Don DeLilo

KOSMOPOLIS

Preveo sa engleskog: Zoran Paunovi

Naslov originala: Don DeLillo Cosmopolis
Scribner, NewYork

~2~

min

Polu Osteru
Pacov je postao zvanina valuta
Zbignjev Herbert

Godina
2000.
Jedan dan u aprilu

~3~

PRVI DEO
1.
U poslednje vreme sve ee je patio od nesanice, ne samo jednom ili
dva puta nedeljno, ve i po etiri, pa i pet puta. ta je preduzimao kada bi
ga to zadesilo? Nije izlazio u duge etnje kroz usporene kadrove
praskozorja. Nikoga od svojih prijatelja nije voleo toliko da bi ga izloio
zlostavljanju telefonskim pozivom. A o emu bi i priao? Ta se stvar nije
ticala rei, ve tiine.
Pokuavao je da se uspava itanjem, no to bi ga samo jo vie
razbudilo. itao je nauna dela i poeziju. Voleo je kratke pesme pedantno
postavljene na beli papir, nizove vrelih alfabetskih igova utisnutih u
hartiju. Zahvaljujui pesmama postajao je svestan vlastitog disanja.
Pesma je ogoljavala trenutak do najtananijih pojedinosti kakve on obino
nije umeo da uoi. U tome se ogledala nijansa svake pesme, makar za
njega, nou, tih dugih nedelja, sa svakim novim dahom, u krunoj sobi na
vrhu tripleksa.
Jedne noi pokuao je da se uspava stojei, u svojoj odaji za
meditaciju, ali nije bio dovoljno posveen, nije bio dovoljno asketa da bi
mu tako neto polo za rukom. Protrao bi pored sna i zavrio u njegovoj
protivtei, u nekom bezmeseinskom spokoju u kome svaka sila ima svoje
uravnoteenje u nekoj drugoj. Bilo je to sasvim kratkotrajno olakanje,
mali predah u previranju vazda promenljivih identiteta.
Za taj problem nije bilo reenja. Pokuao je sa sedativima i sa
hipnozom ali je osetio da postaje zavisan od tog kretanja, u vrstim
spiralama, prema unutranjosti vlastitog bia. Sve to bi uinio delovalo
mu je sumnjivo i vetaki. I najbeznaajnija misao krila je u sebi senku
zabrinutosti. ta je mogao? Nije otiao da se posavetuje s psihijatrom u
visokoj konoj stolici. S Frojdom je svreno, na red je doao Ajntajn. Ove
noi itao je Teoriju relativiteta, na engleskom i nemakom, ali je na kraju
odloio knjigu u stranu, i ostao da lei potpuno nepomian, nastojei da
prikupi volju da progovori onu jednu re koja bi iskljuila svetla. Oko
njega kao da nije postojalo nita. Samo buka u glavi, duh u vremenu.
Kad umre, tome nee doi kraj. Doi e kraj sveta.
Stajao je kraj prozora i posmatrao ogromnu zoru. Pogled mu se
pruao preko mostova, tesnaca i zvukova, pa dalje preko gradskih
~4~

kvartova i uredno nanizanih predgraa do onih smesa tla i neba koje se

jedino mogu nazvati bezmernom daljinom. Nije znao ta eli. Dole na reci
jo je bila no, polovina noi, a iznad one dalje obale, nad fabrikim
dimnjacima, treperila su pepeljasta isparenja. Pomislio je kako su se do
sada ve sve prostitutke zasigurno razbeale, njiui pajim stranjicama,
sa uglova osvetljenih ulinim svetiljkama, i kako neki drugi prastari
poslovi tek otpoinju, kako kamioni s robom kreu s trnica, a kamioni s
novinama polaze sa dokova za utovar. Gradom, svakako, krstare i vozila
sa hlebom, dok ono malo zalutalih automobila, pobeglih iz ludnice, migolji
niz avenije, sa zvunicima iz kojih se ori silovita buka.
Najplemenitiji detalj itavog prizora predstavljao je most preko reke,
iza koga je upravo poinjala tutnjava sunca.
Pogledom je ispratio stotinak galebova koji su pratili jednu tromu
skelu niz reku. Te ptice imaju velika snana srca. Znao je taj podatak,
znao je da im srca nisu srazmerna veliini tela. Jedno vreme ga je sve to
zanimalo, pa je ovladao mnotvom detalja ptije anatomije. Ptice imaju
uplje kosti. Bila mu je potrebna polovina jednog popodneva da ovlada
najzapetljanijim pojedinostima.
Isprva nije znao ta eli. A onda je shvatio. Poeleo je da se podia.
Stajao je tu jo neko vreme, posmatrajui jednog usamljenog galeba
kako se podie i treperi u uskomeanom vazduhu. Divio se toj ptici,
nastojei da mislima pronikne u nju, oseajui krepke i ive udare njenog
grabljivog leinarskog srca.
Obukao je odelo i stavio kravatu. Odelo je priguivalo ispupenost
njegovog prekomerno razvijenog grudnog koa. Voleo je da veba nou, da
vue klizne metalne tegove, da radi zgibove i podie teret stoikim
ponavljanjem koje je otklanjalo posledice dnevnih pometnji i prinuda.
Proetao je kroz stan, sainjen od etrdeset osam prostorija. To je
inio kada se oseao nesigurno i potiteno, koraao bi pokraj krunog
bazena, salona za kartanje, prostorije za vebanje, pored akvarijuma s
ajkulom i projekcione sale. Zastao je kraj tenare sa hrtovima i malo
porazgovarao s njima. Potom je otiao u aneks, gde je trebalo proveriti
kretanje valuta i pregledati rezultate istraivanja.
Mimo oekivanja, jenu je preko noi porasla vrednost.
Vratio se gore, u stambeni deo, sada ve laganim korakom. Zastajao
je u svakoj prostoriji, upijao sve to se u njima nalazilo, pomno posmatrao,
zadravao svaki traak energije prisutan u zracima i talasima.
Slike po zidovima veinom su bile sainjene od obojenih polja i
~5~

geometrijskih oblika, bila su to velika platna koja su dominirala

prostorijama i molitvenom tiinom ispunjavala atrijum, nadsvoen
staklenim krovom, ukraen visokim belim slikama i oroen kapima iz
fontane. U atrijumu je vladala napregnutost i napetost uzdignutog
prostora za koji je, da bi se na pravi nain sagledao i doiveo, neophodna
pobona tiina, nalik tiini damije u ijoj se kupoli uju tihi koraci i
ukanje gugutki.
Voleo je slike za koje njegovi gosti nisu znali kako bi ih trebalo
posmatrati. Bela platna za mnoge su bila nedokuive, noem nanete
ploice sluzave boje. Ta dela bila su jo opasnija zbog toga to nisu bila
nova. Ono to je novo vie ne nosi sa sobom nikakvu opasnost.
Odvezao se do mermernog predvorja liftom u kome se ula Satijeva
muzika. Imao je asimetrinu prostatu. Izaao je napolje i preao preko
avenije, a potom se okrenuo i pogledao zgradu u kojoj je iveo. Oseao je
bliskost s njom. Bila je to zgrada od osamdeset devet spratova,
prvorazredna, zatiena ne preterano upadljivim mutnim bronzanim
staklom. Imali su zajedniki rub ili granicu, neboder i ovek. Graevina je
bila visoka dve hiljade sedamsto metara, bila je to najvia stambena
zgrada na svetu, sasvim obian pravougaonik koji se isticao jedino svojom
veliinom. U sebi je imala onu vrstu banalnosti koja se s vremenom
otkriva kao istinski brutalna. Upravo mu se zbog toga i dopadala. Voleo je
da stane i zagleda se u nju kad god se oseao ovako kao sada. A oseao se
u isti mah budno, pospano i bestelesno.
Vetar je naiao presekavi reku. On izvadi iz depa rokovnik i onako
za sebe unese u njega beleku o anahronoj prirodi rei neboder. Nijedna
novija graevina ne bi trebalo da se tako zove. Ta re je pripadala onoj
prastaroj dui strahopotovanja, onim zailjenim kulama kakve su ivele
u priama davno pre njegovog roenja.
Njegov rokovnik takoe je bio predmet ija je izvorna kultura bila na
samom pragu izumiranja. Znao je da e uskoro morati da ga baci.
Kula mu je podarila snagu i dubinu. Tano je znao ta hoe, hteo je da
se podia, ali je jo neko vreme ostao da stoji sred uzvitlane uline buke,
razmiljajui o masi i veliini te kule. Jedina vrlina njene povrine
ogledala se u tome to je preuzimala i lomila svetlost s reke, i podraavala
plime prostranog neba. Imala je auru vrste strukture i odraza. Odmerio
joj je duinu i osetio da je povezan s njom, da je deo povrine i okruenja
koje je s tom povrinom dolazilo u dodir, sa obe strane. Povrina odvaja
unutranjost od spoljanjosti, i podjednako pripada obema stranama.
~6~

Jednom prilikom je pod tuem razmiljao o povrinama. Stavio je

naoare za sunce. Potom se vratio preko avenije i priao nizovima belih
limuzina. Bilo je tu ukupno deset automobila, pet pored ivinjaka ispred
kule, na Prvoj aveniji, i jo pet u poprenoj ulici, okrenutih prema zapadu.
Automobili su na prvi pogled bili istovetni. Neki su moda bili za stopudve
dui od drugih, u zavisnosti od izgleda detalja na produenim delovima,
prilagoenim zahtevima pojedinih vlasnika. Vozai su puili i razgovarali
na trotoaru, gologlavi i u tamnim odelima, obazrivi na nain koji e
postati oigledan tek kasnije, kada im se oi zaare u glavi i kada odbace
cigarete i napuste svoje nemarno zauzete poloaje, kada ugledaju
predmete svog zanimanja. No sada su jo razgovarali, neki od njih sa
tuim naglaskom, a drugi na maternjim jezicima, i ekali svog bankara,
svog posednika nekretnina, kapitalistu-preduzimaa, monika u svetu
kompjuterske opreme, svetskog magnata satelitske i kablovske televizije,
berzanskog brokera, nosatog medijskog mogula, prognanog poglavara
neke drave opustoene glau i ratovima.
Park s druge strane ulice krasile su senice sa stilizovanim gvozdenim
ogradama i bronzane fontane kojima su po dnu svetucali razbacani
novii. Jedan mukarac u enskoj odei etao je sedam otmenih pasa.
Dopadalo mu se to to je automobile bilo nemogue meusobno
razlikovati. eleo je takav automobil zato to ga je smatrao platonistikom
senkom, besteinskom uprkos veliini, vie idejom nego predmetom. Znao
je, meutim, da to nije istina. To bi ponekad izrekao zarad pukog efekta i
nikada ni na tren nije poverovao u takvu tvrdnju. Zapravo, poverovao bi
na trenutak, ali ne vie od toga. eleo je takav automobil ne samo zato to
je bio prevelik, ve to je to bio na neki agresivan i prezriv nain, nekako
kao u metastazi, kao ogromni mutant kadar da nadvisi svaku primedbu
koja bi mu bila upuena.
Njegov ef obezbeenja voleo je taj automobil zbog njegove
anonimnosti. Dugake bele limuzine postale su najneuoljivija vozila u
gradu. On ga je ekao na ploniku, Torval, elav i bez vrata, ovek ija je
glava izgledala kao da ju je mogue skidati radi redovnog odravanja.
Kuda?" upitao je.
Hou da se podiam."
Predsednik je stigao u grad."
Ba nas briga. Namerili smo da se podiamo. Moramo da proemo
kroz grad."
Upaete u saobraajnu guvu u kojoj se napredovanje meri
~7~

centimetrima."
To mi je jasno. A o kom predsedniku je re?"
Sjedinjenih Drava. Bie postavljene prepreke", ree. itave ulice
bie izbrisane iz plana grada."
Pokaite mi moj auto", ree on oveku.
Voza mu otvori vrata, spreman da oko zadnjeg dela automobila
optri do svojih, udaljenih desetak metara. Tamo gde se red limuzina
zavravao, paralelno sa ulazom u Depen sosajati, poinjao je drugi niz
automobila, obinih gradskih, crnih ili tamnoplavih, iji su vozai ekali
predstavnike diplomatskih misija, delegate, konzule i ataee s naoarima
za sunce.
Torval sede na prednje sedite kraj vozaa, pred komandnu tablu s
ekranima kompjutera i ekranom za nono osmatranje u donjem delu
vetrobranskog stakla, krajnjim izlazom infracrvene kamere smetene u
reetki na proelju.
U autu je ekao ajner, njegov naelnik odeljenja za tehnologiju,
omalen i deakog lica. ajnera vie nije ni gledao. Nije ga pogledao ve tri
godine. Nakon prvog pogleda, nije ostajalo nita to bi jo valjalo upoznati.
Odmah biste ga upoznali do same kotane sri u epruveti. Odeven u
izbledelu majicu i farmerke, sedeo je u svom onanistiki pogurenom
poloaju.
Dakle, ta smo saznali?"
Na sistem je bezbedan. Neprobojni smo. Nema divljih programa",
ree ajner.
ini se da ih ipak ima."
Nema, Erik. Obavili smo sve testove. Niko ne vri pritisak na sistem
niti manipulie naim sajtovima."
Kada smo sve to obavili?"
Jue. U kompleksu. Naa ekipa za hitne intervencije. Ne postoji
nijedna ranjiva taka prodora. Na agent obezbeenja uradio je analizu
probne pretnje. Potpuno smo zatieni od napada."
Svuda."
Da."
Ukljuujui i automobil."
Ukljuujui, apsolutno, da."
Moj automobil. Ovaj automobil."
Erik, molim te, da."
Zajedno smo, ti i ja, jo od samog onog nitavnog poetka. Hou da
~8~

mi kae da u tebi jo ima energije za ovaj posao. One potpune reenosti."

Ovaj automobil. Tvoj automobil."
One nepokolebljive volje. Poto bez prestanka sluam legendu o
nama. Kako smo svi mladi i pametni i kako su nas odgajili vukovi. S tim
to je fenomen ugleda veoma osetljiva stvar. Uzdigne se zahvaljujui
jednoj rei, a padne na jednom slogu. Jasno mi je da pitanje postavljam
pogrenom oveku."
Koje pitanje?"
Gde je ostao auto noas posle obavljenih testova?"
Ne znam."
Kuda sve ove limuzine odlaze nou?"
ajner beznadno potonu u dubine ovog pitanja.
Znam da sad menjam temu. Loe sam spavao. Prelistavam knjige i
pijem konjak. Ali ta se dogaa sa svim tim produenim limuzinama koje
se po itav dan unjaju ovim uzdrhtalim gradom? Gde to one provode
no?"
Automobil je naiao na saobraajni zastoj pre no to je stigao do
Druge avenije. On je sedeo u fotelji u zadnjem delu kabine, gledajui u
raskoni skup razliitih ekrana. Na svakom od njih nalazila se gomila
podataka, pokretni simboli i vijugave tabele, treperavi raznobojni brojevi.
Upijao je sve to u sebe za svega dve-tri duge nepomine sekunde, ne
obraajui panju na govorne zvukove to su dopirali iz lakovanih glava.
Bili su tu i mikrotalasna pe i glavni monitor. Pogledao je sigurnosnu
kameru na drau i ona mu je uzvratila pogled. Nekada je tu sedeo i
upravljao runo, no s tim je sada bilo svreno. itav sklop bio je gotovo
nedodirljiv. Veinu sistema mogao je da pokrene govorom, ili da rukom
mahne prema ekranu i tako ga iskljui.
Kraj njih krenu da se provlai nekakav taksi, iji voza pritisnu
sirenu. To je bio znak za ukljuenje jo stotinu drugih sirena.
ajner se promekolji u pomonom seditu blizu ormaria s piem,
okrenut unatrag. Pio je sok od pomorande kroz plastinu slamku koja je
pod tupim uglom virila iz ae. inilo se da imeu svaka dva gutljaja
zvidue neto u slamku.
Erik ree:
Ej?"
ajner podie glavu.
Ima li ponekad oseaj da ne zna ta se dogaa?" upita ga.
Ne znam da li treba da pitam ta pod tim podrazumeva."
~9~

ajner progovori u slamku kao da je ona nekakvo priruno sredstvo

za prenoenje poruka.
Sav ovaj optimizam, sva ova galama i polet. Sve se deava u tren
oka. Ovo i ono u isti mah. Ispruim ruku, i ta osetim? Znam da na svakih
deset minuta analizira po hiljadu stvari. Modele, kolinike, indekse,
itave mape podataka. Ja volim podatke. Oni su naa slast i svetlost. Jebi
ga, oni su udo nad udima. A mi na ovom svetu imamo svoj smisao. Ljudi
jedu i spavaju pod senkom onoga to mi inimo. No u isto vreme, ta s
tim?"
Usledilo je podue utanje. Na kraju, on pogleda ajnera. ta je
zapravo rekao tom oveku? Nije mu uputio nikakvu teku ili otru
primedbu. Nije mu, u stvari, nita ni rekao.
Sedeli su usred sve glasnije buke sirena. U toj buci bilo je neega to
mu nije smetalo. Bio je to ton nekakve sutastvene patnje, jadikovke koja
je bila toliko stara da je zvuala uroeniki. Kroz svest mu proe slika
kosmatih mukaraca u oporima, predatih ritualnom urlanju, drutvenih
jedinica stvorenih zato da bi ubijale i jele. Crveno meso. Takav je bio taj
zov, ta zlehuda potreba. Hladnjak je danas bio ispunjen bezalkoholnim
piima. Nieg vreg za mikrotalasnu penicu.
ajner ree:
Postoji li nekakav poseban razlog zbog koga se nalazimo u kolima,
umesto u kancelariji?"
Otkud zna da smo u kolima umesto u kancelariji?"
Ako odgovorim na to pitanje..."
Na temelju koje pretpostavke?"
Znam da u rei neto to je donekle pametno, ali najveim delom
plitkoumno, a na odreenom nivou verovatno i netano. A onda e me
saaljevati to sam se uopte rodio."
U kolima smo zato to treba da se podiam."
Neka ti berberin doe u kancelariju. Podiaj se tamo. Ili neka ti
doe u auto. Podiaj se pa onda idi u kancelariju."
Podiavanje podrazumeva neke stvari. Odreene asocijacije.
Kalendar na zidu. Ogledala na sve strane. Ovde nema frizerske stolice.
Ovde se okree samo ova kamera."
On promeni poloaj na seditu, gledajui kako se kamera pomera s
njim. Njegov lik nekada je bio dostupan neprekidno, prenoen videoslikom po elom svetu iz automobila, iz aviona, iz kancelarije i sa posebno
odabranih mesta u stanu. Trebalo je, meutim, pobrinuti se i za
~ 10 ~

bezbednosne aspekte, pa je kamera sada delovala samo u unutranjem

sistemu. Jedna medicinska sestra i dvojica naoruanih uvara bez
prestanka su motrili na tri monitora u kancelariji, u jednoj sobi bez
prozora. Re kancelarija sada je postala zastarela. Imala je nul-ti stepen
znaenja.
Pogledao je na levu stranu kroz prozorsko staklo, sa spoljanje strane
neprozirno. Bio mu je potreban deli sekunde da shvati da poznaje enu
na zadnjem seditu taksija koji je zastao kraj njih. Ta mu je ena ve
dvadeset dva dana bila supruga. Eliza ifrin, pesnikinja koja je polagala
nasledno pravo na basnoslovno bankarsko bogatstvo ifrin, u Evropi i
itavom svetu.
Rekao je neto nerazumljivo Torvalu na prednjem seditu. Zatim je
izaao na ulicu i pokucao na prozor taksija. Ona mu je uzvratila osmehom,
iznenaena. Bila je to ena od nekih dvadeset pet godina, s otro
isklesanim, finim crtama lica i krupnim, bezazlenim oima. Njena lepota
bila je nekako daleka. To je podsticalo interesovanje, a moda i nije. Glava
joj je bila malo isturena na tankom i dugom vratu. Smejala se nekako
neoekivano, s neodreenim tragom umora i iskustva, a dopadalo mu se i
to kako je stavljala prst na usne kada bi poelela da se zamisli. Poezija joj
je bila isto sranje.
Pomerila se na seditu, pa on ue i sede kraj nje. Sirene su se
stiavale i ponovo oglaavale u ritualnim ciklusima. Potom se taksi zaputi
dijagonalno preko neke raskrsnice do jedne take na samom zapadnom
kraju Druge avenije, ime je ponovo dospeo u lepu ulicu, zajedno s
Torvalom koji ih je pratio u stopu.
Gde je tvoj auto?"
Izgleda da ne moemo da ga naemo", ree ona.
Mogao bih ja da te povezem."
To ne mogu da prihvatim. Nipoto. Znam da usput obavlja poslove.
Osim toga, volim da se vozim taksijem. Oduvek sam loe stajala s
geografijom, pa uim tako to zapitkujem vozae odakle potiu."
Potiu iz uasa i oaja."
Upravo tako. Vozei se ovdanjim taksijima, ovek ui o dravama u
kojima vladaju nemiri."
Poodavno se nismo videli. Traio sam te jutros."
Skinuo je naoare za sunce, da bi pojaao utisak. Ona mu se zagleda u
lice. Gledala ga je postojano, s usredsreenom panjom.
Ima plave oi", rekla je.
~ 11 ~

On joj podie ruku i prinese je svome licu, pa je onjui i liznu. Indusu

za volanom nedostajao je jedan prst. Erik osmotri patrljak, tu upeatljivu,
ozbiljnu stvaricu, osakaeni deo tela u kome behu opredmeeni istorija i
bol.
Jesi li dorukovala?"
Nisam", odgovori ona.
Fino. Ba mi se jede neto debelo i sono."
Nikada mi nisi rekao da ima plave oi."
Osetio je statiku u njenom smehu. Gricnuo joj je zglob palca a zatim
otvorio vrata, pa su zajedno preko trotoara preli do kafeterije blizu ugla.
Sedeo je leima okrenut zidu, posmatrajui Torvala kako se smeta
blizu ulaznih vrata, odakle je imao pogled na itavu prostoriju. Bila je
krcata. Kroz buku koja je u njoj vladala uspevao je da uje poneku re na
francuskom i somalijskom. Bilo je to tipino za ovaj kraj 47. ulice.
Tamnopute ene u odori boje slonovae, koje kroz vetar kraj reke koraaju
prema zgradi Ujedinjenih nacija. Stambene zgrade po imenu Lekol i
Oktavija. U parku su dadilje-Irkinje gurale kolica. I naravno Eliza,
vajcarkinja ili neto slino, sedela je za stolom preko puta.
O emu emo da razgovaramo?" zapitala je.
On je sedeo pred tanjirom s palainkama i kobasicama, ekajui da se
komadi butera otopi i krene da curi, da bi tada mogao da ga viljukom
ubaci u tromi sirup i posmatra kako se tragovi zubaca lagano utapaju u
masu. Shvatio je da je njeno pitanje ozbiljno.
Treba nam heliodrom na krovu. Pribavio sam letaku dozvolu, ali mi
treba i dozvola za prelet. Ti nee da jede?"
inilo se da ju je hrana naterala da ustukne. Zeleni aj i tost stajali
su pred njom netaknuti.
A treba nam i strelite negde dole pored lifta. Hajde da priamo o
nama."
Ti i ja. Eto nas ovde. Ba bismo i mogli."
Kada emo opet voditi ljubav?"
Vodiemo ljubav. Obeavam", ree.
Poodavno nismo."
Zato to radim, shvata. Energija je dragocena."
Zato to pie."
Da."
A gde to radi? Tragam za tobom, Eliza."
Gledao je Torvala kako desetak metara dalje mrda usnama. Govorio
~ 12 ~

je u mikrofon koji mu je bio sakriven u reveru. U uhu je nosio bubicu.

Mobilni telefon bio mu je prikaen ispod sakoa, nedaleko od vatrenog
oruja koje se aktiviralo glasom, ekog proizvoda, jo jednog simbola
internacionalizma koji je vladao u kraju.
Sklupam se negde. Oduvek sam tako radila. Moja majka obino je
slala ljude da me nadu", ree ona. Sobarice i batovani proeljavali su
kuu i okolinu. Verovala je da mogu da se rastvorim u vodi."
Meni se tvoja majka dopada. Tvoje grudi podseaju na njene."
Njene grudi."
Krupne uspravne bradavice", ree on.
Jeo je brzo, udiui hranu. Potom je pojeo i njen obrok. inilo mu se
da osea kako mu se glukoza uvlai u elije, podstiui ostale telesne
apetite. Klimnuo je glavom vlasniku, Grku sa Samosa, koji mu je mahnuo
sa anka. Voleo je da navraa u taj lokal zato to je to smetalo Torvalu.
Reci mi neto. Kuda e sada?" upita ona. Na neki sastanak? U
kancelariju? Gde ti je kancelarija? ime se ti zapravo bavi?"
Zurila je u njega preko sklopljenih aka, prikrivenog osmeha.
Ti se razume u stvari. Mislim da je to ono ime se bavi", ree ona.
Mislim da si sav posveen saznavanju. Mislim da prikuplja podatke i
pretvara ih u neto udesno i strano. Opasna si ti osoba. Slae li se da
je tako? Vizionar."
Posmatrao je Torvala kako prislanja aku uz slepoonicu, sluajui
nekog ko mu je govorio u bubicu. Znao je da su te napravice ve postale
zastarele. Bile su to degenerisane tvorevine. Moda ne ba kao revolver.
Sama re, meutim, ve je bila izgubljena u olujnoj magli.
Stajao je pored automobila, nepropisno parkiranog, i sluao Torvala.
Izvetaj iz kompleksa. Postoji verodostojna pretnja. Ne treba je olako
shvatiti. To dovodi u pitanje vonju na drugi kraj grada."
Imali smo mi ve dosta pretnji. I sve su bile verodostojne. Ja ostajem
ovde."
Nije re o vaoj bezbednosti. Ve o njegovoj."
ijoj to 'njegovoj', da ga jebem?"
Predsednikovoj. To znai da nema anse da se odvezemo na drugi
kraj grada ako za to ne odvojimo ceo dan, sa sve pauzom za kolaie i
mleko."
Shvatio je da je Torvalova snana pojava ista provokacija. Bio je sav
vornovat i u krivinama. Imao je telo dizaa tereta, koje kao da je stajalo i
ualo u isti mah. Dranje mu je bilo napadno sugestivno, sa onom ivom
~ 13 ~

budnou koju stameni ljudi unose u svaki svoj zadatak. Bili su to

neprijateljski podsticaji. Napadali su Erikov oseaj sopstvene fizike
nadmoi, njegova merila sile i snage.
Zar jo ima onih koji pucaju u predsednike? Mislio sam da postoje i
primamljivije mete", ree.
eleo je da u svojoj slubi obezbeenja ima ljude postojanog
karaktera. Torval se nije uklapao u taj model. Katkad je bivao ironian, a
katkad blago prezriv prema uobiajenim postupcima. A onda, i ta njegova
glava. Bilo je u toj isturenoj glavi i nenormalno postavljenim oima neeg
to je nagovetavalo pritajeni gnev. Njegov zadatak bio je odabiranje
povoda za sukob, a ne mrnja prema bezlinom svetu.
Primetio je da je Torval prestao da ga oslovljava sa gospodine Paker".
Prestao je da ga oslovljava na bilo koji nain. To je u prirodi otvorilo
prostor dovoljno velik da kroz njega proe itav ovek.
Shvatio je da je Eliza otila. Zaboravio je da je pita kuda namerava da
krene.
U susednom bloku postoje dva frizerska salona. Jedan, dva", ree
Torval. Nije potrebno ii na drugi kraj grada. Situacija je nestabilna."
Ljudi su hitali kraj njih, stranci na ulici, beskrajni niz neznanaca,
dvadeset jedan ivot u sekundi, etnja kroz razliite rase na njihovim
licima i u pigmentima, kapljice najprolaznijeg postojanja.
Smisao njihovog prisustva bio je u tome da ovek ne mora da ih gleda.
Sada je mesto na pomonom seditu zauzeo Majki in, analitiar
valuta, sav predan pribranom stvaranju izrazitog nespokojstva.
Znam taj osmeh, Majki."
Razmiljam o jenu. Hou da kaem da ima razloga da verujem da
smo nivelisanje izvrili prebrzo."
Okrenue se to na nau stranu."
Da. Znam. Oduvek je tako."
,,A ta je to po tvom miljenju prebrzo."
Ovo to se dogaa ne odraava se na kursnim listama."
Odraava se. Mora malo bolje da istrauje. Ne veruj standardnim
modelima. Razmiljaj izvan granica. Jen nam neto saoptava. Proitaj
poruku. A onda kreni."
Mi se ovde kladimo na veliko."
Znam taj osmeh. elim da ga potujem. Ali jen nee nastaviti da
skae."
Pozajmljujemo ogromne, ogromne sume."
~ 14 ~

Svaki nasrtaj na granice percepcije u poetku deluje brzopleto."

Ma, daj, Erik. Spekuliemo uprazno."
Tvoja majka je za taj osmeh krivila tvog oca. On je okrivljavao nju.
Ima u njemu neeg smrtonosnog."
Mislim da bi trebalo da se prilagodimo."
Mislila je da bi trebalo da se koluje za specijalnog savetnika."
in je imao zavrene postdiplomske studije iz matematike i
ekonomije, a bio je jo dete, s pankerskom prugom u kosi, hirovito
tamnocrvenom.
Njih dvojica su razgovarali i donosili odluke. Bile su to Erikove
odluke, koje je in ozlojeeno upisivao u svoj rokovnik a onda usklaivao
sa sistemom. Automobil se kretao. Erik je posmatrao svoj lik kako na
ovalnom ekranu ispod kamere prevlaci palcem preko brade. Auto je zastao
pa ponovo krenuo i on je s uenjem shvatio da je tek sada stavio palac na
bradu, sekundu-dve poto ga je ugledao na ekranu.
Gde je ajner?"
Na putu ka aerodromu."
Zato jo postoje aerodromi? Zato se tako zovu?"
Znam da ne mogu da odgovorim na ta pitanja a da ne izgubim tvoje
potovanje", ree in.
ajner mi je rekao da nam je mrea bezbedna."
Onda jeste."
Bezbedna od upada spolja."
Niko ne ume da pronae pukotine kao on."
,,A zato onda ja vidim stvari koje se jo nisu dogodile?"
Pod limuzine bio je izraen od mermera iz Karare, iz onih
kamenoloma u kojima je pola milenijuma ranije stajao Mikelanelo,
dotiui vrhom prsta zvezdanobeli kamen.
Pogledao je ina, koji je plutao u pomonom seditu, izgubljen u
nepovezanim mislima.
Koliko ti je godina?"
Dvadeset dve. Zato? Dvadeset dve."
Izgleda mlai. Ja sam oduvek bio mlai od svih oko sebe. Jednoga
dana to je poelo da se menja."
Ne oseam se mlaim. Oseam se kao da ne pripadam nigde. Mislim
da sam, u sutini, spreman da napustim ovaj posao."
Stavi u usta vakau gumu i pokuaj da je ne vae. Za oveka
tvojih godina, s tvojom darovitou, postoji samo jedna stvar kojom se u
~ 15 ~

ivotu vredi baviti profesionalno i intelektualno. A koja je to stvar, Majki?

Interakcija tehnologije i kapitala. Neodvojiva."
Srednja kola bila mi je poslednji pravi izazov", ree in.
Auto je uplovio u saobraajni zastoj na Treoj aveniji. Voza je imao
nalog da napreduje kroz zakrene raskrsnice, a ne da nemono uzmie.
Proitao sam jednu pesmu u kojoj pacov postaje zvanina valuta."
Da. To bi bilo zanimljivo", ree in.
Tako je. To bi uticalo na svetsku ekonomiju."
Ve i sam naziv valute. Bolje zvui nego dong ili kvaa."
Naziv kae sve."
Da. Pacov", ree in.
Da. Pacov je danas skoio u odnosu na evro."
Da. Sve je vea zabrinutost zbog mogunosti devalvacije ruskog
pacova."
Beli pacovi. Zamisli tek to."
Da. Trudni pacovi."
Da. Veliki pad trudnih ruskih pacova."
Britanija prelazi na pacova", ree in.
Da. Pridruuje se tenjama ka stvaranju univerzalne valute."
Da. Sjedinjene Drave uspostavljaju standardnu vrednost pacova."
Da. Svaki ameriki dolar moe se zameniti za pacove."
Mrtve pacove."
Da. Stvaranje zaliha mrtvih pacova globalno ugroava zdravlje."
Koliko ti je godina?" upita in. Sada kad vie nisi mlai od svih."
On pogleda mimo ina prema nizovima cifara koji su se kretali u
suprotnim pravcima. Shvatio je koliko mu to puno znai, to kretanje i
smenjivanje podataka na ekranu. Razmislio je o dijagramima koji su u
igru uvodili organske modele, ptiije krilo i koljkaste pregrade.
Plitkoumno je bilo smatrati da su brojevi i tabele tek beivotna
kompresija nepokornih ljudskih energija, da se svaka elja i svaki pononi
trud svodi na sasvim jasnu jedinicu na tritu novca. Sami ti podaci
zapravo su zraili duom, bili su dinamiki vid ivotnog toka. O tome su
govorili alfabetski i numeriki sistemi, sada potpuno ostvareni u
elektronskom obliku, u svetu sazdanom od nula i jedinica, kao digitalni
nalog koji odreuje svaki daak milijardi ljudi na ovoj planeti. Tu se
talasa biosfera. Tu su naa tela i okeani, spoznatljivi i celoviti.
Automobil je krenuo. Ugledao je prvi frizerski salon sa svoje desne
strane, na severozapadnom uglu, Filles et Garons. Osetio je da Torval
~ 16 ~

iekuje, tu ispred njega, nalog da zaustavi kola.

Opazio je tendu druge radnje, nedaleko ispred, i izgovorio kodiranu
frazu u signalni procesor postavljen u odeljku izmeu vozaa i kabine u
zadnjem delu. Time je na jednom od ekrana na komandnoj tabli ispisao
nareenje.
Auto se zaustavio ispred stambene zgrade smetene izmeu dva
salona. Izaao je i uao u zasvoeni prolaz, ne saekavi da se portir
pozabavi telefonom. Uao je u zatvoreno dvorite, pobrojavi u sebi sve to
se u njemu nalazilo, maljiku i lobeliju koje su uivale u svojoj senci,
kupus nalik na tamnu zvezdu, roga sa perastim listiima i neraspuklim
mahunama. Nije uspeo da se tano priseti latinskog naziva tog drveta, ali
je znao da e mu on sinuti u svesti tokom narednog sata ili negde u dubini
beskrajne tiine nastupajue besane noi.
Proao je kroz nadsvoeni luk sa belom reetkom obraslom
puzavicama i onda stvarno uao u zgradu.
Minut kasnije, ve je bio u njenom stanu.
Stavila mu je ruku na grudi, naglaeno dramatino, da se uveri da je
tu i da je stvaran. Onda su poeli da posru i stiskaju jedno drugo,
bauljajui ka spavaoj sobi. Udarili su u ragastov i odbili se od njega.
Jedna cipela poela je da joj spada, ali poto ona nije uspela da je otrese,
on je to uinio udarcem nogom. Pritisnuo ju je uz crte na zidu,
minimalistiku reetku na kojoj su dvojica umetnikovih asistenata s
mernim instrumentima i grafitnim olovkama radila dve nedelje.
Ozbiljnije su se posvetili razodevanju tek kada su okonali ljubavni
in.
Da li je trebalo da te oekujem?"
Prolazio sam ovuda."
Stajali su na suprotnim stranama postelje, povijali se i izvijali
svlaei poslednje komade odee.
Pa ti je palo na pamet da navrati, zar ne? Lepo od tebe. Ba mi je
drago. Poodavno te nije bilo. Naravno, itala sam o onome."
Leala je opruena, glave poloene na jastuk, i posmatrala ga.
Ili sam to gledala na televiziji?"
ta?"
Kako ta? Venanje. Ba udno to mi nisi rekao."
I nije tako udno."
I nije tako udno. Dva velika imetka", ree ona. Kao jedno od onih
velikih ugovorenih venanja u staroj carevini Evropi."
~ 17 ~

,,S tim to sam ja graanin sveta i imam njujorka muda."

Uhvatio se rukom za genitalije. Potom se poleuke opruio na
krevetu i zagledao u obojeni lampion okaen o tavanicu.
Koliko milijardi ste ukupno teki vas dvoje?"
Ona je pesnikinja."
A je li? Mislila sam da je od ifrinovih."
Pomalo je i jedno i drugo."
Tako bogata i ivahna. Doputa li ti da joj dodiruje intimne delove
tela?"
Danas izgleda sjajno."
Za nekoga kome je etrdeset sedam godina i ko je konano shvatio u
emu je njegov problem."
A to je?"
ivot je previe s nama. Koliko je godina tvojoj sulonici? Ma, nema
veze. Reci mi da umuknem. Pre toga, samo jo jedno pitanje. Kakva je u
krevetu?"
Jo ne znam."
To ti je nevolja s tim starim bogatstvima", ree ona. A sad mi kai
da umuknem."
On joj poloi ruku na zadnjicu. Neko vreme su leali utke.
Ona je bila blajhana plavua po imenu Didi Faner.
Znam neto to bi ti voleo da zna."
ta to?" upita on.
Ima jedan Rotko u privatnom vlasnitvu, saznala sam poverljivim
kanalima. Trebalo bi da uskoro bude ponuen na prodaju."
Videla si ga."
Pre tri-etiri godine. Jesam. Velianstven je."
On upita:
A ona kapela?"
ta s kapelom?"
Razmiljam o toj kapeli."
Nema anse da kupi tu glupavu kapelu."
Otkud zna? Stupi u vezu s veinskim vlasnicima."
Mislila sam da e te obradovati vest o slici. Jednoj slici. Nema
nijednog znaajnijeg Rotkoa. A oduvek si eleo da ga ima. Priali smo o
tome."
Koliko ima slika u njegovoj kapeli?"
Ne znam. etrnaest-petnaest."
~ 18 ~

Ako mi prodaju tu kapelu, ostaviu je netaknutu. Reci im to."

Ostavie je netaknutu, ali gde?"
U svom stanu. Ima tu dosta prostora. Mogu da napravim i vie."
Ali to treba da gledaju i drugi ljudi."
Neka je kupe. Neka daju bolju ppnudu."
Oprosti to u to rei na ovako jevtin nain. Ali Rotkova kapela
pripada itavom svetu."
Ako je kupim, onda pripada meni."
Ona se pokrenu unatrag i udari stranjicom o njegovu aku. On
upita:
Koliko trae za nju?"
Kapela nije na prodaju. A ja nemam nameru da ti drim lekcije iz
samoporicanja i drutvene odgovornosti. Zato to ni na trenutak ne mogu
da poverujem da si tako neosetljiv kao to zvui."
Mogla bi da poveruje. Prihvatila bi nain mog razmiljanja i
delovanja, da potiem iz neke druge kulture. Da sam nekakav pigmejski
diktator", ree on, ili kokainski magnat. Da sam neko iz fanatinih
tropskih predela. Tada bi ti se to dopalo, zar ne? Umela bi da ceni takvu
preteranost, takvu monomaniju. Takvi ljudi u drugima bude neodoljive
marce. U ljudima kao to si ti. Samo, za to je neophodna distanca. Ako
izgledaju i miriu kao ti, to unosi pometnju."
Gurnuo je svoje pazuho prema njenom licu.
Ovde lei Didi. Uhvaena u zamku svih prastarih puritanizama."
Okrenuo se na stomak i sada su leali jedno kraj drugog, tako da su
im se bokovi i ramena dodirivali. On joj liznu rub uha i zagnjuri lice u
njenu kosu, neno se ugnezdivi.
Koliko?" upita je.
ta uopte znai potroiti novac? Jedan dolar. Milion."
Za sliku?"
Za bilo ta."
Trenutno imam dva privatna lifta. Jedan je programiran da svira
Satijeve klavirske komade i da se kree etvrtinom uobiajene brzine. To
je taman kako treba za Satija i tim liftom se vozim onda kada sam,
recimo, uznemiren. To me smiruje, vraa me sebi."
,,A ko svira u drugom liftu?"
Bruta Fez."
Ko je pa to?"
Sufistika rep-zvezda. Nisi znala?"
~ 19 ~

min

Promakne meni dosta toga."

