You are on page 1of 164

Prof. dr Dragica JEVTI, dipl.in.tehn.

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLISTIRENA

Toplotna izolacija objekata moe se posmatrati kroz tri zasebne celine:

OSNOVNI TEHNIKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAEVINSKIH MATERIJALA

c t

koeficijent toplotne provodljivosti specifina toplota faktor otpora difuziji vodene pare koeficijent toplotnog izduenja zapreminska masa

JUS U.J5.600:1998

OSNOVNI TEHNIKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAEVINSKIH MATERIJALA

JUS U.A2.020 Termoizolacioni materijali imaju < 0.3 W/(mK)


pravi termoizolacioni materijali: < 0.06 W/(mK) termoizolacioni materijali sa konstrukcionim svojstvima: 0.06 < < 0.3 W/(mK)

Pravilan izbor odreenog termoizolacionog materijala je tesno povezan sa:


analizom svojstava materijala u odnosu na materijala od kojih se elementi konstrukcije, termoizolacionih svojstva ostalih izvode pojedini

analizom poloaja elementa konstrukcije u odnosu na okruenje i analizom termo - higrometrijskih uslova sredine .

Da bi bili konkurentni na tritu savremeni graevinski termoizolacioni materijali treba da zadovolje niz strogo postavljenih zahteva, u koje svakako spadaju:
niska zapreminska masa, tj. visoka poroznost; zadovoljavajue mehanike vrstoe; malo upijanje vode; dobra termoizolaciona svojstva; zadovoljavajua provodljivost pare i gasova; otpornost na dejstvo mraza; hemijska i bioloka postojanost; otpornost na dejstvo poara; netoksinost; prihvatljiva cena kotanja mogunost recikliranja.

Nepoznavanje svojstava termoizolacionih materijala u praksi moe dovesti do:


znaajnog smanjenja efekata termoizolacije, pojave prateih neeljenih efekata:
vlaga, truljenje materijala, bu, klobuenje, ljuspanje i otpadanje paronepropusnih zavrnih slojeva i oteenja usled dejstva mraza.
7

KLASIFIKACIJA TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA prema poreklu sirovina za proizvodnju, prema vrednosti provodljivosti, koeficijenta toplotne

prema vrednosti zapreminske mase i prema mestu i nainu primene.

KLASIFIKACIJA TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA NA OSNOVU POREKLA SIROVINE ZA PROIZVODNJU


TERMOIZOLACIONI MATERIJALI

MINERALNOG POREKLA

ORGANSKOG POREKLA

TI MALTERI I BETONI

Kamena vuna

Polimeri

Prirodni materijali

Termoizolacioni malteri Termoizolacioni betoni

Staklena vuna

Ekspandirani polistiren

Trska

Ekstrudirani polistiren

Drvena vlakna sa min. vezivom Reciklirana celuloza

EPS betoni

Poliuretan

Gas-betoni (siporeks)

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI ORGANSKOG POREKLA Na bazi polimera

Materijal poznat pod op{tim nazivom "Stiropor" predstavlja sinteti~ki materijal tipa polistirena koji se javlja u dva osnovna modaliteta kao ekspandirani i kao ekstrudirani polistiren.

U oba slu~aja radi se o materijalu koji se dobija na bazi naftnih derivata, pri ~emu su razlike izme|u pomenutih modaliteta prevashodno rezultat razli~itih tehnolo{kih postupaka koji se primenjuju pri njihovom dobijanju. U oba slu~aja osnova za dobijanje predmetnih materijala je ista; to su tvrde kompaktne granule polistirena, pri ~emu se ekstrudirani polistiren mo`e dobiti i od tzv. kristalnog polistirena.

Zavisnost zapreminske mase EPS-a od trajanja ekspanzije

Stiropor (EPS), kao {to je ve} re~eno, predstavlja ekspandirani termopla-sti~an materijal dobijen polimeri-zacijom stirena. On se obi~no klasifikuje kao porozan materijal zatvorene alveolarne strukture.

Kod EPS-a dobijenog u kalupima, veli~ina unutra{njih }elija je izme|u 60-200 m (sl. 5), dok se kod ekstrudiranog EPS-a ta veli~ina kre}e izme|u 150-500 m. Debljina zidova izme|u }elija zavisi od zapreminske mase i veli~ine }elija. Tako, na primer, za zapreminsku masu od 15 kg/m3 i veli~inu }elije od cca 100 m, debljina zida iznosi oko 0,4 m. EPS u sebi sadr`i 98% vazduha i 2% polistirena. Njegova zapreminska masa je izme|u 10-30 kg/m3 - za EPS dobijen u kalupima, dok je za ekstrudirani EPS uobi~ajena vrednost zapreminske mase 33 kg/m3, mada ona mo`e da ide i do 45 kg/m3.

