II

subota - nedelja, 2 - 3. februar 2013.

Du{a staljingradske
Na dana{nji dan pre sedamdeset godina, zavr{ena je Staljingradska bitka, ta epopeja o krajnjim ljudskim mogu}nostima i poslednjim dometima hrabrosti, koja u ~itavoj modernoj istoriji jedina bez ostatka podse}a na homerovske bitke oko Troje, u kojima su u~e{}a uzimali bogovi. U Staljingradu, i tokom odbrane od nacisti~kog okupatora i u protivofanzivi Crvene armije, bogova nije bilo, ali su mnogi koje smo nau~ili da poslu{no nazivamo obi~nim ili malim ljudima pokazali vrline kakve nije imao nijedan gr~ki bog. Ako danas treba tra`iti dokaz o postajanju du{e, onda ga treba tra`iti upravo na tom mestu i u tim trenucima.
Na osamdeset kilometara od Sta- Ako je nema~kih preko 800.000, sose paketi sa ordenjem koje je, kao doli~nu moralnu podr{ku jednom gnu- ljingrada, oslobodioci su zatekli je- vjetskih je vi{e skoro za polovinu. No, snom poduhvatu, trebalo podeliti dan `icom ogra|eni logor, u kojem da te i tolike `rtve nisu tada podnete, va dana pre kraja bit- oficirima i vojnicima, pa je ono i de- su nacisti dr`ali sovjetske vojne zaroke, 31. januara 1943. godine, kad je kapitulacija nema~kih trupa oko Staljingrada ve} bila gotova stvar, ali su na severnom podru~ju grada delovi razbijenih njihovih jedinica jo{ pru`ali otpor oslobodiocima, u podrumu jedne zgrade, u kojoj je pre opsade bila robna ku}a, zarobljen je glavni zapovednik, komandant 6. armije, koju je, umesto da joj dopusti da kapitulira jo{ po~etkom januara meseca, Hitler slavodobitno preimenovao u Tvr|avu Staljingrada, kao da }e tim novim imenom ma|ijski promeniti nepromenljivo stanje na frontu - general-pukovnik Fridrih Paulus. Da se ~itava stvar ovog neuspelog osvajanja poka`e u punini svog pusto{e}eg cinizma, Paulus je, samo nekoliko minuta pre nego {to je zarobljen, primio dokaz o svom unapre|enju u ~in general-feldmar{ala, i to je bilo poslednje telegrafsko obave{tenje koje je Hitler, iz Vu~je jazbine, uputio u Staljingrad. Dakle, Paulus je bio prvi feldmar{al kojeg je zarobila vojska SSSR-a. Umesto da dopusti kapitulaciju i Samouvereno, bez samilosti: Nema~ki vojnici napreduju kroz ru{evine (gore), ispituju staru `enu koju su prona{li na zgari{tu tako sa~uva od neizbe`ne smrti hiljade i hiljade svojih vojnika, Adolf Hi- ljeno u tolikoj meri, {akom i kapom, Crvena armija je u tler je, na razlo`na jadikovanja svojih da se govorilo kako }e ubrzo biti vi{e Staljingradu prakti~no oficira sa Isto~nog fronta o besmisle- oficira negoli vojnika. zaustavila jedan san, Kako ne bi obeshrabrivao svoje nosti daljeg pru`anja otpora, histeri~no odgovarao da ni jedan jedini ofi- ratnike i podsticao im sumnju da grozomorni san Adolfa cir ne sme polo`iti oru`je pre nego Staljingrad mo`da i ne}e biti osvojen Hitlera {to pogine. Kad je Paulus iza{ao iz pre jeseni 1942, Hitler je naredio da podruma robne ku}e na svetlo dana, im se ne {alje zimska oprema, a kad bljenike kao stoku za pokolj, danona{ao se na polju mrtvih koje je sam je u novembru ta oprema, ipak, po- no}no pod mraznim nebom. Od proizveo izvr{avaju}i bespogovorno slata, sovjetski vojnici su izvr{ili pre- 1.400 ljudi, pre`ivela su samo 102 ~onaredbe svog glavnokomanduju}eg. pad na `elezni~ki konvoj koji ju je veka. Kad su se dokopali hleba i salaPoslednjih mesec dana otpora, po transportovao. Polusmrznuti i iz- me, mnogi od njih nisu po`iveli dusurovoj hladno}i, opkoljeni od stra- gladneli do ludila, nema~ki vojnici su `e od prvih zalogaja. Hitler je mogao da povu~e svoje ne trupa mar{ala @ukova, nema~ki umirali grupno i na kamari, te su im vojnici su umirali od gladi. Vi{e nije mr{avi le{evi podse}ali na one mase trupe ako ne u novembru i decembru, kad je Crvena armija pre{la u Ta mre`a ljudi spremnih da izgube `ivot, ali ne i du{u, o{tar protivnapad, ono barem u japrostire se unutar Sovjetskog Saveza, ali i u dubokoj nuaru, ali on nikako nije hteo da javpozadini nacisti~kih snaga, ~ak i u samom Berlinu, gde no mnjenje diljem Tre}eg rajha, pre proslave desetogodi{njice njegovog rade oni Nemci koji su sposobni da istinski vole i da stupanja na vlast, 30. januara 1943, istinski mrze, te sovjetskoj obave{tajnoj slu`bi sazna da je bitka za Staljingrad izgudojavljuju tajne podatke bljena. Jedan dan potom, pao je u zarobljeni{tvo ceo njegov komandujubilo avionskog transporta sa alavom mrtvih tela koje su od Jevreja, Roma }i hor na tom delu Isto~nog fronta, domovinom, pa hrana nije stizala - i komunista, njihovi sunarodnici na kojem je ve} bila i{~ezla ~etvrtina uostalom, u poslednjim po{iljkama, proizvodili u koncentracionim logo- ukupno upu}enih snaga Vermahta. Sovjetska strana broji jo{ vi{e `rtava. umesto paketa sa hranom, nalazili su rima.