Kotalo me je dosta novca i uinilo me neprijateljem mnogih ljudi, to
to sam prisvojio taj drugi lift."
Novac za slike. Novac za bilo ta. Morala sam da nauim da
razumem novac", ree ona. Odrasla sam u izobilju. Trebalo mi je vremena
da ponem da razmiljam o novcu i da ga uopte primetim. Poela sam da
ga primeujem. Da pomno posmatram papirni i metalni novac. Nauila
sam kakav je to oseaj kad se zarauje i kad se troi novac. Bilo je to
veliko zadovoljstvo. To mi je pomoglo da postanem linost. Ali sad vie ne
znam ta je to novac."
Ja danas gubim tone i tone novca. Silne milione. Kladei se protiv
jena."
A zar nije istina da jen miruje?"
Trita novca se nikad ne zatvaraju. A Nikei sada radi i danju i nou.
Rade sve glavne berze. Sedam dana u nedelji."
To mi je promaklo. Dosta toga mi promakne. Koliko miliona?"
Stotine miliona."
Zastala je da porazmisli o tome. Glas joj se pretvorio u apat.
Koliko ti je godina? Dvadeset osam?"
Dvadeset osam", potvrdi on.
Mislim da tebi treba taj Rotko. Jeste skup. Ali ipak. Neizostavno
mora da ga ima."
Zato?"
To e te podseati da si iv. Ima u tebi neeg to je sklono
misterijama."
On lako poloi srednji prst u prorez na njenoj zadnjici.
Misterijama", ree.
Zar ti ne vidi sebe u svakoj slici koju voli? Oseti kako te proima
nekakva ozarenost. Neto to ne moe da analizira, niti da jasno govori
o tome. ta ini u takvom trenutku? Gleda u sliku na zidu. To je sve. Ali
od toga se oseti ivim u svetu. Slika ti kae: da, ti si ovde. I da, ti
poseduje raspon bia koji je dublji i lepi no to pretpostavlja."
On stee aku u pesnicu i zaglavi je izmeu njenih butina, lagano je
okreui napred-nazad.
Hou da ode u tu kapelu i da im ponudu. Koliko god treba. Hou
sve to je tamo. Ukljuujui i zidove."
Na trenutak je ostala nepomina. A onda se iskobeljala, oslobodivi
telo od nasrtljive ake.
~ 20 ~

Posmatrao ju je dok se oblaila. Oblaila se nekako kao da svodi

raune, kao da ve razmilja o nekom poslu koji valja dovriti, o neemu
to je bilo prekinuto njegovim dolaskom. ulnost je ve bila ostala iza nje,
dok je gurala ruku u rukav be boje, i delovala je nekako sumornije i
setnije. Traio je razlog da je prezire.
Seam se ta si mi rekla jednom prilikom."
A ta to?"
Talenat u sebi ima veu erotinost onda kada je uludo protraen."
ta sam to time htela da kaem?" upita ona.
Htela si da kae da sam bezduno delotvoran. Darovit, svakako. U
poslu, u sticanju line dobiti. U organizovanju ivota uopte."
Jesam li tu imala na umu i ljubavniku vetinu?"
Ne znam. Jesi li?"
Bezduan ba i ne sasvim. Ali da. Darovit. Uz to jo i sa
zapovednikim nastupom. Odeven ili neodeven, svejedno. to je takoe
talenat, pretpostavljam."
Ali ti se inilo da neto nedostaje. Ili da nita ne nedostaje. U tome je
stvar", ree on. Sav taj talenat i energija. Sve iskorieno. Bez prestanka
upotrebljavano s pravim ciljem."
Tragala je za izgubljenom cipelom.
Ali, to vie ne vai", rekla je.
Posmatrao ju je. Nisu mu bila draga iznenaenja, ak ni od ena, ni
od ove ene, koja ga je nauila kako da gleda, kako da oseti vlanu aroliju
na licu, ono rastapanje zadovoljstva u dodiru etkice ili u pruzi boje.
Zaronila je prema krevetu. Ali pre no to je ieprkala cipelu ispod
prekrivaa, koji se bio srozao na pod, suoila se s njegovim pogledom.
Ne vai otkako je u tvoj ivot poeo da ulazi element sumnje."
Sumnje? ta je to sumnja?" Dodao je: Sumnja vie ne postoji. Niko
vie ne sumnja ni u ta."
Ona zagazi u cipelu i poravna suknju.
Poinje da veruje kako je zanimljivije sumnjati nego delati. Za
sumnju je potrebna vea hrabrost."
I dalje je aputala, samo mu je sada okrenula lea.
Ako e me to uiniti privlanijim, pitau te kuda si krenula?"
Krenula je da podigne slualicu telefona koji je zvonio u radnoj sobi.
Kada se vratila, imao je arapu na jednoj nozi. G. triacantbos. Znao je
da e se setiti, i setio se. Setio se botanikog naziva onog drveta u
dvoritu. Gleditsia triacantbos. Medni roga.
~ 21 ~

Sada se oseao bolje. Znao je ko je, i dohvatio je koulju, obukavi je

udvostruenom brzinom.
Torval je stajao pred vratima. Pogledi im se nisu sreli. Otili su do
lifta i utke se spustili u predvorje. Pustio je Torvala da izae prvi i
proveri okolinu. Morao je da prizna da ovaj to ini ba kako valja, u
otmenoj koreografiji odlunih kretnji, disciplinovanih i jasnih. Zatim su
proli kroz dvorite i izali na ulicu.
Stali su pored automobila. Torval pokaza ka frizerskim salonima koji
su stajali na obe strane, samo po nekoliko metara dalje. Iz bubice u
njegovom uhu uo se neki glas. Bilo je u tom trenutku neke napetosti,
nekakvog oseaja napregnutog iekivanja.
Stepen ugroenosti: plavo", konano se oglasio. Jedan ovek oboren."
Voza otvori vrata. Erik ga i ne pogleda. Bilo je trenutaka kada je
pomiljao da bi mogao da pogleda vozaa. Ali to jo nikad nije uinio.
Oboreni ovek bio je Artur Rep, direktor Meunarodnog monetarnog
fonda. Artur Rep je upravo bio ubijen u atentatu u Severnoj Koreji. Desilo
se to pre samo jednog minuta. Erik je gledao kako se to ponovo dogaa, u
opsesivno ponavljanom snimku, dok je auto milio ka taki zakrenja na
aveniji Leksington. Mrzeo je Artura Repa. Mrzeo ga je i pre no to ga je
upoznao. Bila je to mrnja u svom najistijem vidu, uredna, zasnovana na
razlikama u teoriji i tumaenju. A onda je jo i upoznao tog oveka, pa ga
omrznuo sasvim lino i haotino, silovito i od sveg srca.
Ubijen je uivo na televizijskom kanalu Money. U Pjongjangu je bila
prola pono, i on je u tim trenucima davao zavrni komentar reporterki
koja ga je intervjuisala za publiku u Severnoj Americi, posle istorijskog
dana i noi ispunjenih sveanostima, prijemima, veerama, govorima i
zdravicama.
Erik ga je na jednom ekranu posmatrao kako potpisuje neki
dokument, dok se na drugom pripremao da umre.
ovek u koulji s kratkim rukavima uao je u vidokrug kamere i
poeo da bode Artura Repa u lice i vrat. Artur Rep je epao tog oveka
tako da je izgledalo kao da ga privlai sebi da bi mu poverio neku tajnu.
Zajedno su se strovalili na pod, zapetljani u kabl reporterkinog mikrofona.
S njima je pala i ta vitka ena, ija se suknja s razrezom podigla uz bedra
i pretvorila u najvaniji detalj itavog prizora.
Ulicom su se orile sirene.
Na jednom od ekrana pojavilo se lice u krupnom planu. Bilo je to
izoblieno lice Artura Repa pokretano grevima preneraenosti i bola.
~ 22 ~

Podsealo je na hrpu samlevenog povra. Erik poele da jo jednom

ponove taj kadar. Ponovite to. Uinili su to, naravno, i znao je da e to
neprekidno ponavljati i nadalje kroz no, nau no, sve dok prizor ne
postane sasvim obian ili sve dok ga ne vidi i poslednji ovek na svetu, ta
bude pre, no on je mogao da ga vidi ponovo ako poeli, u bilo kom
trenutku, vraanjem slike posredstvom tehnologije koja je ve delovala
neprijatno sporo, a mogao je i da vrati usporeni snimak one vitke ene
izbezumljene strahom, zajedno s mikrofonom, i mogao je da sedi tako
satima i ali to nije mogao da je povali ba u tom asu kraj uzvitlanog
noa i pomeanih udova i raseenih aorti, uz stakato krikova razmahanog
atentatora, s mobilnim telefonom prikaenim za pojas, i uz prozukle, a sve
glasnije jauke umirueg Artura Repa.
Prolaz kroz aveniju zakrio je nekakav turistiki autobus. Bio je to
autobus na sprat kome je iz stomaka kuljao dim, dok su iz gornjeg dela
virile ojaene glave nepominih veana i Kineza, s runim torbicama
prepunim novca.
Majki in je i dalje sedeo na pomonom seditu, okrenut unatrag.
Odsluao je zvuni zapis izvetaja o ubistvu, ali se nije okrenuo da
pogleda u ekrane.
Erik ga je posmatrao, pitajui se da li je mladievo suzdravanje
odraz moralne strogosti ili apatije tako duboke da u nju nisu mogle
prodreti ak ni muze seksa i smrti.
Dok si bio odsutan", ree in.
Da. Reci."
Stigao je izvetaj da iroka potronja u Japanu opada." Progovorio je
glasom televizijskog spikera. Rastu sumnje u pogledu ekonomske moi
zemlje."
Vidi. ta. Toliko od mene."
Oekuje se slabljenje jena. Jen e malo pasti."
To je to. Vidi. Mora tako. Situacija mora da se promeni. Jen ne moe
dalje da raste."
Torval lagano prie njegovoj strani auta. Erik spusti prozor. Prozori
su se jo otvarali sputanjem. Torval mu se obrati:
ujte."
Da."
Kompleks preporuuje dodatne mere bezbednosti."
Nisi srean zbog toga."
Najpre ta pretnja upuena predsedniku."
~ 23 ~

Siguran si da moe da izae na kraj sa bilo im to iskrsne."

Sada i taj napad na ovog direktora."
Prihvati njihovu preporuku."
On podie prozor. Kako je doiveo te dodatne mere bezbednosti? Kao
osveenje. Smrt Artura Repa predstavljala je osveenje. Oekivani pad
jena donosio je okrepljenje.
Bacio je pogled na ekrane. Bili su postavljeni na razliitim
razdaljinama od zadnjeg sedita, ravni plazma-ekrani raznih veliina,
neki u zajednikim ramovima, a neki usamljeni u kuitima sa strane.
Delovali su kao kakva video-skulptura, lepa i lagana, s protejskim
mogunostima, poto je svaka jedinica mogla da se iskljui, zatvori ili radi
nezavisno od drugih.
Najvie je voleo da budu utiane ili da zvuk bude potpuno iskljuen.
Ljudi su poeli da izlaze iz onog turistikog autobusa. inilo se kao da
autobus tone u tamni dim koji ga je obavijao kao pena. Neka skitnica
pokua da ue u njega, odevena u kabanicu. Iz daljine su se ule sirene
vatrogasnih vozila zakrenih u saobraaju, zvuk je lebdeo u vazduhu,
jednolian, uz zvuke sirena oblinjih automobila, to je itav dan
optereivalo dodatnim pritiskom.
Oseao je kako ga obuzima sve vee ushienje. Otvorio je krov
automobila i proturio glavu u taj zaoijani prizor. Neboderi banaka
uzdizali su se odmah ispod avenije. Uprkos svojoj veliini, bile su to
nekako skrovite graevine, neprijatne za oko, tako obine i jednoline,
visoke, tanke, apstraktne, sa uobiajenim preprekama, dugake po itav
blok, sve odreda sline jedna drugoj, tako da je morao da se napregne da
bi ih video.
S mesta odakle ih je on gledao izgledale su prazne. Dopadala mu se
takva pomisao. Podignute su s namerom da budu poslednje tako visoke
graevine, ispranjene, projektovane tako da ubrzaju budunost. Te
zgrade oznaavale su kraj spoljanjeg sveta. One zapravo i nisu bile tu.
Nalazile su se u budunosti, u nekom vremenu izvan geografije i
opipljivog novca i ljudi koji ga gomilaju i broje.
Seo je i pogledao u ina, koji je grickao zanokticu na palcu. Gledao ga
je kako vae. Nije to bilo neko od onih Majklovih nenih sanjarenja.
vakao je, strugao zubima po zanoktici, zatim po samom noktu, pa po
korenu nokta, onom bledom luku nalik na etvrt meseca, na lunulu, i u
itavom prizoru bilo je neeg zastraujueg i atavistikog: neroeni in,
sklupan u membrani, odurni mali humanoid patuljaste glave, koji sisa
~ 24 ~

svoje krljutima prekrivene ake.

Zbog ega se zanoktica naziva zanokticom? Ta re, sluajno je znao
Erik, potie iz srednjovekovnog engleskog, a ova iz staroengleskog, u kome
je oznaavala muku i bol.
in ispusti jedan od svojih vegetarijanskih prdea. Ureaj za
kontrolu vazduha proguta ga istog trenutka. Zatim se ukaza jedan prolaz,
pa auto poskoi i zatrese se, te uz kripu konica obie onaj turistiki
autobus i presee aveniju. Jedan ovek s kolicima za prodaju tortilja
sveano je posmatrao prizor. Auto zadrhta prelazei bankinu, pa se otre i
krenu dalje, a kada su niz nadrealno dugu pustu ulicu dojurila do parka,
inov pogled vie nije bio mesearski izgubljen.
Sada ti je vreme da uradi ta?"
Da. U redu je", ree in.
Ne zna ta? Obojica to znamo."
U kancelariji ima posla koji treba obaviti. Ba tako. Moram da
ispratim dogaaje unatrag kroz vreme, da vidim hou li pronai ita to se
moe primeniti."
Nita se ne moe primeniti. Ali stvar je tu. Vidi se na dijagramima.
Videe."
Moram da proverim ranije vrednosti valuta, ta ja znam, kao kad
zabasa u maglovito praskozorje."
Ne moemo ekati maglovito praskozorje."
Onda u to da obavim ovde. Da bih utedeo na vremenu. To bi
trebalo da te odobrovolji. Dok spavam, ja izraunavam vremenske cikluse.
Godine, mesece, nedelje. Kakve sam samo prefinjene sheme pronaao.
Kakvu sam matematiku uneo u te vremenske cikluse i istorije cena.
Potom pone da pronalazi cikluse asova. Pa onda ugave minute. I tako
sve do sekundi."
To se moe uoiti i kod vonih muica i sranih udara. Tu deluju
sasvim uobiajene sile."
Ja sam toliko starovremen tip da ne moram ni da vaem hranu."
Ne moe da ostane ovde."
Meni se ovde dopada."
Ne, ne dopada ti se."
Volim da se vozim unatrake." in je progovorio svojim glasom
spikera. Umro je kao to je i iveo. Unatrake. Detaljniji izvetaj usledie
posle utakmice."
Oseao se dobro. Danima se ve nije osetio tako krepko, moda i
~ 25 ~

nedeljama, ili due. Na semaforu je bilo upaljeno crveno svetio. Na

suprotnoj strani avenije ugledao je Dejn Melman, svoju eficu finansija,
kako odevena u orts za tranje i majicu bez rukava kao kuna grabi dugim
koracima. Zastala je kraj dogovorenog mesta za sastanak, odmah uz
bronzani kip oveka koji rukom doziva taksi. Zatim je pogledala prema
Eriku, kiljei, nastojei da razazna da li je to njegova ili neka druga
limuzina. Znao je ta e mu rei, znao je svaku re u prvoj reenici, pa je
nestrpljivo iekivao da je uje. Ve ju je uo u sebi, izgovorenu nazalnim
tonom njenog glasa. Uvek je voleo da zna ta sledi. To je potvrivalo da
postoji nekakav nasleeni scenario, dostupan onima koji umeju da ga
deifruju.
in je iskoio iz auta pre no to su proli Park aveniju. Na peakom
ostrvu stajala je ena u sivom radnikom kombinezonu, koja je u visoko
uzdignutoj ruci drala pacova. Delovalo je to kao deo nekog performansa.
Upalilo se zeleno svetio, i oglasile su se sirene. Na zgradama po itavom
kraju bili su ispisani nazivi finansijskih institucija, urezani na bronzanim
ploama, uklesani u mermeru, ugravirani zlatotiskom na iskoenom
staklu.
Melmanova je trala. Kada se auto zaustavio na uglu, izala je iz
senke staklene kule pred kojom je stajala i uskoila kroz zadnja vrata, sva
od lakata i zacakljenih kolena, s mobilnim telefonom privrenim uz
stomak. Bila je zadihana i znojava od tranja, pa se sruila na pomono
sedite s nekakvim turobnim olakanjem, kao kad se ovek u toaletu
oslobodi suvinog tereta.
Boe dragi, ove limuzine, ne moe da razlikuje jednu od druge."
On zakilji i klimnu glavom.
Kao da smo klinci na maturi", ree ona, ili gosti na nekom glupavom
venanju. U emu je dra kad je sve isto?"
On pogleda kroz prozor, progovorivi tiho, nezainteresovan toliko da
je svoje zapaanje morao da saopti onom eliku i staklu napolju,
ravnodunoj ulici.
To to sam ja mona osoba koja ne eli da obeleava svoju teritoriju
jedinstvenim kapljicama mokrae, ta to znai? Je li to neto zbog ega bi
trebalo da se pravdam?"
Hou da poem kui da se ljubim s raunarom."
Automobil je stajao. ula se neka buka zbog koje su ljudi u prolazu
pokrivali ui, nekakvi potmuli grleni glasovi iz granitne kule koja se
~ 26 ~

upravo gradila na junoj strani ulice, nazvana po jednoj velikoj

preduzetnikoj firmi.
Uzgred, zna li ti koji je danas dan."
Znam."
Danas je, jebi ga, moj slobodan dan."
To znam."
Uasno mi je potreban taj dan."
Znam."
Ne zna. Ne moe ti da zna kako je to. Ja sam samohrana majka."
Imamo nepredvienu situaciju."
Ja sam majka koja tri kroz park i kojoj iznenada u pupku
eksplodira telefon. Pomislim da zove dadilja moje dece, koja nikada ne
zove pre no to temperatura skoi na etrdeset. Ali nije ona, ve situacija.
Imamo situaciju, jo kako. Imamo kolebanje jena koje bi moglo da nas
uniti za nekoliko sati."
Popij malo vode. Sedi pored mene."
Volim da razgovaram oi u oi. A i ne moram da gledam u sve ove
ekrane", ree ona. Znam ta se deava."
Jen e pasti."
Tako je."
iroka potronja je opala", ree on.
Tako je. S tim da je Japanska banka odluila da ne menja kamate."
Danas?"
Noas. U Tokiju. Pozvala sam svoj izvor u Nikeiu."
Dok si trala."
Dok sam bacakala svoje telo niz aveniju Medison da bih stigla ovamo
na vreme."
Jen ne moe dalje da raste."
To je tano. Tako je", ree ona. ,,S tim da je upravo skoio."
Pogledao ju je, onako rumenu i oroenu znojem. Auto je lagano
krenuo napred, i on oseti gr melanholije koji kao da je preao dubodoline
prostora da bi stigao do njega tu usred grada. Pogledao je kroz prozor,
sagledavi ih kao udnovatu smeu, te ljude na ulici, koji su mahali
taksijima i prelazili na crveno, svi odreda, i stajali u redovima pred
bankomatima banke ejs.
Rekla mu je da joj izgleda zlovoljno.
Autobusi su tutnjali avenijom u parovima, kaljucajui i dahui,
jedni kraj drugih i u kolonama, terajui ljude u trku na trotoar ivi plen,
~ 27 ~

nita novo a tamo su graevinski radnici uinali, sedei kraj zidova

banke, rairenih nogu, sa zaralim cipelama, budnih pogleda, naviknuti
na tu reku ljudi koji prolaze, spremni da procene izgled i korak i stil, ene
u kratkim suknjama, u polutrku, ene u sandalama sa slualicama na
glavi, ene u lakim kratkim pantalonama, turiste, i one visoke i doterane
s noktima iz vampirskih filmova, dugim, iljatim i oslikanim, radnici su
budno motrili u potrazi za nastranostima bilo koje vrste, za ljudima ija se
kosa ili odea ili hod rugaju onome to oni rade, etrdeset spratova iznad,
ili za morone s mobilnim telefonima, koji su im smetali sami po sebi.
Obino nije ostajao ravnoduan na takve prizore, na taj golemi lakomi
tok, u kome fizika volja grada, grozniavost ega, potvrde industrije,
trgovine, i ljudske gomile oblikuju svaki anegdotski trenutak.
uo je sebe kako progovara iz ne tako velike daljine.
Noas nisam spavao", ree.
Automobil je proao aveniju Medison i zastao ispred Merkantilne
biblioteke, kako je i bilo planirano. Du oba dela ulice bilo je dosta
restorana. Pomislio je na ljude koji jedu, na ivote koji nestaju zajedno s
rukom. ta se to krilo iza jedne takve misli? Pomislio je na spremaice
koje iste mrve sa stolova. Konobarice i spremaice nikad ne umiru. Samo
muterije prestaju da se pojavljuju, jedna po jedna, polako, prestaju da
dolaze na supu s krekerima sa strane.
Jedan ovek u odelu s kravatom priao je automobilu, s malom
torbom u ruci. Erik skrenu pogled. Svest mu se namah potpuno
ispraznila, tako da mu je kao njen jedini sadraj ostala nejasna pomisao
na to kako je re torba patetina. Svest ume tako da se isprazni u taktici
izbegavanja ili potiskivanja, u reagovanju na tako neposrednu pretnju, na
oveka u odelu s bombom u tani, tako da ne moe postojati blagodet bilo
kakve svrsishodne misli, niti moe biti vremena za kovitlac oseanja, za
onaj prirodni nalet kojim moe biti propraena opasnost.
Kada je ovek pokucao na prozor, Erik ga nije ni pogledao.
A onda se tu stvorio Torval, napregnutog pogleda, s rukom u sakou i
sa dvoje svojih pomonika, mukarcem s jedne i enom s druge strane, i to
tako da su postajali upeatljivo verodostojni dok su izranjali iz vizuelne
statinosti podnevne uline vreve.
Torval se nae prema neznancu.
Ko si ti, kog avola?" upita.
Molim."
Vreme za odgovor je ogranieno."
~ 28 ~

Doktor Ingram."
Torval mu zavrnu ruku na lea. Zatim ga pritisnu uz bok automobila.
Erik se nae prema prozoru i spusti staklo. Mirisi hrane meali su se u
vazduhu, korijander i supa od luka, zadah peenih goveih pljeskavica.
Pomonici nainie tit sa svake strane, oboje leima okrenuti dogaanju.
Dve ene izaoe iz japanskog restorana Jodo", pa ponovo uoe.
Erik pogleda tog oveka. Poele da ga Torval ustreli, ili bar da mu
prisloni oruje uz glavu.
Ko si ti, kog avola?" ree.
Doktor Ingram."
,,A gde je doktor Nevijus?"
Morao je iznenada da ode. Lini razlozi."
Priaj lagano i razgovetno."
Morao je iznenada da ode. Ne znam. Porodini problemi. Ja sam
njegov saradnik."
Erik porazmisli o tome.
Jednom prilikom sam vam isprao ui."
Erik pogleda Torvala i kratko klimnu glavom. Zatim podie prozor.
Sedeo je razgolien do struka. Ingram je otvorio torbu ispunjenu
ivahnim instrumentima. Prislonio je stetoskop uz Erikove grudi. Shvatio
je, Erik je shvatio, zato mu nedostaje potkoulja. Zaboravio ju je na podu
spavae sobe Didi Faner.
Pogledao je mimo Ingrama, dok je ovaj oslukivao kako mu se srani
zalisci otvaraju i zatvaraju. Auto se ubrzano kretao prema zapadu. Nije
mu bilo jasno kako to da se stetoskop jo koristi. Bila je to zaturena alatka
iz prolosti, starinska poput pijavica.
Dejn Melman ree:
Ovo je znai va posao."
To. Svakodnevno."
Bez obzira na."
Gde god se zateknem. Tako je. Bez obzira."
Ona zabaci glavu unatrag i zari sebi posred lica bocu mineralne vode.
Ingram je napravio ehokardiogram. Erik je leao na leima, gledajui
monitor iskosa, tako da nije bio siguran da li posmatra raunarski
obraenu mapu svog srca ili sliku samog tog organa. Ono je silovito kucalo
na ekranu. Slika je bila udaljena svega tridesetak centimetara, ali je srce,
ubaeno u drugaiji kontekst, postalo nekako daleko i ogromno, dok je u
krvavom purpurnom zanosu tuklo damarima galaksije u nastajanju.
~ 29 ~

Kakvu je samo tajnu sagledao u tom funkcionalnom miiu. Osetio je

strast tela, njegov prilagodljivi juri kroz geoloko vreme, poeziju i herniju
njegovog porekla iz praha prastarih rasprsnutih zvezda. Kako se samo
osetio patuljastim pred svojim sopstvenim srcem. Ono je bilo tu i ulivalo
mu strahopotovanje, dok je posmatrao sopstveni ivot ispod svoje grudne
kosti izraen jedinicama koje su poprimale vidljiv oblik, postojano tukui
izvan njega.
Ingramu nije rekao nita. Nije eleo da razgovara sa saradnikom. S
Nevijusom je ponekad i umeo da porazgovara. Nevijus je bio jasno
odreen. Bio je sed, visok i stamen, s prizvukom neeg srednjoevropskog u
svom glasu. Ingram je samo mrmljao uputstva. Diite duboko. Okrenite se
na levu stranu. Bilo mu je teko da kae bilo ta to ve nije rekao, rei su
mu uvek bile poredane u isti dosadni niz, kao i hiljadama puta ranije.
Melmanova ree:
Ovo je znai tvoj posao. Svakoga dana isto."
Moe i da se razlikuje, zavisi."
On dakle dolazi vaoj kui, ba lepo, preko vikenda."
Ponekad, Dejn, mi i umiremo preko vikenda. Umiru ljudi. Dogaa
se."
U pravu si. To mi nije palo na pamet."
Umiremo zato to je vikend."
I dalje je leao na leima. Ona je sedela naspram njegovog ela, i
obraala se jednoj taki malo iznad njega.
Mislila sam da se kreemo. Ali prestali smo."
Predsednik je u gradu."
Tako je. Zaboravila sam. Uinilo mi se da sam ga videla kada sam
istrala iz parka. Povorka automobila ila je niz Petu aveniju, s pratnjom
na motociklima. Pomislila sam da mogu da shvatim ako su sve te
limuzine tu zbog predsednika. Ali bila je to sahrana neke slavne osobe."
Umiremo svakoga dana", ree joj on.
Zatim je seo na sto da bi mu Ingram ispod pazuha potraio otekle
limfne vorove. Erik mu pokaza epi loja i elijskog taloga u dnu
stomaka, crnu bubuljicu, pomalo zloslutnog izgleda.
ta emo s ovim?"
Da saekamo da se pokae."
Kako? Da nita ne preduzimamo."
Neka se pokae", ree Ingram.
~ 30 ~

Eriku se dopalo kako je to zazvualo. Ne sasvim bezbojno. Pokuao je

da primeti saradnika. Eto, na primer, imao je brkove. Erik do tog asa nije
to primetio. Oekivao je da ugleda i naoare. ovek, meutim, nije nosio
naoare, premda je izgledao kao neko ko bi trebalo da ih nosi, sudei po
tipu lica i po optem dranju, kao ovek koji nosi naoare jo od ranog
detinjstva, zbog ega je delovao preterano zatieno i skrajnuto, pa su ga
druga deca kinjila. Bio je to ovek za koga ste se mogli zakleti da nosi
naoare.
Zamolio je Erika da se uspravi. Podesio je sto za pregled na polovinu
duine. Potom ga je zamolio da spusti pantalone i gae i sagne se preko
blieg kraja stola, rairenih nogu.
On uini to i nae se licem u lice sa svojom eficom finansija. Ona
ree:
Evo ovako. Postoje dve glasine koje nam idu na ruku. Najpre ona o
bankrotima koji se dogaaju ve est meseci. Svakog meseca ih je sve vie.
I bie ih jo vie. Krupne japanske korporacije. To je dobro."
Jen mora da padne."
Tu dolazi do gubitka poverenja. To e naterati jen da padne."
Dolar e se stabilizovati."
Jen e pasti", ponovi ona.
uo je uketav zvuk sputanja lastia. A onda osetio prodiranje
Ingramovog prsta.
Gde je in?" upita ona.
Radi na vizuelnom predstavljanju."
Ovo se ne moe predstaviti na dijagramu."
Moe."
Ne moe se predstaviti onako kao to se predstavljaju tehnoloke
akcije. Za njih postoje stvarni modeli. Mogu se odrediti predvidljive
komponente. Ovo je drugaije."
Mi ga poduavamo kako da gleda."
Trebalo bi ti da gleda. Ti si onaj koji vidi. ta je on? Dete. Ima onu
prugu u kosi. Nosi minuu."
Ne nosi minuu."
Da je jo samo mrvicu sanjiviji, morali bismo da ga prikljuimo na
aparate za reanimaciju."
On upita:
Koja je druga glasina?"
~ 31 ~

Ingram je ispitivao prostatu traei znake. Opipavao ju je, provukao

je prst kroz rektalni zid i njime lagano dodirivao povrinu lezde. Bilo je
bolno, moda samo zbog stezanja miia u analnom kanalu. Ali je bolelo.
To jeste bio bol. Putovao je kroz sistem nervnih elija. Iz svog pognutog
poloaja, Erik je gledao pravo u Dejnino lice. To mu se, i sam se tome
iznenadio, dopadalo. U kancelariji, ona je bila naprasita osoba, skeptina,
neprijatna, ohola, s posebnim darom za nemo izricanje prigovora. Ovde je,
meutim, bila tek samohrana majka koja je do maloas trala a potom
sela na pomomo sedite, sa iks nogama i, odnekud, dirljivo ispijenog lika.
Na elu joj je leao vlaan i ravan pramen kose, u kome se nazirao prvi
tanani odsev sede vlasi. U oputenoj ruci drala je bocu za vodu.
Nije ustuknula pred njegovim pogledom. Ostvarili su potpuni kontakt
oima. Ispod oputene majice ocrtavala joj se kvrgava kljuna kost. On
poele da joj polie znoj s unutranje strane runog zgloba. Sva se
pretvorila u zglobove potkolenice i usne bez karmina.
uju se glasine i o ministru finansija. Oekuje se da svakog trenutka
podnese ostavku", ree ona. Nekakav skandal povodom neke pogreno
prenete izjave. Dao je u vezi sa ekonomijom neku izjavu iji je smisao
izgleda bio izvrnut. Cela zemlja bavi se analizom gramatike i sintakse u
toj izjavi. Ili, zapravo, tu i nije u pitanju ono to je rekao. U pitanju je
trenutak kada je zautao. Sada pokuavaju da dokue znaenje te pauze.
Moglo bi se ispostaviti da je dublje i od same gramatike. A moda je samo
bio zastao da udahne vazduh."
Kad je Nevijus radio ovo s prstom, prst bi uao i izaao za svega
nekoliko sekundi. Ingram je ovde eprkao u potrazi za nekom nedovoljno
jasnom injenicom. Dejn je bila ta injenica. Drala je bocu meu
nogama, sada ve razmaknutih kolena, i posmatrala ga. Usta su joj bila
otvorena, i otkrivala su krupne razmaknute zube. Neto je strujalo meu
njima, duboko, neka uzajamna naklonost izvan uobiajenih znaenja te
reci, koja je obuhvatala i ta uobiajena znaenja, saaljenje, bliskost,
nenost, itavu fiziologiju nervnih titraja, otkucaja srca i luenja, nekakav
snani seksualni nadraaj privlaio ga je njoj, dok mu je Ingramov prst
bio zariven duboko u anus.
itava je ekonomija, dakle, u gru," ree ona, zato to je taj ovek
udahnuo vazduh."
Oseao je sve to. Oseao je bol. Bol je putovao svojim stazama.
Obavetavao je o tome ganglije i kimeni stub. Bio je tu u njegovom telu, u
toj graevini ije je postojanje eleo teorijski da pobije ak i dok se bavio
~ 32 ~

njenim oblikovanjem pod strogo odmerenim delovanjem ipki i tegova.

eleo je da ga smatra nevanim i zamenljivim. To se telo prilagoavalo
talasastim skupovima informacija. To je telo on gledao na ovalnom ekranu
u trenucima kada nije gledao u Dejn.
Ti stee tu bocu za vodu."
To je ona mekana plastika."
Stee je. Davi je."
To je neto sasvim normalno."
To je seksualna tenzija."
To je svakodnevna ivotna napetost."
To je seksualna tenzija", ree on.
Zatraio je od Ingrama da isprui slobodnu ruku i izvue naoare za
sunce iz depa sakoa koji je visio kraj njega na vealici. Saradnik je s
uspehom obavio tu radnju. Erik stavi naoare.
Ima ovakvih dana."
Kakvih?" upita ona.
Raspoloenje mi se menja i koleba. Ali kad se oseam ivahno i
krepko, onda sam ultrapronicljiv. Zna li ta vidim dok te gledam? Vidim
enu koja bi volela da bestidno ivi u svome telu. Reci mi da to nije istina.
Volela bi da isprati svoje telo do samozaborava i iste putenosti. Zato
mora da tri, da bi umakla porivima svoje sutinske prirode. Hajde, reci
mi da izmiljam. Ne moe. To ti se vidi na licu, sve se vidi, kao retko
kada na bilo ijem licu. ta vidim? Neto lenjo, izazovno i nezasito."
Ja sasvim dobro ivim s tim."
Takva si ti ena u ovom ivotu. I dok te gledam, ta se dogaa?
Oseam uzbuenje kakvo nisam osetio jo od prvih usplamtelih noi
adolescentskog ludila. Uzbuen sam i zbunjen. Gledam te i oseam
buenje erekcije, premda se itava situacija tome estoko protivi."
Nee moi da dozvoli sebi da se ukruti. Psiholoki nee moi sebi to
da dopusti", ree ona. On zna ta se dogaa tamo pozadi."
Svejedno. Ima ovakvih dana. Gledam te i oseam strujanje. ik reci
da ga i sama ne osea. Jo od onog trenutka kada si sela ovde u toj svojoj
potresnoj trkakoj opremi. Tlina je itava ta pria o jevrejskohrianskom dogingu. Nisi ti roena za tranje. Evo, gledam te. I znam
kakva si. Telo ti je oputeno, snanog mirisa i vlano. Ti si ena roena da
sedi zavezana za stolicu dok ti neki mukarac govori koliko ga
uzbuuje."
Kako to da nikada ranije nismo ovako sedeli zajedno?"
~ 33 ~

Seks otkriva kakvi smo. Seks nas prozire. Zbog toga i jeste toliko
potresan. On nam svlai spoljanji izgled. Gledam gotovo nagu enu kako
iscrpljena i eljna miluje plastinu bocu stisnutu meu butinama. Da li
me moda ast obavezuje da u njoj vidim samo slubenicu i majku? Ona
vidi mukarca u sasvim oito poniavajuem poloaju. Da li je on taj koji
ja mislim da jeste, s gaama sputenim do lanaka i natrenom
stranjicom? Kakva pitanja on postavlja sebi iz takvog poloaja? Vrlo
krupna pitanja, moda. Pitanja one vrste kakva nauka bez prestanka
postavlja. Zbog ega neto, a ne nita? Zbog ega muzika, a ne buka? Lepa
pitanja, na udan nain prikladna ovom nedostojnom trenutku. Ili mu je
moda perspektiva ograniena, pa razmilja iskljuivo o samom tom
trenutku? Razmilja o bolu."
Bol je imao jedno arite, ali inilo se da usisava sve oko sebe: organe,
predmete, uline zvuke, rei. Bila je to taka pakleno jasnog opaanja koje
je bilo postojano, nepromenljivog stupnja, i to zapravo uopte i nije bila
taka, ve grudva nekog drugog mozga, neke kontrasvesti, ili ak ni to,
ve neto tree smeteno u dnu njegove beike. Delovao je iznutra. Mogao
je da razmilja i govori o drugim stvarima, ali iskljuivo unutar tog bola.
Trenutno je iveo u toj lezdi, u toj zaarenoj injenici vlastite biologije.
Da li mu je ao to se odrekao dostojanstva i ponosa? Ili tu postoji i
neka potajna elja za samoponienjem?" On joj uputi osmeh. Da li je
njegova muevnost samo privid? Da li on voli ili mrzi sebe? Sumnjam da
zna odgovor na to pitanje. Ili se odgovor menja iz asa u as. Ili je to
pitanje toliko prisutno u svemu to ini da ne moe da izae iz njega da bi
dao odgovor."
inilo mu se da misli ozbiljno. Nije mu se uinilo da govori tek da bi
ostavio utisak. Bila su to ozbiljna pitanja. Znao je da su ozbiljna, premda
nije bio siguran.
Ima ovakvih dana. Samo pucne prstom i stvori se plamen. Svaki
oseaj, svaki njegov unutranji sklad. Odjednom se ini da e se desiti
stvari koje se inae ne dogaaju. Zna ona ta on hoe da kae, hoe da
kae da ne moraju ak ni da dodirnu jedno drugo. Njoj se dogaa isto to i
njemu. Ne mora da se podvue pod sto i da mu popui. To je suvie
banalno da bi bilo zanimljivo ma kome od njih dvoje. Meu njima struji
snaan talas. Emocionalni ton. Treba mu dopustiti da se izrazi. On je
posmatra u tom njenom samosaaljenju i osea kako miii karlice poinju
da mu podrhtavaju. Kae joj: reci mi da prestanem, i ja u prestati. Ali ne
eka njen odgovor. Nema vremena za to. Repici njegovih spermatozoida
~ 34 ~

ve se migolje. Ona je ve njegova voljena i njegova ljubavnica i kurvetina

besmrtna. Ne mora da uini onu neiskazivu stvar koju eli da uini.
Dovoljno je da je izgovori. To je zato to su njih dvoje ve prevazili svaki
utvreni model ponaanja. Dovoljno je da izgovori te
rei."
Reci to."
elim da te lagano tucam tom flaom, s naoarima za sunce na
nosu."
Stopala joj izletee ispod stranjice. Neto je rekla, ispustila neki
zvuk, dok joj se dua hitro izvijala uvis.
Ugledao je svoje lice na ekranu, zatvorenih oiju, usana oblikovanih u
mali bezglasni majmunski krik. Znao je da kamera prenosi sliku na ekran
istog trenutka, ili da bi trebalo to da ini. Kako je onda mogao da vidi sebe
ako su mu oi zavorene? Vremena za razmiljanje o tome nije bilo. Osetio
je kako mu telo hvata korak s nezavisnom slikom.
Tog su trenutka ovek i ena ostvarili vrhunac manje-vie
istovremeno, ne dotiui ni jedno drugo, niti sebe same.
Saradnik je svukao rukavicu i pljesnuo je u korpu za otpatke, kao
poderotinu i otpadak, svu potamnelu od znaaja.
Sirene su se oglaavale gore-dole niz ulicu. Erik poe da se oblai,
iekujui da Ingram upotrebi re asimetrino." Ovaj, meutim, ne ree
nita. Njegov pravi lekar, Nevijus, upotrebio je tu re jednom, prilikom
opipavanja, bez daljih objanjenja. Viao je Nevijusa gotovo svakodnevno,
ali ga nikada nije zapitao ta je ta re podrazumevala.
Voleo je da traga za odgovorima na teka pitanja. Takav je bio njegov
metod za ovladavanje idejama i ljudima. Bilo je, meutim, neega u toj
ideji asimetrije. Bila je to podsticajna ideja u svetu izvan tela, sila
protivna ravnotei i spokoju, mali zagonetni obrt, subatomski, koji je
omoguavao da doe do stvaranja. A onda, i sama ta zmijolika re, pomalo
uvrnuta, sa onim jednim dodatnim slovom koje menja sve. No, kada je tu
re odstranio iz njenog kosmolokog registra i primenio je na telo jednog
sisara mukog pola, na svoje telo, poeo je da se osea kao bleda sablast.
Oseao je nekakvu iaenu pobonost prema toj rei. Nekakav strah, i
udaljenost od nje. Kada ju je uo izgovorenu u kontekstu urina i sperme i
kada je pomislio na nju u senci upianih gaa, pod jedan, a onda i
ojaenosti oputene kite, pod dva, to ga je uteralo u sujevernu zanemelost.
Skinuo je naoare za sunce i pomno osmotrio Ingrama. Pokuao je da
mu proita lice. Bilo je potpuno bezizraajno. Poeleo je da stavi svoje
~ 35 ~

naoare na saradnikovo lice, da ga uini stvarnim, da mu podari znaenje

koje ono ima u naletima opaanja drugih ljudi, ali su za tako neto
naoare morale biti iste i debelih soiva i presudno karakteristine za
njega. Ako nekog poznajete deset godina, ponekad vam je potrebno sve to
vreme da biste primetili da ne nosi naoare. Ovo je lice bez naoara bilo
potpuno izgubljeno.
Nije Ingram bio taj koji se prvi oglasio. Oglasila se Dejn Melman,
zastavi kraj otvorenih vrata pre no to je izala da nastavi s prekinutim
tranjem.
Htela bih da kaem neto sasvim jednostavno. Jo moe da bira.
Moe da popusti i pristane na gubitak, i da iz toga izae jai. Jo nije
kasno. Moe tako da odlui. Puno si toga uradio za nae ulagae i na
jakim i na slabanim tritima. Veina menadera za investicije
potcenjuje znaaj trita. A ti ga precenjuje, neprestano, i nikad jo nisi
dopustio da talasanje gomile utie na tebe. To je jedan od tvojih talenata."
Nije sluao njene rei. Gledao je pored nje, u oveuljka koji je kraj
bankomata ispred Izraelske banke na severozapadnom uglu mumlao
neto sebi u zube.
Ostvarili smo profit, napredovali smo iako ostali fondovi posru",
ree ona. Da, jen e pasti. Ne verujem da jen moe da nastavi da raste.
Ali dok se to ne desi, trebalo bi da malo uzmakne. Da zastane. Dajem ti
savete o ovome ne samo kao tvoj ef finansija, ve i kao ena koja bi danas
jo bila udata za svoje nekadanje mueve da su je gledali onako kako si
me ti danas gledao."
Nije vie gledao u nju. Zatvorila je vrata i krenula da tri Petom
avenijom prema severu, mimoiavi onog pohabanog oveka kraj
bankomata. Bilo je u njegovoj pojavi neeg poznatog. Nije to bila njegova
jakna kaki boje, niti istanjena kosa. Moda ta njegova pogurenost. Eriku,
meutim, nije ni bilo stalo da se seti da li je tog oveka nekad poznavao.
Mnoge je ljude on nekad poznavao. Neki su pomrli, drugi otili u prinudnu
penziju da svoje tihe sate provode sami u tolaetu ili da etaju kroz umu
svoje tronone pse.
Poe da razmilja o automatskim ke-aparatima. Taj naziv bio je
zastareo i optereen sopstvenim istorijskim pamenjem. Funkcionisao je i
ovako i onako, nemoan da izbegne uticaj smetenog ljudstva i
rasklimatanih pokretnih delova. Naziv se odnosio na deo procesa koji je ta
naprava trebalo da zameni. Bio je antifuturistiki, tako nezgrapan i
mehaniki, da mu je ak i akronim delovao zastarelo.
~ 36 ~

Ingram je sklopio sto za pregled i vratio ga u ormari. Zatim je

spakovao torbu i izaao, na tren se okrenuvi da pogleda Erika. Stajao je
udaljen svega metar-dva, ali je ve bio izgubljen u gomili, zaboravljen jo
dok je izgovarao svoje rei, irom otvorenih oiju, s uvebanom
nezainteresovanou u glasu.
Imate asimetrinu prostatu", rekao je.

~ 37 ~

Ispovest Bena Levina

NO

Mrtav je, najdoslovnije mrtav. Okrenuo sam ga i pogledao. Oi su mu

bile nemilosrdno zatvorene. Samo, kakve to veze ima s milosrem? Iz grla
mu se zauo kratak zvuk koji bih nedeljama mogao da pokuavam da
opiem. Ali kako se zvui uopte pretvaraju u rei? Re je o dva odvojena
sistema koja mi svojim kukavnim nastojanjima elimo da poveemo.
Ovo podsea na neto to bi on rekao. Mora biti da ponovo izgovaram
njegove rei. Jer, uveren sam da je on to jednom rekao, u prolazu kraj mog
radnog stola, obraajui se osobi koja je tada bila kraj njega, a povodom
neznano ega. Povodom ogledala i odraza. Ili povodom seksa i ljubavi. Re
je o dva odvojena sistema koja mi svojim kukavnim nastojanjima elimo
da poveemo.
Dozovolite da progovorim u svoje ime. Nekada sam imao posao i
porodicu. Silno sam se trudio da im podarim ljubav i obezbedim sredstva
za ivot. Koliko vas zaista poznaje pravu i gorku silinu te jednostavne rei
obezbediti"? Oduvek se pria da sam nepredvidljiv. On je nepredvidljiv.
On ima problema s identitetom i higijenom. On hoda, kako bih rekao,
udno. Kad god bih uo bilo koju od takvih izjava, znao sam da one
nastaju onda kada u izgledu neke osobe oseate neto to ne mora da se
iskae recima.
Izrekao sam telefonom pretnju u koju ni sam nisam verovao. Oni su
poverovali, kao to sam i oekivao, na temelju svog poznavanja firme i
osoblja. Jedino nisam znao kako da ga ulovim. Kretao se po gradu bez
utvrenog plana. Imao je naoruanu pratnju. Zgradi u kojoj je iveo bilo je
nemogue prii odeven ovako apa-drapa. Prihvatio sam tu injenicu. Ni u
samoj firmi nije bilo lako pronai njegovu kancelariju. Uvek se nalazila na
drugom mestu. Ili bi je ispraznio i otiao da radi negde drugde, ili je radio
tamo gde bi se zatekao, ili kod kue u aneksu, poto rad nikada nije
odvajao od linog ivota, ili je putovao i razmiljao, ili provodio vreme
itajui knjige u kui koju je, prialo se, imao u planini kraj jezera.
Bavim se pitanjima duha, nisam podeen na delanje.
Sada sam, evo, u prilici da razgovaram s njegovim leom. Mogu da
govorim a da me niko ne prekida ili ispravlja. On vie ne moe da mi kae
da stvari stoje ovako ili onako, ili da se brukam ili pravim budalu od sebe.

