Joga put sjedinjenja s demonskim silama

Ljudi govore da ivimo u vremenu straha i nesigurnosti. Istoriari skreu panju da je u ljudskoj istoriji bilo malo perioda kada su ljudi bili izloeni tako velikoj teskobi, kao to su to danas. Celo oveanstvo, trai izlaz iz ovog modernog haosa, izlaz iz moralne i duhovne bede, otpada, bolesti i unutranje praznine, koja sve ljude tako teko optereuje i mui. Ljudi trae reenje, nain na koji mogu da pobede veliki stres ovog modernog doba. Jedno od mnogih reenja za sve ovekove probleme, koji se nudi jeste i JOGA. ta joga obeava? Re joga dolazi od rei sanskritskog jezika Yug, to znai jedinstvo (sa boanskim, sa viom sveu). Joga obeava zdravlje, sreenost misli, psihosomatsku ravnoteu, afirmaciju u drutvu. Pokuava da rei stresne situacije i negativne uticaje u naem ivotu. Preporuuje se kao izlaz i reenje za duhovnu i duevnu prazninu, koja je posledica racionalizma, materijalizma i ateizma. Jogu je razraena grupu metoda, koji treba da pomou asketizma, fizikih vebi, duhovne tehnike i meditacije oslobode ljudsku duu od svega to je ovozemaljsko. Njenu osnovu ine praktina iskustva mnogih generacija koje su jogu upranjavale. Osloboenje, kome joga tei, ostvaruje se kroz putovanje dua reinkarnaciju. Neproiena dua mora stalno da ulazi u koloteinu ivota da ivi, usavrava se, a nakon smrti ponovo stupa u matericu i ponovo se raa. Tek onda, kada dua uspe da se potpuno i savreno proisti, ona dosee iskupljenje sopstvenom snagom, a time i osloboenje od daljeg utelovljenja (reinkarnacije). Iskupljenje istovremeno znai sjedinjenje pojedinane due (atman) sa svetskom duom (brahman). Neki ljudi su slepo oduevljeni jogom i hindu-religijom, oni je prihvataju bez imalo duhovnog analiziranja. Izuavaju istonjake filozofije, Zen-uenje, neki postaju i sledbenici uenja sekte Hare Krina, ne znajui ta je njihov krajni cilj. Sa oduevljenjem i istrajnou ponavljaju razne mantre i pevaju posveenu re Om. Raduju se to mogu da veruju u reinkarnaciju, iskljuuju se iz sveta, drutva i porodice i ive u iluziji (prividu) da su reili svoje najvee ivotne probleme. Voe i propagatori joge Jedan od prvih propagatora joge na zapadu bio je Svami Vivekananda (u XIX veku). Svoje delovanje je poeo kroz organizaciju Drutvo vedenta (Vedenta Society), koje postoji i danas. Za jogu je uspeo da pridobije mnoge uticajne linosti tog vremena. Nauavao je etiri vrste joge: rada, dnana, bakti i karma jogu. U Kalkuti je tampana njegova knjiga: Da li e Vedanta biti religija budunosti?. Neto kasnije (1920.) na zapad je doao Paramahansa Jogananda (Paramahansa Jogananda). Delovao je u organizaciji Drutvo za samo-ostvarenje (Self-Realization Fellowship), koja i dan danas nudi dopisne kurseve joge. Napisao je Autobiografiju joga uitelja, koja se na zapadu smatra za klasiku u joga literaturi. Poznat je i Paramhaansa Sivananda (Paramahansa Sivananda), koji je kroz oko 200 knjiga opisao razne vrste joge. Jedan od njegovih najbliih uenika, Svami Vinu Devananda (Svami Vishnu Devananda), upravljao je sa vie od 40 Sivanandinih centara joge (arama) po celom svetu, koje ue hata, rada, bakti i karma jogu. Sledei znaajan predstavnik joge jeste Paramahansa Muktananda (Paramahansa Muktananda), najuticajniji uitelj kundalini joge u svetu. Muktananda svoj proces posveenja naziva aktipat (akti zmijska snaga), tajna metoda prenoenja sopstvene duhovne energije na novog uenika. To znai da su uenici u svom ivotu potpuno zavisni od svog gurua (uitelja) i od njegove duhovne moi. Pojavili su se jo neki pokreti poput Boanska misija svetla (Divine Light Mission), Krina svesnost (Krishna Consciousness) i Transcedentalna meditacija (Transcendental Meditation).