Zapreminska masa (kg/m 3 ) Napon pritiska pri 10% deformacije (MPa) ^ vrsto}a pri savijanju (MPa) ^ vrsto}a pri zatezanju (MPa)

15 0,060-0,110

20 0,100-0,160

30 0,180-0,250

40 0,260-0,350

0,160-0,220 0,160-0,240

0,210-0,330 0,215-0,330

0,380-0,520 0,350-0,520

0,570-0,680 0,520-0,660

Mehanika svojstva EPS-a

Mehanike karakteristike stiropora u zavisnosti od zapreminske mase

Svojstva DELTASTYR-a

Radni dijagram stiropora

Fizi~ka s vojs tva Zapremins ka ma s a kg/m iznad do za klju~no JUS G.S 2.410 ^ vrs to} a pri pritis ku pri 10% deformacije najmanje N/mm 2 - JUS G.S 2.813 ^ vrs to} a pri s avija nju najmanje - N/mm 2 JUS G.S 2.814 Propus tljivos t vodene pare najvi{e - g/m 2 za 24 h JUS G.S 2.815 Faktor difuzije vodene pare Koeficijent t oplotn e provodljivos ti ( ) - W/m o K JUS U .AZ.020 Ra~uns ka vredn os t za s ve tipove JUS U .J5.600 Temperaturn o podru~je primene bez optere} enja Kratkotra jno delovanje vis oke temperature Dimenzionalna s tabilnos t + 80 o C JUS G.S 2.816
3

Tipovi 1 13 16 0,05 2 16 20 0,07 3 20 25 0,09 4 25 30 0,11

0,13

0,17

0,24

0,32

100 25 0,036 0,041

90 35 0,036 0,041 -40 o C do do

80 40 0,036 0,041 + 80 o C

70 45 0,036 0,041

+ 110 o C -1% -1%

-1%

-1%

Fiziko-mehanika svojstva EPS-a prema JUS-u G.C7.201

EPS se, kao {to se vidi, odlikuje malom zapreminskom masom, relativno dobrim mehani~kim ~vrsto}ama, odli~nim izolacionim svojstvima, malom apsorpcijom vode (samo 0,05% te`inski) i veoma malom propustljivo{}u vodene pare.

Struktura zatvorenih }elija ispunjenih vazduhom (1m3 materijala sadr`i oko 3-6 milijardi sitnih zatvorenih }elija), kao i hidrofobnost osnovnog polimera, ~ine da je EPS otporan prema delovanju vode. Drugim re~ima, zbog sistema zatvorenih }elija EPS kapilarno ne upija vodu. Voda prodire jedino u prostore izme|u }elija; zbog toga intenzitet upijanja zavisi od kvaliteta "zavarenosti" }elija.

EPS, kao i svaka termoplasti~na masa, ima svojstva koja zavise od temperature. Ina~e, EPS je slab provodnik toplote, s tim {to njegova termi~ka provodljivost varira u zavisnosti od zapreminske mase (funkcija nije linearna). Naravno, termi~ka provodljivost jako mnogo zavisi i od sadr`aja vlage, pri ~emu va`i pravilo da se za svaki procenat apsorbovane vlage (zapreminski), koeficijent toplotne provodlji-vosti pove}ava za 3,8%, {to zna~i da se termoizolaciona svojstva pogor{avaju. Linearni koeficijent termi~kog {irenja EPS-a se kre}e u granicama izme|u 510-5 K-1 i 710-5 K-1.

Zavisnost koeficijenta termike provodljivosti stiropora od zapreminske mase

Apsorpcija vode pri potapanju EPS-a u trajanju od 28 dana iznosi 3-5% (zapreminskih), {to za mnoge primene nije tako bitno. Ova karakteristika EPS-a je prakti~no nezavisna od zapreminske mase, ali svakako zavisi od procesa proizvodnje, po{to voda mo`e da penetrira samo kroz uske kanali}e izme|u }elija.

[to se ti~e naknadnog skupljanja EPS-a (after shrinkage), ono je uglavnom posledica gubitka agensa za ekspanziju (pentana), pri ~emu ono isto tako zavisi od zapreminske mase materijala, vremena odle`avanja, tipa strukture (sadr`aja pentana) i dr.

Dimenzionalne promene EPS-a koje se manifestuju posle vi{e od 24 h od ekspandiranja i nazivaju naknadnim skupljanjem imaju vrednosti 0,3-0,5% (za plo~e), zavisno od zapreminske mase sirovine. Ovde su prikazane ove dimenzionalne promene EPSa od 14 dana nakon proizvodnje do 200 dana. Kao {to se vidi, kona~ne vrednosti se dosti`u posle 150 dana i kre}u se u opsegu od oko 1,5-2,0 mm/m'. Ove dimenzionalne promene su, nasuprot dimenzionalnim temperaturnim promenama, nepovratne (ireverzibilne).

Deformacije skupljanja stiropora

Treba ista}i da ukupno skupljanje na datom primeru panela EPS-a predstavlja sumu-zbir skupljanja u okviru bloka u kalupu, naknadnog (after shrinkage) skupljanja istog bloka i naknadnog (after shrinkage) skupljanja panela plo~e ise~ene iz predmetnog bloka. O svemu ovome se mora voditi ra~una. Tako, na primer, za obi~an gra|evinski EPS dovoljno je odle`avanje kod proizvo|a~a u trajanju od 1 mesec, za fasadne plo~e potrebno je 3 meseca, a za hladnja~e ~ak 6 meseci.