~ 38 ~

Da ne razmiljam kako treba. Po njemu, takav zloin zauzima poasno

mesto u galeriji uasa.
Kad pokuam da suzbijem svoj gnev, spopadnu me napadi
hwabyunga (korejanski). Tu je re o prevashodno kulturnoj panici, kojom
sam se zarazio preko Interneta.
Bio sam docent na predmetu dodatnih kompjuterskih aparata. Moda
sam to ve spomenuo, na dravnom koledu. A onda sam napustio taj
posao da bih zaradio svojih milion dolara.
Olovka kojom ovo ispisujem ute je boje, s brojem 2. Hou da
navedem orua kojima se sluim, tek da ostane zabeleeno.
Oduvek sam bio svestan ta mi ljudi govore reima ili pogledima.
Stvarnost jedne osobe ini ono to ljudi misle da vide u njoj. Ako misle da
neko hoda ukrivo, onda on hoda ukrivo, razdeeno, poto je to njegova
uloga u ivotima onih oko njega, a ako za nekog kau da mu odea koju
nosi ne pristaje, onda taj neko treba da naui da deluje kao da mu nije
stalo do toga kako je odeven, da time iskae svoj prezir prema njima i
ujedno kazni samoga sebe.
Ja neprestano govorim o duhovnim stvarima. To i vi inite, ali ne sve
vreme. Ja to inim bez prestanka, dugim govorima obraam se nekome a
da nikada ne znam tano ko je to. Poinjem, meutim, da verujem da je to
on.
Imam svoj papir, standardnog formata, beli sa plavim linijama.
Namera mi je da napiem deset hiljada stranica. Ali ve vidim da se
ponavljam. Ponavljam se.
Kada sam ga okrenuo, pretresao sam mu depove i nisam pronaao
nita. Jedan dep bio mu je pocepan. Na glavi je imao ranu u vidu
purpurne kraste, s tim da mene zaista ne zanimaju opisi. Mene zanima
novac. Tragao sam za novcem. Bio je podian samo s jedne strane, ne i s
druge, i imao je cipele, ali ne i arape. Telo mu je odisalo ogavnim
zadahom.
Struju kradem od jedne uline svetiljke. Sumnjam da mu je ikada
palo na pamet gde ja to ivim.
Bilo je u mom ivotu podosta obrta, ali ja nisam jedan od onih ubogih
ljudi kakve viate na ulicama, onih koji ive i misle od sada pa do sledeeg
trenutka. Bitiem filozofski na rubu sveta. Sakupljam stvari, istina je, po
trotoarima u kraju. itava bi se drava mogla napraviti od onog to ljudi
bacaju. Ponekad, dok govorim, ujem svoj glas. Obraam se nekom i ujem
svoj glas, u treem licu, kako ispunjava vazduh oko moje glave.
~ 39 ~

min

Gradska uprava zapeatila je prozore kada su otpisali ovu zgradu. No

ja sam malo rasklimao jednu dasku, da bi mogao da ulazi vazduh. Ne
ivim ja nestvarnim ivotom. ivim praktinim ivotom oveka koji
poinje od poetka, s netaknutim sistemom vrednosti srednje klase. Ove
zidove ruim zbog toga to ne elim da ivim u skupu kvadratia u
kakvima su iveli drugi, s vratima i uzanim hodnicima, itave porodice u
svojim stenjenim ivotima, s toliko koraka do postelje i toliko koraka do
vrata. elim da ivim otvorenim ivotom duha, u kakvom e moje
ispovesti moi nesmetano da se rasprostiru.
Postoje, ipak, trenuci kada poelim da se oeem o kakva vrata ili zid,
tek zarad saoseajnog dodira.
Potraio sam taj novac po depovima zbog njegovog intimnog
sadraja, ne toliko zbog njegove vrednosti. Bila mi je potrebna ta
intimnost, kao i dodir, njegov dodir, mrlja njegove line prljavtine. eleo
sam da novanicama protrljam lice, da bih se podsetio zato sam ga ubio.
Pogled mi je neko vreme ostao prikovan uz njegovo telo. Zavirio sam
mu u usta traei znake truljenja. Tada sam uo onaj zvuk iz njegovog
grla. Uinilo mi se da e mi se neizbeno obratiti. Nisam imao nita protiv
da jo malo porazgovaramo. Posle svega to smo izgovorili u ovoj dugoj
noi, shvatam da imam jo toga da kaem. Krupne mi teme kolaju kroz
svest. Teme usamljenosti i odbaenosti. Pitanje koga sad da mrzim kad
vie nikog nema.
Taj kompleks je obavetajno odeljenje firme. Njima sam uputio svoju
uglavnom praznu pretnju. Znao sam da e moje komentare protumaiti
kao sasvim odreena znanja biveg slubenika i da e brzo prikupiti
podatke koji se kreu u tom smeru. Bilo mi je sasvim dovoljno da im
spomenem njihova imena, ak i devojako prezime neije majke u tom
velianstvenom i reitom juriu, da navedem detalje procedura i
uobiajenih postupaka. Uselio sam se u njihove glave, ostvario kontakt.
Nisam vie morao sam da nosim to breme.
Imam svoj pisai sto, koji sam dovukao preko trotoara, pa kroz aleju i
uz stepenice. Potrajao je taj poduhvat, uz korienje sistema klinova i
konopaca. Dva dana mi je trebalo da to obavim.
Nikada nisam oseao vremensku razliku izmeu deteta i oveka,
deaka i oveka. Nikada nisam svesno bio dete u onom smislu u kome se
taj izraz uobiajeno koristi. Oseam da sam oduvek bio ovo to sam sada.
Posle otputanja, pisao sam mu pisma, ali sam prestao zato to sam
znao da je to patetino. Znao sam isto tako i to da u mom ivotu postoji
~ 40 ~

neto emu je potrebna patetika, ali sam prisilio sebe da raskinem vezu s
tim. Nije bilo vano to to on nikada nee videti ta pisma. Videu ih ja.
Vano je bilo to to sam ih ja pisao i video. Moete zamisliti, dakle, koliko
me je iznenadilo to to nisam morao da ga pratim i vrebam, emu ne samo
da sam bio nevian, ve su me i opsedale protivurene misli povodom toga
treba li on da umre ili ne. Uostalom, ma ta da sam mu rekao preko
telefona i ma kako brzo da su prikupili podatke, kako bi mogli da me
pronau i otkriju gde i kako ivim?
Nemam sat. O vremenu sada razmiljam u sklopu drugih totaliteta.
Razmiljam o svom vlastitom odseku vremena naspram mnogobrojnih
brojki, vremena zemlje, zvezda, nedoslednih svetlosnih godina, starosti
svemira, i slinih stvari.
Re svet trebalo bi da oznaava neto to je samo sebi dovoljno. Nita,
meutim, nije samo sebi dovoljno. Svaka stvar zadire u neto drugo. Moji
maleni dani izlivaju se u svetlosne godine. Zato ja mogu samo da se
pretvaram da sam neko. I zato sam se isprva oseao kao da sam proizvod
neega, kad sam krenuo da radim na ovim stranicama. Nisam znao da li
je to moda zato to sam se toliko trudio da piem kao neko na koga bih
eleo da liim.
I dalje imam svoju banku, koju sistematino poseujem radi susreta s
doslovno poslednjim dolarima koje imam na raunu. inim to iz
postojanih psiholokih razloga, da bih znao da posedujem novac u jednoj
instituciji. Kao i zbog toga to bankomati jo imaju onu harizmu koja mi
se tako reito obraa.
Radim na ovom dnevniku dok na tri metra od mene lei mrtav ovek.
Ba udno. Na tri i po metra. Rekli su da imam problema s mentalnom
ravnoteom, pa su me premestili da radim na manje vanim valutama.
Postao sam beznaajan tehniki element u firmi, tehnika injenica. Za
njih sam bio tipian fiziki radnik. I to sam prihvatio. A onda su me
otpustili bez najave i bez otpremnine. I to sam prihvatio.
Meu mojim simptomima je i uzrujanost praena krajnjom
zbunjenou. To se na Haitiju i u Istonoj Africi oznaava reju koja u
prevodu znai naleti delirijuma. U dananjem svetu sve se deli s drugima.
Koja je to vrsta jada koja se ne moe s nekim podeliti?
Nisam itao iz zadovoljstva, ak ni kao dete. Nikada nisam itao iz
zadovoljstva. Shvatite to kako god vam je volja. Previe razmiljam o sebi.
Prouavam samoga sebe. Smuilo mi se od toga. Ali to je sve to mi je
preostalo. Ja nisam nita drugo. Moj takozvani ego je siuna skvrena
~ 41 ~

stvar koja se verovatno ne razlikuje previe od vaeg, ali istovremeno

mogu s punim pouzdanjem da tvrdim da je aktivan i da kipti od smisla i
da sve vreme doivljava velike poraze i velike pobede. Imam sobni bicikl
bez jedne pedale, koji je neko jedne noi ostavio na ulici.
Takoe imam pri ruci i cigarete. elim da se oseam kao pisac sa
svojom cigaretom. Samo to mi je nestalo cigareta, nema ih vie, u paklici
su ostale one trunke koje sam ve polizao, i sad me spopada iskuenje da
omiriem mrtvaev dah u potrazi za ukusom bilo ega, moda cigare koju
je pre nedelju dana popuio u Londonu.
itavog dana postajao sam sve vie uveren da ja to ne mogu da
uinim. A onda sam to uinio. Sada bi trebalo da se setim zato.
Mislio sam da u potroiti onoliko godina koliko je potrebno da bi se
ispisalo deset hiljada stranica i da u vam na taj nain ostaviti zapis,
lektiru o ivotu budnom i usnulom, zbog toga to e taj zapis sadrati i
snove, i one male ubode seanja, i sve kukavne navike i prikrivanja, kao i
sve stvari kojima sam okruen, buku sa ulice, mada evo prvi put shvatam,
sada, ovoga trena, da ni sve razmiljanje i pisanje ovoga sveta nee moi
da opie ta sam oseao u onom stranom trenutku kada sam opalio iz
pitolja i ugledao ga kako pada. ta je ostalo, dakle, to bi vredelo
ispriati?

~ 42 ~

2.
Auto je proao kroz aveniju i uao u Vest Sajd, gde je iznenada morao
da uspori, kreui se preko peakog prelaza protivno svetlu na semaforu,
razmiui talase peaka.
Torvalov glas izvestio je o pucanju vodovodne cevi negde navie uz
ulicu.
Erik ugleda dvoje svojih slubenika obezbeenja kako, po jedno sa
svake strane limuzine, odmerenim koracima hodaju odeveni u sline crne
sakoe, sive pantalone i majice sa rol-kragnom.
Na jednom od ekrana ukaza se stub tamnocrvenog mulja koji je
ikljao iz jedne rupe u zemlji. To mu se dopalo. Na ostalim ekranima
videlo se kretanje novca. Brojke su klizile horizontalno, a pruge tabela
kretale su se gore-dole. Znao je da tu postoji neto to jo niko nije otkrio,
nekakva shema pritajena u samoj prirodi, skakutanje slikovnog jezika
koji je zalazio izvan granica uobiajenih modela tehnike analize i
uspevao da predvidi ak i nedokuive tabele njegovih sledbenika u istoj
oblasti. Sigurno je postojao nain da se objasni taj jen.
Bio je gladan, bio je napola izgladneo. Bilo je dana kada je eleo da
bez prestanka jede, da razgovara s ljudima oi u oi, da ivi u prostorima
mesa. Prestao je da gleda u ekrane raunara i okrenuo se ka ulici. Nalazili
su se u zlatarskom kraju, pa je otvorio prozor da pogleda prizor uzavreo od
trgovine.
Bezmalo u svakoj radnji bili su izloeni dragulji, a kupci su vredno
radili na obe strane ulice, provlaei se izmeu oklopljenih vozila banaka i
privatnih obezbeenih kombija da bi osmotrili privlane vajcarske satove
ili seli da jedu u nekom od malih koer restorana.
Automobil je kao pu milio centimetar po centimetar.
Hasidi* u frakovima i sa filcanim cilindrima stajali su u dovratcima i
razgovarali, mukarci s naoarima bez okvira i s kutravim belim
bradama, izdvojeni iz titraja ulice. Stotine miliona dolara dnevno kretalo
se tamo-amo izmeu zidova, i taj je oblik novca bio toliko zastareo da Erik
nije znao ta da misli o njemu. Bio je tvrd, sjajan, izbruen. Predstavljao
je sve ono to je on ostavio za sobom ili sa ime se nikada nije ni sreo, tako
obraen i uglaan, tako izrazito trodimenzionalan. Ljudi su ga nosili i
mahali njime. Svlaili su ga radi odlaska na spavanje ili obavljanja
_____________________________________
*Hasidi pripadnici sekte jevrejskih mistika nastale u osamnaestom veku u Poljskoj (.Prim.
prev.).

~ 43 ~

seksualnog ina i oblaili ga da bi u njemu obavili seksualni in ili umrli.

Nosili su ga na sebi i u grobu.
Hasidi su hodali niz ulicu, mlai mukarci u tamnim odelima i
znaajnim fedora-eirima, bledih i praznih lica. Ljudi koji su videli samo
jedni druge, pomislio je, dok su iezavali u ulazima radnji ili na
stepenitu podzemne eleznice. Znao je da su trgovci i draguljari u
prostorijama iza radnji i pitao se da li se poslovi i sada sklapaju u
dovratku uz stisak ruke i blagoslov na jidiu. U tkivu ulice osetio je neto
od Louer Ist Sajda iz dvadesetih godina i draguljarskih sredita Evrope iz
vremena pre Drugog svetskog rata, Amsterdama i Antverpena. Znao je
poneto iz istorije. Video je jednu enu kako sedi na trotoaru i prosi, s
bebom u rukama. Govorila je nekim njemu nepoznatim jezikom. Znao je
nekoliko jezika, ali ne i ovaj. Izgledala je kao da je pustila korenje tu u
asfaltu. Moda je i ta beba bila roena tu, ispod znaka za zabranjeno
parkiranje. Osim za slubena vozila. Crnci koji su nosili ploe sa
ispisanim reklamnim porukama mrmljali su na nekim afrikim jezicima.
Gotov novac za zlato i dijamante. Prstenje, novii, biseri, nakit na veliko,
antikvarni nakit. Bila je to prava pijaca, pravo malo jevrejsko selo. Bilo je
tu i onih koji vole da se cenkaju, i onih priljivih, svadljivih, bilo je
trgovaca praznim priama. Ta je ulica bila uvreda za istinu budunosti.
Ali on je na nju reagovao. Oseao je kako ulazi u svaki njegov prijemnik i
ostvaruje elektrini luk s njegovim mozgom.
Automobil stade i on izae da se protegne. Saobraaj ispred njih bio je
pretvoren u dugo teno svetlucanje zaludnog metala. Ugledao je Torvala
kako koraa prema njemu.
Moramo promeniti marrutu."
A situacija stoji kako."
Ovako. Imamo stanje poplave u ulicama ispred nas. Stanje haosa.
Ovako. Pitanje predsednika i mesta na kome se on trenutno nalazi. On je
fluidan. On je pokretan. A kuda god da se zaputi, na satelitski prijemnik
prijavljuje efekat talasanja u saobraaju, koji izaziva sveoptu paralizu. I
ovako. Kroz centar grada lagano se kree jedna pogrebna povorka i upravo
savija prema zapadu. Mnotvo vozila, mnotvo oaloenih koji idu peice.
I na kraju jo neto. Imamo izvetaj o neposrednoj aktivnosti u ovom
kraju."
Aktivnosti."
Neposredne. Priroda jo uvek nepoznata. Iz kompleksa poruuju da
preduzmemo mere predostronosti."
~ 44 ~

ekao je reakciju. Erik je gledao pored njega u nekakav veliki izlog, u

toj ulici jedan od retkih u kojima nisu bili izloeni nizovi skupocenog
metala optoenog dragim kamenjem. Oseao je ulicu oko sebe, u
neprekidnom kretanju, oseao je ljude kako prolaze jedni pored drugih u
kodiranim trenucima gestova i plesa. Pokuavali su da koraaju bez
zastajanja zbog toga to zastajanje odaje dobronamernost i slabost, ali su
s vremena na vreme bivali primorani da se izmaknu u stranu ili ak da se
zaustave, a tada su gotovo bez izuzetka skretali pogled u stranu.
Susretanje pogledom bilo je neto vrlo delikatno. Deli sekunde u razmeni
pogleda predstavljao je grubo naruavanje sporazuma po kojima je grad
funkcionisao. Ko se pred kim uklanja, ko u koga gleda ili ne gleda, koji se
stupanj uvrede krije u okrznuu ili dodiru? Ljudi ne vole da budu
dotaknuti. Postojao je pakt nedodirljivosti. ak i ovde, u vrevi starih
kultura, dodirljivih i gusto isprepletanih, s izmeanim prolaznicima, i
agentima obezbeenja, i kupcima priljubljenim uz izloge, i ustumaranim
ludama, ljudi nisu doticali jedni druge.
Stajao je u odeljku s poezijom u knjiari Gotam Buk Mart", i
prelistavao knjiice. Uvek je prelistavao tanke knjige, debele koliko pola
irine prsta ili jo manje, birajui po duini i irini pesme koje e itati.
Traio je pesme od po etiri, pet, est stihova. Pomno je prouavao takve
pesme, unosei se u svaki nagovetaj, i inilo se kao da mu oseanja lebde
u prostoru oko stihova. Bili su tu znaci ispisani na stranici i bila je tu
stranica. Belina je bila od ivotnog znaaja za duu pesme.
Zvuk automobilskih sirena gubio se prema zapadu, elektrina
zvonjava vozila hitne pomoi koja su ovde-onde jo nazivali ambulantnim
kolima, zarobljenih u nepominom saobraaju.
Kraj njega je, iza njega je prola neka ena, i on se okrenuo da je
pogleda, i sam nesvestan otkud je znao da je to ena. Nije je video kada je
ula u stranju prostoriju, ali je znao da je ula. Znao je i to da mora da
krene za njom.
Torval nije uao s njim u knjiaru. Jedan od agenata obezbeenja,
onaj enskog pola, smestio se pored ulaznih vrata. Povremeno je nakratko
podizala pogled s knjige koju je drala u rukama.
Proao je kroz vrata i uao u tu stranju prostoriju, u kojoj je nekoliko
muterija iskopavalo izgubljene romane iz dubokih polica. Meu njima je
bila i jedna ena, i njemu je bio dovoljan sasvim ovlaan pogled da se
uveri da to nije ona koju trai. Kako je to znao? Neznano kako, ali je znao.
Zavirio je u kancelarije i u toalet za osoblje a onda spazio da postoje dvoja
~ 45 ~

vrata koja vode u taj deo radnje. Kada je on uao kroz jedna, ona je izala
kroz druga, ta ena koju je traio.
Vratio se u glavnu prostoriju i zastao na neravnim podnim daskama,
meu neraspakovanim kutijama, sred mirisa izgubljenih decenija, i poeo
da gleda naokolo. Nje nije bilo ni meu kupcima ni meu osobljem.
Shvatio je da mu se njegova slubenica obezbeenja, crnkinja upeatljivog
lica, osmehuje, i da vragolasto okree pogled prema vratima s njene desne
strane. Priao je tim vratima i otvorio ih, da bi ugledao hodnik s policama
prepunim knjiga na jednom zidu, i fotografijama pesnika-sociopata na
drugom. Jedno stepenite vodilo je prema galeriji iznad prizemlja, i tu je
na stepenicama sedela ena, bez ikakve dileme ona koju je traio. U
njenom mirovanju postojalo je neto prepoznatljivo, neka lakoa dranja, i
on istog trena shvati ko je to. Bila je to Eliza ifirin, njegova supruga,
zaokupljena itanjem knjige pesama.
On ree:
Odrecituj mi neto."
Podigla je pogled i osmehnula mu se. On kleknu na stepenik ispod nje
i poloi ake na njene glenjeve, divei se njenim mlenobelim oima nad
knjigom.
Gde ti je kravata?" upita ona.
Imao sam lekarski pregled. Video sam svoje srce na ekranu."
Rukama joj je preao preko listova, sve do udubljenja iza kolena.
Nije mi drago to u ovo rei."
Ali."
Mirie na seks."
To to osea je miris mog susreta s lekarom."
Mirie mi na seks od glave do pete."
Zna li ta je to. Taj miris to osea, to je glad", ree on. elim da
ruam. I ti eli da rua. Mi smo dvoje ljudi na ovom svetu. Treba da
jedemo i razgovaramo."
Uzeo ju je za ruku, pa su zajedno krenuli kroz umrtvljeni saobraaj do
restorana s druge strane ulice. Jedan ovek prodavao je rune satove,
poredane po pekiru postavljenom na trotoar. Dugaka prostorija bila je
prepuna ljudskih tela i buke, te je on razgrnuo gomilu onih koji su
kupovali hranu za poneti" i pronaao dva mesta za pultom.
Nisam ba sigurna koliko sam gladna."
Jedi. Ustanovie", ree on. Poeli smo neto o seksu."
U braku smo tek nekoliko nedelja. Jedva nekoliko nedelja."
~ 46 ~

Sve se u ivotu svodi na nekoliko nedelja. Nekoliko dana. ivot koji

nam je preostao meri se minutima."
Neemo sada poeti da brojimo koliko smo puta, nadam se? Niti
otpoeti nekakvu visokoparnu raspravu na tu temu."
Ne. Mi elimo da se upustimo u to."
I hoemo. Jo kako emo."
Mi elimo da se tome prepustimo", ree on.
Seksu."
Da. Zato to nema vremena za nepreputanje seksu. Vreme je neto
ega je svakoga dana sve manje. ta je sad. Nije valjda da to ne zna?"
Pogledala je u jelovnik koji se rasprostirao preko gornjeg dela zida, i
uinilo se kao da ju je obeshrabrio svojim obimom i optim tonom. On joj
naglas proita nazive nekoliko jela za koja je pomislio da bi joj se mogla
dopasti. S tim to ona nikada nije obraala panju na to ta jede.
Oko njih su se sudarali zvui razliitih naglasaka i jezika, a ovek za
pultom izvikivao je porudbine u mikrofon. Sa ulice su se orile sirene.
Draga mi je ta knjiara. A zna li zato?" upita ona. Zato to je
napola pod zemljom."
Osea se skriveno. Ti voli da se krije. Od ega?"
Ljudi su vodili poslovne razgovore u ritmu repovanja ili u formalno
skladnim reenicama, uz pratnju angrljanja pribora za jelo.
Ponekad samo od buke", ree ona, nagnuvi se ka njemu, veselo
proaputavi te rei.
Ti si bila od one tihe, eznutljive dece. Predane svetu senki."
A ti?"
Ne znam. Ne razmiljam o tome."
Hajde, pomisli na neto i reci mi na ta si pomislio."
U redu. Evo. Kad mi je bilo etiri godine", ree on, izraunao sam
koliko bih bio teak na svakoj od planeta sunevog sistema."
Divno. To mi se ba dopada", ree ona i poljubi ga u slepoonicu,
nekako materinski. Tako su se udruili nauka i ego." Nasmejala se,
nekako usporeno, dok je oveku za pultom govorila narudbinu.
Iz turistikog autobusa zaglavljenog u saobraaju zauo se ozvueni
glas.
Kada emo na jezero?"
Jebe jezero."
Mislila sam da nam je tamo lepo. Posle sveg onog planiranja,
gradnje. Da pobegnemo, da budemo sami nas dvoje. Kraj jezera je tako
~ 47 ~

mirno."
Mirno je i u gradu."
Tamo gde mi ivimo, da, pretpostavljam. Dovoljno je visoko, dovoljno
daleko. A ta emo s tvojim autom? On svakako nije tako tih. Dosta
vremena provodi u njemu."
Dao sam da mi se kola obloe."
Da?"
Evo kako se produava auto. Najpre uzmu osnovu vozila pa je
preseku nadvoje jednom ogromnom i stranom motornom testerom. Zatim
dodaju jedan deo da bi produili asiju za deset, jedanaest, dvanaest
stopa. Do bilo kojih eljenih dimenzija. I za dvadeset dve stope, ako hoe.
Dok su to radili mom autu, poruio sam i da elim da ga obloe, da ga
plutom zatite od uline buke."
Zbilja predivno. Dopada mi se to."
Razgovarali su, gnezdili se pripijeni jedno uz drugo. On ree sebi kako
je to njegova ena.
Naravno, vozilo je oklopljeno. To je otealo postavljanje obloga od
plute. No na kraju im je ipak uspelo. To je jednostavno gest. Da ovek
neto uini."
Je li delovalo?"
Otkud je moglo da deluje? Ovaj grad se hrani bukom i spava na njoj.
On proizvodi buku iz svih minulih vekova. Proizvodi zvuke kakve je
pravio u sedamnaestom veku zajedno sa svim ostalim zvucima koji su
nastali od tada naovamo. Nije delovalo. Ali meni ne smeta buka. Buka mi
daje energiju. Vano je to to je ona tu."
Misli ta pluta."
Tako je. Ta pluta. Na kraju krajeva, to je ono to je vano."
Torvala nije bilo na vidiku. Primetio je mukarca iz obezbeenja kako
stoji blizu kase i pretvara se kao da prouava jelovnik. Nije mu bilo jasno
kako to da te kase nisu smetene u muzej registar-kasa u Filadelfiji ili
Cirihu.
Eliza pogleda u svoju zdelu sa supom, po kojoj su se kretali raznoliki
oblici ivota.
Jesam li ja ovo naruila?"
Reci mi ta si naruila."
Paji consomm s biljnim zainima."
Izgovorila je to kao da se podsmeva sebi, odglumivi akcenat koji nije
pripadao nigde i koji je bio tek neznatno pojaan u odnosu na njenu
~ 48 ~

uobiajenu modulaciju. Pomno ju je osmotrio, spreman da se zadivi

nozdrvama izvijenim u luk i lakoj povijenosti hrpta nosa. Uhvatio je sebe,
meutim, kako pomilja da moda ona na kraju krajeva i nije lepa. Moda
joj je malo nedostajalo. acnula ga je ta spoznaja. Moda je sasvim
osrednja, beznadeno neizuzetna. Bolje je izgledala tamo u knjiari dok
nije znao da je to ona. Pomislio je kako su njenu lepotu njih dvoje zajedno
izmislili, zaverivi se da uvrste neistinu koja je ila u prilog njihovom
zajednikom zavaravanju i radosti. Venali su se pod okriljem tog
preutnog sporazuma. Bio im je potreban poslednji razlog u nizu. Bila je
bogata, i on je bio bogat; bila je naslednica, on je sve svoje sam stvorio;
bila je prefinjenih manira, on je bio bezobziran; bila je krhka, on je bio jak;
bila je darovita, on je bio briljantan; bila je lepa. U tome se krilo jezgro
njihovog uzajamnog razumevanja, u onome u ta su morali da poveruju
pre no to postanu par.
Zastala je u pokretu s kaikom supe iznad zdele, nepomina, nastojei
da izrazi misao.
To jeste tako, da zna. Ti zaista zaudara na seksualne izluevine",
ree ona, trudei se da gleda u supu.
Nije re, kako ti misli, o seksualnom doivljaju kroz koji sam upravo
proao. Re je o seksu koji elim ovoga asa. To je taj miris koji osea na
meni. Jer, to te due gledam, to vie znam o nama dvoma."
Reci mi ta to znai. Ili nemoj. Ne, nemoj."
I to vie elim da imam seksualni odnos s tobom. Zato to postoji
odreena vrsta seksa koja u sebi ima dimenziju proienja. To je antidot
za razoaranje. Protivotrov."
Tebi je potrebno da se pali, zar ne? To je tvoje prirodno stanje."
On poele da ugrize njenu donju usnu, da je dohvati izmeu zuba i
zagrize tek toliko da istisne onu erotsku kapljicu krvi.
Kuda si nameravala da krene", upita on, posle knjiare? Jer, zna,
tu blizu je jedan hotel."
Izala sam do knjiare. Taka. Bila sam u knjiari. Tamo mi je bilo
lepo. A kuda si se ti zaputio?"
Da se podiam."
Smrknutog i zamiljenog izraza lica, ona mu spusti aku na obraz.
Treba li ti podiavanje?"
Treba mi bilo ta to ti moe da mi prui."
Ne budi nevaljao", ree ona.
Potrebna su mi sva mogua znaenja rei 'napaljen'. Tu odmah
~ 49 ~

preko puta je hotel. Moemo od toga da ponemo. Ili da zavrimo sa

snanim oseanjem. To je jedno od znaenja. Probuditi strastvena
oseanja. Moemo da dovrimo ono to smo jedva i zapoeli. Zapravo, tu su
dva hotela. Moemo da biramo."
ini mi se da neu prihvatiti taj predlog."
Ne, nee. Otkud bi ti."
Pazi kako razgovara sa mnom", ree ona.
Mahnuo je svojim sendviem sa seckanom digericom, a onda glasno
odgrizao zalogaj, vaui i govorei u isti mah, pa se posluio njenom
supom.
Jednog e dana da odraste", ree joj, i tada tvoja majka vie nee
imati s kim da razgovara."
Neto se dogaalo iza njih. Najblii meu radnicima za pultom
izgovorio je na panskom reenicu u kojoj se ula re pacov. Erik se
zavrteo na stolici i okrenuo, da bi ugledao dvojicu mukaraca koji su,
odeveni u sive radnike kombinezone, stajali u uzanom prolazu izmeu
pulta i stolova. Stajali su nepomino lea uz lea, svaki s podignutom
desnom rukom, u kojoj su obojica za rep drala po jednog pacova. Poeli su
da viu neto to on nije uspevao da razazna. Pacovi su bili ivi, mahali su
prednjim noicama, i on ih je gledao kao opinjen, potpuno zaboravivi na
Elizu. eleo je da shvati ta to ta dva oveka govore i ine. Bili su mladi,
odeveni u radne kombinezone, kombinezone za pacove, shvatio je, i
prepreili su put ka vratima. Pogledao je u dugako ogledalo na
suprotnom zidu i video najvei deo prostorije, u odrazu ili neposredno, dok
su iza njega postrojeni radnici za pultom, s kapama sa bejzbol, zamiljeno
zastali.
Dva oveka su se razdvojila, nainivi po nekoliko dugakih koraka u
suprotnim pravcima, i poela da mau pacovima iznad svojih glava,
neusklaenih glasova viui neto o nekakvom duhu. Lice oveka koji je
seckao govedinu zaustavilo se nad mainom, neodlunog pogleda, i gosti
naas nisu znali kako da reaguju. A onda su reagovali, napola mahnito,
sklanjajui se od pacova koji su kruili u luku. Dvoje ljudi nahrupilo je
kroz kuhinjska vrata, nestavi iza njih, i nastala je sveopta strka, s
prevrnutim stolicama i telima koja su padala sa svojih mesta.
Erik je bio ushien. Bio je bezmalo oaran. Divio se tom prizoru, ta
god on znaio. Njegov telohranitelj stajao je kraj pulta i govorio neto sebi
u rever. Erik isprui ruku, pokazavi mu da nema potrebe da bilo ta
preduzme. Neka se pokae u emu je stvar. Ljudi su izvikivali pretnje i
~ 50 ~

kletve koje su nadjaavale glasove one dvojice mladia. Video je kako

oveka kraj njega obuzima usplahirenost, kako mu oi kolutaju. Pretnje
su zvuale nekako starinski i stilizovano, jedna reenica prizivala je
drugu, a ak su i povici na engleskom imali nekakav epski prizvuk,
smrtonosan i rastegljiv. Poeleo je da popria s tim ovekom, da ga
priupita ta se zbiva, o kakvoj je misiji re, ta joj je uzrok.
Momci za pultom sada su ve bili naoruani kuhinjskim priborom.
A onda su ona dvojica bacila pacove, pa je u prostoriji ponovo nastao
tajac. ivotinje su vitlale repovima kroz vazduh, udarale u pojedine
povrine i odbijale se od njih, klizale se na leima povrinom stolova,
pokretane inercijom, dve ogavne krznene loptice trale su uz zidove,
zavijale i cvilele, a potrala su i ona dva oveka, iznevi svoje povike sa
sobom na ulicu, svoje parole upozorenja ili bajalice.
***
Na drugoj strani este avenije, automobil je lagano proao pored
berzanskih prostorija na uglu. Neke od njih bile su izloene u nivou ulice,
u njima su mukarci i ene zurili u ekrane, i on oseti koliko su oni
bezbedni, koliko je sve to jedan zatvoren svet, u kome oni embrionski
sklupani urastaju sami u sebe, tajnovito nalik na ko zna kakva stvorenja.
On pomisli na ljude koji su poseivali njegov veb-sajt u ono vreme kada se
bavio predvianjem cena akcija, kada je predvianje bilo ista mo, u
vreme kada je s lakoom uspevao da proda odreenu akciju ili
blagoslovom obasja itav sektor i tako izazove udvostruenje cena i
promenu pogleda na svet, vreme kada je on' delotvorno stvarao istoriju,
pre no to je istorija postala jednolina i spora, pre no to se povukla i
ostavila ga da traga za neim istijim, za tehnikama izrade grafikona koji
bi mogli da predvide i samo kretanje novca. Trgovao je valutama sa svih
moguih teritorijalnih entiteta, valutama modernih demokratskih nacija i
pranjavih sultanata, valutama paranoinih narodnih republika ili
zabaenih pobunjenih drava kojima su upravljali stondirani deaci.
Tu je pronaao lepotu i preciznost, skrivene ritmove u tokovima
pojedinanih valuta.
Iz restorana je izaao drei u ruci polovinu sendvia. Nastavio je da
jede sluajui iz zvunika ushieno repovanje, glas Brute Feza, kome je
jedna violina bila sva pratnja. Panju mu je, meutim, privukla slika na
jednom od ekrana. Na njemu se ukazao predsednik u svojoj limuzini,
vidljiv od pojasa navie. Bio je to obiaj Midvudove administracije, to da se
glavni izvrilac pojavljuje u direktnom prenosu, dostupnom irom sveta.
~ 51 ~

Erik se zagleda u tog oveka. Posmatrao ga je deset zaustavljenih minuta.

Nije se pomerao ni on, niti predsednik, izuzev u mislima, a podjednako je
nepokretan bio i saobraaj na oba mesta. Predsednik je bio u koulji, i
sedeo je u stanju prepoznatljive obamrlosti. Jednom se trgao, nekoliko
puta trepnuo. Pogled mu je bio prazan, bez pravca ili sadraja. Odavao je
utisak neprolazne, nesnosne dosade. Nije se protezao niti zevao i sve je
vie podseao na osobu koja u prostoriji kraj studija eka da kao gost
snimi prilog za televiziju. S tim to je sve to ipak delovalo odvie sablasno
i duboko, zato to u njegovim oima nije bilo ni traga nekakve sutine,
neke ivotne preokupacije, i zato to se inilo kao da on postoji u nekoj
malenoj pukotini nevremena, i zato to je on bio predsednik. Erik ga je
mrzeo zbog toga. Razgovarao je s njim nekoliko puta. Pre tih razgovora
morao je da ga eka u utoj prijemnoj sobi u Zapadnom krilu. Posle toga bi
mu dao nekoliko saveta o pojedinim znaajnim stvarima i morao je da
stane tamo gde bi ga neko zamolio da stane, dok bi ga neko drugi
fotografisao. Mrzeo je Midvuda zbog njegove sveprisutnosti, kakvom se
nekada odlikovao i on sam. Mrzeo ga je zbog toga to je bio verodostojan
pretei objekat. A mrzeo ga je i rugao mu se i zbog njegovog enskastog
gornjeg dela tela s drhtavim oputenim dojkama ispod klasine bele
koulje. Osvetoljubivo je gledao u ekran, razmiljajui o tome kako ta
slika zaista verno odraava predsednika. On jeste bio ni iv ni mrtav.
iveo je u stanju nekog okultnog poinka, ekajui da ga iznova oive.
***
Valjalo bi nam da razmislimo o umetnosti pravljenja para", ree ona.
Sedela je na zadnjem seditu, njegovom seditu, u fotelji, a on ju je
gledao i ekao.
Grci imaju izraz za to."
I dalje je ekao.
Christmatikos", ree ona. ,,S tim to toj rei moramo da damo malo
manevarskog prostora. Da je prilagodimo trenutnoj situaciji. Zbog toga to
se s novcem dogodila vana promena. Svekoliko bogatstvo postalo je samo
sebi dovoljno. Ne postoji nijedna druga vrsta ogromnog bogatstva. Novac
je izgubio svoju narativnu dimenziju, onako kako se to jednom davno
desilo sa slikarstvom. Novac razgovara sam sa sobom."
Obino je nosila beretu, ali danas je bila gologlava, Vida Kinski,
omalena ena odevena u do grla zakopanu poslovnu koulju, stari
izvezeni prsluk i dugu plisiranu suknju koja je prola hiljadu pranja,
njegova efica odeljenja za teoriju, koja je zakasnila na uobiajeni nedeljni
~ 52 ~

sastanak.
A uz to naravno ide i svojina. Koncept svojine menja se iz dana u
dan, iz sata u sat. Ogromne svote koje ljudi troe na zemlju i kue i
brodove i avione. Sve to nema nikakve veze s tradicionalnim sticanjem
samopouzdanja, to je tano. Svojina se vie ne tie moi, linog identiteta i
uspostavljanja prevlasti. Zbog toga to ona vie nema ni teinu ni oblik.
Jedino to je vano jeste cena koju plaa. Eto, Erik, razmisli o sebi. ta si
kupio za svojih sto etiri miliona dolara. Nisi ti kupio desetine soba,
velianstven pogled, privatne liftove. Niti rotacionu spavau sobu i
kompjuterizovani krevet. Kao ni onaj bazen ili ajkulu. Moda pravo na
vazduh? Moda senzorske regulatore i prateu opremu? Nisi kupio ni
ogledala od kojih saznaje kako se osea kad se izjutra pogleda u njima.
Platio si tu sumu zarad same brojke. Sto etiri miliona. Eto, to si ti kupio.
A vredelo je tih para. Ta brojka samu sebe potvruje."
Automobil je stajao u zaustavljenom saobraaju, na pola puta izmeu
dve avenije, tamo gde je Kinski i ula u njega, kada se pojavila iz crkve
svete device Marije. udno je to bilo, a moda i nije. Gledao je u nju sa
pomonog sedita i pitao se kako to da ne zna koliko joj je godina. Kosa joj
je bila zagasitosiva i izgledala je kao da ju je udario grom, onako skvrena
i sprena, ali joj je lice bilo gotovo isto, izuzmemo li krupan mlade
visoko na obrazu.
A, da, i ovaj automobil, koji toliko volim. Ovo svetlucanje ekrana.
Volim te ekrane. Svetlucanje sajber-kapitala. Tako zraeeg i zavodljivog.
Nita ja od svega toga ne razumem."
Govorila je gotovo apatom i na licu joj je stajao neprolazan osmeh, sa
zagonetnim varijacijama.
Ali ti zna koliko sam ja bestidna u prisustvu bilo ega to sebe
naziva idejom. Ideja je vreme. To je kad ivi u budunosti. Pogledaj kako
jure ovi brojevi. Novac stvara vreme. Nekada je bilo upravo obratno.
Vreme na satu ubrzavalo je uspon kapitalizma. Ljudi su prestali da
razmiljaju o venosti. Poeli su da se usredsreuju na sate, merljive sate,
ljudske sate, i da delotvornije koriste radnu snagu."
On ree:
Hteo bih neto da ti pokaem."
Saekaj. Upravo razmiljam."
Saekao je. Osmeh joj je bio lako iskrivljen.
Sajber-kapital jeste ono to stvara budunost. Koliko iznosi jedna
nanosekunda?"
~ 53 ~

Deset na minus deveti stepen."

