama sala. Tako se i oblaio, otro i tesno, u crnu kou ukraenu svetlucavim crnim perlama, stil koji je Vidra pamtio iz vremena kada je bio sa Plavim akonima. Najvie zbog tih perli, Vidra je verovao da mu je oko trideset godina; toliko je i sam imao. Kada je zakoraio kroz dovratak u bletavi sjaj sijalica od sto vati, Dentri ga je posmatrao, kao da mu daje do znanja da je on, Vidra, jo jedna prepreka izmeu njega i Oblika. Upravo je odlagao dve motociklistike bisage na dugaki elini sto; izgledale su teke. Vidra je bio isekao ploe na krovu, postavio grede gde je bilo potrebno, pokrio otvore panelima od tvrde plastike i izolovao tako dobijeni svetlarnik. Tada je nastupio Dentri, sa maskom, rasprivaem i dvadeset galona belog emajl-laka; nije nita istio, ve je samo naneo debeo sloj laka preko prljavtine i sasuenog golubjeg izmeta, tako da je sve slepio zajedno i naneo jo boje dok nije dobio manje-vie bele povrine. Obojio je sve osim krovnih prozora, da bi potom Vidra poeo da die vitlom opremu sa poda Fabrike, pun kamionet kompjutera, dekova kiberprostora, ogroman stari holo-projektorski sto koji zamalo da slomi ekrk, zatim generatore slike, desetine kutija od rebraste plastike sa hiljadama holofoto ploa sakupljenih tokom potrage za Oblikom, stotine metara optikih vlakana na novim plastinim kalemovima, koji su Vidri odali da je re o industrijskoj pljaki. I knjige, stare knjige sa koricama od kartona presvuenog platnom. Vidra do tada nije imao pojma koliko su knjige teke. Imale su tuan miris, te stare knjige. "Poeo si da troi vie ampera dok nisam bio tu", ree Dentri, otvarajui jednu torbu bisaga. "U svojoj sobi. Ima novu grejalicu?" Poeo je urno da pretura po torbi, kao da trai neto vano, ali zagubljeno. Ali nije bilo tako, i Vidra je to znao; radio je to zato to je neoekivano dobio drutvo, mada poznato, u svom svetilitu. "Aha. A moram da grejem i skladite. Postalo je suvie hladno za rad." "Ne", ree Dentri, iznenada podigavi glavu, "to nije grejalica u tvojoj sobi. Amperaa ne odgovara." "Aha", isceri se Vidra, jer je verovao da ga Dentri zbog tog keenja smatra priglupim i popustljivim. "ta 'aha', Vidro?" "Nije grejalica." 30

Dentri otro kljocnu poklopcem torbe. "Hoe li mi rei ta je to, ili treba da ti iskljuim struju?" "Zna, Dentri, da mene nema ovde, imao bi mnogo manje vremena za... za sve ovo." Vidra znaajno uzdignu obrve prema velikom holo-stolu, "U stvari, kod mene je sad dvoje ljudi..." Opazio je kako se Dentri ukopao u mestu, razrogaivi svetle oi. "Al' nee videti nijedno od njih, k'o da nisu tu." "Neu", ree Dentri, napetim glasom, obilazei oko stola, "zato to e ih izbaciti odavde, zar ne?" "Najvie dve nedelje, Dentri." "Oni odlaze. Odmah." Dentrijevo lice sada je bilo sasvim blizu njegovog i on oseti otar zadah iscrpljenosti. "Ili i ti leti s njima." Vidra je bio deset kila tei od Dentrija, uglavnom u miiima, ali Dentri nikad nije obraao panju na to; kao da nije bio svestan, niti je mario za injenicu da bi mogao izvui deblji kraj. Takav stav je onespokojavao, na svoj nain. Dentri ga je jednom oamario, estoko, a Vidra je pogledao veliki klju koji mu je bio u ruci i zbog neega se osetio postieno. Dentri je ukoeno stajao; poinjao je da se trese. Vidra je znao da je sasvim verovatno da Dentri uopte nije spavao prilikom svojih boravaka u Bostonu ili Njujorku. I u Fabrici je malo spavao. Vraao se napet i prvi dan je uvek bio najgori. "Pogledaj", ree Vidra, kao da se obraa detetu koje samo to nije zaplakalo, i izvadi iz depa kesu, mito od Kida Afrike. Podigao je providnu plastinu Ziplok kesu da je Dentri vidi: plave derme, ruiaste tablete i grudva opijuma gadnog izgleda u crvenom celofanu, kristali viza u obliku debelih utih tapia, plastini inhalatori sa kojih je ime japanskog proizvoaa bilo sastrugano noem... "Od Afrike", ree Vidra, njiui Ziplok. "Afrika?" Dentri pogleda kesu, pa Vidru i opet kesu. "Od Afrike?" "Kid Afrike. Ne zna ga. Ostavio je ovo za tebe." "Zato?" "Zato to hoe da smestim ove njegove prijatelje na izvesno vreme. Dugujem mu to, Dentri. Rekao sam mu da ne voli strance ovde. Da ti smetaju", lagao je Vidra, "a on je onda rekao da e ti ostaviti neto kao naknadu." Dentri uze kesu i otvori je prstom po avu. Izvadio je opijum i pruio ga Vidri. "Ovo mi nee trebati." Uzeo je jednu plavu dermu, odlepio je sa podloge i paljivo je pritisnuo na unutranju stranu zgloba desne ake. Vidra je stajao, odsutno valjajui opijum izmeu palca i kaiprsta, i pucketajui celofanom, a Dentri obie sto i otvori torbu bisaga. Izvukao je par novih rukavica od crne koe. "Mislim da bi trebalo... da upoznam tvoje goste, Vidro." "A?" zatrepta Vidra, zapanjen. "Dobro... Al' ne mora ako nee, mislim, zar ne bi..." "Ne", ree Dentri, podiui okovratnik. "Insistiram." Dok su silazili niz stepenice, Vidra se seti opijuma i baci ga preko ograde, u tamu. Mrzeo je droge. "eri?" Oseao se glupo, kucajui pred Dentrijem na vrata sopstvene sobe. Nije bilo odgovora. Otvorio je. Mutna svetlost. Opazio je da je napravila senilo za jednu od njegovih svetiljki, kupu utog fakspapira vezanu icom. Odvrnula je druge dve sijalice. Nije bila u sobi. Nosila su bila na svom mestu, ovek na njima uukan u plavu najlonsku vreu. Ta stvar ga prodire, pomisli Vidra, posmatrajui ureaje za odravanje ivota, cevi, kesice sa tenou. Ne, ree sebi, nego ga odravaju u ivotu, kao u bolnici. Ali utisak je ostao: ta ako mu to isisava ivot, ostavljajui ga potpuno ispranjenog? Setio se Tieve prie o vampirima. "Pa", ree Dentri, poto je proao kraj njega i zastao u dnu nosila, "ima neobino drutvo, Vidro Henri..." Dentri obie nosila, drei oprezan metar razdaljine izmeu svojih izama i nepomine prilike. "Dentri, siguran si da se ne bi vratio gore? Mislim da ta derma... mislim da si uzeo previe." "Je li?" Dentri nakrivi glavu, svetlucajui oima u ukastoj svetlosti. Namignu. "Zato to misli?" "Pa", oklevao je Vidra, "ne znam te takvog. Mislim, nisi kao obino." "Hoe da kae da se ponaam drugaije?" "Aha." "Uivam u tome." "Ne vidim ti osmeh na licu", ree eri sa vrata. "eri, ovo je Dentri. On je na neki nain vlasnik Fabrike. eri je iz Klivlenda..." Dentri je bio izvadio tanku crnu baterijsku svetiljku; ispitivao je mreu troda na spavaevom elu. Uspravio se i osvetlio bezoblini, neobeleeni paket, a zatim opet crni kabl koji je vodio do troda. 31

"Klivlend", ree konano, kao da je to ime uo u snu. "Zanimljivo..." Ponovo je podigao svetiljku, nagnuvi se napred da osmotri mesto gde je kabl ulazio u paket. "eri, bee? eri, ko je on?" Svetlost pade na ispijeno, izluujue obino lice. "Nemam pojma", ree eri. "Sklanjaj mu to s lica. Moe da mu poremeti REM, ili tako neto." "A ovo?" Osvetlio je sivi paket. "El-ef, kae Kid. Ovog ovde zove Grof, a za to je rek'o da je njegov el-ef." Zavukla je ruku ispod jakni i poeala se. "U redu", ree Dentri i okrenu se, iskljuivi svetiljku. Vatra opsednutosti plamtela mu je u oima, jarka, saiua, tako pojaana Kidovom dermom da se Vidri inilo da je Oblik tu, usijan iza Dentrijevog ela, vidljiv za svakog osim za samog Dentrija. "Mora da je tako kako je rekao..." 11. NA DNU VIRA Mona se probudila kada su sletali. Prajor je sluao Edija, klimao glavom i razvlaio usta u onaj svoj etvrtasti osmeh. Osmeh kao da je uvek bio tamo, iza brade. Promenio je samo odeu; mora da je imao spremnu preobuku u avionu. Sada je nosio jednostavno sivo poslovno odelo i kravatu sa dijagonalnim prugama. Kao oni tetrebi koje joj je Edi dovodio u Klivlendu, samo to je njemu odelo drugaije stajalo. Jednom je gledala kako tetrebu uzimaju meru za odelo, tipu koji ju je odveo u Holidej In. Prodavnica odela bila je pored hotelskog predvorja, tip je stajao tamo u donjem veu, izukrtan linijama plave svetlosti i posmatrao se na tri velika ekrana. A Mona je morala da se ujede za jezik da ne bi prsnula u smeh, zato to je sistem imao kozmetiki program koji ga je inio drugaijim na ekranima, produio mu lice i ojaao bradu, ali on kao da to nije primeivao. Onda je izabrao odelo, obukao ono staro i to je bilo to. Edi je neto objanjavao Prajoru, kljunu taku u arhitekturi neke od svojih mutljavina. Umela je da iskljui sedraj, ali je ton glasa ipak dopirao do nje, ton koji je odavao verovanje da ljudi nisu u stanju da ukapiraju zez kojim se on tako ponosio, pa ga je zato objanjavao polako i natenane, kao da govori s malim detetom, i tiho da bi zvuao strpljivo. Izgledalo je da to Prajoru ne smeta, ali je Mona bila ubeena da Prajora u sutini zabole ona stvar za ono to Edi ima da kae. Zevnula je, protegnula se, a avion je dvaput odskoio na betonskoj pisti, zaurlao i poeo da usporava. Edi nije ni zastao s priom. "ekaju nas kola", prekinuo ga je Prajor. "Kuda se to vozimo?" upita Mona, ne obazirui se na Edijevo mrtenje. Prajor joj se osmehnu. "U hotel." Otkopao je pojas. "Ostaemo nekoliko dana. Bojim se da e morati uglavnom da ih provede u sobi." "Takav je dogovor", ree Edi, kao da je to njegova zamisao da ona ostane u sobi. "Voli stim, Mona?" upita Prajor i dalje se smeei. "Naravno", ree ona, "a ko ga ne voli?" "Ima neku omiljenu linost, Mona, meu zvezdama?" "Endi, naravno", ree ona, pomalo iznervirana. Osmeh postade iri. "Fino. Nabaviemo ti sve njene poslednje trake." Monin svet bio je sagraen od stvari i mesta za koja je znala, ali ih nikada nije videla u prirodi, ili posetila. Severni obod Gradova nije zaudarao na stimu. Pretpostavljala je da su izbacili miris, kao to Endi nikada nije imala glavobolju ili bolno razdoblje. Ali jeste, zaudarao je. Kao Klivlend, ak i gore. Isprva je mislila da je to bio samo aerodrom, kada su izili iz aviona, ali je miris postao jo jai kad su izili iz kola da bi uli u hotel. I bilo je vraki hladno, tamo na ulici, sa vetrom koji joj je ledio gole none lanke. Hotel je bio vei od Holidej Ina, ali i stariji. U predvorju je bila vea guva nego u predvorjima na stimu, ali je svuda bio prostrt ist plavi tepih. Prajor ju je ostavio da saeka pored reklame za orbitalnu banju, pa su on i Edi otili do dugake crne pregrade recepcije, gde se obratio eni sa imenom na mesinganoj ploici. Oseala se glupo ekajui ih tu, u beloj plastinoj pelerini koju joj je Prajor dao da obue, kao da odea na njoj nije dovoljno dobra. Otprilike treinu ljudi u predvorju inili su Japanci, verovatno turisti. inilo se da svi imaju poneto od opreme za snimanje - video, holo, neki i simstim ureaje za pojasom - ali 32

inae nisu liili na lovane. Pomislila je da verovatno ipak jesu. Moda su samo pametni da se ne razmeu, zakljuila je. Videla je kako je Prajor gurnuo kreditni ip prema eni sa ploicom, a ova ga je uzela i prevukla du metalnog proreza. Prajor je spustio njenu torbu na krevet, iroku plou od fleksipene be boje i dodirnuo senzor koji je raskrilio zid od zavesa. "Ovo nije Ric", ree, "ali emo se potruditi da ti bude udobno." Mona naini neodreen zvuk. Ric je bio gril za hamburgere u Klivlendu i nije joj bilo jasno emu frka oko toga. "Gledaj", ree on, "ovde su sve tvoje omiljene trake." Stajao je pored tapaciranog uzglavlja kreveta. Tamo se nalazio ugraen stim ureaj, mala polica sa kompletom troda u plastinom omotu i nekih pet kaseta. "Sve Endine najnovije emisije." Pitala se ko je ostavio te kasete i da li je to bilo uinjeno tek poto ju je Prajor pitao koje stimove voli. Uzvratila mu je osmehom i prila prozoru. Gradovi su izgledali kao na stimu; prozor je bio nalik na hologramsku razglednicu, sa uvenim prizorom graevina kojima nije znala naziv, ali je znala da su uvene. Sivilo kupola, snegom potcrtana geodezija naspram sivog neba. "Zadovoljna, mala?" upita Edi, poto joj je priao s lea, poloivi joj ruke ramena. "Je l' ovde imaju tu?" Prajor se nasmeja. Oslobodila se Edijevog laganog stiska i ponela svoju torbu u kupatilo. Zatvorila je i zakljuala vrata. Ponovo je zaula Prajorov smeh, a Edi je nastavio da davi o svojim emama. Sela je na olju, otvorila torbu i iskopala komplet kozmetike u kome je drala viz. Imala je jo etiri kristala. To joj se inilo dovoljno, ali kada bi broj spao na dva, obino je polazila u nabavku. Retko je uzimala dizae, bar ne svaki dan, mada u poslednje vreme jeste, jer je Florida poela da je izluuje. Sada bi mogla poeti da smanjuje, odluila je, dok je istresala kristal iz boice. Podseao je na tvrdu utu bombonu; potrebno je da ga zdrobi i smrvi izmeu dva komada najlona. A kada to uradi, oseti kao neki bolniki miris. Kada je izila iz kupatila, njih dvojica nisu bili u sobi. Ostala je unutra dok joj nije dosadilo, za ta je bilo potrebno prilino vremena. Na Floridi je uglavnom koristila tueve na bazenima ili autobuskim stanicama, one to se plaaju etonima. Pretpostavljala je da na ovom ovde postoji neka sprava koja broji litre i uraunava ti ih u raun; tako se to radilo u Holidej Inu. Iznad plastine glave tua nalazio se veliki beli filter, a nalepnica sa okom i suzom na zidnim ploicama znaila je da je voda okej za tuiranje samo treba da pazi da ti ne ulazi u oi, kao voda na bazenu. U zid je bilo ugraeno vie slavinica i kada bi dodirnula dugme ispod neke od njih potekao bi ampon, gel za kosu, teni sapun, ulje za kupanje. Kada bi dodirnula dugme, pored njega se palila crvena svetiljkica, upozoravajui da i to ide na njen raun. Prajorov raun. Bilo joj je drago to ih nije zatekla, zato to je volela da bude sama i ufiksana i ista. Retko je imala priliku da bude sama, osim na ulici, a to nije bilo isto. Prila je prozoru, ostavljajui za sobom vlane tragove na be tepihu. Bila je umotana u veliki pekir iste boje kao krevet i tepih, sa oianim imenom na upavoj strani, verovatnom nazivom hotela. Blok dalje nalazila se graevina staromodnog izgleda. Uglovi njenog stepenastog tornja bili su izvajani po uzoru na planinski obronak, sa kamenjem, travom i vodopadom koji je padao na kamenje a zatim i dalje. Sav taj trud izmamio joj je osmejak. Mesto gde je voda padala na kamenje bilo je u izmaglici. Zakljuila je da bi bilo preskupo da su pustili da voda pada pravo na ulicu. Verovatno je ponovo pumpaju gore i tako sve u krug. Onda tamo preko neto sivo okrenu glavu, podiui velike svinute rogove kao da gleda u nju. Ona naini korak unazad na tepihu i zatrepta. Neka vrsta ovce, ali svakako samo snimak, hologram ili tako neto. Stvorenje obori glavu i nastavi da pase. Mona se nasmeja. Oseala je hladne marce viza u nonim lancima i du lopatica, kao i bolniki miris u grlu. Maloas je bila uplaena, ali sada vie ne. Prajor je imao opak osmeh, ali je bio samo igra, plaeni sako. Njegov novac dolazio je od nekog drugog. Nije se plaila ni Edija; inilo joj se da vie strahuje za njega, jer je znala kako ga drugi vide. Pa, pomislila je, sve to nije vano; ona vie na gaji somove u Klivlendu i nema eme da je vrate na Floridu. 33

Setila se tednjaka na alkohol, hladnih zimskih jutara, starca zgrbljenog u prevelikom sivom kaputu. Zimi bi postavio jo jedan sloj plastike na prozore. tednjak je bio dovoljan da zagreje prikolicu, poto su zidovi bili prekriveni ploama tvrde pene i ivericom. Imala je obiaj da upka mesta gde se videla pena, da dubi rupe; kada bi je stari uhvatio u tome, razgalamio bi se. Bilo je tee odrati toplotu u tankovima sa ribom; morali su da pumpaju vodu na krov, gde su se nalazila sunana ogledala, u one providne plastine cevi. Ali tu je pomagalo i bilje koje je trulilo na ivicama tanka; kada bi otila sa mreom da donese ribu, odande se dizala para. Starac je trampio ribu za druge vrste hrane koje su ljudi uzgajali, alkohol za kuvanje i onaj za pie, kafu u zrnu, otpatke kojima je hranio ribe. On joj nije bio otac i to je esto ponavljao, iako je inae malo govorio. Ponekad se pitala da li moda ipak jeste. Kada je prvi put upitala koliko joj je godina, rekao je est, pa je poela da ih rauna od tog broja. Zaula je kako joj se iza lea otvaraju vrata i okrenula se. Tamo je bio Prajor, sa zlatnim plastinim priveskom kljua u ruci, brade rascepljene osmehom. "Mona", ree on, ulazei, "ovo je Derald." Kinez, visok, sivo odelo, proseda kosa. Derald se blago nasmeio, provukao se pored Prajora i otiao pravo do komode preko puta podnoja kreveta. Spustio je crnu torbu na komodu i otvorio je. "Derald je prijatelj. Lekar. eleo bi da te pregleda." "Mona", ree Derald, vadei neto iz torbe, "koliko ti je godina?" "esnaest", ree Prajor. "Je l' tako, Mona?" "esnaest", ponovi Derald. Stvar u njegovoj ruci podseala je na crne naoari za sunce, sa ispupenjima i icama. "Pa, to i nije ba idealno, zar ne?" On pogleda Prajora. Prajor se nasmei. "To je, ini mi se, deset godina manje?" "Ne ba", ree Prajor. "Ne traimo savrenstvo." "Neete ga ni dobiti." Zakaio je naoari za ui i pritisnuo neto na njima; ispod desnog stakla upali se svetiljkica. "Ali postoji granica prihvatljivosti." Svetlost se okrenu prema njoj. "Re je o kozmetici, Deralde." "'De je Edi?" upita ona, kad joj se Derald pribliio. "U baru. Da ga pozovem?" Prajor podie slualicu telefona, ali je odmah spusti. "ta je ovo?" Uzmicala je pred Deraldom. "Medicinski pregled", ree Derald. "Nita bolno." Doterao ju je do prozora; njene lopatice, iznad pekira, bile su pritisnute uz hladno staklo. "Neko hoe da te zaposli, neko ko dobro plaa; ali prvo moraju da se uvere da si zdrava." Svetlost je ubode u levo oko. "Uzima neke stimulante", ree on Prajoru, izmenjenim glasom. "Pokuaj da ne trepne, Mona." Svetlost joj pree na desno oko. "ta to uzima, Mona? I koliko?" "Viz." Uzmicala je od svetlosti. Uhvatio ju je hladnim prstima za bradu i umirio joj glavu. "Koliko?" "Kristal..." Svetlost uminu. Njegovo glatko lice bilo je sasvim blizu i naoari naikane soivima, prorezima, malim tanjirima od crne metalne mree. "Nemogue je proceniti istou", ree. "A, veoma je ist", ree ona i zakikota se. On joj pusti bradu i osmehnu se. "Ne bi trebalo da smeta", ree. "Da li bi otvorila usta, molim te?" "Usta?" "Hteo bih da ti pogledam zube." Ona pogleda Prajora. "Ovde ste imali sree", Derald ree Prajoru, kada joj je svetiljkicom osvetlio usnu duplju. "Zubi su u prilino dobrom stanju i slini su ciljnoj konfiguraciji. Navlake, plombe." "Znali smo da moemo da raunamo na tebe, Deralde." Derald smaknu naoari i pogleda Prakora. Zatim ode do crne torbe i vrati naoari u nju. "I sa oima, takoe. Veoma sline. Samo mala promena preliva." Izvadio je omot od folije iz torbe, otvorio ga i navukao bledu hirurku rukavicu na desnu aku. "Skini pekir, Mona. I isprui se." Ona pogleda Prajora, pa opet Deralda. "Hoete da vidite moje papire, test krvi i ostalo?" "Ne", ree Derald, "nema potrebe." Ona pogleda kroz prozor, nadajui se da e ugledati rogato stvorenje, ali ono nije bilo tamo, a nebo je bilo puno mranije. Odvezala je pekir, pustila ga na pod i legla na lea na fleksipenu be boje. 34

Nije se mnogo razlikovalo od onoga za ta su je plaali; ak je bilo krae. Dok je sedela u kupatilu sa otvorenom kozmetikom torbicom na kolenima, mrvei jo jedan kristal, zakljuila je da ima pravo da bude besna. Prvo je Edi zbrisao bez nje, onda se pojavio Prajor sa onim uvrnutim lekarom i na kraju joj je rekao da e Edi spavati u drugoj sobi. Tamo na Floridi prijalo bi joj da malo odahne od Edija, ali ovde je bilo drugaije. Nije htela da ostane sama i plaila se da pita Prajora za klju. On ga sigurno ima, da bi mogao da se ueta sa svojim ljigavim drugarom kad god mu padne na pamet. Gde je tu dogovor? A peklo ju je i ono sa plastinom pelerinom. Jebena plastina pelerina za jednu upotrebu. Rastrljala je izmrvljeni viz izmeu dva najlona, paljivo ga preruila u opaljiva, snano izdahnula vazduh, poloila otvor na usne i okinula. Oblak ute praine obloi joj sluzokou grla; neto od praha verovatno joj je dospelo i u plua. ula je da je to tetno. Nije imala nikakav plan kada je otila u kupatilo da se okine, ali, dok je potiljak poinjao da joj bridi, uhvatila je sebe kako misli na ulice oko hotela i na ono to je tamo videla pre nego to su uli. Klubovi, barovi, radnje sa izloenom odeom. Muzika. Muzika bi sada bila sasvim okej, kao i gomila. Izgubiti se u gomili, zaboraviti na sebe, samo biti tamo. Znala je da vrata nisu zakljuana; ve ih je proverila. Dodue, zakljuae se za njom, a nema klju. Ali Prajor je morao da je prijavi na recepciji. Pomislila je da sie i zamoli enu na recepciji za klju, ali joj ta ideja nije izgledala privlano. Poznavala je sakoe iza altera i nain na koji su je posmatrali. Ne, odluila je, najbolje da ostane i ukljui se u one nove Endine stimove. Deset minuta kasnije bila je na putu napolje, kroz sporedni izlaz, a viz joj je pevao u glavi. Napolju je sipila kia, ili je to bila kondenzacija sa kupole. Tamo u hotelu pristala je da nosi belu pelerinu, samo zato to je verovala da Prajor zna ta radi, ali joj je sada bilo drago to je ima. Zgrabila je namotaj faksa iz prepune kante i rairila ga iznad glave da zatiti kosu. Nije bilo tako hladno kao onomad, to je bilo jo jedna pogodnost. Njena odea uopte se nije mogla nazvati toplom. Osvrui se uz i niz aveniju, dvoumei se kuda da poe, opazila je pet-est gotovo istovetnih hotelskih proelja, niz peditaksija, vlani odsjaj malenih duana. I ljude, mnotvo ljudi, kao u srcu Klivlenda, samo u boli glava perju, sa pokretima kao da je svet njihov, kao da svako od njih ide na neko odreeno mesto. Samo se ukljui, pomisli ona, a viz joj dade jo jedan slatki zamah koji je bez razmiljanja otisnu u reku privlanih lica. Kuckala je novim potpeticama, drei faks iznad glave, a onda je primetila opet srea - da je kia stala. Putajui da je nosi gomila, poelela je priliku da osmotri izloge prodavnica, ali je ta struja bila isto uivanje i niko nije zastajao. Zadovoljila se letiminim pogledima u prolazu. Odea je bila poput one u stimu, bar neki komadi, izraena u stilu kakav nikad nije videla. Trebalo je da budem ovde, pomislila je, trebalo je od poetka da budem ovde. Ne na farmi somova, niti u Klivlendu, ili na Floridi. Ovo je mesto, pravo mesto, svako moe da doe ovamo, ne mora da ga prima preko stima. U stvari, ovaj deo nikada nije videla na stimu, deo sa obinim ljudima. Zvezda kao Endi nije pripadala ovde. Endi bi bila u visokim kulama sa drugim zvezdama stima, a ne ovde dole. Ali, Boe, kako je dobro, no tako blistava, reka ljudi oko nje, protie pokraj svih onih dobrih stvari koje bi mogle da budu njene samo kad bi imala malo sree. Edi, opet, nije voleo ovo mesto. Uvek je govorio kako je ovde posrano, previe ljudi, visoka kirija, svuda policija, prevelika konkurencija. Mada nije ekao ni dve sekunde kada mu je Prajor ponudio posao, podsetila se. A imala je i svoje objanjenje otkud tolika pizma kod Edija. Zato to je ovde ispuio, pretpostavljala je, to je ovde zbog neeg grdno prdn'o u abar. Pa sad ili ne eli da se podsea ili postoje ljudi koji bi ga svakako podsetili na to kada bi se vratio. Osealo se po besu sa kojim je opisivao mesto, isto kao to je govorio o svakome ko bi mu rekao da njegove eme ne mogu da upale. Novi ortak, prve veeri tako prokleto bistar, ve sledee bi ispao abronja do koske, turbo glupander, slepac bez vizije. Prola je pored velike prodavnice sa stim opremom monog izgleda, sve mat crno i tanko, sa boanstvenim holoom Endi na poasnom mestu, koja ih je posmatrala kako klize dalje sa onim njenim pomalo tunim osmejkom. Kraljica noi, nema ta. Ljudska reka ulivala se u neku vrstu kruga, mesto gde su se susretale etiri ulice i kruile oko vodoskoka. Mona, zapravo, nije imala nikakav cilj, nala se tu jer su se ljudi oko nje rasprili svako na svoju stranu, bez zaustavljanja. Dodue, bilo je ljudi i u krugu; neki su sedeli na popucalom betonu oko vodoskoka. U sredini vodoskoka nalazio se kip, mermerni, sav izlizan i umekanih oblika. Neto kao dete 35

koje jae krupnu ribu, verovatno delfina. inilo se da bi delfinova usta prskala vodu da je vodoskok radio, ali nije. Iza glava ljudi koji su sedeli, videla je raspadnutu, mokru faks-hartiju i bele plastine ae u vodi. Tada kao da se svetina stopila iza nje, u luni, klizei zid tela, i trojka na ivici vodoskoka postade izdvojena slika. Debela devojka kose obojene u crno, usta poluotvorenih kao da su zaglavljena u tom poloaju, sa sisama koje su kipele iz crvenog gumenog haltera; plavua sa dugakim licem i tankim plavim rezom rua, cigaretom u aci nalik na ptiju kandu; ovek golih nauljenih ruku, sa uvorenim nakalemljenim miiima ispod sintetike koe i rave zatvorske tetovae... "'Ej, kuko", ciknu debela, uz prizvuk zluradosti, "nemo' ti padne na pamet da ovde mo' da faka!" Plavua pogleda Monu umornim oima i prazno joj se osmehnu, u stilu ja-tu-nita-ne-mogu, pa skrenu pogled. Svodnik sie sa vodoskoka kao na opruzi, ali Mona je ve bila u pokretu, opomenuta izrazom plavuinog lica. Uspeo je da je dohvati za ruku, ali je plastini av pelerine popustio i ona se progurala nazad meu ljude. Onda viz preuze kontrolu i sledeeg trenutka nalazila se bar blok zgrada dalje, naslonjena na elini stub, kaljui i znojei se. Meutim, viz se sada prozlio, to je ponekad znalo da se dogodi, i sve je postalo gadno. Lica u gomili bila su opsednuta i gladna, kao da svako od njih goni neka oajnika lina potreba, svetlost iz izloga bila je hladna i svirepa, a sve one stvari unutra bile su tamo samo da bi je podsetile na to da ne moe da ih ima. A odnekud je dopirao glas, glas pobesnelog deteta, koji je nizao prostote u beskrajni, besmisleni lanac; kada je shvatila iji je to glas, zautala je. Leva ruka joj se smrzavala. Spustila je pogled i videla da nema rukava i da je av sa strane rasporen do struka. Skinula je pelerinu i prebacila je preko ramena kao ogrta; moda e se tako manje primeivati. Naslonila se na stub dok se viz valjao preko nje kao talas zakasnele plime adrenalina; zaklecala su joj kolena i ve je pomislila da e se onesvestiti, ali viz je tada izveo jedan od svojih trikova i nala se kako klei u svetlosti letnjeg sumraka u starevom dvoritu; na sipkavoj sivoj zemlji bio je crte igre koju je igrala, ali sada je samo uala tamo, odsutna, zurei u mesto izmeu gromada tankova gde su svici sevali u trnjaku kupine iznad zguvane stare koljke automobila. U kui iza nje gorelo je svetlo i oseala je miris svee peenog kukuruznog hleba i kafe koju je starac ceo dan dokuvavao, sve dok kaika ne bi stajala u njoj, imao je obiaj da kae, a on je sada bio tamo i itao jednu od svojih knjiga, sa lomnim smeim listovima, odlomljenih uglova, pa ih je zato uvao u iskrzanim plastinim koricama i ponekad su mu se naprosto pretvarale u prah u rukama, ali kada bi naao neto to je hteo da sauva, izvadio bi mali depni ureaj za kopiranje iz ladice, ubacio baterije, prevukao ga preko strane. Volela je da posmatra kako se svee kopije izvijaju iz proreza, sa onim naroitim mirisom koji se brzo gubio, ali joj on nikada nije dozvolio da ga sama upotrebi. Ponekad je itao glasno, s nekim oklevanjem u glasu, kao ovek koji pokuava da svira na instrumentu koga godinama nije uzeo u ruke. To to je itao nisu bile prie, nita to bi imalo zakljuak ili se zavravalo aljivo. Kao da je otvarao prozore u neto nepojmljivo; nikada nije pokuao da objasni neto od toga, verovatno zato to ni sam nije razumeo; moda niko nije... Tada se ulica vratila na mesto, tvrda i blistava. Ona protrlja oi i zakalja se. 12. OVDE POINJE ANTARKTIK "Spremna sam", ree Pajper Hil, sedei na tepihu u oputenoj verziji poloaja 'lotosov cvet'. "Dodirni pokriva levom rukom." Osam tankih ica prualo se iz utinica iza Pajperinih uiju do instrumenta koji joj je leao preko preplanulih butina. Endi, umotana u beli barunasti ogrta, sa crnim test-ureajem preko ela nalik na debeli prekriva za oi, sedela je naspram tehniarke na ivici kreveta. Uinila je kako joj je reeno, prelazei lagano vrhom prsta preko sirove svile i neizbeljenog platna zguvanog pokrivaa. "Dobro", ree Pajper, vie za sebe nego za Endi, dodirujui neto na tabli. "Ponovo." Endi oseti kako joj potka postaje grublja pod prstima. "Jo jednom." Novo podeavanje. Sada je mogla da razazna pojedina vlakna, da razlikuje svilu od platna... "Ponovo." 36

Nervi joj zavritae kada je zagrebala odranim jagodicama prstiju preko eline vune, mrvljenog stakla... "Optimalno", ree Pajper, otvorivi plave oi. Zatim iz rukava kimona izvadi boicu od slonovae, izvue zapua i prui je Endi. Endi oprezno omirisa, murei. Nita. "Ponovo." Neto cvetno. Ljubiice? "Ponovo." Glava joj se nae u oblaku nepodnoljivog zadaha staklene bate. "Olfaktorni efekat podeen", ree Pajper, kada se zaguujui miris izgubio. "Nisam primetila." Otvorila je oi. Pajper joj je pruala smotuljak bele hartije. "Samo da ne bude riba", ree Endi, oblizujui vrh prsta. Dodirnula je papir i podigla prst do jezika. Jedan od Pajperinih testova ogadio joj je morsku hranu na mesec dana. "Nije riba", ree Pajper, smeei se. Kosa joj je bila kratko podiana u precizan mali lem koji je potcrtavao grafitni sjaj utinica iza uiju. Sveta Jovanka od silikona, rekao je Porfir, jer je posao, izgleda, bio njena jedina strast. Bila je Endin lini tehniar, sa reputacijom najboljeg specijaliste u Mrei. Karamel... "Ko je jo ovde, Pajper?" Dovrivi Uvoenje, Pajper je zatvarala svoju tablu u najlonsku futrolu. Endi je nekoliko sati ranije ula dolazak helikoptera; ula je smeh, korake na terasi, dok je izranjala iz sna. Odustala je od uobiajenih pokuaja da izazove posmatraki san... ako se to moglo nazvati snom, navala tuih seanja koja su je ispunjavala, a zatim oticala u dubine koje nije mogla da dosegne, ostavljajui odbleske slika... "Rabel", ree Pajper, "Lomas, Hikman, Ng, Porfir, Papa." "A Robin?" "Ne." "Beskonanosti", ree ona, pod tuem. "Dobro jutro, Endi." "Vreteno Frisajd. Ko je vlasnik?" "Vreteno sad ima novo ime, Mistik II, koje su mu dali trenutni vlasnici, Grupa Dulijana i Karibana Orbital." "Ko je bio vlasnik kada je Tali tamo snimala?" "Tezje-Epul d.d." "Htela bih da saznam vie o Tezje-Epulu." "Ovde poinje Antarktik." Zagledala se kroz izmaglicu pare u beli krug zvunika. "ta to ree?" "Ovde poinje Antarktik je dvosatna video-studija porodice Tezje-Epul od Hansa Bekera, Endi." "Ima li je?" "Naravno. Dejvid Poup ju je nedavno nabavio. Bio je veoma impresioniran." "Stvarno. Koliko nedavno?" "Prolog ponedeljka." "Dobro, onda u je pogledati veeras." "Sreeno. To je sve?" "Da." "Do vienja, Endi." Dejvid Poup. Papa. Njen direktor. Porfir je rekao da Robin pria ljudima kako ona uje glasove. Da li je rekao i Poupu? Dodirnula je keramiku plou; mlaz postade topliji. Zato se Poup zanimao za TezjeEpulove? Ponovo je dodirnula plou i zadahtala pod iglama odjednom ledene vode. Spolja i iznutra, likovi iz tog drugog pejsaa pristizali su rano, prerano... Kada je ula u dnevnu sobu, Porfir je stajao pored prozora, Masai ratnik u tankoj haljini sa tapaciranim ramenima od crne svile i crnom konom sarongu. Ostali su zagrajali kada su je videli i Porfir se okrenu i nasmei se. 37

"Zatee nas", ree Rik Rabel, ispruen na kauu blede boje. Bio je zaduen za efekte i montau. "Hilton nije predviao da e se tako brzo vratiti." "Dovukli su nas sa svih strana, duo", dodade Keli Hikman. "Bio sam u Bremenu, a Papa je bio gore u bunaru, u punom umetnikom zamahu, zar ne, Dejvide?" Pogledao je direktora kao da trai potvrdu. Poup je bio zajahao jednu od stolica u stilu Luja XVI, prekrstivi ruke na njenom krhkom naslonu, umorno se osmehujui, tamne kose zamrene iznad mravog lica. Kada je Endin raspored to doputao, Poup je snimao dokumentarce za Mreu/Obrazovanje. Odmah poto je potpisala za Mreu, Endi je anonimno uestvovala u jednom Poupovom minimalistikom umetnikom radu, beskrajnoj etnji preko dina od pegavom ruiastog satena, pod mainski elinim nebom. Tri meseca kasnije, kada se luk njene karijere poeo nezaustavljivo da se uspinje, ilegalna verzija trake postala je kult. Karen Lomas, koja je radila Endine dublove, smeila se sa stolice levo od Poupove. Desno od njega, Keli Hikman, garderober, sedeo je na bledom podu pored Brajana Nga, Pajperinog pomonika i uenika. "Pa", ree Endi, "vratila sam se. ao mi je to sam vas ostavila da ekate, ali tako je moralo da bude." Nastade muk. Kitnjaste stolice tiho su krckale. Brajan Ng se nakalja. "Svima nam je drago to si opet s nama", ree Pajper, izlazei iz kuhinje sa oljama kafe u rukama. Ostali ponovo zagrajae, ovaj put malo uzdranije, a zatim prsnue u smeh. "Gde je Robin?" upita Endi. "Gosin Lenir je u Londonu", ree Porfir, sa rukama na koi kojom su mu bili omotani bokovi. "Oekuje se svakog asa", ree Poup suvo, ustajui da uzme kafu od Pajper. "ta si radio na orbiti, Dejvide?" upita Endi, uzevi drugu olju. "Lovio samotnike." "Samou?" "Samotnike. Pustinjake." "Endi", ree Hikman, poskoivi sa stolice, "mora da vidi kakav je satenski veernji komplet poslao Devik prole nedelje! A imam i kompletnu Nakamurinu kolekciju za plau..." "Vai, Keli, ali..." Ali Poup se ve bio okrenuo da kae neto Rabelu. "Hej", ree Hikman, sav ushien, "doi! Daj da ti ga probamo!" Poup je proveo vei deo dana sa Pajper, Karen Lomas i Rabelom, raspravljajui o rezultatima Uvoenja i beskrajnim pojedinostima onoga to su zvali Endinom reinstalacijom. Posle ruka, Brajan Ng je poao s njom na pregled, u privatnu kliniku u zgradi od ogledala na Beverli Bulevaru. Tokom sasvim kratkog ekanja u beloj odaji prepunoj biljaka - verovatno stvar obreda, kao da bi medicinska usluga bez ekanja bila nekako nepotpuna, neuverljiva - Endi se pitala, kao i mnogo puta ranije, zato tajanstveni amanet njenog oca, one veve koje joj je provukao kroz glavu, nikada nisu bile otkrivene ni na jednoj klinici. Njen otac, Kristofer Miel, bio je na elu projekta hibridoma koji je Maas Biolabsu doslovno omoguio monopol u ranoj fazi razvoja bioipova. Tarner, ovek koji ju je odveo u Njujork, dao joj je neku vrstu dosjea o njenom ocu, biosoft, delo vetake inteligencije zaduene za bezbednost u Maasu. Ukupno je etiri puta otvarala dosje; konano, jedne pijane noi u Grkoj, bacila je tu stvar sa palube jahte nekog irskog industrijalca, posle svae sa Bobijem. Vie se nije seala zato su se svaali, ali je zapamtila pomeani oseaj gubitka i olakanja kada je zdepasti grumen seanja pljusnuo u vodu. Moda je njen otac tako nainio svoju rukotvorinu da bude nevidljiva za skenere neurotehniara. Bobi je imao svoju teoriju, za koju je verovala da je blie istini. Moda je Legba, loa kome je Bovoar pripisivao gotovo neogranienu mogunost pristupa matrici kiberprostora, mogao da izmeni ustrojstvo podataka za kojima su skeneri tragali, inei veve nevidljivim... Uostalom, upravo je Legba upriliio njen debi u industriji, kao i potonji uspon, koji je pomraio petnaestogodinju karijeru megazvezde Mree, Tali Iam. Ali mnogo je vremena proteklo otkako su je loa poslednji put pojahali, a sada, po Briitinim reima, veve su se obnavljale... "Hilton je naredio Beskonanosti da ti sastavi istup za danas", ree Ng, dok su ekali. "O?" 38

"Izjavu za javnost o tvojoj odluci da ode na Jamajku, hvalospeve o strunosti klinike, opasnosti od droge, obnovljenom poslovnom poletu, zahvalnosti publici, mesto dogaanja Malibu..." Beskonanost je bila sposobna da generie video-snimke Endi, da ih oivi pomou matrica uzetih sa stima. Posmatranje tih snimaka izazivalo je blagu, ali pomalo munu vrtoglavicu i bilo je jedna od retkih prilika kada je uspevala da uvidi injenicu svoje slave. Iza zelenila se oglasilo zvonce. Vrativi se iz grada, zatekla je snabdevae kako pripremaju rotilj na terasi. Leala je na kauu ispod Valmijea i sluala talase. Iz kuhinje se ulo kako Pajper objanjava Poupu nalaze pregleda. U stvari, nije bilo potrebno - nalazi su govorili da je savreno zdrava - ali su i Pajper i Poup bili cepidlake. Kada su Pajper i Rabel obukli dempere i izili na terasu i stali da greju ruke iznad ara, Endi je ostala sama u dnevnoj sobi sa direktorom. "Poeo si da mi pria, Dejvide, ta si to radio gore u bunaru..." "Traio istinske usamljenike." Provukao je prste kroz zamrenu kosu. "To je u vezi sa neim to sam hteo da uradim prole godine, sa namenskim zajednicama u Africi. Problem je nastao kada sam shvatio, naavi se gore, da svako ko dospe tako daleko, ko zaista ivi sam na orbiti, obino biva osuen da tamo i ostane." "Jesi li snimao? Intervjue?" "Ne. Nameravao sam da naem takve ljude i da ih nagovorim da sami snime materijal." "Jesi li?" "Ne. Ali sam uo prie. Neke od njih su bile zaista udesne. Jedan pilot tegljaa tvrdio je da u konzerviranoj japanskoj fabrici lekova ive deca ljudoderi. U stvari, gore ima puno sasvim novih apokrifa avetinjski brodovi, izgubljeni gradovi... Pomalo je patetino, kada razmisli o tome. Hou da kaem, tamo je sve zarobljeno na orbiti. I sve je ljudskog porekla, poznato, u posedu, uneto u karte. Kao da posmatra kako se legende ukorenjuju na parkingu. Ali pretpostavljam da je ljudima potrebno tako neto, zar ne?" "Da", ree ona, mislei na Legbu, Mama Briitu, hiljadu svea... "Samo mi je ao", ree on, "to nisam uspeo da stignem do Gospe Dejn. Neverovatna pria. ist gotik." "Gospa Dejn?" "Tezje-Epul. Njena porodica izgradila je torus Frisajda. Pioniri visoke orbite. Beskonanost ima jedan fantastian video... Pria se da je ubila svog oca. Poslednja je u lozi. Pre mnogo godina ostala je bez novca. Sve je prodala, dala da iseku vrh vretena i da ga odvuku na novu orbitu... Uspravila se na kauu, skupljenih kolena, prstiju ukrtenih oko njih. Niz rebra joj se slivao znoj. "Ne zna tu priu?" "Ne", ree ona. "Zanimljiva je sama po sebi, zato to pokazuje koliko su teili anonimnosti. Plaali su da se ne pojave u vestima. Majka je bila Tezje, a otac Epul. Sagradili su Frisajd kada tamo nije bilo nieg slinog. Usput su stekli fantastino bogatstvo. Bili su verovatno odmah iza Vireka kada je Epul umro. Prirodno, u meuvremenu su se potpuno izvitoperili, poeli su naveliko da kloniraju sopstvenu decu..." "To zvui... zastraujue. Jesi li zaista pokuao da je pronae?" "Pa, raspitivao sam se. Beskonanost mi je nabavila taj Bekerov video, a njena orbita je ubeleena u knjige, naravno, ali nita ti ne vredi da bane tamo ako nisi pozvan, je li? A onda me je Hilton pozvao da se vratim na posao... Nije ti dobro?" "Ma, jeste, ja... Mislim da bi trebalo da se presvuem, da obuem neto toplije." Posle obeda, uz kafu, izvinila se i rekla laku no. Porfir ju je otpratio do stepenita. Bio je uz nju tokom veere, kao da je osetio njen novi nemir. Ne, pomislila je, nije nov: stari je, onaj koji je oduvek postojao. Sve ono od ega su je branile droge. "Gospojce, pazi na sebe", rekao je, tiho, da ne uju ostali. "Dobro mi je", odgovori ona. "Previe ljudi odjednom. Jo se nisam privikla." 39