Zlatko PAKOVI]

Tre}i rajh bi mo`da i danas gospodario svetom. U vreme odbrane Staljingrada, pre nego {to }e Crvena armija pre}i u kontraofanzivu, nacisti~ka Nema~ka je sa svojim fa{isti~kim saveznicama dosegla svoj krajnji teritorijalni domet. U novembru te 1942, nacisti su okupirali najvi{e {to }e imati za sve vreme rata. U Evropi, Aziji i Africi, dr`ali su gotovo 13 miliona kvadratnih kilometara pod svojom {apom, ukupno, dakle, 500 miliona ljudi. Ishod Staljingradske bitke, po~etak je kraja nacisti~kog pohoda.

Vukodlak za firera
Podsetimo se ovde me|unarodnih ratnih okolnosti, pod kojima je vo|ena odbrana Staljingrada! U to vreme, nema~ke trupe ratuju poglavito na Isto~nom frontu. Jedini ozbiljniji otpor na drugom mestu, one imaju u Jugoslaviji, od strane partizanskog pokreta Josipa Broza Tita. (Kad je okon~ana Staljingradska bitka, jugoslovenski antifa{isti~ki pokret ima 150.000 boraca, {to nije nimalo zanemarljiva snaga.) Staljin zahteva od Engleza i Amerikanaca da otvore front u Evropi, kako bi se rasteretio front na istoku. Me|utim, ^er~il to izbegava. Ve} tada, on

subota - nedelja, 2 - 3. februar 2013.