A koliko je to."
Jedan milijarditi deo sekunde."
Nita to meni nije jasno. Ali mi pomae da shvatim koliko pedantni
moramo biti da bismo na pravi nain izmerili svet oko nas."
Postoje i ceptosekunde."
Fino. Ba mi je drago."
Joktosekunde. To je jedan septilioniti deo sekunde."
To je zato to vreme danas predstavlja trinu robu. Ono pripada
sistemu slobodnog trita. Sve je tee pronai sadanjost. Ona biva isisana
iz sveta da bi napravila mesto za budunost slobodnih trita i velikih
mogunosti ulaganja. Budunost postaje nametljiva. I zato e se uskoro
neto dogoditi, moda ve danas", ree ona, nekako mangupski zagledana
u sopstvene ake. Da bi se obuzdalo ubrzanje vremena. Da bi se priroda
vratila u manje-vie normalno stanje."
Na junoj strani ulice gotovo da nije bilo peaka. Izveo ju je iz
automobila na trotoar, odakle su delimino mogli da vide elektronski
ekran s podacima o tritu, pokretne poruke koje su klizile preko lica
jednog poslovnog nebodera na suprotnoj strani Brodveja. Kinski je bila
zaprepaena. Bilo je to sasvim drugaije od onih oputenih izvetaja koji
su se obavijali oko starog Tajms tauera, nekoliko blokova junije. Ovde su
tri niza podataka tekla istovremeno i brzo na otprilike trideset metara
iznad ulice. Finansijske vesti, cene akcija, trita valuta. Podaci su tekli
bez posustajanja. Pakleni trk cifara i simbola, razlomaka, decimala,
stilizovanih oznaka za dolar, neprekidno nizanje rei, multinacionalnih
novosti, prebrzih da bi sve mogle biti primljene. No on je znao da Kinski
uspeva da primi sve to.
Stajao je iza nje, pokazujui prstom preko njenog ramena. Ispod traka
s podacima, ili kairona, stajali su nepomini brojevi koji su oznaavali
vreme u najvanijim svetskim gradovima. Znao je o emu ona razmilja.
Uprkos brzini zbog koje je bilo teko pratiti sve to je prolazilo pred oima.
Stvar je upravo u brzini. Nije tu bitno pravovremeno i beskonano
dopunjavanje, to to se dok se podaci rasplinjavaju na jednoj strani, na
drugoj ve stvaraju novi. U brzini je smisao, snaga, budunost. To to se
odvija pred nama nije toliko tok informacija, koliko istinski spektakl, u
kome informacija postaje svetinja, bivajui pri tom ritualno neitljiva.
Mali monitori u kancelariji, kod ku e i u automobilima, ovde su postali
neka vrsta idola, oko kojih se okupljaju zaprepaene mase. Ona ree:
~ 54 ~

Da li se ovo ikad zaustavlja? Uspori li ikad? Naravno da ne. A i zato

bi? Fantastino."
Video je kako preko kairona prolazi poznato ime. Kaganovi. Ali mu
je promakao kontekst. Saobraaj se pokrenuo, jedva primetno, pa su se
vratili u auto, pri emu im je dvoje telohranitelja diskretno obezbedilo
pratnju. Ovoga puta on je seo na glavno sedite, okrenut prema ekranima,
pa je saznao da se onaj proputeni kontekst tie smrti Nikolaja
Kaganovia, oveka s ogromnim bogatstvom i sumnjivom reputacijom,
vlasnika najveeg ruskog medijskog konglomerata, sa interesovanjima u
rasponu od seksi-asopisa do satelitskih operacija.
Potovao je Kaganovia. Bio je to prepreden i tvrd ovek, surov u
najboljem smislu te rei. On i Nikolaj bili su prijatelji, rekao je Kinskoj.
Izvadio je iz hladnjaka bocu crvene votke s narandom i nasuo pie u dve
male ae, pedantno, pa su nastavili da na nekoliko ekrana posmatraju
vesti o tom dogaaju.
Ona se malo zarumenela, srkuui pie.
ovek je leao licem prema zemlji u blatu pred svojom daom u blizini
Moskve, pogoen s nekoliko hitaca tek to se vratio s putovanja do
Albanija onlajna, gde je uspostavio kablovsku televizijsku mreu i
potpisao ugovor za izgradnju tematskog parka u Tirani, glavnom gradu.
Erik i Nikolaj su jednom u Sibiru zajedno ili u lov na divlje veprove.
Ispriao je Kinskoj o tome. Izdaleka su videli i jednog tigra, nazreli ga
samo, kao aoku iste transcendentnosti, kao neto to je izvan svekolikog
dotadanjeg iskustva. Opisao joj je taj trenutak, oseaj dragocenosti
poslednjeg ivog stvora, ugroene vrste, i tiinu koja je vladala svuda oko
njih. Ostali su nepomini, njih dvojica, i dugo po odlasku ivotinje. Prizor
usplamtelog tigra u dubokom snegu stvorio je u njima oseaj meusobne
povezanosti u nekom neizgovorenom kljuu, nekakvo bratstvo lepote i
gubitka.
Bilo mu je drago, meutim, kada je tog oveka ugledao mrtvog u
blatu. Reporter je bez prestanka koristio re daa". Stajao je malo iskosa
u odnosu na kameru, da bi omoguio to bolji pogled na vilu, na dau, kroz
aleju borova. Na drugom ekranu komentatorka je pravila nejasne aluzije
na nedoline poslovne saradnike, na antiglobalistike elemente i lokalne
ratove. A zatim je i ona poela da govori o dai. Pronaen mrtav pred
svojom daom. Traili su u toj rei neku sigurnost, neko samopouzdanje.
Bilo je to sve to su znali o tom oveku i tom zloinu, i zvualo je ruski, to
to je pronaen mrtav pred svojom daom u blizini Moskve.
~ 55 ~

Eriku je godilo dok ga je tako gledao, s jo neizbrojanim ranama od

metaka u telu i glavi. Oseao je tiho zadovoljstvo, poputanje nekog
neodreenog pritiska na ramenima i grudima. Donela mu je oputanje, ta
smrt Nikolaja Kaganovia. Najpre je to preutao Kinskoj. A onda joj je
rekao. Zato da ne? Ona je ef njegovog odeljenja za teoriju. Pa neka
teoretie.
Tvoj duh i tvoja dua oduvek su potpuno povezani", rekla je. Tvoj se
um hrani zluradou prema drugima. Kao i tvoje telo, pretpostavljam. Zla
krv obezbeuje dug ivot. Bio ti je suparnik u odreenom smislu, je li
tako? Moda je bio fiziki snaan. Imao je jaku linost. Odurno je bogat bio
taj tip. ene je jeo za doruak. Dovoljno razloga da oseti podmuklo
oduevljenje kada taj ovek umre na grozan nain. Uvek, uvek postoje
razlozi. Nemoj previe da razmilja o tome", rekla je. Umro je da bi ti
mogao da ivi."
Auto je stigao do ugla i stao. Turisti su se tiskali kroz pozorini kvart
u gomilama koje su prizivale u misli sve mogue rei za oznaavanje
mnotva. Kretali su se u vrtlozima i talasima, hrpimice navirali kroz
ulaze i izlaze supermarketa i obilazili uline tezge. Stajali su u spiralnom
redu, koji se povijao ka vlastitom poetku, i ekali da po snienim cenama
kupe karte za pozorine predstave na Brodveju. Erik ih je posmatrao kako
prelaze ulicu, zakrljala ljudska bia u senci bogova donjeg vea koji su
iznad njih krasili bilborde. Njihove su figure bile izvan svake ideje o polu i
produetku vrste, bile su to zaarane ene u mukim gaama, ak i izvan
svake pomisli o kupoprodaji, i besmrtni mukarci u svom miinom
tonusu, sa svojim upadljivim ispupenjem meu nogama.
Teki kamioni ilo su se kretali prema centru grada, hrlei ka
prodavnicama odee ili dokovima za utovar i istovar hrane, i niko ih nije
primeivao. Videli su skitnicu koji je prodavao knjige za decu smetene u
kartonskoj kutiji, nudei svoju robu iz kleeeg poloaja. Erik pomisli
kako je sve to zapravo jedno te isto, kao i stari Kinez koji se bavio
akupresurom, kao i grupa radnika koja je sa ogromnog utog kalema
skidala kabl provodnika i uvlaila ga kroz otvor ahta. Pomislio je i na
gomilanje mase, na oteenje materijala, na dane i noi gustog saobraaja,
crveno svetio, zeleno svetio, utvreni poredak svega, na to kako stvari
zastarevaju i nestaju, mahom neprimeene. Videli su kako onaj starac
obavlja svoju terapeutsku masau, na leima i slepoonicama ene koja je
sedela na klupi, s licem pritisnutim uz jastuk privren za improvizovani
ram. Proitali su rukom ispisanu poruku, olakanje od umora i panike.
~ 56 ~

Kako neke stvari, kao to su navike u poimanju gravitacije i vremena,

opstaju u ovoj novoj i fluidnoj stvarnosti. Onaj skitnica im je iz svog
kleeeg poloaja rekao: ne pitam vas otkud vam novac, ne pitajte ni vi
mene otkud mi knjige. Zastali su da malo pogledaju sadraj njegove
kartonske kutije. Stari Kinez stajao je uspravno, gnjeei akupunkturne
take one ene, palevima pritiskajui udubljenja iza njenih uiju.
Erik primeti kako ljudi zastaju kraj kioska menjanice na
jugozapadnom uglu. To ga je podstaklo da otvori krov automobila i proturi
glavu, da bi mogao nesmetano da pogleda cene valuta koje su klizile
proeljem zgrade ispred njega. Jen je rastao, i dalje, nadmeui se s
dolarom.
Seo je na pomono sedite naspram Kinske i saoptio joj kako stoje
stvari, uopteno, rekao joj kako pozajmljuje jen po izuzetno niskim
kamatnim stopama i koristi taj novac za krupne manipulacije akcijama
koje e moda doneti veliki prihod.
Ali molim te. Meni to nita ne znai."
Meutim, to je jen vie jaao, to mu je vie novca trebalo da otplati
dug.
Stani. Nita vie ne shvatam."
inio je to i dalje jer je znao da jen vie ne moe da raste. Objasnio joj
je da postoje nivoi koje on ne moe da dosegne. Trite je to znalo.
Postojala su kolebanja i potresi koje je trite moglo da podnosi do
odreene take, ali ne i preko nje. I sam je jen znao da vie ne moe da
raste. Ali je ipak rastao, neprestano.
Drala je au s votkom izmeu dlanova, okretala je i razmiljala. On
je ekao. Nosila je malene mokasine s kiankama i bele dokolenice.
Sada bi bilo pametno ustuknuti, stati. Bilo bi uputno da tako
postupi", ree ona.
Da."
S tim to ti neto zna. Zna da jen ne moe da nastavi da raste. A
ako neto zna i ne postupi tako da to iskoristi, onda to zapravo nisi ni
znao. Postoji jedna kineska izreka", ree ona. Znati, a ne initi nita,
znai ne znati."
Voleo je Vidu Kinski.
Ne bi bilo autentino povui se u ovom trenutku. Bio bi to citat iz
neijeg tueg ivota. Parafraza nekog razboritog teksta koji od tebe trai
da veruje da postoje prihvatljive injenice, dabome, koje se mogu pratiti i
analizirati."
~ 57 ~

A u stvari ta."
Koji od tebe trai da veruje da postoje predvidljiva kretanja i sile.
Dok su zapravo sve pojave sasvim proizvoljne. Primenjuje matematiku i
ostale discipline, u redu. Ali na kraju krajeva ipak se bavi sistemom koji
je izvan kontrole. Histerija u punoj brzini, iz dana u dan, iz minuta u
minut. Pripadnici slobodnih drutava ne moraju da strahuju od patologije
drave. Mi sami stvaramo svoje ludilo, svoje masovne konvulzije,
pokretani mainama za miljenje nad kojima nemamo konanu vlast. To
ludilo je najveim delom neprimetno. Jednostavno, mi tako ivimo."
Na kraju se nasmejala. Jeste, divio se njenom daru za uverljiv govor,
jasno oblikovan i ubedljiv, s doteranim krajem. To je i traio od nje.
Organizovane misli, izazovna zapaanja. U njenom je smehu, meutim,
bilo neeg poganog. Taj smeh bio je prezriv i grub.
Naravno da si svestan toga", rekla je.
Bio je svestan, a i nije. Bar ne do tog nihilistikog stupnja. Ne do one
take u kojoj svako rasuivanje postaje neosnovano.
Postoji neki poredak na nekom dubinskom nivou", ree on. Neka
shema koja eli da bude uoena."
Onda je uoi."
Iz daljine je uo glasove.
Oduvek sam je uoavao. Samo to je u ovom sluaju teko uhvatljiva.
Moji strunjaci su se silno trudili i gotovo da su odustali. I ja sam na njoj
dosta radio, iz dana u dan, iz noi u no. Postoji zajednika povrina,
izvesno srodstvo izmeu kretanja trita i prirodnog sveta."
Estetika interakcije."
Tako je. Ali poinjem da sumnjam da u je u ovom sluaju ikada
pronai."
Sumnja. ta je sumnja? Ti ne veruje u sumnju. Sam si mi to rekao.
Mo kompjutera ukida sumnju. Sva sumnja potie od iskustava iz
prolosti. Prolost, meutim, polako iezava. Nekada smo znali svoju
prolost ali ne i budunost. Sada se to menja", ree ona. Potrebna nam je
nova teorija o vremenu."
Automobil krenu napred, uspevi da prokri put kroz jedan tok
saobraaja usmeren prema jugu ali zastavi u sledeem, zarobljen u
stenjenom prostoru na poetku ukrtanja Sedme avenije i Brodveja. Sada
je one glasove uo jasnije, uo ih je kroz buku saobraaja, i video ljude u
trku, prethodnicu gomile koja se kretala u njegovom pravcu, i druge koji
~ 58 ~

su se prelivali s trotoara, zateeni i zbunjeni, i est metara visokog

stiroporskog pacova koji se provlaio izmeu taksija.
Proturio je glavu kroz krov i posmatrao. ta se to zbivalo? Teko je
bilo rei. Sada su ve obe avenije bile potpuno preplavljene ljudima i
zaglavljenim vozilima. Peaci su beali u bone ulice, sklanjajui se pred
linijom napredovanja trkaa. Nije to bila prava linija, ve krivulja u masi.
Nisu samo trkai, ve i drugi, oni koji su pokuavali da tre, laktanjem
osvajali prostor za slobodnije kretanje, maui rukama pored zbijenih
tela.
eleo je da shvati, da pomnim posmatranjem ralani stvari. ule su
se trube i sirene. Gomila glasova orila se iznad okolne bezobline mase.
Od toga je samo bilo jo tee razaznati bilo ta.
Gledao je prema jugu, ka srcu Tajms skvera. uo je kako se neko
staklo lomi i u komadima pada na trotoar. Ispred Nasdak centra, nekoliko
blokova dalje, vladala je neka manja pometnja. Pomerali su se oblici i
boje, tela se lagano njihala. Ljudi su se jatili oko ulaza i on je pomislio
kako unutra vlada haos, kako svi tre kroz galerije sa eljom da saznaju
ta se zbiva. Pomislio je da e upasti u kontrolne prostorije, napasti
videozid i ekran s tekstom.
A tu odmah ispred njega, ta se zbivalo? Na peakom ostrvu ljudi su
kupovali karte za pozorite po snienim cenama. I dalje su stajali u redu,
veina njih, sa eljom da sauvaju svoja mesta, i inili su u tom okruenju
jedinu sliku koja nije bila uzavrela i uskovitlana.
Kroz buku sirena probijali su se glasovi nalik na skandiranje, po tonu
sasvim slini onima koje je za rukom uo u povicima one dvojice mladia.
Pacov od stiropora sada je bio na trotoaru, noen na nosiljki smetenoj na
ramenima etvorice ili petorice ljudi u kostimima pacova; kretao se prema
njemu.
Na ulici je ugledao Torvala zajedno s dvoje telohranitelja. Sve troje su
se razliitom brzinom okretali da bi osmatrali okolinu, vrlo upeatljivo.
ena je iz profila izgledala kao Egipanka iz razdoblja Srednjeg carstva,
nagnuta prema svojoj desnoj dojci zbog toga to je neto govorila u telefon
koji je nosila na grudima. Bilo je krajnje vreme da re 'telefon' ode u
penziju.
Trkai su poeli da se pojavljuju s obe strane kioska za prodaju
karata. Veina je nosila skijake maske, neki su zastajali kada bi ugledali
auto. Auto bi ih naterao da zastanu. Policijsko vozilo je jurilo i zanosilo se
na rubovima poprenih ulica. Poeo je da se osea kao deo svega toga.
~ 59 ~

min

Jedan autobus istovario je ljude u opremi specijalaca, s gas-maskama na

licu.
Jedan voza stajao je kraj svog taksija i puio, s rukama prekrtenim
na grudima, ovek odnekud iz june Azije, strpljivo je ekao, u prestonici
sveta, da stvari dobiju nekakav smisao.
Neki ljudi poeli su da se pribliavaju automobilu. Ko su oni?
Uesnici protesta, anarhisti, nekakvo ulino pozorite, ili privrenici
najobinijeg divljanja. Njegov automobil bio je zaglavljen, naravno,
okruen paralizom, s tri strane zagraen vozilima a s etvrte kioscima za
prodaju karata. Video je Torvala kako se suoava s nekim ovekom koji je
u ruci nosio ciglu. Ohladio ga je dobro odmerenim udarcem. Erik zakljui
da to zasluuje divljenje.
Tada Torval podie pogled ka njemu. Kraj njega projuri neko dete na
skejtbordu, odskoivi od povrine vetrobrana policijskog oklopnog vozila.
Bilo je jasno ta njegov ef obezbeenja od njega oekuje. Nekoliko dugih
trenutaka dva oveka su osvetoljubivo gledala jedan drugog. A onda se
Erik spustio u auto i zatvorio krov.
***
Na televiziji je sve to imalo vie smisla: Sipao je dve votke i poeli su
da gledaju, verujui onome to su videli. To jeste bio protest i ljudi su
lomili izloge prodavnica velikih firmi i putali itave bataljone pacova u
restorane i hotelska predvorja.
Maskirane prilike krstarile su tim delom grada na krovovima
automobila, bacajui dimne bombe na policajce. Sada je jasnije mogao da
uje skandiranje, proputeno kroz tanjiraste antene televizijskih vozila i
izdvojeno iz kovitlaca buke sirena i automobilskih alarma.
Bauk krui svetom, vikali su.
Dopadalo mu se to. Tinejderi na skejtbordima sprejom su ispisivali
grafite na prostorima za reklame du bokova autobusa. Pacov od stiropora
u meuvremenu je bio prevrnut i policija je u gusto zbijenim redovima
napredovala iza titova, ljudi s kacigama kretali su se s totalitaristikom
turobnou zbog koje je Kinski uzdahnula.
Uesnici protesta ljuljali su im automobil. On je pogleda i osmehnu
se. Na televiziji su se videla lica u krupnom planu oprljena suzavcem.
Soivo objektiva uhvatilo je oveka s padobranom koji se sputao s vrha
oblinjeg nebodera. I padobran i ovek bili su iarani crveno-crnim
anarhistikim prugama, a ovekov penis bio je otkriven i obeleen istim
bojama. Ljudi su njihali automobil napred-natrag. Iz pitolja za suzavac
~ 60 ~

izletali su projektili, a policajci su se rastravali kroz gomilu, opremljeni

maskama s dvostrukim komorama za filtritanje, kao u nekom mranom
crtanom filmu.
Ti zna ta kapitalizam stvara. Po Marksu i Engelsu."
Svoje sopstvene grobare", ree on.
Samo to ovo nisu grobari. Ovo nije nita drugo do slobodno trite.
Ovi ljudi su privienje stvoreno zahvaljujui tritu. Izvan trita, oni ne
postoje. Oni nemaju kud da odu da bi bili izvan njega. Ne postoji nita to
je izvan."
Kamera je pratila policajca koji je kroz gomilu jurio jednog mladia, i
ta slika kao da je postojala u nekoj nejasnoj daljini u odnosu na taj
trenutak.
Kultura trita je totalna. Ona raa ove ljude i ene. Oni su
neophodni sistemu koji toliko preziru. Oni mu daju energiju i odreenje.
Njih trite pokree. Njima se trguje na svetskim tritima. Zbog toga oni
i postoje, da bi snaili sistem i inili ga trajnim."
Posmatrao je pljuskanje votke u njenoj ai dok se auto njihao
napred-natrag. Ljudi su udarali u prozore i haubu. Video je Torvala i
telohranitelje kako ih sklanjaju sa asije. On naas pomisli na paravan iza
vozaa. U njemu je, u okviru od kedrovine, bio smeten fragment
ukrasnog kufikog pisma na pergamentu, pozni deseti vek, Bagdad,
vrednost neprocenjiva.
Ona uvrsti svoj sigurnosni pojas.
Mora da shvati."
On upita:
ta?"
to je vie jedna ideja vizionarska, to vie ljudi ostavlja za sobom. U
tome je itav smisao ovog protesta. Vizije tehnologije i bogatstva. Snaga
sajber-kapitala koja e ljude oterati u slivnik da se tamo izbiju ju i umru.
U emu se ogleda greka ljudske racionalnosti?"
U emu?" upita on.
Ona se pretvara da ne primeuje uas i smrt na kraju svakog modela
koji uspe da sagradi. Ovo je protest protiv budunosti. Oni ele da
zauzdaju budunost. ele da je uine normalnom, da je spree da
nadvlada sadanjost."
Na ulici su goreli automobili, metal je itao i pijuckao, oamuene
prilike kretale su se kao u usporenom snimku kroz talase dima, vrludale
~ 61 ~

kroz masu vozila i tela, dok su drugi trali na sve strane, a jedan policajac
kleao ispred prodavnice brze hrane.
Budunost je uvek celina, istost. U njoj smo svi visoki i sreni", ree
ona. Upravo zato budunost podbacuje. Ona uvek podbacuje. Ona nikada
nee biti ono nepokolebljivo sreno mesto kakvim mi elimo da je
uinimo."
Neko je na zadnje staklo bacio kantu za ubre. Kinski se trgla, ali
jedva primetno. Na krajnjem zapadu, tano preko puta Brodveja,
demonstranti su napravili barikade od zapaljenih guma. Sve vreme se
inilo da tu postoji neki plan, neko konano odredite. Policajci su kroz
dim ispaljivali gumene metke, koji su uzletali visoko iznad bilborda. Drugi
policajci stajali su nekoliko metara dalje i pomagali Erikovom
obezbeenju da zatiti automobil. Erik nije bio siguran ta bi trebalo da
osea tim povodom.
Kako emo znati da je globalna epoha zvanino zavrena?"
ekao je.
Kada produene limuzine ponu da nestaju sa Menhetna."
Ljudi su sada mokrili po njegovom automobilu. ene su bacale boce od
bezalkoholnih pia ispunjene peskom.
Ovo je kontrolisani gnev, rekao bih. Samo, ta bi se dogodilo kad bi
znali da je u ovom autu prvi ovek firme 'Paker kapital'?"
Rekla je to nekako zlurado, sa sjajem u oima. Oi demonstranata
bile su zaarene iza crveno-crnih marama koje su nosili preko glava i lica.
Da li im je zavideo? Kroz neprobojno staklo video je polomljena ela i
moda je pomislio da bi voleo da je napolju, da sakati i razbija.
Oni rade s tobom na istom poslu, ovi ljudi. Vladaju se po uslovima
koje ti postavlja", ree ona. I ako te ubiju, bie to samo zato to si ti to
dozvolio, u svojoj neodoljivoj patnji, kao nain isticanja one ideje po kojoj
svi mi ivimo."
Koje ideje?"
Njihanje je postalo jae i on ju je posmatrao kako prati svoju au s
jedne na drugu stranu pre no to je uspela da otpije gutljaj.
Destrukcija", zakljuila je.
Na jednom od ekrana ugledao je ljudske figure kako se sputaju niz
neku vertikalnu povrinu. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da shvati
kako se ti ljudi sputaju niz fasadu zgrade koja se nalazi tano pred njim,
one na kojoj su bili postavljeni ekrani s izvetajima sa berze.
Zna li u ta anarhisti oduvek veruju."
~ 62 ~

Da."
Da ujem", ree ona.
Nagon za unitenjem je kreativni nagon."
To je istovremeno i presudno obeleje kapitalistike misli. Iznueno
unitenje. Stare industrije moraju se bez milosti eliminisati. Nova trita
moraju se osvajati silom. Stara trita moraju se iznova iskoriavati.
Uniti prolost, da bi stvorio budunost."
Osmeh joj je bio jedva primetan, kao i uvek, i samo joj se u uglu
usana zgrio jedan mali mii. Nije imala naviku da otkriva simpatije ili
neblagonaklonost. On je ranije mislio da je nesposobna i za jedno i za
drugo, ali se sada zapitao nije li moda pogreio.
Sada su prskali auto sprejom, izvodei piruete na skejtbordima. Na
suprotnoj strani avenije, ljudi koji su se njihali na okaenim konopcima
pokuavali su da nogama izbiju prozorska okna. Neboder je nosio ime
jedne velike banke, ija su se umereno velika slova pruala ispod velike
mape sveta, dok su cene akcija plesale u sve bleoj svetlosti.
Dosta njih bilo je pohapeno, ljudi iz etrdeset zemalja, okrvavljenih
glava, sa skijakim maskama u rukama. Nisu eleli da se odreknu maski.
Video je jednu enu kako je skinula masku, kako ju je uz kletve strgla s
lica, dok ju je jedan policajac palicom gurao u rebra, i kako je potom
zamahnuta maskom unatrag, raspalivi ga preko kacige s vizirom, a onda
su oboje nestali iz vidokruga kamere, i svi su se ekrani zatresli u ritmu
njihanja automobila.
Pogled mu je privukao i njegov vlastiti lik, koji se uivo video na
ovalnom ekranu ispod kamere. Proteklo je nekoliko sekundi. Video je sebe
kako se zgrio u strahu. Prolo je jo neko vreme. Oseao se zarobljenim,
ekao je. Zaula se eksplozija, glasna i duboka, dovoljno bliska da bi
progutala sve ostale informacije oko njega. Zgrio se u strahu. Svi su to
uinili. Ta reenica bila je deo samog gesta, poznati izraz, otelovljen u
pokretu glave i udova. Zgrio se u strahu. Reenica je odzvanjala u
njegovom telu.
Automobil prestade da se njie. Svuda unaokolo zavladala je nekakva
zamiljenost. Sada su svi oni napolju bili povezani drugim nivoom
zaokupljenosti.
Bomba je eksplodirala ispred same banke. Na drugom ekranu video je
maglovitu sliku, ljude koji su digitalnom brzinom jurili kroz neki hodnik,
isprekidano trali, uz cifre koje su pokazivale odbrojavanje desetinki.
~ 63 ~

Demonstranti su najuri zauzimali zgradu, hrlei kroz razrueni ulaz i

osvajajui liftove i hodnike.
Ispred zgrade nastavljena je borba, u kojoj su policajci vodom iz
vatrogasnih mrkova polivali zapaljene barikade a demonstranti ponovo
poinjali da skandiraju, s obnovljenom neustraivou i moralnom
snagom.
inilo se, meutim, da su konano zavrili s njegovim automobilom.
Nekoliko trenutaka su sedeli utke.
Jesi li videla ovo?" upita on.
Jesam, videla sam. ta je to bilo?"
On ree:
Sedim. Razgovaramo. Bacim pogled na ekran. A onda iznenada."
Zgri se u strahu."
Da."
Potom usledi eksplozija."
Da."
Da li se to dogodilo ranije, pitam se?"
Jeste. Bezbednost naih kompjutera bila je prethodno proverena."
Do poslednje sitnice."
Tako je. I niko, ni na koji nain, nije mogao da stvori takav efekat.
Tako neto se moglo predvideti."
Zgrio si se u strahu."
Na ekranu."
Zatim sledi eksplozija. A onda."
Onda sam se stvarno zgrio", ree on.
Ma ta to znailo."
Usredsredila se na svoj mlade. Prstima je dodirivala mlade na svom
obrazu, stiskala ga dok je razmiljala. On je sedeo i ekao.
Tako je to s genijima", ree ona. Geniji menjaju uslove okruenja u
kome se nalaze."
To mu se dopalo, ali je poeleo da uje jo neto.
Razmisli o tome ovako. Postoje retki umovi koji delaju, malobrojni,
ovde-onde, erudite, futuristi. Svest kakva je tvoja, hipermanijaka, u
stanju je da ostvaruje kontakte koji prevazilaze uobiajene opaajne
moi."
ekao je nastavak.
Tehnologija je od kljunog znaaja za civilizaciju, zato? Zato to
nam pomae da stvaramo svoju sudbinu. Nisu nam potrebni ni Bog ni
~ 64 ~

udesa ni bumbarov let. Ali je tehnologija istovremeno i pritajena i

neodreena. Ona moe da krene u bilo kom od ta dva pravca." Na
kaironima, smetenim na fasadi zgrade pod opsadom, zavladala je tama.
Govorila si neto o tome kako je budunost nestrpljiva. Kako vri
pritisak na nas."
To je teorija. Ja se bavim teorijom", otro odvrati ona.
Skrenuo je pogled s nje i zagledao se u ekrane. U najviem delu
elektronskog ekrana s druge strane avenije sada je bila ispisana sledea
poruka:

BAUK KRUI SVETOM BAUK KAPITALIZMA

Prepoznao je parafrazu uvene prve reenice Komunistikog

manifesta, u kojoj Evropom krui bauk komunizma, negde oko 1850.
godine.
Bili su zbunjeni i pometeni. Ali je njegovo potovanje prema
originalnosti demonstranata postalo izvesnije. Otvorio je krov i isturio
glavu u dim i gas, u vazduh oteao od spaljene gume, i osetio se kao
astronaut koji je dospeo na planetu gde vlada isti bezvazduni prostor.
Taj prostor se stezao oko njega. Neki ovek s motociklistikom kacigom
popeo se na haubu i krenuo da puzi preko krova automobila. Torval podie
ruku i smaknu ga s auta. Bacio ga je na tle, gde su ga preuzeli
telohranitelji. Da bi ga savladali, morali su da upotrebe pitolj za
omamljivanje, iji je napon preselio oveka u drugu dimenziju. Erik je
jedva primetio prskav zvuk i strujni luk koji je premostio prostor izmeu
elektroda. Posmatrao je kako drugi ekran ponovo poinje da radi, kako
rei jure sa severa ka jugu.

PACOV JE POSTAO ZVANINA VALUTA

Bio mu je dovoljan samo tren da bi shvatio te rei i setio se otkud

potie taj stih. Stih mu je, naravno, bio poznat. Poticao je iz pesme koju je
nedavno proitao, jedne od malobrojnih duih pesama kojima je odluio da
se posveti, stih, polustih iz hronike grada pod opsadom.
Opinjeno je, s glavom sred tog plamena, posmatrao borbu i ruevine
oko sebe, ljude i ene koji su, omamljeni gasom a prkosni, mahali
zaplenjenim majicama sa znakom Nasdaka, ushien spoznajom da su oni
itali poeziju koju je itao i on.
Seo je tek koliko da iz pregrade izvadi telefon i porui novu koliinu
jena. Pozajmljivao je jen u zaprepaujuim koliinama. eleo je da
pokupuje sve jene na ovom svetu.
~ 65 ~

Potom je ponovo proturio glavu kroz krov da bi posmatrao rei kako

bez prestanka poskakuju preko sjajne sive fasade. Policija je krenula u
protivnapad na oblakoder, predvoen specijalnom jedinicom. Dopadale su
mu se specijalne jedinice. Nosili su zatitne kacige i tamne kabanice, ti
ljudi s automatskim orujem koje je bilo tek skelet puaka, okvir bez tela.
Dogaalo se neto drugo. Bilo je dolo do pomeranja, do pukotine u
prostoru. Ponovo nije bio siguran da zaista vidi to je video pred sobom, na
samo tridesetak metara udaljenosti ali nepouzdano, varljivo: tamo je
jedan ovek prekrtenih nogu sedeo na trotoaru, drhtei u dugom
plamenom stubu.
Bio je dovoljno blizu da je mogao da primeti da taj ovek nosi naoare.
ovek je goreo. Ljudi su se pognuti okretali u stranu, ili stajali uspravno s
rukama na licu, da bi potom unuli i pali na kolena, ili prolazili nesvesni
onog to se zbivalo, trali kroz vrevu i dim ne primeujui nita, ili
opinjeno posmatrali, dok su im tela postajala mlitava, a lica okrugla i
otupela.
Kada je dunuo vetar, u iznenadnom naletu, plamenovi su se spustili i
poravnali ali je ovek ostao krut, lice mu je ostalo vidljivo, i oni videe
kako mu se naoari tope u oi.
Sve se glasnije ulo zapomaganje. Jedan ovek je stajao i plakao. Dve
ene su sedele na rubu trotoara i plakale. Rukama su prekrile glave i lica.
Neka trea ena poelela je da ugasi vatru ali je prila dovoljno blizu tek
da nekoliko puta jaknom zamahne prema oveku, pazei da ga ne udari
njome. Ovaj se lagano njihao i glava mu je gorela nezavisno od tela.
Plamen se na jednom mestu prekidao.
Koulja mu je ve bila izgorela, bila je spiritualno primljena u vazduh
u vidu komadia zadimljene materije, a koa mu je potamnela i osula se
plikovima, i to je bio zadah koji su poinjali da oseaju, zadah sprenog
mesa pomeanog s benzinom.
Jedna kanta za benzin stajala je uspravno kraj njegovog kolena i
takoe gorela, upaljena onog istog trenutka kada je on zapalio i sebe. Nije
bilo monaha koji bi u svojim mrkim odorama izgovarali molitve, niti
asnih sestara u sivom. inilo se da je ovek to uradio potpuno
samostalno.
Bio je mlad, a moda i nije. Presudu samom sebi doneo je na temelju
lucidnog ubeenja. Ljudi su prieljkivali da je on mlad i voen
ubeenjima. Erik je verovao da ak i policija to eli. Nikome ne bi bilo
drago da je re o poremeenom oveku. To bi obezvredilo njihovu akciju,
~ 66 ~

njihov rizik, itav posao koji su zajedno obavili. Nije to mogao biti
nekakav prolazni pacijent u uzanoj prostoriji, koji pati od nastupa ovoga
ili onoga, koji uje glasove u glavi.
Erik poele da zamisli bol tog oveka, njegov izbor, nesagledivu volju
koju je morao da prizove. Pokua da ga zamisli u krevetu, toga jutra, kako
lei na boku zagledan u zid i razmilja o tome na koji nain da stigne do
ovog trenutka. Da li je morao da ode do prodavnice i kupi kutiju ibica?
Zamislio je i telefonski poziv upuen nekom dalekom, majci ili ljubavnici.
Sada su mu prili i kamermani, napustivi specijalnu jedinicu koja je
ponovo zauzimala oblakoder na drugoj strani ulice.
Trei su stigli do ugla, pleati ljudi u galopu, s kamerama koje su im
poskakivale na ramenima, i sjatili se oko oveka u plamenu.
Uvukao je glavu natrag u auto i seo na pomono sedite, licem
okrenut prema Vidi Kinski.
Usred tih udaraca i gasa koji se irio, usred odjeka eksplozija, usred
napada na banku, pomislio je kako u tom protestu ima neeg teatralnog,
pritvornog ak, u tim padobranima i skejtbordima, u pacovu od stiropora,
u taktikom udaru kojim su berzanski ekrani reprogramirani na poeziju i
Karla Marksa. Pomislio je kako je Kinski bila u pravu kada je rekla da je
ovo samo trina fantazija. inilo se kao da postoji neka potajna
transakcija izmeu demonstranata i drave. Protest je bio neka vrsta
sistematske higijene, ienja i podmazivanja. Njime je iznova potvrena,
desetohiljaditi put, nenadmana inovativnost trine kulture, njena
sposobnost da se oblikuje u odnosu na vlastite promenljive ciljeve, i da
upija sve oko sebe.
I sada ovo. ovek u plamenu. Svi ekrani iza Erika treperili su istim
prizorom. I sva aktivnost je naas stala, demonstranti i policija vrteli su
se ukrug, i samo su se kamere kretale naokolo. ta se to promenilo ovim?
Sve, pomislio je. Kinski nije bila u pravu. Trite ipak nije totalno. Ono
nije moglo da prisvoji ovog oveka ili upije u sebe njegov in. Bilo je to
neto odve ogoljeno i uasno. Neto to je bilo izvan domaaja trita.
Mogao je da vidi prenos dogaaja na njenom licu. Bila je potitena.
Unutranjost automobila suavala se prema zadnjem delu, dajui time
poseban znaaj seditu na kome je ona sedela, a koje je obino pripadalo
njemu, s tim to je on znao koliko ona voli da sedi u konoj fotelji i klizi
kroz grad po danu ili po noi, da iz nje dri predavanja. Sada je, meutim,
bila utuena i nije ni gledala u njega.
To nije originalno", konano je izustila.
~ 67 ~

Ej. A ta je uopte originalno? ovek je uradio to, zar ne?"

Preuzeo je to od drugih."
Sipao je benzin i upalio ibicu."
Svi oni vijetnamski svetenici, jedan za drugim, u onom svom
lotosovom stavu."
Zamisli taj bol. Sedi tu i pokuaj da ga oseti."
Sve to njihovo beskrajno rtvovanje."
Da neto saopti. Da natera ljude da se zamisle."
To nije originalno", rekla je.
Zar je neophodno da bude budista da bi ga shvatili ozbiljno? On jeste
uinio neto ozbiljno. Oduzeo je sebi ivot. Nije li to neto to mora da
uini da bi ljudima pokazao da misli ozbiljno?"
Torval je izrazio elju da porazgovara s njim. Vrata su bila ulubljena i
iskrivljena, pa je Torvalu trebalo nekoliko trenutaka da ih otvori. Erik se
pognu da bi izaao iz auta, pri tom proavi pored Kinske, ali ga ova i ne
pogleda.
Pripadnici ekipe hitne pomoi lagano su se kretali kroz gomilu, krei
sebi put nosilima na tokovima. U poprenim ulicama orile su se sirene.
Telo je ve bilo prestalo da gori ali je i dalje ostalo kruto u sedeem
poloaju, odiui parom i izmaglicom. Zadah je dolazio i odlazio s vetrom.
Vetar se u meuvremenu pojaao, nosio je oluju, a iz daljine se ula
grmljavina.
S jedne strane automobila dvojica ljudi su se obazrivo mimoilazila,
gledajui jedan mimo drugog. Automobil je stajao kao omamljen. Bio je
iaran crvenim i crnim sprejom. Na sebi je imao desetine modrica i
udubljenja, dugih i dubokih oiljaka, tragova udaraca i ogrebotina. Na
pojedinim mestima ostaci mokrae bili su sauvani u mrljama vidljivim
ispod obilja grafita.
Torval ree:
Evo ovog trenutka."
ta?"
Izvetaj iz kompleksa. Tie se vae bezbednosti."
Nije li malo prekasno?"
Ovo je sasvim odreeno i kategorino."
to znai da postoji pretnja."
Prema proceni, ubedljivo crvena. Najvii stupanj hitnosti. to znai
da je upad ve u toku."
Sada znamo."
~ 68 ~

I sada treba da postupimo u skladu s onim to znamo."

Samo to i dalje hoemo ono to hoemo"' ree Erik.
Torval se pomeri da bi ga bolje video. Zagleda se u Erika. To je
delovalo kao ozbiljan ispad, kao naruavanje logike ifrovanih pogleda,
tonova u glasu i ostalih gestovnih obeleja njihovog osobenog naina
meusobnog obraanja. Bilo je to prvi put da je tako otvoreno osmotrio
Erika. Pogledao ga je i klimnuo glavom, pratei neki svoj sumoran tok
misli.
Hteli bismo da se podiamo", ree mu Erik.
Video je policijskog porunika s voki-tokijem u ruci. ta mu je prolo
kroz svest kada ga je ugledao? Poeleo je da upita tog oveka zato jo
koristi takvu napravu, zato je jo uvek naziva tako kako je naziva, zato
tu blesavu rimu prenosi iz epohe nezajaljive industrije u prostore
sagraene na zracima svedosti.
Vratio se u auto da bi saekao kraj dugog raspetljavanja saobraaja.
Ljudi su poeli da se razilaze, neki od njih i dalje s maramama kao
zatitom od naknadnih posledica baenog suzavca i nametljivih policijskih
kamera. Ovde-onde dolo je i do nekoliko manjih arki, jedni su trali po
slomljenom staklu koje je prekrivalo trotoare, dok su drugi zvidali stoiki
mirnim policajcima na peakom ostrvu.
Rekao je Kinskoj ta je uo.
Da li smatraju da je to verodostojna pretnja?"
Status: urgentno."
Bila je oduevljena. Ponovo je poinjala da lii na sebe, ozarena
osmehom iznutra. A onda ga je pogledala i zakikotala se. Nije mu bilo
sasvim jasno ta je u tome smeno, ali je odjednom i sam poeo da se
smeje. Osetio se odreenim, jasno isklesanim. Osetio je nalet
samoostvarenja koje je uzdizalo i razjanjavalo stvari.
Ba zanimljivo, zar ne?" ree ona.
ekao je nastavak.
To o ljudima i besmrtnosti."
Pokrili su spaljeno telo i odvezli ga na kolicima, napola uspravljeno,
dok su ulicama trali pacovi i padale prve kapi kie i dok se svetlost
sutinski menjala na natprirodan nain koji je, naravno, bio sasvim
prirodan, poto je dramatinost tih elektrinih predskazanja to jezde
preko neba iskljuivo ljudska izmiljotina.
Ti ivi u kuli koja se uzdie do neba a ostaje nekanjena od Boga."
To mu se dopalo.
~ 69 ~

A jo si i kupio avion. Zamalo da zaboravim. Sovjetski ili ekssovjetski. Strateki bombarder. Kadar da sravni sa zemljom omanji grad.
Je li tako?"
To ti je jedan stari Tupoljev-160. U redovima NATO ga zovu
Blekdek. Povuen je iz upotrebe negde 1988. godine. Moe da nosi
nuklearne bombe i krstaree rakete", ree on. No one nisu bile
obuhvaene kupoprodajnim ugovorom."
Pljesnula je rukama, radosna i oarana.
Ali ti ne bi mogao da dobije dozvolu da leti u njemu. Bi li umeo da
upravlja njime?"
Umeo bih i ve jesam. Jedino mi nisu dozvolili da letim naoruan."
Ko ti nije dozvolio?"
Stejt department. Pentagon. Biro za alkohol, duvan i vatreno
naoruanje."
,,A Rusi?"
Kakvi Rusi? Kupio sam ga na crno i po komino niskoj ceni od jednog
Belgijanca, trgovca orujem, u Kazahstanu. Tamo sam i leteo njime, nekih
pola sata, iznad pustinje. Trideset jedan milion amerikih dolara."
Gde je sada?"
Parkiran je u jednom hangaru u Arizoni. eka na rezervne delove
koje niko ivi ne moe da pronae. ui na vetru. Povremeno odlazim
tamo."
Zato?"
Da ga pogledam. Moj je", ree on.
Ona zatvori oi i prepusti se mislima. Na ekranima su se videle tabele
i grafikoni, najnovije informacije s trita. Stegla je jednu svoju aku
drugom, vrsto, tako da su vene poravnale i krv se povukla iz zglobova.
Ljudi vie nee umirati. Nije li to kredo nove kulture? Ljude e
upijati tokovi informacija. Kompjuteri e umreti. Oni ve umiru u svom
sadanjem obliku. Oni samo to nisu izumrli kao zasebne maine. Kutija,
ekran, tastatura. Rastvaraju se u tkivu svakodnevice. Da li je tako ili
nije?"
ak i sama re 'kompjuter'."
ak i sama re 'kompjuter' zvui zastarelo i glupavo."
Otvorila je oi i kao da se zagledala nekud kroz njega. Govorila je
tiho, i on poe da je zamilja kako sedi na njegovim grudima usred noi,
pod svetlou svea, ne u naletu neke seksualne ili demonske energije, ve
~ 70 ~

s jedinim ciljem da govorom ometa njegov nemiran san, da remeti njegove

snove svojim teorijama.
Govorila je. To joj je bio posao. Bila je roena za to i za to je dobijala
platu. Ali u ta je zaista verovala? Oi su joj bile sasvim neprozirne. Bar
za njega, onako blede, sive, za njega daleke i beivotne, na trenutke sjajne
ali samo u bljesku kakve spoznaje ili zakljuka. Gde se to krio njen
stvarni ivot? ta je radila kad ode kui? Koga je tamo jo imala, osim
make? Odnekud je bio uveren da ona ima maku. Otkud bi mogli da
priaju o takvim stvarima, njih dvoje? Nisu imali ovlaenja za to.
Bila bi to izdaja poverenja, pomislio je, kada bi je upitao ima li
maku, a pogotovo kada bi je upitao ima li mua, ljubavnika, ivotno
osiguranje. ta planira za vikend? To bi pitanje predstavljalo neku vrstu
napada. Sigurno bi okrenula glavu u stranu, gnevna i poniena. Ona je
bila glas kome je telo bilo tek dodatak, bila je ironian osmeh koji je plovio
kroz gusti saobraaj. Pripiite joj bilo kakvu istoriju, i nestae istog trena.
Ne shvatam ja nita od svega toga", ree ona. Mikroipovi, tako mali
a tako moni. Ljudi i kompjuteri stapaju se u jedno. To prevazilazi moje
sposobnosti poimanja. Povrh svega, poinje beskrajni ivot." Na trenutak
je zastala da pogleda u njega. Zar spektakularna smrt jednog velikog
oveka nije argument protiv njegovog sna o besmrtnosti?"
Kinski, naga na njegovim grudima.
Mukarci razmiljaju o besmrtnosti. Nije vano ta misle ene.
Suvie smo malene i stvarne da bismo u svemu tome imale bilo
kakavznaaj", ree ona. ,yeliki ljudi, kroz itavu istoriju, oekivali su da e
iveti veno, ak i onda kada su nadgledali gradnju svojih monumentalnih
grobnica na suprotnoj obali reke, na zapadnoj obali, tamo gde zalazi
sunce."
Kinski, iva u njegovim komarima, zaokupljena komentarisanjem
dogaaja u njima.
Eto, ti sedi ovde, sav od krupnih vizija i gordih dela. Zato bi
umirao kad moe da ivi na disku? Na disku, ne u grobnici. Ideja koja
prevazilazi telesnost. Um koji je sve to si ikada bio i to e biti, ali koji
nikada ne moe da se umori ili zbuni ili oteti. Potpuno mi je nejasno kako
bi se tako neto moglo dogoditi. Hoe li se jednog dana zaista dogoditi?
Svakako pre no to pretpostavljamo, zato to se uvek sve dogodi pre no to
pretpostavljamo. Moda je ba danas taj dan kada e se sve dogoditi, pa
ta ispadne, kabuuum, eto tako."
~ 71 ~

Sputao se suton, sve mutniji, uz neko srebrnasto treperenje u

vazduhu, i on je stao ispred svog automobila posmatrajui taksije kako se
izvlae iz te gomile sveta. Nije mogao da se seti kada se poslednji put
oseao tako dobro.
Kada? Nije imao pojma.
Kada se ekran s ispisanim vrednostima valuta vratio u normalan rad,
pokazalo se da je jen u meuvremenu dodatno ojaao, da je nastavio da
napreduje u odnosu na dolar u mikrodecimalnim skokovima u svakom
sekstilionitom delu sekunde. To mu se dopalo. To je bilo sasvim u redu.
Obuzimalo ga je prijatno uzbuenje dok je razmiljao u ceptosekundama i
posmatrao brojeve u nezaustavljivom trku. Berzanski ekran takoe je
nudio povoljne vesti. Gledao je kako promiu najvanije novosti i osetio se
nesamerljivo proienim gledajui cene kako se spiralno strmoglavljuju.
Da, to je u njemu izazivalo seksualno uzbuenje, nalik ponajvie onom od
kunilungusa. Zabacio je glavu i otvorio usta prema nebu i kii.
Kia se sruila na sve prazniji Tajms skver s bilbordima obasjanim
avetinjskom svetlou i s barikadama od guma gotovo potpuno
raienim, tako da je 47. ulica sada bila otvorena prema zapadu. Kia je
bila ba kako treba. Kia je bila dramatino u pravu. Ali je pretnja bila
neto bolje i od kie. Video je nekoliko turista koji su zbijeni pod
kiobranima gamizali du Brodveja s namerom da osmotre ugljenisano
mesto na trotoaru gde se spalio onaj ovek. Bilo je to nekako ozbiljno i
upeatljivo. Bilo je to sasvim prikladno za taj trenutak i taj dan. Ali je
uverljiva pretnja bila ono to ga je pokretalo i ispunjavalo energijom. Kia
na licu mu je prijala, a i onaj opori zadah bio je sasvim na mestu, smrad
urina koji je sazrevao na telu njegovog automobila, a bilo je i nekog
treperavog zadovoljstva, i radosti u tom silnom pehu, u hitrom sunovratu
trita. Ali mu je upravo pretnja smru tu na rubu noi pouzdano
saoptavala da postoji nekakav princip sudbine za koji je oduvek znao da
e se obelodaniti kad kucne as.
Sada je mogao da pone da ivi.