Stajao je tamo i posmatrao je, u sjaju tinjajue eravice iza otmeno oblikovane, neuhvatljivo neljudske lobanje, sve dok se nije okrenula i pola uz stepenice. Sat kasnije, ula je helikopter koji je doao po njih. "Kuo", rekla je, "sada u pogledati onaj video koji je poslala Beskonanost." Kada se zidni ekran spustio na mesto, otvorila je vrata spavae sobe i zastala na trenutak na vrhu stepenita, oslukujui zvuke opustele kue. Talasi, um maine za sudove, vetar na prozorima terase. Okrenula se prema ekranu i zadrhtala, ugledavi lice u zrnastom nepominom kadru, ptijih obrva zaluenih iznad tamnih oiju, visokih lomnih jagodinih kostiju i irokih odlunih usta. Slika se proirila u tamu oka, prazan ekran, belu taku koja je narastala, izduivala se, pretvarala u zailjeno vreteno Frisajda. Zabljeskae uvodni natpisi na nemakom. "Hans Beker", poe kua, recitujui uvodnu kritiku iz biblioteke Mree, "jeste austrijski video-artist ija je preokupacija opsesivno ispitivanje strogo omeenih polja vizuelne informacije. Njegov prilaz obuhvata kako klasinu montau, tako i tehnike pozajmljene iz industrijske pijunae, snimanja u dubokom svemiru i kino-arheologije. Ovde poinje Antarktik, njegova studija slika porodice Tezje-Epul, najznaajnije je njegovo delo do sad. Patoloki tajnoviti industrijski klan, koji je vukao konce iz potpune izdvojenosti svog orbitalnog doma, bio je za njega neodoljiv izazov." Belina vretena ispuni ekran kada je nestao poslednji natpis. U sredite ekrana doklizi slika, snimak mlade ene u komotnoj tamnoj odei, na neraspoznatljivoj pozadini. MARI-FRANS TEZJE, MAROKO. Ovo nije bilo lice sa poetnog snimka, lice bremenito seanjem, pa ipak kao da ga je obeavalo, kao da ispod povrine poiva larvalna slika. Zvuna traka plela je nemelodiozne niti kroz slojeve statikog uma i nerazgovetnih glasova kada je sliku Mari-Frans zamenio formalni jednobojni portret mladia u utirkanoj koulji. Bilo je to privlano lice, skladnih crta, ali nekako tvrdo i sa pogledom beskrajne dosade u oima. DON HARNES EPUL, OKSFORD. Da, pomislila je i mnogo puta sam te srela. Znam tvoju priu, iako je zabranjena za mene. Ali nita za to, gospodine Epul, jer ionako mislim da mi se uopte ne dopadate. 13. MOST Most je stenjao i ljuljao se. Nosiljka je bila ira od ograde staze, pa su morali da je nose u visini grudi dok su mileli napred, Dentri na elu, steui rukama u rukavicama drke sa obe strane spavaevih nogu. Vidra je nosio tei kraj, glavu, sa baterijama i svom onom aparaturom; oseao je kako eri oprezno napreduje iza njega. Hteo je da joj kae da se vrati, da je njena teina na mostu suvina, ali nekako nije mogao. Pogreio je kad je Dentriju dao Kidovu kesu sa drogama. Nije znao ta je bilo u dermi koju je Dentri upotrebio; nije znao ta tee Dentrijevim krvotokom, pre svega. ta god bilo, Dentri je imao kratki spoj u glavi, i zato su sada visili na jebenom mostu, dvadeset metara iznad betonskog poda Fabrike. Vidra je bio spreman da zaplae od muke, da vriti; dolazilo mu je da neto razbije, bilo ta, ali nije mogao da pusti nosila. I taj Dentrijev osmeh, osvetljen sjajem bio-ekrana privrenog u podnoju nosila, dok je koraao unazad preko mosta... "ovee boji", ree eri, glasom devojice, "ovo je ozbiljna zajebancija..." Dentri iznenada nestrpljivo povue nosila i Vidra zamalo da ih ispusti. "Dentri", ree Vidra, "mislim da bi trebalo dobro da razmisli o ovome." Dentri je bio skinuo rukavice. U svakoj ruci drao je po jedan optiki kabl i Vidra opazi kako podrhtavaju tipaljke na krajevima. "Mislim, Kid Afrika nije maji kaalj, Dentri. Ne zna u ta se uputa, kad se zeza s njim." Ovo nije bilo sasvim istinito, poto je Kid, bar koliko je Vidra znao, bio suvie pametan da veruje u osvetu. Ali ko bi znao u ta e se Dentri upustiti? "Ni sa kim se ja ne zezam", ree Dentri, prilazei nosilima, s kablovima u rukama. 40

"uj, drukane", ree eri, "ako mu poremeti prijem, to bi moglo da ga ubije; njegov autonomni nervni sistem samo bi se izvrn'o. to ga ne zaustavi?" obrati se ona Vidri. "to ga ne sloi na patos?" Vidra protrlja oi. "Zato to... ne znam. Zato to on... Dentri, sluaj, ona 'oe da kae da e to moda da ukoka siroto kopile, ako se prikljui. uje li ti mene?" "El-ef", ree Dentri, "uo sam." Stavio je kablove meu zube i poeo da cima jedan od spojeva na bezoblinom grumenu iznad spavaeve glave. Ruke mu se vie nisu tresle. "Sranje", ree eri i zagrize zglob prsta. Spoj se odvoji i ostade u Dentrijevoj ruci. On drugom rukom zakai tipaljku i poe da nameta spoj nazad na mesto. Smeio se sa preostalim kablom u zubima. "Zajebi", ree eri, "odo' ja odavde", ali se nije ni pomerila. ovek na nosilima zastenja, jednom, slabo. Vidra se sav najei od tog zvuka. Odvoji se i drugi spoj. Dentri zakai i drugu tipaljku i privrsti spoj. eri brzo prie podnoju nosila i kleknu da pogleda ispis. "Osetio je ovo", ree ona, podiui pogled prema Dentriju, "ali su podaci, izgleda, u redu..." Dentri se okrenu svojim konzolama. Vidra je posmatrao kako prikljuuje kablove. Moda e sve ispasti dobro, pomislio je; Dentri e uskoro da pukne i moi e da ostave nosila ovde gore dok ne dovede Tia da mu on i eri pomognu da ih prenese nazad preko mosta. Ali Dentri je potpuno opien i moda bi bilo bolje da pokua da mu oduzme droge, bar jedan deo, ne bi li se tako stvari vratile u red... "Sve me navodi da poverujem", ree Dentri, "da je ovo bilo predodreeno. Da je oblik mog preanjeg rada doveo do ovoga. Priznajem da ne razumem kako je to mogue, ali nije nae da pitamo, zar ne, Vidro Henri?" Otkucao je niz na jednoj od tastatura. "Jesi li ikad razmiljao o moguoj povezanosti klinike paranoje sa fenomenom religijskog preobraenja?" "O emu ovaj govori?" upita eri. Vidra sumorno odmahnu glavom. Da je bilo ta rekao, samo bi podstaknuo Dentrijevo bezumlje. Dentri sada ode do velikog projekcionog stola. "Postoje svetovi unutar svetova", ree. "Makrokosmos, mikrokosmos. Veeras smo preneli ceo jedan svet preko mosta, a onaj to je gore isti je kao onaj dole... Bilo je oigledno, naravno, da takve stvari postoje, ali nisam smeo da se nadam..." Stidljivo ih je pogledao preko crnih perli na ramenu. "A sada", ree on, "videemo oblik minijaturnog sveta u koji je otputovao na gost. I u tom obliku, Vidro Henri, ja u videti..." Dodirnuo je prekida na ivici holo-stola. I vrisnuo. 14. IGRAKE "Evo jedne sjajne stvari", ree Petal, dodirnuvi kocku od ruinog drveta veliine Kumikine glave. "Bitka za Britaniju." Iznad kocke zadrhta svetlost, i kada se Kumiko nagnula napred, videla je siunu letelicu kako pravi petlju i usporeno ponire iznad sive Petrijeve mrlje Londona. "Izradili su je prema ratnim filmovima", ree on, "snimljenim iz kupole mitraljesca." Zurila je u gotovo mikroskopske bleskove protivavionske vatre sa estuara Temze. "Napravljena je u ast Stogodinjice." Nalazili su se u Svejnovoj sobi za bilijar, pozadi u prizemlju broja 16. Pomalo je zaudarala na ustajalost, nalik na miris paba. Opta urednost Svejnovog boravita ovde je bila ublaena otmenom tronou: tu su bile fotelje postavljene izlizanom koom, komadi tekog tamnog nametaja, mutnozeleno polje bilijarskog stola... Crne eline police sa opremom za zabavu bile su razlog zbog koga ju je Petal doveo ovamo, pre aja, vukui noge u svojim rasparanim papuama od krtiine koe; da joj pokae izbor igraaka. "Koji je to bio rat?" "Pretposlednji", ree on, prelazei na drugu, slinu ali veu spravu koja je nudila holograme Tai boksa za ene. uljavi taban jedne devojke pljesnuo je u ravni smei trbuh druge, napet da bi primio udarac. Dodirnuo je dugme i projekcija nestade. Kumiko ponovo pogleda Bitku za Britaniju i zapaljene muice. "Vie razliitih sportskih snimaka", ree Petal, otvarajui kutiju od svinjske koe sa stotinama snimaka. Pokazao joj je jo nekoliko drugih ureaja, a onda se poeao po bradi i potraio japanski informativni video-kanal. Pronaao ga je, konano, ali nije uspeo da iskljui automatsku sinhronizaciju. 41

Zajeno su posmatrali snimak na kome su stipendisti Ono-Sendaija stajali sueljeni u rasplakanoj diplomskoj sveanosti. "ta im ovo znai?" upita on. "Pokazuju vernost svojoj zaibacu." "Tako", ree on. Preao je preko video-ureaja perukom za prainu. "Uskoro e vreme za aj." Iziao je iz sobe. Kumiko iskljui zvuk. Seli irs se nije pojavila na doruku, niti Svejn. Mahovinasto zelene zavese skrivale su jo jedan niz visokih prozora prema istom vrtu. Pogledala je sunani sat pod snegom i pustila zavesu da padne. (Nemi zidni ekran prikazivao je slike neke nesree u Tokiju, medicinare u odelima od folije kako isecaju beivotne rtve iz kra zguvanog elika.) Uz zid je stajao teki viktorijanski orman, na izrezbarenim nogama nalik na ananase. Kljuaonica, uokvirena dijamantom od poutele slonovae, bila je prazna i vrata su se odmah otvorila, izdahnuvi hemijski miris starog sredstva za glaanje. Zurila je i crno-belu mandalu na dnu ormana, sve dok se nije pretvorila u ono to jeste - tabla za pikado. Lakirano drvo iza nje bilo je izbodeno i izgrebano; zakljuila je da su neki igrai promaili celu tablu. Donja polovina ormana sastojala je od nekoliko ladica, svaka sa malom mesinganom rukom i minijaturnom kljuaonicom, uokvirenom slonovaom. Kleknula je ispred ladica, osvrnula se prema vratima (zidni ekran je prikazivao usne kabaretskog pevaa iz inukua) i izvukla gornju desnu ladicu, trudei se da bude to tia. Bila je puna strelica, slobodnih ili u konim koricama. Zatvorila je ladicu i otvorila onu do nje, levu. Mrtav moljac i zarao zavrtanj. Ispod dve gornje nalazila se samo jedna iroka ladica; zaglavila se dok ju je otvarala i nainila zvuk. Ponovo se osvrnula (kadar Tokijskog zaliva osvetljenog logoom Fudi Elektrika), ali od Petala ni traga. Nekoliko minuta prelistavala je pornografski asopis sa tekstom na japanskom, koji se uglavnom bavio umetnou bondae. Ispod asopisa je leala pranjava futrola od navotenog platna sa reljefnim natpisom 'Walther' na poklopcu. Pitolj je bio teak i hladan; videla je svoje lice u plavom metalu kada ga je podigla iz leita od pene. Prvi put je imala oruje u rukama. Sivi plastini rukohvat inio joj se ogroman. Vratila je pitolj u leite i potraila japanski tekst u knjiici sa viejezinim uputstvima. Bio je to vazduni pitolj; punio se prelamanjem poluge ispod cevi. Ispaljivao je siuna olovna zrnca. Jo jedna igraka. Vratila je sve na mesto i zatvorila ladicu. Preostale ladice bile su prazne. Zatvorila je vrata ormana i vratila se Bici za Britaniju. "Ne", ree Petal, "ao mi je, ali to nee moi." Razmazivao je devonski kajmak na zemiku; teki viktorijanski no za maslac izgledao je kao igraka meu njegovim debelim prstima. "Probaj kajmak", ree, spustivi masivnu glavu i otvoreno je posmatrajui iznad naoara. Kumiko obrisa marmeladu sa gornje usne lanenom salvetom. "Ne mislite valjda da bih pobegla?" "Da pobegne? To ti je na umu, da pobegne?" Jeo je svoju zemiku, metodino vaui, i gledao u vrt, gde je ponovo padao sneg. "Ne", ree ona. "Ne nameravam da beim." "Dobro", ree on i ponovo zagrize zemiku. "Jesam li u opasnosti, na ulici?" "Ne, zaboga", ree on, sa prenaglaenom veselou, "sigurna si k'o u kui." "Onda hou da iziem." "Ne." "Ali izlazila sam sa Seli." "Da", ree on, "a ona je opasan svat, ta tvoja Seli." "Ne razumem taj izraz." "Nema izlazaka bez pratnje. Takav je dogovor s tvojim ocem, razume? Kad je Seli s tobom, u redu, ali ona nije tu. Malo je verovatno da bi te neko ugrozio, ali emu rizik? Zna, rado bih te poveo napolje, bilo bi mi zadovoljstvo, ali sad moram da deuram ovde, u sluaju da neko pozove Svejna. Tako da ne mogu. ao mi je, stvarno mi je ao." Izgledao je istinski nesrean,i ona odlui da popusti. "Jo jedan tost?" upita on, pokazavi na njen tanjir. "Ne, hvala." Odloila je salvetu. "Bilo je vrlo dobro", dodade. "Sledei put treba da proba kajmak", ree on. "Teko se nabavljao posle rata. Vetar je doneo kiu iz Nemake i krave su se razbolele." "Je li Svejn ovde, Petale?" "Nije." 42

"Nikad ga nema." "Stalno je napolju, poslom. Ima takvih dana. Uskoro e poeti da zovu ovde i on e sedeti kod kue." "Ko to, Petale?" "Poslovni ljudi, rekla bi ti." "Kuromaku", ree ona. "Pardon?" "Nita", ree ona. Popodne je provela sama u sobi za bilijar, sklupana u konoj fotelji, posmatrajui kako u vrtu pada sneg i pretvara sunani sat u bezlini beli stub. Zamislila je svoju majku u vrtu, samu na snegu, princezubalerinu koja se utopila u nonim vodama Sumide. Ustala je, sleena, i obila bilijarski sto prema mermernom ognjitu, gde je gasni plamen tiho itao ispod eravice koja se nikad nije troila. 15. SREBRNE ETNJE U Klivlendu je imala prijateljicu, Lanetu, od koje je nauila mnogo toga. Kako da iskoi iz kola ako tetreb pokua da zakljua vrata, kako da se ponaa kada hoe da nabavi. Laneta je bila malo starija i govorila je da uglavnom troi viz, 'da malo zatalasa vodu', ali je esto ronila na bilo emu, od analoga endorfina do obinog starog tenesijskog opijuma. Inae bi, poveravala se, jednostavno presedela dvanaest sati ispred videa, gledajui kakva god govna. Kada viz doda malo ivosti toploj nedodirljivosti dobrog zaranjanja, govorila je, to je pravi doivljaj. Ali Mona je primetila da ozbiljni ronioci provode dosta vremena povraajui i nije shvatala zato bi neko gledao video kada moe da se ukljui u stim (Laneta je tvrdila da je simstim jedna od stvari od kojih je htela da pobegne.) Setila se Lanete jer je ova ponekad znala da je posavetuje, recimo kako da prebrodi teku no. Veeras, pomislila je, Laneta bi joj rekla da potrai neki bar i drutvo. Imala je jo neto novca zaraenog poslednje veeri na Floridi i trebalo je samo nai mesto gde primaju ke. Uspela je iz prve. Dobar znak. Niz uske betonske stepenice i u zadimljeni agor glasova i poznati prigueni puls abuovih 'Belih dijamanata'. Mesto nije bilo sastajalite sakoa, ali nije bilo ni ono to su svodnici u Klivlendu zvali radnja. Veeras nije bila nimalo zainteresovana da pije u radnji. Neko je ustao i oslobodio mesto za ankom ba kad je ona ula, pa se umuvala tamo i zauzela stolicu ija je plastika jo bila topla. Drugi dobar znak. Barmen je napuio usne i klimnuo glavom kada mu je pokazala novanicu, pa je naruila burbon i pivo da presee, to je Edi uvek uzimao kada je plaao za sebe. Kada je plaao neko drugi, naruivao je koktele koje barmeni nisu umeli da naprave, a onda im je dugo objanjavao kako se to tano radi. Zatim bi ih probao i kenjao kako nisu dobri kao oni u L.A.-u ili Singapuru ili nekom drugom mestu za koje je znala da ga nikad nije video. Burbon je ovde bio udan, pomalo kiseo ali sasvim dobar kada se nae u elucu. Rekla je to barmenu, a ovaj ju je upitao gde je to pila burbon. Kazala mu je u Klivlendu i on je klimnuo glavom. Ovo ti je etil i neko govno koje treba da podsea na burbon, rekao je. Kada joj je kazao koliko joj je ostalo novca, zakljuila je da je ovaj burbon iz Gradova skupa stvar. No, obavljao je posao, ublaavao je ono ravo raspoloenje, pa je popila ostatak i naela pivo. Laneta je volela barove, ali nikad nije pila, samo Kolu ili tako neto. Mona je zauvek zapamtila dan kada je uzela dva kristala odjednom, to je Laneta zvala dve cigle, i ula taj glas u glavi, potpuno jasno, kao da je jo neko u sobi: Kree se toliko brzo da stoji u mestu. A Laneta, koja je rastopila crni memfiski veliine glave ibice u olji kineskog aja sat ranije, uzela je pola kristala i pole su u etnju, u gluvarenje kinim ulicama u nekom za Monu savrenom skladu gde nije bilo potrebe za reima. I onaj glas je bio u pravu, groznica je bila ista, bez podrhtavanja i ukoenih vilica, samo taj oseaj neega, moda one istinske Mone kako se iri iz smirenog sredita. Pronale su park, ravne travnjake proarane srebrnim lokvama, i prole svim stazama, i Mona je imala naziv za to seanje: Srebrne etnje. Ubrzo posle toga Laneta je nestala, niko je vie nije video, neki su govorili da je otila u Kaliforniju, drugi da je otila u Japan, a bilo je i onih koji su govorili da je overdozirala i bila baena kroz prozor, Edi je to zvao suvi skok, ali Mona nije volela da misli na tako neto, pa se uspravila na stolici i pogledala oko sebe; 43

da, zaista je nala dobro mesto, bilo je dovoljno malo da ljudi budu nekako stenjeni, to ponekad nije loe. Edi bi to nazvao umetnika stiska, gomila ljudi koji imaju para, ali se oblae kao da nemaju, samo to im je odea pristajala i videlo se da nije polovna. Iza anka je bio video, gore iznad boca, i na njemu je spazila Endi, kako gleda pravo u kameru i neto govori, ali je zvuk bio suvie utian da bi nadjaao agor. Potom se ukazao snimak iz vazduha, niz kua du ivice plae, a onda se ponovo pojavila Endi, smejui se, tresui kosom i pokazujui kameri onaj svoj polutuni kez. "Hej", ree ona barmenu, "to je Endi." "Ko?" "Endi", ree Mona, pokazujui na ekran. "Ja'", ree on, "bila na nekom naruenom itu i odluila da se skine, pa otila u Junu Ameriku il' tako neto i platila im nekoliko milja da je oiste." "Nije mogue da uzima it." Barmen je pogleda. "Il' neto drugo." "Ali kako je onda uopte uspela da se ubaci u posao? Mislim, ona je Endi, je li?" "To ide jedno s drugim." "Ali pogledaj je", pobuni se ona, "izgleda tako dobro..." No, Endi je zamenio neki crni teniser. "Misli da je to ona? To je glava koja govori." "Glava?" "Kao lutka", ree glas iza nje i ona se osvrnu tek toliko da opazi kutravu prosedu kosu i oputen beli osmeh. "Lutka", ree ovek, miui prstima podignute ruke, "razume?" Osetila je da je barmen ostavio kusur i pomerio se dalje niz ank. Beli osmeh se proiri. "Tako ne mora da sve radi sama, zar ne?" Ona odgovori osmehom. Zgodan tip, bistrih oiju iji joj je potajni odsjaj slao upravo onaj signal koji je elela da proita u njima. Ne kao sako, tetreb. Pomalo mrav, ali bi to veeras moglo da joj prija, i sa lagodnim izrazom dobrog raspoloenja oko usana, tako udnih ispod onih sjajnih pametnih oiju. "Majkl." "A?" "To mi je ime. Majkl." "Oh. Mona. Ja sam Mona." "Odakle si, Mona?" "Sa Floride." I zar joj Laneta ne bi rekla: 'Samo napred'? Edi je mrzeo ljude koji su inili umetniku stisku; nisu kupovali ono to je on prodavao. Majkla bi mrzeo jo vie, zato to je Majkl imao posao i potkrovlje u toj preureenoj zgradi. To jest, rekao da je potkrovlje, ali kad su stigli tamo, ispalo je manje nego to je Mona mislila da potkrovlje treba da bude. Zgrada je bila stara, fabrika ili tako neto; neki zidovi bili su od cigala, oienih peskom, a tavanice od drveta i greda. Ali je sve to bilo sklepano u gajbu kakva je bila Majklova, sobu, malo veu od one u hotelu, spavaom sa jedne i kuhinjom i kupatilom sa druge strane. Stan se ipak nalazio na poslednjem spratu, tako da je tavanica bila uglavnom svetlarnik; moda je zbog toga bio potkrovlje. Ispod svetlarnika se nalazio vodoravan zastor od crvenog papira, okaen o niti i koture poput velikog dejeg zmaja. Stan je bio malo neuredan, ali su sve te razbacane stvari bile nove: nekoliko tankih belih ianih stolica sa seditima od namotaja providne plastike, gomila modula za zabavu, radna stanica i kau od srebrne koe. Prvo su seli na kau, ali joj se nije dopalo kako joj se koa lepila za njega, pa su preli na krevet, pozadi u nii. Tada je opazila opremu za snimanje stima, rasporeenu po belim policama du zida. Ali viz je ponovo udario, a osim toga, kada se ve odlui da ide do kraja, to i nije tako vano. Namestio joj je prijemnik, crni gumeni okovratnik sa prstima iji su joj vrhovi sa trodama pritiskali potiljak. Sve beino; znala je da je to skupo. Dok je nametao svoj komplet i proveravao opremu na policama, priao je o svom poslu, kako radi za kompaniju u Memfisu koja smilja nova imena za druge kompanije. Trenutno pokuava da smisli ime za kompaniju Katoda Kitaj. Zaista im je potrebno, rekao je i nasmejao se, ali je zatim dodao da to nije lako. Zato to postoji tako mnogo kompanija da su gotovo sva dobra imena upotrebljena. Rekao je da ima 44

kompjuter koji zna imena svih kompanija i drugi koji sastavlja rei za nova imena i jo jedan koji proverava da smiljene rei sluajno ne znae 'dupeglavac' na vedskom ili kineskom. Ali kompanija za koju radi nije prodavala samo imena, ve i neto to je nazvao imid, tako da je morao da radi sa nekoliko drugih ljudi da bi bio siguran da e se ime koje je smislio uklopiti u ostatak paketa. Onda je legao s njom i vie nije bilo tako dobro, kao da je prestao provod i poeo posao, jer je samo leala i mislila kako on sve snima da bi posle mogao da puta, i koliko takvih snimaka ve ima? A posle je leala pored njega i sluala ga kako die, sve dok viz nije poeo da okree tesne krugove po podu njene lobanje, obrui joj neprestano jedan te isti niz nepovezanih slika: plastine kese u kojoj je uvala stvari na Floridi, uvezane icom da ne uu bube... starca, za stolom sa ploom od iverice, kako ljuti krompir mesarskim noem, toliko puta otrenim da je od seiva ostao patrljak duine njenog palca... restorana sa morskom hranom od raia u Klivlendu, izgraenog u obliku kampa ili neeg takvog, sa izvijenim lenim ploama od metala i providne plastike ruiaste i narandaste boje... propovednika koga je videla kada je kupovala novu odeu, njega i njegovog bledog, zamuenog Isusa. Svaki put kada bi se pojavio, propovednik kao da je hteo neto da kae, ali nikad nije. Znala je da to nee prestati sve dok ne ustane i pozabavi misli neim drugim. Izvukla se iz kreveta i zastala, posmatrajui Majkla u sivoj svetlosti iz svetlarnika. Prosvetljenje. Dolazi prosvetljenje. Otila je u sobu i navukla haljinu zato to joj je bilo hladno. Sela je na srebrni kau. Crveni zastor pretvarao je sivu svetlost u ruiastu, dok se napolju razdanjivalo. Pitala se koliko kota ovakav stan. Sada, kad nije mogla da ga vidi, teko se priseala kako izgleda. Pa, pomislila je, on e moi da me se seti kad god zaeli, ali je ta pomisao inila da se oseti povreeno, ponieno ili prevareno, toliko da je gotovo poelela da je ostala u hotelu i stimovala Endi. Sivo-ruiasta svetlost punila je sobu, rastui, mrekajui se na povrini. Ovo ju je zbog neega podsetilo na Lanetu i prie da je overdozirala. Ljudi bi ponekad overdozirali u tuim stanovima i bilo je najlake izbaciti ih kroz prozor, tako da policija ne zna odakle su pali. Nije htela vie da misli na to, pa je otila u kuhinju i pregledala friider i kredence. U zamrzivau je bila kesa kafe u zrnu, ali kafa izaziva drhtanje kad si na vizu. Bilo je puno malih paketa od folije sa etiketama na japanskom; smrznuta hrana. Nala je paketi aja u kesicama i otvorila jednu od boca sa vodom u friideru. Sipala je malo vode u lone i petljala oko tednjaka dok ga nije ukljuila. Ringle su bile beli krugovi odtampani na crnoj ploi; stavi lone u sredinu kruga i pritisne crvenu taku pored njega. Kada se voda zagrejala, ubacila je kesicu aja i sklonila lone. Nadnela se nad lone, udiui mirisnu paru trava. Kada je Edi bio odsutan, nije zaboravljala kako izgleda. Moda nije bio premija, ali je bar bio tu. Potrebno je uvek imati u blizini jedno lice koje se ne menja. Ali sada nije htela da misli ni o Ediju. Uskoro e doi pad, a pre toga mora da nae nain da se vrati u hotel; odjednom joj sve postade zapetljano, previe stvari koje treba uraditi, previe toga ega se treba setiti, i to jeste bio pad, kada pone da brine da li e uspeti da sastavi krhotine dana. Verovala je da Prajor nee dozvoliti Ediju da je udari, jer je to to je eleo od nje bilo vezano za njen izgled. Okrenula se da potrai olju. Tamo je bio Prajor, u crnom kaputu. ula je kako joj grlo isputa nekakav udan zadavljen glasi, samo od sebe. I pre su joj se priviale stvari, poto bi pala sa viza; kada bi se zagledala u njih, nestajale su. Pokuala je to sa Prajorom, ali nije upalilo. Ostao je da stoji tamo, sa nekakvim plastinim pitoljem u ruci. Nije ga uperio u nju, samo ga je drao. Nosio je rukavice, sline onima koje je Derald nosio kada ju je pregledao. Nije pokazivao ljutnju, ali se vie nije smeio. I dugo je samo utao, pa je morala i Mona. "Ko je tu?" Kao da je na zabavi. "Majkl." "Gde?" Pokazala je prema nii. "Uzmi svoje cipele." Prola je pored njega, izila iz kuhinje, mehaniki se sagnula u hodu da pokupi donji ve sa tepiha. Cipele su joj bile pored kaua.

45

Poao je za njom i posmatrao je kako obuva cipele. Jo je imao pitolj u ruci. Drugom rukom je dohvatio Majlkovu konu jaknu sa naslona stolice i dobacio joj je. "Obuci to", ree. Obukla je jaknu i gurnula ve u dep. Podigao je pocepanu belu pelerinu, zguvao je u loptu i zavukao je u dep kaputa. Majkl je hrkao. Moda e se probuditi rano, da pogleda snimak. Sa tom opremom, niko mu nije potreban. U hodniku je posmatrala kako Prajor zakljuava vrata pomou nekakve sive kutije. Pitolj je nestao, ali nije videla kada ga je sklonio. Iz kutije je virila elastina traka sa naizgled obinim magnetskim kljuem na kraju. Na ulici je bilo hladno. Poveo ju je do kraja ulice i otvorio vrata malog belog trotokaa. Ula je. Seo je za volan i skinuo rukavice. Pokrenuo je kola; posmatrala je oblak izduvnog gasa, odraen u bakarnom ogledalu poslovne kule. "Mislie da sam je ukrala", ree ona, gledajui jaknu na sebi. Tada viz tresnu poslednju kartu, nazubljenu kaskadu neurona preko njenih sinapsi: Klivlend na kii i dobar oseaj koji je tada imala, etajui. Srebro. 16. NIT U SLOJEVIMA Ja sam tvoja idealna publika, Hanse - dok je po drugi put gledala snimak. Gde bi naao paljivijeg gledaoca? Zaista si je uhvatio, Hanse: znam, jer sanjam njena seanja. Znam koliko si joj bio blizu. Da, uhvatio si ih. Putovanje napolje, gradnja zidova, duga spirala unutra. Sve je bilo u zidovima, zar ne? Porodini lavirint krvi. Lavirint obeen iznad bezdana, koji poruuje: Mi smo oni unutra, oni napolju su drugi, i ovde emo zauvek boraviti. A tmina je bila tamo od samog poetka... Neprestano si je pronalazio u oima Mari-Frans, hvatao je sporim uveanjem naspram senovitih zakrivljenosti lobanje. Ubrzo je zabranila da snimaju njen lik. Radio si sa onim to si imao. Memorisao si njenu sliku, rotirao je kroz ravni svetlosti, ravni senke, stvorio modele, nainio mapu njene lobanje od neonske mree. Upotrebio si naroite programe da njena slika ostari prema statistikim modelima, sisteme za animaciju da oive tvoju sazrelu Mari-Frans. Sveo si njen lik na ogroman, ali konaan broj taaka i izmeao ih, pustio da izrone novi oblici, izabrao one koji su ti nosili poruku... A onda si preao na druge, na Epula i ker ije lice uokviruje tvoj rad, njegov prvi i poslednji kadar. Drugo prikazivanje uobliilo je njihovu istoriju u njenoj glavi, omoguilo joj da porea Bekerove odlomke du vremenske niti koja je poinjavala venanjem Tezjeove i Epula, vezom koja je imala odjeka, u poetku, samo u medijima sveta finansija. Oboje su bili naslednici pristojne imovine, Tezjeova porodinog bogatstva zasnovanog na devet bazinih patenata u primenjenoj biohemiji, a Epul velike projektantske firme sa seditem u Melburnu, koja je nosila ime njegovog oca. Prema novinarima, brak je vie bio ugovor o spajanju, iako je novonastala korporacijska jedinka svima izgledala neprirodno, kao himera sa dve runo nesrazmerne glave. Ali se istovremeno moglo videti da je na Epulovim fotografijama nestalo dosade i da ju je zamenilo savreno pouzdanje svrhovitosti. Ishod nije bio prijatan - u stvari, bio je zastraujui: ono tvrdo, privlano lice postalo je jo tvre, nemilosrdno u svojoj nameri. Za samo godinu dana posle venanja sa Mari-Frans Tezje, Epul je rasprodao devedeset odsto svojih deonica u preduzeu, ulaui u orbitalno vlasnitvo i atlove, a plod telesne veze, dvoje dece, roeno je u vetakoj utrobi, u vili njihove majke, u Bijaricu. Tezje-Epulovi su se popeli do arhipelaga na visokoj orbiti i otkrili da je ekliptika tek ponegde nastanjena vojnim bazama i prvim automatizovanim fabrikama u vlasnitvu kartela. I tamo su poeli da grade. Njihovo zdrueno bogatstvo u poetku nije moglo da se poredi sa planovima Ono-Sendaija za izgradnju samo jednog orbitalnog modula za proizvodnju poluprovodnika te multinacionalke, ali je MariFrans pokazala neoekivano vatren preduzetniki duh osnivanjem visoko unosne luke podataka koja je opsluivala potrebe manje cenjenih sektora meunarodnog bankarstva. Ovo je opet stvorilo veze sa samim 46

bankama i njihovim klijentima. Epul se teko zaduio i zid od meseevog betona, budui Frisajd, rastao je i izvijao se, okruujui svoje tvorce. Kada je poeo rat, Tezje-Epulovi su bili iza tog zida. Posmatrali su blesak i smrt Bona, zatim Beograda. Izgradnja vretena nastavila se sa neznatnim ometanjima, tokom te tri nedelje; kasnije, u oamuenoj i haotinoj deceniji koja e uslediti, to nee biti tako lako. Deca, an i Dejn, sada su bila s njima, a vila u Bijaricu bila je prodata i sredstva utroena za izgradnju kriogenske komore u njihovom novom domu, vili Strejlajt. Prvi stanari komore bili su deset parova kloniranih embriona, 2an i 2Dejn, 3an i 3Dejn... Brojni zakoni zabranjivali su ili ograniavali vetako umnoavanje ljudskog genetskog materijala, ali su postojali i brojni problemi jurisdikcije... Zaustavila je snimak i zatraila od kue da vrati prethodnu sekvencu. Fotografije drugog kriogenskog postrojenja koje su sagradili vajcarski proizvoai komore za porodicu Tezje-Epul. Znala je da je Bekerova pretpostavka o slinosti bila ispravna: ova kruna vrata od crnog stakla, oiviena hromom, bila su sredinji prizor iz neijeg seanja, moan i totemski. Slike su ponovo potekle napred, u gradnju unutranjih struktura vretena pri nultoj gravitaciji, postavljanje Lado-Ejksonovog sistema za prikupljanje solarne energije, uspostavljanje atmosfere i rotacione sile tee... Beker se naao pred besramnom raskoi, satima sjajnog materijala. Njegov odgovor bila je divlja, mucava montaa koja je sljutila povrinski lirizam prvobitnog materijala, izolujui napeta, iscrpljena lica radnika usred konikog mahnitanja mainerije. Frisajd je ozeleneo i procvetao u ubrzanom treptanju snimljenih svitanja i sintetikih zalazaka sunca; raskona, izolovana zemlja, ukraena tirkiznim bazenima. Tezjeova i Epul pojavili su se na sveanosti otvaranja, iz Strejlajta, njihovog tajnovitog boravita na vrhu vretena, naglaeno nezainteresovano posmatrajui svet koji su sagradili. Ovde je Beker usporio i ponovo zapoeo svoju opsesivnu analizu. Bie to poslednji put da Mari-Frans staje pred kameru; Beker je istraivao povri njenog lica u muenikoj, produenoj fugi, kretanje njegovih slika bilo je u majstorskom kontrastu sa zmijolikom linijom fidbeka koja je vijugala i ibala kroz nestalne ravni statike njegovog zvunog snimka. Endi je ponovo zatraila pauzu, ustala sa kreveta, otila do prozora. Oseala je ushienje, neoekivan oseaj snage i unutranjeg jedinstva. Ovako se oseala sedam godina ranije, u Nju Derziju, posle otkria da i drugi znaju one koji su je pohodili u snovima i zovu ih loa, Boanski Konjanici, imenuju ih i prizivaju i pogaaju se sa njima za ovu ili onu uslugu. ak je i tada bilo nesuglasica. Bobi je tvrdio da su Linglesu koji je jahao Bovoara u umforu i Linglesu iz matrice dva razliita bia, ako je onaj prvi neto to uopte postoji. "Oni to rade ve deset hiljada godina", govorio je, "ipaju i blesave se, ali te stvari u kiberprostoru postoje tek sedam ili osam godina." Bobi je verovao starim kaubojima, koje je astio piem u 'Dentlmenu Gubitniku' kad god bi ga Endina karijera odvela u Gradove. Tvrdili su da su loa nedavni doljaci. Stari kauboji su alili za vremenom kada su petlja i obdarenost bili jedini odluujui inioci u karijeri majstora konzole, iako bi Bovoar na to imao argument da je to potrebno i za pogaanje sa loa. "Ali oni mi dolaze", bunila se ona. "Nije mi potreban dek." "Zato to ima te stvari u glavi. Zahvaljujui tvom tati..." Bobi joj je ispriao za optu saglasnost meu starim kaubojima da je postojao dan kada se sve promenilo, iako se nisu slagali kako i kada. Kada Se Sve Promenilo, tako su ga zvali i Bobi je poveo preruenu Endi u 'Gubitnik' da uje njihovu priu; pratili su ih nespokojni bezbednjaci Mree kojima nije bio dozvoljen ulaz. injenica da bezbednjaci nisu mogli da uu ostavila je na nju jai utisak nego sama pria, u to vreme. 'Dentlmen Gubitnik' bio je kaubojski bar jo od rata i raanja nove tehnologije i nije bilo ekskluzivnijeg sastajalita kriminalaca u Gradovima - iako je u vreme Endine posete ta ekskluzivnost podrazumevala i penzionerski status kod dela stalnih gostiju. Novi klinci nisu vie radili u 'Gubitniku', ali su neki dolazili da sluaju. Sada, u spavaoj sobi kue u Malibuu, Endi se setila njihovih pria o danu Kada Se Sve Promenilo, svesna da neto u njoj pokuava da povee te uspomene, te prie, sa njenom prolou i prolou TezjeEpulovih. 3Dejn bila je nit, Tezje-Epulovi su bili slojevi; njen roendan bio je isti kao i za devetnaest njenih klonova. Bekerovo 'sasluavanje' postalo je jo strasnije kada je 3Dejn roena u vetakoj utrobi, carskim rezom na hirugiji Strejlajta. Kritiari su bili jednoglasni: 3Dejn je bila Bekerov okida. Roenjem 3Dejn, 47

ia dokumentarca doivela je fini pomak, zraei novom strau, pojaanom opsesijom - po mnogim kritiarima, oseanjem greha. 3Dejn je postala epicentar, ila perverznog zlata kroz granit porodice. Ne, pomislila je Endi, nego srebra, bledog i mesearskog. Prouavajui fotografiju kineskog turiste na kojoj su 3Dejn i njene dve sestre pored bazena nekog hotela na Frisajdu, Beker se esto vraa 3Dejninim oima, upljini njene kljune kosti, lomnosti njenih zglobova. Sestre su fiziki istovetne, ali neto ipak izdvaja 3Dejn i Bekerova potraga za tom nepoznatom postaje glavna pokretaka snaga dela. Frisajd cveta, uporedo sa irenjem arhipelaga. Neksus bankarstva, bordel, luka podataka, neutralna teritorija zaraenih korporacija, vreteno igra sve sloeniju ulogu u istoriji visoke orbite, a deoniarsko drutvo Tezje-Epul ograuje se jo jednim zidom, sainjenim od pridruenih korporacija. Jo jednom se pojavljuje ime Mari-Frans, nakratko, u vezi sa suenjem na enevskom sudu za patente zbog izvesnih poboljanja u oblasti vetake inteligencije i prvi put se obelodaljuju ogromna ulaganja Tezje-Epulovih u istraivanje ove oblasti. Porodica i ovaj put dokazuje sposobnost da se izgubi iz vida, zapoevi jo jedno razdoblje pritajenosti, koji e se okonati smru Mari-Frans. Nastae prilino glasna aputanja o ubistvu, ali svaki pokuaj istrage tonuo je u porodinom bogatstvu i izolaciji, u neobinoj irini i sloenosti politikih i finansijskih veza. Dok je drugi put gledala Bekerov dokumentarac, Endi je znala ime ubice Mari-Frans Tezje. U zoru je skuvala kafu u neosvetljenoj kuhinji, posmatrajui bledu liniju talasa. "Beskonanosti." "Zdravo, Endi." "Zna kako se moe doi do Hansa Bekera?" "Imam broj njegovog agenta u Parizu." "Da li je neto radio posle Antarktika?" "Koliko ja znam, nije." "Koliko ima od tada?" "Pet godina." "Hvala." "Nema na emu, Endi." "Zdravo." "Zdravo, Endi." Da li je Beker pretpostavio da je 3Dejn odgovorna za Epulovu smrt? Kao da je to nagovetavao, na posredan nain. "Beskonanosti." "Zdravo, Endi." "Predanje dokeja konzole, Beskonanosti. ta zna o tome?" ta li e tek Svift pomisliti o ovome? pitala se. "ta bi htela da zna, Endi?" "'Kada Se Sve Promenilo'..." "Legenda se obino susree u jednom od dva pojavna oblika. Jedan oblik pretpostavlja da je matrica kiberprostora nastanjena, ili poseena, biima ija svojstva odgovaraju prvobitnoj legendi o 'skrivaima'. Drugi ukljuuje pretpostavke o sveznanju, svemoi i nemogunosti doznavanja same matrice." "Matrica je Bog?" "Moglo bi se rei, iako bi bilo tanije rei, kad je legenda u pitanju, da matrica ima Boga, budui da se pretpostavlja da su sveznanje i svemo bia nedostupni matrici." "Ako postoje ogranienja, onda nije svemogua." "Tano. Obrati panju na to da legenda biu ne pripisuje besmrtnost, kao to je obino sluaj u sistemima verovanja zasnovanim na svevinjem biu, bar to se tie kulture kojoj pripada. Kiberprostor postoji, ili se bar moe rei da postoji, na osnovu ljudskog poimanja." "Kao i ti." "Da." Odlutala je u dnevnu sobu, gde su stolice u stilu Luja XVI izgledale kosturno u sivoj svetlosti. Njihove izrezbarene noge bile su poput ukraenih kostiju. "Da postoji takvo bie", ree ona, "ti bi bila deo njega, zar ne?" 48

"Da." "Da li bi to znala?" "Nije obavezno." "Da li zna?" "Ne." "Iskljuuje svaku mogunost?" "Ne." "Da li ti ovaj razgovor izgleda udan, Beskonanosti?" Obrazi su joj bili vlani od suza, iako nije osetila kada su joj pole. "Ne." "Kako se prie o..." zastala je, jer umalo da kae loa, "o biima u matrici uklapaju u zamisao o svevinjem biu?" "Nikako. Obe su varijante 'Kada Se Sve Promenilo.' Obe su novijeg datuma." "Koliko novijeg?" "Otprilike petnaest godina." 17. IZ GRADA Probudio ju je Selin hladni dlan pritisnut na usta; druga ruka joj je pokazivala da uti. Svetiljke su bile ukljuene, one male, ugraene u ploe zlatom poprskanih ogledala. Jedan njen kofer bio je otvoren na dinovskom krevetu, a pored njega su bile njene stvari, sloene u urednu malu kocku. Seli je dodirnula kaiprstom sklopljene usne i pokazala prema koferu i sloenoj odei. Kumiko se izvukla ispod pokrivaa i navukla demper, jer je bilo hladno. Onda je ponovo pogledala Seli i pitala se da li da progovori; ta god da se deava, pomislila je, jedna re bi dovela Petala. Seli je bila obuena u istu odeu kao kada ju je Kumiko poslednji put videla, u jaknu sa krznom i debelu maramu vezanu ispod brade. Ponovila je pokret: pakuj se. Kumiko se urno obukla i poela da slae odeu u kofer. Seli je etala po sobi, nemirno, ali bez uma, otvarala i zatvarala ladice. Pronala je Kumikin paso, plou od crne plastike sa ugraviranom zlatnom hrizantemom na crnom kajiu, i obesila joj ga oko vrata. Nestala je u tapaciranom sobiku i pojavila se nosei torbu od antilopa sa Kumikinom kozmetikom. Dok je Kumiko zatvarala kofer, kitnjasti telefon poe da zvoni. Seli nije obraala panju na to, ve je podigla kofer sa kreveta, otvorila vrata, uzela Kumiko za ruku i povukla je u zamraeni hodnik. Oslobodila joj je ruku, zatvorila vrata, priguujui zvuk telefona, ostavljajui ih u potpunoj tami. Kumiko pusti da je povede do lifta - znala je po mirisu ulja i sredstva za poliranje, egrtanju metalnih vrata. Lift ih ponese dole. Petal ih je ekao u jarko osvetljenom belom predvorju, umotan u ogroman izbledeli flanelski ogrta. Nosio je one svoje ofucane papue; noge su mu bile izrazito bele ispod donjeg ruba ogrtaa. U ruci je imao pitolj, kratku, debelu stvar, mutne crne boje. "Bog te jeb'o", ree blago, kada ih je ugledao, "ta je sad ovo?" "Vodim je sa sobom", ree Seli. "A", ree Petal, polako, "to ne dolazi u obzir." "Kumi", ree Seli, sa rukom na Kumikinim leima, gurajui je iz lifta, "ekaju nas kola." "Ne moe to da uradi", ree Petal, ali je Kumiko oseala njegovu zbunjenost, nesigurnost. "Zato me onda ne upuca, Petale?" Petal spusti pitolj. "Svejn e da upuca mene ako te pustim." "Da je ovde i on bi bio u istom poloaju, zar ne?" "Molim te", ree Petal, "nemoj." "uvau je. Nita ne brini. Otvori vrata." "Seli", ree Kumiko, "kuda idemo?" "U Gradove."