III

odbrane

Grad je pretrpeo ozbiljno razaranje i pre po~etka borbi, jer ga je tokom avgusta 1942. Flota 4 nema~kog Luftvafe masovno bombardovala Koliko je Hitler uve- sve ovo imamo u vidu, onda je goto- Vrijeme je krv - umjetnik u civiliza- kog vojnika koji je mislio da }e `iv u}i ren u pobedu i lako vo neverovatno da i danas postoje ciji smrti (Time is Blood: The Sep- u Moskvu. To su znali u Berlinu i osvajanje Staljingrada oni koji umanjuju epohalni zna~aj tember Batlles, naslov je i devetog Moskvi, Londonu i Va{ingtonu, ali i Kavkaza, re~ito govo- bitke kod Staljingrada, negiraju}i ~i- poglavlja odli~ne knjige Entonija Bi- su znali i vojnici, Rusi i Nijemci. ri i njegovo tajno izme- njenicu da je ona preokrenula ishod vora Stalingrad, Penguin Books, Najpre, Staljingradska bitka nije {tanje iz Vu~je jazbine rata i da je temelj poraza fa{ista, da je, 1999), Stanko Cerovi} za ovu bitku nikakav san ili metafora iznad praku Pruskoj, u Ukrajinu, naime, Berlin svoje oslobo|enje za- ka`e: Ona nema odlu~uju}u va`nost ti~nog `ivota, nego upravo prakti~ni blizu grada Vinice, gde po~eo upravo u Staljingradu. za ishod Drugog svjetskog rata. Leb- `ivot u svojoj najpregnantnijoj izjavi mu je napravljen neudi iznad rata, kao san iznad prakti~- - samo otelovljenje prakti~nog uma. ni{tiv i prostran bunnog `ivota, metafora ve}e sudbine. Drugo, da su Nemci bili sigurni u Megalomanski san ker, koji }e on nazvati Rat su Nijemci ve} bili izgubili pret- sopstveni poraz, firer se ne bi ba{kaimenom Vukodlak. U svojoj, pro{le godine, u izdanju hodne zime pred Moskvom. Posle te rio u Vukodlaku i mirisao slavodoTu firer ima i bazen i nedeljnika Vreme, objavljenoj knjizi, bitke nije vi{e bilo nijednog njema~- bitno ru`e nadomak fronta. Sve do lepo ure|enu ba{tu, jer njega, op{te je poznato, izuzetno raduje cve}e. Ovde se po ko zna koji put potvr|uje fakt da razvijen estetNema predaje: Sovjetski vojnik menja polo`aj u sru{enoj zgradi ski ose}aj ne uslovljava razmi{lja o posleratnom mogu}em i moralno ose}anje. Dakle, vo|a `eli uticaju SSSR-a na politi~ku sudbinu da u bliskom kontaktu bodri svoje Evrope. Ukoliko Crvena armija ne nepobedive oficire i izbliza u`iva u bude oslabljena, i Austrija i Italija nezaustavljivom njihovom prodoru mogle bi, kad se okon~a rat, da posta- ka naftnim poljima Kavkaza, i jo{ danu komunisti~ke zemlje. Uz to luka- lje i dublje na istok, ka Iranu, i jo{ davo izbegavanje frontalnog suprotsta- lje, ka Indiji. Sasvim blizu Vukodlaka, dakako, vljanja neprijatelju u Evropi, dok i Crvena armija i Vermaht ne budu nalazi se aerodrom, a tu je i stan rajoslabljeni, Velika Britanija i SAD dra- hsmar{ala Hermana Geringa. Kad Svi za sve: Zbrinjavanje ranjenika sti~no smanjuju isporuke hrane i oru`ja Sovjetskom Savezu, o kojima je ranije sklopljen savezni~ki dogovor. ^er~il se pravda opasnostima na terenu koje vrebaju donosioce po{iljki. U Kremlju, 12. avgusta 1942, Staljin mu na to ka`e: U uslovima rata nijedan veliki zadatak ne mo`e biti obavljen bez rizika i gubitaka. Dakle, u tom periodu, samo SSSR vodi masovnu frontalnu borbu protiv okupatora, koji je duboko prodro na njegovu teritoriju, i stoji tu pred vratima Moskve posle neuspe{nog ataDu{a se samo u paklu otkriva. Pakao par excellence jeste pakao ka, i u opsadi dr`i Lenjingrad, a ve} je Staljingrada, kad su satima i satima, danima i danima, iz hiljada okupirao i Krim, i to u takvim napatopova tu padale granate, a od neprestanog ru{enja dizala se dima u kojima je, na primer, samo u pra{ina od koje se ni prst pred okom nije mogao videti, topio se poslednjih dvadeset pet dana opsade, od ukupno osam meseci, na Sevasto~elik, gorele su cigle, a iz zapaljenih rezervoara nafte sukljao polj izru~io onoliko bombi koliko je plamen osamsto metara uvis. Tu, u toj i takvoj armagedonskoj od ulaska u rat do tada Engleska izstravi, u kojoj su deca govorila: Mama, izgubila sam nogicu, ru~ila na teritoriji Nema~ke!