~ 72 ~

DRUGI DEO
3.
Imala je koralnomrku kou i izraene jagodice. Na usnama je imala
karmin boje pelinjeg voska. Volela je da je posmatraju i gordo je
pretvarala in svlaenja u javnu predstavu, u razodevanje koje prelazi
nacionalne granice s elementom razmetljivog prkosa.
Nosila je svoj pancirni prsluk dok su vodili ljubav. To je bila njegova
ideja. Rekla mu je da na sebi ima najlaki i najmeki, a u isti mah i
najvri zatitni oklop, otporan i na ubode.
Zvala se Kendra Hejs i delovala je sasvim pristupano. Pogaali su se
otprilike sekundu i po. Liznuo joj je telo na nekoliko mesta, ostavivi za
sobom kapljice pljuvake.
Vidim da poseuje teretanu", rekla je.
est procenata masnog tkiva."
Nekad je to bila i moja brojka. Dok se nisam ulenjila."
Kako se sada bori s tim?"
Izjutra radim na spravama. Nou trim u parku."
Imala je kou boje cimeta, ili crvenosmee jabuke, ili legure bakra i
bronze. Zapitao se da li ona sebi deluje obino, dok se sama vozi liftom,
dok razmilja o ruku. .
Zbacila je sa sebe prsluk i s viskijem, koji su im doneli u sobu, prila
prozoru. Njegova odea bila je sloena na oblinjoj stolici. Poeleo je da taj
dan provede utei, u svojoj sobi za meditaciju, zagledan u njeno lice i telo,
u nekoj vrsti tao-vebe, ili duhovnog posta. Nije joj postavio pitanje da li je
ula za onu uverljivu pretnju. Nisu ga zanimali detalji, ne u tom trenutku,
a znao je da Torval svakako nije previe toga ispriao telohraniteljima.
Gde je on sada?"
Ko?"
Zna ti."
Tamo u foajeu. Torval? Gleda ljude kako dolaze i odlaze."
Danko je tu ispred u hodniku."
Ko je tu?"
Danko. Moj partner."
On je nov."
Ja sam nova. On ti ve podue vreme uva lea, jo od doba onih
ratova na Balkanu. On je veteran."
~ 73 ~

Erik je prekrtenih nogu sedeo na krevetu krkajui u ustima kikiriki

i gledajui u nju.
ta e on rei na ovo?"
Torval? Je l' ti to govori o njemu?" Zvuala je veselo. Reci njegovo
ime."
ta e ti on rei?"
Vano je samo da si ti bezbedan. To je njegov posao", rekla je.
Mukarci umeju da postanu posesivni. ta je. Nisi znala?"
Naula sam poneto o tome. Ali injenica je da sam ja, tehniki
gledano, pre jedan sat predala dunost. to znai da mi ovde zapravo
troimo moje privatno vreme."
Dopadala mu se. to je vie bio siguran da e je Torval mrzeti, to mu
se vie dopadala. Torval e je zbog ovoga strastveno mrzeti. Nedeljama e
strogo zuriti u nju ispod svojih natutenih obrva.
Da li ti je zanimljivo?"
Ona upita.
ta to?"
Da titi nekog ko je u opasnosti."
Poeleo je da se ona pomeri malo ulevo, da bi joj bok uhvatio odsjaj
stone lampe.
ta te podstie da se bavi ovim? Da ovako rizikuje."
Moda si ti vredan toga", ree ona.
On zaroni prst u njeno pie, a potom zaboravi da ga olie.
Moda je samo plata u pitanju. Plata je vrlo solidna. A rizik? Ne
razmiljam o riziku. Pretpostavljam da je rizik tvoj. Ti si ovek pod
lupom."
Mislila je da je to duhovito.
Ali, da li je zanimljivo?"
Zanimljivo je biti kraj oveka koga neko eli da ubije."
Zna kako se kae, zar ne?"
Ubistvo je logian nastavak poslovnih odnosa."
I ovo je bilo duhovito.
Pomeri se malo ulevo", ree joj.
Da se pomerim malo ulevo."
Tako. Fino. Savreno."
Koa joj je bila lisije mrka, kosa upletena uz lobanju.
Kakvo ti je oruje dao?"
Pitolj za omamljivanje. Jo nema poverenja da mi preda
~ 74 ~

smrtonosnu silu."
Prila je krevetu i uzela mu iz ruke au s votkom. A on je bez
prestanka ubacivao u usta zrna kikirikija.
Trebalo bi da se zdravije hrani."
On ree:
Danas je drugaije. Koliko volti ima na raspolaganju?"
Sto hiljada. Mogu da ti paraliem nervni sistem. Padni na kolena.
Tako", ree ona.
Prosula mu je nekoliko kapi votke na genitalije. Bockalo je, peklo je.
Nasmejala se kad je to uinila i on zatrai od nje da to ponovi. Prosula je
jo malo votke, pa se nagla da je polie, da jezikom pokupi votku s njega, a
onda ga zajaila. U obe ruke drala je po jednu au i pokuavala da odri
ravnoteu dok su poskakivali i smejali se.
Dokrajila je viski i dok se on tuirao, akama je trpala kikiriki u
usta. On je nju posmatrao dok se tuirala i pomislio je kako je to ena
sazdana od traka i pojaseva. U izvesnom smislu ona nikada nee biti
naga.
Potom je stao kraj kreveta da bi je posmatrao dok se oblai. inila je
to bez imalo urbe, najpre je uvrstila oklop na torzu, zatim je trebalo
uvrstiti gaice, pa cipele, a onda i podvezicu na boku, i tek ga je tada
primetila kako stoji u gaama.
On joj ree:
Paralii me. Ne alim se. Izvadi pitolj i pucaj. Uini mi to, Kendra.
Pokai mi kako to izgleda. Treba mi neto novo. Pokai mi neto to ne
znam. Paralii me sve do DNK. Hajde, uini to. Pomeri prekida.
Naniani i pucaj. Hou sve volte koje postoje u tom oruju. Hajde. Pucaj.
Smesta."
***
Automobil je bio parkiran ispred hotela, tano naspram Barimora,
gde se na pauzi okupila jedna grupa puaa, zbijenih ispod tende.
Sedeo je u automobilu, uzimao jen na zajam, i gledao kako cifre
njegovih fondova na nekoliko ekrana tonu u maglu. Torval je prekrtenih
ruku stajao na kii. Pretvorio se u usamljenu priliku na ulici, okrenutu
prema nizu praznih dokova za utovar.
Besomuni juri jena oslobaao je Erika uticaja njegovog
neokorteksa. Oseao se ak i slobodnijim nego obino, tako podeen na
registre svog malog mozga i sve dalji od potrebe da istinski preduzme
neto, da na svoj osoben nain izvri procenu, da ouva nezavisna naela i
~ 75 ~

ubeenja, sve ono zbog ega ljudska bia mogu da budu skenjana, a ptice i
pacovi ne.
Verovatno mu je u tome pomogao i pitolj za omamljivanje. Elektrini
napon mu je na nekih deset-petnaest minuta razmekao muskulaturu,
tako da se valjao po hotelskom tepihu, zgren od elektrookova i nekako
udno uznesen, lien razuma.
Sada je, meutim, mogao da misli, sasvim dovoljno da bi shvatio ta
se dogaa. Valute su posrtale na sve strane. Sve je vie banaka dospevalo
u pasivu. Pronaao je tabakeru i pripalio cigaru. Strunjaci za strategiju
nisu imali objanjnje za tu brzinu i dubinu opadanja. Otvarali su usta i
izgovarali rei. Znao je da je uzrok svemu tome jen. Njegove operacije sa
jenom izazivale su uragansku pometnju. Bio je do te mere u prednosti, a
opseg delovanja njegove firme u takvom naletu, sutinski povezan s
poslovima velikog broja kljunih institucija, reciprono ranjivih, da je
itav sistem bio ugroen.
Puio je i posmatrao, oseao se snano, ponosno, glupavo i nadmono.
U isti mah oseao je dosadu, a pomalo i prezir. Ljudi su sve ovo
preozbiljno shvatili. Pomislio je kako e se to okonati za dan-dva i ba
kada je nameravao da vozau da znak, primetio je da oni ljudi pod tendom
zure u njegov auto, sav izubijan i iaran sprejom.
Otvorio je prozor i paljivije osmotrio jednu od ena koje su stajale u
toj grupi. U prvi mah mu se uinilo da je to Eliza ifrin. Tako je on
ponekad razmiljao o svojoj supruzi, pod punim imenom, i to zato to se
pod njim kao poznata linost esto pojavljivala u izvetajima s javnih
dogaaja i u modnim publikacijama. Sledeeg trenutka vie nije bio
siguran da je to ona, da li zbog toga to mu je vidik delimino bio
zaklonjen, ili zato to je dotina ena imala cigaretu u ruci.
Snano je gurnuo vrata i krenuo preko ulice, a Torval se stvorio kraj
njega, veto se trudei da obuzda bes.
Voleo bih da znam kuda ste se zaputili."
Saekaj pa e saznati", ree on.
Kad joj je priao, ena je skrenula pogled u stranu. Bila je to Eliza,
pomalo nejasnog lika, iz profila.
A otkad to ti pui?"
Odgovorila mu je ne okreui pogled ka njemu, kao odnekud iz
daleka.
Poela sam kad mi je bilo petnaest godina. Sasvim uobiajena stvar
za jednu devojku. To joj daje oseaj da je neto vie od koatog tela koje
~ 76 ~

niko ne gleda. Time u svoj ivot uvodi odreenu dramatinost."

Tako ona primeti sebe. A potom i drugi ponu da je primeuju. Onda
se ona uda za jednog od njih. Posle ponu da izlaze na veere", ree on.
Torval i Danko pokrivali su bokove limuzine, koja se promiljeno
kretala niz ulicu u ne preterano gusto zbijenoj grupi taksija, dok su se
suprunici u njoj bavili razmatranjem dostupnih restorana u blizini. Na
jednom od ekrana pojavio se vodi sa ponudom restorana u toj ulici, i
Eliza se odlui za jedan mali pouzdani bistro smeten u suterenu. Erik
pogleda kroz prozor i u jednom zidu opazi pukotinu nad kojom je stajao
natpis Mali Tokio".
Restoran je bio potpuno prazan.
Nosi demper od kamira."
Tako je."
I to be boje."
Da."
A ovo je tvoja suknja s perlicama."
Jeste."
Vidi kako zapaam stvari. Kakva je bila predstava?"
Izala sam na pauzi, sea se?"
O emu se radilo i koji su glumci igrali? Ja to odravam
konverzaciju."
Otila sam sluajno. Gledalaca je bilo vrlo malo. Pet minuta po
podizanju zavese, shvatila sam i zato."
Konobar je stao kraj stola. Eliza narui meanu zelenu salatu, ako je
mogue, i malu bocu mineralne vode. I to negazirane, zamolila je.
Erik ree:
Dajte mi presnu ribu, neku s dodatkom ivinog otrova."
Sedeo je okrenut prema ulici. Danko je stajao odmah ispred vrata, bez
enskog pripadnika obezbeenja.
Gde ti je sako?"
Kako gde mi je sako."
Imao si na sebi sako. Gde je sada?"
Izgubio sam ga u guvi, pretpostavljam. Videla si kako izgleda auto.
Napali su nas anarhisti. Pre samo dva sata bili su deo velikog globalnog
protesta. Sada su, kako bih rekao, zaboravljeni."
Ima jo neto to bih volela da zaboravim."
To to osea je miris mog kikirikija."
A zar te nisam videla kako izlazi iz hotela malo navie u ovoj ulici,
~ 77 ~

dok sam stajala ispred pozorita?"

Uivao je u ovome. Uloga sitnog islednika stavljala ju je u podreen
poloaj, a njega inila deaki inventivnim i buntovnim.
Mogao bih da ti kaem da je tamo povodom krizne situacije odran
hitan sastanak mog osoblja. Najblia soba za sastanke bila je u tom
hotelu. Ili bih mogao da ti kaem da sam morao da odem u muki toalet u
foajeu hotela. Imam toalet i u autu, ali ti to ne zna. Ili da sam otiao u
gimnastiku salu u hotelu da bih se malo rasteretio od dananje napetosti.
Mogao bih da ti kaem da sam proveo jedan sat na sobnom biciklu. I da
sam potom malo plivao, ako tamo postoji bazen. Ili da sam se popeo na
krov da bih posmatrao munje. Volim kad kia ima u sebi tu treperavost
kakvu retko ima u poslednje vreme. Mislim na to ibanje kie, dok se
talasa iznad krovova. Ili da se nenadano ispostavilo da je bar u autu ostao
prazan, pa sam otiao na pie. Mogao bih da ti kaem da sam otiao na
pie u bar pored foajea, gde uvek ima sveeg kikirikija."
Konobar ree:
Prijatno."
Pogledala je svoju salatu. Zatim je poela da jede. Zaronila je pravo u
nju, drei se kao da je re zaista o hrani, a ne o nekoj smuljanoj masi za
koju nauka nije imala objanjenje.
Je li to taj hotel u koji si hteo mene da odvede?"
Ne treba nama hotel. Obaviemo to u enskom toaletu. Otii emo u
uliicu tu iza restorana da malo protresemo kante za ubre. Vidi. Ja
pokuavam da ostvarim kontakt na najuobiajeniji nain. Da gledam i
sluam. Da primetim tvoje raspoloenje, tvoju odeu. Vano je to. Da li ti
arape stoje kako treba? Ja to razumem na odreenom nivou. Kako ljudi
izgledaju. U ta su odeveni."
Na ta miriu", ree ona. Smeta li ti to to kaem? Moda zvuim
previe kao obina supruga? Rei u ti u emu je problem. Ne umem da
budem ravnoduna. Ne uspevam da ovladam tom vetinom. I zbog toga
sam izloena patnji. Drugim recima, to boli."
Dobro je ovo. Sad liimo na ljude koji razgovaraju. Je li da ljudi ba
ovako razgovaraju?"
Otkud bih ja znala?"
On proguta gutljaj sakija. Usledila je podua utnja. Na kraju on ree:
Imam asimetrinu prostatu."
Ona se nasloni i duboko zamisli, gledajui ga nekako zabrinuto.
ta to znai?"
~ 78 ~

Ne znam", odgovori on.

Osetilo se gotovo opipljivo saglasje, zajedniki nespokoj i oseajnost.
Morao bi da se vidi s lekarom."
Upravo sam se video s lekarom. Svakog dana se viam s lekarima."
U itavoj prostoriji i itavoj ulici vladala je tiina, i njih dvoje poee
da apuu. Nije ni pomiljao da bi se ikada mogli osetiti toliko bliskim.
Upravo si se video s lekarom."
Otud i znam."
Oboje su se zamislili. Dok je trenutak postajao sve sveaniji, izmeu
njih je prostrujala i nota neeg kominog. Moe biti da ima neeg
kominog u pojedinim delovima tela ak i onda kada vas poremeaj u
njihovom funkcionisanju lagano ubija, dok su oni koje volite okupljeni oko
postelje, iznad prljavih arava, a ostali pue u hodniku.
Zna ta. Oenio sam se tobom zbog tvoje lepote, ali ne mora da
bude lepa. U izvesnom smislu, oenio sam se tobom zbog tvog novca, zbog
njegove istorije, zbog toga kako se generacijama gomilao, u vreme
svetskih ratova. Nije to neto to mi je neophodno, ali malo istorije dobro
doe. Porodina posluga. Vinski podrumi. Male intimne provere ukusa
vina. Zajedniko pljuckanje merlota. Jeste glupo, ali je lepo. Vino flairano
na vlastitom imanju. Kipovi u renesansnom vrtu, podno vile na breuljku,
medu vonjacima limunova. Ali ne mora da bude bogata."
Ja samo moram da budem ravnoduna."
Tu je zaplakala. Nikada je do tada nije video da plae, pa se osetio
pomalo bespomono. Ispruio je ruku. Ostala je u vazduhu, ispruena,
izmeu njih dvoje.
Na venanju si nosio turban."
Jesam."
Mojoj majci se to dopalo", ree ona.
Jeste. Ali sad oseam promenu. Sad unosim promenu. Jesi li
pogledala jelovnik? Imaju sladoled od zelenog aja. To bi ti se moglo
dopasti. Ljudi se menjaju. Ja sada znam ta je zaista vano."
Takva izjava je neizrecivo banalna. Povedi rauna."
Ja sada znam ta je zaista vano."
U redu. Ali obrati panju na skeptian ton", ree ona. ta je to
zaista vano?"
Da budem svestan svega oko sebe. Da shvatim situaciju u kojoj se
nalazi druga osoba, da shvatim njena oseanja. Da znam, ukratko, ta je
zaista vano. Mislio sam da mora da bude lepa. Ali vie nije tako. Na
~ 79 ~

min

poetku dananjeg dana bilo je tako. Ali nita od onoga to je tada vailo
vie ne vai."
to znai, kako ja to shvatam, da vie ne smatra da sam lepa."
Zato bi morala da bude lepa?"
Zato bi ovek morao da bude bogat, slavan, pametan, moan, i da
izaziva strah?"
Ruka mu je i dalje stajala ukoena u vazduhu izmeu njih dvoje.
Dograbio je njenu bocu s vodom i ispio ostatak. Potom joj je saoptio da je
tokom toga dana raun firme Paker kapital" bio sveden gotovo na nulu i
da je njegovo lino bogatstvo od nekoliko desetina milijardi na poguban
nain teilo usaglaavanju s tom injenicom. Saoptio joj je i to da je neko
tu napolju, u ovoj kinoj noi, izrekao uverljivu pretnju njegovom ivotu. A
onda ju je gledao kako prihvata te novosti.
Ree joj:
Ti jede. Ba fino."
Samo to ona nije jela. Prihvatala je novosti, sedela bleda i nema, s
podignutom viljukom. Poeleo je da je izvede napolje i potuca. I ta jo?
To nije znao. Nije mogao ni da zamisli. No, to nikada i nije umeo. Delovalo
mu je sasvim smisleno to to su njegova neposredna i neto dalja
budunost mogle biti sabijene u dogaaje koji bi se mogli odigrati u
narednih nekoliko sati, ili minuta, ili jo manje. To je za njega oduvek bio
jedini oblik predvidljivosti ivota koji je priznavao.
To je dobro. To je ba lepo", ree on. Od toga se oseam slobodnim na
nain kakav do sada nisam poznavao."
Grozno. Nemoj da govori takve stvari. Slobodnim da uini ta? Da
bankrotira i umre? Sluaj me dobro. Pruiu ti finansijsku pomo.
Zaista u uiniti sve to mogu da bih ti pomogla. Moe ponovo da stane
na noge, svojim tempom, na svoj nain. Obeavam da u ti pomoi. Ali kao
par, kao dvoje ljudi u braku, ja mislim da smo zavrili, zar ne? Pria
kako se osea slobodnim. Ovo je tvoj srean dan."
Zaboravio je novanik u sakou u hotelskoj sobi. Ona uze ek i ponovo
zaplaka. Plakala je sve vreme dok su pili aj s limunom, a kada su na
kraju zajedno krenuli ka izlazu, u prisnom zagrljaju, oslanjala se glavom o
njegovo rame.
***
Pronaao je u automobilu svoju cigaru koja je tinjala u pepeljari na
ormariu s piem, i ponovo je pripalio. Njena aroma podarila mu je oseaj
krepkosti i zdravlja. Negde u tom zapaljenom listu oseao je miris
~ 80 ~

bogatstva, dugog ivota, ak i spokojnog oinstva.

Na drugoj strani ulice, u blizini nenaseljenog dela tog bloka, nalazilo
se jo jedno pozorite, Biltmor", i on opazi skele na fasadi i gomile
graevinskog otpada na oblinjem ubritu. U toku je bilo renoviranje, pa
je glavni ulaz bio zabravljen, ali su neki ljudi ulazili kroz vrata za
pozornicu, mladi ljudi i ene u tesno pripijenim parovima i grozdovima, i
on zau neku neodreenu buku, zvuke graevinskih radova ili muziku u
snanim udarima i naletima, odnekud iz dubine zgrade.
Shvatio je da e morati da ue. Ali je pre toga morao da izgubi jo
novca.
Brojanik na njegovom runom satu istovremeno je bio i ekran. Kada
bi aktivirao funkciju Interneta, ostale funkcije bi se povukle. Trebalo mu
je nekoliko trenutaka da bi deifrovao niz zagonetnih potpisa. Tako je on
svojevremeno upadao u korporativne sisteme, za odreenu naknadu
proveravao njihovu bezbednost. Ovoga puta uinio je to da bi proverio
bankovne, berzanske i inostrane raune Elize ifrin, i da bi se potom
korienjem algoritama predstavio kao ona i preneo novac sa ovih rauna
u Paker kapital", gde joj je otvorio novi raun, manje-vie istog trenutka,
tako to je pritisnuo nekoliko brojeva na maloj tastaturi postavljenoj oko
okvira njegovog runog asovnika. Posle toga se ponovo posvetio gubljenju
novca, sistematski ga rasipajui u dim trita u raspadanju. Uinio je to
da bi se obezbedio od opasnosti da bi mogao prihvatiti njenu ponudu
finansijske pomoi. Taj gest ga jeste dirnuo, ali bilo je nuno da mu odoli,
naravno, ili da pokopa sopstvenu duu. No, to nije bio i jedini razlog da
prezrivo odbaci njeno nasledno pravo. Time je on i sam inio gest, kao
znak ironine poslednje spone izmeu njih dvoje. Neka sve izae na
videlo. Neka vide jedno drugo u svoj istoti i usamljenosti. Bila je to
osveta jedinke mitskom paru.
Koliko je bilo njeno bogatstvo?
Brojka ga je iznenadila. Ukupna suma iznosila je sedamsto trideset
pet miliona amerikih dolara. Ta cifra delovala je tanko, kao dobitak na
lutriji koji treba da podeli sedamnaest potanskih slubenika. Te rei
zvuale su tanko i uplje i on pokua da umesto nje oseti stid. Ali je sve to
ionako bilo vazduh. Vazduh koji izlazi iz usta kada se te rei izgovore. Bili
su to kodirani nizovi koji u simuliranom prostoru ostvaruju meusobne
odnose.
Trebalo je da pogledaju jedno drugo bez ikakvog prikrivanja, pod
ubistvenim svetlom.
~ 81 ~

Danko je iao pred njim, do ulaza za pozornicu. Tamo je stajao uvar,

ogroman, steroidan, s prstenjem u obliku lobanja optoenih dragim
kamenjem. Danko mu se obratio, raskrilivi pri tom sako da mu pokae
oruje u futroli, dokaz pouzdanosti, i ovek mu dade odreena uputstva.
Erik krenu za svojim telohraniteljem niz vlani, gipsom obloen hodnik,
uz strmo i uzano metalno stepenite, do prolaza iznad pozornice.
Odozgo je bacio pogled na gledalite u kome vie nije bilo sedita,
ispunjeno elektronskim zvucima. U prostoru za orkestar i u loama
tiskala su se gusto zbijena tela, neki su igrali u ruevinama na drugom
balkonu, koji jo nije bio sruen, dok su se ostali irili niz stepenite do
foajea. Tela su se predavala uraganskom plesu, a bilo ih je i na pozornici i
u prostoru ispred nje, u talasima ahromatske svetlosti.
Zastava nainjena od krevetskog arava, s rukom ispisanim slovima,
visila je sa balkona.

POSLEDNJI TEHNO-REJV

Muzika je bila hladna i jednolina, kompjuterski oblikovana u duge

pasae na udaraljkama, s dalekim muklim zvucima ispod tih damara.
Ovo je potpuno blesavo. Zauzeti itavo pozorite. ta vi mislite?"
upita Danko.
Ne znam."
Ne znam ni ja. Ali mislim da je blesavo. Deluje mi kao nekakvo
drogiranje. ta vi mislite?"
Da."
Mislim da je u pitanju najnovija droga. Zove se 'novo'. Otklanja svaki
bol. Gledajte kako im je dobro."
Deca."
Oni i jesu deca. Tano tako. Kakav to bol oni mogu oseati da bi im
bilo nepohodno da uzmu pilulu? Muzika, u redu, preglasna, pa ta onda?
Lepo igraju. Ali kakav to bol oseaju ovako premladi da bi naruili i pivo?"
Ima u dananje vreme dovoljno bola za sve", ree mu Erik.
Bilo je teko govoriti i sluati tue rei. Na kraju su bili primorani da
gledaju jedan u drugog, da u toj zagluujuoj buci itaju sa usana. Sada
kad je znao Dankovo ime, mogao je i da ga vidi, delimino. Bio je to ovek
od nekih etrdeset godina, prosene visine, s oiljkom preko ela i obraza,
povijenim nosem i kratko podianom ekinjastom kosom. Nije iveo u
odei koju je nosio, u majici s rol-kragnom i blejzeru, ve u telu isklesanom
od istog iskustva, u svemu to je u ivotu propatio i uinio bez ostatka.
Muzika je gutala vazduh oko njih, kuljajui iz ogromnih zvunika
~ 82 ~

postavljenih izmeu unitenih murala na dva naspramna zida. Poeo je

da u tom prizoru osea neku onostranost, neku udnu aritmiju. Plesai
kao da su radili protiv muzike, pa su im kretnje bile sve sporije to se vie
ritam zgunjavao i ubrzavao. Otvarali su usta i vrteli glavom. Mladii su
svi do jednog imali jajaste glave, dok su devojke bile poklonice kulta
gladovanja. Svetlosni izvor, smeten iznad balkona, emitovao je duge
hladne talase sivih traka. Onom ko je to posmatrao odozgo, moglo je
izgledati da se svetlost sputa na rejvere s nekom blagou, kao vizuelna
protivtea preteem zvuku. Pod naslagama te muzike, kao iz daljine, uo
se snimak koji je podseao na enski glas, ali koji to nije bio. Taj glas je
govorio i jecao. Izgovarao je rei za koje se inilo da imaju smisla, ali ga
nisu imale. Sluao je taj glas kako govori izvan opsega bilo kog jezika
ikada korienog meu pripadnicima ljudskog roda i poeo je da ezne za
njim kada je utihnuo.
Ne mogu da verujem da sam ovde", ree Danko.
Pogledao je Erika i osmehnuo se na pomisao da se nalazi tu, meu
amerikim tinejderima u stilizovanoj pometnji, izloen muzici koja
obuzima itavo bie, koja kou i mozak zamenjuje digitalnim tkivom. U
vazduhu se osealo neto zarazno. Nisu muzika i svetla bili sve to je tu
obuzimalo oveka, niti taj prizor masovnog plesa u neokreenom pozoritu
bez sedita i bez istorije. Erik pomisli kako svoj udeo u svemu tome ima i
droga, taj novo", ije se delovanje sa onih koji su je uzeli irilo i na one
koji nisu. Prenosilo se sa njih. Najpre biste stajali po strani i posmatrali, a
onda biste se odjednom nali usred svega toga, kao neko ko je zajedno sa
tom gomilom, potom i kao deo nje, a onda biste postajali sama ta gomila,
koja gusto zbijena plee kao jedan.
Oni dole bili su u besteinskom stanju. Pomislio je kako je ta droga
verovatno disocijativna, kako razdvaja duh i telo. Bila je to bezlina
gomila, izvan svake brige i bola, uvuena u staklasto ponavljanje. itava
pretea priroda elektronike ogledala se u samom ponavljanju. Bila je to
njihova muzika, glasna, beivotna, beskrvna i kontrolisana, i poinjala je
da mu se dopada.
Oseao je, meutim, i da je star, dok ih je gledao kako igraju.
Pretapali su se jedni u druge da se kao jedinke ne bi sasuili i skvrili.
Buka je bila gotovo nepodnoljiva, hvatala je koren u njegovoj kosi i
zubima. Gledao je i sluao previe toga u isti mah. No, to je bila njegova
jedina odbrana protiv sve rairenijeg duhovnog stanja. Premda nikada
nije dotakao ni probao tu drogu, premda je nikada nije ni video, osetio se
~ 83 ~

malo manje kao ono to jeste, a malo vie kao oni dole, obuzeti rejvom.
Rei ete mi kada treba da krenemo. Ja u vas izvesti."
Gde je on?"
Kod ulaza. Torval? Motri na ulaz."
Jesi li ubijao ljude?"
Kako to mislite? Kao 'dobar dan'", ree on.
Sada su svi ve bili u stanju transa, i plesali su najsporijim
pokretima. Muzika se preobrazila u tubalicu, u kojoj su lirske klavijature
stvarale most iza svaka dva segmenta tuge. Bio je to poslednji tehno-rejv,
bio je to kraj neega, ma ta to bilo.
Danko ga povede niz dugako stepenite, pa kroz hodnik. Tamo su
bile garderobe pune rejvera, koji su sedeli i leali na sve strane, oprueni
jedni preko drugih. Zastao je u jednom dovratku i zagledao se unutra.
Nisu mogli ni da govore ni da hodaju. Jedan od njih lizao je lice onom do
sebe, i to je bio jedino kretanje u toj prostoriji. Iako mu je samosvest bila
oslabila, mogao je da vidi ko su oni u svom hemijskom delirijumu, i
delovali su neno i dirljivo, dok ih je tako gledao u svoj njihovoj krhkosti,
u svoj enjivosti njihovih bia, jer oni su ipak bili deca i nita vie, deca
koja su se trudila da se ne rasplinu u vazduhu.
Bio je ve gotovo stigao do vrata za pozornicu, kada je shvatio da
Danko vie nije kraj njega. Znao je i zato. ovek se vratio tamo da se
prepusti plesu, izvan domaaja sopstvenih ratova i leeva, izvan domaaja
snajpera iji se prasak s prvom svetlou jutra uo u njegovoj glavi.
Hodajui u korak s Torvalom stigao je do auta. Kia je u
meuvremenu prestala. Bilo mu je drago zbog toga. Kia je oito postupila
kako je trebalo. Ulicom je treperio odsjaj kalijumovih svetiljki i
raspoloenje polagano rastue napetosti.
Gde je on?"
Reio je da ostane unutra", ree Erik.
Dobro je. Nije nam ni potreban."
Gde je ona?"
Poslao sam je kui."
Dobro je."
Dobro je", ree Torval. Izgleda da je dobro."
U limuzini se u meuvremenu ulogorila jedna osoba. ena je
nahereno sedela na seditu i dremala, sva okruena plastinim kesama i
krpama. Torval je uhvati i izbaci napolje. Ona se pomalo plesnim
pokretima oslobodi njegovog stiska i podie se u svoj svojoj veliini,
~ 84 ~

uspravna gomila odee, sa stvarima strpanim u zaveljaje i kesama za

milostinju privezanim oko pojasa.
Traim gataru. Ume li neko od vas da gleda u dlan?"
Bio je to jedan od onih neupotrebljavanih glasova koji zvue kao da
nisu od ovog sveta.
Moda stopala?" ree ona. Gledajte mi u stopala."
On preturi po depovima traei novac, pri emu se osetio pomalo
blesavo, pomalo ozlojeeno, poto je dobijao i gubio svote kojima se mogla
pokoriti planeta, a ta ena je odlazila ulicom u cipelama s odvaljenim
donovima i on u depovima nije mogao da pronae nijednu papirnu ili
metalnu monetu, niti bilo kakva dokumenta.
***
Automobil je proao Petu aveniju. Izaavi iz pozorinog kvarta,
proavi kraj niza otmenih restorana i barova, pored velikih robnih kua,
agencija za prodaju avio-karata i salona za prodaju automobila, i stigao u
predeo lokalnog, meovitog kraja, meu mahom neprimetne blokove sa
radnjama za hemijsko ienje i kolskim dvoritem, uz tek kratak
proplamsaj seanja na jednu davnanju tuu, na davnanju paru i vrelinu
Hels Kiina, na metalne poarne stepenice na starim zgradama od cigala.
Saobraaj je bio proreen, ali je automobil milio kao i u dotadanjem
toku toga dana. Bilo je to zato to je Erik sedeo na svom seditu i kroz
otvoren prozor razgovarao s Torvalom, koji je koraao kraj auta.
ta dakle znamo?"
Znamo da nije re o grupi. Da nije u pitanju organizovana
teroristika ekipa, niti meunarodni kidnaperi sa zahtevom za otkup."
Znai, pojedinac? Da li nam je to vano?"
Nemamo ime. Ali imamo telefonski poziv. U kompleksu upravo
analiziraju glasovne podatke. Napravili su odreene procene. I sada
stvaraju plan akcije koja e biti preduzeta protiv tog pojedinca."
,,A zato ja ne mogu da osetim nikakvu radoznalost povodom
njegovog identiteta?"
Zato to on i nije bitan", ree Torval. Ma ko on bio, on je ono to
jeste."
Erik se saglasi s takvim zakljukom, ta god da je znaio. Kreui se
niz ulicu proli su kroz palir kanti za ubre iznetih da saekaju
ubretare, a zatim i pored sumornog hotela i sinagoge. Ulicom je tekla
blatnjava voda, koja je to su dalje ili postajala sve dublja, pet, deset
centimetara, posledica pucanja vodovodne cevi ranije toga dana. Radnici u
~ 85 ~

fosforescentnim prslucima i visokim izmama jo su se muvali po kraju,

pod svetlou reflektora, dok je Torval gazio kroz itava pokolenja mulja,
podiui svakim gorkim korakom mali pljusak sve dok se reka nije svela
na dva centimetra duboku barutinu.
Pred njima su stajale policijske barikade, koje su zatvarale prilaz ka
Devetoj aveniji. Torval je isprva poverovao da su barikade postavljene
zbog poplavljenih ulica. Ali na drugoj strani avenije nije bilo ekipa za
raiavanje. Potom je pomislio da se to moda predsednikova povorka
vozila po nekom zadatku kree ka centru grada, poto se konano
oslobodila iz zakrenog saobraaja. Iz daljine se, meutim, ula neka
muzika i ljudi su poinjali da se okupljaju, a bilo ih je previe, sa
slualicama na uima, i bili su premladi da bi mogli biti povezani s
prolaskom predsednike kolone. Na kraju je odluio da porazgovara s
jednim od policajaca na barikadama.
U toku je bila neka sahrana.
Erik izae iz auta i stade blizu prodavnice bicikala na uglu, s
Torvalom u blizini. Kroz sve guu gomilu, prie mu jedan ogroman ovek,
pleat, mesnat, sveanog izgleda, odeven u bele pamune pantalone i crnu
konu koulju kratkih rukava, na pojedinim mestima okienu ukrasima
od platine. Bio je to Kozmo Tomas, menader desetak rep-muziara, koji
je nekada u ortakluku s Erikom drao ergelu trkakih konja.
Rukovae se i ovla zagrlie.
Otkud mi ovde?"
Nisi uo?"
ta?" upita Erik.
Kozmo se pobono lupi po grudima.
Bruta Fez."
ta s njim?"
Mrtav je."
Ne. Kako to. Nije mogue."
Mrtav je. Umro. Jutros rano."
Kako to da ja nisam uo?"
Sahrana traje ve itav dan. Porodica eli da prui gradu priliku da
mu oda potovanje. Producentska kua koristi priliku da napravi dogaaj.
Veliki i buan. Iz ulice u ulicu. Kroz itavu no."
Kako to da ja nisam uo? Kako je to mogue? Ja volim njegovu
muziku. Sluam ga dok se vozim liftom. Znam tog oveka."
Znao je tog oveka. Sva tuga, sva gromoglasnost takve izjave,
~ 86 ~

odjekivala je u samoj muzici, u pobonim ritmovima i improvizacijama u

qawwali stilu, starim preko hiljadu godina, koji su postajali sve glasniji
dok je povorka pristizala niz aveniju, sada ve potpuno oienu od
saobraaja i parkiranih automobila.
ta se desilo, je li ubijen?"
Na elu je ila grupa motociklista, pripadnika gradske policije,
rasporeenih u klin-formaciju. Za njima su se kretala dva kombija s
linim obezbeenjem, uz bok policijskom patrolnom automobilu. Stvar je
bila tako savreno jasna, jo jedan mrtvi reper, uobiajena pria o repzvezdi koja pada pokoena mecima poto je odbila da nekom preterano
energinom pojedincu oda feudalno priznanje u vidu novca ili ena. Ovo i
jeste bio dan, zar ne, u kome uticajni ljudi okonavaju svoj ivot iznenada
i navrat-nanos.
Kozmo je gledao u stranu.
Fez je godinama unatrag imao problema sa srcem. Jo od srednje
kole. Iao je kod specijalista, kod vidara. Srce mu se jednostavno
istroilo. Nije to bio susret s razbojnikom u mranoj ulici. Nikakvu drogu
nije uzimao, gotovo od svoje sedamnaeste godine."
Potom su naili automobili sa cveem, deset vozila, natovarenih belim
ruama koje su treperile na povetarcu. Iza njih su ila pogrebna kola,
otvorena, u ijem je zadnjem delu leao raskono odeveni Fez, u kovegu
napola uspravljenom tako da se videlo telo, okrueno jarkoruiastim
zlatoglavima, tim cveem pakla, u koji due pokojnika odlaze da nau svoj
cvetni mir.
Odnekud iz zadnjeg dela povorke zauo se iz pojaala pokojnikov glas,
koji je pevao u laganim hipnotikim sinkopama, praen harmonijumom i
doboima.
Nadam se da nisi razoaran."
ime razoaran?"
Time to ovaj momak nije ubijen. Nadam se da te time nije izneverio.
Prirodni uzrok. To jeste razoaranje."
Kozmo pokaza palcem preko ramena.
ta ti se desilo sa limuzinom? Da dopusti da jedna tako fina maina
tek tako bude izloena javnom ponienju. To je skandal, ovee."
Sve je skandal. Umiranje je skandal. A opet svi umiremo."
Mora da mi se priinjavaju glasovi. Jer znam da ne moe biti da ti to
govori."
Velike grupe ena koraale su pored limuzina, s maramama i
~ 87 ~

pelerinama, ruku uprljanih kanom, i bosonoge, i uplakane. Kozmo se

punovo lupi po grudima, i Erik uini to isto. Pomisli kako njegov prijatelj
deluje upeatljivo ovako miran, s bradom i u belom svilenom kaftanu sa
sputenom kapuljaom i simbolinim crvenim fesom na glavi, naherenim
ba kako treba, i kako je dirljivo to to taj ovek lei usred spirale
sopstvenih vokalnih obrada drevne muzike sufija, repovanih stihova na
jezicima pandabi i urdu i na razmetljivom crnakom engleskom jeziku
ulice.