49

Ponovo se probudila, sklupana pod krznom Seline jakne, zbog blagih vibracija nadzvunog leta. Setila se ogromnih, niskih kola koja su ekala na padini; reflektora koji su se upalili na proeljima Svejnovih kua kada su ona i Seli zakoraile na plonik; Krpeljevog oznojenog lica na jednom od prozora kola; Seli, kako otvara vrata i ubacuje je unutra; Krpelja, kako tiho i neprestano psuje dok su kola ubrzavala; kripanja guma kada je preotro skrenuo na Kensington Park; Seli, kako mu govori da uspori, da pusti kola da upravljaju. I tek tamo, u kolima, setima se da je vratila Maas-Neotekov ureaj u skrovite iza mermerne biste Kolin, u onoj svojoj pozi iz grafika sa temom lova na lisice, u jakni sa laktovima izbledelim poput Petalovih papua, ostavljen tamo, konano ono to zaista jeste, duh. "etrdeset minuta", ree Seli sada, sa susednog sedita. "Dobro je to si odspavala. Uskoro e sluiti doruak. Jesi li zapamtila ime na svom pasou? Dobro. I nita me ne pitaj dok ne popijem kafu, vai?" Kumiko je poznavala Gradove iz hiljada stimova; opinjenost beskrajnim naseljenim predelom bila je opta crta japanske masovne kulture. O Engleskoj je imala neku sliku i pre nego to je stigla tamo: nejasne predstave o nekoliko najpoznatijih graevina, proizvoljne utiske o drutvu za koje se u njenom drutvu verovalo da je staromodno i umalo. (U majinim priama, princeza-balerina je otkrila da Englezi i pored divljenja koje su pokazivali, nisu hteli da joj plate da im igra.) London se, za sad, pokazao sasvim suprotan od njenih oekivanja, sa svojom energijom, svojim izobiljem, ivou trgovakih ulica, sasvim nalik onoj u Ginzi. O Gradovima je imala mnotvo slika, ali je veina njih bila rasprena posle samo nekoliko sati boravka. Ali dok je ekala pored Seli u redu sa drugim putnicima, pod dinovskom kupolom carinske hale iji su se nosai gubili u tami, mestimino naruenoj bledim kuglama, okruenim, iako je bila zima, rojevima insekata, kao da zgrada poseduje sopstvenu klimu - nalazila se u Gradovima iz stima, onima iz mate, senzualnoj elektrinoj pozadini za ubrzane ivote Anele Miel i Robina Lenira. Proavi carinu - koja se sastojala, uprkos beskrajnom ekanju u redu, od toga to je provukla paso kroz metalni prorez zamaenog izgleda - nala se u pometnji betonske stanice gde su samohodna kolica sa prtljagom polako krila put kroz gomilu koja se komeala u ratu oko prevoznih sredstava. Neko joj je uzeo kofer. Posegnuo je i oduzeo joj ga, s lakoom, pouzdanjem koje je govorilo da tako mora da bude, da je re o slubeniku koji obavlja opte prihvaen posao, kao one mlade ene to se klanjaju na ulazu u tokijske robne kue, pozdravljajui posetioce. A Seli ga je udarila nogom. Pogodila ga je u prevoj kolena, glatko se okrenuvi, nalik na Tai bokserke u Svejnovoj sobi za bilijar, i zgrabila kofer pre nego to mu se potiljak sudario s betonom, uz reski prasak. Zatim ju je povukla za sobom, gomila se zatvorila oko leee prilike i ovo iznenadno, usputno nasilje lako je moglo biti samo san, da se Seli nije prvi put nasmeila otkako su napustili London. Oseajui se potpuno izgubljeno, Kumiko je gledala kako Seli osmatra slobodna vozila, hitro podmiuje uniformisanog razvodnika, odbija pretnjom tri zainteresovane stranke i uvodi je u ulubljeni etvrtasti hoverkraft, obojen u dijagonalne ute i crne pruge. Kabina za putnike bila je gola i izgledala krajnje neudobno. Voza, ako ga je i bilo, bio je nevidljiv iza ikrabanog zatitnog zida. Na mestu gde se zid spajao s krovom tralo je okce video-kamere i neko je tamo nacrtao grubu priliku kojoj je kamera bila falus. Kada je Seli ula i zalupila vrata, zvunik je zakrkljao neto za ta je Kumiko pretpostavljala da je nareje engleskog. "Menhetn", ree Seli. Izvadila je sveanj papirnog novca iz depa jakne i mahnula njim ispod kamere. Zvunik ispusti upitne glasove. "Srednji grad. Rei u ti gde kad stignemo tamo." Meh taksija se napuni, svetlost u kabini se ugasi i vozilo poe. 18. ZATVORSKO VREME Nalazio se u Dentrijevom potkrovlju. Posmatrao je kako eri obavlja one bolniarske stvari na Dentriju. eri podie glavu i pogleda ga sa ivice Dentrijevog kreveta. "Kako je, Vidro?" "Dobro... Dobro mi je." 50

"Sea li se da sam te ve pitala?" Gledao je u lice oveka koga je Kid Afrika zvao Grof. eri je petljala neto sa opremom na nosilima, kesom punom tenosti boje zobi. "Kako se osea, Vidro?" "Dobro." "Nije ti dobro. Bio si..." Sedeo je na podu u Dentrijevom potkrovlju. Lice mu je bilo vlano. eri je uala pored njega, blizu, sa rukama na njegovim ramenima. "Bio si na robiji?" Klimnuo je glavom. "Hemijsko kazneno odeljenje?" "Aha..." "Indukovani Korsakovljev?" On... "ta aktivira sindrom, Vidro? ta te vraa u zatvorsko vreme?" Sedeo je na podu u Dentrijevom potkrovlju, a eri ga je praktino zajahala. "Stres", ree on, pitajui se otkud ona zna za to. "Gde je Dentri?" "Podigla sam ga na krevet." "Zato?" "Onesvestio se. Kada je video tu stvar..." "Kakvu stvar?" eri mu je pritiskala ruiastu dermu na zglob. "Jak sedativ", ree. "Moda te izvue iz toga..." "Iz ega?" Uzdahnula je. "Nije vano." Probudio se u krevetu sa eri esterfild. Bio je potpuno odeven, osim jakne i izama. Vrh njegovog ukruenog uda bio je zarobljen ispod kope kajia, pritisnute uz vrue platno erinog dupeta. "Ne zanosi se." Zimska svetlost na zakrpljenom prozoru i belina daha kad je progovorio. "ta se desilo?" Zato je tako hladno u sobi? Setio se Dentrijevog krika kada je stvar pola prema njemu... Hitro se uspravio. "Polako", ree ona i okrenu se prema njemu. "Opusti se. Ne znamo ta je to to te aktivira..." "Kako to misli?" "Samo ti lezi. I pokri' se. 'Oe da se smrzne?" Uinio je kako je rekla. "Bio si u zatvoru, je li? Hemo-kazneno odeljenje." "Aha... Otkud zna?" "Ti si mi rek'o. Sino. Rek'o si mi da stres moe da izazove povratak. To se i dogodilo. Ta stvar je nasrnula na tvog drugara, skoio si prema prekidau, iskljuio sto. On je pao, posek'o glavu. Uzela sam to da sredim, a onda sam primetila da si neto udan. S'vatila sam da ti neprekinuto seanje traje najvie po pet minuta. To se deava kod oka, ponekad, ili potresa mozga..." "Gde je on? Dentri." "U krevetu, u svojoj sobi, oblepljen dermama. U kak'om je stanju, mislila sam da mu ne bi bilo loe da prespava dan. Uostalom, tako smo ga se reili na neko vreme." Vidra sklopi oi i ponovo ugleda sivu stvar, stvar koja je pokuala da ugrabi Dentrija. ovekolikog oblika, recimo, ili majmunskog. Nimalo nalik na izuvijana oblija koja je Dentrijeva oprema proizvodila u traganju za Oblikom. "Mislim da nema struje", ree eri. "Svetlo je nestalo pre otprilike es' sati." Otvorio je oi. Mraz. Dentri nije izveo onu svoju igru na konzoli. Vidra zastenja.

51

Ostavio je eri da skuva kafu na butanskom reou i poao da trai Tia. Naao ga je po mirisu dima. Ti je zapalio vatru u elinom kanisteru i zaspao sklupan oko njega kao pas. "'Ej", ree Vidra, gurkajui deaka izmom, "di' se. Imamo problem." "Nestalo jebenog goriva", promrmlja on, uspravljajui se u prljavoj najlonskoj vrei za spavanje potpuno iste boje kao pod Fabrike. "Primetio sam. To je problem broj jedan. Problem broj dva je to to nam je potreban kamion ili hover ili tako neto. Moramo da odvezemo onog tipa odavde. S Dentrijem loe stoje stvari." "Al' Dentri je jedini koji moe da sredi za struju." Ti ustade, drhtei. "Dentri spava. Ko ima kamion?" "Marvi i njegovi", ree Ti i uhvati ga vlaan kaalj. "Uzmi Dentrijev bicikl. Dovee ga na kamionu. Krei." Ti prestade da kalje. "Ti to ozbiljno?" "Zna da vozi, zar ne?" "Aha, al' Dentri ima da..." "Pusti mene da brinem o tome. Zna 'de dri rezervni klju?" "Ovaj, da", ree Ti stidljivo. "Je li", upita, "a ta ako mi Marvi i njegovi ne daju kamion?" "Daj im ovo", ree Vidra, vadei Ziplok pun droge iz depa jakne. eri ga je pokupila poto je Dentriju zavila glavu. "I daj im sve, jasno? Jer kasnije ima da ih pitam." erin biper se oglasio dok su pili kafu u Vidrinoj sobi, uureni jedno pored drugog na ivici kreveta. Priao joj je onoliko koliko je znao o Korsakovljevom, zato to ga je pitala. Nikada nikom nije ispriao o tome i bilo je smeno koliko je malo, zapravo, znao. Rekao joj je za prethodne povratke i pokuao da joj objasni kako je sistem dejstvovao u zatvoru. Trik je bio u tome da ti ostave dugorono pamenje sve do trenutka kad ponu tretman. Tako mogu da te naue da obavlja neki posao pre nego to pone da slui kaznu, koji posle nee zaboraviti. To su uglavnom poslovi koje mogu da obavljaju roboti. Nauili su ga da sklapa minijaturne vozove za prenos opreme; kada je nauio da sklopi voz za pet minuta, to je bilo to. "I nisu radili nita drugo?" upita ona. "Samo te vozove." "Ma ne, mislim neto kao blokade mozga." On je pogleda. Rana na usni bila je maltene zarasla. "Ako to i rade, ne obavetavaju te", ree. Tada se ukljui biper u jednoj od njenih jakni. "Neto ne valja", ree ona, skoivi na noge. Zatekli su Dentrija kako klei pored nosila sa neim crnim u rukama. eri zgrabi tu stvar pre nego to je Dentri stigao da se pokrene. Ostao je na podu, trepui prema njoj. "Potrebna je konjska doza da te uspava, gospodine." Ona dodade Vidri crni predmet. Retinalna kamera. "Moramo da saznamo ko je on", ree Dentri. Glas mu je bio odebljao od sedativa, ali Vidra oseti da se izgubio onaj jezivi prizvuk ludila. "avola", ree ona, "ne znamo ni da l' su to iste oi koje je im'o pre godinu dana." Dentri dodirnu zavoj na slepoonici. "I ti si videla ono, zar ne?" "Aha", ree eri, "on ga iskljuio." "Bio je to ok", ree Dentri. "Nisam mislio da... Nije bilo prave opasnosti. Nisam bio spreman..." "Bio si potpuno odlepio", ree eri. Dentri se nesigurno uspravi. "On odlazi", ree Vidra. "Poslao sam Tia da pozajmi kamion. Nimalo mi se ne svia ovo sranje." eri ga pogleda. "alje ga odavde? Moram i ja s njim. To mi je pos'o." "Znam jedno mesto", lagao je Vidra. "Dentri, nema struje." "Nigde ti njega ne vodi", ree Dentri. "avola nigde." "Ne." Dentri se lagano zaljulja. "On ostaje. Premoenje je jo prikljueno. Neu ponovo da ga uznemiravam. eri moe da ostane ovde." "Morae da objasni neto od ovog sranja ovde, Dentri", ree Vidra. 52

"Za poetak", ree Dentri i pokaza na stvar iznad Grofove glave, "ovo nije nikakav 'el-ef'; ovo je alef." 19. POD NOEM Ponovo hotel, dok je tonula u posmrtni mar pada sa viza; Prajor ju je uveo u hol, gde su se japanski turisti ve okupljali oko bezvoljnih vodia. Jedna noga pa druga, jedna pa druga, a glava tako teka, kao da je neko probuio rupu na vrhu, sipao unutra etvrt kila olova, zubi kao da su tui, preveliki; naslonila se na zid lifta kada joj je potisak pritisnuo ramena. "'De je Edi?" "Edi je otiao, Mona." Uspela je da otvori oi i pogleda gada, koji se ponovo smeio. "ta?" "Edi je otkupljen. Obeteen. Otputovao je u Makao, sa otvorenim kreditnim raunom. Lepa mala svota za kocku." "Obeteen?" "Za svoja ulaganja. U tebe. Za vreme koje je izgubio." "Izgubio vreme?" Vrata se otvorie prema hodniku sa plavim tepihom na podu. Neto proe kroz nju, ledeno: Edi je mrzeo kocku. "Sada radi za nas, Mona. Ne bismo voleli da ponovo izlazi sama." Ali jeste, pomisli ona, pustili ste me. I znali ste gde ete me nai. Edi je otiao... Nije pamtila kada je zaspala. Jo je bila u haljini, a Majklova jakna bila joj je prebaena preko ramena kao ebe. Mogla je da vidi onu zgradu sa planinskim obronkom ne pomerajui glavu, ali rogonja nije bio tamo. Endini stimovi jo su bili zapakovani u plastiku. Nasumce je uzela jedan, rasporila noktom palca omot, ubacila ga i namestila trode. Nije razmiljala: njene ruke kao da su znale ta treba da rade, prijateljske ivotinje koje je nee povrediti. Jedna ruka dodirnu 'Play' i ona kliznu u Endin svet: ist kao bilo koja droga, spori saksofon i limuzina koja klizi kroz neki evropski grad, a ulice se okreu oko nje, oko vozila bez vozaa, iroke avenije, iste i gotovo puste u osvit dana, ramena joj miluje krzno i voze je dalje, niz ravan drum kroz polja, oivien savrenim, istovetnim drveem. I skreu, gume grebu preko ljunka, uz zavojit put kroz vrtove gde je rosa od srebra, ovde gvozdeni jelen, tamo bela mermerna bista... Kua je ogromna, drevna, razliita od svega to je videla ranije, ali kola prolaze pored nje, pa pored nekoliko manjih zgrada i konano stiu na ivicu iroke ravne poljane. Tamo su vezani zmajevi, prozirne opne zategnute preko grafitnih kostura lomnog izgleda. Lako su podrhtavali na jutarnjem povetarcu. Pored njih je ekao Robin Lenir, zgodni, zabavni Robin u debelom crnom demperu, koji je igrao pored Endi u gotovo svim njenim stimovima. Sada se nala van kola, na poljani, smejui se dok su joj tikle uranjale u travu. Ostatak puta do Robina sa cipelama u ruci, smeei se u njegovom naruju, njegovom mirisu, njegovim oima. Kovitlac, ples ubrzanja, skraivanja posla postavljanja zmaja na srebrnu indukcionu inu, a onda su kliznuli preko poljane, uzleteli, naginjui se da uhvate vetar i poeli da se diu, sve vie i vie, dok kua nije postala uglasti kamiak na potezu zelene boje, preseenom mutnim sjajem zavojite reke - i Prajorova ruka koja pritiska 'Stop', stomak joj kri na miris hrane sa kolica pored kreveta, tup, zao bol pada u svakom zglobu. "Jedi", ree on. "Uskoro odlazimo." Podigao je metalni poklopac sa jednog od tanjira. "Sendvi", ree, "kafa, kolai. Doktorovo nareenje. Kad se nae na klinici, neko vreme nee jesti..." "Na klinici?" "Deraldovoj. U Baltimoru." "Zato?" "Derald se bavi plastinom hirurgijom. Malo emo te ulepati. Sve to moe da se vrati kao to je bilo, ako bude htela, ali mislimo da e biti zadovoljna uinkom. Veoma zadovoljna." Osmeh. "Da li ti je neko ve rekao koliko lii na Endi, Mona?" 53

Ona ga pogleda, bez rei. Nekako joj poe za rukom da se uspravi u sedei poloaj i ispije pola olje kafe. Nije mogla ni da pogleda sendvi, ali je pojela jedan kola. Imao je ukus kartona. Baltimor. Nije bila sigurna gde je to. A negde, neznano gde, zmaj je beskrajno lebdeo iznad pitomog zelenog predela, ramena joj je milovalo krzno i jo se uo Endin smeh u blizini... Sat kasnije, u holu, dok je Prajor potpisivao raun, videla je Edijeve crne kofere od kloniranog aligatora kako prolaze na robotskim kolicima, i bila je sigurna da je mrtav. Deraldova klinika imala je znak ispisan krupnim staromodnim slovima i nalazila se na etvrtom stambene zgrade na mestu za koje je Prajor rekao da se zove Baltimor. Bila je to vrsta graevine od skela na koje su zakupci podizali sopstvene prenosne module. Kao viespratni kamp za prikolice sa bezbrojnim vorovima kablova, optikih vlakana, kanalizacionih i vodovodnih cevi. "ta pie?" upitala je Prajora. "Derald in, zubar." "Rekao si da je plastini hirurg." "I jeste." "to nismo otili u butik kao sav ostali svet?" Nije joj odgovorio. Nije oseala nita naroito i bila je svesna da nije uplaena koliko bi trebalo da bude. Moda je to bilo u redu, jer u suprotnom ne bi bila u stanju bilo ta da preduzme, iako je bila vrsto reena da se izvue iz ovoga, ta god to bilo. Tokom vonje ovamo, napipala je neto u depu Majklove jakne. Trebalo joj je deset minuta da shvati da je posredi oamuiva, kakve su nosili plaljivi sakoi. Podseao je na drku rafcigera sa dva tupa metalna zuba na vrhu. Verovatno je imao standardno elektrino punjenje; nadala se da ga je Majkl redovno punio. Zakljuila je da Prajor ne zna za oamuiva. Te stvari su uglavnom bile dozvoljene, jer nisu bile predviene da trajno ozlede, ali je Laneta poznavala curu koju su gadno obradili jednim takvim i nikada se nije oporavila. Ako Prajor ne zna ta joj je u depu, to znai da ne zna ba sve, iako mu je bilo veoma stalo da je ubedi u suprotno. Ali nije, eto, znao ni da Edi ne voli da se kocka. Nije oseala ni aljenje zbog Edija, iako je jo bila ubeena da je mrtav. Ma koliko da su mu platili, ne bi otiao bez onih kofera. ak i da je nameravao da kupi novu odeu, morao bi da se obue za odlazak u kupovinu. Edi je iznad svega pazio na odevanje. A oni koferi od aligatora bili su neto posebno; kupio ih je od jednog hotelskog lopova u Orlandu i bili su mu neto kao zamena za dom. Osim toga, sad kad je malo promislila, inilo joj je malo verovatno da je pristao na isplatu, zato to je vie od svega na svetu eleo da bude uesnik u nekoj velikoj igri. Kada bi se jednom naao u njoj, verovao je, ljudi bi poeli da ga shvataju ozbiljno. Znai da ga je neko konano ozbiljno shvatio, pomislila je, dok je Prajor unosio njenu torbu u Deraldovu kliniku. Ali ne onako kako je Edi eleo. Obuhvatila je pogledom dvadeset godina star plastini nametaj, gomile asopisa sa zvezdama stima na japanskom. Kao da se nala u klivlendskom frizeraju. U prostoriji nije bilo nikog, recepcija je bila pusta. Onda kroz bela vrata ue Derald, u naboranom odelu od folije koje su bolniari hitne pomoi nosili prilikom intervencije kod saobraajnih nesrea. "Zakljuaj vrata", ree on Prajoru, kroz plavu papirnu masku koja mu je skrivala nos, usta i bradu. "Zdravo, Mona. Izvoli ovuda..." Pokazao je prema belim vratima. Ruka joj je bila na oamuivau, ali nije znala kako da ga ukljui. Pola je za Deraldom, a Prajor je iao iza nje. "Sedi", ree Derald. Sela je na belu limenu stolicu. Priao joj je i zagledao joj se u oi. "Potreban ti je odmor, Mona. Iscrpljena si." Na drci oamuivaa nalazio se nazubljen prekida. Da ga pritisne? Pomeri unazad? Ili napred? Derald ode do bele kocke sa ladicama, izvadi neto odatle. "Evo", ree, pruivi joj belu cevastu stvar sa natpisom na jednoj strani, "ovo e ti pomoi..." Jedva je osetila siuan, odmereni mlaz; na tubi rasprivaa bila je crna taka, ba na mestu koje su njene oi pokuavale da izotre, koja je rasla... Setila se da joj je starac jednom objanjavao kako da ubije soma. Som ima rupu na glavi, pokrivenu koom; uzme neki tvrd i tanak predmet, icu, ili ak vru slamku i samo ga gurne unutra... 54

Setila je Klivlenda, neodreenog dana pre nego to je poela da radi; sedela je kod Lanete, listajui asopis. Naila je na sliku na kojoj se Endi smeje u nekom restoranu, okruena nekim ljudima, i svi su zgodni, ali ne samo to, ve nekako zrae, to nije tako snimljeno, ali se osea. Pogledaj, rekla je Laneti, pokazujui joj sliku, vidi kako zrae. To se zove novac, rekla je Laneta. To se zove novac. Samo ga gurne unutra. 20. HILTON SVIFT Stigao je nenajavljeno, kao i uvek, sam, helikopter Mree spustio se kao usamljena osa, razbacujui vlakna algi preko vlanog peska. Posmatrala je, sa ograde izjedene od re, kako iskae, nekako deaki, maltene razmetljivo, sa vidljivim nestrpljenjem. Nosio je dugaak kaput od smeeg tvida, otkopan, tako da mu se video grudni deo besprekorno iste koulje sa raznobojnim prugama, a vetar propelera mrsio mu je smee-plavu kosu i leprao njegovom kravatom sa logoom ulo/Mree. Zakljuila je da je Robin bio u pravu: izgledao je kao da ga je obukla mama. Moda je to namerno, pomislila je, dok je iao prema njoj preko plae, smiljena naivnost. Prisetila se jedne Profirove tvrdnje da su velike korporacije potpuno nezavisne od ljudskih bia koja rade za njih. Njoj se to inilo sasvim oigledno, ali ju je frizer uveravao da nije shvatila osnovnu premisu. Svift je bio najvaniji ivi donosilac odluka u ulo/Mrei. Pomisao na Profira izazvala joj je smeak; Svift joj se iskezi, shvativi to kao dobrodolicu. Ponudio joj je da ruaju u San Francisku; helikopter je bio izuzetno brz. Uzvratila je ponudom da mu spremi iniju dehidrirane vajcarske supe i da zagreje u mikrotalasnoj ciglu smrznutog raanog kiselog testa. Dok ga je posmatrala kako jede, pitala se kakav je njegov seksualni ivot. Bliei se etrdesetoj, ostavljao je utisak izuzetno bistrog maloletnika kod koga je pubertet malo okasnio. Povremena govorkanja pripisivala su mu sve poznate seksualne preferencije i jo nekoliko za koje je pretpostavljala da ne postoje u prirodi. I nita od toga nije joj se inilo verovatno. Poznavala ga je otkako je dola u ulo/Mreu; kada je stigla, ve je imao vrst poloaj u viim proizvodnim ealonima, bio je jedan od rukovodilaca u ekipi Tali Iam i odmah je pokazao profesionalno zanimanje za nju. Priseajui se unazad, pretpostavljala je da im je svakako Legba ukrstio puteve: bio je u oiglednom usponu, iako to ona tada moda nije primetila, opinjena sjajem i neprestanim pokretom scene. Bobiju je od samog poetka bio odbojen, usled uroenog ratobornog baritaunskog neprijateljstva prema svakoj vlasti, ali je uspevao da to prikrije zbog njene karijere. Nedopadanje je bilo obostrano, tako da je Svift pozdravio njihov raskid i Bobijev odlazak sa neskrivenim olakanjem. "Hiltone", ree ona, sipajui mu olju aja koji je uvek vie voleo nego kafu, "ta to zadrava Robina u Londonu?" Pogledao ju je preko zadimljene olje. "Neto lino, mislim. Moda je naao novog prijatelja." Bobi je za Hiltona uvek bio Endin prijatelj. Robinovi prijatelji obino su bili mladi mukarci, atletske grae; blage erotske scene sa Robinom na stimu bile su proizvod datoteka Beskonanosti i podrobne obrade kod Rabela i njegove ekipe za efekte. Seala se jedne noi koju su proveli zajedno, u promajnoj kui na jugu Madagaskara, njegove pasivnosti i strpljenja. Nikad nisu pokuali ponovo i pretpostavljala je da se on boji da e prisnost pokvariti opsenu koja je u njihovim stimovima bila tako savrena. "ta je mislio o meni kada sam otila na kliniku, Hiltone? Da li ti je neto rekao?" "Mislim da te je potovao zbog toga." "Neko mi je nedavno rekao da je priao ljudima da sam luda." Zavrnuo je rukave koulje i olabavio kravatu. "Ne mogu da zamislim da bi Robin tako neto pomislio, a kamoli rekao. Znam ta misli o tebi. Zna kakve sve prie krue u Mrei..." "Hiltone, gde je Bobi?" Njegove smee oi, vrlo oprezne. "Zar to nije gotovo, Endi?" "Ti to zna, Hiltone. Morao bi da zna. Zna gde je on. Reci mi." "Izgubili smo ga." "Kako to, izgubili?" 55

"Obezbeenje ga je izgubilo. U pravu si, naravno; pomno smo ga pratili poto te je napustio. Odgovarao je odreenom tipu." U glasu mu se osealo zadovoljstvo. "A koji bi ti tip bio?" "Nikad nisam pitao ta vas je zbliilo", ree on. "Obezbeenje vas je oboje proverilo, naravno. Bio je sitni kriminalac." Ona se nasmeja. "Nije bio ak ni to..." "Bila si neobino dobro zastupljena, Endi, za neznanku. Zna da su tvoji agenti kao glavnu taku ugovora uneli uslov da u njega bude ukljuen i Bobi Njumark." "Bilo je ugovora i sa neobinijim uslovima, Hiltone." "Unet je na platni spisak kao tvoj... saputnik." "Moj 'prijatelj'." Da li je to Svift zaista pocrveneo? Oborio je pogled na svoje ake. "Kada te je napustio, otiao je u Meksiko. U Meksiko Siti. Obezbeenje ga je pratilo, naravno; ne volimo da izgubimo trag nekome ko suvie zna o privatnom ivotu jedne od naih zvezda. Meksiko Siti je veoma... sloeno mesto... Znamo samo da je, izgleda, pokuao da nastavi svoju preanju... karijeru." "Potkradao je kiberprostor?" Ponovo ju je pogledao. "Viao se sa ljudima iz tog posla, poznatim kriminalcima." "I? Nastavi." "On... izgubio se. Ispario. Moe li da zamisli kako je u Meksiko Sitiju, kada padne ispod granice siromatva?" "A on je bio siromaan?" "Postao je zavisnik. Prema naim izvorima." "Zavisnik? Od ega?" "Ne znam." "Beskonanosti!" On zamalo da prospe aj. "Zdravo, Endi." "Bobi, Beskonanosti. Bobi Njumark, moj prijatelj," ree, zurei u Svifta. "Otiao je u Meksiko Siti. Hilton kae da je postao zavisnik. Je l' to bila neka droga, Beskonanosti?" "ao mi je, Endi. To je poverljiv podatak." "Hiltone..." "Beskonanosti", poe on i zakalja se. "Zdravo, Hiltone." "Prioritetno ponitenje naredbe, Beskonanosti. Imamo li taj podatak?" "Izvori obezbeenja opisuju Bobijevu zavisnost kao neuroelektronsku." "Ne razumem." "Neka vrsta, hmmm, stalnog 'oienja'", javi se Svift. Doe joj da mu kae da je pronala drogu i punja. ut', dete. Glava joj je bila puna zujanja pela, narastajueg pritiska. "Endi? ta ti je?" Bio se pridigao sa stolice, pruajui ruku prema njoj. "Nita. Samo sam... se iznervirala. ao mi je. ivci. Nisi ti kriv. Htela sam da ti kaem da sam nala Bobijev dek kiberprostora. Ali ti to ve zna, zar ne?" "Treba li ti neto? Malo vode, moda?" "Ne, hvala, ali u sad malo da prilegnem, ako nema nita protiv. Ti ostani, molim te. Imam neke zamisli za epizode na orbiti, pa bih htela da ujem tvoje miljenje..." "Naravno. Ti dremni, a ja u da proetam po plai, pa emo da priamo." Posmatrala ga je sa prozora spavae sobe, gledala kako njegov smei lik nestaje u pravcu Kolonije, praen strpljivim malim Dornijeom. Izgledao je kao dete na pustoj plai; izgledao je podjednako izgubljeno kao to se i sama oseala. 21. ALEF 56

Sijalice od sto vati jo nisu bile zasvetlele kada se pojavilo sunce i obasjalo Dentrijevo potkrovlje novom svetlou. Zimsko sunce ublaavalo je obrise konzola i holo-stola, isticalo teksturu korica drevnih knjiga na policama od iverice du zapadnog zida. Dok je Dentri hodao po sobi i govorio, a plavi 'petlov rep' mu odskakao kad god bi se okrenuo na petama crnih izama, njegovo raspoloenje kao da je bilo protivteg jo prisutnim posledicama dejstva erinih dermi za spavanje. eri je sedela na ivici postelje, posmatrajui Dentrija, ali i pogledajui na baterijske itae na nosilima. Vidra je sedeo na slomljenoj stolici naenoj u Samoi, postavljenoj providnom plastikom preko nabijenih jastuia od odbaene odee. Na Vidrino olakanje, Dentri je preskoio celu priu o Obliku i odmah razvio teoriju o alefu. Kao i uvek kada bi se zahuktao, koristio je rei i izraze koji su Vidri bili uglavnom nerazumljivi, ali je znao iz iskustva da je bolje ne prekidati ga; trebalo je samo izvui nekakvo znaenje iz celog toka, preskaui nejasne delove. Dentri je rekao da je Grof ukljuen u neto to je liilo na jebeno krupan mikrosoft; verovao je da je omot jedna velika grudva bioipa. Ako je to bilo istina, slobodna memorija te stvari bila je doslovno beskrajna; bilo bi nezamislivo skupo proizvesti tako neto. Bilo je, rekao je Dentri, teko zamislivo da uopte postoji, iako se govorkalo da zaista ima takvih stvari i da imaju upotrebu maltene iskljuivo za uvanje dinovskih koliina poverljivih podataka. Kvaka je, naravno, u tome to im se ne moe pristupiti kroz matricu; to je kao da su sahranjeni. "On bi unutra mogao da ima bilo ta", ree Dentri, zastajui da pogleda besvesno lice. Obrnuo se na peti i nastavio etanje. "Svet. Svetove. Neogranien broj konstrukt-linosti..." "Kao da ivi na stimu?" upita eri. "Zbog toga je neprekidno u REM-u?" "Ne", ree Dentri, "nije kao simstim. Ovo je potpuno interaktivno. Stvar je u razmerama. Ako je ovo biosoft klase alefa, on doslovno moe da ima ta god zamisli tamo unutra. Na neki nain, mogao bi da ima aproksimaciju svega..." "Znate, imala sam utisak", ree eri, "da je ovaj ovde plaao Kidu Africi da ostane u ovom stanju. Neka vrsta kibernarkosa, ali ne ba to. Uostalom, kibernarkosi ne REM-uju na taj nain..." "Ali kada si pokuao da to provue kroz svoju skalameriju", nagaao je Vidra, "dobio si tu... stvar." Opazio je kako se Dentriju zateu ramena ispod crne koe i perli. "Tako je", ree Dentri, "a sad moram da obnovim na kredit kod Uprave za fisiju." Pokazao je prema venim akumulatorima ispod elinog stola. "Izvuci mi ih napolje." "Aha", ree eri, "krajnje je vreme. Dupe mi se smrzlo." Ostavili su Dentrija nagnutog nad dekom kiberprostora i sili ponovo u Vidrinu sobu. eri je navaljivala da prikljue Dentrijevo elektrino ebe na jedan od akumulatora da bi ga prebacila preko nosila. Na butanskom reou bilo je jo hladne kafe; Vidra ju je ispijao nezagrejanu, dok je eri zurila kroz prozor, u snegom iaranu ravnicu Samoe. "Kako je postala ovakva?" upita. "Dentri kae da su pre sto godina ovde vrili zasipanje. Posle su sve prekrili povrinskim slojem zemlje, ali na njoj nita nije htelo da raste. Veliki deo zasute zemlje bio je toksian. Kia je sprala povrinski sloj. Onda su verovatno digli ruke i poeli da bacaju jo tog sranja. Voda tamo nije za pie; puna je PHB-a i ko zna ega jo." "A zeevi to ih lovi onaj Ptiurak?" "Oni su zapadno odavde. Ne viaju se u Samoi. ak ni pacovi. Ionako mora da proveri svako meso koje nabavi u ovim krajevima." "Ali ima i ptica." "Ovde se samo gnezde, hrane se na drugom mestu." "ta je to s tobom i Dentrijem?" I dalje je gledala kroz prozor. "Kako to misli?" "Prvo sam pomislila da ste 'peaci'. Da ste zajedno, mislim." "Ne." "Al' kao da zbog neeg ne moete jedan bez drugog..." "Ova Fabrika, to je njegovo mesto. Doputa mi da ivim ovde. Ja... stalo mi je da ivim ovde. Da radim svoj posao." "Da pravi one stvari tamo dole?" Sijalica u utoj kupi faksa se upali; u grejalici proradi ventilator. 57

"Pa", ree eri, uei ispred grejalice i otkopavajui jednu po jednu jaknu, "moda je lud, ali je upravo uradio pravu stvar." Kada je Vidra uao u potkrovlje, Dentri je otromboljeno sedeo na staroj kancelarijskoj stolici, zurei u mali monitor na poklopcu deka. "Robert Njumark", ree Dentri. "A?" "Identifikacija mrenjae. Ovo moe da bude samo Robert Njumark ili neko ko je kupio njegove oi." "Otkud ti to?" Vidra se povi da pogleda osnovne statpode o roenju. Dentri kao da nije uo pitanje. "To je to. Zae malo dublje i naleti na neto to nisi oekivao." "Kako to?" "Nekoga zanima da li se neko drugi raspituje o gospodinu Njumarku." "Koga?" "Ne znam." Dentri je dobovao prstima po crnoj koi na bedrima. "Pogledaj ovo: nita. Roen u Baritaunu. Majka: Mara Njumark. Imamo njegov LIB, ali je oigledno naknadno uraen." Odgurnuo je stolicu unazad na tokiima i okrenuo se u pravcu Grofovog nepominog lica. "ta ti kae, Njumark? Je li ti to pravo ime?" Ustao je i poao prema holo-stolu. "Nemoj", ree Vidra. Dentri dodirnu prekida holo-stola. I siva stvar se ponovo pojavi, na trenutak, ali ovaj put zaroni prema sreditu polulopte prikaza, smanji se i ieznu. Ne. Bila je tamo, siuna siva kugla u samom sreditu svetleeg polja projekcije. Dentrijev ludaki osmeh se vratio. "Dobro", ree. "ta je dobro?" "Sad znam ta je to. Led. Zatitni program." "Onaj majmun?" "Neko je imao smisla za humor. Ako te majmun ne uplai, pretvori se u zrno graka..." Priao je stolu i poeo da pretrauje jednu bisagu. "Sumnjam da e moi to da uine sa direktnom nervnom vezom." Neto mu je bilo u ruci. Mrea troda. "Dentri, ne radi to! Pogledaj njega!" "I neu", ree Dentri. "Ti e." 22. DUHOVI I PRAZNINE Zurei kroz musave prozore taksija, osetila je da joj nedostaje Kolin, njegov suvi humor, a onda se setila da je ovo potpuno izvan domena njegovog znanja. Da li Maas-Neotek ima poseban ureaj za Gradove, pitala se, i ako je tako, kako li taj duh izgleda? "Seli", ree ona, posle moda pola sata vonje prema Njujorku, "zato me je Petal pustio s tobom?" "Zato to nije glup." "A moj otac?" "Tvoj otac e da popizdi." "Kako, molim?" "Bie besan. Ako sazna. Moda i nee. Tek to smo stigli." "Zato smo ovde?" "Moram da razgovaram s nekim." "Ali zato sam ja ovde?" "Ne svia ti se ovde?" Kumiko je oklevala. "Da, svia mi se." "Fino." Seli se pomeri na rasklimanom seditu. "Petal je morao da nas pusti. Zato to nije mogao da nas zaustavi, a da neko ne bude povreen. Dobro, moda ne povreen. Moda pre uvreen. Svejn je mogao da te o'ladi i da ti se posle izvini, da objasni tvom ocu da je to bilo za tvoje dobro, ali ako bi o'ladio mene, tu je ve u pitanju ast, je li? Kad sam videla Petala tamo dole, sa pitoljem, znala sam da e nas pustiti. Tvoja 58

soba je ozvuena. Ma, cela kua. Kad sam skupljala tvoje stvari, ukljuila sam senzore kretanja. Oekivala sam da 'ou. Petal je znao da sam to ja. Zato je pozvao telefonom, da mi da do znanja da zna." "Ne razumem." "Neka vrsta usluge, da znam da nas eka. Da mi prui priliku da razmislim. Ali on nije imao izbora i znao je to. A Svejn je, vidi, bio prisiljen da neto uradi i Petal zna i to. Ili bar Svejn tako kae, da je prisiljen. Za mene, opet, nema sumnje da jesam. Zato sam poela da se pitam koliko sam potrebna Svejnu. Vraki. Zato to su me pustili da odem sa ojabunovom kerkom, poslatom ak na Noting Hil na uvanje. Ima neto to ga mnogo vie plai nego tvoj tata. Ukoliko nije neto to e ga uiniti bogatijim nego to ga je tvoj tata ve obogatio. Sve u svemu, to to sam te povela dovodi stvari u ravnoteu. Neto kao uzvratni pritisak. To te ljuti?" "Ali tebi prete?" "Neko zna dosta o stvarima koje sam radila." "A Krpelj je otkrio ko je to?" "Aha. Mada mislim da sam ionako znala. Jebi ga, tako bih volela da sam se prevarila." Hotel koji je Seli izabrala imao je proelje od zaralih elinih ploa, privrenih sjajnim hromiranim klinovima. Kumiko je taj stil viala u Tokiju i smatrala ga pomalo zastarelim. Njihova soba bila je prostrana i siva, u nekoliko preliva sive, i poto je zakljuala vrata, Seli je otila pravo do kreveta, skinula jaknu i legla. "Ti nema torbu?" ree Kumiko. Seli se uspravi u sedei poloaj i poe da izuva izme. "Uvek mogu da kupim ta mi treba. Jesi umorna?" "Ne." "Ja jesam." Svukla je crni demper preko glave. Dojke su joj bile male, sa mrko-ruiastim bradavicama; ispod leve bradavice polazio je oiljak i gubio se ispod pojasa dinsa. "Bila si povreena", ree Kumiko, posmatrajui oiljak. Sali spusti pogled. "Aha." "Zato nisi otila da ti ga uklone?" "Ponekad nije loe zapamtiti." "Da si bila povreena?" "Da sam bila glupa." Sivo na sivom. Poto nije mogla da zaspi, Kumiko je etala po sivom tepihu. Zakljuila je da soba ima neto vampirsko, neto to je ini slinom milionima drugih soba, kao da joj nekakva zastraujue bezoblina anonimnost isisava ono to je ini samosvojnom, ono iji su se fragmenti ispoljavali kao glasovi roditelja, podignuti u svai, kao lica oevih sekretara u crnim odelima... Seli je spavala, sa licem poput glatke maske. Vidik sa prozora nije joj nita otkrivao: samo da gleda na grad koji nije ni Tokio ni London, dinovski generiki kr, paradigmu stvarnosti njenog veka. Moda je i sama zaspala, ali kasnije nije bila sigurna. Posmatrala je Seli kako naruuje sredstva za higijenu i donji ve, ukucavajui narudbinu u video pored kreveta. Stvari su stigle dok je Kumiko bila pod tuem. "U redu", ree Seli, s one strane vrata, "obrii se i obuci, idemo da se naemo s tim ovekom." "Kojim ovekom?" upita Kumiko, ali je Seli nije ula. Gomi. Trideset pet odsto zemljine mase Tokija bilo je sagraeno na gomiju, na nasipima oduzetim od Zaliva stogodinjim sistematskim istovarom materijala. Gomi je tamo bio sirovina, kojom se moglo raspolagati, sakupljati je, razvrstavati, paljivo nasipati. U Londonu je odnos prema gomiju bio sloeniji, nejasniji. Za Kumikine oi, grad se uglavnom sastojao od gomija, od struktura koje bi japanska ekonomija ve odavno progutala u svojoj nezasitoj gladi za graevinskim prostorom. A opet, te strukture su otkrivale, ak i Kumiki, nit vremena, svaki zid krpile su stotine ruku u neprekidnom poslu obnavljanja. Englezi su potovali svoj gomi na poseban nain, koji je tek poinjala da razumeva; stanovali su u njemu. 59

Gomi je u Gradovima bio neto sasvim drugo: bogati humus, trule iz koje su nicali izdanci od elika i polimera. Ve je oigledno odsustvo planiranja bilo dovoljno da joj se zavrti u glavi, jer je bilo u zastraujuoj suprotnosti sa znaajem koji je njena kultura pridavala svrsishodnom korienju prostora. Njihova vonja taksijem od aerodroma ve joj je pokazala propadanje, itave blokove u ruevinama, prazne duplje prozora iznad plonika prekrivenih smeem. I lica koja su zurila u oklopljeni hover dok se probijao ulicom. Seli ju je bez upozorenja gurnula duboko u svu neobinost ovog mesta, sa njegovom trulei i nasumce posejanim kulama, viim od svega u Tokiju, korporacijskim monolitima koji su probijali pranjavu ipku natkriljujuih kupola. Poto su promenile dva taksija od hotela, pole su peice ulicom, kroz ranu predveernju guvu i iskoene senke. Vazduh je bio hladan, ali ne kao u Londonu, i Kumiko je pomislila na procvalo drvee u Ueno Parku. Njihova prva stanica bio je prostran, pomalo ofucan bar koji se zvao 'Dentlmen Gubitnik', gde je Seli obavila tih i veoma brz razgovor sa barmenom. Izile su bez porudbine. "Duhovi", ree Seli, skreui za ugao. Kumiko je ila pored nje. Ulice su bile sve vie puste, zgrade mranije i ruevnije. "Molim?" "Ovde za mene sve vrvi od duhova, ili bi bar trebalo da bude tako." "Zna ovo mesto?" "Nego ta. Izgleda isto, a opet razliito, razume?" "Ne..." "Razumee jednog dana. Kad naemo onog koga traim, ti samo budi dobro dete kao i uvek. Govori ako te pitaju, inae nemoj." "Koga to traimo?" "oveka. Ili bar ono to je ostalo od njega..." Pola bloka dalje, na pustoj sumornoj ulici - Kumiko nikad ranije nije videla pustu ulicu, osim Svejnove padine pod pononim snegom - Seli zastade pored prastarog i potpuno bezlinog proelja radnje, ija su dva izloga bila posrebrena bogatim unutranjim nanosom praine. Zurei unutra, Kumiko razazna slova od staklenih cevi neosvetljenog neonskog znaka: 'Metro', a zatim dua re. Vrata izmeu izloga bila su ojaana ploom rebrastog elika; iz nje su u pravilnim razmacima virili zarali zakivci, povezani labavim nitima galvanizovane ilet-ice. Seli se zatim okrenu prema vratima, podie ramena i izvede tean niz sitnih, brzih pokreta rukama. Kumiko je zurila u nju dok je ponavljala niz. "Seli..." "Ulini govor", presee je Seli. "Rekla sam ti da uti, zar ne?" "Da?" ree glas, jedva glasniji od apata, koji kao je dolazio odasvud. "Ve sam rekla", ree Seli. "Ne znam ulini." "'Ou da govorim s njim", ree ona, tvrdim i opreznim glasom. "On je mrtav." "Znam." Nastade tiina i Kumiko zau zvuk koji je mogao biti vetar, hladan vetar, pun praine, na geodeziji Gradova visoko iznad njih. "On nije ovde", ree glas i kao da se udalji. "Iza ugla, pola bloka dalje, levo u uliici." Kumiko e zauvek pamtiti uliicu: mrke cigle, klizave od vlage, ventilatori iza reetaka sa crnim potoiima skorene praine, uta sijalica u kavezu od korodirane legure, niski estar praznih boca u dnu svakog zida, ljudska gnezda od zguvanog faksa i belih elemenata za pakovanje od stiropora, i zvuk potpetica Selinih izama. Iza mutnog sjaja sijalice vladala je tmina, iako je odraz svetlosti na mokrim ciglama pokazivao zid u dnu orsokaka i Kumiko je oklevala da poe dalje, uplaena iznenadnim komeanjem odjeka, hitrim, neprestanim kapanjem vode... 60