Religijski koreni joge Joga dolazi iz Indije i svoje korene ima u hinduizmu. Objedinjuje u sebi arenu paletu metoda, vebi i ivotnih praktikovanja sa duhovno religioznim ciljevima. Pod pojmom joga ne moemo da podrazumevamo samo hatajogu, koja se koncentrie samo na fizike vebe (asane). Hatajoga je jedan od poetnih nivoa radajoge (kraljevske joge). Tu pripadaju i razne tehnike proienja (neti, dauti), duhovni treninzi (pranajama), koncentracije i meditacije. Takoe i kod nas poznata daktijoga oboavanje raznih boanstava, raunajui tu i ive gurue. Praktikuje se i mantrajoga, kod koje se ponavljaju mantre magine formule, koje izraavaju boanske, kosmike iskonske pra-sile. Prema jednoj od definicija, joga je ortodoksni indijski sistem, koji pomou sistematskog koncentrisanja, uranjanja u meditacije, asketizma, duhovnih vebi, nervne i miine kontrole poloaja tela, posebnim stanjima svesti (mistina vienja) i snage, tei da sjedini propadljivog oveka sa univerzumom (boanskim). Ve navedena kratka definicija pokazuje na opasnost ovog orijentalnog duhovnog uticaja. Fizike vebe i meditacije su nerazdvojno vezane sa duhovnom oblau obavezno mora biti obuhvaen i sam duh oveka. U svojim poetnim stadijumima hatajoga uvebava motoriki sistem, utie na razne organe, omoguava bolju cirkulaciju krvi kroz njih, i tako obezbeuje njihovu bolju aktivnost, slino kao i druge fizike vebe i pokrete uopte. ini telo vitkijim i elastinijim. Joga dakle, u poetnoj fazi stvarno prouzrokuje poboljanje fizike kondicije, a samim tim i psihikog stanja (upravo u tome je njena prevara). Pa ipak, ni u kom sluaju to nije samo gimnastika koja poboljava zdravlje. Ko tako razmilja biva prevaren, zato to se joga u krajnjem stadijumu ne moe odvojiti od okultizma, koji uvek stoji iza nje. Meditacijom ulazimo na teritoriju koju je teko kontrolisati. Meditacija esto lii na trans. ovek u toku meditacije moe postati medijum bez da je toga i svestan. Kod nekih ljudi kasnije dolazi do psihikih smetnji. Poznavalac azijskih religija, Froc Blanke (Frotz Blanke), u knjizi Azijatske religijske struje u Evropi (Asiatishe religiosen Stromungen in Europagovori sledee): Joga se pojavljuje kao niz vebi, ali ustvari uvodi ljude, iako toga nisu ni svesni, u novi duhovni svet, u novu formu religije. eli da ovek zaboravi iako je samo na trenutak bio odveden od svog ulnog sveta. Prema istom autoru ovek treba da uradi duevni napor da bi se konano mistino spojio sa boanstvom. Ovaj duevni napor u kombinaciji sa jogom pokazao se kao opasan, jer ljudi ne postaju sreniji, nego padaju u teke depresije. Ovim dolazimo do najgoreg aspekta ovog orijentalnog pseudoboanstva, a to je potpuno otvaranje tela i due za demonski uticaj. Ko pomou hinduistikih metoda otvori svoju duu silama tame, potpada pod tiraniju okultnih vladara. U starom spisu Atarva-veda (Atharva-veda) pie sledee: Svim ovim fizikim vebama, u kombinaciji sa duhovnom gimnastikom, stiu se nadprirodne sile (sidis). Uitelji joge se u Indiji kao oni koji poseduju okultne vetine i magine snage smatraju za arobnjake. Iako dosezanje ovih sila nije kod mnogih razlog praktikovanja joge, ne mogu izbei njihove posledice. Transcendentalna meditacija Ve spomenuta transcedentalna meditacija (TM) je forma joge prilagoena zapadnom