pokazala se du{a. U raju, naime, za du{om nema nikakve potrebe.

VI

subota - nedelja, 2 - 3. februar 2013.

Umesto ostvarenja grandioznih planova, usledio je veliki poraz: Nema~ka kolona iz sastava Grupe armija A napreduje na Kavgaz (gore), mese{mit 109E Geringovog Luftvafe oboren u Staljingradu (desno)

Staljingradske bitke, nema~ki porazi niti su tako zastra{uju}i, niti drasti~no slabe mo} Vermahta. Tre}e, da je uspeo da osvoji Staljingrad, tu kardinalnu ta~ku transporta nafte Volgom sa Kavkaza na sever, Hitler bi ubrzo u{ao i u Moskvu i u Lenjingrad, gde su sve vreme njegove trupe zapeto ~ekale i povremeno atakovale. Dakle, Crvena armija je u Staljingradu prakti~no zaustavila jedan san, grozomorni san Adolfa Hitlera. A da se taj san samo parazitski hranio realno{}u, oblikuju}i je po svojim merilima i sve vreme gone}i daleko od sebe njenu logiku, da je, naime, Hitler taj

}eg rajha.) Dakle, Staljingradska odbrana je emanacija one hrabrosti koja ta`i svoju javu i ne `eli da se povu~e u san. O tom kukavi~kom bekstvu u san, govore Lakan i @i`ek, produbljuju}i na{u spoznaju o mehanizmima odbrane od istine. Mo`da je bitka za Staljingrad prva velika bitka cijelog ~ove~anstva, pi{e dalje Cerovi}, doga|aj koji u svijesti ljudi ru{i barijere nacija i civilizacija; nagovje{taj napora koje }e istorija od sada iziskivati da bi se zaslu`ilo ime ~ovjeka... Najmanji korak u realnosti mora da se plati rijekama krvi. Autor negira sudbonosnost

Matvej Putilov, ranjen u obe ruke, uspeo je da uspostavi prekinutu telefonsku vezu sa komandom, tako {to je zubima sastavio pokidanu `icu. S njom u ustima je i izdahnuo. Valentina Denisova Storo`ebnikova, uhva}ena od fa{ista i primorana da im poka`e gde se nalazi najbli`i odbrambeni punkt, odvela ih je pravo pred maskirano mitraljesko gnezdo i iz sveg grla povikala: Pucajte drugovi! Poginula je, ali je s njom poginula i cela ~eta fa{ista
koji je iz jave psihopatski be`ao u san, i terao druge da s njim taj bezdu{ni san kolektivno snevaju, upravo je dokaz ta ~injenica {to je on do samog kraja bitke, do poraza, lagao i sebe i druge u njen ishod, ne mogav{i da se pomiri s nepobitnim ~injenicama, a ne s metaforama. [tavi{e, Hitleru je grof ]ano, ministar spoljnih poslova Musolinijeve Italije, jo{ u novembru, kad Crvena armija tek zapo~inje da blago prednja~i, predlagao da sklopi novi pakt sa Sovjetskim Savezom. Firer je to s ga|enjem odbio. To naprosto nije bilo zamislivo u njegovom snu. Iz sna, on je halucinantno govorio: Treba se domo}i nafte, Irana i Iraka. Ako tamo prodremo, nadam se da bi nam u vo|enju operacija znatno pomogao oslobodila~ki pokret arapskih zemalja... Ako Engleska izgubi Indiju, onda }e se tumbe okrenuti ceo svet. Indija je jezgro engleske imperije. (Svakako, imamo na umu da je Engleska i trebalo da izgubi Indiju, da je trebalo da Indija zadobije sebe, ali ne za potrebe Treove bitke za ishod Drugog svetskog rata, ali, vidimo, ne negira njenu veli~anstvenost i moralnu vertikalu, {tavi{e, on je eroti~no opeva, i taj stil tu ima dubokog smisla, i, na izvestan na~in, nagove{tava ili predose}a ono {to je nama ovde glavna tema, a to je - du{a te bitke. Jer, i da je bitka izgubljena, a vo|ena ovako kako je vo|ena od strane branilaca, ta du{a bi se tu opet javila.