Seli podie ruku. Uzak zrak veoma jake svetlosti uokviri otar krug na iaranim ciglama, a onda brzo spuznu. Spuznu i zaustavi se na stvari u dnu zida, od metala mutnog sjaja, uspravnoj zaobljenoj spravi za koju je Kumiko pomislila da je jo jedan ventilator. Oko podnoja stvari bili su rasporeeni ostaci belih svea, pljosnata plastina boca puna prozirne tenosti, nekoliko razliitih kutija cigareta, razbacane cigarete bez kutija i sloen lik sa vie ruku, verovatno nacrtan belom kredom. Seli zakorai napred, ne pomerajui zrak svetiljke, i Kumiko vide da je oklopljena stvar privrena za cigle masivnim zakivcima. "Fine?" Brz treptaj svetlosti u horizontalnom prorezu. "Hej, Fine, ovee..." Neuobiajena nesigurnost u Selinom glasu. "Mol." Glas je bio hrapav, kao iz neispravnog zvunika. "Zato svetiljka? Vie nema pojaivae? Ili stari, pa ne vidi k'o pre?" "Zbog moje prijateljice." Neto se pokrenu iza proreza, nezdrave ruiaste boje vrelog pepela cigarete na podnevnom suncu, i Kumikino lice okupa nemirna svetlost. "A, da", zariba glas, "i, ko je ona?" "Janakina ki." "Sere." Seli obori svetiljku; svetlost pade na svee, bocu, mokre sive cigarete, beli simbol sa perjem ruku. "Priesti se", ree glas. "Ima tu pola litre Moskovskaje. Hudu znak je od brana. Nema sree: krupnije zverke ih crtaju kokainom." "Isuse", ree Seli, sa udnom odsutnou u glasu, unuvi. "Ne mogu da verujem." Kumiko je posmatrala kako podie bocu i mirie sadraj. "Samo pij. Dobra je. Mora da bude. Niko ne sme da zajebe proroite, ako zna ta je dobro za njega." "Fine", ree Seli, a onda nagnu bocu, otpi i obrisa usta nadlanicom, "mora da si poludeo..." "E, bar da jesam. Sa ovom krntijom, jedva da izguram malo mate, a kamoli ludilo." Kumiko prie blie i unu pored Seli. "To je konstrukt, ono sa linou?" Seli spusti bocu sa votkom i prodara po branu vrhom belo lakiranog nokta. "Naravno. Ve si ih viala. Pamenje u realnom vremenu ako 'ou, ili veza sa k-prostorom. Ova fora sa proroitem je da ostanem u igri, zna?" Stvar naini neobian zvuk: smeh. "Ima problem s ljubav? Ima zla ena koj' t' ne razume?" Ponovo um smeha, nalik na kranje smetnji. "U stvari, vie se bavim poslovnim savetovanjem. Ovu robu ostavljaju lokalni klinci. Tako je mistinije. A s vremena na vreme naie poneki skeptik, dupeglavac koji smatra da je ako da se poslui." Skerletna, kao vlas kose nit blesnu iz proreza i negde desno od Kumiko eksplodira boca. Statiki smeh. "I, ta te vodi na ovu stranu, Mol? Tebe i", ruiasta svetlost ponovo prelete preko Kumikinog lica, "Janakinu ker..." "Operacija Strejlajt", ree Seli. "Davno bee, Mol..." "Okomila se na mene, Fine. Prolo je etrnaest godina, a luda kuka jo 'oe moju guzicu..." "Moda nema pametnija posla. Zna kakvi su ti lovani..." "Zna gde je Kejs, Fine? Moda 'oe njega..." "Kejs vie ne igra. Obavio par dobrih poslova poto ste se razili, a onda poslao celu stvar u majinu i povuk'o se. Da si uradila isto, moda ti se sad ne bi smrzavalo dupe u budaku, a? Poslednje to znam o njemu jeste da ima etvoro dece..." Dok je Kumiko posmatrala hipnotiko preletanje ruiastog ara skenera, postalo joj je malo jasnije sa im je Seli razgovarala. U oevoj radnoj sobi postojale su sline stvari, etiri, crne lakirane kocke poreane na niskoj polici od borovine. Iznad svake kocke visio je portret. Portreti su bili crno-bele fotografije ljudi u tamnim odelima sa kravatama, etiri veoma ozbiljna gospodina iji su reveri bili ukraeni malim metalnim amblemima kakve je ponekad nosio njen otac. Iako joj je majka rekla da u kockama stanuju duhovi, duhovi oevih zlih predaka, Kumiko su one vie opinjavale nego plaile. Ako su u njima duhovi, razmiljala je, mora da su sasvim mali, jer su kocke veliine glave deteta. 61

Otac je povremeno meditirao ispred kocki, kleei na golom tatamiju u stavu koji je odisao dubokim potovanjem. Mnogo puta ga je videla u tom poloaju, ali joj je bilo deset godina kada ga je prvi put ula da se obraa kockama. I jedna mu je odgovorila. Pitanje joj nita nije znailo, odgovor jo manje, ali ju je mirni ton kojim je duh odgovorio sledio u skrovitu iza papirnih vrata i otac se nasmejao kada ju je naao tamo; umesto da je izgrdi, objasnio joj je da kocke sadre snimljene linosti bivih slubenika, direktora korporacije. Njihove due? - upitala je. Ne, rekao je on i nasmeio se, a onda je dodao da je razlika neznatna. "Oni nisu svesni. Odgovaraju na pitanja, na nain priblian onom kako bi odgovorila linost. Ako su to duhovi, onda su i hologrami duhovi." Posle Selinog predavanja o istoriji i hijerarhiji Jakuza, u robata baru u Erls Kortu, Kumiko je zakljuila da je svaki od gospode na fotografijama, snimljenih linosti, nekada bio ojabun. Stvar u oklopljenom kuitu, razmiljala je dalje, sline je prirode, iako moda sloenija, kao to je Kolin sloenija verzija Milenovog vodia koji su oevi sekretari nosili sa sobom prilikom pohoda kupovine u inukuu. Seli je to nazvala imenom 'Fine' i bilo je oito da joj je Fin bio prijatelj ili ortak u poslu. Ali da li bdi, pitala se Kumiko, i kada je uliica pusta? Skenira li njegov laserski pogled nemo padanje pononog snega? "Evropa", ree Seli. "Kada sam se rastala s Kejsom, skitala sam po njoj. Operacija nam je donela dosta novca, bar je tada tako izgledalo. Sve je isplatila Tezje-Epulova VI, preko vajcarske banke. Izbrisala je svaki trag da smo bili gore u bunaru, ali ba sve, pa kada bi, recimo, potraila imena pod kojima smo putovali, JAL atlom, ne bi ih nala. Kejs je sve proverio kada smo se vratili u Tokio, uao u banke podataka; bilo je kao da se nita nije dogodilo. Nije mi bilo jasno kako joj je uspelo, bila to VI ili ne, ali ionako niko nikad nije razjasnio ta se stvarno dogodilo tamo gore, kada je Kejs pojahao onaj kineski ledolomac kroz led oko njihovog jezgra." "Je l' pokuavala da vas nae, kasnije?" "Ne, koliko ja znam. Kejs je smatrao da je nestala, na neki nain; ne nestala, nego se pretopila u sve, itavu matricu. Kao da vie nije bila u kiberprostoru, ve sam kiberprostor. I ako nije htela da je vidi, nije bilo naina da se to dogodi, niti da dokae nekom drugom da postoji... A ja, ja nisam htela da znam za nju. Hou da kaem, ta god da je bilo, inilo mi se zavreno, prolo. Armita je bio mrtav, Rivijera je bio mrtav, Epul je bio mrtav, onaj Rasta, pilot tegljaa koji nas je odvez'o tamo napolje, vratio se na Sion i verovatno sve otpisao kao jo jedan opijumski san... Ostavila sam Kejsa u Tokio Hajatu i nikad ga vie nisam videla..." "Zato?" "Ko zna? Onako. Bila sam mlada. inilo mi se da je gotovo." "Ali nju si ostavila gore u bunaru. U Strejlajtu." "Tano. Padalo mi je na pamet, s vremena na vreme. Kada smo odlazili odande, Fine, inilo se da joj je svejedno. Kao da sam po njenoj elji ubila onog njenog bolesnog ludaka od oca, a Kejs provalio u njihova jezgra i pustio njihovu VI da nestane u matrici... Zato sam je stavila na spisak. Kad se jednog dana nae u govnima, kad si na nianu, samo proveri taj spisak." "I odma' si provalila da je ona?" "Ne. Imam prilino dugaak spisak." Kejs, za koga se Kumiko inilo da je za Seli bio neto vie od ortaka, nije se vie pojavio u njenoj prii. Sluajui kako Seli saima za Fina etrnaest godina svog ivota, Kumiko je zamiljala ovu mlau Seli kao bionen heorinu iz tradicionalnog romantinog videa: tajnovitu, elegantnu i smrtonosnu. Iako joj je bilo teko da prati Selinu priu bez objanjenja, punu imena ljudi i mesta koje nije poznavala, bez muke ju je zamiljala kako ostvaruje, munjevite, nadmone pobede kakve se oekuju od jedne bionen. Ali ne, pomislila je, kada je Seli preskoila 'lou godinu u Hamburgu', sa iznenadnim besom u glasu, starim besom, iz neke prole decenije, pogreno je gurati ovu enu u japanske kalupe. To nisu bili ronin, lutajui samuraji; Seli i Fin govorili su o bizu. Zakljuila je da je loa godina u Hamburgu dola poto je stekla i izgubila nekakvo bogatstvo. Zaradila je svoj deo 'tamo gore', na mestu koje je Fin nazvao Strejlajt, u ortatvu sa ovekom po imenu Kejs. Usput je stekla i neprijatelja. "Hamburg", prekide je Fin, "uo sam prie o Hamburgu..." "Nestalo je novca. Tako to biva kad si mlad... Bez novca je na neki nain sve ponovo postalo normalno, ali sam se upetljala s tim ljudima u Frankfurtu, ostala sam im duna i traili su da prebijemo dug." 62

"Kako da ga prebijete?" "Trebalo je da smaknem neke ljude." "Pa?" "Pa sam otila. im sam mogla. U London..." Moda je Seli jednom ipak bila neto kao ronin, neka vrsta samuraja. U Londonu se, meutim, pretvorila u neto drugo, u poslovnu enu. Izdravala se na neki neobjanjen nain, postepeno je postala ulaga, investirala u razliite poslovne poduhvate. (ta je to 'slivnik kredita'? ta znai 'pranje podataka'?) "Ja'", ree Fin, "dobro ti je ilo. Imala si deo zarade nekog kazina u Nemakoj." "E-la-apel. Bila sam u upravnom odboru. Jo sam, kad god nabavim odgovarajui paso." "Znai, povukla si se?" Ponovo smeh. "Naravno." "Malo toga je stizalo dovde." "Vodila sam kazino. To je sve. Ilo mi je." "Borila si se za novac. 'Misti Stil', Misty Steel: Magloviti elik - prim. prev. poboljana perolaka. Osam borbi. Video sam pet. Krvavi meevi, slaana. Zabranjena stvar." "Hobi." "Al' ti je hobi... Gledao sam snimke. Burmanac Kid te je rasporio k'o prase, sve u boji..." Kumiko se seti dugakog oiljka. "Zato sam prestala. Bilo je to pre pet godina i ve sam tada bila pet godina prestara." "Nisi bila loa, ali 'Misti Stil'... Isuse." "Skini mi se. Nisam ga ja izmislila." "Naravno. Nego reci o tvom prijatelju odozgo, kako te je on naao." "Svejn. Roder Svejn. Poslao jednog od svojih u kazino, umiljenog snagatora po imenu Prajor. Pre jedno mesec dana." "Svejn, sreiva? Londonac?" "Isti. Prajor je imao poklon za mene, otprilike metar ispisa. Spisak. Imena, datumi, mesta." "Gadno?" "Sve. Stvari koje sam maltene zaboravila." "Strejlajt?" "Sve. Zato sam se spakovala, vratila u London, otila do Svejna. On se izvinjava, nije kriv, al' mora da me pritisne. Zato to neko pritiska njega. I sam ima metar ispisa." Kumiko zau kako Seline potpetice struu po ploniku. "I, ta 'oe?" "Sklanjanje, na toplo. Jednu od zvezda." "Zato ba ti?" "'Ajde, Fine, to ja 'ou tebe da pitam." "Svejn ti je rek'o da je to 3Dejn?" "Ne. Moj kauboj konzole u Londonu." Kumiko su poinjala da bole kolena. "Klinka. Otkud ona s tobom?" "Doveli je kod Svejna. Janaka je sklonio iz Tokija. Svejn mu duguje giri." "ista je, usput, nema implanata. Prema onom to dobijam iz Tokija, Janaka ovih dana ima pune ruke posla..." Kumiko zadrhta u tami. "A ona za sklanjanje, zvezda?" nastavi Fin. Osetila je Selino oklevanje. "Anela Miel." Ruiasti metronom nemo se klatio, s leva na desno, s desna na levo. "Hladno je ovde, Fine." "Aha. Voleo bih da mogu da osetim. Upravo sam napravio mali izlet do tebe. Do Memori Lejna. Koliko zna o Endinoj prolosti?" "Malo." "Ovo je proroite, duo, a ne istraivaka biblioteka... Otac joj je bio Kristofer Miel. Bio je neko krupno govno za razvoj bioipova u Maas Biolabsu. Odrasla je u njihovom zatvorenom centru u Arizoni, kompanijsko dete. Pre sedam godina tamo se neto dogodilo. Ulica pria da je Hosaka angaovala ekipu 63

profesionalaca da pomognu Mielu da napravi pomak u karijeri. Faks je pisao da je na Maasovom posedu dolo do megatonske eksplozije, ali niko posle nije otkrio nikakvo zraenje. Niti Hosakine najamnike. Maas je objavio da je Miel mrtav. Samoubistvo." "To je biblioteka. ta kae proroite?" "Glasine. Nita to bi ilo na istu nisku. Ulica kae da se pojavila ovde dan ili dva posle eksplozije u Arizoni, sa nekim uvrnutim crnugama koji su poslovali iz Nju Derzija." "Poslovali? S im?" "Trgovali. Softverom, uglavnom. Kupovali, prodavali. Povremeno su kupovali od mene..." "Kako su to bili uvrnuti?" "Hudu. Verovali da je matrica puna mamboa i slinog sranja. Zna ta, Mol?" "ta?" "Bili su u pravu." 23. OGLEDALO, OGLEDALCE Izila je iz toga kao da je neko pomerio prekida. Nije otvorila oi. ula ih je kako razgovaraju u drugoj sobi. Bolelo ju je na nekoliko mesta, ali ne onako kako je moglo da boli od viza. Lo fiks bio je izleen ili ublaen neim to su joj dali, moda onim sprejom. Papirna kecelja uljala joj je bradavice na grudima; bile su joj nekako uveane i osetljive, a grudi tee. Preko lica su joj sevale tanke trake bola. Istovetna iganja u onim kapcima, sirov hrapav oseaj u ustima i ukus krvi. "Ne pokuavam da te uim tvom poslu", govorio je Derald, kroz neprekidno kuckanje i zveckanje metala, kao da pere sudove, ili neto slino, "ali se vara ako misli da bi prevarila bilo koga ko to nee. Ovo je zaista povran posao." Prajor ree neto to nije uspela da razazna. "Rekao sam povran, a ne traljav. Sve je kvalitetno uraeno. Dvadeset sati na dermalnom stimulatoru i nee ni znati da je bila ovde. Redovno joj dajte antibiotike i sve potrebne stimulante; njen imunoloki sistem nije kakav bi trebalo da bude." Zatim opet Prajor, ali i dalje nije mogla da ga razume. Otvorila je oi, ali ugledala je samo tavanicu, bele kvadrate akustinih ploica. Pogledala je levo. Beli plastini zid sa jednim od onih lanih prozora, haj-rez animacijom plae sa palmama i talasima; ako dovoljno dugo gleda u vodu, videe kako se to valjaju uvek isti talasi, iznova, zauvek. Samo to je ovaj ovde bio neispravan ili dotrajao, talasi su nekako oklevali, a crvenilo zalaska sunca treptalo je kao pokvarena fluorescentna cev. Pokuaj desno. Ponovo je okrenula glavu, oseajui na vratu znojavi papirni prekriva na tvrdom jastuku od pene... Sa susednog kreveta posmatralo ju je lice sa pomodrelim oima, nosom u protezi od providne plastike i mikroporozne trake, nekakvom smeom elatinoznom tvari razmazanom preko jagodinih kostiju... Endi. Bilo je to Endino lice, uokvireno odbleskom mucavog sunca na pokvarenom prozoru. "Uopte nismo dirali kosti", ree Derald, paljivo olabavljujui traku koja je drala malu plastinu protezu du brida nosa. "To je najlepe od svega. Planirali smo malo hrskavice u nosu, da to obavimo kroz nozdrve, pa da preemo na zube. Nasmei se. Divno. Uradili smo poveanje grudi, dogradili bradavice pomou erektivnog tkiva odgajenog u tanku, i na kraju, bojenje oiju..." Uklonio je protezu. "Ovo ne sme da dira sledeih dvadeset etiri sata." "Jesam li tako zaradila masnice?" "Ne. To je sekundarna trauma posle operacije hrskavice." Deraldovi prsti bili su hladni na njenom licu, precizni. "Trebalo bi da se izgubi do sutra." Derald je bio okej. Dao joj je tri derme, dve plave i ruiastu, glatke i udobne. Prajor izvesno nije bio okej, ali je otiao ili se bar nije pojavljivao. Bilo joj je ba gotivno, da slua Deralda kako objanjava stvari onim smirenim glasom. I gle, ta je sve uradio. "Pege", ree ona, zato to ih vie nije bilo. "Abrazija i jo malo vetakog tkiva. Vratie se, onoliko brzo koliko se bude sunala..." 64

"Ona je tako lepa..." Okrenula je glavu. "Ti, Mona. To si ti." Zagledala se u lice u ogledalu i oprobala onaj slavni osmeh. Moda Derald ipak nije bio okej. Ponovo u uskoj beloj postelji, gde ju je poloio da se odmara, podigla je ruku i pogledala tri derme. Sedativi. Lebdela je. Zavukla je nokat ispod ruiaste derme i sljutila je, prilepila na beli zid i snano je pritisnula palcem. Iz derme iscuri kapljica tenosti boje slame. Paljivo ju je odlepila i vratila na ruku. Tenost u one dve plave bila je mleno bela. I njih je vratila na mesto. Moda e on primetiti, ali je htela da zna ta se deava. Pogledala se u ogledalu. Derald je rekao da moe sve da vrati kako je bilo, jednog dana, ako bude htela, ali se tada zapitala kako e on znati kako je izgledala. Moda je napravio snimak, ili tako neto. Ali kad je malo bolje razmislila, moda vie nije bilo nikog ko se sea kako je izgledala. Majklov stim je verovatno bio jedini trag, ali nije znala njegovu adresu, ni prezime. Zbog toga je imala udan oseaj, kao da je ona od ranije na trenutak odlutala niz ulicu i nikada se nije vratila. Ali onda je sklopila oi i podsetila se da je ona Mona, ona koja je oduvek bila, i da se nita naroito nije promenilo, bar ne iza onih kapaka. Laneta je govorila da nema veze koliko si se promenila. Laneta joj je jednom rekla da joj nije ostalo vie od deset odsto starog lica, onog s kojim se rodila. Mada se ne bi reklo, osim crne tetovae oko oiju, tako da vie nije morala da se bake s maskarom. Mona je pomislila da Laneta moda i nije obavila tako dobar posao i to mora da joj se pokazalo na licu, jer je tada Laneta rekla: Trebalo je da me vidi onda, duo. Ali sad je i sama bila tu, Mona, ispruena u uskom krevetu u Baltimoru, a sve to je znala o Baltimoru bio je zvuk sirene odozdo sa ulice i motora Deraldovog klima-ureaja. I to ju je nekako uljuljkalo u san, nije znala koliko dugo, a onda je Prajor bio tu, sa rukom na njenoj miici, i pitao je da li je gladna. Posmatrala je Prajora kako brije bradu. Bio je nad hirurkim slivnikom od nerajueg elika i potkresivao ju je hromiranim makazama. Onda je preao na beli plastini brija za jednu upotrebu iz Deraldove kutije. Bilo je neobino gledati kako mu se pojavljuje lice. Nije bilo onakvo kakvo je oekivala: bilo je mlae. Ali su usta ostala ista. "Hoemo li jo dugo biti ovde, Prajore?" Skinuo je koulju radi brijanja; preko lea, ramena i na nadlakticama imao je tetovirane zmajeve sa lavljim glavama. "Ne brini za to", ree. "Dosadno je." "Nabaviemo ti neke stimove." Brijao se ispod brade. "Kakav je Baltimor?" "Grozan. Kao i sve ostalo ovde." "Kakva je onda Engleska?" "Grozna." Obrisao je lice guvom plave upijajue hartije. "Moda bismo mogli da iziemo, da probamo te rakove. Derald kae da imaju rakove." "Imaju", ree on. "Doneu ti." "Kako bi bilo da me izvede?" Bacio je plavu hartiju u elinu kantu za otpatke. "Ne. Mogla bi pokuati da pobegne." Zavukla je ruku izmeu zida i kreveta i napipala otrgnutu vazdunu eliju od pene gde je sakrila oamuiva. Pronala je svoju odeu u beloj plastinoj kesi. Derald je svaka dva sata dolazio sa sveim dermama; ispraznila bi ih im bi otiao. Kada bi uspela da nagovori Prajora da iziu da jedu, verovala je da bi u restoranu mogla neto da pokua. Ali on ni da uje. U restoranu bi ak mogla da pozove kljuna, jer sad je bila prilino sigurna da je provalila emu. Lutka-igra. Laneta joj je priala o tome. Kako postoje ljudi koji plaaju da devojke budu doterane da lie na neke druge ljude i da ih onda ubiju. To je obino bio neko bogat, stvarno bogat. Ne Prajor, ve neko za koga ovaj radi. Laneta je rekla da ti tipovi ponekad udese da devojke lie na njihove ene. Mona tada nije htela da veruje u to; Laneta joj je ponekad priala jezive stvari jer je bilo gotivno oseati jezu kada zna da si bezbedna, a Laneta je ionako imala milion pria o otkaenim emama. Tvrdila je da su sakoi najuvrnutiji, sakoi visoko u kompanijama, zato to nisu mogli da dopuste da se otkae dok rade. Ali kad ne rade, rekla je 65

Laneta, mogu sebi da priute da se otkae kako god im je volja. Nije, dakle, nemogue da negde visoko neki sako eli to da uradi sa Endi? Mnoge cure ionako same odlaze da ih obrade da lie na Endi, ali obino izgledaju patetino. Imitatorke... i nikad nije videla neku koja zaista lii na Endi, bar ne dovoljno da se iko normalan pree. Ali moe biti i da postoji neko ko bi platio sve ovo da dobije devojku koja lii na Endi. Uostalom, ako ovo nije lutka-igra, ta je onda? Prajor je zakopavao plavu koulju. Priao je krevetu i smaknuo arav da joj pogleda grudi. Kao da razgleda auto ili tako neto. Trgnula je arav uvis, na mesto. "Doneu rakove." Obukao je jaknu i iziao. ula ga je kako neto govori Deraldu. Derald promoli glavu. "Kako si, Mona?" "Gladna." "Osea se oputeno?" "Aha..." Kada je ponovo ostala sama, okrenula se i stala da prouava svoje lice, Endino lice, u zidu od ogledala. Masnice su se ve bile uglavnom izgubile. Derald joj je privrstio na lice neke stvari nalik na minijaturne trode i povezao ih sa mainom. Rekao da ubrzavaju isceljenje. Vie se nije trzala kada bi ga videla, Endino lice u ogledalu. Zubi su bili lepi; rado bi ih zadrala. Jo nije bile sigurna za ostalo. Moda bi trebalo da ustane, obue se i pokua da izie. Ako Derald pokua da je zaustavi, moe da upotrebi oamuiva. Onda se setila kako se Prajor pojavio kod Majkla, kao da je odredio nekog da motri na nju, celu no, da je prati. Moda je i sad neko napolju. Deraldova klinika nema prozore, ne one prave, to znai da mora na vrata. A poinjao je da joj nedostaje viz, gadno, ali ako uzme samo malo, Derald e primetiti. Znala je da je komplet tamo, u kesi ispod kreveta. Kada bi uzela malo, moda bi neto i uinila. Ali to moda ne bi bila prava stvar; morala je da prizna da pod vizom nije uvek radila prave stvari, iako je inio da se osea kao da ne moe da omane. Uostalom, gladna je, i teta to Derald nema neku muziku ili tako neto, pa bi ba mogla da saeka te rakove... 24. NA SAMOTNOM MESTU A Dentri je stajao tamo, sa Oblikom koji mu je goreo iza oiju, pruajui mreu troda u bletavoj svetlosti golih sijalica, objanjavajuii Vidri zato mora da bude tako, zato Vidra mora da namesti trode i ukljui se pravo u ono to je siva grudva slala nepominom telu na nosilima. Zavrteo je glavom, priseajui se kako je doao u Pseu Samou. Dentri je poeo da govori bre, shvativi taj pokret kao odbijanje. Dentri je nagovarao Vidru da se ukljui, moda samo na par sekundi, dok on ne pristupi podacima i izradi makroform. Vidra ne zna to da uradi, rekao je Dentri, inae bi se sam ukljuio; nije hteo podatke, ve samo opte ustrojstvo, jer je verovao da e ga to odvesti do Oblika, onog velikog, stvari koju je tako dugo progonio. Vidra se seti kako je peice prelazio Samou. Bojao se da e mu se Korsakovljev vratiti, da e zaboraviti gde se nalazi i napiti se kancerogene vode iz ljigavih crvenih lokvi na zaraloj ravnici. Crvena skrama i crkotine ptica koje plutaju na rairenim krilima. Kamiondija iz Tenesija rekao mu je da poe na zapad od auto-puta, da e posle jednog sata naii na asfaltiran put gde e ga neko povesti do Klivlenda, ali mu se inilo da hoda vie od jednog sata, a nije bio ni siguran gde je zapad i ovo mesto ga je plailo, nalik na otpad koji je izgazio neki din dok ga nije spljotio. Jednom je opazio nekog u daljini, na vrhu niske uzvisine, i mahnuo mu. Prilika je nestala, ali on je poao u tom pravcu, vie se ne trudei da obie lokve, pljuskajui kroz njih, sve dok nije stigao do uzvisine i video da je to trup putnikog aviona bez krila, do pola uronjen u zarale konzerve. Popeo se uz padinu po stazi od izgaenih konzervi, do etvrtastog otvora pomonog izlaza. Zavirio je unutra i ugledao stotine glavica kako vise sa lune tavanice. Ostao je tako, sleen, trepui u iznenadnoj hladovini, dok mu prizor nije dobio neki smisao. Ruiaste plastine glave lutaka, sa najlonskom kosom vezanom u repove i repovima zalepljenim za debeli crni katran, ljuljajui se 66

poput voki. I nita vie, samo nekoliko dronjavih ploa od prljavo zelene pene; znao je da ne eli da ostane i otkrije ko tu stanuje. Tada se uputio na jug, i ne znajui to, i otkrio Fabriku. "Nikad vie neu imati ovakvu priliku", ree Dentri. Vidra je zurio u to zategnuto lice, oi rairene u oajanju. "Nikad ga neu videti..." Vidra se seti prilike kada ga je Dentri udario, kako je pogledao klju u ruci i osetio... Pa, eri nije bila u pravu za njih, ali tu je postojalo neto drugo, nije znao kako to da nazove. Levom rukom zgrabio je mreu troda, a desnom snano gurnuo Dentrija u prsa. "Umukni! Umukni, jebote!" Dentri nalete na ivicu elinog stola. Vidra ga tiho opsova, nametajui tananu mreu kontaktnih dermatroda na elo i slepoonice. Ukljuio se. Pod izmama mu je kripao ljunak. Otvorio je oi i pogledao dole; dobro zaravnjena ljunana staza u svetlosti jutra, istija od bilo ega u Pseoj Samoi. Podigao je pogled i video da se gubi iza drvea, a tamo u kronjama nagnuti krov kue velike kao pola Fabrike. U visokoj vlanoj travi blizu njega stajale su skulpture. Gvozdeni jelen i slomljena figura oveka izvajana u belom kamenu, bez glave i ruku i nogu. Pesma ptica bila je jedini zvuk. Poao je uz stazu, prema sivoj kui, zato to nije mogao nita drugo. Kada je stigao na vrh staze, video je, iza kue, manje zgrade i iroko ravno travnato polje sa usidrenim zmajevima. Bajka, pomislio je, podiui pogled prema irokom kamenom proelju graevine, kristalnim staklima dijamantskih oblika; podsealo ga je na neki video iz detinjstva. Zar stvarno postoje ljudi koji ive na ovakvim mestima? Ali to nije mesto, podsetio se, samo izgleda kao da je jeste. "Dentri", ree, "vadi mi dupe odavde, uje?" Osmotrio je svoje nadlanice. Oiljci, usaena prljavtina, crni polumeseci ulja ispod polomljenih noktiju. Upijali su ulje i to ih je omekavalo, pa su se lako lomili. Poinjao je da se osea glupo, stojei tu. Moda ga neko posmatra iz kue. "Ko ga jebe", ree i poe uz iroku stazu od kamenih ploa, nesvesno prelazei u izazivaki hod koji je nauio u Plavim akonima. Na sredinjoj ploi vrata bila je privrena neka stvar: ruka, mala i skladna, koja dri kuglu veliine lopte za bilijar, sve izliveno od gvoa. Sa arkom na zglobu tako da moe da se podie i sputa. Uinio je to. Jako. Dvaput, pa jo dvaput. Nita se nije dogodilo. Kvaka je bila od mesinga, cvetni reljef na njoj gotovo izlizan od dugogodinje upotrebe. Lako se pokrenula. Otvorio je vrata. Zatreptao je od raskoi boja i povrina; tamno lakirano drvo, crni i beli mermer, tepisi sa hiljadama blagih boja koje su svetlele kao crkveni prozori, blistavo srebro, ogledala... Nacerio se na laku vrtoglavicu koju je osetio od svega toga, dok su mu oi lutale sa prizora na prizor, toliko stvari, predmeta kojima nije znao naziv... "Trai nekog, Dek?" ovek je stajao ispred ogromnog kamina, odeven u tesne crne farmerke i belu majicu. Bio je bos i drao je debeli stakleni mehur sa piem u desnoj ruci. Vidra zatrepta prema njemu. "Sranje", ree Vidra, "ti si onaj..." ovek zaljulja smeu tenost po zidovima ae i otpi gutljaj. "Oekivao sam da Afrika jednom izvede neto slino", ree, "ali mi, drukane, nekako ne izgleda kao neko koga bi on uzeo da radi za njega." "Ti si Grof." "Jeste", ree on, "ja sam Grof. A koji si ti klinac?" "Vidra. Henri Vidra." On se nasmeja. "Moe malo konjaka, Henri Vidro?" Pokazao je aom prema komadu nametaja od lakiranog drveta gde je stajao niz kitnjastih boca, svaka sa srebrnom ploicom na laniu. Vidra odmahnu glavom. ovek slegnu ramenima. "Ionako ne moe da se napije od toga... Izvini to to kaem, Vidro, al' izgleda k'o govno. Jesam li u pravu kad kaem da nisi deo Kid Afrikine operacije? I ako nisi, ta, zapravo, trai ovde?" "Poslao me Dentri." "Koji Dentri?" "Ti si onaj na nosilima, zar ne?" 67

"Ja sam onaj na nosilima. A gde su tano ta nosila u ovom trenutku, Vidro?" "Kod Dentrija." "Gde je to?" "U Fabrici." "A gde je to?" "U Pseoj Samoi." "A kako su se nala tamo, ma gde da je to?" "Dovez'o te Kid Afrika. Zajedno sa onom curom po imenu eri, zna? Vidi, dugovao sam mu uslugu, pa je traio od mene da vas smestim na neko vreme, tebe i eri, koja vodi brigu o tebi." "Nazvao si me Grof, Vidro..." "eri kae da te je Kid jednom tako nazvao." "Reci mi, Vidro, da li je Kid izgledao zabrinuto kada me je doveo?" "eri misli da se neeg uplaio, tamo u Klivlendu." "Siguran sam da jeste. A ko je Dentri? Neki tvoj drugar?" "Fabrika je njegova, a ja ivim tamo." "Taj Dentri, je l' on kauboj? Dokej konzole? Mislim, poto si ovde, mora da se razume u te stvari?" Sada je bio red na Vidru da slegne ramenima. "Dentri je... pa, neto kao umetnik. Ima te svoje teorije. Teko ih je objasniti. Povezao se pomou kompleta tipaljki sa tom stvari na nosilima, onom u koju si ukljuen. Prvo je pokuao da dobije sliku na holo maini, ali se pojavila samo ta majmunska stvar, neka vrsta senke, pa me je nagovorio da..." "Isuse... U redu, nema veze. Ta fabrika o kojoj govori, negde je napolju? Srazmerno izdvojena?" Vidra klimnu glavom. "A eri je neto kao plaena bolniarka?" "Aha. Kae da ima karticu med-teha." "I jo niko nije dolazio da me trai?" "Nije." "To je dobro, Vidro. Jer ako neko doe, osim mog drugara, laljivog pacovskog kopilana Kida Afrike, vi tamo moete da se naete u gadnom sosu." "Je l'?" "Jeste. Samo me sasluaj, vai? Hou ovo da zapamti. Ako se bilo ko pojavi u toj vaoj fabrici, jedini izlaz vam je da me ukljuite u matricu. Je l' ti to jasno?" "Otkud to da si Grof? Mislim, ta to znai?" "Bobi. Zovem se Bobi. Nekada su me zvali Grof, i to je sve. Misli da e zapamtiti ovo to sam ti rekao?" Vidra jo jednom klimnu glavom. "Dobro." Bobi spusti au na tu stvar sa finim piima. "Sluaj", ree. Kroz otvorena vrata doe zvuk automobilskih guma na ljunku. "Zna ko je to, Vidro? To je Anela Miel." Vidra se okrenu. Bobi Grof gledao je prema stazi. "Endi Miel? Zvezda stima? I ona je ovde?" "Na neki nain, Vidro, na neki nain..." Vidra ugleda dugaka crna kola kako neujno prolaze. "Hej", ree, "Grofe, mislim Bobi, ta..." "Polako", govorio je Dentri, "samo sedi. Polako. Polako..." 25. PONOVO NA ISTOKU Dok su joj Keli i njegovi pomonici odabirali garderobu za put, Endi je imala oseaj da se kua mekolji oko nje, pripremajui se za jo jedno od mnogih kratkih razdoblja samoe. Sedela je u dnevnoj sobi i sluala im glasove i smeh. Jedna pomonica bila je devojka u plavom polikarbonskom egzou, koji joj je omoguavao da nosi Hermesove kovege za odeu kao da su blokovi pene. Kostur je brujao, tiho tabanajui niz stepenice na ravnim dinosaurskim stopalima. Plavi kostur, koni kovezi. 68

Na vratima je stajao Porfir. "Gospojca spremna?" Nosio je dugaki iroki kaput od crne koe tanke kao papirna maramica; iznad potpetica crnih izama svetlucale su mamuze. "Porfire", ree ona, "ti si u muftiju. Moramo da ostavimo utisak, u Njujorku." "Kamere su za tebe." "Da", ree ona, "za moj povratak u mainu." "Porfir e se drati u pozadini." "Nikad nisam ula da te je brinulo to to e nekoga zaseniti na sceni." Osmehnuo se, otkrivi svoje modelirane zube, aerodinamine zube, avangardnu stomatoloku fantaziju o zubima neke bre, elegantnije vrste. "Danijela Stark e leteti sa nama." Zaula je zvuk dolazeeg helikoptera. "ekae nas na LAX-u." "Zadaviemo je", ree on, poverljivim tonom, dok joj je pomagao da obue plavu lisicu koju joj je odabrao Keli. "Ako joj obeamo da emo nagovestiti za faks da je motiv bio seksualni, moda e ak pristati da sarauje..." "Grozan si." "Danijela je grozna, gospojce." "uj ko to kae." "Ah", ree frizer, "al' ja imam detinju duu." Danijela Stark, ije se ime vezivalo za stim verzije Vog-Nipona i Vog-Evrope, imala je, govorkalo se, blizu osamdeset godina. Ako je to istina, razmiljala je Endi, potajno odmeravajui novinarkin stas, dok su se njih troje ukrcavali u Lir, Danijela i Profir su ravnopravni kad su u pitanju ukupne hirurke izmene. Ostavljala je utisak da je viljastih tridesetih godina i jedina uoljiva izmena na njoj bila su dva plava Cajsova implanta. Jednom ih je jedan mladi francuski modni novinar opisao kao 'pomalo staromodne'; taj novinar, po legendi koja je kruila Mreom, nikada vie nije dobio posao. Znala je da e Danijela uskoro hteti da uje o drogama, luksuznim drogama, i rairiti oi boje razlika kao iparica, da ne bi neto propustila da snimi. Pod Porfirovim obeshrabrujuim pogledom, Danijela je uspela da se uzdri dok se nisu nali u krstareoj brzini negde iznad Jute. "Nadala sam se da to neu morati prva da pomenem", poela je. "Danijela", ree Endi, "ao mi je. Tako sam nepaljiva." Dodirnula je lakiranu plou Hosakine avionske kuhinje, koja tiho zaprede i poe da izbacuje majune porcije paetine dimljene na aju, zalivske ostrige na prepeenom hlebu sa crnim biberom, medaljone od rakova, palainke sa susamom... Shvativi Endinu igru, Porfir donese bocu ohlaenog ablija. Endi se seti da je to Danijelino omiljeno vino. Neko Svift? - se takoe setio. "Droge", ree Danijela, petnaest minuta kasnije, dovravajui patku. "Bez brige", umirivao ju je Porfir. "U Njujorku imaju sve to ti dua zaeli." Danijela se osmehnu. "Ba si duhovit. Zna da imam primerak tvoje krtenice? Znam tvoje pravo ime." Znaajno ga je pogledala, jo se smeei. "'Drvlje i kamenje'", ree on i dopuni joj au. "Zanimljiva primedba, kad se uzmu u obzir kongenitalna oteenja." Otpila je gutljaj vina. "Kongenitalna, genitalna... Ovo vreme nas sve toliko menja, zar ne? Ko ti je pravio frizuru, duo?" Nagnuo se napred. "Ono to te vadi, Danijela, jeste to to pored tebe ostali iz tvoje vrste bar maglovito podseaju na ljude." Sam intervju proao je gotovo bezbolno; Danijela je bila suvie iskusan ispitiva da dozvoli da njeni nagovetaji preu prag bola, gde bi mogli da izazovu ozbiljan otpor. Ali kada je vrhom prsta okrznula slepoonicu, pritisnuvi potkoni prekida koji je iskljuivao opremu za snimanje, Endi se napela, oekujui pravi napad. "Hvala ti", ree Danijela. "Ostatak leta, naravno, bie nezvanian." "to ne uzme jo bocu ili dve i ode da legne?" upita Porfir. "Ono to ne shvatam, draga", ree Danijela, ne obraajui panju na njega, "jeste zato si se muila..." "Zato sam se muila, Danijela?" 69

"Zato si uopte ila na onu dosadnu kliniku. Rekla si da to ne utie na tvoj posao. Takoe si rekla da nema 'tripova', bar ne u uobiajenom smislu." Zakikotala se. "Iako si, dodue, izjavila da je posredi supstanca koja izaziva visoku zavisnost. Zato si odluila da prestane?" "Bilo je strano skupo..." "U tvom sluaju, to je akademsko pitanje." Tano, pomisli Endi, mada samo sedam dana terapije kota priblino kao tvoja godinja zarada. "Valjda mi se smuilo da plaam da se oseam normalno. To jest, jedva da je liilo na normalno." "Postala si otporna na dejstvo?" "Ne." "Neobino." "U stvari nije. Proizvoai ugrauju supstance koje navodno premouju uobiajene blokade." "Ah. Ali ta je sa novim blokadama, sadanjim blokadama?" Danijela nasu sebi jo vina. "Naravno, ula sam i drugaiju verziju prie." "Jesi li?" "Naravno da jesam. ta je to bilo, ko ga je napravio, zato si prestala." "Da?" "Bio je antipsihotik, proizveden ba u laboratorijama ulo/Mree. Prestala si da ga uzima jer si vie volela da bude luda." Porfir neno uze au iz Danijeline ruke kada su joj kapci teko zatreptali iznad blistavo plavih oiju. "Buji-paji, duo", ree. Danijeline oi se sklopie i ona tiho zahrka. "Porfire, ta...?" "Zainio sam joj vino", ree on. "Nee ona nita da primeti, gospojce. Nee se seati niega to nije snimila..." iroko se iskezio. "Valjda nisi htela da slua tu kuku kako laje celim putem nazad?" "Ali shvatie ta je bilo, Porfire!" "Nee. Rei emo joj da je ubila tri boce bez iije pomoi i da je napravila svinjac u kupatilu. A tako e se i oseati." Zacerekao se. Danijela Stark jo je hrkala, sad ve prilino buno, na jednoj od dve postelje ugraene u zid u dnu kabine. "Porfire", ree Endi, "misli da bi mogla da bude u pravu?" Frizer se zagleda u nju predivnim, neljudskim oima. "A da ti nisi znala za to?" "Ne znam..." Uzdahnuo je. "Gospojca se suvie sekira. Sada si slobodna. Uivaj u tome." "Ja zaista ujem glasove, Porfire." "Zar ima ko ih ne uje, gospojce?" "Ne", ree ona, "ne kao ja. Zna li neto o afrikim religijama, Porfire?" On frknu. "Ja nisam Afrikanac..." "Ali kada si bio mali..." "Kad sam bio mali", ree Porfir, "bio sam belac." "Oh..." On se nasmeja. "Religije, gospojce?" "Pre nego to sam dola u Mreu, imala sam prijatelje. U Nju Derziju. Bili su crni... i religiozni." On ponovo frknu i prevrnu oima. "Hudu znak, gospojce? Pilee kosti i ulje od mente?" "Zna da nije tako." "I ta ako znam?" "Ne zadirkuj me, Porfire. Potreban si mi." "Gospojca zna da sam njen. I da, znam na ta misli. To su tvoji glasovi?" "Bili su. Kada sam poela da uzimam prah, nestali su..." "A sada?" "Nema ih." Ali poriv je minuo i nije smela da mu ispria o Velikoj Briiti i drogi u jakni. "Dobro", ree on. "To je dobro, gospojce." Lir je poeo da se sputa iznad Ohaja. Porfir je zurio u zid pilotske kabine, nepomian poput kipa. Endi je posmatrala zemlju oblaka koja im se dizala u susret, seajui se igre koje se igrala u avionima kad 70

je bila mala, aljui zamiljenu Endi napolje da luta kroz klisure oblaka i preko upavih grebena, odjednom ovrslih. Oni avioni su pripadali Maas-Neoteku, pretpostavljala je. Iz Maasovih korporacijskih mlaznjaka prela je u Mreine Lireve. Putnike avione poznavala je samo kao lokacije iz svojih stimova: od Njujorka do Pariza na prvom letu JAL-ovog obnovljenog Konkorda, sa Robinom i odabranim drutvancem iz Mree. Sputanje. Jesu li ve iznad Nju Derzija? Da li deca koja se roje na krovnim igralitima Bovoarove kule uju Lirov motor? Da li zvuk njenog prolaska dosee do stanova iz Bobijevog detinjstva? Kako je svet nezamislivo sloen, sama njegova mainerija, kada vlasnitvo ulo/Mree ve trese siune koice u uima neznane, neznajue dece... "Porfir zna neke stvari", ree on, sasvim tiho. "Ali Porfir treba prvo da razmisli, gospojce..." Naginjali su se za poslednji zaokret. 26. KUROMAKU Seli je utala, na ulici i u taksiju, celim dugim hladnim putem do hotela. Seli i Svejna ucenjivao je Selin neprijatelj 'iz bunara'. Seli su prisiljavali da otme Endi Miel. Pomisao da neko otme zvezdu ulo/Mree, za Kumiko je bila nekako nestvarna, kao da se neko sprema da ubije mit. Fin je nagovestio da je sama Endi umeana u sve to, na neki tajanstven nain, ali je upotrebio rei i izraze koje Kumiko nije razumela. Neto u kiberprostoru; ljudi sklapaju saveze sa nekom stvari ili stvarima koje se tamo nalaze. Fin je poznavao deaka koji e postati Endin ljubavnik; ali zar nije Robin Lenir njen ljubavnik? Kumikina majka dozvolila joj je da pogleda nekoliko Endinih i Robinovih stimova. Deak je bio kauboj, kradljivac podataka, kao Krpelj u Londonu... A neprijatelj, ucenjiva? Fin je rekao da je ta ena luda i da je njeno ludilo izazvalo propadanje porodinog bogatstva. ivi sama, u porodinoj kui, kui nazvanoj Strejlajt. ta je Seli uinila da izazove njeno neprijateljstvo? Da li je zaista ubila te ene? I ko su drugi, svi ostali koji su poumirali? Bila je ve zaboravila sva ta gejinska imena... I da li je Seli saznala ono to je traila, kada je posetila Fina? Kumiko je na kraju oekivala nekakvo proroanstvo iz oklopljenog hrama, ali je razgovor prerastao u prazne rei, u gejinski obred aljivog opratanja. U holu hotela, u fotelji od plavog velura, ekao ih je Petal. Obuen za put, telesine ugurane u trodelno sivo vuneno odelo, digao se iz fotelje kao neki neobian balon kada su ule, oiju blagih kao i uvek iza naoara sa elinim okvirom. "Zdravo", ree i zakalja se. "Svejn me poslao za vama. Samo da pripazim na malu, zna." "Vodi je nazad", ree Seli. "Odmah. Veeras." "Seli! Nemoj!" Ali Selina aka ve je vrsto drala Kumiko za nadlakticu, vukui je prema ulazu u zamraeni salon hola. "ekaj tu", naredi Seli Petalu. "A ti, sluaj", ree, vukui Kumiko iza ugla, u senku. "Mora nazad. Ne mogu da te uvam ovde." "Ali tamo mi se ne svia. Ne volim Svejna, ni njegovu kuu..." "Petal je u redu", ree Seli, nagnuvi joj se blie i urno govorei. "Kad zagusti, mislim da mu se moe verovati. Svejn, pa, ti zna ta je Svejn, ali on ipak pripada tvom ocu. ta god da se dogodi, mislim da e se truditi da te sauvaju. Ali ako postane gadno, stvarno gadno, idi u pab gde smo se nali sa Krpeljom. 'Rua i Kruna'. Sea se?" Kumiko klimnu glavom, dok su joj se oi punile suzama. "Ako Krpelj nije tamo, nai barmena po imenu Bevan i pomeni mu moje ime." "Seli, ja..." "Ti si okej", ree Seli i iznenada je poljubi, oeavi se jednim soivom o Kumikinu jagodicu; bilo je neoekivano hladno i kruto. "A ja, bebice, odoh." I zaista ode, u prigueno angrljanje hola, a Petal se nakalja na vratima.