Deformacije teenja stiropora pod naponima pritiska

Hemijska svojstva EPS-a sli~na su svojstvima koja poseduje obi~an polistiren. Naime, EPS je otporan na vodu, razbla`ene kiseline i baze, alifati~ne alkohole, glikole i poliglikole, a neotporan je na aromati~ne ugljovodonike, hlorirane ugljovodonike, amine, amide, ketone i estere.

Agens cement, kre~, ma lter, beton mors ka voda alkoh ol, s oda, amon ijak s ilikoni, s a pun i, ve{ ta~ka | u briva razbla` en e kis elin e vazelin, jes tivo ulje, benzin aceton, benzen, s tiren, trihl oretilen, cikloheks a n te~na goriva bitu minozn i ma s tiks i s a ras tvara~im a, katran bitu men, mas tiks i, bituminizira ne vodene ili uljan e emulzije s reds tva za beljen je ( hlorna voda, hipohl orit, vodon ikperoks id) N apomena: 1) povr{ ins ko nagriza nje;

Otporan x x x x x

O grani~eno otpora n ( 1)

N eotpora n ( 2)

x x x x x x
2)

nagrizanje i razgradnja

Otpornost stiropora prema delovanju hemijskih agenasa

BIOLOKA OTPORNOST EPS je otporan na gljivice i bakterije. Budu}i da nema hranljivu vrednost, on ne privla~i mrave, termite i glodare. On nije podlo`an truljenju niti drugim oblicima korozije, nije rastvoran u vodi, tako da ne daje u vodi rastvorne proizvode koji bi mogli da kontaminiraju vodu. Kako proizvodnja stiropora datira oko 50-tak godina (od 1952. god.), za to vreme nisu prime}eni nikakvi {tetni uticaji na zdravlje ljudi.

OTPORNOST NA RADIJACIJU Nakon kratkog izlaganja UV zracima, x zracima i zracima konstatovano je da stiropor postaje krt. Ovaj proces svakako zavisi od vrste zra~enja, njegovog intenziteta i vremena. Tako, na primer, posle du`eg izlaganja UV zracima povr{ina EPS postaje `uta i krta, {to omogu}ava dalje o{te}enje - npr. ki{om i vetrom. Radi svega ovoga u praksi se pristupa za{titi EPS bojenjem, prevlakama, laminiranjem i dr.

TERMIKA OTPORNOST [to se ti~e uticaja temperature na stiropor, prakti~no ne postoji donja granica za njegovu primenu ugradnju. [to se, pak, ti~e povi{enih temperatura, postoji podatak da se do 85oC stiropor ne razgra|uje, a da mo`e podneti i kratkotrajne temperature preko 100oC (pri lepljenju bitumenom po toplom postupku). Me|utim, du`a izlaganja visokim temperatu-rama dovode do njegovog omek{avanja i sinterovanja.

GORIVOST Kao ve}ina organskih materijala i stiropor je zapaljiv. Pri njegovom sagorevanju proizvodi koji se osloba|aju su slede}i: ugljenmonoksid, ugljendioksid, voda i ~a|. EPS zbog male mase po jedinici zapremine osloba|a pri gorenju minimalnu koli~inu toplote i tako stvara mala po`arna optere}enja. Prilikom gorenja, prime}uje se topljenje materijala bez kapanja. Tom prilikom se prema va`e}im standardima bele`i du`ina izgorelog dela, vreme gorenja do momenta ga{enja, brzina gorenja. Posebni dodaci koji se dodaju za postizanje svojstva samogasivosti stiropora deluju po principu "lovca radikala", kao {to je ve} napred re~eno. Naravno, pona{anje prema gorenju zavisi od toga da li je stiropor proizveden bez dodataka ili sa specijalnim dodatkom za obezbe|enje samogasivosti. U takvim slu~ajevima stiropor se ozna~ava oznakom "S".

[to se, pak, ti~e toksi~nosti produkata sagorevanja, ustanovljeno je da se pri gorenju EPS-a stvara mnogo manje opasnog ugljenmonoksida nego kod gorenja drvenih i sli~nih proizvoda (iverica, lesonit i dr.).

TRAJNOST Kao prvo, treba ista}i ~injenicu da su neosnovane tvrdnje o spontanom "nestajanju", "topljenju" (pri uobi~ajenim uslovima) ili "izgrizanju" stiropora od strane insekata. Mo`da je to i bio razlog zbog koga se ovaj materijal nije do sada koristio u ve}em obimu u gra|evinarstvu. Me|utim, rezultati ispitivanja govore druga~ije.