U dananje vreme lako se gine

Sedam sam puta to probao, sine,
Sad jo mogu samo da budem pesnik
I nemam nita osim ove rime

Gomila je bila velika i tiha, irila se na trotoare, a ljudi u pidamama

gledali su sa prozora stambenih zgrada. etvorica Fezovih linih
telohranitelja koraala su iza pogrebnog vozila, u laganom maru, po
jedan na svakom od uglova. Bili su odeveni u prema zapadnom obiaju, u
tamna odela s kravatama, uglancane cipele, s borbenim naoruanjem na
gotovs.
Eriku se to dopalo. Telohranitelji ak i u smrti. Da, pomisli Erik.
Zatim su naili igrai brejkdensa, u tesnom dinsu i patikama, sa
zadatkom da potvrde ivotnu priu pokojnika, roenog u Bronksu pod
imenom Rejmond Geders, svojevremeno takoe zapaenog brejkera. Bili
su to njegovi vrnjaci, estorica ljudi rasporeenih u est traka avenije,
starih oko trideset pet godina, koji su se posle toliko godina vratili na ulice
da jo jednom izvedu svoje zvezde i kolutove, svoje neverovatne okrete na
glavi.
Pitaj me da li mi se dopada ovo sranje", ree Kozmo.
No, ta energija i jarka svetlost uneli su u gomilu neko melanholino
raspoloenje, vie aljenje nego uzbuenje. ak su i oni mlai delovali
pokunjeno, i kao obuzeti silnim potovanjem, dok su se brejkeri vozali na
laktovima i vrteli se paralelno sa tlom, zavitlani horizontalnim ludilom.
Tuga bi trebalo da je mona, pomisli Erik. Gomila je, meutim, jo
pokuavala da naui kako bi trebalo da oali jednog tako jedinstvenog
repera kakav je bio Bruta Fez, koji je meao jezike, ritmove i teme.
Samo je Kozmo bio iv i pucao od zdravlja.
Ovako velik kakav jesam, uz to i kao retro-crnac, trebalo bi da volim
ovo to gledam pred sobom. Poto je u pitanju neto o emu sam nisam
~ 88 ~

mogao ni da sanjam, ak ni u svojim najbednijim danima."

Jesu, vrteli su se na glavama, uspravnih tela i lako rairenih nogu, a
jednom od brejkera ruke su bile lisicama vezane na leima. Erik pomisli
kako u tome ima neeg mistinog, neeg to uveliko prevazilazi ljudske
mogunosti poimanja, neeg nalik na polusumanutu ostraenost sveca u
pustinji. Koliko li je on samo odsutan iz ovog sveta, ovde u vlazi i katranu
Devete avenije.
Zatim su naili porodica i prijatelji, u trideset est belih produenih
limuzina. Tri su bile na elu, s trezvenim profilima gradonaelnika i efa
policije, uz desetak pripadnika Kongresa, s majkama crnaca koji su
nenaoruani stradali u sukobima s policijom, i kolegama reperima u
srednjoj koloni, a bilo je tu i visokih slubenika medija, stranih
zvaninika, likova sa filma i televizije, i povrh svega ovde-onde usred
gomile jo i predstavnika svetskih religija u odorama, mantijama,
kimonima, sandalama i sutanima.
Iznad njih prolete nekoliko reporterskih helikoptera.
Voleo je da se drui sa svetenicima", ree Kozmo. Jednom se
pojavio u mojoj kancelariji s nekakvim imamom i dvojicom momaka,
belaca iz Jute, odevenih u odela. esto je umeo da se izvini i ode da se
pomoli."
Neko vreme je iveo u minaretu, u Los Anelesu."
uo sam za to."
Posetio sam ga jednom prilikom. Sagradio ga je tik uz svoju kuu i
odmah se iz nje preselio u to minare."
Pokojnikov glas se pojaao, poto se pribliavao kamion s ozvuenjem.
Njegove najbolje pesme bile su izvanredne, a ak i one koje nisu bile
dobre, bile su dobre.
Iza njegovog glasa, pljeskanje rukama pripadnika hora se pojaalo,
uteravi Feza u improvizovane ritmove koji su zvuali haotino i
neodrivo. uli su se moni urlici odanosti, usklici i ulini povici.
Pljeskanje se sa snimljene trake prenelo na ljude u limuzinama i gomilu
na trotoarima, unevi u no jasnu emociju, radost opojne
samoostvarenosti, on i oni, pokojnik i prividno ivi.
Nekoliko postarijih katolikih monahinja u punoj odori deklamovalo
je molitve. Bile su to nastavnice iz njegove nekadanje osnovne kole.
Njegove rei sve vie su se ubrzavale, najpre na urdu jeziku, potom
na iskvarenom engleskom, a povremeno bi ih presekli prodorni krici jedne
od ena iz hora. Bilo je u tome nekog zanosa, neke mahnite uznesenosti, i
~ 89 ~

jo neega to se nije moglo iskazati, to se nasluivalo na samim

rubovima, kada bi iezao svaki smisao i ostao tek harizmatini govor, bez
bubnjeva ili pljeskanja ili piskavih krikova one ene.
Glas je na kraju utihnuo. Svi su pomislili da je dogaaj priveden
kraju. Bili su potreseni i iscrpljeni. Erikova radost zbog bankrotstva ovde
je delovala blaeno i autentino. Bio je potpuno ispranjen, izuzmemo li
oseaj neodoljivog spokoja, predanosti sudbini koja je delovala sasvim
ravnoduno i slobodno.
Tada je pomislio na sopstvenu sahranu. Osetio se nedostojno i
patetino. Uprkos telohraniteljima, njih etvoro naspram trojice. Kakav bi
to skup elemenata mogao da se meri s onim to se ovde dogaalo? Ko bi
doao da se oprosti s njim? (Balsamovani izraz u potrazi za odgovarajuim
mrtvim truplom.) Ljudi koje je upropastio, da bi dali oduka svom
ogorenju. Oni koje nije ni primeivao, da bi likovali nad njim. On bi bio
tek napuderisano telo u sarkofagu, neko koga su nadiveli da bi mogli da
mu se narugaju.
Sneveselilo ga je, dakle, razmiljanje o ovom skupu oaloenih. Bio je
to prizor kojim oigledno nije mogao da upravlja. A sahrana jo nije bila
zavrena.
Jer pristigli su dervii, koji su se vrteli uz slabaan zvuk jedne jedine
flaute. Bili su to mravi ljudi u tunikama i dugim zvonastim suknjama, sa
utim kapama, bez oboda, cilindrinim, visokim. Vrteli su se, lagano su se
okretali rairenih ruku i lako nagnutih glava.
Sada se glas Brute Feza, promukao i bez pratnje, lagano kretao kroz
jednostavni rep koji Erik do tada nije uo.
Taj klinja je mislio da je zeznuo sistem. Da je vladar ulice, da je samo
svoj.
Al' je uvek mislio isto to i drugi. Bio je tek deo mase, statistiki broj.
Mladi igra brejkdensa koji priziva opasnosti ulice, hapenja i batine,
ples na uskim peronima podzemne eleznice, koji iz stiha u stih priziva
vlastitu sramotu, ene koje nedostupne blistaju u tesno pripijenoj odei, a
onda trenutak razotkrivanja.
Tanka nit zore to budi istok Uz krike dua netom oivelih.
Njegovo prihvatanje tradicije sufija, grevito nastojanje da postane
nekakav drugaiji plesa, prosjak koji moli za rime, dok peva svoj
antimaterijski rep (kako ga je sam nazvao) i ui jezike i obiaje koji su mu
delovali prirodno, bez peata tajanstvenosti i neeg stranog, kao blagoslov
utisnut u kou.
~ 90 ~

O, Boe, o, ovee, u tebi ivota je dosta

Dok te majka doji mlekom molitve i posta.

Bogatstvo, poasti u stotinama zemalja, oklopljena vozila i

telohranitelji, blistave ene, da, opet, svuda unaokolo, jo jedan od
blagoslova tela, ene koje pod velovima i u dinsu grevito stiskaju
stubove poselje, naminkane ene i one bez minke, i on koji je pomalo
alostivo pevao o svemu tome i o glasu koji mu je u vizionarskom snu
saoptio neto o slabom srcu.

Jedan tip u udnoj sobi neto mi ree

Gorka bee ta re i istina njena
Osetih: dua mi na usta potee
I zlatni mi zub pue do korena.

Na ulici je bilo dvadeset dervia koji su moda predstavljali arhetip,

neki davnanji i posveeni uzor, moda, one grupe igraa brejkdensa,
istina naopako postavljen.

Daj mi da budem ono to sam bio

Budala bez rima
Izgubljena, ali iva.

Muzika je sada ispunila no, leuti, flaute, cimbala i bubnjevi, plesai

su se okretali, suprotno od kazaljke na satu, sve bre sa svakim novim
okretom.
Hor je pevao iz sve snage.
Jer sve je u okretu. Okret je drama odbacivanja svega. Jer oni su se
vrteli prema zajednikom blaenstvu, pomislio je. I zbog toga to ove noi
neko lei mrtav, a oni samo okretanjem mogu da ublae svoj bol.
Verovao je u takve stvari. Pokuao je da zamisli neku vrstu
bestelesnosti. Pomislio je kako se ti plesai otapaju, kako se rastvaraju u
teno stanje, u uzvitlanu tenost, u prstenove vode i magle koji e na
kraju ieznuti u vazduhu.
Zajecao je dok je kraj njega prolazilo dodatno obezbeenje, policijski
kombi i nekoliko civilnih automobila. Jecao je iz sve snage. Udarao se
pesnicama po telu, krei ruke i tukui se po grudima. Naili su i autobusi
s novinarima, tri autobusa, za njima peice i oni nezvanino oaloeni,
mnogi od njih nalik hodoasnicima, svih rasa i vera i stilova odevanja, i on
se njihao i jecao dok su oaloeni prolazili u automobilima, u
improvizovanom nizu, osamdeset - devedeset automobila u neurednim
kolonama.
~ 91 ~

Plakao je zbog Feza i svih ostalih koji su bili tu, naravno i zbog samog
sebe, potpuno se predajui monim jecajima svoga tela. Kraj njega su
plakali drugi ljudi. Nastupio je talas udaranja u grudi i mlataranja
rukama. Tada ga je Kozmo prigrlio i privukao sebi. Nije mu delovalo
udno to to se zbivalo. Kad neko umre, za njim se plae. to je taj neko
vei, to je monija i jadikovka. Ljudi su upali kose i kroz pla izgovarali
pokojnikovo ime. Erik se polako primirio. U koi i mesu Kozmovog
golemog zagrljaja, oseao je poetak razboritog mirenja sa sudbinom.
Samo je jo jednu stvar poeleo od ove sahrane. Poeleo je da
pogrebno vozilo jo jednom proe, s onim telom iskoenim tako da moe da
se vidi, s digitalnim leom, replikom, kopijom. inilo mu se nekako
nepravedno to to je pogrebno vozilo dolo i prolo. Poeleo je da nastave
da se pojavljuju u pravilnim razmacima, s onim ponositim telom izloenim
noi, da bi mogla da utae tugu i uenje gomile.
Umorio se od gledanja u ekrane. Plazmatini ekrani nisu bili dovoljno
ravni. Nekada su se inili ravnim, sada vie ne. Posmatrao je predsednika
Svetske banke kako se obraa prepunoj prostoriji usplahirenih
ekonomista. Uini mu se da bi sliku moda valjalo izotriti. Potom je
predsednik Sjedinjenih Drava progovorio iz svoje limuzine na engleskom
i finskom jeziku. Pomalo se sluio finskim. Erik ga je mrzeo zbog toga.
Znao je da e na kraju uspeti da dokue kako mu je uspelo da izazove
takav uinak, njemu, jednom oveku, sada ve ojaenom i umornom.
Pritiskom na dugmad vratio je ekrane u otvore i ormarie, vrativi
unutranjosti automobila njenu prirodnu prostranost, tako da se vidik
ponovo otvorio na sve strane, a njegovo telo ostalo izolovano u prostoru. U
svom imunolokom sistemu osetio je najavu da e kroz koji trenutak
kinuti.
Ulice su brzo ispranjene, barikade potovarene u kamione i odvezene.
Automobil se sada kretao napred, s Torvalom na prednjem seditu.
Kinuo je, a onda ga je proeo oseaj nedovrenosti. Shvatio je da je
uvek kijao dva puta, ili mu se u tom trenutku tako uinilo. Malo je
saekao da bi potom, kao za nagradu, kinuo jo jednom.
ta izaziva kijanje? Zatitni refleks nazalnih mukoznih membrana,
kojim se izbacuju estice unete spolja.
***
Ulica je umrla. Automobil je proao pored panske crkve i pored
bloka zgrada od mrke cigle, okruenih skelama. Nasuo je sebi konjak i
osetio da je ponovo gladan.
~ 92 ~

Ispred njih se nalazio jedan restoran, na junoj strani ulice. Opazio je

da je u pitanju etiopski restoran i zamislio komadinu sunerastog tamnog
hleba potopljenog u orbu od soje. Zamislio je jibeg vot" u berber sosu.
Bilo je suvie kasno da bi lokal bio otvoren, ali se na zadnjem delu s
kuhinjske strane videla slabana svetlost, te on ree vozau da zaustavi
auto.
Poeleo je jibeg vot". Poeleo je da mu izgovori naziv, da mu oseti
miris i da ga pojede.
Ono to se dogodilo odmah zatim, dogodilo se brzo. Erik je kroio na
trotoar, da bi mu istog trenutka pritrao jedan ovek i udario ga. Erik je
podigao ruku da se odbrani, jeste, ali prekasno, i zamahnuo je pesnicom
naslepo, moda i okrznuvi pri tom oveka po glavi ili ramenu. Na licu je
osetio prljavtinu, meavinu krvi i jo neega. Bio je zaslepljen. Oi su mu
bile prekrivene tom materijom, ali je uo Torvala kraj sebe, uo komeanje
i roktanje dvojice ljudi koji su se rvali.
Izvadio je iz depa maramicu i zastao na ivinjaku briui lice,
obazrivo, za sluaj da mu je jedna od onih jabuica bila pomerena. Sada
je mogao da vidi kako je Torval presamitio onog oveka preko prtljanika
limuzine, vrsto mu steui nadlakticu iza glave.
Subjekt redukovan", ree Torval sebi u rever.
Erik je oseao miris i ukus neega. Najpre je tu bila maramica,
zaprljana njegovim sopstvenim izluevinama iz testisa i iz semenika i iz
razliitih drugih lezda, sakupljenim ranije toga dana, kada je iskoristio
to kvadratno pare tkanine da bi se oistio posle nekog od prosipanja
tenosti. Bunio ga je, meutim, ukus koji je oseao u ustima.
Onaj ovek, subjekt, neto je govorio, a tu u blizini javljali su se
odbljesci kao od cevi vatrenog oruja, ali bez eksplozija. Torval dovue
oveka sa zadnjeg dela automobila i snano ga gurnu ka Eriku, a onda mu
vetim pokretom tre glavu unatrag.
Odavno ja tebe traim. Govnarino", ree on. Sad u ti pokazati."
Erik ugleda s desne strane trojicu fotografa i jednog oveka koji je
kleei snimao kamerom. Vrata automobila bila su irom otvorena.
Danas vas je namazao majstor", ree ovek. Ovo je moja globalna
misija. Sabotiranje moi i bogatstva."
Erik poe da shvata. Bio je to Andre Petresku, atentator s
krempitama, ovek koji je vrebao direktore velikih firmi, vojne
zapovednike, fudbalske zvezde i politiare. Gaao ih je u lice kolaima.
Prepadao je efove drava u kunom pritvoru. Saekivao u zasedi ratne
~ 93 ~

zloince i sudije koje su ih osudile.

Tri godine sam ovo ekao. Radim iskljuivo sa sveim kolaima.
Propustio sam predsednika Sjedinjenih Drava da bih izveo ovaj napad.
Njega mogu da namaem kad god hou. Ali vi ste onaj pravi ulov, to da
znate. Vas nije lako zaskoiti."
Bio je to omalen ovek, kose obojene u sjajnoplavo, odeven u
Diznilend" majicu s kratkim rukavima. Erik je u njegovom glasu osetio
prizvuk divljenja. Odmerenim udarcem utnuo ga je u monice, gledajui
ga kako se izvija i gri u Torvalovom stisku. Kada su poeli da sevaju
blicevi, napao je i fotografe, zadavi niz udaraca, oseajui se pri svakom
od njih sve bolje. Uzmiui pred njim, trojica ljudi naletela su na niz kanti
za ubre, a onda zadili ulicom. Video-snimatelj pobee u svoj auto.
Erik se vrati do limuzine, briui krem s lica i liui ga, beli lag s
blagom aromom limuna. Povezani nasiljem, on i Torval razmenili su
pogled pun potovanja i uvaavanja.
Petresku se grio od bola.
Nemate smisla za humor, gospodine Paker."
Erik ga raspali nadlakticom, odbacivi ga s Torvalovih grudi. oveku
je trebalo nekoliko sekundi da ponovo progovori.
uvate svoj ugled, to je u redu. Samo, mene su razni ljudi iz
obezbeenja ve toliko utirali i mlatili da sam postao ivi mrtvac. U
Engleskoj moram da nosim kragnu s radio-ureajem, radi kraljiine
bezbednosti. Prate me kao kakvu retku aplju. Ali molim vas da .mi ovo
poverujete. Fidela sam namazao tri puta za est dana, kada je prole
godine bio u Bukuretu. Ja sam slikar koji slika kolaima. Jednom sam s
drveta pogodio Majkla Dordana. uveni Letei Kola. Taj e videosnimak vekovima ostati muzejska vrednost. Skenjao sam sultana od
jebenog Bruneja u kupatilu. Posle su me drali u nekakvoj jami dok nisam
oi isplakao."
Posmatrali su ga kako se udaljava posrui. Restoran je bio prazan i
oni su zastali u tom trenutku tiine. Erik je u kosi i uima jo imao krem.
Odea mu je bila umrljana kremom i delovima kolaa s limunom. Na elu
je oseao posekotinu od fotoaparata kojim je jedan od onih ljudi zamahnuo
u samoodbrani. Poeleo je da se pomokri.
Oseao se sjajno. Jednom akom je stezao drugu, stisnutu u pesnicu.
Delovala je velianstveno, bila je otra, bila je hitra i vrela. Njegovo
vlastito telo obraalo mu se apatom. Brujalo je od akcije, od napada na
fotografe, od udaraca koje je zadao, od naviranja krvi, od damara srca, od
~ 94 ~

neizrecive lepote rasute iz kanti za ubre.

Ponovo je osetio da ima muda od elika.
U otvoru za boce ampanjca pronaao je naoare za sunce i stavio ih u
dep koulje. Spolja se zauo neki zvuk, kao kad lopta odskae. Upravo se
spremao da vozau da znak da krene dalje, kada je zauo i nepogreivo
prepoznao isprekidano odskakanje koarkake lopte. Izaao je iz auta i
preao na severnu stranu ulice, gde se nalazilo igralite. Pogledao je kroz
dve ograde i video dvojicu deaka kako poskakuju i krguu zubima, u igri
jedan na jedan.
Prva kapija bila je zakljuana. Bez oklevanja se uzverao uz ogradu sa
gvozdenim iljcima. I druga kapija bila je zakljuana. Popeo se uz lananu
ogradu, dvostruko viu od one prve. Preskoio ju je, a Torval je krenuo za
njim, bez rei preavi jednu pa drugu ogradu.
Stigli su do zadnjeg dela parka i zagledali se u klince obuzete igrom,
u senci i polumraku.
Igra li koarku?"
Pomalo. Nije to ba moja igra", ree Torval. Ragbi. To sam igrao. A
vi?"
Pomalo. Dopalo mi se ono tamo. Sad kiptim od snage."
Naravno, jasno vam je. I dalje vas neko prati."
Neko i dalje vreba."
Ovo je bila sitnica. lag od kolaa. Tehniki beznaajno."
Shvatam. Jasno mi je. Naravno."
Bili su potpuno obuzeti igrom, ti klinci, u skoku su pljeskali i udarali
jedan drugog po rukama, isputali grlene glasove.
Sledei put nee biti u pitanju kolai."
Gotovo je s desertom."
On je tu negde i naoruan je."
On je naoruan a i ti si naoruan."
To je tano."
Morae da izvadi svoje oruje."
To je tano", ree Torval.
Daj da pogledam tu stvaricu."
Da vam dam da pogledate tu stvaricu. Vai. to da ne? Uredno ste
platili za to."
Obojica poee tiho da mrku, u naletu otunog nazalnog smeha.
Torval izvadi oruje iz sakoa i prui ga Eriku, lep primerak, srebrnocrne boje, kalibra sto milimetara, s drkom od orahovine.
~ 95 ~

Proizveden u ekoj."
Lep je."
I pametan. Stravino pametan."
Prepoznaje glas."
Tako je", ree Torval.
Znai, kako. Ti progovori i on ti prepozna glas."
Tako je. Mehanizam ne moe da se aktivira ako se glas ne podudara
sa onim u memoriji. Samo moj glas odgovara tome."
Mora li da progovori na ekom da bi opalio?"
Torval se iroko osmehnu. Erik je tada prvi put video osmeh na
njegovom licu. Slobodnom rukom izvadio je naoare iz depa koulje i
trzajem ake otvorio drae.
Ali to s glasom je tek polovina operacije", ree Torval, pa zau ta
iekujui reakciju.
Hoe da kae da postoji i neka ifra."
Unapred programirana izgovorena ifra."
Erik stavi naoare.
Kako glasi?"
Torval se ovog puta nasmeja za sebe, a onda podie pogled ka Eriku,
koji je sada drao upereno oruje.
Nensi Babi."
Erik ispali hitac. U Torvalovom oku naas bijesnu iskra uasa i
neverice. Opalio je jednom i ovek se sruio. Sav autoritet namah je
iezao iz njega. Izgledao je priglupo i zbunjeno.
Desetak metara dalje lopta za koarku prestala je da skae.
Imao je masu, ali ne i pokretljivost. Bilo je to oigledno dok je leao i
umirao. Imao je disciplinu i oseaj za ritam, jeste, ali bez prave gipkosti
pokreta.
Erik pogleda deake, koji su nepomino stajali i posmatrali. Lopta je
bila na zemlji i lagano se okretala. Nehajno im je mahnuo rukom dajui
im znak da bi trebalo da nastave igru. Nije se dogodilo nita to bi bilo
toliko vano da bi zbog toga morali da prestanu.
Bacio je oruje u grmlje i krenuo prema lananoj ogradi.
Nije bilo naglog otvaranja prozora niti usplahirenih glasova. Oruje
nije imalo priguiva, ali bio je to samo jedan pucanj, a moda je ljudima
trebalo tri, etiri, ili vie da bi se prenuli od sna ili televizije. Bio je to
jedan sasvim rutinski detalj u noi, ni po emu razliit od seksualnog
optenja maaka ili praska iz auspuha. ak i onda kada znate da nije u
~ 96 ~

pitanju prasak iz auspuha, poto nikada i nije, ne oseate podsticaj da

saznate ta se zbiva, osim ako se pucnji ponovo ne oglase i ne zauju
koraci u trku. U gustoj vrevi okolnog kvarta, gde ovek bez prestanka uje
umove i zvuke pretekih naslaga svoje sopstvene urbane iskorenjenosti,
ne treba oekivati da e iko reagovati na usamljeni pucanj.
Osim toga, pucanj je bio manje napadan od partije basketa. Ako je ta
partija njime bila okonana, to je samo moglo probuditi zahvalnost onih
koji su uivali pod lepotom meseine.
Neprimetno je zastao, pomislivi kako bi trebalo da se vrati i pokupi
oruje.
Pre toga je bacio oruje u grmlje zato to je poeleo da se dogodi to
god je moralo da se dogodi. Pitolji su male, praktine naprave. Poeleo je
da poveruje u mo unapred odreenih dogaaja. Delo je izvreno, pitolj
mora da nestane.
Popeo se uz lananu ogradu, poderavi pri tom dep pantalona.
Oruje je odbacio u urbi, ali bio je to fantastian oseaj. Zvekne
oveka, baci pitolj. Bilo je prekasno za naknadna razmiljanja.
Skoio je na tle i produio prema gvozdenoj ogradi.
Nije se zapitao ko je Nensi Babi, niti je pomislio kako je izbor ifre
Torvalu moda dao crtu ljudskosti koja bi mogla posluiti kao povod za
odloeno kajanje. Torval je bio njegov neprijatelj, pretnja njegovom
samopotovanju. Kad nekom plaate da vas sauva u ivotu, tada taj neko
postaje pomalo psihotian. Upravo je zbog uverljive pretnje, kao i gubitka
kompanije i svog linog gubitka, Erik odluio da se izrazi na ovakav nain.
Torvalova smrt raistila je no otvorivi prostor za dublja sueljavanja.
Preao je gvozdenu ogradu i otiao do auta. Na uglu ulice, neki ovek
iz prolog veka svirao je saksofon.

~ 97 ~

Ispovest Bena Levina

JUTRO
Ja sada ivim izvan sveta. Bez igde iega. Piem ovo za svojim
gvozdenim stolom koji sam preko trotoara dovukao u ovu zgradu. Imam
svoj sobni bicikl na kome jednom nogom okreem pedalu, a drugom
simuliram.
Namera mi je da posredstvom ovih stranica koje ispisujem javno
obelodanim svoj ivot. Bie to duhovna autobiografija na nekoliko hiljada
stranica, a jezgro dela poivae na nedoumici da li u ga uhvatiti i
upucati, ili neu, sve to ispisano olovkom.
U vreme dok sam bio zaposlen, imao sam raune s neto para u pet
velikih banaka. Imena tih banaka izazivaju strahopotovanje, a njihove su
ekspoziture svuda po gradu. Obino sam iao u razliite banke ili u razne
ekspoziture iste banke. Bilo je trenutaka kada sam usred noi iao od
jedne do druge ekspoziture i prebacivao novac s jednog na drugi raun ili
jednostavno proveravao stanje. Unosio sam ifre i pregledao brojke.
Maina vas sama vodi kroz itav postupak. Maina pita: da li je sve u
redu? Ona nas ui da razmiljamo u logikim blokovima.
Kratko vreme sam bio u braku sa hendikepiranom enom koja je
imala dete. Ponekad sam tako gledao to njeno dete, jo gotovo bebu, i
pomiljao kako sam se uvalio u grdnu nevolju.
U to vreme sam poduavao i drao predavanja. Predavanje ba i nije
prava re. Skaem s teme na temu. Ne elim da piem delo u kome u
deklamovati svoju biografiju, priati o svom poreklu i obrazovanju. elim
da se izdignem iz ovih ispisanih rei i uinim neto, povredim nekog.
Duboko u sebi nosim elju da nekog povredim, a toga nisam oduvek bio
svestan. Sam in pisanja i njegova dubina rei e mi jesam li sposoban za
tako neto.
Iskreno elim vae saoseanje. Svakoga dana troim svoj novac na
flairanu vodu. Za pie i kupanje. Imam svoje higijenske navike koje sam
lino stvorio, restorane s brzom hranom koje redovno poseujem i svoje
potrebe za vodom u zgradi bez vode, grejanja i bez svetla, izuzev onog koje
sam stvorim.
Imam potekoa u neposrednom obraanju ljudima. Nekada sam
pokuavao da govorim istinu. Teko je, meutim, ne lagati. Laem ljude
jer je laganje moj jezik, tako ja govorim. Takva je temperatura u glavi
~ 98 ~

koju smatram svojom. Svoja zapaanja ne upuujem osobi s kojom

razgovaram, ve pokuavam da je ne gledam, ili da svoje rei pronaem,
kako bih rekao, negde na njenom ramenu.
Posle izvesnog vremena to je poelo da mi priinjava zadovoljstvo. Ja
nikada i nisam zaista mislio ono to sam govorio. Svaka nepotrebna la
bila je jedan od naina izgradnje linosti. Sada to jasno vidim. Meni ne
moe pomoi niko, izuzev mene samog.
Bez prestanka sam pratio video-prenos uivo sa njegovog sajta.
Gledao sam to satima i doslovno danima. ta je kome rekao, kako se
odsenim pokretima okretao u fotelji. Fotelje je smatrao u najveoj meri
glupim i besmislenim. Kako je plivao kada je plivao, kako je jeo, igrao
karte pred kamerom. Kako je meao karte. Premda sam radio na istom
odeljenju, ekao sam na ulici da bih ga video kako odlazi. eleo sam da ga
ureem u svoju svest. Vano je bilo znati gde se kada nalazi, makar i na
trenutak. To je unosilo red u moj svet.
Sve to, uostalom, nisu ni bile lai. Nisu to bile neistine, uglavnom, ve
jednostavno odbici od tela sluaoca, od njenih ili njegovih ramena, ili
potpuni promaaji.
Obratiti se nekome neposredno bilo je nepodnoljivo. Ali ja na ovim
stranicama elim da ispiem svoj put do istine. Verujte. Degradirali su me
prebacivi me na rad sa manje vanim valutama. Piem da bih usporio
sopstvene misli, ali mi um negde proputa.
Sada novane poslove obavljam samo u jednoj banci, poto se u
finansijskom pogledu pribliavam nuli. Banka je mala, sa samo jednim
automatom unutra, i jednim u zidu sa uline strane. Koristim taj ulini,
zato to me uvar ne puta u banku.
Mogao bih da mu kaem da imam raun i da to dokaem. Banka je,
meutim, sva od mermera i stakla i s naoruanim uvarima. Prihvatam
to. Mogao bih da mu kaem da treba da proverim skoranje uplate, mada
ih nije ni bilo. Ali ja volim da svoje transakcije obavljam napolju, za
automatom postavljenim u zid.
Svakoga dana oseam stid, koji sutradan postaje jo vei. No ja u
ipak provesti ostatak svog ivota u ovom prostoru, ispisujui ove
zabeleke, ovaj dnevnik, beleei svoje postupke i razmiljanja,
pronalazei negde u dubini svega toga nekakvu ast, nekakvu vrednost.
elim da stvorim deset hiljada stranica koje e zaustaviti svet.
Dozvolite mi da govorim. Podloan sam globalnim naletima bolesti.
Imam nastupe neega to se na karipskom zove susto, to znai gubitak
~ 99 ~

min

due, a time sam se prvobitno zarazio preko Interneta, nedugo pre no to

je moja supruga pokupila svoje dete i otila, tako to su je njena braa,
ilegalni doseljenici, odnela niz stepenice.
S jedne strane, sve je to izmiljotina i mit. S druge strane, ja zaista
jesam podloan. U ovo delo bie ukljueni i opisi mojih simptoma.
On je uvek ispred, razmilja o onom to je novo kao da je ve prolost,
i gotovo da bih mu se mogao diviti zbog toga.
Uvek osporava ono to vi i ja smatramo velikim i verodostojnim
dodacima ivotu. Stvari se u njegovim rukama nestrpljivo troe. Znam ga
ja. eleo bi da bude za itavu jednu civilizaciju ispred ove sadanje.
Nekada sam uvao sveanj novanica povezanih plavom trakom na
kojoj su bile ispisane rei Kalifornijski asparagus". Taj novac je sada
otiao u opticaj, prelazi iz ruke u ruku, onako nedezinfikovan. Imam i
sobni bicikl koji sam pronaao jedne noi, bez jedne pedale.
Diskretno sam dao oglas da traim polovan pitolj, kriom sam ga
kupio u vreme dok sam imao pristup raunaru i jo bio zaposlen, mada
jedva, znao sam da se blii dan, da je taj ovek nepredvidljiv, da postepeno
gubi radne navike, to se moglo videti i na tuim licima, uprkos komici i
patetici sadranoj u injenici da osoba kao to sam ja poseduje tako
komplikovan komad naoruanja.
Sagledavam pokatkad prezriv humor i saaljenje u onome to inim. I
gotovo da u tome uivam do te mere da postajem bespomoan.
Moj ivot vie ne pripada meni. No ja nisam eleo da se to desi.
Posmatrao sam ga kako vezuje kravatu i znao sam ko je on. Na ogledalu u
kupatilu imao je ekran sa koga je saznavao svoju telesnu temperaturu i
krvni pritisak u datom trenutku, svoju visinu, teinu, brzinu otkucaja
srca, puls, koje lekove teba da uzme, itavu svoju zdravstvenu istoriju
saznavao je sa svog lica, a ja sam bio njegov ivi senzor, itao mu misli,
znao ko to ivi u njegovom umu.
Tako dobijate obavetenje o svojoj visini za sluaj da se skupite preko
noi, to moe da se dogodi anaboliki.
Cigarete nisu deo portreta one linosti za koju me smatrate. Ali ja
jesam teak pua. Ja zaista udim za onim za im udim. Ne itam iz
zadovoljstva. Kupam se retko zato to ne mogu to sebi ee da priutim.
Odeu kupujem u dragstorima. U Americi je tako neto mogue, moete se
od glave do pete obui u dragstoru, i ja se tome potajno divim. Nije moj
unutranji ivot toliko razliit od vaeg, u onom smislu u kome smo svi
neuhvatljivi.
~ 100 ~

Odneli su je niz stepenice u invalidskim kolicima zajedno s bebom. U

mojoj glavi je vladala pometnja. Moda ste nekada videli one skokovite
linije na detektoru lai. Tako se ponekad kreu moje misli, kad
razmiljam o tome kako reagujem na sve ovo. Napustio sam nastavniki
posao da bih zaradio svoj milion. Bio je to pravi trenutak za takav potez.
Oseao sam se kao da sam ubaen u to, kao osoba u situaciji koju nije
sama odabrala, mada ja jesam sam odluio da budem tu, a najblie koliko
mi je on priao bilo je do samog dometa ujnosti.
Imam podeljena oseanja povodom zamisli da ga ubijem. Da li me to u
vaim oima ini manje, ili vie zanimljivim?
Nisam ja jedno od onih izgaenih tela koja se trudite da ne primetite
kad prolazite pojedinim ulicama. Njih ni ja ne gledam. Trenutno se bavim
ruenjem zidova u svom ivotnom prostoru, posao od nekoliko nedelja koji
je gotovo okonan. Flairanu vodu kupujem u bakalnici jednog
Meksikanca, tu malo navie uz ulicu. Tamo rade dva prodavca, ili vlasnik
i prodava, i obojica govore nema problema". Ja kaem hvala. Nema
problema.
Kao dete, obiavao sam da liem metalni novac. One brazde na obodu
novia. One male ljebove, kako se to kae. I danas ih ponekad liem, ali
me brine prljavtina nagomilana u njima.
Da, ali oduzeti nekome ivot? To je vizija novoga dana. Konano sam
reen da ostvarim taj in. in nasilja jeste ono to stvara istoriju i menja
sve to je bilo pre toga. Samo, kako zamisliti taj trenutak? Nisam siguran
da makar i u mislima mogu da stignem do trenutka izvrenja, onog sa
dvojicom ljudi bez lica u vlanoj arenoj odei.
I kako da ga pronaem i ubijem, a tek kako da nanianim i pucam?
Sve je to, dakle, u velikoj meri akademsko pitanje, razmena ideja.
Kad neto plaam metalnim novcem, uvek se opsesivno zaraunam i
zapetljam.
Ali kako da ivim, ako on nije mrtav? On i mrtav moe postati otac.
Doputam takvu mogunost. Mogu da mu uzmu spermu, da je potom
zalede na petnaest meseci. Posle toga, sasvim je jednostavno oploditi
njegovu udovicu ili neku drugu majku dobrovoljca. A onda e neko drugi
izrasti u njegov oblik i telo i ja u imati ta da mrzim kad taj neko odraste
dovoljno da postane ovek.
Ljudi razmiljaju o tome ko su tek u najguvlje doba noi. Nosim u sebi
tu misao, to neznano dete i uas takve pomisli, oseam u dui taj beskraj
u svakom trenutku svog ivota.
~ 101 ~

Imam svoj gvozdeni sto koji sam dovukao uz tri stepenita, pomou
konopaca i klinova. Imam olovke koje otrim perorezom.
Postoje mrtve zvezde koje i dalje sijaju zato to im je svetlost
zarobljena u vremenu. Gde li je moje mesto pod tom svetlou, koja
zapravo i ne postoji?

~ 102 ~

3.
Limuzina je pod ulinom svetiljkom delovala izuzetno upeatljivo,
nekako kao od izguvanog kartona, kao automobil u kakvoj javnoj
raspravi, koji moe da osea i da govori. Svetla na zgradi opere bila su
popaljena, po dvanaest sa svake strane, po etiri svetiljke smetene
izmeu prozora. Voza je stajao kraj zadnjeg dela vozila, drei otvorena
vrata. Erik nije odmah uao. Zastao je i pogledao vozaa. Nikada do tada
nije to uinio, pa mu je trebalo nekoliko trenutaka da ga osmotri.
ovek je bio vitak i tamnoput, srednjeg rasta. Imao je izdueno lice.
Jedno njegovo oko, levo, jedva se naziralo ispod golemog kapka. Video se
donji rub duice, zatvorene u jednom uglu. ovek je oito imao za sobom
neku priu. U beonjai su mu se videle veernje pruge, odsev krvavog
sunca. Njemu se u ivotu tota izdogaalo.
Eriku se dopala pomisao da ovek s upropaenim okom zarauje za
ivot vozei auto. Njegov auto. To je zazvualo jo bolje.
Setio se kako je hteo da se pomokri. Obavio je to u autu, pognut, a
zatim odgledao kako se posuda vraa na svoje mesto. Nije znao ta se
zbivalo s njenim sadrajem. Moda je odlazio nekud u donji deo
automobila ili je verovatno bio izbacivan pravo na ulicu, ime je kreno na
hiljade statuta.
Na automobilu su prigueno svetleli farovi za maglu. Reka se nalazila
samo dva bloka dalje, i nosila je svoj dnevni inventar hemikalija i
usputnog ubreta, plutajuih kunih predmeta, poneko izubijano ili
metkom pogoeno telo, sve to u prozainom putu na jug ka vrhu ostrva i
neto daljem uu u more.
Na semaforu je bilo upaljeno crveno svetlo. Avenijom je tekao krajnje
oskudan saobraaj, pa je on seo u auto i shvatio koliko je udno to to je
spreman da eka, nita manje nego voza, samo zato to je upaljeno svetio
jedne, a ne neke druge boje. Nije to, meutim, bilo zato to se on
pridravao odreenih pravila ponaanja. Jednostavno je bio raspoloen da
bude strpljiv, to je sve, a uz to moda i zamiljen, sada kada je ostao
smrtonosno usamljen, bez svojih telohranitelja.
Auto je izaao iz Desete avenije i proao najpre kraj male bakalnice a
onda i pored praznog parkinga za kamione. Video je dva automobila
parkirana na trotoaru, prekrivena poderanom plavom ciradom. Bio je tu i
jedan pas lutalica, uvek je tu izgladneli pas lutalica koji njuka izguvane
listove novina. Kante za ubre bile su od izubijanog metala, ni nalik onim
~ 103 ~

oplemenjenim gumenim proizvodima postavljenim na ulicama prema

istonom delu grada, a bilo je ubreta i u otvorenim kutijama, kao i onog
koje se rasulo sa jednog kamiona navie uz ulicu. Osetio je kako se sputa
tiina, oseao neku odsutnost koja nije imala veze s optom atmosferom
ulice u ovaj sat, a pri tom je auto proao kraj jo jedne male bakalnice i on
vide bedeme iznad eleznikih ina postavljenih ispod nivoa ulice, kao i
garae i prodavnice kozmetike zapeaene preko noi, i metalne prozorske
kapke s grafitima na panskom i arapskom.
Berbernica se nalazila na severnoj strani ulice i bila je okrenuta
prema nizu starih stambenih zgrada od cigala. Automobil stade a Erik
ostade da sedi, zamiljen. Sedeo je tako pet-est minuta. Tada su se vrata
irom otvorila i voza stade na trotoar, gledajui unutra.
Stigli smo", ree konano.
Erik je stajao na trotoaru i gledao u stambene zgrade na drugoj strani
ulice. Pogledao je srednju u nizu od pet zgrada i osetio hladnu samotnost:
etvrti sprat, tamni prozori i poarno stepenite bez biljaka u saksijama.
Zgrada je bila turobna. Turobna je bila i ulica, ali ljudi su tu nekada iveli
u bunoj prisnosti, u stanovima kraj pruge, sreni kao i bilo gde drugde,
pomislio je, i jo ive, ive i dalje.
Njegov otac je tu odrastao. Bilo je trenutaka kada je Erik oseao
neodoljivu elju da doe i oseti dah te ulice. eleo je da ga oseti, da oseti
svaku emernu nijansu enje. No to nije bila njegova enja ili udnja ili
oseaj za prolost. Bio je premlad da bi oseao takve stvari, a nije bio ni taj
tip osobe, niti je ovo ikada bio njegov dom ili ulica. Oseao je ono to bi
oseao njegov otac, da je mogao da zastane na tom mestu.
Berbernica je bila zatvorena. Znao je da e biti zatvorena u ovo doba.
Priao je vratima i video da je stranja prostorija osvetljena. Ona je
morala biti osvetljena, bez obzira na doba dana. Pokucao je i saekao da se
kroz polumrak probije starac, Entoni Adubato, u radnoj uniformi, beloj
tunici na pruge, s kratkim rukavima, u irokim pantalonama i patikama
za tranje.
Erik je znao ta e ovek rei kada otvori vrata.
Neto te nema u poslednje vreme?"
Zdravo, Entoni."
Od poodavno."
Od poodavno. Hteo bih da se podiam."
Kako to izgleda. Ui da mogu da te vidim."
Pritisnuo je prekida i saekao da Erik sedne u jedinu preostalu
~ 104 ~

berbersku stolicu. Na mestu gde je bila ona druga, stajala je rupa u

linoleumu, a jo je tu bila deja stolica-igraka, zeleni automobil sa
crvenim volanom.
U ivotu nisam video takvu pacovsku ekinju na ljudskom biu."
Ustao sam jutros i shvatio da je kucnuo as."
Znao si gde treba da doe."
Rekao sam sebi. Hou da se podiam."
ovek skide naoare za sunce s Erikove glave i spusti ih na policu
ispod ogledala koje se prualo du itave prostorije, prethodno proverivi
da na njima nema mrlja i praine.
Moda bi najpre voleo da neto pojede."
Mogao bih neto da pojedem."
U friideru ima brze hrane koju ja volim da alabrcnem kad me
spopadne elja."
On ode u stranju prostoriju, a Erik se osvrnu oko sebe. Boja je
otpadala sa zidova, ostavljajui za sobom mrlje ruiastobelog gipsa, a
tavanica je bila napukla na nekoliko mesta. Pre mnogo godina otac ga je
doveo ovamo, prvi put, i moda je radnja tada bila u boljem stanju, ali ne
mnogo boljem.
Entoni zastade u dovratku, drei u obe ruke po jednu malu belu
kartonsku kutiju.
Dakle, oenio si se tom enom."
Tako je."
Ta njena porodica ima para, ne zna se koliko. Nisam ni pomiljao da
bi mogao da se oeni tako mlad. Ali, ko sam ja da znam? Imam pire od
graka i plavi patlidan punjen pirinem i orasima."
Daj plavi patlidan."
Odmah dobije", ree Entoni, ali ostade tu gde je stajao, u dovratku.
Otiao je za tili as, kad su mu to pronali. Dobio je dijagnozu i oas
ga vie nije bilo. Jednog dana je razgovarao sa mnom, a ve sledeeg vie
ga nije bilo. Tako se bar meni ini. A imam i plavi patlidan s belim lukom
i limunom, sve pomeano, ako eli da proba. Dobio je dijagnozu u
januaru. Pronali su mu to i saoptili mu. Ali on nije rekao tvojoj majci
sve dok nije morao. U martu ga ve nije bilo. S tim to se meni ini da je
sve to potrajalo dan ili dva. Najvie dva dana."
Erik je sve to uo ve mnogo puta, i to skoro svaki put ispriano istim
reima, s prigodnim varijacijama. To je on i traio od Entonija. Uvek iste
rei. Na zidu kalendar naftne kompanije. Ogledalo koje je vapilo za
~ 105 ~

glaanjem.
Ti si tada imao etiri godine."
Pet."
Tano tako. Tvoja majka bila je mozak ekipe. Otuda i kod tebe taj
mentalitet. Tvoja je majka posedovala mudrost. To je on i sam rekao."
A ti? Jesi li dobro?"
Zna ti mene, sinak. Mogao bih da ti kaem da nemam na ta da se
poalim. Ali bih svakako mogao da se poalim. Samo to neu."
Nagnuo se ka unutranjosti prostorije, samo gornjim delom tela,
ostarelom ekinjavom glavom i izbledelim oima.
Zato to nema vremena", ree.
Nakratko je zautao, a onda priao polici ispred Erika, odloio kutije
na nju, i iz depa na grudima izvukao dve plastine kaike.
Da razmislim ta bismo mogli da popijemo. Imamo vodu iz vodovoda.
Ja u poslednje vreme pijem vodu. A imamo i bocu likera, koja je ovde ne
pitaj otkad."
Re liker" pozivala je tog oveka, Entonija, na oprez. Sve rei koje je
do tada izgovorio bile su rei koje je uvek izgovarao, izuzev te jedne, koja
ga je uznemirila.
Mogao bih da popijem malo toga."
Fino. Jer da je tvoj otac uao ovamo i da sam mu ponudio vodu, ne
daj Boe, poderao bi mi poslednju stolicu."
A moda bismo mogli da pozovemo i mog vozaa da ue. Voza mi je
napolju u kolima."
Mogli bismo mu dati onaj drugi patlidan."
Fino. To bi bilo lepo. Hvala ti, Entoni."
***
Bili su na pola obeda, sedeli i razgovarali, Erik i voza, dok je Entoni
stajao i razgovarao. Pre toga je pronaao kaiku i za vozaa. Njih dvojica
pili su vodu iz razliitih olja.
Voza se zvao Ibrahim Hamadu i ispostavilo se da su i on i Entoni
vozili taksi u Njujorku, u razmaku od dosta godina.
Erik je sedeo u berberskoj stolici i posmatrao vozaa koji nije skinuo
sako, niti olabavio kravatu. Sedeo je u stolici na rasklapanje, leima
okrenut ogledalu, i spokojno zahvatao hranu kaikom.
Vozio sam karirani taksi. Velik i poletan", ree Entoni. Vozio sam
nou. Bio sam mlad. ta mi se moglo desiti?"
No nije najbolje vreme ako ima enu i dete. Osim toga, mogu vam
~ 106 ~

rei da je i po danu bilo dovoljno aavo."