voja @i`eka, Holivudski poklon ameri~koj mo}i, objavljen u Gardijanu, povodom novog filma rediteljke Ketrin Bigelou, koji je danas favorit u borbi za Oskara, i njenog pisma javnosti, kojim poku{ava da dodatno podastre dokaze za opravdavanje metoda mu~enja, primenjenih u ameri~kim zatvorima prema osumnji~enima za islamski terorizam. Ona, naime, veli da se putem mu~enja dolazi do onih informacija do kojih se ina~e ne bi do{lo, a kojima se spasavaju brojni ljudski `ivoti. @i`ek na to lucidno prime}uje: Mu~enje spasava `ivote? Mo`da, ali zasigurno pogubljuje du{e - a njegovo najbestidnije opravdanje je tvrdnja da je

vali du{u, dok su vojnici Vermahta bili spremni da zanemare du{u a da bi spasili svoje saplemenike u carstvu hitlerizma. Ovde treba da ka`emo jo{ ne{to. Du{a se sti~e samo u paklu. Du{a se samo u paklu otkriva. Pakao par excellence jeste pakao Staljingrada, kad su satima i satima, danima i danima, iz hiljada topova tu padale granate, a od neprestanog ru{enja dizala se pra{ina od koje se ni prst pred okom nije mogao videti, topio se ~elik, gorele su cigle, a iz zapaljenih rezervoara nafte sukljao plamen osamsto metara uvis. Tu, u toj i takvoj armagedonskoj stravi, u kojoj su deca govorila: Mama, izgubila sam nogicu, poka-

Du{a otkrivena u paklu

[ta je to uop{te du{a? Ima li, naime, taj termin, izuzev svoje simboli~ne i imaginarne funkcije, i svoju realnost? O pojmu du{e, koja se ne mo`e dokazati ni da jeste ni da nije, najbolje mo`emo svedo~iti re~ima svetog Avgustina o pojmu vremena. Kad ne mislim o tome {ta je du{a, ja znam {ta je ona, a kad po~nem o njoj da razmi{ljam, ja vi{e ne znam {ta je. A da je du{a ne{to {to je samostalno od pitanja o Bogu i vere u njega, neka bude dokaz nedavni tekst Sla-

Borba za svaki pedalj: Nema~ki vojnici u fabrici Crveni oktobar pravi heroj spreman da zanemari zala se du{a. U raju, naime, za du{om svoju du{u kako bi spasao `ivote svo- nema nikakve potrebe. jih sugra|ana. Normalizacija mu~enja u Zero Dark Thirty znak je moVoleti i mrzeti ralnog vakuuma kojem se polako pribli`avamo. Osnovna potencija du{e nije, kako To je sadr`aj pojma o kojem govo- se to pateti~no i u strahu govori, ljurimo, a ostvaren je u heroizmu sta- bav za sve bez izuzetka, bezobli~na ljingradskih branilaca. Oni su nego- ljubav, nego sposobnost, kako je to