Kako je u mnogim gra|evinskim objektima u poslednjih dvadesetak godina {iroko kori{}en ekspandirani polistiren, vr{ena su ispitivanja u smislu pra}enja promene svojstava na izva|enim uzorcima iz samih konstrukcija (fasade, zidovi, krovovi itd.). Objekti su bili stari 10-20 godina. Rezultati su pokazali minimalnu promenu zapreminske mase, kao i napona pritiska pri 10% deformacije. Ovo je posledica izvesnog starenja materijala, mada, na osnovu va`e}ih JUS standarda, rezultati ispitivanja koji su pod takvim okolnostima dobijeni u potpunosti odgovaraju deklarisanim vrednostima. Svakako, kod svih ovih slu~ajeva radilo se o ispravnoj primeni stiropora.

Nain spajanja EPS-a sa drugim graevinskim materijalima

Nain spajanja EPS-a sa drugim graevinskim materijalima

EKSTRUDIRANI POLISTIREN DELTADUR (XPS) Osnovna svojstva

dominantna je zatvorena poroznost, mala paropropustljivost i izrazito malo upijanje vode.

Proces proizvodnje DELTADUR-a se sastoji iz: - ekstruzije i - obrade tabli Proces poinje u ureaju za doziranje granuliranih i prakastih komponenti. Smea se dalje u prvom ekstruderu greje i topi, pri tome se uvodi pogonski gas (u prvoj fazi freon, a kasnije CO2). Homogenost smee ima znaajnog uticaja na kvalitet proizvoda (100% zatvorenost elija). Dalje, u drugom ekstruderu vri se hlaenje i temperiranje rastopa i definitivna homogenizacija u tzv. statikom mikseru, koji je sastavni deo ekstrudera.

Pothlaena masa ulazi u iroku diznu sa tano odreenim parametrima temperature i pritiska. Iz dizne masa prelazi u kalibrator koji joj daje formu trake. Traka se hladi da bi ovrsla, jer samo vrsta traka moe dobro da se see i obrauje. Pre otpreme materijal mora da odlei najmanje 7 dana.

STIRODUR fiziko-mehanika svojstva

Ouvanje toplotnog otpora R posle testa

Ouvanje toplotnog otpora R posle testa

Ouvanje toplotnog otpora R posle testa

Komparacija fiziko-mehanikih svojstava

[kg/m3]
DELTASTYR DELTADUR
15 30 33 - 45

[w/mK]
na 10o 0.031-0.036 na 10o 0.035 zavisno od debljine

uv [%] vol.

p10% [MPa]

0.8 3,0 0.07 0.26 < 0.2 0.3 0.7

PRIMENA

Kosi krov sa specijalno oblikovanim podmetaima od stiropora

Reenja podova na tlu

Plivajui podovi u suvim prostorijama (a) i u mokrim vorovima (b)

Jedan od moguih naina izvoenja poda iznad pasaa

Klasina reenja toplotne zatite kosih krovova

Naelna reenja fasadnih zidova utopljenih stiroporom

Primer primene EPS betona u okviru reenja ravnog krova - terase

Blokovi za zidanje SIMPROLIT u armiranim zidovima

Primena stiropora u putogradnji (izrada nasipa)

Sistem DEMIT fasade (a) sa prateim ploama od stiropora (b)

Primer meupratne konstrukcije sa izgubljenom oplatom od stiropora

Primer spoljanjeg panela sa stiroporom kao termoizolacijom i izgubljenom oplatom

Ispitivanje athezije stiropora

Visina kapilarnog upijanja SIMPROLITA

Toplotno izolovana parking terasa iznad jednog trnog centra

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI MINERALNOG POREKLA

KAMENA (MINERALNA) VUNA

81

KAMENA (MINERALNA) VUNA Kamena ili mineralna vuna sastoji se od staklastih vlakana i stvrdnutih kapi silikatnog rastopa. Dobija se topljenjem meavine prirodnih mineralnih stena. Osnovne sirovine su stene magmatskog porekla:
bazalt, dijabaz, gabro, andezit.
82

KAMENA (MINERALNA) VUNA Korektori sastava i topitelji su: stene sedimentnog porekla krenjaci krenjaci sa primesom dolomita dolomiti glina topionike zgure zgura kupolastih pei zgure Simens-Martinovih pei zgura visokih pei
83

KAMENA (MINERALNA) VUNA Osnovna svojstva hemijska svojstva


hemijski sastav (%):
SiO2
42-44.5

CaO
9-22.5

Al2O3 Fe2O3
14-16.5 6.5-7.2

MgO
7-9.2

Na2O
2.5-3

TiO2
1-1.4

K2O
0.4-0.6

hemijski inertan materijal, postojana na uticaj vode, vodene pare i razliitih jedinjenja izuzev fluora,
84

KAMENA (MINERALNA) VUNA fizika i mehanika svojstva


[w/mK] 3] [kg/m
45-160 0.035-0.041

T, [K-1]
5x10-5

[-]
1.1

uv [%]
> 100

p,10% [MPa]

fz [Pa]

0.003-0.050 0.01-0.03

Debljina vlakana 5 7 m Izrazito velika poroznost (92 97%), Dominantna otvorena poroznost, Izrazito velika sposobnost upijanja vode, Propustljivost vlage,
85

KAMENA (MINERALNA) VUNA fizika i mehanika svojstva


Postojanost na visokim temperaturama (t 2500C), Dobra apsorpcija zvuka, Mala otpornost na dejstvo mraza.