Voleo sam svoj taksi. Radio sam po dvanaest sati bez pauze. Zastajao
sam samo da piam."
Jednog dana je neki drugi taksi udario jednog oveka. Doleteo je
pravo na moj taksi", ree Ibrahim. Mislim, doleteo kroz vazduh. Tresnuo
o vetrobransko staklo. Tano meni pred nosom. Krv na sve strane."
Nikada nisam izaao iz garae bez svog sredstva za pranje stakla",
ree Entoni.
U svom prethodnom ivotu bio sam ministar spoljnih poslova. Rekao
sam mu, gubi se odatle. Ne mogu da vozim s tvojim telom na prednjem
staklu."
Erik nije mogao da skine pogled sa leve strane njegovog lica.
Ibrahimovo ugaslo oko privlailo ga je na neki detinjast nain, tako da ga
nije bilo stid da gleda. Oko se udaljavalo od nosa, a obrva je bila prava i
iskrenuta navie. Preko onog kapka pruala se uzdignuta pruga oiljka.
No uprkos tom gotovo zatvorenom kapku, na onoj jabuici videle su se
nekakve naslage, kao belance jajeta proarano krvlju. To oko posedovalo
je neku samostalnost, sopstvenu linost, ime je svom vlasniku davalo
dodatni identitet, nekakvo nespokojno drugo ja.
Obedovao sam za volanom", ree Entoni, mahnuvi kutijom sa
hranom. Nosio sam sendvie umotane u foliju."
I ja sam jeo za volanom. Prekid vonje bio mi je luksuz."
,,A gde si piao, Ibrahime? Ja sam piao ispod mosta Menhetn."
Upravo na tom mestu sam i ja piao."
Piao sam po parkovima i alejama. Jednom sam piao i na groblju
kunih ljubimaca."
No je po mnogo emu bolja", ree Ibrahim. Ubeen sam u to."
Erik ih je sluao kao iz daljine, i poinjao da osea sanjivost. Pio je
liker iz okrnjene aice. Kada je zavrio sa jelom, spustio je kaiku u
kutiju, a kutiju paljivo poloio na rukohvat stolice. Stolice imaju ruke i
noge kojima bi trebalo dati drugaije nazive. Zabacio je glavu unazad i
sklopio oi.
A koliko li sam vremena ovde provodio", ree Entoni. ,Verovatno po
etiri sata na dan, pomagao ocu u berberskim poslovima. Nou sam vozio
taksi. Voleo sam svoj taksi. Imao sam mali ventilator koji je radio na
baterije, jer u to vreme nisi mogao ni da sanja o klima-ureajima. Imao
sam au sa magnetom privrenim uz tablu s instrumentima."
Ja sam imao tapacirani volan", ree Ibrahim. Veoma lep, sa crno~ 107 ~

belim prugama. A na titniku od sunca stajala je fotografija moje keri."

Glasovi su se polagano slili u jedan jedini samoglasnik, koji e postati
njegovo sredstvo za beg, zadihani izlazak ispod golemog pokrova budnosti,
koji je obeleio toliko njegovih noi. Poeo je da iezava, da se gubi, i
osetio je kako negde u tami treperi pitanje.
Postoji li ita jednostavnije nego da ovek zaspi?
Najpre je uo um vakanja. Odmah je shvatio gde se nalazi. Zatim je
otvorio oi i u ogledalu ugledao svoj lik, usred prostorije koja je postajala
sve vea. Malo se zadrao na svom liku. Oko je poelo da mu otie na
mestu gde ga je zakaila ivica kolaa. Iz posekotine na elu, nastale od
udarca fotoaparata, izrasla je krasta veliine kupine. Bila je tu i glava sa
ustalasanom kosom, nepokornom i otrom, na svoj nain upeatljivom, i
on klimnu svom liku, sagledavi ga u celini, itavo lice, setivi se ko je on
zapravo.
Berberin i voza upravo su delili desert, fino lisnato pecivo punjeno
medom i orasima. I jedan i drugi drali su u ruci po jedan etvrtast
komad.
Entoni je gledao u njega ali se obraao Ibrahimu, ili obojici, ili
zidovima i stolicama.
Taj momak se kod mene podiao prvi put u ivotu. Odbijao je da
sedne u ovaj automobili. Njegov otac pokuao je da ga tu zadri silom.
Ovaj je vikao 'ne ne ne ne'. Pa sam ga onda ja stavio tano tamo gde sada
sedi. Otac ga je drao", ree Entoni. iao sam njegovog oca jo dok je bio
klinac. A onda sam poeo da iam i njega."
Obraao se samom sebi, onome to je nekada bio, oveku koji je s
makazama u ruci podiao milione glava. I dalje je gledao u Erika, koji je
sedeo i ekao, poto je znao ta sledi.
Otac mu je odrastao uz etvoro brae i sestara. iveli su odmah tu
preko ulice. Petoro dece, majka, otac, deda, svi u jednom stanu. uj ovo."
Erik je sluao.
Osmoro ljudi, etiri sobe, dva prozora, jedan toalet. I sad kao da
ujem glas njegovog oca. etiri sobe, dve sa prozorima. Voleo je to da
istie."
Erik je sedeo u stolici i u polusnu gledao prizore lica koja su treperila
u svesti njegovog oca, lica koja su lebdela u oevom snu ili u njegovom
trenutnom sanjarenju, ili ono konano olakanje koje mu je doneo
morfijum. Bila je tu jo i kuhinja koja se pojavila i iezla, emajlirani sto,
mrlje na tapetama.
~ 108 ~

Dve sa prozorima", ree Entoni.

Malo je nedostajalo da zapita koliko je dugo spavao. No ljudi uvek
pitaju koliko su dugo spavali. Zato im je umesto toga ispriao o onoj
uverljivoj pretnji. Imao je poverenja u njih dvojicu. Prijalo mu je da
nekome veruje. inilo mu se da je ispravno da o svemu ispripoveda ba na
ovom mestu, gde prohujalo vreme lebdi u vazduhu, proimajui vrste
predmete i ljudska lica. Tu se oseao bezbedno.
Bilo je oigledno da Ibrahimu pre toga niko nita nije rekao.
Ibrahim je upitao:
Ali gde je u takvoj situaciji ef obezbeenja?"
Dao sam mu slobodnu no, da se odmori."
Entoni je stajao pored kase i vakao.
,,S tim to ti ima zatitu, je li tako, u kolima."
Zatitu."
Zatitu. Ne zna ta znai ta re?"
Imao sam pitolj, ali sam ga bacio."
Ali, zato?" upitao je Ibrahim.
Nisam razmiljao unapred. Nisam hteo da pravim planove ili
preduzimam mere obezbeenja."
Zna li kako to zvui?" ree Entoni. Kako to zvui? Mislio sam da
uiva nekakav ugled. Da moe da uniti oveka za tren oka. A ti mi sad
zvui prilino mekano. Ma zar je to sin Majka Pakera? Taj to je imao
pitolj, pa ga bacio? ta to znai?"
ta to znai?" ponovi Ibrahim.
U ovom delu grada? A nema pitolj?"
Postoje odreene mere koje mora da preduzme radi zatite."
,,U ovom delu grada?" ree Entoni.
Tu posle mraka ne sme da proeta ni pet metara. To bi bilo
nepromiljeno, oas bi ti doli glave."
Ibrahim je gledao u njega. Bio je to prazan pogled, dalek, bez take
dodira.
Ako bi probao da porazgovara s njima, onda bi potrajalo malo due.
Najpre bi ti izvadili utrobu."
Gledao je pravo kroz Erika. Glas mu je bio blag. Voza je bio blaga
pojava u odelu s kravatom, sedeo je s kolaem u ispruenoj ruci, a njegova
zapaanja bila su oito sasvim lina, i sezala su dalje od ovog grada, ovih
ulica, dalje od okolnosti o kojima se trenutno razgovaralo.
ta ti se desilo sa okom", zapita Entoni, kad se tako iskrivilo?"
~ 109 ~

I dalje vidim. I dalje mogu da vozim. Uvek poloim testove."

Zna, oba moja brata bila su pre dosta godina bokserski treneri. Ali
ovako neto nikad nisam video."
Ibrahim pogleda u stranu. Nije eleo da poklekne pred plimom
uspomena i oseanja. Moda je bio privren svojoj ivotnoj prii. ovek
moe da govori na temelju nekog svog iskustva, da ga koristi kao oslonac i
analogiju. Ali ispriati do detalja itavu odvratnu priu, neznancima koji
e klimnuti glavom i sve zaboraviti, to je moralo izgledati kao izdaja
vlastitog bola.
Tukli su te i muili", ree Erik. Vojni udar. Ili tajna policija. Ili su
pomislili da su te pogubili. Ispalili ti metak u lice. Ostavili te mislei da si
mrtav. Ili su to bili pobunjenici. Prilikom zauzimanja prestonice. Kada su
nasumice hvatali vladine ljude. Nasumice udarali ljude u lice kundakom."
Govorio je tiho. Na Ibrahimovom licu video se tanak sloj znoja.
Delovao je oprezno i pripravno, to je bilo mentalno stanje kojim je
ovladao na nekoj peanoj ravnici sedam stotina godina pre svog roenja.
Entoni zagrize zalogaj svog deserta. Sluali su ga dok je vakao i
govorio.
Voleo sam svoj taksi. Hranu sam gutao. Vozio sam po dvanaest sati
bez prestanka, iz noi u no. O godinjem odmoru, ni govora."
Stajao je pored kase. A onda se sagnuo, otvorio ormari ispod police, i
podigao nekoliko ubrusa za ruke.
A ta sam preduzimao radi zatite?"
Erik je i ranije viao tu stvar, stari revolver izbrazdan oiljcima, koji
je leao na dnu fioke.
Razgovarali su s njim. Pri tom su jeli i videli su im se zubi. Uporno su
ga nagovarali da uzme pitolj. Nije bio ubeen da je to zaista vano.
Uplaio se kraja noi. Pretnja je trebalo da poprimi fiziko oblije ubrzo
posle smaknua Torvala, ali nije, od tada pa do ovog trenutka, i on poe da
pomilja kako se to nikada i nee dogoditi. Mogunost da tamo napolju
zapravo nema nikog bila je beivotnija od svih. Ostavljala ga je u stanju
neizvesnosti, u kojoj je sve to je vredelo ostajalo iza njega u bezoblinim
ruevinama, a da pri tom pred njim nije bilo onog trenutka kulminacije.
Preostalo mu je jo jedino da se podia.
Entoni rairi prugasti arav. Poprica Erikovu glavu vodom. Sada je
bilo lako razgovarati. Dopunio je au. Potom je makazama kljocnuo u
vazduhu, u znak pripreme, na dva centimetra od Erikove glave. Razgovor
je preao na teme uobiajene za berbernicu, na porast cena zakupnine i
~ 110 ~

saobraaj u tunelima. Erik je drao au u visini brade, s rukom ispod

arava, i odmereno pijuckao.
Posle izvesnog vremena zbacio je arav. Nije vie mogao da sedi.
Iskoio je iz stolice, i krupnim gutljajem ispio pie.
Entoni se odjednom uini tako malen, sa eljem u jednoj, i
makazama u drugoj ruci.
Ama, ta bi?"
Moram da krenem. Ne znam ta bi. Eto ta bi."
Ali, dozvoli bar da ti zavrim desnu stranu. Da ih izjednaim."
Entoniju je to neto znailo. Oito jeste, to izjednaavanje dveju
strana.
Vratiu se. Veruj mi na re. Ponovo u sesti, pa e da dovri."
Voza je shvatio. Ibrahim je otiao do ormaria i izvadio pitolj. Potom
ga je, drkom okrenutog, pruio Eriku, pri emu mu se na nadlanici
zacaklila jedna vena.
Na licu mu se videla neka odlunost, sveano pozivanje na dunost da
prepozna ta je na ovom svetu strogo i neumoljivo, i Erik poele da nekako
reaguje na kruto, ozbiljno dranje tog oveka, da ga ne bi razoarao.
Prihvatio je pitolj. Bio je to niklovani komad smea. Ali je osetio
dubinu Ibrahimovog iskustva. Pokuao je da neto proita u njegovom
unitenom oku, u krvavoj brazdi ispod oborenog kapka. Oseao je
potovanje prema tom oku. Ono je prialo neku priu, misaono predanje o
vremenu i sudbini.
Iz ahta je izbijala para, u visokom plavom stubu, krajnje uobiajen
prizor, ali sada odnekud lep, obogaen nekom udnovatou,
nedokuivou svojstvenom neem to se gleda prvi put, para koja leluja iz
gradskog tla, gotovo kao utvara.
***
Auto se priblii Jedanaestoj aveniji. Erik je sedeo napred, kraj vozaa,
i zatraio je od njega da prekine svaku komunikaciju s kompleksom.
Ibrahim ga poslua. Potom je ukljuio ekran za nono osmatranje. Na
vetrobranskom staklu, u donjem levom uglu, pojavio se niz usijanih slika
predmeta koji su bili izvan domaaja farova. Posvetlio je snimak teretnih
kamiona parkiranih dole kraj reke, i pomerio ga malo navie. Ukljuio je
mikrokamere koje su nadgledale deavanja po obodu automobila. Svako
ko bi se iz bilo kog ugla pribliio autu, mogao se videti na jednom od
ekrana na komandnoj tabli.
Sve su te naprave Eriku delovale kao igrake, moda upotrebljive za
~ 111 ~

video-umetnost.
Ibrahime, reci mi neto."
Da."
Ove produene limuzine kojih su pune ulice. Neto sam razmiljao."
Da."
Gde ih nou parkiraju. Njima je potreban veliki prostor. Negde u
blizini aerodroma ili negde u Medoulendsu. Long Ajlend, Nju Dersi."
Ja u otii u Nju Dersi. Limuzina ostaje ovde."
Gde?"
U susednom bloku. Tamo je jedna podzemna garaa. Samo za
limuzine. Izai u iz vaeg auta, uzeu svoj, odveu se kui kroz smrdljivi
tunel."
Na jugozapadnom uglu stajala je stara industrijska zgrada,
desetospratna, monolitna, lako zapaljiva poznosrednjovekovna radionica.
Zgrada je bila okruena skelama, prozori zapeaeni, a trotoar oko nje
ograen. Ibrahim usmeri automobil udesno, drei se podalje od delova
grada zatvorenih za saobraaj. Ispred njih se zaustavilo jedno vozilo,
kombi za prevoz hrane, neoekivan u ovo doba, neprirodan, dostojan
pogleda.
Podesio je pitolj ispod pojasa, s nelagodom. Setio se da je odspavao.
Bio je budan, udeo za akcijom, za razreenjem. Neto je moralo ubrzo da
se dogodi, da razveje sumnju i otkrije nekakvu zamisao, plan akcije
subjekta, vidljiv i jasan.
A onda su se upalila svetla, tano ispred njih, bljesnula uz prasak i
fijuk, veliki reflektori, postavljeni na tronone drae i privreni uz
uline stubove. Pojavila se jedna u dins odevena ena, i poela da rukom
daje znak vozau da stane. Raskrsnica je bila preplavljena jarkom
svetlou, no je naglo oivela.
Ljudi su pretravali ulicu, meusobno se dozivali ili govorili u
slualicu, dok su vozai skidali opremu sa dugakih kamiona parkiranih
na obe strane avenije. Na benzinskoj pumpi s druge strane ulice bile su
parkirane kamp-prikolice. ovek u kombiju ispred njih spustio je
preklopni deo na boku vozila, za podelu hrane, i Erik je tek tada video
teka kolica, s pokretnom platformom, kako lagano zauzimaju svoje
mesto. Na kraju te platforme nalazio se istureni deo na kome je, kraj
filmske kamere, sedelo nekoliko ljudi.
To vozilo s dizalicom nije bilo jedino to mu je promaklo. Kada je
izaao iz automobila i stigao do take s koje vidik nije bio zaklonjen
~ 112 ~

kamionom za hranu, video je delove scene koja se upravo pripremala.

Tri stotine nagih ljudi lealo je na ulici. Prekrivali su itavu
raskrsnicu, polegli u nasuminim poloajima, jedni preko drugih, ili
potpuno oprueni, nepokretni, zgreni u poloaju fetusa. Meu njima je
bilo i dece. Bio je to odista udnovat prizor, itav jedan grad sainjen od
obamrlih tela, od nagote, od jarkog svetla, toliko nezatienih tela ije
prisustvo na mestu gde se odvijao svakodnevni saobraaj nije bilo lako
objasniti.
Naravno da je sve to imalo svoj kontekst. Neko je snimao film. No to
je bio tek referentni okvir. A tela su bila proste injenice, ogoljene na ulici.
Njihova mo bila je samo njihova, nezavisna od svih prateih okolnosti tog
dogaaja. Bila je to, meutim, neobina mo, pomislio je, zbog toga to je
itav prizor odisao nekom stidljivou i neupadljivou, nekom
nenametljivou. Jedna ena se nakaljala, pri emu joj se glava malo
zatresla a koleno poskoilo. Nije se zapitao da li je trebalo da ti ljudi
izgledaju kao mrtvi, ili samo kao omamljeni. Delovali su mu u isti mah i
setno i odvano, i bili nagi vie no ikada u svojim ivotima.
Tehniari su se sa svetlomerima probijali kroz grupu, lagano gazei
pored glava i izmeu rairenih nogu, izvikujui brojeve u no, a jedna
ena s klapnom stajala je spremna da oznai scenu i kadar. Erik ode do
ugla i uvue se izmeu dve drvene ploe kojima je bio blokiran trotoar.
Zatim stade u taj ram od perploe, udiui malter i prainu, i skide sa
sebe odeu. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da se seti zbog ega u delu
tela oko pojasa osea tako snaan bol. U taj ga je deo tela pogodio hitac iz
pitolja za omamljivanje, i setio se kako je velianstveno izgledala, pod
onim lukom treperavog svetla, njegova telohraniteljka u pancirnom
prsluku. Osetio je marce, negde posred polnog organa, od votke kojom ga
je bila pokropila.
Paljivo je obmotao pitolj pantalonama i ostavio svu svoju odeu na
trotoaru. Pipajui, probio se kroz tamu, skrenuvi na uglu, i oslanjao je
rame o drvenu plou sve dok nije ugledao rub svetlosti. Probijao se lagano,
sluajui kako se drvena ploa vue po asfaltu, da bi se na kraju izvukao
iz svog drvenog rama i zakoraio na ulicu. Nainio je deset majunih
koraka, stigavi tako do ruba raskrsnice i do granice od koje su se pruala
polegla tela.
Legao je meu njih. Osetio je razlike u sastavu otpadaka vakaih
guma, decenijama saobraaja sravnjenih sa tlom. Osetio je miris isparenja
tla, iscurelog ulja i otpadaka gume, dugih leta na vrelom asfaltu. Leao je
~ 113 ~

na leima, iskrenute glave, s rukom savijenom na grudima. Telo mu se na

tom mestu osealo glupavo, kao bela pena ivotinjskog sala na
industrijskom otpadu. Jednim okom je video kameru kako venkuje prizor
sa visine od est metara. Glavni kadar se jo priprema, pomislio je, dok je
ena sa runom kamerom koraala pravei digitalni snimak.
Vii asistent doviknuo je niem:
Bobi, zavravaj."
Na ulici je polako zavladala tiina. Glasovi su utihnuli, pokreti
zamrli. Osetio je prisutnost tih tela, svih do jednog, njihov dah, toplotu i
kolanje krvi, tih tako razliitih tela koja su sada bila tako nalik jedno
drugom, tako okupljena, zgomilana na neki nain, iva i mrtva zajedno.
Svi su oni bili samo statisti u masovnoj sceni, sa zadatkom da ostanu
nepomini, ali je doivljaj bio tako snaan, tako celovit i otvoren da je
teko uspevao da usmeri misli izvan svega toga.
Zdravo", ree mu neko.
Bila je to njemu najblia osoba, ena koja je leala licem prema tlu, s
jednom ispruenom rukom i dlanom okrenutim navie. Imala je
svetlosmeu kosu, ili tamnoplavu. Moda je bila i srnee boje. A ta je
srnea boja? Sivkasto-uto-smea ka umereno crvenkastosmeoj. Ili ria.
Rida je zvualo bolje.
Treba li da se pretvaramo da smo mrtvi?"
Ne znam", ree on.
Niko nam nije rekao. To mi smeta."
Onda se pretvaraj da si mrtva."
Glava joj je stajala tako da je morala da govori u asfalt, mumlajui.
Namerno sam zauzela ovako udan poloaj. to god da nam se
dogodilo, pomislila sam, verovatno se dogodilo bez upozorenja, i ja sam
htela da to pokaem induvidualizovanjem svog lika. Jedna mi je ruka
bolno iskrivljena. Ali oseam da bih pogreila kada bih promenila poloaj.
Neko ree da nema vie sredstava za snimanje. Izgleda da se to desilo
bukvalno za nekoliko sekundi. Nestalo je para. Ovo je poslednja scena
koju e snimiti pre no to prekinu na neodreeno vreme. to znai (la
nema izgovora ni za kakvo ugaanje sebi, je li tako?"
Nije li i Eliza imala riu kosu? Nije mogao videti lice te ene, kao ni
ona njegovo. Ali joj se obratio i ona ga je oigledno ula. Da je to Eliza, zar
ne bi reagovala na glas svoga supruga? A zato bi morala da reaguje? To
ne bi bilo nimalo zanimljivo.
Brujanje nekog kamiona dobovalo mu je uz kimu.
~ 114 ~

Mada mislim da nismo stvarno mrtvi. Osim ako nismo pripadnici

nekog kulta", ree ona, ukljueni u masovno samoubistvo, to, iskreno se
nadam, nije sluaj."
Preko zvunika se zauo glas:
Ljudi, zatvorite oi. Ne oglaavajte se i ne mrdajte."
Poelo je snimanje kadra sa dizalice, kamera se lagano sputala, i on
zatvori oi. Sada kad je postao nevidljiv meu njima, video je ta zbijena
tela onako kako ih je videla kamera, hladno. Da li su se pretvarala da su
naga ili su zaista bila naga? To vie nije pouzdano znao. Bilo je tu mnogih
nijansi boje koe, ali on ih je video crno-belo, a da nije znao zato. Moda
je jedna ovakva scena zahtevala sumornu jednobojnost.
Ide", javio se neki drugi glas.
Mozak mu se prosto raspadao, dok se upinjao da ih sagleda onakve
kakvi su zaista bili, nezavisno od slike na ekranu u Oslu ili Karakasu. Ili
moda ta mesta i nije bio mogue razlikovati od ovog ovde? Samo, emu
postavljati takva pitanja? emu gledati sve ovo? To ga je inilo
usamljenim. To ga je izdvajalo, a on nije eleo da se izdvaja. eleo je da
bude tu meu njima, meu tim telima, tetoviranim, kosmatih zadnjica,
neprijatnih mirisa. eleo je da se smesti nasred raskrsnice, meu starce s
nabreklim venama i mrljama po koi, tik uz patuljka s vorugom na glavi.
Pomislio je kako tu verovatno ima i ljudi sa smr-tonosnim bolestima,
nekoliko njih, neizleivih, onih kojima lagano otpada koa. A bilo ih je i
mladih i snanih. On je bio jedan od njih. Bio je jedan od onih morbidno
punakih, preplanulih i u dobroj kondiciji, i sredovenih. Pomislio je na
decu i na skrupuloznu lepotu njihovog nastupa, tako zvaninu i tako fino
oblikovanu. I on je spadao meu njih. Bilo je onih koji su ugnezdili glave
na tuim telima, na grudima ili ispod pazuha, traei kakvo-takvo
utoite. Pomislio je na one koji su leali s licem okrenutim navie i iroko
rairenih ruku, otvoreni prema nebu, s genitalijama u samom sreditu
sveta. Bila je tu i jedna tamnoputa ena s malim crvenim belegom posred
ela, za sreu. Da li je tu negde moda bio i ovek bez jedne noge, s
odvanim patrljkom skvrenim ispod kolena? Koliko je tela imalo oiljke
od operacija? I ko je ona devojka s dredovima, onako sklupana, gotovo
sasvim iezla u sopstvenoj kosi, ona kojoj vire ruiasti noni prsti?
Poeleo je da malo porazgleda unaokolo, ali nije otvorio oi sve dok taj
drugi trenutak nije minuo i dok jedan blagi muki glas nije uzviknuo:
Rez."
Nainio je korak i ispruio ruku iza sebe. Osetio je njenu ruku u
~ 115 ~

svojoj. Krenula je za njim u ograeni deo trotoara, gde se on u tami

okrenuo ka njoj i poljubio je, izgovorivi njeno ime. Ona se uspentrala na
njegovo telo, obujmila ga nogama, i onda su njih dvoje vodili ljubav,
mukarac je stajao, ena ga jahala, u skamenjenom zadahu unitenja.
Izgubio sam sav tvoj novac", ree joj.
Zauo je njen smeh. Osetio je spontani dah tog smeha, talasi vlanog
vazduha na licu. Bio je ve zaboravio koliko je prijatan taj smeh, taj
polukaalj ispunjen dimom, smeh puaa iz starog crno-belog filma.
Ja bez prestanka gubim stvari", ree ona. Jutros sam izgubila
automobil. Jesmo li ve priali o tome? Ne seam se."
Eto na ta je to podsealo, na novu scenu iz crno-belog filma
prikazivanog u bioskopima irom sveta, izvan scenarija i bez dodatnih
sredstava za snimanje. Najpre gomila golih ljudi, a potom dvoje izdvojenih
ljubavnika, osloboenih seanja i vremena.
Najpre sam ukrao novac, a onda ga izgubio."
Gde?" upita ona kroz smeh.
Na berzi."
Ali gde?" ree ona. Kuda odlazi novac kada ga izgubi?"
Liznula ga je po licu i uspuzala se uz njegovo telo, a on nije mogao da
se seti kuda je otiao novac. Prela mu je jezikom preko oka i obrve. On je
ushieno podie i zaroni lice meu njene dojke. Osetio je kako su poskoile
i zabrujale.
ta pesnici uopte znaju o novcu? Treba da voli ceo svet i da ga
sabije u stih. To je sve to znaju", ree ona. 1 ovo."
Spustila mu je ruku na glavu i uhvatila ga, epala ga za kosu, celom
akom, povukla mu glavu unazad i pognula se da ga poljubi, dugim i
zanesenim poljupcem, s takvom vrelinom postojanja, da je pomislio kako
je najzad shvatio ko je ona, njegova Eliza, koja uzdie, palaca jezikom,
grize mu usne, dahe strastvene rei i samrtniki mrmlja, ljubi ga
apatom, brblja kao beba, tela slivenog s njegovim, nogama opasana oko
njegovog tela, s vrelom zadnjicom u njegovim rukama.
Onog trenutka kada je postao svestan da je voli, ona je kliznula niz
njegovo telo i izmigoljila mu se iz ruku. Zatim se provukla kroz uzani
otvor izmeu drvenih ploa i prela ulicu, praena njegovim pogledom.
Svet oko nje bio je nepokretan. Kretala se samo ona, filmska ekipa i
statisti u meuvremenu su nestali, nestala je i oprema, a ona je bila
spokojna i srebrnasto vitka i hodala je visoko uzdignute glave, tehniki
precizno, prema poslednjoj kamp-prikolici na benzinskoj pumpi, gde e
~ 116 ~

pronai svoju odeu, na brzinu se odenuti i nestati.

Obukao se u tami. Osetio je kako mu ljunak sa ulice, sitan i otar,
bode lea i noge. Pokuao je da pipajui oko sebe pronae arape, ali nije
uspeo, pa je bosonog iskoraio na ulicu, nosei cipele u rukama.
I poslednja kamp-prikolica je otila, raskrsnica je ostala prazna. Ovog
puta nije seo kraj vozaa. Poeleo je da se smesti u zadnjem delu svoje
plutom obloene limuzine, u bronzanoj svetlosti, da bude sam u proticanju
prostora, da opaa linije i takice, fine prelaze, uzajamno prilagoavanje
oblika i materijala. Dugaka unutranjost automobila snano se
pokrenula, kao da je krenula da tee unazad, i on oseti miris koe kojom je
bio okruen i miris ploa od crvene kedrovine u pregradnom delu. Pod
nogama je osetio mermer, ledeno hladan. Pogledao je u mural na gornjoj
ploi, sliku izraenu tamnim mastilom, poluapstraktnu, na kojoj se video
raspored planeta u trenutku njegovog roenja, izraunat u sat, minut i
sekund.
***
Proli su Jedanaestu aveniju i stigli do kvarta s parkiralitima. Stare
garae prepune smea i izlozi s pacovima. Popravka automobila, pranje
automobila, prodaja polovnih automobila. Tabla s natpisom Kolin bik.
Automobili u delovima stajala je na trotoaru donjim delom okrenuta
prema ulici. Bio je to poslednji blok pre reke, bez stanovnika, bez peaka,
parkinzi ograeni otrom icom, predeo sasvim podesan za njegovu
limuzinu u njenom trenutnom stanju. Obuo je cipele. Auto su se zaustavio
blizu ulaza u jednu podzemnu garau, gde e ostati preko noi i verovatno
zauvek, ili bar dok ga ne izbace, oerupaju, i iseku na delove.
Poeo je da duva vetar. Erik je stajao na ulici, blizu opustele
stambene zgrade, sa daskama na prozorima i zakatanenim gvozdenim
vratima na mestu gde je nekada bio ulaz. Pade mu na um kako bi mu
godilo da uzme kantu benzina i zapali auto. Da pored reke napravi lomau
od drveta, koe, gume, i elektronskih sprava. Sjajno bi bilo uraditi i
posmatrati tako neto. Takav je ovo kraj. Spaliti automobil i pretvoriti ga
u ugljenisani otpadak mrtvog metala, i to ovde na ulici. Nije, meutim,
mogao da izloi Ibrahima takvom prizoru.
Vetar je snano duvao sa reke. Sreo se sa svojim vozaem kraj boka
automobila.
Rano izjutra moe da vidi, ba na ovom mestu, ekipe ljudi u belim
radnim kombinezonima, kako peru limuzine. Pijaca automobila. Stare
novine koje lete na sve strane."
~ 117 ~

Dva oveka se zagrlie. Potom Ibrahim ue u auto, pa ga niz rampu

potera u garau. elina reetka spustila se za njim.
Kroz izlaz u susednoj ulici izvee sopstveni automobil i njime krenuti
kui.
Mesec se gotovo sasvim pretvorio u senku, u bledi polumesec star
nekih dvadeset dva dana u orbiti, procenio je.
Stajao je na ulici. Nije znao ta da ini. Nije ni pretpostavljao da bi
njemu moglo da se dogodi tako neto. Taj trenutak bio je lien svake
neophodnosti i svrhe. Nije on to tako zamislio. ta se desilo sa ivotom
kakvim je oduvek iveo? Nije eleo nikuda da krene, nije imao o emu da
razmilja, niko ga nije ekao. Kako da uini korak u bilo kom pravcu, ako
su svi pravci isti?
Tada se zauo pucanj. Njegov zvuk odjeknuo je na vetru. To jeste bilo
neto, da, nekakav dogaaj, ali je u isti mah bilo i gotovo zanemarljivo,
uplji prasak koji se zauo i nestao u jednom dahu, nosei tek najblai
mogui nagovetaj opasnosti. Nije eleo da tome prida nerazmerno veliki
znaaj. A onda je odjeknuo jo jedan pucanj, propraen glasom oveka koji
je zaurlao njegovo ime u nizu trohejskih akcenata i naprslim tonom koji je
delovao jezivije od pucnjeva.
ERIK MAJKL PAKER
Stvar je, dakle, bila sasvim lina. Setio se pitolja koji je nosio za
pojasom. Uzeo ga je u aku i pripremio se da potri prema dve male kante
za smee smetene na trotoaru iza njega. To je bilo sklonite, zaklon iza
koga je mogao da uzvrati vatru. Ipak, ostao je na svom mestu, nasred
ulice, okrenut prema onoj zakatanenoj zgradi. Odjeknuo je jo jedan
pucanj, jedva ujan, gotovo izgubljen u otom vetru. inilo se da je hitac
bio upuen sa treeg sprata.
Pogledao je u svoj pitolj. Bio je to revolver zaobljenog vrha, mali i
zatupast, sa irokim obaraem. Proverio je cilindar, koji je primao svega
pet metaka. Znao je, meutim, da nee biti brojanja metaka.
Pripremio se da opali, zatvorenih oiju, zamiljajui svoj prst na
obarau, do najsitnijih detalja, gledajui istovremeno i oveka na ulici,
samoga sebe, snimljenog teleobjektivom, okrenutog ka mrtvoj stambenoj
zgradi.
Neto se kretalo ka njemu, blizu njegovog levog ramena. On otvori
oi. Bio je to ovek na biciklu, potar na biciklu, razdrljenih grudi, ovek
koji je kao bez cilja proao kraj njega, iroko rairenih ruku, a onda hitro
skrenuo na autoput Vest Sajd, zaputivi se prema severu, kraj terminala i
~ 118 ~

dokova.
Erik ga je nekoliko trenutaka posmatrao, napola se udei tom
prizoru. A onda se okrenuo i opalio. Ispalio je hitac prema samoj zgradi,
gaajui je ba kao zgradu. To mu je bila meta. Za njega je to sasvim
imalo smisla.
ovek je uzvratio pucnjem.
Zbog ega ljudi opisuju pucnje kao prasak petarde ili auspuha? Zato
to ih ne progoni ubica.
Pribliio se zgradi. Vrata s katancem delovala su zastraujue, kao
gvoem obloen pregradni zid. Pomislio je kako bi trebalo da ispali
metak u katanac zarad puke filmske besmislenosti takvog gesta. Znao je
da mora postojati jo neki ulaz i izlaz, poto se katanac nije mogao
otkljuati iz unutranjosti zgrade. S njegove desne strane nalazila se
kapija, nekoliko stepenika, uzana aleja posuta pseim izmetom, koja je
vodila ka smetlitu iza zgrade.
Gurnuo je stara izubijana vrata. Njegov kondicioni trener bila je
jedna ena, Litvanka. Vrata popustie i on ue u zgradu. Zadnji hodnik
bio je poplavljen. U predvorju, ako se ta re jo koristi, neki ovek je
spavao ili leao mrtav, te on obie telo i pope se uz dva stepenita do
prostora osvetljenog mutnom zanjihanom svetlou dveju okaenih
sijalica.
Kroz gornje spratove duvao je vetar. Odmorita su bila prekrivena
otpalim malterom i svakovrsnim nanosima i muljem i ulinim otpadom.
Na treem spratu prekoraio je preko gomile nedovrenih obroka na
tacnama od stiropora, sa uredno ugaenim, do kraja ispuenim
cigaretama. Sva vrata izuzev jednih bila su odvaljena i vetar je duvao
kroz ogoljeni otvor prozora. To mu se dopalo, taj zvuk vetra koji je vitlao
kroz sobe i hodnike. Dopala su mu se i dva pacova u potrazi za hranom,
koje je ugledao kraj sebe. Behu to dobri pacovi. Bili su to pacovi sasvim na
svom mestu, tematski ispravni.
Stao je ispred jedinog stana koji je imao vrata. Stajao je leima
okrenut zidu, upirui ramenom u dovratak. Pitolj je drao uz lice, s cevi
okrenutom navie, i gledao je pravo napred, u vetroviti hodnik. Nije
mogao sve da vidi sasvim jasno, ali je mislima bio potpuno uronjen u taj
trenutak.
Tada se okrenuo i pogledao u pitolj, na nekoliko centimetara od svog
lica. Progovorio je.
Imao sam oruje s kojim sam mogao da razgovaram. eke
~ 119 ~

min

proizvodnje. Ali sam ga bacio. Da nisam, stajao bih ovde i pokuavao da

podraavam Torvalov glas, da bih privoleo mehanizam da reaguje.
Sluajno znam ifru. Gotovo da vidim sebe kako stojim ovde i apuem
Nensi Babi Nensi Babi Torvalovim glasom. Smem da izgovorim njegovo
ime zato to je mrtav. Bilo je to sistemsko oruje, ne pitolj. Pitolj si ti.
Video sam na stotine ovakvih situacija. ovek i pitolj i zakljuana vrata.
Majka me je esto vodila u bioskop. To smo nas dvoje radili kao roditelj i
dete. A video sam i dve stotine situacija u kojima ovek s pitoljem u ruci
stoji ispred zakljuane prostorije. U svakoj od njih moja majka je znala
ime glumca. Glumac stoji ovako kao ja, s leima uza zid. Uspravan je kao
motka i dri pitolj ovako kako ga ja drim, okrenut navie. Zatim se
okree i udarcem nogom otvara vrata. Vrata su svaki put zakljuana i on
ih svaki put otvara nogom. Tako je bilo i u starim i u novijim filmovima.
Sasvim svejedno. Bila su tu vrata, a onda i udarac nogom. Majka je znala
i glumevo srednje ime, njegovu branu istoriju, naziv starakog doma u
kome njegova naputena mati drema u fotelji. Jedan udarac nogom uvek
je dovoljan. Vrata se namah irom otvaraju. Naoare za sunce sam
zaboravio u autu ili u berbernici. Vidim sebe kako stojim ovde i uzalud
apuem. Nensi Babi, ti pogana kurvetijo. Samo, emu uopte sve to?
Moda je, kad god bi izgovorio njeno ime, njime aktivirao sistem za
ispaljivanje na odreeno vreme, ili dok se ne ispali i poslednji metak. Jer
prosto ne mogu da zamislim da bi ovek morao da bez prestanka izgovara
njeno ime, dok u nekoj uliici ispaljuje jedan metak za drugim u ubice bez
lica. Eh, te majke sa svojim popodnevnim filmovima. Sedeli smo u
praznim bioskopskim salama i ja sam joj govorio kako nije mogue utnuti
vrata i oekivati da se otvore. Tu ne govorimo o filmovima sa onim
razdrndanim harmonika vratima u sirotinjskim kvartovima gde se
ubistva obino dogaaju sluajno. Ja jesam bio dete i moda pomalo
cepidlaka, ali i dalje smatram da sam imao pravo. On nije izgovarao moje
ime, a ja nisam njegovo. Ali sada kada je mrtav, smem da mu izgovorim
ime. Pomalo natucam eki, dovoljno da se njime posluim u restoranu ili
taksiju, ali nikada nisam uio taj jezik. Mogao bih sada da stanem i
nabrojim sve jezike koje sam uio, ali emu? Nikada nisam voleo da
razmiljam o prolosti, da se vraam u vremenu, da preispitujem dan ili
nedelju ili ivot. Da drobim i meljem. Da eprkam. Mo najbolje deluje
onda kad uz nju ne ide nikakvo seanje. Onda kada je uspravna kao
motka. Kad god smo tako bili kao roditelj i dete ja sam joj govorio da ko
god da je pravio taj film, taj nije imao pojma koliko je u stvarnom ivotu
~ 120 ~

teko utnuti stamena drvena vrata. Zaboravio sam ih u berbernici, je 1'