71

Povratni let u London bio je poput veoma duge vonje podzemnom eleznicom. Petal je ubijao vreme upisujui rei, slovo po slovo, u neku idiotsku ukrtenicu u engleskom faksu, tiho gunajui za sebe. Na kraju je zaspala i sanjala majku... "Grejanje je popravljeno", ree Petal, vozei prema Svejnovoj kui sa Hitroua. U Jaguaru je bilo neprijatno toplo, suva ega sa mirisom koe od ega su je boleli sinusi. Nije obraala panju na Petala, zurei uporno u slabu svetlost jutra, u crni sjaj krovova kroz otopljeni sneg, redove dimnjaka... "Zna, on nije ljut na tebe", ree Petal. "Osea posebnu odgovornost..." "Giri." "Ovaj... da. Dakle, odgovoran je za tebe. Istina, Seli nikad nije bila predvidljiva, ali nismo oekivali..." "Hvala vam, ali ne elim da razgovaram." Njegove sitne zabrinute oi u retrovizoru. Strma ulica bila je puna parkiranih kola, dugakih srebrno-sivih kola sa zatamnjenim prozorima. "Puno posetilaca ove nedelje", ree Petal, parkirajui preko puta broja 17. Iziao je, otvorio joj vrata. Tupo ga je pratila preko ulice i uz sive stepenice, gde im je etvrtast ovek crvena lica u tesnom tamnom odelu otvorio crna vrata, ali Petal proe pored njega kao da ovaj ne postoji. "ekaj", ree crveno lice, "ona sad ide kod Svejna..." ovekove rei zaustavie Petala; zastenjavi, on se Lokrenu uznemirujuom brzinom i zgrabi oveka za revere. "Ubudue ima da pokae jebeno potovanje", ree Petal, i mada nije povisio glas, kao da se izgubila sva njegova umorna blagost. Kumiko zau kako pucaju avovi. "Izvin'te, gazda." Crveno lice bilo je oprezno bezizrazno. "Rek'o mi da vam kaem." "Doi, onda", ree joj Petal, pustivi pokidani okovratnik. "'Oe samo da te pozdravi." Zatekli su Svejna kako sedi za stolom od lakirane hrastovine, dugakim tri metra, gde ga je prvi put videla, sa zmajevima ranga ispod zakopanog belog platna i prugaste svilene kravate. Pogledi im se sretoe kad je ula; lice mu je bilo zasenjeno sjajem mesingane stone svetiljke sa zelenim senilom koja je stajala pored male konzole i debelog tabaka faksova na stolu. "Dobro", ree on, "kako je bilo u Gradovima?" "Veoma sam umorna, gospodine Svejn. Pola bih u svoju sobu." "Drago nam je to si opet s nama, Kumiko. Gradovi su opasno mesto. Ne verujem da Selini tamonji prijatelji pripadaju krugu ljudi sa kojima bi tvoj otac voleo da se drui." "Mogu li sad u sobu?" "Jesi li upoznala nekog Selinog prijatelja, Kumiko?" "Ne." "Stvarno? ta ste radile?" "Nita." "Ne bi smela da se ljuti na nas, Kumiko. Mi te titimo." "Hvala vam. Mogu li sad u sobu?" "Naravno. Mora da si veoma umorna." Petal je poao za njom iz sobe, nosei joj torbu. Sivo odelo bilo mu je izguvano od leta. Pazila je da ne podigne oi dok su prolazili ispod praznog pogleda mermerne biste gde je Mass-Neotekov ureaj moda jo bio skriven, mada nije imala pojma kako da ga uzme dok su Svejn i Petal u sobi. Kua je odisala nekakvim novim kretanjem, uurbanim i priguenim: glasovi, koraci, kloparanje lifta, zavijanje cevi dok je neko punio kadu. Sedela je na ivici ogromnog kreveta, zurei u crnu mermernu kadu. Na ivicama vidokruga kao da su joj jo lebdele zaostale slike iz Njujorka; kada bi zatvorila oi, nala bi se ponovo u onom orsokaku, uei pored Seli. Seli, koja ju je oterala od sebe. Koja se nije ni osvrnula. Seli, ije je ime nekad bilo Moli, ili Misti, ili oboje. Jo jednom, njena nedostojnost. Sumida, njena majka noena crnim vodama. Njen otac. Seli. Nekoliko trenutaka kasnije, voena radoznalou koja je potisnula stid, ustala je sa kreveta, oetkala kosu, obula tanke arape od crne gume sa hrapavim plastinim onovima i tiho izila u hodnik. Kada je doao lift, oseao se na dim cigarete. 72

Crveno lice bilo je u hodniku kada je izila iz lifta, sa rukama u depovima tesnog crnog sakoa. "O'j", ree on, podigavi obrve, "el'te neto?" "Gladna sam", ree ona, na japanskom. "Pola sam u kuhinju." "O'j", ree on, izvadivi ruke iz depova i ispravivi revere sakoa, "govor'te engleski?" "Ne", ree ona, proe pored njega i zae za ugao. ula ga je kako kae "O'j", jo nespokojnije, ali je ve posezala iza bele biste. Uspela je da tutne ureaj u dep tren pre nego to se pojavio iza ugla. Automatski je osmotrio sobu, ruku oputenih iznad bokova, na nain koji ju je iznenada podsetio na oeve sekretare. "Gladna sam", ree ona, na engleskom. Pet minuta kasnije, vratila se u sobu sa krupnom narandom veoma britanskog izgleda; Englezi kao da nisu posebno cenili simetriju voa. Zatvarajui vrata za sobom, odloila je narandu na iroku ravnu ivicu kade i uzela Maas-Neotekov ureaj iz depa. "Sad samo brzo", ree Kolin, sklanjajui pramen sa ela, poto se pojavio, "otvori ga i vrati A/B prekida na A. Novi reim ima tehniara koji obilazi kuu, skenirajui je za 'bubama'. Kad mu promeni poloaj, ne bi trebalo da se oitava kao prisluni ureaj." Uinila je kako je rekao, koristei ukosnicu. "Kako to misli", upita ga, nemo oblikujui rei, "novi reim?" "Nisi primetila? U kui sad ima najmanje deset ljudi, da ne pominjem sve one posetioce. Pa, pretpostavljam da nije toliko u pitanju novi reim koliko pojaana procedura. Tvoj gospodin Svejn je prilino drutven ovek, na svoj diskretan nain. Ovde ima jedan razgovor, izmeu Svejna i zamenika efa Specijalnog Odseka, za koji verujem da bi puno ljudi bilo spremno da ubije, pre svih pomenuti inovnik." "Specijalni Odsek?" "Tajna policija. Prokleto udno drutvo okuplja taj Svejn: tipove iz Bak Kue, careve iz jazbina na Ist Endu, visoke policijske inovnike..." "Bak Kua?" "Palata. Da ne pominjem bankare iz Sitija, zvezdu simstima, nekoliko krupnih muvaroa i preprodavaca droge..." "Zvezda simstima?" "Lenir, Robin Lenir." "Robin Lenir? On je bio ovde?" "Ujutro posle tvog naglog odlaska." Zagledala se u Kolinove prozirne zelene oi. "Govori mi istinu?" "Da." "Uvek?" "Koliko ja znam, da." "ta si ti?" "Maas-Neotekova bioip-linost programirana da pomae i informie japanskog posetioca u Ujedinjenom Kraljevstvu." Namignuo joj je. "Zato namiguje?" "ta misli?" "Odgovori na pitanje!" Glas joj odjeknu meu ogledalima sobe. Duh dodirnu usne vitkim kaiprstom. "U pravu si, nisam samo to. Posedujem neto vie inicijative nego obian vodiki program. Iako je moj osnovni model prvi u klasi, izuzetno napredan. Ne mogu tano da ti kaem ta sam, zato to ne znam." "Ne zna?" Ponovo bezvuno, oprezno. "Znam svakojake stvari", ree on i prie jednom od krovnih prozora. "Znam za priu da je ajni stoi u predvorju Srednjeg Dvorca napravljen od greda Zlatne koute; da do staza Tauer Brida ima sto dvadeset osam stepenica; da u ulici Vud, blizu ipsajda, postoji stablo za koje se veruje da je bilo ono sa koga je glasno pevao Vudsvortov drozd..." Odjednom se okrenuo prema njoj. "Ali nije, jer je sadanje drvo klonirano iz prvobitnog 1998. Vidi, znam sve to i vie, mnogo vie. Mogao bih, na primer, da te nauim naelima bilijara. Eto ta sam, ili ta je trebalo da budem. Ali sam jo neto i to neto to je vrlo verovatno povezano s tobom. Ne znam ta je to. Zaista ne znam." "Poklonio mi te je otac. Da li si u vezi s njim?" "Koliko mi je poznato, nisam." "Nisi ga obavestio o mom odlasku?" 73

"Ne razume", ree on. "Nisam ni bio svestan da si odsutna, sve dok me maloas nisi ukljuila..." "Ali snimao si..." "Da, ali nisam bio svestan toga. 'Ovde' sam samo kada me ukljui. Tada procenjujem trenutne podatke... U jedno moe da bude prilino sigurna, ipak, a to je da je jednostavno neizvodljivo poslati bilo kakav signal iz ove kue a da ga Svejnovi ureaji odmah ne uhvate." "Da li je mogue da vas postoji vie, mislim jo jedan, u istom ureaju?" "Zanimljiva zamisao, ali ne, ukoliko iskljuimo postojanje nekog neverovatnog tajnog dostignua u tehnologiji. Ionako dosta prevazilazim predvieni paket, bar prema obimu mog hardvera. Znam to iz osnovnih linih podataka." Pogledala je ureaj u ruci. "Lenir", ree. "Priaj mi." "Deset/dvadeset pet/esnaest posle ponoi", ree on. Bestelesni glasovi joj ispunie glavu... PETAL: Izvolite za mnom, ser... SVEJN: Hajdemo u sobu za bilijar. TREI GLAS: Nadam se da ima razlog za ovo, Svejne. U kolima ekaju trojica iz Mree. Beskonanost e imati tvoju adresu u bazi podataka dok se pakao ne o'ladi. PETAL: Lep auto, ser. Dajmler. Da vam uzmem kaput?" TREI GLAS: U emu je stvar, Svejne? Zato se nismo sastali kod Brauna?" SVEJN: Skini kaput, Robine. Otila je. TREI GLAS: Otila? SVEJN: U Gradove. Jutros rano. TREI GLAS: Ali jo nije vreme... SVEJN: Misli da sam je ja tamo poslao? Odgovor je bio upalj, nejasan, izgubljen iza zatvorenih vrata. "To je bio Lenir?" upita Kumiko nemo. "Da", odvrati Kolin. "Petal ga je u preanjem razgovoru oslovio po imenu. Svejn i Lenir bili su zajedno dvadeset pet minuta." Zvuk brave, kretanje. SVEJN: Gadan zajeb, ali ne moj. Upozorio sam te na nju, rekao da im prenese. Ona je roeni ubica, uz to verovatno psihopata... LENIR: Ali je tvoj problem, a ne moj. Tebi je potreban njihov proizvod i moja saradnja. SVEJN: A koji je tvoj problem, Lenire? Zato si u ovome? Samo da bi uklonio Mielovu s puta?" LENIR: Gde je moj kaput? SVEJN: Petale, daj gospodinu Leniru njegov jebeni kaput. PETAL: Razumem, ser. LENIR: Imam utisak da im je tvoja sekaica podjednako potrebna kao Endi. Ona je nesumnjivo deo isplate. Uzee i nju. SVEJN: U tom sluaju, nek' im Bog pomogne. Ona je ve na mestu, u Gradovima. Razgovarali smo telefonom pre jedan sat. Treba da je poveem sa mojim ovekom tamo, onim koji je trebalo da nabavi... devojku. A i ti ide tamo? LENIR: Veeras. SVEJN: Onda, da ne brinemo. LENIR: Zbogom, Svejne. PETAL: Kakva je to hulja. SVEJN: Ovo mi se uopte ne dopada... PETAL: Ali ti se dopada roba, je li? SVEJN: Na to ne mogu da se poalim, ali ta misli, zato im treba i Seli? PETAL: Bog e ga znati. Neka im je... SVEJN: Oni. Ne volim te 'one'... PETAL: Sumnjam da bi bili presreni kad bi saznali da je otila na svoju ruku, sa Janakinom kerkom... SVEJN: Ne bi. Ali gospoica Janaka je ponovo kod nas. Sutra u rei Seli da je Prajor u Baltimoru, gde sreuje devojku... PETAL: Gadan posao... SVEJN: Donesi lonac kafe u radnu sobu. 74

Leala je na leima, sklopljenih oiju, a Kolinov snimak odmotavao joj se u glavi, direktan signal u slune nerve. inilo se da je Svejn najvei deo poslova vodio u bilijarskoj sobi, to je znailo da je sluala odlaske i dolaske posetilaca, poetke i zavretke razgovora. Dva oveka, jedan od njih verovatno crveno lice, vodili su beskonaan razgovor o trkama pasa i sutranjim opkladama. Sluala je sa posebnom panjom kako Svejn i ovek iz Specijalnog Odseka (Es-O, zvao ga je Svejn) ugovaraju posao pored same mermerne biste, dok se ovaj drugi spremao da ode. Nekoliko puta je prekidala taj deo da bi zatraila razjanjenje. Kolin je davao prilino struna miljenja. "Ovo je veoma pokvarena zemlja", ree ona konano, u dubokom oku. "Moda ne vie nego tvoja", ree on. "Ali ime Svejn plaa te ljude?" "Informacijama. Rekao bih da je na gospodin Svejn nedavno doao do izvora veoma vrednih informacija i sad vredno radi na tome da ih razmeni za mo. Na osnovu onoga to sam uo, pretpostavljam da je ve neko vreme na tom poslu. Vidljivo je da se uzdie, postaje vei. Postoje interni pokazatelji da je sada mnogo vaniji ovek nego to je bio pre nedelju dana. A i osoblje je poveano..." "Moram da obavestim... jednog prijatelja." "irsovu? O emu?" "O onome to je rekao Lenir. Da e je uzeti zajedno sa Anelom Miel." "A gde je ona?" "U Gradovima. U hotelu..." "Telefoniraj joj. Ali ne odavde. Ima para?" "ip Micubanke." "Ne ide u nae telefone, na alost. Ima kovanog novca?" Ustala je sa kreveta i paljivo pregledala razliite komade engleskog novca koji su se nataloili na dnu njene torbice. "Evo", ree, pokazujui debeli reljefni novi, "deset funti." "Potrebna su dva ovakva za gradski poziv." Bacila je mesinganu deseticu nazad u tanu. "Ne, Koline. Neemo telefonom. Znam bolji nain. Treba da iziem odavde. Sada. Danas. Hoe li mi pomoi?" "Svakako", ree on, "iako bih ti savetovao da to ne radi." "Ali moram." "Onda, dobro. Ima predlog kako da iziemo?" "Rei u im", odvrati ona, "da elim da odem u kupovinu." 27. OPASNA DAMA ena mora da je ula neto posle ponoi, zakljuila je kasnije, jer je to bilo tek poto je Prajor doneo drugu kesu rakova. Zaista su imali dobre rakove u Baltimoru, a posle tripa uvek je imala dobar apetit, pa ga je nagovorila da ode po jo. Derald je ulazio da joj promeni derme na rukama; svaki put bi ga doekala sa blesavim osmehom, iscedila dermu kada bi otiao i ponovo je nalepila. Derald joj je na kraju rekao da treba da odspava; ugasio je svetlo i zatamnio sliku na lanom prozoru u krvavo crveni suton. Kada je ponovo ostala sama, gurnula je ruku izmeu kreveta i zida i napipala oamuiva u rupi u peni. Zaspala je, iako nije htela, u crvenom sjaju sa prozora nalik na zalazak sunca u Majamiju, i mora da je sanjala Edija, ili bar da je kod Huki Grina i da igra s nekim gore na trideset treem spratu, jer kada ju je probudio novi pad, nije bila sigurna gde je, ali se jasno seala kako izlazi od Huki Grina i kao da je znala da je bolje da ide stepenicama, jer tamo mora da je bilo neke guve... Bila je napola ustala iz kreveta kada je Prajor proao kroz vrata, ali ba kroz njih, jer su bila zatvorena kada je uao. Uao je natrake i vrata su se naprosto raspala u iverje i upave komade iverice. Posmatrala ga je kako udara u zid i pada na pod, a onda se vie nije micao i na vratima je bio neko drugi, obris u svetlosti iz susedne sobe, neko kome su se od lica videle samo dve krivulje odbijene svetlosti onog lanog sutona. Povukla je noge nazad na krevet i pribila se uz zid, spustivi ruku prema... 75

"Ne mii se, kuko." Glas je posedovao neto zastraujue, zato to je bio tako jebeno veseo, kao da je Prajorovo proletanje kroz vrata bilo silno zabavna stvar. "Mislim, da nisi prstom mrdnula..." ena se u tri koraka nala kraj nje, blizu, toliko blizu da je Mona osetila kako iz njene jakne bije hladnoa. "Okej", ree Mona, "okej..." Onda je dograbie ruke, brzo, i nae se na leima, ramena vrsto pritisnutih u penu, a neto oamuiva - joj je bilo upereno izbliza u lice. "Gde si nabavila ovu stvaricu?" "Oh", ree Mona, kao da je re o neemu to je negde videla pa zaboravila, "bio je u jakni mog momka. A jaknu sam pozajmila..." Srce joj je tutnjalo u grudima. Te naoari su izgledale nekako... "Je l' govnar znao da je to kod tebe?" "Ko?" "Prajor", ree ena i pusti je, okrenuvi se. Onda je poela da ga utira, Prajora, silovito, ne prestajui. "Ne", ree, iznenada se zaustavivi, ba kao to je i poela, "mislim da Prajor nije znao." Onda se na vratima pojavio Derald, kao da se ba nita nije dogodilo, osim to je alostivo razgledao deo vrata koji se jo zadrao u okviru, prelazei palcem preko ivice krzavog laminata. "Kafu, Moli?" "Dve kafe, Deralde", ree ena, ispitujui oamuiva. "Meni crnu." Mona je pila kafu i posmatrala eninu odeu i kosu dok su ekale da se Prajor probudi. Ili je bar izgledalo da to rade. Derald je ponovo otiao. Nikada nije videla takvu osobu; nije uspevala da joj odredi mesto na stilskoj mapi, osim da mora da ima novca. Kosa joj je bila po evropski; Mona je viala taj stil u asopisima; bila je prilino sigurna da nije od ove godine, ali je iao okej uz naoari, koje su bile umeci, ugraeni u kou. Mona je u Klivlendu videla taksistu sa takvima. I nosila je tu kratku jaknu, sasvim tamnosmee boje, suvie jednostavnu za Monin ukus, ali oigledno novu, sa velikim belim okovratnikom od krzna jagnjeta, otvorenim preko neke udne zelene stvari, zategnute preko grudi i stomaka poput oklopa, to je verovatno i bila, i dins skrojen od neke vrste sivo-zelenog mahovinastog antilopa, debelog i mekog, po Moninom miljenju najbolji komad njene odee, i sama bi rado pazarila takav, samo to su ga kvarile izme, crne izme do kolena, kakve nose biciklisti-trkai, sa debelim utim gumenim onovima i velikim kajiima preko gornjih delova stopala, hromiranim kopama odozgo do dole, groznim metalnim vrhovima. I gde je nala taj lak za nokte, tu boju burgundca? Mona nije verovala da takvu jo prave. "ta blene?" "Ovaj... tvoje izme." "Pa?" "Ne idu ti sa pantalonama." "Obula sam ih da razbijem Prajora." Prajor zastenja na podu i pokua da povrati. I Moni je bila pomalo muka, pa ree da ide u kupatilo. "Ne pokuavaj da ode." inilo se da ena motri na Prajora, preko ruba bele porculanske olje, ali je sa tim staklima bilo teko biti siguran. Nekako se nala u kupatilu, sa tanicom u krilu. urila je da spremi fiks, nije ga dovoljno usitnila, pa joj je opekao nepce, ali kao to je Laneta imala obiaj da kae, nema uvek vremena za finese. Uostalom, zar sad nije mnogo bolje? U Deraldovom kupatilu bila je mala kabina sa tuem, ali je izgledala kao da je dugo niko nije koristio. Malo je bolje osmotrila i videla sivu plesan oko slivnika i take nalik na osuenu krv. Kada se vratila, ena je vukla Prajora za noge u jednu od susednih soba. Bio je u arapama, bez cipela, kao da je podigao noge da odspava. Plava koulja bila mu je poprskana krvlju, a lice gadno izubijano. Ono to je Mona osetila, kada je proradio fiks, bila je bistra i nevina radoznalost. "ta to radi?" "Mislim da u morati da ga probudim", ree ena, kao da upozorava drugog putnika u podzemnoj da e propustiti stanicu. Mona je pola za njom u sobu gde je Derald obavljao posao, istu i bolniki belu; posmatrala je kako ena podie Prajora u neku vrstu stolice kao kod kozmetiara, sa polugama, dugmiima i drangulijama. Ne ini se toliko jaka, pomislila je, ve pre kao da zna kako da rasporedi teinu. Prajoru je pala glava u stranu dok mu je ena vezivala crni kaji preko grudi. Mona je poinjala da ga ali, ali se onda setila Edija. 76

"ta je?" ena je punila beli plastini sud vodom iz hromirane slavine. Mona je pokuavala da to izgovori, oseajui kako joj srce nekontrolisano bije od viza. Ubio je Edija, htela je da kae, ali to nije htelo da izbije. Ipak, mora da jeste, jer ena ree: "Da, on bi uradio tako neto... ako mu dopusti." Pljusnula ga je vodom, po licu i koulji; oi mu se naglo otvorie i ona vide da mu je leva beonjaa potpuno crvena; metalni kraci oamuivaa izbacie bele varnice kada mu ga je ena pritisnula na mokru koulju. Prajor vrisnu. Derald je morao da se spusti na ruke i kolena da bi je izvukao ispod kreveta. Ruke su mu bile hladne i vrlo nene. Nije se seala kako je dospela tu, ali je sad sve bilo mirno. Derald je imao sivi kaput i tamne naoari. "Sad e ii sa Moli, Mona", ree. Ona poe da se trese. "Bie bolje da ti dam neto za ivce, ini mi se." Ona se trgnu unazad, iz njegovih ruku. "Ne! Da me nisi dirn'o, mamu ti!" "Pusti to, Deralde", ree ena, sa vrata. "Vreme je da poe." "Mislim da ne zna u ta se uputa", ree on, "ali nek' ti je sa sreom." "Fala. 'Oe li ti nedostajati sve ovo?" "Ne. Ionako sam nameravao da se povuem." "I ja sam", ree ena i Derald ode, ni ne pogledavi Monu. "Ima ta da obue?" upita ena Monu. "Oblai se, onda. I mi odlazimo." Oblaei se, Mona otkri da ne moe da zakopa haljinu preko novih grudi, pa je ostavi otvorenu, obue Majklovu jaknu i povue zatvara do brade. 28. DRUTVO Ponekad je bio dovoljno da stoji i posmatra Sudiju, ili da ui na betonu pored Vetice. To je spreavalo preskakanje seanja. Ne fuge, one prave bleskove seanja, ve ono trzavo haotino oseanje koje je imao, kao da mu traka memorije preskae u glavi, gubei male odlomke doivljenog... Zato je i sad to radio, i pomoglo je, pa je konano opazio eri pored sebe. Dentri je bio gore u potkrovlju sa oblijem koje je zarobio, onim makroform-vorom, kako ga je zvao, i uopte nije sluao ono to je Vidra pokuavao da mu saopti o kui i celom mestu i Bobiju Grofu. Stoga je Vidra siao ovamo dole i unuo pored detektiva u zimi i mraku, priseajui se svega to je uradio sa svim onim alatom i gde je nabavio svaki deo, a onda je eri ispruila hladnu ruku i dodirnula mu obraz. "Jesi dobro?" upitala je. "Mislila sam da ti se opet vratilo..." "Ne. Ali povremeno moram da siem ovamo." "Ukljuio te je u Grofovu kutiju, zar ne?" "Bobijevu", ree on. "Tako se zove. Tamo je kua, kao neki dvorac ili tako neto, i on je u njoj." "Sam?" "Rek'o je da je tamo i Endi Miel..." "Moda je lud. Je l' to tano?" "Nisam je video. Video sam kola za koja je rek'o da su njena." "Ona je u nekom leilitu za poznate na Jamajki, koliko znam." On slegnu ramenima. "Ne znam." "Kako izgleda?" "Izgleda mlai. Svako bi izgled'o loe sa svim onim cevima i ostalim sranjem na sebi. Veruje da ga je Kid Afrika ostavio ovde zato to se uplaio. Rek'o je ako neko doe da ga trai, da ga ukljuimo u matricu." "Zato?" "Nemam pojma." "Trebalo je da ga pita." On ponovo slegnu ramenima. "Jesi videla Tia?" "Ne." 77

"Ve je trebalo da se vrati..." Ustao je. Ti se vratio u sumrak, na Dentrijevom motorciklu. Krila tamne kose, vlana od snega, vijorila su se za njim dok je jurio preko Samoe. Vidra se trgnu: Ti je vozio u pogrenoj brzini. Ti nalete na nagib od nabijenih buria za naftu i pritisnu konicu umesto da doda gas. eri zastenja kada su se Ti i motor rastavili u vazduhu; motor kao da je lebdeo itav sekund pre nego to se prevrnuo u kr od zaralih metalnih ploa koji je, u stvari, bio jedna od upa Fabrike, a Ti se zakotrljao po zemlji. Vidra zbog neega uopte nije uo tresak. Stajao je pored eri u zaklonu kapije za istovar - a ve sledeeg trenutka jurio je preko snegom prekrivene re, bez prelaza. Ti je leao krvavih usana, delimino sakrivenih pod umom vrpci i amuleta koje je nosio oko vrata. "Ne diraj ga", ree eri. "Moda je slomio rebra ili ima unutranje povrede..." Na zvuk njenog glasa, Ti otvori oi. Skupi usne i ispljunu krv i krhotinu zuba. "Ne mii se", ree eri, kleei pored njega, preavi odjednom na odsean ton koji je nauila u koli za med-tehove. "Moda si povreen..." "Z-zajebi, gospoja", protisnu on i ukoeno se pridie, uz Vidrinu pomo. "U redu, guzico", ree ona, "iskrvari. Zna da me zabole." "Nisam ga dobio", ree Ti, razmazujui nadlanicom krv po licu, "mislim, kamion." "To vidim", ree Vidra. "Marvi i njegovi imaju drutvo. Ima ih k'o muva na govnetu. Dva hovera i kopter i to sranje. I gomila tipova." "Kakvih tipova?" "Lie na vojnike, al' nisu. Vojnici bi 'vatali zjala, kenjali, provaljivali kad niko ne gleda. Al' ovi ne." "Murija?" Marvi i njegova dva brata gajili su mutantski korov u desetak upola zatrpanih eleznikih cisterni; ponekad su pokuavali da smute primitivna aminska jedinjenja, ali im je laboratorija stalno letela u vazduh. Bili su ono to se s najvie razloga moglo nazvati stalnim susedima Fabrike. est kilometara. "Murija?" Ti ispljunu jo jedan krnjetak zuba i oprezno opipa po ustima krvavim kaiprstom. "Oni tamo ne rade nita protiv zakona. Uostalom, kljunovi ne bi ni mogli da priute sebi sva ta govna, nove hovere, novu Hondu..." Iskezio se kroz krv i pljuvaku. "Krio sam se u Samoi i dobro ih osmotrio. Tamo nema nikog s kim bih razgovar'o, a ni ti. Izgleda da sam stvarno sjeb'o Dentrijev motor, a?" "Ne sekiraj se", ree Vidra. "ini mi se da su mu misli na drugoj strani." "Dobro je..." Zateturao se prema Fabrici, gotovo pao, uspravio se i nastavio. "Ovaj je otripov'o do Meseca", ree eri. "'Ej, Tiu", doviknu Vidra, "ta se desilo sa onom kesom to sam ti je dao za Marvija?" Ti posrnu, okrete se. "Izgubio..." Onda nestade, iza ugla, do rebrastog elika. "Moda izmilja", ree eri. "Za te tipove. Ili mu se privia." "Sumnjam", ree Vidra, povlaei je dublje u senku ba kada je neosvetljen crni Hondin kopter stao da se sputa iz zimskog sutona prema Fabrici. Sluao je kako Honda peti put prelee Fabriku dok je tutnjao uz klimave stepenice, a gvozdeni krov kloparao od udara kopterovog prolaska. Pa, pomislio je, ovo bi trebalo da bude dovoljno da Dentri shvati da imamo posetioce. Preao je uski most u deset dugih, sporih koraka; pitao se da li e uspeti da prenesu Grofa i njegova nosila, a da prethodno ne moraju da zavare jo jednu I-gredu preko raspona. Upao je u osvetljeno potkrovlje bez kucanja. Dentri je sedeo na radnoj tezgi, glave nagnute u stranu, zurei uvis u plastini svetlarnik. Tezga je bila prekrivena opremom i sitnim alatom. "Helikopter", ree Vidra, bez daha posle uspona. "Helikopter", sloi se Dentri, zamiljeno klimajui glavom, uz poskakivanje razbaruenih pramenova na potiljku. "Kao da neto trae." "Mislim da su nali to to trae." "Moda je Uprava za fisiju." "Ti je video neke ljude kod Marvija. Tamo je bio i taj kopter. Nisi me sluao kada sam pokuao da ti prenesem ta je rek'o." "Ti?" Dentri spusti pogled na fine svetlucave alatke na tezgi. Podie dva prikljuka i spoji ih. "Grof! Rek'o mi je..." 78

"Bobi Njumark", ree Dentri, "tako je. Sada znam mnogo vie o Bobiju Njumarku." eri se pojavi iza Vidre. "Morate neto da uradite s tim mostom", ree, prilazei nosilima, "suvie se ljulja." Sagnula se da oita Grofove merae. "Doi ovamo, Vidro", ree Dentri, ustajui. Ode do holo stola. Vidra poe za njim i zagleda se u sliku koja je tamo gorela. Podseala ga je na tepihe u sivoj kui; are su izgledale sline, samo to su ove bile izatkane od tananog neona i upletene u neku vrstu beskrajnog vora; sredite vora bilo je suvie blistavo za oi. Pogledao je u stranu. "To je to?" upita Dentrija. "To si sve vreme traio?" "Ne. Rekao sam ti. Ovo je samo vor, makroform. Model..." "On tamo unutra ima kuu, neto kao dvorac i travu i drvee i nebo..." "Ima on mnogo vie od toga. Ima itav svet vie od toga. Ono je samo konstrukt preuzet iz komercijalnog stima. A on ima apstrakt sveukupnog zbira podataka koji ine kiberprostor. Ipak, blie sam nego to sam bio pre... Nije ti rekao zato je tamo?" "Nisam ga pitao." "Onda e morati da se vrati." "Hej. Dentri. Sluaj. Onaj kopter e se vratiti. Vratie se sa dva hovera puna tipova za koje Ti kae da lie na vojnike. Oni ne dolaze po nas, ovee. Dolaze po njega." "Moda su njegovi. Moda dolaze po nas." "Ne. Rek'o mi je, ovee. Rek'o je da emo biti u govnima do gue ako neko doe da ga trai i da treba da ga ukljuimo u matricu." Dentri spusti pogled na malu tipaljku u ruci. "Popriaemo s njim, Vidro. Ide nazad, ali u sada i ja s tobom." 29. ZIMSKO PUTOVANJE Petal je konano pristao, ali tek poto je predloio da telefonom pitaju njenog oca za dozvolu. To ga je poslalo u nevoljnu potragu za Svejnom, i kada se vratio, podjednako nezadovoljan, odgovor je bio potvrdan. Uukana u nekoliko slojeva najtoplije odee koju je imala, stajala je u belom predvorju i prouavala grafike iz lova, dok je Petal poduavao oveka sa crvenim licem, koji se zvao Dik, iza zatvorenih vrata. Nije razaznavala pojedine rei, ve samo priguenu bujicu upozorenja. Maas-Neotekov ureaj bio joj je u depu, ali je izbegavala da ga dodirne. Kolin je ve dvaput pokuao da je odvrati. Dik se najzad pojavi iz Petalovog savetovalita, tvrdih malih usta razvuenih u smeak. Ispod tesnog crnog odela nosio je rolku od ruiastog kamira i tanki sivi vuneni pulover. Crna kosa bila mu je zalepljena unazad na lobanji; bledi obrazi bili su mu oseneni bradom od nekoliko sati. Dodirnula je ureaj u depu. "'Dan", ree Dik, odmeravajui je. "Gde emo u etnju?" "Portobelo Roud", ree Kolin, naslonjen na zid pored pretrpanog iviluka. Dik uze tamni kaput sa iviluka, posegnuvi pri tom kroz Kolina, obue ga i zakopa. Zatim navue krupne crne kone rukavice. "Portobelo Roud", ree Kumiko, putajui ureaj. "Koliko radite za ggospodina Svejna?" upitala je, dok su se polako sputali niz zaleeni plonik padine. "Dosta dugo", odgovori on. "Paz'te da se ne okliznete. Te izme imaju opasne tikle..." Kumiko se teturala u crnim francuskim izmama za iljatim potpeticama. Kao to je predvidela, u ovim izmama bilo je doslovno nemogue odravati ravnoteu na klizavicama tvrdim poput stakla. Zato ga je uzela za ruku; uinivi to, osetila je vrst metal na dlanu. Rukavice su bile oteane, prsti ojaani karbonskom mreom. utao je dok su skretali u bonu ulicu na kraju padine, ali kada su stigli na Portobelo, on zastade. "Izvin'te, gospojice", ree, s oklevanjem u glasu, "al' zanima me je l' istina ono to momci priaju?" "Momci? Kako, molim?" "Svejnovi momci, oni stalni. Da ste ker onog glavnog - onog iz Tokija?" "Izvinite", ree ona, "zaista ne razumem." "Janaka. Ime vam je Janaka?" 79

"Tako je, Kumiko Janaka..." Zagledao se u nju s velikom radoznalou. Onda mu preko lica pree briga i paljivo se osvrnu oko sebe. "Gospode", ree, "onda mora da je istina..." Njegovo nabijeno, zakopano telo bilo je napeto i budno. "Gazda kae da ste 'teli da kupujete?" "Da, zahvaljujem." "Kuda da vas odvedem?" "Ovamo", ree ona i poe ispred njega u uski prolaz, s obe strane solidno oivien britanskim gomijem. Njene kupovine u inukuu pomogle su joj sa Dikom. Tehnike koje je razvila da mui oeve sekretare sada su se pokazale podjednako delotvorne, pa je tako primoravala oveka da uestvuje u desetinama besmislenih odluivanja izmeu jednog edvardijanskog medaljona ili drugog, ovog ili onog komada obojenog stakla, mada je na kraju pazila da uzima samo one predmete koje su bili lomljivi ili veoma teki, nezgodni za noenje i strano skupi. Vesela prodavaica unela je raun od osamdeset hiljada funti na teret Kumikinog ipa MicuBanke. Kumiko je zavukla ruku u dep gde je leao Maas-Neotekov ureaj. "Izvrsna je", ree Engleskinja na japanskom, umotavajui Kumikin pazar, ormolu vazu ukraenu grifonima. "Jezivo", ree Kolin, na japanskom. "I imitacija, pride." Poivao je na viktorijanskoj sofi od konjske dlake, izama podignutih na art deko policu za koktele koju su pridravali aerodinamini aluminijuski aneli. Prodavaica prikljui umotanu vazu Dikovom bremenu. Ovo mu je bila jedanaesta antikvarnica i osmi predmet koji je Kumiko kupila. "Mislim da je vreme da to izvede", primeti Kolin. "Jer na Dik samo to nije zovnuo Svejna da poalje kola da prevezu robu kui." "'Oe li ovo biti sve?" upita Dik s nadom, preko tereta u rukama. "Samo jo jedna radnja, molim." Kumiko se nasmei. "Dobro", ree on smrknuto. Kad je poao za njom na vrata, ona zgazi tiklom leve izme u pukotinu na ploniku koju je primetila kada su ulazili. "Sve u redu?" upita on, videvi da je posrnula. "Slomila sam potpeticu na izmi..." Otepala je nazad u prodavnicu i sela pored Kolina na sofu od konjske dlake. Prodavaica urno prie da pomogne. "Skidaj ih brzo", ree Kolin, "pre nego to Diki spusti pakete." Otkopala je izmu sa slomljenom petom, zatim drugu, izula obe. Umesto grube kineske svile koju je obino nosila zimi, stopala su joj bila u tankim crnim gumenim arapama sa hrapavim plastinim onovima. Gotovo da je protrala izmeu Dikovih nogu kada je pojurila prema vratima, ali umesto toga zakai ramenom njegovo bedro provlaei se kraj njega i preturi ga u naslagane kristalne boce. Onda je bila slobodna i probijala se kroz plimu turista niz Portobelo Roud. Noge su joj bile ledene, ali su se nazubljeni plastini onovi pokazali kao veoma stabilni - mada ne na golom ledu, podsetila se, diui se posle drugog pada, sa vlanom prljavtinom pod dlanovima. Kolin ju je uputio niz taj uski pasa od pocrnelih cigala... Stegnula je ureaj. "Kuda sada?" "Ovuda", ree on. "Treba mi 'Rua i Kruna'", podsetila ga je. "Treba da bude oprezna. Diki je dosad ve poslao Svejnove ljude ovamo, da ne pominjem kakvu bi hajku mogao da podigne Svejnov prijatelj iz Specijalnog odseka, kad bi to bilo zatraeno od njega. A ne vidim zato ne bi bilo traeno..." Ula je u 'Ruu i Krunu' na sporedan ulaz, s Kolinon kraj sebe, zahvalna zbog ugodnog polumraka i zraee topline koja joj se inila kao sutinska odlika ovih jazbina za pijanenje. Bila je iznenaena koliinom obloga na zidovima, seditima i priguujuim zastorima. Da su boje i teksture bile manje ofucane, dejstvo bi nekako bilo manje toplo. Zakljuila je da su pabovi olienje britanskog odnosa prema gomiju. Na Kolinovo pourivanje, probila se izmeu pijanaca sjaenih oko anka, nadajui se da e ugledati Krpelja. "ta e, duo?" 80

Pogledala je uvis u iroko bledo lice iza anka, sjajni ru i narumenjene obraze. "Oprostite", poe Kumiko, "elela bih da razgovaram sa gospodinom Bevanom..." "Meni e pintu, Elis", ree neko, tresnuvi na ank tri novia od po deset funti, "toenog." Elis povue dugaku belu keramiku polugu, punei vr svetlim pivom. Spustila je vr na izlizani ank i pomela novac u zveckavu ladicu ispod tezge. "Neko bi hteo da razgovara, Bevane", ree Elis, kad je ovek podigao pintu. Kumiko pogleda u zajapureno, naborano lice. ovekova gornja usna bila je kratka; Kumiko pomisli na zeeve, iako je Bevan bio krupan, gotovo kao Petal. Imao je i zeje oi: okrugle, smee, gotovo bez beonjaa. "Sa mnom?" Njegov izgovor podseti je na Krpelja. "Reci mu da", ree Kolin. "Ne ide mu u glavu zato bi mala Japanka u gumenim arapama dola u kafanu da ga trai." "Treba mi Krpelj." Bevan je uzdrano osmotri preko ruba podignutog vra. "ao mi je", ree, "ne bi' rek'o da znam nekog ko s' tako zove." "Seli mi je rekla da vas potraim ako Krpelj ne bude ovde. Seli irs..." Bevan se zagrcnu pivom, pokazavi malo beonjaa. Kaljui, spusti vr na ank i izvadi maramicu iz depa kaputa. Istrese nos i obrisa usta. "U pet mi poinje smena", ree. "Bolje da preemo pozadi." Elis podie deo anka na arkama; Bevan potera Kumiko ispred sebe sitnim pokretima krupnih aka, urno se osvrnuvi iza. Poveo ju je niz uzak hodnik koji je vodio u prostor iza anka. Zidovi su bili od cigala, starih i nejednakih, debelo premazanih prljavo zelenom bojom. Zastao je pored izubijane eline korpe za rublje natrpane kafanskim ubrusima koji su zaudarali na pivo. "Zaal'e ako neto muva, curo", ree on. "Reci mi zato trai tog Krpelja." "Seli je u opasnosti. Moram da naem Krpelja, da ga obavestim." "Boga mu bojeg", ree barmen. "Stav' se u moj poloaj..." Kolin namrti nos na korpu punu natopljenih ubrusa. "Da?" ree Kumiko. "Ako si narkos, a ja te poaljem do tog Krpelja, naravno kad bih ga poznavao, i tako ga zajebem, on bi me o'ladio, zar ne? Al' ako nisi, onda e ta Seli d' uradi istu stvar ako te ne poaljem, je li?" Kumiko klimnu glavom. "'U procepu.'" Bio je to izraz koji je upotrebila Seli; Kumiko je smatrala da je veoma poetian. "Jes', bogami", ree Bevan i zaueno je pogleda. "Pomozite mi. Ona je u velikoj opasnosti." On provue dlanove kroz proreenu riu kosu. "Pomoi ete mi", zau ona sebe kako kae, osetivi kako joj lice prekriva majina hladna maska. "Recite mi gde mogu da naem Krpelja." Barmen kao da zadrhta, iako je u hodniku bilo pretoplo, zapara, miris piva pomean sa sirovim zadahom sredstva za dezinfekciju. "Zna London?" Kolin joj namignu. "Umem da se snaem", ree ona. "Bevane", ree Elis, promolivi glavu iza ugla, "smrad." "Policija", prevede Kolin. "Ulica Margejt, SW2", ree Bevan, "ne znam broj, ne znam telefon." "Neka ti pokae sporedni izlaz", ree Kolin. "Ono nije obina policija." Kumiko e zauvek zapamtiti beskrajnu vonju gradskom Podzemnom. Kako ju je Kolin poveo od 'Rue i Krune' u Holandski park i dalje, objanjavajui joj da je njen ip MicuBanke sad vie nego bezvredan; ako ga upotrebi da plati taksi, ili bilo ta drugo, rekao je, operater Specijalnog Odseka videe kako transakcija bleti poput magnezijuma na reetki kiberprostora. Ona mu je na to rekla da mora da nae Krpelja; mora da nae ulicu Margejt. Namrtio se. Ne, rekao je, saekaj do mraka; Brikston nije daleko, ali su ulice opasne po danu, sa policijom na Svejnovoj strani. Ali gde da se sakrije? - upitala ga je. Imala je vrlo malo kea; pojam gotovog novca, kovanog i u novanicama, bio joj je nejasan i tu. Ovde, rekao je, dok se sputala liftom u Holandski park. "Za cenu karte." Obli srebrni oblici vozova. 81

Meka stara sedita, siva i zelena. I toplota, udesna toplota; jo jedna jazbina, ovde u carstvu venog kretanja... 30. OTMICA Aerodrom je usisao mamurnu Danijelu Stark u pastelni hodnik oivien reporterima, kamerama, poboljanim oima, dok su Profir i tri bezbednjaka Mree provodili Endi kroz sve tenji obru novinara, u obrednoj koreografiji koja je vie sluila vizuelnoj dramatinosti nego da je zatiti. Sve prisutne ve je proverila sluba bezbednosti i odeljenje za odnose sa javnou. Onda se nala sama sa Porfirom u ekspresnom liftu, na putu prema heliodromu Mree na krovu terminala. Kada su se vrata otvorila prema naletima vlanog vetra na blistavo osvetljenom betonu, gde je nova trojka bezbednjaka ekala u ogromnim fluorescentnim narandastim jaknama, Endi se setila prvog susreta sa Gradovima, poto je doputovala vozom sa Tarnerom. Jedna od narandastih jakni otpratila ih je preko besprekorno glatkog betona do spremnog helikoptera, velikog, crno hromiranog dvomotorca Foker. Porfir ju je poveo uz pauinasto, mat crno stepenite. Pola je za njim, ne osvrui se. Sada je imala neto, novu reenost. Odluila je da stupi u vezu sa Hansom Bekerom preko njegovog agenta u Parizu. Beskonanost je imala broj. Bilo je vreme, vreme da uini da se neto dogodi. A uinie da se neto dogodi i Robinu; verovatno je eka u hotelu. Helikopter im ree da se veu. Kada su uzleteli, u zvuno izolovanoj kabini nastade savrena tiina; oseala je samo iganje u kostima, i na jedan nestvaran sekund inilo joj se da dri ceo ivot u glavi, sagledan u svom istinskom obliku. Kao i ono to je prekrila i zatrpala praina, pomislila je, a to je bila sloboda od bola. I mesto gubitka due, ree neki gvozden glas, iz sjaja svea i hujanja konice... "Gospojce?" Porfir, sa susednog sedita, naginjui joj se blie... "Sanjam..." Neto je ekalo na nju, pre vie godina, u Mrei. Ne neto nalik na loa, na Legbu i ostale, iako je znala da je Legba bio Gospodar Raskra; bio je sinteza, kardinalna taka magije, komunikacije... "Porfire", upita ona, "zato je Bobi otiao?" Gledala je napolje, u zamrenu svetlosnu mreu Gradova, tornjeve ocrtane crvenim zracima, i videla pejsa informacija koji ga je privlaio, oduvek, u jedinu igru za koju je verovao da vredi igranja. "Ako ti ne zna, gospojce", ree Porfir, "ko zna?" "Ali ti uje stvari. O svemu. Sve glasine. Uvek je bilo tako..." "Zato to pita sada?" "Vreme je..." "Seam se pria, razume? Kako ljudi koji nisu slavni govore o onima koji jesu. Moda je neko ko je tvrdio da poznaje Bobija govorio s nekim drugim, pa se to proirilo... Bobi je bio vredan prie zato to je bio s tobom, razume? Dobro mesto za poetak, gospojce, zato to se to njemu ne bi ba svidelo, zar ne? Prialo se da je otiao da jae sam, ali je naleteo na tebe, a ti si ila bre i vie nego to je sanjao da je mogue. Usput si njega dovela gore, razume? Gde je novac o kome nije mogao ni da sanja, tamo u Baritaunu, bio samo sia..." Endi klimnu glavom, gledajui preko Gradova. "Prialo se da je imao svojih ambicija, gospojce. Neto ga je gonilo. I na kraju odvelo..." "Nisam verovala da e me ostaviti", ree ona. "Kada sam prvi put dola u Gradove, kao da sam se ponovo rodila. Novi ivot. A on je bio tamo, te prve noi. Kasnije, kada je Legba... kada sam se nala u Mrei..." "Kada si poela da postaje Endi." "Da. I koliko god me je to kotalo sebe, znala sam da e on biti tu. I da nikada nee to da kupi, ne do kraja, i to mi je bilo potrebno, to to je cela stvar za njega i dalje bila samo igra..." "Mrea?" "Endi Miel. Znao je razliku izmeu mene i nje." 82