86

KAMENA (MINERALNA) VUNA


Svojstva kamene vune
Zapreminska masa pri zbijenosti od 0.08kN/m2, [kg/m3] Sadraj staklastih kapljica veih od 0.5mm, [%] Prosena debljina vlakana, [mm] Koeficijent toplotne provodljivosti za:
[W/(mK)] 1000C, [W/(mK)] 3000C, [W/(mK)] 00C,

Klasa I
max. 150 max. 10

II
max. 220 max. 30

max 0.007 0.041 0.058 0.098 3 600


87

0.058 0.081 0.139

Maksimalna dozvoljena vlanost, [%] Dozvoljena (radna) temperatura u ekspl.uslovima, [0C]

KAMENA (MINERALNA) VUNA Prednosti


mala zapreminska masa, nizak koeficijent toplotne provodljivosti, irok temperaturni interval primene (do +7000C), negorivi materijal (klasa A1, DIN 4102), prilikom topljenja ne oslobaa tetne gasove i biorazgradljivost.
88

KAMENA (MINERALNA) VUNA Nedostaci


veliko upijanje vode i veoma velika propusnost vodene pare,
drastino smanjenje efekta termoizolacije (+1% uv +20% ) mala otpornost na dejstvo mraza, sklonost ka pojavi bui i mogunost pojave korozije metala u prisustvu vlage.

U cilju spreavanja prekomernog upijanja vode termoizolacija od kamene vune se hidrofobizira, tj. dodatno impregnira silikonskim uljem.
89

KAMENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Proizvodi od neimpregnirane kamene vune
jastuci, obini ili upakovani u PVC foliju i proiveni ili neproiveni filc za podlogu od:
kartona, bitumeniziranog papira, staklenog voala, pocinkovanog pletiva, aluminijumske folije i dr.
90

KAMENA (MINERALNA) VUNA

Neimpregnirana kamena vuna u rinfuznom obliku

91

KAMENA (MINERALNA) VUNA

Proiveni filc na bitumeniziranom papiru

92

KAMENA (MINERALNA) VUNA

Proiveni filc na aluminijumskoj foliji

93

KAMENA (MINERALNA) VUNA

Proiveni filc na staklenom voalu

94

KAMENA (MINERALNA) VUNA

Proiveni filc na pocinkovanom pletivu

95

KAMENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Primena


Za termoizolaciju u sluajevima kada nisu optereeni na pritisak: meuspratnih konstrukcija, u sluajevima kada se primenjuju sputeni plafoni, pregradnih zidova, potkrovlja i kosih krovova. Za protivpoarnu zatitu industrijskih pei, kotlova, cisterni itd. do radne temperature od 7000C.
96

KAMENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Proizvodi od impregnirane vune:


meke ploe, polutvrde ploe i tvrde ploe.

Debljina ploa se kree od 2 10cm. Za impregnaciju se koriste organske smole i ulja u koliini do 6%. Eksploataciona temperatura do 2500C. Tamno ute do smee boje.
97

KAMENA (MINERALNA) VUNA

Impregnirane meke ploe ( = 35kg/m3)

98

KAMENA (MINERALNA) VUNA

Impregnirane polutvrde ploe ( = 75kg/m3)

99

KAMENA (MINERALNA) VUNA

Impregnirane tvrde ploe ( = 150kg/m3)

10 0

KAMENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Primena


Za termoizolaciju i u sluajevima kada su optereene na pritisak :
pregradnih zidova, meuspratnih i podnih konstrukcija, u sklopu reenja fasadnih zidova kao ventilisanih, neventilisanih ili kontaktnih sistema, ravnih i kosih krovova.
10 1

STAKLENA (MINERALNA) VUNA

10 2

STAKLENA (MINERALNA) VUNA Staklena vuna se sastoji iz tankih i elastinih staklenih niti. Dobija se slinom tehnologijom kao i kamena vuna. Najee je svjetlo-ute boje. Osnovne sirovine za proizvodnju:
stakleni kr (30 - 60% ak i 80%), sirovine za proizvodnju stakla.

10 3

STAKLENA (MINERALNA) VUNA Osnovna svojstva hemijska svojstva


hemijski sastav (%):
SiO2 58.5 CaO 16 Al2O3 4 Fe2O3 0.2 MgO 6 Na2O 11.8 Br2O3 3.5

hemijski inertan materijal, postojana na uticaj vode, vodene pare i razliitih jedinjenja
10 4

STAKLENA (MINERALNA) VUNA fizika svojstva


[w/mK] 3] [kg/m
< 130 < 0.041

T, [K-1]
5x10-5

[-]
1

uv [%]
> 100

p,10% [MPa]
-

fz [Pa]
-

Debljina vlakana 1 m, Izrazito velika poroznost (95 97%), Dominantna otvorena poroznost, Izrazito velika sposobnost upijanja vode, Propustljivost vlage,
10 5

STAKLENA (MINERALNA) VUNA fizika svojstva


Poseduje svojstvo negorivosti, Dobra apsorpcija zvuka, Mala otpornost na dejstvo mraza. Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune, u koju spadaju impregnirana staklena i kamena vuna, nisu tetni po ljudsko zdravlje. Meutim, "sirova" - rastresita staklena vuna predstavlja potencijalnu opasnost po ljudsko zdravlje i svrstana je u grupu materijala "2B ".
10 6

STAKLENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Proizvodi od impregnirane staklene vune
razliite vrste filceva i ploa od staklene vune:
meke, polutvrde, tvrde.