rekao Mihail [olohov, izve{tavaju}i sa rati{ta za moskovsku Pravdu, i da mrzimo istinski, i da volimo istinski. Jer voleti neprijatelje i mo}nike koji su do{li da sve sravne sa zemljom, zna~i nemati du{u, isto kao {to mrzeti bedne i ugro`ene zna~i nemati du{u. Slobodarski staljingradski otpor, za~inje se u mogu}nosti istinske mr`nje i istinske ljubavi, dakle, u

subota - nedelja, 2 - 3. februar 2013.

nesvakida{njem naponu istine, koja se kao vektor prostire najpre kroz odbranu a zatim kroz napad Crvene armije, jer je to jedan te isti smer ljubavi i mr`nje. Smer istine! Prou~avaju}i Staljingradsku bitku, nije toliko bitno da znamo raspored trupa koliko delatnosti pojedina~nih u~esnika. Ta mre`a ljudi spremnih da izgube `ivot, ali ne i du{u, prostire se unutar Sovjetskog saveza, ali i u dubokoj pozadini nacisti~kih snaga, ~ak i u samom Berlinu, gde rade oni Nemci koji su sposobni da istinski vole i da istinski mrze, te sovjetskoj obave{tajnoj slu`bi dojavljuju tajne podatke o brojnosti, kretanju i namerama nema~kih trupa. U dubokoj po{ti prema njihovim delima i u odanosti njihovim du{ama, pomenimo ovde imena nekoliko istaknutih ~lanova Crvene kapele, te genijalne organizacije unutar samog ru{enju. Oficir Obave{tajnog {taba Luftvafe, Haro [ulce Bojzen, kojem je sam Gering bio kum na ven~anju, sa svojim je levi~arskim prijateljima, filozofom i pravnikom Arvidom Harnakom, piscem Adamom Kukhofom, vajarom Kurtom [umaherom i njegovom suprugom, slikarkom Elizabetom [umaher, iz Berlina u Moskvu slao klju~ne informacije o stanju nema~kih trupa na Isto~nom frontu. Ve} u prvim mesecima Staljingradske bitke, Bojzen je uhva}en i, sa svojom suprugom, posle mu~enja, ubijen na kraju godine, kad je nadmo} Crvene armije u Staljingradu ve} bila izvesna. Evo {ta je on napisao pred svoju smrt roditeljima: Sve {to sam radio, radio sam povinuju}i se svom razumu, svom srcu i ube|enjima. U toj re~enici i tom spoju razuma, srca i ube|enja, dakle, razloga, emocije i uverenja, naziremo glavne elemente onog {to nazivamo du{om, jer se ona javlja isklju~ivo u onom trenutku kad se razum, ose}anje i volja poistovete. Stoga je ovaj ~ovek bio u stanju da napi{e i ove besmrtne re~i, kakve su nekad, u drevnosti, znali da pi{u samo stoici na samrti, i koje treba bar nau~iti napamet, kao omiljenu pesmu: Ovo je moja smrt. Ja sam je nekako uvek predose}ao. To je, kako ka`e Rilke, moja sopstven smrt. Evo klju~nog momenta du{e! To je ~ovek koji bira i oblikuje svoju smrt, ali, ne kao samoubica, nego kao onaj koji

VII

Staljin ne prikriva pravo stanje stvari, kako to, kad je pora`en, uvek ~ini Hitler pred svojim trupama i pred samim sobom