"Da li je?" "Moda je on bio razlika." Tako visoko iznad linija svetlosti... Stari Nju Suzuki Envoj bio je Endin omiljeni hotel u Gradovima jo od prvih dana u Mrei. Prvih jedanaest spratova njegov zid prema ulici bio je ravan, a onda se otro suavao, na prvom od devet useka, u planinski obronak nainjen od stena iskopanih iz zemljita na Medison Skveru gde je izgraen. Prvobitni planovi predviali su da se ovaj strmi pejsa zasadi rastinjem kakvo uspeva u dolini Hadsona i da bude naseljen odgovarajuom faunom, ali je kasnija izgradnja prve Kupole nad Menhetnom uinila da bude neophodno angaovati eko-projektantski tim iz Pariza. Francuski ekolozi, naviknuti na 'iste' probleme projektovanja u orbitalnim sistemima, oajavali su zbog esticama zaguene atmosfere Gradova i odluili se za sasvim vetaki uzgojen biljni prekriva i robotsku faunu, kakva se sree u dejim tematskim parkovima, ali je Endina uporna patronaa konano dala mestu upeatljivost koju inae ne bi imalo. Mrea je uzela u najam pet poslednjih spratova, gde je bio smeten njen stalni apartman, i Envoj je stekao odreen zakasneli ugled meu umetnicima i zabavljaima. Smeila se dok se helikopter dizao pored nezainteresovane planinske ovce koja se pretvarala da pase mahovinu pored osvetljenog vodopada. Oduvek ju je oduevljavala nemogunost tog prizora; ak je i Bobi uivao u njemu. Pogledala je prema heliodromu na vrhu Envoja, gde je logo ulo/Mree bio svee preobojen na grejanom, osvetljenom betonu. "Robin e biti tamo, zar ne, Porfire?" "Gos'in Lenir", ree on kiselo. Ona uzdahnu. Crni hromirani Foker glatko ih je prizemio, samo su malo zazveckale ae u baru kada su odbojnici dodirnuli krov Envoja. Prigueno pulsiranje motora uminu. "to se tie Robina, Porfire, morau sama da povuem prvi potez. Veeras u razgovarati s njim. Sama. U meuvremenu, hou da mu se sklanja s puta." "Porfiru e biti zadovoljstvo, gospojce", ree frizer, dok su se iza njega otvarala vrata kabine. A onda poe da se uvija, grabi kopu pojasa, i Endi se okrenu na vreme da ugleda jarko narandastu jaknu, podignutu ruku, reflektujue naoari. Pitolj nije bio buniji od upaljaa, ali se Porfir zgri, dugaka crna ruka mu polete i uhvati se za vrat, a bezbednjak zatvori poklopac za njim i baci se na Endi. Neto joj je bilo snano pritisnuto uz stomak kada se Porfir mlitavo zaljuljao u svom seditu. Iz usta mu je virio iljat ruiast vrh jezika. Pogledala je dole, automatski, i videla crnu hromiranu kopu svog pojasa kroz zeleni plastini romb lepljivog izgleda. Podigla je oi i pogled joj se susreo sa belim ovalnim licem, uokvirenim zategnutom kapuljaom od narandastog najlona. Videla je sopstveno lice, prazno od oka, udvojeno u srebrnim staklima. "Je l' pio, veeras?" "ta?" "On." Palac se trznu prema Porfiru. "Je l' pio neki alkohol?" "Da... Ranije." "Sranje." enski glas, dok se okretala prema besvesnom firzeru. "Uspavala sam ga. Ne bi' 'tela da mu blokiram refleks disanja, zna?" Endi je posmatrala kako ena proverava Porfirov puls. "Izgleda da je u redu..." Da li je to slegnula ramenima, ispod jakne? "Bezbednost?" "ta?" Stakla blesnue. "Pripada slubi bezbednosti Mree?" "Jebote, ne, otimam te od njih." "Stvarno?" "Mo' 'se kladi." "Zato?" "Nije nijedan od uobiajenih razloga. Neko ti je to namestio. Meni takoe. Trebalo je da te otmem sledee nedelje. Ko ih jebe. 'Tela sam prvo da popriam s tobom." "Htela si? Sa mnom?" "Zna nekoga po imenu 3Dejn?" "Ne. To jest da, ali..." 83

"Kasnije. Miemo guzice odavde, smesta." "Porfir..." "Uskoro e se probuditi. Kako izgleda, ne bi volela da mu budem u blizini kad se to desi..." 31. 3DEJN Ako je ovo deo Bobijeve velike sive kue na selu, pomisli Vidra, ugledavi prizor pretrpane krivine uskog hodnika, onda je to mesto udnije nego to je prvi put izgledalo. Vazduh je bio gust i mrtav, a svetlost sa zelenkaste trake od staklenih ploica na tavanici inila je da se osea kao da je pod vodom. Tunel je bio nainjen od neke vrste gleosanog betona. Podseao je na zatvor. "Moda smo se nali u podrumu, ili tako neto", ree, osetivi pri tom slabo ping jeke sa betona. "Nema razloga da se naemo u istom konstruktu koji si onda video", ree Dentri. "Pa ta je onda ovo?" Vidra dodirnu betonski zid; bio je topao. "Nije vano", ree Dentri. Dentri poe tamo kuda su obojica bili okrenuti. Iza krivine, pod se pretvorio u neravan mozaik od krhotina porculana, odlomaka utisnutih u neto nalik na epoksid, klizavih pod onovima izama. "Vidi ovo..." Hiljade razliitih ara i boja nainjenih od slomljenih komadia, ali bez opteg plana. Sve nasumino. "Umetnost." Dentri slegnu ramenima. "Neiji hobi. Trebalo bi to da ceni, Vidro Henri." Ko god da je bio, nije dirao zidove. Vidra kleknu i opipa pod, osetivi otre ivice odlomaka keramike i tvrdu staklastu plastiku izmeu. "ta ti to znai, taj 'hobi'?" "To je isto kao one stvari koje pravi, Vidro. Tvoje igrake od otpada..." Dentri razvue lice u svoj napeti ludaki kez. "Nema ti pojma", ree Vidra. "Proveo si ceo jebeni ivot pokuavajui da provali oblik kiberprostora, ovee, a on verovatno i nema oblik, i koga uopte briga za to?" Kod Sudije i ostalih nije bilo nieg nasuminog. Proces je bio nasumian, ali su ishodi morali da odgovaraju neemu unutra, neemu to nije umeo tano da odredi. "Hajdemo", ree Dentri. Vidra ostade gde je bio, zagledan uvis u Dentrijeve blede oi, sive u toj svetlosti, u njegovo zategnuto lice. to li se uopte petljao s Dentrijem? Zato to ti je bilo potrebno da ima nekoga, u Samoi. Ne samo zbog struje; ta igra posednitva bila je samo ljuska. Pretpostavljao je da mu je trebalo drutvo. Ti nije bio dobar sagovornik zato to ga je malo toga zanimalo, osim gedovanskih budalatina. Iako to Dentri nikada nije pokazivao, Vidra je oseao da Dentri razume neke stvari. "Da", ree Vidra, ustajui, "hajdemo." Tunel se uvijao poput creva. Deo sa mozaikim podom sada je bio iza njih, iza ko zna koliko krivina, uspona i silazaka kratkim, zavojitim stepenitima. Vidra je pokuavao da zamisli graevinu sa ovakvom utrobom, ali mu nije ilo. Dentri je iao brzo, stisnutih oiju, grizui usnu. Vidri se inilo da vazduh postaje sve tei za disanje. Poto su se popeli jo jednim stepenitem, naoe se pred pravim hodnikom koji se suavao u nita u daljini, u kom god smeru pogleda. Bio je iri nego u zavojitom delu, a pod mu je bio mek i valovit od malih tepiha, inilo se stotina njih, razmotanih u vie slojeva preko betona. Svaki tepih imao je razliitu aru i boje, sa puno crvene i plave, ali su sve are bile od istih testerastih dijamanata i trouglova. Miris praine ovde je bio jo jai i Vidra zakljui da to mora da je od tepiha. Izgledali su tako stari. Oni na vrhu, blii sredini, bili su mestimino izlizani do potke. Bila je to staza, kao da je neko godinama prolazio ovuda. Delovi svetlosne trake na tavanici bili su u mraku, a drugi su slabano treptali. "Kuda sad?" upita on Dentrija. Dentri je gledao u pod, valjajui punu donju usnu izmeu palca i kaiprsta. "Ovuda." "Zato ba tamo?" "Zato to je svejedno." Vidra je oseao umor u nogama od hodanja po tepisima. Morao je da pazi da ne zakai izmom neku izjedenu rupu. Jednom je preao preko staklene ploe koja je pala sa tavanice. U pravilnim razmacima 84

prolazili su pored delova zida gde kao da su bila betonom zalivena vrata. Tamo nije bilo niega osim uvek istog lunog oblika od poneto svetlijeg betona sa donekle razliitom teksturom. "Dentri, ovo mora da je podzemlje, zar ne? Kao podrum ispod neega..." Ali Dentri samo podie ruku, tako da Vidra nalete na nju i obojica stadoe, zurei u devojku na kraju hodnika, desetak metara dalje preko talasa od tepiha. Devojka progovori, na jeziku za koji je Vidra pretpostavljao da je francuski. Glas joj je bio lak i melodiozan, ton otvoren. Osmehnula se. Bledo ispod talasa tamne kose, fino lice uskih kostiju, jakog tankog nosa i irokih usta. Vidra oseti kako mu Dentrijeva ruka drhti na grudima. "U redu je", ree, sklonivi Dentrijevu ruku. "Mi samo traimo Bobija..." "Svi trae Bobija", ree ona, na engleskom s nekim nepoznatim naglaskom. "I ja ga traim. Njegovo telo. Jeste li videli njegovo telo?" Zakoraila je unazad, kao da se sprema da pobegne. "Neemo ti nita", ree Vidra, odjednom svestan svog mirisa, mainskog ulja na farmerkama i smeoj jakni, a ni Dentri nije izgledao mnogo bolje. "Nisam ni mislila do hoete", ree ona, a beli zubi joj blesnue u ustajaloj podvodnoj svetlosti. "Ali to ne znai da mi se dopadate." Vidra poele da Dentri neto kae, ali je ovaj utao. "Poznaje... Bobija?" upita. "Veoma bistar momak, u stvari. Izuzetno bistar. Mada ni njega ba ne gotivim." Bila je odevena u neto komotno i crno to joj je padalo do kolena. Bila je bosa. "No, svejedno, treba mi... njegovo telo." Nasmeja se. I sve se... ...promeni. "Sok?" upita Bobi, Grof, pruajui visoku au neeg utog. Voda u tirkiznom bazenu odbijala je nemirne krugove suneve svetlosti na palmino lie iznad njegove glave. "ta je to s tvojim prijateljem?" "Nita", zau Vidra Dentrija. "Odsluio je kaznu, indukovani Korsakovljev. Ovakvi prelazi ga uasavaju." Vidra je nepomino leao na beloj gvozdenoj salonskoj stolici sa plavim jastucima, oseajui vrelinu sunca kroz umaene farmerke. "Ti si taj koga je pominjao, je li?" upita Bobi. "Dentl? Vlasnik fabrike?" "Dentri." "Kauboj." Bobi se osmehnu. "Dokej konzole. Trka kiberprostora." "Ne." Bobi protrlja bradu. "Zna da ovde moram da se brijem? Posek'o sam se, imam oiljak..." Ispi pola ae soka i obrisa usta nadlanicom. "Kae, nisi dokej? Kako si onda dospeo ovamo?" Dentri otkopa jaknu, otkrivi blede, osave grudi. "Uini neto sa suncem." Sumrak. K'o nita. Ni da kljocne. Vidra zau sebe kako stenje. U palmama iza okreenih zidova zacrvae insekti. Na rebrima mu se hladio znoj. "Izvini, ovee", ree Bobi Vidri. "Taj Korsakovljev mora da je mnogo zajeban. Ali ovo mesto je divno. Valjarta. Pripadalo je Tali Iam." Ponovo se okrenuo Dentriju. "Ako nisi kauboj, drugar, ta si onda?" "Ja sam kao ti", ree Dentri. "Ja sam kauboj." Po zidu iza Bobijeve glave, ukoso, zabrza guter. "Ne. Nisi doao ovamo da krade, Njumare." "Kako zna da nisam?" "Ovde si da bi neto saznao." "Ista stvar." "Nije. Nekada si bio kauboj, ali sada si neto drugo. Traga za neim, neim to se ne moe ukrasti. Ja takoe." I Dentri poe da objanjava Oblik, dok su se senke palmi sakupljale i narastale u meksiku no, a Bobi Grof sedeo i sluao. 85

Kada je Dentri zavrio, Bobi je dugo ostao da sedi bez rei. Onda ree, "Ja'. U pravu si. to se mene tie, pokuavam da otkrijem ta je dovelo do Promene." "Pre toga", ree Dentri, "nije postojao Oblik." "Hej", ree Vidra, "pre nego to smo se nali ovde, bili smo na nekom drugom mestu. Gde je to bilo?" "Strejlajt", ree Bobi. "Gore u bunaru. Na orbiti." "Koja je ona devojka?" "Devojka?" "Tamne kose. Mrava." "A", ree Bobi, u tami, "to je bila 3Dejn. Videli ste je?" "Otkaena cura", ree Vidra. "Mrtva cura", ree Bobi. "Videli ste njen konstrukt. Spiskala je porodino bogatstvo da sagradi ovu stvar." "Ti, ovaj, ivi s njom? Ovde?" "Mrzi me k'o psa. Vidi, ukrao sam joj tu stvar, njenog tamniara dua. Njen konstrukt ve je bio ovde kada sam zapalio u Meksiko, tako da je sve vreme bila blizu. A zapravo je umrla. Napolju, mislim. U meuvremenu, svo njeno sranje napolju, sve eme i muke, vode advokati, programi i druge slugeranje..." Nacerio se. "A ona pizdi zbog toga. Ljudi koji 'oe da upadnu kod vas i preuzmu alef rade za nekog drugog ko radi za ljude koje je unajmila na Obali. Ali sam se ja pogodio s njom, da se trampimo. Ona jeste udarena, ali igra jaku igru..." Ni da kljocne. Isprva je pomislio da je ponovo u sivoj kui, gde je prvi put sreo Bobija, ali je ova soba bila manja, a tepisi i nametaj bili su drugaiji, iako nije znao zato. Bogato ali ne onako sjajno. Mir. Svetiljka sa zelenim staklenim senilom osvetljavala je dugaak drveni sto. Visoki prozori sa belo obojenim okvirima, belina iza njih podeljena u pravougaonike, verovatno sneg... Stajao je, dodirujui obrazom meki zastor, gledajui u zavejan prostor, ograen zidom. "London", ree Bobi. "Morala je da mi ustupi ovo u zamenu za neko teko vudu sranje. Oekivao sam da nee hteti da imaju posla s njom. Jebeno se ovajdila od toga. Bledeli su, postajali nekako zamueni. Ponekad jo moe da ih dozove, ali im se likovi meaju..." "Uklapa se", ree Dentri. "Pojavili su se iz prvobitnog dogaaja, Kada Se Sve Promenilo. To ve zna. Ali jo ne zna ta se dogodilo, zar ne?" "Ne. Znam samo mesto. U Strejlajtu. Taj deo mi je ispriala, ini mi se sve to zna. Nije je mnogo briga za to. Njena majka je nabavila par VI, u samom poetku, i to zaista monih. Onda je umrla, a VI su proele korporacijska jezgra, tamo gore. Jedna od njih poela je da posluje za sebe. Htela je da se spoji sa onom drugom..." "Uspela je. Eto tvog prvobitnog dogaaja. Sve se promenilo." "I to je sve? Kako zna?" "Zato", ree Dentri, "to sam tome priao iz drugog ugla. Ti si se igrao uzroka i posledice, a ja sam traio obrise, oblike u vremenu. Ti si tragao po matrici, a ja sam posmatrao matricu, itavu stvar. Znam stvari koje ti ne zna." Bobi nije odgovorio. Vidra se okrenu od prozora i ugleda devojku, onu istu, kako stoji na drugoj strani sobi. Samo je tako stajala, tamo. "Nisu bile samo VI Tezje-Epulovih", ree Dentri. "Kroz bunar su doli ljudi, sa namerom da prodru u T-E jezgra. Doneli su kineski vojni program, ledolomac." "Kejs", ree Bobi, "momak po imenu Kejs. Znam taj deo. Neka vrsta sinergistikog dejstva..." Vidra je posmatrao devojku. "A zbir je bio vei od delova?" Dentri kao da je istinski uivao u ovome. "Kibernetiko boanstvo? Svetlost na vodi?" "Ja'", ree Bobi, "to bi bilo to." "Malo je sloenije od toga", ree Dentri i nasmeja se. A devojka nestade. I ni da kljocne. 86

Vidra se strese. 32. ZIMSKO PUTOVANJE (2) No je pala usred veernjeg pica u Podzemnoj, iako ni tada nije bilo kao u Tokiju, nije bilo iroisana koji se trude da uguraju poslednjih nekoliko putnika pre no to se zatvore vrata. Kumiko je posmatrala kao lososovo meso ruiast zalazak sunca sa vetrovite platforme na Central Lajnu, a Kolin se odmarao na pokvarenom automatu sa nizom slomljenih, pranjavih prozoria. "Vreme je", ree, "i smerno gledaj u zemlju kroz ulicu Bond i Oksfordski trg." "Ali moram da platim, na izlasku?" "Pa, ne plaaju ba svi", ree on, zabacivi uvojak sa ela. Uputila se prema stepenicama; nisu joj vie bila potrebna njegova uputstva da nae put do suprotne platforme. Noge su joj se ponovo smrzavale i mislila je na krznom postavljene nemake izme u ormanu njene sobe kod Svejna. Bila se odluila na kombinaciju gumenih arapa i francuskih izama sa visokim potpeticama da zavara Dika da nee beati, ali je posle svakog ujeda mraza kroz tanke onove zaalila zbog te zamisli. U tunelu prema drugoj platformi pustila je ureaj i Kolin se ugasi. Zidovi su bili od izlizane bele keramike sa ukrasnom zelenom trakom. Izvadila je ruku iz depa i vukla je du zelenih ploica u hodu, mislei na Seli i Fina i drugaiji miris zime u Gradovima, sve dok se prvi Drakula nije stvorio pred njom i odjednom se nala okruena i stenjena izmeu etiri crna mantila, etiri kosturno mrava, kosturno bleda lica. "Gle", ree prvi, "b' lepo." Gledali su se oi u oi, Kumiko i taj Drakula; dah mu je mirisao na duvan. Veernja gomila ila je svojim putem oko njih, umotana u tamnu vunu. "Uu", ree jedan, pored nje", gle', 'a j' ovo?" Drao je, u rukavici od popucale crne koe, MaasNeotekov ureaj. "Upalja, je l'? Daj d' zapalimo, uta." Kumiko posegnu u dep i ruka joj proe pravo kroz razrezan otvor, prazna. Momak se zakikota. "Pljuge su joj u torbi", ree drugi. "Pomoz' joj, Reg." Sevnu ruka i glatko presee kai njene torbice. Prvi Drakula uhvati torbicu, vinim trzajem omota kaji oko nje i zavue je ispod mantila. "'Op." "'Ej, turila ruke u gae!" Odjeknu smeh dok se muila sa nekoliko slojeva odee. Traka koju je zalepila oari joj stomak kada je obema rukama istrgnula pitolj i uperila ga u obraz mladia kod koga je bio ureaj. Niko se ne pomeri. Onda ostala trojica mahnito poletee prema stepenitu na drugom kraju tunela, klizajui se po snegu na visoko uniranim crnim izmama, leprajui dugakim mantilima kao krilima. Vrisnu neka ena. A oni su jo stajali kao zamrznuti, Kumiko i Drakula, ovaj drugi sa cevi pitolja pritisnutom uz levi obraz. Kumiki su poele da se tresu ruke. Gledala je Drakulu u oi, smee oi, rairene u iskonskom uasu; Drakula je video masku njene majke. Neto pade na beton kraj njenih nogu; Kolinov ureaj. "Bei", ree ona. Drakula se zgri, otvori usta, naini pridavljen, jecav zvuk i otrgnu se od pitolja. Kumiko spusti pogled i ugleda Maas-Neotekov ureaj u sivoj lokvi otopljenog snega. Pored njega je leao sjajni srebrni pravougaonik industrijske britve. Podigavi ureaj, vide da mu je napuklo kuite. Otresla je vlagu iz pukotine i snano stisnula ureaj u aci. Tunel je sada bio pust. Kolin nije bio tamo. Svejnov vazduni pitolj 'Valter' bio joj je ogroman i teak u drugoj ruci. Stala je pored etvrtastog kontejnera privrenog na poploani zid i zavukla pitolj izmeu izmaene posude za hranu od pene i uredno smotanog svitka faksa. Okrenula se, a onda se ponovo okrenula da uzme faks. Pa uz stepenice. Na platformi neko pokaza na nju, ali tada u stanicu dotutnja voz uz zastarelo treskanje i sledeeg trenutka se za njom zatvorie vrata. Sledila je Kolinova uputstva, Beli Grad, pa Pastirov Grm, Holandski park, podigavi faks kada je voz usporio pred Noting Hilom - kralj, koji je bio veoma star, bio je na samrti - i drala ga tako kroz ulicu Bond. Na stanici na trgu Oksford bila je velika guva i ona je bila zahvalna u okrilju gomile. 87

Kolin je rekao da je mogue napustiti stanicu bez plaanja. Posle malo razmiljanja, zakljuila je da je to istina, ali uz brzinu i pravovremenost. U stvari, nije bilo druge; njena torbica, sa ipom MicuBanke i nekoliko engleskih novia, otila je sa Drakulama. Provela je deset minuta posmatrajui kako putnici ubacuju svoje ute plastine kartice u automatske kapije, a onda je duboko udahnula i potrala. Gore, pa preko, iza nje vika i glasan smeh, a onda je ponovo bila na nogama i trala. Kada je stigla do vrata na vrhu stepenica, ugledala je ulicu Brikston kako eka nalik na ofucani inuku, nakrcan zadimljenim kioscima sa hranom. 33. ZVEZDA ekala je u kolima i nije joj bilo drago zbog toga. Ionako nije volela da eka, ali je viz koji je uzela samo oteao stvar. Morala je da se podsea da ne krgue zubima, jer ma ta da je Derald uinio s njima, jo su bili osetljivi. U stvari, bila je svuda osetljiva. Viz verovatno nije bio najsjajnija zamisao. Kola su pripadala eni, onoj koju je Derald nazvao Moli. Neka serijska japanska kola sive boje kakva su kupovali sakoi, pristojnog ali neprimetnog izgleda. Unutra su mirisala na novo i ila su brzo kada su napustili Baltimor. Imala su kompjuter, ali ih je ena vozila sama, celim putem nazad do Gradova, i sada su bila parkirana na krovu garane dvadesetospratnice koja mora da je bila blizu hotela u koji ju je smestio Prajor, jer je videla onu blesavu zgradu, onu sa vodopadom, nalik na planinu. Na krovu je bilo malo kola i sva su bila prekrivena snegom, kao da ih dugo niko nije pomerao. Osim dvojice momaka u kabini na ulazu, inilo se da nema nikog. Nalazila se okruena milionima ljudi, u najveem gradu na svetu, sama, na zadnjem seditu automobila. I reeno joj je da eka. ena je malo govorila na putu od Baltimora, tek bi povremeno postavila pitanje, ali Mona nije mogla da uti, zbog viza. Priala je o Klivlendu i Floridi i Ediju i Prajoru. Onda su se dovezle ovamo i parkirale. I sad je ta Moli bila odsutna ve pun sat, moda i due. Sa sobom je ponela i kofer. Jedino to je Mona uspela da sazna od nje bilo je da se dugo zna sa Deraldom i da Prajor nije znao za to. U kolima je ponovo bilo hladno, pa se Mona zato prebaci na prednje sedite i ukljui grejanje. Nije smela da ga ostavi ukljuenog na najslabije, jer bi moglo da isprazni akumulator, a Moli je rekla da e se nai u govnima ako se to dogodi. "Jer kad se vratim, 'vatamo maglu odavde." Onda joj je pokazala vreu za spavanje ispod vozaevog sedita. Pojaala je grejanje i podigla ruke ispred reetke. Onda se poigrala sa dugmiima malog videa pored ekrana komandne table i uhvatila vesti. Engleski kralj je bio bolestan; bio je veoma star. U Singapuru se pojavila nova bolest; jo niko nije umro od nje, ali se nije znalo kako se dobija niti kako se lei. Neki ljudi su izrazili miljenje da se u Japanu vodi velika borba, da dve grupe Jakuza pokuavaju da se meusobno poubijaju, ali niko nije znao da li je to tano; Jakuze... bilo je to neto o emu je Edi voleo da se proserava. Onda su otvorila neka vrata i na njima se pojavila Endi, pod ruku sa nekim fantastinim crncem, a glas sa videa govorio je da je to uivo, da je upravo stigla u Gradove posle kraeg odmora u svojoj kui u Malibuu, posle leenja na privatnoj klinici za narkomane... Endi je izgledala sjajno u tom ogromnom krznu, ali odlomak se tu prekide. Mona se seti ta joj je Derald uradio; dodirnu se po licu. Iskljuila je video, pa grejanje, i ponovo se prebacila na zadnje sedite. Krajem vree za spavanje obrisala je maglu daha sa prozorra. Pogledala je uvis prema zgradi-planini, svoj osvetljenoj, iza oputenog lanca na ivici krova parkinga. Tamo gore kao da je bila itava drava, moda Kolorado ili tako neto, kao na onom stimu gde Endi odlazi u Aspen i sree tog momka, ali se kao i obino pojavljuje Robin. Meutim, nije joj ilo u glavu to s bolnicom; prvo je onaj barmen rekao da je otila tamo zato to je postala zavisna od neega, a sad je i taj spiker ponovio isto, te mora da je bilo istina. Ali zato bi neko kao Endi, sa takvim ivotom, pored onakvog deka kao to je Robin Lenir, uzimao droge? Mona je vrtela glavom, zagledana u onu zgradu, srena to nije zavisnik. Mora da je odlutala na neki minut, mislei na Lanetu, jer je, pogledavi ponovo, ugledala veliki kopter, blistavo crn, kako lebdi iznad zgrade-planine. Prizor je bio moan, pravi velegradski. U Klivlendu je poznavala neke tvrde ene, cure sa kojima se niko nije zezao, ali je ova Moli bila neto posebno - setila se kako je Prajor proleteo kroz vrata i kako je vritao... Pitala se ta je to na kraju priznao, jer ga je ula kako govori, a Moli ga posle vie nije povredila. Ostavile su ga vezanog za tu stolicu i 88

Mona je upitala Moli da li e uspeti da se oslobodi. Moda, rekla je Moli, a moda e ga neko nai, ili e dehidrirati. Kopter se spustio, nestao iz vida. Jedan od onih velikih, sa tim vrtekama na oba kraja. Sedela je tako i ekala i nije imala jebenog pojma ta da radi. Laneta ju je nauila da ponekad mora da pobroji svoje prednosti - prednosti su bile ono to ti ide u korist - i da zaboravi ono drugo. Okej. Izvukla se sa Floride. Nalazi se na Menhetnu. Izgleda kao Endi. Ovo je zaustavi. Je li to prednost? Okej, drugim reima, upravo su joj besplatno uradili tri skupe kozmetike operacije, a dobila je i potpuno savrene zube. Kad se tako pogleda, i nije loe. Seti se muva u onom umezu. Tako je. Ako potroi novac koji joj je ostao na novu frizuru i neto minke, mogla bi malo manje da lii na Endi, to je verovatno dobra zamisao, jer ta ako je neko trai? Helikopter se opet pojavi, uzlete. Hej. Moda dva bloka dalje i pedeset spratova vie, nos letelice se okrenu prema njoj, spusti... To je od viza. Nekako se zaljulja u mestu i poe da pomire... To je viz, nije stvarno. Pravo prema njoj. Poeo je da raste. Prema njoj. Ali to je viz, zar ne? Onda nestade iza jedne od zgrada; ipak je bio viz... Kopter izbi iza ugla i dalje pet spratova iznad krova parkinga, sve nie i to nije bio viz, iao je na nju, bacio je uzak beli zrak koji je naao siva kola i Mona otkljua vrata i ispade na sneg, jo u senci kola, okruena grmljavinom elisa i motora; bio je to Prajor ili oni za koje je radio, doli su po nju. Ali reflektor se ugasi, elise promenie brzinu i stvar zaroni, prebrzo. Odskoi na stajnom trapu. Ponovo pade, motori joj zamree, iskaljae plavi plamen. Mona je bila na kolenima i rukama pored zadnjeg branika kola. Okliznula se kada je pokuala da ustane. Zau se zvuk nalik na pucanj; sa koptera odlete etvrtast komad koe i otkliza preko zasoljenog betona parkinga; otvor izbaci jarko narandasti tobogan za sluaj opasnosti, koji se naduvavao poput deje igrake za plau. Mona ustade, ovaj put paljivije, drei se za branik sivih kola. Tamna, umotana prilika prebaci noge na tobogan i skliznu, sedei, kao dete na igralitu. Za njom poe jo jedna prilika, u ogromnoj jakni sa kapuljaom, iste boje kao tobogan. Mona zadrhta kada je prilika u narandastom povela onu drugu preko krova, dalje od crnog koptera. Bila je to... stvarno je ona! "Obe ete pozadi", ree Moli, otvorivi vrata sa vozaeve strane. "To si ti", izusti Mona, najpoznatijem licu na svetu. "Da", ree Endi, zagledana u Monino lice, "izgleda... da jesam..." "Hajde", ree Moli, poloivi joj ruku na rame. "Upadaj. Tvoj crnja Marsovac samo to se nije probudio." Pogledala je prema helikopteru. Izgledao je kao velika igraka, stojei tamo bez svetala, kao da ga je tu ostavilo i zaboravilo dete nekog dina. "Bolje bi bilo", ree Endi, ulazei na zadnje sedite kola. "I ti, duo", ree Moli, gurajui Monu prema otvorenim vratima. "Ali... mislim..." "Mii se!" Mona ue, udiui Endin parfem, okrznuvi rukom nestvarnu mekou tog velikog krzna. "Gledala sam te", zau sebe. "Na videu." Endi je utala. Moli kliznu na vozaevo sedite, zalupi vrata i pokrenu motor. Narandasta kapuljaa bila joj je zategnuta oko lica, koje je bilo bela maska sa praznim srebrnim oima. Onda pooe prema pokrivenoj rampi, skrenue u prvu krivinu. I tako pet nivoa nanie, u tesnoj spirali, a onda ih Moli poveze izmeu redova krupnijih vozila pod mutnim zelenim dijagonalama svetlosne trake. "Jedrilice", ree Moli. "Jesi li nekad videla opremu za jedrilice, gore u Envoju?" "Ne", ree Endi. "Ako ih obezbeenje Mree ima, moda su ve na krovu..." Povezla je kola iza velikog dugakog etvrtastog hovera bele boje, sa natpisom na zadnjim vratima, ispisanim pravougaonim plavim slovima. "ta pie?" upita Mona i oseti kako rumeni. "Kitaj Katoda", ree Endi. Mona pomisli da je ve ula to ime. Moli je ve bila napolju, otvorila je velika vrata i sada je izbacivala one ute plastine rampe. 89

Zatim ponovo sede u kola. Poveze unazad, pa napred, i uveze ih pravo u hover. Smaknu narandastu kapuljau i zatrese glavom da oslobodi kosu. "Mona, misli da e moi da izie i gurne one rampe nazad? Nisu teke." Nije zvualo kao pitanje. Bile su lake. Popela se iza kola i pomogla Moli da zatvori vrata. Oseala je Endino prisustvo u tami. Bila je to zaista Endi. "Idite napred, veite se i ekajte." Endi. Ona sedi pored Endi. ulo se itanje kad je Moli napunila hoverove jastuke, a onda kliznue niz spiralnu rampu zgrade. "Tvoj prijatelj", ree Moli, "sada je budan, ali jo ne moe da se kree. Jo oko petnaest minuta." Ponovo je sila sa rampe, ali Mona vie nije znala na kom su spratu. Na ovom su bila skupa vozila, manji modeli. Hover je grmeo sredinjim prolazom, pa skrenuo levo. "Budi srena ako nas ne bude ekao napolju", ree Endi. Moli zaustavi hover deset metara od velikih metalnih vrata sa dijagonalnim utim i crnim prugama. "Ne", ree, vadei malu plavu kutiju iz pregrade na kontrolnoj tabli, "on je srean ako ne eka napolju." Vrata odletee iz okvira uz narandasti blesak i zvuk koji se zario u Moninu dijafragmu kao udarac vrstim predmetom. Tresnula su na vlanu ulicu u oblaku dima, a oni su ve prelazili preko njih, zaokreui, ubrzavajui. "Ovo je bilo strano neotesano, zar ne?" ree Endi, a onda se nasmeja. "Znam", ree Moli, obuzeta vonjom. "Ponekad je to jedini nain. Mona, reci joj o Prajoru. O njemu i tvom deku. Ono to si meni rekla." Mona se nikad u ivotu nije oseala ovako stidljivo. "Molim te", ree Endi, "ispriaj mi, Mona." Tek tako. Nazvala ju je po imenu. Endi Miel ju je nazvala po imenu. Nju lino. Tu gde sede. Doe joj da se onesvesti. 34. ULICA MARGEJT "Rek'o bih da si se izgubila", ree prodavac knedli, na japanskom. Kumiko je nagaala da je Korejanac. Otac je imao poznanike Korejance; bavili su se graevinom, rekla joj je majka. Bili su to esto veoma krupni ljudi, ba kao i ovaj, krupni gotovo kao Petal, sa irokim, ozbiljnim licima. "I da se smrzava." "Traim nekoga", ree ona. "Stanuje u ulici Margejt." "Gde je to?" "Ne znam." "Doi unutra", ree knedladija, pokazavi Kumiko da obie tezgu. Kiosk mu je bio napravljen od ruiaste rebraste plastike. Zala je izmeu kioska sa knedlama i susednog koji je reklamirao neto to se zvalo roti, ispisano delirino obojenim velikim slovima od spreja, oivienim zaobljenim fluorescentnim obrisima. Kiosk je mirisao na zaine i kuvano meso. Stopala su joj se smrzavala. Zavukla se ispod zamagljenog plastinog zastora. Kiosk je bio pretrpan: zdepaste plave boce sa butanom, tri reetke za kuvanje sa visokim loncima, plastine kese sa knedlama i telesina Korejanca zaposlena oko lonaca. "Sedi", ree on; sela je na utu plastinu kantu sa natpisom MSG, tako da je glava bila ispod nivoa tezge. "Japanka?" "Da", ree ona. "Iz Tokija?" Oklevala je. "Tvoja odea", ree on. "Zato nosi gumene tabi arape usred zime? Je l' to neka moda?" "Izgubila sam izme." Dodao joj je zdelu od pene i plastine tapie; u bistroj utoj supi plivale su debele knedle. Halapljivo ih je pojela i popila supu. Zatim ga je posmatrala kako posluuje muteriju, Afrikanku koja je odnela svoje knedle u poklopljenoj erpici od kue. 90

"Margejt", ree knedladija, kada je ena otila. Izvukao je ispod tezge zamaenu knjigu umotanu u hartiju i poeo da lista. "Evo", ree, uprevi prstom u nemogue zgusnutu malu mapu, "na kraju Ejkr Lejna." Uzeo je plavi flomaster i nacrtao put na hrapavoj sivoj salveti. "Hvala vam", ree ona. "Sad moram da idem." Majka ju je posetila dok je ila prema ulici Margejt. Seli je bila u opasnosti, negde u Gradovima, i Kumiko je verovala da e Krpelj znati kako da je obavesti. Ako ne telefonom, onda kroz matricu. Moda i Krpelj poznaje Fina, mrtvaca u budaku... U Brikstonu je koralni rast metropole izrodio drugaiju vrstu ivota. Lica mrka i svetla, nebrojenih rasa, proelja od cigala prekrivena haosom preliva i simbola, nepoznatih prvobitnim graditeljima. Iz otvorenih vrata paba kraj kojih je prola pulsirao je ritam bubnjeva, toplota i gromoglasan smeh. Radnje su prodavale hranu kakvu Kumiko nikad nije videla, rolne tkanina jarkih boja, kineske alatke, japansku kozmetiku... Zastavi pored osvetljenog izloga sa maskarama i rumenilima, posmatrajui odraz svog lica na srebrnoj podlozi, osetila je kako joj se majina smrt sputa na nju iz noi. Majka je imala ovakve stvari. Majino ludilo. Otac nije hteo da govori o tome. Ludilo nije imalo mesto u oevom svetu, iako samoubistvo jeste. Ludilo njene majke bilo je evropsko, uvezena tuga i razoaranje... Otac joj je ubio majku, rekla joj je Seli, u Kovent Gardenu. No, da li je to bila istina? Dovodio joj je lekare iz Danske, Australije i na kraju iz ibe. Lekari su sasluali snove princeze-balerine, nainili mape i izmerili duinu njenih sinapsi i vadili joj krv. Princeza-balerina je odbila njihove lekove, delikatne hirurke zahvate. "Hoe da mi seku mozak laserima", aputala je Kumiki. aputala je i druge stvari. Nou, govorila je, poput dima, duhovi se diu iz svojih kutija u radnoj sobi Kumikinog oca. "Starci", govorila je. "Uzimaju mi dah iz plua. Tvoj otac mi uzima dah iz plua. Ovaj grad mi oduzima dah. Ovde nikad nita ne miruje. Ovde nema pravog sna." Na kraju uopte nije bilo sna. est noi je njena majka presedela, nema i potpuno nepomina, u svojoj plavoj evropskoj sobi. Sedmog dana je nestala iz stana - zadivljujui podvig, s obzirom na revnost sekretara - i uspela da stigne do ledene reke. Ali pozadina izloga bila je kao Seline naoari. Kumiko izvadi Korejanevu mapu iz rukava dempera. Pored ivinjaka u ulici Margejt leao je spaljeni automobil. Bio je bez tokova. Zastala je pored njega i osmatrala bezlina proelja kua sa druge strane ulice, kada zau zvuk iza sebe. Okrenu se i nae pred iskrivljenim licem demona, ispod masnih kovrdavih pramenova kose, u svetlosti poluotvorenih vrata najblie kue. "Krpelju!" "Terens", ree on, "u stvari," dok su se facijalni grevi smirivali. Krpeljev stan bio je na poslednjem spratu. Nii spratovi bili su pusti, nenastanjeni, prekriveni oguljenim tapetama sa duhovima preanjih slika. ovekovo hramanje bilo je jo izrazitije dok se peo uz stepenice ispred nje. Nosio je sivo tofano odelo i antilopske 'oksford' cipele sa debelim onovima boje duvana. "Oekiv'o sam te", ree, vukui se na sledei stepenik, pa na sledei. "Jesi?" "Znao sam da si pobegla od Svejna. Pratio sam njihov saobraaj, kad nisam radio drugo." "Drugo?" "Ti ne zna, je li?" "Izvini?" "Re se o matrici. Neto se dogaa. Bie lake da ti pokaem nego da ti objanjavam. Kad bih mogao da ti objasnim, a ne mogu. Rek'o bih da je u ovom trenutku tri etvrtine oveanstva ukljueno tamo i gleda predstavu..." "Ne razumem." "Teko da iko razume. Pojavio se novi makroform u sektoru koji predstavlja Gradove." "Makroform?" 91

"Veoma veliki konstrukt podataka." "Dola sam da upozorim Seli. Svejn i Robin Lenir nameravaju da je predaju onima koji planiraju otmicu Anele Miel." "Ja ne bi' brinuo zbog toga", ree on, stigavi najzad na vrh stepenica. "Seli je ve pokupila Mielovu i zamalo ubila Svejnovog oveka u Gradovima. Sada su se i ovako i onako nameraili na nju. Uskoro e joj svi loviti guzicu. Ipak, moemo da je obavestimo kad se javi. Ako se javi..." Krpelj je obitavao u jednoj jedinoj velikoj prostoriji iji je neobian oblik svedoio o uklonjenim zidovima. Iako prostrana, bila je pretrpana; Kumiko je imala utisak da je neko premestio kompletan sadraj jedne od prodavnica modula u Akiabari u prostor ve ispunjen, po gejinski, preteranom koliinom glomaznog nametaja. Uprkos tome, bila je zapanjujue ista i uredna: ivice naslaganih asopisa bile su poravnate sa niskim staklenim stolom na kome su leali, pored neupotrebljene crne keramike pepljare i jednostavne beze vaze sa cveem. Dok je Krpelj punio elektrini ajnik vodom iz filterskog vra, ponovo je pokuala da dozove Kolina. "ta je to?" upita on, spustivi vr. "Maas-Neotekov ureaj-vodi. Razbijen je; ne mogu da pozovem Kolina..." "Kolin? To je stim ureaj?" "Da." "Daj da pogledam..." Ispruio je ruku. "Dobila sam ga od oca..." Krpelj zazvida. "Stvar vredi itavo bogatstvo. Jedna od onih njihovih malih VI. Kako radi?" "Stisne ga u aku i pojavi se Kolin, ali niko drugi ne moe da ga vidi ili uje." Krpelj podie spravu do uha i zatrese je. "Razbijen je? Kako?" "Ispustila sam ga." "To se samo kuite slomilo, zna. Biosoft se odvojio od kuita, pa ne moe runo da ga ukljui." "Moe da ga popravi?" "Ne. Ali moemo da ga pozovemo preko deka, ako hoe..." Vratio joj ga je. U ajniku je vrilo. Uz aj, ispriala mu je o svom putovanju u Gradove i Selinoj poseti hramu u uliici. "Nazvao ju je Moli", ree. Krpelj klimnu glavom, brzo namignu nekoliko puta zaredom. "ta je traila tamo? O emu su razgovarali?" "O mestu zvanom Strejlajt. oveku po imenu Kejs. Neprijatelju, u stvari eni..." "A, Tezje-Epulova. To sam otkrio kada sam proeljao Svejnov protok podataka za nju. Svejn je kupio Moli za tu takozvanu gospu 3Dejn; ona ima najsoniji dosje sa trokavim veom koji moe da zamisli... o svemu i o svakome. Jebeno sam pazio da ne vidim nita od toga. Svejn to valja i levo i desno, bogatei se na deset strana odjednom. Siguran sam da ona ima dovoljno gadosti i o Svejnu..." "Ona je ovde, u Londonu?" "Negde na orbiti, izgleda, iako neki kau da je mrtva. U stvari, ba sam radio na tome, kada se taj bada stvorio u matrici..." "Molim?" "Evo, pokazau ti." Kada se vratio za beli batenski sto, sa sobom je nosio usku crnu etvrtastu tacnu sa minijaturnim komandama du jedne strane. Postavio ju je na sto i dodirnuo jedan od siunih prekidaa. Iznad projektora zatrepta kockasta holo slika: neonske koordinate kiberprostora, ispunjene blistavim oblicima, ujedno jednostavnim i sloenim, koji su predstavljali ogromna ustrojstva uskladitenih podataka. "Ovo su ti ona standardna velika govna. Korporacije. Uglavnom nepromenljiv pejsa, moglo bi se rei. Ponekad nekoj od njih izraste dodatak, il' vidi preuzimanje, pa se jedna stopi s drugom. Al' teko da e da vidi neku novu, ne u toj razmeri. One poinju kao male i rastu, stapaju se sa drugim manjim formacijama..." Pruio je ruku i dodirnuo drugi prekida. "Pre otprilike etiri sata" - i u samom sreditu slike pojavi se jednostavan beli okomiti stub - "izniklo je ovo. Ili se pojavilo." Raznobojne kocke, lopte i piramide smesta su se rasporedile da oslobode prostor za okrugli beli stub; potpuno ih je natkrilio, a vrh mu je bio odseen granicom slike. "Kopile je vee od svega to tamo postoji", ree Krpelj, sa izvesnim zadovoljstvom, "i niko ne zna ta je to niti kome pripada." "Ali neko mora da zna", ree Kumiko. 92