Mogu se zalepiti na aluminijumsku foliju, natron papir ili staklenu mreicu, a mogu biti i hidrofobizirani u cilju smanjenja upijanja vode.

10 7

STAKLENA (MINERALNA) VUNA

Proizvodi od impregnirane staklene vune

10 8

STAKLENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Primena:


Za termoizolaciju : pregradnih zidova, meuspratnih i podnih konstrukcija, u sklopu reenja fasadnih zidova kao ventilisanih, neventilisanih ili kontaktnih sistema, ravnih i kosih krovova.

10 9

STAKLENA (MINERALNA) VUNA U odnosu na kamenu mineralnu vunu, staklena vuna:


Ima slina fiziko - mehanika svojstva, Ima veu poroznost, Ima vlakna vee duine, Ima veu hemijsku otpornost, Ne izaziva koroziju metala.

11 0

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI ORGANSKOG POREKLA Na bazi polimera

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLISTIROLA Polistiren (polistirol) se dobija polimerizacijom monomera "stirola". Stirol je bezbojna tenost, nerastvorljiva u vodi, ali rastvorljiva u organskim rastvaraima (piritus, eter itd.) U toku procesa dobijanja polistirena dodaju se razliiti aditivi i pentan kao sredstvo za ekspanziju. Polimerizacijom se dobijaju kompaktne granule polistirena, prenika 0.2-3mm.
11 2

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLISTIROLA Granule prenika 0.2-1mm koriste se za dobijanje ambalae za pakovanje. Krupnije granule (1-3mm) koriste se za dobijanje materijala za termoizolaciju:
ekspandiranog polistirena (EPS) i ekstrudiranog ekspandiranog polistirena

11 3

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor)

11 4

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Procesom ekspandiranja proizvode se:


nevezane granule EPS-a, oblikovani EPS.

Proces proizvodnje nevezanih granula EPS-a sastoji se u zagrevanju kompaktnih granula polistirena pomou vode temperature 980C ili pregrejane vodene pare T = 1100C. Tom prilikom dolazi do poveanja zapremine materijala za 50-60 puta i stvaranja tzv. alveolarne strukture zatvorenih elija prenika 60-200 m.
11 5

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor)

Proizvodnja oblikovanog EPS-a (blokovi, ploe itd.) vri se u kalupima razliitog oblika. Proizvodi se u dve varijante :
obini EPS EPS sa smanjenom gorivou, odnosno "samogasiv (ima oznaku "S).

11 6

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Osnovna svojstva fizika svojstva


[kg/m3]
10-30

[w/mK]
0.028-0.040

T, [K-1]
(5-7)x10-5

[-]
25-60

uv [%]
2-8

Propustljivost vodene pare [g/(m2dan)]


25 - 35

poroznost do 98%, dominantna zatvorena poroznost, postojanost na temperaturama do +800C.


11 7

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) mehanika svojstva


p,10% [MPa]
0.060-0.250
0.3
Napon pritiska pri 10% deformaciji, [MPa]

fs [MPa]
0.160-0.460

fz [MPa]
0.150-0.420

E [MPa]
2-11

0.2

0.1

0 15 20 25 30 35 40 Zapreminska masa, [kg/m3]

11 8

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Prednosti


mala zapreminska masa, nizak koeficijent toplotne provodljivosti, malo upijanje vode i veoma mala propusnost vodene pare, relativno dobra mehanika svojstva, materijal sa niskim poarnim optereenjem, samogasivost (kod tipova sa oznakom "S"), otporan na gljivice, mikroorganizme i bakterije i mogunost potpunog recikliranja.
11 9

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Nedostaci:


drobljivost, krtost, mala otpornost na dejstvo mraza, mala otpornost na UV zraenje, neotporan na organske rastvarae, tena goriva i njihova isparenja, neorganske kiseline, amonijak, sumpordioksid, estre i dr.

12 0

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Proizvodi i njihova primena Proizvodi od EPS-a


nevezane granule i razliite vrste ploa:
jednoslojne i kombinovane sa lesonitom, ivericom, aluminijumom i drugim materijalima.

12 1

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Proizvodi i njihova primena Primena nevezanih granula EPS-a:
kao agregat za spravljanje lakoagregatnog betona EPS betona i kao dodatak glini za proizvodnju keramikih "termo" blokova.