Pobeda: Vojnik isti~e zastavu na Trgu heroja fonsku vezu sa komandom, tako {to je zubima sastavio pokidanu `icu. S njom u ustima je i izdahnuo. Valentina Denisova Storo`ebnikova, uhva}ena od fa{ista i primorana da im poka`e gde se nalazi najbli`i odbrambeni punkt, odvela ih je pravo pred maskirano mitraljesko gnezdo i iz sveg grla povikala: Pucajte drugovi! Poginula je, ali je s njom poginula i cela ~eta fa{ista. Mornar Aleksej Va{~enko svojim je telom zatvorio mitraljeski bunker. To isto u~inio je i radnik Nikolaj Erdjukov. A Mihail Aleksandrovi~ Panikaha, zapaljenog tela, bacio se na nema~ki tenk i uni{tio ga. Potpukovnik Ustinov, komandant puka, zatra`io je da sovjetska artiljerija bombarduje njegovo komandno mesto, jer su fa{isti vrveli svuda okolo. Svi oni su izginuli. ^ujkov, Vasilij Ivanovi~, zapovednik slavne 62. armije, koja je neposredno branila grad, briljantno postupiv{i kad je sva komandna mesta pribli`io neprijateljskim linijama (tako su njihovi avioni bombardovali i svoje trupe), general koji }e slavu svog oru`ja posle rata zameniti slavom pera, na po~etku odbrane rekao je: Ili }emo odbraAgonija: Smrznuti nema~ki vojnik (levo), zarobljeni Nemci (dole)

Predsednik Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava, Frenklin Ruzvelt, podario je Povelju gradu Staljingradu, u kojoj pi{e da }e hrabrost i snaga duha i po`rtvovanosti njegovih branilaca ve~no nadahnjivati srca svih slobodoljubivih ljudi
Ovim juna~nim delima svakako pripadaju i mukotrpni poslovi radnika u Traktorskom zavodu, koji je pretvoren u fabriku tenkova, gde se rodovno postizala dvostruka norma. Tu gde su tenkovi i{li pravo u boj. stanju da izdr`imo udar, a potom i da odbacimo neprijatelja na zapad? Da, u stanju smo, jer na{e fabrike i zavodi u pozadini rade sada sjajno, i na{ front dobija sve vi{e aviona, tenkova, artiljerije i minobaca~a. [ta nama sada nedostaje? Nedostaje reda i discipline... Od sada gvozdeni zakon discipline za svakog stare{inu, za svakog crvenoarmejca i politi~kog radnika treba da bude pravilo - ni korak nazad bez nare|enja vi{e komande! U vezi sa ovom komandom, klju~no je razumeti dve stvari. Prvo, to da Staljin ne prikriva pravo stanje stvari, kako to, kad je pora`en, uvek ~ini Hitler pred svojim trupama i pred samim sobom. Drugo, to da ova naredba ne dolazi iz autoritarne volje diktatora koji je ~asne ljude slao u sibirske logore i, svojevremeno, potpisao pakt sa samim Hitlerom, nego iz du{e samih branilaca. Na{a epika o tome ima {ta izvrsno da ka`e: Bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogrje{iti du{u. Sam Lenjin je pisao: U svakom ratu pobeda je, u krajnjoj liniji, uslovljena duhovnim stanjem masa koje na bojnom polju prolivaju svoju krv. Uverenost u pravednost rata, svest o neophodnosti `rtvovanja svog `ivota za dobro svoje bra}e bodri duh vojnika i navodi ih da izdr`e ne~uvene te{ko}e. To duhovno stanje Staljingradske bitke, ono je {to ovde zovemo psihi~kim stanjem ili psihom. Predsednik Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava, Frenklin Ruzvelt, podario je Povelju gradu Staljingradu, u kojoj pi{e da }e hrabrost i snaga duha i po`rtvovanosti njegovih branilaca ve~no nadahnjivati srca svih slobodoljubivih ljudi. Staljingradska bitka jo{ uvek nadahnjuje srca slobodoljubivih, a dokle }e tako i biti, zavisi od same slobodoljubivosti ljudi.