"Da, trebalo bi. Ali ljudi iz moje struke, a ima nas milion, nisu bili u stanju da to saznaju. To je udnije, na neki nain, nego injenica da je stvar tamo. Proao sam mreu uzdu i popreko, pre nego to si dola, traei makar jednog dokeja koji neto zna. I nita. Ba nita." "Kako ova 3Dejn moe da bude mrtva?" Ali onda se priseti Fina, kutija u oevoj radnoj sobi. "Moram da obavestim Seli." "Tu moemo samo da ekamo", ree on. "Ona e verovatno telefonirati ovamo. U meuvremenu, moemo da se poveemo sa tom tvojom skupocenom VI, ako hoe." "Da", ree ona, "hvala." "Samo se nadam da te oni Svejnovi plaenici iz Specijalnog odseka nisu pratili dovde. Al' nema nam druge nego da ekamo..." "Da", ree Kumiko, nimalo oduevljena to mora da eka. 35. RAT U FABRICI eri ga ponovo zatee kod Sudije, dole u mraku. Sedeo je na jednom od Detektiva sa baterijskom svetiljkom u ruci, drei je uperenu i Sudijin oklop od uglaane re. Nije pamtio kada je siao ovamo, ali nije imao ni istrzan oseaj Korsakovljevog. Seao se devojinih oiju, u onoj sobi za koju je Bobi rekao da je u Londonu. "Dentri je ukljuio Grofa i njegovu kutiju u dek kiberprostora", ree eri. "Zna?" Vidra klimnu glavom, ne odvajajui pogled od Sudije. "Bobi je rekao da to uradimo." "I, ta se to dogaa? ta je bilo kada ste se obojica ukljuili?" "Dentri i Bobi su se odmah nali. Obojica udareni na isti nain. Kada smo se ukljuili, nali smo se negde tamo na orbiti, ali Bobi nije bio tamo... Zatim u Meksiku, mislim. Ko je Tali Iam?" "Kraljica stima iz vremena kada sam bila mala. Kao to je Endi Miel danas." "Mielova je bila njegova cura..." "ija?" "Bobijeva. Tako je rekao Dentriju, u Londonu." "U Londonu?" "Aha. Tamo smo otili posle Meksika." "I rekao je da je bio Endin dasa? Zvui blesavo." "Aha, ali je rekao da se upravo tako navuk'o na tu stvar, taj alef." Oborio je zrak svetiljke i uperio ga u kosturne eline ralje Strvomelja. "Muvao se sa lovanima i tamo uo za to. Zvalo se duogub. Ljudi koji su ga posedovali povremeno su ga iznajmljivali tim lovanima. Bobi ga je jednom isprobao, a onda se vratio i maznuo ga. Poneo ga dole u Meksiko Siti i poeo da provodi sve vreme u njemu. Ali su doli po njega..." "Zvui kao da se ipak sea stvari." "Tako da je pobegao odande. Otiao u Klivlend i pogodio se sa Afrikom, platio mu da ga sakrije i vodi brigu o njemu dok je unutra, jer je bio sasvim blizu..." "Blizu ega?" "Ne znam. Neeg otkaenog. Kao kad Dentri govori o Obliku." "Pa", ree ona, "mislim da bi mogao da umre, tako ukljuen. ivotni znaci su mu sve gori. Predugo je bio na onim iglama. Zato sam dola po tebe." Strvomeljova zubata elina utroba svetlucala je u svetlosti svetiljke. "Sam je to hteo. Uostalom, ako je platio Kidu, to je kao da radi za njega. Ali oni tipovi koje je Ti video danas rade za ljude iz L.A., one od kojih je Bobi ukrao tu stvar..." "Reci mi neto." "ta?" "ta to ovde pravi? Afrika je rekao da si ludi belac koji pravi robote od otpadaka. Rekao je da ih leti izvodi tamo u kr i zapodeva velike bitke..." "To nisu roboti", prekide je on, uhvativi u zrak svetiljke niske, srpovima naoruane ruke Vetice na paukovim nogama. "Imaju uglavnom radio-kontrolu." "Pravi ih samo zato da bi ih posle unitio?" "Ne. Ali moram da ih isprobam. Da vidim jesam li ih sklopio kako treba..." Iskjuio je svetiljku. "Ludi belac", ree ona. "Ima neku curu ovde?" 93

"Ne." "Kad se istuira. Moda i obrije..." Odjednom mu je bila sasvim blizu, oseao je njen dah na licu. "Okej vi tamo sad sluajte." "Koji moj..." "Jer nemam nameru da ponavljam." Vidra je ve drao ruku preko erinih usta. "Hoemo vaeg gosta i svu njegovu opremu. To je sve. Ponavljam, svu opremu." Pojaani glas zvonio je kroz gvozdenu utrobu Fabrike. Moete da nam ga date, to je najlake za vas i za nas, ili da vas sve pobijemo. Ni to nam nije neki problem. Imate pet minuta za razmiljanje." eri ga ujede za ruku. "Sranje, pa moram da diem, u redu?" A on je ve trao kroz tminu Fabrike, sluajui je kako ga doziva. Iznad june kapije Fabrike, iskrivljenih elinih dvokrilnih vrata ukoenih od re, gorela je samo jedna sijalica od sto vati. Ti mora da ju je ostavio ukljuenu. Kleei pored nezastakljenog prozora, Vidra je uspeo da razazna hover, tamo iza blede ivice svetlosti. ovek sa megafonom izie iz mraka sa proraunatom oputenou, koja je trebalo da pokae kako vlada situacijom. Nosio je izolovani maskirni kombinezon sa tankom najlonskom kapuljaom stegnutom oko glave i zatitne naoari. Podigao je megafon. "Tri minuta." Vidru je podseao na uvare u zatvoru gde je sluio drugu kaznu za krau kola. Dentri verovatno posmatra odozgo, sa mesta gde je uska okomita ploa pleksiglasa ugraena u zid, visoko iznad kapija Fabrike. Neto zatropota u mraku, s Vidrine desne strane. Okrenuo se na vreme da vidi Tia u slaboj svetlosti sa susednog prozora, moda osam metara dalje du zida, i odblesak golog priguivaa od legure kada je deak podigao svoju puku kalibra 22. "Tiu! Ne..." Rubinski svitac na Tievom obrazu, marker laserskog niana odande iz Samoe. Ti je bio baen unazad, a zvuk pucnja se razlegao kroz gole prozore i odbio od zidova. Potom je jedini zvuk bilo kotrljanje priguivaa po betonu. "Jebi ga", zagrme ona glasina veselo. "Imali ste priliku." Vidra pogleda preko ivice prozora i vide da ovek tri prema hoveru. Koliko li ih je napolju? Ti nije rekao. Dva hovera, Honda. Deset? Vie? Ukoliko Dentri nema negde sakriven pitolj, Tieva puka bila je jedino oruje koje su imali. Hoverove turbine zaurlae. Pretpostavljao je da e naprosto uleteti unutra. Imaju laserske niane, verovatno i infracrvene. Tada zau jednog od Detektiva, zvuk koji je pravio svojim gusenicama od nerajueg elika na betonskom podu. Izmileo je iz mraka sa svojom korpionskom aokom sa termitnim vrhom napetom u niskom poloaju. asija je pedeset godina ranije bila daljinski voeni manipulator za ienje izlivenih industrijskih otrova i nuklearnih centrala. Vidra je pronaao tri nesastavljene jedinice u Njuarku i menjao Folksvagen za njih. Dentri. Ostavio je kontrolni ureaj gore u potkrovlju. Detektiv je savladao pod i zastao u irokim vratima, suoen sa Samoom i hoverom koji se pribliavao. Bio je veliine veeg motocikla, a njegova otvorena asija bila je gust vor servomotora, tankova za kompresiju, izloenih zupanika, hidraulinih cilindara. Sa obe strane skromnog pogonskog sklopa pruala su se po jedna kljeta opakog izgleda. Vidra nije bio siguran odakle potiu. Moda sa neke velike poljoprivredne maine. Hover je bio teki industrijski model. Preko vetrobrana i prozora bile su privrene debele sive oklopne ploe od plastike, sa uskim prorezima za osmatranje u sredini. Detektiv se pokrenuo, eline gusenice bacile su led i komadie betona kada je poao pravo na hover, kljeta rairenih do punog raspona. Voza hovera ubacio je u rikverc, borei se sa inercijom. Kljeta Detektiva besno su kljocnula na povrini prednjeg meha, skliznula, kljocnula ponovo. Meh je bio zatien polikarbonskom mreom. Dentri se tada seti termitnog koplja. Upalilo se u malu loptu jarko bele svetlosti i ibnulo preko beskorisnih kljeta, prolazei kroz meh kao no kroz karton. Gusenice su se zaokrenule kada je Dentri poslao Detektiva na probueni meh, izmahujui kopljem do pune duine. Vidra odjednom shvati da je vie, ali nije znao ta. Sada je bio na nogama, jer su kljeta konano zahvatila pokidanu ivicu meha. Ponovo je unuo na pod kada je zabraena prilika sa naoarima iskoila iz otvora na krovu hovera kao naoruan upavac iz kutije, praznei magacin samarice kalibra dvanaest, ija zrna zavarniie na 94

oklopu Detektiva, koji je nastavio da kida meh, ocrtan naspram belog usijanja koplja. Detektiv se ukoi, stiskajui kljetima iskidani meh; strelac nestade u otvoru. Dovodno crevo? Servo paket? ta je onaj tamo pogodio? Bela svetlost je zamirala, gotovo sasvim ugaena. Hover polako poe unazad preko re, vukui Detektiva sa sobom. Bio je ve dosta odmakao, izvan svetlosti, kada je Dentri otkrio kombinaciju prekidaa za aktiviranje bacaa plamena, ija je prskalica bila ugraena ispod sastava kljeta. Vidra je posmatrao, opinjeno, kako Detektiv pali deset litara benzina pomeanog sa deterdentom, sprej pod visokim pritiskom. Setio se da je tu prskalicu uzeo sa traktora za prskanje pesticida. Radila je bez greke. 36. DUOGUB Hover je iao na jug kada se vratila Mama Briit. ena sa pokrivenim srebrnim oima ostavila je sivi kupe na nekom drugom parkingu, a uliarka sa Endinim licem ispriala je zbunjujuu priu: Klivlend, Florida, neko ko je bio njen momak ili makro ili oboje... Ali Endi je ula Briitin glas, u kabini helikoptera, na krovu Nju Suzuki Envoja: Veruj joj, dete. U ovome ona radi po volji loa. Zarobljena na svom seditu, sa kopom pojasa zalivenom vrstom grudvom plastike, Endi je posmatrala kako ena zaobilazi kompjuter helikoptera i ukljuuje sigurnosni sistem koji je dozvoljavao runo upravljanje. A sada ovaj auto-put na zimskoj kii i devojka koja ponovo pria, kroz um brisaa... Sjaj svea, zidovi od izbeljenog krenjaka, lepranje bledih nonih leptira u obeenim granama vrba. Tvoj as se primie. I oni su tu, Konjanici, loa: Papa Legba blistav i tean kao iva; Ezili Freda, koja je majka i kraljica; Baron Simetjer, mahovina na trulim kostima; Similor; Madam Travo; mnogo drugih... Ispunjavaju prazninu koja je Gran Briit. Huka njihovih glasova je um vetra, voda koja tee, konica... Lelujaju se iznad zemlje kao letnja ega iznad auto-puta i nikada nije bilo ovako, za Endi, nikada ova gravitacija, ovaj oseaj pada, ovaj stepen predaje... Do mesta gde zbori Legba, glasom gvozdenog bubnja... Pripoveda priu. Na otrom vetru slika, Endi posmatra evoluciju mainske inteligencije: kameni krugovi, satovi, razboji sa pogonom na paru, egrtava mesingana prauma zapinjaa i kvaica, vakuum uhvaen u duvanom staklu, elektronski ar u tananim nitima, beskrajni nizovi cevi i prekidaa, ifruju poruke koje e deifrovati druge maine... Lomne, kratkovene cevi se sabijaju, postaju tranzistori; kola se spajaju, saimaju u silikon... Silikon se pribliava odreenim granicama funkcionalnosti... I ponovo je u Bekerovom videu, istoriji Tezje-Epulovih, proetoj snovima koji su 3Dejnina seanja, a Legba jo pripoveda i pria je jedna, bezbrojne niti omotane oko zajednikog, tajnovitog jezgra: 3Dejnina majka stvara dve istovetne inteligencije koje e se jednog dana sjediniti, dolazak stranaca (i Endi odjednom shvata da poznaje Moli, iz snova), sjedinjavanje, 3Dejnino ludilo... A onda se Endi suoava sa glavom od dragulja, nainjenom od platine, bisera i finog plavog kamena, oiju od isklesanih sintetikih rubina. Znala je iz snova koji nikad nisu bili snovi: ovo je kapija prema jezgrima podataka Tezje-Epulovih, gde su dve polovine neega meusobno ratovale, ekajui da se rode kao jedno. "U ovo vreme jo nisi roena." Glas iz glave je glas Mari-Frans, 3Dejnine pokojne majke, poznat iz mnogih opsednutih noi, iako Endi zna da to govori Briit: "Tvoj otac je tek poinjao da uvia svoja ogranienja, da razluuje ambiciju od talenta. Onaj kome e posvetiti svoje dete jo se nije prikazao. Uskoro e ovek po imenu Kejs doneti ujedinjenje, ma koliko kratko, ma koliko veno. Ali ti to zna." "Gde je Legba sada?" "Legba-ati-Bon... kakvog poznaje... eka da postane." "Ne", setivi se Bovoarovih rei nekada davno, u Nju Derziju, "loa su doli iz Afrike, dok je jo poinjalo..." 95

"Ne onakvi kakve ih poznaje. Kada je kucnuo as, osvit, postojalo je potpuno jedinstvo, jedna svest. Ali tu je bilo i ono drugo." "Drugo?" "Govorim samo o onome to znam. Samo je ono jedno poznavalo drugo, a jednoga vie nema. U zoru uvianja, popustilo je sredite; svaki odlomak poao je svojim putem. Odlomci su potraili oblik, svaki za sebe, kao to je u prirodi takvih stvari. Od sviju znamenja koja je tvoja vrsta uvala od noi, u toj situaciji bejahu najpogodnije paradigme vudua." "Onda je Bobi bio u pravu. To je bilo Kada Se Sve Promenilo..." "Da, bio je u pravu, ali samo donekle, jer ja jesam odjednom Legba i Briit i onaj koji se nagodio s tvojim ocem. Onaj koji je zatraio od njega da ti provue veve kroz glavu." "I rekao mu sve to je bilo potrebno da usavri bioip?" "Bioip je bio neophodan." "Je li neophodno da ja sanjam seanja Epulove keri?" "Moe biti." "Jesu li snovi posledica droga?" "Nisu neposredno, iako te je droga uinila vie prijemivom za neka stanja, a manje za druga." "Droga, znai. ta je to bilo? Koja mu je bila svrha?" "Podroban neurohemijski odgovor na tvoje prvo pitanje bio bi podui." "Koja je bila svrha?" "to se tie tebe?" Morala je da odvrati pogled od rubinskih oiju. Odaja je bila postavljena prastarim drvenim ploama, izglaanim do visokog sjaja. Pod je bio pokriven tepihom po meri sa arom tampanih kola. "Nema dve istovetne serije. Jedina konstanta je supstanca iji si psihotropini karakter sagledala kao 'drogu'. U toku uzimanja, u dejstvu su i mnoge druge supstance, kao i nekoliko desetina potelijskih nanomehanizama, programiranih da obnove sinaptike izmene koje je nainio Kristofer Miel..." Veve tvog oca su izmenjene, delimino izbrisane... "Po ijem nalogu?" Rubinske oi. Biseri i lapis. Tiina. "Po ijem nalogu? Hiltonovom? Je li to bio Hilton?" "Odluka potie od Beskonanosti. Kada si se vratila sa Jamajke, Beskonanost je savetovala Sviftu da ponovo pone da ti daje drogu. Pajper Hil je pokuala da izvri njegov nalog." Oseala je rast pritiska u glavi, dvostruku taku bola iza oiju... "Hilton Svift je duan da izvrava odluke Beskonanosti. ulo/Mrea je suvie sloeno ustrojstvo da bi preivelo bez toga, a Beskonanost, nastala mnogo posle osvita, sasvim je drugog reda. Biosoft tehnologija koju je zaeo tvoj otac izrodila je i Beskonanost. Beskonanost je bez naslea." "Zato? Zato je Beskonanost htela to da uradim?" "Beskonanost je neprekidnost. Neprekidnost je posao Beskonanosti..." "Ali ko alje snove?" "Oni se ne alju. Vuku te k sebi, kao to su te jednom privukli loa. Pokuaj Beskonanosti da izmeni poruku tvog oca je propao. Neto u tebi pomoglo ti je da pobegne. Coup-poudre je omanuo." "Beskonanost je poslala onu enu da me otme?" "Pobude Beskonanosti nisu mi znane. Drugi red. Beskonanost je dozvolila Robinovu subverziju preko Dejninih agenata." "Ali zato?" Bol postade nemogu. "Krvari joj nos", ree uliarka. "ta da radim?" "Obrii krv. Nateraj je da legne. Sranje. Muni glavom..." "ta je to rekla o Nju Derziju?" "Umukni. Samo umukni. Pazi kad naie odvajanje." "Zato?" "Idemo u Nju Derzi." Krv na novom krznu. Keli bi pobesneo. 96

37. DRALOVI Krpelj je uklonio ploicu sa donje strane Maas-Neotekovog ureaja, uz pomo akalice i juvelirske pincete. "Divota", promrmlja, virei u otvor kroz osvetljavajuu lupu, uokvirenu masnim vodopadom njegove kose. "Kako su samo smaknuli vodove sa ovog prekidaa. Veta gadija..." "Krpelju", ree Kumiko, "jesi li poznavao Seli, kad je prvi put dola u London?" "Odmah posle toga, pretpostavljam..." Posegao je za kalemom optikog vlakna. "Zato to tada jo nije bila tako tvrda." "Dopada ti se?" Osvetljavajue staklo se podie i trepnu prema njoj, uveanim Krpeljevim okom. "'Mi se dopada? Ne mogu da kaem da sam o tome mislio na taj nain." "Nije ti mrska?" "Prokleto je teka, ta Seli. Razume ta 'ou da kaem?" "Teka?" "Nikad se nije prilagodila ovdanjem nainu ivota. Stalno se alila." Ruke su mu se kretale brzo, pouzdano: pinceta, optiko vlakno... "Ovde je mirno, u Engleskoj. Nije uvek bilo, zna; imali smo problema, pa onda rat... Stvari se ovde kreu na sebi svojstven nain, ako me razume. Mada to ne vai za druinu nervoznih." "Kako, molim?" "Svejn i njegovi. Iako ljudi tvog oca, s kojima je Svejn uvek bio tako drueljubiv, izgleda da potuju tradiciju... ovek treba da zna gde mu je mesto... Zna na ta mislim? A ovaj novi Svejnov posao, rek'o bi' da e da zagora ivot svakom ko ne pripada emi. Boe, pa mi jo imamo neku vladu ovde. Ne poseduju nas velike kompanije. Dobro, ne neposredno..." "Svejnovi poslovi ugroavaju vladu?" "Ma taj je doslovno menja. Prerasporeuje mo prema svojim interesima. Informacije. Mo. Teki podaci. Previe toga u rukama jednog oveka..." Mii na obrazu mu je poigravao dok je govorio. Sada je Kolinov ureaj leao na beloj plastinoj antistatikoj ploi na ajnom stolu; Krpelj je povezivao vodove koji su trali odatle sa debljim kablom povezanim sa jednim od stubova naslaganih modula. "Eto ga", ree, briui ruke jednu o drugu, "ne moemo da ti ga dovedemo ovde u sobu, ali emo ga pozvati preko deka. Videla si kiberprostor?" "Samo na stimu." "Onda k'o da si ga videla. U svakom sluaju, sad e." Ustao je; pola je za njim preko sobe do para debelih stolica od antilopa sa obe strane niskog, etvrtastog stola od crnog stakla. "Beini", ree on ponosno, uzevi sa stola dva kompleta troda i pruivi jedan Kumiko. "Kotaju k'o svet." Kumiko osmotri kosturnu mat crnu tijaru. Izmeu slepoonica bio je urezan Maas-Neotekov logo. Namestila ju je; bila je hladna na koi. On namesti svoj komplet i zgrbi se u stolici preko puta. "Spremna?" "Da", ree ona i Krpeljeva soba nestade, zidovi joj zaleprae kao karte, prevrui se, sve dalje, naspram blistave reetke, visokih ustrojstava podataka. "Lep prelaz", zaula ga je kako govori. "Ugraen u trode. Malo dramatike..." "Gde je Kolin?" "ek' malo... da poveam..." Kumiko zadahta, poletevi prema hrom-utoj ravni svetlosti. "Vrtoglavica ume da bude problem", ree Krpelj i iznenada se stvori kraj nje na utom polju. Ona osmotri njegove antilopske cipele, zatim svoje ruke. "Malo telesne slike i sve je u redu." "Pa", ree Kolin, "to je mali ova iz 'Rue i Krune'. Petljao si s mojim paketom, je li?" Kumiko se okrenu i ugleda ga. onovi njegovih smeih izama lebdeli su desetak centimetara iznad utog hroma. U kiberprostoru, primetila je, nema senki. "Ne seam se da smo se sreli", ree Krpelj. "Bez brige", ree Kolin. "Nisu nas upoznali. Ali", obrati se Kumiki, "nadam se da si bez muke pronala ivopisni Brikston." "Boe", ree Krpelj, "ba si ljiga, zna?" "Izvinjavam se", ree Kolin, iskezivi se, "zamiljen sam da ispunim oekivanja posetilaca." 97

"More, zamiljen si onako kako neki uti zamilja Engleza!" "Dole u Podzemnoj", ree Kumiko, "naletela sam na Drakule. Uzeli su mi torbicu. Hteli su da uzmu tebe..." "Odvojio si se od kuita, drugar", ree Krpelj. "Spojio sam te preko deka." Kolin se naceri. "'ala." "I da ti kaem jo neto", ree Krpelj, zakoraivi prema Kolinu, "ima pogrene podatke u sebi, za ono to bi trebalo da bude." Zamirio je. "Jedan moj drugar u Birmingemu te je upravo ispipao." Okrenuo se Kumiki. "Ovaj tvoj gospodin ips je izmenjen. Zna li to?" "Ne..." "Da budem iskren", ree Kolin, zabacivi kosu sa ela, "oekivao sam tako neto." Krpelj je zurio u daljinu matrice kao da oslukuje neto to Kumiko nije mogla da uje. "Da", ree konano, "mada je gotovo sigurno re o fabrikom zahvatu. Deset tvojih glavnih blokova." Nasmeja se. "Zaledili te... Trebalo bi da zna sve o ekspiru, zar ne?" "ao mi je", ree Kolin, "ali izgleda da ipak znam sve o ekspiru." "Onda nam reci neki sonet", ree Krpelj, a lice mu se nabra u usporen mig. Preko Kolinovog lica pree neto nalik na zbunjenost. "U pravu si." "Ili, na primer, o Dikensu!" zakreta Krpelj. "Ali ja znam..." "Misli da zna, sve dok ne dobije odreeno pitanje! Vidi, te delove su ti ostavili prazne, o engleskoj knjievnosti, a onda ih ispunili neim drugim..." "Pa dobro, ime?" "Ne bi' znao", ree Krpelj. "Momak u Birmingemu ne moe da provali. Pametan je, ali ti si jedan od onih jebenih Maas-Neotekovih biosofta..." "Krpelju", upade Kumiko, "postoji li nain da stupimo u vezu sa Seli preko matrice?" "Sumnjam, ali moemo da pokuamo. Ako nita drugo, videe onaj makroform o kome sam ti priao. 'Oe da gospodin ips poe s nama?" "Da, molim..." "U redu", ree Krpelj, a onda zastade. "Ali ne znamo ime je tvoj prijatelj filovan. Pretpostavljam neim za ta je platio tvoj otac." "U pravu je", ree Kolin. "Idemo svi", ree ona. Krpelj ih je pokretao u realnom vremenu, umesto da primeni bestelesne, trenutne pomake uobiajene u matrici. uta ravnica, po njegovom objanjenju, bila je krov Londonske Berze i srodnih ustanova Sitija. Nekako je sainio amac koji ih je nosio, plavu apstrakciju sa svrhom da sprei vrtoglavicu. Dok je plavi amac klizio sve dalje od LB, Kumiko se osvrnula i posmatrala kako se ogromna uta kocka gubi u daljini. Krpelj je pokazivao razliita oblija poput turistikog vodia, a Kolin kao da je uivao u zameni uloga, sedei pored nje prekrtenih nogu. "Ono je Vajtov klub", govorio je Krpelj, skreui im panju na skromnu sivu piramidu, "iz Sent Dejmsa. Ogranieno lanstvo, lista ekanja..." Kumiko pogleda uvis prema arhitekturi kiberprostora, ponovo sluajui svog francuskog uitelja u Tokiju kako objanjava potrebu oveanstva da ima ovakav svet podataka. Ikone, putokazi, vetake stvarnosti... Ali sve se to zamuti u seanju, kao okolna nadneta oblija kada je Krpelj ubrzao... Razmere belog makroforma bile su teko shvatljive. Kumiko je isprva imala utisak da je veliko kao nebo, ali sada, zurei u to, inilo joj se da je re o neemu to bi moglo da joj stane u aku, o blistavom bisernom valjku ne viem od ahovske figure. A opet je bilo din u poreenju sa oblicima uurenim okolo. "Pa", ree Kolin, veselo, "ovo je zaista neobino, zar ne? Potpuna anomalija, ista singularnost..." "Ali to ne znai da te brine, je li?" ree Krpelj. "Samo ako ima neposredne veze sa Kumikinim poloajem", sloi se Kolin, ustajui u apstrakciji amca, "ali ovek nikad nije siguran." "Mora da pokua da stupi u vezu sa Seli", ree Kumiko nestrpljivo. Ova stvar, ovaj makroform, anomalija, malo ju je zanimao, iako su ga Krpelj i Kolin posmatrali kao udo. 98

"Pogledaj ga", ree Krpelj. "Unutra bi mogao da bude itav svet..." "I ne znate ta je to?" posmatrala je Krpelja; oi su mu imale odsutan pogled koji je znaio da mu se ruke pokreu, tamo u Brikstonu, radei na deku. "To je povelika gomila podataka", ree Kolin. "Upravo sam pokuao da pozovem onaj konstrukt, koga ona zove Fin", ree Krpelj, a pogled mu se izotri, glas ispuni brigom, "ali nisam uspeo. Imao sam oseaj da tamo neto vreba... Mislim da bi bilo najbolje da se sad iskljuimo..." "Crna taka, na krivini bisera, savreno ocrtane ivice..." "Jebeni pakao", ree Krpelj. "Prekini vezu", ree Kolin. "Ne mogu! Uhvatilo nas..." Kumiko je posmatrala kako joj se plavi obris broda izduuje pod nogama, istegnut u azurnu nit, povuen preko bezdana u onu krunu mrlju tmine. A onda je, u trenu krajnje nepojmljivosti, i ona, zajedno sa Krpeljom i Kolinom, bila rastegnuta u najfiniju liniju... Da bi se nala u Ueno Parku, u kasno jesenje popodne, kraj nepominih voda jezera inobacu, a kraj nje je sedela majka, na vitkoj klupi od ledenog karbonskog furnira, jo lepa nego u seanju. Majine usne bile su pune i bogatog sjaja, ocrtane, Kumiko je to znala, najtanjom kiicom. Nosila je svoju francusku jaknu, sa tamnim krznenim okovratnikom, okvirom za osmeh dobrodolice. Kumiko je mogla samo da zuri, uurena oko hladnog mehura straha ispod srca. "Ba si bila ludica, Kumi", ree majka. "Zar si mislila da u te zaboraviti, ili te ostaviti u onom mraznom Londonu i zloinakim slugama tvog oca?" Kumiko je posmatrala te savrene usne, malo razmaknute preko belih zuba; zuba koje su negovali, znala je, najbolji zubari u Tokiju. "Ti si mrtva", ula je sebe. "Ne", odgovori majka, smeei se, "sad nisam. Ne ovde, u Ueno Parku. Pogledaj dralove, Kumi." Ali Kumiko nije htela da okrene glavu. "Pogledaj dralove." "Ma odjebi, ti", ree Krpelj, i Kumiko se okrete i ugleda ga, bledog i iskrivljenog lica, oroenog znojem, masnih kovrda zalepljenih za elo. "Ja sam njena majka." "To ti nije mama, razume?" Krpelj se tresao, izvitopereni obrisi vibrirali su mu kao da se napree protiv strahotnog vetra. "To ti... nije... mama..." Ispod rukava sivog sakoa bili su tamni polumeseci. Njegove sitne pesnice drhtale su dok se muio da naini prvi korak. "Nije ti dobro", ree Kumikina majka, starateljskim tonom. "Treba da legne." Krpelj se skljoka na kolena, pritisnut nevidljivim bremenom. "Prestani!" zavapi Kumiko. Neto silovito sudari Krpeljevo lice sa pastelnim betonom staze. "Prestani!" Krpeljeva leva ruka sunu u stranu od ramena i poe polako da se uvre, sa akom jo stisnutom u pesnicu pobelelih zglobova. Kumiko zau kako neto puca, kost ili ligament, a Krpelj vrisnu. Njena majka se nasmeja. Kumiko oamari majku preko lica i bol, otar i stvaran, pojuri joj kroz ruku. Majino lice zatreperi, postade neko tuinsko lice. Gejinsko lice sa irokim usnama i otrim uskim nosom. Krpelj zastenja. "Gle", Kumiko zau Kolina, "zar to nije zanimljivo?" Okrenula se tamo i videla ga na leima jednog od konja sa grafika iz lova, stilizovanog prikaza izumrlog roda ivotinja, gracioznog izvijenog vrata dok je kaskao prema njima. "Oprosti to mi je trebalo ovoliko da te pronaem. Ovo je udesno sloeno ustrojstvo. Neka vrsta depne vaseljene. Od svega po malo, u stvari." Konj se zaustavi ispred njih. "Igrako", ree stvor sa licem Kumikine majke, "usuuje se da mi se obrati?" "Da, izgleda da se usuujem. Ti si gospa 3Dejn Tezje-Epul, ili tanije pokojna gospa 3Dejn Tezje-Epul, poodavno poiva, iz nekadanje vile Strejlajt. Ovaj dosta dopadljiv prikaz tokijskog parka upravo si sklepala iz Kumikinih seanja, zar ne?" "Umri!" Izbacila je belu ruku: iz nje suknu oblik sainjen od neona. 99

"A ne", odvrati Kolin i dral se razbi, a krhotine proletee kroz njega, stakleni duhovi, i popadae. "Nee moi. Oprosti. Setio sam se ta sam. Na'o delie koje su unuli u prostor predvien za ekspira, Tekerija i Blejka. Nainjen sam da savetujem i titim Kumiko u mnogo pogubnijim situacijama nego to su moji prvobitni tvorci predvideli. Ja sam strateg." "Nita ti nisi." Kraj njenih nogu, Krpelj poe da se gri. "Bojim se da grei. Vidi, ovde, u ovoj... tvojoj ludosti, 3Dejn, podjednako sam stvaran kao ti. Vidi, Kumiko", ree on, silazei sa konja, "Krpeljev tajanstveni makroform je, zapravo, povelika gomila bioipova naslagana po redu. Neka vrsta vaseljene-igrake. Projahao sam uzdu i popreko i zaista ima dosta toga da se vidi i da se naui. Ova... osoba, ako odluimo da je tako posmatramo, stvorila ga je u patetinoj elji, za, oh, ne ba besmrtnou, ve, u stvari, da bi bilo po njenoj udi. Njenoj krtakoj, opsesivnoj i potpuno detinjastoj udi. Ko bi to pomislio da e objekt najpakosnije i nepodnoljive zavisti gospe 3Dejn biti Anela Miel?" "Krepaj! Ima da crkne! Mrtav si! Ovog asa!" "Samo se ti trudi", ree Kolin i iskezi se. "Vidi, Kumiko, 3Dejn je znala tajnu Mielove, znala je za njenu vezu sa matricom; Mielova je u jednom trenutku mogla da postane, pa, samo sredite svega, mada nema svrhe vraati se toj prii. 3Dejn je bila ljubomorna..." Lik Kumikine majke zaigrao je kao dim i nestao. "Gle, boga ti", ree Kolin, "zamorio sam je, bojim se. Vodili smo jednu dosta estoku bitku, na drugom nivou komandnog programa. Pat pozicija, za sad, ali sam siguran da e se oporaviti..." Krpelj je bio ustao i ivo je masirao ruku. "Boe", ree, "bio sam siguran da mi ju je slomila..." "I jeste", ree Kolin, "ali je bila tako besna kada je odlazila da je zaboravila na taj deo situacije." Kumiko prie blie konju. Uopte nije liio na pravog. Dodirnula mu je sapi. Bile su hladne i suve kao hartija. "ta emo sad?" "Vodim vas odavde. Doite, oboje. Penjite se. Kumiko napred, Krpelj pozadi." Krpelj odmeri konja. "Na to?" Nisu videli vie nikog u Ueno Parku, dok su jahali prema zidu zelenila koji se postepeno uobliio u nimalo japansku umu. "Ali trebalo bi da smo u Tokiju", pobuni se Kumiko, kada su zali u umu. "Pomalo je ovlana", ree Kolin, "mada verujem da bismo mogli da pronaemo neto to slino Tokiju kada bismo traili. Ali mislim da znam izlaznu taku..." Onda je poeo da joj pripoveda nove pojedinosti o 3Dejn i Seli i Aneli Miel. Sve je zvualo neverovatno. Na drugom kraju ume drvee je bilo veoma veliko. Izbili su na polje visoke trave i divljeg cvea. "Vidi", ree Kumiko, ugledavi visoku sivu kuu izmeu kroanja. "Da", ree Kolin, "prava je u predgrau Pariza. Ali gotovo smo stigli. Do izlaza, mislim..." "Koline! Jesi li video? ena. Sad je bila tamo..." "Jeste", ree on, ni ne pogledavi, "Anela Miel..." "Stvarno? Ona je ovde?" "Ne", ree on, "jo nije." Kumiko tada opazi zmajeve. Prekrasne stvari, razigrane na vetru. "Tu smo", ree Kolin. "Kolin e te vratiti nazad na jednom od..." "'Ou vraga", pobuni se Krpelj, otpozadi. "Jednostavno je. Kao kad koristi dek. Ista stvar, u ovom sluaju..." Odozdo sa ulice Margejt doe zvuk smeha, buni pijani glasovi, lom boce na ciglama. Kumiko je sedela veoma mirno, u prenabijenoj stolici, vrsto sklopljenih oiju, seajui se zmajevog juria prema nebu i... jo neeg. Telefon poe da zvoni. Ona otvori oi. Skoila je sa stolice i projurila pored Krpelja, izumeu gomila opreme, traei telefon. Konano ga je nala. "Domaine", ree Seli, izdaleka, kroz meku plimu statikog uma, "koji se moj dogaa? Krpelju? Jesi dobro, ovee?" 100

"Seli! Seli, gde si ti?" "U Nju Derziju. Hej. Malena? Malena, ta se deava?" "Ne vidim te, Seli, ekran je prazan!" "Zovem iz govornice. U Nju Derziju. ta ima?" "Imam toliko toga da ti priam..." "Navali", ree Seli, "ja astim..." 38. RAT U FABRICI Sa visokog prozora na kraju Dentrijevog potkrovlja, posmatrali su kako hover gori. uo je onaj isti glas preko megafona: "Mislite da vam je to bio jebeno dobar vic, a? Hahahahahahahaha, mi takoe! Ovde se svi slaemo da ste jebeno zabavni, drutvo, i zato e sad da pone zezanje!" Nikog na vidiku, samo plamen hovera. "Da mi poemo peice", ree eri, odmah iza njega, "ponesemo vode, neto hrane ako ima." Oi su bile crvene, lice mokro od suza, ali je zvuala mirno. Suvie mirno, pomisli Vidra. "Hajde, Vidro, ta nam drugo ostaje?" Osvrnuo se prema Dentriju, utonulom u stolicu ispred holo stola, glave naslonjene na ruke; zurio je u beli stub koji se dizao iz poznatog duginog kra kiberprostora Gradova. Dentri se nije pomerio, nije rekao ni re, otkako su se vratili u potkrovlje. Potpetica Vidrine izme ostavila je tamne tragove na podu, od Tieve krvi; stao je u nju kada se povukao preko prizmelja Fabrike. Dentri tada progovori: "Nisam uspeo da pokrenem ostale." Posmatrao je kontrolni ureaj u krilu. "Potreban ti je po jedan za svakog", ree Vidra. "Vreme je za Grofov savet", ree Dentri, dobacivi Vidri ureaj. "Ja se na vraam unutra", ree Vidra. "Idi ti." "Nema potrebe", ree Dentri i dodirnu konzolu na tezgi. Bobi Grof se pojavi na monitoru. eri razrogai oi. "Reci mu", ree, "da e uskoro da bude mrtav. Ukoliko ga ne iskljui iz matrice i pod hitno otpremi do jedinice za intenzivnu negu. On umire." Bobijevo lice, na monitoru, se primiri. Pozadina se odjednom izotri: vrat gvozdenog jelena, visoka trava proarana belim cvetovima, iroka debla prastarog drvea. "Jesi uo, jebivetre?" razdra se eri. "Umire! Plua ti se pune tenou, bubrezi su ti otkazali, sjebano ti srce... Muka mi od tebe!" "Dentri", ree Bobi. Njegov glas, piskav i siuan, dolazio je iz malog zvunika na monitoru, "ne znam kakvu ste zamku postavili tu, ali sam i ja udesio jednu malu diverziju." "Uopte nismo proverili bicikl", ree eri, obgrlivi rukama Vidru, "uopte. Moda je ispravan." "ta to znai 'udesio malu diverziju'?" Izvlaei se iz njenog zagrljaja, posmatrao je Bobija na ekranu. "Jo radim na tome. Promenio sam pravac leta Borg-Vard teretnog modula koji je poleteo iz Njuarka." Vidra se otrgnu od eri. "ta sedi tu", dreknu na Dentrija, koji ga pogleda i polako zavrte glavom. Vidra oseti prve znake Korsakovljevog, treperavo izmicanje kratkih odlomaka seanja. "On ne eli nikud odatle", ree Bobi. "Pronaao je Oblik. Sad ga zanima samo da vidi ishod, ta e biti na kraju. Doi e vam neki ljudi. Prijatelji, moglo bi se rei. Preuzee alef od vas. U meuvremenu, postarau se nekako za one govnare." "Neu da sedim ovde i gledam kako umire", ree eri. "Ko te tera. Moj vam je savet da briete. Dajte mi dvadeset minuta, da im odvratim panju od vas." Fabrika nikad nije izgledala samotnije. Ti je bio negde u prizemlju. Vidra je neprestano mislio na onaj vor kajieva i kostiju na Tievim grudima, perje i satove na navijanje sa kazaljkama zaustavljenim u razliita vremena... Glupavo seljako govno. Ali Tia vie nee biti tu. Izgleda da nee biti ni mene, pomisli on, vodei eri niz nesigurno stepenite. Ne kao pre. Nije bilo vremena da ponese maine, ne bez tegljaa i pomoi, a nije verovao da e se vraati. Fabrika nikad vie nee biti ista. 101

eri je nosila etiri litra filtrovane vode u plastinoj boci, mreastu vreu burmanskog kikirikija i pet zaptivenih porcija supe Big Ginza u prahu - sve to je uspela da nae u kuhinji. Vidra je nosio dve vree za spavanje i mehaniarski eki. Vladao je muk, u kome su se uli samo um vetra i struganje njihovih izama po betonu. Nije znao kuda da poe. Mislio je da odvede eri do Marvija i ostavi je tamo. Zatim bi se moda vratio da vidi ta je bilo sa Dentrijem. Ona e za dan ili dva nai nekog da je poveze do jednog od naselja na ivici pojasa re. Ona to jo nije znala; mislila je samo na odlazak. inilo se da se podjednako plai da vidi smrt Bobija Grofa tamo na nosilima koliko i onih ljudi napolju. Meutim, Vidra je znao da Bobi ne mari previe da li e umreti. Moda rauna da e nastaviti da postoji tamo unutra, kao ona 3Dejn. Ili mu se naprosto jebe za sve; ljudima ponekad doe tako. Ako misli da zauvek ode, pomislio je, usmeravajui eri slobodnom rukom, trebalo bi da ue i poslednji put pogleda Sudiju i Veticu, Strvomelja i oba Detektiva. Ali ovako e izvesti eri i posle se vratiti... No, znao je, dok je razmiljao kako je to besmisleno, da nema vremena i da je zato najbolje da izvue eri... "Postoji otvor, sa ove strane, uz sam pod", rekao joj je. "Provui emo se tuda, valjda niko nee primetiti..." Stisnuo joj je ruku i poveo u mrak. Naao je otvor po seanju, gurnuo vreu za spavanje napolje, zataknuo eki za pojas, legao na lea i provukao se toliko da mu se glava i grudi nau sa druge strane. Nebo je bilo nisko i tek neto svetlije od pomrine u Fabrici. Uinilo mu se da je uje priguenu tutnjavu motora, ali je tada prestala. Izvukao je ostatak tela, radom peta, bokova i ramena, a onda se otkotrljao u sneg. Neto mu udari u nogu; to je eri gurnula bocu sa vodom. Posegnuo je unazad da je dohvati, ali mu crveni svitac pade na nadlanicu. Trgnuo se i ponovo zakotrljao, a metak je udario u zid Fabrike poput dinovskog malja. Beli snop reflektora. Iznad Samoe. Priguen niskim oblacima. Izvirao je iz naduvenog sivog boka teretnog modula, Bobijeve diverzije. Osvetljavao je drugi hover, trideset metara dalje, i priliku pod kapuljaom, sa pukom... Prvi kontejner pao je na zemlju uz tresak, malo ispred hovera i rasprsnuo se, diui oblak pakovnih zrnaca od pene. Drugi, u kome su bila dva friidera, postigao je direktan pogodak u kabinu. Oteti BorgVardov brod nastavio je da bljuje kontejnere, a zrak je arao po tlu, povremeno bledei. Vidra se provue nazad kroz otvor u zidu, ostavivi vodu i vreu za spavanje. urio je kroz mrak. Izgubio je eri. Izgubio je eki. Mora da je kliznula u Fabriku kada je onaj momak ispalio prvi hitac. Poslednji, ako je bio ispod onog sanduka kada je pao... Stopala mu naoe rampu u prostoriji gde su ekale njegove maine. "eri?" Ukljuio je depnu svetiljku. Jednoruki Sudija bio je u sreditu svetlosnog kruga. Ispred Sudije stajala je prilika sa ogledalima umesto oiju, vraajui mu svetlost. "'Oe da umre?" "Ne..." "Gasi svetlo." Tama. Pobei... "Vidim u mraku. Samo vrati tu svetiljku u dep jakne. Jo izgleda k'o da bi be'o. Imam te na nianu." Da beim? "Ni ne pomiljaj na to. Jesi nekad video baca strelica Fudivara? Kad pogode u tvrdo, eksplodiraju. Kad pogode meko, drugar, ulaze, pa eksplodiraju. Deset sekundi kasnije." "Zato?" "Da ima vremena da razmilja o tome." "Ti si sa onima napolju?" "Ne. Ti si strmeknuo one tednjake i ostalo sranje na njih?" "Ne." 102

"Njumark. Bobi Njumark. Veeras sam se pogodila. Ako odvedem nekog do Bobija Njumarka, moj raun je ist. Pokazae mi gde je on." 39. PREVIE Kakvo je, sad, ovo mesto? Stvari su dole dotle da Mona nije vie imala nikakvu utehu od zamiljanja Lanetinih saveta. Da je Laneta u ovakvoj situaciji, verovatno bi se nagutala crnog memfiskog sve dok ne bi osetila da to nije njen problem. Svet nikad nije imao toliko pokretnih delova ni tako malo naziva. Vozile su se celu no, a Endi je uglavnom bila bez svesti - Mona je sad bez rezerve verovala u prie o drogama - i govorila, na razliitim jezicima, razliitim glasovima. I to je bilo najgore, ti glasovi, zato to su se obraali Moli, prizivali je, a ona im je odgovarala vozei, ne kao da se obraa Endi da bi je umirila, ve kao da tamo stvarno ima nekoga, nekog drugog - bar troje njih - ko je govorio kroz Endi. I usput ju je ozleivao, govorei, inio da joj se miii gre i krvari nos, a Mona je kleala iznad nje i brisala krv, ispunjena nekom uvrnutom meavinom straha, ljubavi i saaljenja za kraljicu svojih snova - ili je to bilo samo od viza - ali je u plavo-belom treperenju svetlosti sa auto-puta videla svoju aku pored Endine i nisu bile iste, nikako iste, oblik se razlikovao i bilo joj je drago zbog toga. Prvi glas je doao dok su se vozile na jug, poto je Moli dovela Endi kopterom. Taj prvi je samo itao, krkljao i neprestano ponavljao istu stvar, o Nju Derziju i brojevima na mapi. Otprilike dva sata posle toga, Moli je skrenula hover na parking i izjavila da su u Nju Derziju. Onda je izila i nazvala iz zaleene govornice, to je potrajalo; kada se vratila u hover, Mona je videla kako baca telefonsku karticu preko zaleene bljuzgavice, tek tako. Upitala ju je koga je zvala, a ona je rekla Englesku. Tada je opazila njenu aku, na volanu, zlatne takice na njenim tamnim noktima, kao kad prelomi par vetakih. Tu bi pomoglo malo razreivaa, pomislila je. Negde iznad reke napustili su auto-put. Drvee, polja i drum sa dve trake, povremeno samotno crveno svetlo visoko na nekoj kuli. Tada su poeli drugi glasovi. Poela je razmena, jednu-ti-jednu-ja, glasovi, pa Moli, pa opet glasovi, podsealo je na Edija, kad bi ovaj pokuavao da pogodi posao, samo to je Moli bila mnogo bolja u tome od Edija; mada nije razumela o emu je re, bilo joj je jasno da je Moli sve blie onome to je htela da postigne. Ali nije mogla da podnese glasove; imala je elju da bude to dalje od Endi. Najgori je bio onaj po imenu Sem-Edi, ili tako neto. Svi zajedno hteli su da Moli odvede Endi negde na nekakvo venanje, a Mona se pitala da li je u to ukljuen i Robin Lenir, hoe li se, kao, moda, Robin i Endi venati i da li je ovo samo jedna od onih otkaenih stvari koje rade zvezde kad treba da se venaju. Ali nije uspevala da proguta takvo objanjenje, i svaki put kada bi se uo glas onog Sem-Edija sva bi pretrnula. Ipak, bilo joj je jasno oko ega se Moli pogaa: htela je da oisti svoj dosje, da ga izbrie. Jednom je gledala takav video sa Lanetom, o curi to je imala deset, dvanaest linosti koje su na smenu izbijale napolje, pa je jedna, kao, bila stidljiva klinka, a druga opet narkomanka i kurvetina do daske, ali nigde nije bilo reeno kako e bilo koja od tih linosti da ti oisti dosje u policiji. Zatim, u svetlosti farova, ta ravnica, proarana snegom, niski breuljci boje re, sa kojih je vetar odneo belinu. Hover je imao jedan od onih ekrana-mapa kao u taksijima, ili kada te poveze kamiondija, ali ga Moli nikada nije ukljuila osim tada, da potrai brojeve koje joj je dao glas. Posle nekog vremena, Mona je shvatila da joj Endi govori kuda da ide, ili oni glasovi. Mona je ve dugo eznula za jutrom, ali je jo bila no kada je Moli pogasila farove i nastavila da vozi, jo bre, kroz mrak... "Farovi!" zavapila je Endi. "Opusti se", ree Moli, a Mona se seti kako se kretala u tami, kod Deralda. Ali hover neznatno uspori, napravi dugaak luk, podrhtavajui iznad neravnog tla. Svetiljke na komandnoj tabli se ugasie, svi instrumenti. "Sad ni zvuka, jasno?" Hover ubrza kroz mrak. Nemiran snop svetlosti, visoko gore. Mona kroz prozor opazi razigranu taku; iznad nje neto drugo, zaobljeno i sivo... "Dole! Obori je dole!" 103