da? Titanijum i neoplastika. Jer bez obzira na to kakav smo film ili da
pogledamo, bez obzira na to da li je u pitanju bio pijunski triler, ili
vestern, ili ljubavna pria, ili komedija, uvek je tu bio po jedan ovek s
pitoljem ispred zakljuane sobe, spreman da utne vrata. Isprva me nije
zanimao njihov meusobni odnos. Ali sada pomiljam da mora da su radili
udesne stvari, jer zato bi inae poeleo da njeno ime apue svom
pitolju? Mo najbolje deluje onda kada ne pravi nikakve razlike. ak i u
naunofantastinim filmovima, taj tip stoji tamo sa svojim svemirskim
pitoljem i nogom udara u vrata. Kakva je razlika izmeu zatitnika i
atentatora ako su obojica naoruani i ako me obojica mrze? Prosto kao da
vidim njegovu glupavu telesinu na njoj. Nensi Nensi Nensi. Ili moda
izgovara njeno puno ime poto se upravo njime obraa pitolju. Ba me
zanima gde li ta ena ivi, o emu razmilja dok autobusom ide na posao.
Dok ovako stojim ovde, vidim je kako izlazi iz kupatila briui kosu.
Klecnu mi kolena i pomahnitam kad vidim bosonogu enu na parketu.
Svestan sam injenice da se obraam pitolju koji ne moe da odgovori, ali
kako li se ona svlai kada se svlai? Razmiljam o tome da li se sa njim
sastajala u svom ili u njegovom stanu, da bi radili to god da su radili. Eh,
te majke sa svojim popodnevnim bioskopskim predstavama. Odlazili smo
u bioskop zato to smo pokuavali da nauimo kako da budemo sami dok
smo zajedno. Bilo nam je hladno i beznadno, i dua moga oca pokuavala
je da nas pronae, da se smesti u naim telima, i nipoto ne treba
pomisliti da traim nekakvo saoseanje. Mogu da je zamislim u plamenu
seksualnog ina, bezizraznog lica, jer to to ini sasvim je prirodno za
Nensi Babi, i zato joj se na licu ne vidi nita. Izgovaram njeno ime, ali ne
i njegovo. Nekada sam mogao da izgovorim njegovo ime, ali vie ne mogu,
sada kad znam ta se zbivalo meu njima. Pitam se da li ona na
toaletnom stoiu dri njegovu sliku u ramu. Koliko puta dvoje ljudi treba
da se kresnu pre no to jedno od njih zaslui da umre? Evo, stojim ovde
obuzet gnevom. Drugim recima, koliko puta moram da ga ubijem? Eh, te
majke spremne da poveruju u priu o udarcu nogom u vrata. ta su
uopte vrata? Vrata su jedna pokretna struktura, obino okaena o arke,
koja zatvara prolaz i po kojoj valja dugo i silovito udarati da bi se na kraju
silom otvorila."
Koraknuo je od zida i okrenuo se, smestivi se tano naspram vrata.
A onda ih je udario nogom, s petom napred. Otvorila su se istog trenutka.
Zapucao je. Nije nanianio i opalio. Jednostavno je opalio. Da pitolj
~ 121 ~

kae ta ima.
Zidovi su bili srueni. To je bilo prvo to je uspeo da vidi pod musavim
svetlom. Pred sobom je video poveliki prostor, prekriven krhotinama
sruenih zidova. Bila je tu i jedna pocepana sofa, prazna, a uz nju sobni
bicikl. Ugledao je i teak metalni sto, valjda sa neke podmornice,
prekriven papirima. Video je ostatke kuhinje i kupatila, s okrutnim
prazninama na mestima gde su nekada stajali osnovni ureaji. Tu je
stajao i prenosivi toalet narandaste boje, donet s nekog gradilita, dva
metra visok. Video je stoi s neupaljenom sveom na tanjiru, i tuce
metalnih novia rasutih oko vojnog pitolja Mk. 23, mat crne boje,
dugakog dvadeset etiri centimetra, opremljenog laserskim nianom.
Vrata toaleta se otvorie i kroz njih izae ovek. Erik ponovo opali,
ravnoduno, trgnut iz misli ovekovom pojavom. ovek je bio bos, odeven
u farmerke i majicu kratkih rukava, s pekirom prebaenim preko glave i
ramena, kao pokrovom za molitvu.
ta e ti ovde?"
To nije pravo pitanje. Pravo pitanje", ree Erik, jeste ono na koje ti
treba da odgovori. Zato hoe da me ubije?"
Ne, to nije pravo pitanje. Suvie je lako da bi bilo pravo pitanje. Hou
da te ubijem da bih poravnao neke raune u svom sopstvenom ivotu.
Vidi kako je lako?"
ovek je priao stolu i uzeo oruje. Zatim je seo na sofu, pogrbljen,
napola izgubljen pod pokrovom od pekira.
Nisi sklon razmiljanju. A ja svesno ivim u svojoj glavi", ree. Daj
mi cigaretu."
Daj mi da neto popijem."
Da li me prepoznaje?"
Bio je mrav i neobrijan i izgledao je apsurdno dok je pokuavao da
rukuje tako zastraujuim orujem. Pitolj je dominirao njegovom
pojavom, uprkos dramatinom pekiru na glavi.
Ne vidim te ba jasno."
Sedi. Da popriamo."
Erik ne htede da sedne na sobni bicikl. Time bi se sukob srozao u
farsu. Spazio je jednu plesnivu plastinu stolicu, kraj pisaeg stola, i
doneo je do stoia.
Da, to bih ba voleo. Da sednemo i popriamo", ree. Imao sam
naporan dan. Stvari i ljudi. Sad je trenutak za malu filozofsku pauzu. Za
malo razmiljanja, da."
~ 122 ~

ovek ispali hitac u tavanicu. Trgao se od toga. Ne Erik, onaj drugi,

subjekt.
Nisi ba vian tom oruju. Ja sam pucao iz njega. To je ozbiljno
oruje. A ovo", ree on, mahnuvi revolverom koji je drao u ruci. Nosim
se milju da u stanu postavim strelite."
Zato ne u kancelariji? Samo ih postroji, pa krene da puca u njih."
Ti zna kako izgleda kancelarija. Je li tako? Bio si tamo."
Reci mi, ta misli, ko sam ja?"
Stravinost njegove potrebe, tog bezmalo sladostrasnog i-ekivanja,
jasno je pokazivala da bi Eriku sledea re, ili ona posle nje, mogla biti i
poslednja. Sedeli su za stolom jedan naspram drugog. Gotovo da mu i nije
palo na pamet da bi mogao da puca prvi. S tim to nije znao da li mu je u
magacinu ostao jo neki metak.
Ne znam", ree. Ko si ti?"
ovek skide pekir s glave. Eriku to nije znailo nita. Visoko elo.
Iskrzana kosa, koja je visila u prljavim pramenovima, tanka i oputena.
Moda bi koristilo da mi kae kako se zove."
Nee ti biti poznato moje ime."
Znam vie imena, nego lica. Reci mi kako se zove."
Beno Levin."
To je lano ime."
ovek se malo iznenadio kad je uo te rei.
Lano je. Izmiljeno."
Postao je usplahiren i zbunjen.
Izmiljeno je. Nije pravo. Ali sada mi se ini da te prepoznajem.
Neto malo iza podneva stajao si pred bankomatom ispred jedne banke."
Video si me."
Delovao si mi poznato. A nisam znao zato. Moda si nekada bio
zaposlen kod mene. Mrzeo me. eleo da me ubije. Lepo."
Sve u naim ivotima, tvom i mom, vodilo nas je ka ovom trenutku."
Lepo. Sad bi mi ba prijalo jedno veliko hladno pivo."
Uprkos svoj njegovoj iscrpljenosti, sparuenosti, pepelu oajanja, u
oima subjekta zacaklila se neka svetlost. Ohrabrila ga je pomisao da ga
je Erik prepoznao. Ne toliko prepoznao, koliko jednostavno video. Video i
uoio neku vezu, slabanu, u toj ulici prepunoj ljudi. Ta veza bila je gotovo
izgubljena u ovekovom oajnikom dranju, u napregnutosti koja nije
delovala ni svirepo ni smrtonosno.
Koliko ti je godina? Ba me zanima."
~ 123 ~

Misli kako nije mogue da postoje ovakvi kao to sam ja?"

Koliko?"
Mogue je. etrdeset jedna."
Prost broj."
Ali ne i zanimljiv. Ili sam moda napunio etrdeset dve, to je
mogue, poto ne vodim evidenciju, poto ne vidim zato bih to radio?"
Vetar je duvao kroz hodnike. Uinilo se da mu je hladno, pa je vratio
pekir na glavu, tako da su mu krajevi pali preko ramena.
Postao sam zagonetka i za samog sebe. To su rei svetog Avgustina. I
u tome je moja bolest."
To je poetak. To je kljuna samospoznaja", ree Erik.
Ne govorim ja o sebi. Govorim o tebi. itav tvoj svesni ivot je
samoporicanje. Zato i rukovodi sopstvenom propau. ta trai ovde? To
je bilo prvo to sam te upitao kad sam izaao iz toaleta."
Primetio sam toalet. To je jedna od prvih stvari koje sam primetio.
Gde izbacuje izmet?"
Naprava ima rupu na dnu. A ja sam izdubio rupu u podu. Pa sam
onda postavio toalet tako da je jedna rupa stala preko druge."
Rupe su zanimljiva stvar. Postoje itave knjige o rupama."
Postoje knjige i o govnima. Ali ja bih da znam zato bi ovek
svojevoljno uao u kuu u kojoj je neko ko se sprema da ga ubije."
Pa, dobro. Ti mi reci. ta ja radim ovde?"
To ti meni treba da kae. Nekakva neoekivana omaka. Udarac za
tvoje samopotovanje."
Erik se zamisli nad ovim. Glava oveka s druge strane stola bila je
pognuta, a oruje koje mu je stajalo izmeu kolena stezao je obema
rukama. Delovao je strpljivo i zamiljeno.
Jen. Nisam uspeo da dokuim jen."
Jen."
Nisam mogao da mu odredim mesto."
Pa si razbucao sve."
Jen mi je izmakao. To se jo nikad nije desilo. Zato sam se malo
sneveselio."
To je zato to si roen neveseo. Daj jednu cigaretu."
Ne puim cigarete."
Golema ambicija. Prezir. Mogu da navedem sve po redu. Mogu da
navedem tvoje prohteve, ljude. Neke zlostavlja, neke ignorie, a neke
proganja. Totalitet bia. Potpuni izostanak kajanja. To su tvoje
~ 124 ~

prednosti", ree on ojaeno, bez ironije.

I ta jo?"
udan oseaj u kostima."
ta?"
Reci mi ako greim."
ta?"
Slutnja prerane smrti."
ta jo?"
ta jo. Potajne sumnje. Sumnje koje sebi nikada nisi priznao."
Zna ti poneto."
Znam da pui cigare. Znam sve to je ikada reeno ili napisano o
tebi. Znam ta ti vidim na licu, posle dosta godina izuavanja."
Bio si zaposlen kod mene. ta si radio?"
Analizu valuta. Bio sam zaduen za baht."
Baht je zanimljiv."
Voleo sam baht. Ali tvoj sistem je toliko vremenski usitnjen da nisam
uspevao da drim korak. Nisam uspevao da ga pronaem. Toliko je
infinitezimalan. Poeo sam da mrzim i svoj posao, i tebe, i sve brojeve na
svom ekranu, i svaki minut svog ivota."
Baht se sastoji od sto satanga. Kako ti je pravo ime?"
Ne bi ga se setio."
Reci mi ime."
Naslonio se i pogledao u stranu. Uinilo mu se, izgleda, da e ako
izgovori svoje ime doiveti nekakav sutinski poraz, da e to ukazati na
dubok nedostatak karaktera i volje, ali je to bilo toliko neizbeno da nije
imalo svrhe opirati se.
its. Riard its."
Ne znai mi nita."
Izgovorio je te rei u lice Riardu itsu. Ne znai mi nita. Osetio je
traak starog, bajatog zadovoljstva, proisteklog iz usput izgovorene
primedbe koja sagovornika moe da navede da se oseti bezvrednim. Tako
mala i zanemarljiva stvar, a izaziva takav potres.
Reci mi neto. Misli li da sam ti krao ideje? Intelektualnu svojinu."
ta uopte iko misli? Na stotine stvari u minutu. Bez obzira na to
jesam li ja neto zamislio ili nisam, to neto je za mene stvarno. Svi moji
simptomi negde postaju stvarnost, u Maleziji, na primer. Stvari koje
zamislim postaju injenice. One zauzimaju vreme i prostor injenica."
Prisiljava me da budem razborit. To mi se ne dopada."
~ 125 ~

Imam ozbiljne strahove da se moj polni organ povlai u moje telo."

Ali nije tako."
Da mi se skuplja i uvlai u trbuh."
Ali nije tako."
Bez obzira na to da li jeste ili nije, ja znam da jeste."
Daj da vidim."
Ne moram da gledam. Postoje narodna verovanja. Dogaaju se
epidemije. Po nekoliko ljudi u hiljadu, uz istinski strah i bol."
Zatvorio je oi i ispalio hitac u podne daske izmeu svojih nogu.
Otvorio je oi tek kada je prasak prestao da odjekuje u sobi.
U redu. Mogue je da postoje ljudi kao to si ti. To razumem.
Verujem u to. Ali ne i u nasilje. Ne u pitolj. Pitolj je greka. Nisi ti neko
ko je sklon nasilju. Nasilje, to je neto stvarno, zasnovano na stvarnim
motivima, na silama u svetu koje tee emu? Koje tee da nas nateraju da
poelimo da se branimo ili da postupimo agresivno. Zloin koji eli da
poini samo je jeftina imitacija. Bajata fantazija. Ljudi to ine zato to
neki drugi ljudi to ine. To je jo jedan sindrom, neto to si pokupio od
drugih. Tu nema istorije."
Sve je to istorija", ree on. itva ta stvar je istorija. Ti si odvratno i
bestidno bogat. Nemoj da mi pria o saoseanjima koje gaji."
Ja nemam saoseanja."
To znam."
Ti se ne gnua bogatih. Nije to u tvojoj prirodi."
A ta je u mojoj prirodi?"
Pometnja. Zato i ne moe da nae posao."
Zato?"
Zato to eli da ubija ljude."
Nije to razlog to ne mogu da naem posao."
A ta je onda?"
To to smrdim. Samo me pomirii."
Pomirii ti mene", ree Erik.
Subjekt se zamisli.
ak i sada kada si samog sebe upropastio, ti eli da nastavi da
grei. Da nastavi da gubi. Da umire vie od ostalih, da smrdi vie od
ostalih. U davna vremena, onaj poglavica koji bi unitio vei deo svoje
imovine no druge poglavice, smatran je najmonijim."
I ta jo?"
Ti ima sve zbog ega vredi iveti i umirati. Ja nemam nita, ni za
~ 126 ~

jedno ni za drugo. To je jo jedan razlog da te ubijem."

Riarde. Sluaj."
Hou da me zovu Beno."
Rastrojen si zato to osea da nema ulogu, da nema mesto. Ali,
morao bi da se zapita ija je to greka. Jer, zapravo, u ovom drutvu ima
vrlo malo toga to bi mogao da mrzi."
Beno se na to nasmeja. Pogled mu posta za nijansu mahnitiji i on se
osvrnu oko sebe, tresui se od smeha. U tom smehu nije bilo radosti, a
tresao se sve vie. Morao je da spusti oruje na sto da bi mogao nesmetano
da se smeje i da se trese.
Erik ree:
Razmisli."
Da razmislim."
Nasilju je potreban neki razlog, neka istina."
Pomislio je na telohranitelja s oiljkom na licu i izgledom rvaa i
tvrdim zdepastim slovenskim imenom, Danko, koji se borio u ratovima
krvi predaka. Pomislio je na onog Indusa bez jednog prsta, na vozaa koga
je zapazio dok se u taksiju vozio sa Elizom, nakratko, znatno ranije toga
dana, u ivotu, u jednom vremenu koje je gotovo izmicalo seanju.
Pomislio je na svog sopstvenog vozaa, Ibrahima Hamadua, koji je
preiveo muenje iz politikih ili verskih razloga, ili zbog uzajamne
mrnje klanova, kao rtva duboko ukorenjenog nasilja pokrenutog
duhovima praotaca njegovih neprijatelja. Pomislio je ak i na Andrea
Petreskua, atentatora s krempitama, na sve one kolae koje je bacio
ljudima u lice, i na udarce koje je primio zauzvrat.
Na kraju je pomislio i na onog oveka u plamenu i zamislio sebe u
tom prizoru, na Tajms skveru, kako posmatra upaljeno telo, ili kako se
nalazi u tom telu, pretvoren u to telo, kako gleda kroz plamen i dim.
U ivotu i ne postoji nita osim drugih ljudi", ree Beno.
Imao je potekoa u govoru. Rei su mu izlazile iz usta uz prasak, ne
toliko glasne koliko impulsivne, izbljuvane pod velikom napetou.
Ta mi je misao pala na um jednog dana. Bila je to najvanija misao u
mom ivotu. Okruen si drugim ljudima. Kupuje i prodaje. Odlazi na
ruak. Pomislio sam, pogledaj njih, a pogledaj sebe. Svetlost na ulici
prolazi kroz mene. Ja sam, kako se ono kae, porozan za svetlost."
Rairio je ruke.
Pomislio sam na sve te ljude. Pomislio sam kako su oni postali ono
to jesu. Banke i parkiralita. Avionske karte u raunarima. Restorani
~ 127 ~

prepuni ljudi koji razgovaraju. Ljudi koji potpisuju raune. Ljudi koji vade
raune iz konih omota pa ih potpisuju i onda odvajaju svoj primerak
rauna od onog koji ostaje u kasi, a potom vraaju kreditnu karticu u
novanik. Tako je to i nikako drugaije. Ljudi kojima lekari savetuju da
urade analize. Tako je to", ree on. Potpuno sam bespomoan u njihovom
sistemu u kome ne vidim smisao. Traio si od mene da budem bespomoni
robot-vojnik, a ja sam umeo jedino da budem bespomoan."
Erik ree:
Nije tako."
Pa onda enske cipele. Pa svi ti nazivi koji postoje za cipele. Oni ljudi
u parku iza biblioteke, to razgovaraju na suncu."
Ne. Tvoj zloin nema savesti. Tebe na to nije naterala neka
tlaiteljska drutvena sila. O, kako mrzim da budem razborit. Nema ti
nita protiv bogatih. Niko nema nita protiv bogatih. Svakog oveka od
bogatstva deli samo deset sekundi. Ili se bar tako smatralo. Ne. Tvoj
zloin je u tvojoj glavi. Jo jedan luak koji puca u oveka u restoranu zato
to mu se tako prohtelo."
Pogledao je u Mk. 23 koji je leao na stolu.
Meci to proleu kroz zidove i pod. Kako je to besmisleno i glupo",
ree. ak je i to tvoje oruje samo fantazija. Koji mu je naziv?"
Subjekt je delovao kao neko koga su uvredili i izdali.
Kako se zove taj deo oko obaraa? Kako se naziva? emu slui?"
U redu. Nisam dovoljno muevan da bih znao te nazive. Takve
nazive znaju mukarci. Ti zna ta znai biti mukarac. A ja ne mogu da
mislim toliko unapred. To je jedino to mogu da uinim da bih postao
linost."
Nasilju je potreban neki teret, neka svrhovitost."
Pritisnuo je cev svog pitolja, Erik je pritisnuo, uz dlan leve ruke.
Pokuao je da sredi misli. Pomislio je na svog efa obezbeenja opruenog
na asfaltu, na onaj sekund koji mu je jo bio preostao u ivotu. Pomislio je
na druge ljude godinama unatrag, maglovite i bezimene. Osetio je
bezmerno kajanje. To kajanje se kretalo kroz njegovo telo, prizivalo
krivicu, i bilo je udno koliko mu je obara pod prstom delovao mekano.
ta to radi?"
Ne znam. Moda nita", ree.
Pogledao je u Bena i pritisnuo obara. Shvatio je da je u pitolju ostao
jo jedan metak gotovo u istom trenutku kada je opalio, tek deli sekunde
pre toga, dobrano prekasno da bi to imalo ikakvog smisla. Hitac mu je
~ 128 ~

napravio rupu nasred ake.

Seo je pognute glave, bez ijedne misli, i osetio bol. aka mu je postala
vrela. itava se pretvorila u opekotinu i bljesak. Izgledalo mu je kao da se
odvojila od ostatka njegovog tela, da je na udnovat nain oivela u nekom
sasvim linom sporednom zapletu. Prsti su mu se savili, srednji se grio.
Uinilo mu se da osea kako mu je pritisak pao do kritine take. Krv mu
je tekla niz obe strane ake, a na dlanu mu se irila tamna i bezbojna
opekotina.
Bol ga je naterao da zatvori oi. To jeste bilo besmisleno a opet je na
neki nain imalo smisla, kao gest koncentracije, kao njegovo naporedno
uestvovanje u delovanju hormona za suzbijanje bola.
ovek s druge strane stola sedeo je presamien pod svojim pokrovom.
Izgledalo je da za njega ne postoji vie nita, nigde, to bi vredelo uiniti
ili o emu bi vredelo razmisliti. Iz pekira su ispadale rei, ili zvui. Jednu
aku je drao preko druge, savijena ruka pritiskala je onu nepominu,
poloenu, onu drugu ruku, gestom poistoveenja i saaljenja.
Postojao je bol i postojala je patnja. Nije bio siguran da li pati. Bio je
siguran da Beno pati. Erik ga je posmatrao dok mu je ovaj na ranjenu
ruku privijao hladan oblog. Nije to bio oblog i nije bio hladan, ali se se bez
rei sloili da to tako nazovu zarad kakvog-takvog umirujueg delovanja.
Odjek pucnja elektrino mu je odzvanjao kroz nadlakticu i zglob.
Beno mu briljivo uveza ispod palca oblog, dve maramice koje je pre
toga spiralno povezao. Na podlaktici mu je stajao zavoj koji je tu stavio,
nainjen od krpe i olovke.
Vratio se do sofe i zagledao u bolom obuzetog Erika.
Mislim da bi trebalo da porazgovaramo."
Ve razgovaramo. Ve neko vreme."
Oseam da te poznajem bolje nego iko drugi. Imam svoje nedokuive
uvide, bili oni tani ili pogreni. Imao sam obiaj da te posmatram, preko
raunara, kako meditira. To lice, to spokojno dranje. Nisam mogao da
skinem pogled. Ponekad si meditirao satima. A od toga si samo silazio jo
dublje u svoje sleeno srce. Posmatrao sam te bez prestanka. Gledao u
tebe. Poznavao te. Bio je to jo jedan razlog da te mrzim, to to si ti mogao
da sedi i meditira, a ja nisam. Jesam ja imao svoju odaju. Ali ja nikada
nisam imao opsesivnu ideju kojom bih mogao da vebam um, da
ispraznim um, da mislim samo jednu misao. A onda bi ti zatvorio sajt. A
kad bi ti zatvorio sajt, ja bih ostao, ta ja znam, mrtav, jo dugo posle
toga."
~ 129 ~

Bilo je neke mekote na tom licu, nekog aljenja zbog spominjanja

mrnje i ledenog srca. Erik poele da reaguje. Bol ga je mrvio, inio ga
manjim, pomislio je, smanjivao njegovu veliinu, linost i vrednost. Nije tu
bila u pitanju ruka, ve mozak, ali jeste i ruka. Ruka se oseala mrtvo.
Uinilo mu se da moe da oseti miris miliona umiruih elija.
Poeleo je da kae neto. Vetar je ponovo dunuo, ovoga puta jo jae,
uzvitlavi prainu sruenih zidova. Bilo je u tom zvuku neeg
provokativnog, u tom vetru unutar kue, oseaja neke nezatienosti,
okrenutosti naglavce, dok su papiri leprali kroz hodnike, a vrata se uz
tresak gotovo zatvorila, pa se ponovo otvorila.
On ree:
Imam asimetrinu prostatu."
Glas mu je bio gotovo neujan. Usledila je pauza koja je potrajala pola
minuta. Osetio je kako ga subjekt, onaj drugi, paljivo posmatra. Oseala
se tu i neka toplina, neka ljudska povezanost.
I moja je asimetrina", proaputao je Beno.
Razmenili su poglede. Usledila je jo jedna pauza.
ta to znai?"
Beno stade da klima glavom. Prijalo mu je da tako sedi i klima
glavom.
Nita. To ne znai nita", ree. Sasvim je bezopasno. Bezopasna
anomalija. Nije za brigu. U tvojim godinama, emu briga?"
Eriku se uini da nikada nije osetio takvo olakanje, kao kada je uo
te rei od oveka koji je bio u istom poloaju kao i on. Naas ga je
preplavilo olakanje. Kao da se reio kakvog prastarog jada, neke
pritajene spoznaje koja pohodi i najbezbrinije misli. Maramice su bile
natopljene krvlju. Osetio je kako ga obuzima spokoj, i neka toplina. U
zdravoj ruci i dalje je drao pitolj.
Beno je sedeo pod svojim pokrovom od pekira i klimao glavom.
Trebalo je da oslukuje svoju prostatu", ree mu.
Molim?"
Pokuavao si da predvidi kretanje jena oslanjajui se na modele iz
prirode. Da, naravno. Matematika svojstva godova na drvetu, semenki
suncokreta, udova galaktikih spirala. Nauio sam to dok sam radio s
bahtom. Voleo sam baht. Voleo sam to ukrtanje harmonija izmeu
prirode i podataka. Ti si me tome nauio. Tome kako signali s nekog
pulsara u najdubljem svemiru prate klasine nizove brojeva, ime se opet
moe objasniti kretanje odreene akcije ili valute. Ti si mi to pokazao. To
~ 130 ~

kako se trini ciklusi mogu poklapati sa vremenskim ciklusima parenja

skakavaca, etve useva. Ti si taj oblik analize uinio tako stravino i
sadistiki preciznim. Samo to si usput neto zaboravio."
A ta to?"
Znaaj asimetrije, onoga to malo odstupa od modela. Tragao si za
ravnoteom, lepom ravnoteom, podudarnim delovima, podudarnim
stranama. Znam to. Znam i tebe. Ali trebalo je da prati tikove i hirove
jena. Male hirove. Poremeaje oblika."
Poremeaje kretnji."
Eto gde se krio odgovor, u tvom telu, u tvojoj prostati."
U Benovom blago izreenom zakljuku nije bilo ni traga prekora.
Verovatno je bio u pravu. Bilo je neega u tome to je rekao. Bilo je vrstog
smisla, smisla koji se mogao izraziti dijagramom. Moe biti da je na kraju
krajeva ipak poeo da se pretvara u dostojnog ubicu.
Obiao je stoi i podigao maramice da bi mu pogledao ranu. Obojica
je pogledae. aka je bila kruta, kao predmet nainjen od grubog kartona,
vene kraj zglobova rasturene, i sve vie sive. Beno ode do pisaeg stola i
pronae nekoliko papirnih maramica. Potom ponovo prie stoiu, pa
skide krvavi oblog i pritisnu papirne maramice na ranu s obe strane ake.
Zatim rairi ruke, sumnjiavo, u gestu iekivanja. Maramice su prionule
uz ranu. Stajao je i gledao sve dok se nije uverio da e one tu i ostati.
Neko vreme su ostali da sede, okrenuti jedan prema drugom. Vreme
je visilo u vazduhu. Beno se nae preko stola i uze mu pitolj iz ruke.
I dalje oseam potrebu da te ubijem. Voljan sam da o tome i
porazgovaramo. Ali za mene nema ivota dok to ne uinim."
Bol, eto ta je bilo u pitanju. Um nije uspevao da pronae mesto izvan
bola. Mogao je da uje bol, postojan, u svojoj aci i zglobu. Ponovo je
sklopio oi, nakratko. Oseao je svoje prisustvo u toj tami, ali isto tako i
negde izvan nje, na osvetljenoj spoljanjoj povrini, na drugoj strani, gde
je pripadao obojici, video obojicu, gde je istovremeno i postojao i posmatrao
sebe.
Beno ustade i krenu da koraa. Bio je uznemiren, onako bosonog, s po
jednim pitoljem u svakoj ruci, i proao je pored zamandaljenih prozora na
severnom zidu, preskaui elektrine vodove i barikade od maltera i
dasaka.
Zar ti se nikada nije desilo da dok eta kroz onaj park iza biblioteke
i gleda sve one ljude kako posle radnog vremena sede na stoliicama i
piju za onim stolovima na terasi i slua njihove glasove kako se meaju u
~ 131 ~

vazduhu, zar ti se nikada nije desilo da poeli da ih pobije?"

Erik se zamisli. Pa ree:
Ne."
ovek obie oko ostataka kuhinje, zastavi da pomeri jednu
rasklimanu dasku na prozoru i baci pogled na ulicu. Izgovorio je neto u
no, a onda nastavio da koraa. Teturao se, hodao kao da plee, i
promrmljao neto to se ovog puta moglo uti, spomenuvi cigaretu.
Imam napad korejanske panike. To je zato to sam sve ove godine
potiskivao svoj gnev. Ali vie neu. Ti mora da umre, bez obzira na sve."
A ta ako ti kaem da se u toku proteklog dana moja situacija
izmenila?"
Ja imam svoje sindrome, a ti svoj kompleks. Ikarov pad. Sam si sebi
to napravio. Istopio si se na suncu. I sad e se s visine od jednog metra
strmoglaviti u smrt. Ne ba preterano herojsku, je 1' da?"
Sada je stajao iza Erika, nepomian, i duboko disao.
ak i ako meu mojim nonim prstima ivi gljivica koja razgovara sa
mnom. ak i ako mi je ta gljivica naloila da te ubijem, ak je i u tom
sluaju tvoja smrt sasvim opravdana, zbog mesta koje zauzima na zemlji.
ak i ako je to nalog parazita nastanjenog u mom mozgu. ak i tada. On
mi prenosi poruke iz svemira. ak i tada je moj zloin stvaran, zato to si
ti neko ije misli i postupci utiu na sve, na ljude, ma gde se nalazili.
Istorija, kako ti to zove, na mojoj je strani. Mora da umre zbog naina
kako razmilja i kako se ponaa. Zbog svog stana i onoga to si za njega
platio. Zbog svojih svakodnevnih lekarskih pregleda. Makar i samo zbog
toga. Zbog svakodnevnih lekarskih pregleda. Zbog svega to si posedovao i
svega to si izgubio, podjednako. Zbog gubitka isto koliko i zbog sticanja.
Zbog limuzine koja troi vazduh koji je ljudima u Bangladeu potreban za
disanje. Makar i samo zbog toga."
Nemoj da me zasmejava."
Neu da te zasmejavam."
Sve si to izmislio ovog trenutka. Nisi ti ni minut svog ivota proveo
obuzet brigom za druge."
A ta ako ti kaem da sam promenio nain razmiljanja. Moja
situacija se izmenila. Da li bi to imalo nekog uticaja? Moda ne bi."
Nema uticaja. Ali kad bih imao cigaretu moda bi i imalo. Jednu
cigaretu. Jedan dim iz jedne cigarete. Tada verovatno ne bih morao da te
ubijem."
Postoji li neka gljivica s kojom razgovara? Govorim ozbiljno. Ljudi
~ 132 ~

ponekad uju razne stvari. uju Boga."

Ozbiljno je mislio. Govorio je ozbiljno. eleo je da zvui ozbiljno, da
uje sve to bi taj ovek imao da kae, itavu njegovu bezoblinu
pripovest.
Beno obie stoi i srui se na sofu. Odloi svoj stari revolver i zagleda
se u Erikovo tehniki napredno oruje. Moda i jeste bilo napredno, a
moda ga je vojska odbacila dan ili dva ranije. Navukao je pekir jo nie
na lice i okrenuo pitolj prema Eriku.
Kako god bilo, ti si ve mrtav. Doe mu kao neko ko je ve mrtav.
Neko ko je mrtav ve sto godina. Ve mnogo vekova. Kao mrtvi kraljevi.
Monarsi u pidamama, koji deru ovetinu. Jesam li ikada u ivotu
upotrebio re ovetina? Jednostavno mi je pala na um, niotkuda,
ovetina."
Erik zaali zbog toga to nije pobio svoje pse, hrtove, pre no to je toga
jutra izaao iz stana. Da li mu je bilo palo na um da to uini, voen nekom
ledenom slutnjom? Ona ajkula je plivala u deset metara dugakom bazenu
postavljenom koralima i morskom mahovinom, ugraenom u zid od
staklenih blokova ojaanih peskom. Mogao je da svojim pomonicima
ostavi nalog da ajkulu prevezu do obale u Dersiju i puste je u more.
Od tebe sam oekivao da me izlei, da me spase", ree Beno.
Oi su mu sijale ispod skuta pekira. Bile su uperene u Erika,
neumoljivo. U njima, meutim, nije proitao osudu. U tim oima ogledala
se molba, iz prolosti, ruevine jedne nade i potrebe.
Oekivao sam da me spase."
U glasu mu se ula zastraujua intimnost, blizina izvesnog oseanja
i iskustva koju Erik nije mogao da uzvrati. Nesamerljiva samotnika
posveenost i mrnja i razoaranje. Taj ovek ga je u izvesnim stvarima
poznavao kao niko nikada. Sedeo je skrhan, s uperenim pitoljem, ali ak i
smrt koju je smatrao toliko neophodnom za svoje oslobaanje nee
doprineti niemu, nee izmeniti nita. Erik je izneverio ovog pokornog
oveka koji nije imao prijatelja, ovog gnevnog oveka, ovog luaka, i
shvatio je da e ga izneveriti jo jednom, pa je skrenuo pogled.
Pogledao je na sat. Sluajno je pogledao na sat. Stajao mu je na ruci, s
kaiem od krokodilske koe, izmeu maramica prilepljenih uz ranu i
uvrenih utom olovkom. Ali taj sat nije pokazivao vreme. Na
brojaniku je stajao jedan lik, jedno lice, i to njegovo. To je znailo da je
nehotice ukljuio elektronsku kameru, moda onog trenutka kada je
ispalio hitac sebi u aku. Ta kamera bila je do te mere mikroskopski
~ 133 ~

prefinjena naprava, da je gotovo bila svedena na istu informaciju. Gotovo

da je prelazila u sferu metafizike. Funkcionisala je unutar kuita sata,
sakupljala slike iz neposredne okoline i prikazivala ih na brojaniku.
Okrenuo je ruku i lice je nestalo, smenila ga je ica koja mu je visila
nad glavom. Usledilo je zumiranje, koje je otkrilo bubu to se lagano
kretala po toj ici. Pomno je osmotrio to stvorenje, njegova usta i krilca,
opinjen njegovom lepotom, tako minucioznom i svetlucavom. A onda se u
njegovom okruenju neto izmenilo. Nije odmah shvatio ta bi to moglo
znaiti. ta bi to moglo da znai? Shvatio je da je taj oseaj poznavao od
ranije, premda slabano, ni izbliza kao neto tako gusto i intenzivno, a na
ekranu se sada videlo jedno telo, licem okrenuto prema podu.
Osetio je da se neija krv primirila, neije bie zastalo.
Oko sebe nije video nijedno telo. Pomislio je na ono telo koje je neto
ranije video u predvorju, ali otkud se na ekranu mogla pokazati slika
neega to je izvan domaaja kamere?
Pogledao je u Bena, zamiljenog i odsutnog.
ije telo i kada? Jesu li se to sve rei spojile u jednu, jesu li se sva
mogua stanja slila u ovaj trenutak?
Pokrenuo je ruku, ispravio je pa savio, okrenuvi sat na est razliitih
naina, ali je telo nekog oveka, snimljeno u irokom kadru, ostalo na
ekranu. Podigao je pogled ka onoj bubi koja se savreno sporo kretala
preko krivina i spojeva na ici, kretala se svojim prastarim
vegetarijanskim arkadijskim tempom, uverena da je pod njom drvo.
Usmerio je kameru prema tom insektu, ali je oprueno telo ostalo na
ekranu.
Pogledao je Bena. Zdravom rukom je prekrio sat. Pomislio je na svoju
enu. Eliza mu je nedostajala i poeleo je da porazgovara s njom, da joj
kae kako je lepa, da je lae, da je vara, da ivi s njom u sasvim osrednjem
braku, da prireuju veere i da jedno drugom postavljaju pitanje ta je
rekao lekar.
Kada je ponovo pogledao na sat, video je unutranjost vozila hitne
pomoi, sa svim onim kapaljkama i uurbanim glavama. Ta slika
potrajala je krae od jedne sekunde, ali su mu taj prizor i te okolnosti na
neki nestvaran nain delovali poznato. Pokrio je sat i pogledao u Bena,
koji se njihao naprednatrag, pomalo mistino, i neto mrmljao. Pogledao je
u brojanik. Video je niz komora, itav zid od komora ili odeljaka,
zapeaenih. Onda je video kako se jedna od tih komora klizno otvorila.
Pokrio je sat. Podigao pogled prema insektu na ici. Kada je ponovo
~ 134 ~

pogledao na sat, ugledao je identifikacionu ploicu. Ploica je bila

snimljena irokim kadrom, i privezana za plastinu narukvicu. Znao je,
oseao je da e uslediti krupni plan. Video je ploicu u sasvim krupnom
planu i proitao natpis na njoj. Muko Z. Znao je ta to znai. Nije znao
otkud to zna. Otkud uopte ita znamo? Otkud znamo da je zid u koji
gledamo bele boje? ta je belo? Zdravom rukom je pokrio sat. Znao je da je
Muko Z" oznaka za tela neidentifikovanih mukaraca u bolnikim
mrtvanicama.
Jebi ga, pa ja sam mrtav.
Oduvek je eleo da postane kvantna praina, da transcendira svoju
telesnu masu, meko tkivo na kostima, miie i salo. Bila je to zapravo
elja da ivi izvan zadatih granica, u ipu, na disku, kao podatak, u
vrtlogu, u svetleem kovitlacu, u svesti izbavljenoj od nitavila.
Tehnologija je moda bila neumitna, a moda i nije. Predstavljala je
napola mitsku pojavu. Bila je sasvim prirodan sledei korak. Koji se
nikada nee dogoditi. Koji se dogaa ovoga trena, kao napredovanje u
evoluciji kome je potreban samo praktini dijagram nervnog sistema u
digitalnoj memoriji. Bie to onaj kljuni korak sajber-kapitala, koji e
ljudsko iskustvo proiriti prema beskraju kao sredstvo korporativnog
napretka i ulaganja, akumulacije profita i odlunog novog ulaganja.
Njegov je bol, meutim, remetio njegovu besmrtnost. Taj je bol
presudno odreivao njegovu posebnost, bio je odvie znaajan da bi bio
zaobien i nije bio podloan, kako mu se inilo, kompjuterskoj obradi. Sve
ono to ga je inilo onim to jeste teko se moglo odrediti, jo tee
pretvoriti u podatke, sve ono to je ivelo i vrzmalo se po njegovom telu,
posvuda, nasumino, nepokorno, milijarde triliona razliitih stvari, u
neuronima i peptidama, u pulsiranju vene na slepoonici, u pokorici
njegovog libidonoznog intelekta. Toliko je toga dolo i prolo, i eto na ta
se on sveo, na zaboravljeni ukus mleka polizanog s majine dojke, na ono
to iskija kad kine, eto to je on, i pogledaj samo kako itava linost postaje
odraz koji u prolazu vidi u pranjavom izlogu. Uspeo je da spozna sebe,
neprevodivo, kroz svoj bol. Osetio je ogroman umor. Njegov teko steeni
uvid u svet, u materijalne stvari, velike stvari, njegova istinita i lana
seanja, ona nejasna nelagoda zimskih sutona, nepretvoriva u bilo ta
drugo, one blede noi u kojima je zbog nedostatka sna gubio identitet, ona
mala bradavica koju bi svaki put prilikom tuiranja napipao na bedru, sve
je to bio on, i sapun koji je koristio, njegov miris i konkavni oblik, i to ga je
inilo onim to jeste zato to mu je znao aromu, miris badema, i to kako
~ 135 ~

mu je visila kita, nepretvoriva u bilo ta drugo, i njegovo na udan nain

bolno koleno, ono kljocanje u njemu kada bi ga savio, sve je to bio on, i jo
toliko toga to se ne da pretvoriti u bilo ta uzvieno, u tehnologiju
bezobalnog uma.
Pogledao je u suprotni zid, koji je bio beo. Onaj insekt je i dalje bio na
ici. Pogledao je u tog insekta koji je silazio niz icu. Potom je skinuo
neozleenu ruku s brojanika. Pogledao u sat. Natpis je i dalje stajao na
ekranu, Muko Z.
Bio mu je preostao jo samo traak enzima, traak one stare
biohemije ega, njegovog celovitog bia. Zamislio je Kendru Hejs, svoju
telohraniteljku i ljubavnicu, kako mu u sveanom obredu balsamovanja
ispira utrobu palminim vinom. Ona je imala lice za tako neto, strukturu
kostiju i boju koe, one blage vijuge. Bilo je to lice sa zidnih slika u nekom
pogrebnom hramu, hiljadu godina zakopanom u pesku, sa psoglavim
bogovima kao uvarima.
Zamislio je svoju eficu finansija i nedodirnutu ljubavnicu, Dejn
Melman, kako tiho masturbira u poslednjem redu kapele, odevena u
tamnoplavu haljinu sa volanima u struku, za vreme aptavo nerazgovetne
slube.
Trebalo je razmisliti o jo neemu, o injenici da se oenio tada kada
se oenio zato da bi mogao da za sobom ostavi udovicu. Zamislio je svoju
suprugu, svoju udovicu, kako brije glavu, moda, povodom njegove smrti, i
kako odluuje da godinu dana nosi crninu, i kako posmatra sahranu na
izolovanom pustinjskom tlu, iz daljine, zajedno sa svojom majkom i
predstavnicima medija.
Poeleo je da bude sahranjen u svom nuklearnom bombarderu, u
svom avionu Blekdek A". Ne sahranjen, ve kremiran, spaljen, ali isto
tako i sahranjen. Poeleo je da bude solarizovan. Da avion voen
daljinskim upravljanjem, s njegovim balsamovanim telom, u odelu, s
kravatom i turbanom, i sa telima njegovih mrtvih pasa, njegovih visokih
svilenkastih ruskih hrtova, dostigne nadzvunom brzinom maksimalnu
visinu i da se potom strmoglavi u pesak, i da nestane u eksploziji, da iza
njega ne ostane nita do umetniko delo od zemlje, od sprene zemlje koja
e se pomeati s pustinjom i ostati pod trajnim nadzorom njegovog agenta
i izvrioca, kao i davnanje ljubavnice, Didi Fener, koja e voditi rauna i
o prethodno najavljenim posetama grupa i prosveenih pojedinaca, u
kontemplativnoj atmosferi prepunoj potovanja, o posetama osloboenim
poreza prema lanu 501 (c) (3) amerikog Zakona o unutranjim
~ 136 ~

min

prihodima.
ta je rekao lekar?
Sve je u redu, nije to nita, sve je normalno.
Moda on na kraju krajeva i nije eleo ovaj ivot, koji ponovo
otpoinje bez igde iega, u kome zaustavlja taksi na zakrenoj raskrsnici
prepunoj razmahanih mlaih izvrilaca, s podignutim rukama, i telima
koja se veto okreu na sve strane sveta. Da li je eleo ita to nije bilo
posthumno? Zagledao se u prostor. Shvatio je ta mu nedostaje: onaj
instinkt grabljivice, oseaj velikog uzbuenja koji ga je gonio kroz ivot,
ona ista i grevita elia za postojanjem.
ovek koji ga je ubio, Riard its, sedi licem okrenut ka njemu.
Izgubio je svako zanimanje za tog oveka. U njegovoj aci sadran je bol
itavog njegovog ivota, sav bol, emocionalni i svaki drugi, i on jo jednom
zatvara oi.
Ovo nije kraj.
On jeste mrtav na brojaniku svoga sata, ali je u onom istinskom
prostoru jo iv, i eka da se oglasi pucanj.

Kraj

~ 137 ~