Ni korak nazad
U Staljinovoj naredbu broj 227, od 28. jula 1942. godine, izme|u ostalog, stoji: Nema~ki okupatori kidi{u na Staljingrad, na Volgu i nastoje po svaku cenu da zauzmu Kuban i Severni Kavkaz sa njihovim `itnicama i bogatim izvorima nafte. Neprijatelj je ve} zauzeo Voro{ilovgrad, Starobljesk, Roso{, Kupjansk, Valujki, Novo~erkesk, Rostov na Donu, polovinu Voronje`a... Posle gubljenja Ukrajine, Belorusije, Pribaltika, Donbasa i drugih oblasti, na{a teritorija se znatno smanjila, ispalo je da imamo manje ljudi, hleba, metala, zavoda i fabrika. Izgubili smo vi{e od 70 miliona stanovnika, vi{e od 800 miliona pudi `ita godi{nje i vi{e od 10 miliona tona metala godi{nje. Mi sada ve} nemamo prednost nad Nemcima ni u ljudskim rezervama, ni u rezervama `ita. Dalje odstupanje bilo bi pogubno i za nas i za na{u otad`binu...

neizmerno voli `ivot. On bira smrt samo u borbi protiv smrti. Umiru}i, on, dakle, pobe|uje smrt. Njegovo delo, ka`emo da je besmrtno, a to zna~i da je du{a tog dela ve~na. O tome govorimo kad govorimo o du{i Staljingradske bitke. I obave{tajnu delatnost bra~nog para [umaher, fa{isti su otkrili. Supru`nike su streljali. Pred smr}u, oni su rekli: Mi smo se borili za slobodu i nismo mogli da budemo kukavice. [ta su nam u stvari rekli? To da se du{a ne ukazuje sve dok sloboda ne protera kukavi~luk. To isto, pokazali su i borci u odbrani Staljingrada, jer su, u samom grotlu pakla, bili slobodni, i nisu se pla{ili. Unapre|enje i zarobljeni{tvo: Fon Paulus u Evo nekoliko dokaza besmrtne hratrenutku predaje brosti tih du{evnih ljudi koji su znali da do smrti treba `iveti, a ne umirati Tre}eg rajha, sa~injene od ljudi koji pre nje: Matvej Putilov, ranjen u obe ruke, su oficijelno na zadatku njegovog u~vr{}ivanja, a tajno - na njegovom uspeo je da uspostavi prekinutu tele-

niti Staljingrad, ili }emo u njemu poginuti. Kasnije, tokom naj`e{}ih stradanja, od svojih je oficira dobijao istovetne poruke: Opkoljeni smo, metke i vodu imamo, izginu}emo, ali se ne}emo predati.

ako ne prestanemo s povla~enjem, osta}emo bez `ita, bez goriva, bez metala, bez sirovina, bez fabrika i zavoda, bez `elezni~kih pruga... Ni korak nazada! To treba da bude sada na{a glavna deviza. .. Da li smo mi u

VIII

subota - nedelja, 2 - 3. februar 2013.

Dan Graf predstavlja svoju novu knjigu

NA SVIM KIOSCIMA
Ovan
Ribe

Svedoanstvo najdugovenijeg Titovog savetnika

Blao Mandi: S Titom / etvrt veka u Kabinetu
Draa Mihailovi mi se obraao prisno: Sluaj drue Tito Pogrijeili smo to nismo prihvatili Maralov plan Suze Vinstona erila Razgovori sa pet predsednika SAD Tri puta gost britanske kraljice Elizabete II Moda me naslijedi Riard Barton Robija ga odvojila od prve supruge Ruskinje Pelagije Bjelousove sa kojom je imao etvoro dece, a okupacija od druge supruge Herte Has Intimna ispovest Jovanke Broz: Kako smo se zbliili i kako su nas posvaali Razgovor sa Krleom o zdravlju Razmiljanja o povlaenju i raskol u braku

Bik Blizanci

A
od do

Vodolije Jarac

Rak

Lav

Veliki godi{nji horoskop za 2013. [korpija

Ljubav Zdravlje Posao

Strelac

Vaga

Devica
[ta ~eka Srbiju, a {ta svet

Naruivanje na telefon 011 24 36 233

Cena: 1.100 dinara