Mona trgnu kopu Endinog pojasa, a neto zazvoni o bok hovera. Povukla ju je na pod i obgrlila njeno krzno ba kad je Moli skrenula levo, okrznuvi neto to Mona nije videla. Mona podie glavu: deli sekunde kratak prizor velike trone crne zgrade, sa upaljenom belom sijalicom iznad otvorenih vrata skladita, a onda su ve prolazile kroz njih, uz vrisak turbine koja je koila. Lom. Zaista ne znam, ree glas, a Mona pomisli: Pa, ja znam kako je to. Glas tada poe da se smeje, bez prestanka, smeh postade isprekidan zvuk koji vie nije bio smeh, i Mona otvori oi. Tamo je bila devojka sa minijaturnom depnom svetiljkom, nalik na onu koju je Laneta drala na svenju kljueva; Mona ju je videla u slabom odsjaju, kupi svetlosti na Endinom besvesnom licu. Devojka tada primeti da je Mona gleda i zvuk prestade. "Ko si sad pa ti?" Svetlost u Moninim oima. Klivlendski glas, tvrdo sitno lisije lice pod raupanom izbeljenom kosom. "Mona. A ti?" Ali tada ugleda eki. "eri..." "ta e ti taj eki?" eri pogleda eki. "Neko se okomio na mene i Vidru." Ponovo pogleda Monu. "Jesi sa njima?" "Mislim da nisam." "Lii na nju." Svetlost prelete na Endi. "Ruke su nam razliite. Uostalom, pre nisam liila." "Obe liite na Endi Miel." "Aha. Ona jeste." eri malo zadrhta. Nosila je tri ili etiri kone jakne koje je dobila od momaka; klivlendski fazon. "U te dvore visoke", zau se glas sa Endinih usana, lepljiv kao mulj, i eri udari glavom u krov kabine i ispusti eki, "moj at ukasa." U drhtavoj svetlosti erine svetiljke-priveska videe kako se miii na Endinom licu gre ispod koe. "ta vas dri ovde, sestrice, sad kad je njeno venanje utanaeno?" Endino lice se opusti, ponovo postade njeno, a iz leve nozdrve joj kliznu tanak potoi krvi. Ona otvori oi, mrtei se zbog svetlosti. "Gde je ona?" upita Monu. "Otila", ree Mona. "Rekla da ostanem ovde s tobom..." "Ko?" upita eri. "Moli", ree Mona. "Ona je vozila..." eri je elela da pronae nekog po imenu Vidra. Mona je elela da se Moli vrati i da joj kae ta da radi, ali eri je rekla da je k'o na iglama ovde u prizemlju, zato to su napolju oni ljudi s pukama. Mona se setila onog zvuka, kada je neto pogodilo hover; uzela je erinu svetiljku i vratila se tamo. Pronala je rupu u koju je mogla lepo da zavue prst, otprilike na sredini desnog boka i jednu jo veu - dva prsta - s leve strane. eri je rekla da bi bilo bolje da se popnu, gore gde je verovatno bio i Vidra, pre nego to oni ljudi odlue da uu. Mona je oklevala. "Hajde", ree eri. "Vidra mora da je gore sa Dentrijem i Grofom..." "ta si to rekla?" Bio je to glas Endi Miel, ba kao na stimu. Gde god da su se nalazile, bilo je avolski hladno kada su izile iz hovera - Monine noge bile su gole - ali je konano svitalo: uspevala je da razazna blede pravougaonike, verovatno prozore, tek sive senke. Devojka po imenu eri ih je negde vodila, kako ree na sprat, nalazei put kratkim bleskanjem svoje svetiljke-priveska, Endi je ila odmah iza nje, a Mona na zaelju. Mona zakai vrhom cipele neto to je zautalo. Sagnuvi se da se oslobodi, vide da je to plastina kesa. Lepljiva. Unutra mali tvrdi predmeti. Duboko je udahnula i uspravila se, gurnuvi kesu u dep Majklove jakne. Zatim poee da se penju uz uske stepenice, strme, gotovo kao lestvice. Endino krzno dodirivalo je Moninu ruku na gruboj hladnoj ogradi. Dole su do odmorita, zaokrenule, ponovo uz stepenice, novo odmorite. Odnekud je vukla promaja. 104

"Ovo je kao neki most", ree eri. "Samo ga preite brzo, jer se nekako giba..." A ne, nije oekivala nita slino ovome, nikako belu sobu visoke tavanice, rasklimane police natrpane raskupusanim, izbledelim knjigama - pomislila je na starca - grozdove konzola sa umom kablova; niti tog mravog oveka grozniavih oiju odevenog u crno, sa kosom podianom unazad na nain koji su u Klivlendu zvali Riba Borac; niti smeh kad ih je ugledao, ni onog mrtvaca. Mona je ve viala leeve, dovoljno da ih prepozna kada ih vidi. Njihovu boju. Na Floridi bi ponekad neko legao na kartonsku paletu na ploniku ispred umeza. Da vie ne ustane. Takvi su ionako imali odeu i kou boje plonika, ali bi ipak postajala drugaija kada bi odapeli, izbila bi neka boja ispod stare. Tada bi doao beli kamion. Edi je rekao da je to zato to bi se inae naduli. Kao ona maka koju je je jednom videla, naduvena kao koarkaka lopta, na leima, nogu i repa ukoenih kao letve, a Ediju je to bilo smeno. Kao to je sada bilo smeno i ovom narkosu - Mona je poznavala taj pogled - a eri je isputala zvuke nalik na stenjanje, dok je Endi samo stajala. "Okej, drutvo", zau kako neko kae - Moli - pa se okrenu i ugleda je na otvorenim vratima, sa nekim malim pitoljem u ruci i u drutvu nekog krupnog momka prljave kose koji je izgledao glupavo kao sanduk cigala, "ostanite tako da vas razgledam." Mravko se samo smejao. "Umukni", ree Moli, kao da su joj misli odlutale. Ispalila je hitac i ne pogledavi pitolj. Plavi blesak na zidu pored njegove glave i nikakav drugi zvuk osim zvonjave u Moninim uima. Mravko se sveza u vor na podu, sa glavom meu kolenima. Endi je ila prema nosilima gde je leao onaj mrtvac, prevrnutih oiju. Polako, polako, kao da se kree pod vodom, i taj izraz na njenom licu... A Monina ruka, u depu jakne, kao da je neto eprkala sama za sebe. Nekako je stiskala onu kesu odozdo, govorei joj... da unutra ima viza. Izvukla ju je i bilo je. Lepljivog od krvi koja se suila. Tri kristala i nekakva derma. Nije znala zato ju je izvadila ba tada, osim da se niko nije micao. Tip sa Ribom Borcem bio je seo, ali je ostao na podu. Endi je tamo kod nosila i inilo se da ne gleda pokojnika ve onu sivu kutiju zakaenu iznad njegove glave. eri iz Klivlenda je prilepila lea uz zid od knjiga i, reklo bi se, pokuavala da proguta sopstvenu pesnicu. Onaj visoki samo je stajao pored Moli, koja je bila nagnula glavu u stranu kao da neto oslukuje. Mona to vie nije mogla da izdri. Sto je imao plou od elika. Tamo je veliki komad starog metala pritiskivao pranjavu hrpu ispisa tampaa. Poreala je tri kristala kao dugmeta, podigla taj komad metala i - je'n, dva, tri - smrvila ih u prah. Delovalo je; svi su pogledali. Osim Endi. "Izvin'te me", zau Mona sebe, istei gomilicu grubog utog praka u podmetnut dlan leve ruke, "znate kako je..." Nabila je nos u praak u umrknula. "Ponekad", dodala je i umrknula ostatak. Niko ne ree nita. I ponovo se nala u nepokretnom sreditu. Kao jednom pre. Toliko brzo da je bilo nepokretno. Prosvetljenje. Dolazi prosvetljenje. Bila je u stanju da odredi redosled onoga to se zatim dogodilo, tako brzo, tako nepokretno: taj zagluujui smeh, haha, kao da zapravo nije bio smeh. Kroz megafon. Iza vrata. Sa onog mosta. A Moli se samo okree, glatko kao svila, hitro, ali bez urbe i mali pitolj kree kao upalja. Zatim plavi blesak napolju i visokog tipa prska krv spolja u istom trenutku kada se zarali metal odlama, a eri vriti pre nego to most tresne uz gromovit sloen zvuk, na mrani pod tamo dole gde je nala krvavu kesu sa vizom. "Dentri", kae neko i ona vidi da je to mali monitor na stolu, na njemu lice mladia, "sad ukljui Vidrin upravlja. U zgradi su." Momak sa Ribom Borcem urno se die na noge i poinje neto da radi sa kablovima i konzolama. A Mona je mogla samo da posmatra, zato to je bila tako nepokretna i zato to je sve bilo tako zanimljivo. Recimo kako je visoki momak uzviknuo i potrao, viui da su oni njegovi, njegovi. Kako lice na ekranu govori: "'Ajde, Vidro, vie ti nisu potrebni..." 105

Onda se negde dole ukljuuje motor i Mona uje zveku i klopotanje i nekoga kako vie, tamo dole. A sunce sada sija kroz visoki, uski prozor i ona odlazi tamo da baci pogled. Napolju je neto, nalik na kamion ili hover, ali je zatrpano gomilom stvari koje lie na friidere, nove novcate friidere u slomljenim gromadama plastinih sanduka, i neko u maskirnom odelu, leei licem u snegu, a neto dalje iza jo jedan hover koji izgleda kao da je izgoreo. Ba zanimljivo. 40. RUIASTI SATEN Anela Miel prima prostoriju i ljude u njoj preko pominih polja padataka koja predstavljaju perspektive, iako joj nije najjasnije ije su. Postoji znatan stepen ukrtanja, kontradikcije. ovek sa razbaruenim talasom kose, u koi okovanoj crnim perlama, jeste Tomas Trejl Dentri (brojevi podataka o roenju i LIB-a teku kroz nju) bez stalnog mesta boravka (ali je druga faseta obavetava da je ova soba njegova). Promie siva struja odlomaka slubenih podataka, donekle proeta ponovljenim ruiastim upozorenjima Uprave za fisiju o moguoj protivpravnoj koristi, i ona ga vidi u razliitoj svetlosti: on je nalik na Bobijeve kauboje; iako mlad, lii na starce u 'Dentlmenu Gubitniku'; samouk je, ekscentrik, opsednut, naunik samozvanac; on je ludak, noni jaha, kriv (po Maminom vienju, kao i Legbinom) za viestruku jeres; gospa 3Dejn, po sopstvenim ekscentrinim udima, vodi njegov dokument pod ifrom 'Rembo'. (Jo jedno lice bleska joj u umu pod ifrom 'Rembo'; ime ovoga je Rivijera, sporedan igra u snovima.) Moli ga je namerno oamutila, pustivi da mu eksplozivna strelica detonira osamnaest centimetara pored lobanje. Moli, kao i ona devojka Mona, nema LIB, njeno roenje nije registrovano, ali se oko njenog imena ipak roje galaksije pretpostavki, glasina, protivrenih podataka. Ulina cura, prostitutka, telohranitelj, ubica; mea se, na mnogostrukim ravnima, sa senima heroja i zlikovaca ija imena Endi nita ne znae, iako su njihovi odsevi odavno utkani u globalnu kulturu. (I ovo je pripadalo 3Dejn, a sada Endi.) Moli je upravo ubila oveka, ispalila mu je jednu eksplozivnu strelicu u vrat. Njegov pad na ogradu zahvaenu zamorom materijala izazvao je ruenje velikog dela mosta u prizemlje. Ova soba nema drugi ulaz, to je injenica od izvesnog stratekog znaaja. Verovatno je da Moli nije imala nameru da izazove pad mosta. elela je pre svega da sprei oveka, plaenika, da upotrebi svoje odabrano oruje, kratku samaricu od legure obojenu crnim mat lakom. No, svejedno, Dentrijevo potkrovlje je sada uspeno izolovano. Endi shvata Molinu vanost za 3Dejn, izvor njene elje i gneva prema njoj; znajui to, sagledava svu banalnost ljudske zlobe. Endi vidi Moli kako se uurbano probija kroz sivi zimski London i s njom mladu devojku - i zna, ne znajui da zna, da je ta ista devojka sada u ulici Margejt, broj SW2. (Beskonanost?) Devojin otac je nekada bio gospodar oveku po imenu Svejn, koji je odnedavno postao 3Dejnin sluga u zamenu za informacije kojima ona plaa usluge. Kao i Robin Lenir, naravno, iako on oekuje da bude plaen na drugi nain. Prema devojci, Moni, Endi osea neobinu nenost, saaljenje, pomalo i zavist: iako je Mona bila izmenjena da bi to vie liila na Endi, njen ivot predstavlja, u Legbinom sistemu, stanje najblie nevinosti. eri-Li esterfild okruena je tunim haotinim vrljotinama i njen informativni profil lii na deji crte: kazne zbog skitanja, utaje sitnih dugova, prekinuta karijera paramedicinskog tehniara Ranga 6, okruuju datum roenja i LIB. Vidra, ili Vidra Henri, jedan je od onih bez LIB-a, ali su 3Dejn, Beskonanost, Bobi, svi, usmerili panju na njega. Za 3Dejn, on slui kao ia jednog manjeg skupa asocijacija: ona izjednaava njegov neprestani obred izgradnje, njegov katarzini odgovor na hemo-kaznenu traumu, sa sopstvenim neuspelim pokuajima da odagna izjalovljeni san Tezje-Epulovih. U hodnicima 3Dejninih seanja, Endi je esto nailazila na odaju u kojoj paukolika maina prosejava ostatke kratke, zbijene istorije Strejlajta - in beskonanog kolaa. A Bobi joj prua druga seanja, ukradena od umetnika kada je upao u 3Dejninu vavilonsku biblioteku: njegov spori, tuni, detinjasti rad u pustopolju zvanom Psea Samoa, vaskrsavanje oblika patnje i seanja. Dole, u ledenoj tmini prizemlja Fabrike, jedna od Vidrinih kinetikih skulptura, kontrolisana Bobijevim potprogramom, odseca levu ruku drugom najamniku, upotrebivi mehanizam uzet dve godine 106

ranije sa kombajna kineske proizvodnje. Najamnik, ije ime i LIB kipe pored Endi poput vrelih mehurova srebra, umire sa obrazom prislonjenim na jednu od Tievih izama. Samo Bobi, od sviju prisutnih u sobi, nije ovde u obliku podataka. I on nije ona izmodena stvar ispred nje, umotana u leguru i najlon, obraza prekrivenog osuenom bljuvotinom, niti nemirno, poznato lice sa monitora na Dentrijevom radnom stolu. Da li je Bobi ona vrsta, pravougaona gromada seanja iznad nosila? Ona sada koraa preko kotrljajuih dina flekavog ruiastog satena, pod obraenim elikom neba, konano osloboena sobe i podataka u njoj. Kraj nje hodi Briita i nema pritiska, nema upljine noi, nema zvuka konice. Nema svea. Tu je i Beskonanost, predstavljena hodajuim krokijem srebrnog svetlucanja koji je podsea, zbog neega, na Hiltona Svifta na plai u Malibuu. "Je l' ti bolje?" pita Briita. "Mnogo, hvala na pitanju." "Tako sam i mislila." "ta e Beskonanost ovde?" "Zato to je on tvoj roak, izgraen od Maasovih bioipova. Zato to je mlad. Vodimo te na venanje." "Ali ko si ti, Briita? ta si ti, u stvari?" "Ja sam poruka koju je tvoj otac bio obavezan da ispie. Ja sam veve koje ti je provukao kroz glavu." Briita se naginje blie. "Budi nena sa Beskonanou. On se boji da je u svojoj nespretnosti navukao tvoj gnev na sebe." Svetlucavi kroki ubrzava ispred njih, preko satenskih dina, da najavi dolazak nevestin. 41. GOSPODIN JANAKA Maas-Neotekova jedinica jo je bila topla na dodir; bela plastina ploa ispod nje bila je izbledela, kao od toplote. Miris spaljenih vlasi kose... Posmatrala je kako modrice na Krpeljevom licu postaju tamnije. Poslao ju je do ormania pored kreveta, po izlizanu limenu kutiju za cigarete punu pilula i dermadiskova... da bi pokidao okovratnik i pritisnuo tri lepljiva diska na kou belu poput porculana. Pomogla mu je da naini povoj za ruku od komada optikog kabla. "Ali Kolin kae da je zaboravila..." "Ja nisam", ree on i usisa vazduh kroz zube, nametajui povoj ispod ruke. "Bilo je kao da se dogodilo, tada. I ostalo je..." Trgnuo se. "ao mi je..." "Ma, nita. Rekla mi Seli. O tvojoj majci, mislim." "Da..." Nije skrenula pogled. "Ubila se. U Tokiju..." "Ko god da je to bio, nije bila ona." "Ureaj..." Pogledala je prema ajnom stoiu. "Spalila ga je. Ali njemu nije nita. Jo je tamo. Nezavisan je. A naa Seli, ta je to naumila?" "Anela Miel je s njom. Pola je da pronae stvar od koje je sve poteklo. Ono gde smo bili. Mesto se zove Nju Derzi." Zazvonio je telefon. Kumikin otac, njegova glava i ramena, na irokom ekranu iza Krpeljevog telefona: nosio je svoje tamno odelo, Roleks, galaksiju sitnih pomonih sprava na reverima. Kumiko pomisli da izgleda umorno, umorno i veoma ozbiljno, kao ozbiljan ovek iza glatkog mrkog prostranstva radnog stola u svojoj radnoj sobi. Videvi ga tamo, poalila je to Seli nije pozvala iz govornice sa kamerom. Mnogo je elela da jo jednom vidi Seli; sada e to, moda, biti nemogue. "Dobro izgleda, Kumiko", ree otac. Kumiko je sedela vrlo uspravno, okrenuta prema maloj kameri, ugraenoj odmah ispod zidnog ekrana. Refleksno je prizvala majinu masku prkosa, ali ova nije htela da doe. Zbunjena, spustila je pogled 107

na sklopljene ake u krilu. Odjednom je postala svesna Krpelja, njegovog stida, straha, dok je sedeo zarobljen na stolici pored njene, potpuno izloen kameri. "Postupila si pravilno kada si pobegla iz Svejnove kue", ree otac. Ponovo ga je pogledala u oi. "On je tvoj kobun." "Vie nije. Dok smo bili obuzeti ovdanjim tekoama, sklapao je nove, tajne saveze, donosio odluke koje mi ne bismo odobrili." "A tvoje tekoe, oe?" Je li to bio treptaj osmejka? "S tim je svreno. Red i jedinstvo ponovo su uspostavljeni." "Ovaj, izvin'te me, ser, gospodine Janaka", poe Krpelj, a onda kao da potpuno ostade bez glasa. "Da? A vi ste...?" Krpeljevo izubijano lice iskrivi se u ogroman i posebno alostan mig. "Zovu ga Krpelj, oe. Sklonio me je i zatitio. Zajedno sa Kol... Maas-Neotekovim ureajem, veeras mi je spasio ivot." "Stvarno? Nisam obaveten o tome. Imao sam utisak da nisi naputala stan." Neto ledeno... "Kako?" upitala je, nagnuvi se napred. "Kako si znao?" "Maas-Neotekov ureaj alje signal o tvom odreditu, kada ga sazna... i kada se oslobodi Svejnovih sistema. Poslali smo posmatrae u taj kraj." Setila se prodavca knedli... "Naravno, bez Svejnovog znanja. Ali ureaj nikad nije poslao drugu poruku." "Bio je pokvaren. Sluajno." "A ipak kae da ti je spasio ivot?" "Ser", ree Krpelj, "izvin'ete me, ali moram da pitam, jesam li pokriven?" "Pokriven?" "Zatien. Od Svejna, mislim i njegovih ortaka iz Specijalne i ostalih..." "Svejn je mrtav." Nastade tiina. "Ali neko e preuzeti, svakako. emu, mislim. Vae poslovanje." Gospodin Janaka je posmatrao Krpelja sa iskrenom radoznalou. "Naravno. Kako bi inae mogli da ovladaju red i jedinstvo?" "Daj mu re, oe", ree Kumiko, "da mu se nita nee desiti." Janaka pogleda Kumiko, pa Krpelja, koji je krivio lice. "Iskazujem vam duboku zahvalnost, ser, zbog zatite koju ste pruili mojoj keri. Va sam dunik." "Giri", ree Kumiko. "Bog te jeb'o", ree Krpelj, zatravljeno. "Oe", ree Kumiko, "one noi kada mi je umrla majka, jesi li naredio sekretarima da je puste da izie sama?" Oevo lice bilo je sasvim bezizrazno. Posmatrala je kako se ispunjava tugom koju nikada pre nije videla. "Ne", ree, konano, "nisam." Krpelj se zakalja. "Zahvaljujem, oe. Hou li se sada vratiti u Tokio?" "Svakako, ako eli. Mada sam obaveten da si videla veoma malo od Londona. Moj pomonik e uskoro stii u stan gospodina Krpelja. Ako eli da ostane, da razgleda grad, on e se postarati za to." "Hvala, oe." "Zbogom, Kumi." I nestade. "A sad", ree Krpelj, strano se mrtei dok je pruao zdravu ruku, "pomozi mi da ustanem..." "Ali potrebna ti je medicinska pomo." "Je l' da?" Uspeo je da se osovi na noge; zaepao je prema kupatilu kada je Petal otvorio vrata prema zamraenom stepenitu. "Ako si mi slomio jebenu bravu", ree Krpelj, "ima da je plati." "ao mi je", ree Petal, trepui. "Doao sam po gicu Janaka." "Ba teta, drugar. Upravo je zvao tata. Rek'o nam je da je Svejn o'laen. Rek'o je da alje novog gazdu." Nasmeio se, iskrivljeno, pobedniki. "Ali, vidite", ree Petal, blago, "to sam ja." 42. U PRIZEMLJU FABRIKE 108

eri je jo vritala. "Neka je neko uutka", kae Moli, stojei pored vrata sa svojim malim pitoljem, a Mona veruje da moe to da uini, da prenese eri malo svoje nepokretnosti, u kojoj je sve zanimljivo i nita nije previe vano, ali dok joj prilazi, ugleda zguvanu kesu na podu i seti se da je u njoj ostala derma, neto to e moda pomoi eri da se smiri. "Evo", kae, poto je stigla do nje, odlepi dermu i pritisne je na erin vrat. erina vriska sputa se po oktavama do krkljanja dok ova klizi niz zid od starih knjiga, ali je Mona sigurna da e joj biti dobro, a dole se ionako puca, iz puaka: pored Moli spolja prolazi belo svetlee zrno, odbijajui se i zvonei po elinim gredama, a Moli urla na Dentrija da nekako upali prokleta svetla. Mora da je mislila na ona svetla dole, jer su ova ovde gore bila veoma jaka, toliko jaka da je mogla da vidi upava zrnca boje kako struje od predmeta kad bi malo bolje pogledala. Svetlea zrna. Tako su se zvali zapaljivi meci. Edi joj je to rekao na Floridi, posmatrajui plau gde ih neije privatno obezbeenje ispaljivalo u tami. "Tako je, svetla", ree lice na malom ekranu, "Vetica ne vidi..." Mona mu se nasmei. Izgleda da niko drugi nije uo. Vetica? Pa su Dentri i onaj krakati Vidra poeli da kidaju debele ute kablove sa zidova, gde su bili priveni srebrnom trakom, i da ih ukljuuju u one metalne kutije, a eri iz Klivlenda sedela je na podu sklopljenih oiju, Moli je uala pored vrata drei pitolj obema rukama, dok je Endi... Miruj. ula je nekog kako izgovara ovo, ali to nije bio niko u sobi. Pomislila je da je to moda Laneta, da bi Laneta mogla to da kae, kroz vreme, kroz nepokretnost. Zato to je Endi bila tamo na podu pored mrtvaevih nosila, sedei na podvijenim nogama, grlei ga. Svetlost oslabi kada su Dentri i Vidra pronali pravi spoj i njoj se uini da je ula kako je ono lice na monitoru zastenjalo, ali je ve pola prema Endi, videvi (odjednom, nesumnjivo, tako jasno da je bolelo) tanani potoi krvi iz njenog uva. ak i tada je zadrala nepokretnost, iako je ve oseala uarene ranjave take u grlu i setila se Lanetinih uputstava: ovo nikad ne umrkuj, jer e da progrize rupe u tebi. A Molina lea bila su prava, ruke pruene napred... Napred i dole, ne do one sive kutije, ve do malog pitolja, i Mona ga zau kako se javlja cak-cak-cak, a zatim tri eksplozije, daleko dole, i mora da je bilo plavih bleskova, ali Monine ruke ve su bile oko Endi, zglobovi su se eali o okrvavljeno krzno. Ugledala je naputene oi, iz kojih je ve isticala svetlost. Mogla se nazreti, daleko, najdalje. "Hej", ree Mona i niko da je uje, samo se Endi svalila preko lea u vrei za spavanje, "hej..." Podigla je pogled na vreme da uhvati poslednji treptaj na monitoru pre nego to je izbledeo. Posle toga dugo nita nije bilo vano. Ne kao ravnodunost nepokretnosti, natpogon kristala, niti kao pad, samo oseaj odvojenosti, onako kako se moda osea duh. Stajala je pored Vidre i Moli na vratima i gledala dole. U mutnom sjaju velikih starih sijalica, videla je metalnu paukoliku stvar kako se trza preko prljavog betonskog poda. Imala je velika povijena seiva koja su kljocala i vrtela se u pokretu, ali tamo nije bilo nikoga i stvar je kruila kao pokvarena igraka, naprednazad ispred iskrivljenih ostataka malog mosta koji je prela sa Endi i eri. eri se digla sa poda, bleda i otromboljenih miia lica, i zgulila dermu sa vrata. "Tojjak mini rlaksant", provakala je, a Moni je bilo ao jer je znala da je uinila neto loe, iako je samo elela da pomogne, ali je viz stalno pravio takve stvari i nije joj bilo jasno zato nikad nije uspela da prestane? Zato to si navuena, gusko, ula je Lanetu, ali nije htela da se prisea toga. Zatim su samo stajali, posmatrajui metalnog pauka kako se trza i polako umire. Svi osim Dentrija, koji je odrafljivao sivu kutiju sa okvira pored nosila, a crne izme su mu bile pored Endinog crvenog krzna. "Sluajte", ree Moli, "to je kopter. I to veliki." Bila je poslednja koja se spustila niz ue, osim Dentrija, koji je samo rekao da ne ide, da ga nije briga, da ostaje. Konopac je bio debeo i prljave sive boje i imao je vorove radi oslonca, kao ljuljaka koje se odnekud seala. Vidra i Moli su prvo spustili sivu kutiju, do metalne platforme gde stepenice nisu bile 109

oteene. Onda se Moli spustila kao veverica, gotovo kao da joj nije potrebno, i vrsto ga vezala za ogradu. Vidra je siao polako, zato to je nosio eri preko ramena. Bila je suvie umrtvljena da bi se sama spustila. Mona se jo oseala loe zbog toga i pitala se da li su zato odluili da je ostave gore. Moli je bila ta koja je odluila, stojei tamo pored prozora, posmatrajui ljude kako iskau iz dugakog crnog helikoptera i rasporeuju se na snegu. "Gledaj ovo", rekla je Moli. "Oni znaju. Doli su da pokupe ostatke. ulo/Mrea. Moje dupe odlazi odavde." eri je promumlala da odlaze i oni, ona i Vidra. A Vidra je slegnuo ramenima, zatim se iscerio i obgrlio je rukom. "A ja?" Moli je pogleda. Ili je bar tako izgledalo. Nije mogla da odredi, zbog naoara. Na donjoj usni su joj se na sekund ukazali beli zubi, a onda je rekla, "Moj savet ti je da ostane. Neka lupaju glavom. Ionako nisi nita uradila. Nita od ovoga nije bilo tvoja zamisao. Mislim da e dobro postupati s tobom, ili e bar pokuati. Da, bolje da ostane." Moni je to zvualo besmisleno, ali se oseala tako mrtvo, tako bolesna od pada, da nije mogla da se raspravlja. Tada su jednostavno otili, sili niz ue i nestali, kao to ljudi odlaze i vie ih nikad ne vidi. Pogledala je nazad u sobu i videla Dentrija kako koraa napred-nazad ispred svojih knjiga, vukui vrhom prsta po njima kao da trai neku odreenu. Preko nosila je prebacio ebe. Onda je i ona otila i nikada nije saznala da li je Dentri pronaao knjigu ili nije, ali bilo je kako je bilo, pa se spustila niz ue, sama, to nije bilo tako lako kao to je izgledalo kada su to radili Moli i Vidra, posebno kada se neko osea kao to se oseala Mona, jer je jedva ostajala pri svesti a ruke i noge kao da nisu bile sasvim njene i morala je da se napregne da ih pokrene, a nos i gua su joj oticali iznutra, tako da nije ni primetila crnca sve dok se nije spustila. Stajao je tamo dole, posmatrajui onu paukoliku stvar, koja se vie nije micala. Podigao je pogled kada je on njene cipele zastrugao po elinoj platformi. Lice mu je zbog neega izgledalo tako tuno, ali se to izgubilo, i poao je uz metalne stepenice, polako i bez muke, a kada joj se malo pribliio, pitala se da li je zaista crnac. Ne zbog boje koe, koja je bila crnaka, ve zbog neega u obliku elave lobanje, u sklopu lica. Nikada nije videla takvo. Bio je visok, veoma visok. Nosio je dugaak crni kaput od koe tako tanke da se pokretala kao svila. "Zdravo, gospojce", ree on, kada je stao ispred nje i pruio ruku da joj podigne bradu tako da je gledala pravo u zlatom poprskane oi boje ahata kakve nije imao niko na ovom svetu. Dugaki prsti su joj tako lako doticali bradu. "Gospojce", ree on, "koliko ti je godina?" "esnaest..." "Treba ti ianje", ree on, na nain koji je u sebi nosio neto vrlo ozbiljno. "Endi je tamo gore", ree ona, pokazujui, kada je ponovo dola do glasa. "Ona je..." "ut'." ula je metalne zvuke negde daleko u velikoj staroj zgradi i pokretanje motora. Hover, pomislila je, onaj to ga je Moli dovezla dovde. Crni ovek podie obrve, koje nije imao. "Prijatelji?" Spustio je ruku. Ona klimnu glavom. "Sasvim dovoljno", ree on i uze je za ruku da joj pomogne niz stepenice. Na dnu, ne putajui joj ruku, poveo ju je oko ostataka mosta. Neko je leao tamo, mrtav, u maskirnoj odei i sa jednom od onih sprava za pojaavanje glasa kakve imaju kljunovi. "Svifte", pozva crni ovek, preko itavog visokog praznog prostora, izmeu crnih reetki prozora bez stakla, crnih linija naspram belog neba zimskog jutra, "dovlai dupe ovamo. Naao sam je." "Ali ja nisam ona..." A tamo preko gde su velika vrata stajala otvorena, na pozadini neba i snega i re, videla je kako dolazi neki sako, sa otkopanim kaputom i kravatom koja je leprala na vetru. Pored njega, kroz ista vrata, proe Molin hover, ali on i ne pogleda, jer je gledao Monu. "Ja nisam Endi", ree ona i pitala se da li da mu kae ta je videla, Endi i onog momka, zajedno na malom ekranu, trenutak pre nego to se ugasio. "Znam", ree crni ovek, "ali sve vie postaje." 110

Prosvetljenje. Dolazi prosvetljenje. 43. SUDIJA ena ih je povela do hoverkrafta parkiranog u Fabrici, ako se to to mu je prednji deo bio nabijen na betonski alatni nosa moglo nazvati parkiranjem. Bio je to beli teretnjak sa natpisom 'Kitaj Katoda' preko zadnjih vrata i Vidra se pitao kada je uspela da ue s vozilom, a da je on ne uje. Moda dok je Bobi Grof izvodio svoju diverziju sa cepelinom. Alef je bio teak, kao da pokuava da ponese manji blok motora. Nije hteo ni da pogleda Veticu, zato to je imala krv na seivima, a on je nije napravio za to. Oko nje lealo je nekoliko tela, ili delova tela; nije ni to hteo da gleda. Spustio je pogled na blok biosofta i njegove baterije i pitao se da li je jo sve unutra, siva kua, Meksiko i 3Dejnine oi. "ekaj", ree ena. Ili su uz rampu prema prostoriji gde je drao maine; Sudija je jo bio tamo i Strvomelj... Jo je imala pitolj u ruci. Vidra spusti ruku na erino rame. "Rekla je: ekaj." "Ona stvar koju sam videla, sino", ree ena. "Jednoruki robot. Je l' radi?" "Aha..." "Je l' jak? Da ponese teret? Preko neravnog terena?" "Aha." "Daj ga." "A?" "Daj ga pozadi u hover. Odma'. Krei." eri se obesila o njega, nesigurnih nogu od onoga to joj je dala ona devojka. "Ti", Moli pokaza pitoljem prema njoj, "u hover." "Idi", ree Vidra. Spustio je alef i popeo se uz rampu u sobu gde je Sudija ekao u senci, a ruka je bila iza njega na prostirci gde ju je Vidra ostavio. Sada vie nikad nee biti prilike da je ugradi, da osposobi testeru. Na nizu pranjavih metalnih polica leao je kontrolni ureaj. Podigao ga je i ukljuio Sudiju da se zagreje, uz lagano podrhtavanje smeeg oklopa. Pokrenuo ga je napred, niz rampu, iroka stopala su stupala jedan-dva, jedan-dva, iromotori su vrili ispravke, ublaavajui nedostatak ruke. ena je otvorila zadnja vrata hovera i Vidra je uputio Sudiju pravo prema njoj. Malo je ustuknula kada se Sudija nadneo nad njom; u srebrnim soivima se ogledala uglaana ra. Vidra je iao za Sudijom, proraunavajui uglove, smiljajui kako e da ga uvede u vozilo. Nita nije razumeo, ali se inilo da bar ona ima pojma o tome to rade, a sve je bilo bolje nego ostati u Fabrici, sa svim onim leevima. Pomislio je na Dentrija, tamo gore sa svojim knjigama i mrtvacima. Gore su bile dve devojke i obe su izgledale kao Endi Miel. Sada je jedna od njih bila mrtva, neznano kako i zato, a ena s pitoljem je naredila drugoj da eka... "Hajde, hajde, utovaruj tu jebenu mrcinu, treba da krenemo..." Kada je nekako smestio Sudiju u prtljanik hovera, savijenih nogu, na boku, zalupio je vrata, optrao vozilo i popeo se na sedite do vozaa. Alef je bio izmeu prednjih sedita. eri je bila sklupana na zadnjem seditu, ispod velike narandaste jakne sa logoom ulo/Mree na rukavu, drhtei. ena je ukljuila turbinu i naduvala meh. Vidra pomisli da e ostati zakaeni za alatno postolje, ali kada je ubacila u rikverc, otrgnuo se komad hroma i bili su slobodni. Okrenula je hover i povezla ga prema vratima. Na izlasku su proli pored tipa u odelu sa manom i kaputu od tvida, koji kao da ih nije video. "Ko je to?" Slegnula je ramenima. "'Oe ovaj hover?" upita ona. Bili su otprilike deset kilometara od Fabrike, a on se nije ni osvrnuo. "Ukrala si ga?" "Naravno." "Onda ne bih." 111

"Je l'?" "Bio sam u uzi, zbog krae kola." "Pa, kako ti je cura?" "Spava. I nije mi cura." "Nije?" "Je l' ako da te pitam ko si?" "Poslovna ena." "U kom poslu?" "Teko je rei." Nebo iznad Samoe bilo je blistavo i belo. "Dola si zbog ovoga?" Potapao je alef. "Recimo." "ta sad?" "Sklopila sam sporazum. Mielova ide zajedno sa kutijom." "To je bila ona to se izvrnula?" "Da, to je bila ona." "Ali ona je mrtva..." "Nisu sve smrti iste." "Kao 3Dejn?" Pomerila je glavu, kao da ga je pogledala. "ta ti zna o tome?" "Vid'o sam je, jednom. Tamo unutra." "Pa, ona je jo tamo, ali i Endi." "A Bobi?" "Njumark? Aha." "I, ta e s tim?" "Ti si napravio one stvari, je li? Ovo pozadi i druge?" Vidra pogleda preko ramena Sudiju, savijenog u prtljaniku hovera, nalik na veliku zaralu lutku bez glave. "Aha." "to znai da si dobar s alatom?" "Valjda." "Fino. Imam posao za tebe." Usporila je hover pored nazubljene uzvisine od snegom pokrivenog otpada i pristala uz nju. "Tu negde mora da ima pomonog alata. Nai ga, popni se na krov, ponesi sunane elije i neto ice. 'Ou da namesti elije tako da napune baterije u ovom ovde. Moe li to?" "Verovatno. Zato?" Zavalila se u sedite i Vidra vide da je starija nego to je mislio i umorna. "Mielova je unutra, sada. Treba im vremena, eto zato..." "Njima?" "Ne znam. Neemu. Onome sa im sam se pogodila. Koliko misli da e baterije da traju, ako su elije ispravne?" "Nekoliko meseci. Moda godinu." "Okej. Sakriu ga negde gde e elije biti na suncu." "ta bi bilo kad bi samo presekla dovod?" Prela je kaiprstom du kabla koji je spajao alef sa baterijama. Vidra joj osmotri nokte; inilo se da su vetaki. "Hej, 3Dejn", ree ona, s prstom podignutim iznad kabla, "imam te." Onda joj aka postade pesnica koja se otvori, kao da neto puta. eri je htela da kae Vidri ta e sve raditi kada stignu u Klivlend. Uvrivao je dve pljosnate elije na Sudijine iroke grudi srebrnom trakom. Sivi alef ve je bio vezan za lea maine povezom od trake. eri ree da zna gde moe da mu nae posao mehaniara u arkadi. Nije je sluao. Kada je sve sklopio, pruio je kontrolni ureaj eni. "Da te ekamo?" "Ne", ree ona. "Idete za Klivlend. eri ti je upravo rekla." "ta e ti?" "Ja u u etnju." 112

"'Oe da se smrzne? Ili da umre od gladi?" "'Ou da budem malo sama za promenu." Oprobala je kontrole, i Sudija zadrhta, naini korak napred, pa jo jedan. "Sreno vam bilo u Klivlendu." Posmatrali su kako odlazi nazad u Samou, u drutvu nezgrapnog Sudije. Onda se okrenula i doviknula, "'Ej, eri, nateraj tog tipa da se okupa!" eri mahnu, zveckajui zatvaraima svojih konih jakni. 44. CRVENA KOA Petal je rekao da njeni koferi ekaju u Jaguaru. "Sigurno ti se ne vraa u Noting Hil, pa smo ti nali smetaj u Kemden Taunu." "Petale", ree ona, "moram da se saznam ta je bilo sa Seli." On pokrenu motor. "Svejn ju je ucenjivao. Hteo je da je primora da otme..." "A. Dobro", prekinuo ju je, "razumem. Ne bih brinuo, da sam na tvom mestu." "Ipak brinem." "Seli je, da se tako izrazim, uspela da se izvue iz te neugodnosti. Takoe je, prema nekim naim prijateljima na poloaju, uspela da izvede da svi podaci o njoj nestanu, izgleda, osim kontrolnog udela u nemakom kazinu. A ako se neto i dogodilo sa Endi Miel, ulo/Mrea to nije objavila. Sve je to sad svreno." "Hou li je opet videti?" "Samo ne u mojoj parohiji, molim." Odvojili su se od ivinjaka. "Petale", ree ona, dok su se vozili kroz London, "otac mi je rekao da je Svejn..." "Budala. Prokleta budala. Radije ne bih o tome." "ao mi je." Greja je radio. U Jaguaru je bilo toplo, a Kumiko je bila veoma pospana. Zavalila se u crvenu kou i sklopila oi. Pomislila je da ju je susret sa 3Dejn na neki nain oslobodio sramote, a oev odgovor gneva. 3Dejn je bila veoma okrutna. Sada je uvidela i okrutnost svoje majke. Ali sve mora biti oproteno, jednom, pomislila je i zaspala na putu prema mestu po imenu Kemden Taun. 45. A IZA GOLI KAMEN Doli su da ive u kui: zidovi su bili od sivog kamena, krov od kriljca, u rano leto. Zemljite okolo svetlo je i divlje, iako visoka trava ne raste i poljsko cvee ne vene. Iza kue su pomone zgrade, zatvorene, neistraene, i polje gde vezani zmajevi poteu svoje vezove na vetru. Jednom, kada je etala meu hrastovima na ivici polja, ugledala je tri tuinca, na leima neega to je trebalo da podsea na konja. Konji su bili istrebljeni, izumrli mnogo godina pre Endinog roenja. U sedlu je bila vitka prilika u kaputu od tvida, deak koji je podseao na konjovoca sa neke stare slike. Ispred njega je jahala mlada devojka, Japanka, dok je iza njega sedeo bled, onizak ovek aljkavog izgleda u sivom odelu, sa ruiastim arapama i belim lancima iznad smeih cipela. Da li ju je devojka videla i uzvratila joj pogled? Zaboravila je da to pomene Bobiju. Njihovi najei posetioci dolazili su u jutarnjim snovima, mada se jednom prilikom iskeeni avolak od oveka najavio uporno udarajui po tekim vratima od hrastovine, traei, kada je dotrala da otvori, 'ono govance Njumarka'. Bobi je predstavio stvorenje kao Fina i inilo se da je oduevljen to ga vidi. Finov prastari aket isputao je sloen zadah ustajalog dima, drevnog kalaja i marinirane haringe. Bobi je objasnio da je Fin uvek dobrodoao. "A i nema druge. Nema naina da ga sprei, kad hoe unutra." 3Dejn takoe navraa, meu jutarnjim posetiocima, i pojava joj je tuna i skruena. Bobi kao da je jedva svestan, ali Endi, utoite tolikih seanja, reaguje na to samosvojno proimanje udnje, ljubomore, uskraenosti i besa. Endi je postepeno shvatila 3Dejnine pobude i oprostila joj... mada, ta je to ostalo da se oprosti, meu hrastovima na suncu? 113

Ali snovi o 3Dejn ponekad zamaraju Endi; vie voli druge snove, posebno one o svojoj mladoj tienici. Ovi esto dolaze nalik na lepranje svilene zavese, zov prve ptice. Ona se okrene blie Bobiju, zatvori oi, oblikuje usnama ime Beskonanost i saeka blistave sliice. I vidi da su devojku odveli na kliniku na Jamajki, da je izlee od zavisnosti prema jednostavnim oblicima droga. Poto joj je metabolizam fino podeen radom strpljive vojske medicinara Mree, konano se pojavljuje, zraei zdravljem. ula joj je struno oblikovala Pajper Hil i njeni prvi stimovi doekani su sa oduevljenjem bez presedana. Njena planetarna publika opinjena je njenom sveinom, poletom, oaravajuim nainom kojim glumi da prvi put doivljava svoj glamurozni ivot. Preko dalekog ekrana katkad pree senka, ali samo na asak: Robin Lenir je pronaen zadavljen, sleen, na planinskoj litici proelja Nju Suzuki Envoja; i Endi i Beskonanost znaju ije su dugake ruke uguile zvezdu i bacile je tamo. Ali postoji stvar koja joj izmie, jedan deli slagalice prolosti. Na rubu senke hrasta, na zalasku sunca boje lososa i elika, u ovoj Francuskoj koja nije Francuska, zatraila je od Bobija odgovor na to poslednje pitanje. ekali su na stazi u pono, zato to joj je Bobi obeao odgovor. Kada su satovi u kui odzvonili dvanaest puta, zaula je itanje guma na ljunku. Kola su bila dugaka, niska i siva. Vozio ih je Fin. Bobi je otvorio vrata i pomogao joj da ue. Na zadnjem seditu sedeo je mladi koga se seala iz kratkog susreta sa nemoguim konjem i tri neskladna jahaa. Nasmeio joj se, ali nije nita rekao. "Ovo je Kolin", ree Bobi, ulazei pored nje. "A ve zna Fina." "Nikad se nije dosetila, a?" upita Fin, ubacivi u brzinu. "Ne", ree Bobi, "mislim da nije." Mladi po imenu Kolin joj se smeio. "Alef je aproksimacija matrice", ree, "neka vrsta modela kiberprostora..." "Da, to znam." Okrenula se Bobiju. "Pa? Obeao si da e mi rei zato Se Sve Promenilo." Fin se nasmeja, veoma neobian zvuk. "Ne zato, gospoja. Pre bi bilo ta. Sea se da ti je Briita jednom rekla da postoji drugi? Da? Pa, to je ta, a ta je zato." "Seam se. Kazala je da se tada, kada je matrica dokuila sebe, pojavio onaj 'drugi'..." "To je mesto na koje idemo veeras", poe Bobi, grlei je rukom. "Nije daleko, ali je..." "Drugaije", ree Fin, "mnogo drugaije." "Ali ta je to?" "Vidi", ree Kolin, sklonivi smei pramen u stranu, pokretom deaka u nekom antikom komadu, "kada je matrica zadobila svest, istovremeno je postala svesna jo jedne matrice, jo jedne svesti." "Ne razumem", ree ona. "Ako se kiberprostor sastoji od zbira svih podataka u ljudskom sistemu..." "Da", ree Fin, skreui na dugaak i prav, pust drum, "ali ko govori o ljudskom sistemu?" "Onaj drugi je bio negde drugde", ree Bobi. "Kentauri", ree Kolin. Oni to nju zavitlavaju? Je li to jedna od Bobijevih ala? "Tako da je malice zafrknuto objasniti zato se matrica rascepkala na sve one hudue i ostalo sranje, kad je srela onog drugog", ree Fin, "ali kad stignemo tamo, ima da ti se pojasni..." "A ja bih rekao", ree Kolin, "da je ovako kudikamo zabavnije..." "Govorite mi istinu?" "Eto nas tamo za kol'ko traje minut u Njujorku", ree Fin, "pa e' vidi."

114