svetu. Predloio ju je guru Dev, a razradio njegov uenik Maharii Mahe Jogi. Svako, ko eli da uestvuje u TM, najpre mora da se podvrgne ceremoniji posveenja, prilikom koje se priziva duh guru Deva i hinduistikih boanstava. Prilikom uvodne ceremonije dobija uenik od svog uitelja linu mantru. Najee je to ime nekog hindu boga. Mantra mora ostati u tajnosti, inae gubi svoju mo. Prilikom meditacije se mantra mora neprestano ponavljati. TM tei ka proirenju svesti, i sticanju kosmike, boanske svesti. Kao i kod drugih oblika joge i u TM to najee rezultuje sticanjem paranormalnih sposobnosti. Transcendentalna svest samo je prvi novo TM. Postoje jo etiri nivoa svesti koja zavrava sa sveu Boga, jedinstvom sa Bogom i Brahma sveu. Uenje TM je bez sumnje hinduistiko. ak i njihov osnovni udbenik Nauka postojanja i umee ivota (The Science of Being and the Art of Living) kae da je TM prava

vena istina koja se nalazi u osnovi svih religija. Poput hinduizma, ui da je Bog bezlian; ivot je ciklus ponovnih raanja; ovek moe postati savren; greh se moe nadvladati meditacijom; Isus Hrist je bio samo prorok a ne Spasitelj sveta. Biblijski pogled na jogu Sama joga se u Bibliji naravno ne spominje, ali Biblija prema njenom uenju i praksi zauzima precizno stanovite. Joga i TM su sa hrianstvom potpuno nespojivi. Biblijska vera ne poznaje samorealizaciju, niti uzvisivanje ka kosmiko-boanskoj svesti, niti izjednaavanje samog sebe sa boanstvom kao posledice uranjanja u sveduu. Hrianska vera zna za greh, njegove posledice i mogunost njegovog opratenja, zna za Isusa Hrista i o putu kroz njega ka Bogu, o odanosti i poslunosti prema Njemu, o zajednitvu sa Njim. Hinduizam opet ui o reinkarnaciji. Hrianin zna da je njegov veni ivot zagarantovan on ima ve sada sigurnost spasenja. Joga i TM su putevi koji vode ka proirenju svesti, ali ne vode ka susretu sa Isusom Hristom, ka linom poznanju Boga Oca i ka prihvatanju i imanju Duha Svetog. Biblijska vera zna o Duhu Svetom, koji naeg duha oslobaa, ispunjava, naoruava ga duhovnim darovima i daje mu snagu za novi, bolji ivot. Kao to vidimo, joga jeste tenja ka samo-spasenju put odozdo navie. Hrianstvo je, meutim, put spasenja koji vodi odozdo nanie, od Boga prema oveku. Tek Boja milost, koju nam poklanja kroz osobu Isusa Hrista, nas dovodi u kontakt sa Bogom. Zato je sasvim jasno, da ne moe postojati nikakva hrianska joga. Dakle, joga jeste put koji ne vodi nikud, ta vie veoma opasan. Izaziva unutranju prazninu, stvara u oveku duhovni vakum. Nemaki naunik Loc (Lotz) govori u vezi sa istonjakim oblicima meditacije sledee: ovek, koji se otvara, ali ne za Boga, ve postaje plen demonizma. Jako pogodan primer u vezi ovoga jeste Isusova pria o praznoj kui, koja moe potpasti pod uticaj sedam drugih, jo gorih duhova (Matej 12,45). Biblijsko uenje jako precizno govori da postoji duhovni svet koji je nastanjen raznim silama, koje su veoma neprijateljski raspoloene prema ljudskim stvorenjima. Ne vodimo borbu protiv tela i krvi, govori apostol Pavle, nego protiv sila i svega, to vlada ovim vekom tame, protiv vazdunih sila tame. (Efescima 6:12) Ove sile imaju mogunost da prebivaju u ljudima i Sveto pisma nas upozorava na sve to potpomae delovanje i invaziju ovih sila tame. Tekst preuzet sa www.srbel.net