12 2

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor)

Izgled uzorka sveeg i ovrslog "EPS" betona

12 3

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Proizvodi i njihova primena Primena ploa od EPS-a


Termoizolacija zidova, meuspratnih i podnih konstrukcija kod objekata graenih na "klasian" nain, i kod montanih objekata izvedenih od prefabrikovanih elemenata, Izolaciju ravnih i kosih krovova, Izradu "izgubljenih" oplata za betonske elemente i Za izradu nasipa u putogradnji.
12 4

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Proizvodi i njihova primena Sistemi na bazi ploa od EPS-a koji obuhvataju i toplotnu izolaciju i zavrnu obradu fasadnog zida ("Demit", "Izoterm itd.) U obliku blokova ispune za izradu polumontanih AB sitnorebrastih tavanica

12 5

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor)

Za nasipe

12 6

EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor)

Za fasade

12 7

EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN Proces proizvodnje ekstrudiranog ekspandiranog polistirena sastoji se od:
topljenja kompaktnih granula polistirena u ekstruderu, ekspandiranje mase polistirena, istiskivanje pod pritiskom i hlaenje.

Na taj nain se stvara alveolarna strukture, ali bez meuelijske poroznosti.


12 8

EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN

12 9

EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN Osnovna svojstva fiziko - mehanika svojstva


[kg/m3]
25 - 45

[w/mK]
0.025-0.035

[-]
80 - 200

uv [%]
0.2 0.3

p10% [MPa]
0.250 0.700

dominantna je zatvorena poroznost, mala paropropustljivost i Izrazito malo upijanje vode.


13 0

EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN Proizvodi i njihova primena Proizvodi od EEPS-a


razliite vrste ploa:
jednoslojne i kombinovane ploe sa povrinskom obradom.

Debljina ploa kree se od 2 16cm, a duina do 2.5m.


13 1

EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN Proizvodi i njihova primena Primena ploa od EEPS-a:


Termoizolacija zidova, meuspratnih i podnih konstrukcija Izolacija ravnih i kosih krovova.

Ploe od EEPS-a su posebno pogodne za primenu u sluajevima kada se od izolacionog sloja zahteva poveana vrstoa pri pritisku i minimalno upijanje vode.
13 2

EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN

Za ravne krovove
13 3

EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN U odnosu na ekspandirani polistiren EEPS ima:


zapreminsku masu veu za cca 50%, , 3 - 4 puta vei faktor otpora difuziji vodene pare, 10 puta manje upijanje vode, 30 do 40 puta bolja mehanika svojstva i glatku povrinu.

Ploe od EEPS-a se najee proizvode u odreenoj boji (plavoj, zelenoj, itd.).


13 4

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA Poliuretanske peno-plastine mase se dobijaju kao rezultat sloenih reakcija, koje se odvijaju u meavini polaznih komponenata :
poliestara, diizocijanida, vode, katalizatora i emulgatora.

13 5

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA Osnovna svojstva fiziko - mehanika svojstva


[kg/m3]
30 - 50

[w/mK]
0.030-0.037

[-]
40 - 50

p10% [MPa]
0.200 0.400

z [MPa]
0.300 0.700

Po svojim fizikim svojstvima slian je stiroporu, a po mehanikim EEPS-u.


13 6

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA Proizvodi i njihova primena

Poliuretanski termoizolacioni materijali najee se proizvode kao:


krute ploe obloene limovima (tzv. "sendvi" sistemi) i rasprskavajue pene, koje se direktno nanose na povrine elemenata konstrukcije koje se termiki izoluju (tzv. "poliuretan - sprej" tehnika).
13 7

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA

Troslojni termoizolacioni panel

13 8

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA

Primena "poliuretan - sprej" tehnike

13 9

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI ORGANSKOG POREKLA Na bazi prirodnih materijala

PLOE OD TRSKE

14 1

PLOE OD TRSKE Ploe od trske dobijaju se:


presovanjem neljutenih tranih stabljika i proivanjem icom, upravno na pravac stabljika, na svakih 14 do 16cm.

Za proivanje se koristi elina ili pocinkovana ica debljine 1.6mm. Debljina ploa se kree od 3 do 10cm. Koriste se za toplotnu izolaciju meuspratnih konstrukcija i podova, zidova i krovova.
14 2

PLOE OD TRSKE Osnovna svojstva fiziko - mehanika svojstva


Zapreminska masa 175 do 250kg/m3, koeficijent toplotne provodljivosti 0.045 0.073W/(mK) vrstoa pri pritisku pri deformaciji od 2% 15kN/m2 vrstoa na savijanje uzoraka cca 3MPa.
14 3

PLOE OD TRSKE Prednosti:


prirodan i ekoloki podoban termoizolacini materijal, laka obrada, dobra athezija sa malterom.

Nedostaci:
mogunost oteenja od glodara, truljenje, goriv materijal, teko privrivanje ekserima .
14 4

Ogranienja: uv18% i 70%

PLOE NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA

14 5

PLOE NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA Dobijaju se ovravanjem meavine drvene strugotine ili drvene vune i mineralnog veziva. Proces proizvodnje se sastoji od:
pripremanja cementne paste meanje cementne paste sa drvenom strugotinom presovanje pripremljene mase u kalupima (pritisak od 0.05MPa), zaparivanje ploa u komorama za ubrzano ovravanje.

Debljina ploa se kree od 2.5 do 10cm.


14 6

PLOE NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA Osnovna svojstva fiziko - mehanika svojstva
Zapreminska masa TI ploa: 300 - 350kg/m3 konstruktivnih ploa: 400 600kg/m3, Koeficijent toplotne provodljivosti 0.08 do 0.14 W/(mK). vrstoa pri pritisku 0.4 1.2MPa Upijanje vode 60 do 70%
14 7

PLOE NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA Ostala svojstva:
prirodan i ekoloki podoban termoizolacini materijal, polusagoriv materijal, protivpoarna otpornost od 30 minuta, dobra athezija sa malterom, lako se mehaniki obrauju.

Ogranienja: uv20% i t 700C


14 8

PLOE NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA

Primenjuju se za toplotnu izolaciju zidova, krovova, plafona i podova. Mogu se koristiti i kao "izgubljena" oplata pri izvoenju betonskih radova. U praksi se primenjuju i kombinovaneslojevite ploe u kojima je jedan od slojeva stiropor.

14 9

PLOE NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA

"Tarolit" + "Stiropor" + "Tarolit"

15 0

TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE

15 1

TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE Sredinom prolog veka u Skandinaviji i Americi se poela koristiti termoizolacija na bazi reciklirane novinske hartije. Proces proizvodnje se sastoji od:
mlevenje i usitnjavanje starih novina u vlaknaste komadie i dodavanje borne soli.

Dobijeni proizvod se isporuuje ambalai, koja ga titi od vlage .

PVC

15 2

TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE Osnovna svojstva fizika svojstva


Zapreminska masa 25 - 60kg/m3, Koeficijent toplotne provodljivosti < 0.04 W/(mK). Faktor otporu difuzije vodene pare 1-2

15 3

TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE

Primenjuju se za toplotnu izolaciju zidova, krovova i meuspratnih konstrukcija, ali u kombinaciji sa vodonepropusnim i paropropusnim folijama. U praksi su mogua dva postupka izvoenja toplotne izolacije:
uduvavanjem materijala i nasipanjem.
15 4

TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE

Izvoenje termoizolacije zida postupkom "uduvavanja" i postupkom "nasipanja"


15 5

Z A K LJ U A K

Ulaganja u toplotnu zatitu su ekonomski opravdana zbog utede energije za grejanje. Na tritu ima puno razliitih termoizolacionih materijala (u dovoljnim koliinama), a efekti njihove primene prvenstveno zavise od:
izbora odgovarajueg termoizolacionog materijala, debljine sloja odabranog termoizolacionog materijala i pravilnog ugraivanja u element kostrukcije (kosi i ravni krovovi, spoljni i pregradni zidovi, podovi, itd.).
15 7

Uporedni pregled osnovnih svojstava analiziranih termoizolacionih materijala


R. broj
1 2 3 4 5

Materijal

[kg/m3]
30 50 50 30 180

[W/(mK)]
0.032 0.035 < 0.06 0.037 0.035 0.046

[-]
60 >1.1 >1 40 2

dekv [cm]

Ekspandirani polistiren (EPS) Kamena vuna Staklena vuna Poliuretan Ploe od trske

1.0 1.1 1.2 1.1 1.4


15 8

Uporedni pregled osnovnih svojstava analiziranih termoizolacionih materijala


R. broj
6 7 8 9 10 11

Materijal

[kg/m3]
500 600

[W/(mK)]
0.110 0.140 0.06 < < 0.30 0.140 0.162 0.270

[-]
4 70 10 5 3

dekv [cm]

Perlitni malter Drvo Drvo beton EPS beton Siporeks blokovi Keramzit beton

3.4 4.4 4.4 5.1 8.4 9.1


15 9

550 650 600 800

0.290

Uporedni pregled osnovnih svojstava analiziranih termoizolacionih materijala


R. broj
12 13 14

Materijal

[kg/m3]
1400 1800 2400

[W/(mK)]
0.610 > 0.30 0.760 2.040

[-]
6 12 60

dekv [cm]

uplja opeka Puna opeka Beton

19 24 64

16 0

2400 2200

Zapreminska masa, [ kg/(m3)]

2000 1800 1600 1400 1200 1000 800 600 400 200 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Vrsta materijala (oznake iz tabele) 11 12 13 14

Zapreminska masa analiziranih materijala


16 1

70 60 50 40 30 20 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Vrsta materijala (oznake iz tabele) 11 12 13 14

Potrebna debljina sloja materijala za ostvarivanje istog otpora provoenju toplote (u odnosu na EPS)
16 2

Ekvivalentna debljina sloja. d [cm]

Debljine termoizolacionih slojeva u fasadnim zidovima za Evropu (1999 godina)


16 3

Debljine termoizolacionih slojeva u krovovima za Evropu (1999 godina)


16 4